4.

Ograniceni kod

Govor je poruka, jezik je kod. Jezik predstavlja niz pravila kojima se govorni kodovi moraju pokoravati, ali
sistemi drustvenih idnosa odredjuju koji ce se od tih kodova generisati.
Cisti oblik ogranicenog koda bio bi onaj u kojem su sve reci i organizaciona struktura, bez obzira na stepen
njene kompleksnosti predvidljivi i za govornike i za slusaoce. Njime ne mogu da se ostvari verbalno
signalizivanje individualnosti, a odnos medju pojedincima uglavnom se uspostavlja preko drustvenog
polozaja i statusa.
Vazno je zapamtiti da je znacajan status ili pozicioni aspekt drustvenog odnosa, zatim, da orijentacija
usmerena ka ekstraverbalnim kanalima jer preko njih dolazi nova informacija. Takodje, specificno verbalno
planiranje ograniceno je na izbor sekvence a ne podrazumeva selekciju ili organizovanje te sekvence, i ovaj
kod ogranicava verbalno signalizovanje individualnih razlika.
Ograniceni kod ima visoku sintaksicku predvidljivost, a najopstiji uslov za pojavu ovog koda je drustveni
odnos zasnovan na zajednickom, obimnom skupu identifikacija i ocekivanja koje svesno dele clanovi date
zajednice, pa ce drustveni odnos biti odnos ukljucivanja. Govor se ovde prelama kroz zajednicki kulturni
identitet koji smanjuje potrebu da se verbalizuje namera s ciljem da ona postane eksplicitna, tako da se
struktura govora pojednostavljuje a leksika se crpu iz uskog kruga reci. Kako i kada se nesto kaze postace
vaznije od onoga sta se kaze. Namera se uzima kao podrazumevana a znacenja su konkretna, deskriptivna ili
narativna pre nego analiticka ili apstraktna. Govor ce biti brz i tecan, artikulacioni znakovi svedeni na manju
meru, znacenja ce biti kondenzovana i pomerana, nivo selekcije recnika i sintakse bice nizak a posebna
znacenja pojedinca verovatno ce biti implicitna.
Ovi kodovi nisu nuzno vezani za klasu, njima se koriste svi u nekim prilikama. Glavna funkcija ovih kodova
jeste da definisu i pojacavaju oblik drustvenih odnosa, ogranicavajuci verbalni signalizovanje individualnog
iskustva ( ograniceni kod ne utice nuzno na obim vec na tip govora).
Ograniceni kod olaksava stvaranje i razmenu kolektivnih simbola za razliku od razradjenih koji razmenjuje
licne. Sposobnost da se menjaju kodovi kontrolise sposobnost da se menjaju uloge.
Ograniceni kod je u odnosu na svoja znacenja partikularisticki, u smislu da su ona implicitna i relativno
manje konvencionalna. Medjutim on je univerzalisticki s obzirom na svoje modele jer su oni uglavnom
svima dostupni. Ovi modeli su usko povezani sa drustvenim pozicijama unutar sistema drustvene
stratifikacije.
Tako, svim ljudima su dostupni modeli ogranicenog koda, i njegova posebna sintaksa i razni sistemi
kondenzacije i specificnih znacenja. Ovi kodovi razlikuju se i po nacinu na koji se uce, stoga sintaksa
ogranicenog koda moze se nauciti relativno lako, na neformalan nacin. Opsti uslovi za pojavu jednog
narocitog slucaja ogranicenog koda. To je slucaj kada su i model i znacenje partikularisticki. Tada je
pojedinac potpuno ogranicen kodom, odnosno nema pristupa nijednom drugom kodu.
Kada se odvija razgovor, slusalac prvo pokusava da u komunikacije otkrije obrazac dominantnih signala,
zatim obavlja se selekcija iz zaihe reci i ekstaverbalnih signala, i na kraju on ce morati da izabrano uklopi u
jedan gramaticki okvir i da ih upotpunjuje ekstraverbalnim signalima.
Kodovi kao lingvisticki prevod znacenja drustvene strukture nisu nista drugo do aktivnosti verbalnog
planiranja na psiholoskom nivou pa se moze reci da samo na tom nivou i postoje. Promene u drustvenoj
strukturi, u organizaciji oblika drustvenih odnosa, modifikuju govorne sisteme ili lingvisticke kodove, a oni
menjaju poredak znacenja koji pojedinci sponatno stvaraju kao posledicu svojih govornih cinova.
U slucaju govornika ogranicenog koda, pojam vlastite licnosti tezi da se prelomi kroz implikacije statusnih
odredjenja, tu ne postoji oitanje identiteta. Dete koje upotrebljava samo ograniceni kod tezice da se razvija
uglavnom u skladu s pravilima koja su tom kodu inherentna. Govor ne postahe predmet percepcijske
aktivnosti niti se kod njega razvija teorijski stav prema strukturalnim mogucnostima organizacije recenice.
Govor mu je kondenzovan zbog restriktivne sintaksicke organizacije, i nema motivacije za povecanjem
recnika. Ogranicena je i kruta upotreba kvalifikatora( priloga, prideva) kao drustvenih simbola preko kojih se
prenosi namera pojedinca te to drasticno smanjije verbalno razradjivanje namere. Ovaj govor ina toplinu i
zivotnost ali je bezlican. Smanjena je funkcija verbalnog planiranja i tesko se prenose lingvisticki logicne
sekvence, lako se moze doci do ponavljanja informacija. Struktura i funkcija dece i odraslih koja se samo
sluze ogranicenim kodom pripadaju istom opstem poretku kao govor izazvan drustvenim odnosima koji
generisu vec opisani ogranicen kod. Neka deca imaju pristup samo ovom kodu, a drustvo razlicito vrednuje
iskustvene poretke koji razliciti kodovi odrzavaju.
Orijentacija ka kodovima moze zavisiti od oblika drustvenih odnosa, ne od psiholske strukture, mada ona
utice na nivo na kojem se kod upotrebljava.
Sistemi normi vezani za radnicku klasu verovatno ce stvarati govornike koji se sluze ogranicenim kodom.
Deca socijalizovana u ovoj klasi upotrebljavace uglavnom samo ovaj kod, a da bi napredovala u skolu
potrebna su im oba. Kod koji dete donosi u skolu simbolizuje njegov drustveni identitet, on konstituise
njihovu psiholosku realnost, a promena koda podrazumeva promenu sredstava pomocu kojih se ostvaruju
drustveni identitet i realnost.