Bugarski Ranko, Žargon

BIBLIOTEKA
XXVEK
137
Urednik
Ivan olovi
Ranko Bugarski
ZARGON
Lingvistika studija
Beograd
2003
Dr Ranko Bugarski, redovni profesor Filolokog

fakulteta u Beogradu, objavio je veliki broj radova
iz anglistike, opte i primenjene lingvistike i sociolingvistike. U ovoj ediciji izale su mu knjige Lingvistika o oveku (1975, 1983), Jezik u drutvu
(1986),Jezik od mira do rata (1995), Licajezika
- sociolingvistike teme (2001, 2002) iNova lica
jezika - sociolingvistike teme (2002). Cigoja
tampa i Biblioteka XX vek zajedniki su objavile
njegova Sabrana dela u 12 knjiga (Beograd, 19961997). Predavao je na mnogim inostranim univerzitetima. Bio je potpredsednik Medunarodnog
udruenja za primenjenu lingvistiku (Association
Internationale de Linguistique Appliquee - AILA)
i predsednik Evropskog lingvistikog drutva (Societas Linguistica Europaea - SLE). lan je Evropske akademije nauka i umetnosti (Be). Godine
2000. tampan je internacionalni zbornik radova
u njegovu ast: History and Perspectives ofLanguage Study - Papers in Honor ofRanko Bugarski, Amsterdam/Philadelphia: John Benjamins.
, JCorice
, IvanMesner
Predgovor
argon je jezik u malom. Zahvaljujui nekim svojim

specifinostima, a naroito spontanom nainu nastanka,
neformalnoj prirodi i brzini kojom se menja, on omoguuje uvide u strukturu i funkcionisanje jezika koje bi bilo
tee ostvariti ukoliko bi se istraivanja ograniila na konvencionalnije, standardizovane jezike varijetete. Ova knjiga bavi se argonom pre svega sa lingvistikog stanovita, i
to, u odabranom problemskom krugu, na obuhvatan i sistematski nain koji dosad kod nas - i ne samo kod nas nije bio zastupljen. Time bi se mogla uspostaviti izvesna
ravnotea naspram sociolokog prilaza fenomenu argona, koji je privlaio neto veu panju - iako i tu nedostaju ambiciozniji zahvati i tumaenja.
Ovakav pristup, koji pokazuje ta u argonu moe da
vidi jedan lingvist, podrazumeva izbegavanje dveju krajnosti: pukog hvalospeva jezikom stvaralatvu mladih bez
ulaenja u njegovu analizu, i suvoparnog gramatikog seciranja argonizama. Ovde se tei jednom treem putu,
koji e na argonskoj grai da osmotri, makar i samo leti-
Predgovor
mino, neke optelingvistiki i teorijski zanimljive jezike
pojave. Meu ovima su nastanak, promenei nestanak leksikih jedinica, tvorbeni procesi koji do njih dovode, principi jezike ekonomije, posmatranje jezikih promena u
toku, odnos ve postojeeg i novog u jeziku, povezanost
doslovnog i prenesenog znaenja, homonimije i polisemije, semantikih i stilistikih vrednosti, potom jeziki kontakti, kontinuumi i preklapanja izmeu razliitih jezikih
varijeteta, i druge.
Tekst koji se sada predaje itaocima predstavlja zaokruenu monografsku obradu materije koju je autor prikupljao i prouavao tokom prethodnih desetak godina, o
emu je struniju publiku povremeno izvetavao putem
lanaka u asopisima i poglavlja u svojim ranijim knjigama
(v. Bibliografsku beleku na kraju ove knjige). Ti prilozi
ovde su znatno proireni, dopunjeni veoma obimnom u
meuvremenu sakupljenom graom i novim analizama, te
prekomponovani i uoblieni tako da ine celinu. U tom
smislu knjiga obelodanjuje ukupni rezultat pievog viegodinjeg bavljenja pojedinim lingvistikim i sociolingvistikim aspektima argona.
Knjiga sadri etiri poglavlja. U prvotn se iznose i obrazlau autorovi teorijski pogledi na sam pojam argona, to
je praeno osnovnim informacijama o prouavanju ove jezike manifestacije kod nas, kao i o mehanizmima nastanka argonizama. Drugo poglavlje, daleko najobimnije, posveeno je podrobnom prikazu procesa argonizacije u
sufiksalnoj tvorbi imenica u naem dananjem jeziku - pojave prvi put uoene i teorijski formulisane u autorovim
ranijim radovima na kojima se zasniva ova rasprava. U narednom poglavlju argon se ispituje u leksikografskom
osvetljenju. Poslednje poglavlje unekoliko izlazi iz okvira
konvencionalno shvaenog argona, ali se bavi novom,
Zargon
odskora aktuelnom jezikom pojavom kojom, koliko god

bila u formalnom pogledu specifina, nesumnjivo provejava prepoznatljivi argonski duh.
italac koji ovu publikaciju uzme u ruke moli se da
lma u vidu da je to knjiga o argonu, a ne neki novi renik
argona. (Za neim takvim i inae nema potrebe, naroito
s obzirom na najavljeno drugo izdanje ve klasinog dela
Dragoslava Andria, naeg najveeg argonofila i argonografa, ali i na pojavu novijih renika Imamija i Gerzievih).
Ipak, po samoj prirodi svojih preokupacija na rad sadri i
srazmerno bogate spiskove grae koja je predmet analize
- ukupno preko 1.500 argonizama prikupljenih iz razliitih izvora, od kojih mnogi nisu ranije zabeleeni. Analizirani u samom tekstu, oni su ponovo okupljeni i razvrstani
prema sufiksima u Prilogu pri kraju knjige, tako da ta grada moe imati i samostalnu vrednost za razliita dalja ispitivanja. Pri svemu tome se nastojalo da odabrani argonski
izrazi budu ne samo reprezentativni za svoje kategorije
nego, koliko je mogue, svei i zanimljivi.
Autor se nada da e ova knjiga, kao doprinos uoavanju i opisu odreenih sociolingvistikih procesa i promena u naem dananjem jeziku, privui panju lingvista,
gramatiara i leksikografa, ali i psihologa, pedagoga, sociologa i drugih profesionalno zainteresovanih za probleme
verbalne komunikacije i stvaralatva u savremenom drutvu. A takoe - i ne na poslednjem mestu - i ire italake
publike, naroito mlae, koja e, neoptereena ukorenjenim puristikim predrasudama o argonu, na njenim stranicama prepoznati odsjaje svog sopstvenog psiholokog
identiteta i verbalnog senzibiliteta. Najzad, bilo bi nam
drago ak6 bi naa istraivanja doprinela rehabilitaciji argona kao predmeta dostojnog naunog prouavanja i time pruila podsticaj za dalje iskorake u razumevanju ove
Predgovor
veno ive, promenljive i teko uhvatljive manifestacije ovekove kreativnosti.

Mestimino sasvim neformalni, kolokvijalni stil izlaganja, primeren razmatranoj materiji, ne bi trebalo da zaseni
injenicu da je ovde u sutini re o pokuaju ozbiljne analize jednog, prema konvencionalnom shvatanju koje se
ovom knjigom eli dovesti u pitanje, prilino neozbiljnog
i trivijalnog jezikog fenomena. U meri u kojoj taj pokuaj
bude ocenjen uspenim i inspirativnim, autor e smatrati
da je dao skroman doprinos moguem zasnivanju argonistike - nauke o argonu.
Beograd, maja 2003.
R. B.
STA JE ARGON?
1. Da bi se o argonu smisleno raspravljalo u bilo kojem

kontekstu, potrebno je najpre se odrediti prema obimu
tog pojma i znaenju samog termina. Dobro je poznato,
naime, da se re argon upotrebljava u razliitim znaenjima, irim i uim, te da nije unapred jasno na koju se vrstu
- ili vrste - jezikih varijeteta ili govornih obeleja njome
zapravo upuuje u naem jeziku, a slino je i sa odgovarajuim terminima u drugim jezicima.
iroko govorei, argonom se moe nazvati svaki neformalni i preteno govorni varijetet nekog jezika koji slui za identifikaciju i komunikaciju unutar neke drutveno
odreene grupe - po profesiji, socijalnom statusu, uzrastu
i slino - ije lanove povezuje zajedniki interes ili nain
ivota, a koja uz to moe biti i teritorijalno omeena. argon je obeleen speciflnim jezikim sredstvima, pre svega leksikim i frazeolokim, a izuzetno i gramatikim i fonolokim. Otuda je on slabo razumljiv drugim govornicima istog jezika, koji ga esto negativno vrednuju u podrazumevanoj opoziciji prema standardnom ili knjievnom
10
Stajeargon?
jeziku. Tako se, na primer, govori o automehaniarskom,

pravnikom, administrativnom, politikom, novinarskom,
kompjuterskom, sportskom, vojnikom, ulinom, lopovskom, narkomanskom, akom, studentskom, beogradskom ili dorolskom argonu, sa moguim uim podelama unutar nekih od njih.
2. Iz datog obuhvatnog odreenja pojma argona i navedenih primera vidi se da pod ovo zaglavlje potpadaju razne i ponekad meusobno veoma udaljene vrste varijeteta,
dakle razliiti argoni, pa se o pojmu argona ovako u jednini moe govoriti samo uslovno. (Upor. npr. uveliko suprotna svojstva politikog i akog argona). O tome kako
bi se ceo ovaj prostor mogao najcelishodnije isparcelisati
nema saglasnosti, tim pre to je celo pitanje malo kad i
razmatrano na neki celovit i teorijski fundiran nain.
Prema naem predlogu, osnovna podela bi mogla da
bude na struni, subkulturni i omladinski tip argona. Za
strune argone karakteristina je preterana, ablonska a
esto i pretenciozna upotreba strunih naziva, koja nestrunjacima para ui. Kada su ovi standardizovani, re je
o strunim terminologijama razliitih registara, koje u
principu pripadaju standardnom jeziku, ali pri navedenoj
upotrebi jo uvek je legitimno govoriti i o argonu.
Nasuprot ovome, subkulturni i omladinski argonski
tipovi obiluju matovitim i ivopisnim kreacijama. argoni
iz ovih kategorija, posebno oni kriminogenih subkultura
na udaru zakona, namerno su nerazumljivi izvan date grupe, pa se od svih vrsta jezikih varijeteta menjaju daleko
najbre, u cilju zatite od "provale" spoljnog sveta. Rei i
izrazi iz ovih argonskih kategorija esto izlaze iz okvira
pojedinih grupa, ulazei u iri opticaj kao neka vrsta
opteg argona, i tu mogu due da traju. Iako pojam opteg
'
argon
11_
argona deluje donekle kontradiktorno, jer je samom biu

argona imanentno da bude poseban a ne opti, on je potreban naroito u dananje vreme iroke i brze komunikacije i razmene izmedu uih grupa, ija tajnovitost otuda
lake biva ugroena.
Sve ovo ini probletn podela unutar celokupnog polja
argona veoma tekim. Tu po pravilu umesto otrih granica nalazimo fine prelaze, pa se razliiti argoni povremeno i stapaju (npr. neki subkulturni argoni su istovremeno i karakteristino omladinski). A i argon u irem smislu, kada se ustali u optijoj upotrebi, moe se preko razgovornog jezika postepeno prelivati u standardni jezik,
idui linijom koja od familijarnog vodi ka formalnom jezikom izrazu.
Izloeno se moe ematski predstaviti slikom 1.
argon
Struni
Subkulturni
Omladinski
Familijarni
T
Opti
Razgovorni jezik
T
Terminologije
/Registar/
T
- Pisani standard
/Medijum/
Slika 1.
Formalni
/Stil/
12
taje argon?
Za ilustraciju pomenutog odsustva strogih granica, odnosno nijansiranja iz jednog tipa jezikog varijeteta u drugi, ono to se u formalnom pisanom standardu zove crno
vino u razgovornom jeziku obino je crnjak, ali ova ista
leksema autentian je argonizam kada se upotrebi u znaenju 'crni humor' ili 'gusto skuvana droga'.
Za pojedine argone, naroito one sa drutvene margine, u neto uem znaenju se upotrebljavaju i alternativni
internacionalni termini argo i sleng. Od domaih tu su jo
atrovaki (tradicionalan i uveliko zastareo, koji asocira na
tajne jezike pre svega ciganskih ergi) ifrajerski (noviji ali
takoe ve izaao iz mode); ipak se oba jo koriste - upor.
npr. naslove Sabljaka (1981) odnosno Imamija (2000). U
primeni svih ovih naziva mogue je blago semantiko diferenciranje, a i sami tako nazvani varijeteti ispoljavaju razlike
koje mogu biti i znatne. Najvea je ona izmeu strunih i
svih drugih argona, i to potvruje preovlaujua praksa
imenovanja onih prvih terminom jargon u engleskom i
francuskom jeziku, a ovih drugih terminima slang odnosno
argot - iako i tu neretko ima nedoslednosti.
Ipak, najadekvatniji osnovni termin za zbirni pojam koji obuhvata sve navedene varijetete jeste argon^ pa se tako moe govoriti, na primer, o strunom ali i o atrovakom ili frajerskom argonu. Isti termin u uem znaenju
obino se odnosi naroito na subkulturne i omladinske
idiome, o emu svedoe Andri (1976) i Gerzi/Gerzi
(2000). Tako Andri konstatuje da "sam pojam argona ivo oscilira odjezika struke dojezika ulice" (1976: VIII),
da bi se onda sam nedvosmisleno opredelio za grau blisku ovom drugom kraju, kao neuporedivo ivlju, originalniju i zanimljiviju. Takav njegov izbor, po sebi sasvim legitiman, uticao je na pretenu upotrebu rei argon kod
nas. Mi, meutim, ne moemo zbog toga zanemariti inje-
argon
13
nicu da sa bar jednakim opravdanjem ista re moe oznaavati i strukovno odreene jezike varijetete, posebno
kada se njihova sredstva koriste na argonski nain u gore
naznaenom smislu.
Budui primarno vezan za drutvene grupe, kao snano obeleje njihovog identiteta i ekskluzivan znak pripadnosti datoj skupini, argon je u osnovi sociolekt,
premda se u nekim ispoljenjima preklapa sa funkcionalnim stilom ili registrom, pa i dijalektom. Tako on uestvuje u sva tri glavna tipa raslojavanja u jeziku - socijalnom,
funkcionalnom i teritorijalnom.
3. Bavljenje argonom na srpskohrvatskom jezikom podruju u najveoj meri se svodilo na sastavljanje spiskova
argonske leksike karakteristine za pojedine strune ili
drutvene grupe. U ranijim fazama teite je bilo na tzv.
tajnim jezicima odreenih zanata, odnosno skitnica, lopova i drugih prestupnika, da bi zatim prelo na savremene
omladinske argone. Ovakvi spiskovi, bilo da su tampani
u vidu lanaka u strunim publikacijama, glosara za internu policijsku ili terapijsku upotrebu, ili pak knjiga sa manjim ili veim leksikografskim pretenzijama, obino su
praeni razliitim objanjenjima i komentarima. Renici
argona, od kojih su najvaniji Andri (1976), Sabljak
(1981, 2001), Imami (2000) i Gerzi/Gerzi (2002), sadre
i predgovore u kojima se raspravlja o prirodi i obelejima
argona, kao i bibliografske upute. (itaoce ovog osvrta,
koji nema ambicija da bude istorijski pregled, upuujemo
na te bibliografije; pojedine jedinice bie citirane kasnije
u ovoj knjizi).
S druge strane, kod nas gotovo da i nije bilo ozbiljnijih
pokuaja da se sam pojam argona teorijski problematizuje - jednim delom svakako i zbog uticaja rairenih stere-
14
tajeargon?
otipa o njemu kao drugorazrednom (ako ne i sasvim bezvrednom) jezikom fenomenu koji, za razliku od knjievnog jezika, ne zavreduje panju ozbiljnih jezikih strunjaka nego, eventualno, samo amatera-entuzijasta. Redak izuzetak predstavlja rasprava Ivana Ivasa (1988: 113-131), koji - dodue, na tragu filozofsko-ideolokih a ne samo lingvistikih preokupacija - zakljuuje, suprotno uobiajenom shvatanju, da argon zapravo obeleava prostor neslobode i sputanosti a ne raspojasane kreativnosti. Detaljnije razmatranje ovih pitanja izalo bi, meutim, iz okvira
naeg pristupa. Umesto toga, ovu letiminu napomenu zavriemo uoptenim sudom da su kod nas beleeni i delimino komentarisani pojedini argoni, dok argon kao celovit jeziki i drutveni fenomen nije sistematski prouavan sa raznih relevantnih stanovita. Takva prouavanja,
uostalom, morala bi da se oslanjaju na znatno iru, raznovrsniju i metodoloki adekvatniju dokumentaciju od one
koju zatiemo. (O ovome e vie rei biti u 3. poglavlju).
4. Sa vanim izuzetkom profesionalnih argona, gde zahtevi i konvencije struke neposredno upravljaju izborom jezikih mogunosti, generalno se moe rei da argon nastaje kao rezultat osobenog, spontanog i po pravilu usmenog i anonimnog verbalnog stvaralatva, osobito mlaih
generacija. Tako osloboena jezika energija ispoljava se
izvorno argonski, ili pak kroz argonsku preradu elemenata domaeg jezikog standarda, arhaizama, dijalektizama, pa i profesionalizama, kao i preuzimanjem argonizama iz drugih jezika.
Kakvi mu god bili izvori, argon se odlikuje jeziko-stilskim svojstvima kao to su leksika produktivnost i inovativnost, gramatika fleksibilnost, semantika ekspresivnost
(naroito u pravcu pejorativnosti i ironije), potom metafo-
Zargon
\5_
rinost i asocijativnost, te humorno poigravanje zvukom i

znaenjem - neretko sa sasvim neoekivanim, pa i apsurdnim reenjima koja upravo zato deluju efektno.
to se tie naina na koji nastaju pojedine argonske rei, tu ima desetak uslovno razgranienih mogunosti, kako
sledi:
nova, argonska znaenja postojeih standardnih rei,
esto izvedena metaforizacijom: dizajner (automobildizalica, pauk), patolog (duevni bolesnik), taster (potkaziva), krtica (dounik), eik (ulini prodavac benzina), overiti (dokrajiti rtvu metkom u glavu)
pozajmljenice, esto modifikovane, iz raznih jezika, danas najee engleskog: doint, kul,faca, preha i spika (jezik, govor, razgovor), calnuti (platiti), luknuti
(pogledati)
permutacija slogova ili glasova, ukljuujui i fonotaktiki
"nemogue" humorne inverzije: vozdra, tkicavo (votkica), ptari (iptar), rnipo (porni), rkema (marke),
dsmra (smrad, tj. gadna osoba)
premetaljke sa dodacima, po ustaljenim obrascima atrovakog tipa: ubicainje (ibica), uvazaglanje (glava),joakunj (kua)
skraivanje:/<2&s, profa, Amer, bus, koka
inicijali: d (dabe), CZ (Centralni zatvor), sos (seljak
ostaje seljak), bbkbb (ta bi bilo kad bi bilo), dod
( f o obina rfukela, avlijaner)
16
ta je argon?
slaganje: baba-sera, ut-karta, trange-frange, verc-komerc
slivanje: oporativno (opor+kolektivno), glupantrop
(glup + pitekantrop), bipuga (BlP+pivuga), krilak
(kr+kadilak), smortadela (smor+mortadela, tj. loa
mortadela)
sufiksacija, ukljuujui hipokoristike. Ovaj tvorbeni mehanizam, svakako najproduktivniji od svih, bie poseban predmet naeg ispitivanja u narednom poglavlju,
jer se tu najizrazitije susreu leksika i gramatika, i to
naroito kod imenikih nastavaka. Mnotvo primera,
klasifikacije i podrobne analize sa zakljucima dajemo
na stranicama koje slede.
U poslednjem poglavlju knjige takoe emo detaljno razmotriti prethodno pomenutu tehniku slivanja.
Ostalim navedenim nainima nastanka argonizama
ovde se neemo posebno baviti, ali e neki od njih biti
zastupljeni u kombinaciji sa onima koje izdvajamo za
analizu.
II
ARGONIZACIJA U TVORBI REI
1. Uvod
Prouavanje argona kao osobenih jezikih varijeteta, i
argonizama kao specifinog sloja leksike i frazeologije,
ima ve dugu tradiciju u svetu, a u manjoj meri i kod nas.
Ono to je dosad uglavnom ostajalo izvan vidokruga ovakvih istraivanja jesu lingvistiki procesi koji lee u osnovi
izvoenja argonskih rei, odnosno gramatiki mehanizmi
koji to omoguuju. Predmet razmatranja koje sledi upravo
je podruje preplitanja gramatike i leksike, te semantike i
stilistike u naznaenom domenu. Svakako najbolji ogledni
teren za ovakva ispitivanja jeste tvorba rei, i to posebno
imenika sufiksacija kao daleko najvaniji formalni mehanizam graenja argonizama.
Razmiljajui o ovoj sloenoj i viestruko interesantnoj
problematici, pre vie godina smo formulisali i obrazloili
pojam argonizacije. Ovim terminom oznaavamo pojavu
nove produktivnosti starih imenikih sufiksa, kao i pojavljivanje novih sufiksa i drugih tvorbenih formanata, iji su
rezultat stilski markirane lekseme sa ekspresivnim familijarno-argonskim senenjem. Za takve nastavke moe se
18
argonizacija u tvorbi rei
rei da su odskora argonizovani, odnosno da su izvorno

argonski - ve kako koji, kao to emo videti u nastavku.
Pri tome je kljuno sagledanje da takvi nastavci u veem
broju novijih ekspresivnih i posebno argonskih rei i sami postaju nosioci specifine argonske obojenosti, ak i
nezavisno od prirode domae ili strane osnove kojoj se
dodaju. Proces o kojem je re odvija se s manjim ili veim
intenzitetom ve dosta dugo, pruajui grau za sociolingvistiko ispitivanje nekih aspekata derivacije u naem savremenom jeziku.
Ovu pojavu pratili smo tokom poslednje decenije, u
poetku selektivno i ilustrativno, analizirajui naroito sufiks -akl -njdkl -Ijak, a potom ambicioznije i obuhvatnije,
ukljuujui u posmatrani krug sve vie relevantnih formanata, da bismo u verziji koju sada izlaemo panji italaca
stigli do broja od ak 45 takvih nastavaka. Ovde e, dakle,
biti rei o stotinama novih leksema (ili, u mnogo manjoj
meri, o novim znaenjima ve postojeth leksikih jedinica) sa primetnom i najee dominantnom ekspresivnom
notom, u najveem broju sluajeva karakteristinom za
aktuelni govor naroito gradske omladine. Mnoge od njih
ree se nalaze u pisanom jeziku, a u standardnim renicima one kao celina nisu - ili jo nisu - registrovane, bilo
uopte ili u za nas relevantnoj upotrebi. Tako RSANU i
RMS, s moguim manjim izuzecima, ne sadre nijednu od
onih koje emo navesti kao nove, to je i bio vaan kriterijum za ukljuivanje u nau grau.
Primeri su tokom niza godina prikupljani iz raznih izvora. Lekseme graene izrazito produktivnim nastavcima
bilo je lake sakupiti u dovoljnom broju, ali je potraga za
primerima slabije zastupljenih formanata umela da se protegne kroz vie meseci, pa i godina. Pri tome je u oba sluaja po pravilu najpre registrovano po jedno znaenje da-
argon
19
te lekseme, da bi mu se vremenom esto dodavala nova,

naknadno otkrivena.
Ispitivane sufikse emo razvrstati i predstaviti u etiri
naredna odeljka ovog poglavlja, da bismo potom, u estom i poslednjem, pristupili optoj diskusiji. Odeljak 2 u
celosti je posveen samo jednom sufiksu (-ak sa alternativama), koji detaljno predstavljamo jer je uistinu reprezentativan za proces o kojem govorimo pod imenom argonizacije. Svim ostalim relevantnim nastavcima izuzev poslednjeg moi emo pojedinano da posvetimo znatno manje
prostora. Uostalom, mnogo ih je, pa ta im je - to im je!
Valjda nee oseati da su u bedaku zbog neravnopravnog
tretmana u poreenju sa svojim povlaenim bratom...
Njih emo, opet s izuzetkom poslednjeg po redu, podeliti
u dve kategorije. U odeljku 3 su oni koje tretiramo kao
argonizovane, a u odeljku 4 oni koji su izvorno argonski. Unutar oba odeljka formanti e biti grubo rasporeeni
prema stepenu i vrsti argonizacije, odnosno argonskih
obeleja, a uzimajui u obzir i njihovu rairenost i produktivnost. Ono to je u iroj i eoj upotrebi po pravilu e
biti navoeno ranije, da bi potom doli na red specifiniji
i rei nastavci - ali, poto je re o kombinaciji razliitih
kriterijuma klasifikacije, nemogue je doi do jednog jedinstvenog, usaglaenog i loginog redosleda njihovog nizanja; uostalom, to i nije bitno. Najzad, odeljak 5 opet je
rezervisan za samo jedan suflks (-ing), koji kao veoma razliit od svih ostalih i dosad neopisan takode biva podrobnije obraen.
Izvori grae za prvi i poslednji formant navedeni su u
odgovarajuim odeljcima. Za sve ostale ovde emo skupno rei da smo mnoge primere koji slede uli u govoru
mlaih ljudi ili dobili anketiranjem studenata opte lingvistike prilikom vebi iz sociolingvistike na Filolokom fa-
20
kultetu u Beogradu tokom etiri kolske godine (19992003)- Ovaj drugi izvor naroito nas je snabdeo, uz dodatne primere na -ak i neke druge nastavke, reima sa aktuelnim omladinskim sufiksima kao to su -dja i -da, koje bismo tee spontano registrovali. Mnoge smo zabeleili iz
tampanih i elektronskih medija, to posebno vai za trenutno izrazito produktivne "medijske" sufikse -ijdda i -ing,
te znatno rei ali ipak karakteristian formant -teka.
Jedan broj rei preuzet je iz naknadno pregledanih
renika argona - u poetnim fazama rada Andrievog
(1976) i Sabljakovog (1981), a u zavrnoj etapi Imamijevog (2000) i Gerzievih (2002) /ovaj potonji prirunik sada navodimo u nedavno izalom drugom izdanju, proirenom i znaajno poboljanom u odnosu na prvo iz 2000.
godine/. Prema oekivanju, dva skoranja renika ukljuuju mnotvo rei i znaenja koja smo mi prethodno uz znatan trud prikupljali iz razliitih, najee usmenih izvora.
Ipak smo u njima pronali, i u svoju grau uvrstili, i podosta novog, naroito za neke od reih sufiksa. Klajn (1992)
belei samo poneki primer, svakako otuda to svi ostali ili
jo nisu postojali u vreme pripreme tog renika ili nisu izgledali kao dovoljno ozbiljni kandidati za ulazak u iri opticaj. Za formalnu identifikaciju samih sufiksa i primere
njihove upotrebe u knjievnom jeziku povremeno smo u
cilju provere konsultovali standardne prirunike Babia
(1991) i Nikolia (2000).
I evo sada potpunog spiska formanata, koji e u nastavku biti kontinuirano numerisani bez obzira na klasifikaciju:
-akl-njakl-ljak; -dija, -d, -ijdda, -dna, -teka, -skop, -ka, -I,
-a, -ua, -ulja, -ara, -aa, -onja, -aro, -dnt, -ator, -ina, -u
ga, -dina, -da, -dncija, -Ite, -dner, -ac, -er, -alo, -aljka; -os,
-i,-ijdna, -ijdner, -ijdnovi, -ika, -dja, -da,-dnjac,-dnder,
-kan, -eza, -enzi, -oza, -oje; -ing.
Zargon
T\_
Napominjemo da je nae interesovanje za ovu problematiku iskljuivo sociolingvistiki motivisano, te da neemo ulaziti u pitanja morfoloke analize (npr. koji su od
formanata pravi sufiksi a koji su moda sufiksoidi, ili da li
je u pojedinim sluajevima bolje tretirati neki sufiks kao
celinu sa alternativnim realizacijama ili pak postulirati zasebne iako srodne sufikse).
Poto nam namera nije da se viestrano i podrobno bavimo opisom pojedinih nastavaka nego da ih posmatramo
samo kao ilustraciju jednog procesa, najee emo davati
po onoliko primera koliko nam bude izgledalo dovoljno
za tu svrhu, a analiza e se ograniiti na relevantne funkcije samih formanata, uz neophodan kontekst. U reim sluajevima spiskovi primera teie iscrpnosti, iz posebnih
razloga koji e biti objanjeni. Akcenti e biti beleeni samo gde je to potrebno za identifikaciju i karakterizaciju
navedenih leksema i nastavaka, radi izbegavanja moguih
nejasnoa i dvosmislenosti, pa i tada samo u ponekom reprezentativnom primeru. Oni e biti dati onako kako ih
autor uje i svrstava u standardni etvoroakcenatski sistem; drugo je pitanje - u koje ovde ne moemo zalaziti da li to uvek odraava stvarnu govornu produkciju dananje gradske omladine.
Za korisne napomene u toku izrade nekih delova ovog
poglavlja u njihovoj ranijoj verziji autor je zahvalan dr
Duki Klikovac.
2. Sufiks -ak/-njak/-ljak (1)

Najavljeni pregled zapoinjemo naim omiljenim sufiksom, ija nas je pojava i fiankcija u mnogim popularnim
reima i izrazima svojevremeno i inspirisala za koncipiranje i prouavanje procesa argonizacije u tvorbi imenica
22
argonizacija u tvorbi ret
naeg aktuelnog jezika. To je i jedan od razloga to mu

poklanjamo posebnu panju i to se u ovom sluaju ne
zadovoljavamo manjim brojem karakteristinih primera,
nego pretendujemo da notiramo svaku noviju njime obrazovanu familijarno-argonsku re ili takvo znaenje ve
postojeih leksema. Tako smo posle dugogodinjeg upornog traganja trenutno stigli do spiska od blizu 200 rei,
koji u celosti i abecednim redom navodimo u Prilogu.
Ovo, dakako, nee biti i konaan broj, jer e se nove rei i
dalje normalno iskivati - da i ne govorimo o izvesnosti da
je u opticaju i poneto to ispitiva naprosto nije uo - ali
je valjda bar priblian.
Opte produktivne potencijale imenikog sufiksa -ak
(sa izvedenim alternativama -njak i -Ijak) svestrano je i
ubedljivo obrazlagao jo Beli (1939), u vreme kad on jo
nije imao naroitu primenu koja nas ovde interesuje. Potpuno izvan naeg razmatranja - izuzev za potrebe poreenja - ostae tradicionalna sluba ovog sufiksa u derivaciji
mnotva standardnih ili knjievnih, dakle neargonskih,
rei kao to su seljak, vrbak, vonjak, pliak, udak, Bonjak, ili neto novije ali ve uveliko standardizovane, iako
sa osetnim argonskim prizvukom, kao zdravljak, mlaznjak (ija pojava posle II svetskog rata verovatno obeleava poetak argonizacije tog nastavka). Zanimae nas iskljuivo nova obrazovanja argonskog karaktera, ili pak
nova argonska znaenja ve postojeih leksema - dakle,
rei kao biivljak, konjak, Studenjak, crnjak, lanjak i njima sline. Sa formalne strane, to su dvoslone ili troslone (mnogo ree vieslone) rei uvek istog akcenatskog
obrasca, upravo ilustrovanog, sa kratkouzlaznim akcentom na pretposlednjem slogu i duinom na poslednjem;
u kosim padeima pretposlednji slog nosi dugouzlazni akcenat: buvljak - buvljdka. (U malobrojnom zagrebakom
Zargon
23_
segmentu grae akcenat je na poslednjem slogu, npr.

majmunjdk, Kvaternjdk). to se vremenske granice tie,
primenjujemo jednostavan kriterijum p o kome ne uzimamo u obzir nita to sadre veliki standardni renici SANU
i MS, pa makar bilo - kao to vrlo retko i jeste - argonskog karaktera. U tom smislu se kao nov uslovno tretira i
zastareli ali leksikografski neregistrovani argon.
Iz reenog sledi, primera radi, da za nas nisu relevantna ranija znaenja rei gbrnjak (branin; planinski vetar;
gornji vodenini kamen; gornja karta - pa ak ni ve arhaizovano argonsko znaenje 'mu', jer je ono zabeleeno u
RSANU sa oznakom "atr."), nego samo novo znaenje
'gornji deo jakne od teksas platna' - prema autorovoj "terenskoj" beleci iz Novog Sada. Sledi, takoe, da registrujemo godinjak (godinji odmor), ali ne i istu re esto
drukije akcentovanu: gddinjak - kada oznaava jednogodinje mlado, godinju publikaciju i sl.).
Ovako omeden predmet prouavanja urodio je inicijalnim korpusom od preko 80 argonskih rei, odnosno znaenja izvedenica na -ak/-njak/-ljak koje je autor zabeleio
tokom decenije 1985-1995, kada je posmatrani proces,
posebno u nekim aspektima, poeo izrazitije da se oituje. Primeri su beleeni sporadino, najee iz govora mladih u Beogradu, a u manjoj meri i u drugim gradovima na
srpskohrvatskom jezikom podruju, kao i direktnim anketiranjem studenata, mlaih kolega i drugih lica (kojima
autor ovom prilikom kolektivno izraava svoju zahvalnost). Poneki primer autor je dozvao iz dubine sopstvenog seanja. Ipak, kao najvaniji informatori posluili su
mu njegovi sinovi Duan i Ivan, tada srednjokolci a potom studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu. (Piscu nije
poznato da je neko prikupio ovakvu grau, ili bar skrenuo
panju na ovu pojavu; o n je sam svojevremeno uinio ovo
24
poslednje, i to kratko i uz pregrt primera, u dva maha:

Bugarski 1986:68-69 i 1989:74).
Poto je na ovaj nain, "uivo", prikupljena polazna graa navedene vrste i obima, u drugoj fazi prilo se konsultovanju renika, kao i nekolikih postojeih spiskova argonskih rei i lanaka o njima. Kako je re o novoj pojavi,
koju veliki renici nisu dospeli da registruju, razumljivo je
da RSANU i RMS ne sadre ovaj materijal. (Jedini izuzetak
je re narodnjak u relevantnom znaenju - v. nie - koju,
svakako ne sluajno, RSANU navodi u 14. knjizi, jednoj od
skoranjih, iz 1989. godine). Ali smo zato utvrdili da renici argona, kao najvaniji tampani izvor (Andri 1976, Sabljak 1981), sadre po oko 70 jedinica na -dk sa alternativama, od kojih su im neke zajednike dok druge odraavaju specifinosti beogradskog i zagrebakog argonskog
govora. Ovaj broj nikako nije zanemarijiv, uzimajui u obzir da ove knjige - naroito za argonske prilike - nisu ba
novijeg datuma, ali je indikativno da one, jednim delom
se preklapajui sa naom prethodno sakupljenom
graom, ne sadre mnoge od tih rei ili znaenja, i to posebno one za koje emo u nastavku da utvrdimo da su
najkarakteristinije za novu "jeziku modu" koja je predmet nae panje. Mi smo od Andria i Sabljaka preuzeli, i
pridruili naem materijalu, vei broj primera koji su izgledali dobri za nau svrhu, ali smo mnoge i izostavili iz
raznih razloga (netipina obrazovanja, nejasna ili nepoznata motivacija, manje poznati lokalizmi, sasvim ograniena upotreba, arhaine primese, skarednost i dr.). Ukupno smo preuzeli neto preko 60 jedinica - dakle, skoro
onoliko koliko smo prethodno sami zabeleili.
Tako smo do trenutka objavljivanja prvog rada ove tematike (Bugarski 1995) dobili ukupnu grau od 147 jedinica. I za drugi deo korpusa vailo je ogranienje da u nje-
Zargon
25
ga ne ulazi ono to je ve u standardnim optim renicima. Vredi zabeleiti i to da radovi posveeni upravo argonizmima, ali objavljeni nekih etvrt veka ranije, ne navode
nita od svega toga. Tako Vlajkovi (1966) medu vie od
300 "frajerskih" rei nema nijednu na -ak, dok Popovi
(1970) u nekoliko desetina "kasarnskih" rei ima samo
svilenjak, ali ne u novim znaenjima - v. nie - nego u
starijem znaenju 'razmaenko, mamina maza', koje navodi RMS. S druge strane, Klajn (1992), iako opteg raspona
- ali skoranji! - registruje i ilustruje 16 leksema od naih
tadanjih 147: bezveznjak, brzak (na brzaka), buvljak, vilenjak, grupnjak, zabavnjak, kulturnjak, lanjak, mirovnjak, narodnjak, perverznjak, pozorinjak, polovnjak,
slobodnjak, Studenjak, usmerenjak.
Po tampanju navedenog rada mi smo, neizleivo zaraeni ovim suflksom, nastavili da sabiramo novu grau, koju smo parcijalno predoili i komentarisali u narednim
publikacijama (Bugarski 2001, 2002), dok se neke najnovije jedinice ili znaenja ovde prvi put objavljuju. Ovo
ukupno iznosi oko 50 dodatnih jedinica, a izvori su mahom kao i ranije. Povratna provera pokazala je da Andri i
Sabljak zajedno belee svega tri od tih rei. U meuvremenu su izala dva nova renika argona, Imami (2000) i
Gerzi/Gerzi (2002). Proverom smo utvrdili da prvi od
njih ima preko 50 a drugi oko 40 odrednica na -ak sa alternativama, najveim delom istih. Za nas je relevantna injenica da oba izvora zajedno sadre svega nekoliko rei
ili znaenja koje smo mogli da preuzmemo - sve ostalo
ve smo imali u svom materijalu.
Pristupajui analizi, ukupni materijal od 197 jedinica
grubo emo da podelimo prema semantikom kriterijumu, dakle prema oblastima na koje rei upuuju. Rei sa
vie relevantnih znaenja, koliko god razliitih, navodie
26
se samo jednom, u kategoriji koja se bude inila tipinom.

Grupisanje e okvirno ii od konkretnih ka apstraktnim
znaenjima, pri emu e se za nas najinteresantniji sluajevi nai pri kraju ovog niza, dakle u izrazitije apstraktnim
domenima. Rei neemo akcentovati, podrazumevajui
ve pomenuti jedinstveni obrazac. Izrazito zagrebaki argonizmi bie oznaeni sa Z.
(1) Na poetku izdvajamo rei tako irokog raspona
znaenja da ih je teko svrstati u bilo koju od sledeih grupa, pa ih stoga ovde predstavljamo "van konkurencije".
Ceste u upotrebi, one su i posebno dobri predstavnici pojave o kojoj govorimo. Re divljak, ako zanemarimo njena
ranija znaenja (ovek iz divljine, odn. odgovarajueg ponaanja; samonikla voka ili loza i dr.), u argonu pokriva
ceo niz ilegalnih ustanova i aktivnosti, sve to se radi na
crno (gradnja, zanat, ugostiteljstvo, taksi, radio i sl.). Uz to
ima i sledea znaenja: lano ime; loa roba; nain igre na
lotou, bez sistema; vrsta frizure u afro-stilu; moda jo poneko. Najzad, javlja se i u frazeologizmu na divljaka (na
prevaru, ilegalno, bez dozvole ili ulaznice i sl.). Re dupljak, pored tradicionalnog znaenja 'dvolitrenjak', u argonu znai: duplo pie; dupli autobus ("harmonika"); kapija sa prolazom do druge ulice; narkoman koji radi za
policiju; dvolian ovek; biseksualac; podvala, "fu"; upor.
i na dupljaka (na prevaru). A crnjak, osim ranije zabeleenih znaenja (crno vino; svetenik u crnoj mantiji; ovan
crne dlake), oznaava i sledee: crni humor; gusto skuvana droga; rad na crno; loe raspoloenje; upor. i na crnjaka (na crno).
Semantika lepeza ovih rei svojom irinom i koloritom odista lepo ilustruje vitalnost i prilagodljivost argona. U nekim sluajevima takva razlivenost je ograniena
Zargon
27_
nekom datou ali ipak impresivna. Tako osmak nuno

upuuje na broj 8, ali tu koristi razne mogunosti: uz tradicionalna znaenja (osmogodinja ivotinja; deak od 8
godina; uenik 8. razreda; osmina kao mera za zapreminu), sada imamo i: automobil sa 8 cilindara; 8 sati; ocena
8 na fakultetu. A lanjak se, opet, neizbeno svodi na lane proizvode, pokrete i slino, ali zato obuhvata ceo
spektar lanih stvari: lani sat, pitolj, dep, novanica, firma na odevnom predmetu; falsifikat; osoba koja se lano
predstavlja; lana pretnja; varka telom u sportu; lani
oslonac u ortopediji i dr.
(2) Odea i obua: konjak (koni kaput; detektiv); krznenjak (krzneni kaput); zimnjak
(zimski kaput); tamnjak (tamno odelo) Jelenjak (jakna od antilopa); svilenjak
(jakna od svilenkastog materijala; homoseksualac); svinjak
(jakna ili novanik od svinjske koe); gornjak (gornji d e o
odee, naroito jakna od teksas platna); obinjak (odea
za svaki dan; obina stvar); minjak (mini suknja); sisak
(grudnjak); manjak (mana); leptimjak (leptir mana);
prednjak
(unutranji dep na sakou); zadnjak
(zadnji
dep na pantalonama); iztnak (izma - obino mno. izmaci); vunenjak (vunena arapa - obino mno. vunenjaci) ; somotnjaci (somotske pantalone - samo mno).
(3) Saobraajna sredstva: brzak (brzi voz); veernjak
(veernji voz; veernja kola; Veernjak - Veernji list, Z.);
mranjak (noni voz; fllm strave; jeziv dogaaj); poslovnjak (poslovni voz; poslovan ovek); limenjak
iplehnjak
(automobil); tristenjak (Fiat 1300); drvenjak (automobil
nedavno napravljen od drveta); polovnjak (polovan automobil ili druga roba; ovek polovinog morala, obrazovanja i sl.); privatnjak (privatni autobus, univerzitet, posao i
28
sl.; povuen ovek); oklopnjak (oklopni transporter); hitnjak (kola hitne pomoi; hitna stvar - upor. Jel'ti hitnjak?); gumenjak (gumeni amac; autobuska stanica).
(4) Razni predmeti, dokumenti i dr.: depnjak (depni
sat; depna knjiga); trokrilnjak (trokrilni orman); branjak (brani krevet); torbuljak (torba); usnjak (usna harmonika); brnjak (brnjica); kolenjak (segment zubarske
builice); pljuvak (pljuvaonica); mobilnjak (mobilni telefon); linjak (lina karta; lini opis - upor. Izmenio mu
linjaka); krtenjak (krtenica); matinjak (matini broj;
krivini dosije); deviznjak (devizni raun; strunjak za devizno poslovanje; devizni gost); utak (uti karton u fiidbalu); crvenjak (crveni karton u fudbalu; lan Saveza komunista; autobus i trolejbus GSP Beograd);peta& (novanica od 5 dinara; ocena 5; pozdrav dlanom o dlan, kao
posle postignutog koa - upor. Daj mi petaka/Baci petaka,
kao poziv na takav pozdrav, prema engl. Give me five);
naslovnjak (naslovna strana); crtenjak (crtani film); kolnjak (kolski program TV).
(5) Hrana, pie, droga i druge materije: toplak (topli
sendvi); masnjak (masno meso); otrak (otro pie);
kurvinjak (konjak Kurvoazje); metiljak (metil alkohol);
suak (apstinencija od alkohola - upor. Na suaku sam
/Ne pijem/); istak (ista droga); ludak (prvoklasan hai i
sl.; knjiarska polica sa ezoterijom/astrologijom); etvrtak
(etvrt grama droge; automobil sa 4 cilindra); ravnjak (vrsta hercegovakog duvana); vetak (vetako ubrivo; vetaka vilica; falsifikat; vetaci - silikonske grudi); poljak
(ugalj iz Poljske; kasete i druga roba, jeftina i loijeg kvaliteta, uvezena iz Poljske i drugih zemalja istone Evrope;
poljski klozet; polovina).
argon
29_
(6) Delovi tela, fizioloka stanja, seks: zlatnjak (zlatan

zub); gvozdenjak (gvozden zub; kovani novac); kvarnjak
(pokvaren zub; pokvaren ovek); njuenjak (nos); mlenjak (dojka - obino mno. mlenjaci); mjesenjak (menstruacija, Z.) evak (muki polni organ); zornjak
ijutrenjak (jutarnja erekcija; jutarnji seks); grupnjak (grupni
seks); zemljak (mrtvac).
(7) Stanovi, radnje, ustanove: dvosobnjak i trosobnjak
(dvosoban odn. trosoban stan); dnevnjak (dnevna soba);
antikvarnjak
(antikvarijat); modnjak (butik; modni asopis; m o d n a revija); buvljak
(buvlja pijaca); sportnjak
(sportski centar; sportski automobil); trnjak (trni centar); robnjak (robna kua); javnjak (javna kua); majmunjak (zaputene, neodgovarajue prostorije; kafi, Z.); zatvorenjak (zatvor); istranjak (istrani zatvor; istrani sudija); popravnjak (popravni dom; popravni ispit); osnovnjak (osnovna kola); plesnjak (plesna dvorana, Z.); Glazbenjak (Glazbeni zavod, Z.); Lisnjak (koncertna dvorana
Lisinski, Z.); Zapadnjak (Zapadni kolodvor, Z.); eleznjak
(eleznika stanica u Beogradu); Takovnjak (restoran Takovski grm u Beogradu); Slonjaci (samo mno. - familijarni naziv nekada popularnog beogradskog restorana Slona
braa); Studenjak (Studentski grad); slepak (slepa ulica).
(8) Toponimi: Zelenjak (Zeleni venac - kraj i pijaca);
Novak (Novi Beograd; Nova godina); Junjak (Juni bulevar); Padinjak (Padinska skela - mesto i zatvor); Goljak
(Goli otok i zatvor na njemu); Kvaternjak
(Kvaternikov
trg, Z.); Stubinjak (Stubike Toplice, Z.).
(9) Zanimanja i sl.: narodnjak
i zabavnjak
(izvoa
popularnih narodnih odn. zabavnih melodija; same te me-
30
lodije); slobodnjak (slobodan umetnik ili pripadnik druge

profesije; slobodan udarac u fudbalu; slobodan peak u
ahu); kulturnjak (kulturni radnik); pozorinjak (pozorini umetnik ili radnik; pozorini klub u Novom Sadu);
zdravstvenjak (radnik u zdravstvu); saveznjak (pripadnik
saveznih organa); bezbednjak (pripadnik slube bezbednosti); murijak (policajac); civilnjak (policajac u civilu);
stambenjak (referent za stanove; stambeni prostor); nezavisnjak (lan nezavisnog sindikata); mirovnjak (pacifist;
pripadnik mirovnih snaga); usmerenjak (polaznik usmerenog obrazovanja); drutvenjak (polaznik drutvenog
smera u koli; predstavnik drutvenih nauka); prirodnjak
(polaznik prirodnog smera u koli; predstavnik prirodnih
nauka - ovako akcentovano, za razliku od prirodnjak sa
standardnim znaenjem prirodoslovca); redovnjak (redovni profesor); crkvenjak (vernik, est posetilac crkve);
potenjak (simpatizer Demokratske stranke, pod geslom
"Poteno"); veznjak (vezni igra u fudbalu); srednjak
(srednjokolac; srednji bloker u odbojci); kunjak (kuna pomonica; kuni ogrta); vilenjak (vlasnik vile, novopeeni bogata); vodenjak (mornar; kia).
(10) Psihofizike karakteristike: debeljak (ena sa velikom zadnjicom); gotivnjak (lepotan, kico); topljak (topli
brat, homoseksualac); staklenjak (slepac); modernjak
(moderan ovek; moderna melodija); savremenjak (savremen ovek); matbrnjak (mator ovek - RSANU i RMS daju
samo stariju varijantu mdtornjak, koja se ne uklapa u na
model); mrtvak (hladnokrvan, ravnoduan ovek; ruan
ovek); opreznjak (oprezan ovek); pokornjak (pokoran
ovek); ivenjak (nervozan ovek); duevnjak (duevni
bolesnik); sirovnjak (sirovovek); teretnjak (teak, nepristupaan ovek); ledenjak (prestraen ovek); perverz-
Zargon
31^
njak (nastran ovek); bezveznjak (nesposobnjakovi); naivnjak (naivina); tupak (dosadan ovek); levak (glupak;
nespretnjakovi; gnjavator); umak (divljak); gadnjak (gadan, opasan ovek); smorenjak (smoren, tj. otupeo ovek).
(11) Razni, preteno apstraktni pojmovi: godinjak
(godinji odmor); slubenjak (slubeni put); svadbenjak
(svadbeno putovanje); trbunjak (veba za trbune miie
- trbunjake; trbuni ples); plastinjak (plastina operacija; plastini eksploziv; predmet od plastike); mesenjak
(meseni prihod; mesena rata); smrtnjak (smrtna kazna); minutnjak (trenutak); celoveernjak (celoveernja
predstava); glavnjak (glavna uloga; glavna ulica; /novohrv. glavni zgoditak, dekpot/); krupnjak (krupni plan u
filmu; krupan ovek); ogromnjak (ogromna stvar); normalnjak (normalna stvar, nita posebno; pa naravno; normalan ovek); dubinjak (ribolov na ekanje); runjak
(runo bacanje u igri kockica jamb); krmeak (novokomponovana narodna pesma); vatrenjak (vatren govor); prestupnjak (prestupna godina - da li je ovo naroit sluaj
rei koja se uglavnom moe uti samo svake etvrte godine?); Prvak (1. maj); deljak (deoba; podela troka); bedak i bednjak (bedna stvar; loe raspoloenje; bedan ovek); bisemjak ("biser", izvaljotina); usmenjak (usmeni ispit; ak koji polae samo usmeni deo ispita; vet i zabavan
pripoveda, "usmeni knjievnik"); pismenjak (pismeni zadatak; pismen ovek, moda ironino /za tu re u ovom
drugom znaenju Klajn (1994:89) kae da ne postoji, ili
bar nije zabeleena, ali je mi ipak navodimo jer se nala u
samom naslovu te knjige, to smatramo prominentnom
potvrdom/); vazdunjak (znak vazdune opasnosti - upeatljivo svedoanstvo o trenutnoj verbalnoj reakciji na no-
32
vonastalu situaciju, koje smo zabeleili tokom bombardo

vanja Srbije s prolea 1999).
(12) Frazeologizmi - izvedeni iz razliitih osnova u slubi priloga za nain, a u karakteristinim sklopovima (najee sa predlogom na ili glagolom kretanja), pri emu se
sama imenica nekada i ne javlja izvan takvog sklopa a u
odgovarajuem znaenju: ii peaka (peke - i sa jo nekoliko glagola, upor. Odvalio peaka na Novaka); ii na
deljaka (deliti troak; ii ortaki u krau); ubiti/ubosti
denjaka/levaka (skrenuti desno odn. levo); skoiti mrtvaka (vrsta skoka u bazen); na brzaka (na brzinu, upor.
Da strusimo po otraka na brzaka); na traka (trkom); na
prvaka (otprve); na poljaka (na pola); na suvaka (nasuvo; odvikavanje od droge bez lekova); na muftaka (olako,
nezaslueno); nafinjaka (fino, pristojno); na kvamjaka
(na pokvaren nain); na kurvaka (slino, ali jo pokvarenije); na bombaka (iznenada; bez karte); na divljaka/dupljaka/crnjaka (v. gore); na sitnjaka (na sitno); za dabaka (dabe); u bedaku (u loem raspoloenju i sl.); u
desetaka (u 10 sati, i analogno za jo neke sate); nizbrdaka/uzbrdaka (nizbrdo/uzbrdo); ladnjaka (hladno, bez sekiracije) i levaka (na "levi" nain) - obino bez predloga.
Izloenu grau sada emo saeto da prokomentariemo iz nekoliko uglova.
1. Formalna analiza nije predmet ovog rada, ali se ve
na prvi pogled vidi da daleko preteu izvedenice na -njak
(150, prema 36 na -dk i 11 na -Ijak), to potvruje Believ
nalaz da nastavak -njak u nekim sferama potiskuje nastavak -ak (1939:184). Pri tome izbor nastavka nije obavezno
fonoloki determinisan zavrnim konsonantom osnove,
Zargon
33
pa se nalaze i dubleti koji mogu biti semantiki razgranieni (toplak/topljak) ili ne (bedak/bednjak ili ludak prema
jo kod Vuka zabeleenom obliku ludnjak). A ire gledano, iako Beli nije mogao da izdvoji i komentarie "nae"
usmerenje ovih nastavaka, jer toga tada nije ni bilo izuzev
u embrionalnom vidu (o emu v. nie), konstituisanje ove
argonske kategorije tokom vie od pola stolea od Believih razmatranja dokazuje utemeljenost njegovih predvianja o optim razvojnim mogunostima sufiksa -ak sa njegovim alternativama. Dodajmo jo da ni Babi, piui znatno kasnije jedan od inae vrlo retkih radova o njemu, tokom
svoje morfoloke analize ne daje mnogo argonski obojenih izvedenica (Babi 1976). Ovim se potvruje da je uistinu re o novoj sociolingvistikoj pojavi u naem jeziku.
2. Osnove su najee pridevske, a ree imenike, priloke ili kakve druge - iako se, kako svedoi naa kategorija (12), upravo iz prilokih osnova izvode neki od najaktuelnijih primera pojave koju razmatramo: re je o frazeologizmima, karakteristinim za urbani omladinski argon,
koji upuuju na nain obavljanja neke radnje. Neke od
pridevskih osnova i same su izvedene od imenica. Najee su zapravo posredi nominalizovane pridevsko-imenike
sintagme, koje daju pridevski motivisanu imenicu (konjak od koni kaput, buvljak od buvlja pijaca, Zelenjak
od Zeleni venac, kultumjak od kulturni radnik itd.). U
tom smislu se i za ovakva obrazovanja moe rei da otelovljuju principe jezike ekonomije, to Cori (1991) demonstrira za takode veoma produktivni sufiks -ka u primerima kao saobraajka od saobraajna nesrea. Izuzetak je i ovde naa poslednja kategorija, gde idiomatinost
pretee nad ekonomijom (na brzaka umesto brzo, na finjaka umesto/mo i sl.).
34
3. U reim sluajevima kada izvedenica nije direktno

morfoloki motivisana osnovom, postoji prozirna semantika motivacija, obino metaforikog ili metonimijskog
reda (mranjak, gumenjak, njuenjak, zemljak, majmunjak i dr.), a beleimo i jedan neobian meujeziki paronim (kurvinjak). Ovakvi primeri zapravo su na margini
nae grae, a u nju nismo ni unosili one gde je takva motivacija ve slabije prozirna - kao atomnjak (kiseo kupus
kao hrana u vojsci) ili kestenjak (profesor).
4. Uopte uzev, za graenje rei koje smo prikupili,
kao i za davanje novih znaenja ve postojeima, postoji u
jeziku razvijena osnova, pa je sa tog gledita re o proirivanju poznatih obrazaca na nove sluajeve. Ovo smo ve
delimino pokazali primerima iz nae prve kategorije, ali
to vai i za ostale (jo jednom, izuzev poslednje). Evo samo nekoliko primera. Uz ranije navedena brojna znaenja
rei gornjak, renici potvruju i za nas zanimljivo znaenje 'gornji jelek, bez rukava' - to u modernom ruhu, preneto u svet teksas odela, moda prua nesvesnu podlogu
za nama relevantno savremeno znaenje. Poslovnjak je sainjeno prema motornjak i sl. Svinjak je ve kod Vuka, ali
kao dublet za svinjac. Gvozdenjak ranijim znaenjima
(obru; kotao; buzdovan) dodaje nova, od kojih znaenje
kovanog novca dobija prema bakrenjak i srebrenjak. Vetak (od ranije: vet ovek; strunjak) u kontekstu ubriva
zvui kao nekakav agrarni argonizam, odudarajui od karakteristino urbanog prizvuka naeg sufiksa. Poljak kao
gradanin Poljske nas ovde ne zanima, ali znaenje tobdije iz poljske baterije gradi most ka ranije navedenim novim argonskim znaenjima. Stariji brat buvljaka je stonjak (stona pijaca). Beogradski Zelenjak i Novak unekoliko se oslanjaju na ranija znaenja (zelen kukuruz, odn.
Zargon
35^
novajlija; regrut). Slobodnjak (ija e nova znaenja da se

pridrue prethodnom znaenju slobodara) i likovnjak (i
sam novodolica u opte renike, jo uvek pod leksikografskom prismotrom: "neob.", "razg.", "a."), pruie gostoprimstvo kulturnjaku, pozorinjaku i celoj druini. Tako e i bezveznjaka rairenih ruku doekati smetenjak, levaka -glupak, modernjaka i savremenjaka - naprednjak
itd. Iz ovih primera vidi se i to da podela na standardna i
argonska znaenja preseca veliki deo naeg materijala.
Izgleda, zapravo, da jedino naa poslednja, frazeoloka
kategorija nema neposrednu podlogu u ranijim izrazima
iste vrste. Moe se pretpostaviti da je ovde kao prototip
koji e da porodi ostatak grupe posluila sintagma na brzaka, verovatno prva hronoloki a moda i po frekvenciji
upotrebe, koju belee ve Andri i Sabljak, potom Klajn
(kao jedinu iz ove grupe), a sada, dakako, i novi renici
Imamija i Gerzievih. Ona se odlikuje time to je nastala
transformisanjem izraza na brzinu, a ne na osnovu ranijih
znaenja same imenice brzak (brz vodeni tok; brz konj;
brzi voz). Ovo kao da ukazuje na put kojim je cela kategorija, kada je proboj jednom napravljen, nagrnula u jezik:
ustolienje, u okviru iste semantike, novog i idiomatizovanog gramatikog obrasca.
5. Ako se pak sada, posle ovog ilustrativnog pregleda,
zapitamo otkud dolazi argonsko usmerenje naeg sufiksa
u celini, osnovu za ovakav njegov semantiko-stilski razvoj
moemo da potraimo u jednom znatno ranijem vremenskom sloju, u pojedinanim primerima gde inae emotivno neutralna tvorba dobija specifine primese ove vrste.
Meu takvim reima, od kojih neke zapisuje jo Vuk, su,
recimo, nitak (bezvredan ovek, nitarija) i upljak (upljoglav ovek, glupak) - a valja podsetiti i na pojedina
36
gore pomenuta starija znaenja rei divljak (samonikla

voka ili loza) i gornjak (gornji jelek, bez rukava). Beli
(1939:200) navodi iz Vuka snirtnjak ("kae se u ali za
un/jer je ovek u njemu na velikoj vodi blizu smrti/'), na to
Z. M. u narednom goditu Naegjezika (VII, 1940,248) dodaje i "jedno novo znaenje" iste rei: "naziv za kanjenika
osuenog na smrt pa pomilovanog, dakle oveka koji je
bio blizu smrti". Ova zanimljiva semantika evolucija zasad
se zavrava, uz odgovarajuu akcenatsku adaptaciju, time
to smrtnjak u novom argonu oznaava smrtnu kaznu.
6. Teko je oceniti koliko zapravo ima u jeziku obrazovanja koja su predmet naeg ispitivanja, tim pre to je re
o tako fluidnoj i promenljivoj materiji kao to je argon ali to i nije na zadatak. Mnoge rei (odnosno mnoga znaenja) sa naeg spiska ve danas su zacelo van upotrebe, a
nema sumnje da je trenutno u opticaju i dosta toga to mi
jo nismo uli. U vezi s pojedinim segmentima ispitivanog
materijala, ini se da je prirataj, uopte uzev, vei u apstraktnijim kategorijama pri kraju nae klasifikacije. Tako
od 99 primera u poslednje etiri kategorije (9-12) Andri
ima svega 20, a Sabljak 27. A od naih 26 izraza unutar same kategorije (12), Andri ima 6 a Sabljak samo dva (na
brzaka, na divljaka), to moda govori i o regionalnim
razlikama, dok Imami i Gerzievi imaju po desetak.
Sama za sebe, ova statistika nije neki pouzdan kriterijum, ali ipak moe da poslui kao izvestan indikator o aktuelnim aritima produktivnosti. A predstavljena graa
nesumnjivo svedoi da je na sufiks uistinu karakteristino produktivan, zadravajui svoju populamost u verbalnoj mati anonimnih jezikih stvaralaca. Pri tome se ta
produktivnost manifestuje u jednom semantikom rasponu koji objedinjuje naglaeno afektivno obojenje posebne
Zargon
57_
vrste, d o mere u kojoj je opravdano govoriti o njegovoj

argonizaciji. Istina, neretko su markirane same osnove,
povremeno i izrazito ekspresivne (divljak,
majmunjak,
murijak, krmeak, gadnjak, bedak, bombak i dr.), ali
ubedljivo preovlauju neutralne osnove, to nam daje
pravo da afektivnost u veini pripiemo samom sufiksu,
govorei o njegovoj argonizaciji.
7. Postoji verovatnoa da je prilian broj rei i izraza,
bilo uopte ili u datom znaenju, ovde prvi put zapisan bar u jednom strunom tekstu izvesnih leksikografskih
pretenzija. A kada je re o dananjem trenutku, nije uvek
lako utvrditi da li neki argonizam, sasvim verovatan na
osnovu analogije, postoji ili ne. Tako prema osnovnjak i
veemjak (osnovna odn. srednja kola) moemo da oekujemo npr. strunjak (struna kola), ali to autor nije
uo niti naao. Slino tome, on je uo naziv Jiinjak za Juni bulevar u Beogradu, a nije uo da se Severni bulevar u
istom gradu zove Sevemjak, to moe biti obina sluajnost. Ili, da li je re beinjak za beini telefon, koja je piscu svojevremeno pala na um, stvarno bila u upotrebi pre
ustolienja mobilne telefonije? Ovakve stvari nije jednostavno proveravati, ali na cilj i nije sastavljanje definitivnih spiskova nego ukazivanje na jedan tvorbeni proces u
toku, na jednu jeziku promenu koja se odvija pred naim
oima - tanije, u naim uima!
8. Treba jo da kaemo da smo sve vreme dosta iroko
govorili o argonu, iako smo u 1. poglavlju ve istakli viesmislenost, pa tako i izvesnu neodreenost ovog pojma. U
tom smislu nismo postavljali neka ua merila, pa nam je
materijal prilino heterogen. Dok su neke rei, p o svojoj
prirodi kolokvijalizmi, ve sasvim blizu jezikom standar-
38
du (npr. mirovnjak, kulturnjak, usmerenjak), druge su

izrazito argonske (npr. dupljak, lanjak, bednjak). Meu ovim potonjim neke su markirane kao lopovski, narkomanski, atrovaki, daki itd. argon, a druge su u optijoj
upotrebi. Na posao nije bio da ulazimo u takva upotrebna razgranienja - kao ni u hronoloka ili regionalna. Stoga su i nae kategorije meane, pa ne postoji pretenzija da
bi bilo koja osoba danas normalno upotrebljavala (ili ak
poznavala) sve rei u bilo kojoj od njih - iako homogenost raste pri kraju spiska. Ipak, ono to u naoj grai dominira, i to je na neki nain oblikuje u celinu, jeste prepoznatljivi duh autentinog urbanog omladinskog argona - familijarnog, leernog, humornog, ironino-rugakog
i "zezatorskog" ali u sutini dobronamernog. Jednostavno,
takav govor je igra i zabava, dobar provod, i mladi se u
njemu oseaju komotno i prijatno.
9. Posebno je interesantno to to se ovakav odnos prema jeziku, vremenu i svetu, po svojoj psiholokoj sutini
moderan i internacionalistiki, u ovom sluaju ispoljava
duhovitom eksploatacijom jednog domaeg sufiksa, dodatog domaim (ili odomaenim stranim) osnovama. Inae
je toj populaciji, u tu svrhu, svojstven i bar delimian oslonac na svetske jezike - najvie engleski, ali u specifinoj
domaoj argonskoj "redakciji". Po svom duhu i aljivom
dejstvu, rei kojima smo se mi ovde bavili sasvim su bliske
izrazima - karakteristinijim za jednu raniju generaciju
mladih jezikih stvaralaca - tipa nosinger, kofijanovi, muving (veliko muvanje), muvi (malo muvanje), Hors siti
(Konjarnik) i slinim (za vie primera i analizu v. Stojanovi
1981, a upor. i neke napomene u odeljku 5 ovog poglavlja).
A i drugi jezici mogu povremeno da poslue kao inspiracija
neumornoj tvorakoj energiji argona. Tako Andri jo ne-
Zargon
39^
ma danas''standardni" grupnjak, ali za pojam grupnog seksa belei sjajan kvazirusizam koljektivnaja
razvaljotka.
I da zakljuimo ovu nau sociolingvistiku analizu produenog i osveenog ivota jednog starog sufiksa. Sa socioloke strane, nema sumnje da je njegova esta upotreba
sa familijarno-argonskom vrednou postala svojevrstan
deo jezikog identiteta nae gradske omladine, pa donekle i onih koji su bar jo duhom mladi. A iz lingvistikog
ugla, ini se da priroda i obim izloenog materijala potvruju nau poetnu postavku o argonizaciji kao aktivnom
principu i aktuelnom elementu jednog segmenta tvorbe
rei u naem dananjem jeziku.
3. Ostali argonizovanl sufiksi

2. -dija. Ovaj raireni i odavno odomaeni sufiks turskog
porekla prvobitno je oznaavao nosioce pojedinih zanimanja (kazandija, jorgandija, duandija i sl.), da bi
posle II svetskog rata tu znaenjsku osnovu donekle proirio; od mnotva njime izvedenih rei naveemo samo
neto novijih i zanimljivijih, koje najee nisu leksikografski registrovane. Zanimanje jo uvek dominira, ree uz manje-vie neutralan ton (npr. hamburgerdija - upor. ranije buregdija, sokadija - upor. ranije bozadija, prelomdija - radnik na prelomu u tampariji, raunardija i
kompjuterdija - radnik na raunaru). Znatno je ee izrazito ekspresivno, humorno i ironino znaenje karakteristino za argonizme (od ve "klasinog" filmadije,
preko ukadije, koji teko da e reiti spor izmeu
sajdije i asovniara, i liftadije - opravljaa liftova, do
takvih aktuelnosti kakve simbolizuju benzindija, naftadija i pumpadija). Tu su, zatitn, krofnadija i krofnadijka koji kupaima nude svoje specijalitete, bardija
40
(barmen), slikadija (fotoreporter), metkadija (balistiar), svetadija (urednik za vesti iz sveta na TV), tejpadija (radnik na traci u filmskom studiju), mreadija (tragalac po internetu)... Kako svedoe ovi primeri, od kojih su
neki zbilja duhoviti, komian efekat najee se postie
"nekoherentnim" kombinovanjem arhaizovanog turskog
sufiksa sa osnovama razliitog porekla, esto iz zapadnih
jezika, a sa znaenjima svojstvenim modernoj urbanoj civilizaciji. Ovima bi se mogli pridodati i mapadije - crtai
novih mapa u nedavnim jugoslovenskim ratovima.
Pre koju godinu su trajkai u kragujevakoj "Zastavi" u
medijima nazvani automobildije, valjda uz priseanje na
kamiondije iz svojevremeno popularne televizijske serije, iako u sasvim drukijem kontekstu. U istom duhu, ovaj
nastavak oznaava i privrenike sportova i hobija {sarandija, adadija - zaljubljenik u Adu Ciganliju, lotadija igra lotoa, Jezerdije - delimino kalkirani Lejkersi /lanovi populamog amerikog koarkakog tima!/). Neto
starijem sloju pripada isticanje negativnih psihofizikih karakteristika (siledija, tabadija, ibadija, tupadija, drkadija... a eventualno i troadija, njupadija,fistadija
alkoholiar, i sl.). U nae vreme tako se obeleava i pripadnost odreenim vrstama novih elita (pejderdija, dipadija, kukadija - eta pasa). Velike demonstracije
studenata i graana 1996-1997. godine u Srbiji porodile
su, u pravoj eksploziji verbalne duhovitosti i kreativnosti, i
vie novih rei, od kojih ovamo spadaju erpadije (demonstranti koji lupaju u erpe), lupadije i bukadije
(proizvoai galame u vreme II dnevnika RTS - svakako
po ugledu na optije larmadije). Napad snaga NATO doneo nam je mostadije ("branioce mostova"). Najzad, aktuelni trenutak karakterizuje i vei broj rei iz narkomanskog argona: drogadija, kokadija (konzument kokai-
argon
4l_
na), heroindija, trodondija, elesdidija (korisnik LSDa), tripadija (koji esto "tripuje", tj. uzima halucinogene
droge). Meu novijim prilozima su i sidadija (bolesnik
od side), frkadija (galamdija; nasilnik), gegadija (aljivdija) i laptobdija (ovde ukrtanje dvaju jezika uz glasovnu asimilaciju proizvodi i svojevrstan semantiki kalambur: kuca u krilu ili puca iz krila?).
Dodajmo jo da u jednoj skoranjoj gramatikoj raspravi Radi (1997:354) u prolazu pominje desetak "savremenih, preteno argonskih obrazovanja", meu njima i
protokoldija, strankadija, tobogandija, hitadija, kodadija. V. sada i kompletan opis ovog sufiksa, ukljuujui i neke argonizme: Radi (2001).
Za razliku od sufiksa -dk sa varijantama, gde uz obrazovanje novih leksema dolazi u obzir i pojava ve postojeih
jedinica standardnog leksikona u novim, argonskim znaenjima (npr. crnjak, divljak, vetak, levak), sufiks -dija,
verovatno zahvaljujui veoj ekspresivnosti, ne ostavlja takvu mogunost, ve se za svako novo znaenje mora njime izvesti nova re, a takve kreacije otuda i jesu tako
mnogobrojne. Njihovo preovlaujue semantiko i stilsko
obeleje, uz podrazumevanu familijarnost, jeste ironinopodrugljivo.
I jo samo jedna napomena. U elji da uporedimo situaciju u jednom drugom junoslovenskom jeziku takoe dugo izloenom turskom uticaju, pregledali smo jedan skoranji renik bugarskog argona (ApMHHOB 1993). On sadri vei broj odgovarajuih obrazovanja, leksiki veinom nepodudarnih sa primerima iz naeg jezika ali semantiki sa lako
prepoznatljivom konotacijom. Naveemo pregrt zanimljivijih primera: cojiadoicufi - solist u muzici ili sportu, maKcudotciin - taksist, cmdnadoicuH - autostoper, pdKadoicufi, pdnadotcirn, 6peitKadoKUH - igrai modernih igara,
_42
argonizacija
u tvorbi
rei
diler, naucpadjKUH - bezbrini uivalac u ivotu, xapnyndotcun - izrazito potentan mukarac. Kao i u srpskohrvatskim primerima, neke od najefektnijih i najduhovitijih izvedenica nastaju kombinovanjem engleskih osnova i turskog sufiksa. Takoe kao i kod nas, javljaju se i naporedni
oblici e n s k o g r o d a : pdmdoKUKa,
neHdoKadoKuuKa, naitcpa-
djtcuiiKa - ali ova ravnopravnost polova ima i prirodnih

granica, pa ne nalazimo npr. oblik *xapnyHdoKuma\
3. -a. Imenice izvedene ovim veoma produktivnim nastavkom najee oznaavaju zanimanje, hobi, pripadnost nekoj drutvenoj grupi, sportskoj disciplini i slino: butika,
basketa (koarka), bezbola, mafija, reketa, pitolja
(uteriva dugova - upor. ranije revolvera u kontekstu Divljeg zapada), pejdera (koji svuda ide sa pejderom upor. i pejderdija gore), dizela (pripadnik posebne tinejderske druine, uz ranije znaenje automobila na dizel pogon), kajla (dizela sa lancima), krsta (lan takve
grupe sa Crvenog krsta u Beogradu), grafita (pisac grafita), spreja (koji ispisuje poruke sprejom) itd. Ovoj iroj
semantikoj sferi pripadaju i neto raniji fotelja igubita
(firma koja proizvodi gubitke, za razliku od pojedinanog
gubitnika u igri, sportu i sl.). Tu su i kompjutera (uz koga postoje i kompjuterist, kompjuterdija i raunardija
- obilje koje govori o popularnosti ovog zanimanja ili hobija, ali i o mogunostima finijeg semantiko-stilskog nijansiranja!), te hardvera i softvera. U reim sluajevima
dominantne ili ravnopravne zastupljenosti ena, nalazimo
izvedenice kao butikaica, basketaica.
Ovaj nastavak, koji tradicionalno upuuje i na obeleja
linosti (esto negativna, npr. budala, blebeta, podrepa), u poslednje vreme je aktiviran posebno u sklopu
manifestovanja politikih opredeljenja, najee sa prime-
argon
43
som ironije. Tako su prethodni ezdesetbsma i potonji

osma (sa prelomne 8. sednice CK SKS) kao i autonoma
uspostavili obrazac za novije jogurtae iz Vojvodine - da li
i balvanae iz Krajine? - te saborae (sa Vidovdanskog sabora opozicije 1992), kao i savezae ili promenae (simpatizere Saveza za promene), ligae (iz Lige socijaldemo
krata Vojvodine) i otporae (lanove studentske organizacije /kasnije Narodnog pokreta/ Otpor). U vreme demonstracija kretanje ovih poslednjih grupacija budno su pratili
murijai - oka (policajac pozornik) i tabana (linijski
policajac) ali i njihove novoangaovane i tee opremljene
kolege pendrekai i mlatarai, neretko uz svesrdnu pomo nabildovanih i kratko podianih modernih batinasa
u konim jaknama. Ovakve obrade bili su, dakako, poteeni kontramitingai, skraeno kontrai - uesnici uvenog reimskog "kontramitinga" na beogradskim Terazijama, koji svoj naziv duguju ranijim mitingaima. - Napad
koalicije NATO na Jugoslaviju afirmisao je raketae (pripadnike raketnih jedinica vojske) i porodio metae (nosioce mete - "targeta"). U Kosovskoj Mitrovici, ljudi koji se
sa srpske strane okupljaju oko mosta koji deli srpski i albanski deo grada nazvani su mostai.
Izvan ovog konteksta zapisujemo "mirnodopske" kreacije kao fia (vlasnik Fiata 600), firma (vlasnik firme;
posetilac kafia "Firma" u Beogradu), trenda (ovek u
"trendu"), primenja (profesor ili student akademije za
primenjenu umetnost), lamela (koji stanuje u lamelama), bloka (stanovnik Novog Beograda), kaketa, odela, trenerka, duksera, dempera (koji rado nosi kakete, odela, trenerke, dukse odn. dempere /za ovo poslednje je kao prototip mogao da poslui makedonski politiar V. Tupurkovski/), njakva (koji pije "njakvi", tj. vinjak), kokakola (ljubitelj tog pia), bulja (homoseksua-
44
lac; poltron; ludak; naoarac), cvikera (naoarac), bezmuda (slabi), sida (bolesnik od side), lida (posetilac
Lida na Dunavu), karata (karatist), trojka (koarka koji
ubacuje trojke) ili kasandra (pasionirani gledalac TV serije, valjda ee kasandraicd). Medu neobinijim ili duhovitijim primerima su surla (nosonja), bandera (radnik Elektrodistribucije), hokeja (ovek sa tapom ili takom), strejta (koji ne uzima drogu, neporoan, od engl.
straight 'prav, ispravan, ist'), leba (koji bi leba bez motike, ivei na raun drugih), prsta (nepismen, koji se potpisuje prstom) i, prema Sabljaku, blitva (Dalmatinac). /U
konkurenciju sa prstaem ulazi ve pomenuti krsta novim znaenjem: nepismen, koji se potpisuje krstom. Minimalna formalna a nikakva funkcionalna razlika!). A prodavci svakojake robe po ulicama i podzemnim prolazima
spremno su, i adekvatno, krteni kao haubai i kutijai.
Dominantna obeleja ovog sufiksa su familijarnost, naroito omladinskog tipa, a esto i ironija, omalovaavanje
i podrugljivost. Inae, teko je oteti se utisku da i ova grupa rei kao celina u mnogome odslikava deo nae dananje drutvene stvarnosti, to kao da daje posebnu boju nastavku pomou kojeg su izgraene. Utoliko bi se ovome
eventualno moglo dodati i obeleje aktuelnosti.
4. -ijdda. Sa uporitem u standardnim reima tipa olimpijada, spartakijada, balkanijada, ovaj internacionalni sufiks u novije vreme je postao izrazito produktivan - u medijskoj sferi ak do mere u kojoj se ini da se danas bez
njega naprosto ne moe iveti. U poslednje dve-tri godine
on doivljava pravu eksploziju, pa ovek jedva moe da
otvori novine ili upali radio ili televizor a da ne naie na
novotvorenice izgraene uz njegovu izdanu pomo. Po
stilskoj vrednosti mahom pozitivno ekspresivan, on je naj-
Zargon
45
pre autentino obnovljen u izvedenicama koje oznaavaju

neko kolektivno takmienje, druenje ili igru, kao gimnazijada, univerzijada, brucoijada, filozofijada, pravijada, mainijada (susreti studenata odgovarajuih fakulteta), primatijada (ovo nije skup primata nego studenata
prirodnih nauka i matematike!), gitarijada, ivijada, bekrijada, izijada, cementarijada (susreti radnika u cementnoj industriji), Srbijada (okupljanje Srba u dijaspori), memorijada (takmienje u pamenju), somovijada
(takmienje u lovu na somove), gusanijada (borba gusana), tucanijada (prvenstvo u tucanju uskrnjih jaja), laijada (nadmetanje u laganju), amponijada (kolektivno
pranje kose), rolerijada (prema ranijoj biciklijadi). Element igre, naroito deje, istiu igrarijada (program deje zabave), klikerijada, balonijada, sankanijada i peskijada (izrada figura od peska), kao i cirkusijada (predstava za decu, ali i miting politikih protivnika). Uz ovo potonje znaenje ide i otporijada (koncert u reiji organizacije
Otpor, moda po modelu protesttjade iz 1996-1997).
Veu grupu novijih neologizama nalazimo u semantikom domenu izlobi, najee prodajnih i uz konzumiranje izloenog na licu mesta: rotiljijada, kobasicijada,
kulenijada, slaninijada, prutijada, pasuljijada, ajvarijada, sirijada, picerijada, pogaijada, bostanijada, pelijada, poslastiarijada, tortijada, maslinijada, duvanijada (sajam duvanskih proizvoda), alkoholijada (ispijanje
alkoholnih pia, pijanka), rakijada, pivijada... Ovome su
bliske parade i revije: eirijada, fijakerijada, dipijada,
trabantijada. Sledee znaenje moe se okarakterisati
kao zaplet, guva, kermes: naspram prototipske rasomonijade sada imamo i selektorijadu (peripetije oko izbora
selektora u sportu), izborijadu (izbornu guvu), eeljijadu (aferu oko izbora V. eelja na Pravnom fakultetu u Be-
46
ogradu), dafimentijadu (beskrajno natezanje oko sudbine Dafiment banke). Za tragian poloaj preostalih Srba
na Kosovu ve je upotrebljen termin kosovijada (valjda
prema ranijoj jeremijadi, tj. tugovanki), a za navodno simbolini vie nego stvarni karakter dananjeg ivota - simbolijada (to nije daleko od vodviljijade). Ovaj nastavak
koristi se i prilikom afirmisanja kulturnih spomenika ili
pojedinih linosti; otuda npr. biblijada (izbor tekstova na
biblijske teme), Sterijada kao naziv katedre vrakih pisaca, a tu skoro i Eriijada (TV emisija o pesniku D. Eriu).
A ima ga i drugde - skoro bi se moglo rei nema gde
nema, pa podela bonova umesto novca postaje bonijada,
pravljenje straila za ptice straijada, telefonski servis za
sportske rezultate rezultijada, kia golova golijada, demonstracija primitivizma diberijada, veoma smena stvar
piijada, a odlian ("strava") provod - stravijada. Ovaj sufiks svojom agresivnou ve vrea i proseno uho, da i
ne govorimo o jezikim istuncima; medutim, kao pravom
novinarskom mezimetu produena plodnost mu je, kako
izgleda, zagarantovana. Bie da je puka sluajnost to to
jo nismo naleteli na, recimo, kostimijadu ili cipelijadu,
na semenkijadu ili viskijadu. Ali polako, ima vremena...
5. -dna. Ovaj sufiks turskog porekla poznat je iz tradicionalnih izvedenica kao dumrukana, barutana, eerana,
kuglana, sa znaenjem ustanove u kojoj se neto proizvodi ili uva, odnosno gde se obavlja kakva javna delatnost.
U starijem argonskom registru zastupljen je naroito u
reima koje oznaavaju guvu i tuu, kao muvana, tarapana, marisana; upor. i bajbokana iprdekana (zatvor),
te kreana (zaboravna ili senilna osoba). Poslednjih godina je stekao pomodan prizvuk u reima tipa teretana, bilderana, fliperana, pokerana (vrsta kockarnice), a otuda i
argon
47
palainkana (prodavnica testenine), Marketana i Dentana (nazivi bakalnice, odnosno privatne stomatoloke ordinacije u Beogradu). Njime se, dakle, upuuje na relaksaciju, zatitu zdravlja i druge potrebe modernog graanina,
pa se uskoro moe oekivati jo poneki dodatak ovoj skupini leksema, koje su kao celina samo delimino argonske. Veza sa znaenjem ustanove odrava se, ali u ironinom kljuu, u reim novijim argonizmima kao kulana
(zatvor), dilkana ipsihana (zavod za umobolne), abortana (motel za tajne ljubavne sastanke) i efkana (javna kua, od efkati /evkati/ polno optiti). U ovaj semantiki
obrazac spada i pejderana (centrala pejding sistema),
kao primer stilski neutralnog neologizma; upor. i ranije
civilana (magacin za civilnu odeu u vojsci).
Noviji omladinski argon sadri i kreacije kao irokana
("indijanska" pankerska frizura), seljana (selo; prostakluk),
marijana (marihuana), sokolana (jeftina zabava), dabana (dabaluk), loana ("loenje", tj. reagovanje na nekoga
ili neto, osetljivost),prana ("prenje" - jai stepen "loenja"); neto od ovoga moda je obrazovano prema starijim
uzorima kao ikana (bruka). Isti sufiks nalazimo i u sastavu
rei tipa. pivdana (pivo), kafedana (kafa), tevdana (televizija), didana (runa devojka), koje se mogu smatrati
produenim alternativama obrazovanja na -da (v. nie).
Uzgred primeujemo, bez pokuaja objanjenja, da autorka Lj. Habjanovi-urovi svom romanu o Svetoj Petki daje naslov "Petkana". I zakljuujemo da ovaj sufiks na zanimljiv nain kombinuje starinske i pomodne, omladinske i
mangupske asocijacije, u emu dodue nije usamljen. /l
ovaj nastavak podrobno analizira Radi (2001), uglavnom
u tradicionalnim znaenjima/.
48
6. -teka. Iako u derivatolokom pogledu razliit jer nije

sufiks, ovaj formant romanskog porekla a izrazito modernog, internacionalnog zvuka sociolingvistiki se uklapa u
sliku koju ocrtavamo. Primetno obnovljene produktivnosti i aktuelnosti, zastupljen je naroito u dve oblasti. Jednu, na tragu biblioteka, pinakoteka, kartoteka, datoteka i
drugih zbirki, odnosno prostorija u kojima se one pohranjuju, ine lokali, klubovi i radnje, ili pak kolekcije specifine vrste i namene. Uz verovatni noviji prototip diskoteka, tu spa.dajufilmoteka, videoteka, medijateka, trakoteka (hrv. vrpcoteka), cedeteka, separatoteka (zbirka separata), pornoteka, eroteka (porno video klub), stripoteka
(mesto gde se prodaju ili iznajmljuju stripovi), te vinoteka, poljoteka (poljoprivredna apoteka), Biljoteka (naziv
biljne apoteke u Beogradu), autoteka (prodavnica delova
za automobile; naziv autokole), interteka (agencija za
pristup internetu), Knjigoteka (beogradska izdavaka kua), ali i testoteka (prodavnica testenine), daroteka (naziv
prodavnice "poklombenih" artikala na eleznikoj stanici
u Novom Sadu) i ak pljeskoteka (naziv kioska sa pljeskavicama u Beogradu). Tu bi ile i teatroteka (snimci najuspelijih predstava) i restoteka (kombinacija restorana i diskoteke - primeri koje je, uz ve pomenutu trakoteku, zabeleio Ivan Klajn u svojoj rubrici u NIN-u).
Drugu oblast predstavljaju nazivi emisija na televiziji i
radiju, kao kviskoteka, eljoteka, vicoteka, smehoteka,
trumpfoteka, hitoteka, folkoteka, folkloroteka, seloteka
(emisija za selo), zooteka (na kolskom programu TV),
klincoteka, mlekoteka (deje emisije; ova druga ima i znaenje 'diskoteka bez alkohola'), te teveteka (naziv TV emisije) i romboteka (TV igra sa romboidnim figurama). Na
rubovima naznaenih podruja nalazimo primere segateka (kompjuterska igra) i igroteka (deja letnja kolica).
argon
49
- Semantikostilska markiranost ovog formanta esto je u

pravcu aljivog, pomodnog i, izrazito u prvoj pomenutoj
grupi, komercijalnog, to povremeno dovodi do zbilja
neobinih, pa i apsurdnih reenja. /Pre petnaestak godina
ovaj tvorbeni element analiziran je u studenskom radu
Pribievi (1985). Uporeivanjem broja primera u tom
lanku i u ovom naem prilogu (8 prema 38) moe se stei izvestan uvid u poveanu, iako ogranienu, meuvremenu produktivnost formanta. Takoe vredi primetiti da
Babi (1991:60-61) nalazi svega tri rei sa domaom osnovom - vrpcoteka, smjehoteka, igroteka - dok je kod nas
takvih rei skoro polovina, to ukazuje na iru i slobodniju kombinatoriku na srpskoj strani/.
7. -skop. Uporedljiv sa prethodnim, ovaj formant, po poreklu iz registra nauke, ueg je raspona i znatno manje
produktivan. Po modelu mikroskopa, teleskopa, stetoskopa, potom bioskopa i sinemaskopa te danas popularnog
horoskopa (i slivenog hororskopal), nalazimo ga u nekoliko novih leksema sa znaenjem sprave, emisije ili rubrike
za kakvo posmatranje ili pregled - zvezdoskop,filmoskop,
smehoskop, svetoskop, amoroskop ("ureaj za merenje
ljubavi" - ta god to znailo! - Upor. i duhovit stariji argonizam oroskop - naoari). Konotacije su i ovde aljive i
pomodne, ali bez jaeg prizvuka komercijalnog, koji karakterie deo upotrebe formanta -teka.
8. -ka . Ovaj veoma produktivni nastavak, zastupljen u celom rasponu znaenja, posluie nam za demonstraciju
potencijala za argonizaciju u kombinaciji gramatike
funkcije i semantiko-stilskih vrednosti. Naizgled sasvim
bezbojan kao standardni tvorbeni mehanizam za derivaciju imenica enskog roda, on pri dubljoj analizi otkriva
50
skrivene jezike mogunosti, a uz to nam moe neto rei

i o odnosu knjievnog standarda, kolokvijalizama i argonizama. Mi emo zanemariti stotine standardnih leksema
graenih ovim sufiksom, i samo pomenuti argonske rei
ija je ekspresivnost u najveoj meri stvar osnove, npr.
leksike strenderke - vesterku i za njom sisterku, ve
odomaenu iziku, ali i strogo domai niz radodajka, trotoarka, kamenjarka, glodarka, dvocevka i trocevka (gde
se dve poslednje rei odnose na irinu repertoara prethodno navedenih osoba u polnom optenju sa mukarcima) itd. A usredsrediemo se na ono to je interesantnije
za nau optu temu: na ulogu samog nastavka u izgraivanju podloge za argonizaciju i u procesima proizvodnje
tako markiranih rei.
Ovde treba najpre registrovati gramatiko sredstvo univerbizacije, kojim se sintagme saimaju u lekseme, pa tako
dobijamo rei kao manastirka (manastirska rakija), saobraajka (saobraajna nesrea), generalka (generalna
proba ili opravka) ili masovka (masovna scena ili tua;
optenje jedne ene sa vie mukaraca). U ovo je nastavak
oigledno ukljuen, i to ne samo gramatiki, jer su ovakve
skraenice ve stilski obojene. Zatim izdvajamo srodnu
pojavu gomilanja na istovetan nain obrazovanih rei u
pojedinim tenje strukturiranim leksikim sferama - kao u
nizu iz prethodnog pasusa, samo izrazitije. Da damo samo
jedan ubedljiv primer, meu nazivima kod omladine popularnih vrsta obue i odee niu se gumionke, traktorke, imike, patike, teniske, baletanke, japanke, apostolke, adidaske, starke, najke, martinke, kaubojke, roke
(roleri).... od kojih mnoge dobro idu uz rolku, havajku ili
kakvu drugu ujku (koulju), trenerku, vetrovku, vijetnamku, rokerku, spitfajerku, tregerke, traperke, farmerke, leviske, dizelke. Za kompletiranje "imida" slue le-
argon
nonke ili rejbanke,
minimalke itd.
5}_
a tu se negde i najlonke,
bulabopke,
I ovakvi kolokvijalizmi svojom uestalou neizbeno

doprinose senenju njihovog inae stilski neutralnog zajednikog sufiksa. Takva podloga onda dolazi do jaeg izraaja drugde, u ve nesumnjivo argonskim reima kao
zvrka (nametaljka, upor. udariti kome zvrku), srka
(srani udar), opka (udarac iza uha), vuka (udarac u bilijaru), plaka, muka, murka, orka, repka (reprezentacija u sportu). Od novijih, izvedenih univerbizacijom, prostim skraivanjem osnove ili kako drukije, navodimo sledee: vaka (u doslovnom i prenesenom znaenju), fotka
(fotografija), vizitka (vizit karta), telka (televizija), floka
(flomaster), znojka (arapa), soka (paso), ika (hai),
uka (novanica), neska (neskafa), flajka (flaa pia),
pljeska (pljeskavica), fairka (fairana nicla), kancerka
(cigareta), smolka (marihuana sa dosta smole), zurka (frizura), trepka (trepavica), zenka i centralka (zenica odn.
glavna vena na ruci u narkomanskom argonu). Tu su i
cevka (devojka), ujka (plavua; utica), svrka (ejakulat),
lujka (budala; ludilo), te buska (autobuska stanica). Radi
prikrivanja identiteta preko glave se navlae lopovka i
fantomka. A Rovinj, nekada omiljeno odmaralite Beograana, i danas se nostalgino i familijarno, "insajderski",
pominje kao Rovka...
Ali do prave eksplozije ovog sufiksa u za nas relevantnoj upotrebi dolazi u nae dane na podruju omladinskih,
mahom kolektivnih zanimacija i deavanja, esto verbalizovanih u formi glagolskih imenica gde bi uz gubitak argonskog naboja mogao da stoji standardni sufiks -nje . Tu
su se uz raniju igranku, svirku i sedeljku priljubile urka,
uska i treska, povremeno praene cirkom (ispijanje alkohola) i duvkom ili cepkom (duvanje odn. ubrizgavanje
\
52
droge). Sve ovo ume da se zavri ifurkom (beanje; urba), gurkom (guranje, upor. ui na gurku) ili pak orkom,
koja je malo kad ferka (fer tua, jedan na jedan, bez noeva i sl., upor. idemo na ferku). Spojka (ljubavni sastanak)
moe da dovede do evke ili snoke (polni odnos) ukoliko
neko tu ne dobije utku (ut-karta; otkaz; takoe utiranje
u tui, te skakanje i sudaranje uz muziku). U odsustvu takvih mogunosti u obzir dolaze blejka i gluvka (gde se
"bleji" i "gluvari", tj. dokolii, npr. u kafiu), moda uz
pljuvku (ogovaranje) kako bi se ublaila smorka (dosada).
A moe izujka ("zujanje", tj. besciljno vrzmanje po gradu)
u oekivanju kakve ike (neto odlino; osoba koja se lako "pali" - upor. dati iku, tj. zapaliti nekoga za neto). U
krajnjoj liniji kao alternativa uvek preostaju dremka i sovka (dremanje odn. spavanje).
Gramatiki, a i generacijski gledano, sve ovo moe da
vrati protagoniste u detinjstvo, iako popularna igra pljeskanja takmaca samim svojim imenom kae da nema vrake\ Jednom reju, sveopta trka i zbrka, prava frka (veoma
zastupljena premda tvorbeno problematina; u narednom
poglavlju videemo da je to zapravo neto frkatino). Ali
ovakvim stvarima teko da e se zamajavati oni koji imaju
preeg posla u vidu tapke ili ak depke (tapkarenje odn.
deparenje) - da i ne govorimo o onima kojima u opis
radnog mesta spadaju i takve nepodoptine kao to su
skaka (skakanje izmeu balkona u krai) i seka (presecanje puta automobilom; tua noevima). /Aprila 2003beleimo novo, argonsko znaenje rei sabljarka: i dalje
je to riba, ali iz roda sponzorua iji su sponzori tokom
policijske akcije "Sablja" napunili zatvore po Srbiji. Asocijativne niti ovde nas vode i do zastarelog omladinskog argonizma snajperka (devojka s naoarima), ali tu temu neemo razvijati.../.
argon
53
9. -i. Tradicionalna deminutivno-hipokoristika semantika ovog sufiksa posluila je kao dobra podloga za njegovu
argonizaciju putem afektivnog obojenja kojim se odlikuje veliki broj novijih rei iz irokog spektra oblasti, preteno onih od naroitog interesa za omladinu. To su lekseme koje upuuju na ustanove, lokale ili radnje {kafi, djuti, bjuti - kozmetiki salon, faksi, kini - kino klub),
prevozna sredstva (jugi - automobil Jugo), sportove
(pingi), odevne i druge predmete (mini,flomi - flomaster, tranzi - tranzistor, mobi - mobilni telefon, kompi
- kompjuter; kompanjon, sinti - sintisajzer; takoe sinta), hranu i pie (hambi - hamburger, nesi - neskafa,
muki- muki aj).
Upadljivo je tepanje u vezi sa drogama: narki i danki (narkoman), dopi (doping), bensi (bensedin), kisi
(LSD), amfi (amfetamin), eksi (tableta ekstazija), singli
(mala cigareta marihuane), topi (oblik "dointa"), vutri
("trava" za puenje, od permutovanog vutra). Tu su, zatim, kategorije ili osobine ljudi: homi (homoseksualac),
stari (stariji ovek, prema mladi), lapi (laponac, tj. izlapeo ovek), fensi (uglaena mlaa osoba; otmen i skup
kafi - supr. socijala), laki (momak Iakog morala; neto
lako). Potom, pesme i melodije: popi (pop pesma), densi ("dens" pesma), biti (hit melodija, emisija i dr.), lagani (laka muzika) - i jo poneto, npr. gruvi (gruvanje, tj.
uenje napamet), kuli (neto "kul", tj. dobro, OK; alternativni istoznani oblici su drukije akcentovani: kiilii/kului, dakle bez duine na nastavku).
Ali ovaj sufiks, generalno markiran kao popularan, familijaran i omladinski uz izrazitu notu tepanja, donekle se
specijalizovao u znaenju trivijalizicije, vezivanjem za paraliterarne i filmske anrove. Takav prizvuk moda nemaju
crti iporni, ali ga zacelo itaaju filmi (film lakog sadra-
54
ja), krimi, Ijubi ipsihi (u znaenju psiholokog trilera;

ista re, uz moguu drukiju konotaciju, oznaava i psihoterapeuta). U ovu seriju uklapaju se i okazionalizmi rati i
katastrofi; prvu re, u znaenju trivijalnog romana o ratu, upotrebio je Ivan olovi prikazujui jednu takvu knjigu - mogueg rodonaelnika novog anra - u Nedeljnoj
Naoj Borbi od 27-28.7.1996, a drugu, u ekvivalentnoj
funkciji, Jovan Cirilov u NIN-u od 2.4.1998, povodom filma "Titanik". Nismo registrovali oekivani analogni anr
stravi (film strave i uasa), ali je mogue da je negde ve
upotrebljen.
Neki od navedenih primera odravaju vezu sa neto
starijim slojem argonizama kod kojih uglavnom nije re
o trivijalizaciji nego o familijarizaciji i tepanju. Desetine takvih daje Sabljak, to u tom obimu moe biti refleks supstrata iz kajkavskog, dijalekta inae poznatog po irokom
korienju deminutiva. Tu nalazimo primere kao derpi,
(homoseksualac), nimfi (nimfomanka), sifi (sifilis), nudi (nudista), abi (abortus), alki (alkoholiar), kreti
(kreten), apsi (apsolvent), profi (profesor), struji
(elektriar), gasti (gastarbajter), Leksi (Leksikografski
zavod); ak je i pretei udba tamo - udbil
10. -d. Prethodnom nastavku po ekspresivnoj vrednosti
veoma je slian ovaj sufiks, do mere koja doputa mestimino preklapanje uz moguu varijantnu markiranost npr. crta/crti, pinga/pingi, sinta/sinti. Semantiki je
takoe raspren, ali je od njega znatno manje produktivan
jer mu je motivacija manje evidentna, usled nedostatka iroke baze kakvu -T ima u svojoj primarnoj deminutivnohipokoristikoj funkciji u standardnom jeziku. Nalazimo
ga u novijim obrazovanjima kao diska, crta, pinga, trista (Fiat 1300), iksa (kriminalni roman X 100), enska
argon
55_
(devojka, ensko), muka (deak, muko), kita (penis),

orta (ortak, tj. prijatelj), gluva (gluv ovek), iva (ivahna osoba), spora (spor ovek ili ples), luna (luna
park), sporta (sportski centar), viska (viski), uta (sitni
kovani novac /upor. ranije irwta&-zlatnik/; Azijat; vrsta narkotika; utai - uti zubi), slepa (slepo crevo), prsta
(nepristojan gest prstom), kinta (dinar),/orinta (upor.
ranije pokr.forintak),
kenta (cigareta Kent), kila (kilogram ili litar pia), fiksa (droga; narkoman), treska (mera droge), beda (bedak, tj. neto bedno, loe). Takoe
Nova (Novi Beograd), Petla (Petlovo brdo) i Gola (Goli otok).
11. -ua. Ako su neki od prethodnih sufiksa bili naglaeno
"muki", evo sad jednog izrazito "enskog". Avaj, ovakva
ravnotea je samo formalna, jer kako e pokazati veina
primera, ensko u ovoj kulturi nikad nije bilo ravnopravn o s mukom glavotn, nego je bivalo predmet svakovrsnih
stereotipa i predrasuda (da ne kaemo jau re). Ovaj
autentino domai nastavak, ve i po zvuku kao predodreen za negativnu ekspresivnost, jedan je od onih koji se
odskora naglaenije argonizuju, a p o tradiciji ima dva
glavna podruja upotrebe. Prvo se tie konzumacije jela i
naroito pia: odavno npr. krompirua
(pita) a sada i
podrigua (salama loeg kvaliteta), potom eerua i za
njom etilua i oslepua (rakija) te cela parada naziva za
razne n a m e n e ili vrste kafe - doekua, sikterua, krmeIjavua (prva jutarnja), kajmakua, doljevua,
erbetua,
emerua, logirua, abortua (poslednje tri su odve jake i gorke). Tu se svrstavaju i neizbeni savremeni narkomanski specijaliteti: prskua (vrsta marihuane), vetakua
(vetaka droga), smorua (koja izaziva smorenost, tj. loe
raspoloenje), tripua (koja izaziva "tripove"). Kako se vi-
56
di, u ovoj sferi, i u ranijem periodu, znaenje nijp nuno

bilo negativno.
Nasuprot tome, u drugoj glavnoj oblasti primene ovog
nastavka ono je, izgleda, bezmalo uvek takvo, ukazujui
na odbojne ili nemoralne ene: od prostakue, divljakue, torokue, namigue ili oficirue do navlakue (zavodnica), uvlakue, smrdue, uspaljue, uspijue, asfaltue,
debilue, alterue (ene iza altera) ili abrue (koja pronosi abrove, tj. glasine). Priloiemo jo nekoliko novijih,
koje ne belee izvori Nikolia (2000), koji inae ima ak
tridesetak takvih "komplimenata": ludua (koja se ludira),
blamua (koja se blamira), blajhua (koja se blajha),/7ertua, lezbejua, banderua (visoka i mrava), podvriskua
(pevaljka turbo-folka). U nae dane i u modernom ruhu
nalazimo i duhovite izvedenice kao bilderua (koja zvui
kao muka redakcija bilderke), sponzorua (devojka sa
"sponzorom") i pinkerua (koja odeom i minkom podraava ene sa TV Pink). Valjda jedini pravi izuzetak u
ovom neslavnom tvorbenom nizu, za mnoge mukarce veoma pozitivno markiran, jeste standardnap/flfMa. Negde
izmeu mogli bismo da smestimo sajmuu (devojka zaposlena na Beogradskom sajmu): osnova je definitivno neutralna, pa je sufiks taj koji pojeftinjuje imenovani pojam,
ali su s druge strane mnoge takve devojke - naroito na
sajmovima automobila - atraktivne i poeljne, to donekle
neutralizuje negativno dejstvo nastavka.
Izvan navedenih podruja ovaj sufiks susreemo u karakteristinom i aktuelnom argonizmu saekua (ubistvo
iz zasede), frekventnom u srazmeri sa uestalou obrauna u podzemlju, kome nekada prethodi navlakua (ovde:
navlaenje u zamku), moda zbog kakve potkazue ili cinkarue (policijske dostave). Za razliku od ovakvih asocijacija, naglaeno humornu nijansu sadri efektna kovanica
Zargon
57_
pederua (muka torbica). Tu su jo garavua (pendrek),

tabanua (peaenje), prozivua (prozivka, napadno pominjanje nekoga u razgovoru), privatua (privatna tuba)
i iptarua (kua ograena visokim zidom). Kao dodatak
sjajno naenim uletusama (mokasine) tu skoro smo dobi11. u vidu modnog krika a obavezno u mnoini, i depue
(pantalone sa velikim naivenim depovima). Ova poslednja kreacija lepo govori o ekonominosti i efikasnosti argona: kako bi se ovaj odevni predmet i mogao drukije
nazvati?
Kad smo ve kod "enskih" sufiksa, naveemo jo tri
koji su u veoj ili manjoj meri zastupljeni i u standardnom
jeziku, ali specijalizovani naroito za karakterizaciju ena,
naravno opet negativnu, ime se pokazuje deo velikog bogatstva naeg renika u ovoj sferi. Pri tome i u svim ovim
sluajevima nastavci odaju karakteristian zvuk i sami p o
sebi, a ne samo zahvaljujui ekspresivnosti osnova. Sledi
izbor primera.
12. -ulja. Piulja, upiulja i popiulja, serulja, sisulja i
kravulja (s velikim grudima), guzulja, smrdulja,
fetulja
(debela, od engl. fat), nafrakulja, antrulja (stalno pridikuje), besulja, vritulja, drombulja (primitivka), potom
cehulja (sponzorua) i epulja (poltronka), te raepulja,
jebulja, marulja, droculja, kurvulja, dromfulja,fanfulja
(ove poslednje su lake enske, odnosno radodajke ili prostitutke). U poredenju s ovim nevino i umirujue deluju
omladinski izrazi blizulja (kominica) i proitulja (naitana devojka), ali tu je i smorulja (marihuana).
13. -ara Dupetara, guzara; sisara, vimara i muzara (s
velikim grudima), takara (s tankim nogama), daara
(ravna spreda i pozadi); murdara, prdara, govnara, u-
58
bretara; glupara, ludara, blentara; brundara, zvocara,

daftara (alapaa), traara, opajdara, lihtara (ulizica);
vucara, smucara, skitara, uliara, okara, landara, kecara i kokara (opet lake enske ili prostitutke). Ara-araara: prosto se uje kako skitara landara i lapara - sve do
tandara-mandara-bro\ A izvan ovog repertoara "komplimenata" enama vredi zabeleiti slikovite argonizme sapunjara (slanina s malo mesa) i dugmetara (salama iji
presek pokazuje puno masnih krugova). Tu je i falara
(falsifikovana ulaznica).
14. -aa. Runjaa, ludaa, blesaa, alapaa, laparaa,
klimakteraa, polovnjaa (starija ena; rasputenica),
oklopnjaa (deblja prostitutka), profuknjaa, lujkaa
(slobodnog ponaanja), navlakaa, seksaa (nimfomanka), mukaraa (juri mukarce), dropljaa (prostitutka),
lezbaa. Neke od njih moda prate razvaljaa (dejstvo
droge) ili zizovnjaa (heroinska kriza). Nije nam poznato
otkud su se u ovom neuglednom drutvu obrele kentaa i
festaa (cigareta Kent odn. Fest), ali sumnjamo da se u
njemu prijatno oseaju! - Kako vidimo, neke od ovih rei
posvedouju varijantni sufiksalni oblik -njaa.
Sva tri nastavka ilustrovali smo kombinacijom starijih
pogrdnih izraza i novijih argonizama, kako bi se istakao
kontinuitet ovakvih imenovanja.
15. -onja. U vinjetu o ovom sufiksu, takoe autentino
argonskog zvuka, koji svedoi da na bogati jezik ima ime da poasti i mukarce, itaoce emo uvesti evociranjem likova tri ugursuza iz starog Politikinog Zabavnika oronje, Nosonje i Bradonje. Njihov zajedniki nastavak,
mada se javlja i u jednom broju manje-vie standardnih
rei, veinom negativno ekspresivnih, u argonu je speci-
argon
59
jalizovan za oznaavanje fiziki deformisanih Ijudi i naroito metaforiki izvedenih kvalifikacija njihovih psiholokih i moralnih svojstava. Tako susreemo rei kao glavonja, klemponja, grbonja, rogonja, reponja, sivonja, tuponja, mlakonja, valonja, trbonja, kembonja, trtonja, guzonja, maronja (ulizica), kuronja, mudonja,pionja, prdonja, seronja. Ne znamo da li je ovo dovoljno za kakvutakvu utehu enskom rodu posle prethodno opisanih sufiksa, ali bolje ita nego nita, a bie jo kasnije! Inae, neke od ovih rei upotrebljavaju se i kad se s ironijom ili
prezirom govori o politiki i finansijski monim ljudima iz
vlasti; to naroito vai za epitet glavonja, koji predvodi
na mali spisak - valjda zato to od glave riba smrdi!
16. -aro. Ovaj sufiks gotovo se i ne javlja izvan podueg
niza rei sa negativno ekspresivnim osnovama, bliskih argonskom supstandardu: kartaro, enskaro, suknjaro,
buljaro (homoseksualac), tezgaro, tapkaro, deparo,
vataro (podvaladija), makljaro, cvikaro iprparo (kukavica), cugaro i cirkaro (alkoholiar), spletkaro, petljaro, munaro, mukaro, cinkaro, icaro, cimaro
(nasrtljivac), cakaro, gluvaro, drkaro, dabalebaro.
Otuda i on sam poseduje odredjenu ekspresivnost, u navedenom obliku kao i u kraoj varijanti -o; cigo, koco
(kockar), drogo (narkoman), cajko (policajac), drndo,
(bezveznjak, naklapalo), drko (gnjavator; mrzovoljan ovek). To bi bio i odgovor na mogue pitanje zato ovakve
osnove spremno prihvataju upravo ovaj a ne neki drugi,
neutralan nastavak. /U primerima kao kico, ilko, dodo, rodo (roak; roendan) ili, sada, naco (ironino:
nacionalni radnik) ekspresivno dejstvo celine oigledno je
doprinos sufiksa a ne osnove, koja je nejasna ili neutralna,
pa ak i pozitivno markirana/.
60
Zargonizacija u tvorbi rei
Y7. -ant. Ovaj formant, obino sa znaenjem zanimanja ili

funkcije, deluje neutralno i nalazi se u velikom broju standardnih rei, ali ga naporedo s tim susreemo u negativno
markiranim izvedenicama sa pretenim znaenjem nepoeljnih karakternih osobina ili "zanimacija". Tako ruku
pod ruku idu intendant i drogirant, fabrikant i pekulant, muzikant i diletant, komandant i murirant (zatvorenik), laborant i buzorant (homoseksualac), azilant i
izmotant, diverzant i zabuant, demonstrant ifolirant, a
tu paradu na sebi svojstven nain komentariu zavitlant,
zafrkant i zajebant. Neke od ovih rei pripadaju argonu,
a aljivi efekat postiu - to je sluaj i sa mnogim drugim
nastavcima - neoekivanim i "neusaglaenim" udruivanjem domae osnove i sufiksa stranog porekla. Od novijih
izvedenica - ne obavezno negativne konotacije - beleimo
kopirant (est klijent fotokopirnica), protestant (u obnovljenom znaenju uesnika u protestima) i trafikant (u
novom znaenju uesnika u trgovini belim robljem, aktuelizovanom skoranjom seks-aferom u Crnoj Gori).
18. -ator. Slino kao prethodni, i ovaj sufiks uz uporedljiva neutralna znaenja izvodi poduu seriju negativno obeleenih poluargonskih ili argonskih rei kao serator, kenjator, gnjavator, puvator, zezator, ljakator, urlator,
drmator, lovator, snagator, makljator, tabator, krljator,
muvator, cimator (nasrtljivac), grebator, eator, keator,
trzator (udvara; pijanac), guator (davitelj), frkator (koji
pravi guvu), devator (koji die galamu), valjator (preprodavac loe robe). Omladinski argon poznaje i duhovit
izraz kljovator (zubar), a na svoj nain su zanimljive novije rei probator (povremeni uivalac droge) i loator (lo
ovek; prevarant).
argon
6\_
Verovatno se moe rei da su poslednja dva formanta

tek naeta procesom argonizacije. Dodaemo jo nekoliko njih koji u nekoj meri iskazuju takav potencijal.
19- -ina. Medu standardnim augmentativnim nastavcima
ovaj je izrazito zastupljen, a svojom semantikom omoguuje i argonsko korienje na nain analogan onome koji
smo utvrdili kod sufiksa -T, samo suprotno usmeren. Ovde se zapaaju lekseme koje oznaavaju svojstva ljudi, esto ali ne i obavezno negativna: topina, degenina, dripina, tipina, kulovina, lafina; zatim pia i droge: pivina, vinina, dopina (jaka droga), krajina (opuak
marihuane) te razne druge stvari, kao crnina, evina
(penis) ili blamina (velika sramota).
20. -uga. Semantika, pa i stilska alternativa prethodnom,
ovaj sufiks je veoma redak u jezikom standardu, a na polju argona izvodi tek pregrt rei kao crnuga, seljanuga,
klinuga (poodrastao klinac), sinuga,filmuga, automobiluga, pivuga, vinuga, stanuga, lovuga (veliki novac). Kako se moe videti uporeivanjem sa prethodno
datim primerima, postoji izvesno nijansiranje (crnina/crnuga, pivina/pivuga, vinina/vinuga). Ovaj potonji sufiks doima se kao neto ekspresivniji, iako retko kad sa pejorativnom primesom koja je esto svojstvena augmentativnim nastavcima. Tako stanuga i lovuga nisu nimalo
loe stvari, a uopte uzev bolje je imati "grubu" stanugu
nego "meki" stani!
21. -aina. Ovaj sufiks, kada oznaava neko deavanje (ili,
ree, stanje), ima slab oslonac u standardnim reima kao
to su otimaina, premetaina, odmetaina. Njegov ekspresivni ton, primetan ve u ovim primerima, dolazi do ja-
62
eg izraaja u starijim ili novijim argonskim tvorenicama

deverbativnog gramatikog obrasca, gde bi uz osetan pad
ekspresivnosti mogao da stoji stilski nemarkirani sufiks -nje
(upor. i nae komentare uz suflks -ka gore). To su rei
kao sprdaina, egaina, prdaina (sprdnja, egaenje),
zezaina; deraina, skitaina; vataina (ljubakanje; podvaljivanje), muljaina (obmanjivanje), loaina (zavaravanje), pljuvaina (ogovaranje); drkaina (maltretiranje),
karaina (polniodnos), jebaina (polniodnos; maltretiranje), pucaina (pucanje), tabaina i ibaina (tua), deraina (odve skupa naplata; nadmona pobeda). Ovom
zbilja ekspresivnom - pa po tome i impresivnom! - leksikom buketu pripadaju i druge vieznane rei: krljaina i
cepaina (preglasna muzika; gruba igra; ova druga jo i polni odnos), rasturaina i rokaina (preglasna muzika; polni
odnos; tua; uz to prva jo oznaava nadmonu pobedu, a
druga bombardovanje), te kokaina (tua; ubijanje; polni
odnos; intravenozno drogiranje). Manje su agresivne bedaina (beda; oajanje), blejaina ismaraina (dosaivanje).
22. -da. Ovaj sufiks francuskog porekla prilino je est u
standardnim pozajmljenicama kao garaa, montaa,
plantaa, kilometraa, pijunaa, gde je stilski neutralan.
Meutim, njegova potencijalna ekspresivnost ve se osea
u reima kaognjavaa, eskivaa, blamaa, a jo je izraenija u kombinaciji sa domaim argonskim osnovama:
njupaa, kenjaa, vataa, prcaa, cepaa, makljaa, kokaa, koljaa, krljaa, oraa, tabaa, ibaa - dakle, veinom u vezi sa seksom i tuom; slino i blejaa,foliraa.
U svim ovim primerima mogao bi da stoji i "normalni" domai nastavak za glagolsku imenicu -nje, ali uvozni konkurent kao da celini leksema daje svojevrsni dignitet, pa one
zvue nekako uzvienije premda je re o veoma prizem-
argon
63_
nim aktivnostima. Ova stilska nijansa lako se moe zapaziti i poreenjem sa prethodno razmotrenim i semantiki u
ovom domenu ekvivalentnim sufiksom
(vataina/vataa,
cepaina/cepaa, kokaina/ kokaa, tabaina/tabaa, ibaina/ibaa). Van ovog podruja nalazimo pojedinane
primere kao menjaa (zamena), banjaa (kupanje u reci
ili moru), strujaa (elektrine instalacije). Zanimljiv i krajnje redak sluaj predstavlja pomenuta re blamaa, koja
dobija na ekspresivnosti sa alternativnim nastavkom
(blamina) - ali, isto tako, i izostavljanjem bilo kojeg oekivanog sufiksa u nesumnjivom argonizmu blam. Tako
nastavak deluje svojim odsustvom, kao svojevrsni nulti
element u leksikoj strukturi. - A da isti glasovni sklop
moe da zvui i afektivno u smislu prisnosti, o tome svedoi popularni skraeni naziv beogradskog hotela i restorana Maestik - Maa.
23. -ancija. Ovaj nastavak, u jezikom standardu rei sa
znaenjem nekog intenzivnog deavanja (npr. uivancija,
govorancija, zapetljancija), u argonu se koristi u nizu
rei kao derancija, valerancija, jebancija, zezancija,
zafrkancija, zavitlancija, zajebancija, zameancija, nezgodancija, izmotancija, zabuancija, folirancija, smutljancija, prevarancija. Svojom specifinom bojom sufiks
kao da unosi dah vedrine i aljive neobaveznosti u pristupu stvarima koje mogu ali i ne moraju da budu prijatne.
24. -iste. Ovaj sufiks, kojim se u mnogobrojnim reima
standardnog jezika (kao boravite, lovite, igralite, etalite) oznaava mesto ili prostor gde se obavlja radnja iskazana osnovom, takoe je podatan argonizaciji. O tome
svedoi izvestan broj novijih, mahom argonskih obrazovanja - izgleda samo sa duom varijantom -lite - ne uvek
64
prijatnih asocijacija: stradalite (mesto stradanja), treznilite, raspustilite (obeleavanje poetka raspusta u osnovnoj koli), izilite (poslastiaraica "Kod konja" u Beogradu), blejalite (mesto gde se "bleji" ili "gluvari", tj. "visi" ne
radei nita), /zeje/ jebalite (nered, guva), prdilite (zatvor), kandilite (klozet). Nastavkom se moe naznaiti i
velika koliina neega: sirite, mesite (ovo drugo je i poeljna enska), kao i odbojnost: iite (gadan starkelja).
25. -dner. Ovaj nastavak nemakog porekla u standardnom jeziku uglavnom oznaava poreklo (lipicaner, perzijaner, Afrikaner, cirkuzanef), to se prenelo i na retka
novija, mahom aljivo-ironina obrazovanja kao avlijaner
(pas bez pedigrea), plastikaner (plastini tanjir, eksploziv,
pitolj), murijaner (policajac), gegulaner i lepezaner (seljak: lep srpsko-"francuski" kontrast!), sokolaner (devojka,
nejasno otkud tako), amuganer (Crnac), Likaner (Lianin). Ironini naboj tu skoro je doao do izraaja u okazionalnoj izvedenici Vojvoaneri (kao, nova kvazinacija).
Ovaj suflks sasvim ograniene produktivnosti semantiki
je potpuno ispranjen i sveden na puku oznaku familijarnog stila u primerima kao bakutaner (baka), dekutaner
(deka), tipusaner (tipina, antipatian ovek).
Pri kraju ovog dela naeg spiska navodimo dva veoma
produktivna i rasprostranjena sufiksa, jedan domai a drugi internacionalni, koji su u raznim funkcijama i znaenjima zastupljeni u mnotvu standardnih rei ali koje je u
svom irenju tek dodirnula dugaka senka argonizacije.
26. -ac. Ovako se zavravaju familijarni nazivi nekih popularnih mesta i ustanova - u Beogradu npr. Kalenac (Kalenia pijaca), Vidinac (restoran Vidin kapija), Staklenac
(stakleni trni centar na Pozorinom trgu). Nee biti slu-
argon
65
ajno ni to to desetine rei svakodnevnog jezika koje oznaavaju razne, esto omiljene stvari i proizvode imaju upravo ovaj nastavak, nekad ve sa primesom argona - npr.
ukavac, ubretarac, dokumentarac, kaubojac, vajcarac, prebranac, ribanac, rezanac (piratski kompakt-disk)
i danas ve neophodni daljinac, spasonosan kad nam sa
ekrana zapreti kakav trulac (neto trulo, loe). Na tradicionalni bearac i moravac nadovezuju se osetno argonski
treskavac i stiskavac (oblici modernog plesa), dok je poklonik muzike "hevi metal" - metalac. Ali pravo polje za
argonizaciju ovog sufiksa jeste negativna psihoflzika karakterizacija ljudi: oravac, opavac, antavac, elavac,
upavac, kilavac, dripac, telac, krelac, blesavac, debilac,
mentalac, mentolac, laponac i lepenac (etiri poslednje
rei odnose se na mentalno zaostalu ili staru i izlapelu
osobu); otuda posprdno deluje i Sipac od iptar.
27. -er. Ovde kao primer argonizacije putem gomilanja
rei u pojedinim leksikim sferama najpre navodimo skupinu leksema za imenovanje pripadnika omladinskih grupa definisanih omiljenom muzikom, odevanjem, stavovima ili karakteristinim delatnostima: svinger, tvister, roker, brejker, rejver, reper, darker, panker. Ovima bismo
mogli dodati i karakteristine izraze iz narkomanskog ili
kompjuterskog argona, kao doper (heroindija), haer
(konzument haia) ifikser (intravenozni narkoman), odnosno haker i surfer. Kako se vidi, sve ovo smo oreuzeli iz
engleskog jezika. Zatim se usredsreujemo na obeleavanje osobina ili navika ljudi izvan takvih uskih krugova;
ovakve rei, skoro bez izuzetka negativnog naboja, podeliemo u tri kategorije. U prvoj su odomaeni narodski argonizmi kao ilager, seljober (primitivac), diber (prostak), maser, gelipter, gulanfer, kurajber, alabajzer. U
66
drugoj su "otmeniji", esto skoranji nazivi stranog porekla ili inspiracije, tipa maher, vicmaher, pacer, dunster,
fuer, foler, toser, frajer, valer, buzer (alkoholiar; homoseksualac), fajter (borac), luzer (gubitnik), vindler,
druker (potkaziva), lufter i ganfer (danguba), te ve sasvim pomodni strejter (neporoan ovek), klaber (posetilac nonih klubova), hejter (mrzitelj drugih ali i sebe), kuler (hladnokrvan, oputen ovek), meker (zavodnik;
dentlmen; arlatan) i minker (sklon pomodarstvu,
snob). Na zanimljiv nain ovde se udenuo i eker, samo
prividno anglicizam jer oznaava ekaa u redu umesto
nekog drugog! A treu skupinu ine malobrojniji izrazi iz
ulinog i lopovskog argona: diler, tiper (koji tipuje, tj.
obeleava stanove koje vredi poharati), aner (kradljivac),
teker (sauesnik u krai).
Listu emo zakljuiti dvama domaim nastavcima koji
su, iako valjano zastupljeni u standardnom jeziku, znatno
manje produktivni od dva prethodno navedena, ali se sa
stanovita stepena argonizacije mogu smestiti uz njih.
28. -alo. U naoj vizuri za ovaj sufiks su karakteristine tradicionalne razgovorne rei ironinog ili pogrdnog znaenja u primeni na ljudske osobine ili zanimanja, poput
gunalo, brundalo, zakeralo, zanovetalo, blebetalo, klepetalo, torokalo, naklapalo, laparalo, laprdalo, lupetalo, baljezgalo, landaralo, njukalo, piskaralo, krabalo,
mazalo. Sa ove reprezentativne platforme lako se moe
otisnuti u raznovrsniji argonski repertoar: /mrtvo/ puvalo, tnuvalo, knjavalo (spava; lentina), pialo (penis),
kenjalo (gnjavator; frazer), prdalo (zadnjica; automobil/motocikl sa bunim auspuhom), pitalo (pejder), kefalo (mudra glava; pamet).
argon
67
29. -aljka. Za rodonaelnika u poetnoj argonizaciji ovog

sufiksa, sutinski ako ne i hronoloki, moe se uzeti sjajno
naena re pevaljka, koja se naprosto valja sa oblinama
osobe na koju upuuje. Naime, ta re oznaava kafansku
pevaicu ali simbolizuje seks; neko je odlino primetio da
su se narodne pesme nekad sluale a danas se gledaju!
Ovakvu simbiozu nijedan drugi nastavak ne bi mogao da dosluti: pevaica je ipak neto drugo. (Osim toga, ovako se uspostavlja i jeziki kao i stvarnosni kontinuitet sa prototipom
dananjih pevaljki, uvenom Micom trofrtaljkom od pre
nekoliko decenija). Od "enskih" rei tu su jo smucaljka,
rasputaljka (rasputenica), davaljka i evaljka (radodajka), drmaljka, cepaljka igrebaljka (prostitutke); u domenu seksa su i tucaljka (obljuba; laka enska) i redaljka
(grupno silovanje). Izvan toga ima ratrkanih rei kao nametaljka i podmetaljka (donekle ve standardizovane),
prdaljka (maina koja breke), naprdaljka (besmislica;
sprdnja), fordaljka (automobil marke Ford), pucaljka (pitolj) i snifaljka (cevica za umrkavanje droge - sa engl.
osnovom ali po standardnom obrascu sisaljke i trcaljke).
Izvan nae analize ostali su sufiksi, raireni u standardnom jeziku, koji uz sve ostalo izvode i izvestan, uglavnom
manji broj argonizama - to, meutim, samim nastavcima ne daje nikakvu karakteristinu i za nas relevantnu boju, pa argonska vrednost takvih leksema potie iskljuivo
od ekspresivne osnove. Takvi su, primera radi, -an, gde
pogrdni kolokvijalizmi tipa klipan, glupan, blesan, tupan,
tikvan, bukvan, mokljan lako klize u argon - macan
(privlaan ili autoritativan ovek), lovan (bogata), IjaIjan, papan i frulan (seljak, primitivac), profan (profe-
68
sor). Zatim, -dn; matoran (otac; star ovek), bakutan i dekutan (baka i deka), budovan (vaan ovek, naroito politiar), ciketan (beznaajan ili dosadan ovek), cviketan
(plaljivac), polutan (ni seljak ni graanin), dudovan
(seljak, prostak), arapan (seljak; lopov), ridovan (kontrolor karata, v. rida nie), keovan (kelner, uz prikladnu asocijaciju na ke /gotovinu/), pican ipicovan (kico),
peovan (homoseksualac), iljokuran (balavac; hvalisavac). Potom, -ar; govnar, guziar, kurvar, gepar (lopov),
ibicar, ljivar (policajac), icar (koji tuca icu, tj. moljaka novac), padaviar (roker; histerian tip; ponavlja),
gluvar (danguba), te odskora diskar (ulini prodavac diskova) i kafiar (vlasnik kafia).
Ovima moemo dodati i sufiks -ov, koji se preko "komplimentarnih" kolokvijalizama tipa blentov, mazgov, zvrndov, trtov pretae u manje prozirne argonske rei kao
klindov (poodrastao klinac), kulov, dulov, bizgov i zeIjov (sve: glupak; prostak), mandov (mangup), mangov
(bitanga), seljdov i strndov (seljaina; primitivac), piclov (njukalo; prepredenjak). U istu kategoriju ili bi i argonizmi na -a: uvlaka (poltron), krlja (grub igra), bleja, smara, gua, mrta (momak nametenog opakog
pogleda), sputa (koji kvari raspoloenje), te loa, pra i trova (podstreka na neto loe).
I da ni ovde ne zanemarimo enski rod ni pol, pomenuemo jo sufiks -ica, sa podlogom u ovom znaenju
slinom onoj kod nastavka -ka (v. gore) ali bez njegovog
idiomatskog potencijala. Tu, naime, identifikujemo mnoinske nizove kao gojzerice, sprinterice, pagerice, brodarice, ribokice; pumparice, panerice, traperice, farmerice... U jednini su dukserica i tregerasica (potkoulja; plastina kesa sa tregerima). Iz drugih oblasti tu su nulerica
(ianje na nulu), njokalica (nos), ukica (srce; runi
argon
69
sat), bombica (unue, tj. flaica "estine"), kokica (kokain;

koka-kola), travica (marihuana); keerica (gotov novac),
kierica (neto kiasto), mukalica (smicalica; neto
smukano), mozgalica (intelektualna igra), zezalica (neto za zabavu), trakavica (to dugo traje), redalica (redaljka), prenica (zaljubljena osoba); misica (esto na duplerici), pederica (lezbejka), te fufica, fukica, fakalica i
fukalica (sve: laka ena ili prostitutka).
Ovih nekoliko sufiksa ovde smo pomenuli i ilustrovali
iskljuivo radi kontrasta sa svima napred opisanim. Treba
ipak rei da je razlika izmeu njih i nastavaka -ac, -er, -alo
i -aljka, koje smo pojedinano ukljuili u na repertoar,
veoma fina, budui u izvesnoj meri stvar subjektivnog oseanja, pa bi se granica moda mogla povui i neto drukije. Meutim, van spora e biti to da, bez obzira na tanu
lokaciju preseka u kontinuumu, neki sufiksi (npr. -ak, -dija, -ua) mogu s opravdanjem da se ocene kao argonizovani, dok neki drugi (npr. -an, -ar, -ica) to nisu - iako i
jedni i drugi funkcioniu u obrazovanju argonskih leksema. Za nas je to dovoljno.
4. Izvorno argonski sufiksi

Poto smo napravili pregled formanata koji pripadaju i
standardnom, posebno razgovornom jeziku, a po naoj
analizi su u veoj ili manjoj meri zahvaeni procesom argonizacije, ostaje nam da razmotrimo i jedan brcj nastavaka koji u jezikom standardu imaju slabu podlogu ili je
uopte nemaju, bar ne kao tvorbeni elementi. Cni se, dakle, izvan argona po pravilu i ne javljaju, pa ih otuda ne
tretiramo kao argonizovane nego kao izvorno argonske.
U ovom segmentu naeg spiska, to je i prirodno, ubedljivo dominiraju naglaeno "omladinski" sufiksi, koji za razli-
70
ku od prethodno ispitanih nisu u optijoj upotrebi - iako

se ovde, kao ni drugde u naoj kontinualnoj grai, ne mogu povlaiti otre granice.
30. -os. Ovaj sufiks panskog porekla, koji se javlja u svega nekoliko pozajmljenica naeg standardnog jezika (cigarilos,
komandos, negritos, tupamaros), tzvanredno je popularan
u izvoenju argoni2ama za koje je karakteristina aljiva i esto ivopisna kombinacija latinoamerikog zvuka i ironinog
znaenja. Zastupljen je u nekoliko domena. Prvo, u funkciji
humorne neutralizacije negativne ekspresivnosti osnova (ovde najee skraenih) koje obeleavaju drutveno sankcionisane ili marginalne kategorije ljudi: alkos (alkoholiar),
narkos (narkoman), drogos (drogirant), dankos (zavisnik),
tripos (elegantniji brat tripadije), delkos (delinkvent), krimos (kriminalac), depos (deparo), tapos (tapkaro), mundos (munaro), hipos (hipik), gastos (gastarbajter),ê2O5
(penzioner), dekintos (ovekbez para, vorc), pedosihomos
(homoseksualac), lezbos (lezbejka) ,/w&o.s (fuksa, kurva).
Drugo, u slinoj fijnkciji kod osobina ljudi i delova tela, a
jo produktivnije: tipos (tip), silos (siledija), pistoljeros
(pitolja),/<z/fos (koji se rado tue, od engl. fight), bndos
(buda), seljos (seljak), dibos (diber, tj. prostak), mekos
(meker, tj. enskaro, kico i si.), mokljos (mokljan), tikvos (tikvan), debos (debil), psihos (sa psihikim problemima), krelos (kreten), dilkos (dilkan, budala), logos (usporen, uspavan ovek), trapos (trapavko), elos (elavac),
krezos (krezub), defos (gluv, od engl. deaf), drndos (namor), frigos (frigidna ena), prakljos (prakljaa, tj. previsoka i mrava devojka), trebos (treber), banderos (ak jediniar), pacos (pacer, lo igra); buljos, guzos, prknos.
Tree, u nevelikom broju etnonima, nadimaka i srodnih rei: Jugos (Jugosloven), Srbos (Srbin), Montenegros
argon
71
(Crnogorac), Bosaneros (Bosanac, sa aljivim proirenjem osnove), ipos (iptar), vabos (Nemac), Palilulos
(Palilulac), cibosi (koarkai zagrebake Cibone), lokosi
(sportisti zagrebakog kluba Lokomotiva).
Izvan ove tri oblasti, ali sa slinom konotacijom, zatiemo neizbene preparate kao to su kokos (kokain), heptos
(heptanon), trondos (trodon), benzos i bendos (bensedin). Ostos (ostatak droge u pricu; opuak marihuane i
sl.), udni hibrid i na prvi pogled van svake pameti, zapravo je vispren jer iskazuje duno potovanje makar i maloj
koliini dragocene materije, a negativnu vrednost moe
dobiti tek metaforikim prenosom, pa se tako moe oznaiti i drutveno izoptena osoba. Ima i podosta stilski slabije markiranih leksema: pajtos i kompanjeros (modernizovane verzije pajtaa), ilos (ilager), aos (otac), maos
(maka, tj. devojka), bebos (beba), daktos (daktilograf), telos (telohranitelj), mudos (mudahedin), gardos (garderoba), ciposi (cipele), pantosi (pantalone), farmosi (farmerke), geos (geografija), bios (bioskop), evos (evapi).
Matovite su kovanice tortiljos (torta, uz primerenu asocijaciju na tortilju) i komaneros (komarac, gde se u igru
uvlae i Indijanci Komani). A na poetku navedena re tupamaros, sa standardnim znaenjem pripadnika urugvajske urbane gerile, igrom rei u argonu oznaava tupana,
glupaka, to je dodatni aspekt argonizacije ovog suflksa.
Uzgred reeno, kao dodatni bonus, ovako moe da poraste cena svakom tupadijil
Nae liste primera zakljuiemo podseanjem na izvanrednu kreaciju jedne ranije generacije koju je zabeleio
Andri, egzotinog zvuka a prizemne domae semantike domindos (mini suknja). Ona ostaje kao upeatljiv primer mladalake verbalne kreativnosti, bez obzira na prolaznost argonskih ostvarenja, i prosto nas navodi da uzvik-
72
nemo bravosl - moda uz melodiju iz kakvog meksikanos

filmosa ....
31. -i. Ovaj sufiks, pre koju deceniju veoma popularan
meu kolskom omladinom, danas je manje produktivan
ali ga ipak beleimo jer predstavlja dobar primer argonskog repertoara ove populacije. Zastupljen je u nekoliko
desetina rei iz razliitih oblasti, meu kojima su sledee:
kolski predmeti {mati - matematika, fiski - fiskultura,
gegi - geografija, boti - botanika; Botanika bata u Beogradu); ustanove (faki - fakultet, bibli - biblioteka, Liki
- Likovna akademija, biski - bioskop, sami - samoposluga); razni predmeti i aparati (penki - penkalo, floki flomaster, kompi - kompjuter, digi - digitron, teli i telki - televizija); prevozna sredstva (troli - trolejbus, bici
- bicikl); sportovi (pingi - ping-pong, glavi (igranje lopte glavom); toponimi (Begi - Beograd, Kali - Kalemegdan, Zveki - Zvezdara, Kani - Kanarevo brdo), Kopi Kopaonik); razno (trepi - trepavica, roi - roendan,
mari - marihuana).
Ovakav nastavak ne postoji u standardnom jeziku, iako
tu ima neto imenica takvog zavrnog glasovnog sklopa
(imi, hai, baki,fini i sl.), pa je u odsustvu distinktivne gramatike funkcije bar odgovarajui zvuk nesumnjivo u uhu njegovih govornika. To je moglo pruiti osnovu
za specifinu sufiksalnu tvorbu argonskog tipa u okviru
formalno istog obrasca dvoslonih rei skraenih osnova,
u kojima nastavak zamenjuje izostavljeni deo. Prve najave
ovakvih mogunosti stigle su jo dosta davno; dok ovo pie, autor se prisea veoma mondi prideva kao krvi (krvavo, tj. odlino) i senti (sentimentalno) iz vremena posle II svetskog rata, kada se ak mogla uti i neobina popevka sa poetkom senti-menti-na-kamenti, kao svoje-
argon
73
vrsna argonska obrada deje razbrajalice enci-ntenci-nakamencil A u potonjim decenijama ovom procesu valjda
je doprineo, opet samo sa zvune strane, i homofoni engleski pridevski sufiks -ish. Prema tome, za razvoj ovog sufiksa postojala je nezanemarljiva akustika baza - tim pre
to je tu mogao da pripomogne i "susedni" autentini
standardnojeziki nastavak -T, dakle sa duinom na vokalu, u reima kao zeleni, sitrii, sldtkl.
32. -ijana, 33. -ijaner, 34. -ijdnovi. Ova tri nastavka tretiramo zajedno zbog njihove slinosti. (Pri tome prva dva samo
formalno lie na varijante formanata -dna i -dner, to semantiki i stilski nikako nisu). Tendencija semantikog pranjenja, pomenuta kod sufiksa -aner, ovde je potpuno uzela
maha, pa su ovi nastavci isti argonski markeri omladinske
grupne pripadnosti, izraene kroz intimizaciju i verbalno
izmotavanje. O ovome svedoe primeri, kako sledi.
Za prvi - kosijana (kosa), frizijana (frizura), pljugijana (pljuga, tj. cigareta), pikslijana (piksla), izmijana (izmica), gajbijana (gajba, tj. stan), golijana (nudistika
plaa), tablijana (tablanet, ranije i tabli), dezijana
(dez), hipijana (hipik), lovijana (lova, tj. novac), vorcijana (besparica), eijana (eanje, tj. uzimanje tue cigarete, pia i dr.), kulijana ("kul", dobro raspoloenje), emijana ("ema" za nabavku droge), te zanimljiv nekadanji aki hipokoristik Dubijaha (Dubrovnik).
Za drugi, jo izrazitije - kosijaner (kosa), bebijaner
(beba; voni sok), pubijaner (milicioner; pubertetlija), tubijaner (tuberan), turpijaner (gnjavaa), viskijaner (viski), diskijaner (diska), bioskopijaner (bioskop), korzijaner (korzo), trijaner (triper), visijaner (izvisiti; ovek
bez uspeha), tuijaner (tuiranje), sovijaner (sova, tj. spavanje), te interesantno obrazovani hrvatski nazivi kazne-
74
argonizadja u tvorbi rei
nih ustanova Petrijaner (zatvor u Petrinjskoj ulici u Zagrebu) i Gradijaner (KPD Stara Gradika).
I za trei, koji deluje kao vrhunac izmotancije - kofijanovi (kafa), viskijanovi (viski), nogijanovi (noga), klubijanovi, hipijanovi, lovijanovi, furijanovi (furanje,
tj. zabavljanje).
Ovakve rei pripadaju jednoj ranijoj argonskoj generaciji i izgleda da nisu vie u aktivnoj upotrebi, niti se nove lekseme trenutno grade ovim nastavcima. (Indikativno
je, na primer, to to za kosu od ranije imamo argonizme
kosijana i kosijaner, ali za novu "iroki" frizuru nemamo
irokijana niti irokijaner, to bi se se moglo oekivati s
obzirom na glasovni sklop, nego - videli smo - upravo irokana, dakle sa trenutno aktivnim sufiksom). - Dodaemo jo da kod ove grupe, a i u jo nekim sluajevima, produavanje nastavka ve i samo po sebi doprinosi argonskom karakteru izvedenice; upor. tip-tipus-tipusaner, kosa-kosijana-kosijaner, lova-lovijana-lovijanovi, viski-viskijaner-viskijanovi.
Iz ovog razmatranja iskljuujemo, razume se, homonimni sufiks latinskog porekla -ijana, inae veoma redak,
u znaenju kolekcije vezane za neki period, linost i sl.
(npr. ekspirijana, Krleijana /enciklopedija o Krlei/ ili
naslov asopisa Isidorijana). Zanimljivo je da je muziko
scenska priredba u ast Pukina, svojevremeno odrana u
Narodnom pozoritu u Beogradu, stilski sasvim adekvatno
nazvana Pukinijana, iako bi isto semantiki gledano
moda pre odgovarala alternativa Pukinijada - ali bi proslava bila banalizovana implicitnim stavljanjem velikog pesnika u kontekst kobasica, cirkusa i rolera (v. pod -ijdda
gore). /Meutim, ne lezi vrae: godinu dana poto su ovi
redovi ispisani, na Kolarevom narodnom univerzitetu je
odran zapaen koncert naslovljen upravo Mocartijada.
Zargon
15_
Bie da je pritisak ovog suflksalnog nametljivca u meuvremenu toliko porastao da mu nije mogla odoleti ni
uprava pomenute kulturne ustanove!/. A fanzinijana (festival fanzina, tj. "fan" magazina za entuzijaste na datom
polju) kao da opkorauje granicu koju smo upravo povukli, utoliko to semantiki spada u potonji ali stilski pre u
prethodni sufiks - valjda tek koliko da se sistematizatoru
makar za trenutak zagora ivot...
35. -iska. Ni ovaj sufiks nema nikakvu osnovu u jezikom
standardu, pa je iskljuivo argonski. On je svoj procvat
doiveo pre koju deceniju, sudei po veem broju primera kod Andria i naroito Sabljaka, a danas se aktivira tek
sporadino. Naroito su zastupljene oblasti odee i obue
(kouljika, demperika, kaputika, cipelika), prevoza
(bicika, motorika), zanimanja (potarika, pandurika), jela i pia s moguim prateim pojavama (pasuljika,
tortika, kokika koka-kola, jorgika - jogurt, uz modifikaciju osnove, prolivika), popularnih aparata (telefonika, telika - televizija, mobiliska i mobika - mobilni telefon, kompika - kompjuter) i drugo (pljugika - cigareta, prozorika, dolarika, pokerika, bokserika bokser,
tj. navlaka za aku prilikom tue, te papirika - paso i
kontrika - kontrolni zadatak u koli, oboje sa umanjenom
semantikom prozirnou). Tu su i osobine ljudi (pederika, logika - prisnija varijanta logosa, Ijutika - sklon
ljutnji, ubacika - ulizica; nametljivac, otkaika - luda
osoba; ludilo, kulika - neko ili neto "kul") i apstraktne
imenice kao provalika ili abortika. A nae se i poneki
toponim (umalo da kaemo koponim!): Kopika - Kopaonik, Knezika - Knez Mihailova ulica u Beogradu.
U sferi Ijubavnih doivljaja ak je mogue ispriati celu
malu priu prostim reanjem ovakvih rei: nabacika-su-
76
darika-poljubika-zaljubika-ufurika-hotelika-halikasovika-lovika -isfurika: superikal (Slobodno parafrazirano: posle udvaranja usledio je ljubavni sastanak i poljubac, potom je stanje zaljubljenosti dovelo do ulaska u
hotel, jela, spavanja, plaanja i izlaska, a sve to bee - super!). Kako se vidi, ni ovaj nastavak, kojim se najee
produuju standardne ili argonske rei, ne prilae osnovi
nita u smislu znaenja, ali je naglaeno stilski markiran
kao omladinski.
36. -dja. Ovaj nastavak produktivan je u izvoenju heterogenog skupa neobinih, afektivno obojenih rei izrazito
govornog tipa, koje se mahom ne sreu ni u medijima.
Najee distinktivno obeleje im je tepanje, a zastupljene
su u vie leksikih sfera. To su nazivi jela: orbaja, pasuIjaja, boranaja, sarmaja, kiflaja, kobaja, lubenaja, papaja (ljuta paprika); odevnih predmeta: bundaja, arapaja, tiklaja, ogrlaja (ogrlica), te u mnoini gaje (gae);
ustanova, stambenih i drugih prostora: bolnaja (bolnica),
hidaja (ludnica; ludak /ali bundeva je ludajal), bugaja
(od gajba, tj. stan), teraja (terasa), plaja (plaa), Sendvaja-do-jaja (nazivkioska sa sendviima); priredbi: maturaja
(matursko vee), uraja (urka), tehnaja (tehno urka).
Zatim, kategorije ljudi: Rusinaja (Rusin), etnaja (etnik),
izbeglaja (izbeglica), Ijaja (od ljakse, tj. seljak); naselja i saobraajne linije: Bataja (Batajnica), Sremaja (Sremica),
Subotaja (Subotica), petaja, petnaja, esnaja (linija br. 5,
15,16;Petnaja je i istraivaka stanica Petnica). "Pod razno"
jopeglaja (peglica. tj. Fiat 126), pljugaja (cigareta), ibaja (ibica), iglaja (mali "doint"), mobilaja (mobilni telefon), dubaja ("duboks"), zvunaja (zvunik), esmaja,
pesnaja (pesnica), kitaja (penis), bubuljaja (bubuljica),
aja (ansa), bedaja (bedak, bedna situacija) itd.
argon
77
Kako vidimo iz ovih primera, nastavak nema neko svoje

znaenje nego je prosto formalni prirepak neokrnjenoj ili
skraenoj osnovi (pri kraenju on esto zamenjuje sufiks
-ica), dokznaenje celine ostaje manje-vie prozirno a ona
dobija stilsku vrednost intimnog, ak maznog poigravanja
reima. A takve rei najee upuuju na stvari koje su deo
svakodnevnog ambijenta omladine i sa kojima se uspostavlja prisan odnos. Ipak, ni ovo nije bez podloge u ranijem jeziku, iako ona nije oigledna. Samo prividna slinost postoji
sa reima kao meraja (livada - zastareli turcizam), partaja
(partija; stanari - zastareli germanizam), cigaja (vrsta ovce),
dambolaja (refren iz nekada popularne pesme), te tnrtvaja, iirnjaja, suaja, addja (akcenti prema RMS), koje na
razliite naine odstupaju od tipa koji posmatramo. Njemu
je moda najblia tradicionalna re domaja (domovina; boravite). Ali relevantniji su pojedini znatno stariji argonizmi kcLofurnjaja (kolektivno bekstvo sa asova ili od policije), aja u znaenju aha, malaja (ludak - nejasne derivacije, moda aluzija na "malajsko ludilo") i naroito smotanaja
(eprtlja). /Poslednje tri rei nalaze se kod Andria, kao svojevrsni rani vesnici novih argonskih mogunosti. Uz to se
autor, dok ovo pie, prisea pomalo zagonetnog sarajevskog izraza listaja (glupak, primitivac) oko 1950. godine/.
Uzeto zajedno, sve navedeno, eventualno uz jo poneto,
moglo bi da ini kakav-takav temelj za ovaj neobini sufiks.
Tim pre to su odavno tu i taja i maja (tata i mama), iPaja,
Baja i Staja, i Raja, Gaja i Vlaja, i svekolika druga raja (to
znai i ringe-ringe-ra/tf ), pa je zvuni talas -dja ve bio uveliko spreman da kao eho odjekne na kraju mnotva novih rei ako se za tim ukae potreba. A ona se, evo, ukazala...
37. -da. Aktuelan kao i prethodni, i njemu slian po odsustvu samostalnog znaenja, afektivnoj vrednosti i auten-
78
tino govornoj upotrebi, ovaj nastavak se odomaio u veem broju pomalo udnih ali najee prozirnih tvorenica:
vinda,pivda, rada (vino, pivo, rakija), kafeda, jorda,
slada (kafa, jogurt, sladoled), manda (hrana), dada
(jaja; testisi - valjda "po engleski"!), kenda i drinda (cigareta Kent odn. Drina), doda, dida, ganda i granda (sve: marihuana), tronda (trodon), koda (kokain;
koka-kola), herda (heroin), hada (hai), haluda (halucinacija). Zatim, tada (taksi), trolda (trolejbus), tranda (tramvaj; tranzistor; transvestit), pinda i privda
(privatni autobus), rida (kontrolor GSP-a, asocijacijom
na apku svojevremeno poznatog amerikog generala
Ridveja); kevda (keva, tj. majka), keda (kelner) , bada
(uobraenko; neotesanac), buda (glavonja, tj. uticajan
ovek; buvljak), geda (primitivac), frajda (frajer), skida (skinhed), duda (prostak), Ijada (ljakse, tj. seljak),
levda (levak, tj. nesposobnjakovi), trulda (trula osoba
ili situacija), smorda ("smor", koji smara - takva osoba ili
atmosfera). Potom, proda (prodavnica), dragda (dragstor), tevda (televizija), klinda (kliker), bida i trida
(biceps i triceps), sinda (sintetika), dinda (dinar; dve
dinde, sto dindi), lovuda (novac), klada (klaenje),
Skada (Skadarlija), cvide (cvikeri, tj. naoari) itd. /Podseamo na mogunost produavanja nekih od ovih rei
dodatnim sufiksom -dna, npr. kafedana - v. gore/.
Ovde su kao neposredni obrazac mogli posluiti merda i bemda (mercedes i BMW), kornjaa Ninda i jedno
vreme glasovite Kninde, a valjda i razne dida-mide i
da ili bu. Poizdalje su moda uticali Geda, Bada i Bida kao nadimci poznatih linosti, te Nida od Nikola ili
Goda od Goran. Deo podloge valjda su priloile i stilski
markirane lekseme kao krda, glavuda ili karakonda.
Najzad, irenju ovog nastavka meu mladima svakako su
argon
79
doprineli i isto zvuni efekti: dada, dida, doda,

duda... bada, bida, buda...
38. -dnjac. Praktino bez standardne podloge u imenovanju
raznih, mahom popularnih aktivnosti i deavanja, ovaj sufiks prepoznatljivo argonskog zvuka izvodi manji niz afektivno osenenih imenica kao etanjac, prianjac, spavanjac, klopanjac (jelo), krkanjac (preobilno jelo), cuganjac
(ispijanje alkohola), ukanjac (saobraajna nezgoda), tutanjac (beanje), guvanjac (guva), igranjac (igranka), brzanjac (brza melodija), ribanjac (ribanje u kasarni; grdnja).
39- -ander. Takoe sa minimalnom podlogom u nekoliko
pozajmljenica, ovaj nastavak moe se tretirati kao deo izvornog argona jasnih posprdnih asocijacija u malobrojnim reima kao balavander, glupander, puvander, duvander, lovander (bogata), dizelander (dizela), dudovander (seljak; prostak), peovander (homoseksualac) i profander
(gospodi profesorima se izvinjavamo zbog neprilinog
drutva!). Neke od njih mogle bi da preive odsecanje segmenta -der (glupan, lovan, dudovan, peovan,profan),
iako on pojaava njihovu ekspresivnost i argonsku boju.
40. -kan. Jo jedan sufiks koji se zbog krajnje oskudne
podloge osea kao neformalan u narodskim reima tipa
prikan, strikan, brajkan, drukan, zvekan i u pregrti
argonizama: dilkan (ludak), iljkan (nezreo momak, balavac), cajkan, pajkan, milkan i murkan (sve: policajac).
41. -eza. Ponovo jedan neoekivan nastavak, aktuelan ali
znatno slabije produktivan od prethodnih, bez sopstvenog
znaenja a sa stilskom vrednou verbalnog izmotavanja.
Njegovo francusko poreklo dodaje mu nijansu aljive eleva-

cije znaenja osnove, naroito kada je ono negativno - donekle slino dejstvu sufiksa -os (v. gore). Tako smo prema kalupu princeze najpre dobili klincezu (aristokratsku verziju
obine klinke), a devojka koja je davno postala riba i bila
voena u gajbu stekla je mogunost preobraanja u ribezu
koja se vodi u gajbezu. andari su "pofrancueni" u andareze. Najobinija urka deluje produhovljenije kao urkeza
(ili, jo bolje, ureza), a prezrena salama podrigua" valjda
se lake guta pod imenom salameza, kao to se marihuana,
u grubom ulinom argonu nazvana granda, ini prihvatljivijom kao grandeza (naroito ako je pripremljena u obliku spraveze - runo napravljenog "dointa"). Prostake gilje
Aigiljarke (cipele) dobijaju mek elegancije kao giljeze. ak
i pusta gnjavaa, poznata i kao smaraina, postaje nekako
otmenija ako se prekrsti kao - verovali ili ne - smorezal
42. -enzi. Ovaj "varvarski" formant, sainjen od nemakog
nastavka za infinitiv i nemake zamenice 2. lica utive jednine, nalazimo u svega nekoliko leksiki meanih a gramatiki
aberantnih tvorenica, stilski izrazito markiranih, koje navodimo samo radi ilustracije nekih argonskih krajnosti. Bie
da je to poelo od oblika calenzi (novac - od nem. zahlen
Sie 'platite'), koji je onda porodio verbalnu nedonoad kao
vabenzi (Nemaka), cvikenzi (cvikanje, tj. strah), crkenzi
(kvar motora), ukenzi (sudar), ljokenzi (ljokanje, tj. pijenje alkohola; pijanac). Aurkeza i smoreza, samo to su
se uzdigle, bacaju se u blato kao urkenzi i smorenzil
Kratko emo pomenuti jo dva nastavka autentino
argonskog zvuka koji su, kako izgleda, neproduktivni i za
koje smo uspeli da pronaemo tek poneki primer.
43. -oza. Ovaj nastavak izgleda kao da je preuzet iz dugakog niza uenih internacionalizama {nervoza, prognoza,
argon
81^
simbioza....), ali u argonskoj inkarnaciji poseduje stilsku

vrednost slinu onoj sufiksa -eza: viskoza (viski), vinjoza
(vinjak), narkoza (alkoholno pie), dankoza (zavisnik
od droge), kratkoza (mali doint), topoza (veliki doint),
mafioza (mafija), precioza (kaiperka), stravioza (neto
"strava", boli glava, tj. izvanredno). Moemo pomenuti i
dubiozu iz bankarskog argona. /Uzgred, zabavno je uti
kako pompezni a neuki govornici, za koje je ta re neprozirna pa je, umesto sa sumnjom, po narodnoj etimologiji
povezuju sa dubinom, iskazuju nekome "dubiozno potovanje" i sl./. Za ovim drutvancetom neodluno se vue
domaa trapaoza, nesigurna da joj je tu mesto.
44. -oje. Ovaj domai kvazisufiks, koji se poigrava linim
imenima sa ijeg je kraja "skinut", obrazuje opte imenice
radoje (radio ureaj) i vidoje (video rikorder), a po tom
modelu jo Hrvoje (Hrvat) i, bez imena u osnovi, sisoje
(naivko), mrsoje (gnjavator), smrdoje (prostak), pukoje
(ludak - saimanjem od Pukao je).
* * *
Pre pristupanja naem poslednjem sufiksu, iz celokupne prethodne grae izluiemo po njoj rasute toponime,
nazive ustanova i slinog. Ovako okupljeni na jednom mestu, oni e nam pokazati kako graani izborom odgovarajuih nastavaka iskazuju psiholoki stav i emotivnu vezanost za mesta koja im neto znae - najee na pozitivan
a ree na upozoravajui nain.
Tako stanovnici Begia imaju svoj Kali, Kani, Zveki,
Petla i Novak/Nova, svoju Skadu, svoj Boti, Zelenjak i
Kalenac ali i Studenjak, omiljenu Kneziku i uz nju Mau,
kao i Junjak, Staklenac, Vidinac, Takovnjak i neprealjene
82
Slonjake. Tu su negde i Padinjak (poznat i kao Padinburg,

sa crnohumornom asocijacijom na prelepi Edinburg), Bataja i Sremaja, a u daljini Petnaja, Subotaja i Kopi/Kopika.
Jo su dalje, ali u uspomenama bliski i nekako "svoji", Dubijana i Rovka. (Neka ovde bude pomenut i nekad magino
privlani Tra, kao po duhu srodan gost u ovoj knjizi). Zagrepanin, pak, moe na Kvaternjaku da kupi Veernjak
i sa Zapadnjaka otputuje u Stubinjak - naravno, ako kojim sluajem ne zaglavi Petrijaner ili Gradijaner (jo uvek
znatno bolje od Goljaka/Golaa iz minulih vremena!). Ili
moe da odeta do Glazbenjaka, Lisnjaka ili Leksia...
Lako se moe utvrditi da je ovih etrdesetak naziva izvedeno pomou dvanaest razliitih ali veinom karakteristino afektivnih sufiksa, od kojih je ubedljivo najei -akl
-njakl-ljak. Ovo sa svoje strane potvruje opravdanost nae karakterizacije tih nastavaka: nee, naime, biti sluajno
to to je spontani i nesvesni izbor pao upravo na njih, a
ne na neke druge sufikse.
I jo samo da primetimo - premda to formalno izlazi iz
okvira naih razmatranja - da se pomenuti prisni odnos
esto izraava i prostim skraivanjem, kao i drugde u jeziku: Vuk (Vukov spomenik), Krst (Crveni krst), Knez (Knez
Mihailova ulica), zatim Ta (Tamajdan), Top (Topider),
Kop (Kopaonik). Dakle, izostavljanje delova punog naziva
moe da proizvede slino dejstvo kao i dodavanje familijarnih nastavaka. Kao i u svemu drugom, i ovde jezik prua razliite mogunosti!
5. Sufiks -ing
Privodei na pregled kraju, moemo da zakljuimo da
su sufiksi koje smo postrojili ne samo ivi i zdravi nego,
sudei po izloenoj grai, uglavnom u dobrom raspoloe-
Zargon
83
nju, to je i primereno familijarnom omladinskom i subkulturnom argonu. Ali na samom kraju emo kroiti na
drukiji teren profesionalnog ili strunog argona, gde
vladaju druga pravila igre. Predstaviemo, naime, jedan
nastavak stranog (engleskog) porekla koji e najbolje da
ilustruje razliku koju imamo na umu:
45. -ing. Sa marginalnim izuzetkom koji e biti pomenut na
kraju, on ne proizvodi omladinske i druge familijarne argonizme, ali unekoliko zadovoljava ire shvatanje argonizacije
u smislu nagomilavanja na odreen nain graenih pozajmljenica u pojedinim segmentima leksikona, ime se oblikuju
prepoznatljivi struni, sportski i drugi registri. Ovaj sufiks, karakteristian za leksiku i terminologiju nekih struka i ivotnih
oblasti, kod nas je danas veoma est, ime se preporuio i naoj panji. Neke lekseme koje ga sadre ve su dugo u naem
standardnom jeziku i tu su sasvim odomaene (kao dansing,
smoking, miting, trening, parking), ali je najvei broj njih
skoranjeg porekla, i najee sa izrazito modernim, pa i
pomodnim prizvukom. Mnoge iz ove potonje kategorije lako bi mogle da dobiju adekvatnu domau zamenu kad bi se
samo neko oko toga potrudio i ako bi - to je jo manje verovatno - uspeo da te alternative plasira na trite rei.
Za prikupljanje engleskih pozajmljenica na -ing nije bio
potreban neki naroit trud, jer su one najveim delom svuda oko nas, a naroito su este u medijima. Mnogih smo se
lako prisetili, a vei broj njih sadri i nedavno objavljeni renik pod Vasi/Pri/Nejgebauer (2001), odakle smo u prilagoenom obliku preuzeli i neke definicije. Pregledanje
strunih renika i druge literature iz oblasti finansija, marketinga, poslovnih komunikacija itd. svakako bi uvealo etvu, ali na cilj nije bio iscrpan nego reprezentativan spisak, i
to veinom rei koje su ve ule u iru upotrebu. Tako smo
84
doli do liste od preko 90 karakteristinih leksema, koja

se za nae svrhe inila dovoljnom. Njene jedinice grubo
smo podelili prema oblastima u kojima se koriste, uz neka
neizbena preklapanja. Kako je naa motivacija sociolingvistika a ne gramatika, u pojedinosti tvorbe neemo
ulaziti; pomenuemo samo da su sve rei na spisku nastale preuzimanjem glagolskih imenica engleskog jezika.
Grau emo izloiti poev od brojano najzastupljenijih podruja. U zagradama emo davati skraene naznake
znaenja, osim kad ocenimo da su ona optepoznata. Na
kraju sledi krai zakljuni komentar.
(1) Sport i fizike vebe: trening, doping, dribling, presing,
sparmg(lakitreninguboksu), kouing (uvebavanje, poduavanje); ajsdajving (ronjenje pod ledom), skubadajving
(ronjenje s aparatom za kiseonik), skajdajving (akrobatika
u vazduhu), paraglajding (jedrenje s padobranom), hengglajding (egzibiciono letenje s metalnim okvirom), bandidamping (egzibiciono skakanje s elastinim konopcem),
luping (avionska akrobatika), skejting/skejtbording (vonja
na dasci sa tokiima), snoubording (skijanje na dasci), surfing (jahanje na talasima pomou daske; pretraivanje na
internetu), rafting (splavarenje), jahting (klub i sl.), karting (trke malih automobila bez karoserije); kamping, skauting, orijentiring (vebe orijentisanja u prirodi); triming,
doging, bodi-bilding, streing (vebe oputanja miia).
(2) Privreda i poslovanje: advertajzing (reklamiranje), marketing (istraivanje trita i plasman proizvoda), telemarketing (telefonska reklama i prodaja), teleoping (telefonska kupovina reklamirane robe); kliping (isecanje relevantnog materijala iz novina), fajling (stvaranje datoteke),
listing (spisak imena ili podataka), treking (praenje nei-
argon
85
je uspenosti u poslu); damping (vetako obaranje cena), kliring (bezgotovinsko obraunavanje u meunarodnoj trgovini), faktoring (otkup potraivanja u spoljnoj trgovini), houmbenking (bankovna transakcija putem interneta), /seks/ trafiking (trgovina belim robljem); ketering
(sluba koja dostavlja hranu i pie),franizing (povlastica
prodaje robe ili usluga), lizing (zakup; ukorenjena greka,
trebalo bi lising), tajm-ering (podela vremena za korienje prostorija ili opreme), holding (veinskovlasnika
kompanija); konsalting (struno savetovanje) .
(3) Tehnologija i komunikacije: inenjering (inenjerstvo),
monitoring (nadzor), mejling lista (spisak pretplatnika
kojima se neto al]e),provajding (dobavljanje informacija elektronskim putem), roming (sistem mobilne telefonije), pejding (prenoenje poruke putem prenosivog elektronskog ureaja), haking (hakerisanje, tj. prodiranje u
tue raunarske sisteme), brauzing (pretraivanje interneta), hosting (predstavljanje tekstova na internet serverima), video-konferensing (video-konferisanje putem interneta), brejnstorming ("uzburkivanje mozga", tj. spontano
grupno pretresanje ideja o neemu), imiding (slikanje
delova tela u medicinskoj dijagnostici), skrining (preventivni lekarski pregled; specijalna filmska projekcija).
(4) Povremene i zabavne aktivnosti: miting, oping, hepening, klabing (poseivanje nonih klubova), hihajking
(autostop), kasting (audicija; podela uloga), beking (pratnja glavnog pevaa), neking (ljubakanje), peting (seksualno milovanje), bejbisiting.
(5) Moda i kozmetika: stajling (kreiranje neijeg karakteristinog izgleda), modeling (manekenstvo), bodi-pejnting
86
(slikanje po telu), (bodi)pirsing (buenje rupica za alke po

telu), (fejs)lifting (zatezanje lica), piling (ljutenje koe).
(6) Saobraaj: parking; buking, eking, bording, slting (zauzimanje sedita u avionu), vejting lista (lista ekanja), velkaming servis (sluba prihvatanja putnika na aerodromu).
(7) Razno: smoking, dansing (plesna dvorana), troking (vrsta plesa), living (dnevna soba), seting (scena, okolina),
dresing (prelivza saia.tu),filing (oseanje), brifing (davanje saetih informacija ili uputstava), brejnvoing (ispiranje mozga), tajming (tempiranje, odabiranje trenutka za
neku akciju), rejting (rangiranje po sportskim rezultatima,
popularnosti ili ugledu).
Lzvan ovog spiska ostaju, ali zasluuju da se na kraju pomenu, srpsko-engleske jezike igrarije jedne ranije generacije ovdanje omladine, kao nosing, uving, loging (log), tucing (laki sudar), muving (muvanje), aming (amiti), soving (spavati), spiking (priati, upor. kome spiking - kome
pria, znam ja to odlino), blesing (blesav) /v. i Bugarski
1997/. Kao argonizmi u smislu omladinskog slenga, ove kreacije svedoe da je ve ta generacija intuitivno naslutila da dolazi vreme masovnije i ozbiljnije upotrebe ovog sufiksa kao
svojevrsnog simbola odreenih aspekata modernog ivota.
Moe se rei da ova mala ali karakteristina grupa rei obrazuje most izmeu familijarnih i profesionalnih ispoljenja
procesa argonizacije, obeleenih kontrastom izmeu preovlaujue aljive raspojasanosti familijarnog argona i hladne
odmerenosti, pa i pretencioznosti profesionalnog argona.
ta moemo da zakljuimo na kraju ovog pregleda sufiksa -ing? Pored na poetku navedenih sasvim odomaenih rei, i neke od novijih (kao marketing, inenjering,
argon
87
konsalting, brifing, tajming, rejting) ve su uveliko stekle

"pravo graanstva" u raznim domenima upotrebe, pa su
tako i ire poznate. Nasuprot njima, mnoge rei iz oblasti
privrede ili modernih sportova, na primer, imaju naglaeniji terminoloki status i njima se mahom koriste ui krugovi strunjaka ili entuzijasta. Na veliki broj rei iz obe
ove kategorije puristi e se mrtiti, neretko sasvim opravdano, ocenjujui da izloena graa samo dokazuje neobuzdan prodor uglavnom nepotrebnih anglicizama u na jezik, kao jo jedan primer tetnog pomodarstva.
Meutim, nije sve u tome. Gledajui iz jezikog ugla, treba primetiti da je posredi jedan obian gramatiki nastavak,
u izvornom jeziku sasvim bezbojan i nezanimljiv, suvo tvorbeno pomagalo - ali koji, prenet u drugo jeziko okruenje,
od koga u znaajnoj meri odudara, i sam dobija osobenu
vrednost zahvaljujui uestaloj importaciji engleskih leksema koje ga sadre. A ta vrednost u jeziku primaocu nije samo tvorbena nego je i simbolika, i upravo to je ono ime se
"mister -ing" preporuuje panji sociolingvistiki i sociopsiholoki inspirisanog istraivaa. Tu ve prelazimo na drutveni teren, i konstatujemo da nam ovaj sufiks govori neto
o savremenom trenutku naeg drutva i promenama kroz
koje ono prolazi.
Naime, mi smo ovde okupili svega nekih 90 leksema, ali
su njima predstavljeni mnogi pojmovi neodvojivi od trine
privrede, potroakog drutva, savremenog poslovanja i
elektronskih komunikacija, i drugi svojstveni modernom ivotu uopte, ukljuujui nove sportove, modu i savremeni
nain putovanja. Taj srazmerno mali broj mahom skoranjih
rei izvedenih jednim jedinim sufiksom predoava nam sliku
Srbije koja uri da se prikljui evropskim i svetskim tokovima.
Ta slika nee se svima dopasti, bar u nekim segmentima, i takvima e po svoj prilici ponajvie smetati nametljivi sufiks
88
na iju smo simboliku snagu pokuali da ukaemo. Svialo se to nekome ili ne, engleski jezik je danas u velikoj meri
ne samo sredstvo nego i simbol meunarodne saradnje i
modernog ivota. A to se same Srbije tie, koliko je pomenuta urba opravdana, i kakve bi rezultate mogla doneti, pitanje je koje izlazi iz okvira analize jezikih pojava.
6. Diskusija
U ovom, zavrnom odeljku poglavlja prodiskutovaemo
rezultate prethodnih analiza. Sufiks -ak sa varijantama, koji je ve specifinije razmotren, takoe e biti ukljuen u
sledei opti pregled, kako bi se dobila to potpunija slika
celine ispitivanih jezikih pojava. ta se, dakle, moe zakljuiti iz nae analize 45 formanata, ilustrovanih sa ukupno preko 1.500 novijih leksema ili znaenja sa argonskim
obelejima? Da rekapituliramo i svedemo bilans po takama, ne pretendujui na potpun obuhvat svih pitanja koja
se s tim u vezi mogu postaviti.
1. Kako je ve ranije naglaeno, pojedinosti gramatike analize i morfolokog statusa formanata nisu predmet ovog ispitivanja, ali emo ipak na poetku dati neke osnovne informacije formalne prirode. Svi formanti su u gramatikoj
slubi izvoenja imenica, i to najee iz imenikih i pridevskih, a ree glagolskih, prilokih ili kakvih drugih osnova.
Neki od njih karakteristino skrauju ili modifikuju te osnove (npr. -ka, -os, -i) dok se drugi samo njima dodaju, ime se data re produuje (npr. -ijdna, -ijdner, -ika). Ponekad se ista osnovna re moe uz pomo razliitih sufiksa skratiti, modifikovati ili produiti (npr. od bioskop: bios, biski, bioskopijaner). Pri tome formalni i semantiki
identitet osnova u daleko najveem broju sluajeva ostaje
Zargon
89
ouvan, a glavni izuzetak predstavlja potreba za njegovim

prikrivanjem u delovima "insajderskog" vokabulara kriminogenih grupa. Tako se, da damo samo jedan primer. marihuana verbalno "vercuje" kao marijana ili mari, ali i navlai potpuno nove odore kao doda, dida, ganda,
granda iligrandeza, uz jo neke nazive izvan nae grae.
2. Stvarni izgovor rei sa sufiksima koji nose akcenat ili duinu uglavnom nije sporan, ve je onakav kako je oznaen. Od
akcenatskog obrasca standardnog jezika veinom odstupaju sufiksi -dnt i -iska. Prvi je redovno naglaen u troslonim
reima (npr. folirdnt a nefoliranf), a bez akcenta bio bi samo u dvoslonim, kojih izgleda i nema u argonu (izuzetak
bi mogao biti miranf). Drugi je pak uvek naglaen u preovlaujuim etvoroslonim reima (npr. superika), pa je
tako uoptavanjem i predstavljen, iako se troslone uju i sa
standardnim obrascem, tj. bez akcenta na sufiksu (npr.
lovika). AJvid u dominantnu slogovnu strukturu rei sa
razliitim formantima, uz druge vrste informacija, pruaju
spiskovi u Prilogu/.
3- Po gramatikom rodu, formanti su podjednako raspodeljeni izmeu mukog i enskog; nekoliko njih, mahom marginalnih, pokazuju srednji, dvostruki ili neodrediv rod (-ite,
-alo, -da, -enzi). Neki od sufiksa mukog roda mogu da prime dodatni nastavak za enski rod (upor. npr. krofnadijka,
butikaica, vataroka, zabuantkinja,grebatorka.minkerka). Ovo nismo sistematski beleili, niti smo takve izvedenice
unosili u spiskove u Prilogu, jer ta vrsta tvorbenoj potencijala nije relevantna za nae istraivanje argonizacije.
4. Semantiki, posmatrani formanti pokrivaju veoma iroku
lepezu, gde se izdvajaju sledee oblasti: psihofizike i mo-
90
ralne karakteristike mukaraca i ena, daleko najee negativne; hrana, pie, droga, seks; grupna pripadnost, druenje, zabava, tua; zanimanje, hobi; radnje, lokali i ustanove;
odea i obua; oseanja i raspoloenja. Mogue korelacije
izmeu gramatikih i semantikih klasifikacija, uz pridruene stilske vrednosti, izazovan su predmet za dalja prouavanja. U to se mi ovde ne moemo uputati, izuzimajui neke manje-vie uzgredne opaske i nagovetaje u nastavku.
5. Svi posmatrani formanti su ili izvorno argonski ili pak u
veoj ili manjoj meri argonizovani. Svi se oni meusobno
razlikuju u vie pravaca - po znaenju i stilskoj vrednosti, vrsti i stepenu ekspresivnosti, rairenosti, produktivnosti itd.
Izloeni spisak obuhvatio je sve za ovu temu vanije formante naeg aktuelnog jezika. Izvan njega ostali su neki sasvim
marginalni i danas neproduktivni nastavci kratkog veka, kojima su svojevremeno izvoene aljive, "zezatorske" srpskohrvatsko-engleske blende pomodnog zvuka, tipa -inger u
reima kao nosinger, kosinger, sovinger. S druge strane,
mogue je da e neki od navedenih nastavaka, po naoj analizi tek naeti procesom argonizacije, ve u skoroj budunosti izrazitije ispoljiti ovaj potencijal. Tokom godina prikupljanja argonske grae autor je i sam bivao svedok
"uspona" i "padova" pojedinih sufiksa. Bilo je, naime, prilika u kojima se inilo da je jedno idiomatsko arite naglo
buknulo, razgorelo se i ubrzo potom zgasnulo, da bi se
moda kasnije aktiviralo na tom ili nekom drugom mestu;
ovo bi sasvim odgovaralo eksplozivnoj prirodi argona.
6. Pod argonizacijom, kako je ve reeno, podrazumevamo
tendenciju formanata, koji veinom funkcioniu i u standardnom jeziku, da u rastuoj meri uestvuju i u obrazovanju argonskih ili poluargonskih leksema i znaenja, i-
argon
91
me i sami dobijaju specifinu boju. Ta pojava je pitanje

stepena, i to na dva naina.
7. Prvo, razlike se gradijentno ispoljavaju izmeu samih
formanata. Na jednom kraju, kao granini sluaj manje interesantan za nae istraivanje, nalazimo nastavke koji zapravo nisu argonizovani nego su izvorno argonski, jer
se praktino i ne javljaju izvan argonizama, bar ne u produktivnom smislu. Takvi su nastavci iz odeljka 4 ovog poglavlja. Ostali sufiksi, ovde zastupljeni u argonizmima,
inae su esti i u leksemama standardnog jezika. Na drugom kraju kontinuuma su tek donekle argonizovani formanti novijeg stranog porekla (kao -teka, -skop, -ant, -ator)
i neki domai (kao -ac, -er, -alo, -aljka); u ovom rasponu
svoje naroito mesto nalazi i -ing. Po sredini su mnogi domai i odavno odomaeni sufiksi koji argonizaciji podleu lake i bre (kao -ak, -dija, -a, -ijada, -ana, -ka, -T,
-a, -ua). Pri tome injenica da prema naim nalazima
argonizovanih formanata ima dvostruko vie nego izvorno argonskih (30:15) ve i sama za sebe govori kolikog
je maha uzeo proces koji ispitujemo.
8. A drugo, lekseme koje sadre ove formante i same se
mogu analogno rangirati. Naime, mi i ovom prilikom govorimo o argonizaciji u irem smislu rei, ne vezujui
ovu pojavu samo za samosvojne jezike karakteristike manjih, naroito marginalnih drutvenih grupa. Time obuhvatamo raspon izmeu rei koje pripadaju irem razgovornom jeziku, pa su tako ve deo jezikog standarda ili
su na njegovom pragu (kao zdravstvenjak, otpora, saekua, rotiljijada, teretana, folirant, rejting) i onih tipino argonskih u uem smislu (kao slepak, narkos, dopi,
superika, uraja, dinda, smoreza). Pri tome posebnu
92
kategoriju ine kreacije koje su tako osobene (npr. katastrofi, Dentana) ili pak toliko nove (npr. neke od izvedenica na -ijada) da se, bar zasad, mogu tretirati kao okazionalizmi, dakako sa mogunou da se naknadno koliko-toliko ustale u jeziku. (Pitanju pomenutog raspona vratiemo se pod takom 29. nie).
9. Iz reenog proistie da formanti koje nazivamo argonizovanim, budui da ve dugo postoje u naem jeziku u
svojim standardnim znaenjima, nipoto nisu novi kao pojava, nego inovaciju predstavlja njihovo iroko dananje
korienje u stilski markiranim, ekspresivnim i argonski
obojenim funkcijama. Radi ilustracije naveemo samo nekoliko standardnih leksema bez posebnog ekspresivnog
naboja, dovodei ih u vezu sa na njima zasnovanim argonskim izvodima. Kod nekih formanata broj takvih neutralnih rei je manji, kod drugih se on penje na desetine
ili stotine - ali je bitna injenica da njih ima, i da one ine
iroku podlogu za izrastanje novih znaenja formanata. Ta
podloga u tradicionalnim jezikim sredstvima - o kojoj
smo, inae, ve govorili povodom sufiksa -ak - moe se
oitovati u razliitim stepenima i biti raznovrsna, a veza izmeu starijih i novijih slojeva ostvaruje se na dva naina.
10. S jedne strane, cele ve postojee lekseme se oivljavaju u novijoj argonskoj upotrebi, to primerice vai za
sledee rei na -a: crvenda 'ptica', potom 'crvena novanica' i 'komunist'; zelemba 'guter', zatim ve preneseno
'utokljunac' i najzad argonski 'ameriki dolar'; gola
'pu', potom 'nudista'. Ovo se ne deava sa svim formantima; npr. sa -dija (to je ve reeno), ali i sa -teka, -skop i
jo nekim moraju se za nove argonizme obrazovati kompletne nove lekseme koje ih sadre.
Zargon
93
11. A s druge strane, i za nau analizu relevantnije, nove

lekseme se izvode kako smo takoe videli - dodavanjem
postojeih formanata drugim osnovama, pri emu upravo ti
formanti, esto vie nego same osnove, presudno utiu na
ekspresivnost celine. Tako, polazei od mnotva standardnih rei na -a, nemarkiranih osnova, nailazimo najpre na
kolokvijalizme kao teka (pripadnik teke kategorije u
boksu i sl.), klikera (dovitljiv ovek koji "lako pali"), kontra (onaj koji je uvek protiv, bundija), repeta (koji trai
i drugu porciju hrane i sl.), mitinga (est posetilac politikih skupova) ili eera (bolesnik od eerne bolesti),
esto sa ve donekle osenenim osnovama, a zatim i na
imenice skoranjeg postanja, izrazitije argonske, koje
smo naveli uz ovaj sufiks. Njihovim ponovnim pregledom
lako se moe utvrditi da samo neke od njih imaju ekspresivnu osnovu, to je za ovo istraivanje veoma vaan nalaz.
(Kad smo ve pomenuli re eera, dodajmo u zagradi da
ona prua dobru podlogu za novu izvedenicu sidas).
12. Pomenuta raznovrsnost asocijativnih spona mogla bi
se dalje potvrditi mnogim primerima, od kojih emo navesti jo samo nekoliko. Re crkvenjak u napred navedenom znaenju vernika oslanja se na ranije znaenje zanimanja, sabora na starije i ire znaenje lana ili uesnika
nekog sabora, a trojka u koarci na aka koji dobija trojke. U nekim sluajevima argonska ekspresivnost novog
znaenja dobrim delom i potie od odnosa prema ranijem, pa tako crkvenjak tu vezu eksploatie sugeriui da
je re o verniku koji u crkvu ide gotovo profesionalno,
dok se nominacijom dojki kao mlenjaka uspostavlja neoekivan i efektan kontrast sa mlenim zubima dojeneta. A
kada data leksema ima vie znaenja, najnovije se "prikopava" za ono koje se moe zgodno iskoristiti. Re krsta u
94
argonizadja u tvorbi rei
primeni na oveka koji se potpisuje krstom ne asocira se

sa standardnim znaenjima te lekseme (orao; brod), pa ni
sa argonizovanim znaenjem pripadnika omladinske grupe sa Crvenog krsta u Beogradu, ali kao da na suptilan nain hvata vezu sa uesnicima krstakih ratova - mahom
nepismenim nosiocima krsta kao definiueg simbola. Takve veze ne postoje nuno u svesti onih koji te rei koriste, ali su nesumnjivo utkane u tanane asocijativne mree
odgovarajuih leksema, inei deo njihovog semantikog
potencijala. (Neki od ovakvih primera moda bi se inae
mogli tretirati kao sluajevi homonimije pre nego polisemije, ali upravo otkrivanje skrivenih veza ove vrste moe
neke prividne homonime da predstavi kao meusobno
udaljena znaenja vieznanih leksema - drugim reima,
da proiri polje polisemije na raun homonimije).
13. Upravo navedeno ukazuje na znatan potencijal za polisemiju, najizrazitiji kod sufiksa -ak i njegovih varijanti.
Tako ranije navedena leksema deviznjak oznaava devizni
raun, strunjaka za devizno poslovanje, te oveka koji zarauje ili plaa u devizama: dakle, razne stvari u vezi sa
devizama. Modnjak pokriva oblast mode (butik, asopis,
revija). Lanjak moe da bude praktino sve to je lano videli smo, od novanice, sata ili firme do varke telom u
sportu ili oslonca u ortopediji. Dupljak je ono to se poima kao dvostruko (pie, zglobni autobus, kapija, biseksualac itd.), a divljak je bilo ta to se radi ilegalno, bez dozvole, na crno. Iz ovoga proizlazi dvostepena ekonominost veine ovakvih obrazovanja. S jedne strane, leksema
deviznjak nastaje univerbizacijom sintagmi devizni raun, ili devizni strunjak, ili devizni gost i slinih, uzetih
pojedinano; a s druge strane, i povrh toga, ista ta leksema skupno obuhvata sve pomenute sintagme. Tako se na
Zargon
95_
gramatiki mehanizam univerbizacije nadograuje semantiko svojstvo polisemije, i ta kombinacija ostvaruje maksimalnu ekonominost izraza, inae svojstvenu argonu.
14. Ovakva razmattanja navode na dalja razmiljanja o mogunostima zamenjivanja nekih leksema drugima i ukrtanja razliitih osnova i nastavaka, te njihovim posledicama
po znaenje ili stilsku vrednost. Neke prividne dvostrukosti
i stvarne asimetrije u naoj gradi svoje objanjenje verovatno mogu da nau u upravo naznaenom kompleksu. Na
primer, zato imamo ba navedenu re deviznjak a ne, recimo 'deviza'? (U ovom i sledeem odeljku nepotvrene oblike stavljaemo pod jednostruke navodnike). Moda zato to
ova mogua alternativa, koja bi lepo pokrila deviznog strunjaka, gosta i slino, ne bi obuhvatila devizni raun, pa bi bila utoliko manje ekonomina. S druge strane, leksemapn'vatnjak lako bi asimilovala i znaenje rei privatua (privatna tuba) ali obrnuto ne bi ilo, pa bi ovoj alternativi izmakli privatni autobus, univerzitet ili posao.
Do gubljenja nekih znaenja ne dolazi, naravno, kod jednoznanih rei: civilnjak bi bez problema mogao da bude
zamenjen 'civilaem'. Ipak, izostaje odgovor na pitanje zato
je slepak slepa ulica a slepa slepo crevo, jer bi moglo da bude i obrnuto - to opet znai da bi bilo koja od ovih rei mogla da pokrije oba znaenja, pa bi ona druga bila suvina. U
tom sluaju ekonominost bi urodila polisemijom, sasvim u
skladu sa optim principima funkcionisanja jezika. Isto vai
i za par smorua (droga) i smorka (dosada), s tim to bismo
ovde jo upitali da li bi smoreza, potvrena u potonjem
znaenju, mogla da obuhvati i prethodno. (Nadamo se da
nam nee biti prebaeno kako ovakva smarajua pitanja
moe da postavlja samo neki dokoni smorda ili smorenjak\). Uz sve to, argon voli da trpne malo na jednoj a
96
malo na drugoj strani, naroito kad je ponuda obilata, pa

tako imamo deranciju i derainu ali ne i 'deranjac' (to
su mesto ve zauzeli klopanjac i krkanjac) niti 'derau'
(a tu je njupaa). Ba pravi guvanjac za trpezom!
15. Odreene nedoumice izazivaju i manji podsistemi srodnih sufiksa, koji svojom brojnou deluju neekonomino ali
mnoge potencijalne rei ipak nisu ostvarene. Primerice, etiri "enska" nastavka (-ua, -ulja, -ara, -aa) pokazuju neravnomernu distribuciju u spoju s razliitim osnovama iz
istog semantikog polja, pogrdnih izraza za ene i njihove
osobine. Tako biflertua mogla da bude i 'flertulja', ali mnogo tee 'flertaa' i pogotovo 'flertara', dok uspaljua ne bi
mogla da primi nijedan od alternativnih nastavaka. Ludua i
ludaa su potvrene, 'ludara' je mogua ali 'ludulja' nije.
Glupara se odlino slae sa standardnom glupaom, ali ne
prihvata 'glupuu' ni 'glupulju'. Imamo sisulju i sisaru, a 'sisaa' je izgledan kandidat, za razliku od 'sisue'. lihtara irokogrudo doputa 'lihtuu' i 'lihtulju', moda i 'lihtau'.
Skitara i smucara su naizgled identine, ali bi samo prva
eventualno mogla da bude 'skitulja' pa i 'skitaa', nasuprot
njenoj siromanijoj posestrimi. Seksaa bi nekako prola i
kao 'seksua' ili 'seksulja' ali ne i kao 'seksara'. I tako dalje radoznali italac lako moe da po svom ukusu proiri ovu
malu stilsku vebu na osnovu spiskova u Prilogu, uz to uporeujui sopstveno jeziko oseanje sa naim. Pitanje je samo, i to krupno, da li je ovakva raspodela tvorbenih mogunosti prosto sluajna ili je pak dirigovana delovanjem svojevrsnih "kriptotipova" - skrivenih gramatiko-semantikih
obrazaca koji upravljaju realizacijom jezikih mogunosti,
odreujui njene granice i posledice. A na to pitanje ne moe se pouzdano odgovoriti bez dubljih istraivanja jedne posebnevrste, koja nadilaze nae pretenzije u ovoj knjizi.
argon
97
16. Vraajui se za trenutak pitanju osnove za izrastanje

argonskih ostvarenja, uiniemo samo jo jednu napomenu. Kada neposredna podloga jedne ili druge vrste nedostaje, tu mogu da priskoe u pomo neto udaljenija ali
ipak relevantna jezika sredstva, meu kojima izgleda najvanija isto akustika bliskost; upor. nae razmatranje sufiksa -i, -aja i -da.
17. argonizacija je povezana sa ekspresivnou, ali ta dva
pojmanetrebaizjednaavati. Uopteno govorei, sve to je
u naem kontekstu ekspresivno ujedno je u veoj ili manjoj meri argonizovano, ali obrnuto ne mora uvek da vai. Vodei rauna o izloenom shvatanju argonizacije, koje ukljuuje i uestalo javljanje i nagomilavanje leksema sa
karakteristinim nastavcima u pojedinim segmentima renika, nalazimo da se formanti kao -teka, -skop, -ant, -ator
ili -ing, premda u ovom smislu donekle argonizovani,
teko mogu okvalifikovati kao ekspresivni. Ipak, izrazito
argonski ili argonizovani sufiksi po pravilu su i upadljivo ekspresivni (npr. -os, -ika, -aja, -dija, -ua).
18. S druge strane, nema ni potpunije korelacije izmeu

argonizovanosti i znaenja formanata. Videli smo da neki
formanti imaju odreenu meru samostalnog znaenja (npr.
dija, -a, -ijdda, -dna, -teka, -T, -ant, -ancija, -Tte) dok su
drugi semantiki prazni (npr. -ak, -ijdna, -ijdner, -ijdnovi,
-ika, -dja, -da, -eza, -ing). Dok je potonja grupa izrazitije argonska, u prethodnoj su neki nastavci jae a drugi
slabije argonizovani.
19. Ekspresivnoj i argonskoj vrednosti leksema doprinose aljive kombinacije elemenata 12 razliitih jezika. Domai i odomaeni sufiksi dodaju se stranim osnovama (npr.
98
tejpadija, bilderua, fetulja) i obrnuto, domae osnove

primaju strane formante (npr. pljeskoteka, oroskop, avlijaner, mokljos, smoreza, ljokenzi, stravioza, aming).
Ovakvi sklopovi daleko su najbrojniji kod sufiksa -dija
odnosno -os, koji svoju veliku produktivnost verovatno i
duguju upravo tom "neskladu". Inae, u naem celokupnom materijalu oko dve treine formanata su domai ili
odomaeni, a jednu treinu ine strani. Pri tome kod dve
treine formanata (ne iste!) ukupno registrovani primeri
za svaki od njih sadre ubedljivo najveim delom, ili ak
iskljuivo, domae osnove; kod bltzu jedne treine strane
osnove su dobro zastupljene pored domaih; samo kod
sufiksa -er nalazimo dominantno, a kod sufiksa -ing iskljuivo, strane osnove. Do podrobnijih obavetenja o ovoj distribuciji moe se doi pregledanjem Priloga.
20. Prethodne opaske dovode nas do najvanijeg pitanja
- da li se ekspresivnost ispitivanih leksema moe u celosti
pripisati njihovim osnovama ili pak, bar jednim delom, samim sufiksima. Za na pojam argonizacije svakako je odluujue ovo drugo reenje, za koje smatramo da ga je celokupna prethodna analiza uveliko i potvrdila. Pokazalo
se, naime, da u mnogim sluajevima dobar deo naroitog
efekta novih ekspresivno-argonskih leksema, ili takvih
znaenja, uistinu nose sami formanti. Ovo vai za standardne domae ili ve dugo odomaene nastavke, ali i za
formante novijeg stranog porekla, kao -teka i -skop, iako
kod ovih poslednjih nije sporna "vickasta" priroda njihovog kombinovanja sa raznim, esto neoekivanim domaim osnovama. Iz ovoga mi izvlaimo zakljuak da se moe legitimno govoriti o argonizaciji kao moda marginalnom ali ipak aktivnom principu tvorbe rei u naem dananjem jeziku. Jer ako je velika veina ovako izvedenih no-
Zargon
99
vih rei markirana na ovaj nain a nije standardno-neutralna, onda se moe rei da su navedeni formanti "povukli"
ekspresivnost iz nekih ranijih sporadinih i moda ve poluzaboravljenih kombinacija, zaodenuli se njome i poeli da
je prenose na nove formacije. Drugim reima, moe se razlono oekivati da e najvei broj rei koje se danas iskivaju, a sadre neke od naih formanata, nositi karakteristinu argonsku boju koja nee nuno zavisiti od karaktera
osnove. to znai da su takvi formanti produktivni - ako
ne iskljuivo, a ono bar izrazito - upravo u ovoj funkciji.
21. Da grada koju smo prikupili i analizirali potvruje ovakav zakljuak moe se utvrditi prostim pregledom navedenih leksema, odnosno znaenja. Taj materijal prua sledeu
sliku. Od vanijih i produktivnijih sufiksa, jedino se za -ua,
-aro, -os, -ant i -ator moe rei da preteu ekspresivne
osnove, iako i oni sami, dakle u izolaciji, deluju u veoj ili
manjoj meri stilski markirano. A kod veine ostalih formanata mera ekspresivnosti koju poseduju njihovom pomou izvedene lekseme morala bi se uveliko pripisati samim tim
formantima, mahom afektivno obojenim, jer su osnove kojima se dodaju upadljivo raznovrsne u pogledu stilske vrednosti (esto neutralne, ali i pozitivno ili negativno ekspresivne). Pri tome, kako smo videli, ak i onaj manji broj formanata koji sami za sebe ne ostavljaju utisak neke posebne
markiranosti {-a, -ana, -ka, teka, -skop, -dner, -ite, -ac, -er,
-oza, -ing) ispoljavanesumnjivpotencijalza argonizaciju.
22. Kako ovakav sud ne bi delovao odve proizvoljno ili
impresionistiki, pokuajmo da ga podvrgnemo neto egzaktnijoj proveri. Test koji se ovde takorei sam namee
jeste eksperimentisanje sa razliitim nastavcima dodatim
istoj osnovi. To, dakako, nee svugde biti mogue, jer
100
mnogi od datih primera ne bi lako primili - ili ne bi

uopte primili - neki drugi nastavak (npr. veina na -ak i
praktino svi na -ijdda, -teka i -er). Ali ima i dosta onih
gde bi ista osnova, ekspresivna ili ne, mogla da primi dva
ili vie nastavaka, nekad uz odreene formalne modifikacije; pa da pogledamo neke od moguih rezultata.
23. U pojedinim sluajevima mogua zamena ne bi donela
neku primetnu razliku u ekspresivnom dejstvu: matornjak/matorac, Novak/Nova, dankos/dankoza; crta/crti/crtenjak, kompil kompi/kompika,floka/floki/flomi,
kulil kulika/kulijana, pljugika/pljugaja/pljugijana, kenta/kentaa/kenda, lovika/lovijana/lovijanovi (ali ne i
lovuda); bedak/bednjak/beda/bedaja (ali ne i bedaina),
viska/viskoza/viskijaner/viskijanovi, mobi/mobika/mobilika/ mobilaja; telka/telki/teli/telika/tevda/tevdana.
Kako se vidi iz datih primera, ovo je tipian sluaj kad je re
o tepanju, karakteristinom za omladinski argon. U reim
sluajevima moe se eventualno govoriti o obnavljanju
ekspresivnosti, dakle dodavanju novog nastavka ako se
prethodni u datom sklopu ve "izlizao" od silne upotrebe,
to je izazvalo umanjenje poeljnog ekspresivnog dejstva;
tako smo uz ve tradicionalni mini dobili minjak.
24. U nekim drugim sluajevima moe se rei da je posredi
podjednak stepen ali unekoliko drukija vrsta ekspresivnosti: udba/udbi, pajtos/pajta, narkos/narki, budos/budovan, pedos/pederika, gajbijana/gajbeza, lezbos/lezbejua ili lezbaa; drogos/drogo/drogadija, murijak/murija/murijaner,kokos/ koda/kokika, krelos/krelacIkreti.
25. Meutim, kriterijalnu vrednost ima tek trea kategorija
sluajeva, gde se osea razlika u stepenu ekspresivnosti - a
Zargon
ona se zbog identine osnove oigledno mora pripisati samim nastavcima. Re mreadija bi mogla da ima alternativu mrea, ali sa primetnim gubitkom u ekspresivnosti. Slino tome, osnova popularne argonske kovanice pederua
tvorbeno bi mogla da primi alternativne nastavke -ka i -ica
sa istim znaenjem, ali bi tako izvedene rei bile osetno manje ekspresivne. (Sponzorua bi, uzgred reeno, sa ovim nastavcima promenila znaenje, jer bi valjda oznaavala enu
koja je sama sponzor). Obrnut efekat, odnosno porast ekspresivnosti, bio bi postignut ako bi se meta zamenilo sa
metadija, ili bilderka sa bilderua. Ve smo videli kako u
Kosovskoj Mitrovici imamo neutralne mostae za razliku od
"branilaca mostova" u vreme intervencije snaga NATO, ironino nazvanih mostadije; razlika u stilskoj vrednosti ovih
etiketa jasno odraava situacioni kontrast. Uputiti na bolesnika od side reju sidave je donekle neosetljivo, ali je sidadija jo znatno gore. Rei lovuda i bedaina, koje su
malopre "iskakale" iz odgovarajuih nizova, sada se mogu s
njima kontrastirati. Isto tako ekspresivnost i stepen argonizovanosti postepeno rastu u sledu kompjuterist-kompjutera-kompjuterdija. Uporedljivo dejstvo nalazimo u progresiji od nemarkiranog ur preko familijarnog urka do
argonskih alternativa uraja, ureza, urkeza i ak urkenzi, a slino i u nizu blejanje-blejka-blejaa-blejaina.
26. Posebno su zanimljivi primeri kod kojih posmatrana
stilska diferencijacija prerasta u semantiku, pa vie nije
re o istoj stvari, samo nijansirano imenovanoj. Ako uzmemo da su u stvarnom ivotu pevaljka i muzikant "argonske" verzije pevaice i muziara, ta se razlika preslikava u
leksike opozicije pevaica/pevaljka i muziar/muzikant,
gde su drugi lanovi markirani, na ekonomian i elegantan nain nedostupan nekim drugim jezicima. \
.A
102
27. Ovako sveden bilans prua osnovu za opti zakljuak

da je ovde uistinu re o procesu argonizacije jednog dela
sufiksalne tvorbe imenica u naem savremenom jeziku, a
ne prosto o stvaranju leksema koje bi, zahvaljujui ekspresivnoj prirodi svojih osnova, kao celine bile svrstane u
specifini argonski registar vokabulara, i to bez uvaavanja udela karakteristine derivacione morfologije u njihovim osobenim stilskim vrednostima. Sutina problema nije, dakle, u pukom razvrstavanju gotovih leksikih proizvoda, nego u utvrivanju raspodele uloga i interakcije sa
povratnim dejstvom izmeu uesnika u tvorbenom procesu koji do njih dovodi.
28. Dalju proveru i preciziranje ovog zakljuka mogu doneti samo podrobnija prouavanja jo vee koliine jezikog materijala na semantiko-stilistikim i sociolingvistikim osnovama, uz praenje aktuelnih razvojnih tendencija
u posmatranom domenu. Ovo ukljuuje i formante, od
kojih je najvei deo obuhvaen i naim istraivanjem, koji
se sa slinih stanovita (posebno u kontekstu univerbizacije) navode u radovima kao to su ori (1995,1996) i Risti (1995). Oni se tu s pravom tretiraju kao "razgovorni"
sufiksi, esto potekli iz omladinskog argona, a tek poneki
od njih nepoznat je standardnom jeziku. Sutinsko pitanje, meutim, ostaje kolikog udela u nespornoj ekspresivnosti tako izvedenih formacija univerbizovanih ili ne
ima eventualno markirana osnova, a kolikog sam formant.
Ako bi pomenuta dalja ispitivanja pokazala da formantima
u tome pripada vea uloga nego to to pri povrnijem pogledu moe izgledati, naa teza o argonizaciji bila bi dodatno potvrena. (Tim putem mogao bi se, izmeu ostalog, dalje precizirati i odnos izmeu univerbizacije i argonizacije, kojeg smo se ovde samo dotakli).
argon
103
29- U prethodnom pasusu ponovo smo ukazali na injenicu, istaknutu ve na samom poetku ove knjige, da elementi
argona uopte, pa tako i osobenog, preteno omladinskog
idioma kojim smo se najvie bavili, lako prelaze u optiji
razgovorni jezik, a tim putem potencijalno i u jeziki standard. Ova tema zapravo je provejavala kroz dobar deo naih razmatranja, a na ovom mestu emo sistematizovati jedan broj primera iz ispitivanog materijala kako bismo pokazali koliko su ovde razgranienja teka, nepouzdana pa
esto i proizvoljna. Uporedimo, u vidu svojevrsne stilske
vebe, uzdu i popreko, rei u sledea tri stupca:
vonjak
kazandija
batina
olimpijada
kuglana
diskoteka
igranka
kafi
crta
prostakua
kico
pekulant
otimaina
blamaa
govorancija
etalite
lipicaner
upavac
roker
zakeralo
podmetalika
kulturnjak
kamiondija
oka
rotiljijada
bilderana
autoteka
urka
krimi
uta
flertua
doo
folirant
sprdaina
makljaa
zafrkancija
stradalite
plastikaner
elavac
frajer
njukalo ,
pevaljka
licnjak
kukadija
tabana
stravijada
loana
pljeskoteka
treska
fensi
beda
sponzorua
naco
izmotant
vataina
kokaa
nezgodancija
blejalite
avlijaner
laponac
meker
pitalo
evaljka
104

glupan
gotovan
kurvar
mazgov
eka
mukalica
profan
polutan
ibicar
piclov
krlja
misica
papan
budovan
gluvar
mandov
bleja
prenica
Ako ocenimo da se prvi stubac moe svrstati u standardni

jezik a trei u argon, ostaje pitanje kojem e se carstvu
privoleti drugi - ili pak nee nijednom, nego e moda
ostati u "sivoj zoni" izmeu njih, na koju se esto upuuje
etiketom razgovornog jezika. U odsustvu vrih kriterijuma klasifikacije, odgovor na ovo pitanje moe da zavisi od
subjektivne procene svakog posmatraa. Na je utisak da
ovaj uporedni pregled potvruje da je, generalno govorei, lake utvrditi ta argon jeste nego ta nije. No kako
god to bilo, sledi zakljuak da se pojava koju razmatramo
u krajnjoj liniji tie i standardnog i knjievnog jezika, a ne
samo nekog ue shvaenog argonskog registra.
30. Upravo u ovom svetlu ini nam se metodoloki umesnim zavrno upozorenje da fenomen o kome je bilo rei
treba sagledati u pravim proporcijama, bez prenaglaavanja ali i nipodatavanja. Nai nalazi daleko su od svake implikacije da nam se jezik u celosti argonizuje, ali oni ipak
ilustruju izvesnu demokratizaciju modernog ivota koja
se, uz ostalo, ogleda i u slobodnijoj upotrebi jezikih
sredstava. to je jo vanije, ovakve analize iznova potvruju da se u okolnostima kompleksne urbane svakodnevice ne moe vie govoriti u terminologiji knjievnog jezika,
razgovornog jezika, jezikog standarda i supstandarda,
kao neupitnih, otro razgranienih i statikih kategorija.
Nai primeri jasno pokazuju da su tu na delu kontinuumi
Zargon
i prelivi izmeu uslovno razdvojenih jezikih varijeteta, registara i stilova, koji odraavaju svu dinamiku procesa razmene i promene u jeziku kao i drutvu. Ukazati na ovo nikako ne znai dovesti u pitanje i same jezike norme i
standarde, ali znai istai potrebu za jednim savremenim,
fleksibilnim i diferenciranim pristupom ispitivanju raznovrsnih funkcija jezika u dananjem svetu.
31. I na samom kraju, poto smo malopre pomenuli promene u jeziku i u drutvu, jedno nepretenciozno zapaanje dijahronijske prirode. Hronologija evidentiranja nae
grae doputa opti zakljuak da je ovdanja omladina tokom protekle decenije, za razliku od svojih vrnjaka u
prethodnim generacijama, bila manje upuena na anglicizme (i pseudoanglicizme) kao inspiraciju svoje humorne
verbalne kreativnosti. Registrovali smo, naime, znaajan
porast u opticaju domaih ili odavno odomaenih nastavaka, sa mnotvom njima izvedenih argonskih rei kod
kojih su karakteristina semantika obeleja neto jae izraena. Neemo se uputati u socioloko objanjenje ove
promene, ali se namee paralela sa preovlaujuim prelaskom te populacije sa "roka" na "folk" u toku ratnih godina. Bie da su iri drutveni procesi i na ovaj nain registrovani u jeziku. Teko je proceniti da li e se ovako promenjeno teite odrati i na dui rok, naroito s obzirom
na istovremeno zabeleeni nagli prirast anglicizama u nekim profesionalnim argonima, koji smo ilustrovali primerora sufiksa -ing. Ve skora budunost pokazae koliko e
potrajati ovaj delimini raskorak. No kako god to bilo, ispitivano podruje otvara jednu od mogunosti bar deliminog ostvarivanja davnanjeg sni istorijske lingvistike, a
uz pomo savremene sociolingvistike: posmatranja jezikih promena u toku.
III
ARGON I LEKSIKOGRAFIJA
U pristupu ovoj temi najpre emo da navedemo definicije samog termina argon i srodnih naziva u reprezentativnoj domaoj optoj leksikografiji. U RSANU nalazimo
sledee:
argon (fr. jargon): govor predstavnika jedne odreene
drutvene sredine, profesije, stalea, pokrajine, sa dosta
specifinih rei i ponekad manje razumljiv za druge.
/Navodi se nekoliko potvrda iz knjievnosti, gde se pominju damski, pomorski, sportski, oficirski i vranjanski
argon, ali se ne daju primeri samih argonskih rei valjda u skladu s koncepcijom renika/.
argo (fr. argot): poseban govor ljudi nekog odreenog zanimanja ili odreene drutvene sredine, npr. zidarski, lonarski, atrovaki i dr. jezik. /Navode se dve novinsko-publicistike potvrde, u jednoj od kojih se argo poistoveuje
sa "svakidanjim jezikom ulice", a primeri i ovde izostaju/.
108
argon i leksikografija
Odrednica sleng/slang i atrovaki nema, jer renik jo

nije stigao do ovih poetnih slova.
A sad zavirimo u RMS, koji ih, dakako, sadri sve:
argon fr. a. neknjievni, lokalni govor. b. govor neke socijalne ili profesionalne grupe, s velikim brojem naroitih rei i izraza, argo. /Navodi se nekoliko potvrda iz
knjievnih dela, gde figuriraju zagorski, sudski i seljaki argon, ali bez primera/.
argo fr. govor ljudi jedne klase ili zanata, koji je za druge
nerazumljiv. /Potvrda ni primera nema/.
slang eng. posebna govorna varijanta jedne drutvene klase, grupe ili profesije (radnika, zanatlija, frajera i sl.) u
jednom jeziku. /Potvrda nema, ali se ovog puta daju
primeri - kinta,faks - uz upuivanje na Enciklopediju
Leksikografskog zavoda/.
atrovaki govor, jezik: 1. rei i izrazi sa ulice, iz govora
mangupa, skitnica, lopova; argon. 2. govor lonara, zidara i nekih drugih profesija, argo. /Potvrda ni primera
nema/.
Ne uputajui se u pojedinosti, jer za tim ovde nema
potrebe, iz navedenog bi se mogao izvui opti zakljuak
da su ove odrednice obraene priblino onako kako bi se
i moglo oekivati od optih renika - dakle, uglavnom
adekvatno za potrebe zamiljenog prosenog korisnika, a
nedovoljno dosledno i sistematino za strunije oko. No
ovaj osvrt uinili smo samo usput, i to manje radi samih
definicija a vie u elji da proverimo da li se daju primeri
upotrebe argonizama, to e biti vano pitanje u nastavku ovog poglavlja.
A sada emo se pozabaviti leksikografekim tretmanom
samih argonskih rei i izraza. Tu najpre treba uoiti rele-
Zargon
109
vantne posledice razlike izmeu strunih i drugih argona. Da uzmemo samo jedan aktuelan primer, podseamo
na veliki broj anglicizama sa nastavkom -ing, koje smo naveli i klasifikovali u prethodnom poglavlju. Ove rei nesumnjivo ulaze u odgovarajue profesionalne registre, pa
im je zagarantovano mesto u strunim prirunicima, kao i
u aurnijim renicima stranih rei. Ali one su danas izrazito zastupljene i u medijima (odakle smo ih, kako smo napomenuli, uglavnom i zabeleili), a tim putem su mnoge
od njih ule i u svakodnevni razgovorni jezik. Ovo pak
znai da bi morao da ih registruje i jedan savremeni opti
renik naeg standardnog jezika, ne zanovetajui mnogo
oko pitanja da li su nam one uistinu potrebne, te da li su
"knjievne" ili "argonske".
Uostalom, iz naih uvodnih odreenja sa samog poetka ove knjige sledi da argonska kvalifikacija ne pristaje
samo konkretnim jezikim jedinicama kao takvim, nego esto jo i vie - njihovoj neumerenoj i neprikladnoj upotrebi. Drugim reima - i ovo je vana teorijska poenta argon nije samo stvar jezika nego i govora. U ovo emo
se lako uveriti ako pogledamo samo prvu reenicu u predgovoru jednog skoranjeg renika anglicizama kod nas:
"Downloadovao sam onaj fajl, pa u ti ga poslati e-mailom
kao atament. Definitivno je super! Samo da uspem da se nakaim. See you!" - pie kriom na ceduljici jedan osnovac svom
drugu za vreme asa... (Vasi/Pri/Nejgebauer 2001:7).
Deo pod navodnicima svako bi odmah prepoznao kao tipian primer kompjuterskog argona, iako je samo glagol
nakaiti se argonizam u uem smislu, dok su ostale
kljune lekseme zapravo tehniki êrmini - ali su oni upotrebljeni na argonski nain, to daje karakteristinu boju
celini tog kratkog teksta.
110
Sasvim je drukija situacija kod subkulturnih i omladinskih argona. Za razliku od argonizama pojedinih
profesija, koji su, kako smo upravo videli, obilato potvreni, pa njihovo postojanje ne moe nikako doi u pitanje,
ovi drugi tipovi argona po pravilu pate upravo od "egzistencijalne" boljke, usled ega se kod njih moe s pravom
postaviti pitanje dovoljne potvrde. Pre svega, oni su u
ogromnoj veini izvorno usmene kreacije (izuzimajui argonizme koje povremeno izmiljaju i kroz svoje knjige
lansiraju savremeni gradski pisci), pa se pisane potvrde na
kakve se oslanja konvencionalna leksikografija neretko
mogu nai samo u specijalnim renicima argona - ali se i
tada moe pitati kako su one tamo dospele.
Bilo da je re o optim leksikografekim prirunicima ili
o renicima argona, u ovom svetlu se postavljaju dva
osnovna pitanja: ta uneti, i kako obraditi ono to se unese. Opti renici, bar kod nas, prvo pitanje reavaju uglavnom tako to registruju veoma malo argonizama, i to po
pravilu samo onih za koje se mogu nai primeri u knjievnim delima - to esto znai onih poreklom iz dijalekata i
ve zastarelih. (O ovome svedoi i bezmalo redovno odsustvo primera u citiranim odrednicama iz RSANU i RMS). A
njihova obrada nastoji se uklopiti u obrasce prihvaene za
sav uneti leksiki materijal.
Kod renika argona, meutim, oba problema javljaju
se u akutnijoj formi. Kako izabrati i predstaviti odrednice
koje pripadaju preteno usmenom, anonimnom i esto
kratkovekom sloju aktuelnog vokabulara? Kako odrediti
da li se neki "letei" argonski izraz odista usidrio u jeziku,
makar i provizorno? Kako znati kada je neto ove vrste
"ulo" u jezik, otkad u njemu "postoji", a kada je eventualno "izalo" iz njega, odnosno nestalo iz aktivne upotrebe?
Ovde je vrlo teko, ako ne i nemogue, nai pravu meru, a
Zargon
111
veoma je lako pogreiti u jednom ili u drugom pravcu neopravdanim ukljuivanjem ili pak iskljuivanjem.
Zbog ve komentarisane tekoe odreivanja granica
argona, kao i takoe ve iznetog utiska da je lake proceniti ta argonu pripada nego ta mu ne pripada, moda je
prirodna sklonost nekih autora da u takvoj situaciji svoje
zbirke proire irokim zahvatima u leksika podruja kojima argonska etiketa slabo pristaje. Tako, na primer, Gerzievi u oba izdanja svog renika unose i mnotvo rei i izraza odavno ustaljenih u govornom kao i pisanom standardu, koji bi se pri iole ozbiljnijim kriterijumima teko
mogli okarakterisati kao savremeni beogradski argonizmi. Istina, iz drugog izdanja je opravdano izostavljen jedan broj takvih suvinih odrednica koje su ule u prvo izdanje, ali su neke zadrane a mnoge su i dodate. Tako novo izdanje sadri, po naoj letiminoj proceni, bar nekih
200 odrednica koje, dodue, uveavaju fiziki obim knjige
ali je zapravo samo optereuju.
Ovo se, primerice, odnosi na sledee rei i izraze: biuterija, urka, ubre, eldorado, frizirati, imbecil, ispendreiti, iutirati, konobarisati, kreten, Hmunada, negativac,
odleati, podmazati, potegnuti, propevati, sitni, vrljati.
Potom, prikaiti se, provercovati se, registrovati se, vaditi
se, valjati se /od smeha/, ili serija naefleisati se, nakresati
se, naliti se, nalokati se, naljoskati se, naroljati se, natreskati se. Zatim su tufrazeologizmikao hvatati na tosove, ispiranje mozga, otii na dobo, pod gasom, prljav igra,prva liga,pustiti korenje, sitna riba, srednja alost, tihproba, tra-partija, tvrdna uima, ubiti /odbatina/, velikazverka. Takoe su tu standardne sintagme poreklom iz politikog registra, kao banana republika, banda crvena, crvenocrna koalicija, golub ijastreb, kombi stranka, pranje biografije/novca, sluge reima, atl diplomatija, te vei broj ko-
112
lokvijalizama iz sveta sporta, nadimaka poznatih sportista,

politiara, glumaca i drugih javnih linosti; itd. itd.
Svrha navedenih primera, koji bi se veoma lako mogli
umnoiti, nije da se jedan u celini koristan prirunik izloi
kritici, nego da se ukae na opasnost od olakog dodeljivanja argonskog statusa svakom slikovitijem, metaforikom
ili idiomatskom izrazu. Naime, pri tako irokom zahvatu
renike argona bi bilo teko omeiti i, naroito, razgraniiti od optih i frazeolokih renika standardnog jezika.
Razume se da otrih granica ovde ne moe biti, ali se svakako moe preporuiti vea mera selektivnosti - inae bi
renici argona mogli bez ikakvih problema da obuhvate
nove hiljade odrednica, gubei svoj identitet.
Meutim, greke su mogue - premda su sigurno ree i u suprotnom smeru, iskljuivanjem stvarnih argonizama na osnovu procene, nuno proizvoljne u datim
okolnostima, da su oni zastareli. Verovatno e ba iz tog
razloga drugo izdanje Andrievog renika (prema obavetenju dobijenom od autora) zadrati sav materijal prvog
izdanja, uz otprilike jo toliko novih odrednica. (Izgleda
da je slino i sa drugim izdanjem Sabljakovog renika, zapravo novom knjigom i pod drugim naslovom - v. Sabljak
2001 - koju, meutim, jo nismo imali prilike da pregledamo). Inae, znamo za samo jedan objavljeni pokuaj
razluivanja zastarelog od aktuelnog, i to upravo na Andrievoj grai (Stojii 2001). Tu se, dodue, navode neki
opti lingvistiki i drutveni razlozi zastarevanja argonizama, ali se za pojedine argonske izraze, u odsustvu objektivnih merila, iznose iskljuivo subjektivne ocene o tome
ta je jo u upotrebi a ta vie nije.
Dodatnu tekou predstavlja mogunost da neki "iezli" argonizmi posle nekog vremena "oive", moda uz
formalne ili semantike modifikacije; to se desilo, na pri-
Zargon
mer, sa starim izrazima gotiviti igotivan, koji su posle viedecenijske hibernacije vaskrsli u reniku gradske omladine. Osim toga, neki argonizmi, u datom trenutku aktuelni, nisu jo nigde zabeleeni, ili su se pak pojavili samo
kao okazionalizmi ili hapaksi, pa se postavlja pitanje da li
ih treba uopte zabeleiti, i kako. Odgovor, dakako, uveliko zavisi od naelnog stava o tome ta e se smatrati adekvatnom potvrdom pojave ili postojanja neke argonske
lekseme ili takvog znaenja.
Neke od ovih problema i dilema ilustrovaemo iz sopstvenog iskustva sa ovakvim materijalom. U ranijim radovima iz ove oblasti naveli smo primere pismenjak, rati i
katastrofi kao okazionalizme iji su autori, tim redom,
Ivan Klajn, Ivan olovi i Jovan irilov (v. sada u prethodnom poglavlju ove knjige, uz sufikse -ak i -T). Ove lekseme
tako su imale bar po jednu pisanu potvrdu pre nego to
smo ih mi uvrstili u svoje spiskove prikupljenih argonskih rei. Ali za mnoge druge nismo imali nikakvih pisanih
posvedoenja, pa je verovatno da su bar neke od takvih
prvi put formalno zapisane u tim naim radovima. A meu
njima ima i nekih koje su zbilja iskovane za jednu priliku,
sa malim izgledima da e se ikada ponovo pojaviti u istom
znaenju; karakteristian je primer vazdunjak - znak vazdune opasnosti u vreme bombardovanja NATO alijanse.
/Ovo ne iskljuuje druga znaenja. Koju godinu poto
smo zabeleili ovu re u navedenom znaenju saznali smo
za jedno drugo, moda i starije, a u svakom sluaju vezano za sasvim uzak krug profesionalaca. Naime, radnici koji
postavljaju televizijske kablove, u prilikama kad < to ine s
krova na krov a ne uz zidove zgrada, kau idemo vazdunjaka - onako kako bismo mi rekl' idemo peaka/.
U ovakvim sluajevima, razume se, moe biti ista sluajnost da li je skuplja argonizama neku takvu re uo
114
ili nije. Kad se pojavio mobilni telefon, mi smo sa sigurnou oekivali da e on neformalno smesta biti nazvan
mobilnjak, dakle uz korienje veoma aktuelnog i produktivnog a argonizovanog sufiksa. Posle nekog vremena ipak
smo morali da konstatujemo kako smo tu omanuli, jer se
ova popularna spravica uglavnom zvala mobilni (Bugarski
2001:60). Neto kasnije poeli smo da beleimo druge familijarne nazive, da bismo konano tek 3-4.2002. u Politici
ugledali, takorei sa olakanjem, dugo oekivani oblik mobilnjakl Bie da je on ve jedno vreme bio u povremenoj
upotrebi, ali ga mi jednostavno nismo uli ni videli...
A kad smo ve kod toga, ovo je prilika da navedemo potpuni spisak naziva koje smo dosad registrovali: mob, mobilnjak, mobilac, mobi, mobika, mobilika, mobilaja, mobajla, snobilni, debilni, morbidni, plastika, ve masina.
Kako vidimo, veina ih je obrazovana sufiksima ali neki i
drukije, mahom su prozirni a poslednja dva su samo asocijativna, jedni su izraz tepanja a drugi poruge - sve skupa,
zaista irok verbalni asortiman, pa svako moe da bira ono
to mu odgovara! I dodajmo jo: suprotno od mobilni jeste stabilni. - Slino ovome, samo koji mesec poto smo
napisali kako neke potencijalne kovanice - meu kojima
je i rakijada - verovatno samo pukim sluajem jo nismo
susreli (Bugarski 2001: 70), upravo ta re nam je skoila u
oi sa stranica jednog dnevnog lista.
Poslednja tri primera daemo iz linog iskustva u jo
neposrednijem smislu. Pre nekoliko godina, na autorovu
ponudu cigarete sagovorniku, a uz razgovor o sufiksu -dija, usledio je odgovor "Hvala, nisam puadija"; obojica
smo se nasmejali, shvativi ovo kao govorni okazionalizam
inspirisan trenutnom situacijom i moda bar nesvesno oslonjen na re duvandija. (O okazionalizmima v. Otaevi/Sikimi 1992). Znatno kasnije se na autorovo iznenaenje
argon
115
ispostavilo da se ova re nalazi u RMS, u znaenju 'pua'

a bez posebnih oznaka, to znai da je tada tretirana kao
sasvim obina. Ve danas je, meutim, toliko arhaizovana
i stilski markirana da je i obrazovani govornici mogu doiveti kao spontan neologizam.
Priblino u isto vreme, na jednom meunarodnom sastanku slavista u Vukove dane na Filolokom fakultetu u
Beogradu, pre izlaganja svog referata podelili smo prisutnima list papira sa nekim podacima i primerima, u ijem
je zaglavlju bila otkucana re izruak, kao prevod engleske rei handout - za koju, kao to je poznato, nema pogodne domae alternative. I stavili smo do znanja, dakako,
da je re o ali. Ali tokom godina potom ta se re argonskog zvuka mogla uti na razliitim skupovima u Beogradu i Novom Sadu, ne nuno uz pominjanje autorstva dok je na kraju nismo pronali u ve pomenutom novom
reniku anglicizama, uz re hendaut a propraenu simbolom u znaenju 'novopredloeni srpski ekvivalent' (Vasi/Pri/Nejgebauer 2001:109). Ova leksikografska potvrda svedoi da je na aljivi predlog, svakako usled nedostatka boljeg reenja, ipak na neki nain uzet ozbiljno!
(Uzgred reeno, izgleda da se u Hrvatskoj u istom znaenju ve uveliko odomaila re uruak, koja dati predmet
sagleda iz perspektive primaoca a ne, kao u srpskom sluaju, davaoca: zanimljiv pragmatiki kontrast).
Trei primer je novijeg datuma i potie iz jednog predavanja odranog u Lingvistikoj sekciji Filolokog fakulteta aprila 2000. godine, kada je predava - pisac ovih redova - spontano za sebe rekao kako po struci nije tvorbenjak, iako govori o procesu argonizacije u tvorbi imenica. Lako je mogue da je ta re ve negde upotrebljena,
jer se nekako sama namee u datom kontekstu i znaenju,
ali je ona za nas u tom trenutku bila nova: okazionalizam
116
koji se sada, evo, potvruje i u pisanom strunom tekstu. Je

li to dovoljno da se ustvrdi kako ta re postoji i zasluuje
da nekom prilikom bude i leksikografski zabeleena? Teko, ali ko e ga znati - nije iskljueno njeno irenje u lingvistikom argonu.
Navedeni primeri aktuelizuju problem razgraniavanja
argona od "privatne jezike ifre" (upor. Andri 1976: VIII,
i sline dileme kod Sabljaka 1981:18). Ostaje, dakle, otvoreno pitanje broja i valjanosti potvrda koje bi opravdale
registrovanje "sumnjivih" kandidata, to je leksikografski
aspekt problema "poetka postojanja" jedne rei, naroito
ako ona potie iz argona. Naime, obino se kae da u jeziku pojedinac stvara a kolektiv prihvata ili odbacuje, ali
ta je upravo "kolektiv" kada je re o argonu, i koliko je
legitimno suavanje do jedne jedine pismene ili ak i samo usmene potvrde?
Ovo nas ponovo dovodi do naelnih pitanja razlike izmeu izbora i obrade argonske leksike u renicima
opteg jezika i u specijalnoj leksikografiji. Po naem miljenju, veliki broj argonizama koji su se ustalili u nekim
registrima i koji su obilato potvreni u medijima i publicistici, pa su tako uli i u govorni standard, nesumnjivo zasluuje da bude unet u savremene renike optijeg obuhvata. Za ovo su, meutim, potrebna dva preduslova. Prvo, odstupanje od predrasuda o argonu kao nedostojnom ozbiljnije panje zato to izlazi iz okvira "istog knjievnog jezika". A drugo, znaajno proirivanje i uraznolienje izvora grae za takve renike, ime bi se izbeglo da
neka re u iroj upotrebi ostane neregistrovana samo zato
to se nije nala u strogo selekcioniranom korpusu. Drugim reima, u renike treba unositi i ono to njihovi autori znaju, iako se moda nije zateklo u pisanim izvorima iz
kojih se uzimaju primeri. Za ilustraciju, mislimo da je Re-
^__
argon
117
dakcija 16. knjige RSANU postupila sasvim ispravno i odgovorno kada je uz odrednicu overiti, posle njenih standardnih znaenja sa primerima iz knjievnosti, navela i
njeno danas iroko poznato argonsko znaenje "pucajui
u glavu ubiti, dokrajiti nekoga ko je ve teko, smrtno ranjen", dodajui naznaku (Red.).
Povodom ovog primera samo emo u prolazu da pomenemo i uvek aktuelno pitanje upotrebnih etiketa uz pojedine odrednice ili njihova znaenja. Uz upravo navedeno znaenje stoji oznaka atr.fig. Ne ulazei ovde u raspravu o tome da li je atr. najadekvatnije reenje (u svetlu nae prethodne analize arg. bi verovatno bolje odgovaralo), verujemo da su oznake tog tipa potrebne i dovoljne za ovu svrhu.
(Podrobniju raspravu o leksikografekom tretmanu supstandardnog leksikona, ukljuujui i pitanje upotrebnih etiketa,
sadre skoranji radovi Danka Sipke; v. npr. Sipka 2001).
Kada je pak re o specijalnoj argonskoj leksikografiji, o
optimalnoj formi i strukturi njenih proizvoda teko je govoriti na temelju malog broja kod nas postojeih renika argona, uz to bez izuzetka pisanih od strane entuzijasta iz redova pisaca i prevodilaca (dakle ljudi koje bismo mogli nazvati argonografima ili moda argonolozima) a ne profesionalnih lingvista i leksikografa. Ova situacija namee i potrebu odmeravanja kriterijuma po kojima e takva pregnua
biti ocenjivana. Primera radi, Andriev renik, koji e odmah postati (i za vie generacija mladih ostati) kultna knjiga,
i koji e za popularisanje argona uiniti daleko vie nego
bilo koja druga publikacija na naem jeziku, prilino je hladno doekan na stranicama vodeeg srpskog filolokog asopisa (v. Tei 1977). Tu je on meren strogim strunim merilima i kritikovan zato to ih uglavnom ne zadovoijava, a da
pri tome nisu dovoljno zapaene njegove prave vrednosti,
koje su druge vrste. Naime, Andriev jedinstveni poduhvat
118
ocenjen je pre svega kao renik, jer ta re stoji u naslovu

knjige, a ne kao inventivno prikupljeno, nadahnuto komentarisano i (crteima Radoslava Zeevia) sjajno ilustrovano tivo osobene vrste, koje neke naroite leksikografske pretenzije nije ni moglo imati.
Na kraju emo sasvim okvirno razmotriti sadrinske i formalne karakteristike naa etiri ve pominjana renika argona. Broj odrednica i pododrednica u njima varira, grubo
uzev, izmeu 4.000 i 9-000. Nema - to je razumljivo - ujednaenih kriterijuma o tome ta se smatra argonom (odnosno atrovakim ili frajerskim vokabularom). Svi renici sadre podatke o grai i nainu njenog prikupljanja. Svi imaju
predgovore, gde se uz ostalo pretresaju pojam i obeleja
argona, i spiskove relevantne literature, delimino i na
stranim jezicima. Andri i Sabljak su dvosmerni izmeu argona i standarda, dok su druga dva jednosmerna. Svi osim
Sabljaka imaju upotrebne naznake, iako ne svi iste, koje pojedine argonizme odreuju kao omladinske, arhaine, familijarne, narkomanske, sportske, alkoholiarske, vojnike,
raunarske i sl. Samo Andri i Imami daju podatke o nastanku i poreklu, odnosno etimologiji - prvi retko a drugi sistematski, ukljuujui i zasebne odeljke gde su sve odrednice
klasifikovane prema tvorbi i prema izvornim jezicima ako su
pozajmljenice, naalost esto proizvoljno ili pogreno, to
evidentne naune pretenzije ovog korisnog prirunika ini
samo donekle opravdanim. Svi uz neke od odrednica navode i karakteristine frazeologizme, u emu je najbogatiji
Imami. Samo Andri daje akcente, i to samo kada to smatra
potrebnim. U svim renicima gramatika obrada odrednica je tura ili nepostojea.
Ostajejopitanjeprimeraupotrebe u reeninom kontekstu, kao posebno osetljivo kad je re o argonu. Reenice sa datom odrednicom, koje je kolekcionar uo u raz-
Zargon
119
govoru i potom zapisao, adekvatne su i korisne u radovima manjeg obima, ogranienim na argone pojedinih
uih krugova, naselja ili kola, za to dobre primere pruaju Arsenijevi (1997) i Ljiljak-Vukajlovi (1997). Meutim,
ovakav postupak bi se teko mogao dosledno i na zadovoljavajui nain sprovesti kod optijih renika argona, sa vie hiljada odrednica. Stoga ne zauuje to posmatrani renici - ukljuujui i onaj Gerzievih u prvom izdanju - ne daju primere upotrebe. Utoliko je metodoloki zanimljiviji
originalni napor ovog autorskog para da u drugom izdanju
svoje knjige daju potvrde za gotovo svaku uvrtenu re ili
izraz. Uz pomo brojne saradnike ekipe, oni su ekscerpirali primere iz vie desetina domaih i prevedenih beletristikih dela, asopisa i zbornika, iz stripova i sa sajtova, te
iz tridesetak listova i sa desetak televizijskih i radio stanica. I pored neizbenih ogranienja ovakvog postupka, oni
su time u znaajnoj meri doprineli premoivanju tradicionalnog jaza izmeu argonske i opte leksikografije.
Svrha gornje skice nije da se navedene knjige komparativno vrednuju, nego da se ukae na vrstu problema koji stoje pred sastavljaima ovakvih zbirki i na vrstu odluka koje
oni moraju da donesu. U tim pravcima mogu da postoje
znaajne razlike u poreenju sa zadacima i mogunostima
konvencionalne strune leksikografije. I upravo obim i domaaj tih razlika odreuje meru mogueg doprinosa "argonografije" optoj leksikografskoj teoriji i praksi. Na zadatak u ovom ogledu nije bio, niti je mogao biti, da na ceo
niz postavljenih pitanja odgovorimo, nego samo da ih dodatno preporuimo panji onih koji su za reavanje takvih
problema po prirodi svog posla pozvaniji od nas. Pri tome
opravdanje za sebe nalazimo u mudroj proceni amerikog
pesnika Karla Sandberga: "Bolje je znati neka od pitanja
nego znati svekolike odgovore".
120
I na samom kraju jo jednom podseamo da se pojam

argona ne iscrpljuje u samim fondovima karakteristinih
jezikih i posebno leksikih jedinica, nego se protee i na
osobenosti argonske upotrebe jezika, dakle na specifinu
govornu produkciju kao svojevrsnu potvrdu identiteta lanova pojedinih drutvenih grupa. argonska obeleja govora ostaju, meutim, izvan dometa bilo kakve leksikografije, pripadajui domenu lingvistike stilistike.
IV
LEKSIKE SKRIVALICE
1. Uvod
U ovom poglavlju predstaviemo jedan nov, sociolingvistiki motivisan proces graenja rei u naem jeziku.
On se ponekad naziva stapanjem, saimanjem ili kontaminacijom, a za njegove proizvode u internacionalnoj terminologiji je uobiajen naziv blende. Nama se za sam proces
ini najpodesnijim domai termin slivanje, a tako dobijene rei mogle bi se zvati slivenice, po analogiji sa sloenicama, izvedenicama, prevedenicama i slinim gramatikim
terminima. Na prvi tampani prilog o ovoj temi - v. u Bibliografskoj beleci na kraju ove knjige - na kompetentnom mestu je ocenjen kao prvi i dotada jedini iz ove oblasti, uz prihvatanje predloenog termina slivenice (Klajn
2002: 91-92).
Re je o slivanju dveju rei ili njihovih delova u novu
celinu, esto ali ne i obavezno motivisanom preklapanjem
njihovih formalnih segmenata, pri emu tako dobijena
tvorenica i semantiki predstavlja kombinaciju delova koji
su uli u njen sastav. Ovaj proces inspirisan je engleskim
kovanicama tipa motel (motor+hotel 'hotel za motoriste')
122
Leksike skrivalice
ili smog (smoke+fog 'meavina dima i magle'), gde se slivanjem prvog dela jedne i drugog dela druge rei obrazuje trea re.
Ovaj "klasini" obrazac doiveo je razliite modifikacije
u raznim jezicima pod uticajem engleskog. Njima su zajednike dve osnovne i meusobno povezane odlike: aljivi, kalamburski karakter veine takvih obrazovanja i njihovo napadno prisustvo u jeziku medija, naroito reklame.
U samom engleskom, jeziku u kome svakovrsne igre rei
(puns) imaju dugu tradiciju koja ukljuuje i takve gigante
kao to su ekspir i Dojs, i ova specifina podvrsta tog
anra ima duboke korene; setimo se samo velikog majstora slivanja, Luisa Karola. Takvim verbalnim igrarijama idu
naruku s jedne strane sama struktura ovog jezika kao analitikog i sa srazmerno visokim procentom jednoslonih
rei, to olakava kreiranje neoekivanih, esto humornih
i apsurdnih znaenja premetanjem ili zamenjivanjem formalnih segmenata, a s druge strane anglosaksonsko kulturno naslee, proeto oseanjem za slobodne i matovite
leksike eksperimente koji e u modernom potroakom
drutvu biti znalaki iskorieni u merkantilne svrhe.
Nasuprot ovome, u naem preteno sintetikom i flektivnom jeziku, sa niim postotkom kratkih rei, pomenute
efekte je ve i sa formalne strane tee postizati, a ni naoj
kulturi uglavnom nisu svojstveni takvi jeziki "tosovi" (iako
je i ovde povremeno bivalo kalamburskih majstorija - na
primer, kod Laze Kostia i posebno Vinavera). Stoga ne
zauuje to to je pojava koju emo razmatrati zapravo sasvim nova: takvih rei u naem jeziku do pre deceniju-dve
jednostavno nije bilo, ili su se mogle izbrojati na prste.
/Vie kao svojevrstan kuriozitet nego zato to bismo u
tome videli neku stvarnu podlogu za razmatranu pojavu,
ovako u zagradama napominjemo da je naknadna provera
Zargon
123
pokazala kako je u naoj narodnoj tradiciji zabeleen p o

stupak "meanja rei". Tako Tomanovi (1938-1939) objavljuje spisak od blizu sto pokrajinskih i do danas uveliko
zastarelih ili iezlih rei nastalih spajanjem delova drugih
rei. Meu njima su npr. vednuti (videti+glednuti),/rancika (franak+cvancika), talog (tala+brlog), guja (guter+zmija) i, za nas posebno zanimljiva, "u ali nainjena"
re motikvas u vidu zagonetke, ija odgonetka glasi da je
to motika, tikva i kvas (str. 214). Ovaj primer svedoi i o
svesnom poigravanju reima, to je ve obeleje argona.
Ipak, izvesno je da ove "meane rei" iz naroda nisu mogle
predstavljati model za moderni urbani tvorbeni proces o
kojem govorimo/.
Za poetak primeujemo da su lekseme kao motel, smog
ili kasnije fanzini (od fan+magazines - asopisi za oduevljene sledbenike nekog pravca u pop kulturi i sl.) "uvezene" kao celine, nedostupne analizi od strane govornika
naeg jezika. Ali sa irim ukljuivanjem ovog drutva u tokove savremenog ivota, eksperimentisanje reima u cilju
privlaenja panje javnosti na pojedine institucije, proizvode, usluge i slino uvreilo se i meu nama. Naime,
osnovni strukturni model i njegovi derivati spontano su
poeli da se ispunjavaju i domaim jezikim materijalom,
ime je otvoren iv tvorbeni proces i u naem jeziku - ak
do mere u kojoj se, u pojedinim njegovim registrima, moe govoriti o pomodarstvu.
U nastavku emo da klasifikujemo, analiziramo i po
potrebi objasnimo preko dve stotine slivenih i na srodne
naine obrazovanih rei "dvostrukog identiteta", skoro bez
izuzetka novih, koje smo zabeleili tokom protekle decenije, po pravilu iz pisanih (ili, sekundarno, elektronskih)
medija. Po nekoliko primera preuzeli smo od Kaia
(1987) i, naknadno, Imamija (2000); ovaj drugi autor za
124
Leksike skrivalice
vie desetina rei navodi da su nastale saimanjem, ali je

takvo tumaenje veinom isforsirano ili pogreno.
2. Podela po podrajima
1 - Omladinski argon u uem smislu, stariji i noviji, kao
jedno od izvorita procesa slivanja, kojim se upuuje na
psiholoke i moralne karakteristike ljudi, njihova zanimanja, razne predmete i proizvode, popularna sastajalita mladih i drugo. Tu svrstavamo lekseme glupantrop (glupak),
debiltant (glup poetnik), krebil (idiot), dulov (prostak),
kurvetija (nemoralna osoba), droksa (prostitutka); ukac (uvar sa psom), igloman (narkoman na iglu), diomor (direktor kole), pljugareta (cigareta), piski (meano
pivo i viski), bipuga (pivo BIP), pivcepsi (salo oko stomaka, "pojas za spasavanje"), naopaket (naopako stavljen
kaket), smorksikon (aki leksikon koji "smara"), smortadela (loa mortadela), kafuino, lovanik, zimoa; Jazzbina, Jazzavac (gde se engleska re "uvukla" u domau).
Ovde bi spadale i rei kao ivotinjariti, zajebuniti se, opomtivno, obaljivo, jebitano, frkatino, bosoglav (bos
po glavi, tj. elav), te aljivi nazivi popularnih automobila:
varborini i kandilak (vartburg), spaguar (spaek),/zgwar (fia), kodilak (koda) i krilak (kr od kola); slino
skoromobil (traktor). U vreme studentskog i graanskog
protesta 1996/1997. godine, kada je trebalo nai ime za
motorizovanu tribinu, spontano se po gornjem obrascu
javilo vie kandidata, moda i uz ugledanje na blindirani umalo da kaemo blendirani! - papamobih razglasobil,
zvukomobil, studentobil, vukomobil, inomobil (ali ne
i vesnamobil, to govori o statusu ena politiara u ovdanjoj popularnoj percepciji). - Tvorbena analiza svih ovih i
drugih kovanica bie data u 3- delu ovog poglavlja.
Zargon
2 - Koliko smo mogli da ustanovimo, neki od prvih originalnih primera blendi nalaze se - to je karakteristino - u
nazivima aljivih dejih ustanova, igara i emisija: koligrica, kozorite, kolimpijada, vazbuka, zabare, /klinci i/
klinceze, niskoanstvo (oslovljavanje u pozorinoj predstavi za decu), odskora i knjigralite (kulturno-zabavni
projekt za nezbrinutu decu u Panevu) i zvezdarite (deji
pozorini festival na Zvezdari); takoe u novinskim rubrikama: ahorizmi, ahoreska, alantologija, afokrizam
(aforizam u kriznom vremenu).
3 - Slivenice nisu nuno vezane za posebne drutvene grupe ili ivotne oblasti, pa tako nalazimo "razbacane" rei kao
kninda, okoholiar, narkoholiar, radoholiar (zavisnik
od rada, od engl. workaholic), narki (park iza Republike
skuptine u Beogradu), restoteka, salamonela, roltike (patike sa tokiima na izvlaenje), srpak (srpska Nova godina), uliarolije (nazivulinemanifestacije u Novom Sadu),
Ijubianstveno (divno obojeno u ljubiasto), snobilni i
mobilnizacija (duhoviti verbalni komentari najezde mobilne telefonije), kraanin (graanin uhvaen u krai, povodom sluaja jednog biveg ministra), arhitortura (izgleda
kao 'najgora tortura' ali zapravo znai 'muna arhitektura'),
sponzorite (sponzorisano pozorite), netiketa (etikecija
na internetu), dopinkovati se (dopingovati se emisijama TV
Pink), /teritorijalne/ kretenzije, /zvezda/ dibernjaa, spektakluk ignuspojave (autor poslednje etiri je publicist Teofil Pani, u kritikim osvrtima na domae prilike, posebno TV Pink, u nedeljniku Vreme 28. 2. 2002 i 4 7. 2002).
Kao osobito uspele tvorenice ovde moemo izdvojiti nekoliko njih: Hloror (naslov novinskog izvetaja o posledicama
oslobaanja hlora iz cisterne u naseljenom mestu), goleador (golgeter u paniji), bliznismen (na poslovni ovek
126
Leksike skrivalice
privilegovan bliskou sa vlastima), aktentat (incident u

hrvatskom Saboru kada je jedan zastupnik gaan aktovkom) i ultimartum (naslov novinskog teksta o zahtevu SAD
prema SRJ oroenom sa 31. martom).
4 - Iz ove kategorije radi preglednosti izdvajamo grupu
rei izvedenih iz linih, mesnih i drugih imena: dafimentalna /bolest/, dafinitivna /propast tedia/, zdravkoman
(oboavalac pevaa Zdravka olia), rodmansa (romansa
pevaice Madone sa koarkaem Rodmanom), brenavljenje i Hrbin (dva okazionalizma iz rada Savi 1984), Kikindijanac (deji asopis u Kikindi), Krkobil, Nivil, Pinkosava, Blatajnica (Batajnica na kii - lokalni izraz). Duhoviti su i avangardni predlozi Zemunaca za krtenje robne
kue u vreme radikalske vlasti, eeljuga i Avangardo; a
Novosaane je asocijativno sasvim prikladan naziv humanitarne akcije za bebe u Novom Sadu. Najzad, osobito
gust koncentrat ironije obeleava /etniki/ Woodstanak
na Ravnoj Gori - neverovatna meujezika slivenica koja
maksimalno ekonomino povezuje atmosferu legendarnog amerikog rok festivala na otvorenom prostoru sa pozivima na ustanak. A tu negde moemo da smestimo i Googled (ugled meren citiranou u internet pretraivau
Google - jo jedan kalamburski prilog T. Pania u listu
Vreme), te Karlohag (uz karikaturu V. eelja u Politici).
5 - Sada dolazimo do tri oblasti javne upotrebe jezika koje
su u najveoj meri zasiene neobinim verbalnim kreaturama, esto obeleenim grafikim trikom tampanja pojedinih segmenata (rei ili skraenica, najee akronima) velikim slovima, to daje naroit vizuelni efekat. Prvu od ovih
oblasti ine nazivi emisija na radiju i televiziji i novinskih rubrika, kao i naslovi tekstova u tampi, gde smo zabeleili sle-
argon
127^
dee: Vavigrica (radijski ciklus sa proroicom Vavom), Info-
manija, Dezovizija, Bestovizija, Lutkomendija, Azbukvar,Hodneblje,Ljndovanje (TVemisi)e),Minivju (mali intervju), Dezoari (memoari deziste), Rokumenti (dokuraentarna TV serija o roku), okumentarci (okantni dokumentarni filmovi), Streptovicin ("apoteka smeha" - priaonica viceva), inter-net-vju (intervju na internetu), Ninternet
(rubrika u NIN-u), Hororskop (rubrika u listu Danas), Barimetar i Barijacije (novinske rubrike pred fudbalsku utakmicu Crvene zvezda-Olimpik Marsej u Bariju), za BEOgrad
(rubrika koja pledira za ist grad), VREMEplov (u listu Vreme), POPazjanija (o pop kulturi), pOgled /iz televizora/,
sTVarni svet (iz TV rubrike), Post FEST-um (komentari posle FEST-a: dobro naeno!), NINosaurus ("monstruozni organizam dodele NIN-ove nagrade", po reima Zorana iria,
dobitnika za 2001. godinu),ROMAntino (naslovizvetaja o
pobedi fudbalskog kluba Roma), SeneGOL (o uspehu reprezentacije Senegala na svetskom fudbalskom prvenstvu),
EPSolutni horor (povodom astronomskih rauna za struju), SAJ-an poetak (naslov novinskog komentara o ruenju "divljeg" motela uz uee specijalnih antiteroristikih
jedinica/SAJ/).
Ovamo bi spadali i naslovi Odvratajzing (negativni komentar o "advertajzingu" u NIN-u) i Uskriknimo s Ijubavlju
(tekst Ljubomira ivkova u Vremenu 22. 8. 2002), te "antialkoholiarski" Trotoletak Smrt flaizmu (Danas 3-4. 5.
2003). Uz rePRESiju (nad tampom) tu su jo hibridi Pressija, Pressek i Rockovnik (TV emisije), Yutopija (na radiju) i
compYUter line (u specijalnom novinskom dodatku): zaista
impressivno! - A da zaraza i dalje traje ubedljivo svedoi i prvomajski broj NIN-a 2003- godine, koji donosi prve tekstove
u novoustanovljenim kolumnama triju poznatih novinara:
dve od njih naslovljene su slivenicama (istina, ne ba efekt-
128
Leksike skrivalice
nim) - Glokalni svet i Tirnanija, pri emu se ova druga ve

u narednom broju lista grafiki precizira kao Tir(n)anija,
valjda u cilju vee "transparentnosti"!
6 - Drugo podruje, blisko prethodnom, koje takoe ostaje
omiljen teren za manje ili vie uspeno treniranje inventivnosti, jesu reklame, najee sa grafikim isticanjem a gramatiki neretko u obliku imperativa. Ovde je moda prvi
ekstenzivni i do danas u tom smislu neprevazieni model
ponudila firma Centroproizvod, sa latininim C kao svojim
simbolom, koja u Politici (7.1.1995) preko cele strane itaocima estita novogodinje i boine praznike, kao na slici 2.
Zbilja opirna estitka; dok stigne do kraja, italac bi u
ovom oputenom ambijentu mogao i da slatko zaspi, kao da
ga je ujela muva Ce-Ce\ Ali mi idemo dalje, registrujui jo
dosta toga. Na prvom mestu dodajemo, znatno kasnije, daleki odsjaj istog trika: Ce-market nam sada nudi Novi HlebaC (koji, ovako reklamiran, bar ovaj kupaC ne bi naroito
urio da nabavi)! A u meuvremenu su neki komercijalni
proizvodi poneli neobina imena: brzi mazales (deja pateta), hladnii (hladni "slatkii", tj. narezak?), slatketi (upakovani slatki), biljolada (biljna okolada), Hugolada iHugombon (proizvodi firme Hugo), njamburger (hamburger),
Fantamorgana (napitak firme Fanta), partner (vodokotli
za toalet - 'ajde to para vodu, ali kome je to /'paring"/
partner?). Voda u Srbiji povremeno je fenolmenalna (to i
nije neka reklama), sve to proizvede Industrija boja i lakova Duga je Farbuloznol, dok je nametaj Simpo prava
simponija, a odea Kluz ponosno istie oznaku exKLUZiv.
Prodaja na popust ponegde je prava POPUSTolovina, a japanska firma za kopiranje MITA daje, podjednako predvidljivo, savrenu tMITAciju. Na vazduni prevoznik eli
nam priJATan let, nudei i destinaciju MaleziJAT.
argon
129
POTROITE S R E N O
SVE MESE
za potetak na svoje l i C o
FEBRUAR a na drugct lica polfupl
MART
APRIL
zalepite osm*h
zatim napunite ^ ^ C b g e r * prolvlem,

I dotokafte p t i O
u<ite od i t i r i & o - neka vam
slatke slvarl prav
toplo vrente fa stvoreno xa
I iarento r
Sffr^M CÔ> nite svba - kad poluti lilê nmo}ta i vl,

OKTOBAR
saCuvajt
NOVEMBAR ...I nafzad dobro druitvan^C^^St, viCS^> vi

DECEMBAR l m u z l k a HO UV
A SR
ISPUNITE SPOKOJEM I LJUBAVLJU

srene navogodiSnje i boi<5ne
praznike eli vam
âg^
Slika 2.
Tu su, zatim, razna uputstva: Frikombinujtel (Frikom
sladoledi), /budite/ saVREMEni (itajte Vreme), /budite/
oGLASNI-OGLASite se\ (reklama za oglase) ,preTOPi(e /svoje snove u stvarnost/ (putnika agencija TOP), /budite/ Oi2/GINALni (za firmu Original Travel, to ba i nije naroito originalno), /ne budite/KONZERVAtivni (za ambalazu od kartona, znatno bolje!), osFESTi se\ (poseti FEST), PROFITIRAJ
(poziv na nagradnu igru PROFIFOTO-a, gde su kod obe rei
130
Leksike skrivalice
prva dva sloga ispisana crvenom a ostatak crnom bojom, pa

se ovde u igru ukljuuju i boje); u istoj sferi je i FotograFIA
(za umetniku grupu FIA - ?!). "Pablik rilejns" nam se nudi kao PRozor prema Evropi, ali neki upozoravaju i na
PRomaaj, to emo teko prihvatiti kao ubedljivu reklamu - pogotovo ako se ona jo nade na kakvom blambordu
(loem bilbordu). Ambiciozna (i pretenciozna!) ali sumnjive uspenosti jesu ostvarenja kao pOSTANI Kreaktivan
(poziv na kurs kole za civilno drutvo) ili estitka NAVIPa, proizvoaa ampanjca Milion: Sreno u novi MIJJONium (gde jezika inventivnost ide ispred pismenosti, jer se
negde zagubilo oekivano^ iz nastavka).
Ima, dakako, i dvojezikih blendi. Klima ureaji reklamiraju se sa isCOOLiraj (za novi automobil Tojota) i De Bella
hladovina (neznano otkud tako), a nike cigarete su prvoClassno Classic (valjda je i duvan blendiran, tj. mean!). Dovitljiviji su tekst reklame fabrike motornog ulja: Koncert za
motor u Esso duru, i posebno vieslojna (i viebojna) skrivalica Vojvoanske banke nEUROzari! - budi EUROZAN],
koja duhovitom igrom rei i grafikih reenja saima poruku slike unezverenog mladia koji grabi krupnim koracima sa gomilom nemakih novanica u naruju (parafrazirano: ako si nervozan/neurotian zato to tvojim markama
istie rok trajanja, pouri da ih kod nas zameni za evre!).
7 - Trei najavljeni popularni domen jeste politiki diskurs, gde u raznim fazama nailazimo na karakteristine slivenice; neke od njih su izvedene iz imena vodeih politiara, ali ih u ovom sluaju zbog njihovog manjeg broja neemo izdvajati u zasebnu grupu. Od srazmerno starijih rei tu su "uvozni" Cauvic i Drakulesku, te demokratura i
katastrojka, a od domaih Demperkovski (Vasil Tupurkovski), komunjara, titonik (saet vrednosni sud o rezulta-
Zargon
13J_
tima Titove vladavine), brozomorno /vreme pod Brozom/,

Titogorci (tako je srpski pesnik crnogorskog porekla Matija
Bekovi nazvao svoje zemljake koji se ne smatraju Srbima;
ne znamo da li su mu oni uzvratili kompliment oznaavajui
ga kao Beogorca, ali mogli su!); iz NIN-a saznajemo da postoje i Evrogorci. /Uzgred, na pitanje kako e se zvati dravljani neobine tvorevine najavljene pod imenom dravne
zajednice Srbije i Crne Gore moglo bi se u ovom duhu odgovoriti - Srbogorci.../.
Na ovo se nadovezuju slobotomija, slobokratija i Slobinator (parodija na film "Terminator"), praeni nizom slogana, grafita i drugih poruka sa masovnih protesta proteklih
godina: /ja sam/ DEPOSluan (to uz privrenost DEPOS-u
dodatno sugerie neposlunost prema vlastima), oSLOBOdi
/nas prisustva/, /kako da se/ odSLOBOdimo (morfoloki interesantan eksperiment), IdiSLOBOAmin (izuzetan kalambur), /premijera u bioskopu/ OdeOn (grafiki originalno, a i
inae ba zgodno), OTPORevolucija (tribina Otpora). Potom su, uz pozdravBombar dan\, jeziki vet a crnohumorno obojen, stigle bombokratija i NATOkratija - i sve tako
dok konano ne bi DOStal (glasilo DOS-a) i dok ne doekasmo najDOSadnije izbore (NIN), uz re o /nacionalnom/ DOStojanstvu nasuprot DOSmanlijama i DOSokratiji (i sline verbalne DOSkoice, dodajemo mi).
Paralelan tok ovim deavanjima ine gluptina (sud o
Skuptini Srbije), presednik (predsednik drave optuen
za ratne zloine, to je presedan), inija i inovija
(Srbija i Jugoslavija u vienju SPO-a), Skandaluzija (sud o
Crnoj Gori danas). Nekadanja peoazija ustuknula je
pred mafijavelizmotn novih elita, dok svetom ovladavaju
globalitarizatn (BoidarMandi, Politika 14.92002) igrobalizacija (Trotoletak, Danas 22-23.2.2003). Takoe je jeziki efektna, premda neprimerena i uvredljiva, kovanica
132
Leksike skrivalice
balijansa (podrugljiv izraz bosanskih Srba za bonjakohrvatsku koaliciju; tu otkrivamo jo jedan sloj, u kome se
krije izvesni Alija!). A Politika je svojevremeno donela duhovitu karikaturu sa natpisom Tribunar elja, gde Karla
del Ponte pored bunara nareduje radniku "Zagrabi sad...
Karadia!" Ovde crte pomae trenutnom odgonetanju
neobine blende. - Dodajmo jo da pomenute izbore preivesmo slobodni kao svaki F(r)eelolog (student Filolokog fakulteta); a na tragine poetke vraa nas takoe
dvojezino efektni, jezgroviti (i jezoviti) memento - Vukowar...lSlabi su izgledi da e nam u konanom prevazilaenju ovog stravinog naslea mnogo pomoi nova politika
filozofija legijalizma s prolea 2003- godine!/.
8 - Pored prethodnih kategorija, za koje se moe rei da
su ve tradicionalne (iako je tradicija ovde, videli smo, veoma kratka!), sada emo navesti jo dve, koje se po naoj
evidenciji zapravo javljaju tek tokom poslednje dve ili tri
godine, a zbog svoje vanosti zasluuju da se zasebno registruju. Prvu ine nazivi asopisa, izlobi, dizajnerskih i
drugih projekata i akcija, koji sa svoje strane svedoe o rastuoj popularnosti blendiranja kao naina da se privue
panja publike: Anarheologija (nekonvencionalni arheoloki asopis Istraivake stanice Petnica), Vizanteme (likovna izloba na vizantijske teme - ne znamo da li su tu
kao ukrasno cvee bile izloene i hrizanteme, ali bi bio
dobar "tos" da jesu!), Fobjekat (izloba fotografija), te Nekrospektiva (naziv pod kojim je jedan beogradski likovni
umetnik ponudio originalan eksperimentalni dizajn posmrtnica: slojevito, sa dozom crnog humora, na svoj nain
ingeniozno). Bez takvih pretenzija, ali takoe veto, Dragoljub Ljubii Miko u svojoj parodiji "Nacionalni park
Srbija" inaugurie arlatinski jezik, tj. areni ili "atro" la-
Zargon
133
tinski (uz primerenu asocijaciju na nekakav arlatanski idiom) - u kome se npr. podmitljivi lekar zove primarius mitus, a pevaljka vrisca dupetaria. Na ozbiljnoj strani beleimo eksperimentalni projekt nove irilice kombinovane sa
brojevima, najavljen tu skoro pod imenom Cifrilica. A ve
due vreme traje kampanja Saveznog ministarstva nacionalnih i etnikih zajednica iji je zatitni znak TOlerancija
- pretpostavljamo, sa porukom tipa "to je to, prava stvar".
9 - Drugu najavljenu kategoriju, i poslednju u naoj podeli, ine slivenice u naslovima knjiga, to je ubedljiv dokaz
njihove postepene afirmacije u naem jeziku. Tu smo jo
pre vie godina zabeleili Preveseje Save Babia, a potom
Sumoreske Mirjane Pavlovi. (Za ovu temu intrigantan je i
naslov Ameriki fikcionar hrvatske spisateljice Dubravke
Ugrei, ali blendu koju u njemu nasluujemo ne moemo pouzdano da raspakujemo bez autorkine pomoi). Ali
tokom poslednje godine njihov broj se znaajno umnoava. Kraj broznog vremena Milana Mladenovia nije neko
posebno otkrovenje, ali su sledei naslovi sa naeg stanovita prilino matoviti i uspeli: Arhitekturisti (putopisna
knjiga arhitekte Aleksandra Milenkovia), Hristanite
(zbirka religiozne poezije Ranka B. Radovia), Posvetnica
(zbirka pesama Slobodana Maleevia - naslov koji moda
nije namerna slivenica, ali se bar moe tako itati), Slatka
mala edovita (knjiga Irene Tiodorovi o deci), Biu
snovoslaga (zbirka pria za decu Vesne orovi-Butri).
Iz novina saznajemo da uiki skuplja folklornih izraza
Dragan Pani Panja svoj prirunik u formi leksikona krsti,
ni manje ni vie, nego -Panjaklija...
/U korekturi knjige dodajemo <1ve duhovite dvojezike
blende, koje bi pripadale podrujima pod 1 odnosno 7.
"Elitni" splav na Zemunskom keju nazvan je Blaywatch,
134
Leksike skrivalice
ukrtanjem popularne amerike TV serije Baywatch (uvari plae) i domaeg - blejanja! A karikaturist Koraks je u listu Vreme prokomentarisao crnogorsku seks-aferu, uz dodatnu aluziju na verc, crteom kutije Milboro lights iz koje pored cigareta izviruje i jedna upakovana plavua .../.
3. Tvorbeni modeli
U ovom odeljku izloiemo formalne mehanizme slivanja. U nastavku, uopteni pojam rei obuhvata i akronime
i druge skraenice, a kao delove rei tretiramo - kako gde
- morfeme, slogove ili slova. Prvi deo blendi povremeno
je modifikovan (npr. Slobinator, biljolada). U mnogim
sluajevima isticanja njihovih delova velikim slovima leksika igra je ograniena na pisani jezik, jer bi se u izgovoru
sasvim izgubila (npr. PriJATan let, PRomaaj). Radi preglednosti i mogunosti uporedivanja, unutar svakog modela primeri se niu redosledom koji prati prethodnu podelu po podrujima. Kod prva tri modela, kao brojano
najzastupljenija, ta podruja su rastavljena tako to svako
poinje novim redom. Na taj nain e eventualno zainteresovani italac moi sam da proveri pojedinosti distribucije modela prema podrujima, o emu emo mi na kraju
ovog pregleda da uinimo samo neke opte opaske.
1 - Prvi ("klasini") model: prvi deo jedne i drugi deo druge rei slivaju se u novu celinu:
krebil (kreten+debil), dulov (dukela+kulov), kurvetija (kurva+betija), droksa (drolja+fuksa), ukac (uvar+dukac), igloman (igla+narkoman), diontor (dia+miomor),piski (pivo+viski),/wcp.M (pivo+bicepsi), kafuino (kafa+kapuino), lovanik (lova+novanik), zimoa (zima+hladnoa), zajebuniti se (zajebati
Zargon
135
se+zabuniti se), obaljivo (obazrivo+paljivo), jebitano (jebeno+ubitano), varborini (vartburg+lamborini), kandilak (kanditi+kadilak), spaguar (spaek+jaguar),figuar (Ra.+}zganr),kodilak (koda+kadilak);
kozorite (kola+pozorite),.2wfeare (zabava+kabare),
klinceze (klinke+princeze), zvezdarite (Zvezdara+pozorite);
okoholiar (okolada+alkoholiar), narkoholiar (narkoman+alkoholiar), narki (narkoman+parki), restoteka (restoran+diskoteka), salamonela (salama+salmonela), roltike (roleri+patike), srpak (srpski+Novak), Ijubianstveno (ljubiasto+velianstveno), kretenzije (kretenske+pretenzije), bliznismen (blizu+biznismen), aktentat (aktovka+atentat);
dafinitivna (Dafina+definitivna),Hr&m (Hrvat+Srbin),
Blatajnica (blato+Batajnica), Novosaane (Novosaanin+novoroene);
Ijudovanje (ljudi+putovanje), odvratajzing (odvratno+
advertajzing), flaizam (flaa+faizam), tirnanija (Tirnani+tiranija);
mazales (mazati+Gonzales), slatketi (slatki+paketi), farbulozno (farba+fabulozno);
Drakulesku (Drakula+auesku), demokratura (demokratija+diktatura), katastrojka (katastrofa+perestrojka),
komunjara (komunist+funjara), Beogorac (beogradski+Crnogorac), Evrogord (Evropljani+Crnogorci), Srbogorci (Srbijanci+Crnogorci), Slobinator (Sloba+terminator), gluptina (glupost+skuptina), presednik
(presedan+ predsednik), indija (ini+Srbija), inovija (ini+Jugoslavija),Milboro (Milo +Marlboro),
nekrospektiva (nekrolog+perspektiva/retrospektiva?), cifrilica (cifra+irilica);
136
Leksike skrivalice
Sumoreske (sumorne+humoreske), Posvetnica (posveta+posetnica?).

2 Drugi model: slivanje cele prve i drugog dela druge rei:
glupantrop (glup+pitekantrop), debiltant (debil+debitant), pljugareta (pljuga+cigareta), bipuga (BlP+pivuga), naopaket (naopake+kaket), smorksikon (smor+
leksikon), ivotinjariti (ivotinja+ivotariti), oporativno (opor+kolektivno), frkatino (frka+problematino), bosoglav (bos+gologlav), krilak (kr+kadilak), skoromobil (skoro+automobil), razglasobil (razglas+automobil), zvukomobil (zvuk+automobil), studentobil (student+automobil), vukomobil (Vuk+automobil), inomobil (ina+automobil);
niskoanstvo (nisko+visoanstvo), ahorizmi (ah+
aforizmi), ahoreska (ah+humoreska);
radoholiar (rad+alkoholiar), snobilni (snob+mobilni), mobilnizacija (mobilni+mobilizacija), kraanin
(kraa+graanin), sponzorite (sponzor+pozorite),
dibernjaa (diber+severnjaa), spektakluk (spektakl
+prostakluk), hloror (hlor+horor), goleador (gol+toreador);
zdravkoman (Zdravko+narkoman), rodmansa (Rodman+romansa), brenavljenje (Brena+benavljenje), Krkobil (Krko+ernobil), Nivil (Ni+Nevil), Pinkosava
(Pink+Pinosava), eeljuga (eelj+pepeljuga);
dezovizija (dez+televizija), hodneblje (hod+podneblje), minivju (mini+intervju), dezoari (dez+memoari),, rokumenti (rok+dokumenti), okumentarci (ok+
dokumentarci), hororskop (horor+horoskop), Barijacije (Bari+varijacije), POPazjanija (pop+papazjanija),
NINosaurus (NIN+dinosaurus), EPSolutni (EPS+apsolutni), SAJ-an (SAJ+sjajan);
argon
137
hladnii (hladni+slatkii), biljolada (bilje+okolada),

Hugolada (Hugo+okolada), Hugombon (Hugo+bombon), njamburger (njam+hamburger), Fantamorgana
(Fanta+fatamorgana), fenolmenalno (fenol+fenomenalno), simponija (Simpo+simfonija), blambord (blam
+bilbord), MIIlONium (milion+ mileni(j)um);
Demperkovski (demper+Tupurkovski), titonik (Tito+Titanik), brozomorno (Broz+grozomorno), Titogorci (Tito+Crnogorci), slobokratija (Sloba+demokratija), bombokratija (bombe+demokratija), NATOkratija (NATO+demokratija), >OSo&ratfy (DOS+demokrati\a),peoazija (peo+buroazija), mafijavelizam (mafija+makijavelizam), grobalizacija (grob+globalizacija), legijalizam (Legija+legalizam);
brozno (Broz+grozno), Hristanite (Hrist+pristanite),
edovita (edo+udovita), Panjaklija (Panja+Vujaklija).
3 - Trei model, obrnut u odnosu na prethodni: slivanje prvog dela prve i cele druge rei:
koligrica (kola+igrica), kolimpijada (kola+olimpijada), vazbuka (vaka+azbuka), knjigralite (knjiga+
igralite);
uliarolije (uline+arolije), arhitortura (arhitektura+
tortura),gnuspojave (gnusne+nuspojave);
Kikindijanac (Kikinda+indijanac), Avangardo (avangarda+Gardo), Karlohag (Karlobag+Hag);
Vavigrica (Vava+igrica), infomanija (informaciija+manija), lutkomendija (lutka+komendija), azbukvar (azbuka+ bukvar), SeneGOL (Senegal+gol), uskrtknimo (uskliknimo+kriknimo), glokalni fglobalni+lokaini);
partner (parati+partner);
auvic (auesku+Auvic), tribunar (tribunal+bunar);
138
Lekstke skrivalice
Anarheologija (anarhija+arheologija), Vizanteme (Vi-j

zantijske+teme), Fobjekat (foto+objekat), arlatinski\
(areni+ latinski);
Preveseji (prevodilaki+eseji), Arhitekturisti (arhitektu-|
ra+turisti).
4 - etvrti model: slivanje dveju celih rei, tako da se svaka |
moe integralno iitati:
smortadela (smor+mortadela), alantologija (ala+
antologija), kninda (Knin+Ninda), netiketa (net+ I
etiketa), dafimentalna (Dafiment+mentalna), NinterA
net (NIN+internet), POPUSTolovina (popust+pustolovina), MaleziJAT (Malezija+JAT), Frikombinujte (Frikom+kombinujte), FotograFIA (fotograf+FIA), slobotomija (Slobo+lobotomija), DEPOSluan (DEPOS+posluan), OTPORevolucija (Otpor+revolucija),DOSmanlije (DOS+osmanlije), Skandaluzija (skandal+Andalu-1
zija), balijansa (balija+alijansa).
5 - Peti model: jedna re unutar druge, uz obavezno isti-1

canje:
BEOgrad, VREMEplov, pOgled, sTVarni, Post FEST-um,
ROMAntino, rePRESija, viCevi, srCe (i drugi "centro-1
proizvodi'), hlebaC, exKLUZiv, iMITAcija, priJATan, saVREMEni, oGLASNI, OGLASite, preTOPite, ORIGINALn
KONZERVAtivni,PROFITIRAJ,PRozor,PRomaaj, oSLOBOdi, DOSta, najDOSadniji, DOStojanstvo (i naa mala DOSkoica), TOlerancija.
6 - U posebnu kategoriju svrstavamo razliite meujezike, najee srpsko-engleske blende: Jazzbina, Jazzavac, Blaywatch, Woodstanak, Googled, /adaptirana/1
Bestovizija, Pressija, Pressek, Rockovnik, Yutopija,
argon
139
compYUter, isCOOLiraj, De Bella hladovina, prvoClassno Classic, F(r)eelolog, Vukotvar.

esnaest primera ne uklapa se sasvim u izloenu tipoloku klasifikaciju, koja time nije ozbiljnije ugroena. To su afokrizam (aforizam+kriza), ultimartum (ultimatum+mart),
dopinkovati se (doping+Pink), inter-net-vju (internet+ intervju), pOSTANI Kreaktivan (kreativan+aktivan), Esso dur
(Esso+es dur), Bombar dan (bombardovanje+dobar dan),
i naroito nEUROzan-EUROZAN. Zatim, streptovicin se izdvaja svojim uistinu vickastim obrazovanjem, a blende osFESTi /se/ i odSLOBOdimo /se/ mogu se smestiti u na peti
model samo uz mala prilagoenja. (Kada bismo ih videli u
celosti ispisane malim slovima - dakle, osfesti, odslobodi svakako bismo u njima "prepoznali" samo tamparske greke). OdeOn je malo grafiki "doterana" vlastita imenica, ali
istovremeno i predikacija (a, kako e se nedugo potom pokazati, i predikcija!). Idi SLOBO Amin je takoe ingeniozno
smiljena igra rei, gramatiki i semantiki opet dvostruka,
sa porukama koje se pragmatiki slivaju u jednu; to bismo
onda mogli nazvati i pragmatikom blendom. Najzad, Barimetar i snovoslaga su granini sluajevi: sastavljanje bez
slivanja, dakle formalno sloenice, ali po duhu spadaju ovamo zahvaljujui kalamburskim asocijacijama na barometar,
odnosno slovoslagaa. Ovo pokazuje da nije uvek lako povui otru granicu izmeu slivenica i sloenica. Ali ako svi
primeri navedeni u ovom pasusu i nisu prave slivenice u
definisanom strogo tehnikom smislu, oni u svakom sluaju jesu autentine leksike skrivalice, pa utoliko zasluuju
da se nau na ovim stranicama.
140
Leksike skrivalice
4. Diskusija
Rezimirajui upravo predoenu podelu, nalazimo da
od ukupnog broja od 240 zabeleenih slivenica na prvi
model otpada njih 64, na drugi 74, na trei 26, na etvrti
16 i na peti 28, dok izvan te podele ostaju esta kategorija,
sa 16 raznovrsnih meujezikih blendi, kao i 16 izdvojenih, koje bi se u ove modele eventualno mogle uklopiti
tek uz izvesne modifikacije.
Iz ove raspodele vidi se da "klasini" prvi model nije i
najzastupljeniji; prvenstvo pripada drugom modelu, koji
je - to moda donekle iznenauje - bezmalo trostruko
ei od svog "negativa", treeg modela. Formalno u izvesnom smislu idealni etvrti model, gde se dve rei bez
ostatka slivaju u jednu, koja tako u potpunosti ostvaruje
dvostruki identitet, zastupljen je najslabije ali ipak, rekli
bismo, u zadovoljavajuoj meri. Tehnika obuhvatanja jedne rei drugom takoe je dosta popularna, kako svedoi na
peti model. Poslednja, esta kategorija mogla bi se sa morfolokog stanovita uklopiti u izloene eme. Meutim, ona
je posebna utoliko to kod nje konstituenti pripadaju razliitim jezicima, pa su takve rei dvostruko slivene - tvorbeno i jeziki. Inae, u isto tvorbene pojedinosti u vezi sa
razgranienjem slivenica od sloenica, izvedenica i skraenica nistno ulazili, jer to nije predmet ovog ispitivanja.
to se tie gramatike pripadnosti, vie od tri etvrtine
svih blendi su imenice; uz njih nalazimo neto prideva i
priloga, neto manje glagolskih oblika (skoro uvek imperativnih), te tu i tamo poneku sintagmu ili drugu konstrukciju. Veina onih koje nisu imenice sadri neki grafiki istaknut deo, a najraznovrsniji po gramatikoj pripadnosti, i sa srazmerno najmanjim procentom imenica, jeste
na peti model, kod koga je takvo isticanje obavezno.
argon
141
Podrobnija analiza pokazuje da su kod svih modela posredi zapravo samo varijacije na istu optu temu - i to neretko automatske, diktirane fonotaktikim i strukturnim obelejima pojedinih leksikih jedinica i njihovih kombinacija.
Svi se oni mogu svesti na jedan osnovni postupak: slivanje
dveju rei, celih ili u delovima, a u raznim tipoloki moguim kombinacijama, u novu celinu. Sa manjim brojem pomenutih deliminih izuzetaka, ovaj temeljni objedinjujui
obrazac obuhvata celokupnu ispitanu grau. Otuda se moe oekivati da e se i nove slivenice, ako ih bude - a sva je
prilika da e ih biti! - uklapati u defmisani gramatiki okvir.
(Ova pretpostavka zapravo je ve potvrena tokom satnog
naeg istraivanja: navedenih pet modela uspostavili smo
u njegovoj prvoj fazi, na osnovu prikupljenih stotinak slivenica, a naknadno registrovana druga stotina primera nije zahtevala nikakve modifikacije te eme, jer su se sve nove slivenice - sa marginalnim izuzecima, kao i ranije - lako svrstale u neki od prvobitno utvrenih modela).
Ako sada pokuamo da iznetu gramatiku klasifikaciju
(prema nainu tvorbe) ukrstimo sa ranije predoenom semantikom podelom (prema podruju upotrebe), moemo da konstatujemo sledee. Pre svega, obe klasifikacije
su u principu samo okvirne, jer malo gde ima otrih granica - po prirodi stvari, naroito kad je re o upotrebnim
sferama, kojima caruju razlivenost i preklapanje. Zatim, i
u ovom potonjem sluaju je druga faza rada donela malo
novog u smislu podele na kategorije ustanovljene u prvoj
fazi, izuzimajui neke razlike u njihovoj popunjenosti i
jednu karakteristinu dodatnu kategoriju, koju emo pomenuti u nastavku. to se pak tie korelacija izmeu podruja i modela, tu se nema mnogo ta rei. Svi modeli nisu zastupljeni na svim podrujima, premda svako od podruja ilustruje razliite modele, uz samo povremene prefe-
142
Leksike skrivalice
rencije. Tako, na primer, kategorija omladinskog argona

ispoljava izrazitu sklonost prema prva dva modela (naroito prvom), dok se u domenima medija, reklame i politikog diskursa esto nalazi peti model. S druge strane, slabo zastupljeni etvrti model ipak je raspren preko cele
lepeze podruja. Odsustvo ubedljivijih korelacija zapravo
se moglo i oekivati kod ovako ogranienog korpusa: kad
bismo imali dve hiljade umesto dve stotine slivenica, statistika bi verovatno dala opipljivije rezultate!
A sada neku re o trajnosti ovakvih kreacija i njihovoj
moguoj afirmaciji. Veina ovde zabeleenih rei efemerna je kao i sama priroda novinarskih, reklamnih i politikih registara koji su porodili mnotvo takvih tvorenica, od
kojih su neke valjda i okazionalizmi (npr. vukomobil, niskoanstvo, hloror, aktentat, ultimartum, Barimetar, MIJJONium, DEPOSluan, OdeOn, DOSta). Ali nije malo ni
onih koje e verovatno da potraju due i eventualno se ustale u standardnom jeziku, ako ve nisu tamo (npr. koligrica, klinceza, ahoreska, narkoholiar, dezovizija, minivju, hladnii, demokratura, komunjara, bombokratija).
Uz to treba istai da slivenicama odreen socioloki status, pa time i izvesne garancije na dui rok, daje injenica da
se one u najnovije vreme javljaju u dve poslednje, "elitne"
kategorije na naem spisku podruja upotrebe. Naime, iako
su slivenice u ogromnoj veini anonimne tvorevine, one bar
u ova dva sluaja ubedljivo izlaze iz anonimnosti, jer ih sada u nazive svojih projekata i naslove svojih knjiga, potpisanih imenom i prezimenom, izvlae i pojedini umetnici i
pisci. Sada pretposlednju kategoriju uopte nismo imali
na naoj listi na kraju prve etape istraivanja, dakle pre samo godinu dana ili neto vie, a potreba za njenim otvaranjem ukazala se tek naknadno, iznenadnim i bogatim "ulovom" odgovarajuih blendi. U poslednjoj pak kategoriji u
argon
143
prvoj fazi smo imali svega dva naslova, ali smo ih ve tada
naveli kao krunski dokaz afirmacije nove tehnike stvaranja
rei (budui da je "naela" i jezik knjievnih dela) i izrazili
oekivanje da e ih uskoro biti vie. Kako vidimo, ono se
u meuvremenu pokazalo sasvim opravdanim. Sto se pak
tie trajnosti, blende u naslovima knjiga valjda e trajati
koliko i te publikacije, moda uz to sluei kao podsticaj
njihovom daljem proizvoenju od strane drugih poslenika
javne i posebno knjievne rei.
Prema tome, bez obzira na nesumnjivo kratak ivot najveeg broja slivenica uzetih pojedinano, sama pojava ovog
novog tvorbenog mehanizma - koliko god marginalnog u
ovom kao i u drugim jezicima - uopte uzev nije bez znaaja
u aktuelnom trenutku naeg drutva i razvoja naeg jezika.
Stoga verujemo da ga je vredelo na ovaj nain registrovati,
jer i on sa svoje strane svedoi o optem prilagoavanju
jezika izazovima novog vremena. Ovde treba jo jednom
naglasiti da u svemu ovome nije re o prostom pozajmljivanju, nego upravo o otvaranju jednog procesa doskora praktino nepoznatog u ovom jeziku. Spolja je preuzeta samo
inspiracija, u vidu gramatikog obrasca a donekle i psiholokog stava, ali je taj uzor bitno proiren i uraznolien u domaem jezikom ruhu i drutvenom okruenju. I u onim
krajnje retkim primerima iz naeg materijala gde je blenda
verovatno pozajmljena kao celina (netiketa i glokalni
/svet/ iz engleskog, demokratura valjda iz poljskog, jer se
nekada pripisuje filozofu i publicisti Adamu Mihnjiku, katastrojka iz ruskog, auvic iDrakulesku iz rumunskog),
ona je za prosenog ovdanjeg govornika potpuno prozirna, pa je po tome mogla da potekne i odavde. A o tome
da je taj proces ne samo naao uporite nego i da ubrzano
funkcionie moda najbolje govori injenica da nam je za
prikupljanje prvobitnih stotinak slivenica trebalo skoro
144
Leksike skrivalice
deset godina, dok je za drugu stotinu dostajalo nekih godinu i po dana.

Pomenuto ubrzanje predstavljalo je svojevrsnu tekou
prilikom pripremanja ovog teksta, koji se prosto ne da zavriti zbog rastueg tempa pojavljivanja novotvorenica koje ine njegov predmet. Samo to autor rei da ga posle viekratnog ubacivanja novih primera konano priredi za
tampanje, pogled mu padne na jo jedan, pajodvaili tri...
Poto se ovo jednom mora presei, uiniemo to sada, ali
ipak tek poto dodamo, u nekoj vrsti post skriptuma, jo
jednu proirenu verbalnu egzibiciju, otkrivenu po zavretku prethodne klasifikacije, kojoj ne moemo odoleti.
Ispravno oseajui ta je "u trendu", dovitljivi vlasnik jedne novobeogradske palainkarnice predoio je cenjenim
muterijama jelovnik sa 16 vrsta palainki, zavisno od punjenja, meu kojima su i sledee: siriinka, unkainka,
virliinka, eerinka, plazmainka, demiinka, okoinka, ak i adaptirana dvojezika mankiinka ("majmunska" - sa bananom!) ... i na kraju, kao kruna svega i valjda
specijalitet kue, vaainka (praena objanjenjem "kreirajte po svom ukusu")! ta god mislili o celom spisku, ova
poslednja stavka je autentian pragmatiki biser, jer otvara
kupcu vrata da se i on ukljui u igru, ali obavezno iz svoje
perspektive. Naime, porudbina vaainka oito ne bi mogla da bude primljena u tom obliku, nego bi poruioci morali pojedinano da "kreiraju" svojeinke (npr. Mojainka
da bude s tim i tim, a njenainka s tim i tim, itd.). Ovakvo
reanje raznih "inki" - koje mora da je dobra zabava za
decu - moglo bi se u smislu privlaenja publike pokazati
kao zbilja efektno (u naem prevodu: inkovito!). - A to
se tie tvorbe, skoro sve ove rei ile bi u na drugi model,
neke uz manje podeavanje, a samo okoinka bi se svrstala u prvi, gde bi je s radou doekao okoholiar...
argon
145
5. Re na kraju
Ovo ispitivanje zavriemo napomenom da posmatrani
fenomen u sociolingvistikom smislu nije usamljen. Izvan
naeg vidokruga ostale su neke druge, manje ili vie srodne
vrste verbalnih eksperimenata, koje kao da tek oprezno opipavaju teren, demonstrirajui sline prikrivene jezike mogunosti. Ovde pre svega mislimo na injenicu da se odskora primeuje i nagli priliv "obinih" igara rei, gde se izmenom ili izostavljanjem samo jednog slova ili sloga dobija novo znaenje na pozadini nekog ve postojeeg i poznatog.
To, dodue, nisu slivenice, ali jesu svojevrsne skrivalice utoliko to se u novom obliku prepoznaje neki minimalno
izmenjen sklop, ime se pobuduju aljive asocijacije.
Tako je poslednji beogradski filmski festival zvanino
nazvan FEST inteligencije (asocirajui na vrstu psiholokih
testova), a specifinu asocijativnost poseduje naslov nove
zbirke knjievnih kritika Ljiljane Sop: "Pisanje uz vetar".
Ova tehnika najvie se, izgleda, koristi u naslovima komentara u novinama, naroito nedeljnim, gde smo samo u martu 2002. godine primetili sledee: "Hag odneo alu" (odakle
iitavamo popularnu izreku), "Dom za eanje" (o novim
izgledima za konanu izgradnju hale sportova na Novom
Beogradu, s aluzijom na poznati film Emira Kusturice), "Desant na drva" (o neuspelom hvatanju Radovana Karadia,
to pakosno priziva slinu operaciju iz II svetskog rata), "Kuica u smeu" (o uvenoj "Mitievoj rapi" na beogradskom
trgu Slavija, gde deluje kontrast sa dobro znanom idilinom slikom). A koji mesec kasnije za oko nam je zapeo izvetaj o koncertu Esme Redepove, naslovljen "Esma nad
pesmama", dok je jedan izvetaj o izlobi votanih figura u
Studentskom kulturnom centru u Beogradu osvanuo pod
blago nadrealnim naslovom "Votani Serbije".
146
Leksike skrivalice
Igra se oito nastavlja, jer posle toga u NIN-u zapaamo

tekst naslovljen "Predeo slikan oajem", uz jasnu aluziju na
poznati roman Milorada Pavia. A najsveiji primer je aforizam (tanije: afokrizam!) Ilije Markovia iz lista Danas (1213- 4. 2003), inspirisan veu opronalaenju uvenog smrtonosnog automobila u skrivenoj seoskoj garai: "Vanredno stanje e potrajati dok policija ne oisti audijeve tale".
Neto je idiosinkratinija, i na drugi nain srodna jednoj
od ranije razmotrenih tehnika slivanja, zamisao crnogorske
Televizije IN, ije se emisije zovu AdmlNistracija, TrenlNg,
INsajder, IstlNa, DomlNe, SINoptika i slino. Valjda je i ovo
nain da se bude IN: INventivan, INovativan - ili nam se to
samo INi? - Ima i raznih drugih igrarija. Takva je, primerice, QQRIQ - naziv prodavnice pileeg mesa u Beogradu,
koji neizbeno podsea na popularne (naroito u SAD)
natpise tipa BAR-B-Q (tj. barbecue 'rotilj'). Na slinu ideju
dola je marketinka sluba koja u novinama reklamira verovali ili ne - Qpon za Quattro kviz (!). U najnovije vreme takve igre slovima (i pokatkad bojama) kombinuju se
sa brojevima i ak znacima interpunkcije, opet u cilju privlaenja panje potencijalnih "konzumenata". Neki Petko
je svoju pekaru u Hilendarskoj ulici u Beogradu snabdeo
firmom 5ko, televizijska emisija Trikadur najavljuje se kao
3K Dur, novopokrenuti asopis za modernu umetnost zove se 3ri+4etiri, a zvanina kampanja podseanja graana
na njihove poreske obaveze odvija se u znaku "naopako"
spakovane pitalice Porez. (U poreenju sa ovakvim eksperimentima, sasvim je konvencionalna igra rei u naslovu
sportskog komentara "Bremenita proba" u jednom beogradskom listu pred fudbalsku utakmicu sa Nemakom u
Bremenu, poetkom maja 2003).
Upravo navedene jezike smicalice moda nisu posebno inventivne, ali tehniki gledano ilustruju mogunosti
argon
147
koje ranije, koliko nam je poznato, nisu koriene: to su,

dakle, znaci novog vremena. Kakvo vreme takvi i znaci, rei e neko. Ali to je ve druga i mnogo ira tema; od nas
neka je za ovu priliku i ovo DOSta. (Htedosmo napisati
dosta, ali zaraza blendomanije oigledno uzima maha, pa
je krajnje vreme da ovaj tekst zavrimo dok se nismo jo
gore izblendirali - pardon, izblamirali!)....
Dodajmo jo samo da nam namera nije bila ni da posebno hvalimo niti pak kudimo jeziku novost koja je zaokupljala nau panju, nego da je opiemo. Sto se tie njenih pojedinanih realizacija u vidu neobinih leksikih
tvorevina, svaki italac moi e za sebe da oceni koje od
njih smatra banalnim pomodnim novotarijama, ak apsurdnom verbalnom nedonoadi, a koje moda istinski
uspelim, duhovitim i izazovnim kreacijama. Ipak, autoru
e biti drago ako oni koji s njim dele sklonost prema igrama rei nau u ovom prilogu poneto to e ih obradovati
i podstai njihovu matu. Ovo utoliko pre to se ini da je,
uopte uzev, eksperimentisanje reima jedan od prijatnijih naina saznavanja sveta.
PRILOG
Spiskovi argonizama iz 2. poglavlja
Sledei spiskovi sadre sve u 2. poglavlju navedene argonizme, grupisane prema formantima rasporeenim i
numerisanim kao i u tekstu; unutar svakog fortnanta primeri su dati abecednim redom. U spiskove nisu unete
standardne rei koje se esto navode kao podloga za argonizaciju ili u cilju poreenja - iako je, kako je ve isticano, ovde nemogue povui otru granicu, pa neka od reenja o ukljuenju ili iskljuenju mogu biti sporna. Svrha
ovih spiskova jeste da zainteresovanom itaocu omogue
da bez dueg listanja utvrdi koji su sve primeri u tekstu
dati uz svaki nastavak, odnosno da li je neka re koje se
priseti uneta ili nije. Osim toga, kako je napomenuto u Predgovoru, i kako se moe videti iz iznetih analiza i diskusije,
ovako okupljena celokupna graa moe imati i drugih vrednosti. Radi sticanja makar i priblinog uvida u produktivnost pojedinih nastavaka, u zagradama je naznaen broj primera koje dati spisak sadri. U skladu sa ranije izloenim,
ovo najee moe da poslui samo za optu orijentaciju, jer
sa manjim izuzecima ne postoji nikakva pretenzija na pot-
Prilog
150
punost. Spiskovi ukupno sadre preko 1.500 sufiksalno izvedenih imenica naeg aktuelnog jezika iz nekog od argonskih registara u defmisanom irokom smislu ovog pojma.
1. -akl-njakl-ljak (197)
antikvarnjak
bedak
bednjak
bezbednjak
bezveznjak
bisernjak
bombak
branjak
brnjak
brzak
buvljak
celoveernjak
civilnjak
crkvenjak
crnjak
crtenjak
crvenjak
etvrtak
istak
izmak
debeljak
deljak
desetak
denjak
deviznjak
divljak
dnevnjak
drustvenjak
drvenjak
dubinjak
dupljak
duevnjak
dvosobnjak
dabak
depnjak
finjak
gadnjak
glavnjak
Glazbenjak
godinjak
Goljak
gornjak
gotivnjak
grupnjak
gumenjak
gvozdenjak
hitnjak
istranjak
javnjak
jelenjak
jutrenjak
Junjak
kolenjak
konjak
krmecak
krtenjak
krupnjak
krznenjak
kunjak
kulturnjak
kurvak
kurvinjak
kvarnjak
Kvaternjak
ladnjak
lanjak
ledenjak
leptirnjak
levak
linjak
limenjak
Lisnjak
ludak
majmunjak
masnjak
manjak
matinjak
matornjak
mesenjak
metiljak
minutnjak
Zargon
tninjak
mirovnjak
mjesenjak
tnlenjak
mobilnjak
modernjak
modnjak
mranjak
mrtvak
muftak
murijak
naivnjak
narodnjak
naslovnjak
nezavisnjak
nizbrdak
normalnjak
Novak
njuenjak
obinjak
ogromnjak
oklopnjak
opreznjak
osmak
osnovnjak
otrak
Padinjak
perverznjak
peak
petak
pismenjak
plastinjak
plehnjak
plesnjak
pljuvak
pokomjak
polovnjak
poljak
popravnjak
poslovnjak
potenjak
pozorinjak
prednjak
prestupnjak
prirodnjak
privatnjak
prvak
ravnjak
redovnjak
robnjak
runjak
saveznjak
savremenjak
sirovnjak
sisak
sitnjak
slepak
slobodnjak
Slonjaci
slubenjak
smorenjak
smrtnjak
somotnjaci
sportnjak
srednjak
staklenjak
151
stambenjak
strojak
Stubinjak
Studenjak
suak
suvak
svadbenjak
svilenjak
svinjak
evak
kolnjak
umak
Takovnjak
tamnjak
teretnjak
toplak
topljak
torbuljak
trbunjak
trak
tristenjak
trokrilnjak
trosobnjak
trnjak
tupak
usmenjak
usmerenjak
usnjak
uzbrdak
vatrenjak
vazdunjak
veernjak
vetak
^nsrr.
(/
'
152
veznjak
vilenjak
vodenjak
vunenjak
zabavnjak
zadnjak
Prilog
Zapadnjak
zatvorenjak
zdravstvenjak
Zelenjak
zemljak
zimnjak
zlatnjak
zornjak
eleznjak
ivenjak
utak
r
i
Napomena: u spisak su uvrtene lekseme izmak,

mlenjak i vunenjak, koje se normalno javljaju u mnoinskim oblicima, ali i iskljuivo mnoinski likovi Slonjaci i
somotnjaci, jer i oni u svojoj "dubinskoj strukturi" imaju
nastavak za jedninu -njak.
2. -dija (54)
adadija
automobildija
bardija
benzindija
bukadija
ukadija
drkadija
drogadija
dipadija
elesdidija
filmadija
fistadija
frkadija
gegadija
hamburgerdija
heroindija
hitadija
Jezerdije
kamiondija
kokadija
kompjuterdija
krofnadija
kukadija
laptobdija
liftadija
lotadija
lupadija
mapadija
metkadija
mostadija
mreadija
naftadija
njupadija
pejderdija
prelomdija
protokoldija
pumpadija
puadija
raunardija
sidadija
slikadija
sokadija
strankadija
svetadija
arandija
erpadija
ibadija
kodadija
tabadija
tejpadija
tobogandija
tripadija
trodondija
tupadija
153
Zargon
3. -a (65)
balvana
bandera
basketa
bezbola
bezrauda
blitva
bloka
bulja
butika
cvikera
oka
dizela
duksera
dempera
fia
firma
fotelja
grafita
gubita
hardvera
hauba
hokeja
jogurta
kaketa
kajla
karata
kasandra
kokakola
kompjutera
kontramitinga
kontra
krsta
kutija
lamela
leba
lida
liga
mafija
meta
mlatara
mosta
murija
njakva
odela
osma
otpora
pejdera
pendreka
pitolja
primenja
promena
prsta
raketa
reketa
sabora
saveza
sida
softvera
spreja
strejta
surla
tabana
trenda
trenerka
trojka
bonijada
bostanijada
brucoijada
cementarijada
cirkusijada
iviiada
dafimentijada
duvanijada
diberijada
dipijada
Eriijada
fijakerijada
4. -ijdda (71)
ajvarijada
alkoholijada
balonijada
bekrijada
biblijada
biciklijada
154
filozofijada
gimnazijada
gitarijada
golijada
gusanijada
igrarijada
izborijada
klikerijada
kobasicijada
kosovijada
kulenijada
laijada
maslinijada
mainijada
memorijada
Mocartijada
otporijada
pasuljijada
Prilog
pelijada
peskijada
picerijada
piijada
pivijada
pogaijada
poslastiarijada
pravijada
primatijada
protestijada
prutijada
rakijada
raomonijada
rezultijada
rolerijada
rotiljijada
sankanijada
selektorijada
simbolijada
sirijada
slaninijada
somovijada
Srbijada
Sterijada
straijada
stravijada
amponijada
eeljijada
eirijada
izijada
tortijada
trabantijada
rucanijada
univerzijada
vodviljijada
kreana
kulana
loana
marijana
marisana
Marketana
muvana
palainkana
pejderana
pivdana
pokerana
prdekana
prana
psihana
seljana
sokolana
efkana
ikana
tarapana
teretana
tevdana
5. -ana (32)
abortana
bajbokana
bilderana
civilana
irokana
Dentana
dilkana
dabana
didana
fliperana
kafedana
argon
155
6. -teka (38)
autoteka
biljoteka
cedeteka
daroteka
diskoteka
eroteka
filmoteka
folkloroteka
folkoteka
hitoteka
igroteka
interteka
klincoteka
knjigoteka
kviskoteka
medijateka
mlekoteka
pljeskoteka
poljoteka
pornoteka
restoteka
romboteka
segateka
seloteka
separatoteka
smehoteka
stripoteka
trumpfoteka
teatroteka
testoteka
teveteka
trakoteka
vicoteka
videoteka
vinoteka
vrpcoteka
zooteka
eljoteka
horoskop
smehoskop
svetoskop
2vezdoskop
dvocevka
depka
uska
fantomka
fairka
ferka
flajka
floka
fotka
frka
fiirka
glodarka
gluvka
gurka
kamenjarka
kancerka
lopovka
luika
7. -skop (7)
amoroskop
oroskop
filmoskop
8. -ka (78)
blejka
buska
centralka
cepka
cevka
cirka
orka
dremka
duvka
156
muka
murka
neska
plaka
pljeska
pljuvka
radodajka
repka
roke
Rovka
sabljarka
seka
sisterka
skaka
smolka
smorka
snajperka
Prilog
snoka
soka
sovka
spojka
srka
strenderka
svrka
evka
ika
izika
opka
orka
ujka
uka
utka
vesterka
tapka
telka
trepka
treska
trocevka
trotoarka
vizitka
vraka
vuka
zenka
znojka
zujka
zurka
zvrka
ika
ujka
urka
vaka
faksi
fensi
filmi
flomi
gasti
gruvi
hambi
hiti
homi
jugi
kafi
katastrofi
kini
kisi
kompi
kreti
krimi
kuli
lagani
laki
lapi
Leksi
ljubi
mini
mobi
muki
9. -i (58)
abi
alki
amfi
apsi
bensi
bjuti
crti
densi
derpi
djuti
dopi
danki
eksi
argon
narki
nesi
nimfi
nudi
pingi
popi
porni
157
profi
psihi
rati
sifi
singli
sinti
stari
struji
topi
tranzi
udbi
vutri
kinta
kita
luna
muka
Nova
orta
Petla
pinga
prsta
sinta
slepa
spora
sporta
treska
trista
viska
enska
iva
uta
doekua
doljevua
depue
etilua
flertua
garavua
krmeljavua
lezbejua
ludua
navlakua
oslepua
pederua
pinkerua
podrigua
podvriskua
potkazua
privatua
prozivua
prskua
saekua
10. -a (29)
beda
crta
diska
fiksa
forinta
gluva
Gola
iksa
kenta
kila
11. -ua (43)
abortua
abrua
asfaltua
banderua
bilderua
blajhua
blamua
cinkarua
emerua
debilua
158
sajmua
smorua
sponzorua
alterua
erbetua
Prilog
iptarua
logirua
tabanua
tripua
uletue
uspaljua
uvlakua
vetakua
fanfulja
fetulja
guzulja
jebulja
kravulja
kurvulja
nafrakulja
piulja
popiulja
proitulja
raepulja
serulja
sisulja
smorulja
smrdulja
upiulja
vritulja
guzara
kecara
kokara
landara
ludara
murdara
muzara
opajdara
prdara
sapunjara
sisara
skitara
smucara
lihtara
takara
traara
uliara
vimara
vucara
zvocara
12. -ulja (26)

besulja
blizulja
cehulja
antrulja
epulja
marulja
droculja
drombulja
dromfulja
13. -ara (31)
blentara
brundara
okara
daara
dugmetara
dupetara
daftara
ubretara
falara
glupara
govnara
Zargon
159
14. -aa (19)

alapaa
blesaa
dropljaa
festaa
kentaa
klimakteraa
laparaa
lezbaa
ludaa
lujkaa
mukaraa
navlakaa
oklopnjaa
polovnjaa
profuknjaa
razvaljaa
runjaa
seksaa
zizovnjaa
mudonja
pionja
prdonja
reponja
rogonja
seronja
sivonja
kembonja
trbonja
trtonja
tuponja
valonja
15. -onja (19)

maronja
glavonja
grbonja
guzonja
klemponja
kuronja
mlakonja
16. -aro (-os) (25)

buljaro
cajko
cakaro
cigo
cimaro
cinkaro
cirkaro
cugaro
cvikaro
drkaro
drko
drndo
drogo
dabalebaro
gluvaro
koco
makljaro
mukaro
munaro
naco
prparo
roo
suknjaro
vataro
icaro
160
Prilog
17. -ant (12)

buzorant
drogirant
folirant
izmotant
kopirant
murirant
protestant
trafikant
zabuant
zafrkant
zajebant
zavitlant
kljovator
krljator
loator
lovator
makljator
muvator
probator
puvator
snagator
ljakator
tabator
trzator
urlator
valjator
zezator
krajina
kulovina
lafina
pivina
evina
tipina
topina
vinina
lovuga
pivuga
seljanuga
sinuga
stanuga
vinuga
18. -ator (23)

cimator
eator
drmator
devator
frkator
grebator
guator
keator
19- -ina (13)
blamina
crnina
degenina
dopina
dripina
20. -uga (10)
automobiluga
crnuga
filmuga
klinuga
argon
161
21. -aina (25)

bedaina
blejaina
cepaina
deraina
drkaina
jebaina
karaina
kokaina
krljaina
loaina
muljaina
pljuvaina
prdaina
pucaina
rasturaina
rokaina
skitaina
smaraina
sprdaina
egaina
ibaina
tabaina
vataina
zezaina
deraina
kokaa
koljaa
krljaa
makljaa
menjaa
njupaa
prcaa
strujaa
ibaa
oraa
tabaa
vataa
smutljancija
valerancija
zabuancija
zafrkancija
zaiebancija
zameancija
zavitlancija
zezancija
derancija
22. -da (19)

banjaa
blamaa
blejaa
cepaa
eskivaa
foliraa
kenjaa
23. -ancija (14)
folirancija
izmotancija
jebancija
nezgodancija
prevarancija
162
Prilog
24. -ite (9)

blejalite
iite
jebalite
kandilite
mesite
prdilite
raspustilite
stradalite
izilite
gegulaner
lepezaner
Likaner
murijaner
plastikaner
sokolaner
tipusaner
Vojvoaner
kilavac
krelac
laponac
lepenac
mentalac
mentolac
metalac
rezanac
stiskavac
antavac
ipac
telac
treskavac
trulac
dunster
diber
fajter
fikser
foler
frajer
fiier
ganfer
gelipter
gulanfer
haker
haer
hejter
klaber
kuler
kurajber
25. -dner (12)

avlijaner
bakutaner
amuganer
dekutaner
26. -ac (21)
blesavac
upavac
elavac
opavac
oravac
debilac
dripac
27. -er (45)
brejker
buzer
eker
ilager
darker
diler
doper
druker
argon
lufter
luzer
niaher
tnaser
pacer
panker
rejver
163
reper
seljober
strejter
surfer
alabajzer
aner
meker
minker
teker
toser
valer
vindler
tiper
vicmaher
muvalo
pialo
pitalo
prdalo
puvalo
pevaljka
prdaljka
pucaljka
rasputaljka
redaljka
smucaljka
snifaljka
evaljka
trofrtaljka
tucaljka
buljos
cibosi
ciposi
ilos
aos
elos
evos
daktos
debos
defos
dekintos
delkos
dilkos
domindos
drndos
drogos
28. -alo (8)

kefalo
kenjalo
knjavalo
29. -aljka (16)
cepaljka
davaljka
drmaljka
fordaljka
grebaljka
naprdaljka
30. -os (81)
alkos
banderos
bebos
bendos
benzos
bios
Bosaneros
budos
164
dankos
depos
dibos
fajtos
farmosi
frigos
fukos
gardos
gastos
geos
guzos
heptos
hipos
homos
Jugos
kokos
komaneros
kompanjeros
krelos
Prilog
krezos
krimos
lezbos
lokosi
maos
Montenegros
mudos
munos
narkos
ostos
pacos
pajtos
Palilulos
pantosi
pedos
penzos
pistoljeros
prakljos
prknos
psihos
seljos
silos
Srbos
ipos
logos
mekos
mokljos
trebos
vabos
tapos
telos
tikvos
tipos
tortiljos
trapos
tripos
trondos
tupamaros
gegi
glavi
Kali
Kani
kompi
Kopi
Liki
mari
mati
penki
pingi
roi
sami
teli
telki
trepi
troli
Zveki
31. -i (27)
Begi
bibli
bici
biski
boti/Boti
digi
faki
fiski
floki
<
,
;
argon
165
32. -ijana (16)

eijana
izmijana
Dubijana
dezijana
frizijana
gajbijana
golijana
hipijana
kosijana
kulijana
lovijana
pikslijana
pljugijana
emijana
vorcijana
tablijana
kosijaner
Petrijaner
pubijaner
sovijaner
trijaner
tubijaner
turpijaner
tuijaner
visijaner
viskijaner
kofijanovi
lovijanovi
nogijanovi
viskijanovi
isfurika
jorgika
kaputika
Knezika
kokika
kompika
kontrika
Kopika
kouljika
kulika
lovika
ljutika
mobilika
mobika
motorika
nabacika
33. -zjVmtr (15)

bebijaner
bioskopijaner
diskijaner
Gradijaner
korzijaner
34. -ijanovi (7)
furijanovi
hipijanovi
klubijanovi
35. -S&a (46)
abortika
bicika
bokserika
cipelika
dolarika
demperika
halika
hotelika
166
otkaika
pandurika
papirika
pasuljika
pederika
pljugika
pokerika
poljubika
Prtlog
potarika
prolivika
provalika
prozorika
sovika
sudarika
superika
logika
telefonika
telika
tortika
ubacika
ufurika
zaljubika
kiflaja
kitaja
kobaja
listaja
lubenaja
ludaja
ljaja
maturaja
mobilaja
ogrlaja
papaja
pasuljaja
peglaja
pesnaja
petaja
petnaja/Petnaja
plaja
pljugaja
Rusinaja
sarmaja
Sendvaja-do-jaja
smotanaja
Sremaja
Subotaja
aja
esnaja
ibaja
tikiaja
tehnaja
teraja
zvunaja
uraja
36. -dja (48)

Bataja
bedaja
bolnaja
boranaja
bubuljaja
bugaja
bundaja
arapaja
esmaja
etnaja
orbaja
dubaja
furnjaja
gaje
iglaja
izbeglaja
1
I
37. -da (51)

bada
bemda
bida
11
1
1
1
1
buda
cvida
dinda
dragda
drinda
dada
1
M
Zargon
dida
doda
duda
frajda
ganda
geda
granda
hada
haluda
herda
jorda
kafeda
keda
kenda
167
kevda
klada
klinda
koda
levda
lovuda
ljada
manda
merda
pinda
pivda
privda
proda
rada
rida
sinda
Skada
skida
slada
smorda
tada
tevda
tranda
trida
trolda
tronda
trulda
vinda
igranjac
klopanjac
krkanjac
prianjac
ribanjac
spavanjac
etanjac
tutanjac
dudovander
glupander
lovander
peovander
profander
puvander
milkan
murkan
pajkan
iljkan
38. -dnjac (12)

brzanjac
cuganjac
ukanjac
guvanjac
39. -ander (9)
balavander
dizelander
duvander
40. -kan (6)
cajkan
dilkan
168
Prilog
41. -eza (11)

gajbeza
giljeze
grandeza
klinceza
ribeza
salameza
smoreza
spraveza
andarezi
ureza
urkeza
I
'
ukenzi
smorenzi
ljokenzi
vabenzi
urkenzi
I
f
42. -enzi (8)

calenzi
crkenzi
cvikenzi
'i
43. -oza (11)

dubioza
dankoza
kratkoza
mafioza
narkoza
precioza
stravioza
topoza
trapaoza
vinjoza
viskoza
i
3
44. -oje (7)

Hrvoje
mrsoje
pukoje
radoje
sisoje
smrdoje
vidoje
bodi-bilding
bodi-pejnting
(bodi)pirsing
bording
brauzing
brejnstorming
brejnvoing
brifing
buking
eking
45. -ing (93)

advertajzing
ajsdajving
bandidamping
bejbisiting
beking
I1
|
1
I
J
J
argon
damping
dansing
doping
dresing
dribling
doging
fajling
faktoring
(fejs)lifting
filing
franizing
haking
hengglajding
hepening
hihajking
holding
hosting
houmbenking
imiding
inenjering
jahting
kamping
karting
kasting
ketering
klabing
kliping
kliring
konsalting
kouing
listing
living
lizing
luping
marketing
mejling
miting
modeling
monitoring
neking
orijentiring
paraglajding
parking
pejding
peting
piling
presing
provajding
rafting
rejting
roming
seting
sTting
skajdajving
169
skauting
skejtbording
skejting
skrining
skubadajving
smoking
snoubording
sparing
stajling
streing
surfing
oping
tajming
tajm-ering
telemarketing
teleoping
trafiking
treking
trening
triming
troking
vejting
velkaming
video-konferensing
Prethodne spiskove dopunjujemo argonizmima navedenim uz sufikse koji po naoj oceni nisu ni u kojoj meri
argonizovani, pa stoga nisu ni obuhvaeni analizom.
170
Prilog
-an: frulan, lovan, ljaljan, macan, papan, profan

-an: bakutan, budovan, ciketan, cviketan, arapan, dekutan, dudovan, keovan, matoran, peovan, pican, picovan, polutan, ridovan, iljokuran
-ar. diskar, gepar, gluvar, govnar, guziar, kafiar, kurvar,
padaviar, ibicar, ljivar, icar
-ov: bizgov, dulov, klindov, kulov, mandov, mangov, seljdov, strndov, piclov, zeljov
-a: bleja, gua, krlja, loa, mrta, pra, smara,
sputa, trova, uvlaka
-ica: bombica, ukica, duplerica, fakalica, fukalica, fufica,
fukica, keerica, kierica, kokica, misica, mozgalica,
mukalica, nulerica, njokalica, pederica, prenica, redalica, trakavica, travica, zezalica
Iiteratura
Andri, D. (1976). Dvosmernirenik srpskogargona. Beograd: BIGZ.

ApMHHOB, F. (1993). PenHUK ua 6\>mapcKusi OKapeoH. CO<|>HH:
H3flaTencKa rpyna 7M+JIorHc.

Arsenijevi, B. (1997). Ogled o argonu nike omladine.
Jezike mene i ivot rei (ur. M. epanovi), Petnike
sveske 40, Valjevo: ISP, 31-47.
Babi, S. (1976). Tvorba imenica sufiksima na -ak. Radovi
Zavoda za slavensku filologiju 14, 69-77.
Babi, S. (1991). Tvorba rijei u hrvatskom knjievnom
jeziku. Drugo izdanje. Zagreb: HAZU/Globus.
Beli, A. (1939). Iz ivota rei. Najezik VI:7-8, 177-201.
Bugarski, R. (1986).Jezik u drutvu. Beograd: Prosveta.
Bugarski, R. (1989). Uvod u optu Ungvistiku. Beograd:
Zavod za udbenike i nastavna sredstva/Novi Sad: Zavod za izdavanje udbenika.
Bugarski, R. (1997). Jezik u kontekstu. Beograd: igoja
tampa/XX vek (Sabrana dela, 8).
172
Literatura
Bugarski, R. (2001). Lica jezika - sociolingvistike teme.

Beograd: Biblioteka XX vek.
Bugarski, R. (2002). Nova lica jezika - sociolingvistike teme. Beograd: Biblioteka XX vek.
ori, B. (1991)- O nekim tvorbenim modelima sa stanovita jezike ekonomije. Nauni sastanak slavista u
Vukove dane 20/2, 325-334.
ori, B. (1995). O nekim specifinostima sufiksalne derivacije imenica u srpskom razgovornom jeziku. Knjievnost ijezik XLII/l-2, 35-41.
ori, B. (1996). O sufiksalnoj univerbaciji u srpskom jeziku. Srpskijezik 1:1-2, 60-64.
Gerzi, B./Gerzi, N. (2000). Renik savremenog beogradskog argona. Beograd: Istar. /Drugo, preraeno i dopunjeno izdanje 2002/.
Imami, P. (2000). Beogradski frajerski renik. Beograd:
NNK International.
Ivas, I. (1988). Ideologija u govoru. Zagreb: Hrvatsko filozofsko drutvo.
Kai, J. (1987). Produktivna morfoloka sredstva u argonu. Nauni sastanak slavista u Vukove dane 16/1, 7174.
Klajn, I. (1992).Reniknovih rei. Novi Sad: Matica srpska.
Klajn, I. (1994).Pisci ipismenjaci. Novi Sad: Matica srpska.
Klajn, I. (2002). Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku, I deo - Slaganje iprefiksacija. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva, Institut za srpski jezik
SANU/Novi Sad: Matica srpska.
Ljiljak-Vukajlovi, S. (1997). Renik argonizama uenika
Valjevske gimnazije. Jezike mene i ivot rei (ur. M.
epanovi), Petnike sveske 40, Valjevo: ISP, 371-391.
Nikoli, M. (2000). Obratni renik srpskoga jezika. Beograd: Matica srpska/Institut za srpski jezik SANU/Pali.
Zargon
173
Otaevi, ./Sikimi, B. (1992). Tvorba okazionalizama u

srpskohrvatskom jeziku. Junoslovenski filolog XLVIII,
67-78.
Popovi, Lj. (1970). Kasarnski argo. Knjievnost ijezik XVII:
1, 55-64.
Pribievi, I. (1985). Vinoteka i eljoteka. (U okviru lanka:
Iz problematike imenica s mesnim znaenjem). NajezikXKVl: 4-5,256-260.
Radi, P. (1997). O formalno-gramatikom statusu obrazovanja na -diija) i -li{ja) u srpskom knjievnom jeziku.
Nauni sastanak slavista u. Vukove dane 26/2, 353364.
Radi, P. (2001). Turski sufiksi u srpskom jeziku - sa osvrtomna stanje u makedonskom i bugarskom. Beograd:
Institut za srpski jezik SANU.
Renik srpskohrvatskoga knjievnog jezika I-VI (19671976). Novi Sad: Matica srpska (RMS).
Renik srpskohrvatskog knjievnog i narodnog jezika 1-16
(1959 -2001). Beograd: SANU (RSANU).
Risti, S. (1995). Univerbizacija kao sredstvo ekspresivizacije razgovorne leksike. Junoslovenski filolog LI, 125133.
Sabljak, T. (1981). Rjenik atrovakog govora. Zagreb:
Globus.
Sabljak, T. (2001). Rjenik hrvatskoga argona. Zagreb: V.
B. Z.
Savi, S. (1984). Principi stvaranja neologizama u srpskohrvatskom jeziku. Leksikografija i leksikologija (ur. J. Jerkovi), Novi Sad: Matica srpska/Beograd: Institut za srpskohrvatskijezik, 161-170.
Stojanovi, S. (1981). Anglicizmi, pseudoanglicizmi i beogradski argon. Strani jezici X:4, 303-307.
174
Literatura
Stojii, A. (2001). Zastarelo i aktuelno u "Reniku argona" Dragoslava Andria. Svet rei 13-14, 69-72.
ipka, D. (2001). Phonological and semantic markers in
the substandard lexicon. PSiCL - Poznan Studies in
Contemporaty Linguistics 37, 187-194.
Tei, M. (1977). Prikaz Andria (1976). Jnnoslovenski filolog XXXIII, 315-319Tomanovi, V. (1938-1939). Meanje rei. Junoslovenski
filolog XVII, 201-214.
Vasi, V./Pri, T./Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Renik novijih anglicizama. Novi Sad: ITP
Zmaj.
Vlajkovi, D. (1966). Renik "frajerskih" (atrovakih) rei i
izraza. Priloziprouavanju jezika 2, 89-98.
Bibliografska beleka
Prvo i tree poglavlje ovde se prvi put objavljuju. Delovi drugog i etvrtog poglavlja prvobitno su objavljeni kako
sledi:
- Jedan argonizovani sufiks: sh. -ak. Zbornik Matice srpske zafilologiju i lingvistiku XXXVIII/2, 1995, 157-167
/sa manjim dodacima pretampano u: Bugarski (1997),
102-117/.
- argonizacija u tvorbi rei. Nauni sastanak slavista u
Vukove dane 26/2, 1997, 301-308 /sa manjim dodacima
pretampano u: Bugarski (1997), 118-127/.
- Neki aspekti argonizacije u naem dananjem jeziku. U:
Bugarski (2001), 57-81.
- Novi primeri argonizacije. U: Bugarski (2002), 239-250.
- Dve rei u jednoj: leksike skrivalice./ezife danas V:13,
2001,1-5 /pretampano u: Bugarski (2002), 217-227/.
- Otkrivamo nove skrivalice./ezi& danas VI: 15, 2002, 7-11
/pretampano u: Bugarski (2002), 229-238/.
Registar nastavaka
Ovde se registruju stranice na kojima se nastavci obuhvaeni analizom u 2. poglavlju pojedinano opisuju u
tekstu i ilustruju u Prilogu, ali n e i druga mesta gde se oni
pominju.
-ac 64-65, 162
-a 68, 170
-aa 58, 159
-dina 61-62, 161
-a 54-55, 157
-dja 16-77, 166
akl-njakl-ljak 21-39, 150-152
-alo 66, 163
-aljka 67, 163
-an 67-68, 170
-an 68, 170
-dna 46-47, 154
-dncija 63, 161
-ander 79, 167
-dner 64, 162
-w 60. 160
-dnjac 79, 167
-ar 68, 170
-ara 57-58, 158
-aro 59, 159
-as 42-44, 153
-ator 60, 160
-ia 62-63, 161
-ina 61, 160
-cMga 61, 160
-da 77-79, 166-167
-dija 39-42, 152
-enzz 80, 168
-er 65-66, 162-163
-eza 79-80, 168
178
Registar nastavaka
-ica 68-69, 170

-T 53-54, 156-157
-ijdda 44-46, 153-154
ijana 73-75, 165
-ijaner 73-74, 165
-ijdnovi 73-74, 165
-ing 82-88, 168-169
-w 72-73, 164
-Ika 75-76, 165-166
-ite 63-64, 162
-& 48-52, 155-156
-kan 79, 167
-q/e 81, 168

-onja 58-59, 159
-os 70-72, 163-164
-ov aroi
-ov 68, 170
-oza 80-81, 168
-sfeop 49, 155
-fe/fe 48-49, 155
-ulja 57, 158
-M 55-57, 157-158
Iz spiska se vidi da ak 23 nastavka poinju vokalom a,

10 vokalom i, 10 nekim od preostalih vokala i 8 konsonantom. Za neka istraivanja i ova statistika bi mogla biti
zanimljiva.
Registar imena
Za dobro raspoloenje na rastanku itaocu nudimo sledei spisak imena, koji i sam deluje nekako familijarno-argonski zahvaljujui kalamburskoj meavini svojih sastojaka.
Ne moe, naime, biti mnogo knjiga u ijem se registru doslovno rame uz rame nalaze likovi iz tako razliitih svetova
kao to su Karla del Ponte i Dojs, Vuk i Radovan Karadi,
pevaica Redepova i general Ridvej, koarka Rodman i
argonograf Sabljak, ekspir i eelj...
Andri, D. 7, 12, 13, 20, 24,
25, 35, 36, 38, 71, 75, 77,
112,116,117,118
ApMHHob, r. 41
Arsenijevi, B. 119
Babi, Sava 133
Babi, Stjepan 20, 33, 49
Bekovi, M. 131
Beli, A. 22, 32, 33, 36
Bugarski,R. 24,25,86,114
oli, Z. 127
olovi, I. 54, 113

iri, Z. 127
irilovJ. 54, 113
ori, B. 33, 102
Corovi-Butri, V. 133
Del Ponte, K. 132
Dojs, D. 122
Eri, D. 46
Gerzi, B. i N. 7, 12, 13, 20,
25, 35, 36, 111, 119
Habjanovi-urovi, Lj. 47
180
Registar imena
Imami, P. 7, 12, 13, 20, 25, 35,

36, 118, 123
Ivas, I. 14
Karadi, R. 132, 145
Karadi, V. St. 33, 34, 36
Karol, L. 122
Kai,J. 123
Klajn, I. 20, 25, 31, 35, 48,
113, 121
Klikovac, D. 21
Koraksi, P. 134
Kosti, L. 122
Krlea, M. 74
Kusturica, E. 145
Ljiljak-Vukajlovi, S. 119
Ljubii, D. M. 132
Madona126
Maleevi, S. 133
Mandi, B. 131
Markovi, I. 146
Mihnjik, A. 143
Milenkovi, A. 133
Mladenovi, M. 133
Nejgebauer, G. 83, 109, 115
Nikoli, M. 20, 56
Otaevi, . 114
Pani, T. 125, 126
Pani, D. P. 133
Pavi, M. 146
Pavlovi, M. 133
Popovi, Lj. 25
Pri, T. 83, 109, 115

Pribievi, I. 49
Pukin, A. 74
Radi, P. 41, 47
Radovi, R. B. 133
Redepova, E. 145
Ridvej, M. 78
Risti, S. 102
Rodman, D. 216
Sabljak, T. 12, 13, 20, 24, 25,
35, 36, 44, 75, 112, 116, 118
Sandberg, K. 119
Savi, S. 126
Sikimi, B. 114
Stojanovi, S. 38
Stojii,A. 112
ekspir, V. 122
eelj, V. 45, 126
ipka, D. 117
op, Lj. 145
Tei, M. 117
Tiodorovi, I. 133
TitoJ. Broz 131
Tomanovi, V. 123
Tupurkovski, V. 43, 130
Ugrei, D. 133
Vasi, V. 83, 109, 115
Vinaver, S. 122
Vlajkovi, D. 25
Zeevi, R. 118
ivkov, Lj. 127
Sadraj
Predgovor
I TAJE ARGON?
II ARGONIZACIJA U TVORBI REI
1. Uvod
2. Sufiks -akl-njakl-ljak
3- Ostali argonizovani sufiksi
4. Izvorno argonski sufiksi
5. Sufiks -ing
6. Diskusija
5
9
17
17
21
39
69
82
88
III ARGON I LEKSIKOGRAFIJA
107
IVLEKSIKE SKRTVALICE
1. Uvod
2. Podela po podrujima
3. Tvorbeni modeli
4. Diskusija
5. Re na kraju
121
121
124
134
140
145
Prilog: spiskovi argonizama iz 2. poglavlja
149
Literatura
171
Bibliografska beleka
175
Registar nastavaka
177
Registar imena
179
Izdanje BIBLIOTEKE XX VEK, Mileevska 53, Beograd, i KNJIARE

KRUG, Makedonska 5, Beograd. Za izdavae: Ivan olovi i ore
Stojanovi. Urednik: Ivan olovi. Obrada na raunaru: Miroslav
Nikanovi. Korektor:SlobodankaMarkovi. tampa: igoja tampa.
Tira: 1000 primeraka. Beograd 2003.
CIP Hapo/iHa 6H6jiHOTeKa Cp6nje, Beorpaa

811.163.41'276.2
BYrAPCKH,
argon : lingvistika studija / Ranko Bugarski. Beograd : Biblioteka XX vek : Knjiara Krug, 2003
(Beograd : igoja tampa). - 180 str. ; 17 cm. (Biblioteka XX vek ; 137)
Tira 1000. - Bibliografija: str. 171-174
Bibliografska beleka: str. 175. - Registri.
ISBN 86-7562-028-4
a) CpncKH je3HK -)KaproHH
COBISS-ID 107960588

Bugarski Ranko, Žargon

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bugarski Ranko, Žargon

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

BIBLIOTEKA

Dr Ranko Bugarski, redovni profesor Filolokog

argon je jezik u malom. Zahvaljujui nekim svojim

odskora aktuelnom jezikom pojavom kojom, koliko god

veno ive, promenljive i teko uhvatljive manifestacije ovekove kreativnosti.

1. Da bi se o argonu smisleno raspravljalo u bilo kojem

jeziku. Tako se, na primer, govori o automehaniarskom,

argona deluje donekle kontradiktorno, jer je samom biu

rinost i asocijativnost, te humorno poigravanje zvukom i

argonizacija u tvorbi rei

rei da su odskora argonizovani, odnosno da su izvorno

te lekseme, da bi mu se vremenom esto dodavala nova,

argonizacija u tvorbi rei

2. Sufiks -ak/-njak/-ljak (1)

argonizacija u tvorbi ret

naeg aktuelnog jezika. To je i jedan od razloga to mu

segmentu grae akcenat je na poslednjem slogu, npr.

argonizacija u tvorbi rei

poslednje, i to kratko i uz pregrt primera, u dva maha:

argonizacija u tvorbi rei

se samo jednom, u kategoriji koja se bude inila tipinom.

nekom datou ali ipak impresivna. Tako osmak nuno

argonizacija u tvorbi rei

(6) Delovi tela, fizioloka stanja, seks: zlatnjak (zlatan

argonizacija u tvorbi rei

lodije); slobodnjak (slobodan umetnik ili pripadnik druge

argonizacija u tvorbi rei

vonastalu situaciju, koje smo zabeleili tokom bombardo

argonizacija u tvorbi rei

3. U reim sluajevima kada izvedenica nije direktno

novajlija; regrut). Slobodnjak (ija e nova znaenja da se

argonizacija u tvorbi rei

gore pomenuta starija znaenja rei divljak (samonikla

vrste, d o mere u kojoj je opravdano govoriti o njegovoj

argonizacija u tvorbi rei

du (npr. mirovnjak, kulturnjak, usmerenjak), druge su

3. Ostali argonizovanl sufiksi

argonizacija u tvorbi rei

djtcuiiKa - ali ova ravnopravnost polova ima i prirodnih

som ironije. Tako su prethodni ezdesetbsma i potonji

argonizacija u tvorbi rei

pre autentino obnovljen u izvedenicama koje oznaavaju

argonizacija u tvorbi rei

argonizacija u tvorbi rei

6. -teka. Iako u derivatolokom pogledu razliit jer nije

- Semantikostilska markiranost ovog formanta esto je u

argonizacija u tvorbi rei

skrivene jezike mogunosti, a uz to nam moe neto rei

I ovakvi kolokvijalizmi svojom uestalou neizbeno

argonizacija u tvorbi rei

argonizacija u tvorbi rei

ja), krimi, Ijubi ipsihi (u znaenju psiholokog trilera;

(devojka, ensko), muka (deak, muko), kita (penis),

argonizacija u tvorbi rei

di, u ovoj sferi, i u ranijem periodu, znaenje nijp nuno

pederua (muka torbica). Tu su jo garavua (pendrek),

argonizacija u tvorbi rei

bretara; glupara, ludara, blentara; brundara, zvocara,

Zargonizacija u tvorbi rei

Y7. -ant. Ovaj formant, obino sa znaenjem zanimanja ili

Verovatno se moe rei da su poslednja dva formanta

argonizacija u tvorbi rei

eg izraaja u starijim ili novijim argonskim tvorenicama

argonizacija u tvorbi rei