Zbornik Radova U Čast Prof. M. Kovačeviću

Српски језик: статус, систем, употреба


Зборник у част проф. Милошу Ковачевићу
Уредници
Доц. др Јелена Петковић
Проф. др Владимир Поломац
Рецензенти
Проф. др Владислава Ружић,
Филозофски факултет у Новом Саду
Проф. др Радмило Маројевић,
Филолошки факултет у Београду
Проф. др Срето Танасић
Институт за српски језик САНУ


Крагујевац, 2018.

Садржај
УВОДНА РЕЧ 11
I
БИОГРАФИЈА ПРОФ. ДР МИЛОША КОВАЧЕВИЋА 17
БИБЛИОГРАФИЈА ПРОФ. ДР МИЛОША КОВАЧЕВИЋА 19
II
Миланка Ј. Бабић
РАЗГРАНИЧАВАЊЕ СИНТАКСИЧКИХ КАТЕГОРИЈА
У (МОРФО)СИНТАКСИЧКОЈ ТЕОРИЈИ
МИЛОША КОВАЧЕВИЋА 65
Јелена Јовановић Симић
СТИЛИСТИЧКА СХВАТАЊА МИЛОША КОВАЧЕВИЋА 81
Тања З. Русимовић
ИСТРАЖИВАЊА МИЛОША КОВАЧЕВИЋА КОЈА
ПРЕДСТАВЉАЈУ ТЕОРИЈСКИ ОКВИР ТИПОЛОГИЈИ
ФОРИЧКИХ СУПСТАНТИВНИХ АНТЕЦЕДЕНАТА
РЕЛАТИВНИХ КЛАУЗА 93
Биљана С. Самарџић
ВУК И ЋИРИЛИЦА КАО ЛИНГВИСТИЧКЕ
ТЕМЕ МИЛОША КОВАЧЕВИЋА 105
Сања М. Куљанин
МОРФОЛОШКЕ ТЕМЕ МИЛОША КОВАЧЕВИЋА 117
Биљана Б. Мишић
MЕЂУОДНОС ГРАМАТИЧКИХ И СТИЛИСТИЧКИХ
КАТЕГОРИЈА У РАДОВИМА MИЛОША KОВАЧЕВИЋА 131
III
Живојин С. Станојчић
ВИШЕСЛОЈНА ПРИРОДА ЗНАЧЕЊА
ТРАДИЦИОНАЛНОГ ГРАМАТИЧКОГ ТЕРМИНА 139
Радоје Симић
НЕКА ЗАПАЖАЊА О СИНТАКСИ
ИДИОМАТСКИХ СТРУКТУРА
(ПРЕМА ГРАЂИ ИЗ ДЕЛА ЈАНКА ВЕСЕЛИНОВИЋА) 145
Милош Ђ. Окука
СРБСКА ГРАММАТИКА ДИМИТРИЈА МИЛАКОВИЋА (1838) 165
Првослав Т. Радић
ИЗ ГРАМАТИЧКОГ СЛАГАЊА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Нормативистички приступ 185
Рајна М. Драгићевић
КА СТРУКТУРИ КОРПУСА ЗА НОВИ ВИШЕТОМНИК
САВРЕМЕНОГ СРПСКОГ ЈЕЗИКА МАТИЦЕ СРПСКЕ 195
Бобан Арсенијевић
ОГЛЕД О ДОСЛЕДНО КРИТЕРИЈАЛНОЈ
ПОДЕЛИ РЕЧИ НА ВРСТЕ 205
Нада Л. Арсенијевић
ОБЈЕКАТСКИ ДАТИВ У СТАНДАРДНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 219
Јасмина Д. Московљевић Поповић
ГЛАГОЛИ КОМУНИКАЦИЈЕ И КОГНИТИВНИХ
ПРОЦЕСА У ИМПЕРСОНАЛНИМ КОНСТРУКЦИЈАМА
С ПАРТИЦИПСКИМ ПАСИВОМ 235
Tijana V. Ašić
SPACIJALNE I APSTRAKTNE UPOTREBE PREDLOGA
PRED U SRPSKOM JEZIKU 247
Илијана Р. Чутура
О ПРИЛОШКИМ ИЗРАЗИМА У СРБИСТИЦИ 259
Веселина В. Ђуркин
ФУНКЦИОНАЛНОСТИЛСКА ДИСТРИБУЦИЈА СЛОЖЕНИХ
ЗАВИСНИХ ВЕЗНИКА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 273
Ана М. Јањушевић Оливери
А И АЛИ – ИЗМЕЂУ ВЕЗНИКÂ
И ИНТЕНЗИФИКАТОРСКИХ ПАРТИКУЛА 293
Мијана Ч. Кубурић Мацура
КОНЦЕСИВНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ГЕНИТИВНИХ
КОНСТРУКЦИЈА С ПРИЈЕДЛОГОМ БЕЗ
У САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 305
Радивоје М. Младеновић
НЕЗАВИСНОСЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ
У СЕВЕРНОШАРПЛАНИНСКОМ СИРИНИЋКОМ ГОВОРУ 319
Миливој Б. Алановић
МОГУ ЛИ ОДНОСНЕ КЛАУЗЕ БИТИ
ДОПУНСКИ КОНСТИТУЕНТИ? 337
Јелена Л. Петковић
ДВОСТРУКА НЕГАЦИЈА
У ПРОПРАТНООКОЛНОСНИМ РЕЧЕНИЦАМА 351
Наташа Б. Киш
О УЛАНЧАВАЊУ НОМИНАЛИЗОВАНИХ СТРУКТУРА 361
Бојана М. Вељовић
УПОТРЕБА АОРИСТА У ГОВОРУ ТУТИНА,
НОВОГ ПАЗАРА И СЈЕНИЦЕ 377
Мирјана М. Мишковић Луковић
СЕМАНТИЧКО-ПРАГМАТИЧКИ ИНТЕРФЕЈС:
СТУДИЈА СЛУЧАЈА КОНВЕНЦИОНАЛНОГ
ИМПЛИЦИРАЊА ИЛИ ПРОЦЕДУРАЛНОГ КОДИРАЊА 411
Марко М. Јанићијевић
ИЗРАЖАВАЊЕ СЕМАНТИЧКИХ УЛОГА ЗАРАЋЕНИХ
СТРАНА У ДЕЛУ ВРЕМЕ СМРТИ 2 ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА:
СИСТЕМСКО-ФУНКЦИОНАЛНЕ И СРОДНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ 421
Димка В. Савова
ГОВОРНИ ЖАНР „ТВРДЊА ИЗ ИСКУСТВА”
У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 435
Biljana Mišić Ilić
AGENTIVNOST U MEDIJSKOM DISKURSU 445
Савка Н. Благојевић
ИНТЕРКУЛТУРАЛНА РЕТОРИКА КАО РЕЗУЛТАТ
РЕКОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈЕ КОНТРАСТИВНЕ РЕТОРИКЕ:
ИДЕОЛОШКЕ И ПЕДАГОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ 463
Страхиња Р. Степанов
ЈЕДНА ТЕКСТНА ВРСТА АДМИНИСТРАТИВНОГ
ФУНКЦИОНАЛНОГ СТИЛА: ОГЛАС (ОГЛАШАВАЊЕ)
ПРОДАЈЕ СТЕЧАЈНЕ ИМОВИНЕ 479
Славко Ж. Станојчић
ПЕРЗИСТЕНЦИЈАЛНИ ЕЛЕМЕНАТ
У ФОРМИРАЊУ ДИСКУРСА/ТЕКСТА 499
Стана С. Ристић, Ивана В. Лазић Коњик
КОНЦЕПТ ПОРОДИЦА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
(НА МАТЕРИЈАЛУ РЕЧНИКА СРПСКОГ ЈЕЗИКА) 515
Јордана С. Марковић
БРАЧНИ ОДНОСИ У ПИСАНИМ ДОКУМЕНТИМА
ИЗ ЗАПЛАЊА У ЛИНГВИСТИЧКОМ ОГЛЕДАЛУ 535
Никола И. Рамић
СИСТЕМСКА ОРГАНИЗАЦИЈА ДИЈАЛЕКАТСКОГ ЛЕКСИКОНА 549
Тања Танасковић
ТЕРИТОРИЈАЛНО МАРКИРАНИ ОНОМАТОПЕЈСКИ
ДЕРИВАТИ У ДИЈАЛЕКАТСКОЈ ПРОЗИ
ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА 559
Александар Д. Стефановић
УПОТРЕБА И КОНКУРЕНЦИЈА БРОЈНИХ ИМЕНИЦА
НА -ИЦА (ИЗВЕДЕНИХ ОД ОСНОВНИХ БРОЈЕВА)
И БРОЈНИХ ИМЕНИЦА НА -КА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 579
Јелена Ајџановић
САДРЖИНСКА И СТРУКТУРНА СВОЈСТВА
ГЛАГОЛА СА ПРЕФИКСОМ ПОД- 591
Оливера М. Дурбаба
О НЕКИМ ПРИМЕРИМА ТВОРБЕНИХ
ОБРАЗАЦА ОКАЗИОНАЛИЗАМА 603
Сања Ж. Ђуровић
ЛЕКСЕМЕ СА ПРЕФИКСОМ НЕ-
У „ГОСПОЂИЦИ” ИВЕ АНДРИЋА 613
Јелица Р. Стојановић
КОНТИНУАНТИ ВОКАЛА ЈАТ У
ПАШТРОВСКИМ ИСПРАВАМА (16.В.) 625
Владимир Р. Поломац
СРПСКИ КАО ДИПЛОМАТСКИ ЈЕЗИК
ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ XVI ВЕКА (НА ПРИМЕРУ ПИСМА
МЕХМЕД-ПАШЕ СОКОЛОВИЋА АНДРАШУ БАТОРИЈУ) 639
Jelena Filipović
NAUKA O JEZIKU IZ PERSPEKTIVE TEORIJE
KOMPLEKSNOSTI: TEORIJA JEZIČKOG PREDVODNIŠTVA
U ISTORIJSKOJ SOCIOLINGVISTICI 653
Марина С. Јањић
СТИЛИСТИКА И ЕСТЕТИКА ГОВОРА
У НАСТАВНОМ КОНТЕКСТУ 671
Милка В. Николић
УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ У ФУНКЦИЈИ ИЗГРАЂИВАЊА
ТРАЈНИХ И ПРИМЕЊИВИХ ЗНАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА 683
Jулијана Ј. Вучо
НЕКИ АСПЕКТИ АУТОКОРЕКЦИЈА СРБОФОНИХ УЧЕНИКА
У ПИСАНОЈ ПРОДУКЦИЈИ НА ИТАЛИЈАНСКОМ 695
Ивана Ј. Вучина Симовић, Ана С. Јовановић
УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА У НАРАЦИЈИ
ЈЕДНОЈЕЗИЧНЕ И ДВОЈЕЗИЧНЕ ДЕЦЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ 715
Анђелка Пејовић
О ЗНАЧЕЊУ И УПОТРЕБИ ИМПЕРФЕКТА
У ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ У ОДНОСУ НА СРПСКИ 733
Mladen D. Papaz
IMPERCEPTIVNA UPOTREBA GLAGOLA HEISEN,
ES I GELTEN ALS U NOVINSKIM IZVJEŠTAJIMA
NA NJEMAČKOM I FUNKCIONALNO EKVIVALENTNIH
KONSTRUKCIJA NA SRPSKOM JEZIKU 757
8

УВОДНА РЕЧ
Зборник радова Српски језик: статус, систем, употреба настао

је на иницијативу наставника и сарадника Катедре за српски језик
Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу са
жељом да се поводом 65. година живота и 40. година научног рада
проф. Милоша Ковачевића на једном месту, у једној књизи, окупи
што већи број пријатеља, колега и поштовалаца његовог наставног
и научног рада.
Током вишедеценијског наставног и научног рада на пољу линг-
вистичке славистике и срб(окроат)истике проф. М. Ковачевић је
оставио значајан траг у великом броју универзитетских центара у
Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини и СР Немачкој. Научно
формиран на Филозофском факултету у Сарајеву, радио је као
стални или гостујући професор на србистичким катедрама у
Никшићу, на Палама, у Бањој Луци, Нишу, Косовској Митровици,
Бохуму, Београду и Крагујевцу, као и на учитељским факултети-
ма у Јагодини и Сомбору. О утицају проф. М. Ковачевића на раз-
вој наведених универзитетских центара може се говорити на много
начина. Нама се чини најважнијим и најлепшим истаћи то што је
на сваком месту на коме је радио проф. М. Ковачевић оставио дос-
тојне ученике и наследнике, од којих су многи и заступљени својим
радом у нашем зборнику. Зборник је могао с пуно разлога бити
креиран и штампан на било којој од институција у којима је проф.
М. Ковачевић радио. Наша је жеља била да овим зборником иска-
жемо посебну захвалност проф. М. Ковачевићу на свему што је ура-
дио у своме „крагујевачком животу”, као и да наставимо традицију
сличних издања посвећених утемељивачима ФИЛУМ-а (до сада
су објављени зборници посвећени проф. Б. Петронијевић, проф.
Р. Младеновићу, проф. М. Станојевићу, проф. Д. Иванићу и проф.
Р. Симићу), чиме би се додатно утврдио идентитет институције, али
и осветлили путокази генерацијама које долазе.
Крагујевачки период проф. М. Ковачевића започиње 2005. го-
дине, а траје и данас. Наставни и научни допринос тешко би било
представити и на знатно ширем простору. Ограничићемо се стога
само на неколико најзначајнијих тренутака који су пресудно ути-
цали на формирање ФИЛУМ-а онаквог каквог га данас познајемо.
Одмах након доласка на ФИЛУМ проф. М. Ковачевић покренуо
је научноистраживачки пројекат Српски језик и друштвена кре-
тања, чиме су у правом смислу успостављени неопходни услови
за организовани научни рад на факултету. Из научног пројекта се
2006. године изродио међународни научни скуп Српски језик, књи-
жевност, уметност, који ове године доживљава своје тринаесто
11
издање. Пуну афирмацију као наставна и научноистраживачка ин-
ституција ФИЛУМ доживљава 2008. године увођењем докторских
студија филологије, првих акредитованих студија овога типа у
Републици Србији. Из докторских студија изведен је Научни скуп
младих филолога Србије, који је већ постао традиционалан и пре-
познатљив знак ФИЛУМ-а, како у Србији тако и у региону. На чвр-
сто подигнутим основама, наредних година, проф. М. Ковачевић
надограђивао је нове успехе. Од 2011. године на факултету се орга-
низује научноистраживачки пројекат Динамика структура савре-
меног српског језика, захваљујући коме се унутар ФИЛУМ-а оснива
Центар за научноистраживачки рад у коме се као језгро будућег
филолошког института 2018. године запошљава десетак младих ис-
траживача. Од 2013. године на ФИЛУМ-у се изводе и докторске сту-
дије српског језика и књижевности чиме Крагујевац постаје једини
универзитетски центар у Србији у коме се национална филологија
изучава на сва три нивоа студија.
Пресудан утицај проф. М. Ковачевића на формирање и развој
ФИЛУМ-а огледа се у готово свим сферама његове делатности: у
наставном раду на основним студијама, наставном и менторском
раду на мастер и докторским студијама (посебно у великом броју
изведених докторанада); у раду на оснивању и унапређивању фа-
култетских и универзитетских издања (часописа, зборника и мо-
нографија) кроз уреднички и рецензентски ангажман, али и кроз
подршку у административним телима надлежног Министарства; у
административном раду у телима факултета и универзитета који
је увек био руковођен општим интересима академске заједнице,
посебно сталном бригом за оснаживањем научног подмлатка и
подршком у научном развоју и формалном напредовању у универ-
зитетској хијерархији.
Радови објављени у зборнику распоређени су у две целине. У пр-
вој целини налази се мањи број радова посвећених осветљавању науч-
них доприноса проф. М. Ковачевића различитим питањима науке о
српском језику и писму. Темељније осветљавање научних доприноса
проф. М. Ковачевића лингвистичкој славистици и срб(окроат)истици
биће неопходно провести у годинама које долазе. У другом делу збор-
ника – у складу са његовим насловом – налазе се радови највећим де-
лом посвећени различитим системским и употребним одликама срп-
ског језика, као и питањима његовог статуса, што су биле и најчешће
преокупације досадашњег рада проф. М. Ковачевића.
На крају, уз захвалност ауторима радова и рецензентима, проф.
М. Ковачевићу заједнички дарујемо овај зборник са жељом да у го-
динама које долазе задржи неисцрпну животну енергију и страст за
науком, те да настави да нас обогаћује својим радовима!
На многаја љета!
У Крагујевцу, септембра 2018. године Уредници

12

I
БИОГРАФИЈА ПРОФ. ДР МИЛОША КОВАЧЕВИЋА
Милош Ковачевић рођен је у Пресједовцу, код Улога, у Босни

и Херцеговини 31. 3. 1953. године. Основну школу, средњу школу
и Филозофски факултет (групу Српскохрватски језик и историја
југословенских књижевности и Историја југословенских књижев-
ности и српскохрватски језик) завршио је у Сарајеву. За успјех у
студију награђен је Златном значком универзитета.
По завршетку студија биран је на Одсјеку за јужнословенске
језике Филозофског факултета у Сарајеву у звање асистент-при-
правник за Савремени српскохрватски језик. На Филозофском фа-
култету у Сарајеву завршио је 1980, одбраном магистарског рада,
постдипломске студије из лингвистике (када је биран у звање асис-
тент), а на истом факултету одбранио је 1984. године докторску ди-
сертацију Систем синтаксичких јединица за обиљежавање узрока у
савременом српскохрватском књижевном језику.
Године 1984. године биран је у звање доцент, а 1988. у звање
ванредни професор за Општу лингвистику и Савремени српскох-
рватски језик (синтакса). Године 1992. Наставно-научно вијеће
Филозофског факултета у Сарајеву покренуло је поступак за избор
у звање редовни професор. Поступак због рата у БиХ није на том фа-
култету окончан. У звање редовни професор за Општу лингвистику
изабран је 1994. године на Филозофском факултету у Никшићу, где
ради од 1992. до почетка 1995. Године 1995. прелази на Филозофски
факултет Универзитета у Нишу, где бива биран у звање редовни
професор за Савремени српски језик (синтакса са семантиком) и
Стилистику.
Од октобра 1997. године до октобра 2001. године радио je као
лектор и професор за Српскохрватски језик на Рурском универзи-
тету у Бохуму, у СР Немачкој. Од 2002. године ради на Филозофском
факултету Универзитета у Српском / Источном Сарајеву. Од 2005.
године ради као редовни професор за Савремени српски језик и
Теоријске лингвистичке дисциплине на Филолошко-уметничком
факултету у Крагујевцу, а од 2010. године и на Филолошком фа-
култету у Београду. Конципирао је и основао прве докторске сту-
дије из лингвистике у Србији, на ФИЛУМ-у (2008), и у Републици
Српској, на Филозофском факултету Универзитета у Источном
Сарајеву (2014), на којима је и сад руководилац и предавач, с тим
да предаје и на докторским студијама на Филолошком факулте-
ту у Београду. Од 2017. руководилац је Одељења за српски језик на
Институту „Иво Андрић” у Андрићграду.
Проф. др Милош Ковачевић био је ментор за двадесет и пет
одбрањених докторских дисертација на Филолошко-уметничком

факултету у Крагујевцу, на Филолошком факултету у Београду, на

Филозофском факултету у Бањалуци и Филозофском факултету у
Источном Сарајеву. Био је и ментор за двадесет и шест магистар-
ских радова из лингвистике и стилистике.
Проф. др Милош Ковачевић био је руководилац пројекта
Српски језик и друштвена кретања, који је у оквиру основних ис-
траживања финансирало Министарство науке и технолошког раз-
воја Републике Србије (од 2006. до 2010), а сада је руководилац
пројекта, започетог 2011. године, Динамика структура савременог
српског језика, који у оквиру основних истраживања финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије (од 2011. до 2018). Такође је био руководилац пројекта Значај
српског језика и књижевности за очување идентитета Републике
Српске, који је од 2011. до 2014. финансирало Министарство науке
Републике Српске.
International Biographical Centеr Cambridge изабрао га је 2001.
године за светског интелектуалца године из области друштвених
наука, и уврстио га у 2. и 3. издање (за 2001. и 2002. годину) еди-
ције 2000 Oustanding Intelectuals of the 21st Century, док га је American
Biographical Institute (North Carolina, USA), номиновао 2003. годи-
не за Hall of Fame (Дом славних). Члан је Међународне академије
хуманистичких и природних наука кнеза Шчербатова. Члан је
Удружења књижевника Србије и Удружења књижевника Републике
Српске. Уредник је часописа Српски језик (Београд), Нова Зора
(Билећа и Гацко), а био је и уредник Радова Филозофског факултета
(Источно Сарајево).
За свој научни и друштвени допринос проф. др Милош
Ковачевић добио је следеће награде и признања:
– Академија Иво Андрић: Високо интернационално признање за живот-
но дело, Београд (2015),
– Удружење књижевника Србије: Повеља за животно дело, Београд
(2017),
– Српско просвјетно и културно друштво Просвјета: Повеља за допри-
нос у чувању и јачању српске просвјете, културе и духовности, Пале
(2015),
– Јавна установа за културу и спорт Пале: Повеља Душко Трифуновић
за изузетан допринос у очувању и неговању српског језика, Пале (2016).
18
БИБЛИОГРАФИЈА
ПРОФ. ДР МИЛОША КОВАЧЕВИЋА
1978.
1. Ka marksističkoj lingvistici (Augusto Ponzio, Jezična proizvodnja i društvena ideolo-
gija, Školska knjiga, Zagreb, 1978) / Oslobođenje, Sarajevo, 1978. (prikaz)
2. Veze jezika i mišljenja (Džudit Grin, Jezik i mišljenje, Nolit, Beograd, 1978) /
Oslobođenje, Sarajevo, 1978. (prikaz)
3. О језику свагдањем (Иван Клајн, Разговори о језику, Вук Караџић, Београд,
1978) / Лица, 15–16, Сарајево, 1978, 115–117. (приказ)
1979.
4. Бихаћко савјетовање о правописној проблематици / Књижевни језик, VIII/2,
Сарајево, 1979, 53–58.
5. Važan prilog sintaksi srpskohrvatskog jezika (Milorad Radovanović, Imenica u funk-
ciji kondenzatora, poseban otisak iz Зборника за филологију и лингвистику,
Нови Сад, 1977) / Књижевни језик, VIII/1, Сарајево, 1979, 59–62. (приказ)
6. Побркани акузативи / Наш језик у пракси, Сарајево: Институт за језик и књи-
жевност у Сарајеву, Одјељење за језик, Приручници 2, 1979, 290–292.
7. Инверзија и правописни знаци / Наш језик у пракси, Сарајево: Институт за
језик и књижевност у Сарајеву, Одјељење за језик, Приручници 2, 1979,
132–134.
8. Зарез прогнани и самозвани / Наш језик у пракси, Сарајево : Институт за језик и
књижевност у Сарајеву, Одјељење за језик, Приручници 2, 1979, 134–136.
9. Зарез и губици у привреди / Наш језик у пракси, Сарајево : Институт за језик и
књижевност у Сарајеву, Одјељење за језик, Приручници 2, 1979, 130–132.
1980.
10. Džonatan Kaler, Sosir – osnivač moderne lingvistike, BIGZ, bibl. XX vek, Beograd,
1979. / Književni jezik, IX/3, Sarajevo, 1980, 55–59. (prikaz)
11. Milorad Radovanović, Sociolingvistika, BIGZ, bibl. XX vek, Beograd, 1979. /
Književni jezik, IX/2, Sarajevo, 1980, 57–60. (prikaz)
12. Структурализам у друштвеним наукама (Жан Пијаже, Структурализам,
Нолит, Београд, 1979) / Израз, бр. 4, Сарајево, 1980, 1242–1245. (приказ)
13. Jezik naše svakodnevice (Иван Клајн, Језик око нас, Нолит, Београд, 1980.) /
Ослобођењe, Сарајево, 10. 12. 1980. (приказ)
14. Kapitalno djelo strukturalne lingvistike (Luis Hjelmslev, Prolegomena teoriji jezika,
GZH, Zagreb, 1980) / Oslobođenje, Sarajevo, 24. 12. 1980. (prikaz)
1981.
15. Атрибути са мјесним значењем у српскохрватском стандардном језику /
Књижевни језик, X/2, Сарајево, 1981, 7–24.
19
16. Употреба приједлога ПРЕКО у српскохрватском стандардном језику / Наш
језик, XXV/3, Београд, 1981, 136–158.
17. Posesivne imeničko-padežne sintagme u djelima Anđelka Vuletića / Književni jezik,
X/3, Sarajevo, 1981, 25–35.
18. Del Hajmz, Etnografija komunikacije, BIGZ, bibl. XX vek, Beograd, 1980 / Pregled,
LIX/5, Sarajevo, 1981, 642–645. (prikaz)
19. Perspektive sociolingvistike (Naše teme, br. 6, Zagreb, 1980: tema broja –
Sociolingvistika, 916–963) / Književni jezik, X/1, Sarajevo, 1981, 55–59.
(prikaz)
20. Bibliografija radova u lingvističkim časopisima Bosne i Hercegovine / М.
Ковачевић, Љ. Станчић, М. Окука / Književni jezik, X/4, Sarajevo, 1981,
33–61.
21. Postojanje govorom (Branko Vuletić, Gramatika govora, GZH, Zagreb, 1980) /
Oslobođenje, Sarajevo, 11. 2. 1981. (prikaz)
1982.
22. Tipovi nekongruentnih atributa uz deverbativne imenice u djelima Anđelka
Vuletića / Književni jezik, XI/2, Sarajevo, 1982, 81–92.
1983.
23. Атрибутска употреба прилога у српскохрватском језику / Зборник за фило-
логију и лингвистику, XXVI/1, Нови Сад: Матица српска, 1983, 131–145.
24. Nekolika značenja padežnih atributa / Jezik, XXX/3, 86–91, XXX/4, 107–112,
Zagreb, 1983.
25. Padežne i prijedloško-padežne konstrukcije kao imenički dodaci sa značenjem ’ka-
rakteristične pojedinosti’ u djelima Anđelka Vuletića / Књижевност и језик,
XXX/3, Београд, 1983, 155–168.
1984.
26. O jeziku u novoj klimi (Jezik i nacionalni odnosi, Sveske Instituta za proučavanje
nacionalnih odnosa, br. 4–5, Sarajevo, 1984) / Odjek, XXXVII/23, Sarajevo,
1984, 23. (prikaz)
27. Društvena uslovljenost jezika (Miloš Okuka, Jezik i politika, NIRO Oslobođenje,
Sarajevo, 1983) / Oslobođenje, Sarajevo, 16. januara 1984. (prikaz)
28. Novost u nauci o jeziku (Josip Silić, Od rečenice do teksta, Liber, Zagreb, 1984) /
Odjek, XXXVII/24, Sarajevo, 1984, 24. (prikaz)
1985.
29. Složena rečenica s proleptičkim konstituentom u srpskohrvatskom jeziku /
Književni jezik, XIV/3, Sarajevo, 1985, 123–138.
30. Predrag Piper, Zamenički prilozi (gramatički status i semantički tipovi), Radovi
Instituta za strane jezike i književnosti. Jezičke studije. Sveska 5, Novi Sad,
1983. / Književni jezik, XIV/2, Sarajevo, 1985, 99–103. (prikaz)
20
31. Temeljna pitanja (Ranko Bugarski, Jezik i lingvistika, II izdanje, Nolit, Beograd,
1984) / Odjek, XXVIII/6, Sarajevo, 1985, 22. (prikaz)
32. Nepotrebna knjiga (Aleksandar Perić, Moderna sintaksa i semantika, „Svetozar
Marković”, Beograd, 1984) / Oslobođenje, Sarajevo, februar 1985. (prikaz)
33. Lingvistički prevrat (Noam Čomski, Sintaksičke strukture, Dnevnik & Književna
zajednica Novog Sada, Novi Sad, 1984) / Oslobođenje, Sarajevo, januara 1985.
(prikaz)
1986.
34. Спорни везник С ОБЗИРОМ ДА / Наш језик, XXVII/1–2, Београд, 1986, 101–114.
35. Uzročni zamjenički prilozi i priloški izrazi / Književni jezik, XV/3–4, Sarajevo, 1986,
265–274.
36. Градационе реченице за нереализовану супротност у српскохрватском јези-
ку / Научни састанак слависта у Вукове дане, 15/1, Београд : МСЦ, 1986,
103–115.
37. Бранислав Остојић, О црногорском књижевнојезичком изразу, Универзитетска
ријеч, Подгорица, 1985 / Књижевни језик, XV/1, Сарајево, 1986, 59–62.
(приказ)
38. Ivo Pranjković, Koordinacija u hrvatskom književnom jeziku, Hrvatsko filološko druš-
tvo, Zagreb, 1984 / Književni jezik, XV/2, Sarajevo, 1986, 201–204. (prikaz)
39. Zamjenjuju li zamjenice? (Ivan Klajn, O prirodi i funkciji zamenica, Institut za srp-
skohrvatski jezik, Beograd, 1985 / Odjek, IXL/23, Sarajevo, 1986, 25. (prikaz)
1987.
40. Razvoj i neka otvorena pitanja sintagmatike u nas / SOL, II/3, Zagreb, 1987, 41–53.
41. Узрочно значење синтагми с приједлогом ПРОТИВ / Књижевни језик, XVI/3–
4, Сарајево, 1987, 189–195.
42. Прескрипцијом против језичких и стилских законитости / Књижевност и
језик, XXXIV/3–4, Београд, 1987, 158–172.
43. Префиксација и њен утицај на форму и семантику синтагме / Научни саста-
нак слависта у Вукове дане, 16/1, Београд : МСЦ, 1987, 119–129.
44. Gradacione konstrukcije u Vukovom i današnjem jeziku / Zbornik radova o Vuku
Stefanoviću Karadžiću, Sarajevo: Institut za jezik i književnost u Sarajevu,
1987, 225–238.
45. Semantički tipovi nekongruentnih atributa srpskohrvatskog jezika / Југословенски
семинар за стране слависте, XXXVII, Нови Сад: Филозофски факултет у
Новом Саду, Институт за јужнословенске језике, 1987, 119–135.
46. Узрочни везници у Вуковом и данашњем језику / Југословенски семинар за
стране слависте, XXXVIII, Сарајево : Филозофски факултет у Сарајеву,
1987, 87–101.
1988.
47. Uzročno semantičko polje / Sarajevo : Svjetlost, biblioteka Lingvistika–Poetikа, 1988,
260 str.
48. Koncesivnost kao posljedica negacije kauzalnosti / Filologija, XVI/2, Zagreb, 1988,
93–100.
21
49. О сложеним реченицама с узрочном релативном клаузом / Јужнословенски
филолог, XLIV, Београд, 1988, 45–57.
50. Консекутивне конструкције у данашњем и Вуковом језику / Гласник ЦАНУ,
књ. 9, Титоград, 1988, 177–193.
51. Pragmasintaksička analiza jednog tipa padežne sintagme / Književni jezik, XVII/3,
Sarajevo, 1988, 133–139.
52. O funkciji i nekim strukturnim, semantičkim i stilističkim karakteristikama autor-
skih didaskalija uz upravni govor u književnoumjetničkom tekstu / Umjetnost
riječi, XXXII/2, Zagreb, 1988, 185–199.
53. Riječi bez djela / Oslobođenje, Sarajevo, 10. oktobra 1988, 10.
1989.
54. Наш језик 1. Уџбеник сх. / хс. језика за први разред средње школе / М.
Ковачевић, Ј. Баотић, М. Окука, Ч. Ребић / 1. издање, Сарајево : Свјетлост,
Завод за уџбенике и наставна средства, 1989.
55. Наш језик 2. Уџбеник сх. / хс. језика за други разред средње школе / М.
56. Наш језик 5. Уџбеник сх. / хс. језика за пети разред основне школе / М.
Ковачевић, С. Стефановић / 1. издање, Сарајево : Свјетлост, Завод за уџбе-
нике и наставна средства, 1989.
57. Наш језик 6. Уџбеник сх. / хс. језика за шести разред основне школе / М.
58. Зависне реченице са спецификативним значењем / Наш језик, XXVIII/3,
Београд, 1989, 123–136; штампано и у: Југословенски семинар за стране
слависте, IXL, Сарајево: Филозофски факултет у Сарајеву, 1989, 85–110.
59. Семантичка утемељеност стилогености кумулације / Књижевни језик,
XVIII/2, Сарајево, 1989, 63–73.
60. Интенционалне конструкције у Доситејеву језику / Зборник Матице српске
за филологију и лингвистику, XXXII/2, Нови Сад : Матица српска, 1989,
177–191.
61. Бодуен де Куртене, Лингвистички списи, превео и приредио Предраг Пипер,
Књижевна заједница Новог Сада, Нови Сад, 1988. / Књижевни језик,
XVIII/1, Сарајево, 1989, 55–57. (приказ)
62. Драгана Мршевић Радовић, Фразеолошке глаголско-именичке синтагме у
савременом српскохрватском језику, Филолошки факултет Београдског
универзитета, Монографије XL, Београд, 1987. / Књижевни језик, XVIII/3,
Сарајево, 1989, 177–180. (приказ)
63. Marina Ličen, Govorni čin direktiva i njihova realizacija u nemačkom i srpskohrvat-
skom jeziku, Radovi Instituta za strane jezike i književnosti Filozofskog fa-
kulteta u Novom Sadu. A: Jezičke studije, Novi Sad, 1987. / Књижевни језик,
XVIII/3, Сарајево, 1989, 181—183. (приказ)
64. Marija Znika, Odnos atribucije i predikacije, Hrvatsko filološko društvo 18, Zagreb,
1988. / Књижевни језик, XVIII/4, Сарајево, 1989, 233–238. (приказ)
65. Naučni portret Augusta Musića (Ivo Pranjković, August Musić, Filozofski fakultet
u Zagrebu, Zagreb, 1989.) / Књижевност и језик, XXXVI/4, Београд, 1989,
386–389. (приказ)
22
1990.
70. Усложњавање система модела зависносложених реченица у српскохрватском
језику / Књижевни језик, XIX/2, Сарајево, 1990, 57–70.
71. Ентимемско и епифонемско структурирање дискурса у ’Горском вијенцу’
/ Научни састанак слависта у Вукове дане, 18/2, Београд : МСЦ, 1990,
391–400.
72. Из проблематике развоја синтаксичких категорија: финалне конструкције
у Доситејеву језику / Научни састанак слависта у Вукове дане, 19/2,
Београд : МСЦ, 1990, 69–81.
73. Теорија семантичког поља у контрастивној синтаксичкој анализи / Четврта
конференција о контрастивној анализи: зборник реферата, Нови Сад:
Филозофски факултет у Новом Саду, 1990, 24–30.
1991.
74. Gramatika i stilistika stilskih figura / Sarajevo : Književna zajednica „Drugari”, 1991,
229 str.
77. Наш језик 3. Уџбеник сх. / хс. језика за трећи разред средње школе / М.
78. Наш језик 4. Уџбеник сх. / хс. језика за четврти разред средње школе / М.
81. Наш језик 7. Уџбеник сх. / хс. језика за седми разред основне школе / М.
Ковачевић, С. Стефановић / 1. издање, Сарајево : Књижевна заједница
„Другари”, 1991.
23
82. Наш језик 8. Уџбеник сх. / хс. језика за осми разред основне школе / М.
Ковачевић, С. Стефановић / 1. издање, Сарајево : Књижевна заједница
„Другари”, 1991.
83. Функционалност ’нефункционалних’ синонима и њихов нормативни статус у
савременом српскохрватском језику / Књижевни језик, XX/3–4, Сарајево,
1991, 211–225.
84. Нецеситативно-финалне зависносложене реченице у српскохрватском језику
/ Књижевност и језик, XXXVIII/3, Београд, 1991, 285–296.
85. Стилогене и нестилогене перифразе / Књижевни језик, XX/1–2, Сарајево, 1991,
57–72.
86. Епистемолошке претпоставке лингвистичности радова о језику / Научни сас-
танак слависта у Вукове дане, 20/2, Београд : МСЦ, 1991, 53–64.
87. Погрешна селекција као разлог асиметрије замишљеног и оствареног смис-
ла поруке / Језик и стил средстава масовног информисања, Сарајево :
Свјетлост, 1991, 36–41.
88. Финалне и конструкције намјене у српскохрватском језику / Настава, бр. 15–
16, Бања Лука, 1991, 58–83.
89. Хармоничност противурјечја / Књижевна ревија, Сарајево, март 1991, 8–9.
90. Савршенство језика / Радознали глас, бр. 2, Бања Лука, 1991, 5.
91. Сонанти – миротворци / Радознали глас, бр. 3, Бања Лука, 1991, 5.
1992.
92. Kroz sintagme i rečenice / Sarajevo: Svjetlost, „Nastavna biblioteka”, 1992, 237 str.
93. ’Glede’ je sjajna riječ / Slobodna Bosna, Sarajevo, januar 1992. (intervju)
1993.
94. Правопис српскога језика са рјечником / М. Ковачевић, Р. Симић, Ж.
Станојчић, Б. Остојић, Б. Ћорић / екавско издање, Никшић : УНИРЕКС;
Београд : Чигоја штампа, 1993.
95. Правопис српскога језика са рјечником / М. Ковачевић, Р. Симић, Ж.
Станојчић, Б. Остојић, Б. Ћорић / ијекавско издање, Никшић : УНИРЕКС;
Београд : Чигоја штампа, 1993.
96. Објаснидбене (експланативне) координиране конструкције / Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику, књ. XXXI/1, Нови Сад : Матица срп-
ска, 1993, 99–121.
97. Распоред клауза у независносложеној реченици / Зборник Матице српске за
филологију и лингвистику, књ. XXXI/2, Нови Сад : Матица српска, 1993,
181–206.
98. Od antonimije do gradacije posredstvom negacije / Rječnik i društvo, Zagreb: HAZU,
1993, 189–200.
99. Антиципација неких текстуалнолингвистичких рјешења у теорији реторич-
ких фигура / Научни састанак слависта у Вукове дане, књ. 21/2, Београд
: МСЦ, 1993, 46–56.
100. За равноправност ијекавице и екавице / Индекс, лист студената Црне Горе,
год. 9, бр. 11, Подгорица, децембар 1993, 14–15.
24
1994.
101. Дисамбивација сатиризама са дилогијском структуром / Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику, књ. XXXII, Нови Сад : Матица срп-
ска, 1994, 287–299.
102. Хомографијска и хомофонијска фигурација у афоризму / Словеса, I/1–2,
Бања Лука, 1994, 81–106.
103. Лингвистички и политички аспекти правописа / Споне, XXVI/5–6, Никшић,
1994, 31–34.
104. Неоправдани прогон синтагми са координацијом супстантивата и супстан-
тива / Споне, XXVI/5–6, Никшић, 1994, 134–150.
105. Условно значење везника ДОК / Научни састанак слависта у Вукове дане, књ.
22/2, Београд : МСЦ, 1994, 147–154.
106. Емоција као критеријум за или против ијекавице / Васпитање и образовање,
3, Подгорица, 1994, 62–73; прештампано и у: Индекс, 3/16, Подгорица,
1994, 46–50.
107. Закључне и искључне нису посебне врсте независних реченица / Просвјетни
рад, Подгорица, 15. марта 1994, 16.
108. Систем у расулу / Дневник, 17146, Нови Сад, 18. 10. 1994, стр. 14. и бр. 17147,
19. 10. 1994, стр. 11.
109. Семантика [!=семиотика] као стилистика (Радоје Симић, Лингвистика сти-
ла, УНИРЕКС, Никшић, 1993) / Овдје, бр. 301–302, Подгорица, јануар—
фебруар 1994, 83–84.
110. Текст и анализа (Свенка Савић, Дискурс анализа, Филозофски факултет у
Новом Саду, Нови Сад, 1993) / Побједа, Подгорица, 14. 4. 1994, 9.
111. Преиспитивање досадашњих приступа (Ранко Бугарски, Језици, Матица срп-
ска, Нови Сад, 1993) / Просвјетни рад, бр. 5–6, Подгорица, 15. 5. 1994, 22.
112. Игра ријечима: Анаграм / Школарац, 4, Бања Лука, 1994, 10.
113. Игра ријечима: Каламбур / Школарац,7, Бања Лука, 1994, 11.
114. Игра ријечима: Анаклаза / Школарац, 8, Бања Лука, 1994, 11.
115. Први правопис српскога језика послије Вука / Просвјетни рад, бр. 3–4,
Подгорица, 15. 4. 1994, 19. (интервју)
1995.
116. Стилистика и граматика стилских фигура / II допуњено издање / Подгорица
: УНИРЕКС. 1995, 220 стр.
117. Лингвостилистичка фигуративна анализа пјесме ʽЈао...триста пута’ Саве
Мркаља / Зборник Матице српске за књижевност и језик књ. LXIII/2–3,
Нови Сад : Матица српска, 1995, 277–288.
118. Граматичко-семантичка структура зеугмичких конструкција / Знамен, I/1,
Петриња, 1995, 21–36.
119. Проблем уџбеника српскога језика у српским земљама / Знамен, I/2,
Петриња, 1995, 81–85.
120. Отворена питања стандардизације српског језика / Знамен, I/2, Петриња,
1995, 33–40.
121. Синтаксичке фигуре у поезији Саве Мркаља / Ријеч, I/2, Никшић, 1995,
30–51.
122. Карактеристични језички поступци у оформљењу синтаксостилема / Научни
састанак слависта у Вукове дане, књ. 23/2, Београд : МСЦ, 1995, 19–33.
25
123. Лингвистичка и стилистичка нормативност силепсичких конструкција /
Научни састанак слависта у Вукове дане, књ. 24/1, Београд : МСЦ, 1995,
43–59.
124. Антитетичка фигурација у поезији Матије Бећковића / Поетика Матије
Бећковића, Подгорица : Октоих ; Никшић : Филозофски факултет, 1995,
103–119.
125. (Ни)какви су нам уџбеници језика / Просвјетни рад, бр. 9–10, Подгорица,
1995, 11.
126. Непознавање система или систем у расулу (поводом једног „српског” и јед-
ног „црногорског” правописа) / Ријеч, I/1, Никшић, 1995, 129–139. (научна
критика)
127. Лингвистичка и политичка пропедеутика Ноама Чомског (Ноам Чомски,
Језик и одговорност, превео Ђорђе Виденовић, Градина, Ниш, 1994.) /
Знамен, бр. I/1, Петриња, 1995, 153–158. (приказ)
128. Развој и перспективе психолингвистике (Смиљка Васић, Психолингвистика,
Институт за педагошка истраживања, Београд, 1994.) / Просвјетни рад,
бр. 9–10, Подгорица, 1. 6. 1995, 24. (приказ)
129. Чињење говорењем (Џон Л. Остин, Како деловати речима, превео Милорад
Радовановић, Матица српска, Нови Сад, 1994.) / Просвјетни рад, бр. 15–
16, Подгорица, 12. 10. 1995, 18. (приказ)
130. Изузеци и стандард (Зорица Радуловић, Језик и стил Чеда Вуковића,
УНИРЕКС, Никшић, 1994.) / Побједа, Подгорица, 8. 4. 1995, 10. (приказ)
131. Матичин (не)српски правопис / НИН, Београд, 17. 2. 1995, 40–41. (полемика)
1996.
132. Суштаствено и мимогредно у лингвистици / Подгорица : УНИРЕКС, 1996. 177
стр.
133. Сложена реченица с независном релативном клаузом / Српски језик, I/1–2,
Београд, 1996, 79–90.
134. О стилематичности апросдокетонских структура / Stylistyka, br. V, Warszawa
– Krakow – Opole, 1996, 279–289.
135. Одрицање и тврђење двоструком негацијом / Зборник Матице српске за
филологију и лингвистику, XXXIX/1, Нови Сад: Матица српска, 1996,
111–125.
136. О једном типу перифрастичке интензификаторске партикуле / Ријеч, II/1–2,
Никшић, 1996, 70–85.
137. Антанакласичка структура дијалошких вицева, анегдота и афоризама /
Зборник радова Филозофског факултета у Нишу, Серија: Српски језик и
књижевност, бр. 4–5, Ниш, 1996, 171–186.
138. Доситејево намјереније а Вуково остварење: српски народни за књижевни
језик / Наша школа, бр. 1–2, Бања Лука, 1996, 128–140.
139. О поетској функцији афоризама са синонимском структуром / Летопис
Матице српске, књ. 458, Нови Сад, новембар 1996, 725–734.
140. Критеријалност грађе и структуре у Вуковој стандардизацији српског језика
/ Научни састанак слависта у Вукове дане, бр. 25/2, Београд : МСЦ, 1996,
187–197.
141. Богдан Поповић – оснивач научне стилистике код Срба / Књижевност и исто-
рија II, Ниш, 1996, 79–93.
142. О школској синтаксичкој терминологији / Стандардизација терминологије,
Београд : САНУ, 1996, 83–87.
26
143. Чудесна ријека у љепоти језика / предговор 2. издању романа „Ја – Тара”
Мироја Вуковића / Подгорица : УНИРЕКС, Културно–просвјетна зајед-
ница Подгорице, 1996, 6–13.
144. Уџбеници нам нису добри / Дневник, Нови Сад, 12. 1. 1996, 15.
145. Језик и његови огранци (Портрети српских стваралаца: Јован Вуковић, линг-
виста) / Глас српски, бр. 7986, Пулс Гласа српског, 2/62, Бања Лука, 1–3.
6. 1996, 12.
146. Негација науке / Политика експрес, Београд, 19. 5. 1996, 10.
147. Монографија о стилистици глагола као приручник из стилистике (Branko
Tošović, Stilistika glagola, Lindenblatt, Wuppertal, 1995.) /Књижевност и
језик, XIVL/1–2, Београд, 1996, 147–150. (приказ)
148. Значајан допринос синтакси реченице (Snježana Kordić, Relativna rečenica,
Hrvatsko filološko društvo, Zagreb, 1995.) /Зборник Матице српске за фи-
лологију и лингвистику, XXXIX/1, Нови Сад : Матица српска, 1996, 208–
212. (приказ)
149. Добар средњошколски уџбеник синтаксе (Радоје Симић, Српска граматика
за средње школе : Синтакса, МХ Актуел, Београд, 1996.) / Ријеч, II/1–2,
Никшић, 1996, 133–136. (приказ)
150. Модел за стилистичко-лингвистичку анализу фигура (Marina Katnić Bakaršić,
Gradacija, Međunarodni centar za mir, Sarajevo, 1996.) / Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику, XXXIX/2, Нови Сад : Матица српска,
1996, 262–266. (приказ)
151. Први (дво)број часописа ’Српски језик’ (Српски језик, I/1–2, Београд, 1996.)
/Ријеч, II/1–2, Никшић, 1996, 136–140 ; прештампано у: Књижевност и
језик, XIVL/3–4, Београд, 1996, 165–169. (приказ)
152. Лингвостилистичка анализа стихова (Милосав Ж. Чаркић, Фоностилистика
стиха, Научна књига, Београд, 1995.) / Просвјетни рад, бр. 15–16,
Подгорица, октобар 1996, 19. (приказ)
153. Насиље над језиком / Политика, Београд, 1. 10. 1996, 16. (интервју)
154. Распродаја српскога језика / Политика експрес, Београд, 18. 10. 1996, 5.
(интервју)
155. Српски као хрватски и босански / Политика експрес, Београд, 19.10.1996, 5.
(интервју)
156. Нова алхемија / Политика експрес, Београд, 20. 10. 1996, 6. (интервју)
1997.
157. У одбрану језика српскога / Београд : Требник, 1997, 245 стр.
158. Паратаксичке и хипотаксичке односне реченице /Зборник Матице српске за фи-
лологију и лингвистику, књ. XL/1, Нови Сад : Матица српска, 1997, 49–61.
159. Експективне зависне реченице / Српски језик, II/1–2, Београд, 1997, 19–30.
160. Дистрибуција и правила употребе партикула И и НИ у српском књижевном
језику / Наш језик, XXXVII/1–2, Београд, 1997, 7–25.
161. О типовима нагомилавања везника /Зборник Матице српске за филологију и
лингвистику, књ. XL/2, Нови Сад : Матица српска, 1997, 159–169.
162. О граматичкој и стилистичкој ТМЕЗИ / Књижевност и језик, XLV/2–3,
Београд, 1997, 19–31.
163. Методички приступ хијерархизације критеријума у настави језика / Наша
школа, 3–4, Бањалука, 1997, 438–447.
164. Актуелне странпутице српске језичке политике / Актуелности, I/1, Бања
Лука, 1997, 85–89.
27
165. Програм черечења Вуков(ск)ог језика / Актуелности, I/3, Бања Лука, 1997,
27–33.
166. Колебања при употреби двоструке негације / Трећи лингвистички скуп
’Бошковићеви дани’, Подгорица : ЦАНУ, књ. 42, Одјељење умјетности ,
књ. 14, 1997, 57–72.
167. Антиптозе у поезији Николе I Петровића Његоша / Културна, научна и књи-
жевна манифестацаија „Дани Марка Миљанова 1996”, књ. III, Подгорица :
Културно–просвјетна заједница Подгорице, 1997, 121–135.
168. Фоностилематика репрезентолошких дискурса Стевана Сремца / Књижевно
дело Стевана Сремца – ново читање, Ниш : Филозофски факултет, 1997,
109–125.
169. The Serbian Language at the End of the Twentieth Century / Language and
Literature at the of XX century, ed. V. Sekulić, Podgorica : Literary and Cultural
Association Montenegro–Canada and Institute for Foreign Languages
University of Montenegro, Podgorica, 1997, 33–42.
170. На путевима (до) лингвистичке науке / Језичке мене и живот речи, ред.
Михаило Шћепановић, Петничке свеске 40 : Огледи из лингвистике,
Ваљево : Истраживачка станица Петница, Ваљево, 1997, 6–9.
171. Ново читање Достојевског (Љубомир Радуловић, Достојевски у настави и на-
уци, Култура, Београд, 1996.) / Просвјетни рад, бр. 7–8, Подгорица, мај
1997, 18.
172. Чудесна ријека у љепоти језика / поговор 3. издању романа „Ја – Тара” Мироја
Вуковића / Подгорица : УНИРЕКС, 1997, 169–174.
173. Повратак изворности Вуковог језика / Нишке новине, додатак : Култура–
уметност–наука, Ниш, 20–21. 9. 1997, 1. (интервју)
174. Егзорбитантна опскурност (поводом ʽНенаучне критике’ Војислава
Никчевића) /Ријеч, III/1, Никшић, 1997, 94–97. (научна критика)
1998.
175. Синтакса сложене реченице у српском језику / Београд : Рашка школа, Србиње :
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, 1998, 330 стр.
176. Стилске фигуре и књижевни текст / Београд : Требник, 1998, 210 стр.
177. Слово о српском језику / Београд : Фонд истине о Србима, 1998, 73. (коаутор)
178. Основни језички типови метафоре / Српски језик, III/1–2, Београд, 1998,
161–179.
179. Парцијална негација у савременом српском језику / Радови Филозофског фа-
култета у Српском Сарајеву, бр. I/1, Пале, 1998, 45–56.
180. Нови почетак или раскришће србистике / Србистика, I/1–2, Приштина, 1998,
77–88.
181. Сложена реченица с контрастном зависном клаузом / Зборник радова
Филозофског факултета у Нишу, Серија : Српски језик и књижевност, бр.
VI, Ниш, 1998, 213–222.
182. Ексцептивне и ексклузивне конструкције / Радови Филозофског факултета
Универзитета у Бањој Луци, I/1, Бањалука, 1998, 13–33.
183. Диференцијација партикула и хомоформних (дијелова) везника / Научни
састанак слависта у Вукове дане, књ. 27/2, Београд : МСЦ, 1998, 215–229.
184. Хипотипозе у малим пјесмама Његошевим / Културна, научна и књижев-
на манифестација „Дани Марка Миљанова 1997”, Зборник радова IV,
Подгорица : Културно–просвјетна заједница Подгорице, 1998, 118–132.
185. Српски језик на крају 20. вијека / Календар „Просвјета” 1998–1999, Србиње :
Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, 1998, 187–193.
28
186. Најкраћа граматика српскохрватског језика (Snježana Kordić, Serbo–Croatian,
LINCOM Europa, Languages of the World, Materials 148, Munchen –
Newcastle, 1997. 71. str.) / Зборник Матице српске за филологију и линг-
вистику, XLI/1, Нови Сад : Матица српска, 1998, 201–206. (приказ)
187. Прича о причи у причи / поговор књизи „Рам за причу о Јакову” Мироја
Вуковића / Крагујевац : Кантакузин ; Београд : Рашка школа, 1998,
145–151.
188. Ко и зашто черечи српски језик / Илустрована политика, Београд, 10. 10.
1998, 18–19. (полемика, коаутор)
189. Одбрана српског филолошког програма / Народне новине, Ниш, 7–8. 3. 1998.
додатак: „Култура–уметност–наука”, бр. 26, 7. (интервју)
190. Раскид с подаништвом „српске језичке науке” / Демократија, Београд, 17. 9.
1998, 9. (полемика, коаутор)
191. Србље је чувало илирски језик / Демократија, Београд, 18. 9. 1998, 8. (поле-
мика, коаутор)
192. Крлежа је писао на српском језику / Глас јавности, Београд, 18. 9. 1998, 12–13.
(интервју)
193. Крлежа је хрватски писац српскога језика / Глас јавности, Београд, 25. 9.
1998, 12–13. (полемика)
194. Ја о глави, а Ви о репу / Глас јавности, Београд, 1. 10. 1998, 12. (полемика)
1999.
195. У одбрану језика српскога – и даље (са Словом о српскоме језику) / Београд:
Требник, 1999, 414 стр.
196. Метонимија и синегдоха / Српски језик, IV/1–2, Београд, 1999, 171–202.
197. Србистика и статус тзв. босанског језика / Србистика, II/1–2, Приштина, 1999,
199–218.
198. Антономазија као стилска фигура / Рашка, бр. 33, Рашка, 1999, 154–164.
199. Стилистички аспект граматичких категорија / Научни састанак слависта у
Вукове дане, књ. 28/2, Београд : МСЦ, 1999, 51–63.
200. Истина о хрватском (не)пријатељству према Србима / предговор књизи: Лазо
М. Костић, „Вековна раздвојеност Срба и Хрвата”, Нови Сад : Добрица
књига, 1999, 7–11.
201. Семиолошки у стилистику (Радоје Симић, Општа стилистика, Научно
друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд, 1998, 314
стр.) / Српски језик, IV/1–2, Београд, 1999, 865–869. (приказ)
202. Противници ’Слова’ су против Вука / Илустрована политика, бр. 2092,
Београд, 1999, 31. (полемика, коаутор)
203. Да ли је ћирилица српска а латиница хрватска: Ђурић проводи хрватски линг-
вистички програм / Глас недеље, Београд, 3. 3. 1999, 13–14. (полемика)
204. Слово о слову / Слово–логос, гласноговорник студентске части, бр. Б, Ниш,
фебруар 1999, 45.
2000.
205. Стилистика и граматика стилских фигура / III допуњено и измијењено из-
дање / Крагујевац : Кантакузин, 2000, 390 стр.
206. Белићеви погледи на стилистику / Српски језик, V/1–2, Београд, 2000,
127–143.
29
207. Експлетивна негација у једном типу ексцептивних реченица / Радови
Филозофског факултета, Књ. II, Српско Сарајево, 2000, 9–24.
208. Множење негација између клауза зависносложених реченица / Радови
Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, бр. 3, Бања Лука,
2000, 9–28.
209. ’Слово о српском језику’ као српски национални филолошки програм /
Прилози настави српског језика и књижевности, I/1–2, Бања Лука, 2000,
15–22.
210. Шта је то и куда иде српски језик / Рашка, бр. 34–35, Рашка, 2000, 29–46.
211. Србистика и статус такозваног босанског језика / Рашка, бр. 34–35, Рашка,
2000, 55–68. (текст прештампан из: Србистика, II/1–2, Приштина, 1999,
199–218).
212. Конкуренција простих независних везника и везника са обавезним конкре-
тизатором у српскоме језику / Научни састанак слависта у Вукове дане,
29/1, Београд : МСЦ, 2000, 97–111.
213. Значај елемената ’граматике друштвеног статуса’ у Андрићевом обликовању
Зимоњићевог и Омерпашиног лика / Српска проза данас : Богдан, Стеван
и Петар Зимоњић – живот и дјело, Билећа ; Гацко : СКПД „Просвјета”,
2000, 294–307.
214. Варијанте српског језика / Српска проза данас : Богдан, Стеван и Петар
Зимоњић – живот и дјело, Билећа ; Гацко : СКПД „Просвјета”, 2000,
158–161.
215. Вриједно лексиколошко дјело (Стана Ристић и Милана Радић Дугоњић, Реч.
Смисао. Сазнање, Монографије Филолошког факултета Београдског уни-
верзитета, књ. 88, Београд, 1999. 276 стр.) / Просвјетни рад, бр. 11–12,
Подгорица, 12. 9. 2000, 18.
216. Фалсификовање научних чињеницa (одговор на текст ’Ружење српске језич-
ке културе’) / Политика, Београд, 15. 4. 2000, додатак КУН, бр. 53, 26.
(полемика)
217. Повратак корену / Вечерње новости, Београд, 23. 4. 2000, 20. (интервју)
218. У ’Слову о српском језику’ наведено је једино исправно филолошко гле-
диште: хрватски, босански и црногорски су варијанте једног истог – срп-
ског књижевног језика / Независне новине, Бања Лука, бр. 209, 29. 3. 2000,
41–43. (интервју)
2001.
219. Предавања проф. др Милоша Ковачевића одржана у Лондону 2000. и 2001. г.
поводом славе Фонда „Лаза Костић” на дан Света Три Јерарха / Lectures by
Professor Miloš Kovačević Ph.D. delivered in London in the years 2000 and 2001
on the occasionm of the Feast of the Three Great Hierarchs / London : The Laza
Kostić Fund, Birminghem : Lazarica Press, 2001, 167 str. (паралелан текст на
српском и енглеском језику).
220. Српски језик и култура изражавања за пети разред основне школе / М.
Ковачевић, Б. Савић / Српско Сарајево : Завод за уџбенике и наставна
средства, 2001, 192. стр.
221. Српски језик и култура изражавања за шести разред основне школе / М.
222. Српски језик и култура изражавања за седми разред основне школе / М.
30
223. Српски језик и култура изражавања за осми разред основне школе / М.
224. Таутологија и плеоназам / Српски језик, VI/1–2, Београд, 2001, 145–166.
225. Перифрастичка компарација у српском књижевном језику / Зборник за срп-
ски језик, књижевност и умјетности, књ. I/1, Бања Лука : Матица српска
Републике Српске, 2001, 31–58.
226. Критеријуми и начини морфолошког описа именица у граматикама српско-
га језика / Прилози настави српског језика и књижевности, II/1–2, Бања
Лука, 2001, 19–36.
227. The Welcome Given to Serbian Folk-Poetry in World Literature and Music (I) /
Serbian literary Magazin, no. 5/6–2000; 1/2, 2001, Beograd, 115–142.
228. The Welcome Given to Serbian Folk-Poetry in World Literature and Music (II) /
Serbian literary Magazin, no. 3–6, Beograd, 2001, 35–53.
229. Један или три језика / Језик и демократизација, Сарајево: Институт за језик,
2001, 33–44.
230. Србистика и свјетска лингвистичка струјања на почетку миленијума /
Филозофско-филолошке науке на почетку 21. вијека: зборник радова са
Научног скупа, књ. 2, Бања Лука : Универзитет у Бањој Луци, Филозофски
факултет Бања Лука, 2001, 159–172.
231. Српски језик у заносима и неспокојима Лазе Костића / Књижевне новине,
Београд, LII/1031, 1–15. априла 2001, 8–9. и 18.
232. Пут од бесмисла до смисла кроз пустопоље мозга / предговор књизи : Милун
Р. Осмајић, „Расцјеп међу боговима” / Цетиње : Обод, 2001, 11–27.
233. Синтаксичке новости из Хрватске (Иво Прањковић, Друга хрватска складња,
Хрватска свеучилишна наклада, Загреб, 2001, 179. стр) / Српски језик,
VI/1–2, Београд, 2001, 603–612. (приказ)
234. Товари лингвистичких несувислости (Војислав П. Никчевић, Црногорска
граматика, ДАНУ, Подгорица, 2001, 586 стр) / Српски језик, VI/1–2,
Београд, 2001, 621–642. (критички приказ)
2002.
235. Синтаксичка негација у српскоме језику / Ниш : Издавачка делатност
Универзитета у Нишу, 2002, 187 стр.
236. Српски језик и култура изражавања за четврти разред основне школе / М.
Ковачевић, Д. Тешановић / Српско Сарајево : Завод за уџбенике и настав-
на средства, 2002, 104 стр.
Ковачевић, Б. Савић / друго издање, Српско Сарајево : Завод за уџбенике
и наставна средства, 2002. 192 стр.
Ковачевић, Б. Савић / 2. издање, Српско Сарајево : Завод за уџбенике и
наставна средства, 2002, 168 стр.
и наставна средства, 2002, 208 стр.
241. Партикуларна негација у српскоме језику / Српски језик, VII/1–2, 2002,
157–186.
31
242. Пропорционалне у систему поредбених конструкција са значењем једнакос-
ти / Гласник Oдјељења умјетности ЦАНУ, књ. 20, Подгорица, 2002, 53–86.
243. Негација у функцији исказивања силазне компарације / Зборник за српски
језик, књижевност и умјетности, књ. II/1, Јавна установа, Бања Лука :
Књижевна задруга Републике Српске, 2002, 67–90.
245. Богдан Поповић – оснивач научне стилистике код Срба / Крајина, I/4, Бања
Лука, 2002, 61–79. (прештампано из: Књижевност и историја II, Ниш,
1996, 79–93.)
246. О једном експресивном типу сложене реченице с временским значењем у
наративном дискурсу / Научни састанак слависта у Вукове дане, бр. 32/1,
Београд : МСЦ, 2004, 115–130.
247. Стевановићеве синтаксичке анализе / Живот и дјело академика Михаила
Стевановића, књ. 59/21, Подгорица : ЦАНУ, 2002, 85–95.
248. Актуелност Стојановићеве академске бесједе / Љубомир Стојановић – жи-
вот и дело : зборник радова са Научног скупа, Ужице : Универзитет у
Крагујевцу, Учитељски факултет Ужице, 2002, 137–150. (прештампано и
у: Књижевне новине, Београд, LIV/1057, 1–15. мај 2002, 1, 14. и 15.)
249. Манипулације о српскоме језику, или: Несагласност научних и стварносних
чињеница о српскоме језику / Наука и наша друштвена стварност : збор-
ник радова са Научног скупа, књ. 3/1 , Бања Лука : Филозофски факултет
у Бањој Луци, 2002, 35–56.
250. Петар Милосављевић о Вуков(ск)ој и Јагићев(ск)ој филолошкој парадигми /
Дело Петра Милосављевића и србистика: зборник радова са Научног ску-
па, Косовска Митровица : Филозофски факултет Косовска Митровица,
2002, 245–254.
251. Српска филолошка посла у корист властите штете – ИЛИ : И српска књи-
жевност у потрази за собом / Дело Петра Милосављевића и србистика:
зборник радова са Научног скупа, Косовска Митровица : Филозофски фа-
култет Косовска Митровица, 2002, 125–132. (прештампано из: У одбрану
језика српскога, Београд : Требник, 1997, 52–63.
252. О Слову о српском језику / Дело Петра Милосављевића и србистика: збор-
ник радова са Научног скупа, Косовска Митровица: Филозофски факул-
тет Косовска Митровица, 2002, 171. (прештампан део из рада: Шта је то и
куда иде српски језик / Рашка, бр. 34–35, Рашка, 2002, 29–46.)
253. Добар уџбеник стилистике (Марина Катнић Бакаршић, Стилистика, Научна
и универзитетска књига, Сарајево, 2001, 388. стр) / Српски језик, VII/1–2,
2002, 521–527. (приказ)
254. Граматика која то није (Војислав П. Никчевић, Црногорска граматика,
ДАНУ, Подгорица, 2001, 586. стр) / Исследования по славянским языкам,
бр. 7, Корейская ассоциация славистов, Сеул, 2002, 457–487. (коаутор,
критички приказ)
255. Расрбљавање српскога језика / Глас српски, Бања Лука, 19. 9. 2002, 16.
256. Јачање националне свијести / Глас српски, Бања Лука, 20. 9. 2002, 14.
257. Враћање Вуковим завјетима / Глас српски, Бања Лука, 4. фебруара, 2002, 11.
258. За Србе није босански / Глас српски, Бања Лука, 11–12. 5. 2002, 8.
259. Један или три језика? / Ослобођење, LIX/480, Српско Сарајево, 6. фебруара
2002, 12. (интревју)
260. Уништавање малих језика / Побједа, Подгорица, 8. 6. 2002, 8. (интервју)
261. О језику се мора нешто и знати / Побједа, Подгорица, 30. 6. 2002, 21.
(полемика).
32
2003.
262. Српски језик и српски језици / Београд: СКЗ, БИГЗ, 2003, 238 стр.
263. Граматичке и стилистичке теме / Бања Лука: Књижевна задруга, 2003, 300
стр.
264. Српски језик и култура изражавања за девети разред основне школе / М.
наставна средства, 2003. 192 стр.
Ковачевић, Б. Савић / прво издање, Српско Сарајево : Завод за уџбенике и
Ковачевић, Д. Тешановић / 1. издање, Српско Сарајево : Завод за уџбенике
269. Око питања транспортовања негације у српскоме језику / Српски језик,
VIII/1–2, Београд, 2003, 231–250.
270. Типичне грешке при употреби негације у савременом српском књижевном
језику / Књижевност и језик, L/4, Београд, 2003, 355–377.
271. Језик и лингвистички дудуци / Свевиђе, лист Епархије будимљанско-ник-
шићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве, Тематски број
„Језик и памћење”, бр. 7, Беране, април 2003, 55–57.
272. Актуелност Стојановићеве академске бесједе / Свевиђе, лист Епархије бу-
димљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и живот
цркве, тематски број „Језик и памћење”., бр. 7, Беране, април 2003, 57–65.
(текст прештампан из: Љубомир Стојановић – живот и дело: зборник ра-
дова са Научног скупа, Ужице : Учитељски факултет, 2002, 137–150.
273. О терминолошким проблемима анализе зависносложених реченица у ос-
новној школи / Радови Филозофског факулетета Универзитета у Српском
Сарајеву, V, Пале, 2003, 215–220.
274. Завршна обрада синонимије у основној школи / Радови Филозофског факу-
летета Универзитета у Српском Сарајеву, V, Пале, 2003, 221–226.
275. Пропорционалне конструкције у савременом српском језику / Научни саста-
нак слависта у Вукове дане, бр. 31/1, Београд : МСЦ, 2003, 45–60.
276. Србистика на почетку 21. вијека / Универзитетска настава на почетку 21.
вијека: зборник радова са Научног скупа, Бијељина : Педагошки факул-
тет у Бијељини, 2003, 45–70.
277. Конструкције са лексемама ЗАМАЛО и УМАЛО и њихов нормативни ста-
тус / Пети лингвистички скуп „Бошковићеви дани”, Подгорица : ЦАНУ,
Научни скупови, књ. 61, Одјељење умјетности, књ. 22, 2003, 37–56.
278. Програмски ставови ’Просвјете’ о српском језику и писму / Српска проза да-
нас – Сто година Просвјете и њених знаменитих личности : зборник радо-
ва, Билећа; Гацко : СПКД „Просвјета”, 2003, 297–315.
279. Интерференција лингвистичких, математичких, логичких и реторичких
критеријума у анализи негације / Јединство наука данас: интердисци-
плинарни приступ сазнању, књ. 4/1, Бања Лука : Филозофски факултет у
Бањој Луци, 2003, 81–114.
33
280. Суверени владар језика / поговор књизи Пивска крвава бајка Милорада Р.
Блечића / Смедерево : ИП Арка, 2003, 81–85.
281. Трагање за видљивом а неспознатом истином / поговор књизи С обе стра-
не љубави Вишње Крстајић Стојановић / Београд : Чигоја штампа, 2003,
641–648.
282. На путевима стилистике и књижевности / На путевима стилистике и књи-
жевности, зборник радова ученика Бањалучке гимназије, Бања Лука :
Глас српски, 2003,н208–209. (рецензија)
283. Најновија синтакса српскога језика (Радоје Симић, Јелена Јовановић, Српска
синтакса I—II, 1424 стр. и Српска синтакса III—IV, 1650 стр, Београд :
Филолошки факултет у Београду, Научно друштво за неговање и про-
учавање српског језика; Никшић : Филозофски факултет; Подгорица :
Универзитет Црне Горе; Никшић : Јасен, 2002) / Српски језик, VIII/1–2,
Београд, 2003, 687–693. (приказ)
284. О ’црногорском језику’ / Рајо Војиновић, Српски пишем и зборим. Разговори
о језику Црногораца / Подгорица : Културни центар „Свети Сава”; Нова
Пазова : Бонарт, 2003, 43–54. (интервју)
285. Свеобухватне лингвистичке анализе (Сњежана Кордић, Ријечи на граници
пунозначности, Хрватска свеучилишна наклада, Загреб, 2002, 227. стр) /
Словеса, III, број. 5–6, Бањалука, 2003, 233–239. (приказ).
286. Српски језик је и заобилазно српски / Књижевне новине, Београд, 15. 4 – 15.
6. 2003, 1–2.
287. Зашто шија а не врат / Глас српски, Бања Лука, 14. 2. 2003, 12.
288. Од српског праве пет језика / Вечерње новости, Београд, 22. 2. 2003, 4;
(прештампано и у: Значења, XIX/46, Добој, 2003, 211–214.)
289. Политика загадила језик / Глас српски, Бања Лука, 22–23. 2. 2003, додатак:
„Глас плус”, 2. (интервју)
290. Бошњачки је – српски / Вечерње новости, Београд, 1. 3. 2003, 4. (интервју)
291. Ово је држава црног Србина / Народне новине, Ниш,1–2. 11. 2003, 13.
(интервју)
292. Привидна вишејезичност / Глас Српске, Бањалука, 12. 11. 2003, 13. (интервју)
293. Као и народ, наш језик се множи дијељењем / Ново Ослобођење, Српско
Сарајево, 11. 11. 2003, 19. (интервју)
294. Расадници некултуре / Глас Српске, Бањалука, 24. 11. 2003, 16.
2004.
295. Огледи о синтаксичкој негацији / Српско Сарајево : Завод за уџбеникеи на-
ставна средства, 2004, 288 стр.
Ковачевић, Д. Тешановић / 2. издање, Српско Сарајево : Завод за уџбенике
34
300. Српски језик и култура изражавања за девети разред основне школе / М.
301. Типови конструкција с експлетивном негацијом у савременом српском
језику / Die Welt der Slaven. Sammelbände. Germano-Slavistische Beiträge.
Fеstschrift für Peter Rehder zum 65. Geburtstag, München: Verlag Otto
Sagner, 2004, 121–135.
302. Типови конструкција са множењем негација у српском језику / Гласник
Одјељења умјетности ЦАНУ, бр. 22, Подгорица, 2004, 53–89.
303. Србистика и статус такозваног босанског језика / Залог, лист удружења књи-
жевника Српске, год. I, бр. 1, Бања Лука, 2004, 79. (преузет истоимени, а
скраћен текст, из: Србистика, II/1–2, Приштина, 1999, 199–218).
304. Типови конструкција с премјештањем негације у српском језику / Радови
Филозофског факултета Универзитета у Бањој Луци, VII, Бања Лука,
2004, 59–88.
305. Са нестанком српског језика нестаће и идентитет Срба у Црној Гори /
Свевиђе, лист Епархије будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћан-
ску културу и живот цркве, бр. 19/2, Одбрана српског језика, Беране,
2004, 101–105.
306. Писмо подршке никшићким професорима и ученицима / Свевиђе, лист
Епархије будимљанско-никшићке за вјеронауку, хришћанску културу и
живот цркве, бр. 19/2, Одбрана српског језика, Беране, 2004, 115.
307. Компатибилност партикула и типова предиката / Традиција и савременост,
Научни скупови, књ. 5/1, Бања Лука : Филозофски факултет у Бањој Луци,
2004, 59–79.
308. Стилистичке анализе Јована Вуковића / Живот и дјело академика Јована
Вуковића: зборник радова са Научног скупа, Подгорица, 2004, 48–66.
309. Говор Херцеговине као основа српског књижевног језика / Српска проза да-
нас – Културна и духовна историја Херцеговине : зборник радова, при-
ређивач Никола Асановић, Билећа; Гацко : Српско културно и просвјетно
друштво „Просвјета”, 2004, 392–407.
310. Статус писма у уставима и законима о језику и писму у српским земљама /
Како решити питање писма у новом правопису српског језика и школ-
ству, Нови Сад : Ћирилица, 2004, 20–24.
311. Милов стаљинистички однос према језику / Нова Зора, I/3–4, Билећа–Гацко,
2004, 130–132.
312. Постаје ли српски језик све мање српски / предговор књизи Рада Дакића,
Незавршена књига о речима / Београд : Просвета, 2004, 5–12.
313. Обмане и заблуде бранитеља страних ријечи / поговор књизи Мила Медића,
Обмане и заблуде бранитеља страних ријечи / Београд : Српска књига,
2004, 173–177.
314. Hommage војводи Лазару Сочици / поговор књизи Милорада Р. Блечића
Војвода Лазар Сочица у делима знаменитих писаца / Београд : Клуб НТ,
2004, 160–166.
315. Драгоцен прилог двојезичној лексикографији (Божинка Петронијевић,
Немачко–српско–хрватска лексикографија прве половине XX века
(Културно-историјски трансфер), Београд : Филолошки факултет у
Београду и Научно друштво за неговање и проучавање српског језика,
2002, 287 стр) / Српски језик, IX/1–2, Београд, 2004, 671–674.
316. На Вуковим стазама (Билтен Огранка Вукове задужбине у Гајдобри, бр.1,
Гајдобра, 2004, 128 стр) / Нова Зора, I/3–4, Билећа–Гацко, 2004, 130–132.
(приказ)
35
317. Са трибине у Никшићу / Распеће језика српскога, Актив наставника српског
језика и књижевности из Никшића, Никшић, новембар 2004, 9.
318. Хрвати су намјерно узели српски штокавски језик јер су тиме почели пола-
гати право на српске територије и баштину / Ново Ослобођење, Српско
Сарајево, LXI/593, 13. 4. 2004, 24 (интервју)
319. Чакавски је изворни хрватски језик / Ново Ослобођење, Српско Сарајево,
LXI/594/20, 4. 2004, 31 (интервју)
320. И латиница је српска / Вечерње новости, Београд, 26. 03. 2004, 26. (интервју);
прештампано и у: Душан Станковић, Тамни кругови, Београд : Народна
књига, 2004, 135–139.
321. Бјежанија – њихова суданија / Глас Српске, Бањалука, 8. 4. 2004, 13. (интервју)
322. Причај много, кажи мало / Глас Српске, Бањалука, 10/327, 17. 3. 2004, 5.
323. Сами себе затиремо / Глас Српске, Бањалука, 10/325, 15. 3. 2004, 4.
324. Језички мерхамет / Вечерње новости, Београд, 16. 5. 2004, 8.
325. Владу треба тужити /Глас Српске, Бањалука, 5–6, 6. 2004, 5.
326. Због ’матерњег’ свијет се смије Бацковићу / Дан, Подгорица, 4. 10. 2004, 32–
33. (интервју)
327. У памет се, Срби! / Глас Српске, Бања Лука, 18. 10. 2004, 2. (интервју).
328. Опасно обезимењавање српског језика / Војвођански дани, бр. 41,Суботица,
13. 10. 2004, 9–11. (интервју)
329. Провидан трик / Вечерње новости, Београд, 12. 12. 2004, 19. (интервју)
330. Српски филолози спроводе хрватски програм / Интернационал, Београд, 14.
12. 2004, 8. (интервју)
2005.
331. Против неистина о српскоме језику / Источно Сарајево : Српско просвјетно
и културно друштво „Просвјета”, Просвјетино књижевно коло, 6, књ. 16,
2005, 178 стр.
332. Пунозначна и копулативна употреба глагола БИТИ / Српски језик, X/1–2,
Београд, 2005, 211–233.
333. Палиндром и с њим повезане стилске фигуре / Радови Филозофског факул-
тета, VI–VII, Пале, 2004–2005, 199–208.
334. Отворена питања конструкција с везником БИЛО / Научни састанак славис-
та у Вукове дане, бр. 34/1, Београд : МСЦ, 2005, 125–140.
335. Значај Првог српског устанка за Вукову реформу српскога језика / Ћоровићеви
сусрети 2004, Српска проза данас, Научни скуп : Одјеци Првог српског
устанка у Херцеговини, Билећа; Гацко : СПКД „Просвјета”, 2005, 421–429.
336. Апострофа и инвокација у поезији Алексе Шантића / Научни скуп : Шантић
– 80 година послије, Невесиње : СПКД „Просвјета”, 2005, 88–106.
337. Ватиканска исходишта хрватског својатања српскога језика / Унија : поли-
тика Римокатоличке цркве према православним Словенима, приредио
Зоран Милошевић, Београд : Институт за политичке студије, 2005, 51–77.
338. Конструкције с предлошким изразом СА СВЕ – новинарски новитет савре-
меног српског језика” / Шести лингвистички скуп „Бошковићеви дани”,
Подгорица : ЦАНУ, Научни скупови, књ.75, Одјељење умјетности, књ. 23,
2005, 125–138.
339. Међуоднос српскога језика и писма / Срби губе своје писмо, излагања са
симпозијума „Данашњи положај писма српскога језика и како (са)чува-
ти ћирилицу у српском народу и његовом језику”, Нови Сад : Ћирилица,
2005, 51–58.
36
340. Творенице с префиксом ДЕ(З)- у савременом српском језику / Наука и обра-
зовање, Бања Лука : Филозофски факултет у Бањалуци, Научни скупови,
књ. 6, том 1, 2005, 153–175.
341. Лингвистички аспекти Дејтонског споразума / Република Српска – десет
година Дејтонског мировног споразума, Бања Лука : Академија наука
и умјетности Републике Српске, Научни скупови, књ. VIII, Одјељење
друштвених наука, књ. 15, 2005, 437–446.
342. O Братићевом стилу и језику / Вишеградска стаза, бр. 4, Вишеград, 2005,
149–178.
343. Палиндромне вратоломије Недељка Бабића / предговор књизи Коловр(а)т
Недељка Бабића / Источно Сарајево : Завод за уџбенике и наставна сред-
ства, 2005, 3–13.
344. О поезији Даре Секулић (Дара Секулић, Лицем према сину) / Источно Сарајево :
Завод за уџбенике и наставна средства, 2005, 91–94. (извод из рецензије).
345. Милов стаљинистички однос према језику / Распеће језика српскога, бр. 3,
Никшић, 2005, 52–53. (прештампан текст из: Нова Зора, I/3–4, Билећа–
Гацко, 2004, 130–132.).
346. Тотални граматички промашај (Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава
Ружић, Срето Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић, Синтакса
савременога српског језика: проста реченица, у редакцији Милке Ивић,
Институт за српски језик САНУ, Београдска књига, Београд, Матица срп-
ска, Нови Сад, 2005, 1165 стр) / Српски језик, X/1–2, Београд, 2005, 781–
823. (научна критика)
347. За незаборав устанка (Mиодраг Матицки, Читанка Првог српског устанка,
Чигоја штампа, Београд, 2004, 378 стр) / Нова Зора, бр. 7, Билећа; Гацко,
2005, 265–268. (приказ)
348. Врло значајна и потребна књига (Књижевне теорије XX века, уредник др
Милосав Шутић, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2004, 509
стр) / Нова Зора, бр. 5, Билећа–Гацко, 2005, 272–276. (приказ)
349. Награда без покрића / НИН, Београд, 22. 12. 2005, 46–47. (реаговање и
критика).
350. Ђубриште од језика / Глас Српске, Бањалука, 10–11. 1. 2005, 5.
351. Свједочење о незнању / Глас Српске, Бањалука, 28. 1. 2005, 19. (полемика)
352. Бранитељи истине о српском језику / Распеће језика српскога, бр. 2, Актив про-
фесора и наставника српског језика и књижевности, Никшић, 2005, 12–13.
353. Босанска шија / Вечерње новости, Београд, 17. 2. 2005, 2.
354. Говор Вукових Срба / Политика, Београд, 11. 3. 2005, 17. (интервју; прештам-
пано у књизи: Зоран Хр. Радисављевић, Водени цвет, Београд : Чигоја
штампа, 2005, 198–203).
355. У корист своје штете / Политика, Београд, 12. 3. 2005, 17. (интервју; прештам-
пано и у књизи: Зоран Хр. Радисављевић, Водени цвет, Београд : Чигоја
штампа, 2005, 198–203).
356. Српски филолошки програм / Геополитика, лист за политичка и друштвена
питања, геополитичка и стратешка истраживања, бр. 16, Београд, 29. ап-
рил 2005, 32–33. (интервју)
357. Истина окренута наглавачке / Политика, Београд, 4. 6. 2005, додатак
„Култура, уметност, наука”, XLVII/8, стр. 2. (текст прештампан у часопи-
су Нова Зора, бр. 6, Билећа–Гацко, 2005, 63–66; као и у часопису: Школски
час српског језика и књижевности, бр. 3–4, Београд, 2005, 119–122).
358. Повратак на немогуће / Вечерње новости, Београд, 5. 6. 2005, 18.
359. Читав низ грешака (Предраг Пипер, Ивана Антонић, Владислава Ружић, Срето
Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић, Синтакса савременог српс-
ког језика: Проста реченица, Београдска књига, Институт за српски језик
37
САНУ, Матица српска, Београд, Нови Сад, 2005) / Политика, Београд, 8.
10. 2005, додатак „Култура, уметност, наука”, XLVII/26, 2. (критика).
360. Грешке као научни допринос / Политика, Београд, 22. 10. 2005, додатак
„Култура, уметност, наука”, XLVII, бр. 28, 4. (полемика).
361. Перјанице и шепртље српског језика / Глас Српске, Бањалука, 3–4. 12. 2005,
додатак Глас Плус, 2 (интервју)
362. Бјежање од српског језика / Глас Српске, Бањалука, 24–25. 12. 2005, 18. (реа-
говање и критика)
2006.
363. Списи о стилу и језику / Бања Лука : Књижевна задруга, 2006, 387 стр.
364. О стилу и језику Радослава Братића / Летопис Матице српске, књ. 478, св.
1–2, Нови Сад, 2006, 122–147.
365. Лаза Костић – о женама / Крајина, часопис за књижевност и културу, V/20,
Бања Лука, 2006, 64–94.
366. Типови еуфемизације табуизираних садржаја / Радови Филозофског факул-
тета, VIII, Пале, 2006, 49–72.
367. О типовима и стилским особинама дисфемизама и еуфемизама / Годишњак
за српски језик и књижевност, XX/8, Ниш : Филозофски факултет у Нишу,
2006, 193–227.
368. Српски као већински и мањински језик у Србији / Узданица, III/1–2, Јагодина
: Учитељски факултет, 2006, 9–15; прештампано и у: Српско питање и
србистика / Србистика, ванредни број, приредио Петар Милосављевић,
Бачка Паланка, Ваљево, 2007, 263–269.)
369. Угроженост српског језика и писма у БиХ / Српска вила, бр. 24, Бијељина,
2006, 17–24.
370. О једној специфичној синтаксичко-семантичкој употреби лексеме ТО /
Научни састанак слависта у Вукове дане, бр. 35/1, Београд : МСЦ, 2006,
103–113.
371. Стилске доминанте у Божовићевој причи ’Први пут у Новом Пазару’ / Језик и
стил Григорија Божовића, Косовска Митровица : Филозофски факултет,
2006, 77–92.
372. Херцеговина и нова српска топономастика на крају 20. и почетку 21. вијека /
Ћоровићеви сусрети: Српска проза данас и Научни скуп: Херцеговина и
српски језик у историографским и књижевним дјелима, Билећа–Гацко :
СКПД „Просвјета”, 2006, 274–282.
373. Одбрана српскога језика (Тихомир Петровић, Реторика) / Сомбор : Учитељски
факултет у Сомбору, Златна грана, 2006, 270–274.
374. ’Просвјетин’ однос према српском језику и писму / Календар „Просвјета”,
Источно Сарајево, 2006, 299–304.
375. Опомене промашене граматике (Мр Слободан Бјелогрлић, Граматика српс-
ког језика за гимназије и средње школа, Требиње : „Графокомерц”, 2005,
320 стр) / Радови Филозофског факултета, VIII, Пале, 2006, 573–590.
(критика)
376. ’Српски језик’ Јаворке Маринковић (Јаворка Маринковић, Српски језик: уџ-
беник за студенте учитељског факултета) / Врање : Учитељски факултет,
2006, 185–186. (извод из рецензије)
377. ’Нова Зора’ промовисана и у Њемачкој / Нова Зора, бр. 10, Билећа–Гацко,
2006, 371–372.
378. Равноправност по сваку цијену / Глас Српске, Бањалука, 13. 2. 2006, 19.
38
379. Граматика пун промашај (Слободан Бјелогрлић, Граматика српскога јези-
ка за гимназије и средње школе, Требиње, Графокомерц, 2005) / Глас
Српске, Бањалука, 3. 3. 2006, 19.
380. Преименовања српскога језика / Политика, Београд, 8. 7. 2006, додатак
„Култура, уметност, наука”, L/13, 3–4.
381. Расрбљавања српскога језика / Српско огледало, бр. 78, Београд, 30. 8. 2006,
2007.
382. Србистичке теме / Крагујевац : ФИЛУМ, 2007, 232 стр.
383. О структурно-семантичким особеностима реторичког питања /Српски језик,
XII/1–2, Београд, 2007, 69–96.
384. Синтакса и семантика прилошких израза / Зборник за српски језик, књижев-
ност и умјетност, књ. VI–VII/3–4, Бања Лука, 2006–2007, 55–98.
385. Степеновање у оквиру суперлатива / Наслеђе, IV/6, Крагујевац : ФИЛУМ,
2007, 9–24.
386. Српски језик између политике и лингвистике / Слово, часопис за српски
језик, књижевност и културу, IV/11, Никшић, 2007, 22–27. (прештрам-
пано у: Велика Србија, новине Српске радикалне странке, год. XVIII, бр.
2782, Подгорица, мај 2007, 20–21.)
387. Креативни рад у настави граматике / Радови Фулозофског факултета, IX/1,
Пале, 2007, 385–389.
388. Вуку противни(ци) данас / Слово, бр. 15–16, Никшић, 2007, 24–39.
389. Преименовања српског језика /Словеса, VI–VII/10–11, Бањалука, 2006–2007,
310–314.
390. Политикина ’културна’ политика / Нова Зора, бр. 14, Билећа; Гацко, 2007,
353–355, (прештампано и у Српско питање и србистика, Србистика, ван-
редни број, зборник радова, 3, приредио Петар Милосављевић, Бачка
Паланка; Ваљево, 2007, 200–202).
391. Лингвистички аспекти Дејтонског споразума / Словеса, VI–VII/10–11,
Бањалука, 2006–2007, 216–228. (прештампан текст из: Република Српска
– десет година Дејтонског мировног споразума, Бања Лука : Академија на-
ука и умјетности Републике Српске, Научни скупови, књ. VIII, Одјељење
друштвених наука, књ. 15, 2005, 437–446; прештампано и у Српско пи-
тање и србистика, Србистика, ванредни број, зборник радова 3, приредио
Петар Милосављевић, Бачка Паланка; Ваљево, 2007, 183–190).,
392. Идентитет српског језика у огледалу лингвистике и политике / Српско пи-
тање и србистика, Србистика, ванредни број, зборник радова, 3, прире-
дио Петар Милосављевић, Бачка Паланка; Ваљево, 2007, 111–123.
393. Источнохерцеговачки дијалекат као једина основа српског књижевног јези-
ка / Календар „Просвјета” 2007, Пале : Српско просвјетно и културно
друштво „Просвјета”, 2007, 315–325.
394. Однос српског и српскохрватског књижевног језика / Српски језик, књижев-
ност, уметност, књ. 1, Српски језик и друштвена кретања, уредник Милош
Ковачевић, Крагујевац : ФИЛУМ, 2007, 51–62.
395. Допринос Светозара Марковића србистичкој теорији и пракси / Допринос
Срба из Босне и Херцеговине науци и култури: зборник радова, књ. 1, Пале :
Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 2007, 29–36.
396. Улога анафоричких и катафоричких замјеничких односа у структури-
сању реченице / Српски као страни језик у теорији и пракси, Београд :
Филолошки факултет, Центар за српски као страни језик, 2007, 145–164.
39
397. Изучавање и његовање српског језика у Републици Српској / Република Српска
– петнаест година постојања и развоја / Бања Лука : АНУРС, Научни скупо-
ви, књ. XII, Одјељење друштвених наука, књ. 18, 2007, 501–512.
398. Прилошки изрази у савременом српском језику / Научни састанак слависта
у Вукове дане, бр. 36/1, Београд : МСЦ, 2007, 67–81.
399. Политички као лингвистички критеријуми идентитета језика / Језик, књи-
жевност, политика, уредник Весна Лопичић, Ниш: Филозофски факул-
тет, 2007, 19–36.
400. Лингвистички доприноси Јована Вуковића / Ћоровићеви сусрети, Српска
проза данас и Научни скуп Допринос Срба из Херцеговине српској ис-
ториографији и култури, приредио Никола Асановић, Билећа; Гацко :
СКПД „Просвјета”, 2007, 312–318.
401. Међуоднос футура I и футура II имперфективних глагола / Шездесет годи-
на Института за српски језик, књ. I, Београд : Институт за српски језик
САНУ, 2007, 299–311.
402. Српски језик и његове варијантe / Српско питање и србистика, Србистика,
ванредни број, зборник радова, 2, приредио Петар Милосављевић, Бачка
Паланка ; Ваљево, 2007, 255–262.
403. Десет година научног скупа у Гацку / Радови Филозофског факултета, IX, књ.
2, Пале, 2007, 533–536. (приказ)
404. Несагласност речи и дела (1) / Правда, Београд, 30. 5. 2007, 20.
405. Несагласност речи и дела (2) / Правда, Београд, 30. 5. 2007, 21.
406. Предубоке ране српског језика / Нација, бр. 11–14, Београд, јануар–април
2007; интернет издање: www.e-nacija.com (интервју)
2008.
407. О деиктичкој употреби имперфекта / Српски језик, XIII/1–2, Београд, 2008,
149–162.
408. Конкурентност двају футура и перфективног презента у савременом срп-
ском језику / Зборник Матице српске за славистику, бр. 73, Нови Сад :
Матица српска, 2008, 195–211.
409. Повампирена Калајева језичка и национална политика у БиХ / Нова Зора, бр.
15–16, Билећа; Гацко, 2007–2008, 77–83.
410. Је ли глаголски облик МОРА увијек глагол / Радови Филозофског факултета,
X/1, Пале, 2008, 35–47.
411. Вуку противни(ци) данас / Нова Зора, бр. 17, Билећа; Гацко, 2008, 87–100.
(прештампано из: Слово, бр. 15–16, Никшић, 2007, 24–39).
412. Сложене реченице с везницима на почетку и зависне и главне клаузе / Научни
састанак слависта у Вукове дане, бр. 37/1, Београд : МСЦ, 2008, 61–74.
413. Значај интензификатора за концесивну интерпретацију синтаксичких једи-
ница / Српски језик, књижевност, уметност, књ. I, Српски језик у (кон)
тексту, уредник Милош Ковачевић, Крагујевац : ФИЛУМ, 2008, 65–84.
414. Срб(окроат)истичке теме Скендера Куленовића / Сто двадесет пет година
високог образовања у Босни и Херцеговини : зборник радова, књ. 2/1,
уредник Милош Ковачевић, Пале : Филозофски факултет Универзитета
у Источном Сарајеву, 2008, 21–30.
415. Експресивне синтагме са суперлативним значењем / Зборник Института за
српски језик САНУ I: посвећено др Драгу Ћупићу поводом 75-годишњице
живота, Београд : Институт за српски језик САНУ, 2008, 243–259.
416. Књижевни језик у Црној Гори између лингвистичких и политичких кри-
теријума / Језичка ситуација у Црној Гори – норма и стандардизација,
40
Научни скупови, књ. 87, Одјељење умјетности, књ. 29, Подгорица : ЦАНУ,
2008, 243–257.
417. Хрватске манипулације са српским језиком / Затирање Срба у Хрватској, при-
редио др Богдан Златар, Београд : ИКП „Никола Пашић”, 2008, 107–126.
418. Од српског праве пет језика / Календар „Просвјета 2008”, Пале : Српско кул-
турно и просвјетно друштво „Просвјета”, 2008, 439–441.
419. Oднос српскога језика и његовог писма према мањинским језицима и њихо-
вим писмима / За језик српскога народа српска ћирилица : једно писмо за
један језик као у целој Европи, Нови Сад : Ћирилица, 2008, 38–47.
420. Мимолошки језичко-стилски поступци у „Вуковој азбуци” Душана Радовића
/ Књижевност за децу у науци и настави, Научни скупови, књ. 3, Јагодина
: Педагошки факултет, 2008, 91–103.
421. О Братићевом стилу и језику (Радослав Братић, Шехерезадин љубавник) /
Билећа; Гацко : Просвјета; Земун : АМД Систем, 2008, 329–362.
422. Потребан и добар лингвистички појмовник (Предраг Новаков, Појмовник
структуралне лингвистике: морфологија и синтакса, Змај, Нови Сад,
2006, 96 стр) / Наслеђе, V/9, Крагујевац, 2008, 191–194. (приказ)
423. Добар уџбеник лексикологије (Рајна Дргићевић, Лексикологија српског јези-
ка, Завод за уџбенике, Београд, 2007, 366 стр) / Српски језик, XIII/1/2,
Београд, 2008, 671–677. (приказ)
424. Критеријуми блиски злу / Фокус, online, БиХ, 25. 2. 2008: Култура (интервју)
425. Српски језик данас / Недељник Дани, бр. 10,Суботица, 9. 4. 2008, 18–19.
(интервју).
426. Српска језичка политика / Успења, бр. 5, Лесковац, јун 2008, 33–34. (интервју).
427. Лингвистички аспекти Дејтонског споразума (I) / Недељник Дани, бр. 19–20,
Суботица, 18. 6. 2008, 24–25; и (II) Недељник Дани, бр. 21–22,Суботица, 2.
7. 2008, 24–25. (прештампано из: Српско питање и србистика, Србистика,
ванредни број, зборник радова, 3, приредио Петар Милосављевић, Бачка
Паланка; Ваљево, 2007, 183–190).
428. Bosanski jezik – fikcija politike / Euro Blic, Banja Luka, 5. 10. 2008, 28–29.
(intervju)
429. Треба чувати ћирилицу / Заборављени, часопис Републичке организације
породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике
Српске, бр. 10, Бања Лука, октобар 2008, 2.
430. Лингвистички преседан: Српски као већински и мањински језик у Србији /
Дани, бр. 41–42, Суботица, 10. 12. 2008, 15–17. (прештампан текст из:
Узданица, III/1–2, Јагодина, 2006, 9–15).
431. Што мање знаш свој језик, брже напредујеш у друштву / Глас Српске, Бања
Лука, 25. 11. 2008, (интервју)
432. Снага је у уједињењу / М. Ковачевић, М. Шћепановић / Дан, online, Подгорица,
25. 12. 2008.
2009.
433. Огледи из српске синтаксе / Београд: Друштво за српски језик и књижевност
Србије, 2009, 210 стр.
434. Употреба футура II у простој реченици / Српски језик, XIV/1–2, Београд,
2009, 65–76.
435. О декомпоновању показних замјеница / Годишњак за српски језик и књижев-
ност, XXII/9, Ниш: Филозофски факултет у Нишу, 2009, 185–194.
436. Вијек и по странпутица српскога језика / Људи говоре, часопис за књижев-
ност и културу, II /2–3, Торонто, 2008–2009, 189–203.
41
437. Различити стандарди српскога језика нису посебни стандардни језици /Нова
Зора, бр. 20–21, Билећа; Гацко, 2008–2009, 169–175.
438. Категоризација научних часописа / Панчевачко читалиште, VIII/15, Панчево,
2009, 4–8.
439. Политикин ’Културни додатак’ против српских филолошких истина / Нова
Зора, бр. 20–21, Билећа; Гацко, 2008–2009, 87–92.
440. Глаголске алолексе као модалне ријечи / Научни састанак слависта у Вукове
дане, бр. 38/1, Београд : МСЦ, 2009, 73–86.
441. Стилистика онимских назива у роману ’Јопет суданија’ Тихомира Левајца
/ Наука и настава на универзитету, књ. 3/1, уредник Милош Ковачевић,
Пале : Филозофски факултет, 2009, стр. 51–59.
442. О стилистичким погледима Новице Петковића / Споменица академику
Новици Петковићу, Бања Лука : Академија наука и умјетности Републике
Српске, 2009, 141–156.
443. О конструкцијама деиктичке цитатности – или: о недословном управном го-
вору у савременом српском језику / Српски језик, књижевност, уметност,
књ. 1, Српски језик у употреби, уредник Милош Ковачевић, Крагујевац:
ФИЛУМ, 2009, 161–173.
444. Језички као основ националног идентитета у новонасталим балканским др-
жавама /Језик, књижевност, идентитет, Језичка истраживања, уредници
Биљана Мишић Илић и Весна Лопичић, Ниш : Филозофски факултет, 2009,
21–27.
445. О стилу и језику Јевта Дедијера / Српска проза данас, Јевто Дедијер и
Васиљ Поповић – живот и дјело, 11. Ћоровићеви сусрети прозних писа-
ца у Билећи и Научни скуп у Гацку, приредио Никола Асановић, Билећа;
Гацко : СПКД „Просвјета”, 2009, 255–272.
446. Структурно суштаство пјесме (Сретен Вујковић, Бањалучке песме) / Лакташи :
ГрафоМаркм, 2009, 425–435 (прештампано у: Радови Филозофског фа-
култета, XI/1, Пале, 2009, 101–108.)
447. Однос српског језика и његовог писма према мањинским језицима и њиховим
писмима у Србији / Календар „Просвјета 2009”, Пале : СПКД „Просвјета”,
2009, стр. 239–246.
448. Језик и национални идентитет у новонасталим балканским државама /
Календар „Просвјета 2010”, Пале: СПКД „Просвјета”, 2009, 292–299.
449. Генетичка стилистика на дјелу (Јелена Јовановић, Писци и стил, Београд :
Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2009, 297 стр)” /
Књижевност и језик, LVI/1–2, Београд, 2009, 167–171. (приказ)
450. Монографија о поезији Рајка Петрова Нога (Бранко Стојановић, Ногова же-
равица речи, Београд, Вибрас, 2008, 381 стр) / Летопис Матице Српске,
год. 185. књ. 484, св. 3, Нови Сад, 2009, 368–373. (приказ)
451. Језичко осавремењивање текстова (Тиодор Росић, Метод напоредног тексту-
алног представљања, Педагошки факултет у Јагодини, Јагодина, 2009) /
Узданица, VI/1, Јагодина, 2009, 223–225. (приказ)
452. Српски језик и српски језици /Људи говоре, часопис за књижевност и кул-
туру, II /2–3, Торонто, 2008–2009, 204–206. (интервју прештампан из:
Euro Blic, Banja Luka, br. 4187, 5. 10. 2008, 28–29).
453. Просвјета треба да буде друштво од посебног интереса / Глас Српске,
Бањалука, 16. 1. 2009. додатак Глас Плус, 2.
42
2010.
454. Сложена реченица с временском зависном клаузом у значењу постериорнос-
ти / Српски језик, XV, Београд, 2010, 77–103.
455. Проблеми с конгруенцијом у језику новина / Радови Филозофског факулте-
та, XII/1, Пале, 2010, 295–311.
456. Условне реченице с везником ДА у српском језику / Зборник радова
Филозофског факултета (посебно издање посвећено проф. др Милосаву
Вукићевићу), Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2010, 217–230.
457. Стилско-језичке карактеристике ’Родослова’ Мирољуба Стојановића /
Годишњак за српски језик и књижевност, XXIII /10, Ниш : Филозофски
факултет, 2010, 83–100.
458. Зашто је Вук изабрао баш ијекавицу / Нова Зора, бр. 24, Билећа ; Гацко, 2009–
2010, 86-97.
459. Српски језик данас, или : Игре око српског језика / Наука, часопис Слобомир
Универзитета за друштвена и хуманистичка питања, онлајн издање, I/1,
Бијељина, 2010, 21–30.
460. Фигуративна анализа једне пјесме Саве Мркаља / Крајина, бр. 33–34, Бања
Лука, 2010, 159–173. (прештампано из: Зборник Матице српске за књи-
жевност и језик, LXIII/2–3, Нови Сад, 1995, 277–288).
461. Плеонастичка употреба префикса у српскоме језику / Научни састанак сла-
виста у Вукове дане, бр. 39/1, Београд : МСЦ, 2010, 97–112.
462. Стилско-језичке особености ’Језикрвља’ Зорана Костића /
Интердисциплинарност и јединство савремене науке: зборник радо-
ва, књ. 4/1, уредник Милош Ковачевић, Пале : Филозофски факултет
Универзитета у Источном Сарајеву, 2010, 41–55.
463. О изоморфности једног типа временских реченица и поредбених реченица
за неједнакост / Српски језик, књижевност, уметност, књ. I, Језички сис-
тем и употреба језика, уредник Милош Ковачевић, Крагујевац : ФИЛУМ,
2010, 42–52.
464. Поетска одбрана језика српскога / Језик, књижевност, промене, Књижавна
истраживања, уредиле и Весна Лопичић и Биљана Мишић Илић, Ниш :
Филозофски факултет, 2010, 31–44.
465. О модалном презентском имперфекту и футуру првом у савременом срп-
ском језику / Зборник радова у част Пера Јакобсена, приредили Дејан
Ајдачић и Персида Лазаревић Ди Ђакомо, Београд : СловоСлавиам, 2010,
255–263.
466. О неким стилско-језичким карактеристикама романа ’Сара’ Петра Сарића
(О типовима туђег говора) / Косово и Метохија у цивилизацијским токо-
вима, Међународни тематски зборник, књ. 1, Језик и народна традиција,
Косовска Митровица : Филозофски факултет, 2010, 117–131.
467. О поетизмима Лазе Костића / Поезија и естетика Лазе Костића, приредио и
уредио Јован Зивлак, Нови Сад : Друштво уњижевника Војводине, 2010,
85–108.
468. Стилско-језичке карактеристике бајки ’Долина јоргована’ Тиодора Росића /
Савремена књижевност за децу у науци и настави, Јагодина : Педагошки
факултет у Јагодини, књ. 10, Јагодина, 2010, 55–67.
469. Крњевићева ’Пјесан о жалној судби’ у лингвостилистичком кључу / Песништво
Вука Крњевића, приредили Бранко Стојановић и Стево Ћосовић, Београд :
Свет књиге, 2010, 362–373. (прештампано и у : Савременик, број 187–188,
Београд, 2010, 82–90.)
470. Значај Дубровника за стандардизацију српског књижевног језика / Љетопис
Матице српске у Дубовнику, приредио Момчило Суботић, Београд, 2010,
307–318.
43
471. Рецензија рукописа књиге ’Англицизми у српском језику’ Сање Бајић /Сања
Бајић, Англицизми у српском језику / Бања Лука : Бесједа, Ars Libri, 2010,
227–231.
472. Поетска одбрана језика српскога (из пера Момира Војводића и Милице
Бакрач) / Нова Зора, бр. 25–26, Билећа; Гацко, 2010, 216–228. (прештам-
пано из: Језик, књижевност, промене, Књижевна истраживања, уредиле
Весна Лопичић и Биљана Мишић Илић, Ниш, Филозофски факултет,
2010, 31–44.)
473. Више него добар прилог синтакси реченице (Владислава Ружић, Допунска
реченица у савременом српском језику, Нови Сад, Матица српска, 2006,
260 стр) / Српски језик, XV, Београд, 2010, 743–748. (приказ)
474. Свједочанство о очувању идентитета српског народа (Милорад Додик, ʽТа-
ко сам говорио’, књига друга, Бања Лука, Српско културно удружење
Центар за књигу, 2010) / Нова Зора, бр. 25–26, Билећа; Гацко, 2010, 312–
315. (прештампано у Ревена, часопис за књижевност, умјетност и кул-
туру, год. I/1–2, Бања Лука, 2010, 251–254.) (приказ)
475. Двјестогодишњица Мркаљеве реформе ћирилице (Милош Окука, Сало де-
белога јера либо азбукопротрес Саве Мркаља у старом и новом руху,
Загреб, 2010, СКД Просвјета, 159 стр) / Радови Филозофског факултета,
XII/1, Пале, 2010, 619–623. (приказ)
476. Часопис за сваког образованог Србина (с промоције Нове Зоре у Библиотеци
Града Београда 13. 4. 2010) /Нова Зора, бр. 25–26, Билећа; Гацко, 2010,
466–468.
477. Ćутра ћемо се наћи у ресторану / М. Ковачевић, М. Шћепановић / Политика,
Београд, 13. 9. 2010, 13. (интервју)
478. Српскохрватски није ни народни, ни књижевни српски језик / М. Ковачевић,
М. Шћепановић / Политика, Београд, 17. 9. 2010, 15. (полемика)
479. Ко неће српски: писац уџбеника или Национални просветни савет /М.
Ковачевић, М. Шћепановић / Политика, Београд, 12. 9. 2010, 13.
(полемика)
480. Српски је и народни и књижевни језик Срба / М. Ковачевић, М. Шћепановић
/ Политика, Београд, 26. 9. 2010, 13. (полемика)
481. Језичке карикатуре у српском језику / Vesti online, Frankfurt, 26. 9. 2010
(rubrika: Vesti Srbija). (intervju)
482. Бошњаци и Хрвати у БиХ говоре српски / Vesti online, Frankfurt, 16. 2. 2010.
(интервју)
483. Затиру српски да их не прочитају /Арена 92, год. I, бр. 49, Београд, 21. 12.
2010, 28–31. (интервју)
2011.
484. Граматичка питања српскога језика / Београд : Јасен, 2011, 236 стр.
485. Стилска значења и зрачења / Ниш: Филозофски факултет у Нишу, 2011, 277
стр.
486. Српски језик у вртлогу политике / М. Ковачевић, М. Шћепановић / Никшић :
Издавачки центар Матице српске Друштва чланова у Црној Гори, 2011,
166 стр.
487. Анализа Шантићеве пјесме ’Вече на шкољу’ – показатељ развојних путева
лингвостилистике код Срба / Српски језик, XVI, Београд, 2011, 341–363.
488. Незатворена питања српскога језика /Oктоих, бр. 1–2, Подгорица, 2011,
45–54.
44
489. О једном случају ненормативности засноване на критеријуму какофоније /
Радови Филозофског факултета, XIII, књига 1, Филолошке науке, Пале,
2011, 105–116.
490. О типовима говора у ’Причањима Вука Дојчевића’ Стефана Митрова Љубише
/ Годишњак за српски језик и књижевност, XXIV/11, Ниш : Филозофски
факултет у Нишу, 2011, 27–37.
491. О новом Матичином правопису и поводом њега / Нова Зора, бр. 30, Билећа;
Гацко, 2011, 92–100.
492. Сагасност између језичкононсенсног уставног и наставног статуса и назива
српског језика у Црној Гори /Слово, бр. 34–35, Никшић, 2011, 19–22.
493. О неким структурним и нормативним питањима координираних синтагми /
Научни састанак слависта у Вукове дане, 40/1, Београд : МСЦ, 2011,
115–130.
494. Синтаксичко-стилистичке особине слободног неуправног говора у рома-
нима Меше Селимовића и Скендера Куленовића / Меша Селимовић
и Скендер Куленовић у српском језику и књижевности: зборник радо-
ва, уредник Ранко Поповић, Бањалука : Академија наука и умјетности
Републике Српске : Филолошки факултет у Бањалуци; Источно Сарајево :
Филозофски факултет у Источном Сарајеву, 2011, 81–96.
495. Језичка слика рата у роману ’Топ је био врео’ Владимира Кецмановића /
Наука и политика : зборник радова, књ. 5/1, Пале : Филозофски факултет
Универзитета у Источном Сарајеву, 2011, 189–204.
496. Графостилематика Ногове поезије / Поезија Рајка Петрова Нога, приредио
Станиша Тутњевић, Београд : Задужбина „Десанка Максимовић”, 2011,
221–246.
497. О језику и стилу Петра Пајића /Петар Пајић, песник, уредник Драган
Хамовић, Краљево : Народна библиотека „Стефан Првовенчани”, 2011,
99–139.
498. Стилске доминанте у збиркама приповиједака Видосава Стевановића /
Видосав, уредник и приређивач Стеван Стевановић, Крагујевац: Клуб
„Видосав”, 2011, 329–352.
499. Префиксалне творенице са значењем поновљености у савременом српс-
ком језику /Српски језик, књижевност, уметност, књига 1: Књижевни
(стандардни) језик и језик књижевности, уредник Милош Ковачевић,
Крагујевац : ФИЛУМ, 2011, 19–32.
500. Јован Дучић о грофу Сави Владиславићу / Ћоровићеви сусрети 12, Српска
проза данас – књижевно дјело Добрице Ћосића, приредио Никола
Асановић, Билећа; Гацко: СПКД „Просвјета”, 2011, 261–273.
501. Пролептичка фигуративност у Ракитићевој поезији / Пламен и роса: зборник
радова о књижевном делу Слободана Ракитића, уредник Јован Делић,
Нови Сад: Orpheus; Плужине: Центар за културу, 2011, 35—58.
502. Лингвостилистика у књижевним анализама Новице Петковића / Језик, књи-
жевност, култура, Новици Петковићу у спомен, уредили Јован Делић и
Александар Јовановић, Београд: Институт за књижевност и уметност;
Филолошки факултет Универзитета у Београду, 2011, 237–253.
503. Костићеви неологизми у свjетлу његових погледа на српски језик / У спомен
на Лазу Костића (1841–2011), уредила Ивана Живанчевић Секереш, Нови
Сад : Филозофски факултет, 2011, 37–45.
504. Поетска одбрана језика српскога / поговор књизи „Зиданица српскога језика”
Момира Војводића, Подгорица : Књижевна задруга Српског националног
вијећа, 2011, 209–216.
505. Чудесна ријека у љепоти језика / поговор књизи „Ја-Тара” Мироја Вуковића /
четврто, дорађено издање / Подгорица : Унирекс, 2011, 162–169.
45
(прештампано у: Чудесна ријека у љепоти језика / поговор књизи „Ја-
Тара” Мироја Вуковића / пето, дорађено издање / Београд : Свет књиге,
Рашка школа, 2011, 162–169.)
506. Далеко од науке (Дијана Црњак, Неки видови реченичне кондензације у јези-
ку крајишких писаца, Бања Лука: Универзитет у Бањој Луци, Филолошки
факултет, 2010, 140 стр) / Српски језик, XVI, Београд, 2011, 781–794. (на-
учна критика)
507. Значајан прилог српској синтакси (Миланка Бабић, Огледи из прагма-
тичке синтаксе, Источно Сарајево, Универзитет у Источном Сарајеву,
Филозофски факултет Пале, 2010, 227 стр) / Наслеђе, VIII/17, Крагујевац,
2011, 339–342. (приказ)
508. Двадесет година нове ’Просвјете’ (Проф. др Војислав Максимовић, Хроника
нове ’Просвјете’ 1990-2010, Пале: СПКД „Просвјета”, 2010, 260 стр) /
Календар „Просвјета 2011”, приређивач проф. др Војислав Максимовић,
Пале: СПКД „Просвјета”, 2011, 569–573. (приказ)
509. Владавина политичко-језичког бесмисла / Српске новине, Подгорица, 22. 9.
2011, 24–25.
510. Тезе саткане од мржње у којима нема историје /Глас Српске, Бањалука, 17. 2.
2011, 3. (интервју)
511. Бечка добродошлица ’Просвјети’ / Нова Зора, бр. 28–29 – Билећа; Гацко,
2010–2011, 504–505. (биљешка)
2012.
512. Лингвостилистика књижевног текста / Београд : СКЗ, 2012, 386 стр.
513. Узрочно семантичко поље / 2. издање / Београд : Јасен, 2012, 237 стр.
514. О граматичко-стилистичком терминосистему туђег говора /Српски језик,
XVII, Београд, 2012, 13–38.
515. Контранегација у клаузама финалних реченица / Радови Филозофског фа-
култета, XIV, књ. 1, Пале, 2012, 147–156.
516. О нормативности футурске употребе перфективног презента / Научни сас-
танак слависта у Вукове дане, 41/1, Београд : МСЦ, 2012, 125–139.
517. Синтаксичком конверзијом и семантички условљен везани ред ријечи у са-
временом српском језику / Српски језик, књижевност, уметност, књ. 1,
Структурне карактеристике српског језика, уредник Милош Ковачевић,
Крагујевац: ФИЛУМ, 2012, 41–53.
518. Стилистика типова говора у ’Причањима Вука Дојчевића’ Стефана Митрова
Љубише / Паштровићи (језик и књижевност), уредник Мила Медиговић
Стефановић, Београд; Петровац на Мору: Удружење Паштровића и
пријатеља Паштровића „Дробни пијесак”, 2012, 29–41. (штампано и у:
Годишњак за српски језик и књижевност, XXIV/11, Ниш: Филозофски фа-
култет у Нишу, 2011, 27–37.)
519. O Братићевом стилу и језику / Књижевна и научна рецепција Братићевог
дела, уредници Јован Jањић и Дејан Мастиловић, Београд: Просвета:
„Филип Вишњић”, 2012, 186–226.
520. Синтакса и стилистика упитних исказа у роману ’Господска улица’ Ранка
Рисојевића / Наука и идентитет: зборник радова, Филолошке науке, књ.
6/1, уредник Милош Ковачевић, Пале : Филозофски факултет, 2012, 67–87.
521. Колизија рестриктивног и градационог САМО у савременом српском јези-
ку / Хоризонти и предели на южнославяските езици, Сборник посве-
тен на 65-годишнината на доцент д-р Славка Величкова, Пловдив :
Университетско издателство „Паисий Хилендарски”, 2012, 175–190.
46
522. Статус српског језика на српским универзитетима / Филологија и универзитет,
уредник Бојана Димитријевић, Ниш : Филозофски факултет, 2012, 13–25.
523. Херцеговина и ’земаљски језик’ / Ћоровићеви сусрети, Српска проза данас и
Научни скуп Херцеговина у вријеме аустроугарске окупације 1878-1918,
приредио Никола Асановић, Билећа; Гацко : СКПД „Просвјета”, 2012,
301–317.
524. О неким разлозима бисемичности реченица у новинарском језику / Језик,
књижевност, комуникација, Језичка истраживања, уреднице Биљана
Мишић Илић, Весна Лопичић, Ниш : Филозофски факултет, 2012, 97–117.
525. Постоји ли право народа на сопстевено име именом туђег језика / Језик и пис-
мо у Републици Српској, главни уредник Рајко Кузмановић, књ. XXIV/13
Бања Лука: АНУРС, 2012, 297–311. (рад штампан и у: Крајина, XII/43–
44, Бања Лука, 2012, 1–21; и у: Календар „Просвјета 2012”, приређивач
Војислав Максимовић, Пале : СПКД „Просвјета”, 2012, 185–194).
526. О актуелном правопису и граматици ’црногорског језика’ / Српско језичко
насљеђе на данашњим просторима Црне Горе и српски језик данас, уред-
ник Јелица Стојановић, Херцег Нови, 2012, 303–323.
527. О наметању босанског имена српском језику / О Србима муслиманске веро-
исповести, приредио др Момчило Суботић, Београд: Институт за поли-
тичке студије, Матица српска у Дубровнику, 2012, 142–162.
528. Нормативни аспекти конструкција типа ’носити (са) собом’ /Осми лингвис-
тички скуп „Бошковићеви дани”, ЦАНУ, књ. 109/36, уредник Бранислав
Oстојић, Подгорица, 2012, 31–47.
529. Језик и стил Радовићевих драмских текстова за дјецу / Књижевност за децу и
омладину – наука и настава, књ. 15, уредници Виолета Јовановић и Тиодор
Росић, Јагодина : Факултет педагошких наука у Јагодини, 2012, 11–31.
530. Чудесна ријека у љепоти језика /Огледало времена у књижевном дјелу Мироја
Вуковића, приредио Јанко Брајковић, Подгорица, Унирекс, 2012, 11–17.
531. Прича о причи у причи о Јакову / Огледало времена у књижевном дјелу Мироја
Вуковића, приредио Јанко Брајковић, Подгорица, Унирекс, 2012, 36–41.
532. Вијек и по странпутица српскога језика / Зенит, магазин за уметност, науку и
философију. – VII/12, Београд, 2012, 136–144.
533. Криза језика или лингвисти против лингвистике / Савремено друштво и криза
проучавања језика и књижевности, уредници Милош Ковачевић и Драган
Бошковић, Крагујевац : Филолошко-уметнички факултет, 2012, 389–402.
534. Структурно-семантичке особине фигура негације / Превод у систему ком-
паративних изучавања националне и стране књижевности и културе,
уредници Лариса Човић Раздобудко и Николај Гарбовски, Косовска
Митровица: Филозофски факултет, 2012, 249–261.
535. Један или три језика /Srpski pogledi na odnose između bosanskog, hrvatskog
i srpskog jezika, knjiga I/4: 1990–2004, ur. Branko Tošović i Arno Wonisch,
Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz, Beogradska knjiga,
Beograd, 2012, 337–346. (прештампано из: Српски језик и српски језици,
Београд: СКЗ : БИГЗ, 2003, 22–38).
536. Манипулације о српском књижевном језику / Srpski pogledi na odnose između
bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika, knjiga I/4: 1990–2004, ur. Branko Tošović
i Arno Wonisch, Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz,
Beogradska knjiga, Beograd, 2012, 347–367. (прештампано из: Српски језик
и српски језици, Београд: СКЗ: БИГЗ, 2003, 39–70).
537. Србистика и статус тзв. босанског језика / Srpski pogledi na odnose između
bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika, knjiga I/4, 1990–2004, ur. Branko Tošović
i Arno Wonisch, Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz,
Beogradska knjiga, Beograd, 2012, 369–384. (прештампано из: Српски језик
и српски језици, Београд: СКЗ–БИГЗ, 2003, 138–162).
47
538. Пјесме љубави, молитве и тишине / поговор књизи: Драгутин А. Ђукић,
Саздавање, а не давање Нови Сад : Будућност, 2012, 151–154.
539. Поетска одбрана језика српскога из пера Милице Бакрач (Милица Бакрач,
Одбрана Азбучника) / Никшић, 2012, 54–61.
540. Ријека наратор /Огледало времена у књижевном дјелу Мироја Вуковића,
приредио Јанко Брајковић, Подгорица: Унирекс, 2012, 130–131. (приказ)
541. Потискивање српског идентитета у црногорским уџбеницима за језик и књи-
жевност (Веселин Матовић Ноћ Дугих маказа) / Друштво чланова у Црној
Гори, Актив професора српског језика и књижевности, Никшић : Октоих,
2012, 236–238.
542. Црногорски језик је саздан од нелогичности / Српске новине, бр. 54,
Подгорица, мај 2012, 37–39. (интервју)
543. Српски језик је протеран из школе / Печат, Београд, 15. 6. 2012, 36–37.
(интервју)
544. Неиздрживо насиље над језичком културом / Политика, Београд, 9. 12. 2012,
2013.
545. Лингвистика као србистика / Пале : Филозофски факултет, Монографије и
монографске студије, књ. 1, 2013. 302 стр.
546. Српски писци у озрачју стилистике / Београд : Филип Вишњић; Гацко : СКПД
Просвјета, 2013, 364 стр.
547. У одбрану српске ћирилице: хрестоматија / Пале : СКПД Просвјета, 2013, 254
стр.
548. Предикатски апозитив без непосредне везе с предикатом / Зборник Матице
српске за славистику, бр. 83, Нови Сад : Матица српска, 2013, 243–256.
549. /са Тиодор Росићем/ Лингвостилистичке особитости песме ’Крилата сви-
рала’ Манојла Гавриловића / Милош Ковачевић, Тиодор Росић / Српски
језик, XVIII, Београд, 2013, 135–146.
550. О актуелном правопису и граматици ’црногорског језика’ / Слово, X/40,
Никшић, 2013, 15–41. (рад штампан и у: Српско језичко насљеђе на да-
нашњим просторима Црне Горе и српски језик данас: зборник радова са
Научног скупа, уредник Јелица Стојановић, Херцег Нови, 2012, 303–323.)
551. О начелима српског филолошког програма / Прилози настави српског језика
и књижевности, новоoбновљена серија, I/1, Бања Лука, 2013, 23–38.
552. Синтакса и стилистика допунских питања у савременом српском јези-
ку / Научни састанак слависта у Вукове дане,бр. 42/1, Београд : МСЦ,
201373–91.
553. Графостилемске вриједности у роману ’Сила’ Бранка Брђанина Бајовића /
Језик, књижевност, вредности, Језичка истраживања, уреднице Биљана
Мишић Илић, Весна Лопичић, Ниш : Филозофски факултет, 2013,
225–247.
554. О језичко-стилским особинама приповиједака Мирослава Тохоља / Наука
и традиција: зборник радова, књ. 7/1, уредник Милош Ковачевић, Пале :
555. Типови еквивалентности у поезији Слободана Ракитића / Књижевно дело
Слободана Ракитића, уредник Милојко Милићевић, Рашка : Центар за
културу „Градац”, 2013, 93–118.
556. Актуелност Кочићеве борбе за српски језик / Значај српског језика и књи-
жевности у очувању идентитета Републике Српске II, Књижевни класици
48
Републике Српске: Кочић и Ћопић, уредник Милош Ковачевић, Пале :
(прештампано у: Прилози настави српског језика и књижевности, но-
воoбновљена серија, I/1, Бања Лука, 2013, 65–79).
557. Однос српског и српскохрватског књижевног језика / Srpski pogledi na odnose
između bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika, knj. I/5, 2005–2012, ur. Branko
Tošović i Arno Wonisch, Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
Graz, Beograd : Beogradska knjiga, 2013, 131–143. (прештампано из: Српски
језик, књижевност и уметност, књ. 1, Српски језик и друштвена кретања,
уред. Радоје Симић, Крагујевац : ФИЛУМ, 2007, 51–62.)
558. Српски језик и његове варијанте / Srpski pogledi na odnose između bosanskog,
hrvatskog i srpskog jezika, knj. I/5, 2005–2012, ur. Branko Tošović i Arno
Wonisch, Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität Graz, Beograd :
Beogradska knjiga, 2013, 145–152. (прештампано из: Српско питање и ср-
бистика, Србистика, ванредни број, приредио Петар Милосављевић,
Бачка Паланка ; Ваљево, 2007, 255–262.)
559. Српски језик као већински и мањински језик у Србији / Srpski pogledi na odnose
između bosanskog, hrvatskog i srpskog jezika, knj. I/5, 2005–2012, ur. Branko
Tošović i Arno Wonisch, Institut für Slawistik der Karl-Franzens-Universität
Graz, Beograd : Beogradska knjiga, 2013, 153–162. (прештампано из:
Српско питање и србистика, Србистика, ванредни број, приредио Петар
Милосављевић, Бачка Паланка; Ваљево, 2007, 263–269.)
560. Нови почетак или раскршће србистике / Душко Певуља, Обнова србистике,
хрестоматија, приредио Душко Певуља, Бања Лука : Народна и универ-
зитетска библиотека Републике Српске, 2013, 43–57. (текст преузет из: У
одбрану језика српскога – и даље (са Словом о српскоме језику), Београд :
Требник, 1999, 122–136).
561. Манипулације о српском књижевном језику / Душко Певуља, Обнова србист-
ике, хрестоматија, приредио Душко Певуља, Бања Лука : Народна и уни-
верзитетска библиотека Републике Српске, 2013, 94–125. (текст преузет
из: Српски језик и српски језици, Београд : СКЗ : БИГЗ, 39–70).
562. Србистика и статус тзв. босанског језика / Душко Певуља, Обнова србистике,
зитетска библиотека Републике Српске, 2013, 126–149. (текст преузет из:
Српски језик и српски језици, Београд : СКЗ : БИГЗ, 138–162.)
563. Постоји ли право народа на сопствено име језика / Душко Певуља, Обнова ср-
бистике, хрестоматија, приредио Душко Певуља, Бања Лука : Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске, 2013, 237–257. (текст пре-
узет из: Крајина, XII/43–44, Бања Лука, 2012, 1–21.)
564. Један или три језика / Душко Певуља, Обнова србистике, хрестоматија, при-
редио Душко Певуља, Бања Лука : Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске, 2013, 258–274. (текст преузет из: Српски језик и срп-
ски језици, Београд : СКЗ : БИГЗ, 22–38.)
565. Споменик црногорском политичко-филолошком бесрамљу (В. Матовић Ноћ
дугих маказа, Никшић, 2012) / Нова Зора, бр. 35–36, Билећа; Гацко, 2012–
2013, 190–193. (приказ)
566. Хрвати ’пригрлили’ српски језик / Политика, Београд, 9. 1. 2013, 13 (интервју)
567. Српски филолози не прате српски интерес / Вечерње новости, Београд, 17. 2.
2013, 3 (интервју)
568. Емир и Новак највећи Срби / Нови Печат, Бања Лука, год. 1, бр. 4, 13. 6. 2013, 4
(интервју)
569. Српски језик / Нови Печат, Бања Лука, год. 1, бр. 6, 27. 6. 2013, 16–17. (трибина)
570. Srpski jezik ugroženiji nego ikad / Press Republike Srpske, Бања Лука, 13. 8. 2013,
49
571. Српски језик и ћирилица никада нису били угроженији / Глас Српске, Бања
Лука, 7–8. 9. 2013, Глас Плус, 4–5. (интервју)
572. Поштовати ћирилицу / Политика, Београд, 8. 9. 2013, 2. (пренесен дио интер-
вјуа из Гласа Српске, 7–8. 9. 2013, 4–5).
573. Тројезичан, једнојезичан, па несрпски! /Press Republike Srpske, Бања Лука, 14.
9. 2013, 8–9. (интервју)
574. Нови почетак или раскршће србистике / Душко Певуља, Обнова србистике,
зитетска библиотека Републике Српске, 2013, 43–57. (текст преузет из: У
одбрану језика српскога – и даље (са Словом о српскоме језику) / Београд:
Требник, 1999, 122–136).
575. Манипулације о српском књижевном језику / Душко Певуља, Обнова србист-
ике, хрестоматија, приредио Душко Певуља, Бања Лука : Народна и уни-
верзитетска библиотека Републике Српске, 2013, 94–125. (текст преузет
из: Српски језик и српски језици, Београд: СКЗ, БИГЗ, 39–70).
576. Србистика и статус тзв. босанског језика / Душко Певуља, Обнова србистике,
зитетска библиотека Републике Српске, 2013, 126–149. (текст преузет из:
Српски језик и српски језици, Београд: СКЗ, БИГЗ, 138–162.)
577. Постоји ли право народа на сопствено име језика / Душко Певуља, Обнова ср-
бистике, хрестоматија, приредио Душко Певуља Бања Лука : Народна и
универзитетска библиотека Републике Српске, 2013, 237–257. (текст пре-
узет из: Крајина, Бањалука, 2012, бр. 43–44, 1–21.).
578. Један или три језика / Душко Певуља, Обнова србистике, хрестоматија, при-
редио Душко Певуља, Бања Лука : Народна и универзитетска библиотека
Републике Српске, 2013, 258–274. (текст преузет из: Српски језик и срп-
ски језици, Београд: СКЗ, БИГЗ, 22–38.)
579. О начелима српског филолошког програма / Прилози настави српског језика
и књижевности, новобновљена серија I/1, Бања Лука, 2013, 23–38.
580. Актуелност Кочићеве борбе за српски језик / Прилози настави српског језика
и књижевности, новобновљена серија I/1, Бања Лука, 2013, 65–79. (текст
преузет из: Значај српског језика и књижевности у очувању идентитета
Републике Српске II: Књижевни класици Републике Српске: Кочић и Ћопић,
уредник Милош Ковачевић, Пале: Филозофски факултет, 2013, 11–29).
581. Српско питање на Балкану из перспективе актуелног статуса српског језика /
Српско питање на Балкану, зборник радова, приредио Момчило Суботић,
Београд: Институт за политичке студије, 2013, 215–242.
582. Одбрана језика / Нови Печат, Бања Лука, год. I, бр. 27, 21. 11. 2013, 16–17.
583. Хрватска својатања историје српске ћирилице / Нова Зора, бр. 39, Билећа –
Гацко, 2013, 323–325.
584. Песме о разлогу и сврси човековој / поговор књизи песама Смисао и свр-
сисходност Драгутина А. Ђукића, Нови Сад: Будућност ДОО, 2013,
153–161.
585. Његошев однос према српском језику / Нова Зора, 40/41, Билећа–Гацко, 2013,
42–51.
586. Његошев однос према српском језику / Његош – ријеч скупља два вијека:
зборник радова о стваралаштву П. II П. Његоша (1813-2013), уредници
Александар Б. Лаковић, Голуб Јашовић и Часлав Николић, Крагујевац:
Удружење писаца Крагујевца, 2013, 245–258. (прештампано из: Нова
Зора, 40/41, Билећа–Гацко, 2013, 42–51).
587. О уређивачкој концепцији Нове Зоре / Нова Зора, 40/41, Билећа–Гацко, 2013,
379–382.
50
588. Стилско-језичке особености прозе Мироја Вуковића / На извору Вукова јези-
ка, Зборник радова са VII научног скупа (30–31. јул 2012), уредник Ненад
Вуковић. – Жабљак–Шавник–Плужине: Фондација Вукове задужбине,
2013, 99–126.
2014.
589. Стилематична лексика у роману „Адресар изгубљених душа” Анђелка
Анушића / Наука и глобализација, том 1/1, Филолошке науке (радови са
скупа одржаног 18—19. 5. 2013), уредник Милош Ковачевић. – Пале, 2014,
115—129.
590. Синтаксичко-семантичка иновативност у синтагмама с глаголом ШЕТАТИ /
Научни састанак слависта у Вукове дане 43/1, Београд: МСЦ, 2014, 11—26.
591. Двозначно (не)оглашавање ДЕМОКРАТИЈЕ у роману „Испод таванице која се
љуспа” Горана Петровића / VIII међународни научни скуп „Српски језик
књижевност уметност”, књ. 1: Вишезначност у језику, уредник Милош
Ковачевић, Крагујевац: ФИЛУМ, 2014, 23—34.
592. Синтаксичко-семантички услови употребе везника КАД у погодбеном зна-
чењу / Српски језик XIX, Београд, 2014, 105—116.
593. Доживљеност у приповједачкој прози Вељка Петровића / Вељкови дани
2013: Равница Вељка Петровића, уредник Владимир Јерковић, Сомбор:
Библиотека „Карло Бијелици”, 2014, 21—45.
594. Статус српског језика на почетку XXI вијека / Језик, књижевност, култура,
уредник Бојана Димитријевић, Ниш: Филозофски факултет, 2014, 64—80.
595. Српски јeзик и функционална писменост на универзитету / Зборник
Института за српски језик САНУ II: Српски језик и актуелна питања
језичке политике, уредник Срето Танасић, Београд: Институт за српски
језик САНУ, 2014, 67—81.
596. Фигуративно-кохезиони паралелизми у Његошевој пјесми „Мисао”/ Од ко-
совског завета до Његошевог микрокозма: Петар II Петровић Његош
(1813—2013), уредили Валентина Питулић, Даница Андрејевић и Небојша
Лазић, Косовска Миторвица: Филозoфски факултет Универзитета у
Приштини, 2014, 673—692.
597. Са „крњим” српским језиком у Европску унију / Српски језик, књижевност
и култура у процесу евроинтеграција, уредници Милош Ковачевић и
Драган Бошковић, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2014,
13—27.
598. Наука не признаје политику / Насиље над српским језиком. Зборник радова,
уредник Баћко Ј. Милачић, Подгорица: Књижевна задруга српског на-
родног вијећа, 2014, 79—83.
599. Bosanski jezik što dalje od škola! / Press RS, br. 2374, Banja Luka, 5. 2. 2014, 6—7.
(intervju dat Maji Bašić)
600. Андрићев језик и стил – врхунац Вуковог стила и језика / Вук Стефановић
Караџић и Иво Андрић или Иво Андрић на Вуковом путу, уредник
Станислава Андрић, Херцег Нови: СКПД Просвјета, 2014, 100—118.
601. Текстостилематика једног типа криптографског дискурса / Jezik, književnost,
marginalizacija. Jezička istraživanja, urednice Biljana Mišić Ilić i Vesna
Lopičić, Niš: Filozofski fakultet, 2014, 263—272.
602. Против дискриминације / Политика, 17. 5. 2014, КУН, 4. (полемика, коаутор)
603. Аустроугарске забране српског језика и ћирилице као посљедица Сарајевског
атентата / Ћоровићеви сусрети 2013. године. Међународни научни скуп
51
историчара: Сарајевски атентат 1914, уредници Војислав Максимовић и
Драга Мастиловић, Гацко: СПКД „Просвјета”, 2014, 247—264.
604. Међуоднос Белићеве и Ивићеве књиге у колу Српске књижевне задруге с
обзиром на њихов значај у историји и култури српскога језика / Српски
језик у огледалу Српске књижевне здруге, уредник Драган Лакићевић,
Београд: Српска књижевна задруга, 2014, 11—42.
605. О три приповједачке стилско-језичке карактеристике Ранка Павловића /
Значај српског језика и књижевности у очувању идентитета Републике
Српске III: Слика Босне и Херцеговине у дјелима савремених писаца
Републике Српске, уредник Милош Ковачевић, Пале : Филозофски фа-
култет, 2014, 25—49.
606. Др Радомир Животић, Небрига о језику и политичко општење, Београд:
Јасен, 2013, 256 стр. / Prevodilac, god. XXXIII, br 1—2 (71), Beograd, 2014,
81—84. (приказ)
607. Српски родољуби и родомрсци (Зоран Аврамовић, Родољупци и родомрсци:
Савремени српски патриотизам и националнодезинтегративна мисао
и пракса, Београд: Службени гласник, 2013, 322 стр) / Нова Зора, 40/41,
Билећа—Гацко, 2013, 210—215. (приказ).
608. Деретићеве дилеме око статуса дубровачке књижевности / Становиште са-
времености и историјска прошлост: Књижевни историчар Јован Деретић,
уредници Мило Ломпар и Зорица Несторовић, Београд: Филолошки фа-
култет, Ниш: Филозофски факултет, 2014, 67—80.
609. Досетке и наивности из дечијег света Јована Јовановића Змаја / Књижевност
за децу у науци и настави, ур. Виолета Јовановић, Тиодор Росић, Јагодина:
Факултет педагошких наука, 2014, 87—108.
610. Филолошка виђења идентитета српског језика и културе као интелектуални
апел за шире друштвено деловање, Узданица, XI/1, Јагодина, 2014, 5—9.
611. Неке од Ногових стилских фигура / Бранко Стојановић, Рајко Петров Ного:
Живот и дело, Подгорица: Књижевна задруга српског народног вијећа
Црне Горе, 2014, 134—135. (одломак из књиге: Стилистика и граматика
стилских фигура, Кантакузин, Крагујевац, 2000).
612. Графостилематичност Ногове поезије / Бранко Стојановић, Рајко Петров
Ного: Живот и дело, Подгорица: Књижевна задруга српског народног
вијећа Црне Горе, 2014, 135—137. (одломак из истоименог рада објављеног
у Зборнику Поезија Рајка Петрова Нога, приредио Станиша Тутњевић,
Београд: Задужбина „Десанка Максимовић”, 2011, 221—246).
613. Аветна пошалица / Вечерње новости, 1. 8. 2014, 14. (прештампано у: Ревена,
часопис за књижевност, умјетност и културу, Бања Лука, год IV, бр. 5—6—
7, 2014: цијели текст на задњој корици: „Изван садржаја – уредников
избор”)
614. Др Милош Ковачевић: Биографија и библиографија / Споменица Филозофског
факулетта: поводом двадесет година рада Филозофског факултета Пале
у оквиру шездесетогодишњице постојања: Библиографије. Књига 2,
Источно Сарајево: Филозофски факултет Пале, 2014, 344—384.
615. Кад би дорћолски говор постао српски језик / Политика, 3. 9. 2014, 13 (изјава,
коментар)
616. О три књиге зборника са VIII међународног научног скупа „Српски језик,
књижевност, уметност” / IX међународни научни скуп „Српски језик,
књижевност, уметност”, књ. 1: Вишезначност у језику, уредник Милош
Ковачевић, Крагујевац: ФИЛУМ, 2014, 5.
617. О првој, лингвистичкој књизи зборника са VIII међународног научног ску-
па „Српски језик, књижевност, уметност / IX међународни научни скуп
52
„Српски језик, књижевност, уметност”, књ. 1: Вишезначност у језику,
уредник Милош Ковачевић, Крагујевац: ФИЛУМ, 2014, 7—8.
618. Не треба ме нико врбовати – босански језик не постоји <http://www.srna.
rs/novosti/255721/kovacevic-ne-treba-me-niko-vrbovati---bosanski-jezik-
ne-postoji-.htm> (објављено 17. 11. 2014). (реаговање); <PRES ONLINE
REPUBLIKE SRPSKE pressrs.ba/sr/vesti.html (17. 11. 2014) >
619. Хрвати истину о српском језику окренуше наглавачке / Тихомир Петровић,
Умеће говорења, Нови Сад: Прометеј, 2014, 340—345. (преузет текст:
Истина окренута наглавачке, Политика, 32893, 4. 6. 2005, додатак:
„Култура, уметност, наука”, XLVII/8, 2).
620. Међуоднос футура првог и футуроида у савременом српском језику / Радови
Филозофског факултета, бр. 16, књ. 1/1: Филолошке науке, Пале, 2014,
9—38.
621. Његошев однос према српском језику / Његошев зборник Матице српске 2,
Нови Сад, 2014, 169—179. (прештампан текст: Његошев однос према срп-
ском језику, Нова Зора, 40/41, Билећа—Гацко, 2013, 42—51).
622. Речник са препоруком Министарства / Политика, 12. 11. 2015, 22. (реаговање)
623. Може ли се рећи: Ја ћу да дођем? / Језик данас, год. X, бр. 1—2, Нови Сад,
2014, 10—29.
624. In memoriam: Никола Асановић / Нова Зора, 42/43/44, Билећа—Гацко, 2014,
136—137.
2015.
625. Српски језик између лингвистике и политике / Бања Лука: Друштво настав-
ника српског језика и књижевности Републике Српске, 2015, 267 стр.
626. Стил и језик српских писаца, Београд: Завод за уџбенике, 2015, 303 стр.
627. Стилистика и граматика стилских фигура, IV битно допуњено издање /
Београд: Јасен, 2015, 380 стр.
628. О реченици и њеним члановима, Београд: Јасен, 2015, 229 стр.
629. Кроз синтагме и реченице, друго издање, Београд: Јасен, 2015, 262 стр.
630. Стилематичност реченице Радована Белог Марковића у збирци прича
Живчана јапија / Интерпретације у Ћелијама: проза Радована Белог
Марковића, зборник, уредник Радивоје Микић, Лајковац: Градска библи-
отека Лајковац, 2015, 73—137.
631. Реитерација хомолексичких и хомоформних јединица у предикатској пози-
цији / Српски језик, XX, Београд, 2015, 33—59.
632. Српски језик и ћирилица у току Првога свјетског рата / Научни састанак сла-
виста у Вукове дане, 44/1, Београд: МСЦ, 2015, 71—83.
633. Лингвостилистичка анализа једине Принципове пјесме / Наука и слобода,
уредник Милош Ковачевић, Источно Сарајево: Филозофски факултет,
2015, 89—96.
634. Путеви и странпутице српског језика од Вука до данас / IX међународни на-
учни скуп „Српски језик, књижевност, уметност”, књ. 1: Српски језик –
од Вука до данас, уредник Милош Ковачевић, Крагујевац: ФИЛУМ, 2015,
13—29.
635. Губљење ћирилице – пут ка губљењу националног идентитета / Средњи век
у српској науци, историји, књижевности и уметности VI, зборник радова,
уредник Гордана Јовановић, Деспотовац, 2015, 313—322.
53
636. Дискурс једне пјесме Алека Вукадиновића у дискурсној анализи / Jezik,
književnost, diskurs. Jezička istraživanja, urednice Biljana Mišić Ilić i Vesna
637. Актуелно стање српског језика – пут ка губљењу српског идентитета / Српски
језик и ћирилица основе српског идентитета, зборник радова, уредник
Момчило Вуксановић, Подгорица: Књижевна задруга Српског народног
вијећа, 2015, 188—205.
638. О изразу „неки дан” и блискозначним синтагмама / Philologia Mediana, VII/7,
Ниш: Филозофски факултет, 2015, 25—35.
639. Читалац чита књигу, читач „бус плус” карту / Политика, 24. 1. 2015, КУН, 2.
(коментар)
640. Улога графостилема у структурисању романа „Осено дрво живота” Малише
Станојевића / Малиша, зборник радова, уредник Драган Бошковић,
Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2015, 113—122.
641. Српска политичка припомоћ промоцији тзв. босанског језика / Узданица,
XII/1, Јагодина, 2015, 63—76. (тематски зборник: Идентитет српског јези-
ка и културе, са научног скупа одржаног у СКЗ 8. 5. 2014).
642. Основа српског идентитета (Српски језик и ћирилица основе српског иден-
титета, зборник радова, уредник Момчило Вуксановић, Подгорица:
Књижевна задруга Српског народног вијећа, 2015) / Књижевне новине,
бр. 1237—1238, мај—јуни 2015, 10. (приказ)
643. О једнакости српскога језика / Политика, 13. 9. 2015, 9.
644. Srbi nisu Bosanci / Press Republike Srpske, 29. 9. 2015, 6—7. (intervju dat Maji
Bašić)
645. Вуку противни(ци) данас / Слово, год. XII, бр. 45, Никшић, 2015, 96—113.
(прештампан текст из: Слово, бр. 15—16, Никшић, 2007, 24—39).
646. Bošnjaci plaze bosanski jezik / Narodne novine, god. III, br. 90, Banja Luka, 22. 10.
2015, 6—7. (интервју дат Бојани Милаковић)
647. Српски као већински и мањински / Политика, 8. 10. 2015, 13.
648. Незналачко и искривљено тумачење Европске повеље о мањинским јези-
цима (поводом написа „Дезинформације о Европској језикој повељи”,
Политика, 18. 10. 2015) / Политика, 23. 10. 2015, 13.
649. Ћирилица је наш идентитет / Српске новине, бр. 82, Подгорица, октобар 2015,
6—11. (интервју дат Бранки Чуљић)
650. Бежање од аргумената или завада с аргументима (поводом написа „Напади
уместо аргумената” др Ранка Бугарског; Политика, 29. 10. 2015) /
Политика, 3. 11. 2015, 13.
651. Језичка заједница није исто што и језик (поводом написа „Одустајем” др
Ранка Бугарског, Политика, 14. 11. 2015) / Политика, 17. 11. 2015, 25.
652. Интерпретациони фалсификат (поводом написа „Говорна заједница није
исто што и језичка заједница” др Ранка Бугарског; Политика, 19. 11. 2015)
/ Политика, 20. 11. 2015, 24—25.
653. Споменик београдском читаоцу, а не читачу / Политика, 23. 11. 2015, 7.
654. Логичке и научне нелогичностри (поводом написа „И незнање и фалсифи-
кат” др Ранка Бугарског; Политика, 24. 11. 2015) / Политика, 26. 11. 2015,
23.
655. Драгиша Живковић као лингвостилистичар / Књижевни теоретичар, сти-
листичар, историчар и компаратиста Драгиша Живковић, уредник Мило
Ломпар, Београд: Филолошки факултет, 2015, 119—137.
656. Ћирилица између подршке и негирања / Пети међународни сабор духовне
поезије, уредници Никола Рајковић и Милан Недељковић, Београд:
Центра за културу и образовање Раковица, Књижевно друштво Раковица,
2015, 170—182.
54
657. Српски језик – јуче, данас, сутра / Значај српског језика и књижевности у очу-
вању идентитета Републике српске, књ. IV: Будућност српског језика и
књижевности у Републици Српској и процеси (дез)интеграција, зборник
радова, уредник Милош Ковачевић, Пале: Филозофски факултет, 2015,
11—56.
658. Типови апсолутног компаратива у српском језику / Путевима српских идио-
ма, уредник др Владимир Поломац, Крагујевац: ФИЛУМ, 2015, 413—432.
659. У памет се Срби — не напуштајмо ћирилицу / Казивања о Србима кроз векове,
приредио Богдан М. Златар, Београд: Драслар партнер, 2015, 992—1000.
660. Врло значајан прилог српској морфологији (Сања Ђуровић, Укрштање глагол-
ских врста у конјугацији глагола у савременом српском језику, Крагујевац:
Филолошко-уметнички факултет, 2015, 346) / Липар, XVI/58, Крагујевац,
2015, 271—273. (приказ)
661. Обим и садржај српског језика код Вука и данас / Српски језик данас и
Вуковска језичка парадигма, приређивач Душко Бабић, Београд:
Филолошка гимназија, 2015, 21—33.
662. Уводна напомена уз овај, четврти тематски зборник / Значај српског језика и
књижевности у очувању идентитета Републике српске, књ. IV: Будућност
српског језика и књижевности у Републици Српској и процеси (дез)инте-
грација, зборник радова, уредник Милош Ковачевић, Пале: Филозофски
факултет, 2015, 5—8.
663. Миљковићева „Критика метафоре” у огледалу теорија метафоре / Бранко
Миљковић — ново читање, приредила Данијела Поповић Николић, Ниш:
Филозофски факултет, 2015, 41—58.
664. Интегрална стилистика у настави српског језика / Настава и наука у времену
и простору, уредници др Живорад Миленковић, др Снежана Башчаревић,
Лепосавић: Учитељски факултет у Призрену — Лепосавић, 2015, 37—68.
665. О Принципу и Настасијевићу пјесма Милована Витезовића у језичко-стил-
ској анализи / Радови Филозофског факултета: Филолошке науке, бр. 17,
Пале, 2015, 273—285.
666. Одличан уџбеник прагматике (Мирјана Мишковић Луковић, Прагматика,
Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 2015, 165 стр) / Радови
Филозофског факултета: Филолошке науке, бр. 17, Пале, 2015, 615—618.
(приказ)
2016.
667. Ćirilica je na izdisaju! / Press Repulika Srpska, 3. 3. 2016, 8—9. (intervju Maji Bašić)
668. Срећно и узорито коришћење матерњег језика прворазредан је патриотски
чин / Авангарда, часопис Уније студената РС, год. 1, број 1, Бања Лука,
2016, 32—37. (интервју Николини Говедарица и Давиду Латиновићу)
669. Поетско и истинито у пјесми ПРИНЦИП Ђорђа Сладоја / Први свјетски рат:
одраз у језику, књижевности и култури, зборник радова са научног скупа
(Бања Лука 13—14. 10. 2014), уредници Младенко Саџак и др., Бања Лука:
Универзитет у Бањој Луци, Филолошки факултет, 2016, 144—157.
670. Стилскa маркиранoст (не)конгруентних атрибута у Тешићевој поезији / Звук,
метар и смисао у поезији Милосава Тешића, уредници Јован Делић и
Александар Јовановић, Београд: Институт за књижевност и уметност,
Требиње: Дучићеве вечери поезије, 2016, 201—230.
671. Реченице с конверзијом прилошке адвербијалне допуне или одредбе и придјев-
ског атрибута / Jezik, književnost, značenje. Jezička istraživanja, urednice
Biljana Mišić Ilić, Vesna Lopičić, Niš: Filozofski fakultet, 2016, 389—408.
55
672. Реченични исказ као поетска текстостилема Петра Пајића / Поезија Петра
Пајића, зборник радова, приредила Мирјана Станишић, Београд:
Задужбина „Десанка Максимовић”, Народна библиотека Србије, 2016,
123—142.
674. Критеријуми блиски злу / Бојан Максимовић, Светлост за малог човека,
Пале—Фоча: СКПД „Просвјета”, 2016, 206—209. (интервју)
675. Актуелни проблеми српског језика и ћирилице и начини њиховог превазила-
жења / Српска вила, часопис за књижевност, науку и културу, Бијељина:
СКПД „Просвјета”, 2016, год. XXII, бр. 43, 22—35.
676. Множења српског језика преименовањем / Луча, часопис за културу, умет-
ност и науку, год. XXV, бр. 2—3, Суботица, 2016, 38—45.
677. Интерференција синтаксе и стилистике (Миланка Бабић, Синтаксички и
стилистички огледи, Београд: Јасен, 2015, 278 стр) / Књижевност и језик,
LXIII/1—2, Београд, 2016, 183—189. (приказ)
678. Доминантни стилски поступци у роману Осмех Тихомира Левајца / Наука
и евроинтеграције, том 2, уредник Марија Летић, Источно Сарајево:
Универзитет у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, 2016, 293—313.
679. Бошњачки није босански / Политика, 2. 6. 2016, 24—25.
680. Од текстолингвистике преко наратологије до вербатологије (Јелена Јовановић
Симић, Радоје Симић, Вербатологија, Београд: Научно друштво за него-
вање и проучавање српског језика, Јасен, 2015, 386 стр) / Српски језик,
XXI, Београд, 2016, 707—711. (приказ)
681. Стилистика атрибута у поезији Милосава Тешића / Српски језик, XXI,
Београд, 2016, 25—53.
682. Ustavni sud BiH je povampirio Kalajevu jeziku politiku / Faktor, dvomjesečne
novine, god. II. br. 28, Banja Luka, 20. 6. 2016, 6. (intervju dat Željku
Markoviću).
683. Srpski jezik Srpsku čuva / Narodne novine, god. III, br. 123, Banja Luka, 23. 6.
2016, 8—9. (intervju dat B. Milaković)
684. О нормативном статусу синонимних и блискозначних твореница у српском
језику / Зборник Института за српски језик САНУ III: Српски језик и ак-
туелна питања језичког планирања, уредник Срето Танасић, Београд:
Институт за српски језик САНУ, 2016, 61—81.
685. Конкурентност једног типа предлошког генитивног, акузативног, инстру-
менталног и локативног логичког субјекта / Теме језикословне у србис-
тици кроз дијахронију и синхронију: зборник у част Љиљани Суботић,
уредници Јасмина Дражић, Исидора Бјелаковић, Дејан Средојевић, Нови
Сад: Филозофски факултет у Новом Саду, 2016, 305—326.
686. Експресивност адинатонских конструкција у српском језику / Научни саста-
нак слависта у Вукове дане, 45/1, Београд: МСЦ, 2016, 187—202.
687. Херцеговачка и свесрпска прича / Књижевне новине, бр. 1251—52, јул—август
2016, 5. (говор на комеморацији Радославу Братићу)
688. Одлазак уредника у вјечност / Нова Зора, бр. 49—50, Билећа—Гацко, 2016,
11—12.
689. Братићеве скале љубави / Нова Зора, бр. 49—50, Билећа—Гацко, 2016, 67—70.
690. Неутемељена и антисрпска одлука босанског Уставног суда о језику / Нова
Зора, бр. 49—50, Билећа—Гацко, 2016, 245—247.
691. Глаголско исказивање претериталних значења у приповијеци Уклетва
Григорија Божовића / Поетика Григорија Божовића, зборник радова,
уредиле Даница Андрејевић и Александра Костић Тмушић, Косовска
Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Ниш:
Филозофски факултет Универзитета у Нишу, Зубин Поток: Култруни
центар „Стари Колашин”, 2016, 373—385.
56
692. Српски књижевни језик и језик књижевности / Политика, 9. 10. 2016, 12.
693. Књижевни и разговорни језик / Политика, 10. 10. 2016, 11.
694. Међуоднос поетске и референцијалне функције у исказивању етничко-вјер-
ских контраста у Ћопићевим причама / Ћопићево стољеће: зборник ра-
дова поводом стогодишњице рођења, приредио Љубомир Зуковић, Бања
Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске, 2016, 345—360.
695. Поступци стилске пререгистрације у Тохољевим приповијеткама / Предговор
књизи Мирослава Тохоља „Врста која изумире: изабране приповијетка”,
Пале: Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета”, Просвјетино
књижевно коло, коло 12, књ. 33, 2016, 5—32.
696. Пут српског језика и писма саткан од странпутица / Предговор књизи Јелице
Стојановић „Пут српског језика и писма” / Београд: СКЗ, Коло 108, књ.
726, 2016, VII—XLVIII.
697. Војводићев пјеснички утук на поцрногорчавања српског идентитета Црне
Горе / Пјесништво Момира Војводића – језик и поступак, зборник радова
са научног скупа, уредник Будимир Дубак, Подгорица: Књижевна задру-
га Српског националног савјета, 2016, 73—102.
698. Дејтонски мировни споразум и његове посљедице по статус језика у Босни
и Херцеговини / Дејтонски мировни споразум: двадесет година послије,
зборник радова, уредник Рајко Кузамновић, Бања Лука: Академија нау-
ка и умјетности Републике Српске, одјељење друштвениох наука, књ. 35,
2016, 239—256.
699. О језичко-стилским особинама приповиједака Мирослава Тохоља / Тамна ле-
пота брисаног простора: проза Мирослава Тохоља, приредио Александар
Дунђерин, Грачаница: Дом културе, 2016, 275—293. (прештампано из:
Наука и традиција. Филолошке науке, зборник радова, Посебна издања,
Научни скупови, књига 7. том 1, уредник Милош Ковачевић, Универзитет
у Источном Сарајеву, Филозофски факултет, Пале, 2013, 55—76).
700. Књижевни језик и језик књижевности / X међународни научни скуп „Српски
језик, књижевност, уметности”, књ. 1: Језик, књижевност, уметности,
уредник Милош Ковачевић, Крагујевац: ФИЛУМ, 2016, 15—32.
701. Победити и поразити нису што и победа и пораз / Политика, 9. 11. 2016, 13.
702. Српски језик у Црној Гори између политике и лингвистике / Cattеna mundi,
књига III: О националном идентитету Срба, уредници Бранимир Нешић,
Срђан Петровић, Београд: Catеna mundi, 2016, 518—521. (преузето из: М.
Ковачевић, М. Шћепановић, Српски језик у вртлогу политике, Никшић:
113—119).
703. Значај Дубровника за стандардизацију српскога књижевног језика / Cattеna
mundi, књига III: О националном идентитету Срба, уредници Бранимир
Нешић, Срђан Петровић, Београд: Catеna mundi, 2016, 915—922. (преузе-
то из: Љетопис Матице српске у Дубовнику, приредио Момчило Суботић,
Београд, 2010, 307—318).
704. Однос српског и српскохрватског књижевног језика / Cattеna mundi, књи-
га III: О националном идентитету Срба, уредници Бранимир Нешић,
Срђан Петровић, Београд: Catеna mundi, 2016, 928—935. (преузето из: М.
Ковачевић, М. Шћепановић, Српски језик у вртлогу политике, Никшић:
25—39).
705. Српска политика и српска филологија / Политика, 15. 11. 2016, 13.
706. Српска политика и српска филологија (2) / Политика, 16. 11. 2016, 13.
707. Логички субјекат изражен предлошким инструменталом / Радови
Филозофског факултета: Филолошке науке, бр. 18, Пале, 2016, 19—33.
57
708. Милош Ковачевић, Миланка Бабић, СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА за
шести разред основне школе, I издање, Источно Ново Сарајево: Завод за
уџбенике и наставна, 2016.
709. Милош Ковачевић, Миланка Бабић, СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА
за седми разред основне школе, I издање, Источно Ново Сарајево: Завод
за уџбенике и наставна, 2016. 42. Милош Ковачевић, Миланка Бабић,
СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА за осми разред основне школе, I
издање, Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна, 2016.
710. Милош Ковачевић, Миланка Бабић, СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА за
девети разред основне школе, I издање, Источно Ново Сарајево: Завод за
уџбенике и наставна, 2016.
711. Испод привидно конфликтне спољашности, дјетиња душа / Књижевне нови-
не, бр. 1253—54, Београд, септембар—октобар 2016, 9—10. (говор на коме-
морацији Мирољубу Јоковићу у УКС)
712. Српска политика и српска филологија / Политика, 7. 12. 2016, додатак:
Сачувајмо српски језик, 3—4. (прештампан текст из Политика, 15. и 16.
11. 2016, 13).
713. Може ли нешто бити ничим изазвано / Политика, 23. 12. 2016, 13. (прештам-
пано у: Политика, 30. 12. 2016, 8.)
714. Стилистика у књижевним анализама Душана Иванића / Душан Иванић,
зборник радова, уредници Драган Бошковић и Драгана Вукићевић,
Крагујевац: ФИЛУМ, 2016, 215—229.
715. Текстолингвистичка анализа уџбеничког дискурса (Славко Станојчић,
Теоријско-аналитички приступ уџбеничком дискурсу, Крагујевац:
ФИЛУМ, 2015, 197 стр.) / Липар, XVII/60, Крагујевац, 2016, 299—301.
(приказ)
716. Актуелна питања српске језичке политике / Prevodilac, XXXIII/3—4 (76),
Beograd, 2016, 7—21.
717. Живот на стрмој равни / Нова Зора, бр. 51/52, Билећа — Гацко, 2016, 252—254.
(In memoriam Мирољуб Јоковић)
2017.
718. Српски језик под лупом науке / Београд: Завод за уџбенике, 2017, 247 стр.
719. Језичка и мисаона (не)писменост / Политика, 5. 1. 2017, 13. (одговор
Светисалву Басари)
720. Опозитни генитив с предлогом ПРОТИВ и синонимске падежне конструк-
ције / Научни састанак слависта у Вукове дане, 46/1, Београд: МСЦ, 2017,
111—123.
721. Кореферентне јединице с инконгруенцијом лица у сложеној реченици или
везаном тексту / XI међународни научни скуп Српски језик, књижевност,
уметност, књ. 1: (Српски) језик у комуникативној функцији, уредници
Милош Ковачевић и Јелена Петковић, Крагујевац: ФИЛУМ, 2017, 13—24.
722. Улога Народне скупштине Републике Српске у очувању српског језика и
ћирилице као националних идентитетских критеријума / Двадесет пет
година Народне скупштине Републике Српске, уредник Снежана Савић,
Бања Лука: АНУРС, Научни скупови, Књига LXI, Одјељење друштвених
наука, Књига 37, 2017, 233—245.
723. Стилистиком кроз пјесму о књизи свијета Предрага Богдановића Ција /
Српски језик, XXII – Београд, 2017, 59—74.
724. Језик бошњачки, а не босански / Политика, 29. 3. 2017, 14.
58
725. Паролама у одбрану језика Бошњака / Политика, 4. 4. 2017, 22. (одговор
Џенису Шаћировићу)
726. Да није смешно, било би жалосно / Политика, 7. 4. 2017, 20. (одговор на одго-
вор Џениса Шаћировића)
727. „Мудро открили топлу воду” / Печат, 7. 4. 2017, 54.
728. Модална употреба временских глаголских облика / Jezik, književnost, vreme:
Jezička istraživanja, zbornik radova, urednice Biljana Mišić Ilić, Vesna
729. Стилски маркиране конструкције корекције у српском језику / Путевима
речи: зборник радова у част Даринки Гортан Премк, уредник Рајна
Драгићевић, Београд: Филолошки факултет, 2017, 477—494.
730. О Принципу и Настасијевићу пјесма Милована Витезовића у језичко-стил-
ској анализи / Жрнов, часопис за културу, науку и уметност, IV/6,
Београд, 2017, 32—45. (прештампано из: Радови Филозофског факултета:
Филолошке науке, бр. 17, Пале, 2015, 273—285)
731. О термину субјекат у србистици / Словенска терминологија данас, уредници
академик Предраг Пипер и др Владан Јовановић, Београд: САНУ, Научни
скупови, Књига CLXVII; Одељење језика и књижевности, Књига 28, 2017,
173—186.
732. Братићеве приче с басновитом алегоријом као доминантом / Српска про-
за данас: књижевно дјело Радослава Братића, приредио Јован Делић,
Билећа: СКПД „Просвјета”, 2017, 196—214.
733. У заштиту српског језика и ћирилице / Српски језик и ћирилица данас,
зборник радова, уредници Милош Ковачевић и Александра Вранеш,
Вишеград: Андрићев институт, 2017, 23—42.
734. Босна и Херцеговина: Култура – Језик / Енциклопедија Републике Српске,
том 1, А—Б, Бања Лука: АНУРС, 2017, 621—623.
735. Јединствен песник и јединствен професор / Милован Витезовић, Испит
код професора Милоша М. Ђурића, Београд: Завод за уџбенике, 2017,
254—257.
736. О стилско-језичким доминантама Посланица с Проклетија Даринке Јеврић /
Даринка Јеврић : архетип, љубав, трагика / [уредили Даница Андрејевић
... [и др.]], Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у
Приштини; Грачаница : Дом културе „Грачаница”, 2017, 71—85.
737. Специфични поступци пререгистрације у роману Кукавичја пилад Лабуда
Драгића / Узаданица (тематски зборник посвећен Л. Драгићу), XIV/2,
Јагодина, 2017, 25—41.
738. Милош Ковачевић, Мијана Кубурић Мацура, СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА
КУЛТУРА за четврти разред основне школе, I издање, Источно Ново
Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства, 2017.
739. Милош Ковачевић, Мијана Кубурић Мацура, СРПСКИ ЈЕЗИК И ЈЕЗИЧКА
КУЛТУРА за пети разред основне школе, I издање, Источно Ново Сарајево:
740. Побједа и Вуковог народног књижевног језика и језика књижевности године
1847. / Даница, српски народни илустровани календар за годину 2018,
Београд: Вукова задужбина, 2017, 156—167.
741. Рассказы Братича с басенной аллегорией в качестве доминанты / Књижевна
историја год. XLIX, бр. 162, Београд, 2017, 9—25.
742. Данашњи српски језик је уникатан по томе што се „множи дељењем” /
Др ФИЛСТУД, лист студената Филозофског факултета у Косовској
Митровици, год. V, бр. 10, Косовска Митровица, 2017, 12—15. (интервју
дат Србијани Чеперковић)
59
743. Значајан прилог српској стилистици (Нина Милановић, Огледи из синтак-
состилистике, Источно Ново Сарајево: Завод за уџбенике и наставна
средства, 2017, 282 стр) / Нова Зора, бр. 56, 2017, 200—202. (приказ).
744. Реаговање Одбора за језик СКЗ на Декларацију о заједничком језику / Нова
Зора, 53—54, Билећа—Гацко, 2017, 125—126.
2018.
745. Синонимност падежних опозитних конструкција у српском језику / Српски
језик, XXIII, Београд, 2018, 149—168.
746. Пјесме акростиха, поноса и љубави / Предговор књизи Милице Бакрач „Јав
из Црне Горе”, Никшић: Институт за српску културу, 2018, 9—24.
747. Мирољуб Јоковић између традиције и (пост)модернизма / Рашка, XLVII/42
(тематски зборник „Књижевно-теоријска мисао Мирољуба Јоковића,
Рашка, 2018, 5—14.
748. Мјесто Радоја Симића у србистици, с посебним освртом на његове стилис-
тичке доприносе / Научни доприноси Радоја Симића, уредници Милош
Ковачевић, Јелена Петковић и Владимир Поломац, Крагујевац: ФИЛУМ,
Београд: Јасен, 2018, 47—66.
749. Поздравне речи [на научном округлом столу о Радоју Симићу] / Научни до-
приноси Радоја Симића, уредници Милош Ковачевић, Јелена Петковић
и Владимир Поломац, Крагујевац: ФИЛУМ, Београд: Јасен, 2018, 9—10.
750. Свесрпска пјесма Благоја Баковића, или: како врабац пјева отаџбину /
Поговор књизи: Благоја Баковића Како врабац пева, Сремски Kарловци:
Kаирос, 2018, 81—103.
751. Anglomanija u srpskom jeziku / Ekspres, III/97, 2. 3. 2018, Ekspres scena, 1—2.
(intervju dat Đoku Kesiću).
752. И Дорћолци ће тражити свој лекторат / Политика, 7. 3. 2018, 21. (интервју дат
Мирјани Сретеновић)
753. Законска заштита ћирилице у Србији и Српској / Говори српски пиши ћи-
рилицом (зборник радова са научно политичког скупа), приредио Рајко
Танасијевић, Београд: Филип Вишњић, 2018, 32—45.
754. Палиндромне вратоломије Недељка Бабића / Недељко Бабић, Завичај, Бања
Лука: Бесједа, 2018, 331—344. (текст прештампан из књиге Недељка
Бабића, Коловр(а)т, Источно Сарајево: Завод за уџбенике и наставна
средства, 2005, 3—13).
755. Почетак живота светске славистичке листе часописа / Политика, 10. 4. 2018, 20.
756. Неподобно ’српско’ држављанство / Политика, 14. 4. 2018, 20—21.
757. Зар заштитиник грађана штити и од норми српскога језика / Политика, 26. 4.
2018, 22.
758. Зар се одрећи симбола националног бића српскога народа / Косово и
Метохија: јуче, данас, сутра, уредник Драган Станић, Нови Сад: Матица
српска, 2018, 69—74.
759. Могућност супституције инструменталног предлога ПОД локативним пред-
логом У и инструменталним предлогом С(А) / Jezik, književnost, prostor,
tematski zbornik radova, urednice Vesna Lopičić i Biljana Mišić Ilić, Niš:
Filozofski fakultet, 2018, 601—615.
760. Српско питање на Балкану / Историја једне утопије: 100 година од ства-
рања Југославије – Београд: Catena mundi, 2018, 354᾿374. (преузет текст:
Српско питање на Балкану из перспективе актуелног стања српског
60
језика / Српско питање на Балкану, зборник радова, приредио Момчило
Суботић, Београд: Институт за политичке студије, 2013, 215—242).
761. Стилистика у настави српскога језика / Књижевност и језик, LXV/1—2,
Београд, 2018, 1—21. (преузет рад: Интегрална стилистика у настави срп-
ског језика / Настава и наука у времену и простору, уредници др Живорад
Миленковић, др Снежана Башчаревић, Лепосавић: Учитељски факултет
у Призрену — Лепосавић, 2015, 37—68).
762. О језику и стилу јед(и)не српске збирке прича о дјеци у грађанском БиХ рату
/ Књижевност за децу у науци и настави, уредници Виолета Јовановић и
Бранко Илић. – Јагодина: Факултет педагошких наука, 2018, 49–60.
763. Актуелна питања српске језичке политике / Стварања, часопис за књижев-
ност, умјетност и културу, година I, број 1, Бањалука, 2018, 191—210.
(преузето из: Prevodilac, XXXIII/3—4 (76), Beograd, 2016, 7—21).
764. Српска никад неће признати „босански језик” / Еуро Блиц, Република Српска,
9. 6. 2018, 8—9. (интервју дат Маји Башић)
765. Интердепенденција пермутабилних форми правог и неправог објекта у син-
тагмама с глаголом НУДИТИ и СЛУЖИТИ / Научни састанак слависта у
Вукове дане, 47/1, Београд, МСЦ, 2018, 51–60.
766. Глагол БИТИ као модални глагол у саставу сложеног глаголског предиката /
Српска славистика: колективна монографија (радови српске делегације
на XVI међународном конгресу слависта), Том 1: Језик, уредници Рајна
Драгићевић и Вељко Брборић, Београд: Савез славистичких друштава
Србије, 2018, 141–157.
767. Српски језик први пут са Србима – заслугом Вуковом / Слово, XV/54, Никшић
2018, 113—126. (прештампано из: У одбрану језика српскога – и даље,
Београд: Требник, 1999).
768. Заштита ћирилице и Срби латиничари / Политика, 10. 8. 2018, 22–23.
769. Англиста ’лингвистичар’ противник ћирилице (поводом текста Ранка
Бугарског „Одговор једног англисте заштитнику ћирилице”, Политика,
14. 8.) / Политика, 20. 8. 2018, 20.
770. Латиница у српском уставу и закону није службено писмо (поводом те-
кста Ранка Бугарског „Србиста убија гласника”, Политика, 22. 8. 2018) /
Политика, 24. 8. 2018, 18.
771. Код Бошњака данас је на дјелу „повампирена” Калајева језичка политика
<http://iskra.co/kultura/intervju-iskre-profesor-milos-kovacevic-lingvista-
kod-bosnjaka-danas-je-na-djelu-povampirena-kalajeva-jezicka-politika/>
(интервју дат Милану Ружићу, 26. 8. 2018).
772. Бугарски против Бугарског / Политика, 31. 8. 2018, 18. (полемика са Р.
Бугарским)
772. Противуречна писанија / Политика, 6. 9. 2018, 18. (полемика са Ранком
Бугарским)
773. Нападима на ћирилицу желе да униште биће српског народа / Глас Српске, 3.
9. 2018, 5. (интервју дат Жељки Домазет).
61
II
811.163.41'367:929 Kovačević M.
Миланка Ј. Бабић1
Универзитет у Источном Сарајеву
Филозофски факултет Пале
Катедра за србистику
РАЗГРАНИЧАВАЊЕ СИНТАКСИЧКИХ
КАТЕГОРИЈА У (МОРФО)СИНТАКСИЧКОЈ
ТЕОРИЈИ МИЛОША КОВАЧЕВИЋА
У раду се дескриптивно-текстуалном методом анализи-

рају методолошки поступци и резултати истраживања у син-
таксичким огледима М. Ковачевића у којима се критеријал-
но разграничавају системи независносложених и зависнос-
ложених реченица, те ревидира статус субјекта и предиката
у односу на србистичке и/или сербокроатистичке синтаксич-
ке теорије. При том се, као комплементарни са том пробле-
матиком и непосредно у њу укључени, издвајају и проблеми
разграничавања везничког система хипотаксе и паратаксе,
те граматичких облика као што су поједине глаголске ало-
лексе које су у савременом језику у одређеним конструкцијс-
ким моделима изгубиле статус пунозначних ријечи, а тиме и
њихову функцију.
Кључне ријечи: синтакса, паратакса, хипотакса, субјекат,
предикат, контрастна клауза
0. Увод
Граматичка питања на скоро свим нивоима језичке анализе –
творбено-морфолошком, морфосинтаксичком, синтаксичко(-праг-
матичко)м и текстуалном предмет су истраживања Милоша
Ковачевића, која он, типично за изузетно доброг методолога, об-
рађује увијек у усаглашености са критеријумима иманентним
датој научној области. У области синтаксе (у ширем значењу тер-
мина), што и јесте примарна научна област у његовом научноис-
траживачком раду – из које је проистекло и његово плодотворно
интересовање за лингвостилистику2 – Ковачевић се бави и синтаг-
матиком3, те синтаксом реченичних чланова и синтаксом сложене
1 rasovaca@yahoo.com
2 Ковачевић је објавио из те области велики број радова и неколико врло значајних књи-
га, међу којима је свакако најинспиративнија за бројна истраживања других аутора
била књига Стилистика и граматика стилских фигура, Кантакузин, Крагујевац, 2000, у
трећем, допуњеном издању (прво издање, насловљено Граматика и стилистика стил-
ских фигура, објављено је у сарајевској Свјетлости 1991. године).
3 Ауторова рана интересовања за ту област репрезентује књига Кроз синтагме и реченице,
Свјетлост, Сарајево, 1992, са врло значајним радовима о неконгруентним атрибутима.
65
реченице, као и међуодносима реченице и текста4, што уводи у

жижу његових интересовања и проблем комуникативне синтаксе5,
чиме се укључује у широко подручје репрезентологије6. Све њего-
ве радове и монографије карактерише конкретно постављање про-
блема, врло исцрпна „историја питања”, са критичким прегледом
релевантне литературе и резултата претходних истраживања о
посматраној теми, анализа изведена на великом броју примјера из
стилски разноврсног корпуса у којој се увијек – примјеном и усаг-
лашеношћу примарних и секундарних критеријума – изводи јасна
категоризација и поткатегоризација, односно издвајају типови и
подтипови анализираних категорија, о којима се у закључном миш-
љењу увијек дају њихове најрелевантније карактеристике. По томе
Ковачевић спада у врхунске научнике, а сваки његов рад, осим што
даје значајне и нове научне резултате, представља и модел на ос-
нову кога је методолошки јасно како уопште мора да се пише на-
учни рад. Врло је тешко у тако богатом научном опису издвојити
подручје или темат који би био битнији за представљање од дру-
гих научно заокружених цјелина у његовим истраживањима, зато
се одлучујемо за оно што је научнику његовог ранга изазовно – а
то су неријешена синтаксичка питања, међу којима се издвајају и
она традиционално разматрана, али притом непрецизно или кри-
теријално неконзистентно постављена, што резултира врло спор-
ном теоријом, оборивом и на оказионално одабраним примјерима
из говорне праксе, али и она која се огледају у његовом приступу
језику као динамичном феномену, који се стално развија и обо-
гаћује новим изражајним формама и у укрштеним релацијама
„семиозиса” (односима знака и знака, знака и референта, знака и
интерпретатора) производи обрасце који су или непрецизно опи-
сани или нису ни уочени у неким ранијим истраживањима. У први
тип тих интригантних проблема којима се Ковачевић бави свакако
4 В. радове: О конструкцијама деиктичке цитатности – или: о недословном управ��-
ном говору у савременом српком језику, III међународни научни скуп „Српски језик,
књижевност, уметност”, књ. I: Српски језик у употреби, ФИЛУМ, Крагујевац, 2009, 161–
173; „Кореферентне јединице с инконгруенцијом лица у сложеној реченици или везаном
тексту”, у: М. Ковачевић, Српски језик под лупом науке, Београд, Завод за уџбенике, 2017,
231–246. и сл.
5 В. радове: „Значај елемената ‘граматике друштвеног стауса’ у Андрићевом обликовању
Зимоњићевог и Омерпашиног лика”, Зборник радова са научног скупа „Српска проза да-
нас: Богдан, Стеван и Петар Зимоњић – живот и дјело”, Српско просвјетно и културно
друштво „Просвјета”, Билећа–Гацко, 2000, стр. 295–307; „Синтакса и стилистика допун-
ских питања у савременом српском језику”, Научни састанак слависта у Вукове дане,
43/1, МСЦ, Београд 2014, 11–26. и сл.
6 Посебно значајан је у тој области рад „О граматичко-стилистичком терминосистему
туђег говора”, Српски језик, XVII, Београд, 2012, 13–38, односно о „О терминосисте-
му туђег говора”, у: М. Ковачевић, Лингвистика као србистика, Филозофски факултет
Пале, Пале, 2013, 67–99. Том раду, као теоријској синтези, претходе – као радови ис-
траживања на грађи – рад „Типови говора у ‘Причањима Вука Дојчиновића’ Стефана
Митрова Љубише”, Годишњак за српски језик и књижевност, год XXIV, бр. 11, Филозофски
Филозофски факултет Ниш, Ниш, 2011, 27–37, и рад „Међуоднос типова говора у при-
чама Милисава Савића”, Зборник радова са научног скупа „Књижевно дело Милисава
Савића”, Рашка – Нови Пазар, 2011, 113–148.
66
Разграничавање синтаксичких категорија у (морфо)синтаксичкој теорији Милоша Ковачевића
спада однос између координације и субординације на нивоу сложе-

не реченице, те статус субјекта и предиката у србистичким и/или
сербокроатистичким синтаксичким теоријама. Други тип је дије-
лом комплементаран са првим, узрочно-посљедично наслоњен на
њега, јер ревидира статус појединих традиционално категорисаних
структура – а ту посебно издвајамо његово интересовање за разгра-
ничавање везничког система хипотаксе и паратаксе, те граматичке
облике као што су поједине глаголске алолексе које су у савреме-
ном језику у одређеним конструкцијским моделима изгубили ста-
тус пунозначних ријечи, а тиме и њихову функцију.
1. Проблем субјекта и предиката у научним

истраживањима Милоша Ковачевића
Проблем субјекта и предиката као основних синтаксичких кате-
горија у научним истраживањима М. Ковачевића показује да су за
доброг научника сва питања, без обзира на то колико су већ у науци
обрађена, увијек отворена. Тако он у оквиру трију радова: О тер-
мину субјекат у србистици, Конкурентност једног типа предлошког
генитивног, акузативног, инструменталног и локативног логичког
субјекта, те Логички субјекат изражен предлошким инструмента-
лом (Ковачевић 2017: 157–207)7 – разјашњава нека од недосљедно
ријешених синтаксичких питања субјекта као примарне речени-
чне функције, којом се наука о језику бавила још у повојима грч-
ке филозофије. Па управо о том појмовном одређењу субјекта као
члана комуникативне реченице, о односу грчког, латинског и до-
маћег српског термина, као и о критеријумима његове граматич-
ке категоризације и поткатегоризације, о издвајању његових типова
и подтипова, а у вези с чим је досадашња литература неријетко на
странпутици – пише аутор у раду О термину субјекат у србистици
(Ковачевић 2017: 157–170). Најприје даје историју поријекла и упо-
требе грчких, латинских и домаћих термина за два основна рече-
нична члана – субјекат и предикат, будући да је предикат нужни
конституент за навођење субјекта, тј. да у граматичкој реченици не
постоји субјекат без предиката. Субјекат и предикат, као латински
преводи (subiectum и predicatum) грчких термина хипокејменон и ка-
тегоруменон, усталили су се у граматикама српског језика код Срба
од друге половине XX вијека, тачније од Стевановићеве универзи-
тетске Синтаксе 1971. године, док су их хрватски граматичари пре-
узели још од времена Маретићеве Граматике и стилистике из 1899.
године. У времену прије тога, у XIX вијеку, у граматикама Јована
Бошковића из 1864. и Стојана Новаковића из 1894. употребљавају се
термини подмет (потиче из чешког) и прирок – које је у србистику
увео Ђура Даничић, а сви још од античких времена подразумијевају
7 Радови се наводе према књизи Српски језик под лупом науке – в. Ковачевић (2017).
67
„оно о чему се говори”, па је подметнуто као тема, и „оно што се о

томе говори”, па му је приречено као новост. Тај рад је значајан не
само због уводног прегледа историјата терминологизације о субјек-
ту и предикату у србистичкој и/или сербокроатистистичкој литера-
тури него и што разјашњава теоријска питања у вези са граматичким
и семантичким статусом субјекта, такође шаролико у граматикама
и литератури одређена, посебно када су у питању двије граматике
– Синтакса просте реченице из 2005, групе аутора, у којој се дјелом
који се тиче реченичних чланова бавила Ивана Антонић (в. Антонић
2005) и Пиперове и Клајнове Нормативне граматике српског језика
(в. Пипер–Клајн: 2013). У тим граматикама помијешани су и крите-
ријуми и планови на основу којих се може проучавати субјекат као
синтаксичка категорија, па се под логички или семантички субјекат
убрајају разни падежни облици разноврсних реченичних структу-
ра у којима се семантичком, а у суштини структурно-семантичком
трансформацијом реченице измијењене до непрепознатљивости у
односу на полазну, тај падежни облик замјењује номинативом (нпр.
„Сазнао сам/чуо сам ОД ПЕРЕ [→ Пера ми је рекао]” Антонић 2005:
129), па се генитив „од Пере” проглашава логичким или семантич-
ким субјектом у синтаксичким односима у којима то не може бити.
У србистичким граматикама откако се употребљава термин логич-
ки субјекат (а издваја га почетком XX вијека Маретић у средњош-
колској граматици из 1928), посебно у синтаксичким студијама из
друге половине XX вијека, доста јасно је одређен његов статус у од-
носу на граматички субјекат. Један од основних критеријума одно-
си се на конгруенцију субјекта и предиката када је субјекат номи-
нативни или граматички и њихову инконгруенцију када је субјекат
логички. Осим тога, за навођење логичког субјекта неопходно је да
предикат буде у форми 3. лица неутрума (уколико глагол разликује
род), те да у реченици не постоји конкурентан номинативни субје-
кат, јер се та два субјекта у истом контексту искључују (у претход-
ном примјеру са Пером граматички субјекат је ја, садржан у личном
глаголском облику, па он искључује могућност да логички субјекат
буде од Пере). Одређен је, дакле, морфолошком формом предика-
та, критеријумом присуства граматичког субјекта, односно крите-
ријумом синтаксичке функције, па није могуће разне реченичне
чланове „одокативном” трансформацијом проглашавати за логичке
субјекте. Зато Ковачевић наглашава да се јасно морају раздвојити
планови граматичке синтаксе која одређује позиције реченичних
чланова и семантичке синтаксе која издваја семантичке категорије
реченице, па у том смислу је оправдана семантичка категоризација
субјекта на агенс и псеудоагенс, како то у другом раду издваја И.
Антонић, те на подтипове агенса као што су перципијент, егзистент,
посесор и сл. (в. Антонић 2007: 104–106), али није оправдано мије-
шати та два плана, јер
68
„критеријуми морају бити хијерархизовани, па ако се проводи ана-

лиза синтаксичких чланова према њиховим морфосинтаксичким
функцијама, онда критеријум ‘семантичких улога’ које ти чланови
покривају може бити само поткласифиокациони. Из тога онда јасно
проистиче да се ‘логички или семантички субјекат’ из морфосинтак-
сичке анализе чланова реченице не може нити смије мијешати са
‘логичким или семантичким субјектом’ као једном од ‘семантичких
улога’ у оквиру семантичке синтаксе”. (Ковачевић 2017: 166).
Други од три рада о субјекту Конкурентност једног типа пред-
лошког генитивног, акузативног, инструменталног и локативног ло-
гичког субјекта (Ковачевић 2017: 171–192) значајан је допринос уп-
раво синтакси реченичних чланова јер у традиционално уопштене
подтипове логичког субјекта који су у граматикама српског језика
(у њих 14) представљени формама бесприједлошког генитива (нпр.
Било је снијега), датива (нпр. Досадно ми је) и акузатива (нпр. Страх
ме је) укључује и међусобно конкурентне приједлошко-падежне
конструкције генитива са приједлогом до („До нас је да се бавимо
својом политиком”. Ковачевић 2017: 186–187), акузатива са пријед-
логом на („Сад је ред на Загреб да позове Николића”: Ковачевић
2017: 188), инструментала са приједлогом пред („Пред надлежним
органима је да то проведу”: Ковачевић 2017: 187) и локатива са
приједлогом на („На грађанима је да одлуче”: Ковачевић 2017: 185).
Тим радом јасно показује да логички субјекат није само беспријед-
лошка форма три падежа, него да се може исказивати и приједлош-
ко-падежним конструкцијама зависних падежа. Посебно је у том
раду занимљиво тумачење конструкције генитива са приједлогом
на, која се употребљава само са модалним глаголским изразом ред
је, са којим конструкција да + презент образује сложени глаголски
предикат. Такође је рад значајан и по томе што је разријешио статус
конструкција у којима је употријебљен као логички субјекат лока-
тив са приједлогом на, које су, и када су помињане у литератури,
увијек тумачене као двоклаузалне или сложене реченице у којима
је конструкција да + презент као допунска одређивана најчешће
као предикативна клауза. Аутор јасно показује да је та конструк-
ција само дио сложеног глаголског предиката у коме је комплемент
имперсоналном облику глагола бити. Тиме су ревидирана основна
збуњујућа питања из проблематике субјекта као реченичног члана,
а њихова актуелност и у XXI вијеку показује колико је језик динами-
чан феномен који производи нове изражајне могућности чије фор-
ме нужно условљавају дораду и преформулисање традиционално
и некритеријално успостављених правила, до којих се често долази
погрешним трансформацијама синтаксичке у семантичку струк-
туру. Подручје најдинамичније језичке производње и иновација
– и потребних и непотребних конструкција и значења – без сумње
је публицистички стил или новинарски подстил, који најбоље ре-
презентује развој језика, посебно синтаксичких конструкција и
69
стилистичких трансформација језичког знака, будући да рефлек-

тује у разноврсним жанровима скоро све друге функционалне сти-
лове. Зато је и корпус ових Ковачевићевих радова из језика штампе.
Да у србистичкој синтаксичкој литератури ни у XXI вијеку
није сасвим ријешен не само проблем функције предиката него
и припадајућег му терминосистема – показује Ковачевић у раду
Реитерација хомолексичких и хомоформних јединица у предикатској
позицији (Ковачевић 20158: 64–96) или понављање истих ријечи у
истом облику у функцији предиката, односно понављање једног те
истог глаголског облика у позицији предиката. Тај рад је значајан
најмање са два аспекта. Први се односи на статус предиката и ње-
гових модела уопште у литератури и граматикама, а други на раз-
рјешење проблема да ли примјери типа Киша пада, пада, пада или
Пада ли пада или пак Што је много много је представљају просте или
сложене реченице. И један и други аспект овог рада дају јасна, не-
двосмислена и теоријски утемељена рјешења.
Први проблем обухвата теоријску и терминолошку збрку коју
продукује опис предиката у Клајновој и Пиперовој Нормативној
граматици српског језика, која се промоцијом у Педагошком заво-
ду Републике Српске тенденциозно намеће као обавезни средњош-
колски уџбеник српског језика. Ковачевић показује да је у тој гра-
матици традиционално устаљена терминологија која се односи на
предикат и његове подтипове тотално измијењена и што је још горе
тотално наопако издефинисана. Пипер нпр. издваја тип тзв. анали-
тичког предиката који у свом саставу има глаголски и неглаголски
дио, што је у досадашњој србистичкој традицији недвосмислено не-
глаголски предикат, јер није грађен искључиво од глагола, а при-
том за свој аналитички предикат даје примјере „Мора се издржа-
ти” или „Он стаде запомагати” (Пипер–Клајн 2013: 284–285) – који
репрезентују оно што се у србистичкој синтакси одавно већ зове
сложеним глаголским предикатом. За синтетички предикат наво-
ди примјере као што су „Деца трче. Падала је киша. Он ће доћи”
(Пипер–Клајн 2013: 282) – не водећи рачуна о томе да су термини
аналитички и синтетички већ резервисани за однос континуира-
них и дисконтинуираних лексема и/или њихових обличких алоле-
кси, односно да се у творби глаголских облика издвајају прости или
синтетички (какав је презент) и аналитички (као што су перфекат и
сложени футур први у датим примјерима). Да су његове измјене ра-
дикалне, показује и то што је за њега сложени глаголски предикат
управо онај који Ковачевић именује у наслову рада реитерацијом
личног глаголског облика у предикатској функцији, типа „Она при-
ча ли прича” (Пипер–Клајн 2013: 293), и недвосмислено показује
да је то понављање стилског карактера и припада предикату једне
8 Рад је први пут објављен у: Српски језик, XX, Београд, 2015, 33–59, али га наводимо пре��-
ма књизи О реченици и њеним члановима (Ковачевић 2015).
70
просте реченице. Тај „карамбол” и штетност коју та несистема-

тичност може да произведе, најбоље представља сљедећи цитат из
Ковачевићевог рада:
„Зато је боље у логичкој систематизацији предикатске терминоло-
гије [...] најприје на нивоу родних термина разликовати двије групе
предиката: а) глаголске предикате, гдје би потпадали сви предикати
који у свом саставу имају искључиво глаголске лексеме, и б) негла-
голске предикате, гдје би потпадали сви предикати који у свом сас-
таву осим копулативног или семикопулативног глагола, имају и не-
глаголску ријеч у функцији предикатива. У подлози такве класифи-
кације предиката стоји један од најзаступљенијих класификационих
критеријума унутар граматичке терминологије српскога језика, као
нпр. конгруентни – неконгруентни атрибути; прави – неправи објекти;
прелазни – непрелазни глаголи; лични – нелични глаголски облици;
личне – неличне замјенице; везничке – невезничке реченице; потпуне –
непотпуне реченице и сл. То је најплодни начин творбе родних и/или
врсних термина у српском језику, па зашто онда да се не примјењује
и у систематизацији и хијерархизацији предикатских термина”
(Ковачевић 2015: 65).
Однос термина у науци строго је дефинисан и међусобно де-
терминисан функционисањем у метајезику одређене области и
никако не би смио да се успоставља на принципу вишезначности
једног термина и преклапања у значењу са другим, већ „заузетим”
термином, па предочена „иновативности” није само неозбиљно на-
учно постављена него је и врло штетна, јер ништи све досадашње
принципе научно врло утемељене и заокружене систематизације
предикатског терминолошког микросистема, а уз то и у едукатив-
ном смислу дјелује збуњујуће.
Други аспект овог рада, а у ствари суштинско истраживање које
се односи на редупликацију предиката, инициран је првим, однос-
но погрешном Пиперовом тврдњом да примјер „Она прича ли при-
ча” представља сложени предикат. Критеријално јасно поставље-
на анализа у Ковачевићевом раду показује да се редупликација
предиката остварује у простој реченици, што репрезентује и овај
примјер из Нормативне граматике и више типова с њим подудар-
них или сличних, али и у сложеној, тј. да један редуплицирани гла-
голски облик може да припада главној, а други зависној реченици.
Ову другу могућност репрезентују примјери са релативним завис-
ним реченицама или клаузама у инверзији, са везницима што и ко:
„Што је моје, моје је; Ко је дошао, дошао је”, те примјерима са по-
годбеном ако-клаузом („Ако иде, иде”) или временском, најчешће
кад-реченицом („Кад не радимо, не радимо”). Да су у питању сложе-
не реченице, показује и то што се у релативним реченицама може
увести антецедент или ријеч на коју се релативна реченица односи
(нпр. „Оно што је моје, моје је”, Ковачевић 2015: 81) или катафор-
ска ријеч која везује адвербијалну реченицу („Немци пију онда
71
кад пију”, Ковачевић 2015: 85), као и то што се може промијенити

распоред реченица у сложеним (нпр. „Моје је што је моје” или „Не
радимо кад не радимо”). Ови модели реализују се у мноштву под-
модела, а Ковачевић издваја и трећи модел који представља фразе-
ологизирану конструкцију типа „Шта или колико кошта да кошта”
са значењем „без обзира на последице, по сваку цену” (Ковачевић
2015: 90) и конструкције „Да је лепа, лепа је”, за коју установљава да
ријеч да у њој није везник, па према томе није у питању ни сложена
реченица, него та ријеч има вриједност партикуле као партикула
баш или заиста, те се цијелом конструкцијом као блокираном фор-
мом исказује наглашено значење, тј. у питању један интензивира-
ни, емфатички предикат (Ковачевић 2015: 88).
Анализа, дакле, показује да се редуплицирање исте глаголске
лексеме реализује у оквиру исте или у оквиру и управне и зависне
клаузе, што упућује на један или на два предиката. Редуплицирање
у оквиру исте реченице могуће је као невезничка конструкција
(„Слушам, слушам и питам се кад ће да престане”, Ковачевић 2015:
77), а успоставља се помоћу ријечце ли („Младић говори ли, говори”,
Ковачевић 2015: 72) или кординативних копулативних везника па
или и („Али не вреди, па не вреди”; „Нестрпљивост ће све више рас-
ти и расти”, Ковачевић 2015: 74–75). У свим тим подтиповима ради
се о редупликацији исте глаголске ријечи, а то редуплицирање не
представља два предиката, него стилистичку редупликацију исте
предикатске синтаксеме.
„У питању нису, дакле, два предиката” – сматра Ковачевић – „па са-
мим тим није у питању ни сложена реченица. Поновљени предикати
структурни су елементи просте реченице, или пак једне те исте клаузе
у саставу сложене реченице. Није у питању никаква подврста сложеног
глаголског предиката, него је то интензивирани, стилистички марки-
ран прости глаголски предикат. Њиме се интензивира вријеме трајања
радње предиката, тако да он увијек садржи афективну компоненту
‘дугог трајања’ радње означене предикатом.” (Ковачевић 2015; 73–74).
У оквиру зависносложене реченице са зависним везницима
што, ко, ако и кад два формално подударна предиката нису и функ-
ционално подударни, него представљају предикате различитих
клауза – главне и зависне, што показује присуство зависног везни-
ка, могућност премјештања клауза и могућност укључивања анте-
цедента или катафорске ријечи испред везника.
Неким дилемама које у живом говору доводе у питање и аксио-
матске синтаксичке дефиниције као што је она да постојање личног
глаголског облика у реченици нужно подразумијева предикацију,
на чему фактички и почива граматичка реченица – у србистичкој
синтакси бавио се само Ковачевић. У више радова он вишекрите-
ријално утемељеном анализом показује да однос личног облика гла-
гола и предиката није у говорној пракси (урбаног супстандарда или
72
уопште разговорног језика и различитих функционалних стилова)

једнозначно детерминисан. Тако у раду „О деиктичкој употреби
имперфекта” (Ковачевић 2009: 149–160)9 аутор показује да у језич-
кој пракси савременог говорника употреба имперфекта није ни то-
лико ријетка појава, како се то одавно тврди у србистичким гра-
матикама и литератури свођењем имперфекта на глаголски облик
„класичног језика књижевности”, а ни функционално једнозначна у
смислу да одређује доживљено пређашње вријеме и да представља
предикат. У овом раду се показује, наиме, колико је српски језик
у суштини мало истражен, те како се на основу само морфолош-
ких или само формалносинтаксичких критеријума не може одре-
дити функционална вриједност ни врсте ријечи ни њеног облика.
А функционална вриједност имперфекта, уочена у Ковачевићевом
прегледу литературе од стране Т. Маретића, М. Стевановића и Ј.
Вуковића у означавању релативно-модалне садашњости, разоткри-
ва се у овом његовом раду на мноштву примјера, као функција гла-
голског облика којим се изражава „евокација прошлог знања”. У тој
функцији, којом је већ детерминисан тип модалности као еписте-
мичке, укључивањем критеријума компоненцијалне и категоријал-
не и лексичке семантике, у оквиру више модела и њихових варија-
ција (типа „Како се оно беше зовеш/зваше”), у евоцирању претход-
но постојећег, али заборављеног или несигурног знања говорника
о маркираном садржају учествују компоненте значења обавезних
чланова модела, у које спадају дистална деиктичка замјеница оно
и облик имперфекта глагола бити и звати се, при чему функцију
предиката врши имперфекат глагола звати се. Дисталним зна-
чењем замјеница оно удаљава садржај из садашњости у евокатив-
ну прошлост, док имперфекат глагола бити изражава компоненту
евокативне прошлости актуелне у садашњости. Датим обрасцем
говорник се, у ствари, „сам пита или пита саговорника за име особе
или предмета које је у прошлости знао, али га се у датом тренутку
не може сјетити” (Ковачевић 2009: 151). У датом моделу уз деиктич-
ки-евокативни имперфект који актуализује компоненте оживљене
прошлости у садашњости, у функцији предиката често се јавља и
презент глагола звати се пошто је форма вишеструко експресив-
на актуализовањем семантичких компоненти конституената које
„призивају” прошло знање у садашњост. Овај модел се развија и као
продуктиван, јер може да уз имперфекат глагола бити укључује и
друге глаголе осим глагола звати се (нпр.: „А шта беше значи ГМ?;
А како беше иде босански вирус?” Ковачевић 2009: 156). Анализа
показује да на рубовима свога семантичко-функционалног поља ни
замјенице ни глаголски облици нису стабилна монозначна катего-
рија, односно да су подложни функционалној конверзији у парти-
куле, па аутор закључује:
9 Рад је први пут објављен у Српском језику, XIII/1, Београд, 2008, 149-161.
73
„У разговорном су језику бројни и примјери у којима је свака семан-

тичка компонента коју подразумијева сам имперфекат глагола звати
се лексикализована. Тако значење садашњости изражава презент гла-
гола звати се, значење евокације прошлог знања – деиктичка парти-
кула оно, а значење лично доживљене прошлости – имперфекат гла-
гола бити, с тим што тај имперфекатски облик саучествује у значењу
деиктичке партикуле, тј. значењу евокације знања из прошлости”
Таква употреба и значење имперфекта глагола бити условља-
вају да он „у супстандардном српском језику врло често има
вриједност деиктичке лексеме” (Ковачевић 2009: 156), односно да
та лична форма глагола нема функцију предиката или предикат-
ске компоненте.
Проблематиком конверзије одређених глаголских облика у
партикуле Ковачевић се бави и у радовима „Мора ли мора увијек
бити глагол” (Ковачевић 2009: 161–171) и „Глаголске алолексе као
модалне ријечи” (Ковачевић 2009: 173–192). На примјерима типа
„Мора да је он већ дошао” (Ковачевић 2009: 169), аутор јасно по-
казује да је облик мора изгубио карактеристике глагола и постао
„модални прилог” или модална партикула, зато што:
„У оваквим реченицама тај се облик не може замијенити ниједним
другим парадигматским обликом глагола морати, није подложан не-
гацији, не твори попут свих других облика глагола морати сложени
глаголски предикат (нужна допуна му, дакле, није глагол у инфини-
тивној или форми да+презент). Прешавши из категорије глагола у
категорију модалних партикула, облик мора, попут великог броја мо-
далних партикула, наступа у функцији интродуктивне партикуле ис-
пред конјункције да. Зато интродуктивна партикула мора, попут још
неких партикула насталих конверзијом од глаголских облика (као
нпр. партикула изгледа), испред везника да нема предикатску функ-
цију, па са својом да-допуном не твори двопредикатску зависносло-
жену реченицу него једнопредикатску просту реченицу” (Ковачевић
2009: 169).
Уопште, Ковачевићево истраживање корпуса различитих функ-
ционалних стилова показује да је велики број презентских алоле-
кси које су у одређеним комуникативним условима функционал-
но прешле у партикуле. У њих спадају: „значи, излази, произлази,
проистиче, испада, разуме се, следи, стоји, бива, чини се, мора, јес-
те”, а уз њих биљежи и императивне облике „рецимо и узмимо”, те
футурски „биће” (Ковачевић 2009: 176). Тако у примјерима „Само
певање је, разуме се, у другом плану; Полицајци су се изгледа добро
збунили; Чини се да је за то мало касно...” (Ковачевић 2009: 178–179)
– облици разуме се, изгледа и чини се немају вриједност глагола, па
према томе ни предиката, јер функционишу као модални реченич-
ни прилози. Најпродуктивнији по фреквентности употребе ових
конструкција свакако је публицистички функционални стил, јер
74
дате партикуле имају вриједност имперцептивне или епистемич-

ке модалности коју говорно лице уноси у исказ да покаже да није
извор информације или да нијансира свој став као став одређеног
степена увјерености у садржај пропозиције на који се дата партику-
ла са епистемичким значењем односи, а такви искази најчешће се
реализују у аналитичким жанровима тог стила. У теоријском смис-
лу, сматра Ковачевић (2009: 175):
„Посљедице конверзије глаголске алолексе у модалну ријеч најмање
су тројаке: а) изворно глаголска лексема постаје непромјенљива, упо-
требљава се само у једном облику; друкчије речено, глаголска алоле-
кса не припада више глаголској него категорији партикула или мо-
далних ријечи, б) постајући модална партикула, глаголска алолекса
у интермедијалној позицији губи функцију реченичног предиката,
добијајући функцију реченичног прилога или модалног оквира рече-
нице, в) глаголска алолекса конвертована у модалну партикулу зна-
чењски се осамостаљује, лексикализује, удаљавајући се од основног
значења глаголске лексеме”.
У нормативном смислу – испуњеношћу свих услова конверзије
(морфолошке непромјенљивости, синтаксичке нефункционал-
ности у улози предиката, семантичке удаљености од глаголског
значења и формирања значења епистемичке или имперцептивне
модалности) – аутор препоручује да је неопходно напустити тра-
диционални приступ у научној литератури и у граматичкој пракси
када је у питању класификовање ових облика и недвосмислено их
уврстит у модалне партикуле.
2. Критеријуми разграничавања субординације

и координације
Карактеристика Милоша Ковачевића као истраживача јесте и у
томе што он уочава и неусаглашеност између традиционално-гра-
матички одређених синтаксичких категорија и живе језичке грађе
која та одређења демантује. Зато спада у оне синтаксичаре који су
први у србистици, примјеном више критеријума и њиховом пра-
вилном хијерархизацијом, размеђили и тотално измијенили статус
појединих реченичних типова. Тако су и градационе реченице са
везницима а камоли, а некмоли прије његових истраживања углав-
ном помињане искључиво у граматикама, гдје су на чисто семан-
тичком принципу, без заснованости на претходним истраживањи-
ма, убрајане у зависносложене начинске или поредбене реченице
за изузетну неједнакост. Ковачевићев рад „Градационе реченице за
нереализовану супротност” (Ковачевић 201510: 173–188) показује да
се методолошки примјеном само једног од критеријума битних за
синтаксичку анализу – а то су функционални, ономасиолошки (или
10 Наведено према другом издању. Прво издање објављено је у Сарајеву 1992. године.
75
семантички) и семасиолошки (или структурни) – не може доћи до

поузданих научних резултата. У његовом методолошком поступку
критеријуми се комбинују, али тако да је један од њих увијек хипе-
рординиран осталим. Узевши за надређени критеријум структуре
– структурно-семантичке компоненте самог везника, однос преди-
ката двију клауза у структурно затвореном типу реченице – у коме
се однос очекиванијег садржаја прве клаузе и мање очекиваног који
се уводи везником а камоли/а некмоли не може реализовати у от-
вореном низу више од двију клауза (нпр. „Јер, све до овог тренутка
Филип је није ни загрлио, а камоли пољубио” Ковачевић 2015: 176)
– одређује синтаксички статус ових реченица у оквиру система не-
зависносложених. Он сматра да:
„Подвођење ових реченица под хипотаксичке очито је посљедица по-
лазишта да семантички тип одређује тип синтаксичке везе речени-
це. Да је тако становиште неодрживо, показују анализе значењских
односа између реченица у координацији: готово сва (ако не и сва)
значења зависносложених реченица могу се изразити и независнос-
ложеним. Зато се припадност координацији или субординацији не би
смјела темељити на томе какви су смисаони односи између речени-
ца које улазе у сложену, него прије на томе како и чиме су ови од-
носи изражени. А најчешће се та припадност може одредити већ на
основу самог везника. Изузетак од тога нису ни сложене реченице с
везничким конструкцијама а камоли или а некмоли. Елементи те вез-
ничке конструкције имају различиту функцију: ‘а’ је показетељ одн.
верификатор паратаксичности, док је ‘а камоли/некмоли’ верифи-
катор (показатељ) семантичког (под)типа координиране реченице”
(Ковачевић 2015: 187–188).
Идентификовање сложене реченице условљено је најдиректније
постојањем везника који омогућује њену типологизацију, па се ста-
тус везника поставља као примарни критеријум не само за класи-
фикацију реченица у оквиру субординације или координације него
и за разграничавање тих двају структурних типова сложене речени-
це. У Ковачевићевом схватању синтаксичких релација та два систе-
ма везника јасно су разграничена, па не постоје везници који исто-
времено могу бити и субординацијски и координацијски. Неколико
суштинских критеријума које различити везници задовољавају или
не задовољавају сасвим јасно успоставља типолошке разлике међу
њима. Непоштовање тих елементарних критеријума врло често у
граматикама српског (српскохрватског) језика резултира погреш-
ним класификацијама и везника и реченичних типова, а класифи-
кација везничког система у њима још увијек је под утицајем оне која
је наслијеђена од Маретића, са свим његовим погрешкама. У раду
„Ексцептивне и ексклузивне конструкције” (Ковачевић 1998: 203–
222), управо примјеном тих критеријума аутор најприје показује
зашто лексеме само и једино, које се традиционално и још увијек
актуелно проглашавају везницима искључних или ексклузивних
76
реченица – нису везници, па према томе ни те реченице у чијем сас-

таву су заступљене нису самосвојан тип, него су подтип супротних
независносложених реченица. А нису зато што:
„а) Сви независни везници творе и независне синтагме и независне
реченице, а само и једино никад не могу бити везници хомофункцио-
налних нереченичних јединица, него само клауза; б) Ниједан неза-
висни везник не припада структури ни једне од клауза, док само и
једино увијек структурно припадају другој клаузи; в) Независни вез-
ници у српском језику могу заузимати само положај на почетку друге
клаузе, док само и једино могу долазити не само на почетку него и у
позицији између чланова ‘друге’ клаузе, као нпр. [...] Све су странке
издале, постојимо само ми комунисти...; г) Независни (координатив-
ни) везници никад се у својој граматичкој улози не могу ‘гомилати’
(јер тада један обавезно добија невезничку улогу интензификатора),
а посебно се не могу нагомилавати семантички истородни везници.
Насупрот томе, испред само и једино може се увијек употријебити
(што се често и остварује) ‘општесупротни’ везник а или али: [...] Све
покретно у Београду мрдало се прави положај тражећи, а једино отац
Јован седи замишљен” (Ковачевић 1998: 206).
Из тих разлога ни само ни једино нису везници, него конкрети-
затори семантике ексклузивности клаузе у адверзативној речени-
ци, којој припадају.
Супротно критеријумима постављеним за идентификовање не-
зависних везника, одређују се зависни, па сваки зависни везник ка-
рактерише то што он: а) не може да повезује синтагме у оквиру ре-
ченице, него само клаузе; б) зависни везник увијек припада струк-
тури зависне клаузе, па ако се клауза коју уводи измјешта у инвер-
зију, и зависни везник се измјешта заједно са њом (нпр. Јавићу ти се
кад стигнем у град. : Кад стигнем у град, јавићу ти се); партикула
се може употребљавати испред зависних везника (нпр. „Човек пева
и кад је жалостан, али игра само кад је радостан; Једино ако би хтео
да прошири своја овлашћења, то морао да обави адекватном проме-
ном Устава...” Ковачевић 1998: 248–249), за разлику од независних
везника код којих може доћи само иза њих; г) гомилање зависних
везника је могуће (за разлику од гомилања независних везника,
при чему други у низу никада није везник, него увијек представља
партикулу) – и то у вишеструкосложеној реченици када је једна
клауза са зависним везником интерполирана у другу, непосредно
иза њеног зависног везника, нпр. „Знао је да кад дође кући њих више
неће бити тамо” (Ковачевић 1998: 267). У датом примјеру времен-
ска клауза кад дође кући уметнута је у изричну објекатску да њих
више неће бити тамо, иза везника да.
На основу датих критеријума јасно је да један везник не може
припадати и субординацији и координацији, иако се у србист-
ичкој литератури и граматикама управо такав статус додјељује
скоро редовно везнику док када он повезује клаузе са супротним
77
семантичким односом, као у примјеру: Ја учим физику, док он спре-

ма математику. На основу семантичког критеријума и семантичке
еквивалентности везника али или а везнику док, овакве реченице
најчешће се сврставају у независносложене адверзативне. Ту врсту
заблуде Ковачевић разрјешава у раду „Сложена реченица с кон-
трастном зависном клаузом” (Ковачевић 1998: 151–157) и доказује
да везник док и у тим семантичким релацијама задовољава све
критеријуме зависних везника, а прије свега – не везује синтагме
и припада структури зависне клаузе, што показује могућност из-
мјештања клаузе коју уводи у инверзију, нпр.: Ја учим физику, док
он спрема математику : Док он спрема математику, ја учим физи-
ку. Независни везник не може се премјештати са клаузом испред
које стоји нити заузимати положај испред прве клаузе, него увијек
остаје у интерклаузалној позицији уколико се замијене мјеста кла-
уза у независносложеној реченици (Нпр.: Учио је, али није положио
испит : Није положио испит, али је учио; *Али није положио испит,
учио је), па је употреба везника док на почетку прве клаузе могућа
управо зато што је у питању зависни везник. А критеријум везни-
ка у семасиолошкој класификацији сложених реченица надређен
је семантичком, па дати тип Ковачевић сврстава у зависносложене
реченице са (семантички) контрастном клаузом.
3. Закључак
Методолошки поступак Милоша Ковачевића у бављењу син-
таксичким темама подразумијева да се сваки његов рад незао-
билазно отвара тзв. историјом питања, односно статусом посма-
тране синтаксичке јединице или теме у литератури, и то на њему
својствен начин, не дескриптивног, како се то често среће и у до-
брим научним радовима, него критичког односа према њој, сагле� -
даној широко. У његовим радовима су сабрана сва знања о пробле-
му којим се у језику бави, а која су забиљежена у србистичкој или
сербокроатистичкој литератури, и шире, у славистичкој и врло
често у незаобилазној англистичкој и германистичкој лингвистици.
Ишчитана и компарирана литература, богат корпус примјера и
критеријуми – увијек логично и научно конзистентно постављени,
са правилно успостављеном хијерархизацијом у методолошком
смислу у којој субординирани критеријум увијек води издвајању
категорија, а хипоординирани поткатегорија – карактеристика
су Ковачевићевог научног приступа обради било које теме, а
резултат је да су његови радови врло јасни, да чињенице у њима
представљене никада не оставља у међусобној противрјечности,
него их критеријално повезује, чиме хармонизује однос између
хипотеза и закључака, увијек на тврдом тлу теорије која се
потврђује, оповргава или ревидира на живој језичкој грађи. Да
би се у односу на литературу потврдило нешто као универзално
78
и неспорно, као општеважеће, односно да би се оспорила нека

традиционална и устаљена схватања до којих је наука у ранијим
истраживањима стигла, неопходно је врло широко знање одређене
области и с њом повезаних области, а кад је синтакса у питању,
као највиши и најсложенији ниво језичке анализе – у те области
нужно спадају семантика, прагматика и текстуална лингвистика,
а као теоријска основа морфологија, лексикологија и општа
лингвистика, односно и законитости логике као нелингвистичке
дисциплине која је у основи теорија мишљења, и уопште свих
епистемолошких наука. Колико је мени познато (а мислим да
ми је познато), нико у србистици, осим Милоша Ковачевића, у
бављењу синтаксом не влада знањима из свих побројаних области,
па зато у савременој синтаксичкој литератури и нема много тако
детаљних и критеријално теоријски утемељених, на корпусу из
разних функционалних стилова провјерених студија – као што
су то студије настале на основу његових најчешће вишегодишњих
истраживања одређене проблематике. А да је синтакса отворена
област за научна истраживања, показује и то што ниједна чињеница
у њој није сасвим одређена, будући да је језик жив, динамичан
феномен који се развија и усложњава посебно у области синтаксе,
захваљујући интелектуализацији савременог друштва која за
захтјевне садржаје намеће и сложену структуру израза, а тиме и
потребу отварања новог или ревидирања већ постојећег научног
описа језичких конструкција.
Литература
Антонић 2005: И. Антонић, „Синтакса и семантика падежа”, у: П. Пипер, И.
Антонић, В. Ружић, С. Танасић, Љ. Поповић, Б. Тошовић, Синтакса савре-
меног српског језика: проста реченица, Београд: Институт за српски језик
САНУ, Београдска књига, Нови Сад: Матица српска, 119–300.
Антонић 2007: И. Антонић, „Синтакса и семантика номинатива”, у: Синтаксичка
истраживања (дијахроно-синхрони план), уредници Ј. Грковић Мејџор и
С. Павловић, Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду, 102–113.
Ковачевић 1998: М. Ковачевић, Синтакса сложене реченице у српском језику,
Београд: Рашка школа.
Ковачевић 2000: М. Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура,
Крагујевац: Кантакузин.
Ковачевић 2000а: М. Ковачевић, „Значај елемената граматике друштвеног ста-
уса у Андрићевом обликовању Зимоњићевог и Омерпашиног лика”,
Зборник радова са научног скупа „Српска проза данас: Богдан, Стеван и
Петар Зимоњић – живот и дјело”, Српско просвјетно и културно друштво
„Просвјета”, Билећа–Гацко, 2000, стр. 295–307.
Ковачевић 2009: М. Ковачевић, Огледи из српске синтаксе, Београд: Друштво за
српски језик и књижевност Србије.
Ковачевић 2009а: М. Ковачевић, „О конструкцијама деиктичке цитатности –
или: о недословном управном говору у савременом српком језику”, III
79
међународни научни скуп „Српски језик, књижевност, уметност”, књ. I:

Српски језик у употреби, ФИЛУМ, Крагујевац, 2009, 161–173.
Ковачевић 2011: М. Ковачевић, „Типови говора у Причањима Вука Дојчиновића
Стефана Митрова Љубише”, Годишњак за српски језик и књижевност, год
XXIV, бр. 11, Филозофски Филозофски факултет Ниш, Ниш, 2011, 27–37.
Ковачевић 2011а: М. Ковачевић, „Међуоднос типова говора у причама Милисава
Савића”, Зборник радова са научног скупа „Књижевно дело Милисава
Савића”, Рашка – Нови Пазар, 2011, 113–148.
Ковачевић 2012: М. Ковачевић, „О граматичко-стилистичком терминосистему
туђег говора”, Српски језик, XVII, Београд, 2012, 13–38.
Ковачевић 2013: М. Ковачевић, „О терминосистему туђег говора”, у: М. Ковачевић,
Лингвистика као србистика, Филозофски факултет Пале, Пале, 2013,
67–99.
Ковачевић 2015: М. Ковачевић, О реченици и њеним члановима, Београд: Јасен.
Ковачевић 2017: М. Ковачевић, Српски језик под лупом науке, Београд: Завод за
уџбенике.
Пипер–Клајн 2013: П. Пипер, И. Клајн, Нормативна граматика српског језика,
Нови Сад: Матица српска.
Milanka J. Babić
DIFFERENTIATION OF SYNTACTIC CATEGORIES IN
(MORPHO) SYNTACTIC THEORY OF MILOS KOVACEVIC
Summary
This paper analyses results of the research and methodological procedures used for
its purpose in syntactical assays by Milos Kovacevic which, on the basis of various cri-
teria, differentiate between complex dependent and complex independent sentences,
while at the same reviewing the status of the subject and the predicate in relation to
Serbian and/or Serbo-Croatian syntactic theories. As closely related and complemen-
tary to this subject, problematic issues of differentiating between conjunction systems
of hypotaxis and parataxis arise, as well as those related to grammatical forms such
as particular verbal alolexis which, in the modern language and in certain construc-
tion models, have lost the status of full-meaning words and their function, at the same
time. Methodological procedures used by Milos Kovacevic unavoidablytake, through
the historical review of the researched subject, i.e. through the review of its status
in the related Iiterature, not only a descriptive perspective, which is very often come
across and in very good scholarly papers, but a rather critical and widely all-encom-
passing approach. The research corpora is very rich and encompasses various func-
tional styles which reflect contemporary development of the language and it is always
approached and analysed according to the main tenets of logic and scholarly enter-
prise. The hierarchy of various criteria is set up in such a way so that subordinate-
critera lead to the establishment of categories, while the hypo-ordinate ones point out
to subcategories. All of this make results of his research very clear, never leaving any
space for contradictory relations between presented facts - on the contrary, they are
being closely interrelated by use of particular types of linguistic constructions singled
out by research, which harmonizes the relationship between hypotheses and conclu-
sions, supported by a solid layer of theory which is constantly being confirmed, revised
or denied by actual linguistic data.
Key words: syntax, parataxis, hypotaxis, subject, predicate, contrastive clause
80
811.163.41'38:929 Kovačević M.
Јелена Јовановић Симић1

Универзитет у Београду
Филолошки факултет
Катедра за српски језик са јужнословенским језицима
СТИЛИСТИЧКА СХВАТАЊА
МИЛОША КОВАЧЕВИЋА2
Аутор истиче важније истраживачке и научне момен-

те у стилистичким схватањима Милоша Ковачевића, и на
тај начин наглашава теоријски, методолошки и практич-
ни значај његових стилистичких идеја. Аутор закључује да
Ковачевићеве студије о језику и стилу српских песника и пи-
саца представљају сведочанство његова успешног аналитич-
ког захвата у језичку грађу, и нови прилог у развоју не само
српске, већ и словенске стилистичке мисли, и шире гледано
– филологије.
Кључне речи: стилистика, лингвистика, текстологија,
песнички језик, Милош Ковачевић.
1. Уводна реч
1. Милош Ковачевић је савремени проучавалац савременог
српског језика великог опсега и високог научног домета3, а предмет
наше овдашње пажње биће његове стилистичке студије – теоријске
и практичне, за које се може унапред устврдити да имају чврсто
лингвистичко утемељење, а да је дисциплинарна окосница већине
њих синтаксичка и семантичка – и онда када је у истраживачевом
фокусу одређена стилска појава или стилски поступци одређеног
песника или писца.
а) Синоптички ћемо се овде осврнути на оне монографије које и својим
насловом и својим садржајем јасно упућују на методолошко-тео-
ријски и идејни опсег Ковачевићевих стилистичких истраживања:
Стилске фигуре и књижевни текст (Ковачевић 1998), Граматичке и
стилистичке теме (Ковачевић 2003), Списи о стилу и језику (Коваче-
вић 2006), Стилска значења и зрачења (Ковачевић 2011), Лингвости-
листика књижевног текста (Ковачевић 2012), Српски писци у озрачју
стилистике (Ковачевић 2013), Стилистика и граматика стилских
1 jelenajo@bitsyu.net
2 Овај рад написан је у оквиру научног пројекта 178014 Динамика структура савременог
српског језика, који финансира Министарство за науку Републике Србије.
3 О овоме значајно сведочи и чињеница да је објавио преко четири стотине научних и
стручних радова, петнаестак уџбеника српскога језика за основну и средњу школу и
двадесетак књига.
81
фигура (Ковачевић 1998; 2015), Стил и језик српских писаца (Коваче-

вић 2015).
б) И сам списак овде наведених стилистичких студија по себи је довољ-
на потврда велике радиности аутора, и успешног аналитичког зах-
вата у језичку грађу. Предмет Ковачевићевих научних опсервација
у овим студијама није језик у употреби уопште, већ поетски, који
аутор посматра као вербални феномен у лингвистичком смислу и
са стилским потенцијалом, пратећи увек правце стилског померања
и измештања језичких јединица, тј. размене међу уметничким кон-
текстима (исп.: Јовановић 2013). Уз то, помена је вредна и чињеница
да се обрађиване теме, теоријске или практичне врсте, увек истичу
научном важношћу и актуелношћу.
2. С обзиром на теоријско утемељење стилистичке проблема-
тике, теоријско-методолошки приступ, те и на предмет обухваћен
њиме – стилистичке студије Милоша Ковачевића у целини узев зна-
чајан су прилог установљењу поетске стилистике структурно-линг-
вистичке оријентације. „Ако је књижевност вербална умјетност –
наглашава Милош Ковачевић (2015: 3), – а јесте, онда анализа сва-
ког књижевног дјела мора – првенствено на основу језичких кри-
теријума – покушати дати одговор на питање који то аспекти упо-
требе језика књижевном дјелу дају статус умјетничког. Друкчије
речено, у анализи књижевног дјела увијек је присутно и питање шта
је то differentia specifica језика књижевног дјела која омогућава да га
схватимо и прихватимо као умјетничко”.
2. О стилистичким разматрањима Милоша Ковачевића

1. Полазећи од чињенице да је једна од функција уметничког
дела управо сведочење о човековом свету имагинације, те и да су
књижевно-уметничка дела више од било чега другог предмет кул-
туре, – Милош Ковачевић на одабраним примерима показује да
поетска дела, стиховна и прозна, сем поменуте уметничке имају
изражену етичку и политичку, па и антрополошку, тј. култну функ-
цију (исп. посебно: Ковачевић 2013 и 2015).
а) Кроз понуђене теоријско-методолошке могућности приступа анали-
зи језичке уметничке грађе, – аутор нам указује како ваља разумети
појам стила са лингвистичког гледишта. „Стилематичност као струк-
турно ткање језичке јединице првенствено припада лингвистичкој
стилистици, док стилогеност као умјетничка вриједност припада
књижевној стилистици. Интегрална стилистика изучава оба плана
језичких јединица у књижевном тексту – и стилематични и стилогени
– уједињујући на тај начин лингвистичку са књижевном стилистиком.
Уколико тог уједињења не би било, и једна и друга анализа, и линг-
вистичка и књижевна, заправо би биле ’крње’, теоријски чак тешко
’одбрањиве’” (Ковачевић 2015: 3). Чини се да су за стилску ефицијент-
ност уметничке комуникације од превасходног значаја како избор
82
Стилистичка схватања Милоша Ковачевића
оних језичких јединица које се одликују семантичком гипкошћу и

функционалном лакоћом активитета, тако и начин употребе одређе-
них стилских поступака и операција (исп.: Јовановић Симић 2016).
б) На методолошком постулату Мистрикових идеја о разликовању
лингвистичке и књижевно-теоријске стилистике – Милош Коваче-
вић теоријски продубљује путевима практичне анализе идеју да се
предмет стилистике која се може одредити као лингвистичка огра-
ничава на језичка средства, методе структурирања поетског текста
и стилистичку диференцијацију језичких средстава. Ово се нарочи-
то чини очигледним у студијама о српским писцима (2013; 2015),
али и у расправи о стилским фигурама (1998; 2015) и о стилским
значењима (2011).
в) ’Стилематично-стилогени модел’ стилистичке анализе, међутим,
више је јакобсоновски, такав у коме се примарни тип односа ознаке
и означеног садржаја очитава као изоморфизам, а шире – са стано-
вишта семиотике стила, и сосировски. „Аналогију можемо видети и са
Персовим теоријским концептом о разликовању индексичког знака са
израженим денотативним значењем, иконичког са акцентом на слич-
ности ознаке и означеног, те симболичким, који прекида односе кон-
тинуитета и који спада у ред произвољности” (Јовановић Симић 2016:
700), и који најочитије репрезентује ’стилематично-стилогени модел’.
Овај модел аутор је разрађивао у свим књигама посвећеним питањима
језика и стила (посебно онима посвећеним стилизацијским поступци-
ма српских писаца), и у свима њима уметнички знак се препознаје као
означено само у односу на одређену естетску ситуацију и у односу на
културни оквир у којем се испољава, а испољава се кроз две своје нај-
важније особине – материјалност и структурираност.
2. Бавећи се песничким и прозним делима српских писаца (нпр.
П. П. Његоша, Ј. Ј. Змаја, Лазе Костића, Бранка Миљковића, Гаврила
Принципа, Слободана Ракитића, Душка Радовића, те Иве Андрића,
Вељка Петровића, Јована Дучића, Мома Капора, Милисава Савића,
Горана Петровића и др.), – Милош Ковачевић је учинио методо-
лошки оправданим и појмовно одрживим свој теоријски постулат
стилистике уметничке речи. Говорећи о уметничкој творевини као
о посебно и конкретно оствареној структури нарочито организова-
них језичких елемената – аутор прати лингвистичку, дакле, фонет-
ско-морфолошку, синтаксичку и сл. организацију остварене струк-
туре, утврђује да постоји извесна нарочита организација знаковних
структура, коју открива управо испитивањем природе уметничког
знака и општих карактеристика његове унутрашње организације.
„Такав методолошки приступ уметничкој грађи не подразумева по
себи испитивање сваког језичког облика посебно, већ њихов допри-
нос структури књижевног дела. Ово се чини у намери да се стекне
увид у целину дела. Језик у том правцу посматран за аутора ове сту-
дије – заправо је стил: синтетички појам за целину у коју улазе сви
језички облици неког дела” (Јовановић Симић 2013: 731).
83
а) Свет уметнички обликоване стварности – стиховано или наративно

– Ковачевић разоткрива као природне особености језика које живе
у латентном виду, делују изнутра и покоравају се само најсуптил-
нијим, тј. уметничким облицима деловања. С друге стране, својим
продорним духом аналитичара јасно је указао да дубина идеје,
убедљивост и покретачка снага, остављају у материји језичког знака
извесне симптоме који се могу тумачити и као њена квалитативна
својства, и као елемент поруке4. Разуме се у овом контексту да се и
модалитети обликовања материјалног носиоца знаковне структуре
могу узети и као својство за себе, а и као симптом особености поруке
(исп. Јовановић 2016: 702). Стога лингвостилистичку анализу сматра
(једином) опремљеном егзактним критеријумима за „врло успјешан
начин разоткривања замршених смислова херметички врло затворе-
не поезије” (Ковачевић 2015: 38). Уосталом, овако схваћена стилисти-
ка у стању је практично наступати и као семиотика, посебно за пот-
ребе разумевања тзв. стилистичког знака, његове форме5 и значења,
те и односа међу њима препознатљивог као једнократно и оказионал-
но значење, тј. смисао.
б) У стилистици поезије и прозе Ковачевић је посебну пажњу посветио
сложеним стилским операцијама, стилски фигуративним поступ-
цима6 дакле. Простије стилске операције, као квантитетске, квали-
тетске и интензитетске вредности, те и стилске варијације јединица
у виду синонимизације, антонимизације, паронимизације и сл., као
и варијације система дијахронијски, дијатопијски и дијастратски
– занимале су га само као средства остваривања стилогености. Тај
репертоар опште стилистичких и генетичко стилистичких тема Ко-
вачевић је учинио оперативним у својим дескриптивним и лингвис-
тичким приступима стилским појавама.
в) У Стилистици и граматици стилских фигура (2015) аутор јасно на-
глашава значај препознавања стилских фигура у тумачењу и разу-
мевању стилизације текста уопште, и уметничког посебно, и у пре-
познавању стилског поступка одређеног писца или песника. Но, у
4 Примера ради, Ковачевић на једном месту (2015: 17), а поводом поезије Миљковићеве
каже да „у српској књижевности нема ниједнога пјесника који је толико пјевао и писао о
ријечима колико Бранко Миљковић”. Ту Миљковићеву основну творачку ’формулу’, тј.
естетизацијско начело, аутор прати у песми ’Критика метафоре’. Не само да је лексема
’реч’ најфреквентнија у његовој поезији, како утврђује аутор – већ је и у функцији „дру-
гостепеног моделативног система” (2015: 28). На тај нам се начин ова песма открива као
својеврсна поетска есејистика или као есејистика поетике.
5 „Ако је организованост форме водећи критеријум истинитости пјесничког дјела, – чи-
тамо Ковачевићеве речи на једном месту (2015: 54), као формативно оценски став – онда
је пјесма ’Принцип’ Ђорђа Сладоја без сумње одличан примјер ’истинитог пјесничког
дјела’”. Овде се истинитост мора поимати као извор језичке моћи поетског текста, а ау-
тор је диференцира на референцијалну и поетску. „Референцијална истинитост под-
разумијева укључење историјских чињеница у тематску подлогу пјесме, док поетска
истина подразумијева поетско обликовање тих чињеница” (2015: 54).
6 У Стилистици и граматици стилских фигура проучавање фигура учињено је укупно
и интегрално, са аспекта њихове стилематичности, а у студијама посвећеним језику и
стилу наших песника и писаца – то је учињено у контексту разумевања њиховог умет-
ничког кода, па и са аспекта њихове стилогености.
84
приступу њима инсистира на методолошким разграничењима, што

им даје друкчији статус у аналитичкој стратегији истраживача.
в1) Са тих истраживачких позиција, у Стилистици и граматици стил-
ских фигура (2015: 14) Ковачевић истиче да се у овој књизи „не раз-
матра функционисање једне или више фигура у неком појединач-
ном тексту, тј. стилогеност фигуре, него језичка структура (’језичко
ткање‘) стилских фигура, тј. њихова стилематичност”. Другим речи-
ма, Ковачевић нам у својој студији методолошки структурално а на-
учно надахнуто открива стваралачки карактер језичке активности.
Транспозиција се овде схвата као промена на нивоу елемената струк-
туре, тј, фигуре; она одатле захвата фактуру, и усмерена је на акти-
вирање скривених семантичких веза и дистинкција, тј. на обогаћење
мреже корелација, и у крајњем исходу – на стилско повишење вред-
ности израза.
в2) Међутим, аутор у својим лингвостилистичким анализама јасно
указује да структурирање семантичких маса у уметности не само
што не следи начела структурирања уметничке грађе већ од тога
нужно одступа. Избор који песник изврши – можемо у Ковачевиће-
вим студијама пратити – успешан је управо у оној мери у којој се
изабрани израз намеће ексклузивно, тј. не допушта никакву замену.
„Та анализа – тумачи аутор своју методологију на једном месту (Ко-
вачевић 2015: 375–376) – искључиво је стилистичка, и то лингвости-
листичка, при чему се овдје под лингвостилистиком подразумијева
јединство лингвистике и књижевне стилистике структуралног или
боље речено: структурално-семиотичког типа”.
3. Стилистичка истраживања Милоша Ковачевића имају три
већа тематско-методолошка упоришта – а то су граматика, и син-
такса посебно, те фигуративност језичких јединица и конструкција,
а на надсинтаксичком нивоу, његова стилистичка проматрања ге-
нолошка су, текстолошка и функционално-стилистичка.
а) Када је реч о граматичко-синтаксичкој бази стилистичких истра-
живања ваљало би издвојити Ковачевићеве истраживачке резулта-
те везане за сложену реченицу, било да је реч о њеној прагматич-
ко-стилској реализацији нпр. експресивне вредности (исп.: О једном
експресивном типу сложене реченице с временским значењем у нара-
тивном дискурсу – 2003: 141–176) или стилематичности глобалније
узев (исп.: Стилематичност реченице Радована Белог Марковића у
збирци прича Живчана јапија – 2015: 121–181), било да је реч о опе-
раторима реченичним стилских узрока и ефеката (исп.: Негација у
функцији исказивања силазне компарације – 2003: 46–74; Структур-
но-семантичке особине фигура негације – 2011: 9–31; Синтакса и сти-
листика упитних исказа у роману ‘Сила‘ Бранка Брђанина Бајовића
– 2013: 201–239). Стилско оживљавање исказа и његов стилски по-
тенцијал Ковачевић прати и на плану изградње његове унутрашње
структуре, идући трагом одређених граматичких обележја његових
структурних елемената (исп.: Стилистички аспект граматичких
85
категорија – 2003: 220–236 и Перифрастичка компарација у српском

књижевном језику – 2003: 9–46).
а1) Полазећи од вањске, тј. синтаксичке форме, Милош Ковачевић пра-
ти анализирани поетски материјал даље преко слике, и долази до
унутрашње форме и значења (идеје). Тако нам се токови поетске дис-
курзије предочавају на два семантичка нивоа: на нивоу експозиције
и на нивоу интенције. „Експозитивни, испричани садржај може се
посматрати управо у овом односу као унутарња форма, пошто чини
директни, лингвистички смисао дела, означени садржај који настаје
непосредним тумачењем значења речи, његово означено; а истовре-
мено је то ознака интенционалног садржаја, идеје. Овде се запажа ду-
бока аналогија између улоге граматике у поезији и улоге геометрије
у сликарству. Сликарска се композиција може засновати на очиглед-
ном или скривеном геометријском покрету или на изражавању отпо-
ра геометричности. Песничка се пак композиција испољава у језич-
ким склоповима које аутор гради од лингвистичког материјала, али
их обликује по вишим захтевима склапања значењских грађевина,
тј. песничких слика” (Јовановић Симић 2016: 733).
а2) Ауторова је заслуга између осталог и у томе што открива невидљиве,
обичном оку неприступачне значењске преливе у песничким речима
који их чине узајамно компатибилним. А семантичку компатибил-
ност приказује нам као сводљивост на неко заједничко значењско
језгро, тј. као варијанте неке заједничке језичке доминанте.
б) Истраживања о ефицијенцијској промоцији израза Милош Кова-
чевић је проводио у оквирима метаплазматичних и метасемичних
померања језичког знака – пратећи оптималну конфигурацију кон-
струкција путем њиховог фигуративног уобличења.
б1) Систематска истраживања ове врсте можемо пратити у његовој по-
менутој књизи Стилистика и граматика стилских фигура (2015; и
Ковачевић 1998), у којима полази од тропа као простих стилских опе-
рација (исп.: метафора, метонимија и синегдоха), па наставља са сло-
женим стилским операцијама оличеним највише у комплетизацији.
Овде значајно место имају фигуре контрастирања и хармоничног
противуречја (исп.: оксиморон, антитеза, антиметабола и парадокс),
те и градација, литота, поређење и словенска антитеза, и бројне фи-
гуре засноване на релевантности (исп.: прегнанција) и редундант-
ности израза (исп.: кумулација, понављање, перифраза и сл.).
б2) У појединим радовима Ковачевић је разрађивао и новом поетском
грађом поткрепљивао расправу о поменутим стилским фигурама.
У раду о таутологији и плеоназму (2003: 237–266) аутор испитује
стилске могућности редундантности, тј. варијације квантитета, те и
експанзивни еластицитет синтагматских и синтаксичких конструк-
ција. Варирање интензитета као екскламативно и емфатичко дејство
језичких јединица Ковачевић истражује на примеру инвокације и
апострофе у Шантићевој поезији (2006: 96–124). Говрећи, даље, о ти-
86
повима и стилским особинама дисфемизма и еуфемизма (2006: 126–

177) – аутор прати стилску промоцију и суспензију означних функ-
ција речи и конструкција, те и, у прагматичком смислу – и измену
у оцени предмета уметничког споразумевања. Оказионално и мета-
плазматично померање односа између ознаке и означеног садржаја
најбоље нам се предочава у раду о „палиндромним вратоломијама”
Недељка Бабића (Ковачевић 2006: 83–94).
Најупечатљивији примери стилске комплетизације и изо-
морфичности представљају два рада Ковачевићева – Типови ек-
вивалентности у поезији Слободана Ракитића (2013: 287–311) и
Фигуративно-кохезиони паралелизам у Његошевој пјесми ‘Мисао’
(2015: 13–36) – у којима показује како активирање великог броја
унутрашњих језичких вредности тражи и велику вештину, а и ве-
лики опрез у руковању синтаксичким инструментаријем. У том
смислу показује се да паралелизми као међуструктурни хомогени-
затори не погађају само фонемски ланац, већ свој одраз налазе и у
семантичком пољу. Синтаксички паралелизам, било да је са обе-
лежјем напоредности или без њега – доприноси густини свеукуп-
не језичке материје, јер се управо цикличним понављањем разгра-
ничавају одређени делови исказног или надисказног уређења, и то
структурно згроздавање даје могућност различитог стилистичког
осенчења садржаја и смисла. Чини се да је овде сигнанс са сигна-
тумом7 повезан неком врстом имитације, али је у сваком случају
очување унутрашњег и вањског склада општи проблем обликовања
знаковних структура.
Ковачевићева студија Миљковићева ‘Критика метафоре‘ у огле-
далу теорија метафора (2015: 38–63) представља значајан допринос
у тумачењу метафоре као поетског механизма. Иако је метафорич-
ка реификација знака присутна увек и у свим облицима језичке
комуникације, и иако уметнички дискурс не конституише посебан
језик – аутор показује да је у поезији језик комплетно трансформи-
сан, а трансформација је усмерена на то да језички знак затвори
у његове оквире, да га херметизује и изолује од реалности на коју
упућује у комуникативној функцији. Можемо рећи да тај језик ко-
муницира са самим собом, а та интерна комуникација није ништа
друго до принцип саме форме (исп. Симић, Јовановић Симић 2015).
Волуминозна семантичка структура ефектнија је од просте садр-
жане у полазном, лексиконском стању речи, па тако метафоричке
структуре обједињују у две или више семантичких супструктура
– међу којима посредују не само песников хабитус, већ и опште ду-
ховне вредности колективног мишљења. Иако затамњивање јасноће
7 Полазећи од тврдње да „лингвисти пада у очи неминовна саобразност графичких при-
каза са типовима граматичких структура”, Јакобсон и једнима и другима приписује
иконицитет као заједничку особеност: „Изоморфички карактер сигнанса и сигнатума
манифестује се у оба симболичка домена на сличан начин, што олакшава прецизно
пребацивање граматичких, посебно синтаксичких структура у графиконе” (Јакобсон
1966: 172).
87
код метафоризације долази отуда што метасемија није увек, или

није никад, директан трансфер значења, него преко посредника –
може се рећи да метафора појачава јасноћу уметничког израза.
в) Предмет Ковачевићевих стилистичких истраживања смештен је и
између наратологије, жанристике и вербатологије као целине, лежи
дакле између две перспективе проучавања: између микроистражи-
вачких постулата лингвистичке теорије и макроплана функционал-
не стилистике. Тематску и методолошку основицу ових проматрања
чини проучавање начина излагања и могућности обликовања изра-
за – разуме се, и могућностима захвата у садржину духовног бића
уметниковог, њеног усклађивања са материјалним изразом, и прено-
са на интерперсоналној равни.
в1) У текстовима ове врсте (исп.: О једном експресивном типу сложе-
не реченице с временским значењем у наративном дискурсу – 2003:
141–176) Милош Ковачевић се занима за надреченичне, међуисказ-
не, интерфразне, натфразне, и супрасентенцијалне структуре, тј.
– за структурна својства текста. Како у процесу начина излагања
настаје или жанр или наратив – семантичка структура приче мора
бити двострука: тематска и језичка (исп.: Језик и стил Радовићевих
драмских текстова за дјецу – 2013: 313–351). Ковачевић настоји по-
казати да семантичка структура настаје селективним и трансфор-
мативним процесима без којих не постоје поступци изградње и ко-
муникативног активирања језичких структура. Смисао је, међутим
постављен у дубљим слојевима семантичке структуре, па је у умет-
ности изједначив са тзв. поруком или идејом, и бива из њих емитован
еманацијом језичке грађе као скупа назнака помоћу којих бива пре-
зентован од стране уметника, а препознат и ментално апсорбован од
стране читалаца (исп.: Алузивно-анегдотска доминанта прича ’Драги
наши’ Мома Капора – 2013: 129–153). Како ће уметничка прича бити
схваћена и у којој мери ће имати утицаја на интензитет примаочевог
доживљаја и правце његових размишљања – та идеја довела је раз-
мишљања Ковачевићева на терен расправе о илокутивном капаците-
ту и стилском потенцијалу приче.
в2) Милош Ковачевић настоји стилистички пратити продукцију и дист-
рибуцију свих форми које чине текст пре свега уметничким, те и
њихова структурна својства, као и стилске ефекте (исп.: Међуоднос
типова говора у причама Милисава Савића – 2011: 33–71). Назив дис-
курс аутор у својим студијама употребљава у значењу обухватања
скупа текстова одређеног тематског или слично конципираног круга
језичке производње (исп.: Текстостилематика једног типа крипто-
графског дискурса – 2013: 269–283). Уз то, као вид говорног облика у
оквиру овога или оног функционалног стила – жанр је постао неиз-
оставни део Ковачевићевих стилистичких разматрања (исп.: Испре-
плетеност књижевноумјетничког и научног стила у Дучићевој књи-
зи о грофу Сави Владислављевићу – 2011: 171–194). Резултат његових
истраживања о жанру може се синоптички изразити трима тексто-
лошко-стилистичким карактеристикама: јединствено конструктив-
88
но начело, посебност композиционе организације и специфичност

стилистичке структуре.
3. Закључна разматрања
1. Стилистичком анализом стиховних и наративних уметнич-
ких дела, строго контролисаном ’стилематичко-стилогеним’8 кри-
теријумима, – Милош Ковачевић прати уметничко дотеривање
језичке грађе, тј. њено вредносно активно обликовање чији је исход
секундарно ознаковљење – образовање стилског знака. А стилски
знак није праволинијска слика језичке стварности, већ онај који је
створен креативним духом појединца. У тако постављеној методо-
логији, и у првој инстанци на тако одабраним темама, – аутор јасно
скреће пажњу на матерњи језик као један од најзначајнијих извора
језичке моћи. Као значајни феномени у стилистичким истражи-
вањима Ковачевићевим истиче се и тзв. ’дух језика’ – када се мотив-
ски и тематски подвлаче ауторитет традиције и истакнутих поје-
динаца, као и лепота и функционалност српског језика шире узев
– када аутор открива складну композицију, вешто изабрану лекси-
ку, добро калибриране исказе, и када његова истраживачка оптика
пада на продубљене дистинкцијске способности језичких јединица.
2. Покушали смо да синоптички представимо главна тематска,
аналитичка и синтетичка упоришта Ковачевићевих стилистичких
студија, трагајући за главним научним и методолошким поставка-
ма овог успешног истраживача. У том смислу можемо закључити да
су сви његови радови везани за стилистичка испитивања веома зна-
чајни и са лингвистичког и са стилистичког, као и са књижевно-те-
оријског и књижевно-историјског становишта. Врло изоштреним
научним духом Ковачевић је стваралачки снажно продирао у отпо-
ру склон уметнички материјал, и тамо налазио оно што је сушти-
на уметнички утемељене језичке грађевине: а то је чињеница да је
права улога уметника речи управо да гради и мудро употребљава
знаковне системе стављајући у њихов центар сопствени дар.
3. Ковачевић јасно препознаје језик као катализатор имаги-
нације, и јасно нам открива како песници и прозни писци на њу
делују подстицајним импулсима пре него готовим схемама. „Оно
што је многим истраживачима језика у уметничкој функцији врло
тешко или немогуће постићи – Милошу Ковачевићу је било јед-
ноставно: он је наиме успео да добро дефинисаном методолошком
сондом и јаким научним осветљењем изгради такву регуларност
која ће усмеравати читаочеву способност да замисли уметничке
8 „Стилистичка анализа пјесничких и прозних дјела показује – читамо ауторове речи на
једном месту (Ковачевић 2012: 4), – у којим се критеријумима стилематично-стилогена
анализа поетског и прозног књижевног текста подударају, а у којим разилазе, који су
критеријуми анализе показују општестилистичким, а који су везани само за прозу или
поезију. На тај начин показују се како стилистичке ’универзалности’ тако и стилистич-
ке особености поетске функције језика реализоване у поезији и/или у прози”.
89
слике и повеже их са њиховом материјалном грађом, тј. језиком”

(Јовановић Симић 2013: 735). Развијајући, дакле, такву усмеравач-
ку способност у нас читалаца – аутор успева да уметникове интен-
ције лакше препознајемо, те да конкретне сликовне комплексе јас-
није замишљамо захваљујући уоченим и суптилно анализираним
језичким јединицама, које управо чине њихово смисаоно пуњење.
„Једном речи – егзактним методом захватати спиритуалну грађу
и егзактне закључке о њој изрицати – задатак је нимало лак, и то
могу тако научно опремљени духови као што је Милош Ковачевић”
(Јовановић Симић 2013: 736). У том смислу Милош Ковачевић се
може сматрати правим утемељивачем модерне лингвистичке сти-
листике у србистици.
Извори
Ковачевић 1998: Милош Ковачевић, Стилске фигуре и књижевни текст, Београд:
Требник.
Ковачевић 2003: Милош Ковачевић, Граматичке и стилистичке теме, Бања Лука:
Књижевна задруга.
Ковачевић 2006: Милош Ковачевић, Списи о стилу и језику, Бања Лука: Књижевна
задруга.
Ковачевић 2011: Милош Ковачевић, Стилска значења и зрачења, Ниш: Филозофски
факултет.
Ковачевић 2012: Милош Ковачевић, Лингвостилистика књижевног текста,
Београд: Српска књижевна задруга.
Ковачевић 2013: Милош Ковачевић, Српски писци у озрачју стилистике, Београд
– Гацко: Филип Вишњић – Српско културно и просвјетно друштво
Просвјета.
Ковачевић 2015: Милош Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура,
4. битно допуњено издање, Београд: Јасен.
Ковачевић 2016: Милош Ковачевић, Стил и језик српских писаца, Београд: Завод
за уџбенике.
Јакобсон 1966: Роман Јакобсон, Лингвистика и поетика, Београд: Нолит.
Јовановић 2006: Јелена Јовановић, „Дванаест огледа о језику и стилу”, Српски је-
зик, XI, 1/2, 589–592.
Јовановић Симић 2013: Јелена Јовановић Симић, „Креативно о креатибилности
песничког језика”, Српски језик, XVIII, 729–736.
Јовановић Симић 2014: Јелена Јовановић Симић, „Поетски дискурс српских
писаца у светлу нове научне емергенције”, Српски језик, XIX, 751–758.
Јовановић Симић, Симић 2015: Јелена Јовановић Симић, Радоје Симић,
Вербатологија, Београд: НДСЈ и Јасен.
Јовановић Симић 2016: Јелена Јовановић Симић, „О стилу српских писаца као
њима самима”, Српски језик, XXI, 699–705.
Симић, Јовановић Симић 2015: Радоје Симић, Јелена Јовановић Симић, Општа
стилистика, Београд: НДСЈ и Јасен.
90
Jelena Jovanović Simić

STILISTIC SHOOTING MILOS KOVACEVIC
Summary
The author points out more important research and scientific moments in the sty-
listic understanding of Miloš Kovačević, and in this way emphasizes the theoretical,
methodological and practical significance of his stylistic ideas. The author concludes
that Kovačević’s studies of the language and style of Serbian poets and writers rep-
resent the testimony of his successful analytical work in language material, and a
new contribution to the development of not only Serbian, but also Slovenian stylistic
thoughts, and broadly speaking – philology.
Key words: stylistics, linguistics, textology, poetic language, Miloš Kovačević.
91
811.163.41'367.335.2:929 Kovačević M.
Тања З. Русимовић1
Гимназија „Бора Станковић” Врање
ИСТРАЖИВАЊА МИЛОША КОВАЧЕВИЋА

КОЈА ПРЕДСТАВЉАЈУ ТЕОРИЈСКИ ОКВИР
ТИПОЛОГИЈИ ФОРИЧКИХ СУПСТАНТИВНИХ
АНТЕЦЕДЕНАТА РЕЛАТИВНИХ КЛАУЗА
У раду анализирамо допринос резултата научних ис-

траживања из системске лингвистике Милоша Ковачевића
најпре на одређивању границе релативних реченица у одно-
су на друге врсте зависносложених реченица, а затим и на
класификовању подтипова у оквиру релативних реченица.
Фокус нашег рада јесу научни резултати Ковачевића који су
послужили као теоријски оквир у разврставању типова суп-
стантивних антецедената са семантички или формално при-
сутним форичким елементом у свом саставу.
Кључне речи: релативна клауза, супстантивни антецедент,
(не)одређеност, (не)референцијалност, форичност.
1. Уводне напомене
Типологија супстантивних антецедената релативних клауза
представља срж теоријских истраживања у докторској дисертацији
Релативне реченице са форичким супстантивним антецедентом у
савременом српском језику у којој се разматрају различита питања
из граматичко-семантичке, пре свега синтаксичке структуре српс-
кога језика, те проблематика дисертације улази у област семантич-
ке синтаксе. Током истраживања била је неопходна кореспонден-
ција са обимном и теоријски разнородном литературом, а научна
истраживања Милоша Ковачевића у системсколингвистичкој об-
ласти представљају круцијални део теоријског оквира који допри-
носи типологији форичких супстантивних антецедената релатив-
них клауза. Но, ваља поменути и резултате научних истраживања
која су допринела одређивању границе релативних реченица према
другим врстама зависносложених реченица, као и класификовању
подтипова у оквиру релативних реченица.
1 tanjarusimovic@yahoo.co.uk
93
2. Релативне реченице у радовима Милоша Ковацевића

Милош Ковачевић2 (1987, 1988, 1998)) у својим радовима о сло-
женим реченицама разматра и проблематику релативних речени-
ца. У одређивању границе релативних клауза према осталим врста-
ма зависних клауза, Ковачевић анализира спецификативне рела-
тивне клаузе, а такође и релативне клаузе које су у интерференцији
са узрочним, последичним и изричним клаузама. Аутор истиче да
су ови типови реченица продукт најновијег развоја књижевног јези-
ка и то његових специфичних функционалних стилова (нарочито
научног и административно-правног стила).
У раду „О сложеним реченицама с узрочном релативном кла-
узом” Ковачевић анализира релативне реченице чија је примарна се-
мантика узрочност и истиче да оне могу бити само нерестриктивне
и уведене релативном заменицом који (нпр. Недостајаће кажњени
Предраг Јурић, који је у Кикинди био искључен (Ослобођење, 13706,
16. 8. 1986, 7)). Аутор истиче да је избор релативне уместо неке, на
основу семантике везника, узрочно препознатљиве клаузе после-
дица, с једне стране, комуникативне интенције аутора, а, с друге
стране, структурне и стилске организације сложене реченице. „Док
је у сложеној реченици са зависном клаузом уведеном узрочним
везником комуникативно тежиште на предикатима клауза, дотле
је у сложеној реченици с узрочном релативном клаузом у центру
супстантивни антецедент као „карика” укључена и у узрочни и у
посљедични садржај” (Ковачевић 1988: 55).
Реченице са зависном клаузом релативно-последичног типа
новијег су датума и зависна клауза уводи се везничким скуповима
због чега или услед чега (састављеним од узрочног предлога и гени-
тива релативне заменице што). „Њима уведена клауза увијек има
посљедично значење тако да су они контекстуално неусловљени
номинатори каузалне везе. Клауза коју уводе увијек је посљедич-
на конклузивног типа” (Ковачевић 1998: 118), наравно, кад није у
питању њихова узрочно-упитна употреба (нпр. Више стамбених
објеката је уништено, због чега је 15 породица морало бити исељено
(Ослобођење 13646, 17. 6. 1986, 8)).
Релативне клаузе уведене конструкцијом при чему Ковачевић
подводи под спецификативне релативне реченице (1998: 167).
Семантичка основа ових реченица је пропратно-околносно значење
2 Допринос Ковачевића у вези са посесивно-атрибутским клаузама односи се на синтак-
сичке диференцијације двеју датих заменица (који и чији) у функцији релативизатора.
Како аутор истиче, неупоредиво чешћа употреба заменице чији од заменице који у ко-
нективно-посесивној функцији последица је различитог статуса што га у систему ко-
нективних и посесивних форми српскохрватског језика имају те заменице. „Системски
утемељенија замјеница чији синтаксички је ефикасније средство од конкурентске
замјенице који у конективно-посесивној функцији, тако је замјеница који, посебно кад
је у генитивној форми, потиснута на периферију употребе (та употреба појединачна
или досљедна код мањег броја аутора, углавном је везана за научни стил, и то у стан-
дарднојезичком изразу у Хрватској)” (Ковачевић 1987: 159).
94
Истраживања Милоша Ковачевића која представљају теоријски оквир типологији форичких...
које се препознаје у форми везничке речи (нпр. (...) о кандидатима

за највише функције одлучује (се) на затвореним сједницама и у
уским полит-бирократским круговима, при чему се обично предла-
же један кандидат (Ослобођење 14375, 27. 6. 1988, 3)).
Исти аутор на друкчији начин решава статус изрично-адјектив-
них клауза, које су у литератури већ издвојени тип реченица. Оне
су уврштене уз надређену с пролептичким објектом и у савременом
језику уводе се везницима како, где и да и само оказионално однос-
ном заменицом какав (нпр. Видим га где ради ≠ Видим га на месту
где ради, већ: Видим га где ради = Видим га у раду) (1998: 176).
Поред хипотаксичких релативних реченица Ковачевић анали-
зира и паратаксичке релативне реченице. Дакле, у српском књи-
жевном језику постоје и независносложене реченице нерашчлање-
не структуре које су синонимне зависносложеним реченицама са
релативизатором који (или какав и чији), као нпр. Позајмио сам
новац од Марка, а он/Марко/који је мој пријатељ. „Независне рела-
тивне реченице овог типа увијек обиљежавају неки накнадни по-
датак или образложење о већ идентификованом (одређеном) пој-
му израженим у антецеденту” (Ковачевић 1998: 233). Зато се ове
реченице, како истиче аутор, могу сматрати посебним подтипом
експланативних (објаснидбених) координираних реченица, с тим
да им одговара назив: прикључне релативно-објаснидбене клаузе до-
датног коментара.
Детаљна анализа форичности супстантивног антецедента рела-
тивне клаузе подразумевала је и издвајање подтипова релативних
реченица. Најважнији критеријум који наводимо јесте тип струк-
турне везе између зависне и надређене предикације. У том смис-
лу преузимамо типологију Милоша Ковачевића (1998: 223), који
истичући присупстантивну позицију адјективних клауза, говори о
нерашчлањености и рашчлањености релативних реченица. Како се
нерашчлањеним сматрају клаузе везане непосредно или посредно
за одређене речи или изразе у надређеној реченици, то значи да
овом типу структурне везе приписујемо све релативне адјективне
клаузе уз лексичкосемантички, а ми бисмо додали и уз ендоцен-
трични антецедент (нпр. Човек који седи на клупи, мој је пријатељ
/ Онај човек, који седи на клупи, мој је пријатељ / Онај који седи на
клупи, мој је пријатељ), али и релативне супстантивне клаузе са
(не)експлицираним формалним антецедентом (нпр. (Онај) ко рано
рани, две среће граби / Купила сам (оно) што ми је било потребно).
Рашчлањеним структурама сматрају се оне клаузе које се односе
на предикат надређене клаузе у целини, као његови додаци, а то
значи да овом типу структурне везе припадају релативне експла-
нативне клаузе, чији је антецедент надређена клауза (нпр. Пас је
изненада залајао, што ме је зачудило), тј. односно-проширујуће.
95
На основу наведеног, а за потребе емпиријског истраживања у

дисертацији, конципирали смо супституционални тест за утврђи-
вање нерестриктивности релативне адјективне клаузе. Уколико је
релативизатор који могуће супституисати везником а и редуплици-
раним антецедентом или личном заменицом која на њега упућује,
тј. уколико је могуће зависну адјективну клаузу преформулисати у
независну, онда је испитивана релативна клауза нерестриктивна. И
на овом нивоу анализе уочљиво је колико су за наша истраживања
темељна полазишта радови Милоша Ковачевића.
3. Логичкосемантички однос између антецедента

и релативне клаузе
У раду на докторској дисертацији истраживање је спроведено
на ексцерпираном језичком материјалу из разнофункционалног
корпуса савременог српског језика, с циљем да се издвоје и де-
таљно опишу формални и семантички модели зависносложених
релативних реченица са свим типовима форичког антецедента уз
релативне заменице као релативизаторе. Управо форичност супс-
тантивног антецедента предодређује рестриктивност/нерестрик-
тивност релативне клаузе. Синонимни термин је дискурсна деикса.
Пошто је у вези са дихотомијом рестриктивност/нерестриктивност
реч о семантичким разликама, јасно је да се оне само у ограниче-
ној мери могу идентификовати на нивоу синтаксе. Реченица добија
свој пуни смисао у дискурсу/тексту као надреченичном јединству.
Повезана је с другим реченицама и с њима представља структур-
но-семантичко, ритмичко и стилистичко јединство. Дискурс или
текст најопштије се „дефинише као веза најмање двију синтаксич-
ки самосталних а смисаоно повезаних реченица” (Ковачевић 2007:
51). Под дискурсом3 подразумевамо усмени или писани језик у кон-
тексту, али оно што је неодвојиво од дискурса као теоријског појма
јесте његова друштвена условљеност, а то је сагледавање језика као
„динамичког, социјалног, интерактивног феномена – како између
говорника и слушаоца, тако и између писца и читаоца” (Кристал
1987: 116). Другим речима, дискурс је текст који је могуће успешно
интерпретирати уз упућивање на ванјезички контекст.
Како кохезија подразумева употребу лингвистичких средстава
ради повезивања клауза и реченица у целину, као значајну издваја-
мо улогу форичких односа у структурисању реченице као консти-
тутивног дела дискурса. Реченица у тексту може бити структурно
потпуна, а семантички непотпуна, или синтаксички непотпуна,
3 Нашем одређењу термина дискурс доприноси становиште да текст представља про-

извод, тј. да је искључиво организован као семантичка јединица која чини целину
(Халидеј, Хасан (Halliday, Hasan) 1976), а да је дискурс динамичка структура, односно
„обједињује оно што пропозициони садржај значи писцу, али и подједнако оно што про-
позициони садржај значи читаоцу текста” (Миленковић 2013: 293).
96
а семантички потпуна. У овом раду анализирамо на једној стра-

ни релативну реченицу као структурно потпуну реченицу којој се
могу приписати више семантичких интерпретација, тј. може бити
двосмислена (амбигвитетна) када је деконтекстуализована (реч је
о лексичкосемантичком и ендоцентричном антецеденту релативне
клаузе). И на другој страни анализирамо реченицу која је семан-
тички непотпуна (синсемантична), те су упућивања комплекснија
до лексичког садржаја којим се семантички попуњава антецедент
(реч је о формалном антецеденту супстантивне релативне клаузе).
Прецизније, анализирамо форичност супстантивног антецедента
релативне клаузе, а то значи да лексичко и реченично значење4, пре
свега, зависи од контекста.
Како се у анализи оријентишемо на форички супстантивни ан-
тецедент релативне клаузе, полазиште нам је рад „Улога форичких
замјеничких односа у структурирању реченице” (Ковачевић 2007:
49–70). У њему се разматра форичка улога заменица, а то значи ана-
форичка и катафоричка функција, која је врло значајна за анализу
структурно-семантичких карактеристика реченице, нарочити сло-
жене (и независносложене, и зависносложене) реченице. Ковачевић
у анализи укључује и просте и сложене реченице, али не све једи-
нице које омогућавају форичке везе већ само демонстративне пре-
дметне заменице овај, тај, онај, при том се ограђујући од лексема
које су с њима хомоформне (нпр. партикуле овај, тај, онај). Што се
тиче релативних клауза, Ковачевић анализира најпре катафорич-
ко упућивање антецедента, израженог овим заменицама, уз рела-
тивизатор што и ко, истичући да једино заменица то има специ-
фичан статус када је релативна клауза уврштена релативизатором
што, односно ова заменица „може се – уколико је у позицији гра-
матичког субјекта – у реченици пребацити на почетак надређене
клаузе, чиме губи катафоричку, а добија анафоричку улогу” (2007:
63). Уз релативизатор ко у функцији катафоричког антецедента по
правилу је „замјеница онај (с тим да је могућа и замјеница тај, али
се искључује замјеница овај)” (2007: 65). И у овим конструкцијама
„анафоричку функцију има замјеница тај смјештена на почетак
надређене клаузе (...) примјер: Онај ко се оглуши о закон, тај нек
испашта (Press, 22.6. 2006, 7)” (2007: 65). Уколико је у питању суп-
стантивна синтагма с конгруентним атрибутом израженим овим
демонстративним заменицама с катафоричком функцијом, онда
релативна клауза има рестриктивно значење. Ако демонстратив-
на заменица у склопу супстантивне синтагме има анафоричку
функцију, тада је релативна клауза нерестриктивна јер „анафо-
ричка замјеница своју семантичку ‘пуноћу’ остварује захваљујући
4 У раду анализирамо контекстуално условљено лексичко и реченичко значење, што зна-

чи да је њихова адекватна интерпретација пресудно условљена језичким и ванјезичким
контекстом, али и међусобном сарадњом комуникатора.
97
упућивању на садржај који јој претходи, чиме се истовремено ис-

кључује семантичка веза дате замјенице са релативном клаузом”
(2007: 66).
Из наведеног произлази да се у раду најпре оријентишемо
само на форички супстантивни антецедент релативне клаузе, али
подједнаку пажњу поклањамо и релативним клаузама као одредба-
ма (неопходним или факултативним) уз лексичко-семантички ан-
тецедент и ендоцентрични антецедент; као и релативним клаузама
као допунама (одредбеним или дескриптивним). Тако је основни
предмет нашег истраживања опис и синтаксичко-семантичка (пот)
класификација сложених реченица с релативном клаузом чији је
антецедент супстантивна јединица (лексема или синтагма) са се-
мантички или формално присутним форичким (анафоричким или
катафоричким) елементом у свом саставу. Показаћемо да ће функ-
ција тог форичког елемента по правилу предодређивати рестрик-
тивну или нерестриктивну функцију саме релативне клаузе, али ће
свој допринос дати и релативизатор (Русимовић 2014).
4. Типови антецедената са форичким елементом

у свом саставу
Фокус нашег рада јесу научни резултати М. Ковачевића који
су послужили као теоријски оквир у разврставању типова супстан-
тивних антецедената са семантички или формално присутним фо-
ричким5 елементом у свом саставу. Антецедент представља термин
који „означава језичку јединицу на коју упућује нека друга једини-
ца у реченици (анафоричка референција), типично јединица која
следи” (Кристал 1988: 25). Као синонимни термин користи се деи-
кса и подразумева егзофору и ендофору, из егзофоричке употребе
заменица настала ендофоричка употреба, која је усмерена не више
директно на ентитет него на његово „име”, на супстантив као анте-
цедент – анафора или постцедент – катафора. Значења термина ан-
тецедент (оно што претходи) и постцедент (оно што следи) показују
„позициону диференцијацију анафоре и катафоре” (Ковачевић
2007: 49). Тако се форичност у лингвистици најчешће „разматра с
обзиром на структурисање везаног текста као надреченичног је-
динства” (Ковачевић 2007: 49). Специфичност релативне заменице
5 Првобитна и основна употреба заменица је егзофоричка, тј. упућивање се односи ди-
ректно на ентитет који, ако је физички присутан, представља остензивну деиксу (Клајн
1985: 85). Остензивна деикса је на тај начин у опозицији са менталном деиксом, која
упућује на апстрактну представу о конкретном предмету или појави. Речи чија се рефе-
ренција одређује ситуацијом зову се индексичке и то су све заменице које имају остен-
зивну егзофору (личне, присвојне, показне) и заменички прилози. Одређена референ-
ција у нашем раду везана је за одређену именичку синтагму у антецеденту и предста-
вља специфичну и јединствено идентификовану референцију, тј. претпоставља зајед-
ничко знање комуникатора, и језичко, и ванјезичко. Неодређена референција везана је
за неодређену именичку синтагму у антецеденту којом се такође издваја референт, али
није јединствено идентификован, јер комуникатори немају заједничко знање о њему.
98
која уводи релативну клаузу је у томе што искључиво анафорички

упућује, тј. односи се на антецедент, а на тај начин се и читава рела-
тивна клауза односи на антецедент.
Категорија одређеност/неодређеност је упућивачка (деиктич-
ка) категорија јер било који ентитет може бити познат или непо-
знат само одређеном лицу. Да ли ће референт именског израза
бити окарактерисан као одређен или неодређен, зависи и од степе-
на познатости/непознатости, расподеле познатости/непознатости
међу учесницима у комуникацији, тј. коме је нешто познато/непо-
знато (говорнику, саговорнику, обојици, или неком трећем лицу).
Категорија одређеност/неодређеност на тај начин показује „да се
извесна језичка информација, садржана у реченици или у неком
њеном делу, пореди с менталним искуством учесника у комуника-
цији и квалификује се као нешто што је већ локализовано у њихо-
вом менталном искуству – одређеност – или се налази изван њихо-
вог менталног искуства – неодређеност” (Пипер 2005: 918).
На основу наведеног разликујемо два типа упућивања када су у
питању релативне клаузе:
1. Унакрсна ендофора, тј. укрштање анафоре и катафоре:
(1) Међу њима је човек КОЈИ ме је замолио да му покажем пут.
У датом примеру релативизатор који анафорички упућује на
антецедент, тј. на подскуп референата за говорника (емитента), али
и антецедент катафорички упућује на читаву адјективну клаузу
као на критеријум за рестрикцију скупа референата у антецеденту,
што антецедент чини одређеним и саговорнику (реципијенту). На
тај начин говоримо о унакрсној ендофори, тј. о укрштању анафоре и
катафоре, а она је стална карактеристика рестриктивних релатив-
них клауза.
2. Удвојена (ланчана) анафора:
(2) (...) Дочекује нас онај мој пријатељ, КОЈИ нам се осмехује.
И у овом примеру релативизатор који анафорички упућује на
антецедент који је одређен детерминаторима, а сами детермина-
тори опет анафорички упућују на садржај дискурса који претхо-
ди исказу који се анализира, а у којем је већ поменут, тј. одређен
референт и говорнику и саговорнику. На тај начин говоримо о уд-
војеној, односно ланчаној анафори, а она је стална карактеристика
нерестриктивних адјективних клауза.
Како релативизатор увек анафорички упућује на антецедент, у
даљем истраживању нисмо истицали ову анафору, већ само форич-
ка упућивања антецедента. У литератури су разматрани лексичко-
семантички и формални антецедент као засебни типови, али њи-
хова форичност није детаљно истраживана. Највећи теоријски до-
принос истраживања за потребе дисертације представља издвајање
трећег типа антецедента ̶ ендоцентричног, а затим и опис његове
форичности. Наводимо сва три типа антецедента:
99
1. Лексичкосемантички антецедент носилац је лексичког зна-

чења и, када је изражен синтагмом, експлициран је потпуно:
(3) Човек КОЈИ/ШТО седи на клупи мој је дугогодишњи пријатељ.
(4) Онај човек, КОЈИ/ШТО седи на клупи, мој је дугогодишњи пријатељ.
Релативна клауза која следи након лексичкосемантичких ан-
тецедената представља одредбу, односно увек је адјективна, тј. има
атрибутску функцију. Лексичкосемантички антецедент не може
бити неексплициран. Неинформативне су реченице без ових анте-
цедената (*КОЈИ/ШТО седи на клупи мој је пријатељ).
Међутим, лексичкосемантички антецедент изражен синтаг-
мом може бити и делимично експлициран, односно ендоцентри-
чан, тј. сведен на конституент који представља читаву синтагму. И
управо на овом нивоу истраживања указујемо на то у којој су мери
радови Милоша Ковачевића о супстантиватима, тј. о супстантивној
функцији адјектива били научни темељ, односно теоријски оквир
за издвајање ендоцентричног антецедента.
У ситуацијама када антецедент представља именичка синтаг-
ма само са квалификатором најчешће у суперлативу, или са пар-
цијалним квантификатором, или са детерминатором, честа је си-
туација да супстантив, тј. управни члан номиналне синтагме буде
изостављен. У таквим ситуацијама употребљени придев није ква-
лификатор; употребљени број није квантификатор; нити је упо-
требљена заменица детерминатор, већ као једини конститутивни
чланови номиналне синтагме они представљају супстантиват и
остварују референцију и синтаксичку функцију читаве номиналне
синтагме. Адјектив употребљен у супстантивној функцији управо
Ковачевић (2000: 267) именује супстантиватом.
Супстантивна функција адјектива резултат је процеса функцио-
налне транспозиције или функционалног преобразовања неке синтак-
сичке категорије речи. На тај начин, адјективна синтаксичка кате-
горија у одређеним лексичко-синтаксичким условима преузима
синтаксичку функцију супстантивне категорије речи, али при том
не губи своја категоријална својства (в. Ковачевић 2000: 265–267).
То значи да је сталном садржају придева, броја или заменице додат
и садржај преузет од именице познате из контекста, а на тај начин
„однос детерминације није експлицитно остварен него је садржан
у самом генеративном поријеклу супстантивата” (Ковачевић 2000:
277). Наведе ли се именица, адјективи су атрибути; без именице
они су супстантивати „преузимају функцију синтагме с редукова-
ном именицом” (Ковачевић 2000: 268).
Ово елиптирање именице из антецедента омогућено је контек-
стом. Због тога је форичност антецедента пресудна у постизању
одређености референта, а на тај начин и информативности дискур-
са. У оваквим примерима адјективна клауза односи се на именицу
100
чији се лексички садржај и граматичка својства подразумевају и

кад именица није у антецеденту (Русимовић 2014: 171–172). На тај
начин заменица, придев или број у антецеденту јесу супстантива-
тизирани (нпр. онај човек који ← онај који; најупорнији човек који
← најупорнији који; први човек који ← први који; (...)). Овакав ан-
тецедент, који се односи на групу синтаксички повезаних речи, у
којој је подређени члан функционално еквивалентан групи, однос-
но супстантиватизиран, називамо ендоцентрични антецедент. У
односу на термин ендоцентричан, како га одређује Кристал (1988:
63), где је управни члан одредиви центар унутар синтагме и има
исту дистрибуцију као целина (нпр. онај човек ← човек) у нашем
случају ендоцентрични антецедент представља конституентску је-
диницу која је супстантиватизирана, те може бити функционално
еквивалентна синтагми (нпр. онај човек ← онај).
2.1. Ендоцентрични антецедент имаће само катафоричко
упућивање према релативној клаузи у исказима у којима именица
која је изостављена из антецедента није експлицирана у контексту.
У ситуацијама када контекст не садржи одговарајућу именицу,
онда се на основу садржаја заменице и адјективне клаузе прет-
поставља именички садржај и он је по правилу општег карактера,
тј. обележја су му [+људско] и [+/–једнина], па је зато и изостављен
као редундантан (најчешће је претпостављени лексем именица чо-
век/људи). То значи да ендоцентрични антецедент представља нај-
чешће нереференцијални израз.
(5) Онај КОЈИ/ШТО седи на клупи мој је пријатељ.
И у овом случају релативна клауза представља одредбу, тј.
адјективна је. Релативизатори су, такође, који/што, чији, какав, ко-
лики, а овакав антецедент је облигаторан.
2.2. Када је анакатафоричко упућивање у питању, ендоцен-
трични антецедент може упућивати концептуално и референ-
цијално6. Под термином концептуална анафора подразумевамо
упућивање ендоцентричног антецедента само на концепт,
денотат лексеме, тако да можемо рећи да подразумевана лексема
у антецеденту није кореференцијална са лексемом на коју се
анафором упућује, него је косигнификантна јер се односи на исти
концепт, али други референт.
(6) Воћна салата је фантастично летње освежење, а ова, ЧИЈИ рецепт
предлажемо, је права бомба витамина и антиоксиданата.
Под термином референцијална анафора ендоцентричног анте-
цедента, подразумевамо анафору према именском изразу од којег
се поред денотације преузима и референција.
6 Још је Стенинг (Stenning 1978) разликовао референцијалну од концептуалне анафоре, а
Левинсон (Levinson 1983) им придружује и дискурс деиксу подразумевајући под тим терми-
ном анафору која упућује на ознаку, тј. на сигнификант. Ми се у раду ослањамо на термин
Ивана Клајна (1985: 52) који уместо дискурс деиксе користи термин формална анафора.
101
(7) Пајовић је тај КОЈИ се понаша неспортски.

Дакле, издвајање ендоцентричног антецедента као засебног
типа антецедента, и детаљна анализа његовог катафоричког и ана-
катафоричког упућивања представља највећи научни допринос
дисертације, те сходно томе радови Ковачевића као полазишта у
анализи представљају круцијални део теоријског оквира самог
истраживања.
3. Формални антецедент изражен је заменицама, најчешће
демонстративним и није носилац лексичког садржаја. Како фор-
мални антецедент нема свој лексички садржај, он упућује на рела-
тивну клаузу. То значи да заменице које представљају антецедент
релативној клаузи јесу формални субјекат или објекат у надређе-
ној клаузи. Тако релативне клаузе са формалним антецедентом
убрајамо у супстантивне, тј. ова конструкција представља допуну
надређене клаузе:
(8) Онај КО не поштује прописе биће строго санкционисан.
(9) Добили смо оно ШТО смо дуго прижељкивали.
Формални антецедент поред тога што је експлициран, може
бити и неексплициран, а то значи подразумеван. Смитс (Smits 1990:
44–46) за релативне клаузе са неексплицираним антецедентом ко-
ристи израз релативне клаузе без антецедента и назива их слобод-
ним релативним клаузама (free relatives):
(8.1) КО не поштује прописе биће строго санкционисан.
(9.1) Добили смо ШТО смо дуго прижељкивали.
Како семантички центар форичности антецедената релатив-
них клауза представљају заменице (показне заменице, пре свега),
било да је у питању лексичкосемантички, ендоцентрични или фор-
мални антецедент, оне су, као најфреквентније, биле фокус нашег
истраживања. Са семантичком компонентом форичности су и лич-
не заменице, као и именице са уопштеном семантиком. Према пе-
риферији семантичког обележја форичности јесу квалификатори
(пре свега односни придеви и суперлатив описних придева) и кван-
тификатори (најчешће редни бројеви).
5. Закључак
Узимајући у обзир да су изучавања српског језика Милоша
Ковачевића оријентисана на његов статус, систем и употребу, овом
анализом фокусирали смо се на радове који се тичу системске
лингвостике, пре свега синтаксичко-семантичке.
У раду смо анализирали допринос резултата научних истра-
живања из системске лингвистике Милоша Ковачевића најпре на
одређивању границе релативних реченица у односу на друге врсте
зависносложених реченица, а затим и на класификовању подтипова
102
у оквиру релативних реченица. Фокус нашег рада јесу научни ре-

зултати Ковачевића који су послужили као теоријски оквир у раз-
врставању типова супстантивних антецедената са семантички или
формално присутним форичким елементом у свом саставу.
Како је највећи теоријски допринос у нашем истраживању из-
двајање ендоцентричног антецедента, у овом раду показали смо
како су радови Ковачевића о супстантиватима, тј. о супстантивној
функцији адјектива били научни темељ, односно круцијални део
теоријског оквира за издвајање ендоцентричног антецедента са ка-
тафоричким и анакатафоричким упућивањем (у оквиру којег ана-
фора може бити концептуална и референцијална).
Може се закључити да су научна интересовања Милоша
Ковачевића не само изузетно широка, већ и да су научни резултати
његових истраживања одличан темељ за даља проучавања савре-
меног српског језика.
Клајн 1985: Иван Клајн, О функцији и природи заменица, Београд, Институт за
српскохрватски језик САНУ.
Ковачевић 1985: Милош Ковачевић, ”Сложена реченица с пролептичким
конституентом у српскохрватском језику”, Сарајево, Књижевни језик, 14,
33, 123–137.
Ковачевић 1987: Милош Ковачевић, ”О српскохрватским сложеним реченицама
с посесивном атрибутском зависном клаузом”, Зборник Матице српске за
филологију и лингвистику, 30,1, 153–159.
Ковачевић 1988: Милош Ковачевић, ”О сложеној реченици с узрочном релативном
клаузом”, Јужнославенски филолог, 44, Београд, Институт за српски језик
САНУ, 45–57.
Ковачевић 1998: Милош Ковачевић, Синтакса сложене реченице, Београд, Рашка
школа.
Крагујевац, Кантакузин.
Ковачевић 2007: Милош Ковачевић, Србистичке теме, Крагујевац, Филолошко-
уметнички факултет.
Кристал 1988: Dejvid Kristal, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike, Beograd,
Zavod za izdavanje udžbenika NR Srbije.
Левинсон 1983: S. C. Levinson, Pragmatics, Cambridge.
Миленковић 2013: Бранка Миленковић, „Текст – дискурс: Комуникативне вред-
ности”, у: Језик, књижевност, вредности, Језичка истраживања, Ниш,
(ур. Б. Мишић Илић, В. Лопачић), Филозофски факултет Универзитета у
Нишу, 291–300.
Пипер и др. 2005: Предраг Пипер, Ивана Антоноћ, Владислава Ружић, Срето
Танасић, Људмила Поповић, Бранко Тошовић, Синтакса савременога срп-
ског језика: проста реченица, Београд, Нови Сад: Институт за српски језик
САНУ, Београдска књига, Матица српска.
Русимовић 2014: Тања Русимовић, Релативна реченица са форичким супстан-
тивним антецедентом у савременом српском језику (необјављена док-
торска дисертација), Филолошко-уметнички факултет Крагујевац,
Универзитет у Крагујевцу.
103
Смитс 1990: Reinier Johannes Charles Smits, The relative and cleft constructions of the
Germanic and Romance languages, Dordrecht.
Стенинг 1978: K. Stenning, „Anaphora as an Approach to Pragmatics“, u:
M. Halle, J. Bresnan, G. A. Miler: Linguistic Theory and Psychological Reality,
Cambridge, Mass.
Хaлидеј и Хасан 1976: M. A. K. Halliday, R. Hasan, Cohesion in English, London.
Tanja Z. Rusimović
THE INVESTIGATIONS BY MILOŠ KOVAČEVIĆ
REPRESENTING THE THEORETICAL FRAME OF THE
TYPOLOGY OF PHORIC SUBSTANTIVE ANTECEDENTS IN
RELATIVE CLAUSES
Summary
The paper analyzes the contribution of the results of the scientific research in sys-
tem linguistics by Miloš Kovačević first and foremost related to the determination of
the boundaries of relative clauses in relation to other types of subordinate clauses, and
then the classification of subtypes inside relative clauses. The focus of our paper lies in
the scientific results of Kovačević that served as a theoretical frame in the distinction
of the types of substantive antecedents from the semantic and formal phoric elements
in their composition.
Since the greatest theoretical contribution of our research is the focus on endo-
centric antecedents, this paper showed that the papers by Miloš Kovačević on sub-
stantives, i.e. substantive function of the adjective, were the scientific foundation, i.e.
the theoretical framework for singling out the endocentric antecedents from the cat-
aphoric and anaphoric reference (inside of which the anaphora can be conceptual and
referential).
Key words: relative clause, substantive antecedent, (in)definiteness, (non)referen-
tiality, phoricity.
104
811.163.41(091):929 Kovačević M.
811.163.41.09 Karadžić V. S.
Биљана С. Самарџић1
ВУК И ЋИРИЛИЦА КАО ЛИНГВИСТИЧКЕ ТЕМЕ

МИЛОША КОВАЧЕВИЋА
У раду смо представили двије теме којима се бавио про-

фесор Милош Ковачевић у свом научном истраживању – Вук
и ћирилица, тј. показали смо рад професора Ковачевића на
очувању српског, вуковског, језика и ћирилице.
Кључне ријечи: Вук, ћирилица, Милош Ковачевић
Од Вукове реформе и рада на српском књижевном језику и ћи-

рилици – све до дана данашњег – на српском филолошком небу
није се појавио такав лингвиста и борац за очување вуковског јези-
ка, као што је професор Милош Ковачевић. Са оштроумном хер-
цеговачком бистрином, неуморан на перу, научно и историјски
поткован чињеницама – професор Ковачевић крчи пут очувања
српског језичког идентитета.
Милош Ковачевић – професор за Савремени српски језик,
Општу лингвистику и Стилистику на универзитетима у Источном
Сарајеву, Београду и Крагујевцу – објавио је више од 500 науч-
них радова, те 27 научних књига. Заслужено му припада епитет
највећег живог синтаксичара не само на српској територији, већ на
комплетном ексјугословенском подручју. Оно што издваја профе-
сора Ковачевића и по чему је препознатљив у србистици јесте његов
предан рад и борба за одбрану и очување српског језика и ћири-
лице, као духовне вертикале српског народа на цијелом српском
подручју. У великом броју својих књига бавио се идентитетским
питањима српског језика, од Вуковог периода па до савременог
стања, тј. до његовог положаја и статуса у савременом политичком
контексту држава осамостаљених из некадашње СФРЈ (истакнуће-
мо неке: У одбрану српског језика (1997), У одбрану српског језика – и
даље (1999а), Српски језик и српски језици (2003а), Против неисти-
на о српскоме језику (2005а), Србистичке теме (2007а), Српски језик
у вртлогу политике (у коауторству са М. Шћепановићем) (2011), У
одбрану српске ћирилице (хрестоматија) (2013а), Лингвистика као
србистика (2013б), Српски језик између науке и политике (2015а),
Српски језик под лупом науке (2017) и слично). У многим својим
1 vsbiljana@gmail.com
105
радовима, интервјуима, чланцима, бавио се, дакле, проблемима

српског језика под босанским, хрватским и црногорским именом
(истакнућемо неке: „Хрвати `пригрлили` српски језик” (2013в: 13);
„Црногорски језик је саздан од нелогичности (2012в: 37–39) (ин-
тервју); „Постоји ли право народа на сопствено име именом туђег
језика” (2012а: 297–311); „Херцеговина и земаљски језик” (2012б:
301–317); „Српски је и народни и књижевни језик Срба” (Ковачевић,
Шћепановић 2010а: 13) (полемика); „Бошњаци и Хрвати у БиХ го-
воре српски” (2010б) (интервју); „Однос српског језика и његовог
писма према мањинским језицима и њиховим писмима у Србији”
(2009а: 239–246); „Језик и национални идентитет у новонасталим
балканским државама” (2009б: 292–299); „Идентитет српског јези-
ка у огледалу лингвистике и политике” (2007б: 111–123); „Српски
језик између политике и лингвистике” (2007в: 22–27); „Са нестан-
ком српског језика нестаће и идентитет Срба у Црној Гори” (2004а:
101-105); „Лингвистички аспекти Дејтонског споразума” (2005б:
437–446); „Од српског праве пет језика” (2003б: 4); „Бошњачки је –
српски” (2003б: 4) (интервју); „Манипулације о српском језику, или:
Несагласност научних и стварносних чињеница о српскоме јези-
ку” (2002а: 35–56); „Истина о хрватском (не)пријатељству према
Србима” (1999б: 7–11) итд.
Још је Вук Стефановић Караџић истицао да се сви Срби неће
Србима звати (Срби римскога и турскога закона), али да научно
они не могу ништа бити друго до Срби. Као основни критеријум
узимао је, управо, језик и увео је језички критеријум националне
диференцијације Јужних Словена: „Јужни Словени сви (се) осим
Бугара по језику дијеле натроје: први су Срби, који говоре што или
шта (и по чему се према чакавцима и кекавцима могу назвати
штокавци) и на крају слогова имају о мјесто л; други су Хрвати,
који мјесто што или шта говоре ча (по чему се зову и чакавци)
и на крају слогова не промјењују л у о, а у осталоме се врло мало
разликују од Срба; трећи су Словенци, или као што их ми зовемо
Крањци, који мјесто што говоре кај (по чему их наши и кекавцима
зову). Међу Словенце иду и данашњи Хрвати у вермеђи загрепској,
вараждинској и крижевачкој, којих је језик као пријелаз из крањс-
кога у српски. Што се тиче броја овијех Јужнијех Словена између
себе, ја бих рекао да ће штокаваца бити најмање трипута онолико
колико и кекаваца и чакаваца заједно, а кекаваца опет биће много
више од чакаваца” (Караџић 1975: 131-132). Религиозна подијеље-
ност код Срба, мимо свих других народа у свијету, имала је раз-
арајуће посљедице. Српски језик са својим дијалектима централ-
ни је јужнословенски језик, на основу којег је В. С. Караџић коди-
фиковао српски књижевни језик, а који се данас, као ни један језик
на свијету, умножава квазиметодама фалсификовањем прошлос-
ти. И управо ту, исто као и Вук, стао је Милош Ковачевић научно
106
Вук и ћирилица као лингвистичке теме Милоша Ковачевића
доказујући да „Српски језик спада у ону не тако бројну, али зато

врло препозназљиву групу свјетских језика којим се користи већи
број народа и/или држава, какви су, на примјер, енглески, њемач-
ки, шпански и португалски (...). Нико у свијету не спори етнолинг-
вистичку једност а употребну вишеструкост тих језика: они етно-
лингвистички припадају једноме, а употребно већем броју народа.
Садржај и опсег појма њемачки или енглески језик, узмимо само
њих за примјер, данас нико не везује само за територију Њемачке
или Енглеске” (Ковачевић 2015а: 16-17). Тако данас, у новијој ис-
торији, различите норме покушавају постати различити језици.
Српски језик се данас, према критеријуму норме, остварује у чети-
ри варијанте (српској, хрватској, бошњачкој и црногорској). „Свака
од тих варијаната на нормативном плану има неке специфичности
које су само показатељ различите реализације истога језика, а ни-
како критеријум негирања лингвистичке истости српскога језика”
(Ковачевић 2015а: 17). Професор М. Ковачевић јасно наглашава да
српска књижевност и језик обухватају сав српски народ на свим
подручјима гдје Срби живе, те да постоји само један српски књи-
жевни језик, који је кодификовао Вук Стефановић Караџић, са два
равноправна књижевна изговора и два писма, с тим да је ћирилица
примарно српско писмо; тј. српски језик у потпуности је српски
уколико се исписује ћирилицом.2
2 Управо је то и закључено на округлом столу „Језик и писмо у Републици Српској” у
АНУРС (Бања Лука, 25. новембар 2011): „1. У Босни и Херцеговини данас је српски језик
у врло неповољном положају како због све израженијих настојања Бошњака (мусли-
мана) да уведу `босански` као `земаљски језик` тако и због чињенице да се неријетко
мијеша лингвистичка и симболичка функција језика на штету српскога језика. 2. Пошто
је насилним чином високог представника у БиХ из Устава Републике Српске (амандма-
ном LXXXI) избачен назив језика, неопходно је не само ускладити него и појачати нау-
чне и политичке активности да се у службеној употреби у Републици Српској прогласи
српски језик (ијекавског и екавског изговора) са ћирилицом као примарним писмом.
Статус осталих језика и латиничког писма треба регулисати посебним законом о упо-
треби језика и писма. 3. У складу са највишим демократским начелима, треба обезбије-
дити поштовање језичких израза других народа који живе у Републици Српској, прије
свега Хрвата и Бошњака (и то на принципу реципроцитета, са поштовањем српскога
језика у Федерацији Босни и Херцеговини). 4. Нужно је да се прихватају и поштују нор-
ме српског стандардног језика у свим подручјима културних, научних и друштвених
дјелатности у Републици Српској (администрација, школство, култура, наука, изда-
ваштво, медији итд.). Те норме, уз уважавање ијекавско-екавског изговорног двојства,
морају бити јединствене за сав простор српскога језика, што подразумијева употребу не
само истих нормативних уџбеника и приручника (правописа, рјечника и нормативних
граматика) него – чак и прије – истих уџбеника српскога језика (на свим нивоима обра-
зовања) на цијелом простору његове употребе (у Србији и Републици Српској прије све-
га). 5. Неопходно је организовано и институционално остваривати политику очувања
јединственог српског духовног и културног простора, што омогућава и на што обавезује
Споразум о специјалним и паралелним везама између Републике Србије и Републике
Српске. 6. Будући да српском језику код Срба никад није била својствена директивна
језичка политика, и данас се треба клонити штетних пуристичких тенденција (што ни-
како не подразумијева да у српском језику треба дозвољавати употребу језичких једи-
ница које су стране његовој структури или које је ремете). 7. Учесници Округлог сто-
ла `Језик и писмо у Републици Српској` сматрају врло значајним оснивање Института
за српски језик и књижевност при Академији наука и умјетности Републике Српске,
као важне институције за очување језичког и националног идентитета српскога наро-
да у Босни и Херцеговини” (Језик и писмо у Републици Српској, зборник радова (2012:
107
Можемо слободно рећи да српски језик, од времена када га је

Вук Караџић стандардизовао као књижевни језик за све Србе, ни-
када као данас није био тако угрожен, угрожен не само именом,
него и статусно. Иако је очигледно и неспорно да је у питању српски
језик, Бошњаци, Хрвати и Црногорци желе не само укинути његово
име него и његово постојање уопште. Ћирилица дијели актуелну
судбину српскога језика, јер она сигурно никада у историји није
код Срба била угрожена као данас – сматра професор Ковачевић.
О Вуку као реформатору српског књижевног језика и правописа
много је писано. Углавном су резултати његовог рада позитивно
оцјењивани, барем првих 130 година од Вукове смрти. Међутим,
након двјестогодишњице Вуковог рођења почео се умножавати
број Вукових критичара, прозивајући га „највећим кривцем” што
имамо овакав књижевни језик. Због тога је Ковачевић написао рад
„Вуку противни(ци) данас” (2015б), у којем се јасно и аргументо-
вано „разрачунава” са њима и показује „да папир може свашта да
поднесе”, те закључује: „Такви су ти данашњи Вукови критичари:
критикују Вука на Вуков(ск)ом језику, а да га ни научили нису”
(2015б: 111). Другим ријечима, професор Ковачевић није у раду
акценат ставио на разлоге њихове критике, већ на погрешне нау-
чне критеријуме на којима њихова критика почива. Вук је био не-
исцрпна инспирација професору Ковачевићу у многим радовима
и интервјуима: „Значај Првог српског устанка за Вукову реформу
српскога језика” (2005в: 421–429); „Зашто је Вук изабрао баш ије-
кавицу” (2009–2010: 86–97); „Враћање Вуковим завјетима” (2002б:
11); „Говор Вукових Срба” (2005г: 17) (интервју) итд. Савремени
српски књижевни језик јесте и Вуков и вуковски. „Вуков јер га је он
313-314). И учесници округлог стола „Српски језик и српско писмо данас” (одржаног у
Бањалуци 3. новембра 2017. године) усвојили су, такође, закључке, који јасно изража-
вају став српских филолога и М. Ковачевића:
1. Српски језик и ћирилица су основни национални идентитетски критеријуми српс-
ког народа.
2. Српски језик је један и јединствен у цјелокупном српском народу.
3. Ћирилица је једино српско национално писмо, тако да је српски језик у потпуности
српски тек кад се исписује ћирилицом.
4. У Србији и Републици Српској у службеној употреби треба да буду само српски језик
и ћирилица.
5. У цијелом српском језику екавски и ијекавски изговор су равноправни.
6. Срби не смију пристати на „самопоништење” прихватајући тзв. босански и црногор-
ски језик, а самим тим не смију пристати ни на статус „босанских” и „црногорских”
Срба.
7. Нужно је испоштовати Уставом загарантовану службену употребу српскога језика и
равноправну употребу ћирилице у Црној Гори.
8. Мора се обновити и оснажити статус српских лектората у свијету, а посебно на сла-
вистичким катедрама.
9. Заштита српског језика и писма подразумијева објављивање и обраду српске језич-
ке баштине.
10. Србима из региона матица мора помоћи да се обезбиједи слободна употреба српског
језика и ћирилице.
11. Учесници округлог стола очекују да ће ови закључци наићи на пуну подршку влада
Републике Србије и Републике Српске.
108
реформисао, а вуковски јер су поствуковске промјене у њему из-

ведене према Вуковим језичким начелима. Тај Вук(ов)ски језик ће
се и даље развијати и усавршавати” истиче Ковачевић (2015б: 111).
Као што је Вук Стефановић Караџић, више него иједан други Србин
у вријеме обновљене српске државности, формулисао српску ми-
сао изражену кроз српски индивидуалитет; исто тако је и Милош
Ковачевић, лингвиста свјетске репутације, обиљежио савремени
период израђујући и јачајући српски филолошки програм. „Вук је,
дакле, српски језик одредио као основни идентитетски критеријум
српскога народа. Српски језик је најсуштаственија диференцијал-
на црта Срба према другим словенским и несловенским народима.
Вук је, према томе, Србима оставио реформисану ћирилицу, нај-
савршенији и најједностравнији правопис, рјечник и граматику.
Оставио им је и стандардизован српски језик, као основни иденти-
тетски национални критеријум. Сматрао је да је српски језик само
онај којим говори народ српски, и да других српских језика нема
нити може бити” (Ковачевић 2017: 20). Вук је експлицитно нагла-
шавао шта сматра базном стандардизацијом; а то је да свако ко
пише српским језиком мора познавати правила граматичке струк-
туре српскога језика и мора се држати српскога правописа. Дакле,
Вук је истицао, превасходно, план граматичке структуре, не план
лексике. „Критеријум структуре рано постаје и остаје надређен
критеријуму супстанције (грађе) из које је изведен. Будући да је
граматичка структура одраз аутономне грађе, и сва остала грађа
мора да се повинује законитостима структуре”, истиче Ковачевић
(2017: 17). И наставља: „За Вука се суштина књижевног језика сво-
ди на стандардизацију његовог система; полифункционалност
тог језика секундарније је постављена и првенствено је у вези с
лексиком. Пошто је полифункционалност зависна од граматичке
структуре, проширење основног градива језика мора да се врши у
складу са законитостима те структуре. Тако Вук ријетко кад устаје
против лексема као таквих, против њихове неподобности зато што
не припадају народном слоју лексике. Лексеме су неподобне уто-
лико уколико се не уклапају у лингвистичке законитости структу-
ре народног језика. Валоризација лексике код Вука врши се опет
према критеријуму структуре: подобна је она лексика, без обзира
из ког је извора, уколико се по својим гласовно-граматичким осо-
бинама може `помијешати` са народном лексиком. Или, како би
Вук рекао, неподобне су само оне ријечи које гласовно и облички
`стоје између српских ријечи као јунад између оваца`. Проширење
основне (наслијеђене) супстанције могуће је, дакле, из било ког из-
вора уколико та лексика не ремети фонолошко-граматичку струк-
туру српскога језика, односно уколико се у њу уклапа” (17). Вук је
увијек био јасан: „Ја сам се трудио и једнако се трудим да бих језик
(наш) и то колико је могуће свега народа Српскога, показао какав
је, и да бих правила његова скупио и у ред намјестио”. Пут Вукове
109
стандардизације српског језика пратила су два критеријума: кри-

теријум грађе и критеријум структуре језика, „рушитељски” и
„градитељски”. „Вук је, наиме, рушећи градио и градећи рушио.
Рушећи тадашњи и дотадашњи тип славеносрпског језика, Вук је
градио српски књижевни језик на народној основици, а градећи
српски књижевни језик, Вук је рушио (и срушио) славеносрпски”
(Ковачевић 2017: 15). Тај вуковски, српски, језик и данашњи српски
језик лингвистички су готово потпуно подударни, док су, са дру-
ге стране, социолингвистички битно различити. „Наиме, Вуков и
данашњи српски књижевни језик структурнограматички су готово
подударни, за разлику од данашњег и Вуковог етничког одређења
српскога језика која нису подударна – код Вука су Срби сви који
говоре српским језиком, док данас Вуков(ски) српски језик, као
књижевни, опслужује више народа: Србе, Хрвате, Бошњаке и
Црногорце. Српски књижевни (стандардни) језик је, према томе,
по своме обиму и садржају и данас подударан српскоме књижев-
ном језику, како га је дефинисао његов творац Вук Стефановић
Караџић. Али Вуково српско име језика више не покрива све ње-
гове употребе. Вуков српски језик данас је само именом, што ће
рећи социолингвистички, нејединствен лингвистички језик – јер
се јавља под четири имена: под именом српског, хрватског, босанс-
ког и црногорског језика.3 Зато термин српски језик данас у (социо)
лингвистици мора да има два значења: он је хипероним и кохипо-
ним терминима хрватски, бошњачки/босански и црногорски језик.
Као хипероним, он једини има статус лингвистичког језика, док
су сви остали само политички језици (језици само по имену), а
према лингвистичким критеријумима, то су искључиво варијан-
те српскога језика”, закључује Ковачевић (2017: 14). Да би се заус-
тавио антисрпски филолошки ход, да би се прекинуло са праксом
провођења несрпских филолошких програма као српских, српска
филологија – сматра Ковачевић у књизи Српски језик између науке
и политике – мора прихватити као аксиоме сљедећа четири наче-
ла српског филолошког програма: 1. српска култура, књижевност
и језик су недјељиви и обухватају сав српски народ; 2. српских
књижевних језика нема него један, којим говори сав народ срп-
ски, а који је кодификовао Вук Стефановић Караџић, 3. српски
књижевни језик има два равноправна књижевна изговора према
рефлексима прасловенског вокала „јат” – екавски и ијекавскии
3 „При распаду СФР Југославије у посљедњем десетљећу XX вијека, са осамостаљењем

бивших република, у свима онима у којима је у службеној употреби био српскохрват-
ски, односно хрватскосрпски књижевни језик, а који је у ствари био политички преиме-
нован српски књижевни језик створени су именом нови језици. Хрватска је за службени
прогласила хрватски књижевни језик, Муслимани у БиХ себи су надјенули ново нацио-
нално име Бошњаци а свој књижевни језик назвали су босански. На Хрвате и муслимане
(Бошњаке) угледали су се и Црногорци, који су у свој устав уписали црногорски књижев-
ни језик као службени” (Ковачевић 2013б: 13).
110
и 4. српски књижевни језик има два писма – ћирилицу и латини-

цу. Ћирилица је примарно српско писмо (2015а: 19–25).
У својим књигама и радовима, професор Ковачевић даје не
само историјат сваког разматраног питања, већ увијек актуелним
питањима даје и сама рјешења. У свим својим расправама, он се
залаже за строгу примјену научних аргумената о било којем језич-
ком питању. На првом мјесту му је увијек заштита српског језич-
ког и националног интереса. Ћирилица је српско национално пис-
мо, лична карта српског историјског идентитета. Као национално
фонетско писмо, на темељима хиљадугодишње словенске писме-
ности, створио ју је Вук Стефановић Караџић. Професор Милош
Ковачевић је прави Вуков сљедбеник борећи се за очување ћирили-
це, као духовне вертикале српског народа. Научним аргументима,
и дијахронијски и синхронијски, показује све заблуде и неистине
у вртлогу какав данас имамо кроз приказивање ћирилице као тзв.
босанске (босанчице) и хрватске ћирилице. „Preko teze o tzv. hrvatskoj
ćirilici želi se nametnuti sadašnja svest o jučerašnjim stanjima, posebno
sadašnja hrvatska svest o kulturnoj baštini Dubrovnika. Hrvatima je
stalo da prikažu da je Dubrovnik oduvek bio hrvatski, a on to nije bio ni
teritorijalno, ni jezički, ni kulturno, sve do 1939. i stvaranja Banovine
Hrvatske, odnosno od vremena od kada su, kako je to i Ljudevit Gaj
pisao, Hrvati prigrlili srpski jezik. Sada žele da prigrle i sve ono što je
na srpskom jeziku stvoreno zapadno od Drine. I da srpsku jezičku i
kulturnu prošlost poistovete sa današnjim srbijanskim granicama. Time
se onda jasno pokazuje ko ima bogatiju i značajniju kulturnu i jezičku
ne samo prošlost nego i sadašnjost” (Ковачевић 2013д). Професор
Ковачевић ћирилицу посматра као кичму српске културе, импли-
цирајући везу Срба и ћирилице. Познато је да су у прошлости биле
многе забране ћирилице, како на подручју Босне и Херцеговине,
тако и Србије, Црне Горе и Хрватске. Међутим, ћирилицу из срп-
ског народа, ипак, нису могле истиснути никакве забране. Срби су
издржали све те забране и прогоне ћирилице од Марије Терезије,
преко Првог и Другог свјетског рата; и даље ...кроз политику „рав-
ноправности” ћирилице и латинице прокламоване на Новосадском
договору. Удари на ћирилицу су удари на српски народ, на једну
од његових главних и најкарактеристичнијих идентитетских црта,
као неотуђивом дијелу српског националног идентитета. Зато М.
Ковачевић стално наглашава да ћирилица мора имати статус при-
марног српског писма, тј. статус основе националне културе. „Јер
повратак ћирилици нужно би значио и силазак са сцене српске ана-
ционалне и антинационалне псеудоелите и истовремено повратак
на сцену српске националне елите, која неће Србе убјеђивати `да
прошлост није важна и да се треба окренути будућности`, него ће
им предочити једину суштинску истину које се држе сви народи
којима је стало до свог националног достојанства, и које управо
111
због тога сви и цијене: да ће тешко било ко опстати као народ у бу-
дућности уколико се одрекне своје прошлости, и посебно онога што
у тој прошлости чини један од темељних критеријума националног
идентитета. А међу те темеље – нема никакве сумње – улази и срп-
ска ћирилица” (Ковачевић 2013а: 14). Став професора Ковачевића
је јасан. Имајући у виду да је ћирилица традиционално писмо
српске писмености, али писмо које је у процесу потискивања из
јавне употребе, нужно је, сматра Ковачевић, обезбиједити пред-
ност ћирилици у службеној употреби. И јавно поручује: „У ПАМЕТ
СЕ СРБИ – ВРАТИМО СЕ ЋИРИЛИЦИ!”. Тим питањима бавио се у
више својих радова: „Статус писма у уставима и законима о језику
и писму у српским земљама” (2004б: 20–24), „У памет се Срби – не
напуштајмо ћирилицу” (у: Ковачевић 2015а); „Треба чувати ћири-
лицу” (2008: 2); „Српски језик и ћирилица никада нису били угро-
женији” (2013г: 4–5) (интервју), У одбрану српске ћирилице (хресто-
матија) (2013а) и слично.
Језик је главна смјерница идентитета једнога народа. Ако се
језик утопи, нестаје са њим и народ, а зна се да без језика народа,
нема ни народа. Још је Свети Сава сматрао да је српски језик свјет-
лост разума и да свако ко мисли да припада Србима мора да зна
српски језик, и то тако да га не мијеша са другим језицима. Чување
националног идентитета једнако је чувању језика и писма. Тако је
било у Савино доба, тако је и данас. Свети Сава, преносећи мошти
свога оца у Студеницу, ставио је ћирилицу на иконе, односно упот-
ријебио је ћирилицу у цркви у иконопису. Тако је ћирилица поста-
ла духовна вертикала српскога народа од Светога Саве. „По ономе
што је преживљавао од инаугурисања за књижевни језик до данас,
а посебно по ономе што му се догађа(ло) у посљедњем десетљећу –
тешко да се са српским језиком може упоредити било који језик на
свијету”, сматра Ковачевић у књизи У одбрану српског језика – и даље
(1999а: 95). Као вјерник лингвистичке истине, Милош Ковачевић
је јасно показивао и показује на који је начин Вук Стефановић
Караџић стабилизовао српски језик и његово писмо и како даље
– данас – сачувати српски национални идентитет у ово антисрп-
ско вријеме. Оно што је до сада урадио овај велики научни радник,
довољно је за цијели вијек једнога професора. Ипак, српска фило-
логија и српски народ од њега још много очекују. Зато, данас, име
овог српског лингвисте исијава из савремене српске филологије и
показује да још има Срба који су на САВИНОМ путу.
Караџић 1975: В. Стефановић Караџић, Срби сви и свуда, у: Црна Гора и Бока
Которска, Београд: Нолит.
Ковачевић 1997: М. Ковачевић, У одбрану српског језика, Београд: Требник.
112
Ковачевић 1999а: М. Ковачевић, У одбрану српског језика – и даље, Београд:

Требник.
Ковачевић 1999б: М. Ковачевић, Истина о хрватском (не)пријатељству према
Србима / предговор књизи: Лаза М. Костић, Вековна раздвојеност Срба и
Хрвата, Нови Сад: Добрица књига, стр. 7–11.
Ковачевић 2002а: М. Ковачевић, Манипулације о српском језику, или:
Несагласност научних и стварносних чињеница о српскоме језику /
Наука и наша друштвена стварност, зборник радова са научног скупа,
књ. 3/1, Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 35–56.
Ковачевић 2003а: М. Ковачевић, Српски језик и српски језици, Београд: СКЗ, БИГЗ.
Ковачевић 2004а: М. Ковачевић Са нестанком српског језика нестаће и иденти-
тет Срба у Црној Гори / Свевиђе, лист Епархије будимљанско-никшићке за
вјеронауку, хришћанску културу и живот цркве, број 19/2, Одбрана српс-
ког језика, Беране, стр.101-105.
Ковачевић 2004б: М. Ковачевић Статус писма у уставима и законима о језику и
писму у српским земљама, у: Како решити питање писма у новом право-
пису српског језика и школству, Нови Сад: Ћирилица, 20–24.
Ковачевић 2005а: М. Ковачевић, Против неистина о српскоме језику, Источно
Сарајево: СПКД „Просвјета”, Просвјетино књижевно коло 6, књига 16.
Ковачевић 2005б: М. Ковачевић, Лингвистички аспекти Дејтонског споразума
/ Република Српска – десет година Дејтонског мировног споразума, Бања
Лука: АНУРС, научни скупови, књига VIII, Одјељење друштвених наука,
књига 15, стр.437–446.
Ковачевић 2005в: М. Ковачевић, Значај Првог српског устанка за Вукову рефор-
му српскога језика / Ћоровићеви сусрети, Српска проза данас, Научни
скуп: Одјеци Првог српског устанка у Херцеговини, Билећа, Гацко: СПКД
„Просвјета”, стр.421–429.
Ковачевић 2007а: М. Ковачевић, Србистичке теме, Крагујевац: ФИЛУМ.
Ковачевић 2007б: М. Ковачевић, Идентитет српског језика у огледалу лингвис-
тике и политике / Српско питање и србистика, Србистика, ванредни
број, зборник радова, 3, приредио Петар Милосављевић, Бачка Паланка,
Ваљево, стр.111–123.
Ковачевић 2007в: М. Ковачевић, Српски језик између политике и лингвистике /
Слово, часопис за српски језик, књижевност и културу, IV/11, Никшић,
стр. 22–27.
Ковачевић 2009а: М. Ковачевић, Однос српског језика и његовог писма према
мањинским језицима и њиховим писмима у Србији / Календар „Просвјета
2009”; Пале: СПКД „Просвјета”, стр. 239–246.
Ковачевић 2009б: М. Ковачевић, Језик и национални идентитет у новонаста-
лим балканским државама / Календар „Просвјета 2010”; Пале: СПКД
„Просвјета”, 2009, стр. 292–299.
Ковачевић 2009-2010: М. Ковачевић Зашто је Вук изабрао баш ијекавицу / Нова
Зора, број 24, Билећа, Гацко, стр. 86–97.
Ковачевић, Шћепановић 2011: М. Ковачевић, М. Шћепановић, Српски језик у врт-
логу политике, Никшић: Издавачки центар Матице српске Друштва чла-
нова у Црној Гори.
Ковачевић 2012а: М. Ковачевић, Постоји ли право народа на сопствено име
именом туђег језика / Језик и писмо у Републици Српској, уредник Рајко
Кузмановић, књ.XXIV/13, Бања Лука: АНУРС, 297–311.
Ковачевић 2012б: М. Ковачевић, Херцеговина и земаљски језик / Ћоровићеви су-
срети, Српска проза данас и Научни скуп Херцеговина у вријеме аустро-
угарске окупације 1878-1918, приредио Никола Асановић, Билећа, Гацко:
СКПД „Просвјета”, стр. 301–317.
113
Ковачевић 2013а: М. Ковачевић, У одбрану српске ћирилице (хрестоматија), Пале:

СКПД „Просвјета”.
Ковачевић 2013б: М. Ковачевић, Лингвистика као србистика, Пале: Универзитет у
Источном Сарајеву, Филозофски факултет Пале, књига 1.
Ковачевић 2015а: М. Ковачевић, Српски језик између науке и политике, Бања Лука:
Друштво наставника српског језика и књижевности Републике Српске.
Ковачевић 2015б: М. Ковачевић, Вуку противни(ци) данас, у: Слово, часопис за
српски језик, књижевност и културу, година XII, број 45, Никшић: НВО
Актив професора српског језика и књижевности, стр. 96–113.
Ковачевић 2017: М. Ковачевић, Српски језик под лупом науке, Београд: Завод за
уџбенике.
Извори
Ковачевић 2002б: М. Ковачевић, Враћање Вуковим завјетима/ ГЛАС СРПСКИ,
Бања Лука, 4. фебруар 2002, стр.11.
Ковачевић 2003б: М. Ковачевић, Од српског праве пет језика / Вечерње новости,
Београд, 22. 2. 2003, стр. 4.
Ковачевић 2003в: М. Ковачевић, Бошњачки је – српски / Вечерње новости, Београд,
1. 3. 2003, стр. 4 (интервју).
Ковачевић 2005г: М. Ковачевић, Говор Вукових Срба / Политика, Београд, 11. 3.
2005, стр. 17.
Ковачевић 2008: М. Ковачевић, Треба чувати ћирилицу / Заборављени, часопис
Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и
несталих цивила Републике Српске, Бања Лука, број 10, октобар 2008,
стр.2.
Ковачевић, Шћепановић 2010а: М. Ковачевић, М. Шћепановић, Српски је и народ-
ни и књижевни језик Срба / М. Ковачевић, М. Шћепановић / Политика,
Београд, 26.9.2010, стр. 13. (полемика).
Ковачевић 2010б: М. Кovačević, Бошњаци и Хрвати у БиХ говоре српски / Vesti
online, Frankfurt, 16. 2. 2010. (интервју).
Ковачевић 2012в: М. Ковачевић, Црногорски језик је саздан од нелогичности /
Српске новине, број 54, Подгорица, мај 2012, 37–39. (интервју).
Ковачевић 2013в: М. Ковачевић, Хрвати „пригрлили” српски језик / Политика,
Београд 9.1.2013, стр. 13 (интервју).
Ковачевић 2013г: М. Ковачевић, Српски језик и ћирилица никада нису били
угроженији / Глас Српске, Бања Лука, 7–8.9.2013, Глас Плус, стр. 4–5
(интервју).
Ковачевић 2013д: М. Кovačević, Ćirilica je naša duhovna vertikala, Вечерње новине,
online, 16. februar.
114
Биляна С. Самарджич
ВУК И КИРИЛЛИЦА КАК ЛИНГВИСТИЧЕСКИЕ
ТЕМЫ МИЛОША КОВАЧЕВИЧА
Резюме
Мы представили две темы, которым занимался профессор Милош Ковачевич
в своей научной работе – Вук и кириллица, т.е. мы показали весь предыдущий
труд этого ученого, преданного своему делу, в связи с сохранением сербского,
„вуковского“ языка и кириллицы. В огромной части своих книг и статей он зани-
мался идентификационными вопросами сербского языка, с периода, в котором
работал Вук до его положения и статуса в современном политическом контексте
государств, которые стали независимыми от СФРЮ. Сегодня очень трудно за-
щитить сербскую языковую целостность, потому что такие люди часто бывают
инкриминированы как непопулярные ультранационалисты. Подчеркивая, что
вопрос языка сегодня один из самых актуальных и самых дискуссионных во-
просов в научном смысле в новорожденных государствах и нациях, профессор
Ковачевич стал узнаваемым в сербистике по своей преданной работе и борьбе для
обороны и сохранения сербского яыка и кириллицы, представляющих духовную
вертикаль сербского народа. Имея в виду, что кириллица представляет традици-
онную сербскую письменность и часть сербской кульуры но также письменность,
котарая уже вытесняется из общественного употребления, необходимо, считает
Ковачевич, обеспечить преимущество кириллицы в общественном употребле-
нии; потому что кириллица первоначальная сербская письменность. То, что до
сих пор сделал этот великий ученый достаточно на всю жизнь одного профессо-
ра. Но, сербская филология и сербский народ ожидают еще много от него.
Ключевые слова: Вук, кириллица, М. Ковачевич
115
811.163.41'366:929 Kovačević M.
Сања М. Куљанин1
МОРФОЛОШКЕ ТЕМЕ МИЛОША КОВАЧЕВИЋА
У раду су представљене само неке од морфолошких тема

проф. др Милоша Ковачевића, и то творбене, будући да се у
њима анализирају творенице са творбено-семантичког аспек-
та и на богатом корпусу освјетљавају њихова значења: плео-
настичка вриједност префикса (споменут – поменут, заоби-
лазница – обилазница), значење поновљености (префикси ре- и
пре-), негативно или привативно значење, с архисемом „ре-
негирања” (творенице с префиксом де(з)-), те синонимност и
блискозначност (суфиксалне изведенице на -ач и -лац: носач и
носилац; читач и читалац и њихов нормативни статус).
Кључне ријечи: творенице, творбено-семантички
аспект, плеонастичност, поновљеност, блискозначност,
десинонимизација.
0. Основне научне преокупације проф. др Милоша Ковачевића

јесу синтакса и синтаксичка семантика, стилистика, али и историја
српског књижевног језика, а изузетан допринос дао је и у проуча-
вању многих других језичких тема, те се може рећи да нема језичке
дисциплине којом се није бавио нити језичког питања које није ус-
пјешно разријешио, поштујући увијек и само научне критеријуме и
аргументе. Импресивна библиографија свједочи о разноврсним на-
учним интересовањима проф. Ковачевића, али и о изузетној енер-
гији и невјероватном осјећању за проналажење и рјешавање раз-
личитих језичких проблема и недоумица на свим нивоима језичке
анализе. Због свега тога огроман је научни допринос овог српског
лингвисте развоју србистике, очувању и његовању српског језика.
Из импозантног дјела М. Ковачевићa за потребе ове анализе
и назначене теме одабрали смо неке од морфолошких радова, по-
везаних тиме што припадају области творбе и што је аспект ана-
лизираних језичких јединица творбено-семантички. У издвојеним
радовима, на богатом материјалу из књижевноумјетничког и пуб-
лицистичког функционалног стила, освјетљавају се неразријешена
или спорна питања српског језика у вези са значењем твореница:
плеонастичким вриједностима префикса (споменут – поменут,
заобилазница – обилазница), значењем поновљености (префикси
ре- и пре-), негативним или привативним значењем (творенице с
1 sanja.kuljanin@ffuis.edu.ba
117
префиксом де(з)-), те синонимним или блискозначним (суфиксалне

изведенице на -ач и -лац: носач и носилац; читач и читалац и њихов
нормативни статус).
1. У тексту „Плеонастичка употреба префикса у српском јези-
ку” М. Ковачевић (2011: 81-102), са творбено-семантичког аспекта,
разматра врло специфично питање структуре српског језика у вези
с префиксалном редунданцијом. На овакву употребу префикса
пажњу су тек скренули С. Бабић и И. Клајн, али нису сагласни „у
погледу семантичко-стилистичког статуса те појаве, будући да је
Бабић именује таутологијом, а Клајн плеоназмом” (Ковачевић 2011:
82). Због тога је у анализи тог питања најпотребније кренути упра-
во од разрјешења те терминолошке дилеме. Иако су на значењском
плану сродни, таутологија и плеоназам јасно се диференцирају на
структурном плану јер се „таутологија исказује само координира-
ним (независним) типом синтаксичких конструкција, док се плео-
назам исказује једино субординираним (зависним) типом синтак-
сичких конструкција” (Ковачевић 2003: 262-263). Када се то при-
мијени на дериватолошки ниво, може се рећи да таутологији одго-
варају сложеничке, а плеоназму изведеничке творенице. Будући да
су префиксалне творенице аналогне зависним синтагмама, јасно
је да је њима исказана редунданција плеонастичка у случају када
један или више префикса не уносе у значење творенице ниједну се-
мантичку компоненту која већ није садржана у семантеми твор-
бене основе. Ковачевић то потврђује трансформационим тестом,
те се префикс сматра плеонастичким ако се његовом редукцијом
не мијења значење конструкције чији је конституент наведена
твореница.
Аутор у овом тексту рјешава до краја неријешена и спорна пи-
тања у вези с наведеном темом полазећи прво од провјеравања за-
кључака из литературе о плеонастичкој употреби префикса само
у глаголским префиксалним твореницама и потврђује да се они
заиста најчешће сусрећу у њима и да су у њима најразноврснији и
најбројнији, наводећи примјере, као што су: Кад га дотакнете (←
такнете) у дуелу, јасно вам је да је Ајк као стена; Разговор који су
започели (← почели) могуће је да никад неће бити настављен; Такав
услов неће нам нико испоставити (← поставити) итд. Међутим,
обимна грађа коју је М. Ковачевић прикупио показала је да су пле-
онастичке творенице карактеристика и именица, придјева, прило-
га и (модалних) ријечци, нпр.: Прокупље ће коначно решити пи-
тање заобилазнице (← обилазнице) око града; Обећавам да ћемо
све потешкоће (← тешкоће) заједно решавати; ...а завршавају се
радови на заобилазним (← обилазним) правцима; Можда ће ова
хајка убрзо (← брзо) проћи; Српски народ је засигурно (← сигурно)
имао и већих уметника од Змаја. На основу већег броја примјера
може се примијетити да је највећи број плеонастичких твореница
118
Морфолошке теме Милоша Ковачевића
(не)посредно везан за глаголе као мотивационе ријечи. Осим тога,

грађа је показала да је „плеонастичка употреба префикса одлика
како полипрефиксалних тако и монопрефиксалних твореница у
српскоме језику” (Ковачевић 2011: 88), док се у ранијој литератури
о плеонастичкој употреби префикса говорило искључиво у оквиру
полипрефиксалних твореница.
Ковачевић истиче да код полипрефиксалних, заправо двоп-
рефиксалних2 твореница постоје четири дистрибуционе могућ-
ности реализације плеонастичког префикса, и то: а) плеонастичку
вриједност има први префикс – у највећем броју случајева: Да би
се заобишли (← обишли) бројни гранични прелази, у плану је из-
градња заобилазног (← обилазног) пута; б) плеонастичку вријед-
ност има други префикс: ...заједно су потписали тужбу Окружном
суду у Њујорку за надокнаду (← накнаду) материјалне и немате-
ријалне штете; в) плеонастичку вриједност произвољно има први
или други суфикс: (примјер глаголске творенице обомотати, која
има супстандардни карактер) ...загрлио ју је дечко Дино, а потом
је обомотао (← обмотао // ← омотао) предивном бундом од нерца;
г) плеонастичку вриједност имају оба префикса: ...али је због мале
излазности дошло и до другачије прерасподеле (← поделе).
Минуциозност Ковачевићеве анализе нарочито је изражена
у вези са плеонастичком употребом префикса кад је о глаголс-
ким лексемама ријеч. Наиме, аутор закључује да су плеонастички
префикси могући код свих перфективних, будући да су у њима и
мотивациони и префигирани глагол свршеног вида, и само дијела
имперфективних глагола. Код њих је ситуација компликованија.
Наиме, ако је ријеч о секундарно, тј. деривационо имперфектив-
ним глаголима, што значи „уколико је мотивациони глагол настао
имперфективизацијом перфективног глагола, употреба префикса
не мијења његов видски статус, па префикс, уколико му је зна-
чење садржано у значењу мотивационе основе, постаје плеонасти-
чан, као нпр.: ...а улицу у којој је салон заобилазите (← обилазите /
← обиђете) у широком луку” (Ковачевић 2011: 91). Код префигира-
них глагола чија је мотивациона основа примарно, недеривирано
имперфективни глагол префикс је носилац граматичког значења
перфективности и не може бити плеонастичан, као нпр.: ...због чега
је с разних страна затражено (← тражено) да поднесе оставку.
М. Ковачевић поставља и питање (не)могућности плеонастичке
употребе префикса двовидских глагола. „Контекст има улогу једи-
ног диференцијалног критеријума видске вриједности двовидских
глагола”, али они никада у контексту не могу задржати двовидност,
јер се остварују или као перфективни или као имперфективни.
2 „Јер код тропрефиксалних и четворопрефиксалних твореница никада сва три или сва
четири префикса не могу бити плеонастична, него највише два, и то увијек прва два,
па се и те творенице у погледу комбинације префикса понашају као двопрефиксалне”
119
Када контекст двовидском глаголу предодређује перфективну

вриједност, а када се уз то тај глагол и префигира – нужно долази
до плеонастичке вриједности префикса” (Ковачевић 2011: 94), нпр.:
Намеравао је да избетонира (← бетонира) улаз испред капије.
Подробност и исцрпност Ковачевићеве анализе потврђује и
уочавање да плеонастичке префиксалне творенице не захватају
увијек сва значења префигиране лексеме, што показује на примје-
рима лексема разријешити и заобићи. Ако се глагол разријешити
употријеби са значењем „дати одговор на нешто, одгонетнути, рас-
плести, ријешити”, онда префикс има плеонастичку вриједност,
нпр.: ...та странка неће остати у покрајинској власти уколико не
буду разрешени (← решени) неспоразуми око буџета. Ако се исти
префигирани глагол употријеби са значењем „смијенити, уклони-
ти с положаја”, онда њему није конкурентан мотивациони глагол
ријешити, те префикс нема плеонастичку вриједност, нпр.: Влада
Србије разрешила (?← решила) је дужности помоћника министра
културе. Тако је и са глаголом заобићи, који је у значењу „проћи иза,
поред или око чега; проћи околишним путем, обићи” плеонастичан,
као у примјеру: ...возач спортског „фијата” није успео да заобиђе
(← обиђе) трамвај. Али ако је овај глагол употријебљен у фигура-
тивном значењу „избјећи, изиграти, занемарити”, онда префикс
није плеонастичан, нпр.: Не можемо заобићи (?← обићи) Брамерца.
Ковачевић биљежи и примјере у којима плеонастичност пре-
фигираних твореница може контекстуално бити и удвостручена.
„То се догађа у случајевима када се значење префикса редуплицира
приједлогом или каквом другом јединицом у реченици”, као нпр.:
Током главног претреса је чак и наскочио (← скочио) на столицу и
почео да пева (Ковачевић 2011: 98). У оваквим примјерима оства-
рује се двострука комуникативна редундантност.
У ранијим творбено-семантичким анализама неких од префи-
ксалних твореница које су у овом раду сврстане у плеонастичке из-
остало је семантичко одређење префикса, па се констатује или да
„функција таквих префикса није јасна” или да „није јасно какво би
се значење могло приписати таквим префиксима”, или се просто
заобилазе или уопште не наводе такви типови твореница. То илус-
трује, како каже М. Ковачевић, „тешкоће при одређењу семантич-
ког статуса плеонастички употријебљених префикса, те се чини
логичним”, како каже аутор, „да се у оквиру дериватолошког из-
двајања врста значења појединих префикса у посебну групу увијек
издвоје примјери плеонастичке употребе” (Ковачевић 2011: 96).
2. Анализа употребе плеонастичких префикса професора
Ковачевића, потврђује, као и увијек, његову крајње брижљиву и
исцрпну научну анализу, што се може рећи и за сљедећи рад који
смо издвојили – „Префиксалне творенице са значењем поновље-
ности у савременом српском језику” (Ковачевић 2011: 103-123).
120
Циљ рада је, како каже аутор, да се на богатом корпусу првенстве-

но из публицистичког стила савременог српског језика и уз кон-
султовање рјечничког стања испита творбеносемантичко поље по-
новљености. На почетку рада проф. Ковачевић је, на примјерима
лексема ренумерација, редефинисати и редизајнирати, показао да
се значење поновљености може свести на комбиновање архисемске
компоненте редупликације и диференцијалне компоненте ревало-
ризације, из чега „проистиче да свака јединица што улази у твор-
беносемантичко поље поновљености нужно садржи компоненту
редупликације, док компонента ревалоризације представља додат-
ну, диференцијалну компоненту унутар свих јединица што улазе у
дато поље” (Ковачевић 2011: 104). Тако је код лексеме ренумерација
значење редупликације једино творбено значење, код редефиниса-
ти је то секундарно (имплицирано) значење, коме је комуника-
тивно надређено диференцијалносемско значење ревалоризације,
а код лексеме редизајнирати оба значења су равноправна.
Анализа центра творбеносемантичког поља поновљености,
који чине префикси ре- и пре- као носиоци архисеме редуплика-
ције, дата је ономасиолошки и семасиолошки. На основу прве,
ономасиолошке, која подразумијева пут од садржаја према изразу,
аутор издваја три семантичке поткатегорије твореница с наведе-
ним префиксима. Прву чине само творенице које имају значење
редупликације – поновити оно што је означено основом (нпр.:
рестартовати, ренумерисати, реизбор, преиспитати и сл.). Другу
поткатегорију чине примјери у којима семантема поновљености
садржи двије семантичке компоненте: опет реализовати и друк-
чије реализовати оно што је у основи (нпр.: редефинисати, превас-
питати, преквалификовати и сл.). За трећу поткатегорију карак-
теристични су примјери у којима је фокусирана ревалоризација,
а редупликација је на нивоу пресупозиције (нпр.: редизајнирати,
прерасподијелити, префарбати и сл.). Семасиолошка анализа, од
израза ка садржају, мора се заснивати на генетичком статусу пре-
фикса и творбене основе твореница са значењем поновљености, на
основу чега их аутор најприје дијели у двије групе: 1) нехибридне
и 2) хибридне творенице. Највећи број твореница са значењем по-
новљености потпада под нехибридне, што значи да се префикс ре-
најчешће остварује у твореницама с основама страног поријекла,
а префикс пре- у твореницама чије су основе домаћег поријекла
(нпр.: редефинисати, преписати). Код хибридних твореница не по-
стоји генетичка подударност између префикса и творбене основе,
а структурно се могу подијелити у двије врсте: а) страни префикс
ре- + домаћа основа (нпр.: реизбор, реиздање, реоснивање) , и б) до-
маћи префикс пре- + страна основа (нпр.: пререгистрација, преком-
позиција, преконтролисати). Први тип је рјеђи од другог, али не
толико риједак колико би се, како каже Ковачевић, из литературе
121
могло закључити, док је други тип настанка хибридних твореница

веома плодан. Аутор сматра да су чести и случајеви када је избор
домаћег или страног префикса, али само уз стране основе, факул-
тативан (нпр.: преструктурисати / реструктурисати, престили-
зација / рестилизација, преименовање / реименовање).
Осим тога, показује да се у факултативни синонимски однос
наведеним префиксима прикључују и семантички конкурентне
лексеме са значењем поновљености као што су поново и опет (нпр.:
преудати се / поново се удати, реизабрати / опет изабрати и сл.) и
констатује да те конструкције имају много ширу дистрибуцију него
префикси ре- и пре-, због чега се све творенице са овим префиксима
„у значењу редупликације могу супституисати синтагмама с при-
лозима поново и опет, док обрнута супституција није увијек мо-
гућа” (Ковачевић 2011: 115). Лексичким јединицама поновљивости
могуће је реализовати и редупликацију већ редуплицираног, и то
истовремено с конкурентним префиксима, а да таква конструк-
ција не буде плеонастична, као нпр.: Телевизија Кошава...планира
нову реорганизацију; До краја године требало би поновити реизбор
судија које нису прошле. На крају овог рада Ковачевић наводи и
примјере у којима значење поновљености, исказано анализираним
јединицама, које припадају, како је већ речено, центру творбеносе-
мантичког и лексичкосемантичког поља поновљености, може бити
присутно на нивоу пресупозиције у твореницама и с неким другим
префиксима, који представљају периферију наведеног творбено-
семантичког поља (нпр.: ... Бојана је морала да исправи тетоважу;
Текст документа о Косову...могао би да се доради).
Исцрпна анализа творбеносемантичког поља поновљености,
чији су центар префикси ре- и пре- , показала је да су ово веома
плодни и фреквентни творбени форманти у савременом српском
језику, те да творенице с овим префиксима припадају различи-
тим врстама ријечи: глаголима, као најбројнијим, али и имени-
цама,придјевима и прилозима. Комплексан Ковачевићев приступ
анализи наведеног семантичког поља показао је да се значење по-
новљености може свести на комбиновање архисемске компоненте
редупликације и диференцијалне компоненте ревалоризације, те да
свака јединица која улази у творбеносемантичко поље поновље-
ности нужно садржи компоненту редупликације, док компонента
ревалоризације представља додатну, диференцијалну компоненту
унутар свих јединица што улазе у дато поље.
3. На основу припадања творбено-семантичкој анализи из-
двојили смо и сљедећи рад: „Творенице с префиксом де(з)- у савре-
меном српском језику” (Ковачевић 2007: 129-147). Као и у претход-
ном, тако и на почетку овог рада М. Ковачевић у основним цртама
даје преглед писања дотадашње литературе у вези с тим префик-
сом, у којој о његовом значењу углавном нема размимоилажења
122
– сврстава се међу префиксе с привативним, тј. одричним зна-

чењем, а у оквиру којег га „карактерише архисемско значење ‘ре-
негирања’, односно анулирања онога што је означено мотива-
ционом лексемом у основи” (Ковачевић 2007: 146). Као и обично,
проф. Ковачевић на изузетно богатом корпусу показује да је упо-
треба префикса де(з)- врло честа и у глаголским (нпр.: демобили-
сати, дестимулисати, демаскирати, деполитизовати, дезоријен-
тисати, дезактивирати), и у именичким (нпр.: децентрализација,
деполитизација, демонтирање, дезинтеграција, дезинфекција), и у
придјевским (дестимулативан, дестабилизован, деконцентрисан,
депласиран, дехидриран), па и у прилошким твореницама (нпр.: де-
модирано, десезонирано – преко средњег рода придјева могли би се
реконструисати и други прихватљиви еквивалентни прилошки об-
лици). Али размимоилажења у литератури има у погледу употребе
тог префикса јер се она своди првенствено на глаголе и малобројне
именице, а и не спомиње се употреба у придјевским твореницама
типа: дезоријентисан, деконцентрисан, демаскиран и др. нити у при-
лошким твореницама.
У литератури је такође потврђено запажање да се умјесто
дез- испред вокалске основе веома често реализује де-, те и то да
се префикс де- спаја са основама страног поријекла, а ако се кат-
кад и сретне овај префикс с домаћом ријечи, то се сматра окази-
онализмом или посљедицом специјалне експресивне вриједности.
Међутим, проф. Ковачевић примјерима твореница показује „да се
оне – истина с наглашеном експресивном вриједношћу – регуларно
реализују по моделу и с основом од неке домаће именице на -(а)
ција која значи било ‘тип персоналне или етничке тоталитарне вла-
давине’, било ‘етнификацију одређеног простора’” (Ковачевић 2007:
133), као што су примјери: деђинђизација, деусташизација, детито-
изација итд. Аутор, с друге стране, указује и на супротан процес:
да се многе стране основе у српском језику опиру творби с префик-
сом де(з)- „бирајући” неки синонимни домаћи префикс, који није
замјењив са де(з)- као нпр. у сљедећим твореницама: раштимован,
расформиран, разелектрисање, размагнетисати, одшрафити и др.
Ковачевић констатује да овакви творбено насупротни случаје-
ви воде ка анализи синонимности префикса и изучавања префи-
ксалне семантичке категорије „ренегирања”, тј. значења „вратити у
стање непостојања оно што је означено творбеном основом”.
У наставку М. Ковачевић говори о синонимској групи творе-
ница обједињених значењем „анулирати оно што значи основа”, у
коју осим страних префикса де(з)- и дис- улази и неколико домаћих
префикса: раз-, од-, о+не-, о+без- и из-, те наводи главну разлику
између раз- и од- и страних де(з)- и дис- која се састоји у томе што
страни по правилу долазе уз стране, а домаћи уз домаће мотива-
ционе ријечи у основи. „Због тога се ријетко остварује могућност
123
њихове комутације (замјењивања). Тако се у значењу анулирати оно

што је означено основом уз домаће мотивационе лексеме у основи
врло често у савременом српском језику сусреће и префикс раз- и
префикс од- (Ковачевић 2007: 138): раз-: разувјерити, раздруживање,
разодијевати, разградња и др.; од-: одгонетање, отпечатити, от-
копчати, одвезати и др. Исто значење имају и творенице с двојним
префиксима, и то префиксом о- испред слободне или везане осно-
ве творене с негацијским префиксом не- (нпр.: онерасположити,
онеспособити и др.) или без- (нпр.: обесхрабрити, обесмишљавати,
обесправљен и др.), као и ријетке творенице с префиксом из- (нпр.:
искоријенити, испаковати, изобичајити и др.).
Сви наведени префикси полисемични су, те само као једно од
својих значења имају и значење анулирања онога што је означено
мотивационом лексемом у основи, које је најуобичајеније најплод-
нијем од наведених префикса, а то је раз-, а најнетипичније нај-
неплоднијем у овом значењу префиксу из-. У вези с употребом
анализираних префикса наводе се и примјери комутације, нпр.
за префиксе раз- и о(без)-: развлашћен – обезвлашћен; за префиксе
раз- и од-: разш(а)рафити – одш(а)рафити, размрсити – одмрсити.
„Постоје и случајеви у којима се уз исту основу могу употријеби-
ти као синоними и префикс де- и префикс раз- и префикс од-, као
нпр. уз мотивациону лексему монтирати / монтиран / монтирање”
(Ковачевић 2007: 142): демонтирање, демонтажа, размонтирати,
одмонтирати. Како наводи аутор, репартиција домаћег или стра-
ног префикса зависи од облика мотивационе лексеме (уколико је
нпр. нетипичан, страни, неће ићи раз- него само де-: нпр. уз мон-
тажа или монтер иде само де-, али уз монтирати и монтирање
иде и раз- и де-), али и од „посрбљености” мотивационе лексеме (уз
глагол и глаголску именицу на -ње потпуно је слободан избор пре-
фикса, али нпр. уз именицу номина агентис минер могућа је само
употреба страног префикса).
У центру овог рада била је анализа твореница с префиксом
де(з)-, али су разматране и творенице с другим префиксима како
би се боље освијетлиле творбеносемантичке карактеристике ових
првих. Ковачевићеви примјери су јасно показали да префикс де(з)-
и синонимни му префикси потпадају под опште значење негације,
јер дијеле неке од битних граматичких особина правих негацијских
твореница, а као најбитнија је „повиновање” правилу о множењу не-
гација – „ако творбено негирамо лексеме с префиксом де(з)- дода-
вањем испред њих префикса не-, или пак синтаксички употребом
негацијског копулативног глагола није, добија се потврдно значење
творенице” (Ковачевић 2007: 145), као нпр.: ДС не може у Владу јер
се није декомпромитовао [→ јер је и даље компромитован]. Међутим,
иако се њихово значење, према наводима из литературе, одређује
као привативно, они у оквиру тог значења чине посебну (под)
124
скупину коју карактерише значење „анулирања својства”, односно

„лишавајућег својства”, које је од негацијских префикса архисем-
ско само префиксима де(з)- и дис-. Њима и у значењу им подудар-
ним српским префиксима означава се не непостојање (не)кога или
(не)чега, што је логичкосемантичка инваријанта значења негације,
него творба непостојања, не, дакле, негирање, него ренегирање. У
семантици ових префикса, како каже М. Ковачевић, увијек је ар-
хисемска компонента укидања постојања, а не само непостојање.
„Због тога творенице овог типа по правилу садрже као иманентну
и компоненту интенционалне, свјесне активности да се постојање
изражено мотивацијском ријечју у основи укине” (Ковачевић 2007:
145). У овом раду је, дакле, анализирана структура (под)скупине
префикса са архисемским значењем „ренегирања”, с тим да је у
центру била анализа твореница с префиксом де(з)-, њихове твор-
беносемантичке карактеристике и мјесто у систему синонимних
твореница српскога језика.
4. Предмет анализе сљедећег Ковачевићевог рада, у којем се
такође у разматрању проблематике постиже потпуна и недвосмис-
лена јасност, јесу блискозначнице, а анализа се темељи на разма-
трању семантичког статуса суфиксалних изведеница на -ач и -лац.
Овај рад са претходна три на извјестан начин чини једну цјелину
будући да су обједињени предметом анализе – твореницама, али
и семантичким нијансама које су разоткривене у Ковачевићевом
студиозном приступу анализи тих језичких јединица. Његов на-
слов гласи: „О нормативном статусу синонимних и блискозначних
твореница у српском језику” (Ковачевић 2017: 93-113).
На почетку рада Ковачевић констатује да се о суштинским ка-
рактеристикама синонимије и синонима ставови лингвиста углав-
ном подударају, али да нема слагања у вези са јасном границом
између истозначница (апсолутних синонима) и блискозначница.
Према неким наводима из литературе, блискозначност је нају-
очљивија и најкарактеристичнија за творбену синонимију. Сматра
се да су истокоријени синоними најбоља потврда тезе о постојању
истозначница, али да су у језику ријетки случајеви истозначних
твореница, будући да такви случајеви, наводи М. Ковачевић миш-
љење Ј. Матијашевић, представљају прелазно стање, након којег
долази до диференцијације синонимских значења. У том процесу
долази до разједначавања или десинонимизације, што без сумње
потврђују и синонимски парови који и јесу предмет Ковачевићеве
анализе: носач и носилац, те читач и читалац.
У вези са паром носач и носилац аутор прво наводи запажања
А. Белића у вези са међуодносом тих суфикса у значењу вршиоца
радње код Вука Караџића и констатацију да се у савременом језику
већ врши разлика у употреби тих ријечи. Код Вука и у вуковском и
непосредно поствуковском језику именица носилац употребљавала
125
се у значењу „преносиоца терета” и била је синонимна именици

носач, а употребљавала се умјесто именице носач и кад се њом оз-
начавају предмети, односно дијелови неких предмета. Ковачевић
наводи да су те именице у савременом језику извршиле репарти-
цију својих значења, тако да ни у једном контексту нису замјенљи-
ве. „Шире значење има именица носач, што је сагласно чињеници
да у савременом српском језику између конкурентних твореница
са -ач и -лац, оне творене суфиксом -ач увијек имају шире значење.
Именица носач, наиме, није диференцирана према критеријуму
живог и неживог, него, као и већина именица на -ач, означава и људ-
ско биће и предмет” (Ковачевић 2017: 96). Међутим, аутор наводи
да је анализа ставова из лексиколошке литературе показала да ни
у једном од трију рјечника српског књижевног (и народног) језика
није правилно извршена семантичка репартиција значења именица
носач и носилац.
Слична је ситуација и са лексичким паром читач и чита-
лац. У вези са његовом десинонимизацијом М. Ковачевић наводи
Белићево јасно и научно утемељено разграничење значења тих лек-
сема и његово мишљење да једна ријеч не може замјењивати другу
ако се значење тих ријечи не поклапа потпуно, уз констатацију „да
је значење речи читач данас у нашем језику шире, и да значи сва-
ког вршиоца радње читања, а значење речи читалац да је знатно
уже, и да значи читача извесне нарочите врсте (Ковачевић 2017: 103
према Белић 2ооо: 220). У обимном корпусу из језика новина који
је анализирао М. Ковачевић забиљежено је више од 500 примјера
именице читалац у значењу „онај који за себе чита било који тип
текста”, а само три примјера именице читач у значењу именице
читалац. „Неспорно је да се у савременом српском језику именица
читач данас све више везује или за ‘човјека који чита наглас за дру-
ге’, или за значење ‘апарата који очитава или дешифрује поједине
податке’, док се значење именице читалац усталило за свакога ‘који
чита било који текст за себе’” (Ковачевић 2017: 106).
Све претходно наведено у вези са десинонимизацијом лексич-
ких твореничких парова има везе и са једним приједлогом да се
планирани споменик београдском „љубитељу књиге” или „чове-
ку који чита” назове „Споменик београдском читачу”. Ковачевић
оповргава мишљење свих оних лингвиста који подржавају такав
назив, а не назив „Споменик београдском читаоцу”, иако би га,
како каже Ковачевић, сваки изворни говорник српскога језика
именовао читаоцем, а не читачем. Послије прецизног и детаљног
разматрања аутор закључује да је по свим језичким и стилистич-
ким критеријумима примјереније употријебити ријеч читалац и
наводи пет аргументованих разлога за то, због чега ћемо их овдје
и навести: прво, зато што се споменик подиже човеку који чита, а
само именица читалац увијек подразумијева човјека, док именица
126
читач подразумијева и различите техничке уређаје; друго, и кад

се односе на човјека, само именица читалац нужно подразумијева
човјека који чита било коју литературу, а читач подразумијева и
читање „нелитературе” (нпр.: читач струјомјера, читач снова, чи-
тач судбине, и сл.); треће, кад се односе на човјека, само читалац
подразумијева „читање за себе и у себи”, док је у том погледу име-
ница читач необиљежена, јер подразумијева и „читање наглас и за
друге”; четврто, кад се односе на човјека који чита, скуп изведеница
примарно гради мотивна ријеч читалац, а не читач (нпр.: чита-
лачка публика, а не *читачка публика; читаоница, не *читачница и
сл.); пето, у значењу „љубитеља књиге” именица читалац је неупо-
редиво уобичајенија и фреквентнија у употреби од именице читач
(Ковачевић 2017: 109-110). Наравно да су све тврдње засноване на
научним критеријумима, јер се међуоднос анализираних језичких
јединица посматра из перспективе Јакобсонове теорије о обиљеже-
ности и необиљежености опонираних језичких јединица, посебно
оних блискозначних, на основу чега Ковачевић недвосмислено по-
казује да је читалац обиљежена (маркирана), а читач необиљеже-
на (немаркирана) лексема. Необиљежена јединица је значењски и
дистрибуцијски шира, па се она може употријебити умјесто обиље-
жене, док обрнута употреба није могућа (Ковчевић 2017: 110). Све
то Ковачевић још једном убједљиво аргументује једним очиглед-
ним и занимљивим поређењем, које је у вези са именицама родне
равноправности, те сматрамо да га је потребно и навести: именице
женског рода књижевница и новинарка родно су обиљежене у од-
носу на конкурентне именице мушког рода књижевник и новинар,
па је зато и могуће рећи: Марко је књижевник и новинар и Јелена је
књижевник и новинар, али није могуће рећи: *Марко је књижевница
и новинарка, него само Јелена је књижевница и новинарка. Тако је и
са именицама читалац и читач: будући да је читалац обиљежена,
а читач значењски необиљежена именица, могуће је рећи Марко је
читач књига и струјомјера, али није могуће рећи *Марко је читалац
струјомјера. Послије оваквих, очигледних примјера Ковачевић за-
кључује: „Зато ако је боље, а није: Јелена је књижевник и новинар од
Јелена је књижевница и новинарка – онда је боље, а није: Споменик
београдском читачу од Споменик београдском читаоцу” (Ковачевић
2017: 110-111). Наведени разлози сасвим јасно говоре зашто блис-
козначнице не треба мијешати у употреби, јер њихова правилна
употреба проширује значењске и стилске могућности језика. Осим
што на крају овог рада Ковачевић закључује да је неупоредиво боље
и примјереније споменик који се подиже љубитељу књиге назвати
Споменик београдском читаоцу, он скреће пажњу и на начин обра-
де нормативног аспекта блискозначница у рјечницима и наглашава
да он мора почивати на јасним и јасно хијерархизованим норма-
тивно-лексикографским критеријумима.
127
5. На крају можемо закључити да су у издвојеним радовима

проф. др Милоша Ковачевића, на богатом материјалу из књижев-
ноумјетничког и публицистичког функционалног стила, освијетље-
на неразријешена или спорна питања српског језика у вези са зна-
чењем твореница: 1) плеонастичким вриједностима префикса
(споменут – поменут, заобилазница – обилазница), гдје је на основу
обимне грађе М. Ковачевић показао да су плеонастичке творенице
карактеристика не само глагола него и именица, придјева, прилога
и (модалних) ријечци, да је плеонастичка употреба префикса од-
лика и монопрефиксалних и полипрефиксалних твореница у српс-
коме језику, уз навођење дистрибуционих могућности реализације
плеонастичког префикса, и наглашавање да се у оквиру дерива-
толошког издвајања врста значења појединих префикса у посебну
групу увијек издвоје примјери плеонастичке употребе; 2) значењем
поновљености (префикси ре- и пре-), гдје је Ковачевић показао да
се значење поновљености може свести на комбиновање архисем-
ске компоненте редупликације и диференцијалне компоненте рева-
лоризације, те да свака јединица која улази у творбеносемантичко
поље поновљености нужно садржи компоненту редупликације, док
компонента ревалоризације представља додатну, диференцијалну
компоненту унутар свих јединица што улазе у дато поље; 3) нега-
тивним или привативним префиксима с архисемским значењем
‘ренегирања’, односно анулирања онога што је означено мотива-
ционом лексемом у основи (творенице с префиксом де(з)-); 4) те
синонимним и блискозначним твореницама, гдје аутор међуоднос
анализираних језичких јединица посматра из перспективе теорије
о обиљежености и необиљежености опонираних језичких јединица,
а процес десинонимизације показује на примјеру суфиксалних из-
веденица на -ач и -лац: носач и носилац; читач и читалац.
Овдје представљени радови М. Ковачевића, који припадају
морфолошким, односно творбеним темама, потврђују и у овој
језичкој области његову изузетну инвентивност, свестрано, потпу-
но, недвосмислено јасно освјетљавање разматране проблематике,
без обзира о којој је области науке о језику ријеч, засновано увијек
на релевантним научним критеријумима, уз комплексан и студио-
зан приступ. Научни стил проф. др М. Ковачевића особен је и тиме
препознатљив, а његов допринос србистици и очувању српског јези-
ка јединствен је, немјерљив и трајан.
Извори
Ковачевић 2011: Милош Ковачевић, „Плеонастичка употреба префикса у српском
језику”, у: Граматичка питања српскога језика, Београд: Јасен, 81-102.
Ковачевић 2011: Милош Ковачевић, „Префиксалне творенице са значењем по-
новљености у савременом српском језику”, у: Граматичка питања српс-
кога језика, Београд: Јасен, 103-123.
128
Ковачевић 2007: Милош Ковачевић, „Творенице с префиксом де(з)- у савременом
српском језику”, у: Србистичке теме, Крагујевац: ФИЛУМ, 129-147.
Ковачевић 2017: Милош Ковачевић, „О нормативном статусу синонимних и блис-
козначних твореница у српском језику”, у: Српски језик под лупом науке,
Београд: Завод за уџбенике, 93-113.
Sanja M. Kuljanin
MORPHOLOGICAL TOPICS BY MILOŠ KOVAČEVIĆ
Summary
The paper presents some of the morphological topics dealt with by prof. Miloš
Kovačević related to word formation since derivatives are analyzed from the perspec-
tive of word formation and semantics and their meanings are revealed on a rich cor-
pus: pleonastic value of the prefix (spomenut – pomenut, zaobilaznica – obilaznica), the
meaning of repetitiveness (re- and pre- prefixes), negative or privative meaning, with
the archsem of “renegating“ (derivatives with de(z)- prefix), as well as the synonymity
and proximity in meaning (suffixal derivatives –ač and -lac: nosač and nosilac; čitač and
čitalac and their normative status).
Key words: derivatives, word formation and semantic perspective, pleonasticness,
repetitiveness, proximity in meaning, desynonimization
811.163.41'367.622.22:929 Kovačević M.
811.163.41'367.622.23:929 Kovačević M.
811.163.41'38:929 Kovačević M.
Биљана Б. Мишић1
MЕЂУОДНОС ГРАМАТИЧКИХ И СТИЛИСТИЧКИХ

КАТЕГОРИЈА У РАДОВИМА
MИЛОША KОВАЧЕВИЋА
У раду се даје анализа граматичко-стилистичког пи-

тања које се тиче међуодноса творбених категорија деми-
нутивности и аугментативности и стилистичких категорија
хипокористичности и пејоративности у радовима Милоша
Ковачевића.
Кључне ријечи: Милош Ковачевић, деминутивност, ауг-
ментативност, хипокористичност
Професор Милош Ковачевић сврстава се у групу ријетких линг-

виста чија су научна интересовања врло разнолика о чему свједоче
његове бројне студије и монографије. Увидом у библиографију ра-
дова професора Ковачевића, лако ће се уочити да су његове научне
преокупације разне језичке дисциплине као што су синтакса, се-
мантика, стилистика, историја српскога књижевног језика. У овом
раду ми ћемо говорити о граматичко-стилистичком питању које се
тиче међуодноса творбених категорија деминутивности и аугмен-
тативности и стилистичких категорија хипокористичности и пејо-
ративности анализираних у радовима професора Ковачевића.
Деминуција (од лат. deminutio ’смањење, окрњење’) и аугмента-
ција (лат. augmen ’множење ’) „представљају процесе грађења речи
којима се у значење мотивне речи уносе извесне измене значења које
се тичу, пре свега, говорникове оцене како појма на који се рефери-
ше, тако и целокупне комуникативне ситуације” (Јовановић 2010:
24). Додавањем различитих суфикса код различитих врста ријечи
реализује се или а) деминутивно значење „мање од онога што основ-
на ријеч значи”, или б) аугментативно значење „веће од онога што
основна ријеч значи”. Ова творбена значења реализују се код више
врста ријечи, као нпр. именица, придјева, глагола, прилога. Будући
да се деминутивност и аугментативност као творбеносемантичке
категорије и хипокористичност и пејоративност као стилистичке ка-
тегорије ”укрштају” унутар именичке категорије ријечи, Ковачевић
разматра суоднос између ових категорија „само с обзиром на њихо-
во исказивање именицама” (Ковачевић 2015б: 48).
1 bilja.misic@gmail.com
131
Да би показао суоднос ових двију творбеносемантичких са двје-

ма поменутим стилистичким категоријама, професор најприје
анализира „несуодносне”, тј. оне примјере код којих не долази до
укрштања граматичких и стилистичких категорија. Значење деми-
нутивне именице, констатује Ковачевић, „може се увијек параф-
разирати синтагмом: мали+појам изражен мотивном именицом,
као нпр: кућица = мала кућа, при чему деминутивни суфикс носи
значење „мали” (Ковачевић 2015б: 48). У питању су дакле, чисти де-
минутиви чија је основна функција приказивање квантитативних
својстава, а професор наводи сљедеће примјере:
Ово су само делићи разговора који нису били у финалним верзијама
емисија. Неки људи су као кесице чипса. Надувани, а унутра празни.
Нажалост, постоји један проблемчић: та фирма није ријалити про-
грам него наш живот.
Насупрот деминутивности, аугментативност као творбеносе-
мантичка категорија означава увећаност. Аугментативним суфи-
ксима увијек се изражава значење велики, тако да је значење цијеле
творенице: велики+појам изражен мотивном именицом (Ковачевић
2015б: 50). То значи да аугментатив казује да је његово значење бо-
гатије за семантичку компоненту „велики” коју доноси управо
творбени наставак, односно аугментативни суфикс, као нпр. : рупе-
тина = велика рупа. Даље, како истиче Ковачевић, „у случајевима
у којима је суфиксом изражено само значење „велики” твореница
има искључиво аугментативно значење, што потврђује и могућност
парафразе супстантивном синтагмом у којој је конгруентни атри-
бут „велики” семантички еквивалент творбеном аугментативном
наставку” (Ковачевић 2015б: 50). Као илустрацију примјера код
којих твореница има искључиво аугментативно значење, професор
наводи сљедеће:
Ако ми неко увреди мајку, добиће шамарчину; Али, видим да возач ...
зна сваку кривину и рупчагу до Београда. Најгоре од свега било је то
што се змијурини замео сваки траг.
Хипокористици и пејоративи се сврставају у стилистичке ка-
тегорије. Хипокористици или ријечи од миља исказују значење
„умилности”, а „значење творбеног хипокористичног суфикса може
се изразити лексемом „мила”, тако да права, чиста хипокористич-
на твореница има само значење мила+појам изражен мотивном
именицом” (Ковачевић 2015б: 51). Као примјере хипокористика
Ковачевић издваја сљедеће:
Његов синчић пажљиво посматра како га тата учи спортске потезе.
Осим што се баве спортом, излазе, чувају унучиће, путују, данашње
баке и деке су вичне и савременим технологијама.
У односу на хипокористике, пејоративи имају супротно, тј. зна-
чење „погрдности”, као нпр.:
132
Mеђуоднос граматичких и стилистичких категорија у радовима Mилоша Kовачевића
Ред би био да коначно неки упале светло у овој крчметини. Пасуљчином

против врућинчине.
У даљем разматрању, професор анализира примјере у којима
долази до преплитања граматичке категорије деминутивности и
стилистичке категорије хипокористичности. До интерференције
долази када се хипокористичност изражава творбеним суфикси-
ма којима се изражава и деминутивност, па тако настају демину-
тивни хипокористици. Деминутивни хипокористици, како наводи
Ковачевић, „имају или а) деминутивно-хипокористично значење
када уједињују значење „мало” и „умилно, драго” (нпр.: пензијица
= мала драга пензија; синчић = мали мили син), или б) само хипо-
користично значење, значење „умилности” које искључује значење
умањености (нпр.: динарчић = драги динар; милиончић = драги мили-
он)” (Ковачевић 2015б: 52).
Хипокористичност као умилност најчешће се изражава деми-
нутивним формама. Међутим, то није правило, с обзиром на то да
ова стилистичка категорија може бити изражена граматичком фор-
мом аугментативности. А „формом ’увећанице’ изражава се однос
симпатетичности, умилности, даје се приказ појма у позитивном
свјетлу” (Ковачевић 2014: 121), што потврђују примјери:
Бата је људина! Људескара! Лафчина онако изгледом, фино се носи.
Херојчине су показале како у земљи фудбалског деминутива бити
највећи.
У наведеним примјерима професор показује како се аугмен-
тативном формом изражава позитивни емоционални однос према
ономе што твореница изражава, а да се значење емоционалног ста-
ва драгости или усхићености контекстуално наглашава на разли-
чите начине, или а) позитивним значењем саме основе, или неким
контекстуалним детерминатором (Ковачевић 2015б: 54).
И за другу стилистичку категорију, тј. пејоративе, Ковачевић
констатује да се могу везивати за аугментативне, али и за демину-
тивне форме, што значи да „деминутивна форма системски није
везана само за изражавање значења деминутивности и/или хипо� -
користичности” (Ковачевић 2014: 121). Тако када аугментативној
форми значењску компоненту „велики” осложни компонента „од-
бојан”, или пак значењску компоненту „велики” потисне компонен-
та „емоционално одбојан” настају аугментативни пејоративи. У
примјерима аугментативних пејоратива емоционална компонента
„погрдности” „представља доминантну значењску компоненту ауг-
ментативног суфикса” (Ковачевић 2015б: 54). Депрецијативно или
значење погрдности изражено деминутивним формама професор
наводи у примјерима:
Уосталом, уверићете се у то и ви новинари и новинарчићи кад ова забра-
на буде поново уведена; одржавањем тзв. фестивала и фестивалчића
133
ствара се привид да је све у реду; Чанак је искомплексирани лидер-

чић; а поменутог делију остављају у предворју Свега сањаног ... пре-
влачећи компјутерског пацовчића од слике најнечитанијег до најчи-
танијег савременог писца.
У овим примјерима Ковачевић показује да се деминутивним
формама исказује афективно значење „негативне емпатије”, нај-
чешће у виду субјективне процјене „безвриједности” онога што
означава деминутивна именица. „Значење деминутивне пејора-
тивности”, како наглашава Ковачевић, „потцртава се прије свега
контекстом, некад само синтагматским (нпр.: искомплексирани ли-
дерчић), некад ширим реченичним, а некад значењем саме основне
именице (нпр. пацов).
Анализирајући међуодносе творбено граматичких категорија
деминутивности и аугментативности и стилистичких категорија
хипокористичности и пејоративности, Ковачевић је показао да су
ове категорије врло испреплетене. Јер деминутивним формама
може се реализовати умањеничко денотативно значење „мали”
(уличица, кантица и сл.), али и емоционално (конотативно) значење
„мили, драги” као значење деминутивног хипокористика (бакица,
милиончић, синчић и сл.), или значење „ружан, одбојан, безврије-
дан” као значење деминутивног пејоратива (нпр.: лидерчић, нови-
нарчић, чиновничић и сл.). Такође, аугментативним формама може
се изражавати денотативно значење увећавања, значење „велики”
(нпр.: шамарчина, књижурина, станчина и сл.), али и конотативна
(стилистичка) значења а) „одбојности”, што аугментативима даје
статус пејоратива (сељачина, крчметина, главурда) или б) „умилно-
сти”, што аугментативима даје статус аугментативних хипокорис-
тика (људина, јуначина, херојчина) (Ковачевић 2015б: 56).
Наводећи значења деминутивних и аугментативних твореница
проф. Ковачевић је показао да граматичке и стилистичке катего-
рије не стоје у односу међузависности или двоструке импликације,
будући да сваки деминутив није хипокористик, нити је сваки хи-
покористик деминутив, као што ни сваки аугментатив није пејора-
тив ни обрнуто. Из тих разлога, како наводи, „при реализацији ових
двију различитих значењских категорија (граматичке и стилистич-
ке) може доћи до њихове језичке диференцираности у оквиру суп-
стантивних синтагми са деминутивном именицом као надређеним
чланом” (Ковачевић 2015б: 56). Овим проблемом професор се бавио
у раду Стилистички аспект граматичких категорија (Ковачевић
2003: 220–236), гдје је показао на који се начин врши диференција-
ција између значења „умањености”, које се изражава придјевом
„мали”, и значења „умилности”, које се изражава творбеним суфик-
сом. Навео је сљедеће примјере:
Узимај једну малу шерпицу. Ове мале кафанице по предграђима ... јед-
наке су мање-више свуда и не мењају се са временом и модом.
134
Mеђуоднос граматичких и стилистичких категорија у радовима Mилоша Kовачевића
Овдје је, како запажа Ковачевић, „једном лексемом наглашено

значење деминутивности, а другом експресивно значење хипоко-
ристичности” (Ковачевић 2003: 230), па због тога наведени примје-
ри нису плеоназми „него су, напротив, изразито стилематичне и
стилогене конструкције, остварене или као хипокористични де-
минутиви (нпр.: мала кафаница) или као деминутивни пејоративи
(нпр.: мали човечић).
Умјесто закључка констатоваћемо да је професор Ковачевић,
суоднос деминутивних и аугментативних јединица с једне стране,
и хипокористичних и пејоративних јединица са друге стране, ос-
вијетлио употребом критеријума интегралне стилистике чиме је
допринио да анализа ових граматичких и стилистичких категорија
буде потпуна и сврсисходна.
Јовановић 2010: В. Јовановић, Деминутивне и аугментативне именице у српском
језику, Београд: Институт за српски језик.
Ковачевић 2003: М. Ковачевић, Стилистички аспект граматичких категорија, у:
Граматичке и стилистичке теме, Бања Лука: ЈУКЗ.
Ковачевић 2014: М. Ковачевић, Стилематична лексика у роману „Aдресар из-
губљених душа” Aнђелка Aнушића, Наука и глобализација, 1/1, Пале,
115–129.
Ковачевић 2015а: М. Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура,
Београд: Јасен.
Ковачевић 2015б: М. Ковачевић, Интегрална стилистика у настави српског јези-
ка, Настава и наука у времену и простору, Лепосавић, 37–68.
Biljana B. Mišić
DIE ZWISCHENBEZIEHUNG DER GRAMMATISCHEN
UND DER STILISTISCHEN KATEGORIEN
IN DEN ARBEITEN VON MILOS KOVACEVIC
In der Arbeit wird eine Analyse der grammatisch-stilistischen Fragen gegeben,

die sich auf die Zwischenbeziehung der Wortbildungskategorien der Deminutiva und
Augemenativa und die stilistischen Kategorien der Hypokorismen und Pejorativa in
den Arbeit von Milos Kovacevic beziehen.
Schlüsselwörter: Milos Kovacevic, Deminutiva, Augemenativa, Hypokorismen,
Pejorativa
135
III
81'37'23
811.163.41
Живојин С. Станојчић1
ВИШЕСЛОЈНА ПРИРОДА ЗНАЧЕЊА

ТРАДИЦИОНАЛНОГ ГРАМАТИЧКОГ ТЕРМИНА
На примеру лингвистичке анализе фразеолошке синтаг-

ме „живо : неживо”, констатујући вишеслојност значења тер-
мина и датих синтагми, аутор указује на потребу увођења ре-
зултата анализа из домена семантике, али и психолингвис-
тике и социолингвистике у дефиниције које се формулишу у
(дескриптивним) граматикама. Једновремено, аутор указује
на потребу чувања традиционалне терминологије, која – уз
редефинисање значења датог термина – треба и да обезбеди
континуитет са више епоха граматичког дефинисања фено-
мена граматичког система српског језика, али и савремену
везу са граматикама других (европских) језика.
Кључне речи: српски језик, живо : неживо, семантика, пси-
холингвистика, континуитет, граматика, граматички сис-
тем, европски језици, термини, терминолошка синтагма
1. Граматичка формулација описа категорија у области грама-

тичких система, заједно са граматичким термином, представља
апсолутну апстракцију једне језичке јединице било ког нивоа јези-
ка – фонолошко-фонетског, морфолошког, лексичко-творбеног или
синтаксичког, па и прагматичког. То је већ одавно познато из схе-
ме засноване на овој датој у познатом делу Д. Кристала „Kembrička
enciklopedija jezika” (Nolit, Beograd, 1995, стр. 83):
Када говоримо о граматици једног одређеног конкретног јези-

ка, природно, ми можемо наше истраживање усмерити и на ње-
гов граматички систем у целини, најчешће дат у граматикама де-
скриптивног (па и нормативног) карактера, али и на појединим од
1 stanojcic.zivojin@gmail.com
139
датих слојева, који су – како видимо – дати у горњој схеми. С обзи-

ром на то да смо, бар у нашој научној средини, највише „ослоњени”
на учење српског лингвисте Александра Белића, запазићемо да у
једном од његових најуоштенијих описа граматике једног језика
он појам „општа граматика”, другим речима – појам граматичке
структуре не ограничава „само на формалну страну”, него узима
у обзир, као дубинску чињеницу постојање – како их он назива –
„духовних процеса у језику”, који „представљају језичко стварање”,
које „је стално... па је и у основици језичког грађења”, да би закљу-
чио да општа граматика „треба да обухвати и једно и друго”, те ће
„само... тако моћи дати засебним језичким појавима право место
у реду онога што се у језику уопште ствара” (Белић 1998: 113–114).
Мислим да примењено на апстракцију језичког система која се
даје у дескриптивној граматици као производу проучаваоца једног
конкретног језика, једноставно речено – граматичара, ово значи да
ће најсажетијом формулацијом, а терминологија је део тих форму-
лација, описати језичка факта свих ових нивоа језика.
2. Граматичар ће, дакле, формулишући јединице сваког језич-
ког нивоа који, притом, формулише теоријска уопштавања, увек
бити на линијама које су границе међу дисциплинама у чијем пољу
интересовања је дата језичка реализација. У овоме случају ми гово-
римо о граматичком нивоу и описима тога слоја, који су дати у сег-
менту на линији морфемски слој : лексемски слој : семантички слој.
Наравно, на материјалу граматике српскога језика.
Овим смо, очигледно, дошли до линије у којој се и у граматичку
дефиницију, и у термин неког језичког исказа било ког нивоа уво-
ди семантика. Наиме, пошто је граматика најуопштенија апстрак-
ција свих обличких категорија у језику, дакле и апстракција која
се односи на реч (лексему) и њене облике на нивоу морфологије,
и апстракција коју граматичар види у морфосинтакси конкретног
језика, јасно је да морамо говорити и о значењима свих лексема или
синтагми чија је природа – опис језичких факата. У сваком језику,
па и у српском, онда када се та факта дефинишу у свакој грамати-
ци, а посебно у граматици књижевног језика, која је eo ipso и – нор-
мативне природе.
3. Као пример за овакав приступ граматичара у морфологији
узећу, рецимо, граматичку дефиницију облика и само једне катего-
рије именица – оних које су у дескриптивно-нормативним и школ-
ским граматикама формулисане као именице м. р. на сугласник
типа човек и зид и њиховим облицима акузатива једнине. Дакле, о
именицама које се описују, како се то каже – као именице (природ-
ног и граматичког) м. р., које се у основном облику завршавају на
сугласник – традиционалном терминологијом речено – односно на
тзв. граматички нулти наставак (-ø), како се те именице дефинишу
структуралистичком терминологијом.
140
Вишеслојна природа значења традиционалног граматичког термина
За њихову парадигму – наше (и данас најактуелније и највише

употребљаване) веће граматике у опису и дефиницији промене тих
именица – употребљавају као критеријум језичког избора облика
тих именица у акузативу једнине категорију опозиције изражене
као „живо : неживо”. Тиме чувају континуитет терминологије тра-
диционалне граматике српског језика (као и граматикâ свих европ-
ских језика). То чине дубински, сасвим основано – увођењем се-
мантичке анализе, којом говорник датог језика са довољном језич-
ком компетенцијом (в. т. 4 и 5), урођено-социјалним аутоматизмом
– врши при перцепцији површинске језичке структуре неке катего-
рије сопственог језика. У овом случају – у перцепцији формулисане
граматичке класификације датих именица по односу који је озна-
чен терминолошком синтагмом живо : неживо.
4. Јасно је – показано на типичном језичком материјалу српс-
ког језика, и на лингвистички основаној анализи тога материјала
– да овај појам односа живо : неживо, као и терминска синтагма
која тај однос означава, заправо има више слојева. На то упућује
и она лингвистичко-семантичка анализа која уочава заиста битне
карактеристике у односима као што су однос типа човек : покојник
: мртвац : леш, у којем ће се (а) прва три члана у акузативу једни-
не као објекта употребљавати са граматичким наставком -а, дакле
као и код генитива, док ће (б) последњи члан (леш) бити у тој по-
зицији са обликом акузатива који је једнак номинативу, дакле са
граматичким наставком -ø која је заснована и на грађи из Речника
САНУ: (а) Видим човека, јелена, голуба, вука, орла (па и мртваца,
а тако и Знао сам покојника) и (б) Однели су леш да га закопају (в.
Ивић 2000: 55–62).
Наиме, оправдано се констатује да је ова терминолошка син-
тагма, заснована на аналогији са човек – јер је „природно – конста-
тује лингвиста – да основно полазиште сваког одмеравања које по-
чива на том увиђању буде човек – управо тај земаљски створ олича-
ва собом на прототипски начин оно што поимамо као истовремено
и живо, и способно за вољну, осмишљену акцију”, док ће последњи
члан опозиције (леш) бити у позицији објекта са обликом акузатива
на -ø јер је то појам сагледан „искључиво као некаква беживотна те-
лесина”, на коју се – каже аутор – којем је „разуме се, предодређен
акузативни наставак без наставка -а” (Ивић 2000: 58–60).
Ипак, рећи ћу и то да сама терминолошка синтагма живо : не-
живо, која означава однос традиционално констатован у нашим
граматикама (као и у граматикама других језика), остајући иста, у
нашој језичкој свести – по аутоматизму језичке анализе коју врши-
мо, а која је за говорника датог језика резултат сложене урођено-со-
цијалне језичке компетенције2 – садржи више слојева значења: ос-
2 “By digging just a little beneath the surface, we have found that our social/cultural knowledge
shares many of the properties if linguistic knowledge. According to this view, social behavior
and experience are governed in part by unconscious patterns and principles which are not
141
новне особине живог организма, са свим његовим манифестација-

ма – вољом, кретањем, активношћу, и др.
Међутим, оно што је не о с нов а но (па, тиме и не оп р а в д а но)
у показаној лингвистовој анализи, то је – након што је дата горња
квалификација – з а к љу ч а к који садржи импликацију (па и екс-
плицитну тврдњу) да је употреба терминског фразема „живо : не-
живо” – једна од „неопрезно срочених формулација, које једнос-
тавно прерастају у замке за његове кориснике утолико што њихову
спознају ствари не упућују на праву страну па они, дезоријенти-
сани (sic! – примедба Ж. Ст.), ‘тапкају у мраку’...” (Ивић 2000: 55).
Пошто се таква фразеолошка синтагма налази у граматикама свих
европских језика (нпр., у енгл. „animate : inanimate”, у францус-
ком “animé : inanimé”, у руском “одушевлённое” : неодушевлённое“
итд.), претпостављам да су и њихови писци граматика, као и читао-
ци тих граматика, у заиста великој маси – „дезоријентисани”.
5. Због чега сматрам да је закључак неоснован? – Због тога што
ћу пре узети став Чомскога да зн а њ е једног језика „обухвата спо-
собност да се пренесу дубинске и површинске структуре на бес-
коначан дијапазон реченица, да се успостави однос реченица, да
се ове структуре доведу у везу на одговарајући начин, као и да се
пренесу и семантичка и фонетска интерпретација на пар који чине
дубинске и површинске структуре” (Чомски 2006: 26–27).3 Нема
разлога да се овај став не примени и на структуру терминолошке
с и н т а гме која је изражена као опозиција живо : неживо, и која се
као управо као таква налази у свим граматикама европских језика,
па и у граматикама српског језика, осигуравајући и нужни конти-
нуитет међу епохама у којима се граматике пишу, и везу међу са-
временим граматикама европских језика. Наравно, овде говоримо
и о г р а м ат и ц и као постојећем систему језичких чињеница, али и
првенствено о т е кс т у граматике која је опис тога система у датом
језику, овде – српском. Ово друго проистиче из првог јер се у линг-
вистици сам термин граматика „употребљава када се односи на
правила или принципе по којима језик функционише, његова сис-
тем или структура” [...], те да „вековима, граматичари и лингвисти
покушавају да формулишу граматику говорника у низ правила,
иако вероватно треба поштено рећи да још нису били у стању да то
учине ни за један од језика. У овоме смислу граматика је позната
entirely based on perception. Like the patterns of our language, social patterns are learned
(or, better, internally constructed) by each of us as an attunement to our social environment…
Despite the great diversity among culture, the patterns of cultural knowledge are elabora-
tions of an innate cognitive specialization whose character is revealed (1) in parallels to our
primate cousins and (2) in abstract universals of culture at all scales from families and cliques
to nations” (Џекендоф 1994 : 218)
3 „Knowledge of a language involves the ability to assign deep and surface structures to an
infinite range of sentences, to relate these structures appropriately, and to assign a seman-
tic interpretation and a phonetic interpretation to the paired deep and surface structures.“
(Чомски 2006: 26–27).
142
Вишеслојна природа значења традиционалног граматичког термина
као дескриптивна граматика” (Бринтон 2000: 8).4 Отуда рекао бих

да су и горе приказана и а н а л и з а лингвисте (којој се нема шта при-
говорити), и з а к љу ч а к (који итекако заслужује приговор), заправо,
за мене бар, текст са карактеристиком која се може изразити као
– критика ради критике5, а не као разрада тематике коју доноси мо-
дернизација граматичких дефиниција, како је у нашој литератури
недавно врло аргументовано дефинисано, увођењем у категорије
типа реченице и синтагме, као реченичних модела – и типа описа
у којима, приципски, „један од ‘слојева’ треба да буде и семантич-
ки” (Стипчевић 2008: 151). При томе, увођење новог у терминоло-
гију једне граматике сигурно треба је засновано и на развоју но-
вих сазнања лингвистике, која је праћена и новим инструментима
анализе, па и новом терминологијом, и на очувању континуитета
граматичких описа система једног језика, што је у домену дијахро-
није, као и на очувању могућности да српска граматика буде у вези
са савременим јој граматикама осталих европских језика, што је у
домену синхроније.
Белић 1998: Александар Белић, О језичкој природи и језичком развитку. Први том:
Општа лингвистика, Изабрана дела Александра Белића, Завод за уџбе-
нике и наставна средства, Београд: 1998.
Бринтон 1984: Laurel J. Brinton, The Structure of Modern English – A linguistic introduction,
John Benjamins Publishing Company Amsterdam /Philadelphia: 2000.
http://npu.edu.ua/!ebook/book/djvu/A/iif_kgpm_The%20Structure%20of
%20Modern%20English.pdf [12. X 2017]
Ивић 2000: Милка Ивић, О „замкама” у дефиницијама школских граматика, у: М.
Ивић, Лингвистички огледи, три, Београд, Библиотека XX век, 2000.
Стипчевић 2008: Балша Стипчевић, Семантичке улоге у савременој лингвистич-
кој теорији, Научни састанак слависта у Вукове дане, 36/3, стр. 115–154,
МСЦ, Београд: 2008.
4 „In linguistics, the term is used to refer to the rules or principles by which a language works,
its system or structure [...] Throughout the ages, grammarians and linguists have been at-
tempting to formulate the speakers’ grammar in a set of rules, though it is probably fair to
say that they have not yet been able to do so completely for any language“ (Бринтон 2000:
8) – превод Ж. Ст.
5 Да ли смо у праву у овој констатацији, може показати и једна фуснота у тексту о којем
говоримо. Каже се тамо: „Истичући да се код „мушких” именица акузатив једнине оф-
ормљује ‘зависно од категорије живо – неживо’, Стан.–Поп. 1992: 75 као пример наводи
човека, вука, ученика, војника, Славка, Павла, коња, као и пример за „неживо” прозор, зид,
друм, камен, аутобус. Карактеристично је да на том списку нема назива биља” (Ивић
2000: 57) – подвукао Ж. Ст. У контексту чланка у којем се каже: „У категорију ‘живо’
спадају, зна се, не само људи и животиње, него и биљке” (Ивић 2000: 57 – подвукао Ж.
Ст.), то не може бити друго него, као што горе рекосмо – критика ради критике. Јер – шта
ако говорник српског језика у време формирања различитих наставака ових именица за
живо и неживо није видео/увиђао да су храст, јасен, багрем, купус... – ж и в и о р г а н и з м и
(као што је то видео – и н т е л и г е н т н и ј и , ваљда – говорник индијанског језика з у н и – в.
Ивић 2000: 56), него је мислио да је то с т в а р који се сече, цепа, сече, обрађује у неке ње-
гове сврхе (а не користи као жива радна снага, или у друге домаћинске сврхе, коју отели
крава, ождреби кобила, опраси крмача...какве су именице во, коњ, ован, вепар и сл.)?
143
Чомски 2006: Noam Chomsky, Language and Mind, Cambridge University Press,
Cambridge: 2006. http://www.ugr.es/~fmanjon/Language%20and%20Mind.
pdf [12. X 2017]
Џекендоф 1994: Ray Jackendoff, Paterrns in the Mind – Language and human nature,
BasicBooks, New York: 1994. https://www.google.rs/search?q=ray+jackendof
f+patterns+in+the+mind+pdf&oq=Ray+Jackendoff&aqs=chrome.2.69i57j0l5
.17206j0j7&sourceid=chrome&ie=UTF-8н[12. X 2017]
Živojin S. Stanojčić
MULTILAYER NATURE OF A TRADITIONAL
GRAMMATICAL TERM’S MEANING
Summary
On sample of linguistic analysis of the phraseological sequence “animate : inani-
mate”, stating the multilayer meaning of terms and the given terminological sequence,
author is pointing out the necessity of introducing of results of analysis from the do-
main of semantics, as well as from both psycholinguistics and sociolinguistics into the
definitions that are formulated in the (descriptive) grammars of Serbian language. In
the same time, analyzing the approach of a linguist to the deep meaning of relations
among the terminological sequence like: animate nouns (а) Vidim čoveka, jelena, gol-
uba, vuka, orla (pa i mrtvaca, a tako i Znao sam pokojnika), in which the accusative
case of singular is equal to the genitive case (with ending -a), while the same case of
non-animated nouns has the ending -ø: (b) Odneli su leš da ga zakopaju – opposed to
the conclusion which proposes replacing of the sequence “animate : non-animate” with
some other (undefined), sequence. Contrary to this, author is pointing out the necessi-
ty of preserving the traditional terminology, which – with the redefining of meaning of
a given term – should insure the continuity with more epochs of grammatical defining
of the Serbian language grammatical system of its phenomena, but also to preserve the
contemporary relationship with the grammars of other (European) languages.
Key words: Serbian language, animate : inanimate, semantics, psycholinguistics,
continuity, grammar, grammatical system, European languages, terms, terminological
sequence
144
811.163.41'38:929 Kovačević M.
811.163.41'367'373.7
Радоје Симић1
НЕКА ЗАПАЖАЊА О СИНТАКСИ

ИДИОМАТСКИХ СТРУКТУРА
(Према грађи из дела Јанка Веселиновића)
Аутор разматра разноврсне устаљене форме изражавања,

углавном из народног језика Веселиновићева2 доба, и бави
се њиховом унутрашњом структуром и вањским односима.
Полази од тезе да степен устаљености – коју он назива идиома-
тичношћу – у извесном смислу може бити процењен по томе
колико је синтаксичка структура израза избледела. У крајњој
инстанци конструкције сасвим губе осећај унутрашњих син-
таксичких односа и доживљавају лексикализацију.
Кључне речи: синтаксичка структура, унутрашња и
вањска синтакса, лексикализација, идиоматизација, паре-
миологизација, фразелогоизам.
1. Увод
1. Уводним поставкама за овај рад нека послуже ставови у до
сада најобимнијој и најзначајној студији о идиоматици српског
језика, у Синтакси и стилистии српских народних пословица Ј.
Јовановић (2004: I–II). Ауторка у уводним напоменама (’Неколике
теоријско-методолошке напомене’, I: 16–26), пошавши од мисли Р.
Јакобсона и М. Халеа (1988: 11–21) о ’унутрашњим’ – „који се тичу
састава, односа међу елементима и природе језичких феномена које
отуда проистичу” – и ’спољашњим’ приступима језику као целини и
језичким формама као егзистенцијалним видовима језика уопште –
„који пажњу посвећују условима егзистенције” језичких јединица и
језика као целине – разматра народне пословице Вукове збирке.
1 jelenajo@bitsyu.net
2 Јанко Веселиновић је најистакнутији српски сеоски приповедач који се трудио да у
свом делу максимално развије народни језички израз: лексика, фразеологија, стил,
све то поцрпено је из народног приповедања и свакодневног саобраћајног језика се-
оског амбијента ондашње Мачве. Грађа је узета из ’Хајдук Станка’ (Ст.) и ’Изабраних
приповедака’ (Прип. – в. изворе на крају рада). Збирка приповедака није добро остра-
ничена (после стр. 40 настаје прекид до 113; затим после 382 почиње нови циклус стра-
ница 1–143, па затим поново 1–208, па 349–389), и то је аутору задавало тешкоће у
ознакама позиције примера.
Са сличних позиција прилази М. Ковачевић3 (1998: 7) тропима

(које не разграничава од стилских фигура)4. Он стриктно разликује
’стилематичност’ од ’стилогености’ ових јединица: „Испитујући
стилематичност фигура, истраживач приоритетно испитује њихо-
во језичко ткање, приступајући им као специфично оформљеним
језичким јединицама [...] А стилогеност је функционална вријед-
ност неке језичке структуре, овдје стилске фигуре. Стилогеност се
може остварити, па сљедствено и истраживати, само у одређеном
(кон)тексту”.
2. Ковачевић фигурама приписује две међусобно супрот-
стављене особености: „Иако структурно увијек непромјењива,
вјечна, свака фигура може истовремено бити нова и непоновљива”
(Ковачевић 1998: цит. м.). По даљим објашњењењима ауторовим из-
лази да је ’вјечита’ заправо „општа схема”, а да је конкретна једи-
ница изграђена по тој схеми – једнократни случај тренутног карак-
тера. Тој тачној тврдњи5 ваља међутим додати две напомене које се
тичу живота тропичких јединица на ширем плану. То су на једној
страни могућност ’лексикализације’ (исп. нпр.: Драгићевић 2007),
а на другој ’топикализација’ (Средишњи појмови и називи људског
језика свакодневно се понављају у карактеризацији људи и осталих
реалија из наше околине: неко је ’лав’, ’бик’, ’во’, ’ован’, ’магарац’,
а неко или нешто ’злато’, ’драгуљ’, ’сунце’, ’облак’, ’ваздух’, те ’ка-
мен’, ’блато’, ’мутљаг’ итд. итд.). Као што, даље, ’катахреза’ упућује
на ’обавезност’ тропа у неким случајевима, тако и ’топика’ отвара
видике на типизацију и устаљеност израза. Примера ради, за то-
пичке јединице још је Аристотел утврдио да и као конкретне форме
имају устаљен карактер, јер се преносе из израза у израз и из текста
у текст у истом или само незнатно измењеном облику и значењу.
3. Склоност према устаљености заправо је мање-више општа
карактеристика стилски активних језичких форми, која се назива
’идиоматичношћу’, и која је супротна новини, и често изненадности
једнократних обрта срачунатих на свежину ефекта. Термин ’идиом’
има више значења (Симић 2001: 282 и д.), а у РСЈ су они сведени на
два: „а. устаљени, уходани језички обрт, устаљени спој речи, фраза,
израз који се не може дословно превести на други језик. б. наречје,
дијалекат; посебни говор неког краја, места, сталежа, жаргон”. В.
Флајшер (1982: 35) идиоматичност дефинише као једну од темељ-
них особености ’фразеологизације’: „под идиоматичношћу он
3 Запажен је допринос М. Ковачевића синтаксичким испитивања српског језика, у разли-

читим сферама, и расправљајући о различитим темама, о чему се почетни подаци могу
наћи у библиографији на крају овога рада.
4 Ковачевић строго разграничава структурну од употребне вредности стилских фигура.
На једној страни в.: Ковачевић 1991/1995/2000; а на другој – Ковачевић 1998.
5 На свој начин Ковачевићеву мисао потврђује став књижевних теоретичара. Нпр. А.
Стамаћ (1978: 174–175): „[...] метафорички се ликови код сваког пјесника, без обзира на
његову оријентацију односно квалитету, појављују вазда другачији [...] Чињенице и њихо-
ви модели, структуре и њихови сустави, живе вазда у ’непријатељској међузависности’”.
146
Нека запажања о синтакси идиоматских структура
разуме ’ирегуларан’ однос између значења лексичких компонената

и значења целине’ језичког израза”: ’очитати буквицу’ = изгрдити;
’искочити из коже’ = разјарити се; ’на врат на нос’ = пребрзо (Симић
2001: 284–285).
4. У мноштву изукрштаних термина с којима смо се у краткој
расправи сусрели провлачи се једна идеја коју ми желимо даље
пратити у овом раду. То је идеја могућег устаљивања употребе
језичких јединица у појединачном значењу, те могућег несклада
тог значења са формалним својствима у сплету разноврсних окол-
ности у којима се употреба сваки пут остварује – јер те околности
по правилу немају типски карактер већ су увек друкчије. Све ово
укупно узев предмет је више научних дисциплина. Управо тај мо-
менат: измена околности и померање односа значења и употреб-
них вредности израза – чине стварни смисао идиоматизације. При
томе је, рекосмо, најбитнији моменат заправо поменути несклад
значењског и употребног смисла израза. Ако узмемо да значењски
хабитус чини унутрашњу, а употребни вањску перспективу од-
носа, онда је несклад о којем говоримо у ствари последица раз-
илажења унутрашњих и вањских односа. Кад је реч о синтакси,
могуће је с тим у вези говорити о унутрашњој и вањској синтакси
језичких јединица.
а) Унутрашња синтакса у вези са идиоматизацијским кретањима може
се огледати у релеванцији односа међу деловима израза, тј. у притис-
ку вањских околности на ту синтаксу, што ће рећи и на унутрашњу
структуру израза. Лексикализација о којој смо горе нешто поменули
у првом реду је израз управо релеванције тих унутрашњих односа – и
снаге њене у оцртавања обличким и другим сличним средствима, тј.
у употреби и вредности обличких ознака помоћу којих се ти односи
испољавају. Једна појава коју граматичари описују као морфолошки
или творбени анекс, врло је карактеристична, иако не и честа у овим
процесима. М. Стевановић (1991: I – 399 и д.), дефинисавши сложе-
нице као „речи које су постале срастањем појединих реченичних де-
лова или и целих реченица” – даје примере које нам неке ваља помно
размотрити.
(1) „Некадашње Кнежје (тј. кнезово) поље постало је сложени-
цом Кнешпоље кад је престало да буде кнежје (кнезово) поље, тј.кад
је у народном језичком осећању изгубљена веза са свешћу да до-
тично поље (које више није ни морало бити поље) припада кнезу,
када се везало за појам нечега другог”. Губљењем осећаја за пој-
мовну структуру и везе међу елементима садржаја израза – рећи
ћемо ми – изгубиле су се и обличке ознаке тих односа, и цело-
купна унутрашња синтакса његова. Лексикализација је праћена
упрошћавањем структурних својстава израза, и он је постао је-
динствена реч.
147
(2) „Даље – наставља Стевановић на истом месту – сложеница

акобогда6 значи куда, камо (Акобогда, пријатељу = Камо намера-
ваш? Куда путујеш...?) или: ваљда, можемо се надати... (2538. стих
из Горског вијенца: Не бој ми се акобогда, ђедо...)”.
У првом случају синтаксички односи не само да су неутрали-
сани, него су са њима нестала и њихова обележја: атрибутски однос
присвојног придева према управној именици (кнежје/кнежево поље)
уступио је место аморфном споју основа (Кнешпоље). У другом пак
задржала се формална структура реченице Ако бог да, али се изгу-
био смисао, као и унутрашња струкура односа (акобогда = куда).
б) Вањска синтакса дотиче се односа који има израз као целина према
околним елементима ширег израза. На ово је на свој начин пажњу
скренуо Вук Ст. Караџић скупљајући и сређујући паремиолошку
грађу у Српским народним пословицама. По структури их је разде-
лио на „праве пословице, које се свагда једнако говоре, н. п. Тешко
лонцу из села зачине чекајући!” и „на онаке које се различно говоре н.
п. Превео би жедна преко воде, превео би те жедна преко воде, превешће
те жедна преко воде; Узео утреник, узеће утреник, ако узме утреник...”
(Вук 1965: 18) Вук при томе мисли на осетљивост исказа на промену
контекста, и на обличке ознаке његових чланова с обзиром на то. Ви-
дећемо да је та особеност својствена ширем кругу идиоматизованих
форми, и да се тиче синтаксе њихове с обзиром на способност обеле-
жавања дистинкција тога реда.
2. Преглед грађе
2.1. Један општи поглед
1. Почетни описи у приповеци На прелу излажу пред читаоцем
панораму ране јесени на селу: „Красне су јесење вечери код нас [...]
Нема оне летње оморине, да те гуши, нити зимске студени, да те
собу гони – него је она блага хладовина, која старца подмлађује, а
болнога крепи” (Прип. 17). Веселиновић одмах уводи наратора, и
пуштајући га да ужива у амбијенту, као да имплицитно – а затим и
експлицитно – подастире коментар: скривено објашњење описаног
стања ствари:
Ја сам стајао на отвореном прозору, и слушао, гледао и уживао све.
Пустио сам срцу на вољу, нека само жељу за жељом ниже. „Жеља и
нада су тако јефтин еспап, да их и сваки сиромашак имати може”
Прип. 17.
Цитирани исечак оставља утисак високе унутрашње усклађе-
ности делова – и готово да нам сасвим промиче чињеница да је за-
вршни исказ стављен међу наводнике, да је дакле цитат. Коментар
описаног угођаја, права карактеризација слике, остављена је дакле
6 РСЈ (1967–1976): „1. надам се; по свој прилици, вероватно. – Акобогда брзо ћемо се вра��-
тити кући. 2. нар. куда , камо. – Акобогда? – Идем у сватове”.
148
неком чија је реч тежа и пријемчивија читаоцу од оне коју ће рећи

наратор, или чак и аутор кроз његове речи. Тај виши ауторитет – по
мишљењу Веселиновића – заправо је народна мудрост, стварна или
фингирана, свеједно.
Нас овај моменат занима из једног специјалног разлога: посма-
трамо цитат и контекст, и приморани смо утврдити да је од њих
настао конзистентан текст: да су дакле ти односи синтаксички до
крајњих граница складни, да је тј. у тексту остварена оптимална
синтаксичка кохезија, таман погођена – на једној страни као израз
јединственог склопа мисли, а на другој као јасно сегментиран след
идеја7. Aутор је вешто ’укрио’ цитат на тај начин што је изоставио
уводни израз и било какву даљу ознаку порекла, сем наводника.
Нетакнутим остаје и унутрашња и вањска синтаксичка структура
навода.
2. Друкчије изгледају односи у следећем делу текста који
наводимо:
Кум изнесе печено прасе, гибаницу и још неких колача па даде Дражи,
који је био стао трпези с бока. Дража подиже увис све и рече:
- Браћо и сватови! Наш честити кум и брат донео је, на овај срећан
дан, нашем домаћину печено прасе, гојно и лепо, и још неке зајире
[...] ’Вала, куме и брате! Част чинио, част дочеко! Срећан био куд одио!
Нека ти милостиви Бог наспори и у дому и у пољу. Твоји волови бу-
кали, твоји душмани укали. Бог нека ти да у дому мушко, а у тору
женско, у бусу бусато, у класу класато, у дну модро, а у вру родно. Са
пријатељима пио – с пријама се грлио и љубио; а ко ти манисо, мануо
врећом пред твојом кућом – ти њему брашна у зајам, а он теби жену и
децу у најам [...] Куме и брате! [...] теби на глас – домаћину и нама на
част: амин, сватови! [...]
- Амин, да Бог да! [...] – викнуше сватови. Прип. 382+239-143+57.
Приказивање части на свадбама обичај је познат до најновијег
времена у Србији на селу. То је шаљива представа у којој хумор не
иде преко линије високог поштовања према старешинама на свадби
и домаћинима у селу. Аутор је приказ компоновао као цитат из лепо-
речивог наступа приказивача. Излагање није, као што бисмо очеки-
вали, репродукција утврђених фраза, већ је заправо плод говор-
ничке вештине и креативног преиначавања упамћених обрта, који
су у високој мери прилагођени приликама у којима се свечаност
обавља, предмету приказивања и угледу учесника у свечаности.
Ритуални изрази делом су римовани, а у целини високо тонирани,
те остављају снажан утисак на присутне, али и на самог читаоца са
извесним сензибилитетом за рурални животни амбијент.
Сликовити описи образују ланац цикличних форми које следе
једна за другом без ближег синтаксичког додира, отприлике као
какав низ у набрајању. Свака од форми смисаоно је и синтаксички
7 Исп.: Симић 2004.

149
затворена, а по природи је ритуална формула која у свакој реализа-

цији може добити друкчији и нов лексички састав и садржај (’Твоји
волови букали, твоји душмани укали’), каткад видно потчињен за-
хтевима формалне структуре (’у бусу бусато, у класу класато’; ’Ко
ти манисо, мануо врећом пред твојом кућом’). Делови су успешно
укомпоновани у целину, али се у њој исто тако јасно међусобно ра-
зазнају као посебне целине.
3. Ритуализованост је каткада тако доминантна црта ових
структура да наткриљује смисао и функције израза. Језичка грађа
тада више чини звучни обол него значењски и комуникативно реле-
вантан израз. Погледаћемо следећи навод:
Нинко наслужи попи чашу.
- За испокој душе нашег доброг друга и пријатеља Стевана! Лака му
земља, проста му душа!... Бог да му душу прости!
- Бог да му душу прости! – рече народ.
- Бог да му душу прости! – рече попа.
- Бог да му душу прости!
- Бог да му душу прости! – рече и по трећи пут попа.
- Бог да му душу прости! – понови народ за њим [...] –
Кад је свршена вечера и кад Нинко опет наслужи попи [=попи] чашу,
попа рече:
- Коме је за душу – Бог да му душу прости; остатку живот и здравље!
- Амин да Бог да! – рече народ. Прип. 382+239+143+146-147.
Молитвена формула ’Бог да му душу прости’ потчињава све
остале елементе овог опроштајног скупа сазваног у част умрлог
Стевана, уваженог члана сеоске заједнице која му се одужује за све
оно што се од њега упамтило и сада сакупило у колективни израз
високог поштовања.
И унутрашњи синтаксички односи нису ни јасни ни конституи-
сани стриктно према правилима српског језика (’да му душу прос-
ти’ = да му души опрости или да му душу опрости, да му је не одуз-
ме, да му је поклони?).
Вањски односи су једнозначно сведени на нулти ниво. Форма
функционише искључиво као цитатна форма, неосетљива на
контекст.
2.2. Грађа појединачно

1. Већ смо утврдили да идиоматизација обувата широк дија-
пазон форми, почев од пословица и других паремиолошких фор-
ми (Јовановић 2004) преко тзв. фразеолошких облика (Мршевић-
Радовић 2008) до устаљених израза за свакодневно искуство које
је стално актуелно и понавља се у језичком изразу појединца, ко-
лектива и низа генерација, а који се често не односе само на реал-
но искуство, већ и на схватања, веровања и различите заблуде које
се око тога искуства окупљају као ’колективна свест’ једне људске
150
заједнице (исп. нпр.: ’лака му земља’). „У језику се – изражава ту

мисао на свој начин проф. Мршевић-Радовић (2008: VII) – за изра-
жавање различитих садржаја у одмеравању реалног света користе
стереотипи који реално постоје, засновани на људском искуству.
Али кад је реч о наслеђеним представама којима се изражава неко
виђење, разумевање појава у објективном свету, у први план исту-
пају еталони или сликовите представе, често засноване на прете-
ривању, на претпоставкама које се не могу проверити, квазистере-
отипи којима се неком појму приписују замишљене (непостојеће)
особине, наслеђени симболи и симболични смислови, митологеме
(сачувани митски мотиви у језичком знаку)”. Ми ћемо упрошћено
устврдити да у ствари идиоматизација представља сажимање реал-
ног људског искуства у постојеће традиционалне форме схватања,
тј. форме друштвене свести, и устаљивање тих форми у међуљуд-
ској комуникацији датог колектива. Ту спадају разноврсне пред-
ставе од религијских и парарелигијских преко форми уобичајеног
израза до форми свакодневног искуства које по природи ствари до-
минирају мислима и изразом у датом комуникативном амбијенту.
2. Поменуте идиоматске форме ми нећемо даље посматрати,
анализирати и разврставати примарно по њиховим значењима и
припадности овој или оној употребној врсти – већ ће у првом пла-
ну наше пажње бити степен њихове издвојености из контекста и
индивидуализованости као израза, што се огледа у њиховим фор-
малним својствима. Најпре – као што је већ указано – у очи падају
лексикализовани облици код којих је унутрашња структура, како
семантичка тако исто и обличка – сасвим неутрализована. На дру-
гом су крају лествице облици израза формално нетакнути идиома-
тизацијом, а у већој или мањој мери индивидуализовани по својој
употребној вредности.
3. Рекосмо да идиоматизација у неким случајевима значи лек-
сикализацију форми, одн. срастање више речи у јединствену ’сло-
жену реч’.
3.1. Неки додатни примери потврдиће горе већ учињену конста-
тацију, али неки се, привидно или стварно, противе таквом посма-
трању ствари:
Лазару паде мраз на образ, али му не би наино. Он се одазва. -
Акобогда? - У шуму. Ст. 36.
- Ако Бог да ти? – пита ме она. - У њиву. Прип. 324.
- И како је безочан, па ме још зове да му будем девер! [...] Будибокснама!

Ст. 49.
- Гледам ове друге [...] Будибокснама! [...] Сам лопов, хајдук [...] Ст. 151.
- Буди Бог с нама и анђели божји! – рече Вида и прекрсти се. Прип. 32.
Други пример, са растављеним писањем ’ако Бог да’ – ништа
друго није него правописни манир, који би се можда без јачих
151
последица могао применити и на прву овде наведену, и остале вер-

зије овако употребљених речи. То наравно ни најмање не утиче на
смисао и разумевање израза. Тада бисмо бар имали унифицирано
писање овог обрта у свим његовим употребама (јер састављено пи-
сање у значењу какво обрт има у изразу ’ако бог да и анђели божји’
– није препоручљиво).
Било како да је пишемо, форма ’ако бог да’ ипак има посеб-
ну позицију у српском језику, јер допушта деконтекстуализацију
и изговор као упитна речца: ’Акобогда?’ (=Куда? – Камо?), са зна-
чењски готово испражњеним саставницама. У случају лексичког
пражњења речи у саставу израза када има дословније значење (из-
говарајући ’бог’, у ’Ако бог да, биће добро’, говорник данас све мање
мисли на бога) – обрт се своди на условно-дезидеративно значење
(’ако бог да’ = ’ако’, ’надајмо се’).
3.2. Слично вреди и за израз ’да бог да’ какав је забележен у
случају:
- Да Бог да, куме, дочекао јада за живота твога! Весеље ти се у жалост
претворило! [...] Семе ти се затрло; а ти, јуначе, не могао душе испустити,
док пред мене на колена не паднеш, и опроштаја тражиш! Прип. 146.
- Да Бог да, Спасоје синко, нигде среће немо! Да Бог да се и ти под твоју
седу косу пребијо од немила до недрага, те просио и крова и крува! Да
Бог да дочеко жалости до мало дана! [...] Да Бог да отац дочеко, па те у
ладно [...] Прип. 382+131.
- [...] С Богом и на здравље! [...] – Да Бог да у здрављу, чича Перо! [...]
Прип. 382+133.
- За срећу и здравље мога кумчета и његових родитеља, његових ђедо-
ва и баба и целе вамилије! – наздрави кум. - Амин, да Бог да! – викну-
ше сви и искапише. Прип. 382+239+143+124-125.
На говорном плану израз се понаша као јединствена реч, са
континуираним изговором. Но близина израза као ’ако/кад/нека
бог да’, код којих се препоручује одвојено писање, ставља овдашњи
израз у исти ред са ’ако бог да’ и сл. У сваком случају ’да бог да’, има
у реченици статус адвербијала, са особинама прилошке речи или
израза. Када саставнице израза ’да бог да’ изгубе лексичко значење,
израз се своди на статус дезидеративне речце.
3.3. Постоји мноштво разноврсних израза с позивом на веру,
бога и друге сакралне појмове, а чија је сврха – заштита од зла, или
пак вербална агресија кад се за то створе прилике и потребе:
- [...] Зар човеку који ти је толико добра учинио да не смеш рећи ни
хвала? [...] О, ва им’оца! [...] Ст. 169.
- Ама зар и ово мени Господ дарова! [...] Валим те, Господе! [...] Валим
те, Господе! [...] Прип. 382+239+143+135.
- Право има, алал му вера! Ст. 156.
- А, лој ти детињи, ти тако зар? [...] Ст. 158.

- Свеца му његова, шта уради! – рече Сима Прип. 33.
152
[...] он уђе са лулом у зубима у собу, и викну, Боже прости: - Закон му

његов! Да ја видим шта је то и ко је! Прип. 33.
- Погледај и, пост им њиов – обоје ка јабуке! Прип. 326,
- Одступи, Мухамеда ти твога ја! Прип. 382+211.
- Ах! [...] Мухамеда ти твог! [...] Мухамеда ти твог! [...]: Прип. 382+212.
- А, Бога ми, јест! Прип. 35.

- Махни се, славе ти! [...] Ст. 166.
- Него шта веле, вјере ти? [...] Ст. 174.
- Немој, ћери, тако ти моје хране којом сам те отхранила! [...] Ст. 179.
- Море, и мене обузе некака ватра, и ја задркта ко да сам гебу добио
[...] Ове ми земље! [...] Прип. 323.
- Молим те, Илија, ка брата рођеног! Нисам, очију ми! [...] Онога ми
једнога што је на граници! Прип. 377.
Прва два случаја представљају или имитацију или варија-
цију молитвених формула, док је трећа познати похвални риту-
ални израз.
Друга група примера обухвата вариране и ублажене псовке у
којима се из пристојности изоставља глагол псовке. По својим осо-
беностима то су углавном осамостаљени изрази неосетљиви на
контекст. Све су следеће конструкције у ствари заклетве, од којих
се у прве три назива бог као сведок истинитости реченог, док се од
друге прва позива на добро које је саговорнику учињено да би по-
ступио како говорник жели; друга је позивање на земљу као сакрал-
ни појам у сврху потврђивања онога што је речено; а последњи – на
најмилије што се има, на очи и на сина у рату – у исте сврхе.
Конструкција је у свим случајевима типизирана и синтаксички
потпуно индивидуализована, неосетљива на контекст.
4. Поздравне формуле и њима слични изрази чине у нашој
грађи читав систем јединица разноврсних по степену идиоматиза-
ције и по функцијама.
4.1. И поздрав ’збогом’ долази у исти ред са наведеним изразима:
- Сад с Богом, Милићу! – Е, с Богом пошо! Прип. 382+17.
- [...] С Богом и на здравље! [...] – Да Бог да у здрављу, чича Перо! [...]
Прип. 382+133.
- Он пребаци ’Иконију’ [=пушку] преко рамена, окорачи коња и оде
без ’збогом остај’. Прип. 382+222.
Највероватније је друга овдашња верзија (’с богом пошао’ и
’збогом остај’) изворнија, док је прва настала осамостаљивањем ’с
богом’, слично као и код ’акобогда’/’ако бог да’. Лепе жеље и срећа
на путу (или останку) – остају једини смисао поздрава после
пражњења лексеме ’бог’. На крају преостаје само симбол пажње
међу саговорницима, без икаквих даљих семантичких присенака
(’збогом’ = ’добро пошао’, ’довиђења’).
153
Својеврстан показатељ идиоматизације садржи транстекстуа-

лизовани обрт „без ’збогом остај’. У новом окружењу израз је дожи-
вео трансформацију и постао самостална речца, неподложна дода-
вању синтаксичких ознака.
4.2. Забележен је израз ’лаку ноћ’, који иначе нема даљих смис-
лова сем поздрава пред одлазак на починак, но овде звучи као
претња да ће говорник (момчић на прелу) задржати вретено док
цура не изађе да јој ’нешто каже’:
- Оди, па ћу ти га дати! – Нећу! – А ти га нећеш ни добити! Лаку ноћ!
Прип. 38.
4.3. Разноврсност поздрава и одздрава, као и других израза
добре воље и поштовања у средини коју описује Веселиновић – ог-
леда се у следећим записима, што се каткада наставља у читаве
разговоре, који свакако служе као припрема за евентуалне стварне
разговоре:
- Помоз Бог! - Бог те чуо! Прип. 142.
- Е, срећан пут! - Хвала! [...] Дај, боже! [...] Ст. 231.
- Добар вече! - Бог ти помого! – одговори му редара [...] - Здраво, мирно?
- Вала Богу. Прип. 382+239+1.
- [...] а њих двојица преда њ. - Добро јутро! - Бог вас чуо, децо! - Они му
приђоше руци рекавши: - Благослови, оче! - Бог вас благословио! А које
добро? Прип. 382+239+116.
- Добро-вече! - Бог ти помого! - Здраво, мирно! - Вала Богу! [...] Седи [...]
Прип. 382+239+141.
- Добро јутро! - Бог помого! Прип. 382+239+143+44.
- Помаже Бог! - Бог ти помого! Прип. 382+239+143+89.
- Како си? - ’Вала Богу! 382+239+143+89.
- Па како, пријатељу? - ’Вала Богу! – рече чича Илија. - Је ли на дому све
здраво и мирно? - Све, богу ’вала! Прип. 382+239+143+90.
Све наведене формуле могу бити схваћене вишеструко, а нај-
мање као стварни изрази беневоленције, на једној страни, али на
другој и као пуки симболи узајамности људи, без даљих смислова.
У основи су им ипак речи које значе добру жељу, упућују богу мол-
бу за помоћ и наклоност итд. Процеси идиоматизације најјасније
се огледају у степену лексичког пражњења и очишћења смисла од
религијских или других сличних примеса и свођења на поздравне
формуле без дубљег значења.
4.4. Слични су горњима и формулативни изрази у којима се по-
миње бог као дародавац среће и здравља, моћник који кажњава или
прашта грехове и сл. Ваља унапред напоменути да се синтаксички
већина ових конструкција понаша као самостални изрази синтак-
сички неосетљиви на контекст. Само ’за пра Бога’ у последња два
случаја отвара семантичко поље према окружењу, али без локали-
зације синтаксичких односа:
154
- Знам ја Марицу од детета; с њом сам се игро; а који ми је ђаво, те сад

не смем да јој речи рекнем! Ко да сам оманђијан – Боже, сачувај! [...]
Прип. 294.
- Зар ти мислиш да бих ја, после ове бруке, прекорачио праг Милошев?
[...] О, не дао ми мој Бог! [...] Ст. 199.
- Не, Степане, од Бога не нашо! Прип. 124.
Људи долазе и чуде се: - Шта би, по Богу брате? Прип. 382+239+143+142.
- Ја лепе смрти – по Богу! Прип. 382+239+143+142.
[...] та онда бих морала за сваки у Бога дан причати наше живовање
Прип. 23.
Кад му дођеш кући, ти си дочекан ко владика – Боже прости!
Прип. 137.
[...] ка да је Господ посло анђела на земљу – така је – прости, Боже! [...]
Прип. 324.
- Пашће ти шака! - Дај, Боже! Прип. 171.
Народ се окреће за њима па се диви. - Боже! Дај им среће! [...] - Боже!
Дај им здравља! Прип. 382+239+116.
- И ’вала ти, Бог зна како! Прип. 382+69.

- [...] Дијете! [...] Бог с тобом! [...] Прекрсти се! Ст. 125.
- Опрости, брате, и праштам ти! - Нека ти је Богом просто! Прип.
382+239+143+140.
- Ето, браћо! [...] – запева Маринко. – за пра бога хтедох погинути! [...]
Ст. 112.
- [...] Није се дао везати за пра’Бога! Ст. 179.
У прва три примера израз је упућен директно богу као молба, а
у трећем је слабији осећај директног обраћања, већ се бог помиње
као могући заштитник од зла или непријатности које вребају из оп-
исаног догађаја или ствари.
У следећа два случаја прве групе бог је поменут само у узгред-
ној напомени која више изражава недоумицу и чуђење него што
тражи божју помоћ.
Примери друге групе садрже поново директно обраћање богу:
тражи се опроштај од бога за неприкладну реч или сл.
Ослабљен је сакрални смисао и код претпоследње групе при-
мера. Првим говорник појачава позитивни смисао својих израза
захвалности, а другим чуђење због онога што саговорник изјављује
(Девојка изјављује да се неће удати за oнога коме су је родитељи
наменили, што се сматра смртним грехом).
Најудаљенији од неког изворног значења намењеног богу стоје
два последња примера, чије значења по себи није јасно, и делује као
проста поштапалица.
4.5. Заклетве и клетве чине замашан део народне фразеологије,
па су се нашле и код Веселиновића:
- Па, Бога ми, и Велинка канда је дошла мало себи. Прип. 324.
155
- Е, Бога ми! [...] Нисам ја [...] овај [...] каки курјак, па да зазиру, да је не
поједем [...] Наворе ми, јес! [...] Више пута је сасним [...] сунца ми, јес!
Прип. 293.
- Ништа, ништа, тако ми Бога! Ст. 138.
- Весеље ти се у жалост претворило! [...] Семе ти се затрло! [...] Прип.
150, 151.
- Гром те спалио! како то смеде учинити; па још кума! [...] Прип. 152.
- ...па обноћ дође вештица – камен јој у срце! – да га сиса Прип. 289.
- Шта уради’, кукавац сињи! [...] Проклета моја памет! Проклета моја
нарав [...] и јутрошње јутро [...] и данашњи дан [...] Прип. 149.
Општи облик заклетве је двојак. У једној форми он је цела сло-
жена реченица са глаголом заклетве, као управним делом, и за-
висном клаузом са ’да’ (’Заклињем се’/’Закуни се’ + ’да...’). Друга
форма састоји се од генитива именице која означава онога или ону
силу пред којом се заклиње, и датив речи која упућује на онога ко
се заклиње. Нереченична форма синтаксички је изолована, и није
осетљива на контекст. Забележили смо само другу форму.
Јачи степен заклињања обележен је као у издвојеном примеру
’тако ми бога’/’тако ти бога’, а могуће је и даље појачавање: ’тако ми
бог помогао’, ’тако ме бог не убио’ или сл.
И клетва може бити двојака. Једна форма има облик реченице
са трпним обликом предиката ’проклет био’/’проклет да си’ или сл.
Други је облик онај што је забележн у примерима друге групе: крњи
потенцијал оптативног значења.
Крајњи забележен пример представља редуковану варијанту
другог облика.
5. Често су бележена поређења или сл. конструкције.
5.1. Поређења са речцом/везником ’као’, која су по правилу ви-
соког тона, јер је поредбени део израза лексички врло интензиви-
ран, забележена су у следећим случајевима:
Лазар већ беше одмакао. Као да су га муње шибале [...] Дах му се заус-
тављао. Он осети да га памет оставља; некакав мрак паде му на очи.
Ст. 37.
- Што си тако помркао, као да су ти сви по кући побијени? Ст. 37.
- Море, и мене обузе некака ватра, и ја задркта ко да сам гребу добио
[...] Прип. 323.
Милан дође, поцрвенео сав, ко рак кад се кува. Прип. 382+239+143+94.
- Ала си погодио, ко да си у рожданик гледо! Прип. 298.

Вечерњи сутон падаше на земљу; запад се црвенео ко да у ватри гори.
Прип. 382+239+143+145.
[...] Она је добра као добар дан. Ст. 128.

- [...] Станите, да видим људе! [...] Жељан сам их као травка росе! [...]
Ст. 195.
156
Стрепела сам од просилаца као јагње од ножа Прип. 24.

[...] што Станојло рекне, мора бити ко хлеба [...] Прип. 139.
Кад му дођеш кући, ти си дочекан ко владика [...]! Прип. 137.
Кућица им била малена, али чиста ка око. Меда да лазнеш! Прип. 317.
Небо се цакли од ведрине ко плаво око девојачко Прип. 382+239+143+40.
- Ваљда му је тако суђено! [...] А бога ми, жао ми га је као рођеног бра-
та!... Ст. 155.
- [...] а срце бије ка у малог мачета! [...] Прип. 316.
- Молим те, Илија, ка брата рођеног! Прип. 377.
Дошли да поседе и разговарају и да прекрате ноћ ’ко цареву годину’.
Прип. 382+239+143+103.
У почетну групу издвојена су поређења са реченичном струк-
туром: поређени део је управна, а поредбени – у облику поредбене
клаузе са везником ’као’. Синтаксички односи су потпуно очувани,
а идиоматичност, испољена пре свега као интензитет поређења, и
истовремено као типизираност поредбене лексеме (’муње’, ’сви по
кући’, ’рак кад се кува’) – када се уопште осећа, јер није свуда за-
ступљена: долази од лексичког састава зависне реченице: ’као да су
га муње шибале’.
Издваја се конструкција: - Ала си погодио, ко да си у рожданик
гледо! И издвојили смо је из групе реченичних структура јер поред-
бена реч није субјекат у номинативу, као код осталих, већ адвер-
бијал у акузативу ’у рожданик’.
Случајно, или из нама незнаних разлога, тек сва су прегледана
поређења прве групе негативно осмишљена. Супротна је атмосфе-
ра у следећој групи, која се и структурно разликује од претходне по
томе што је изостанком предиката поредбена реченица скраћена; од
ње је остала само субјекатска синтагма: ’као добар дан’ (= ’као дан
што је добар’), ’као травка росе’ (што је жељна) итд. И ту је жив осећај
појачаног карактера поредбене лексеме (’добар дан’, ’травка росе’).
Издваја се трећи случај из ове групе по реду: - [...] што Станојло
рекне, мора бити ко хлеба [...] – и то обликом генитива поредбене
речи. И ради се о реченици са субјектом у облику генитива: ’ко хле-
ба што има’, што га је, или сл.
У последњој су групи такође скраћене конструкције, али за-
држани делови нису субјекатске синтагме или њихови делови, већ
споредни реченични чланови: већином акузатив у функцији објек-
та ’као брата рођеног’ или генитиву ’жао ми га је као рођеног брата’,
а једном адвербијал у генитиву ’у малог мачета’.
Не може се превидети типизацијски карактер поређења у нашим
примерима, а то је један од сигурних симптома идиоматизације.
5.2. Далеко упечатљивији утисак на читаоца остављају емфа-
тичке конструкције са поређењем у основи смисла, али које снаж-
није делују на линији експресивности него поредбеног садржаја:
157
Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје

очита ’велику’ молитву – мора га пустити па да кугу куми! [...] Ст. 22.
- Ја их вала више не могу трпети, па да бих знао круну понети! Ст. 149.
- [...]Ти њих мораш слушати, па да би ти рекли и у ватру и у воду, а они
тебе неће ни онде где се тиче твога образа и седог перчина! [...] Ст. 169.
Стегло ме нешто у гуши, па ни мрети ни живети! [...] Ст. 108.

- [...] а ти ако мош, иди па дери небеса! [...] Прип. 345.
[...] напале буве и комарци [...] изедоше, па то! Прип. 369.
А што смо песама знале – то нема! [...] Прип. 23.
Све је то притисла шума, да гују за реп немош извући. Прип. 382+209.

- Па су јој лепе сузе, да их човек заволи! [...] наворе ми, јес! [...] Прип 317.
Конструкције прве групе по саставу су поликлаузалне са уп-
равном поређеном и зависном последичном поредбеном клаузом,
у којој ’па’ има статус појачајне речце. Емфатичности доприноси
и лексичка подлога поредбене клаузе: ’па да кугу куми’, ’па да бих
знао круну понети’.
Први и претпоследњи пример друге групе идиоматизованог су
карактера и по обличком саставу: ’ни мрети ни живети’ је типизи-
рана парна конструкција (в. даље у овом раду) типског карактера и
лексичког састава, а синтаксички је издвојена из контекста (’па то’,
обичније ’па то ти је’).
Средњи пример ове групе ’па дери небеса’ саставни је део ре-
ченице којом се неко одвраћа од непримереног понашања или сл.
Хиперболом ’дери небеса’ упозорава се саговорник на несавлади-
вост онога што намерава и сл.
У два последња примера поредбени део чини последичну кла-
узу са ’да’. У првом лексички састав утиче на снажно појачање
утиска (’да гују за реп немош извући’), а у другом је намерно ода-
брана блага лексика у љупком изразу, изјави заљубљеног младића.
6. Чести су код Веселиновића паремиолошки изрази мудро-
словно-поучног, често и свечаног карактера. Не иде аутор искљу-
чиво за записаним и већ знаним изрекама овог реда, већ захвата
и у локални трезор таквих израза. Ти су изрази релативно често
бележени, а разноврсни су по структури и особинама, па ћемо их
разврстати у групе.
6.1. Прву групу чине управо пословичке форме:
Али право вели пословица: ’Никад два добра’! Ст. 26.
- Старије је јутро од вечера. Кад сване, видећу. Ст. 90.
- Сваком ејвала, оста глава ћелава! [...] Ја, славе ми, не бих дао! Да
је што друго, па хајд’ [...] Али, такве ствари човеку главе мећу! [...]
Запамти, главе мећу! Ст. 38.
- Каква те невоља гони у гору? - Освета. - Освета, а коме? - Има их који
ме задужише. Реда је вратити! [...] Само зла друга зајма не врати! Ст. 90.
- Бог је шалу оставио! Ст. 138.
158
Добра је жена дирек који кућу држи. А ђаво жена и два ока у глави за-
вади Прип. 28.
- Он Турчину седи уз колено и саветује га како ће браћу завадити 182.
Једна звезда прелете преко плавог неба, па се чак тамо негде угаси [...]
Она прошапута: - За грм, друже! [...] Ст. 82.
Прва конструкција личи на делимично редуковани послович-
ки израз, чији би пун састав био: ’Никад два добра саставити’ или
сл. Забележена варијанта има утврђену форму синтаксички осамо-
стаљену и неосетљиву на контекст. Пуна форма – ако смо у праву да
тако гласи – варијативног је типа и прилагодљива на контекст: ’Ни
бог никад два добра да саставио’, ’Ко би два добра стаставио’ или сл.
Мудре изреке које следе, сем последње, препознатљиве су као
пословичке форме утврђеног облика које у контекст ступају само
као цитати.
Чини се да је из ове групе ’Бог је шалу оставио’ варијативан у
себи и осетљив на контекст: ’Бог нам је бар шалу оставио’, ’Бог је
човеку шалу оставио’ или сл.
Последњи случај ове групе алудира на песничку метафору из
познате народне песме, која је добро уклопљена у контекст, како
смисаоно, тако исто и синтаксички.
Издвојена форма ’за грм друже’ пре представља заштитну фор-
мулу којом се људи бране од злих сила. Наиме, пад звезде тумачи
се у народном веровању као смрт некога ко је спреман или може
учинити зло и после смрти, па се наведеном формулом штитимо да
нас не погоди. Има утврђен облик.
6.2. Посебно су издвојене конструкције које нам се чине као
далеке варијанте пословичких израза, које су под дејством конте-
кста изгубиле свој основни облик, али сачувале смисао изворне
пословице:
Ама, драги ефендија, узалуд ћеш ћоравој квочки дробити! Ст. 32.
- Хоће ли она хтети поћи за Лазара? – А ко њу пита? Питају ли мртва-
ца хоће ли у гробље? Ст. 120.
- Зар се то мора бити сваком лонцу кутлача? Прип. 326.
Била је то Јелица Севића. Гром девојка! Била је то лепота, али не гос-

подска него јуначка лепота. Што оно песма пева ’струк момачки, по-
глед девојачки’. Око би јој гору запалило. Да упрти четири момка као
четири снопа, па да их носи преко села! Ст. 35.
- Рад сам с вама делити добро и зло, ако ме примите. Ст. 90.
- Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи и на страш-
ном месту постојати”! Ст. 93.
Ама остави ти то, драги ага! [...] Није мени мајка језик испредала: умем
и ја казати шта мислим! [...] Ст. 156.
- ...Шта ту ја могу? [...] Доћи ће ваљда кадгод и мој дан! [...] Што рекло
оно сироче: умријеће и моја наја, најешћу се и ја погаче! [...] Тако и ја!
[...] доћи ће њима црни дани [...]! Ст. 173-174.
159
- Па, дете моје, таква је твоја судбина! [...] А од судбине се не може по-
бећи! Ст. 125.
Кмет Јова помисли: нужда закон мења [...] Ст. 214.
Прва наведена форма по карактеру је далека верзија познате
народне пословице ’И ћорава кока нађе зрно’ (Јовановић 2004: I,
778-779; II, 339-340) са коренито измењеним смислом.
Друге две наведене изреке у облику су делиберативног питања;
истичу узалудност неког посла. Сасвим су прилагођена контексту.
Остало су пре алузивне структуре које подсећају на мудре или
песнички стилизоване изреке него што их репродукују. Неке су на-
равно ближе изворној форми, друге удаљеније од ње, што је видно и
читаоцу и проучаваоцу.
6.3. Изреке издвојене у следећу групу одликују се облички по
томе што садрже парне сегменте:
Што ти је суђено – суђено!... Ст. 179.
- Па, драги ага, ко носи не проси... Ст. 207.
- Кад је мраз, онда су миш и мачка заједно. Прип. 175.
- Кога сврби, нек се чеше! Знаш, кад грми, свак се боји!... Прип. 371.
- Зар није тако? Криво седи, ама право говори! Прип. 382+239+143+357.
- [...] Нама не бјеше суђено мир да мирујемо него да се сељакамо

и пребијамо од дрвета до камена [...] Коме је од вас тјеменом у ову
земљу ударио? Ст. 137.
- [...] С колен на колено причаће се о твоме јунаштву; и кад помену
твоје име, они ће казати [...] Ст. 147.
- Нема већег гријеха него раставити мило и драго. Ст. 153.
Деца ни жива, ни мртва. Прип. 382+233.
- Немој се карити, драги ага, немој! Људи смо, па погрешимо. Ст. 153.
У својој кући био је у пуном смислу речи домаћин. Ту је он дизао и
обарао по свом нахођењу. У кући му је био ред као у кошници. Ст. 175.
Људи смо, па грешимо. Од праоца нашег грех нам је остао. Ст. 194.
- Може те напасти где хоће и како хоће. Он нема бога ни душе [...] Ст. 234.
И он је отезао с дана на дан, предомишљајући се. Ст. 234.
- Ако болесник има века – биће лека [...] Прип. 382+239+143+153.

- Што очима види – то рукама створи!... Прип. 382+239+243+81.
- Има, ћери, света свакојака. Неко мисли о слави, неко о брадви. Прип.
382+239+143+120.
- Лева рука крста нема – ова бољка места нема. Без оца се родила, без
попа крстила, без имена угинула: устук мицо, овде ти места нема!
Прип. 382+239+143+155.
Конструкције се понашају као потпуне реченице избалансира-
них унутрашњих односа. Оно што их обележава као идиоматичне
форме – јесте пре свег алузивност на народне мудрословне изразе,
на што неке и директно подсећају, као и бинарност структуре, која
је у неким случајевимма појачана и римом.
160
6.4. Следе просте метафоризоване форме која на први поглед

нису никако зависне од нечега ван израза. Али лексика, инвентар ре-
алија, као и сама конструкција – ипак подсећају на сличне обрте који
се често – уз разноврсну варијацију – понављају у народној речи:
- Овај је печен! – зашапутао је он. – Ја сам подстакао угарке... биће
врућа меса! [...] Ово је кавгаџија, а оно је делија: удариће сила на силу!
[...] Ст. 39.
Варница је пала врло згодно: где треба и како треба [...] Ст. 39.
- [...] А после, Лазар ти је на синџиру. Шта хоћеш, учиниће; а Лазар је
добро псето, вреди му бити госа! [...] Ст. 121.
- Па зар једнако тако? [...] – Док не догори! [...] Али кад се дигне, онда ће
земља прокукати од крви [...] Ст. 149.
- [...] Ја вам доносим таквог мира да вас после ни бог неће моћи изми-
рити [...] Дошао је курјак до оваца [...] Ст. 157.
- Курјаци су солујили јагње са свију страна. Ст. 181.
- Станко, не пуштај јагње међ курјаке. Ст. 183.
- Једно ми јагње залута у твоје стадо [...] – рече Милош – па дођох да га
потражим [...] Ст. 226.
Зна, брате, прљило га, па зна. Ст. 175.
- [...] Црну Бару ће Турчин закрвити. А кад легне крв, Турчин ће по њој
табати и мирити. Ст. 182.
- Зар не видите да вам је Турчин ухватио у своје канџе већ и самог
Ивана? Ст. 192.
- [...] Огрешисмо душу о тебе, сине мој, о тебе ни крива ни дужна, и о
ове неопојане гробове! [...] Ст. 195.
- [...] Поп благосиља и хајдуке и гнездо хајдучко! [...] Ст. 201.
Даш богу божје, цару царево, аги десетак, па накривиш капу! ... Ст. 167.
У првом примеру Турчин се радује завади коју је посејао међу
сељаке, очекујући резултате свог посла. На први поглед обележени
сегменти сасвим су уклопљени у контекст као нормални описни и
приповедни детаљи. Искључиво метафорика израза сведочи о ње-
говој померености из ’лежишта’, односно о идиоматизацији. Ово је
случај из реда конструкција о којима смо се у уводу рада позвали
на речи М. Ковачевића, и одобрили његову анализу, по којој такве
конструкције стоје између утврђеног и устаљеног схематизма стил-
ских фигура (заправо тропа) и конкретног језичког материјала ак-
тивираног у сваком од датих случајева посебно.
Најмање је метафоричан последњи наведени пример с ’на-
кривљеном капом’, али и ту је јасно да ’накривљена капа’ упућује
на људско задовољство по обављеном послу. Овде је, наравно, све
лажно, срачунато на похвалу агинског режима.
6.5. У следећој скупини конструкција лексеме више делују
својим хиперболичним ’пуњењем’ него метафоричким одсјајима:
- Ружно. Киша из дрвета из камена, што оно онај казао. А помрчина
као тесто [...] Ст. 118.
- [...] А Лазар је твоја сенка. Он ће за тобом и у ватру и у воду. СТ. 119.
Лазар се мењао у лицу. Горела му је црна земља под ногама. Ст. 37.
161
Лазар већ беше одмакао. Као да су га муње шибале [...] Дах му се заус-
тављао. Он осети да га памет оставља; некакав мрак паде му на очи.
Сама га душа заболи [=заболе], а срце му искочи из груди [...] Ст. 37.
Он је горео и без сунчеве топлоте. Јед и мука подложише ватру у груди-
ма његовим, а та ватра сагоре све што је било лепо и племенито у тим
грудима... Ст. 40.
Пропишта црна земља под грдним теретом [...] Ст. 322.
- Док ти пречистиш рачуне са свима који ти дугују, много ће воде
Дрином протећи. Ст. 183.
Дао би да му одсеку десницу до рамена, само да не мора казати оно
ради чега је дошао! [...] Ст. 196.
Лазару се окретала кућа око главе. Он осети као да му нека ледена
рука ухвати срце [...] Ст. 196.
- Тебе просе! – рече Крунија. Њој се окрете вајат око главе. Ст. 177.
Попу се окретала соба око главе. Ст. 191.
- Кад неког волиш, па кад те уједе за срце, горе га мрзиш од најгорег
душманина! Ст. 185.
Посртао је и клизао по оној раскаљаној земљи. Није знао где главом
удара [...] Ст. 197.
[...] а кућани би за ме душу дали Прип. 26.
И киша која куља ’из дрвета из камена’, и упечатљива поред-
бена конструкција о којима је горе било речи, делују на читаоца
навикнутог на народну реч упечатљиво, али и препознатљиво. То су
обичајена увеличавања да би се снажније и сликовитије приказало
оно о чему је реч. Идиоматизованост се огледа пре свега у препо-
знавању народних језичких вредности устаљеног карактера и честе
употребе у амбијенту сеоског живота, привређивања, друштвених
односа и самобитне културе.
6.6. Преостале су нам јединице које спадају директно у лекси-
ку, и са синтаксом имају везе колико вокатив у којим су затечене.
А вокатив је форма синтаксички осамостаљена и неосетљива на
контекст:
- Рано моја! [...] Благо моје! [...] Немој плакати! [...] Ст. 127.
- Дојо! Цијо моја! [...] Немој ме клети! [...] – Нећу, очи моје! Ст. 127.
- Радости моја! Добројутро моје! [...] Ст. 195.
3. Закључак
Уместо закључка довољно је поновити наше почетне тврдње да
се идиоматизација форми огледа у јачем или слабијем одумирању
унутрашње структуре и вањских односа – односно у синтаксичком
одумирању и осамостаљењу форме од контекста. Код конструкција
које смо прегледали ове се појаве огледају у врло различитим видо-
вима и различитом степену.
162
Извори
Веселиновић 1962: Ј. Веселиновић, Хајдук Станко, Београд: Бранко Ђоновић. – Ст.
Веселиновић 1980: Ј. Веселиновић, Изабране приповетке, Београд: Вук Караџић.
– Прип.
Вук 1965: Вук Ст. Караџић, Српске народне пословице, Сабрана дела II, Београд:
Просвета.
Драгићевић 2007: Р. Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд: Завод за
уџбенике.
Јакобсон, Хале 1988: R. Jakobson i M. Halle, Temelji jeika, Zagreb: Globus, Tehoria
universalis.
Јoвановић 2004: Ј. Јовановић, Синтакса и стилистика српских народних посло-
вица I-II, Београд: Филолошки факултет, Научно друштво за неговање и
проучавање српског језика, Јасен.
Ковачевић 1991/1995/2000: М. Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фи-
гура. Прво изд.: Сарајево: Књижевна заједница Другари. 2. изд.: Никшић:
Унирекс.3. изд.: Крагујевац: Кантакузин.
Ковачевић 1992: M. Kоvačević, Kroz sintagme i rečenice, Sarajevo: Svjetlost. Zavod za
udžbenike i nastavna sredstva.
Ковачевић 1998а: М. Ковачевић, Стилске фигуре и књижевни текст, Београд:
Требник.
Ковачевић 1998б: М. Ковачевић, Синтакса сложене речице у српском језику,
Београд и Србиње.
Ковачевић 2002: М. Ковачевић, Синтаксичка негација у српскоме језику, Ниш:
Издавачка делатност универзитета у Нишу.
Ковачевић 2004: М. Ковачевић, Огледи о синтаксичкој негацији, Српско Сарајево:
Завод за уџбенике и наставна средства.
Ковачевић 2009: М. Ковачевић, Огледи из српске синтаксе, Београд: Друштво за
Ковачевић 2012: М. Ковачевић, Узрочно семантичко поље, Београд: Јасен.
РСЈ 2007: Речник српскога језика, ур. М. Николић, Нови Сад: Матица српска.
Мршевић-Радовић 2008: Д: Мршевић-Радовић, Фразеологија и национална култу-
ра, Београд: Друштво за српски језик и књижевност.
Симић 2001: Р. Симић, Општа стилистика, Филолошки факултет, Научно
друштво за неговање и проучавање српског језика, Београд; Никшић:
Јасен.
Симић 2004: Р. Симић, Лексикализација вишечланих описних конструкција
Научни састанак слависта у Вукове дане 33/1, Београд: Међународни
славистички центар, 22-30.
Стамаћ 1978: А: Stamać, Teorija metafore, Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost.
Флајшер 1982: W. Fleischer, Phraseologie der deitschen Gegenwartssprache, Leipzig:
Bibliographisches Institut.
163
Radoje Simić
SOME STATUTES OF SYNTHESIS OF IDIOMATIC STRUCTURES
(According to the material from the work of Janko Veselinović)
Summary
In his work, the author discussed various forms of expression, mainly from the
folk language of Janko Veselinović, dealing with their internal structure and external
relations. Ultimately, this construction loses, to a greater or lesser extent, the sense of
internal syntax relations and experiences lexicalization.
Key words: syntax structure, internal and external syntax, lexicalization, idiomati-
zation, paremiologization, frazeologism
164
811.163.41'36:929 Milaković D.
Милош Ђ. Окука1
Ludwig-Maximiliаns-Universität München
Institut für Slavische Philologie
СРБСКА ГРАММАТИКА ДИМИТРИЈА

МИЛАКОВИЋА (1838)
У раду се говори о Српској граматици Димитрија

Милаковића из 1838. године, њеном значају и удјелу у проце-
сима стандардизације српског језика.
Кључне речи: историја српског језика, српска грамитика,
Димитрије Милаковић, XIX век
Велики замајац у демократизацији српске културе и афирма-

цији њених народних приципа, који је кренуо с Вуковим књижев-
ним и филолошким радом, погодно је тло нашао у оним срединама
српског језичког подручја које су биле нешто склоњеније од утицаја
Карловачке митрополије и српског православног клера и у којима
није било снажно присуство црквенословенског језика. Таква сре-
дина била је и Црна Гора. Но вишевјековна њена опора историја
опомињала ју је на опрез, на провјеру свих новина, на поштивање
насљеђа и очување властитог духовнох хабитуса. Дјело Петра II
Петровића Његоша најочитија је овоме поткрепа. Међутим, постоји
још један писац и културни дјелатник чије дјело показује књижев-
нојезичке односе у Црној Гори тридесетих и четрдесетих година 19.
вијека, чији културни, научни и публицистички рад понајбоље ре-
презентује стање духа у Владичиној земљи. То је филолог и истори-
чар Димитрије Милаковић.
Димитрије Милаковић био је један од ријетких космополита
и европски образованих интелектуалаца онога времена на нашим
јужним просторима, филолог који је настојао да достигнућа та-
дашње језичке науке примијени на домаћи идиом, респектујући
притом и Његошеву животну и умјетничку филозофију, и Вукове
књижевнојезичке назоре, и традицију у правописању и „изобра-
жењу”. Све то, наравно, није било ни једноставно ни захвално, ни
са становишта ватрених присталица сељачке демократске културе,
ни са становишта љутих Вукових противника и поборника грађан-
ске, славеносрпске традиције. Но животни пут Милаковићев, ње-
гово образовање и школовање у разним срединама и на разним
језицима, омогућили су му да изврши мисију коју су му вријеме и
средина додијелили.
1 milos.okuka@slavistik.uni-muenchen.de
165
Милаковић се родио у Мостару 1804. године, гдје је провео прво

десетљеће свога живота у кругу с јаком фолклорном традицијом.
А друго десетљеће провео је у Дубровнику, гдје је упознао културу
ове средине, учио српски и италијански и гдје се предавао читању
разних књига на тим језицима. Затим је гимназију похађао у Новом
Саду, гдје се особито истицао у латинском и њемачком. Филологију
је студирао у Пешти, а право у Бечу. Када је немирни и ексцентри-
чни пјесник Сима Милутиновић напустио Црну Гору, Милаковић
је на позив Ивана Вуковића 1831. године стигао на Цетиње и у
Његошевој влади добио дужност „народног секретара”, да би нешто
касније постао и личним секретаром црногорског владике, што је
пресудно било у његовој списатељској дјелатности. Са Цетиња је
три пута путовао у Русију, 1833. „у пратњи младог Његоша на путу у
Петроград да тамо буде посвећен у чин архимандрита црногорског,
други пут 1836. године ради обављања државних послова (при крају
тога боравка који је трајао непуну годину дана њему се придружио
и Његош), трећи пут послије Његошеве смрти – у пратњи Данила
Петровића Његоша, који је 1851. године путовао у Петроград да се
тамо ’двору царском као прави насљедник црногорског престола
прикаже’. Са тога пута Димитрије Милаковић није се вратио у Црну
Гору – задржао се у Венецији, гдје је прибирао грађу за историју
Црне Горе, а затим је двије године боравио у Београду, па поново у
Дубровнику. На путу у Петроград, 1858. године, умро је у Лајпцигу,
гдје је и сахрањен” (Шуковић 1986: 44).
Милаковић је активно радио на реализацији Његошевог про-
грама и културно-просвјетног развоја Земље. Водио је прву цр-
ногорску штампарију основану 1834. године, издавао и уређивао
први црногорски часопис Грлицу (1835-1839), написао је прве школ-
ске приручнике у Црној Гори – Србски бȢкварь ради Ȣченя младе-
жи црковномȢ и гражданскомȢ читаню (у Митрополитской кньи-
гопечатьи, 1836) и Србску Граммтику саставлѣну за црногорску
младежъ, Часть прва (у Кньигопечатньи Правителя Црногорскога,
1838), с руског језика је превео и прерадио Шлецерову Преправу за
исторію свѣта. А цијело вријеме је проучавао историју Црне Горе,
неуморно скупљао историјску грађу, одбацивши предања као ире-
левантан историјски факат. Плод тога рада је његова Исторiя Црне
Горе (у Задру 1856, у Типографiи братье Баттара), која је била јед-
ним од главних извора руском историчару Павелу Аполоновичу
Ровинском у писању дјела Црна Гора у прошлости и садашњости
(Петроград, 1888). Године 1849. Милаковић са Цетиња извјештава
Вука да је написао и други дио граматике, а да је први знатно по-
правио. Истовремено му се јада да би оба дијела већ „давно угледа-
ли белый свѣт” да их је „имао гдѣ штампати”. При том држи да ће
тај његов посао „быти доста добаръ, ако и неће быти онакавъ, каква
є французка Grammaire des Grammaires, aл’ томе се нiє ни чудити:
166
Србска грамматика Димитрија Милаковића (1838)
Французи имаю свой Академичкiй Словарь, имаю много добрыхъ

Грамматикуса, имаю силесiю классичкихъ списателя, дакле имаю
одкуда и правила поцрпети, и примѣрима ихъ потврдити; а у насъ
колико има таквога воћа?” (Караџић 1910: 56). Крајем 1852. он се
поново јавља Вуку из Београда и каже му да од његове „Грамматике
за садъ не може бити ништа у цѣлости”, јер код себе нема материја-
ла који је „за ню быо преправiо.” Зато „може быти да прву часть”,
док је у Београду, и успије поправити и дати је на штампање, а да
ће другу гледати да изда пошто се врати из Дубровника (Караџић
1996: 25). На жалост, та граматике никад није објављена и замео
се сваки траг њеног рукописа. Тако се не може знати „шта је аутор
променио и поправио у првобитном тексту прве ’части’ и какав је
био други део књиге. Међутим, имајући у виду квалитете других
Милаковићев дела, на пример његове ’Историје Црне Горе’ [...] с
правом се може мислити да су се позиције народног језика у новој
граматици учврстиле и ојачале” (Гудков 1974-75: 65).
Но нама, наравно, остаје да о Милаковићевом филолошком
раду судимо само на основу Буквара из 1836. и Србске граматике из
1838. те на основу неких његових „филологичких иверја” у часопи-
су Грлица (дакле у периоду док је боравио у Црној Гори).
Србски буквар је културно-просвјетни документ из којег се доне-
кле види и језички израз тога доба у Црној Гори. Он је био одређен
својом намјеном: увођење у „црковно и гражданско” читање црного-
рске младежи према схватању идејног творца културне и просвјет-
не реформе у Црној Гори тридесетих година 19. вијека Петра II
Петровића Његоша. Али и ови термини – црковни и граждански –
доста говоре сами за себе: ријеч је о различитим књижевнојезичким
кодовима који су се у то вријеме у доброј мјери преплитали и гдје
су се спајале „старе и нове тенденције у књижевном језику” (Гудков
1974-75: 56). У вези с тим Милаковић је објавио обје азбуке, цркве-
ну и грађанску, коју је реформом црквене ћирилице на почеку 18.
вијека установио руски цар Петар Велики. За грађанску ћирили-
цу истакао је да се она од црквене разликује и обликом и „числомъ
писмена” па је тако „по свом облику ’миловиднија’, а по броју слова,
премда мања, за књижевни језик савршенија” (Шуковић 1972: 115).
А његов језик је једна врста коинеа који више одсликава предву-
ковску епоху у књижевном језику неголи нова струјања иницирана
Вуковом језичком реформом (Остојић 1985: 54).
Србска граматтика је нешто друго. Она је донијела опис јези-
чке структуре ондашњег књижевног језика у Црној Гори према
Вуковом концепту граматичке структуре народног (књижевног)
језика, с одређеним иновацијама дијалекатске провенијенције и
задржавањем неких славеносрпских особина. Уз то, Милаковић
је граматику написао архаичним (доситејевским) језиком и
штампао је „мјешавином црквене и ’гражданске’ графије” и
167
старим, етимолошким правописом. Тако је „разлика између Вука

и Милаковића у одређивању мјеста и улоге народног језика у
склопу књижевног и поимању књижевног језика као феномена”
проузроковала „велику дистанцу према Вуковом фонетском пра-
вопису” (Остојић В. 2016: 51).
Зашто је Милаковић остао привржен старој графији и правопи-
су? То питање посебно добија на важности с обзиром на то да је ње-
гова граматика изашла у завршној фази Вукове реформе, у врије-
ме кад су односи између Вука, Његоша и Милаковића били изван-
редни, у вријеме кад је Вук баш на Цетињу издао српске народне
пословице, кад му је црногорски Владика указао и почасти и пру-
жио помоћ (између осталог, одобрио му да пословице штампа но-
вим правописом у митрополитској књигопечатњи), кад Милаковић
помаже Вуку око штампања пословица, прикупља за њега лексичку
и историјску грађу, брине се о Вуковим пренумерантима и о рас-
парчавању његових дјела, дописује се с њим итд.
Одговор на постављено питање није једноставан јер се мора
узети у обзир тадашња социолингвистичка и националнополити-
чка стварност у којој се налазио српски народ у Црној Гори. Тешко
се било, боље рећи немогуће, радикално одвајати од Матице. A у
њој је била не само Црква против Вукове реферме него и власт,
која је Вукову графију и правопис званично забранила. Његош је
био пјесник који се успјешно огледао у стихотворству на народном
језику и био дубоко укоријењен у српско књижевно насљеђе. Иако
је сам, као и Вук, писао народним језиком, он је имао нешто дру-
гачије погледе на то насљеђе од Вука. И он се није могао понашати
само као пјесник него и као црногорски владика и владар. Тадашње
вријеме и социлингвистичка и политичка ситуација у Земљи и у
српском књижевном језику нису, дакле, дозвољавале крупне ре-
форме. „Тридесетих година, када је у Србији Милоша Обреновића
услиједила и званична забрана Вукова правописа (1832. године), а
црква потезала доказе о томе да Вук безобзирно нарушава њене ви-
талне интересе, Његош је био веома шкрт у изјавама о предностима
новог правописа. А таквим погледима на језички развитак нијесу
одговарали ни Вукове граматике нити пак граматике ’славенског’
језика. То се могло постићи посебним дјелом у коме основна идеја
не би била супротстављена Вуковом полазном ставу у реформи
језика” (Шуковић 1972: 111).
Тако је Милаковић добио задатак да језичку норму изграђује,
као и Вук, на народном језику, али, прије свега, на основу он-
дашње језичке стварности у Црној Гори, која није била – као Србија,
Војводина и Српска Крајина – под јаким утицајем (црквено)словен-
ског језика. Тако је његова граматика, у основи, граматика народ-
ног језика са славеносрпском графијском и ортографском нормом,
дјело у којем се „преплићу норме Вуковог језика са нормама језика
168
Вукових противника. Такви спојеви нису случајни. Они су прије

свега, плод Његошевих погледа на реформу Вука Караџића [...]
Његош је испољавао и уздржан став према наглом раскиду са тра-
дицијом књижевног језика а посебно правописа” (Шуковић 1972:
111). Милаковић је усвојио Његошеве (и Милутиновићеве) погледе
о књижевном језику као цивилизацијском идиому који се не може
директно поклапати са неким говором (дијалектом) него своје књи-
жевнојезичке норме мора темељити на одређеној језичкој струк-
тури народног говора (дијалекта) уз поштивање књижевнојезичког
насљеђа које се уклапа (или може уклопити) у те норме. То је, дакле,
језик континуитета у писмености на темељу народног језика, чији
се систем допуњује „понечим из славенског наслеђа” (Гудков 1974-
75: 64), идиом о чијим појединостима треба да одлучују и „одабрани
списательи” и вријеме као неминовни пресудитељ свега постојећег
(115). У вези с тим Милаковић је говор („по избору рѣчiй, кое га сас-
тавляю”) подијелио на „важанъ или благодаранъ, кои се зове такође-
ръ кньижевный єзыкъ”, и на „простонародный, другачiє названъ прос-
тачкiй єзыкъ” (5). И први има предност над другим у књижевном
језику. А графија и ортографија требају остати славеносрпске јер
оне слиједе традицију у српском правописању. Зато су и сва дјела
издана у цетињској „књигопечатњи” од 1834. до 1939. године (осим
једне Његошеве пјесме и Вукових пословица) штампана старом
графијом и ортографијом, као и алманах Грлица (1835-1839), који
је уређивао Димитрије Милаковић. Он је и своју Исторiю Црне Горе
(1856) штампао сличном ортографијом.
Но вратимо се самој Граматици!
У предговору Граматике Милаковић је навео да је његово дјело
збир правила која су, „по већой части, почерпнута [...] изъ разны на-
печатаны Грамматика, коє є онъ при руцы имао.” Затим каже да оно
што је у дјелу добро „туђе є, а оно што ϵ рђаво и недостаточно, то є
нѣгово собствено, коϵ треба приписати одчасти нѣговогъ iоштъ сла-
бомъ знаю Србскога ϵзыка, а одчасти и нѣговымъ другимъ, по дуж-
ности службе чиновничке, занятiяма.” Притом додаје да је свјестан
да с „овымъ извиненiємъ не може предъ свѣтомъ оправдати грам-
матическе неправилности и недостатке” које се у граматици нала-
зе, „ал’ нѣгова цѣль нiє была Богъ зна какову савршену, него само за
Црногорску младеж употребительну, Србску Грамматику издати.”
И зато „треба знати да ова прва часть (граматике) по заповѣди садъ
излази на свѣтъ”, а да ће „друга часть” граматике – „Словосечиненiє
и Правописанiє” – бити „напечатана идуће године” (в. горе).
Тако је у овом малом (кратком) предговору речено пуно:
а) да је то практична граматика српског језика намијењена одређеној
средини, односно одрђеном школском узрасту,
б) да је она урађена (и издана) по налогу (заповиједи) Владара и према
његовим свјетоназорима,
169
в) да су граматичка правила побабирчена из разних граматика, али да

има и „собствених” рјешења ауторових,
г) да му основни циљ није био да граматика буде „савршена него више
’употребитељна’” (Бјелаковић 2016: 59) и
г) да је аутор свјестан и њених вриједности, које, из скромности, при-
писује другима, и њених недостатака, које приписује самом себи
(ово посљедње и с обзиром на то да је тада граматичка мисао код
Срба била у зачетку, а сам аутор је био, прије свега, историчар).
На кога се Милаковић стварно ослонио?
Прије свега, на Вукову граматику из 1818. године, од које је то-
лико овисио да је каткад преносио не само Вукове констатације о
језичким феноменима него и његове примјере као поткрепу тих
констатација. Други важан извор биле су му ондашње граматике
руског језика, понајвише Н. Греча и А. Востокова, из којих је неке
параграфе једноставно преносио „без већих измена”, а неке скраћи-
вао и ту и тамо понешто додавао (Гудков 1974-75: 58). Треће, узором
су му дијелом послужиле и неке тадашње школске граматике ње-
мачког језика које су биле у употреби у Монархији. И, на крају, ту је
било и (неизбјежно) Мразовићево Руководство, особито у употреби
граматичке терминологије.
Може ли се, онда, тврдити, као што то чини Ђорђе Магарашевић
(1890: 18), да је Милаковићева граматика „компилација старијих
граматика, а стручно није израђена” те да је као таква тада била
потпуно непотребна кад је већ постојала Вукова граматика, коју
је требало само прештампати па би она боље него Милаковићева
„подмирила” и црногорску младеж?
Не, не може. А ево и зашто.
Прво. Милаковићева Српска граматика заиста пуно дугује гра-
матикама које смо поменули, посебно Вуковој, али је она (у основи)
и стручно урађено дјело с јасним представама о нарави књижевног
језика и његовој граматичкој структури.
Друго. Она пружа стварну слику језичког стања у Црној Гори
тридесетих година 19. вијека, у средини у којој није било језичких
потреса као у Матици.
Треће. Српска граматика је и школски уџбеник, први такве врсте
у Црној Гори, па је веома „важан извор за проучавање књижевног
језика у Црној Гори”, поготово зато што је у њој „дато преимућство
народном језику у књижевности а књижевни језик благо усмјерен
према заједничком језичком типу и тиме отворен процес потпуне
унификације језика, брисања у њему свих разлика насталих на ос-
нови локалних говора” (Шуковић 1972: 116).
Четврто. У Српској граматици учињен је „први покушај обу-
хватног описа морфолошке структуре српског језика” као цјелине
(Симић 2008: 21).
170
И пето, без обзира на многе слабости и компилаторске по-

ступке, Милаковић се овом граматиком ауторитативно “priključio
onim našim spisateljima i naučnicima prve polovine 19. vijeka koji su
doprinosili stvaranju književnog jezika na temelju narodnih govora
istočnohercegovačkog tipa” (Остојић 2006: 97).
*
Погледајмо нека својства Граматике, у којој је обрађен фоно-
лошки (фонетски) и морфолошки систем, пошто је опис других
језичких система био планирани у њеној „другој части”.
Особине фонолошког система обрађене су штуро, али су из-
несена његова главна својства. Милаковић не наводи број фоноло-
шких јединица у српском језику нити посебно говори о фонетским
промјенама, него се број фонема изводи из његове „приче” о гра-
фији, а о гласовним алтернацијама (промјенама) он извјештава кад
објашњава морфолошке појаве.
И за слово и за фонему (глас) Милаковић има ознаку писме, које
„єстъ изображенiє основнога звука, кои служи да састави рѣчи.” А
таквих „писмена у србскомъ єзыку има тридесетъ и деветъ: а, б, г, д,
ђ, е, ж, з, и, i, к, л, м, н, о, п, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, ш, щ, ъ, ы, ь, ѣ, є, ю, я,
ѳ, й” (2). Кад се одавде одстране црквена и грађанска писмена (сло-
ва), која јасно стоје као додатак („приљепак”) српској азбуци, онда
произилази то да фонолошки систем српског језика чини 30 фоне-
ма, дакле исто толико као и у данашњем језику. Тиме је Милаковић
отишао даље од Вука, који је тврдио да фонеме /х/ и /ф/ не при-
падају народном језику, и прихватио, у ствари, Милованов систем,
или тачније речено, онај број фонема које су биле познате у црного-
рским говорима. Но, под Вуковим утицајем он је ипак двије фонеме
(ф и џ), поред /ѳ/ и /ѵ/, у „примечанију” прогласио само „за туђе у
србскомъ єзыку нуждне рѣчи” (2).2
А кад погледамо Милаковиће графемске јединице које означа-
вају тих 30 фонема, јасно се види да је то Вукова ћирилица, али без
јоте /ј/, мјесто које стоји Мркаљево /i/, и без графема /љ/ и /њ/, које је
Милаковић обиљежавао као и Мркаљ (ль, нь) или у комбинацији са
/я/, /ю/ (ля, ня, лю, ню).
Милаковић, даље, писмена (и фонеме и слова) дијели, слично
Вуку, на а) гласне („она, коя сама собомъ безъ помоћи другога пи-
смена могу изговарати се”), б) согласне („она, коя безъ помоћи
гласны писмена не могу изговорити се”) и в) безгласне („она, коя не
могу одъ себе да даду никакавъ гласъ”, а то су /ь/ и /ъ/) (2-3).
О гласовним промјенама (алтерацијама) Милаковић говори
само са дијахроног становишта и то, прије свега, о процесима у за-
вршецима ријечи. Тако он каже да се „части говора” разликују „єдна
2 Број у загради означава страницу у Граматици.

171
одъ друге по свойственим ньима окончаниiяма, коя се пременюю:

1) да се изразе разна значеня, 2) да се лакше изговараю” (7). У првом
случају ради се о промјенама које су „постояне и за врѣме траюће”
(а. „када се направляю производне рѣчи”, нпр. отацъ, отчинъ, от-
чевина, отечество; слабъ, слабдчакъ, слабина, слабость, слабити,
слабленѣ, слабо; б. „у склоненiю и спрезаню”) (7). У другом слу-
чају, кад се ради о промјенама које служе „ради лакшега изговора”,
Милаковић је покушао да освијетли те процесе и у консонатизму и
у вокализму (8-11), и то у случајевима:
а) кад се „претвараю писмена единъ у друго”.
У консонантизму је ту навео примјере (како бисмо ми данас
рекли) из палтализација и јотовања: 1. г у ж, з и у ћ (Богъ – Боже,
дуго – дуже, могу – може, мози, моћи), 2. д у ђ (гроздъ – грозђе,
младъ – млађи); 3. з у ж и г: кнезъ – кнежина,3 кнегина; брзо – брже;
потезати – потежемъ – потегнути); 4. к у ћ, ц и у ч: юнак – юнацы,
юначина; великъ – већи; стеко – стећи, стецы, стече); 5. л у о: крыло
– кыоце; жетелацъ – жетеоца); 6. с у ш: восакъ – воштина; данасъ –
данашный; писати – пишемъ); 7. т у ћ: цвѣтъ – цвеће; сванути – сва-
нуће); 8. ц у ч: мѣсецѣ – мѣсечина; мрцати – мрче); 9. х у с и ш: Влахъ
– Власи, Влашка); 10. ск у шт: искати – иштемъ.
У вокализму је помијешао вокалске алтенације и „ортоепске
замјене” графема према старом славенском правопису, па од девет
случајева које помиње наводимо само оно што се односи на „фоне-
тику”: 1. а у о и е: помоћи – помагати; мазати – мажемъ; 2. и (или ы)
у о и у а: пити – поити; плыти- пловити; завити – завой); 3. е у и и у о:
тећи – точити; рећи – рокъ).
б) У „умећаню и додаваю писмена”:
Ради се о неким особинама вокализма, и то: 1. о појави (како
бисмо ми данас рекли) „непостојаног” /а/, што Милаковић нејасно и
компликовано објашњава („Гасно а збогъ истога узрока, збогъ кога
се ѧ замѣнює согласнымъ й, то єсть раи лакшега изговора, умѣће
се у гдѣкоима рѣчма међу два согласна писмена”, нпр. вѣтаръ мј.
вѣтръ; лакатъ мј. лактъ; крушака м. крушка итд.); ту је и а послије
пријелога: нпр. изазвати (мј. извати), одагнати (мј. одгннти), уза-
врети (мј. узврети); 2. о „гласно(м) о” које служи „за свезу између
два корена у сложеныма рѣчима заступаюћи места други писмена,
напр. богомолѧцъ (одъ Богъ), вѣроисповеданiє (од вѣра), рукопис
(од рука)” (10-11).
в) У „усѣченiю и изузиманю писмена”:
И то 1. усеченије „зове се када се изостави или скрати слогъ на
краю речiй” (гдје је помијешао дијалекатске, старије и новије књиш-
ке облике): „у градовы (м. у градовима), по варошима великымъ
3 Милаковић у примјерима пише час црквено час грађанско /е/. Ми га из техничких ра-
злога наводимо као наше /е/.
172
(м. великима)”: 2. изузимање је „кадъ се избаце у среди рѣчiй писме-

на напр. людма (м. людима), коньма (м. коньима), предемь, прести
(м. предсти), дѣте, дѣца (м. дѣтца)” (11).
На крају овога „фонетског” описа треба рећи да је Милаковић
„претварање писмена једно у друго” урадио на основу Вукових
„Претварања полугласних слова” из Српске граматике (1818). Али
је он изоставио сва једначења по звучности у ријечи која су за њега
говорни а не књижевни облици. То показује да је он имао „критичан
однос према појединим Вуковим језичким рјешењима, усвајајући
их само тамо гдје она нијесу противрјечна његовим властитим по-
ставкама о развитку књижевног језика” (Шуковић 1972: 115).
Но, то ипак није крај Милаковићевог „фонетизма”. Наиме, он
је одбацио и Вуково ијекавско јотовање (ђед, ђеца, ђекоји, ћета-
ри, ћео) и кодификовао старије форме: дјед, дјеца, гдјекоји, тјера-
ти (Радуловић 1990: 36). То је Вук касније (1839) прихватио и те
форме „издигао на ниво нормативних” (Петровић 1972: 11), да би
касније у чланку „Glavna pravila za južno narječje”, објављеним у
Гајевим Narodnim novinama 1850, написао да такви облици предста-
вљају ’грађански или господски говор јужног нарјечја’” (Шуковић
1872: 115). Уз то, Милаковић је већ 1835. у Грлици писао да у срп-
ском језику „има више рѣчи ђе би се Х изговарало”.4 У Граматици
он уводи графему /х/ у свој графијски (и фонолошки) систем, али
је недосљедан у његовој употреби. У начелу, употребљава је у осно-
вама ријечи (христіанинъ, 16, Духови, 20, прахъ-праху, мѣхъ-мѣху,
сиромахъ, 20, хладакъ, 29, Христосъ, 27, ньихъ, 97, итд.), али у обли-
цима ријечи не увијек. Тако он „у придевском ген. мн. препоручује
облик без крајњег х: жути, риђи, сињи, божји итд. м. жутих, риђих,
сињих, божјих (61–66), те и у заменичким: мои, ови, кои м. мојих,
ових, којих итд. (98–102). Код глагола се колеба па имперф. пише
са крајњим х: бјех-бјеху (118), хотијах-хотијаху (120), читах-чита-
ху (136), сањах, дадијах, знадијах, имадијах (138), орах-ораху, ве-
зах-везаху (141) итд.; аорист пак препоручује без х: ја би (118), ја хте,
хтедо (120), ја чита, ја дао, знадо, имао (138), ја ора, ја веза (141) и
сл.” (Симић 2008: 23). Овдје треба указати и на једну важну чиње-
ницу: у то вријеме (1835) Вук је боравио на Цетињу и сазнао да по-
стоје српски говори у Црној Гори и Дубровнику у којима се глас /х/
изговара. И онда га је у Српским пословицама (1936) уврстио у стан-
дардни консонантизам у свим позицијама ријечи гдје му је по по-
стању мјесто.5
Код Милаковића, да и то наведемо, има и неких фонетизама
који су „постали ослонцем на одговарајући славеносрпски фонети-
зам” (Младеновић 1989: 43). То су нејотоване славеносрпске глагол-
ске именице (објавленïє, употребленïє и др.), што је он дјелимично
4 А то је било вријеме кад Вук „још није био издао Пословице” (уп. Ћупић 1990: 504).
5 Да ли је Милаковић и у овом случају утицао на Вука? Или и Његош и Милаковић? То је
сасвим могуће. Вук је са њима о томе вјероватно и разговарао!
173
пренио и на домаће ријечи (топленѣ, слабленѣ и др.), мада су оне у

већини са србизираним завршецима -ње и -ље. У ствари, Милаковић
признаје двојство овим формама (люблеѣ / люблѣнѣ, хваленѣ /
хвалѣнѣ, ломленѣ / ломлѣнѣ, храненѣ / хранѣнѣ, толенѣ / топлѣнѣ,
обѧвленіє / обѧвѣніє, употребленіє / употреблѣніє), али наглашава
да су у књижевном језику „окончанія енѣ и еніє, премда одступаю
одъ общега правила, боля” (186).6 Овај славеносрпски фонетизам
карактеристична је црта „за књижевни језик Срба друге половине
XVIII и првих деценија XIX века” (Младеновић 1989: 43).
И „прича” о акценантском систему српског језика је кртка,
штура. Милаковићево разматрање акцената темељи се на Вуковом
(и Миловановљевом) опису и своди се само на најосновније акцен-
стке одлике без улажења у детаљнију дистрибуцију акцената. Но
код Милаковића има неких прецизнијих, оригиналнијих и потпу-
нијих рјешења него код Вука. Тако нпр. Вук полази од различитих
„ударенија гласа”, а Милаковић од различитих „изговора слогова”.
Друго, Милаковић од Вука преузима „само број акцената и њихове
графичке ознаке, али не и термине којима је Вук те ознаке имено-
вао” (Ранђеловић 2016: 172). Ево Милаковићевих правила:
У србскима рѣчма изговараю се неки слогови оштро а неки протегну-
то, и за означенѣ те разлике имаю четыри ударенiя слѣдуюћа:
1. Кадъ се писме какво изговара оштро онда треба да стои надъ ньимъ
ударенiє кратко (`); напр. дымъ, хлѣбъ, вòда, брдо, пѣвати и т. д.
2. Кадъ се кое писме изговара мало протегнуто, онда треба да надъ
ньимъ стои ударенiє протегнуто (ˊ), напр. рýка, хрáна, любавъ, клéти,
полýпати и т. д.
3. Кадъ се писме какво изговара тако протегнуто, да се у протезаню
гласъ пенѣ и спушта, онда валя да надъ ньимъ стои ударенiє округло
(); напр. рȏдъ, плѣсань, сȏ, подŷшѣ, овдâ, стоѧнѣ, пâмтити итд.
4. Кадъ се писме какво изговара здраво протегнуто, да то протезанѣ
прелази и на друга писмена изза нѣга, онда треба да надъ ньимъ стои
дугачко (^), напр. Србльи имаю добры списатêлѧ. Oвo ударeнiє стои у
свима рѣчма у радительномъ множественогъ броя” (4-5).
Према томе, Милаковић уноси не само терминолошке новине
(удареније кратко, удареније протегнуто, удареније округло, уда-
реније дугачко) него говори и о оштром гласу (акценатском уда-
ру), о пењању и спуштању гласа, о „преносу” акцента у дужину (на
другом слогу) итд. А именовање акцената као протегнутих, мало
протегнутих и зраво протегнутих подсјећа на Миловановљево име-
новање „пригласила” на одуљуће и преодуљуће (уп. Караџић 1986:
595).7 У цјелини, међутим, у категоризацији акцената Милаковић
6 Види и ниже, у одјељцима о имницама и глаголима.
7 Ни Вук ни Милаковић нису прецизно одредили (нити графички означили) постакценат-
ску дужину као што је то урадио Милованов. Код њега налазимо сљедеће: „Имају слого-
ви јоште, осим горе назначени знакова, њеке знакове, којима се назначавају. Дуги слог
обично назначује се знаком једне прýге то јест овако ( ̵ ). Кратки слог кивом обадвоим
крајевима гóре угнутом прýгом ( ̆ )” (уп. Караџић 1986: 596).
174
„углавном само делимично репродукује Вукове, такође не сасвим

прецизне налазе” (Симић 2008: 21).
*
Морфологију (морфолошки систем и његове одлике)
Милаковић је обрадио свеобухватно и врло детаљно. Оријентир
му је била Вукова Српска граматика, али ју је он дијелом надма-
шио. За разлику од Вука и Соларића, који су на основу Мразовићева
Руководства издвојили осам врста ријечи, Милаковић има „десе-
тъ частiй говора”, које је он преузео из граматике руског језика Н.
Греча (Гудков 1974-75: 58): То су: 1. Име существительно, 2. Име
прилагательно, 3. Име броительно, 4. Мѣстоименiє, 5. Глаголъ, 6.
Причастiє, 7. Нарѣчiє, 8. Предлогъ, 9. Союзъ и 10. Междометiє (3-
6). Свакој од тих врста ријечи посвећена је велика пажња, посебно
именицама и глаголима. Ово посљедње (о глаголима) дијелом је
под утицајем описа те граматичке категорије у (ондашњим) њема-
чким уџбеницима.
Погледајмо само неке особености појединих категорије ријечи.
1. Именице. Класификација именица код Милаковића је
„комплекснија и прецизнија” од подјеле његових претходника
(Ранђеловић 2016: 209). Тако је за њега властита именица „име
собствено”, заједничка „име нарицательно” (или опште), а градивна
„име вештествено” (13).
Именички систем је новоштокавски, са нешто дијалекат-
ских (субстандардних) и славеносрпских форми. У његовом опи-
су Милаковић установљава „обща правила”, на једној, и „особита
правила”, на другој страни. Ово посљедње односи се, у основи, на
дијалектизме и архаизме, односно на локалне и региналне варија-
ције (са доминантним ознакама „херцеговачки” и „сремачки”). Но
у њиховом вредновању није увијек био у праву. Тако нпр. он каже
да у „множ. брою многа имена у сремачкомъ нарѣчію нарасту, а у
херцеговачкомъ остаю онако” и наводи примјере цареви (х. цари),
мачеви (х. мачи), ножеви (х. ножи) и кралѣви (х. кральи) (што на-
равно не стоји), а онда омах иза тога додаје да и у „Херцеговини
има доста рѣчій, коє валя да нарaсту, зашто нико не говори: сыни
(м. сынови), гради (м. градови), попи (м. попови), зецы (м. зецови),
меѣхи (м. мѣхови), бои (м. боєви) и т. д.” (33). Исто тако је нејасно
одакле је дошао до херцеговачких облика ните и ясле, а сремачких
нити и ясле (46). А понесен стањем у зетском дијалекту, он конста-
тује да имена у „род. множ. броя узимаю на концу обичнога окон-
чаія додатакъ хъ” (нпр. єлена-хъ, колача-хъ), али она која „већ имаю
х, она остаю безъ тогъ додатка; нпр. Влâха, сиромâха, орâха, а не:
Влахахъ, сиромахахъ, орахахъ, сиромахахъ”. На другој страни обли-
ке типа „соколовомъ (м. соколовима), учителѣмъ (м. учительима),
славуємъ (м. славуима), христïаномъ (м. хртистіанима), Туркомъ
175
(м. Турцыма)” назива архаизмима (34-35). Добро је, међутим, уо-

чио да се „умилительна” имане која се у сремачком нарјечју сврша-
вају на на -а или -ја (Пера, Гаѧ) у херцеговачком имају облике на -о
(Перо, Гаїо) и да се она, онда, „скланяю по четвртомъ склоненію”
и да „имаю званительныҋ єдинственыҋ на о о Перо, о Гаїо” (41). На
другом мјесту додаје им и аплативе „попо (ср. попа), дуїо (ср. дуя),
Херо (ср. Хера), мршо (ср. мрша), крньо (ср. крня) и пр.” и каже да
се у сремачком нарјечју склањају „по другомъ склоненію” (53).
У опису неких облика именица на консонант Милаковић је
добро уочио њихову дијалекатску разноликост, али их је онда
погрешно „књижевно” вредновао:
Кость, кокошь, вашь, ушь, прси, очи, уши, у множ. брою у сремачкомъ
нарѣчïю имаю окончаніє ïю мєсто ій; напр. костію, кокошію, вашію и
пр. а у херцеговачкомъ правилно: костиій, кокошій, вашій итд.” (46).
Од именица славеносрпске творбе у Граматици су присутне оне
на -ије, посебно кад је ријеч о глаголским именицама (вѣроисповѣ-
денïє 11, спасенïє 15, прилѣжанïємъ 23, поученïє 15, поучнïємъ 51,
обѧвленïє, употребленïє, разрешенïє, украшенïє, зачатïє 115), као
и аутотовом метајезику (извиненïємъ предг., склоненïя 23, склоне-
ниïю 23, сравненïя 71, наклоненïє 120, итд.). „Присуство именица на
-ије у писаном, књижевном језику код Срба у првој половини XIX
века било је врло снажно захваљујући не само новој славеносрпској
и руској (одн. рускословенској) књижевнојезичкој традицији, већ и
оној старијој и дуготрајној: српскословенској” (Младеновић 1989:
42). И Вук их је имао у Српском рјечнику (1818) и касније у свом
језику у Милаковићево вријеме, па чак и у опису творбе именица
у српском језику (в. горе). Милаковић о њима опширније говори у
поглављу о глаголима (в. ниже).
2. Замјенице. У замјеничкој парадигми мало је особина које нису
присутне код Вука и у данашњем књижевном језику. Будући да је
Граматика настала у средини у којој се у њеним говорима појављују
и неки облици који одударају од новоштокавских (стандардних) и
да је она намијењена црногорској школи, Милаковић је сматрао
потребним да укаже на те језичке особине и на њихов статус у
књижевном језику. Тако он каже да код личних замјеница 1. и 2.
лица „и кодъ возвратногъ себе” у дативу једнине „чує се у народу
и мене (м. мени), тебе (м. теби), себе (м. себи); напр. мене є ножъ
поклонiо; тебе є братъ послао даръ; себе є купила кньиге; – Ови
дателни падежи мене, тебе, себе, у кньижевномъ єзыку тешко ће
се одобрити” (97). Вук је, напротив, обје форме навео у парадими
као равноправне, с напоменом да народ „понајвише говори мене,
тебе, а списатељи и књижевници мени, теби (да се разликује од
винителнога!)” (Вук 1996: L). Милаковић даље указује да Црногорци
и у множини ових замјеница имају „скраћено у дат. ни (м. намъ) и
176
ви (м. вамъ), а у винит. не (м. насъ) и ве (м. васъ)”, а Сремци „кодъ

возвратногъ себе [...] си (м. себи)”, што такође не иде у књижевни
језик. Исто тако је, мислећи на Вукове облике личних замјеница
3. лица у множини и у ондашњој књижевној употреби (ньи и iи),
посебно нагласио да се у Црној Гори говори „ньихъ и ихъ”, као и у
облицима једнине “ньиховъ (м. ньiовъ), ньиова (м. ньиова), ньихово
(м. ньiово” (97-98). Код показних замјеница, за разлику од Вука,
Милаковић је био недосљедан: признао је обје форме, и станардну
и дијалекатску (овай и овый, тай и та, онай и оный) (99).
Занимњиво је да Mилаковић говори о облику савъ (а не о облику
вас, који је у херцеговачком нарјечју доминантан или једини) и
констатује да „у род. множ. броя осимъ сви и свїю има и свіе; а у
дат., твор. и пред. множ. броя свію родова окром свима може имати
и свѣма, и ово је херцеговачко“ (70).
3. Придјеви: Вук је у Српској граматици (1818) за множинске
облике придјевско-замјеничеке деклинације прописао обје форме
(врућије и врући; врућим и врућијем; свије, свију, свих; свим и свијем
итд.) (Вук 1966: XLV). Тако је, неуједначено, и писао до 40-их
година, кад је прешао на дуге, источнохерцеговачке форме, које је
онда у Glavnim pravilima za južno nerječje (1850) и санкционисао. То
се најбоље може видјети по наслову његовог Српског рјечника, који
је у издању 1818. године имао додатак „истолкован њемачким и
латинским ријечима”, а у 2. издању 1852. „истолкован њемачкијем
и латинскијем ријечима”. Милаковић га није у томе слиједио: он је
прописао само краће форме (-им, -их), што се послије и одржало у
књижевном језику. Но, ипак је имао потребу да укаже на те форме
„по херцеговачкомь наречiю” (добрiϵмъ, зечiϵмъ, нашiϵхъ). Наводећи
реченицу „то се догодило јоштъ за доба нашiϵхъ, Србскiϵхъ вышiϵхъ
Царевахъ” (69-70) хтио је да покаже њену дијалекталност и стилско-
књишку рогобатност.
Милаковић у придјевској парадигми наводи и неке рускосло-
венске (односно руске) форме. Тако он у примечанију уз творбу су-
перлатива каже:
У србскомъ ϵзыку, разумѣ се кньижевномъ и то у выскомъ слогу, упо-
треблява се кадкадъ славенскiй, србскомъ простонарономъ говору
несвойственый препоходный степенъ, кои постане кадъ се у поло-
жительнога степена окончанiϵ ый преметне на ѣйшiй; напр. благо-
честный, благочистнѣшiй, милостивый, милостивнѣйшiй; любезный,
любезнѣйшiй; свѧщеный, свѧченѣйшый. Но прилагальна окончаваюћа
се на гiй, кiй и хiй пременюю ова окончанiя на жайшiй, чайшiй, шай-
шiй; напр. строгiй, старожайшiй; драгiй, дражайшiй; ̶ сладкiй, слад-
чайшiй; кроткiй, кротчайшiй; ̶ тихiй, тишайшiй; ветiй, ветшайшiй;
̶ Оваковомъ превосходномъ степену може се кадкадъ предпоставити
рѣчь пре или све, или ϵдна и друга рѣчь уєдно, напр. Преосвѧщенѣшiй
В л а д и к а, Пресвѣтлѣшiй К н я з ъ, Свепресвѣтлѣшiй И м п е р а т о р
(78-79).
177
Наглашавајући, дакле, да су ово својства славенског а не про-

стонародног језика, Милаковић је сматрао за потребним навести
и овакве форме које су у ондашњем писаном српском језику биле
распрострањене. У вези с тим, довољно се пристјети, „на пример,
тадашњег нашег канцеларијског језика или језика наше кореспо-
денција, било званичне било приватне, где је присуство разних об-
лика суперлатива у почетним и завршним реченицама поменутих
докумената било јако изражено” (Младеновић 1989: 44).
Осим тога, од рускословенских форми код придјева има-
мо и префикс со- (собирательно) и суфикс -ество (вештествено)
(Ранђеловић 2016: 253).
4. Бројеви: Посебности у опису (и/или пропису) бројева су сље-
дећи: а) Милаковић преферира бројеве на -оро (четворо, петоро
итд.), али допушта да се може употребљавати „и еро, као што многи
и говоре: напр. четворо или четверо дѣце; иде четвороножке или
четвероножке” (86); б) исто је и у бројним именицама на -орица
(четворица, осморица), али мјесто „приправногь орица у народу
чуе се и ерица; напр. четверица, петерица и т. д.” (84); в); г) пада у
очи облик датива од четворо: „нама четворма (мужкима и женски-
ма уєдно) доста є то” (87); д) бројеве од 10-20 прописује са -наес-
ть (єданаесть, дванаесть), али напомиње (без коментара) да „гдѣ-
кои пишу и говоре найсть, напр. єданайсть, дванайсть и про.” (81);
ђ) допушта двојство тысућа и хилѧда, а придјеви од њих су: ты-
сућный и хилѧдный (89); ж) редне бројеве (нпр. 1838) треба читати:
тысућ осамъ стотина тридестъ осмый (89).
Уз редном броју други Милаковић ставља и вториј („другiй или
вторый”) (89) дајући тако „равноправан третман овој другој форми
(рускословенској и српскословенској)” (Младеновић 1989: 46).
5. Глаголи: Говорећи о глаголским именицама Милаковић кон-
статује да се оне окончавају на -нѣ (читанѣ, писанѣ, рисованѣ итд.),
док му „глаголи свршительни само гѣкои, и то понайвише у кньи-
жевномъ єзыку, имаю ово глаголско име, коє се окончава на ïє: напр.
обѧвленïє, употребленïє, разрешенïє, украшенïє, зачатïє” (115). Ово
је друго, дакле, у књижевном језику, а „у простонародномъ наше-
мъ єзыку” има „не много сущестительны глаголны имена, коя су и
одъ свршительны глагола произведена съ окончаïємъ на нѣ, напр.
крштенѣ, вѣнчанѣ, створеѣ, сазданѣ, допуштенѣ, чувенѣ, поузданѣ
и проч.” (115-116). Милаковић затим закључује да би се од „свïю свр-
шительны глагола могло” на овај начин „произвести имена глаголна,
премѣнивши у причастïя страдательногъ нъ на нѣ а тъ на ће, као што
су неки списательи и радили, напр. изображенѣ, рођенѣ, заблуђенѣ,
осуђенѣ, крвопролиће, и проч.: но многи, па іоштъ больи наши списа-
тельи не одобраваю овакове згодно посрблѣне рѣчи” (116).
Као и код других морфолошких категорија, и код глагола
Милаковић аналитичким поступком описује и објашњава поједине
форме, указјући посебним примједбама („примечанијама”) како
178
на структурну тако и на употребну норму те на стање у дијалкети-

мама. Тако нпр.:
1) за „причастіє дѣҋствительно прошасто II” каже да „може стаяти и
само безъ помагателнога быти, кадъ кому желимо добра или зла,
кадъ кога благосилямо или кунемо или кадъ што пребацуємо: напр.
Богь те живіо; посветила ти се рука; Богь му дао раҋ; не веселіо се; не
дошао живь до куће; не рекао мени па бы видіо итд.” (114);
2) умјесто структурног глодати – глођем у херцеговачком нарјечју је
глођати – глођем (146);
3) у „Срему се чує ду или ю пришивено трећемъ лицу множетвеногъ
броя у садашнѣмъ и будућемъ времену глагола хотѣти; напр. они
хоћеду да сакрию; хоћеду ли доћи? – хоћею” (127);
4) умјесто облика типа казујем, приписујем, у херцеговачком је „казы-
вамъ, приписивамъ” (146), а код глагола типа метати – мећем јављају
се односи мећати – мећемъ (156);
5) „Херцеговци говоре: я возахъ (м. вожахъ); ты пазаше (м. пажаше);
козе му се козаху (м. кожаху); вы мрсасте (м. мршасте); они хлѣбъ
месаху (м. мешаху)”; исто тако чак и „возенѣ (м. воженѣ), пазенѣ (м.
паженѣ); мрсенѣ (м. мршенѣ” (184).
Код прилога времена садашњег и прошлог Милаковић посебно
истиче форме које су у то вријеме биле живе, а које су се касније
углавном изгубиле, односно које су замијењене релативном рече-
ницом: читаюћіҋ човѣкъ, читаюћа жена, читаюће дѣте, дошавшіҋ
човѣк, дошавша жена, дошавше дѣте (191). Иста тако упозорава да
„гдѣкои списательи” употрабљавају дијалекатске форме радног гл.
прилога: туко (м. тукао), диго (м. дигао) итд. (193).
6. Приједлози, везници, узвици: За разлику од Вука, који је у свој
Писменици (1914) само понешто натукнуо о овим морфолошким ка-
тегорија, Милаковић их обрађује подробно, таксативно.8
Приједлоге дијели на а) једносложне (до, за, безъ, изъ, къ итд, међу
којима је једино чрезъ од старијих) и б) двосложне, и то: 1) просте
(близу, наконъ, преко, према, ради итд.) и 2) сложене (зарадъ, покраҋ,
средъ, украҋ и др.). При том напомиње да се они сливају с ријечима
(безбожанъ, избиракъ, зачудити се итд.), да имају функцију префикса
(раз-, про-, при- итд.) и да „изыскую разне падеже”: 1. родительныҋ:
безъ, близу, кодъ, мимо, поредъ, сбогъ, спрамъ итд.; 2. дателъныҋ: пре-
ма, супротъ; 3. винительныҋ: крозъ, низъ, узъ, чрезъ; 4. предложныҋ:
при; 5. родителъныҋ и творителъныҋ: съ; 6. винительныҋ и творите-
льныҋ: међу, надъ, подъ, предъ; 7. винитрельныҋ и предложныҋ: на, о,
по, у; 8. родительныҋ, винителньныҋ и творителныҋ; за. У „приме-
чанију” каже да су значење пријелога, њихови међусобни односи и
„упопотребніє у различныма случаима” предмет Синтаксиса, а не
8 У Вуковој Грамтици из 1818. ове граматичке категорије нису уопште обрађене.

179
морфологије, и да ће о томе бити ријечи у његовој 3. части грама-

тике (202-204).
Везник („союзъ”) за Милаковића је „рѣчь, коя служи да свеже
између себе разна предложенія; напр. зими є хладно, а лѣти вруће;
чини добро, па се нећешь каяти; премада є малень, али є валянъ
и т. д.”. Након што их исцрпно наводи, закључује да и неке друге
ријечи „служе мѣсто союза”, али да ће о томе и о „употребленію
и своҋству союза” бити говора у његовој 2. части граматике, у
Словосочиненію (204–205).
Узвик („междометіє”) „зове се звукъ гласа, коимъ се изражава
буди каково душевно движеніє”. Дијели их на „восклицательна” и
„подражаваюћа”. У прве је укључио оне који показују: 1. чуђенѣ (о!
гле! нуто!, чуда!), 2. одобренѣ (живо! но! ала!), 3. потврђенѣ (да!), 4.
одрицањѣ (не! ал! іокъ!), 5. оћериванѣ (далѣ! бѣжи! торняҋ се!, на
полѣ! с пута!), 6. дозиванѣ (еҋ! чуҋ!), 7. одзивъ (а! шта є! чуємъ! ево
ме!), 8. показиванѣ (ево! ето! ено! гле! вишь!), 9. замучкиванѣ (псъ!
цицъ! кушь!), 10. прѣтню (но, но! нека, нека! добро, добро! бре! чекаҋ!).
11. презиранѣ (пи! пфуҋ! бе!), 12. страхъ (ухъ! охъ! ахъ!, ху!), 13. жа-
лость (о! ахъ! ао! куку!, леле! аваҋ!), 14. задржаванѣ (не! полако! ста-
ни!), 15. радостъ (ах! иху! весело! благо!), 16. заклинянѣ (за Бога! тако
ти – по Богу!).
„А друга, подражаваюћа звуку, показую напр. звукъ паданя:
льосъ! буфъ! звукъ удара: жицъ! звиздъ! гласъ разне животине; нпр.
пѣтла: кукурику! мачке: мау! и проч.
Осимъ тога има и други междометія, коима се онзачава ваблѣнѣ
и оћераванѣ разне животине; напр. витъ, витъ (кадъ се домамлює
голубъ), ишъ! (ћераюћи кокошъ) итд.” (205-206).
Како се види, обрада узвика је нова, оригинлна. Милаковић је
први који је истакао да су узвици више гласови него ријечи који-
ма човјек изражава различита осјећања. Њега су у томе касније
слиједили многи српски граматичари (Ј. Булутџић, Ј. Бошковић, Ђ.
Магарашевић и Љ. Стојановић) (уп. Ранђеловић 2016: 351).
*
Приказ ове граматике, настале у вријеме великих књижев-
нојезичких превирања код Срба, може нас водити сљедећем
закључку:
Србска Граматтика Димитрија Милаковића из 1838. доније-
ла је опис језичке структуре (фонетске и морфолошке) ондашњег
књижевног језика према Вуковом концепту граматичке структуре
народног (књижевног) језика, с одређним иновацијама дијалекат-
ске провинијенције и задржавањем неких славеносрпских особина.
Након Вукове Писменице (1814) и Граматике (1818), које су у осно-
ви биле граматике источнохерцеговачког дијалекта, то је била прва
граматике српског језика која је, према Вуковом моделу, тежиште
180
ставила на књижевни језик као наддијалекатски идиом. Но пре-

плитање дијалекатске структуре и структуре писаног (књижевног)
језика, те задржавање неких црковенословенских елемената, није
било увијек успјешно тако да је ова граматика била, у ствари, само
један од покушаја описа граматичких система српског језика, који
у то вријеме још није био ни стандардизован. Тек иза ње Вук је
својим корекцијама у стандардизацији српског језика (1839, 1846,
1850. и 1952) коначно уобличио српски књижевнојезички стандард,
чији је опис понајбоље представљен у граматикама Ђуре Ђаничића
(1850, 1858). У тим завршним процесима стандардизације српс-
ког језика одређеног удјела имала је, дакле, и Србска Грамматика
Димитрија Милаковића из 1838. године. Но стара црковенословен-
ска графијска и ортографска норма, које су у њој представљене, те
инфилтрирање дијалекатских елемената и остаци црквенословен-
ских елемената у граматичкој структури језика, умањили су њен
значај и, практично, онемогућили њен пријем у српском књижев-
ству и српском друштву. Осим, наравно, само дјелимично у Црној
Гори. Вријеме које је слиједило водило је ка прихватању Вуковог
језика и правописа у свим провинцијама српског језика.
Бјелаковић 2016: Исидора Бјелаковић, Језикословци и њихове писменице
(Структура граматичких приручника „српског” језика у XIX веку), Теме
језикословне у србистици кроз дијахронију и синхронију. Зборник у част
Љиљане Суботић (ур. Ј. Дражић, И. Бјелаковић, Д. Средојевић), Нови Сад,
55-67.
Гудков 1974-75; Владимир П. Гудков, „Србска грамматика” Димитрија
Милаковића, Јужнословеnски филолог XXXI, 55-66.
Ивић 1998: Павле Ивић, Преглед историје српског језика, Целокупна дела Павла
Ивића, књ. VIII (прир. А. Младеновић), Сремски Карловци – Нови Сад.
Караџић 1968: Вук Стеф. Караџић, О језику и књижевности 1, Сабрана дела Вука
Караџића, књ. 12, прир. Берислав Николић, Београд.
Караџић 1966: Вук. Стеф. Караџић, Српски рјечник (1818), Сабрана дела Вука
Караџића, књ 2, (прир. П. Ивић), Београд.
Караџић 1996: Сабрана дела Вука Стеф. Караџића, Преписка X, Београд.
Караџић 1910: Скупљени граматички и полемички списи Вука Стеф. Караџића,
Преписка V, Београд.
Maгарашевић 1890: Ђорђе Магарашевић, Историјско-критички преглед словено-
српске граматике до године 1847, Летопис Матице српске 161: 1–28; 162: 1–29.
Милаковић 1838: Димитрије Милаковић, Србска Граммтика саставлѣна за црно-
горску младежъ,
Младеновић 1989: Aлександар Младеновић, Неке славеносрпске особине
предвиђене у „Српској граматици” (1838) Димитрија Милаковића,
Научни састанак у Вукове дане. Реферати и саопштења 10/1, 41-47.
Окука 2015: Милош Окука, Вход к’ Писменицы и эзыкознанію Павла Соларића из
1831. године (рад предат у штампу за Festschrift für Svetlana und Gerhard
Ressel, Trier).
181
Окука 1990: Miloš Okuka, Ogledi o našem književnom jeziku, Titograd.

Остојић 2006: Branislav Ostojić, Istorija crnogorskog književnojezičkog izraza,
Podgorica.
Остојић 2015: Бранислав Остојић, Пријем Вукове језичке реформе и
стандардизација књижевног језика у Црној Гори, Вук Стефановић Караџић
(1787-1864-2015), Зборник САНУ CLVI, Одељење језика и књижевности, 27
(ур. Нада Милошевић-Ђорђевић), Београд, 169-177.
Остојић 2012: Бранислав Остојић, Процес стандардизације Вукова модела
српског књижевног језика у Црној Гори, Српски језик XVII, 5-12.
Остојић В. 2016; Владимир Остојић, Вукова концепција књижевног језика и
правописа у Србској граматици Димитрија Милаковића, Зборник за
филологију и лингвистику, LIX/1, 48-55.
Петровић 1972: Драгољуб Петровић, Неки записи Димитрија Милаковића и
Молорада Медаковића о гворима Црне Горе и Дубровника, Просвјетни
рад XII, бр. 11 и 12, 1. и 15. јун, 11.
Радуловић 1990: Zorica Radulović, Razvoj gramatičke misli u Srbiji i Crnoj Gori do
1850. godine, Nikšić.
Ранђеловић 2016: Ана З. Ранђеловић, Језикословна терминологија код Срба у 19.
веку, Београд (Филолошки факултет, докторска дисертација у рукопису).
Симић 2008: Радоје Симић, Српска граматика Димитрија Милаковића – први
покушај обухватног описа морфолошке структуре српског језика”, Слово,
часопис за српски језик, књижевност и културу, V/19–20, Никшић, 20–27.
Ћупић 1978: Драго Ћупић, Језик Димитрија Милаковића у „Грлици” – првом
црногорском књижевном алманаху (1835-1839), Научни састанак
слависта у Вукове дане. Реферати и саопштења 8, 267-281.
Ћупић 1990: Драго Ћупић, Милаковићеве лингвистичке маргиналије у „Грлици”
(1835-1839), Зборник за филологију и лингвистику XXIII, 503-507.
Шуковић 1972: Радивоје Шуковић, Србска Грамматика Димитрија Милаковића,
Зборник за језик и књижевност, књ. I, Титоград, 109-116.
Miloš Đ. Okuka
SRBSKA GRAMMATIKA BY DIMITRIJE MILAKOVIĆ (1838)
Summary
Srbska Gramattika written by Dimitrije Milaković in 1838 brought a description
of the linguistic structure (phonetic and morphological) of the literary language of
the time according to the Vuk’s concept of grammatical structure of folk literary
language with certain innovations dialectal in origin and the preservation of some
Serbo-Slavonic features. After Vuk’s Pismenica (1814) and Gramatika (1818), which
were basically grammars of East-Hercegovian dialect, it was the first grammar of
Serbian having put the emphasis on literary language as the idiom above dialects,
based on Vuk’s model. Nevertheless, the interrelationship of the dialectal structure
and the structure of the written (literary) language, as well as the preservation of
certain Church-Slavonic elements was not always successful, hence this grammar
was in reality just one of the attempts of the description of the grammatical system
of Serbian, which had not been standardized at the time. Only afterwards did Vuk in
his corrections during the process of standardization of Serbian (1839, 1846, 1850 and
1952) finally outline Serbian literary and linguistic standard, whose description was
best represented in the grammars by Đuro Đaničić (1850, 1858). Srbska Grammatika
182
by Dimitrije Milaković(1838) had certain contribution in the final processes of

the standardization of Serbian. However, the old Church-Slavonic graphic and
orthographic norm represented in it, as well as the infiltration of dialectal elements
and the remains of Church-Slavonic in the grammatical structure of the language,
diminished its significance and practically disabled its acceptance in Serbian literary
circles and Serbian society. Except of course its partial acceptance in Montenegro.
The ensuing times led to the acceptance of Vuk’s language and orthography in all the
provinces of the Serbian language.
Key words: History of Serbian language, Serbian grammar, Dimitrije Milaković,
19th century
183
811.163.41'367.7
Првослав Т. Радић1
ИЗ ГРАМАТИЧКОГ СЛАГАЊА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

Нормативистички приступ
Предмет рада је употреба придева типа следеће / читаво /

последње у вези с изразима пола века / пола године / пола миле-
нија и сл. У српској књижевнојезичкој пракси издвајају се два
типа слагања првог конституента („следеће” и др.), који се
може јавити у: а) акузативу једнине (нпр. следеће пола века),
или б) генитиву множине (следећих пола века). Ова неуједна-
ченост нашла је одраза и у различитим ставовима српских
нормативиста, на чему ћу се такође задржати у овом раду.
Кључне речи: српски језик, конгруенција, нормативисти-
ка, „следеће пола века” / „следећих пола века”.
I.
У последње време доста је лингвистичких прилога и осврта на
питања граматичког слагања (конгруенције) у савременом српском
језику, која се истраживачима намећу с различитих становишта –
нормативистичког, дијалектолошког, балканистичког и др. За ову
прилику ћу се осврнути на скроман детаљ из ове широке граматич-
ке области и његов нормативни статус у српском књижевном јези-
ку. Повод за овај прилог је једна лекторска исправка у мом тексту
објављеном пре неколико година на страницама једног нашег часо-
писа. У мом тексту предатом редакцији стајало је:
„Пола века од смрти проф. Белића, које је у српској академској јав-
ности пригодно обележено пре пар година, добра је прилика да се у
следеће пола века почне детаљније и са различитих становишта пре-
тресати питање о Белићевом месту не само у историји македонисти-
ке већ и србистике” ( – накнадно истицање П. Р.).
У реченици је, дакле, присутно слагање између придева сле-
деће и првог чиниоца синтагме пола века, – и то у оквиру акузатива
средњег рода једнине: следеће пола. Лекторска исправка састојала
се у замени акузатива следеће генитивом множине: „у следећих пола
века”, како се, дакле, нашло и у објављеном раду.2 Какво граматичко
1 prvoslavr@yahoo.com
2 Много година раније редакцији једног нашег часописа предао сам текст у којем се на-
шла и следећа реченица: „Готово читаво пола века, од 1949. године па до своје смрти,
овај ’научник караџићевских димензија’, како га назива П. Ивић, члан је редакције
185
упориште имамо у првом типу слагања: следеће пола века? Исто оно
које имамо у: ово пола века, то пола сата, оно пола дана и сл. Ако
заиста „граматичари захтевају да се каже читаву годину дана, сле-
дећу недељу дана, цео месец дана и сл., а не читавих, следећих,
целих, дакле уз слагање с првом именицом а не с генитивом дана”
(Клајн 2011: 145), онда се тај приступ може односити и на следеће
(као и идуће / последње / читаво / непуно / протекло3 и сл.) пола века.
Ту би, дакле, у слагању доминирао г р а м ат и ч к и критериј и такав
приступ није необичан те овај тип слагања поодавно налазимо у
текстовима једног броја српских књижевника и књижевних крити-
чара, лингвиста и филолога, новинара и др. Ево неких примера:
– „U inteligentnoj ljubavi za prost narod, u racionalnoj ideji da za narod
treba pisati narodnim jezikom, on je preteča Dositeja Obradovića i Vuka
Karadžića, i za čitavo pola veka on stoji pred svojim mračnim dobom”
(Ј. Скерлић, према Cerović); „На истоку нашем, до пре 75 година, чи-
таво пола столећа, од 1818–1868, живела су напоредо оба правописа:
Вуков и стари” (Ђорђић 1944: 32);
– „Све је то познато, све је записано у књигама, али још није систе-

матски и критички сабрано и изложено; једном речју, немамо још
историског прегледа нашег књижевног језика за последње пола века”
(Московљевић 1938: 164); „Али за последње пола века, откако је откри-
вена уметност старог Миноса на Криту, почиње се друкчије гледати
на најстарију грчку књижевност, језик, веру, уметност, друштво и
обичаје” (Будимир 1940: 11);
– „Када су Словени стигли до река које теку општим правцем са запа-

да на исток, пошли су узводно, и идући уз Муру, Драву и Саву и њихове
мање притоке населили за непуно пола века у широком кругу Источне
Алпе и северозападни део Краса” (Кос 1960: 48); „За непуно пола
века касније од овог сведочења игумана Серафима Дечанског, пише
о даљој историји трагичног Косова и српски учитељ из Грачанице,
Јанићије Поповић (у својим записима „Живот Срба на Косову”, руко-
пис у архиву САНУ, Београд)” (Јевтић 2011);
– „Ниво [мора] се није променио протекло пола века, а ако буде

подизања у овом столећу то ће бити за свега десетак сантиметара”
(Шкорић 2009, прев. коментара Н. А. Мернера); „’Хидросонда’, нагла-
шавају у НИС-у, има у протекло пола века више од 500.000 избушених
часописа који му управо посвећује ове странице” ( – накнадно истицање П. Р.). Рукопис
је прочитао уредник, проф. Милка Ивић (1923–2011), и када је ради коначног ауторизо-
вања текст поново стигао до мене, у њему сам нашао графитном оловком благо подву-
чену реч – читаво. Разумео сам поруку уредника, као и дилему у вези с овим падежним
обликом, али сам се определио да тај облик задржим у тексту, па се он тако и појавио
у часопису. Овај скромни детаљ говори како о сложености језичке материје кроз коју у
нашој свакодневној пракси пролазимо, тако о ширини и толеранцији с којом су наши
професори приступали феномену језика и језичке норме, водећи рачуна да у истом ма-
ниру негују и свој однос према колегама, укључујући и оне најмлађе.
3 Исп., нпр., и морфолошко наслањање на облике готово / скоро / преко (пола века).
186
Из граматичког слагања у српском језику
метара при изради 78 термалних и више од 5.000 истражно‑експлоа-

тационих бушотина за најразличитије потребе” (Петровић 2011);
– „Ako SKJ naše opštedržavno stanje smatra preporukom za ponovni

izborni mandat, čime će nas zadužiti dok stignu do kraja iduće pola veka
ruiniranja zemlje” (Pekić 1993).4 Исп.: „Пошто се ради о вишегодишњим
засадима, Шантићани с много разлога рачунају да им је посао у ова-
квој врсти производње коштуњавих плодова обезбеђен за следеће пола
века” (Миљеновић 2015) [курз. П. Р.].5
На другој страни, у примеру следећих пола века, који је доне-
ла лекторска интервенција, имамо посла с другачијим типом сла-
гања. Овде као доминантан испливава се м а н т и ч к и критериј, који
подразумева учитавање множине у синтагму пола века, исп. према
читавих 365 дана (: читаву годину дана), следећих 7 дана (: следећу
недељу дана), целих 30 дана (: цео месец дана), отуда и следећих 50
година (: следеће пола века) → следећих пола века. Оваквим приме-
рима данас обилује језик медија, што не треба посебно доказивати
и на шта је, уосталом, већ скренута пажња у научној литератури.
Аутори који се баве овим питањем свесни су продорности овог типа
слагања, па се отуда јављају препоруке да се и он прихвати у књи-
жевном језику. Тако, „уз пола и четврт – пише И. Клајн – морамо
допустити и генитив множине, нпр. добрих пола минута, сваких
четврт сата (поред добро пола минута, сваку четврт сата, што би
било граматички исправније али мање уобичајено)” (Клајн 2011:
145 – курз. П. Р.). Осврћући се на конструкције с прилозима пола и
четврт (тј. „именицама у функцији прилога”), М. Ковачевић исти-
че да се уз пола, „као стандарднојезички исправнији, ако не и једино
исправан, може сматрати само атрибут који конгруира у средње-
му роду” (Ковачевић 2011: 36–37, курз. П. Р.). Аутор наводи десетак
„неправилно” употребљених примера с партитивним синтагмама
овога типа, ексцерпираних из дневне штампе, такође уочавајући
да је у новинарском језику овај начин слагања фреквентан и уоби-
чајен, исп. утрошених (м. утрошено) пола милиона долара, завр-
шних (м. завршно) пола сата, сваких (м. свако) пола сата и др. (Исто:
37). На другој страни, у вези с овим питањем П. Пипер и И. Клајн
бележе следеће: „Поред употребе атрибута у конструкцијама са
пола у облику генитива множине, што се препоручује [ – курз. П. Р.]
(нпр. сваких пола сата), атрибут се у таквим конструкцијама упо-
требљава и у облику једнине средњег рода (нпр. свако пола сата)”
4 На иновираној верзији сајта (2013) ова конструкција је измењена, исп.: „Ако СКЈ наше
опште државно стање сматра препоруком за поновни изборни мандат, чиме ће нас заду-
жити док стигну до краја идућих пола века руинирања земље?” (Пекић 1990).
5 Кратким претраживањем на гуглу (https://www.google.rs/search...), када је о књига-
ма (монографијама) реч, може се видети да се, нпр., израз читаво пола века среће и
код В. Ђорђевића, В. Карића, А. Гавриловића, Љ. Ковачевића, Ж. Живановића („читаво
пола столећа”), М. Стевановића, М. Ибровца, Д. Баранина, М. Бабовића, С. Витановића,
Ч. Оцића; следеће пола века јавља код Љ. Максимовића, Р. Гашпаровића („sljedeće pola
vijeka”); цело пола века код М. Бабовића, – итд.
187
(Пипер/Клајн 2014: 148). Тако смо се нашли пред ширим распоном

нормативистичког процењивања ових типова слагања, при чему се
употреба генитива множине у овој конструкцији изгледа прили-
чно убрзано кретала између две крајности, од нормативног квали-
фикатора „допушта се” (тачније: „морамо допустити”, И. Клајн –
2011), до „препоручује се” (П. Пипер, И. Клајн – 2014). Истовремено,
међутим, истрајава став да је употреба генитива множине овде „не-
исправна” (и „погрешна”) (М. Ковачевић).
Несумњиво је да је тип слагања у којем учествује генитив мно-
жине прилично продоран и да се брзо, можда и пребрзо, удаљава
од граматичких начела која су, претпостављам, била присутнија у
нормативној пракси пређашњих времена. Да се запазити да се об-
лик генитива множине придева (с наставком ‑их за сва три рода) у
низу конструкција све више издваја као нека врста оп ш т е ф орме
која граматички покрива различите облике (наставке) акузатива
једнине, исп. читавих годину дана : читаву годину дана, целих ме-
сец дана : цео месец дана, – те и следећих пола века : следеће пола
века, читавих пола века : читаво пола века, и сл.6 То подсећа на
различита морфолошка и морфосинтаксичка упрошћавања који-
ма обилују говори балканословенске области, па и њени књижевни
језици.7 Тиме је утолико пре неопходно да се овакве појаве подроб-
није анализирају, пре свега на релевантном језичком материјалу, те
да се и у нормативистици јасније покушају одредити границе доме-
та ових типова слагања. Наравно, без превелике журбе да се један
од ових типова прихвати само зато што је све уобичајенији, уза све
поштовање Скерлићевог суда о природном књижевнојезичком раз-
воју у којем грешке временом постају правила (Скерлић 1964: 316).
II.
И кад припадају домену нормативистике, питања овакве при-
роде превазилазе уско нормативистички домен и задиру у многе
кутове језика и језичког планирања. Најпре, поставља се питање ка-
кав став треба лектор да заузме када се нађе пред језичком појавом
за коју међу нормативистима нема јединства, нарочито када је реч
о језичкој конструкцији која је „граматички исправнија, али мање
6 Када је реч о учешћу бројева, генитив множине је, нпр., све продорнији и у конструк-
цијама које укључују бројне вредности мање од пет, као у примерима из медија: „за по-
следњих две године” (ТВ Пинк 24. IX 2002, филм. превод), „конкуришу за преосталих три
места” (ТВБК 31. I 2003), „у следећих две недеље” (Исто, 15. II 2004), па и „ових две године”
(Исто, 11. IX 2002).
7 Тих процеса није поштеђен ни српски књижевни језик, тј. његова дијалекатска осно-
вица. Познато је, нпр., да у западним српским говорима, као и у српском књижевном
језику, иначе богатим именском флексијом, доминирају наставци на -ма у дат.-инстр.-
лок. множине, као део иновативних морфолошких процеса којима је исказана тежња да
се некада различити наставци за ове падежне облике подведу под један заједнички. У
сваком случају, овакве појаве се не могу априори сагледавати изван контекста балка-
нистичких морфолошких уједначавања и упрошћавања.
188
уобичајена” – да се изразим Клајновим речима. По којим је наче-

лима лектор спреман да интервенише: да се определи за грамати-
чки „исправнију”, али мање уобичајену конструкцију (остављајући,
нпр., ауторово следеће пола века), или да буде за уобичајенију, али
граматички „мање исправну” (можда „неисправну”) конструкцију
(те промени ауторово следеће пола века у: следећих пола века)? Да ли
је лектор и сам спреман, на пример, да тамо где је успостављена
извесна равнотежа између ових нормативистичких критерија (мо-
дел а / модел б), кроз ауторов текст својом интервенцијом, у ствари,
агитује за једну од језичких конструкција? У оваквим случајевима
су, дакле, обавезе лектора у „контролисању” усмене и писане речи
много сложеније него што то на први поглед изгледа. У начелу, ако
већ нема јасно и недвосмислено упориште у нормативистичким ра-
довима, боље је да лектор у оваквим случајевима не интервенише,
јер се својим ставом (модел а → модел б), који долази из слободне
руке, активно опредељује и, на неки начин, прејудицира коначан
нормативни статус ове језичке појаве, што превазилази опсеге
лекторових задатака и обавеза.8 Дакле, не би ваљало да лектори
(уосталом, као и нормативисти) иду испред језичких дешавања у
креирању језичке норме, јер би се то онда лако могло сводити тек
на критериј сопственог језичког осећања, што је непоуздан инстру-
ментариј у бављењу језиком.9
Ту, међутим, не мора да буде крај ове теме, бар када је о на-
шем поднебљу реч. Можемо се питати имају ли понекад овакве, на
први поглед безазлене језичке интервенције у позадини још нешто?
Пласирају ли оне, свесно или несвесно, одређену језичку политику
вођену с циљем језичке достандардизације (или рестандардизације)
на одређеном простору? Ко је имао прилике да врши лекторске ус-
луге једној познатој београдској издавачкој кући могао је, на при-
мер, уочити да се уредништво определило за готово организован
прогон инфинитива из ауторских текстова у корист конструкције да
+ презент, можда и тежећи да вештачки промени однос ових грама-
тичких категорија у оном корпусу српског књижевног језика који је
у употреби у Србији (тачније, Београду). Такав прогон инфинитива
спроводи се данас и у издавању једног популарног београдског не-
дељника, где се, на пример, хрватски текстови наводно посрбљују
тако што се инфинитив, колико се год то може, замењује презент-
ском конструкцијом. На основу ових издавачких корпуса неупућени
би могли стећи утисак да је инфинитив у снажном опадању у Србији,
а пошто престаје да буде србијанска одлика, многи би закључили,
8 М. Пешикан је, нпр., својевремено указивао на опасност да лектори делују у духу „ре-
форматорских” и „унификаторских” овлашћења (Пешикан 1979: 91).
9 Уосталом да је „језичко осећање” прилично нестабилна и непоуздана категорија по-
тврђује чињеница да лектору није засметао у суштини сличан тип слагања (између син-
тагме пола века и предикатске конструкције) с почетка реченице у коме се каже: „Пола
века од смрти проф. Белића [...] пригодно [ је] обележено пре пар година” (курз. П. Р.).
189
– престаје да буде и српска. Још крајем седамдесетих година про-

шлог века С. Вукомановић се жалио да је лектор све његове „инфи-
нитиве уз непотпуне и модалне глаголе заменио, разуме се, тамо где
је то било могуће, са конструкцијом (sic!) да + презент [...] Поводећи
се, највероватније, за својим језичким осећањем (у србијанским
говорима се губи инфинитив), лектор је све овакве конструкције
са инфинитивом осећао као нешто туђе, страно и замењивао их је
презентом” (Вукомановић 1979: 60–61). „Упозорићу овде – завршава
аутор – да је Вук Караџић у свим оваквим синтаксичким конструк-
цијама готово редовно писао инфинитив” (Исто: 61).
Таквих појава има и на другим језичким плановима. Лексика
и творба речи, на пример, поодавно су податне за широка попула-
циона просуђивања ове врсте, која с лакоћом издвајају оно што је,
наводно, својствено српском језику, омеђујући, тако, типично „срп-
ско” („Ми”) у односу на „несрпско” („Они”).10 Показује се да инди-
видуални план, о чему у нас нема пуно истраживања, има у овоме
приличан удео, често уз свесну или несвесну, отворену или скриве-
ну тежњу да се пружи „допринос” стандардолошком разграничењу
међу „језицима”, те и стандардизацији српског језика, или макар
ономе што појединци или поједине групе сматрају српским.11 На
другој страни, не треба превидети већ дуготрајан организован рад
на пољу језичког инжењеринга, посебно код дела наших суседа, који
је понекад осмишљен с јединим циљем да вештачким уцртавањем
језичких баријера крчи пут одређеним политичким идејама, што
најпре подразумева једну врсту пропагандног приступа полуобра-
зованим људима свога, али и суседних народа, пре свега онима чија
су филолошка знања о овим питањима оскудна и непоуздана.
Ако смо већ пошли том проблемском путањом, онда би се ваља-
ло осврнути и на типове слагања о којима говори овај рад и поста-
вити питање: Могу ли се можда и ови типови слагања у извесној
мери поларисати према различитим културним центрима – запра-
во центрима српске језичке области и њених језичких варијетета?
Ово питање захтева шире истраживање од оног које сам спреман
представити у овом раду, али нека моја кратка испитивања овога
стања у књижевном језику показују да је конструкција с акузативом
изгледа чешћа у југозападнијим и западнијим областима српског
10 С обзиром на значајну улогу коју имају медији у савременом друштву, не чуди што ни
они томе не одолевају. Такво „стандардисање” намењено српском језику имао сам при-
лике уочити у појединим емисијама ТВБ92, нпр. када се у оквиру лексике тамошњи лек-
тори опредељују за турцизам а не домаћу реч (исп. ћошак м. угао), или у оквиру творбе
речи код глагола‑интернационализама опредељујући се за суфикс -иса, грчког порекла,
а не -ира, немачко‑латинског (исп. фигурише м. фигурира) (в. РСЈ) и др.
11 Тако је у једној ТВ емисији (РТС 1, 6. VI 2012) глумац Р. Шербеџија, рођен у српској
личкој породици (Кореница, Р. Хрватска), своје сопствено осећање да је хрватски глу-
мац узрочно‑последички директно везао за чињеницу да је његов говорни израз ије-
кавица (уз успутно признање да није довољно добар у екавици). Неупућени би, идући
за Шербеџијом, из овога могли закључити како је ијекавски изговор типична хрватска
особина, а екавски српска.
190
језика (нпр. Рашка, Ц. Гора, Босна и Херцеговина, Хрватска), или

се, можда, она тамо само још увек боље држи.12 На то указује мој
летимичан увид у материјал с различитих тамошњих сајтова (нпр.
čitavo pola stoljeća, posljednje pola vijeka, nepuno pola stoljeća, proteklo pola
stoljeća, naredno pola vijeka), али је чињеница, међутим, да и у овим
областима прилично снажно и паралелно учествују конструкције с
генитивом множине.13 Овиме се отвара низ питања на које је тешко
одговорити без шире и дубље анализе. Намеће се, тако, питање да
ли би овде тек врло оквирно назначена територијална заступљеност
ових типова слагања сугерисала да југозападније и западније об-
ласти и даље боље чувају вуковски језик. На другој страни, чак и ако
се дође до таквог закључка, поред свег уважавања давно омеђене
дијалекатске основе српског књижевног језика, иновације из дру-
гих области не могу по аутоматизму бити оцењиване као „некњи-
жевне” и одбациване. Не треба, ипак, губити из вида ни чињеницу
да је за сваки књижевни језик у којем се брине о стабилности норме
увек боље да она пре буде „конзервативна” него „револуционарна”.
*
Од постанка савременог српског књижевног језика стандарди-
зацијско језичко клатно кретало се према различитим културним
срединама и њиховим представницима, који су узимани за узор
књижевнојезичке речи и тако стицали неку врсту права на обдела-
вање књижевног језика, односно посредног учествовања у тој врсти
посла. Тај лук се кретао од ставова да у овом имају најважнију уло-
гу стручњаци језикословци (нпр. код В. Караџића, С. Новаковића),
преко ставова о „добрим писцима” и књижевницима као главном
узору (Ј. Скерлић, М. Стевановић), до препознавања метрополе
и њене медијске снаге („jezik štampe, radija i televizije”, Ivić 1997:
157), као главних носилаца савремених процеса језичке стан-
дардизације. Додуше, и на примеру градских средина указивано
је на присуство полуписменог становништва („bez dovoljno školskog
obrazovanja”), које се служи језичким супстандардом (Исто: 40). Где
се у овом вредносном корпусу налази већина наших данашњих но-
винара и медијских посленика, чији се утицај на савремену језичку
норму узима као особито важан, посебно је питање, у које нисам
спреман улазити. Ипак, неки од овде поменутих осврта на језик са-
времених медија, рачунајући и поједине резултате мојих скромних
12 Уочљиво је, нпр., да је она присутна и у текстовима П. Ђорђића, М. Будимира (БиХ),

Б. Пекића, М. Стевановића, Д. Баранина (Ц. Гора), М. Московљевића, А. Јевтића, М.
Ибровца (зап. Србија), код писаца рођених у западним областима, или онима које им
гравитирају (в. I).
13 Занимљиво је, на другој страни, да овај материјал оставља и утисак већег шаренила си-
нонимних конструкција, те се поред примера типа „следећих пола века” могу забележи-
ти и: „следећег пола века”, „следећа пола века” и др.
191
истраживања (Радић 2003: 129–145), ту оцену прилично умањују.14

Разумљиво је, онда, што је у србистици било и оспоравања улоге
новинарског дискурса у профилисању и неговању књижевног језика
(М. Стевановић), као што је разумљиво и да се у оваквим условима
ни стандардолозима ни лекторима није увек лако снаћи.
Вукомановић 1979: С. Вукомановић, Име језика и варијантске поларизације, у:
Српскохрватски језик – актуелна питања, Београд: Издавачка радна
организација „Рад”, 56–62.
Ivić 19972: M. Ivić, O Vukovom i vukovskom jeziku, Beograd: Biblioteka XX vek.
Клајн 20115: И. Клајн, О склопу реченице, у: П. Ивић, И. Клајн, М. Пешикан и
Б. Брборић, Српски језички приручник, Београд: Службени гласник –
Београдска књига, 139–164.
Ковачевић 2011: М. Ковачевић, Граматичка питања српскога језика, Београд:
Јасен.
Пешикан 1979: М. Пешикан (Приложена дискусија), у: Српскохрватски језик –
Актуелна питања, Београд: Издавачка радна организација „Рад”, 87–91.
Пипер / Клајн 2014: П. Пипер, И. Клајн, Нормативна граматика српског језика,
(Друго, измењено и допуњено издање), Нови Сад: Матица српска.
Радић 2003: П. Радић, О два аспекта балканизације српског књижевног језика,
Јужнословенски филолог, LIX, Београд, 105–152 (посебно 129–145).
РСЈ: Речник српскога језика (Измењено и поправљено издање), Нови Сад: Матица
српска, 2011.
Скерлић 1964: Ј. Скерлић, Писци и књиге, II, Београд: Просвета (репринт из 1907).
Извори
Будимир 1940: М. Будимир, О Илијади и њеном песнику, Београд: Коларчев народ-
ни универзитет.
Ђорђић 1944: П. Ђорђић, Порекло српске азбуке, Просветни гласник, 1, Београд,
26–32.
Јевтић 2011: А. Јевтић, Од Косова до Јадовна (Путни записи) <https://svetosavlje.
org/od-kosova-do-jadovna-putni-zapisi/14/> (преузето 12. XI 2017).
Кос 1960: М. Кос, Историја Словенаца од досељења до петнаестог века, Београд:
Просвета.
Миљеновић 2015: М. Миљеновић, Осигуран посао за пола века <https://www.
dnevnik.rs/ekonomija/osiguran-posao-za-pola-veka> (преузето 12. XI 2017).
14 Готово се као општа чињеница може прихватити да су српски језик и граматика у низу
последњих деценија скрајнути у образовном систему Србије, те да је већина наших
образованих људи и интелектуалаца, не рачунајући оне са србистичким усмерењима,
своје језичко и граматичко образовање формално окончала с вишим разредима основне
школе. Томе у великој мери кумује оронулост српске националне и културне полити-
ке, али и поједине заблуде, као она о нужности јединства језика и књижевности, која
у нас захвата широк организациони опсег од средњошколских програма за предмет
Српски језик и књижевност до Одељења за језик и књижевност Српске академије наука и
уметности.
192
Московљевић 1938: М. С. Московљевић, Једна чешка књига о нашем књижевном

језику, Наш језик, VI/5–6, Београд, 163–165.
Пекић 1990: Б. Пекић, Противници демократије, Ко је и зашто против демокра-
тије <http://www.borislavpekic.com/2013_01_01_ archive.html> (преузето
12. XI 2017).
Pekić 1993: B. Pekić, Ko je i zašto protiv demokratije <http://www.borislavpekic.
com/2011/03/ko-je-i-zasto-protiv-demokratije.html> (преузето 12. XI 2017).
Петровић 2011: Ј. Петровић, Топли извори чекају нове идеје <http://www.politika.
rs/rubrike/Ekonomija/Topli-izvori-cekaju-nove-ideje.lt.html> (преузето 12.
XI 2017).
Cerović: Lj. Cerović, Srbi u Slovačkoj <https://www.rastko.rs/antropologija/ljcerovic_
srbi_slv.html#_Toc412640852> (преузето 12. XI 2017).
Шкорић 2009: Р. Шкорић, Подизање нивоа мора је превара <http://www.politika.rs/
scc/clanak/81981/Podizanje-nivoa-mora-je-prevara> (преузето 12. XI 2017).
Prvoslav Radić
ON THE GRAMMATICAL CONGRUENCE
IN THE SERB LANGUAGE
Normative approach
Summary
Numerous issues associated with grammatical congruence in the modern Serb lan-
guage arise nowadays before researchers in various contexts – normative, dialecto-
logical, in the context of Balkan Studies, etc. For the purpose of this study, a simple
detail from this area of grammar and its normative status in the Serb language will
be discussed. The paper namely deals with the use of adjectives such as sledeće [next]
/ čitavo [entire] / poslednje [last] in conjunction with phrases such as pola veka [half a
century] / pola godine [half a year] / pola milenija [half a millennium], etc. In literary
language, it is possible to distinguish two types of matches between the first (‘sledeće’)
and the second constituent (‘pola...’). The first constituent may appear in: a) singular
accusative (e.g. sl e d e ć e pola veka); b) plural genitive (sl e d e ć i h pola veka). This incon-
sistent approach, which has, in all likelihood, been present in practice for quite a long
time, is also reflected in different attitudes of Serb specialists in normative grammar
regarding this issue. The paper analyzes the use of these types of matches in literary
texts and the various attitudes of specialists in normative grammar.
Keywords: Serb language, congruence, normative grammar, ‘sledeće pola veka’ /
‘sledećih pola veka’
193
811.163.41'374
811.163.41'322.2
Рајна М. Драгићевић1
КА СТРУКТУРИ КОРПУСА ЗА НОВИ

ВИШЕТОМНИК САВРЕМЕНОГ
СРПСКОГ ЈЕЗИКА МАТИЦЕ СРПСКЕ2
У раду се полази од чињенице да је један од најважнијих

задатака у изради новог речника савременог српског књиже-
вног језика састављање одговарајућег корпуса и његово ба-
лансирање, које ће произвести што објективнију и богатију
слику лексике савременог српског књижевног језика у ре-
чнику. Иако ће у корпусу бити заступљени текстови којима
се репрезентује научни, административни, разговорни стил
и бројни њихови подстилови, показало се да се као главно пи-
тање намеће да ли у корпусу треба да преовладава лексика
језика савремене књижевности или лексика савремених ме-
дија (пре свега штампе, али и телевизије и интернета). Да би
се дао правилан одговор на ово питање, било је важно утвр-
дити место језика књижевности и у књижевном језику, а тај
однос је прецизно описао М. Ковачевић.
Кључне речи: корпус српског језика, језик књижевности,
језик медија, функционални стилови, лексикографија, ре-
чници српског језика, српски језик.
Матица српска започиње израду вишетомног речника савре-

меног српског језика. Пошто је лексика прве половине ХХ века об-
рађена у Речнику српскохрватскога књижевног језика Матице срп-
ске, у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика САНУ,
па и у Рјечнику хрватскога или српскога језика ЈАЗУ, одлучено је да
се у новом Матичином речнику обради лексика савременог српског
језика друге половине ХХ и првих деценија ХХI века. У новом ре-
чнику биће обрађено између 120.000 и 150.000 лексема.
Прва фаза у изради овог речника представља формирање кор-
пуса. По угледу на израду шестотомног Речника МС, и за нови ре-
чник се планира листа од око седамсто извора и она се тренутно из-
рађује. Та листа ће садржати најзначајнија дела савремене српске
књижевности, преводну књижевност, листу најважнијих дневних
1 rajna.dragicevic@fil.bg.ac.rs
2 Рад је настао као резултат пројекта 178006 Српски језик и његови ресурси: опис, тео-
рија и примена, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Републике Србије.
195
новина и часописа, школске уџбенике и лектиру, научнопопуларну

литературу, административноправна документа и др.
Када листа извора буде састављена, формираће се електронски
корпус за израду речника. Једно од најосетљивијих питања јесте
како избалансирати корпус тако да он буде репрезентативна слика
савременог српског језика. Репрезентативност корпуса подразуме-
ва добру избалансираност у вези са обимом, географским и вре-
менским чиниоцима, функционалним стиловима итд. Покушај да
се одговори на то питање, посебно када је у питању заступљеност и
пропорција функционалних стилова, јесте тема овог рада.
Питање репрезентативности корпуса спада у фундаментална
питања корпусне лингвистике. У свим приручницима или радови-
ма о општим питањима формирања корпуса полази се од овог иза-
зова (исп., на пример, Бибер и др. 2011; Халидеј и др. 2011). И међу
српским корпусним лингвистима препознат је овај проблем, па је
Милош Утвић, доцент на Катедри за библиотекарство и информа-
тику Филолошког факултета Универзитета у Београду, посветио
докторат тој теми и назвао га Изградња референтног корпуса савре-
меног српског језика (2013).
Важно је нагласити да покушај да се одговори на ово питање
не спада у круг лексикографских и, шире, лингвистичких пробле-
ма који се везују за почетак XXI века. Одувек су стручњаци раз-
мишљали о структури своје картотеке, која се састојала од кар-
тица са речима намењених лексикографској обради, баш као што
се данас размишља о структури електронског корпуса. Тако је, на
пример, М. Пешикан (1970: 137) још пре пола века писао о разли-
читим компромисима које лексикограф мора да уважава у фор-
мирању корпуса:
„Лексичка грађа коју би из овог или оног разлога било вредно показа-
ти стручној јавности далеко надмашује обим речника на који је спре-
ман и најамбициознији издавач. Нужан је, дакле, одабир; а то је један
од најнеугоднијих поступака у лексикографском раду. И ишло би то
некако ако би лексикограф имао да прави ужи избор из шире грађе
која је већ објављена, доступна бар стручном читаоцу. Али за наше
лексикографе оставити нешто изван обраде значи осудити га да ни-
кад и не дође до читалаца, значи умртвити, у крајњој линији затрти
једну језичку јединицу или један лингвистички податак.”
Размишљајући о различитим аспектима репрезентативности,
В. Тјуберт и А. Чермакова (2011: 117) закључују да би идеално изба-
лансиран корпус био онај који би се састојао од буквално свих тек-
стова из универзума текстова одређеног језика јер би само тако са-
стављен корпус репрезентативно осликавао језик једне језичке
заједнице. Међутим, у том случају изгубило би се узорковање
и корпус би садржавао целокупан дискурс. На крају закључују
да нема много смисла говорити о репрезентативности јер је
196
Ка структури корпуса за нови вишетомник савременог српског језика Матице српске
репрезентативан корпус недостижан. И М. Утвић (2013) наводи

бројна размишљања истраживача о немогућности стварања репре-
зентативног корпуса. Тако, на пример, „Ригер истиче да се репре-
зентативност корпуса као узорка може постићи тек када будемо
знали толико о универзуму из ког узорак долази да нам формирање
тог узорка више неће бити потребно” (Утвић 2013: 23).
Пошто је немогуће или скоро немогуће саставити идеално из-
балансиран корпус, треба тежити мање захтевном задатку, а то је,
према Баунгартену, стварање егземпларног корпуса, чија се репре-
зентативност не може доказати, али се може утврдити на основу
мање формалних аргумената, као што је консензус стручњака (исп.
Утвић 2013: 23).
Закључујемо да, пошто не постоји упутство за формирање
адекватно избалансираног корпуса, не преостаје нам ништа дру-
го него да за потребе новог вишетомника формирамо егземпларни
корпус, у чијем ћемо се прецизирању угледати на већ постојеће кор-
пусе значајних светских речника.
Наша основна дилема заснива се на кључном питању – с којим
циљем приступамо формирању речника. Да ли желимо да сачини-
мо речник који приказује оно што савремени српски језик у доме-
ну лексике данас јесте или желимо да наш речник има нормативну
димензију и да садржи лексику коју препоручујемо? Да ли улога
будућег речника треба да буде дескриптивна или прескриптивна?
Лексичко нормирање је захтеван задатак,3 ка чијем остварењу тре-
ба тежити, али га није лако постићи, нарочито на лексичком фонду
већем од 100.000 речи (а толико ће имати наш вишетомник). Треба
имати у виду и чињеницу да препорука о умесној употреби неке
лексеме зависи од бројних језичких и ванјезичких фактора. Ипак,
речници савременог језика убрајају се у нормативне приручнике,
па се од њих очекују одговори на бројна питања о употреби лек-
сема. Поставили смо циљ да наш речник треба да попише лекси-
ку којом ће се што меродавније представити лексика савременог
српског књижевног језика свих жанрова, а да ће се нормативност
постићи увођењем одређених напомена о употреби лексеме унутар
речничког чланка, и то само тамо где је препорука несумњива.
Иако, бар за сада, наш одговор у вези са главним задатком бу-
дућег речника није довољно прецизан, важно је уобличити га и због
тога што од њега зависи одговор на питање о природи корпуса. Ако
се тежи формирању нормативног речника, онда би у корпусу тре-
бало да претеже језик узорних писаца, а ако је циљ да се представи
динамизам лексичког система, очекивано би било да у корпусу тре-
ба да предњаче публицистички текстови.
3 О проблемима у вези са лексичким нормирањем исп. нпр. Пешикан (1970), Брозовић

(1982), Стевановић (1984), Ристић (1995–1996).
197
Приликом састављања егземпларног корпуса треба имати у

виду структуру електронских корпуса других језика који су већ
састављени у различитим европским земљама.
Ево како је структуриран корпус за чувени Оксфордски речник
енглеског језика (ОР): вести 29%; блогови 9%; уметност 7%; наука
5%; друштво 5%; слободно време 5%; бизнис 4%; спорт 4%; рачу-
нарство 3%; медицина 3%; фикција 3%; хуманистика 2%; права 2%;
религија 2%; војска 1%; пољопривреда 0,5%; животна средина 0,4%;
саобраћај 0,4%; игре 0,2%; паранормалне појаве 0,2%, остало 9%.
М. Утвић (2013) наводи податке за Британски национални кор-
пус, затим за хрватски, словеначки, словачки итд.
Британски национални корпус: фикција 21,91%; светска поли-
тика 18,39%; друштвене науке 14,80%; слободно време 11,13%; при-
мењене науке 8,21%; уметност 8,08%; трговина и финансије 7,93%;
природне науке 4,18%; вера 3,40%; некласификовано 1,93%.
Хрватски национални корпус: информативни текстови 74%
[новине 37% (дневне 22%, недељне 9%, полумесечне 6%); часописи
16% (недељници 9%, месечници 4%, дво/тромесечници 3%); књиге,
брошуре, писма 21% (публицистика 4%, популарни текстови 3,5%,
кореспонденција 0,5%; наука и уметност 13%)]; фикција 23% [ро-
мани 13%; приповетке, новеле, цртице 5%; огледи 4%; дневници,
(ауто)биографије 1%]; мешани текстови 3%.
Фида Плус – Корпус словеначког језика: новине 65,26%; часопи-
си 23,26%; књиге 8,74%, интернет 1,24%, остало 1,50%.
Словачки национални корпус: новински текстови 77,8%, фик-
ција 9,8%, стручни текстови 11%, остали текстови 1,4%.
СрпКор (2013), корпус српског језика који се израђује на
Математичком факултету под руководством проф. др Д. Витаса,
има овакву структуру: новинарски стил 66,37%; административни
18,88%; књижевноуметнички 7,12%; научни и научно-популарни
3,87%; остало 3,76% (Утвић 2014: 246).
Из структуре свих наведених корпуса јасно је да преовлађује
лексика из новинарског функционалног стила. Поставља се питање
због чега је то тако. Да ли разлоге треба тражити у чињеници што
су састављачима електронског корпуса најприступачнији текстови
из новинарског стила или је у питању свесна намера? Зар језик књи-
жевности не репрезентује боље од новинарског оно што јесте сав-
ремени књижевни језик данас? Какав је однос језика књижевности
и књижевног језика, на једној страни, и новинарског језика према
књижевном језику, на другој страни?
Одговоре на питања односа језика књижевности и књижевног
језика даје М. Ковачевић (2017). Он полази од два супротстављена
становишта – по једном, књижевни језик и језик књижевности за-
право су синоними јер значе исто, по другом, језик књижевности
у ствари и не припада књижевном у статусу стандардног језика.
198
Између тих супротстављених становишта налази се већи број „по-

миритељских” теорија; међу њима највише присталица без сумње
има она по којој језик књижевности представља само једну од сфера
употребе књижевног језика – његов посебан, књижевноумјетнички,
функционални стил” (Ковачевић 2017: 45). Аутор наглашава да је
све до почетка седме деценије ХХ века језик књижевности сматран
узорним књижевним језиком. У првој половини седме деценије ХХ
века, Милка Ивић је објавила два чланка у којима доводи у питање
престижност језика књижевности, па чак и оправданост термина
„књижевни језик”. Залаже се за термин стандардни језик или језик
културе, желећи да нагласи да то није само језик књижевности већ
је у питању разгранати идиом, који задовољава различите култур-
не потребе својих говорника. Од тада до данас у српској науци се
језик књижевности и књижевни језик не изједначавају, иако „нијед-
ном функционалном стилу у србистици и/или сербокроатистици
није посвећено толико пажње колико књижевноумјетничком сти-
лу” (Ковачевић 2017: 55). Као једно од објашњења због чега језик
књижевности има специјалан статус унутар књижевног језика, М.
Ковачевић наводи његову способност пререгистрације, под којом се,
према Каретру и Нешу, подразумева могућност преузимања било
којег регистра [= функционалног стила] у књижевноуметничком
тексту, иако се приликом генерисања језика других стилова, књи-
жевноуметнички стил богати или мења, а језик других стилова се
у некој мери трансформише, поприма нове карактеристике, нови
семантички и стилски потенцијал. „Зар је онда чудо”, пита се М.
Ковачевић (2017: 59), „да је од најстаријих времена језик књижев-
ности супротстављен осталим типовима језика, и што је између
функционалних стилова књижевноумјетнички, као по много чему
уникатан, „искакао” из функционалностилских класификационих
критеријума?”4 Из Ковачевићевог истицања пререгистрације јези-
ка књижевности наслућујемо да његов одговор на питање које по-
ставља у поднаслову Језик књижевности – функционални стил или
„надстил” гласи да је језик књижевности, ипак, надстил.
Он истиче „да је српски књижевни језик (под којим се подразу-
мијевају и сва његова политичка преименовања) заправо прије све-
га кодификовани језик лијепе књижевности” (Ковачевић 2017: 63)
и да „темељну потврду књижевном језику даје језик књижевности”.
Из овог става рекло би се, дакле, да речник савременог српског
књижевног језика треба да буде, пре свега, речник лексике књижев-
них дела.
Другачије о томе мисли М. Ивић. „Што се тиче језичке да-
нашњице”, наглашава М. Ивић (1979: 150–151), „она мора бити пред-
стављена оним што је најмање специфично, а највише просечно,
4 Није нам сасвим јасно зар и новинарски функционални стил (са свим својим подсти-
ловима) нема способност пререгистрације. Чак и разговорни стил има ове могућности,
бар у некој мери.
199
стандардно. Зато се овде не смемо ослонити искључиво на језик

књижевника, јер он не може (и не сме) илустровати безбојност про-
сека. Књижевници су језички новатори по вокацији [...] Просечност
језичке свакидашњице биће најприкладније илустрована, у ствари,
оним што је најмасовније усвојено као инструмент комуникације:
језик штампе, радија, телевизије, филма [...] То ни у колико не значи
да ће се баш тај језик препоручивати као узор, нити да све његове
особености треба безусловно прихватити као норму будуће пре-
скриптивне граматике. Он овде има да служи само као најпогоднија,
основна база за опис оног стања које најтипичније презентује са-
дашњи развојни тренутак наше изражајне културе” (Ивић 1997: 151).
Да ли у речнику савременог српског језика треба да превагне
језик лепе књижевности као „темељна потврда књижевног језика”
или језик медија, који „најтипичније презентује садашњи развојни
тренутак наше културе”?
Како су на ово питање одговорили лексикографи који су израђи-
вали шестотомни РМС, који нам у некој мери служи као узор, али,
више од тога, као оријентир? За тај речник ексцерпирано је око 700
извора. Од тога, 448 извора спада у књижевна дела (46 превода и 402
дела српских и хрватских писаца), уџбеници: 31; приручници: 21;
стручна литература: 23; речници, енциклопедије, лексикони: 28;
часописи, магазини, ревије: 30; новине: 11; каталози: 1.5
Број извора не говори превише о броју ексцерпираних речи из
њих, али нам омогућава да стекнемо бар уопштену слику о неким
односима у корпусу. Јасно је да лексика књижевноуметничког сти-
ла доминира у шестотомнику. Пошто је једнотомни Речник МС на-
стао скраћивањем шестотомног, могло би се закључити да је и јед-
нотомни речник заснован на лексици језика књижевности.
Каква је то лексика? Ево шта о томе каже М. Ивић (1997: 150) у
наставку овде већ изнесеног размишљања да су књижевници језич-
ки новатори по вокацији:
„За књижевнике, уосталом, није никаква тајна да и сама тематика о
којој се саопштава по себи намеће одређени језички избор. Штавише,
они намерно, да би нам што верније дочарали животну стварност у
својим делима, уплићу у своје дијалоге и градски супстандард и дија-
лекат. Њима је савршено позната истина да поетско ткиво стихова
допушта друкчији поступак с језиком него прозни текст [...] Ако ре-
цимо Момчило Настасијевић употребом архаичних језичких облика
домеће драж старинске патине својој поезији, ако привлачност Васка
Попе дугује много успелом присуству изразито фолклорних језичких
елемената, зар ћемо само због тога указивати на архаичне облике
и фолклорне елементе као на оно што најнепосредније представља
стандардни језик нашега времена?”
5 Изворе за РМС је тематски класификовала Катарина Сунајко, лексикограф Матице срп��

-
ске. Преузела их је из првог тома РМС, стр. 15–31.
200
Истичући разлику између језика књижевности и језика нови-

нарства, М. Младенов (1980: 15) каже:
„Песник (књижевник, уметник речи) својим језиком ствара уметни-
чки свет, а новинар приказује, описује конкретни свет у конкретном
тренутку. Дакле, песнички стил ’се не односи ни на какву стварност
изван себе, него сам себи ствара своју стварност, а због тога често
одступа од обичнога језика, али у границама могућега’, како пише
С. Бабић. Другим речима, у овој чињеници се крије узрок различите
употребе језика у књижевности и новинарству.”
Лексика књижевног дела је иновативна, маштовита, необична,
али највећи проценат лексике књижевног дела, упркос свему, мора
садржати лексику општег лексичког фонда. Лексика у дневним но-
винама и часописима је динамична, богата називима за најновије
појмове, али и она, у свом највећем делу, мора садржати лексику
општег лексичког фонда. Да бисмо стекли најопштији увид у ба-
зичну лексику ова два функционална стила, упоредићемо листу
најфреквентнијих именица у СрпКору које спадају у књижевно-
уметнички стил према најфреквентнијим именицама новинарског
стила. Најфреквентније именице из књижевних дела: рука, време,
дан, човек, кућа, глава, година, ствар, жена, очи. Најфреквентније
именице у језику новина и часописа су следеће: година, Србија,
Београд, дан, председник, земља, време, држава, место, реч.6 Шта нам
говоре ови спискови?
Од десет најфреквентнијих именица у језику књижевности чак
три означавају делове тела – рука, глава и очи. У тај најужи антро-
поцентрички лексички круг спадају још и човек и жена, а донекле и
кућа. Преостају именице темпоралног значења – време, дан, година
и именица ствар, која спада у лексику најширег значења, тзв. под-
спецификовану лексику, о којој, баш на примеру те именице, пишу
Е. Фекете (2002) и, касније, М. Ивић (2005). Овај списак нам даје ос-
нову за претпоставку да лексика језика књижевности, ако се изуз-
ме слој маркираних речи, спада у базични слој основног лексичког
фонда. Од лексема са овог списка нема фундаменталније лексике
– то је лексика за човека, његово тело, његово непосредно окружење
и оријентацију у времену. Најфреквентнија лексика језика медија
спада у ону којом се догађаји распоређују у простору и времену:
Србија, Београд, земља, држава, место и година, дан, време. Није не-
очекивано за језик медија ни то што су преостале две речи – пред-
седник и реч. Рекло би се да је у фокусу језика књижевности – човек,
док је у фокусу језика медија – догађај. Затим се, у оба регистра,
човек и догађај смештају у неко временско-просторно окружење.
6 Листа најфреквентнијих именица у СрпКору у целини подсећа на листу најфреквент��-

нијих именица у новинарском стилу, што не чуди, ако се узме у обзир да највећи део
СрпКора сачињава лексика новинарског стила. Ево и те листе: година, Србија, дан,
Београд, време, земља, председник, држава, место, реч.
201
Како ове податке читати у светлу састављања корпуса за нови

речник савременог српског језика? Пошто ће у нови речник свакако
ући и велики део лексике која је већ обрађена у описним речни-
цима српског језика, посебно у једнотомном речнику МС (РСЈ), то
значи да је базична лексика језика књижевности већ обрађена у до-
садашњим речницима, јер је то, као што смо видели, лексика о чо-
веку, као и други лексички слојеви који спадају у основни лексички
фонд. Наравно, нови извори донеће и мноштво нове, маркиране лек-
сике, али она (будући да је често оказионална) има споредан статус
у речнику чији је циљ да опише репрезентативну лексику књиже-
вног језика као језика целокупне културе и свих стилова српског
језика. Лексика медија је намењена масама, тиче се догађаја који
одређују живот становништва и, као таква, брзо се усваја и спонта-
но се шири.
Сумирајмо све што је речено и донесимо закључак. Један од
најважнијих задатака у изради новог речника савременог срп-
ског књижевног језика јесте састављање одговарајућег корпуса и
његово балансирање, које ће произвести што објективнију и бога-
тију слику лексике савременог српског језика у речнику. Иако ће
у корпусу бити заступљени текстови којима се репрезентује науч-
ни, административни, разговорни стил и бројни њихови подстило-
ви, показало се да се као главно питање намеће да ли ће у корпусу
преовладавати лексика језика савремене књижевности или лексика
савремених медија (пре свега штампе, али и телевизије и интер-
нета). Васпитавани смо на уверењу да је српски књижевни језик у
ствари језик књижевности и да описати књижевни језик значи оп-
исати језик књижевности. Еволуцију тог схватања представио је М.
Ковачевић и ми смо је у најкраћим цртама пренели у овом раду.
Показали смо и да су досадашњи описни речници српског језика
засновани, у највећој мери, на језику књижевних дела. Та чињени-
ца је омогућила да речнике схватимо као нормативне приручнике
и да у њима обрађену лексику разумемо као лексику која се пре-
поручује за употребу, јер је она потврђена у језику добрих писа-
ца, чији језик треба да буде узор ширим масама. Уверили смо се у
овом раду и у то да најфреквентнија лексика у језику књижевних
дела јесте најбазичнија лексика српског језика, која је већ обрађена
у нашим описним речницима. Лексика која још увек није обрађе-
на углавном спада у маркирану, често оказионалну, а то значи и
периферну. Пошто нам је циљ да се у изради речника савременог
српског језика угледамо на модерне светске речнике, анализирали
смо структуру корпуса за израду неких од тих речника и запазили
да се савремени речници базирају, пре свега, на лексици из јези-
ка медија. Представили смо у раду и уверење М. Ивић, први пут
изнесено још пре пола века, а поновљено деведесетих година ХХ
века, да опис савременог језика треба да буде заснован пре свега
на опису медија, јер је то језик којим се служе масе говорника, па
202
зато представља реалну слику стварног језика. Изнели смо и ми-

шљења неких аутора да се језиком медија представља стварни жи-
вот за разлику од језика књижевности, којим се ствара фиктивна
реалност. Најфреквентнија лексика језика медија показала је да је
то лексика којом се описују и одређују догађаји. Представити ову
лексику значило би показати је у свом њеном динамизму.
Када се цела ова слика има у виду, закључујемо да ће се, бар
у некој мери, предност у корпусу дати језику медија, иако се, на-
равно, неће запостављати ни језик књижевности. Тиме ћемо по-
стићи да у првој фази израде речника савременог српског језика
први пут опишемо лексику српског језика друге половине ХХ века,
а нарочито прве две деценије XXI века. Тек када задовољимо ту
дескриптивну улогу речника, моћи ћемо да поставимо услове за
прескриптивни приступ.7 Можда ћемо моћи да обе ове функције
објединимо у једном акту израде речника, али без детаљног и ре-
алног описа нема норме, а без широког описа лексике медија нема
реалне слике српске лексике данас. Оно по чему ће се корпус за из-
раду речника српског језика разликовати од страних корпуса које
смо описали у овом раду биће у чињеници да разлика у процентима
обрађених речи из ова два регистра неће бити тако упадљива. На
првом месту биће језик медија, а на другом језик књижевности, али
ће и један други стил бити богато заступљени.
Бибер и др. 2011: Douglas Biber, Susan Conrad & Randi Reppen, Corpus Linguistics,
Investigating Language Structure and Use, Lexington: Cambridge University
Press.
Брозовић 1982: Dalibor Brozović, „O sadržaju pojma norma u leksikologiji i
leksikografiji”, Лексикографија и лексикологија, Београд – Нови Сад: САНУ,
Институт за српскохрватски језик, Институт за јужнословенске језике
Филозофског факултета, матица српска. Филолошки факултет, 15–20.
Ивић 1997: Милка Ивић, „Проблем норме у књижевном језик”, у: О Вуковом и ву-
ковском језику, Београд: ХХ век, 145–158.
Ивић 2005: Милка Ивић, „Значењска подспецификованост лексеме ствар”, у: О
речима, Београд: ХХ век, 73–83.
Ковачевић 2017: Милош Ковачевић, „Српски књижевни језик и језик књижев-
ности”, у: Српски језик под лупом науке, Београд: Завод за уџбенике, 45–71.
Младенов 1980: Марин Младенов, Новинарска стилистика, Београд: Научна
књига.
ОР: Структура корпуса Оксфордског речника: https://en.oxforddictionaries.com/
explore/corpus-composition-and-structure, сајту приступљено 25. 02. 2018.
Пешикан 1970: Митар Пешикан, Наш књижевни језик на сто година послије Вука,
Београд: Библиотека Друштва за српскохрватски језик и књижевност СРС.
7 Речник савременог српског језика имаће дескриптивну, прескриптивну, али и комуни-

кативну, металексичку, лексикографску, образовну и социолингвистичку улогу, што по-
браја и прецизно објашњава Т. Прћић (2018: 54–55). Ниједна од њих неће бити остварена
ако се речник превасходно заснива на језику фиктивних светова писаца.
203
Прћић 2018: Tvrtko Prćić, Ka savremenim srpskim rečnicima, Novi Sad: Filozofski
fakultet.
Ристић 1995–1996: Стана Ристић, „Нормативност и лексичко нормирање у де-
скриптивној лексикографији”, Наш језик, ХХХ/1–5, 67–75.
РМС 1 1967: Извори и скраћенице извора, Речник српскохрватскога књижевног
језика, први том, Нови Сад: Матица српска, 15–31.
РСЈ: Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска, 2007.
СрпКор 2013: Корпус савременог српског језика (СрпКор), верзија СрпКор
2013, Група за језичке технологије Универзитета у Београду, 2013.
http://www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus.
Стевановић 1984: Михаило Стевановић, „Од потребе до могућности нормирања
речника савременог књижевног језика”, Лексикографија и лексикологија,
Нови Сад – Београд: Матица српска, Институт за српскохрватски језик,
175–180.
Тјуберт и Чермакова 2011: Wolfgang Teubert and Anna Čermáková, „Language and
corpus linguistics”, in: M. A. K. Halliday, Wolfgang Teubert, Colin Yallop,
Anna Čermáková, Lexicology and Corpus Linguistics, London – New York:
Continuum, 73–113.
Утвић 2013: Милош Утвић, Изградња референтног корпуса савременог српског јези-
ка, необјављена докторска дисертација одбрањена на Филолошком фа-
култету Универзитета у Београду, ментор: проф. др Цветана Крстев, 2013.
Утвић 2014: Милош Утвић, „Листе учестаности корпуса савременог српског јези-
ка”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 43/3, 241–262.
Фекете 2002: Егон Фекете, „Да ли је љубав ствар”, у: Драго Ћупић, Егон Фекете,
Богдан Терзић: Слово о језику, књига друга, Београд: Партенон, 65–67.
Халидеј и др. 2011: M. A. K. Halliday, Wolfgang Teubert, Colin Yallop, Anna
Čermáková, Lexicology and Corpus Linguistics. An Introduction, London – New
York: Continuum.
Rajna M. Dragićević
ON STRUCTURE OF THE CORPUS FOR MATICA SRPSKA’S
NEW MULTI VOLUME DICTIONARY OF CONTEMPORARY
SERBIAN LANGUAGE
Summary
The paper emphasizes the fact that one of the most important tasks in compiling a
new dictionary of contemporary Serbian language is creating an appropriate corpus and
its balancing, which will produce more objective and more realistic picture of the lexicon
of the contemporary Serbian language in the dictionary. Although the corpus will fea-
ture texts representing scientific, administrative, conversational style, and numerous
of their sub-strata, it turns out that the main question is whether the lexicon of contem-
porary literature or lexicon of contemporary media (primarily press, but also television
and the Internet) should prevail in the corpus. In order to give a correct answer to this
question, it was important to determine the significance of the language of literature
within the standard language, and this topic was precisely described by M. Kovačević.
Key words: corpus of Serbian language, language of literature, language of the me-
dia, functional styles, lexicography, Serbian dictionaries, Serbian language.
204
811.163.41'367.62
Универзитет у Грацу
Институт за славистику
ОГЛЕД О ДОСЛЕДНО КРИТЕРИЈАЛНОЈ

ПОДЕЛИ РЕЧИ НА ВРСТЕ
Подела речи на врсте у традиционалној лингвистици

заснована је на већем броју критеријума који се произвољ-
но примењују на различите лексичке класе. Резултат је не-
доследна подела са преклапањем међу класама и дефини-
цијама врста речи које се не могу јасно експлицирати. Рад
формулише три критеријума за одређење врста речи – један
морфолошки, један синтаксички и један семантички, и раз-
матра поделу речи на врсте која се добија његовом дослед-
ном применом.
Кључне речи: врсте речи, критеријуми, класификација.
1. Увод
Врсте речи спадају у најосновнии алат сваког лингвисте у мо-
деловању језичких структура. Уједно, оне су прво знање које ђаци у
школама добију о језику, први прозор у граматику и науку о језику.
У традиционалној лингвистици, па донекле и у савременој, барата
се поделом речи на врсте која је наслеђена још из времена Римљана,
односно још из приступа језику који нису имали ни амбиције да
буду научни. Стога не чуди да је подела речи на врсте често контра-
дикторна, да неке врсте и неке речи ученицима представљају вели-
ки проблем, и да никад потпуно не буду научене. Најзад, и да се ни
лингвистика не може одлучити о класификовању појединих речи.
Слушајући предавања из увода у општу лингвистику и Синтаксе
код Милоша Ковачевића, много пута сам се срео са његовим инси-
стирањем на томе да се свако истраживање, и сваки модел, засни-
вају на класификацији, и да класификација мора бити проведена
на јасно дефинисаним и доследно примењеним критеријумима,
иначе грађевина настаје на трулом темељу. У овом раду желим да
проведем један методолошки експеримент: да дефинишем једно-
ставне критеријуме за класификациију речи у три основна језичка
домена који се те класификације тичу: флективној морфологији (која
се дефинише на нивоу речи), синтакси (која речи узима као атом-
ске јединице) и семантици (јер све речи носе и неко значење). Циљ је
да се одреде критеријуми који ће бити довољно једноставни да их и
школска деца разумеју, и да се испита у којој мери се може провести
подела речи на врсте таква да се доследно држи тих критеријума, и
205
да не води њиховом разилажењу и генерисању превеликог броја кла-

са. Идеја иза овог поступка је сте да би доследно критеријално засно-
вана подела била не само бољи основ за научно бављење језиком, већ
и лакша за наставу и усвајање у процесу школовања.
2. Подела речи на врсте

Традиционална граматика учи да српски језик има десет вр-
ста речи. Именице, заменице, глаголи, придеви, бројеви, прилози,
предлози, везници, речце и узвици. Свака класификација, према
општој научној методологији, мора бити доследно заснована на
експлицитно дефинисаном скупу критеријума. Јако је тешко про-
наћи критеријум који би у исто време прецизно издвојио именице
и узвике. Или чак само који би био примењив и на једне и на дру-
ге. Јасно је да традиционална подела пати од нехомогености скупа
критеријума. У овом раду, покушаћу да дефинишем скуп крите-
ријума који би на сврсисходан начин поделио речи српског језика
на врсте, и да изложим врсте које нам тај скуп деривира.
Критеријуми за поделу речи на врсте се могу проналазити у
различитим доменима граматике (синтакси, морфологији, фоно-
логији), али и у семантици и прагматици. Два су главна основа за
евалуацију таквог скупа:
1. он је утолико бољи, уколико је број врста речи које даје мањи
(једноставност теорије, према Поперу (1959)), али и
2. уколико је шири емпиријски домен у ком се подела коју даје
показује адекватном.
У тежњи да оптимизујем однос два наведена мерила, предла-
жем следећи скуп критеријума поделе:
1. критеријум парадигме – речи које имају исти тип парадиг-
ме (нпр. деклинацију и број; деклинацију, род, број и компарацију;
конјугацију) треба да припадају истој врсти; овај је критеријум
примарно морфолошки.
2. критеријум функције – речи које се јављају са истим синтак-
сичким функцијама (конектор, квантификатор) или као управни
елементи истих синтаксичких функција (аргумената, модификато-
ра, предиката) треба да припадају истој врсти речи.
3. тип денотата – речи које типично носе исти семантички (ло-
гички) тип значења треба да припадају истој класи.
Како су у игри три критеријума, то њима добијамо и три класи-
фикације. Однос међу њима може бити тројак:
1. потпуно поклапање: сва три критеријума дају идентичне по-
деле; овакав исход је нереалан, али уколико би се остварио, укази-
вао би на изненађујућ ниво склада у језичкој структури.
206
Оглед о доследно критеријалној подели речи на врсте
2. непотпуно поклапање: три критеријума дају различите кла-

се, али не постоје две класе добијене двама различитим критерију-
мима такве да нису у односу скупа и подскупа (односно такве да
једна у односу на другу у оба смера имају не-празну разлику).
3. непоклапање: постоје класе добијене различитим критерију-

мима које не задовољавају ни услове непотпуног подударања.
Док исходи 1 и 2 омогућују једноставне класификације које за-

довољавају све критеријуме, исход 3 оставља избор између компли-
коване јединствене класификације и баратања трима независним
класификацијама.
1. 2. 3.
Очигледно је, на самом почетку, да две традиционалне врсте

речи, узвици и речце, не могу бити одређене овим критеријумима.
Први и трећи критеријум траже променљиве речи, односно речи
које имају референте, а речце и узвици нису ни једно ни друго.
207
Други критеријум је такође непримењив стога што речце не по-

везује никакав други критеријум осим тога да нису екстрасинтак-
сичке природе, а да их је ипак тешко сврстати у неку од осталих
класа, односно узвике то што представљају екстрасинтаксичку и
морфолошки неактивну класу критеријумима. Додавање нових
критеријума делимично би решило проблем, али би угрозило јед-
ноставност система. Решење би било делимично утолико што се
неке традиционалне речце према синтаксичкој функцији понашају
слично прилозима (чак) или квантификаторима (i), што би довело
до додатног компликовања саме поделе.
Идеално би било ако бисмо све речце распоредили по другим
класама речи, а утешна награда је макар експлицитно назвати ову
класу класом речи које дефинисани критеријуми не распоређују.
Узвике, као јединице које можда јесу речи у некој широј дефини-
цији, али сигурно нису синтаксичке ни морфолошке речи, а ни
семантички допринос им није везан за истиносну вредност иска-
за – најбоље је оставити изван класификације, као што изван кла-
сификације остају други изванграматички елементи језика попут
гестова, интонацијских контура или гласова попут ингресивног
денталног плозива за негацију. Покушај да традиционалне речце
расподелимо по другим класама остављамо за крај рада, када све
класе буду прецизно дефинисане.
Остатак рада бави се протресом сваке од преосталих осам тра-
диционалних врста речи у српском језику, њиховим дефинисањем
или укидањем, те припајањем појединих под-класа, или тек поје-
диначних речи, некој од ‘преживелих’ класа.
3. Именице
Именице су карактерисане следећим типом парадигме. Мењају
се само по падежу и броју, и флексијски не формирају облике ра-
зличитог рода или лица. Свака именица је обележена трећим ли-
цем, које представља одсуство обележја лица, и свака именица носи
своје обележје рода, које се не мења у синтаксичком контексту.
Ниједна друга традиционална врста нема фиксну вредност рода,
односно не припада само једној деклинацијској класи.
Синтаксички гледано, именице су прототипно директни управ-
ни чланови синтагми које носе улогу аргумената: субјекта, правог и
неправог објекта, допуне предлога. Чињеница је пак да и друге вр-
сте речи могу бити управни елементи аргумената. Нпр. глагол у из-
ричној клаузи, где се изрична клауза може јавити на месту било ког
аргумента, од субјекта, преко објекта до неправог објекта или допу-
не предлогу. Ипак, постоје аргументи да је оваква конфигурација
увек посредована апстрактном именицом која се инкорпорира у
глагол, а која је његов најдиректнији аргумент (твдрио је да је земља
равна = износио је тврдњу да је земља равна), односно именичком
208
заменицом када се клауза јавља у функцији субјекта (чудило га је

(то) што су сви отишли) – више аргумената за овај став нуде Кејн
(2008) и Арсенијевић (2009). Други изрази се такође могу јавити на
месту аргумента, рецимо предлошки (Захвали им се на посети) –
али они никада не могу носити функцију субјекта. Тако би најуже
одређење именица могло бити речи које могу бити управни члано-
ви синтагме у функцији субјекта.
Семантички, именице се дефинишу као речи које имају
најслободнију референцу: оне могу упућивати на индивидуе
(Марко, столица), догађаје (рат, сећање), особине (мртвило, занесе-
ност), степене (брзина), пропозиције (веровање, тврдња). Другим ре-
чима, именице семантички нису дефинисане. Два друга нивоа, син-
таксички и морфолошки, потпуно се подударају, али захваљујући
семантичкој неограничености, већ овде смо добили класификацију
непотпуног подударања.
4. Глаголи
Са аспекта парадигме, глаголи су једина врста речи која флек-
сијски реализује различите облике за различите вредности обе-
лежја лица.1 Дефинишуће им је и својство да имају различите ас-
пектуалне облике, те различите облике за времена и начине.
Синтаксички, глаголи слично именицама теже да буду управни
чланови свог директног окружења. Глаголи су чак и јачи од име-
ница у овом погледу, јер када се јаве у личном глаголском облику,
управни су чланови свих конституената којима припадају, све до
максималне јединице управљања – читаве клаузе. Ова тежња се
може препознати као дефинишућа синтаксичка особина глагола
као класе. Друго лице исте ове особине је да глаголи типично уп-
рављају предикатима. Глаголи се уједно могу препознати као речи
које узимају аргументе, али ову особину деле са именицама (пут
за Смедерево), придевима (жељан успеха), предлозима (са срећом), те
није од помоћи класификацији.
Семантички, глаголи упућују на једну специфичну класу ен-
титета које семантика назива догађајностима (догађајима у ширем
смислу термина, где обухвата стања, процесе и догађаје у ужем
смислу). То је класа ентитета чији опис неопходно укључује вре-
менски интервал који захватају – класа неопходно овремењених
ентитета. Из угла логике типова, глаголи денотирају скупове (ин-
транзитивни), скупове скупова (транзитивни) и скупове скупова
скупова (дитранзитивни глаголи). Другим речима, обједињује их
могућност узимања једног или више аргумената.
1 Традиционалне личне заменице такође имају облике за сва лица, али је тешко тврдити
да је заменица ти облик заменице он за друго лице. Ове две речи немају заједничку
основу, и стога их је исправније сматрати различитим лексемама које деле готово сва
обележја и сам семантички и граматички садржај осим лица.
209
5. Придеви
Морфолошки, придеви су речи које граде облике обележене
родом, бројем, падежом, степеном и видом. Ниједна реч која није
придев нема посебне облике за све вредности рода, посебне облике
за вредности степена, нити облике за категорију названу придев-
ски вид. Иако има придева који не граде облике за степен, те оних
који не граде облике за вид, формално морфолошки њима су ови
облици доступни, а препрека је само семантичка и прагматичка: у
облицима обележеним компаративом или суперлативом, односно
код једних придева одређеним а код других неодређеним видом,
они се не могу употребити, а понекад ни интерпретирати.
Придеви се примарно јављају у синтаксичким функцијама ат-
рибута и (копуларног!) предиката. Предикати могу бити и имени-
це, и предлошки изрази, а секундарни предикати само још предло-
шки изрази. Позиција атрибута доступна је предлошким изразима
(иако је тада атрибут неконгруентан – то га не чини мање атрибу-
том), а чак и именице се могу јавити у овој функцији – иако оне
тада теже пуној или делимичној композицији (у сложеницу или
полусложеницу). Позиција копуларног предиката такође прихва-
та и именице и предлошке изразе, па и још неке друге врсте речи.
Док преклапање са предлошким изразима не представља проблем
за дефинисање врста речи, јер предлошки изрази су синтагматске
природе, преклапање са именицама помера класификацију од пот-
пуног ка непотпуном поклапању – утолико што синтаксички кри-
теријум не успева да дефинише придеве и искључи све друге речи.
Мање фреквентна, али не мање карактеристична функција приде-
ва јесте секундарни предикат. У овој функцији могу се јавити још
предлошки изрази, али они не руше класификацију речи, будући
синтаксички сложени. Тако бисмо синтаксички придеве могли де-
финисати као све оне речи које се могу јавити у функцији секун-
дарног, пре свега депиктивног, предиката.
Семантички, од свих типова ентитета, придеви означавају само
особине и степене. Особине када су семантички неградабилни, сте-
пене када се компарирају.
Важно је приметити да многи језици света немају категорију
придева (мандарински и већина других синитских, већина аустро-
незијских и папуанских језика), већ њихова значења исказују ста-
тивним глаголима и предлошким изразима. Ово показује да чиње-
ница да своје главне функције ове речи деле са другим врстама није
случајна, нити је српски језик усамљен у том погледу.
6. Прилози
Морфолошки прилоге није могуће дефинисати јер су морфо-
лошки непромењиве речи. Постоји став да прилози имају облике за
210
степен, што их чини променљивим. У овој перспективи, компара-

ција престаје да буде дефинишућа морфолошка особина придева,
јер је деле са прилозима. Овај је став ипак јако тешко одбранити,
узимајући у обзир чињеницу да се придеви продуктивно граде од
описних придева узимајући облик за средњи род једнине, а да за
сваки потенцијални компаратив прилога постоји одговарајући при-
дев који се такође компарира (прилози без одговарајућег прилога,
попут прилога јуче, не компарирају се – пореде се само прилози који
одговарају придеву, и где се тај придев такође пореди, попут пара
чудно – чудан). Другим речима, једноставнија је анализа према којој
оно што изгледа као компаратив прилога заправо представља ком-
паратив придева који је адвербијализован. Модел по коме се само
придеви компарирају тако покрива једнак емпиријски опсег јед-
ноставнијом апаратуром: компарабилношћу само једне врсте речи.
Најзад, није могуће формално применити ни критеријум који би
прилоге од придева одвојио управо тиме што немају никакву про-
мену: да би се нпр. прилог брзо издвојио од придева брз, потребно је
најпре подразумевати да је једно прилог а друго придев, и одбацити
могућност да је брзо само облик придева брз. Тиме овакав крите-
ријум у случају прилога са придевским парњацима, постаје цирку-
ларан, односно пост-хок критеријум. Он би могао издвојити класу
прилога, али би њој припало само оних неколико десетина прило-
га који немају придевске парњаке (јутрос, одмах, наједном). Таква
класификација би посезала за значајним повећањем комплексно-
сти (једна класа више и један сложени, негирани критеријум више)
ради класе од неколико десетина речи, и била би методолошки ин-
фериорна у односу на класификацију која ове облике посматра
било као придеве са парадигматском празнином, било као лексика-
лизоване идиоматске структуре (предлошке, или падежне именич-
ке изразе који се реализују као фонолошка реч, у смислу да јутрос
треба анализирати као јутро + с ~ ово јутро, одмах као од + мах ~ у
исти мах, наједном као на + једном, услед фреквентне и семантички
лексикализоване идиосинкретичке употребе сведене на једну реч
похрањену у менталном лексикону). Долазимо до закључка да мор-
фолошки критеријум није у могућности да дефинише прилоге.
Синтаксички се прилози могу дефинисати као све речи које се
директно могу јавити у функцији одредбе. Поново се у овој функ-
цији могу јавити и предлошки изрази, али они не представљају
речи, те не сметају класификацији. Важно је међутим приметити
да су функција атрибута и функција одредбе синтаксички екви-
валентне функције утолико што обе представљају директне мо-
дификаторе. Тек увођење односа другог реда омогућује њихово
разликовање: атрибути су модификатори у именичким изразима,
а прилози у глаголским и придевским. Класификација заснована
само на особинама првог реда експоненцијално је једноставнија, те
211
јој треба дати предност. Уједно, није немогуће посматрати прилоге

као придеве који из контекстуалних разлога нису добили обележја
рода, броја и падежа – јер им их глаголи нити други придеви не
могу дати. Закључак је да предност има модел по коме ни синтакса
не издваја прилоге као посебну врсту речи.
Семантички, прилози идентично придевима означавају особи-
не или степене. Тако ни семантички критеријум не успева да их из-
двоји као класу. За разлику од синтаксичког критеријума, овде чак
ни модел другог степена не би могао да направи разлику. Ако бисмо
рекли да су придеви особине других особина или догађаја, поново
бисмо укључили и придеве који модификују именице са значењем
особине или догађаја: као у изразима велика присебност, крвави рат.
Закључак је да критеријумима дефинисаним у овом раду није
могуће издвојити прилоге као врсту речи у српском језику. Ово није
изненађујуће. Прилози су релативно ретка врста речи у типолошкој
перспективи: значајан број светских језика их нема. Такође, прило-
зи су обухваћени импликацијском универзалијом да ако језик нема
придеве, неће имати ни прилоге (док постоје језици који имају при-
деве, али не и прилоге). Ослабљеност класе придева какву смо пре-
познали у претходном одељку тако чини очекиваном још слабију
препознатљивост класе прилога у српском језику.
7. Заменице
У морфолошкој перспективи, традиционална класа замени-
ца чини изразито хетерогени скуп лексема. Стога их и традицио-
нална лингвистика дели на именичке (он, неко), придевске (такав,
овај), прилошке (сада, онамо) и глаголске заменице (онодити). Како
је свака од наведених поткласа названа неком од независно по-
стојећих врста речи, и како је то именовање између осталог засно-
вано на морфолошком критеријуму (именичке заменице се мор-
фолошки понашају као именице, придевске као придеви, глаголске
као глаголи, док прилошке спадају у малобројне прилоге који нису
изведени од глагола) – ова ситуација указује на школски пример
погрешне класификације. Заменице се морфолошки не могу дефи-
нисати као класа.
Синтакса и семантика дају исти резултат. Свака од поткласа по-
наша се синтаксички и семантички као класа према којој је названа.
Именичке заменице се типично јављају као аргументи, глаголска
као лични предикат, придевске као атрибути, предикати копулар-
них конструкција и секундарни предикати.
Традиционална лингвистика заменице издваја као класу на се-
мантичком критеријуму зависне референције, односно на њиховој
лексичкосемантичкој сведености (заменице не носе никакав кон-
цептуални садржај – опскрбљене су само граматичким обележји-
ма попут синтаксичке категорије, рода, броја, падежа) и тежњи
212
да кореферишу са другим језичким изразима или са ванјезичким

упућивачким поступцима попут геста показивања. Ово уистину
представља лингвистички релевантну особину, која релативно пре-
цизно издваја традиционалне заменице од других врста речи (иако
има именица као што је ствар или особа, које су семантички готово
синонимне заменицама нешто и неко, тим редом – стога у другим
језицима, попут српском блиског бугарског, налазимо ситуацију да
се иста реч употребљава за оба значења: у бугарском се нешто ко-
ристи и као заменица и као именица са значењем ствар).
Међутим – овај критеријум се међусобно укршта са критерију-
мима који одређују остале врсте речи и доводи до нежељене ситу-
ације да поједине речи задовољавају критеријуме двеју класа (нпр.
именичке заменице према једном критеријуму спадају у замени-
це, а према друга три у именице). Методолошки исправно је једино
раздвојити две класификације, и једном поделити све речи на заме-
нице и незаменице, а другом на именице, глаголе, придеве... Тако
заменице престају бити врста речи у класификацији којом се овај
рад бави, и у потпуности се распоређују у остале три досад дефини-
сане категорије – уз специфичан статус заменичких прилога било
као парадигматски дефектних придева, било као лексикализова-
них сложених израза – како је елаборирано у одељку о прилозима.
8. Бројеви
Бројеви су још једна нехомогена врста речи, коју према сва три
критеријума можемо поделити на три подкласе – уједно препозна-
те у традиционалној лингвистици, која их назива основним (кар-
диналним), редним (ординалним) и збирним (колективним) броје-
вима. Јасно је да је поново у питању класа која не може опстати у
доследној примени критеријума, и мора се распасти на поткласе,
које ће или опстати као класе, или бити прераспоређене у друге по-
стојеће класе.
Основни, те у реалној савременој употреби и збирни бројеви
спадају у непроменљиве речи: понашају се идентично изразима
много или неколико, које морфологија не може издвојити као по-
себну категорију. Редни бројеви се морфолошки у потпуности по-
нашају као придеви: имају придевску (традиционално: заменичку)
деклинацију, показују одређени вид, и формално говорећи могу се
компарирати, иако су им компаративи и суперлативи семантички
и прагматички углавном неупотребљиви.
Синтаксички важи исто. Основни и збирни бројеви имају распо-
делу карактеристичну за речи много и неколико: јављају се као пре-
дикати копуларних клауза или у позицији аргумента уколико имају
именичку допуну у паукалу или генитиву, и могу бити модифико-
вани традиционалним прилозима (само шест, једва осам, попут ве-
ома много, свега неколико). Редни бројеви се сасвим еквивалентно
213
придевима јављају као атрибути (први муж), предикативи (Ко је сед-

ми?) и секундарни предикати (Стигао сам трећи).
Семантички критеријум даје исти резултат: основни бројеви се
могу представити као квантификатори, као функције из предиката
(из функција које ентитете пресликавају на истиносне вредности)
у функције из предиката у истиносне вредности: <<еt><<еt>t>>
(Монтегју 1973), одређених квантитетом, прецизније скаларном
вредношћу (дванаест тако означава скуп свих пресека двају ску-
пова чија је бројност једнака скаларној вредности 12), док редни
бројеви означавају особине засноване на месту у неком низу.
Редне бројеве је дакле лако сврстати међу придеве, али основ-
ни бројеви показују понашање које избегава класификацију зада-
тим критеријумима. Према разматраним особинама, тешко би се
сврстали у било коју другу класу, јер показују део карактеристи-
ка именица (аргументска и предикативна позиција, али морфоло-
шки немају деклинацију; семантички би се уклопили у именице,
с обзиром на то да су именице одређене као отворене за све типо-
ве референата). Отварају се две опције: сматрати основне бројеве
морфолошки дефектним именицама, што би класификацију учи-
нило непотпуно подударном (морфолошки критеријум би се само
делимично подударио са остала два, али ипак не би било речи које
два различита критеријума сврставају у две различите класе –
само оних које два критеријума не успевају да сврстају, а трећи их
сврстава у једну класу; непотпуно смо подударну класификацију
већ били принуђени узети у обзир у ранијим разматрањима), или
увести ради њих посебну класу квантификатора, која би укључила
основне бројеве и речи попут много, неколико, мало, пар (у кванти-
фикаторској употреби као у: Очекивали смо да се сретнемо са пар
занимљивих људи).
9. Предлози
Као и друге непроменљиве речи, предлоге морфологија кла-
сификује искључиво негативно: непроменљиве речи, и као не(-ти-
пичне)-чланове било које од морфолошки дефинисаних класа:
именица, глагола и придева.
Синтакса их може препознати као речи које селектују аргумен-
те и додељују им падеж, али као што је примећено у дискусији гла-
гола – ову особину деле и глаголи, именице и придеви, те није од по-
моћи у класификацији. Класификацију додатно отежава чињеница
да изрази које предлози формирају могу носити било коју синтак-
сичку функцију – осим субјекатске: они могу бити објекти (Удала се
за комшију), модификатори именичких, глаголских и придевских
израза (цвет са дугим стаблом, трчи са рукама иза леђа, напоран за
пет других) и предикативи (Ручак је на столу). Ипак, синтаксичка
дефиниција је могућа ако се препозна да исте ове особине носе и
214
именички изрази у косим падежима. Тако предлози постају речи

које се могу додати именичком изразу у косом падежу а да се њего-
ве синтаксичке особине не промене. Или узимајући у обзир управ-
ни статус предлога: речи које селектују именичке изразе у косом
падежу као своје допуне, на такав начин да новодобијени израз на-
слеђује синтаксички статус допуне а не управног елемента.
Семантички, предлози узимају допуне које типично реферишу
на ентитете, и дају предлошки израз који има значење предиката (у
смислу логике типова, као функције из ентитета у истиносне вред-
ности): <е<еt>>. Како су све речи које имају ову семантику пред-
лози, и сви предлози имају ову семантику (са евентуалним дели-
мичним изузетком предлога између), семантички критеријум јасно
издваја предлоге као врсту речи.
10. Везници
Када говоримо о везницима, потребно је најпре разлучити које
речи заиста спадају у ову категорију, а које не. Сви сложени вез-
нички изрази (зато што, тако да, не би ли) остају ван поља инте-
ресовања овог рада јер они нису речи које би припале некој врсти.
Исто важи и за сраслице код којих је такође очигледна унутрашња
структура, попут уколико, иако, мада. Поред тога, традиционалне
упитно-односне заменице са функцијом увођења зависне клаузе
(како, када, који, што) по врсти су већ одређене у одељку о замени-
цама. Арсенијевић (2006) даље показује да је јер речца а не везник,
те да су и речи ако и да односно-упитне заменице са значењем про-
позиција и обележјем субјунктивности (Тополињска 1994). Овим
скуп зависних везника остаје празан.
Традиционални скуп независних везника такође укључује реч-
це (па, те), које немају везничку функцију већ само обележавају
асиметрични однос између релевантног дела претходног дискурса
и релевантног дела долазећег дискурса – обично по временској ли-
нији или према узрочним везама, али понекад и по другим димен-
зијама. У сложене изразе, који самим тим нису речи у најужем
смислу термина, могу се у бројити али, или и ни. Једини прави на-
поредни везници остају а и и.
Ови су изрази морфолошки непроменљиви, па су за морфоло-
шки критеријум невидљиви. Синтаксички се међусобно разликују
(дакле, иако је скуп од само два члана, он је хетероген), јер и може
стајати између два израза било којих категорија, ако су им катего-
рије исте или макар семантички еквивалентне, док а може стајати
само између двеју клауза.
Семантички су једнако нехомогени, и док би се везник а могао
представити као логички тип који узима пропозиције и даје функ-
ције из пропозиција у истиносне вредности, реч и једино може бити
дефинисана употребом варијабле за тип: као израз који узима неки
215
логички тип и даје функцију из тог истог логичког типа у истиносну

вредност. Чињеница је да прва дефиниција под-случај потоње, али
и да је потоња дефиниција другог реда утолико да узима варијаблу
за тип.
Према појединим приступима координацији, ни везник и није
заиста слободан у избору израза које координира, већ се искључи-
во примењује на клаузалном нивоу (Шајн 2017). У таквом приступу
обе ове речи имају исту синтаксу и семантику.
Највећи проблем за синтаксичко и семантичко одређење коор-
динирајућих везника јесте чињеница да они углавном синтаксич-
ки и семантички одговарају логичким операторима, чија дефини-
ција није ствар моделовања језика, већ његовог мета-моделовања
– односно моделовања система којим моделујемо. Стога семантика
упућује на то да би све речи чија семантика одговара елементима
логике требало заједно сврстати у посебну класу. Питање је има ли
језик, осим оваквих везничких израза, иједан други елемент чија
је семантика заиста у основи логичка (уз евентуалне прагматичке
додатке, као што је то случај са опозитивношћу коју носи а).
11. Речце
Речце обухватају речи за које традиционална лингвистика
не нуди дефиницију. Њихова имплицирана дефиниција би могла
бити: речи које учествују у синтакси и семантици израза, односно
ступају у синтаксичке, семантичке и прагматичке интеракције са
другим изразима и реченичном структуром, али које није могуће
сврстати у било коју другу класу.
Морфолошки се не могу класификовати јер су непроменљиве.
Синтаксички, речце подлежу неким ограничењима, али не може
им се установити карактеристична позиција или функција, нити
им је чак синтаксичко понашање хомогено. Не узимају никакве ар-
гументе, нити се могу препознати као аргументи, не модификују
нити су модификоване, не јављају се као предикати. Семантички
изражавају разнолик садржај: од односа између претходног и на-
редног дискурса и маркирања евиденцијалности (дакле, стога),
преко исказивања поларности (да, не), маркирања перформативног
типа клаузе (нека, ли), прагматских особина степена (ала, тек, чак,
већ), до фокалности (само, једино, управо, баш). Оно што их повезује
на нивоу значења је да су оне уског значења, у смислу утицаја на
модел-теоријске аспекте значења, немају – њихов допринос је ис-
кључиво прагматички.
Тако би се ова класа могла дефинисати као класа речи које су не-
видљиве и за морфолошки, и за синтаксички, и за семантички кри-
теријум – јер су превасходно прагматичке природе. Ипак, макар на
нивоу прагматике, оне улазе у интеракције са члановима исказа.
216
12. Узвици
Узвици иду корак даље од речца – они чак ни не успостављају
никакве односе интеракције са исказом у коме се реализују. Стога
они не могу ни бити сматрани правим речима, већ јединицама које
деле фонетске особине речи, али су садржајем и функцијом пре
део паралингвистичких аспеката комуникације. То имплицра и да
они не могу бити предмет класификације речи на врсте.
13. Шира слика

Овим долазимо до класификације која укључује: именице, гла-
голе, придеве, предлоге, речце и евентуално квантификаторе или
изразе који одговарају елементима логике. Прилози се утапају у
придеве, заменице у именице, глаголе и придеве, бројеви у придеве
и квантификаторе, везници потпуно нестају као класа, а узвици то
не могу ни да буду.
Један број речи остаје на маргини класа, утолико што само де-
лимично показује понашање које их одређује. На пример, реч ајде
је на периферији класе глагола, јер се понаша као императив (ајде,
ајдемо, ајдете), али нема ниједан други облик. Реч ето носи катего-
рију проксималности (ево, ето, ено) и додељује генитив допуни (ено
њега), а иначе се понаша као речца. Ово указује да систем није са-
свим дискретан, односно да класе међусобно комуницирају, ства-
рају граничне чланове или хомонимне парове, и да језик увек распо-
лаже могућношћу да створи нову класу или се ослободи постојеће.
Класификација до које смо дошли показује делимично подуда-
рање критеријума, што је сасвим задовољавајућ резултат. Број изве-
дених класа је релативно мали – мањи од оног којим барата тради-
ционална лингвистика (по три врсте променљивих и непроменљи-
вих речи). Има случајева где поједини критеријуми напуштају
ниво једноставности који се може приближити основношколском
узрасту – на пример семантика предлога, али никако нису сложе-
нији од интеграла и интерполирања у математици или од теорије
релативитета у физици, који су део програма у средњим школа-
ма. Својом принципијелношћу у примени критеријума, међутим,
оваква подела обећава сигурније и брже усвајање.
Из научног угла, ова подела показује још једну занимљиву осо-
бину. Када кренемо од онтолошки најразноврсније, граматички
најбазичније, семантички најбогатије класе – именица, и крећемо
се ка класама чија је природа све више функционална, граматичка,
и све мање лексичка, уједно се крећемо и од потпуног подударања
три критеријума ка непотпунијем, и од директних и једноставних
одређења врста речи ка сложенијим, посреднијим и апстракт-
нијим. И од речи које седе у самом језгру језичких израза ка онима
које доприносе периферне, формалне информације.
217
Арсенијевић, Б. 2006. Доследно семантички приступ релативним реченицама и
категорији зависности. Српски језик 11, 487-500.
Арсенијевић 2009. Arsenijević, B. Clausal complementation as relativization. Lingua
119/2009, 39-50.
Кејн 2008. Kayne R. Antisymmetry and the lexicon. Linguistic Variation Yearbook. 8:
1-31.
Монтегју 1973. Montague, R. The proper treatment of quantification in ordinary
English. In Jaakko Hintikka; Julius Matthew Emil Moravcisk; and Patrick
Suppes, eds., Approaches to Natural Language, 221–242. Dordrecht: D. Reidel.
Попер 1959. Popper, K. The Logic of Scientific Discovery. London: Hutchinson.
Тополињска 1994. Topolińska, Z. Factivity as a grammatical category in Balkan Slavic
and Balkan Romance. Slavia Meridionalis 1. 105-121.
Шајн 2017. Schein, Barry. ‘And’: Conjunction Reduction Redux. The MIT Press.
Boban Arsenijević
AN EXPERIMENT ON CONSISTENT CRITERIAL PARTS OF
SPEECH CLASSIFICATION
Summary
The classification of parts of speech in traditional linguistics is based on a large
number of criteria, which are arbitrarily applied or not to each individual class. The
result is a division whithoout firm principles and with overlaps and unclear relations
between idnividual classes. This paper formulates three criteria, one morphological,
one syntactic and one semantic, and applies them as a means of lexicalclassification in
Serbian.
Key words: parts of speech, criteria, classification.
218
811.163.41'366.545
Нада Л. Арсенијевић1
Универзитет у Новом Саду
Филозофски факултет
Одсек за српски језик и лингвистику
ОБЈЕКАТСКИ ДАТИВ
У СТАНДАРДНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ2
У раду су анализиране и класификоване објекатске син-

тагме у дативу. Грађа која репрезентује стандардни српски
језик показује да је датив у објекатској улози семантички
адресат (реципијент) компатибилан са субјектом са којим
остварује конверзивне, каузативне, пермисивне и субми-
сивне односе.
Кључне речи: српски језик, семантичко-синтаксичка обе-
лежја објекта, директност, управљеност, адресат.
1. Системски приступ проучавању објекатских падежа не пру-

жа само слику општих интерактивних односа већ обезбеђује и
шири увид у јединице овог система. То је и очекивано јер пут ка
општем креће од индивидуалних семантичких карактеристика на
основу којих се објекти у појединим падежима директно или ин-
дирекно укључују у глаголску радњу, целовито су или парцијално
њоме захваћени, њихов ангажман се у мањој или већој мери по-
дудара са током радње. Међутим, осим позиције у различитим би-
нарним односима, системска анализа објекатских облика ипак не
пружа довољно јасну слику о сваком падежу понаособ. Због тога је
проучавање фокусирано на било коју од јединицa овог система да-
леко прецизније, улази дубље у семантику и оставља простора за
детаље који функционалносистемски нису релевантни.
До сада су предмет овако усмерене пажње били првенствено па-
дежи правог објекта, а сам аутор се детаљније бавио свим објекат-
ским облицима генитива, због његовог веома упечатљивог уплива
на односе у систему (Арсенијевић 2016, 2016а, 2017), и објекатским
предлошким акузативом приликом комплексне семантичко-син-
таксичке анализе датог падежа (Арсенијевић 2003). Овом приликом
је одлучено да се пре свих осталих објекатских облика анализира
датив. Да се не ради о насумичном одабиру међу преосталим обли-
цима, за проучавање управо овог падежа постоји више разлога.
1 nada.arsenijevic@ff.uns.ac.rs
2 Овај рад представља део истраживања у оквиру пројекта Стандардни српски језик:
синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања бр. 178004, који финансира
Министарство наукe и технолошкoг развоја Републике Србије.
219
1.1. Увидом у све објекатске форме у српском језику може се

запазити да је датив трећи падеж којим су заступљени појмови
директно укључени у глаголску радњу. С друге стране, он је непо-
средни кореспондент акузативу у структури падежног система овог
језика, као и у структури система објекатских односа (Арсенијевић
2012: 18), а представља и основну интригу у анализи пресека ових
двају система у српском језику. Већ је раније уочено да се српски
објекатски датив, према иконичком принципу (Сигал 1997), као до-
минантно беспредлошки облик прикључује тако структурираним
облицима директних односа (Ивић 1983: 202), иако га генерално
сврставају у маргиналне падеже3.
Неподударност ставова о семантици типичног објекта у дативу,
која се запажа у лингвистичкој литератури и у домаћим грамати-
кама, захтева краћи осврт на то питање. Интенционалност, карак-
теристична за датив још од прасловенског периода (Правдин 1957:
83), најчешће је помињана семантичка компонента овог облика
која се доводи у везу са објекатском функцијом (Minović 1987: 130,
Стевановић 1979: 359−365). Ипак, извесне назнаке о дискутабилно-
сти таквог семантичко-функционалног односа износи Стевановић
(1979: 82) помињући граматичаре који сматрају да је датив уз гла-
голе намене више одредба него допуна и лингвисте који то виде као
интерференцију ових функционалних могућности.
Оваква неусаглашеност има два разлога – семантички, који је
условљен довођењем двају значења под једно окриље, и семантич-
кофукнционални, који настаје погрешним функционалним етике-
тирањем приписаног значења. Захваљујући усмерености као зајед-
ничкој семантичкој компоненти, у нашим граматикама се сви при-
мери подводе под исту категорију, наменску, а истовремено им се
приписује објекатска улога. И поред довољно упечатљиве дистинк-
ције између датива намене и датива адресата међу њима се не пра-
ви ни формална разлика, наводе се у синонимичном (или хиперо-
нимском) односу – намена (адресат) (Антонић 2005: 182). Да се ипак
ради о семантичкој и функционалној дистинкцији, М. Ивић (1963:
102−103) показује на примеру респективног датива у поређењу са
дативом адресата: Купили смо ципеле брату ~ Дао је новац мајци.
Први представља адвербијално употребљени појам без било как-
ве импликације директног контакта с њим, што упућује на однос
чисте намене4, док је код датива адресата имплициран непосредан
контакт објекта с реализацијом радње. Коментаришући примере
који одговарају другом овде наведеном случају, И. Антонић (2004:
3 Проучавање структуре српског падежног система Милка Ивић (1983) је засновала на
теоријским поставкама Куриловича, који о дативу говори као о конкретном падежу (на-
супрот граматичким падежима − номинативу, генитиву и акузативу), и Јакобсона који
га сматра маргиналним падежом.
4 О значењу намене и односу према значењу намере, као и о језичким средствима који-
ма су заступљене ове две категорије у српском језику писао је Милош Ковачевић (1992:
99−130).
220
Објекатски датив у стандардном српском језику
74) констатује такође да се ради о непосредном примаоцу, али му

ипак приписује улогу индиректног објекта5 и назива га објектом
намене (адресата).
С друге стране, ако је примарна семантичка идентификација
адвербијална, искључују се друга значења, па и објекатско. Милка
Ивић (1963: 104) веома јасно каже: „Намена, за разлику од адресата,
не претставља однос којим би се одликовала предикатска допуна
објекатског типа”. Ту свакако не треба доводити у питање реализа-
цију појмова у дативу, али ни поистовећивати ову врсту односа са
објекатском допуном. Поменута ауторка констатује да је та детер-
минација по својој природи сродна детерминацији предикатских
додатака за узрок или начин, место или време.
1.2. С обзиром на упитност свега оног што се подводи под обје-
катски датив, селекцијом примера према основном семантичком
критеријуму − значењу адресата (реципијента), у раду ће бити при-
казани само типични случајеви. Њихова класификација је заснова-
на на унутарсинтагматском односу који дативни актант остварује
са управном глаголском лексемом. Очекује се да ће резултати ана-
лизе објекатског датива допринети и јаснијем сагледавању његове
структурне позиције и релација које остварује као члан система
објекатских падежа.
До сада су основне црте објекатског датива већ поменуте, али
свакако ће користити да се још једном сумира оно најбитније.
Допунски датив се реализује у синтагмама с глаголима различите
семантике и том приликом нема увек објекатску улогу (на пример,
уз глаголе кретања ће имати адвербијалну). Такође, ван опсега овог
проучавања остаће примери у којима управни глагол не регира да-
тив као обавезну допуну:
Она бере крушке деци.
Семантика глагола брати6 обавезно укључује само два парти-
ципанта – вршиоца радње (она) и пацијенс (крушке), док трећи појам
у дативу (деци) није неопходан за реализацију дате акције, тако да
његовим изостављањем неће бити нарушена основна информација:
Она бере крушке.
Уколико комуникативни разлози другачије не налажу, сам
агенс у улози бенефицијента спроведене активности обично се не
помиње (она бере крушке [себи / за себе]), па је проширивање основне
5 Ова ауторка индиректност датива повезује са његовом дистрибуцијом у односу на уп-
равну реч, где се датив појављује после допуне у акузативу. За разлику од оваквог схва-
тања директности/индиректности објекта, заснованог на дистрибуцији у граматичкој
структури, аутор овог рада, сада а и уопште, ова обележја приписује актантима радње
на основу прагматичког односа, тј. њиховог непосредног/посредног учешћа у радњи.
Према томе, овом приликом ће дативу као непосредном учеснику припасти улога ди-
ректног објекта иако је у питању неправи објекат.
6 Према речничкој дефиници овај глагол значи ’прикупљати плодове, цвеће и друге дело-
ве биљака откидајући их од стабљике, струка’ (РСЈ 2007: 107).
221
информације овим податком факултативно. Његову детерминатив-

ну природу потврђује и могућа супституција датива предлошком
конструкцијом у акузативу (а) или одговарајућим атрибутом (б):
(а) Она бере крушке (деци /) за децу.
(б) Ставила је капу [детету] на главу / на дететову главу.
1.3. Иако се у литератури помиње сличност овог датива с дати-
вом примаоца,7 не може се занемарити чињеница да је веза посма-
траног појма с глаголом индиректна, што уосталом потврђује и мо-
гућност његове супституције управо предлошком конструкцијом
као обликом типичним за индиректан однос. У свим таквим слу-
чајевима датив је у директном односу само са одговарајућим им-
плицитним глаголом:
Она бере крушке деци. [← Она бере крушке да би их дала деци]
Отац чита књигу сину. [← Отац чита књигу да би син слушао]
Заузео је место другу. [← Заузео је место да би га препустио другу]

У многим активностима субјекат се ангажује у туђу корист (или
на штету), понекад наступа уместо неке друге особе или резултате
своје активности ставља на располагање другима, на пример: коси-
ти траву комшији, шити хаљину другарици, донети семе земљорад-
нику, измешати епрувете лаборанту. Међутим, регулацију семан-
тичкофункционалног обележја датива врши управни глагол који у
свом значењском потенцијалу садржи или не садржи компоненту
усмерености акције непосредном (обично живом) учеснику. Такву
рестрикцију запажамо при опонирању примера:
Даје цвеће мајци ~ Бере цвеће мајци.
Формална сличност појмова у дативу не утиче на њихова се-
мантичко-синтаксичка обележја и обавезност у реализацији гла-
голске радње. Улогу обавезног директног примаоца добија само у
акцији првог глагола, глагола давати, док факултативност у дру-
гом случају произилази из чињенице да је за акцију брања примар-
но обухватање акузативног објекта, а појам у дативу може, али и не
мора бити откривен као потенцијални прималац и његов корисник.
Наиме, за особу која бере цвеће тог момента није релевантно шта
ће надаље урадити с њим, да ли ће га задржати или некоме покло-
нити8. Даничић (1858: 332−334) констатује да у такву везу с дативом
може ступити свака радња.
7 У Прањковићевом (2011) приказу књиге Исмаила Палића „Датив у босанскоме јези-
ку”, у којем се наводи пример типа Направио је деци кућу, као илустрација за датив
корисника, приказивач истиче да је у питању квазитрансфер, јер је нагласак на самој
акцији, али истовремено констатује да аутор поменуте књиге овај датив сматра слич-
ним дативу примаоца.
8 За неке објекте прослеђивање је извесније од других, на пример, такво је писмо. Слање
писма је одређени вид комуникације у којем су неопходна два жива учесника, без обзира
222
Под утицајем одређених ситуационих фактора и уз глагол да-

вати може бити елидиран један од његових аргумената (Даје сиро-
тињи, Даје храну и смештај), а фокусирањем неког другог момен-
та могу бити истиснута и оба (Даје и шаком и капом). Изостанак
једне од обавезних допуна или обе спроводи се сходно прагматич-
ким и комуникативним правилима, тако да ову врсту ситуационе
(ин)транзитивности9 (Грицкат 2004: 225) не треба поистовећивати
с оном базичном по којој је глагол давати (некоме нешто) дворек-
цијски глагол без обзира на његову конкретну употребу.
1.4. Од старословенског наовамо датив је као непосредни уче-
сник − адресат (реципијент), био уграђен у семантику глагола типа
dandi, communicandi, ostendendi, facijendi, laborandi: дати, даровати,
послати, говорити, рећи, показати, јавити, чинити (Грковић-Мејџор
2001: 48−49). У основи неких већих одступања нема ни данас.
Разматрани корпус, који би по свему могао репрезентовати
стандардни српски језик,10 показује да се евидентирани примери
међусобно разликују према односу и смеру деловања двају анимат-
них актаната дате радње, субјекта у номинативу и објекта у дативу.
Како су радње у којима учествују по природи различите, уочава се
неколико типова ове интеракције: а) конверзивни, б) каузативни, г)
пермисивни и д) субмисивни.11
2. У свим претходним поделама објекатских синтагми с дати-
вом, било да се ради о дијахроним или синхроним истраживањи-
ма, у први план се ставља објекатски датив с глаголима давања.
Трансфер предмета, вербалног садржаја и емоција утемељен је на
људској природи да између два жива учесника, субјекта у номи-
нативу као првог и датива који се третира као други (Тополињска
2002), постоји интеракција. Дакле, да би се радња спровела на
најефикаснији начин, у већини случајева ангажман субјекта и
објекта је конверзиван, што значи не само да исти процес има две
перспективе посматрања − из угла субјекта и из угла објекта, већ
су и ова два учесника истовремено усмерена један према другоме,
што би се схематски могло приказати овако:
Сбј →← Обј
У зависности од семантике глаголске радње њихов ангажман је
компатибилан и устројен према моделу типичног односа пошиља-
лац − прималац, на пример:
на њихову временску и просторну раздвојеност. Наиме, субјекат већ у самом процесу пи-
сања има саговорника тј. некога коме упућује свој вербални садржај, а претпоставка је да
ће веза и у физичком смислу бити остварена, тј. да ће иста особа бити и прималац писма.
9 Као транзитивни у овом раду ће бити посматрани сви они глаголи који имају објекатску
допуну било којег типа (Стевановић 1981: 324−326).
10 Корпус укључује текстове из различитих функционалних стилова који су тематски,
временски и територијално разнородни (уп. Извори).
11 Између осталог, ове врсте односа помиње и Миливој Алановић (2011) приликом разма-
трања каузативности у српском језику.
223
Он је девојци поклонио књигу (→) (← девојка је од њега добила књигу)

2.1. Примопредају између субјекта и дативног објекта могу обе-
лежити додатне компоненте значења по којима се, на пример, она
одвија у тајности (поверити, дотурити), временски је ограничена
(позајмити) или је трајна (поклонити), захтева компензацију (про-
дати), изводи се без сагласности и знања објекта (подметнути, по-
турити) итд. У илустрованим примерима датив допуњује следеће
глаголе: давати / дати,12 додавати, доделити, испоручити, плати-
ти, поверити, подарити, поделити, подметнути, поклонити, по-
светити, послати, потурити, предати, препустити, приписивати,
продати, проследити, пружати, уделити, уступити:
Бебама које сисају није неопходно посебно давати воду (БЖ, 24);
Девојчицу даде жениној родбини у Вишеград (А2, 10); Да би се ма-
тичњаци и матице могли додавати пчелињим друштвима, начиње-
не су жичане чауре и кавези (T, 146); Ко му је ту улогу доделио (Ц,
9); Друге земље нелегално испоручују оружје Ираку (П, 2); Када је
господин Берки платио госпођи Книпер (ДК, 99); Од 13. 12. 2010. до 3.
1. 2011. поверите нам своју празничну жељу (БЖ, 22); Убрао је највећу
жуту хризантему и подарио је госпођи Торер (ВО, 19); Кућа да се прода,
новац подели унуцима (ИС 1, 44); Неко се труди да вам подметне
посао који ви нисте радили, а неуспео је (БЖ, 62); Да нам позајмите
кило хлеба (ДК, 47); А кад прочита неку књигу, поклони је читаоници
српске општине (ИС 2, 263); Према свему томе, ја морам још много
страна ове књиге посветити школовању. (Н, 59); Пошаљите нам своју
фотографију (БЖ, 70); Ниједан не признаје да сам се у њему родио,
већ ме потура ономе другоме (Н, 15); Онда ће јој предати награду
(ДК, 56); Приватан живот препуштате партнеру (БЖ, 62); После
једног испада чији су срећан исход приписивали заштитнику града
св. Димитрију (ВЋ, 29); Њега су продали у друго село неком ловцу
(ДК, 100); Претпроцесор даје прочишћен текст који се прослеђује
преводиоцу (ДМ, 53); Пружа пчелама нектар и цветни прах (T, 73); Још
мало па ће почети да ми шаље цвеће (БЖ, 50); И наређивао да јој уделе
(А1,47); Западни извори казују да су их Лангобарди сами уступили
Обрима (ВЋ, 23).
2. 2. За разлику од наведених примера у којима објекат тран-
слокације прелази из надлештва субјекта у надлештво другог жи-
вог учесника, забележени су и примери обрнутог трансфера (од
објекта ка субјекту). Иако се смер примопредаје мења, узимање
је као и давање управљено од субјекта ка дативном актанту. Иако
се у литератури датив квалификује и као аблативни облик (Šarić
2012: 16), у примерима типа дао је лопту другу ~ узео је лопту дру-
гу регулативну улогу усмерења има глаголска лексема, а не об-
лик допуне. Да је датив искључиво адлативно обележен, показује
12 И други наведени глаголи у синтагмама с објекатским дативом могу се реализовати у
свом имперфективном или перфективном виду. Сви примери у овом раду биће навође-
ни у оном облику у којем се појављују у илустрованим примерима, тј. онако како су у
грађи забележени.
224
синтагма с глаголом позајмити где се усмерење маркира искључи-

во граматичким обликом допунског појма: позајмио је књигу другу
~ позајмио је књигу од друга. Пошто датив као адресат има само
једну могућност, супротно усмерење се обележава генитивом.
Напоредна употреба ових двају облика могућа је само у приме-
рима у којима је аблативност семантизована глаголском лексемом
(узео је књигу другу / од друга), а и у том случају датив је адресат
према којем је усмерено узимање.
Другим речима, када је путања објекта транслокације обрну-
та, што је обележено глаголима типа избити, измакнути, узети,
отети, красти и сл., или се пресупонира такво кретање глаголима
вратити, дуговати, деловање субјекта је, као и у претходним при-
мерима, усмерено ка објекту у дативу без обзира на његов тренутни
однос с објектом транслокације:
У материној успаванки враћало је оца детету (Ц, 261); Која управо
њему највише дугује свој развој (РБ, 11); Није мало кад ти неко из ио-
нако плитког џепа избије неколико хиљада динара (Блиц, 2); За коју
год се пару ја машим, измакне ми некако (Н, 22); Отео жену свом нај-
бољем другу (Ћ, 16); Одузимајући дах случајним пролазницима (ИС,
2); Украо му лубеницу (ДЋ, 33).
2.3. Конверзивни однос успоставља се и у синтагмама с гла-
голима комуникације коју реализују два жива учесника чије су
улоге компатибилне. То су најчешће улоге говорника и слушаоца
који су аргументи глагола: говорити, изјавити, изнети, казати,
причати, рећи, саопштити, или глагола код којих је истакнута
још нека компонента значења, на пример, интензитет говора (ви-
кати, шаптати), започињање комуникације (обратити се), давање
поверљиве информације (поверити се), непосредна или посредна ко-
муникација (јавити, пријавити, поручити), преношење различито
квалификованих садржаја (жалити се, јадати се, лагати, ласкати,
(по)молити се, напомињати, обавезати се, обећати, признати, пре-
поручити, псовати, тепати, тужити се, хвалити се, честитати)13,
а својеврстан вид комуникације обележавају и глаголи телефони-
рати, сигнализирати, јављати се, клањати се и махати14. Следећи
примери могу послужити за илустрацију синтагми са свим поме-
нутим глаголима:
О том су јој говорили свакако и момци (А2,29); Узми, молим те, само
оне знаке – жалио ми се он (Н,70); У пролазу је нашем извештачу
изјавио да је ово скандал (Р12, 41); Ми ћемо вам се свакако јавити
13 Неки од наведених глагола могу имати квалификативну употребу, нпр. говори енглески,
он увек шапуће итд., међутим слушалац заступљен обликом датива присутан је само
уколико глагол има временску употребу, тј. када означава обраћање некоме речима
(РСЈ 2007: говорити, 206).
14 Поред других неких значења ови глаголи означавају и покрете телом у знак поздрава
(РСЈ 2007: клањати, 537; махати, 686) и у том случају обавезно укључују дативни аргу-
мент којим је заступљен прималац поруке.
225
(БЖ, 70); Имала сам мање од пет година када сам ову своју идеју
изнела мајци ( В, 13); Можемо ли ласкати себи да бескрајно разнолики
водени свет познајемо довољно (Р11, 2); Бранко ће нам казати (Ћ,
7); Лугарева Драгица дуго ти је махала (БЋ,114); Онима који се тек
спремају напомињем (Р14,17); Руководство ПИО фонда се обавезало
министру рада Вулину (Блиц, 14); И обећао девојци скромну спрему
(ИС 1); Обратило им се више од хиљаду и по жена (БЖ, 47); Једаред
само повери се послужитељу читаонице (ИС 1, 31); На првом конаку
се помолише Богу (РД, 43); Желела сам да женама жртвама породичног
насиља песмом поручим (БЖ, 28); Отац ми пријављује да је Јакоб, наш
гост из Данске (БЖ, 68); Зато бих препоручио свим риболовцима (Р12,
24); Признадох Радету да никад нисам ловио (Р9, 49); Учитељица
нам је причала о вуку (Ћ, 7); Псујући им једнако и оно што им дању
никад није псовао (А1,52); Сузе сигнализирају другој особи да је ваш
одрамбени механизам попустио (В, 5); Овај му је рекао (А1,48); Како
онда да се постави родитељ када му петнаестогодишњакиња саопшти
да жели да офарба косу (БЖ, 25); Слагала бих вас када бих рекла да
могу (МК, 52); Марко му је телефонирао (ЖС, 319); А уствари сам сому
тепао (Р8, 60); Чланови његове странке су му честитали на победи
(Блиц, 2); Најзад му нешто шапуће (Ћ, 14).
3. Осим конверзивног односа међу живим учесницима се ост-
варују и везе у којима је акција једног од њих подстакнута појавом,
природом или деловањем оног другог. Немаркирана улога каузато-
ра омогућује двосмерну каузацију. У једном случају иницијатива
полази од субјекта, па се интеракција посматра као а) каузатив-
но-иницијативни однос, док се при обрнутом смеру деловања, где
објекат узрокује реакцију субјекатског појма, међу њима остварује
б) каузативно-реактивни однос. Њихов схематски приказ би се мо-
гао представити на следећи начин:
а) Сбј→Обј б) Сбј→Обј
↓
а) Она ћерку учи да кува (она учи → ћерка зна да кува)

б) Он мајци одговара (мајка пита → он одговара→ мајка слуша)
3.1. Уколико је субјекат каузатор објекатског ангажмана, њего-
ва иницијатива може бити двојаког карактера. Иако се у оба случаја
ради о подстицању објекта, с једне стране му се оставља могућност
избора ((по)нудити, предложити, препоручити, саветовати, сугери-
сати), док се у другом случају то искључује и он је принуђен на ак-
цију (задати, заповедити, (за)претити, наложити, наметати, на-
редити, попретити). Каузативно-иницијативне односе илуструју
следећи примери:
И задала дечаку десет стихова (МП, 15); Разбојник је госпа Ноли мир-
но заповедао где да му у џепове ставља новац (ИС 2, 268); Опасност
од „варвара” запретила је непосредно самом Цариграду (ВЋ, 20); Док
226
се предмети и појаве из обичног живота намећу нашем опажању (П,

86); Макродефиницијом се процесору налаже да сваку појаву макроа
замени телом макродефиниције (ДМ, 54); И читајући наслове наре-
дила је дечаку (МП, 15); Он ми навече попријети (Ћ, 8); Предлагао је
Нађи да, заједно, беже из Лондона (Ц, 233); Препоручујемо пчелари-
ма да се добро распитају код управе пољопривредног добра (Т, 72);
Пријете ми (Ћ, 18); Саветујем вам да се обратите сексологу (БЖ,49);
Због тога стручњаци сугеришу будућим мамама да се обрате свом ле-
кару (Вива1, 7).
3.2. У ову групу примера може се сврстати сваки субјекат-
ско-објекатски однос у којем се ангажманом субјекта иницира
активација објекта. Манифестација ове интеракције не мора увек
бити нека физичка радња већ се под утицајем првога могу покре-
нути одређени когнитивни или перцептивно-когнитивни процеси
код другог живог актанта. Тако се међу каузативно-иницијативне
односе сврставају и сви они који се остварују с глаголима као што
су: демонстрирати, доказивати, обелоданити, објаснити, открива-
ти, показати, предавати, предочити, представити, предсказивати,
презентовати, учити, тумачити:
Тобијас нам демонстрира своје способности (Р9, 10); То сам исто после
доказивао и нашој куварици (Н, 55); То су обелоданили пријатељима
на заједничкој вечери (Блиц, 12); Замолите га да вам објасни Зенонов
закон (Н, 114); Наша сарадница Ивана Стојадиновић, архитекта
открива вам како најбоље да искористите свако ћоше у уским
просторијама стана (БЖ, 60); Водили су их да им покажу катакомбе
свете Агнезе (А2, 99); Наставници су у школама предавали својим
ученицима о страстима (РД, 10); Сеоском становништву тек треба да
предочимо све аспекта ове тешке болести (БЖ, 27); Пријатељима и
партнерима компаније Ацтавис представљена најновија истраживања
лечења Алцхајмерове болести (В, 48); Одавно ја вама предсказујем
да ће бити лома и земљотреса (ИС1, 35); Трудимо се да читаоцима
презентујемо и оваква проверена искуства (Р11, 53); Да ће и оно чему
вас је сама она учила оспорити (Н, 115); Натенане му тумачи шта је то
музеј (БЋ, 107).
3.3. Већ је поменуто да у субјекатско-објекатском односу ка-
узација може имати и обрнути смер па је деловање субјекта
само реакција, одговор на појаву, особине или ангажман објекта.
Каузативно-реактивни глаголи су у основи семантички различити,
што значи да се та активност може манифестовати као вербализа-
ција (замерити, захвалити, одазивати се, одговорити, признати, ру-
гати се), емоција или когнитивно-емоционални поступак (веселити
се, веровати, дивити се, (по)завидети, надати се, одолети, опрости-
ти, повлађивати, подилазити, радовати се, судити, чудити се), или
вид компензације (одужити се, осветити се, плаћати, уплатити),
што показују и следећи примери:
227
Замерано је контракционој хипотези (ДП, 31); Пљевљак би веровао

Абидагиној претњи (А1, 49); Дивим се храбрости своје снахе (В, 9); Ноле
се за све што је постигао захвалио својој породици (Г, 21); Не надајући
се таквом отпору, Словени брзо малаксавају (ВЋ, 29); Ништа се не
догађа иако вам надређени стално обећавају промене (БЖ, 62); Тања
се обрадовала поклону (ЖС, 221); Одазивајући се царевом позиву,
Теодорих је 488. године кренуо са највећим делом својих људи на
Италију (ВЋ, 12); Риста је онда још матери дрско одговарао (ИС1, 36);
Одужићу ти се у следећем броју „Риборевије” (Р14, 22); Сваку би му
другу ману лакше опростили (А2,10); Осећао сам потребу да јој се, у
име презреног уметника осветим (Н, 28); Кад су ми већ платили да га
заборављам по Лондону (МК, 93); Превише им се повлађује (www.my-
cupoftea.rs/psiholog-otkriva-greske-roditelja-u-vaspitavan); Страху не
смемо да подилазимо и да се затварамо у четири зида, јер га тако само
увећавамо; О госпођо, колико је младих које би вам могле позавидети
(Н, 26); То јој ваља признати (П, 63); И у браку, као и у школи, радујеш
се феријима (Н, 59); Безмало му се руга због једне тачне и битне
напомене о метафори (П, 63); Тај несрећни младић судио је јутрос
себи и другима (А2, 35); Чуди се употреби у Енглеској и Француској
опште примљеног израза параграф (П, 72).
4. Пермисивни субјекатско-објекатски однос укључује два типа
интеракције ових аргумената − њихово међусобно деловање може
бити истосмерно (а) и супротно (б). У првом случају они остварују
партнерски однос тако што се субјекат придружује обично већ ан-
гажован објекту, асистира му у спровођењу започете радње или је
на друге начине омогућава, доприноси њеној реализацији, олакша-
ва је. С друге стране својим деловањем субјекат може онемогућава-
ти, ометати, спречавати или потпуно укинути радњу у којој је анга-
жован објекат. Схематски би се то могло представити као:
а) Сбј → б) Сбј Обј → ↓↑

Обј →
а) Он помаже другу да састави брод ( он → и друг → састављају брод)

б) Шеф им укида паузу (они паузирају →↓↑шеф онемогућава паузу)
4.1. Пермисивни однос у којем су субјекат и објекат партнери у
постизању истога циља – најчешће бенефита за објекатски појам,
забележен је у синтагмама с глаголима: асистирати, благословити,
дозволити, допринети, допустити, користити, кумовати, обезбеди-
ти, одобрити, олакшати, омогућити, погодовати, помоћи, (по)слу-
жити, придружити се, приклонити, прикључити се, угађати, што
илуструју следећи примери:
Пракса у којој пси и мачке асистирају искусном професионалцу – пси-
хологу, педијатру, геријатру, ветеринару (Вива1, 60); Ко јој је дозволио
да чита док једе (МК, 111); Који су највише допринели успеху (ИП, 34);
Да им допустите да вас држе за руку (МК, 47); Историјској неправди
228
кумовао је и сам Дацић (НИН, 36); У подручјима где је заступљена на

већим површинама она сваке године обезбеђује пчелама добру пашу
(Т, 103); А паша им понешто одобри и умањи (МН,20); Студирати и
олакшати родитељима старост (МК, 40); То је веома важна социјална
вештина јер нам омогућава да комуницирамо с људима које не по-
знајемо (БЖ, 22); А исхрана на планини погодује трудницама (Вива,
51); Последњих десетак година организација коју води помаже мла-
дима (БЖ, 47); Упознавање са основама тог знања могло би корисно
да послужи генерацијама (РБ, 11); Европа ће наставити с притисцима
на Турску да се придружи санкцијама против Русије (Блиц, 7); Он ће
у мени пробудити жељу да се приклоним рибарењу (Р11, 28); Сви људи
желе да се прикључе хуманитарној кампањи (Блиц, 11); Мирис који
служи пчелама за проналажење нектара (Т,18); Угађаћу му (Ћ, 14).
4.2. Другу врсту пермисивности представљају случајеви оме-
тања или потпуног онемогућавања објекта у некој субординира-
ној активности коју обележавају глаголи типа: не дозвољавати, до-
скочити, досађивати, одолевати, одупрети се, онемогућавати, сме-
тати, супротстваити се, ускраћивати, штетити. Такође, било
каквом штетом нанетом том аргументу постиже се исти ефекат –
субјекат га спречава или потпуно елиминише његов ангажман, што
показују и следећи примери:
Трутовима који покушају да се поново врате у кошницу стражарнице
не дозвољавају улаз (Т, 20); Кад се преместио, Малком му је досађи-
вао (Р4, 47); Лакше ћете доскочити сувој зимској кожи ако смањите
број покривача (В, 25); Воде већ доста дуго одолевају индустријским
загађивачима (Р10, 39); Организму тако помажемо да се одупре ин-
фекцији (Курир, 25); Све ово је веома битно тим пре што је деменција
дегенеративни мождани поремећај који онемогућава болесној особи
обављање свакодневних активности (Вива1, 49); Јачи ветар смета
врху штапа (Р11, 26); То ми је био изузетно тежак период, а ево и како
сам га превазишла: супроставила сам му се (Вива1, 13); Размислите
о томе шта ускраћујете свом јединчету (Блиц, 48); Према новој бел-
гијској студији, и само један сат слушања прегласне музике штети
површинским ћелијама унутрашњег уха (Вива1, 50).
5. Хијерархијска разлика двају учесника интеракције, субјекта
и објекта, у основи је субмисивног односа, што је предодређено и
семантиком глагола који их повезује. Подређени статус субјекта се
испољава предузимањем активности којима он показује да се при-
лагођава, приближава, потчињава објекту или да му предузетим
ангажманом на било који начин служи. При томе став субјекта о
улози коју има може бити неутралан или позитиван (прилагодити
(се), свићи), или он свој положај може доживљавати и као немино-
вност (подлећи, покоравати се, повиновати се, потчинити се, препу-
стити се). Овде су укључени примери у којима је објекат хијерар-
хијски или у било ком другом смислу надређен, на пример као по-
сесор који располаже неким другим појмом (припадати), критериј
229
према коме се одмерава субјекат (конкурисати, наликовати, одго-

варати, пристајати). Субмисивност се може представити на сле-
дећи начин:
Обј
↑
Сбј
Он се покорио вољи својих родитеља (воља родитеља је надвладала
↑
он се покорио)
5.1. Субјекатско-објекатска интеракција типичног субмисивног
типа заступљена је у следећим примерима:
И народ му се добро повиновао (МН,18); Тло је подлегло кретању
(ДП, 131); А они га безусловно слушају и покоравају му се (РД, 39);
Птоломеј је решио проблем у Кирени са грчким плаћеничким трупа-
ма, које су се потчиниле његовој власти и режиму (wikipedia.org/wiki/
Lamijski_rat); Препустите се природи, мору, чистом ваздуху (Вива, 54);
Умор царује кад сезона почне да изиграва „балерину”, па организам
мора да упрегне сву снагу како би се прилагодио наглим променама
температуре (Вива1, 4).
5.2. Различити глаголи повезују субјекатски и објекатски кон-
ституент у нешто другачију врсту субмисивног односа који би се,
захваљујући семантичкој разноврсности основне глаголске компо-
ненте, могао представити и као општерелациони однос. Ипак, мо-
гућност посесора да располаже посесумом, критерија према којем
се субјекат својим особинама мање или више приближава, утицала
је на одлуку да се и такви примери прикључе осталима у којима је
он у извесном смислу подређен објекту. Такав однос запажамо у
примерима с глаголима типа: конкурисати, наликовати, одговара-
ти, припадати, пристајати:
Плодови су ситнији и трпки и не могу конкурисати гајеним сортама
европске крушке (Дј, 24); Питање шта је пре настало стога наликује по-
знатом питању о кокошки и јајету (РБ, 12); Подешава се висина стал-
ка која најбоље одговара лицу које врши отклапање медног саћа (Т,
156); Делатности низа различитих привредних субјеката, који често
припадају разним привредним гранама (СП, 17); Јер ови атрибути пре
пристају самим друштвеним заједницама него њиховим језицима (РБ,
18); Царска гарда, схоларији, беше више за параду и нимало свикла
боју (ВЋ, 20).
6. Осим наведених примера објекат у дативу се појављује и у
синтагмама са сложеним предикатом, на пример: издавати на-
ређења Ребеки, посветити време партнеру, дати посебан шмек рес-
торану, дати нову слику читаоцима, задати главобољу родитељима,
улепшати дан деци, дати смисао сваком елементу, донети срећу ро-
дитељима, чинити услугу воћкама, бити од помоћи ђацима, нанети
230
штету народу итд.. Иако би се датив у функцији објекта могао кла-

сификовати по истом принципу и придружити већ приказаним
случајевима, специфичности оваквих примера заслужују посебну
пажњу, одговарајуће коментаре и закључке, а због ограничености
простора овога пута нису узети у разматрање и биће предмет једне
нове анализе.
7. Општа слика објекатског датива већ је углавном позната,
мада не и увек идентична у свим доступним српским изворима па
се и у овом раду кренуло од разграничења допунских од одредбе-
них, а затим објекатских од адвербијалних синтагми. Иако се датив
може реализовати уз било коју радњу (он коси траву комшији), уло-
гу допуне има само када је уграђен у семантику управне речи, а
при том није прилошког карактера (доктор пацијенту даје рецепт).
Скренута је пажња на релевантну литературу у којој се обележје
управљености, карактеристично за датив уопште, повезује са обје-
катском улогом само када је он семантички адресат схваћен у нај-
ширем смислу, као појам који се директно укључе у радњу и пре-
ма којем је она усмерена. Анализом примера је утврђено да так-
ву квалификацију дативни појам добија у релацији са субјектом с
којим остварује конверзивни (он јој поклања цвеће, Марко је украо
Милану новац, Ана му је рекла да ћути), каузативни (стручњаци
саветују мамама да се обрате лекару, она се њему диви), перми-
сивни (та вештина вам омогућава да комуницирате добро с околи-
ном, јачи ветар смета врху штапа) и субмисивни однос (народ му
се повиновао, ти плодови не могу конкурисати гајеним сортама).
Другим речима, посматрана интеракција увек има исто усмерење,
од субјекта ка објекту, при чему појам у дативу понекад може ини-
цирати процес у којем су ова два конституента партнери чије су
улоге компатибилне.
Извори
А1: Иво Андрић, На Дрини ћуприја, Београд: Слово љубве, 1978.
А2: Иво Андрић, Приповетке, Београд: Просвета, Нолит, Завод за уџбенике и
наставна средства, 1981.
РБ: Ранко Бугарски, Увод у општу лингвистику, Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства, 1995.
ЈД: Јован Деретић, Историја књижевности (за други разред средње школе), Београд:
РД: Радоје Домановић, Изабране сатире, Београд: Евро, 2004.
ВЂ: Владимир Ђорђевић, Ливарадство са пашњаштвом, Београд: Научна књига,
1951.
МК: Момо Капор, Белешке једне Ане, Антологија српске књижевности. www.ask.rs.
ДК: Данило Киш, Рани јади, Београд: Књига-комерц, 1998.
ДМ: Драган Милићев, Објектно оријентисано програмирање на језику С++: од
основних појмова до напреднијих техника, Београд: Микро књига, 2002.
231
МН: Матеја Ненадовић, Мемоари. Антологија српске књижевности. www.ask.rs.

Н: Бранислав Нушић, Аутобиографија, Београд: Боокланд, 1997.
ВО: Вида Огњеновић, Отровно млеко маслачка, Београд: Просвета, 1995.
ДП: Драгутин Петровић, Предраг Манојловић, Геоморфологија, Београд:
Географски факултет, 2003.
МП: Милорад Павић, Унутрашња страна ветра, Београд: Вулкан, 2014.
П: Богдан Поповић, Огледи о књижевности, Београд: Рад, 1984.
СП: Светлана Поткоњак, Економика водопривреде, Нови Сад: Пољопривредни
факултет, 1991.
ИС1: Исидора Секулић, Хроника паланачког гробља, Београд: Просвета,1988.
ИС2:Исидора Секулић, Госпа Нола, Нови Сад: Матица српска, Београд: Српска
књижевна задруга, 1959.
ЖС: Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Стеван Мицић, Савремени српскохр-
ватски језик и култура изражавања, Београд: Завод за уџбенике и настав-
на средства, 1989.
Ц: Милош Црњански, Роман о Лондону, Београд: Нолит,1972.
БЋ: Бранко Ћопић, Башта сљезове боје, Београд: Просвета, Нолит, Завод за уџбе-
ВЋ: Ћоровић Владимир, Илустрована историја Срба, Београд: Народна књига,
2006.
ДЋ: Добрица Ћосић, Време смрти, Београд: Просвета, 1976.
T: Војин Тодоровић, Душан Тодоровић, Практично пчеларство, Београд: Нолит
1985.
Новине
Блиц: бр.6407, 12. децембар 2014.
БЖ: Блиц жена, 13-19. децембар 2010.
Вива: бр. 49, јун 2003; Вива1: бр. 253, 1. децембар 2010.
Г: Глорија, бр. 401,8. фебруар 2011.
ДЈ: Добро јутро, год. XXIX, бр. 446, фебруар 2011.
ИП: Илустрована Политика, бр. 2868, 14. јануар 2014.
Курир: бр. 305, 8. децембар 2014.
НИН, бр. 3344, 2015.
П: Политика, 7. април 2003.
Р: Риборевија, бројеви 1-14, 2007.
Алановић 2011: М. Aлановић, Каузативност – манипулативност: од концепта ка
форми. Нови Сад: Филозофски факултет.
Антонић 2005: И. Антонић, Синтакса и семантика падежа. Милка Ивић (ур.),
Синтакса савременог српског језика, Проста реченица, Београд: Институт за
српски језик САНУ, Београдска књига; Нови Сад: Матица српска, 119–298.
Антонић 2004: И. Антонић, Синтакса и семантика датива. Јужнословенски
филолог, LX, Београд, 67−97.
232
Арсенијевић 2003: Н. Арсенијевић, Акузатив с предлогом у савременом српском

језику (II), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLVI/2,
Нови Сад, 53 – 217.
Арсенијевић 2012: Н. Арсенијевић, Падежи правог објекта у стандардном
српском језику. Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и
лингвистику.
Арсенијевић 2016: Н. Арсенијевић, Прилог тумачењу беспредлошког генитива
у систему објекатских падежа. Б. Мишић Илић, В. Лопичић (ур.),
Језик, књижевност, значења, Језичка истраживања, Ниш: Филозофски
факултет, 317−333.
Арсенијевић 2016а: Н. Арсенијевић, Реинтерпретација система објекатских
падежа. Зборник Матице српске, LIX/2, Нови Сад: Матица српска, 49–71.
Арсенијевић 2017: Н. Арсенијевић, Семантика и прагматика генитива с предлогом
против. Зборник Матице српске, LX/2, Нови Сад: Матица српска, 119–135.
Грицкат 2004: И. Грицкат, Из проблематике глаголског рода и глаголског вида:
непрелазност и прелазност, Студије из историје српскохрватског језика,
Београд, 215–248.
Грковић-Мејџор 2001: Ј. Грковић-Мејџор, Питања из старословенске синтаксе и
лексике. Лингвистичке свеске, 1, Нови Сад: Филозофски факултет.
Даничић 1858: Ђ. Даничић, Србска синтакса, Део други. Београд.
Ивић, 1963: M. Ivić. Dativus respectivus i sinonimične konstrukcije u slovenskim
jezicima. Studia linguistica in honorem Thaddei Lehr-Spławiński, Kraków,
99−104.
Ивић 1983: М. Ivić, O strukturi srpskohrvatskog padežnog sistema, Lingvistički ogledi,
Biblioteka XX vek, Beograd, 197 – 206.
Ковачевић 1992: M. Kovačević, Kroz sintagme i rečenice, Sarajevo: Zavod za udžbenike
i nastavna sredstva.
Миновић 1987: M. Мinović, Sintaksa srpskohrvatskog-hrvatskosrpskog književnog
jezika, Sarajevo: Svjetlost.
Правдин 1956: А.Б. Правдин, Дательный приглагольный в старославянском и
древнорусском языках. Москва: Академия наук СССР. Ученые записки
Института славяноведения том III.
Прањковић 2011: I. Pranjković, Od alativnog do pragmatičkog dativa, Fluminesia,
23/1, Rijeka, 189−200.
РСЈ 2007: Речник српскога језика, Нови Сад: Матица српска.
Сигал 1997: К. Я. Сигал, Проблема иконичности в языке, Вопросы языкознания, 6,
Москва, 100−120.
Стевановић 1981: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик I. (Граматички
системи и књижевнојезичка норма), Београд: Научна књига.
Стевановић 1979: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II. (Граматички
системи и књижевнојезичка норма), Београд: Научна књига.
Тополињска 2002: Z. Topolińska, Антропоцентричка теорија језика и српски па-
дежни систем, Јужнословенски филолог, LVIII, Београд, 1–13.
233
Nada L. Arsenijević
OBJECT DATIVE IN THE STANDARD SERBIAN LANGUAGE
Summary
The aim of this paper was to establish the basic syntactic-semantic properties of ob-
ject dative. The corpus of the standard Serbian language was analyzed and it was found
that the role of the object in the dative takes an entity that is embedded in the seman-
tics of the head verb. Thus, it is marked with directness. It is semantically compatible
with the subject, i.e. it represents the other end of a relation whose typical connection
can be presented as a donor-receiver, speaker-listener, etc. In an interaction with the
subject, its second characteristic is noted, a property of directivity, on the basis of
which the general semantic role of the addressee belongs to it. Examples are classified
according to the sub-specification of relations between these two participants, and it
has been established that they enter into four types of relationships: conversion (on
poklanja majci cveće), causative (ona se njemu divi), permissive (veštačke suspstance
smetaju vašem telu) i submissive (potčinili su se novom gospodaru) relationships.
Keywords: Serbian, semantic-syntactic properties of an object, directness,
directivity.
234
811.163.41'367.625
811.163.41'366.573
Јасмина Д. Московљевић Поповић1

Катедра за општу лингвистику
ГЛАГОЛИ КОМУНИКАЦИЈЕ И КОГНИТИВНИХ

ПРОЦЕСА У ИМПЕРСОНАЛНИМ
КОНСТРУКЦИЈАМА С ПАРТИЦИПСКИМ ПАСИВОМ2
У раду су описане и анализиране имперсоналне кон-

струкције с предикатом у облику партиципског пасива фор-
миране од глагола комуникације и когнитивних процеса са
објекатском допуном у облику предлошко-падежене кон-
струкције „о” + NPloc. Уз презентацију грађе из савременог
језика, размотрени су и образложени аргументи у прилог
тврдњи да је овај тип конструкција експонент синтаксичке
категорије која досад није била саставни део синтаксичког
описа српског језика – категорије имперсоналног перифра-
стичног пасива.
Кључне речи: интранзитивни глаголи комуникације и ког-
нитивних процеса, неправи објекат, имперсонални перифра-
стични пасив, савремени српски језик
1. Предмет анализе у овом раду су имперсоналне реченичне

структуре с партиципским пасивом формиране од глагола кому-
никације и когнитивних процеса с допуном у облику предло-
шко-падежне конструкције „о” + NPloc:
(1) О томе је већ писано раније и овом приликом само се упућује на неке од
радова који се тичу ситуације у српском језику.
(2) Кратко је поразговарано о томе.
(3) Недавно је јављено о неколико веома занимљивих књига посвећених
Андрићевом стваралаштву.
Иако конструкције овог типа нису нимало ретке у савременом
српском језику (в. 2), оне су остале ван домена интересовања гра-
матичара. У граматикама се махом не помињу, као ни у језичким
студијама и чланцима. Уколико се помену, обично се наводи
по неколико примера, при чему различити аутори на различит
начин одређују њихов типолошки статус. У Синтакси савремено-
га српског језика (Пипер и др. 2005: 605) наводе се три примера за
1 jasmina.moskovljevic@fil.bg.ac.rs
2 Овај рад је настао у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка
и прагматичка истраживања (178004), који финансира Министарство за науку и техно-
лошки развој Републике Србије.
235
имперсоналне реченице с глаголом у облику партиципског паси-

ва од којих су две формиране с глаголима који добијају допуну у
облику предлошко-падежне конструкције „о” + NPloc: О томе је мно-
го писано. // Са овима је свршено // О томе је одлучено на синоћној
седници. Све три конструкције одређују се као „безличне реченице
с партиципом пасива у именском делу предиката”, што би значило
да се анализирају као подтип безличних копулативних конструк-
ција у којима је трпни глаголски придев употребљен са функцијом
правог придева.
Међутим, иако трпни глаголски придев може бити употребљен
у копулативној конструкцији с функцијом правог придева (Био је
изненађен и уплашен), то није увек случај. Да то није случај ни у
реченицама које су предмет анализе у овом раду, показују два те-
ста. Први се заснива на разликама у дистрибуцији модификатора,
прилога врло, који се може употребити испред облика трпног гла-
голског придева када је он у придевској служби, односно када је део
копулативног именског предиката, али не и када је употребљен као
саставни део глаголског предиката.
(4) Био је врло застрашен њиховим поступцима.
(5) * О томе је већ врло писано раније.
(6) Недавно је врло јављено о неколико веома занимљивих књига.
*
Други тест односи се на могућност негирања префиксацијом

у реченицама у којима се трпни глаголски придев употребљава са
придевском службом, што није могуће у реченицама у којима је тр-
пни придев саставни део глаголског предиката.
(7) Био је незастрашен њиховим поступцима.
(8) * О томе је већ неписано раније.
(9) Недавно је нејављено о неколико веома занимљивих књига.
*
Анализом реченица овог типа бавила се и Милка Ивић. У сту-

дији о структури просте реченице, у којој анализира обличке вер-
зије предиката у реченицама у којима вршилац радње постоји али
се оставља у анонимности, она наводи и примере конструкција са
трпним придевом и неправим објектом (расправљано је о томе),
као и примере конструкција са трпним придевом и сентенцијал-
ним објектом (договорено је да састанак почне у шест), али их даље
не анализира. (Ivić 1983: 76). Дефинише их у односу на димензију
персоналност/имперсоналност као имперсоналне реченице чији се
„предикат не подаје повезивању са субјекатском формом са којом
би остварио конгруенцијски однос; у схеми: Pred −/→ Subj. + Pred.”
(ibid.: 82-83). Када је о њиховој дијатези реч, Ивић тврди да „кад
објекат постоји, али је исказан као индиректан ... (и) ... кад службу
објекта не врши именичка реч, већ реченица...” онда конструкције
остају „ван пасивних реченичних структура” (ibid.: 76).
236
Глаголи комуникације и когнитивних процеса у имперсоналним конструкцијама с партиципским пасивом
Овакава анализа делимично се поклапа са оном коју нуди Б.

Белај (2004). У дужој студији која је у целости посвећена пасивној
реченици, он наводи примере У уводном излагању упозорено је на неке
дилеме и Из америчке службе указано је на борбу против дроге и свр-
става их међу имперсоналне (непасивне) конструкције образлажући
то чињеницом да „u tim rečenicama predikat nije sročan sa subjektom/
nominativom, kao jednim od osnovnih preduvjeta pasivizacije” (ibid.:
14-16). Међутим, за реченице са клаузалним субјектом, као што су
Одлучено је да се утакмица одгоди и Наређено је да се повучемо он твр-
ди да „ni u kom slučaju nisu bezlične jer je predikat sročan s nominativom
ostvarenim subjektnom rečenicom...” (ibid.).
Поредећи пасивне конструкције у хрватском и бугарском јези-
ку, Д. Сааведра допушта постојање безличног перифрастичног паси-
ва у реченицама типа Тук е пушено, али само када је њихов предикат
транзитивни глагол, тј. када постоје и кореспондентне, како их она
назива, „традиционално пасивне” реченице типа Тук е пушена лула
(Сааведра 2007: 220). Другим речима, и ова ауторка сматра да је ре-
ализација прелазног глагола у функцији предиката у пасивној кон-
струкцији обавезан услов за реализацију пасива јер „čak i kad je u
neprijelaznoj uporabi, takav glagol sadrži u svojoj semantičkoj strukturi
impliciran pacijens radnje” (ibid.), док формирање пасивних реченица
са интранзитивним глаголима по њеном мишљењу није могуће.
На овај тип реченица осврнула се и Московљевић Поповић, али
у другачијем контексту, разматрајући теоријске основе процеса
деагентизације. Она наводи „да се у савременом српском језику у
реченицама с партиципским пасивом могу појавити и транзитив-
ни и интранзитивни глаголи” и као илустрацију издваја једанаест
различитих група глагола који се јављају у овом типу конструк-
ција, мада их даље не анализира. (Московљевић 2000, Московљевић
Поповић 2007: 56–61).
С обзиром на недостатак репрезентативне језичке грађе и ис-
товремено постојање значајних разлика у анализи имперсоналних
конструкција с предикатом у облику партиципског пасива, циљ
овог рада је двојак: 1. да се презентује грађа из корпуса савреме-
ног српског језика која ће на адекватан начин илустровати један
од уочених типова ових конструкција3 – тип формиран од глаго-
ла комуникације и когнитивних процеса са објекатском допуном у
облику предлошко-падежне конструкције „о” + NPloc; 2. да се извр-
ши анализа релевантних структурних и функционалних обележја
овог типа реченица и утврди њихова вредност у односу на обележја
[ персоналност] и [± актив], односно да се утврди да ли је овај тип
3 Ових реченичних типова је иначе много више; в. Московљевић Поповић (2007, у при-
преми). Овде се издваја и анализира само један како би могла да буде презентована
што потпунија и репрезентативнија језичка грађа на основу које се врши анализа и
доносе закључци.
237
реченица експонент категорије имперсоналног перифрастичног па-

сива у савременом српском језику.
2. Кључну улогу у конституисању сваког реченичног модела
имају валентна, рекцијска и семантичка својства глаголских лек-
сема које врше функцију њихових предиката. У имперсоналним
конструкцијама с предикатом у облику партиципског пасива и
објекатском допуном у облику предлошко-падежене конструкције
„о” + NPloc реализују се две синтаксичко-семантичке класе глагола,
прва са четири, а друга са две поткласе: глаголи комуникације (2.1)
и глаголи когнитивних процеса (2.2). Објекатском допуном, однос-
но локативом с предлогом „о” се уз глаголе ових класа не експлици-
ра садржај онога што се изговара, већ тема о којој се говори, раз-
мишља и сл. (Гортан Премк 1971: 23, Ивић 1972: 30, Батистић 1972:
44). Треба имати у виду и да се значајан број глагола из обе класе
(мада не и сви), поред реализације у моделу с направим објектом
у локативу реализују и као (прави) транзитивни глаголи или као
сентенцијално-транзитивни глаголи, као и у читавом низу других
реченичних модела у којима добијају допуне у различитим морфо-
синтаксичким облицима.4
2.1. У оквиру шире категорије глагола комуникације који се ре-
ализују у имперсоналним реченицама с партиципским пасивом и
допуном у локативу с предлогом „о” издвајају се четири поткате-
горије – основни (типични) глаголи комуникације (2.1.1.), перфор-
мативни, глаголи обавештавања (2.1.2), комуникативни глаголи у
ужем смислу (2.1.3) и квалификативни глаголи говорења (2.1.4.).5
2.1.1. Из поткатегорије основних (типичних) глагола комуни-
кације у корпусу је забележено њих седам (пет имперфективних и
два перфективна глагола): говорити, испричати, казати, казивати,
писати, приповедати и причати. Дистрибуција глаголских лексема
у односу на глаголски вид посебно се бележи како за ову, тако и
за све наредне (пот)категорије јер се упадљиво разликује у односу
на ону која се јавља у конструкцијама с перифрастичним пасивом
од транзитивних глагола. Док се у конструкцијама с транзитивним
глаголима бележе махом перфективни глаголи (Танасић, 2014: 20),6
у имперсоналним конструкцијама које се овде анализирају ситуа-
ција је обрнута.
Прво је говорено о вишку од 1.500 запослених... www.politika.rs. О том
Драгану је говорено и писано. www.danas.rs. ...пошто је испричано о
4 За исцрпан списак синтаксичко-семантичких модела у оквиру којих се реализују гла-

голи комуникације в. Г. Штрбац (2011) где се издваја и описује неколико десетина раз-
личитих реченичних типова и подтипова. Уп. и Ружић (2006а,б) и Арсенијевић (2012:
64 и даље).
5 Подела је извршена према Штрбац (ibid.: 44-52), уз извесна поједностављења и
прилагођавања.
6 Како Танасић (ibid.) наводи: „... од близу девет стотина примјера које сам анализи-
рао, око седам стотина односи се на ... конструкције са трпним прид јевом од пер-
фективних глагола.”
238
десетогодишњем отсуству јунаковом... (ЈФ20: 244). … представници-

ма медија је испричано о историјату Центра… www.sr.ihc.rs. Најзад,
из свега што је досад казано о гуњићу – јелеку, можемо констатовати...
https://books.google.rs. ... и у њој је много шта казано о односу песника
и младе Јелене. www.politika.rs. У уводним обраћањима евоцирана су
сећања ... и казивано о актуелном тренутку... www.pravenovine.com. О
свему овом је истинито и јасно казивано у нашим ратним књигама...
https://www.pogledi.rs. Истиче моменте о којима дотада није писано...
https://books.google.rs. Но ако није писано о томе, писано је о прагу у
другом погледу. (ГлЕтнМу 4). О томе је већ писано раније и овом при-
ликом само се упућује на неке од радова који се тичу ситуације у срп-
ском језику... (ЗбФилЛинг 52/1: 181). ...јер је свима приповедано о ње-
говом устанку против оца. www.pouke.org. ...има доста описа у којима
је приповедано о оном што је допрло до очију света www.bdpu.org.
Ништа се није десило ако о томе није причано док се точила вода на
чесми... https://sr.wikipedia.org. ...да је ово био први прави састанак на
којем је причано о конкретним захтевима породица. www.politika.rs.
2.1.2. Са комуникативним глаголима који имају доминант-
но перформативну, обавештајну функцију (Штрбац, 2011: 75) и уз
које је реализација допуне у синтаксичкој структури исказа обли-
гаторна, забележени су следећи примери: дојавити, дојављивати,
известити, извештавати, јавити, јављати, објавити, објављивати,
саопштавати и саопштити. Ово је и једина глаголска подгрупа у
којој је подједнак број глагола перфективног и имперфективног
вида – сваки од глагола из корпуса потврђен је у оба вида.
... наводи да је полицији јуче дојављено о сумњивим активности-
ма... www.politika.rs. Полиција је ухапсила особу са пиштољем ...
чим је дојављено о пуцњави... www.glassrpske.com. ...о њихову је по-
нашању дојављивано „где треба”... https://mafiadoc.com. ... услови,
о којима је дојављивано из притвора. www.volksbund.de. Јасно је да
није верно извештено о правом облику првог издања. www.politika.
rs. Министарство унутрашњих дела бива извештено о овоме крајем
јуна... https://www.rastko.rs. Замерено му је да није довољно извешта-
вано о раду председника... www.uns.org.rs. ... и раније је у медији-
ма извештавано о наводним пропустима радника... www.novosti.rs.
Раније је јављено о окупљању на Тријумфалном тргу младих... https://
rs.sputniknews.com. Недавно је јављено о неколико веома занимљи-
вих књига посвећених Андрићевом стваралаштву. doisrpska.nub.rs.
...у њима је јављано о посебним циљевима... www.rtv.rs. До детаља
је јављано о раду Војнограђевинског предузећа „Ратко Митровић”...
www.srbijajavlja.rs. ... нити је објављено о каквој ће врсти присуства
бити ријечи. www.iskra.co. У Кијеву је било објављено о стварању рад-
не групе за разраду уставних амандмана. www.ambasadarusije.rs. Већ
је више пута објављивано о нестанцима беба из породилишта... https://
facebookreporter.org. и раније је објављивано о Хиларином интересо-
вању за окултно. www.carsa.rs. Да ли вам је или не саопштавано о так-
вим везама? www.znaci.net. ...и зато му je мало саопштавано о држав-
ним пословима. (ЗбИстЈезКњ). Ништа није саопштено о времену или
239
месту њиховог настанка. https://books.google.rs. ...док није саопште-

но о чему је тачно ... Трамп разговарао са немачком канцеларком...
www.politika.rs.
2.1.3. Основно обележје комуникативних глагола у ужем сми-
слу јесте да подразумевају постојање саговорника (Штрбац, ibid.:
108). То и њихову аргументску структуру чини другачијом – реч
је о тровалентним дитранзитивним глаголима уз које се реализују
три аргумента, носиоци семантичких улога агенс, коагенс и тема.
Од глагола овог типа у корпусу су потврђени: дебатовати, диску-
товати, комуницирати, полемисати, поразговарати, преговарати,
продискутовати, разговарати, расправљати и расправити. Од десет
забележених глагола, седам их је имперфективног, а само три пер-
фективног вида.
... али о том предлогу у Скупштини никада није званично дебатовано.
www.dnevnik.rs. Канада пажљиво прати развој ситуације у Украјини, о
чему је синоћ дебатовано у канадском парлементу. www.nezavisne.com.
Савезно министарство ... демантовало да је у том ресору дискуто-
вано о новим кадровским решењима... www.b92.net. ... о новом сас-
танку ... Путина и ... Трампа није дискутовано током последња два
телефонска разговора... www.rts.rs. С Европском комисијом ника-
да није комуницирано о финалној траси... www.balkanmagazin.net.
... са грађанима није комуницирано ... о питању НАТО интеграција.
www.old.cdtmn.org. Посебно је полемисано о начину збрињавања
технолошких вишкова... www.rtv-vranje.rs. ... у оквиру којих ће бити
полемисано о овим темама https://es.scribd.com. Кратко је поразгова-
рано о томе. www.hlc-rdc.org. ...дата је информација ... и поразгова-
рано о наредним активностима... www.forum.mibor.rs. Kабинет пред-
седника Србије демантује да је у Берлину преговарано о Телекому.
www.nspm.rs. ... председница УН конференције на којој је прегова-
рано о првом правно обавезујућем мултилатералном споразуму...
www.novosti.rs. ...идентификовани су ... захтеви ... о којима је про-
дискутовано ... www.ats.rs. На Скупштини је продискутовано о пи-
тањима... www.sgnscg.com. Очекујем да ... буде разговарано о питању
граница... www.nspm.rs. Разговарано (је) о европској перспективи
земаља које нису чланице ЕУ. www.rtrs.tv. ...у марту ове године је
расправљано о Нацрту закона о јавном информисању. www.nspm.rs.
Касније је такође у више наврата писано и расправљано о овој мате-
рији, и даље са лигвистичког гледишта. (ГлЕтнМу 37). На ком сабору
је расправљено о Три поглавља, и кад је био Сабор? www.pouke.org.
...одлука којом је расправљено о штети у правном поступку нема сна-
гу извршног наслова... (АПФ 11/12).
2.1.4. Група квалификативних глагола говорења потврђена је са
само два глагола, оба имперфективног вида: наклапати и шапута-
ти. Овако мали број глагола у овој класи је очекиван јер се њени
чланови у највећем броју случајева реализују без допуна (Штрбац,
ibid.: 69–70).
240
О томе је већ наклапано... www.dss.org.rs. ...толико је наклапано о

томе... https://forum.krstarica.com. ...о чему је раније само шапутано,
сада је доказано... https://books.google.rs.
2.2. У оквиру групе глагола којима се означавају когнитивни
процеси издвајају се две поткатегорије – глаголи мишљења, закљу-
чивања и суђења (2.2.1.) и глаголи који означавају процесе имаги-
нације (2.2.2).
2.2.1 У прикупљеној грађи потврђени су следећи глаголи ми-
шљења, закључивања и суђења: закључивати, закључити, мислити,
одлучивати, одлучити, промислити, просудити, просуђивати, раз-
мишљати, судити. Од десет забележених глагола, преко половине
их је имперфективног вида (шест), а преостала четири су глаголи
перфективног вида.
... на основу којих је закључивано о постојању одређене формације
идентитета... www.sociologija.org. … на основу чега је закључивано
о ефикасности предузетих терапијских мера. www.dzz.org.rs. ... да
му омогући увид у доказе на основу којих је закључено о постојању
сумње у његову стручност... https://vss.sud.rs. На основу којег је за-
кључено о потреби да се настави... www.scindeks-clanci.ceon.rs. ...не
треба да се устежу да оно о чему је мишљено и писано раније поново
промисле и запишу. www.patrijarsija-puo.rs. ... није на време мишље-
но о прикључку за атмосферску воду. www.samsvojmajstor.com. Није
одлучивано о слању српских деминера у Сирију. www.blic.rs. Није од-
лучивано о куповини банке. www.rts.rs. Одлучено о изгледу бирач-
ких листића. www.danas.rs. Када ће бити одлучено о моделу прива-
тизације ПКБ-а? www.agropress.org.rs. Нема никаквог реда, нити је
промишљено о концепту. www.dizajnzona.com. ...указује да у влади
није довољно ни промишљено о ефектима такве мере... www.politika.
rs. …неки други стандард на основу којег ће бити просуђено о самој
ствари. www.scribd.com. Порота је чак доживљавала отпоре ... кад је
просуђивано о неким друштвеним појавама... www.rts.rs. Никада ра-
није ... ни о једном жанру није тако искључиво просуђивано на ос-
нову рђавих примера. www.rastko.rs. Друга документа ... откривају
да је размишљано о изградњи „хемијских склоништа” у кућама...
www.in4s.net. ...етаблирао се … белвердерски круг, у чијим је редо-
вима размишљано о даљим реформским пројектима за велику царе-
вину. www.nspm.rs. ... никада није размишљано о затвореној пијаци.
www.urbs.rs. ... концепт мимезиса се узимао у обзир када је суђено о
уметничким делима... https://sr.wikipedia.org. Настојећи да превлада
полемички контекст у којем је суђено о поезији и поетици српске мо-
дерне... www.mikroknjiga.rs.
2.2.2. У групи глагола који означавају процесе имагинације по-
тврђена су само три глагола, сва три имперфективног вида: машта-
ти, сањати, сањарити.
... да оно о чему је маштано, буде и остварено. www.svetlostistine.
org. Тамо је, што на терену што на трибинама, сањано о некој новој
Африци. www.mozzartsport.com. Тада је сањано о боље одштампаним
241
стриповима... www.stripovi.com. Но, док је тада сањано о поништењу

гравитације и о летовима у макросвемир, данашња је младост…
https://www.ipu.hr. Ова тема је кроз разне жанрове и стилове глуме
истраживана, испитивана, о њој је сањарено, говорено, пјевано, пле-
сано... www.peripetija.me.
3. Оно што приликом иницијалног прегледа прикупљене грађе
прво пада у очи, то је значајна продуктивност имперсоналних
конструкција с глаголима комуникације и когнитивних процеса с
допуном у облику предлошко-падежене конструкције „o” + NPloc.
Тешко да би се више могло рећи да реченице овог типа припадају
„периферији језичког система” или „да нису у духу нашег језика”.7
Њихова бројност и широка заступљеност у различитим типовима
текста представљају додатан разлог за њихов адекватан опис, ана-
лизу и класификацију.
3.1. Примери из корпуса истовремено јасно указују да је до-
мен употребе ових конструкција ограничен и сведен на новинар-
ско-публицистички, административни и научни стил.8 У складу са
оваквом дистрибуцијом је и доминантна дискурсна функција овог
типа реченица – функција прикривања или потискивања (демо-
ције) агенса, његова анонимизација и деиндивидуализација и исто-
времено истицање у први план другог семантичког аргумента пре-
диката, теме.9 То уједно показује да и по својим дистрибуционим
и функционалним карактеристикама овај тип реченица у великој
мери кореспондира с пасивним реченицама формираним од тран-
зитивних глагола: у оба типа реченица приликом морфосинтаксич-
ке реализације исказа агенс губи проминентну функцију реченич-
ног субјекта и бива или потпуно уклоњен са сцене, или потиснут у
страну (уп. Они су то предлагали у више наврата – То је предлагано
у више наврата са Они су о томе расправљали у више наврата – О
томе је расправљано у више наврата).
Уклањање агенса из синтаксичке структуре доводи до исте
промене у оба типа реченица – мења се синтаксичка организација
исказа, али не и семантичка, аргументска структура њихових пре-
диката. Да је агенс и даље присутан у семантичкој структури пре-
диката види се и по томе што се он у обе реченице може модифико-
вати прилогом намерно, или свесно. А реализација ових прилога мо-
гућа је само у исказима у којима агенс постоји, и то свесни, вољни
и одговорни агенс: То је увек намерно предлагано на самом почетку
7 Аргументе против оваквих тврдњи кад је реч о персоналним пасивним конструкцијама

наводи С. Танасић (2014: 11). Његови аргументи важе и у случају конструкција које су
предмет анализе у овом раду.
8 Покушај да се потврде овог реченичног модела пронађу у језику савремених књи-
жевноуметничких дела окончао се, после дуже претраге, ексцерпцијом само јед-
ног примера: ... у новинским комплетима из 1947. писано је о конгресима, новим књи-
гама, спортским рекордима и спољној политици (М. Капор, „Провинцијалац”, www.
antologijasrpskeknjizevnosti.rs).
9 Уп. Радовановић (1990: 209-219, 2007: 244-245).
242
састанка како би се блокирало доношење одлука.// О томе је увек на-

мерно расправљано на самом почетку састанка како би се блокирало
доношење одлука. Агенс имперсоналних реченица одликује и додат-
на специфичност. Његов референт је увек особа, или скуп особа,
колектив, институција, на које се метонимијски упућује.
3.2. У ситуацијама када агенс бива само „деградиран”, али је и
даље присутан у синтаксичкој структури исказа, његово изрицање
могуће је у имперсоналној конструкцији с глаголима комуникације
и когнитивних процеса, као и у персоналној пасивној конструк-
цији с транзитивним глаголима. Ипак, овa два реченична типа се у
том погледу делом и разликују. Док се у конструкцијама с транзи-
тивним глаголом агенс може изрећи, и често се и изриче у облику
предлошко-падежне конструкције од (стране) + NPgen, овај начин
његове реализације у имперсоналним конструкцијама значајно је
ограничен и бележи се само уз неке глаголе из корпуса.10 С друге
стране, имплицитно исказивање агенса могуће је у пасивним кон-
струкцијама с транзитивним глаголима,11 као што је и у имперсо-
налним конструкцијама уобичајено и релативно често (У Кијеву је
објављено о стварању радне групе за разраду уставних амандмана.//
Савезно министарство ... демантовало да је у том ресору дискутова-
но о новим кадровским решењима...// Тамо је, што на терену што на
трибинама, сањано о некој новој Африци.).
3.3. Морфосинтаксички облик реализације предиката такође је
заједнички за оба типа конструкција – у оба случаја реч је о облику
партиципског пасива, што се сматра једном од дефинишућих ка-
рактеристика и пасивних конструкција с транзитивним глаголима.
Оно што би било специфично обележје предиката у имперсоналној
конструкцији јесте да се увек реализује у облику 3. л. једнине (као
што је то и иначе случај с предикатом у безличној конструкцији
сваког типа), а додатна специфичност била би далеко чешћа упо-
треба глагола имперфективног вида у имперсоналној пасивној кон-
струкцији са интранзитивним глаголом него што је то случај у па-
сивној конструкцији с транзитивним глаголом. Од укупно четрде-
сет два глагола за које се у овом раду наводе примери реализације
у имперсоналним реченицама с партиципским пасивом, двадесет
осам (67%) су глаголи имперфективног глаголског вида.
4. Сва досад побројана својства имперсоналних конструкција с
глаголима комуникације и когнитивних процеса у облику перифра-
стичног пасива, како она функционална, тако и формална, а још
више само њихово значење, указују да је реч не о имперсоналним,
10 Ексцерпирано је само неколико примера с глаголима писати и извештавати: О не-
тачности тих аргумената већ је писано од стране психолога. www.nspm.rs. О култур-
но-уметничкој традицији, а нарочито о уметницима и појавама у Зрењанину, односно
некадашњем Великом Бечкереку и Петровграду доста је писано од стране стручњака, као
и љубитеља историје... http://www.galerija.rs. ... руководство Уније СПРС је било редовно
извештавано од стране њеног представника у НПС-у... www.fbg.org.rs.
11 В. Танасић (ibid.: 188-207).
243
већ о имперсоналним пасивним конструкцијама. Наравно, да ли ће

нека конструкција бити сврстана међу пасивне или не у грамати-
кама једног језика, зависи од начина на који се пасив дефинише у
систему описа граматичких категорија тог језика. У традиционал-
ним системима описа, као и у бројним варијантама генеративних
приступа инсистирано је, махом из унутартеоријских разлога, на
транзитивности предиката и присуству пацијенса у његовој се-
мантичкој (тематској) структури као нужним предусловима за
реализацију пасива. Пасивизација је сагледавана као процес об-
лигаторне промоције пацијенса и демоције агенса. Алтернативни
типолошки и синтаксички приступи заступају другачије гледиште
– пасивизација се у првом реду сагледава као процес деагентиза-
ције, повлачења у страну или потпуног уклањања главног актера
са синтаксичке (али не и семантичке) сцене реченице (Siewierska
1984: 93–126, Frajzyngier 1982, Kiparsky 2013). На морфосинтаксич-
ком плану, ово значи интранзитивизацију транзитивног и импер-
сонализацију интранзитивног предиката, а то је управо оно што се
дешава у конструкцијама с перифрастични пасивом у савременом
српском језику.
Препознавање и укључивање категорије имперсоналног пасива
у систем синтаксичког описа савременог српског језика представ-
ља тек први корак у опису, анализи и теоријском одређењу ове гра-
матичке категорије у нашем језику. Остали тек предстоје.
Извори
АПФ 11/12 – Анали Правног факултета 11-12, 1963.
ЈФ20 – Јужнословенски филолог 20, 1953/54.
ГлЕтнМу 4 – Гласник Етнографског музеја у Београду 4, 1929.
ГлЕтнМу 37 – Гласник Етнографског музеја у Београду 37, 1974.
ЗбИстЈезКњ 26-27 – Зборник за историју, језик и књижевност српског народа, 26-27,
1964.
ЗбФилЛинг 52/1 – Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 52/1, 2009.
Електронски извори
www.politika.rs. www.danas.rs. www.sr.ihc.rs. https://books.google.rs.
www.pravenovine.com. https://www.pogledi.rs. https://www.rastko.rs www.rtv.rs
https://books.google.rs. www.uns.org.rs. www.pouke.org. www.bdpu.org. https://
sr.wikipedia.org. www.glassrpske.com. https://mafiadoc.com. www.volksbund.de.
www.novosti.rs. https://rs.sputniknews.com. doisrpska.nub.rs. www.srbijajavlja.rs.
www.iskra.co. www.znaci.net. www.ambasadarusije.rs. https://facebookreporter.org.
www.dnevnik.rs. www.nezavisne.com. www.b92.net. www.balkanmagazin.net. www.
old.cdtmn.org. www.rtv-vranje.rs. https://es.scribd.com. https://www.ipu.hr. www.
hlc-rdc.org. www.forum.mibor.rs. www.nspm.rs. www.ats.rs. www.sgnscg.com. www.
urbs.rs. www.nspm.rs. www.rtrs.tv. https://forum.krstarica.com. www.sociologija.org.
244
www.dzz.org.rs. https://vss.sud.rs. www.scindeks-clanci.ceon.rs. www.patrijarsija-

puo.rs. www.samsvojmajstor.com. www.agropress.org.rs. www.dizajnzona.com.
www.scribd.com. www.in4s.net. www.mikroknjiga.rs. www.svetlostistine.org. www.
mozzartsport.com. www.stripovi.com. www.peripetija.me.
Арсенијевић 2012: Н. Арсенијевић, Падежи правог објекта у стандардном српском
језику, Нови Сад: Филозофски факултет.
Батистић 1972: T. Batistić, Lokativ u savremenom srpskohrvatskom književnom jeziku.
Beograd: Institut za srpskohrvatski jezik.
Белај 2004: B. Belaj, Pasivna rečenica, Osijek: Filozofski fakultet.
Гортан-Премк 1971: Д. Гортан-Премк, Акузативне синтагме без предлога у срп-
скохрватском језику. Београд: Институт за српскохрватски језик.
Ивић 1972: М. Ивић, О објекатској допуни глагола комуникативних и интелекту-
алних радњи, Зборник за језик и књижевност 1: 27-32.
Ивић 1983: M. Ivić, Lingvistički ogledi, Beograd: Prosveta.
Кипарски 2013: P. Kiparsky, Towards a null theory of the passive, Lingua 125: 7–33.
Московљевић 2000: J. Moskovljević, Supkategorizacija glagola u savremenoj lingvističkoj
teoriji, Doktorska disertacija, Filološki fakultet, Univerzitet u Beogradu.
Московљевић Поповић 2007: J. Moskovljević Popović, Ogledi o glagolskoj
potkategorizaciji, Beograd: Čigoja.
Московљевић Поповић (у припреми): Ј. Московљевић Поповић, Имперсоналне
пасивне конструкције у савременом српском језику. Београд: Филолошки
факултет.
Пипер 2005: П. Пипер, Семантичке категорије у простој реченици: синтаксичка
семантика, у: Пипер, Предраг и др. Синтакса савременог српског језика.
Проста реченица. Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска
књига. Нови Сад: Матица српска, 575-982.
Радовановић 1990: M. Radovanović, Spisi iz sintakse i semantike, Novi Sad: Izdavačka
knjižarnica Zorana Stojanovića.
Радовановић 2007: М. Радовановић, Стари и нови списи – огледи о језику и уму.
Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ружић 2006а: В. Ружић, Допунске реченице у српском језику (I), Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику XLXIX/1: 123-217.
Ружић 2006б: В. Ружић, Допунске реченице у српском језику (II), Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику XLXIX/2: 103-266.
Сааведра 2007: D. Saavedra, Pasivne konstrukcije u hrvatskome i bugarskome jeziku,
Lahor: časopis za hrvatski kao materinski, drugi i strani jezik 2/4: 217-241.
Сивијерска 1984: A. Siewierska, The passive: a comparative linguistic analysis, London:
Croom Helm.
Танасић 2014: С. Танасић, Синтакса пасива у савременом српском језику, Београд:
Београдска књига.
Фрајзинџер 1982: Z. Frajzyngier, Indefinite agent, passive, and the impersonal passive:
A functional study, Lingua 58: 267–290.
Штрбац 2011: Г. Штрбац, Допуне комуникативних глагола. Синтаксичко-
семантички и лексикографски опис, Нови Сад: Филозофски факултет.
245
Jasmina D. Moskovljević Popović

INTRANSITIVE VERBS OF COMMUNICATION AND
COGNITIVE PROCESSES IN IMPERSONAL PERIPHRASTIC
PASSIVE CONSTRUCTION
Summary
The purpose of the paper is twofold. Firstly, it describes and analyses a type of
impersonal sentence structure in contemporary Serbian which can be formed from
intransitive verbs of communication and cognitive processes (with an oblique object
in Locative case) in periphrastic passive construction (e.g. O tome je diskutovano u više
navrata). Secondly, it provides evidence that this type of sentence should not be clas-
sified just as an impersonal (as it has been classified in traditional descriptive gram-
mars), but as both passive and impersonal sentence. In other words, the paper aims to
demonstrate that there are impersonal periphrastic passive constructions in contem-
porary Serbian, although they are not recognised as such.
The relevant corpus material is introduced in the first part of the paper, while the
main structural and functional traits of the construction under discussion are present-
ed in the second part. The third part offers an analysis of the similarities and differ-
ences between personal and impersonal periphrastic passive constructions. The paper
concludes with the proposal for including the category of impersonal periphrastic pas-
sive into the system of grammatical description of contemporary Serbian.
Key Words: intransitive verbs of communication and cognitive processes, oblique
object, impersonal periphrastic passive construction, contemporary Serbian language
246
811.163.41'367.633
Tijana Ašić1
Univerzitet u Kragujevcu
Filološko-umetnički fakultet
Katedra za romanistiku
SPACIJALNE I APSTRAKTNE UPOTREBE

PREDLOGA PRED U SRPSKOM JEZIKU2
U ovom radu ispitujemo različite odnose koje predlog pred us-

postavlja između objekta lokalizacije i lokalizatora, kako bismo
proverili našu hipotezu da se njegov semantizam ne može svesti
samo na prostorni odnos, već da mora uključiti i faktor funkcio-
nalnosti. Posledica toga su i specifične temporalne upotrebe ovog
predloga koje predstavljamo i analiziramo u drugom delu članka.
Ključne reči: predlozi, prostor, vreme, semantika, lokalizator,
objekat lokalizacije
1. Uvod
U ovom radu ispitujemo različite upotrebe naizgled semantički jed-
nostavnog predloga pred u srpskom jeziku. Jedan od ciljeva nam je da
utvrdimo da li su za definisanje njegovog semantizma dovoljni spaci-
jalni predikati ili je potrebno uključiti druge tipove relacija. Namera
nam je takođe da utvrdimo kakvi entiteti se mogu naći u ulozi objekta
lokalizacije i lokalizatora. U drugom delu rada analiziramo apstraktne
upotrebe ovog predloga, nastojeći da specifična temporalna i logička
značenja povežemo sa posebnostima koja odlikuju njegovu primarnu,
prostornu funkciju.
2. O prirodi predloga pred

2.1 Šta označava pred?
U Rečniku Matice srpske stoji da predlog pred, upotrebljen sa ime-
nicom u akuzativu, označava: „а. mesto u neposrednoj blizini prednje
strаne kogа, čegа kаo krаjnju, zаvršnu tаčku nekog kretаnjа, neke rаd-
nje; b. vreme kаd se nešto dogаđа, zbivа ili ono što se u vremenu zbilo,
pre”. Upotrebljen sa imenicom u instrumentalu ovaj predlog označava:
„а. osobu, predmet, mesto i sl. nаsuprot kome, ispred kogа ili u nekoj
udаljenosti od njihove prednje strаne. b. približаvаnje, neposrednu bli-
zinu kаkve pojаve, dogаđаjа, stаnjа, koji se odnosi nа kogа. c. (ređe) vre-
me u koje se nešto dogodilo, zbilo.”
1 tijana.asic@filum.kg.ac.rs
2 Ovaj rad urađen je u okviru projekta broj 178014 Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog
razvoja Republike Srbije.
247
Tijana Ašić
Nas u ovom radu zanimaju prostorna značenja predloga pred sa

instrumentalom, i to pre svega ona u kojima on ima različito (marki-
rano) značenje od sebi značenjski bliskog predloga ispred3, kao i njego-
va apstraktna značenja koja se, u skladu sa Lokalističkom hipotezom4
(Lajons, 1986) izvode iz primarnog spacijalnog značenja.
2.2. Pred i funkcionalnost

Mi smo u prethodnim našim radovima formalno predstavili seman-
tizam predloga ispred (vidi Ašić, 2008; Ašić i Stanojević, 2008) objekat
lokalizacije se nalazi u pozitivnoj frontalnoj regiji5 lokalizatora koju de-
terminiše bilo intrinsični (osobine lokalizatora da ima prednju i zadnju
stranu) bilo relativni (položaj predmeta u odnosu na posmatrača) refe-
rencijalni okvir.6
U navedenim radovima takođe je pokazano dac se predlog pred, za
razliku od predloga ispred, sreće tipično sa lokalizatorima koji poseduju
inherentnu prednju stranu: za njega dakle ne važi relativni referencijal-
ni okvir (koji se vezuje za posmatrača – govornika), već isključivo i samo
intrinsični:
1) Dušan je pred televizorom.
2) Nata je pred ogledalom.
3) Stojim pred Miličnim vratima i razmišljam da li da pokucam.
4) Ceo dan sedi pred ekranom i igra igrice.
5) Predugo sedenje pred televizorom je opasno po zdravlje deteta.
Upravo zbog navedene prinude (posedovanja inherentne prednje
strane) u sledećim primerima on ne može da zameni predlog ispred:
6) Dušnik je ispred jednjaka /*pred jednjakom.
7) Merkur je u ovom trenutku ispred Sunca /*pred Suncem.
Dodajmo da između lokalizatora i objekta lokalizacije ne sme doći do
kontakta. Ako on postoji, koristi se predlog za (vidi Ašić i Korblen, 2016):
8) Ivo je za klavirom7.
3 Napomenimo da u Rečniku Matice srpske stoji da ispred, upotrebljen sa imenicama u genitivu,
označava u prostornom smislu, baš kao i pred „a. da je nešto s prednje strane nečega (obično na
nekom rastojanju); b. u ime koga, umesto koga; b. da što neposredno prethodi čemu: pre.
4 Lokalistička hipoteza kaže da se u jeziku sve apstraktne upotrebe reči (pre svega predloga)
izvode iz njihovih osnovnih spacijalnih upotreba.
5 Predikati pfr (pozitivna frontalna regija) i nfr (negativna frontalna regija) važe za delove
prostora u frontalnoj osi koji su u blizini lokalizatora i koji se protežu: a) od prednje strane
lokalizatora ka predmetu lokalizacije u slučaju pozitivne frontalne regije i b) od zadnje strane
lokalizatora ka predmetu lokalizacije u slučaju negativne frontalne regije.
6 Mereotopološki predikati nisu dovoljni za definisanje posredne lokalizacije, jer je za posrednu
lokalizaciju relevantan pre svega kriterijum nivoa/položaja objekta lokalizacije u odnosu na
lokalizator (Piper, 2005, 727). Predlozi koji upućuju zovu se projektivni predlozi. Za njihovu
formalnu definiciju neophodno je uvesti pojam referencijalnih okvira. Referencijalne okvire
čine prostorne koordinate neophodne za situiranje datog objekta, a to su vertikalna, frontalna
i lateralna osa.
7 Rečenica Ivo je pred klavirom daje nam sasvim drukčiju sliku: umetnik stoji s prednje strane
lokalizatora, na primer da bi se fotografisao ili se pak sprema da sedne za klavir.
248
Spacijalne i apstraktne upotrebe predloga pred u srpskom jeziku
Iz činjenica da je lokalizator okrenut svojom prednjom stranu objek-

tu lokalizacije kao i da je ovaj potonji najčešće ljudsko biće, proizilazi da
se između njih ostvaruje neka funkcionalna veza. Naime, ako je neko
ispred ogledala onda se implicitno saopštava da se on ogleda (to se može
smatrati pragmatičkom implikaturom, (vidi Mešler i Rebul, 1994), dok
se sedenje pred ekranom računara ili televizora tumači kao upotreba
ove dve sprave (rad ili zabava u prvom slučaju, odnosno praćenje pro-
grama u drugom). U nedostatku ovakvog funkcionalnog odnosa primeri
deluju bizarno ili neprihvatljivo, čak i onda kada lokalizator ima prednju
stranu i čak i kada ima jasno izraženu upotrebljivost. Razlog za to je
što pred funkcionalnost vezuje isključivo za odnos sa prednjom stranom
statičnog lokalizatora.
9) ? Dečak je pred biciklom.
10) ? Baka je pred peglom.
Iako se u oba slučaja radi o predmetima koji služe za izvođenje
određene radnje, njihova upotreba nije vezana za prednju stranu, tako
da su primeri teško prihvatljivi.
Kao što smo iz prethodnih primera videli objekat lokalizacije je
najčešće osoba koja može da upotrebi lokalizator (posledica ovog pravila
je bizarnost primera 11) mada ima i primera gde su oba entiteta neživi
objekti (12):
11) Soba je čudno nameštena. Krevet je ?pred foteljom/?pred ogledalom.
12) Moj kombi je pred kućom.
U primeru 12) predlog pred označava ne samo lokaciju ispred pred-
nje strane lokalizatora već i njihovu blizinu. Prihvatljivost ove rečenice
vezana je i za činjenicu da je objekat lokalizacije pokretan i da mi zapra-
vo posmatramo njegov krajnji položaj. Sa nepokretnim entitetima goto-
vo je nemoguće upotrebiti predlog pred, osim ako se ne očekuje da će ih
(ljudska) sila pomeriti:
13) ?Hrast je pred kućom.
14) Plakar je pred kućom. Sad će ga radnici uneti unutra.
15) Lopta je pred golom.
Jasno je da primeri 14) i 15) indirektno upućuju na koncept doseza-
nja krajnje tačke putanje.
Ne čudi stoga što pred često izražava i stizanje na određeno mesto,
odnosno približavanje ljudskog subjekta lokalizatoru8:
16) Ja sam pred pozorištem. Čekam te da uđemo zajedno.
17) Pred Beogradom smo. Stižemo za 20 minuta.
18) Pred granicom smo. Nadam se da nije velika gužva.
8 Zahvaljujući ovoj značenjskoj implikaciji, sledeća rečenica je dvosmislena:Gosti su ti pred

vratima. Naime, njome se saopštava bilo da se subjekat nalazi u prostoru sa prednje strane
lokalizatora, bilo da se subjekat približava sagovornikovom domu („samo što nije stigao”, vre-
mensko značenje). Rečenica sa predlogom ispred može imati samo prvo, prostorno značenje.
249
Tijana Ašić
19) Trkač je pred ciljem.

U primeru 16) subjekat je već stigao na svoje odredište, dakle nalazi
se na završnoj tački svoje putanje, dok se u primerima 17), 18) i 19) su-
bjekat kreće ka cilju (može se reći da je u poslednjoj fazi svog kretanja) 9
Iz svega navedenog može se zaključiti da se u semantizam pred-
loga pred mora uključiti bilo pramarna funkcionalnost prednje strane
lokalizatora (on služi nečemu, ima teličku funkciju, (vidi Pustejovski,
1995, Ašić i Korblen, 2014.), bilo sekundarna funkcionalnost – loka-
lizator je cilj kojem teži objekat lokalizacije. Imenice koje se nalaze
u teličkim predloškim konstrukcijama obavezno moraju imati jasnu
i jedinstvenu teličku kvaliju10 (svrhu) koja se u određenim lingvistič-
kim kontekstima odmah aktivira (Pustejovsky, 1995). Tako na primer
Dušan je u školi ne oznava samo prostor gde subjekat boravi već i činje-
nicu da je učenik (Ašić i Korblen, 2014). Aktiviranje kvalija javlja se i
sa predlogom pred (Ašić i Korblen, 2016). Kod sekunadarne funkciona-
losti u prvom planu je dosezanje odeđene tačke u prostoru, tačke čija
teličnost nije transparentna, ali može biti nagoveštena (trkač ide se
kreće ka cilju da bi pobedio).
2.3 Pred našim pogledom

Tipični slučaj upotrebe predloga pred sa instrumentalom je slika
čoveka koji koristi prednju stranu lokalizatora ili joj se primiče. Ipak
postoje slučajevi kada je lokalizator čovek (najčešće izražen ličnom
zamenicom), a objekat lokalizacije neki geografski pojam ili građevina.
20) Preda mnom se prostiru nepregledne ravnice.
21) Pred njim je ogromni, modri okean.
22) Pred vama je Keopsova piramida.
23) Preda mnom je crkva Notre Dame.
24) Pred nama se pruža put, koji kao da nema kraja.
Činjenica da je lokalizator u ovom odnosu uvek okrenut svojom
prednjom stranom sugeriše da ovi primeri izražavaju posmatranje: oni
impliciraju da pogled lokalizatora prelazi preko entiteta, ispitujući ga. U
skladu sa tim svi se mogu parafrazirati sintagmamom pred x (zamenički
pridev) pogledom.
Rečenice koje smo pronašli u tekstovima na internetu potvrđuju
našu hipotezu o postepenom pojavljivanju i širenju geografskog entiteta
pred očima posmatrača:
9 Napomenimo da se pred sa imenicom u akuzativu koristi sa glagolima kretanja u značenju

približavanja (adlativnosti): stići pred školu, doći pred pozorište. Ali i u svojim upotrebama sa
instrumentalom (sa statičnim glagolima) ovaj predlog implicira kretanje koje je dovelo do
mesta na kojem se subjekat rečenice trenutno nalazi.
10 Kvalije u Teoriji Generativnog lekiskona (Pustejovski, 1995) odnose se na analitičko znanje
koje asociramo sa leksemama pa tako istovremeno upućuje i na različite načine opisivanja
entiteta.
250
25) ... beskrajnoj ravnici koja se pred našim pogledima pružala ka zapad i jug.
26) ... između drugih brda koja se redom razvijaju pred pogledom.
27) Požar se širio pred našim očima.
28) Iskonska planina uzdiže se pred našim očima.
U svim navedenim primerima javlja se metafora pružanja, odnosno
razvijanja slike u pogledu posmatrača. A zapravo se ovde radi o putova-
nju pogledom po određenom prostranstvu. Zanimljivo je da upravo zbog
tog prelaženja (šetanja) pogledom prizor može biti zamišljen i kao film
(serija povezanih slika):
29) Pred našim pogledom razvija se film.
30) Pred našim pogledom razvija se brz ali širok film utisaka.
31) Pred našim očima odigrava se evolucija jedne vrste.
Naglasimo da ovde akcenat nije na položaju objekta lokalizacije (kao
u primerima gde je on ljudsko biće) već na posmatranju slike (izražene
objektom lokalizacije). Ova ideja postaje jasna ukoliko uporedimo
sledeća dva primera:
32) Ja sam pred Ajfelovom kulom, čekam te.
33) Preda mnom je Ajfelova kula. S divljenjem posmatram njenu arhitekturu.
U prvom slučaju govornik saopštava da je stigao do odredišta, a u
drugom on ističe da posmatra monumentalnu građevinu pred kojom
se našao.
Navedimo i slučaj u kojem su, kako lokalizator tako i objekat
lokalizacije ljudska bića. I u njima je reč o posmatranju i promatranju.
34) Učenici su pred komisijom.
Zapažamo da u ovom slučaju posmatranje može dovesti do psiho-
loške reakcije (objekat lokalizacije, budući da je svesno ljudsko biće)
reaguje na to što ga lokalizator gleda, tako da sam predlog dobija u
izvesnoj meri i uzročno značenje. Drugirm rečima, kauzalnost se pra-
gmatički inferira11:
35) Dečak se uplašio pred publikom.
36) Vuk se zbunio pred tim profesorom.
37) Ona se uvek zacrveni pred tim momkom.
Kad psihološki odnos ima gotovo potpuni primat nad spacijalnim,
onda predlog pred može da se zameni izrazom u prisustvu:
37)On ne sme da puši pred roditeljima (u pristustvu roditelja), jer su jako strogi.
38) Nije lepo psovati pred nepoznatim ljudima (u prisustvu nepoznatih ljudi).
U nastavku rada analiziraćemo upotrebu predloga pred za
označavanje apstraktnih odnosa sa posebnim osvrtom na razlike
11 Ovde se uzročno značenje prepliće sa spacijalnim,”jer se između objekta lokalizacije i lokali-

zatora uvek uspostavlja i vizuelni kontakt, bez koga ne bi ni došlo do reakcije izražene predi-
katom” (vidi Piper, 2005).
251
Tijana Ašić
koje postoje kada je ljudsko biće objekat lokalizacije, odnosno kada je

lokalizator.
3. Apstraktne upotrebe predloga pred

3.1 Suočavanje
Jedna od posebnosti podsistema prostorno-vremenskih predloga u
srpskom jeziku je i upotreba predloga pred sa temporalnim entitetima.
On je tu konkurentan pravom vremenskom predlogu pre koji označava
anteriornost. Ipak, oni nikako nisu sinonimni: u konstrukciji sa akuza-
tivom pred (pred ručak, pred rat, pred Uskrs) označava anteriornu prok-
simalnost. Drugim rečima, pred kazuje da se događaj koji figuriše kao
objekat lokalizacije na vremenskoj osi nalazi neposredno pre vremen-
skog entiteta koji je lokalizator. Upravo zbog toga ovaj se predlog može
modifikovati adverbima/partikulama tačno, neposredno ili tik, odnosno
adverbijalnim izrazima koji označavaju (u relativnom smislu) vrlo malu
vremensku distancu:
39) Došli su tačno / tik pred ručak.
40) Daće intervju neposredno pred početak nove sezone u formuli 1.
41) Dva dana pred početak plodnog perioda, treba piti vitamin E.
S druge strane, predlog pre ne saopštava ništa o vremenskoj udalje-
nosti dva entiteta, pa se može kombinovati sa adverbijalnim modifikato-
rima koji upućuju na veću distancu.
42) Došli su mnogo/tri sata pre ručka.12
Ovu vremensku upotrebu predloga pred lako je objasniti ako se
pretpostavi da u apstraktnom temporalnom domenu, baš kao i u spaci-
jalnom, pred može da označi približavanje.
Ipak nas u ovom radu pre svega zanimaju veza između spacijalnog i
temporalnog pred sa intrumentalom.
Istraživanje korpusa primera u kojima se pred javlja sa apstraktnim
lokalizatorom pokazuje da, baš kao i u spacijalnom domenu, on označa-
va složeni odnos koji podrazumeva da lokalizator poseduje određene od-
like. Naime, lokalizatori mogu biti: 1) samo određeni tipovi događaja13;
2) samo određeni psihološki ili društveni fenomeni. Drugim rečima, baš
kao i u prostornoj upotrebi, postoji selekcija nad tipom lokalizatora s
tim što je ovde daleko teže definisati odlike koje apstraktni entitet treba
da poseduje:
43) Popovići su pred razvodom.
44) Merkelova je pred selidbom u Brisel.
45) Bio je pred samoubistvom ali se otrgao depresiji.
12 Uporediti sa neprihvatljivim primerom *Došli su tri sata pred ručak.
13 Događaji su vremenski entiteti koji zauzimaju određeni interval na vremenskoj osi i može im
se dodeliti temporalna referenca: 1. Francuska revolucija se odigirala 1789. 2. Brakorazvodna
parnica je zakazana za 20. februar.
252
46) On je pred velikom odlukom.

47) Sada ste pred novim početkom
48) Majami je pred finalom
49) Dačić tvrdi da smo pred rešenjem kosovskog problema.
50) Novine pišu da je Bašar al-Aasad pred porazom.
Naglasimo da je ovde objekat lokalizacije uvek čovek, osim u slu-
čaju metonimije, gde subjekti u prenesenom značenju predstavljaju
ljudska bića:
51) Francuska je u tom trenutku pred revolucijom.
52) Večeras će vaša dijeta biti pred velikim iskušenjem.
Pokušajmo da razumemo o kakvom se odnosu ovde radi, i kako on
utiče na selekciju lokalizatora. Čini se da se u gore navedenim primerima
objekat lokalizacije priprema za susret sa lokalizatorom, koji po prirodi
mora biti entitet koji zahteva napor druge strane kako bi bio ostvaren,
savladan ili prihvaćen14. Napomenimo da se značenje konstrukcije biti
pred u gornjim primerima može parafrazirati glagolom suočiti se, koji
implicira (bar fiktivno) aktivnu ulogu i subjekta i objekta. Ako napravi-
mo korak dalje u metaforizaciji, može se reći da će objekat lokalizacije i
lokalizator, u susretu odmeriti snage.
Ova prinuda nad tipom entiteta koji se može naći u ulozi argumenta
predloga pred može se porediti sa prinudama u prostornoj relaciji, gde
uvek postoji funkcionalna veza između dve strane, odnosno gde lokali-
zator uvek svojom prednjom stranom zahteva određeno angažovanje od
strane subjekta.
Događaji koji ne upućuju na određenu vrstu tenzije pred suočava-
nje, tj. događaji u kojima objekat lokalizacije ima pasivnu ulogu ne mogu
biti upotrebljeni s predlogom pred.
53) *Milica je pred rođendanom.
54) *Jovanovići su pred slavom.
55) * Đaci su pred izletom.
56) * Moja deca su pred letovanjem.
U gore navedenim rečenicama ne postoji ideja o pripremi za suoča-
vanje sa nekom promenom; oni isključivo izražavaju temporalnu proksi-
malnost događaja, te umesto konstrukcije sa predlogom pred valja upo-
trebiti prilog uskoro:
53a) Milici je uskoro rođendan.
Ukoliko se pak u gornjim primerima upotrebi prilog uskoro dolazi
do promene u značenju:
57) Popovići će se uskoro razvesti.
14 Predstavnici kognitivističke lingvistike (vidi Lejkof, 1986) rekli bi da se ovde radi o moving
ego metafori gde se čovek kreće ka nekoj tački u budućnosti. Pored ove postoji i moving time
metafora gde se vremenski događaj kreće ka čoveku: Stiže nam Božić. Nova godina nam je pred
vratima (vidi i Ašič, 2008).
253
Tijana Ašić
Ova rečenica ne daje sliku psihološog stanja protagonista pred

razvod, već samo iznosi činjenično stanje stvari.
3.2. Izražavanje budućnosti

Pređimo sada na upotebe predloga pred gde je lokalizator ljudsko
biće, a objekat lokalizacije neki apstraktni pojam. Lokalizator je stati-
čan a pred njegovim pogledom se pruža veliki vremenski period koji on
sagledava (on se, u prenesenom značenju, otvara pred njim). Zbog same
funkcije sagledavanja objekti lokalizacije su često entiteti značajne du-
žine (ili se u datom kontekstu tumače kao takvi), a kao implikatura se
može javiti poruka optimizma – subjekat će imati dovoljno (vremen-
skog) prostora da ostvari svoje želje i planove.
58) Pred tobom je život.
59) Pred tobom je budućnost.
60) Preda mnom je još deset godina vrhunskog fudbala.
Katkada je ideja svetle budućnosti eksplicitno data pridevom koji
ide uz imenicu:
61) Preda mnom je mnogo lepih dana.
62) Deset najboljih godina je pred vama.
Napomenuli bismo da se rečenice ovog tipa veoma retko odnose na
kratke vremenske intervale. Ukoliko se oni i jave, one zvuče čudno i
teško su prihvatljive:
63) *Pred tobom je pet minuta blaženstva.
64) ?Preda mnom je deset sekundi najveće sreće.
Naglasimo da u primerima gde je lokalizator čovek, nemamo akti-
van odnos, nema suočavanja i tenzije, već se samo predstavlja susret s
budućnošću. Upravo zbog toga zamena lokalizatora objektom lokaliza-
cije (u primerima kojima smo ilustrovali suočavanje) nije moguća bez
promene u značenju ili dobijanja semantički neprihvatljivih iskaza:
65) *Ja sam pred budućnošću.
Primer 65) označavao bi da subjekat treba da se suoči i izbori sa
budućnošću, a ne da se budućnost pruža pred njim kao polje moguć-
nosti i izazova.
Isto tako rečenica
66) ?Ti si pred životom
ima vrlo neodređeno značenje suprotstavljanja budućem životu koji je
predstavljen kao neka vrsta prepreke koju treba savladati.
Dodajmo još da u primerima sa ljudskim lokalizatorom, implikatura
pozitivnog ishoda nije obavezna, o čemu svedoči sledeća rečenica:
67) Treći svetski rat je pred našim očima.
254
Ipak, ovde se zahvaljujući sintagmi naše oči nepovoljan događaj

može interpretirati kao slika koja se odigrava negde drugde (dok je mi
samo posmatramo, glagol jesam može biti zamenjen glagolom odigravati
se), a ne kao opasnost koja vreba, kao u sledećem primeru:
68) Treći svetski rat je pred nama.
Ukoliko bi u ovom primeru lokalizator i objekat lokalizacije zamenili
mesta, rečenica bi označila da se subjekat kao aktivni učesnik priprema
za navedenu katastrofu:
69) Mi smo pred trećim svetskim ratom.
Dodajmo ipak da postoje i primeri u kojima je moguća alternacija i
koji u oba slučaja imaju isto značenje (zbog specifične prirode događaja
ili pojave koji će se odigrati u budućnosti):
70) Ti si pred teškim zadatkom.
71) Pred tobom je težak zadatak.
72) Ti si pred najvećim izazovom u karijeri.
73) Pred tobom je najveći izazov u karijeri.
U prvom slučaju subjekat se sprema da se suoči sa lokalizatorom
(koji je po svojoj ontološkoj prirodi neka vrsta prepreke) a u drugom lo-
kalizator (ljudsko biće) sa male distance treba da sagleda ono što ga, kao
aktivnog učesnika, očekuje u bliskoj budućnosti.
Razlika između dve upotrebljene forme može biti presupozicional-
nog tipa: u prvom slučaju podrazumeva se da sagovornik zna šta ga oče-
kuje (i priprema se za taj trenutak), dok mu u drugom slučaju sagovor-
nik saopštava s čime će se sresti u bliskoj budućnosti .
Recimo najzad, da zamena mesta nije moguća ukoliko subjekat nije
u mogućnosti da aktivno učestvuje u budućem zbivanjima:
74) Preda mnom je noć bez sna.
75) *Ja sam pred noći bez sna.
76) Pred nama je još sedam dana vrućine.
77) *Mi smo pred sedam dana vrućine.
U gore navedenim primerima se upravo ističe čovekova nemoguć-
nost da utiče na nesanicu (na njeno postojanje ne može uticati njegova
volja), odnosno da menja klimatske uslove.
S druge strane, ukoliko pokušamo da izvršimo transformaciju u
primerima koji označavaju pripremu za aktivno učestovanje u događa-
ju, dobijamo sasvim neprihvatljive rečenice:
78) *Razvod je pred Popovićima.
79) *Samoubistvo je pred njim.
80) *Revolucija je pred Francuskom.
Jasno je da se ovde ne radi o autonomnim zbivanjima koje savreme-
nici posmatraju sa određene distance.
255
Tijana Ašić
4. Zaključak
Predlog pred je vrlo specifičan spacijalni predlog, jer se njegov se-
mantizam ne može svesti na definisanje položaja objekta lokalizacije
sa prednje strane lokalizatora, već zahteva da između ova dva entiteta
postoji određena funkcionalna veza. Ona može biti primarna, kada po-
drazumeva upotrebu lokalizatorove prednje strane ili sekundarna, kada
je lokalizator cilj koji predstavlja poslednju tačku kretanja objekta loka-
lizacije. Kao poseban slučaj upotrebe ovog predloga izdvojili smo onu u
kojoj on predstavlja prelaženje pogledom preko objekta lokalizacije.
Vremenske upotrebe predoga pred (sa imenicom u instrumentalu)
su takođe vrlo specifične jer pored temporalne proksimalnosti uvode i
element suprotstavljanja budućem događaju. S tim u vezi su i stroge pri-
nude koje se tiču njegove prirode: njega objekat lokalizacije (obavezno
čovek) mora doživeti kao izazov, cilj ili prepreku. Pored ove apstraktne
upotrebe postoji i ona u kojoj je lokalizator ljudsko biće, a objekat lo-
kalizacije interval u budućnosti koji ovaj iz svoje sadašnje perspektive
sagledava. Istakli bismo na kraju da se značenjska složenost njegovih
apstraktnih upotreba može lako izvesti iz specifičnih odnosa njegovih
argumenata u primarnim prostornim upotrebama.
Literatura
Ašić 2008: T. Ašić, Espace, temps, préposition, Droz : Genève.
Ašić i Stanojević 2008: T. Ašić i V. Stanojević„ O predlozima ispred i pred u srpskom
jeziku”, Semantička proučavanja srpskog jezika, eds. Milorad Radovanović i
Predrag Piper, SANU, Beograd, 129-150.
Ašić i Korblen. (2014): T. Ašić i F. Corblin, „Telic definites and their prepositions: French
and Serbian”, Expressing definiteness in languages, John Benjamins, 183-212.
Ašić i Korblen 2015: T. Ašić i F. Corblin „Izražavanje teličnosti i prostorni predlozi u
srpskom jeziku”. U štampi u Arsenijević, Boban i Sabina Halupka-Rešetar
(ur.) Srpski jezik u savremenoj lingvističkoj teoriji, 219-236. Niš: Filozofski
fakultet Univerziteta u Nišu.
Lejkof 1982: G. Lakoff, Categories and cognitive models, (L.A.U.T seria A, paper nb 96),
Trier, L.A.U.T.
Lajons 1986: J. Lyons, Semantics, CUP, London
Mešler i Rebul 1994, J. Moeschler i A. Reboul, Dictionnaire encyclopedique de
pragmatique, Seuil, Paris;
Piper 2005, P. Piper. Sintaksa srpskog jezika, prosta rečenica. SANU, Beograd.
Pustejovski 1995: J. Pustejovsky, 1995. The Generative Lexicon, Cambridge (MA): The
M.I.T. Press.
Rečnik Matice Srpske, Grupa Autora, 2011, Matica Srpska
256
Tijana ašić
SPATIAL AND ABSTRACT USAGES
OF THE PREPOSITION PRED IN SERBIAN
Summary
In this paper we investigate the nature of the relation that the Serbian preposition
pred establish between a figure and a ground. Our aim is to verify whether the seman-
tics of this preposition can be reduced to mere spatial relations or it has to be enriched
by the notion of functionality. We also define the specific constraints that pred put on
the nature of its figure and its ground. In the second section we analyze its abstract us-
ages, explaining that their particularities are a consequence of its basic spatial seman-
tism. Finally we compare the case where the figure is human facing upcoming events
with the cases where the ground is seen as a person observing the future.
Keywords: prepositions, space, time, semantics, localizer, object of localization.
257
811.163.41'367.624
Илијана Р. Чутура1
Универзитет у Крагујевцу
Педагошки факултет у Јагодини
Катедра за филолошке науке
О ПРИЛОШКИМ ИЗРАЗИМА У СРБИСТИЦИ2
У раду се, углавном по хронолошком принципу, даје пре-

глед одређења прилошких израза и употребе овог термина у
србистичкој литератури. Показује се да су вишелексемски
еквиваленти прилога били предмет интересовања српских
лингвиста, али да је изостајало конкретно, критеријално
засновано одређење ове категорије. Следствено томе, и сам
термин је употребљаван недоследно. Посебно се даје осврт
на радове у којима се прилошки изрази и њихови структур-
но-семантички типови први пут прецизно дефинишу.
Кључне речи: прилошки изрази, прилози, декомпоновање,
синтагматски прилошки изрази, предлошко-именички при-
лошки изрази, предлошко-заменички прилошки изрази.
Предмет рада јесте преглед употребе термина прилошки израз

у србистици, односно проблем дефинисања ових вишелексемских
јединица. Сам термин јављао се у србистици и коришћен је од стра-
не готово свих аутора који су се бавили прилозима, али без прециз-
ног одређења све до Ковачевићевих радова (Ковачевић 2007; 1998;
1988) у којима се термину приписује јасан садржај. Стога ћемо у
првом делу рада дати преглед употребе синтагме прилошки израз
са различитим значењима, при чему се највише пажње посвећује
ауторима који под овим термином не подразумевају сваку падежну
и предлошко-падежну синтагму са прилошким значењем. У другом
делу даје се преглед оних радова у којима се прилошки изрази ана-
лизирају са структурно-семантичког аспекта, те представљају уте-
мељење диференцијације прилошких израза у односу на било коју
синтагму или конструкцију са прилошким значењем.
Термин прилошки израз коришћен је у србистици за означавање
разнородних прилошких образовања, од лексичких прилога,3 преко
предлошко-прилошких спојева, па до прилошких израза као специ-
фичних, готово блокираних спојева са јасно одређеном структуром.
1 ilijana.cutura@gmail.com
2 Рад је настао у оквиру пројекта 178014 Динамика структура савременог српског језика,
који финансира Министарство просвете и науке Републике Србије.
3 У том значењу (и уопште у значењу „лексема”) лексему израз употребљава М. Ивић, нпр.
„О импликативној/неимпликативној семантизованости придевских и прилошких из-
раза при исказивању информације `више од`” (наслов текста у Ивић 2008), што илус-
трују и други наслови у истој књизи: „О изразу ТВРД”, „О когнитивном приступу изразу
ДАНАС”, „О изразу ПРОСТРАНО” и сл.
259
Према И. Грицкат, још је Вук Караџић у Писменици сербскога

језика из 1814. уз прилоге навео и њихове вишелексемске еквива-
ленте: „Поводом Вука и Даничића у овом контексту треба учини-
ти две напомене. Једна констатација, која лако може да измакне
пажњи, јесте та да Вук у Писменици, набрајајући прилоге, поред ту,
унутра и др., спомиње и на другом мјесту; поред онда, скоро, лани
– и сваки дан. Ово је заметак идеје о функцији која је изван облика
и значења, идеје која је у српскохрватској граматици тек у ХХ веку
нашла свој пуни израз” (Грицкат 1983: 7).
Термин прилошки израз са значењем „функционално-семан-
тички еквивалент прилога” „први је 1959. године употријебио А.
Белић, не подводећи пода њ сваку падежну и предлошко-падеж-
ну синтагму, него само оне које су израз значења одређеног при-
лога” (Ковачевић 2007: 11). И у Правопису српскохрватског језика
из 1964. налазимо термин прилошки израз са значењем предлош-
ко-именичких спојева којима се изражавају прилошка значења не-
изразива лексичким прилозима: „Још увек се осећају као прилошки
изрази с несраслим деловима, па се зато одвојено пишу: пред мрак,
под јесен, пред зору, [...] на лето, у зиму [...], преко мере, преко воље,
с муком, у стопу...” (Правопис 1964: 68).
И значење самих прилога Белић одређује као сложено, „син-
тагматско значење”, стављајући на тај начин прилошке изразе, са
дијахроног аспекта, у позицију претеча прилога: „Прилозима на-
зивамо засебне речи са помињатим значењима: јуче, још, данас, ту,
тамо и сл. Али ма како биле те речи просте, оне увек имају сложе-
но (синтагматско) значење: `дана пре данашњег` (при додавању и
одузимању чега): `мање од`, `више од`, `овога дана`, `на том месту`,
`у оном правцу` итд. Већ се из овога види сродност прилога као за-
себних речи са прилошким изразима. Последњи претстављају по
природи својој синтагме (`скуп речи у органској вези`), док је код
првих увек синтагматско ЗНАЧЕЊЕ” (Белић 2000 (О језичкој при-
роди и језичком развитку II): 561). И у Универзитетским предавањи-
ма из савременог српскохрватског језика исти је став поткрепљен
неколиким трансформацијама: „Значећи време, место или начин
глаголске радње или одређујући особину каквог придева – прилози
увек имају синтагматско значење, тј. значе цео израз за време, ме-
сто или начин. Нпр. јуче сам му рекао – значи јучерашњег дана или
слично; ту сам и ја био – значи на том месту, у тој прилици и сл.;
он лепо пева – значи лепим, пријатним, допадљивим начином и сл.”
(Белић 2000а: 170). Белић се задржава на семантичком међуодносу
лексичких прилога и прилошких израза, не дефинишући саме при-
лошке изразе. Међутим, везу између прилога и прилошких израза
види и у процесу настанка прилога као „окрњених” израза у којима
је изостављена лексема која би се могла подразумевати: „Видећемо
да прилози имају често крње облике, на пр. какав падежни облик
придева или заменице, на пр. у том они уђоше у дворану значи `у
260
О прилошким изразима у србистици
том тренутку` и сл.; али како утом самостално употребљено значи

именицу која се може подразумевати, то и у овом случају та имени-
ца може бити тренутку или сл.; пошто је цео израз добио времен-
ско значење, то се именица може и пропустити, јер се може лако
подразумевати; он српски говори – данас је српски прилог и може се
само претпоставити да је некада то био инструментал мн. дакле:
*он је говорио `срьбьскы словесы` или сл.; како је то значило начин,
то се словесы могло изоставити, јер и срьбьскы само за себе значи-
ло је (као самостално употребљено) и именицу која је одговарала
томе (на пр. да ми ниси рекао ниједну – разуме се, реч која истиче из
самостално употребљеног ниједну уз глагол рећи као објекат) и сл.”
(Белић 2000а: 170–171).
Додатно, Белић уочава и постојање продуктивних модела
компоновања прилошких израза: „Али највећи део прилога (или
прилошких израза) постао је на тај начин што је израз у самој ре-
ченици мењао своју функцију: место да чува своју зависност од
управне речи, он се, због значења, схватио као ближа одредба гла-
гола, и на тај начин постао прилог, на пр.: он сваке недеље иде у
поље – ово сваке недеље прави је генитив, и нема речи од које за-
виси, већ врши функцију ближе одредбе уз глагол иде, дакле при-
лошки је израз. Узмимо другу реченицу која нам може показати
цео процес преласка из зависне функције генитива у прилошку
временску функцију: Те зиме између малога и великог Божића
дође са своја неколика момка у Смедерево (Караџић) – те зиме
првобитно је стајало уз речи `између малога и великог Божића`
као прави генитив, па је затим као временска одредба привучено
од дође и постало његова прилошка одредба. Чим је тако постао
генитив те зиме или слична прилошка одредба, онда је и сваки
други генитив са временским значењем могао то постати (сваке
недеље, тога дана, првог маја, ових дана итд.). Тако је тај прилошки
израз постао продуктиван” (Белић 2000а: 171).
Стевановић на више места употребљава термин прилошки израз
за предлошко-прилошку конструкцију, на пример: „[Л]ако је закљу-
чити да су прилози по саставу своме, као и друге речи уосталом,
различни, некад прости, а некад сложени. И неће бити тешко да се,
када је то потребно, одреди да ли су они просте или сложене речи.
Можда је у неким случајевима теже сваки пут тачно одредити гра-
ницу између прилошких израза и прилога. Ми код писаца, нпр.,
срећемо и од тада и отада, и од када и откада, и за сада и засада. И
једино је мерило за то да ли се две речи, а то не морају свакада бити
само две, узимају свака засебно – мислимо у писању, или се дају
у облику једне целине. У првоме случају то су прилошки изрази,
а у другоме прилози” (Стевановић 1991 I: 378). Међутим, на дру-
гом месту налазимо термин прилошки израз за означавање пред-
лошко-именичке конструкције с прилошким значењем: „Иако се
одвојено од првог дела не може посматрати, треба ипак споменути
261
употребу предлога на с акузативом у прилошким изразима с функ-

цијом одредбе за начин, као што су с часа на час; [...] с дана на дан; с
једног на друго; с године на годину...” (Стевановић 1991 II: 414).
Да термин прилошки израз „није шире заживио у србистици и/
или сербокроатистици”, примећује у раду Синтакса и семантика
прилошких израза М. Ковачевић, наводећи као „најбољу потврду
томе” чињеницу да „Енциклопедијски лексикон: Српскохрватски
језик” под одредницом прилошки израз само упућује на одредни-
цу прилошка синатагма (в. Ковачевић 2007: 11). У Енциклопедијском
речнику лингвистичких назива Р. Симеон дефинише прилошки из-
раз као „скуп ријечи који има значење или функцију прилога”, „или
тзв. приложни или глаголскоприложни скуп или конструкција, нпр.
тихо пјевајући (синтаксни скуп) или р. спустя рукава (фразеолошки
скуп) (Симеон 1969, s.v. приложни). Под истом одредницом (прилож-
ни) Симеон даље не дефинише термин приложна конструкција већ
само упућује: „в. приложни израз”, идентификујући ова два терми-
на. Симеонов речник, дакле, не садржи покушај разликовања при-
лошких израза од падежних адвербатива.
И П. Пипер употребљава синтагму „прилошки израз”, не дефи-
нишући њено значење, нпр.: „Глаголском временском систему ум-
ногоме је паралелан систем заменичких речи са значењем субјек-
тивног времена, чије језгро чине заменички прилози и прилошки
изрази (нпр. сада, одсад, досад, засад, тада, онда, уто, јуче, данас,
сутра, вечерас, синоћ, јесенас, ове недеље итд.)” (Пипер 1985: 52–53).
Пипер нешто ближе одређује термин прилошки израз и у својој мо-
нографији Заменички прилози у српскохрватском, руском и пољском
језику (Пипер 1988), и то у смислу искључивања прилошких израза
из предмета монографије: „Слично ограничење предмета анализе
примењено је и на формалну структуру заменичких речи и израза
у адвербијалној функцији: испитивањем су обухваћени управо за-
менички прилози, али не и њима функционално блиски заменички
изрази који обично на функционалном плану попуњавају празно
место у семантичкој парадигми заменичких прилога. Од тога се од-
ступа углавном онда када је разлика између заменичко-прилошког
израза и заменичког прилога само правописне природе, на пример
у српскохрватском језику од сада и одсада...” (Пипер 1988: 10–11).4
Диференцијацијом између прилошких израза, слободних син-
тагми и предлошко-падежних конструкција са адвербијалном
функцијом детаљније се бави Т. Батистић у својој монографији о
локативу. Дефинишући прилошке изразе као најмање дволексем-
ске јединице, Батистић утврђује и њихову стабилну лексичко-син-
таксичку структуру, што се огледа „у немогућности уметања не-
ког детерминатора (или је избор у том погледу крајње ограничен)”
4 Пипер у напомени наводи да је „знатан део таквих заменичких израза (у руском језику
у поређењу са чешким) обухваћен истраживањем Л. Брожа (1971)”. Ради се о студији
Адвербиальная перифрастика: На русском материале в сопоставлении с чешским.
262
(Батистић 1972: 133). С друге стране, како на истом месту каже, „де-
терминатор је готово увек обавезан”. Како је лексички центар при-
лошких израза најчешће именичка лексема са апстрактним, не-
одређеним значењем, семантичка улога обавезног детерминатора
јесте експликација диференцијалне семантике. Тако је, на пример,
у локативним прилошким изразима са именицама тренутак, час,
моменат и сл. детерминатор неиспустив због неопходности „да се
из датог временског тока обавезном детерминацијом издвоји једна
временска јединица и „учини различитом од осталих” (Арсенијевић
2003 I: 200), јер је „увијек неки тренутак” (Батистић 1972: 135).
Без помињања термина прилошки израз, али анализирајући
међуоднос прилога и прилошких израза, говори Н. Арсенијевић
(нпр.: „Одговарајући еквиваленти наведеним акузативним кон-
струкцијама [на Х начин] били би прилози типа: тако, овако, онако,
затим прилог никако... те прилог некако...” (Арсенијевић 2003 II: 74);
изразима са временским значењем, односно „са именским лексема-
ма време, доба и мах... еквиваленти су одговарајући прилози: тада,
онда, сада, данас, некада, увек, испрва, касније, благовремено итд.”
(Арсенијевић 2003 I: 214)). Како је реч о монографији о предлош-
ком акузативу, разматрања се односе само на акузативне прилошке
изразе. Слично као Батистић, и Арсенијевић издвајање прилошких
израза темељи на семантици именице. Тако, на пример, у изразима
са просторним значењем носиоци категоријалне семантике су име-
нице „које карактерише просторност у свом елементарном значењу,
без неких посебних спецификација, те се уз њих појављују одгова-
рајући детерминатори чијим испуштањем предлошка акузативна
конструкција не би била потпуна” (Арсенијевић 2003 I: 166–167).
Код предлошких акузативних конструкција са временским зна-
чењем, „у посебну групу су издвојени случајеви са именским лек-
семама време, доба и мах које се по свом општем временском зна-
чењу разликују од осталих именица у нашем корпусу. Придевске и
заменичке речи реализоване уз њих представљају отуда неиспус-
тиве детерминаторе од чије семантике зависи да ли ће акузативне
конструкције глаголску радњу локализовати упућивањем на шири
контекст (у исто време), на тренутак говора (у садашње време) или се
ради о једној од фаза вршења глаголске радње (у прво време) итд.”
(Арсенијевић 2003 I: 214).
Са циљем анализе система начинских прилога, њихове семан-
тичке разноликости и прецизнијег дефинисања значења термина
прилог за начин, М. Ивић у раду О прилозима „за начин” (Ивић 1995:
254–282) користи трансформације исказа са начинским прилогом
у исказе са вишелексемским адвербативима. Као основну разлику
између прилога који се могу трансформисати у изразе типа на Х
начин и прилога који не подлежу могућности овакве трансформа-
ције, М. Ивић истиче њихово значење. Први посредно исказују ин-
формацију о начину вршења радње („Он се изражава непристојно”
263
= на непристојан начин = на Х начин, што је непристојно). Уколико

се својство исказано прилогом схвата као инхерентно датој радњи
(„начински прилози непосредне квалификације”, према Пипер
2005: 841), могућност трансформације у израз са лексемом начин
изостаје, нпр. брзо трчи ≠ *трчи на брз начин / *трчи на Х начин, што
је брзо. Оваква немогућност трансформације (према Ивић 1995:
263) бележи се и у пољском (wszedl szybko [дошао брзо], *wszedl w
sposób szybki [*дошао на брз начин]).
За оне прилошке изразе који имају своје једнолексемске еквива-
ленте у употреби је термин „декомпоновани прилог” (Радовановић
2004: 215), али, како су прилози и прилошки изрази само делимич-
но међусобно супституентни, јасно је да се термин декомпоновани
прилог не може употребљавати синонимно термину прилошки из-
раз. Изван опсега термина декомпоновани прилог остају, дакле, сви
прилошки изрази који немају својих прилошких еквивалената (нпр.
у међувремену, ове године, на нов начин).
Посредно се о карактеристичним особинама прилошких изра-
за, али без помињања термина прилошки израз, говори у неколи-
ко радова о декомпоновању. Иако процеси декомпоновања прило-
га нису централна тема ниједног од тих радова, у њима се, мање
или више, расветљавају неке од карактеристика свих декомпонова-
них јединица. О декомпоновању предиката писано је највише, и то
као о појави која све више узима маха у у српском језику (в. нпр.
Радовановић 1977: 53–86; Ивић 1995: 180–187), а која се посматра
као социолингвистички феномен, као особеност одређених функ-
ционалних стилова, или као средство које омогућава избор да се
иста реченична садржина искаже „у различитим значењским аран-
жманима”, тј. тако да „говорно лице [...] аранжерски поступа према
значењу реченичног предиката – по слободном избору истура под
рефлектор пажње овај или онај његов аспект [...] Аналитичка кон-
струкција врло погодно служи нијансирању предикатског исказа,
помаже, дакле, људима да остваре нешто што им је потребно, па се
они отуда и односе тако позитивно према њој” (Ивић 1995: 186).
Радовановић говори о процесу номинализације језичких је-
диница као о појавном феномену особитог когнитивног стила, ус-
постављајући, како сам каже, „строгу хијерархију појава”. На нај-
вишој лествици те хијерархије је „когнитивни стил (и појмовник ње-
гов), за њим следе граматика и лексикон, па тек онда функционални
стил” (Радовановић 2004: 230). Исте јединице – према Д. Кликовац
– могу представљати и особеност „бирократског језика” (Кликовац
1999: 10–12; Кликовац 2000: 14–18).5
5 У тексту о предлошким изразима, и Љ.Поповић дотиче тему номинализације (без упо-
требе термина) као функционалностилске категорије али и као обележја „когнитивног
стила”, напомињући да се предлошки изрази срећу „у модерним европским језицима”,
те да је „постанак највећег броја предлошких израза и њихова све чешћа употреба” веза-
на „за развој модерне науке, администрације и новинарства. У новије време људско ис-
куство се нагло проширило, анализа односа између чињеница постала је много тананија
264
Специфичности декомпоновања прилошких лексема, међутим,

нису засебно анализиране. У оквиру разматрања „експлицитне ка-
тегоризације”, Кликовац напомиње да „експлицитној категориза-
цији подлежу и придевски и прилошки појмови: тако велики постаје
великих размера, спорије – успореним темпом, а што више – у што
већем обиму” (Кликовац 1998: 20).
Лексичко-семантичку структуру декомпонованог прилога
Радовановић описује на следећи начин: прилошка лексема која се
декомпонује „мења свој прилошки статус у придевски (са улогом
детерминатора), при чему, по једном такође веома продуктивном
обрасцу, оно опште, инхерентно, неотуђиво својство појма (= `ква-
литета`, `начина` или сл.), што се том декомпонованом прилошком
лексемом денотира, бива сада исказано експлицитном (и при том
обавезно апстрактном) именичком лексемом у одговарајућем па-
дежном конструкционом лику” (Радовановић 2004: 215).
Како се показује, разматрана литература садржи неке крите-
ријуме идентификације прилошких израза, принципе њиховог кла-
сификовања и основне семантичке и структурне карактеристике.
У неким од наведених радова прилошки изрази се само успутно
помињу, док се у некима детаљније и обухватије анализирају. Ни у
једном, међутим, нема јасног одређења термина, нити описа свих
категорија и структурних типова прилошких израза.
И сама категорија и термин добијају своје јасно одређење у ра-
довима М. Ковачевића (в. Ковачевић 2007: 11–48, Ковачевић 1998:
234–245, Ковачевић 1988: 226–236).
Избор термина за ове јединице подржан је аналогним терми-
ном предлошки израз. Ковачевић доводи у везу прилошке изразе и
сложене субординацијске везнике, наводећи начине усложњавања
везничког система преко прилошких израза (Ковачевић 1998:234–
245), као у случајевима типа након тога – након чега – након што.
А сам термин предлошки израз дефинише Поповић, одређујући
предлошке изразе као изразе „који се употребљавају у предлошкој
служби” и „употпуњавају систем правих предлога, старијих и но-
вијих” (Поповић 1966: 195), а аналогно овој дефиницији најкраће
би се могли одредити и прилошки изрази. Осим тога, између сис-
тема предлошких и прилошких израза јављају се и друге паралеле.
Наводећи Белићеву поделу везника на старије и новије, „постале
махом од именица”, Поповић закључује: „Новији предлози нај-
чешће и нису ништа друго него ранији предлошки изрази који су
постали потпуно немотивисани и измешали се са старијим пред-
лозима” (Поповић 1966: 196, нап. 2). Сличан је Белићев закључак о
постанку прилога од прилошких израза елиптирањем надоместиве
и порасла је тежња за што прецизнијим изражавањем. Прави предлози нису увек могли
да задовоље нове потребе за исказивањем што разноврснијих односа (...) Овај процес не
треба сматрати завршеним, јер се развијање цивилизације и људске мисли стално креће
даље.” (Поповић 1966:195).
265
лексеме и срастањем преосталих лексичких компонената (Белић

2000а: 170–171). Међу особинама које одвајају предлошке изразе
од правих предлога Поповић наводи и губљење лексичког значења
именице у оквиру предлошког израза. Ако „место генитива [нпр. у
име+ген., на подручју+ген.] стоји атрибут” (у своје име / у име дете-
та, на овом подручју (Поповић 1966: 213)), „израз више нема пред-
лошку функцију. У оваквом споју са присвојним придевом или са
придевском заменицом, најчешће присвојном или показном, среће
се већина именичких предлошких израза који се састоје од једног
падежа или од предлога и падежа. Ова напоредна употреба засни-
ва се на вези између предлошког израза и основног лексичког зна-
чења” (Поповић 1966: 213–214). Поповић наводи примере напоред-
ног јављања предлошког израза и конструкције са атрибутом (тим
индиректним путем, путем патолошких измена...; ..у неку одређену
сврху, односно у сврху изделавања свог сопственог схватања...), који
често представљају директну трансформацију предлошких израза
у конструкције с прилошким изразима.
Утврђујући термин као адекватан, Ковачевић даје и први ком-
плетан увид у проблематику прилошких израза, укључујући кри-
теријуме њихове идентификације, класификацију, семантику и
међуоднос са другим типовима језичких јединица. У монографији
Узрочно семантичко поље (Ковачевић 1988) и раду Узрочни замјенич-
ки прилози и прилошки изрази (Ковачевић 1986) разматра се семан-
тика узрочних прилошких израза и њихов међуоднос са прилозима.
Притом се успоставља један од кључних критеријума разликовања
прилошких израза од слободних синтагми: „односи између елеме-
ната прилошког израза готово су блокирани попут односа морфема
унутар прилога...” (Ковачевић 1986: 265). Овим се показује да при-
лошки изрази заправо имају исту структуру као и узрочни заме-
нички прилози, настали „`улексемљењем` приједлога и падежног
облика демонстративне (с+тога, за+то) односно упитне замјенице
(за+што)” (Исто: 265).
Значење прилошких израза (и сличних конструкција) са уз-
рочним значењем описано је у студији Узрочно семантичко поље
(Ковачевић 1988), где се показује да се прилошким изразима могу
изразити бројни (под)типови узрочног значења, неизразиви прило-
зима (Ковачевић 1988: 229–230).
Системом прилошких израза у целини Ковачевић се бави
у обимном тексту Синтакса и семантика прилошких израза (у:
Ковачевић 2007: 11–48), у којем поставља проблеме терминолош-
ког, структурног и семантичког одређења вишелексемских једи-
ница са прилошком функцијом. Ковачевић издваја неколико ти-
пова прилошких израза (предлошко-заменички типа због тога,
предлошко-именички типа у међувремену и синтагматски, као нпр.
на том месту). У раду су класификовани типови и подтипови при-
лошких израза, са семантичког и структурног аспекта. Анализом
266
грађе из функционалностилски разноврсног корпуса показује се

да се нека адвербијална значења могу изразити само прилошким
изразима, док је велики број прилошких израза супститабилан
својим једнолексемским еквивалентима. Лексичка структура при-
лошких израза углавном је блокирана, тј. или не дозвољава им-
постацију додатних лексема, или су те лексеме малобројне (нпр.
због тога – због свега тога).
У тексту Улога форичких замјеничких односа у структурирању
реченице (Ковачевић 2007: 49–70) анализира се, између осталог, и
улога прилошких израза са заменичким детерминатором у ана-
форичком и катафоричком упућивању. Како „анафоричка демон-
стративна замјеница као показатељ синсемантичности дате просте
реченице (...) може вршити било коју синтаксичку функцију у тој
реченици” (Ковачевић 2007: 54), један тип датих односа реализује
се и „предлошко-падежним формама” које се састоје „од једноз-
начног (моносемичног) предлога или предлошког израза и демон-
стративне замјенице то (чешће) или ово (знатно рјеђе). Из те везе
настају тзв. прилошки изрази...” (Исто: 56).
Базични критеријуми идентификације прилошких израза јесу,
дакле: (а) могућност њихове супституције прилозима, односно зна-
чењска еквивалентност прилога и израза, (б) постојање одређеног
прилошког лексичко-семантичког поља у који се прилошки израз
уклапа као допуна празног места у датом систему, и (в) могућност
изражавања значења неизразивих прилозима, базирана углавном
на форичким односима.
Критеријум супституентности (а) односи се на оне случајеве
у којима је свака семантичка (архисемска, диференцијална, ре-
лациона) компонента прилога изражена засебном лексемом, те су
такви изрази еквивалентни прилозима (нпр. на том месту – ту, у
то време – тада, из тог разлога – зато и сл.). Значењску диферен-
цијацију, коју омогућује употреба различитих лексема или обли-
ка једне лексеме на позицији обавезног детерминатора, илуструју
следећи односи: у ово време [→ сада] / у то време [→ тада] : из
овог разлога [→ Ø] / из тог разлога [→ зато/стога] / из тих разлога
[→ зато/стога]. Показује се, дакле, да се извесне семантичке дис-
тинкције (у наведеним примерима: опозиција централност–пери-
ферност, опозиција сингулар–плурал) не могу изразити прилош-
ким лексемама, док полилексичка структура прилошких израза
омогућује њихово експлицирање. У том смислу, прилошки изрази
потврђују да се одређена садржина може прецизније исказати де-
компонованим јединицама, што М. Ивић запажа у вези са деком-
понованим предикатом.
Критеријум постојања прилошког лексичко-семантичког поља
(б) подразумеван је, односно садржан у претходном. Он, међутим,
постаје примаран уколико прилошки израз попуњава празно место
267
у датом систему, као нпр.: преклане (претпрошле године) – лане (про-

шле године) – Ø (ове године) – догодине/нагодину (следеће године).
На крају, могућност изражавања значења неизразивих прило-
зима (в) базира се углавном на форичким односима и представља
допуну система адвербијалних значења. Прилошки изрази пред-
стављају једино граматикализовано средство које компензује не-
достатак заменичких прилога у семантичким сферама околности
(нпр. у тим околностима, том приликом), намере и сврхе (нпр. у
том циљу, с том намером, из најбољих намера, са истим мотивом),
ексцептивности и адитивности ((и) поред, осим/сем, поврх овога/
тога), концесивности (нпр. упркос томе, без обзира на то), супсти-
туције одн. експективности (уместо/место/наместо (свега) тога) и
контрастности (насупрот овоме/томе).
Према њиховом лексичком саставу, Ковачевић све прилошке
изразе разврстава у три типа: синтагматске, предлошко-именич-
ке и предлошко-заменичке. Основне диференцијалне црте ових
израза јесу следеће: синтагматски тип обухвата „све падежне и
предлошко-падежне изразе који у свом саставу нужно имају (нај-
мање) двије синтаксеме: падежну или предлошко-падежну форму
именице и конгруентни атрибут у функцији неиспустивог (обавез-
ног) детерминатора” (Ковачевић 2007: 20). Предлошко-именички
прилошки изрази „јесу готово блокирани предлошко-именич-
ки спојеви који су значењски блиски или подударни одређеним
прилошким лексемама. Прилошки карактер предлошко-именич-
ког споја потврђује се и синтаксички и семантички: синтаксич-
ки – немогућношћу (или врло ограниченом могућношћу) уметања
било каквих синтаксема између предлога и именице, а семан-
тички – значењском блискошћу или подударношћу са одређеним
прилозима, којима се неретко као семантичким еквивалентима
могу и супституисати” (Ковачевић 2007: 18). На крају, предлош-
ко-заменички тип представља (скоро потпуно) блокирану „везу
демонстративне замјенице то (најчешће) или ово (ријетко) с не-
ким једнозначним предлогом” (Ковачевић 2007: 15).
У синтагматском типу прилошких израза категоријална
сема може бити изражена засебном именичком лексемом, што
Радовановић дефинише као „екстракцију некаквога општега, ин-
херентнога, неотуђивог својства” (Радовановић 2004: 215), а Д.
Кликовац као „експлицитну категоризацију”.
У предлошко-именичким изразима инвентар лексема је про-
ширен у сфери изражавања начина, посебно у изразима модела
са+инструментал, будући да „начинском пратилачком инструмен-
талу могу бити конкурентни начински прилози изведени од истога
коријена од којег је изведена одговарајућа девербативна или деа-
дјективна именица, нпр.: молити са скрушеношћу → молити скру-
шено; радити с напором → радити напорно; насмијати се с пријези-
ром → насмијати се презриво” (Палић 2007: 121). И овај, али и други
268
модели начинских прилошких израза одликују се великом семан-

тичком разнообразношћу (у складу са разнообразношћу начинских
прилога, в. Ристић 1990: 50–156), те се може претпоставити да је
инвентар типова начинских прилошких израза, као и именичких
лексема које чине њихово лексичко језгро, далеко највећи.
Значење различитих модела прилошких израза заснива се на
значењу различитих компонената. Док је у синтагматском типу
именичка лексема експонент архисемског значења, а детермина-
тор је носилац диференцијалне семе (те значење почива на њему),
лексичко-граматичка сема изражена је предлогом (нпр. на том
месту / са тог места и сл.). Значење предлошко-заменичких моде-
ла заснива се на самој именичкој лексеми (нпр. у међувремену, са
нестрпљењем), док се у предлошко-заменичким моделима као но-
силац значења јавља предлог (нпр. пре тога / због тога / поред тога
/ осим тога).
Основна дистинктивна црта између прилошких израза и пред-
лошко-падежних конструкција и слободних синтагми јесте блоки-
раност прилошких израза. Они, наиме, не укључују додатне лек-
семе, осим ретких могућности комбиновања детерминатора (нпр.
на том месту – на том истом месту). Додатни детерминатори који
би изразу дали референцијално значење не улазе у састав прилош-
ких израза, нити се такве конструкције могу сматрати прилошким
изразима, јер прилошки изрази имају хабитуално значење које је
еквивалентно значењу аналогних класа прилога (упор. тада – тог
дана – тог кишног дана). У истом смислу, хабитуалност (или гене-
ричност) одлика је и неких предлошко-падежних форми, док је ре-
ференцијалност одлика оних у којима се прилошки изрази не могу
остварити (нпр. на том месту ↔ тамо према у том месту => на-
сељеном месту). За разлику од слободних синтагми и конструкција,
прилошки изрази су, дакле, значењски ограничени: (а) супститу-
ентношћу прилозима или припадношћу семантичкој (пот)класи
прилога, и (б) генеричношћу или хабитуалношћу. Из ових огра-
ничења произлазе и поменута конструкциона ограничења, која се
тичу лексема у саставу израза или форме израза.
Примарни разликовни елемент који одваја прилошке изразе од
декомпонованих прилога јесте, како смо видели, то што прилошки
изрази као вишелексемске јединице могу исказати релацију за чије
означавање нема адекватног прилога, па се њихова функција може
означити као попуњавање „празног места” у систему. С друге стра-
не, тамо где постоје конкурентни прилог и прилошки израз, избор
једног или другог зависиће од конкретне комуникативне ситуације,
стилског резултата, али и прецизности информације. Прилошки
изрази тако чине систем јединица шири од декомпонованих при-
лога, будући да принцип по којем се прилози декомпонују творећи
вишелексемске (најмање дволексемске) јединице – функционише
269
истовремено и као принцип „компоновања” прилошког израза

којим се исказују значења непокривена прилозима.
Да закључимо. Специфичности прилошких израза као више-
лексемских еквивалената прилога уочене су у србистичкој лите-
ратури. Још од Вукове Писменице ове карактеристичне јединице
регистроване су као категорија која се разликује од слободних син-
тагми и конструкција са прилошким значењем, али њихове струк-
турно-семантичке особености нису анализиране и описане. С дру-
ге стране, термин прилошки израз био је у употреби, и то без јасног
одређења. Коришћен је недоследно, за означавање најразличитијих
јединица са прилошким значењем, од лексема па до разгранатих
синтагми и конструкција.
Прво јасно одређење како категорије тако и термина у срби-
стици даје М. Ковачевић. Поред тога, он издваја структурне типо-
ве прилошких израза и одређује могућности њихових лексичких и
структурних варијација. Тиме је утемељена основа за даље, детаљ-
није изучавање ове до тада недефинисане и непроучене категорије.
Извори и литература:
Арсенијевић 2003 I: Нада Арсенијевић, Акузатив с предлогом у савременом
српском језику (I), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
XLVI/1, 107–263.
Арсенијевић 2003 II: Нада Арсенијевић, Акузатив с предлогом у савременом
српском језику (II), Зборник Матице српске за филологију и лингвистику
XLVII/2, 54–216.
Батистић 1972: Татјана Батистић, Локатив у савременом српскохрватском
књижевном језику, Институт за српскохрватски језик, Београд
Белић 2000: Александар Белић О језичкој природи и језичком развитку, у
књизи Општа лингвистика, Изабрана дела Александра Белића, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд
Белић 2000а: Александар Белић, Универзитетска предавања из савременог
српскохрватског језика, Изабрана дела Александра Белића, Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд
Грицкат 1983: Ирена Грицкат, О прилозима у српскохрватској лингвистичкој
науци, Јужнословенски филолог XXXIX, Институт за српскохрватски
језик, Београд, 1–41.
Ивић 1995: Милка Ивић, О зеленом коњу, Библиотека XX век, Словограф, Београд
Ивић 2008: Милка Ивић, Лингвистички огледи, треће издање, Библиотека ХХ век,
Београд
Кликовац 1998: Душка Кликовац, О јавном језику (Експлицитна категоризација
именичких појмова), Језик данас 8, Матица српска, Нови Сад, 17–21.
Кликовац 1999: Душка Кликовац, Још о експлицитној категоризацији именичких
појмова у јавном језику, Језик данас 10, Матица српска, Нови Сад, 10–12.
Кликовац 2000: Душка Кликовац, О језичким и бирократским чистунцима, Језик
данас 11, Матица српска, Нови Сад, 14–18.
Ковачевић 1986: Милош Ковачевић, Узрочни замјенички прилози и прилошки
изрази, Књижевни језик, година 15, број 3–4, Сарајево 1986, 265–273.
270
Ковачевић 1988: Милош Ковачевић, Узрочно семантичко поље, Свјетлост, Сарајево

Ковачевић 1998: Милош Ковачевић,Синтакса сложене реченице, Рашка школа,
Београд
Ковачевић 2007: Милош Ковачевић, Србистичке теме, Филолошко-уметнички
факултет, Крагујевац
Палић 2007: Исмаил Палић, Синтакса и семантика начина, Bookline, Сарајево
Пипер 1985: Временске транспозиције и заменичке речи у српскохрватском и
другим словенским језицима, Научни састанак слависта у Вукове дане
14/2, Међународни славистички центар, Београд, 51–58
Пипер 1988: Предраг Пипер, Заменички прилози у српскохрватском, руском и
пољском језику (семантичка студија), Институт за српскохрватски језик,
Библиотека Јужнословенског филолога, Београд
Пипер 2005: Семантика категорије у простој реченици: синтаксичка семантика,
у: Пипер и др., Синтакса савременога српског језика (у редакцији М.
Ивић), Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица
српска, Београд 2005, стр. 575–982.
Поповић 1966: Љубомир Поповић, Предлошки изрази у савременом
српскохрватском језику, Наш језик XV 3–4, Институт за српскохрватски
језик САНУ, 195–220.
Правопис 1964: Правопис српскохрватског језика, прир. М. Стевановић, А. Белић,
Матица српска – Матица хрватска, Нови Сад – Загреб
Радовановић 1977: Милорад Радовановић, Декомпоновање предиката (на
примерима из српскохрватског језика), Јужнословенски филолог XXXIII,
Институт за српскохрватски језик, Београд, 53–80.
Радовановић 2004: Милорад Радовановић, Планирање језика и други списи,
Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови
Сад
Ристић 1990: Стана Ристић, Начински прилози у савременом српскохрватском
књижевном језику, Институт за српскохрватски језик, Београд
Симеон 1969: Рикард Симеон, Енциклопедијски рјечник лингвистичких назива,
Матица хрватска, Загреб
Стевановић 1991 I, II: Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I–
II, Научна књига, Београд
Ilijana R. Čutura
ON ADVERBIAL PHRASES IN SERBIAN LINGUISTICS
Summary
The paper provides an overview of the definition of adverbial phrases and the usage
of this term in Serbian linguistics mostly based on the chronological principle. It was
shown that the multi-lexeme equivalents of adverbs had been the subject of interest
of Serbian linguists, yet the specific criterial definition of this category was missing.
Vuk Karadžić detected multi-lexeme equivalents of adverbial lexemes in Pismenica,
and Belić regarded adverbs as parts of speech that had syntagmatic origin, giving
thus the status of “forerunners” of adverbs to adverbial phrases. Stevanović, Grickat,
Piper, Arsenijević, Batistić and others indirectly deal with the relationship of adverbs
and adverbial phrases, too, while these categories, by analyzing the phenomenon of
decomposing, are analyzed by Radovanović and Klikovac, as well. However, the first
definition of the criteria for the identification of adverbial phrases, as well as the very
271
term was provided by Kovačević, underscoring their structural types, as well, the
possibilities of their lexical and structural variations by defining their interrelationship
to other units. Hence, the fundamentals were established for further, more in-depth
investigations of this so far non-defined and understudied category.
Key words: adverbial phrases, adverbs, decomposing, syntagmatic adverbial phrases,
prepositional and nominal adverbial phrases, prepositional and pronominal adverbial
phrases
272
811.163.41'367.634
Веселина В. Ђуркин1
Педагошки факултет у Сомбору
Катедра за језик и књижевност
ФУНКЦИОНАЛНОСТИЛСКА
ДИСТРИБУЦИЈА СЛОЖЕНИХ ЗАВИСНИХ
ВЕЗНИКА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ2
Чињеница да се настанак сложених везника доводи у везу

са процесом функционалностилског раслојавања језика, те
да процес усложњавања везничког система не захвата подјед-
нако све стилове, намеће задатак сагледавања принципа
њихове функционалностилске дистрибуције. Анализа, про-
ведена на корпусу који обухвата функционалностилски ра-
знородне текстове од Вука до савременог тренутка, показује
да нису сви сложени везници настали у окриљу специјалних
стилова као продукт оштрије функционалностилске дифе-
ренцијације језика, већ да је један дио настао знатно раније,
што потврђује њихова појава у текстовима старијег постања,
и неријетко, њихов општесистемски статус. Резултати ана-
лизе такође показују да функционалностилску дистрибу-
циону моћ, као и учесталост употребе сложених везника, без
обзира на вријеме њихова постанка, битно одређује њихова
семантика и структурни модел према којем су формирани.
Избор везничких средстава условљен је инхерентним одли-
кама функционалног стила.
Кључне речи: сложени везници, функционалностилска
дистрибуција, српски језик
1. „Цела прича о раслојавању језика, у ствари, потиче из дав-

нашњег сазнања да ниједан језик није монолитан (познавао он пи-
сани облик испољавања или не). Од античке грчке и римске рето-
рике, преко традиционалне стилистике, до ововековног ’прашког’
учења о функционалним стиловима, на пример” (Радовановић
1996: 8). „S novim vidovima društvenog života stvara se i jezik da bi
ih izrazio. U poslednje vreme nastale su čitave oblasti izražavanja, na
primer u vezi s računarstvom, radiom i televizijom, komercijalnom
propagandom i komercijalnom muzikom. Ako osmotrimo nešto duži
period, uočavamo posebne stilove koji su nastali za potrebe religije,
prava, politike, privrede i trgovine, štampe, medicine i nauke” (Кристал
1987: 378). У српској лингвистици, средином шездесетих година
1 veselina@pef.uns.ac.rs; veselinaso@gmail.com
2 Рад је урађен у оквиру пројекта 178014 Динамика структура савременог српског језика,
који финансира Министарство за науку, технологију и развој Републике Србије.
273
прошлога вијека, оживјеле су расправе о модернизацији норме у

књижевном језику, у оквиру којих је упозорено да би било потребно
тачно сагледати стилове који настају у различитим сферама упот-
ребе језика и „детаљно одредити специфичности њихове структу-
ре, па тако добивени корпус критички користити при обликовању
језичке норме” (Луковић 1996: 144, у: Радовановић и др.).
Чињеница да се настанак сложених везника доводи у везу са
процесом функционалностилске диференцијације и, уопште, про-
цесом интелектуализације језика, чији резултат јесте и усложња-
вање система приједлошких и прилошких ријечи формирањем
приједлошких и прилошких израза преко којих је творена већи-
на везничких јединица тога типа, намеће и задатак сагледавања
принципа њихове функционалностилске дистрибуције3. Будући да
богаћење субординацијског везничког система оваквим типом вез-
ничких средстава не захвата подједнако све функционалне стило-
ве српског стандардног језика — јер што „приличи једном функ-
ционалном стилу — не пристаје другом, што налаже једна потреба
не подноси друга” (Радовановић 1990: 7), главни циљ овога рада
јесте откривање законитости у вези са њиховом функционално-
стилском репартицијом.
С обзиром на то да стандардни језик функционише као хијерар-
хијски уређен скуп више система, односно као систем функцио-
налних стилова, спровођење критеријума функционалностилске
репартиције сложених везника омогућиће, између осталог, сазнање
који сложени везници у језику имају статус вишесистемских (при-
падају двама или трима функционалним стиловима) или опште-
системских језичких јединица (карактеристика су стандардног
језика у цјелини), и да ли, евентуално, постоје и они који би имали
статус моносистемских језичких јединица (припадају само једном
функционалном стилу).
Доводећи у суоднос резултате анализе семантичких типовa
сложених везника и модела на основу којих су формирани са резул-
татима истраживања њихове функционалностилске дистрибуције,
не само да ћемо стећи увид у којим се функционалим стиловима
појављују поједини сложени субординацијски везници него ћемо,
што је још важније, утврдити степен (ин)компатибилности између
појединих семантичких типова сложених везника и инхерентних
одлика функционалних стилова, с једне стране, и степен (ин)ком-
патибилности њихових структурних (под)типова и датих каракте-
ристика, с друге стране.
2. Испитујући принципе функционалностилске дистрибуције
сложених везника концесивне семантике на примјерима ексцерпи-
раним из корпуса Вукових текстова и текстова савременог српског
3 О стварању приједлошких израза у српском језику в. Поповић 1966, Бучар 2009, а о син-
такси и семантици прилошких израза в. Ковачевић (2007: 11–48).
274
Функционалностилска дистрибуција сложених зависних везника у српском језику
језика, дошли смо до закључка да висок степен заступљености сло-

жених везника концесивне семантике творених по једном моделу у
одређеном функционалном стилу и њихово готово апсолутно одсу-
ство у другим стиловима управо свједочи о тој међуусловљености,
о постојању одређеног степена (ин)компатибилности конкретног
семантичког и структурног типа сложених концесивних везника,
с једне стране, и појединих функционалних стилова, с друге (в.
Ђуркин 2011).
Присуство сложених везника као једнозначних номинатора
каузалне (зато што, због тога што, стога што, по томе што, из
простог разлога што), посљедичне (тако да), финалне (зато да, због
тога да, у намјери да), кондиционалне (у случају да, под условом да),
ексцептивне (осим што, осим ако, само што, до да) и експективне
(намјесто да, мјесто да) семантичке релације реченичног типа у
Вуковом језику, у корпусу текстова који се, посматрано из данашње
перспективе, налазе на граници научног и публицистичког стила, и
њихово готово потпуно одсуство у језику приповједака (изузев вез-
ника намјесто да, мјесто да), основа је веома важног закључка, а то
је да већ у Вуковом језику, односно у српском језику тога доба, на-
лазимо заметке процеса функционалностилске диференцијације,
што потрврђујемо сљедећим примјерима:
... но будући да је Агација на њу мрзила (што је била љепша од ње), зато
су ћели да је пошљу Луки Платонову брату (гђе су ови у јучерањи дан
ноћили, кад су им славују пјевали) да је узме за жену (В. С. Караџић,
Љубомир у Јелисијуму, ПР). — Будући да членови великога суда и ма-
гистратски понајвише постају од кнезова, зато се и они сви зову кнезо-
ви. (В. С. Караџић, Милош Обреновић, књаз Сербији, или грађа за
српску историју нашега времена, ПР). — Они Туркињу, зато што није
крштена, држе за тако нечисту, да је неће ни покрштену узети за жену
(В. С. Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). — Отимање на друму
догађа се овде-онде, али и то ријетко, једно због тога што је то могуће
извести само изненаднијем препадом, јер би се сваки прије бранио
на живот и смрт, него што би дошао кући без одијела и оружја, што се
то сматра као велика срамота; и друго, што такав поступак више него
ишта друго изазива крвну освету међу племенима (В. С. Караџић,
Црна Гора и Црногорци, ПР). — Ништа није лакше него Црногорце
наговорити на рат — једно стога што су с оружјем одрасли, и што
им је рат пријатно занимање као и друго; и друго због пљачке (В. С.
Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). — Али и ту је сваки, нарочито
ако је био из јаке породице, против стотину гласова могао рећи: «ово
или оно ја нећу», из простог разлога, што му се то није свиђало… (В.
С. Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). — Остављеном мужу или
његовијем рођацима и саплеменицима дужност је да се за ову нане-
сену им срамоту освете тиме што из оне нахије, у коју се одбјегла
жена удала, отму ма коју жену, и вјенчају је и преко њене воље за ма
кога међу њима (В. С. Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). — Ако би
ко рекао да се и од њих гдјекоји могу назвати Хрвати по томе што на
онијем мјестима гдје је у славенскоме језику „јат” говори и, нпр. дите,
275
вира, симе итд.; али како ће Дубровчани, Конављани, Пераштани,

Доброћани и остали који ни те разлике немају? (В. С. Караџић, Срби
сви и свуда, ПР). — Још 1516. писао је поп Вук у Сарајеву, како је „пра-
вославне вере хришћанске у овој земљи велика оскудица, тако да
се ништа не налази” (В. С. Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). —
Многи то чине зато да би као слободни људи могли живјети... (В. С.
Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). — То је свакојако једно због
тога да би га лакше на мирење приволио, а друго да би од дотадашњег
непријатеља начинио искреног пријатеља (В. С. Караџић, Срби сви и
свуда, ПР). — Он је сахрањен у манастирској цркви, и како је његов
гроб у и онако тијесној цркви заузимао много мјеста, то га прили-
ком оправке цркве отворе 18. октобра 1834. године у намјери да кос-
ти владичине пренесу на друго мјесто (В. С. Караџић, Црна Гора и
Црногорци, ПР). — Кад се коме Црногорцу учини каква неправда, а он
се не може осветити, или кад он коме што учини, а не може се брани-
ти, он ускаче у Турке, који га обично веома радо примају и сваку му
помоћ указују, као ослобођавају га од харача, помогну му да подигне
кућу итд., али под условом да се настани мало даље од границе, и да
диже чету на Црну Гору (иначе би га држали за шпијуна, или се боје
да се са својима не измири и не врати натраг, па би им, познавајући
земљиште, могао много више нашкодити, као што се и дешавало) (В.
С. Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). — У случају да на то не прис-
тану, дужни су за убиство платити једну главу, и још половину више,
што су га тако спалили (В. С. Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). —
И сами свештеници њихови не разликују се од осталога народа ника-
ком другом науком нити знањем (као ни одијелом ни живљењем) осим
што знаду којекако читати и што записати (В. С. Караџић, Срби сви
и свуда, ПР). — Ни аустријским поданицима није слободан приступ
под оружјем у Котор и у друге градове по овом крају, осим ако ко хоће
само да прође, и тада га пропраћа један војник. (В. С. Караџић, Црна
Гора и Црногорци, ПР). — Пјевачи послије свакога припијевају као
и горе послије оца, само што се имена мијењају нпр. мјесто: добар
чоече, матери се рече: добра мајчице, стрини: добра банице, а бра-
ту: добар брате (В. С. Караџић, Рисански обичаји, ПР). — С тога пута
донио је дома жалосно увјерење, да нема другог лијека против све
чешћијех и са све већом снагом нападаја турскијех, до да борбу издр-
жи сам докле је год могуће уздајући се у бога, у себе и у свој народ (В.
С. Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). — ... они ће се у својој земљи
неугодно осјећати, и мјесто да се труде да оно што су научили и у
своме народу рашире, вољеће бити у Котору посљедњи пиљар, него
у Црној Гори први сенатор (В. С. Караџић, Црна Гора и Црногорци,
ПР). — Насмије се поп намјесто да се постиди, па одговори оџи... (В. С.
Караџић, Кудров и кусов, Српске народне приповијетке, ПР).
„Супротно очекивању да је код Вука било услова једино за фор-
мирање сложеног узрочног везника зато што, резултати анализе
показују да су већ у Вуковом језику створени не само сложени вез-
ници као чиста општеузрочна средства (зато што, стога што, због
тога што) већ да је отворен пут и стварању оних сложених везни-
ка чија се улога састоји у изражавању посебних типова узрочних
276
значења (из простог разлога што, утолико прије што, по томе што,
тиме што)” (Ђуркин 2011: 235). Важно је рећи да смо у корпусу тек-
стова књижевноумјетничког стила регистровали само три примје-
ра употребе сложеног везника зато што, „што само потврђује прет-
поставку од које смо пошли да се сложени везници могу узети као
битан фактор у процесу диференцијације функционалних стило-
ва” (Ђуркин 2010: 264).
У језику приповједака, које је Вук не само сакупио него и сти-
лизовао, најфреквентнији су сложени везници концесивне семан-
тике настали у процесу удружења партикуле и субјунктора (и ако,
макар да, макар ко, макар шта, макар гдје, ма како да, ма колико
да, ко год, што год, који год, куда год, од куда год, гдје год / ђе гођ, кад
год, докле(н) год/гођ / дотлен гођ), с напоменом да је највише везника
парцијалноконцесивног значења са партикулом год као интеграл-
ном компонентом (в. Ђуркин 2011).
3. Премда се настанак већине сложених зависних везника у
српском стандардном језику везује за зрелије фазе његовог раз-
витка, један дио сложених везника формиран је знатно раније, на
што, прије свега, упућује и њихова висока учесталост у књижевно-
умјетничком функционалном стилу, и уопште текстовима старијег
датума. На то посредно указује и чињеница да је већина таквих
везника уврштена у спискове везничких средстава у нашој старијој
граматичкој литератури, за коју се зна да је махом заснована на
корпусу текстова књижевноумјетничког стила4, а једна од суштин-
ских одлика датога стила, која проистиче из захтјева за стварањем
кодних препрека ради избјегавања аутоматизма у процесу перци-
пирања поруке (Тошовић 2002: 173, Катнић Бакаршић 2001: 38),
јесте одбојност ка употреби сложених везника као једнозначних
номинатора семантичког типа релације међу клаузама.5 Међутим,
4 У прилог реченоме иде и опаска да се „у нашим старијим граматикама по правилу ја-
ваљају само они сложени концесивни везници који у своме саставу имају партикулу (и
ако, и да, и кад, макар да, ко год, колико год, било који и сл.), док се сложени концесивни
везници настали преко катафорски употријебљених прилошких израза (без обзира на то
што / без обзира што, упркос томе што, и поред тога што, насупрот томе што) готово
и не помињу. „Чињеница да управо нашу старију граматичку литературу карактерише
рад на једнофункционалном белетристичком корпусу, с једне стране, наводи на закљу-
чак да се књижевноумјетнички стил може сматрати неком врстом ’природног станишта’
сложених допусних субјунктора с партикулом као обавезном интегралном компонен-
том, али, с друге стране, не потире констатацију да је књижевноумјетнички стил ин-
компатибилан с појавом сложених везника (у начелу), већ је само у извјесном смислу
модификује.” (Ђуркин 2011: 234)
5 Разликовне особине књижевноумјетничког функционалног стила у супротности су
са типичним одликама сложених везника, као што су, на примјер, строго одређена
семантичка вриједност односно семантичка спецификованост, и „гломазност” у кон-
струкционом смислу. Велики број сложених везника толико је несвојствен књижевно-
умјетничком тексту да се њихово неприсуство може сматрати готовом иманентним
својством књижевноумјетничког текста уопште. То ни у ком случају не значи да се сло-
жени везници као јединице типичне за специјалне функционалне стилове не могу наћи
и у књижевноумјетничком стилу, управо стога што је слобода у одабиру језичких сред-
става у њему највећа, што ће рећи да се у њему могу наћи све врсте јединица одабира
(специфичне, полуспецифичне, неспецифичне).
277
не треба сметнути с ума чињеницу да је књижевноумјетнички

стил најслободнији, „u njemu je sve što je u funkciji književnog djela
dopušteno” (Худечек, Михаљевић 2009: 9).
Такви су у српском језику сложени временски везник пр(иј)е
него што, чију појаву историчари језика региструју још у XIV вије-
ку6, сложени везници експективног значења (у)/(на)мјесто што/да,
који датирају из XVI вијека7, сложени везници поредбеног значења
као што/да, него што/да, сложени везници парцијалноконцесивне
семантике формирани у процесу удружења неке од замјеничких
лексема и партикуле год, као и сложени везници настали обје-
дињењем партикуле и везника што и/или да (тек што/да, таман
што/да, истом што, нетом што, једва што, макар да/што итд.):
Онај од змајева што бијаше вешт у ватању притрчи и привати девојку
на руке лако, а седмоглава змаја дочекаше она друга браћа и покида-
ше му сви седам глава пре него што је на земљу пао (Српске народне
приповијетке, АСК). Ја сам, вели, за друштво и каријеру своју рески-
рао, пре него што сам се оженио, и никакву каријеру не жалим, џаба
ти каријера! (Д. Васић, Сабране приповетке, АСК). — Дакле, чујте! —
рече Габриела и поклони се г. Кипри натарошу, који испушио беше
лулу и кренуо се да прилегне мало, наредивши да се она лубеница
не вади из бунара пре него што се он пробуди (С. Сремац, Поп Ћира
и поп Спира, АСК). — Пре него што почнемо разговор, молио би’ да
нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, —
рече чика-Гавра (Ј. Игњатовић, Две приповетке Јакова Игњатовића,
АСК). — Кад дође на извор, мјесто да јој назове помози Бог, не рече
јој ништа, (В. С. Караџић, Опет маћеха и пасторка, Српске народне
приповијетке, ПР). — Насмије се поп намјесто да се постиди, па од-
говори оџи… (В. С. Караџић, Кудров и кусов, Српске народне припо-
вијетке, ПР). — ... они ће се у својој земљи неугодно осјећати, и мјесто
да се труде да оно што су научили и у своме народу рашире, вољеће
бити у Котору посљедњи пиљар, него у Црној Гори први сенатор. (В.
С. Караџић, Црна Гора и Црногорци, ПР). — Аустрија признаје, као
што су то већ учиниле савезничке и удружене Силе, потпуну неза-
висност државе Срба-Хрвата-Словенаца (Југославија 1918–1984, 148).
— Као да осетих нову снагу, заборавим умор и клонулост, па пожу-
рим у правцу том граду (Р. Домановић, Мртво море, АСК). — Па зар
је војска чему год потребнија него да буде одбрана земље, одбрана
оних породица тамо на југу које страдају од туђинског зулума? (Р.
Домановић, Мртво море, АСК). — Ја бих пре умрла него што бих дала
да ти неко рекне окорне речи! (Л. Лазаревић, Приповетке, На бунару,
АСК). — И тек што сам престао да се гадим, у собу су ушла двојица,
6 То потврђују резултати емпиријских истраживања хипотактичких структура у старо-

српском језику од краја XII до друге половине XV вијека, који откривају да је комби-
нација антериорног прилога и „примарно поредбеног везника нере (од прасловенског
*neže) или него регистрована у старосрпској пословноправној писмености као везничко
средство дијагностицирања антериорности управне радње у односу на ситуацију иден-
тификовану зависном реченицом тек у актима из XIV века” (Павловић 2009: 177).
7 Према податку из РЈАЗУ, ријеч је о везничким средствима старијег постања, која се у
језику појављују још у шеснаестом вијеку (Вукојевић, Худечек 2007: 297).
278
упалила светлост, узели неке ствари, угасили светлост и изашли (С.

Басара, Писмени задатак из српскохрватског на тему несаница, АСП).
— Jedva što se osušilo mastilo sa potpisa ministra rada Rasima Ljajića, (...),
Vlada je izašla sa predlogom budžeta za 2009. godinu... (www.svos.org.
rs/arhiva-aktuelnosti.html). — Једва што је малко приздравио, јаве му
да му се млађи син тешко разболио (СЕР: Ђал.). — У месојеђе поста
и вријеме љепше, те таман да дахнемо душом, али надође велики
пост и донесе сухи грах, боб и гадну панаду (и сад ми се стужи кад
на њу помислим) (С. Матавуљ, Приповетке, АСК). — После му паде
на памет како је једанпут ишао преко кречане и таман што је пре-
шао даску, а она се опучи и паде, и страшно га стаде мучити мисао:
шта би било да се даска раније опучила и како би се сав испекао, па
може бити и умро? (Л. Лазаревић, Вертер, АСК). — Само што се Н.
окрене и пође, краљ ме хвата обема рукама за руку и показује на њега
очима (Р. Петровић, Африка, АСК). — Истом што је царев син зас-
пао, дођу виле опет, па рече једна између њих: — Мама, овђе мирише
крст (Царев син и оштар дан, Антологија народних приповедака, 70,
АСК). — Кada se uđe u taj gradić iz pravca Trebinja, netom što se prođe
Begovina, već sa ceste se može videti jedna sasvim mala, nežna ćuprija
preko jednog od bregavskih rukavaca (www.blogovnik.com/naslov/Iz-
bosanske-vile.../54989/). — Овде је слобода право да хајдукујеш, да ха-
раш, да заузимаш општинске утрине, а демократија и самоуправа да
не плаћаш порез, свеједно што те срески капетан батина и псује ти
мајку (Д. Ћосић, Корени, АСК). — А ваљда је право да и ја, што кажу,
к’о сирома’ један човек, зарадим коју крајцару за порцију; јербо и
коњи имаду душу, макар да су, што кажу, једна марва (С. Сремац, Поп
Ћира и поп Спира, 154, АСК). — Makar što je žensko, mora i ona da bude
bar malo ravnopravna (milantodorov.blogspot.com/.../savremena-srpska-
humoristicka-prica-..., 20. 2. 2012). — А макар што има толико пуно
разлога у човековој природи ... има ... људи који се никада не оприја-
теље ( Грицкат 2004: 202, Ј. Дучић).
Само један дио сложених везника старијег постања има ста-
тус општесистемских везничких јединица — појављује се, дакле,
у свим функционалним стиловима српскога језика. Такви су, на
примјер, везници прије него што, као што/да, него што/да и сло-
жени концесивни везници с партикулом год, док се употреба оста-
лих готово искључиво своди на текстове књижевноумјетничког и,
евентуално, публицистичког функционалног стила ((у)/(на)мјес-
то што/да, тек што/да, таман што/да, једва што, макар што/да
итд.), што је директна посљедица компатибилности њихових се-
мантичких карактеристика и фундаменталних обиљежја датих
функционалних стилова. Сем речених, статус општесистемских
јединица такође имају сложени везник начинске семантике тако
што8 и временски везник након што:
8 Реченичне структуре са сложеним везником тако што потврђене су у свим функцио-

налним стиловима српског стандардног језика, с тим што је његово учесталије појављи-
вање одлика специјалних стилова. О томе смо писали у раду о сложеним везницима
начинског и поредбеног значења (Ђуркин 2014).
279
Завршио је тако што је сву кривицу за неуспело скидање чини сва-

лио на Лаушеве људе, ... (Д. Ненадић, Доротеј, АСК). — Како је растао,
све се дуже играо тако што је реченице са једног језика преводио на
други, трећи, четврти (С. В. Јанковић, Дорћол, АСК). — U rastrojstvu,
iščupao je sebi zube i polomio lobanju, tako što se zaleteo glavom o kameni
zid ćelije (Д. Киш, Пешчаник, СДДК). — Муслимани или други по-
седници некретнина који одлуче да живе изван граница Кнежевине
моћи ће да задрже своје поседе тако што ће их дати у закуп или ће
њима управљати трећа лица (ЗДИСН, 325). — Органи државне управе
извршавају законе, друге прописе и опште акте Народне скупштине
и Владе тако што доносе прописе, /решавају у управним стварима,/
воде евиденције,/ издају јавне исправе и предузимају управне радње
(у даљем тексту: извршни послови) (Закон о државној управи, чл. 14,
Зак.). — Универзитет интегрише функције свих установа и јединица у
свом саставу, а посебно факултета, тако што спроводи јединствену
политику чији је циљ стално унапређење квалитета наставе, усавр-
шавање научноистраживачког рада и уметничког стваралаштва
(Закон о високом образовању, чл. 48, Зак.). — Dužina godišnjeg odmora
utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po
osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme
zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o
radu (Закон о раду, чл. 69, Зак.). — Радња се завршава тако што се
крај објави деци (Б. Јакшић-Провчи, Драмски рукописи А. Поповића
и Д. Ковачевића, Д). — Kako je domen preslikavanja uvek skup prirodnih
brojeva (podrazumeva se), često članove niza grafički predstavljamo tako
što samo brojeve f(n) prikažemo na brojevnoj pravoj (Ј. Татар, Низови
— обрада у настави математике, Д). — Коришћење ове казне може
се у установама злоупотребљавати, тако што ће бити примењи-
вано у сувише строгом степену (Б. С. Јевтић, Метода подстицања и
спречавања у моралном васпитању деце и младих, Д). — ... хоће ли
муслимани наћи своје место под сунцем тако што ће се прозвати
Бошњацима и што ће свој идентитет оверити неким „трећим” језиком
(Б. Брборић, О језичком расколу). — Нов покушај да се српско питање
„реши”, и то на прастари, предјугословенски начин — тако што би
сада више од два милиона Срба променило држављанство и оста-
ло без истог држављанства са Србима у матици — решио би нечије
проблеме и задовољио нечије апетите (Б. Брборић, О језичком рас-
колу). — Након што је окривљени поучен у складу са ставом 2. овог
члана, он се позива да, ако то жели, изнесе своју одбрану (Законик
о кривичном поступку, чл. 95, ст. 2, Зак.). — Након што је демон по-
ражен, Сара је постала Товијина жена уз благослов Више силе, при-
сутне кроз арханђела Рафаила који коначно открива свој идентитет
(Р. Ераковић, Религиозни еп српског предромантизма, Д). — I pored
toga što je inicijativa došla od odraslih, nakon što je formirana bazična
grupa dece, ona su odigrala značajnu ulogu u planiranju i razvijanju
samog projekta. (М. Докмановић, Глобализација и развој заснован на
људским правима са родне перспективе, Д). — Јављам Вам се након
што сам у првом броју овогодишњега Прегледа прочитао Ваш аргу-
ментовани и достојанствени прилог под насловом „Аргументи прије
свега”, у којем полемизирате с професором Вуковићем (Б. Брборић,
280
О језичком расколу). — Nekoliko dana nakon što sam mu knjigu poslao,

došao je u Udruženje književnika Srbije (Д. Киш, Час анатомије, СДДК).
— No, došao je sledeći oktobar, i Partizani su hrabro oslobodili grad, samo
par dana nakon što su ga Nemci napustili (Ђ. Балашевић, Један од оних
живота). — Терети се да је био кључни човек Ал каиде у Хамбургу на-
кон што је крајем деведесетих година добио азил у Немачкој и по-
чео да студира (НИН, 2981, 14. 2. 2008). — У међувремену, након што
је лишен слободе (управо поводом рушења зида на тврђави) и после
саслушања пуштен на слободу, у Завод за заштиту споменика култу-
ре вратио се директор Ђорђе Србуловић, који треба да обезбеди дефи-
нисање услова за обнову бедема (Политика, 18. 2. 2008).
Сложени временски везници формирани у процесу обједињења
антепониране партикуле и простог, семантички недиференцираног
везника што/да или семантички неспецификованог темпоралног
везника кад, имају најучесталију употребу у текстовима књижев-
ноумјетничког и публицистичког функционалног стила, понајвише
књижевно-публицистичког подстила9, а међу њима су најфреквент-
нији они који у своме саставу имају општезависни везник што, пр-
венствено везник тек што, док је употреба сложених везника истом
што и нетом што готово оказионална. Зависном временском кла-
узом уведеном овим везницима (тек што, само што, истом што,
нетом што) изражава се радња која претходи реализацији радње
надређене клаузе, односно посебна врста антериорности која је
значењски блиска аористу10. Као што се аористом обиљежава про-
шла радња која непосредно претходи садашњој, тако се и временс-
ком зависном клаузом уведеном датим везницима, означава радња
која непосредно претходи радњи основне (Силић, Прањковић 2002:
336). При том је важно подсјетити се да овај глаголски облик „има
врло изражену стилематичност” и да је у књижевноумјетничком
функционалном стилу „важан елеменат умјетничког казивања”, да
се у административном стилу не употребљава, „док га у строго пуб-
лицистичким и научним текстовима готово не налазимо” (Тошовић
2002: 199) — другим ријечима, има истовјетну функционалностил-
ску дистрибуцију као и њему семантички блиске временске клаузе
са датим сложеним везницима.
Готово идентично се понашају и сви остали сложени везници
формирани према датоме моделу, тј. сложени везници са антепо-
нованом партикулом у односу на везнички елемент. Стога можемо
закључити да дати структурни модел испољава висок степен ком-
патибилности са књижевноумјетничким функционалним стилом,
за разлику од сложених везника творених у процесу срастања при-
лошког израза синтагматског типа и простог зависног везника, чији
се настанак и шира употреба везују махом за специјалне стилове,
9 О испреплетености публицистичког и књижевноумјетничког стила в. Худечек,

Михаљевић (2009: 16–20), Катнић Бакаршић (2001: 179–180), Тошовић (2002: 315–316).
10 О временским реченицама са значењем изненадне преурањености в. Ковачевић 2009.
281
што је опет у складу са потребом датих стилова за стварањем што

експлицитнијег исказа лишеног сваке недоумице.
Међутим, како је у књижевноумјетничком стилу отворен пут
ка свим другим функционалним стиловима, захваљујући својству
полистилематичности, које не посједује ниједан други стил, а које
је засновано на могућности инкорпорације „елемената, сегмената,
мањих или већих структурних цјелина” других функционалних
стилова (Тошовић 2002: 181), у њему се такође може наћи и овај тип
сложених везника, при чему је важно примијетити да су фреквент-
нији они сложени везници у чијем саставу је именичка лексема
семантички компатибилна (компатибилнија) са темељним карате-
ристикама датога стила. Томе у прилог иде чињеница да у књижев-
ноумјетничком стилу већу учесталост, рецимо, имају конструкције
са именичком лексемом тренутак (у тренутку кад) неголи оне са
лексемом вријеме као експонентом опште категоријалне семанти-
ке (у вријеме кад), које су фреквентније у научном стилу, баш као
што је и употреба везничких конструкција са лексемом конативне
мотивације (жеља, тежња, настојање) у сагласју са иманентним ка-
рактеристикама функционалних стилова, па је тако, на примјер,
конструкција са жељом/у жељи да доминантнија у књижевноумјет-
ничким текстовима него у научним, док је, с друге стране, у науч-
ним и публицистичким текстовима доминантнија употреба сложе-
ног везника у настојању да:
... министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу
Ђорђу Ружићу, механџији, на учињеном поклону, са жељом да се
хиљаде такви грађани и синови ове земље (С. Сремац, Лимунација у
селу, АСК). — На сам дан Ускрса били су људи постројени и старешине
су им честитале празник са жељом да идуће године дочекају тај исти
светли празник у слободној домовини (С. Јаковљевић, Српска три-
логија II, Тамо далеко, АСК). — Ухапшена је прекјуче, у глуво доба,
на аеродрому у Орланду (Флорида) после прскања отровног спреја
на ваздухопловну инжењерку Колин Шипман (30) у настојању да је
елиминише као ривалку за наклоност драгог јој команданта свемир-
ског брода Вилијама Офелајна (42) (Политика, 8. 2. 2007). — Проблем
коришћења објашњења уз кажњавање је испитиван у низу експери-
мената са децом у настојању да се утврде околности под којима ово
објашњење у највећој мери повећава успешност кажњавања или чак
потпуно искључује потребу за применом казне (Б. С. Јевтић, Метода
подстицања и спречавања у моралном васпитању деце и младих, Д).
Уопште узев, већу учесталост појављивања и функционално-
стилску распрострањеност имају они сложени везници који су но-
сиоци опште категоријалне семантике (као нпр. зато што, због тога
што, с циљем да, у вријеме кад, под условом да итд.) него сложени
везници формирани у процесу семантичке диференцијације поје-
диних значења, односно разлагања категоријалне семантике на се-
мантичке (под)типове (усљед тога што, на основу тога што, поводом
282
тога што, у жељи да, у настојању да, с том разликом што, у случају
да и сл.) или, пак, сложени везници којима се изражава нека сасвим
специфична семантичка (таман што, тек што) или стилска нијан-
са (ради тога што, поради тога што и сл.). Уска специјализованост
значења узрокује слабу учесталост појављивања сложених везника
у језику, односно њиховог везивања за одређен тип текстова11.
Гледано, дакле, у цјелини, функционалностилску дистрибу-
циону моћ и фреквенцију употребе сложених везника у језику, без
обзира на вријеме њихова постанка, битно одређује сама природа
значења чији су дати везници експоненти, као и модел према којем
су формирани, па тако сложени везници специјализовани за изра-
жавање експективног значења, значења изневјереног очекивања (у)/
(на)мјесто што/да), у српском језику се по правилу везују за тексто-
ве књижевноумјетничког и публицистичког функционалног стила,
док је њихова употреба несвојствена административном и научном
стилу. Сасвим опречно понашање испољавају, рецимо, сложени
везници спецификативног значења (с тим што/да) због карактера
спецификативности као значења епексегетског појашњења, које
је сукобу са основним захтјевима књижевноумјетничког стила12.
Њихова појава готово да је сведена на специјалне функционалне
стилове, док је сасвим ријетка у књижевноумјетничком:
Лица представљају једна српска Коломбина и два српска Арлекина,
оба Тодора, с тим што је, ради разликовања, један назначен као Одор
(Б. Јакшић Провчи, Драмски рукописи А. Поповића и Д. Ковачевића,
Д). — Дозвољено је уговарање у девизама у Републици с тим што се
плаћање и наплаћивање по тим уговорима врши у динарима (Закон о
девизном пословању). — Слични су и проблеми на унутрашњем пла-
ну с тим што у СЦГ још увек нема терористичких напада (НИН, бр.
2746, 28. 8. 2003). — За сваки стадијум карактеристичан је одређени
тип моралног суђења, с тим да се на највишем нивоу моралне одлуке
доносе на основу принципа правде (Б. С. Јевтић, Метода подстицања и
спречавања у моралном васпитању деце и младих, Д). — Po svedočenju
doktora Papandopulosa, koji je u dva navrata lečio g. E. S., ovaj poslednji
je imao jasne simptome agresivnosti i bio je otpušten iz kovinskog zavoda
za umobolne kao krajnje nepouzdana osoba, s tim da se preda na staranje
svojoj ženi (Д. Киш, Пешчаник, СДДК).
Ову тврдњу подупире и функционалностилска расподјела
и фреквенција употребе осталих семантичких типова сложе-
них везника у српском језику, што је у складу са чињеницом да
11 С. Кордић као разлоге слабе учесталости појављивања везника тим више што и његових
варијаната види у њиховој уској специјализованости значења које подразумијева узрок
и градацију, због чега се и употребљавају у аргументацијским текстовима, и то првен-
ствено полемичким, стога што се у њима чешће износи додатна аргументација и што
их у мањој или већој мјери одликује присуство емоционалног набоја који је изражен и
градацијом у додатној аргументацији (Кордић 2002: 129–142).
12 На ту чињеницу скреће пажњу М. Ковачевић (1998: 158–168) у своме раду о зависној
реченици са спецификативним значењем.
283
је избор језичких средстава, дакле, и везника, у великој мјери

условљен логичко-семантичком нарави функционалног стила.
„Zahtevi naučne metodologije, kao što su objektivnost, sistematičnost
u istraživanju i tačnost merenja, odražavaju se i u jeziku” (Кристал
1987: 380), па се тако може говорити и о граматици тога језика и
њеним дистинктивним особинама. Стална тежња за прецизним
и досљедним језичким тумачењем довела је до стварања „veoma
osobenog stila čija složenost upada u oči naročito u pisanom jeziku” —
административног функционалног стила (Исто, 386), док строго
публицистички израз „по дефиницији мора бити прецизан, тачан
и концизан, а то се омогућује јасним и прецизним изразима и ре-
ченицама” (Јовановић 2010: 229).
У том је смислу, можда, најилустративнија успоредба функцио-
налностилске дистрибуције и учесталости употребе сложених вез-
ника као експонената семантичких релација каузалног, финалног,
кондиционалног и концесивног типа, творених преко прилошких
израза. За разлику од научног функционалног стила у којем доми-
нира употреба сложених узрочних везника, уз релативно високу
учесталост појављивања сложених концесивних везника формира-
них преко прилошких израза приједлошко-замјеничког типа (без
обзира (на то) што) и сложених везника финалне семантике, адми-
нистративни функционални стил одликује врло ниска фреквенција
употребе датих сложених везника, уз важну напомену да је публи-
цистички стил, када је репартиција поменутих везника у питању,
ближи научном:
Савремене теорије личности нису дале комплетну и комплексну те-
орију из које би било могуће извести свеобухватне васпитне обрасце,
зато што се васпитању моралне личности може приступити на више
начина у зависности од циља, појма и критеријума моралног вас-
питања (Б. С. Јевтић, Метода подстицања и спречавања у моралном
васпитању деце и младих, Д). — … а овдје је ријеч о јавној употреби
стандардне новоштокавштине у контексту њене дефиниције, која је
потребна стога што је она једини наш језик којим говори више на-
ција и који је обиљежен варијантским разноликостима (Б. Брборић,
О језичком расколу). — Takva deca pokušavaju kompenzirati nedostatak
osećajnosti time što se upuštaju u traženje uzbudljivih situacija bez obzira
na opasnost (В. М. Матовић, Повезаност структуре личности и ког-
нитивног функционисања, Д). — Због тога што је Венцловић ту да-
вао преводе на народни језик философских термина употребљених
у његовим изворима, та места представљају занимљиве детаље. (М.
Павић, Гаврил Стефановић Венцловић, ПР). — Услед тога што код
њих не може ни доћи до двосмислености, такви глаголи могу има-
ти поред себе инфинитиве (Ковачевић 1998: 132, Ирена Грицкат). —
Грање, очигледно, има овде задатак да задржи душу, утолико пре што
су у овом случају у питању људи који су умрли насилном смрћу, ... (В.
Чајкановић, Речник српских народних веровања о биљкама, АСК). —
Педагогија је одговорна за добар део те реализације, то више што је
284
развојни ниво дате заједнице већи (Б. С. Јевтић, Метода подстицања

и спречавања у моралном васпитању деце и младих). — Diferenciranje
spoljašnje potrebe nastale sticajem okolnosti od unutrašnje potrebe u
kojoj se može uočiti sticaj okolnosti moguće je na osnovu toga što je u ovom
drugom slučaju prisutno značenje ‘osećati/osetiti potrebu’ (Д. Звекић-
Душановић, Синтаксичко-семантичке структуре с модалним инди-
катором у српском и мађарском језику, Д). — Zahvaljujući tome što dele
iste principe, feministička ekonomija prirodno dopunjuje koncept razvoja
zasnovan na ljudskim pravima (М. Докмановић, Глобализација и развој
заснован на људским правима са родне перспективе, Д). — С обзиром
на то да се биљка зове и мајкине очи, није невероватно да жаба овде
означава неко старинско женско божанство, чији је она атрибут (упор.
‹ѕ. v. Пшеница›) (В. Чајкановић, Речник српских народних веровања о
биљкама, 111, АСК). —Тако, на пример, одавно смо се определили за
то да језик командовања и обуке у ЈНА мора бити један, и то српскох-
рватски, из простог разлога што, ипак, огромна већина становништва
земље говори тим језиком… (Б. Брборић, О језичком расколу). — Nije
pogodan čak ni za iskazivanje pretpostavke, uprkos tome što gramatike
navode primere sa ovim značenjem potencijala (Д. Звекић-Душановић,
Синтаксичко-семантичке структуре с модалним индикатором у
српском и мађарском језику, Д). — ... дошла су нова схватања и нове
радње, али су поред њих задржане и старе, без обзира на то што мож-
да једне другима противурече (В. Чајкановић, Мит и религија у Срба,
АСК). — Ова концепција «супсидијарног» моралног васпитања истиче
што мање примењивање пресије, а што више пружање помоћи вас-
питанику при разумевању и прихватању вредности уз препуштање
доношења коначне одлуке од стране васпитаника, под условом да је
достигао фазу одговорног одлучивања (Бисера С. Јевтић, Метода
подстицања и спречавања у моралном васпитању деце и младих). —
Морална одговорност је однос између субјекта акције и саме акције
или стања након учињеног дела под претпоставком да субјект има
слободу бирања 24 различитих могућности (Бисера С. Јевтић, Метода
подстицања и спречавања у моралном васпитању деце и младих, Д).
— Sistem bihejvioralne inhibicije uključuje se u slučaju da u CNS pristignu
nove, nepoznate informacije, zatim informacije već poznatog, averzivnog
kvaliteta, kao i stimulusi koji putem nasleđenih mehanizama izazivaju
stanja straha. (В. М. Матовић, Повезаност структуре личности и ког-
нитивног функционисања, Д). — За овај мотив он налази пуно парале-
ла, јер је веровање да божанство путује, прерушено у просјака, у циљу
да испита људску побожност и морал, било опште код свих прими-
тивних народа (Ј. Ређеп, Сибињанин Јанко, ПР). — Nije laka iz prostog
razloga što ćete sve morati sami, podrška od partnera ili drugih ljudi će
izostati (Грађански лист, 5456, 3. 7. 2008). — On je to izjavio povodom
toga što je MUP Srbije nabavio opremu «Motorole» za izradu novih ličnih
dokumenata i preuzeo i jedan magacin BIA u Lipovici kraj Beograda u
kojoj je trebalo da bude nova štamparija (Политика, 24. 5. 2008, КССЈ).
То је сасвим очекивано уколико се има на уму, с једне стра-
не, да наука и подразумијева систем знања у чијем темељу до-
минира каузална парадигма мишљења, а да се, с друге стране, у
285
административном стилу, прије свега у његовом законодавно-прав-

ном подстилу, најчешће преноси информација извјештајног, пропи-
сивачког, наредбодавачког типа, те да се прималац редовно налази
у позицији извршиоца воље пошиљаоца. Субординантан однос из-
међу пошиљаоца и примаоца не погодује учесталијем појављивању
не само сложених узрочних него и сложених финалних везника бу-
дући да је пошиљалац за примаоца онај који прописује, одређује —
дакле, онај који нема обавезу да износи разлоге, а прималац је онај
који извршава, без јасног и отвореног увида у разлоге, узроке, пово-
де, критеријуме, циљеве и намјере доношења законских одредаба.
У сагласју с тим је и жанровски условљена употреба сложених фи�-
налних везника у датоме стилу — готово по правилу, ови се везници
појављују у извјештајима о раду одбора, уговорима, споразумима,
ратификацији споразума и сл.13 Употреба сложених везника као
једнозначних номинатора финалног односа углавном карактерише
оне правне одредбе којима се настоје кориговати намјере, планови,
тежње и одлуке потенцијалних реципијената (које би могле бити
извором сукоба и угрозити већ успостављени правни поредак), без
обзира да ли је у питању појединац или пак нека институција, ор-
ган, тијело, који се обавезно налазе у подређеној позицији у одно-
су на законодавца. Финалне клаузе уведене датим сложеним вез-
ницима идеално су средство за усмјеравање активности, дјелања
и спречавања (штетних) намјера адресата од стране адресанта. То
потврђује чињеница да се врло често налазе у склопу исказа са пре-
скриптивним или прохибитивним значењем:
Republička organizacija nadležna za zapošljavanje dužna je da, u roku iz
stava 1. ovog člana, dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spreče ili
na najmanju meru smanji broj otkaza ugovora ... — Забрањено је ширење
информација којима се ствара привид о чињеницама и околностима
које утичу или могу утицати на цену хартија од вредности и других
финансијских инструмената, на учеснике, на стање или кретање на
организованом тржишту, с намером да се једно или више лица под-
стакну на то да закључе или не закључе уговоре о промету хартија од
вредности и других финансијских инструмената, или да остваре, од-
носно уздрже се од остваривања права која су у вези са хартијама од
вредности и другим финансијским инструментима. — Јединице ло-
калне самоуправе дужне су да предузму мере с циљем да се физичка
средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним осо-
бама са инвалидитетом (Закон о спречавању дискриминације особа
са ивалидитетом, чл. 33, Зак.).
У административном функционалном стилу, особито у њего-
вом законодавно-правном подстилу, доминира тип исказа у којем
се остварује уобичајена, очекивана, најчешће потенцијална узроч-
но-посљедична веза, због чега су њему веома слабо заступљени
13 Детаљније о сложеним финалним везницима и њиховој функционалностилској дистри-
буцији в. Ђуркин 2015б.
286
сложени везници концесивне семантике. Будући да се ради о но-

минаторима врло комплексне релације формиране путем семан-
тичког усложњавања узрочно-посљедичне везе, што подразумијева
довођење у суоднос обрнутог узрока и посљедице, односно „смиса-
оно ’усаглашавање’ каузално ’конфликтних’ садржаја”, „разарање
непосредне везе између узрока и посљедице” (Ковачевић 2002:
142), јасно је да ће њихова заступљеност у датоме стилу бити не-
упоредиво мања од заступљености сложених везника погодбеног
значења14, као, такорећи, идеалних везничких средства за форму-
лисање правне норме, која често има елементе хипотетичности15.
Њихова учесталост појављивања у овоме функционалном стилу да-
леко премашује остале семантичке типове сложених везника:
У оквиру Универзитета могу се основати и друге организације и
друштва под условом да су регистрована и верификована од стране
Савета Универзитета и да је њихова делатност у складу са мисијом
Универзитета (Статут УНС, чл. 35, Зак.). —....vozač autobusa, trolejbusa
i tramvaja u javnom gradskom prevozu putnika, sme upravljati vozilom
najduže osam sati, uz uslov da na polaznim stajalištima ima prekid vožnje
od najmanje pet minuta (Закон о безбедности саобраћаја на путеви-
ма, 1431-09.zip., КССЈ). — У случају да се кнежева династија угаси, из-
бор новог кнеза обавиће се под истим условима и по истом поступку
(ЗДИСН, 324). — У случају ако једна од уговорних страна буде напад-
нута од стране треће државе, друга уговорна страна обавезује се да
ће сачувати политику пријатељских односа према њој (Југославија
1918–1984, 390).
Тезу о условљености фреквенције употребе сложених везника
инхeрентним одликама функционалног стила потврђује и висока
учесталост сложених везника са простим везником ако као струк-
турном компонентом, какав је, рецимо, сложени везник ексцепти-
вног значења осим ако, као и чињеница да је у административном
стилу, када је ријеч о семантичким подтиповима спецификативне
категорије, врло често реализовано значење спецификације усло-
вом (с тим да → под условом да):
Републички органи, организације и службе настављају са радом до
њиховог образовања, односно избора, у складу са Уставом, осим ако
овим законом није другачије одређено (Уставни закон за спровођење
УРС, чл. 2, Зак.). — Републички завод може општим актом из члана 47.
став 1. овог закона утврдити да се партиципација која пада на терет
осигураног лица плаћа у фиксном износу, с тим да [→ под условом да]
14 О сложеним везницима кондиционалног значења и њиховој функционалностилској

дистрибуцији в. Ђуркин 2013.
15 М. Луковић (1994: 98) пишући о синтакси реченице правнога стила износи податак да је
најфреквентнији везник у реченицама правних прописа „током посматраног раздобља”
везник ако, наглашавајући да управо таква сложена реченица представља „изузетно по-
десно синтаксичко средство за формулисање правних норми, које често носе у себи зна-
чење хипотетичности, нечега што ће се санкционисати само уколико постоје одређени
услови (диспозиција).”
287
фиксни износ не сме бити већи од процентуалног износа одређеног у

складу са овим законом (Закон о здравственом осигурању, чл. 48, ст.
2, Зак.). —... ако је за кривична дела у стицају утврдио само казне рада
у јавном интересу, изрећи ће једну казну затвора у јавном интересу
у висини збира утврђених часова рада, с тим да [→ под условом да]
она не сме прећи триста шездесет часова, а време у коме се рад мора
обавити не сме бити дуже од шест месеци; (Кривични законик, чл. 60,
ст. 2, т. 5, Зак.).
4. Да закључимо. Стварање сложених зависних везника није
подједнако захватило све функционалне стилове српског стан-
дардног језика. Иако се настанак већине сложених везника везује
за његове специјалне стилове (какви су, на примјер, везници: с тим
што/да, на основу тога што, поводом тога што, без обзира на то
што, с намјером да, у случају да, под условом да и сл.), анализа по-
казује да један дио сложених везника (прије него што, као што/да,
него што/да, умјесто што/да, макар што/да, који год итд.) није на-
стао као посљедица оштрије функционалностилске диференција-
ције језика, већ се јавља знатно раније, што потврђује њихова поја-
ва у текстовима старијег постања, и неријетко, њихов општесис-
темски статус. Присуство сложених везника узрочног (зато што,
због тога што, стога што, по томе што, из простог разлога што),
посљедичног (тако да), финалног (зато да, због тога да, у намјери
да), условног (у случају да, под условом да) и ексцептивног значења
(осим што, осим ако, само што, до да) у Вуковом језику, у корпусу
текстова који се, посматрано из данашње перспективе, налазе на
граници научног и публицистичког стила, и њихово готово потпуно
одсуство у језику приповједака, јасно указује на то да већ у српском
језику тога доба, налазимо заметке процеса функционалностилске
диференцијације.
Већина сложених зависних везника у српском језику има ста-
тус вишесистемских јединица, док је знатно мањи број оних који су
карактеристика стандардног језика у цјелини (какви су нпр. сло-
жени прије него што, као што/да, него што/да, сложени концесив-
ни везници с партикулом год и везници тако што, након што), а
једва да има оних за које би се могло устврдити да припадају само
једном функционалном стилу. Најближи том статусу јесу сложени
темпорални везници таман што/да, једва што, само што, истом
што, чија се употреба готово искључиво своди на текстове књиже-
воумјетничког и књижевно-публицистичког стила.
Резултати анализе такође показују да функционалностилску
дистрибуциону моћ, као и учесталост употребе сложених везника,
без обзира на вријеме њихова постанка, битно одређује њихова се-
мантика и структурни модел према којем су формирани, однос-
но степен (ин)компатибилности између појединих семантичких
типова сложених везника и инхерентних одлика функционалних
стилова, с једне стране, и степен (ин)компатибилности њихових
288
структурних (под)типова и датих карактеристика, с друге стра-

не. Па тако, рецимо, сложени везници формирани у процесу обје-
дињења партикуле и општезависног везника (таман што/да, једва
што, само што, истом што, макар што/да, који год, чији год итд.) ис-
пољавају висок степен компатибилности са књижевноумјетничким
функционалним стилом, за разлику од сложених везника творених
у процесу срастања прилошког израза синтагматског типа и прос-
тог зависног везника (с намјером да, с циљем да, под условом да, у слу-
чају да, под претпоставком да, без обзира на то што, с обзиром на то
да, поводом тога што итд.), чији се настанак и шира употреба везују
махом за специјалне стилове. То потврђује и репартиција сложе-
них везника у окриљу специјалних стилова. Врло је индикативна
успоредба функционалностилске дистрибуције и учесталости упо-
требе сложених везника као номинатора семантичких категорија
каузативног категоријалног комплекса, творених преко прилошких
израза. За разлику од научног функционалног стила у којем доми-
нира употреба сложених узрочних везника, уз релативно високу
учесталост појављивања сложених концесивних везника формира-
них преко прилошких израза приједлошко-замјеничког типа (без
обзира (на то) што) и сложених везника финалне семантике, ад-
министративни функционални стил одликује врло ниска фреквен-
ција употребе датих сложених везника, с напоменом да је публи-
цистички стил, када је репартиција поменутих везника у питању,
ближи научном. На то нам указује и веома слаба заступљеност сло-
жених везника концесивне и финалне семантике у административ-
ном стилу, с једне, и изразито висока учесталост сложених везника
кондиционалне семантике, с друге стране, што је у потпуној сагла-
сности са инхерентним својствима овога стила.
Када је ријеч о књижевноумјетничком стилу, који је најмање
склон употреби сложених везника као семантички спецификова-
них језичких средстава, важно је рећи да је у њему, захваљујући
својству полистилематичности, могућа и појава оних структурних
и семантичких типова сложених везника који су неподударни ње-
говим суштинским особинама.
Већу функционалностилску распрострањеност и учесталост
појављивања имају они сложени везници који су носиоци опште ка-
тегоријалне семантике (као нпр. зато што, због тога што, с циљем
да, у вријеме кад, под условом да итд.) него сложени везници фор-
мирани у процесу семантичке диференцијације појединих значења
(усљед тога што, на основу тога што, поводом тога што, у жељи да,
у настојању да, с том разликом што, у случају да и сл.) и сложени
везници којима се изражава нека сасвим специфична семантичка
(таман што, тек што) или стилска нијанса (ради тога што, поради
тога што и сл.).
289
Извори
АСК – Антологија српске књижевности, Учитељски факултет Београд, http://www.
uf.bg.ac.rs/
АСП: М. Јосић Вишњић, Антологија српских приповедача XIX и XX века, приређи-
вачи електронског издања Knjizara.com и Alexandria studio (http://www.
aleksandrija.com/).
Б. Брборић, ОЈР: Бранислав Брборић, О језичком расколу (Социолингвистички ог-
леди I), Београд, Нови Сад: ЦПЛ, Прометеј, 2000.
ЗДИСН: Знаменита документа за историју српског народа 1538–1918, приредили
Дејан Микавица, Владан Гавриловић, Горан Васин, Филозофски факул-
тет, Нови Сад 2007.
Југославија 1918–1984: Б. Петрановић, М. Зечевић, Југославија 1918–1984. (збирка
докумената), Библиотека „Сведочанства”, Издавачка радна организација
„Рад”, Београд 1985.
КССЈ: Корпус савременог српског језика (www.korpus.matf.bg.ac.rs)
СДДК: Сабрана дела Данила Киша, интегрално електронско издање.
Д: http://www.uns.ac.rs/sr/doktorske/javniuvid.html
Зак.: http://www.parlament.gov.rs/акти/донети-закони/донети-закони.45.html
ПР: http://www.rastko.rs/književnost/
http://www.politika.rs/
http://www.gradjanski.rs
http://www.nin.co.rs
http://www.glas-javnosti.rs/
Бучар 2009: M. Bučar, Gramatikalizacija i sekundarni prijedlozi glagolskoga i
imeničkoga porijekla, Jezikoslovlje, Vol.10 No.2, 183-216. https://hrcak.srce.
hr/45244. 20. 5. 2017.
Вукојевић, Худечек 2007: L. Vukojević, L. Hudeček, Podrijetlo, ustrojstvo, funkcija
i normativni status složenih veznika i vezničkih skupina, u: B. Kuna (red.),
Sintaktičke kategorije, Osijek, Zagreb: Filozofski fakultet, Institut za hrvatski
jezik i jezikoslovlje, 283–333.
Ђуркин 2010: В. Ђуркин, Сложени узрочни везници у Вуковом језику и њихова
улога у процесу функционалностилске диференцијације српскога језика,
Српски језик, XV/1–2, Београд, 245–267.
Ђуркин 2011а: В. Ђуркин, Сложени везници концесивне семантике и процес
функционалностилске диференцијације у Вуковом језику, Српски језик,
XVI, 231–242.
Ђуркин 2011б: В. Ђуркин, Експресивне могућности сложених субординацијских
везника у књижевноумјетничком стилу, у: М. Ковачевић (ред.), Српски
језик, књижевност, уметност, књ. I, Књижевни (стандардни) језик и језик
књижевности, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 129–138.
Ђуркин 2013: В. Ђуркин, Систем сложених условних везника у српском језику, у:
М. Ковачевић (ред.), Српски језик, књижевност, уметност, књ. I, Традиција
и иновације у савременом српском језику, Крагујевац: Филолошко-
уметнички факултет, 59–72.
Ђуркин 2014: В. Ђуркин, Сложени везници начинског и поредбеног значења,
Наслеђе, год. XI, бр. 28, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет,
165–184.
290
Ђуркин 2015а: В. Ђуркин, О сложеним везницима посљедичног значења, Наслеђе,

год. XII, бр. 30, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет, 147–162.
Ђуркин 2015б: В. Ђуркин, Систем сложених финалних везника у српском јези-
ку, Радови Филозофског факултета (филолошке науке), XVII, Пале, 2015,
177–204.
Ђуркин 2017: Систем сложених концесивних везника у српском језику, Српски
језик, XXII, Београд, 217–240.
Јовановић 2010: Ј. Јовановић, Лингвистика и стилистика новинског умећа,
Београд: Јасен.
Катнић-Бакаршић 2001: M. Katnić Bakaršić, Stilistika, Sarajevo: NUK.
Београд, Србиње: Рашка школа, Српско просвјетно и културно друштво
Просвјета.
Ковачевић 2002: М. Ковачевић, Синтаксичка негација у српскоме језику, Ниш:
Издавачка јединица Универзитета у Нишу.
Ковачевић 2007: М. Ковачевић, Србистичке теме, Крагујевац: Филолошко-
уметнички факултет.
Ковачевић 2009: М. Ковачевић, Огледи из српске синтаксе, Београд, Друштво за
Кордић 2002: S. Kordić, Riječi na granici punoznačnosti, Hrvatska sveučilišna naklada:
Zagreb.
Кристал 1987: D. Kristal, Kembrička enciklopedija jezika, Beograd: Nolit.
Луковић 1994: М. Луковић, Развој правног стила, Београд: Службени гласник.
Поповић 1966: Љ. Поповић, „Предлошки изрази у савременом српскохрватском
језику”, Наш језик, XV/3–4, Београд, 195–220.
Радовановић 1990: M. Radovanović, Spisi iz sintakse i semantike, Sremski Karlovci,
Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Dobra vest.
Радовановић и др. 1996: М. Радовановић, Б. Брборић, И. Клајн, Д. Петровић, Ж.
Станојчић, М. Луковић, Д. Ћупић, М. Пешикан, Српски језик на крају века,
Београд: Институт за српски језик САНУ, Службени гласник.
Савић, Половина 1989: S. Savić, V. Polovina, Razgovorni srpskohrvatski jezik, Novi
Sad: Institut za južnoslovenske jezike, Filozofski fakultet.
Силић 2006: J. Silić, Funkcionalni stilovi hrvatskoga jezika, Zagreb: Disput.
Тошовић 2002: Б. Тошовић, Функционални стилови, Београд: Београдска књига.
Худечек, Михаљевић 2009: L. Hudeček, M. Mihaljević, Jezik medija — publicistički
funkcionalni stil, Zagreb: Hrvatska sveučilišna naklada.
Veselina V. Djurkin
FUNCTIONAL-STYLISTIC DISTRIBUTION OF COMPOUND
CONJUNCTIONS IN SERBIAN
Summary
The fact that the appearance of compound conjunctions is connected to the process
of stylistic layering of language and that the process of compounding of conjunction
system does not apply equally to all functional styles, there arises a need to review
the principles of their functional-stylistic distribution. Having the fact that the stand-
ard variety of a language functions as a hierarchical set of multiple systems, that is,
291
as a system of functional styles, conducting the criteria of their functional-stylistic

repartition would make possible to obtain information on which compound conjunc-
tions in the language have the status of polysystemic, general-systemic, and possibly,
monosystemic language units (which belong to only one functional style). The analysis
shows that not all compound conjunctions appeared in general purpose styles, as a
product of more acute functional-stylistic differentiation of language (s tim što/da, na
osnovu toga što/da, povodom toga što/da, bez obzira na to što, s namjerom da, u slučaju da,
pod uslovom da), but that some of them were built much earlier, which is confirmed by
their appearance in the text of earlier conception (prije nego što, kao što/da, nego što/da,
umjesto što/da, makar što/da, koji god etc.), and often by their general-systemic status.
The results of the analysis also show that the functional-stylistic distributional power
of compound conjunctions, as well as frequency of their utilization, regardless of the
time of their formation, is generally determined by the semantic structural principles
upon they are formed. In other words, the choice of conjunctions is conditioned by the
inherent features of a functional style.
Key words: compound conjunctions, functional-stylistic distribution, Serbian
language
292
811.163.41'367.634
Ана М. Јањушевић Оливери1

Филозофски факултет Универзитета у Приштини
с привременим седиштем у Косовској Митровици
А И АЛИ – ИЗМЕЂУ ВЕЗНИКÂ

И ИНТЕНЗИФИКАТОРСКИХ ПАРТИКУЛА
У овом раду испитујемо интензификаторске вријед-

ности адверзативних везника а и али. Циљ нам је да ди-
ференцирамо случајеве у којима везници а и али својој
примарној конекторској функцији придодају функцију
интензификације од оних у којима ове граматичке
ријечи наступају као праве партикуле. Истраживање се
спроводи на текстовима различитих функционалних
стилова, а као допунски контролни корпус узет је језик
Петра Другог Петровића Његоша.
Кључне ријечи: адверзативни везници, партикула,
интензификатор, текстуални конектор, синтаксичка
јединица
1. Познато је да партикуле у савременом српском језику пред-

стављају транспоноване прилоге и везнике, који су своје адвер-
бијално, односно конјункторско значење преобратили у значење
појачавања. Као релевантан показатељ припадности једне ријечи
везницима или партикулама у науци се узима семантичко-син-
таксички критеријум, према коме се (независним) везницима сма-
трају само оне јединице које повезују хомофункционалне елемен-
те, а партикулама – језичке јединице које истичу садржај једног ре-
ченичног дијела не ступајући притом с њим у синтагматске односе
Међутим, у одређеним синтаксичко-прагматичким условима и
везници, и то само независни, могу функционисати и као интензи-
фикатори, не губећи притом своју конјункторску функцију. У овом
раду разматрамо могућност интензификације синтаксичких једи-
ница помоћу супротних везника а и али. Истраживање се спрово-
ди на функционалностилски разноврсним текстовима насталим у
ХХ вијеку, а као контролни корпус послужиће језик Петра Другог
Петровића Његоша.
2. У постојећим рјечницима српског (односно српскохрват-
ског) језика одвојена су (граматичка) значења везника и партикуле
(односно узвика, ријечце) а. При томе је улога а као интерјекције
1 anna.janjusevic@gmail.com
293
увијек везана за исказ или просту реченицу, док се везничка функ-

ција ове граматичке ријечи огледа у повезивању појединачних
ријечи, синтагми и реченица.2 И у Граматици српскохрватског
језика за странце, поред конјунктора а, помиње се и конверза-
циона партикула3 а, а егземплификована је углавном случајеви-
ма у којима ова ријеч стоји на почетку упитног исказа (Мразовић,
Вукадиновић 1990: 422–424).
2.1. С обзиром на то да је основно значење партикулâ „истицање
по супротности” (Белић 1998: 99), сасвим је разумљиво да а д в е р -
з а т и в н и в е з н и к а у извјесним околностима може преузети уло-
гу интензификатора у оквиру координиране синтагме.
2.1.1. Појачавање овим везником, како наводи М. Ковачевић
(2000: 327–328), везано је за ситуације у којима а није употријебље-
но као адверзативни него као копулативни везник, који је своје ад-
верзативно значење преобратио у интензификаторско. Ковачевић
даље примјећује да је овај тип интензификације везником а везан
искључиво за конгруентне атрибуте и прилошке одредбе, и то само
уколико они показују особине које се истовремено приписују ис-
том појму. Ово мишљење потврђују и наши примјери у којима а по-
везује и појачава координиране атрибуте, односно апозитиве (1а) и
адвербијале начина (1б):
(1а) И њихова мисао, као вода, верна а нестална, кротка а разорна, буја,
опада, стреми, кривуда и протиче (Андрић: 242);4 [...] пјешке се упути
према консулату, једној удобној а укривеној згради [...] (Лалић: 12); [...]
вратио се у свој родни крај, са великим завежљајем књига, сирома-
шан а богат, пун знања које никоме није требало, осим њему (Селимо-
вић: 53);5 [...] нешто тамно има у њему, сурово а мирно, никад врелије
а сигурније очи нисам видио (Селимовић: 56); [...] једини ја стојим на
тој завађеној ширини што се замрачује [...] обузет мутним тјескобама
које носи моја прастара душа, туђа а моја (Селимовић: 83); Изненадио
ме одговором и поступком, неочекиваним а природним, толико јед-
ноставним, да је баш зато био чудан (Селимовић: 94); Грчеви јој брзо
промилеше лицем и уронише у мир још увек једрих а модрикастих
образа (Ћосић: 283); [...] питање је које пред истраживача србисти-
ке намећу актуелне а ненаучне стварносне чињенице (Ковачевић:
6); Ако је књига Српски национални програм и српска књижевност
[...] морала бити позив за преиспитивање општеприхваћених, а на
научним критеријумима незаснованих , по српску филологију штетних,
2 Исп. РјЈАЗУ 1: 1–24; РСАНУ 1: 3–6; РМС 1: 37.

3 Конверзационима се у овој граматици називају партикуле којима се изражава став
говорника. На основу истог критеријума, критеријума илокутивне моћи, С. Ристић
партикулу а сврстава у партикуле са експресивном илокутивном компонентом (Ристић,
Радић-Дугоњић 1999: 120. и 124–125).
4 Курзивом истичемо везник-интензификатор, а умањеним великим словима јединицу
коју наглашава.
5 Овај примјер је унеколико другачији од осталих, пошто су за исти појам везана два кон-
традикторна својства; сиромашан а богат заправо значи сиромашан, па/а ипак богат,
при чему је други атрибут увијек појачан.
294
А и али – између везникâ и интензификаторских партикула
да не кажемо катастрофалних „истина”, онда је Милосављевићева

Хрестоматија Срби и њихов језик морала разувјерити и најневјерније
Томе у српској филологији [...] (Ковачевић: 77);
(1б) [...] плашљиво а густо у отворене очи утицала је зора [...] (Ћосић: 239).
2.1.2. Везник а, поред конекторске, има и интензификаторску
функцију и када је употријебљен испред других интензификатора,
партикулâ, модалних ријечи или пак прилогâ са функцијом интен-
зивирања. Тада а наглашава саму партикулу или модалну ријеч,
а као адверзативни везник указује на то да је садржај наглашен
спојем а + партикула/модална ријеч/прилог супротстављен неком
претходном садржају.
Забиљежили смо неколико примјера у којима а појачава неки
од примарних интензификатора6 или модалних ријечи са интензи-
фикаторском функцијом:
(2а) Требало је то видјети, и то изблиза, са самих врата, а још непозван, ја-
дан ти крув од непросијане зоби! (Ћопић: 182); [...] поживјећу још крат-
ко можда, а и то биједно, али утјехе више не очекујем (Андрић: 70);
(2б) Штета што ми се жури у моју чету, а баш бих волио да скокнем до наше
мале пећине (Ћопић: 55); А оставио сам, наћи ће се неко да мене ос-
вети ако буде требало. – А богами, требаће, – залетје се Драгушић (Ла-
лић: 51); А богами вазда је био несој (Бећковић: 186).
У обје групе примјера могућа је и ’једнострука интензифика-
ција’, тј. одређени садржај могуће је појачати или само партикулом
или само везником а у служби интензификатора, с тим што би у
првом примјеру под (2б) конекторска функција потиснула у други
план појачајну функцију везника а.
Сличну функцију везник а има и када стоји испред градуатив-
них7 (3а), односно корективних8 (3б) интензификатора:
(3а) Тој Гини све смета, а нарочито уметност! (Симовић: 37); Његова пре-
рана смрт потресла је све грађане, а нарочито оне који су га лично
познавали (Бећковић: 86); И ја сам сигурна да он није у стању ни на
кога да пуца! А поготову на жену! (Симовић: 37); Некако, међутим, још
за време рата, а поготову после њега, код нас је одједном постао врло
популаран бокс (Михаиловић: 18); Ниједан не би дао убедљив одго-
вор на питање куда је кренуо, а поготову зашто (Бећковић: 140); [...]
она не би да, зарад уласка у високо друштво, жртвује било шта од
6 Примарним интензификаторима сматрамо партикуле асеверативног (баш, управо),
фактивног (заиста, стварно), пресупозицијског (и, такође, још, чак итд.) и рестрикти-
вног (само, једино) типа – в. Јањушевић Оливери 2013.
7 Групи градуативних партикула, поред веома и врло, припадају и партикуле прилош-
ког поријекла нарочито, првенствено, поготову и посебно. Првима се истиче степен за-
ступљености особине исказане придјевом или прилогом, док се другима истиче (име-
нички) појам који је неком карактеристиком детерминисан у нарочитом степену – в.
Јањушевић Оливери 2013: 547– 548.
8 Корективне интензификаторе третирамо као подврсту фактивних интензификатора.
Они на плану контекста истичу дату јединицу и истовремено служе као знаци којима се
коригује, прецизира информација – в. Јањушевић Оливери 2013.
295
своје самосталности, а поготово не упориште у трећем свету (Политика:

5); [...] јер у културној, а посебно књижевној „грађевини” сваког народа,
сваки дијалекат добија своје мјесто (Ковачевић: 117); И да ту научну
истину о српскоме језику [...] не изневјерава зарад некаквих поли-
тичких или политикантских „комшијских” циљева, а посебно не зарад
незамјерања и „ мира у кући” [...] (Ковачевић: 137); [...] обелоданили су
све адресе војних рачунара НАТО-а у Европи, а посебно у Италији [...]
(Политика: 6);
(3б) Основна начела те теорије дао је педесетих година 19. вијека Богослав
Шулек, док је саму теорију научно осмислио [...] „патријарх славис-
тике” и привидни Вуков сљедбеник, а заправо само велики кроатиста –
Ватрослав Јагић (Ковачевић: 51); Мало су модификовали јучерашње
критеријуме (а заправо псеудокритеријуме) и даље их примјењујући,
али сада на постојеће стање (Ковачевић: 73); Зато је његова подршка
на бечкој делегацији не подршка „босанском језику”, него преко „бо-
санског” подршка његовом „српскохрватском”, а заправо хрватском
удјелу у „српскохрватском” језику (Ковачевић: 100/101).
У наведеним примјерима (3а–б) могуће је испуштање интензи-

фикатора а и преношење функције појчавања само на ријечцу, али
не и обрнуто – редукцијом интензификаторске партикуле добили
бисмо семантички и синтаксички непотпуну реченицу. Конектор-
интензификатор а у примјерима (3а) служи за то да још јаче нагла-
си нарочиту обиљеженост појма карактеристиком исказаном гла-
голом. Адверзативно граматичко значење везника а експлицитније
је у копулативно-интензификаторском споју а заправо (3б), пошто
а сигнализира да је квалификација исказана претходно наведеним
атрибутом или атрибутивом у супротности са оном квалифика-
цијом која је појачана интензификатором заправо, којим се и кори-
гује првонаведено „погрешно” одређење.
2.1.3. Везничка функција ријечи а, када је она употријебљена
као знак везе независних експланативних реченица, такође може
бити обогаћена функцијом истицања уметнутог експланативног
садржаја,9 као у примјерима:
(4) У том часу немоћи и чекања, а желио сам да потраје, Бог ме спасао
од опасног разграђивања (Селимовић: 31); Кад сам био оволицни кр-
цанпунчић, а био сам, вала, ђаво над ђаволима, – ништа ми не бјеше
милије него кад негдје близу има свадба (Лалић: 94); Први тип спо-
рења, а можда би боље било рећи трвења, тиче се дијела српског језика
који се још увијек српским зове (Ковачевић: 109).
У осталим независним реченицама а врши улогу или сас-
тавног или адверзативног конектора, без примјесе интензифика-
торске функције.
9 И М. Ковачевић истиче да а у експланативним реченицама поред функције везника

врши и функцију интензификатора (Ковачевић 1998: 26).
296
2.1.4. Конекторска и интензификаторска функција везника а

помијешане су и у наредном примјеру (5), у којем се овим везни-
ком-интензификатором појачава садржај зависне релативне клау-
зе, која је уз то парцелисана у односу на управну клаузу:
(5) Све што се збило, између њега и његове жене, Трифуну се још увек
чинило нека луда, несхватљива, али обична, свађа у браку. А која ће
проћи, као што пролази, у летњој ноћи, непогода (Црњански: 85).
2.1.5. И када је редуплициран испред хомофункционалних син-

таксичких јединица, везник а није само везник него и интензифи-
катор. То потврђује и примјер:
(6) [...] али их је све, а пре, а после, укротио и улепшао (Црњански: 41) –
у коме а има вриједност раставног везника или и функционише као
интензификатор (испред прве) и као везник-интензификатор (ис-
пред друге хомофункционалне јединице).
2.2. У случајевима употребе ријечи а на почетку простих рече-
ница или пак на почетку ј3едне од клауза у оквиру зависносложене
конструкције, не говоримо више о везнику са секундарном интен-
зификаторском функцијом, него о п а р т и к у л и а.
2.2.1. Када је употријебљена на почетку интерогативног исказа,
партикула а има вриједност емфатичког интензификатора:10
(7) Друже Бранчило, а што си ми се ти нешто снуждио као да ти је неко по-
крао печене кромпире из пепела? (Ћопић: 118); Пази ми кићена дис-
кутанта! И још ме зове стари, а? А по чему ти то видиш да сам ја подобан
за дискусију с тобом? (Ћопић: 145); Гле, ено за њима и Ђурајице Ораја-
ра. А гдје ли му је његов нераздвојни Николетина? (Ћопић: 147); Велиш
ми да је то нешто историјско, а? А зашто и ја, молим те, да зеричак не
провирим у ту историју? (Ћопић: 182); А шта ћемо ако нам је врло по -
требан? (Булатовић: 107); А зар је сада време за позориште? (Симовић:
37/38); Кад се битка заврши, бићемо сви равноправни и победници.
А има ли лепшег исхода једне битке? (Бећковић: 214); А шта ћеш ти на
мору! (Бећковић: 227).
У посљедњем од наведених примјера интензификована једи-

ница има форму упитне реченице, али се на њеном крају налази
узвичник. То је јасан показатељ да је ријеч о реторичком питању,
и то не само у овом него и у осталим примјерима. Ни у једном од
наведених примјера питање није постављено с циљем да се добије
одговор, већ упитном формом говорно лице изражава своје несла-
гање са претходно изнијетим ставовима саговорника. Улога парти-
куле а састоји се у томе да појача и заоштри илокутивну компонен-
ту противљења.
2.2.2. Другачији статус има интензификатор а у примјерима:
(8а) А то уносно мишљење Европе на најбољи начин репрезентују ријечи
10 Емфатички интензификатори модификују исказ на илокутивном плану, откри�� -
вајући говорникову намјеру, односно стаб према ономе што је исказом саопштено – в.
Јањушевић Оливери 2013: 548–549.
297
Франца Миклошића [...] (Ковачевић: 47); А та Шулек-Јагићева теорија

није побиједила само у Хрватској него и у Босни и Херцеговини [...]
(Ковачевић: 55/56); А те 1896. године и Ватрослав Јагић је двоструко
одговорио на Стојановићеву бесједу (Ковачевић: 86); А уз све то Јагић
Стојановића сврстава у групу оних код којих „страсти задобијају прева-
гу” над научним чињеницама [...] (Ковачевић: 94);
(8б) Због тога бих волео да чујем ваше мишљење. А ево о чему се ради
(Бећковић: 237);
(8в) Може се без нарочитог претеривања рећи: колико је било мртвих, то-
лико је било и сахрана! А мртвих није било мало (Бећковић: 107) –
у којима а, употријебљено уз анафорску (8а) или катафорску (8б)
замјеницу,11 односно уз поновљени (логички) субјекат из претходне
реченице (8в), има не само улогу ријечи која појачава исказ него
функционише и као текстуални конектор којим се дата реченица
супротставља претходећим јој садржајима, а показатељ њене кон-
текстуалне укључености поред конектора-интензификатора а јесу
управо форичке замјенице, односно поновљени субјекат.12
Партикула а функционише и као текстуални конектор у
примјерима (8г), у којима стоји на почетку исказа који има форму
зависносложене реченице:
(8г) А да је ту у питању заобилажење, да не кажемо извртање научних чиње-
ница , показаћемо у наставку овог текста (Ковачевић: 44); А д а је Гајев
„штокавски” намијењен Х рватима заиста српски језик, потврђује и иску-
ство А нтуна М ажуранића [...] (Ковачевић: 47); А да је то несумњиво тако,
показао је П етар М илосављевић у својој књизи С рби и њихов језик [...]
(Ковачевић: 76).
2.2.3. Улогу интензификаторске партикуле а има и када поја-
чава само основну клаузу у склопу зависносложене конструкције,
при чему истиче однос постериорности (9а) или истовремености
(9б) радње управне клаузе у односу на садржај зависне:13
(9а) [...] кад се већ наратујеш и пожелиш мало мира и тишине, а ти дођи у
мој кланац, код мог млина , да слушаш жубор воде [...] (Ћопић: 191); Ка-
жем ти, кад ме оно ранило на Толмини, лаживо је рећи, а јест чабар
крви из мене истекао, па ништа (Андрић: 78);
(9б) Тек што се дјечак пропео да руком дохвати високи оквир каросерије а
на најближој се крчми отворише и испунише главама истовремено и про -
зор и врата (Лалић: 10).
11 О анафоричкој и катафоричкој улози замјеница в. Ковачевић 2007: 49–70.

12 О ’сигналима контекстуалне укључености’ на нивоу просте реченице в. Силић 1984:
109–132.
13 У овом типу реченица лексема а, према мишљењу М. Ковачевића, нема функцију су-
протног везника већ служи за наглашавање „изненадности брзине реализације радње
главне реченице” (Ковачевић 2009: 74–75).
298
2.2.4. Као интензификатор зависне клаузе интензификатор а

стоји и испред субординираног везника да,14 који повезује клаузе са
пропратнооколносним (10) значењем:
(10) Тај кезизуб онда – причао је Павле – догура сто до њихових постеља,
и до ногу Павлових, тако да Исакович није могао учинити ни корак,
два, а да га не пробуди (Црњански: 93); Још час прије Чемеркић се на-
дао да Нијемац може проћи поред њега а да га не примијети [...] (Ла-
лић: 158); [...] узео је вилу и тукао је а да није смела да заплаче (Ћосић:
209); Нема зла које је некоме учињено а да тај није доживео пуну са-
тисфакцију гледајући понижења ових двојника свих криваца (Бећковић:
102); [...] нема вруће чорбе, трулог парадајза, пресољеног јела, пок-
варене торте, а да то они нису силом пробали (Бећковић: 102); Нико их
није изговорио а да је испао глуп, преопширан, или да се погрешно
изразио! (Бећковић: 158); Још ниједанпут нисам легао у кревет а да
нисам под јорганом нашао шампиту или шницлу (Бећковић: 238); Јер,
као што савремени филозоф не може а да се не позива на истине антич-
ке филозофије, тако ни савремени лингвиста не би смио лингвистом
да се зове ако не зна ништа из историјата предмета о коме пише [...]
(Ковачевић: 43); И ту Јагић није могао а да, зарад подршке свом про-
граму, произвољно не тумачи чињенице (Ковачевић: 102); Једна ријеч
никада се не може свести на суфикс а да не изгуби статус ријечи (Ко-
вачевић: 179).
У некима од наведених примјера интензификатором а се вери-
фикује да зависна реченица има пропратнооколносно, а не консе-
кутивно значење, које би она остварила у случају редукције парти-
куле (исп.: узео је вилу и тукао је а да није смела да заплаче и: узео
је вилу и тукао је (тако) да није смела да заплаче).
2.2.5. Поред емфатичког наглашавања цјелокупног исказа и ве-
рификовања односâ у зависноложеној реченици, партикулом а мо-
гуће је појачати и реченични дио, као у примјеру:
(11а) Очекивали су да ће их још прије Матешева стићи или срести курир
с једним од тих хитних наређења да се врате, поново наоружају и
наставе борбу против бољшевичке опасности а у саставу осовинских
снага (Лалић: 145) –
у којем је овим интензификатором истакнут зависни члан глагол-

ске синтагме. Партикула а је у овом и у сличним случајевимма суп-
ституентна једино интензификатором и то:15 Очекивали су да ће их
још прије Матешева стићи или срести курир с једним од тих хит-
14 Интензификатор а са везником да може, како је то показао М. Ковачевић, творити конце-

сивни везник а да. Пошто у нашем корпусу нисмо нашли потврду за такву употребу овог
сложеног везника, наводимо неке примјере из Ковачевић 2008: Код нас све траје месе-
цима и зато афере нестају, а да → [иако] се ништа није рашчистило; Мило Дор је битно
утицао на неке споредне токове мога живота а да [иако] ни ја, ни он нисмо били свесни
(Ковачевић 2008: 74). Интензификатор а, осим што омогућава успостављање концесивне
везе међу реченицама, преко везника да наглашава и цјелокупан садржај зависне клаузе.
15 О употреби интензификатора и то у савременом српском језику и конкурентних му
језичких средстава в. Јањушевић Оливери 2018.
299
них наређења да се врате, поново наоружају и наставе борбу про-

тив бољшевичке опасности, и то у саставу осовинских снага. Оваква
употреба партикуле а регистрована је у тексту Његошевог спјева
Шћепан Мали:16
(11б) Ко је икад на свијет дочека / а од ђеце једне распуштене / што год друго
до вјечите муке? (Његош: стихови 2021–2023); Т у р к е ћемо навућ на
границе, / а све Т урке најжешће јунаке (Његош: 2829–2830).
У истом дјелу забиљежили смо и употребу партикуле а са кван-
титативно-интензификаторском вриједношћу (а = још и) (12), као и
случајеве у којима а има вриједност фактивног интензификатора
заиста17 (13):
(12) Рашта не би на договор дошли / а кад им се турска вјера дава [= још
кад им се турска вјера дава] / да ће здраво и доћи и поћи? (Његош:
1000–1002);
(13) Но држите, а имате кога [=Но држите, и/заиста имате кога] (Његош:
1956).
3. И адверзативни везник али такође остварује функцију ин-
тензификације, али у ограниченом броју случајева. Као и везник
а, и али може наглашавати други од два напоредна придјева или
прилога, али се њиме могу издвајати и зависни чланови синтагме.
3.1. Али има функцију конектора-интензификатора у
примјерима:
(14а) [...] и свијет је прилично аветињски, жив али равнодушан (Селимовић:
36); У почетку сам с пажњом пратио њен намјерно тихи глас, боје
зурне, и слушао говор што је личио на вез, на низање бисера, рије-
чима и склопом друкчијим од чаршијског, помало увео али кићен,
с мирисом ових старих одаја и дугог трајања (Селимовић: 15); Узне-
мирен али потпуно непокретан, старац виде младожењу (Булатовић:
112); Мораш остати овде, на земљи коју гази сада туђа али само твоја
Иванка (Булатовић: 193); [...] дотадашњи свет маште [...] затим се бо-
гатио хаотичним избором лектире који је по својој ненамерној, али
неоспорној бизарности начинио од мене књишког ексцентрика [...]
(Јовановић: 12);
(14б) Беше кратко али жестоко (Ћосић: 295); [...] лагано, али сигурно, бист-
рила се густа и тешка магла [...] (Јовановић: 26).
Везник али у наведеним примјерима не наступа као адвер-
зативни него као копулативни везник, а граматичко значење ад-
верзативности транспоновано је у интензификаторско значење.
Особине исказане придјевом (14а) или прилогом (14б) не морају
16 Исп. Јањушевић-Оливери 2012. А у вриједности интензификатора и то, баш регистрова-

но је и у Текстологији Горског вијенца (Маројевић 2005: 406).
17 Типични представници фактивних интензификатора јесу партикуле заиста, стварно.
Овим типом интензификатора, осим комуникативног истицања јединице (обично
предикатске), истиче се и истинитост пропозиције (Јањушевић Оливери 2013: 542).
300
бити антонимичне, али је увијек друга квалификација неочекивана

(или макар мање очекивана) уз првонаведену.
3.2. На значењу (не)очекиваности заснована је и интензифика-
торска функција граматичке ријечи али, када се њоме издваја неки
дио предикатске синтагме:
(15) Можеш, у ту, твоју Росију, али сам! (Црњански: 76); Ћале се још лома-
та по терену, али некако баш оронуо, тужно ти и да га погледаш (Ми-
хаиловић: 54); Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде,
али без посла [...] (Бећковић: 81); Угледајући се на Хрвате, и они су
српскохрватски преименовали, али сад у босански језик (Ковачевић:
218); Мало су модификовали јучерашње критеријуме (а заправо псе-
удокритеријуме) и даље их примјењујући, али сада на постојеће стање
(Ковачевић: 73).
У наведеним примјерима (15) али функционише као прави
интензификатор, којим се, као и интензификатором и то, конкре-
тизује, односно прецизира под којим околностима се врши или се
може вршити глаголска радња: Можеш, у ту, твоју Росију, али/и то
сам. Осим тога, у примјерима (15) али је ослобођено своје везнич-
ке функције и служи искључиво као модификатор којим се истиче
комуникативно најважнији реченични члан, који је уз то и носилац
реченичног акцента.18 У функцији истицања неочекиваности уз ин-
тензификатор али може бити употријебљен и прилог сад(а), као у
посљедња два примјера. И управо могућност истицања неочекива-
ности, односно изненађења диференцира интензификатор али од
конкурентног му интензификатора и то. Та разлика нестаје уколи-
ко је интензификатором али наглашен придјев уз који је поновљена
именица на коју се односи, као у примјеру:
(16) Тада ће поново на сцени бити са својим аргументима, у још заоштре-
нијем облику, и Вук и Стојановић, и Јагић, али двоструки Јагић, и онај
експлицитнији, и онај, опаснији, имплицитни! (Ковачевић: 87) –
у коме би умјесто али могао, без промјене значења, бити упот-
ријебљен и интензификатор и то.
4. За разлику од саставних везника и хомоформних им пар-
тикула, код којих је дошло до диференцијације конјункторских и
интензификаторских функција, код адверзативних конјунктора
чешћи су случајеви у којима иста ријеч има двојаку вриједност.
Прагматичка значења неочекиваности и изненађења, која су у
вези са адверзативним значењем, отворила су пут везнику а да, у
ситуацијама када се нађе на почетку просте реченице или пак ис-
пред једне од клауза у оквиру сложене реченице, пређе у партикулу
емфатиччког или верификативног карактера. А има вриједност
партикуле и када је употријебљено као интензификатор зависног
члана глаголске или именичке синтагме, при чему је супституентно
18 Исп.: Ко зна где су заглавили, или су у Немачкој, или овде, али без посла и: Ко зна где су
заглавили, или су у Немачкој, или овде без посла (спационирањем је истакнут логички
акценат).
301
перифрастичким интензификатором и то. Анализа материјала је

показала да је у интензификатору а често, мање или више, присутна
и конекторска компонента, која је очигледнија у случајевима када
а појачава дијелове координиране синтагме, а слабије уочљива, али
ипак присутна, када овај интензификатор стоји на почетку незави-
сне (обавјештајне, упитне или узвичне) реченице, (пр)имајући при
том и улогу текстуалног конектора. С друге стране, о партикули
али може се говорити само онда кад је она једнака интензифика-
тору-осамостаљивачу и то, док се у осталим случајевима (тј. у слу-
чајевима повезивања и наглашавања другог од конгруентних атри-
бута, односно друге од истородних прилошких одредби) функција
интензификације остварује као секундарна у овој ријечи.
Извори
Андрић: Ivo Andrić, Ex Ponto. Nemiri. Lirika, Sabrana djela Ive Andrića, knj. 11, 1976.
Бећковић: Матија Бећковић, О међувремену, Београд: Политика–Народна књига,
2006.
Булатовић: Miodrag Bulatović, Crveni petao leti prema nebu, Novi Sad: Stylos, 2000.
Јовановић: Марија Јовановић, Сплеткарење са сопственом душом, Београд:
Caligraph, 2004.
Ковачевић: Милош Ковачевић, Српски језик и српски језици, Београд: СКЗ–БИГЗ,
2003.
Лалић: Mihailo Lalić, Svadba, Podgorica: Biblioteka Vijesti, 2004.
Михаиловић: Dragoslav Mihailović, Kad su cvetale tikve, Beograd: BIGZ–SKZ, 1989.
Његош: Петар Други Петровић Његош, Лажни цар Шћепан Мали, рукопис
критичког издања у редакцији проф. др Радмила Маројевића
Политика: Политика, бр. 34036, год. СV, 10. 8. 2008, Београд
Селимовић: Меша Селимовић, Дервиш и смрт, Подгорица: Унирекс–Завод за
уџбенике и наставна средства, 1999.
Симовић: Ljubomir Simović, Putujuće pozorište Šopalović, Novi Sad: Sterijino pozorje,
1986.
Ћопић: Бранко Ћопић, Делије на Бихаћу, Сабрана дела Бранка Ћопића, књ. 15,
Београд, 1985.
Ћосић: Добрица Ћосић, Корени, Београд: Нолит, 1964.
Црњански: Miloš Crnjanski, Seobe, druga knjiga, Podgorica: Biblioteka Vijesti, 2004.
Јањушевић-Оливери 2012: Aна Јањушевић-Оливери, Партикуле везничког
поријекла у Његошевом језику, Осми лингвистички скуп „Бошковићеви
дани”, Подгорица: ЦАНУ, 261–281.
Јањушевић Оливери 2013: Ана Јањушевић Оливери, Функционално-семантичко
поље вербалне интензификације у савременом српском језику, Зборник
радова Филозофског факултета, XLIII (2), Косовска Митровица, 541‒557.
Јањушевић Оливери 2018: Ана Јањушевић Оливери, Интензификатор и то у
савременом српском језику, Српски језик,XXIII, 117‒130.
302
Ковачевић 1998: Милош Ковачевић, Синтакса сложене реченице, Београд: Рашка

школа
Крагујевац: Кантакузин
Ковачевић 2007: Милош Ковачевић, Србистичке теме, Крагујевац: Филум
Ковачевић 2008: Милош Ковачевић, Значај интензификатора за концесивну
интерпретацију зависних реченица, у: (ур. М. Ковачевић) Српски језик
у (кон)тексту, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет–Скупштина
града Крагујевца, 65–83.
Ковачевић 2009: Милош Ковачевић, Огледи из српске синтаксе, Београд: Друштво
за српски језик и књижевност Србије
Маројевић 2005: Радмило Маројевић, Текстологија Горског вијенца у: Петар II
Петровић Његош, Горски вијенац, критичко издање, Пoдгорица: ЦИД,
227–974.
Мразовић, Вукадиновић 1990: Pavica Mrazović, Zora Vukadinović, Gramatika srps-
kohrvatskog jezika za strance, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana
Stojanovića–Novi Sad: Dobra vest
Ристић, Радић-Дугоњић 1999: Стана Ристић, Милана Радић-Дугоњић, Реч.
Смисао. Сазнање, Београд
РјЈАЗУ 1: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, dio 1, Zagreb: Jugoslavenska akademija
znanosti i umjetnosti, 1881.
РМС 1: Речник српскохрватског књижевног језика, Нови Сад: Матица српска–
Загреб: Матица хрватска, 1967.
РСАНУ 1: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. 1, Београд:
Српска академија наука и уметности,1959.
Силић 1984: Josip Silić, Od rečenice do teksta, Zagreb: Liber

А И АЛИ – ПОЛОЖЕНИЕ МЕЖДУ СОЮЗАМИ И
ИНТЕНСИФИКАТОРСКИМИ ЧАСТИЦАМИ
Резюме
В данной работе исследуются интенсификаторские характеристики противи-
тельных союзов а и али. Прагматическое значение неожиданности и удивления,
связанное с противительным значением, в случаях когда находится в начале про-
стого предложения или в прямой речи в рамках сложного, переходит в эмфатиче-
скую частицу. Однако, исследованный материал показал, что у интенсификатора
а всегда, в большей или меньшей степени, наблюдается и связующий компонент,
являющийся более наглядным когда а услививает части параллелного словосоче-
тания, а менее заметными, но присутствующим, когда данный интенсификатор
стоит в начале независимого (изъяснительного, вопросительного или воскли-
цательного) предложения, при этом принимая роль текстуальной связующей. С
другой стороны, о частице али можно говорить только когда она равна самостоя-
тельному интенсификатору и то, а во всех остальных случаях функция интенси-
фикатора осуществляется в слове вторично.
Ключевые слова: противительные союзы, частица, интенсификатор, тексту-
альная связующая, синтаксическая единица
303
811.163.41'367.633
811.163.41'367'366.543
Мијана Ч. Кубурић Мацура1

Универзитет у Бањој Луци
Студијски програм Српски језик и књижевност
КОНЦЕСИВНА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ГЕНИТИВНИХ

КОНСТРУКЦИЈА С ПРИЈЕДЛОГОМ БЕЗ У
САВРЕМЕНОМ СРПСКОМ ЈЕЗИКУ2
У раду се анализира потенцијал везе приједлога без са

именичком ријечју у генитиву да у савременом српском
језику изрази концесивно значење. Будући да ова приједло-
шко-падежна конструкција, било са интензификаторском
партикулом и или без ње, не спада међу једнозначно конце-
сивне јединице, у њеној семантичкој интерпретацији конце-
сивно значење се увијек јавља као саприсутно, и то уз зна-
чење пропратне околности.
Кључне ријечи: приједлог без, генитив, концесивност, про-
пратна околност
1. Увод
Систем приједлошко-падежних веза с концесивним значењем
у српском језику одликује се великом разноврсношћу, али и висо-
ком фреквентношћу таквих јединица. Приједлошко-падежне везе
с концесивном интерпретацијом најчешће су полисемантичне, ма-
хом локационе по својој примарној семантици, што говори у при-
лог схватању да језик, при формирању нових категорија, користи
средства постојећих категорија у одговарајућим контекстима који
омогућавају нову интерпретацију, док се не створе специјализова-
на, једнозначна средства за исказивање новог мисаоног и језичког
„производа” (в. Будагов 1981: 111; Касирер I 1985: 147−148).
Приједлошко-падежне конструкције и конструкције са пријед-
лошким изразима са концесивним значењем граде својеврстан
микросистем у оквиру функционално-семантичког поља конце-
сивности, тако да се у оквиру тог микросистема јасно може уо-
чити формални − изражајни и семантички центар поља, те њего-
ва периферија. У центру овог микропоља налазе се конструкције
1 mijana.kuburic-macura@flf.unibl.org
2 Овај рад представља саставни дио истраживања проведеног у оквиру израде докторске
дисертације Систем синтаксичких концесивних јединица у савременом српском језику,
одбрањене на Универзитету у Бањој Луци у мају 2014. године, а дијелом се ослања и на
магистарски рад Конструкције са значењем пропратне околности у савременом српском
језику, одбрањен 2005. године на истом универзитету. И дисертација и магистарски рад
израђени су под менторством проф. др Милоша Ковачевића.
305
са специјализованим једнозначно концесивним приједлозима и

приједлошким изразима, док се у појасу око центра, на тачкама
додира са другим категоријама, налазе полисемантичне једини-
це овог типа. Дакле, центар поља представљају јединице са кон-
текстуално неусловљеним концесивним значењем, а његову пери-
ферију јединице чија је концесивна интерпретација ослоњена на
контекст, тј. зависи од одређених синтаксичко-семантичких услова
који морају бити испуњени да би полисемантичне јединице имале
концесивно значење. Ти критеријуми су сљедећи: садржај исказан
приједлошко-падежном везом мора бити смисаоно супротстављен
садржају исказаном предикатом, тј. представљати неадекватан ос-
нов за његову реализацију, и, што је синтаксички најрелевантније,
у реченици мора постојати нека језичка јединица са концесивним
значењем која ће служити као конкретизатор значења, а то је, у
највећем броју случајева, концесивна партикула ипак. Постојање
таквог конкретизатора онемогућава било какву другачију интер-
претацију оваквих полисемантичних јединица сем концесивне. На
самим рубовима концесивног семантичког поља налазе се пријед-
лошко-падежне везе које немају никакав синтаксички показатељ
концесивне вриједности, већ њихова концесивна интерпретација
зависи искључиво од језичке компетенције, тј. слободног тумачења
онога ко се језиком служи. Наравно, под таквим условима, конце-
сивно значење интерферира, по правилу, са неким другим, махом
адвербијалним значењима, појављујући се у тој „комбинацији” зна-
чења у већој или мањој мјери.
2. Историјат питања – преглед литературе

Сви наши граматички приручници наводе, по правилу, по-
прилично исцрпне инвентаре приједлошко-падежних веза којима
се исказује концесивно значење (Маретић 1963: 575, 592; Брабец и
др. 1961: 225−237; Стевановић 1969: 304–312, 364. и др.), међутим,
везу генитива с приједлогом без у овом значењу помињу само ауто-
ри Нормативне граматике српског језика (Пипер и Клајн 2017). Они
наводе да се допусни генитив употребљава „с предлозима мимо,
поред, крај, без, против, преко или код у адвербијалној или у атри-
бутској функцији, са значењем превладавања препреке за оства-
ривање онога што се апстрактном именицом у допусном генитиву
одређује” и наводе сљедећи примјер за конструкцију без + N(Gen)
с допусним значењем: „И без дозволе за пецање, он је данас пецао.”
У наставку се даје и додатна информација: „Испред предлога у до-
пусном генитиву, као што наведени примери показују, обично се
употребљава речца и, која појачава значење допусности.” (Пипер и
Клајн 2017: 335).
У Синтакси савременога српског језика (Пипер и др. 2005), аутори
такође помињу, међу конструкцијама с концесивном вриједношћу,
306
Концесивна интерпретација генитивних конструкција с приједлогом без у савременом српском језику
и везу (и) без са генитивом, те наводе сљедеће примјере као илу-

страцију: Они су то учинили и без твоје дозволе. [→ Они су то учи-
нили иако им ти то ниси дозволио.] и Без мог знања пријавио се на
конкурс. [→ Иако ја то нисам знао, пријавио се на конкурс] (Пипер
и др. 2005: 171).
Најпотпунији преглед приједлошко-падежних конструкција са
концесивним значењем дао је Милорад Радовановић у свом раду
Именица у функцији кондензатора, а у попису падежних структура
које кондензују концесивне субординиране клаузе аутор наводи и
конструкцију (и) без + NDev(Gen) (Радовановић 1977: 102).
Ковачевић и др. (1991) у средњошколском уџбенику Наш језик
наводе сљедеће падежне конструкције којима се у српском језику
изражава допусно значење: у(с)пркос + N(Dat), унаточ + N(Dat), и
поред + N(Gen), уз + N(Acc), мимо + N(Gen) и и без + N(Gen). Аутори
наводе да од наведених приједлошко-падежних конструкција само
оне с приједлозима у(с)пркос и унаточ имају у свим контекстима
допусно значење, а „остали приједлози добијају допусно значење
само у контекстима у којима је већ на основу суодноса садржаја
падежне конструкције и предиката само од себе јасно допусно зна-
чење” (Ковачевић и др. 1991: 89).
Казимјеж Фелешко у студији о српскохрватском генитиву
(Фелешко 1995) наводи да у одређеним условима постоји концесив-
на интерпретација овог падежа с приједлозима мимо, поред, без, а
наводи и допусну вриједност приједлошко-падежне везе пријед-
лога упркос и генитива. Фелешко наводи да генитив с приједло-
гом без, „појачан употребом везника и или чак” може исказивати
допуштање, што се показује примјерима: „...и без распитивања је
сазнала” (АГ 74), „Чак и без наде треба ићи – ход ипак обећава неки
сусрет” (Ла 131) и др. (Фелешко 1995: 151).
Као што видимо из наведеног прегледа литературе, конструк-
цију којој је овај рад посвећен, генитив с приједлогом без, у кон-
цесивном значењу, помиње тек неколико аутора. Будући да су се
наведени аутори овом приједлошко-падежном везом и могућно-
шћу њене концесивне интерпретације бавили само узгред, у оквиру
других истраживачких интересовања или само као дијелом описа
језичког система, остаје отворено питање њеног мјеста у систему
јединица којима се може исказивати концесивност, те њене семан-
тичке диференцијације.
3. Позиција приједлошко-падежне конструкције без +

N(Gen) у концесивном функционално-семантичком пољу
и њена семантичка диференцијација
Како се не сврстава у групу приједлошко-падежних кон-
струкција које представљају специјализована језичка средства
за изражавање концесивних односа, јасно је да ова конструкција
307
припада периферији концесивног семантичког поља. Овом приједло-

шко-падежном везом концесивно значење се увијек усказује тек
као, у мањој или већој мјери, саприсутно значење, и њену дјели-
мично концесивну интерпретацију предодређује синтаксичко-се-
мантички контекст.
Приједлошко-падежна веза без + N(Gen), са интензификато-
ром или без њега, у језику се јавља као најфреквентнија јединица
којом се изражава интеференција концесивног и пропратноокол-
носног значења.
Значење пропратне околности имају садржаји, изражени на
било ком нивоу синтаксичке организације, који представљају ко-
муникативно секундарну информацију у односу на синтаксички
надређену радњу. Пропратна и управна радња, у основи, могу има-
ти исто или различито усмјерење, тј. пропратна радња може пого-
довати или не погодовати остваривању управне радње, а управо ова
друга могућност представља семантички подтип у којем се значење
пропратне околности приближава значењу концесивности.
У мноштву примјера које смо забиљежили у корпусу, јасно се,
на основу семантике лексема које се јављају уз приједлог без, може
уочити неколико семантичких подтипова саприсутног концеси-
вног значења:
(1) значење одсуства воље, намјере, или жеље;
(2) значење одсуства разлога или повода;
(3) значење одсуства адекватних интрасубјекатских околности; и
(4) значење одсуства адекватних екстерних околности за реализацију
глаголске радње.
У наставку ћемо ове подтипове детаљније размотрити и пот-
кријепити их примјерима забиљеженим у корпусу.
(1) Први подтип представљају конструкције код којих се конце-
сивно значење појављује као значење које подразумијева недоста-
так воље или намјере за извршење радње исказане предикатом (али
до чије реализације ипак долази). Дакле, у оваквим се примјерима
концесивно значење као значење недостатка интринзичког мотива-
тора приближава пропратнооколносном значењу:
(...) али неке ствари се доиста догађају без икакве наше намере (...)
(Албахари: 157); (...) смирују умртвљују опасну мисао што понекад без
наше воље оживи у нама (...) (Селимовић: 34); Као у сјећањима што су
се јављала без моје воље. (Селимовић: 291); Тако сам и нехотице,3 без
своје воље, на супротној страни, против њега (...) (Селимовић: 258); Али
никако не могу да схватим како то сан долази тако одједном, без моје
воље (...) (Киш: 18−19); (...) и док је стрепео од ноћи која га је очекивала
као црно и тврдо брдо преко којег је, без довољно снаге и воље, требало
да пређе. (Булатовић: 38); Без намере да ослушкујем, чујем гласове на
3 У овом примјеру, и прилог нехотице има концесивно значење. Више о прилозима с кон-
цесивним значењем в. у: Кубурић Мацура 2016: 275–286.
308
спрату испод мене. (Николић: 143); Нечија глава заклони пола екрана,
те се још мало примакох и при том, апсолутно без намере, додирнух
њено раме, а коленом њено бедро. (Николић: 119); (...) из знатижеље
узео пушку и без намере је погодио у десну потколеницу. (Политика:
8); Јер она говори без стварне потребе (...) (Селимовић: 20−21); То што
се Хасан обратио мени, први пут у цијелом разговору, без потребе (...)
(Селимовић: 252); Ја сам се помакнуо у страну, без икакве потребе (...)
(Селимовић: 255); (...) он је у свему томе судјеловао без (...) стварне
жеље за бијегом у неки други свијет. (Јерговић: 23); и др.
На основу наведених примјера можемо уочити, прво, да се уз
приједлог без овдје појављују лексеме воља, намјера, потреба, жеља,
што су све лексеме које носе значење неког унутрашњег вољног
покретача који би, у очекиваном слиједу догађаја, требало да буде
неопходан услов за реализацију реченичне ситуације, али тај по-
кретач у концесивно организованом низу збивања изостаје – а рада
се ипак извршава. Тај вољни покретач може се схватити и као нео-
пходна „пратећа околност” при реализацији ситуације, која овдје
изостаје, али се и одсуство адекватне пропратне околности може
на логичком плану посматрати као пропратна околност (Кубурић
Мацура 2005: 571). Тако на основу наведених примјера можемо ре-
конструисати њима семантички еквивалентне клаузе са значењем
концесивности и пропратне околности, нпр.:
(...) али неке ствари се доиста догађају без икакве наше намере (...) [→
(...) али неке ствари се доиста догађају иако не постоји наша намјера/
иако ми не намјеравамо да то урадимо/ (...) али неке ствари се доис-
та догађају а да притом не постоји наша намјера/ а да притом ми не
намјеравамо то да урадимо]; (...) он је у свему томе судјеловао без (...)
стварне жеље за бијегом у неки други свијет. [→ (...) он је у свему томе
судјеловао иако није имао стварне жеље за бијегом у неки други свијет/
он је у свему томе судјелово а да притом није имао стварне жеље за
бијегом у неки други свијет] и др.
(2) У другу групу – међу примјере са другим подтипом значења
сврстали смо конструкције у којима се у падежној позицији уз
приједлог без појављују лексеме разлог или повод, тако да се овдје
јасно, као семантичка нијанса, уз саприсутно пропратнооколносно
значење, издваја значење одсуства адекватног разлога или повода
за реализацију предикатске радње:
Без разлога сам очекивао нешто необично (...) (Селимовић: 20); И
одједном, без икаква разлога, осјетих да сам у грозници. (Селимовић:
32); А онда би ме, неочекивано, без видљива разлога (...), простријелио
ватрен убод (...) (Селимовић: 245); (...) отац њеног оца брине без раз-
лога. (Басара: 25); (...) затим би одједном, без икаквог стварног повода,
почео да урла зверски (...) (Киш: 39); Он се наднесе над накит, а лице
ноне Естере, благог смешка и меког погледа, му искочи пред очи које
одједном, наизглед без икаквог повода, засузише. (Куић: 26); (...) јер се
пред њиме тако без разлога понижавао (...) (Јерговић: 221); Имали смо
309
једног изванредног друга у разреду од кога смо без икаквог разлога или
повода зазирали. (Николић: 76); Сматрали смо: ако он има право да
без икаквог разлога бежи од нас, онда и ми имамо право да га на исти
начин гонимо (...) (Шћепановић: 24); Насмејала се. Расположила.
И без икаквог повода казала: (...) (Николић: 171); Ишчекивање вели-
ких догађаја почиње поново да расте, без видљива разлога и непосред-
ног повода. (Андрић: 264); Отворили су врата и, без видљивог повода,
ишибали возача цевима калашњикова по глави. (Маројевић: 128); (...)
кад родитељ код кога се дијете налази на заштити и васпитању без
оправданих разлога не користи то право. (Закон3: чл. 256); Суд може
одбити захтјев ако издржавање тражи лице које се без озбиљног повода
од стране другог лица грубо или недолично понашало у ванбрачној
заједници (...) (Закон3: чл. 249); Немојте без разлога сумњати и хисте-
рисати (...) (Новости: 47); и др.
И овдје можемо на основу наведених примјера реконструисати
паралелне концесивне и пропратнооколносне клаузе да бисмо по-
казали интерференцију та два значења:
Без разлога сам очекивао нешто необично (...) [→ Очекивао сам нешто
необично иако нисам имао разлога (за то)/ а да притом нисам имао раз-
лога (за то)]; Осим оног што се види, знали смо, вода скрива и тијела
која би морала, наслућивао сам без неког посебног повода, бити лијепо
обликована. [→ (...) наслућивао сам иако нисам имао неког посебног по-
вода (за то)/ а да притом нисам имао неког посебног повода (за то)] и др.
Из наведених примјера можемо уочити да је, барем кад су у
питању приједлошко-падежне конструкције, могуће успоставити
паралелу између подтипова каузалног и подтипова концесивног
значења, тј. да одређеним подтиповима каузалног значења (мотив,
разлог, повод) одговарају, као логички обрнути – негирани, под-
типови концесивног значења (непостојање мотива, непостојање
разлога, непостојање повода). Тако је примјеру „Као у сјећањима
што су се јављала без моје воље”, логички контрастан примјер са
конструкцијом којом се изражава узрок мотив, тј. вољни ефектор:
„Као у сјећањима што су се јављала мојом вољом”; концесивно-про-
пратнооколносној синтагми у примјеру „Отворили су врата и, без
видљивог повода, ишибали возача цевима калашњикова по глави”
супротставља се конструкција са значењем узрока повода – „(...) по-
водом [нечега], ишибали су возача (...)”; а синтагми у реченици „(...)
кад родитељ код кога се дијете налази на заштити и васпитању без
оправданих разлога не користи то право” синтагма са значењем уз-
рока разлога „из оправданих разлога”.
И међу осталим регистрованим примјерима, који не спадају
у ове двије групе, може се уочити јасна разлика на основу тога
да ли се недостатак адекватног основа за реализацију радње у
позицији предиката односи на неко својство самог агенса или се
тиче спољашњих фактора или других учесника у комуникатив-
ној ситуацији.
310
(3) Сљедећим примјерима илустроваћемо први наведени слу-

чај – неадекватне „околности” су унутрашње, „интрасубјекатске”:
− Убијен је два дана после ослобођења Пећи. Мада! − Знам. Без икакве
кривице. (Николић: 20); (...) јад и чемер који је без своје кривице упао
тамо. (Ћопић: 38); Јунак и јунакиња су криви без своје кривице (...) (Еуро
Блиц: 3); Почињем ову своју причу, низашто,4 без користи за себе и за
друге (...) (Селимовић: 9); (...) све што је знала (...) научила је слушајући
и без икаквог додира са уџбеницима. (Куић: 144); Повели су га без његова
питања, наредили му, и он је покорно ишао. (Ћопић: 71); Без плана, без
припреме (...), делије су кретале на јуриш (...) (Ћопић: 140); (...) без икак-
вог договора, обојица смо одмах напунили уста папајом и бананом...
(Куић: 222); (...) тако да се данас зна само за оне мале оазе хазарског
живља који је још трајао без језика и вере у самосталним општинама до
другог светског рата (...) (Павић: 195−196); и др.
У наведеним примјерима значење обиљежених генитивних
синтагми са приједлогом без подразумијева одсуство одређених
својстава која се тичу субјекта/објекта клаузе, тј. појма на чију се
радњу/стање односи њихов садржај. Зависно од интерпретативних
склоности читаоца, ове синтагме могу се двојако тумачити, нпр.:
− Убијен је два дана после ослобођења Пећи. Мада! − Знам. Без икакве
кривице. [→ Убијен је иако није био крив/ а да притом није био крив].
(4) Са друге стране стоје конструкције са приједлогом без које
имају значење одсуства адекватног спољашњег основа за реализа-
цију очекиване радње исказане предикатом реченице:
Да ли отрчати до Војводића или сјурити низ падину и, без команди-
ровог знања, објаснити борцима у каквој ситуацији се налазе (...) (Р.
Павловић: 50); (...) прије би се рекло да младић без дозволе трага за ча-
рима (...) (Р. Павловић: 15−16); (...) без команде, делије су кретале на ју-
риш (...) (Ћопић: 140); (...) играо је током свога другога живота шах без
табле и фигура. (Павић: 166−167); Малољетни штићеник који је навр-
шио 15 година живота може сам, без одобрења стараоца, засновати
радни однос и располагати личним дохотком (...) (Закон3: чл. 203); Суд
може одбити захтјев за поништење брака који је закључен без дозволе
суда између сродника по тазбини (...) (Закон3: чл. 50); Наставник (...)
може засновати радни однос на Факултету на основу сагласности ка-
тедре или семинара, закључивањем уговора о раду без поновног спро-
вођења поступка избора у звање за исту ужу научну област. (Статут:
чл. 119); Новчаном казном (...) казниће се за прекршај правно лице
(...) ако апотека ради без присуства магистра фармације (...) (Закон1:
чл. 49); Новчаном казном (...) казниће се за прекршај високошколска
установа (...) ако изврши статусну промјену без сагласности оснивача
(...) (Закон2: чл. 142); Новчаном казном (...) казниће се за прекршај ви-
сокошколска установа (...) ако обавља дјелатност високог образовања
без одобрења Министарства (...) (Закон2: чл. 142); Онда када се једна
4 У овом примјеру замјенички прилог низашто, такође, има концесивно значење. Више о
овом замјеничком прилогу в. у: Кубурић Мацура 2016: 275–286.
311
или више врста дрога повремено или стално употребљава са намје-

ром да се искусе њена дејства и индикације, без постојања упута од
стране љекара, говори се о злоупотреби дрога. (Ловрић: 9); Клеманов
филм (...) био је без образложења искључен из такмичарског програ-
ма Канског фестивала. (Забавник: 41); (...) зидао је вилу у Београду
без уредне документације, тачније без дозволе за градњу. (Блиц: 2); (...)
Душко Панић каже да се у Добоју граде велики објекти без потребне
документације (...) (Глас: 8); (...) банка у којој се кредит може добити
без одговарајућег обезбеђења (...) (НИН: 29); Десеторици оптужених на
терет иде што су генералном менаџеру Марку Херду дозволили да
исплаћује без икакве документације (...) (НИН: 84); и др.
У овој групи одсутних „екстерних” основа за реализацију рече-
ничне предикације постоје два семантичка „слоја”. Као први се ја-
сно издваја значење непостојања одобрења ауторитета за извршење
глаголске радње, а овдје можемо сврстати највећи број наведених
примјера, попут сљедећих: „Да ли отрчати до Војводића или сју-
рити низ падину и, без командировог знања, објаснити борцима у
каквој ситуацији се налазе (...)”; „(...) прије би се рекло да младић
без дозволе трага за чарима (...)”; „(...) без команде, делије су крета-
ле на јуриш (...)”; „Малољетни штићеник који је навршио 15 година
живота може сам, без одобрења стараоца, засновати радни однос и
располагати личним дохотком (...)”; Новчаном казном (...) казниће
се за прекршај високошколска установа (...) ако обавља дјелатност
високог образовања без одобрења Министарства (...)” и др. Као што
видимо, класификацију у овај семантички подтип подупиру и лек-
семе које су употријебљене уз приједлог: „командирово знање”, „до-
звола”, „команда”, „одобрење стараоца”, „одобрење Министарства”
и сл., а уочавамо овдје и велику заступљеност примјера из језика
администрације. На другој страни, овдје се издвајају примјери са
значењем одсуства основа неопходног за реализацију реченичне
радње, као што су нпр.: „(...) играо је током свога другога живота
шах без табле и фигура.”; „(...) зидао је вилу у Београду без уредне
документације, тачније без дозволе за градњу.”; „Десеторици опту-
жених на терет иде што су генералном менаџеру Марку Херду до-
зволили да исплаћује без икакве документације (...)” итд.
У посебну групу примјера могу се издвојити и формално и се-
мантички специфични примјери у којима се јављају конструкције
са приједлогом без чије је значење унеколико модификовано интен-
зификатором, нпр.:
(...) осети да би и без њих тројице могао стајати на ногама. (Булатовић:
123); То ћете дознати сами и без моје помоћи (...) (Павић: 54); Јоваш се
најзад толико наљутио да је кренуо и без ручка (...) (Ћопић: 178); Па бо-
гами ти кажем, синовче, и без њеног јадања доста је горчине и жалости.
(Поповић: 68); Не, не, некако ћемо се снаћи и без продаје породичног
блага... (Куић: 32); На тренутке му се чинило (...) и да ће полетети изнад
гомиле и без крила. (Булатовић: 169); Тада му је окрутност навирала
312
и без икаквога разлога (...) (Јерговић: 180); И без заклетве Пљевљак би

веровао Абидагиној претњи, јер је и у сну дрхтао од његова гласа и
погледа. (Андрић: 36); Изузетно, када орган старатељства оцијени
да је то неопходно, и без његовог претходног пристанка, за стараоца
ће бити постављен у правилу најближи крвни сродник (...) (Закон3:
чл. 179); Суд, односно орган старатељства може испитати дијете и без
присуства родитеља и других лица. (Закон3: чл. 92); Изјаву из прет-
ходног става мајка може дати и без позива. (Закон3: чл. 110); Може се,
и без подробнијег испитивања, рећи да је списак оваквих глагола, који
не дозвољавају неутрализацију транзитивности велик и разноврстан.
(Танасић: 205); И без нашег утицаја, срце регулише количину крви
коју пумпа. (Михајловић: 10); (...) којим се предвиђа да се затворско
особље може упутити на рад у посебна одељења и без своје саглас-
ности „због потреба службе” на период до шест месеци. (Блиц: 17);
Наравно, ми можемо да поставимо апарате за наплату и без те ини-
цијативе (...) (Глас: 23); И без њих смо већи део јесени изгурали добро
(...) (Новости: 28); (...) фотографије живахне деце у затвореним про-
сторима више никада не би требало да буду мутне, чак и без флеша.
(НИН: 84); Шпанија је и без старијег Гасола, кога више него успешно
замењује брат Марк, први фаворит турнира (...) (НИН: 51); Што се ос-
талих репрезентација тиче, наравно да је фаворит број један Светског
првенства у Турској 2010. селекција САД, за коју стручњаци тврде
да је то у сваком погледу и без Леброна Џејмса и Кобија Брајанта −
„казнена НБА експедиција”. (Илустрована: 45); (...) могао би се стећи
утисак да здрав макрониво (економски организам) може бити и без
здравог микронивоа (економске ћелије). (НИН: 4); и др.
Иако се и овдје као саприсутно јавља значење пропратне окол-
ности, интензификаторска партикула, као лексема којом се поја-
чава и/или наглашава садржај или дио садржаја неког исказа,
умногоме доприноси помјерању интерпретативне вриједности у
корист концесивног значења. Она уноси својеврсну „негацију” у
значење јединице на коју се односи и сигнализује неадекватност
и непримјереност радње изражене у форми приједлошко-падежне
везе у односу на радњу исказану предикатом, тј. сугерише посље-
дицу супротну од оне која је исказана предикатом (уп. Прањковић
2001: 50−51).
Конструкцијом и без + N(Gen) исказују се сви они облици кон-
цесивног значења о којима смо говорили у вези са конструкцијом
без + N(Gen) (значење одсуства воље/намјере/жеље, значење одсу-
ства разлога или повода, значење одсуства адекватних интрасубје-
катских околности, значење одсуства адекватних екстерних окол-
ности за реализацију глаголске радње), али у овој групи примјера
може се јасније уочити и потенцијал ове приједлошко-падежне везе
да исказује условноконцесивно значење. Тај тип значења (који ћемо
потврдити трансформацијом у зависне клаузе са условноконцесив-
ном семантиком) сусрећемо, на примјер, у сљедећим приједлош-
ко-падежним везама:
313
Не, не, некако ћемо се снаћи и без продаје породичног блага... [→ (...) не-
како ћемо се снаћи и ако/ ако и не продамо породично благо]; Изузетно,
када орган старатељства оцијени да је то неопходно, и без његовог
претходног пристанка, за стараоца ће бити постављен у правилу
најближи крвни сродник (...) [→ (...) и ако он претходно не пристане
на то/ ако он претходно и не пристане на то, за стараоца ће бити по-
стављен у правилу најближи крвни сродник (...)]; (...) могао би се стећи
утисак да здрав макрониво (економски организам) може бити и без
здравог микронивоа (економске ћелије) [→ (...) могао би се стећи утисак
да здрав макрониво (...) може бити и ако/ ако и не постоји здрав микро-
ниво (...)] и др.
И у једном типу примјера са приједлошко-падежном везом без
+ N(Gen), дакле, без интензификаторске партикуле, појављује се ус-
ловноконцесивно значење:
(...) банка у којој се кредит може добити без одговарајућег обезбеђења
(...) [→ (...) банка у којој се кредит може добити и ако/ ако и не постоји
одговарајуће обезбеђење (...)]; и др.
Са друге стране стоје примјери у којима је једина могућа ин-
терпретација узрочноконцесивна:
Јоваш се најзад толико наљутио да је кренуо и без ручка (...) [→ (...)
иако није ни ручао]; И без њих смо већи део јесени изгурали добро (...)
[→ Иако њих није било (...)]; Шпанија је и без старијег Гасола, кога више
него успешно замењује брат Марк, први фаворит турнира (...) [→ (...)
иако старији Гасол није играо (...)]; и др.
Карактеристике на основу којих се ове везе могу интерпрети-
рати као узрочноконцесивне или пак условноконцесивне тичу се
временске ситуираности управне радње, тј. зависе од глаголског
облика који је употријебљен у предикатској позицији. Ако је глагол
у предикату изражен у форми презента или неком прошлом време-
ну, интерпретација приједлошко-падежне везе (и) без + N(Gen) биће
узрочноконцесивна, а ако је предикат у футуру или је експлициран
у форми модалног глагола моћи у презенту, ова конструкција ће по-
примити условноконцесивно значење.
4. Закључак
Конструкције с приједлозима и приједлошким изразима у са-
временом српском језику формирају и формално и семантички
врло разуђен микросистем у оквиру система синтаксичких фор-
ми са концесивним значењем. У центру тог микросистема стоје
специјализоване, једнозначне концесивне конструкције, тј. кон-
струкције чија концесивна интерпретација није условљена кон-
текстом. На другој страни, постоји читав низ приједлошко-па-
дежних конструкција у којима је концесивно значење само јед-
на семантичка компонента. Таква је и конструкција без + N(Gen),
314
са интензификатором и или без њега, која се у језику јавља као

најфреквентнија јединица којом се изражава интеференција кон-
цесивног и пропратнооколносног значења. На основу великог броја
забиљежених примјера, уочава се њен изузетан семантички потен-
цијал и разноврсност семантичких подтипова. На основу семан-
тике лексема које се јављају уз приједлог без, идентификовали смо
четири типа саприсутног концесивног значења које се изражава у
форми ове приједлошко-падежне везе: (1) значење одсуства воље,
намјере, или жеље; (2) значење одсуства разлога или повода; (3)
значење одсуства адекватних интрасубјекатских околности; и (4)
значење одсуства адекватних екстерних околности за реализацију
глаголске радње.
Извори
Албах ари: Давид Албах ари, Светс ки путник, Стуб ови култ ур е, Беог рад, 2001.
Анд рић: Иво Анд рић, На Дрини ћуприја, БИГЗ, Беог рад, 1985.
Бас ара: Свет ис лав Бас ара, Краткодневиц а, Глас српс ки, Бањ а Лук а, 2000.
Блиц: Блиц бр. 4867.
Булат овић: Миод раг Булат овић, Црвени пет ао лети прем а неб у, Свјетлост, Сара
јево, 1990.
Глас: Глас Српс ке бр. 12374.
Еуро Блиц: Еуро Блиц бр. 5003.
Забавник: Пол ит ик ин Забавн ик бр. 3062, 15.10.2010.
Закон1: Закон о апотекарс кој дјел атнос ти РС, „Службен и глас ник РС” бр. 119/08.
Закон2: Закон о вис оком образовању РС, „Службен и глас ник РС” бр. 85/2006.
Закон3: Породични закон РС, „Службен и глас ник РС” бр. 54/2001.
Илустрована: Илус тров ана Пол ит ик а бр. 2693.
Јерг овић: Ми љ енко Јерг овић, Ruta Tannenbaum, Дан и, Сарајево, 2007.
Киш: Дан ило Киш, Башта, пепео, Вијес ти, Подг ориц а, 2004.
Куи ћ: Горд ана Куи ћ, Преос та ле приче, Алнари, Беог рад, 2009.
Ловрић: Са њ а Ловрић, Дрога и социјализација младих, Бањ а Лук а, 2007.
Мар ојевић: Игор Мар ојевић, Медитерани, Лаг уна, Беог рад, 2006.
Мих ајловић: Бран ис лав Мих ајловић, Здрав ље почиње данас, No limits book, Бео
град, 2005.
Никол ић: Дан ило Никол ић, Кра љиц а забаве, Пол ит ик а, Нар одна књиг а, Беог рад,
2004.
НИН: НИН бр. 3113, 26.8.2010.
Новости: Вечерњ е новос ти, 17.1.2011.
Павић: Милорад Павић, Хазарс ки речник, Прос вета, Беог рад, 1988.
Пав ловић (Р.): Ранко Павловић, Трагач из крилне регименте, Удружењ е књижевн и
ка Српс ке, Бањ а Лук а, 2003.
Политика: Пол ит ик а бр. 34774.
Поповић: Данко Поповић, Књига о Мил утин у, Књи жевне новине, Беог рад, 1986.
Сел имовић: Меша Сел имовић, Дервиш и смрт, Свјетлост, Сарајево, 1968.
Стат ут: Стат ут Филолошког фак ултет а Универзитет а у Београд у.
Танас ић: Срет о Танас ић, Синт акс ичке те ме, Беог радс ка књиг а, Беог рад, 2005.
315
Ћоп ић: Бранко Ћоп ић, Глуви бар ут, Прос вета – Беог рад, Свјетлост – Сарајево, Ве
сел ин Мас леша – Сарајево, 1975.
Шћепа новић: Бра н им ир Шћепа новић, Уста пуна зем ље, БИГЗ, Беог рад, 1990.
Брабец и др. 1961: И. Брабец, М. Храсте, С. Живковић, Граматика хрватскосрпско-
га језика, Загреб: Школска књига.
Будагов 1981: Р. А. Будагов, Развитак и усавршавање језика, Сарајево: Свјетлост.
Касирер 1985: Е. Касирер, Филозофија симболичких облика, I Језик, II Митско
мишљење, III Феноменологија сазнања, Нови Сад: Дневник, Књижевна
заједница Новог Сада.
Ковачевић и др. 1991: М. Ковачевић, Ч. Ребић, Ј. Баотић, М. Окука, Наш језик, уџ-
беник хрватскосрпског-српскохрватског језика за 3. разред средњих школа,
Сарајево: Свјетлост.
Кубурић Мацура 2005: М. Кубурић Мацура, Конструкција без + N(Gen) у функ-
цији исказивања пропратне околности у савременом српском језику,
Српски језик, Х/1–2, Београд, 563–576.
Кубурић Мацура 2014: М. Кубурић Мацура, Систем синтаксичких концесивних
јединица у савременом српском језику, необјављена докторска дисерта-
ција, Универзитет у Бањој Луци.
Кубурић Мацура 2016: М. Кубурић Мацура, Прилози са концесивном семанти-
ком у романима Меше Селимовића, у: Зборник радова са научног скупа
Наука и евроинтеграције, Пале: Филозофски факултет, 275–286.
Маретић 1963: Т. Маретић, Граматика хрватскога или српскога књижевног језика,
Загреб: Матица хрватска.
Пипер и др. 2005: П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика, Проста
реченица, Београд: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига,
Матица српска.
Пипер и Клајн 2017: П. Пипер и И. Клајн, Нормативна граматика српског језика,
Нови Сад: Матица српска, 2017.
Прањковић 2001: И. Прањковић, Изражавање допусности, у: Друга хрватска
складња, Синтактичке расправе, Загреб: Хрватска свеучилишна наклада.
Радовановић 1977: М. Радовановић, Именица у функцији кондензатора, Зборник
за филологију и лингвистику, XX/1, 63−144, XX/2, 81−160, Нови Сад:
Матица српска.
Стевановић 1969: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, Синтакса,
Београд: Научна књига.
Фелешко 1995: К. Фелешко, Значења и синтакса српскохрватског генитива,
Београд: Вукова задужбина, Матица српска, Орфелин.
316
Mijana Č. Kuburić Macura

A CONCESSIVE INTERPRETATION OF GENITIVE
CONSTRUCTIONS WITH THE PREPOSITION BEZ (WITHOUT)
IN CONTEMPORARY SERBIAN
The paper analyzed the potential of the preposition bez next to the noun in genitive
used to express a concessive meaning in contemporary Serbian. Since this case-
prepositional construction, whether used with the intensifying particle i or without it,
cannot be classified as an unambiguous concessive unit, in its semantic interpretation
the concessive meaning is always concomitant and indicates concomitant circumstance.
Based on the large number of identified examples, we can also see its semantic potential
and the variety of semantic subtypes. Based on the semantics of the lexemes occurring
with the proposition bez, we have identified four main types of concomitant concessive
meaning: (1) the meaning of the lack of will, intention, or desire; (2) the meaning of
the lack of reason or incentive; (3) the meaning of the lack of adequate intrasubjective
circumstances; and (4) the meaning of the lack of adequate external circumstances
necessary for the realization of verbal action.
Key words: preposition bez, genitive, concessivity, concomitant circumstance
317
811.163.41'282'367.335.1
811.163.41'282'367.634
Радивоје М. Младеновић1
Филолошко-уметнички факултет
Катедра за српски језик
НЕЗАВИСНОСЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ
У СЕВЕРНОШАРПЛАНИНСКОМ
СИРИНИЋКОМ ГОВОРУ
У прилогу се разматрају независносложене реченице у

сиринићком говору, који је оформљен на самој ивици срп-
ског дијалекатског комплекса. Основни циљ прилога је да се
утврди степен очуваности система координације и евентуал-
но разарање наслеђених односа у оквиру дијалекатског си-
стема који је претрпео низ балканистичких иновација. Поред
уочених везника који везују клаузе у овим реченицама, ра-
зматра се и семантичка класификација клауза и њихов распо-
ред, затим могућности пермутације клауза. Закључује се да
систем независносложених реченица у сиринићком говору,
али и у другим српским говорима који су подлегли балкани-
зацији, није нападнут. У односу на небалканизиране српске
дијалекте, у овим говорима је само повећан број везника по-
зајмљених из турског језика. Позајмљени везници не уводе
нове односе нити разарају постојећи систем семантичких
типова, пошто у систем улазе као синоними већ постојећег
инвентара везника.
Кључне речи: сиринићки говор, независносложене рече-
нице, везници, семантичка класификација
УВОД
1. Независносложене реченице скоро по правилу остају из-
ван интересовања у описима српских народних говора. Најчешће
се помену уочени везници са мало или нимало дијалекатских
илустрација.
Намера овога рада је да се размотри систем независносложе-
них реченица у једном периферном српском говору призренско-ју-
жноморавског типа, чији је лингвогеографски положај – због дија-
лекатске периферије – посебно интересантан2. Основни циљ је да
1 radivoje.mladenovic@gmail.com
2 Рад Независносложене реченице у северношарпланинском сиринићком говору урађен је
у оквиру пројекта „Дијалектолошка истраживања српског језичког простора” (број
пројекта 178020), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
Владе Републике Србије.
О лингвогеографском положају и дијалекатској индивидуалности сиринићког говора в.
Младеновић 2016.
319
се утврди степен очуваности наслеђеног система координације и

евентуално његово разарање у оквиру дијалекатског система који је
претрпео низ балканистичких иновација3.
Природа рада онемогућава детаљнију семантичку класифи-
кацију клауза и детаљнију анализу распореда клауза у појединим
врстама независносложених реченица, затим могућности пермута-
ције клауза.
Циљ да се прикаже основни систем независносложених рече-
ница у једном локалном говору, али и простор којим се располаже,
из анализе искључује вишеструко сложене реченице4, иначе при-
сутне у сиринићком говору. Овде се као илустрација наводи само
мали део расположиве грађе:
Снaша пrву годiну eте тaко бiло: да се дiне рaно ујuтру и да наклaде
Mгêњ у oџак. (ГБ);
Чiм пoчне да врiје млeко и чiм бeре кaјмак – мiчи. (Ви);
Ако је пoсно – рiбе, a ако је мrсно – мEсо (Ви).
1.1. Сиринићки говор, оформљен у једанаест насеља источног
дела Шар-планине5, део је ареала карактеристичног по изразитој
дијалекатској раздробљености (Младеновић 2004).
А НАЛИЗА ГРАЂЕ
С АСТАВНЕ (КОПУЛАТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ
2. Везници за означавање саставних односа у сиринићком го-
вору су: и, ни / нити, па, те. Конструкције са овим везницима могу
бити отворене, пошто могу имати више од два члана. Употреба ве-
зника испред више чланова, укључујући и иницијалну позицију,
најчешће ствара емфатички полисиндет6.
2.1. Везник и
Везник и среће се између клауза или испред више клауза. Иначе
је учестало понављање координатора саставних и раставних рече-
ница испред више клауза у реченици опште обележје сиринићког
говора. Везници и и па јављају се у иницијалној позицији као сиг-
нал за продужавање мотива из претходног исказа. Оваква употреба
саставних везника у низовима карактеристична је и за говоре који
су у непосредној близини северно, источно и јужно од Сиринића
3 О балканистичким иновацијама у (морфо)синтакси говора ареала коме припада сири��

-
нићки говор в. у Младеновић 2015.
4 Термин М. Ковачевића (Ковачевић 1998: 259).
5 Насеља сиринићког говора: Севце (Се), Јажинце (Ја), Врбештица (Вр), Штрпце (Шт),
Берејце (Бе), Готовуша (Го), Горња Битиња (ГБ), Доња Битиња (ДБ), Сушиће (Су),
Драјковце (Др), Вича (Ви).
6 Термин према Станојчић–Поповић 2008: 358.
320
Независносложене реченице у северношарпланинском сиринићком говору
(Младеновић 2013: 389, Видоески 1962: 241, Цветановски 2004: 173–

174; јужнометохијски говори – према мом материјалу).
2.1.1. Реченице чији су садржаји временски истовремени:
Mртвaку се тuра под јeну и се тuра по[д] дрuгу мiшку кршчiће. (Ја);
Пoсле сêм ткaла i ћилiме, i свe што требaло. I плaтно, i клaшње7
нaпре се ткaле. (Ја);
И тuри му на њeга i вiно i тoј што спремaа грa и зaлче. (Се);
Све кaко iдеш јеaмпут овaко и ги уплiћаш јeно по дрuго. (Се);
И тaко остадMше i ливaде i дrва остадMше што смо испосEкле јoш прe.
(Бе);
Свeкар тaко ни бiја меракл’iја да му сeдиш’ на нoге и да му посiпеш’
да опEре рuке. (Др);
И борiну смо имaл’е. Смо узимaл’е гoре у Сeфце и тoј смо горEле кoј
нeма гaс. (Др).
Пермутација је могућа, са везником између клауза, a могуће су
ове реченице и са везником у иницијалној позицији.
2.1.2. Саставне клаузе чији су садржаји разновремени или
узрочно-последично условљени
Иако је везник па специјализован за изражавање сукцесив-
ности, па је и највећи број саставних реченица овога смисаоног од-
носа повезан овим везником (в. т. 2.3.), бројност реченица са везни-
ком и сведочи о томе да је и он чест. Као везник најмање присут-
ности за везивање оваквих реченица је везник те (в. т. 2.4.).
У овом типу саставних реченица честа је употреба везника ис-
пред сваке клаузе, укључујући и иницијалну позицију, како је и у
реченицама у којима су клаузе повезане везником па.
Мeко сирeње сiр га усiрим, стoпим млEко и тuрим му мaју. И oнда га
премEшам и стaим га у цедiло. Исцeди се. И пот кaмEњ јeдан тuрим га.
И осoлим. (Вр);
И онoј, кêд је лeто, слuнце, изaђе и мoа мaјка uзе јeд ну трawу, матичoјна
се звaла, и покрoпи тuј тrмку, прaзну сêс шeјћер. Блaго. И oна изaђе. И
онaј чeла iгра, iгра, а мoја мaјка ги пoје: „Сêбирaј-се, мaцо! Мaт, мaт,
мaт, мaт, мaт!” И oне свe око њu, око њu, и улeну у тrмку сaме. (Вр);
Тoј дoле вретeно се звaло. Тoј вретeно имaло нeке пeрја. И у корiто
одозгoр вoду пuштиш, и у тeј пeрја uдри вoда и кaмењ се покр^јће. (Ја);
Кêд uмре мuж ш, а жeна остaне и oнда полaко, полaко долaзи код њu и
вrши љuбав сêс њu iсто ка што вршiја за жiвот. (Ја);
Кêдê сeкле, до тuја дoшле качaри, то тuја да сeчоu тeј дrва, и тuја нaшле,
видeле цrкву. И врaта затворEна. Почушнaле врaта. Отворiле се. И улeгле
тuја и нaшле јелEна што скапaа у цrкву. И oни, изнeле тeј кMске. (Се);
Тaко се клeпа: сEдне кMсач и uзе онuј кoсу и тuри гу на колeно oвде. И
тuри наковaљу, у зEвњу учuка, и онuј кoсу гу дrжи на наковaљу, и сêс
чeкић uдри на тuј наковaљу, на кMсу. И тoј сiтно, сiтно, сiтно да бiне (Се);
Истeри oткос и тrгни мaло ракiј у. (Су);
Отeриw ги owце и у тrло ги затвoриw чобaни. (Су);
7 У раду се наводи мањи број примера са кординативним синтагмама, уз образложење да
је свака синтагматска координирана веза, заправо, дубинска реченична веза.
321
Овaј бoде пuшку през онoј прозoрче и га убiва кêд наздравuје у iме
слaве. (Бе);
Сaч стaвиш’ на вaтру. И кêт се усiја, у тепсiју потрuсиш’ онu кaшу,
тuриш’ сaч и напрaиш’ фил’iје. (Др).
Због семантичких разлога пермутација у оваквим реченицама
није могућа.
2.2. Везник ни / нити (нит)

Како је и у стандардном српском језику, у реченицама с овим
везником само испред друге клаузе, предикат прве клаузе је по
правилу граматички негиран, а предикат друге клаузе грамати-
чки потврдан, „мада су оба логички одрични јер везник ни, нити
има улогу реченичног негатора. Зато при пермутацији клауза, и
поред промјене граматичког (морфолошког) типа предиката, сми-
сао цијеле сложене реченице остаје исти” (Ковачевић 1998: 15). Ако
је везник ни, нити испред сваке клаузе „предикати свих клауза по
правилу су граматички афирмативни а логички одрични, па нема
граматичке запреке за пермутацију клауза” (Исто: 15).
Изразито доминирају примери са везником ни / нити испред
сваке клаузе. Када је везник удвојен, он је најчешће акцентован, по-
што удвајање има и експресивну вредност.
2.2.1. Највећи број примера је са ни:
A, нe! Тoј нe смeја нiкој – нi дeте, нi снaва, нi нiкој нe смeја да кaже – нe!
(Се);
Нe сêм нi будaла, нi бêш памEтан. (Ви);
Не радiмо нiшта. Нi плетeмо, нiт нiшта. (Се);
Нi сêм прaјла, нi сêм iшла. (Се);
Iдоў – нi нoсиў штo, нi нiшта, iч! (Се);
Пoсле, кêд ме узeле, свaдбу прaјле, али немaло ни ками јoн ни кoла
немaло. (Шт);
Нiкêт мeне свекêр док ми умrја, нi ме искарaа, нi ме оспувaа, нi ми
што рeко лoшо. (Шт);
Aко напрaју мађiје, нi ће гу помuзе, нi ће му остaне стeўна. (Бе).
2.2.2. Везник нити обичнији је без финалног -и:
Нећaу ни откoсе да ни згaзу, нi здрawо, нi нiшта жiво. Нiти не опцу-
aше, сaмо прођMше у крuг к и отидMше. (Бе);
Нiкêт не сêм видeја нiт вuка, не сêм видeја нiт медвEда. (Су);
Не радiмо и мi тêтд. Нiт перeмо, нiти вaко да идeмо у пoље, нi у
њiву, нi у ливaду идeмо, нe... (Шт)
2.3. Везник па
И кêд гу скiну, тuјка привeду нeко мaло дEте па oна му дaде накоњчiће. (ДБ);
И тепaле, гонiле. Тeпај, тeпај, па тuри под вoду. Под вoду да омiје глawу.
Oдê Штrпце па га отерaле у Бугарiју. (Вр);
322
И лuпаш, лuпаш, овaко дrжиш, у тuј рuпу лuпаш, па подiнеш сêс овuј
рuку. Истрeсеш онaј пoздêр, па јoпе, па понowо, па пo тaмо, пo тaмо, свe
док iма тaј ручiца тaко. (Го);
По трi пuта се јeло. Ујuтру је рuчак, у плaдне почивaло, тoј тaко iшло по
рEду, па одморiмо пo мaло, па јoпе се динeмо да радiмо, копaмо жњeмо;
па oбетд пoсле, око двa саaта, око трi, па пoсле увeчер вечEра. (Го);
Па да се вrши. Па имaло одê дrво, смо га викaле стMжар, па ус тaј стMжар
се тuроў снопowи – се наредuјоў окoло наокoло – па сêс кMња. (Ја);
ДEца за ЂурђEwдêн, за Велiгдêн прaјле нишaло. Па на грEду конMпац, па
и на дrво, га звaле попадiја. Увrжоў конMпац па се качiле да се нiшоў
дEца. (Ја);
Јoпе се лeк запaли тaј бaњак па се тuри у туј-чaшу вiно, тoј запалeно. (Се);
Ујuтру смо јeле око дEветê, па смо јeле пoсле око јeдан, па увeчер. (Се);
Па се оснoе, па се тuри на вратiло, па се тuри на рaзбој. Се увEде у
бrдо, у нiти, па се повrже јoпе на вратiло; па пpеметaљка тuри се, у вoј,
цewка, намoта се тoј, вuна што је предEна, машћEна, па у преметaљку –
па премEтај, ткaј. (Се);
Имaло и куд нaс што се спомињaло да за ЂурђEwдêн се свучuјоў, да
извiне мaти, се свучuјоў жEне гoле па заoду па прaју мађiје. (Бе);
Кравaјче месiле па кршiле на мeне кêт сêм улeгла. (ГБ);
Смо ги зобiл’е oўце сêс oвас; па пoсл’е и от кукурuсз умел’eмо ка бuн-
гур га каж’eмо. (Др).
2.3.1. Синонимност везника па и и за сукцесивност огледа се не-
када и у употреби оба везника у истом низу:
Кêд завршiмо тuј ж’Eтву, одведeмо дEцу, цв^јће у рuке и тaмо остaјмо
мaло жiто у њiву недожњEто, па сêс онoј цв^јће да пожњiје тaј ћEрка
ми, уMна пожњiје. И врж’Eмо. (Го);
Се наклaде уMгêњ, се онoди, па се тuри црепuља на тaј уMгêњ да се загр^је

дMбро, па – по нашiнски кацiја да га рeчем – и мaша, па повuчи
наовaмо, и избрiши, избрiши лEпо сêс кrпу па тuри лEба, па тuри јoпе
сaч да се згр^је на тoј огњiште, па тuри вrс црепuљу, вrс лEба и посiпа
га сêз жaрр. И тaко да се испeче лEба. (Ја).
2.3.2. Значење сукцесивности везника па приближава га при-
логу за време после, коме је значењем близак, па се овај прилог
некада јавља у низовима са везником па. Употребом прилога по-
сле инсистира се на појединим етапама сукцесивности. Иначе се
у оваквим низовима уместо па може употребити после, а и уместо
после везник па.
Праiла сêм црепuљу као дEте. Ће отинeмо, ће се извrжоў ж’Eне, по
мaло зeвње да донeсоў, па ће узаврiјоў вoду, па ће попaриw тuј зEвњу,
па и от конoпље имaло, имaло, кучiста се звaле; па ће тuриw кучiста
прос тoј блaто свe; па гaзи сêс нoге, гaзи, гaзи! Тeшко бiло док се напрaи
дoбро да се урaди црепuља. Пoсле сêс рuке као тEсто га напрaи тaко, па
пoсле га растEра, растEра, растEра, пoсле завiја га, завiја наокMло тaко
свE. И пoсле у тoј се пeкло лeба. (Ја).
323
2.4. Везник те
У сиринићком говору овај везник се користи када се инсистира
на односу последице према узроку.
И принEсов на дrво, нагoре до њu, тe да улaзи oна тuј. (Се);
Па пoсле на дванaес месEца да бiну, кад му тuру, тe ће мiчиў црнiну
кoј нMси. (Се);
А сêге, Бoг ги дaа зрaвље попoам, тe не дaа да се плaче по пuту. (Се);
Кêт пoчне да дuа вEтêр увiс стoкг дiза, те нe дрuго. (Шт);
Њeму стaлно му се десуaло штo не вaља. Тe му гу удaви вук, тe му гу
удaви мeчка. (Бе);
Трaву смо дaле, тe мајстoри да ни напрaву кuћу (Бе).
СУПРОТНЕ (АДВЕРЗАТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ

3. Највећи број супротних реченица повезан је везником али,
затим везником него, док су везници а, ама – који је синониман са
али, затим но, већ, тике потврђени мањим бројем примера. Није по-
тврђено па ипак8.
Прва клауза у супротним реченицама повезана везницима него,
већ, тике јавља се увек у одричној форми, а негирана клауза је увек
на првом месту9.
Независносложене реченице које су у већем делу граматика
српског језика издвојене у посебну скупину – искључне реченице, у
овом прилогу прикључене су супротним реченицама.10
3.1. Везник а
A oно iма четiри мужа, а овoга тEроў као дEте. (Бе);
По двe ми бiле. Радмiла четiри годiне, а Дaги ми имaа – у колEпку.
(Шт);
Aко уMћеш јa ће ти дaм мoу сoбу тебе, а јa ће сeдим у вaшу сoбу. (Шт);
Врућiна, а мoра да се вrши око Госпођiндêн. (Се);
Нaпре се турaло да се преврiје сoл, а сêг н^је. (Се);
Девoјка се бирaла према л’епMте, а богaство девMјка гљEда. (Ви).
3.2. Везник али / ал

3.2.1. Доминира лик али:
Лêко је да пiјеш ракiј у, ал’и она штEтна је. (Ви);
И oни мислeле да прaиw свaдбу, али па му дoшло за у вoјску. (ДБ);
8 У супротне реченице не убрајају се оне повезане везником док, које неки убрајају у
независносложене супротног односа (Стевановић 1969: 775), а други им оспоравају
такав статус (Ковачевић 1998: 21–23).
9 О могућностима исказивања невршења радње именоване у првој клаузи супротне рече��-
нице с везницима него и већ негацијом више в. у Танасић 2005: 180–188.
10 О разлозима за овакву класификацију в. у Ковачевић 1998: 36–41.
324
Мoжда сêм вид^ја неки-пuт, ал’и н^је бêш тaко. (Ви);

А iсто и бêњак, ал’и мaло да нe би изгор^ја свe, него да остaне за
ЂурђEвдêн. (Ви);
Стaр чoвек, али отiшо да гу uзне. (Вр);
Мoжда бiја мuчан нaрод, радiја млoго, али имaло – и жiто, и за свe
имaло. (Се);
Кêт сêм се јa удaла за овoга човEка, ми бiја л’eп чoвек, ми бiја дoбар,
ал’и ми бiја свEкар стaр. (Су);
Мi нe смо бiле тoлко сиротiња, али детEту свaкому је ћeў да укрaдне
мaло. (Бе);
И сêг вiкêм, нe сêм млoго сујевeран, да млoго овaко прiчам за Бoга,
али ми се чiни, као тuј годiну да не помoго Бoгк да извучeмо стMку, да
не покољEмо. (Бе);
Некoлко пuта га затрпуwaла гранaта у бoрбу, али нe погинuја. (Бе);
Јa нe сêм ги видiја, али прiчоў. (Бе);
3.2.2. ал:
Oн викaа да имaа гaће, aл у тoј врEме нE-знам ни дa л имaле гaће. (Бе);
И верверiца и тo[ј] је гревoта, ал тoј убiво. (Се);
Сêге пo iмоў љuди, aл су пo жифчaни. (Се);
Па ж’Eне кобaјаги, aл кêд не мoжеш да ги вiдиш кaко бiле обучEне, штo
имaле! (Го).
3.3. Везник ама

Везник турског порекла ама (тур. amma)11, синониман са ве-
зником али, у сиринићком говору је мање снаге него у оближњим
северношарпланинским говорима у Средској и Гори, али и у ју-
жнометохијским говорима и јужнокосовском говору (Младеновић
2013: 389). Доминацијом синонима али сиринићки говор донекле се
приближава кумановском говору, у коме је али, које је необично из-
ван северномакедонског појаса, знатне снаге (Видоески 1962: 242).
Јa iмам јeне наочaре, aма не вaљоў. (Ви);
И сêге нoсиў бaјрак, aма сêге тuроў кoга бiло. (Се);
Бiло и нaпре, aма нe се носiло овaко. (Се);
Јa га јuрим, aма уMн бEга пoсл’е. (Ви);
Aрно, ама oна кад нeма – нeма. (Се);
3.4. Везник него

Не пuшћоў кMла, нeго дrжу и трaжу пaре. (ДБ);
Нiшта о[д] тoга човeка кoји не iде на рaд, него сeди по кафaне. (Ви);
11 Овај балкански синтаксички турцизам присутан је у бугарском, македонском, албан-

ском и грчком језику, затим у југоисточном делу српске дијалекатске области (Скок
1971: ama 3). Ама се у сиринићком говору, како је и у оближњим говорима, употребаљава
и као речца за истицање, како је – иначе – и у турском језику (Чаушевић 1996: 494).
325
Ал’и нe да ми дaде онuј ракiју пrво, него ракiју по дрuги мa да се

испeче. (Ви);
Пoсле, кêд ме узeле, свaдбу прaјле, али немaло ни ками јoн ни кoла, него
кoње упрeгле, кoла прoста, бељу је тaко на кoла. (Шт);
И нећaле да узiмоў дoле, него гMре узимaле имaње свe. (Бе);
Нe бiло ткајaно, него от плaтно никoје напрајeно. (Бе);
Тêд тrрмке, немaле кошнiце, него тrрмке oдê, от паутoјно напрајeно.
(Вр);
А мoа мaти нe га топiла, него га држaла сêс вMду. (Су);
Нi смо могaље да га жњејeмо сê[с] сrп, него смо скубaл’е. (Ви).
3.5. Везник но
Тi би оћa, но нe ти дaвам. (Бе);
Ма тoј што ће uмре – ће uмре, но ће uмре па ће се исiпе. (Шт).
3.6. Везник већ

Нe ми вiка oн нiшта, вeћ јa iдем по њEга. (Ви).
И не јeде млoго, вeћ да гу прoба. (Ја);
Јa нe сêм мoгла нiшта, већ да га отeрим (Го).
3.7. Везник тике

Везник тике са значењем везника него, иначе знатне снаге у ку-
мановском говору (Видоески 1962: 241–242), а присутан и у другим
призренско-тимочким говорима (Белић 1905: 414, Јуришић 2009:
276), у сиринићком говору није потврђен већим бројем примера.
Њiву смо гу остaјле, нe смо гу сејaле, тiке смо гу косiле. (Ја).
Тêдт џaде немaло преко Превaлац, тiке само никoја путiнка. (Су);
Нiшта нe сêм знaла, тiке што ће ми кaже. (Шт).
3.8. Речца у позицији везника само

Као синоними само употребљавају се сал12 и сем.
Везници само и сал подједнаке су снаге, сем је ретко.
Док су само и сал опште обележје оближњих говора, везник сем
није потврђен у говорима око Сиринића.
Клауза којом се искључује садржај реченице из онога што зна-
чи клауза из које се искључује у највећем броју случајева налази
се у другом делу реченице. У мањем броју примера потврђена је и
пермутација, када се садржај клаузе којом се искључује налази на
почетку реченице. Искључивање ужег значења из ширег одређује
и уобичајен редослед клауза у оваквим супротним реченицама, а
12 Сал је везник турског порекла (тур. дијал. salde(m)).
326
пермутовање клаузе којом се изузима на почетак условљено је ем-

фатичким истицањем онога што се изузима:
Сaмо тaј кoа кuва, сeди дoл’е у кuјну. (Др);
Сaл да се откiне кoжа, кoске ће излeноu свe. (Шт).
3.8.1. Везник само:
НE-знам, живMта ми, тoј, сaмо знaм да ни бiло стрa да не остaноў не-
мијeни судMви. (Бе);
Благотaрче – зeвња дoл’е, сaмо са срaне тuру дaске. (Др);
Мoжда имaле трiес, четêрес дuше, тoј свe помrле, само-тaј жeна остaла
жiва. (Вр);
А на Лазарiцу свe је бeло, сaмо oвдек онeј марaме. (Го);
Дoђе ка пршuта, сaмо што је мaло. (Го);
Нe га скупuју на враoве, сaмо га окрeјћо. (Се).
3.9. Речца у позицији везника сал

Ченiчно немaло, сêл за никoу слaву кêд омeсу љuди. (Ви);
Нe ги видiја нiкој! Тaко по њiно, сaл да не плaшу нaс. (Го);
Сêге н’Eма јaјце пот квaчке, сêл четiри пилeта остaле. (Ја);
Нaпре нe се турaло нi зeјтин нi нiшто, сaл тaко се скuва овaјê кuпус.
(Се);
И Mна свe ће дaде, сaл да скiне тoј што гу је намерEно. (Се);
СамMтни смо бiл’е, сêл сêс oца сêм бiла и сêс мaтер. (Су).
3.10. Везник сем

И јeл’е ги кукурuзс овeј двe, трi годiне, јeл’е ги кукурuзс л’удiма, сeм
ако га загрaдиш сê[с] жiцу. (Ви);
Мeчке немaл’е, мeчке сeм овaмо, дi је планiна гољEма, тaмо iдо мeчке.
(Ви).
РАСТАВНЕ (ДИСЈУНКТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ:

4. У сиринићком говору потврђени су следећи везници растав-
них реченица: или (ил), ели (ел), али (ал) / да ли (да л), ли, ја, јал, било.
Најчешћи су раставни везници или, ели, али.
Везници раставних реченица најчешће се јављају на почетку
сваке клаузе. Када су на почетку сваке клаузе, раставни везници
најчешће су под акцентом, чиме се истичу алтернативне ситуације.
4.1. Везник или

Везник или односно ели заступљени су подједнако у сирини-
ћком говору. Присуство обеју варијанти упућује на различите дија-
лекатске системе који су ушли у састав овога говора. Варијанта ели,
327
иначе, доминира или је једина у околним говорима (Белић 1905:

414, Видоески 1962: 242, Реметић 1996: 364, 376, 384, Младеновић
2001: 471; 2013: 389), али и даљим говорима призренско-тимочког
ареала (Богдановић 1987: 230, Јуришић 2009: 277). На стање у си-
ринићком говору унеколико подсећа ситуација у говорима северне
Метохије, у којима се срећу синонимни раставни везници или, ели,
али (Букумирић 2003: 303).
4.1.1. или:
Iл’и от смрEке напрaви, iл’и от црeшн’е, од онuј корuбу напрaви и
пoсл’е довaту увeчер дEца. (Ви);
Бaњак се цeпа iл’и на п јEт парчeти, iл’и на сeдам да се исцeпа, на тeк
трeба да бiне. (Ви);
Се извuчоў iли трi стрuка што су заeно жiто, iли пEт у јeно што нiкле.
(Ја);
Пrви дêн кuвам кuпус, iли сaрму напрaим, iли папрiку напuним. (Шт);
A кuа oўца... се ојaгњи oўца, нe остaло, липцaло, или мrтво се ојагњiло
или мa што бiло, нeшто му се десiло, тaј oўца пoслен се мuзе. (Шт);
Мeне ми се чiни да нeма кuћа кuа не верuје у вампiре или у нeшто што
не мoже чoек да објaсни одoкле доoди. (Бе);
Ако се дiг неш, или тaкнеш, или преговoриш, iмаш стaп по глaве одмa
да ти лuпа. (ГБ).
4.2. Везник ели

Oнда се очuка онaј снoп ел’и кoлко бiло. (Ви);
Ако iмоў да вrшиw у авл’iј у, ће вrшиw у авл’iј у. Ако нe, нiгде вaн, у
л’ивaду нiгде eл’и дi-је чiсто мeсто овrши. (Ви);
А кoј се дiне понaпре, овiја млaди, на прiмер снaша eли младожeња
eли па брaт и сEсра, uзоў слaму о[д] тeј постeље. (Се);
Ако нeма свoј ис кuће, eли сeсрин мuж дoђе, eли зEт нiкој дoђе о[д] дрu-
ге породiце. (Се);
Брaви се кoљо eли се утучuјоў. (Се);
Uзе се јaгње ели се uзе пEвац, па зaђеш трi пuта. (Се);
Свaк бија eли утEпан eли отрuјен. (Бе);
Eли нeки што је пo вeш, eли што пo нeма грe толiко. (Бе);
Iмам сурuтку да попијeте ели оћeте мућенiцу. (Бе);
4.3. Везник али / да ли

Као синоним везнику или / ели среће се везник али, који се нај-
чешће јавља без финалног -и. Везник али преосмишљен је скуп да
ли, на шта упућују и примери са овим везником као субордина-
тором изричних реченица (Нe-знам ал рiпоў. [Се]; И тaј бEлег к га
глeдо aл нe ће ги пaдне на днo. [Се]; Тoј врEме нe се гледaло aл iмаш
кревEте. [Ја]). Иначе је оваква употреба али и као координатора
и као субординатора потврђена у свим говорима у којима се али
јавља као везник раставних реченица.
328
Порекло овакве употребе да ли треба тражити у вишеструко

сложеним реченицама које су у односу да ли : да ли (= или : или), а
чија је семантика блиска раставним реченицама. Раставно значење
утицало је на преосмишљавање да ли у нов везник који везује клаузе
раставних реченица. У време укрштања да ли са или, ели издвојило
се али и као везник изричних зависних реченица.
Раставни везник али потврђен је у различитим ближим и даљим
говорима. Овакакав раставни везник – за разлику од његове знатне
употребе у сиринићком говору – мале је снаге у јужнометохијским13
и јужнокосовском и централнокосовском говору (мој материјал),
док се у северношарпланинском ареалу не среће (Младеновић 2001:
471)14. Преосмишљавање да ли у али потврђено је у већим бројем
потврда у севернометохијским говорима (Букумирић 2003: 303),
затим у оближњем македонском каршијачком говору (Цветановски
2004: 177). Снага употребе али као раставног везника у сиринићком
говору може се довести у везу са кучко-васојевићком миграционом
струјом из Црне Горе15, која у укупном проценту становништва
Сиринића учествује једном четвртином.
4.3.1. Да ли / да л:
Oн трi колaча нoси на глaву. Дa л на глaву, дa л овaко – трi колaча се
мeсу за БMжић. (Ви);
СеднEмо и ги метaмо овaко обедвe и да видiмо кaко ће се окрeне – дa л
на л’iце, дa л наопaко. (Ви);
Нe смо знaле дa ли је дeте на лiце, дa ли је наопaко. (Се);
У оваквим примерима присутна је и упитност.
4.3.2. ал:
Млaда бiла aл у Сeфце, aл у Врбештiцу. (Ја);
Дрaга бiја aл у вoјску, aл на пoсо. (Го);
Сêг завiси кaко пiшти жaр, тaко oна цeни кобајeги aл iма душмaни aл
нeма. (Ја);
И власнiце напрaи, увrти овaко и чuва ги, кê[д] дoђе рeд да прEде. Aл
ће прEде за бељMве оснoву, aл ће прeде за плaтно. (Се);
От кaкве фамилiје – aл зрaве, aл незрaве. (Се);
Кoлко да му упaлу гoре – aл ће п јEт, aл ће сEдам, aл ће дeвет да му упaлу
да нe ги дoђе на тeк. (Се);
Aл пиштeло, aл нe пиштeло, нiшта му мојeму детEту нe сметaло. (Се);
Дoђе овaмо – aл прегорeја бêњак aл нe. (Су);
Па метнuле пaре по кuће да вiдоu снaша ал крaде, ал нe ће сêкрiје пaре.
(Шт).
13 У јужнометохијском подримском говору али је потврђено у северном делу подримског

говора (мој материјал), који је у лингвогеографском контакту са севернометихијским
косовско-ресавским говором.
14 Реченице овога типа са да ли : да ли, али без развијања варијанте ал потврђене су и у
другим говорима око Сиринића (према мом материјалу).
15 Присуство али бележи се у многим говорима Црне Горе (Ћупић 1977: 176, Стевановић
1933–1934: 123, Петровић 1974: 175, Пешикан 1965: 211, Стијовић 2007: 236).
329
4.4. Речца ли у везничкој служби

Речца ли у везничкој служби увек је позиционирана иза акцен-
тованих речи конституента који везује, за разлику од осталих ве-
зника који иду испред или између две клаузе. Оваква позиција ли у
вези је са његовом позицијом упитне речце, која никада није ини-
цијална позиција.
У реченицама повезаним са ли истиче се избор једне или друге
ситуације.
Везник ли обележје је пре свега западнијих села Сиринића.
И отiне сêс њeга снaва ли, ћEрка ли. И однeсо сEме. Али по њi отiне
јMпе снaва ли, отiне ћEрка ли, однeсе цeло лEпче. (Се);
А по нiкој прaју, кобајaги, кêт спaзу па њoјно што iма тEше, чарaпе ли,
фенeло ли, мEтно низ вoду и вiкоў гу на iме. (Се);
Вржувaле кoњу на грiwну чарaпе ли, пeшкир ли вржувaле, бiло што да
га дарuјоў и њEга. (Се).
4.5. Везник ја
Раставни везник ја16, не тако чест, бележен је претежно у
источнијем делу Сиринића. Овај адверзативни везник присутан
је у јужнометохијским говорима (према мом материјалу), затим у
горанском (Младеновић 2001: 471)17, а обичан је и у кумановском
говору (Видоески 1962: 242). Констатује се и изван оближњих говора
у срединама у којима је остварен интензивнији контакт са турским
језиком.
Давaл’е смо – кoј немaа смо мл’eл’е. Свi зајeно. Тoј што смо мл’eл’е – јa-
ћeмо аргaте, јa-ћeмо волowе, јa косaча да дадeмо. (Су);
Мêстiмо јaјца јa у Вел’iки п јEтак, јa у четвrтак мêстiмо. (Су);
Напрawиў нишaл’у. Јa на сл’iву, јa на крuшку. (Су);
И трaва имaла за уши. Па гу потопiмо јa у од owце мл’eко, јa у крaвл’о.
(Су).
4.6. Везник јал

Везник јал хибридна је форма, настала контаминацијом ра-
ставних везника ја и ал(и), ел(и), ил(и). Мале је снаге.
Јaл да идeмо, јaл да не утeпоў. (Су);
Јaл ће покoсим, јaл ће дaдем другoму да ми кoси. (Ви).
16 Везник ја, преузет из турског језика (тур. уа), у формирању турских раставних реченица
среће се на почетку сваке клаузе (Чаушевић 1996: 496), што може бити модел који је
преузет у оним балканским језицима и говорима који су преузели овај везник.
17 Иначе се ја као узвик-речца јавља у поновљеним реченицама у околним говорима југо-
западног дела Косова и Метохије (Младеновић 2001: 473, Младеновић 2013: 393).
330
4.7. Везник било:

Трi корењчeта жiто – бiло пченiца да има, бiло oвас да iма, бiло
јeчам да iма. (Се);
Кêд је рuчек, нiкој да дoђе – бiло мaти да послuжи, бiло снaша. (Го).
ОБЈАСНИДБЕНЕ (ЕКСКПЛАНАТИВНЕ) РЕЧЕНИЦЕ

5. Сиринићки говор је бројем координираних конструкција и
координираних везника објаснидбене семантичке вредности знатно
сиромашнији од српског књижевног језика. У овом говору – а исто је
и у ширем ареалу око сиринићког говора (према мом материјалу) –
нису присутни многобројни објаснидбени везници који се наводе за
књижевни језик (то јест, односно итд.) (Ковачевић 1998: 58–73).
5.1. У сиринићком говору потврђене су само „релативне незави-
сне клаузе [које се] семантички могу подвести под експланативне,
тј. објаснидбене клаузе” (Ковачевић 1996: 88). Независне релативне
клаузе, у сиринићком говору ређе су од семантичких еквивалената
– релативних зависних клауза18.
5.1.1. Уз везник а, и „релатор” је заменичка реч:
Кêд немaло да се јeде, мi смо имaле кукурuз, и тoј не спасiло да не
умрEмо. (Бе) (: што);
Овaј кuћа што гу вiдиш, а и она сêс мuку се праiла, сêген нe ни је нaша
– узoше гу. (Го) (: што);
Чим смо гу зговорiле, мислEле смо да је нaша, а нe да ће отiне ку[д]
другoга, а тoј нe смо мoгле да знaмо. (ГБ) (: што);
Млoго смо работaле кêт смо бiле у заеднiцу, и тoј ни помoгло. (Бе) (:
што; односи се на цео садржај претходне клаузе)
Нaша ни бiла кuћа, и тoј от кaмењ праeна, па се урнисaла. (Др).
Сaмо Oрли дoшо да помoгне, а oн – тaко бoлан, не мoга сaм свe. (: који;
односи се на Орли)
Нaша тrла ни бiле повiше сEло, а тaква тrла праiле и у дрuга сEла у
Сиринiће. (Се) (: каква).
5.1.2. „Релатор” je супстантивни антецедент редупликован у ре-
лативној независној клаузи:
Сrби оћaле стaлно да ратuјоу, а рaт ги донiја нестрeјћу. (Ви);
Прiје у Сиринiће се држaла млoго стoка, а стaка никoга не остаiла нi
гладнoга, нi жеднoга, нi голoга. (Су);
Јeн сiн у Немaчку ми је, а тaј сiн нaј вiше ме помaга. (Ви)
ГРАДАЦИОНЕ РЕЧЕНИЦЕ
6. У сиринићком говору потврђено је више градационих кон-
струкција у којима се истиче други члан конструкције. Потврђени
18 Уп. са истом констатацијом и за српски књижевни језик у Ковачевић 1996: 86.
331
су следећи градацијски везници: нe само што ... тiке, нe сал што...

тiке, ни... а камoли, не толко... колко, буди... па и, ем... ем.
6.1. нe само што ... тiке

Док је у служби везивања супротних реченица тике мале снаге
(в. т. 3.7.), у градационим конструкција део је најчешћег модела, – у
овим конструкцијама не среће се његов синоним него, иначе обичан
као везник супротних реченица.
Нe само што не отерiле тiке не избiле. (Др);
Нe само што донiја да се јeде тiке донiја и да се пiје. (Су);
Нe само што сêм работa по Македонiје тiке сêм се и онодiја. (Вр).
6.2. нe сал што... тiке:

Нe сaл што си ми мoј тiке си ми и дoбêр. (Ја);
Нe сaл што можeмо да једeмо тiке можeмо и да онодiмо. (Ја).
6.3. ни... а камoли19

Ни јa нe сêм мoгоў да постiгнем, а камoли уMни. (Вр);
Ни тi нeси покосiја, а камoли тiја што не вoлу да рабуMтоў. (Се).
6.4. не толко... колко

Нe тoлко што је бoлан, кoлко се плaши да ће uмре. (Бе);
Нe смо се љутiле тoлко што учинiле тoј, кoлко што нe ни казaле. (ДБ).
6.5. буди... па и
Везник буди и градационим конструкцијама познат је у поло-
шком вратничком говору и другим говорима северне Македоније
призренско-јужноморавског типа (Видоески 1961: 155). Од ближих
говора обичан је у сретечком (према мом материјалу). С обзиром
на полошку миграциону струју према Сиринићу, могућ је синтак-
сички нанос из говора северне Македоније.
Градационе конструкције буди... па и и ем... ем разликују се
структурно од осталих градацијских конструкција по томе што
немају интензификатор не / ни уз један елемент градационог низа.
Семантички су, међутим, то несумњиво градацијске конструкције
узлазног типа. Ове конструкције синонимне су са типичном града-
цијском конструкцијом не само што... тике, тако да се конструкција:
19 О градационим реченицама овога типа в. Ковачевић 1998: 142–52.

332
Бuди јa забрaл’ам па и тi. – може трансформисати у Нe само јa да

забрaл’ам, тiке и тi.
Буди мi викaмо па и уMни по нaс. (Шт);
Eте, буд нaша мука па и дEте да ми настрaда. (Бе);
Бuд не отерiле Шиптaри от Косoо па и oвде нe не помoгоu. (Вр).
6.6. ем... ем
Реченице повезане везником турског порекла ем (тур. hem)
могу се сматрати градационим структурама, с обзиром на то да је
садржина друге клаузе истакнута у односу на садржину прве кла-
узе20. На неприпадност саставним реченицама оваквих конструк-
ција упућује и чињеница да се ем редовно употребљава у иницијал-
ној позицији и позицији између клауза, док код саставних реченица
везник не мора бити употребљен у иницијалној позицији21. За ра-
злику од других градацијских реченичних конструкција, међутим,
конструкције са ем понављају исти везник испред сваке клаузе.
Иако су обично двоклаузалне, реченице са ем могу бити и струк-
турно отворене, а истицање је онда на последњој клаузи.
Реченица Eм си млaда, eм си убaва. – може бити трансформиса-
на у конструкцију: Нe само што си млaда, тiке си убaва.
Eм не излêжaа, eм нe дoшо да ни кaже. (Вр);
Eм iска, eм пiска. (Се);
Eм смо работaле тeшко по руднiку, eм нe ни плаћaле дoста да живiмо.
(Су);
Eм смо плeле, eм смо ткaле, eм смо копaле у њiву, eм смо и дeцу рађaле
и смо ги гледaле. (Го).
ЗАКЉУЧАК
8. Систем независносложених реченица у сиринићком говору,
али и у другим српским говорима који су подлегли балканиза-
цији, није нападнут, што се не може казати за неке друге области
(морфо)синтаксе. У односу на небалканизиране српске дијалекте, у
овим говорима је само повећан број везника позајмљених из турс-
ког језика, који су најчешће део балканске синтаксе. Позајмљени ве-
зници не уводе нове односе нити суштински разарају постојећи си-
стем семантичких типова, пошто у систем улазе као синоними већ
20 Употреба ем на почетку сваке клаузе и одређено градирање обележје је и турског језика,

на шта упућују и примери када се hem употребљава као речца односно прилог за исти-
цање, појачавање значења (Чаушевић 1996: 493). Чаушевић, иначе, овај везник убраја у
обележје саставних реченица (Исто, 493). У турском синтаксичком систему везником
hem... hem инсистира се на истовременој присутности двају именованих компоненти
(Луис 1984: 209).
21 У истим условима се ем користи у свим околним српским говорима (према мом
материјалу).
333
постојећег инвентара везника. Снага употребе позајмљених везни-

ка варира у појединим говорима српског југоистока, а тако је и у су-
седним говорима призренско-јужноморавског типа у Македонији и
македонским говорима који генетски нису у вези са српским дија-
лекатским корпусом.
Опстанак наслеђеног принципа координације у српским балка-
низираним говорима сведочи о томе да је систем довољно конзи-
стентан и једноставан, семантички стабилан и прозиран, тако да
је у процесу миксоглотије која је карактеристична за овај део срп-
ског дијалекатског простора, систем независносложених реченица
био лако усвојив. Утицај миксоглотије огледа се пре свега кроз по-
зајмљивање синонимних везника, који у основи не утичу на инвен-
тар постојећих односа.
8.1. Усвајање везника из страног језика „значи нешто више од
усвајања пунозначне речи, јер сведочи о разумевању туђег рече-
ничког склопа” (Конески 1966: 101). Неколико позајмљених ве-
зника турскога порекла део су синтаксичких балканизама. Треба
претпоставити да су ови везници у балканске језике, укључујући и
српске говоре призренско-тимочког ареала, најпре ушли кроз би-
лингвизам исламизованих носилаца ових језика, чији је контакт са
турским језиком био интензивнији, па тек онда прихваћени и у сре-
динама у којима истинског билингвизма није било.
8.2. У сиринићком говору потврђује се правило да се везници
могу јавити испред сваке клаузе само код реченица које су струк-
турно отворене (саставне и раставне), док у осталим независносло-
женим реченицама, које имају затворену структуру, везник може
бити употребљен само између клауза (в. Ковачевић 1998: 20–21). Од
овог правила изузимају се градационе реченице са ем, које струк-
турно могу бити отворене, са посебним истицањем последње клау-
зе. Највећи део ових реченица је, међутим, двочлан.
Белић 1905: А. Белић, Дијалекти источне и јужне Србије, Изабрана дела
Александра Белића, девети том, Београд: Завод за уџбенике и наставна
средства.
Богдановић 1987: Н. Богдановић, Говор Алексиначког Поморавља, Српски дијале-
ктолошки зборник, XXXIII, Београд, 1–302.
Букумирић 2003: М. Букумирић, Говори северне Метохије, Српски дијалекто-
лошки зборник, L, Београд, 1–356.
Видоески 1961: Б. Видоески, Кон разграничувањето на полошките говори, у:
Божидар Видоески, Дијалектите на македонскиот јазик 1, Скопје:
Македонска академија на науките и уметностите, 1998, 149–161.
Видоески 1962: Б. Видоески, Кумановскиот говор, Скопје: Институт за македонски
јазик.
334
Јуришић 2009: М. Јуришић, Говор Горње Пчиње. Монографије 6. Београд: Институт

за српски језик.
Ковачевић 1996: М. Ковачевић, Сложена реченица с независном релатив-
ном клаузом, Српски језик, 1–2, Београд, 78–89.
Београд: Рашка школа, Србиње: Српско просвјетно и културно друштво.
Конески 1966: Б. Конески, Историја македонског језика, Београд: Просвета,
Скопје: Кочо Рацин.
Луис 1984: G. L. Lewis, Turkish grammar, Oxvord.
Младеновић 2001: Р. Младеновић, Говор шарпланинске жупе Гора, Српски дијале-
ктолошки зборник, XLVIII, Београд, 1–601.
Младеновић 2004: Р. Младеновић, Дијалекатска диференцијација српских го-
вора на југозападу Косова и Метохије, у: Ј. Планкош (уредник), Зборник
радова са Међународног научног скупа „Живот и дело академика Павла
Ивића”. Суботица: Градска библиотека, Београд: Српска академија наука
и уметности, Нови Сад: Филозофски факултет, Београд: Народна библио-
тека Србије, Нови Сад: Матица српска, Београд: Институт за српски језик
САНУ, 209–249.
Младеновић 2013: Р. Младеновић, Говор јужнокосовског села Гатње. Монографије
18. Београд: Институт за српски језик.
Младеновић 2015: Р. Младеновић, Од значења ка облику – из дијалекатске (мор-
фо)синтаксе говора призренско-јужноморавског типа метохијско-косов-
ско-сиринићког ареала, у: М. Ковачевић (уредник), Српски језик, књи-
жевност, уметност, књ. 1, Српски језик – од Вука до данас, Крагујевац:
Филолошко-уметнички факултет, 31–39.
Младеновић 2016: Р. Младеновић, Лингвогеографски положај и дијалекатска
индивидуалност сиринићког говора, Јужнословенски филолог, LVII/3–4,
Београдд, 67–91.
Петровић 1974: Драгољуб Петровић, Из синтаксичке проблематике говора
Врачана, Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду, XVII / 1, Нови
Сад, 161–182.
Пешикан 1965: М. Пешикан, Староцрногрски средњокатунски и љешански гово-
ри, Српски дијалектолошки зборник, XV, Београд, VIII + 294.
Реметић 1996: С. Реметић, Српски призренски говор 1, Гласови и облици, Српски
дијалектолошки зборник, XLII, Београд, 329–614.
Скок 1971: P. Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knjiga prva,
Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti
Станојчић – Поповић 2008: Ж. Станојчић и Љ. Поповић, Граматика српског језика,
Београд: Завод за уџбенике.
Стевановић 1933–1934: Источноцрногорски дијалекат, Јужнословенски филолог,
XIII, Београд, 1–128.
Стевановић 1969: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, Београд:
Научна књига.
Стијовић 2007: Р. Стијовић, Говор Горњих Васојевића, Српски дијалектолошки
зборник, LIV, Београд, 1–323.
Танасић 2005: С. Танасић, Синтаксичке теме, Београд: Београдска књига.
Ћупић 1977: Д. Ћупић, Говор Бјелопавлића, Српски дијалектолошки зборник,
XXIII, Београд, 1–226
Цветановски 2004: Г. Цветановски, Каршијачкиот говор – Скопско (со посебен
осврт на синтаксата). Посеби изданија , кн. 41, Скопје: Институт за ма-
кедонски јазик „Крсте Мисирсков”.
Чаушевић 1996: E. Čaušević, Gramatika suvremenoga turskog jezika, Zagreb: Hrvatska
sveučilišna naklada.
335
Radivoje M. Mladenović
COMPOUND SENTENCESIN THE SIRINIĆ VERNACULAR
OF THE NORTH ŠAR MOUNTAINS
Summary
This paper analyzescompound sentences in the Sirinić vernacular, which is spoken
on the southern edgeof Serbian dialect complex. The main aim of this paperis to assess
the extent to which the inherited system of coordination was preservedand to identi-
fypossible innovationsin a system of dialects which was under influence of various ele-
ments from other languages spoken in the Balkans. Apart from the observed conjunc-
tionswhich connect clauses in compound sentences, the author is also interested in
the semantic classification of clauses, their position andtheir potential reordering. The
author concludesthat the system of compound clauses in the Sirinić vernacular (and in
other vernaculars which did not succumb to the influence of other Balkan languages)
has not changed. When compared to Serbian dialects which do not contain elements of
other Balkan languages, these vernaculars simply display an increase in conjunctions
borrowed from Turkish. The borrowed conjunctions do not introduce new relations
and do not disrupt the current systemof semantic typesbecause they are used synony-
mously with the regular inventory of conjunctions
The survival of the inherited principles of coordination in Serbian vernaculars in-
fluenced by other Balkan languages tell us that the system is consistent, simple, se-
mantically stable and transparent, and the system of compound sentences was thus
easily adoptable within the process of language mixing, which is typical for Serbian
dialects spoken in the area. The impact of other languages is primarily seen in the
borrowing of synonymous conjunctions, which do not have an impact on the current
inventory. It can be assumed that these conjunctions entered Balkan languages, the
Prizren-Timok dialect of Serbian included, by way of islamicized bilingual speakers of
these languages, whose contact with Turkish was quite regular, and the conjunctions
were subsequently adopted in areas where there was no bilingualism.
Keywords: the Sirinić vernacular, compound sentences, conjunctions, semantic
classification
336
811.163.41'367.335.2
811.163.41'367.332
Миливој Б. Алановић1
МОГУ ЛИ ОДНОСНЕ КЛАУЗЕ БИТИ

ДОПУНСКИ КОНСТИТУЕНТИ?2
У раду се расправља о валенцијском статусу односних

клауза, односно о могућности да самостално врше неку од
типичних допунских функција, пре свега субјекта и објекта.
Главни критеријум на основу ког је изведен закључак о не-
компатибилности односне клаузе са поменутим двема рече-
ничним функцијама тиче се нужности да се у синтаксичкој
анализи уважи постојање нултог или латентног антецеден-
та, без ког је интеграција овог типа зависне клаузе у управну
структуру немогућа.
Кључне речи: српски језик, односне клаузе, допуне и дода-
ци, нулти антецедент
1. Увод
Премда теоријско-методолошке и појмовне концепте допуна и
додатака баштине депенденцијалисти (Welke 1988: 32; Helbig 1992:
72; Àgel 2000: 167; Engel 2009: 130, 152; Mrazović 2009: 520), овај се
приступ проширио и на друге лингвистичке традиције, као што је
и србистичка (Стевановић 1979: 48; Ружић 2005: 482; Станојчић/
Поповић 2014: 235), а ваљане разлоге за то можемо потражити у
језички иманентној законитости, која, међутим, не почива (само
или искључиво) на обавезности појављивања већ пре свега на фор-
малној специфичности или предоређености сателита, тј. зависних
синтаксичких јединица.
Но, на самом почетку треба истаћи да се овога пута нећемо
придружити, још увек актуелној, расправи о оправданости поме-
нуте дихотомне поделе, већ ћемо се детаљније позабавити једним
другим питањем, а то је да ли се односне клаузе, као примарно син-
тагматске конфигурације, могу појавити на типичним допунским
позицијама у реченици, а то су субјекат и објекат. Мада је допун-
ска позиција субјекта, барем у србистици, још увек спорна (Ружић
2005: 487; Поповић/Станојчић 2014: 235), овај проблем ипак нећемо
1 milivoj.alanovic@sbb.rs
2 Овај рад је настао у оквиру пројекта бр. 178004 под називом Стандардни српски језик –
синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања, који финансира Министарство
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
337
надаље разматрати, нарочито што у депенденцијалној граматици

дилеме нема – субјекат и објекат припадају истом типу глаголских
сателита (Engel 2009: 135; Mrazović 2009: 525; Eisenberg 2013: 282),
премда је посебност субјекта у реченичној структури очигледна. С
обзиром на то да се и један и други везују за финитни глагол, што
се пре свега односи на субјекат, реч је, дакле, о реченичним члано-
вима, што у први мах у велики раскорак доводи инхерентна грама-
тичка обележја и синтагматску позицију односне клаузе која ове
две функције, наизглед несметано, преузима, из чега се, у ствари, и
изводи њен ’нов’ валенцијски статус.
Како нема препрека ни за допунску интерепетацију атрибута,
нпр. разговор о роману, то већ само по себи допушта, и евентуално
оправдава, разматрање односне клаузе као допуне, тим пре што јој
је типична структурна позиција – зависни члан именске синтагме,
подједнако и именичке и заменичке.
Сада се, у неку руку, већ назиру контуре овога рада чији је зада-
так да изложи аргументе који не иду у прилог тези о допунском ка-
рактеру односне клаузе (Ружић 2006: 165–166), и то ни на једној од
наведених синтаксичких позиција (Стевановић 1979: 863; Minović
1987: 91; Kordić 1995: 211; Станојчић/Поповић 2014: 322), што значи
да се овај тип клаузе не појављује као субјекат или објекат речени-
чног типа већ искључиво као додатни атрибут. Иако је најинтри-
гантније разрешити односе у реченицама са тзв. субјекатским и
објекатским односним клаузама, најпре ћемо, у најкраћем, скици-
рати разлике између допунских и додатних атрибута.
2. Допунски и додатни атрибути

Атрибути се дефинишу као другостепени чланови реченице,
односно као зависни чланови синтагми (Engel 2009: 79; Пипер/
Клајн 2013: 302), именских и прилошких, нпр. лепа девојка, спреман
на све, ти плави, много света итд. Иако се за атрибуте наводи да
дају податак о својству каквог појма, и то тако што га квалификују,
категоризују или пак идентификују, значењски односи унутар по-
менутих синтагми далеко су сложенији, при чему посебно мисли-
мо на бројне номинализоване изразе типа читање новина или дола-
зак пролећа, у којима се атрибутима именују непосредни учесници
каквог процеса, што подржава и оправдава на почетку дату дефи-
ницију ове категорије која је чисто структурна, а не семантичка.
Оно што је, барем у србистичкој пракси, остало у другом пла-
ну јесте валенцијски статус атрибута. Није потребно много дара да
се уочи да у синтагмама велика река и помисао на њу говоримо о
два типа атрибута – додатним и допунским (Engel 1994: 129–130;
Mrazović 2009: 327), где прве одликује формална неспецифичност
(или ФОСП/-/) а друге формална специфичност (или ФОСП/+/).
У виду неког општег принципа може се рећи да су конгруентни
338
Могу ли односне клаузе бити допунски конституенти?
атрибути додаци, док они неконгруентни подједнако и допуне и до-

даци. Ово је отуда што су неки конгруентни атрибути уведени као
резултат рекције, категоријалне или лексичке (Eisenberg 2013: 32),
када, попут појединих глаголских сателита – субјекта, објекта и
предикатива, имају улогу допуне, а такви су нпр. сеча кнезова, по-
моћ пријатељу, спремност на помоћ, заслепљеност мржњом, раз-
мишљање о будућности итд. С друге стране, неконгруентни атрибу-
ти типа кућа чудног крова, окренутост ка реци, седење на столици,
поглед у даљину, одлазак с пријатељима и сат на торњу немају обе-
лежје ФОСП /+/, при чему овде не разматрамо случајеве специфи-
чне граматикализације појединих значења, нпр. квалификативни
генитив или социјативни инструментал који се могу појавити уз
различите регенсе. Дакле, додатни неконгруентни атрибути просто
се прикључују регенсу, што не омета њихову релативно слободну за-
менљивост, нпр. одлазак с пријатељима/без пријатеља/у пратњи
пријатеља, окренутост ка реци/према брду/надоле/на бок и сл.
Овај невелик увод послужиће нам као доказ за то да се и на хи-
потаксичком нивоу срећу истоветни односи, што значи да се и ат-
рибутске клаузе могу реализовати и као допуне и као додаци, при
чему је за односне клаузе типична последња валенцијска функција.
Ако упоредимо следећа два примера
(1) Не постоји потреба да се мешам.
(2) Не постоји потреба коју не може да задовољи.
у њима се уз исту главну реч, именицу потреба, везују две различи-
те зависне атрибутске клаузе – у (1) то је допунска, а у (2) односна.
Разлику међу овим двама клаузалним типовима, између осталог,
илуструју и везници, од којих да није део пропозицијске структу-
ре, за разлику од облика коју, који непосредно врши функцију ди-
ректног објекта глагола задовољити. Тако, док везник да нема рефе-
ренцију јер је чисто граматичка реч, дотле односна заменица коју
успоставља кореференцијалну везу са именицом потреба, чиме се
њен садржај у зависној клаузи поново уводи. Ова диференцијална
црта показује да се допунском клаузом садржај управне речи по-
пуњава (Потреба је да се мешам), док се у односној клаузи тај садр-
жај – понавља (Не постоји [та] потреба, коју/а [ту] потребу не може
да задовољи). Видимо да именица потреба у (1) одређује модални ок-
вир за пропозициони садржај који носи допунска клауза, док се у (2)
одговарајући пропозициони садржај пресупонира.
Ипак, кључна разлика у вези између именичког регенса и кла-
узалног депенденса изведена је из правила да је у примеру (1) до-
пунска клауза уведена посредством јаке лексичке рекције именице
потреба, која у примеру (2) није активирана. Зато је односна клауза
типични класификациони додатак. Јака рекција именице потре-
ба испољава се у виду захтева за допуном (или за комплементиза-
цијом), и то у облику предлошког инструментала са за, потреба за
339
нечим, чији је допунска клауза алтернант, нпр. потреба за храном/

да се храни. Међутим, специфичност именичке валентности огле-
да се у допуштању равноправне алтернације допунских и додатних
атрибута,3 нпр. потреба за храном и та потреба, што их непосре-
дно супротставља глаголима код којих оваква изборност не по-
стоји. На могуће питање о узроцима због којих се ограничава, или
чак не активира, рекцијска способност именица, одговор, изгледа,
ваља тражити у именичкој синтакси, а она нас учи да су именице
синтагматски регенси чија се валентност испољава у виду рекције,
конгруенције и прикључења (Золотова 2009: 32; Пипер/Клајн 2013:
279), те да међу овим валенцијским механизмима често постоји
конкуренција, нпр. девојка дуге косе и дугокоса девојка и сл., као и
то да су и додатни и допунски атрибути само различита средства
којима се употпуњује каква представа.
Тако и апстрактне именице типа потреба бивају попуњене кон-
кретним садржајима, или пак повезане са њима, на два, мање више,
равноправна начина – комплементизацијом, или допуњавањем, и
детерминацијом, нпр. потреба за радом/да ради и та потреба итд.,
што значи да се у првом случају именички сателит категоризује као
допуна а у другом као додатак, или одредба, што је и уобичајеније
у србистичкој традицији. Без обзира на валенцијски статус, и допу-
не и додаци су понекад обавезни чланови синтагме, нпр. *Постоји
потреба, што илуструју и примери (1) и (2), у којима су зависне кла-
узе неиспустиви контекстуални партнери именице потреба. Као
што видимо, синтаксичка обавезност неког сателита непосредно је
условљена значењским односом који успоставља са регенсом, или
пак контекстуалном препознатљивошћу овог односа, а не чињени-
цом да је у питању допуна или додатак. Зато је и односна клауза у (2),
иако ван домена јаке рекције, подједнако обавезна као и допунска у
(1), што донекле компромитује сам критеријум обавезности на који
се често позивамо у синтаксичким анализама или класификацијама.
Кључна разлика између допунских и односних клауза, дакле,
јесте да прве комплементизују рекцијске речи, подједнако глаголе,
именице и придеве (нпр. Знам када ћеш доћи; Потресла ме вест да
не долази; Спреман је да свакоме помогне), док ове друге никада не
задовољавају рекцијску способност свога регенса (нпр. Јеси ли чуо
вест коју је пренео Танјуг?), те се зато равношравно везују и за не-
рекцијске речи (нпр. То је жена о којој сам ти говорио; Ја који ти цео
живот помажем итд.).
Све досад наведено сматрамо уверљивим доказима да односне
клаузе у атрибутској позицији нису допунски конституенти, на чему
у литератури која третира овај проблем није ни инсистирано, осим
што се за обавезне односне клаузе усталио термин рестриктивне
3 Овакав језички поступак не треба да чуди јер се и значење ʻодносности’ може подједна-
ко изразити и хипотаксичким и паратаксичким средствима (Ковачевић 1998: 223).
340
(Kordić 1995: 166), а разлог је што помажу да се одреди или прецизи-

ра референцијални опсег антецедента, односно главне речи преко
које се укључују у реченицу. Овде смо дотакли један други проблем,
а он се тиче тзв. безантецедентног укључивања односних клауза,
што, наизглед, отвара пут да се ове самостално појаве на позицији
зависних реченичних чланова, пре свих субјекта и објекта. Иако се,
готово као аксиом, прихвата да су односне клаузе типа
(3) Ко другоме јаму копа сам у њу и упадне.
(4) Разговарамо о чему хоћемо.
укључене непосредно, дилема која се намеће јесте да ли је овде за-
иста реч о допунским клаузама или се пак њихов статус не може
прецизно одредити без увођења нултог или латентног именског ре-
генса, попут онај или о ономе, нпр. Онај ко другоме јаму копа… или
Разговарамо о ономе о чему хоћемо. О томе више у наставку.
3. ’Безантецедентне’ односне клаузе

О ’безантецедентним’, или слободним (Kordić 1995: 211), однос-
ним клаузама говоримо када, као што је то у примерима (3) и (4) слу-
чај, ниједна од реализованих лексичкограматичких јединица у уп-
равној структури не преузима улогу антецедента. У таквим околно-
стима односна клауза, тако барем изгледа, сама попуњава одређе-
ну структурну позицију, у примеру (3) то је субјекат, а у примеру (4)
то је индиректни објекат.
С обзиром на то да се, а управо се такав приступ негује у тео-
рији валентности, сложена реченица сматра изведеном структуром
(Engel 2009: 181), сасвим је природно очекивати да и односне клаузе
у последња два примера имају одговарајуће морфосинтаксичке ко-
релате са којима алтернирају, нпр.
(5) Копач сам у њу упадне.
(6) Разговарамо о свему.
Ако упоредимо примере (3) и (4), са једне стране, са примери-
ма (5) и (6), са друге, најпре се назире проблем односа референ-
цијалних домена односних клауза и њихових морфосинтаксичких
корелата, међу којима не постоји очекивано поклапање: Да ли је
копач увек ʻонај ко другоме јаму копа’? Да ли све подразумева само
ʻоно што хоћемо’? Како се негативни одговори на ова два питања
подразумевају, не остаје ништа друго него да се закључи да имени-
ца копач и општа заменица све нису ни супституенти ни корелати
одговарајућих односних клауза, па зато ове клаузе не могу да врше
њихову функцију, барем не самостално или непосредно. Но, ово не
чуди, јер односна клауза није номинационо већ класификационо
средство, што значи да се њоме појмови квалификују, категоризују
или пак идентификују.
341
Да цела ствар буде још неизвеснија, у примере (3) и (4) могуће

је без већих последица по значење реченице увести, или вратити,
формалне антецеденте, нпр.:
(7) Онај ко другом јаму копа сам у њу и упадне.
(8) Разговарамо о ономе о чему хоћемо.
Међутим, оспоравање допунске реализације односне клаузе не
може се заснивати само на чињеници да безантецедентне клаузе
не блокирају накнадно увођење антецедента, али следећи пример
баца сасвим другачије светло на цео проблем.
(9) Ко је другоме јаму копао сам је у њу и упао.
У примеру (9) послужили смо се следећом провером – предикате
обеју клауза пребацили смо у перфекат (је копао и је упао), при чему
су оба у трећем лицу једнине и, што је веома важно, мушког су рода.
Ова појединост, заправо, открива стварни граматички статус одно-
сне клаузе. Наиме, да је односна клауза самостално на месту гра-
матичког субјекта, тада би предикат управне реченице могао бити у
неутралном облику, тј. у трећем лицу једнине средњег рода, као што
је то и иначе случај са допунским субјекатским калузама, нпр.:
(10) Учинило ми се да ћеш пасти.
За ову специфичност реченице са односном клаузом постоји
само једно ваљано објашњење, а то је да зависна клауза није субје-
кат већ је само део субјекатске синтагме, чија је нелексикализова-
на глава показна заменица онај, као у примеру (7). Премда остаје
отворен проблем зашто је глава синтагме подвргнута испуштању,
ипак облик предиката управне реченице доказује њено латентно
присуство. Зато је у овим случајевима сасвим оправдано говорити о
латентном или нултом антецеденту.
Оваквав приступ подржавају и примери у којима је допунска
позиција резервисана за односну клаузу, заправо, већ заузета, нпр.:
(11) Ко је добио лоз, баш му се посрећило.
(12) Ко ово уради, поједе га мрак.
Управне реченице у примерима (11) и (12) већ садрже све мор-
фосинтаксичке елементе који чине њихову граматичку структуру,
а то су, поред предиката, још логички субјекат му у (11), те грама-
тички субјекат мрак и директни објекат га у (12). Како у управним
реченицама не постоји слободна позиција за ’осамостаљену’ од-
носну клаузу, то искључује сваку могућност да се укључи као рече-
нични члан, односно као допуна. Па ипак, овим није решено питање
форме антецедента, посебно што ту улогу не преузима ниједна од
наведених морфосинтаксичких јединица. Наиме, у примерима (11)
и (12) у семантички кореферентном односу су односна заменица
ко, са једне стране, и логички субјекат му, односно директни објекат
га, са друге, што наводи на наиван закључак да односна клауза тре-
ба да се интегрише у синтагме чије су главе управо ове јединице.
342
Међутим, ове позиције попуњавају енклитике, па су, без обзира на

линеарни поредак чланова, потпуно неприхватљиве реченице типа
(13) *Му ко је добио лоз, баш се посрећило.
(14) *Га ко ово уради, поједе мрак.
Исто је и када заменичке енклитике му и га заменимо одгова-
рајућим клитикама, нпр.:
(15) *Њему ко је добио лоз, баш се посрећило.
(16) *Њега ко ово уради, поједе мрак.
Трансформације (13)–(16) потврђују стајалиште да у структу-
рама овога типа антецедент није ни лексикализован, што увођење
категорије нултог антецедента додатно оправдава. Нулти антеце-
дент је нелексикализована јединица чији је морфосинтаксички
израз углавном дистална показна заменица. Нпр.:
(17) Онај ко је добио лоз, баш му се посрећило.
Уп.: Срећан је онај ко запоседне ове просторије […] (Политика); И на-
поменуо да није лопов онај који краде, већ онај кога ухвате да краде
(Политика).4
Будући да у реченици под (17) налазимо три морфосинтакси-
чке речи са истом референцијом, и то онај, ко и му, то илуструје
правило по којем се реченични члан, или пак само референт, може
репризирати, или удвојити.
(18) А Марко, тај се још није јавио.
(19) А Марка, њега нећеш видети.
Уп.: Мој кум, онај што сам вам причао да сам радио код њега, он је,
опет, завидео мени што сам сам (Мирослав Поповић, Судбине).
У реченици са односном клаузом, репризирани члан или рефе-
рент (онај) подлеже левој дислокацији и тако чини засебну инто-
национу целину, указујући непосредно на тему исказа, при чему
је медијална показна заменица тај на позицији централне грама-
тичке теме – субјекта. Тако се у оваквим структурама врло често
успоставља кореференцијални троугао, и то по моделу онај – ко/
што/који – тај, у ком је антецедент померен на апсолутни почетак
реченице, нпр.:
(20) Онај ко почне, тај и заврши.
С обзиром на то да се у сложеној реченици у семантички ко-
референтном односу појављују три јединице, изузев релативи-
затора преостале две се могу испустити, при чему имамо четири
могућности:
(а) лексикализовани су и лево дислоцирани антецедент и субјекат (онај – тај):
4 Примери су преузети током марта 2018. године са странице www.korpus.matf.bg.ac.rs.

343
Уп.: Онај ко има бомбе, тај ће и бомбардовати (Политика); Онај који

не живи у народу, који не сме са народом, који не зна народне патње,
тај је сам себе осудио на неслободу (Политика).
(б) лексикализован је само лево дислоцирани антецедент (онај):

Уп.: Онај ко плаче, зна шта је суза горка (Милош Црњански, Сеобе
2); Онај, ко се за доброг стрелца није родио, узалуд би учио (Милош
Црњански, Сеобе 2); Онај коме смета дим колеге на послу, а мол-
бе и захтеви не помажу, треба да се обрати инспекторима рада […]
(Политика).
(в) лексикализован је само субјекат (тај):

Уп.: Коме Баки преврне сахан, тај више не руча […] (Иво Андрић,
Травничка хроника); Ко није нашао срећу у есиду тај је дубоко несрет-
на особа […] (Душан Недељковић, Понедељак); Кога Берлускони ода-
бере за свој тим, тај је засигурно способан човек, велики радник, до-
бар организатор и бескрајно одан своме шефу (НИН); […] коме је био
потребан мајстор одређене специјализације, тај је одлазио у кафану
[…] (Политика).
(г) ни лево дислоцирани антецедент ни субјекат нису лексикализовани:

Уп.: Ко такне његову ћер, неће дуго! (Милош Црњански, Сеобе 2); Не
треба да пуца, ко се није за стрелца родио (Милош Црњански, Сеобе
2); У том случају потпуно сте без заштите и може вас убити ко хоће,
а да не страда […] (Милорад Павић, Хазарски речник); Ко хоће у њему
нормално да живи мора да се покорава вољи већине […] (Политика).
Да антецедент и субјекат нису иста граматичка јединица, види
се на основу њихове форме, која сигнализира да је у структуру уп-
равне реченице непосредно интегрисан само овај други, као у:
Уп.: Ономе коме се то време или систем није свиђао, имао је пасош и
могао је да оде негде другде (Политика).
С обзиром на то да је реч о варијантним граматичким структу-
рама, тада се и значењска разлика између примера (а)–(г), као и под
(20), (21) и (22) уосталом, углавном објашњава прагматокомуника-
тивним разлозима, нпр.:
(21) Ко почне, тај и заврши.
(22) Ко почне и заврши.
Истини за вољу, у функцији лево дислоцираног антецедента
појављују се и други типови заменица, што омогућује да се рефе-
ренцијални домен антецедента адекватно регулише.
(23) Свако ко почне и заврши.
(24) Неко ко почне и заврши.
344
Тако, упоредимо ли примере (21) и (22) са (20), (23) и (24), нала-

зимо да је разлика међу њима у начину на који се доживљава или
представља антецедент, тачније у његовом референцијалном опсе-
гу, при чему заменица свако истиче појединачну општост, неко не-
одређеност а онај пак неконкретизованост. У примерима (21) и (22),
у којима није реализован овај тип антецедента, даје се само начел-
на, општа оцена каквог стања ствари, која не искључује ни појмовну
општост, ни неодређеност, ни неконкретизованост.
Исти прагматокомуникативни услови регулишу евентуално
присуство заменичког субјекта у управној клаузи, типа тај, нпр.
у (20) и (21), који успоставља обавезну анафорску везу и са рела-
тивизатором и са (нултим) антецедентом. Присуство заменичког
субјекта у структури реченице посебно истиче његов информатив-
ни значај, што се свакако односи и на (20) и (21).
У функцији својеврсног резимеа досадашњег излагања треба
рећи да граматичку структуру не чине само лексикализоване је-
динице, што се посебно односи на познати субјекат и неконкрети-
зовани објекат у српском језику, типа Једем. Баш зато се као прека
потреба намеће увођење нултог или латентног антецедента у син-
таксичку анализу, јер се само тако може доследно пратити логика
структуре реченице са односном клаузом.
3.1. У досадашњем току рада бавили смо се тзв. субјекатским
односним клаузама, за које смо утврдили да ову реченичну функ-
цију не врше самостално, тако да је и даље реч о синтагматским
конфигурацијама, тј. о атрибутима уз нулти антецедент.
На сличан начин поступамо и када је односна клауза део обје-
катске синтагме, само што нам тада као аргумент не може послу-
жити конгруентна веза међу појединим члановима реченице, ти-
пична за однос између субјекта и финитума. С обзиром на то да је
објекат сателит уведен као резултат лексичке рекције, своју пажњу,
дакле, морамо усмерити на његова обличка својства, тј. на његову
падежну предвидивост или преодређеност, што произилази из ко-
референтне везе између антецедента, макар и нултог, и релативи-
затора. Нпр.:
(25) Узми коју хоћеш!
(26) Дај коме желиш!
(27) Она управља киме хоће.
(28) Разговарали су о чему су хтели.
Примери (25)–(28) углавном се узимају као доказ да оса-
мостаљена односна клауза непосредно врши функцију објекта,
директног или индиректног (Minović 1987: 91; Kordić 1995: 211;
Станојчић/Поповић 2014: 322), али се у исто време пренебрегава
да су релативизатори анафоре, те да референцију стичу тако што
је ’позајмљују’ од антецедента, или је пак ’деле’ са њим. Тако се у
345
случају примера (25) с правом питамо откуд релативизатору коју

облик женског рода, а не, на пример, мушког – кога, који се без
икаквих сметњи да увести, нпр. Узми кога хоћеш! итд. Слично је и у
следећем примеру, где се подједнако често реализују и придевске
заменице различитог рода и броја, нпр. Дај којој/којима желиш! и
сл. Правило које се овде следи јесте да релативизатор обележје рода
и броја преузима од антецедента, док падеж од реченичног регенса.
Ипак, типично за последње примере јесте да и глагол управне кла-
узе захтева исти падеж у коме је и релативизатор, а то је акузатив у
(25), узети кога/шта, датив у (26), дати коме, инструментал у (27),
управљати киме/чиме, и локатив с предлогом о у (28), разговарати
о коме/чему. Већ на основу ове правилности могуће је формули-
сати следећу законитост: падежна идентичност антецедента и ре-
лативизатора омогућује брисање примарног носиоца референције
– антецента. Ово правило пратимо и у следећим примерима:
Уп.: Осећао је тежак умор, али и велико олакшање да је све то свршено
и послано коме треба (Иво Андрић, Травничка хроника); Помагало се
коме је најтеже (Политика); […] да нико не може узети, да је има и да
је властан дати је коме хоће […] (Јованка Калић, Срби у позном средњем
веку); Доћи ћемо обе, па бирај коју хоћеш (Политика); Досадашњи
концепт није функционисао и сада треба разговарати с ким се мора
разговарати (Политика); Али то је право наших партнера - они међу
собом могу да разговарају о чему хоће (Политика); […] а ми добија-
мо шта се коме заломи […] (НИН); Тад, када је први пут нађе бре-
мениту, Аранђел Исакович виде кога је привео своме брату (Милош
Црњански, Сеобе 1); […] могу, тако, да доведу, кога хоће, из далеких зе-
маља […] (Милош Црњански, Сеобе 2); Паланка дотури коме треба све
што хоће (Исидора Секулић, Кроника паланачког гробља); […] у којем
ће она имати велику улогу, осветити се коме треба, и спасти што тре-
ба (Исидора Секулић, Кроника паланачког гробља); Ма, гласала бих за
кога треба […] (Политика); […] у важи право јачег и имућнијег да пот-
плати кога треба (Политика).
Сасвим супротно, падежни конфликт између антецедента и ре-
лативизатора разрешава се обавезним контекстуалним присутвом
формалног антецедента (Bausewein 1991: 148), што се посебно одно-
си на случајеве када овај није у функцији директног објекта, нпр.:
(29) Сећамо се оних који су нас напустили.
(30) Диви се ономе који није за дивљење.
(31) Дао је књигу ономе кога сви презиру.
(32) Мисли на ону без које се не може.
(33) Разговарао је са оним о коме су мишљења подељена.
(34) Машта о ономе чега се сви стиде.
Уп: Знамо и да је и Закон о туризму из скупштине изашао потпуно
другачији од онога о коме смо разговарали (Политика); А она тра-
жи много више времена од онога с којим се рачуна […] (Политика);
346
У сваком случају смо даље од онога у шта нас уверавају овдашњи ев-
рооптимистички лидери (Политика); Уз новац и друге драгоцености
затвореник мора да се опрости и од онога без чега криминалци на
слободи никако не могу - мобилног телефона (Политика); Не слушај-
те музику, јер може да вас одвуче од онога на шта треба да се скон-
центришете (Политика); Пред судским већем покушао је да објасни
да ни за шта од онога за шта се терети није крив […] (Политика); Нека
се уда за онога кога сама жели (Политика); Обожавање јесте лепо за
онога на кога се односи […] (Политика); […] Ђорић је казао да је непо-
зивање неких старијих играча тежак чин и за онога ко одлучује и за
онога коме је та одлука упућена (Политика); Можда би било лепо да
себи и ономе кога волите дарујете најлепши поклон - бебу (Политика);
Али ако су судије у положају сличном ономе у ком су и чиновници […]
(Политика); […] своје схватање тениса увек прилагођава ономе с ким
ради […] (РТС); Алтернатива је да се грађани обрате ономе од кога су
стан откупили (Политика); Ко верује тај не припада себи, већ ономе у
кога верује (Политика); Осећајући да не припада средини из које је
потекао, али ни оној у коју је пристигао […] (Политика); Наш фокус је
на млађој публици, оној коју занима савремено стваралаштво (НИН);
[…] оптужница којом се Говедарица терети да је помагао у скривању
Ратка Младића припојена је оној на којој су имена десеторо оптуже-
них (Политика); Његов главни проблем је била блокада парламента,
у принципу слична оној са којом се суочава влада нашег премијера
Цветковића (Политика); […] по правилу је тржишна вредност не-
покретности на дан 31. децембра године која претходи оној за коју се
утврђује и плаћа порез на имовину (Политика).
Примери (29)–(34) илуструју правило по ком је обавезно прису-
ство формалног антецедента синтаксичка околност која непосред-
но зависи од падежне форме релативизатора. Овај вид формалне
зависности заснива се на тзв. падежној хијерархији, а она предвиђа
следеће: ако је, у односу на релативизатор, антецедент у падежу
’вишег’ реда, његово испуштање је могуће, и то без последица по
граматичност реченице. У супротном, конфигурација са нултим
антецедентом подрива граматичност или пак значењску целови-
тост реченице, нпр.:
(35) *Сећамо се који су нас напустили.
(36) *Диви се који није за дивљење.
(37) *Дао је књигу кога сви презиру.
(38) Мисли без које се не може.
(39) Разговарао је о коме су мишљења подељена.
(40) *Машта чега се сви стиде.
Падежна хијерархија, испољена у различитом степену испу-
стивости падежа ’вишег’ и падежа ’нижег’ реда, допушта изостанак
антецедента, нарочито у облику акузативног објекта, претежно ди-
ректног типа, чак и у случајевима када је релативизатор у другој
падежној форми, нпр.:
347
Искрено, ја ни не видим коме би у овом тренутку, и политичком, али

превасходно економском, одговарали ванредни избори (Политика);
[…] а пошто не видим с киме разговарам од силног лишћа, нагнух
главу преко ограде […] (Политика); Сад и онако нико ништа не ради,
само гледа на кога ће се истрести (Борислав Пекић, Одбрана и по-
следњи дани); Колико он буде био спреман отворено да каже о чему
смо разговарали, толико ћу бити спремна и ја (Политика); […] њих
је примењивао на све што би му се рекло, онако отприлике, не би-
рајући много, чак и не пазећи о чему је реч (Иво Андрић, Травничка
хроника); Сви говоре мало гласније, да би и Хамди-бег Тескереџић,
који седи на свом месту, могао да чује о чему је реч (Иво Андрић,
Травничка хроника); А ви сте, курве, тражили, од Вука, да пронађе ко
преврну кошнице (Милош Црњански, Сеобе 2).
С обзиром на то да су субјекат и директни објекат, изражени
падежима ’вишег’ реда, две главне структурне позиције у речени-
ци, барем када је реч о глаголским сателитима, и изостанак номи-
нативног антецедента ваља гледати у светлу падежне хијерархије
(Pittner 1990: 343), нпр.:
Јер, ко хоће да остане жив мора да се прави мртав […] (Иво Андрић,
На Дрини ћуприја); Али ко хоће да игра, нека игра, и нека му је са
срећом (Растко Петровић, Бурлеска господина Перуна бога грома);
Нека ме види ко хоће […] (Мирјана Ђурђевић, Леш у фундусу); Ко хоће
да разуме данашњи свет , исплати му се ако уме да разазна где се на
мапи света налази он лично (Политика); Ко хоће да буде мало тамо,
мало овамо, од њега нема ништа […] (РТС).
Иако у кореферентној вези, лево дислоцирани антецедент и ње-
гов кореферент у управној реченици нису нужно у истом падежном
облику, што на особит начин доказује да редупликација чланова
или референата не подразумева и обавезну редупликацију форме,
при чему се кореференција не успоставља само са субјектом или
објектом већ и атрибутом и логички субјектом, нпр.:
Онај ко је то дрво глачао, зар му збиља нико није остао дужан ? (Ото
Бихаљи-Мерин, Градитељи модерне мисли); Онај коме се допадају са-
мосталност и слобода, нека му се свиде и трошкови што из њих иду
[…] (Политика); Онај који је видео како васкрсава мртвац, с тим се
привид неће поиграти (Данило Киша, Гробница за Бориса Давидовича);
[…] а ко је умро, без наследника, имање му је ишло царству (Милош
Црњански, Сеобе 2); Ко хоће да разуме данашњи свет, исплати му се
ако уме да разазна где се на мапи света налази он лично (Политика);
[…] ко не зна да напише причу, томе је узалудно смишљати начин
како да полети […] (Данило Киш, Час анатомије).
4. Закључак
Главни задатак овог невеликог истраживања био је да скре-
не пажњу на неколико важних језичких појава, међу које свакако
348
спада то да се контекстуално познате јединице, или јединице које

није неопходно конкретизовати не морају лексикализовати, што
онда не значи да је њихова позиција у граматичкој структури ре-
ченице укинута; затим, да граматичке позиције које су структурно
предодређене, као што су субјекат и директни објекат, допуштају
изостанак одговарајућег морфосинтаксичког израза; и коначно, да
постојање већег броја јединица које стоје у кореферентном односу,
нарочито у случајевима формалне идентичности међу њима, до-
пушта изостанак оних чланова низа који не представљају информа-
тивно тежиште исказа. С друге стране, како је релативизатор вез-
но средство, ова граматичка функција осигурава његово обавезно
синтагматско присуство.
Због свега наведеног, чини се и да је место и улогу тзв. безанте-
цедентних или слободних односних клауза сада лакше разумети,
те уважити неопходност да се у синтаксичку анализу укључи нулти
или латентни антецедент, захваљујући коме се не нарушава при-
родна логика језичких структура.
Золотова 2009: Золотова, Галина А., Очерк фунционального синтаксиса русского
языка. Москва: УРСС, 2009.
Ковачевић 1998: Ковачевић, Милош, Синтакса сложене реченице у српском језику.
Београд – Србиње: Рашка школа – Српско културно и просвјетно друштво
Просвјета, 1998.
Пипер/Клајн 2013: Пипер, Предраг, Иван Клајн, Нормативна граматика српског
језика, Нови Сад: Матица српска, 2013.
Ружић 2005: Ружић, Владислава. Проста реченица као синтаксичка целина, у:
Предраг Пипер и др., Синтакса савременога српског језика. Проста ре-
ченица, Београд: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига –
Матица српска, 2005.
Ружић 2006: Ружић, Владислава, Допунске реченице у савременом српском јези-
ку, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику XLIX/1 (2006),
123−217.
Станојчић/Поповић 2014: Станојчић, Живојин, Љубомир Поповић, Граматика
српског језика за гимназије и средње школе. Београд: Завод за уџбенике,
2014.
Стевановић 1979: Стевановић, Михаило, Савремени српскохрватски језик II,
Београд: Научна књига, 1979.
*
Agel 2000: Àgel, Vilmos. Valenztheorie. Tübingen: Gunter Narr Verlag, 2000.
Bausewein 1991: Bausewein, Karin. „Haben kopflose Relativsätze tatsächlich
keine Köpfe?‟ In: Fanselow, G., S. Felix (Eds.). Strukturen und Merkmale
grammatischer Kategorien. Tübinge: Narr, 1991, 144–158.
Eisenberg 2013: Eisenberg, Peter. Grundriss der deutschen Grammatik. Band 2: Der Satz.
Stuttgart: Metzler, 2013.
349
Engel 1994: Engel, Ulrich. Syntax der deutschen gegenwartssprache. Berlin: ESV, 1994.
Engel 2004: Engel, Ulrich. Syntax der deutschen gegenwartssprache. Berlin: ESV, 2009.
Helbig 1992: Helbig, G. Probleme der Valenz- und Kasustheorie. Tübingen: Max Niemeyer
Verlag, 1992.
Welke 1988: Klaus M. Welke: Einfürung in die Valenz- und Kasustheorie, Leipzig:
Bibliographisches Institut, 1988.
Kordić 1995: Kordić, Snježana. Relativna rečenica. Zagreb: Hrvatsko filološko društvo,
1995.
Minović 1987: Minović, Milivoje. Sintaksa srpskohrvatskog – hrvatskosrpskog književnog
jezika za više škole. Rečenica, padeži, glagolski oblici. Sarajevo: Svjetlost, 1987.
Mrazović 2009: Mrazović, Pavica. Gramatika srpskog jezika za strance. Novi Sad –
Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2009.
Pittner 1990: Pittner, Karin. „Freie Relativsätze und die Kasushierarchie.‟ In:
Feldbusch, E., R. Pogarell, C. Weiß (Eds.). Neue Fragen der Linguistik. Akten des
25. Linguistischen Kolloquiums, Paderborn 1990. Band 1. Tübingen: Niemeyer,
1990, 341–347.
Milivoj B. Alanović
KÖNNEN RELATIVSÄTZE ERGÄNZUNGEN SEIN?
Zusammenfassung
Dieser Artikel diskutiert über den Wertigkeitsstatus der Relativsätze, undzwar
über die Möglichkeit, dass solche Sätze die Funktion des Subjektes oder des Objektes
übernehmen. Da wir davon ausgehen, dass ein Relativsätz im übergeordneten Satz
immer ein Bezugswort haben soll, in dieser Arbeit haben wir bewiesen, dass solche
Bezugswörter existieren müssen, auch wenn sie nicht immer leksikalisiert werden.
Schlüsselwörter: Serbische Sprache, Relativsätze, Ergänzungen und Angaben
350
811.163.41'367.335.2
Јелена Л. Петковић1
ДВОСТРУКА НЕГАЦИЈА
У ПРОПРАТНООКОЛНОСНИМ РЕЧЕНИЦАМА2
Предмет нашег рада јесу сложене реченице са пропратно-

околносном зависном клаузом уведеном везничким спојем
а да, које и у главној и у зависној клаузи садрже негацију. У
овом типу сложених реченица остварује се множење нега-
ција између главне и зависне клаузе, те су оваквим речени-
цама синонимне афирмативне реченице (нпр.: Али у сан није
падао а да претходно не прочита по неколико страница неког
обичног детективског романа. → Али у сан је падао тек ако /
када претходно прочита по неколико страница неког обичног
детективског романа.).
Циљ нашег рада јесте да покажемо све формалне и семан-
тичке подтипове оваквих реченица, да испитамо који су то
услови под којима је могуће да се оствари множење негација
између главне и зависне клаузе, те да покажемо различите
семантичке и синтаксичке особености овог типа реченица
које и у главној и у зависној клаузи садрже негацију.
Кључне речи: негација, двострука негација, множење не-
гација, пропратнооколносне зависне реченице
1. Уводна разматрања
Двострука негација у српском језику представља појаву упот-
ребе два негатора у склопу једне изреке. Она се може остваривати
као сабирање негација, када та два употребљена негатора подржа-
вају формално одрични статус реченице и као множење негација,
које представља математичко-логички принцип који у језику дово-
ди до тога да два негатора употребљена у склопу једне изреке дају
афирмативну семантичку вредност читавом исказу.
У овом раду термин двострука негација користиће се у оном
значењу које му придаје Р. Симеон (1969: 892) „двапут изражена
1 jelenapetkovic75@gmail.com
2 Рад је настао у оквиру пројекта 178014 Динамика структура савременог српског јези-
ка, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије.
Рад представља значајно измењену и допуњену верзију реферата изложеног на међу-
народном научном скупу Наука и глобализација, одржаног у мају 2013. године на
Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
351
негација у саставу једне изреке”, а које детаљно образлаже М.

Ковачевић у свом раду (уп. Ковачевић 2002), истичући да „уко-
лико у једној реченици имамо најмање двапут употријебље-
не реченичне негаторе не или ни, с тим да један од њих негира
(суб)предикат, говоримо о двострукој негацији” (Ковачевић 2002:
14). Реченична негација подразумева негацију која се остварује на
нивоу реченице, а која по опсегу негираног садржаја може бити
парцијална, када се одриче садржај неког реченичног конституен-
та или тотална до које долази негацијом предиката реченице, када
се негира цео реченични садржај.
Множењу негација подложне су оне конструкције у савременом
српском језику у којима два употребљена негатора на формалном
плану подржавају одрични статус реченице, али на семантичком
плану исказу дају афирмативну вредност. Множење негација у
језику стоји у тесној вези са принципом двоструке негације у логи-
ци, по којему двострука негација неког исказа јесте сам тај исказ, а
има истих особина и са множењем негативних бројева у математи-
ци, у чијем се резултату добија позитиван број.
Са прагматичког аспекта посматрано множење негација до-
води до питања који су то разлози који у комуникативном чину
условљавају да се говорник определи за двоструко негирани исказ
уместо, формално и семантички, знатно једноставнијег позитивног
исказа. Овакво опредељење, у први мах закључујемо, у супрот-
ности је са принципом језичке економије по коме би говорници
требало да теже да у својим исказима користе језичка средства која
изискују што мањи утрошак вербалне и менталне енергије, што
води у правцу употребе афирмативних исказа насупрот њиховим
двоструко негираним варијантама. Међутим, свакодневна комуни-
кација и писани језик демантују овакву претпоставку, будући да се
двоструко негирани искази, како је то и наш корпус показао, срећу
у свим функционалним стиловима и њиховим жанровима.
Конструкције са множењем негација пронашли смо у примери-
ма које смо ексцерпирали из материјала из свих пет функционал-
них стилова, додуше са неједнаком учесталошћу употребе. Највећу
фреквенцију ове конструкције остварују у књижевноуметничком и
публицистичком функционалном стилу, и то убедљиво у односу на
остала три функционална стила.3
На структурном плану овај логичко-математички принцип
множења негација остварује се у оквиру монопредикатске или по-
липредикатске реченичне структуре. Уколико применимо функ-
ционални критеријум, множење негација се може остваривати само
у оквиру једног реченичног члана или се оно остварује између ра-
зличитих реченичних чланова у монопредикатским реченицама.4
3 Више о томе у: Јелена Петковић, Синтакса и семантика двоструке негације у српском
језику, необјављена докторска дисертација, Крагујевац, 2014.
4 Исто.
352
Двострука негација у пропратнооколносним реченицама
Под множењем негација у оквиру једног реченичног члана сматра-

мо употребу два негатора5 уз исти реченични члан, које се у срп-
ском језику остварује једино: а) у генитивној предлошко-падежној
конструкцији са предлогом без, и б) у оквиру предиката.
Осим у монопредикатским реченицама, множење негација
срећемо и у појединим (под)типовима полипредикатских речени-
ца, у којима до множења негација долази између предиката главне
и зависне клаузе. У резултату множења негација у полипредикат-
ским структурама добија се потврдна семантичка вредност целе
сложене реченице, под специфичним условима који су различити у
зависности од (под)типа сложене реченице у којој до таквог множе-
ња негација долази.
За потребе овог рада разматрали смо множење негација у сло-
женим реченицама са пропратнооколносном зависном клаузом
уведеном везничким спојем а да, које и у главној и у зависној кла-
узи садрже негацију. Корпус за наше истраживање сачињен је од
текстова који припадају различитим функционалним стиловима
у којима смо пратили употребу и семантичку вредност конструк-
ција са двоструком негацијом, док разматрање стилске функције
таквих јединица у систему специфичних обележја појединих функ-
ционалних стилова није био наш примарни задатак.
2. Множење негација у пропратнооколносним реченицама

Множењу негација подложне су и сложене реченице са про-
пратнооколносном зависном клаузом и негираним предикатом и
главне и зависне клаузе, при чему се као резултат множења нега-
ција добија потврдна семантичка вредност целе зависносложене
реченице. Пропратнооколносне реченице у којима долази до овак-
вог множења негација представљају зависносложене реченице са
субординатором а да и а да + при том и предикатом у одричном
облику, које зависе од главне клаузе која, такође, има предикат у
одричном облику, као у примерима:
…drustveni svet, fizicki univerzum, pa i samo nebo opasuju me koncent-
ricnim krugovima iz kojih ne mogu izmaci misljenjem a da pri tom svakom
od njih ne dam delić sebe. (ЕК 27029542), Mnoga verovanja i stavovi koji se
od njega traze nikad se jasno ne formulisu; niti se mogu formulisati a da pri
tom ne iznesu na videlo protivrečnosti. (ЕК 9120178), …pripovetke koje se
prekidaju zato sto ne mogu da prerastu u romane — jer su razapete na dve
strane — a da pri tom ne zapreče izlaz, drugi proces; (ЕК 3941657)
Пропратнооколносне зависносложене реченице у досадашњој
србистичкој литератури биле су предмет неколиких радова, при
чему пажња није поклањана овом њиховом аспекту који ми овде
5 Под термином негатор подразумеваћемо „сваки језички елемент који служи за одри�� -
цање. У оквиру просте реченице негатори су увијек партикуле не и ни, сви одрични пре-
фикси, као и одрични приједлози без и против” (Ковачевић 2004: 169).
353
желимо осветлити, тј. није разматрано какве последице по струк-

туру и семантику ових реченица има употреба негације и у главној
и у зависној клаузи. Овим типом реченица бавили су се Љ. Поповић
(1972), М. Радовановић (1990), Р. Симић (2002), И. Антонић, (2005),
М. Ковачевић (2005), М. Кубурић Мацура (2005)6. Већина аутора
ове реченице посматра у контексту значења пропратне околности,
при чему их, углавном, наводе када говоре о глаголским прилозима
и предлошко-падежним конструкцијама као кондензаторима овог
типа значења. Љ. Поповић их одређује као зависне начинске рече-
нице са додатним концесивним и условним значењем, а Р. Симић
мисли да се ради о зависним реченицама са посебним типом на-
чинског значења. У скорије време овим типом зависних реченица
бавила се и Ј. Милошевић (2010), при чему је она своју пажњу усме-
рила на онај тип ових реченица које имају предикат у потврдном
облику и посебно на могуће начине њиховог настанка.
Пре него што пређемо на анализу примера који представљају
предмет нашег рада, треба учинити неколике напомене. Уколико
прихватимо чињеницу о постојању прилошке одредбе пропратне
околности, а у већ поменутим радовима налазимо потврду да је
њено издвајање из начинских одредаба оправдано, морамо имати
на уму и чињеницу о постојању посебних зависних прилошкоод-
редбених реченица са значењем пропратне околности, будући да „у
српском језику свакој врсти прилошких одредби одговара адекват-
на врста зависне реченице” (Ковачевић 1992: 226—227).
Друго, у литератури је већ наведен детаљан попис конструкција
којима се може изразити пропратнооколносно значење. Т. Маретић
(1963) у те конструкције убраја кроз + N(Acc), на + N(Acc), у + N(Acc),
ø + N(Instr), с/са + N(Instr), на + N(Loc), у + N(Loc). М. Радовановић
је пописао све падежне конструкције са девербативном именицом
које могу имати ово значење, а то су: у + NDev(Loc), уз + NDev(Acc),
без + NDev(Gen), с + NDev(Instr), кроз + NDev(Acc) (Радовановић
1977: 94—98). Уз предлошко-падежне конструкције пропратноо-
колносно значење може се исказати и пропратнооколносним при-
лозима7, затим глаголским прилогом садашњим, те предикатским
апозитивом8. И треће, за нас је од посебног значаја разматрање о
природи пропратнооколносног значења и семантичка оправданост
његовог издвајања из начинског значења.
6 Овом приликом нећемо се бавити разматрањем конструкција које могу имати пропрат-
нооколносно значење, нити ћемо разматрати сврставање таквих конструкција међу на-
чинске у највећем броју радова или, пак, њихово издвајање у посебну категорију, што
у извесној мери започиње већ у радовима М. Ивић (1979), а наставља се у радовима М.
Радовановића (1977), Љ. Суботић (1977–1978), С. Ристић (1990), М. Ковачевића (1992), те
у Синтакси П. Пипера (Пипер и др. 2005), додуше, увек у оквиру анализе других језич-
ких проблема, већ ћемо само посматрати, као што смо то већ истакли, утицај који на
овакве зависне клаузе може имати употреба негације у њима.
7 Пропратнооколносним значењем прилога детаљно се бавила С. Ристић (Ристић 1990).
8 Потврде за ово налазимо у радовима Љ. Суботић (Суботић 1977) и М. Ковачевића
(Ковачевић 1991, Ковачевић 1992).
354
М. Кубурић Мацура (Кубурић Мацура 2005: 568) истиче да

пропратнооколносне језичке јединице јесу заправо кондензато-
ри значења одређених радњи (стања, збивања) које представљају
одређену околност радњи исказаној предикатом, али не утичу на
ту корелативну радњу, односно не мењају њен квалитет и на кому-
никативном плану су мање битне.
О прерастању пропратнооколносних конструкција у адекватне
независно или зависносложене реченице у досадашњој србисти-
чкој литератури говорили су малобројни аутори. М. Радовановић
(Радовановић 1977) помиње да се у дубинској структури пропрат-
нооколносних падежних конструкција са девербативним имени-
цама могу реконструисати клаузе са са спојем (и) при том или а
да при том. Љ. Суботић истиче да глаголски прилог садашњи може
бити „кондензатор независне, копулативне или адверзативне рече-
нице, које се, осим везницима и, а, али, могу уводити и везничким
конструкцијама и при том, а (да) при том, али при том” (Суботић
1977—78: 54—56). Исти аутор о томе говори и у Пипер 2005, где каже
да се напоредни синтаксички однос „остварује онда када герунд
кондензује значење ’пратеће околности’, а експлицитни сигнал
те семантичке везе је заменички израз при том уз везник и”. Док
М. Ковачевић (уп. Ковачевић 2005) наводи да „значењу пропрат-
не околности израженог глаголским прилогом није еквивалент-
на само напоредна клауза са везничким спојем и при том, него у
одређеним случајевима и зависна клауза с везничким спојем (а) да
при том” (Ковачевић 2005: 808).
При разматрању начинских реченица са везником (а) да, Љ.
Поповић (Поповић 1972) истиче да се „njima ne određuje toliko način u
užem smislu koliko neka okolnost od koje zavisi karakter, smisao, značaj,
domašaj i sl. radnje upravne rečenice” (Поповић 1972: 156, истицање
наше). Будући да предмет његовог разматрања чине само оне на-
чинске зависне реченице са везником (а) да које имају предикат у
одричном облику, Љ. Поповић примећује да овакве реченице запра-
во карактеришу радњу исказану главном реченицом тако што пори-
чу реализацију неке пратилачке радње. „Odričnost predikata upravne
rečenice daje posebno značenje celoj složenoj rečenici. Naime, kao ni
modalnost, ni negacija se ne odnosi na radnju upravne rečenice uzetu za
sebe, tj. ne poriče se vršenje te radnje kao takve, već se negira veza glagola
i načinske rečenice. Time se, u stvari, pokazuje da je radnja upravne
rečenice obavezno praćena radnjom zavisne rečenice” (Поповић 1972:
161). И када се ове реченице односе на неку радњу која се понавља,
њима се означава да „zavisna radnja nijednom ne izostaje, što znači da
vršenje upravne radnje implicira i vršenje zavisne” (Поповић 1972: 161).
Претхођење радње начинске клаузе радњи надређене клаузе, додво-
ди до тога да се она може сматрати и неопходном за њену реализа-
цију, те би тако реченице са (а) да имале условно-временску нијансу.
355
Основно значење овог типа зависносложених реченица јесте

„идентификација двију међуусловљених а мултиплицираних ситу-
ација (односно радњи или стања)” (Ковачевић 2004, 100), које су на
формалном плану изражене негираним семантички разноврсним
глаголима акције или стања, уз нужни услов да те акције и стања
буду везане за неко биће у функцији агенса или у функцији носио-
ца особина (више у Ковачевић 2004).
У свим реченицама овог типа из нашег корпуса у главној се
клаузи jавља негација предиката, тj. тотална негација, која под-
разумева апсолутно порицање глаголске радње, уз обавезно при-
суство једног универзалног квантификатора или више њих, који са
негираном формом предиката остварују конгруенцију негација и
на тај начин подржавају апсолутно одрицање могућности реализа-
ције радње или стања у предикату. Зависна клауза у овом моделу
такође има негирану форму предиката и будући међуусловљена са
главном клаузом између њих на логичком, а и на језичком плану
долази до множења негација. У својеврсном саодносу ове две неги-
ране радње стоје у логичком односу импликативног суда којим твр-
димо немогућност остварења радње главне клаузе без остварења
радње зависне клаузе, заправо „кад год одричемо нереализацију
X-а без присуства Y-а, ми заправо тврдимо постојање X-а са Y-ом.
Односно, одрични суд ’нема X без Y’ увијек значи ’сваки пут са X и
Y’’ (Ковачевић 2004: 101).
Иако се множење негација у овом типу пропратнооколносних
реченица темељи на логичкој основи импликативног суда, њихова
специфичност потиче од чињенице да оне у основи представљају
две међусловљене пратилачке радње, при чему је радња зависне
клаузе нужна пратилачка радња, јер при реализацији радње главне
клаузе „зависна радња ниједном не изостаје” (Поповић 1972: 161).
Ово условљава и чињеницу да ове реченице нису репрезенти осно-
вног модела импликативног суда, будући да у њему појмови стоје
у односу двоструке импликације, већ у оваквим примерима са
двоструком негацијом имамо „једноструку импликацију: ’кад год
не А (надређена клауза), онда не Б (зависна клауза)’ с комуникатив-
ном вриједношћу, ’кад год А, онда Б’, али не и обрнуто (тј. не ’кад
год Б, онда и А’)” (Ковачевић 2004: 101).
У прву категорију издвојили смо оне сложене реченице са про-
пратнооколносном зависном клаузом у којима се у управној рече-
ници јавља неграни прости глаголски предикат, а зависна реченица
је проратнооколносна са негираним предикатом, такође. У приме-
рима из ове категорије негација у главној клаузи, иако је употребље-
на као негација предиката, тј. као тотална негација, не значи апсо-
лутно порицање глаголске радње, већ само немогућност остварења
радње без реализације радње зависне клаузе. Притом, између зави-
сне и главне клаузе долази до множења негација, те је тако овај тип
356
реченица могуће трансформисати у сложене реченице са оба по-

тврдна предиката, и у главној и у зависној клаузи. Трансформација
оваквих двоструко негираних сложених реченица са пропратноо-
колносном зависном клаузом преводи ове реченице у сложене ре-
ченице са временском клаузом, при чему се немогућност реализа-
ције радње главне клаузе без реализације радње зависне клаузе са
плана пратилачке радње премешта на временски план, па афирма-
тивни еквиваленти имају значење увек када се реализује А (радња
главне клаузе), реализује се и Б (радња зависне каузе).
Ништа на овоме свету није постојало, нити ће икада озбиљно постоја-
ти, а да претходно није подробно исприповедано [→ Кад год / Увек /
Сваки пут кад је нешто подробно исприповедано, оно је и постојало].
(ОЦ, 180); За неко доба, још живе напуштене траве, мехурићи изди-
саја риба, трагови ракова и љуштуре седефних пужева, па и њих ток
заборава лагано однесе ка једном далеком мору, где нико није доспео,
а да претходно није нестао [→ свако ко је нестао, претходно је доспео].
(ОЦ, 95), Госпођа раније никада није избивала а да се не утврди [→ кад
год / увек / сваки пут кад би се утврдило] је ли сигурносни ланац добро
намакнут и кључ дваред окренут, да ли су славине довољно приврну-
те, жалузине у другим собама уредно спуштене [Госпођа би избива-
ла]… (ОЦ, 27), Никада није дошао а да јој макар прегршт шећера не до-
несе [→ Кад год / Сваки пут / Увек кад је долазио, доносио јој је прегршт
шећера]. (КО, 73), A, tradicija veli: nikad Partizan dosad nije osvojio titulu
drzavnog sampiona a da pri tom nije bio i – jesenji prvak [→ Кад год / Увек
/ Сваки пут кад је Партизан био јесењи првак, он је освојио титулу др-
жавног шампиона]. (ЕК 15135471), Ali u san nije padao a da prethodno ne
pročita po nekoliko stranica nekog običnog detektivskog romana. [→ Кад
год / Увек / Сваки пут кад би прочитао по неколико страница, падао би
у сан] (ЕК 17265594), итд.
У другој су категорији оне сложене реченице у којима се у глав-
ној клаузи јавља негирани сложени глаголски предикат (модална
конструкција), а зависна клауза је пропратнооколносна са негира-
ним предикатом, такође. На формалном плану и у овим реченица-
ма долази до множења негација између предиката главне и зависне
клаузе, при чему у резултату добијамо афирмативну семантичку
вредност целе сложене реченице, док се на семантичком плану, у
највећем броју примера, јавља нијанса условног значења, па тако
пропратнооколносна веза прераста у условну, тј. нереализација
радње зависне клаузе која повлачи нереализацију радње главне
клаузе прераста у однос условности, при чему радња зависне клау-
зе постаје услов за реализацију радње главне клаузе.
Ни о чему Гросман не може да мисли а да себе не умеша, да не калку-
лише је ли то добро или лоше по њега. [→ О свему Гросман може да ми-
сли само ако себе умеша, ако калкулише] (ФОБ, 47), Ne želim da ulazim u
partije a da ne znam s kim igram. [→ Желим да улазим у партије само ако
знам с ким играм] (ЕК 6801337), Brajan ne može ni da priviri a da nešto ne
obori. [→ Брајан може да привири само ако нешто обори] (ЕК 9197639),
357
Suština je u tome da vi ništa ne možete prodati a da niste obračunali porez

i da uprava prihoda nije dobila informaciju o tome — objašnjava profesor
Raičević. [→ Можете нешто продати само ако сте обрачунали порез и
ако је управа приход адобила информацију] (ЕК 3701144), Naglasio je da
se ne može biti ravnopravan član svetske zajednice a da se ne poštuju načela
koja važe u međunarodnim odnosima. [→ Може се бити равноправан
члан светске заједнице само ако се поштују начела] (ЕК 22870584), итд.
3. Закључак
Сложене реченице са пропратнооколносном зависном кла-
узом јесу један од типова сложених реченица у којима долази до
множења негација између негираног предиката главне и негира-
ног предиката зависне клаузе. У резултату оваквог множења, на
формалном плану, добија се сложена реченица са потврдним пре-
дикатом и главне и зависне клаузе, док на семантичком плану ди-
ференцијација настаје у зависности од тога да ли је у главној кла-
узи употребљен прости глаголски предикат или је у њој сложени
предикат са модалним глаголом. У првом случају, трансформиса-
ни афирмативни еквиваленти имаће временско значење, а другом
случају условно.
Извори
ТХ — Андрић, Иво, Травничка хроника, Сарајево: Свјетлост, 1951
ПА — Андрић, Иво, Проклета авлија, Сабрана дела Иве Андрића, књига четврта,
Београд: Просвета, Загреб: Младост, Сарајево: Свјетлост, Љубљана:
Државна заложба Словеније, Скопје: Мисла, Титоград: Побједа, 1981.
ФОБ — Basara, Svetislav, Fama o biciklistima, Beograd: Dereta, 2007.
ДО — Ненадић, Добрило, Доротеј, Београд: Политика, 2005.
ЕК — Електронски корпус свременог српског језика Математичког факултета
Универзитета у Београду
ЛЗ — Lepota i zdravlje, Београд
ОЦ — Петровић, Горан, Опсада цркве Св. Спаса, Београд: Политика, Народна
књига, 2004.
ПО — Политика, Београд (доступно на http://www.politika.rs/)
КО — Ћосић, Добрица, Корени, Нови Сад: Матица српска, Београд: Српска
књижевна задруга, 1970.
Антонић 2001: Antonić, Ivana, Vremenska rečenica, Sremski Karlovci, Novi Sad:
Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Бернини, Рамат 1996: Bernini, Giuliano, Ramat, Paolo, Negative Sentences in the
Languages of Europe, Berlin: Mouton.
Бондаренко 1983: Бондаренко, Виктор Николаевич, Отрицание как логико-
грамматическая категория, Moskva: Nauka.
358
Бугарски 2006: Бугарски, Наташа, Типови предиката у реченичним структурама

кондензованим деадјективном именицом, Београд: Научни састанак сла-
виста у Вукове дане, 35/1, Београд, 159—168.
Ван дер Вуден 1995: Van der Wouden, Ton, Litotes and downward monotonicity,
Negation: A Topic in Focus, Heinrich Wansing (ed.), Berlin, 1–19 (dostupno na
http://www.tonvanderwouden.nl/index_files/papers/leipzig.pdf).
Грицкат 1961—1962: Грицкат, Ирена, О неким проблемима негације у српскохрват-
ском језику, Јужнословенски филолог, XXV, Београд, 115–136.
Дал 1979: Dahl, Osten, Typology of Sentence Negation, Linguistics, 17, 79–106.
Ђиора 2006: Giora, Rachel, Anything negatives can do affirmatives can do just as well, except
for some metaphors, Journal of Pragmatics, 38, 981—1014 (dostupno na http://
www.tau.ac.il/~giorar/files/Giora2006_anything_negatives_can_do.pdf).
Ковачевић 1998: Ковачевић, Милош, Синтакса сложене реченице у српском језику,
Београд: Рашка школа, Србиње: Српско просвјетно и културно друштво
Просвјета.
Ковачевић 2000: Ковачевић, Милош, Стилистика и граматика стилских фигура,
Крагујевац: Кантакузин.
Ковачевић 2002: Ковачевић, Милош, Синтаксичка негација у српскоме језику,
Ниш: Издавачка јединица Универзитета у Нишу.
Ковачевић 2004: Ковачевић, Милош, Огледи о синтаксичкој негацији, Српско
Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства.
Кубурић Мацура 2005: Кубурић Мацура, Мијана, Конструкције без + N(Gen)
у функцији исказивања пропратне околности у Андрићевом роману
Госпођица, Српски језик, 10/1—2, Београд, 565—576.
Милошевић 2010: Милошевић, Јованка, О неким зависним реченицама са су-
бординатором а да и предикатом у потврдном облику, Славистика, XIV,
Београд, 276—279.
Петковић 2009: Петковић, Јелена, Синтаксичка негација у светлу математичке
и логичке негације, Савремена проучавања језика и књижевности I/1, М.
Ковачевић и др. (ур.), Крагујевац, 75–83.
Петковић 2011: Петковић, Јелена, O једном проблему негације у језику штам-
пе, Наука и политика, М. Ковачевић (ур.), Пале: Филозофски факултет,
143–152.
Пипер и др. 2005: Пипер, Предраг, Антонић, Ивана, Ружић, Владислава, Танасић,
Срето, Поповић, Људмила, Тошовић, Бранко, Синтакса савременога срп-
ског језика. Проста реченица, Београд: Институт за српски језик САНУ,
Београдска књига, Матица српска.
Поповић 1972: Поповић, Љубомир, О начинским реченицама са везником (а) да,
Наш језик, н.с., XIX, 2—3, Београд, 155—164.
Радовановић 1990: Radovanović, Milorad, Nominalizacija i negacija, Zbornik matice
srpske za filologiju i lingvistiku, XXXIII, Novi Sad, 407—416.
Симић, Јовановић 2002: Симић, Радоје, Јовановић, Јелена, Српска синтакса. I.—
II., Београд: Филолошки факултет, Научно друштво за неговање и про-
учавање српског језика; Никшић: Филозофски факултет; Подгорица:
Црногорски универзитет.
Симеон 1969: Simeon, Rikard, Enciklopedijski riječnik lingvističkih naziva, Zagreb:
Matica hrvatska.
Хорн 1989: Horn, Laurence, A natural history of negation, Chicago: University of
Chicago Press, (доступно на http://emilkirkegaard.dk/en/wp-content/
uploads/A-natural-history-of-negation-Laurence-R.-Horn.pdf).
Хорн 2010: Horn, Laurence, Multiple negation in English and other languages, The
Expression of Negation. Laurence R. Horn (ed.), Berlin ‒ New York: Walter de
Gruyter, 111–149.
359
Jelena L. Petković
DOUBLE NEGATION IN CIRCUMSTANTIAL
SUBORDINATE CLAUSES
Summary
Our paper focuses on complex sentences with circumstantial subordinate clause
introduced by the conjunction combination a da, containing negation both in the co-
ordinate and subordinate clauses. In this type of complex sentences the multiplication
of negation is established between the coordinate and subordinate clause, hence the
sentences are synonymous to the affirmative sentences (e.g. Ali u san nije padao a da
prethodno ne pročita po nekoliko stranica nekog običnog detektivskog romana. → Ali u san
je padao tek ako / kada prethodno pročita po nekoliko stranica nekog običnog detektivskog
romana.). The aim of our paper is to show all the formal and semantic subtypes of these
clauses, to investigate the conditions under which it is possible to multiply negations
between the subordinate and coordinate clause and to show the different semantic and
syntactic characteristics of these types of sentences containing negation both in the
coordinate and subordinate clause.
Key words: negation, double negation, multiplication of negations, circumstantial
subordinate clauses
360
811.163.41'367.622'37
Наташа Б. Киш1
О УЛАНЧАВАЊУ
НОМИНАЛИЗОВАНИХ СТРУКТУРА2
У овом раду посматрана је појава вишеструких номина-

лизација, односно две или више узастопних номинализација
у исказу. Истраживање је показало да се у функционалним
стиловима као што су публицистички, научни, администра-
тивни и сл. често формирају двоструке и троструке, а нерет-
ко и четвороструке и петоструке номинализације. Основни
задатак овог рада је да укаже на основне карактеристике
ове језичке појаве, као и на питања у вези са вишеструким
номинализацијама којима би требало посветити пажњу у
неким наредним истраживањима. Један од циљева рада је
издвајање различитих аспекте овог процеса посматраних на
различитим језичким нивоима, а представљен је један мо-
гући модел синтаксичко-семантичке анализе вишеструких
номинализација.
Кључне речи: номинализација, девербативне именице, де-
адјективне именице, вишеструке номинализације, синтакса,
семантика, српски језик
1. Номинализација исказа као својеврсна језичка универза-

лија, барем када се ради о индоевропским језицима (Радовановић
2007: 79), била је предмет бројних студија и истраживања како у
страној тако и у домаћој лингвистици. Свакако највећи допринос
проучавању процеса номинализације у савременом српском јези-
ку дао је Милорад Радовановић, анализирајући овај процес на
различитим језичким нивоима и отварајући бројна питања везана
за употребу номинализованих структура у различитим функцио-
налним стиловима. Једно такво питање јесте појава вишеструких
номинализација, односно две или више узастопних номинализа-
ција у једном исказу. Вишеструке номинализације могу се уочити
у свим функционалним стиловима савременог српског језика, иако
су знатно заступљеније у оним доменима употребе језика за које
се и иначе везује појава номинализација. На њихову фреквентност
свакако утиче тенденција „нагомилавања [слободних] генитивних
1 natasakis14@gmail.com
2 Овај рад је настао у оквиру пројекта Стандардни српски језик: синтаксичка, семантичка
и прагматичка истраживања (бр. 178004), који финансира Министарство просвете,
науке и технолошког развоја Републике Србије.
361
падежних конструкција у савременом стандарду” (Радовановић

2007: 87). У тексту Номинализације: два лика, који паралелно посма-
тра две основне номинализоване структуре, девербативне и деа-
дјективне именице, истакнуто је да нас „подробно расветљавање
синтаксичких, семантичких, прагматичких и свакако когнитивних
аспеката вишеструких номинализација тек предстоји, и то остаје
као један од будућих задатака који ће умногоме олакшати и опис
функционалних стилова савременог српског језика. Један од при-
оритета таквог будућег истраживања био би да се утврди ’релатив-
на граница прихватљивости / разумљивости’ конструкција с ’на-
гомиланим’ девербативима и/или деадјективима” (Радовановић/
Бугарски 2007: 203). Надовезујући се на ова запажања, Душка
Кликовац упозорава да је „нагомилавање” номинализованих струк-
тура једно од основних карактеристика бирократског језика. Ако се
ради о прекомерном нагомилавању девербативних и деадјективних
именица, то би онда могао да буде „показатељ лошег језичког укуса
и понекад може да отежа праћење текста” (Кликовац 2008: 51–56).
2. Уланчавање номинализованих структура представља спе-
цифичан језички проблем, комплексан због своје условљености,
с једне стране, језичким контекстом, а са друге стране, снажним
утицајем нејезичког контекста. Међутим, овај проблем код нас до
сада није био предмет засебних анализа. Овом приликом поку-
шаћемо да укажемо на неке од особености ове језичке појаве, да
успоставимо основна појмовна и терминолошка разграничења, те
да укажемо на различите нивое анализе као и могуће методоло-
шке поступке који би напослетку довели до заокруженог и целови-
тог увида у појаву уланчавања номинализованих структура. У при-
лог томе, биће представљен модел анализе вишеструких номина-
лизација на синтаксичко-семантичком плану.
Грађу коришћену у овом истраживању великим делом чине
текстови, стилски и жанровски обележени, које су прикупљали
студенти мастер академских студија на групи Српска филологија:
српски језик и лингвистика на Филозофском факултету у Новом
Саду. Други део грађе чине примери ексцерпирани из електронског
Kорпуса савременог српског језика (www.korpus.matf.bg.ac.rs/korpus/
login.php).
3. На самом почетку успоставићемо условно појмовно и терми-
нолошко разграничење међу појмовима уланчавања и нагомилавања
номинализованих структура, те појма вишеструке номинализације.
Под појмом вишеструке номинализације подразумеваћемо
појаву две или више од две номинализоване3 структуре у оквиру
3 Будући да у домаћој науци о језику као термини постоје глагол ниминализовати и име-
ница номинализација којом се означава тај процес, у употреби су две придевске лексе-
ме, номинализован и номинализациони. Придев номинализован користимо у значењу онај
који је настао номинализовањем реченичног садржаја, док се придев номинализациони
односи појмове који се доводе у везу са процесом номинализације и често се користи у
362
О уланчавању номинализованих структура
исте синтагме. Унутар синтагме, између управног члана и зависних

делова, успоставља се однос комплементације или детерминације.
Звук звона подарио је визуелној дражи стечену способност изазивања
реакције саливације. (научни – Психосоматска медицина и консулта-
тивна психијатрија: приручник за клиничку праксу)
... и да имају једнаке могућности за рад и развој одговорности свих, са-

општено је из кабинета потпредседнице. (публицистички – наслови.
нет/10. 12. 2017)
Нарочито је изненади осећање незадовољства собом. (научни –

Психологија у настави)
Уланчавање номинализованих конструкција можемо сматрати
општијим или надређеним појмом којим су обухваћене и више-
струке номинализације у једној синтагми, али и појава више номи-
нализација у различитим реченичним функцијама.
Ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за
почетак преговора ради закључивања колективног уговора;... (админи-
стративни – Закон о раду)
Ако покушамо да се дистанцирамо, схватићемо да је његов допринос

разумевању механизма настанка страхова код људи од изузетног зна-
чаја. (научни – Психосоматска медицина и консултативна психија-
трија: приручник за клиничку праксу)
Глукагон доводи до повећања концентрације глукозе у крви тако што

стимулише разлагање гликогена у јетри. (научни – Молекуларни меха-
низми регулације експресије гена за CXCL12 у бета ћелијама панкреаса
пацова)
Почеци интересовања за децу и адолесценте везани су за практичне

потребе гајења и васпитања младих. (научни – Психосоматска меди-
цина и консултативна психијатрија: приручник за клиничку праксу)
Процес номинализације доводи се у везу са одређеним специ-
фичностима теме о којој се саопштава, мисли се првенствено на ин-
телектуализованост, уопштености и апстрактност тематике, а тиме
и са одређеним процесима мишљења који, ради постизања еконо-
мичности, синтетичности, безличности (анонимности), неовре-
мењености, немодалности, статичности и сл. утичу на одабир од-
говарајућих језичких средстава (Радовановић 1990: 15). Осим ових,
доминантно изванлингвистичких параметара, свакако су важне и
лингвистичке погодности употребе номинализованих структура.
синтагми насталој декомпоновањем именице: номинализација → номинализациони про-

цес. О појави декомпоновања језичких јединица видети детаљније у тексту под насловом
О декомпоновању уопште (Радовановић 2007: 145–154). У другој фусноти аутор упућује
на релевантну литературу у вези са овим процесом.
363
Милорад Радовановић у том смислу указује на њихову слободнију

мобилност у исказу, као и на могућност већег дистанцирања у одно-
су на непосредно доминирајући синтаксички центар у исказу у од-
носу на одговарајуће реченичне структуре (Радовановић 1990: 15).4
Наведени примери показују да се уланчавањем номинализо-
ваних структура у великој мери доприноси управо економичности
исказа, његовој анонимизацији и неовремењености, што јесу особе-
ности карактеристичне за функционалне стилове којима ови при-
мери припадају. Покушамо ли да уместо површинских номинали-
зација реконструишемо њихове дубинске семантичке еквиваленте,
добијамо сложене реченичне комплексе који не одговарају карак-
теристикама датих функционалних стилова: Ако ниједан учесник
колективног уговора 1) не иницира 2) да учесници почну 3) да пре-
говорају 4) да би закључили колективни уговор...; Ако покушамо да
се дистанцирамо, схватићемо да је то 1) колико је допринео томе 2)
како треба разумети механизам 3) на који људи почињу 4) да стра-
хују/се боје 5) јесте веома значајано.
С друге стране, термин нагомилавање користићемо првенстве-
но за вредновање употребе номинализованих структура, тачније за
оцену њихове употребе као прекомерне или стилски лоше облико-
ване. У првом примеру који следи видимо нагомилавање чак десет
девербативних и деадјективних именица, док се у преостала три
примера могу уочити црте бирократског језика5 који продире у све
домене језичке употребе, па тако и у научни стил.
Све је ово утицало и на: 1) промену спољашње слике која се манифе-
стује кроз 2) изглед става, гарда и 3) кретања, већу 4) заступљеност
поентирајућих техника, чешћу 5) појаву сукцесивних акција, 6) ба-
цања, 7) чишћења и 8) удараца после 9) обарања противника, као и ква-
литетну психолошку 10) припремљеност. (научни – Карате правила и
спортска карате борба)
Због тога се мора континуирано пратити тренд развоја и усавршавања

правила борења6 и суђења. (научни – Карате правила и спортска
карате борба)
Промена настала учењем је резултат претходне активности инди-

видуе са циљем7 разлучивања учења од промена. (научни –
Психологија у настави)
4 Детаљније о најважнијим својствима девербативне именице употребљене у функцији

кондензатора реченичног садржаја видети у: Радовановић 1977а; 1977б; 1990; 2007.
5 Преглед особина бирократског језика дала је Душка Кликовац у тексту О бирократизацији
српског језика (2001).
6 Душка Кликовац (2008: 52) упућује на употребу неприродних облика девербативних
именица као једног од индикатора бирократизације језика.
7 Иста ауторка наглашава да је једна од упадљивих црта бирократског језика повези�� -
вање различитих израза у синагмама са девербативним и деадјективним именицама
(Кликовац 2008: 53).
364
Нове провере знања могле би да произведу страх од могућег лошег

исхода у виду критике и ниског вредновања. (научни – Психологија у
настави)
4. Надаље, када се говори o уланчавању номинализованих
структура, управо због саме природе овог процеса, важно је да он
буде сагледаван из различитих углова, односно анализиран на ра-
зличитим језичким нивоима. Притом би ваљало нагласити да се ана-
лиза ограничава само на оне девербативне и деадјективне именице
које се употребљавају као кондензатори реченичне предикације.8
Пођемо ли од лексичко-семантичког нивоа, један од задатака
свакако је издвајање семантичких класа и поткласа именица које
се појављују као управни и зависни делови оваквих синтагми:
Ако је и развој емоција под утицајем сазревања и учења, каква је улога
ових чиниоца на јављање емоција? (научни – Психосоматска меди-
цина и консултативна психијатрија: приручник за клиничку праксу)
утицај – девербативна именица изведена од глагола са каузал-
но-манипулативним значењем;
сазревање – девербативна именица изведена од глагола са зна-
чењем психо-физиолошког процеса;
учење – девербативна именица изведена од глагола са значењем
когнитивног процеса.
На истом језичком нивоу драгоцено би било посматрати чвр-
стину успостављених спојева унутар вишечланих номинализова-
них структура, те издвојити оне колокацијске и идиоматизоване.9
Ово би умногоме употпунило сазнања о лексичким јединицама које
се везују за појединачне функционалне стилове. У примерима који
следе видећемо вишеструке номинализације које, као колокациј-
ски или идиоматизовани изрази, припадају специфичној правној
терминологији, као и спојеве који су део општег лексичког фонда:
Непоступање судије у временском оквиру је основ за покретање ди-
сциплинског поступка у складу са одредбама Закона о судијама. (ад-
министративни – Закон о парничном поступку)
Истрага започиње доношењем решења о спровођењу истраге... (научни

– Кривично процесно право)
Текст симболички анализира постблоковско друштво, општи губитак

наде и идеала. (публицистички – Политика (30.09.2006.)
Арафат је читав живот посветио остварењу сна о независној држави.

(публицистички – Политика (12.09.2000.))
8 У диференцирању девербативних именица према томе имају ли фунцију кондензато�� -
ра имплициране реченичне предикације или је њима исказан одређени појмовни или
предметни садржај може бити корисна студија Борка Ковачевића Глаголске именице у
савременој лингвистичкој теорији (2016).
9 О колокацијским и идиоматизованим лексичким спојевима видети у: Прћић 1997,
Дражић 2014.
365
Структурни модели и синтаксичко-семантички односи који се

успостављају унутар вишеструких номинализованих конструкција
подразумевају опсежна истраживања на корпусу који би обухватио
све функционалне стилове савременог српског језика, са акцентом
на специјалним функционалним стиловима (новинарски, полити-
чки, правни, административни, научни и сл.), којима посебно пого-
дују номинализоване предикације (Радовановић 1990: 32). Намера
нам је, између осталог, да у овом раду представимо неке од основ-
них синтаксичких модела вишеструких номинализација, да укаже-
мо на питања везана за њихове синтаксичко-семантичке особено-
сти, али и да поставимо основу за истраживања на вишим језичким
нивоима, првенствено на текстуалном, односно дискурсном нивоу,
на нивоу стила или жанра и на прагматичком, односно контек-
стуалном нивоу. Као веома интересантно питање издваја се однос
уланчавања номинализованих структура у различитим стиловима
писаног и говорног језика, а с тим у вези и степен разумљивости
ових конструкција од стране примаоца поруке.10 Већ је речено да
су појава и фреквенција номинализационих процеса жанровски
условљене,11 али као релевантан прагматички параметар мора се
узети у обзир и намера пошиљаоца поруке који у свом исказу упо-
требљава вишеструке номинализације − могуће мистификације
значења исказа или пак прикривање релевантних информација о
учесницима у одређеној ситуацији или о различитим језичким и
нејезичким околностима у којим се дата ситуација реализује.
5. Погледајмо сада неке од карактеристика синтаксичких
и семантичких односа у које ступају девербативне и деад јек-
тивне именице када у исказу дође до њиховог уланчавања у ок-
виру једне синтагме.
У нашем корпусу уочени су низови од две, три, четири и пет
узастопних номинализација. Милорад Радовановић је у једном
свом експерименту извео низ од чак тринаест номинализација, по-
казујући да у погледу њиховог броја по правилу не постоје језичка
ограничења, и наглашавајући да је једино „питање укуса и стил-
ских узуса колико се далеко у томе сме ићи, а да исказ буде ра-
зумљив и прихватљив” (Радовановић 2007: 137).
Уочено је да се и девербативне и деадјективне именице појављују
у улози управног члана синтагми које представљају вишеструке
номинализације. Када је девербативна именица синтаксички и
семантички центар двоструких номинализација, позицију другог
члана попуњавају такође девербативне и деадјективне именице. На
10 Мерење степена разумљивости исказа у којем се номинализације уланчавају подразу��

-
мевало би примену експерименталних метода првенствено из области психолингви-
стичких истраживања.
11 Милорад Радовановић издваја као једну од основних карактеристика номиналазицио��-
них процеса управо њену жанровску условљеност (Радовановић 1977а: 92–93).
366
исти су начин структуриране синтагме у којима је управни елеме-

нат деадјективна именица.
На синтаксичком плану основно је питање врста односа који
се у вишеструким номинализацијама успостављају. Говорећи о се-
мантичким типовима неконгруентних атрибута у савременом јези-
ку, Милош Ковачевић (Ковачевић 1992: 22–27) издваја синтагме у
којима је управни члан девербативна или деадјективна именица,
а зависне делове тих синтагми посматра неконгруентне атрибуте
различитих значења.12 У Нормативној граматици српског језика
(Пипер/Клајн 2013: 301–302) прави се разграничење између некон-
груентних атрибута, у случају субјекатског генитива, и допуна уз
именице, нпр. објекатски генитив, али се истиче да је у питању ре-
лативно разграничење условљено схватањем појма допуне. Аутори
граматике наглашавају да је ипак најважнији критеријум семан-
тика управне речи која својим смислом захтева или не захтева
допуну. У овом раду, полазећи од деривационе секундарности но-
минализованих структура, предност је дата семантичкој и синтак-
сичкој вези која постоји између глагола и придева, с једне стране,
и девербативних и деадјективних именица, с друге стране, те смо
тако на исти начин одређивали њихове допуне и детерминаторе.
Ако примарни глагол или придев везује уз себе одговарајућу до-
пуну којом се експлицира, конкретизује или употпуњује његов се-
мантички садржај, онда смо синтаксичке јединице са истом функ-
цијом и значењем уз девербативне и деадјективне именице одре-
дили као допуне, односно комплементе. Факултативне реченичне
чланове, у површинској реченици репрезентоване девербативним
и деадјективним именицама, одредили смо као неконгруентне ат-
рибуте различитих значења. Ови неконгруентни атрибути заправо
у дубинској структири представљају клаузе којима се врши прило-
шка детерминација управне кондензоване предикације, или се пак
ради о номинализованим субјекатским клаузама.
5.1. Анализа је показала да у двоструким номинализацијама са
управном девербативном именицом у највећем броју случајева дру-
га номинализована форма допуњује прву, односно успоставља се
однос комплементације. Представићемо само неке од најфреквен-
тнијих модела будући да нам намера није да дамо коначни приказ
свих потенцијалних структрних модела.13 Добијени резултати ана-
лизе биће представљени формулама у којима ће бити приказан тип
12 Субјекатско значење (залазак сунца), значење носиоца особине (плаветнило неба), обје-
катско значење (читање књиге), месно значење (одмарање покрај извора), временско зна-
чење (разговор иза пола ноћи), узрочно значење (истрага због саботаже; раздраганост због
њеног доласка); значење намере (долазак ради Марије); начинско значење (рад без журбе),
допусно значење (провала упркос доброг обезбеђења/добром обезбеђењу); условно значење
(награда у случају победе), социјативно значење (разговор између оца и сина), значење
средства (превоз авионом) (Ковачевић 1992: 22–27).
13 За наредна истраживања остаје да се прецизно утврде синтаксички и семантички одно-
си унутар ових конструкција, њихов инвентар и фреквентност у различитим стиловима
савременог српског језика.
367
односа и предлошко-падежни облик допуне, односно детермина-

тора, као и њихове семантичке карактеристике. Сваки модел биће
праћен примером уз који ће стајати напомена о функционалном
стилу којем тај пример припада и о извору из којег је ексцерпиран.
Двоструке номинализације са деадјективном именицом као управ-
ним чланом, посматране су на исти начин.
NDev + Compl [NDev (Gen)]14 – допуна са објекатским значењем
Одрживи развој становања у смислу овог закона представља: ...
смањење негативних утицаја на животну средину... (административ-
ни – Закон о раду)
NDev + Compl [NDev (OD + Gen)] – допуна са значењем узрока

Код ученика ће се појавити условна реакција у виду нелагоде и
стрепње од новог подсмевања. (научни – Психологија у настави)
NDev + Compl [NDev (OD + Gen)] – допуна са значењем аблативности

…чиме се јавља ризик од појаве канцера. (научни – Молекуларни ме-
ханизми регулације експресије гена за CXCL12 у бета ћелијама панкре-
аса пацова)
NDev + Det [NDev (RADI + Gen) ] – неконгруентни атрибут са значењем намере

Запослени има право на посебну заштиту ради неге детета: (адми-
нистративни – Закон о раду)
NDev + Det [NDev (ZA VREME + Gen) ] – неконгруентни атрибут са временским

значењем
Запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и
порођаја. (административни – Закон о раду)
NDev + Compl [NDev (Dat)] – допуна са објекатским значењем

Усвојене су и уредбе о коришћењу средстава за подршку развоју села...
(публицистички – www.ртс.рс (13.02.2009.))
NDev + Det [NDev (ZA+Ak)] – неконгруентни атрибут са значењем намере

Министарство одбране расписује јавни позив за учешће у поступку
избора организација или установа (административни – Закон о ци-
вилној служби)
NDev + Compl [NDev (ZA+Ak)] – допуна којом се експлицира садржај управне

речи
Лицу коме није издата дозвола за емитовање програма уплаћени де-
позит се враћа... (административни – Закон о радиодифузији)
NDev + Compl [NDev (ZA+Instr)] – допуна са објекатским значењем

14 Скраћенице и симболи: N – именица, NDev – девербативна именица, NDeadj – деадјективна
именица, Compl – допуна / комплемент, Det – детерминатор, неконгруентни атрибут,
Nom – номинатив, Dat –датив, Ак – акузатив, Instr – инструментал, Loк – локатив, + –
повезује се, [ ] – синтаксичка јединица која обавља одређену сунтаксичко-семантичку
функцију.
368
Као да то знање или чак и сама жеља за сазнањем није управо она

најстрашнија... (књижевно-уметнички – Патрљак)
NDev + Compl [NDev (O + Lok)] – допуна са објекатским значењем

… тренутно сазнање о поседовању тела у којем су уписана присуства
других. (књижевно-уметнички – Руски прозор)
NDev + Compl [NDev (U + Lok)] – допуна са објекатским значењем

Међутим, утишавањем CXCL12/ЦXЦР4 осе долази до поремећаја у ко-
лонизацији ембрионалне косне сржи од стране хематопоетских стем
ћелија и до поремећаја у развоју срца, мозга и крвних судова. (научни
– Молекуларни механизми регулације експресије гена за CXCL12 у бета
ћелијама панкреаса пацова)
NDev + Det [NDev (NA + Lok)] – неконгруентни атрибут са темпорално-ситуаци-

оним значењем
Запослени има право на одговарајућу зараду на раду:... (администра�-
тивни – Закон о раду)
NDev + Compl [NDev (NA + Lok)] – допуна са објекатским значењем

Радове на подизању модерног планинског дома у саставу тог центра
отворио је… (публицистички – Политика (23.8.2000.))
NDev + Compl [NDeadj (Gen)] – неконгруентни атрибут са субјекатским значењем

Показивање наклоности може да доведе до тога да будемо одбијени…
(публицистички – Блиц)
NDev + Compl [NDeadj (Gen)] – допуна са објекатским значењем

... у циљу спречавања или отклањања опасности по живот и здравље
људи, животну средину, привреду или имовину веће вредности, од-
носно у циљу обезбеђивања сигурности зграде и њене околине. (адми-
нистративни – Закон о раду)
NDev + Compl [NDeadj (O+Lok)] – допуна са објекатским значењем

Мене је посебно дирнуло сазнање о далековидости челног човека си-
стема БК. (публицистички – Политика (22.1.2001.))
NDeadj + Compl [NDeadj (KA + Dat)] – допуна којом се експлицира садржај управне
речи
Ту је деловао прилично необично, али склоност ка уредности коју
је Боумен делио са свим астронаутима... (књижевно-уметнички –
Одисеја у свемиру)
NDeadj + Compl [NDeadj (Dat)] – допуна којом се експлицира садржај управне

речи
... јер тај појам сам по себи означава склоност агресивности далеко
више него савремени „поремећај личности”. (научни – Психосоматска
медицина и консултативна психијатрија: приручник за клиничку
праксу)
369
NDeadj + Compl [NDev (Gen)] – допуна са субјекатским значењем

Могућност настанка нових бета ћелија процесом неогенезе, трансди-
ференцијације или репликације указује да... (научни – Молекуларни
механизми регулације експресије гена за CXCL12 у бета ћелијама панк�
-
реаса пацова)
NDeadj] + Compl [NDev (Gen)] – допуна којом се експлицира садржај управне

речи
Из времена модних ревија задржала је необичну способност тран-
сформације. (публицистички – Политика (19.7.2008.))
NDeadj + Compl [NDev ( Dat)] – допуна којом се експлицира садржај управне

речи
Увођење ове нове рубрике представља велики допринос ши-
рењу здравствене културе међу читаоцима. (публицистички –
Политика (24.09.2000.))
NDeadj + Compl [NDev (ZA+Ak)] – допуна којом се експлицира садржај управне

речи
Акционарско друштво за осигурање дужно је да затражи од Народне
банке Србије сагласност за улагања на основу којих друштво... (адми-
нистративни – Закон о осигурању)
NDeadj + Compl [NDev (NA + Ak)] – допуна којом се експлицира садржај управне
речи
Поред неосетљивости на стимулацију глукозом,... (научни –
Молекуларни механизми регулације експресије гена за CXCL12 у бета
ћелијама панкреаса пацова)
NDeadj + Det [NDev (NA + Lok)] – неконгруентни атрибут са темпорално-ситуа-

ционим значењем
Запослени има право на одговарајућу безбедност на раду:... (админи-
стративни – Закон о осигурању)
Већ на основу овог кратког прегледа уочава се знатно мањи
број семантичких типова допуна или детерминатора исказаних де-
адјективним именицама у односу на девербативне, што је сасвим
очекивано будући да су ранија истраживања15 показала да, иако
обе номинализоване језичке јединице имају могућност исказивања
истих адвербијалних значења, деадјективне именице ређе користе
тај свој потенцијал (Радовановић/ Бугарски 2007: 202).
5.2. Доминација „номиналног” над „вербалним” стилом у поје-
диним доменима употребе језика додатно је истакнута кад деком-
поновани предикати,16 који настају као резултат двоструког проце-
15 Детаљније о томе видети у студији Деадјективна именица као средство номинализације
(у публицистичком стилу стандардног српског језика (Бугарски 2004).
16 О декомпоновању предиката и самој појави декомпозиције у језику видети у:
Радовановић 1977а; 1977б; 1977в; 1990; 2002; Ивић 1995; Жибрег 1987; Петровић 1988;
Танасић 1995; Пипер 1999; Бугарски 2004; 2006; Коњик 2006; Бјелаковић 2007; Киш/
Ковачевић 2008.
370
са – номинализовања предикације, а потом екстракције глаголске

компоненете помоћу копулативног или семикопулативног глагола,
бивају и додатно номинализовани. Након номинализације семи-
копулативног глагола добијају се двостуке номинализоване струк-
туре, а може доћи и до уланчавања номинализација уколико дати
предикатски израз захтева експликацију или детерминацију садр-
жаја, што такође може бити исказано одговарајућим номинализо-
ваним структурама.
Суд ће решењем да обустави парнични поступак, ако до доно-
шења одлуке о главној ствари утврди да поступак треба да се
спроведе по правилима ванпарничног поступка. (администра-
тивни – Закон о парничном поступку)
Ако се тужба не доставља на одговор, тужени може да истакне при-

говор месне ненадлежности најкасније на припремном рочишту, од-
носно на првом рочишту за главну расправу, ако се припремно ро-
чиште не одржава, а пре упуштања у расправљање, о чему суд мора
да одлучи у року од осам дана од дана изјављивања приговора. (адми-
нистративни – Закон о парничном поступку)
Ако се тужбом захтева само давање обезбеђења за извесно потра-

живање или установљење заложног права, вредност предмета спора
одређује се према износу потраживања које треба да се обезбеди. (ад-
министративни – Закон о парничном поступку)
Општи интерес у култури обухвата:
1) стварање могућности за интензиван континуиран и усклађен

културни развој (административни – Закон о култури)
Специфични тип декомпонованог предиката са деадјективном
именицом17 у функцији лексичког језгра по правилу се јавља када се
и придев од којег је деривирана деадјективна именица и сама име-
ница могу довести у семантичку везу са одговарајућом глаголском
лексемом. Предмет будућих истраживања могла би бити анализа
семантичких типова оваквих аналитичких предиката и њима екви-
валентних простих глаголских предиката. Илустрације ради, у јед-
ном од примера са вишеструким номинализацијама, прва именица
опасност део је декомпонованог предиката са значењем деонтичке
модалности, док се друга у овом ланцу, девербативна именица од-
лагање, реализује као допуна читавог предикатског израза којом се
експлицира радња чија је реализација могућа:
17 О овој појави први пут је било речи у студији Деадјективна именица као средство номи-
нализације (у публицистичком стилу стандардног српског језика) (Бугарски 2004).
371
Док се не реши сукоб надлежности, суд коме је предмет уступљен

дужан је да предузима оне радње у поступку за које постоји опасност
од одлагања.18 (административни – Закон о парничном поступку)
[→ оне радње у поступку које МОГУ19 бити одложене]
5.3. Сложени глаголски предикати са модалним или фазним
глаголом у свом првом делу и пунозначном глаголском лексемом у
инфинитиву или у оквиру да презент конструкције у другом делу,
такође могу бити захваћени процесом узастопне номинализације:
започињање преговора, наставак разговора, почетак изградње и сл.
5.4 Када је реч о троструким, четвороструким, петоструким
номинализацијама, и многоструким номинализацијама уопште,
уочавају се различити степени зависности. Тако у првом случају
номинализовани низ чине управна реч и зависни елементи који,
као делови напоредне синтагме, сви истовремено допуњавају или
детерминишу управну реч.
Хронично присуство глукотоксичности и липотоксичности доводи
до поремећаја у инсулинској секрецији и одумирања бета ћелија. (на�-
учни – Молекуларни механизми регулације експресије гена за CXCL12 у
бета ћелијама панкреаса пацова)
присуство поремећај
глукотоксичности у инсулинској секрецији
липотоксичности одумирања бета ћелија

Наведени пример показује уланчавање номинализација у
једном исказу. Прва вишеструка номинализација има функцију
граматичког субјекта, а друга се налази у саставу декомпонова-
ног предиката. У оба случаја узастопне номинализације у пози-
цији зависног дела синтагме представљају неконгруентне атрибу-
те са значењем носиоца особине, односно са значењем субјекта,
при чему други низ није стилски добро обликован будући да га
сачињавају две, иако семантички једнаке, синатскички различите
падежне структуре.
На исти начин долази до уланчавања девербативних именица и
у наредном примеру који само потврђује да број узастопних номи-
нализација није ограничен језичким, већ првенствено стилским и
прагматичким параметрима:
18 У сличном примеру: Ако постоји опасност због одлагања, суд ће да предузима поједи-
не радње... (административни – Закон о парничном поступку) видимо сасвим другачију
семантичку и синтаксичку структуру исказа. Предикат у овој реченици јесте глагол
постојати, сада употребљен као пунозначна лексема, функцију граматичког субјекта
реченице попуњава именица опасност, а генитивна конструкција са девербативном
именицом употребљена је као адвербијални детерминатор са значењем узрока. Дакле,
о уланчавању номинализација у овом случају можемо говорити само на нивоу просте
реченице, али не и у оквиру једне синтагме.
19 О семантици глагола моћи видети у: Батистић 1983.
372
...који се заснива на следећим начелима: ... 9) децентрализација у

одлучивању, организовању и финансирању културних делатности
у складу са културном политиком; (административни – Закон о
култури)
децентрализација
у одлучивању
у организовању
у финансирању
Други тип уланчавања номинализација подразумева да сва-
ка девербативна или деадјективна именица у једном ланцу но-
минализација својом лексичком семантиком отвара позицију за
наредну, при том се у вишеструким номинализованим структурама
успостављају односи комплементације и детерминације.
Способност прилагођавања променама је једна од најкориснијих
особина које запослени могу да поседују. (публицистички – Блиц)
способност
прилагођавања (допуна којом се експлицира садржај управне речи)
променама (допуна којом се експлицира садржај уп-

равне речи)
... игноришући моју муцаво исказану потребу за интеракцијом без

блискости,... (књижевно-уметнички – У потпалубљу)
потреба
за интеракцијом (допуна којом се експлицира садржај управне

речи)
без блискости (неконгруентни атрибут са квалификатив-

ним значењем)
Звук звона подарио је визуелној дражи стечену способност изазивања

реакције саливације. (научни – Психологија у настави)
способност
изазивања (допуна којом се експлицира садржај управне речи)
реакције (допуна са објекатским значењем)
373
саливације (допуна којом се експлицира

садржај управне речи)
Ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за по-

четак преговора за закључивање колективног уговора, не прихвати
иницијативу послодавца. (административни – Закон о раду)
достављање
позива (допуна са објекатским значењем)
за почетак (неконгруентни атрибут са значењем намере)
преговора (део сложеног предиката)
за закључивање (неконгруентни атри-

бут са значењем намере)
Односи и значења који се успостављају у овим вишеструким но-
минализованим конструкцијама једнаки су онима описаним код
двоструких номинализација.20 Њихова структура и семантичке ка-
рактеристике проучавају се у оквиру синтаксе и семантике падежа
и синтаксе и семантике просте реченице. Но, начин комбиновања
девербативних и деадјективних именица приликом уланчавања у
површинској реченици јесте великим својим делом проблем из до-
мена стилистичких и прагматичких истраживања.
Овај рад представља почетак детаљних и опсежних истражи-
вања процеса уланчавања номинализација. Њиме је показано у
којим смеровима ова истраживања треба да иду, истакнута је нео-
пходност анализе овог процеса у оквиру различитих области и ди-
сциплина науке о језику, што у крајњем треба да допринесе до-
бијању прецизнијег и јаснијег синхронијског пресека савременог
српског језика и његових различитих варијетета.
Батистић 1983: Т. Batistić, O nekim pitanjima u vezi sa analizom glagola „morati” i
„moći”, Јужнословенски филолог, XXXIX, Београд, 99–111.
Бугарски 2004: Н. Бугарски, Деадјективна именица као средство номинализације
(у публицистичком стилу стандардног српског језика), Зборник Матице
српске за филологију и лингвистику, XLVII / 1–2, Нови Сад, 297–404.
Бјелаковић 2007: И. Бјелаковић, Декомпоновање предиката у новинским и адми-
нистративним текстовима 19. и 20. века: (смена модела), Научни састанак
20 Досадашња сазнања у вези са синтаксичким и семантичким особинама девербативних

и деадјективних именица употребљених у функцији кондензатора реченичне преди-
кације, а на која смо у овом раду упутили, односе се и на номинализоване структуре
укључене у поступак уланчавања у исказу.
374
слависта у Вукове дане, 36/1 (Граматика и лексика: дескриптивни и нор-

мативни приступ), Београд, 341–355.
Дражић 2014: Ј. Dražić, Leksičke i gramatičke kolokacije u srpskom jeziku, Novi Sad:
Filozofski fakultet.
Ивић 1995: M. Ivić, O zelenom konju. Novi lingvistički ogledi, Beograd: Biblioteka XX
vek.
Киш 2008: Н. Киш и Ј. Ковачевић, О степену аналитизма декомпонованих преди�-
ката у правном стилу, Прилози проучавању језика, 39, Нови Сад, 239−249.
Кликовац 2001: Д. Кликовац, О бирократизацији српског језика, Наш језик, 34/1,
85–110.
Кликовац 2008: D. Klikovac, Jezik i moć. Ogledi iz sociolingvistike i stilistike, Beograd:
Biblioteka XX vek.
Ковачевић 1992: М. Kovačević, Kroz sintagme i rečenice, Sarajevo: IP »Svjetlost«, D.D. /
Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Ковачевић 2016: B. Kovačević, Glagolske imenice u savremenoj lingvistici, Beograd:
Filološki fakultet.
Коњик 2006: И. Коњик, Структура, функција и лексикографска обрада перифра-
стичних предиката, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику,
XLIX/1, Нови Сад, 219−304.
Петровић 1988: В. Петровић, О перифрастичном предикату са глаголом чинити у
Његошевом језику, Научни састанак слависта у Вукове дане, XVIII/2, Београд,
507−513.
Пипер 1999: П. Пипер, Аналитички глаголски изрази и декомпоновани преди-
кати типа „изразити захвалност”, Зборник Матице српске за филологију и
лингвистику, XLII, Нови Сад, 37–44.
Пипер/Клајн 2013: П. Пипер и И. Клајн, Нормативна граматика српског језика,
Нови Сад.
Прћић 1997: Т. Prćić, Semantika i pragmatika reči, Sremski Karlovci / Novi Sad:
Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Радовановић 1977а: М. Radovanović, Imenica u funkciji kondenzatora (I), Зборник
Матице српске за филологију и лингвистику, XX/1, Нови Сад, 63–144.
Радовановић 1977б: М. Radovanović, Imenica u funkciji kondenzatora (II), Зборник
Матице српске за филологију и лингвистику, XX/2, Нови Сад, 81–160.
Радовановић 1977в: М. Радовановић, Декомпоновање предиката. (На примерима
из српскохрватског језика), Јужнословенски филолог, XXXIII, Београд,
53–80.
Радовановић 1990: М. Radovanović, Spisi iz sintakse i semantike, Sremski Karlovci /
Novi Sad.
Радовановић 2002: М. Радовановић, Још о појави декомпоновања језичких
јединица, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, XLV/1–2,
Нови Сад, 21–28.
Радовановић/Бугарски 2007: М. Радовановић и Н. Бугарски, Номинализације: два
лика, Зборник Матице српске за славистику, 71–72, Нови Сад, 199–209.
Танасић 1995: С. Танасић, Декомпоновање глагола и структура просте реченице,
Јужнословенски филолог, LI, Београд, 157–166.
Жибрег 1987: I. Žibreg, Dekomponovani predikat u jeziku sredstava javnoga
informisanja, Прилози проучавању језика, 23, Нови Сад, 63–72.
375
Nataša B. Kiš
ABOUT THE CHAINING OF NOMINALIZATION STRUCTURES
Summary
This paper studies the phenomenon of multiple nominalizations, i.e. two or more
consecutive nominalizations in an utterance. The chaining of nominalization struc-
tures is typical of the domains of language use where nominalizations are typically
convenient means of expression. The reseach has shown that in publicistic, scientific
and administrative functional styles there are often double nominalizations (sposob-
nost prilagođavanja), triple nominalizations (privremenost opisanih promena u ponašan-
ju), and quite often even quadruple nominalizations (otkrivanje povezanosti opadanja
psihičkih sa organskim promenama) as well as nominalizations containing five elements
(dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora). The main
task of this paper is to point to the main characteristics of this linguistic phenomenon
as well as to issues related to multiple nominalizations, which should be addressed in
some further research. The aim is to highlight different aspects of this process at dif-
ferent linguistic levels. One of the results of the conducted research is to identify and
present the most common models of multiple nominalizations and methodological ap-
proaches to analyzing them at the levels of syntax and semantics.
Key words: nominalization, deadjectival nouns, deverbative nouns, multiple nomi-
nalizations, syntax, semantics, Serbian
376
811.163.41'28'366.582.4(497.11Tutin)
811.163.41'28'366.582.4(497.11Novi Pazar)
811.163.41'28'366.582.4(497.11Sjenica)
Бојана М. Вељовић1
УПОТРЕБА АОРИСТА У ГОВОРУ ТУТИНА,

НОВОГ ПАЗАРА И СЈЕНИЦЕ2
У овом раду се са синтаксичко-семантичког, прагмати-

чког и стилистичког становишта анализира аорист у говору
Тутина, Новог Пазара и Сјенице. Анализа грађе показала је
да аорист у систему овога говора има стабилно место и очу-
ван наслеђени домен синтаксичко-семантичких служби.
Јавља се у синтаксичком индикативу и релативу, при обеле-
жавању референцијалне и нереференцијалне прошлости, те
у модалној служби. Насупрот приликама на већем делу срп-
ског дијалекатског простора и у стандардном језику, у испи-
тиваној зони аорист несвршених глагола сасвим је обичан,
што као нужно претпоставља испитивање релација према
синтаксичко-семантички најсрoднијем корелату – импер-
фекту – а потом и у односу на остале облике у претеритал-
ној служби. Аорист функционише као маркирана синтаксе-
ма, те се утврђују и стилске одлике овога облика. Ареалним
приступом настоји се одредити место испитиваног идиома
унутар ширег дијалекатског комплекса који чине структурно
и еволутивно сродни идиоми.
Кључне речи: дијалектологија, глаголски облици, синта-
кса, аорист, временска употреба, модална употреба
1. Увод
Позиција аориста у четворочланом систему претерита гово-
ра тутинско-новопазарско-сјеничке зоне3 стабилна је – то је висо-
кофреквентан глаголски облик који се употребљава при обележа-
вању прошлих доживљених радњи, (из)вршених пред моментом
говора, у даљој или далекој прошлости, обичан како у спонтаном
разговору тако и у нарацији. Стабилност системске позиције аори-
ста резултат је присуства широког дијапазона служби које су овом
облику примарне, а у којима му (најчешће) нису конкурентне ос-
тале форме. За разлику од стања у главнини штокавских говора,
те у стандардном језику, где доминира перфективни, на овом делу
1 bojana.veljovic@filum.kg.ac.rs
2 Рад је урађен у оквиру пројекта 178014: Динамика језичких структура савременог
српског језика, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
3 Говор тутинско-новопазарско-сјеничке зоне припада североисточном делу зетско-сје��-
ничког дијалекта.
377
српског етнојезичког простора подједнако су заступљени и сврше-

ни и несвршени аорист.
Висока фреквентност, широк дијапазон функција и богатство
форми одлике су својствене углавном свим говорима зетско-сје-
ничког дијалекта. Аорист се добро чува у источноцрногорским
говорима (Стевановић 1933/34: 118), говору Црмнице (Милетић
1940: 544), староцрногорским говорима (Пешикан 1965: 171–174),
у Врачанима (Петровић 1973: 214), Бјелопавлићима (Ћупић 1977:
170), у говору Паштровића (Јовановић 2005: 387), поибарским го-
ворима (Божовић 2008: 81–83), и у Горњим Васојевићима (Стијовић
2007: 177). Слабије је очуван у студеничким говорима (Драгин
2006: 449–454). На читавој територији гради се готово редовно од
перфективних глагола, док се несвршени аорист тек спорадично
јавља4. Прилике на остатку штокавштине еквивалентне су стању
у зетско-сјеничкој зони – у односу на имперфекат, системска по-
зиција аориста знатно је стабилнија, а већини говора такође је не-
познат имперфективни аорист. Говоре призренско-тимочке зоне,
које у целини одликује добра очуваност глаголског система, карак-
терише изразита виталност аориста, али је на већем делу терито-
рије дошло до видске диференцијације, па се аорист твори од гла-
гола перфективног вида, док су несвршене форме резервисане за
грађење имперфекта (Белић 1905: 356). Тек у појединачним приме-
рима имперфективни аорист бележен је у Бучуму и Белом Потоку
(Богдановић 1979: 83), Лужници (Ћирић 1983: 85), Алексиначком
Поморављу (Богдановић 1987: 250), Призрену (Реметић 1996: 504),
Понишављу (Ћирић 1999: 169), Гори (Младеновић 2001: 421) и Гатњу
(Младеновић 2013: 333). Нешто више потврда садржи материјал из
Заплања (Марковић 2000: 235) и Горње Пчиње (Јуришић 2009: 209).
У банатским говорима шумадијско-војвођанског дијалекта аорист
је жив, али је инвентар његових облика редуциран (Ивић и др. 1997:
177); у сремском и колубарском говору чува се слабије (Николић
1964: 351; Николић 1969: 52). Говори централне и источне Шумадије
добро чувају аорист (Реметић 1985: 316; Бошњаковић 2012: 200). У
србијанским говорима херцеговачко-крајишког дијалекта аорист
свршених глагола жива је категорија, а аорист имперфективних
глагола ретко се може чути (Николић 1972: 680–681; Николић 1991:
476), док говоре истога дијалекта у Црној Гори одликује углавном
подједнака фреквентност аориста од глагола оба вида (Вуковић
1940: 89). Најзад, у говорима косовско-ресавског дијалекта у упо-
треби доминира аорист свршених глагола (Јовић 1968: 142; Симић
1972: 386; Ракић Милојковић 1990: 102; Букумирић 2003: 260).
4 У Паштровићу је, нпр. забележена само једна (спорна) потврда (Јовановић 2005: 387); у
источноцрногорским говорима никада не долази самостално већ увек уз неку прило-
шку реч која сигнализира да је посреди аористно значење (Стевановић 1933/34: 118), у
бјелопавлићком говору је скоро непознат (Ћупић 1977: 170) и сл.
378
Употреба аориста у говору Тутина,Новог Пазара и Сјенице
У даљој анализи, на основу великог броја потврда добијених

теренским прикупљањем на испитиваном ареалу5, утврдићемо
основне одлике аориста у основној, темпоралној служби, а потом и
у релативној и модалној сфери употребе, те с обзиром на категорије
референцијалност и нереференцијалност. За дефинисање систем-
ске позиције овога облика од важности ће бити утврђивање рела-
ција према јединицама са којима је у односу међусобне заменљи-
вости у одређеним контекстима, односно где постоје преклапања
на синтаксичко-семантичком плану.
2. Анализа грађе
2.1. Аорист је особен члан претериталног система српског јези-
ка. То је глаголски облик којим се обележавају прошле радње које
се одликују присуством компоненте доживљености. У темпорал-
ној служби аорист наступа као маркирана јединица – самостални
је носилац информације о томе да глаголом исказана радња спада
у домен личне доживљености говорног лица6. Обе ове основне зна-
чењске компоненте биле су предмет полемика у србистичкој науци.
Неслагања већег броја аутора тицала су се најпре временске сфере
у коју се смештају аористом означене радње. Једни су сматрали да
је прошлост обележена аористом на временској оси нужно пози-
ционирана близу тачке којом се обележава садашњост (непосредна
прошлост), док су други аутори мишљења да критеријум временске
удаљености у односу на моменат говора уопште није релевантан,
те аорист може казивати радње које су се (из)вршиле на било којој
тачки на претериталној линији – то може бити блиска, али и даља и
далека прошлост говорног лица. Друго важно питање тиче се упот-
ребе аориста твореног од несвршених глагола. Резултативност гла-
голске радње несумњива је онда када су посреди перфективни гла-
голи. Поводом глагола имперфективног вида полемисало да ли се
и ту може говорити о моменту извршења, целовитости, резултатив-
ности радње, или се пак у том случају по синтаксичко-семантичкој
вредности овај облик изједначава са имперфектом. Трећи моме-
нат односи се на компоненту доживљености, која се у литератури
углавном убраја у нужне одлике овог глаголског времена.
2.2. Анализа синтаксичко-семантичких одлика аориста у ту-
тинско-новопазарско-сјеничком говору биће усмерена управо
ка испитивању наведених основних елемената његове значењске
структуре. Утврдиће се услови његове употребе у служби темпо-
ралног одређења дејстава при исказивању различитих типова про-
шлости, потом семантички ефекти који се њиме производе, а који
5 Грађом је обухваћено преко 100 пунктова на територији Тутина, Сјенице и Новог

Пазара.
6 За разлику од перфекта као необележене форме, који такву семантику исказује нужно
уз учешће додатних језичких средстава.
379
се посматрају кроз суоднос перфективних и имперективних форми

(однос резултативност : процесуалност глаголске радње), те ефек-
ти који се на наративном плану остварују употребом овога облика,
а који се тичу присуства информације о доживљености глаголске
радње. Одлике на основу којих се аористу приписује вредност мар-
киране јединице углавном поседује и имперфекат (компоненту до-
живљености, пре свега), па ће се стога вредност аориста у систему
углавном одређивати у светлу релација према поменутом, семан-
тички и функционално најближем корелату, и то издвајањем моме-
ната који условљавају њихову (не)заменљивост у контексту. Однос
аориста и других облика којима се обележавају прошле радње
(пуни и крњи перфекат, презент), као и сложене релације који се
остварују при њиховом комбиновању у ширим контекстима такође
ће бити предмет разматрања.
2.3. У систему тутинско-новопазарско-сјеничког говора аорист
се јавља у свим наслеђеним синтаксичким функцијама, и то важи и
за онај творен од имперфективних и за аорист од свршених глагола.
Основна му је служба исказивање прошлих радњи, како оних које
су се десиле непосредно пред тренутком говора:
реко ти (По); обрнух ти хрбат (Ос); ја заборави; поће ти прићат (Ме); сат
дођо од оваца; сад се сети, погледа; ја јој поче причат (Го); кахву ви не
турих; ја видох отут, па прођо овамо, видо не пролазите (Жи); био мало
на Дојевиће па сврати оде; ја откидо и ова (Бал); идо код овога комшије
(Ке); а што не скиде то чизама? (Го); ти прескочи (Вр); записа л’ шта?
(Ме); паде ти мачуга (Го); ене ђе се попе (Ме); печи ме ос (Го); ми ти
куцасмо, куцасмо, ти не чујеш (Жи); стигоше ти ови (Жи); поломише се
оне чаше (Бо); ево ти и, чича, овце, вала се кренуше (Го);
тако и оних које су се (из)вршиле знатно пре тог момента:
те године уносисмо сламу уочи Божића, седесмо ту, веселисмо се (По);
љегосмо ту, изјутра се диго, то свадба. Обукоше ме, јељече, димије,
свиљеница, дотераше ме. Она ми је била тетка, она дође те ме намехћи,
па намехћи, па дотера, па уведе ме у жене да дворим, па стој, па стој,
па стој, па ме ноге забољеше. Е то се посљен растури. Наврх године
роди ту чору (Жи); посље рат поруши млого; и он издржа једанес и по
година и дође с робије (Бл); ја сам за Пећ теро једну краву једне године,
у Митровицу не продадосмо, у Исток не продадосмо, па за Пећ (Вр);
мене ми је за чудо што се одвојише репубљике, бок хи убио, боље је
било (Гл); ја ка сам поћо да свирам, поће тек сахат на руку. Поћеше они
маљи радиони (Ме); прсла деца и готово то, средњу школу завршише и
отоше (На).
Традиционално одређење аориста као облика којим се казују
радње чије је (из)вршење искључиво везано за моменат који је не-
посредно претходио тренутку говора у новијој србистичкој лите-
ратури напуштено је. Јован Вуковић један је од првих истражива-
ча који је уочио недоследност у поимању аориста као синтаксичке
380
јединице којој је служба временске локализације радње изван не-

посредне прошлости недоступна7. Ревидирајући ставове ранијих
аутора, па донекле и сопствене8, он наводи да не само непосредна,
блиска, већ и мало даља, удаљенија, па чак и врло удаљена про-
шлост јесу временске сфере у којима се сасвим обично у нашем
језику може кретати аорист у својој основној временској употреби
(Вуковић 1967: 103), а исто истиче и М. Ивић (М. Ивић 1958: 143).
Каснија испитивања стања како у стандардном језику тако и у дија-
лектима потврдила су исправност наведених тврдњи, те полемика
у вези са овом семантичком компонентом аориста код каснијих
истраживача није било (в. Стевановић 1986: 631; Станојчић и
Поповић 2005: 391; Танасић и др. 2005: 424).
У говору тутинско-новопазарско-сјеничке зоне аористом озна-
чене радње могу бити смештене у било којој тачки на временској
оси са леве стране у односу на моменат говора, а ограничења у упо-
треби на плану прошлости не постоје. Зарад испитивања његовог
функционисања у различитим временским сферама означеним као
непосредна, мало даља и удаљенија, те удаљена прошлост (Вуковић
1967: 103) извршићемо поређење аориста са имперфектом, као
функционално и семантички блиском јединицом глаголског систе-
ма испитиваног говора9.
У тутинско-новопазарско-сјеничком говору аорист се често
употребљава за исказивање значењског подтипа блиске прошлости.
Њиме се тада казују радње извршене непосредно пред моментом
говора, а осим временске локализације, аорист је и носилац инфор-
мације о томе да су именоване радње доживљене од стране говор-
ног лица. Исту семантичку компоненту поседује и имперфекат.
Разлика јесте у томе што аорист обележава радње које су у цели-
ни извршене пред моментом говора, док, употребљен у контексту
истога типа, имперфекат са собом носи информацију да су имено-
вана дејства пред моментом говора уочена у току/процесу (дакле,
доживљена), не сугеришући притом ништа о њиховом евентуалном
наставку или пак престанку вршења. То значи да уколико говорно
лице за обележавање радње из непосредне прошлости употреби
аорист, она се нужно предочава као готова, завршена – искључује
7 Историјат расправе о овом питању не наводимо детаљно имајући у виду да је преглед

читаве полемике дат у студији Синтакса глагола Ј. Вуковића (Вуковић 1967).
8 И сам Ј. Вуковић на почетку је тврдио да „аорист у основи свога значења има исти�� -
цање непосредно блиске прошлости, зато је он најобичнији у јављању, саопштавању
нових догађаја, у наглашавању изненадних, неочекиваних ситуацијаˮ (Вуковић 1967:
22). У каснијим радовима, где се изводе закључци на основу анализе богатије грађе
која обухвата и дијалекатску, Ј. Вуковић, потврђујући ставове А. Стојићевића, износи
дефиницију по којој се аористу приписује знатно шири домен синтаксичко-семантичке
употребе у односу на ранији приступ (Вуковић 1967: 103).
9 Ј. Вуковић је у анализи имперфекта при означавању различитих типова прошлости
показао да кретање овог облика на претриталној линији, односно његово наступање у
једној временској служби подразумева увек и понеку значењску компоненту која је ди-
ференцијална у односу на употребу у другој (Вуковић 1967: 107–246).
381
се могућност наставка њеног вршења. Имперфекат употребљен за

обележавање радње блиске прошлости подразумева и додир са са-
дашњошћу, с друге стране „аорист је сасвим далеко од тога да би
могао обележити радњу са оваквим временским односима, иако
га са овако употребљеним имперфектом ближе веже обележавање
непосредне доживљености” (Вуковић 1967: 113). Ову особину, ди-
ференцијалну према имперфекту, аорист дели са перфектом, бу-
дући да „свака радња перфекта и аориста када се односи на блиску
прошлост [...] као целина припада сва прошлости, она је, као цели-
на, прошла: не може својим трајањем обухватити и моменат са-
дашњости” (Вуковић 1967: 112).
Примери из наше грађе потврђују наведене поставке:
свеза је онамо за један багрен и она заврије у тарабе и готово и
поломи и ја морадо да је поведем овамо (Бал); ти спусти, ја уздиго;
ти леб ми даде; ти рече л’еб и винобран (Бал); неки парадајс обра
(Бал); паде ти мачуга (Го); како даде изјаву ова у Рајчиновиће?;
остаде она клин доле, колац (Бал); не турисмо овамо да се грије;
доле се задржасмо (Бал); ја ту остадо сам; жена отиде тамо са
овом снахом (В. Лок); што ни не донесе ону муару да и бијемо?
(Ос); девојко, опрости, ја те не послужи са цигаром (Рај); ада би па
срето ову жену, поведе ме те узе неке л’ијекове; ајде, ја те замаја
(Се); ја вол’им да ме нико не чека кад пијем воду и зато ја седо
(Шав); а шта, видосте дрљачу? (За); оде нам ова снаха у махалу;
ја познадо сад кола, сети се; ми видосмо кад одосте горе; што не
тури ти кафу? (Тр); ми га пробудисмо (Бо); он садек здравши изађе
но ја; он не ћше (Бр); ђе стадосмо? (До); прескочи ти кокошка,
оде (Дол); не умедо да ви испричам нешто (Ђер); и ја сам била
на сахрану, бисмо код ове нане; разумеде л’ ме? (Жу); што ми ова
кеса досади; ево муха ил’ оса ђе се удави (Ли); они једоше сад (Ос);
а чоре не виде ђе? (Па); ево сат је угаси, ја прије испуши (Рам).
– непосредно прошла дејства означена свршеним глаголима јасно
указују на резултативност радње.
Како наводи Ј. Вуковић, када се непосредно прошла радња
казује несвршеним глаголима, аорист „захтева прилошку одред-
бу која видно обележава овакву непосредну везу са моментом са-
дашњости. Ако је перфективан глагол, то обележавање прилошко
није му увек потребно (д о ђ о ш е наки људи), али ако је импер-
фективан, потребно му је (њега не може дати контекст и читава си-
туација, као што је то случај [...] са имперфектом и перфектом)”.
Притом, „најобичнија је употреба имперфективног аориста за нај-
непосреднију прошлост са прилошком ознаком досад, до овог часа
и сл.: ево д о с а д к о с и (к) у ливади”. Дакле, „оно што је контекст,
у смислу везивања прошле радње са моментом садашњости, могао
дати имперфекту (и перфекту) није могао дати и аористу” (Вуковић
1967: 116).
382
Наша грађа потврђује претпоставку да уз несвршени аорист не-

ретко долази одредба овога типа (које по правилу уз имперфекат
нема):
са ћерком до прије прича на тел’ефон, звала ме (Не); до сад би ту, не
знам ђе се деде (Ле); до сат разговарасмо са овијем људима (По); ево
до малоприје седеше, сал’ што отоше; до малоприје тудијер нешто
намиревасмо (Ту); два сата седесмо, доста, морамо д[а] [ид]емо (Жи);
мало седеше само (Вру); пластише мало данас (Жи).
Ипак, бројни су и примери који указују на то да присуство по-
себне одредбе није нужно:
ја му вика немо долазит (Ли); ја не диза ова кревет (Го); ево ово што ради
ја се озноји; а ја богами цука то па узела ночаре (Жи); помага нека дрва
Сафету оде (См); она паде, ја је диза, не мога сама да је дигнем (Пл);
ја му цука, цука, цука, не чује (Па); ја кол’ико знадо прича о конопљи
(Пе); па се ја шал’и са овијем Милутином (Ост); шта би то, брате, шта
би то што се насмија, што се смија тамо? (Пл); прича ова Раденко да се
повредио? (Пе); прича нам то Петко (Вру); будисмо га, он спава (Бо);
л’ијепо ти вала причасмо (Жу); чистисмо тај пут ту, нанијела вода (По);
неку туршију стављасмо (Ру); дол’е саш њима причасмо, замајавасмо
хи (Бал); оне седеше ту чоре оне Ћунове, те ја оно слатко и оно доноси,
и она изније после судове (Го).
Може се, наиме, тврдити да се резултативност глаголске радње
у оваквим примерима препознаје и на основу ширег контекста.
Ипак, када су посреди глаголи имперфективног вида улога кон-
текстуалног окружења није од ништа већег значаја него када је реч
о свршеним. Мишљења смо да је неопходно нагласити ову чињени-
цу управо зато што сматрамо, а о чему ће касније бити речи, да ао-
рист сам по себи, независно од тога ког вида је глагол у предикату,
носи семантику завршености, готовости, прекида, резултативности
глаголске радње, као и јасну представу о временској локализацији
у односу на моменат садашњости (у овом случају јасно је да је реч
о блиској прошлости). Ова основна разлика између имперфекта и
аориста несвршених глагола, садржана је, дакле, у њиховом семан-
тичком потенцијалу посматраном самостално, без помоћи других
језичких средстава.
У обележавању блиске прошлости имперфекат може означити
радњу такву да се време њеног вршења додирује са моментом го-
вора, односно радње саопштене у истом тренутку када је говорно
лице прекинуто у њиховом вршењу10. Замена имперфекта аорис-
том, односно перфектом, у контекстима овога типа довела би до
промене значења. Или, како наводи Ј. Вуковић, да је за именовање
10 Таквог карактера су имперфекти у примеру: Чиме се то занимаш? – Ево читах нешто

интересантно у новинама. – изговорено са новинама у руци; или: Шта то радиш? – Ево
кувах ручак – питање је више реторски постављено, јер питалац, у ствари, и зна шта му
сабеседник ради (Вуковић 1967: 124–125).
383
радње употребљен аорист, онда би прекид био наглашен и тиме би

она добила смисао готовости или само прекида, тиме би се хтело да
она буде дата као једна целина процеса (Вуковић 1967: 124).
Стога, аористом за блиску прошлост, и свршеним и несврше-
ним, казују се радње које су се десиле пред моментом говора, али,
ма колико тренутак њиховог свршетка на временској оси био бли-
зак тој тачки, увек је јасно да је радња завршена. Наш пример са ао-
ристом: Причах с Муратом (Ту); субјекат изговара у тренутку када
је разговор већ завршен, штавише, именовани саговорник (Мурат)
у тренутку изговарања реченице и није присутан; односно при-
мер: спавах мало (Ле); упућује на радњу спавања која се потпуно
завршила пре момента говора (сусрета). Имперфекат би се, с дру-
ге стране, могао употребити само у тренутку док сабеседници још
увек воде разговор, током кога су (изненада) прекинути од стране
трећег лица коме би се саопштење упутило; односно други пример
изговорио би информатор који се управо пробудио, који је преки-
нут у радњи спавања.
У домену блиске прошлости аорист не може заменити ни нара-
тивни презент и то из истих разлога из којих га не може замењива-
ти ни имперфекат. Аорист означава појединачну завршену радњу
блиске прошлости: Он ме посла да купим књигу / Он ме сла да ку-
пим књигу. У првом случају употреба презента у предикату захте-
вала би да се приповедање настави, јер презент захтева шире на-
ративне блокове (Он ме (по)шаље да купим књигу, и ја одем...). То би
било нужно и у другом примеру, будући да би, постављен у неиз-
мењеном контексту, несвршени презент био чист индикатив.
Категорија мало даље и удаљеније прошлости обухвата дејст-
ва уз која не би могла стајати прилошка одредба сад или малопре
(Вуковић 1967: 143). У овој служби, аорист задржава све семан-
тичке одлике које има и у претходној, с тим да се подразумева да
је време вршења радње овде смештено у тачки која је нешто даље
од момента говора. То значи да се њиме казују радње које су се у
блиској прошлости (дуже или краће) вршиле и, што је још важније,
извршиле. Њих говорно лице приказује као доживљене у њиховој
целовитости. У истим контекстуалним условима сасвим је обичан и
имперфекат, који, за разлику од претходне службе, овде нема могу-
ћност да радње обликује тако да се време њиховог вршења протеже
до момента садашњости (због знатније одмакнутости у прошлост).
Разлика према аористу, међутим, и сада постоји – имперфекат ни
овде не упућује на целину/резултативност радње, већ је предста-
вља као процес у току, при чему је најчешће присутан и моменат
напоредности са неком другом радњом или ситуацијом (детаљније
о овоме в. Вуковић 1967: 142–145).
384
Време вршења аористних радњи мало даље и удаљеније про-

шлости представљених у њиховој целовитости неретко је специ-
фиковано временском одредбом:
бисмо ми малоприје, она на постељу лежи (Го); ја прије испану опра
нешто сира, ада цијела сам квасна (Уг); јутрос му тешко дошло те га
одведе дол’е у Карајукиће (Бу); синоћ смо причал’и оде на поседак,
бисмо то тако, он прича (Баг); данас ова Батржанин не даде ми но ме
остави да радим (Ке); баш јуче један сок јој спреми по онијема; први
дан је видо па је изљуби њу, с Ралом се пита (Го); ја не знам ту скоро
ко прича, некака девојка, некакав из Детана је узо (Жи); донијел’и
су ми ономат зет и ћерка, донијеше ми флашу ракије (Из); краву смо
лани држал’и, ове године не могосмо да држимо, нисмо ни узел’и (Ми);
рађа и воће, ал’ баш ове године нека несрећа га потрефи, она снијек у
прол’еће паде, она мрас, цветало је било шљиве, то све уништила слана
и мрас (В. Лок); кокошке ми неки ђаво покраде прошл’е године, (Ос);
немаде те сил’е лани да је туримо (Пру); одвоји му се син прол’етос,
одвоји син млађи, ожени се и одвоји се, оде пот кирију, па дол’е врц
овамо, врц онамо, сад гради му кућу у Трнаву (Пож); сад ова умрије
прије двије године ова четврти, умро (Из).
Да је посреди мало даља и удаљенија прошлост, међутим, не-
када се препознаје само на основу ширег контекста, па нису ретки
ни примери у којима се уз глагол у предикату не јављају маркери
попут претходно наведених:
Мил’исавка, умрије и она; он је јадан издржо и добро је био и издржо
и све то, а ова не мога Јагода она се скљока сирота одма, она не мога да
издржи све; почеше да отшпушћау те радне снаге, била ко секретарица,
тамо шта ја знам, рекоше да јој дау она програм да се пензионише па
и то повукоше. Зет ми узе програм (Ос); па једна својта ми имаде удес
дол’е кот Крушевца, једва је претекла (Пож); нема сат то, растурило
се, нема нико, још има Славомир, отишло, поженише се, отоше (Прћ);
шљиве су родил’е ал’ нака тоња уби (Се); бога ми Тутин се изгради
баш оно право (Бу); умрије му жена млада, она несрећа, она је бол’ес
потрефи (Тр); ови мусл’имани затискаше и затворише ни воду посве.
Ми после горе имал’и неку стубл’ину те доведосмо воду; доби упалу
жучне кесе, до одек ме бол’ело, то ми се ужари све овуда; вала је фина
Камелија, не удаде се, штета; Радан млого пије, макоше га ис школ’е
(Го); он је радио у Далас ова ми син, па посл’ен макоше тија радника
млого, они га враћаше опет, он не кће (Жу).
Далека прошлост може бити период младости, девовања,
пребивања у неком другом месту, и ту као специфичне времен-
ске одредбе долазе: једног дана, једне године, једном у турско доба,
затим: кад ја чувах овце, кад ја идах у школу (Вуковић 1967: 155).
Аорист у служби обележавања радњи из далеке прошлости задр-
жава синтаксично-семантичке одлике које има и у претходном
типу. Временско одређење радње носе најчешће саме аористне
форме (обичне од глагола оба вида) удружене са контекстуалним
385
чиниоцима (посреди су разговори о догађајима који су се десили

давно пре момента говора):
он ме упознаде доље у кахву, долази оно са села, упознаде ме и узесмо
се ту, преко оне Хасиме. Она не највише упознаде (Го); Хусеин оно како
смо се договориљи испрића. Он извади Службени гласник ис ташње,
ћита, ћита, татара, татара (Ђер); најпрво био у регрутни центар
Ријека између Ријеке и Загреба, ту сам био шес месеци, па ме посл’е
прекомандоваше у Пулу (Коз); Немци су убијал’и за једнога Немца
седам нашија људи, седам и оде код Доховића ту неке убише Немце, они
уфатише седам њи те убише; тол’ика је та сила била, изгл’еда изгубише
рат па кренуше да бежу, тол’ико та војска беше ћиста (Пож); они су
држал’и оне вијенце онамо, а ми смо држал’и овамо, они не попал’ише,
ми смо се посл’ен бранил’и; није сал’ ми но сви ми одавде ко је ђе имо
горе се некако одбрани од Дежеве, горе до Алуловића попал’ише, а
горе посл’е одбранише се Ковачево, горе ова крај се некако одбрани, а
ми нисмо могл’и, са онога виса су тукл’и, ми смо нон-стоп држал’и
полажај дол’е; Кодо је од Никића, он је ту погинуо посл’е, ја сам био
у Босну, он је погинуо, те тамо добих извештај погинуо је те ту је и
сахрањен; имало је тија четника тудена било па је то горе у Драмиће
побише, ту је изгинуло, чистило се то тија четника, те банде партизани
су мицал’и, унишћавал’и; посл’ен партизанима признадоше Енгл’ези
отуд, западњаци те њима признадоше влас а четнике одбацише (Прћ);
Тито то скинуо посл’ен све, бок му до што маче то; човек ми оде у војску
три године, ја све седела кот деверова (С. Ћуп); она извади педесет
марака онија немачкија да ми да, а оно дијете сироче, ја кажем пода
и томе ђетету те паре. Она оне паре у новчаник, па педесет динара.
Одоше (Кл); убисмо му тринес другова, убише му ова војска (Гло) (Де);
ратови бише, бивша Југославија пропаде; нико није живео на село
ко што сам ја, док ми се ћоре не разудаше и син ми погину (Д. Дуб);
ја најбољи ученик постадо, а јес ме помого један Милж’е; мени Бок
помога, ја се сети (Ми); изађоше они транзистори мал’и Искрини и ми
куписмо та транзистор мало смо бил’и отменији, куписмо па донесосмо
та транзистор (Стр).
Некада се на време вршења радње упућује посебним језичким
средствима прилошког типа (прилози, предлошко-падежне кон-
струкције, зависне реченице):
оно кад би распад, растури се то све, било је доста фирми отворено, бар
у Пазар ту у околину (Баг); сећам се ја, раније, кат смо тералʼи дрва за
Косово, са овијем сином па дол’е војска па тражи ти документа, папире,
мој син нешто не беше понио, не дају да прође. Илʼ да нађеш возача па
да прођеш. И ми сиђемо у Јошаницу, те узе једног другара те му он
протера камион преко пункта (В. Лок); кат се заратило, она ш њојном
породицом у Рогозну код мога оца. Дођоше, њи је било три брата и три
ћерке, шесторо, отац и мајка, осморо, они су све код нас бил’и (Лу);
та девојчица је сва сретња, она удаде се кад Мико погину, ова Олгица
снаа, за некога млађега шес година од ње, Македонца (Ос); то је било
четрес прве некако почето од августа месеца па све до Божића овамо.
Немци се вратише поново у Позар и посл’е се мало смири, радил’и смо
386
јопет и подизал’и куће и тако (Прћ); кад је била та конопља, могл’е

би да предеш па крв све л’ипће од оног, остро од поздера, одери, па
ја не могу, прокрви се ја, поче л’ијевом и сад само л’ијевом и наопако
предем, десном не умијем (Гр); код мене дошла једна твојија година
баш седел’и смо прије једно некол’ке године, из једнога села дол’е из
Дунишића, подал’еко одавл’е има петнес километара, седе, довела је
једна сирота ондал’е, једно дијете са том сиротом и седоше баш ту
овако ко ви (Кл); е после ка-су дошли партизани, изађе ова лијек; ја
сам за Пећ теро једну краву једне године, у Митровицу не продадосмо,
у Исток не продадосмо, па за Пећ (Вру); ја остави једанпут сир; она се
замери онда са њима око оне пљачке, крадоше хи; онда га опљачкаше,
везал’и су га за кревет бил’и; кад ја једанпут га уфати, он пије (Го);
ја једаман пође, отац ми беше бон, ја дечак; он ми даде тапут пет
напаљона тија пара, богами пет напаљона крава. И даде ми још мало
л’екова, тапут ситно л’екови се звал’и, албанска та пара била у то
вријеме, и сат ја одем и ноћимо тамо негде више Савинија вода, уфати
не мрак, и ја изгуби, искочи ми нофчаник (Ђер); е посл’е ка-Тито дође,
то навал’и нарот те маче то. Скиде се та фереџа (Ке); Седма црногорска
омладина кад је оде нал’егла и нарот се уплашио, то је све побегло
дол’е по тија равнова, оставише куће празне (Ме); ја богме насмијах се
тамо са том мојом женом кат су ме свел’и (Пл); па ми попи крава једне
године масло те ми готово л’ипса та крава, и посл’енке оде ћовек те узе
неке табл’ете те остаде (Пру); ја кад једне године дође она Лабуш што
је био министар, и ја сам зват био горе и он говори, говори, говори (См).
Неодређена прошлост у приповедању о прошлим догађајима
присутна је онда када „причалац наслања своје причање, своје са-
општавање догађаја из прошлости, на доживљавање неког лица од
кога је сазнао оно што ће испричати, саопштити. Дакле, посред-
ним путем на сабеседника преноси догађаје, искуства”11; или када
се прича о општим стварима, посматраним ван одређених вре-
менских граница, о радњама које се понављају и које су у односу
на субјекат у извесном смислу квалификативног карактера и сл.
Говорнику је притом индиферентно да ближе временски одреди
радње (Вуковић 1967: 161)12. У нашој грађи примери употребе ао-
риста у служби обележавања неодређене прошлости нису бројни,
али уочавамо да је могуће да се јаве и уз одредбу којом се упућује
на временску неодређеност: једама прича рахметл’и дедо да је видо
11 у саопштењима типа: Причаше ми покојни ђед да је запамтио кад је у нашем селу било
само дванаест кућа (Вуковић 1967: 161).
12 У овој служби посебно често употребљава се имперфекат, и он је ту углавном неза��-
менљив ни релативним презентом ни аористом без икакве ближе временске одредбе.
Како наводи Ј. Вуковић, „за овакву употребу, наиме, и презент и аорист тражили би
помоћно језичко средство, у виду прилошке речи, израза: једном, једне године, једног
дана и сл. Рекло би се: п р и ч а ми ј е д н о м ђед да је у нашем селу некад запамтио само
толико и толико кућаˮ (Вуковић 1967: 161). Аорист је искључен „баш зато што су радње
временски неодређене, што ситуација о којој се говори није постављена у одређени
временски оквирˮ (Вуковић 1967: 162), и то зато што аорист „нема ширину кретања у
обележавању радњи у временској неодређености коју има имперфекат: – пре свега,
аорист не може означавати хабитуелну неодређену радњу као што је била у примеру:
мој стриц и м а ш е обичај рећи – и сл.ˮ (Вуковић 1967: 167).
387
голу жену да се обрће око тора (Ке); оно некат кат се носише оне пече
ђавоље (Вру); али има и примера без таквих маркера: један и[з] села
озгор дође дол’е код мене и одма он поће ову прићу сат што прићамо
(Пож); прича неко да је то имало, ал’ не могу да се сетим (Ке); имаде
тија момака ка кише (Де).
2.4. Посматрајући употребу аориста у служби која му је основ-
на – обележавање прошлости, истакли смо и да се при темпорал-
ном одређењу прошле радње увек препознаје и друга његова ва-
жна одлика – резултативност, свршеност, односно ограниченост.
То својство диференцира га према имперфекту, којем та семан-
тика није иманентна, јер се њиме обележава процесуалност про-
шле радње посматране у току вршења. Питање временске ограни-
чености, или тачније ограничљивости аористне радње повезано је
превасходно са питањем глаголског вида. Несумњиво је да аорист
перфективних глагола на комуникативном плану прошла дејства
приказује у њиховој целовитости и да се она препознају као готова.
Када је посреди аорист несвршених глагола, који није тако чест у
стандардном језику па ни у већини српских дијалеката, у литера-
тури не постоји јединствено мишљење. Једни аутори сматрали су
да се по својој семантичкој природи имперфективни разликује од
аориста свршених глагола, односно да је, на основу значења глагол-
ске радње, овај облик једнак имперфекту. У претходној анализи по-
казали смо да материјал из тутинско-новопазарско-сјеничке зоне,
који обилује примерима аориста од глагола оба вида, не указује на
постојање било каквих разлика које би биле условљене видским ка-
рактеристикама глагола у предикату. У наставку ћемо ово питање
детаљније размотрити с обзиром на различите ставове у србисти-
чкој литератури.
Наводимо најпре још неке примере употребе аориста од сврше-
них и несвршених глагола:
дођо, уђо у кућу (Жи); наложи форуну; наврх године роди ту чору; кад
ја један пут га уфати, ја се сети (Го); ја се диго (Ме); он издржа једанес
и по година (Ба); кобајаги ме даде (Го); па ме забол’е рука; набаца је
пуну; њему се она син разведе (Ми); она друга умрије; смрачи се (Вру);
он ми се свиде; она ти узе једне чарапе (Го); повуче промаја; бога ми
мене прође; тамо поче да се гради; он купи оно (Бо); и помирисмо се
(Уг); дадоше ме (Ли); узеше ме (Го);
ја коси л’иваду (На); ја им ја један дан комиша; носи црвену мараму

(Го); објашњава (Ле); она ме пита; ови мусл’имани затискаше воду;
ова што оде седе; јутрос разговара са мном (Го); ова што ради у школу
(Вру); па се народ купи у Дел’имеђе (Де); ова чора усисава (Го); сија се
она духан (Ме); до друге године иде; долази оно са села; она се други
двапут жени (Го); богами живе деведесет и нешто година (Го); један се
не скида с коња; проводисмо разговоре (Вру); ми је не дирасмо; говорис-
мо; носисмо, давасмо у Београт (На).
388
Уколико се наведени примери упореде, јасно се може приме-

тити да у оба случаја, и када су посреди перфективни глаголи, и
онда када су употребљени глаголи имперфективног вида, означене
радње приказане су као у прошлости свршене. Моменат резулта-
тивности код глагола имперфективног вида носи са собом сам об-
лик аориста или се пак довршеност радње препознаје из контекста.
Управо због ове своје одлике, да радње приказује увек као заврше-
не, аорист не може свуда замењивати имперфекат, што је у прет-
ходној анализи показано. Не могу се, на пример, замењивати при
исказивању блиске прошлости будући да имперфекат подразуме-
ва и могућност наставка вршења означене радње, односно њеног
додиривања са садашњим моментом, док је код аориста моменат
прекида увек јасно наглашен. Незаменљиви су и у обележавању не-
одређене прошлости управо због тога што ова сфера, која подразу-
мева одсуство јасне временске локализованости, и у којој се радње
приказују као процеси у току, готово искључиво погодује употреби
имперфекта. Дакле, с једне стране имамо имперфекатске радње
које се увек карактеришу процесуалношћу, без могућности одређи-
вања временских граница њихових, и с друге стране аористне, које
се приказују или као тренутне (свршени глаголи) или као дејства
која су се вршила и извршила у прошлости (несвршени глаголи), те
код којих су границе глаголске радње увек јасно уочљиве.
Оно што се на основу анализиране грађе са нашег подручја по-
казује као очигледно и несумњиво, у науци је, заправо, често било
предмет полемика. Разилажење ставова неретко је било условљено
недовољним бројем потврда за употребу аориста имперфективних
глагола (из савременог језика или народних говора), па се кона-
чно разрешење проблема среће тек код аутора који су детаљним
поређењем примера уочили несумњиву разлику између двају пре-
терита (Ј. Вуковић, Павле Ивић и други). Покушаћемо да укратко
изложимо најважније ставове како бисмо их у анализи материјала
којим располажемо детаљније проверили.
Тврдњу да је аорист несвршених глагола семантички једнак им-
перфекту налазимо код А. Стојићевића и Т. Маретића (Стојићевић
1951: 96; Маретић 1963: 529). А. Мусић, међутим, даје друкчије ту-
мачење јер сматра да аорист имперфективних глагола има особиту
семантику, а то „долази од значења, што га има аорист онда, кад му
је глагол перфективан. Онда аорист значи, да се радња п е р ф е к-
т и в н о г а глагола у прошлости извршила. Па то значење ваља да
има аорист и онда, кад му је глагол имперфективан, само дакако с
том разликом, да значи, да се радња и м п е р ф е к т и в н о г а гла-
гола у прошлости извршила. А то код имперфективне радње значи,
да се не само вршила, него и свршила, дакле да је прошла читава,
од почетка до свршетка” (Мусић 1925/26: 27). Михаило Стевановић,
с друге стране, износи неслагање са наведеним ставом, будући да
389
сматра да радња у аористу имперфективних глагола, већ по томе

што су несвршени, не може значити извршење, мада се њим неки
пут означава и радња која се цела извршила. Тако, сматра аутор:
Аргатовах три године дана – не значи да је онај коме се аргатовање
приписује ту радњу извршио до краја, него само да ју је вршио јед-
но одређено време, те да је овде означено и колико, али не самим
глаголским обликом, већ временском одредбом три године дана
(Стевановић 1986: 635). Према М. Стевановићу, несвршени глаго-
ли у аористу не претпостављају никакво истицање прекида. Њиме
се означава вршење радње за једно одређено време у прошлости.
Даље, наводи аутор, ако се и има осећање о прекиду вршења ао-
ристом несвршеног глагола означене радње, тога осећања се по-
стаје свесно посредно, преко означавања (али не самим обликом
аориста већ посебном одредбом – нпр. временском одредбом три
године дана, или језичком ситуацијом уопште) колико се, односно
за које време се вршила дотична радња (Стевановић 1986: 636). М.
Стевановић, иако одбацује чињеницу да се у семантици несвршеног
аориста увек налази компонента која сигнализира прекид глагол-
ске радње, ипак не изједначава овај облик са имперфектом. Разлика
је садржана у томе да се и имперфектом означава радња која се у
одређено време у прошлости вршила, али не за утврђени времен-
ски размак – „имперфекат, за разлику од имперфективног аориста,
никад не означава радњу која се ограничава само на време о којем
се мисли већ радњу која је била тада у току, што свакако превиђају
граматичари који идентификују значење ова два глаголска време-
на” (Стевановић 1986: 636). Осврћући се на поменуто изједначавање
двају претерита код А. Стојићевића (Стојићевић 1951) и Т. Маретића
(Маретић 1963), Ј. Вуковић наводи да је неразликовање облика по-
следица тога што аутори нису имали имперфекат и аорист несвр-
шених глагола у свом говорном осећању, те показује да се у при-
мерима типа: Ено бијаше велика гужва пред Народним позориштем
и Перо стајаше пред гимназијом јасно очитује разлика између им-
перфекта с једне и аориста (и перфекта) с друге стране. Наиме, „у
случајевима перфекта и аориста у свести говорног лица није про-
цес глаголске радње, него се саопштава само о имперфективној
радњи (са разликом у обележавању, јасније или нејасније, о момен-
ту прекида), у случајевима презента и имперфекта саопштава се о
процесу радње, па и о самој радњиˮ (Вуковић 1967: 110–111). Дакле,
кад се употреби аорист, доминира компонента доживљености, али
говорнику није стало до тога да радњу представи у процесу, току,
већ као свршену. Исту семантичку вредност несвршеном аористу
одређује и П. Ивић на основу материјала из галипољског говора,
наводећи да се несвршени аорист употребљава „зато да покаже вре-
менски ограничену трајну радњу у прошлости. Истина је да овим
није промењен вид трајних глагола који и ту остају трајни, али је с
390
друге стране овде присутан још један елеменат: радња се узима као
свршена и то не у смислу „завршености” ни „потпуне извршености”,
већ у смислу прекида, престанка вршења”, а то значи да „употреба
облика аориста имперфективних глагола одмах изазива представу
о свршености, готовости радње, дакле исту представу коју сугери-
рају облици свршених глагола у ма којем времену употребљени”. С
друге стране, у имперфекту се „на радњу гледа као на процес који је
у дато време био у току, без обзира на границе његовог трајања, овде
се радња узима у читавој дужини оствареног трајања, уз наглаша-
вање ограничености” (Ивић 1953/54: 245). М. Ивић примећује да
имперфективни аорист носи информацију о готовости радње, али
да је за истицање тог релевантног момента у случају несвршеног
аориста неопходно неко морфолошко средство (најчешће прило-
шка одредба)13 (М. Ивић 1958: 147).
Закључци који се изводе анализом материјала из тутинско-но-
вопазарско-сјеничке зоне потврђују схватање да основна разлика
између аориста и имперфекта стоји у опозицији резултативност
: процесуланост, односно сагледање радње у току њеног вршења :
истицање информације о довршености дејства. Разлика у семанти-
ци двају претерита најбоље се уочава путем примене трансформа-
ционог критеријума на глаголе употребљене у истом контексту –
супституција једног облика другим нужно доводи до измене семан-
тичких ефеката. Тако у примеру: Мил’ена купова нешто тамо (Ту)
– посреди је прошла радња чије је вршење са становишта говорног
момента приказано као окончано те говорник износи само податак
о њеном прошлом (из)вршењу. У истом примеру употребљени им-
перфкат: Мил’ена куповаше нешто тамо (Ту); означио би радњу као
процес, коју је говорно лице уочило у блиској прошлости и која се
можда још увек врши у тренутку говора; или, ако би уследио на-
ставак типа: ...и ја уђо / уђем у продавницу да узмем и ја нешто...
посреди би била радња посматрана у процесу вршења, али таква
да је представљена као оквир за увођење неке друге радње (у овом
случају прошлост би била даља или далека). Исто тако у приме-
ру: ми бисмо код њега у посету (По) у предикату имамо завршену
радњу. Имперфекат глагола бит (бесмо / бехосмо) у истом контексту
подразумевао би реферисање на глаголом означену радњу/стање
посматране у току вршења.
13 Објашњавајући са структуралистичког становишта функционисање глаголских катего�� -
рија, ауторка истиче значај морфолошке репартиције вида – она је произвољна код оних
временских облика који у својој функцији не носе D моменат (меменат динамичности
радње), већ су типичне Т категорије (имају основну службу казивања времена).
Међутим, релевантност D момента у одређивању једне конкретне временске ситуације
повлачи обавезно са собом и А дистинкцију: радња се схвата као процес у току / радња се
не свата као процес у току. Ово има директних морфолошких реперкусија. Имперфекат
је строго видски одређен (несвршени вид). Аорист се гради већином од перфективних
глагола – уколико не, обавезно је присуство одредбе која ће тако ипак обележити
неопходну релевантност А (-) момента (= радња није схваћена као процес у току) (М.
Ивић 1958: 147).
391
Разлике које истичемо најбоље се уочавају управо кроз по-

ређење примера двају облика када су они употребљени од глагола
бит. Када је посреди аорист, увек је реч о завршеним дејствима, док
имперфекатске форме најчешће служе да се на наративном плану
прикаже ситуација, радња сагледана у процесу, као својеврсни ок-
вир у који се смештају остале прошле акције:
она са Менсуром, ми седни за хастал ту, ка оно разговараљи,
тамо, овамо, ријеч по ријеч и тако ти би (Го); питам ја, каже: „Није
дошо још, са-ће дој, уљегните овамо у дежурну да ви није зима”.
Не би мало, он стиже; реко: „Хусо, он је умро”, њему би жо (Ле); е
посл’ен би свадба; то песме, које игран’е, свадба, певан’е, свашта,
и ја дворим, најбол’а хим ја би невеста (Ме); ја не знам шта му
би ономе детету (Ли); ђе би Ахмо?; би грат ове године, ова род
ми се поновио, оно би грат (Ђе); и ја сам била на сахрану, бисмо
код ове нане (Ђе); ми бисмо (= идосмо) да нам она прича о томе
(Го); ви одмориље мало оде, бисмо у хлат (На); вала се обрукасмо,
бише читаво лето ту, не одосмо код њи (Ос); ратови бише, бивша
Југославија пропаде (С До).
а онда најтеже беше лубицу нај, не мош да нађеш шупл’о дрво

округло (Жи); те ја га онамо остави, ти не беше ту; дође ту,
баш Мирко дошо оде, Радица беше ту и пита га како је Стоја
(Го); доћекаше ме свекрва и зава, свекар ми не беше ту, беше га
погодио приш у прс (Ле); е ово ми је муш оде био, ово сам ја,
био љијеп, преварих се, љијеп беше и он, а богами и ја сам била
љијепа, плафка, напредна, љијепа, пуна, оде му око; тури мало
сијена онде, једну прњаву на оно сијено, от конопље, љего н-оно,
пељене биље спремљене, пови је, човек ми беше на посо, не беше
ту, свекрва ми ту (Ђер); тако ми здравља ка-сам био овамо реко:
„Ја не могу да седим оде”, а врућина беше ко под саћ, није ка оде
понешто пуха (Ме); купил’и ми беху неко ланче (Жи); имале су
једне бијеле, оно нешто провидно је било, а оне једне мараме
беху жућкасте, некако су ми више личеле но бијеле јел сам ја
била бијела у лице (Го).
Разлика се још боље уочава онда када се аористни и имперфе-
катски облици комбинују на блиском одстојању:
ево доље ови Аговићи, па она жена: „Хајде код мене на кахву”. Нешто
ме би срам, човек јој беше ту, мене што јој човек беше ту, мене би срам
(Го); ја би једанпут у Краљево, једно дијете ми слабо би, и пита ме једна
докторица, двије беху: „Како ти је име?”, реко: „Шкријељ Хука”. „Ха,
ха”, каже, „Шиптар”. Одма познаде поријекло, Шиптар (Бо).
Исто се примећује и када се упореде примери глагола имат у
аористу и имперфекту:
392
она уиђе и ја, немадо га ђе, но затну овако за сукњу оде (Пл); ја сам имо
једнок сина и једну кћерку а посљен та син ми има (= доби) два сина
(Гл); имаде жену добру, имаде дијете тамо, разведе се, не знам да љ се
развео, батаљи, она тамо у Немаћку сад; ја са женом сам станово оде
у ту собу. Имаде удар, и вала некако је не поведосмо ниђе, до доктора
ту (Ђер); свадбу нисмо правил’и, немаде ко (Ме); имаде удес у мозак,
удар (Пл); ништа богами он се ожени са овом ис Пљенибаба, имаде
двије ћерке и та удаде се за неким Циганином (Пл); долазио ми је био
прошљега Бајрама, сат овога га немаде (Го);
побего, дођо ту, имаше једну краву, један шпорет она црни цигански у
собу; сат једна жена оде дони јела кљеке, купила код једнога човека у
Ђерекаре, каже имаше осморо деце мицке, продаде ми синој кљеке, е
каже јутрос му сел’евате, умро, од беде и сиротиње (Жи).
Глагол хтет/шћет у аористу има вредност довршеног дејства/
стања, док имперфекатске форме одликује процесуалност:
што не кће ти ништа да попијеш?; нити ко хтеде да дође (Жи); па
посл’ен та снаха не кће да ми седи посл’ен из Дубова ту, Коцанка, не
кће да седи, но дође оде (С До); не шће да рекне на пиво попи (Св); боже
га бок убио шта му шће то да ради (Ли); једну жену добави отут ис
Бујковића, она не кће да седи оде (Ос); они не шћеше да ме узму (Ме);
ту смо имаљи петнес иљада еура и ми мисљедосмо куће мало да

направимо ил нешто, он ћаше оде на село да прави, оде горе кот Лада
(Го); не шћаху ништа да плаћају (По).
2.5. Из чињенице да се имперфектом означавају радње посма-
тране као процеси, док се аористом сигнализира њихова остваре-
ност проистиче и то да је имперфекатским радњама иманентна
неограничљивост док се уз аористне радње могу употребити одредбе
које указују на тачно време њиховог трајања, на временски оквир
током ког се њихово вршење одвијало. Притом, овде се мисли на ао-
рист несвршених глагола, који подразумева не само пунктуалност
већ указује на то да се именовано дејство у прошлости за извесно
време (дуже или краће) вршило.
Иако је у науци било и супротних тумачења, Ј. Вуковић сма-
тра да аорист, употребљив и од свршених и од несвршених глагола,
иако мање од несвршених него од свршених, не мења ниуколико
видско значење глагола14. За разлику од аориста и перфекта, им-
перфекат означава радњу неограниченог трајања. То значи да „им-
перфекат не може никад обележити радњу временски уоквирену
и моментом њенога почетка и њена прекида, не може дати радњу
одређеног, јасно одређеног временског трајања, јер онда он не би
био оно што јест, не би показивао радњу у њеном процесу него би
14 То несумњиво показују примери са несвршеним глаголом и потпуним временским

одређивањем трајања радње: Дворих цара три године дана... – Љубих драгу три године
дана, не виђех јој грла ни ђердана” (Вуковић 1967: 22).
393
давао одређену целину радње, а то му није у природи. Аорист је,

на против, врло обичан у тој улози у реченици” (Вуковић 1967: 215).
Исто становиште препознајемо у констатацији М. Кравара, који
наводи да да имперфекат тражи прилошку одредбу у смислу „у то
и то време”, а аорист у смислу „толико и толико времена” (Кравар
1981: 130).
Бројни су примери из наше грађе у којима се уз облике аориста
несвршених глагола јавља одредба којом се упућује јасно на дужи-
ну трајања глаголске радње у смислу квантитета протеклог време-
на, односно којом се дефинише тренутак до кога се радња чији по-
четак сеже даље у прошлост вршила:
забрадише ме, обукоше ме, стоја мало (Жи); ова моја чора
осамнаес година, до друге године иде, оно не иде јој нешто
школа; трипут јој вади лекарско уверење; богами живе деведесет
и нешто година (Го); ја се секира, секира, секира, док доби
несвесу; мало болова и умрије о-шећера; бољу ме ноге и глава
и то тако, прашкове пи, пи, док се отрова и ништа богами (Ос);
он је превари младу, одоздо из медресе, и она не заврши баш,
иде двије године и он је превари (Пл); они једно време се фал’ише
добар пут (Не); син јој исто био уписо Права и напусти нешто, не
мога, бори се и бори, бори до треће године и напустио (Ос); свашта
су радил’и ал’и млого кратко бише (Пож); неко време таје, таје,
таје (Трн); он јој дава неке л’екове те годину дана живе (Ђер); они
је искаше два-три пут и дадосмо је (Жи); ова остаде те живеше те
двије жене, вала докл’е помријеше (Ке); бише читаво лето ту, не
одосмо код њи (Ост); немаде шансе, плака недељу дана, замало
пуче (Пру); и сад ми он збори, ја идо двије године-три саш њим
(Рач); не кћеше да се помиру што сам побегла но дугачко се не
помирише (С. Ћуп).
2.6. Још једна од значајних саставних компоненти семантичке
структуре аориста јесте и доживљеност. Радње означене овим обли-
ком у највећем броју случајева спадају у домен (посредног или не-
посредног) искуства говорног лица. Одабир аориста у приповедању
открива намеру говорника да прошле акције истакне као доживље-
не или да их пак таквима представи слушаоцу. Сви проучаваоци
овог глаголског облика слажу се са тиме да је ово једна од примар-
них функција (Вуковић 1967; Танасић 2005; Ковачевић 2006; М.
Ивић 1995; Радовановић 1990). Аорист увек исказује доживљену
радњу и по тој својој особини он се приближава имперфекту а ди-
ференцира од перфекта. Услед компоненте доживљености, глагол-
ске радње означене овим двама облицима предочавају се као емо-
ционалне и/или експресивне, те су они, у односу на перфекат, сти-
листички маркирани (Ковачевић 2006: 81). Сходно томе, аорист се
„не јавља у мирном, неутралном тексту објективних констатација,
394
у информацијама које нису непосредан доживљај информатора –

једном речју у разним новинарским саопштењима, научним ра-
справама, описима природе и сл. Све то говори да у његовој приро-
ди D моменат игра отсудну улогу постављајући одређене границе
његовој употреби у претериталним ситуацијама” (М. Ивић 1958:
143–144).
Сви до сада навођени примери са аористом садрже дејства која
се одликују наведеном компонентом. Има, међутим, контекста у
којима аористне радње иако на наративном плану врше функцију
постизања експресивности и приказују се као доживљене,
ипак не спадају у домен личних доживљаја казивача. То су или
дејства која припадају далекој прошлости која је изван искуства
говорног лица, или су посреди уопште догађаји чији су актери
била нека друга лица, а о којима говорник зна посредно. Овде
аорист добија улогу стилски маркираног облика којим се постиже
динамичност приповедања и путем кога се говорник уживљава
у туђе радње представљајући их као део сопственог искуства,
како би веродостојно препричао догађаје те тако заинтересовао
саговорника. Наводимо примере код којих се на основу контекста
сазнаје да је реч о недоживљеној прошлости:
дошли ис Црне Горе, њему жена била умрла, довео то двоје деце и тог
Ивана и посен Ивана доведоше ту. Kаже он је велику земљу имао (Бал);
oна се дигни те он топђију тат, уби, та Шкријељ што је оде насел’ио реће:
„Што уби ћовека?” „Што ми уби пијетла; eво га топђији још мрамор
му седи ту испот села. Оде топђија за пијетла (Бо); та генерација је
запантила Други свецки рат, то су љуте муке бил’е, љуте муке, долазак
Немаца на ова простор, завадише се нације, па она онога, па она онога,
то је једна вел’ика ужас била, а то је све оно што су стари прије мене
говорил’и, завади па владај, то је хаос био (Цв); био један озгор од
Бубања од више Бијелога Поља с овцама оде преко зиме, и рече имала
горе једна врачарица, вел’и: „Ово су таљизи златнија волова”, па, каже,
послагаше оне таљиге, па једна завика: „О Вукићу, камен ти мајци у
дом, но те мајка сачувала од ујамка и од урезника” (С. До); посл’е јој
ону тетку пуштише, кад је изнијеше, кад је она закукала, не знам ко
рече то (Го).
У прва два примера информатор прича догађаје из времена до-
сељавања његових предака, у трећем примеру посреди је припове-
дање о рату о коме говорно лице зна само посредно, четврти при-
мер представља препричавање народне легенде и сл. Дакле, свуда
су посреди недоживљене радње.
Употребљен у питањима аорист такође означава радње које го-
ворник није доживео, али, пошто оне спадају у домен искуства ње-
говог саговорника, подразумева се да је реч о уживљавању у ситу-
ације, односно истицање компоненте доживљености лица којем се
395
питање упућује15: тури л’ дрва ти?; виде л’ краву ђе? (Бал); па што не
прича она њојзин супрук? (Цв); једосте л’ шта доле? (По). Посебно
се радо користи у питањима која се одликују експресивношћу, од-
носно имају функцију прекоревања саговорника због неизвршења
именоване радње. Такав прагматички ефекат најупечатљивији је
управо када се употреби аорист: ада што не скува те кафе, Надо?
(Вру); што не скиде то чизама? Не мош да клапараш у њи. (Го) и сл.
2.7. Већина до сада навођених примера садрже облике аориста
у синтаксичком индикативу, а обележене радње у највећем броју
случајева референцијалног су типа. Аорист се, иначе, не среће
често у служби исказивања релативних радњи, али има и таквих
примера где се аористна радња одређује као прошла посредно, у
односу на време које није моменат говора: чуо сам да се она мал’и
Драгин ожени (Вр); отац ми онда, пошто се ја удадо, он се опет ожени
(Жи); прође неки дан, он дође (По).
2.8. Аористом се могу обележити и нереференцијално конци-
поване радње, с тим да су у тој служби чешће бележени облици
несвршених глагола: кол’ко пут дође и ја се не сети да му дам (Бал);
та аждаха узима сваку ноћ по једну девојку (Бо); сваке године долази
од Бајрама, ове га немаде (Жи); вала носисмо му сваке године дол’е
(Не). Често се, да би се указало на вишекратност радње употребља-
вају удвојене форме аориста16: не мога, бори се и бори, бори до треће
године, ис прве вуче предмете, нагура, и напустио (Ос); оно би суд-
бина, неко време таје, таје, таје (Трн); говорисмо, говорисмо; богами
носисмо паре, носисмо, давасмо у Београт (На); по четири пут што ми
се навраћаше, навраћаше и однијеше и све (Ос).
2.9. Осим у временској, аорист се јавља и у модалној употреби:
одо ја да пуштим краву, Владо; ево ти даска и нож, ја одо да узмем
(Бал); црко више от кашља. Ја умрије. Не могу даље, кривим се, црко (С.
Ћуп); ограиса, убио те бок, не тура је на главу! (Уг); ааааа погину, ааа
погину (Ме); ја би те частила за муштулук, да ми би да се то спасим (Го);
врућина, све живо изгоре (Го); што се подби шетајући навише и наниже
(Бољ); да ми би да дође ко да би се родила (По); врућина, бре, погоресмо
(По); оћоравише на мобилне и на цртане не мачињу се уопште (Рај);
веруј ми да поцркаше радући (Леч).
У наведеним примерима исказује се став услова, намере, жеље
или уверености да ће се означене радње (из)вршити, или се њиме
у условним реченицама обележавају радње чија је могућност
15 М. Ивић наводи да „у овим случајевима функција аориста подразумева истицање
момента обављености, остварености радње са евоцирањем живе динамике самог чина
реализације.” У истом смислу требало би, сматра ауторка, „схватити и појаву аориста
у ситуацијама где је доживљеност радње од стране говорног лица иреална – напр. у
питању: Ко ли подиже овако лијепу цркву? Тежња ка истицању момента реализованости
са посебним уживљавањем у динамички чин извршења оправдава појаву аориста” (М.
Ивић 1958: 143).
16 Ова служба не погодује употреби имперфекта, а није својствена ни перфекату. Аористу
је овде конкурентан наративни императив или крњи перфекат.
396
вршења постојала у прошлости (у условима у којима се обично упо-

требљава потенцијал): да не затвори продавницу, ја одо у лудницу,
не мога више (Леч) (= да нисам затворила продавницу, отишла бих
у лудницу).
У одређеним језичким околностима имперфекат може доспети
у сферу садашњости, и тада је његова употреба модалног каракте-
ра. Такви примери обични су у нашем говору: требаше (= треба) ми
један л’еб (По). Такав је и аорист у примерима: двије краве имам,
имадо (= имам) мљијека кисела. Да неј да попијеш? (Го); Имадо мало
сира ако хој да ти турим (По) е кад би горе у Добрињу и отерал’и, е
горе не знадо (= не знам) шта раде, они још нешто више (Лу).
Осим имперфекта (како беше, како се зваше, шта оно писаше? и
сл.) у деиктичкој служби употребљава се и аорист, и ова два облика
се у контекстима тога типа у тутинско-новопазарско-сјеничком го-
вору могу замењивати без штете по значење (наравно, заменљивост
је могућа само када су посреди глаголи несвршеног вида):
знаде л’ ти ону ис Крушевца што је удата била за Хајра? (Рај); Меха
Коцу знаде л’ ти? (Трн); не знаде ону песму? (Др); а знаде л’ у шољу да
гл’едаш? (Ли); Пуна познава л? (= познајеш ли); знаде л онога Карла?
(= знаш ли) (Го); знаде л’ ти како се зове она пол’ицајац? (Ка); не знам
како му би име да ме убијеш; ја не знам ове године кад би вашар, по-
што ово рамазан, па не мога да бидне. Кад би оно вашар? (Дел); не
знам имаде љ старија оде. Ха Хазбо? (Ђер); како се оно зва, Светло, она
што е био са тобом? (Коз); да л’ се она удаде за једног пол’ицајца? (Леч);
Драшкова кафана знадосте л’ ђе је? (Ос); кад оно бише они код нас не
могу да се сетим? (Ђер).
2.10. Анализа је показала да је у временској служби аорист у
говору тутинско-новопазарско-сјеничке зоне чест како у обичном
разговору тако и у приповедању. Употребљен у разговору обично се
налази у краћим саопштењима информативног типа, где обележава
свршене радње из ближе или даље прошлости, под условима који су
напред описани. Када се употребљава у нарацији, аорист наступа
као синтаксичка јединица која је, захваљујући томе што поседује
изражену компоненту доживљености радње, носилац стилогености
исказа. Информатори, стога, често бирају аорист када желе да своје
приповедање обликују као причу која ће заинтересовати слушаоца
и помоћи му да се уживи у описиване догађаје. У ширим наратив-
ним текстовима аорист се користи паралелно са осталим формама,
а њихов линеарни распоред условљен је поделом синтаксичко-се-
мантичких функција које проистичу из различитсти инвентара се-
мантичких компоненти сваке од појединачних форми.
Имајући у виду да у семантичком потенцијалу аорист као до-
минантне поседује компоненту резултативности и доживљености,
односно динамичности, често се у приповедању среће употребљен у
низовима, када означава претериталне радње које су се, као после-
дица неке друге радње, ситуације, стања, сукцесивно извршиле:
397
и прати он мене у коло, ништа, ја ти то коло одигра, фата се та нарот

позади, како ја оно коло одигра, и како стаде, кад он се обрете ова што
ми је момак био. Он каже, па ти завика: „Губи се”, зар га било и сра-
мота, одмаче се, удари ме шамаром (Гр); кад ова ми ђевер најстарији
он узе она диномит те баци, весеље, а оно пођоше они волови да тухте,
он приђе, рани се овудијер. Рани се. Свекрва поче да виче басус невеста,
мене дође мука (Тр); само се диже један облак овако, јес не мрднуо се,
и оде овако и поче киша мало да пада, загрме, ко што рекну из ведра
неба. Свитну и гађа му у један плас, рауууу, запал’и га, у други; Реко:
„Комшо, видиш?”. Опет загрме (Ер); дол’е ме искаше у Рибариће, дол’е
испод Рибарића. И он, поручи му, стиже из Београда, и он стиже и
гл’еда ме крос прозор, помога један кол’ега. Е посен уђоше на врата у
собу; е богами ме одведоше сватови, сретоше ме оде, донијеше ми мет
у један фил’џан, па ту умочи прсте, па овако по мустаћима (Пл); даде
му бок сина и ћерку, направи кућу на Дежевски пут тамо. Родитељи
отоше у кратко време (Не).
У наведеним контекстима у којима је доминантан, аорист убр-
зава наративни ток и причање чини динамичним.
Као што је раније показано, наративни презент у саопштењи-
ма из обичног разговора чија је служба преношење информације о
томе да се нека радња извршила (пре свега мислимо на оне из блис-
ке прошлости) није конкурентан аористу зато што тражи шири на-
ративни контекст. Такви контекстуални услови, будући да су овде
задовољени, омогућавају замену ових двају облика без штете по
значење. С напоменом да би употреба презента условила у извесној
мери успоравање динамике наративног тока. Ова два облика често
се комбинују:
е онда ти аге прсну да тражу четвртину, ми нисмо дал’и четвртину,
и они посл’е оће да не нападају, да не убијају. Побрђе запал’ише
село, Брђани, и побише неке Србе, убише неког Вељка ту у Врболас,
убише једнога у Војниће и ми се поплашимо, почнемо да бежимо, да
одржавамо страже, да се боримо, да не дамо и у томе се то окренуло
(Прћ); Сафко донесе пасуља, лука, ја одем у продавницу купим шећер,
купим со, купим супу, чајеви бил’и, углавном ја крену с кухињом (Трн);
поведе ме он и сврнемо у Бијел’е Воде кот те његове шћери, дође јој те
жене шћер и син и шћер овога и приђе њејна шћер преда ме и каже:
„Амиџа, ако не мош, то те не гарантујеш наместит да те не водимо”
(Кл); они мене каменом те ето оде, те ја цијела у крв. Вратим се ја
код учитеља, он ми то преви (Го); кад се ја разбол’им, мајко мила, па
дође Милош те ме узе па код л’екара (Пе); видим она ће оде. Докл’е она
прође оде поред куће, ја изађем тамо да јој отворим врата да е сретнем,
она и-штале наше изиђе (Св).
Наведени примери садрже аорист у комбинацији са нара-
тивним презентом свршених глагола. Ова два облика, имајући у
виду да поседују исте синтаксичко-семантичке карактеристике,
производе једнаке ефекте на стилском плану, те су међусобно за-
менљиви. Друкчија је ситуација, међутим, при употреби презента
398
несвршених глагола. Његова је служба да прошле радње представи

у току њиховог вршења, као процесе или извесна стања која су ва-
жила за време када су се дешавале друге радње (у овом случају ао-
ристне), и да их, истовремено, дочара као актуелне, па заменљивост
двају облика није могућа, што се види из примера:
ја идем ус ходник, кат он ме довати за раме, ја се окрену кат директор,
само пружи руку те се питасмо и он размину; она дактилографкиња
села тако судија према њези и диктира, она пише. И саслуша ону
девојчицу како је било, она све плаче, не може од плача да каже, а то је
младо неко дијете било, дошло ту на праксу. И ај онда она изађе тамо и
он нас и не пита судија ништа него само дектира тамо и она пише (Не);
прво јутро запуши шпорет, долазу радници, ја њима у оне порције и
на шалтер, сипа чаја, доручкују људи, на ручак ете хи пасуљ, бога
ми пуца кашика боље (Трн); а мене би мука, мука, једна ми тетка,
ја видим она ми се нарот обневиђа, обневиђа, ја њојзи: „Тето, изведи
ме” (Тр); поћеше деца пети разрет, ајде, дај, куписмо кућу у Сеницу,
посл’е децу тамо школовасмо у ову усмерену школу, друго нису. Она
ми старији син један што ми је у Немаћку, уписа факултет у Косово
дол’е, и оде једно петнес дана они се чуфари дол’е побил’и, не дају
каже, гађају флашама, и он стиже. Плаче, каже: „Нема идења сам да
погинем”, каже, „ја ћу опет са њима у разрет, нема на сто места школа’.
Оста. Посл’е побеже у Сараево једно двије и по године, посл’ен дође,
неће да се жени, неће да се жени, оће поново за Немачку, неће па неће,
па се нада, нађи му оно, па ону, па неће, па неће. Све налази махане.
Те даде бог посл’ен упозна једну ис Пазара, одведе га за Немаћку те
супер је (Шар); кад би друга цура бол’есна, он опет ете га, браћа не
дају, он им се мол’и, мол’и (Па); кад они видел’и, плачу. „Шта ви је
бре?” Каже: „Уишо Зељов, па све јаја, шта ћемо сад?”, па га свезаше па
убише, па убише, а он кука, лаје (Пе); одведоше ме нис једну нанижицу
дол’е к Батрагама, један ме држи отуд, један отуд, ја на нешто коња; а
одма по томе би, нешто се украло тамо и они прете да се види кол’ко
ко има пара, ја показа, имам пара највише; ми онамо кат они стигоше
ту и са оружом л’ежу, пот кревет оруже, и то чека тамо наређење да
се, те богами ето тунаке, чистимо оруже; она нешто да проговори,
она говори албански, ја не умијем ни једну ријеч, баш ка ђутурум, кат
стиже једна стара жена, прича ми (Пр); ја носим воду, печемо ракију
са снахом мојом, та младић дође; каже: „Ко да види казан?” Реко: „Ја
ћу”; они стоју тамо око плота, ја ти шчепа нешто ствари, побего, нит се
обукева ни ништа (Рач).
Презент овде служи да опише слику догађаја посматраног у
току вршења других, напоредних радњи. Појава презента успо-
рава наративни ток, док аористне форме уносе динамичност у
приповедање.
Када се у нарацији јави потреба да се глаголом означи слика
стања, радње у процесу, будући да је таква служба аористу недо-
ступна, често се у аористном окружењу срећу и имперфекатске
форме, којима је таква функција иманентна. Њима се приказује
399
активност посматрана као оквир у који се смештају појединачне

напоредне радње исказане аористом:
ја овако седео, керови терају и ја видо преко једнога пута ђе прође зец
па оће на дољни пут, ја да се дигнем да се преместим, кад не могу да
се дигнем. Ја видо, готово, поће да ми се обрће овако шума, ал’ беше
бл’изу пута те ја зва тел’ефоном те дође ова њојзин син најстарији те
ме узе (Нет); пола десет навеће, само је ушо ћовек на врата и зваше се
Јуса, престави се он, каже ја сам Јуса, не бој се. Ја га видим нормално,
ал’и кад уђе, он беше мал’и, каже ја сам Јуса. И приђе, погл’еда стару је
л’ заспала, каже заспала је. Кат се он обрете висок, висок је, а ја га све
гл’едам, не могу да се мрднем, знаћи, нека сила ме укоћила (Уг).
Иако аорист поседује могућност самосталног смештања радње
на линију прошлости, неретко се аористни низови уводе облици-
ма перфекта, који, као неутрални облик, има службу обележавања
временске линије на којој се распоређују радње исказане осталим
формама:
био ми ту један рођак у село туне с кол’има, тамо нешто башту радио.
Пред мрак то било, у пет сати. Те га он пребаци до Пазара те ис Пазара
у Крагујевац, те двије операције што је имао (Б. Лок); она кад је ћела
да иде, она ме зовне, изиђосмо онде код моје куће разговарасмо и
она вел’и: „Ада Л’епшо, кака ти је била та операција? Ваља л’ ти?” те
исприча ја саш њом, исприча (Коз); било је четрес треће да се врати,
као ослобођење, као ово што је на Косово тамо да се вратимо, па се ми
вратисмо четрес треће, нисмо бил’и ни месец дана, бежи натраг, опет
не отераше (Шав).
Обично низови аориста служе да се помери визура припове-
дања, тј. да се прикаже стање које је након онога констатованог пер-
фектом наступило у виду преокрета. Аористне форме тада обеле-
жавају радње чије вршење мења околности о којима је реч. Тако је
у примерима:
ишо отут ис Рашке, постаљо оне струменте за свирање и отут кад је
овамо полазио, овамо он звао сина, син му у Београду, тамо у школ’и
био, звао га, звао, кад изедаман, каже, прекину, и овамо негђе према
Батњику, шта ја знам, сал’ нешто, срце довати га и у неки камион и
одједама се запал’и (Ос); од стоке имало је коња, волови, није могла да
живи породица бес волова, козе бил’е, офце бил’е, бивољице су касно
бил’е, није хи имало у прво време, касно су бивољице оде дошл’е,
ишл’и су у Л’есковац дол’е те су хи куповалв’и, показаше се добро и
поћеше да хи доводу од Л’есковца; пол’итићка ситуација је била тешка,
тако је то кретање било, ослободи се земља, преузима се влас и дођоше
неки људи оно како Немци отидоше и посен поће Други свецки рат, и
пол’итићари (Пож); имал’и смо државу што је није имало у Европу и
видиш шта јој људи направише (Рај); имала сам шес брата. Она отишла
цура, и од заве ми још двије отишл’е. И оне се запосл’ил’е, научил’е
језик, оне се вратише ове од заве ми, она живи у Сарајеву а једна у
Немачку а она оста, удаде се тамо и оста (Тр); оде у село није имо ни
400
кревет ни букоф ни дрвен, па оне обичне крпе тура у оне душеке док
моја стара не извол’е ону вуну да тура (Гл); тухала свуј по Тутину не
могла да нађе, преварил’и је док је макоше у Добрињу (До); пал’ил’и су
се л’ил’е раније и на празнике и на Петровдан, нарочито на Петровдан,
па сат се то изгуби, сад јок вала (Ке); Пеко Дапчевић пролазио овудар
и ми побегл’и дол’е у Коштанпоље се зове и дол’е један Курто кухар,
заклал’и офцу, дол’е уфатил’и, уфатил’и и хоте мене да узму да водим
коња, и они не шћеше да ме узму, но ме оставише те дођосмо (Ле); мој
отац тако, није ми до у школу, ја сам посен моро да тражим посо, браћа
стигоше, одијел’ише се, ми остасмо сиромаси (На); то е мого човек и да
направи јаз да зал’ива, ископаш јаз горе високо и кукурус зал’иваш, ту
је била пшеница рађала ниђе као ту, и посе уфати и продаде (Пе); ћела
сам да узмем једнога момка па он оде за Турску, а он извади документа
још за брата ми, и они осетише те не дадоше ни мене ни брату да иде
затарабише то (Пр).
Некада се наместо перфекта или у комбинацији са њиме налази
и плусквамепрефекат:
био је на смрти и решио био да ме ожени и спреми, ја био петнес
година, у шеснесту, куко, плако, ал’ они ме не питаше, доведоше је
(Кл); све сам био средио документа и оно посен кад се било заратило
на Косово, мајка јој рече: „Бојим се ја’, не сме, ово оно (Ер); дуга је
прича, био ми брат настрадао, био у дрва и настрадао на сред титра
поља, и он с трактором био и настрадао, и ја дођо кот куће и од саме
кукњаве ја сломим руку, пођо да пуштим краве и сломи руку (До); она
е рођена Зејна ту иза брда, па се била удала оде у комшилук, па не
мога, роди једну девојћицу (Ме); ја оно била потурала једном за визу,
они ми не дадоше него изашо закон да морам овамо визу да правим
(Па); у Драгу је једна била тако рекла се па они отишл’и да је узму па
се посл’е убише, па убише па не знам кол’ко крвова паде, сто и нешто
година осудише се њих десетину (Пр); један му бубрек ние већ био
радио, но се цио претворио био у муљ и посл’ен они то прегл’едаше га,
каже богами ти ова један бубрек му није добро никако, те он се мол’и
те му он даде упут за Београт, богами се спаси. Не макоше му бубрек но
се спасе, а у други му био камен те он обадва бубрега спаси. (На).
Низови аористних радњи често се прекидају облицима који
имају службу да успоре ток приповедања, како би се пажња зауста-
вила на неким моментима које говорник жели посебно прокомента-
рисати (перфекат, плусквамперфекат, наративни презент):
он обуко неке јаде, сат да ме убијеш не знам, и натнуо чарапу на очи,
кат ти се он помол’и, стаде писка жена, кад једна донијела дијете, тад
је кол’ијевка била, она кукавица набише се у једну собу, а оно дијете
у ту вел’ику собу, она се пол’ете да узме то дијете, о господе једини,
она вришти, не смије да уђе да узме дијете, а не смије да га остави,
докл’ен припознаде га његова жена (Лу); орало се са рал’има онијем
дрвенијем, па има све оно дрвено, само она лопар, да простиш оно, оно
дрвено се набије па се посен оре, волови, па посен изагоше оне рал’ице,
гвожђене, посл’ен тија рал’ица изагоше плугови, они равни плугови,
401
била дрвена кола, дрвени тоћкови, све дрвено. Посл’ен касније

изагоше оне гвожђенаће, гвожђена. Па посл’ен тија гвозденија изагоше
ови шпидитери гумени ови (Туз); ови мусл’имани наши одавл’ен
побегоше за Пазар ми побегосмо горе, и они удрише те попал’ише нас,
ми посен наши, ја сам био дечко, млат, ови наши стричеви, очеви, то се
организује, бранил’и, по неку пушку само, а њима Немац дао оружје и
Немац се повуче ис Пазара и пропусти сву влас томе Аћифу. Е посл’ен
ми дадосмо отпор добар, три месеца се водила борба тунаке, стално,
они онамо ми смо бил’и брдима овамо, и посл’ен он доведе Шиптаре
отут са Косова, Албанце, и попал’и бога ми све горе до Алуловића па
све до Рашке. Ми се борисмо и најзат потерасмо, ал’и попал’ише не. То
је стајало тако до Божића, о Божићу се Немци поново врате у Пазар,
ка[д] се вратише, то се мало примирило. Е ми који нисмо имал’и ђе да
се вратимо, пошто је попаљено ође све, ми смо кот тија нашија ђе ко
мого, код некога, својти, да презими, презимил’и смо. Ко је имао нешто
да једе, ко није он је и просио, даво нарот ко је мого (Прћ); и ту ка[д]
смо нас тројица заиграл’и у собу, девојке су гл’едал’е на прозор, тамо
ми играмо, не видимо девојке, ми тамо помахнитасмо у собу (Трн); с
коњима, ал’и за њу набавил’и фијакер, он јој је био ђевер. Наши коњи,
продал’и бил’и Дората и Кусаља Јакупу Папићу, и ова таман је довде
догно, те је некако скидоше (Че); оде та облак и онамо, он коси јечам,
они вољу та јечам за стоку, и оде она облак онамо, он зденуо јечам, и
оно оде она облак и гађа у она јечам, сравни све то, све то изгоре; она
суши то туне и спакује то туне и он заузме ту јуртину, и комшије се
ка бунил’и то што е заузо тамо та јурт. И он дође и једно јутро загрме и
гађа у та стан, они изашл’и тамо са стоком, оно киша навал’и и гађа у
та стан гром и све изгори и то и сандук, ада све поравни (Ер); онамо у
једно ћоше папрахђе турил’и, л’егосмо ту, изјутра се диго, хоте да врћу
људе да ме дарују, то свадба. Обукоше ме, јел’ече, димије, свил’еницу,
дотераше ме. Она Мурат што е Хабибовић био и[з] Жирча, што е држо
дол’е обућу, па Шемка, његова жена, алахрахметељу, умрла је, она ми
је била тетка, она дође те ме намехћи, па намехћи, па уведе ме у жене,
да дворим; о Хамиде, што сам данас виђела, никат у мој вијек нијесам
виђела: једна група људи, десетину петнаес, удрише Фекићи на Џемову
кућу у Караџе дол’е, па му одвукоше ђевојку, па је то кукњава и вриска
била све у тугу је турила (Ке); нешто то ми доније, један чешељ, и то да
ме обел’ежи, а богме сиромашни. И то ми доније, испроси ме, и сватови
дођоше, и попеше ме на једнога коња од куће, моја кућа овако озго, а
ја се укрутила, држим се, а они хоте да пуцају, адет код нас кат крену
сватови, да пуцају они први што ме воду. Они викнуше (Пл).
Када се обележавају радње хабитуалног карактера, у окру-
жењу са аористним налазимо и форме наративног императива или
потенцијала:
мисл’им, дође свадба, и ја газда, и ја ослободим нек игра ђе ко хоће,
оно посл’ен види од мене, види она от онога, у једно време то се посл’ен
измијеша (Туз); вари то, па вари док убијел’и, па то посен пери, па јади,
па мота, а богме се носила и џемадан и кошуља и све, па посен почеше
само овако; то беше црно, црно, црно, од неке старе куће турал’и, пре-
грађевал’и, ја ножом неђе хефту дана стружи, стружи, стружи, ужуте
402
ка восак (Ке); један погину у Рибариће у кафану, један погину у Драгу,

посен тога, нађу се у кафану и то се завади и поби се (Пр); па стој, па
стој, па стој, па ме ноге забол’еше. Е то се посл’ен растури, наврх годи-
не роди ту чору (Бр); о слави другу ној то би пуна била соба докл’ен и
једама мој буразер растера (Ме); богами носисмо паре, носисмо, давас-
мо у Београт. Трећа година, све носи, дај, носи, дај (На).
2.11. Аорист глагола рећ / реј има функцију увођења туђег гово-
ра, при чему је некада наглашен а некада остаје без акцента, што је
свакако условљено темпом говора: рече Влада, код Веса (Бал); реко
снашо се; реко ја бога ми не могу, ја кухам доручак (Трн); па то је
оно што ова рече је л’ било повише робља у једно домаћинство (Цв);
„Вала нека је”, реко (Кн); „Па нисам знала”, реко, „да сте овако фини”
(Тр); рече ми син, јутрос разговара са мном: „Мама, јеси повадила
лук?” (Го). У аористу овај глагол може имати и значење „помисли-
ти”, а тада је неакцентован: ја реко Мимица дође да ме зове; оно око
куће за Петровдан, реко да народ ми се не смије, једва сам и оно
покосио (Бољ); Је л’ л’его Жеки? Ја реко да ми оно избал’ира (Кн); ја
најстарија нешто, реко нећу, нешто ми је да се просим више жо, ова-
ко кат побегнем мало је мање, мање ми је (Го).
2.12. У уводном делу поглавља дат је осврт на стање које се тиче
очуваности овога претерита у дијасистему српског језика. Овде
дајемо преглед функција које он има у зетско-сјеничком дијалекту,
где се релативно добро чува, како бисмо одредили положај тутин-
ско-новопазарско-сјеничке зоне у ареалу структурно најсроднијих
говора. Након тога наводе се подаци о приликама у другим дијале-
ктима ради пружања ширег прегледа стања које карактерише аре-
ал штокавских говора.
Аорист несвршених глагола релативно ретко се јавља у већи-
ни говора зетско-сјеничког дијалекта. На основу материјала пре-
зентованог у дијалекатским студијама закључује се да темпорална
својства овога облика нису условљена видским карактеристика-
ма глагола. У оба случаја аористним формама истиче се моме-
нат прекида, довршености глаголске радње (Милетић 1940: 363;
Барјактаревић 1966: 128; Ћупић 1977: 169). У свим говорима аорист
се најчешће употребљава у нарацији, и то примарно за искази-
вање доживљених радњи, с тим да су свуда бележени и примери
употребе у контекстима када се говори о дејствима о којима се зна
посредно, „по чувењу”. Материјал из новопазарско-сјеничке зоне
потврђује и наше закључке (Барјактаревић 1966: 128). У мркови-
ћком говору употребљава се у приповедању и у обичном разговору,
а њиме се казује „скоро искључиво доживљена радња. Ако се у при-
повиједању, тј. синтаксичком релативу, употријеби кадгод и за не-
доживљену радњу, онда је приповједачево уживљавање у тај догађај
сликовито и импресивно – да се стиче утисак као да је све то до-
живљеноˮ (Вујовић 1969: 322). Тако је и у Бјелопавлићу, где „у објема
403
функцијама најчешће показује доживљене радње, али и радње које

се само констатују као факти, без посебног уживљавања у моме-
нат ситуације” (Ћупић 1977: 169). За староцрноговрске говоре М.
Пешикан бележи да се овај облик употребљава за причање сопстве-
них радњи, потом туђих радњи по сопственом запажању и у при-
чању по чувењу. Притом, аорист „је у приповедању практично једи-
ни облик за казивање туђих свршених радњи ако се причају према
сопственом запажању” (Пешикан 1965: 199). Неслагања у закључци-
ма тичу се углавном временске локализације глаголске радње. Тако
Д. Барјактаревић аорист одређује као облик којим се обележава
радња „која се свршила непосредно пред тренутком саопштавања
или је трајала до тог тренутка”. (Барјактаревић 1966: 128), што не
одговара подацима добијеним нашом анализом, на основу којих се
показује да аорист не поседује овакво ограничење. У Бјелопавлићу,
Мрковићу и Црмници аористом се обележавају радње како блиске
тако и удаљене прошлости, с тим да Л. Вујовић (Вујовић 1969: 322)
и Б. Милетић (Милетић 1940: 363) службу обележавања блиске про-
шлости везују за индикативну употребу, док се даља може обеле-
жавати само релативним аористим. Најзад, на читавој територији
аорист се доста често употребљава у модалној служби. Источна и
централна Херцеговина такође се одликују добром очуваношћу ао-
риста од глагола оба вида, а употребљава се у излагању прошлих
догађаја и у свакодневном разговору. А Пецо наводи да су и код
перфективног и код имперфективног аориста посреди завршене
радње, с тим да аорист поседује својство да сам тренутак извршења
радње веже за моменат непосредно пре говорног времена, односно
да се његовом употребом прошла дејства, без обзира када су у про-
шлости вршена, доживљавају, и од стране говорног лица приказују
као најнепосреднија прошлост Ограниченост радње код перфекти-
вног аориста сигнализирана је самим видским својствима глагола,
док имперфективни захтева учешће посебних одредби које на то
упућују (Пецо 2007: 258–260). У говору Љештанског аористом се
увек исказује најближа прошлост (Тешић 1977: 244), а тако је и у
говору Пиве и Дробњака (Вуковић 1940: 89). У банатским говори-
ма шумадијско-војвођанског дијалекта аорист се добро чува. Од
значаја за наше истраживање јесте то што се примећује сличност
у његовој употреби у нарацији како на плану семантичких и праг-
матичких ефеката које производи тако и по питању комбиновања
са другим облицима. Наиме, аорист се овде „јавља на најживљим,
најдраматичнијим местима у нарацији. Обично се у истом кон-
тексту јавља и перфект, у многим случајевима и презент, с тим да се
аористом најчешће исказују изненадне радње, нагли покрети, зна-
чајни узбудљиви обрти” (Ивић и др. 1997: 373). Притом, као и у нашој
зони, „причање најчешће не почиње аористом већ се експозиција
теме најчешће даје у префекту” (Ивић и др. 1997: 377). У осталим
404
говорима овога дијалекта аорист је сасвим редак. У Лепеници се

употребљава искључиво за доживљене радње (Вукићевић 1995:
210). док се у сремском говору индикативним обележава непосред-
на доживљена прошлост а релативним аористом радња извршена на
било којој тачки на претериталној временској оси (Николић 1964:
167). У трстеничком говору аорист је жива категорија. Јавља се од
глагола оба вида али је ређи од несвршених. У овом другом случају
увек значи довршену радњу било да се завршеност експлицира од-
редбом, препознаје из контекста или на основу саме семантике ово-
га облика. Не употребљава се никада изван сфере доживљености
(Јовић 1968:196–198). Релативно високофреквентна јединица ао-
рист је и у говорима средњег Ибра, где се употребљава у дијалозима
(када казује доживљене радње) и нарацији (када може обележити
и дејства из недоживљене прошлости). Несвршени аорист је редак,
а обавезно долази уз одредбу која упућује на прекид/ограниченост
глаголске радње у прошлости (Божовић 2008а: 334). Говор Горе
одликује се знатном присутношћу овога претерита, с тим да је на
овом терену дошло до развијања морфолошке диференцијације те
се свршени глаголи углавном везују за аорист а несвршени за им-
перфекат (Младеновић 2001: 495). У временској употреби њиме се
казује „чин свршености или ограничености глаголске радње”. Када
се употреби имперфективни глагол, најчешће се уз њега јавља и
одредба мере времена (Младеновић 2001: 495). У Алексиначком
Поморављу аорист се употребљава у дијалогу и приповедању, не из-
лазећи притом из сфере доживљене прошлости (Богдановић 1987:
250). У говору Лужице аорист се подједнако често употребљава
од глагола оба вида, а исказана дејства одликују се компонентом
завршености, што је основна разлика према имперфекту (Ћирић
1983: 105). Исте прилике одликују и говор Заплања (Марковић
2000: 235), те Црне Траве и Власине (Вукадиновић 1996: 161).
Закључак
Чињеница да је српски стандардни језик током свог развит-
ка био захваћен тежњом ка елиминацији ових форми резултира-
ла је тиме да се на синхроном плану имперфекат и аорист ретко
употребљавају. И већина народних говора на исти начин реду-
кује систем. Наводимо тумачење ове појаве које даје М. Ивић, а
које се изводи управо из саме семантичке природе двеју форми.
Наиме, изузев аориста и имперфекта „сви остали чланови систе-
ма показују у погледу основних D и Т обележја карактеристичну
подвојеност: или је релевантан D моменат, а конкретна форма
(презент) је у погледу Т момента неутрална, или је, напротив, баш
Т моменат од битног значаја а D није (остали облици). Једино се
аорист и имперфекат издвајају по карактеристичној и за систем
нетипичној D + Т реалеванци”. Дакле, аорист и имепрфекат
405
издвајају се „као усамљена опозиција преоптерећена двоструком D

/+/ и Т /+/ обележеношћу – радња се уједно оживљава, приказује као
динамична и временски се одређује – која није типична за системˮ
(М. Ивић 1958: 148–149), што, сложићемо се са ауторком, може бити
подстицај који је условио поменути процес елиминације.
С дрге стране, преглед особина аориста у тутинско-новопазар-
ско-сјеничкој зони показује да је посреди облик који се одликује
знатном стабилношћу у систему и широким дијапазоном функција,
од којих су неке само њему својствене, те је у том смислу нерет-
ко незаменљив осталим облицима. Сагледање односа према им-
перфекту, а реч је о сложеном сплету релација око којих је било
више неслагања у науци, показује да оба облика опстају у доменима
својих наслеђених функција, не мешајући се међусобно, што опет
сведочи о њиховом јаком системском положају. Ова два облика,
које осим темпоралне службе исказивања прошлих радњи повезује
семантика доживљености, представљају, сваки у свом домену при-
мене, примарно језичко средство за обележавање прошлих радњи
доживљених од стране говорног лица. Добром очуваношћу система
претериталних форми, испитивани говор прикључује се делу срп-
ског етнојезичког простора (а који чине углавном периферни гово-
ри у јужнијим деловима територије), а затим и словенског језичког
комплекса који карактерише стабилност глаголског система и чу-
вање наслеђених облика и њихових функција.
Барјактаревић 1966: Д. Барјактаревић, Новопазарско-сјенички говори, Српски
дијалектолошки зборник, XVI, Београд: Институт за српскохрватски
језик, 1–177.
Белић 1905: А. Белић, Дијалекти источне и јужне Србије, Српски дијалектолошки
зборник, I, Београд: Државна штампарија Краљевине Србије, 1–715.
Богдановић 1987: Н. Богдановић, Говор Алексиначког Поморавља, Српски дијале-
ктолошки зборник, књ. XXXIII, Београд: Српска академија наука и уме-
тности, 7–302.
Божовић 2002а: М. Божовић, Говор Ибарског Колашина, Приштина: Институт за
српску културу, Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Божовић 2008: М. Божовић, Инфинитив, аорист и имперфекат у поибарским
говорима, Зборник Института за српски језик САНУ I (посвећено др Драгу
Ћупићу поводом 75-годишњице живота), Београд: Институт за српски
језик САНУ, 79–89.
Божовић 2008б: М. Божовић, Говори средњега Ибра, Приштина, Лепосавић:
Институт за проучавање културе Срба на Косову и Метохији.
Бошњаковић 2012: Ж. Бошњаковић, Морфолошке особине говора источне
Шумадије, Српски дијалектолошки зборник, књ.XLIV, Београд: САНУ и
Институт за српски језик, 1–381.
Букумирић 2003: М. Букумирић, Говори северне Метохије, Српски дијалекто-
лошки зборник, књ. L, Београд: Српска академија наука и уметности,
Институт за српски језик, 1–351.
406
Вујовић 1969: Л. Вујовић, Мрковићки дијалекат, Српски дијалектолошки зборник,

књ. XVIII, Београд: Институт за српскохрватски језик, 73–401.
Вукадиновић 1996: В. Вукадиновић, Говор Црне Траве и Власине, Српски
дијалектолошки зборник, књ. XLII, Београд: САНУ и Институт за српски
језик, 1–317.
Вукићевић 1995: М. Вукићевић, Говори Крагујевачке Лепенице, Приштина:
Универзитет у Приштини
Вуковић 1940: Ј. Вуковић, Говор Пиве и Дробњака, Јужнословенски филолог, књ.
XVII, Београд: Институт за српски језик САНУ, 1–114.
Вуковић 1967: J. Vuković, Sintaksa glagola, Sarajevo: Zavod za izdavanje udžbenika.
Драгин 2006: Г. Драгин, Имперфекат и аорист у говорима Студенице, Српски
језик, 11/1–2, Београд: Научно друштво за неговање и проучавање српс-
ког језика, 447–456.
Ивић 1953/54: П. Ивић, Систем значења основних претериталних времена у гово-
ру Галипољских Срба, Јужнословенски филолог, књ. 1–4, Београд: САНУ,
229–262.
Ивић и др. 1997: П. Ивић, Ж. Бошњаковић, Г. Драгин, Банатски говори шума-
дијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: морфологија, синтакса,
закључци, текстови, Српски дијалектолошки зборник, књ. XLIII, Београд:
Институт за српскохрватски језик, 1–571.
Јовановић 2005: М. Јовановић, Говор Паштровића, Подгорица: Универзитет Црне
Горе.
Јовић 1968: Д. Јовић, Трстенички говор, Српски дијалектолошки зборник, књ.
XVII, Београд: Институт за српскохрватски језик, 1–241.
Јуришић 2009: М. Јуришић, Говор Горње Пчиње, Београд: Институт за српски језик
САНУ, 2009.
Ковачевић 2006: М. Ковачевић, Стилске доминанте у Божовићевој причи „Први
пут у Новом Пазару”, Језик и стил Григорија Божовића, Зборник са науч-
ног скупа одржаног 16. и 17. фебруара у Косовској Митровици и Зубином
Потоку, 77–91.
Кравар 1981: М. Кравар, Имперфекат и аорист у хрватскосрпском језику, Научни
састанак слависта у Вукове дане, књ. 7, Беорад, 123–137.
М. Ивић 1958: М. Ивић, Систем личних глаголских облика за обележавање вре-
мена у српскохрватском језику, Годишњак филозофског факултета, књ. 3,
139–152.
М. Ивић 1995: M. Ivić, Lingvistički ogledi, Beograd: Biblioteka XX vek.
Маретић 1963: T. Maretić, Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog
jezika, Zagreb.
Марковић 2000: Ј. Марковић, Говор Заплања, Српски дијалектолошки зборник,
књ. XLVII, Београд: САНУ и Институт за српскохрватски језик, 7–307.
Милетић 1940: Б. Милетић, Црмнички говор, Српски дијалектолошки зборник, IX,
Београд: Институт за српскохрватски језик, 209–663.
Младеновић 2001: Р. Младеновић, Говор шарпланинске жупе Гора, Српски
дијалектолошки зборник, XLVIII, Београд: Институт за српски језик
САНУ, 1–606.
Младеновић 2013. Р. Младеновић, Говор јужнокосовског села Гатње, Београд:
Институт за српски језик САНУ.
Мусић 1925/26: А. Мусић, Аорист имперфективних глагола у српскохрватском
језику, Јужнословенски филолог, књ. V, 27–41.
Николић 1964: Б. М. Николић, Сремски говор, Српски дијалектолошки зборник,
књ. XIV, Београд: Институт за српскохрватски језик, 207–413.
Николић 1969: Б. M. Николић, Колубарски говор, Српски дијалектолошки зборник
књ. XVIII, Београд: Институт за српскохрватски језик, 1–73.
407
Николић 1972: М. Николић, Говор Горобиља, Српски дијалектолошки зборник, књ.

XIX, Београд: Институт за српскохрватски језик, 619–746.
Николић 1991: М. Николић, Говори србијанског Полимља, Српски дијалекто-
лошки зборник, књ. XXXVII, Београд: Институт за српскохрватски језик,
1–549.
Петровић 1973: Д. Петровић, Морфолошке особине у говору Врачана, Годишњак
Филозофског факултета у Новом Саду XVI/1, Нови Сад: Филозофски фа-
култет, 201–235.
Пецо 2007: А. Пецо, Говори источне и централне Херцеговине, Сарајево: Босанско
филолошко друштво
Пешикан 1965: М. Пешикан, Староцрногорски средњекатунски и љешански го-
вори, Српски дијалектолошки зборник, књ. XV, Београд: Институт за
српскохрватски језик, 1–294.
Радовановић 1990: М. Радовановић, Списи из синтаксе и семантике, Издавачка
књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци, Добра вест, Нови
Сад.
Ракић Милојковић 1990: С. Ракић Милојковић, Основе морфолошког система
говора Доње Мутнице, Српски дијалектолошки зборник, књ. XVII,
Београд: САНУ и Институт за српскохрватски језик, 75–119.
Реметић 1985: С. Реметић, Говори централне Шумадије, Српски дијалектолошки
зборник, књ. XXXI, Београд: Институт за српскохрватски језик, 1–555.
Реметић 1996: С. Реметић, Српски призренски говор I (гласови и облици), Српски
дијалектолошки зборник, XLII, Београд: Институт за српскохрватски
језик, 15–293.
Симић 1972: Р. Симић, Левачки говори, Српски дијалектолошки зборник, књ. XIX,
Београд: Институт за српскохрватски језик, 1–618.
Стевановић 1933–34. М. Стевановић, Источноцрногорски дијалекат, Јужнословенски
филолог, XIII, Београд: Институт за српски језик САНУ, 1–128.
Стевановић 1986: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II, Београд:
Научна књига
Стијовић 2007: Р. Стијовић, Говор Горњих Васојевића, Српски дијалектолошки
зборник LIV, Београд: Институт за српки језик САНУ, 1–323.
Стојићевић 1951: А. Стојићевић, Значење аориста и имперфекта у српскохрватском
језику, Љубљана: Словенска академија знаности ин уметности.
Танасић 2005: С. Танасић, Синтаксичке теме, Београд: Београдска књига.
Танасић и др. 2005: С. Танасић, П. Пипер, И. Антонић, В. Ружић, Љ. Поповић, Б.
Тошовић, Синтакса савременог српског језика: проста реченица, Београд:
Институт за српски језик САНУ:
Тешић 1977: М. Тешић, Говор Љештанског, Српски дијалектолошки зборник, књ.
XXII, Београд: Институт за српски језик, 159–328.
Ћирић 1983: Љ. Ћирић, Говор Лужнице, Српски дијалектолошки зборник, књ.
XXIX, Београд: САНУ и Институт за српскохрватски језик, 7–119.
Ћирић 1999: Љ. Ћирић, Говори Понишавља, Српски дијалектолошки зборник, књ.
XLVI, Београд: Институт за српскохрватски језик, 7–362.
Ћупић 1977: Д. Ћупић, Говор Бјелопавлића, Српски дијалектолошки зборник,
XXIII, Београд: Институт за српскохрватски језик, 1–220.
408
Bojan M. Veljović
THE USAGE OF AORIST IN THE VARIETIES
OF TUTIN, NOVI PAZAR AND SJENICA
Summary
This paper analyzes the aorist tense in the varieties of Tutin, Novi Pazar and Sjenica
from the perspective of syntax, semantics, pragmatics and stylistics. The analysis of
the corpus showed that aorist was stable and possessed a preserved inherited domain
of syntactic and semantic functions in the system of these dialects. It appears in syn-
tactic indicative and relative by marking the referential and non-referential past, i.e.
in modal functions, opposite to the situation in the greater part of Serbian dialectal
area and in the standard language. In the investigated part of the country aorist of
the imperfective verbs is utterly common which necessarily imposes the research of
the relation towards syntactically and semantically most similar correlate - the imper-
fect tense, as well as the relation to the rest of the forms in preterit function. Aorist
functions as a marked syntaxeme, hence the stylistic features of this verb form are
established. The areal approach seeks to determine the position of the investigated
idiom inside a wider dialectal complex which incorporates akin idioms by structure
and evolution.
Key words: dialectology, verb forms, syntax, aorist, temporal usage, modal usage
409
81'37'33
Мирјана М. Мишковић Луковић1

Катедра за англистику
СЕМАНТИЧКО-ПРАГМАТИЧКИ ИНТЕРФЕЈС:
СТУДИЈА СЛУЧАЈА КОНВЕНЦИОНАЛНОГ
ИМПЛИЦИРАЊА ИЛИ ПРОЦЕДУРАЛНОГ
КОДИРАЊА2
Ерудиција професора Милоша Ковачевића, његово нау-

чно усмерење ка различитим аспектима не само лингвистичке
теорије него и склоност ка мултидисциплинарности, а ништа
мање ни професорова неутољива жеђ ка откривању, али и ка
аналитичко-синтетичком „раскринкавању” слабости нових
научних праваца, утицали су на избор тематике нашег рада,
који је написан у част научног опуса професора Ковачевића.
Рад је, стога, конципиран као мултидисциплинаран –
на размеђи семантике, прагматике и филозофије језика.
Теоријског је карактера, према циљу и методологији, али се
ослања на нашу дугогодишњу преокупацију и анализу упра-
во оних језичких феномена који су били запостављени, као
маргинални, у традиционалној лингвистици.
Конкретно, у овом раду преиспитујемо конструкте кон-
венционалног имплицирања и процедуралног кодирања у окви-
ру два оделита инференцијална модела: Грајсове прагматике
и прагматике теорије релеванције. Циљ нам је да их сагледа-
мо у односу на кључно, мада контроверзно, питање семанти-
чко-прагматичког интерфејса – утврђивање посредног фено-
мена између изрицања и имплицирања. Закључили смо дa су
a priori класификације значења израза који, интуитивно, не
чине комуникативно релевантне пропозиционе конституенте
изрицања мањкаве ако се не сагледавају у односу на њихове
специфичне семантичко-прагматичке конфигурације.
Кључне речи: конвенционална импликатура, посредни
феномен, процедурално значење, семантичко-прагматички
интерфејс
1. Увод
Залазак XX века изнедрио је неохолизам у лингвисици и фило-
зофији језика.3 Под овим мислимо на издвајање оних праваца у се-
1 mirjanamiskovic@yahoo.co.uk
2 Пројекат 178014: Динамика структура савременог српског језика, који финансира
Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
3 Користимо кованицу неохолизам искључиво ради истицања терминолошког разгра-
ничења у односу на традиционални термин семантички холизам, чији је представник
411
мантици, инференцијалној прагматици и филозофији језика који

за циљ имају објашњење људске комуникације на основу теоријског
модела који би, суштински, укључио везу између семантике (кодни
аспект) и прагматике (инференцијални аспект).4
Ово кључно питање формулисано је као семантичко-прагма-
тички интерфејс. Једноставно приказано, то је питање где престаје
кодирање, које је у алгоритамском формату и у домену несвесног
дела личности, а обавља га језички систем (граматика/парсер, као
оделит когнитивни модул), који, као аутпут, даје логичку форму, а
где почињу инференцијални процеси, који су у домену прагмати-
чког модула, који, као аутпут, дају пропозициону форму.
Ово питање, на први поглед, можда делује једноставно.
Међутим, остало је контроверзно, што је неминовно утицало и на
решавање разнородних, деривативних, питања (нпр. утврђивање
семантике извесних лексема, односа између онога што говорник
каже и имплицира у исказу, односа између истакнутог и неистакну-
тог у исказу и сл.).5 Напослетку, то питање је довело и до преиспи-
тивања домета и значаја Грајсове теорије, али и до формулисања
различитих прагматичких принципа и „посредног феномена” као
јединице која је између логичке форме (семантички део) и конвер-
зацијске импликатуре (прагматички део) (в. нпр. Бартон-Робертс
2010, Бах 1999, Карстон 2002, Мишковић Луковић 2015a).6
Међутим, основно питање семантичко-прагматичког интер-
фејса заправо је проистекло из једног, наизглед, узгредног пи-
тања: како извесне лексеме, које се интуитивно перцепирају као
комуникативно маргиналније у говорниковом исказу, утичу не
само на говорникову намеру да их употреби него и на саговор-
никово тумачење говорниковог исказа? То је, дакле, предмет на-
шег рада – разматрање семантике и прагматике израза који су до-
бијали различит третман у Грајсовом инференцијалном моделу
комуникације и постграјсовом когнитивно-прагматичком моделу
теорије релеванције: конвенционалне импликатуре наспрам про-
цедуралних кодирања.
структурализам, и њему супротан приступ – семантичи атомизам – чији је представ-

ник радикално семантичка теорија која иде под називом метајезик природне семантике.
4 Запажамо да се у семантичко-прагматичким моделима ретко обраћа пажња управо на
сврсисходност неохолизама, тј. на потребу да се у дати теоријски модел укључи и син-
такса. Изузетак је теорија релеванције (Спербер и Вилсон 1995), која је, прокламовано,
прихватила генеративну граматику Ноама Чомског, али је није посебно разрађивала у
свом моделу когнитивно-инференцијалне прагматике.
5 Сетимо се само проблема скопчаних с решавањем статуса пресупозиција. Иако се да-
нас углавном сматра да су пресупозиције прагматички, а не семантички феномени,
ипак остаје питање да ли се информација кодирана у језичком изразу може, без остатка,
занемарити у „једници” која се тиче говорниковог казивања, будући да је исказана и
као синтаксички и као семантички конституент (нпр. генитивна конструкција у исказу
Маријин брат живи у Паризу наспрам експлициране пропозиције без пресупозиције
Марија има брата, који живи у Паризу).
6 Уопште узевши, конституисала су се три општа правца: радикална семантика,
радикална прагматика и умерени контекстуализам.
412
Семантичко-прагматички интерфејс
2. Конвенционалне импликатуре
Размишљајући о значењу енглеских израза although (‘иако’,
‘мада’), but (‘али’, ‘a’), yet (‘још’) и still (‘још увек’, ‘ипак’) употребље-
них у реченици, као и о односу реченице и мисли, Фреге је први
истакао да ови изрази не утичу на истинитост оног што се каже:
Subsidiary clauses beginning with ‘although’ […] express complete
thoughts. This conjunction actually has no sense and does not change the
sense of the clause but only illuminates it in a peculiar fashion […] We
could indeed replace the concessive clause without any harm to the truth
of the whole by another of the same truth value; but the light in which the
clause is placed by the conjunction might then easily appear unsuitable, as
if a song with a sad subject were to be sung in a lively fashion.
(Фреге 1994а: 155)
With the sentence ‘Alfred has still not come’ one really says ‘Alfred has
not come’ and, at the same time, hints that his arrival is expected […] The
word ‘but’ differs from ‘and’ in that with it one intimates that what follows
is in contrast with what would be expected from what preceded it. Such
suggestions in speech make no difference to the thought.
(Фреге 1994б: 522)
Грајс (1989) одлази корак даље те Фрегеова интуитивна запа-
жања формулише као хипотезу о конвенционалним импликатура-
ма, издвајајући оне аспекте значења која су конвенцијом придру-
жена извесним лексемама и/или структурама, па се не генерирају
на основу прагматичког принципа кооперативности нити у кому-
никативној стратегији рационалности.
Можемо одмах приметити да одредница конвенционалан није
спорна, јер такви изрази кодирају значења која нису контекстуално
осетљива, што илуструјемо пропозицијама са варијаблама у при-
мерима (1)–(4) (примери пропозиционих садржаја преузети су из
Мишковић Луковић 2015a: 44–45):
(1) P али Q: +>> P је у контрасту са Q7
P: Српски извоз у Русију је порастао
Q: бугарски извоз [je] опао
(2) P штавише Q: +>> Q додатно потврђује P
P: Марија држи дијету
Q: иде сваког јутра на трчање
(3) P дакле Q: +>> Q проистиче из P
P: Мушко је
Q: воли да господари
(4) Чак и P: +>> P као додатак и супротно очекивању
P: Немачки новинари [су се] оградили од западног тумачења руских
намера према Украјини
7 P и Q су пропозиције; +>> је симбол за конвенционалну импликатуру.
413
Спорна је, међутим, одредница импликатура. Како је могуће

да нешто што је у језику кодирано и, уз то, изречено у исказу, има
искључиво функцију окидача за генерирање импликатуре?8
Ипак, у Грајсовој прагматици ово је не само могуће него и тео-
ријски нужно услед стриктне дихотомије између казивања (saying)
и имплицирања (implicating).9 У говорниковом значењу (speaker-
meaning или non-natural meaning), као кровној категорији, казивање
је, за разлику од имплицирања, истиносно-условљен део. Будући
да значење ових израза не утиче на истиносну вредност онога што
говорник каже (тј. не спадају у saying10), неистинитост варијабил-
них пропозиција у примерима (1)–(4) компатибилна је са истино-
шћу оног што се каже.11 Зато такви изрази, према Грајсовој теорији,
генерирају импликатуре, додуше конвенционалног, а не конверза-
ционог типа.12
Иако је сам Грајс узимао конвенционалне импликатуре као
свој посебан допринос инференцијалној прагматици, исказао је и
опрез:
The nature of conventional implicature needs to be examined before any
free use of it, for explanatory purposes, can be indulged in.
(Грајс 1989: 46)
8 Ово питање, наравно, нема тривијалан смисао, јер је јасно да пропозициони конститу-
енти исказа свакако могу да генерирају јаче или слабије импликатуре – конверзационог
типа – зависно од контекста.
9 Оно што говорник каже је пропозициони радикал, јер минимално одступа од оног што је
у исказу кодирано, када се исказ изриче на дослован и озбиљан начин. Остало су импли-
катуре: конвенционалне или конверзационе.
10 Ово је спорно ако се узме у обзир значење енглеске речи say (’[из]рећи’). Зато Бах
(1999) уводи разлику између saying и stating, што се, заправо, своди на разлику између
локуционог чина казивања и говорниковог заузимања става према чину казивања.
Бартон-Робертс (2010), с друге стране, прави разлику између А-saying и B-saying, при
чему је прва врста казивања цитирање говорниковог исказа, док је друга исказивање
процене мисли коју је говорник намеравао да експлицитно саопшти (ми то видимо као
враћање питању посредног феномена).
11 Подсећамо да су јединице казивања и имплицирања пропозиције, што значи да сва-
ка, per se, може да буде истинита или неистинита. Ово је један од аксиома семантике
истиносних услова, као што је и аксиом везивање истиносних услова искључиво за „срж”
исказа (нпр. конструкти оно што се каже (Грајс), имплицитура (Бах) и експликатура
(теорија релеванције)); в. Мишковић Луковић 2011.
12 У импликатурном делу дихотомије, Грајс је морао да разграничи конвенционалне од
конверзационих импликатура. Обе имају „заједнички именитељ”, тј. да су импликатуре,
што значи да су њихова својства морала да садрже сличности, да би уопште биле сврста-
не у исту категорију – то је управо било одсуство утицаја на истиносне услове основне
пропозиције говорниковог исказа. Међутим, испоставило се да су много веће разлике у
овим језичким феноменима, што, наравно, поставља питање да ли се ради о јединственој
категорији. Грајсово решење, у оквиру његове дистинкције у категорији имплицирања –
конвенционално наспрам конверзационог – односило се на својеврсне тестове, који су,
наводно, потврдили критеријална својства да су конвенционалне импликатуре одвојиве
и непоништиве док су конверзационе импликатуре неодвојиве а поништиве.
414
3. Процедурална кодирања
Конвенционалне импликатуре, као јединствена категорија
израза, углавном су одбачене у доминантним неохолистичким те-
оријским моделима након Грајса. Ипак, Блејкмор (1987), полазећи
од Грајсових конвенционалних импликатура, а посебно се бавећи
конективним изразима, преиспитује њихову улогу у оквиру когни-
тивно-инференцијалног модела теорије релеванције.
Потврђујући Грајсово становиште да конективи дискурса не
доприносе истиносно условљеном садржају експлициране основне
пропозиције исказа, Блејкмор је отишла и даље, утврдивши да они
не доприносе импликатурама ни концептуално већ се користе као
индикатори прагматичких инференција:
On the one hand, there is the essentially conceptual theory that deals
with the way in which elements of linguistic structure map onto concepts
[…] On the other, there is the essentially procedural theory that deals
with the way in which elements of linguistic structure map directly onto
computations themselves – that is onto mental processes.
(Блејкмор 1987: 144)
Можемо одмах запазити да смо и даље у домену импликату-
ра, али сада у другачијој концепцији семантичко-прагматичког
интерфејса у ком су основне поделе следеће: (а) концептуално (ре-
презентационо) наспрам процедуралног (компутационог) језичког
значења (као семантички аспект) и (б) експликатура наспрам (кон-
верзационе) импликатуре (као семантичко-прагматички, односно
прагматички аспект).13
Илустрације ради, враћамо се примерима (1)–(3). Изрази али,
штавише и дакле имају процедуралну семантику и прагматичку
улогу ограничавања инференцијалних процеса у добијању јаких
импликатура говорниковог исказа тиме што сигнализирају до-
бијање релевантног когнитивног ефекта исказа: али сигнализира
контрадикцију и елиминацију постојеће претпоставке, штавише
ојачавање постојеће претпоставке, дакле извођење контекстуалног
закључка.14
Блејкмор (1987) је овакве изразе назвала „семантичким ограни-
чењима релеванције” исказа (semantic constraints on relevance) иако се
заправо ради о нижој категорији, тј. о семантичким ограничењима
13 Пропозиција говорниковог исказа је експликатура ако је настала инференцијалним
обогаћењем логичке форме (укључујући и примере Грајсових генерализованих кон-
верзационих импликатура). Све остале пропозиције су (конверзационе) имплика-
туре (укључујући (чак) и семантичке импликације (entailments), под условом да су
конверзационо релевантне); в. Карстон 2002 и Мишковић Луковић 2006а.
14 Ова три израза наводимо као илустративне представнике, да бисмо скицирали шта зна-
чи процедурално кодирање инференцијалне путање у добијању импликатуре исказа.
Наравно, након делимитације, у смислу ових општих инструкција, иде се ка утврђи-
вању конкретног (процедуралног) значења за сваки израз понаособ (в. нпр. Блејкмор
1987 и Мишковић Луковић 2006а); в. такође Мишковић Луковић (2015а) за анализу зна-
чења процедуралне скупине чак штавише.
415
импликатура. Наиме, одредница семантичка ограничења тиче се

компутационе природе конектива дискурса, али и свих оних јези-
чких израза за које се утврди да имају процедуралну семантику те
да, стога, не могу да учествују као конституенти концептуалних
репрезентација, што се не своди, теоријски нужно као у Грајсовој
прагматици, на (конвенционално) импликатурни ниво.
У овом духу, наводимо два битна закључка који се тичу хипо-
тезе о процедуралној семантици:
[Procedural meanings] constrain the hearer’s interpretation of utterances
[…] They provide an instruction for performing computations over the
proposition [expressed by the utterance].
(Блејкмор 1990: 205/211)
They do not contribute to the truth conditions of utterances, but constrain

the inferential phase of comprehension by indicating the type of inference
process that the hearer is expected to go through.
(Вилсон и Спербер 1993: 11).
Минуциозна истраживања у различитим језицима, која су
рађена у окриљу теорије релеванције, показала су да је процеду-
ралност наспрам концептуалности одржив критеријум у консти-
туисању две оделите категорије семантичке компоненте језичког
модула у неохолизму семантичко-прагматичког интерфејса.15
Овај део закључујемо категоризацијом семантичког ограни-
чења релеванције исказа, као кровног конструкта, на следеће под-
категорије: (а) семантичка ограничења импликатура и (б) семан-
тичка ограничења експликатура (основних или вишег нивоа).16
4. Закључне напомене
Грајс је конвенционалне импликатуре везивао за чинове вишег
реда, који су говорников коментар о основним говорним чиновима.
Ту, онда, спадају, не само конективи дискурса него и метајезички
изрази (нпр. другим речима, то јест, с једне стране – с друге стра-
не и сл.). Сви они, према Грајсу (1989), служе као лексички окида-
чи за генерирање конвенционалних импликатура, чија су основна
својства одвојивост17 и непоништивост18.
15 Показало се, такође, да семантика истиносних услова има маргиналну улогу у
објашњењу механизама људске комуникације (в. нпр. Карстон 2002). Као пример, наво-
димо радове посвећене значењу и улози српског израза баш и енглеских израза kind of и
sort of као индикатора ојачавања или ослабљивања основне експлициране пропозиције
исказа (Мишковић 2001, Мишковић Луковић 2009).
16 Примери за (а) су конективи дискурса; примери за (б) су индексикали (нпр. личне заме-
нице), индикатори за начин (декларативан, интерогативан, императиван, екскламатиа-
ван), фокусне и модалне партикуле (в. нпр. Мишковић Луковић и др. 2015б).
17 Док су конверзационе импликатуре неодвојиве (non-detachable), јер се везују за се-
мантички садржај говорниковог исказа, конвенционалне импликатуре су одвојиве
(detachable), јер зависе од употребљеног лексичког израза.
18 Ово својство (cancellable) потенцијално je проблематично како за Грајсову (и неограј-
сову) прагматику тако и за теорију релеванције. Уместо поништивости у односу на
416
На лексичком плану, али у оквиру другачије конципираног

приступа семантичко-прагматичком интерфејсу теорије реле-
ванције, испитивање значења језичких израза тиче се семанти-
чко-прагматичких конфигурација: с једне стране, утврђивање се-
мантичког (кодираног) значења – концептуалног или процедурал-
ног – с друге стране, утврђивање прагматичке улоге и начина на
које дати израз употребом утиче на разумевање говорниковог иска-
за – на експлицитном (основна пропозиција или пропозиција вишег
нивоа19) или на имплицитном плану комуникације (конверзационе
[тј. партикуларизоване] импликатуре). Другим речима, за разлику
од Грајсове теорије где је кључна дихотомија између казивања и
имплицирања, на основу које се утврђује значење језичких израза
па тако и спорне категорије конвенционалних импликатура, тео-
рија релеванције у први план истиче допринос језичког кодирања
(семантичка улога) и његове прагматичке функције (експлицитни
или имплицитни план комуникације) (в. Карстон 2002).20
У оквиру модела семантичко-прагматичког интерфејса, који
постулира теорија релеванције, уочавамо доследан методолошки
принцип који се тиче аналитичког, неохолистичког одређивања
значења контроверзних језичких израза. Формулишемо га на сле-
дећи начин: значење израза употребљеног у говорниковом исказу
функција је његових семантичко-прагматичких конфигурација.21
У крајњој инстанци, било какве a priori класификације по-
тенцијално контроверзних језичких израза у односу на семанти-
чко-прагматички интерфејс (нпр. тзв. „мале речи” или паренте-
тикалне синтагме, као што су метајезички и метатекстуални
изрази, или изрази пропозиционог става), неминовно постају ad
посредни феномен (тј. оно што се каже наспрам конверзационе импликатуре (Грајс)
или експликатура наспрам (партикуларизоване) импликатуре [теорија релеванције]),
Бартон-Робертс (2010) истиче неопходност разматрања теста поништивости искључиво
у домену говорникових намера (а не у домену говорниковог казивања). Иако конвенцио-
налне импликатуре нису предмет Бартон-Робертсовое анализе, овај критеријум отва-
ра могућност за даље испитивање контроверзних лексичких феномена који су предмет
нашег рада. Конкретно мислимо на аргументацију Бартон-Робертса која се односи на
генерализоване импликатуре, будући да су оне „сличне” конвенционалним имплика-
турама јер зависе од кодног аспекта.
19 Грајсова одредница коментар о оном што се каже, која, наводно, генерира конвенцио-
налну импликатуру, у теорији релеванције спада у експлицитни део комуникације,
али не као експлицирана пропозиција исказа него као експликатура вишег нивоа (било
да се концептуално формира [нпр. прилози дискурса] или процедурално [нпр. индика-
тори за начин]).
20 Ни утврђивање концептуалног наспрам процедуралног значења није једноставно пи-
тање; в. нпр. Мишковић Луковић 2006б за преглед анализа енглеског израза in other
words (‘другим речима’), које се заснивају на прагматичком принципу релеванције; в.
такође Мишковић Луковић 2013 за анализу српских реформулативних маркера.
21 Ово, наравно, не значи да се социопрагматички аспект комуникације искључује из ана-
лизе, напротив. Неопходно је, наиме, да се когнитивно-прагматички модел, који, ти-
пично, почива на хипотетичким примерима у складу с језичком интуицијом изворног
говорника (аналитичара и информанта), зарад „екстракције” основног значења израза
који је предмет анализе (семантичко-прагматичке конфигурације), провери управо со-
циопрагматичким корективом према корпусу из разговорног језика (в. нпр. Мишковић
Луковић 2006а).
417
hoc класификације које, уместо разјашњења, додатно усложњавају

решавање питања посредног феномена, као јединице која лежи на
размеђи семантике и прагматике.22 Другим речима, утврђивање
механизама којима се логичка форма преводи у пропозициону
форму оног што је говорник намеравао да буде узајамно евидентно
као контекстуално релевантно експлицирање говорникове мисли
(тј. мање-више развијен или пак елиптичан поступак језичког ко-
дирања, у зависности од контекста), утиче на саговорниково тума-
чење поенте исказа, а, посебно, у смислу преузимања даље одго-
ворности за извођење намераваних импликација.
Бартон-Робертс 2010: N. Burton-Roberts, Cancellation and Intention, in: B. Soria and
E. Romero (eds), Explicit Communication: Robyn Carston’s Pragmatics, London:
Palgrave Macmillan, 138–155.
Бах 1999: K. Bach, The myth of conventional implicature, Linguistics and Philosophy,
22, Berlin, 327–366.
Блејкмор 1987: D. Blakemore, Semantic Constraints on Relevance, Oxford: Blackwell.
Вилсон и Спербер 1993: D. Wilson and D. Sperber, Linguistic Form and Relevance,
Lingua, 90, Amsterdam, 1–25.
Грајс 1989: P. Grice, Studies in the Way of Words, Cambridge, MA: Harvard University
Press.
Карстон 2002: R. Carston, Thoughts and Utterances: The Pragmatics of Explicit
Communication, Oxford: Blackwell.
Мишковић 2001: M. Mišković, The particle baš in contemporary Serbian, Pragmatics,
11/1, Antwerp, 221–237.
Мишковић Луковић 2006a: M. Mišković-Luković, Semantika i pragmatika iskaza:
markeri diskursa u engleskom jeziku, Beograd: Filološki fakultet.
Мишковић Луковић 2006б: M. Mišković-Luković, Reformulation markers: Do they
mean what they say?, in: K. Rasulić and I. Trbojević (eds), ELLSII75 Proceedings
(vol. I), Belgrade:Faculty of Philology, 359–369.
Мишковић Луковић 2009: M. Mišković-Luković, Is there a chance that I might kinda
sort of take you out to dinner? The role of the pragmatic particles kind of and
sort of in utterance interpretation, Journal of Pragmatics, 41/3, Amsterdam,
602–625.
Мишковић Луковић 2011: M. Мишковић-Луковић, What indeed did I say? In quest
for the intermediate phenomenon in the contemporary inferential pragmatic
theory, Српски језик, XVI, Београд, 185–203.
22 Наводимо, као пример, чувену Фрејзерову класификацију енглеских прагматичких

маркера (1996), која се готово аксиоматски узима у социопрагматичким анализама (али
и у радовима појединих филозофа језика; в. нпр. Бах 1999). Проблем није у Фрејзеровој
класификацији per se, него у њеном занемаривању „ширег обзорја” – моделирања људ-
ске комуникације у смислу тумачења говорникових намера, исказаних или имплици-
раних. Међутим, за ово је потребно да дођемо до једне елегантне (дескриптивно-ек-
спланаторне) теорије о односу експлицирање-имплицирање управо у неохолистичким
оквирима (без занемаривања синтаксичке компоненте). Једну од важних улога у овом
мултидисциплинарном пројекту свакако имају контроверзне лексеме и структуре које
се, у зависности од теоријских модела, сврставају у различите феномене, попут пре-
супозиција, семантичких импликација, конвенционалних импликатура и генерализо-
ваних импликатура.
418
Мишковић Луковић 2013: М. Мишковић-Луковић, Релеванција, интерпретатив-

на сличност и инференцијални односи: маркери реформулације у срп-
ском језику, у: М. Ковачевић (ред.), Српски језик, књижевност, уметност,
књ. 1, Традиција и иновације у српском језику, Крагујевац: Филолошко-
уметнички факултет, 135–155.
Мишковић Луковић 2015a: М. Мишковић-Луковић, Прагматика, Крагујевац:
Филолошко-уметнички факултет.
Мишковић Луковић и др. 2015b: M. Mišković-Luković, M. N. Dedaić and V. Polomac,
The meaning and interpretation of the Serbian discourse marker bre, Journal
of Pragmatics, 87, Amsterdam, 18–30.
Спербер и Вилсон 1995: D. Sperber and D. Wilson, Relevance: Communication and
Cognition, 2nd ed., Oxford: Blackwell.
Фреге 1994а: G. Frege, On Sense and Reference, in: R. Harnish (ed), Basic Topics in the
Philosophy of Language, Englewood Cliffs: Prentice-Hall, 142–160.
Фреге 1994б: G. Frege, The Thought: A Logical Inquiry, in: R. Harnish (ed), Basic Topics
in the Philosophy of Language, Englewood Cliffs: Prentice-Hall, 517–535.
Фрејзер 1996: B. Fraser, Pragmatic Markers, Pragmatics, 6, Antwerp, 167–190.
Mirjana M. Mišković-Luković
THE SEMANTICS/PRAGMATICS INTERFACE:
THE CASE STUDY OF CONVENTIONAL IMPLICATING OR
PROCEDURAL ENCODING
Summary
My paper has been written in honour of Professor Miloš Kovačević. Given
Professor’s versatile scientific endeavour in enhancing linguistic theory, especially by
analysing and explaining various crucial aspects of a natural language, such as Serbian,
and his zest for re-examining new approaches to linguistics and other concomitant dis-
ciplines, I have envisaged my paper to reflect one of the aspects of Professor’s interest
and contribution to linguistic theory, namely, as an exploration into the nature of cer-
tain controversial linguistic items that have been variously termed, depending on the
adopted model of the semantics/pragmatics interface – conventional implicatures and
procedural encodings.
My paper is organised in the following way: the first section introduces the notion
of the semantics/pragmatics interface and presents some specific problems that arise
thereof, highlighting the question of the status of such linguistic items that have posed
problems in determining their semantics in relation to their pragmatic roles in utter-
ance understanding; the second section is devoted to examining Grice’s construct of
conventional implicatures, as is the third section, which elaborates on the notion pro-
cedural encoding, as postulated within the relevance-theoretic framework. The final
section compares and contrasts the two constructs and sketches a descriptively and
explanatorily adequate framework for the analysis of the core (semantic-pragmatic)
meaning of a linguistic expression employed in a speaker’s utterance.
The ultimate aim of the proposed analysis necessarily hinges on formulating a co-
herent neo-holistic theory of utterance understanding – that of relevance theory or of
other alternatives.
Key words: conventional implicature, intermediate phenomenon, procedural mean-
ing, semantics/pragmatics interface
419
811.163.41'38
821.163.41.08 Ćosić D.
Марко М. Јанићијевић1
Државни универзитет у Новом Пазару
Департман за филолошке науке
ИЗРАЖАВАЊЕ СЕМАНТИЧКИХ УЛОГА

ЗАРАЋЕНИХ СТРАНА У ДЕЛУ
ВРЕМЕ СМРТИ 2 ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА:
СИСТЕМСКО-ФУНКЦИОНАЛНE
И СРОДНЕ ПЕРСПЕКТИВЕ
У раду се анализирају семантичке улоге Србије и аустро-

угарског инвазора као колективних актера у делу Време смр-
ти 2, у циљу идентификације, интерпретације и објашњења
граматичких израза и функција којима се анализиране уло-
ге реализују. Примењен је теоријско-методолошки оквир
системско-функционалне граматике уз извесне модифи-
кације с обзиром на особености грађе и друге теорије се-
мантичких улога. Утврђиване су, пре свега, следеће улоге: у
спољашњим процесима – агенс, агенс-медијум, контраагенс
и пацијенс; у спољашњим и репрезентативним/релационим
– бенефицијар; у репрезентативним/релационим – носилац/
идентификовано и атрибут/идентитет; у репрезентативним/
релационим и унутрашњим процесима – доживљавач и фе-
номен. Изрази семантичких улога објашњавају се с обзиром
на (не)каузативност, намеру/контролу, и у релацији према
сродним улогама.
Кључне речи: семантичке улоге, граматичке функције, па-
дежи, системско-функционална граматика, социјална семи-
отика, Време смрти 2
1. Предмет и циљ истраживања

У раду се анализирају семантичке улоге2 Србије и аустроу-
гарског инвазора као колективних актера у делу Време смрти 2:
Сувоборска битка Добрице Ћосића у циљу идентификације, ин-
терпретације и објашњења граматичких израза и функција који-
ма се анализиране улоге реализују. Као базичан, примењен је те-
оријско-методолошки оквир системско-функционалне граматике,
коју је засновао Мајкл А. К. Халидеј (M. A. K. Halliday), уз подршку
квантитативног метода. На тај начин проверава се и адекватност
системско-функционалне граматичке теорије у опису грамати-
чког система српског језика (нарочито падежног система, пошто
1 trupko@outlook.com
2 У истом или сличном значењу се користе термини: тематске улоге/релације, тета улоге,
падежне улоге, дубински падежи, семантички падежи и сл.
421
енглески језик, на који је најпотпуније примењивана та теорија,

има тек понеке остатке таквог система). Извесне модификације
системско-функционалног теоријског оквира начињене су управо
у циљу веродостојније анализе.
2. Теоријски оквири истраживања

2.1. Базични теоријски оквир
Системско-функционалну граматику (у ранијој верзији: гра-
матика скала и категорија), као део свог функционалног (социосе-
миотичког) приступа језику, развијао је М. А. К. Халидеј од почетка
60-их година 20. века, под првенственим утицајем Џона Р. Ферта
(John R. Firth, ’лондонска школа’), али и антрополога Бронислава
Малиновског (Bronisław K. Malinowski) и структуралиста разли-
читих школа (Сосир [Saussure], Јелмслев [Hjelmslev], Прашка шко-
ла). По тој граматичкој теорији, основни глобални принцип орга-
низације (лексико)граматике3 јесте парадигматски, системски, а
с друге стране таква организација може се објаснити с функцио-
налног аспекта јер је настала у циљу задовољења људских потре-
ба (концепција аутономне синтаксе у начелу је одбачена). Такав
приступ граматици је у суштини базиран на семантици, тако да је
синтакса, заједно са лексичким стакама и интонацијом, средство
за реализацију значења (в. Батлер 2010: 272–3; Матиесен и др. 2010:
215; Халидеј и Матиесен 2014: XIII; Халидеј 1994). Замишљена као
општа граматичка теорија, системско-функционална грамати-
ка примењивана је у већем броју језика, али се врло ретко нала-
зе опсежније такве студије изван енглеског језика (за француски:
Кафарел 2006; за шпански: Лавид и др. 2010).
Халидеј је издвојио три базичне функције језика: (а) идеациону,
којом језик конструише људско искуство (’реалност’), (б) интерпер-
соналну, којом језик манифестује личне и социјалне односе, и (в)
текстуалну, која се односи на интерактивну изградњу текстуалних
целина (уп. Халидеј и Матиесен 2004: 29–30). У остварењу идеацио-
не функције, језик конструише елементе реалности пре свега као
’процесе’ (укључујући радње, стања, збивања, релације), њихове
’учеснике’ (енгл. participants) и ’околности’ (circumstances). Халидеј
(1994; в. Халидеј и Матиесен 2004) разликује три главна грама-
тичка типа процеса: (а) материјалне, који се односе на наше иску-
ство са спољним светом (нпр.: створити, уништити, проширити,
обући, управљати; сазрелити, пасти, светлети); (б) менталне, који
се односе на наше искуство са сопственом свешћу (нпр.: осетити,
3 По овој теорији, језик је организован у четири ’слоја’ (енгл. stratum) груписана у раван
израза и раван садржаја, где се лексика и граматика посматрају као један слој органи-
зације језика, који припада равни садржаја, а налази се изнад фонологије/графологије,
као слоја на равни израза (изнад фонетике), и семантике, као вишег слоја равни садр-
жаја (Матиесен и др. 2010: 131, 158–160; Халидеј и Матиесен 2014: 26).
422
Изражавање семантичких улога зараћених страна у делу Време смрти 2 Добрице Ћосића
разумети, намеравати, волети); и (в) релационе, који служе да

окарактеришу и идентификују (нпр.: бити, постати, чинити се,
представљати, обухватати). Прелазни тип између материјалних
и менталних процеса представљају бихејвиорални процеси, који
оспољавају процесе свести (нпр.: посматрати, бринути, размиш-
љати; разговарати, гунђати) и физиолошка стања (нпр.: спавати,
дисати, кијати, онесвестити се); између менталних и релационих
су вербални процеси, који представљају комуникацију (нпр.: рећи,
обећати, критиковати, честитати); а између релационих и ма-
теријалних егзистенцијални, процеси постојања (нпр.: постојати,
појавити се, искрснути) (в. Халидеј и Матиесен 2004). Богранде
(1997; 2004) адаптира ту типологију и, одбацујући дуализам мен-
тално–материјално, а у зависности од тога који од та два домена
доминира, сврстава процесе у егзоцентричне (спољашње) и ендо-
центричне (унутрашње), издвајајући још и репрезентативне, који
констатују стања ствари и околности, и експресивне процесе, који
екстернализују унутрашња стања и догађања. Примећује се да егзо-
центрични процеси углавном одговарају Халидејевим материјал-
ним и бихејвиоралним, ендоцентрични махом, са изузетком емо-
ција, одговарају менталним процесима, а репрезентативни рела-
ционим и егзистенцијалним процесима, док експресивни укључују
емотивне и вербалне процесе.
Типови учесника, тј. семантичких улога, зависе од типа проце-
са. У материјалним процесима главни учесник је агенс, тј. врши-
лац процеса, а ако је процес транзитиван, њиме је захваћен дру-
ги главни учесник, пацијенс, или ’циљ’ (енгл. Goal, према Халидеју
1994), будући да је, на неки начин, процес усмерен ка њему (нпр.
чашу у: Она је оборила чашу., где је она агенс). Ако је процес интран-
зитиван (непрелазан), агенс је ’медијум’ (Medium, према Халидеју
1994), кроз који се процес актуализује (нпр. чаша у: Чаша је пала.).4
У неким материјалним процесима појављује се ’опсег’ (енгл. Scope),
улога формално слична пацијенсу, која изражава сам процес (нпр.
тенис у: Игра тенис; анализу у: Врши анализу.) или домен на који се
процес протеже (нпр. канал у: Препливала је канал.). Такође, мате-
ријални процеси могу бити бенефактивног типа, тако да укључују
и индиректног учесника за(рад) кога и у чију корист се процес ост-
варује, бенефицијара (енгл. Beneficiary; бенефактив). То може бити
реципијент у процесима преноса поседа (Позајмио је књигу колеги-
ници.), као и у вербалним процесима, или клијент, за кога се обавља
нека услуга (Сипао је пиће колегиници / за колегиницу.), с тим што
се бенефицијар може појавити и у неким релационим процесима
(нпр. га у: Много га је коштало.) (уп.: Халидеј и Матиесен 2004).
4 Халидеј и Матиесен (2004), заправо, користе термин ’актер’ (Actor) уместо термина
’агенс’ (Agent), који употребљавају у смислу ’спољашњег узрока’ у ергативној
интерпретацији, нпр. он у: Он је тренирао играче. (уп. Играчи су тренирали.).
423
Агенс типично одговара граматичком субјекту, пацијенс (и опсег)

директном објекту, а бенефицијар индиректном објекту.
У менталним процесима главни су учесници (а) доживљавач,
тј. ’осетилац’ (енгл. Senser, према Халидеју 1994), онај који постаје
свестан нечега, и (б) феномен, који представља то нешто, односно
оно што се осећа, опажа, мисли, жели, у зависности од тога да ли
је реч о емотивним, когнитивним, перцептивним или дезидератив-
ним (пот)процесима (у реченици Она га воли/замишља/види/жели,
она је доживљавач, а га феномен). Међу релационим процесима
могу се разликовати, како то чини Халидеј (1994): (а) атрибутив-
ни тип (нпр. Он је добар.), где су главни учесници носилац и атри-
бут (енгл. Carrier и Attribute), и (б) идентификациони тип (нпр. Он
је најбољи.), са идентификованим (носиоцем идентитета) и иден-
тификатором (идентитетом) као учесницима. Релациони проце-
си обухватају и околносне (циркумстанцијалне) и посесивне, који
могу бити атрибутивног или идентификационог типа. Сродни су
егзистенцијални процеси, који имају једног учесника, нешто што
постоји, тј. егзистент (уп. Халидеј и Матиесен 2004).
Најзад, друштвени актери не морају бити представљени као
’учесници’, већ могу бити ’циркумстанцијализовани’, тј. предста-
вљени у склопу околности (распона [енгл. Extent] просторне и вре-
менске локације, начина, узрока, и сл., о чему в. Халидеј и Матиесен
2004), реализованих адвербијалним елементима, или могу бити
искључени из репрезентације, нпр. изостављањем агенса пасиви-
зацијом, адјективизацијом или номинализацијом процеса (уп. Ван
Левен 2007: 29–30).
2.2. Модификације теоријског оквира

Под утицајем Бограндеа (1997; 2004), избегавајући дуализам
материјално–ментално, у спроведеној анализи користимо терми-
не спољашњи, унутрашњи процеси и репрезентативни процеси.
Имајући у виду хетерогеност и флуидност бихејвиоралног типа
процеса (уп. констатацију Халидеја и Матиесена 2004: 306 да је
реч о ’скупини мањих подтипова који интегришу материјалне и
менталне процесе у континуум’), Халидејеве материјалне проце-
се и бихејвиоралне процесе спољње оријентације (везане за теле-
сне функције и стања: штуцати, смејати се, лежати, и сл.) сматрамо
спољашњим, а менталне и бихејвиоралне процесе везане за проце-
се свести (изузев вербализованих, као разговарати, које сматрамо
вербалним) сврставамо у унутрашње.
У циљу интерпретације различитих случајева семантичких
улога на које се наилази у грађи, начињене су и неке модифика-
ције базичног (системско-функционалног, халидејевског) териј-
ског оквира у погледу самих улога, пре свега везаних за спољашње
(’материјалне’) процесе. Из Филморове (Charles J. Fillmore) падежне
424
граматике преузет је термин ’контраагенс’ (енгл. counter-agent),

који се односи на силу или отпор на који наилази агенс у вршењу
радње (Палмер 1994: 4–5; уп. и појам антагониста код Талмија
2000, и реагенса код Рила 1989), нпр. Пливала је насупрот струји
(She swam against the current., пример преузет од Траска 2013: 66).
Такође, код Халидеја и Матиесена (2004: 288–292) уопштена улога
медијума, везана за ергативну организацију клаузе, у спроведеној
анализи користи се у виду агенса-медијума код одговарајућег типа
спољашњих процеса. За разлику од типичног агенса, агенс-медијум
нема контролу над процесом, који бисмо, за разлику од радњи
(енгл. doing), могли назвати дешавањем (енгл. happening), кори-
стећи се терминима Халидеја и Матиесена (2004) у нешто измење-
ном смислу. Наиме, док наведени аутори (н. д.: 180) изједначавају
репрезентације дешавања са интранзитивним клаузама, а репре-
зентације радње са транзитивним, овде сматрамо да подударања
не мора нужно бити, рецимо код глагола кретања који су интранзи-
тивни, а не морају бити пука дешавања, нпр. Они су пали на земљу.
јесте интранзитивно и дешавање (Шта се десило њима?, не Шта су
радили?; они су агенс-медијум), али Они су џогирали је, према нашој
интерпретацији, интранзитивно и радња (Шта су радили?, не Шта
се дешавало њима?; они су агенс).
Улогу бенефицијара, који није најјасније одређена у теорији се-
мантичких улога, посматрамо у смислу онога који прима ствари
или услуге, различитог од проузроковача такве радње и пацијен-
са. Тај је смисао шири од Халидејевог, па обухвата, рецимо, и под-
тип његове околности узрока (узрок–заступање, према енгл. Cause:
Behalf), који се односи на ентитет (типично особу) у чије се име или
чијем интересу или против кога се радња изводи (нпр.: Говори у име
свих; Ради за телефонску компанију.). Такође, у анализи се од бе-
нефицијара разликује ’малефицијар’ (енгл. Maleficiary; уп. dativus
commodi/incommodi), тј. ’негативни бенефицијар’, онај на чију штету
се процес остварује (уп. нпр. Китила и Зуњига 2010: 1–7).
3. Анализа изражавања семантичких улога зараћених

држава/нација у делу Време смрти 2
Анализирана грађа представља други од четири дела историј-
ског романа Време смрти Добрице Ћосића и покрива догађаје везане
за Колубарску (Сувоборску) битку у Првом светском рату, вођену у
новембру и децембру 1914. г. између инвазионе војске Аустроугарске
монархије, под вођством генерала Оскара Поћорека, и војске
Краљевине Србије, коју је предводио војвода Радомир Путник.
Квантитативни метод примењен је као оквир за квалитатив-
ну анализу, а у циљу утврђивања учесталости и расподеле семан-
тичких улога. Обухватио је појединачна појављивања Србије и
425
Аустроугара/Аустроугарске као колективних актера5 у роману

Време смрти 2: Сувоборска битка. Осим процеса у којима ти актери
учествују, квалитативна анализа обухватила је и семантичке улоге
војсковођа О. Поћорека и Р. Путника и друге у процесима у којима
се они појављују.
Табела 1 показује удео различитих семантичких улога у укуп-
ном броју појављивања посматраних актера. Репрезентација уло-
га посматраних историјских актера мотивисана је, свакако, исто-
ријским чињеницама, почев од иницијативе коју има аустроугар-
ски инвазор, а која одговара већем проценту његове агентивности
у односу на српску страну. Коначни дебакл аустроугарске војске у
Колубарској бици, уз представљене аспирације српске стране да
до њега дође, у сагласности је са знатним уделом пацијентивности
у репрезентацији аустругарске стране. Сразмерно агентивној ре-
презентацији аустроугарске стране, Србија је, такође, знатним де-
лом представљена као пацијенс, или пак агенс-медијум. Србија је
у спољашњим процесима често представљена као бенефицијар/
малефицијар, с обзиром на репрезентацију из перспективе српске
стране, која је природно посвећена добробити Србије.
Табела 1. Квантитативна дистрибуција семантичких улога зараћених страна у
делу Време смрти 2 у процентима и одговарајућим бројевима појављивања.
Улога ↓ Актер → Србија Аустрија(нци) Укупно
агенс 10,5% (14) 21,8% (19) 15% (33)
агенс-медијум 8,3% (11) 2,3% (2) 5,9% (13)
контраагенс 0 2,3% (2) 0,9% (2)
пацијенс 18,8% (25) 32,2% (28) 24,1% (53)
опсег 0 1,2% (1) 0,5% (1)
пошиљалац 0,8% (1) 3,4% (3) 1,8% (4)
прималац 3% (4) 1,2% (1) 2,3% (5)
тема комуникације 1,5% (2) 0 0,9% (2)
доживљавач 2,3% (3) 2,3% (2) 2,3% (5)
феномен 0,8% (1) 6,9% (6) 3,2% (7)
егзистент 0 3,4% (3) 1,4% (3)
носилац/идентитет 10,5% (14) 10,3% (9) 10,5% (23)
бенефицијар 7,5% (10) 1,2% (1) 5% (11)
малефицијар 8,3% (11) 3,4% (3) 6,4% (14)
околност 27,8% (37) 8% (7) 20% (44)
Укупно 133 87 220
5 Представљање држава као актера заправо је њихова персонификација, одавно конвен��

-
ционализована у међународним и унутрашњим односима.
426
3.1. Изражавање семантичких улога у спољашњим процесима.

У анализираном делу представљени спољашњи (’материјал-
ни’) процеси очекивано су претежно процеси везани за борбу када
су њихови учесници Србија и/или аустроугарски инвазори, при
чему је потоњи актер знатно чешћи учесник тих процеса. Србија је
у њима ретко представљена у улози агенса, у 9% случајева, уз око
4,5% случајева агенса-медијума, а Аустроугарска и Аустроугри су
у око 20% представљени као агенси. Агенс се реализује у финит-
ним клаузама као граматички субјекат, тј. у номинативу (приме-
ри: 1.1, Србија је потукла, најурила; 1.2, Аустријанци су заузели). У
случају процесних именица агентивност се испољава у виду посе-
сора: субјекатским генитивом (пр. 1.3, рат Србије и Бугарске; уп. …
да Србија и Бугарска заједнички ратују против Бугарске …), замени-
чким дативом (1.4. ударци му) или конгруентном речју (1.5, аустријс-
ког бомбардовања); налазе се и случајеви партиципских процеса (1.6,
пуцајући). Србија се појављује и у улози агенса-медијума, који је
доминантно изражен номинативом (пр. 1.7, иде слобода, Србија, ње-
гова глава; 1.8, је пропала Србија; 1.9, може страдати Србија), тако и
када је реч о бихејвиоралним процесима (1.11, Живјела наша мајка
Србија; 1.12, Србија издише), али има и примера датива (1.13, се
глас ослободи кашља) и инструментала (1.10, ће да буде са Србијом).
Аустроугарска, с друге стране, налази се и у улози контраагенса,
која је изражена беспредлошким дативом (1.14, одолесмо царевини
Аустрији; 1.15, смео да се Путнику и Поћореку супротстави; 1.16,
појача отпор Аустрији).
[1.1] Али, Србија која је за четири месеца ратовања два пута до ногу по-
тукла армију Аустро-Угарске Царевине, два пута је најурила пре-
ко границе […] (Ћосић 2017: 438)
[1.2] Аустријанци су заузели стране и висове […] (Ћосић 2017: 199)
[1.3] Ако руски Генералштаб рачуна на заједнички рат Србије и Бугар-
ске против Аустрије […] (274)
[1.4] Ударци му [Поћореку] били промишљени. (250)
[1.5] […] ни за време аустријског бомбардовања Београда не напушта
своју собицу […] (103)
[1.6] […] из јелака појављује се стрељачки ланац Аустријанаца пу-
цајући на њега. (381)
[1.7] […] ако је официрски мандрак, онда нек иде и слобода, и Ср-
бија, и његова глава на дно Мораве! (59)
[1.8] Можда је, одиста, пропала Србија. (193)
[1.9] Може страдати Србија. Цела Србија, господине војводо. (440)
[1.10] А шта ће да буде са Србијом, Живојине Мишићу? (18)
[1.11] Живјела наша мајка Србија!
[1.12] Не може се никада оправдати награда издајства у тренутку
427
када Србија издише у борби за верност Русији и Словенству.

(273)
[1.13] Путнику се глас нагло ослободи кашља. (143)
[1.14] Одолесмо царевини Аустрији […] (440)
[1.15] Како је онда [Живојин Мишић] смео, кад је најслабији, да се
Путнику и Поћореку у исто време и сам супротстави? (280)
[1.16] Велики књаз […] енергично захтева да Србија појача отпор
Аустрији и да одмах преда Македонију Бугарској […] (274)
У улози пацијенса Србија (око 16% инстанци) и Аустроугри (30%
случајева) појављују се у различитим облицима у активним клауза-
ма, затим у номинализованим конструкцијама, а најређе у пасив-
ним клаузама. У активним клаузама пацијенс се реализује типи-
чним (беспредлошким) објектом у акузативу (1.1. је потукла армију
…; 2.1. не би напала Србију; 2.2 разносе их; 2.8. победити Аустрију;
уп. улогу опсега у 2.2 кријући се [себе]), акузативом са предлози-
ма у (2.3. пуца у Аустријанца) и на (2.4. је на Србију навалило), ин-
струменталом без предлога (2.5. господари Србијом) и с предлогом
са (2.6. сврше са Србијом), а у пасивним клаузама (2.7. жртвована је
Србија) представљен је граматичким субјектом. У номинализова-
ним процесима пацијенс је реализован придевском речи (2.9. његов
слом), објекатским генитивом (1.5. бомбардовања Београда), или ин-
струменталом с предлогом над (2.10. победи над Србијом).
[2.1] Да није ње [надмоћности], Аустрија не би ни напала Србију. (Ћосић
2017: 32)
[2.2] Аустријанци искачу из рова и, кријући се иза дрвећа, беже из забра-
на; разносе их гранате. (358)
[2.3] Стојећи пуца у Аустријанца … (344)
[2.4] Не заборавите напоменути да је на Србију навалило седам ау-
стријских корпуса. (8)
[2.5] Ко господари планинама, господари и Србијом. (277)
[2.6] Једино ако га, кад сврше са Србијом, пребаце на руски фронт. (282)
[2.7] Жртвована је Србија. (228)
[2.8] А замисли шта је тек победити Аустрију и немачку царевину. (232–3)
[2.9] Његов [Поћореков] слом је онда неминован. (212)
[2.10] Италијанске новине пуне аустријских извештаја о победи над Ср-
бијом. (88)
Зараћене стране, првенствено Србија, некад се појављују и у
улози бенефицијара, односно малефицијара. У Халидејевом сми-
слу бенефицијара, те две комплементарне улоге реализују се ин-
директним објектом у акузативу са предлогом за (3.1. су донеле за
Србију) или у беспредлошком дативу (3.2. се Србији не пошаље), а
аналогно и када није реч о реципијенту (примаоцу) већ о ’клијенту’
(уживаоцу услуга у извесном смислу, према енгл. Client), као у пр.
428
3.3. (ће учинити за њу), односно 3.4. (не дати му, срушити му) и 3.5.
(Путнику се [себе] не потчинити), с тим што се улоге реципијента и
клијента некад поклапају, као у случају номинализованог процеса
у 3.6. (предајника Аустријанцу, према: предати се/себе Аустријанцу).
Комплементаран бенефицијару/малефицијару примања јесте бе-
нефицијар, односно чешће малефицијар, лишавања, који, такође,
може бити реализован дативом без предлога (3.7. Србији отму),
синонимним са генитивом са предлогом од (уп. Ако од Србије
Бугари сада отму Македонију …). Бенефицијаром се обично сма-
тра и Халидејева околност узрок–заступање (ентитет у чије име,
у чијем интересу или против кога се радња изводи), у форми гени-
тива с предлогом ради (3.8. ради Србије објави)6 и против (уп. 5.13.
ради против нас), те предлошким изразом у име (3.9. неће пуцати у
име Аустро-Угарске), као и акузатива с предлогом за (3.10. може за
Србију да изгуби или добије рат). У смислу добијања/губљења ствари
или услуга, дословном или пренесеном, бенефицијар/малефицијар
може бити и (граматички) субјекат активне клаузе (3.11. Србија не
изгуби и рат и мир), тако да могу бити два бенефицијара у разли-
читим синтаксичким позицијама, као у 3.10.: реципијент-бенефи-
цијар (у 3.10. метафорички) као субјекат (он) и супституисани бе-
нефицијар као индиректни објекат (за Србију).
[3.1] […] тврдио да му је лично генерал Живојин Мишић рекао да је
„тушта и тма” енглеских и француских лађа стигло у Солун и да су
донеле војску, топове и провијант за Србију. (Ћосић 2017: 277)
[3.2] Ако се муниција Србији не пошаље одмах она неће моћи да издржи
ни две недеље. (154–5)
[3.3] Цела Русија види верност Србије и све ће учинити за њу. (86)
[3.4] Не дати му да се групише. [...] Срушити му план. (178)
[3.5] Путнику се не потчинити, Поћорека одгонетнути. (13)
[3.6] […] данас је први дан да ми је број предајника Аустријанцу мањи од
броја погинулих. (200)
[3.7] Ако Србији Бугари сада отму Македонију […] (155)
[3.8] Он ради Србије објави рат немачком Виљему, брату од ујака [...] (304)
[3.9] Тај неће пуцати у име Аустро-Угарске и Фрање Јосифа […] (268)
[3.10] [...] сутра он, појединац, може за Србију да изгуби или добије рат.
(328)
[3.11] Него зато што сам се бојао да у овом рату Србија не изгуби и рат и
мир. (451)
6 а разлику од подтипа заступања околности узрока (енгл.: Cause: Behalf), који одговара
на питање за(рад) кога (се радња изводи)?, подтип узрок–сврха (енгл.: Cause: Purpose)
одговара на питања за шта / зарад чега?.
429
3.2. Изражавање семантичких улога у унутрашњим и

репрезентационим процесима
Унутрашњи процеси – когнитивни (4.1–4.7), емотивни (4.8–
4.10), дезидеративни (4.11–4.16) и перцептивни (4.17) – природно су
више везани за индивидуалне актере, као доживљаваче, а ређе фе-
номене. Доживљавач се најчешће испољава као граматички субје-
кат (нпр.: 4.1. који не верује, уме да мисли, нађе; 4.11; 4.12; изостављен
у 4.2, 4.3, 4.4), када феномен може бити типични објекат (4.1. смер;
4.11. рат), као и нетипични објекат у било ком зависном падежу:
у генитиву (4.3. сећа се аустријског генерала …), дативу–локативу (4.1.
о најкраћем закључку; уп. 4.5. ни једном ни другом), акузативу (4.2. у
шта не верујем, 4.12. у Бога и Њега) и инструменталу (4.4. комбинује с
јасним чињеницама, рачуна с познатим). Дакако, доживљавач може
бити и логички субјекат, у беспредлошком генитиву (4.10. га се тичу;
уп. шта он мари), дативу (4.13. шта ће том вашем цару Фрањи, уп.
шта треба …) или акузативу (4.6. га), са феноменом као грамати-
чким субјектом (4.6. то; 4.10. жртве; 4.13. ова наша јадна Србијица).
Такође, доживљавач се манифестује и као директни објекат у аку-
зативу (4.7. га збуни, ошамути), са агенсом/проузроковачем као гра-
матичким субјектом (Поћорек). Феномен изражен типичним објек-
том у активној конструкцији постаје граматички субјекат у пасив-
ној (4.14. намере; 4.15. Аустрија), а тако и доживљавач (уп. у односу
на 4.7. да Мишић буде збуњен, ошамућен). Кад су у питању процесне
именице, доживљавач се изражава као посесор (4.8. војников страх;
4.14 му намере), при чему феномен, ако је изражен, може бити у
било ком зависном падежу (генитив: 4.8. страх од Шваба; датив: 4.9.
презир према Аустро-Угарској царевини; акузатив: нада у Бога и Њега,
уп. 4.12; инструментал: комбиновање с јасним чињеницама, уп. 4.4;
локатив: мишљење о најкраћем закључку, уп. 4.1). Наравно, феномен
често бива изражен и клаузом (као у 4.1. да постоји …, уп. 4.2. и 4.6).
[4.1] Том Путнику који никад не верује да постоји само један пут ка
циљу. Који и о најкраћем закључку уме најдуже да мисли и најзам-
ршенијем стању најбрже нађе смер. (Ћосић 2017: 280)
[4.2] [Мишић:] Ако ме и на то [одступање Поћорек] примора, у шта чвр-
сто не верујем […] (261)
[4.3] Сећа се [Мишић] аустријског генерала кога је видео на војној вежби у
Линцу … (279)
[4.4] Комбинује [Путник] с јасним чињеницама. Рачуна с познатим. (89)
[4.5] Не сме се ни једном ни другом [Поћореку и Путнику] веровати. (384)
[4.6] [… Поћорек] устремљује се на најосетљивије и одсудне положаје.
Споро, али упорно. Жести га [Мишића] то. (72)
[4.7] Поћорек преузима његову тактику, да га [Мишића] збуни, ошаму-
ти, примора на неразумне одговоре. (120)
[4.8] […] у њима само један војников страх види: страх од Шваба […] (24)
430
[4.9] […] само изазивају презир према Аустро-Угарској Царевини. (386)

[4.10] Шта га [Поћорека] се тичу жртве. (209)
[4.11] Србија не жели рат, али Србија има своју част. (320)
[4.12] […] Србија сву своју наду полаже у Бога и Њега [руског цара]. (86)
[4.13] […] шта ће том, вашем цару Фрањи, уз Беч и толику царевину, још и
ова наша јадна Србијица, сиротињска и мученичкa? (372–3)
[4.14] Сада му [Поћореку] се не могу предвидети намере. (384)
[4.15] Види се Аустрија! (134)
Србија у улози носиоца у репрезентационим процесима нај-
чешће је посесор (4.11. Србија има; 5.1. остаће Србија) или носилац
атрибута, а аустроугарска страна као егзистент. У улози носилаца
атрибута зараћене стране појављују се као посесори у номинализо-
ваним процесима (5.2. верност Србије; 5.3. равнодушности аустриј-
ског официра), а у финитним клаузама као граматички (5.4. Србија је
на умору) и логички субјекти у беспредлошком дативу (5.6. Србији ће
бити добро; уп. Србија ће бити добро) или акузативу (5.10. [је] брига
Поћорека, га брига; уп. шта је Поћорек брижан …), или у инструмен-
талу с предлогом са (5.5. готово је са Србијом; уп. готова је Србија).
Има и случајева носиоца идентитета (5.7. Србија), односно улоге са-
мог идентитета, као у примеру 5.8. (мртви рањеници су носилац, а
Аустријанци идентитет), реализованом апозитивно, без копуле (уп.
који су Аустријанци). У неким случајевима носилац атрибута одго-
вара доживљавачу (5.3. аустријског официра; 5.9. он; 5.10. Поћорека),
док је у неким атрибутивним и идентификационим процесима до-
живљавач изражен као околност ’угла’ (подтип: ’перспектива’, енгл.
Angle: viewpoint, према Халидеју и Матиесену 2004: 263, 276–7) из
кога се представља пропозиција репрезентативне клаузе, у виду ло-
гичког субјекта у дативу (5.11. му; 5.12. Србији; у првом случају но-
силац је одлука, а атрибут све неразумнија, а у другом је носилац по-
беда, а атрибут упитан – шта). Бенефицијар се такође може појави-
ти у репрезентативним процесима, као у околносним (временским)
процесима у 5.13. и 5.14. (уп. и 5.1), где је, слично спољашњим про-
цесима, у питању предлошки генитив (против нас, Србије), односно
беспредлошки датив (Србији). Улога егзистента (5.15. Аустрија; 5.16.
аустријски официри) реализује се уз приписану јој околност лока-
ције, која је у анализираној грађи редовно тематизована (5.15. ту на
Превији, 5.16. уза зид поред школске табле).
[5.1] Остаће Србија и без петлова. (Ћосић 2017: 178)
[5.2] Цела Русија види верност Србије и све ће учинити за њу. (86)
[5.3] … чудећи се равнодушности аустријског официра … (395)
[5.4] Kажу да је Србија на умору. (63)
[5.5] … готово је са Србијом и ратом. (22)
[5.6] Ускоро ће и Србији бити добро … (289)
431
[5.7] Ни Србија није ваша очевина. (257)

[5.8] Обневиде: … троја кола пуна мртвих рањеника, Аустријанаца.
(Ћосић 2017: 390)
[5.9] Он [Поћорек] је намеран ту да ме [Мишића] победи. (143)
[5.10] Шта брига Поћорека што му гину Чеси, Хрвати, Босанци. Шта га
брига за Мађаре (209)
[5.11] Што Хаџић убедљивије тумачи ту одлуку Врховне команде, она му
[Мишићу] се чини све неразумнијом. (385)
[5.12] […] ако изгину људи какав је Гаврило Станковић, шта ће онда Ср-
бији значити победа? (214)
[5.13] Мислите да време ради против нас? Србије? (148)
[5.14] Ако сад није час, онда је Србији време истекло. (308)
[5.15] Ту на Превији је Аустрија … (229)
[5.16] … уза зид поред школске табле стајали су аустријски официри …
(395)
4. Закључци
Агенс се у активним клаузама појављује само као грамати-
чки субјекат (номинатив), а агенс-медијум, с обзиром на медијалну
природу и сличност са доживљавачем, и као логички субјекат у да-
тиву (субјекатски датив је најчешће доживљавач, уп. Смит 1996: 34),
а, с обзиром на сродност са пацијенсом (уп. Халидеј и Матиесен
2004: 184 фн.), и у инструменталу. Пацијенс се у активним клауза-
ма манифестује као директан објекат у акузативу или индиректан
објекат у акузативу и инструменталу, у номинативу је само у пасив-
ној конструкцији, у генитиву само у номинализованој (објекатски
генитив), а ни у ком случају у дативу–локативу. За разлику од па-
цијенса бенефицијар (односно малефицијар) у активној конструк-
цији може бити субјекат или индиректни објекат у беспредлошком
дативу, типично предлошком генитиву и акузативу. Бенефицијар
се као индиректни објекат у српском слично изражава као у ен-
глеском (пре свега, беспредлошке /to/for-конструкције одгова-
рају објекатском дативу, односно за-акузативу), али не може бити
субјекат пасивне клаузе као у енглеском (нпр. I was given a reward).
Контраагенс није чест и, будући да има сличности са бенефиција-
ром (учесници у тим улогама су типично аниматни и нешто им се
догађа), реализује се као беспредлошки датив.
Улоге главних учесника унутрашњих процеса врло су разноли-
ке у погледу начина изражавања. Доживљавач је најчешће грама-
тички субјекат, а појављује се и као логички субјекат у генитиву,7
7 Доживљавачки генитив није забележен нпр. код И. Антонић (2005), Д. Шипка (2005:
278–9) га наводи само у функцији атрибута именичке синтагме, а нема га, поређења
ради, ни у конзервативном четворопадежном исландском, према Смиту (1996: 28).
432
дативу (који је иначе карактеристичан за ову улогу) и акузативу. Те

манифестације би се могле објашњавати хипотезом А. Вјежбицке
(1988: 415–421, 426–7) да је код намерних/контролисаних (и неу-
тралних) процеса доживљавач у номинативу, а код ненамерних/не-
контролисаних у зависном падежу (дативу, акузативу), с тим што
та хипотеза изгледа није увек одржива у српском језику (нпр.: шта
ће/треба том вашем цару Фрањи … Србијица). Као директни објекат
у акузативу, доживљавач се, показујући сличности са пацијенсом,
манифестује у конструкцијама паралелним са спољашњим проце-
сима, са агенсом/проузроковачем у функцији граматичког субјек-
та. Феномен може бити представљен као проузроковач процеса, и
отуда у функцији граматичког субјекта. Појављује се и у свим за-
висним падежима, што се може објаснити с обзиром на паралел-
ност феномена тог типа са улогом опсега (Халидеј и Матиесен 2004:
294), који је, у граматичком смислу, сродан пацијенсу (отуда фе-
номен у генитиву, акузативу, инструменталу) и теми комуникације
(енгл. Verbiage; отуда нпр. локатив).
Извори
Ћосић 2017: Ћосић, Добрица. Време смрти 2: Сувоборска битка. Електронско из-
дање, БИГЗ.
Антонић 2005: Ивана Антонић, Синтакса и семантика падежа, у: Милка Ивић
(ур.), Синтакса савременога српског језика: проста реченица, Београд –
Нови Сад: Институт за српски језик САНУ – Београдска књига – Матица
српска, 119–300.
Батлер 2010: C. S. Butler, Functionalist Theories of Language, in: A. Barber & R. J.
Stainton (Eds.), Concise Encyclopedia of Philosophy of Language and Linguistics,
Oxford: Elsevier, 268–275.
Богранде 1997: Robert de Beaugrande, New Foundations for a Science of Text and
Discourse, Greenwich, CT: Ablex.
Богранде 2004: Robert A. de. Beaugrande, A New Introduction to the Study of Text and
Discourse. www.beaugrande.com. 3.3.2012.
Ван Левен 2008: Theo Van Leeuwen, Discourse and Practice: New Tools for Critical
Discourse Analysis, New York: Oxford University Press.
Вјежбицка 1988: Anna Wierzbicka, The Semantics of Grammar, Amsterdam
– Philadelphia:
John Benjamins.
Кафарел 2006: Alice Caffarel, A Systemic Functional Grammar of French, London – New
York: Continuum.
Китила и Зуњига 2010: Seppo Kittilä & Fernando Zúñiga, Introduction. Benefaction
and malefaction from a cross linguistic perspective, in: F. Zúñiga & S. Kittilä
(Eds.), Benefactives and Malefactives: Typological perspectives and case studies,
Amsterdam – Philadelphia: John Benjamins, 1–28.
433
Лавид и др. 2010: Julia Lavid, Jorge Arús & Juan Rafael Zamorano-Mansilla, Systemic
Functional Grammar of Spanish: A Contrastive Study with English, London –
New York: Continuum.
Матиесен и др. 2010: Christian M. I. M. Matthiessen, Kazuhiro Teruya & Marvin Lam,
Key Terms in Systemic Functional Linguistics, London – New York: Continuum.
Палмер 1994: Frank R. Palmer, Grammatical roles and relations, New York: Cambridge
University Press.
Рил 1989: Charles Ruhl, On Monosemy: A Study in Linguistic Semantics, Albany: State
University of New York Press.
Смит 1996: Henry Smith, Restrictiveness in case theory, New York: Cambridge
University Press.
Талми 2000: Leonard Talmy, Toward a Cognitive Semantics, vol. 1: Concept Structuring
Systems, Cambridge, MA: MIT.
Траск 2013: R. L. Trask, A Dictionary of Grammatical Terms in Linguistics, London –
New York: Routledge.
Халидеј 1994: M. A. K Halliday, An Introduction to Functional Grammar, 2nd Edition,
London: Arnold.
Халидеј и Матиесен 2004: M. A. K. Halliday & Christian M. I. M. Matthiesen, An
Introduction to Functional Grammar, 3rd Edition, London: Arnold.
Халидеј и Матиесен 2014: M. A. K. Halliday & Christian M. I. M. Matthiesen,
Halliday’s Introduction to Functional Grammar, 4th Edition, Abingdon – New
York: Routledge.
Шипка 2005: Danko Šipka, Osnovi morfologije: Prilog gramatici savremenog standardnog
jezika, Beograd: АЛМА.
Marko M. Janićijević
THE EXPRESSION OF SEMANTIC ROLES OF THE WAR
PARTIES IN DOBRICA ĆOSIĆ’S TIME OF DEATH: SYSTEMIC-
FUNCTIONAL AND SIMILAR PERSPECTIVES
Summary
The semantic roles of Serbia and the Austro-Hungarian invader as collective actors
in Dobrica Ćosić’s Time of Death 2: The Battle of Suvobor are analyzed with a view to
identification, interpretation and explanation of grammatical expressions and func-
tions by which the analized semantic roles manifest themselves. The theoretico-meth-
odological framework of systemic functional grammar is applied, with certain modifi-
cations with respect to the characteristics of the analyzed data and to other semantic
role theories. The modifications foremost include the introduction of counter-agent
role, widening of the notion of beneficiary, distinguishing maleficiary (negative bene-
ficiary) from it, employment of the notion of medium in somewhat different sense. In
addition, a quantitative method is applied to establish the frequency and allocation of
the analyzed semantic roles. The expressions of semantic roles are mostly explained
with regard to (non)causativity, volition/control, and in relation to similar roles.
Hallidayan systemic functional model thus proves itself a good basis for explanation
of semantic role expression, especially with its insight into relations between semantic
roles across different process types.
Key words: semantic roles; grammatical functions; cases; systemic-functional
grammar; social semiotics; Time of death 2
434
811.163.41'38'33
Димка В. Савова1
Софијски универзитет „Св. Кл. Охридски”
Факултет за славистику
Катедра за словенске језике
ГОВОРНИ ЖАНР „ТВРДЊА ИЗ ИСКУСТВА”

У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Циљ овог рада је да представи један говорни жанр који до

сада није наведен, а с тим у вези – да понуди и једну пословну
концепцију о микротекстовима у нашем говору. Користећи
метод семантичке анализе и трансформациони метод, аутор
издваја наведени говорни жанр с његовим особинама и спе-
цифичним формалним структурама.
Кључне речи: говорни чин, говорни жанр, говорни облик
У лингвистичкој литератури нема неког општеприхваћеног

погледа на јединице језика и речи које су веће од реченице. То се
исто односи и на оне структуре о којима се већ одавно говори у
стилистици а које обликују микротекстове са специфичном ми-
саоно-говорном функцијом, као што су приповедање, описивање,
расуђивање и сл. Нема ни општеприхваћеног термина хиперони-
ма за њих, као ни поимања о карактеру, домену и свим могућим
врстама тих структура. Ми се овде опредељујемо да такве струк-
туре називамо говорни облик, поводећи се за термином који у истом
смислу користи О. Москаљскаја (Москаљскаја 1980), и предлажемо
за тај термин следећу дефиницију: конвенционално причвршћени
за одређену комбинацију језичких средстава, типизовану у језичкој
свести говорника датог језика, начин приказивања неког пропози-
ционалног садржаја независно од говорникових комуникативних на-
мера у конкретној говорној ситуацији. То значи да се ванјезичка
стварност, у концепцији коју овде предлажемо, приказује у говору
(и тексту) на два нивоа: 1) на нивоу општих модела приказивања,
који су намењени за употребу – тај је ниво ближи перцепцији ст-
варности и мисаоним процесима, и 2) на нивоу употребе у конкрет-
ној језичкој ситуацији2. У таквом разумевању говорног облика он
се може по својој функцији упоредити са „опеком” која служи за
изградњу конкретних говорних чинова (по Остину и Серлу) или жа-
нрова (по Бахтину)3. Штавише, понекад се те „опеке” могу комби-
новати у оквиру једне реченице, а то значи и једног говорног чина /
1 dimkasav@abv.bg
2 У Савова 2014 дајемо истом појму другу, мање прецизну дефиницију.
3 Сличности и разлике међу та два појма не тичу се питања које се у овом чланку разматра,
зато се овде на њих нећемо освртати.
435
жанра, нпр.: Dalji opis moga života poverio sam jednome svome prijatelju,
vrlo talentovanome i otmenome gospodinu (приповедање), za kojega sam
se uverio da nijednu stvar ne kazuje onako kako je ona bila, već je uvek
dopunjuje, namešta i zamazuje, ne bi li je ulepšao (тврдња) (БН) у говор-
ном жанру приповедања.
То не значи да сами говорни облици не могу да буду и само-
стални говорни жанрови (или чинови уколико стају у мање јези-
чке структуре). Рецимо, као говорни облик у језику постоје опште-
прихваћена правила за обликовање датог смисаоног „комада” као
ОПИСА (та правила везана су за ред речи, за одузимање дина-
мизма приповедању: помоћу смањења броја глагола и повећања
броја имена, за преференцију глагола статичке семантике, за неке
одређене глаголске облике, нпр. – за активнију употребу партицип-
ског пасива и сл.). Ако говорник има као илокутивни циљ управо
то – да саговорнику нешто опише, он ће користити говорни облик
у конкретном говорном чину описа. На пример, ако субјекта гово-
ра неко упита: – Реци ми како тамо живе наши?, он ће примени-
ти говорни облик ОПИСА у говорном жанру описа4: – Па, добро су.
Купили су стан, имају посао, деца су им добро... . С друге стране, ако
говорник жели да изврши говорни чин / жанр опомене, он може да
изабере следећу комбинацију: ПРЕСКРИПЦИЈУ + ОПИС: – Боље не-
мој да идеш тамо (ПРЕСКРИПЦИЈА). Биће ти тешко, нећеш имати
пријатеља, мораћеш да све сам вршиш (ОПИС). Сматрамо да врста
говорних облика има много мање него врста говорних чинова и го-
ворних жанрова јер су ти други директније везани за бројне кон-
кретне сфере људске делатности.
1. Да бисмо размотрили говорни жанр (или чин) тврдње из ис-
куства, осврнућемо се најпре на говорни облик ТВРДЊЕ, који има
своје карактеристичне особине. Џ. Серл дефинише говорни чин
тврдње, који он представља као тип репрезентатива, помоћу њеног
основног обележја – да „фиксира (у различитој мери) говорникову
одговорност за саопштавање неког стања ствари, за истинитост
изражаваног суда” (Серл 1986 – превод мој, Д.С.). Уз то, одго-
ворност за истинитост репрезентатива може да варира од ми-
нималног (код хипотетичке тврдње) до максималног степена
(код констатације). Отуд бисмо ми могли да за говорни облик
ТВРДЊЕ изведемо њену конститутивну особину (за разлику нпр.
од ПРИПОВЕДАЊА и ОПИСА) – то што се она гради на појму
истинитости и што представља саопштавану информацију као
оцењивану према њеној истинитости. Користећи говорни облик
ТВРДЊЕ, уз одговарајући илокутивни циљ говорник може да
обликује и говорни чин / жанр тврдње, у којем он преузима од-
говорност за истинитост конкретне информације и циља да своју
оцену истинитости пренесе и на слушаоца.
4 Ради веће јасноће говорни облик ћемо бележити ВЕЛИКИМ СЛОВИМА, а говорни чин
или жанр – курзивом.
436
Говорни жанр „Тврдња из искуства” у српском језику
2. Говорним обликом ТВРДЊЕ понекад се може изразити једна

специфична ситуација – генерализована ситуација, која не рефе-
рише на ситуацију из ванјезичке стварности и не укључује елемен-
те с конкретном референцијом. У њој субјекат говора (говорник)
врши улогу актанта предиката, чешће агенса, тј. он је учесник у
изражаваној ситуацији. Међутим, он се не саодноси ни са једним
граматичким лицем и јесте генерализован, преносећи ту генера-
лизовану перспективу на целу ситуацију. Генерализована ситу-
ација у себе укључује радње и догађаје који се понављају, а такве
радње најчешће говоре о присуству неке тенденције или закони-
тости. Узмимо као пример исказ Када се једе виљушком и ножем,
пршут и није пршут (МК)5 и погледајмо које су важне особине у
његовој семантици и структури. Најважнија је особина да тај
исказ изражава генерализовану ситуацију – у њему нема елемената
с конкретном референцијом, а главни учесник у ситуацији, у овом
случају – подразумевани вршилац радње јести, исто је генерали-
зован. Генерализована је и тврдња која изражава такву ситуацију.
А функција ГЕНЕРАЛИЗОВАНЕ ТВРДЊЕ јесте да говорнику омо-
гући да не убеђује свог саговорника отворено – једноставно утврђи-
вањем истинитости тврдње, већ прагматичком манипулацијом.
У свом истраживању традиционално називаних уопшеноличних
исказа (Савова, у штампи), који изражавају ГЕНЕРАЛИЗОВАНЕ
ТВРДЊЕ, предлажемо њихово разматрање као врсту прагматичке
манипулације. Код ње, с једне стране, субјекат говора генерализује
своју епистемичку обавезу6 према информацији коју изражава,
приписујући је једном уопштеном дифузном (размытом на руском)
скупу (посуђујемо појам и термин из логике, в. Горскиј 1985) субје-
ката говора – једном скупу без граница који подразумева и говор-
ника и слушаоца. С друге стране, помоћу конкретизације (поново
посуђујемо појам и термин из логике) та се епистемичка обавеза
почиње приписивати сваком конкретном члану скупа, укључујући
и слушаоцa. Та уопштавајућа трансформација која се врши код
уопштеноличних реченица омогућује говорнику да прикаже јед-
ну ситуацију повезану с његовим индивидуалним животним
искуством као понављану и генерализовану ситуацију – сентен-
цију, која концентрише заједничко искуство за дати колектив, и да
на тај начин активније делује на слушаоца. Како у српском тако и
у бугарском језику такву генерализујућу употребу омогућују, у пр-
вом реду, реченице чији предикат има као свој актант генерализо-
вану лексему човек, која не реферише на људски род у целини (нпр.
као што би било у Човек је венац природе), него на један у суштини
неограничен, бескрајни скуп субјеката говора (који се не подудара
5 Анализирана овде грађа укључује дела И. Андрића, Л. Лазаревића, М. Селимовића, Б.
Нушића, Д. Ковачевића и М. Капора.
6 Користимо термин поводећи се за Ј. Падучевом, која њиме назива одговорност за исти�
-
нитост утврђиване пропозиције (Падучева 2010).
437
са скупом свих људи): Кад човек једе пршут виљушком и ножем, пр-
шут и није пршут. Осим њих такву могућност пружају глаголи и
заменице у 2. л. јд., 1. л. мн. и 2. л.мн., уп.: Кад једеш пршут виљуш-
ком и ножем, пршут и није пршут / Кад једемо пршут виљушком и
ножем, пршут и није пршут / Кад једете пршут виљушком и ножем,
пршут и није пршут. Због тога што генерализована ситуација у себе
увек укључује субјекта говора, који је приказан као њен генерали-
зовани учесник (може то и да не буде агенс), да бисмо неку тврдњу
дефинисали као генерализовану, у њој мора да буде изражен или
да се подразумева генерализовани субјекат говора (нпр. у послови-
ци Дан се по јутру познаје подразумева се генерализовани субјекат
говора који се подудара са подразумеваним и генерализованим вр-
шиоцем радње познавати). Зато, ако упоредимо, нпр., следећа два
исказа: (1) Један филм добар је када натера гледаоца да заборави на
своје проблеме и (2) Један филм добар је када натера човека да за-
борави на своје проблеме /када те натера …/ када нас натера … , у
првом случају субјекат говора не приказује своју тврдњу као да она
директно произлази из његовог властитог животног искуства и није
актант радње. Он, може се рећи, стоји по страни и тврди нешто о
два од њега независна објекта: филму и гледаоцу, зато тамо имамо
једноставно говорни облик ТВРДЊЕ. У другом исказу субјекат го-
вора учествује како у изражаваној ситуацији тако и у подељеном
искуству (Сматрам да је један филм добар ако ме натера да забо-
равим на своје проблеме), али генерализује своје учешће на дифу-
зни скуп субјеката говора, зато тамо имамо ГЕНЕРАЛИЗОВАНУ
ТВРДЊУ. На крају, пошто субјекат говора није учесник у ситуација-
ма изражаваним у тврдњама о апсолутним истинама (Вода кључа
са 100°), ти искази исто нису генерализовани.
3. ГЕНЕРАЛИЗОВАНЕ ТВРДЊЕ се у говору могу користити на
два начина.
3.1. Код првог – када је изражавана ситуација потпуно ге-
нерализована, тј. не повезује се са учесником или елементом са
конкретном референцијом, – можемо имати говорни жанр тврдње
из искуства, који је предмет анализе у овом чланку. Илокутивни
циљ потпуно генерализованог исказа је да слушаоцу пренесе неку
сентенцију, која искуство концентрише и уздиже га на један ап-
страктнији ниво. Осим истакнутих прагматичких манипулација
генерализације и конкретизације, код генерализованих тврдњи се
врши и друга манипулација – животно искуство, које је у суштини
индивидуално (говорниково), приказује се као колективно или та-
чније – као лишено субјективности, као објективизовано. Та је осо-
бина посебно важна код тврдње из искуства и проузрокује њено
битно обележје, које ћемо издвојити у даљој анализи.
3.2. Осим потпуно генерализованих тврдњи има и таквих гене-
рализованих исказа којима се изражава генерализована ситуација
438
за којом, међутим, непосредно стоји конкретна ситуација са својим

конкретним елементом, који улази у генерализовану ситуацију,
донекле је дегенерализујући; уп. нпр.: Zašto Olja ne donosi tu prokletu
kafu? Uvek čovek mora da je zove... (ДК). Овде је конкретни елеменат
дотична Оља, која не доноси кафу, али је тај елеменат смештен као
актант у једну формално генерализовану ситуацију: Човек увек
мора да зове Ольу. У тој врсти ГЕНЕРАЛИЗОВАНИХ ТВРДЊИ праг-
матичка манипулација коју говорник врши у односу на слушаоца
сасвим је отворена, а њихова употреба у жанру тврдње из искуства
није могућа.
4. Иако су у генерализованим исказима у говорном жанру твр-
дње из искуства могући уопштенолични агентивни облици (бар
прототипска за УЛ облике структура с генерализованом лексемом
човек), прототипска за говорни жанр тврдње из искуства (даље ТИ)
јесте деагентивна структура са пасивним (у двочланом пасиву) или
безлично пасивним обликом. Њен прототипски карактер (изража-
ва у најчишћем облику дати говорни жанр) изазван је чињеницом
да је из површинске структуре исказа уклоњен агенс радње, што до-
приноси подизању степена апстракције искуства одвајањем од било
каквог субјекта и на тај начин – његовој потпуној „објективизацији”
и одвајању од субјекта говора. Због особине карактеристичне за ТИ
– одвајања тврдње од субјекта – не убрајамо у тај говорни облик сли-
чне по својој природи генерализоване тврдње са значењем оцене,
коју говорник изражава, уп. нпр.: Ljudi, što je lepo videti visoke momke
i devojke kad se u kolo uhvate, pa kad zapletu, polete, zavrte… (ДК), где је
употребљен деагентивни инфинитив, који могу исто заменити УЛ
облици, уп.: Što je lepo da / kad čovek vidi visoke momke i devojke…/ Što je
lepo da / kad vidiš visoke momke i devojke… . Међутим, код генерализо-
ваних тврдњи са израженом оценом то што је најважније у њиховом
значењу – изражавана оцена – није обухваћено генерализацијом,
него се приписује субјекту оцене (= Ја тврдим да је лепо кад човек
види/ кад видиш…). Због сличног разлога у говорни жанр тврдње
из искуства не убрајамо ни генерализоване исказе за изражавање
прескрипције са модалним предикатима попут морати, потребно је
и сл., јер се тамо исто подразумева субјекат, који у тим случајевима
утврђује деонтичку модалност – модални субјекат.
Као што се у језику често дешава, постоји доста исказа који
се не могу увек једнозначно тумачити и чије тумачење зависи од
ужег или ширег контекста. Нпр., пословица Клин се клином избија
може се тумачити како као структура у говорном жанру тврдње из
искуства (Клин се обично клином избија) тако и као исказ у говорном
жанру прескрипције (Клин се мора клином избијати).
Тако смо издвојили 3 основне особине исказа у говорном
жанру тврдње из искуства: радња која се садржи у њима понавља-
на је; сама је ситуација генерализована; прототипска варијанта тог
жанра јесте деагентивна генерализована варијанта (пасивна или
439
безличнопасивна), у коју не можемо убрајати чак ни варијанту са

модалним глаголом моћи, зато што и он у неку руку субјективизује
тврдњу преко везе с модалним субјектом.
5. Почећемо анализу исказа у говорном жанру тврдње из
искуства од њихове прототипске варијанте – у пасивним и безли-
чнопасивним конструкцијама. Сматрамо да разматраном говор-
ном жанру могу припадати само пасивне конструкције у поврат-
ном пасиву зато што се тамо, за разлику од партиципског пасива,
чува динамизам изражаване ситуације, што доприноси њеном пои-
мању као понављанe ситуацијe.
5.1. У најчистијем облику разматрани говорни жанр предста-
вљен је у пасивној варијанти без алузије ни на какав субјекат, па
ни модални (тј. без модалног глагола моћи). Ево неких примера за
такве исказе: (1) Pogledaj ova prostranstva. Sve ovo moramo da prevalimo
peške. Zemlje se vide i upoznaju samo kad se propešače, kad se nogama osete.
Sva ostala putovanja su čisto sranje... (ДК).; (2) – Ја сам то!– рекао је још
једном тихим али тврдим гласом којим се казују пресудна признања
и спустио се на столицу (ИА); (3) Не може бити да нема везе. Све има
везе са свим. Ви сте човек учен, али ни ми нисмо потпуне незналице.
Не предузима се толики посао случајно ни без неког циља (ИА); (4)
… али живо осећање дубоке жалости из младалачких година, кад је
морао да се растаје са добрим друговима и да остане са равнодушним
туђим светом са којим се по дужности живи и ради (ИА); (5) Када се
једе виљушком и ножем, пршут и није пршут (МК).
Мада се у најчиситјем облику разматрани говорни жанр, који
обично не излази ван оквира једне реченице (и према томе, могли
бисмо га, према другој традицији звати и термином говорни чин),
садржи у простој реченици (в. примере [1] и [3]), друга, за њега вео-
ма типична структура јесте сложена реченица с темпоралним вез-
ником кад (пример [5]). Међутим, сматрамо да и у неким другим
случајевима, на пример, у оквиру односне реченице уз главну не-
референтну реч или израз, понекад имамо исто прототипски исказ
у ТИ, као у примерима (2) и (4), зато што се у њима иза те структу-
ре крије прототипска ТИ у простој реченици, уп. за (2): Тихим али
тврдим гласом се кажу пресудна признања, и за (4): Са равнодушним
туђим светом се по дужности живи и ради.
Ипак, у говорни жанр твдње из искуства убрајамо и одгова-
рајуће исказе с модалним глаголом моћи, који донекле ангажује
субјекат утврђивањем могућег/немогућег стања ствари, али то ут-
врђивање не залази у други говорни жанр, како се то врши с мо-
далним глаголом морати код прескрипције. Уп. такве примере: Па
ако се и с чим може упоредити свет, то је с очима, а ако се и с чим
могу очи упоредити, то је опет са светом (ЛЛ); … може се ради сукње
прескакати плот, али се то ни у ком случају не може чинити у сукњи
(БН); Кад се на кантар мери, може погдешто и да се заједе (БН). У не-
ким случајевима исказ у ТИ може се употребити и без глагола моћи
440
и онда се он више приближава прототипској варијанти, уп.: Кад се

на кантар мери, погдешто се и заједе.
Мада не као прототипски, у групу исказа у ТИ улазе и искази у
којима се значењу тврдње из искуства додаје други елеменат из се-
мантике синтаксичке структуре који помаже на други начин поја-
чање убедљивости исказа. То може да буде, нпр., средство везано за
фактивност исказа, уп. исказ: Натерати ме да се родим под прет-
поставком да сам богатог оца син и онда, када сам већ рођен, када
се већ не може натраг, ставити ме пред факат да сам пуки сиромах
(БН), где осим подразумеване тврдње из искуства: Кад си већ рођен,
не може се натраг, аутор користи и зависну реченицу са везником
када – средство за придавање фактивности. Уп. варијанту Када се
више не може натраг, ставили су ме пред факат да сам пуки сиромах
са ТИ у зависној реченици са негацијом истог исказа: Није истина
да су ме, када се више не може натраг, ставили пред факат да сам
пуки сиромах, где пресупозиција тада се више не може натраг остаје
истинита – обележје фактивности.
Истинитост исказа у ТИ подразумева се као пресупозиција и
код поређења – тада се од две упоређиване ситуације подразуме-
ва истинитост оне с којом упоређујемо (тј. и у њој се садржи фак-
тивност). Уп. пример: Сви су они навикли на Карађоза, сродили се на
свој начин са њим. Грде га, али као што се грди вољени живот и кле-
та судбина. Он је део њиховог проклетства (ИА), где се подвучени
исказ поима као истинит не само зато што има структуру ТИ (Тако
се грди вољени живот и клета судбина), него и зато што је он база за
упоређивање, са којом се упоређује друга ситуација и чија се исти-
нитост подразумева.
5.2. Осим већ истакнутих особина, пред прототипским искази-
ма у ТИ стоји и следећи захтев, који је везан за наведену њихову
семантичку особину да индивидуално животно искуство приказују
као објективизовано. Наиме, ако се у исказу који иначе одговара за-
хтевима пред прототипским исказима појаве речи или изрази који
упућују на субјекат говора и субјективизују исказ, он се удаљује
од прототипског облика. Уп. следеће примере: (1) Отуда и долази
ваљда да се код тих порцуланских девојака никада и не виде мрље у
животу (БН), али уп. у чистом облику ТИ: Код порцуланских девоја-
ка се никада и не виде мрље у животу; (2) Кад се тако помене султа-
ново име, а поготову какви спорови или борбе у царском дому, па ма
и из давне прошлости, то никад не остаје ту, у друштву у ком је по-
менуто (ИА), али уп.: Кад се тако помене султаново име, то никад не
остаје ту; (3) ... teško da se može korisnije umrijeti nego sa plemenitošću
koja ostaje svježa i neukisla iza nas (МС), али уп.: Ne može se korisnije
umrijeti nego sa plemenitošću … . Чисто формално гледано, за то из-
бегавање било какве субјективности везана је преференција тог го-
ворног жанра према краћим и концентрисаним фразама.
441
Због незадовољеног захтева за објективно звучање постоји и

низ других случајева када можемо имати за изражавање приклад-
ну ТИ пасивну конструкцију, али, упркос томе, тај говорни жанр у
суштини није реализован. У претходном пасусу показали смо ути-
цај субјективизације коју врши контекст појединих речи и израза
који упућују на субјекта говора (отуда и долази ваљда; поготову; па
ма и; тешко да). Такав контекст ствара оквир субјективности, који
лишава следећу фразу могућности да изрази ТИ, јер јој одузима по-
требно објективно звучање.
У следећем примеру контекст још више спречава објективно
звучање генерализованог исказа: (Кад је тако написао пуно ружних
ствари о животу, прешао је на фразу): „али постоји известан ред ст-
вари у животу који се не може избећи”7 (БН). У реченици из цитата се
најпре садржи обична тврдња постоји известан ред ствари у живо-
ту, која се веже за мишљење конкретног (и навођеног под наводни-
цима) субјекта говора, зато у осталом делу реченице објективизо-
вано звучање није могуће и ТИ тамо нема. Међутим, ако изолујемо
пасивну генерализовану реченицу: Ред ствари у животу се не може
избећи, ГЕНЕРАЛИЗОВАНА ТВРДЊА звучи максимално објективи-
зовано, зато ћемо тако добити управо пример за ТИ.
Слично томе, у примеру ... da ne zaboravim da su ružne stvari
svačije, a ne samo njihove, pa iako je tako zlo veće, sramota je manja, jer je
opšta, i može se o njoj bez zazora govoriti (МС) исказ O opštoj sramoti može
se bez zazora govoriti могао би да се поима у ТИ, али испред њега, у
обичној тврдњи, говорник се ангажовао у улози субјекта оцене: iako
je tako zlo veće, sramota je manja, jer je opšta, и на тај начин створио је
субјективан оквир за исказ који за њим следи и који се већ не може
поимати као ТИ.
Уколико се, међутим, пред исказом који формално представља
ТИ не налази ТВРДЊА, него ПРИПОВЕДАЊЕ, захтев за објективно-
шћу се не крши и исказ јесте ТИ, као што је било у раније помену-
том примеру: – Ја сам то!– рекао је још једном тихим али тврдим
гласом којим се казују пресудна признања.
6. Размотримо сад разлоге који говорника могу натерати да у
реализованој ТИ не употреби прототипски деагентивни облик за
ТИ, него неку од агентивних варијанти уопштеноличних судова и
тврдњи, о којима је већ било речи.
6.1. Први такав фреквентни разлог јесте немогућност да се од
одговарајућег глагола, због његове индивидуализоване семанти-
ке, направи пасивни облик. Пре свега се то односи на глагол бити
(егзистенција се, изгледа, перцепира само с тачке гледишта инди-
видуе па се не може деагентивизовати), уп. пример: То је доба када
човек није ни мушко, а није ни женско (БН) – али је с другим глаголом
7 У оригиналу уместо синонимног глагола моћи, који смо ми овде користили, стоји израз
не да се, који се, међутим, не може пасивизирати. Дозволили смо себи да га заменимо да
бисмо искористили добар пример.
442
ТИ могућа, нпр.: То је доба када се не живи ни као мушко, а ни као

женско. Глаголи који су блиски по свом значењу глаголу бити исто
постављају ограничења пред употребу деагентивног облика, уп.:
Невероватна је али истинита појава – која се уосталом кроз цео чо-
вечји живот јавља – да човек постаје одмах одлучнији и мужанстве-
нији чим се ослободи сукње (БН) (мада је у почетку сложене реченице
изражена субјективна оцена, а постоји и уметнути субјективни суд,
чини нам се да пауза која се појавила пред подвученом реченицом
њу одваја од претходног дела и дозвољава јој да се тумачи као ТИ). У
првом делу ТИ глагол постати није могућ у безличнопасивном об-
лику, зато је коришћен УЛ облик са човек. Такав је нпр. и глагол ро-
дити се, нпр.: Кад се човек роди, то је као да га баце у дубоко, бескрајно
море (ИА) – уп. немогући безлични пасив: *кад се роди, …
У другом делу истог примера препреку пред прототипску упо-
требу ТИ ставља употреба повратног глагола (ослободити се), који,
као што је познато, исто не може да има пасивне облике. Међутим,
ако заменимо два наведена глагола, добићемо потпуно могући ТИ
исказ: Чим се баци сукња, одмах се добија одлучност.
6.2. Прототипски пасивни облик не би могао да се користи ни
кад генерализовану перспективу у ТИ изазива актант који се ра-
зликује од агенса, нпр.: Код људи који нам постану блиски ми све
те појединости првог додира са њима обично заборављамо (ИА) – уп.
варијанту без актанта за адресат и без глагола постати: Код блиских
људи ми све те појединости првог додира са њима обично заборављамо,
код које трансформација у прототипски облик ТИ већ могућа: Код
блиских људи се све појединости првог додира (обично) заборављају.
7. На крају ћемо издвојити једну групу исказа у уопштеноли-
чним облицима који изражавају потпуно генерализовану ситу-
ацију, али нису ТИ. У примеру ... smjestio bih negdje riječ kojom bih
tražio milost za njega, možda bi pomoglo, možda bi učinio sevap, pred veliki
put o kome ništa ne znamo, možda bi podigao sebi zadužbinu. Možda. Jer
pred smrt se sjećamo da nam dva anđela sjede na ramenima i zapisuju
naša zla i dobra djela, i stalo nam je da popravimo svoj račun (МС) имамо
исказе у УЛ облицима за 1. л. мн., које могу заменити искази са ге-
нерализованом лексемом човек, уп.: Jer pred smrt se čovjek sjeća da mu
dva anđela sjede na ramenima итд. и који изражавају генерализовану
ситуацију. Само што ти искази нису ТВРДЊЕ, него улазе у говорни
облик ОПИСА, у којем се описују детаље датог измишљеног призо-
ра / ситуације.
У закључку ћемо резимирати шта је показала анализа иска-
за разматраног типа. Говорни жанр тврдње из искуства користи
говорни облик ТВРДЊЕ у његовој подврсти ГЕНЕРАЛИЗОВАНЕ
ТВРДЊЕ, код које је генерализовани субјекат говора учесник у из-
ражаваној ситуацији и тиме јој придаје генерализовану перспек-
тиву. Пред употребом прототипске структуре за изражавање ТИ
443
– пасивне – стоје најмање два формална ограничења везана за не-

могућу пасивизацију у одређеним условима. У таквим случајевима
говорник користи као варијанту за изражавање ТИ уопштеноличне
агентивне исказе. С друге стране, мада формално дати исказ може
да припада врсти ТИ, због контекста са субјективном тврдњом у
њему он се може у великој мери удаљити од семантике ТИ због свог
деобјективизованог звучања и прећи у жанр обичне (извршене из
субјективне перспективе) тврдње. Из те околности произлази пре-
ференција коју говорни жанр ТИ има према лаконским фразама.
Горскиj 1985: Д. Горский, Обобщение и познание, Москва: Мысль.
Москаљскаја 1980: О. Москальская, Семантика текста, Вопросы языкознания,
вып.6, 32–42.
Падучева 2010: Е. Падучева, Семантические исследования. Семантика времени и
вида в русском языке. Семантика нарратива, Москва: Языки славянской
культуры, преузето 3.01.2018. са http://lexicograph.ruslang.ru/TextPdf1/
PaduSemantIssl1996.pdf.
Савова 2014: Д. Савова, Деагентивността в българския език и нейното изразява-
не (в съпоставка със сръбския език), Софија: Университетско издателство
„Св. Кл. Охридски”.
Савова (у штампи): Д. Савова, Обобщеноличните изказвания в българския
език – прагматични манипулации на синтактично ниво (у штампи у:
Университетско издателство „Св. Кл. Охридски”).
Серл 1986: Дж. Серль, Классификация иллокутивных актов – у: Новое в за-
рубежной лингвистике, вып. 17, Теория речевых актов, 170-194, преузе-
то 3.01.2018. са http://www.classes.ru/grammar/159.new-in-linguistics-17/
source/worddocuments/_16.htm
Димка. Б. Савова
РЕЧЕВОЙ ЖАНР „УТВЕРЖДЕНИЕ ИЗ ОПЫТА”
В СЕРБСКОМ ЯЗЫКЕ
Резюме
Автор предлагает в начале своей работы модель, в которой ставит в одну ие-
рархическую систему понятия речевого акта / речевого жанра вместе с понятием
речевой формы. Рассматривает речевой жанр „утверждение из опыта” как часть
речевой формы „генерализированное утверждение”, которая, со своей стороны,
является подвидом речевой формы „утверждение”. В статье предлагается фор-
мальный и семантический анализ речевого жанра „утверждение из опыта”.
Ключевые слова: речевой акт, речевой жанр, речевая форма
444
811.163.41'42:316.774
Biljana Mišić Ilić1

Univerzitet u Nišu
Filozofski fakultet
Departman za anglistiku
AGENTIVNOST U MEDIJSKOM DISKURSU2
U radu se ispituju različita gramatička i leksička sredstva za

iskazivanje, odnosno neiskazivanje, potiskivanje i obezličavanje
agensa koja su identifikovana u korpusu novinskih izveštaja o
događajima vezanim za rušenje objekata u Savamali. Podaci su
analizirani sa ciljem da se utvrdi da li postoje izvesne preferen-
cije i korelacije između određenog tematskog konteksta i tipa
(ne)iskazivanja agensa. Rezultati se mogu interpretirati u svetlu
kritičke analize diskursa kao jezička sredstva i strategije koje se
mogu koristiti u medijskoj mistifikaciji i manipulaciji, ne samo
kada je ova konkretna novinska tema u pitanju, već u diskursu
novinskih izveštaja uopšte.
Ključne reči: agens, agentivnost, medijski diskurs, kritička
analiza diskursa, diskursne strategije, Savamala
1. Uvod
Predmet ovog rada je agentivnost u medijskom diskursu na srpskom
jeziku, a ispituju se različita gramatička i leksička sredstva za iskaziva-
nje, odnosno neiskazivanje, potiskivanje i obezličavanje agensa, koja su
identifikovana u korpusu novinskih izveštaja o događajima vezanim za
rušenje objekata u beogradskom kvartu Savamala krajem aprila 2016.
Cilj rada je identifikovati tipove realizacije agentivnosti, a zatim ispitati
da li postoje izvesne preferencije i korelacije između određenog temat-
skog konteksta i tipa (ne)iskazivanja agensa. Osim formalno-tekstual-
ne analize, rezulati se interpretiraju i u svetlu kritičke analize diskursa
(KAD), gde se jezička sredstva posmatraju i kroz prizmu strategija koje
se mogu koristiti u medijskoj mistifikaciji i manipulaciji. Nakon teorij-
skog uvoda i postavljanja teorijskog okvira, u radu se predstavljeni il-
ustrativni primeri klasifikovani na kombinaciji sintaksičkih, leksičkih i
semantičkih parametara i komentarisani iz ugla KAD.
1 bmisicilic@gmail.com
2 Rad je urađen u okviru projekta 178014 Dinamika struktura srpskog jezika, koji finansira
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Posebna nam je čast da se ovaj rad objavl-
juje u zborniku posvećenom uvaženom i dragom kolegi Milošu Kovačeviću, koji je rukovodi-
lac ovog projekta.
445
2. Agentivnost kao jezički i diskursni fenomen

2.1. U lingvistici, pojam agentivnosti se u užem smislu vezuje za se-
mantičke uloge rečeničnih konstituenata i, konkretno, za ulogu agensa.
Tipično, agens je svesni vršilac radnje, koji deluje voljno ili sa namerom
i vrši neku radnju koja ima fizičke, vidljive posledice, a po sintaksič-
koj funkciji je gramatički subjekt aktivne klauze. Međutim, agens može
biti izražen i leksikalizovan nekom vrstom metonimijskog transfera i/ili
potisnut iz položaja gramatičkog subjekta, ‘zamagljen’ nekom sintaksi-
čkom konstrukcijom. Pod pojmom agentivnosti razmatraju se i različita
leksička i gramatička sredstava kojima se u diskursu označavaju liko�-
vi i događaji, a izborom sredstava signaliziraju se različite perspektive
iz kojih se diskursni akteri posmatraju u odnosu na druge diskursne
entitete. Različitim perpektivizacijama može se ne samo istaći ili
umanjiti uloga određenih učesnika/entiteta u događajima, već se mogu
kreirati i evaluativni stavovi.
U nešto širem smislu, u društveno orijentisanim lingvističkim gra-
nama, kao što su pragmatika, sociolingvistika, kritička analiza diskursa
i antropološka lingvistika, pojam agentivnosti uključuje i jaku evalua-
tivnu komponentu, što može biti od značaja u analizi fenomena agentiv-
nosti u medijskom diskursu. Agentivnost je svojstvo onih entiteta koji
(i) imaju izvestan stepen kontrole na svojim ponašanjem, (ii) čije delo-
vanje u svetu utiče na druge entitete (a nekad i na njihove sopstvene), i
(iii) čije delovanje je predmet evaluacije (u smislu njihove odgovornosti
za ishod).3
U ovom radu, termini ‘agens’ i ‘agentivnost’ biće korišćeni ne samo
u uskom smislu semantičke uloge i ne samo za materijalne procese vrše-
nja radnje, već i tamo gde bi se u nekim teorijskim opisima (recimo, ge-
nerativna ili sistemsko-funkcionalna gramatika, SFG), koristili seman-
tički specifičniji termini (govornik, doživljavač, nosilac odnosa i slično)
kada se radi o ‘aktivnim’ učesnicima u drugim tipovima procesa,4 od-
nosno situacija iskazanih nekim jezičkim iskazom. Pod jezičkim iska-
zom podrazumevamo ne samo rečenicu (prosta, složena, zavisna), već i
druge forme (sintagma, reč). Iz paradigme SFG, u teorijskoj osnovi ovog
rada korišćen je i teorijski konstrukt gramatičke metafore, pod čime se
podrazumeva markirana morfosintaksička realizacije date semantič-
ke konfiguracije, koju je moguće iskazati doslovnom/ konruentnom/
nemetaforičnom formom ili nekongruentnom/ metaforičnom formom.
U kongruentnim iskazima bića i stvari su označeni imenicama, procesi
3 Agency is understood as the property of those entities (i) that have some degree of control
over their own behavior, (ii) whose actions in the world affect other entities’ (and sometimes
their own), and (iii) whose actions are the object of evaluation (e.g. in terms of their responsi-
bility for a given outcome) (Duranti 2004: 453).
4 Prema sistemsko-funkcionalnoj gramatici (SFG), proces je deo ideacione funkcije kao jedan od
osnovnih funkcionalnih elemenata klauze. Osnovni tipovi procesa su materijalni, relacioni
i projekcioni, sa više podvrsta (kratak sumarni pregled u Mišić Ilić 2013: 310–315, detaljno
Halliday 2004)
446
Agentivnost u medijskom diskursu
glagolima a osobine pridevima, dok u markiranim iskazima, gramatički

metaforičnim, dolazi do odstupanja od takvih preklapanja (up. Halliday
2004: 586-658, Simon-Vandenbergen et al. 2003). Kada je agentivnost
u pitanju, kao što će biti pokazano u nastavku teksta, može doći do ne-
kongruentnosti, odnosno neeksplicitnog iskazivanja agensa, najtipičnije
tako što se procesi prikazuju kao nominalizacije.
U ovom radu, agentivnost, odnosno (ne)iskazivanje agensa, ispitana
je iz semantičke i sintaksičke perspektive – kako je konkretna diskursna
situacija konceptualizovana i verbalizovana. Takođe, identifikovane su
i diskursne strategije realizovane konkretnim izborima jezičke forme.
2.2. Opštu teorijsku osnovu ovog istraživanja čine teorije diskursa
(kritička analiza diskursa, analiza medijskog diskursa, diskursne stra-
tegije), halidejanska sistemsko-funkcionalna gramatika (SFG) i srbisti-
čka gramatička literatura.
Teorija kritičke analize diskursa (KAD) nije nepoznata na našim
prostorima, a detaljan opis KAD i odnosa prema njenoj lingvističkoj
osnovi, SFG, sa posebnim osvrtom na sintaksičku komponentu i sa pri-
merima iz srpskog jezika, prikazan je u Mišić Ilić 2011. Najkraće, KAD
shvata diskurs kao oblik društvene prakse i posmatra ga kao tekst (tj.
proizvod), kao interakciju (tj. procese stvaranja i interpretacije teksta)
i kao kontekst (tj. društvene uslove stvaranja i interpretacije). KAD uk-
ljučuje tri nivoa: opis (formalnih karakteristika teksta), interpretaciju
(odnos između teksta i interakcije) i objašnjenje (odnos između interak-
cije i društvenog konteksta, pri čemu su procesi stvaranja i interpreta-
cije, kao i njihovi društveni efekti, društveno determinisani). KAD teži
da otkrije kako se tekstovi konstruišu tako da se određeni (i potencijal-
no indoktrinirajući) aspekti izraze na prikriven i suptilan način (prema
Fairclough 1995, Fairclough 2001).
2.3. Medijski diskurs koji je analiziran u ovom radu pripada publi-
cističkom stilu i kao takav veoma je pogodan za analizu iz perpektive
KAD. Tošović (2002: 299) ističe da publicistika ne samo prati i analizi-
ra aktuelne pojave i probleme svakodnevnog života u konkretnim soci-
jalnim uslovima nego je i snažno sredstvo propagande i utiče na formi-
ranje javnog mnjenja i pogleda na svet, pri čemu dolazi do otvorene ili
prikrivene indoktrinacije, na političkom, ideološkom ili nekom drugom
planu. Osnovne karakteristike publicističkog stila i u okviru njega infor-
mativnog podstila (v. Tošović 2002: 299–327) jesu to da se informacije
saopštavaju u jasnom i kratkom obliku, standardnim jezikom, uz dosta
klišea i unifikacije i inkorporiranje segmenata iz administrativnog stila.
Od jezičkih sredstava preovladavaju imenice, rečenice relativno proste
strukture i pasivi, kao i logična sukcesivnost izražavanja. Osnovna funk-
cija ovog stila je informativna, ali i perlokuciona, koju Tošović (2002:
304–306) još naziva i agitaciono-propagandnom, jer novinska informaci-
ja plod nekog stava, uređivačke ili druge politike, i upozorava da se njome
vrši indoktrinacija, pa iskusni recipijent treba da je prima sa rezervom.
447
2.4. U analizi medijskog diskursa iz perspektive KAD značajnu ulogu

ima i analiza diskursnih strategija, definisanih kao ,,sistematični nači-
ni korišćenja jezika, odnosno manje-više preciznog plana delovanja u ci-
lju postizanja određenog društvenog, političkog, psihološkog ili jezičkog
cilja’’.5 U lingvističkim istraživanjima najčešćće su korišćene dve vrste
veoma razuđenih tipologija diskursnih strategija, koje nisu međusobno
isključive – model Rajzigla i Vodakove (Reisigl and Wodak 2001) i model
T. Van Luvena. Za potrebe ovog istraživanja značajna je Van Luvenova
(Van Leeuwen 2008: 23–74) osnovna podela na diskursne strategije
predstavljanja društvenih aktera (social actor representation), sa podvr-
stama personalizacija i impersonalizacija, i predstavljanja društvenih
radnji (social action representation), sa podvrstama deaktivacija, deagen-
tivizacija i apstrakcija.
3. Agentivnost u medijskom prikazivanju jednog kriznog

događaja
3.1. U ispitivanju fenomena agentivnosti u medijskom diskursu
ograničili smo se na korpus novinskih izveštaja koji se bave tzv. ‘slu-
čajem Savamala’, kriznim događajem koji je, između ostalog i zbog nei-
dentifikovanih učesnika, uznemirio srpsku javnost. Analizirani korpus
obuhvata izveštaje objavljene u periodu od dva meseca od samog doga-
đaja, od kraja aprila do kraja juna 2016, iz dnevnih novina, štampanih i
u e-formatu, informativnih portala i e-servisa za pregled vesti, koji su
navedeni u spisku izvora. Korpus obuhvata oko 20000 reči, i analiziran
je kvalitativno, u kompleksnoj analizi jezičkih sredstava (gramatičkih i
leksičkih) i diskursnih strategija.
3.2. Događaj čiji je predstavljanje u medijima predmet naše ana-
lize obuhvata čin rušenja objekata u beogradskom kvartu Savamala i
reakcije vlasti i javnosti neposredno i u periodu od mesec dana nakon
toga. Ukratko: u noći nakon parlamentarnih izbora 24. aprila 2016.
organizovana grupa maskiranih ljudi, koristeći bagere, bez prethod-
ne najave, srušila je dvadesetak objekata na lokaciji predviđenoj za iz-
gradnju luksuznog građevinskog kompleksa Beograd na vodi, koji se
finansira od strane arapskih investitora uz veliku podršku beograd-
skih i državnih vlasti. U toku rušenja, maskirani ljudi su oduzeli mo-
bilne telefone svim građanima koji su se zatekli na lokaciji i ograni-
čili im kretanje. Osim toga, policija, koju su građani zvali telefonom i
obavestili o rušenju, odbila je da izađe na lice mesta i reaguje na bilo
koji način i zaštiti građane. U danima koji su usledili, predstavnici
vlasti nisu dali informacije o počiniocima, prebacujući fokus na to da
neki od srušenih objekata možda nisu imali odgovarajuće građevinske
5 Discursive strategies [are] a more or less accurate and more or less intentional plan of practic-
es (including discursive practices) adopted to achieve a particular social, political, psycholog-
ical or linguistic aim. (Reisigl and Wodak 2001: 44)
448
dozvole. U istom periodu, deo javnosti je burno protestovao na ulica-

ma Beograda i u medijskim nastupima.6
Dakle, sam događaj, kao i dnevni novinski izveštaji o njemu, pru-
žaju obilje materijala za istraživanje načina iskazivanja, neiskazivanja i
prikrivanja agentivnosti, kako na sintaksičko-leksičkom planu tako i sa
pozicija kritičke analize diskursa.
3.3. Načini iskazivanja agentivnosti

Na osnovu analize korpusa, identifikovano je i klasifikovano, pri-
marno prema leksičko-gramatičkim kriterijumima, više tipova iskazi-
vanja i neiskazivanja agensa. Pregled koji sledi ogranizovan je po tim
kriterijumima, ali su dodatno komentarisane i diskursne strategije, kao
i odnos konkretne jezičke i strategijske opcije i (jezičkog) konteksta.
Primarna distinkcija u razmatranju agentivnosti jeste da li je agens
iskazan sasvim eksplicitno ili ne, na osnovu čega razlikujemo tri osnov-
ne opcije:
I Situacija o kojoj se govori iskazana je kao radnja (ili, ređe, kao stanje ili
odnos), sa eksplicitno iskazanim agensom, koji ima gramatičku funkciju
subjekta i primarnu semantičku crtu [ljudsko biće]
II Situacija o kojoj se govori iskazana je kao radnja (ili, ređe, kao stanje ili
odnos), sa gotovo po pravilu eksplicitno iskazanim agensom, koji najčešće
ima gramatičku funkciju subjekta i primarnu semantičku crtu [čine ga
ljudska bića]
III Situacija o kojoj se govori iskazana je kao stanje, odnos ili radnja, sa
agensom koji nije eksplicitno iskazan
3.3.1. Eksplicitno iskazani agens sa semantičkom karakteristikom

[ljudsko biće]
Za prvi slučaj, za situaciju koja je iskazana kao radnja (ili, ređe, kao
stanje ili odnos), sa eksplicitno iskazanim agensom, koji ima gramatičku
funkciju subjekta i primarnu semantičku crtu [ljudsko biće], u korpusu
su nađeni sledeći tipovi, koje navodimo uz ilustrativne primere:
1a) Agens je iskazan vlastitim imenom (i/ili prezimenom, i/ili titulom)
(1) Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da ne razume one
koji su odlučili da rušenje u Savamali obave tokom noći, [...]. (Blic)
(2) O ovim događajima javnost je prvi obavestio Poverenik za informacije
od javnog značaja Rodoljub Šabić kome su se požalili zadržani građa-
ni. Poverenik je pozvаo nadležne dа objаve informаcije o okolnostimа
pod kojimа je porušen deo Sаvаmаle. Gradonačelnik Siniša Mali re-
6 U trenutku kada se piše ovaj rad, skoro dve godine nakon tog događaja, istraga još uvek nije
završena, počinioci su i dalje nepoznati i niko, uključujući i policiju koja nije reagovala na
pozive građana u pomoć, nije snosio nikakvu odgovornost.
449
kao je da nijedna gradska služba nije postupala navedene večeri, niti

su predstavnici neke od gradskih službi bili na terenu te večeri na
navedenoj lokaciji. Mali je uputio poverenika na „državne organe u
čijoj je isključivoj nadležnosti postupanje po ovakvim informacijama“,
ne precizirajući ko je, osim gradske uprave i građevinske inspekcije,
nadležan da postupa. Šabić je ovaj odgovor ocenio kao neprihvatljiv u
odnosu na obaveze gradske vlasti prema javnosti. (KRIK)
(3) Ovo, za “Novosti”, priča Slađan Milošević, čuvar objekta, koji je u noći
između ponedeljka i utorka srušen u Savamali. (Večernje novosti)
Ovo je najdirektniji i najekspicitniji način iskazivanja agensa, koji je
lično identifikovan. Ovaj tip iskazivanja agentivnosti koristi se po pravi-
lu kada novinari direktno prenose ili navode izjave nadležnih, ekspera-
ta, političara, i, mnogo ređe, građana. Radi se najčešće o verbalnim pro-
cesima, dakle ovakvi agensi su subjekti najčešće glagola verbalne komu-
nikacije, a stoje ili na početku rečenice ili na samom kraju, iza glagola.
Diskursni efekat koji se postiže je direktno i nedvosmisleno pripisivanje
radnje i odgovornosti za nju agensu.
1b) Agens je iskazan ličnom zamenicom, sa koreferentnim antecedentom
iskazanim vlastitim imenom (i/ili prezimenom, i/ili titulom), ili
zajedničkom imenicom (kategorija 2a)
(4) Povodom ovog slučaja, zaštitnik građana Saša Janković najavio je
da će za četiri dana obelodaniti rezultate kontrole rada državnih i
lokalnih organa. On će, kako je najavio, ispitati i zašto policija nije
reagovala na mnogobrojne pozive građana [...]. (Večernje novosti)
Razlozi za upotrebu lične zamenice su tekstualne prirode i u cilju
strukture i koherentnosti teksta.
2a) Agens je iskazan zajedničkom imenicom u jednini, ili, češće, u množini
(nadležni, predstavnici, građani, gradske vlasti, rukovodioci, vlasnici sruše-
nih objekata, nepoznati/maskirani mladići, pripadnik policije ...)
(5) Momci koji su nosili fantomke su znali šta rade. Među njima je bio
šef ekipe koji je izdavao naređenja šta da se radi, tako da oni nisu
mnogo pričali - kaže “Blicov” sagovornik. (Blic)
(6) O nameri da se nelegalni objekti u Savamali sruše usred noći znalo je
najmanje dvoje visokih policijskih funkcionera. Po dobijenoj infor-
maciji beogradski policajac je obavestio svog bliskog prijatelja u vrhu
komunalne policije. (Blic)
(7) Kako «Blic» nezvanično saznaje, pripadnici Komunalne policije i Se-
kretarijata za inspekcijske poslove naložili su raščišćavanje trotoara
u Hercegovačkoj ulici. (Alo)
(8) Novinari KRIK-a došli su do snimka koji prikazuju bagere kako do-
laze u Savamalu i ruše zgrade. [...] Na trećem snimku, vide se prola-
znici koji posmatraju rušenje, potom im prilazi nekoliko muškaraca
i oni se zatim udaljavaju sa mesta događaja. (KRIK)
450
Ovaj tip iskazivanja agensa nađen je za različite tipove radnji, kako

verbalne tako i druge. Imenice koje oznacavaju agens nekada su upotre-
bljene u okviru imeničkih fraza, modifikovane ili atributima ili relativ-
nim klauzama koje specifikuju referente konkretne zajedničke imenice.
Ovde je na delu diskursna strategija personalizacije, bez lične identifi-
kacije. Konkretno, agensi su identifikovani na osnovu neke grupe kojoj
pripadaju (npr. po funkciji, radnji koju obavljaju, fizičkim/odevnim ka-
rakteristikama, itd.), pri čemu se izbegava lična identifikacija i pripisi-
vanje individualne odgovornosti. U ovu grupu spadaju i zajedničke ime-
nice koje u primarnom značenju nemaju komponentu ljudsko biće, ali u
konvencionalno metaforičnoj upotrebi označavaju ljudsko biće, specifi-
kovano po radnji koju obavlja, kao na primer izvor, u frazi izvor ,,Blica’’,
koji se može videti u primeru (18) niže.
2b) Agens je iskazan neodređenom, opštom ili odričnom zamenicom (neki,
svako, niko)
(9) - Sasvim sam siguran da niko nije zabranio policiji, ali i to je posao
za nadležne organe - rekao je Vučić i ponovio da ne razume šta je
smisao svega (Tanjug)
Za razliku od prethodne kategorije, gde su personalizovani agen-
si prikazani kao pripadnici neke grupe mada ne i lično identifikovani,
u ovom slučaju reč je o diskursnoj strategiji indeterminacije, kojom se
društveni akteri predstavljaju kao potpuno anonimni, u cilju da se izbe-
gne otkrivanje identiteta i/ili da se pripiše odgovornost.
3.3.2. Eksplicitno iskazani agens sa semantičkom karakteristikom

[čine ga ljudska bića]
Za drugi slučaj, za situaciju iskazanu kao radnja (ili, ređe, kao sta-
nje ili odnos), sa gotovo po pravilu eksplicitno iskazanim agensom, koji
najčešće ima gramatičku funkciju subjekta i primarnu semantičku crtu
[čine ga ljudska bića], u korpusu su nađeni sledeći tipovi,7 koje navodimo
uz ilustrativne primere:
3a) Agens je iskazan vlastitom imenicom koja predstavlja zvanični naziv in-
stitucije, organa ili firme
(10) Nakon mesec dana ćutanja o rušenju u Savamali, Više javno tuži-
laštvo oglasilo se posle izjave premijera da novinari vrše pritisak na
tužilaštvo. (KRIK)
3b) Agens je iskazan zajedničkom imenicom koja označava instituciju, firmu,
organizovanu grupu ljudi (tužilaštvo, policija, država, Grad, nadležni orga-
ni, opštinske vlasti ...)
(11) Međutim, nije jasno zašto tužilaštvo nije zatražilo podatke iz baznih
stanica mobilne telefonije. Nadležni organi su dosad u nekoliko na-
7 Tipove i primere obelezavamo tako sto nastavljamo listu iz segmenta 3.3.1.

451
vrata počinioce krivičnog dela hvatali upravo na osnovu ukrštanja

podataka iz baznih stanica. (Blic)
(12) Vučić je novinarima u Subotici rekao da je država priznala odgovor-
nost za rušenje u Savamali „bez obzira koji je to nivo odgovornosti“.
(KRIK)
U slučajevima kada je agens iskazan vlastitom ili zajedničkom
imenicom koja je naziv institucije ili zvanične grupe ljudi, radi se o
metonimijskoj upotrebi, gde se institucija koristi da označi zaposlene
koji rade u njoj, odnosno one koji donose odluke i sprovode određene
radnje. Ovo je jedna od diskursnih strategija impersonalizacije, u cilju
mistifikacije ljudskog agensa, tj. konkretno odgovornih osoba u doti-
čnoj instituciji ili grupi.
Naredne dve podgrupe u ovoj grupi, označene kao 3c i 4, donekle se
razlikuju po gramatičkoj realizaciji.
3c) Agens je iskazan vlastitom ili zajedničkom imenicom koja predstavlja zva-
nični naziv institucije, organa ili firme, ali nije subjekat rečenice, već je u
okviru adverbijalne lokativne fraze, te je stoga daleko manje eksplicitan
nego u podvrsti 3a i 3b.
(13) U „Beogradu na vodi”, preduzeću u vlasništvu Srbije (32%) i arapskog
partnera „Igl hilsa” (68), investitoru stambeno-poslovnog kompleksa
na desnoj savskoj obali tvrde da nisu tražili rušenje [...]. (Politika)
Ovo takođe predstavlja primer diskursne strategije impersonaliza-
cije, konkretno spacijalizacije.
4) U rečenici bez subjekta, agens nije eksplicitno iskazan već se može identi-
fikovati na osnovu ličnog glagolskog oblika i konteksta.
(14) Vlasnici oštećenih objekata, restorana „Savski ekspres“ i firmi
„Iskra“ i „Transport peroni“, podneli su MUP-u zahteve da se otkriju
nepoznati rušitelji njihove imovine.
Oni nisu želeli da budu imenovani u tekstu KRIK-a, ali su u razgo-
voru sa novinarima rekli da im je naneta velika šteta jer su pojedini
objekti bili potpuno opremljeni. Naveli su da su neke zgrade bile u
postupku legalizacije, a druge su bile legalizovane. (KRIK)
Slično kao u podvrsti 1b, gde je navedena upotreba ličnih zamenica,
razlozi za upotrebu samo ličnog glagolskog oblika prvenstveno su tek-
stualne prirode i u cilju strukture i koherentnosti teksta.
Međutim, upotreba glagola bez subjekta može biti i diskursna stra-
tegija anonimizacije, kada nigde u kontekstu nije eksplicitno naveden
mogući subjekt glagola, ili, ukoliko gramatički i jeste, radi se o neodre-
đenom neidentifikovanom referentu. Primer (15) odlično ilustruje ta-
kvu mistifikaciju agensa.
(15) Vučić je dodao da nije bio obavešten o akciji, da je izvedeno nešto
loše i da za to sada snose odgovornost. „Slučajno nisam znao za tu
akciju, da sam znao, rekao bih im da uzmu bagere i da ruše u toku
dana i da daju meni jedan bager da sednem u njega, da to ruglo kri-
452
minalno sklonim. Nisu me pitali, nisu ni reč rekli, izveli su ono što
je loše, za to snosimo odgovornost, ali nije vam dovoljno”, rekao je
Vučić. (www.vesti.rs)
Glagoli uzmu, ruše, i daju u nominalnoj klauzi gramatički su kon-
trolisani od strane direktnog objekta glavne klauze, im, ali identitet te
lične zamenice nije moguće utvrditi jer nema imeničkog antecedenta.
Ista zamenica bi u nominativu bila i gramatički subjekt glagola nisu pi-
tali, nisu rekli, i izveli su, u sledećoj rečenici. U istoj rečenici je još jedan
glagol u ličnom obliku bez subjekta, snosimo – za koji je takođe nemo-
guće identifikovati agensa, osim da se odnosi na neku grupu ljudi, kojoj
pripada i govornik. Ovo je izvanredan primer manipulativnog diskursa
koji zamagljuje agentivnost i kao takav više spada u sledeću kategoriju,
koju razmatramo u narednom odeljku.
3.3.3. Agens nije eksplicitno iskazan

Za treći slučaj, za situaciju iskazanu kao stanje, odnos ili radnja, u
kojoj agens nije eksplicitno iskazan, u korpusu su nađeni sledeći tipovi,
koje navodimo uz ilustrativne primere8:
5) Subjekat rečenice u aktivu iskazan je zajedničkom imenicom bez obeležja
animatnosti
5a) Imenica označava instrument kojim se vrši radnja. Ovde se radi ne o per-
sonifikaciji već o metonimijskoj upotrebi, pri čemu instrument označava
vršioca radnje. Kako vršilac radnje, agens ostaje ne samo neimenovan već
i neidentifikovan, radi se o diskursnoj strategiji impersonalizacije, kon-
kretno instrumentalizacije, kojom se društveni akteri predstavljaju kao
neanimatni, dakle neidentifikovani ljudski agensi koji ne snose odgovor-
nost za svoje postupke.
(16) U noći 25. aprila, dok su se prebrojavali glasački listići, tri bagera su
srušila objekte u privatnom vlasništvu u Savamali, na uglu Hercego-
vačke i Mostarske ulice – odmah pored gradilišta budućeg „Beograda
na vodi“. Dok su bageri bespravno rušili oko 1000 kvadrata zgrada,
tridesetak osoba sa fantomkama i naoružanih palicama obezbeđiva-
lo je teren da ovu operaciju niko ne ugrozi (KRIK)
Da bi se jasnije uočila diskursna strategija, zanimljivo je uporedi-
ti ovakve primere sa onima gde je instrument adverbijal a agens [ljud-
sko biće] jasno iskazan subjektom u nominativu u (17). Imajući u vidu
značenje rečenica, gde glagoli rušili u (16) označavaju negativne, sporne
radnje, a uklanjali u (17) pozitivne, strategija anonimizacije agensa pu-
tem instrumentalizacije postaje jasno sredstvo manipulacije.
(17) Međutim, radnici JKP “Gradska čistoća” su bagerom uklanjali građe-
vinski materijal sa trotoara u Hercegovačkoj ulici. “ (Večernje novosti)
8 Za razliku prethodnih primera, gde su podvučeni samo agensi, u ovoj grupi primera podvuče-
na je cela konstrukcija, koja ponekad obuhvata subjekat i predikat, bezličnu konstrukciju ili
nominalizaciju.
453
5b) Situacija je konceptualizovana kao da neanimatni subjekt deluje sam od

sebe, gotovo svesno i namerno. Ovde je primenjena diskursna strategija
predstavljanja društvene radnje deagentizacija, koja se može predstaviti
semantičkim karakteristikama [aktiviranja radnja] [-ljudski agens].
Primer (18) se može shvatiti i kao personifikacija, jer se neanimat-
noj imenici pripisuje radnja tipična za živo biće, konja, i metaforizacija,
jer se glagol kaska koristi u prenesenom smislu da označi ravnomerno
ali sporo kretanje.
(18) Dok istraga kaska, izvor “Blica” dobro upućen u dešavanja u Savama-
li kaže da je fantomke organizovao biznismen koji od pre nekoliko
godina živi u Beogradu. (Blic)
U primerima (19) i (20) situacija je deagentizovana tako što je
predstavljena kao događaj koji se odvija sam po sebi, bez uticaja ljudskog
faktora, mada se iz konteksta u (20) može zaključiti ko je taj koji odbija
da daje odgovore na pitanja novinara.
(19) Iako se rušenje objekata u Savamali desilo u ponedeljak ujutru, još
nema odgovora na pitanje ko je izvršio tu akciju, kao ni ko su osobe s
fantomkama koje su zadržavale i pretresale prolaznike. Ali, pojavio
se snimak rušenja... (Alo)
(20) Ipak, Rebićev komentar juče nismo uspeli da dobijemo. Pitanja koja
smo mu prosledili preko Biroa MUP-a, a koja su do zaključenja ovog
broja ostala bez odgovora su: … (Danas)
6) Različite pasivne konstrukcije
6a) Pasivne konstrukcije bez agensa, sa trpnim pridevom (TP) ili sa zamenicom se
(21) Slučajni prolaznici, koji su potencijalno mogli da posvedoče o doga-
đajima u Savamali, bili su zadržani i njima su takođe oduzeti telefo-
ni. Rečeno im je da stave ruke na zid i gledaju ispred sebe, a neki su
i legitimisani. (KRIK)
(22) Hercegovačka ulica, u kojoj je tokom noći porušeno nekoliko objeka-
ta, počela je da se raščišćava od šuta, ali još nema odgovora ko je to
učinio, a još manje ko je naručio. (Večernje novosti)
Ovo je primer diskursne strategije predstavljanja društvene rad-
nje kao deaktivirane, gde je fokus na pacijensu (završeni proces rad-
nje je gramatikalizovan trpnim pridevom). U slučaju se-pasiva radnja
nije deaktivirana već deagentizovana, tj. prikazana kao da se odvija bez
ljudskog agensa. Treba dodati i da srbistička literatura (Tanasić 2005,
Tanasić 2014, Saavedra 2010), u iscrpnom tretmanu pasiva, navodi i ra-
zliku između pasiva bez agensa i obezličene pasivne konstrukcije. Ovu
drugu vidimo u (21) i (23), u delu rečenice Rečeno (im) je... i navodi se.
Iako postoji sintaksička razlika, pragmatički i diskursno sve tri kon-
strukcije na isti način deagentizuju radnju. Teško je identifikovati ko
vrši radnju, mada se to može zaključiti iz šireg jezičkog konteksta, a
ni tada se ne radi o individualno identifikovanom agensu, već jedino
454
možda o nekom manje ili više grupno/funkcionalno kategorizovanom

ljudskom agensu. Konkretno, u (23), za glagol navodi se može se inferen-
cijom doći do agensa, impersonalno predstavljenog kao zvanični neza-
visni verbalni predmet, u imeničkoj frazi saopštenje koje je ovo tužilaštvo
uputilo. Tanasić (2014: 87–91) ističe da se agens u pasivnim konstruk-
cijama retko imenuje, a izostavljanje agensa u jeziku štampe pripisuje
funkcionalnom stilu i težnji ka institucionalizaciji radnji koje se iznose.
Osim u kontekstu novinarskog opisa događaja, gde se pasiv kori-
sti u cilju mistifikovanja nepoznatih počinilaca spornih radnji (rušenje
objekata, maltretiranje i zastrašivanje prisutnih građana), pasivi nađeni
u korpusu su i u kontekstu novinarskog navođenja i prenošenja izjava
zvaničnih organa, i kao takvi predstavljaju odliku administrativnog sti-
la, koji se prenosi u medijskom diskursu, kao u primeru (23).
(23) Iako istraga u slučaju misterioznog rušenja privatne imovine u Herce-
govačkoj ulici još nije pokrenuta, tužilaštvo je danas zatražilo od me-
dija da „ne ubrzavaju“ krivični postupak. „Više javno tužilaštvo ovim
putem se obraća svim medijima, političarima i drugim pojedincima
i institucijama da ne traže ubrzavanje krivičnih i predistražnih po-
stupaka jer se sve istrage sprovode u skladu sa zakonom u najboljem
interesu pravde i građana Srbije“, navodi se u saopštenju koje je ovo
tužilaštvo uputilo državnoj agenciji Tanjug. Rečeno je i da će obavesti-
ti javnost o rezultatima istraga kada postupci budu okončani. (KRIK)
6b) Pasivne konstrukcije, sa trpnim pridevom (TP) ili sa zamenicom se, sa
agensom iskazanim u adverbijalnoj frazi.
Tipična predloška fraza za uvođenje agensa u pasivnu rečenicu je
od strane + agens u genitivu (primer 24), ali nađeni su i primeri sa loka-
tivnom predloškom frazom, gde je agens strategijom impersonalizacije
iskazan kao lokacija, pri čemu postoji metonimija između naziva insti-
tucije i osoba koje rade u njoj i vrše konkretnu radnju, primer (25). Za
ovaj tip pasiva koristi se i naziv institucioni pasiv.
(24) „Rušeno je privatno vlasništvo bez zakonom određene procedure,
ljudi su zadržavani od strane osoba koje za to nisu imala ovlašćenja,
oduzimane su im stvari i narušena sloboda kretanja“, kaže Petrović.
(KRIK)
(25) Postupak za uklanjanje objekta preduzeća „Toplica trans” u Braće
Krsmanović bb nije vođen u inspekciji zato što je taj objekat izgrađen
na osnovu privremene građevinske dozvole i nije zakazivano njego-
vo uklanjanje – tvrde u Savskom vencu. (Politika)
7) Situacija je iskazana kao radnja, stanje, proces, odnos i slično u različitim
tipovima bezličnih konstrukcija
7a) Obezličene rečenice, u kojima glagol označava radnju koja može biti
vršena od strane ljudskog svesnog agensa.9
9 Ove rečenice treba razlikovati od tipičnih bezličnih rečenica u kojima glagoli najčešće
označavaju vremenske i atmosferske prilike.
455
Opšta morfosintaksička karakteristika ovih rečenica je da je izo-

stavljen subjekat, da je predikat u trećem licu jednine, često neprela-
znih glagola, uz moguću refleksivnu zamenicu se. Postojanje ljudskog
agensa se podrazmeva ali se deagentivizacijom on zamagljuje i fokus se
stavlja na samu radnju/stav, koji se time predstavlja kao opšti. Bezlične
konstrukcije sa refleksivnom zamenicom se česte su sa glagolima koji
izražavaju verbalnu komunikaciju, mišljenje i uverenje i nazivaju se be-
zličnim rečenicama sa uopštenim agensom (Tanasić 2005: 197–210).
(26) Traga se za maskiranim ljudima koji su rušili zgrade. (Večernje
novosti)
(27) Do danas se ne zna ko stoji iza ove akcije. (KRIK)
7b) Egzistencijalne rečenice sa glagolom biti, ili imati /nemati u trećem licu
jednine i logičkim subjektom u genitivu, a nema agensa.
(28) Hercegovačka ulica, u kojoj je tokom noći porušeno nekoliko
objekata, počela je da se raščišćava od šuta, ali još nema odgovo-
ra ko je to učinio, a još manje ko je naručio. (Večernje novosti)
Ovo je primer onoga što se u sistemsko-funkcionalnoj lingvistici na-
ziva gramatička metafora. Imenica (logički subjekat) ima i derivativno
odgovarajući glagol, pa bi se rečenica mogla parafrazirati i sa tim gla-
golom, pri čemu bi bilo potrebno imenovati i agens. Ako parafraziramo
gornji primer sa ... ali niko još nije odgovorio..., ili još jasnije, ... ali nad-
ležni još nisu odgovorili..., takva rečenica bi bila nemarkirani oblik pred-
stavljanja situacije kao radnje. Upravo je ovo primer diskursne strategije
predstavljanja društvene radnje kao deaktivirane, pri čemu se brišu se-
mantička svojstva [aktivirana radnja] i [ljudski agens].
7c) Konstrukcije sa kopularnim glagolom je (takođe i u odričnom obliku nije)
i prilogom epistemičkog značenja koji je dopunjen klauzom.
(29) Čudno je kako ni nadležne iz ove kompanije ne interesuje ko
im noću rovari pod prozorom. (Politika)
(30) Međutim, nije jasno zašto tužilaštvo nije zatražilo podatke iz
baznih stanica mobilne telefonije. (Blic)
8) Situacija je iskazana nominalnim izrazom, gde agens najčešće nije iskazan
8a) Nominalizacija bez agensa
Pod nominalizacijom se podrazumeva korišćenje nominalne forme
(glagolske imenice ili neke imenice paradigmatski povezane sa odgova-
rajućim glagolom, koja može biti upotrebljena samostalno ili u predloš-
ko-padežnim sintagmama) da bi se enkodirao neki process (radnja, sta-
nje, događaj, odnos), što se, inače, tipično čini glagolima (up. Thomson
2004: 225). Ova konstrukcija veoma je česta u informativnom, admi-
nistrativnom i naučnom stilu. Imenica označava proces (aktivnost ili
stanje) ali ne specifikuje ko vrši radnju, kao ni vreme radnje, pa je ona
deaktivirana, deagentizovana i statična. Među brojnim diskursnim i
456
stilskim razlozima za upotrebu nominalizacije, u medijskom diskursu

svakako je najznačajnije to što omogućava da se potpuno izbegne pomi-
njanje učesnika u procesu, posebno agensa, čime se može zamagliti ili
prikriti njegov identitet i izbeći da mu se pripiše odgovornost ili krivi-
ca. Nominalizacija je stoga posebno pogodna za izražavanje moći putem
mistifikacije učesnika ali i vremenske dimenzije.10
U našem korpusu, sporni događaj je u ogromnom broju slučajeva
iskazan glagolskom imenicom rušenje. Ima primera i da je konceptuali-
zovan i verbalizovan i trpnim pridevom rušeni su/ rušeno je, a nađeno je
malo primera gde je događaj iskazan glagolskom radnjom rušili su/ sru-
šili su, sa iskazanim agensom, makar i sa semantičkom komponentom
[instrument] ili [anonimno ljudsko biće], kao npr. bageri su rušili objekte
ili nepoznate osobe rušile su objekte.
(31) Gradske vlasti su nakon rušenja negirale povezanost sa doga-
đajem, a premijer Vučić je deset dana posle rušenja rekao da je
siguran da država ne stoji iza rušenja. (KRIK)
(32) Prošle nedelje gradske službe naredile su čišćenje terena, iako
policija nije izvršila uviđaj. To stvara sumnju da je reč o ukla-
njanju dokaza, rekao je Rodoljub Šabić. (KRIK)
8b) Nominalizacija sa agensom
Mada postoji više načina da se iskaže agens uz deverbativne imeni-
ce (Tanasić 2005: 153–162), u našem korpusu bilo je relativno malo pri-
mera, a ni u njima agens često nije iskazan eksplicitno. To je slučaj samo
ukoliko je agens imenica u genitivu, kao u izjava premijera, u primeru
(33). U istom primeru može se uočiti i implicitno iskazan agens tako što
možemo zaključiti da adverbijalna predloško-padežna konstrukcija sa
nominalizacijom ćutanje, koja kondenzuje vremensku klauzu, ima isti
agens koji je i subjekat rečenice, Više javno tužilaštvo. Donekle sličan
slučaj implicitnog agensa može se videti u u primeru (31), gde imenica
povezanost kondenzuje nominalnu klauzu da su povezane, koja ima isti
subjekat kao i glavna, tj. gradske vlasti.
(33) Nakon mesec dana ćutanja o rušenju u Savamali, Više javno tuži-
laštvo oglasilo se posle izjave premijera da novinari vrše pritisak na
tužilaštvo. (KRIK)
(34) Da podsetimo, premijer Vučić juče je rekao da iza rušenja u Savamali
stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu, ali nije želeo da ime-
nuje odgovorne. (KRIK)
U (34), agens nominalizacije rušenje, koja je u adverbijalnoj pred-
loško-padežnoj konstrukciji, iskazan je kao relacioni prostorni odnos:
10 U radovima iz oblasti SFG i KAD u kojima se razmatra pitanje agentivnosti posebno se ukazu-
je na značaj nominalizacije (npr. Pérez de Ayala Becerril 2002), a ona se smatra i jednom vr-
stom gramatičke metafore, tj. gramatičke konstrukcije koja nije iskazana prototipičnim sred-
stvima (Heyvaert 2003, Halliday 2004, Thompson 2004). Važno je istaći da nominalizacija, u
jezičkom sistemu, ima i srodnu, kongruentnu gramatičku realizaciju, tj. rečenicu sa glagolom
i subjektom.
457
najviši organi gradske vlasti stoje iza rušenja. Takav agens je već leksi-
čki impersonalizovan i individualno nespecifikovan, ali zanimljivo je da
postoji i dodatak: pridev odgovorni, koji evalutivno personalizuje agens.
Međutim, potpuno u skladu sa mistifikacijom celog događaja, odgovorni
ostaju neimenovani, jasnom odlukom premijera da ih ne imenuje iako
zna ko su. Ako se kritičkom analizom diskursa može steći slika o odno-
sima mistifikacije, manipulacije i moći u društvu, analiza ovog segmen-
ta medijskog diskursa jasno pokazuje kako stav i ulogu najviših vlasti u
ovom incidentu, tako i stav konkretnog medija, inače kritički nastroje-
nog prema vlasti.
Mistifikatorski, manipulativni stav vlasti u prikrivanju odgovor-
nih za ovaj događaj ogleda se i u detalju da su mediji u razmaku od par
sedmica preneli dve potpuno kontradiktorne izjave premijera o tome ko
snosi ogovornost, odnosno ko (ne) stoji iza rušenja, što se lako može uo-
čiti poređenjem primera (31) i (34).
4. Diskusija i zaključna zapažanja

4.1. Na osnovu istraživanja načina (ne)iskazivanja agentivnosti u
medijskom diskursu na korpusu članaka o slučaju Savamala, sprovede-
nog kvalitativnom sintaksičkom, semantičkom i diskursnom analizom,
došlo se do brojnih zaključaka. Najpre, u vezi sa srbističkom gramati-
čkom literaturom, nađeni su primeri za različite podtipove sintaksi-
čkih konstrukcija (pasivne, bezlične, obezličene, nominalizacije), koji su
u srbistici uglavnom bili obrađeni i ilustrovani na materijalu književnog
jezika a daleko ređe primerima iz drugih funkcionalnih stilova. U vezi
sa istraživanjima fenomena agentivnosti i impersonalnosti rađenim
na materijalu drugih jezika (engleski i španski u Marin-Aresse 2002,
Yamamoto 2006, inter al.), a kakva nisu ranije rađena za srpski, rezultati
potvrđuju da je tendencija neiskazivanja agensa i diskursna strategija
impersonalnosti u znatnoj meri prisutna i u medijskom diskursu na srp-
skom, kada su u pitanju tzv. ’osetljive’ i krizne teme.
4.2. U analizi medijskog diskursa na srpskom, gramatička kompo-
nenta (za razliku od leksičke i semantičke, primarno iz perspektive ko-
gnitivne lingvistike) nije detaljno analizirana, pa ovaj rad, kombinacijom
sintaksičke analize i analize diskursnih strategija, donosi brojne nove uvi-
de u diskursne funkcije konkretnih leksičkih i sintaksičkih opcija.
Za (ne)iskazivanje agentivnosti, a time i stepena lične i grupne iden-
tifikacije i odgovornosti za određenu materijalnu/verbalnu/kognitivnu
radnju stanje, ili pojavu, u medijskom diskursu postoji ceo spektar opci-
ja. Najeksplicitnije iskazan agens, koji je i gramatički subjekat rečenice,
personalizovan je i lično identifikovan, iskazan vlastitim prezimenom i
imenom, često i funkcijom kada se prvi put pomene, a posle je moguće
samo prezime ili funkcija ili lična zamenica. Time mu se pripisuje puna
odgovornost i daje značaj za iskazanu radnju, što je ilustrovano pri-
merima 1–4. Ljudski agens, jasno iskazan, ali zajedničkom imenicom,
458
kao subjekat rečenice u primerima 5–8, predstavlja personalizaciju

bez lične identifikacije, već uglavnom na osnovu grupnog identiteta po
funkciji koju obavlja ili grupi kojoj pripada. Na sličan način deluje i stra-
tegija indeterminacije putem opšte, neodređene ili odrične zamenice
(primer 9). Različiti tipovi metonimijskog transfera, kao što su nazivi
institucija i zajedničke imenice koje označavaju institucije/grupe ljudi,
koji ne sadrže semantičku komponentu [ljudsko biće] već samo [čine ga
ljudska bića], spadaju u relativno lako prepoznatljive strategije imperso-
nalizacije – primeri 10–13.
Potpuno izostavljanje komponente [ljudsko biće] može se postići
tako što se metonimijski koristi instrument umesto agensa (primer 16),
tj. strategija instrumentalizacije, ili kada se strategijom deagentivizaci-
je radnja u potpunosti predstavlja kao da se odvija bez uticaja ljudskog
faktora (primeri 18–20). Deagentivizacija, a često i deaktivacija radnje/
situacije, koja se postiže različitim tipovima pasiva, bezličnih, obezliče-
nih i nominalnih konstrukcija, predstavlja najviši stepen potiskivanja
agentivnosti, jer je, naročito kod nominalizacije, cela situacija konceptu-
alizovana kao entitet, gotovo odvojen od ljudskog uticaja. Nekad je po-
trebno poznavanje šireg konteksta i veći stepen inferencije da bi se uo-
čila agentivnost. Izuzetak predstavljaju jedino pasivi i nominalizacije sa
agensom, gde je radnja uglavnom deaktivirana ali ne i deagentizovana.
4.3. Na osnovu analiziranog korpusa vidi se da je distribucija
(ne)iskazivanja agentivnosti moćno sredstvo za stvaraje i nametanje
određenog pogleda na situacije o kojima je reč, određene perspektive.
Hart (2014: 2) ovakvu perspektivizaciju smatra ideološkom, a i sam je-
zik ideološkim kada se koristi da promoviše jednu perspektivu u odnosu
na druge. Kako ističe, jezički sistem ima kapacitete da prouzrokuje neku
ideološku perspektivu, kroz leksičke i strukturne opcije da se nešto pri-
kaže na različite načine. Ali, analizom jezika može se i ukazati na ide-
ološke izbore u diskursu – jezički sistem može da služi kao referentni
okvir da se uporedi ono što je iskazano sa onim što je potisnuto i da se
uporedi način kako je nešto iskazano u konkretnom tekstu sa drugim
mogućim opcijama u jezičkom sistemu.
Korišćenje različitih strukturnih i strategijskih opcija u novinskim
izveštajima o ovoj konkretnoj društveno i politički osetljivoj temi, a i o
takvim temema uopšte, odražava izvesne aspekte veze između jezika i
ideologije, jer se mistifikacijom agensa u jezičkim iskazima mistifikuje
i odgovornost, a eksplikacijom (gotovo uvek pozitivnom) ističe značaj.11
Međutim, treba imati u vidu, kako ističe Čilton (Chilton 2011: 180–
181), da jezičke strukture nisu same po sebi manipulativne i mistifika-
torske. Ono što ih čini takvima su ljudi koji su vođeni svojim ciljevima,
11 U novinskim izveštajima moguće je da se eksplikacijom ističe i negativni značaj agensa, tj. da

se optužuje, ali to našem korpusu nije bio čest slučaj, osim kada je tzv. ‚režimska tabloidna
štampa‘ prenosila izjave predstavnika opozicije ili građana koji su protestovali. Može se
pretpostaviti da je negativna eksplikacija agensa češća u izveštajima o ratnim događajima,
terorizmu i sl.
459
namerama i stavovima. Zato je u analizi diskursa, a kritička analiza di-

skursa insistira na tome, potrebno govoriti ne samo o jezičkim struktu-
rama već primarno o diskursnim strategijama kao verbalnim radnjama
čiji je cilj da se utiče na čitaočevu/gledaočevu predstavu o društvenoj
stvarnosti. U medijskom i političkom diskursu, oni koji imaju društvenu
i političku moć mogu i da konstruišu društvenu stvarnost, identitete,
aktere i radnje (ili da ih kriju) korišćenjem specifičnih diskursnih stra-
tegija. Konkretno, kada se radi o događajima koji čine pretnju vladaju-
ćoj ideologiji, a o kojima mediji nužno izveštavaju, nosioci društvene i
političke moći, upravo kroz način na koji se događaji jezički prikazuju,
a koji je vođen tom ideologijom, u krajnjoj liniji uspevaju da predstave
onu verziju događaja koja nadvlada različita mišljenja i održi status kvo.
Značaj kritičke analize diskursa upravo i leži u osvetljavanju od-
nosa jezika i društvene i političke moći. Pri tome, u jednom segmentu
analize, način (ne)iskazivanja agentivnosti u medijskom diskursu može
biti relevantan pri osvetljavanju veze između jezika i ideologije, naro-
čito pri demistifikaciji uzroka i odgovornosti u diskursu i u realnim
društvenim odnosima.
Literatura
Čilton 2011: P. Chilton, Manipulation. In Discursive Pragmatics, eds. Zienkowski, J.,
J-O. Östman and J. Verschueren, 176–189, Amsterdam: John Benjamins.
Duranti 2004: A. Duranti, Agency in language, In A companion to linguistic anthropolo-
gy, ed. A. Duranti, 451–473, London: Blackwell publishing.
Ferklaf 1995: N. Fairclough, Critical Discourse Analysis, Boston: Addison Wesley.
Ferklaf 2001: N. Fairclough, Language and Power, 2nd ed., London: Longman.
Halidej 2004: M.A.K. Halliday, An Introduction to Functional Grammar, 3rd ed., London:
Arnold.
Hart 2014: C. Hart, Discourse, grammar and ideology: functional and cognitive perspec-
tive, London: Bloomsbury Academic.
Hejvert 2003: L. Heyvaert, Nominalization as grammatical metaphor. In Grammatical
Metaphor, eds. A. M. Simon-Vandenbergen, L. Ravelli and M. Taverniers, 65–
100. Amsterdam: John Benjamins.
Marin-Arese 2002: J. I. Marin-Arrese, ed., Conceptualization of Events in Newspaper
Discourse: Mystification of Agency and Degree of Implication in News Reports,
Madrid: Universidad Complutense de Madrid.
Mišić Ilić 2011: B. Mišić Ilić, Sintaksa u kritičkoj analizi diskursa - o nekim konstruk�-
cijama za
iskazivanje i skrivanje identiteta. Srpski jezik - studije srpske i slovenske (16): 91–107.
Mišić Ilić 2013: B. Mišić Ilić, Syntax for EFL Students. 2nd ed. Niš: Filozofski fakultet.
Perez de Ajala Beseril 2002: S. Pérez de Ayala Becerril, Nominalization as
Impersonalization Strategy: Some Corpus Notes for the Study of Agency
Mystification. In Conceptualization of Events in Newspaper Discourse:
Mystification of Agency and Degree of Implication in News Reports. Marin-
Arrese, J. ed., 51–70, Madrid: Universidad Complutense de Madrid.
Rajzigl i Vodak 2001: M. Reisigl and R. Wodak., Discourse and Discrimination: Rhetorics
of Racism and Antisemitism. London and New York: Routledge, Taylor & Francis
Group.
460
Saavedra 2010: D. Saavedra, Pasivne konstrukcije s participom i s povratnim oblikm

glagola u srpskom jeziku – konkurencija i dopunska distribucija. U Jezički
sistem i upotreba jezika, zbornik radova, ur. M. Kovačević, 81–94. Kragujevac:
Filološko-umetnički fakultet.
Simon-Vandenbergen, Raveli i Taverniers, ur. 2003: A. Simon-Vandenbergen, M., L.
Ravelli and M. Taverniers, eds, Grammatical Metaphor, Amsterdam: John
Benjamins.
Tanasić 2005: S. Tanasić, Sintaksičke teme, Beograd: Beogradska knjiga.
Tanasić 2014: S. Tanasić, Sintaksa pasiva u savremenom srpskom jeziku, Beograd:
Beogradska knjiga.
Tošović 2002: B. Tošović, Funkcionalni stilovi, Beograd: Beogradska knjiga.
Tompson 2004: G. Thompson, Introducing Functional Grammar, 2nd ed. London: Arnold.
Van Luven 2008: T. Van Leeuwen, Discourse and Practice: New Tools for Critical Discourse
Analysis, Oxford: Oxford University Press.
Jamamoto 2006: M. Yamamoto, Agency and impersonality: Their linguistic and Cultural
Manifestations. Amsterdam: John Benjamins.
Izvori
Novinski članci o slučaju Savamala objavljeni u periodu od 27. 4. 2016. do 30. 6. 2016.
godine u različitim novinama, dostupni na e-portalima:
https://naslovi.net/
https://www.vesti.rs/arhiva/2016/4/27/kateg/Beogradske/
http://mondo.rs/tag11007/savamala/1/7
https://www.krik.rs/tag/rusenje-savamala/
http://politika.com/

AGENTIVITY IN MEDIA DISCOURSE
Summary
The paper examines various lexico-grammatical devices for expressing and con-
cealing agentivity in a corpus of Serbian newspaper articles covering the events related
to the so-called ‘Savamala case’, when a group of masked men with bulldozers demol-
ished private buildings in Belgrade district of Savamala. Linguistic analysis identified
and classified several types of explicit agentivity as well as numerous semantic and
syntactic devices for backgrounding and concealing agentivity (various types of met-
onymic transfer, passive, impersonal and nominalization constructions). Also, certain
preferences and correlations between the linguistic context and the type of agentiv-
ity expression were detected. Moreover, the results were interpreted in the light of
Critical Discourse Analysis as linguistic devices and discursive strategies used by and
reported in the media discourse as manipulation and mystification manoeuvres, which
could be relevant not only with regard to this particular topic but for analysing agen-
tivity in media and political discourse in general.
Key words: agent, agentivity, media discourse, Critical Discourse Analysis, discur-
sive strategies, Savamala
461
808:[811.111'42:316.75
81'33:37.013
Савка Н. Благојевић1
Универзитет у Нишу
Центар за стране језике
ИНТЕРКУЛТУРАЛНА РЕТОРИКА
КАО РЕЗУЛТАТ РЕКОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈЕ
КОНТРАСТИВНЕ РЕТОРИКЕ: ИДЕОЛОШКЕ
И ПЕДАГОШКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ2
Рад расправља о интеркултуралној реторици, грани при-

мењене лингвистике која се бави изучавањима у области пи-
сања на страном језику и објашњава њен настанак на основу
редефинисања идеолошке стране традиционалне контра-
стивне реторике, инкорпорирања новог концепта културе и
тумачењу писаног текста у друштвеном контексту у коме је
настао. Најпре се представљају поставке контрастивне рето-
рике, онако како их је увео Р. Каплан, а затим наводе замерке
које им упућују заговорници критичке контрастивне ретори-
ке и изучавања енглеског језика као lingua franca. Након тога
се интреркултурална реторика дефинише, описују се њени
модели и методи истраживања, да би се на крају пажња по-
светила могућностима примене интеркултуралне реторике
у педагошке сврхе.
Кључне речи: интеркултурална реторика, контрастивна
реторика, критичка контрастивна реторика, проучавања ен-
глеског језика као lingua franca
1. Увод
Настала као резултат бројних критика упућених идеолошкој
страни контрастивне реторике, интеркултурална реторика, као
грана примењене лингвистике, све више осваја простор у изуча-
вањима и настави писања на страном језику. Интеркултурална
реторика (у даљем тексту: ИК) не може се ни објаснити уколико
се не познају постулати контрастивне реторике, а парадоксално,
ИК се често дефинише пре оним што није, него оним што јесте!
На овај начин индиректно се указује на историјску важност кон-
трастивне реторике (у даљем тексту: КР), а како неки истраживачи,
нарочито са Далеког истока, и даље своја истраживања заснивају
на Каплановој традиционалној КР, то интересовања за контрастив-
ни приступ у анализи текстова аутора из различитих културних
1 savka.blagojevic@filfak.ni.ac.rs
2 Рад је урађен у оквиру пројекта бр. 178014, Динамика структура српског језика, који
финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
463
средина са текстовима англофоних аутора не губе на својој актуел-

ности, поготову у области педагошке праксе. Разлог овоме је што је
практична примењивост истраживања из КР далеко једноставнија
од оних из области ИК, која, са своје стране, у духу мултикултурал-
ности и осталих тековина модерних хуманистичких наука донекле
губи прецизност и конкретност онда када њезини резултати истра-
живања треба да се примене у настави.
Истраживачи који се нарочито, залажу за апликативни аспект
ИР истичу њен интердисциплинарни значај за „унапређење интер-
културалне комуникације и пружања значајних инфомација пи-
сцима, издавачима, преводиоцима, наставницима језика и комуни-
кације, као и другом корисницима и креаторима текстова” (Connor,
2011: 1). Наравно, није спорно да су и Капланове намере биле мо-
тивисане унапређењем међународне комуникације, али како су
приступи у КР и ИР дијаметрално различити, то ће се у овом раду,
најпре, посветити пажња Каплановој контрастивној реторици, да
би се после тога представиле замерке које јој се упућују, нарочи-
то из угла критичке контрастивне реторике и из угла проучавања
енглеског језика као lingua franca. Како је концепт културе био у
првом плану свих ових замерки, а његово редефинисање предуслов
настанка ИР, то ће више пажње управо томе бити посвећено. ИР ће
се посматрати као еволуцијски резултат реконцептуализације КР и
дефинисати у том смислу. Модели које ИР користи у својим истр-
живањима, њена методологија, као и могућности примене у педа-
гошке сврхе, биће приказани у другом делу овог рада.
2. Традиционална контрастивна реторика

Данас се са сигурношћу може тврдити да ниједан други рад,
као што је то био случај са Каплановим радом „Cultural Thought
Patterns in Inter-Cultural Rhetoric”3, објављеним 1966, није покре-
нуо тако жустру полемику у области примењене лингвистике, а у
исто време био инспирација бројним истраживањима у области
међукултурне писане комуникације и наставе писања на страном
језику. Тридесет година након објављивања овог рада, Ула Конор,
Капланова блиска сарадница, дефинише КР као „област истражи-
вања у оквиру усвајања страног језика која настоји да утврди про-
блеме које имају говорници других језика када пишу на енглеском
језику, и да те проблеме објасни уз помоћ реторичких стратегија из
њиховог матерњег језика” (Connor 1996: 5). Осврћући се на значај
КР у примењеној лингвистици, иста ауторка тврди да је КР „први
озбиљан покушај примењених лингвиста у САД-у да објасне про-
блеме писања на страном језику”(Connor 2000: 492).
3 Овај би се наслов могао превести: „Мисаони обрасци различитих култура у интеркулту-

ралној комуникацији”.
464
Интеркултурална реторика као резултат реконцептуализације контрастивне реторике
Као истраживач и универзитетски професор, Каплан је ана-

лизирао шест стотина есеја које су на енглеском језику писали сту-
денти из различитих националних култура. Имајући на уму идеје
о односу језика и културе које се означавају као „Сапир–Ворфова
хипотеза4”, Каплан је у студентским есејима испитивао везу између
културолошки условљене логике и структуре пасуса. Хипотезе које
Каплан при тој анализи поставио, сумиране су као основне хипо-
тезе контрастивне реторике и представљене на следећи начин: (1)
сваки језик или култура имају реторичке конвенције које су једин-
ствене; (2) реторичке конвенције из матерњег језика негативно ути-
чу на писање на енглеском као страном језику (Grabe & Kaplan 1989,
1996; Kaplan 1966, 1972, 1988).
Помоћу педантно примењене текстуалне анализе, Каплан је ут-
врдио постојање пет врста реторичког обрасца које су студенти ко-
ристили у својим есејама и повезао их са њиховим матерњим јези-
цима. Груписао их је према језичким породицама на: оријентал-
ни, семитски, романски, енглески и руски реторички тип обрасца5.
Реторику која је уочена у овим језичким породицама упоређивао
је са енглеским типом реторике, коју је видео као јасну и линеар-
ну, док је реторику других језичких породица, као нпр. романску
и руску, окаректерисао као китњасту, са много сувишних детаља и
са уочљивом склоношћу према дигресији. Писање у духу матерњег
језика уз коришћење енглеског језика као писаног медијума, ре-
зултирало је, по Каплановом мишљењу, текстовима које изворни
говорници енглеског језика нису могли да протумаче, или су их
слабије разумевали, чак и поред доброг енглеског језика у смислу
коректне употребе синтаксе и граматике. Постојање различитих
реторичких образаца код различитих националних култура навело
је Каплана да за врсту таквих изучавања предложи назив ’контра-
стивна реторика’. Желео је да скрене пажњу на постојање културо-
лошки условљених разлика у писаним реторичким обрасцима и да
укаже студентима који нису изворни говорници енглеског језика
(а истовремено и наставницима/инструкторима на курсевима пи-
сања на енглеском језику) на конвенционалне реторичке обрасце у
енглеском писаном дискурсу, као и на нужност да се њима овлада
када се пише на енглеском језику.
Без обзира на то што су почеци КР били ограничени и бавили
се прилично крутом формом, студентским есејима, не може се по-
рећи значај Капланових истраживања, без обзира на симплифико-
ваност која им се приписује, као ни чињеница да ова истраживања
и данас „доприносе знању о преферентним језичким обрасцима у
4 Према овој хипотези припадници различитих језичких заједница опажају свет на раз-
личите начине, а такве перцепције се преносе и подржавају језиком, што значи да језик
обликује мисао: различити језици утичу на перцепцију и мисао на различите начине.
5 Наравно, овакво генералисање и занемаривање бројних разлика унутар језичких поро-
дица није могло, а да не изазове оштре критике.
465
многим ситуацијама где се енглески језик користи за специфичне

потребе. КР, неоспорно, има важан утицај на разумевање култур-
них разлика на пољу писања; имала је и наставља да има ефекат
на писање на енглеском као страном језику” (Connor 2000: 492). И
мада се заслуга КР за иницирање истраживања у области наставе
писања на страном језику не оспорава, она сама од свог почетка
постаје предмет бројних полемика. Међутим, гледано из данашње
перспективе, све критике упућене основним поставкама контра-
стивне реторике биле су конструктивне јер су довеле до конституи-
сања нове примењенолингвистичке дисциплине – интеркултурал-
не реторике.
3. Kритика традиционалне контрастивне реторике

Најчешћа критика која се упућује Каплану јесте његово
тврђење да је логика, као основа реторике, проистекла из културе
и да је енглеска реторика логична, за разлику од других, те су и
реторички обрасци који се користе у енглеском писаном дискурсу
супериорнији у односу на оне који се користе у другим језицима.
(Kaplan 1966: 2). Овакво тврђење, окарактерисано као есенцијали-
стичко, Каплан је касније сам ревидирао, и, осврнувши се на почет-
ке контрастивне реторике, указао на недовољно развијену анализу
писаног дискурса тог доба, што је његову сопствену анализу огра-
ничило на анализу студентских есеја. Навео је и снажан утицај који
је на њега у то време имала Сапир–Ворфова хипотеза о линвисти-
чкој релативности.
Сматра се да поставке традиционалне контрастивне реторике
преносе скривене политичке и идеолошке ознаке јер се давањем
предности енглеској реторици над реторикама из других језика
„поставља дихотомија колонизатор и колонизовани” (Pennycook
1998). С друге стране, посматрајући контрастивну реторику из
перспективе више варијанти енглеског језика и његових обли-
ка у свету (World Englishes), Качру критикује што се за модел упо-
ређивања узимала само варијанта енглеског језика која припада
Унутрашњем кругу 6, док су се занемаривале остале варијанте ен-
глеског језика из Спољног круга. На тај начин врши се упоређивање
идеализоване врсте енглеског реторичког обрасца са обрасцима из
других језика. (Kachru 1995, 1999).
Занимљиво је да према овим критикама Конор исто тако заузи-
ма критички став и тумачи их као недостатак разумевања развојног
пута контрастивне реторике и промена које су јој се десиле након
6 Модел који је Брај Качру (Kachru 1986) поставио односи се на ’енглеске језике’ у све��-
ту (World Englishes) и састоји се од три круга: унутрашњи – чине га изворни говрници
енглеског језика, спољашњи – чине га они који енглески говоре као други језик (најчешће
припадници бивпих британских колонија), и трећи, ширећи круг – чини га све већи и
већи број оних који енглеским језиком говоре као страним језиком.
466
деведесетих година прошлог века. Нови правци у контрастивној

реторици јављају се, пре свега, услед новог схватања културе, зна-
чајног проширења истраживачких области КР, као и укључивања
писања за различите сврхе, жанрове и дисциплине (Connor 2002).
У том смислу треба посматрати и допринос које су развоју КР дале
критичка контрастивна реторике и изучавања енглеског језика као
lingua franca.
3.1. Критичка контрастивна реторика

Критичка контрастивна реторика заговара критичко мишљење
да културне разлике у реторици не треба разматрати из угла моћи,
већ инсистира да се у пракси „aфирмише језички плурализам, ра-
зличите реторичке форме и лични идентитети, и преиспитујући
дискурзивну природу реторике и идентитета, заговара уочавање
сложене мреже реторике, културе, моћи и дискурса у начину пи-
сања на страном језику” (Kubota & Lehner 2004: 7). На линији је са
критичком примењеном лингвистиком која проблематизује опште
прихваћено схватање учења страног језика на основу истраживања
и праксе у областима као што су језик, текст, педагогија и културне
разлике, и инсистира на употреби језика који је супротан језику ра-
сизма, сексизма, хомофобије и других облика друштвене неправде.
(Pennycook 1998).
Критички приступи језику и култури које критичка контра-
стивна реторика заступа у сагласности су са постструктурали-
змом, постколонијализмом и помодернистичком критиком, као и
са критичком педагогијом, које и сачињавају њене основе (Kubota
Lehner 2004: 15). Укључивање постстуктурлистичке критике у кри-
тичку КР омогућило је да се преиспита разлог зашто су културне
разлике у реторици и имплицитна претпоставка о супериорности
енглеског језика постали основа традиционалне контрастивне ре-
торике. При томе се не пориче постојање културних разлика, већ
се уочене културне разлике и тврдње сагледавају на други начин:
не као одраз објективних истина, већ као дискурсне конструкције
које служе одређеним политичким и идеолошким циљевима.
У критичкој контрастивној реторици сматра се да су идеје о
културним разликама у реторици и имплицитна супериорност
енглеске реторике, које КР наглашава, дубоко укорењени у коло-
нијализму, где се прави крута бинарна дистинкција између логички
супериорног ЈА и нелогички ’инфериорног’ Другог.7 Приказ ста-
тичке културне бинарности између себе и других консититуише
колонијалистичку конструкцију културе, која се огледа у ставу
традиционалне КР да студенти енглеског као страног језика треба
7 Настајње контрастивне рeторике 60. тих година прошлог века у САД-у потпуно се по�
-
клапа са неоклонијалном експанзијом америчке економске и политичке моћи када је
огроман број имиграната стигао у САД и интензивно почео да учи енглески језик.
467
да буду убеђени да је енглески језик логичнији и напреднији од њи-

ховог матерњег језика. Међутим, „критичко преиспитивање везе
између писања на страном језику и колонијалног дискурса може да
осветли питање како лингвистички и културни односи моћи утичу
не само на језичку промену у смислу смене реторичких структу-
ра код појединих жанрова, већ и на преиспитивање идентитета би-
лингвалних аутора и њихову перцепцију реторике матерњег и стра-
ног језика”. (Kubota, Lehner 2004: 19).
Постмодернстичка критика исто тако помаже критичкој кон-
трастивној реторици, пре свега, да преиспита поставку традицио-
налне КР да су културне разлике испољене кроз језике – универ-
зална научна истина. Уз помоћ постмодернистичког релативизма
критичка контрастивна реторика супротставља се таквој поставци,
као и културној бинарности насталој као њена последица (енглески
реторички образац насупрот реторичких образаца из других јези-
ка) и пропагира се плуралитет значења, и хибридна, дијаспорска
и динамичка природа језика и култура и оспоравају се различите
форме есенцијализма (Kubota, Lehner 2004: 19).
Критичари контрастивне реторике заговарају идеју да дија-
спорска и хибридна природа језика и реторике има велики утицај
и на плану појединца, поготову у доба глобализације, кад се ан-
глофона култура шири у светским размерама. Учењем енглеског
као страног или другог језика појединци су изложени новим рето-
ричким формама, а и сами доносе своје језичке и реторичке фор-
ме, што заједно утиче на њихов писани производ и њихово виђење
писања на страном језику. Овоме несумњиво доприноси и статус
енглеског језика као lingua franca. Проучавања у овој области ком-
патибилна су ставовима које заговара критичка контрастивна рето-
рика и заједно са њима нуде смернице за педагошку праксу.
3.2. Изучавања енглеског језика као lingua franca

Истраживања из интекултуралне реторике тесно су повезана
са граном примењене лингвистике која се бави проучавањима ен-
глеског језика као заједничког језика за говорнике којима овај језик
није матерњи. Такав језик – lingua franca – има своје специфично-
сти, те су истраживања у овој области све бројнија и односе се на
теоријске аспекте овог језика, на анализу његових лингвистичких
и интеракцијских црта, али и на ставове у односу на изучавање ен-
глеског као lingua franca (у даљем тексту: ЕЛФ), које се често засни-
ва на различитим гледиштима на језичку политику и лингвистичке
идеологије.
Oно што ЕЛФ убраја у чиниоце релевантне за успешну међуна-
родну комуникацију, подједнако је релевантно за писану интеркул-
туралну реторику, те стога ове две гране примењене лингвистике не
само да допуњују једна другу већ деле и своје идеолошке поставке.
468
Тако Бејкер истиче да „истраживања из обласи енглеског језика као

lingua franca осветљавају флуидну природу енглеског језика и кул-
тура у којима се он користи за потребе интеркултуралне комуника-
ције, а што је у сагласности и са општим ставовима заговорника ИР
(Baker 2013: 1). Штавише, савремена улога ЕЛФ у глобалном смислу
проблематизује однос између енглеског језика и одређене културе,
наглашавајући да није прикладно да се у писаној пракси фавори-
зују конвенције англо-америчке језичке варијанте када у реалности
постоје бројне варијанте енглеског језика. То би створило ризик да
се комуникникативне праксе једне групе наметну другим група-
ма, а што доводи до појаве етноцетризма и лингвицизма (Fairclough
1999; Cameron 2002). Наиме, познато је да број оних који се служе
енглеским језиком за комуникацију четири пута надмашује број
изворних говорника енглеског језика (Crystal 2008), те, с тим у скла-
ду, изворни говорници више не могу да намећу своја правила у вези
са коришћењем језика за интеркултуралну комуникацију. Због тога
проучавања ЕЛФ инсистирају на улози коју неизворни говорници
енглеског језика имају у развоју енглеског језика, нудећи, у исто
време, различите приступе језику, култури и комуникацији који
су у сагласности са постмодернистичком перспективом у друштве-
но-хуманистичким наукама (Baker 2013: 8).
Приступ писању на страном језику који ЕЛФ предлаже тиче
се, пре свега, развијања компетенције код аутора којима енглески
језик није матерњи и одбацивање предрасуда о њиховим слабости-
ма зато што нису изворни говорници тог језика. Њима се не само
сугерише да су реторичке конвенције у њиховом матерњем јези-
ку једнако вредне као и оне у језику на коме пишу, већ се и норме
језика на коме пишу преиспитују када је реч о интеркултуралној
комуникацији. Полази се од следећег става: ако се сви учесници
комуникације сматрају једнаким, онда се писане норме једне гру-
пе не могу сматрати супериорнијима у односу на друге. Успешно
писање за потребе интеркултуралне комуникације не треба да се
везује само за једну друштвену заједницу, већ треба да буде хибри-
дног карактера и прилагодљиво, а студије ЕЛФ иницирају управо
ову врсту свесности и толеранције према различитим формама
писаног енглеског језика. С друге стране, сами изворни говорници
енглеског језика и припадници других језичких заједница треба да
покажу више ’слуха’ за постојање различитих реторичких образаца
и сами учине напор у разумевању текстуалних значења неизворних
говорника енглеског језика. То значи да прилагођавање учесника у
међународној писаној комуникацији не иде само у једном смеру,
већ је двосмерно (Horner 2011).
Политички и идеолошки коректне ставове критичке контра-
стивне реторике и изучавања у оквиру ЕЛФ није, међутим, једно-
ставно превести на терен наставне праксе, ни прецизрати
469
њихове педагошке импликације. Свакако да је то било далеко лакше

изводљиво код контрастивне реторике, па није ни чудо, као што је
у уводном делу рада речено, да неки савремени истраживачи и да-
нас користе приступе контрастивне реторике у настави писања на
страном језику, или их преиспитују путем експеримента. Део који
следи посвећен је методолошким проблемима и начинима приме-
не ИР у пракси.
4. Интеркултурална реторика
У духу наведених новина и усмерења контрастивне реторике
у току последње деценије, Ула Конор уводи термин ’интеркулту-
рална реторика’ (Connor 2008: 5), који је предложен да би означио
„анализу истинског сусрета двоје учесника (... у комуникацији)
који представљају различите лингвистичке и културне средине”
(Sarangi 1995: 22).
Конор дефинише ИР као грану примењене лингвистике која
се бави проучавањем дискурса који и међу собом ра-змењују при-
падници различитих културних средина. Истиче да је то „кровни
термин који укључује интеркултурална изучавања (упоређивање
концепта из једне културе са истим концептом из друге култу-
ре) као и изучавања интеракције помоћу које се усаглашавају ау-
тори писаног текста из различитих лингвистичаих, културних и
друштвених средина” (Connor 2011: 1). Иста ауторка поставља и
нови теоријски оквир ове дисциплине којим се напушта првобитна
пракса усвајања англофоних норми писаног дискурса у циљу ост-
варивања успешне интеркултуралне комуникације. Нове смернице
интекултуралних истраживања реторике иду ка укључивању број-
них фатора, као што су матерњи језик, култура и образовање итд.
Конституисању ИР у теоријском смислу допринели су, као
што је у претходним сегментима рада наведено, критичари КР ра-
зличитих усмерења, а директни допринос осмишљавању задатака
ИР, поред Уле Конор, несумњиво су дали Халидеј (Holliday 1999)
и Аткинсон (Atkinson 2004) својим концептом ’малих’ и ’великих’
култура’ и инсистирањем на њиховој интеракцији. Они наводе да
велике културе имају етничке, националне и интернационалне
збирне црте које су нормативног и прескриптивног карактера, док
су мале културе, као што су, нпр. професионална култура, академ-
ска култура, студентска култура итд., зановане на динамичким
процесима који се односе на кохезивно понашање унутар друштве-
ног груписања. Халидеј сматра да се параметри као што су норме,
вредности, друштвене праксе, правила, хијерархијски односи и
артефакти, карактеристични за „велике”, односно националне кул-
туре, подједнако могу користити и за мале културе. Као пример
наводи се да је познато из теoрије жанра да различите дискурсне
470
заједнице8, тј. припадници једне научне или академске дисципли-

не, без обзира на националну припадност, имају своје сопствене
норме и конвенције за жанрове које користе. (Holliday 1999: 240).
Што се тиче модела који ИР користи у својим анализама, он је
слојевитији и инкорпорира три основна принципа: 1) текстови мо-
рају да се сагледавају кроз различите контексте и у том се смислу
описују, 2) култура подразумева сложени скуп култура, тј. да се по-
ред националне/етничке културе укључије и култура академских
дисциплина и друге културе, 3) обавезно се узима у обзир дина-
мички, интерактивни образац комуникације који води ка конвер-
генцији културних разлика.
Осмишљавању оваквог модела, према речима Уле Конор, допри-
неле су две групе теорија, од којих прве две припадају теоријама
из интеркултуралних релација, и то су: 1) Теорија усаглашавања
говора и 2) Теорија комуникацијског (Giles, Coupland & Coupland
1991; Coupland & Jaworski 1997). Теорија из друге групе односи се на
успостављање релације ’лицем-у-лице’ и назива се „теорија прила-
гођавања за узајамно интеркултурално разумевање” (Connor 1999).
И једна и друга група теорија строго подржавају начело: „интерак-
ција и усаглашавање (прилагођавање), не асимилација!”. У овом наче-
лу садржана је суштина разлике између идеолошког аспекта КР и ИР.
4.1. Методолошки проблеми ИР

Упоређивање писаних текстова аутора из различитих култу-
ра у духу реформисаних ставова о култури произвело је значајне
методолошке проблеме у сфери истраживања ИР. Чини се да је
било много лакше поставити принципе у вези са оним шта треба
напустити у традиционалној пракси контрастивне реторике него
конкретно, методолошки и педагошки осмислити нову праксу.
Свесна тих методолошких проблема Мауранен (Mauranen 2001) се
позива на ранији Робертсонов термин ’глокализација’ (Robertson
1995) да би се супротставила стеротипним и симплификованим
концептима КР и залаже се да се „универзално или опште и локал-
но међусобно дефинишу и своје значење и идентитете добију једно
од других. Локални идентитети се обликују и потспешују на основу
интекултуралних сусрета које глобализација доноси”, примећује
Мауранен. (Mauranen 2001: 51).
Хелал (Helal 2013: 153) сматра да је наведене промисли неоп-
ходно конкретно реализовати и као добро методолошко решење
предлаже дискурсни приступ који су осмислили Сколан и Сколан
(Scollon and Scollon 2001) за потребе интеркултурне комуника-
ције, а који се може користити како за усмену тако и за писану
8 Ово је термин који је увео Џ. Свеилз (Swales 1990: 24) и односи се на друштвену групу
насталу на основу заједничких социореторичких потреба, без обзира на националну и
језичку припадност.
471
комуникацију. Ови аутори уводе концепт ’интердискурсне комуни-

кације’ да би свој приступ одвојили од ранијих приступа и истра-
живања из области студија културе и представљају своју методо-
логију за анализу типичних примера из интеркултуралне комуни-
кације. Дискурсни приступ, сматрају они, треба, најпре, одпочети
претпоставком: уколико учесници комуникације, који припадају
одређеном професионалном или институционом окружењу, поти-
чу из различитих културних група, њихова комуникација може
наићи на препреке. Да би се комуникација омогућила, најпре тре-
ба укључити квалитативне и квантитативне дискурсне анализе
којим би се утврдили типични лингвистички и реторички обрасци
које учесници комуникације користе, као и њихове перцепције и
вредности које тим обрасцима приписују. Након тога, аналитичар
на основу детаљне анализе испољених дискурсних образаца иден-
тификује проблеме који су довели до прекида комуникације, или
антиципира оне који до тога могу довести, и предлаже начине њи-
ховог превазилажења (Scollon & Scollan 2001: 544–545).
Очигледно је да, у духу новог схватања културе, ИР у свом
методолошком приступу првенствено узима у обзир друштвени
контекст у коме се усмена или писана комуникација одвија и на
основу кога се креирају значења која учесници комуникације међу-
собно усаглашавају. Поред метода који су коришћени у оквиру КР,
као што су анализа текста, анализа жанра и корпусна анализа, ИР
инсистира и на етнографском приступу у анализи писаног текста
који на најбољи начин помаже сагледавању језика у интеракцији.
(Connor 2011).
5. Могућности практичне примена ИР

Истраживања из ИР могу имати своју практичну примену у
зависности од образовних и професионалних потреба говорника
чији енглески језик није матерњи, те се на основу њих и састављају
инструкције за наставу писања на енглеском језику. Потребе за
писањем на енглеском језику могу бити: 1) у циљу остваривања
пословне и професионалне комуникације, 2) у сврхе образовног ка-
рактера (овде разликујемо више типова потреба студентске попула-
ције), 3) у циљу публиковања научноистраживачких радова, и друге.
„Увођење ИР у учионицу” у виду инструкција или наставе одвија
се, по речима Конор (Connor 2011), тако што инструктори/настав-
ници полазницима курса помажу да током писања постану свесни
концепата као што су циљ, публика и жанр и да сагледају начин на
који ови елементи одређују пишчев избор тона, стила и организа-
ције текста. Указује им се на потенцијалне реторичке разлике које
се јављају у енглеском и њиховом матерњем језику и наглашава да
конвенције из једне културе нису супериорније у односу на другу,
већ су само другачије. На овај начин полазници се оспосбљавају да
472
критички размишљају о својим реторичким одлукама и даје им се

могућност да одаберу једну од понуђених комуникативних пракси
која би била најделотворнија у одређеној ситуацији и најприклад-
нија за одређени жанр. Наравно, треба истаћи да сами инструкто-
ри/наставници морају да буду упознати са савременим истражи-
вањима ИР да би полазнике курса усмеравали на прави начин.
Када говори о примени ИР у пословном свету, односно када
се енглески језик користи за посебне сврхе (трговина, финансије
и друге пословне делатности), Ула Конор (Connor 2011) инсистира
на великој флексибилности и прилагођавању свих учесника кому-
никације у ситуацијама као што су размењивање писаних захтева,
молби и других врста пословног жанра. Када је потребно обучити
студенте да пишу на енглеском језику, Вокер (Walker 2011) пред-
лаже неколико метода и техника које се могу користити у учио-
ници како на секундарном, тако и на терцијалном степену учења
енглеског језика. Иако је Вокер ове технике применио код јапан-
ских студената, оне се могу проширити и на обуку студената из
различитих културних средина. Предлаже следеће технике: 1) сту-
денти узимају улогу етнографа (анализирају своје писање у светлу
Капланових закључака), 2) уче уз помоћ електронског контакта са
тутором, 3) добијају инструкције на матерњем језику, 4) уче кроз
сарадњу са наставником током целог процеса писања и уче уз по-
моћ реакција колега.
Слично овом предлогу, предлог како увести ИР у учионицу који
је дала Казанаве (Casanave 2004), подједнако је користан за студен-
те који желе да се обуче да пишу на енглеском језику да би своје
студије наставили у иностранству и за оне који желе да своје радове
објављују на енглеском језику за међународну читалачку публику.
Казанове, као и Конор, инсистира на упоређивању истих жанрова
писаних на енглеском и на матерњем језику студената и то на нивоу
организације пасуса и целог текста, на дискурсној анализи чланка
објављених на страном језику из различитих дисциплина, као и на
анализи очекивања читалачке публике, како из своје тако и стра-
не културе (ово је нарочито од користи студентима који већ имају
искуство у писању на матерњем језику). Технике које је Казанаве
предложила конзистентне су са постултима ИР: контекст је важан
за текст, а интеракција између изворних говорника и оних који то
нису доноси нови поглед у вези са писаним нормама специфичног
жанра. Наведени аутори слажу се да директне инструкције за пи-
сање (које се дају било на језику-циљу или на матерњем језику), од-
носно, вођење кроз читав процес писања, пружају студентима мно-
го више самопоуздања и омогућавају им да пишу релаксираније,
што као резултат доноси много ефектнији писани производ.
Истраживања у области интеркултуралне реторике у зајед-
ништву са анализом жанра и академског дискурса, могу
473
значајно допринети академској дискурсној социјализацији9 (White

& Lowenthal 2011) и предложене технике биле би од велике користи
истраживачима који нису изворни говорници енглеског језика,
а спремају се да своје радове објављују у иностраним часописима
на енглеском језику. Њихови први кораци у процесу академске ди-
скурсне социјализације значајно би били олакшани када би им се
омогућило похађање курса који би обједињавао елементе интер-
културалне реторике и жанровске анализе, при чему треба имати
у виду да је познавање жанровских и дисциплинарних особености
академског дискурса који користе за своје професионалне потребе
одлучући фактор у таквој врсти социјализације. Међутим, у исто
време значајно је и развијање свести о постојању културно-специ-
фичних карактеристика у сопственом начину писања које би могле
бити потенцијална препрека успешној интернационалној академ-
ској комуникацији. Таква врста обуке може се успешно инкорпо-
ритрати и у наставне садржаје докторских академских студија10,
и од посебне је важности студентима из области друштвено-хума-
нистичких наука због сложеног академског дискурса којим се ове
науке користе.
6. Закључак
Неоспорно је да се интеркултурална реторика, настала на
основу обновљеног интересовања за проучавање писања на стра-
ном језику, започетим контрастивном реториком Роберта Каплана,
као и на основу критичког става према њој, убрзано развија, ши-
рећи свој интердисциплинарни потенцијал, тражи све већи број
могућности имплеметације у интеркултуралној комуникацијској
пракси и образовним садржајима. Редефинишући концепт културе
из угла постмодернистичких, постколонијалистичких и постструк-
туралистичких критика, ИР нуди нови поглед на контекстуалну
анализу и начин на који текстови добијају своје значење у односу
на друштвени контекст у коме настају. Убрзани развој ИР оправда-
ва и статус енглеског језика који се користи за међународну кому-
никацију на свим нивоима, а посебно за академску међународну
комуникацију.
Поставке ИР у сагласности су са савременим тенденцијама у
примењенолингвистичким истраживањима и не поричу вредност
текстова писаних за локалну културну заједницу, тј. конвенција
9 То је процес где почетници из области научних истраживања стичу праксу из своје ака-
демске области, најчешће уз помоћ старијих колега и њиховг искуства и објављених
радова и заузимају своје место у академском свету.
10 Један такав пример је увођење предмета Контрастивна истраживања академског ди-
скурса на Докторским академским студијама филологије Филозофског факултета у
Нишу, где студенти домаће и стране филологије дискутују и идентификују карактери-
стике академског стила енглеског и српског језика анализирајући и упоређујући своје
семинарске радова и примењујући етнографски приступ уз помоћ књиге О енглеском и
српском академском дискурсу ауторке С. Благојевић.
474
и норми локалног дискурса. ИР све врсте дискурса ставља у јед-

нак положај, а идентификовањем културолошки специфичних ре-
торичких образаца у локалном дискурсу покушава да предвиди
могуће проблеме у рецепцији те врсте дискурса код међународне
читалачке публике, која већ више деценија користи енглески језик
као заједнички језик комуникације. С друге стране, ИР апелује на
међународну читалачку публику да буде флексибилнија у при-
хватању дискурса који није у потпуности онакав какав она оче-
кује: прилагођавање свих учесника у међународној комуникацији
основно је начело на коме интеркултурална реторика инсистира.
Аткинсон 2004: D. Atkinson, Contrasting rhetorics/contrasting cultures: Why
contrasting rhetoric needs a better conceptualization of culture. Journal of
English for Academic Purposes: Special Issue on Contrastive Rhetoric in EAP, 3(4),
277–289.
Бејкер 2013: W. Baker, Interpreting the culture in intercultural rhetoric: a critical
perspective from English as a lingua franca studies. In D. Belcher & G. Nelson
(Eds.), Critical and Corpus-Based Approaches to Intercultural Rhetoric. Ann
Arbor: University of Michigan Press, 22–45.
Благојевић 2012: С. Благојевић. О енглеском и српском академском дискурсу.
Филозофски факултет. Универзитет у Нишу.
Вајт и Ловенхол 2011: Ј. W. White, & P. R. Lowenthal, Minority college students and
tacit “Codes of Power”: Developing academic discourses and identities. Review
of Higher Education, 34(2), 283–318.
Вoкер 2011: D. Walker, How to Teach Contrastive (Intercultural) Rhetoric: Some
Ideas for Pedagogical Application. New Horizons in Education, v59 n3, 71–81.
Џаилс, Купланд и Купланд 1991: H. Giles, N. Coupland, & J. Coupland, Accommodation
theory: Communication, context, and consequence. In H.Giles, J. Coupland,
& N. Coupland (Eds.), Studies in emotion and social interaction. Contexts of
accommodation: Developments in Sociolinguistics, 1–68.
Греиб и Каплан 1989: W. Grabe, & R.B. Kaplan, Writing in a second language:
Contrastive rhetoric. In D. M. Johnson & D. H. Roen (Eds.), Richness in writing:
Empowering ESL students. New York, London: Longman, 263–283.
Греиб и Каплан 1996: W. Grabe, & R.B. Kaplan, Theory and practice of writing:
An applied linguistic perspective. New York, NY: Addison Wesley Longman.
Казанаве 2004: C.P. Casanave Local interactions: Constructing contexts for composing
in a graduate sociology program. In D. D. Belcher & G. Braine (Eds.), Academic
writing in a second language: Essays on research and pedagogy. Norwood, NJ:
Ablex, 83–110.
Cameron 2002: D. Cameron, Globalization and the teaching of ’communication skills’.
In D. Block & D. Cameron (Eds.), Globalization and language teaching. London:
Routledge, 67–82.
Каплан 1966: R. B. Kaplan, Cultural thought patterns in intercultural education.
16(1), 1–20.
Каплан 1972: R B. Kaplan, The anatomy of rhetoric: Prolegomena to a functional theory of
rhetoric. Philadelphia: Center for Curriculum Development.
Каплан 1988: R. B. Kaplan, Kaplan, Contrastive rhetoric and second language learning:
Notes towards a theory of contrastive rhetoric. In A. C. Purves (Ed.), Writing
across languages and cultures. Newbury Park, CA: Sage Publications, 275–304.
475
Kачру 1986: B. B. Kachru, The Alchemy of English: The spread, functions and models of
non-native Englishes. London: Pergamon Press.
Kачру 1997: B. B. Kachru, World Englishes and English-using communities. Annual
Review of Applied Linguistics, 17, 66 –87.
Качру 1995: Y. Kachru, Contrastive rhetoric in World Englishes. English Today, 11, 21 –31.
Качру 1996: Y. Kachru, Culture, context, and writing. In E. Hinkel (Ed.), Culture in
second language teaching and learning. Cambridge: Cambridge University
Press, 75–89.
Конор 1996: U. Connor, U. (1996). Cambridge, UK: Cambridge University Press.
Конор 1999: U. Connor, How like you our fish? Accommodation in international
business communication. In M. Hewings & C. Nickerson (Eds.), Business
English: Research into practice. Harlow, UK: Longman, 115–128.
Конор 2000: U. Connor, Variation in rhetorical moves in grant proposals of US
humanists and scientists. Text, 20(1), 1–28.
Конор 2002: U. Connor, New Directions in Contrastive Rhetoric, TESOL QUARTERLY
Vol. 36, No. 4, 493– 510.
Конор 2011: U. Connor, Intercultural rhetoric in the writing classroom. Ann Arbor, MI:
The University of Michigan Press.
Кристал 2008: D. Crystal, Two thousand million? English Today, 24(1), 3–6.
Кубота и Лехнерб 2004: R. Kubota & A. Lehnerb, Toward critical contrastive
rhetoric. Journal of Second Language Writing, 13, 7–27.
Купланд и Јаворски 1997: N.Coupland, & A. Jaworski, Relevance, accommodation, and
conversation: Modeling the social dimension of communication. Multilingua,
16(2–3), 235–258.
Либман 1992: J. D.Liebman, Toward a new contrastive rhetoric: Differences between
Arabic and Japanese rhetorical instruction. Journal of Second Language
Writing, 1(2), 141–165.
Мауранен 2001: A. Mauranen, Descriptions or explanations? Some methodological
issues in contrastive rhetoric. In M. Hewings (Ed.), Academic writing in context
(pp. 43–54). Birmingham: University of Birmingham Press. Procedia - Social
and Behavioral Sciences 59 (2012), 438 – 442.
Пеникок 1998: A. Pennycook, Critical applied linguistics: A critical introduction.
Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
Робертсон 1995: R. Robertson, Globalization: Time-space and homogeneity-
heterogeneity. In M. Featherstone, S. Lash, & R. Roberstson (Eds.), Global
modernities London: Sage Publications, 25–44.
Саранџи 1995: S. Sarnagi, Culture. In J. Verschueren, J. Ostman, & J. Blom- maert
(Eds.), Handbook of pragmatics. Philadelphia, PA: John Bemjamins, 1–30.
Сколан и Сколан 2001: R. Scollon, & S. Scollon, Discourse and intercultural commu-
nication. In D. Schiffrin, D. Tannen, & H. E. Hamilton (Eds.), The handbook of
discourse analysis. Oxford, MA: Blackwell Publishers. Seidlhofer, 538–547
Сејлз 1990: J.M. Swales, Genre analysis: English in academic and research settings.
Cambridge: Cambridge University Press.
Ферклаф 1999: N. Fairclough, Global capitalism and critical awareness of language.
Language Awareness, 8(2), 71–83.
Халидеј 1999: A. Holliday, Small cultures. Applied Linguistics, 20(2), 237–264.
Хелал 2013: F. Helal, Discourse and Intercultural Academic Rhetoric. Open Journal of
Modern Linguistics, Vol.3, No.2, 149–156
Хорнер 2011: B.Horner, Writing English as a Lingua Franca. In A. Archibald & A. Cogo
(Eds.), Latest Trends in ELF Research. Newcastle: Cambridge Scholars. 299–311.
476
Savka N. Blagojević
INTERCULTURAL RHETORIC AS А RESULT OF
CONTRASTIVE RHETORIC RECONCEPTUALIZATION:
IDEOLOGICAL AND PEDAGOGIC IMPLICATIONS
Summary
The paper traces the developmental process of intercultural rhetoric (IR) and the
factors which are crucial for its constitution, defines its methodology and research
fields, and finaly, investigates possibilities for its pedagogical implementations. IR is a
branch of applied linguistics which has emerged as a result of two interrelated sourses:
the renewed interest in the study of writing cross-culturaly, originally established
by Robert Kaplan in 1966, and the redefinition of his traditonal views on cultural
writing patterns of ESL students with English rhetoric being favoured. Kaplan’s
views incorporated in a new linguistic discipline – contrastive rhetoric, were strongly
criticized especially by the proponents of critical contrastive rhetoric and the study of
English as a lingua franca. This criticism, alongside with the new definition of culture
and inclusion of the notion of smaller cultures (disciplinary, classroom, etc.), has led to
establishing of IR. As the study which examines language in interaction and supports
multiplicity of languages, rhetorical forms, and writers’ identities and takes into co
nsideration poststructuralist, postcolonial, and postmodern critiques of language and
culture, IR has developed its own methodology by adding ethnographic text approach
to already established text analysis, genre analysis, and corpus analysis. As for its
pedagogical implementations, IR tends to meet various needs of non-English speakers
who write cross-culturaly for different purposes (writing for business and professional
communication, writing for educational purposes, for publishing research papers for
international readership, etc.), and tries to design writing instructions according to
their goals and aims.
Key words: Intercultural rhetoric, contrastive rhetoric, critical contrastive rhetoric,
cultural writing patterns, English as a lingua franca
477
811.163.41'38:070.485
Страхиња Р. Степанов1
ЈЕДНА ТЕКСТНА ВРСТА АДМИНИСТРАТИВНОГ

ФУНКЦИОНАЛНОГ СТИЛА: ОГЛАС
(ОГЛАШАВАЊЕ) ПРОДАЈЕ СТЕЧАЈНЕ ИМОВИНЕ2
У раду се испитују језичке (морфолошке, лексичке, син-

таксичке, текстуалне) одлике огласа продаје имовине сте-
чајног дужника и упоређују се с оним што се у литератури
наводи да су типичне језичкe карактеристике апстрактног
административно-пословног субсистема, тј. административ-
но-пословног функционалног стила (АФС). Утврђује се коли-
ко има подударности и разлика, тј. колико ова текстна врста
садржи од „подразумеваног језичког инвентара” АФС-а, а у
чему одудара од њега.
Кључне речи: административни функционални стил,
текстна врста: оглас продаје стечајне имовине, језичке одли-
ке огласа (анализа различитих језичких нивоа)
Увод
1. Једна од главних идеја коју Прашки лингвистички серкл,
тридесетих година XX века, инаугурише у својим тезама и потом,
у учењима главних представника ове школе, разрађује јесте она o
функционалној раслојености стандардног језика, под чиме се под-
разумева да језик опслужује различите функције у некој друштве-
ној заједници и да се, према таквим потребама, стратификује и
„специјализује”. Вахек (2003: 82‒83) напомиње да су пражани ра-
зрађивали концепцију која је поимала језик „као комплексну, ин-
тринзично диференцирану целину са стратумима”, што их је,
следствено, водило ка идеји о еластичној стабилности стандардног
језика „с дистингвираним функционалним језицима или стилови-
ма [styles fonctionnels, funktionelle Stile, funkční styly], попут нпр. стру-
чног (експертског) стила, поетског стила,3 колоквијалног стила
1 strahinja.stepanov@ff.uns.ac.rs
2 Овај рад представља део истраживања у оквиру пројекта Стандардни српски језик:
синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (178004), који финансира
Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије.
3 У овом се раду – припремљеном за Зборник у част проф. др Милошу Ковачевићу –
пропитује језичка природа једне текстне врсте (жанра) у систему административног
функционалног стила. Иако се проф. Ковачевић у својим бројним студијама и књигама,
разматрајући релевантна питања (лингво)стилистике, најчешће бавио литерарним тек-
стовима, тј. онима који припадају књижевно-уметничком ФС-у, па потом и текстовима
479
итд.”, при чему је понекад функционална аутономија ових пар-

цијалних субсистема била „пренаглашавана”, на штету перципи-
рања језика као целине, тј. једног и јединственог знаковног система,
у духу Сосировог langue-а.
2. У србистици (сербокроатистици) оваква је концепција Прашке
школе наишла на ширу (позитивну) рецепцију (тек) у последњој чет-
вртини XX столећа.4 Тако ће М. Радовановић (2003[1979]: 165‒166)
изрећи суд да се „сваки посебни природни људски језик раслоја-
ва зависно од тога какву има улогу односно функцију у друштву
и култури, у комуникацијским, интеракцијским и стваралачким
процесима, о којој теми саопштава, ко њиме говори и пише (...)”. У
основи, разликоваће (а) функционално, (б) социјално, (в) индиви-
дуално и (г) тематско раслојавање, где је прво – функционално (за
наше разматрање најбитније) – повезано с доменом, тј. дисципли-
ном, затим ситуацијом и, напослетку, сa садржајем саопштавања.
По Р. Бугарском (2003), у нешто другачијој теоријској поставци,
функционални стилови се деле у зависности од појединих домена
употребе језика, односа међу саговорницима и медијума језичког
израза (говорено vs. писано). У граматичком смислу „операбил-
нију”, тачније језичким подацима – с различитих нивоа – више
подастрту и опримеровану класификацију нуди Б. Тошовић (2002
[1988]) у Функционалним стиловима, разликујући: научни, књи-
жевноуметнички, публицистички (новинарски), административни
и разговорни стил. Управо ће ову поделу усвојити и други истра-
живачи (в. нпр. М. Катнић Бакаршић 2007 [1999] и Ј. Силић5 2006).6
Напослетку, у овом скицираном grosso modo осврту на досадашња
„базична” размишљања о природи и одликама функционалних
публицистичког ФС-а, верујемо се да овај наш „екскурс” у жанр административног сти-

ла неће представљати драматичну „тематско-корпусну трансгресију” и да се могу наћи
додирне тачке са (поменутим) професоровим истраживањима и радовима.
4 Додуше, 60-их година XX ст. Љ. Јонке (1965) помиње – расправљајући о хрватској и срп-
ској варијанти књижевног језика – неке од концепата Прашке школе, пре свега идеју
еластичне стабилности књижевног језика: „Књижевни језик треба да буде стабилан, али
у исто вријеме и тако еластичан да може прихватити све ново што користи правилном
извршавању функција и његову органичку развитку” (1965: 191).
5 Сњежана Кордић (2008: 230), међутим, одвећ критички гледа на Силићев (2006) приступ
функционалним стиловима, напомињући како у његовој књизи „функционални стило-
ви нису (...) описани ни потпуно ни систематично него фрагментарно, онако како су
аутору неки детаљи падали на памет”, те сугерише да „тко се жели заиста упознати с
функционалним стиловима нашег језика, њему се не може препоручити Силићева књи-
га, него књиге Бранка Тошовића”!
6 Иначе, о поменутим трима приступима у разумевању функционалног језичког раслоја-
вања утемељено пише Д. Кликовац (2008), која истиче да „разлике међу овим трима
класификацијама потичу из више разлога: најпре, из несумњиве сложености феномена
о којем је реч, због којег се он различито структурира; из разлика међу традицијама
на које се ослањају – прве две [Радовановић, Бугарски] на социолингвистичку, трећа
[Тошовић] на (функционално)стилистичку; најзад, из њихове намене: чини се да прве
две имају превасходно начелан карактер (...), док је Тошовићева подела сасвим конкрет-
на” (2008: 115).
480
Једна текстна врста административног функционалног стила: оглас (оглашавање) продаје стечајне имовине
стилова,7 поменимо и двоје аутора – Р. Симића и Ј. Јовановић (2002)

– који дају исцрпан преглед ставова о функционалним стиловима,
наводећи поред руске литературе (која доминира код Тошовића)
и пражана, и занимљиве концепције тзв. бихевиориста (под њима
Р. Симић и Ј. Јовановић разумеју Ч. Мориса, али и Џ. Серла и Џ.
Остина), те немачке лингвистичке школе.8
У овоме се раду полази од тврдње, коју износи Б. Тошовић у по-
менутој књизи, да је „ФС апстрактни макросистем типичних елеме-
ната излучених из сличних или подударних текстова (исказа)”, те
да „у међупростору између апстрактног и конкретног постоје међу-
системи, подсистеми, микросистеми и сл., који представљају нижи
степен уопштавања” (Тошовић 2002: 11). Како аутор закључује,
функционални стил је „научна апстракција до које се долази инду-
ктивним путем”. И управо је ова реченица била мотивишућа да се
приступи анализи конкретних текстова административног функ-
ционалног стила – дакле, поступајући сходно индуктивном мето-
ду9 – како би се проверило колико у једном одређеном жанру (ог-
лашавања продаје имовине стечајног дужника), тј. текстној врсти,
на емпиријском материјалу, има језичких елемената онога што се
одређују као „норма” или уобичајено/типично за административни
ФС. Посебно ако се има у виду и чињеница да у административном
ФС-у однос центра (сталне вредности) и периферије (варијабилне
вредности) поставља ову другу [периферију] у дубоку сенку центра,
те би и овде анализирани материјал требало да посведочи, тј. дока-
же изнесену констатацију.
Нема сумње, ако се пође од назива овога функционалног сти-
ла, да је административни стил везан за употребу и, уопште, улогу
језика у одређеној области људског живота – оној везаној за адми-
нистрирање и управу (управљање). Tошовић преузима поимање
основне функције АФС-а од Лонгинове (2002: 356), која констатује
како је базична улога АФС-а да саопштава, али да се, уз њу, може
јавити и функција деловања и функција општења (нпр. кореспон-
денција).10 Следећа су главна обележја (Тошовић 2002: 362‒363)
7 Овоме начелном приказу, у коме је, очигледно, свесно избегнуто улажење у детаље, тре-
ба додати и рецентни зборник МСЦ 32/1, посвећен функционалном раслојавању српског
стандардног језика.
8 Књига Р. Симића и Ј. Јовановић (2002: 84) садржи једно поглавље у коме са предоча-
ва „третман функционално-стилистичких проблема код нас”, где се упозорава како
„се ретко у нашој лингвистичкој литератури, па и суседним гранама, сусреће осврт
на проблеме повезане са функционалним стиловима”, уз напомену да „једино речни-
чка литература, и то углавном у најнеопходнијој мери, садржи каткад назнаке речи
између осталих и оне које се тичу њиховог статуса у језику као функционално-стили-
стичком дијасистему”.
9 Уосталом, и Бахтин (1980: 236) каже како није добро игнорисати природу исказа и бити
индиферентан према специфичностима жанровских варијаната, јер то „доводи у свакој
области лингвистичког истраживања до формализма и претеране апстрактности, изо-
бличује историчност истраживања и слаби везе језика са животом”.
10 Дубравко Шкиљан (1998: 85) лоцира административни дискурс у реторичком домену
јавне комуникације, јер се, према садржају, његове поруке тичу заједничких интереса
481
– према језичким нивоима – административног функционалног

стила:11 а) на лексичком нивоу АФС „одликује сиромашан избор ле-
ксике, никаква или слаба емоционалност, неекспресивност и изра-
жена шаблонизација (...)”, „вишезначност је врло слабо заступљена”,
„могућност синонимизације је доста ограничена и сведена на неу-
трално и терминолошку лексику”; б) на морфолошком плану АФС
има изразито именски карактер, затим, не употребљавају се 1. и 2.
лице и сл.; в) на синтаксичком нивоу у АФС-у преовлађују „просте
реченице”, док „функцију реченице понекад преузимају изрази и
конструкције, тачније кондензоване синтагме” (Тошовић 2002: 364).
Силић, такође, када је реч о језичким средствима која доми-
нирају у АФС-у, закључује како он несумњиво припада тзв. номи-
налним функционалним стиловима (насупрот вербалнима), а да
су „друге опће значајке: једноставност, јасноћа, точност, потпу-
ност, уједначеност, експлицитност, економичност, аналитичност,
конкретност, објективност, краткоћа (лаконизам), одређеност (де-
терминираност), терминологичност, неемоционалност, импера-
тивност, клишејизираност и језични паразитизам” (Силић 2006:
66). На том је трагу и Љ. Андријанић (2009: 15‒16), која сматра да су
најважније опште особине административног језика: а) прецизност
и једнозначност; б) фактографија; в) реченице су дугачке; г) упо-
требљавају се канцеларијски клишеи (речи и изрази), стереотипне
фразе; д) нема емоционално и експресивно обојених речи, као ни
стилских фигура; ђ) за кључне речи се не користе синоними, због
чега се оне понављају; е) доминирају именице, нарочито апстракт-
не и глаголске; реченица се кондензује; номинализацијом се ства-
рају ланци генитива; структура реченице је једноставна, али са ве-
ликим именичким синтагмама; ж) глаголи су често у пасивним и
обезличеним конструкцијама; з) особе се често називају по улози
коју имају у друштву или некој званичној ситуацији и сл. Управо
због такве схематизованости, употребе клишеа и стереотипних
израза М. Катнић Бакаршић ће рећи (2007: 95) да је АФС крут и
„сух”, и као такав супротстављен како разговорном језику, тако и
језику књижевноуметничких дела.
Силић, уз то, додаје и једно, могло би се рећи, друштвено-по-
литичко обележје овог стила, којим овај стил афицира његове ко-
риснике, а то је – агресивност. Наиме, административно-пословни
стил показује се као „врло агресиван” (Силић 2006: 65), уз његову
друштва, додајући да „административни дискурс служи за оперативно нормирање и
провођње прихваћених политичких порука, тако да се њиме исказују конкретни мода-
литети остваривања интереса артикулираних у домени политике”.
11 Пишући о стиловима енглеског језика, тридесетак година након постулирања тезе о
функционалној стратификацији језика, Дејвис и Кристал (1969: 21) наводе како треба
узимати у обзир два кључна принципа у перципирању, тј. издвајању и делимитирању
неког функционалног субсистема према другима: а) да ли се у посматраном субсистему
одређена стилистичка обележја јављају (далеко) чешће него у осталим субсистемима, и
б) да ли у посматраном субсистему постоје стилистичка обележја која нису својствена
(уобичајена) другим стиловима.
482
недвосмислену императивност, а што се лако може пренети (и за-

иста се преноси) и у друге стилове, као последица изразите идеоло-
гичности (и моћи) АФС-а.
3. У литератури се могу наћи различити параметри на којима
се заснива подела овог стила на подстилове. По, чини се, најпри-
хваћенијој подели (в. Тошовић 2002: 355, што преузима и М. Катнић
Бакаршић 2007), разликује се пет подстилова, у зависности од об-
ласти у којима се употребљава: а) за област права тзв. законодав-
но-правни подстил, б) за пословну област – пословни подстил, в)
за област дипломатије карактеристичан је дипломатски подстил,
којима се још придодају – г) индивидуално-потврдни подстил, и д)
тзв. кореспонденцијски. Ипак, и сāм аутор [Тошовић 2002] истиче
како је тешко наћи „општеприхваћену класификацију подстилова
АФС”, јер у њему влада огромна жанровска разноврсност.
Отуда је још један циљ одн. задатак овог истраживања да – по-
ред описа граматичко-текстуалних карактеристика проучаване
текстне врсте и његовог сравњивања с подацима (и квалификација-
ма) које се налазе у стручној литератури о АФС-у – укаже и на ме-
сто посматраног типа текста у систему подстилова АФС-а или пак
предложи другачију могућност његове (пот)класификације.
4. Корпус. Емпиријски материјал за ово истраживање чини де-
сет огласа о продаји имовине јавним надметањем објављени у днев-
ном листу Данас (јун, јул и септембар 2017), као и на одговарајућим
интернетским сајтовима.
Анализа и дискусија
5. Треба истаћи пре саме анализе граматичко-текстуалних
својстава јавних огласа да би њихову улогу у комуникацијској
пракси у једном друштву (друштвено-политичком оквиру) мог-
ли једино правилно сагледати само ако текст посматрамо у вези с
његовим дискурсним аспектом – настанак, дистрибуција, употре-
ба – и широм социокултурном матрицом. То је управо критичко-
дискурсни приступ који Норман Ферклаф (1995) развија у оквиру
своје социјалне теорије дискурса, предлажући тродимензионални
модел тумачења и анализе дискурса: на нивоу текста, дискурсне
праксе и друштвене праксе. Новина коју он, заправо, уноси у со-
циолингвистички концепт, у складу с којим се језик анализира у
друштвеном контексту, јесте у интермедијалном нивоу дискурсне
праксе. Анализа дискурсне праксе заправо је анализа процеса ге-
незе текста и његове конзумације у друштву. Нивои анализе нису
издвојени него су симултани, тј. међусобно се укључују и прожи-
мају (Схема 1, према Ферклаф 1995: 98):
483
Дакле, „тотална анализа” у критичкодискурсном приступу

подразумевала би текстуалну дескрипцију, а потом интерпрета-
цију дискурсне праксе и објашњење на нивоу социокултурне мре-
же („решетке”). Но, како је речено, у овоме раду је фокус искључиво
на првој димензији анализе – тексту и његовом опису – у складу
и с овде постављеним задатаком и с оним како се у функционал-
ној стилистици (досад) поступало. То захтева и одговор на питање:
због чега је преферирана у раду употреба термина текстна вр-
ста уместо појма жанр, иначе фреквентнијег у анализи дискурса.
Наиме, жанр се дефинише као конвенционализована, у одређе-
ној култури препозната језичка категорија, одређена, пре свега,
екстерним критеријима: намераваном публиком (примаоцима
поруке), сврхом, деловањем (уп. Бајбер 1988: 170) – што текстови
огласа продаје стечајне имовине, овде анализирани, свакако
испуњавају. Међутим, наведени екстерни критерији управо отва-
рају текст ка дискурсној и социокултурној пракси, „животу” текста
у социјуму, што се у раду (како је малочас поменуто) не разматра,
па отуд преференција ка термину текстна врста – који је доминант-
није коришћен у лингвистици текста – и који више одговара овде
примењеном теоријско-методолошком приступу.12
Ради илустрације – графичког-језичко-текстуалних – својста-
ва огласа13 продаје стечајне имовине доле је представљен један од
огласа14 из нашег корпуса којим се грађани, тј. сва заинтересова-
на „правна и физичка лица” обавештавају о јавном надметању, на
којем ће се моћи купити имовина стечајног дужника:
12 Овај покушај диференцирања појмова жанр и текстна врста може деловати, не без ра-
злога, помало артифицијелно и неоправдано (јер, на пример, у немачкој текстуално-
лингвистичкој традицији, текстна врста – Textsorte – примарно је одређена комуника-
тивном функцијом, а потом другим језичким својствима, уп. нпр. Хајнеман, Фивегер
1991: 129, Хајнеман, Хајнеман 2002: 140 и др.). Заправо, могао би се ставити знак једна-
кости између ових двају појмова (жанр и текстна врста), уз напомену да први користимо
када имамо на уму, превасходно, екстерни, тј. комуникативно-функционални аспект
одређене језичке творевине, док други појам употребљавамо када је пажња усмерена ка
интерним, тј. морфолошким, лексичким, синтаксичким, и наравно текстуалним својст-
вима језичке творевине.
13 О огласима, тачније рекламним новинским огласима, код нас је објављена минуциозна
студија проф. Вере Васић (1995). Ту се, између осталог, предочава типологија огласа,
при чему је посебна пажња посвећена појму и дефинисању огласа: „под огласом се наи-
ме не подразумева било какав глас (=вест) о неком или нечем, већ у најопштијем смислу
службена или приватна, најчешће медијем посредована и плаћана писмена или усме-
на вербална, те ликовна, па чак и утврђена препознатљива амблемска објава, углавном
именованог адресанта упућена по правилу непознатом и неодређеном адресату, чији се
садржај може свести на понуду или давање односно потражњу различитих производа,
услуга или информација” (Васић 1995: 15). Ако се, у начелу, могу разликовати службени
и приватни огласи, онда за разлику од студије проф. Васић, која је посвећена комер-
цијалним (рекламним) новинским огласима, у овом раду предмет анализе јесу искљу-
чиво службени огласи (објаве), који имају информативну функцију (али не и експресив-
ну, својствену рекламним огласима).
14 Треба нагласити да је анализа података, наравно, базирана на испитивању свих десет
текстова, који сачињавају корпус.
484
На основу Решења о банкротству стечајног судије Привредног суда у Лесковцу од

08.06.2015. године, број предмета Ст. бр. 44/2014 од 13.01.2015. године, и Одлуке Одбора
поверилаца од 29.02.2016. године, а у складу са чланoвима 131., 132. и 135. Закона о сте-
чају («Службени гласник Републике Србије» број 104/2009) и Националним стандардом
бр. 5 о начину и поступку уновчења имовине («Службени гласник Републике Србије»
број 13/2010), стечајни управник стечајног дужника
Акционарско друштво “БЕТОЊЕРКА“ у стечају Владичин Хан
ОГЛAШAВA
Продају стечајног дужника као правног лица јавним надметањем
Најзначајнију имовину предмета продаје чине: Почетна цена (дин.) Депозит (дин.)
57.558.500,95 23.023.400,38
A) НЕПОКРЕТНОСТИ
• Зграде постојеће, уписане у Лист непокретности бр. 816 КО Сува Морава:
- Објекат за производњу камена, шљунка и песка 1255м2
- Зграда за производњу бетонских елемената 1247м2
- Надстрешница 296м2
- Машинска и електро радионица 194м2
- ...
- Трафо станица 10м2
- Асфалтна површина 21.000 м2
- Стан у Владичином Хану, ванкњижно власништво 33,8м2
- Бетонска конструкција за дробилицу, ванкњижно власништво 16 м2
Б) ОПРЕМА И ЗАЛИХЕ
Према спецификацији у прилогу продајне документације.
Право на учешће у поступку продаје имају сва правна и физичка лица која:
1.након добијања профактуре, изврше уплату ради откупа продајне документације у из-
носу од 100.000,00 динара плус ПДВ. Профактура се може преузети на адреси xxx, сва-
ког радног дана у периоду од 9 до 14 часова, уз обавезну најаву стечајном управнику. Рок
за откуп продајне документације је 08.04.2016. године; 2.уплате депозит са позивом на
редни број имовинске целине из огласа, на текући рачун стечајног дужника број: XXX-
XXXXXXXXXXXX-XX код ОТП банка Србије АД Нови Сад Филијала Лесковац или поло-
же неопозиву првокласну банкарску гаранцију наплативу на први позив, најкасније 5
радних дана пре одржавања продаје (рок за уплату депозита је 08.04.2016. године). У слу-
чају да се као депозит положи првокласна банкарска гаранција, оригинал исте се ради
провере мора доставити искључиво лично стечајном управнику XXXXXX XXXXXXXXX,
Лесковац, (...) У обзир ће се узети само банкарске гаранције које пристигну на назначе-
ну адресу у назначено време; 3. потпишу изјаву о губитку права на повраћај депозита.
Изјава чини саставни део продајне документације. Имовина се купује у виђеном стању
и може се разгледати након откупа продајне документације, сваким радним даном од 9
до 14 часова, а најкасније 7 дана пре заказане продаје (уз претходну најаву стечајном уп-
равнику. Порези и трошкови се додајуна постигнуту купопродајну цену. Контакт особа:
XXXXXX XXXXXXXXXX; контакт телефон: XXX/XXX-XXXX
6. Лексички ниво. На плану лексике уочавају се доминантно

термини из области облигационог и пословног права: стечајни ду-
жник, метода јавног надметња, стечајни управник, предмет продаје,
покретна и непокретна имовина, понуђачи, порез и трошкови про-
мета, упис власништва, повериоци, закључење купопородајног уго-
вора, закључење јавнобележничког записа, продајна документација,
укњижба власништва и сл., мада се, имајући у виду природу огла-
са (оглашавања), јавља лексика и из економско-финансијског под-
ручја: депозит, уплата, банкарска гаранција, почетна цена, умањена
цена, профактура итд. Заправо, иако наведена лексика примарно
485
припада финансијском домену, она је обавезно конкомитантна и

једној области права, оној која се бави купопродајним односима,
па ако се има у виду сам предмет оглашавања – продаја имовине
– онда се може рећи да све наведене речи и синтагме јесу својстве-
не шире схваћеном (административно-)правном вокабулару. Томе
иду у прилог и – у свим текстовима – обавезно наведени и нази-
ви одговарајућих закона, установа и функционално категоризова-
них актера: Привредни суд; Закон о стечају; Национални стандард
5 – Национални стандард о начину и поступку уновчења имовине
стечајног дужника; Службени гласник Републике Србије; стечајни
судија... Поред наведених лексичких јединица, које недвосмисле-
но смештају ову текстну врсту у средишњи оквир администрати-
вног функционалног стила, у текстовима се, наравно, наилази на
општу лексику (односи се управо на имовину која се продаје), као
и на бројне топониме (ојкониме, астиониме, градске хорониме и
ходониме), јер се помоћу њих ближе лоцирају предмети и лица из
садржаја огласа.
Како и други истраживачи примећују, у АФС-у нема речи
субјективне оцене, нити се емоционалност експлицира на било који
други начин, па отуд не чуди ни што се ни у овој текстној врсти
речи не употребљавају у пренесеном значењу или са каквом емо-
ционалном конотативном вредности.
Показује се да у овој врсти текста влада изразита лексичка све-
деност, што одговара ранијим квалификацијама АФС-а као шабло-
низованог15 и сиромашног стила. То се напослетку уочава и ако се
посматрају парадигматски лексички односи. Но, из позиција АФС-а
такво лексичко сиромаштво можда показује да, примерице, сино-
нимија јесте баласт а не благодет, тј. да је у овом функционалном
стилу принцип језичке економије максимализован: предности
синонимијског нијансирања – којима сведичимо у неким другим
стиловима – овде постају мане и (потенцијално) оптерећење. Други
парадигматски лексички однос – антонимија – тек се нешто чешће
региструје у овој врсти текста (најчешће је реч о контекстуалној или
прагматичкој антонимији): правна лица vs. физичка лица, продаја
vs. куповина, одговарајућа понуда vs. некомплетна понуда. Наравно,
о формалним и формално-садржинским парадигматским односи-
ма не може бити никакве речи, док садржински однос хипонимије
завређује већу пажњу, и о томе ће се више говорити у тачки 9.
15 Шкиљан (1998: 87) сматра да „релативна сталност административног дискурса и чиње-

ница да се он великим дијелом одвија у писаној форми” утичу на то да је „његов јези-
чни облик умногоме шаблонски, дакле да се састоји од готових образаца чија је главна
функција потврђивање административног дискурса а тек затим преношење одређених
информација”. У овој тврдњи Шкиљан јасно упућује критику административном ди-
скурсу (његовим носиоцима), јер уместо да примарно информише, он у ствари служи
да репродукује постојећу друштвену стварност и себи очува (прибави) привилеговану
позицију моћи.
486
7. Морфолошки ниво. Будући да је АФС, како је речено, типичан

представник номиналног изражавања, и у посматраним огласима,
очекивано, налазимо да доминирају именске речи. Именицама
отуд припада нарочита функција и на текстуалном нивоу, па ће о
томе бити више речи доцније. Придеви се показују ограничени – и
у бројности и у разноврсности. Реч је о устаљеним синтагматским
склоповима, нпр.: покретна и непокретна имовина, јавно надме-
тање, понуђена цена, и сл. На другој страни, занимљиво је да нису
ретки (у поређењу с остатком ексцерпираних придева) адјективи-
зирани глаголски прилози – са атрибутском или предикативном
конституентском вредношћу, што се може објаснити њиховом спо-
собношћу да се лако комбинују с управним именичким чланом,
кондензујући тако исказ: са припадајућим земљиштем, пратећим
садржајем, текући рачун (терминологизована синтагма), доставе
одговарајућу понуду; или предикативно: процењена вредност није
обавезујућа или опредељујућа...
Видимо, заправо, да обележје номиналности, приписано АФС-у,
a сада и овој конкретној текстној врсти, почива у највећој мери на
доминантној употреби именица (и евентуално одређених, „стал-
них” придева у колокацијама). Када је реч о заменицама, њих има
сразмерно мало. То су најчешће односне заменице које уводе рела-
тивне зависне клаузе: у продајној документацији, која чини саставни
део; проглашава за купца учесника који је прихватио највишу понуђе-
ну цену, затим опште придевске заменице у клишетираним споје-
вима типа – сваког радног дана у периоду..., сваким радним даном...
На нивоу текста (в. у тачки 9) заменице се веома ретко појављују у
референцијалној или анафоричкој улози, на пример: У случају да
на јавном надметању победи купац који је депозит обезбедио банкар-
ском гаранцијом, исти мора уплатити износ депозита на рачун сте-
чајног дужника у року од два радна дана од дана јавног; Други најбољи
понуђач има иста права и обавезе као проглашени купац. У случају
да је други најбољи понуђач на јавном надметању депозит обезбедио
банкарском гаранцијом, након одустајања проглашеног купца, исти
мора уплатити износ депозита на рачун стечајног дужника у року
од два радна дана од пријема обавештења којим се проглашава за куп-
ца, након чега ће му бити враћена гаранција...; стечајни управник или
лица која он овласти... Разлог ређе употребе заменичких средстава
(у овој функцији) може бити у томе што се жели избећи евентуал-
на двосмисленост, тј. неодговарајуће упућивање или пак стога што
уопште нема потребе за таквим упућивањима будући да лица (и
предмети) – као (потенцијални) антецеденти анафорског израза –
нису чести у овим текстовима.
Мада нису ни близу доминантни као именице, ипак је према са-
мом глаголу (његовом поствербалу) читава ова текстна врста и до-
била име – огласи (тј. оглашавање)! Најчешће се глаголи реализују
487
у презентској форми: оглашава, земљиште и објекти који чине, имо-

вина се купује, право на учешће имају сва правна и физичка лица;
имовина ближе описана у тачки I и II претходног става продаје се
појединачно; имовина се купује у виђеном стању, иако не означавају
садашњост подударну с моментом говора или објављивања огласа
него шире схваћену садашњост кореспондентну роковима наведе-
ним у самом огласу. Такође, презент свршених глагола јавља се у
погодбеним конструкцијама, као алтернатива футуру II: У случају
да на јавном надметању победи...; У случају да се као депозит положи
првокласна банкарска гаранција..., који се [футур II] тек по изузетку,
једанпут, јавља – и то у пасиву: У случају да за купца у поступку про-
даје буде проглашено правно или физичко лице...
Појављивање других глаголских облика далеко је ређе, нпр.
футур I је регистрован у релативној употреби, тј. уз неку времен-
ску референтну тачку (која није моменат говора/објаве): (...) исти
мора измирити износ депозита у року од 48 сати, након чега ће му
бити враћена гаранција (...), или у аподозном делу погодбене сен-
тенцијалне конструкције: У случају да за купца у поступку продаје
буде прогашено правно или физичко лице (...), услови и рокови закљу-
чења уговора биће прилагођени (...). Осим превалентне употребе
презента и функционално ограниченијег футура I, практично се
ниједан други лични глаголски облик више не јавља, с изузетком
перфекта, који је још сведенији и функционално, у овим тексто-
вима, лимитиранији. Он се задржава само у односним клаузама
чији је антецедент, уобичајено, (неодређени) агенс, тј. особа која
је претходно нешто учинила, те је отуд употребљено прошло вре-
ме: У случају да на јавном надметању победи купац који је депозит
обезбедио банкарском гаранцијом..., или пак када је у позицији ан-
тецедента пацијативни актант над којим (ни)је извршена одређена
радња: (...) зграда уписана као пословна зграда за коју није утврђена
делатност... Другу функционалну позицију за употребу перфека-
та чини један тип погодбених конструкција, где заправо перфекат
има значење (хипотетичке) готове садашњости: У случају да је дру-
ги најбољи понуђач на јавном надметању депозит обезбедио банкар-
ском гаранцијом, након одустајања проглашеног купца, исти мора
уплатити износ депозита на рачун стечајног дужника у року од два
радна дана од пријема обавештења.
Модали – уносећи семантику иреалности, у виду изражавања
значења могућности или неопходности (нужности) искључиво пре-
ма субјекту реченице – нису неуобичајени: Имовина (...) се може ра-
згледати након откупа продајне документације (...); (...) исти мора
измирити износ депозита у року од 48 сати (...); (...) затворена ковер-
та са понудом треба да садржи...
Напослетку, региструју се, додуше ређе, и глаголски прилози,
којима се сажима реченични садржај: (...) отвара јавно надметање
488
читајући правила надметања (...); Понуђач може модификовати или

повући понуду најкасније до истека крајњег рока за достављање пону-
да, обавештавајући Продавца у писаној форми итд.
8. Синтаксички ниво. Најупадљивије синтаксичке каракте-
ристике ове текстне врсте тичу се централних реченичних функ-
ција: предиката и субјекта. Наиме, предикати чешће формирају
пасивне реченичне конфигурације него активне. Ипак, агенс на
позицији субјекта, у активној реченичној дијатези, безизузетачно
се јавља у уводној формули: На основу решења (...) стечајни управ-
ник ОГЛАШАВА продају целокупне покретне и непокретне имовине.
Такође, иако неодређене референцијалности, агенс на позицији
субјекта јавља се у сегментима огласа када се говори о правним и
физичким лицима: Право учешћа у поступку продаје имају сва прав-
на и физичка лица која након добијања порфактуре изврше уплату
(...), уплате депозит (...), потпишу изјаву.
Много је, међутим, чешћи пасив (рефлексивне конструкције),
и отуд пацијативни субјекат: Стечајни дужник се купује у виђеном
стању, а његова имовина може се разгледати...; (...) купопродајни уго-
вор се потписује у року од 3 дана од дана одржавања јавног надме-
тања (...); (...) позивају се чланови одбора да присуствују продаји (...);
(...) профактура се може преузети сваког радног дана (...); (...) имовина
се продаје у виђеном стању.
Поред рефлексивног пасива, нешто ређе, јавља се и пасив с трп-
ним гл. придевом: (...) банкарска гаранција ће бити наплаћена у року
(...); депозит ће бити задржан до доношења одлуке Комисије; (...) де-
позит који је обезбеђен гаранцијом, уплаћен је на рачун стечајног ду-
жника; (...) структура и садржина целина и елементи целина су бли-
же описани у продајној документацији (...).
Регистроване су и структуре у којима је формално субјекат-
ски конституент реализован гл. именицом, али који је семантички
посматрано граматичко-лексичка допуна семикопулативном фа-
зном глаголу: регистрација учесника почиње у 10:00 часова, а завр-
шава се у 11:50.
Декомпонованих предиката има сразмерно доста: лица која
изврше уплату; стечајни управник неће узети у разматрање задо-
цнело приспеле понуде; стечајни управник није у обавези да изврши
избор купца...
Адвербијална (циркумстанцијална) детерминација денотира-
не предикације већином није експлицирана (што је у складу с но-
миналном природом овог жанра), а ако се јавља – онда је исказана
предлошко-падежним конструкцијама (а не прилозима) и датум-
ским формулама. Обично је реч о временској детерминацији уп-
равне предикације: у међувремену је промењен сувласник (...); јавно
надметање одржаће се 10. 08. 2017. године у 12 часова (...); оригинал
исте се мора доставити ради провере најкасније до 21.07.2017. године
489
до 13 часова. Поред временске детерминације јавља се у текстовима,

што се видело у претходном примеру, и циљна одредба: ради прове-
ре, која фигурира у свим посматраним огласима. У склопу својевр-
сне спацијалне формуле, својствене овим текстовима, наводи се и
месна детерминација редукованог типа: Јавно надметање одржаће
се у просторијама стечајног дужника, или екстендираног типа, с пу-
ном идентификацијом адресе: Јавно надметање одржаће се дана 11.
07. 2017. године у 12:00 часова на следећој адреси: Београд, Бранкова
бр. 28, спрат IV. (...) у просторијама стечајног дужника. Може се ре-
гистровати и нереченична (номинализована) циркумстанцијална
условна детерминација (иако је реченична далеко чешћа): (...) имови-
на може се разгледати (...) уз претходну најаву стечајном управнику.
Шта се може рећи о типовима реченица, тј. њиховој сложености
у овој текстној врсти? У огласима доминирају просте реченице, нпр.:
Изјава чини саставни део продајне документације. Јавно надметање
ће се одржати дана 27.07.2017. године у 11h; Коначна укупна вредност
целине 1, целине 2 и целине 3 ће се утврдити, приликом преузимања
робе, као умножак постигнуте купопродајне цене и количине утврђене
вагањем. Међутим, јављају се и сложене реченице, посебно оне које
садрже односну клаузу којом се ближе одређује антецедентни кон-
ституент: Структура и садржина целина су ближе описани у продајној
документацији која је саставни део овог Огласа; Имовина, која је пред-
мет продаје из овог Огласа, се налази у с. Сува Морава, Индустријска
зона бб, Владичин Хан...; Учесницима који на јавном надметању нису
стекли статус купца или другог најбољег понуђача, депозит се враћа у
року од 8 дана од дана јавног надметања. Односна реченица најчешће
има идентификациону улогу, док је апозитивна употреба ових клау-
за – додуше присутна – ипак знатно ређа.
Сентенцијална адвербијална детерминација управне преди-
кације изразито је (више од 85 %) везана за услов. Заправо, једна
од маркантнијих синтаксичко-семантичких карактеристика сте-
чајног огласа јесте превалентност експлицирања околности типа
услов, чиме се опет показује релевантност функционалног аспек-
та. Наиме, најбитније ситуације о којима се предицира у овом типу
огласа имају погодбени карактер: ако – онда, тј. нешто ће се освари-
ти само ако је испуњен претходно постављен услов: У случају да се
као депозит положи гаранција, копија исте...; У случају да на јавном
надметању победи Купац који је депозит обезбедио банкарском гаран-
цијом, исти мора измирити износ депозита...; Купопродајни уговор
се потписује у року од 3 радна дана од дана одржавања јавног над-
метања, под условом да је депозит уплаћен...; Ако проглашени купац
не закључи купопродајни уговор, или не уплати купопродајну цену у
прописаним роковима, губи право на повраћај депозита...
Независносложене реченичне структуре су знатно ређе, али их
бележимо: Имовина се купује у виђеном стању и може се разгледати
490
након откупа продајне документације; Износ из тачке 2. Огласа ће се

најбољем понуђачу урачунати у купопродајну цену, те ће исти има-
ти обавезу да уплати само разлику до пуног износа купопродајне цене;
Предметна индиректна екструзиона преса SMS HASENCLEVER 16
MN, са припадајућом опремом је у расклопљеном стању и једним де-
лом се налази смештена у царинском магацину у Шапцу, а други део се
налази у Мариборској Ливарни у Марибору.
У основи, може се рећи да су за ову текстну врсту карактери-
стичне тзв. структурно и смисаоно потпуне реченице (Силић 1984:
105), дакле аутосемантичне, и да је низак број тзв. структурно пот-
пуних а смисаоно непотпуних (синсемантичних) реченица, које
због анафорских или катафорских елемената траже разрешење у
ширем котексту.
9. Текстуални ниво: кохезија у текстовима огласа.16 Кохезија
се, као међуповезаност компонената на „површини” текста
успостављена експлицитним језичким средствима, у овој текстној
врсти најчешће остварује путем лексике. Према томе, ради се о тзв.
лексичкој кохезији, наспрам „сиромашније” граматичке (референ-
цијално-супститутивна и конекторска језичка средства) кохезије.
Лексичка кохезија реализује се веома често простом репети-
цијом, тј. понављањем неке пунозначне именице,17 нпр. грађевински
објекти и земљиште на катастарским парцелама број 3029...: зграда
трговине – део објекта бр. 2 (...), зграда за производњу и прераду не-
метала бр. 5 (...), зграда за производњу и прераду неметала бр. 6 (...),
зграда за производњу и прераду неметала бр. 7 (...), трафо станица
зграда бр. 10 (...), трафо станица зграда бр. 11 итд.
Такође, присутна је и тзв. сложена репетиција, дакле понављање
коренске морфеме у различитим речима: стечајни судија – Закон о
стечају – стечајни дужник...; продаја имовине – продајна докумен-
тација; куповина – купац; Закон – законски (заступник); закључи
Уговор – закључно (са тим даном); овлашћење за заступање – закон-
ски заступник; потписује записник – потписник;
Кључне речи, видели смо у тачки 6, не замењују се синоними-
ма, што је својствено неким другим функционалним стиловима
(књижевном и делимично публицистичком), па је тако понављање
једне исте речи преовлађујућа одлика овог стила. Ни текстуална
антонимија, попут текстуалне синонимије, није нарочито честа у
овој врсти текста.
16 Од седам параметара текстуалности (кохезија, кохеренција, намера и прихватљивост,

информативност, ситуативност и интертекстуалност), које издвајају Роберт де Богранд
и Волфганг Дреслер (1981), овде се задржавамо само на првом – кохезији – јер је линг-
вистичкој апаратури „најприступачнија” а за наше истраживање најрелевантнија.
17 Управо се проф. Ковачевић (у неколико својих радова) бавио случајевима понављања
речи и синтагми, али не (само) као кохезивних текстуалних средстава, већ (превасход-
но) као реторичких, стилских фигура: анафором, епифором, симплохом, анадиплозом
(уп. Ковачевић 1995: 147‒163).
491
Трећи лексичкокохезивни однос који препознаје лингвистика

текста – спецификација (или текстуална хипонимија) – подразу-
мева однос неког појма са специфичнијим појмом своје класе,
тј. релацију опште – појединачно.18 За разлику од претходна два,
овај текстуални кохезивни однос међу аутосемантичним речима
(пре свега именицама) веома је заступљен у стечајним огласима.
На пример, започиње се у већем броју огласа општом тврдњом да
„најзначајнију имовинуsuperord предмета продаје чине”, а потом сле-
ди спецификација имовине: Зградеsubord постојеће, уписане у Лист
непокретности бр. 816 КО Сува Морава, Објекатsubord за производњу
камена, шљунка и песка 1255м 2, Зградаsubord за производњу бетонских
елемената 1247м 2, Надстрешницаsubord 296м 2, Машинска и електро
радионицаsubord 194м 2, Надстрешницаsubord 124м 2, Надстрешницаsubord
112м 2, Пумпаsubord за воду 18м 2, Бензинска станицаsubord 9м 2, Помоћна
зградаsubord 8м 2, Портирницаsubord, магацин и гаражаsubord 163м 2,
Надстрешницаsubord 81м 2, Трафо станицаsubord 10м 2 (...).
Или пак у огласу може да стоји и овако формулисано:
Грађевински објектиsuperord означени у ЛН 678 КО Кална (код
Књажевца): 1. зградеsubord металопрерађивачке индустрије на парцели
бр. 7344 к.о. Кална, 2. Ресторан, портирницаsubord, порвршине 324,00
м 2, 3. магацинsubord, површине 436,00 м2; 4. компресорска станицаsubord,
површине 13,00 м2; 5. складиштеsubord мазута, површине од 70,00 м2.
Дакле, показује се да лексички тип кохезије, реализован путем
спецификације и репетиције (сложене и просте), јесте упадљиво
учестао и заправо доминантан начин површинског текстуалног по-
везивања у огласима.
Приметно је из досад показаног да је лексичка кохезија значај-
нија у овим документима од граматичке. У тачки 7 констатовано је
како су заменичка средства ретка и да се стога за анафоризацију не
може рећи да је иманента овој текстној врсти. Слично је и с коне-
кторима. Наиме, конектори – као јединице или скупине јединица
које „имају функцију успостављања специфичног граматичког, ло-
гичког или било којег другог семантичког односа, или односа који
има обележја неких од тих односа истовремено између двију фор-
малних реченица, или пак између двију реченица унутар сложене
реченице у тексту” (Велчић 1987: 22) – тек су спорадично заступље-
ни у посматраним текстовима, осим у случају везних средстава са
значењем услова. Најчешће се јављају тзв. фразеологизирани или
декомпоновани условни конектори, дакле они који експлицитно
категоризују, тј. денотирају циркумстанцијалну семантику помоћу
именице у свом саставу (случај, услов) – под условом да, у случају да,
као и прави, везнички условни конектори: ако, уколико.
18 Опозитна варијанта спецификације је генерализација, и тада се у тексту прво јавља

појединачни ентитет и иде се ка општем. Генерализација и спецификација описују
идентичан текстуални кохезивни феномен само из два различита смера.
492
Региструју се и тзв. нумерички амплификативни конектори

(како су у Силић 1984 именовани): нпр. Право на учешће у поступ-
ку продаје имају сва правна и физичка лица која: 1. након добијања
профактуре, изврше уплату ради откупа продајне документације у
износу од 100.000,00 динара плус ПДВ. Профактура се може преузе-
ти на адреси (...); 2. уплате депозит са позивом на редни број имо-
винске целине из огласа, на текући рачун стечајног дужника број:
XXX-XXXXXXXXXX-XX код ОТП банка Србије АД Нови Сад Филијала
Лесковац или положе неопозиву првокласну банкарску гаранцију на-
плативу на први позив, најкасније 5 радних дана пре одржавања про-
даје (...); 3. потпишу изјаву о губитку права на повраћај депозита.
Изјава чини саставни део продајне документације.
Свега један пример експликативног конектора је нађен у посма-
траном корпусу: Порезе и трошкове промета имовине и уписа вла-
сништва на предмету продаје по овом огласу сноси проглашени купац
и нису садржани код оглашавања процењене вредности, односно нису
део понуђене цене потенцијалног купца-понуђача; и један пример ка-
узалног конектора: Предмет продаје није објекат који је у процени
вредности имовине означен као Мотел (...), јер није власништво сте-
чајног дужника већ је пренет (...).
На текстуалном нивоу свакако треба још истаћи и инхоатив-
ну и финитивну реченицу оваквих огласа, које репрезентују тзв.
јаке позиције текста. Инхоативна реченица има отварачку функ-
цију, и заправо одређује саму врсту текста и сигнализира садржај.
Она дефинише основну, промулгаторну функцију овога жанра,
јер се њоме управо оглашава продаја имовине стечајног дужника.
Инхоативну реченицу, као уосталом и реченице централног дела
текста, одликује тзв. емички почетак (Р. Харвег, према Гловацки
Бернарди 2004: 40), тј. синтагматски супституендуми (насупрот
дводимензионалних супституената), што значи да изостају јези-
чка средства којима се замењују пунозначнице. С друге стране,
финитивна реченица изводи примаоца поруке изван садржаја ог-
ласа, тј. дескрипције стечајног предмета за продају и упућује га
на интерперсоналну текстуалну метафункцију, будући да се у за-
вршној реченици идентификује надлежна особа, тј. стечајни уп-
равник, чиме се омогућава свакоме ко је заинтересован да ступи с
њим/њом у контакт.
Последњи сегмент текстуалне анализе враћа нас на други циљ
овог истраживања: утврђивање места овог типа текста у систе-
му подстилова АФС-а. Уместо да лоцирамо стечајни оглас у неки
од (на почетку рада поменутих) подстилова АФС-а, нудимо дру-
гачије решење. Наиме, у лингвистици текста обично се издвајају
три критерија релевантна за типологију текстова: комуникатив-
но-функционални, структурни и ситуациони (уп. нпр. Хајнеман,
Фивегер 1991; Хајнеман, Хајнеман 2002). По првом критерију, овде
493
посматрани огласи одговарају тзв. информативним текстовима,

тј. текстовима који имају примарно обавештајну улогу (на концу,
сам назив конституише експлицитни перформатив), док према
другом критерију огласи поседују највише елемената дескрипти-
вног структурно-тематског проседеа. Трећи критериј могао би се
одредити као медиј јавне комуникације, и то било штампани било
интернетски. Из свега реченог проистиче да оглас продаје стечајне
имовине има, наравно, примарну улогу да информише, тј. обаве-
сти реципијенте, одн. грађане о предмету продаје, при чему се тај
предмет детаљно описује, а читав се овај „подухват” изводи уз по-
моћ медија како би битни подаци о назначеном предмету постали
доступни што већем броју адресата и тиме потенцијалним учесни-
цима у продајном надметању.
Закључак
Како се наводи у литератури, административни (или, како се
још назива, службено-пословни) функционални стил одликује схе-
матизованост, стандардизираност и детерминираност језичких
средстава (уп. Катнић Бакаршић 2007: 92), по чему се овај језички
субсистем супротставља и разговорном језику, али још више и јези-
ку књижевноуметничких дела, тј. у њему није предвиђена употреба
емоционално-експресивних језичких јединица, а креативност и ау-
торска индивидуалност су непостојеће и непожељне.
Таква моносемизација, једнообразност и формализованост су
одлика, показало се у овој анализи, и текстне врсте стечајних огла-
са. Нпр. морфолошка се унифицираност очитује у изразитој реду-
кцији употребе различитих личних глаголских облика: презент је
превалентно коришћени гл. облик, а још се могу уочити – функцио-
нално ограничени – футур I и перфекат (док изразито наративних
и доживљајних форми, попут аориста, имперфекта, плусквампер-
фекта, као и заповедног гл. начина уопште нема у корпусу). Исто
тако, и избор лексике је сиромашан, што значи да доминирају „сла-
ба емоционалност, неекспресивност и изражена шаблонизација”
(Тошовић 2002: 362). Фреквентна је реитерација номиналних једи-
ница, при чему се та појава искључиво може везати за функционал-
ну димензију, тј. текстуалнокохезивну сврху, а никако стилогену.
Уместо стилски солиднијег формулисања текста, ови огласи – као
генеричке текстне врсте – теже јасноћи, па се понављање речи и
синтагми мора једино у том кључу и посматрати. Уосталом, канце-
ларизми и други стереотипни изрази „поједностављују комуника-
цију”, што, на другој страни, заиста истовремено појачава „дојам
крутости, ’сухоће’” (Катнић Бакаршић 2007: 95). Реченица је по
правилу кратка,19 тачније речено, монопредикатска, а када се јави
19 М. Катнић Бакршић (2007: 95) у својој књизи, у поглављу посвећеном административ-
ном функционалном стилу (АФС), каже како се у овом стилу срећу стилске грешке
494
сложена реченица, онда је најчешће реч о структури с релативном

клаузом, што значи да се прецизира или идентификује антеце-
дент у надређеној реченици, или је пак реч о бипредикатској про-
тазно-аподозној структури. Опет, имајући у виду природу посма-
траних текстова, јасно је зашто се такве сентенцијалне структуре
појављују, и учестало користе. А сврхом, односно (адресатовим)
очекивањем од текста огласа – дакле, текстуалноекстерним пара-
метром – може се објаснити и изразита фреквентност пасивних ре-
ченичних конфигурација.
Стечајни оглас представља једну врсту промулгаторног акта,
јер се објављује, обнародује, тј. оглашава продаја имовине и то се
врши путем различитих медија – традиционално у новинама, али
данас и преко интернета. Стандардизована је структура овог огласа:
садржи интродуктурни сегмент, у коме се даје на знање ко оглаша-
ва продају и на основу којих законских аката (почевши од Решења,
броја предмета, датума, надлежног суда, уз уобичaјeну формулу
како је све „у складу са Законом о стечају и Националним стандар-
дом бр. 5 о начину и поступку уновчења имовине дужника”), други
(централни) део – у коме се предочава шта све чини имовину сте-
чајног дужника која се продаје, и трећи (завршни) део – који садр-
жи информације о томе ко може учествовати у куповини, те како,
када и где надметање треба да се одржи. Текст је, уз то, и графички
уређен тако да читаоцу олакша препознавање главних структур-
них и садржинских сегмената: подељен је на пасусе, неке речи су
издвојене у наслове, неки делови су штампани великим словима и
спационирано.
Да закључимо (и тиме одговоримо на, у уводном делу рада, по-
стављено питање): текстна врста огласа (оглашавања) продаје стечај-
не имовине на основу инвентара и карактеристика регистрованих
средстава на различитим језичким нивоима (једноставност, ја-
сноћа/прецизност, уједначеност, номинативност, објективност, тј.
неемоционалност и деперсонализација/десубјективизираност, и,
наравно, клишејизираност) ситуира се у средиште, језгро АФ суб-
система и представља једну од прототипичних врста текста овога
функционалног стила.
Литература:
Андријанић 2009: Lj. Andrijanić, Administrativni stil, Hrvatistika, Vol. 3/3, Zagreb,
15‒22.
Васић 1995: V. Vasić, Novinski reklamni oglas, Novi Sad: LDI.
Бајбер 1988: D. Biber, Variation across Speech and Writing, Cambridge: CUP.
– нпр. „сувише дуге реченице са великим броје ријечи које нису синтактички успјешно
формиране и зато су тешко разумљиве”. То је несумњиво тачно за неке друге жанрове
АФС-а, али огласе о стечају то не одликује.
495
Бахтин 1980: М. Bahtin, Problem govornih žanrova, Treći program RTV IV, Beograd,
233‒270.
Богранд, Дреслер 1981: R. de Baugrande & W. Dressler, Introduction to Text Linguistics,
London: Longman.
Бугарски 1972: R. Bugarski, Jezik i lingvistika, Beograd: Nolit.
Бугарски 2003: R. Bugarski, Uvod u opštu lingvistiku, Beograd: Biblioteka XX vek.
Вахек 2003 [1960]: J. Vachek (in collab. with J. Dubský), Dictionary of the Prague School
of Linguistics, Amsterdam: John Benjamins Publishing Co.
Велчић 1987: M. Velčić, Uvod u lingvistiku teksta, Zagreb: Školska knjiga.
Гловацки Бернарди 2004: Z. Glovacki Bernardi, O tekstu, Zagreb: Školska knjiga.
Јонке 1965: Lj. Jonke, Književni jezik u teoriji i praksi, Zagreb: Znanje.
Кордић 2008: S. Kordić, Izmišljanje neodrživih teorija, Književna republika, VI /3‒4,
Zagreb, 230‒244.
Катнић Бакаршић 2007 [1999]: M. Katnić Bakaršić, Lingvistička stilistika, Sarajevo:
Ljiljan.
Ковачевић 1995: М. Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура,
Никшић: Унирекс.
Кликовац 2008: D. Klikovac, Jezik i moć – ogledi iz sociolingvistike, Beograd: XX vek.
Кристал, Дејвид 1969: D. Crystal & D. Davy, Investigating English Style. London:
Longmans, Green and Co.
МСЦ 32/1 2004: Научни састанак слависта у Вукове дане 32/1, Београд:
Међународни славистички центар.
Радовановић 2003 [1979]: M. Radovanović, Sociolingvistika, Sremski Karlovci – Novi
Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Силић 1984: J. Silić, Od rečenice do teksta, Zagreb: SNL.
Силић 2006: J. Silić, Funkcionalni stilovi hrvatskoga jezika, Zagreb: Disput.
Симић, Јовановић 2002: Р. Симић & Ј. Јовановић, Основи теорије функционалних
стилова, Београд: Јасен.
Тошовић 2002 [1988]: Б. Тошовић, Функционални стилови, Београд: Београдска
књига.
Ферклаф 1995: N. Fairclough, Critical Discourse Analysis: papers in the critical study of
language, London / New York: Longman Group Limited.
Хајнеман, Фивегер 1991: W. Heinemann & D. Viehweger, Textlinguistik, Tübingen:
Max Niemeyer Verlag.
Хајнеман, Хајнеман 2002: М. Heinemann & W. Heinemann, Grundlagen der
Textlinguistik, Tübingen: Max Niemeyer Verlag.
Шкиљан 1998: D. Škiljan, Javni jezik, Beograd: Biblioteka XX vek.
496
Strahinja R. Stepanov
ONE TEXT TYPE OF ADMINISTRATIVE FUNCTIONAL STYLE
(THE STYLE OF OFFICIAL DOCUMENTS):
THE ANNOUNCEMENT OF SELLING OF A PROPERTY OF
DEBTOR-IN-POSSESSION
Summary
In this paper the author is analysing the the genre of announcement of selling of
a property of debtor-in-possession. This analysis is undertaken in order to determin
what are the linguistic characteristics of this text type, i.e. in order to make detailed
linguistic description of this text type at the morphological, lexical, syntactical and
textual level. It is further the objective to compare these pieces of date with what is
usually taken as morphological, lexical and syntactical characteristics of adminis-
trative functional style (The Style of Official Documents). Functional styles – as it is
stated in linguistic literature – are the subsystems of language, each subsystem hav-
ing its own peculiar features in what concern vocabulary means, syntactical construc-
tions, morphological idisyncrasies. In the end, it is established that the text type of
announcements does confirm the majority of (peculiar) features of this functional
subsystem, but that it also deviates (in much smaller amount) from these features.
Key words: administrative functional style (The Style of Official Documents), the
text type of announcement (of selling of a property of debtor-in-possession), morpho-
logical-lexical-syntactical-textual level of analysis
497
811.163.41'42
821.163.41.08 Selenić S.
Славко Ж. Станојчић1
Филолошкo-уметнички факултет
ПЕРЗИСТЕНЦИЈАЛНИ ЕЛЕМЕНАТ
У ФОРМИРАЊУ ДИСКУРСА/ТЕКСТА
Аутор проучава деловање п е р з и с т е ц и ј а л н е идеје као

једног од иницијалних момената у формирању дискурса/
текста. Наиме, прекупираност теме и доминантног појма
директно су зависни од ауторове интелектуалне прераде
друштвених околности, тако што појаве око себе, наравно у
друштвеном контексту једне друштвено-народносне зајед-
нице, њених традиција и преовлађујућих социјално-поли-
тичких снага у датоме друштву. Текстлингвистика основано
је констатовала скоро све битне факторе тзв. омеђених си-
туација – спољне и унутрашње који проистичу из катего-
рија формулисаних у социолингвистици (оне који се везују
за социолингвистичке услове, од којих се посебно истичу
они друштвено-политичке природе а у мањој мери оне који
проистичу из оне која се бави психолингвистчким феноме-
нима). Ову последњу категорију аутор везује и за емотив-
но-рационалне перзистенцијалне идеје, мисли и духовну
делатност писца који изванредно влада тзв. контролисаном
перзистенцијом. И то када је сам, као личност, погођен по-
нашањем оног слоја људи који (у оквирима китњасте рето-
рике) представљају све зло овога света. Као типичан пример
врсног писца који рационално регулише перзистенцијални
налет инспирације који доноси нерегулисана перзистенција,
па су отуда текстови оног првог писца, а за типичног њихо-
вог преставника аутор именује београдског писца Слободана
Селенића, чији је и живот пролазио кроз породичну траги-
чну ситацију управо захваљујући примитивизму национал-
но-партијског сукоба и друштвено-политичких сукобљавања
типичних за провинцијску Србију.
Кључне речи: српски, перзистецијални елеменат, контроли-
сана перзистенција, формирање дискурса/текста, семантика,
психолингвистика, политика, рат, Слободан Селенић, роман
Уз семантички елеменат који је језгро дискурсне/текстуел-

не целине и, као такав – основни услов постојања датог (било ког)
дискурса/текста, видљиви елементи су тематика (опет у сфери се-
мантике) концентрисана, у непосредном контексту, око и ме н и це,
и иначе основне јединице означавања, именовања појмовног света
око нас. Поновићемо доказану, аксиоматску, тврдњу да је именица
1 slstanojcic@gmail.com
499
но с и л а ц це л и не датог текста као основне јединице на језичком

нивоу прагматике. Најчешће, то је језик у употреби, комуникацији
– реализован вербално или графички, али и језик тзв. унутрашњег
мишљења (који – теорија каже – и јесте основа исказивања у дате
две форме (вербалној или графичкој).
Иницијални моменат настанка датог дискурса/текста смештен
је у две главне објективне сфере: (а) у сферу психојезичких услова,
зависно од индивидуе која се појављује као говорник/писац, и (б)
у сферу социојезичких околности, као објективне „присиле”, која
резултира реализованим дискурсом/текстом као поруком говорни-
ковом саговорнику/саговорницима/слушаоцима/читаоцима.
Наравно, узимамо појам пе рзис т е н ц и ја у његовом најједно-
ставнијем, базичном виду, какав се налази у језику свакодневне ко-
муникације, а не у ономе који се налази у језику психијатрије као
термин за одређени мисаони одн. артикулационојезички случај па-
толошког карактера. Узимамо га, дакле – са значењем једне идеје,
утиска, искуства итд. који упорно траје, одн. са значењем ограни-
чене способности говорника да продужи менталну активност тако
што ће напустити исказивање о датој теми и прећи на исказивање
друге идеје, која би следила претходној у једном логичном поретку.
У дискурс анализи/текстлингвистици највише пажње је по-
свећено овом другом елементу, (б) елементу друштвене присиле,
а много мање пажње првом елементу – елементу (а) психојези-
чких околности. Природно, и та област је пребогата елементима
који иницирају дискурс/текст, а ми ћемо овде указати на елемен-
те пе рзис т е н ц и је к ао и н и ц и ја л ног моме н т а у настанку било
којег дискурса/текста.
Под елементом перзистенције поразумевамо мисао која пре-
окупира говорника одређени (дужи или краћи) период пре реа-
лизације дискурса.2 Она се види и у самом, доцније релизованом
дискурсу/тексту, и као спроведена кроз целину тога дискурса/те-
кста. При томе, текст као резултат говорникове/пишчеве перзи-
стенције може бити изражен кроз цео дати дискурс/текст строго
лимитираног, с једне стране, у његових ширих, па и неограничених
вредности јачине, чак и до – логореичног, неконтролисаног трајања
у времену, израженог вербално или графички.
Зато бисмо целину појма перзистенције могли (па и морали)
поделити, степеновати јединицама од 1... до X, а у самој текст-
лингвистичкој анализи говорити бар о два типа перзистенције
2 Arthur L. Costa and Bena Kallick, Habits of Mind: A Developmental Series, Copyright © 2000)
file:///C:/Users/TEmpus%20PC%201/D [12. XI 2017], где се каже: ”The Habits of Mind are
an identified set of 16 problem solving, life related skills, necessary to effectively operate
in society and promote strategic reasoning, insightfulness, perseverance, creativity and
craftsmanship. The understanding and application of these 16 Habits of Mind serve to provide
the individual with skills to work through real life situations that equip that person to respond
using awareness (cues), thought, and intentional strategy in order to gain a positive outcome.
1. Persisting: Sticking to task at hand; Follow through to completion; Can and do remain focused”,
при чему се управо п е р з и с т е н ц и ј а ставља на прво место.
500
Перзистенцијални елеменат у формирању дискурса/текста
– о (а) контролисаној перзистенцији и (б) о неконтролиса-

ној перзистенцији, као феномену супротном првој њеној пси-
хојезичкој варијанти.
(а) у овој прилици говорићемо на основу омеђеног текста о контролиса-
ној перзистенцији, која је несумњиво и пожељна у сваком дискурсу/
тексту, и која је дискретно видљива у оном говору/писању којe као
саговорници/читаоци перципирамо у говорниковој/пишчевој кому-
никацији са нама.
Горе дефинисани иницијални елеменат анализираћемо у дело-
вима текста узетим из романа Сл. Селенића „Очеви и оци”3 и указа-
ти на пишчево владање контролисаном перзистенцијом, која и даје
квалитете високог степена Селенићевом тексту, оне квалитете које
је и књижевна историја (критика) истицала у својим анализама,
вршеним, наравно, њеним инструментима. Ови квалитети, кад је у
питању писац Слободан Селенић, и кад говоримо о перзистенцији,
налазе се у тексту овог романа (и његове фабуле), утолико су по-
тврђени и биографским фактом који се тиче самога аутора. Наиме,
перзистенција идеје свођења живота у Србији на феномене разних
политика и друштвених наказности појединих карактерних, дакле
и моралних особина, везаних најчешће за вршење власти, која соп-
ствене поданике доводи и до осећања да је њихова судбина уклета
и да не може резултирати било чиме што би било вредно за њихов
живот као поданика – несумњиво је могла створити перзистентну
иницијалну идеју изузетног интензитета, али апсолутно контроли-
сану у случају да је носилас спреман да је рационализује и својом
моралном снагом савлада и горчину искуства животâ расипаних
без милости оних који владају и којима су на располагању сва мо-
рална и физичка средства уништавања. Наиме, Слободан Селенић,
како у првом од ова два наведена текста пише, „рођен је 7. јуна 1933.
године у Пакрацу, где је живела породица његове мајке. Његови
родитељи, Сава и Вера (девојачко презиме Подунавац), преселили
су се у Београд пре рођења деце (Слободан и Татјана, рођена 1931).
И Вера и Сава Селенић били су професори и држали су приват-
ну гимназију ’Милошевић и Селенић’ у улици Милоша Великог у
Београду све до 6. априла 1941. године. А онда је отац Сава стрељан
1944. године, од стране нових власти устројених по систему који и у
Југославији, одн. Србији, као и земљама које су потпале под нечију
источну „интересну сферу”, намеће разне источне моделе инсти-
туција, односно њихове верне домаће копије (са идеологијом борбе
против „контрареволуционара”). А мајка Вера, усамљена умрла је
1982. године” (стр. 519). Овако формулисани подаци из биографије
јасно указују на чињеницу да је Слободан Селенић морао имати
3 Грађа је ексцерпирана из главе IV (стр. 121–206), VI (стр. 236–286) и VIII (стр. 304–61)
романа „Очеви и оци” – Наратор-лик «Стеван Медаковић”+ лик1 + лик 2 + лик3- Сваки
ексцерпирани пример документован је бројем странице из које је ексцерпиран (у
загради).
501
трауме проузроковане тешко разумљивим трагичним стрељањем

његовог оца, те да су те трауме могле, па и морале бити фактор
тематике и решења те тематике сазнањима Слободана Селенића,
која су била основа његових перзистентних, прво – осећања, па
онда идеја по којима се тако систематски формирао дискурс/текст.
Селенић је, међутим, карактерни владалац контролисане перзи-
стенције, јаког духа и перзистенцијом рационално влада.
Дате три главе могу се сматрати централним деловима рома-
на, деловима који чине најобимнији целовити дискурс романа,
а приписани су првом главном лику обележеном као лик „Стеван
Медаковић”. Наравно, у њему се налазе и оме ђ е не д ис к у р с не
це л и не епизодних ликова („лик1, лик 2”...). Да се у овом раду не би
појавио превелик број анализа омеђених дискурсних целина, па
тиме рад учинио тешко прегледним, ја ћу уз анализу језика доми-
нантног лика, приказивати и језик индексираних ликова.
Пошто појам дискурса – било целовитог, било омеђеног – под-
разумева когнитивне елементе, а ови упућују на примарност се-
мантике (Половина 1999: 32–47) у језичком исказу, у опису језика и
аутора који се поклапа са наратором, и наратора који се јавља као л
и к (овде – доминантан или индексиран), ја ћу језичка средства ка-
рактеризације и стварања идентитета приказати на неколико нај-
важнијих (такође доминантних) појмова који се појављују у ове три
главе романа.
А пошто дискурс романа, као наративне врсте исказа, под-
разумева и присуство ф аб у ле (реалистичког типа, или типа „тока
свести”), природно је што језичка средства процеса који овај рад
испитује могу бити нађена у реализацији те фабуле.
Очигледно је да, и поред тога што је у питању дискурс са ф а-
б у лом, перзистентна идеја датог лика у домену његових сталних,
упорних његових интересовања за карактеристичне црте српског
народа онако како се огледају пре свега у политичкој сфери, али и
у сфери свакодневне оријентације датог народа која води сталном
преиспитивању колективних карактерних особина, онако како се
оне одражавају у свакодневној језичкој пракси, сигурно заснованој
на дугој историјској традицији тога народа (нације).
Тако ће се перзистентна идеја датога (главног) лика увек на-
лазити у сфери његових размишљања о политичким околностима
живота у Србији описиваног времена (почетка 20. века), и с тим у
вези са питањима карактерних особина Срба, скоро увек повезаних
са размишљем о патриотизму. Можемо рећи да управо у Глави IV
(стр. 121–206), као дискурсној јединици – а која представља ретр-
оспективу лика „Стевана Медаковића” коју он језички, дакле и –
„током свести”, формулише у моменту када је објективно прошао
и његов живот и живот Елизабете Блејк – 20 година после погибије,
на самом завршетку II светског рата, њиховог сина Михајла – скоро
502
увек налазимо доминантну тему – политички живот Србије. Чак и

онда када писац описује одлуку Стевана Медаковића да се, после
много година, врати успоменама.
Зато је и за ту тему илустративан пишчев исказ у којем се оп-
исује (1) појам „одлука” на два у језику могућна начина – и (а) до-
словно, и (б) метафорски, исказима:
(а) Међутим, страх ме обузима да ће моја једина сапутница, повлашће-
на заточеница нашег забрана, некако проникнути и као издају осе-
тити мој повратак успоменама које смо, има већ двадесет година, као
Нанка сенилијом, ми мутуалном одлуком избрисали из разговора и
сећања (122);
(б) Ја, наравно, не бих умео рећи да ли је и моја Елиза на тај начин истр-
гла из утробе убилачко клупко успомена, али пристанак на загробни
живот у светој бездогађајности наше завере удвоје сведочи да се и
она привикла на смртно стање свога живљења (123).
Овако упоредо постављена, ова два начина јасно откривају како
се остварују законитости метафоризације (Половина 1999: 35–37) у
дискурсу наратора-лика „Стеван Медаковић”.
Пошто у овом тексту описујем и ф орм а л не е ле ме н т е (мор-
фолошке, творбене и морфосинтаксичке) језичке карактеристике
главних ликова романа, а оне се – према напред формулисаном
принципу – могу уопштити и пренети као остварени или могућни
представници на целокупан језички израз романа, у овом делу рада
приказаћу само примере оме ђ е ног д ис к у р с а , чија је садржина
уочени поја м.
А појам „homo politicus”, уз појам „одлука”, чије је присуство
условљено само фабулом, очигледно је први дом и н а н т н и појам
ове главе романа, а тиме и присуство перзистентне идеје. У томе
контексту се језичка средства реализације тога појма могу узети
као пишчев и з б ор с р е дс т а в а којима се приказује социолинг-
вистички идентитет главног носиоца целовитог дискурса романа.
Могло би се рећи да је низ исказа којима се описује овај појам за-
право – низ ме т аф ор а у оном значењу тога термина које подразу-
мева изградњу с л и ке к ао је д и н и це ком у н и к а ц и је којом опе-
рише стваралац целовитог дискурса какав представља приповедно
дело уопште, одн. роман у овом случају. Углавном, оне су у окви-
рима сфере коју истраживачи сврставају у појам „свакодневни ди-
скурси о нацији” (Бошковић 2005: 65).
Природно, селективно ћу приказати неколико од њих више,
оне које су по мојем осећању најтипичније за језички израз
Слободана Селенића.
Карактеристични су у томе смислу следећи искази.
Појам „homo politicus” – подпојам „Србин-политичар” –
појављује се у омеђеном дискурсу, као што су типични примери:
503
– Нисам кадар објаснити како се, за вољу господњу, могло догодити да

ме увуку у политику на тако опипљив начин... Ако сам нешто држао
за своје темељно убеђење усађено у највреднији део стечена животна
искуства, онда је то било знање да частан, а мудар човек сиренским
позивима политике мора одолети (124);
– Не знам зашто је Милутин те деветсто десете,... повео и мене са

собом на предизборно путовање по ваљевском срезу где је био кан-
дидован за посланика на листи Радикалске странке, али сигуран сам
да су се тада родиле моје прве мисли о политици – да није рата, најпо-
губнијој забави српског народа (125).
Дата ситуација означена је исказом у којем су све лексеме на
нивоу основних значења, па је његова целина (као омеђени дискурс)
р еа л но саопштење о р еа л н и м д ат о с т и м а обележеним сваком
од пунозначних лексема.
Појам „homo politicus” – подпојам „квалитет политике”
– појављује се у уопштеној слици која је, заправо, метонимија –
уопштавање детаља, његово идентификовање са целином:
За мене је политика потом остала неразмрсиво везана са хладним и
прљавим собама изнад сеоских кафана у којима пијани бирачи кусуре
буре ракије што им је Милутин купио, док ја многим крвавим траго-
вима на чаршаву од грубог сељачког платна придодајем нове, убијајући,
огрнут шареницом, набрекле, острвљене стенице и буве (125).
За разлику од претходних, исказа под (а), овај исказ је дефи-
ниција (мање-више) истог појма реализована с л и ком: конкретни
детаљи означени пунозначним лексемама прљаве собе, сеоске кафа-
не, пијани бирачи, крвави трагови, чаршав од грубог сељачког плат-
на, набрекле, острвљене стенице – изједначују се са апстрактним
(општим) појмом „политика”.
И први, дословни (а), и други, сликовит исказ (б), које сам узео
као типичне представнике више таквих омеђених дискурса у овој
глави романа, своде се на елаборације каква је, на пример, у тексту
ове главе следећа:
– Јер, тешко је у Срба остати недирнут политиком, и кад си сељак а
плугом или оперска певачица, а некмоли професор факултета на
коме се изучавају у нас вазда заобилажено право и јуриспруден-
ција. Политичност Срба странци не могу разумети, као што ми, сва
је прилика, ваљано не схватамо масову оданост источњака хашишу.
Сводећи сложене политичке односе на просте и обичне личне сукобе
интереса и права, Србин политиком не жели ускладити противречно-
сти између појединачног и заједничког интереса на најцелисходнији
и најправеднији начин, што је сврха сваке разумне и честите полити-
ке. Жеља за влашћу, и то источњачко-византијског, ничим ограниченог
облика, прожима стремљења сваког кафанског политиканта и локал-
ног повереника, баш као и председника владе и шефа опозиције... (127).
504
Природно је да за реализацију идентитета периода у који је

смештена фабула романа, у овој његовој глави, налазимо низ услов-
но специфичних лексема у домену ном и н а ц и је.
Тако су ту, у првенствено номиналној класи именица, на-
равно у одговарајућем контексту, лексеме: ваљевски срез (125),
Пера Живковић (126), Милан Сршкић (126), Никола Узуновић (126),
Бошко Јефтић (126), Милан Стојадиновић (126), Мачек (126), краљ
Александар I из династије Карађорђевића (126–128), Прибићевић
(126), поп Корошец (127), Слободан Јовановић (126–127), Benito
Mussolini (130), кнез Павле (134), кнегиња Олга (134), кнез Арсен
(135), принцеза Аурора Демидова (135), Hitler (147), Bombeles (147),
Штросмајер (146), Франц Фердинанд (147) и др. – као лична име-
на политичара датога периода тридесетих година XX века,
одн. државника из непосредне историје; затим лексеме: Хрват,
Словенац, Србин (126–127) – као имена припадника тада држа-
вотворних и званично признатих нација; затим лексеме: влада
(130), министарство (130), Народно позориште (13), Зимска помоћ
(130), „Краљевски Дом Династије Карађорђевић” (140), „Краљевско
Височанство” (140), Хрватска бановина (142), кнез (142), Хрватска
академија (147), Југославенска академија (147), банска власт
(147), Српски културни клуб (161) и др. – као општа и м е н а
и н с т и т у ц и ј а; ту су и лексеме: Крфска декларација (147), пре-
столонаслеђе (132), устоличење (141), сепаратизам (146) и др. – као
имена докумената, чинова и сл.
И овде се за реализацију идентитета периода и ликова који су
осликани, кроз фабулу романа, у овој његовој глави, налази низ
специфичних лексема у домену ном и н а ц и је.
Најочигледније су у номиналној класи именица, односно и њи-
хових комбинација са придевима, када чине, наравно, синтагме у
одговарајућем контексту. Такве су лексеме: Зека Буљубаша (149),
као лично име из епске поезије везане за I српски устанак; Челопек,
Велика Хоча, Петраљица (149), Цер, Сувобор, Кајмакчалан, Добро
поље (155), као топоними везани за ослободилачке ратове у XIX
веку и у првој половини XX века; Хрвати, Словенци, Бошњаци (152),
пречански Срби, Срби, Србин пречанин (152, 153), као имена етника
који су политичка преокупација националних покрета у времену
после настанка заједничке државе Јужних Словена – Краљевине
Југославије; „Просвета”, „Матица српска”, „Српски културни клуб”,
„Народна одбрана” (153–155), група „Напред”, лист „Напред”, библи-
отека „Политика и друштво” (160), као имена национално-патри-
отских установа и гласила карактеристичних за период између два
светска рата (1919–1939); ослобођење Срба (153), паланачки космопо-
литизам (155), српство моја судбина (155), Срби очеви и оци (155),
српски народ (155), бранитељи части и будућности (155), изрод
(155), власотиначка, лужничка, нишавска, белопаланачка, тимочка,
505
брсјачка печалбарска душа, печал, меропашки, себарски, рајетински

рад (156), ћифтинска лакомост (156), Ужичани-Французи, пироћан-
ски Лондонци, Босанци-Бечлије (167), Србија, Пијемонт (158), пар-
тије, антипартије, фракције, клубови одреди (159), хегемон, хегемо-
нија (158) и др. – као опште именице-денотати појмова који су били
преокупација интелектуалаца датога периода тридесетих година
XX века, па тиме и главног лика „Дејана Медаковића”.
Разуме се, и ове, као и у претходној тачки описане, специфи-
чне лексеме – као такве, специфичне – узимам у датоме микро-ди-
скурсу, у конкретном контексту, дакле – као условно специфичне.
У целини књижевног српског језика, природно, највећи број таквих
именица је у а к т и вном с лој у језика, с тим што неке од њих могу
припадати и слоју ис т ори з м и м а у оном смислу у којем их дефи-
нише и школска граматика4.
Комбинација лексема у синтагмама упућује на стереотипне
језичке изразе времена у које фабула смешта ликове романа. А на
то упућује, на пример, и морфологија појединих синтагми. Већ
напред сам описао Селенићеву употребу неодређеног (краћег)
придевског вида. У томе је Селенић и овде доследан, па се и у да-
томе омеђеном дискурсу, како видимо, појављују синтагме с тим
(краћим, неодређеним) обликом придева: крупна стаса, гипка кора-
ка, неутешна ридања.
У овоме дискурсу налазе сe и устаљени изрази карактеристи-
чни за дато време, данас вероватно и помало архаични, какви су, на
пример: свечано рухо, разблудно неуредни слапови њене косе, врат на
пању, моћна бедра, вереничка уздржљивост, приљежни запосленик, буји-
ца речи, безумно волети, помама телесног уживања, брачни век и сл.
За такву архаичну конотацију, на пример, добра је илустра-
ција синтагма приљежни запосленик. У њој су обе лексеме за јези-
чко осећање данашњих генерација Београђана сигурно – типични
архаизми. Речник Матице српске именицу запосленик тумачи оп-
исно, као „онај који је запослен”, дајући пример из језика Исидоре
Секулић: Сви трамвајски запосленици пошли у команде, а публика
се пешке разишла кућама (Књ. друга, Нови Сад, 1967). За придев
приљежан, тај речник такође наводи само примере од писаца XIX
века (нпр., Љубомира Ненадовића). А данашњи Београђанин ће
уместо те две лексеме сигурно употребити лексеме радник (или сам
придев са функцијом именице: запослени) и вредан (вредна, вредно).
4 „И с т о р и з м и у књижевном српском језику су оне речи које су се престале упо-
требљавати у савременом језику са п р е с т а н к о м употребе предмета и појава које су
означавале” (Ж. Станојчић – Љ. Поповић, Граматика српскога језика, Београд, 2002, стр.
180). Ова категорија лексема је већ по дефиницији врло флуидна и на њу ће указивати
тек микроконтекст. На пример: синтагма српски народ, са обе лексеме, подједнако при-
пада и активном слоју, и слоју историзама – овом другом у датом контексту описа до-
минантне тематике времена о којем фабула говори. Или: у синтагми Српски културни
круг свака од лексема појединачно је у активном слоју језика, али пошто је та синтагма
име одређене институције датог периода, она је као таква, као назив те институције
(„Српски културни клуб”) – у категорији историзама.
506
Горе наведену реченицу лика „Стеван Медаковић”, која гласи „љу-

бав обављала са савесношћу приљежног запосленика”, данашњи
Београђанин би изрекао у облику: „водила љубав са савесношћу
вредног радника // вредне раднице”.
Појам „породица” – подпојам „потомство” – као средство
р е п р е з е н т а ц и је и де н т и т е т а који, такође перзистентно – кроз
описани лик – иза писца, кроз цело ово поглавље као текстуелну
јединицу (омеђеног дискурса) окупља низ лексема и фразеологи-
зама који су типични за језик београдске грађанске класе. Од њих
и овде наводим селективно одабране, такође, као и за претходни
подпојам, са вредношћу примера представника случајног узорка
на сваких неколико страна микроконтекста.
Типичне за језик лика „Стеван Медаковић”, одн. за језички
израз његовог времена (година између два светска рата) у овоме
аспекту су следеће лексеме, односно комбинације лексема.
(1) породом благословена, као у примеру на стр. 183:
Па сам, супротно мојој дијучерашњој раздражености, сада био кадар
мирно гледати у породом благословену Елизабету без и једне порочне
мисли (183);
– у исказу у којем се налази и морфосинтаксички архаизам (за да-
нашње модерно језичко осећање) бити кадар + инфинитив (био сам
кадар гледати).
(2) детешце, гукати, телашце, као у примерима на стр. 185:
Један део Елизабетине свести био је окупљен детешцетом које тамо
негде спава, гуче (185). – Тешко је могла измаћи њена непрестана оп-
седнутост малим телашцем (185)
– у којем те лексеме несумњиво конотирају лексику Бранка
Радичевића, песника-романтичара из XIX века, карактеристичног
по употреби масе хипокористика управо датога типа.
(3) цмакати, мазити, као у примеру на стр. 184:
Нити је била од оних мајки које непрестано цмачу и мазе своју бебу
(184);
(4) наследник, очинство, као у примеру на стр. 184:

Тек идеја детета, наследника, нешто несуштаствено за мој живот, баш
као и моје очинство – нешто што је изван мене (184).
(5) распекмежен, -а, -о, придев, као у исказу на стр. 188:

Елизабета је без тешкоћа, макар на изглед, успевала да буде она не
болећива, не распекмежена мајка (188);
(6) акуратно, непристраније, пређе, прилози, као у примеру на стр. 188:
507
Најпре Михајло.
Опрезно и акуратно. Без залетања. Што је могуће непристраније... Ја
знам само Михајла, бебу од пређе, и сада Михајла, необична дечака
од десетак... (188)
– у којем су употребљене ове лексеме уобичајене за језик грађан-
ског Београда времена између I и II светског рата. Речник САНУ
(књ. I, Београд, 1959) значење прилога акуратно дефинише као
„брижљиво, тачно, уредно”, базирајући га на претходно датој дефи-
ницији придева акуратан, -тна, -тно, за који даје примере управо
из језика српских грађанских писаца, и то – граматичара и полити-
чара, Београђанина Пере Ђорђевића (крај XIX и почетак XX века),
односно – књижевника Вељка Петровића, писца типичне војвођан-
ске грађанске средине од почетка до средине XX века. Исто се може
рећи и за прилог непристрано, који Речник САНУ упућује на облик
непристрасно (као обичнији за модерни језик), и за који даје при-
мере такође из истог временског слоја српског књижевног језика.
А сасвим је јасан архаичан статус прилога пређе, за који Речник
Матице српске (књ. 4, Нови Сад, 1971) и наводи примере углавном
из писаца XIX и самог почетка XX века.
Глава VI (стр. 236–286) – друга је централна глава романа „Очеви
и оци”. У структури романа представља углавном унутрашњи мо-
нолог првог од два главна лика – монолог лика „Стеван Медаковић”.
Садржај му је ретроспектива живота породице Медаковић 1943.
до априла 1945. године – последње две године немачке окупације,
ослобођења Београда октобра 1944. и прве године учвршћивања ко-
мунистичке власти. Дакле – опет сфери ауторовог перзистентног
размишљања које ће довести и до реализовања датог дискурса/те-
кста (па и размишљања описаног лика, као „средства” откривања и
ауторових преокупација).
Из горе дате текстлингвистичке класификације с и т у а ц и ја ,
ова глава би се могла дефинисати као ком п ле кс језичких исказа
базираних на ситуацији (1) „ситуација значајних догађаја и проме-
на у свету у ком живи човек”. Зато се приказ тога комплекса може
дати и приказивањем језичког израза којим се гради идентитет
доминантног лика („Стеван Медаковић”), али, нужно – и прикази-
вањем језичког израза индексираних ликова (лик1, лик 2, лик3...) као
ауторових „средстава” његовог описа менталитета и социјалних ка-
рактеристика једног народног колектива.
Овај метод користићу и зато да не бих понављао анализу језичког
идентитета два доминантна лика – Стевана Медаковића и Елизабете
Блејк – сада само на новом материјалу, који је, типски посматрано,
једнак са материјалом напред приказаних глава романа.
(1) У језику лика „Стеван Медаковић”, са тематиком приснијег контакта
оца Стевана и сина Михајла, петнаестогодишњег дечака, у условима
живота у окупираном Београду, на почетку главе појављује се, као
карактеристична у приказивању и изградњи идентитета, на првом
508
месту лексика која упућује на интелектуални амбијент породице.

(а) Такви су, да наведем по принципу узорка, искази са личним имени-
ма филозофа, мислилаца, теоретичара, одн. називима њихових дела:
Михајло би, засигурно, са неким својим другом а не са мном и мај-
ком, разговарао о тек откривену Freud-у, неком другом би прено-
сио свежину свог безазленог одушевљења Darwin-ом и Fraser-ом,
Васкрсењем и Горским вијенцем, Жилијеном Сорелом и Nietzsche-ом,
књигама и личностима измаштаним и стварним, идејама дубоким и
плитким (237–238). – Језик је, наравно, био тек Михајлова унцутарија,
као и наши спорови, рецимо, око Bergsonове Стваралачке еволуције...
или око Достојевског, кога ја, зарад његовог руског антииндивидуа-
лизма и православног империјализма никада нисам марио, а кога је
Михајло до неба узносио, мада је само Зле духе прочитао (237–239). –
Занесен Beethoven-овом „Ероиком”, певањем баритона Малбашког или
предавањем... Бране Петронијевића о Hegel-овој дијалектици (241). –
Био сам врло срећан када сам код немачког марксистичког истори-
чара Franz-a Mehring-a нашао да смо за Marx-a ми прототип реакцио-
нарног народа (245). – „Под утицајем Чернишевског, Марковић је схва-
тио социјализам не као економску доктрину, већ као нов филозофски
поглед на човека” (246).
(б) Такви су, такође, искази са лексиком која означава методе научног
испитивања, правце у филозофији:
И памтим овај наш заједнички посао највише по томе што се Михајлу
допадало код Hegel-а управо оно што је у мени развијало загриже-
ни отпор: филозофов дух догматизма, одсуство објашњења и сваког
релативисања, визија апсолутне и једине истине... Mere consciousness,
self-consciousness, reason, spirit and religion, absolute knowledge (242). –
Тек кад сам по кући почео виђати... Историју СКПб, Antidühring, на
гештетнеру умножени, Комунистички манифест и делове Капитала,
ја сам развој догађаја схватио (242).
Глава VIII (стр. 304–361) – завршна је глава романа „Очеви и оци”.

Може се рећи да је целина дискурса ове главе романа у оквиру перзи-
стентне две доминантне ситуације, које се у текстлингвистичким сту-
дијама дефинишу као (1) „ситуација значајних догађаја и промена у
свету у ком живи човек” и (2) „ситуација из ужег животног окружења
човека у којој се дешавају догађаји битни за његов даљи лични живот”
(Половина 1999: 125–135). Али се у оквирима те две ситуације јасно
издвајају три (суб)ситуације. Језички исказ та три омеђена дискурса
приказаћу помоћу типичних примера, сврстаних под називе тих (суб)
ситуација. Њих је, природно, најлакше пратити кроз фабулу, која је, у
ствари, унутрашњи „дневник” првог главног лика „Стеван Медаковић”.
То је јасно и из његове формалне граматичке стране – осим директног
говора других ликова, говор је углавном у првом лицу једнине.
Ситуација „распад породице”, на пример, почетно је означена
исказом као што је:
509
Крчаг се ту мој разбио. Више није могао по воду ходити.

Признајем:
... Али – моја љутња на Михајла...– претвори се у неочинску мржњу
тек због његовог односа према мајци. Према ућутаној, унезвереној
Елизабети, кривој једино за смртни грех свог британског порекла!
Распамећивао си ме, Михајло! Није сва кривица на мени, мада грех
спремно на душу покајну узимам. Постоји мера до које човек прити-
сак може издржати. Попусти ли, значи да је притисак био превелик за
твар од које је саздан (306),
– тј. означена је исказом у којем је лексика, односно фразеологија
типична за дискурс библијског стила.
У даљем тексту, фабулом, конкретизује се исказима о разлози-
ма сукоба оца Стевана и сина Михајла, првим:
(1) – Пре рата је било довољно клонити се политике па не бити на њеном
удару. Сада је незвана ушла у кућу. Сваку кућу. Дете нам је узела.
Много дубље него ја, то, да нам је дете узела, осећала је Елизабета.
Осећала не у глави и на језику где се моје сиктање зачињало, већ у не-
ким органима који разум не слушају, у утроби, у срцу, у жлездама...
Знао сам шта је Елизабета морала осећати када је Михајло припре-
тио да ће пријавити полицији њено дружење са Енглезима, али баш
зато што сам, очајан, видео дубину расекотине, безосећајно продирање
ножа у њено живо месо, нисам био кадар тешити је, страшну грубост
Михајлову ублажавати (311–312),
– тј. дискурсом који садржи и конкретну лексику са основним зна-
чењем, одн. фразеологију („Пре рата...”, „Знао сам шта је Елизабета
осећала...”), али и метафору кад је реч о болу који је син нанео роди-
тељима, посебно мајци: „Осећала не у глави и на језику где се моје
сиктање зачињало, већ у неким органима који разум не слушају, у
утроби, у срцу, у жлездама”, „видео дубину расекотине, безосећајно
продирање ножа у њено живо месо”).
Другим исказом:
(2) – ОЗНА је данас испитивала мајку у вези са тим... Михајло се онда...
диже, баци кашику у тањир и стаде корачати по кухињи оним својим
крупним, партизанским кораком... Да ли се осећа кривим? Хоће
ли се извинити?... Десило се, међутим, оно што нисам предвидео...
Уместо покајања, због нелепе претње матери... – острвљени, нови и
гори, несмиљени напад на најрањивији предео већ опасно рањене Елизи-
не осетљивости! Па зар јој он није лепо рекао! Зна ли она уопште где
живи, ко је, са киме је! Он, Михајло, не би њима, ознашима, замерио
ни да су је ухапсили, а не само испитивали! Ово је револуција, а не “four
o’clock tea!”... Нека госпођа бира: или ће живети са овим народом и за
њега, или нека иде међу Енглезе, широк јој друм, шта чека! (322–324),
– тј. омеђеним дискурсом који садржи конкретну лексику и фразе-
ологију, са основним значењем, са лексемама (озна, ознаши, револу-
ција) које су и неутрални денотати институција времена 1944–1945.
510
у Београду, али и лексеме које имају своју конотацију зависну

од тога да ли су их употребљавали победници или – побеђени (в.
Радовановић 1996: 53–54).
И, најзад, конкретизује се и трећим исказом:
(3) Увреде мајци Михајло је раздвајао усплахиреним корачањем по
кујни и одморима потребним, ваљда, да сакупи нове количине грубо-
сти и гнева... Затим долази час када више не видим ништа. Не чујем.
Не знам. Не мислим. После ћу се сетити да сам ударио песницом по
столу и урликнуо:
– Умукни!
... Тада из мене, сасвим неспособног да владам поступцима, излеће та
реченица. Нисам је чуо док се стварала у тамним пределима сужене
свести... Чух себе где тихо, из најдоња дела грла, неким не мојим гла-
сом, кажем:
– I wish you were dead!
Ето, тако је било. Ето, годинама забашуриване, у тами држане
успомене преда мном... Свега се сећам, мада сам толике године баш
све хтео уредно заборавити. Својих мисли, али и Михајловог лица, и
Елизабетиног крика, и тишине...
Елизабетин крик је био кратак, јер га је прекинула стављањем руке
на уста... Језик, енглески језик је део Елизабетиног тела, одстојање
значења од израза готово не постоји... па је могуће да је у њеном уху
претња имала дословност која се смањивала на путу од страног до
мог материњег српског. Да ли сам зато, чудно просветљен у часу бе-
зумља, изабрао да страним енглеским у простор наше кухиње пустим
страшне речи синоубиства? Не знам. Или сам то учинио зато да би ме
Елизабета боље разумела, докраја схватила меру моје спремности да
је заштитим, и њу и њено енглество, ако затреба, од синовљеве харан-
ге? (324–326),
– тј. помоћу дискурса сталног, перзистентног, па и пе р се в е р ат и-
вног, у н у т р а ш њ е г моно лог а оца Стевана, после смрти његовог
и Елизабетиног сина на Сремском фронту, како фабула каже:
А чекали нисмо дуго. Погинуо је Михајло између 12. и 13. априла,
тринаест дана пошто је отпутовао из Београда. Код Товарника. На
правцу главног удара. Лудо наше Енглешче (340).
У литератури чији је предмет дискурс (и његова средства у ре-
презентацији и стварању идентитета (нпр. в. Ферклаф 2003: 143–
144), о оваквим примерима говори се као о уопштавању (апстрак-
цији) помоћу „граматичке метафоре”, у овом случају онакве за коју
је карактеристична употреба номиналних (именских) класа речи,
којима, ја бих додао, припадају пре свега именице, али и придеви и
заменице, личне и придевске – као јединице које у таквом дискурсу
имају ранг комуникативне реченице (исказа).
У текстлингвистици/дискурс анализи, као научном процесу за
откривање контролисаног перзистентног елемента којим је обеле-
жен говорников/пишчев текст, очигледно је важно и сазнање везано
511
за његову биог р афи ј у. Горе смо, кратком нотом, саопштили поуз-

дано сазнање да је аутор романа заправо и доживео у раној младо-
сти (већ свесном детињству) – да му отац буде (без икакве његове
стварне кривице) с т р е љ а н, 1944, и то у околностима политичког
обрачунавања једне српске власти са другом, коју је сменила у су-
ровим околностима краја II светског рата. То је сигурно тешка тра-
ума и иначе за човека, а поготово онда када се деси у његовој раној
младости. Одатле пишчева д р а м ат и ч но пе рзис т е н т н а и де ја
о своме тексту који ће приказати читаоцима битне карактеристи-
ке реализације српског „homo politicusa“, и то повезаног са поро-
дичним животом, са браком, са друштвено-политичком језичком
заједницом коју чини више генерација припадника.
Пуно сазнање и о говорниковом/пишчевим психолошком лику
(који нам пружа историја књижевности у овом случају), зато, и је-
сте један од услова да њена анализа дискурса/текста има све еле-
менте који га чине. То ће је учинити ефикасном у реализацији ње-
ног задатка истраживања свих компоненти датог дискурса/текста.
И то почевши од оних првих као што је иницијална идеја за дати
реализовани текст. Она је у области психолингвистичких сазнања.
А најлакше се сагледава као перзистентна мисао која преокупира
аутора. И то било да је видљива као а у т ор ов а н ар а ц и ја , као ауто-
ров језик у целини дискурса/текста (говора, романа, приповетке и
др.), било као је зи к л и ков а које аутор ствара, и који су с и мб о л и
његових вербалних/писаних порука које он упућује саговорнику/
саговорницима/читаоцу/читаоцима. Ово правило свакако вреди и
за свакодневну језичку комуникацију, за политички говор на збору,
одн. за такав текст у медијима, као и за уметнички књижевни текст
свих родова (прозе, песме, драме и др.).
У закључку можемо предложити текстлингвистици и увођење
појма (и термина) пе рзис т е н ц и је у њене анализе, и то као једног
од одлучујућих иницијалних елемената сваког дискурса/текста.
Наравно, са поделом тога појма на две категорије које смо горе
означили: (а) категорију контролисане перзистенције и (б) њене
супротности перзистенције, која води ка стварању дискурса/текста
збуњујућих квалитета, типичних за лог ор е ј у, која је, иначе, и пред-
мет проучавања како у психолингвистици, тако и у психијатрији,
као патолошки феномен у језичкој активности појединаца.
Са своје стране, кон т р о л ис а н а пе рзис т е н ц и ја , уз познате
кохезионе елементе као што су семантичка и формалнограматич-
ка средства (понављање именице, употреба упућивачких речи за
именицу, као што су личне и придевске заменице, демонстративне
партикуле и др.) – сигурно као свој резултат даје прецизно форми-
рани дискурс/текст. Онакав текст какав је горе анализирани текст
датог (изабраног) поглавља из целине Селенићевог романа као низа
512
јединица омеђеног дискурса, зависних од доминантне ситуације,

одн. главне теме тога дискурса/текста.
Грађа
Slobodan Selenić, Očevi i oci, Prosveta, Beograd, 1985, str. 1–361 [из техничких ра-
злога, у овом чланку се налази у ћириличкој транскрипцији: Слободан
Селенић, Очеви и оци, Просвета, Београд, 1985, стр. 1–361].
Arthur L. Costa and Bena Kallick, Habits of Mind: A Developmental Series, Copyright ©
2000) file:///C:/Users/TEmpus%20PC%201/D [12. XI 2017]-
Половина 1999: V. Polovina, Semantika i tekstlingvistika, Beograd: Чигоја штампа,
1999.
Bošković 2005: Jovan Bošković, Balkan, Jugoistočna Evropa ili „Evropa”: Kulturni aspekti
konstrukcije identiteta u Srbiji i Crnoj Gori, Rhodes University, Grahamstown,
2005.
Улман 1966: St. Ullmann, Language and Style, Oxford, 1966.
Радовановић и др. 1996: М. Радовановић (редактор), Српски језик на крају века,
Београд – Ополе, 1996.
Станојчић и Поповић 2002: Станојчић, Ж. – Поповић, Љ., Граматика српскога
језика, Београд: Завод за уџбенике: 2002.
Ферклаф 2003: N. Fairclough, Analysing Discourse, London – New York, 2003.
Slavko Ž. Stanojčić
THE PERSEVERATIVE ELEMENT IN FORMATION OF A
DISCOURSE/TEXT
Summary
Author is examining, from the textlinguistics point of view, the formation of a
selected unit of discourse/text. On the language materiel excerpted from Slobodan
Selenic’s novel “Ocevi i oci”, author states that among the main elements of creation of
a text we find the persistant element, i.e. the persisting idea that precedes the forma-
tion of discours/text. In this case, it is the idea of characteristics of members of Serbian
social and language community at the end of 19th and beginning of 20 th Centuries. The
ideas that the writer finds these characterics are mostly in collective attitudes towards
the politics and social relation in family, in marriage, in tradition of national history,
connected with the notion of patriotism. Author examines thoroughly semantic and
formal grammatical means of expressing the “the controlled persistence” in a given
example took from the novel as an larger part in the novel as an continuous text, as
novels usually present.
He particularly underlies the rules regulating so-called “limited situations” – out-
er and inner stemming from social and psycholingustic spheres based on existing
social-politic habitudes in Serbia in the end of 19th and beginning of 20 th Centuries.
513
Underlined are alo the elements in writer’s biography, which give the data stem-
ming from those that are the subject of psycholinguistic and that are connected with
emotional-rational persistent ideae to describe the circumstances in which autor S.
Selenic lived. из из оне која се бави психолингвичким феноменима. Ову последњу
категорију аутор везује и за емотивно-рационалне перзистенцијалне идеје,
мисли и духовну делатност писца који изванредно влада тзв. контролисаном
перзистенцијом.
Key words: Serbian language, controlled persistence, text, discourse, text linguis-
tics, initial elements, text-formatting, novel, Slobodan Selenic, novel
514
811.163.41'374:39
Стана С. Ристић1
Београд
Ивана В. Лазић Коњик

Београд
КОНЦЕПТ ПОРОДИЦА У СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

(на материјалу речника српског језика)2
У раду се анализира концепт породица у српском језику

на системском/речничком материјалу, из свих релевантних
речника српског језика (етимолошког, историјских и савре-
мених, енциклопедија и приручника), према методологији
Лублинске етнолингвистичке школе. Разматрају се сви ва-
жнији језички, семантички и когнитивни/сазнајни аспекти
основне лексеме породица којом се именује концепт, њених
хиперонима, хипонима, кохипонима, синонима, опозита, се-
мантичких и афиксалних деривата, и на основу дефиниција
и примера њихове употребе издвајају аспекти концептуа-
лизације, релевантни за реконструисање језичке слике овог
концепта у српском језику: социјални, генеалошки/биоло-
шки, физички/егзистенцијални, психички/емоционални и
аксиолошки аспекат, чији редослед указује на њихову цен-
тралну или периферну позицију у концептуалном пољу.
Кључне речи концепт, породица, концептуално поље,
аспекти концептуализације, српски језик, когнитивна
етнолингвистика.
Увод
Концепт породица спада у универзалне социјалне концепте а
у српском језику и култури, као и у пољском језику (Бартмињски
2011: 220), веома је близак концептима дом, домовина и мајка. Са
овим концептима повезана је мрежом семантичких односа засно-
ваних на социјалним и емоционалним/психчким аспектима, а са
концептом мајка и биолошким/генеалошким аспектом, на што се
указује у релевантним речницима српског (српскохрватског) јези-
ка (Вуков Рјечник, РЈАЗУ, РСАНУ, РМС и РСЈ), као и у радовима из
овог домена (Ристић, Лазић Коњик 2014, 2015; Ристић 2015: 207–
235; 245–314).
1 stana.ristic@isj.sanu.ac.rs
2 Рад је настао у оквиру пројекта МПНТР РС (178009) Лингвистичка истраживања
савременог српског језика и израда Речника српскохрватског књижевног и народног језика
САНУ, који се реализује у Институту за српски језик САНУ у Београду.
515
Стана С. Ристић и Ивана В. Лазић-Коњик
Универзални статус овог концепта, његов комплексан садржај

са генеалошким, привредним, социјалним, психичким и васпит-
но-културним аспектима, као и типове и облике породице показује
енциклопедијска дефиниција преузета из Википедије:
Породица је универзална људска заједница коју чине одрасли
репродуктивно способни партнери и њихово потомство, али и даљи
сродници који живе заједно са њима. Породица, поред репродук-
тивне, привредне, социјалне има и значајну психолошку, васпитну
и социјализацијску улогу. Она је важна примарна група и један од
најзначајнијих агенаса социјализације. По структури, функцијама
и вредносној оријентацији постоји више типова и облика породи-
ца: моногамна, полигамна; матријархална, патријархална; потпу-
на, непотпуна; нуклеарна, проширена; ауторитарна, демократска
итд. (Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге
Ивана Видановића „Речник социјалног рада” уз одобрење аутора).
[https://sr.wikipedia.org/wiki/породица, 26. 2. 2018.]
Језичком општем поимању породице много је ближа дефини-
ција дата у средњошколском уџбенику социологије, која се ско-
ро подудара са речничким дефиницијама основног значења, које
налазимо у речницима српског језика за лексему породица и њен
синоним обитељ:
Породица је група особа у којој су појединци директно сроднички по-
везани, при чему одрасли чланови преузимају одговорност за бригу
о деци [Вулетић Владимир, Социологија, Уџбеник за четврти разред
гимназије и трећи разред средњих стручних школа, Београд: Klett,
2012, стр. 184]
Ова сличност проистиче из чињенице да се у одабирању броја
нужних и довољних елемената за постизање задовољавајуће/до-
статне дефиниције, лексикографи руководе критеријумом пои-
мања/спознаје одређеног појма од стране просечног говорника
(српског) језика који се одређује нивоом средњошколског образо-
вања. У другом делу наведене приручничке дефиниције налазимо
битне елементе који карактеришу праву/типичну породицу, а то су
одговорност и брига одраслих за децу, елементе којих нема у ре-
чничкој дефиницији основног значења лексеме породица, али се ове
и многе друге особине породице реализују у осталом релевантном
језичком материјалу, који ће се имати у виду при реконструкцији
језичке слике самог појма/концепта.
Опис материјала
У складу са методолошким основама Лублинске етнолинг-
вистичке школе материјал за реконструкцију концепта породица
заснива се на три типа релевантних изора, који се према традицији
ове школе означавају скраћеницом S-A-T: системски материјал (из
речника, енциклопедија, приручника, анкета и текстови).
516
Концепт породица у српском језику
У овом раду биће представљен концепт породица на системском

материјалу и то на подацима повезаним са основном лексемом поро-
дица, којом се у српском језику именује сам појам/концепт (њеним
синонимима, хиперонимима, хипонимима и кохипонимима, семан-
тичким и афиксалним дериватима) из свих релевантних речника
српског (српскохрватског језика): етимолошки аспекти из Скоковог
етимолошког речника (Скок), историјски аспекти из Вуковог
Рјечника и РЈАЗУ, савремено поимање овог концепта из РСАНУ, РМС
и РСЈ, а допунски лингвистички – дериватолошки апект на мате-
ријалу СДР 2, док је енциклопедијски аспект представљен дефини-
цијама овог појма из приручника и енциклопедија (Википедија).3
Кратак осврт на претходна истраживања концепта породица

У досадaшњим истраживањима овог феномена у србистици
налазимо само фрагментарне осврте у вези са другим темама, нај-
чешће у вези са називима чланова породице (родбински називи/тер-
мини) и односима међу њима и то углавном на основу речничког,
дијалекатског и паремиолошког материјала (Вуковић 1980; Бјелетић
1994; Дражић 2002, 2017; Јовановић 2006). У новијим србистичким и
славистичким радовима феномени у вези са појмом/концептом по-
родица посматрани су са етнолингвистичког становишта и у оквиру
језичке слике света на комплетном језичком материјалу (систем-
ском, текстуалном, паремијском, асоцијативном, анкетном и на ма-
теријалу националног корпуса), као и у истраживањима посвећеним
етносоциологији и психологији културе (в. Стевановић 2012: 22).4 Од
осталих извора истичемо: ЈВП 2006; Бартмињски 2005; Бартмињски
2011; Бартмињски 2014; Ђузенли 2014; Кононенко 2013, а урађене су
и дисертације на тему језичке слике породица (Добровољска 2005;
Сергејевич 2014, у којој је дат веома исцрпан преглед слависти-
чких радова посвећен не само феномену сродства и породице него
и других блиских феномена), као и магистарски и мастер радови
(Милићевић 2011; Миленковић 1996).
Када су у питању резултати у домену концепта/стереотипа по-
родица у србистици, најобимније и најисцрпније истраживање ура-
дила је Марија Стефановић (2012). Ова ауторка је, комбиновањем
метода етнолингвистике, лингвоконцептологије и статистике, ре-
конструисала језичку слику породице у руском и српском језику са
више апеката: 1) упоређујући резултате добијене анализом и ста-
тистичком обрадом података на материјалу 14 асоцијативних поља,
8 руских и 6 српских, и то за називе: сестра (с) сестра (р), брат (р),
3 Асоцијативни аспекти концепта породица на материјалу АРСЈ и ОАРСЈ, као и аспекти
овог концепта на анкетном материјалу, представљени су у наша два рада предата за
штампу, док су апекти овог концепта на материјалу текстова различитих стилова и жа-
нрова тема посебних радова који су у припреми.
4 В. славистичку литературу, као и радове ове ауторке од 2007. до 2011. наведне у библио-
графији (нав. дело: 148–153).
517
син, сын, кћерка, дочь, отац, отец, мама (с), мама (р), мать, тата,
папа, реконструисала је структуру асоцијативног поља породица
у српском и руском језику (са центром, ближом, даљом и крајњом
пеиферијом) и утврдила разлике у динамици промена језичке сли-
ке породице у српској и руској култури 2) упоређујући резултате
добијене анализом аоцијативних поља лексема син, кћерка и сын,
дочь са резултатима добијеним анализом паремија које се односе
на ове лексеме у српском и руском језику, представила је језичку
слику породице у развоју у српском и руском језику 3) упоређујући
резултате добијене анализама системског/речничког материјала,
паремиолошког материјала и материјала асоцијативног поља лек-
семе мајка, мама и мать у српском и руском језику утврдила је
константе у језичкој слици породице у српском и руском језику и
реконструисала је психолошко значење лекеме „мајка” у оба језика
и 4) упоређујући резултате добијене анализом асоцијативних поља
лексема снаха и зет у српском и руском језику са резултатима до-
бијеним анализом паремиолошког материјала из оба језика указа-
ла је на поларизацију чланова породице на „своје” и „туђе”.
Породица у светлу системских података (речничке

дефиниције и етимологија лексичких експонената
концепта)
У српском језику за именовање појма породица употребљава
се најчешће лексема породица, а њен синоним лексема обитељ већ
је била у време заједничког српскохрватског језика територијално
маркирана на западну/хрватску варијанту заједничког језика, а у
најновије време њена употреба у српском језику у основном немар-
кираном значењу постала је веома ретка и код већине говорника
перципира се као неодомаћена реч, што подржава и савремена
језичка норма. Овоме у прилог иде и чињеница да лексема обитељ
није забележена у најновијем речнику српског књижевног језика
РСЈ, а не јавља се ни у асоцијативним пољима у материјалу АРСЈ и
ОАРСЈ, али је наведена у РСАНУ, а њену територијалну/варијант-
ну ограниченост употребе у основном значењу показују извори у
примерима који су наведени уз лексему обитељ, што ће у даљем
излагању бити показано.
Значење лексеме породица представљено је у РМС у виду шест
семема, лексичких реализација, од којих је прво значење с правом
рангирано као основно и примарно:
породица ж 1. заједница коју чине родитељи, њихова деца и блиски
сродници који с њима живе, обитељ.
2. фиг. круг, скуп људи које веже заједно исти или сличан циљ, мисао,
рад и сл.
3. скуп животиња који се састоји од мужјака, женке и њихових
младунаца.
518
4. биол. виша систематска категорија која обухвата више родова

животиња, биљака, сличних по саставу или структури и блиских по
пореклу.
5. скуп, група истородних јединки које се налазе једне уз друге и чине
вишу заједницу.
6. лингв. група сродних језика: индоевропска језичка ~.
Иста значења само нешто мало другачије структуирана и без
наведених примера наведена су и у најновијем речнику српског
књижевног језика (в. породица у РСЈ).
Речнички чланак лексеме обитељ, најближег синонима, у
РСАНУ показује пет основних значења са подзначењима, међу који-
ма је као прво, примарно значење наведено исто оно као код лексе-
ме породица:
обитељ ж 1. а. заједница коју чине муж и жена, односно родитељи и деца
(као и блиски сродници који живе у истом домаћинству), породица. 1.
б. заједница од више породица (коју обично чине браћа са породицама),
задруга; потомци, сродници истог породичног стабла или истог племе-
на; лоза, род.
2. заст. а. калуђери истог манастира или истог манастирског реда, ма-
настирско братство, братија. 2. б. храм и зграде у којима живе калуђе-
ри, монаси, манастир.
3. фиг. чланови неког удружења, друштва.
4. биол. скуп сродних животињских или биљних врста, породица,
фамилија.
5. заст. а. пребивалиште, обитавалиште. 5. б. фиг. животна средина,
станиште.
У РСАНУ, који много детаљније описује значења заснована на
богатијој грађи, не само књижевног него и народног језика, пока-
зана су нека „нова” значења лексеме обитељ, као што су обитељ
1б, означена кохипонимима лексеме породица: задруга, породично
стабло, племе; лоза, род; застарела значења обитељ 2 и обитељ 5 са
по два подзначења: обитељ 2а означено као (манастирско) брат-
ство, кохипонимом лексеме породица, и метонимијски изведено
значење обитељ 2б означено лексемом манастир; затим значење
обитељ 5а означено лексемама пребивалиште, обитавалиште и
обитељ 5б означено лексемом станиште. У сва три последња слу-
чаја значења су идентификована ближим и даљим кохипонимима
лексеме дом.
Према Скоку, у основи речи породица је свесловенска и прасло-
венска реч род са значењима: »1° Geschlecht, 2° Stamm, 3° Frucht, 4°
srodstvo, 5° species, vrsta«, са глаголским и именичким дериватима;
именица породица, с придевским дериватом породични, изведена је
од именице пород, а истом семантичком пољу припадају и изведе-
нице сродан, сродник, сродница, сродност (Скок 3: 151, 152).
Значење и етимологија речи обитељ и изведеница из њеног се-
мантичког поља у Скоковом речнику представљени су на следћи
519
начин: obitelj ... f (13. i 14. v.) ... a) оbitela = obitelja f, praslav. apstraktum
deklinacije i, »1° familia, porodica, 2° coenobium, manastir«. Pridjev
obiteljan = danas obiteljski. Na -janin ... obiteljanin (15. v.) »član obitelji«.
Danas općenita riječ književnog i saobraćajnog jezika, u starije doba i
ograničeno crkvena, sa značenjem redovničke družine. U narodnom
govoru za taj pojam čuje se družina ... Obrazovana je s pomoću sufiksa
za apstrakta -еlь od baltoslav., praslav. denominala vitati, koji postoji u
stcslav. vitati »habitare« i u sjevernim slavinama: ćeš. vitati »pozdraviti,
reći dobrodošlicu«, polj. i gor.-luž.-srp. witać, donj.-luž-srp. witaš, ukr.
vytály i rus. vitatь, od praslav. korijena *vita, koji se izgubio u slavinama
kao primitivum a očuvao u baltičkim jezicima ... Praslav. vitati s
prefiksom ob- obitati ... kod nas je potvrđen u značenju »stanovati« u 15.
v. ... U današnjem se jeziku govori kao impf, na -va obitavati, -bitavam
(Sulek) »prebivati, stanovati«, odatle obitavalište »prebivalište«, na -lac
obitavalac, gen. -oca »stanovnik«. Smatra se rusizmom (rus. obitatь)
... Samo vitati, koje je praslav. riječ, ne postoji u hrv.-srp. Vuk ima iz
Baranje razvitati, -ćem pf. »razbacati«. (Скок 2: 536, 537).
У Вуковом Рјечнику5 (издање 1898) наведене су речи: породица
... familia [vide фамилија]: И позови старца Врићака / Нек поведе
своју породицу / Породицу Варићаковиће; обитељ ... ( у Хрв. и Далм.
код кршћана) н. п. моја обитељ, т. ј. жена и дјеца ... [vide фамилија] и
фамилија [вамилија] .. (у војв.) ... за коју је осим значења наведеног
упућеницама: обитељ, породица, забележено и значење „кољено” у
смислу ’лоза’, ’род’, значење наведено у РСАНУ за обитељ 1б, а реа-
лизовано и у значењу породица 1 у РМС које није идентификовано
у дефиницији али је потврђено примером: Мој брат је задњи пото-
мак наше породице.
Из РЈАЗУ преносимо речнички чланак лексеме породица са пет
семема издвојених словима абецеде и са минималним контекстом
употребе, јер је у целини релевантан за наше истраживање:
Porodica f. familia, mater, progenies ... Najstarija je potvrda iz XIV vijeka
...
a. isto što i obitelj b, t. j. zajednica, koju čine roditelji i njihova djeca i najbliži
rođaci, ako žive zajedno s njima: zaboraviti svoju porodicu, kad koja
porodica zamre, imati pizmu na nečiju porodicu, kraljevska porodica;
b. mati, roditeljka: u starijim rečnicima i izvorima do početka 19. veka,
u nekim starijim rečnicima definisana sinonimom, poroditelica, realizuje
se u naporednom kontekstu ćaćko (otac) i porodica (majka), diva, Božja
porodica (majka Božija), Marija, slavna Božja porodica, gurnuti srce ljubljene
porodice, (nečija) porodica, i fig.Srdžbo kleta ... porodice od svijeh šteta!
c. isto što i porod .. potomstvo: наведен пример из Вуковог Рјечника дат
код одреднице породица, затим пример: nečija slavna porodica;
d. bratstvo (наведени су примери из народних песама);
е. Rijetka, pojedinačna značenja: naraštaj, pas, pojas, rod, rodbina, dete,
čedo, roditelji.
5 Према наводима из литературе у Вуковом Рјечнику налази се око двеста педесет лексема
којима се именују родбински односи, и то крвно и ритуално сродство (Дражић 2017: 418).
520
Деривати
Лексема породица и њен синоним обитељ спадају у називе род-
бинских односа у којима доминира семантичка компонента односа
лица која су у сродству, што је нарочито евидентно за имена срод-
ника (сестра, брат. девер и др.), за које се у литератури констатује
да у свом семантичком садржају имају само једну компоненту –
„однос према лицу према коме се сродство одређује”, и да у ређим
случајевима неки називи у свом семантичком садржају могу ра-
звити и друге компоненте (нпр. мајка, свекрва), обично „оне које су
резултат колективне експресије, општег схватања о квалитетима, о
вредностима тих појмова” (Гортан Премк 1997: 22). За већину име-
на сродника се тврди да су у највећем броју моносемичне (нав. дело
41–42). Нешто од овога потврђују веома сведене полисемне струк-
туре лексема породица и обитељ, које спадају у родбинске називе,
а функционишу као хипероними имена/назива сродника или као
кохипоними назива родбинских заједница. Сличну сведеност по-
казује и мали број суфиксалних деривата, углавном у форми од-
носних придева.
Тако, према лексеми породица имамо придев породични, који
се према РМС реализује у два значења, дефинисана и илустрована
примерима у виду типичних спојева, синтагми, на следећи начин:
1. који се односи на породицу, који је у каквој вези са животом у по-
родици: ~ старешина, ~ живот, ~ грб, ~ одгој, ~ слика, ~ светиња; 2.
који је одређен за породицу: ~ стан.
У овом речнику евидентирана је и изведеница породичица, гра-
матички дефинисана као „дем. и хип. од породица” и потврђена при-
мером: Породичица се ... нашла ... први пут у животу сва на скупу.
Према лексеми обитељ такође имамо придев обитељан, који се
у РСАНУ упућује на обичнију варијанту придева обитељски и де-
финише: „који се односи на обитељ, који припада обитељи, поро-
дични, фамилијарни”, а потврђен примерима из којих су издвоје-
ни минимални контексти: обитељска топлина, обитељске невоље и
страдања, обитељска слика, Лиепа је ствар обитељски живот, недо-
стаци расула и неконсолидованог обитељскога живота, ући у онај свој
обитељски дјетињи свијет.
У СДР 2 лексема породица представљена је у деривационом
гнезду глагола родити са творбеном сновом род- и дериватима:
породичица, породични, 528, као и дериватима родитељ, родитељи-
ца, родитељка, родитељкин, родитељски, -а, -о и родитељски прил.,
родитељство, 522. Називи родбинских односа представљени су
у оквиру „Семантичко-деривационог гнезда именица којима се
означавају сроднички односи”, при чему се уз лексему која је носи-
лац гнезда у напомени даје етимологија према Скоковом речнику
и наводе сва њена значења према РМС и друге напомене релевант-
не за деривате у гнезду. Тако су обрађена следећа СДГ: баба (баја/
521
бака), брат (бата, браја, брале, браца), дед (дека), кћи, мати, мајка
(маја, мама), муж, отац (тата) сестра (сеја, сека, селе), син, стриц,
супруг, тетка, ујак (СДР 2: 691–761).
Материјал Семантичко-деривационог речника, када је у пи-
тању наведено гнездо са надређеном лексемом породица, указује,
поред осталог, на извесну системност у концептуализацији самог
појма породица. Тако је на основу наведених значења назива,6 који
су носиоци гнезда, евидентно да неке лексеме у полисемној струк-
тури реализују значења која умрежавају концептуално поље поро-
дица са концептом домовина, нпр, брат 2а „припадник истог народа
или шире заједнице сродних народа”, кћи 2 „(обично с присвојним
придевом) женска особа у односу на средину, земљу, крај и сл. из
које потиче”; син 4б „човек као грађанин и активан члан свога на-
рода; представник неког краја”. Још неки видови системности биће
представљени у издвојеним аспектима концепта породица.
Ширењем концепта породица на основу семе блискости и на дру-
ге, изванљудске сфере, осим значења реализованог код лексеме по-
родица, развило се и значење сестра 2в „експр. оно што је блиско,
сродно, оно што прати неку појаву, неки период живота и сл.” 7
На основу материјала из СДР 2 евидентно је да се већина назива
чланова породице одликује полисемијом и веома бројним дерива-
тима у творбеним гнездима8, а изузетак чине скоро моносемични
називи: ујак, тетка, супруг, стриц, који имају и веома скромно ра-
звијено творбено гнездо.
6 Ј. Дражић, упоређујући семантичко-деривационо гнездо лексеме брат из Вуковог

Српског рјечника, речника са почетка 19. века, и гнездо ове лексеме савременог јези-
ка из СДР 2, семантичком анализом утврдила је постојаност одређених значења али
и извесне промене у значењима, као и у инвентару лексичких јединица овог семанти-
чко-деривационог гнезда. Захваљујући културолошком оквиру анализе, ауторка је
уједно представила сегменте језичке слике ʽпородица, и то како њихов стабилан део
тако и динамику промена у временском распону два наведена синхронијска пресека
(Дражић 2017: 415–426).
7 Наведени случајеви семантичке деривације код назива за сроднике, која се од доми-
нантне лексеме породица системски преноси и на друге чланове ове лексичко-семан-
тичке групе, у саодносу су са системности која је евидентна у творбеним гнездима и
експлицитно истакнута у Поговору друге свеске СДР: „Показало се да сви чланови јед-
не лексичко-семантичке групе развијају деривате на скоро исти начин” (СДР 2: 769).
Истакнута системност у деривацији, карактеристична и за лексичко-семантичку гру-
пу родбинских назива са надређеном лексемом породица, не само да обогаћује садржај
изведених концептуалних домена појма породица него потврђује и стабилност стере-
отипа породица у српској култури. Томе доприноси и чињеница да чланови групе припа-
дају основном лексичком фонду и да сама група није подложна утицају страних језика
(исп. Вуковић 1980: 254). О периферном статусу позајмљеница у родбинским називима
и њиховој употреби у народним говорима в. Бјелетић 1994.
8 На ову међузависност, као и на остале системске појаве, указује се у Поговору СДР:
„број деривата у суодносу је са бројем значења лексичке морфеме” (СДР 2: 765) или „бо-
гато и разгранато деривационо гнездо неке лексеме у вези је са њеним богатим семан-
тичким садржајем” тако „да највише деривата имају оне лексеме које имају и највише
значења” (нав. дело: 768). Резултати представљени у СДР 2 побијају став о семантичкој и
дериватолошкој ограничености родбинских назива (исп. наводе из Гортан Премк 1997),
а и у раду Бјелетић (1994: 203) истакнуто је, заправо, да је многозначност једна од карак-
теристика термина крвног сродства.
522
Надређена категорија, хипероним; кохипоними; синоними;

хипоними; опозити/антоними
Хипероним лексеме породица према речничком материјалу је
„(људска, друштвена) заједница”, али се у дефиницијама као опште
категорије, поред појма заједница, наводе још крвно срoдство „ро-
дитељи и деца” / „сродници” и лоцираност у заједничком простору
„пребивање” (категоријални значај ’места’ истакнут је у творбеном
гнезду синонимне лексеме обитељ,9 изведен на основу примар-
ног етимолошког, историјског значења, в. одељак Етимологија и
историјски речници), сачуваног у савременом језику у несвршеном
глаголу обитавати са основним значењем „становати, живети” и
застарелим глаголом свршеног вида обитати са значењем „наста-
нити, населити”; у РСАНУ евидентиране су и друге изведенице са
смислом ’обитавања, становања, пребивања’, као што су: обитава-
лац, обитавалиште, обитавач, обитатељ и др. које, као и наведени
основни глаголи, умрежавају концепт породица са концептом дом.
Хипоними лекеме заједница су: породица, род, родбина, фами-
лија, задруга, племе, лоза, сој, лексеме које се у основном значењу ре-
ализују као кохипоними, а у полисемији лексема породица/обитељ
и као синоними.
Поред наведених лексема као најближи синоним лексеме поро-
дица је лексема обитељ, а јављају се у употреби и лексеме потврђе-
не у РСЈ: својта, укућани, укућанство као и заменице: свој(и), моји,
које се у овом значењу јављају у именичкој функцији (исп. РСЈ мој
4, свој 3б и 4).
Лексема породица јавља се као хипероним у односу на лексеме
које означавају чланове породице: родитељи /отац, мајка/, деца /
син, ћерка/, брат, сестра (ужа/нуклеарна породица); деда, баба,
тетка, стриц, стрина ујак, ујна, рођак и др. називи за сроднике
(шира породица).
Лексема породица нема лексичког антонима, али се јављају
различити типови јединица који су у опозитивном/антонимијском
односу са лексемом породица и са њеним најближим синонимима
или дериватима. Тако према моји, свој(и) имамо туђи (прид. у име-
ничкој служби) (исп. туђи 3, туђина 2, туђинац 1а и туђинац 2 из
РСЈ);10 према синтагмама породични/фамилијарни човек имамо лек-
семе инокосник 2. онај који живи сам, без породице (РСАНУ); самац
1. а. онај који живи сам, усамљеник (РСЈ); према примерима типа
породични/фамилијарни живот имамо инокосни/самачки живот;
9 У РСАНУ, као и у Скоковом речнику, забележене су старије и застареле варијанте
обител, обитол(а).
10 Овако представљен опозитивни/антонимијски однос у семантичком пољу лексеме поро-
дица налази потпору у опозицији свој – туђи, која се реализује на концептуалном плану.
Ову опозицију на лексичком плану најбоље потврђује употреба наведених заменичких
и придевских облика у именичкој служби, при чему се облици своји/моји у значењу ’по-
родица’ јављају истовремено и као антоними облика туђи.
523
живети у породици према живети сам/инокосан и изр. (не бити) ни

род ни помози бог „не бити ни по чему близак”.11
Свака од наведених општих категорија – ’заједница’, ’крвно
сродство’, ’пребивање’ – има своје место у концептуалној структу-
ри породице. Идеја заједнице је централна али се у концептуализа-
цији породице не реализује изоловано, у свом основном лексичком
значењу ’скуп људи’ или ’друштво’, већ као појмовна категорија у
вези са друге две категорије у смислу ’заједница родитеља и деце
или блиских сродника који живе у истом домаћинству (заједно)’.
Аспекти концепта породица на основу представљеног

речничког материјала
На основу значења у РМС евидентно је да је полисемија лексе-
ме породица индукована архисемом ’заједница’, која, поред људске
заједнице, подразумева повезану скупину јединки/ентитета било
које врсте, на што указују остала четири значења ове лексеме, а
саме дефиниције, па и веома скромне потврде употребе, не дају
много материјала за реконструисање језичке слике комплексног и
вишедимензионалног концепта породица. Међутим, семни састав
изведен из дефиниције основног значења, са архисемом ’заједница’
и семама нижег ранга ’родитељи и деца’, ’блиски сродници’ и ’зајед-
нички простор битисања’, пружа могућност реконструкције пола-
зне „претпојмовне” представе12 о породици и успостављање аспека-
та/параметара концептуализације овог појма. Наиме, сема ’зајед-
ница’ указује на друштвене/социјалне аспекте овог појма, сема
’родитељи и деца’ на његове родбинске (крвне)/генеалошке аспекте,
сема ’блискост’ на емотивне/психичке аспекте, а сема лоцираности
’заједнички простор’ на просторно-физичке аспекте.
Социјални аспекти
Социјални аспекти концепта породица/обитељ засновани су на
најстаријем изворном, етимолошком значењу, што је потврђено у
Скоковом речнику као прво значење: „obitelj ... f (13. i 14. v.) ... »1°
familia, porodica ...« уз изведенице obiteljan, obiteljski, obiteljanin у зна-
чењу „члан породице” (Скок 3: 151). Социјални аспекти у смислу
11 У руском језику као антипод концепту „родство” јавља се концепт „чужеродность”
(о опозицији овог типа в. Сергејевич 2014: 37–38).
12 О недовољности материјала које пружају лексикографске дефиниције за реконструк-
цију концепта/стереотипа, о садржају лексикографске дефиниције која је заснована на
„принципу логичког и дескриптивног редукционизма”, ограниченог избора компонена-
та на „нужне и довољне” којима се представља само „основни садржај значења”, односно
„једнозначно издвајање денотата из надређене класе денотата”, као и о њеном научном
и таксономском карактеру в. Бартмињски 2011: 95–96. Овом запажању додаје се још и
то да за разлику од једнојезичких речника који фиксирају значења лексема на основу
бројних текстова, асоцијативни речници фиксирају норме употребе одређене лексеме
(стимулуса у асоцијативном експерименту) у језичкој продукцији просечног носиоца
језика (Стефановић 2012: 12).
524
уређености микро- и макро- заједнице, изводе се из речничког

материјала, и то из основног значења лексеме обитељ, обитељ 1а,
у коме се делом дефиниције „заједница коју чине муж и жена ...
и деца” истиче брачни аспект, заснивање брачне везе између му-
шкарца и жене, као критеријско обележје (традиционалне) поро-
дичне заједнице, односно заснивање брака као основне друштвене
институције13; затим из другог дела дефиниције лексеме обитељ,
обитељ 1б, у коме се значење уређености заједнице идентификује
лексемама задруга и племе; као и из застарелог значења обитељ 2а
идентификовано лексемом (манастирско) братство. У последња
два случаја значења су идентификована кохипонимима лексе-
ме породица. Нешто другачије значење блискости, сродности по
(заједничком) интересу, интересовању, занимању и сл. реализо-
вано је као фигуративно значење породица 2 (породица песника)
и обитељ 3 „чланови неког удружења, друштва”, а које би се могло
означити лексемама удружење или друштво, кохипонимима лекеме
породица. Наведени примери указују на функционално-друштве-
не (социјалне) аспекте породице јер означавају и институционал-
но уређење: брачно, задружно, еснафско или племенско уређење
неке уже или шире заједнице. Малобројни деривати са наведеним
примерима из речничког материјала такође пружају могућност за
издвајање неких релевантних, па и типичних особина које указују
на основне аспекте концепта породица. Њих илуструју примери ми-
нималних контекста из РМС и РСАНУ: породица има свог стареши-
ну: породични старешина, живети у породици: породични живот,
друштвено-васпитни аспекат: породица одгаја/васпитава своју
децу: породични одгој, друштвени и егзистенцијални аспекат: живот
у породици може имати и лоше стране: расуло и неконсолидованост
обитељскога живота.
Из значења лексема: задруга 2а (РСАНУ) „већа породична
заједница (обично браћа са својим породицама), чији чланови живе
на заједничком имању и воде заједничко домаћинство”: одрасти у
великој задрузи, идила сеоске задруге; род 1б (РМС) „породица, пор-
одична лоза, сој”: отпочети (нечији) трговачки род; племе 3 (РМС)
„(само јд.) род, обитељ, породица”: искоренити нечије племе; племе
4 (РМС) „(само јд.) нараштај, поколење”: неће више ни бити мушкога
племена, изводе се социјални аспекти у смислу форме/начина орга-
низовања веће друштвене заједнице на нивоу државе, што концепт
породица умрежава са концептом држава /домовина. Умрежавање
концептуалног поља породица са концептом домовина показују, пре-
ма СДР 2, и неке именице којима се означавају чланови породице,
а које у полисемној структури реализују таква значења, нпр.: брат
2а „припадник истог народа или шире заједнице сродних народа”;
13 На основу анализе са етнолингвистичког становишта лексичког материјала којим се
именује појам брака у руском и немачком језику Е.А. Кудинова (2008) је реконструисла
концепт брак у ова два језика (према Сергејевич 2014: 6).
525
кћи 2 „(обично с присвојним придевом) женска особа у односу на

средину, земљу, крај и сл. из које потиче”; син 4б „човек као грађа-
нин и активан члан свога народа; представник неког краја”.
На типове породице према социјалном положају, статусу
указују спојеви: грађанска породица, који имплицира спој сеоска по-
родица; затим пример из РЈАЗУ: kraljevska porodica, спој који импли-
цира спој породица обичних људи.
Друштвено-аксиолошки аспект породице реализује се или у сми-
слу обавезе (сваког) члана породице да допринесе угледу своје по-
родице, као у фразеологизму пронети роду глас, бити роду глас (на
глас) „створити углед, осветлати образ, бити понос (својој породи-
ци, народу и сл.)” (РМС, под род) или у смислу односа унутар по-
родице / односа са стране, као спојевима са глаголима: ставити на
коцку своју обитељ / уважавати нечију обитељ (РСАНУ); zaboraviti
svoju porodicu / imati pizmu na nečiju porodicu (РЈАЗУ).
Генеалошки/биолошки аспекти породице

Примарност генеалошког аспекта и заснованост наведених зна-
чења лексеме породица налазимо у изворном, етимолошко значењу,
потврђеном у Скоковом речнику, у коме се реч породица повезује са
основом свесловенске и прасловенске речи род, за коју су наведена
следећа значења: »1° Geschlecht, 2° Stamm, 3° Frucht, 4° srodstvo, 5°
species, vrsta«. Реч породица представљена је као дериват изведен од
речи пород и то у веома богатом творбеном гнезду и у низу имени-
чких, придевских и глаголских префиксалних и суфиксалних дери-
вата, заснованих на генеалошком аспекту наведених изворних зна-
чења, као што су: roditi (se), rađati (se), bèzrod, bèzrodnica, bezrotkinja,
izrod, narod, nerod, nerodac, nerodica, odrod, porod, porodični, preporod,
prirod, priroda, urod, rôdan, ìzrodan, nerodan, nerodnost, srodan, srodnik,
srodnost, prirodan, prirodnjak, prirodnost, narodan, narodnost (Скок 3:
151, 152). Овај аспект поима се на основу примарног значења лексе-
ме породица, у коме сема ’родитељи и деца’ на основу семе ’рађање’
индукују значење евидентирано и код лексеме обитељ у РСАНУ
као обитељ 1б у првом делу дефиниције, идентификовано кохи-
понимима лексеме породица: потомци (истог претка), сродници
(истог породичног стабла), лоза, род, значење које указује на био-
лошке/генеалошке аспекте појма/концепта породица, и које, заједно
са основним значењем, умрежава овај концепт са концептом мајка.14
Овај аспект потврђен је у Вуковом Рјечнику код лексеме фамилија,
за коју је, осим значења наведеног упућеницама: обитељ, породи-
ца, забележено и значење „кољено” у значењу „нараштај, потомци
истог рода”. Исти генеалошки аспект овог концепта потврђују и
14 О концептосфери коју у језичкој слици света образују заједнички елементи концепата
дом , домовина и мајка в. Ристић 2015: 219–235, а овде се тој концептосфери придружују и
елементи концепта породица (в. и Терпак, 2006 према Сергејевич 2014: 5, 34).
526
секундрана значења лексеме породица и обитељ али у другим,

ванљудским доменима. На семи ’рађање’ у смислу репродукције
потомства засновано је значење породица 3 (породица дивљих па-
чића, породице свиња). На семи истог порекла или сличности по са-
ставу, структури или другим типовима индентификације и катего-
ризације множине ентитета (биљних, животињских, астрономских,
апстрактних и др.) заснована је терминолошка употреба у лингви-
стици, биологији, астрономији и др., потврђена значењем породица
4 и обитељ 4 биол. (породица мачака), породица 5 (астр. иако у РМС
није дат овај квалификатор) (Сунце са својом породицом планета),
породица 6 лингв. (индоевропска језичка породица). У историјском
речнику РЈАЗУ као изворна значења за лексему породица наведена
су опет она заснована на генеалошком аспекту самог појма: familia,
mater, progenies, а потврђена у старијим речницима и изворима до
19. века значењем издвојено као porodica b („мајка, породитељи-
ца” и „Мајка Божија”). Уз значење „мајка” дата је напомена да се
реализује у контексту напоредо са ћаћко („отац”) или у контексту
типа нечија породица (нечија мајка), а наведен је и пример фигура-
тивне употребе: Srdžbo kleta ... porodice od svijeh šteta! у коме се реч
породица без промене значења може заменити лексемом мајка: „...
мајко од свих штета”. Примери овакве фигуративне употребе лек-
семе мајка потврђени су примерима из РСАНУ, типа: Понављање је
мајка знања; Леност је мати свију зала у раду Ристић (2015: 212), а
значење издвојено у РЈАЗУ као porodica b указује на начин којим се
концепт породица умрежава са концептом мајка.
Лексема породица и њен синоним обитељ спадају у називе род-
бинских односа у којима доминира семантичка компонента од-
носа лица која су у сродству, што је нарочито евидентно за имена
сродника (мајка, сестра, брат, девер и др.), а функционишу као
хипероними имена/назива сродника или као кохипоними назива
родбинских заједница. Генеалошке аспекте концепта породица по-
тврђују нека значења ових назива: дед 4 „експр. претходник, прете-
ча, творац”; кћи 4 „експр. плод, производ”; отац 1в „експр. творац,
оснивач, зачетник”; отац 2 „предак, праотац”; син 2 „(мн.) млади
нараштај, ново поколење”; син 4в „човек у коме се одражавају ка-
рактеристичне црте средине у којој се родио, епохе у којој је живео
и сл.” (наведено према СДР 2).
Физички аспекти
Примарно, изворно етимолошко значење, како показује Скоков
речник за реч обитељ, засновано је управо на физичким аспекти-
ма: obitelj ... f (13. i 14. v.) ... a) оbitela = obitelja f, praslav. apstraktum
deklinacije i, »1° familia, porodica, 2° coenobium, manastir«. У њеној
основи је прасловенски глагол vitati „s prefiksom ob- obitati ... kod
nas je potvrđen u značenju »stanovati« u 15. v. ... Samo vitati, koje
527
je praslav. riječ, ne postoji u hrv.-srp.” (Скок 2: 536, 537). Физички

аспекти самог концепта обитељ, засновани на најстаријем изворном
значењу „становати”, данас се у лексеми обитељ реализују у виду
застарелих секундарних значења, на основу којих се ова лексема
уврштава у творбено гнездо са низом деривата. Многи од њих наве-
дени су у Скоковом речнику: obitavati, у значењу „пребивати, стано-
вати”, obitavalište, obitavalac, obitilnik у значењу „становник”, obitilan,
који заједно са наведеним значењима лексеме обитељ умрежавају
концепт породица/обитељ са концептом дом.
На овај аспекат упућује пример из РЈАЗУ: kad koja porodica zamre
у значењу нестанка, гашења, изумирања породице, спој који се може
реализовати и када се породица концептуализује као шира заједни-
ца у смислу задруга, племе, пород, потомство, лоза, нараштај, коле-
но и сл. У српском језику се чују и примери: затрло му се племе/коле-
но, па и пример: угасило му се огњиште, често у форми клетве: Нека
ти/му се затре племе! Дабогда ти се огњиште угасило!, примери који
указују на умрежавање концепта породица са концептом дом/кућа
(делова дома/куће). И сам начин извођења значења са компонентом
’шира заједница’ из компоненте основног значења ’ужа заједница’,
показан горе наведеним примерима, као и начин свођења смисла
’заједница’ на поједине његове чланове, што је потврђено ретким и
појединачним значењима издвојеним као porodica e у РЈАЗУ (dete,
čedo, roditelji), начини засновани на синегдохи, указују на физичке
аспекте концепта породица, који се у српском језику реализују на
синхроном и дијахроном плану. Физички аспекти се могу извести
на основу застарелих значења лексеме обитељ у РСАНУ: обитељ
2б, метонимијски изведено из значења обитељ 2а, дефинисано као
„храм и зграде у којима живе калуђери, монаси, манастир”; затим
значење обитељ 5а означено лексемама пребивалиште, обитова-
лиште и обитељ 5б означено лексемом станиште. У сва три слу-
чаја значења су идентификована ближим и даљим кохипонимима
лексеме дом, на основу чега се концепт породица/обитељ умрежава
са концептом дом.
Физички аспекти породице исказани су у примерима из речни-
ка у којима су издвојени минимални контексти. У РМС: родословно,
генеалошко стабло „цртеж у облику стабла са гранама које пред-
стављају генеалогију једне породице”: Гледао је големи оквир са сли-
ком родословног стабла кнезова Болконских; породица има свој по-
четак и свог зачетника: отпочети (нечији) трговачки род; породица
се може искоренити, може неко да је искорени: искоренити нечије
племе; породица се може угасити/може неко да је угаси: угасити
старо племе; породица може нестати: неће више ни бити мушкога
племена; у РСАНУ: генеалошко (породично, родословно) дрво „схема,
слика у облику дрвета којом се показује гранање неке породице,
филогенетски развитак неке животињске класе и сл.”: саставити
528
родословно дрво Јагићева рода, генеалошко дрво кичмењака; (поро-

дична) лоза 3 „сродници, потомци истог, заједничког претка, род,
племе; огранак породице или племена”: јуначка лоза, бринути о
продужењу своје лозе, бити од поповске лозе, нечија најближа лоза;
породица се може продужити/може је неко продужити: бринути о
продужењу своје лозе; продужење породице настаје преко мушких
потомака (традиционално патријархално схватање породице): но-
сити сина и продужити нечију лозу, породица има два огранка срод-
ника, очеву и мајчину: породична лозе са мајчине стране; породица
се може затрти/може неко да је затре: лоза се некоме затрла.
Физички аспекат потврђују и колокације: породични стан: по-
родица мора имати својe место пребивања, пребивалиште, дом,
стан; обитељске невоље и страдања: породицу може задесити не-
воља и страдање.
Аксиолошки аспекти
У оквиру социолошког аспекта породице развија се аксиоло-
шки аспект, заснован на опозицијама, што показују минимални
текстови / цитати преузети из примера употребе лексема породи-
ца и обитељ. Тако пример: добра породица имплицира реализацију
употребе лоша породица, угледна/отмена обитељ : неугледна/прими-
тивна обитељ, интимна породица : отуђена породица, самостална/
одељена обитељ : удружена/заједничка (задружна) обитељ; затим из
минималног контекста са више атрибута: старе, поштене и дичне
обитељи, издвојеног из примера у РСАНУ, могу се издвојити три
споја са опозитним аксиолошким вредностима: старе породице :
скоројевићке породице, поштене породице : непоштене породице, ди-
чне породице : недичне породице, као и примери из РМС: породични
грб, породични слика, породична светиња.
Друштвено-аксиолошки аспект породице реализује се или у сми-
слу обавезе (сваког) члана породице да допринесе угледу своје по-
родице, као у фразеологизму пронети роду глас, бити роду глас (на
глас) „створити углед, осветлати образ, бити понос (својој породи-
ци, народу и сл.)” (РМС, под род), или у смислу односа унутар поро-
дице / односа са стране, као у спојевима са глаголима: ставити на
коцку своју обитељ / уважавати нечију обитељ (РСАНУ); zaboraviti
svoju porodicu / imati pizmu na nečiju porodicu (РЈАЗУ). Примери из
СДР 2 такође указују на позитивне аксиолошке вредности у при-
мерима: дед 3а „ист. високи дворски достојанственик у Хрватској”;
3б „богумилски верски старешина”; муж 2б „угледан, узоран чо-
век, стваралац; знаменит човек, јунак”; или негативне: баба 5 „пре-
зр. мушкарац са женским особинама, плашљивац, кукавица”.
529
Емоционално-психички аспекти
Ове аспекте потврђују примери из РСАНУ, са позитивним зна-
чењем: обитељска топлина, обитељска слика, Лиепа је ствар оби-
тељски живот, Ући у онај свој обитељски дјетињи свијет или са
негативним значењем: обитељске невоље и страдања, недостаци
расула и неконсолидованог обитељскога живот; затим употреба хи-
покористика породичица у примеру: Породичица се ... нашла ... први
пут у животу сва на скупу, као и израз из РМС: род рођени „блиски,
најближи род”, док пример из РСАНУ исказује одсуство такве бли-
скости: (не бити) ни род ни помози бог „не бити ни по чему близак”:
Ти му ниси ни род ни помози бог; Ти си први човјек који не будући ми
„ни род ни помози бог”, показа ми толико доброте.
На основу семе ’породична/родбинска блискост’ из основног
значења реализује се и неродбинска блискост, на што указују при-
мери из РМС: род по срцу (бити некоме) „као рођак, близак прија-
тељ (бити, осећати се)”: Заборави бриге и дневне ствари, ако си ми по
срцу род, који показују проширивање значења крвног сродства на
значење „сродства по души”15 (исп. Сергејевич 2014: 11, 33, 82–87),
што се реализује као фигуративно значење породица 2 (породица
песника/сањара). Сродство по души заснива се на сличности карак-
тера или на основу заједничких интереса и оно представља основу
дружења и формирања удружења.
Значење ’сродство по души/срцу’ налазимо такође у деривати-
ма синонима основних имена/назива концепта у РМС: фамилијар-
ност „ ... неусиљеност; пријатељство, присност”: велика фамилијар-
ност са неким; фамилијаризирати и фамилијаризовати „(у)чинити
фамилијарним, породичним”, а значење ’зближавање/сродност на
основу интереса’ у глаголима изведеним од исте основе: фамилија-
ризирати се и фамилијаризовати се „створити, стварати међусоб-
не фамилијарне односе (на служби и уопште тамо где им није ме-
сто)”, реализује се обично са негативном конотацијом.
На семи блискости која указује на емоционалне аспекте кон-
цепта породица развило се и значење лексеме син 3 „експр. особа
мушког и женског рода којој се пријатељски и интимно обраћа
старија особа”, као и слична системска употреба родбинских нази-
ва у разговорном језику16 у фамилијаризацији комуникације при
15 Поред крвног сродства и сродства по браку (родбински односи) у концептуалном пољу
сродство, као посебан вид не-родбинског сродства издваја се и сродство по души, које
Сергејевич представља на паремиолошком материјалу руског, енглеског и немачког
језика (2014: 11, 33, 82–87), а ми елементе овог сродства налазимо и у концепту породица
не само у речничком материјалу него и у другим типовима материјала. Детаљна класи-
фикација сродничких односа – родбинских и не-родбинских на основу литературе дата
је у раду Сергејевич 2014: 33–35.
16 За разлику од овакве употребе родбинских назива у функцији обраћања, М. Бјелетић
у групи термина крвног сродства издваја номинационе термине (којима припадају и
наши примери) и термине за обраћање који су најчешће деминутиви и хипокористици
од номинационих термина (Бјелетић 1994: 201–203).
530
ословљавању, обраћању и идентификацији: нпр. брат 4 „разг. а. у

ословљавању саговорника. б. у идентификацији говорника; кћи 3
„(само у вокативу) у обраћању старије особе млађој жени или девој-
ци”; отац 4 „у обраћању старијем мушкарцу у складу са патријар-
халним односима”; сестра 3 „разг. а. у ословљавању саговорнице. б.
у идентификацији говорнице”; син 3 „експр. особа мушког и жен-
ског рода којој се пријатељски и интимно обраћа старија особа”
(наведено према СДР 2).
Закључне напомене
Редослед наведених аспеката концептуализације породице у
српском језику, установљен на основу анализе системског мате-
ријала, показује нешто упрошћенију структуру концептуалног
поља појма породица, са центром који формирају социјални, гене-
алошки и физички аспекти, и ближом периферијом коју чине пси-
хички и аксиолошки аспекти, за разлику од сложеније структуре
овог поља коју смо, на основу анкетног и асоцијативног материјала,
представили у наша два наведена рада предата за штампу (в. нап. 1).
Бартмињски 2011: Ј. Бартмињски, Језик − Слика – Свет, Београд: Slovo Slavia.
Бартмињски 2005: Е. Бартминьский, Языковой образ мира: очерки по этнолингви-
стике, Москва: Индрик.
Бартмињски 2014: J. Bartmiński, Ankieta jako pomocnicze narzędzie rekonstrukcji
językowego obrazu świata, у: I. Bielińska-Gardziel, S. Niebrzegowska-
Bartmińska, J. Szadura (ur.), Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata
słowian i ich sąsiadów 3 Problemy eksplikowania i profilowania pojęć, Lublin:
Wydawnictwo UMCS, 279–308.
Бјелетић 1994: М. Бјелетић, Терминологија крвног сродства у српскохрватском
језику, Јужнословенски филолог, L, Београд, 199–207.
Вуковић 1980: Г. Вуковић, Називи за обележавање сродника (на материјалу срп-
скохрватског, словачког, мађарског и немачког језика), у: Д. Точанац (ур.),
Контрастивна језичка истраживања, Симпозијум, Нови Сад: Филозофски
факултет, 253–265.
Гортан Премк 1997: Д. Гортан Премк, Полисемија и организаија лексичког система
у српском језику, Библиотека Јужнословенског филолога , књ. 14, М. Ивић
(ур.), Београд: Институт за српски језик САНУ.
Добровољска 2005: Е.В. Добровольская, Концептуализация семьи в русской
картине мира, Автореферат диссертации, Томск. < http://sun.tsu.ru/
mminfo/0200-67460/020067460.pdf> 25. 2. 2018.
Дражић 2002: Ј. Дражић, Семантичко-деривациона гнезда лексема брат и сестра,
Књижевност и језик, XLIX/3–4, 247–255.
Дражић 2017: Ј. Дражић, Семантичко-деривационо гнездо лексеме брат и њего-
ве културолошке импликације у Српском Рјечнику Вука Стеф. Караџића,
у: Р. Драгићевић (ур.), Путевима речи, Зборник радова у част Даринки
Гортан Премк, Београд: Филолошки факултет Универзитета у Београду,
Катедра за срски језик са јужнословенским језицима, 415–426.
531
Ђузенли 2014: М. В. Дюзенли, Ли Цзянь, Ассоциативные репрезентации концеп-

та „семья“ в сознании современной российской и китайской молодежи,
у: Материалы ежегодной конференции, 1–2 июня 2014, 29–34. <http://
docplayer.ru/47099312-Associativnye-reprezentacii-koncepta-semya-v-
soznanii-sovremennoy-rossiyskoy-i-kitayskoy-molodezhi.html> 26. 2. 2018.
ЈВП 2006: Język. Wartości. Polityka. Zmiany rozumienia nazw wartości w okresie
transformacji ustrojowej w Polsce. Raport z badań empirycznych, Jerzy
Bartmiński (red.), Lublin: Wydawnictwo UMCS.
Кононенко 2013: Е.Н. Кононенко, Имя концепта семья: семантические и часте-
речные характеистики, Віснік ЛНУ імені Тараса Шевченко, 9 (268), Ч. I,
246–251. < http://www.irbis-nbuv.gov.ua/cgi-bin/irbis_nbuv/cgiirbis_64.
exe?I21DBN=LINK& P21DBN=UJRN& Z21ID=&S21REF=10&S21CNR=2
0& S21STN=1& S21FMT=ASP_meta&C21COM=S& 2 _S21P03=FIL A=& 2 _
S21STR=vluf_2013_9(1)__46> 26. 2. 2018.
Миленковић 1996: Н. Миленкович, Термины родства в русском и сербском языках
на матеиале пословиц и поговорок, Дисертация на соискание академи-
ческой степени магистра лингвистики, Научный руководитель доктор
филол. наук Н. Д. Бурвикова, Институт русского языка им. Пушкина,
Москва, 1996.
Милићевић 2011: С. Милићевић, Фреквенција именица у српским народним посло-
вицама, необјављен мастер-рад, одбрањен 30. октобра 2011. године на
Филолошком факултету Универзитета у Београду, под менторством
проф. др Рајне Драгићевић.
Ристић 2015: С. Ристић, Граматички и когнитивни аспекти лексичког значења,
Монографије 22, Београд: Институт за српдки језик САНУ.
Ристић, Лазић Коњик 2014: S. Ristić, I. Lazić Konjik, Dom w języku serbskim, у:
Iwona Bielińska-Gardziel, Stanisława Niebrzegowska-Bartmińska i Joanna
Szadura (red.), Wartości w językowo-kulturowym obrazie świata Słowian i ich
sąsiadów 3. Problemy eksplikowania i profilowania pojęć, Lublin: Wydawnictwo
UMCS, 103–137.
Ристић, Лазић Коњик 2015: S. Ristić, I. Lazić Konjik, Dom w języku serbskim, у: Jerzy
Bartmiński (red.), Leksykon aksjologiczny Słowian i ich sąsiadów, Tom 1 DOM,
Lublin: Wydawnictwo UMCS, 263–290.
Сергејевич 2014: А.Г. Сергеевич, Лингвокультурный концепт »родство« в англий-
ских, немецких и русских паремиях, Московский городской педагогиче-
ский университет, (необјављена дисертација под менторством др проф.
Л.Г. Попова.).
Стефановић 2012: М. Стефановић, Језичка слика породице у руском и српском јези-
ку, Нови Сад: Филозофски факултет.
Извори
Вуков Рјечник: Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник истумачен њемачкијем
и латинскијем ријечима /треће (државно) издање, исправљено и умноже-
но/, Биоград: Штампарија краљевине Србије, 1898.
РЈАЗУ: Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–XXIII. Zagreb: Jugoslаvеnska akademija
znanosti i umjetnosti, 1880–1976.
РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика, I–III. Нови Сад – Загреб: Матица
српска – Матица хрватска, 1967–1969. IV–VI, Нови Сад: Матица српска,
1969–1976.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика САНУ, 1–19, Београд:
Институт за српскохрватски језик, САНУ, 1959–2014.
532
РСЈ: Николић, Мирослав (ур.). Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска,
2007.
СДР 2: Семантичко-деривациони речник, св. 2, Ред. Д. Гортан-Премк, В. Васић,
Р. Драгићевић, Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и
лингвистику, 2006.
Скок: Skok, Petar. Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika I–IV. Zagreb:
Jugoslаvenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971–1974.
Stana S. Ristic
Ivana V. Lazic-Konjik
CONCEPT OF FAMILY IN SERBIAN LANGUAGE
(based on the data from Serbian dictionaries)
Summary
The article reconstructs the concept of FAMILY in Serbian on the basis of the lan-
guage sistem and dictionary data, excerpted from all relevant Serbian dictionaries
(etymological, historical and contemporary, encyclopaedias and manuals), in accord-
ance with the methodology of the Lublin Ethnolinguistic School. All major linguistic,
semantic and cognitive aspects of the basic lexeme porodica (family), which names the
concept, as well as its hyperonyms, hyponyms, co-hyponyms, synonyms, antonyms, se-
mantic and affix derivatives are analyzed. Based on their definitions and the examples
of their use, the following aspects of conceptualization, relevant for the reconstruction
of the linguistic view of this concept in the Serbian language, are distinguished: social,
genealogical/biological, physical/existential, psychological/emotional and axiological.
The order of these aspects, established on the basis of the language sistem and diction-
ary data analysis shows a somewhat simpler structure of the conceptual field of the
conept of family, with a center formed by the social, genealogical and physical aspects,
and a closer periphery made up of psychological and axiological aspects, unlike the
more complex structure of this field based on the questionnaire and associative data
that we have presented in our two articles submitted for publication (see footnote 1).
Key words concept, family, conceptual field, aspects of conceptualization, Serbian
language, cognitive ethnolinguistics.
533
811.163.41'28'373:347.183(497.11Zaplanje)
Јордана С. Марковић1
Департман за српски језик
БРАЧНИ ОДНОСИ У ПИСАНИМ ДОКУМЕНТИМА

ИЗ ЗАПЛАЊА У ЛИНГВИСТИЧКОМ ОГЛЕДАЛУ2
У раду је дата језичка анализа писаних докумената из

Заплања с почетка двадесетог века. Документа потичу из ар-
хиве свештеника Крсте Поповића из Великог Крчимира. За
ову прилику одабрана су она документа чија је садржина у
вези са брачним односима. Указује се на садржинску страну
ових докумената, а даје се и лексичко-семантичка анализа
ових записа, фонетска и морфолошка, а указује се и на пра-
вописна решења.
Поређењем са народним говором Заплања, показује се да
писани језик није проста репродукција народног говора бу-
дући да су ствараоци тог писаног језика малобројни писмени
људи тога доба, те да је језик којим су се они служили меша-
вина више идиома. И правописна решења показала су однос
према писаном језику и указала на непреврело стање са број-
ним дублетним решењима.
Кључне речи: језик, говор, документ, писани, правопис,
лексика
1. Увод
1.1. Два су основна разлога зашто сам се одлучила за ову тему.
Први је што желим да што боље осветлим једну у науци о језику
мање осветљену страну, а то је писани језик Заплањаца3 у исто-
ријској перпективи. Други је да осветлим односе – брачне, ванбра-
чне и њима сличне у периоду од пре више од сто година (у Заплању),
убеђена да могу бити неки вид путоказа у овом временском тренут-
ку, у којем све што је у вези са заједницом мушкарца и жене губи
смисао, тј. поприма нову димензију.
1.2. Предмет овога рада је пре свега језичка анализа докумена-
та из архиве Крсте Поповића, свештеника из Великог Крчимира4.
1 jordana.markovic@filfak.ni.ac.rs
2 Овај прилог резултат је рада на пројекту 178020 – Дијалектолошка истраживања српског
језичког простора, који у целини финансира Министарство просвете, науке и техно�-
лошког развоја Републике Србије.
3 Народни говор Заплања описан је у књизи Говор Заплања Јордане Марковић (Марковић
2000).
4 Ова документа ми је уступио господин Владимир Вучковић, аутор књиге Црква Св.
Вазнесења Господњег у Великом Крчимиру (1169–1950), Ниш: Епархија нишка, 2008.
535
Нека од докумената из ове архиве била су предмет рада Писани

језик Заплањаца с почетка 20. века (Марковић 2016).
Сва документа која су послужила за ову анализу имају додир-
не тачке са службом попа Крсте Поповића. На сваком документу
се недвосмислено види ко га је писао, а редовно је означен и да-
тум, одакле се види да потичу из периода од 1911. до 1919. годи-
не. Писани су руком, ћириличним писмом, али актери женидбе-
но-удадбених односа обично су неписмени, те је те захтеве обично
неко други у њихово име писао. Писци ових докумената у принци-
пу су свештеници или писари.
1.3. Ако се пође од чињенице да „од победе Вукове реформе
у српској култури није било никаквих правописних преокрета”
(Пешикан 1996: 171), онда се за писани језик овога доба (почетак
20. века) може тврдити да представља наставак развоја књижевног
језика заснованог на Вуковим начелима, тј. „маркира нову ета-
пу у развоју српског језика” (Стефанов 2015: 379). Функционално
раслојавање језика већ је постојало5 (Милановић 2004: 113).
Језик анализираног корпуса мора се посматрати у том светлу6,
узимајући у обзир и чињеницу да грађа потиче са простора југо-
источне Србије, чији говор се умногоме разликује од стандарда, а
тиме и од Вуковог7.
За разлику од докумената која су била предмет претходне ана-
лизе (Марковић 2016), ова не подлежу писарском шаблону, те су ве-
ома разноврсна и садржински и у погледу форме.
2. Преглед садржине
2.0. Анализирано је дванаест докумената. Према садржини
представљају: одобрење или уверење „да се може испитати и вен-
чати”, захтев за издавање дозволе за венчање, оглас после којег је
дозвољено венчање, уговор између заинтересованих страна, допис
о предузимању мера на спречавању „блудних радњи”, молбу ради
„развода – раскида брака” и сл. Дакле, обухваћено је све што же-
нидбено-удадбене односе чини и у савременом тренутку.
2.1.1. Некада је било потребе за одобрењем, како су насловљена
та документа, и то је заправо неки вид дозволе малолетној девојци
„да се може испитати и венчати”8.
2.1.2. Један други документ сличне садржине насловљен је као
Уверење, и у њему се наводи „да се Круна ... може испитати и венчати
5 О томе сведочи и рад Димитрија Стефановића О административном језику

Сентандрејаца у другој половини XVIII века (Стефановић 2000).
6 У неким радовима анализиран је писани језик штампе из овог периода: Стефанов 2015,
Јовић 2014, мада је компарација несврсисходна.
7 Народни говор југоисточне Србије врло детаљно је описан баш у овом периоду (Белић
1905).
8 Занимиљиво је да готово сваки пут, тј. у већини ових докумената стоји ограда „ако томе
не стоје на путу друге каке законске сметње”.
536
за Јована”, а заправо је реч о истоветном одобрењу, о чему сведочи

и извод из књиге рођених, који показује да је будућа млада имала
нешто мање од 18 година.
2.1.3. Неки вид одобрења представља благослов. Као препрека за
закључење брака јавио се „4 (четврти) степен трородног сродства”.
Свештеник упућује захтев Намеснику среза, у коме даје нацрт и
подробно описује у каквим су сродничким односима, одакле се
види да није реч о крвном сродству, али „брак може бити закључен
само по благослову архијерејском”9.
2.2. Више докумената тиче се огласа. По Речнику српскохрват-
ског књижевног и народног језика (скраћено РСАНУ), то је „јавно
оглашавање, навешћивање веридбе у цркви, наповед, денунција”
(РСАНУ под оглас). Постојао је обичај, о чему сведоче и ова доку-
мента, да се веридба огласи како би се осигурало да не постоје
сметње за склапање брака.
2.3. Ако нам се данас чини да је предбрачни уговор детаљ из фил-
мова или барем детаљ који се односи на оне добростојеће, ова доку-
мента показују да није тако.
2.3.1. Један такав уговор сачинио је 16. децембра давне 1911. го-
дине деловођа Игњатовић у Доњем Присјану10.
Уговор је сачињен у више тачака. У првој се прецизира да, узи-
мајући Ристану за супругу, Ранђел узима и њену децу – две кћери
и сина. У другој се обавезује да ће њене кћери чувати до удаје и да
ће према њима поступати као рођени отац. Сина ће чувати до 12
година старости, издржаваће га као отац и „четири разреда основну
школу за то време да сврши” итд.
Како истиче састављач овог уговора, учесници су заправо две
стране: будући супруг са оцем и будућа супруга са братом, и они
су заправо тај уговор закључили и „садржину му у свему од речи до
речи” признали.
9 Веома је инспиративан свештеников захтев. Он саветује намесника да „учтиво моли”

како би издејствовао „благослов Његовог Преосвештенства Господина Доментијана
Епископа Нишког” и додаје: „Јер је овде нужда и прека потреба, пошто је Драгутин врло
млад остао удовац, па као што вам је познато, код нас у нашим крајевима ни момци
који пређу 20 година врло се тешко жене, а још теже удовци, па може се рећи и ника-
ко”. Други значајан разлог је што „Драгутин нема мајку нити сестру, која би га могла да
опере и очисти му преобуку и друге кућевне женске послове да ради, које муж не може
да ради” (дакле – строга подела на женске, а ваљда и мушке послове). У жељи да захтев
ојача, свештеник додаје још један детаљ: „Што је село Мали Крчимир врло сиротно и
на незгодном положају, те ретко девојке и за момке полазе а камо ли за удовце. – Те би
на тај начин Драгутин вечито остао не жењен ако му се не би одобрило да Софију узне,
а кад је Софија већ вољна да за Драгутина пође”. На крају је додат и део о томе да би се
спречила појава блуда до које најчешће долази у оваквим случајевима, чиме се руше
норме понашања.
10 Документ је насловљен као Уговор, а почиње: „Закључен данас између нас доле по�� -
дписати...” . Потписници уговора су: 1. будући супруг, који за себе „каже”: „Ја прво
подписати Ранђел са знањем и одобрењем мога оца Стојанчу...” и 2. будућа супруга – „с
друге стране мене Ристану удову пок. Арсе Ђ. Стевановића из Гор. присјан са знањем и
одобрењем мога брата Видена А станојевића из Доњег присјана”.
537
2.3.2. Да ово није случајност, сведочи други сличан уговор. Он

је закључен између будућег супруга и брата покојног супруга до-
тичне женске особе, тј. бившег девера. Будући супруг „узимајући
за жену Тодору жену пок. Тодора Стојковића из Штрбовца оба-
везује се узети себи и њена два женска детета”, покојников брат,
тј. стриц ће „друга два мушка детета” „задржати код себе”. Овако
закључен уговор прихвата Тодора: „Одобравам поступак свог бу-
дућег мужа Петра и мога девера Петроније и пристајем на све та-
чке овога уговора”.
Оба ова уговора показала су, између осталог, и статус жене11.
2.4. Један део докумената може се назвати дописом ради зашти-
те морала. Са оваквом садржином упућена су писма суду. Адресант
је црква, што значи да је она, односно потписник ове преставке –
свештеник, заштитник морала.
2.4.1. У једноме се суд извештава о томе да у селу Штрбовцу
„има извесних лица, која су у ванбрачном жићу, тј. који су дове-
ли девојке или жене и седе не венчани, што јавно морал у народу
уништавају, што је противно законским прописима”. Тражи се од
суда да та „лица упути на испит и венчање”, али ако не пристану на
венчање, предлаже се суду да их „раздвоји”. Дат је списак четвори-
це мушкарца који у том селу живе невенчано, одакле се види да се
обавеза односи на њих, а не на женске особе.
2.4.2. У другоме се на самом почетку свештеник позива на „по-
стојећи закон и наредбу духовне власти”, те моли суд да „изађе на
сусрет и заштити морал”. Свештеник тражи од суда да „у року од
пет (5) дана блудно живеће, а који ништа нису предузели да буду
испитани и венчани раздвоји”. На списку су четири особе, али ста-
тус сваке заједнице је другачији12. Често су разлози у немогућности
изабраника да склопе брак. У случају када је сродство разлог, то
се могло анулирати „одобрењем надлежне власти”. Уколико не по-
стоји сметња, предлаже се упућивање „на испит и венчање”.
2.5.1. У једном документу потписник тражи од суда да, како
каже, „између мене и Милеве разведе-раскине брак” и њему одобри
да нађе жену, јер му „није могуће без жене”. Разлози које наводи
су да „већ трећи пут напушта ме и бежи”, „одала (се) пороку, ски-
тњи и блуду са личностима које имају потребу за то”13. Свој захтев
11 У једном случају у њену заштиту стаје њен брат – он ће се старати да уговор буде испо��
-
штован, а у другом заједно са њом уговор потписује њен девер.
12 Тако се код првог наводи: „Који живи блудно са Јулијом ћерком Пејче Ђурића а која
нема право на брак”, код другог: „Који у кући својој држи жену”, код трећег се може
претпоставити да се призетио будући да се предлаже суду „Пашу Петра Цветановића да
отера из куће Анке Савић”, а код четвртог да га „раздвоји са женом Милином, да Милину
отера у њеној кући јер су род и не могу ступити у брак без одобрења надлежне власти”.
13 Детаљно је описан њен блуднички пут: „Тако кад је одбегла скитала се и отишла код
Ђуре Цветановића из д Присјана са овим проводила блуд неколико месеци, кад је Ђура
увидео да није за жену отерао је” „Она је опет продужила скитњу по селима док није
набавила Димитрија Ристића из д Присјана где је и данас и с ким и данас блуд проводи”
„Милева није способна ни за каки посао, она не уме ни какав кућевни посао да уради а
538
подносилац назива „праведном молбом-жељом”, а не оспорва га

ни друга страна и даје свој пристанак: „С тога ја молим да се брак
између нас разведе и Величку одобри женидба.”
2.5.2. Да ово није усамљен случај, „тврди” и други документ
таквог типа. У њему потписник „учтив Милан М Миљковић из ве-
лики Крчимир” износи податак о томе да га је Лепосава, кћи Косте
Гроздановића, за коју каже „венчана је моја жена”, „на пуштила
одмах после венчања и од тога доба до данас живи ванбрачно са
Јована Китановића”. Напуштени супруг каже да је више пута молио
је да се врати „на продужење брачног живота но она није хтела”.
Ситуацију компликује и сазнање да она „има и три детета ванбра-
чно добивена”. И овде се тражи „развод брака” и ступање у брак са
другом женом14.
3. Језичка анализа
3.1. Иако је ова документа писало више људи, чињеница да су
настала на истом простору и у исто време разлог је да се посматрају
обједињено. Будући да су ово писана документа, биће дата анализа
ортографских, али и других језичких елемената. Писани језик тра-
жи овладавање употребом правописних правила. За време у којем
су ова документа настала не може се поуздано тврдити која би се
правописна правила сматрала обавезујућим. Ваља имати у виду и
да су писци ових докумената спадали у малобројне, тј. ретке који
су били писмени. Њихов задатак је често био да народни – дакле,
усмени говор краја у којем су записи настајали преточе у писани
језик администрације. То је морало доносити бројне невоље – и у
језичком и у правописном погледу.
3.2.1. Употреба великог слова је веома шаренолика15.
Великим почетним словом написано је:
а. име и презиме редовно: „Ја Петроније Стојковић”, „Петар Младено-
вић”, „Тодора Стојковића”, „Јаков син Јована Златковића”, „Милан М
Миљковић” и др.;
вероватно би непажњи требало приписати омашку у примеру:
„Видана А станојевића”;
б. називи насељених места: „из Штрбовца”, „у Штрбовцу”, „из Ступни-
це”, „Ступница”, „тежак из Семче”, „Комарица”, „из Комарице” итд.;
мада не увек доследно: „из штрбовца”, „из ступнице”, „из бабичко”;
не уме нити оће да женски ручни посао ради, једном речи ништа не уме, а јака је страс
овладала њоме што не може дан да седи кући већ мора да се скита од куће до куће.
Милева изгледа да је помућена свешћу – будаласта јер у извесним приликама изгледа
као и да нема свести”.
14 Овај захтев је упућен 1912, а приложени Извод из књиге венчаних показује да је таква
ситуација трајала шест година. Будући да је млада напустила брачну заједницу одмах
по венчању, може се помишљати на то да је волела другог и да је отишла да живи с њим.
15 „Дораде и поправке норме писања великог слова” (Пешикан 1996: 177), које су се у српс��-
ком језику јављале, говоре о непрецизном регулисању ове области .
539
колебање је чешће код двочланих назива:

1. „из Гор. Присјана”, „из М. Крчимира”, „из Малог Крчимира”, „Велики
Крчимир”, „У Вел Крчимиру” итд.;
2. „из Доњег присјана”, „из Горњи присјан”, „из Доњи присјан”, „из вел.
Крчимира”, „тежак из великог вртопа”, „из Гор. присјан”, „из Доњег
присјана” итд.;
г. назив организационе јединице: „Духовном Суду Епархије Нишке”, „с
тога молим Суд”, „нашем Дух. Суду”;
д. све оно што, по мишљењу писара, треба истакнути: „и њену Децу Да-
ринку”, „примам себи за Домаћицу”, „Ја Друга подписата” и сл.;
ђ. придеви на -ски/-шки/-чки: „преко началника среза Лесковачког”, „код
цркве вел. Крчимирске”, „суд општине Богдановачке”, „среза Лужнич-
ког” и сл.;
ређе малим: „с. лужнички”, „среза и округа нишког” и сл.;
У примеру „Епископ Нишки” разлог може бити хијерархијски
статус.
з. називи месеца: „20 Децембра”, „25 Фебруара”, „16 Децембра 1911 год.”,
„Децембра 1912 год”, „за 18 Март 1912 године” итд.;
али и: „26 јануара”, „25 јануара”, „20 јануара”, „22 јануара”, „24. фе-
бруара 1912. год.” итд.;
е. куртоазна употреба великог слова је евидентна када се нижи по ран-
гу обраћа вишем: С тога Вам шаљем уверење, Шаљем Вам две молбе, ја
Вас молим да још данас, ако би што више коштало Ви ми јавите, када
пише свештеник намеснику, али намесник њему пише: Враћам вам
молбе. Великим словом пише и грађанин у обраћању свештенику:
„Подносим Вам спремљену и таксирану”, „и молим Вас да исту прими-
те”, „и Ви сами знате”.
Однос потчињени–надређени карактерише и следеће приме-
ре: „депешу Госпд. Епископу за разрешење”, „Г. Намесниче”, „благо-
слов Његовог Преосвештенства Господина Доментијана Епископа
Нишког” и сл .
3.2.2. Од знакова интерпункције у употреби је тачка. Тачка је
правописни знак који се употребљава са различитом функцијом.
3.2.2.1. У текстовима се тачка пише на крају реченице. Међутим
понекад изостаје на крају пасуса, па и на апсолутном крају.
3.2.2.2. После редног броја може се наћи тачка: „29. ов. мес.”, „21.
јануара 912.”, „29. јануара 912.”, „од 28. ов. месеца” и сл.;
мада се редни бројеви чешће пишу без тачке: „26 јануара 1912”, „
рађено 20 Децембра 1912 године”, „јануара 1913 год.”, „25 Фебруара
1912 год”, „16 Децембра 1911 г.”, „рођен 8 Новембра 1889 године” итд.
Редни број могао је бити написан и са бројем и ог у експоненту:
„1ог јануара 1913”, „6ог јуна”, „11ог јуна” или: „Јануара 15.ог”.
3.2.2.3. Са тачком изнад редовно је писан број један и самостал-
но и као саставни део вишецифреног броја.
540
3.2.3. Скраћивање је у овој документацији било често, па је на-

чин скраћивања доста шаренолик:
а. писањем почетног слова са тачком: „Г. Намесниче”, 1911 г., „Крсти Т.
Поповићу”, „Драгутина Ј. Јанковића”, „Драгутин З. Јанковић”, „из М.
Крчимира”, „В. Крчимир” итд.;
б. писањем почетног слова без тачке: „1912 г (године)”, „из д присјана”,
„из д Присјана”, „Вељко И Вељковић”, „Ранђела С Милосављевића”, „Арсе
Ђ Стевановића”, „Видана А станојевића” итд.;
в. писањем двају почетних слова са тачком: „ов. (месеца)”, „на основу чл.
75”, „бр. 2077”;
г. писањем двају почетних слова без тачке: „Ристана уд пок Арсе”, „Бр
17”;
д. писањем трију почетних слова, тј. почетног слога, са тачком: „цркве
вел. Крчимирске”, „тек. године”, „(овог) мес.”, „Дух. Суду”, „десет дин.”,
„Вел. Боњинце”, „парох вел. боњински”, „из Гор. Присјана”, „пок. Тодора”,
„стару 5 год.”, „и Милосава старог 5 год.”, „теж. (тежака)”, „1911 год.”,
„удова пок. Арсе”, „мес.”, „из Мал. Крчимира”, „Андреје Маринковића бив.
из Штрбовца”, „зак. о старатељству”, „тек. године”, „Крс. Т. Поповић”;
ђ. писањем трију почетних слова, тј. почетног слога, без тачке: „удову
пок Арсе”, „Ристана уд пок Арсе”, „1912 год”;
е. писањем два почетна слога, или првог дела речи, без неке видне аргу-
ментације за избор, са тачком: обојицу потп. (потписа), „делов.”, „Гос-
под.”, „Од Старат. (старатељски) Судије”,
ж. писањем два почетна слога, или првог дела речи, без неке видне аргу-
ментације за избор, без тачке: „светог Вазнес Господњег”;
з. са тачком, али и без ње нашло се и: „тј.”, „т.ј.” „тј”.
3.2.4. Запета се јавила и после арапског броја при набрајању
у вредности данашње полузаграде: „1, Ја прво потписати...”, „2,
Узимајући Ристану”, „3, За време од дана ступања” итд.
3.2.5. Постоји и црта, тј. цртица пошто се, имајући у виду да је
у питању рукопис, не може са сигурношћу тврдити да је једно или
друго.
На крају реда, као знак да се реч преноси у следећи ред нашао
се овај знак, али је он поновљен на почетку следећег реда: „за раз-
-решење”, „са- -вести”, „кра- јевима”. Део речи може бити прене-
сен у следећи ред и без икаквог знака: „кош тало”, „Симо новића”,
„Младенов ића”, „Петро нија”, „ви ше”. Јавили су се и примери са
цртицом на крају, без понављања у следећем реду: „ста- рог”, „уго-
вора”, „При- сјана”, „пуно- летства”, „тро- шку”, а јавили су се и
примери: „напуш -та”, „потре -бно”, где се цртица јавила на почет-
ку, али не и на крају реда.
У вредности од и до: „8-9 дана”, „11-24 Априла”.
541
Употреба таквог знака при писању датума представља писар-

ски манир карактеристичан за одређени период: „23-ХII-1912 г”,
„21-I-1912”, „29-I-1912”, „2-II-1913 год”, „7-II-1912”, 1-Х-1912 год, „26-
II-1912 године” па и: „31-Јануара 1913. г.”, итд.
Јавила се и коса црта: „12/II/1912 год”, „26/I-912-година”.
Са овим знаком у служби црте нашли су се примери: „није хте-
ла престати – доћи”, „молбу – жељу испунити”, која је у савременом
правопису предвиђена у случају када је други део „језички еквива-
лент” (Правопис 2010: 124), тј. „изгледа да је помућена свешћу – буда-
ласта је у извесним приликама”, „односно „када је други члан такве
везе са службом објашњења” (Правопис 2010: 124).
Једном се јавио неки вид полусложенице: „капелан вел-крчи-
мирски и семачки”.
3.2.6. У употреби је и двотачка. Писана је „иза дела реченице
који упућује на набрајање” (Правопис 2000: 130): „Упутити ми тре-
ба: 1 Тодора Ђорђије Петровића...”, „ова два мушка детета: Богосава
старог ....”, „и то: 1. Сибина Крстића ...”, мада не редовно.
Овај знак употребљен је и на месту где би се очекивала запета:
„Таксу 0:50 пара”.
У једном случају двотачка се нашла и после наслова документа:
„Уверење:”.
3.2.7. Било је колебања у вези са састављеним и растављеним
писањем16: „и јели она за жену”, „неможе бити”, „станомира примам
дага до”, „освом трошку”, „зато (за то) време тражити”, „штосмо”,
„која меје на пуштила”, „а учијој кући”;
али и: „не могу да живим”, „не могу остати”.
О колебању сведоче примери у којима се може тврдити да по-
стоји размак, али он по дужини не одговара размаку између речи
у осталим случајевима. У тој позицији нашло се: „акога”, „недаду”,
„морамга”, „она неуме”, „ако му се неби одобрило”,
Више пута се јавило растављено написано „с тога”, а раставље-
но је и: „ни какав”, не парохијанину”, „на пуштила”, „остао не жењен”,
„седе не венчани”.
Овде ваља поменути да је образовање посесивних придева од
дволексемног назива места обично двочлано: „становници горњо
присјански”, „црква вел крчимирска”, „парох вел. боњински”, „свеште-
нику цркве вел. Крчимирске”, „цркве вел Крчимирске”, „Црква велико
Крчимирска” итд.
3.2.8. Понекад се јавила заграда при писању бројева: „8 (осмо)”,
„трајати (20) двадесет година”, „(4) четврто”.
3.3.1. Као доказ о екавском супституенту јата можда може по-
служити пример: „на расположењу мајке му Ристане”17.
16 Ова област је и у новије време трпела промене, тј. вршене су „дораде и поправке норме
спојеног и одвојеног писања” (Пешикан 1996: 177).
17 У документима која су анализирана у раду Писани језик Заплањаца с почетка 20. века
налази се пример са недвосмисленим екавским ликом: које издају Лепосаве жене пок
542 Христе (Марковић 2016: 58), овде, међутим, то није тако убедљиво.
Примери са икавским супституентом у дативу једнине личних

заменица казују да су то књишки облици, будући да се није јавио
доследно екавски лик18: „мени одобри да себи нађем жену”.
Тешко је тврдити шта је узрок појаве икавизма типа: „да је овди
у уговору”19.
3.3. 2. О супституцији назала предњег реда сведочи: „позвати
преко началника”, „1912 године преко началника Лесковачког”, што је
пример познат и другим народним говорима, преузет из службеног
језика20.
3.3.3. Покретни вокал забележен је у примерима: „она има про-
тиву Величка”, „противу моје жене”, „овога уговора”, „свога будућег
мужа”, „као отац свога сина”, „одобравам поступак мога сина”, „по-
сле кога времена”, „кога суд познаје”, „кога суд лично познаје”, „од тога
доба”, ”венчан сада”;
поред: „Богосава старог”, „како се један другом обавезују” и сл.
3.3.4. О судбини гласа х сведоче следећи примери:
а. са очуваним гласом: „хоће се узети”, „није хтела”, „сестра
Стојанкина хоће да оде”, „ако не буду хтели”; „недозвољиве грехове”,
„Мој парохијанин”, „по благослову архијерејском”, Дух. Суду, својој
снахи, „моја снаха”, „грех”, „парохијанину”, „и не парохијанину”, ја
бих, „одмах”, парох, „и његових сродника”, нити их може одвести,
„удомити их”, „чувајући их”, „да их суд раздвоји”, „грех” итд.;
б. са губљењем гласа х: „нити оће”, „лебац”, „до пуни 12 година”,
пример „између нас доле потписати” може се двојако тумачити –
као губитак гласа х или као пример са аналитичком деклинацијом;
в. са супституентом к: „на ваш зактев”.
3.3.5. До одступања у једначењу по звучности долази у приме-
рима: „између нас доле подписати”, „ја прво подписати”, „Ја Друга
подписата”, „другче”.
3.3.6. Са супституисаним вокалом јавио се пример „омеси
лебац”21.
3.3.7. У грађи се нашао и аналошки настао пример „вршиоц
дужност”22.
3.3.8. Финалне сугласничке групе могле су бити упрошћене:
„страс” (али „свешћу”) или очуване: „дужност”.
3.4. Лично име увек има редослед име + презиме и у тексту и у
потпису.
Видна је и деклинација властитих имена, тј. промена и име-
на и презимена када су у питању особе мушког пола: „код Ђуре
Цветановића”, „док није набавила Димитрија Ристића”, „кћер
18 Такви облици забележени су у неким другим документима (вид. Марковић 2016: 58).
19 Овакви ликови забележени су и у народном говору овога краја (Марковић 2000: 35).
20 О томе да народни говор Заплања познаје такав лик у: Марковић 2000: 33.
21 У народном говору овога краја такви облици су уобичајени (Марковић 2000: 55).
22 Појава оваквих ликова за народни говор овога краја није карактеристична, али је мо��
-
гућа (Марковић 2000: 83).
543
Андреје Маринковића” итд. Једном се јавило име и презиме особе

женског пола, одакле се види да је деклинирано име, али не и пре-
зиме: отера из куће Анке Савић23.
3.5.1. Именица порез јавила се у облику женског рода, што је
несвојствено говорима овога краја: „о плаћању непосредне порезе”.
3.5.2. Као занимање (радња, како стоји у Изводу) само једном се
уз женино име јавило земљорадница (супруг је био земљорадник), у
осталим случајевима изостао је такав податак.
3.6.1. Неколико примера сведочи о постојању аналитичке де-
клинације, карактеристичне за народне говоре југоисточне Србије:
„живи ванбрачно са Јована Китановића”, „вршиоц дужност кмета”,
„и одобрењем мога оца Стојанчу”, „из Горњи присјан”, „ступам у брак
са Ранђела С Миленковића из Горњи присјан” и сл.
3.6.2. Будући да су ово службена документа, синтетичка декли-
нација преовладава: „морал у народу уништавају”, „продужила ски-
тњу по селу”, „с ким и данас”, „страс овладала њоме”, „да се скита од
куће до куће”, „изгледа да је помућена свешћу”, „у извесним приликама
изгледа као и да нема свести”, „у четвртом (4) степену трородног
сродства”, „као да нема свести” итд.
3.6.3. Последицом раскорака између народног говора са анали-
тизмом у деклинацији и стандарда са синкретизмом мора се смат-
рати лик: „отера у њеној кући”.
3.7. Јавио се и етички датив несвојствен народним говорима ово-
га краја: „Позвати Милана и жену му Лепосаву”, „мајке му Ристане”,
„и брата вој Видена”, „и садржину му у свему од речи до речи”.
3.8. Колебање при употреби компаратива мора се тумачити
последицом чињенице да је у народном говору овога краја компа-
рација аналитичка: „сваким даном све горија”. Примера са аналити-
чком компарацијом у грађи није било.
3.9.1. У овим текстовима веома су бројни примери са инфини-
тивом. Он се могао јавити као допуна другим глаголима или у са-
ставу футура:
„ако не буду хтели испитати се и венчати”, ”да се ... може испи-
тати и венчати”, „да би могао бити венчан”, „не могу ступити у
брак”, „брак може бити закључен”, „да изволите издејствовати благо-
слов”, „и молим да изволите учинити шта треба”, „да изволите пре-
дузети све што треба”, „Позвати Милана”, „да се може испитати
и венчати”, „венчати за Јована”, „депешом изволео је разрешити од
огласа”, „да изволите учинити”, „може се рећи” итд.
23 Женска имена се у овим документима по правилу нису нашла у споју са презименом: „с

друге стране мене Ристану удову пок Арсе Ђ Стевановића”, „и девојке Софије кћер Андреје
Маринковића”. И у потпису стоји: „Ристана уд пок Арсе Ђ Стевановића из Горњи Присјан”,
„Тодора жена пок. Тодора Стојковића”. У другом случају на месту потписа после крста
као знака да су неписмени, стоји: „+ Величко Симоновић”, али: „+ Милева”. У Изводу из
књиге венчаних код младожење стоји: „Милан М Миљковић земљорадник”, а код невесте:
„Лепосава земљорадница”.
544
„трећи оглас неће имати”, „да ће се сетити за кућу своју и да ће се

поправити”, „од намесника ћеш добити”, „да ће се сетити” итд.
Футур је могао бити и синтетички: „други пут биће оглашен”,
„знаће каква је моја жена” и сл.
Уместо инфинитива јавља се и конструкција да+презент: „кућев-
ни посао да уради”, „не уме нити оће да женски ручни посао ради”, „које
ме гоне да ово чиним”, „која би га могла да опере и очисти”, „које муж не
може да ради” и сл.
3.9.2. Бројни су примери са глаголским прилогом садашњим24:
„мислећи да ће се сетити”, „Ја Петар Младеновић узимајући за жену”,
„узимајући именована два”, „задржим код себе чувајући их и одевајући”,
„узимајући Ристану за жену”, итд.;
некада је овај облик употребљен придевски: „такса припадајућа
на молбу”, „ми обе уговарајуће стране”.
3.9.3. Аорист је у употреби и у овој документацији: „Намесник на
служби човек стиже и донесе депеше”, „кад би упитан Величко”.
3.9.4. Јавио се трпни придев са завршетком -т (ја прво подписа-
ти), какав није регистрован у народном говору Заплања (Марковић
2000: 180–182), мада је такав лик познат народним говорима овога
краја (Богдановић, Марковић 2000: 120; Белић 1905: 619).
3.10. Доста је примера са предлогом ради, који није својствен гово-
рима овог краја: „ради тога падам”, „ради увида и одређење таксе”, „ради
знања и даљег управљања”, „ради обавештења”, „одвести ради живљења
код себе”, „код кога ће један уговор бити ради управљања”, „да престану
ради мирења”. Говорећи о овом предлогу, М. Јуришић тврди: „Предлог
(-)ради записан је неколико пута, али увек у комбинацији са још једним
предлогом” (Јуришић 2014: 482). Она, међутим, наводи само два при-
мера: „неки пут на ради мене” и „сваћо ме вика поради ћерку”.
3.11. У овој грађи забележено је доста лексичких појединости које
народни говор овога краја не познаје или му нису својствене. За ову
прилику осврнућу се на део тог лексичког инвентара.
3.11.1. Глагол престати („није хтела престати – доћи”, „да при-
стане код цркве вел. Крчимирске у 10 сати пре подне”). О овом гла-
голу је било речи у раду Писани језик Заплањаца с почетка 20. века
(Марковић 2016: 60). Овде се јавио у двема варијантама: престати и
пристати, а изостао је тамо потврђени лик предстали.
3.11.2. Испит/испитати („да ниже именована лица упути на
испит”, „не буду хтели испитати се”, „испитан је”). У Речнику српско-
хрватског књижевног језика (надаље скраћено РМС) под испит налази-
мо и „обред пред склапање црквеног брака при којем се младенци прсте�-
нују и оглашују вереницима, веридба, прстеновање пред свештеником”,
а под испитати налазимо и „подврћи испиту, прсшеновати, верити”,
што је и значење у наведеним примерима.
24 Народном говору Заплања познат је глаголски прилог садашњи са наставком -ећи, типа
лежаећи (Марковић 2000: 180).
545
3.11.3. Оглас/оглашен („трећи оглас неће имати”, „други пут биће

оглашен”). У РМС под огласити стоји и „усмено (од стране свештеника)
објавити веридбу, односно венчање”, што одговара значењу овде упо-
требљеном, те би се аналогно томе оглас могао тумачити као „службе-
на објава” (РМС: под оглас).
3.11.4. Жиће („која су у ванбрачном жићу”). По РМС, жиће је „песн.
заст.” и значи „живот”. Савремени Породични закон25 познаје ванб-
рачну заједницу и дефинише је као „трајнију заједницу живота жене
и мушкарца, између којих нема брачних сметњи”. У том закону по-
стоји и синтагма „заједница живота”. Дакле, жиће изгледа није слу-
жбени термин, а није ни народни. Ако је песнички, како га дефинише
РМС, овде му није било место (али појавио се!).
3.11.5. Преслушање („на прво мирење и преслушање”). РМС нема
преслушање као одредницу, мада се код преслушни каже „оно што се
односи на преслушање, саслушање”.
3.11.6. Маса/масени („По предмету образовања масе”, „испитива-
них сродника масених”). У РМС под масени стоји позив на масални, а
под масални – који се односи на масу. Под маса стоји и: „Целокупна
покретна и непокретна имовина умрлог лица до одређивања наследни-
ка и уручивања наслеђене имовине. – Кад човек умре, одмах ти ту до-
лази суд да запечате ствари, да уреде масу”. Илустративни материјал
показује да је управо такво и значење и у примерима из грађе.
3.11.7. Глас („По гласу приложеног извода”). Овде би значење могло
бити уверење, мишљење, по РМС. У овоме речнику има доста значења,
али ниједно се у потпуности не уклапа у дати модел.
3.11.8. Тежак („тежак из Семче”). Недвосмислено је да је значење
ове речи „човек, сељак који се бави обрађивањем земље као главним за-
нимањем, земљорадник, ратар”, што је једно од два значења дата у
РМС. Чињеница је да је у истоветном значењу често бележено земљо-
радник. На овим просторима тежак није у употреби у свакодневном
говору, те се мора тумачити као нанос из службеног језика.
3.11.9. Женик („брачни женик”). По РМС то је „онај који ступа
у брак, младожења”. У овим крајевима у употреби је младожења, а
облик женик, иако прозирне сематке, народном говору је непознат и
вероватно је дошао административним путем – по узору на образац
за писање таквих захтева.
3.12. Неке конструкције јесу својство административног јези-
ка, тј. административног стила: „да ниже именована лица упути на
испит”, „да изађе на сусрет”, „тек. године”, „учтив”, „такса припа-
дајућа”, „кћер Андреје Маринковића”, „депешом изволео је разрешити
од огласа”, „Овим се извештавате ради знања и даљег управљања” итд.
Неке стилске особености резултат су утицаја народног говора
овога краја: „да се ... патим и мучим”, „омеси лебац”, „да се рачунам да
имам жену”.
25 Закон је објављен у ”Сл. гласнику РС”, број 18/2005 и 72/2011, а преузет је 14. 1. 2018. са
profisistem.com
546
4. Закључак
Ваља имати у виду да су писци ових докумената некада били
аутори истих, а некада је за потребе неписмених („понизних” и
„учтивих”, како стоји у потпису) захтев писао неко ко је био пи-
смен. То значи да су писци ових докумената спадали у малоброј-
не, тј. ретке који су били писмени. Њихов задатак био је да уобли-
че усмено изнесен захтев подносиоца и преточе га у писани језик
администрације. То је морало доносити бројне невоље – и у језичком
и у правописном погледу. Ти писмени људи су кроз систем школо-
вања усвајали стандардни идиом, кроз праксу у служби усвајали су
језик и стил администрације, али на све то обавезно је утицао језик
околине, јер су или потицали из тих крајева или службовали у тим
крајевима. Ова документа настала су у тој симбиози и представљају
мешавину са најмање три очигледна и препознатљива идиома.
Специфична лексика нетипична за овај крај дошла је посред-
ством административног језика („тежак”, „женик”), преузета као
устаљен облик из докумената такве врсте са којима се писар сретао.
Бројни примери са очуваном гласом х („не буду хтели”), приме-
ри са специјалним јотовањем („да себи нађем жену”), прелазак фи-
налног -л у -о у облицима једнине р. прид. м. рода („трпео сам и сно-
сио”), облици са синтетичком деклинацијом („скитњу по селу”), чест
инфинитив („изволите предузети”), синтетички футур нетипичан
за народне говоре овога краја („знаће каква”) и бројне лексичке
појединости („кћер Андреје Маринковића”), одраз су усвојених стан-
дардних норми.
Тек мањи део продро је из језика околине и то су ретки обли-
ци са губљењем гласа х („лебац”), његовом супституцијом са к („на
ваш зактев”), са аналитичком деклинацијом („ступам у брак са
Ранђела С Миленковића”) и одсуством инфинитива („могла да опере
и очисти”).
Пуно колебања, дублета и шаренила налазимо у ортографији.
ЛИТЕРАТУРА
Белић 1905: А. Белић, Дијалекти источне и јужне Србије, Српски дијалектолошки
зборник, Бр. I, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ.
Богдановић, Марковић 2000: Н. Богдановић, Ј. Марковић, Практикум из
дијалектологије, Ниш: Универзитет у Нишу, Филозофски факултет.
Јовић 2014: Н. Јовић, О језику нишких новина издатих током Првог светског
рата (Новости, Нова зора, Нова победа). Научни састанак слависта у
Вукове дане, Бр. 44/1, Први светски рат и периодизација развоја српског
књижевног језика; Два века од Вукове писменице српског језика, Београд:
Међународни славистички центар, 169–182.
Јуришић 2014: М. Јуришић, Синтакса падежа Горње Пчиње (одредбене функције),
Српски дијалектолошки зборник, Бр. LXI, Београд: САНУ и Институт за
српски језик САНУ.
547
Марковић 2000: Ј. Марковић, Говор Заплања, Српски дијалектолошки зборник, Бр.

XLVII, Београд: САНУ и Институт за српски језик САНУ.
Марковић 2016: Ј. Марковић, Писани језик Заплањаца с почетка 20. века, у:
Ј. Марковић (прир.), Александар Белић – 110 година од појаве Српског
дијалектолошког зборника, Ниш: Филозофски факултет, 53–61.
Милановић 2004: А. Милановић, Кратка историја српског књижевног језика,
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Пешикан 1996: М. Пешикан, Правописна норма, Српски језик на крају века,
Ред. Милорад Радовановић. Београд: Институт за српски језик САНУ и
Службени гласник, 171–179.
Правопис 2010: М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица, Правопис српскога језика,
Измењено и допуњено издање, Редакција измењеног и допуњеног издања
М. Пижурица (главни редактор), М. Дешић, Б. Остојић, Ж. Станојчић,
Нови Сад: Матица српска.
РМС: Речник српскохрватског књижевног језика, Књ. 1–3, Нови Сад – Загреб:
Матица српска – Матица хрватска, 1967–1969; Књ. 4–6, Нови Сад: Матица
српска, 1971–1976. Друго фототипско издање 1990.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, Књ. 1–19, Београд:
Институт за српски језик САНУ, 1959-.
Стефанов 2015: М. Стефанов, О српском језику у Политици на почетку 20. века,
Путевима српских идиома. Крагујевац: 379–392.
Стефановић 2000: Д. Стефановић, О административном језику Сентандрејаца у
другој половини XVIII века, Јужнословенски филолог, LVI/3–4. Београд:
Српска академија наука и уметности и Институт за српски језик САНУ.
Йордана С. Маркович
СЕМЕЙНЫЕ ОТНОШЕНИЯ В ПИСЬМЕННЫХ ДОКУМЕНТАХ
ИЗ ЗАПЛАЊА В ЛИНГВИСТИЧЕСКОМ ЗЕРКАЛЕ
Резюме
В этой статье анализируются письменные документы от Заплана с начала
двадцатого века. Анализируемые документы взяты из архива священника Крсте
Поповича из Велокого Крчимира. По этому случаю были отобраны те документы,
которые связаны с брачными отношениями.
Указывается на содержание этих документов, а также сделан и лексико-се-
мантический анализ этих записей, фонетический и морфологический, но также
указывает на орфографические решения.
По сравнению с народной речью Запланя, оказывается, что письменный язык -
это не просто воспроизведение народной речи, так как авторы этого письменного
языка немногие люди того времени и что язык, который они использовали, пред-
ставляет собой смесь нескольких идиом.
И орфографические решения показали отношение к письменном языке и по-
казали непрерывную ситуацию с многочисленными решениям.
Ключевые слова: язык, документ, письменный, орфография, лексика
548
811.163.41'28'373'374
Никола И. Рамић1
СИСТЕМСКА ОРГАНИЗАЦИЈА
ДИЈАЛЕКАТСКОГ ЛЕКСИКОНА2
У овом прилогу се говори о општим структурним карак-

теристикама дијалекатског лексикона. Указује се на чиње-
ницу да изучавање дијалекатске лексике захтијева, поред
дијахронијскога, и синхронијски приступ. Територијално
раслојавање језика доводи до диференцијација међу локал-
ним народним говорима, а промјене у лексиконима одвијају
се много интензивније него оне које захватају друге струк-
турне нивое језика. Тако се у заједницама носилаца неког
локалног идиома развијају специфичности у оквиру њихове
језичке слике свијета и производе диференцијације између
дијалекатских лексичких подсистема. Истовремено, опште-
национални лексикон се на тај начин усложњава и обогаћује
− пошто се све промјене у дијалектима неминовно рефлек-
тују на његов развој.
Кључне ријечи: језик, територијално раслојавање језика,
дијалекат, народни говор, лексикон, лексички дијалектизам.
0. У нашој науци о језику описивање народних говора у великој

мјери се своди на прикупљање и систематизацију језичких података
који су материјал за историјско проучавање, када се традиционал-
на дијалектологија увелико своди на дијалектографију, оријенти-
сану првенствено на фиксацију стања фонетско-фонолошког и гра-
матичког система неког локалног идиома. Међутим, у новије врије-
ме, све снажнијим развојем дијалекатске лексикографије и дијале-
катске лексикологије, предмет проучавања значајно се помјера у
лексичку сферу, када се неминовно, поред дијахронијског, промо-
више и синхронијски приступ дијалекатским чињеницама.
1. Одавно су лингвисти упозоравали да је потребно кориговати
становиште по којем су народни говори само чувари прошлога − ри-
зница у којој су конзервирани подаци на основу којих се изводе за-
кључци о језичким промјенама с обзиром на временску димензију3.
1 nikola_ramic@yahoo.com
2 Рад је урађен у оквиру пројекта 178014: Динамика структура српског језика, који фи-
нансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
3 В. нпр. у Коготкова 1966: 291:‚ ”Привычное воззарение на диалектную речь как на
источник ретроспективнога изучения языка, а на диалектологию, следовательно, как
на вспомогательную дисциплину для истории языка в настоящий момент может быть
прокорректировано“.
549
Такво становиште потребно је кориговати због тога што су промјене

у језику многоаспектне: оне захватају све нивое језичке структуре,
а промјене у лексикону захтијевају приступ којим се језик посматра
као ентитет који успоставља однос према изванјезичкој стварно-
сти, што нека питања која се тичу феномена развоја језика преводи
из дијахронијске у синхронијску проблематику, или их поставља
на границу између дијахроније и синхроније. Ту спада, према Ани
Зализњак, прије свега питање семантичке деривације4.
У лексикону се одражавају измјене у изванјезичкој стварности,
које су непрестане, па су дијалекатски лексички подсистеми, као и
лексикони сваког другог природнога идиома, у процесима сталне
промјене − како у погледу састава јединица које их сачињавају, тако
и у погледу структурa којима су организовани. Промјене у лекси-
чкој сфери одвијају се много интензивније него оне које захватају
друге структурне нивое језика, јер се тим промјенама удовољава
новим комуникацијским потребама у заједницама носилаца неког
локалног идиома. Тако се развијају специфичности у оквиру њи-
хове језичке слике свијета, и производе извјесне диференцијације
између дијалекатских лексичких подсистема као и у односу на ле-
ксиконе уобличене каквим другим начином раслојавањем језика −
које некада могу бити веома изражене. То значи да се дијалекатска
језичка слика свијета разумије као јединствен феномен у којем се
одражавају све посебности менталитета њених носилаца, али и оно
што се разумије као заједничко са носиоцима општенационалне
језичке слике свијета у коју се она укључује. Развијањем специфи-
чности унутар дијалекатских лексикона општенационални лекси-
кон се усложњава и обогаћује5 − пошто се све промјене у дијалекти-
ма неминовно рефлектују и на његов развој.
2. Разлике између дијалекатских система у оквиру једнога
језика су разноврсне, а када је рјечнички састав у питању, оне су
у значајној мјери условљене околностима у којима носиоци поје-
диних идиома живе. Разлике у интересима говорника за различи-
тим сегментима стварности захтијевају различиту лексику ради
задовољавања њихових комуникацијских потреба − што подразу-
мијева развијање и стабилизацију јединица које могу представљати
специфичност у лексиконима свих дијалеката. Диференцијације
дијалекатских лексичких подсистема усљед разлика у начину жи-
вота појединих група говорника и њиховог неједнаког односа пре-
ма изванјезичкој стварности, односно усљед разлика у доменима
материјалне и духовне културе и уопште народнога знања, увијек
4 Исп. тумачење позиције семантичке деривације у синхронији и дијахронији Ане А.

Зализњак (Зализњак 2001: 13–25).
5 „Начелно, народни говори представљају сталан и богат извор освежавања језичког изра-
за и попуне језичких фондова, а и гаранцију континуитета језичког развоја” (Пешикан
1970: 121–122).
550
Системска организација дијалекатског лексикона
се манифестују у заступљености и статусу различитих лексичких

поља као и богатством инвентара јединица унутар њих6.
2.1. Осим тога, разлике у рјечничким саставима локалних го-
вора препознатљиве су на основу тога којем дијалекатском типу
говори припадају. Лексиконе говора у којима преовлађују старије
језичке црте, односно оних говора који не спадају у дијалекте који
су у најужој основици стандарднога језика, обиљежавају у значај-
ној мјери лексички елементи чија је диференцијалност посљеди-
ца временске раслојености и чувања на разне начине архаизиране
лексике. Њих одликује знатнија заступљеност на тај начин марки-
ране лексике по законитостима које се односе на чињеницу да се
у архаичнијим системима таква одлика манифестује и у лекси-
чкој сфери − а такви су првенствено исељенички говори. Међутим,
и у лексиконима појединих народних говора који по својој фонет-
ско-фонолошкој и граматичкој структури припадају прогресив-
нијим дијалекатским системима, у изразито руралним подручјима
неријетко функционишу читави слојеви дијалекатски маркиране
застарјеле лексике.
Најчешће се такве лексеме односе на сегменте изванјезичке ст-
варности који су у процесу нестајања или су сасвим нестали на ши-
рем говорном подручју − што значи да је диференцијација засно-
вана на промјенама у друштву, тј. на промјенама у изванјезичкој
стварности, које се неминовно рефлектују у лексикону у виду
извјесних помјерања или губљења појединих јединица. Нпр. у го-
вору гламочких Срба, а то је новоштокавски ијекавски говор у ок-
виру источнохерцеговачког (херцеговачко-крајишког) дијалекта,
забиљежено је низ лексема које су потврђене грађом и у Речнику
САНУ и по правилу квалификоване као покрајинизми: кадањ „др-
вени суд за брашно”, сличног значења је и кашун, затим кева „лучно
повијен штап”, кљајати „таворити, бортати”, кукаљ „чвор” итд.7
2.2. На другој страни су дијалекти који развијају иновације на
различит начин од најпрогресивнијих дијалекатских система, како
је код нас нпр. у говорима призренско-тимочке зоне и уопште у
говорима који су на географској периферији. У њима се промјене
одвијају у значајној мјери под утицајем страних језичких систе-
ма. У лексичким подсистемима тих локалних говора дијалекатске
лексичке специфичности су изразите првенствено због обиља по-
зајмљеница усљед локалних контаката периферних говора двају
или више језика8.
6 Да се о томе у нашој дијалекатској лексикографији и лексикологији није довољно води-

ло рачуна примијетио је и Н. И. Толстој, када констатује да се „у низу српскохрватских
збирки дијалекатских речи осећа извесно занемаривање, а понекад и непознавање ек-
стралингвистичке стране речничког блага, његове етнолошке основе” (Толстој 1984: 186).
7 В. примјере употребе у Речнику САНУ и у Бојиновић 2015.
8 „То су више резултати културних и историских односа неголи некакве нарочите еволу-
ције самог језика” (Белић 1959: XXV).
551
Лексички фондови тих говора могу бити допуњавани лексиком

страног поријекла којом се упућује на сасвим нове, углавном преу-
зете ентитете (исп. нпр. ирит „дио мутавџијског разбоја”, ирам „ша-
рена вунена простирка за кревет”, диба „врста свилене тканине” у
српском призренском говору (Петровић 2012), те цафла „врста чаја
(са наркотичким својствима ...)”, ципов „хлепчић”, циркалом „др-
вена направа за извлачење линија на орању...”, чардаш „мађарски
народни плес”, ћурдија „зимски огртач удатих жена” у говору ба-
чких Буњеваца (Пеић − Бачлија 1990), затим дурак „врста карташке
игре” у говору Пољица (Речник САНУ) и сл.). Некада се позајмље-
ном лексиком замјењују постојеће јединице (в. нпр. цагер „казаљка
на часовнику”, цајг „памучна тканина”, цефра „комина”, букса „нов-
чаник” итд. у говору бачких Буњеваца (Пеић − Бачлија 1990), мада
је обичније да значење већ постојећих лексема буде само моди-
фиковано (исп. нпр. однос између широко распрострањеног гомба
„веће дугме (понекад исплетено од конца, гајтана)” (Речник САНУ)
и реализације у значењу „врста украса у облику лоптице, кићанке,
ројте” (И.), затим бедевија „кобила добре пасмине” и покрајинскога
„кљусина” (Речник САНУ) или „велика незграпна кобила” (Пеић −
Бачлија 1990) итд.
3. Све лексичке јединице које функционишу у једноме дијале-
катском систему, било да су територијално обиљежене или су са
стандарднојезичким карактеристикама, организоване су специ-
фичном дијалекатском структуром. Распоред појединих једини-
ца квалитативно је другачији у различитим говорима, јер су им
и мјесто и њихова вриједност, као и систем односа које јединице
међусобно успостављају, одређени релацијама које владају унутар
лексичког подсистема локалног говора. Системску организацију је-
диница у значајној мјери карактеришу црте условљене усменим ка-
рактером дијалекатске ријечи9 и одсуством кодификоване норме.
3.1. У свакодневној усменој комуникацији углавном се не тежи
пажљивијем бирању ријечи, због тога што то унутар локалног го-
ворног колектива често није неопходно − јер се многе чињенице
важне за потпуност информације подразумијевају. Невербални
елементи комуникативног чина и уопште изванјезички контекст
значајно опредјељују и избор и значења многих ријечи које се ко-
ристе у зависности од тога колико су актери комуникације упућени
у све околности у којима се идиом реализује. Због тога семантику
9 Потребно је нагласити да усмено испољавање дијалекатске ријечи отежава обезбјеђи-
вање сигурнијих доказа за потврђивање карактеристика дијалекатског лексикона.
Наиме, уколико не наводе примјере из властитога говора, односно уколико нису натив-
ни говорници идиома који описују, истраживачима дијалекатских лексикона преостаје
да, поред непосредног биљежења грађе, користе дијалекатске рјечнике или збирке рије-
чи обично интегрисане у општедескриптивне рјечнике, а тај корпус по законитостима
усменог испољавања језика никада не може бити репрезентативан у мјери какви могу
бити корпуси који се формирају ексцерпцијом грађе из разноврсних писаних извора,
које је могуће и хронолошки распоредити, тако да покривају дужи временски период (за
разлику од усменог испољавања језика, које је тренутачно).
552
неких лексема, посебно када је апстрактна лексика у питању, ка-

рактерише изразита дифузност, па се оне могу користити за пред-
стављање веома разнородних појмова. Широка семантика или пот-
пуна семантичка истрошеност таквих јединица10 некада може бити
специфична одлика локалних идиома11, а оно што се по правилу
јавља као изразита диференцијална дијалекатска карактеристика
јесте поновна семантизација, односно уобличавање нових семема
које су локална специфичност.
Нпр. у ускочкоме говору12 лексикографски је фиксирано више
широко потврђених значења именица авет, туга, снага, баксузлук,
јад, живот и др., али се оне реализују и семемама које овај лекси-
чки подсистем диференцирају у односу на лексиконе других идио-
ма: авет може значити „лудост” (Какву авет чините, кукала ви
мајка!), туга значи и „одбојност, одвратност, гађење” (Туга ми је кад
једем сланину.), снага се реализује са значењем „мошње, мошњице”
(Ударио га у снагу (у живот). Види му се снага.), као и са значењем
„драга особа ...”, баксузлук је „веровање у нешто непостојеће”, затим
са јад се у овоме говору упућује на „нејач”, а са живот на „груди”13
(Погледај какав му е живот.), итд.
3.2. Супротно чињеници да апстрактну лексику која функцио-
нише у дијалекатским системима неријетко карактерише изразита
дифузност значења, јединице са конкретним значењем функцио-
нишу углавном тако што је њихово значење везано непосредно за
одређене реалије, или класу реалија. Због тога исти језички обли-
ци у различитим народним говорима функционишу са понешто
измијењеном семантиком, јер су појмови које симболизују уопште-
ни са низом енциклопедијских елемената – карактеристичних за
локалну изванјезичку стварност.
Нпр. именица кош, према ономе што доноси Речник САНУ, поред
других реализација, може функционисати и са значењем „решет-
каста направа одн. део у неким справама”, али је у различитим го-
ворним подручјима уопштено са елементима који подразумијевају
10 Истраживачима народних говора у таквим случајевима тешко је издвојити илустратив-

ни материјал који би омогућио прецизнију интерпретацију значења, управо због тога
што се семантика тих јединица открива у великој мјери на основу невербалних елеме-
ната комуникације. И у општедескриптивним рјечницима описују се на специфичан
начин и уз употребу разноврсних глоса такве могућности употребе појединих лексема,
као и примјери употребе са избледјелим значењем: исп. нпр. поједина значења именица
јад, враг, белај и сл. у Речнику САНУ.
11 Нпр. у западнобосанским народним говорима значење прилога нако ономе ко није са-
свим упућен у ванјезички контекст биће тешко разумјети у исказима као што су „Ја наи-
шо мало ‚нако”, „Како сам сада? Па ‚нако!”, па онда и у честом натпису у угоститељским
објектима „Забрањено сједити ‚нако”, и сл.
12 Према Ускочкоме речнику Милије Станића (Станић 1990),
13 На разним странама српске језичке територије регистровано је, према подацима које
доноси Речник САНУ, неколико блиских, такође територијално маркираних семема, од
којих се она забиљежена у Лици („женске груди, прса”) може означити као алосема овој
у Ускоцима, док је веома широко посвједочено значење „мушки полни органи”, што је у
Ускоцима синонимно са снага.
553
различите намјене: негдје се користи за муљање грожђа („Кош зна-

чи справу, у коју се сипље грожђе и масти” (г. Далм., Симић С.)),
негдје за пресање маслина („Кош је справа оплетена од барине и
служи да се у њој згњечене маслине мећу и стискају да из њих уље
излази” (ЦГ, Грбаљ, Марш)), и сл. То значи да је домен примјене као
компоненте значења различит, па се због тога реалија на различи-
те начине у различитим говорним подручјима препознаје. Такође
је могуће да се истом именицом упућује на реалију која је негдје
направа са зидовима од плетера, а негдје су тој направи зидови од
дасака, што су опет различита обиљежја која локални говорници
на различитим подручјима перципирају као критеријска и према
њима направе разликују14. Насупрот томе, апстраховање значења
у ширем говорном колективу је другачије, и то због елиминације
свих таквих карактеристика које се не тичу општејезичкога знања,
па се између таквих направа не прави разлика, него се оне разумију
као сегмент стварности који се именује на исти начин.
3.3. Одсуство кодификоване норме и претежно усмена реали-
зација дијалекта погодују широком испољавању потенцијалних
ријечи, творених по моделима који функционишу у локалним го-
ворима, некада битно различитим од оних који су општеприхваће-
ни. Тако се шири количина творбених могућности, а њихова реа-
лизација у појединачним контекстима, уз активирање изразито
заступљеног експресивног дијалекатског потенцијала, доводи до
експанзије лексичких и семантичких неологизама. Ипак, отворено
је питање шта ће од такве дијалекатске лексичке грађе уопште оп-
стати као стабилизована јединица, а шта се неће изнова понављати
у сличним комуникативним ситуацијама, односно шта ће остати
изван лексичког фонда дијалекта.
Пригодно творена лексика ријетко има изоштрену семантику,
па функционише првенствено на основу тога што је творбени фор-
манти смјештају у одговарајућу значењску групу лексема15: нпр.
у ускочком говору16 функционишу обеспитати се „престати бити
неко ко се пита”, обесолити „остати без соли”, обесланити (=обесо-
лити), обастиснути „хватајући стиснути, обухватити, обујмити”,
обатиснути (=обастиснути), обадаљка „крава која се зачас разо-
14 Такву лексику у дијалекатским рјечницима, за разлику од општедескриптивних, нео-

пходно је тумачити дефиницијама које садрже елементе енциклопедијског карактера
(исп. Рамић 2016).
15 А када је стварање нових ријечи у питању, онда треба истаћи да њихов највећи број на-
стаје управо на овај начин – творбеним механизмима извођења и слагања (в. Оташевић
2008: 42), али је друго питање процес њиховог подруштвљавања, односнo процес ста-
билизације и преласка у активни лексички фонд. Митар Пешикан истиче да је граница
између лексичких фондова и лексичких потенцијала доста неодређена, те да „потен-
цијал представљају пре свега активне могућности (истицање М. П.), лексичке изражајне
јединице које немамо у памћењу као већ некад реализоване, али знамо како се могу
направити и шта имају значити, па их и реализујемо према потреби и околностима”(Пе-
шикан 1970: 119).
16 Према Ускочком речнику Милије Станића (Станић 1990).
554
бада”, обадаља (=обадаљка), издегенисати „истући”, издепати „ис-

тући”, итд., затим у гламочкоме говору17 обањгирати „облетити тр-
ком шири терен (попут ањгира)”, зацакитати „загаламити оштро
попут цичања”, ћоратати „ходати по мраку ...”, и сл. Према грађи
из лексикографског архива Речника САНУ, већина ових лексема
није потврђена у другим дијалекатским збиркама нити у писаним
текстовима, па се намеће питање да ли су то само индивидуална
пригодна образовања, карактеристична за усмену ријеч, која треба
разграничавати од нових ријечи, или су то нове ријечи које су ле-
ксичка специфичност у датом народном говору.
Чињеница је да су ове лексеме фиксиране у рјечницима поме-
нутих народних говора (јер су их сакупљачи дијалекатске грађе
регистровали), а фиксација било које врсте, у рјечницима или у
писаним текстовима, доприноси стабилизацији тих јединица, али
није гаранција да ће им омогућити потпуни прелазак у традицију.
Експресивна образовања, попут снитити „ударити”, жвајзнути (=
снитити), цебати „обилно падати (о киши)”, који су регистровани
у рјечнику гламочког говора (И.), и сл., јесу јединице другостепе-
не номинације, па су због тога веома промјенљиви и нестабилни у
лексикону. Међутим, експресиви одражавају специфичности ми-
шљења носилаца идиома и у дијалектима су веома распрострањени
– па тако имају значајну улогу у интерпретацији дијалекатске јези-
чке слике свијета. То њихов статус у лексикону битно опредјељује.
Сматра да су изразито заступљени у говорним подручјима са ра-
звијеном епском традицијом, а у којој мјери диференцирају на-
родне говоре − тешко је утврдити.
4. На крају, могуће је примијетити да су многообразне појаве
које је потребно сагледати када се настоји протумачити развој дија-
лекатске ријечи. Измјене њене формалне и садржинске стране, њен
статус унутар општејезичког лексикона и у односу на лексиконе
других идиома, посебно стандарднојезичког, утицај на опште стање
дијалекта, и сл. – све су то појаве које су предмет проучавања у до-
мену дијалекатског лексичког подсистема. То увелико превазилази
видокруг дијахронијски оријентисане дијалектологије. Дијалекат
је систем који функционише као самодовољна, заокружена цјели-
на − па је у сазнању носилаца појединих говора својеврсна репре-
зентација језика, али је и варијетет језика − па је његов лексикон
предмет проучавања са становишта узајамне повезаности са лекси-
конима других варијетета и у свјетлу њихових међусобних односа.
Они се као варијетети јединственог језика увелико преклапају, али
између њих има и значајних разлика. Те разлике могу бити посебно
изразите у лексичкој сфери − усљед развојних законитости које ле-
ксиконе непрестано мијењају, и потребно их је сагледавати не само
у историјскоме слиједу појава, него и из синхронијске перспективе.
17 Према Рјечнику гламочког говора Милоша Бојиновића (Бојиновић 2015).
555
Измјенама у лексиконима дијалеката производе се диференција-

ције међу подсистемима, а то истовремено погодује богатству
општејезичког израза, јер се лексикони свих варијетета језика по
потреби допуњавају, посебно када се имају у виду дијалекатски ле-
ксички подсистеми који сви скупа имају статус базе из које норми-
рани језик, као варијетет посебне врсте, црпи основни материјал.
Белић 1959: Aлександард Белић, Речник српскохрватског књижевног и народног
језика, књига 1, Увод, Београд.
Бојиновић 2015: Милош Бојиновић, Рјечник гламочког говора, Српски дијалекто-
лошки зборник LXII, САНУ и Институт за српски језик САНУ, Београд.
Коготкова 1966: Т. С. Коготкова, О некоторых особенностях диалектной лексики в
связи с устной формой ее сущестования, Славянская лексикография и лек-
сикология, Академия наук СССР, Москва, 291–310.
Зализњак 2001: Анна А. Зализняк, Семантическая деривация в синхронии и диа-
хронии: проект „Каталога семантических переходов”, Вопросы языкозна-
ния, 2, Российкая академия наук, Москва, 13–25.
Оташевић 2008: Ђорђе Оташевић, Нове речи и значења у српском језику, Београд:
Алма.
Пеић – Бачлија 1990: Marko Peić i Grga Bačlija, Rečnik bačkih Bunjevaca, Novi Sad
– Subotica.
Петровић 2012: Снежана Петровић, Турцизми у српском призренском говору,
Београд: Институт за српски језик САНУ.
Пешикан 1970: Митар Пешикан, Наш књижевни језик на сто година послије вука,
Библиотека Друштва за српскохрватски језик и књижевност СРС, Београд.
Пешикан 1984: Митар Пешикан, Општа и специфична лексика у дијалекатским и
историјским речницима, у: Д. Ћупић (ред.), Лексикографија и лексиколо-
гија, Нови Сад – Београд: САНУ, МС, 190–198.
Рамић 2016: Никола Рамић, Енциклопедизам у дијалекатским рјечницима, у:
М. Ковачевић (ред.), Српски језик, књижевност, уметност, књ. 1, Језик,
књижевност, уметности, Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет,
129−136.
Речник САНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, САНУ –
Институт за српскохрватски језик САНУ, Београд 1959. и даље, Београд.
Станић 1990: Милија Станић, Ускочки речник, Београд: Научна књига.
Толстој 1984: Н. И. Толстој, Српскохрватска дијалекатска лексикографија у
лингвогеографској перспективи, у: Д. Ћупић (ред.), Лексикографија и лек-
сикологија, Нови Сад – Београд: САНУ, МС, 180–189.
556
Nikola I. Ramić
SYSTEMATIC ORGANIZATION OF A DIALECTAL LEXICON
Summary
This paper deals with the structure and composition of dialectal lexical systems.
It has been underscored that this issue brings the need for the incorporation of the
synchronic investigation of dialectal facts. Regional variation brings to the differen-
tiation among local folk varieties and the changes in the lexicons are occurring in a
much more intensive way than the ones encompassing the other structural levels of
language. Thus, in the communities that are carriers of certain local idioms, specific
features are developed inside their linguistic image of the world and differentiations
among dialectal lexical subsystems are produced. There are diverse phenomena that
need to be overviewed when one aims to interpret the development of a dialectal word.
A dialect is a system functioning as a self-sufficient, finished unity, hence in the in-
vestigations of the main representatives of a certain dialect, there lies not only a spe-
cific representation of the language but the variety of language, as well. Therefore,
its lexicon is the subject of research from the perspective of mutual interrelationship
with the lexicons of other varieties, as well as in the light of their mutual relationship.
They overlap hugely as varieties of the lexicon of the common language, however, there
are significant differences among them, as well. Simultaneously, these differences are
made even more complex and enriched by general national lexicon, since all the chang-
es in dialects are definitely reflected in its development.
Key words: language, regional variation, dialect, folk speech, lexicon, lexical
dialectism.
557
821.163.41.08 Mihailović D.
811.163.41'28'37'38
Тања Танасковић1
ТЕРИТОРИЈАЛНО МАРКИРАНИ
ОНОМАТОПЕЈСКИ ДЕРИВАТИ У ДИЈАЛЕКАТСКОЈ
ПРОЗИ ДРАГОСЛАВА МИХАИЛОВИЋА2
У раду се са семантичког и стилистичког аспекта анали-

зирају територијално маркирани ономатопејски глаголски
деривати реализовани у прози Драгослава Михаиловића.
Прати се тип звучне симболике ономатопејске основе и на-
чин њене интеграције у семантику и прагматику деривата.
Циљ је: 1) утврдити степен уклопљености ових деривата у
лексичке подсистеме српског језика, те степен индивидуали-
зације у творбено-семантичким процесима, 2) размотрити
стилски потенцијал звуковносимболичних лексема у прози
Д. Михаиловића.
Кључне речи: звуковни симболизам, ономатопејски дери-
вати, лексичко значење, лексичка стилистика.
0. Од почетака конституисања српског језичког стандарда,

заснованог на бази народних говора, у литератури се инсистира-
ло на одржавању његове гипкости континуираним прожимањем
са разговорним језиком и народним говорима.3 За праћење ра-
звојних процеса лексичког система српског језика отуда је посебно
важан опис лексичких нивоа у наративима писаца чија се језичка
иновативност не супротставља системности српског језика, одно-
сно, који језичке јединице реализују у складу са системским пра-
вилима српског језика који се територијално раслојава. У групи
таквих писаца значајно место заузима Драгослав Михаиловић са
својом дијалекатском књижевношћу. У његовом литерарном опусу
1 tanja.tanaskovic@filum.kg.ac.rs
2 Овај рад написан је у оквиру пројекта Динамика структура савременог српског језика
(број 178014), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
3 Уп. Белићеве мисли о развоју књижевног језика: „Када се сувише укалупи или када му
устреба да се освежи, он [књижевни језик] позајмљује речи, изразе и обрте од разговор-
ног језика или из народног језика који и даље, и поред тога што на њега утиче књижевни
језик, иде својим путем. [...] Јер наш књижевни језик који је потекао из чистог народног
извора не може никад прекидати ту животворну везу. Истина, он мора имати свој облик
и своју правилност којом се он мора одликовати од сваког народног говора узетог пона-
соб; али се његове особине у целокупности народних говора морају садржавати. И само
се том потпуном узајамношћу њиховом може он одржавати као жив организам у којем
су сви трептаји народног језика.ˮ (Белић 1946: 216)
559
налазе се романи и приповетке исприповедани техником сказа, са

хомодијагетичким приповедачем који приповеда у потпуности на
дијалекту, као и она дела чији надређени приповедач користи стан-
дарднојезички идиом, посежући за дијалекатском лексиком онда
када жели да представи локални колорит или када препушта реч
дијалекатском наратору.
У оквирима проучавања територијално раслојене лексике у
прози овог писца наметнуо се творбено-семантички и стилистички
приступ ономатопејским дериватима који су обележје дијалеката.
Циљ овог рада је стога анализа референцијалне вредности ре-
гионалних ономатопејских деривата употребљених у књижевним
текстовима, те упоређивање са звучном симболиком основа коју
бележе расположиви општедескриптивни и дијалекатски речници.
Овакав приступ даће нам увид у степен семантичке транспозиције
и индивидуализације звучносимболичког склопа у основи и у ње-
гово место у семантици и прагматици деривата. Уједно ће предста-
вљати допринос лингвистичкој географији, с обзиром на то да ре-
ализација таквих деривата у књижевним текстовима на дијалекту
(превасходно косовско-ресавском дијалекту; сењски говорни тип, в.
Јовић 1985: 84) сведочи и о заступљености те лексике у локалним го-
ворима. Утврђујући лексичко-семантичку природу ономатопејских
деривата, разматраћемо степен мотивисаности / арбитрарности
звучносимболичне основе. Овај сегмент имплицира даље и укључи-
вање функционално-стилског критеријума у анализу.
0.1. У сваком језику постоје подруштвљени видови опонашања
некаквих звукова и покрета из стварности, а наспрам тога и оне
звуковне творевине којима појединци приписују симболички ка-
рактер. Територијално маркиране ономатопеје јесу симболичне ре-
презентације звукова и покрета које се везују за одређене дијалекте
и локалне говоре. Њих карактерише подруштвљеност на ограниче-
ном делу српске језичке територије.
Филозофска и лингвистичка размишљања о ономатопејама
преплићу се са питањем природе везе између ознаке и означеног,
што од антике па до данас представља отворено питање мисли и на-
уке о језику. На ономатопеје се у литератури у начелу гледа као на
непрототипичан језички знак који подразумева природну, директ-
ну везу између ознаке и означеног, међутим, има и схватања према
којима и ономатопеје представљају знакове успостављене симбо-
личком конвенцијом (в. Бенвенист 1975: 59)4, у којима однос између
ознаке и означеног није директан.
4 С друге стране, и за прототипични језички знак Хумболт је тврдио да „постоји очигледна

веза између звука и значења која се, међутим, само ретко даје тачно објаснити, често се
само назире, а најчешће остаје нејасна.” (према Јакобсон 1966: 163). Парафразирајући
Бенвениста, Јакобсон наглашава да је „само за издвојеног, страног посматрача веза
између сигнанса и сигнатума чиста случајност, док за онога коме је то матерњи језик
овај однос има вид принудности” (в. Јакобсон 1966: 168).
560
Територијално маркирани ономатопејски деривати у дијалекатској прози Драгослава Михаиловића
Данас је доступан низ лингвистичких радова у којима се по-

казује да постоје различити степенови мотивисаности, односно
степенови арбитрарности фонетских склопова које традиционал-
но називамо ономатопејским речима (нпр. зборник радова Sound
Symbolism 1994). То значи да човек успоставља гласовне форме које
директно одговарају звуковима из стварности, али исто тако ствара
везе између звукова и значења и тамо где такве везе нису јасне или
немају универзалан карактер.
У уводу у зборник Sound Symbolism Л. Хинтон, Џ. Николс и Џ.
Охала (Хинтон–Николс–Охала 1994: 1–8) утврђују четири разли-
чите категорије звуковног симболизма, у зависности од степена
директне повезаности између звука и значења. Највиши степен
повезаности показују примери у којима одређени звук изражава
ментално или физичко стање говорника, попут кашља, штуцања и
сл. (тзв. Corporeal sound symbolism). Ова се категорија налази на иви-
ци звуковног симболизма, јер звук ту није симбол, већ пре симп-
том, али је у вези са биолошким пореклом звуковног симболизма.5
Следећи на скали је имитативни звуковни симболизам (Imitative
sound symbolism) – он се односи на ономатопеје и конструкције на-
стале на основу звучних образаца мимо конвенционалног говора
и оне репрезентују звукове из окружења (бенг, вав-вав, куц-куц).6
У пограничју између ове и наредне категорије (синестезије) јесу
звучносимболичне форме којима се симболизују покрети. Такви
су покрети обично веома ритмични, те се у њиховом репрезенто-
вању примењује лингвистичка стратегија редуплицирања, као ди-
ректна манифестација ритма који се представља.7 Синестезијски
звуковни симболизам (Synesthetic sound symbolism) група аутора
дефинише као акустички симболизам неакустичких феномена, у
ком одређени гласови и супрасегментни елементи репрезентују
визуелне, тактилне или проприоцептивне особине објекта, попут
Ревидирајући Сосирове постулате о језичком знаку, Бенвенист ће за ономатопеје

рећи следеће: „ma kakva da je stvarnost opisana onomatopejom ili ekspresivnom reči,
u većini slučajeva aluzija na tu stvarnost nije neposredna, ona je prihvaćena tek jednom
simboličkom konvencijom, sličnom konvenciji koja akredituje i obične znake sistema. [...] I
ovde proizvoljnost postoji samo u odnosu na materijalni fenomen ili predmet i ne učestvuje u
samom ustrojstvu znaka.” (Бенвенист 1975: 59). То, према Бенвенисту, значи да произво-
љност и у случају ономатопеја јесте питање значења, а не питање знака и да мотивација
именовања зависи од историјских, изванјезичких околности.
5 Овај тип најчешће се не јавља у писаној форми, или боји супрасегментни део изговора.
Corporeal sound symbolism је типични пример несегментне вокализације, структурно је
једноставан (више у Хинтон–Николс–Охала 1994: 1–8).
6 Оне нису у директној вези са емоционалним или физичким стањем. Ономатопеје су
обично високоструктуриране лингвистички, тако да се у литератури говори и о уну� -
трашњој граматици ономатопеја (в. у Хинтон–Николс–Охала 1994: 4 и тамо наведена
литература).
7 Ритмика звука и ритмика покрета нераздвојиви су у нервном систему будући да рит-
мички покрети производе звук. Та се међуусловљеност очитава у људској реакцији на
музику – тапшање рукама, лупкање ногом, плес итд. Као што су способни да пренесу
ритмичке звукове у ритмичке покрете, људи су способни да преведу ритмичке покрете
у ритмичке звукове (више о томе у Хинтон–Николс–Охала 1994: 4).
561
величине или облика (в. Хинтон–Николс–Охала 1994: 4)8. На крају

скале је конвенционални звуковни симболизам (Conventional sound
symbolism), који представља аналошку асоцијацију одређених фо-
нема са одређеним значењем, при чему избор фонетских сегмената
може бити увелико специфичан за различите језике.9 С обзиром на
природу територијално маркираних звучносимболичних лексема
у прози Д. Михаиловића, имитативни звуковни симболизам и кате-
горија која се приближава синестезији јесу у фокусу овог рада.
У домаћој се литератури неретко термином ономатопеја обу-
хватају и узвици, и ономатопејски деривати и друге фоносимбо-
личке речи (в. Лазић Коњик 2012: 231, и тамо наведену литературу).
Р. Драгићевић (2001: 137) разликује чисте ономатопеје, симболи-
чне представе звукова из окружења, од ономатопејских деривата,
који представљају суфиксалне творенице именичког и глаголског
категоријалног значења у чијој се мотивној основи не налази пу-
нозначна реч, већ које се доводе у везу са „одговарајућим звуком из
спољашњег света” (Лазић Коњик 2012: 231), односно засноване су
на „подражавању звука, покрета или представља[ју] покрет праћен
звуком” (Драгићевић 2001: 135).
Успостављање полисемантичких структура ономатопеја, као и
њихово уграђивање у структуру ономатопејског деривата ступањ је
више у конвенционализацији фоносимболичног сегмента, односно
у његовом удаљавању од почетне мотивације. Дешава се да време-
ном самосталне чисте ономатопеје из језика нестају, а да као зву-
чносимболични склопови остану у основи деривата. У таквим се
случајевима неретко губи првобитна мотивисаност фонетског
склопа, односно губи се његова почетна симболичка представа.
Специфичан однос денотативне вредности деривата и симбо-
лике ономатопејске форме у основи омогућава различит квалитет
стилског значења твореница. Некада је симболика ономатопејске
основе уграђена у значење деривата, а некада остаје у домену
стилистике језичког знака. Уколико је део референцијалне вред-
ности деривата, она се може или поклопити са архисемом (рефе-
ренцијална вредност звучања деривата и звучна симболика оно-
матопеје), или не, у ком се случају дериват реализује са дифузним
8 Нпр. палатали или високи вокали неретко се користе за деминутивне форме и друге
речи које означавају мале објекте (Хинтон–Николс–Охала 1994: 4).
9 Аутори наводе пример асоцирања сегмента гл са значењем у енглеским речима glitter,
glisten, glow, glimmer, настојећи да укажу на чињеницу да свако у свом језику осећа везу
између звука и референта природном (Хинтон–Николс–Охала 1994: 5).
М. Блумфилд (1895: 409) наглашава да свака реч може успоставити унију између значења
и било ког од својих гласова а онда пренети потенцијал тог гласа на домене у којима је
он још увек странац и паразит. Он даље врло сликовито објашњава природу конвенцио-
налног звучног симболизма: „No word may consider itself permanently exempt from the
call to pay tribute to some congeneric expression, no matter how distant the semasiological
cousinship; no obscure sound-element, eking out its dim life in a single obscure spot, may not
at any moment find itself infused with the elixir of life, until it bursts its confinement and
spreads through the vocabulary a lusty brood of descendantsˮ (И: 410).
562
(нпр. кретати се + звучати; ударати + звучати) или неким ап-

страктним значењем. Звучносимболични сегмент своју симбо-
лику (изворну или транспоновану) може пренети на мотивацио-
но-прагматичке и стилистичке аспекте деривата, те омогућити да
се он реализује са модалнооцењивачком или каквом другом ком-
понентом стилског типа.
1. Регионално обојене ономатопејске лексеме у прози Д.
Михаиловића представљају глаголске ономатопејске деривате са
значењем 1) гласања, 2) гласања и кретања/ударца, 3) кретања, 4)
трансформације објекта и 5) са неким апстрактним значењима
која су изведена из значења кретања (значење угрожавања другог;
значење скривања, тајења). Сви глаголи деривирани су продуктив-
ним глаголским суфиксима -цати, -кати, -ити, -нути и код свих
се препознаје специфичан звучносимболички склоп у творбеној
основи. Фоносимболична основа деривата у грађи репрезентује:
1) одређени звук из окружења (нпр. у скамлицати, запрпорити
’зазвонити’) – ова група припада имитативном типу симболизма;
2) истовремено симболише звук и покрет који га је условио (нпр. у
бобоњати ’правити потмуле, тупе звуке при ударцу о тло’, прпорити
’правити периодичне уситњене звуке при ударању у неку површину,
који подсећају на звук пр’) – група која је на граници између имита-
тивног и синестезијског симболизма; или 3) симболише акустичко
испољавање неакусичног феномена (нпр. у кецати, где је онома-
топеја кец звучна представа терања другог на покрет, што је фено-
мен који нема реалног звука) – примери синестезијског симболизма.
Сва три типа фоносимболичних склопова учествују у дерива-
цији глагола из наведених лексичко-семантичких поља, некада се
уграђујући у референцијалну вредност деривата, а некада остајући
у домену конотације.
1.1. Прву групу из наше грађе чине глаголи са значењем гла-
сања који у основи садрже имитативни звучносимболички склоп.
Само се у двама примерима референцијална вредност деривата по-
клапа са звучном симболиком ономатопеје у основи. У питању су
глагол скамлицати и глагол запрпорити са значењем гласања.
Глагол скамлицати у вези је са различитим ономатопејским
варијацијама забележеним у српском и другим словенским је-
зицима.10 П. Скок (II: 28, в. под камкати) бележи скамукати у
Космету као ономатопејски дериват, односно ономатопејску
варијацију од камкати ’досађивати јаукањем и јадиковањем’.
М. Бјелетић (2006: 269) наводи ономатопејске облике *skomati,
*skomãlati, *skomãliti, *skomãl’ati, *skamãriti, *skamãziti итд. < *skom-,
од којих су наслојавањем различитих суфикса развијани бројни
ономатопејски деривати. Облик *skom- реконструисао је Бориш
10 Типична особина ономатопејских речи јесте појављивање варијантних облика који се од

основне форме разликују само по једном гласу (в. Драгићевић 2001: 138).
563
на основу староруског скомати, скомлю ’викати, вриштати’, цсл.

скомати, скомлѩ ’уздисати, јечати’, словеначког skomati, -mam
’чезнути, жудети; бринути се (према Бјелетић 2006: 269). Почетно
значење ономатопејске основе своди се на ’јечати, нарицати,
жалити се на беду’, из чега су развијана значења ’живети у беди,
сиромаштву, трпети немаштину’ и ’штедети, тврдичити (због
немаштине)’.
Ономатопејски дериват скамлицати са варијацијом
свеславенске ономатопеје ском- у основи користи се у делима
Д. Михаиловића за означавање гласања које се понавља, те
досађује својом репетитивношћу, што глаголској лексеми додаје
пејоративну експресивну компоненту. Компонента итеративности,
која је садржана у суфиксу -цати (в. Клајн 2003: 335), преплиће се
са негативном оценом квалитета радње која је последица актанта
начина: ’оглашавати се високим тоновима’. Пејоративност је поја-
чана и квалитетом стридента с-, који је конвенционални звучни
симбол за опонашање високих и непријатних тонова из природе.
Звучносимболични склоп у основи је, дакле, имитативног типа и
одражава се и на значење деривата – у које је интегрисан у виду
актанта начина, и на његову прагматику – где условљава компо-
ненту негативне објективне и субјективне оцене говорника према
именованој радњи. У роману Петријин венац овај глагол реализује
се са доменом пас, који је, према П. Скоку (II: 28), изведен из оно-
матопеје дечјег гласања, док се у приповеци Треће пролеће Свете
Петронијевића употребљава почетносвршени облик заскамликати
са доменом предмет (црквена звона). У прози Д. Михаиловића, да-
кле, нема апстрактних значења које наводи Бориш – ономатопеја у
основи остаје на нивоу симболичне представе звука, али употребни
домен деривата, у односу према забележеном стању у литератури,
шири се са бића на предмете.
РСАНУ не бележи глагол скамлицати, док се у Црнотравском
речнику (ЦР) јављају варијанте скомлаче и скумлаче са доменима
куче, дете и гусле и значењем 1. ’завија, цвили’; 2. фиг. ’моли, тра-
жи’; 3. фиг. пеј. ’свира’. Стање посведочено у ЦР поклапа се са зна-
чењем и употребном вредношћу коју ономатопејска лексема има у
Михаиловићевим делима.
скамлицати (о псима) ’завијати, урлати’ – А моји се кучићи овам
нешто узвржњали, па и место не држи. [...] па сам јурцају горе-доле.
Скамличу ко да им неки ноге пребио. Одјуре онако скамликајући
там у мрак, па се брже-боље врну овам. [...] Не смеш ти њи, човече, да
пуштиш да ти ту сад млого скамличу. То кад куче почне ноћу да ти
заурлава и тако јаоче око кућу као човек, знаш, неку ти беду слути [...]
(ПВ, 156); И прво су доле сам тако касали: не знају ди смо се изгубили.
А онда се, богами, и уплашили. / Почели тако да скамличу, оће већ и
на врата да јуришу. (ПВ, 183);
564
заскамликати (о звону) ’заурлати, почети се непријатно огла-

шавати, почети скамлицати’ – На то одмах заурликаше зарђале
ратне сирене, заскамликаше сва три црквена звона. (ТПСП, 59);
Глагол запрпорити са значењем ’зазвонити’ у унутрашњој фор-
ми (ономатопеја -прп-) носи симболичну представу о звучању те-
лефонског апарата. Ономатопеја указује на итеративне секвенце
тона, у складу са вокалном позицијом вибранта р између два пра-
скава сугласника, те припада типу имитативног звуковног симбо-
лизма. Формална репетитивност указује на опетованост звука која
се перципира као посебан ритам. Симболика основе у овом приме-
ру део је стилистике знака.
запрпорити ’зазвонити’ – Свега четири-пет пута за та три сата запр-
пориће неки од три телефонска апарата на столу. (З, 291);
1.2. Посебну групу чине глаголски деривати са дифузним зна-
чењем звучати + ударати, у чијој је основи звучносимболични
склоп који симболише звук ударања. У овим дериватима симболи-
ка основе део је референцијалне вредности деривата.
Глаголи бобоњати и прпорити налазе се на граници измађу оно-
матопејских глагола којима се симболично представља звук (какав
је скамлицати) и оних код којих звук јесте симболична слика по-
крета. Са значењем звучања ови глаголи припадају првонаведеној
групи (и као такви забележени су у општедескриптивним речници-
ма без нормативно дисквалификационих етикета), а због чињенице
да је звучање у асоцијативној – узрочно-последичној вези са кре-
тањем, односно ударањем, у концептосфери ових глагола проми-
нентна је семантичка компонента кретања. Како је у значењу ових
ономатопејских деривата кретање нужна пресупозиција звука, оту-
да се и симболична звучна представа (ознака) истовремено везује
и за реални, денотирани звук, и за покрет који тај звук условљава.
Редупликацијом ономатопејског слога у основи глагола бобоња-
ти дочарава се понављано оглашавање, што се уклапа у хипотезу
о итеративности као прототипској карактеристици ономатопејских
глагола (уп. Драгићевић 2001: 135). Глагол бобоњати је у РСАНУ
потврђен као глагол говорења, чија је ономатопејска основа актуа-
лизовала актант начина ’дубоким, потмулим гласом; нејасно’ (в.
РСАНУ бобоњати 1. и 2)11 и обележен је као варваризам, што указује
на његову нестандардност и употребно ограничење. У Петријином
венцу овај глагол у дијалекатском наративу реферише на уче-
стале тупе, потмуле звукове који су последица кретања, односно
ударца о тло, те је у овом случају природа звуковног симболизма
11 О ономатопејској основи бобо- говори и Скок (I: 177): bobòniti, bobonīm impf. (16. v.,
Marulić) = bobònjati, -ām impf, »govoriti koješta, brbljati «. Reduplikacija u osnovi tih glagola
upućuje na onomatopejsko postanje. Na to upućuju i onomatopejski sufiksi l ° -ot u bobot m
»potmuo glas, potmula vika«, odatle denominai bobòtati, boboćem impf. (17. v.) »crepitare«, 2°
na -ut u bobútiti impf, »crepitare, klokotati«.
565
имитативно-синестезична. Синестезични карактер основе оставља

последице на значење глагола, у смислу да су и сема звучања и сема
ударања, садржане у симболици основе, део његове референцијал-
не вредности.
бобоњати ’правити потмуле, тупе звуке при ударцу о тло’ – И чујеш
у онај мир божји како се жир и шишарка откидају од стари растови и
ретки бор и бобоњају од земљу [...] (ПВ, 97);
Глагол прпорити у прози се реализује са више значења. У овом
сегменту значајно је значење које синтетише звук и покрет, односно
ударац.
П. Скок (III: 55–56) помиње ономатопејску основу прп-, која
може значити радње које подразумевају опетовање, а чије значење
зависи од домена примене. Тако деноминал на -ити (прпорити) са
доменом риба има значење ’парити се’, са доменом човек 1. ’ради-
ти брзо и непомљиво’, 2. ’шушкати, радити ситнице’, са доменом
кокош ’чепркати’ и деминутив на -кати (прпушкати се) са зна-
чењем ’лепршати се’. M. Бјелетић (2006: 342) наводи могућност да
је прљати настало од прпљати, те да је глаголу прпорити и прљати
заједничка ономатопејска основа прп- (да је настало од *прпљати),
чему доприноси и чињеница да се прпорити најчешће дефинише
као праћкање живине у прашини. Отуда се за корен прп- везује се-
мантика ’који се састоји, који је у вези са мноштвом ситних делова’
(прашина, честице пепела, овчји брабоњци, опетоване радње и сл. в.
Скок III: 55–56; чепркати, копкати, уситњавати и сл. В. Бјелетић
2006: 341–342). У оваквим и сличним изведеним значењима оно-
матопеја пр(п)- прелази у сферу синкретичног и конвенционалног
типа звучног симболизма.
У роману Гори Морава и приповеци Треће пролеће Свете
Петронијевића глагол прпорити реализује се са доменима киша и
кестен, а ономатопејска основа прп- представља симболично опо-
нашање уситњених удараца и уситњених звукова који подсећају на
шум. У складу са семантичком компонентом парцијалности и уси-
тњености јесте и компонента итеративности, односно опетованости
радње деривиране лексеме. Глагол тако у прози означава трајну
радњу која подразумева покрет, удар и звуковне последице тог уда-
ра, који у својој опетованости добија квалитет шуштања онда када
се реализује са доменом киша. Са овим доменом глагол готово да
нема својство дифузне референцијалне вредности (звучати + уда-
рати), већ је компонента ударца транспонована у квалитет звука
(шуштати) – таква се транспозиција примећује и у лексикографској
дефиницији овог глагола у РМС: ’изводити слаб шум, звук сличан
шуштању’ (РМС). Када се реализује са доменом кестен, овај глагол
као архисемско својство има звучање, док је у концептосфери ак-
тивирана паралелно и компонента периодичног кретања, односно
ударања, те је синкретична природа ономатопејске основе уграђена
566
у значење деривата. Ови примери показују да је семантички статус

фоносимболичне основе у дериватима у тесној вези са употребним
доменом и референцијалном вредношћу ономатопејске творенице.
прпорити (о киши / кестењу) 1. ’правити периодичне уситњене звуке
при ударању у неку површину, који подсећају на звук пр’ – Око нас је
опадало кестење и попут крупне летње кише прпорило по угаженом
шљунковитом тротоару. (ГМ, 87);
2. ’шумети, шуштати’ – И док је крупна киша и даље прпорила,

Морава постаде непрегледна као мрко, узаврело море. (ТПСП, 59);
1.3. Наредну групу чине глаголи са значењем кретања који у
концептосфери имају компоненту представе о звуку. То значи да се
звучна симболика ономатопејске основе налази у сфери конотата а
не референцијалне вредности глагола.
Ако посматрамо значење и употребу ономатопејских деривата
(до)прпорити ’(до)летети’ (ГМ, 29; ЖНЦД, 7), приметићемо да оно-
матопеја у творбеној основи не симболише само звук, већ звучни
доживљај кретања, те да су овако употребљени глаголи по природи
између имитативног и синкретичног типа звуковног симболизма.
Глагол прпорити показује ширење домена примене са птица на
превозно средство – авион, а на основу метафоричне везе по сли-
чности: ’имају крила’, ’лете’, ’летење производи звук’.
Префигирани ономатопејски глагол допрпорити са доме-
ном вила у роману Гори Морава употребљава се са архисемским
својством кретања (’долетети’), а звуковна мотивација у онома-
топејској основи повезује сему кретања као континуираног пре-
мештања из тачке А у тачку Б са компонентом периодичног покре-
тања (крила), које производи репетитивни звук са квалитетом шума,
односно лепета. Тако се континуирано премештање из једне у дру-
гу тачку (летење) перципира као произвођење периодичних звуко-
ва. За разлику од основног глагола прпорити са доменом киша, који
је примарно глагол звучања, префиксални глагол допрпорити реа-
лизован је примарно као глагол кретања, док у унутрашњој форми,
у ономатопејској основи -прп-, носи представу о звучању кретања.
Исто значење ’летети’ реализује и основни глагол прпори-
ти са доменом авион у приповеци Живот на Цариградском друму.
Архисемска компонента кретања подразумева дуративност, док
ономатопеја у унутрашњој форми деривата актуализује итератив-
ну компоненту ударања мотора и итеративност звучања. Семантика
звучања у ова два примера није референцијално тежиште, већ при-
пада конотацији знака.
допрпорити (о вили) ’долетети’ – Добра вило, писну грдна, / спаси
моје чедо лудо. Допрпори бела вила, / седе чеду изнад главе. (ГМ, 29);
прпорити (о авионима) ’летети’ – У пролеће те године двокрилне ле-
теће машине с ракљастим ногама због нечега су све чешће прпориле
567
изнад њих, неретко и моторе гасећи и изводећи на небесима разно-

разне кривине узбудљиве за гледање. (ЖНЦД, 7);
Ако сагледамо употребне вредности глаголских деривата са
ономатопејским сегментом -прп- у делима Д. Михаиловића, мо-
жемо приметити да се ономатопеја, у односу на забележене упо-
требне вредности у литератури, проширила на домен симболичне
представе о звучању апарата и машина (авион, телефон), на основу
асоцијативне вези по сличности. Овакво употребно ширење онома-
топејске основе показује да су и ономатопеје подложне метафори-
зацији као и конвенционалне (немотивисане) коренске морфеме
које су репрезентативни језички знаци. Тако се симболичка вред-
ност ономатопејског сегмента -прп- у посматраним дериватима
креће од симболизовања звука који је условљен покретом или удар-
цем, преко кретања које је пропраћено звуком, до синтетизованих
компоненти звука и ударца, што се манифестује као специфичан
квалитет звука (шуштање). Ширење постојећих концепата покриве-
них ономатопејским дериватима у прози Д. Михаиловића одвија се
у складу са системским потенцијалом у лексичким подсистемима.
Лексема стулити се са семемама 1. ’сјурити се, великом брзи-
ном сићи, стрчати се’ и 2. ’појурити на неког, напасти’, које су ре-
ализоване у прози Д. Михаиловића, није потврђена у расположи-
вим речницима. М. Бјелетић (2006: 103) наводи облик натутулити
са значењем ’наићи у маси, навалити’, ’одлучно у маси некуд ићи’,
које је забележио М. Станић у говору Ускока, а који са релизованим
глаголом дели семантичку компоненту у вези са наглошћу, одлу-
чношћу, брзином вршења радње, што су семе које вероватно симбо-
лично представља формант тул. Овај гласовни сегмент симболише
замишљени звук који одаје интензивно, брзо кретање и условљава
експресивни ефекат деривата. С обзиром на то да репрезентовани
звук није реално својство покрета, дати пример представља једи-
ницу синестезијског звуковног симболизма. Звучна компонента из
симболике основе остаје у сфери конотације творенице и дочарава
интензитет референцијалног значења. Префикс с- у дериват уноси
значењску компоненту ’спустити одозго према доле’, развијену из
компоненте ’скинути нешто са неке површине’ (в. Бабић 2002: 551).
стулити се 1. ’сјурити се, великом брзином сићи, стрчати се’ – И како
она пожуре и престигну ме, тако се отпозади стулим за њима. Сам ми
пете ударају у дупе. (ПВ, 193); Ако бих проценио да ћу моћи неопаже-
но да стигнем, , стулио бих се право у башту и увукао се у неки шу-
шњар. (ГМ, 45); И кад су они натрчали на косидбену баражну ватру,
морали су под рафалима, бомбама и гранатама да се стуле натраг на
запуштену, опаку реку [...] (З, 181);
2. ’појурити на неког, напасти’ – Кад кроз дурбин угледаш како се он
тамо збунио, кад видиш како му земља скаче под ноге [...] да ће сад
можда да му на памет падне луда мисао да се стули на тебе. Зато хитно
мораш да подбрцнеш, да га на време опоменеш да то не чини. (Ч, 16);
568
1.4. Следе глаголи са значењем ударања са основом која симбо-

лише представу о звуку ударца. Звучна симболика условљава у де-
риватима овог типа специфичну конотацију, те није део референ-
цијалног значења лексеме.
Глагол ркнути П. Скок (III: 682–683) објашњава преко онома-
топеје рк која означава нагло забијање ножа у нешто, поредећи је
са узвиком за подбадање волова ршке де. У Петријином венцу гла-
гол изведен глаголским суфиксом -нути од ономатопејске осно-
ве рк управо је употребљен са доменом нож. Са истим значењем
глагол је забележен у РКМД (ркнут -ем свр пог ’забости, убости’).
Са ономатопејом рк у основи са значењем ударања М. Бјелетић
бележи глагол чафркнути (2006: 388). Широко распрострањена
ономатопејска основа јесте симболична представа звука оштрог
ударца, па је на граници између имитативног и синкретичног зву-
ковног симболизма. Звучна представа о наглом покрету уграђена
је у прагматику деривата и доприноси динамичности израза у ком
је он употребљен.
ркнути ’забости, убости’ – Кад ти он ркне она зарђао нож у трбу, мо-
раш да умреш, па таман да си свиња, а не човек. (ПВ, 135);
За глаголе таракнути и гекнути нисмо у литератури прона-
шли потврду да се ради о ономатопејским дериватима, али прет-
постављамо да су у њиховој основи ономатопеје ударца тарак- (+-
нути) и гек- (+-нути).
Имитативна звучносимболична основа тарак- јавља се и у гла-
голу таракати, чије репетитивно значење ’ићи тамо-амо, тума-
рати, трчкарати, мотати се’ (РМС)12 указује на ономатопејичност.
У значење глагола таракнути, употребљеног у роману Злотвори,
није интегрисана компонента звучања, већ се она асоцира са семом
која подразумева интензитет ударца, и тако омогућава експресив-
ни учинак деривата.
Глагол гекнути обележен је као покрајинизам у РСАНУ, где је
регистрован са значењем ударања I. ’(некога) треснути (о земљу);
ударити’ (Сврљиг, Гружа); II. ~ се ’пасти, испружити се по земљи,
бубнути’ (Врање), те је семема реализована у роману Злотвори си-
стемског карактера. Конвенционална симболика праскавих сугла-
сника г и к у основи овог глагола одговара семантици ударања, те се
звучносимболични сегмент гек- може посматрати као звучна пред-
става ударца, при чему значење звучања није уграђено у референ-
цију глагола.
12 Уп. и таракача ж пеј. ’она која стално некуд иде, која често залази у друге куће, стокућа’
(РМС).
П. Скок (III: 444) помиње облик tarákat, -am (Kosmet, ~ po kuće) (pre-) »preturati,
preturajući tražiti«, који објашњава као балкански грецизам који је у говоре Косова ушао
преко арб. taroké f »Aufregung« < gr. ταραχή »smetnja«, arb. pasiv taraksem »bin aufgeregt« <
gr. aorist έτάραξα od ταρά σσω »umrühren, in Verwirrung bringen« > bug. taráškam, taraíůvam
»herumstöbern, herumwühlen«.
569
таракнути ’снажно ударити’ – Стегнувши за леђима шаку у песницу,

из окрета, савијеном руком, из све снаге таракне га у слепоочницу.
(З, 108–109);
гекнути ’бацити, натоварити’ – Застао је пред неком одваљеном ка-
менчином [...] Требало је у ствари да је дигнем – он би се пригнуо –
и да му је гекнем на леђа. (РР, 82);
Ни глагол шунути није у литератури потврђен као онома-
топејски дериват, али претпостављамо да фрамгент шу- представља
симболичну представу звука сечења ваздуха при наглом покрету.
Семантичка компонента ’нагло, изненадно, брзо’ интензификована
је глаголским суфиксом -нути са значењем тренутносвршености.
Домен употребе глагола у главу у роману Злотвори условио је мета-
форично транспоновање семантике звука из ономатопејске основе
у значење брзине, које производи експресивни ефекат који се у да-
том примеру испољава као пејоративност. Дакле, услед метафори-
зације ономатопејске основе, дошло је до преласка симболике звука
у модално-оцењивачку компоненту. Оваква реализација покрајин-
ског глагола шунути дата је у РСАНУ као значење 2. ’(некоме) безл.
(често са додатком: у главу, у памет) пеј. пасти на памет, дунути’.13
Ефекат ономатопејске основе у деривату није изражен кроз његово
значење, већ кроз прагматику језичког знака.
шунути (~ у главу) ’пасти на памет’ – А њима двојици, поготову Ђиду,
бар је газда тако мислио, ко зна шта може шунути у главу, ти си
свашта могу умислити! (З, 243);
1.5. Један је пример трансформативног глагола у чијој је основи
гласовни сегмент који симболише звук промене/трансформације
објекта радње.
Трансформативни глагол жмијати у основи има ономатопеју
жм-, која представља симболичну звучну представу радње која се
врши на неком предмету – истискивања воде гњечењем, стезањем,
цеђењем. Ономатопејска основа је симболична репрезентација зву-
чне последице одређених покрета, односно звука трансформације
објекта радње. РСАНУ глагол жмијати маркира као покрајински и
илуструје га примерима из околине Крагујевца и Зајечара, али не
упућује на његову ономатопејску природу. Глаголом се денотира
радња у чијој је основи покрет, док звучносимболични сегмент у
асоцијативној сфери активира семе звучања.
жмијати ’стезањем, гњечењем истискивати воду, цедити, муљати
ради прања’ – Пуштам воду у ванглу на најјаче, па навалим, с обадве
руке, оне главице да жмијам. Жмијам онако, жмијам. Излази из њи
нека пена. (ПВ, 264);
1.6. Последњу групу чине глаголи са апстрактним значењем
у чијој је основи фонетски сегмент који симболише кретање или
13 Уп. и РМС: шунути, -нем сврш. покр. 1. ’нагло отићи, утећи, клиснути, шмугнути’.
570
терање на покрет. Симболика ономатопејске основе не улази у зна-

чење, већ у стилистику деривата.
Синонимне глаголе цуцати и кецати сместили смо у гру-
пу ономатопејских деривата, премда не можемо са сигурношћу
тврдити о каквом се типу звучне симболике ради. Звучна суге-
стивност основа ових глагол је изражена, те претпостављамо да
је дошло до метафоризације почетних ономатопеја. Оба глагола
припадају лексичко-семантичком пољу „психичко и физичко уг-
рожавање другог”.
П. Скок (III: 279) помиње деноминал цуцати са редуплика-
цијом ономатопејског иницијалног слога као дечју ономатопеју са
значењем ’њихати’. Он даље примећује да је код одраслих, излазећи
из сфере дечјег говора, ономатопеја добијала различита значењска
преиначења. На тим основама можемо претпоставити метафо-
ричну везу између појма њихања, који садржи компоненту опето-
ваности и кретања у супротним странама и појма психолошког и
вербалног поигравања са другима. Глагол је са ознаком да се ради
о ономатопеји потврђен у РМС, са значењем глагола ударања и фи-
гуративном експресивном семемом ’извргавати подсмеху, завитла-
вати’. Почетна звучна симболика основинског форманта очигледно
је потиснута, а у глаголском деривату условљава експресивни, и то
вулгарни тон деривата.
цуцати ’малтретирати, кињити, завитлавати, шиканирати’ – Није
њега мајка двајес година ранила да га ти овде како волиш зезаш и
цуцаш, да га шиканираш или чак бијеш. (Ч, 41); Ти мислиш, нема ти
равнога на свету све до бога, носом облаке изнад државе растерујеш
и, кобајагим, за њега немаш право време, немаш куд да га видиш, и
цуцаш га ко да си га под кирију узо. (Ч, 259); Ма нисам се”, велим,
„свађао. Али кад он оће да ме цуца. Па, баш да га не пустим.” (Ч, 274);
Ономатопеја кец у основи суфиксалног деривата кецати, и од
њега префиксацијом добијене творенице искецати највероватније
представља метафоричну транспозицију узвика кец14, који је пр-
вобитно служио за терање, гоњење коза (в. РСАНУ кецати1; Скок II:
72). Може се претпоставити семантички развој који иде од узвика
за терање стоке до значења ҅завитлавати, мучити, малтретирати
некога’, реализованог у роману, с обзиром на то да је продуктивност
семантичке компоненте п ҅ онашати се лоше, безобзирно према друго-
ме’ потврђена и у значењу с҅ вађати се’ глагола кецати (Скок II: 72:
кецнути и кецкати 2° (~се метафора свадити се). У употребљеном
примеру дошло је до значајног удаљавања од почетне симболике:
од звучне представе чина терања животиње на покрет фоносимбо-
лични сегмент постаје звучна представа психичког злостављања
објекта радње исказане дериватом, и манифестује се као експре-
14 В. РСАНУ кец 1. (обично поновљено) а. узвик за терање и вабљење коза. б. фиг. погрд.
бежи, одлази, иди. 2. узвик којим се подстиче кум у сватовима да баца новац.
571
сивни ефекат деривата. Глагол је употребљен у роману Чизмаши,

у жаргонски и регионално обојеном наративу главног јунака Жике
Курјака, те представља пример како се метафоризацијом покрајин-
ске ономатопеје успоставља експресивна јединица жаргонског ка-
рактера и вулгарног тона у дијалекатском подсистему.
кецати (се) ’завитлавати (се), малтретирати некога’ – Кецају ти
они тамо нас из све снаге. Један те каплар пусти, други те сачека.
Нарочито се ти каплари били назлили. (Ч,14); Код нас, фала богу, увек
неко некога кеца, неће ваљда да му мисли добро, ди ћеш да уватиш ко
шта коме ради? (Ч, 198); „Знаш”, каже, „он се с тобом можда нешто јес
договорио, али мене могу и даље да кецају. [...]” Ако ме ти из армијске
области, а поготово из Другог оделења, увате на зуб, јебао сам јежа.
[...]” (Ч, 266); [...] кажу да га је сменио кнез Павле лично, и они горе су
се кецали као ми, ситни [...] (Ч, 57);
искецан ’измалтретиран, намучен’ – Кад сам се малопре од зубара

враћао на Кале, онако сав болесан и искецан, гледао сам око себе. (Ч,
262);
Глагол фућумарити који у Петријином венцу има семантичку
реализацију ’петљати, заобилазити истину, крити нешто’ вероватно
је у вези са ономатопејом фућ, којом се „исказује да је нешто про-
пало, нестало’ (РМС). Гласовни склоп фућ примарно симболише
звук који настаје приликом пропадања предмета великом брзином
кроз ваздух (уп. у РМС фућнути ’звиждати, звиждукати’), а из те
се симболике, уз помоћ глаголског суфикса -арити изводи значење
’испуштати делове истине, крити неке чињенице’. Иста семанти-
чка компонента развија код глагола фућнут (се), -нем свр. значење
’завући (се)’, забележено на простору косовско-ресавског дијалекта
(РКМД). Суфикс -арити остварује у деривату деминутивно-пејо-
ративну семантику, што је његова прототипска особина (в. Бабић
2002: 534–533). Творбена основа фућум- са становишта савременог
стања непрозирна је, а речнички подаци нам не могу дати одговор
о категоријалној припадности мотивне речи, која несумњиво има
звучну симболику.
фућумарити ’петљати, заобилазити истину, крити’ – „Шта си ти”,
каже оне жене, „радела с ово дете?” [...] „Ништа, госин-докторе.”
„Како ништа?” каже Ћоровић. „Шта ми ту фућумариш? Са шта си га
ранила?” (ПВ, 5–6);
2. Ако сагледамо језички статус ономатопеја које се налазе у
основи ономатопејских деривата, можемо рећи да Д. Михаиловић
није тежио индивидуализацији при успостављању звучне симболи-
ке речи, него је користио подруштвљене звуковне симболе, како би
постигао ефекте живости у приповедњу, окарактерисао, претежно
негативно, одређени тип понашања, или како би изградио говорни-
ка који се одређеним ономатопејским дериватима служи.
572
За највећи број деривата пронашли смо потврде у говорима који

су у основици дијалекатске књижевности Д. Михаиловића или они-
ма који су им сродни, а неки представљају семантичке варијације
стандарднојезичких јединица (нпр. бобоњати, прпорити). Употреба
такве лексике у дијалекатском наративу имала је за циљ постизање
локалног колорита, као и ефекат непосредности између наратора и
саговорника и наратора и реципијента.
Значење ономатопејских основа креће се од симболичног пред-
стављања звукова из окружења (имитативи) до звука као симболи-
чне репрезентације покрета (на граници између имитатива и си-
нестезијског звуковног симболизма). Код глаголских деривата са
значењем гласања и оних са дифузном семантиком ’гласати се +
ударати’ симболика ономатопејске основе уграђена је у значење
(скамлицати, бобоњати, прпорити са значењем ’правити периоди-
чне уситњене звуке при ударању у неку површину, који подсећају на
звук пр’). У глаголским дериватима са значењем кретања, ударања,
угрожавања другог и скривања, тајења звучна симболика осно-
винског сегмента није део референцијалне вредности глагола, већ
условљава различити експресивни учинак. Експресивна вредност
испољава се у различитом распону. У неким примерима имитатив-
на природа ономатопејске основе у концептосфери деривата акти-
вира представу о звуку (нпр. [до]прпорити ’[до]летети’, ркнути ’за-
бости, убости’ итд.) и тако уноси динамику у наратив и омогућава
уживљавање реципијента у атмосферу. Тако активирана концепту-
ална сема код глагола кретања може интензификовати актант на-
чина садржан у референцијалном значењу (нпр. фоносимболични
сегмент тул- у глаголу стулити интензификује начински актант
брзо). У другим се пак примерима фоносимболични сегмент у кон-
цептосфери транспонује у модалнооцењивачку компоненту, па се
таквим дериватима исказује негативан говорников став према реа-
лизованој радњи (нпр. шунути, скамлицати). На крају, звучна сим-
болика основе у дериватима са апстрактним значењем – кецати и
цуцати, условљава функционално-стилски тоналитет комуника-
ције који се може одредити као вулгарни тон.
Ономатопјески глаголски деривати у прози Д. Михаиловића
показују да су и ономатопеје подложне метафоризацији као и кон-
венционалне (немотивисане) коренске морфеме. Анализирајући
референцијалне вредности деривата, приметили смо како се оно-
матопеја -прп- (прпорити), у односу на вредности забележене у
речницима, проширила на домен симболичне представе о звучању
апарата и машина (авион, телефон), а на основу асоцијативне вези
по сличности; ономатопеја фућ (фућумарити) померила је симбо-
лику од звука који настаје приликом пропадања предмета вели-
ком брзином кроз ваздух, преко значења ’завући (се)’, потврђеног
у дијалектима, до значења ’испуштати делове истине, крити неке
573
чињенице’ у Петријином венцу; ономатопеја скамл- у глаголским

дериватима не показује апстрактно значење које је регистровано у
литератури, већ се употребљава са доменом пас (изведеним из оно-
матопеје дечјег гласања) и свој домен шири са бића на предмете
(заскамликати, о црквеном звону); ономатопеја цуца се од симбо-
лизовања звука који настаје при њихању померила се ка симболизо-
вању психолошког и вербалног поигравања са другима итд.
3. Прилог
Глагол Значење Домен употребе Мотивна Улога
деривата деривата симболика фоносимболичног
основе сегмента у значењу
и прагматици
деривата
скамлицати 1. ’завијати, пас звук (непријатан) имитатив; уграђен у
урлати’ (гласање) значење (непријатно,
високим тоновима) и
прагматику деривата
(пејоратив)
2. ’заурлати, звоно звук (непријатан) имитатив; уграђен у
почети се значење (непријатно,
непријатно високим тоновима) и
оглашавати, прагматику деривата
почети (пејоратив)
скамлицати’
(гласање)
запрпорити 1. зазвонити телефон звук имитатив; уграђен у
(гласање) конотацију деривата
прпорити
2. ’шумети, киша звук имитатив; уграђена у
шуштати’ конотацију деривата
(гласање)
3. ’правити кестен звук + ударац на граници

периодичне имитатива и
уситњене звуке синестезије; уграђена
при ударању у у значење деривата
неку површину,
(до) који подсећају на
прпорити звук пр҆ (гласање
+ ударање)
4. ’(до)летети’ вила / авион звук + кретање на граници

(кретање) имитатива и
синестезије; у домену
конотације деривата
бобоњати ’правити жир, шишарка звук + ударац на граници
потмуле, тупе имитатива и
звуке при ударцу синестезије; уграђена
о тло’ (гласање + у значење деривата
ударање)
574
стулити се 1. ’сјурити се, антропоцентричан звук кретања синестезијски

великом брзином (нагло, брзо) симболизам; у
сићи, стрчати се’ домену конотације
(кретање) деривата
2. ’појурити на антропоцентричан звук кретања синестезијски

неког, напасти’ (нагло, брзо) симболизам; у
домену конотације
деривата
ркнути ’забости, убости’ ножем (неправи звук удара на граници
(ударање) објекат) имитатива и
таракнути ’снажно ударити’ антропоцентричан звук ударца на граници
(ударање) имитатива и
гекнути ’бацити, камен / терет звук ударца на граници
натоварити’ (прави објекат) имитатива и
(кретање) синестезије; у домену
шунути ’пасти на памет’ (~ у главу) звук кретања/ синестезијски
ударца симболизам; у
домену конотације
деривата; пејоратив
жмијати ’стезањем, главица купуса звук на граници
гњечењем (прави објекат) трансформације имитатива и
истискивати објеката синестезије; у домену
воду, цедити, (← покрет) конотације деривата
муљати ради
прања’ (кретање,
трансформисање
објекта)
цуцати ’малтретирати, антропоцентричан звук кретања, на граници
кињити, њихања имитатива и
завитлавати, синестезије; у домену
шиканирати’ конотације деривата;
(малтретирање вулгаризам
другог)
кецати (се) ’завитлавати (се), антропоцентричан звук терања на синестезијски
малтретирати кретање симболизам; у
некога’ домену конотације
(малтретирање деривата; вулгаризам
другог)
фућумарити ’петљати, антропоцентричан звук кретања на граници
заобилазити имитатива и
истину, крити’ синестезије; у домену
(скривање, конотације деривата
тајење)
575
Извори
ГМ: Драгослав Михаиловић, Гори Морава, Београд: СКЗ, 1994.
ЖНЦД: Драгослав Михаиловић, Кратак приказ живота на цариградском друму,
Јалова јесен, Београд: Народна књига–Алфа, 2000, 5–22.
З: Драгослав Михаиловић, Злотвори, Београд: Народна књига, Алфа, 1997.
ПВ: Драгослав Михаиловић, Петријин венац, Београд: Нолит, 1981.
РР: Драгослав Михаиловић, Руководилац радова, Лов на стенице, Београд: БИГЗ
– Приштина: Панорама, 1993, 75–100.
ТПСП: Драгослав Михаиловић, Треће пролеће Свете Петронијевића, Ухвати звез-
ду падалицу, Београд: СКЗ, 1983, 57–92.
Ч: Драгослав Михаиловић, Чизмаши, Београд: БИГЗ–СКЗ–Просвета, 1984.
Sound Symbolism 1994: Sound Symbolism, edited by Leanne Hinton, Johanna Nichols,
and John J. Ohala, Cambridge: Cambridge University Press.
Бабић 2002: Stjepan Babić, Tvorba riječi u hrvatskome književnome jeziku, treće,
poboljšano izdanje, Zagreb: Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti,
Nakladni zavod Globus.
Белић 1946: Александар Белић, Наш књижевни језик, у: Наша књижевност, ме-
сечни часопис, год. 1, Београд.
Бенвенист 1975: Емил Бенвенист, Проблеми опште лингвистике, превод и поговор
Сретен Марић, Београд: Нолит.
Бјелетић 2006: Марта Бјелетић, Исковрнути глаголи, Типови експресивних пре-
вербалних форманата (на српском и хрватском језичком материјалу),
Београд: Институт за српски језик САНУ.
Блумфилд 1895: Maurice Bloomfield, On Assimilation and Adaptation in Congeneric
Classes of Words, The American Journal of Philology, Vol. 16, No. 4 (1895),
The Johns Hopkins University Press, pp. 409–434, http://www.jstor.org/sta-
ble/288280, 09. 04. 2018, 09:54 UTC
Драгићевић 2001: Рајна Драгићевић, Придеви са значењем људских особина у савре-
меном српском језику (творбена и семантичка анализа), уредник Милка
Ивић, Београд: Институт за српски језик САНУ.
Јакобсон 1966: Роман Јакобсон, Лингвистика и поетика, Београд: НОЛИТ.
Јовић 1985: D. Jović, Jezički sistem i poetska gramatika, Beograd: BIGZ, Priština:
Jedinstvo.
Клајн 2003: Иван Клајн, Творба у савременом српском језику, Други део, суфиксација
и конверзија, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства : Институт
за српски језик САНУ; Нови Сад: Матица српска.
Кристал 2008: David Crystal, A Dictionary of Linguistics and Phonetics, sixth edition,
US, UK, Australia: Blackwell Publishing Ltd.
Лазић Коњик 2012: Ивана Лазић-Коњик, Неки аспекти лексичке анализе Ћопићевог
уметничког идиолекта, у: ур. Бранко Тошовић, Поетика, стилистика и
лингвистика Ћопићевог приповједања, Грац: Institut für Slawistik der Karl-
Franzens-Universität – Бањалука: Народна и Универзитетска библиотека
Републике српске, 229–244.
РКМД: Глигорије Глиша Елезовић, Речник косовско-метохиског дијалекта, I–
II, Приштина: Институт за српску културу, Културна манифестација
„Глигорије Глиша Елезовићˮ, Народна и Универзитетска библиотека,
1998.
576
РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика, I–VI, Нови Сад: Матица српска
(и Матица хрватска I–III), 1967–1976.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика, I–XVIII, Београд:
САНУ, 1959–2010.
Скок I: Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knj. 1, A–J,
Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1971.
Скок II: Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knj. 2, K — poni’,
Скок III: Petar Skok, Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, knj. 3, ponii’–Ž,
Хинтон–Николс–Охала 1994: Leanne Hinton, Johanna Nichols, John Ohala,
Introduction: Sound-symbolic processes, у: Sound Symbolism, Cambridge :
Cambridge University Press, 1–12.
ЦР: Радосава Стојановића, Црнотравски речник, у: Српски дијалектолошки
зборник LVII, САНУ, Институт за српски језик САНУ, Београд, 2010.
Tanja Tanasković
TERRITORIALLY MARKED ONOMATOPOEIC LEXEMES IN
THE PROSE WRITTEN BY DRAGOSLAV MIHAILOVIĆ
Summary
The paper represents semantic and stylistic analysis of onomatopoeic words that
are territorially stratified. The types of the sound-symbolic word-base and its integra-
tion in the semantics and pragmatics of the derived verbs are considered. The aim was
to: 1) determine the level of incorporation of these derivatives into lexical subsystems
of Serbian language, thus the degree of semantic individualization in word formation,
2) to consider the stylistic potential of sound-symbolic derived verbs in the dialect
prose of Dragoslav Mihailović.
Key words: sound-symbolism, onomatopoeic derived verbs, lexical meaning, lexical
stylistics.
577
811.163.41'622
Université Paris-Sorbonne
УПОТРЕБА И КОНКУРЕНЦИЈА БРОЈНИХ

ИМЕНИЦА НА -ИЦА (ИЗВЕДЕНИХ ОД ОСНОВНИХ
БРОЈЕВА) И БРОЈНИХ ИМЕНИЦА НА -КА У
СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
У раду се осветљава, у синхронијској перспективи, упо-

треба бројних именица на -ица, изведених од основних
бројева (двица… петица… десетица и сл.; множина: двице…
петице… десетице) и бројних именица на -ка (двојка, тројка
и сл.; множина: двојке, тројке) у српском језику. Такође се по-
свећује посебнa пажњa ситуацијама када су те серије бројних
именица у конкуренцији. У раду се те специфичне лингви-
стичке ситуације анализирају и на основу поређења са хрват-
ским стандардним реализацијама.
Кључне речи: бројне именице на -ица, бројне именице на
-ка, узус, конкуренција.
Ове две серије бројивих бројних именица анализарамо упоред-

но због нејасноћа у појединим значењима између њих. У српском
језику, наиме, још увек постоје потешкоће везане за ове именице.
С нормативног гледишта о њима је писано али сасвим успут (в. даље
у овом раду) и зато су неопходне допуне у прецизнијим дефинцијама
и разграничењима. Потребно је одмах на почетку нагласити да су
поменуте бројне изведенице формално једночлане за све вредности,
иако се у неким ретким случајевима везаним за њихово значење
и дистрибуцију могу појавити као координативни низ напоредних
једночланих бројева1.
Нпр:
(1) Двадесетдвојка Базела је ипак дао до знања да у клубу највише ра-
змишљају о Стразбуру (…) (Политика, 6/3/2017)
(2) Зашто крити, титула је надомак (…), у то верује и наша двадесетсед-
мица, (Вечерње новости, 25/12/2010)
1 Али, и у тим ретким случајевима онe се скоро увек пишу једном речју (то потврђују
све нормативне публикације које се баве тим питањем; в. нпр. Пешикан–Јерковић–
Пижурица 1997: 56; Мићуновић 2000: 46) и као такве у творби врло логично нe
упoтрeбљaвaју вeзник и. Та два типа именица се, дакле, могу извести и од сложених
(вишeчлaних) брojeвa, што се противречи са закључцима Стјепана Бабића (1986: 155)
у вези са творбом бројних именица на -ица, изведених од основних бројева: „Творба је
ограничена ограниченошћу основа, поготову што се од већих и сложених бројева такве
изведенице не творе.” Међутим, изгледа тачно да ни једна ни друга серија именица не
познају творбу за вредности веће од 100 (изузев 1000; в. примере даље у овом раду).
579
(3) Предлаже такође паузу у пријему нових чланица у ЕУ, све док два-
десетседморка не буде извршила реформу у институцији. (Вечерње
Новости, 8/5/2007)
Бројне именице на -ица, изведене од основних бројева [једи-
ница, двица, трица, четвртица2 (ове три последње именице су на-
рочито присутне у хрватском стандарду и углавном припадају ра-
зговорном стилу), петица, шестица, седмица, осмица, деветица, де-
сетица, једанаестица итд.] кaрaктeришу се вeликoм пoлисeмиjoм.
Оне у српском језику могу значити бројку или предмет, особу или
животињу означене бројком [просторију, канцеларију, превозно
средство/возило (трамвај, аутобус, тролеjбус, метро), карту за кар-
тање, оцену успеха или вредновање, (спортског) играча, тркачког
коња, тркачког пса итд.]. Уз примарно значење те изведенице могу
такође имати појединачна, специфична значења [нпр. јединица, у
смислу ћерка јединица; двица и трица: у кошарци погодак вредан
два односно три поена; петица, десетица, двадестица и стотица:
новчанице одређене дате монетарне вредности; јединица и десети-
ца као математички називи; [м(ј)ерна] јединица као назив у физи-
ци; седмица: седам дана/нeдeља (термин углавном карактеристи-
чан за хрватско језичко подручје); осмица: осам дана (aрхаизам),
фигура у јахању, игра у билијару или математичка мозгалица итд.].
Можемо навести неколико релевантних примера:
Примарна значења:
- сама бројка (цифра или одговарајући број)
(4) Устајем, да по хладном бетону своје ћелије везем осмице и кругове.
(В. Драшковић, 211)
- број играча, тркачког коња
(5) Прва лична грешка за седмицу Ортеза. (РТС)
(6) Имам све коње осим седамнаестице. (РТС)
- оцена успеха или вредновање у школском или универзитет-
ском речнику
(7) Звоњава уплаши Милијину мајку која управо улази у школу да види
да ли јој је син поправио јединицу из биологије. Може поправити и на
трицу, али никада неће схватити суровост закона рађање–смрт. (Р.
2 У овој серији бројних именица једино су четвртица и стотица изведене од редних

бројева. Бабић (1986) тврди, међутим, да су све именице, осим двица и трица, изведене
од редних бројева. С тим гледиштем се тешко можемо сложити нарочито кад се зна да се
именица јединица гради од основног броја један. Изгледа, дакле, да је полазна тачка тих
именица (осим за вредности 4 и 100) дакако основни број коме се додаје суфикс -ица а не
редни (иако се на морфолошком плану та хипотеза не може потпуно искључити – дода-
так суфикса -ица са губљењем завршног и код редних бројева – тим пре што се лингви-
сити и лексиколози скоро нису бавили питањем настанка поменутих именица, не дајући
тако никакав дефинитиван одговор који би могао да нас оријентише). Други аргумент
који, изгледа, поткрепљује хипотезу о творби на основу главних бројева је чињеница да
су различита значења бројних именица на -ица, о којима је реч, увек везана за нумеричку
вредност исказану основним бројем у корену, док немају било какву везу са индикацијом
ранга или редоследа, индикација која је, међутим, карактристична за редне бројеве.
580
Употреба и конкуренција бројних именица на -ица (изведених од основних бројева) и бројних именица на -ка
Братић, 143)
- број трамваја
(8) Заборавио сам ташну у трамвају! Који број? Дванестица 3! (РТС)
Појединачна значења:
- ћерка јединица
(9) Твој отац био је слијеп, па је чинио све својој размаженој јединици по
вољи. (А. Шеноа, 145)
- погодак у кошарци4
(10) Кукоч у тој утакмици није промашио ниједну трицу. (ХРТ)
- новчаница5
(11) Шта је десетица! Оде, што кажу, сва у коњску зобницу; десетицу у
зобницу! (С. Сремац, 204)
(12) Понајприје цекине, затим шкуде, затим двадестице, послије банке6.
(А. Шеноа, 163)
(13) Па ми мораш и ти оставити коју тисућицу. (А. Шеноа, 198)
- фигура у јахању
(14) (...) Исакович објаха још једну осмицу, у лаком галопу (...) (М. Црњан-
ски, 361)
- временски интервал
(15) Навели смо само ова четири листа, али они одржавају тон у сва-
кој француској и страној штампи у седмици 8-15. јануара 1993. (М.
Баштић, 45)
(16) Но кад је минула осмица по смрти Илијиној (...) (А. Шеноа, 139)
Несигурности и недоследности појављују се јер примарна зна-
чења именица двица, трица, четвртица, деветица, десетица су,
такође, присутна у језику са већом фреквентошћу у кореспондент-
ним вредностима бројних именица на -ка: двојка, тројка, четво(е)
рка, деветка, десетка7 и то у оба стандарда, српском и хрватском.
3 Логичан одговор на постављено питање била би употреба главног броја дванаест, пошто
би требало подразумевати именицу број (в. фн. бр. 9).
4 О овоме в. у фн. бр. 12.
5 Вреди запазити да се то значење може данас сматрати као архаично, нарочито облик
тисућица (као и хиљадица), који је у том случају јасно деминитуван или хипокори-
стичан. Додајмо, такође, да Стевановић већ 1975. не бележи вредности веће од 50 за то
значење (в. Стевановић 1975: 528). Примери које наводимо су, уосталом, преузети од ау-
тора из 19. века. Међутим, неколики врло ретки примери могу се наћи на Интернету [и
то скоро искључиво на форумима, са понекад врло чудним комбинацијама, типа бројна
именица на -ица + назив валуте, нпр. хиљадица евра, вероватно аналогијом са стандард-
ном конструкцијом основни број + назив валуте]. Наиме, ваља овде подсетити да стан-
дардни језик не употребљава бројне именица на -ица, изведене од основних бројева као
детерминанте у бројним конструкцијама.
6 У разговорном и унеколико архаичном стилу банка је синоним за новчаницу од десет
монетарних јединица.
7 Можемо приметити да се за примарна значења, нарочито у изражавању оцена 9 и 10 у ви-
шем образовању, варијанте деветорка и десеторка изгледа не употребљавају. Међутим,
581
Примарна значења:
- сама бројка (цифра или одговарајући број)
(17) Простим закључавањем врата стан је, тих последњих дана те године
са две четворке, подељен на два неједнака дела. (С. Велмар-Јанковић,
189)
(18) (…) ох, погледај, све деветке се претварају у наредну хиљаду. Кад сам
била мала – наставила је неочекивано – мислила сам да ће се зауста-
вити и вратити на деветке, кад би моја мајка само пристала да потера
кола унатрашке. (Б. Вучичевић, 217)
- број играча, тркачког коња
(19) Лoптa дo двojкe Oбилићa. (РTС)
- оцена успеха или вредновање у школском или универзитет-
ском речнику8
(20) О Мичурину (...) ни да прослови. То ће му бити трећа двојка. (Б. Пет-
ровић, 82)
(21) (...) мени није промакло из којих је предмета несретни мој син изабрао
да добије тројке: из Математике и Француског. (С. Селенић, 195)
(22) Ја одговарам и добијем четворку. (Илустрована политика, 1/7/2013)
(23) Ја сам полагао са десеткама на правном. (Ј. Рибникар, 67)
- карте за картање
(24) Странац мирно окрену карту. Била је двојка спасоносна карта. (И.
Андрић, 253)
(25) Пресекоше обојица. У странца је четворка, а у Милана десетка. (И.
Андрић, 254)
- број трамваја
(26) Једног дана одвезао се старинским трамвајем број два9 (...). Тршћан-
ска двојка пробудила је београдске успомене (...) (Д. Великић, 215)
Осим ових примарних значења која су идентична са оним које
носе бројне именица на -ица, изведене од основних бројева, бројне
именице на -ка углавном се користе за указивање на скуп, групу
оне су много учесталије у индивидуалном значењу нарочито када су носиоци збирног

значења (в. даље као и фн. бр. 16).
8 У разговорном језику, а нарочито у школском, тај смисао могу понекад носити и основ-
ни бројеви: „Онај кретен из географије дао ми је четири.” (РТС).
9 Вреди запазити и комбинацију: именица броj/цифра + основни број. Нпр: „И раније је
знао за важност сале, друкчије је било понашање у судници број један а друкчије у ма-
лим салама (…)” (Ј. Рибникар, 187); „Број шест је дељив са 2 и са 3.” (пример преузет од
Стевановића 1974: 128); „Он је приметио да се свака од тих несрећних година заврша-
вала цифром осам.” (Р. Тубић, 80) ; в. такође фн. бр. 3. Потребно је и нотирати да се по-
некад у том типу формулација изоставља именица broj и она се онда подразумева: „(...)
ово је Лондон, главни град Писте један (...)” (В. Стојиљковић, 7); „Соба сто један, рече.”
(В. Стојиљковић, 216). Додајмо да Барић et al. (1999: 299), прописују искључиво писање
(арапским) бројкама броја који је у постпозицији именице број, типа број 1, број 3 итд.
Не изгледа, међутим, да се у језику то правило строго поштује и то нарочито када је у
питању вредност 1, в. наше горе наведене примере.
582
особа које су повезане истим циљем, послом, радом, идејом итд.10

За разлику од бројних именица на -ица, изведених од збирних броје-
ва (типа двојица, обојица, обадвојица, тројица, четворица итд.) које
означавају само скуп мушких особа, у овом случају се не указује на
било какву разлику у роду или полу референата који се квантифи-
кују. Додајмо такође да у том значењу бројних именица на -ка језик
не познаје никаквих двојстава или несигурности.
Скупови које означавају бројне именице на -ка могу бити са-
чињени од различитих елемената:
Скуп сачињен од мушких особа:
(27) Насупрот њима деловала је двојка СПС-а (Будимир Кошутић, Брана
Црнчевић). (Н. Стефановић, 282)
(28) Поменута тројка – Раца, Воја и ја – бежећи, кренула је низ обалу
Саве ка Љубљани. (Б. Карапанџић, 68)
(29) Изрицањем пресуде (...) „косовској шесторци” у Хашком трибуна-
лу, данас се завршава суђење групи најближих сарадника Слобода-
на Милошевића. Шесторица оптужених осумњичени су за прогоне,
убиства, депортацију (…) (РТС)
Скуп сачињен од женских особа:
(30) Петорка, односно пет такмичарки, диктира темпо. (РТС)
Скуп сачињен од особа различитих родова (мушкарци, жене и/
или деца):
(31) (…) корачам кроз предсобље, прати нас уиграна тројка: мајор, куће-
пазитељ и наша Зора. (С. Велмар-Јанковић, 128)
(32) У току је и саслушање друге петорке осумњичених за продавање дро-
ге. (Политика, 25/10/2008) (у наставку текста се наводи да се ради о
четири мушкарца и једној жени)
Скуп сачињен од особа чији је род ирелевантан11 или предмета,
појмова, различитих групација особа
(33) У принципу, партијама су потребна само три типа људи: ретори, иде-
олози и техничари. Ако ова тројка функционише финансијери дола-
зе сами (...) (Н. Стефановић, 255)
(34) Хазарски речник може се читати и дијагонално, да би се добио пресек
кроз сва три именика – исламски, хришћански и хебрејски. Такав
начин употребе речника најцелисходнији је по тројкама: било да
се одаберу одреднице са знаком ◊ за које су заинтересована сва три
10 То може евентуално важити и за предмете или појмове а чак и за различите групе особа
које су везане истим подухватом или истим циљем. Интересантно је, међутим, приме-
тити следеће: Стевановић (1975: 482) је мишљења да када се говори о групи особа број
означава „колектив лица која се баве неким, обично недопуштеним послом” и наводи,
ради илустрације свога става, кореспонденцију између четворка и четири одметника.
Примери којe смо забележили ипак показују да поменуто пејоративно значење броја,
премда постоји, не може се сматрати као доминантно.
11 Односно у енонцијацији род се јасно не експлицитира (ни путем катафоре ни путем
анафоре).
583
речника, као што је случај с речима Атех, каган, хазарска полемика,

или Хазари, било да се одаберу три различите личности везане истом
улогом у историјату хазарског питања. (М. Павић, 21)
(35) Утакмицу суди холандска судијска четворка. (РТС)
(36) Ова осморка је врашки тјешка. (РТЦГ)
(37) Деветорка је осумњичена за 52 крађе. (Вечерње новости, 29/12/2016)
Као што је то случај са бројним именицама на -ица, изведеним
од основних бројева, бројне именица на -ка могу такође бити носио-
ци специфичних, индивидуалних значења; нпр. двојка, тројка, чет-
во(е)рка, пето(е)рка као буре, контејнер који садржи одговарајућу
количину течности: од две, три, четири, пет мерних јединица (ли-
тара, акова итд.)12; четво(е)рка у смислу специфичког плеса у којем
учествују четири плесача или у смислу музичког квартета; четво(е)
рка, пето(е)рка итд. у спортској терминологији за означавање че-
тири или пет највећих европских лига или клубова неке европске
лиге13, четири грен-слем турнира у тенису или (велика) четворка,
формулација која се односи на доминацију четири тенисера итд.;
пето(е)рка, седмо(е)рка, такође у спортској терминологији када се
означавају пет или седам стандарних играча/играчица (или барем
они који почињу утакмицу) или пет/седам играча/играчица присут-
них на терену (у тренутку енонцијације) кошаркашког или рукомет-
ног тима; тројка као запрега састављена од три животиње, углавном
коња нарочито у Русији; šesto(e)рка као коалиција од шест полити-
чких странака; деветка као пушка или револвер калибра 9 милиме-
тера; деветка и десетка у смислу девет, десет погођених парова у
спортској прогнози14; стотка у смислу сто година, новчанице од
сто јединица одређене валуте15, али такође сто погодака у кошарци;
12 Ово је значење ипак карактеристично за старији језик. То је скоро једини случај када
се бројна именица може појавити као детерминанта а квантификовани елемент пред-
ставља течност која се налази у контејнеру; нпр: двојка вина. Вредна је овде такође
помена систематска употреба у српском стандарду бројних именица двојка, тројка за
означавање у кошарци поготка вредног два односно три поена. Нпр: „То је друга двојка
за Марковића” (РТС); „Кошаркаши Барселоне постигли су чак пет тројки” (РТЦГ).
Међутим, у тим појединачним, специфичним значењима бројне именице двица, трица
су увелико учесталије у хрватском стандарду. О томе в. пр. бр. 10 као и фн. бр. 22 и 24.
13 Ређе, ово значење могу носити бројне именице на -ица и то нарочито у хрватском
стандарду: „Овог би викенда требала бити ријешена већина питања у лигама петице.
Доносимо преглед стања у Енглеској, Италији, Шпањолској, Њемачкој и Француској
уочи расплета сезоне.” (Јутарњи лист, 23/5/2015)
14 Чули смо такође једном приликом једанаестица на РТС-у у смислу тикета спортске про-
гнозе са 11 парова. Међутим, та употреба нам изгледа врло ретка и мало вероватна по-
што су тикети спортске прогнозе (барем у Србији и Хрватској) обично састављени од 10
или 13 парова и не означавају се неком посебном бројном именицом (десетка се резер-
више, као што смо то већ навели, за 10 погођених резултата). Међутим, постоји нарав-
но и могућност употребе и других вредности за (добитне) тикете спротског клађења у
земљама изван бивше Југославије: „Неки џукац убо дванаестицу на енглеској прогнози
и догурао страшног јагуара у Београд” (М. Ратковић, 18)
15 Ретко, десетка се може појавити у смислу новчаница од десет (јединица). В. пр. бр. 48.
584
шесто(е)рка; девето(е)рка; десето(е)рка16; дванаесто(е)рка; петнаес-

то(е)рка; двадесетпето(е)рка; двадесетседмо(е)рка; двадесетосмо(е)
рка као шест; десет; дванаест; петнаест; двадесет пет; двадесет се-
дам, двадесет осам (земаља чланица Европске уније)17 итд.
Навешћемо само неколико примера појединачних значења:
- музички квартет
(38) Свира своју композицију, „Александрову четворку”, посвећену кнезу.
(РТС)
- спортска терминологија
(39) Употреба термина „грен-слем” у угледном дневном листу био је
својеврсна легитимизација „велике четворке” светског тениса и њи-
хово обједињавање (…) (Политика 8/7/2017)
(40) Које је то првенство било с великом четворком18! (РТС)
(41) У првој петорци19 Партизана нема Марковића. (РТС)
(42) Љубомир Врањеш је стандардно играо у првој шведској седморци.
(РТС)
(43) Звездина „стотка” за победу над Ефесом. (Политика 9/12/2017)
- запрега од три коња
(44) Црна, раскошна, тројка, стајала је пред капијом куће Жилобова. (М.
Црњански, 505)
(45) А ти си, ујка Жорж, опет пио шампањац (…) и возио се на тројци. (З.
М. Велимировић, 121)
- политичка коалиција
(46) (…) Златко Крамарић из ЛС-а, који је дио шесторке, најавио је зах-
16 Варијанте деветка и десетка, изведене од главних бројева се не појављују с тим зна-

чењем. По нашем мишљењу, то се може објаснити чињеницом да девето(е)рка и десето(е)
рка, пошто се изводе од збирних бројева, логично више одговарају значењу збирности
које носе у том случају; тај закључак важи сваки пут када је знак јасно збирни а нарочи-
то када се бројне именице на -ка користе за означавање скупа живих бића; в. пример бр.
37 који наводимо с тим значењем и који се тиче вредности 9. Штавише, изгледа могуће
тврдити да се именице девето(е)рка и десето(е)рка, не користе изван те збирне вредно-
сти када означују жива бића.
17 У означавању земаља чланица Европске уније бројне именице на -ка су у конкуренцији
са бројним именицама на -ица, изведеним од збирних бројева.
18 Формулација „велика четворка” (са систематском употребом придева) веома често се
користила за време бивше Југославије и односила се на четири највећа (фудбалска) клу-
ба у СФРЈ: Црвена звезда, Партизан, Динамо и Хајдук. Та се формулација (придев вели-
ки + бројна именица четворка) одржала и после распада Југославије и редовно се упо-
требљава у спортској терминологији да би се означили и неки други скупови (клубови
другог првенства, велики тениски турнири итд., в. пр. бр. 39).
19 Зaнимљивo je примeтити да у означавању стандардне петорке или седморке једног тима,
бројна именица је врло често, али не увек (нарочито када је лингвистички контекст до-
вољно јасан), у комбинацији с једним аугментативним придевом типа први или најбољи,
и то у намери да се поменуто значење разликује од оног које носи именица (изолована)
када се односи на петорку или седморку која се налази на паркету после евентуалних
промена. У истом духу за означавање почетне петорке или седморке (која не мора бити
стандардна петорка или седморка) именица је логично често (али не увек) у асоцијацији
са придевом почетни.
585
тијев за оцјену уставности Владине одлуке. (Јутарњи лист,16/9/2000)

- сто година
(47) Стићи ће он до стотке! (РТС)
- новчаница
(48) Била је несумњиво узнемирена при помисли на трку и десетку којом
је он хтео да се клади у њено име. (А. Видаковић, 147)
(49) Ујак ће дотурити стотку у џеп (...) (М. Тохољ, 33)
- земље чланице Европске уније
(50) Тешко да ће се за Европску унију убудуће говорити да представља
„ексклузивни клуб”: од 1. маја она више није „петнаесторка”, већ
„двадесетпеторка” (…) (Време, 27/5/2004)
(51) Предлаже такође паузу у пријему нових чланица у ЕУ, све док „два-
десетседморка” не буде извршила реформу у институцији. (Вечерње
Новости, 8/5/2007)
- пушка или револвер калибра 9 милиметера
(52) Хоћеш да ми вратиш оних тридесет хиљада или да ти пошаљем двоји-
цу са дугим деветкама? (РТС)
(53) То је револвер, дуга деветка. (РТС)
- резултати спортске прогнозе
(54) (…) нико није имао десетку али је десет играча уболо деветку. (РТС)
Недоумице и колебања јављају се дакле на двоструком пољу
када је потребно означити бројку или предмет, особу или живо-
тињу означене бројком. Наиме, у том случају могу се користи-
ти, у складу са израженом вредношћу, како бројне именице на
-ица тако и бројне именице на -ка. Несигурности проузрукује чиње-
ница да се поменуте бројне именице на -ка, с једне стране, поклапају
у истом смислу с бројним именицама на -ица (двица-двојка, девет-
ка-деветица) а да, с друге стране, могу имати као основу или збирне
бројеве (двојка, тројка) или главне бројеве (деветка, десетка, дваде-
сетка, стотка)20, имајући у виду да је суфикс -ка немогућ с неким
коренима главних бројева (*петка, *шестка, *седмика, *осмика итд.).
Другим речима, за означавање бројкe или предметa, особe или жи-
вотињe означене бројком констатује се прилична конфузија пошто
најчешће имамо следећу серију: двојка, тројка, четво(е)рка–пети-
ца, шестица, седмица, осмица–деветка, десетка, тј. три типа творбе.
Тим поводом можемо навести један релевантан пример у којем
аутор употербљава у истој реченици бројну именицу на -ка за
20 Ове две последње именице немају варијанте изведене од збирних бројева. Додајмо
да нисмо у грађи нашли примере једночланих бројних именица на -ка, изведених од
збирних бројева, већих од 15. Међутим, оне се не могу потпуно искључити премда их
савремене нормативне публикације помињу само до вредности 11. Штавише, никакво
објашњење се не даје о евентуалној могућности образовања за веће вредности. Ипак, с
лексичког и морфолошког становиштва њихова употреба је могућа ако не и очекивана.
586
вредност 4 и бројну именицу на -ица за вредност 5 у вези с коти-

рањем морала у бившој ЈНА:
(55) Оцјене су за морал као елеменат борбене готовости даване „из рука-
ва” и превисоке су. Даване су већином четворке или петице, а морал
никада није био лошији него сада. (С. Шибер, 25)
У истом духу током једног лото извлачења на РТС-у водитељ
нпр. саопштава три последња извучена броја: деветка, осмица, чет-
ворка, и том приликом употребљава бројну именицу на –ка, изве-
дену од главног броја, бројну именицу на -ица и коначно бројну
именицу на -ка, изведену од збирног броја. У роману „Дневник про-
бисвета” Милана Ратковића наилазимо на исти феномен: нпр. за
означавање превозног средства (у овом случају трамвајских линија)
користи се бројна именицу на -ка као и бројна именицу на -ица:
(56) Пређем улицу, окешам се на деветку и запевам најновију ствар Ро-
лингса „The Last Time”. (М. Ратковић, 16)
(57) Таман смо се припремили да улетимо у тринаестицу, кад ево Шепе
и Јарца. (М. Ратковић, 30)
Изгледа, међутим, да никаквих несигурности или недоследно-
сти у норми нема када се суфикси -ка и -ица додају корену збирног
броја јер изведенице тада постају носиоци опозиције „скуп само
мушких особа/скуп особа чији је род ирелевантан” [двојица/двојка,
тројица/тројка, четво(е)рица/четво(е)рка, (…) десеторица/десетор-
ка (…) итд.].
За означавање бројке или предмета, особе или животиње озна-
чене бројком, најприкладнија изгледа комбинација корен основног
броја + суфикс -ица, јер има ту предност над комбинацијом корен
збирног броја + суфикс -ка, да се не користи у другом значењу. Исто
тако комбинацији корен основног броја + суфикс -ка, која се реализује
само за четири вредности21 (деветка, десетка, двадесетка, стотка)
не би требало дати предност јер је, с једне стране, ипак маргинали-
зована, а с друге стране, постоје бројне именице на -ица истог зна-
чења. То решење би унеколико хармонизовало шаренило које влада
у норми што се тиче поменутих нумеричких серија образованих од
збирних и главних бројева.
Тако бисмо добили следеће три серије:
1. корен збирног броја + суфикс -ица: означавање групе мушких особа;
2. корен збирног броја + суфикс -ка: означавање групе особа без обзира
на род;
3. корен основног броја + суфикс -ица: означавање бројке или предмета,
особе или животиње означене бројком 22.
21 Занемарили смо у овом раду именицу јединка, чије је значење врло различито од зна-
чења именице јединица (премда именица јединка може такође, али само код старијих
аутора, значити ћерку јединицу).
22 Изворни говорници које смо анкетирали у вези са овим сложеним питањем углавном су
прихватили као логичну и кохерентну (евентуалну) дистрибуцију коју представљамо у
587
Ова дистрибуција наравно не искључује горепоменута појединач-

на значења које могу носити неке вредности последње две серије23.
Вреди запазити на крају да осим Стевановића (1975: 482, 528),
који даје нешто опширније анализе, и кога на неколико места ци-
тирамо у нашем раду, у досадашњој лингвистичкој литератури ср-
бистичкој, кроатистичкој и/или сербокроатистичкој врло мало се
писало о питању бројних именица на -ица, изведених од основних
бројева и бројних именица на -ка. Упечатљиво је наиме да се у већи-
ни граматика у најбољем случају само успут помињу њихова зна-
чења, нарочито примарна, али се у потпуности превиђају заједни-
чка значења која могу носити обе серије24.
Због тога смо сматрали важним да покренемо питања, како
њихових примарних значења, која су идентична, тако и специ-
фичних значења ових именица, односно значења по којима се оне
међусобно разликују. Анализом њихових значења дошли смо до за-
кључка да се може издвојити пет потпуно идентичних значења, за
која нема правила у узусу која ће од две именице бити употребље-
на. С друге стране, отворивши питања, пре свега, у којим ситуа-
цијама бројне именице могу носити особено значење и питања
третирања бројних именица на -ица и на -ка у досадашњој стру-
чној литератури, увидели смо потребу за класификацијом тих спе-
цифичних значења, која заправо, указују на разлику међу овим
двема именицама, а која је у досадашњој литератури изостала.
На тај начин дали смо један увид у значења бројних именица на
-ица и на -ка, чији узус може још да се анализира.
нашем paду. Српски говорници су ипак мишљења да би комбинацију корен основног броја
+ суфикс -ица за означавање бројке или предмета, особе или животиње означене бројком
било теже прихвати за вредности 2, 3 и 4 када се има на уму велика учесталост на срп-
ском језичком простору употребе еквивалентне комбинације корен збирног броја + суфикс
-ка (за поменуте три вредности она је наиме увелико доминантна ако није и једина ко-
ришћена). Чињеница да нпр. М. Стевановић (1975: 482; 528) помиње једино комбинацију
корен збирног броја + суфикс -ка за вредности 2, 3 и 4 је тако више него значајна. Додајмо,
у вези са босанским и црногорским стандардним реализацијама, да Халиловић (1996)
једино наводи комбинацију корен збирног броја + суфикс -ка за вредности 2, 3 и 4, док
Никчевић (1997), велики поборац нове црногорске норме, прописује обе конструкције.
23 У раду смо навели само најфреквентнија појединачна значења. Наиме, многа друга по-
стоје, свoјcтвена специфичним жаргонима или чак идиолектима и увек у вези са вред-
ностима главних бројева изражених у корену: „Дао сам му јединицу – то је у његовом
жаргону био један метак у главу.” (С. Живак, 46); „Освојио је злато на стотки.” (РТС).
24 Колико нам је познато, једино Бабић (1986) тврди да само бројне именица на -ица,
изведене од основних бројева, имају статус нормативног у „хрватском” за означавање
бројке или предмета, особе или животиње означене бројком. Хрватски лингвисти Худучек
и Рагуж (1993) у свом чланку Бројевне изведенице (чланак који смо иначе употребили као
инспирацију за нека од наших разматрања) долазе до истог закључка (Драгутин Рагуж
то понавља у својој Практичној хрватској граматици 1997). Констатација да једино
хрватски граматичари дају предност том решењу се вероватно објашњава чињеницом
да су облици двица, трица, четвртица – у својим примарним значењима – чешћи на
западном језичком подручју [иако се много мање употребљавају од својих еквивалената
двојка, тројка и четво(е)рка, а и припадају разговорном стилу (о томе в. нпр. Анић (1994)
који их сврстава у разговорне, колоквијалне речи; Шоње (2000), међутим, не дели тај став
пошто их сматра еквивалентима бројним именицама двојка, тројка и четво(е)рка] него на
источном, нарочито српском (о овоме в. такође фн. бр. 12 и 22).
588
Извори
а) књижевноуметничка дела:
И. Андрић – Ивo Андрић, На Дрини ћуприја, Просвета, Београд, 1996.
М. Баштић – Mila Baštić, Istine o Jugoslaviji nisu sve za priču [превод с француског;
наслов оригинала: Les vérités yougoslaves ne sont pas toutes bonnes à dire (J.
Merlino)], Kontekst, Beograd, 1994.
Р. Братић – Радослав Братић, Слика без оца, БИГЗ, Београд, 1992.
Д. Великић – Драган Великић, Астраган, Душка, Београд, 1992.
З. М. Велимировић – Зорка. М. Велимировић, Медвед и друге драме [превод с ру-
ског, наслов оригинала: Медведь (прва драма) (Чехов)], Београд: Народна
просвета, 1939.
С. Велмар-Јанковић – Svetlana Velmar-Janković, Lagum, Stubovi kulture, Beograd,
2001.
А. Видаковић – Aleksandar Vidaković, Tamni cvet [превод са енглеског; наслов ори-
гинала: The dark flower (J. Galsworthy)], Rad, Beograd, 1959.
Б. Вучичевић – Branko Vučičević, Lolita, [превод с енглеског (V. Nabokov)], Beograd:
Narodna knjiga, 1984.
В. Драшковић – Вук Драшковић, Руски конзул, Стилос, Београд, 1993.
С. Живак – Страхиња Живак, Живим да сведочим, Јавност, Сарајево, 1996.
Б. Карапанџић – Borivoje Karapandžić, Jugoslovensko krvavo proleće 1945, Mladost,
Beograd, 1990.
М. Павић – Milorad Pavić, Hazarski rečnik – muški primerak, Prosveta, Beograd, 1988.
Б. Петровић – Бранислав Петровић, Да видиш чуда, Јединство, Приштина, 1990.
М. Ратковић – Milan Ratković, Dnevnik probisveta, Interprint, Beograd, 1994.
Ј. Рибникар – Јара Рибникар, Породичне приче, БИГЗ, Београд, 1995.
С. Селенић – Slobodan Selenić, Očevi i oci, Prosveta – Dereta, Beograd, 1996.
С. Сремац – Стеван Сремац, Поп Ћира и поп Спира, ЈРЈ, Београд, 1998.
Н. Стефановић – Ненад Стефановић, Покрштавање петокраке, БИГЗ, Београд,
1994.
В. Стојиљковић – Vlada Stojiljković, 1984 [превод са енглеског; наслов оригинала:
Nineteen eighty-four (G.Orwell)], BIGZ – August Cesarec, Beograd – Zagreb,
1984.
М. Тохољ – Miroslav Toholj, Stid, Prosveta, Beograd, 1989.
Р. Тубић – Risto Tubić, Jugoslavija-jedan rat koji se mogao izbeći, [превод с енглеског
(N. Beloff)], Plato, Beograd, 1999.
М. Црњански – Miloš Crnjanski, Seobe II-2, BIGZ, Beograd, 1987.
С. Шибер – Stjepan Šiber, Prevare, zablude, istina, Rabic, Sarajevo, 2000
А. Шеноа – August Šenoa, Čuvaj se senjske ruke, Mladost, Zagreb, 1981.
б) новине:
Вечерње Новости – Вечерње Новости, дневне новине, Београд.
Врeмe – Vreme, недељне новине, Београд.
Илустрована Политика – Илустрована Политика, недељне новине, Београд.
Јутарњи лист – Jutarnji list, дневне новине, Zagreb.
Политика – Политика, дневне новине, Београд.
в) телевизијске станице:
РТС – Радио Телевизија Србије
РТЦГ– Радио Телевизија Црнe Гoрe
ХРТ – Хрватска Радио Телевизија
589
Анић 2 1994: V. Anić, Rječnik hrvatskoga jezika, Zagreb: Novi Liber.
Бабић 1986: S. Babić, Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku, Zagreb: Jugoslavanska
Akademija Znanosti i Umjetnosti.
Барић et al.4 1997: E. Barić, M. Lončarić, D. Malić, S. Plavešić, M. Peti, M. Znika,
Hrvatska Gramatika, Zagreb: Školska knjiga.
Мићуновић 2000: Љ. Мићуновић, Џепни правопис српскога језика, Београд: Српска
школска књига.
Никчевић 1997: V. Nikčević, Pravopis crnogorskog jezika, Cetinje: Crnogorski PEN
centar.
Пешикан/Јерковић/Пижурица 2 1997: М. Пешикан, Ј. Јерковић, М. Пижурица,
Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска.
Рагуж 1997: D. Raguž, Praktična hrvatska gramatika, Zagreb: Medecinska Naklada.
Стевановић 2 1974: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик II: Синтакса,
Београд: Научна књига.
Стевановић3 1975: М. Стевановић, Савремени српскохрватски језик I: Увод, фоне-
тика, морфологија, Београд: Научна књига.
Халиловић 1996: S. Halilović, Pravopis bosanskog jezika, Sarajevo: Preporod.
Худучек/Рагуж 1993: L. Huduček, D. Raguž, Brojevne izvedenice, Zagreb: Jezik,
XXXXI, 46–56.
Шоње 2000: J. Šonje, glav. urednik, Rječnik hrvatskoga jezika, Zagreb: Leksikografski
zavod Miroslav Krleža i Školska knjiga.
Aleksandar Stefanovic
EMPLOI ЕТ CONCURRENCE DES SUBSTANTIFS
NUMÉRIQUES EN –ICA, FORMÉS A PARTIR DES
NUMÉRAUX CARDINAUX ET DES SUBSTANTIFS
NUMÉRIQUES EN EN –KA EN LANGUE SERBE
Résumé
L’article traite sous un aspect synchronique de l’emploi des substantifs numériques
en –ica, formés à partir des numéraux cardinaux (dvica… petica… desetica etc.; pluriel:
dvice… petice… desetice) et des substantifs numériques en –ka (dvojka, trojka etc.; plu-
riel: dvojke, trojke) en langue serbe. Une attention particulière est portée aux situations
lorsque ces séries de substantifs numériques sont en concurrence. Lesdites situations
linguistiques sont également analysées au regard de la comparaison avec les réalisa-
tions standard croates.
Mots clés: substantifs numériques en -ica, substantifs numériques en -ka, usage,
concurrence.
590
811.163.41'367.625
Филозофски факултет у Новом Саду
САДРЖИНСКА И СТРУКТУРНА СВОЈСТВА

ГЛАГОЛА СА ПРЕФИКСОМ ПОД-1
У фокусу овог истраживања биће глаголи изведени пре-

фиксом под-, наведени у дескриптивном једнојезичном
речнику савременог српског/српскохрватског језика (ше-
стотомни Речник српскохрватскога књижевног језика Матице
српске и Матице хрватске). Полазећи од њихових лексичко-
семантичких особености, сагледаће се семантичка струк-
тура префикса под- с циљем да се издвоји његова примарна
значењска компонента, те опишу сва значењска обележја
садржана у његовој семантичкој мрежи. Уз наведено, уо-
чиће се семантичке класе полазних глагола и описати евен-
туалне рестрикције у погледу деривације посматраним
префиксом. Коначно, описаће се категоријална обележја
глагола деривираних префиксом под-, те сагледати аргу-
ментна структура реченица које они структурирају, како би
се проверило у којој мери семантичка померања утичу на
њихов валентни потенцијал.
Кључне речи: глаголи, префикс под-, синтакса, српски
језик
1. УВОД
1.1. Предмет и циљеви истраживања. Префикс се може схва-
тити као значењски установљена јединица повезана општим, зајед-
ничким схематичним значењем с мање или више разуђеном се-
мантичком мрежом (Šarić 2011: 14). Како би се прецизно описала
семантичка структура глаголског префикса под- и уочила евенту-
ална хијерархијска померања компоненти унутар ње, сачињен је
регистар глагола њиме деривираних, ексцерпираних из дескрипти-
вног једнојезичног речника савременог српског језика (шестотомни
Речник српскохрватскога књижевног језика – РМС), који ће бити ана-
лизирани из различитих углова. Као прво, полазне глаголске лек-
семе и оне новонастале, деривиране префиксом под-, посматраће
се са лексичко-семантичког аспекта. Најпре, идентификоваће се
семантичке класе глагола којима припадају полазни глаголи, уз
уочавање значењски диференцијалних компоненти, потенцијално
1 Рад је настао у оквиру научноистраживачког пројекта Стандардни српски језик:
синтаксичка, семантичка и прагматичка истраживања (бр. 178004), који се реализује
на Филозофском факултету у Новом Саду, уз финансијску подршку Министарства
591
рестриктивних у погледу повезивања са префиксом под-. Затим,

сагледаће се и описати лексичкосемантичке особености деривата,
префигираних глагола, у корелацији, наравно, с полазним форма-
ма. На основу анализе семантичког садржаја прикупљених пре-
фигираних глагола, наиме, издвојиће се подређене скупине гла-
голских лексема, обједињених засебном значењском елаборацијом
суперсхеме префикса под-, те на тај начин расветлити семантичка
структура овога префикса. На морфосинтаксичком плану анали-
зираће се граматичка, категоријална обележја прикупљених, де-
ривираних глагола. У фокусу ће бити обележје глаголског рода –
посматраће се да ли семантичка померања код деривираних глаго-
ла имплицирају промену логичко-семантичке структуре реченице
коју конституишу или другачију лексикализацију, односно грама-
тикализацију дубинских аргумената (Helbig 1992: 3–14).2
1.2. O значењу префикса под-. У оквиру когнитивног присту-
па, чија је важна компонента базичност конкретних, просторних
значења (Кликовац 2004: 169), као архисема, тј. општа највиша
схема (Кликовац 2004: 167–188) или суперсхема (Belaj 2008) пре-
фикса под- може се издвојити ’сублокативност’ (Belaj 2008: 93)3. Из
ове семе, заједничке свим глаголима ове префиксалне скупине,
најчешће се механизмом метафоре, изводе и развијају сва оста-
ла значења посматраног префикса.4 Семантичка мрежа префикса
под- обухватала би, између осталог, три основна значењска обе-
лежја, која представљају засебне елаборације заједничке спацијал-
не суперсхеме. Базично значење овога префикса јесте (1) простор-
но – „локализација доњом страном локализатора” (Piper 1997: 71),
при чему се глаголи у овој скупини међусобно диференцирају на
основу одсуства / присуства додатних семантичких компоненти
(уп. нпр. подлетати : поткопавати). Друга два значења посматра-
ног префикса апстрактнија су и надовезују се, путем метафоре, на
основно, конкретно, просторно значење, а архисема ’сублокатив-
ност’ само је рубније присутна. Прво значење (2) укључује квали-
фикативну компоненту и може се дефинисати као „вршење радње
кришом, некад чак недопуштене и нечасне радње” (Клајн 2002:
2 У литератури се диференцирају суперлексички и лексички префикси (Svenonius 2004:
229–230), између осталог, и с обзиром на то да ли утичу на валентност деривираних
глагола – први не мењају њихову аргументну структуру (Romanova 2004; Šarić 2011: 13).
Ипак, неопходно је сагледати реченичне моделе које конституишу деривирани глаголи
и суперлексичким и лексичким префиксима јер, и када не утичу на њихову аргументну
структуру, уз њих се реченични конституенти могу другачије формализовати
(Ајџановић 2016: 367).
3 У семантичком пољу спацијалности основна опозија успоставља се између динамич�� -
ког и статичког аспекта просторних односа, који се испољавају кроз бинарну опозицију
интерлокативности и екстралокативности, при чему се могући односи ентитета
унутар апстрактног простора остварују уз следећа релевантна обележја: ’граничност’
и ’близинa’, ’директивност’ (Пипер 1977/78; Piper 1997: 68-69; Павловић 2006: 26;
Павловић:2009: 142; Desclés i dr. 2001: 2).
4 Белај наводи да префикс под- ’supershemu sublokativnosti (sl.iii) elaborira u dvadeset četiri
polisemne skupine” (2008: 125–149)
592
Садржинска и структурна својства глагола са префиксом под-
268) (нпр. подмитити, поткупити и сл., а друго (3) садржи кван-

тификативну компоненту и одређује се као ’вршење радње испод
нормалне, очекиване мере’, тј. значење ’ослабљене, ублажене или
не сасвим остварене радње’ (нпр. подгојити се, подшишати се и сл.)
(Клајн 2002: 268–269).5
2. АНАЛИЗА ГРАЂЕ
2.1. Семантичке класе глагола деривираних префиксом под-.
Регистар глагола, прикупљених из шестотомног РМС, броји око 130
глаголских лексема и показује да префикс под- добијају глаголи
различите семантике.
2.1.1. Очекивано је висока фреквенција акционих глагола –
глаголи са семантичком компонентом ’манипулативност’, који де-
нотирају радњу којом је обухваћен пасивни учесник и подвргнут
манипулацији моционе, трансформационе, креативне или дестру-
ктивне природе (уп. Арсенијевић 2012: 31), најбројнији су међу гла-
голима ове префиксалне скупине:
подабирати : подабрати, подастирати : подастрети, подасипати : по-
дасути, подбацивати : подбацити, подбијати : подбити, подвезивати :
подвезати, подграђивати : подградити; подгртати : подгрнути; под-
гуркивати : подгурнути; подзиђивати : подзидати; подлизивати : под-
лизати; подмазивати : подмазати; подметати : подметнути; подрези-
вати : подрезати, поткопавати : поткопати и сл.6
Како се види на основу речничних дефиниција датих у РМС,
код већине наведених глагола, макар у њиховом примарном зна-
чењу, архисема ’сублокативност’ јесте сема највишега ранга. При
томе, чини се да се унутар ове групе глаголске лексеме међусобно
диференцирају с обзиром на обележје ’конкретно’ : апстрактно’.
Прву скупину чине глаголи који денотирају примарно конкрет-
не радње, при чему не чине хомогену целину, већ се издвајају две
групе лексема са специфичним семантичким компонентама. У пр-
вој групи налазе се префигирани глаголи који доминантно деноти-
рају радњу која се реализује испод каквог конкретног оријентира, о
чему сведоче следећи примери:
подбацити ’1. а. бацити, ставити испод чега’; подастрети ’1. простре-
ти испод кога, чега; 2. ставити испод чега’, подметнути ’1. метнути,
ставити под што или пред кога, подложити, потурити’, поткопати
’1. копањем начинити рупу испод или испред чега’, потцртати ’1.
повући црту испод чега (обично испод неке речи у тексту), подвући
5 О префиксу под- в и у Бабић (1986).
6 Под појмом манипулације овде се мисли на његово примарно значење које упућује на
„мануелну компоненту у руковању, управљању или обликовању неког процеса, а потом
уопштено и на управљање чијим поступцима” (Алановић 2011: 48), а не на његово нега-
тивно конотирано значење у нетерминолошкој и колоквијалној употреби: ’злоупотреба
других лица ради остваривања сопствених циљева’, што укључује и значење наведено у
РМС ’превара, смицалица, подвала’ (Алановић 2011: 48).
593
у тексту’, подмотати ’одоздо, испод чега смотати, подвити, савити’,

подсипати ’ ставити, улити испод сипајући’ и сл.
Другу групу глагола деривираних префиксом под- са спацијал-
ном архисемом као семом највишег ранга чине лексеме чијим се
значењем фокусира смер реализације радње – она се остварује
одоздо или обухвата само доњу страну каквог објекта. Наведено
илуструју наредни примери:
подбити ’1. прибити, приковати, прикуцати одоздо’, привезати
’1. привезати одоздо, с доње стране’, подрубити ’1. порубити што одоз-
до’, подсећи ’1. одрезати, одсећи одоздо’, поткачити ’1. захватити, за-
качити неког одоздо, подухватити’, потквасити ’одоздо поквасити’,
потхватити ’1. ухватити одоздо’ и сл.
Насупрот глаголима наведеним горе образује се и мања ску-
пина глагола с апстрактним значењем. Међу њима налазе се гла-
голи типа потлачити, подредити, потчинити (се), подвргнути (се),
подлећи, чије је значење мотивисано концептуалном оријентацио-
ном метафором (уп. Belaj 2008: 136) – лошији (нижи) друштвени и
социјални положај је доле, односно предмет нечијег надзора или
деловања нечије силе је доле, он је под нечијом влашћу, контролом,
под нечијим утицајем. Осим тога, неки глаголи развијају своја ап-
страктна, врло често фигуративна, значења следећом просторном
метафором – доле се налазе темељи који држе, подупиру нешто с
циљем да се спречи урушавање (уп. Belaj: 2008: 132):
поткрепити ’1. дати снаге, бодрости, живости (јелом, пићем и сл.);
2. учврстити, утврдити, потврдити; 3.а. потпомоћи, појачати чиме; б.
подупрети чиме да стоји чврсто, сигурније’, подупрети ’а. подметну-
ти подупирач пода што да чвршће стоји; б. ставити што као ослонац
чему; в. подбочити, ослонити; г. фиг. пружити подршку, помоћ коме,
помоћи кога, шта у чему’, потковати ’3. фиг. утврдити што, учврсти-
ти’, ’потковати се фиг. 1. добити, стећи знање, искуство, позитивна
својства’, подбочити ’б. подупрети, поткрепити; 2. фиг. охрабрити,
подстрекнути’ и сл.
С друге стране, мали број забележених глагола развија антони-
мијско значење, добијено следећом метафором: радња се реализује
испод оријентира, „potkopavajući ga odnosno praveći rupu ispod njega,
što rezultira odlamanjem jednoga njegovo dijela” (Belaj 2008: 130–131),
те у крајњем разградњом и нестајањем: поткопати ’1. копањем
начинити рупу испод или испред чега; 2. фиг. нанети штету коме
износећи или измишљајући његове недостатке; подрити основу
чега ради обарања’, подрити ’а. поткопати земљу испод чега, ријући
развалити, разорити; б. фиг. смањити способност, ослабити’.
Код мањег броја прикупљених лексема унутар класе акционих
глагола, обично у њиховим секундарним значењима, развија се по-
лисемантичка структура префикса под- а семи ’сублокативност’
594
придружују се и друга значењска обележја. Обележје ’квантифи-

кативност’ (нпр. подгурнути ’лако, малко гурнувши помаћи испод
чега’, подбацити ’не добацити до циља’ подбријати ’одоздо, са стране
мало обријати’ и сл.), ’квалификативност’ (нпр. подметати) и сл.,
чиме префигиране форме прелазе, врло често, у друге семанти-
чке скупине глагола. Квалификативна компонента активирана је у
полисемантичкој структури префикс под-, како показује прикупље-
на грађа, код каузативних глагола, по правилу негативно коноти-
раних јер означавају друштвено неприхватљиве радње – агенс де-
лује на какво друго лице да реализује, обично у тајности, одређену
незакониту или неморалну акцију. Значење ових глагола изведено
је просторном метафором: – оно што је лоше, неморално и непри-
хватљиво је доле, што га чини невидљивим или мање видљивим (уп.
Belaj 2008: 139): поткупити, потплатити, потпиривати и сл.
2.1.2. Премда је семантичка категорија ’кретање’ уско везана за
категорију спацијалности јер различити типови просторних односа
спецификују концепт кретања (Sen – Janowicz 2005), у прикупље-
ној грађи далеко је налази се мали број глагола кретања деривира-
них префиксом под-.7 Овај префикс добијају или примарни глаголи
кретања, немаркирани додатним семантичким обележјима (нпр.
ићи : подићи; летети : подлетети) или они који су већ маркира-
ни као кретање испод површине (нпр. ронити : подронити) или као
кретање у смеру од горе ка доле.
Сви пописани глаголи маркирани су спацијалном компонен-
том ’сублокативност’ као примарном семом. Како показују реч-
ничке дефиниције, све глаголске лексеме обједињене су значењем
које би се могло дефинисати као ’кретањем доспети испод каквог
оријентира’:
подићи ’1. доћи пода што, испод чега’; подлетети ’полетети под што,
летећи стићи испод чега’, подронити ’1. доћи ронећи испод чега, уро-
нити под нешто’, подступити ’ступити пода што’, потклекнути
’мало клекнути испод чега’, потпасти ’1. доћи, пасти под што’.
Примери наведени горе показују да се само по изузетку, када
је реч о глаголима кретања, реализују каква додатна семантичка
обележја. У семантичком садржају префикса под- код глагола пот-
клекнути, на пример, активирана је сема ’квантитета’, док се про-
сторном метафором – оно што је доле јесте под нечијим утицајем,
под нечијом влашћу – развија секундарно значење глагола потпа-
сти ’доћи под чију власт, потчинити се, подвргнути се чијој власти’.
2.1.3. Комуникативнe глаголe и глаголe аудитивне и визуелне
перцепције одликује ниска фреквентност појављивања – у форми-
раном регистру налази се свега осам јединица из ових семантичких
група а индикативно је да префикс под-, најчешће, добијају глаголи
7 О глаголима кретања у српском језику, о њиховим лексичко-семантичким и
деривационим обележјима и в. у Вујовић (2002).
595
већ маркирани каквим додатним значењским обележјем. При томе,

сасвим очекивано, префикс под- уз глаголе овакве, апстрактне се-
мантике, по правилу не остварује своје примарно спацијално зна-
чење већ просторном метафором развија друга значења.8
Најбројнији међу глаголима из ових семантичких група сва-
како су глаголи који реферишу о каквом комуникативном акту.
Префиксом под- деривирани су искључиво глаголи говорења (под-
викнути, подговорити, потказати и сл.), док се не бележе комуника-
тивни глаголи у ужем смислу изведени овим префиксом (*подразго-
варати, *поддискутовати и сл.).9 Префиксација префиксом под- није
доступна свим глаголима говорења – рестрикције у погледу њихо-
вог повезивања са датим префиксом тичу се типа говорне акције
коју денотирају, тј. значењске подгрупе којој припадају. Префиксом
под- деривирају се глаголи из (а) класе типичних глагола говорења
(подговарати : подговорити и потказивати : потказати) – они које
„одликује неутралност и необележеност због одсуства значењске
компоненте која би на одређени начин истакла и обележила неки од
сегмената нејезичког контекста комуникације” (Штрбац 2011: 45) и
(б) квалификативни глаголи говорења (подвикивати : подвикнути
и подврискивати : подвриснути). Додавањем префикса под- типи-
чним глаголима говорења долази до развијања сасвим новог значења
код деривираних лексема. Тако, глагол подговарати : подговорити,
маркиран каузативно-манипулативном компонентом, прелази у
класу иницијалних10 глагола (Штрбац 2011: 95), те просторном ме-
тафором – оно што је доле, испод је мање видљиво и лоше, развија
значење које се у РМС дефинише на следећи начин: ’навести (оби-
чно тајно) на какву радњу, поступак, подбунити’. Глаголом подговори-
ти денотирана је ситуација која обухвата каузирајућу и каузирану
радњу, при чему обе негативно обележене: супраагнес у виду тајне,
скривене говорне активности делује на субагенс да чини оно што
се у једном друштву сматра неприхватљивим и непожељним (нпр.
записано је јасно: подговарао је да се разруши храм (ЕКССЈ)) или оно
што јесте усмерено против некога или нечега (… да подговараш на-
род да не слуша руске команданте (ЕКССЈ)). Глагол потказивати :
потказати пак прелази у класу обавештајних глагола (Штрбац
2011: 75) будући да фокусира примаоца поруке али и специфичан
(обично негативан) садржај поруке. Када је реч о глаголским лек-
семама подвикивати : подвикнути и подврискивати : подвриснути
8 Подаци из Речника ЈАЗУ сведоче о томе да је примарно значење префикса под- и код
комуникативних глагола било спацијално – глагол подвикнути, на пример, дефинише
се као ’викнути испод чега и уопће викнути’ (РЈАЗУ: 348)
9 Исцрпну семантичку систематизацију комуникативних глагола даје Штрбац у својој мо��
-
нографији Допуне комуникативних глагола – синтаксичко-семантички и лексикографски
опис (2011).
10 М. Алановић глаголе који денотирају акцију супраагенса којом се иницира деловање
субагенса, при чему је каузирана радња или у току или непосредно предствоји, назива
иницијативним глаголима (2011: 145).
596
са квалификативном компонентом која, притом, одређује висину

тона (в. Штрбац 2011: 48–49), префикс под-, како показују речни-
чке дефиниције, садржи квантификативну компоненту. Дефиниција
значења глагола подвикнути у РМС ’1. јако викнути 2. а. викнути на
кога јаким, повишеним гласом изражавајући гнев, незадовољство
и сл. б. оштро приговарати коме, прекорити кога оштрим, повише-
ним гласом, изгрдити’ показује да компонента квантитета упућује,
сасвим неочекивано, на појачан интензитет. Примери из ЕКССЈ,
међутим, указују на то да овај глагол садржи и каузативно-манипу-
лативну компоненту. Понаша се као директивни глагол јер одређује
„облик понашања или деловања субагенса” (Алановић 2011: 126) –
он је и прохибитивни глагол (Штрбац 2011: 100) јер изриче забра-
ну вршења неке радње, тј. сигнализира да је потребно прекинути
какву активност: овом у Масариковој сам подвикнуо да ми више не
прилази (ЕКССЈ), али и ординативни (Алановић 2011: 127) будући
да изриче налог субагенсу шта треба чинити: подвикнуто стражи
да га изведе напоље (ЕКССЈ).
Перцептивни глаголи мање су заступљени – забележена су два
глагола визуелне перцепције и један аудитивне, сви из класе аген-
тивних глагола перцепције (Марковић 2011). У семантичком садр-
жају префикса под- активирана је или компонента ’квантитет’ (нпр.
подвиривати : подвирити ’бацити кратки поглед, мало погледати,
завирити испод чега’) или компонента ’квалитет’ (нпр. подслушки-
вати ’криомице, кришом слушати, прислушкивати’, потпазити
’криомице пратећи кога запазити, спазити’).
2.1.4. Унутар семантичке категорије ’физиолошка стања, про-
цеси и радње’ префикс под-, са доминантом семом ’квантитет’,
добијају и глаголи физиолошких радњи (нпр. поднапити се, поткре-
пити се и сл.) и глаголи физиолошких стања (нпр. потхладити се,
поткожити се).11 Након префиксације сви глаголи прелазе у кла-
су глагола стања јер означавају физичке процесе који се остварују
унутар човека, по правилу мимо његове воље, (нпр. потхладити се)
или денотирају стања у којима се налази човек а која су настала као
последица каквог дешавања, процеса у огранизму или какве реали-
зоване радње (поднапити се, поткожити се и сл.).
2.2. Семантика префикса у корелацији са категоријалним
обележјима изведених глагола. Префикс под-, као што се у лите-
ратури већ наводи, полисемантичан је и има разгранату мрежну
структуру, а његова архисема, из које се развијају сва остала зна-
чења, јесте ’сублокативност’. Добијен регистар глагола показује
доминацију спацијалног значења у односу на сва остала значења
11 Б. Тошовић издваја ове две групе глагола – глаголи физиолошких радњи, с једне стране,
и глаголи физиолошких стања, с друге стране (в. Тошовић 1998). Лазић Коњик издваја
и глаголе са семом ’физиолошко постојање’ /+/ који се односе на постојање као живот,
живљење (2011: 428). На сложеност ове семантичке категорије, која обухвата обиље ра-
зличитих процеса својствених живим организмима, указује Г. Штасни (2011).
597
овога префикса. У њему су најзаступљенији глаголи у којима пре-

фикс под- реализује значење сублокативности (нпр. подметнути,
подлетети), као и оних у којима архисема није примарна, али је
њена елаборација прототипичнија (нпр. потчинити, поткрепити и
сл.), док је у њему садржано најмање глаголских лексема у којима
је eлаборација архисеме рубнија а веза са базичним значењем теже
уочљива (нпр. подговорити, подвикивати и сл.).
2.2.1. Префикс под- са семом ’сублокативност’ као семом најви-
шега ранга, у принципу, не утиче на промену категоријалних обе-
лежја – деривиране форме имају иста граматичка обележја попут
полазних глагола. У погледу категорије глаголског рода нема про-
мена – акциони глаголи остају у класи транзитивних а глаголи кре-
тања у групи интранзитивних глагола. Промене се дешавају само
на плану аргументске формализације – спацијални адвербијали
доследно упућују на адлативну концептуализацију спацијалности,
а формализују се акузативом са предлогом под: метнути нешто на
нешто : подметнути нешто под нешто (уп. нпр. метнула сам једну
књигу на колена (ЕКССЈ) и које му је Софија Метвејевна подметнула
под главу (ЕКССЈ); летели смо на Исток (ЕКССЈ), летели смо по це-
лом свету (ЕКССЈ) : умало и ми нисмо подлетели под камион (ЕКССЈ).
2.2.2. У случајевима развијања апстрактних значења, када je
елаборација архисеме сублокативности прототипичнија, одређена
значењска померања генеришу, ређе, различита граматичка обе-
лежја изведених глагола у односу на полазне лексеме, и, чешће,
промене у њиховој аргументској структури.
2.2.2.1. Апстрактно значење, мотивисано концептуалном
оријентационом метафором ’лошији (нижи) друштвени и социјал-
ни положај је доле, односно предмет нечијег надзора или деловања
нечије силе је доле’, доводи до промена у валенцијском потенцијалу
глагола, њиховој аргументној структури. Наспрам полазних, у
основи, двовалентних глагола појављују се деривиране форме уз
које се реализује и трећи аргумент: чинити нешто : потчинити не-
кога/нешто нечему (нпр. све манифестације живато потчинили су
економском императиву (ЕКССЈ). Префиксацијом неких једнова-
лентних глагола изводе се глаголи са двоаргументним валентним
моделом: лећи : подлећи нечему (нпр. подлегао је тренду да глумци
имају и своје продуцентске куће (ЕКССЈ)).12
2.2.2.2. Аргументна структура глагола који своје апстракт-
но значење развијају метафором ’доле је темељ који држи и чини
нешто чвршћим’ не мења се – аргументи се, међутим, уз одређе-
не глаголе лексикализују именицама различите семантике. Тако,
на пример, уз глагол крепити објекатски конституент денотиран
је лексемом са обележјем /+живо/: јутро га је увек избављало, сунце
12 И. Антонић наводи да датив уз глагол подлећи има предикатску функцију, илуструјући
наведено примерима подлећи повредама, подлећи колебањима, подлећи болести (Антонић
2004: 77; Антонић 2005: 182).
598
дизало, вода крепила (ЕКССЈ), помисао на господина Елтена зацело

ју је крепила (ЕКССЈ), гледао сам и како га је мајка крепила топлом
супом (ЕКССЈ). Уз префигирани глагол пак објекатски конституент
лексикализован је именицама са обележјем /-живо/, /+апстрактно/
које денотирају резултате когнитивних процеса: своје ставове пот-
крепио је значајним новчаним поклонима (ЕКССЈ), које он наводи да
би поткрепио своју тезу (ЕКССЈ), упркос свим аргументима којим је
поткрепио своју мисао (ЕКССЈ), и тако поткрепио тврдње Марти
Ахтисарија (ЕКССЈ) и сл.
2.2.2.3. Укључивање компоненте ’квалитет’ у семантичку
структуру префикса под-, која упућује на друштвено непри-
хватљиву радњу, индукује измене у аргументној структури дери-
вираних глагола.
Лексеме из класе акционих глагола додавањем префикса под-
са квалификативном компонентом прелазе у класу каузативно-ма-
нипулативних и конституишу троаргументни модел – везују уз себе
номинални објекат (слободни акузатив) и сентенцијалну циљну до-
пуну: која је поткупила рецепционара да је пусти (ЕКССЈ), Ракитку
сам (…) поткупила да ми те доведу (ЕКССЈ), замислите ту дрскост
да неко хоће да потплати лекара да оперише срце одмах (ЕКССЈ).13
Унутар семантичке групе комуникативних глагола промене у
аргументној структури иду у два правца. (1) Додавањем префикса
под- глаголу говорити остварује се потпуно ново значење а префи-
гирани облик (подговарати), као иницијални глагол говорења са ка-
узативно-манипулативном компонентом, образује троаргументи
модел са два објекта – директним у слободном акузативу и обје-
катском реченицом14: подговорити jeдног суманутог дервиша да га
убије.15 (2) Глагол потказивати : потказати као обавештајни гла-
гол укључује у аргументну структуру и примаоца поруке: Милан
Кундера је у младостије потказао тајној комунистичкој полицији
друга своје колегинице са студија (ЕКССЈ), да је мене и још неке другове
потказао управи казнионице (ЕКССЈ).16
13 M. Ковачевић указује на преплитање допунског и циљног значења код конструкција

уз манипулативне глаголе: „Подређеним чланом синтагме обиљежен је један дио ма-
теријалне садржине управног глагола (други је обавезно у ближем објекту, ако је он
експлициран). А та је материјална садржина уједно и циљ ради којег се он подузима и на
који се своди радња манипулативног глагола. То само показује да ове као и све финалне
конструкције што долазе уз глаголе кретања имају првенствено допунску а не одредбену
вриједност” (Ковачевић 1998: 90).
14 Н. Арсенијевић сматра да прва објекатска допуна уз глаголе овога типа упућује на обје��-
кат који се подстиче, док друга допуна указује на његову активност која резултира из
подстицања (А рсенијевић 2003: 163–164).
15 О валентности каузативно-манипулативних глагола в. Алановић (2011: 163–326).
16 О морфосинтаксичким и лексичко-семантичким обележјима допуна с којима се
удружују комуникативни глаголи в. у Штрбац (2011).
599
3. ЗАКЉУЧНЕ НАПОМЕНЕ
Из спроведене анализе могу се извести следећи закључци.
Префикс под- добијају глаголи различите семантике, при чему се
бележи ниска фреквентост комуникативних, перцептивних глаго-
ла, те донекле и глагола физиолошких стања, а доминирају акцио-
ни глаголи, на првом месту, те глаголи кретања.
Чини се да је оваква дистрибуција префикса под- условељена
структуром његовог семантичког садржаја. Архисема ’сублокатив-
ност’ примарна је док су семе нижега ранга ’квантитет’ и ’квалитет’.
Међу најфреквентнијим глаголима – акциони глаголи и глаго-
ли кретања, доминирају они код којих је у семантичком садржају
префикса под-, с обзиром на њихово конкретно значење, спацијал-
на сема свакако сема највишега ранга. Мањи је број глагола у који-
ма се различитим спацијалним метафорама развија ново значење
префикса под-, а семи ’сублокативност’ придружују се каква додат-
на семантичка обележја.
Код глагола које одликује ниска фреквентност архисема ’субло-
кативност’ по правилу је сема нижега ранга док се као примарне
семе реализују семе које упућују на смањени степен реализације
радње од очекиваног или пак на карактер денотиране радње, оби-
чно непожељан и негативан.
Коначно, развијање нових значења индукује и промене у ар-
гументној структури посматраних глагола или пак, чешће, само у
њиховој формализацији и лексикализацији.
Ajџановић 2016: Ј. Ajџановић, Садржинска и структурна својства глагола са зна-
чењем квантификације – семантичко-деривациона анализа. Теме јези-
кословне у србистици кроз дијахронију и синхронију: 365–379.
Алановић 2011: М. Алановић, Каузативност – манипулативност: од концепта ка
Алановић 2011: М. Алановић, Каузативност–манипулативност: од концепта ка
Антонић 2004: И. Антонић, Синтакса и семантика датива. Јужнословенски фило-
лог. LX: 67–97.
Aнтонић 2005: И. Антонић, Синтакса и семантика падежа. У: Синтакса савреме-
нога српског језика – проста реченица. Београд – Нови Сад: Институт за
српски језик САНУ – Београдска књига – Матица српска.
Арсенијевић 2003: Н. И. Антонић, Акузатив с предлогом у савременом српском јези-
ку. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику. XLVI/1: 107–263.
Арсенијевић 2012: Н. Арсенијевић, Падежи правог објекта у стандардном српском
језику. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом Саду – Одсек за српски
језик и лингвистику.
Грицкат 1966–1967: И. Грицкат, Префиксација као средство граматичке (чисте)
префиксације (начелна разматрања и савремена српскохрватска грађа.
Јужнословенски филолог XXVII/1–2: 185–221.
600
Клајн 2002: И. Клајн, Творба речи у савременом српском језику. Слагање и префи-
ксација. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства – Институт за
српски језик САНУ.
Ковачевић 1998: М. Ковачевић, Синтакса сложене реченице у српском језику.
Србиње: Рашка школа.
Лазић Коњик 2011: И. Лазић Коњик, Параметри за семантичку класификацију
глагола са значењем човековог постојања. Граматика и лексика словен-
ских језика (Зборник радова с међународног симпозијума: 425–435.
Павловић 2006: С. Павловић, Детерминативни падежи у старосрпској пословноп-
равној писмености. Нови Сад: Матица српска. Одељење за књижевност и
језик.
Павловић 2009: С. Павловић , Старосрпска зависна реченица од XII до XV века. Нови
Сад – Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Пипер 1977/78: П. Пипер, Обележавање просторних односа предлошко-падеж-
ним конструкцијама. Прилози проучавању језика 13–14: 1–53.
Речник српскохрватскога књижевног језика (1967). Нови Сад: Матица српска
Тошовић 1998: Б. Тошовић, Универзална семантичка класификација глагола.
Научни састанак слависта у Вукове дане 27/2: 113–124.
Штасни 2011: Т. Штасни, Семантичко-деривациони потенцијал глагола основних
физиолошких стања. Граматика и лексика словенских језика (Зборник ра-
дова с међународног симпозијума): 571–580.
Штрбац 2011: Г. Штрбац, Допуне комуникативних глагола: синтаксичко-семан-
тички и лексикографски опис. Нови Сад: Филозофски факултет у Новом
Саду – Одсек за српски језик и лингвистику.
*
Babić 1986: С. Babić, Tvorba riječi u hrvatskom književnom jeziku. Zagreb: Jugoslavenska
akademija znanosti i umjetnosti.
Belaj 2008: B. Belaj, Jezik, proctor i konceptualizacija – shematična značenja hrvatskih
glagolskih prefiksa. Osijek: Filozofski fakultet u Osijeku.
Desclés, Jean Pierre, Gwiazdecka, E., Montes-Rendon, A. (2001). Towards invariant
meanings of spatial prepositions and preverbs. Proceedings of the Workshop on
Temporal and Spatial Information Processing. 13 (preuzeto sa stranice http://
portal.acm.org/citation.cfm?id=1118238.1118241).
Helbig 1992: G. Helbig, Probleme der Valenz– und Kasustheorie. Tuebingen: Max
Niemeyer Verlag.
Klikovac 2004: G. Klikovac, Metafore u mišljenju i jeziku. Beograd: Biblioteka XX vek.
Piper 1997: P. Piper, Jezik i prostor. Beograd: Biblioteka XX vek.
RJAZU: (1880–1976). Rječnik hrvatskoga i srpskoga jezika, 1–23. Zagreb: Jugoslavenska
akademija znanosti i umjetnosti.
Sen–Janowicz 2005: Sen–Janowicz, Semantics of Motions Verbs. <http://ifgi.uni-
muenster.de/~sumitsen/Sen%26Janovicz.pdf
Svenonius 2004: P. Svenonius, Slavic Prefixes Inside and Outside VP. Nordlyd
32.2. http://www.ub.uit.no/munin/bitstream/handle/10037/251/article.
pdf?sequece
Šarić 2011: Lj. Šarić, Prefiksi kao sredstvo perfektivizacije – semantički prazne
jedinice? Fluminensia 23/2: 7–20.
Vujović 2002: D. Vujović, Semantička i derivaciona analiza glagola kretanja u srpskom
jeziku. Doktorska disertacija. Novi Sad: Filozofski fakultet. Odsek za srpski
jezik i lingvistiku.
601
Jelena Ajdžanović
SEMANTIC AND STRUCTURAL PROPERTIES OF VERBS
WITH PREFIX POD-
Summary
The paper deals with lexical-semantic properties of verbs formed with a prefix pod-,
which are listed in a descriptive monolingual dictionary of the contemporary Serbian/
Serbo-Croatian language (Rečnik srpskohrvatskoga književnog jezika Matice srpske i
Matice hrvatske, six volumes). Additionally, it describes the semantic structure of the
prefix in question. The analysis has shown that the prefix pod- is added to verbs with
different semantics, with a low frequency of verbs of communication, verbs of percep-
tion and to some extent verbs of physiological states, whereas, action verbs are domi-
nant in the first place, followed by verbs of movement. Such distribution of the prefix
pod- depends on the structure of its semantic content - the nuclear seme ‘sub-locative’
(meaning under) is primary, while the semes ‘quantity’ and ‘quality’ are ranked lower.
Key words: verbs, pod– prefix, syntax, Serbian
602
811.163.41'373.611
Оливера М. Дурбаба1
Катедра за германистику
О НЕКИМ ПРИМЕРИМА ТВОРБЕНИХ

ОБРАЗАЦА ОКАЗИОНАЛИЗАМА2
У раду се анализом обимног корпуса од 332 лексичке

јединице којима се номинује направа за ударање/терање/
убијање мува (у највећем броју на основу примера које су
индивидуални корисници наводили на различитим интернет
страницама, а у знато мањој мери из лексикографских изво-
ра или разговора са информантима) утврђују најфреквент-
нији творбени обрасци и механизми стварања ове врсте
оказионализама.
Кључне речи: оказионализам, творба речи, творбени об-
расци, изведенице, сложенице, креативност.
„Daj mi ono za muve, hvala.

BENG! Kraj price. :-D”
Захваљујући превасходно прилозима на различитим интер-

нет страницама (www.blic.rs, www.vukajlija.com, www.ana.rs/forum,
www.b92/forum, www.krstarica.com)3, које смо пратили у периоду
од 2015. до 2018. године, као и (значајно ређим) потврдама у ле-
ксикографским изворима (Речник срспкохрватског књижевног и
народног језика САНУ; Речник српскохрватскога књижевног језика
Матице српске4) и прилозима неколико десетина информаната (из
сопствене приватне и професионалне друштвене мреже), прикупи-
ли смо 3325 различита назива за исти предмет – направу (обично
1 oljadurbaba@fil.bg.ac.rs, oljadurbaba@yahoo.de.
2 Рад је настао у оквиру пројекта 171814 Динамика структура српског језика Министарства
Пример је преузет са једне интернет странице у циљу илустровања предмета нашег
рада, с једне стране; с друге стране, овај исказ (у којем говорник не користи назив за
предмет већ описује његову сврху) сведочи и о несигурности коју матерњи говорници
могу осећати у коришћењу лексике нестандардног карактера.
3 Највећи број примера (често праћена објашњењима учесника дискусије која се односе
на регионалну распрострањеност или индивидуални домен употребе) пронашли смо у
коментарима уз чланак Мистерија српског језика: Како се зове „оно за убијање мува”, на
новинском порталу www.blic.rs (из октобра 2015. године).
4 Речи из листе дате у прилогу овог чланка проверавали смо у Речнику МС, књига 1–6, као
и у Речнику САНУ, књига 1–19 (закључно са обликом пацкалица).
5 Листа овим вероватно није сасвим исцрпљена (поготову с обзиром на ограничен мето-
долошки поступак прикупљања грађе).
603
пластичну) која се састоји од дршке и мрежастог продужетка елип-

састе или правоугаоне форме, а служи за ударање/убијање мува и
других инсеката. Ове називе ћемо овде анализирати са становишта
творбених образаца примењених у њиховом обликовању.
У поступку дефинисања и разграничења термина за обеле-
жавање периферијске лексике, у коју извесно спада и она која је
предмет нашег прилога, Драгићевић (2011: 47–48) наводи бројне
(међусобно сличне премда не и у потпуности замењиве) примере:
индивидуализам, оказионализам, неологизам, кованица, хапакс,
потенцијална реч, оказионални неологизам, индивидуално-ау-
торски неологизам, индивуално-говорни неологизам, лексички
неологизам, лексичко-семантички неологизам, индивидуали-
зам-оказионализам, пригодница (у кроатистичкој литератури).
Терминолошка неусаглашеност би по нашем мишљењу могла бити
и последица чињенице да је реч о врсти (креативне, оригиналне)
лексике која често представља дескриптивни изазов и као таква
измиче покушајима генерализације или класификације (што је
појачано ефектом ефемерности, односно нестабилности предмета
проучавања у неком дужем временском периоду6). Према приро-
ди лексичких елемената који су били предмет наше анализе сма-
трамо да је најоправданије сматрати их оказионализмима, и то из
неколико разлога7: (а) код одређеног броја случајева забележено је
једнократно појављивање облика; (б) примери у корпусу су, осим
неколико изузетака, лексикографски незабележени (непосведоче-
ни у ауторским писаним изворима); (в) чини се мало вероватним да
би неки од ових облика могао задобити статус стандардне лексичке
јединице (било због одсуства комуникационе мотивисаности било
услед њихових несистемских творбених образаца или ненорматив-
ности, в. Оташевић и Сикимић 1992: 68–69, Оташевић 2008: 91); (г)
анализирани оказионализми углавном су стилски маркирани (в.
Штебих Голуб 2016: 38). Што се тиче начина творбеног обликовања
елемената из корпуса, може се закључити да су доминантни су-
фиксални начин творбе и творба композицијом (претежно сложе-
но-суфиксалног и сложено-безафиксалног карактера), док се оста-
ли видови творбених образаца (семантичка деривација, сливенице)
појављују знатно ређе.
Иначе, од свих облика наведених у корпусу, једини посведоче-
ни у Речнику САНУ јесу8: (а) мухарник (у корпусу се појављује у
6 Временски оквир (тј. мање-више произвољно одређивање „рока употребе” унутар којег
би се нека реч узуализовала, односно престала бити неологизам), као и нејасноће у вези
с неопходним бројем потврда употребе, чине критеријуме за разграничење нарочито
тешко примењивим и проверљивим (в. Штебих Голуб 2016: 51).
7 Већина анализираних облика би се могла сматрати још и индивидуализимима-фами-
лијаризмима или локализмима.
8 На основу увида у Речник САНУ, као референтни српски лексикографски извор, можемо
потврдити констатацију Р. Драгићевић – марикрање оказионализама у Речнику САНУ
(коришћењем одредница: индивидуално, нераспрострањено, необично, неуобичајено) не
604
О неким примерима творбених образаца оказионализама
варијанти муварник): „једноставна направа (штап, палица с кићан-

ком на врху, са проширеним пљоснатим врхом и сл.) за терање и
убијање мува”; (б) мухарица/муволовка/мухоловка9: „направа за
хватање мува, обично у облику папирнате лепљиве траке; било каква
направа, клопка, подешена за хватање мува”; (в) мувотер: „направа
од хартије или нечег другог којом се терају, растерују муве”10.
Нешто мало мање од половине примера у корпусу чине изве-
денице; у њиховом грађењу учествују различити суфикси11, међу
којима, као што се могло очекивати, доминирају они за означавање
предмета и направа помоћу којих се обавља одређена активност:
-ица, -ло, -(а)љка, -ач, -ача12.
• -ица: бијачица, дрндалица, клепалица, лопарица, млатарица, мла-
талица, млатилица, мувалица, муварица, мухалица, мухарица, му-
харница, мушалица, мушарица, мушилица, паталица, патарица13,
пафкалица, пацкалица, пецалица, пецарица, пецкалица, пиздилица,
пичалица, пичилица, прцкалица, пичкалица, пљацкалица, пљеска-
лица, пљесквица, праћкалица, прахилица, прцкалица, пуцалица,
рокалица, табалица, тапалица, тапкалица, ташалица, тепалица, теп-
калица, тупалица, туцалица, фаћкалица, флекалица, шлипарица,
шљапалица, шљапкалица, шљепалица, шљипљарица,
• -ло: ђипкало, мувало, мухало, мушало, мушкало, пичало, тапкало,
тапало, тепало, тупкало, цмекало, шибало, шицкало, шљепкало,
шљипкало
• -(а)љка: крепаљка, мухараљка, мушаљка, мушицаљка, пецаљка14, пи-
здаљка, пичаљка, тепаљка, тучаљка, шљепаљка,
• -ач: клепач, млатач, мухач, пљакач, пљескач, пракач, тепач, тукач,
шклепач
• -ац: клепац, млатац, мувац, тепац, тепавац, шљепац, шљепкавац,
• -ача: клепача, лапарача, лупача, млатача, паљача15, пљескача, шља-
пача,
спроводи се сасвим консеквентно („наведена правила употребе квалификатора нису
строго испоштована”, Драгићевић 2011: 50).
9 Одреднице муволовка и мухоловка се јављају и у Речнику МС, где су дефинисане као
„направа, лепак за хватање мува”.
10 Интересантно је приметити да је код лексикографских одредница под (б) и (в) фокус не
на елиминисању већ на хватању/ловљењу мува. Опис саме направе (у 13. тому Речника,
из 1988. године) сугерише да је у питању неки раније коришћени начин за одбрану од
ових инсеката.
11 У списку који следи не наводе се недвосмислено лексикализовани и опште познати об-
лици, у значењу знатно ширем или пак сасвим другачијем од овде анализираног (као
што су нпр. истребљивач, метлица, палица, пецкалица, пљескавица, пљуска, пракљача,
табач, тољага, топче, тресач...) У новој употреби ове лексеме су се нашле поступком
семантичке деривације.
12 Суфикси су овде поређани према броју изведеница пронађених у корпусу.
13 За ове две лексеме се у лексикографском извору наводи следеће значење: „краћи штап,
батина” (покр, БиХ).
14 Овај облик није наведен у лексикализованом значењу („направа за пецање”), већ је као
изведеница од глагола пецкати/пецнути (= ударати).
15 У Речнику САНУ дефинисано као: „велика дрвена кашика за захватање и мешање јела;
кутлача” (покр.)
605
• -ка: мушичарка, пецка, пљеска, тепачка, тучка

• -ко: смртко, тепко, туцко, шљипко
• -ло: млатило, мушило, пичило
• -ара: мувара, мухара, мушичара,
• -(н)ик: муварник, мухарник, мушилник
• -ан: муван, таман16
• -(р)ак: мувак, муварак
• -че: муварче, тепаљче
• -а: муша, шљепа
• -ић: клопић
• -аћ: муваћ
• -ишка: лапишка
• -ар: мувар
• -ањ: туцањ
Као што се на основу ове листе може приметити, највећи број
изведеница представљају девербативне именице чија мотивна је-
диница има основно значење „ударити/ударати”; међу њима, опет,
доминирају колоквијализми и регионалнизми – што наведеним
примерима несумњиво даје карактер стилске обележености (дрнда-
лица, клепалица, клопић, лапарача, лапишка17, млатило, рокалица,
туцањ, шибало; тапало, тепаљче, тепачка, тепко; паталица, пата-
рица18). Надаље, у корпусу су заступљене и бројне ономатопеичне
изведенице (клопић, пафкалица19, пљакач, пљескач, цмекач, шицка-
ло, шклепач, шљапкалица, шљепа, шљепача, шљипко, шљипљарица),
као и облици чији су мотивне речи вулгаризми (нпр. пиздити, пи-
чити): пиздаљка, пиздилица, пичалица, пичало, пичаљка, пичилица,
пичило, пичкалица). Код неких изведеница се употребом суфикса
који не означава примарно справу већ вршиоца радње (нпр. -ац) по-
стиже и додатни ефекат стилског маркирања, у смислу персони-
фиковања направе (клепац, млатац, шљепац).
Осим ових девербативних изведеница, суфикси се у нешто
ређим случајевима комбинују и са именицама мува/ муха/ мушица
као мотивним речима (мувара, мухара, мушичара); забележен је и
један пример са именицом смрт као мотивном речју (→ смртко).
Неки од наведених суфикса (нпр. -че, -а: -аћ) додају новонасталој
речи хипокористичку стилску вредност (муварче, муша; муваћ)20.
16 Чини се да је овде у питању нестандардна суфиксација за постизање значења „предмет
којим се тамане муве”.
17 Облик је по свему судећи настао од колоквијалног облика „лапити” (= зграбити,
шчепати).
18 За ова два последња облика се у Речнику САНУ наводи значење „краћи штап, батина”
(покр., БиХ).
19 Узвик „паф” је германизам којим се имитира ударац или пад (Речник САНУ).
20 Осим неколико изузетака, ваља приметити да се готово сви суфикси који се у овој ана-
лизи појављују као творбени механизми наводе и у студији о жаргону Ранка Бугарског,
606
Што се тиче сложених оказионализама, у нашем корпусу се

јавља само један случај слагања две речи у једну (мувашинтер ←
мува + шинтер) и свега десетак случајева комбиноване префиксал-
но-суфиксалне творбе (опичивач, опичаљка; распичаљка, распи-
чилица; убиваљка, убивач, убивотка, убијалица, убијаљка, убијанер,
убијач, убијача, убилица, утепаљка), док је доминантан образац
творбе композицијом сложено-суфиксална творба. Већина сло-
жених речи конструисаних овим поступком комбиноване творбе
представља примере примарно мотивисане композиције, с јасном
и транспарентном двоструком конструкционом схемом. Прву и
знатно ређу групу чине императивне сложенице типа прашимух,
сатримува, спичомув, туцимушица, туцомух, убимув, док другу
групу сложеница чине оне код којих одредбени члан чини нека
од варијанти назива за опнокрилца („мува/ муха/ мушица”), док је
управни елемент девербативног карактера (изведен углавном по-
моћу неког од напред већ наведних суфикса), а односи се на ак-
тивност ударања/ убијања: мувотабач, мухолупац, мушобилче21; ове
две компоненте везује спојни самогласник -о. На овај начин се од
само једног глаголског облика може извести велики број сложени-
ца. Примера ради, од глагола „тепати” као мотивног конструиса-
но је следећих дванаест речи: мувотеп, мувотепалица, мувотепало,
мувотепац, мувотепач, мувотепче; мухотеп, мухотепало, мухоте-
паљка, мухотепач, мухотепачка, мухотепка. И код овог вида творбе
наилазимо на велики број примера са компонентом колоквијалног,
жаргонског или вулгарног карактера (међу овим потоњима бележи-
мо облике: мувопецоспич, мувопиздач, мувопиздилица, мувопиц, му-
вопич, мувопичилица, мухопиздилица, мухопицоловац, мухопич, му-
хопичилица, мухопрц, мухоспич, мухоспичилица, мухоспрцкалица).
На примерима као што су „мувотеп, мухотеп” разазнајемо још
једну (иначе изузетно учесталу и креативну) творбену могућност
– безафиксално извођење, код којег глаголски мотивни облик (та-
кође неретко колоквијалног или чак вулгарног карактера, у зна-
чењу неке активности којом се хватају, ударају, уништавају, убијају
муве) остаје без наставка22: зунзопич23, мувобран, муводрж, муводрк,
мувозбич, мувозез, мувозвиз, мувојеб, мувоклеп, мувокољ, мувомлат,
мувопец, мувопиц, мувопич, мувопљас, мувопљес, мувопљус, муво-
прц, мувофрк, мувоцеп, мувоцврк, мувоцрк, мувошљеп, мухоклеп,
у којој аутор и иначе указује на творбене сличности између жаргонизама, фамилијари-

зама и колоквијализама (Бугарски 2006: 79, 87).
21 Овај облик интерпретирамо као нестандардну изведеницу од мотивног глагола „бити”
(= ударати).
22 Односно, како Оташевић (2008: 88) наводи: „Безафиксни оказионализми настају одба-
цивањем афикса”.
23 Код овог облика разазнајемо компоненту насталу, по свему судећи, према речи „зунза-
ра” (или пак ономатопејским извођењем).
607
мухомлат, мухопец, мухопизд, мухопич, мухопрц, мухопуц, мухос-

пич, мухоспљос, мухотеп, мухотрес, мухотрз, мухотук, мухотуц24.
У корпусу смо наишли и на неколико примера контаминација
(бленди, сливеница): муволвер (← мува + револвер), мушубилица
(← мушица + убилица), муждер (← мува + ждер), мухомат (← муха
+ аутомат), мувоцид (← мува + геноцид), као и неколико случајева
двојезичне творбе са енглеском компонентом (придевом: muvodead;
глаголом: muvokill; именицом: мувобастер25). Међу осталим нестан-
дардним творбеним поступцима издвојили бисмо још и неколико
случајева епонимизације, односно претварања личних имена у од-
говарајуће оказионалне апелативе (залепугин26, хитлер, мухарем);
пример калашњиков бисмо могли тумачити било као двоструку
епонимизацију (ово ватрено оружје је наиме названо по презиме-
ну свог изумитеља) или пак као пример семантичке деривације.
Семантичка деривација, тј. промена значења већ лексикализова-
ног елемента, релативно је чест вид настанка лексичких облика у
анализираном корпусу (в. напомену 10, у којој су наведени неки од
најфреквентнијих примера). Занимљиво је и појављивање облика
раид, који представља назив хемијског средства за елиминацију
инсеката. Оригиналан начин творбе откривамо и у римованим или
алитерованим облицима попут мувић-млатић, мушибуши, пифпаф,
тресмухерес27, као и неким другим примерима насталим на не-
стандардним творбеним основама (попут облика удригазамуве, који
садржи у себи читаву вербалну фразу).
Овако (неочекивано?) велики број назива за једну релативно
безначајну, свакодневну направу (која уз то има изузетно ограни-
чену употребну вредност) може бити последица чињенице да у ко-
муникацији не постоји изражена потреба за њеним усаглашеним
и јединственим номиновањем – овај предмет тавори неугледан на
уличним тезгама, о њему се не дискутује и не расправља, не по-
зајмљује се и не кружи од руке до руке; због тога се чини да је једи-
но место на којем се икада именује управо појединачно домаћин-
ство (прототипска комуникативна ситуација била би она у којој се
неко од укућана распитује код осталих чланова породице где се ова
24 Према Оташевић и Сикимић (1992: 73), већину ових облика је могуће интерпретирати
и као облике настале од одговарајућих узвика. Ово се у нашем корпусу може односити
превасходно на ономатопејске сложенице као што су мувопљас, мувопљес, мувопљус. У
германистичкој лингвистици, примера ради, оваква врста композиције путем вербалне
редукције назива се инфлективом (Inflektiv).
25 Претпостављамо да је овај облик настао на основу енг. buster, са значењем особе или
направе намењене уништавању нечега (a person or thing intended to destroy the stated thing,
према: https://dictionary.cambridge.org/dictionary/english/buster).
26 Ово је нарочито духовит пример оказионализма, настао по презимену некада познатог
водитеља загребачке телевизије Саше Залепугина, које је овде доведено у везу са глаго-
лом „залепити”, тј. снажно ударити (муву).
27 У питању је игра речима према фрази „треснути муху”, којој је путем наставака дат
призвук наводног хиспанизма. Уколико се аутор ове кованице намерно поиграо зна-
чењем речи (mujeres, у изговору [мухерес], на шпанском значи „жене”), онда му је пошла
за руком и духовита двострука игра речима.
608
направа загубила!) Због тога се назив „оног за муве” креира или мо-
дификује (претежно, ако не и искључиво) у микросоцијалном окру-
жењу; по ограниченом радијусу употребе, односно услед недостат-
ка шире комуникационе релевантности, он има вредност и улогу
фамилијаризма. Већина коментара (било од стране наших инфор-
маната или учесника дискусија на интернету) потврђује да су го-
ворници углавном свесни редукованости контекста употребе нази-
ва које смо овде истраживали, а истовремено и уверени у уникални
карактер управо оног назива који је у оптицају у њиховом дому или
неком мање-више уском комуникационом окружењу, што се јасно
исказује навођењем географских одредница или квалификатива с
карактером локалне одредбе неутврђено широког опсега, као што
су „код нас”, „код мене” итд. 28 (или пак именовањем члана домаћин-
ства за којег се сматра да је „творац” назива који се цитира)29:
- U Srbiji, muvopič
- „Tepaljka”,u Nis!
- Mi u Banjaluci uglavnom kazemo „muharica.
- Na jugu se kaže PLJESKAVICA
- U mom selu - peckalica! :)
- Kod mene je MUVOTRES :)
- Mi to kod nas zovemo paljaca.
- Kod nas je LOPATICA ZA MUVE! Prosto :)
- U mojoj kuci to je muvopich. Ne priznajem ni jedan drugi izraz.
- Moj ćale je to krstio MUVOTRES.
- Moj deda Vranjanac ga zove topče
- Peckalica sa caletove, cmekalo sa kevine strane :)
- Mi ga porodicno, generacijski zovemo Muvopizdac
За лингвистичка проучавања овакав корпус представља веома
занимљив, а с обзиром на огроман број анализираних облика чак
и фасцинантан истраживачки материјал. Он представља још једно
сведочанство о језику као савршеном инструменту за исказивање
индивидуалне креативности, свесним, вештим, духовитим и ори-
гиналним поигравањем са интернализованим творбеним обрасци-
ма и њиховим претварањем у нове и јединствене лексичке облике.
Чак и ако се ниједан од њих никада не узуализује (а сва је прилика
да лингвистичке па и социолингвистичке закономерности то неће
допустити), верујемо да су заслужили да буду споменути и забеле-
жени као део нашег речничког блага30.
28 Или, како се у једном коментару наводи: Bukvalno, od kuće do kuće - drugi naziv. :)
29 Примери који следе потичу са сајтова наведених на почетку овог прилога; овде су цити-
рани у оригиналном облику, без икаквих корекција.
30 Овим калком немачке речи Wortschatz, која означава како (усвојену) лексику, односно
речник који поседује сваки појединац, тако и укупан лексички фонд у једном језику,
још једном желимо да подвучемо значај сваке појединачне лексичке јединице и сваког
поступка креирања за неговање и истраживање језика.
609
Бугарски 2006: R. Bugarski, Žargon, Beograd: Biblioteka XX vek.
Драгићевић 2011: Р. Драгићевић, Лексика квалификована као индивидуална
у српским дескриптивним речницима, у: В. Ружић/С. Павловић. (ур.),
Зборник у част Гордани Вуковић. Лексикологија, ономастика, синтакса,
Нови Сад: Филозофски факултет, 47–57.
Оташевић 2008: Ђ. Оташевић, Нове речи и значења у српском језику, Београд: Алма.
Оташевић и Сикимић 1992: Đ. Otašević/B. Sikimić, Tvorba okazionalizama u
srpskohrvatskom jeziku, Južnoslovenski filolog XLVIII, 67–78.
Штебих Голуб 2016: B. Štebih Golub, Okazionalizmi u hrvatskome jeziku na internetu,
Slavia Centralis IX/1, 35–46 (доступно на: https://dk.um.si/Dokument.
php?id=122183, приступљено 20. 2. 2018).
Речници
Речник српскохрватскога књижевног језика 1–6 (1967–1976), Нови Сад/Загреб:
Матица српска / Матица хрватска.
Речник српскохрватског књижевног и народног језика 1–19 (1959–2014), Београд:
Српска академија наука и уметности.
ПРИЛОГ: ЛИСТА АНАЛИЗИРАНИХ ОКАЗИОНАЛИЗАМА

бијачица, бубопич, дрндалица, ђипкало, залепугин, зозонац, зунзопич, ис-
требљивач, калашњиков, клепалица, клепац, клепач, клепача, клопић, крепаљка,
лапарача, лапишка, ловилица, ловомушач, лопарица, лопатица, лупача, лупали-
ца, лупкалица, махалица, метлица, мијољ, млатарица, млаталица, млатац, мла-
тач, млатача, млатилица, млатило, млатимув, млатомув, мувак, мувалица, му-
вало, мувалонг, муван, мувапич, мувар, мувара, муварак, муварица, муварник,
муварче, муватор, муватуц, муваћ, мувац, мувашинтер, мувић-млатић, мувило-
вилица, мувобастер, мувобич, мувобран, муводрж, муводрк, мувозбич, мувозез,
мувозвиз, мувојеб, мувокил, мувокидалица, мувоклеп, мувокољ, мувокољачица,
муволвер, муволов, муволовица, муволовка, мувомирка, мувомлат, мувомлати-
лица, мувомлатило, мувомлатица, мувоопичавалица, мувоопичивач, мувопец,
мувопецоспич, мувопиздач, мувопиздилица, мувопиц, мувопич, мувопичилица,
мувопљас, мувопљес, мувопљус, мувопрц, мувопуц, муворикњало, мувосмрт,
мувосмртило, мувоспич, мувотабалица, мувотабач, мувотеп, мувотепалица,
мувотепало, мувотепац, мувотепач, мувотепче, мувотер, мувотерминатор, муво-
требач, мувотрес, мувотрескач, мувотуц, мувоубијало, мувоубијач, мувоубица,
мувофрк, мувоцеп, мувоцид, мувоцврк, мувоцрк, мувошљеп, мувошљепач, муво-
шпиц, муждер, мухалица, мухало, мухара, мухараљка, мухарица, мухач, мухи-
гаргијашица, мухобилка, мухобојка, муходеад, мухоклеп, мухоклепач, мукоте-
пач, мухарем, мухарник, мухолов, мухоловац, мухоловка, мухолом, мухолупац,
мухоман, мухомат, мухомет, мухомлат, мухомлатач, мухопец, мухопизд, мухо-
пиздилица, мухопицоловац, мухопич, мухопичилица, мухопрц, мухопуц, мухо-
рокалица, мухосмрт, мухоспич, мухоспичилица, мухоспљескалица, мухоспљос,
мухоспрцкалица, мухотапкалица, мухотеп, мухотепало, мухотепаљка, мухоте-
пач, мухотепачка, мухотепка, мухотребац, мухотрес, мухотрескалица, му-
хотрз, мухотук, мухотукалица, мухотукец, мухотуц, мухоубилица, мухоубица,
мухоубојица, мухохват, мухошпљос, муша, мушалица, мушало, мушаљка, му-
шарица, мушибуши, мушилица, мушилник, мушило, мушицаљка, мушицобич,
610
мушичара, мушичарка, мушкало, мушобилче, мушоловка, мушопич, мушуби-

лица, опичивач, опичаљка, пајалица, палија, палица, палка, паљача, паталица,
патарица, пафкалица, пацка, пацкалица, пеца, пецалица, пецаљка, пецарица,
пецка, пецкалица, пецкеш, пиздаљка, пиздилица, пифпаф, пичалица, пичало,
пичаљка, пичвајз, пичилица, пичило, пичкалица, плуњаш, пљакач, пракљача,
пљацкалица, пљеска, пљескач, пљескача, пљескавица, пљескалица, пљесквица,
пљуска, пљуцкалица, пракач, пракљача, праћка, праћкалица, прахер, прашимух,
прахилица, прцкалица, пуцаљка, пуцкалица, пумпарица, раид, распичаљка, ра-
спичилица, рекет, рокалица, сатримува, сјебомув, смртко, спичилица, спичомув,
табалица, табач, таман, тапкало, тапалица, тапало, тапкалица, ташалица, тепа-
вац, тепало, тепалица, тепаљка, тепаљче, тепалото, тепац, тепач, тепачка, тепка-
лица, тепко, тепомувач, тољага, топче, тресач, трескалица, тресмухерес, тукач,
тупалица, тупкало, туцалица, туцањ, туцимушица, туцко, туцомух, тучаљка,
тучка, убиваљка, убивач, убивотка, убијалица, убијаљка, убијанер, убијач, убија-
ча, убилица, убимув, убицомув, удараљка, удригазамуве, утепаљка, фаћкалица,
флекалица, хитлер, цмекало, шибало, шицкало, шклепач, шлипарица, шљапали-
ца, шљапкалица, шљапача, шљепа, шљепалица, шљепаљка, шљепац, шљепкало,
шљепкавац, шљипљарица, шљипкало, шљипко, шљиска.
Olivera M. Durbaba
ON SOME EXAMPLES OF WORD FORMATION PATTERNS IN
RELATION TO AD-HOC FORMULATIONS
Summary
The paper deals with 332 different and mainly nonlexicalized Serbian nouns mean-
ing “fly swatter”, which were collected from various web sources as well as from two
descriptive dictionaries for Serbian language, or attested by some dozen of Serbian
native speakers as informants, during the three years research (2015-2018). Our anal-
ysis confirms that the most lexical units emerge as ad-hoc formulations or nonce words
(derived or composed) and are probably short-lived and in their appearance limited to
the one single household or some other small groups within the speaking community.
For that reason, these lexical elements aren’t supposed to become usualized.
Key words: nonce words, word formation patterns, derived nouns, compound nouns,
language creativity.
611
821.163.41.08 Andrić I.
811.163.41'373.6
Сања Ж. Ђуровић1
ЛЕКСЕМЕ СА ПРЕФИКСОМ НЕ-

У „ГОСПОЂИЦИ” ИВЕ АНДРИЋА2
У раду се анализира творбено-семантичка и стилска

функција лексема са префиксом не-. Анализиране су префи-
ксалне и префиксално-суфиксалне творенице са не- из ка-
тегорије именица, придева и прилога. Префикс не- је веома
продуктиван и то нарочито у примерима чисте негације, али
и у примерима где се остварују значење супротности. Велики
број негираних лексема и негације уопште, као и лексема са
негативном конотацијом имају посебну функцију у роману и
нису случајне.
Кључне речи: префикс не-, творба речи, Иво Андрић,
„Госпођица”
1. У раду се на корпусу издвојених лексема са префиксом не-

из романа „Госпођица” Иве Андрића анализира творбено-семанти-
чки, а затим стилистички аспект издвојених лексема. Сама нега-
ција као феномен, као ни антонимија неће бити предмет анализе.
Постоји обимна литература о негацији и негираним твореницама
као и о антонимији, али овом приликом нећемо се бавити прегле-
дом питања већ само конкретном анализом корпуса.3
Примењујемо класични лингвостилистички приступ који под-
разумева доследно раздвајање стилематичког и стилогеног аспек-
та, тј. форме и ефекта (в. Ковачевић 2015: 321−325), при чему пажњу
посвећујемо првенствено анализи форме (стилематички аспект).
Како се истиче у стилистици, „стил је могућ тамо где има пара-
дигматске организације текстовних елемената, где међу тим еле-
ментима влада логос” (Милосављевић 2006: 234). Идентификовање
стилистички структураних језичких јединица и укључивање кон-
текста у тумачење њихове стилске функције – омогућава да се са-
гледају смисаоне нијансе које су остварене у тексту.
2. Префикс не- спада међу префиксе са негативним значењем.
Његова значења у нашој литератури нису сагласна. „Велике разлике
1 sdjurovic74@gmail.com
2 Рад је урађен у оквиру пројекта Динамика структура савременог српског језика
(бр. 178014), који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја
3 Шири списак литературе дат је на крају рада.
613
које постоје међу лингвистима при одређивању значења које пре-

фикс не- има у придевским сложеницама (и не само њима) резул-
тат су различитог схватања појма негације и негирања” (Оташевић
1995/96: 89). У РМС „не- као први део сложеница 1. означава негацију
а. у сложеним придевима (односно партиципима) и именицама неги-
ра оно што значи други део сложенице: неважан, непечен, неискрен,
непрочитан, незнање, независност итд. б. у сложеним именицама
пориче позитивне особине које се нормално претпостављају за оно
што значи други део сложенице: небрат, немајка, нечовек и сл.” (РМС
III: 665). Свакако, продуктивност префиксалних твореница са не-
је изразито велика у српском језику.
3. Творбено-семантичка анализа корпуса биће проведена тако
што су примери разврстани по врстама речи (именице, придеви,
прилози), а затим према творбеном моделу.
3.1. Именице
Радовић Тешић издваја три функције именица са префиксом
не-: (1) „квалификаторску – коју имају именице које значе нега-
тивну супротност у односу на именицу у основи, (2) номинациону
– коју имају именице које именују одсуство, непостојање онога што
значи именица у основи и (3) класификациону – коју имају именице
које искључују припадање ономе што означава именица у основи”
(Радовић Тешић 2002: 44).
Према творбеном моделу све именице из корпуса можемо по-
делити на:
а) творбени тип: не- + именица (префиксалне творенице)
У корпусу се јављају спојеви: не- + брига, доба, мир, ред, рад,
срећа, срећник, једна именица са не- + гл. именица поверење и лекси-
кализована форма неспоразум.
губитака и нереда (14); доброта са нерадом (25); и у овој несрећи (31);
изненађена том неочекиваном посетом у недоба (67); несрећа се до-
годила (67); после краћег колебања и нереда (73); главно је да је не-
стало буке, нерада (79); И Госпођица, у неприлици, не налази више
речи (83); са неким немиром у себи (93); дакле немир, нерад, неи-
звесност, или, боље речено, сигурну пропаст (100); Из дубоког сна и
мртве несвести (100); изгледао је ко кривац и несрећник (105); да на-
сиље и неправда изазивају освету (107); у општој несрећи и страдању
(113); успесима и неуспесима (133); прикривају дубљи немир (137); у
један став одбране и неповерења (139); неповратним путем порока
и нерада (151); доказати потпуну нетачност (153); И сама се чудила
својој немоћи (153); то је неспоразум (158); у оном топлом и богатом
нереду (173); лакомислености и небризи (181).
Именице немир, недоба, несрећа, неприлика, неуспех значе нега-
тивну супротност ономе што значи лексичка мотивациона основа.
614
Лексеме са префиксом не- у „Госпођици” Иве Андрића
Функција префикса не- је овде квалификаторска. Именице небрига,

неред, неспоразум значе одсуство онога што значи именица у основи
те би имале номинациону функцију. Код именице неспоразум до-
шло је до лексикализације и то није одсуство споразума већ има
значење међусобно неразумевање, несхватање; несугласица, раздор
(РМС III: 765).4
б) именице с могућношћу двоструког модела с обзиром на крите-
ријум у анализи: а) не- + именица на -ост (префиксална твореница)
б) негирани придев + -ост/-ство (дериват)
У корпусу се јављају примери не- + лагодност, пријатност, задо-
вољство, извесност, љубазност, помичност5, правилност, савесност.
Двоструки творбени модел ових именица посведочен је и у
литератури. „Једна већа скупина именица које формално садрже
елемент не- могле би се сматрати као резултат суфиксалног уобли-
чења негираних придева, који су врло продуктивна категорија у
српскохрватском језику. То су апстрактне именице са суфиксом
-ост […] Тако се необразованост може описати као „особина онога
који је необразован”, али и као „одсуство, немање образованости”
[…] Према томе, не само формално него и семантички именице на
-ост у координацији су и са негираним придевом и са негираном
именицом на -ост. Међутим, свакако је примарнија творба према
придеву” (Радовић Тешић 1987: 95).
Модел а) био би резултат критеријума тзв. последњег чина
творбе, с обзиром на то да све именице постоје у потврдном обли-
ку и логично би било да се онда само додаје префикс не-. Модел б)
оправдан је према семантичком критеријуму, мада и само према
семантичком критеријуму можемо имати два модела у зависно-
сти од дефиниције. Тако нпр. непријатност се може дефинисати
као особина онога ко је непријатан (непријатн-ост) или као одсу-
ство пријатности (не-пријатност). Управо се из овог разлога чини
да је модел а) примеренији јер прати творбени след, односно шта је
последње додато у творбеном ланцу.
У овом корпусу то су поред наведене именице непријатност
(не-пријатност или непријатн-ост) и именице незадовољство (не-за-
довољство или незадовољ-ство), неизвесност (не-извесност или не-
извесн-ост), нељубазност (не-љубазност или нељубазн-ост), непра-
вилност (не-правилност или неправилн-ост), несавесност (не-са-
весност или несавесн-ост), нетачност (не-тачност или нетачн-ост),
нелагодност (не-лагодност или нелагодн-ост), непомичност (не-по-
мичност или непомичн-ост).
А Госпођицу мине нека нелагодност (51); у њиховим телесним недо-
стацима, неискреност и претварање (40); Госпођица осети неку нела-
годност (68); Таквих непријатности има и на улици (84); немаштине,
4 Неке од примера наводи и Радовић Тешић 1987: 40–41.
5 помичност, -ости ж својство или стање онога што је помично (РМС IV: 681).
615
незадовољства и опадања (92); дакле немир, нерад, неизвесност,

или, боље речено, сигурну пропаст (100); пратило је осећање нела-
годности (105); са неизвесношћу на крају (113); у потпуној тишини и
непомичности свега око себе (124); неосетљива за људске љубазности
или нељубазности (140); избиле су на јавност неке неправилности
(149); лакомислен до несавесности (149); задавала је Госпођици те-
шкоћа и непријатности (170).
Сви примери из корпуса могли би се творбено сматрати и де-
риватима и префиксалним твореницама. У литератури (уп. Клајн
2003, Радовић Тешић 1987) предност се даје придевској основи и да
се ради о дериватима. Иако се ови примери косе са поставком наше
анализе пошто уколико су деривати, нису негиране лексеме ипак је
њихова стилска функција у тексту важна и двојаки творбени модел
је у другом плану. Проблем у творбеној анализи јесте избор крите-
ријума и потпуно су оправдана и оба критеријума и оба наведена
модела. У склопу читавог нашег истраживања ми ћемо их сматрати
префиксалним твореницама.
Све издвојене негиране именице значе одсуство особине коју
означава лексема у творбеној основи. Нељубазаност је одсуство
љубазности, непријатност је одсуство пријатности, оно што није
пријатно и сл.
3.2. Придеви: тв. модел: не- + придев (префиксалне творенице)

У вези са придевима префикс не- поред чисте негације исказује
и супротност особини исказаној основним придевом (Клајн 2002:
216). Интересантан је пример невесела соба (46). У РМС се уз ову
лексему управо наводи Андрићев пример. невесео, -ела, -ело не-
расположен, сетан, тужан, жалостан. — Бијаше данас нешто тужан
и невесео. Брл. У тој невеселој соби проводи Госпођица већи део
свога времена. Андр. И. (РМС III: 671). Није случајно што Андрић не
користи неки други придев већ негирани са изузетном експресив-
ношћу. Иако је могао да употреби придев тужна, он то не чини јер
на овај начин јасно ставља до знања да у тој соби нема ничег веселог
и негирани антоним има семантички већу вредност.
У тој невеселој соби проводи Госпођица већи део свога времена (12);
невесела соба (46).
У РМС значење придева недвидљив -а, -о је који се не види, који се
не може видети; неприметан. Овај придев јавља се дванаест пута и
поред уобичајених спојева срећемо и један изузетно стилски мар-
киран: светлост невидљивог сунца (10) где можемо констатовати и
неку врсту оксиморона.
светлости невидљивог сунца (10); невидљиву али густу и неразмр-
сиву мрежу дугова (45); невидљива, танка, челична и чврста мрежа
(47); невидљива маса (54); нечујан и невидљив, овај други свет …
616
(58); невидљива, а свемоћна живи у тим слабим створењима (63); од

невидљиве силе (112); невидљиве поплаве (113); невидљиве предме-
те (156); ка невидљивом улазу (159); сам и невидљив (173); да у мраку
стоји онај што, незнан и невидљив, целог живота вреба (181).
Придев немиран, -а, -о јавља се пет пута. Основно значење пре-
ма РМС је 1. који не мирује, који испољава, изражава немир, узнеми-
рен, узрујан, неспокојан. Интересантна је употреба и именичке и
придевске деклинације овог придева.
Његове плаве очи, пуне немирна сјаја (25); немирног духа (29); не-
мирног јавног живота (95); а Јованка немирна и узаврела (142); не-
мирна језа (152).
У спојевима се јављају слаб и немоћан, стар и немоћан и писац
гомила негиране придеве који означавају одсуство особине без
обзира што одсуство код свих придева није маркирано негацијом
(јак-слаб, млад-стар, моћан-немоћан) тако појачавајући стилски
ефекат и правећи лексичку динамику.
слаб и немоћан изгледа сваки напор (25); стар и немоћан (40); своју
немоћну удовичку бригу (69); уз неке немоћне и бесмислене покрете
(109); немоћна као у сну (155); немоћно тело (166).
Придев необичан, -а, -о спада у фреквентније придеве у роману.
Јавља се око двадесет пута. Није случајно овај придев толико чест.
Сама Госпођица је необична и другачија па је и све у вези са њом и
око ње необично.
необични лик (12); необични и судбоносни завет (19), необичним ре-
чима (20); необичан сан (25); необична целина (32); необична ствар
(33); необичан глас (60); необичну појаву (62); изненађена том нео-
чекиваном посетом у недоба и још више Рафиним необичним изгле-
дом и држањем … (67); необичних звукова (69); необичан изглед (75);
необична олуја (76); у необичном складу (115); свакојаке необичне
ствари (137); необичне перспективе (157); необичним животом (164);
у необичном положају (166).
Придеви необјашњив, -а, -о, неодређен, -а,-о, неочекиван,-а, -о и
непознат, -а, -о уклапају се уз остале негиране придеве са значењем
одсуства особине коју означава придев у творбеној основи. Нема
изразитих стилски маркираних примера, већ су то уобичајени
спојеви са овим придевима.
необјашњив начин (38); неодређене расе и без праве народности (29);
неодређеној сласти (65); него само збуњене бојазни и неодређена а
мрачна предвиђања (99); неодређеним надама (128); изненађена том
неочекиваном посетом у недоба (67); неочекивана присебност (77);
неочекиваних остварења (81); ову неочекивану експлозију (92); непо-
знат свет (11); путописи о непознатим континентима (69); непознатим
покојницима (62); као писма непознатих покојника (102); са чудним и
617
дотад непознатим осећањем (143); непознато блаженство (144); да се

повуку непримећене и непознате (154); непознати глас (181).
Око осам пута јавља се придев непријатан, -а, -о. Придев озна-
чава одсуство пријатности. Поново се јавља напоредна синтагма са
релативним антонимима и пријатна и непријатна (130). Овде анто-
нимија служи за наглашавање семантичких разлика између анто-
нимског пара (уп. Костић 2008: 111).
непријатан и узалудан разговор (49); непријатно сећање на официра
(51); с том непријатном мисли (66); Њој је била непријатна и помисао
на неки разговор (69); непријатан обрт (84); непријатна себи и дру-
гима (119); неким нарочито непријатним осећањем (119); налазила је
многа и дубока узбуђења, и пријатна и непријатна (130).
Основни антонимски пар међу придевима који означавају емо-
ције јесте срећан и тужан где се јавља апсолутна супротстављеност
емоција означених придевом. Тужан, -а,-о према РМС значи 1. а.
који осећа тугу, обузет тугом, жалостан. б. који изазива тешко, су-
морно расположење. в. који изазиеа тугу, бол. г. који изражава тугу. 2.
тежак, горак, несрећан. 3.(у именичкој служби) м и ж жалосник, жа-
лосница. Негирани придев несрећан према РМС означава 1. а. који је
без среће, који нема среће, који се осећа таквим; којега је задесило зло,
невоља б. у коме нема среће, радости в. који доноси несрећу, тугу, јад. г.
који одражава несрећу, тужан, жалостан 2. а. нетачан, неподесан.б.
(одр.) неваљао, ђаволаст.
Андрић управо користи оба антонима у односу ни-ни још поја-
чавајући значење антонима.
ни тужан ни несрећан (25); које добро познају несрећни и порочни
људи (44); несрећна жена (49), несрећну госпођу (50); тај несрећни
динар (176).
Иако се овај придев, првенствено, среће уз жива бића као при-
дев са значењем емоција, у корпусу су забележен и пример несрећни
динар који је у контексту романа стилски обележен.
Стилски је маркиран и придев нерешљив, -а, -о ум. уобичајеног
нерешив, али РМС бележи и овај облик. (нерешљив=нерешив).
вечито нерешљиво питање (24).
Придеви неугледан, -а, -о, неуредан, -а, -о, нестваран, -а, -о
јављају се у уобичајеним спојевима са именицом. Три пута се јавља
пример нестварне операције.
неугледна зграда (9); неугледног трговчића (47); неуредног живота и
још неуреднијих финансија (50); нестварних операција (130); нест-
варне операције (130); у своје књиговодство нестварних операција
(130); изгледао је луд и нестваран (157).
618
Осам пута употребљен је придев неразумљив, -а, -о у уобичаје-

ним синтагмама с именицом.
по неком неразумљивом, али сигурном нагону (48); као писма не-
познатих покојника, неразумљива, без значења и вредности (102);
ишарано неразумљивим јероглифима (102); неразумљивог снеби-
вања (153); неразумљиви повици (163); неразумљиво добацивање
(163); неким неразумљивим али снажним унутарњим стидом (178);
Чини се да је век провела у неопростивој и неразумљивој лакомис-
лености (181).
Осталих стотинак забележених негираних придева не по-
нављају се у тексту више од два пута па их представљамо свеукуп-
но. Њихов број показује јасно како Андрић свесно користи негира-
не придеве чак и тамо где то није неопходно. Стилски је маркиран
придев недокучљив (недокучљивих нагона (165)) уместо недокучив.
Тако и у РМС недокучив, -а, -о = недокучљив 1. а. којему се не може
докучити смисао, значење, неразумљив, несхеатљив.
непомична сенка (11), неслућене и непрегледне лепоте (14); не-
угледни и ситни посао (14); изгледа безнадна и непоправљива (16);
несхватљиву величини (17); онако необријан (19); још неискусну у
овом свијету (21); неприродној мери (25); непрестаној борби (25);
незадржљив у својој самоубилачкој одлуци (25); да су крајње гра-
нице штедње ипак недостижне (26); Али највећа и неказивана га-
зда-Михаилова мука (29); непомирљиве крви (29); недорастао, си-
тан, пуначак и буцмаст (31); несигурни иметак (31), незрело и само-
вољно девојче (33), неподношљив бол (35); тешког и непоправљивог
проклетства (41); неумољивих рокова (44); непродуктивних, бесми-
слених трошкова (45); неразмрсиву мрежу дугова (45); неозбиљан
младић (52); неодлучних муштерија (53); који није у непосредној
вези (62); црн шешир, мален и потпуно несавремен (62); са неједна-
ком снагом (65); ту је непресушни извор (65); неподношљива јој је
помисао (71); Цвеће у зеленој вази било је непромењено и клонуло
(74); њена магаза је била нетакнута (76); Госпођица је изишла незадо-
вољна и несигурним кораком кренула пут своје магазе (76); неуред-
них покрета (79); на незапамћен начин (80); од невероватних претњи
(81); много нездравог расипања (81); у непроходне планине (89);
несвршени студенти (96); да има неодољиву потребу (96); неумољив
и отворен у свом негодовању (97); нејасне наде са нејасним страхо-
вањима (99); невероватну аветињску истину (102); неваљалих људи
(103); својом неуништивом љубављу према новцу (103); ниже невеза-
не реченице (106); Неосетљива за читав низ државних закона (107);
неспособна да примети њихово постојање (107); недостојне члано-
ве (110); Непримећена, слушала је њихов неповезан, пијани разго-
вор (110); непробојан круг (111); неиспаване, жедне и чађаве (114);
неисцрпна тема (119); живот пун неограничених могућности (120);
као неодољива сила (121); непровереном репутацијом (122); има не-
чег жалосног и непристојног у томе (122-123); Осећала је неодољи-
ву потребу да се дигне (124); неуобличених обичаја (127); Било је
гладних, слабо одевених, недоучених (127); непогрешивим нагоном
619
(129); модар од студени, нељубазан и мрзовољан (129); недогледни

посао (130); Коса црна, јака, стегнута и ненегована (132); некалдр-
мисани Београд (133); ситна и неугледна, али тврда и оштра (133);
потпуно несебична, али ћудљива и неурачунљива (134); оно несхва-
тљиво песниково читање (135); неосетљива за људске љубазности или
нељубазности (140); бујним и неутрошивим снагама (143); драгом и
нејаком створењу (143-144); незадовољна сама собом, Госпођица …
(147); неуредног живота и недопуштених махинација туђим новцем
(148); да би добила тачна и непосредна обавештења о Ратковићу (150);
тип незаинтересованог младића (151); неуједначене средине (151);
неповратним путем порока и нерада (151); у основи нетачан и неп-
раведан (151); непријатније речи (152); неодређен израз сумње (153);
неодољива стварност (153); са несмањеном жестином (154); који је
изгледао невероватан на Ратковом лицу (161); Једино је песник седео
непомичан (161); са крупним, немирним сенкама (163); непредвиђе-
не промене (164); недокучљивих нагона (165); ни ова незапамћена
конјунктура (170); Човек који служи својој страсти жели да остане
невиђен и незнан (173); у заталасаној гужви непримећен (173); не-
уједначеном мењању (173); мање-више непроменљив (174); неод-
ложна дуговања (176); За време тих несаних часова (177); невештих
муштерија (178); да у мраку стоји онај што, незнан и невидљив, целог
живота вреба (181).
У примеру: […] па и у њеној рођеној кући, познати и непознати, зна-
ни и незнани (107), запажамо потврдни и одрични облик придева
употребљен у напоредној синтагми где спој знани и незнани функ-
ционише и као фраза, па ту имамо употребу антонима у устаљеном
изразу. Интересантно је да се два пута и јавља придев незнан изван
фразе (невиђен и незнан, незнан и невидљив) што је необично пошто
је много фреквентнији придев непознат, али експресивност при-
дева незнан је много већа и додатно појачана употребом негираних
придева невиђен и невидљив у напоредној синтагми.
3.3. Прилози: тв. модел: не- + прилог (префиксална твореница)

„Префикси уз прилоге јављају се углавном са истим основама и у ис-
том значењу као и уз одговарајуће придеве […] разлика између при-
дева и прилога мање је изражена код спојева са префиксом не-, где
имамо недалеко, непотпуно, нејасно, недавно, непријатно, неправедно и
мноштво сличних прилога. Такође има и неколико негираних прило-
га без одговарајућег придева, у првом реду нерадо, нер(иј)етко и нема-
ло” (Клајн 2002: 236–237).
несвесно и нечујно понавља (13); неприкривено плакала (19); да

ће штедети тврдо и немилосрдно (21); нераздвојно повезане (24);
нештедимице разаспе у простору (25); други нештедимице расипају
(26); неочекивано, нагло, и заувек (28); необично даровити младић
(29); живели су нечујно (31); Сваку своју одлуку изводила је брзо и
неумољиво (34); десило се нешто нечувено и незапамћено (41); Дани
620
су били необично топли и лепи (54); нестрпљиво и упорно саветовао

(55), Тако су Госпођици брзо и неосетно пролазиле године (57); које
ју је задржавало непомичну (66); Ја знам да је све ово што се деша-
ва незгодно и тешко (75); он одговара неодређено (80); невидљиво
ишла (81); примећивала само површно и нејасно (81); и њена мајка
непрестано говори (82); Госпођица устаје нестрпљиво (82); непре-
стано седи код куће (84); да се неочекивано и незадржљиво јавља
стари живот (93); Невидљиво и нагло, као што су некад расли, његови
послови су падали и мрсили се (96); троши стално и немилосрдно
(96); да се деси нешто страшно и немогуће (100); срце јој бије јако
и неправилно (104); закопчавајући се дуго и неспретно (110); све то
она ради невидљиво и потајно (110); време мили немилосрдно (112);
она је нестрпљиво ишчекивала (117); која су неповратно прошла
(122); неприметно наметала слушаоцу (122); мисли јој се непрестано
враћају (125); необично сложен (127); немогућно је и набројати (128);
Нечујно, неприметно и несебично упијала се у судбину лица (133);
који тече нештедимице (137); враћа се упорно и неумољиво (137);
Госпођица се неприметно трже (147); чинио је несумљиво за свој ра-
чун (149); изгледа им неочекивано (152); јер се осећала непојмљиво
слаба (153); махали непотребно рукама (157); како је неодољиво гони
(162); Откључала је капију споро и невешто (165); земља је вукла не-
одољиво к себи (166); предано и несебично спрема (168); све неми-
лосрдно и једном заувек отписала (169); постајало је у њеним очи-
ма несигурно (170); од тога јој је било нелагодно (171); тако неверно
изражавали (171–172); онај коме је и несвесно одувек тежила (172);
Корачала је мало несигурно (180); и новац и живот, лудо, жалосно,
непотребно (181); Неодољиво, све јаче, њу је гушило њено рођено
срце (181).
У корпусу се потврђује да су облици прилога истоветни са об-
лицима средњег рода придева што је резултат продуктивног про-
цеса поприложавања. Стилски су маркирани прилози нештедими-
це – без штедње, немилице, расипнички, немилосрдно (РМС III: 785)
пошто би обичније било нештедљиво, као и прилог немогућно – без
могућности, није могуће (РМС III: 711) где би обичније било немо-
гуће. Три пута се јављају прилог необично и неодољиво. Прилог нео-
дољиво настао је према облику средњег рода придева неодољив, -а,
-о, (не-одољив,-а,-о). Семантика прилога иста је као и код придева
и негирани прилози значе одсуство особине исказане придевом у
творбеној основи.
4. Андрићев роман „Госпођица” убраја се у психолошке рома-
не и то је једини Андрићев роман посвећен жени. Најчешће се као
главни мотив романа издваја тврдичлук. Главна јунакиња Рајка је
отуђена од друштва и преузима улогу мушкарца. Тематски оквир
романа потребан нам је у стилистичкој анализи издвојених лексе-
ма које се са негативним значењем, не случајно у толиком броју,
јављају у роману. Очигледно је да писац пажљиво бира лексику
и усклађује са тематиком романа. Негирање реалности главне
621
јунакиње праћено је и бројним негираним лексемама које се на-

мећу током читања романа.
Згуснутост и фреквентност негираних лексема упадљива је у
роману и претпостављамо да ове лексеме имају функцију да поја-
чају утисак затварања главне јунакиње у свој свет и доприносе не-
гативном погледу на реалан живот. То не животу води главну јуна-
кињу у пропаст.
У роману има доста примера негације, све се негира и одбацује.
Јављају се понављања и читаве реченице са негацијом и негираним
твореницама:
Погнула је главу и закорачила живо у прву улицу лево, решена да не
гледа, да не слуша никог, да се не одазива ником, и да не допушта да
јој кваре живот и ремете послове људи и догађаји са којима она нема
и неће да има ничег заједничког (84); У тој глувој и сивој атмосфери,
у којој се нико не радује, нико не троши и не расипа (95); Чини се
да је век провела у неопростивој и неразумљивој лакомислености
и небризи, не предвидевши и не предузимајући ништа, и да сада
губи, ево, и новац и живот, лудо, жалосно, непотребно, само због своје
рођене малоумности и нехата (181).
5. Анализа је показала да се у роману јавља највећи број неги-
раних придева (око 200), затим именица, па прилога. И М. Радовић
Тешић закључује из прегледа речника да су речи са префиксалним
формантом не- бројније у категорији придева него именица а знат-
но ређе у категорији прилога, док су код глагола сведене на мини-
мум (Радовић Тешић 1987: 93). То се потврђује и у овом корпусу.
Резултат творбено-семантичке анализе јесте да се код негира-
них именица означава супротност или одсуство онога што значи
именица у основи и творбено су резултат префиксације осим код
модела не- + апстрактна именица где имамо двојаки модел, што је
већ описано. Семантика негираних именица је одсуство особине
коју означава лексема у творбеној основи. Код негираних придева
у творбеном смислу имамо префиксалне творенице, а у семанти-
чком је то значење одсуства особине коју придев у основи означава.
Код прилога имамо пресликан придевски модел и у творбеном и у
семантичком смислу.
Поред бројних негираних придева, многи придеви које Андрић
користи у опису лика Рајке формално су без обележја негације,
али означавају негативне особине (бездушна, саможива, оштра,
без душе и поноса, крута и сл.). На овај начин писац показује како
изгледа унутрашњи свет главне јунакиње, њен начин живота и ка-
рактер. Роман сугерише одређени поглед на тему о којој говори,
тако што се на језичко-стилском плану остварује негативно вред-
носно нијансирање.
622
Извор
Андрић 1996: Иво Андрић, Госпођица, Београд: Издавачко предузеће Просвета,
[приредили Вера Стојић … и др.], [фототипско издање], Сабрана дела Иве
Андрића, књ. 3.
Бошков 1981: Д. Бошков, Придевска негација префиксима (не-, а-, дис-, без-), у:
Наш језик, 25/1–2, 63–67.
Грицкат 1961/62: Ирена Грицкат, О неким проблемима негације у српскохрват-
ском језику (с освртом на стање у руском језику и у неким другим словен-
ским језицима), Јужнословенски филолог 25, 115–135.
Дабић 1984: Богдан Дабић, Привативни префикси не- и без- у словенским језици-
ма, Књижевни језик III, 4, Сарајево, 191–198.
Драгићевић 1996: Рајна Драгићевић, О правим именичким и придевским антони-
мима, у: Јужнословенски филолог LII, 25–39.
Клајн 2002: Иван Клајн, Творба речи у савременом српском језику, Први део,
Слагање и префиксација, Београд.
Ковачевић 1992: Милош Ковачевић, Кроз синтагме и реченице, Свјетлост, Сарајево.
Ковачевић 2002: Милош Ковачевић, Синтаксичка негација у српском језику,
Филозофски факултет, Ниш.
Ковачевић 2004: Милош Ковачевић: Огледи о синтаксичкој негацији, Српско
Сарајево: Завод за уџбенике и наставна сриједства.
Београд: Јасен, 4. издање.
Костић 2008: Наташа Костић, Антонимија као синтагматска релација: истражи-
вање на корпусу савременог српског језика, у: Зборник Матице српске за
филолог и лингвистику LI/1–2, 99–118.
Милосављевић 2006: Петар Милосављевић, Теорија књижевности, Ваљево: Исток.
Московљевић 1996: Јасмина Московљевић, О подизању негације у српском јези-
ку, Јужнословенски филолог LII, Институт за српски језик САНУ, Београд,
89–98.
Оташевић 1996: Ђорђе Оташевић, Творба придева са префиксом не-, Наш језик,
31/1–5, 163–170.
Оташевић 1995/96: Ђорђе Оташевић, Значење придева са префиксом не-, Наш
језик 30/1–5, 88–95.
Радовић Тешић 1987: Милица Радовић Тешић, Творба именица с префиксом не- у
савременом српскохрватском језику, Научни састанак слависта у Вукове
дане 16/1, 93–100.
Радовић Тешић 2002: Милица Радовић Тешић, Именице с префиксима у српском
језику, Институт за српски језик САНУ, Библиотека јужнословенског фи-
лолога, нова серија, књ. 20
Ристић О. 1961: Олга Ристић, Функција префикса не- у неким именичким и при-
девским композитама, у: Јужнословенски филолог 25, 385–393.
Ристић 2004: Стана Ристић, Још нека запажања о негацији и негираним именица-
ма, Научни састанак слависта у Вукове дане 33/1, 99–110.
РМС: Речник српскохрватскога књижевног језика, I– I, Нови Сад (I–III и Загреб),
Матица српска (I–III и Матица хрватска), 1967–1978 [РСАНУ = РМС – МХ
1–3 и РМС 4–6].
623
Станојчић 2000: Живојин Станојчић, Префиски без- и не- у сложеницама с имени-

цом, Научни састанак слависта у Вукове дане 29/1, 153–160.
Sanja Ž. Đurović
LEXEMES WITH THE NE- PREFIX IN THE NOVEL
“THE WOMAN FROM SARAJEVO” BY IVO ANDRIĆ
Summary
The paper analyzes the word formation and semantic, as well as stylistic functions
of lexemes with the ne- prefix. The prefixal and the prefixal-suffixal derivatives with
ne- from the categories of nouns, adjectives and adverbs are analyzed. The analysis
showed that it was the negated adjectives that appear in greatest number in the novel
(around 200), followed by nouns and adjectives. The result of the word formation and
semantic analysis showed that negated nouns signified the opposition or the lack of
the thing signified by the noun in its basic form and in terms of word formation are
the result of prefixation except for the model ne- + abstract noun where there is a dual
model (prefixal derivative). Using numerous negated lexemes the writer shows the in-
ner world of the main character, her lifestyle and her personality. The novel suggests a
certain viewpoint on the recurring topic of the novel by creating negative axiological
shading taking the linguistics and stylistics into consideration.
Key words: ne- prefix, word formation, Ivo Andrić, „The Woman from Sarajevo”
624
811.163.41(091):343.141(491.16)"15"
Јелица Р. Стојановић1
Универзитет Црне Горе
Студијски програм за српски језик и књижевност
КОНТИНУАНТИ ВОКАЛА ЈАТ

У ПАШТРОВСКИМ ИСПРАВАМА (16.В.)
У раду смо се бавили континуантима старог вокала јат у

Паштровским исправама. На основу ексцерпираног мате-
ријала може се закључити да у Паштровским исправама до-
минантно имамао (и)јекавску замјену јата, што је и очеки-
вано с обзиром да је ријеч о споменицима насталим на ије-
кавском подручју српског језика. У оквиру ијекавске замјене
јавља се углавном је (наспрам кратког вокала), односно ије
наспрам дугог јата. Међутим, како није постојао сасвим пре-
цизан и диференциран начин обиљежавања, некад се на исти
начин обиљежава и кнтинуант дугог и континуант кратког
јата. Осим тога, сретају се и континуанти е и и наспрам ста-
рог јата, најчешће у очекиваним и типичним позицијама, али
и не само у њима.
Кључни појмови: Паштровске исправе, паштровски говор,
јат, континуанти, ијекавски, екавски, икавски.
0. Предмет рада је континуант старог вокала јат у Паштровским

исправама. Паштровске исправе посједују можда најзначајнију
грађу у српском језичком насљеђу у периоду 16–17/18. вијека јер
је из овог периода најмање сачуваних споменика писаних наро-
дним језиком. Највише докумената писано je и чувано у позна-
тим паштровским манастирима (Градиште, Прасквица, Режевићи
и Дуљево), али је доста тога сачувано и у породичним збиркама.
Најбогатија збирка докумената чува се у манастиру Прасквице,
према нашој евиденцији докумената 16–19. вијека је око 300, а из
19. вијека 50 исправа. Извршили смо фотографисање ове збирке,
а, с обзиром да је корпус обиман, за овај рад ограничили смо се на
најстарији дио, на 16. вијек. Како смо извршили фотографисање и
Паштровских исправа из ДА Цетиње, то смо корпус проширили и
овим документима. Своју вриједну породични збирку љубазно нам
је уступио Стево Греговић. Из 16. вијека за овај рад рашчитали смо
53. исправе, ексцерпирали и описали грађу (манастир Прасквица
27 исправа, ДАЦ 18, из породичне збирке Греговић 8). Неке од њих
су прилично оштећене тако да је читљив само дио текста.
Исправе представљају краће форме (највећи број је од по је-
дне странице, неколико од двије или три). Оне које су обухваћене
1 jelicast@yahoo.com
625
нашим корпусом, настале су из руку осам писара, док за шест

исправа није видљиво ко је писар (недостаје дио гдје се налази по-
датак о писару, или је име изостављено). Ситуација није уједначена
код свих писара. Највећи број исправа писали су канцелари, зва-
нични писари паштровског збора и суда, међу којима је највише
исправа написао канцелар зборски Иван Жинтилица (26 исправа);
канцелар Дамјан, канцелар Степан Никандровић по двије; једна
је од јеромонаха Стефана; од игумана Дионисија – осам (ријеч је
о веома плоданом писару из манастира Градиште). Један број су
писали свештеници: по једну поп Дабижив, поп Ђуро, Марко, син
попа Георгија Марчићевића, поп Ђурађ три. Скоро све исправе су
из осамдесетих и деведесетих година 16. вијека.
Видљива је разлика између језика писара који су различитих
занимања: најуједначенији је језик канцелара, у језику монаха
(игумана) осјећа се већи утицај црквеног језика, док је највише не-
уједначености и уплива црта из народних говора у исправама које
су писали попови (ријетко имамо писаре изан ових подручја).
1. Гласовна вриједност вокала ] се током историје мијењала.
Отприлике у периоду 13/14. вијека почиње процес замјене јата
другим вокалским вриједностима на српском језичком простору.
Писани споменици показују да су замјене са е и са и старије од ије-
кавског рефлекса.2 Повеље и писма на народном језику одликује
замјена јата са (и)је почев од 15. вијека.3 Паштровке исправе су на-
стале на (и)јекавском говорном простору, а и писари су били са овог
подручја (дакле ијекавског)4, у времену када је јат већ увелико
прешло у своје рефлексе.
2 „На крајњем истоку и на крајњем западу извршио се исти процес – затворено ė м.] дало
је е; у средини наше територије извршила се другачија замена овог вокала. У ист.чак.
који је некада заузимао и западни део Босне и Далмације и у западном шток. који се
делимице находи у његову суседству, а делимице на његовим местима, имамо i; сасвим
је оправдана мисао тражити порекло томе i и у утицају једног од тих двају дијалеката
на други. Врло је вероватно да се та црта јавила прво у архаичним говорима средње
Босне па се одатле пренела и на чакавске дијалекте у зап. Далмацији и Хрватској до
Купе; јекавизам ластовског дијалекта, који показује у другим правцима на себи утицаје
штокавског дијалекта, добио је несумњиво ту црту од њега. Напослетку ė и е у источним
дијалектима представља (ė) архаизам или (е) новије, отвореније е које се изједначило са
обичним е (=староме е) [...].
Према томе, имајући у виду цео материјал из ових крајева, може се рећи: 1) да се ика-
вски изговор јављао раније и постајао традиционалан у неким споменицима на основу
чега се и уопштава; 2) да се двојство између источне и западне Босне (Херцеговине) у
изговору јата јавља од XIV в. и одржава до данас...” (Белић 1999: 83).
3 „На штокавском тлу у пространом појасу између екавских и икавских говора развио се
ијекавски рефлекс (млијеко/млиеко/млųеко, вјера), који у себи садржи и и и е као саста-
вне делове. Није искључено да у говорима који ће постати ијекавски монофтонгизација
није била остварена у потпуности, тако да се изговарао неки дифтонгоид... Сигурно је,
међутим, да то није било ие или је. Правог ијекавског изговора није било пре четрна-
естог века: латиницом писани документи бележе ie од прве половине тог столећа, а у
ћириличким јавља се ИЕ тек пред његов крај...” (Ивић 1985: 17).
4 „Многе су исправе писане од паштровских канцелара... већина канзалијера су световна
лица, добро школована, са лепим рукописом. Писменост се није ограничавала само на
црквени сталеж” (Соловјев, 1936: 4–5). Међутим, осим свјетовних лица, најчешће ка-
нцелара, немали број исправа писала су и црквена лица.
626
Континуанти вокала јат у Паштровским исправама (16.в.)
Исправе представљају типске формуле, те се лексичке јединице

у највећем броју исправа понављају. С обзиром да за потребе овог
рада нијесмо у могућности да обухватимо шири корпус, то смо се
ограничили на најстарије документе што ће нам представљати по-
лазно истраживање за шири и потпунији увид у језик испарава.
Како није постојала посебна графема за неке гласовне вриједно-
сти (прије свега графијског знака за ј, љ, њ, често ни ћ и ђ, а, наравно,
ни за обиљежавање гласова с’и з’), које су одлика говора (а и књиже-
вног језика), тиме ни за обиљежавање гласовних вриједности које су
се рефлектовале као посљедица континуаната јата на (и)јекавском
подручју, то начин биљежења није уједначен, није увијек директни
показатељ и не одражава сасвим недвосмислено гласовне вриједно-
сти. Зато често није лако у писаним споменицима, а за неке није ни
могуће, утврдити континуанте вокала јат нити гласовне промјене
под утицјем овог вокала (прије свега у вези са јотовањем сугласни-
ка и суглавничких група након рефлекса кратког јата).
2. Представићемо корпус с обзиром на очекиване гласовне
вриједности и графијске реализације: континуанте наспрам дугог
јата; континуанте наспрам кратког јата; могуће сугласничке
промјене у вези са кратком јатом. Због тога ћемо, након ексцерпи-
рања, корпус класификовати с обзиром на појединачне (и посебне)
случајеве и покушати да одредимо процесе и појаве у вези са во-
калом јат, као и гласовне вриједности континуаната овог вокала и
промјене које је вокал јат условљавао.
Према корпусу из 16. вијека да се запазити да су у велиом броју
случајева на исти начин обиљежавани континуанти и за дуго и за
кратко јат, наспрам обје гласовне вриједности стоје ие, што није,
према нашим ранијим истраживањима (и на мањем корпусу) тако
у исправама које су настале у каснијим вјековима.
2.1. Континуанти дугог јата у Паштровским исправама
2.1.1. Ондје гдје данас имамо дуго јат и гдје је дуга гласовна
вриједност очекивана, у исправама 16. вијека биљежи се са ие код
свих писара. Изузеци су ријетки. Дајемо дио корпуса:
vieka (П/1594); razdieliti, po rie;i (П/бр. 114, 1598, ivanq /intilica); U
viekq vieka (ivanq kanzalier, П/бр. 40, 1582); Ucienimo, zamienio, Ucieneno, viekU
dwviekx, Uviekq vieka (П/бр. 3, 1591, ivanq lUke /intilice); U tielU, za tielo
(П/1583, ivan kanzalier); dieleno (П/бр. 62, 1588, ivanq lUke /intelice); Uviekq
vieka, ni na iedino brieme, (П/бр. 175, 1589, ivanq /intilica); rie;q, Umrie,
doniela (П/бр. 13, 1593, igUmnq diwnisie); briegq (П/бр. 55, 1594, ivanq /
intatilica); cieli, dlieto, .v + mieha, donie[e .v .= mieha, i donie, da piemq, biele,
poniesmo (П/бр. 108, 1581, ivanq lUke /intilice); U nevolno brieme (ДAЦ. Дав./
бр. 4, 1590, stepanq nikandrovi:q kanzalierq); U rano brieme, dvie, U ratno brieme
(ДAЦ. Грег./бр. 1, 1591); U;ini mienU, dvie (Грег., пр. зб./1588, ste(fanq
igUmanx); da diele, U toi vrieme, U viekx i vieka (Грег., пр. зб./1591, igUmanx
diwnisie); diete, Ucienena (Грег.,пр.зб./1598, igUmanq diwnisie); a posliehq petrU
;inimo (Грег., пр. зб./1598)...
627
На основу самог обиљежавања не може се прецизно одредити

како су писари изговарали рефлекс дугог јата, али се може пре-
тпоставити, ако узмемо у обзир вриједност овог рефлекса у данашњем
паштровском говору за који је карактеристичан двосложан изговор,5
да је ие (< дугог јата ) у Исправама имало двосложан изговор.
2.1.2. Ријетки су примјери у којима наспрам дугог јата није пи-
сано ие. Забиљежени су код двојице попова и игумана Дионисија,
углавном су у питању типске уводне форме, које могу бити и ути-
сај писаних текстова: U veki i veka (П/бр. 1, 1529, popq radi;q); U viekq
veka (П/1596, igUmenU stefanU); U vekq i veka, (ДАЦ/Дав. 1570 vUk, а у два
примјера у истој повељи је рефлекс ие: U viek vieka). Само је један
примјер у другој лексеми: U telU (П/бр. 67, 1598).
2.1.3. Посебно мјесто у дистрибуцији дугог јат//и представља
категорија морфолошког уједначавања старе тврде (са тематским
вокалом јат) и меке (са тематским вокалом и) замјеничко-придје-
вске деклинације. За стандардне облике у српском језику, с обзи-
ром на стање у говорима које је касније постало доминантније,
уједначеније и раширеније, прихваћени су облици меке промјене,
те се облици са са тематским вокалом -и- сматрају за нормативне
(Вуковић 1974: 73). Међутим, у многим говорима имамо обрнуту
ситуацију. У говору Паштровића су, како примјећује М. Јовановић,
код ових облика превладали наставци старих тврдих основа, док се
облици са наставцима меких основа могу чути само по изузетку.6
У Паштровским испрвама 16. вијека уопштена је тврда варијанта,
дакле облици са -ије- (или слично), што је графијски реализовано
секвенцом ие. Овакаво стање у Исправама говори у прилог томе да
је у ранијем периоду овакво стање било и у говору Паштровића.
а) У Гмн. Наставак је -ијех:
re;eniehq (П/бр. 114, 1598, ivanq /intilica); moiehq <m>artviehq, (П/1594, ivanq
/i<nt>ilica); martviehq moiehq, W dobarahq moieh, negovieh sinovah (П/1583, ivan
kanzalier); po rie;i re;eniehq vlastelahq (П/бр. 120, 1585); po zapoviedi po{eniehq
sUdiehq (П/1594, pisahq ] stepanq nikandrovi:q); sviehq re;eniehq W drUziehq,
re;eniehq (П/бр. 48, 1591, ivan lUke /intelice); W ostaliehq (П/бр. 55, 1594,
ivanq /intatilica); negoviem, W teziehq, re;eniehq (ДAЦ. Дав./бр. 1, 1577, ivanq
lU;inq kanzalierq); pisaniehq, dobri re;eniehq tUrkovi:q, (ДAЦ. Дав./бр. 4, 1590,
stepanq nikandrovi:q kanzalierq); W svoiehq (ДAЦ. Дав./1599); W ordena po;teniehq
5 „Изговор је само двосложан при чему се оба вокала и консонант ј изговарајују са засеб-
ним експираторним ударом – обиљежавамо га графичком секвенцом ије. Положај гласа
ј у овој секвенци говори о његовом нешто пасивнијем изговору, али ипак довољно јаком
да се јасно чује шум карактеристичан за изговор консонанта – никад се не прелази у
артикулационо поље вокала и, на примјер; а није ни прелазан глас између и и ј. Ништа се,
да буде јасније, изговор гласа ј у ’јатовској секвенци’ ије не разликује од оних нејатовског
поријекла – глас ј је, у оба случаја, нешто пасивније артикулације” (Јовановић 2005: 106).
6 У паштровском говору у инструменталу једнине код придјевских замјеница сретају се
само облици старих тврдих основа, док се код придјева (у Иј., ДИЛмн.) и код замјеница
у ДИЛмн. сретају (иако ријетко) облици са -и-. У говору је у Гмн. код придјева једино у
употреби облик на -ија(х), док у Гмн. код замјеница има, иако појединачних, примјера и
са -ије(х)” (Јовановић 2005: 340–341, 362–364, 377).
628
sUdiahq, za /ivota re;eniehq sestarah (ДAЦ. Грег./бр. 1, 1591); w „ q re;eniehq

zamienqhq (Грег., пр. зб./1588, stefanq igUmanx); sti;evx moiehx (Грег., пр.
зб./1590, igUmanx diwnisie); carveniehq (Грег., пр.зб./1593, ivanq /intilica).
б) У Иј. наставак је -ијем:

mU/evna ne ima[e nego moiemx ihq hrani preko rati, sq vUka[inomx sandaleviemq (П/
бр. 164, 1599); da zdogovorom negoviem (П/1583, ivan kanzalier); s ocem negoviemq
(П/бр. 120, 1585); na[qiemq vierqniemq, wstaliemq selanwmq (П/бр. 7, 1598), { ³ e
podx vinogradom(e) (na)[iemx (Грег., пр.зб. /1591, igUmanx diwnisie); s pokoniemq,
podq svtiemq nikolomq (Грег., пр. зб. /1592, ivanq /intilica); kako. pre „ q sv e= .d .=
sU:e. vU;inomq. daboviemq. ivanomq lUketiniemq. i k(a)rstofanomq. parantomq. :Uromq
dabi/ivoviemq (П/1594, stepanq nikandrovi:q).
в) У ДИЛмн. наставак је -ијема:

nima i posliednima (nihovi)ma (П/1594); pred svedoci pisaniema (П/бр. 40, 1582);
predq nama zgora re;eniema stimadUri plati, predq koiema svedoci sigUra re;eni niko,
ako bi mU {o inpa;ao za re;enU proda} dobri svoiema sada[niema i posledniema (П/
бр. 3, 1591, ivanq lUke /intilice); pred svedoci vi[e pisaniema (ово је чест
тип) (П/1583); pr „ vi[e reniema sU:amq (П/1594, stepanq nikandrovi:q); predq
nama sUdiama pa{rovi:q (П/бр. 55, 1594, ivanq /intatilica); wbe:avam i
zapisUemq... /itakq koi se namieri... nemU lU;ici posl(e)dniema negoviema (више
пута) (ДAЦ. Дав./1567); izleze prdq nama vi[e pisaniema sU:ama (више пута),
sq re;eniema tUrkovi:i, sigUrasmo re;ene ebUke sviema dobri, (ДAЦ. Дав./бр. 4, 1590,
stepanq nikandrovi:q kanzalierq); istomU :Uri i drUziema (ДAЦ. Дав./1599);
markU stiepanovi:U i negoviema sinovcima (ДAЦ. Грег/1599, ivanq /intilica
kanzalierq).
3. Континуанти кратког јата. Посебан проблем представља
одређивање рефлекса кратког јата. Познато је да је кратко јат на (и)
јекавском подручју прешло у је, засигурно почев од истог периода
као и рефлекси дугог јата (дакле, почев од самог краја 14. вијека).
Питање је какаве су изговорне нијансе биле на одређеним (и)је-
кавским просторима. Вршило се (иако недосљедно) и јотовање су-
гласника и сугласничких група испред је од кратког јата.7 Процес
измјене непалаталних сугласника у вези са ј од јата није се вршио
у свим групама консонаната истовремено.8 Овај је процес (опет
неједнако) захватио (и)јекавске говоре.9 О времену вршења јекав-
ског јотовања не може се са сигурношћу говорити, с једне стране
због недовољности споменичке грађе и непотпуне истражености,
7 Јован Вуковић, објашњавајући фонетске разлике међу формама из’ести и изјаловити,

претпоставља да је процес јотовања могао отпочети још прије преласка јата у је. Први,
затворенији дио вриједности јата могао је палатализовати дентал з још док је јат био
дифтоншке природе (Вуковић 1938–39: 45).
8 „Због тога, а и због разлика у времену исељавања становништва, резултати најновијег
јотовања нису једнаки у свим ијекавским говорима” (Ђуровић 1980: 301).
9 „Посматрано историјски, о овој гласовној измени у науци се до данас готово не зна
ништа, јер са ијекавске територије нашег језика, и то са оне на којој се срећемо са овом
консонантском појавом, имамо врло мало старијих споменика језички проучених”
(Младеновић 2008).
629
а, с друге стране, због графијски јасно недиференцираног биље-

жења палаталних и непалаталних сугласника, непостојење графе-
ма за љ, њ, ћ и ђ, тј. није најчешће графијски јасно диференцира-
но писање палаталних и непалаталних сугласника. Ово нарочито
када је у питњу писање гласовних вриједности за љ и њ, на једној,
и л и н, на другој страни. Тако су се у ћирилици често биљежиле
на исти начни гласовне вриједности за н и њ, л и љ; т (к) и ћ; д (г) и
ђ, иако се у овом посљедњем случају чешће јавља диференцирана
графијска реализација.
Углавном се за почетак јекавског јотовања узима период краја
16. и почетка 17. вијека. Претпоставља се да је овај процес започео
раније у вези са л, н + је10 (Ово је јотовање досљедно извршено и на
цијелом [и]јекавском подручју), нешто касније је јотовање захвати-
ло сугласнике т, д (оно је и територијално нешто ограниченије, а
и лексички).11 Углавном се узима да се ново (тзв. штокавско) и „нај-
новије”, јекавско јотовање, вршило отприлике у исто вријеме, мада
има и мишљења да је јекавско јотовање чак старије (што нама не
изгледа вјероватно).
Тешкоћу у вези са одређивањем изговора рефлекса од кратког
јата (прије свега у вези са изговором, поготово неких, сугласни-
ка испред је од јата) причињава и недосљедност у писању, одно-
сно немање јединствених и уједначених рјешења у биљежењу ових
10 А. Младеновић, позивајући се на Решетара, претпоставља и могућност да је јекавко јо�� -
товање започето раније, макар спорадично: „Јотовање гласова л и н у групама лје, нје
< л] забележио је М. Решетар из наших старих латиничких споменика и на примере
те врсте скренули бисмо овде посебну пажњу. Графијска аутентичност ових примера
несумњива је јер се, као што је познато, у нашој старој латиници љ и њ различито означа-
вају од л и н, што углавном није случај у нашој старој ћирилици. Поуздане примере овог
типа М. Решетар наводи из следећих споменика: 1) Рањин лекционар (Дубровник, 1508):
њекако, њеци; 2) Ватикански хрватски молитвеник (крај XIV или почетак XV века):
разбољеше се; 3) Дубровачки псалтир (прва половина XVI века): кољено...
Као што видимо, примери ље и ње регистровани су доста раније у нашим споменицим
неголи случајеви са ће, ђе < т] и д]. Ова старина је нарочито изразита кад се има у
виду Ватикански хрватски молитвеник... Иако малобројни, поменути случајеви са ље
и ње несумњиво указују на вршење или на почетке вршења јекавског јотовања, у првом
реду група л] и н], и пре XVI века. То значи да од времена преласка ]>је иза л и н
па до јотовања тих сугласника са консонантом ј из рефлекса је, није било, релативно
узев, велике временске дистанце, јер, као што наша досадашња знања из историје
српскохрватског језика показују, ] се разбило на своје рефлексе у већини наших
дијалеката у периоду од XIII до закључно са XV веком. Вршење јекавског јотовања у
групама л] и н] и пре XVI века поткрепљује се, у принципу, и чињеницом да се ново
јотовање у групама льј, ньј < љ, њ јавља у споменицима XV столећа...” (Младеновић 2008:
162-163).
11 „Радећи на испитивању графије наших старих ћириличких рукописа у Државном
архиву у Котору (ДАК), наишао сам и на документа с краја XVI, односно с почетка XVII
или из првих деценија овог века, у којима се поменута сугласничка појава региструје.
Веродостојност примера у којима се огледа ово јотовање потврђује у првом реду
графија ћ у њима, која долази на место старијег тј, дј (<тје, дје < т], д]), има гласовну
вриједност ћ или ђ... о ћеци, не би кћели (1602), поћеле (1613)... Најстарији пример ове
врсте за сада јесте: ђе гоће ти драго у тестаменту неког Пере (презиме се не помиње у
документу) од 18. X 1595... Иако се у рукопису не помиње место где је овај докуменат
настао, може се са сигурношћу узети да потиче са територије Боке Которске, јер се
после талијанског превода овог тестамента, датог уз овај документ, помиње име попа
Стефана из Кртола...” (Младеновић 2008: 161).
630
рефлекса. Нарочиту тешкоћу представља то што се веома ријетко

(само у појединачним исправама) користи лигатура је која би мо-
гла бити (у знатној мјери) показатељ изговора, с обзиром да је она,
од најстаријих споменика српског језика служила (између осталог)
и да означи палаталност претходног сугласника. Лигатуре немамо
у Исправама које су предмет наше анализе (16. вијек). Због тога се,
готово у свим исправама, на исти начин биљежи и л и љ, и н и њ.
Донекле је повољнија ситуација што се тиче сугласника ћ и ђ < тје,
дје < т], д], јер се у овим исправама често користи графијски знак
ћ да означи како ћ тако и ђ (што га, у случају јекавског јотовања, ди-
ференцира у односу на нејотоване облике, односно задржано т и д).
3.1. У исправама 16. вијека најчешће се на исти начин биљежи
и континуант од дугог и континуант од кратког јата, као ие, осим у
одређеним позицијама/случајевима гдје се јављају колебања:
mieseca, vidiesmo (П/1594); mieseca, siedosmo, bie[e (често), biehU, razUmiesmo,
obie, miesto (П/114, 1598, ivanq /intilica); na cietkovicU, obie (П/1594, ivanx
/intilica); ;oiekU, zamienU, bie[e, zamienU, W obie (често) (П/бр. 40, 1582,
ivanq kanzalier); ;oiekU, Umiesto (П/1594, ivanq /intilica); zamienU, biehq (П/
бр. 164, 1599), bie[e, miesto, obie, vierU, vidiesmo, Wbie (П/бр. 3, 1591, pisahq
] ivanq lUke /intilice); zamienU, ;oekq, wbie (П/1529, gre[ni diwnisJe); dieci
(П/1583, ivan kanzalier); mieseca, ;oiekU, (П/бр. 62, 1588, ivanq lUke /intelice),
siedosmo, obie (П/бр. 120, 1585, ivanq); molenq, w „ qbie (П/бр. 1, 1529, popq dabi/
iv); zaradi zabiela, na ime zabiela (П/1594, stepanq nikandrovi:q); U miestU, ;oekU,
siedosmo, bie[e, sviedo;no (П/бр. 48, 1591, ivan lUke /intelice); obie, obie, razdiele
(П/бр. 55, 1594, ivanq /intatilica); [est miehovahq, tri miehove (П/бр. 108,
1581, ivanq lUke /intilice); na miesto, namieri (ДAЦ. Дав./1567, diwnisie
igUmanq); w„ wbie (ДAЦ. Дав./1587 kalU:erq diwnisie); o zaimiehq, bie[e,
vierU, obie (ДAЦ. Дав./бр. 1, 1577, ivanq lU;inq); miesto, bie[e, dieteta, vierU,
biehU, dievoikU, viera, dievoici... (ДAЦ. Дав/1599); bie[e, dieteta, vierU, biehU
(ДAЦ. Дав./ 1599); obie, dievoika, obie, bie[e, dievoikU, diekU, biehU (ДAЦ.
Грег./бр. 1, 1591); mieseca, Wpievati (ДAЦ. ДAВ./бр. 2, 1597); mieseca, vierU
(ДAЦ. Грег./бр. 2, 1597, popq :Urq:q); podq bieli[q (ДAЦ. Грег/159(9)1, ivanq
lUke /intilice); mieseca, bie[e (ДAЦ. Грег./бр. 7, 1599); biehx, obie (Грег.,
пр. зб./1590, igUmanx diwnisie); mieseca, ;oiekU (Грег., пр. зб./1592, ivanq /
intilica); ;oekU, dviema, vierU, vidiesmo, miesto (Грег., пр. зб./1592, 2, ivanq /
intilica); siedosmo, vierU, obie (Грег., пр. зб./1593, ivanq /intilica); w „ q wbie
(Грег., пр. зб./1598, igUmanq diwnisie).
Представићемо сакупљену грађу класификовану према ра-
зличитим фонетским позицијама у којима се јављао континуант
кратког је.
3.2. Сугласници л, н + је < ], сл+].12 Исправе су, у извјесној
мјери, као правни акт, лексички ограничене, појављују се лексеме
истог типа. Зато и нема много примјера гдје се је јат нашло у пози-
цији иза ових сугласника.
12 Према мишљењу истраживача из области историје језика и дијалектологије процес јо�� -
товања најприје је захватио алвеоларе л и н (у 15. и 16. вијеку. Видјети: Ђуровић 1980:
308; Пецо 1963-1964, 206-207).
631
posledne negove (П/1594, ivanx /intilica), posledne (П/ бр. 40, 1582, ivanq
kanzalier), posledne (П/бр. 3, 1591, ivanq lUke /intilice), do kamena velega
(П/1529, diwnisJe), bolezna (П/1583, ivan kanzalier), posledne (П/бр. 175,
1589, ivanq /intilica kanzalier), leto (П/бр. 1, 1529, popq dabi/iv), letahq,
posledniema (ДAЦ. Дав./1570), belega, (ДAЦ. Дав./1587, kalU:erq diwnisie),
belege (ДAЦ. Дав./1581. pisahq ] protopx), letw (ДAЦ. Дав./1588), Uleze (ДAЦ.
Грег./бр. 1, 1591), posledne, posledqni (ДAЦ. Грег./бр. 2, 1597), posledie (ДAЦ.
Грег/1591, ivanq lUke /intilice), letx (Грег., пр. зб./1590), letw (Грег., пр.
зб./1591), posledne (Грег., пр. зб./1592, ivanq /intilica). Дакле, нијесмо
забиљежили примјере у којима имамо позицију н+је (од кратког јата),
али у позицији л+је (од кратког јата) писано је ле, што би могло говорити
о изговору палаталног л јер се у истим исправама пише доследно и vole,
nemU и сл., гдје имамо палаталан изговор. Међутим, ово није непобитан
доказ јер се графијски не разликују секвенце ле/ље, не/ње. Писана је и
група сл+е (од кратког јата, за зл+је, од кратког јата нема примјера
у нашем корпусу), што опет не би са сигурношћу могло говорити о
палатализацији претходног сугласника, с обзиром да немамо ни један
примјер са шл, што би био доказ јотовања, а потом једначења сугласника
по мјесту творбе. Само у једном примјеру забиљежено је ие послије
групе -сл-, што би био показатељ за нејотовану форму: posliednima
(П/1594) (у једном примјеру забиљежено је и posliehq, гдје можемо
претпоставити дуги изговор јата: a posliehq petrU ;inimo, Грег., пр. зб./1598,
мада у дијалектима овдје имамо и јотоване облике). Дакле, начин
обиљежавања могао би ићи у прилог томе да се је сугласник л у овим
позицијама изговарао умекшано. До које мјере, то је посебно питање.
3.3. Као што је већ речено, сугласници т и д испред ј од кратког
јата касније су захваћени јотовањем у односу на л и н. Због тога је
ова појава територијално ограниченија, а и процес се није вршио
досљедно у свим позицијама као код л и н. Први примјери потврђе-
ни су у писаним докумантима из 16. вијека. За јотовање африкате
ц примјери су потврђени још касније (највјероватније средином 17.
вијека) (Видјети: Пецо: 203; Ђуровић: 301).
Што се Паштровских исправа тиче у њима се за гласовну врије-
дност и ћ и ђ најчешће користи графема ћ (на мјесту прасловенског
и штокавског јотовања) тако да је, за разлику од јотовања сугласни-
ка л и н, постојала могућност за обиљежавање јотовања сугласника
т и д. Стање у нашем корпусу је следеће:13
13 Овдје бисмо направили осврт и поређење са још једним процесом који је у науци познат
као ново или штокавско јотовање. Није сасвим извјесно које је јотовање старије, штока-
вско или јекавско. Код А. Младеновића налазимо: „...природно је поставити питање
евентуалне хронологије ове сугласничке појаве у нашем језику, односно у јекавским го-
ворима. Сам материјал упућује на следеће. Ако се ново јотовање (тип пруће, забрђе или
сл.) у нашем језику ,извршило крајем XVII и почетком XVIII века’ или ,у различитим го�-
ворима (у различитом обиму)... и раније’ (А. Белић, Београд, 1960, 126), онда се за говоре
у Боки, а свакако и за понеке друге јекавске говоре нашег језика, може претпоставити
или истовремено јотовање у примерима пруће и ћерати, или ранија оваква гласовна
промена у другом наведеном примеру неголи у облику пруће”.
632
Континуанти вокала јат у Паштровским исправама (16.В.)
3.3.1. а) Група т+је<] се, готово искључиво, јавља у групи хт]-.

У нашем корпусу смо забиљежили два примјера, у за оба је кара-
ктеристично јотовање:
kq:ehq (ДАЦ. Дав./бр. 2, 1597), ne k:ehq (П/3. 1581, 108 ivanq lUke /intilice)
Два су примјера од коријена хот]- и у њима је писано e и нема
јотовања: re;e ni maro rainq hote da po:emo (П/бр. 108, 1581).
б) Интересантне су форме од Ст]фан/Ст]пан, Стефан/
Степан. Ово име је веома често у Паштровским исправама, једно
је од чешћих. Јотоване примјере немамо у нашем корпусу из 16.
вијека.
Најчешће се јавља у облику Стиеп-, рјеђе Степ-. Примјери са
Стиепан су сљедећи: stiepanq brankovi:q је 15 пута писан са ие (код
Ивана Жинтилице, игумана Дионисија, протопопа Вука), док је
једном написано и Степан Бранковић (у једној исправи игумана
Дионисија); stiepanq boianovq (П/бр. 175, 1589, ivanq /intilica); darovahx
stepanU brankovi:U (ДAЦ/Дав. 1588. igUmnq diwnisie); stiepanq nikandrovi:q
(П/114, 1598, ivanq /intilica); stiepan (П/бр. 40, 1582, ivanq kanzalier);
stiepanq rai;evq, stiepanq andrinq (П/бр. 62, 1588, ivanq lU(ke) /intelice);
stie(pan)x (П/бр. 120, 1585, ivanq); sin stiepana (:)Unovi:a, po mobi stiepanovi
(ДAЦ. Дав./1567, azq diwnisie igUmanq); stiepomq nikoviemq (ДAЦ. Дав./бр.
1, 1577, ivanq lU;inq); popq stiepanq (ДAЦ. Дав./1599); stiepanomq kano[emq
(ДAЦ. Грег./бр. 1, 1591); marko stiepanovi:q (ДAЦ. Грег./1599, ivanq /
intilica); stiepanomq daikoviemq (Грег., пр. зб./1588, ivanq lUke /intilice),
а у другој повељи је исто име написано као Степан Данковић (код
Степана Никандровића (П/1594).
Неријетко је писан и хипокористик Стиепо: stiepo (П/1594, ivanq
/intilica); stiepo (П/ 1529, diwnisJe); stiepomq nikoviemq (ДAЦ. Дав./
бр. 1577, ivanq lU;inq kanzalierq); stiepo radi:evq (ДAЦ. Дав./бр. 4, 1590,
stepanq nikandrovi:q kanzalierq); stiepov (ДAЦ. Грег./бр. 7, 1599), stiepow
:Ura[evi:x, stiepow lU;inx (Грег., пр. зб./153, ivanq kanzalier), stiepo lUketinq
stiepo markovx, stiepo nikolinq (Грег. ,пр. зб./1591 igUmanx diwnisie), као и
Стиепац: stiepqcU (П/бр. 7, 1598, dragomanq); stiep;evq (ДAЦ. Грег./бр. 7,
1599), stiepcU (ДAЦ. Грег/15.., popq petrq).
Са е су забиљежени сљедећи примјери:
stepanU brankovi:U (ДAЦ. Дав., 1588, igUmnq diwnisie); stepanq daikovi:q
(П/1594, stepanq nikandrovi:q); Степац: (niko) stepa;evq, stepq;evq, vUko stepq;evq,
brata stepe;eti:a (ДAЦ. Дав./ бр. 4, 1590, stepanq nikandrovi:q kanzalierq).
У исправи из 1588. године, на полеђини је написано Сћепану,
али је видљиво да је писано другом руком у односу на исправу (гдје
У нашем корпусу се, везано за јотовање сугласника т и д (и другим појединачним
примјерима) по тзв. штокавском јотовању, немамо много примјера гдје би се тај про-
цес могао вршити. Забиљежено је неколико примјера у којима се јотовање вршило (суђе,
наспрам уобичајеног судије): .d .= sU:e (ДАЦ/1590, бр. 4, stepanq nikandrovi:q); me:U nima vlastele
sU:a, 0d 0= sU:e i vode i vlastele (Грег., пр. зб./153?, kanzalier).
633
је написано Стиепану Бранковићу) и, све су прилике, ово је написа-

но касније (ДAЦ. ДAВ/бр. 3. 1588: ]kovq s:epanU brankovi:U).
3.3.2. У позицији д+је<] јављају углавном је писано ие иза д, што
би ишло у прилог нејотованог изговора:
vidiesmo (примјер је присутан у великом броју исправа јер се јавља у
оквиру типске формулације, нпр. П/1594); dieci (П/1583, ivan kanzalier);
dieteta, dievoikU, dievoici (ДAЦ.Дав./1599); dieteta (ДAЦ. Дав./1599),
dievoika, dievoikU (ДAЦ. Грег./бр. 1, 1591);
Само у једном примјеру писано је е иза д: razdeli (П/бр. 55, 1594,
ivanq /intatilica); а у више примјера јавља се јотована форма гђе
(досљедно у исправама): g:e (ДAЦ./бр. 2, 1597); g:e godie se {o negovo
nahodi (П/бр. 114, 1598,), s krai U krai i g:e stoe razdiele (бр. 55, 1594 ivanq /
intatilica), vinograde g:e train (1_1591), onoi zgrade g:e mUrva vi[e pUta znasmo
stoi (Грег., пр. зб./1593, ivanq /intilica).14
Необичан је примјер: posle:niema, (ДAЦ/Дав. 1587, igUmanq stehvanq
kalU:erq diwnisie),
3.3.3. У Исправама нема примјера са јатом иза сугласника ц
3.4. Као и јотовање сугласника ц, тако је и јотовање с и з
забиљежено касније (опет, према испитаном материјалу, први
примјери датирају из средине 17. вијека) (Ђуровић: исто; Пецо:
203). Осим тога, ова је појава и лексички и територијално ограниче-
нија, а у свим се дијалектима вршила са мање досљедности. Такође
ни процес јотовања „у секвенци сје < с] у паштровском говору није
изведен до краја – поред, ипак обичнијих јотованих форми, у упо-
треби су и нејотоване” (Јовановић, исто: 228).
У споменичкој грађи није увијек прозирно, с обзиром на гра-
фијске могућности и рјешења, какав је изговор у питању. Лексичка
заступљеност примјера са сугласником с испред је од кратког јата
и иначе није бројна, а поготово је ограничена у Паштровским ис-
правама. Изузетно су фреквентни облици од свједок (у различитим
морфолошким реализацијама) – у свакој исправи заступљен је ма-
кар један примјер, а начин писања варира не само од исправе до
исправе, већ и у оквиру исте исправе имамо различита рјешења. У
највећем броју примјера изостављен је сугласник -в-, што значи да
је веома рано дошло до упрошћавања сугласничке групе св-. Код
лексеме свједок досљедно је писано е (са в, што је много чешће, или
без в), док је лексема сјед- чешће писана са ие, рјеђе са е.
Представићемо корпус класификован према начину обиљежа-
вања ове секвенце.
а) Наспрам старог јата стоји вокал е, с тим што је у једним слу-
чајевима писано в, а у другим испуштено. Отприлике је дупло више
примјера са испуштеним в. О изговору с испред ваквог е може се
14 Од прилога који садрже партикулу де/д] (дакле, партикула која је примарно са -е, али се
касније уопштила и раширила форма са јатом, тако да у ијекавским говорима имамо и
ијекавске и екавске форме).
634
размишљати, али немамо ни једног примјера који би говорио о па-

латалном изговору (у исправама из каснијег периода, корпус којих
нијесмо успјели у цјелини да сагледамо за потребе овог рада, пре-
ма начелном увиду, спорадично је у овим случајевима писано ш).
Код истог писара и у истој исправи често се напоредо сретају обли-
ци са и без в. Облици са в су чешћи код канцелара, док су облици без
в чешћи код игумана, свештеника. Дајемо дио корпуса:
све-: svedoci (П/114, 1598), predx svedoci (П/1594), pred svedoci (П/бр. 40,
1582), svedoci (П/1594, ivanq /i<nt>ilica), svedoci, svedoci, (П/бр. 3, 1591
ivanq lUke /intilice), pred svedoci svedoci (П/1583 ivan kanzalier), predq svedoci
svedoci (П/бр. 62, 1588, ivanq lU(ke) /intelice kanzali(er) po svedokU, svedoci
(П/бр. 120, 1585 ivanq) sve „ oci (pisahq ] popq radi;q) svedoci (П/бр. 13, 1593.
igUmnq diwnisie). svedoci (П/1595), svedoci, (П/1596 po ´ :Ur:q) svedoci (ДAЦ/
Дав. 1567 diwnisie igUmanq) svedoci, svedwci (ДAЦ/Дав. 1570) semUi svedoc predq
svedoci i, (ДAЦ/Дав. 1588 igU)mnq diwnisie), svedoci (ДAЦ/Грег. 159(9)1 ivanq
lUke /intilice) svedokq (ДAЦ/Грег. 15. popq petrq) svedoci, svedokx (Грег., пр.
зб./1588, ste(fanq igUmanx), svedoci, svedoci, a predq svedoc(i) (Грег., пр. зб./1591
igUmnq diwnisie) semUi svedoci (Грег., пр. зб./1598 pisahq ] igUmnq);
sed-: sedoci, (П/бр. 1, 1529, popq dabi/iv), sedoci (копија, П/ 1529, gre[ni
diwnisJe); sedoci (П/бр. 175, 1589, ivanq /intilica), sedoci (П/1595), сedoci
(ДAЦ/Дав. 1581, pisahq ] protopx, a prepisahx ia novakq andrinq pravo istino).
.v .= sedoka, sedoke (ДAЦ/Дав. 4, 1590 stepanq nikandrovi:q kanzalierq); sedoci
(Грег., пр. зб./1590 igUmanx diwnisie) sedoci.
A) Лексема сједјети/сјести забиљежена је у аористу (већи број
примјера), у свима се јавља реализација сие-: siedosmo (П/114, 1598,
ivanq /intilica); siedosmo (П/бр. 120, 1585, ivanq); siedosmo (П/бр. 48, 1591,
ivan lUke /intelice); siedosmo (Грег., пр. зб./1593, ivanq /intilica); siedosmo
(П/114, 1598); siedosmo (ДAЦ/Дав. 1, 77, ivanq lU;inq kanzalierq); док се у
партиципу презента актива (забиљежена су три примјера) јавља е
наспрам старог јата: sede:i na (k)olU w „ pravde, voevode zborske sede:i (ДAЦ.
Дав/4, 1590), sede:i (Грег., пр. зб./153?, kanzalier).
Такође се е као континуант јавља и у лексеми посјед: U posedq
(ДAЦ/Грег. 1, 1591), U pose(d)U (ДAЦ/Грег. 1, 1591).
Дакле, иза сугласника с као континуант јата најчешће се јавља е,
рјеђе ие. Да ли је с испред таквог е могло имати другачији изговор него
испред „обичног” е, немамо сигурних показатеља који би на то упући-
вали. Немамо ни један примјер који би то недвосмислено потврдио.
У Исправама смо забиљежили један примјер са з+је<]: izedosmo
(П/1581, 108), гдје је иза з написано е, што, опет, не иде у прилог па-
латалности ових сугласника.
1.3.5. Јотовање је најкасније и најнедосљедније захватило
уснене суглснике, зато је оно и територијално, а поготово лексички,
најограниченије и најрјеђе.15
15 У паштровском говору, према М. Јовановићу, нема јотовања уснених сугласника: „Групе
уснени сугласник + је (<]) остају неизмијењене, што наш говор разликује од говора
окружења на сјеверу, а појава је помало и неочекивана – с обзиром на, како смо видјели,
635
Везано за уснене сугласнике, у исправама су присутна два начина

биљежења, са ие, и са е. У истим исправама, а и у истим лексемама,
сретају се различити начини обиљежавања. Неке лексеме су веома
фреквентне: човјек, вјечни, мјесец, мјесто; даље – вјера, замјена,
бјеше, промјена.
а) Најчешће је иза уснених сугласника наспрам кратког јата
писано ие (у 2/3 примјера се, отприлике, срета такво рјешење):
mieseca, vidiesmo (П/1594); mieseca, bie[e (често), biehU, razUmiesmo,
obie, miesto, (П/114, 1598, ivanq /intilica); obie (П/1594, ivanx /intilica
kanzalierx); bie[e, zamienU (П/бр. 40, 1582, ivanq kanzalier); Umiesto (П/1594,
ivanq /intilica); zamienU, biehq (П/бр. 164, 1599), bie[e, miesto, obie, vierU,
Wbie (П/бр. 3, 1591, ivanq lUke /intilice); zamienU, wbie, zameni (П/1529,
gre[ni diwnisJe, mieseca (П/бр. 62, 1588, ivanq lUke /intelice); w „ qbie (П/бр. 1,
1529, popq dabi/iv); zabiela (П/1594, stepanq nikandrovi:q); U miestU, kako
bie[e (П/бр. 48, 1591, ivan lUke /intelice); miehovahq, tri miehove (П/1581,
108, ivanq lUke /intilice); na miesto, namieri (ДAЦ.Дав./1567, diwnisie
igUmanq); o zaimiehq, bie[e, vierU, obie (ДAЦ.Дав./бр, 1, 77, ivanq lU;inq); ...
mieseca, Wpievati (ДAЦ.Дав./бр. 2, 1597); mieseca, za vierU (ДAЦ.Грег./бр.
2, 1597, popq :Urq:q); podq bieli[q (ДAЦ.Грег./1591, ivanq lUke /intilice);
;oekU, dviema, vierU, miesto (Грег., пр. зб./1592, ivanq /intilica)...
б) Као друго рјешење, срета се написано е иза уснених суглас-
ника. Најчешће се такво писање срета у лексемама које предста-
вљају устаљене изразе:
be[e 2х (П/бр.164,1599); zameni (П/1529, diwnisJe); mesto (П/бр.62,1588,
ivanq lUke /intelice); U veki i veka (П/бр.1,1529, popq dabi/iv); wbe (П/бр. 1,
1529, popq radi;q); meseca, ;lovekU (П/1595), ve;qni (П/1596, poп :Ur:q); nevesta,
besmw, wbemq, meseca (2Х), nevestomq (2Х) (ДAЦ.Дав./1570, vUkq); be[e, belega
(ДAЦ.Дав./1587, kalU:erq diwnisie); belege, rada belina (ДAЦ.Дав./1581,
protopx); podq beli[emx (ДAЦ.Дав./1588, igUmnq diwnisie); verovane, behU,
verovane (ДAЦ.Дав./бр. 4, 1590, stepanq nikandrovi:q); meseca (Грег., пр.
зб./1588, stefanq igUmanx).
в) Необичан је примјер: vrerU (Грег., пр. зб./1594, kanzalier po
zapoviedi), гдје може бити у питању грешка писара (два пута по-
новљено р), теже да може бити р написано умјесто л (показатељ је-
кавског јотовања усненог сугласника).
в) Именица човјек неједнако је писана, група вј је често
упрошћавана, једном је написан и старији облик чловек: ;oiekU (П/
бр. 40, 1582); ;oiekU (П/1594, ivanq /intilica); ;oEkU (П/бр. 67, 1598);
;lovekU (П/1595), ;oekU (Грег., пр. зб./1592, ivanq /intilica).
3.4. Облици са секундарним јатом
а) Најчешће се ие (као континуант нејатовског поријекла, тзв.
накалемљено јат) пише у романским позајмљеницама potq pienomq
досљедност извршених процеса старог и новог јотовања. Тиме је у паштровском говору,

што такође представља његову особеност у односу на сродне говоре, сачувана разлика
између старијих и новијих група уснени сугласник + ј” (Јовановић, исто: 230).
636
(П/бр. 7, 1598), me:emo piene, podx re;enomx pienomx (П/бр. 43, 1599); platitq
pienU (бр. 91, 1584); da plati plemenomq piene (бр. 48, 1591, ivan lUke /
intelice); .e .= barielq vina (ДAЦ.Дав./бр. 5, 1577).
б) Накалемљено јат најчешће се јавља у секвенцама -ūр, -ēр >
-ијер, -јер.
Примјери овог типа су фреквентни у исправама, али је
фреквентност ограничена на лексему канцалијер. Велики је број
примјера. Наводимо неке:
ivanq /intilica kanzalierq zborski (П/114, 1598, ivan kanzalier); stepanq
nikandrovi:q stari kanzalierq (ДAЦ/1583); stepanq nikandrovi:q kanzalierq
zborski (ДAЦ/1590, бр.4); vino kanzalierovo isto;i[e (П/158(1), бр. 108,
ivanq lUke /intilice).
1.5. У позицији сугласник + р + кратко јат писано је е:
gre[na, pre;istoi, breme (П/1583, ivan kanzalier); gre[ni (П/1529, kalU:erq
dionisie); U kreposti (П/1598, бр. 7, dragomanq); gre[qnoga (ДAЦ/Грег. 2, 1597,
popq :Urq:q).
1.6. Као континуант јата јавља се и вокал и у позицији испред о
< ль(-). Забиљежили смо један примјер: diw (ДAЦ/1597, бр. 2).
У исправама је забиљежно е испред ј (умјесто очекиваног и),
што може бити утицај из писаног језика: (ni) wremq ni seemq (П/1529,
diwnis(Je)), se]w, niti e se]ana nikada (П/1594, stepanq nikandrovi:q). Исти је
случај и код beleg-: belega (i ДAЦ/Дав. 1587 diwnisie), belege (ДAЦ/Дав.
1581, protopx), гдје нијесмо сигурни да ли је још увијек дошло до јо-
товања сугласника л.
Неуобичајени су облици са и у два примјера: dU/ni sprida, i
nimasmw, (ДAЦ/Дав. 1570, pisa ] vUkq).
1.8. Вокал јат у Паштровским исправама одликује (и)јекавски
рефлекс. Наспрам старог дугог јата писано је углавном ие, док
наспрам кратког јата имамо различита графијска рјешења: ие, е.
У исправама су чести примјери са континуантом краткогог јата у
вези са претходним сугласницима, које је у историји српског језика
(испред ј од кратког јата) неједнако захватило јотовање (неједнако
с обзиром на природу претходног сугласника, а неједнако и што се
времена и простора тиче). Намамо сигурних показатеља за јотовање
л и н испред јата (мада писање е иза њих може бити показатељ и
њихове палаталности), док за јотовање д у ђ имамо засвједочене
примјере у лексеми гђе. За јотовање т у ћ такође немамо сигурних
графијски потврђених реализација, као ни за јотовање с и з, односно
уснених сугласника. Даља истраживања, из нешто каснијих периода,
помоћи ће нам да ову појаву сагледамо цјеловитије.
637
Цитирана литература
Белић 1999: Александар Белић, Историја српског језика, Књига 4, Завод за уџбе-
нике и настана средства, Београд.
Вуковић 1938–39: Јован Вуковић, Говор Пиве и Дробњака, ЈФ XVII.
Ђуровић 1980: Радосав Ђуровић, Рефлекси јата у околини Прибоја, СДЗб , књ.
XXVI, Београд.
Ивић 1991: Павле Ивић, Из историје српскохрватског језика, Просвета/Ниш, 1991.
Решетар 1952: Милан Решетар, Најстарије дубровачка проза, Београд.
Јовановић 2005: Миодраг Јовановић, Говор Паштровића, Подгорица.
Вуковић 1974: Јован Вуковић, Историја српскохрватског језика, I дио. Увод и фоне-
тика, Београд.
Ивић 1985: Павле Ивић, Дијалектологија српскохрватског језика. Увод у штокав-
ско наречје, Матица српска Нови Сада.
Младеновић 2008: Александар Младеновић, Историја српског језика. Одабрани
радови, Чигоја штампа, Београд.
Пецо 1963–1964: Асим Пецо, Једно поређење Вукова језика са говорима јекавске
Херцеговине, ЈФ XXVI, св. 1–2.
Скраћенице
П – Манастир Прасквице,
ДАЦ – Државни архив Цетиње,
Дав. – Давидовић (породична збирка),
Грег. – Греговић (породична збирка),
Грег.,пр.зб. – Греговић (приватна збирка).
КОНТИНУАНТЫ СТАРОГО ГЛАСНОГО „ЯТЬ“ В
ДОКУМЕНТАХ ПАШТРОВИЧЕЙ (16.В.)
Резюме
В своей работе мы занимались континуантами старого гласного „ять“ в доку-
ментах, найденных на территории области Паштровичи. На основе анализируе-
мого материла можно сделать вывод, что в документах Паштровичей чаще всего
речь идет об иекавской замене старого „ять“. Данный факт не является неожидан-
ностью, так как речь идет о памятниках, обнаруженных на территории иекавско-
го диалекта сербского языка. В рамках иекавской замены в основном встречается
е (на месте краткого гласного, также и ие), т.е. ие на месте долгого „ять“. Но так
как не существовал дифференцированный (или определенный) и точный способ
обозначения, часто одинаково обозначали континуанты долгого и краткого „ять“.
Сравнив рефлексы старого „ять“ в Паштровичских документах и в устной речи в
Паштровичах, мы обнаружили как общие процессы, так и отличия.
638
811.163.41:341.76(4)"15"
Владимир Р. Поломац1
Одсек за филологију, Катедра за српски језик
СРПСКИ КАО ДИПЛОМАТСКИ ЈЕЗИК

ЈУГОИСТОЧНЕ ЕВРОПЕ XVI ВЕКА
(НА ПРИМЕРУ ПИСМА МЕХМЕД-ПАШЕ
СОКОЛОВИЋА АНДРАШУ БАТОРИЈУ)2
У раду се доноси издање текста у оригиналној графији,

језички осавремењен текст и фотографски снимак писма
Мехмед-паше Соколовића угарском војном заповеднику
Андрашу Баторију из октобра 1551. године. Писмо је значајно
не само по томе што представља једини сачувани ћирилички
документ Мехмед-паше Соколовића, већ и по томе што доно-
си експлицитну потврду назива српски језик за дипломатску
преписку турских и угарских званичника у XVI веку. Са фи-
лолошке стране, писмо је значајно као сведочанство мешања
западних (босанско-хумских) и источних (рашких и реса-
вских) правописних традиција, али и као сведочанство разво-
јних процеса у српским југоисточним дијалектима XVI века.
Кључне речи: српски језик, дипломатски језик, Мехмед-
паша Соколовић, XVI век, историјска дијалектологија, ко-
совско-ресавски дијалекат, призренско-јужноморавски
дијалекат.
1. Увод
Вишедеценијски рад проф. М. Ковачевића у лингвистичкој ср-
б(окроат)истици обележен је великим бројем научних, стручних и
популарних прилога посвећених историјском и савременом стату-
су српског језика. Избором теме нашег научног прилога желели смо
да у поводу јубилеја проф. М. Ковачевића учинимо скромну по-
свету овом сегменту његовога рада, као и да детаљније осветлимо
статус и употребу српског као дипломатског језика у југоисточ-
ној Европи XVI века. С обзиром на ограничене оквире прилога,
истраживање није могло бити засновано на већем броју докумена-
та, већ је пажња усмерена само на један репрезентативан текст: пи-
смо Мехмед-паше Соколовића темишварском војном заповеднику
Андрашу Баторију из октобра 1551. годинe. Ово писмо вишеструко
је значајно, не само по томе што представља једино сачувано српско
1 v.polomac@filum.kg.ac.rs
2 Рад је урађен у оквиру научног пројекта Историја српског језика (178001) који финанси-
ра Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
639
писмо Мехмед-паше Соколовића и драгоцен узорак употребе срп-

ског као дипломатског језика у југоисточној Европи у XVI веку, већ
по томе што нам доноси експлицитну потврду за употребу назива
српски језик у овом периоду. На полеђини писма (в. фотографске
снимке у прилогу на крају рада) поред ознаке адресата, Мехмед-
паша директно тражи од Андраша Баторија да се дипломатска пре-
писка одвија на српском, а не на француском језику: ꙋ тамїшварь
баторї андреꙗшꙋ и ꚗо мї посїлашь лїстова :~ све мї срьбскемь езїкомь
посїлаї а не фрꙋшки.
Писму Мехмед-паше Соколовића Андрашу Баторију до данас
није посвећена већа пажња у нашој филологији. Оно није уврштено
у корпус докумената на основу којих је П. Ђорђић (19913: 163–171)
изнео најважније палеографске, графијске и правописне одлике
докумената из турских канцеларија. До данас располажемо само
издањем писма које је заједно са другим српским ћириличним
писмима из XVI века сачуваним у Бечком архиву (Haus-, Hof- und
Staatsarchiv) почетком XX века приредио А. Ивић (1909: 205–214),
као и једним кратким судом о језику наведених писама који је на
основу овога издања изнео П. Ивић (1991: 92) у Прегледу историје
српског језика: «Дијалекатски тип ових писама може се поближе
одредити као косовско-ресавски, онај исти који преовлађује у срп-
ским актима из доба Деспотовине». Наше истраживање подстакну-
то је жељом да се поменути недостатак превазиђе тако што би се
писмо Мехмед-паше Соколовића приредило у складу са начелима
савремене едиционе праксе (текст писма у оригиналној графији
са филолошким коментарима и фотографским снимком оригина-
ла), али и тако што би се графијске, правописне и језичке одлике
писма детаљније осветлиле у контексту других писама насталих у
канцеларијама турских султана и управљача током XV и XVI века,
а језичке одлике посебно и у контексту историјског развоја српских
дијалеката у средњем веку.
2. Текст
2.1. Текст у оригиналној графији
Издање текста у оригиналној графији3 приређено је према
оригиналу писма које се чува у Бечком архиву (Haus-, Hof- und
Staatsarchiv) у збирци Staatenabteilungen Türkei I, кутија бр. 9,
3 Текст је донет према начелима приређивања извора за Речник српског језика XII–XVIII
века Матице српске: а) скраћенице су донете према оригиналу, б) надредна слова су
дата на одговарајућем месту у експоненту, в) задржана је оригинална интерпункција,
при чему је тачка донета на средини реда и одвојена белином од претходне речи, г)
нису преношена савремена правописна правила о употреби великог слова, д) писарске
грешке означене су узвичником у загради (!) иза речи, и ђ) цртицом су повезани делови
сложеница у континуираном писању, као и «утапање» гласова у вези клитика и акце-
натских речи, и е) нови ред је означен вертикалном цртом поред које се у експоненту
налази ознака броја реда.
640
Српски као дипломатски језик југоисточне Европе XVI века
фасцикла бр. 34. Писмо је писано на хартији димензија 22,7 x 42 цм,

три пута пресавијеној хоризонтално и два пута вертикално. Тугра
је написана дуж леве маргине писма: Süleyman şah bin Selim şah han
el-muzaffer daima, у преводу: Султан Сулејман, син султана Селим-
хана, вечно победоносан5. На полеђини писма налази се формула адре-
сације и мали печат, црвеним воском пречника 2 цм.
бь҇ едїнь |2 бо҇жїѡмь помоꙉомь романїискї беглербегї мехеммедь паша · пишꙋ
:~ |3 славно · ꙋхрабреномꙋ · вїтезꙋ · братꙋ моемꙋ · баторї · андреꙗшꙋ |4 доге
твои · човекь · велїкога · кралꙗ ферендꙋша · са лїстова чс҇ттга :~ |5 и светлога
· надь кралї · и надь цр҇и · цр҇а · и славнога рꙋстамь паше |6 и мї · ꙋ таи чась
посласмо · ка чс҇ттмꙋ · цр҇ꙋ · смога (!) права истина чловека |7 али · не зано
мало има землю чс҇тти цр҇ь · нꙋ ѡваꙗ · землꙗ |8 сабломь ꙋзета · и телосна е
бїла чс҇ттга цр҇а · и краль фере|9ндꙋшь имаше · чс҇ттемь цр҇мь верꙋ · а чс҇тти
цр҇ь на воисце |10 подь сльньчне бївши · а ви на цр҇вꙋ землю и скелꙋ · паркань
:~ |11 саградїсте · тако ли требеше према бг҇опомазана цр҇а :~ |12 чїнитї · нꙋ ако
вї хочете ꙗ паке · крала · ꙋ чс҇тга цр҇а да ꙋдворїмь |13 и мїрь да е · нꙋ воискꙋ
· донде несмо тамо повелї ѿ ваше хотенїе |14 самї вї · паркань намь мїромь
даите · а дрꙋго ꙋзамань да е мїрь |15 а ѡвде ꙗ ѡдь мое воле · несьмь дошьль
· нꙋ повеленїемь чс҇ттга цр҇а |16 протерїти неколїко · ако да бь҇ лотрова · и-з-
емї (!) цр҇ве · а ето и самь |17 иде чс҇ттї цр҇ь много-безьчесльномь (!) воискомь
зано ꙗко много |18 чс҇ттга цр҇а · разьꙗрїсте и разгневасте :· али ево ꚗо доге ·
лїсть |19 кралевь · послах га · и цр҇ꙋ рекохь да стане где га · лїсть ѡбрете |20 а
ꙗ чꙋ бїти ѡвде · дондеже мї доге глась ѿ чс҇тга и нарочїта |21 ц҇ра · ако лї мї се
неꚗо смꙋꙗ самь · (!) а ꙗ чꙋ ако да бь҇ ѡвде зїмꙋ|22ватї ꙋ нашꙋ землю ерделсꙋ
(!) конь бабае старца гюрꙉа барата |23 наша е вера ꙋзамань крепка не вїдїш
лї помоꙉомь божїѡмь :~ |24 ꙋзехмо бечаи · а порколаба мꙋ фегедї габра · и ѿ
лꙋбарде ѡсталї |25 юнацї ї арачка · и галатска порколабова и юнаке пꙋстїхмо
|26 где ѡнї хоте да идꙋ · а токо (!) ꙋзехь цр҇вї градова · зано е |27 безьпꙋтсво (!) ѿ
вась ꙋлезосте ꙋ цр҇вꙋ землю и цр҇вї градова |28 и рекь сї држїш мї мога човека
ꙗ га самь стоꙗна ѡдавна · ѡда|29слаѡ · по сїхь молїл мї се сї · и твои · и мои
· човекь ѿ тебе мене |30 ѿ мене тебе · бе-з-абаве слободно да ходї · тако мї
ба҇ едїннога |31 и тако мї мое · вере тако да е · не бои се посїлаи · лїсть ꚗо
хочешь |32 и човека
Текст на полеђини: ꙋ тамїшварь баторї андреꙗшꙋ |2 и ꚗо мї посїлашь лїстова
:~ |3 све мї срьбскемь езїкомь |4 посїлаї а не фрꙋшки
У релативно кратком тексту писма забележен је велики број
писарских грешака (у тексту су обележене узвичником у загради):
уместо очекиваног свога 6 погрешно је написано смога 6; уместо
землї 16 погрешно је земї 16; уместо безьчисльномь 17 погрешно је
написано безьчесльномь 17; уместо ерделскꙋ 22 погрешно је написа-
но ерделсꙋ 22; уместо токо 26 требало би да стоји тако 26 или толико
4 На помоћи у организацији архивског истраживања најсрдачније се захваљујем госпођи
Катрин Кинингер и директору архива, господину Томасу Јусту.
5 За рашчитавање текста и превод најсрдачније се захваљујем колегиници др Татјани
Катић из Историјског института у Београду.
641
26; уместо безьпꙋтство 27 погрешно стоји безьпꙋтсво 27. Посебан ко-

ментар захтева нејасно место у 21. реду: ако лї мї се неꚗо смꙋꙗ самь
· (!) а ꙗ чꙋ ако да бь ҇ ѡвде зїмꙋватї ꙋ нашꙋ землю ерделсꙋ (!) конь бабае
старца гюрꙉа барата. Смисао постаје нешто јаснији уколико у овом
примеру претпоставимо да је смꙋꙗ 21 написано погрешно уместо
очекиваног смꙋкꙗ 21 (уп. глагол смућати „узнемиравати, чинити
забуну; чинити раздор, бунити; мутити; дизати буру на мору” и
именицу смућа „немир, неспокој, узнемирење, узбуђење; неприли-
ка; неред, узбуна, раздор, неслога; буна; помућење, замућење; хаос,
замршење; тешко време, бура”, уп. РЈА XV: 813–814).
У односу на издање писма А. Ивића (1909: 210–211) учинили
смо неколико исправки: уместо за (о)но 7, 17 у нашем издању до-
лази зано 7, 17 (уп. узрочно зане, зано, зање у РЈА XII: 192, 203, 211);
пример бабае 23 донели смо без узвичника будући да се у овом при-
меру не ради ни о грешци писара ни о нејасном месту, већ о турци-
зму бабаја «отац» (уп. Шкаљић 1966: 109), овде у значењу «калуђер,
фратар», уз Ђурђа Барата (фра Ђорђа Утјешеновића, в. ниже језич-
ки осавремењен текст писма); у формули интитулације романїискї
беглербегї мехеммедь паша 2 донели смо облик беглербегї (уместо
Ивићевог беглербег) у ослонцу на формулу интитулације у османс-
ког турском.
2.2. Језички осавремењен текст писма

Један је Бог.
Божијом помоћу, ја, румелијски беглербег Мехмед-паша6, пи-
шем славно ухрабреному витезу, моме брату, Андрашу Баторију7.
Дође твој човек, великога краља Фердинанда8, са листовима за
честитога и светлога, над краљевима и царевима, цара, и славнога
Рустам-пашу9. И ми, у тај час посласмо честитомe цару свога пра-
вога човека. Али, не зато што мало земље има честити цар, већ зато
што је ова земља сабљом узета, и телосна је била у честитога цара.
И краљ Фердинанд имаше са честититим царем веру, а честити цар
у рату беше под Солночком тврђавом10, а ви на царевој земљи сагра-
дисте скелу Паркањ11. Тако ли треба чинити богопомазаном цару?
Ипак, ако хоћете да удворим краља код честитог цара, и мир да је,
док нисмо тамо војску повели, вашом вољом сами нам миром дајте
Паркањ, а за друго узалуд да је мир. А ја нисам дошао овде од моје
6 Мехмед-паша Соколовић је од 1551. године обављао функцију беглербега (врховног
војног и грађанског старешине) Румелије (балканског дела Османског царства) (уп.
Самарџић 1995: 37).
7 Андраш Батори, припадник угарске племићке породице, темишварски војни
заповедник.
8 Фердинанд I Хабсбуршки, угарски краљ од 1526. до 1564. године.
9 Рустем-паша Опуковић, велики везир Османског царства између 1544. и 1553. године.
10 У оригиналу: подь сльньчне 11, иза овога топонима највероватније се крије данашњи
мађарски град Солнок (мађ. Szolnok, рум. Solnoka).
11 Данашњи град Штурово на Дунаву у Словачкој, до 1948. године Паркањ (мађ. Párkány).
642
воље, већ наредбом честитог цара да протерам, ако да Бог, неко-

лико лотрова из цареве земље. И ето, честити цар сам иде са без-
бројном војском зато што га јако много разјаристе и разгневисте.
Али ево, пошто дође лист краљев, послах га и цару рекох да стане
где га лист затекне, а ја ћу бити овде докле ми дође вест од честитог
и нарочитог цара. Ако ли ми се самом нешто помути, а ја ћу, ако
да Бог, овде зимовати у нашој земљи ердељској код бабаје старца
Ђурђа Барата12. Наша је вера узалуд тврда. Не видиш ли, божјом
помоћу узесмо Бечеј, порколаба му Фегеди Габра13, и од лубарде ос-
тали јунаци, и арачке14 и галатске15 порколабе и јунаке пустисмо
да иду где они хоће. А тако узех цареве градове због вашег зла, зато
што уђосте у цареву земљу и цареве градове.
И рекавши да држиш мога човека, ја сам Стојана одавно ода-
слао. За ово молио ми се и твој и мој човек: од тебе мени, од мене
теби без сметње слободно да ходи. Тако ми јединога Бога и тако ми
моје вере, нека буде тако. Не бој се, пошаљи лист шта хоћеш и човека.
У Темишвар, Андрашу Баторију. И што ми шаљеш листова, све
ми шаљи српским језиком, а не француски.
Установе и важнији термини: и телосна е бїла чс ҇т тга цр а҇ 8 (те-
лос „харач”, уп. Лексикон 1999: 728; од грч. τέλος „порез”), протерїти
неколїко · ако да бь ҇ лотрова 16 (лотра „бочна ограда на колима у об-
лику лестава; кола са таквом оградом”, уп. РМС III: 229 под лојтра;
према нем. Leiter, уп. РЈА VI: 188, РСАНУ XI: 591); конь бабае стар-
ца гюрꙉа барата 22 (бабаја, хипокористик од тур. бабо «отац», уп.
Шкаљић 1966: 109; овде у значењу «калуђер, фратар»); а порколаба
мꙋ фегедї габра ·24, ї арачка · и галатска порколабова и юнаке пꙋстїхмо
25 (порколаба «заповедник, управитељ каквога града или тврђаве»,
вероватно према мађ. porkoláb, у крајњем исходу од нем. Burggraf,
уп. порколаб, поркулаб у РЈАЗУ X: 863); и ѿ лꙋбарде ѡста лї юнацї 24/25
(лубарда „топ”, уп. РЈАЗУ VI: 182–183).
3. Напомене о графијско-правописним и језичким одликама

3.1. Писмо Мехмед-паше Соколовића Андрашу Баторију пред-
ставља типичан пример графијско-правописне неуједначености ка-
рактеристичне за српска писма из турских канцеларија, неуједна-
чености која је настала мешањем двеју главних графијско-право-
писних традиција, западне, босанско-хумске, и источне, рашке и
ресавске (уп. Ђорђић 19913: 167).
12 Ђурђе Барат, фратар Ђорђе Утјешеновић (Martinuzzi), нађварадски бискуп, архибискуп

Естергома и кардинал, један од најутицајнијих угарских државника тога времена (уп.
Торјаи–Сабо 1979).
13 Гаврило Фигеди, заповедник Бечеја током турске опсаде 1551. год. (уп. Самарџић 1995:
58).
14 Арача, средњовековно насеље у Банату у околини данашњег Новог Бечеја (уп. Чемере
2011).
15 Галад, средњовековно насеље у Банату југозападно од данашње Кикинде (Чемере 2011).
643
У складу са традицијом босанско-хумског правописа упо-

требљава се у нашем писму графема <ꙉ> за обележавање консона-
ната /ћ/ и /ђ/: помоꙉомь 2, 23, гюрꙉа 22. Међутим, како показује дру-
ги пример, консонант /ђ/ може се обележити и помоћу графеме <г>,
о чему сведочи и пример доге 4, 20. Посебно истицање заслужују
примери употребе графеме <ч> у вредности /ћ/: хочете 12, чꙋ бїти
20, хочешь 31, што је забележено и у једном писму султана Мехмеда
II Дубровнику (6. IV 1453–1463): хоꙉе, али обчине (уп. Трухелка
1911: 22–23, Стојановић 1934: 241–242)16, као и у писму београд-
ског санџак-бега Мехмеда Јахијапашића бану Петру Кеглевићу
(Београд, 1541. године), у коме се графема <ч> употребљава како
за означавање фонеме /ћ/: кеглєвичю 4, хочѥ 6, дочь 6, хочѥмо 6/7,
сречю 8, кеглевичю 3споља, тако и за означавање фонема /ђ/ и /џ/:
дочѥ 6 и хꙋчюмь 517. Поводом примера из писма султана Мехмеда II
Дубровнику П. Ђорђић (19913: 165) истиче како султанов писар по-
тиче из источнијих крајева екавског дијалекатског подручја, иако у
наведеном писму, као ни у писму београдског санџак-бега Мехмеда
Јахијапашића, нису потврђене друге одлике које би упућивале на
овај простор. С друге стране, Ђорђићеву тезу подупире неколико
маркантних црта карактеристичних за призренско-тимочку дија-
лекатску област забележених у писму Мехмед-паше Соколовића (в.
ниже т. 3.2).
Босанско-хумски правопис препознаје се и приликом обележа-
вања гласовне групе [је]: едїнь 1, моемꙋ 3, е 8, 13, 14, 23, 26, 31, мое
15, повеленїемь 15, бабае 22, едїннога 30, мое 31, езїкомь 3споља, а
следствено томе и гласовне групе [ље]: воле 15, кралевь 19. Насупрот
овоме, гласовна група [ја] доследно је обележена графемом <ꙗ> у
духу рашког правописа: андреꙗшꙋ 3, ѡваꙗ 7, ꙗ 12, 15, 20, 21, 28, ꙗко
17, разьꙗрїсте 18, смꙋꙗ 21, стоꙗна 28, андреꙗшꙋ 1споља. Мешање бо-
санско-хумске и рашке традиције забележено је приликом писања
гласовне групе [ља]: землꙗ 7, али кралꙗ 4 и крала 12.
Од најважнијих одлика ресавског правописа заступљена је
само употреба графеме <ї>, како у позицијама карактеристичним
за ресавски правопис: бо ж ҇ їѡмь 2, повеленїемь 15, божїѡмь 23, ро-
манїискї 2, тако и у великом броју примера у којима се у ресавском
правопису очекује графема <и>: едїнь 1, беглербегї 2, вїтезꙋ 3, баторї
3, велїкога 4, лїстова 4, кралї 5, мї 6, бїла 8, бївши 10, саградїсте 11, чї-
нитї 12, вї 12, ꙋдворїмь 12, мїрь 13, повелї 13, хотенїе 13, самї 14, вї 14,
мїромь 14, мїрь 14, протерїти 16, неколїко 16, итд.
У писму није забележена употреба графема <ѣ>, <ы> и <ъ>, док
се графема <ь> најчешће пише на крају речи на месту некадашњег
16 У другим писмима турских султана Дубровника овај манир није забележен (према ус��-
меном саопштењу Т. Лутовац).
17 Примери су наведени према снимку оригинала писма које се налази у Бечком архиву
(Haus-, Hof- und Staatsarchiv) у збирци Staatenabteilungen Türkei I, кутија бр. 5, фасцикла
бр. 1. Уп. и издање писма у Ивић 1909: 207–208.
644
слабог полугласника: човекь 4, чась 6, сабломь 8, краль 8, ꙋдворїмь 12,

мїромь 14, ꙋзамань 14, повеленїемь 15, самь 16, воискомь 17, итд.; само
у малобројним примерима и у другим позицијама: на месту нека-
дашњег слабог полугласника у префиксу: разьꙗрїсте 18, безьпꙋтсво
27, као и у функцији обележавања вокалног /р/: срьбскемь 3споља.
Од осталих графијско-правописних одлика потребно је указати
на доследну употребу графеме <ꙋ> у функцији обележавања вокала
/у/, као и на употребу графеме <ѡ> у традиционалним позиција-
ма: у иницијалном положају: ѡваꙗ 7, ѡвде 15, 20, 21, ѡдь 15, ѡбре-
те 19, ѡста лї 24, ѡнї 26, ѡдавна 28, ѡдаслаѡ 28/29, на крају речи иза
вокалске графеме: ѡдаслаѡ 28/29, као и у функцији обележавања
гласовне групе [јо]: бо ж ҇ їѡмь 2, божїѡмь 23.
3.2. Језике одлике писма размотрене су са аспекта историјске
дијалектологије у светлу већ цитираног мишљења П. Ивића (1991:
92) да се дијалекатски тип писама објављених у Ивић 1909 може
одредити као косовско-ресавски (в. горе т. 1), као и у контексту до-
садашњих сазнања о језичким одликама повеља и писама Српске
деспотовине (уп. Поломац 2016). Поред познатих ограничења срп-
ских средњовековних повеља и писама за истраживање дијалека-
тске слике средњовековне Србије (уп. Ивић 2001а: 138), посебан ме-
тодолошки проблем представља и чињеница да је пред нама кратко
писмо које нуди веома мали узорак језика из XVI века, са много
грешака и несигурности како у писању (в. горе издање текста) тако
и у употреби падежних облика (в. ниже). Стога ће наше опсерва-
ције у првом реду бити усмерене на приказ најважнијих језичких
одлика писма и поређење са стањем повеља и писама Српске дес-
потовине, а тек секундарно на утврђивање развојних тенденција у
српским југоисточним дијалектима XVI века и одређивање дијале-
катске припадности писара писма.
Међу најважнијим одликама фонолошког система великим
бројем примера и доследношћу употребе истиче се екавизам. У
тексту не само да није забележена употреба графеме <ѣ>, већ су
примери екавизма потврђени у различитим категоријама: човекь 4,
29, човека 28, 32, чловека 6, светлога 5, верꙋ 9, вера 23, вере 31, тре-
беше 11, хотенїе 13, повеленїемь 15, разгневасте 18, крепка 23, несмо
13, несьмь 15, на воисце 9 (лок. јд.), мене 29 (дат. јд.), тебе 30 (дат.
јд.), итд. Посебно истицање заслужују примери екавизма у (а) дат.
јд. личних заменица (мене 29, тебе 30), затим (б) у одричним обли-
цима презента 1. л. јд. и мн. (несьмь 15, несмо 13), као и (в) у лок.
јд. именица женског рода: на воисце 9. Примери из прве две кате-
горије представљају заједничко обележје савремених косовско-ре-
савских и призренско-јужноморавских говора (уп. Ивић 2009: 167),
док је пример из треће категорије карактеристичан данас само за
косовско-ресавске говоре (уп. Ивић 1994: 222), али и за призрен-
ско-јужноморавске говоре који чувају флексију (уп. Реметић 1996:
645
460–461). Примери из све три категорије забележени су у повељама

и писмима кнеза Лазара и Вука Бранковића (уп. Поломац 2006: 141;
Стијовић 2008: 460–462; Поломац 2017: 66–68), као и у повељама и
писмима Српске деспотовине (уп. Поломац 2016: 167–168).
Малобројнијим потврдама и недоследношћу употребе одли-
кују се друге најважније фонолошке промене. Тако се промена /ə/ >
/а/ бележи у предлогу и префиксу са 4, саградїсте 11, у предлогу ка
6, у акуз. јд. м. р. показне заменице таи 6, као и у енклитичком об-
лику 3. л. јд. презента: самь 28, док се у једном примеру употребља-
ва и графема <ь> на месту некадашњег изговорног полугласника:
несьмь дошьль 15. Промена сонанта /л/ у /о/ на крају слога бележи
се у једном примеру радног глаголског придева: ꙗ га самь стоꙗна
ѡдавна ѡдаслаѡ 28/29, док се у истој категорији у двама примери-
ма /л/ чува непромењено: несьмь дошьль 15, молїл мї се сї 29. Обе
промене представљају карактеристику косовско-ресавских говора
од XV века, а потврђене су у повељама и писмима деспота Ђурђа и
његових наследника (уп. Поломац 2012а: 137–141; 2012б: 347–351).
Текст писма не садржи поуздане примере за закључивање о
судбини некадашњег вокалног /л/. Није то ни топоним подь сльньч-
не 10 (вероватно мађ. Szolnok) који се може читати са основом слн-,
али и са основом слан-.
Насупрот бројним примерима у којима се сугласник /х/ чува
непромењен у различитим позицијама: мехеммедь 2, ꙋхрабреномꙋ
3, хочете 12, хотенїе 13, послах 19, рекохь 19, ꙋзехмо 24, пꙋстїхмо 25,
хоте 26, ꙋзехь 26, сїхь 29, ходї 30, хочешь 31, долази један пример
у коме се може помишљати на губљење /х/ у наставку придева: а
токо (!) ꙋзехь цр ҇вї градова 26. Наведени пример није сасвим поуздан
будући да се може интерпретирати и као ген. мн. (а толико узех
царевих градова) и као акуз. мн. (а тако узех цареве градове), затим,
будући да се иста синтагма употребљава у несумњивом акузативу
већ у следећем реду: ѿ вась ꙋлезосте ꙋ цр ҇вꙋ землю и цр ҇вї градова
27, као и с обзиром на друге примере неочекиване употребе облика
ген. мн. именица за друге падеже: уп. са лїстова 5 (инстр. мн.), юнацї
ї арачка · и галатска порколабова и юнаке пꙋстїхмо 25 (акуз. мн.).
Од осталих фонетских и фонолошких одлика посебно је инте-
ресантно поменути примере извршеног јотовања у глаголима доћи:
доге 4, 18 (3. л. јд. аориста), доге 20 (3. л. јд. през.), затим пример
све 3споља са извршеном метатезом групе вс-, као и двојаке облике
именице човек: старије чловека 6, новије човекь 4, 29, човека 28, 32.
Међу морфолошким и морфосинтаксичким одликама писма
од највећег значаја су забележени примери балканистичких ино-
вација. Осим два примера за неразликовање падежа места и паде-
жа правца: а ви на цр ҇вꙋ землю и скелꙋ · паркань саградїсте 10/11, ꙗ
чꙋ ако да бь ѡвде зїмꙋватї ꙋ нашꙋ землю ерделсꙋ 21/22, што је поја-
ва забележена и у повељама и писмима Српске деспотовине (уп.
646
Поломац 2016: 322), као и у савременим косовско-ресавским и при-

зренско-јужноморавским говорима (уп. Ивић 2001б: 142), забеле-
жен је и један пример употребе општег падежа на месту генити-
ва: донде несмо тамо повелї ѿ ваше хотенїе 13, што може упућивати
на источније просторе призренско-тимочке дијалекатске области.
Балканистичку иновацију представља и појава удвајања објеката: ꙗ
га самь стоꙗна ѡдавна ѡдаслаѡ 28/29, што није потврђено у повеља-
ма и писмима Српске деспотовине. На први поглед, и ова особина
могла би представљати сведочанство диференцијације призрен-
ско-тимочких говора од косовско-ресавских у наведеном периоду,
међутим, на опрез приликом извођења закључка упућује не само
типичан косовско-ресавски рефлекс /л/ на крају слога у овоме при-
меру, већ и савремене потврде удвајања објекта изван призрен-
ско-тимочке области (уп. Ивић 1957: 357; Милорадовић 2018), као
и могућност настанка балканистичких иновација унутар Портине
канцеларије у контакту српског са грчким језиком18.
У категорији именичке деклинације посебну пажњу завређују
и примери ген. мн. са наставком -а: неколїко лотрова 16, и ꚗо мї
посїлашь лїстова 2споља, потврђени и у повељама и писмима на-
следника деспота Ђурђа Бранковића (уп. Поломац 2016: 228), за-
тим примери инстр. мн. са старим наставком -и: надь царї 5, надь
цр ҇и 5, као и примери маскулинизације именица ж. р. консонантске
промене: бо ж ҇ їѡмь помоꙉомь 2, помоꙉомь божїѡмь 23, што је појава
заједничка и савременим косовско-ресавским и призренско-јужно-
моравским говорима (уп. Ивић 2009: 169).
Међу облицима заменица и придева посебно истицање за-
служује показна заменица ѡваꙗ 7 (ном. јд. ж. р.) карактеристи-
чна за савремене говоре призренско-тимочке дијалекатске области
(уп. само Ћирић 1983: 75, Јуришић 2009: 155, Павловић 1939: 174,
Вукадиновић 1996: 162), као и облици инстр. јд. придева са настав-
ком -ем (заменичког порекла): чс ҇т темь цр ҇мь 9, срьбскемь езїкомь
3споља, потврђеним у повељама и писмима Српске деспотовине
(уп. Поломац 2016: 268–269), као и у савременим говорима косо-
вско-ресавског дијалекта (уп. Ивић 2001б: 137). Први пример је зна-
чајан и са аспекта синтаксе падежа будући да представља социјатив
без предлога с, забележен (између осталих) и у карашевском говору,
говору галипољских Срба и у савременим метохијским говорима
(уп. Ивић 1957: 350–351). У вези са овом цртом посебно је интере-
сантно упућивање на могућност њеног грчког и турског утицаја у
говору галипољских Срба (Ивић 1957: 351), што може бити један од
путоказа за њено разумевање и у документима из турских канцела-
рија, с обзиром на могући контакт српског са грчким, персијским и
арапским језиком у Портиној канцеларији.
18 О употреби српског, грчког, персијског и арапског језика у Портиној канцеларији сведо��
-
чи и четворојезични уџбеник за учење страних језика из XV/XVI века (уп. Lehfeldt 1898,
Маринковић 2010).
647
У глаголском систему посебну пажњу завређују двојаки облици

1. л. јд. презента: пишꙋ 2, али ꙋдворїмь 12, као и двојаки облици 1. л.
мн. аориста: посласмо 6, али ꙋзехмо 24, пꙋстїхмо 25. Облици аориста
на -хмо, карактеристични за савремене косовско-ресавске и при-
зренско-јужноморавске говоре (уп. Ивић 2009: 168), нису забележе-
ни у повељама и писмима Српске деспотовине (уп. Поломац 2016:
286–287).
3.3. На основу изнетог материјала може се закључити како је
писмо Мехмед-паше Соколовића угарском војном заповеднику
Андрашу Баторију (1551) писано старосрпским језиком у чијој се
основици налази југоисточни српски дијалеката XVI века, из кога
су се развили данашњи косовско-ресавски и призренско-тимочки
говори. Краткоћа писма, несигурност писара и релативно велики
број грешака у писању ограничавају вредност овога писма у ра-
зматрању ближих односа унутар овога дијалекта у XVI веку. Поред
језичких црта које представљају заједничко обележје и савремених
косовско-ресавских и призренско-јужноморавских говора (дат. јд.
мене, тебе; облици презента несам, несмо; неразликовање падежа
места од падежа правца; маскулинизација именица женског рода
на консонант; 1. лице мн. аориста са -хмо), у писму су забележене
и црте које упућују на раздвајање ових дијалекатских формација
од XV: -е у лок. јд. именица женског рода, -ем у инстр. јд. придева,
промена /ə/ у /а/ и /л/ на крају слога у /о/ упућују на развојне те-
нденције које су довеле до формирања косовско-ресавских говора,
а балканистичке иновације (употреба општег падежа и удвајање
објеката), употреба <ч> у вредности /ћ/, као и заменица оваја могу
сведочити о формирању призренско-тимочких говора у овоме пе-
риоду. Оваква употреба језичких црта различите дијалекатске про-
венијенције у кратком тексту нашег писма може бити објашњена
само у контексту обимнијег истраживања језика писама Портине
канцеларије и других писама турских управљача. У недостатку
оваквих истраживања принуђени смо на крају изнети само неко-
лике хипотезе. Могуће је претпоставити да језичке црте карактери-
стичне за косовско-ресавске говоре заправо представљају старо-
српски стандард из времена Деспотовине који је писар морао по-
знавати, а у који је унео и неколико црта из свога матерњег говора
који је припадао призренско-тимочкој дијалекатској зони (балка-
нистичке иновације, неразликовање африката). Овом хипотезом
могуће је објаснити и писање несьмь дошьль 15 и молїл мї се сї 29,
паралелно са примерима у којима се /ə/ мења у /а/, а /л/ на крају
слога у /о/. С обзиром на познату чињеницу да су писари у канце-
ларијама турских султана и управљача били различитог порекла
(Босна, Србија, Македонија)19, а многи вероватно и вишејезични,
19 Илустративан може бити пример писара двају писама султана Мурата II Дубровнику
који је вероватно долазио из српско-македонског пограничја (уп. Поломац–Лутовац
2014).
648
могуће је претпоставити да језик нашег писма представља канце-

ларијску коине насталу мешањем језичких црта писара пореклом
из различитих крајева. Приликом оваквих разматрања увек треба
имати на уму и чињеницу да су у нашим старим говорима могле
постојати комбинације које данас и не слутимо, будући ограничени
на податке из савремених дијалектолошких описа.
Вукадиновић 1996: В. Вукадиновић, Говор Црне Траве и Власине, Српски дијале-
ктолошки зборник, XLII, 1–317.
Ђорђић 19913: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, треће издање, Београд: Завод
за уџбенике и наставна средства.
Ивић 1909: A. Ivić, Neue cyrillische Urkunden aus der Wiener Archiven, Archiv für
slavische Philologie, XXX, 205–214.
Ивић 1957: П. Ивић, О говору галипољских Срба, Српски дијалектолошки зборник,
XII, 1–519.
Ивић 1991: П. Ивић, Преглед историје српског језика, Нови Сад–Сремски Карловци:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ивић 1994: П. Ивић, Српскохрватски дијалекти. Њихова структура и развој, Нови
Сад – Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ивић 2001а: П. Ивић, Српски народ и његов језик, Нови Сад – Сремски Карловци:
Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Ивић 2001б: П. Ивић, Дијалектологија српскохрватског језика: Увод и штокавско
наречје, Нови Сад – Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана
Стојановића.
Ивић 2009: П. Ивић, Српски дијалекти и њихова класификација, Нови Сад –
Сремски Карловци: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Јуришић 2009: М. Јуришић, Говор Горње Пчиње. Гласови и облици. Београд:
Институт за српски језик САНУ.
Лексикон 1999: С. Ћирковић и Р. Михаљчић (ур), Лексикон српског средњег века,
Београд: Knowledge.
Лефелт 1989: W. Lehfeldt, Eine Sprachlehre von der Hohen Pforte, Köln–Wien: Böhlau
Verlag.
Маринковић 2010: М. Маринковић, Српски језик у османском царству,
Славистика XIV, 280–298.
Милорадовић 2018: С. Милорадович, Именная объектная редупликация в сербских
народных говорах: статус, условия реализации и балканский контекст,
Slavia Iaponica: Studies in Slavic languages and literatures [у штампи]
Павловић 1939: М. Павловић, Говор Сретечке жупе, Српски дијалектолошки збор-
ник, VIII, 1–352.
Поломац 2012а: В. Поломац, О језику повеља и писама деспота Ђурђа Бранковића
са аспекта историјске дијалектологије, Зборник Матице српске за филоло-
гију и лингвистику, LV/1, 121–147.
Поломац 2012б: В. Поломац, Језик повеља и писама деспота Лазара и Стефана
Бранковића са аспекта историјске дијалектологије, Српски језик, XVIII,
333–359.
Поломац 2013: В. Поломац, О неким примерима аналитизма у српским повељама
и писмима од краја XIV и током XV века, Српски језик, XVIII, 315–327.
649
Поломац–Лутовац 2014: В. Поломац и Т. Лутовац, Два писма турског султана

Мурата II Дубровнику (текстолошка и језичка анализа), Наслеђе 28, 9–24.
Поломац 2016: В. Поломац, Језик повеља и писама Српске деспотовине, Крагујевац:
ФИЛУМ.
Поломац 2017: В. Поломац, О правопису и језику повеља и писама Вука
Бранковића, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, LX/2,
59–71.
Реметић 1996: С. Реметић, Српски призренски говор (I Гласови и облици), Српски
дијалектолошки зборник, XLII, 1996, 319–614.
РЈАЗУ: Rječnik hrvatskog ili srpskog jezika I–XXIII. Zagreb: Jugoslavenska akademija
znanosti i umjetnosti, 1886–1976.
РМС: Речник српскохрватског књижевног језика I–VI. Нови Сад: Матица српска.
РСАНУ: Речник српскохрватског књижевног и народног језика 1–20. Београд:
САНУ–Институт за српски језик, 1959–2018.
Самарџић 1995: Р. Самарџић, Мехмед Соколовић, Београд: Српска књижевна
задруга.
Стијовић 2008: Р. Стијовић, Неке особине народног језика у повељама кнеза
Лазара и деспота Стефана, Јужнословенски филолог, XLIV, 2008, 457–472.
Стојановић 1934: Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма, књ. II: Дубровник
и суседи његови, Београд/Сремски Карловци (фототипско издање, Српска
школска књига/Филозофски факултет, Београд, 2006).
Торјаи–Сабо 1979: I. Torjai-Szabó, Martinuzzi, Georg, in: Biographisches Lexikon
zur Geschichte Südosteuropas. Bd. 3. Hgg. Mathias Bernath / Felix von
Schroeder, München 1979, 110-111. <https://www.biolex.ios-regensburg.de/
BioLexViewview.php?ID=1301>
Трухелка 1911: Ć. Truhelka, Tursko-slovjenski spomenici dubrovačke arhive, Glasnik
zemaljskog muzeja u Bosni i Hercegovini, XXIII, 1–162.
Ћирић 1983: Љ. Ћирић, Говор Лужнице, Српски дијалектолошки зборник, XXIX,
7–119.
Чемере 2011: З. Чемере, Средњовековна насеља на доњем току Галацке, Attendite:
Гласник Историјског архива у Кикинди, 8, 353–365.
Шкаљић 1966: A. Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, Sarajevo: Svjetlost.
Vladimir R. Polomac
SERBIAN AS THE LANGUAGE OF DIPLOMACY IN
SOUTHEASTERN EUROPE IN THE 16TH CENTURY
(EXAMPLE: LETTERS OF SOKOLLU MEHMED PASHA TO
ANDREW BÁTHORY)
Summary
The paper provides the edition of text in original graphics, linguistically modern-
ized text and the photographic recording of the letter by Sokollu Mehmed Pasha to the
Hungarian army commander Andrew Bátory in October 1551. The letter is significant
not only because it represents the only preserved cyrillic document by Sokollu Mehmed
Pasha but also because it provides the explicit confirmation of entitling Serbian as
the language of diplomatic intercommunication of Turkish and Hungarian officials in
the 16th century. Philologically, the letter is significant as the testimony of mixing
650
Western and Eastern orthographic traditions, as well as the testimony of the devel-
opmental processes in Serbian South-Eastern dialects in the 16th century. Along with
the linguistic features representing the common characteristics of the contemporary
Kosovo-Resavian and Prizren-Timok dialects (dat. sg. mene, tebe; present forms nesam,
nesmo; absence of the distinction between direction cases and location cases; mascu-
linization of the feminine nouns by ending them to a consonant; 1st person sg.. of aorist
with -hmo), the letter likewise records the features directing to the separation of these
dialectal formations in the 15th century: -е in loc. sg. in feminine nouns, -em in in-
strum. sg. of adjectives, alternations from /ə/ to /а/ and /l/ at the end of a syllable to /о/,
point to developmental tendencies bringing about the formation of Kosovo-Resavian
dialects, and Balkanistic innovations (the usage of a general case and the doubling of
the object), the use of <č> with the value of /ć/, as well as the pronoun ovaja can serve
as a testimony to the formation of Prizren-Timok dialects in this period.
Key words: Serbian, language of diplomacy, Sokollu Mehmed Pasha, 16th century,
historical dialectology, Kosovo-Resavian dialect, Prizren-South Morava dialect
Прилог 1
651
Прилог 2
652
811.134.28'27(497)
Jelena Filipović1
Univerzitet u Beogradu
Filološki fakultet
Katedra za iberijske studije
NAUKA O JEZIKU IZ PERSPEKTIVE

TEORIJE KOMPLEKSNOSTI: TEORIJA
JEZIČKOG PREDVODNIŠTVA U ISTORIJSKOJ
SOCIOLINGVISTICI2
U radu se principi teorije komplesnosti i jezičkog predvodni-

štva primenjuju na analizu rodne perspektive u procesu zame-
ne etničkog jezika u sefardskim zajednicama na Balkanu. Ovaj
interdisciplinarni pristup nauci o jeziku pretpostavlja da je jezik
suštinski i suštastveno društveni fenomen koji se mora tumačiti
u kontekstu u kome se usvaja, koristi i menja, kao dinamičan,
nelinearan kompleksan sistem čiji elementi ne stoje u izolaciji
jedni prema drugima, niti su nezavisni od govornih zajednica
koje ga koriste. Drugim rečima, jezik je suštinsko sredstvo za
konstrukciju svakog znanja, koje se uvek iznedrava u specifi-
čnom kontekstu. Kada se radi o sociolingvističkoj analizi jezičkih
kontakata, taj kontekst najčešće podrazumeva komunikativne
aktivnosti u neformalnim delatnim zajednicama koje dozvo-
ljavaju kreativnu upotrebu jezičkih formi i struktura u okviru
modela adaptivnog jezičkog predvodništva, koje obezbeđuje
aktivno (periferno ili centralizovano) učešće jedinke u skladu sa
stepenom njenog angažmana i interesovanja za dati društveni
kontekst. Jezička promena uopšte (od fonetsko-fonoloških ino-
vacija do zamene čitavih jezika) tumači se kao posledica slože-
ne i dinamične razmene društvene i jezičke energije, a naizgled
haotična, nelinearna dinamika jezičke upotrebe zapravo uvek
iznedrava nove rezultate jezičkih interakcija, čiji kvalitet zavisi
od frekvencije, vrednosnih postavki i prisustva ili odsustva stra-
tegija saradnje u ljudskoj komunikaciji.
Ključne reči: teorija kompleksnosti, teorija jezičkog liderstva,
istorijska sociolingvistika, Sefardi, jevrejsko-španski, održavanje
i zamena jezika
1. Zašto govorimo o novom pristupu u jezičkoj analizi?

Iako korene teorije kompleksnosti treba tražiti u prirodnim nau-
kama, pre svega u kvantnoj fizici, (Wheatley 2004) ona već nekoliko
1 jelenafbgd@gmail.com
2 Ovaj rad izrađen je u okviru projekta Dinamika struktura srpskog jezika, 178014, koji finansira
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
653
Jelena Filipović
decenija unazad svoje mesto sasvim autentično i svrsishodno nalazi i

u okrilju društveno-humanističke akademske sfere. U cilju prevazila-
ženja ograničenja evrocentričnog, kvazi-univerzalnog tumačenja nau-
čne istine kroz apsolutne vrednosti koje se ne mogu i ne smeju dovoditi
u pitanje, jedna ozbiljna naučna struja najrazličitijih orijentacija (kako
prirodnih i tehničkih, tako i društveno-humanističkih nauka), već duže
vreme promišlja kontekstualni konstruktivizam i relativizaciju tuma-
čenja naučnih vrednosti kao alternativni pristup razumevanju svekoli-
kog sveta oko nas. Kao što Vitli (Wheatley 2004: 157) navodi, „u istoriji
ljudske misli, novi načini razumevanja često se pojavljuju simultano na
veoma udaljenim mestima i u različim disciplinama”. Tako, koncepti
umreženosti, nelinearne i disipativne povezanosti, koji su u srži kom-
pleksnog (holističkog) poimanja sveta i prirodnih nauka, svoje mesto
nalaze i u tumačenju društvenih fenomena: „Veliki broj društvenih pa-
rametara, kao što su status (Harary 1959), moć (Coleman 1973), i dru-
štveni procesi, kao što su difuzija i inovacija (Rogers 1995) te prenos
uticaja (Friedkin 1990) uspešno se razumeju kao složene mreže veza
među društvenim akterima, bilo da se radi o jedinkama, organizacijama
ili čitavim narodima” (Watts 1999: 494). Isto tako, odavno je postalo ja-
sno da su „tvorbeni elementi ovog sveta i naših života odnosi, ne jedinke.
Ništa ne postoji u izolaciji ili kao konačan, nepromenjiv identitet. (...) Mi
se svi menjamo kroz susrete sa drugim osobama u različitim situacija-
ma” (Wheatley 2004> 170; kurziv moj).
To, nas, naravno dovodi do tumačenja jezika kao kolektivnog i in-
dividualnog suštinski i suštastveno društvenog fenomena koji se mora
tumačiti u kontekstu u kome se usvaja, koristi i menja, kao dinamičan,
nelinearan kompleksan sistem čiji elementi ne stoje u izolaciji jedni
prema drugima, niti su nezavisni od govornih zajednica koje ga kori-
ste. Sa jedne strane, mreže društvenih odnosa uslovljavaju odabir jezi-
čkih struktura i formi u skladu sa kulturnim modelima date zajedni-
ce, njihovo održavanje ili promenu (na fonetsko-fonološkom, morfosin-
taksičkom, leksičkom, diskurzivnom, pragmatičkom, semantičkom i
sociolingvističkom nivou, koji su takođe međusobno povezani), dok sa
druge strane, jezičke forme i njihova upotreba utiču na konstruisanje
zajedničkog društvenog znanja (Riley 2006) koje nam pomaže da ma-
nje ili više uspešno funkcionišemo u svetu u kome se rađamo i živimo
(Filipović 2009; 2015). „Jezik raste i organizuje se odozdo na gore,
organski, kao i svaki drugi kompleksan sistem. Iako se pravila mogu ko-
ristiti da opišu takve sisteme, sistemi nisu proizvod pravila. (...) Drugim
rečima, ponašanje celine iznedrava se iz interakcija podsistema. Dakle,
opis svakog podsistema govori nam samo o podsistemu, i ne dalje nam
sveobuhvatnu sliku o jeziku” (Larsen-Freeman 1997: 148–149). Takvom
tumačenju jezika posvećen je ovaj rad.
654
Nauka o jeziku iz perspektive teorije kompleksnosti: teorija jezičkog predvodništva u istorijskoj sociolingvistici
2. Teorija kompleksnosti
Nauka o kompleksnosti predstavlja sveobuhvatnu epistemološku
orijentaciju koje se definiše u opoziciji prema hijerarhijskom i homo-
genom pozitivističkom istraživačkom metodu i opštem epistemolo-
škom stanovištu. Predstavlja afirmaciju nelinearnog pristupa stvarnosti
i kontekstualizovanoj konstrukciji znanja. Razvija se iz teorije haosa,
„popularnog pseudonima za teoriju dinamičkih sistema, granu klasi-
čnne matematike” (Van Eijnatten 2004: 5). Kako se obično navodi u
uvodnim tekstovima o nauci o kompleksnosti, kompleksnost funkcioni-
še „na ivici reda i haosa” (Heylighen 1996: 3, cit. in Van Eijnatten 2004:
6), usled čega tokom poslednje dekade 20. veka u upotrebu ulazi i termin
haordijski sistemi: „Pod Haordom razumem samo-organizovane, ada-
ptivne, nelinearne, kompleksne organizme, organizacije ili zajednice, fi-
zičke, biološke ili društvene, u čijem se ponašanju harmonično dopunju-
ju intelektualno i eksperimentalno učenje” (Hock 1995: 1-2, cit. in Van
Eijnatten 2004: 7). Termin kompleksnost pojavljuje se krajem 20. veka
kao postulat savremene paradigme teorije organizacije i menadžmenta,
a njime se određuju kompleksni sistemi koje sačinjavaju brojni akteri u
međusobnoj interakciji sistemskog tipa koja vodi ka samoorganizova-
nju sistema kroz učenje i obezbeđivanje povratne informacije (Waldrop
1992: 11, cit. u Van Eijnatten & Putnik 2004: 419). Kompleksni sistemi
se takođe lakše mogu razumeti ukoliko naučnu orijentaciju koju za-
stupaju autorke i autori koji se njima bave definišemo kao „utemelje-
ne u narativima koje oko njih konstruišemo” (Filipović, J. V. 2012: 9).
U tom smislu, teorija kompleksnosti takođe veoma direktno korelira sa
kognitivnom naukom i kognitivnom lingvistikom, jer se njeni koncepti
često određuju kao „naučne metafore” (Hunt & Menon 1995), odnosno
„metafore za konstrukciju teorija” (engl. theory-construction metaphors),
koje se u naučnom postupku upotrebljavaju za definisanje novih istra-
živačkih paradigmi, uslovljavajući evoluciju značenja unutar i između
disciplina, i stvaranje nove teorijske terminologije (Chettiparamb 2004:
76-79). „Sama priroda koncepata poput kompleksnosti, virtualnosti,
znanja (...) je dovoljno komplikovana, da je često teško, a ponekad i ne-
moguće preneti njihova značenja uz upotrebu običnog vokabulara. (...)
Metafora kompleksnog adaptivnog sistema je sredstvo koje nam omogu-
ćava da opišemo i razvijemo nove pristupe kompleksnim organizacija-
ma” (Filipović, J. V. 2012: 9-10).
U ovom i u drugim svojim radovima teoriju kompleksnosti tuma-
čim kao ontološku i konceptualnu paradigmu koja se može primeniti na
sve aspekte života i nauke, koja briše granice unutar naučnih podela,
kao i između nauke i stvarnosti i koja se može primeniti na sve feno-
mene od naučnog značaja (društvene, prirodne, medicinske ili tehni-
čke) (Filipović 2015, 2016). Ljudska društva tretiram kao kompleksne
adaptivne sisteme koji se baziraju na interakciji, odnosno na pretpo-
stavci je da je svet sazdan od nebrojenih kompleksnih sistema čije se
655
Jelena Filipović
komponente ne mogu analizirati nezavisno ili u jednosmernim ili dvo-

smernim uzročno-posledičnim vezama (Larsen-Freeman & Cameron
2008: 201). Strukturalistička, racionalistička nauka objekte svog inte-
resovanja razlaže na sastavne delove i zaključke donosi na osnovu neza-
visnih analiza pojedinačnih elemenata (u okviru „Njutnovske metafore
predvidivosti” (Filipović, J. V. 2012: 8), koje kasnije uopštava sa ciljem
iznalaženja jednoobraznosti i univerzalnih tumačenja prirode istraži-
vanih fenomena). Teorija kompleksnosti stvarnost sagledava, izučava i
tumači kao samoorganizovanu, organsku celinu čiji sastavni delovi ne
mogu biti razmatrani u izolaciji, već kao kompleksan adaptivan sistem
koji je otvoren (izložen spoljnim uticajima), nelinearan (ne funkcioniše
na principu direktnih i izolovanih odnosa uzrok-posledica među indi-
vidualnim elementima sistema van konteksta), prilagodljiv, samoorga-
nizovan i kreativan (Larsen-Freeman 1997). Intrinzičke, kompleksne
interakcije među delovima sistema, bilo da se radi o prirodnim eleme-
ntima ili ljudskim bićima, su u fokusu analize kompleksnosti koja pretpo-
stavlja da indukcija, generalizacija i „princip slučajnog uzorka” ne mogu
zadovoljiti našu naučnu radoznalost. Naprotiv, svaka naučna analiza
mora biti kontekstualizovana i u obzir mora uzeti sve aspekte istorije
kompleksnih odnosa među jedinkama, kao i samu prirodu njihovih inte-
rakcija unutar sistema i sa drugim sistemima (Filipović 2015: 31).
3. Teorija kompleksnosti i nauka o jeziku

„Jezik je u društvu, u ljudima, koji su u jeziku. (...) Objekti su u
svom kontekstu, jezik je u svom kontekstu. Kontekst je u jeziku. Svet
je u jeziku, koji je svet” (Bastardas-Boada 2013: 18-19). Jezik svakako
jeste sistem elemenata, što potvrđuju lingvistička istraživanja od samih
začetaka ove discipline do današnjeg dana, ali je u isto vreme sistem
događaja i procesa, koji uključuje vremensku, prostornu i kognitivnu
dimenziju (Bastardas-Boada 2013: 19). Drugim rečima, jezička analiza
mora da u obzir uzme značaj i vrednost komunikativne akcije, odnosno
društvene interakcije, koja je uvek potpuno i suštastveno uronjena u
istorijske, političke, društvene, kulturne i druge domene naših priva-
tnih i javnih života. Kompleksnost u jeziku pretpostavlja intrinzičku ko-
munikaciju unutar-jezičkih i vanjezičkih faktora, u korelaciji sa drugim
semiotičkim sistemima koji nam pomažu da iznedrimo značenja u dru-
štvima u kojima živimo. To dalje implicira da se upotrebe jezika razliku-
ju od kulture do kulture, od govorne zajednice do govorne zajednice, a
da je jezik uvek otvoren, kreativan sistem u kome se značenja iznedrava-
ju (Hymes 1996, prema Filipović 2015).
Iznedravanje je jedan od ključnih termina kompleksne nauke o je-
ziku. Iznedravanje podrazumeva stvaranje značenja kroz agentivnost,
odnosno svrsishodnu, visoko frekventnu komunikaciju niskog intenzi-
teta (uz dobru volju i komunikativne strategije saradnje) u različitim
delatnim i govornim zajednicama u svim domenima jezičke upotrebe
656
(privatni, obrazovni, administrativni, profesionalni, itd.). Pri tome mo-

ramo uvesti još jednu pretpostavku: društvene zajednice (delatna za-
jednica, govorna zajednica i društvo, predstavljeni kao različiti stepe-
ni formalnosti organizacije društvenog bivstvovanja) jesu kompleksni
adaptivni sistemi, koji nikada ne stoje u potpunoj ravnoteži: neprestana
promena, otvorenost i razmena materije, energije i informacija u dina-
mičnoj nelinearnoj interakciji sa drugim sistemima koji ih okružuju je-
ste ključ za razumevanje značenja u kontekstu, u kome jedinke uspešno
održavaju ili menjaju dinamiku društvenih i kulturnih tumačenja kroz
divergenciju i konvergenciju potreba, mišljenja, stavova, želja i verova-
nja koji rezultiraju „novim kretanjima, udruživanjem osoba i ideja, ili
tehnologija” (Uhl-Bien et al 2007: 306)
3.1. Delatna zajednica, jezik i društvo u teorija jezičkog

predvodništva (liderstva)
Delatna zajednica (engl. community of practice) je termin koji je u
(socio)lingvistička istraživanja i istraživanja u oblasti teorije komple-
ksnosti preuzet iz socijalne teorije učenja (Lave & Wenger 1991; Wenger,
1998, itd.). U najširem smislu delatne zajednice se definišu kao forma-
lne ili neformalne grupe osoba koje zajedno rade na realizaciji odre-
đenog cilja (Eckert & McConnel Ginet 1992). Za razliku od društvenih
mreža ili govornih zajednica (koje se tretiraju kao relativno statične
kategorije, v. Filipović 2015. za dalju analizu), istraživanja delatnih za-
jednica omogućavaju usmeravanje na identifikaciju, prihvatanje i vre-
dnovanje šireg spektra (odnosno kontinuuma) ljudskih interakcija
(Bing & Bergval 1996).
U kontekstu istraživanja jezika kao društvenog fenomena, delatna
zajednica shvaćena je kao dinamičan, otvoren, adaptibilan društveni si-
stem koji otvara prostor za različite vrste učešća (periferno i centrali-
zovano učešće, sa različitim stepenom angažmana, iskustva, i čitavim
spektrom ličnih i kolektivnih identifikacionih, ideoloških, estetskih,
etičkih i drugih potreba) čiji je rezultat zajednički repertoar aktivnosti,
senzibiliteta, artefakta, rečnika, stilova, itd. (Wenger 1998). Iz ove antro-
pološke definicije lako je izvesti zaključak o društvenoj prirodi jezička (u
smislu komunikativne kompetencije Dela Hajmsa) i društvenom učenju
kao osnovi za konstrukciju kulturnog (društvenog) znanja (Riley 2006).
Ovaj autor diskurs vidi kao centralno sredstvo za formiranje, organiza-
ciju, prenošenje, legitimizaciju i upotrebu znanja sa jedne, i društvene
prakse, sa druge strane. Odnos diskursa i društvenih struktura može se
posmatrati dvosmerno – odozgo na dole, pri čemu se diskurs sagledava
kao „jezička manifestacije ideologije – značenja u službi reči”, odnosno
odozdo na gore, gde je fokus istraživanja na „intersubjektivnoj realnosti”
koja se stvara u međusobnoj interakciji pojedinaca (Riley 2006: 7). Tek
ovako složena slika višestrukih ukrštanja društvenih i jezičkih faktora
koji uslovljavaju svaku komunikativnu akciju, određuju svaku nameru
657
Jelena Filipović
govornika, kao i (pravilno, planirano, ciljano) razumevanje poruke među

slušaocima, omogućava nam da sagledamo iznedravanje nove konstru-
ktivističke paradigme jezičke analize koja istražuje društveni angažman
koji stvara kontekst za iznedravanje društveno relevantnih značenja
kroz jezičke forme.
Koncept delatnih zajednica svoje mesto nalazi i u istorijskoj kriti-
čkoj sociolingvističkoj analizi gde nam pomaže da na sveobuhvatniji na-
čin sagledamo, opišemo i razumemo vezu između drušvenih odnosa i
društvenog ponašanja sa jedne strane, i rezultata i posledica jezičkih
kontakata u višejezičnim zajednicama, sa druge strane. U narednom
odeljku, predstaviću jedan primer kritičke analize diskursa tekstova
koje pišu same Sefardkinje i koje drugi pišu o njima tokom 19. i 20. veka,
a koji nude svedočanstava o rezultatima komunikativne aktivnosti unu-
tar sefardskih ženskih delatnih zajednica u procesu očuvanja, a potom
i zamene etničkog (jevrejsko-španskog) jezika većinskim jezicima na
teritoriji Balkana. Zajednički ciljevi i razvoj specifičnog društvenog ka-
pitala kroz varijabilne jezičke prakse (na dijahronom planu) i složena
mreža interakcija koja vodi ka konstrukciji specifičnog ličnog i kolekti-
vnog identiteta odlike su društvenog znanja ženskih delatnih zajednica
Sefarda u datom vremenskom i prostornom okviru.
Analiza koja sledi može se odrediti i kao inovativna paradigma u
istraživanju jezičkih kontakata na dijahronom i sinhronom planu ute-
meljena u teoriju jezičkog predvodništva (Filipović 2015). Jer, „poreklo
svake jezičke promene je(ste) u komunikaciji, u prenosu individualnih
razlika među govornicima (Coseriu 1978). (...) mesta kontakata su uvek
pojedinačni govornici datih varijeteta” (Weinreich 1974, Milroy 1998; cit.
prema Vučina Simović & Filipović 2009: 19). Iznedreno jezičko pona-
šanje kao deo komunikativne akcije unutar delatnih zajednica postaje
osnova za uspostavljanje i širenje svake jezičke promene, a članice i čla-
novi delatnih zajednica u kojima se ono konstruiše mogu se odrediti
kao adaptivni predvodnici i predvodnice (lideri i liderke) koji sponta-
no i u dinamičnoj interakciji uspostavljaju nova pravila govornog po-
našanja bez uticaja spoljnih ili unutrašnjih autoriteta (Uhl-Bien et al.
2007: 305). Drugim rečima, u ovu analizu uvodim i koncept predvo-
dništva (liderstva) preuzet iz organizacione teorije. „Liderstvo se ba-
zira na poverenju i solidarnosti”, i stoji nasuprot institucionalizovanoj,
formalizovanoj, hijerarhijski distribuiranoj moći unutar zajednice ili
organizacije (Filipović 2016: 627, prema: Faucher, Everett & Lawson,
2008: 7). Kao paradigma jezičke promene pod kontaktom, adaptivno
predvodništvo predstavlja prvi korak ka prepoznavanju, odnosno legi-
timizaciji jezičke promene. Kada delatna zajednica inovirano jezičko
ponašanje počne da koristi u komunikativnim domenima izvan date
zajednice, ona time označava potrebu za društvenom i jezičkom pro-
menom na širem društvenom planu, i tada govorimo o omogućavaju-
ćem predvodništvu. Upravo su ova dva aspekta teorije predvodništva
658
(adaptivno i omogućavajuće predvodništvo; engl. adaptive and enabling

leadership) ti koji kroz mehanizme reformulacije postojećih elemenata
u cilju konstruisanja novih, kvalitativno različitih ishoda, i samoorga-
nizaciju (Uhl-Bien et al. 2007: 305) vode ka procesu jezičke promene
i/ili zamene jezika u višejezičnim kontaktnim situacijama. Adaptivno
jezičko predvodništvo karakteriše nestabilna i nesistematična upotre-
ba inovativnih komunikativnih obrazaca, dok omogućavajuće jezičko
predvodnišvo predstavlja iznedreno, inovativno i (na nivou institucija)
neočekivano komunikativno ponašanje na nivou višem od delatne za-
jednice (v. Filipović 2015: 37-43; Filipović 2016: 627-630 za detaljnu ra-
zradu o teoriji jezičkog predvodništva).
U kontekstu kritičke sociolingvističke analize zamene i/ili održa-
vanja jezika, teorija jezičkog predvodništva stoji u direktnoj korelaciji
sa pitanjem jezičkih izbora, koji se uvek baziraju na „tumačenju situ-
acionih normi, (uključuju) metaforičku informaciju o tome kako (go-
vornice i govornici) žele da se njihove reči razumeju” (Gumprez 1982;
61)3. Rezultati aktivnosti govornica i govornika, aktivnosti koja se bez
izuzetka zasniva na društvenim, kulturnim, etničkim, religijskim i dru-
gim faktorima4 koji uslovljavaju njihove jezičke izbore zapravo su uvek
prvenstveno iznedreni kroz proces adaptivnog predvodništva u smisle-
noj i emocijama nabijenoj interakciji, u kompleksnom, cikličnom, retro-
aktivnom i proaktivnom nelinearnom uzročno-posledičnom kontekstu
koje, kao i samu prirodu jezika, karakteriše dinamična fluktuacija, pro-
mena i evolucija (Filipović 32-34, prema: Bastardas Boada 2013: 365).
U isto vreme, ovakva vrsta analize oslanja se i na koncept istorije kao
„narativnog diskursa (...) kroz koji se značenja ne otkrivaju već stvaraju,
(i u kojoj) kulturni procesi stvaranja i organizacije mišljenja zauzima-
ju centralno mesto” (Munslow 1999; 6, 9). Analiza rodne perspektive u
procesu održavanja i zamene manjinskog jezika većinskim, dakle, nudi
jednu novu interpretaciju i jezičke i društvene istorije istraživanih za-
jednica „koja nam pomaže da prepoznamo, opišemo i bolje razumemo
ne samo kognitivne kulturne modele manjiskih zajednica (u našem slu-
čaju sefardske), već i kulturne modele dominantne u većinskim zajed-
nicama”. Radi se podacima koji nam mogu pomoći da „bolje razumemo
političke, religijske, društvene, jezičke i kulturne ideologije epoha koje
istražujemo” (Filipović & Vučina Simović 2016: 273).
3 Iako se ovaj citat odnosi na opis preključivanja kodova, mišljenja sam da se njegovo značenje
može generalizovati na svaku vrstu jezičkog izbora kao ključa za razumevanje društvene,
ideološke poruke koja stoji u konstrukciji svakog diskursa.
4 Faktori o kojima govorim su mnogo kompleksniji od tradicionalnih sociolingvističkih varija-
bli pola ili društvene klase, i odnose se, pre svega na ideologije i kulturne modele na kolekti-
vnom planu, odnosno, stavove i verovanja na individualnom planu.
659
Jelena Filipović
4. Sefardske žene i jezik kao društveni resurs5

Uloga žena u procesu održavanja ili zamene manjinskih jezika ve-
ćinskim u višejezičnim kontaktnim situacijama se do pre nekoliko de-
cenija u sociolingvistici obrađivala na jedan relativno stereotipiziran
način: žene su se obično bez dodatnih komentara i tumačenja jedno-
stavno identifikovale kao inovativne korisnice jezika koje su spremnije
od muškaraca da prihvate većinski jezik šire društvene i političke zaje-
dnice u kojima žive (Romaine 2003; Gal 1979). Njihovi stavovi, ideologije,
kulturni modeli, odnosno kontekst u kome se data konstrukcija novog
društveno-jezičkog znanja stvara, nisu razmatrani niti vrednovani. Šira
akademska istraživanja u oblasti studija roda, kao i novija sociolingvi-
stička tumačenja, međutim, ukazuju na značajnu ulogu žena u istorij-
skim i društvenim procesima u zajednicama u kojima žive, te ukazuju
na činjenicu da žene predstavljaju itekako relevantan faktor društvene
akcije u kojoj je rod podjednako važan motivator kao i etnicitet, religija,
obrazovanje ili društvena klasa (Melman, 1993: 6). Slično je i sa istori-
jom sefardskih zajednica: „(Ž)enska istorija menja naše razumevanje i
definisanje jevrejske zajednice i rasvetljava do sada neprepoznate kom-
pleksnosti procesa asimilacije” (Hyman 1995: 5-6)
Sefardske žene, kao i žene u praktično svim manjinskim zajedni-
cama, predstavljaju „dvostruku manjinu”, u etnolingvističkom, religij-
skom, i/ili rasnom ključu, sa jedne strane, i u rodnom ključu sa druge
strane. Kako navodi Buxó Rey (1998: 19), žene, upravo zbog sekunda-
rnog društvenog položaja koje zauzimaju tokom istorije, svoje identitete
definišu kroz društveno-kulturno i sociolingvističko ponašanje koje se
suprotstavlja poziciji muškaraca. Tokom većeg dela istorije na domina-
ntnom delu planete, kontrola je bila (i još uvek jeste) u rukama mu-
škaraca koji svoje normativne sisteme i ideologije, pa samim tim i je-
zičke ideologije, pokušavaju da nametnu inferiornom ženskom rodu.
Upravo stoga, smatra Buxó Rey, žene sasvim jasno (iako, naravno, im-
plicitno) prepoznaju činjenicu da jezik (ili jezici), kao simbolički sistemi,
služe i kao sredstvo za kontrolu stvarnosti, te svoje jezičko ponašanje
konstruišu u cilju jačanja svog uticaja kako u intra- grupnim tako i u
inter-grupnim (višejezičkim, višekulturnim) interakcijama. U istorij-
skim uslovima u kojima je za žene rezervisana isključivo privatna sfera
uticaja i delanja, delatna zajednica, kao samoorganizovan sistem osetljiv
na promenu i spreman na prilagođavanje varijabilnim društveno-isto-
rijskim faktorima, predstavlja prostor za iznedravanje novih jezičkih
i društvenih znanja, za legitimizaciju novih uglova gledanja kroz jezi-
čke forme i funkcije koje se koriste za afirmaciju specifičnih društvenih
5 Korpus za ovaj deo rada preuzet je iz sledećih tekstova: Filipović, Jelena & Ivana Vučina-
Simović. 2010. La lengua como recurso social: el caso de las mujeres sefardíes de los Balcanes.
En: P. Díaz Mas & M. Sánchez Pérez (editoras). Los sefardíes ante los retos del mundo contempo-
ráneo. Identidad y mentalidades. Madrid: CSIC, pp. 259-269; Filipović, Jelena & Ivana Vučina-
Simović. 2013. Philanthropy and emancipation among Sephardic women in the Balkans in times of
Modernity. Journal of Sephardic Studies, vol. 1: 78-95. http://www.sefarad-studies.org
660
odnosa i „kognitivnu resintezu” (Buxó Rey 1988: 150), koja pretposta-

vlja nove načine za posmatranje i osmišljavanje sveta. Rečnikom nauke
o kompleksnosti, žene u okviru neformalnih delatnih zajednica koriste
specifične komunikativne prakse u cilju podizanja nivoa komplesknosti
svojih interakcija kako bi postigle zajednički postavljenje (opet pona-
vljam, najčešće implicitne) lične i kolektivne, društvene, kulturne, obra-
zovne i druge ciljeve.
Analiza na osnovu koje donosim zaključke o adaptivnom liderstvu u
ženskim sefardskim delatnim zajednicama zasniva se na pretraživanju
pisanih izvora (De Majo 1924; Romeu 2000; Giménez Caballero 1930;
Veselinović 1998; Quintana 2009¿, Papo 2005/1931; Vučina Simović
2009, Vučina Simović & Filipović 2009; Filipović & Vučina Simović 2010;
2013; 2016, itd.) koji se bave položajem i ulogom sefardske žene tokom
vekova života na Balkanskom poluostrvu. Od početka 16. do sredine 19.
veka sefardske žene su bile prisutne samo u privatnoj sferi unutar svojih
etničkih zajednica. Bez kontakata sa spoljnim svetom, bavile su se do-
maćinstvom, negom i vaspitanjem dece, te očuvanjem religijskih tradi-
cija svoga naroda. Uprkos prividnom mirenju sa sudbinom i prihvatanju
inferiorne uloge, „različiti pisani izvori svedoče o činjenici da su sefa-
rdske žene imale jasno razvijenu svest o sopstvenim društvenim ograni-
čenjima koja su im uskraćivala pravo na bilo kakvo obrazovanje i da su
„malobrojne žene koje su zaslužile da nauče da čitaju ‘ladino’ bile predmet
zavisti kao da se radi o milionerkama6” (Papo 2005/1931: 162, kurziv moj).
Ova vrsta diskriminacije odnosila se na žene svih društvenih slojeva
u sefardskim zajednicama, posebno na Orijentu (Levi M. 1924: 16-17;
Veselinović 1998: 486-487). Kako navodi autor(ka?) pod pseudonimom
Bepo, u svom članku Pasando alhad por la Sulejmanova..., objavljenom
u časopisu Jevrejski život u Sarajevu 1924. godine, u to vreme je sefa-
rdskim ženama toga podneblja i dalje bilo zabranjeno da glasaju u okvi-
ru sefardskih institucija, iako su njihove sunarodnice i savremenice iz
zapadnih delova Balkana i Evrope (npr. u Zagrebu i u Londonu7) za to
pravo već izborile.
Ženska delatna zajednica unutar juderías, odnosno jevrejskih četvr-
ti, se tako pretvara u jedini relativno javni prostor za afirmaciju že-
nskog sefardskog identiteta, te postaje ključni komunikativni domen u
njihovom društvenom životu: „Kortižo, avli, bili su parkovi žena. (...)
U avlije su žene izlazile pre podneva i posle podneva na Šabat da malo
prozbore (...) I nephodno je istaći da je u to vreme druženje bilo veoma
važno za sefardsku ženu. Bio je to veliki odmor posle naporne nedelje”
(Papo 2005 [1931]: 88; 90). Delatne zajednice tako formirane bile su
6 Originalna verzija teksta na ladinu: “las pokas mužeres ke meresieron a saver meldar ‘ladino’
hueron envidiadas komo oj no se envidia a ‘milioneras’”.
7 Anonimni autor članka La mujer en nuestro tiempo (Žena u našem vremenu), objavljenom u
časopisu El amigo del puevlo u Sofiji (01/07/1895) piše o tome da sefardske žene u Engleskoj po
svemu sudeći ne moraju toliko da kuvaju, peru, prave kezade i burek kao žene iz naših kraje-
va, te su tako iz dosade počele da se bave čak i politikom! (v. citat u Filipović & Vučina Simović
2010: 265)
661
Jelena Filipović
čvrste, jake i aktivne. Kroz njih su žene razvijale sosptvene strategije

društvenog uticaja na zajednicu, u otomansko doba samo sopstvenu,
sefardsku, a potom, u moderno doba i na nivou šire zajednice (recimo,
moderne srpske države). Kortižos, odnosno avlije, u kojima su se odvijale
aktivnosti delatnih zajednica bile su prostor za međusobnu podršku (re-
cimo, posle porođaja), kolektivno neformalno učenje8 i utehu u teškim
i bolnim trenucima. Bio je to prostor i za afirmaciju direktivne snage
kulturnih modela9: pevale su se romanse u kojima su se mlade žene upo-
zoravale na opasnosti koje ih vrebaju u kontaktu sa muškarcima (Papo
2005/1931: 164, cit. u Filipović & Vučina Simović 2010: 265).
Svoj etnički jezik, jevrejsko-španski, u tom dugom periodu žene do-
življavaju kao resurs koji im pomaže da kulturnoj mudrosti daju trans-
generacijiski karakter i očuvaju je u kolektivnom sećanju i konstrukciji
„nezvanične” istoriji svoga sveta. Ideološki ga razumeju ne samo kao
sredstvo komunikacije i jedini dostupni jezički kod, već i kao nosioca
ličnog i kolektivnog identiteta kako među ženama tako i među mu-
škarcima, a koriste i suptilno konstruisane alternativne komunikativne
strategije u cilju jačanja sopstvenog uticaja među svojim muškim suna-
rodnicima i članovima porodica.
Ova analiza ima svoje utemeljenje i u okrilju antropoloških istraži-
vanja, odnosno u antropologiji žene, koja, koristeći drugačiju termino-
logiju i metodološki aparatus zapravo takođe govori o značaju delatnih
zajednica i adaptivnom jezičkom liderstvu. Suzan Harding (2003: 286)
u tekstu o govoru žena u jednom španskom selu navodi da je ono što
pogrdno nazivamo „ogovaranjem” komunikativna strategija koja jača
uticaj žena na društvenom planu: „Ogovaranje je prikupljanje, puštanje
u opticaj i analiziranje izvesnih deloga seoskog pozorišnog teksta. (...)
Žene sondiraju privatnost, ali je ne narušavaju. One ne prepričavaju i
ne pabirče porodične tajne; one spajaju u celinu drame u domaćinstvi-
ma i između domaćinstava prema svojoj definiciji bitnog. Odgovorne su
za uceljivanje seoske pozorišne igre. Bez međusobnog razgovora žena bilo
bi malo onoga što se naziva seoskim društvom. (kurziv moj)” Pored toga,
naravno žene u visoko patrijarhalnim društvima, kakvo je bilo i sefar-
dsko, postaju vešte se „u postavljanju pitanja, sićušnih i diskretnih pi-
tanja (muževima) o njihovim postupcima i delatnostima” (Hardig 2003:
278), odnosno, na „posredan način utiču na muškarce kojima pripada
moć. To su najčešće suptilne metode uticaja žena na stavove muževa,
lojalnost majki prema sinovima i njihova uzvratna dužnost, susedske
8 Starije žene davale su dobre savete i usmeravale su devojke i neveste. I sve to sa mnogo
diplomatičnosti” (“Las mas viežas davan buenos konsežos i enkaminavan a las mansevas a las
rizin kazadas. I era ečo todo kon muča taktika muča diplomacija (Papo 2005 [1931]: 92).)
9 Direktivna snaga kulturnog modela (engl. directive force of cultural models) je termin preuzet iz
kognitivne antropololgije i određuje se kao jezičko ponašanje koje nas upućuje na potrebu ili
obavezu da na određeni način delujemo (D’Andrade 1984: 97-98). Veoma često se direktivna
snaga kulturnih modela analizira na osnovu usmene književnosti koja u velikom broju govo-
rnih zajednica do današnjeg dana predstavlja oblik vaspitnog diskursa (v. Filipović 2009; 2015
za dalju analizu).
662
grupe žena koje neformalnim pritiskom nastoje da utiču na odluke mu-

škaraca u zajednici” (Papić & Sklevicki 2003: 26). Laura Papo Bohoreta
(1931/2005) takođe na više mesta ističe da su sefardske žene samo na-
izgled bile marginalizovane, te da su uspešno koristile alternativne ko-
munikativne funkcije kako bi obezbedile praktičnu i simboličnu snagu
ženskog uticaja na društvene tokove unutar sefardskih zajednica.
U vreme prodora modernosti na Balkan, u doba oslobađanja od ve-
likih imperijalnih sila (Otomanskog carstva i Austrougarske imperije),
sefardske žene veoma rano prepoznaju dominantne vrednosti novostvo-
renih nacionalnih država poput Srbije. Sefardi (i muškarci i žene) u no-
vim društveno-istorijskim okolnostima menjaju sopstvenu etničku, po-
litičku i jezičku ideoloiju kako bi odgovorili „izazovima istorije” i novim
zahtevima (poput onog na obavezno obrazovanje svih građanki i gra-
đana), odnosno kako bi na optimalan način iskoristili novostečena pra-
va (na državljanstvo i ravnopravno učešće u javnom i profesionalnom
životu novih država) sa kojima se krajem 19. veka suočavaju (Benbassa
&Rodrigue 2004; Filipović & Vučina Simović 2014). Ovaj proces posebno
se dramatično doživljava u ženskim delatnim zajednicama koje novu,
većinsku, kulturu doživljavaju kao prostor za konstrukciju identiteta u
javnoj sferi, formalno obrazovanje kao preduslov za učešće u javnom
životu, a većinski jezik kao sredstvo za ostvarenje prethodna dva cilja.
Postepena zamena jezika postaje oruđe ženske emancipacije među
Sefardkinjama. Proces emancipacije bio je mnogo brži u Beogradu,
nego, recimo u Sarajevu ili Skopju, upravo iz razloga što Srbija svoju ne-
zavisnost osvaja ranije od ostalih delova Otomanskog carstva, i postav-
lja temelje moderne države nekoliko decenija pre potpunog povlačenja
Turaka sa ovih prostora. Stoga ću se u narednim redovima usredsrediti
na aktivnosti Sefardkinja u Beogradu, čija delatna zajednica može da
se tretira kao paradigmatična i u odnosu na većinu sefardskih zajedni-
ca na Balkanu a i šire. Ipak, važno je istaći da, uprkos činjenici da se o
modernizaciji jevrejske žene puno pisalo krajem 19. i početkom 20. veka
(naravno, kako sa pozitivnim, tako i sa negativnim predznakom), gotovo
nigde se pojavljuje eksplicitno postavljena pretpostavka o njihovoj ulozi
u procesu zamene jevrejsko-španskog jezika srpskim (v. Vučina Simović
& Filipović 2009: 146-147, za detaljniju analizu).
U velikom broju novijih sociolingvističkih istratraživanja se dru-
štvena mobilnost žena, kako njihova sosptvena, tako i njihove dece
i unuka, identifikuje kao ključni „okidač” u promeni komunikativnih
navika žena koje kroz adaptivno predvodništvo vode ka postepenoj,
ali izvesnoj zameni manjinskog jezika većinskim (v. Vučina Simović i
Filipović 2009 za detaljnu analizu i pregled literature). Polston (1986:
495-496), recimo, navodi da „žene nastoje da, kada im se ukaže pri-
lika, poprave svoj položaj u društvu putem odabira koda, supružnika
ili jezika na kom će podizati svoju decu” (Vučina Simović & Filipović
2009: 147). Sa sličnom motivacijom, i devojčice i mlade žene iz sefardske
663
Jelena Filipović
zajednice, koje se uključuju o obrazovni sistem mlade države Srbije, u

svoje kuće spontano unose „srpski jezik i srpsku pesmu” (Demajo 1924:
55): „Najviša uloga žene kao majke i prve vaspitačice deteta ostala je i
dalje u jevrejskom svetu na visini. Uspeh je bio još i u tome što je srpski
duh ušao u jevrejski dom. Majke su uspavljivale svoju decu srpskom pe-
smom i budile ih nežnim rečima sprskoga jezika. One su tako usadile u
duše dečije nacionalno osećanje i uputile decu u život kao sinove zemlje
u kojoj žive. Više nije bilo odvajanja, lutanja i verskih predrasuda. Ono
što je samo pre šezdeset godina izgledalo nemogućno, sada je pilo nor-
malno i prirodno” (Demajo10 1924: 60).
Sama činjenica da se Jevrejsko žensko društvo obraća široj publici
kroz Spomenicu kojom se obeležava pedesetogodišnjica njegovog osni-
vanja (1924) jasno govori o višem nivou kompleksnosti, o omogućavaju-
ćem jezičkom liderstvu, o pokušaju da se stavovi i ideologije o ulogama
i značaju jevrejsko-španskog i srpskog jezika predstave široj i ne samo
jevrejskoj javnosti u Srbiji. Ženska potreba za usvajanjem i afirmacijom
većinskog jezika i ovde, ali i u drugim višejezičnim kontekstima, sasta-
vni je deo formiranja „višeslojnog i kompleksnog identiteta koji uklju-
čuje integraciju u većinsko društvo” (Vučina Simović & Filipović 2009:
150-151). Rečnikom teorije kompleksnosti, takva vrsta adaptivnog i
omogućavajućeg jezičkog liderstva može voditi ka višem stepenu samo-
organizovanja i unapređivanju društvenog poretka u skladu sa potreba-
ma datih delatnih zajednica11. U slučaju sefardskih zajednica, zamena
etničkog jezika je svakako značajno promenila strukturu komunika-
tivnih odnosa unutar zajednice, kao i na nivou šire jevrejske zajednice
(povezivanjem Aškenaza i Sefarda po brisanju jezičke barijere), i u ko-
ntaktu sa spoljnim svetom. Ona je, naravno, posledica mnogo složenijeg
procesa konstrukcije modernog jevrejskog identiteta i sukoba uzajamno
suprotstavljenih intragrupnih jezičkih ideologija (koje su favorizovale
savremeni španski, hebrejski, većinske jezike novih država ili jevrej-
sko-španski, v. Vučina Simović 2013, za dalju raspravu). Dakle, anali-
za rodne perspektive u procesu zamene jezika samo je jedna od niti u
složenom tkanju društveno-istorijskih i jezičkih faktora čiji je rezultat
gubitak jevrejsko-španskog kao jezika svakodnevne komunikacije u
sefardskim zajednicama. Što takođe govori u prilog činjenici da se nije-
dan jezički fenomen, posebno u domenu jezičkih kontakata i istorijske
sociolingvistike, ne može analizirati u izolaciji, i, da se izrazim meta-
forično, bez istraživanja i tumačenja čitave šeme „šara na tepihu” koje
čine kompletnu istoriju jedne zajednice.
10 Jelena de Majo je u vreme pisanja ovog teksta bila predsednica Jevrejskog ženskog društva, prve
ženske asocijacije u Srbiji.
11 Naravno kada je proces zamene jezika u pitanju, ovaj fenomen se često i donekle opravdano
određuje kao negativan jer vodi ka asimilaciji a ne integraciji u većinsku zajednicu, pa samim
tim, pretpostavka je koja se javlja u velikom broju radova, i gubitku etničkog identiteta. Ali,
takođe treba istraći da ne postoji univerzalna i svevrmeena linearna uzročno-posledična veza
između jezika i identiteta, te da određeni broj autora „odbija postojanje intrinzičke, čak i
značajne veze između jezika i identiteta” (May, 2004 prema: Pennycook 2006: 68).
664
5. Kompleksnost, jezičko predvodništvo i istorijska

sociolingvistika
Iz gore navedenog možemo zaključiti da fenomen jezičkih konta-
kata, posmatran iz perspektive teorije kompleksnosti, otvara nove pro-
store za tumačenja jezičkih promena, prostore koji u obzir uzimaju slo-
ženost ljudskih interakcija, njihovu ideološku i simboličku vrednost i
društvene posledice izbora jezičkih sredstava koja iznedravaju nove ko-
munikativne akcije. Odabir jezika, svestan ili nesvestan, uvek se mora
tumačiti kao rezultat složene dinamike unutar društvenih struktura,
definisanih kao nelinearni i kompleksni sistemi u neprestanoj promeni,
koji uvek teže ka zadovoljenju afektivnih, psiholoških, društvenih, ku-
lturnih, političkih i drugih potreba govornica i govornika organizovanih
u smislene, značenjske celine (delatne zajednice) koje neprestano rade
na ostvarenju određenih (eksplicitnih, ali češće implicitnih, podrazu-
mevanih) komunikativnih i društvenih ciljeva. Organska priroda jezika
uslovljava da se on razvija iz interakcija nebrojenih elemenata koji čine
njegove podsisteme, ali i u direktnoj (veoma složenoj) korelaciji sa dru-
štvenim faktorima koji uslovljavaju njegovu upotrebu.
Jezik je suštinsko sredstvo za konstrukciju svakog znanja, koje se
uvek iznedrava u specifičnom kontekstu. Kada se radi o sociolingvisti-
čkoj analizi jezičkih kontakata, taj kontekst najčešće podrazumeva komu-
nikativne aktivnosti u neformalnim delatnim zajednicama koje dozvo-
ljavaju kreativnu upotrebu jezičkih formi i struktura u okviru modela
adaptivnog jezičkog predvodništva, koje obezbeđuje aktivno (periferno
ili centralizovano) učešće jedinke u skladu sa stepenom njenog anga-
žmana i interesovanja za dati društveni kontekst. Dakle, u spontanim,
nestabilnim i nesistematičnim upotrebama inovativnih komunikativnih
obrazaca iznedrava se novo jezičko i društveno znanje koje, zahvalju-
jući adaptibilnosti, otvorenosti, kreativnosti i spremnosti na promenu
govornih zajednica kao otvorenih i kompleksnih sistema, vodi ka omo-
gućavajućem jezičkom predvodnišvu i širenju novih komunikativnih
praksi na više nivoe društvene organizacije. Jezička promena uopšte (od
fonetsko-fonoloških inovacija do zamene čitavih jezika) se tako tumači
kao posledica složene i dinamične razmene društvene i jezičke energije,
a jezička istraživanja koja se sprovode u tom ključu istraživanja treba
da se usmere na „međuodnose svih elemenata; na odnos jezika i svih
istorijskih i kulturnih elemenata sa kojima se povezuje, na odnos jezika
i onih ga konstruišu i daju mu značenje, i na odnos jezika i stvarnosti
unutar i izvan njega” (Geertz 1980: 177). Naizgled haotična, nelinearna
dinamika jezičke upotrebe zapravo uvek iznedrava nove rezultate jezič-
kih interakcija, čiji kvalitet zavisi od frekvencije, vrednosnih postavki i
prisustva ili odsustva strategija saradnje u ljudskoj komunikaciji.
665
Jelena Filipović
Reference
Bepo (1924). Pasando alhad por la Sulejmanova... Jevrejski život, I/36, Sarajevo.
[Anonimni autor] (Juni 1895). La mujer en muestro tienpo. El amigo del puevlo VII/21,
Sofía: 327-329.
Bastardas-Boada, 2013. A. Sociolinguistics: Toward a complex ecological view. U: A.
Bastardas-Boada & A. Massip-Bonet (ur.). Complexity perspectives on lan-
guage, communication and society. Berlin, Heidelberg: Springer-Verlag, pp.
15-34.
Benbassa, E. & A. Rodrigue. 2004. Historia de los judíos sefardíes. De Toledo a Salónica,
traducción José Luis Sánches-Silva. Madrid: Alabada.
Bing, J. M. & V. L. Bergvall. 1996. The question of questions: Beyond binary thinking,
In: V. L. Bergval et al. (eds.) Rethinking language and gender research: theory
and practice. London: Longman, pp. 1-30.
Bondarenko Pisemskaya, Natalia. 2007. El lenguaje y la teoría del caos. Opción, 23, 53:
38-51.
Buxó Rey, M. J. 1988. Antropología de la mujer. Cognición, lengua e ideología cultural.
Barcelona: Anthropos
Pennycook, A. 2006. Postmodernism in language policy, u: T. Ricento (ur.) An
introduction to language policy. Theory and method. Malden, MA: Blackwell
Publishing, str. 60-76.
Chettiparamb, A. 2006. Metaphors in complexity theory and planning. Planning
Theory, 5(1): 71-91.
Coleman, J. S. 1973. The mathematics of collective action. Chicago: Adline.
Coseriu, E. 1978. Sincronía, diacronía e historia. El problema del cambio lingüístico, 2a.
ed. revisada y corregida: Madrid, Gredos.
D’Andrade, R. G. 1984. Cultural meaning systems. In: R. Shweder & R. LeVine (eds.)
Culture theory: Essays in mind, self and emotion. Cambridge: Cambridge
University Press.
Demajo, J. 1924. Kulturni razvitak jevrejske žene u Srbiji. U: Jevrejsko žensko društvo u
Beogradu 1874–1924. Na dan pedesetogodišnjice od osnivanja, Beograd: Izdanje
Uprave Jevrejskog ženskog društva, str. 50-61.
Eckert, P. & S. McConnel-Gienet. 1992. Think practically and look locally: Language
and gender as a community-based practice. Annual Review of Anthropology, 21:
461-490.
Filipović J. 2009. Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd: Zadužbina
Andrejević.
Filipović, Jelena. 2015. Transdisciplinary approach to language study. The complexity
theory perspective. London: Palgrave Macmillan.
Filipović, J. 2016. Lingvistika i teorija kompleksnosti. jezičko liderstvo kao intergralni
deo jezičke politike i planiranja u 21. veku. U: S. Gudurić & M. Stefanović (ur.),
Jezici i kulture u vremenu i prostoru V. Novi Sad: Filozofski fakultet Univerziteta
u Novom Sadu, str. 623-636.
Filipović, J. V. 2012. Management of a Diaspora Virtual University as a Complex
Organization. Serbian Diaspora Virtual University: An Emerging Leadership of a
Nation. Saarbruchen, Deutchland, Lambert Academic Publishing, 2012.
Filipović, J. & I. Vučina Simović. 2014. Language ideologies in times of modernity: the
case of the Sephardim in the Orient. In: Ana Kuzmanović et al. (ur.) Estudios
hispánicos en el siglo XXI. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu/
Čigoja, pp. 517-545.
Filipović, J. & I. Vučina Simović. 2014. Language ideologies in times of modernity: the
case of the Sephardim in the Orient. U: Ana Kuzmanović et al. (ur.) Estudios
666
hispánicos en el siglo XXI. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu/

Čigoja, pp. 517-545.
Filipović, J. & I. Vučina Simović. 2016. La construcción de género y de la identidad
sefardí en las novelas autobiográficas de Rosa Nissán y Gordana Kuić. En: P.
Díaz Mas & M. Sánchez Pérez (eds). Mujeres sefardíes lectoras y escritoras (siglos
XIX-XXI). Madrid: Iberoamericana Editorial Vervuert: 261-276.
Filipović, Jelena & Ivana Vučina-Simović. 2010. La lengua como recurso social: el caso
de las mujeres sefardíes de los Balcanes. En: P. Díaz Mas & M. Sánchez Pérez
(editoras). Los sefardíes ante los retos del mundo contemporáneo. Identidad y
mentalidades. Madrid: CSIC, pp. 259-269.
Filipović, Jelena & Ivana Vučina-Simović. 2013. Philanthropy and emancipation among
Sephardic women in the Balkans in times of Modernity. Journal of Sephardic
Studies, vol. 1: 78-95.
Friedkin, N. 1990. Social networks in structural equation models. Social Psychology
Quarterly, 53(4): 316-328.
Gal, S. 1979. Language Shift. Social Determinants of Linguistic Change in Bilingual
Austria. New York & San Francisco & London: Academic Press.
Geertz, Clifford. 1980. Blurred Genres: The Refiguration of Social Thought. The
American Scholar, 49(2): 165-179.
Giménez Caballero, E. 1930. Monograma sobre la judería de Escopi. Revista de Occidente,
27: 356-376.
Gumperz, J. J. 1982. Discourse strategies. Cambridge & New York: Cambridge University
Press.
Harary, F. 1959. Status and contrastatus. Sociometry, 370: 290-292.
Harding, S. 2003. Žene i reči u jednom španskom selu. U Ž. Papić & L. Sklevicky (ur.),
Antropologija žene, Beograd, XX vek, str. 268-291.
Hock, D. W. 1995. The chaordic organization: Out of control and into order.” World Business
Academy Perspectives 9.1.: 5-18.
Hodge, B. 2007. Life, chaos,and transdisciplinarity. A personal journey. World Futures, 63:
209–222.
Hund, S. D. & A. Menon. 1995. Metaphors and competitive advantage: Evaluating
the use of metaphors in theories of competitive strategy. Journal of business
research, 33: 91-90.
Hyman, Paula E. 1995. Gender and assimilation in modern Jewish history. The roles and
representations of women. Washington State: University of Washington press
Hymes, D. H. 1996. Ethnography, linguistics, narrative inequality: Toward an
understanding of voice. London: Taylor & Francis.
Larsen- Freeman 1997
Larsen-Freeman, D .1997. Chaos I Complexity Science and Second Language Acquisition
Applied linguistics, 18(2): 141-165
Larsen-Freeman, D. & L Cameron. 2008. Research methodology on language
development from a complex systems perspective. Modern Language journal,
92(ii): 200- 213.
Lave, J. & E. Wenger. 1991. Situated learning. Legitimate peripheral participation,
Cambridge University Press, Cambridge UK: 1991.
Levi, M. 1924. Fragmenti iz života Sefarda. U: Spomenica La Benevolencije. Beograd, str.
16-24.
Mandil, R. 1924. O ženi bez poziva van kuće. U: Jevrejsko žensko društvo u Beogradu
1874–1924. Na dan pedesetogodišnjice od osnivanja. Beograd: Izdanje Uprave
Jevrejskog ženskog društva, str. 75-77.
Melman, Billie. 1993. Gender, History and Memory: The Invention of Women’s Past in
the Nineteenth and Early Twentieth Centuries. History and Memory, 5 (1): 5-41.
667
Jelena Filipović
Milroy, J. 1998. Exploring linguistic variation and change: on the historical sociolinguistics
of English. Oxford: Blackwell.
Munslow, A. 1999. Routledge Companion to Historical Studies. London: Routledge.
Papić, Ž. & L. Sklevicky (ur.), Antropologija žene, Boegrad, XX vek.
Papo, L. («Bohoreta»).2005. Sefardska žena u Bosni, Sarajevo: Connectum [faksimil
izdanje originanog teksta iz 1931. sa prevodom na srpski].
Paulston, Cristina, Bratt. 1988. Social factors in language maintenance and shift, u J.A.
Fishman (ur.) The Fergusonian impackt. In honor of Charles A. Ferguson on the
occasion of his 65th birthday, vol. 2, Sociolinguistics and the sociology of language.
Berlin, New York, Amsterdam: Mouton de Gruyter, str. 493-511.
Quintana, A. 2009. La mujer sefardí ante sí misma y ante ellos: una lectura por las
páginas de La Alborada (Sarajevo 1900-1901). El Presente. Studies in Sephardic
Culture 3: 113-139.
Riley, P, 2006. Language, culture and identity. Advances in Sociolinguistics Series,
London/ New York, Continuum,.
Rogers, E. M. 1995. Diffusion of innovations (4th ed.). New York, NY: Simon & Schuster
Romaine, S. 2003. Variation in language and gender. U: J. Holmes, J. & M. Meyerhoff
(ur.), The handbook of language and gender. Malden & Oxford & Victoria,
Blackwell Publishing, pp. 98-118.
Romeu, P. 2000. La percepción del universo femenino a través del Me’am Lo’ez. Ínsula,
647, año LV: 9-12.
Uhl-Bien, M., R. Marion & B. McKelvey. 2007. Complexity Leadership Theory: Shifting
Leadership from the Industrial Age to the Knowledge Era. The Leadership
Quarterly, 18: 298–318.
van Eijnatten, F M. 2004. Chaos and complexity. An overview of the ‘new science’ in
organization and management. Revuee sciences de gestion quarterly, English
edition, 1(1): 1-26.
van Eijnatten, F M., and G. D. Putnik. 2004. Chaos, complexity, learning, and the learning
organization: towards a chaordic enterprise. The Learning Organization11.6
418-429.
Veselinović, J. 1998. Jevrejska žena u Beogradu od druge polovine 19. veka do Drugog
svetskog rata», U: L. Perović (ed.), Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20.
veka, Vol. 2: Položaj žene kao merilo modernizacije. Beograd: Institut za noviju
istoriju Srbije, pp. 485-495.
Vučina Simović, I. & J. Filipović. 2009. Etnički identitet i zamena jezika u sefardskoj
zajednici u Beogradu. Beograd: Zavod za udžbenike.
Vučina Simović, I. 2009. El papel de la mujer sefardí en el mantenimiento/
desplazamiento del judeoespañol en el territorio de la antigua Yugoslavia. El
Presente. Studies in Sephardic Culture, 3: 253-270.
Vučina Simović, Ivana. 2013. Los sefardiés ante su lengua: los esperancistas de
Sarajevo. U: M. Studemund-Halévy, C. Liebl & Vučina Simović (ur.) Sefarad an
der Donau. Barcelona: Tirocinio, str. 341-360.
Waldorp, M. M. 1992. Complexity: the emerging science at the edge of chaos and order.
New York, NY: Simon & Schuster.
Watts, D. J. 1999. Network, dynamics and the small-world phenomenon. American
Journal of Sociology, 105(2): 493-527.
Wenger, E. 1998. Communities of practice: learning, meaning and identity. Cambridge
Up.
Wheatley, M J. 2004 (3rd edition). Leadership and the New Science. Discovering Order in a
Chaotic World. San Francisco, CA: Berrett-Koehler Publishers Inc.
Weinreich, U. 1974. Languages in contact. Findings and problems. With a Preface by
André Martinet. The Hague, Paris: Mouton.
668
Jelena Filipović
LINGUISTIC STUDY AND COMPLEXITY THEORY:
APPLICATION OF THEORY OF LANGUAGE LEADERSHIP IN
HISTORICAL SOCIOLINGUISTICS
Summary
Concepts from complexity theory and theory of language leadership are applied to
the analysis of the role of women in the process of minority language maintenance and
change in the Sephardic communities in the Balkans. An interdisciplinary approach
proposed herein supposes that language is inherently a social phenomenon which
cannot be isolated from the context in which it is acquired and applied, and in which
it changes as a dynamic, nonlinear and complex system whose elements engage in a
large number of interactions (within and across language systems and in correlation
with language users). Language is also viewed as a crucial vehicle for all knowledge
construction, which always emerges in context-specific environments. In the histor-
ical sociolinguistic analysis of language contact situations, this interpretation of lan-
guage structures and functions presupposes the relevance of communicative activities
in informal communities of practice which allow for creative application of linguistic
elements within the model of adaptive language leadership. Adaptive language lead-
ership opens communicative space for active participation of a number of interested
individuals and in accordance with their degree of engagement and interests in given
social contexts. Language change in general (ranging from phonetic and phonologi-
cal innovations to language shift) is thus interpreted as a consequence of a complex
and dynamic exchange of social and language energy, where seemingly chaotic and
nonlinear interplay of language and society continuously produces emergent linguistic
results, directly dependent on frequency of interactions, value systems and presence
or absense of the cooperation principle in human communication. Gender sensitive re-
sults of language contacts in Sephardic communities in pre modern and modern times
are presented as a case study which impies and illustrates the relevance of the concepts
of communities of practice, adaptive language leadership and emergent language be-
havior in the process of language maintenance and language change and indicates a
variable relationship between ethnic languages and collective ethnic identities.
Keywords: complexity theory, language leadership theory, historical sociolinguis-
tics, Sephardim, Judeo-Spanish, language maintenance and language shift
669
371.3::811.163.41'38
Марина С. Јањић1
Департман за српски језик
СТИЛИСТИКА И ЕСТЕТИКА ГОВОРА

У НАСТАВНОМ КОНТЕКСТУ
Рад се бави проблемима стилизације и естетизације

језичког израза који су препуштени провизорним и стихијс-
ким усавршавањима ван формалног средњошколског обра-
зовања будући да се у нашој актуелној средњошколској на-
стави примат даје готово искључиво литерарним темама. У
складу с тим, у школској интерпретацији теме из области
стилистике и естетике говора повезане су са литерарном
стилистиком и анализом стилских фигура. И док се још о
функционалној стилистици може и говорити, питање стиле-
ма и лингвостилистике у ужем смислу остају занемарена на
часовима Српског језика и књижевности. Како је стилисти-
ка неприкосновена основа естетике и опште културе говора,
неопходно је уврстити лингвостилистичке теме у редовне
наставне активности којима ће бити увезана сва круцијална
граматичка и прагматичка језичка питања.
Кључне речи: лингвостилистика, стилема, естетика го-
вора, језичка култура, стилогеност, литерарна стилистика,
стилска фигура.
1. УВОД
„Неопходно је увести наставу српског језика у средње школе”
(Иван Клајн) – један је од наслова у делу Српски језик у нормати-
вном огледалу, али и многобројних покушаја указивања и других
лингвиста на неопходност овладавања српским језиком и неговања
културе изражавања у периоду формалног образовања младих.
Доминација наставе књижевности у школској пракси огледа се и
на пољу стилистике – тако се пажња посвећује превасходно јези-
ку књижевног дела приликом интерпретације књижевнопоетских
текстова. Осим литерарне стилистике, на часовима се могу наћи
и теме из области функционалне стилистике, док питања лингви-
стичке стилистике остају по страни. Говорити о стилистици исто-
времено значи говорити и о естетици говора, тј. о изграђеној јези-
чкој култури.
Чињеница је да би ретко који (просечни) ученик завршних
разреда средње школе елементарна питања стилистике језика
1 marina.janjic@filfak.ni.ac.rs
671
асоцијативно повезао са стилемама већ би, без преседана, основна

асоцијација у вези са стилистиком код већине говорника била стил-
ска фигура. Најупечатљивији домет савремене наставе стилистике
јесте репродукција назива и и дефиниције по неке од многобројних
стилских фигура, и њихово уочавање у књижевним текстовима јер
... „главни задатак теоретичара књижевности остаје валоризација
фигура, тумачење њихове изражајне или чак естетске вредности,
њихова оцена” (Коваћевић 1995: 3), речју – истраживање ефекта и
домета употребе стилских фигура. Лингвисти који се баве истра-
живањем стилских фигура указују, пак, да се осим њихове експре-
сивне вредности мора указати и на механизме њиховог постизања:
„А суштина јесте одредити језичке механизме, механизме језичког
ткања појединих стилских фигура и критерије њихове стилоге-
ности” (Ковачевић 1995: 11).
Но, питање ваљане интерпретације стилских фигура у наста-
ви овом приликом ћемо оставити по страни. Осим литерарне сти-
листике, ученици се на часовима сусрећу још и са функционалним
стиловима и њиховим карактеристикама. Оно што остаје на рубо-
вима наставних маргина јесте сама бит лингвостилистике и њених
елементарних јединица – стилема. Лингвистичка стилистика се
бави проучавањем људског језика као система знакова и њихових
подсистема. Овако схваћена, стилистика није само лингвистичка
дисциплина већ и семиотичка. Познато је да сваки знак има три
димензије: семантичку (однос знака према предмету (референту));
синтаксичку (однос међу знаковима) и прагматичку (однос између
знакова и њихових корисника (знака и човека). Ове су димензије
кључне у лингвостилистичким интерпретацијама.
Неправедно би било потпуно негирати постојање ове тематике
у наставним плановима и уџбеницима јер се поред обраде језика
књижевноуметничких дела2, налазе и језичке вежбе помоћу којих
се развија умење стилистичког обликовања говорног задатка и то:
лексичке (богаћење ученичког речника), морфолошке и семанти-
чке вежбе о одређеној моћи значења речи, на основу чега се једино
и може развијати способност и вештина изражавања. Од огромног
значаја би могле бити и синтаксичке вежбе у свим разредима јер
подразумевају рад на стилистици реченице. Препоручује се да се
ове вежбе реализују кроз анализу и оцену ученичких реченица из
усменог излагања и њихових писмених састава, а нарочито и по-
себно – у анализи реченица из дела обеју лектира и говорног језика.
Но, упркос овим запажањима, актуелно стање указује да се
питање стилских вежби, које спадају у домен наставног подручја
2 Језик у књижевној уметности (уметности речи) и језичко општење изван књижевног

дела. Језичке јединице у књижевноуметничком делу (пишчев избор и распоређивање
речи, служба речи). Уочавање успелих књижевних портрета и језичко-стилских сре-
дстава којима су остварени. Уочавање језичко-стилских средстава у одломцима де-
скриптивног карактера у лирским и епским делима.
672
Стилистика и естетика говора у наставном контексту
језичке културе, заглавило негде у међупростору између наставних

планова и наставне праксе. У начелу, обрада стилистике у школи
превсходно се заснива на уочавању стилских фигура у књижевно-
поетским текстовима – пре свега у поезији. То је између осталог
и разлог што се литерарном стваралаштву претпоставља језичко
стваралаштво ученика. А будући да такви потенцијали нису негова-
ни на часовима језика (пре свега у средњим школама), ученицима
не преостаје ништа друго но да се окрену субкултури, тј. жаргону
као неограниченом и некодификованом креативном потенцијалу.
Тако ученицима бива ускраћено једно огромно пространство
језичког стварања утемељено на стилистици и естетици говора.
2. ЛЕПОТА КАЗАНОГ
Стил је скуп језичких обележја по којима се људи међусобно разликују
и која чине основ њиховог личног језичког идентитета (Kristal 1987: 66).
Естетика говора је врлина која се постиже развојем језичке ку-
лтуре, стилизацијом речи и мисли уз помоћ експресивног језичког
потенцијала. У основи сваке естетике јесте склад, па је тако и са ле-
потом говора. Леп говор захтева усклађивање израза и садржаја што
се постиже одмереношћу у избору лексике, благозвучношћу, ри-
тмичношћу, елеганцијом, богатством, експресивношћу (Ивић и сар.
2004: 57) израза. Благозвучност лежи у распореду фонема унутар
речи, у начину артикуације гласова и говорних низова, а посебно
у наглашавању слогова у речи и речи у реченицама. Такође, мило-
звук зависи и од прављења одмерених пауза, прилагођавања темпа
и стварања хармоничне ритмике. На овај начин се гради благозву-
чна реченична мелодија и постиже се добра дикција. „Српски језик,
захваљујући новоштокавској политонији, јасном и чистом консона-
тском систему и изразитој употреби вокала унутар речи, представља
добар пример благозвучности. Не заборавимо могућност употребе
покретних вокала на крају речи чиме постижемо додатне звучне и
стилистичке ефекте” (Јањић 2008: 23). Пријатан акустички утисак
праћен је флуентошћу изговора без непријатних застајкивања и за-
муцкивања. Елегантном се сматра флексибилна реченица са мини-
малним бројем речи оптималног значења и максималне информа-
тивности. Осим краткоће и сажетости, елеганцији језичког израза
доприноси и експресивност језичких средстава (стилема и стил-
ских фигура). „Експресивност је једна од најважнијих естетских ко-
мпонената која се односи на могућа значења једне речи, која лебде
изнад основног” (Исто). Богатство језичког корпуса чини лекси-
чку ризницу једног језика, а његово познавање (и то како владањем
његовом инхереном семантиком тако и семантичким релацијама
између лексема) представља језички потенцијал без преседана.
„Варијабилност је могућност употребе различитих језичких
673
средстава за изражавање истих садржаја” (Исто). Стилизација речи

и мисли представља формулу естетике говора која ће бити опле-
мењена чистотом, савременошћу и прецизношћу у изражавању.
„Правилан и леп говор ефикасније представља мисао говора. Овоме
доприноси, особито, адекватан и разнорстан избор стилских еле-
мената (реченични обрти, избор речи, стилске фигуре и сл.) једном
речи сликовитост говора” – истиче Стошић (1980: 26) и додаје да
естетика подразумева „... осмишљен, садржајан, правилан, музика-
лан, лексички богат и разонврстан” говор.
Добар језички стил такође се утемељује у формама учтивог го-
ворног понашања и језичким етикетама чиме се маркира на висо-
кој позицији скалирања стилистичког индекса. И супротно, непо-
штовање језичке културе и принципа учтивог општења, служење
супстандардним језичким варијететом маркира се негативним
(ниским) стилистичким вредностима. Култура говора подразуме-
ва правилан, складан и леп језик у складу са темом, слушаоцима и
говорном ситуацијом. То значи да леп говор обухвата и ортоепију
(изговор гласова) и ортофонију (тонски елемант гласа) и богат реч-
ник, стилску разноврсност и тачну и зрелу мисао без које на крају
крајева имамо само звучну и празну фразу (Стошић 1980: 25).
Опште је познато да је стилистика начин изражавања мисли,
осећања и расположења, али оно што је суштински разликује од
остилих језичких система јесте могућност избора одређеног начи-
на изражавања. Проблем одабира је кључни проблем стилистике,
а појава синонимије централни предмет стилистичких истражи-
вања. Док граматичка норма по правилу захтева употребу једног
облика, једне језичке јединице у одређеном контексту, стилисти-
чка норма норма пружа могућност избора. „Pojam stilskog odabira
podrazumijeva da je na mjestu jedne jezične jedinice mogla stajati jedna
ili više drugih – bez promjene osnovnog sadržaja, mada uz promjenu
smisla” (Katnić Bakaršić 2001: 31). То се може увидети и на најбана-
лнијем примеру (нпр. комуникација у градском превозу):
• Опростите, да ли бисте били љубазни да затворите прозор?
• Можете ли затворити прозор?
• Затвори прозор тамо!
• Прозор!!!
Друга важна ставка савремених стилистичких теорија јесте да
стил није само „одора мисли” већ да између стила и значења по-
стоји еквиваленција. То стога што истинских синонима нема већ
употреба изабране форме увек носи, макар и најмање промене у
значењу исказа. Стога се стилистички синоними одликују стилском
маркираношћу. Зато се и каже да се стил „може одвојити од „садр-
жаја” (тј. може изабрати разлитиче форме садржаја), али не може
674
од „значења” будући да изабрана форма сугерише посебно значење

(према: Катнић Бакаршић 2001: 32).
Основна јединица лингвостилистике јесте стилем/а, а њена ка-
рактеристика јесте да је она носилац додатне стилистичке информа-
ције. Вредност једне стилеме огледа се у степену њене предвидљи-
вости, односно, што је стилистичка информација мање очекивана,
тј. непредвидљива, утолико је већа стилогеност исказа. Стилеме
постоје у свим врстама дискурса и функционалним стиловима, а
зависно од граматичког нивоа на ком се употребљавају, могу бити:
фоностилеме, графостилеме, лексикостилеме, морфостилеме, се-
мантостилеме, синтаксостилеме, текстостилеме. Стилогеност је
постиже средствима онеобичавања3, тј. изменама у форми исказа
које се постижу логичко-језичким операцијама: изостављање, до-
давање, супституција и пермутација (Ковачевић 1995: 10).
Како су исходи часова српског језика усмерени ка стицању
језичких компетенција, тако је у настави стилистике јако важно
развити стилистичке компетенције код ученика. Под стилисти-
чким компетенцијама се подразумева овладавање различи-
тим језичким поткодовима са основним циљем стицања вештине
успешног прекључивања са једног поткода на други. Такође, под
стилистичким компетенцијама подразумева се и владање различи-
тим врстама стилема у циљу њиховог маркирања и дешифровања
њиховог значења и смисла унутар исказа/текста, као и овлада-
вање вештином њихове употребе у креирању властите стилистике
говора. Кључно питање у настави стилистике је: Како до стицања
стилистичких компетенција на часу? Одговор лежи у реализацији
стилских вежби заснованим на лингвостилистичкој анализи: мар-
кирању одређених нивоа стилема, нијансирању њихове семанти-
чке и дескрипцији њихове естетске вредности. Дакле, крећемо од
форме (тј. од избора стилеме), преко садржаја до значења и лепоте
казане речи – њене сликовитости.
3. ЛИНГВОСТИЛСКЕ ВЕЖБЕ
3.1. Фоностилеме
У области фоностилистике, семантика и естетика звучног
утиска утемељује се на плану изговора, акцентовања и звучања.
Акустичке говорне константе (према: Јањић 2008: 29-33) укомпоно-
ване у ритмичку целину нијансирају значење основне речи у пра-
вцу различитих емоционалних стања и расположења. Реченичним
акцентом апострофира се семантички стожер реченице. Но, по-
себан значај фоностилема лежи у њиховом актустичком ути-
ску, па нагомилавањем речи у којима су фреквентне одређене
3 Термин „онеобичавање” уводе руски формалисти, а Шкловски га дефинише као „посту�� -
пак отежале форме, који повећа тешкоћу и дужину перцепције” (Шкловски 1967: 275).
675
фоностилеме може се сугеристи или појачавати семантички ути-

сак (фоностилема „Ж” може бити изразито претећег или негативног
значења уколико се нагомилавају речи: нож, бодеж, жилет, лупеж,
трулеж, лавеж, тужан, давеж, жал, жалост, стража... док у другим
примерима овај исти фоностилем постаје носилац позитивног емо-
ционалног стања: жудња, чежња, жеља, нежност, живост, живахан,
жар, жарко, жеравица; фоностилема „Ж” као да конотира појачане
емоционалне вредности у дивергентним правцима: позитивном и
негативном. Такође, вокали задњег реда „О” и „У” могу олако по-
стати фоностилеме са додатним семантичким вредностима туге,
безнађа, резигнације, апатије... (Ух-ух!, Ох-ох!, суза, умор, умирање,
мора, модар, болест, бол, зов, туга, очај, очајање, ноћ, сова) и обрну-
то, вокали предњег реда: „И” и „Е” конотирају високе емоционалне
фреквенције и постају важне фоностилистичка средства (Их! Ех!
Ију! Хи-хи! Хе-хе! смех, стих, лепота, лет, срећа, весеље, здравље, ли-
ковати). Наравно, њихова стилизација је контекстуално условљена
док се њихове фонетске вредности ван употребљених речи и ре-
ченица не могу сматрти стилогенима. Сараднички императиви и
истраживачки задаци могу бити усмерени ка уочавању наведених
вредности и њихове стилске маркираности (наводимо их да уоче
афективност израза, квантитет и квалитет изговора, састав гла-
совних јединица, особине интензитета, интонације, темпа, пауза и
ритма). Када је реч о гласовном симболизму, важно је посебно ра-
змотрити употребу ономатопеје (уколико је има) јер се гласовним
опонашањем звукова из природе симболички дочаравају и допри-
носе аутентичношћу акустичког доживљаја.
Осим естетске функције фоностилема, предмет фоностили-
стичке анализе може бити варијантност у изговору гласова, речи,
реченица (фоностилистичко раслојавање језика према дијалекти-
ма, социолектима и идиолектима). У књижевности ова врста ана-
лизе може послужити за карактеризацију књижевних ликова, а у
форензичној лингвистици за идентификовање територијалне и
друштвене припадности, али и личне карактеризације злочинца.
Слично је и са графостилемама, али се у задатку мора инсисти-
рати на графичким елементима текста и њиховим спецификација-
ма у правцу естетике, семантике или психолошке карактеризације
(слова су „отисак” душе – популарно кажу психолози).
3.2. Лексикостилеме
Лексичка стилистика (лексикостилистика) обједињује у себи
лексикологију, лексикографију и семантику речи, тј. њихову
експресивност и функционалост, стилску и регистарску карактери-
зацију о чему се детаљније можемо информисати тек у речницима.
Оно што је за стилску употребу речи најважније јесте питање осно-
вног и пренесеног значења, односно њихове вишезначности. Дакле,
676
основно значење речи назива се денотација или десигнација, па

се оно сматра експлицитним или екстензивним јер је прихаваће-
но од стране свих говорника. Виши ниво значења јесте пренесено
или изведено значење, назива се конотативно, а самим тим је и
интензивно и имплицитно јер се садржи унутар основног значења,
тј. изводи се из њега додавањем нових вредности базичном значењу
на основу сличности или логике (придев „златан” има основно зна-
чање материјала од кога је нешто направљено, али се аналогијом на
вредност, сјај и лепоту злата конотирају нова значења која се могу
приписати не само предмету већ и некој особи: диван, изванредан,
посебан, драгоцен, важан (па од градивног придева настаје описни
придев). Стога лексикостилеме пре свега могу бири речи које носе
у себи емоционалност и експресивност, али и лексеме маркиране
својом функционалношћу, стилском обојеношћу, а свакако то јесу
и професионализми, неологизми, архаизми, жаргонизми, арготи-
зми, дијалектизми, егзотизми итд. Дакле, са аспекта стилистичке
анализе, речи се деле на неутралне (са основним значењем) и мар-
киране (са додатним значењима).
Емоционално обојена лексика подразумева деминутиве и ауг-
ментативе (пејоративе), вулгаризме и псовке, жаргонизме, архаи-
зме, фраземе, ономатопеизме. Но, ту спада и контекстно експре-
сивна лексика која подразумева фигуративно изражавање (мета-
форе, хиперболе, литоте, метонимије....).
Такође, релације међу речима јесу важан део лексикости-
листике, а то су речи које могу бити контестуално условљене
или инхерентне (хомоними, антоними, синоними, пароними).
Селективна употреба ових лексикостилема може стилски снажно
маркирати текст.
Наравно, најупечатљивија лексика на плану стилистике јесу си-
ноними. Потпуних синонима готово и да нема. Код терминологије
се готово увек јавља интернационализам наспрам домаће речи (ор-
тографија – правопис, ортоепија – правоговор, лингвистика – нау-
ка о језику, консонант – сугласник, вокал – самогласник...), па иако
се чини да су ови синоними потпуно равноправни, однос домаће –
интернационално значење конотира стручност, научност функцио-
налног стила. Тако је термин стилски маркиран у односу на домаћу
преведеницу (тј. семантички еквивалент).
Занимљиви су свакако и непотпуни синоними (мали, сићушан,
минијатуран, невелик, омален, кепец, низак...). Они су непотпуни јер
се разликују по некој особини, степену њене изражености (позна-
ник – друг – пријатељ) или по додатним семантичким компонента-
ма (синонимски пар: смео – храбар разликује се у погледу промиш-
љености и стратегије, па је смео неко ко се непромишљено хвата
у коштац са проблемом или непријатељем, а храбар је онај који је
одмерио, проценио и организовао супротстављање јаком изазову).
677
Тако су задовољство – радост – весеље – срећа синонимне речи ра-

зличитих нивоа (градирани) позитивних емоција. Надаље, стилска
маркираност може бити заснована на односима: спонтано – формал-
но (званично) (књижевница – списатељица, математика – матиш,
професор – профа), неутрално – афективно (отац – тата, баба – бака).
Као што се да закључити, стилска маркираност лексема може
бити снижена и повишена. Снижена маркираност лексикостиле-
ма се односи на колоквијализме, дијалектизме, жаргонизме, ву-
лгаризме, док се повишена односи на термине, професионализме,
поетизме, интернационализми (софистициране лексеме опште
културолошке вредности). Јасно је такође да се одређена стилски
маркирана лексика неретко везује и за одређени функционални
стил или жанр (термини се користе у научном стилу, канцеларизми
(бирократизми) у административном, професионализми у говору
занатлија, колоквијална лексика у разговорном стилу.
На основу свега изложеног, јасно је да се у стилским вежбама
истраживање лексикостилема на часовима остварује путем пи-
тања и задатака типа: Уочи оне речи у тексту које доприносе њего-
вој суштини. По чему се оне разликују од осталих? Каква је њихова
експресивност? Каква је њихова сфера употребе (општа или посебна
– везана за неку професију)? Какве су семантичке релације међу кљу-
чним речима у тексту? Наведи речи са посебном експресивношћу. На
који начин се рефлектује њихово семантичко поље на идеју текста?
3.3. Морфостилеме
Морфостилистика проучава функционално-стилску маркира-
ност морфолошких категорија и експресивне вредности тих кате-
горија са фокусом на морфолошку синонимију (Катнић Бакаршић
2005: 239). Дакле, у настави ваља указати на проблеме заступље-
ности творбених елемената и морфолошких категорија у функцио-
налним стиловима, експресивне вредности појединих морфоло-
шких категорија и морфолошке синонимије.
И заиста, стилском вежбом могу се уочити морфолошке карак-
теристике појединих стилова, тј. њихових жанрова. Неке стилове
карактерише маркирана употреба именица (номинални стилови),
нпр.: научни, административни, публицистички стил, док ће се у
другима претежно употребљавати глаголи (вербални), нпр.: разго-
ворни стил, жанр драме, жанр спортског новинарства... У научном
стилу доминирају апстрактне именице, а у колоквијалном конкре-
тне. Слично је и са афиксалним морфемама, па ће морфеме страног
порекла бити карактеристичније за „књишки” начин изражавања.
При том, инфиксалне морфеме латинског порекла доминантне су
за западну варијанту српског језика (телеграфирати, информирати,
сугерирати...), док источну варијанту претежно карактеришу ин-
фикси грчког порекла (телеграфисати, информисати, сугерисати...)
678
– спацијална маркираност морфема. Темпорална маркираност ле-

ксикостилема огледа се у употреби петрифицираних облика (оче-
са, небеса...) или у употреби имперфекта (Иђаше за својом срећом ...)
и плусквамперфекта (Када он бејаше дошао...). Употреба безличних
конструкција (без граматичких облика лица) указује на семантич-
ку маркираност радње (За овде или за понети? уместо: Једете овде
или носите?) док се вршила радње занемарује.
Промена граматичког рода именске речи може постићи зна-
чајну стилогеност (мушки род конотира чврстину, снагу, активност,
радњу, строгоћу, а женски род емоционалност, нежност, етери-
чност, апстракцију). Опозиција мушко – женско може се најслико-
витије показати на примеру речи бол па се њена мушка граматичка
компонента конотира у вези са физичким болом, а женска у вези са
болним психичким стањем, емоционалном патњом. Несумњиво је
да ће синонимијска употреба речи са граматичким женским родом
бити прикладнија за емоционалне, есенцијалне, апстрактније теме,
док ће научном стилу погодовати избор семантичких еквивалена-
та у мушком роду. Тако граматички род постаје стилски маркиран
унутар текста (нпр.: сан, сновиђење, сањарење, сањарија, па приме-
ри: сањати сан, препустити се сањарењу, бити обузет сањаријом
– представљају готово градацијске степене значења од општег до
најинтимнијег: сањати сан је природна појава, а сањарија је особи-
на занесењака).
На плану морфологије најупечатљивију стилогеност носе речи
субјективне оцене, деминутиви и аугментативи, који се не односе
само на пропорционалност (величину) нечега, већ су утемељени у
личној визији и доживљају, те садрже емоције симпатије/антипа-
тије, угодности/неугодности, лепоте/ружноће, тако да је танка ли-
нија између деминутива и хипокористика (зечић и зека, рукица и
ручица, прстић и прстак, псић и куца), а и аугментатив је на корак
до пејоратива (ручетина и ручерда, кућетина и кућерина, ножурда и
ножетина).
Није без значај ни маркирање деиктичних речи у тексту (овде
– тамо), а посебно наглашавање личне деиксе (личних заменица
и присвојних заменица које се може граничити са неукусом4.
Опозиција личних заменица ја – ти, ја – он може индиректно
проговорити о наглашеним емоционалним релацијама, биле оне
позитивне (љубав) или негативне (сукоб).
Дакле, све врсте речи (и њихова инхерента својства или међу-
собне релације) могу постати важно стилогено средство и интере-
сантан терен за лингвостилистичка истраживања. Тако се на стил-
ским вежбањима ове активности могу подстаћи питањима: Уочи
4 О семантичким потенцијала деиктичних израза и њиховој стилској маркираности у но��
-
винарском функционалном стилу видети детаљније у раду: Марине Јањић: Деиктички
изрази у уводним рубрикама периодике (Научни састанак слависта у Вукове дане, 42/1
Београд: Међународни славистички центар, 433-445).
679
доминантно место одређене врсте речи у тексту. Колико пута се она

јавља? У којим облицима? Образложи смисао тога. Уочи синонимију
рода, броја или падежа најфреквентнијих речи унутар текста. На
шта нам ова појава указује? Какву симболику она имплицира? На
који начин промене граматичких категорија кључних речи појачава
семантичку потку исказа/текста? Какво је по својој функцији „ми”
употребљено у реченицама?5 Каква је стилска функција „он” форме?
Објасни однос између ликова, личних заменица и категорије лица?
3.4. Синтаксостилеме
Синтаксостилистика проучава стилеме на синтаксичком (ре-
ченичном) нивоу, тј. функционално-стилску и експресивну марки-
раност синтаксостилема, са посебним освртом на декомпоноване
предикате, опозицији номиналних и вербалних стилова. У жижи
интересовања јесу и разни поступци експресивне синтаксе (елипса,
парцелација, инверзија).
Синтаксичка синонимија разматра однос између неутралних
предиката и стилски маркираних декомпонованих предиката. Са
аспекта естетике говора, чија је једна од најважнијих карактери-
стика економичност у изразу, препоруке иду ка елиминисању реду-
нданце6 (телефонирати уместо јавити се преко телефона/разговара-
ти телефоном, можемо доћи уместо можемо да дођемо). Но, употре-
ба декомпонованог предиката има додатну стилску вредност којом
се конотира званичност, формалност, стручност, друштвени зна-
чај или штогод слично. Вршити услуге, изражавати своје емоције
или ставове, прилагати документацију, доћи до реализације неке
радње јесу различити примери синтаксичких целина насталих као
резултат процеса декомпоновања предиката. Чини се да ће наго-
милавањем глаголских облика постићи ефекат посебне важности и
дешавању „дати одређену тежину”.
Ако је употребљен неутрални синтаксостилем, најчешће се ради
о колоквијалном стилу, а ако је употребљен декомпонавани преди-
кат, онда је реч о административном, новинарском или неком дру-
гом стилу. Уложити приговор, приложити жалбу, приступити про-
вери података, изразити жаљење/саучешће, вршити услуге нечега,
постојање тенденције ширења нечега, показивање способности нечега,
давати знаке нечега ... само су синтаксички разуђени облици са до-
датном стилском вредности указивања на формалност и званичност.
На плану реченице, можемо говорити и о синтаксичким фи-
гурама – тј. поступцима онеобичавања: одузимањем, додавањем,
супститицијом и пермутацијом. Применом ових стилистичких
5 Ово је важно за нучне текстове када се употребљава уместо једнине, прво лице множи��
-
не – тзв. „ми скромности”, или за историјске текстове када се користи краљевски ми
(његова експресивност се види нпр. у фразеологизму: И ми коња за трку имамо.
6 Ивић и сардници 2004: 56,58
680
поступака може се остварити изузетно значајна стилогеност ре-

ченице и њених делова (реченични обрти, састав и ред речи у
реченици).
Стога су синтаксостилске вежбе од огромног значаја за наставу
српског језика. Окосницу анализе могли би чинити следећи истра-
живачки задаци:
Уочи синтаксостилеме у реченици. На који начин су оне стилски ма-
ркиране? Шта се тиме постиже? Какав је предикат у реченицама?
Уочи синтаксичке категорије. Има ли опозиције међу њима? Која
је њихова функција? Какве су реченице по саставу? На шта вам то
указује? На који начин се синтаксичким средствима имплицира пси-
холошко стање говорника? Како се у овој елиптичној реченици оства-
рује парола „мање је више”? Каква је функција номиналних речени-
ца? Каква је функција парцелације реченица?
4. ЗАКЉУЧАК
Унапређење стилизације и естетизације изражавања ученика у
средњој школи недвосмислено би утицало на подизање нивоа ку-
лтуре изражавања. Увођењем и реализацијом лингвостилистичких
вежбања у наставу били би остварени сви фундаментални циљеви
наставног подручја језичке културе, односно, биле би развијене
језичкостилске компетенција код ученика. Добит би била неизмер-
на – не само на пољу опште и личне културе појединачних гово-
рника већ и у новом приступу сагледавања језичког потенцијала.
Језичко стваралаштво, умешност овладавања стилистиком и есте-
тиком говора, резултирало би директним трансфером граматичког
знања у његове продуктивне говорне моделе.
Тек када се интерпретација и анализа стилема интегрише са
осталим видовима литерарне и функционалне стилистике, може се
заокружити целина којом се изграђују вештине стилизације јези-
чког израза. Најбоље је поред појединачних вежбања применити
пројект методу у настави стилистике којом би ученици били ор-
ганизовани на пројектним истраживачким задацима у групним и
индивидуалним облицима рада. Пројект метода представља студи-
озан, темељан, дугорочан и целисходан приступ стилистици и свим
њеним сегментима, баш као што јој и доликује. Пројектни резулта-
ти се могу систематизовати и континуирано надграђивати што ће
дати резултата у систематизацији и оркестрацији свеукупног ли-
нгвистичког потенцијала сваког ученика понаособ.
Заиста је изузетно важно да се настава српског језика и њени
функционални језички садржаји коначано нађу на високопозицио-
нираном месту у средњошколској пракси. Важност унапређења
језичког израза најпотпуније је изрекао Виноградов својом чу-
в-eном реченицом:
681
Висока култура разговорног језика, добро познавање и развије-

но осећање матерњег језика, умеће да се искористе његова изража-
јна средства, његова стилистичка многоликост – најбољи је ослонац,
највернија помоћ и најсигурнија препорука за сваког човека у његовом
општем животу.
Brborić, Vuksanović, Gačević 2006: Б. Брборић, Ј. Вуксановић, Р. Гачевић, Српски
језик у нормативном огледалу, Београд: Београдска књига.
Kristal 1987: D. Kristal, Kembrička enciklopedija nauka, Kembridž: Cambridge
University Press.
Ivić, Klajn, Pešikan, Brborić 2004: Ивић П, Клајн И, Пешикан М, Брборић Б, Српски
језички приручник, Београд: Београдска књига.
Janjić 2008: М. Јањић Савремена настава говорне културе, Нови Сад: Змај.
Janjić 2013: Марина Јањић, Деиктички изрази у уводним рубрикама периодике,
Научни састанак слависта у Вукове дане, 42/1 Београд: Међународни
славистички центар, 433-445.
Janjić, Čutura 2014: M. Janjić, I. Čutura, Marginalizacija govorne etikecije na elektronskim
medijima: honorifici i učtivo obraćanje, u zborniku radova Jezik, književnost,
marginalizacija: jezička istraživanja, Filozofski fakultet u Nišu, 31-47.
Janjić 2017: М. Jaњић, Методички хоризонти – одабрана поглавља методике наста-
ве српског језика и књижевности. Београд: NM libris.
Katnić Bakaršić 2001: M. Katnić Bakaršić, Stilistika, Sarajevo: Ljiljan.
Kovačević 1995: M. Ковачевић. Стилистика и граматика стилских фигура,
Никшић: Унирекс.
Stošić 1980: А. Стошић, Култура говора, Крушевац: Педагошка академија
Крушевац.
Marina S. Janjić
STYLISTICS AND AESTHETICS OF SPEECH
IN THE CONTEXT OF TEACHING
Summary
The paper deals with the problems of stylization and aesthetization of linguistic
expressions that are left behind by provisional and stylistic improvements beyond
formal high school education, since in our current high school teaching primacy is
almost exclusively literary topics. Accordingly, the themes in the field of stylistics and
speech aesthetics are related to literary stylistics and the analysis of stylistic figures.
And while it’s still possible to speak about the functional stylist, the issue of styling
and linguistics is still ignored in the Serbian language and literature. Since stylistics is
the undisputed basis of aesthetics and the general culture of speech, it is necessary to
include linguistic topics in regular teaching activities which will involve all the crucial
grammatical and pragmatic linguistic issues.
Keywords: stylistics of the language, stilems, aesthetics, language culturе,
stylogenicity, literary stylistics, stylistic figure.
682
371.671:811.163.41-057.87
Милка В. Николић1
УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ У ФУНКЦИЈИ

ИЗГРАЂИВАЊА ТРАЈНИХ И ПРИМЕЊИВИХ
ЗНАЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА2
У овом раду разматра се уџбенички комплет из српског

језика намењен за завршни разред млађег школског узра-
ста. Циљ је да се испита на који начин лекција у уџбенику
удружена са лекцијом у радној свесци обезбеђује изграђи-
вање трајних и примењивих знања. Анализира се дидактич-
ка структура целине у чијем су саставу: (1) лекција у уџбе-
нику – која омогућава стицање новог знања; (2) лекција у
радној свесци – која омогућава вежбање, утврђивање, про-
дубљивање и проверу стеченог знања. Долази се до закључ-
ка да анализирани уџбенички комплет има одлике инте-
рактивно-функционалног наставног средства које подстиче
развој целокупне језичке делатности код ученика на крају
првог циклуса обавезног образовања.
Кључне речи: уџбенички комплет, уџбеник, радна свеска,
српски језик, изграђивање трајних и примењивих знања,
интерактивно-функционални модел уџбеника.
1. Предмет, приступ и циљ истраживања

Од савременог уџбеника за матерњи језик у основној школи
очекује се да код ученика подстиче развој „целокупне језичке де-
латности”, уважавајући потребе и интересе човека у савременом
друштву. У скалду с тим, потребно је да за матерњи језик постоји
уџбеник „који упућује и позива на избор, стваралаштво и комуни-
кацију” (Висинко 2004: 152). Предмет разматрања у овом раду је-
сте уџбенички комплет из српског језика као средство за стицање
знања о матерњем језику и унапређивање рецептивних и продук-
тивних језичких вештина. У центру наше пажње биће уџбенички
комплет за завршни разред млађег школског узраста.3 Деловање
1 milkanik75@gmail.com
2 Овај рад написан је у оквиру пројекта Динамика структура савременог српског језика (2011–
2018), број 178014, који финансира Министарство науке и просвете Републике Србије.
3 Уџбенички комплет за српски језик у млађим разредима основе школе разматран је у
радовима: Николић 1997; Николић 1998; Николић 1999; Смиљковић 1999; Цвијетић 1999.
У новијој литератури издваја се социоконструктивистичка анализа радних свезака из
683
на развој целокупне језичке делатности посебно је значајно на

овом узрасту, јер, иако дете до поласка у школу „остварује сва
основна достигнућа у развоју говора”, тај развој још није довршен
(Ивић 1976: 29)
Уџбенички комплет представља „структуралну и функционал-
ну целину”, за коју су постављени следећи стандарди квалитета
(Ивић, Пешикан, Антић 2008: 54): (1) „да покрива све основне садр-
жаје, циљеве и исходе одређеног предмета у одређеном разреду”;
(2) „да изрази специфичност тог предмета (специфичну природу
знања и умења, метода, облика интелектуалних делатности, компе-
тенција и образаца мишљења у датој области)”.
Јединице уџбеничког комплета имају различиту функцију:
(1) уџбеник – има двоструку функцију, која обухвата преношење
знања и стварање конструкције знања; (2) додатак уџбенику (радна
свеска) – има функцију увежбавања и утврђивања знања, као и под-
стицања развоја критичког и стваралачког мишљења. Заједнички
циљ свих јединица уџбеничког комплета јесте изграђивање трајних
и примењивих знања.
Изграђивање трајних и примењивих знања обезбеђује се тзв.
интерактивно-функционалним моделом уџбеника (в. Богавац 2009):
(а) Интерактивна димензија у структури уџбеника односи се
на ситуације учења које ученика стављају у позицију: (1) да само-
стално приступа презентованом садржају и да долази до решења
сопственим радом и менталним ангажовањем; (2) да самостално
проверава ефикасност учења.
(б) Функционална димензија подразумева: (1) поштовање прин-
ципа кумулативности садржаја – ослањање на претходна знања и
искуства, као и успостављање вертикалне и хоризонталне коре-
лације; (2) достизање оперативног и стваралачког нивоа знања –
оспособљавање ученика да објасни појмове „својим речима”, да их
посматра са различитих аспеката и да појмовни систем примени на
новим примерима.
Циљ нашег истраживања јесте да се испита на који начин ле-
кција у уџбенику удружена са лекцијом у радној свесци обезбеђује
изграђивање трајних и примењивих знања. Анализира се дида-
ктичка структура целине у чијем су саставу: (1) лекција у уџбени-
ку – која обрађује одређени део градива и која ученику омогућа-
ва стицање новог знања; (2) лекција у радној свесци – која се надо-
везује на лекцију из уџбеника и која ученику омогућава вежбање,
утврђивање, продубљивање и проверу стеченог знања.
Корпус на коме се спроводи анализа представља уџбени-
чки комплет из српског језика намењен за завршни разред првог
српског језика намењених за четврти разред основне школе, в. Рацковић 2017. О пробле-
мима квалитета уџбеника за млађи школски узраст, в. Плут, Пешић 2007.
684
Уџбенички комплет у функцији изграђивања трајних и примењивих знања из српског језика
циклуса обавезног образовања у Републици Српској:4 (1) уџбе-

ник Српски језик и језичка култутра за 5. разред основне школе
(Ковачевић, Кубурић Мацура 2017а); (2) додатак уџбенику Радни
лист уз уџбеник Српски језик и језичка култутра за 5. разред
основне школе (Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б). Пре него што
изложимо резултате анализе, описаћемо обе компоненте овог
уџбеничког комплета.
2. Јединице уџбеничког комплета

У уџбеничком комплету који анализирамо доследно су ра-
здвојене функције (1) уџбеника као јединице која преноси знање
и (2) радне свеске као јединице која обезбеђује активности за
обнављање, увежбавање и продубљивање знања. Дакле, аутори
се нису определили за тзв. радни уџбеник, у коме се дидактичко
обликовање градива одликује доминацијом индуктивних страте-
гија, које подразумевају укључивање ученика у обраду.5 У обра-
зовном дизајну анализираног уџбеника доминирају експози-
торне стратегије, при чему се ученик активира где год је могуће.
У области културе изражавања веће су могућности за активи-
рање ученика, док су у граматици мање. Ученика је теже укључити
у обраду граматичких појмова јер код детета на крају првог циклу-
са обавезног образовања тек почиње развој апстрактног мишљења.
Aутори овог уџбеника настоје да излагање градива осмисле
(1) проблемски, инсистирајући на (2) дијалогу са читаоцем. Тиме се
омогућава да ученик изграђује матекогнитивне стратегје, тј. упра-
вља својим мисаоним процесима, да их контролише и усавршава.6
Задаци у радној свесци садрже инструкције које упућују ученика
како да реши задатак и, што је још важније, показују ученику како
да изграђује вештине учења у области матерњег језика.7
2.1. Уџбеник као део уџбеничког комплета

Анализа показује да лекције у уџбенику имају уједначену ко-
мпозицију, коју чине следеће композиционе целине: (1) лингводи-
дактички текст или полазне реченице, (2) обрада, (3) задаци за ве-
жбање. Свака лекција има сопствену структуру: (1) стуктуру знања
– која прати логику садржаја предвиђеног за обраду, (2) дидактичку
структуру – која омогућава да ученик, прелазећи одређене кораке
у учењу, усвоји (под)систем знања предвиђен за дату лекцију.
4 У питању је уџбенички комплет за основне школе у Републици Српској, где пети разред
представља завршни разред првог циклуса обавезног образовања.
5 О индуктивним и експозиторним стратегијма са педагошко-психолошког аспекта, в.
Пешић 2009; Пешић 2016. У лингвистици се говори о конверзацијским и наративним
елементима у уџбеничком дискурсу, в. Станојчић 2013.
6 О улози уџбеника у развоју метакогнитивних стратегија, в. Требјешанин 2001.
7 О инструкцијама за самостално учење као структурној компоненти уџбеника, в.
Ковачевић 2009.
685
Централна и најважнија композициона целина (посвећена

обради), састоји се од дидактичких секвенци усклађених са при-
родом садржаја који се обрађује. Одређени делови дидактичких
секвенци издвојени су у посебне рубрике, које се доследно понављају
кроз уџбеник и које су обележене сличицама и/или насловима:
(1) рубрика у којој се наводе правила и дефинције појмова; (2) рубри-
ка у којој се наводе значајни додатни садржаји (издвојена насловом
Запамти!); (3) у посебну рубрику издвојини су задаци, при чему сва-
ки задатак има свој наслов (Задатак 1, Задатак 2); (4) у рубрику са
посебним насловом издвојена су питања за проверу знања (Провјери
своје знање!).
С друге стране, делови дидактичких секвенци у којима се разма-
тра садржај нису маркирани сличицама, па су по томе препознатљи-
ви. Захваљујући присуству или одсуству сличица, ученик на сваком
кораку тачно зна шта ради, што му омогућава да управља сопстве-
ним процесом учења и да самостално формира стртегију учења.
2.2. Радна свеска као део уџбеничког комплета

Радна свеска садржи задатке за вежбање, утврђивање, про-
дубљивање и проверу знања из језика, правописа и културе изра-
жавања. Задаци усмеравају ученика на примену знања, ствара-
лаштво, рефлексију, као и на унапређивање различитих облика
изражавања и разумевања прочитаног.
Задаци се разликују (1) по типу захтева, (2) по нивоу сложе-
ности, као и (3) по очекиваном исходу у постигнућима ученика.
Јављају се следећи типови задатака: уочавање, издвајање, кла-
сификовање према задатом критеријуму, довршавање започетог
низа, допуњавање, трансформација, повезивање података распо-
ређених у два скупа, линеарно ређање по одређеном критеријуму,
распоређивање у групе по одређеном критеријуму, елиминација
члана који не припада групи/низу, издвајање члана из групе/низа
по одређеном критеријуму, навођење језичке јединице задатог
облика, попуњавање табеле, допуњавање табеле која је већ делими-
чно попуњена, исправљање стилске грешке, исправљање правопи-
сне грешке.
Задаци се разликују по начину на који се распоређују подаци
које ученик наводи приликом решавања – подаци се распоређују
(1) линеарно, (2) у колонама, (3) у табелама. Табеле су посебно корисне
у задацима јер доприносе не само провери и примени знања, него
и систематизацији. Табеле показују ученику како да повезује пода-
тке или појмове у систем (уп. Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б:
29, 30, 33, 42, 61).
Постоје и разлике у визуелном изгледу појединих задатака (уп.
Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б: 16, 22, 34, 62). Тиме се уноси
динамика у рад јер се одступа од уобичајених начина приказивања
686
градива. Важно је и то што се оваквим задацима разбија моното-

нија странице.
Посебно су значајни задаци који подстичу ученика на ствара-
лаштво, при чему се даје одређени ситуациони оквир за причу или
се даје почетак приче (уп. Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б: 56,
67). Јавља се диференцирани задатак који омогућава да се девојчи-
це и дечаци определе за различит саржај (уп. Ковачевић, Кубурић
Мацура 2017б: 56). Постоји игролика активност која омогућава да
ученици изађу из индивидуалног облика рада, типичног за уџбеник
(уп. Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б: 59).
Појављује се и задатак да се илуструје књижевни текст (уп.
Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б: 31, 39), типичан за овај узраст
ученика. Посебно је погодан задатак да се илуструје јунакиња из
Бајке о лабуду Десанке Максимовић, јер се у тој лекцији обрађују
придеви, тако да је ученик адекватно мотивисан и припремљен за
илустровање. Још важније је то што се ученик усмерава да у свом
доживљају главне јунакиње попуни тзв. места неодређености:
„Нацртај Снежану онако како је описана у овом одломку, а неке
особине које нису дате ти сам измаштај” (в. Ковачевић, Кубурић
Мацура 2017б: 39).
Ученик се усмерава да самостално ради, али му се увек пружа
подршка путем одговарајућих инструкција за рад: Имај у виду [...];
Савјет!; Води рачуна [...]; Ако неке речи не разумеш [...] (уп. Ковачевић,
Кубурић Мацура 2017б: 25, 29, 40, 50). Инструкције имају више-
струку функцију: (1) доприносе одржавању интеракције са учени-
ком; (2) доприносе мотивисању ученика да уложи мисаони напор у
решавање задатака; (3) посебно је важно што омогућавају да радна
свеска изађе из оквира једноставне збирке задатака и успостави не-
посредну и присну комуникацију са читаоцем.
Лингводидактички текстови различитог су типа:
(а) Међу књижевним текстовима доминирају одломци из нара-
тивне прозе (из књижевности за децу).
(б) Неуметнички текстови припадају различитим (под)стилови-
ма: (1) текстови у енциклопедијском стилу (о маслини, о инсектима);
(2) текст написан у научном стилу адаптираном у складу са узра-
стом ученика (Древни Египат) – овај текст усмерава ученика на виши
ново читалачких компетенција у односу на текстове у енциклопе-
дијском стилу; (3) текст у стилу туристичког рекламног материјала
(о томе како планирати посету Требињу); (4) текст написан у жанру
извештаја (Међународни дан дјечјих права у Музеју Републике Српске).
(в) Састави са темама из свакодневног живота, написани сти-
лом каквим би ученик писао (о кућном љубимцу, о дану проведе-
ном на селу, о млађој сестри).
У погледу образовних исхода, радна свеска омогућава да
се на сва три нивоа (основни, средњи, напредни) изграђују
687
ученичке компетенције у (под)областима: (1) Граматика, (2) Лексика,

(3) Правопис, (4) Култура изражавања, (5) Читање и разумевање
прочитаног.
3. Резултати анализе
На примеру садржаја о личним заменицама описаћемо дида-
ктичку структуру целине коју чине лекција у уџбенику (Ковачевић,
Кубурић Мацура 2017а: 37–41) и одговарајућа лекција у радној
свесци (Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б: 33–35). Размотрићемо
на који начин се обезбеђује изграђивање трајних и примењивих
знања о личним заменицама.
Ова дидактичка целина веома је захтевна за ученика (1) због ве-
ликог броја корака које ученик прелази током учења, затим, (2) због
великог броја нових елемената знања, а посебно, (3) због апстра-
ктног нивоа садржаја.
3.1. Уџбеник у дидактичкој целини са радном свеском

Структура знања о личним заменицама, како је конципирана
у уџбенику, обухвата следећих шест елемената: (1) појам/термин
личне заменице; (2) функција личних заменица у језику; (3) грама-
тичке категорије личних заменица; (4) субјекатска функција ли-
чних заменица у реченици; (5) правило учтивог опхођења (употре-
ба личне заменице првог лица у конструкцијама типа ти и ја од-
носно Марија и ја); (6) хонорифичка употреба заменице Ви.
Обрада у уџбенику се спроводи поступно тако да је неопхо-
дно да читалац уложи стрпљење (уп. Ковачевић, Кубурић Мацура
2017а: 37–41):
(а) На почетку лекције наводи се реченица из разговора деча-
ка и девојчице, приказаних на слици у виду стрипа. Следе питања
којима се ученик укључује у обраду (индуктивна стратегија), а која
га усмеравају да запази функцију заменица у језику. Затим, моно-
лошким типом излагања објашњава се како су употребљене заме-
нице у полазном примеру (експозиторна стратегија). На крају ове
секвенце уводи се појам/термин личне заменице.
(б) Следећа дидактичка секвенца, као и претходна обухвата три
корака. Прво се предочава да личне заменице показују лице, а за-
тим да заменица трећег лица разликује род. На трећем кораку (у
оквиру рубрике Запамти!) указује се да, према правилима учтивог
опхођења, личну заменицу првог лица треба ставити на крај у кон-
струкцијама типа ти и ја односно Марија и ја. Аутори примењују
експозиторну стратегију у транспоновању садржаја.
(в) У трећој секвенци детаљно се објашњава облик множине код
личних заменица. За овај део обраде, као у првој секвенци, постоји
слика у виду стрипа, који садржи реченицу са примерима личних
688
заменица у множини. Систем личних заменица приказан је у та-

бели. Ово је најобимнија секвенца, а њено дидактичко обликовање
остварено је експозиторном стратегијом.
(г) У четвртој секвенци (у оквиру рубрике Запамти!) показана
је хонорифичка употреба заменице Ви. И овде су аутори примени-
ли експозиторну стратегију у транспоновању садржаја.
(д) Пета секвенца представља неку врсту подлекције, издвојене
поднасловом „Личне замјенице у служби субјекта”. Овде домини-
ра индуктивна стратегија: ученик се укључује у разматрање садр-
жаја тако што се усмерава да самостално реши задатак и одговори
на питања. На крају, наводи се да личне заменице могу имати фу-
нкцију субјекта.
(ђ) Након обраде, у посебној рубрици дат је задатак за ве-
жбање. Знање се примењује на тексту (одломак из приповетке
Бранка Ћопића), што је методички оправдано јер су у обради ауто-
ри употребљавали искључиво реченице. Како се захтева у задатку,
треба да се пронађу личне заменице у тексту и да се одреди лице,
род, број. Дакле, примењује се кључни део стеченог знања о личним
заменицама. Остали елементи из структуре знања о заменицама
нису дати у посебним задацима, што је методички оправдано јер
би се тиме додатно проширила ова обимна лекција. Радна свеска
обезбеђује задатке за примену осталих елемената знања.
(е) После задатка налази се рубрика са питањима за проверу
знања (Провјери своје знање!). Ученик ће самостално одговорити на
ова питања јер у лекцији неће пронаћи директно наведене одгово-
ре, већ је неопходно да сопственим промишљањем дође до њих:
Шта су замјенице? За које замјенице кажемо да су личне замјенице?
Зашто се личне замјенице зову личне? По чему се разликују замје-
нице трећег лица од замјеница првог и другог лица, и у једнини и у
множини? Коју службу у реченици најчешће врше личне замјенице?
Наведи неколико примјера (Ковачевић, Кубурић Мацура 2017а: 41).
Дакле, на крају се даје синтетички осврт на обрађено градиво.
Активирају се најважнији елементи структуре стеченог знања о
заменицама. Ученику се на овај начин предочава како да градира
знање по степену важности.
3.2. Радна свеска у дидактичкој целини са уџбеником

Лекција у радној свесци усмерава ученика да познати садржај
о личним заменицама сагледа на другачији начин. По типу захтева
и по садржају, сви задаци у радној свесци разликују се од задатка
датог у уџбенику (уп. Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б: 33–35):
(а) Прва два задатка намењена су утврђивању најважнијих еле-
мената структуре знања о личним заменицама. У првом задатку
ученик објашњава појам личних заменица, допуњавајући започету
689
дефиницију. Затим, у другом задатку ученик ће у табели приказати

систем личних заменица, с тим што се ова табела разликује од та-
беле дате у уџбенику.
(б) Трећи задатак активира нова знања, која нису укључена у уџ-
беник: употреба личних заменица у функцији стилског дотеривања
израза. Стицању трајног и функционалног знања доприноси то што
се учи кроз рад. Ученик самосталном активношћу долази до нових
знања о употреби заменица. Важну улогу има тип захтева, али и
начин на који је формулисан задатак. Наиме, захтев да се имени-
ца сестра замени личном заменицом пропраћен је (1) објашњењем
циља те активности (замена се врши да текст буде лепши и скла-
днији), као и (2) саветом за рад (да се запази да заменица може бити
у различитим облицима):
У сљедећем тексту ријеч сестра, која се пречесто понавља, понегдје
замијени обликом личне замјенице, да би текст био љепши и скла-
днији. Обрати пажњу на то да се лична замјеница може појављива-
ти и у неким другим облицима (нпр. лична замјеница она може се у
овом тексту појавити у облицима њу, њој (јој), њом и др.) (Ковачевић,
Кубурић Мацура 2017б: 33).
(в) Четврти задатак је и према типу захтева и према визуелном
распореду задатих примера другачији од претходних задатака у
радној свесци и уџбенику. Једну групу примера представљају заме-
нице трећег лица у једнини и можини, а другу именице. Сваку име-
ницу ученик ће повезати са одговарајућом заменицом. Именице су
разликују по граматичким и семантичким одликама (киша, дије-
те, село, Павле, свеске, тобоган, дјеца, рукавице, кишобрани, аутомо-
били, Марија), тако да се овај задатак не може решавати механички.
(г) Пети задатак односи се на хонорифичку употребу заменице
Ви, што је обрађено у уџбенику, али у уџбенику није било задатака
за овај део градива. У овом задатку ученик ће показати (1) да уме
да наведе правило о употреби заменице Ви из поштовања, (2) али и
да уме да примени ово правило у задатим комуникативним ситу-
ацијама које се односе на обраћање различитим особама (учитељ,
продавац итд.).
(д) Последњи задатак се односи на примену знања о субјекат-
ској функцији личних заменица. Овај део градива обрађен је у
уџбенику у посебној подлекцији. У последњем сегменту лекције у
уџбенику (у рубрици Провјери своје знање!), између осталог, ученик
проверава и знање о служби личних заменица тако што (1) наводи
коју службу најчешће врше личне заменице и (2) наводи примере.
Задатак у радној свесци је другачијег типа и доприноси изграђи-
вању трајних и функционалних знања јер се ученик доводи у си-
туацију да системски повеже две врсте речи које могу вршити фу-
нкцију субјекта. Од ученика се захтева да одреди врсту речи која је
у служби субјекта, а дате су реченице са субјектом реализованим
690
(1) именичким синтагмама и (2) личним заменицама. Личне заме-

нице у функцији субјекта јављају се у реченицама које су различи-
те по интонацији (узвична, изјавна, упитна):
Нису они то урадили! Зашто су сва дјеца отишла? Она се само
насмијала. Зар ниси ти побиједила? Усамљене куће спавају у плани-
ни (Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б: 35).
Поред врсте речи, ученик одређује и род и број, што га опет до-
води у ситуацију да системски повеже именице и личне заменице,
овог пута са аспекта граматичких категорија рода и броја.
3.3. Осврт на резултате анализе

Анализа показује да целина коју чине лекција у уџбенику и лек-
ција у радној свесци обезбеђује: (1) овладавање декларативним и
процедуралним знањима; 8 (2) развој појмовног, критичког и кре-
ативног мишљења;9 (3) изграђивање вештина самообразовања.10
Концепција уџбеничког комплета осмишљена је тако да ученик
превазилази репродуктивни ниво знања и јача знања на операти-
вном и стваралачким нивоу.
4. Закључак
Анализа дидактичке структуре уџбеничког комплета из срп-
ског језика за завршни разред првог циклуса обавезног образовања
– показује да целина коју чине лекција у уџбенику и лекција у рад-
ној свесци обезбеђује изграђивање трајних и примењивих знања.
У складу са двоструком (трансмисивном и конструктивном)
функцијом – уџбеник се одликује следећим сазнајним вредности-
ма: (1) обезбеђује да ученици формирају сазнања на основу пред-
знања и искуства; (2) усмерава ученика на сагледавање односа из-
међу појмова; (3) повезује појмове у систем; (4) у оквиру одређе-
ног система појмова користи различите интелектуалне операције
(индукција, дедукција, анализа, синтеза, конкретизација, генера-
лизација); (5) обезбеђује да се ученици оспособљавају за уочавање,
постављање, декомпонивање и решавање проблема, затим, за за-
кључивање у непознатим ситуцијама и проверавање закључака; (6)
остварени су најкраћи и најрационалнији путеви сазнања.
У погледу вредности задатака, радна свеска обезбеђује при-
мену, проверу и продубљивање знања – чему доприносе: (1) за-
даци којима се подстиче изграђивање различитих облика знања
8 О врстама знања и менталним репрезентацијама знања у уџбенику, в. Плут 2003:

109–117.
9 О улози уџбеника у развоју појмовног, критичког и креативног мишљења, в. Лазаревић
2001а; Лазаревић 2001б; Лазаревић, Шефер 2001.
10 О самообразовној функцији уџбеника, посматраној из угла активне наставе, в. Златић
1997.
691
(реподуктивна, оперативна и ставралачка знања); (2) задаци којима

се подстиче развој различитих способности (перцептивне, интеле-
ктуалне и изражајне способности); (3) задаци који усмеравају уче-
ника на фундаментална питања, тј. на водеће идеје у садржају који
се обрађује, као и на интеграцију идеја; (4) задаци који упућују уче-
ника на уочавање главног и споредног у садржају који се обрађује,
а тиме јачају знања о односима између појмова. Постојање разли-
читих типова задатака није сведено на формалност већ је увек ус-
мерено на одређене исходе и доприноси елиминацији мисаоне ине-
рције и механичке примене знања.
Захваљујући поменутим сазнајним вредностима и вредности-
ма задатака, анализирани уџбенички комплет има одлике инте-
рактивно-функционалног наставног средства које подстиче развој
целокупне језичке делатности код ученика на крају првог циклуса
обавезног образовања.
Извори
Ковачевић, Кубурић Мацура 2017а: Милош Ковачевић, Мијана Кубурић Мацура,
Српски језик и језичка култутра за 5. разред основне школе, Завод за уџбе-
нике и наставна средства, Источно Ново Сарајево.
Ковачевић, Кубурић Мацура 2017б: Милош Ковачевић, Мијана Кубурић Мацура,
Радни лист уз уџбеник Српски језик и језичка култутра за 5. разред основне
школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево.
Богавац 2009: Д. Богавац, Структура уџбеника у функцији трајних и примењивих
знања, Иновације у настави, 22 (4), Београд, 50−55.
Висинко 2004: K. Visinko, Udžbenik i cjelokupna jezična djelatnost, u: S. Halačev
(ur.), Udžbenik i virtuelno okruženje, Zagreb: Školaka knjga, 149−153.
Златић 1997: Л. Златић, Самообразовна функција уџбеника из угла активне наста-
ве, у: Н. Лакета (ур.), Вредности савременог уџбеника I, Ужице: Учитељски
Ивић 1976: I. Ivić, Skica za jednu psihologiju osnovnoškolskih udžbenika I: Razvoj
intelektualnih sposobnosti dece i udžbenik, Psihologija, 9 (1–2), Beograd, 2–45.
Ивић, Пешикан, Антић 2008: И. Ивић, А. Пешикан, С. Антић, Водич за добар уџбе-
ник – Општи стандарди квалитета уџбеника, Нови Сад: Платонеум.
Ковачевић 2009: З. Ковачевић, Инструкције за самостално учење као структу-
ралне компоненте уџбеника, Иновације у настави, 22 (4), Београд, 56−70.
Лазаревић 2001а: Д. Лазаревић, Формирање система појмова, развој појмовног
мишљења и уџбеник, у: Б. Требјешанин, Д. Лазаревић (ур.), Савремени
основношколски уџбеник, Београд: Завод за уџбенике, 89–98.
Лазаревић 2001б: Д. Лазаревић, Развој критичког мишљења и уџбеник, у: Б.
Требјешанин, Д. Лазаревић (ур.), Савремени основношколски уџбеник,
Београд: Завод за уџбенике, 99–110.
692
Лазаревић, Шефер 2001: Д. Лазаревић, Ј. Шефер, Развој креативног мишљења и

уџбеник, у: Б. Требјешанин, Д. Лазаревић (ур.), Савремени основношколски
уџбеник, Београд: Завод за уџбенике, 111–116.
Николић 1997: В. Николић, Садржајне вредности савремених уџбеника српског
језика првог разреда основе школе, у: Н. Лакета (ур.), Вредности
савременог уџбеника I, Ужице: Учитељски факултет, 182–196.
језика другог разреда основе школе, у: Н. Лакета (ур.), Вредности
савременог уџбеника II, Ужице: Учитељски факултет, 181–194.
језика трећег разреда основе школе, у: Н. Лакета (ур.), Вредности
савременог уџбеника III, Ужице: Учитељски факултет, 257–274.
Пешић 2009: Ј. Пешић, Подршка учењу с разумевањем и стратегије дидактичког
обликовања уџбеника, Иновације у настави, 22 (4), Београд, 40−49.
Пешић 2016: Ј. Пешић, Од извора информација до средства за учење: Неке
актуелне дилеме образовог дизајнирања уџбеника, у: Ана Пешикан (ур.),
Настава и учење − уџбеник у функцији наставе и учења, Ужице: Учитељски
Плут 2003: Д. Плут, Уџбеник као културно-потпорни систем, Београд: Завод за
уџбенике, Институт за психологију.
Плут, Пешић 2007: Д. Плут, Ј. Пешић, Критеријуми за процену квалитета
уџбеника, Д. Плут (ур.), Квалитет уџбеника за млађи школски узраст,
Београд: Институт за психологију, 11−33.
Рацковић 2017: Д. Рацковић, Особеност радне свеске као социоконструктивис-
тички конципираног уџбеника и њен партнерски однос у настави језика,
у: С. Маринковић (ур.), Културно-потпорна средства у функцији наставе
и учења, Ужице: Учитељски факултет, 345–366.
Смиљковић 1999: С. Смиљковић, Уџбеници наставе српског језика и књижевности
и трећем разреду основе школе, у: Н. Лакета (ур.), Вредности савременог
уџбеника III, Ужице: Учитељски факултет, 367–374.
Станојчић 2013: С. Станојчић, Конверзацијски и наративни елементи у уџбенич-
ком дискурсу, Наслеђе, 26, Крагујевац, 47−58.
Требјешанин 2001: Б. Требјешанин, Развој метакогниције и мотивације – улога
уџбеника, у: Б. Требјешанин, Д. Лазаревић (ур.), Савремени основношкол-
ски уџбеник, Београд: Завод за уџбенике, 117–127.
Цвијетић 1999: Р. Цвијетић, Објашњавање и дефинисање граматичких и лексич-
ко-семантичких категорија у актуелним уџбеницима српског језика за
трећи разред основне школе, у: Н. Лакета (ур.), Вредности савременог уџ-
беника III, Ужице: Учитељски факултет, 421–436.
693
Milka Nikolić
TEXTBOOK COMPILATION SERVING TO PROLIFERATE
THE LONG-LASTING AND APPLICABLE KNOWLEDGE OF
SERBIAN
Summary
The paper considers the textbook compilation in Serbian meant for the final
grade of younger learners’ level. The goal is to investigate in which way the unit in
the textbook combined with the unit in the workbook provides the proliferation of the
long-lasting and applicable knowledge. The didactic structure of the whole is analyzed
to which the following pieces belong: (1) the units in the textbook enable the acquisi-
tion of new knowledge; (2) the units in the workbook enable practising, revising, as-
sessing and expanding the acquired knowledge. The analysis showed that the unit in
the textbook combined with the unit in the workbook provides: (1) the acquisition of
different types of knowledge; (2) the development of conceptual, critical and creative
thinking; (3) the building up of the skills of self-education. The concept of the design of
the textbook compilation was done in such a way that the student overcomes the repro-
ductive level of knowledge and strengthens the knowledge at the operative and creative
evel. Thanks to certain features, the units in the textbook combined with the units of
the workbook provide the building up of the long-lasting and applicable knowledge. We
conclude that the analyzed textbook compilation has the features of the interactive
and functional didactic means that inspire the development of the entire linguistic
activity in students at the end of the first cicle of mandatory education.
Key words: textbook compilation, textbook, workbook, Serbian, proliferating
long-lasting and applicable knowledge, interactive and functional model of textbooks
694
811.163.41'242-057.875
811.131.1'243-028.24-057.875
Jулијана Ј. Вучо1
НЕКИ АСПЕКТИ АУТОКОРЕКЦИЈА СРБОФОНИХ

УЧЕНИКА У ПИСАНОЈ ПРОДУКЦИЈИ НА
ИТАЛИЈАНСКОМ2
Овај рад прилог је истраживањима у области учења и

усвајања италијанског као страног језика код србофона. У раду
су анализоване белешке – аутокорекције србофоних говорни-
ка, универзитетских студената, начињене током састављања
писаних текстова на италијанском као страном језику.
Након дефинисања појма аутокорекције, усвојена је ме-
тодологија квантитативне и квалитативне анализе, одређена
типологија уочених грешака међујезика које су класифико-
ване и анализоване. Иновативност рада не ограничава се
само на идентификацију грешака у коначној верзији циљног
текста писане продукције већ настоји да понуди и кључ за
тумачење процеса конструкције текста, фазе рефлексије
при доношењу одлука, разлог за несигурност у писаној про-
дукцији услед међусобног утицаја два језика, италијанског и
српског.
Кључне речи: аутокорекција, писана продукција, усвајање
италијанског, србофони, трансфер
1. Увод
У раду се анализују аутокорекције србофоних говорника у пи-
саној продукцији на италијанском језику. Писани састави рађени
су с наменом, за потребе корпуса италијанског језика страних го-
ворника VALICO3.
1 julivuco@gmail.com
2 Овај рад израђен је у оквиру пројекта Динамика структура српског језика, 178014, који
финнасира Министарство просвете и науке Републике Србије.
3 Корпус VALICO (Varietà Apprendimento Lingua Italiana Corpus Online) http://www.
valico.org/, сачинили су истраживачи са Универзитета у Торину од писаних текстова
произведених на основу сликовног подстицаја, различитих декларисаних нивоа знања
италијанског међујезика под руководством професорке Карле Марело, Департман
за стране језике и књижевности и модерне културе Универзитета у Торину. Циљеви
корпуса VALICO су да омогући вишеслојна истраживања италијанског међујезика
ученика различитих матерњих језика у областима усвајања, евалуације, креирања
тестова, методима предупређивања и корекције грешака и стратегија избегавања
грешака итд.
695
Изучавање аутокорекција иновативно је4 за контекст италија-

нског као циљног језика5. Анализа аутокорекција обављена је путем
квантитативне и квалитативне обраде података, доводећи је у везу
са проблемима самоевалуације и типологијом грешака међујезика.
2. Самоевалуација и аутокорекција
Када се говори о самоевалуацији мисли се пре свега на акти-
вности корекције које ученик обавља у ситуацијама аутокорекција,
self-assessment, коју студент обавља сам, или се говори о вршњачком
оцењивању, peer assessment, када у оцени учниковог рада учествује
други ученик, вршњак, након што је обављена нака радња језичке
продукције на Л2 или ЛС. Истраживачи су сагласни у оцени да ова
два типа евалуације пружају бројне и значајне оредности: укључују
студенте непосредно у исходе њиховог рада, охрабрују аутономију
процеса учења и усвајања јеѕика (Браун 2004: 270), појачавају мо-
тивацију ученика. Ученици који учествују у процесу евалуације
развијају навику да пажљиво процењују своју језичку продукцију,
постају свеснији процеса учења и усвајања и на ефикаснији на-
чин усмеравају своје напоре према корисним циљевима, успевају
да критички процењују садржаје курса и да процене своје потре-
бе. Рад и активности наставника се не умањују, јер је наставник тај
који треба да води ученике када се јаве сумње у сбјективнсот суда,
наставник је тај који треба да пружи мерила која ће омогућити да
се уравнотежено поступа током самоевалуације, објасни како ува-
жавати током самоевалуације градирање, навике ученика, разли-
чите полазне тачке. Пожељно је да наставник објасни ученицима
разлику између самоевалуације током курса језика и самоевалу-
ацију са циљем да се постигне неки цертификат, и коначно, а то
је и најважније у постизању напретка у учењу, треба да оспособи
ученика да уме да валоризује фидбек који се јавља из сазнања да је
погрешио, то јест из способности да исправи себе самог. Торинска
истраживачка група која је успоставила систем VALICO веома ин-
систира на постизању „рафиниране” свести о грешци и путем веж-
бања вишеструког избора код којих су дистрактори конструисани
на основу гређака и аутокорекција сакупљених у корпусу (види
Марело 2009).
Аутокорекција о којој се говори у овом раду није активност која
се обавља након продукције већ се ради о процедури непосредног,
4 Корпус VALICO омогућава својим корисницима иновативан поглед на сакупљени јези-

чки материјал који, између осталог, омогућује визуализацију аутокорекције ученика,
аутора сакупљених текстова. Таква врста ознака у корпусу подржала је ово истражи-
вање писане продукције србофоних говорника чији су текстови обухваћени корпусом
(Корино, Марело 2009: 7, Корино, Марело VII-XIV, Марело, 2017: 11-21).
5 Овај рад прерађена је и допуњена верзија шире студије чији су делови објављени у
Корино и Марело 2009: E. Corino, C. Marello, (ур) VALICO: studi di linguistica e didattica.
Guerra, Perugia, стр. 137-150.
696
Неки аспекти аутокорекција србофоних ученика у писаној продукцији на италијанском
имедијатног исправљања коју онај ко пише примењује током проце-

са сопствене продукције на Л2 или на ЛС. Може се говорити о ауто-
корекцији правих грешака, али и о аутокорекцији лапсуса (Кордер
1973). Елис (2003:17) разматра грешке незнања, недовољног позна-
вања неког страног језика, и омашке, лапсусе, који су увек одређени
околностима журбе, умора, недовољне усредсређености, а не недо-
вољним познавањем правила или језика. Елис пепоручује да један
од метода за разликовање омашке од грешке може да буде управо
тај да се од ученика захтева да се сам исправи: омашка, lapsus се
брзо препознаје, док ће на грешку указати одсуство аутокорекције
или аутокорекција која је такође погрешна (2003: 17)6.
Аутокорекције које су предмет наше анализе су посебне зато
што су спонтане, нису експлицитно наметнуте од стране наста-
вника: то су предомишљања ученика у којима се могу препознати
разлози стилске природе, али још чешће предомишљања због неси-
гурности морфолошког или синтаксичког типа.
3. Међујезик и типологија грешака

Дефиниција међујезика коју је понудио Селинкер (Селинкер
1972: 209) подразумева јединствени и аутономни језички систем
у непрекидном развоју код појединца који усваја неки Л2 или ЛС.
Интерференција са матерњим језиком се прогресивно редуку-
је. Ученикове грешке сматрају се корисним јер откривају његов
међујезик који је у складу са језиком који се предвиђа на том нивоу
учења језика. Типологија грешака током усвајања неког Л2 или ЛС
не формира се само на основу навика стечених на матерњем језику
и пренесених на продукцију на ЛС/Л2, већ је она производ језичке
разноврсности коју је ученик достигао у том тренутку учења.
Грешке с емогу класификовати на више начина. Могу бити
интерлингвалне7, које се тичу утицаја матерњег и циљног језика
ученика, и интралингвалне, које се односе на недовољно познавање
циљног језика8.
Позивајући се на Селинкера подсећамо на пет основних про-
цеса карактеристичних за сваки међујезик: трансфер из матерњег
на међујезик, трансфер у наставном процесу, трансфер у стра-
тегијама наставе, стратегијама комуникације на неком Л2, као
6 Детаљне информације и практична упутства о анализи и исправљању грешака умогу се
наћи у Катана-Неши ( 2000).
7 Ладо сматра да је интерференција, негативни трансфер, негативни утицај матерњег
језика на извођење на циљном језику (Ладо 1964, Ричард 1974: 173, Браун 1980:160)
Међујезичка интерференција подразумева ону врсту грешака, према Кордеру, (Кордер
1981) где се грешке догађају када ученикове језичке навике утичу или онемогућавају
ученика у некој мери да усвоји изразе или правила на другом језику.
8 Интралингвалне интерференције су оне које ученик производи није довољно изложен
циљном језику (Ричард 1974: 6, Литлвуд 1984)), а које се тичу погрешно примењене ге-
нерализације правила, непознавања правила или њихове некомплетне примене или по-
грешног закључивања, као и семантичких грешака.
697
и хипергенерализацију правила другог или страног језика (Де

Марко 2007: 47-48).
Грешке могу бити глобалне, и у том случају не компромитују
структуру реченице а ни разумевање исказа, а могу бити и лока-
лног карактера и да тако угрожавају само један реченични кости-
туент. Упркос бројности локалних грешака која је често веома из-
ражена, разумевање неће бити доведено у питање (Елис 2003: 20).
Водећи се терминологијом коју употребљава Мјуриел Савиј-Тројке
(Савиј-Тројке 2007: 39), усмеравамо се на грешке које су резу-
лтат негативног трансфера из матерњег језика посматраног говор-
ника на различитим нивоима, фонолошком, лексичком, морфо-
лошком, синтаксичком, прагматичком као и интралингвистичке
грешке, карактеристичне за специфичне за посебности неког Л2.
Интралингвистичке грешке могу да произведу и говорници ма-
терњег језика током учења језика као матерњег, на шта нас упућује
Елис (2003: 20).
Хипергенерализација, проширивање неког правила Л2 на оне
контексте Л2 на које се не може применити, често је плод и начи-
на наставе која инсистира на неком правилу. Као што ћемо видети,
аутокорекције србофоних ученика италијанског језика показују
свесну, намерну интервенцију која се може повезати са горепоме-
нутим узроцима грешака; у раду ћемо детаљније говорити само о
неким њиховим типовима.
4. Писана продукција србофоних говорника у корпусу

VALICO
У овом прилогу бавимо се анализом аутокорекција регистрова-
них у корпусу VALICO. Текстови србофоних говорника, студената
треће и четврте године предмета Савремени италијански језик на
Катедри за италијански језик Филолошког факултета Универзитета
у Београду, налазе се у корпусу Универзитета у Торину и предста-
вљају резултат дугогодишње сарадње два универзитетска центра за
учење страних језика9. Текстове су студенти писали руком на теме
приказане на вињетама Сан (Sognо), Љубав (Amore), Неспоразум
(Equivoco) и Станица (Stazione) (Корино, Марело 2009: 247-251).
Будући да овај задатак није био предвиђен силабусом, писани са-
стави студената нису били оцењивани, о чему су студенти били
обавештени. Студенти су знали да учествују у истраживању и пока-
зали су да су веома мотивисани и заинтересовани: аутокорекцији
су прибегавали не из страха од лоше оцене, већ због жеље да на
најбољи начин прикажу своје знање.
9 Српски део корпуса VALICO сакупљали су истраживачи Катедре за италијански језик

Филолошког факулгтета Универзитета у Београду под руководством ауторке овог рада.
698
Радом је обухваћено 58 текстова београдскиг студената, 31 сту-

дената IV године10 и 27 задатака студената III године1112.
Сакупљени корпус радова представља се као богати извор писа-
них текстуалних сведочанстава на италијанском језику, са разновр-
сним грешкама које се могу истраживати. Међутим, овде се анализа
усредсређује искључиво на аутокорекције, оне које су сами студе-
нти начинили током писања рада на задату тему. Аутокорекцијама
се сматрају исправке које ученик-студент сам направи у току пи-
сања текста, предомишњајући се, коригујучи сам себе. Обично се
препознају као прецртани текст испред текста или уметнут у текст.
У неким текстовима корекције овог типа су честе, али има и
оних у којима их уопште нема, или се наилази тек на понеку, иако
садрже бројне грешке. Могло се очекивати да је студент имао недо-
умице, али да његов стил писаног изражавања, из бројних могућих
разлога, не укључује аутокорекцију као начин писаног израза и
исправљања грешке. У могуће педагошке импликације овог про-
блема нисмо улазили.
Такође, на овом месту треба подвући да број аутокорекција
није пропорционалан са квалитетом текста: текстови са малим
бројем исправки или без икаквих исправки нису увек на квалитет-
ном нивоу. И обрнуто, текстови са бројним исправкама, уметањима
и варијантама, које би се могле тумачити као знакови несигурности
аутора текста, често су доброг квалитета. Густина исправки није у
складу са годином студија аутора текстова, већ је више израз ли-
чног стила писања сваког појединца.
Сматрамо да и сама чињеница да се производи текст на језику
различитом од матерњег није довољна да утиче на појаву аутокоре-
кција, те да је постојање или не аутокорекција у неком тексту више
везано за скуп индивидуалних и афективних карактеристика ауто-
ра, навика у писању, врсте образовања и педагошког пута студента.
5. Класификација аутокорекција
Будући да је наша намера била да уочимо могућу логику код
аутокорекција српских студената, успоставили смо класификацију
аутокорекција која осликава различити квалитет појава засни-
вајући се на њиховом квантитету и нивоу познавања италијанског
језика. Бавимо се само једним делом аутокорекција које се односе
на једну реч која се замењује другом речју у писаном ланцу, уну-
тар једне синтагме, не мењајући у великој мери ред коституената
унутар синтагме. Аутокорекције које представљају квази-исправку
10 Очекивани полазни ниво знања италијанског језика на тој години студија је C.
11 Очекивани полазни ниво знања италијанског језика студената на тој години је B2.
12 На линку VALICO могу се наћи и остали текстови србофоних говорника сакупљени у
Торину или у другим земљама; ми их нисмо узимали у обзир јер смо сматрали да је
група београдских студнета компактна, да њихов формативни процес познајемо, те да
путеве аутокорекције можемо објаснити са већом поузданошћу.
699
погрешног полазишта, које носе нови језички материјал са оску-

дном или непостојећом везом са оним што их замењује, веома су
ретке у корпусу прегледаних текстова србофоних говорника, имају
више наративни него лингвистички значај (осим када их видимо
као стратегије избегавања, не приказују се међу малобројним ла-
жним полазиштима србофона)13.
Аутокорекције могу се наћи на бројним језичким нивоима:
од најевидентнијег нивоа ортографије, до семантичко-лексичког
избора одговарајућег лексема, али и наилазимо и на аутокорекције
које се односе на делове говора и структуре на италијанском
језику проблематичне употребе за све србофоне ученике као што
су употреба предлога, употреба глаголских времена и облика,
ред речи у синтагми или у реченици итд. Свакако, јављају се и
аутокорекције које се односе на употребу члана, одређеног и
неодређеног, посебног изазова за србофоне који категорију члана
не познају у свом матерњем, српском језику.
5.1. Квантитативне особености аутокорекција у корпусу

Ако се у први мах претпоставило да ће постојати однос између
иницијалног нивоа познавања језика и количине аутокорекција,
пажљиво читање текстова показалоје неоснованост такве поче-
тне хипотезе. Као што ћемо у наставку видети, сасвим супротно
претпостављеном резултату, чини се да је појава супротне приро-
де: мање исправки је на нижим ступњевима, а већи број корекција
уоћен је на
Од 58 текстова, просечне дужине од око 180-200 речи, укупан
број корекција износи од најмање 0 до максималних 14.
Број исправки IV III Број исправки IV III

0 3 2 6 1 2
1 6 8 8 1 0
2 2 5 7 3 0
3 7 2 9 2 0
4 4 3 12 0 1
5 2 3 14 0 1
Табела 1. Број исправки према нивоу знања (години студија).

Пет текстова не садрже нити једну аутокорекцију, док чак четр-
наест текстова имају једну, седам текстова има две, а преосталих
13 У корпусу се прецртани текст јавља потписан и исписан црвеном бојом пре текста, а
затим му следи коначна верзија текста, док се овде, из разлога црно беле штампе
текст аутокорекције јавља само потписан. О томе како су корекције анотиране и
имплементиране тако да могу да буду видљиве на мрежи у корпусу VALICO у Корино,
Марело 2009.
700
девет текстова три исправке. Само једна четвртина текстова садр-

жи пет или више исправки. Најупорнији исправљачи свог рада
су два студента треће године са 12 и 14 корекција. Можемо да
закључимо, у вези са подацима којима располажемо, да у цели-
ни студенти IV године уносе више исправки од студената треће
године. Претпостављамо да се ради о освојеној слободи писаног
изражавања, да студенти старијих година пишу са већом брзином и
лакоћом, да поседују и бројније варијанте у изражавању истих или
сличних феномена, да се спонтаније изражавају, те да су и склонији
предомишљању, сумњи и корекцији, па самим тим и исправљању
грешака, прецртавању, слободнијем односу према писаном тексту.
4.2. Квалитативне особености супституционих аутокорекција.

У супституционе аутокорекције можемо класификовати све оне
исправке које одређену (неадекватно употребљену) реч замењују
исправном или у сваком случају ближом италијанском стандар-
дном језику. Нисмо приметили никакве разлике у квалитету тексто-
ва испитиваног корпуса у зависности од нивоа знања италијанског
језика: студенти оба нивоа учења, треће и четврте године, аутоко-
ригују се на једнак начин.
5.2.1. Аутокорекције у ортографији

Познато је да правилан изговор италијанског језика не наилази
на тешкоће код србофоних говорника јер разлика у гласовима два
језика, иако постојећа у квалитету, облику и броју гласова, не до-
носи проблеме говорницима који би довели до неразумевања због
тешког изговора или компромитоване комуникације. Иста ситуа-
ција препознаје се и у ортографским карактеристикама италија-
нског језика који за србофоне не представљају већи проблем у про-
цесу учења италијанског језика14.
Појачани изговор и бележење истог јесте важно обележје ита-
лијанског језика (Модерц 2004: 20) и сматра се битном карактери-
стиком писмености Италијана уопште. Један од кључних пробле-
ма у поштовању ортографских правила у италијанском језику јес-
те употреба гемината15. Проблеми србофоних говорника односе са
како на потпуно одсуство њиховог бележења тамо где је потребно,
тако и на случајеве хиперкорекције, на њихово бележење где за то
нема оправданог разлога (Цековић 2011а: 104).
У обрађиваном корпусу, аутокорекције ортографске при-
роде веома су ретке: разлози за овако ограничени број налазе у
14 Детаљније о ортографским тешкоћама србофоних говорника у учењу италијанског
језика види у Цековић 2011
15 Више о посебностима изговора и бележења италијанских појачаних гласова, геминта,
као и упутствима за њихову правилну употребу код србофоних говорникау Модерц
2004: 21.
701
чињеници да су текстове произвели студенти италијанистике треће

и четврте године, са високим нивоом компетенције италијанског
језика, што је последица специфичности наставе италијанског јези-
ка на Филолошком факултету у Београду, где се осим комуника-
тивних циљева, од самог почетка тежи ка циљу постизања одличне
ортографске изврсности (Вучо 2009: 141).
Овде приказујемо четири случаја који нам се чине примереним
за ову језичку проблематику:
[1а] C’è uno che sembra un senzatetto senzattetto …16
[1б] rovesciò il tavolo preso dal panico e si diede in fuga fugg ,
[1в] a aiutare la madre con cena o a cio giocare con noi
[1г] mi piaceva di pui più ascoltarlo mentre raccontava delle guerre
Пример [1а] односи се на склоп који је објективно тежак,
јављање геминате у сложеници, док се пример [1б] односи на слу-
чај двоструког, брзо исправљеног, индукованог консонанта глагола
fuggire, fuggo, аутор примера [1в] не завршава реч јер одмах при-
мећује да је заменио безвучну посталвеоларну африкату звучном.
Оно што је исправљено у примеру [1г] чини се да је lapsus calami,
иако грешка у вези са наглашеним графичким обликом који чини
такозвани узлазни дифтонг [pju] није ретка ни у говру ни у писању
у почетним нивоима учења и наставе. Између осталог примећује-
мо да су у корпусу VALICO регистрована још два слична случаја.
Први [1д] који се може се упоредити са саставом србофоног говор-
ника, производ је једног англофоног студента треће године; док је
други пример [1ђ] аутокорекција синофоног студента, а запис је са-
купљен у Кунеу.17
[1д] Non mai piú pui aprirà i Magazzini Nico la Domenica
[1ђ] quasi quasi mi era rimasta nenche pui un biscoto
И наредни пример ортографске корекције србофоних студена-
та ослања се на сумње које деле многи италофони, у вези са начи-
ном на који је на италијански језик адаптиран русизам перестројка:
први избор опредељује се за потпуну адаптацију, тако да је други
напис, дат за сваки случај међу обазривим наводима који аутора
ослобађају одговорности, приближава се графији која је данас ра-
спрострањенија у италијанској штампи и речницима.
[1е] così finì il mio primo giorno nella terra di “perestrojca” perestroica .
16 Током писања рада јавио се проблем транспарентности, превођења, примера. Првобитна

намера да сваки пример добије свој превод на српски језик и тако предмет рада постане
у потпуности доступан сваком читаоцу, подједнако оном са као и ономе без знања
италијанског језика, напустили смо због немогућности да пренесемо низ грешака
у примерима које нису биле везане само за испитивану појаву аутокорекције, већ су
својим незграпним склопом доводиле превод до бесмислености и нечитљивости. Тако да
смо се оопределили да примере нудимо само на италијанском језику и концентришемо
се на тумачење аутокорекција везано за проблеме трансфера и наставе.
17 Овде се коментар може употпунити и примером торинских колега, проф. Карле Марело,
да је могуће да је кинески студент, с обзиром на дуг боравак у Пијемонту (60 месеци),
усвојио пијемонтизам solo più, neanche più.
702
Да је србофони студент између навода поставио транслите-

рацију на српски писану латиничним алфабетом, добила би се
perestrojka, то јест управо један од начина на које је ова руска реч
регистрована у италијанским речницима, који нуде такву графију
заједно са perestroika18.
Предлози са чланом nel, del, sul понекад су у корпусу нетачно
написани са геминатом, двоструким ll, а затим исправљени и пре-
цртани као у примерима [1ж], [1ѕ], [1и], [1и] и односе се на типичне
примере грешке у односу на форму члана (Цековић 2012а:80).
[1ж] convinto nelle proprietà magiche del dell faggiolo
[1з] Sull pezzo di Finalmente avvistanno
[1и] Da piccolo credevo che io dovessi stare nell nel centro dell’attenzione
[1ј] Stasera sua zia viene col s con il suo amico
Пример [1ј] занимњив је јер се из њега може видети како код
студента функционише механизам избора код дублетних обли-
ка предлога са чланом. Иако сада мање у употреби у савременом
италијанском језику, облик col suo, замењује се са con il suo. Овакав
начин корекције може се очекивати због квалитета италијанског
језика србофоних говорника од чијих је текстова саставњен кор-
пус. У универзитетској настави језика на Филолошком факултетуу
Београду, col се представља као облик који се ређе употребљава
(Модерц 2004: 73), али је то и облик који студенти познају од самог
почетка учења италијанског језика кроз разноврсне врсте текстова,
а касније и кроз читање и тумачење књижевних дела у истори-
јском пресеку. Употреба члана (види 4.2.2), због непостојања истог
у српском језику, може се тумачити и као „насилна” радња, коју
наставник, с правом, стално подстиче, на коју стално подсећа, а
која никада није спонтана у првим годинама учења. Сматрамо да
се аутокорекције заснивају на чињеници да се члан у облику con il
чини очигледнијим и уверљивијим, у односу на члан у обједињеном
облику предлога са чланом col, чак и за србофоног студента на ви-
шем нивоу учења, свесног обавезе да у италијанском језику скоро
увек мора да употреби члан испред посесива.
5.2.2. Аутокорекције и употреба члана

Употеба одређеног или неодређеног члана у италијанском јези-
ку представља један од озбиљних проблема за говорника српског
као матерњег језика (више о овом проблему у Цековић-Ракоњац
2012а и 2013). Српски језик не познаје категорију члана, те као по-
следица таквих контрастивних разлика, његова неправилна упо-
треба, изостављање или употреба погрешних облика члана, веома
су чести у писаној (и усменој) продукцији на свим нивоима учења
18 Иако је транскрипција, транслитерација, италијанских имена уређена Правописом
српског језика, представља вишеслојни проблем за српског говорника. Детаљно о овом
проблему у Модерц 2004: 40-46)
703
и употребе италијанског језика. Модерц нас упућује на начине пре-

вазилажења овог проблема (2004: 48), сматрајући да је у „дужем ко-
нтакту с италијанским језиком (нарочито пажљивим слушањем и
читањем) могуће превазићи ту тешкоћу” на задовоњавајући начин.
У нашем корпусу наишли смо на аутокорекције које се односе
на погрешну употребу члана као резултат неодлучности аутора у
вези са обликом који треба употребити, осносно на погрешно испи-
сан (и исправљен) садржај у морфосинтаксичкој равни везаној за
конгруенцију члана и одговарајуће именице и могућих дублета у
употреби италијанских форми женског рода неодређеног члана [2].
[2] c’era una un’altra amore19
Остали примери везани су за обавезну или необавезну упо-
требу одређеног члана и предлога [3а], за употребу неодређеног
члана [3б], оклевања у употреби нултог члана уз одређене облике
посесива [3в] 20:
[3а] Era un uomo molto intelligente, nella sua vita l’aveva due moglie, due op-
erazioni delle di gambe e ha sopravvissuto due guerre mondiale;
[3б] Si vede solo la testa di un uomo con la barba bianca che si trova il più vici-
no a noi. Lui ha un berretto e sta fumando una sigaretta
[3в] Ah, si, ho dimenticato di dire che il mio nonno era mornalaio21
У наредним примерима србофони говорници су оклевали у
употреби одређеног или неодређеног члана [4а], [4б] и [4в]
[4а] Quando ci aveva detto che si sposava e che era sicura per la prima volta era
sicura di aveva fatto una vera scielta, a casa è nascosta la una vera festa
[4б] Una domenica è apparita alla porta con il suo amico nuovo. Prima aveva
chiamato mia madre per il telefono e gli le aveva detto che sarebbe venuta
con Pierro, un il collega d’ufficio.
[4в] Un piccolo cane bianco è fuggito dal suo padrone, è saltato su un tavolo
apparecchiato e l’ha rovesciato con tutta la roba che c’era stata sopra. Una
donna con piccolo cappello elegante si è messa a gridare guardando la una
macchia unta sul suo cappotto .
За ове примере требало је дати шири контекст да би се могла
одредити употреба одређеног или неодређеног члана, будући да
избор зависи од проблема анафоричког ланца и увођења појма ре-
ферента у дискурс. Док је код [4а] корекција исправна (nascosta се
вероватно тумачи као nasciuta односно ‘nata- рођена, iniziata - запо-
чета’ што се види и у примеру [10d]), у [4б] неодређени члан un би
одлично пристајао, јер Пијеро није једини теткин колега са посла.
19 Италијанска именица аmore често је женског рода у текстовима српских студената.

Слично је у примеру [6] у каснијем тескту. Ради с ео интерференцији са српском
именицом ljubav, именицом женског рода.
20 Видети и пример [10c] где се јавља non fatte le domande stupide. О проблему члана у
италијанским конструкцијама са глаголима носиоцима значења и дидактичким
решењима таквих конструкција у настави италијанског као ЛС/Л2 види у Марело (2005).
21 Mornalaio је трансфер из српског mornar, са укључивањем италијанског деривативног
морфема -aio, на основу у којој је студент заменио финално r са l.
704
С друге стране постоје два могућа објашњења за избор, такође при-

хватљив, одређеног члана: il collega d’ufficio је већ био укључен у уни-
верзум овог текста одређењем il suo amico nuovo, и имајући у виду да
је фраза sarebbe venuta con Pierro, un il collega d’ufficio у индиректном
говору, не може се искључити да је о том колеги тетка већ раније
говорила мајци онога који пише, због чега је у говору, перцепцији,
мајке Пијеро заиста il collega d’ufficio, онај о коме јој је тетка већ ра-
није говорила.
У случају примера [4в] избор одређеног члана се оправдава си-
туацијом која је претходно описана у тексту: када се преврне хра-
на и проспе пиће који се налазе на неком столу а за тим столом
неко седи, могуће је да се нечија одећа упрља, те и с тога увођење
референта macchia (мрља) чини део једне „слике” у којој се може
именовати као именички субјекат који се дефинише као la macchia
(мрља)22. Треба додати и да се у вињети Станица, на коју се односи
пасус у [4в] описује детаљ који представља госпођу која заиста на
капуту има огромну мрљу са разуђеним ивицама и још неколико
много мањих мрља, због чега је прихватљиво да виче гледајући у
мрљу (ону већу) la macchia (più grande). Будући да релативни супе-
рлатив la macchia (più grande) у италијанском језику захтева одређе-
ни члан и овде би могло да се претпостави да се ради о одјеку тог
облика, иако релативни суперлатив овде није јасно исказан.
Рекапитулирајући изнето о ове три аутокорекције ([4а], [4б] и
[4в]) уочава се оно што је већ приметио Лепски (1980, 1981) на по-
четку расправе о функцији члана и о поређењима превода са језика
без члана (латинског и руског) на језике са чланом. Добар прево-
дилац, а ми додајемо и добар ученик/студент, поседује способност
да одреди када је потребан одређени а када неодређени члан, ако
препусти да га „води структура текста. Међутим, може се догоди-
ти да различити аспекти једног истог текста детерминишу и код
изворних говорника различите одлуке” (Лепски 1981: 172).
5.2.3. Аутокорекције и употреба предлога

За србофоног говорника, али не само за њега, усвајање систе-
ма предлога у италијанском језику представља знатан напор, са
неизвесним исходом чак и на напредним нивоима језичке ком-
петенције, јер не постоји потпуна подударност између предлога у
српском и италијанском. Падежи у српском са или без предлога,
не коинцидирају са италијанским системом допуна (Модерц 2004,
Клајн 2007: 166, Цековић 2012а и 2012б).
22 Једна од првих ознака ове појаве, касније назване на различите начине, међу којима је и
bridging , може се наћи код Харвига (1968 ) и Вајнрајха (1971). У италијанском језику тим
проблемом бави се Конте (1977, 1988) и бројни други међу којима видети књигу Корзена
(1996).
705
У истраживаном корпусу, у примерима [5a], [5b], [5c], [5d], [5e],

[5f] и [5g] јавиле су се аутокорекције засноване на контрастивним
раликама између два језика у употреби предлога:
[5а] E mentre il cane correva e una vecchia gridava dalla rabbia di per dietro, un
vecchio sorrideva e pensava dei giorni passati.
[5б] Ma gli uomini risponsabili si occuperanno per calmare la gente terroriz-
zarta, per assicurare che loro andranno al suo viaggio progettato solo con in
qualche ora in di ritardo e che questo succede anche negli altri paesi;
[5в] La madre è corsa verso la porta, ed allora si è fermata e con il sguardo ci
ha ricordato alle le sue parole .
[5г] Prima aveva chiamato mia mamma con telefono e le aveva detto che sareb-
be venuta con Pietro , con un collega del dal lavoro
[5д] E poi aveva cominciato a fare le pulizie, preparare le paste varie, anche
aveva messo al tavolo un mazzo delle rose, e ci aveva fatto vestirci come
se andassimo uscissimo alla in città
[5ђ] me ne sono quasi dimenticato di a dirvi che mio nonno faceva del marinaio
[5е] Non c’è nemmeno un libro scritto da me , non ho mai gannato nemeno ganato
nemmeno un premio, non ho mai viaggiato per all’estero
Код примера [5в] и [5е] корекција је оправдана, док се код при-
мера [5а], [5б] и [5ж] указује на пропусте студената у усвајању упо-
требе предлога будући да су меморисали одговарајући синтагма-
тски глагол у италијанском говорном језику gridar dietro a qualcuno,
изразе (essere) in ritardo, andare in città, али их не реализују на испра-
ван начин. У [5д] користи се као исправан дослован превод српског
изаћи у град.
5.2.4. Аутокорекције морфолошке или семантичке природе

У сусрету италијанског и српског често се јављају проблеми у
употреби који су лексичке или фразеолошке природе. Случајеви
аутокорекција због разлика у роду и броју су заиста ретки
[6а] la tua grande e ferma amore della storia → ПРЕПРАВЉЕНО У → lo
tuo grande e sfondato amore
Случајеви као у примерима [7а] и [7б], преузети из истог текста,
издвајају се од осталих. Први, [7а], указује на синтаксички испра-
ван прелаз из једнине у множину, која боље указује на идеју да на
свим станицама, tutte le stazioni, мисли оних који чекају блуде из-
ван те једне, посебне станице. Међутим, у [7б] прелаз у множину
исправно се коригује у треће лице множине глагола destare, destano
[7а] Solo un ’attimo basta per far diventare caotica un ’atmosfera tranquil-
la. Tranquilla sul serio che nelle stazioni nella stazione di solito il pensiero di
ognuno di quelli che aspettano qualche il suo mezzo di trasporto va al di
fuori della stazione, dell’ambiente noioso della stazione
[7б] In un attimo solo, un colpo di scena, blocca tutte le vie di questi pensieri e
attira l’attenzione delle persone presenti alle persone sconosciute alla persona
706
sconosciuta
che destano paura.
Занимљиве су и аутокорекције које упућују на облике које
одговарају исправљеним или регионалним или стандардним
варијантама италијанског језика.
[8а] apparita → ИСПРАВЉЕНО У → apparsa
[8б] Mi aveva imparato insegnato23 tante cose
Пример [9а] указује на деривацију из погрешне основе
(educazionare уместо правилне educare), или, као у случају [9б] на
погрешне конверзије придева у именицу, замењене касније испра-
вним облицима.
[9а] Per fortuna , i miei genitori sono riusciti a educazionarmi educarmi bene.
[9б] sognavo che un giorno sarei diventato uno scientifico scienziato, pittore op-
pure scrittore molto famoso
Бројне аутокорекције у нашем корпусу указују на лексичке
проблеме србофоних говорника који се заснивају на недоумици
у избору адекватног лексема како са семантичког тако и са коло-
кационог становишта. У тим случајевима може се пратити разми-
шљање студената који мењају мишљење и труде се да побољшају
свој резултат [10a], [10b], [10c], [10e], [10g], са не увек позитивним
исходом [10d], [10f], [10h].
У [10a] се коригује употреба глагола изгледати – sembrare упо-
требљеног према српској конструкцији изгледати млађе, у [10b]
се унапређује квалитет исказа избором прикладније варијанте, у
[10c] аутор се опредељује за прикладнију употребу прилога, у [10d]
изабрано је решење више у духу италијанског језика од дословног
превода са српског и стварања непостојеће конструкције у ита-
лијанском. У [10e] аутор се опредељује за један од два глагола који
би подједнако могли да буду употребљени. У [10f] се аутор колеба
између употребе два лексема који означавају реч ручак, један у фо-
малном colazione, а други у неформалном контексту pranzo (Вучо
1992:67)24. У примеру [10g] и [10h] аутори листају неколико могућ-
ности опредељујићи се за једно од могућих решеља, коригујући
подједнако притом и оне прикладне una ventina и неодговарајуће
vent’anni /fin tardi la tardi.
[10a] Anche se aveva quasi quarant’anni, ancora non era sposata, ma sembrava ave-
va un’aria molto giovanile
[10б] Epure mi mi è dispiaciuto sono sentito un po’ triste che la zia non avesse aspeta-
23 У одсуству утицаја француског језика или наставе регионалних варијанти италијан-

ског језика, треба приметити да студенти имају широке могућности, слушајући те-
левизију или контактирајући са Италијанима, да буду изложени екстензији imparare,
научити, контексту глагола insegnare, подучавати, честој грешки србофоних ученика.
Ова појава распростраљена је и код италофоне деце и односи се на тешкоће у памћењу,
повезивању са одговарајућом речи које означавају радње са замењеним агентима или
супротстављеним кретањем, као што су на пример глаголи tirare, вући, e spingere,
гурати, код отварања врата.
24 Више о овом проблему у Вучо 1992.
707
to ancora un po’ .
[10в] Vi comportate siate decenti decentemente25 e non fatte le domande stupide . E
tu, Milena, non brutolare troppo ! »
[10г] Quando ci aveva annunziato che si sposava e che per la prima volta era
sicura che aveva fatto una scelta vera , nella casa ha cominciato veramente a festeggiarsi
è nata una vera festa.
[10д] Fra le due tavole passa un piccolo corre un piccolo cane;
[10ђ] Qualcuno ha preso il pranzo26 colazione e caffé ed è andato via
[10е] anche se aveva quasi quarant’ anni, però sembrava come se ne avesse una
ventina vent’anni
venti.
[10ж] Veniva da noi ogni domenica al tempo di cena e restava lungo fin tardi la tardi
tardi la notte27
Наилазимо у корпусу и на ретке случајеве, у много мањем
броју од аутокорекција, у којима аутори употребљавају варијацију.
Варијације су у корпусу VALICO наведене курзивом и одвојене зна-
ком ¦. Избором варијације, аутор избегава да донесе коначну одлуку
и оставља читаоцу/евалуатору могућност да сам одабере једно од ал-
тернативних решења. Овај поступак нама може бити занимљив јер
нам указује на тачке несигурности ученика којима треба посветити
посебну пажњу. Из анализе овде присутних примера, уочава се да су
код студената спорни објективни проблеми употребе кондициона-
лних или субјекатских реченица и у складу са тим начина кондицио-
нала и конјунктива [10з], примене правила о слагању времена (види
4.2.5.) у италијанском језику у [10л], [10љ] и [10м] али и несигурно-
сти и неодлучности опредељења за одређену семантичку вредност
лексема која потиче од недовољног искуства у контакту са италијан-
ским језиком и навике да се избор обави [10ј], [10л], непознавања
вредности италијанског апсолутног суперлатива у [10м] итд.
[10з] « Certo, a noi tutti piacerebbe se¦che la vita fosse¦è meno faticosa¦pesante
ma veramente fosse¦sarebbe stata così, moriremmo da noia! » diceva mio
nonno.
[10и] M i imparò a tutte¦molte le cose, però io volevo ascoltargli per di più men-
tre raccontava di guerre e di persone che aveva conosciuto mentre durante i
suoi viaggi lunghi del mondo.
[10ј] Ah, si, ho dimenticato di dirgli che il mio nonno era. Gia da bambino cre-
deva che io sempre deve essere all’attenzione, piangevo spesso per potersi
prendere¦ricevere¦avere quello che mi piaceva avessi piaciuto.
[10к] Fortunatamente¦per fortuna, i miei genitori riuscirono di farmi essere
25 Оригинал siate decenti је трансфер из српског budite pristojni дословно преведен на

италијански.
26 Без обзира на промену colazione у pranzo студент је пренео искуство израза prendere il
caffè на *prendere il pranzo, без утицаја српских конструкција.
27 За аутора [10 х] не знамо да ли у la tardi постоји могући трансфер из неког другог
романског језика, у овом случају шпанског, јер тај језик није уврстио у своју језичку
биографију. Чин нам се да је вероватније да је la део коначне верзије tardi la notte у низу
аутокорекција које указују на аутора текста неодлучног у вези са редоследом којим
треба поставити реч tardi у односу на реч la notte, и у вези са коначном одлуком lungo
tardi la notte која пресликава српску конструкцију do kasno u noć.
708
buono anche se io li facevo molti problemi.

[10л] M io nonno speravà che io diventerò come lui, ed io sognavo che un gior-
no sarei diventato¦diventerò un scientista molto famoso¦ben noto, pittore
oppure un scrittore, però, purtroppo, nienti di tutto quello ...
[10љ] Non avevo mai scrito un libro, non avevo mai ricevuto anche una, non
avevo
ero mai andato all’estero.
[10м] Ma questi miei amici non sapevano¦avevano saputo che nella mia vita
tranne istoria non c’è ancora un amore: l’amore di una donna molto bel-
la¦bellissima. con sicurezza speravo che mi proprio quell’amore sarebbe
aiutato¦aiutarebbe nella quella crisi
5.2.5. Аутокорекције и глаголи

Глаголи су језгро око кога се концентрише највећи број ауто-
корекција србофоних студената, како због предлога које ови за-
хтевају, као што је приказано у 4.2.3, како због лексичког избо-
ра глагола у односу на глаголски израз који чине глагол носилац
израза и именица или придев, због избора помоћног глагола или
употребе времена и начина и разлика у правилностима везаним
за слагање времена28.
5.2.5.1 Аутокорекције временâ и начина

Проблеми везани за употребу времена и начина италијанског
глаголског система код србофоних говорника односе се у највећој
мери на употребу кондиционала и потенцијала, прошлих времена
и индиректног говора, времена и начина хипотетичког периода,
употребе глаголског вида, употребе пасива и конјунктива којег у
српском језику практично нема итд29. Набројани облици предста-
вљају уобичајене препреке на које наилазе не само србофони сту-
денти, тако да је у корпусу који смо истражили број аутокорекција
изазваних недоумицама аутора у вези са тим проблемима као и не-
гативним трансфером изузетно велики.
Овде ћемо се ограничити само на неколико примера који ће
указати на велики и сложен посао анализе коју захтева овакво
истраживање, на само један, посебно тежак контекст који је про-
извео три аутокорекције код различитих аутора и широку лепезу
28 Слагање времена је изузетно значајна категорија у италијанском језику будући да ре-

гулише временске односе и употребу времена у независној и зависној реченици. За
србофоне говорнике представља велику препреку у процесу учења језика јер тражећи
подршку у трансферу са матерњег, српског језика, они не налази адекватно решење,
будући да српски језик практично не поседује сличан систем правила (Модерц 2004:
323) У матерњем језику србофоног говорника зависна реченица у индиректном говору
задржава исто време директног говора. Ова разлика постаје знатна и отежавајућа за ср-
бофоне, али наставнику и ученику даје могућност да предвиди низ оћекиваних грешака
и у вези са тим поступака који ће ублажити ову тешкоћу, Цековић 2012б: 8),
29 О овим појединостима детаљно у Цековић 2012б, 2013 Модерц 2004
709
неаутокоригованих реализација у текстовима 23 различита ауто-

ра30. Можемо да претпоставимо да се у полазном тексту налази-
ла реченица, на пример: „Da bambino credevo che io dovessi/avrei
dovuto essere sempre al centro dell’attenzione; piangevo ogni volta che
non avevo quello che mi piaceva”; или, свакако прикладнија верзија
овог исказа са имплицитном објекатском реченицом: „Da bambino
credevo di dover essere sempre al centro dell’attenzione; piangevo ogni
volta che non ottenevo quello che mi piaceva” 31. Треба обратити пажњу
да се у [11a] прва аутокорекција сматра италијанским неостанда-
рдом. Исправке у [11б] односе се на погрешан избор експлицитне
реченице и самим тим употребу погрешног помоћног глагола уз
модални глагол dovere, с намером да се оствари адекватна конгру-
енција са essere. У [11в] је одабрана одговарајућа употреба глагола,
док су исправке водиле ка погрешном, непотребном конструисању
претходности у односу на прошлу радњу у управној реченици, што
у овом случају сматрамо хиперкорекцијом, честом код студената
који су, без искуства у непосредном додиру са италијанским јези-
ком, оптерећени наученим граматичким правилима и потребом да
их примењују.
[11a] Da bambino credevo che sempre avrebbe dovuto dovevo essere in centro dell’at-
tenzione, piangevo spesso per poter avere quello che mi piaceva aveva piaciuto
[11б] Da bambino credevo che fosse dovuto di dovere essere al centro dell’attenzione ,
piangevo spesso ogni volta che non potevo ricevere quello che mi piaceva
[11в] Da bambino credevo che sempre avessi dovuto dovessi essere in centro dell’atten-
zione , piangevo spesso per poter avere quello che m’aveva piaciuto mi piaceva
5.2.5.2 Аутокорекције помоћног глагола

Велики број аутокорекција односи се на проблеме у избору
помоћног глагола, имајућиу виду да су у српском језику помоћни
глаголи biti (it. essere) и hteti (it. volere), само у футуру (Клајн 2007:
149-153), док италијански систем предвиђа помоћне глаголе essere
(бити) или avere (имати) у сложеним временима. Србофони гово-
рник може да доживи негативни трансфер из српског језика за оне
контексте у којима се у српском језику употребљава искључиво по-
моћни глагол бити (it. essere)32.
30 У корпусу VALICO, служећи се посебном претрагом, могуће селектовати матерњи језик,

нпр. српски, и тада се јављају само наслови задатака на српском матерњем језику. У
овом случају, када се селекционише “marinaio” добиће се 26 текстова. Интерфејс истра�
-
живања дизајнирала је Симона Коломбо (Simona Colombо), детаљније у Коломбо (2017).
31 Овај исказ ће у српском преводу гласити подједнако у обе валидне варијанте експли�� -
цитних глаголских облика, конјунктива имперфекта или кондиционала сложеног, као
и у верзији са објекатском имплицитном реченицом која ће на српском језику опет
гласити исто: „Кад сам био мали веровао сам да би требало да увек будем у центру
пажње; плакао сам сваки пут када нисам добио оно штосам хтео. Нема разлике, дакле,
што студента доводи у ситуацију неодлучности и често збуњености.
32 Детаљније о избору помоћногглагола у италијанском у Модерц 2004: 275-279.
710
У нашем корпусу, састављеном од наративних и дескриптивних

текстова у којима се налазе честа обраћања прошлости са употре-
бом прошлих времена, приметили смо управо аутокорекције које
се односе на овај помоћни глагол.
Наилазимо на аутокорекције са глаголом andare, док се глагол
correre систематски употребљава са ауксилијарним глаголом avere
и ретко је предмет аутокорекције.
[12a] non avevo mai andato all’estero → non ero mai andato all’estero;
[12b] mai ho sono andato all’estero
[132] La madre ha è corso corsa verso la porta
У другим случајевима, као што је већ наведено у [10г], nella
casa ha cominciato veramente a festeggiarsi, избор помоћног глагола
компликује се додавањем безличног облика заменице – si глаголу
festeggiare33, уместо безлично употребљеном глаголу cominciare.
6. Закључак
Испитивање аутокорекција које српски говорници уносе у
писане текстове на италијанском језику, сакупљене у корпусу
VALICO, показују квантитативну разноврсност установљених и
исправљених грешака. Квалитативно испитивање није верифико-
вало значајну разлику квалитета корекција у односу на ниво знања
италијанског језика; међутим, чини се да се више аутокоригују сту-
денти на вишим нивоима знања језика.
Иновативни карактер студије овох типа не ограничава се само
на идентификацију грешака у формату који дефинишемо као
коначни текст, то јест, посматрамо као циљни текст или као „фи-
нални производ”, већ се пре свега огледа у чињеници да на распо-
лагање лингвистима ставља кључ помоћу кога може да тумачи про-
цес коме студент прибегава приликом конструисања текста, фазе
рефлексије и провере, мониторинга аутпута (Крешен 1981) које се
налазе у позадини неких избора и несигурности које се налазе у
корену аутокорекције
Браун 1980: D. Brown, Principles of Language Learning and Teaching, New Jersey:
Prentice Hall Inc.
Браун 2004: D. Brown, Language assessment: Principles and classroom practices.
Longman, New York.
Вучо 1992: Ј. Vučo, Sociolingvistički aspekti semantičkih vrednosti nekih
srpskohrvatskih leksema u poređenju sa srodnim italijanskim, Naučni sasta-
nak slavista u Vukove dane. Beograd : MSC; Novi Sad; Tršić. 22/2, стр. 67-73.
33 Трансфер конструкције примерене српском језику, у кући је заиста почело да се слави

711
Вучо 2009: Ј. Vučo, Аutocorrezioni di parlanti serbi che scrivono in italiano. E. Corino,
C. Marello (ур.), VALICO. Studi di linguistica e didattica., Perugia, Guerra
Edizioni, str. 137-150.
Катана и Неши 2000: A. Cattana, М.Т. Nesci, Analisi e correzione degli errori. Paravia
Scriptorum, Torino.
Коломбо 2017: S. Colombo Storia dell’architettura di VALICO in Corino, E.; Marello,
C. Italiano d’apprendenti I corpora VALICO e VINCA. Guerra, Perugia, 51-64.
Кордер 1981: S.P. Corder, Error and an Interlanguage. London: Oxford University.
Corder, S.P. 2000. Error Analysis. London: Longman Publisher.
Корино и Марело 2009: E. Corino, C. Marello, VALICO, Studi di linguistica e didattica,
Guerra Edizioni, Perugia
Корино и Марело 2017: E. Corino, C. Marello, Italiano di stranieri. I corpora VALICO e
VINCA, Guerra Edizioni, Perugia.
Корино и Онести 2017: E. Corino, C. Onesti, Italiano di apprendenti I corpora VALICO
e VINCA. Guerra, Perugia.
Крешен 1981: S. Krashen, Second Language Acquisition and Second Language
Learning. Oxford: Pergamon Press.
Де Марко 2007: A. De Marco, (ур.), Manuale di glottodidattica. Carocci, Roma.
Елис 2003: R. Ellis, Second Language Acquisition, Oxford University Press, Oxford.
Клајн 2007: I. Klajn , Grammatica della lingua serba. Zavod za Udžbenike, Beograd.
Ладо 1964: R. Lado, Language Teaching: A Scientific Approach in Students’ Text. McGraw-
Hill: USA.
Лепски 1980: G.C. Lepschy, “L’uso dell’articolo: confronti interlinguistici” in Recherches
de Linguistique. Hommage à Maurice Leroy. Editions de l’Université, Bruxelles,
pp. 119-124, consultato in Lepschy G.C.(1981), Mutamenti di prospettiva nella
linguistica. Il Mulino, Bologna, pp. 167-172
Литлвуд 1984: W. Littlewood, Foreign and Second Language Learning: Language
Acquisition Research and Its Implications for the Classroom, Cambridge
University Press.
Марело 2009: C. Marello, Distrattori tratti da corpora di apprendenti di italiano LS/L2
у Corino, E.; Marello, C. (ур.), VALICO; studi di linguistica e didattica. Guerra,
Perugia, стр. 179 - 194.
Марело 2017: C. Marello, VALICO un corpus in rete di varietà di apprendimento della
lingua italiana, u: Corino, E. Marello, C., 2017, Italiano di stranieri. I corpora
VALICO e VINCA, Guerra Edizioni, Perugia, стр. 12–21.
Модерц 2004: S. Moderc, Gramatika italijanskog jezika, Morfologija sa elementima sinta-
kse, Udruženje nastavnika italijanskog jezika, Beograd.
Ричард 1974: J. C. Richard, Error Analysis: Perspective on Second Language Acquisition.
London: Longman Group Ltd.
Савиј-Тројке 2007: М. Saville -Troike, Introducing Second Language Acquisition,
Cambridge University Press, Cambridge.
Селинкер1972: L. Selinker, Interlanguage, IRAL; International Review of Applied
Linguistics in Language Teaching, 10:3, стр. 209
Цековић-Ракоњац 2011а: N. Ceković-Rakonjac, Difficoltà di apprendimento dell’ital-
iano L2 da parte dello studente serbo: livello fonetico. Filološki pregled,38 (1),
139-149.
Цековић-Ракоњац 2011б: N. Ceković-Rakonjac, Difficoltà di apprendimento dell’ita-
liano L2 da parte dello studente serbo: livello ortografico. Komunikacija i kul-
tura online, 2 (2), 103-114.
Цековић-Ракоњац 2012а: N. Ceković-Rakonjac, Difficoltà di apprendimento dell’ita-
liano L2 da parte dello studente serbo: livello morfosintattico (forme e usi di
712
articoli, sostantivi, aggettivi e pronomi). Komunikacija i kultura online,3 (3),

79-88.
Цековић-Ракоњац 2012б N. Ceković-Rakonjac, Difficoltà di apprendimento dei
tempi e modi verbali dell’italiano L2 da parte degli apprendenti serbofoni.
Philologia,10, 1-11.
Цековић-Ракоњац 2013 N. Ceković-Rakonjac, Difficoltà di apprendimento dell’ita-
liano L2 da parte dello studente serbo: livello morfosintattico (forme e usi di
preposizioni, avverbi, numeri, congiunzioni, particelle e verbi). Komunikacija
i kultura online,4 (4), 52-64.
Julijana Ј. Vučo
CERTAIN ASPECTS OF AUTOCORRECTION IN ITALIAN
WRITTEN PRODUCTION OF SERBOPHONE STUDENTS
Summary
This work is a contribution to the research in the field of learning and acceptance
of Italian as a foreign language of serbophone students. The work contains analyzed
notes - autocorrection of serbophone speakers, university students, created during the
development of written texts in Italian as a foreign language.
After defining the term autocorrection and the methodology, both quantitative
and qualitative analyses are adopted, a certain typology of of mistakes found in the
interlanguage are classified and analyzed. The innovation of the work does not stop
solely at the identification of mistakes in the final version of the target text of the
written production, but it also seeks to offer a key for interpretation of the process of
text construction, phases of reflection during decision making as well as reasons for
insecurity in written production during the mutual influence of the two languages,
Italian and Serbian.
Keywords: autocorrection , written production, adoption of Italian of serbophone
speakers, transfer
713
811.163.41'242'367.625-051.2
Ивана Ј. Вучина Симовић,1

Ана С. Јовановић
Универзитет у Београду2
Катедра за иберијске студије
УПОТРЕБА ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА

У НАРАЦИЈИ ЈЕДНОЈЕЗИЧНЕ
И ДВОЈЕЗИЧНЕ ДЕЦЕ НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
Наше истраживање усмерено је ка употреби глаголских

времена у нарацији деце којој је српски матерњи или насле-
дни језик. Испитивани феномени тичу се усвајања фор-
малних језичких средстава која су предуслов за успешно
грађење наратива, али истовремено представљају и мерило
комуникативне компетенције говорника. Наш циљ је да, кроз
анализу употребе глаголских времена у наративима деце
која живе у дијаспори и деце из матице, унапредимо знања
о нарацији на српском језику. То су знања која би могла да
се искористе у сврху поспешивања како наративне тако и
опште, комуникативне компетенције деце којој је српски на-
следни језик.
Кључне речи: глаголска времена, наративна компете-
нција, нарација, српски језик, српски као наследни језик.
1. Увод
У овом раду истражујемо употребу глаголских времена у нара-
цији на српском језику деце предшколског и школског узраста која
живе у матичној земљи и у дијаспори. Полазимо од претпоставке
да правилно усвајање глаголских облика као и других форма-
лних језичких средстава не представља само предуслов за успе-
шно грађење наратива већ се може узети и као мерило наративне
и комуникативне компетенције деце. У складу са тим, посматрамо
глаголске облике који се појављују у корпусу, те их анализирамо у
односу на уобичајену употребу глаголских времена приликом при-
поведања у прошлости на српском језику.
Само истраживање је експлоративног карактера јер се базира
на анализи наратива двоје једнојезичне и двоје двојезичне деце.
У питању је корпус који је сакупљен путем интервјуа рађених у
више наврата, те омогућава лонгитудинално праћење како језичког
1 ivanavusim@gmail.com
2 Рад је урађен у оквиру пројекта 178014 „Динамика структура савременог српског јези��
-
ка”, који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике
Србије.
715
Ивана Ј. Вучина Симовић и Ана С. Јовановић
развоја испитаника тако и њиховог овладавања вештином нара-

ције на српском језику. Имајући у виду да истраживања овог типа
до сада нису била довољно заступљена, предложена анализа има
за циљ утврђивање неких од особености развоја језичких и нара-
тивних вештина деце којој је српски примарни, односно наслед-
ни језик. Добијени резултати могли би се искористити за утврђи-
вање критеријума за праћење и вредновање како наративне тако
и опште, комуникативне компетенције деце у српском језику те би
лако могли да нађу примену у наставној и ваншколској пракси.
У наставку рада прецизније одређујемо поље нашег интересо-
вања. Полазимо од дефиниције нарације, језичке макро-функције
којом се представљају догађаји према временском редоследу, те
се фокусирамо на глаголска времена која се у српском језику ко-
ристе за приповедање. У трећем одељку описујемо истраживачку
методологију и анализирамо појединачне наративе наших учесни-
ка како бисмо пратили развојни процес у примени глоголских вре-
мена. Овакав приступ нам омогућава праћење развоја наративне
компетенције на српском језику код једнојезичне и двојезичне деце
кроз време.
2. Теоријски оквир
2.1. Нарација као мерило комуникативне компетенције
Заједнички европски референтни оквир за живе језике (у даљем
тексту: ЗЕРОЈ, Савет Европе [2001]2003) одређује комуникативну
компетенцију кроз њене три основне поткомпетенције: лингви-
стичку, прагматичку и социолингвистичку. У стварној језичкој упо-
треби, све ове компетенције су оперативне, али за потребе линг-
вистичких истраживања и дидактичког рада уобичајено је да се
разматрају и појединачно. У нашем случају, предмет интересовања
је наративна компетенција за коју ЗЕРОЈ не даје експлицитну де-
финицију, али ипак индиректно упућује на њу. Наиме, нарација је
препозната у домену прагматичке компетенције као макро-функ-
ција јер подразумева функционалну употребу говорног исказа или
писаног текста које обично чини низ реченица (Савет Европе 2003:
139). На основу реченог, у овом раду наративну компетенцију го-
ворника разумемо као део његове или њене прагматичке компете-
нције и, конкретно, као способност за стварање наратива.
Евидентно је да нарација представља сложен језички зада-
так, који може да се оствари у усменом и писаном медију и то
као рецептивни (разумевање наратива), продуктивни (стварање
наратива) или интерактивни чин (колаборативна нарација).
У издању ЗЕРОЈ-а из 2001. године (овде коришћени превод из
2003), не даје се прецизнији опис нарације као ни других комуни-
кативних макро-функција, али се експлицитно наводи да их је по
716
Употреба глаголских облика у нарацији једнојезичне и двојезичне деце на српском језику
потреби могуће разматрати и утврдити који су за њих релевантни

дискурзивни елементи којима корисник располаже при успешној
комуникацији, те како вредновати њихов напредак у оквиру пра-
гматичке компетенције. Допунска свеска са новим дескриптори-
ма, која је објављена 2017. године (Савет Европе 2017), не доноси
значајне новине на овом плану. Ипак, занимљиво је поменути да
се активности усмене продукције у допунској свесци даље раз-
рађују, те су предложени и нови дескриптори за више различитих
функција. У сфери онога што нас занима, значајно је да се у дефи-
ницији монолошког излагања сада експлицитно додаје и термин
нарација, који није био присутан у претходном издању, те се исти-
че да „опис искуства подразумева нарацију и дескрипцију” (Савет
Европе 2017: 69). Ова дефиниција праћена је и допуњеном табелом
са дескрипторима за нивое компетенције који су потребни за опи-
сивање искуства (в. Савет Европе 2017: 70).
2.2. Кохеренција и кохезија у нарацији

Како би се објасниле кључне карактеристике нарације, неоп-
ходно је размотрити дискурзивне аспекте који се, према ЗЕРОЈ-у,
превасходно тичу текстуалне кохеренције и кохезије. Дурбаба
(2011: 199) објашњава да „кохеренција представља садржинско-те-
матску и логичну повезаност елемената текста”, док је кохезија
формална повезаност појединачних делова текста, исказа, речени-
ца, или реченичних делова, „који се одређеним граматичким сре-
дствима морају надовезати на претходне и увести наредне елементе
текста” (Дурбаба 2011: 200).3 У складу са наведеним, овде нас зани-
ма употреба глаголских времена у нарацији као средство за пости-
зање кохеренције и кохезије и, самим тим, једно од кључних еле-
мената наративне компетенције говорника, као и опште комуника-
тивне компетенције.4 Будући да нарација подразумева овладавање
не само језичким, него и друштвено релевантним знањима,5 њено
3 Осим ових параметара, Дурбаба (2011) још наводи интенционалност, акцептабилност

(или прихватљивост), информативност, ситуационост и интертекстуалност. Ми ћемо се
овде, ипак, ограничити само на елементе којима испитаници остварују кохеренцију и
кохезију у нарацији.
4 Ботинг (2002) показује својим истраживањем да је оправдано узимање нивоа нара-
тивне компетенције као мерила опште комуникативне компетенције како деце код које
се говор нормално развија тако и оне код које су утврђени проблеми у развоју говора.
Разлози које он наводи за то су троструки: 1) анализом наратива добијају се лако мерљи-
ви и упоредиви подаци; 2) нарација је чврсто повезана са овладавањем писаним језиком
и 3) наративна функција подразумева овладавање и језичким и прагматичким вешти-
нама, па самим тим, омогућава разликовање различитих врста поремећаја у клиничкој
пракси (Ботинг 2002: 2-3).
5 У савременим истраживањима дечјег говора управо се полази од тога да је усвајање
комуникативне компетенције засновано на знању које деца стичу о друштвено при-
хватљивом понашању (Кук-Гумперц и Кирацис 2003: 590). Ова чињеница, проистекла из
дугогодишњих истраживања из области социолингвистике и анализе дискурса, може се
применити и на све поткомпетенције комуникативне компетенције.
717
поспешивање доприноси подизању нивоа језичке културе и језичке

свести деце, али и њиховој бољој социјализацији.
Постојећа истраживања наративне компетенције, углавном
рађена са релативно малим бројем учесника, примењују како ква-
нтитативну тако и квалитативну методу. Као квантитативно мерило
анализира се дужина приче и то просечна дужина исказа, број ра-
зличитих речи, укупан број речи у јединици времена (в. Лидхолм
и Милер 1995). С друге стране, квалитативна истраживања прве-
нствено испитују комплексност синтаксе и наративну граматику,
тј. структуру (Шапиро и Хадсон 1991; Питерсон и Мекејб 1983).
Досадашња истраживања су показала да деца током одра-
стања унапређују употребу кохезивних средстава у нарацији, као
и способност да временски кохерентно уобличе наративни текст
(Монтанари 2004: 481). Уколико формална језичка средства нису
у довољној мери савладана, то може озбиљно да наруши нарати-
вну структуру. Стога, недовољно познавање морфосинтаксе глаго-
ла претвара нарацију у пуко описивање слика. Пошто дете научи
да користи пун распон структуралних могућности глаголског си-
стема одређеног језика, оно је у стању да произведе наратив који је
временски и логички уобличен и утемељен на доминантном време-
ну, а које повремено замењује другим временом због прагматичких
разлога. Оваква способност одраз је дететове реторичке флекси-
билности (Монтанари 2004: 485). Монтанари (2004) користи скалу
за оцењивање темпоралне перспективе коју су поставили Берман
и Слобин (1994). У тој скали се позитивно оцењује употреба доми-
нантног времена уз у контексту оправдано пребацивање на друго
време и враћање на доминантно. Неоправдано прелажење на друга
времена оцењује се као лоше, док одсуство доминантног времена
представља најнижи ниво у реализацији кохерентне и кохезивне
темпоралне перспективе.
2.3. Наративна компетенција у вишејезичном контексту

Наративна компетенција је истраживана и код вишејези-
чних корисника, мада у скромнијем обиму. Проучавајући флуе-
нтне канадске билингвале, Лорен и сарадници запазили су да се код
њих наративне способности развијају на оба језика истовремено и
уједначено, али да се у литератури често проналазе супротна запа-
жања (Лорен и сарадници [2013] 2015: 56). Тако, Гутијерес-Клелен
(2002: 177) истиче да двојезична деца током испитивања чешће
показују боље постигнуће и језичко знање у једном од језика, него
што показују уједначено знање у оба. Иста ауторка износи важне
замерке које се тичу обраде наратива двојезичне деце. Још увек
се не зна довољно о начину на који билингвали користе наративна
средства и у којој мери су њихове вештине нарације заједничке или
одвојене за језике које користе. Осим тога, и даље се не раздвајају у
718
довољној мери карактеристике нарације на појединачним језицима

од индивидуалних разлика говорника. Иако су наведена питања од
изузетног значаја, у овом раду се не бавимо компаративном ана-
лизом наративне компетенције на различитим језицима којима
се појединац служи већ се ограничавамо на разматрање нарације
једнојезичне и двојезичне деце на српском језику.
Савић (1985: 12) наглашава да чак и деца у раном узрасту по-
казују да су свесна да нарација подразумева употребу дужих и ло-
гички повезаних реченица. Међутим, то од испитаника захтева и
већи напор, услед чега поготово млађа деца наилазе на тешкоће у
формулисању језичког израза. Савић и Цветковић (1984) истичу да
решавање конкретних лексичко-синтактичких проблема („како да
кажем”) одвлачи пажњу испитаника од садржине наратива („шта
све да кажем”). Будући да су говорници наследног језика несигу-
рнији у језичком изразу, током приповедања имају двоструки зада-
так у односу на децу из матице. Стога мање пажње посвећују јези-
чко-стилској димензији својих наратива и повремено „заборављају
на основне захтеве наративне технике тога језика”. У основи про-
блема лежи „пренапрезање усредсређене пажње” које је уочено
и код млађе деце из матице (Савић 1985: 23). Вучина Симовић и
Јовановић (2015) указују да и старија деца из дијаспоре наилазе на
овај проблем, те греше јер пазе на адекватну продукцију наратива с
очекиваним формулаичним изразима.
У својим истраживањима са корисницима руског као наследног
језика, Полински (2008) указује на више структуралних специфи-
чности њихових наративних текстова. Оне се тичу одсуства зависних
реченица, као и употребе падежа, глаголског вида и времена. У до-
мену онога што нас овде занима важно је истаћи да корисници на-
следног језика у продукцији наратива претежно користе један вид
– било свршени или несвршени – док у рецепцији разликују њихова
значења. Приликом нарације у прошлости, код говорника руског
као наследног језика доминира перфекат, док је код говорника ру-
ског као првог језика уз перфекат запажена и значајнија употреба
историјског презента.
2.4. Наративна компетенција и употреба глаголских облика

на српском језику
У раду из 1994. године у коме се бави прагматичком анализом
употребе времена у нарацији на српском језику, Савић истиче да
су у невеликом броју радова о оваквој употреби времена заступље-
на различита методологија у прикупљању корпуса, мада у прилич-
ној мери комплементарна. Ауторка је уочила низ законитости у
употреби перфекта, аориста и наративног презента у наративима
које је добила анкетирањем одраслих особа. Њени наводи могу се
719
упоредити не само са наводима других аутора,6 већ и са резултати-

ма које је она сама претходно добила у анализи наратива деце прет-
ходно стимулисаних филмом. Тако се у Савић (1985: 82) указује да
прошле форме времена преовладавају у свим анализираним при-
чама (уп. Монтанари 2004). Упркос томе што перфекат представља
доминантно време, ауторка подвлачи „да је употреба само једног
времена веома ретка код појединачних приповедача и пре предста-
вља индивидуалну него језичку особину говорника” (Савић 1985:
82). Реч је о разликама које су присутне како код деце, тако и код
одраслих:
„приметно је код неких испитаника да причају само у једном време-
ну, тј. да имају низове или само перфекта, или само наративног пре-
зента (...). Приповедач има слободу избора перспективе у којој причу
жели да прикаже другима. Једном смештена у прошлости (у уводу)
прича може све време тамо и остати. Међутим, приповедач може од-
лучити да себе више представи у причи, што чини увођењем аориста
и/или презента” (Савић 1994: 548).
Упркос несумњивом постојању индивидуалних разлика у упо-
треби времена у нарацији, Савић је закључила да је употреба гла-
голских времена у директној зависности од перспективе коју при-
поведач одабере у нарацији. Такви прагматички фактори су начин
на који је постављена замишљена ситуација о којој говори, одабир
замишљене циљне публике којој се обраћа, као и степен емотивног
уношења у догађаје о којима приповеда. Наиме, Савић (1994: 545-
549) је уочила да се перфекат као доминантно време у приповедању
често комбинује са наративним презентом и аористом када се го-
вори о скорашњим догађајима у односу на тренутак приповедања.
Међутим, употреба аориста и наративног презента је најчешћа када
приповедач сведочи о догађајима које је видео и доживео, а није о
њима посредно сазнао.
3. Методологија
Наш досадашњи рад на дечјим наративима, који се ослања на
теоријско- методолошке поставке новосадских психолингвисти-
чких истраживања из 1980-их година, указује на постепену про-
гресију у развоју наративне компетенције како у једнојезичном
тако и у двојезичном/вишејезичним окружењу (в. Вучина Симовић
и Јовановић 2015). Анализа корпуса указује на бројне сличности у
нарацији једнојезичне и двојезичне деце на српском језику, као што
6 На пример, главни наводи Савић (1994) везани за употребу аориста у складу су са за-
пажањима Радовановића ([1969]1990) на основу једног књижевног дела: аорист се об-
ично не проналази на почетку приче, већ касније, када се уводи главни догађај или ње-
гов расплет. Међутим, корпус Свенке Савић показује да је наративни презент (и то не
увек у перфективном виду) фреквентнији него аорист. Њен корпус није потврдио ни
Радовановићево запажање везано за лица у којима се најчешће налазе облици презента
(прво лице) и аориста (треће лице).
720
су употреба неинтерпретативних лексема за именовање протаго-

ниста, увођење и одређивање актера итд. Осим тога, постоје очи-
гледне разлике у нарацији између деце млађе од пет година и оне
старије, без обзира на њихово пребивалиште, које се огледају у при-
суству уводних и завршних формула, перцепцији менталног конте-
кста саговорника, одабиру лексема итд. У овом раду пак испитујемо
употребу глаголских времена како бисмо препознали неке тенде-
нције у развоју наративне компетенције код деце која одрастају
како у једнојезичном тако и у двојезичном окружењу.
У истраживању је учествовало четворо деце, а корпус за ана-
лизу података чини 12 наратива који су стимулисани сликовницом
Мерсера Мајера, Жабо, где си? (Frog, where are you?) из 1969. годи-
не, често коришћеном у широком спектру лингвистичких истра-
живања широм света. Реч је о 24 слике без речи које творе типи-
чну причу за децу са протагонистом, проблемом и срећним крајем
(Штасни 2000: 30). Наши учесници су дечак Стефан (рођ. 2002) и де-
војчица Уна (рођ. 2007) који одрастају у Београду, у једнојезичним
породицама у којима се користи српски језик, и сестре Софија (рођ.
2002) и Петра (рођ. 2005), са боравиштем у Бриселу (Белгија), које
одрастају у породици у којој се користe српски и француски језик.7
За девојчице из Белгије, српски је наследни језик будући да су га
усвајале у породичном окружењу као друга генерација у дијаспори,
док је обема француски доминантан језик и језик школовања.
Учесници су у више поновљених сусрета у присуству истра-
живача приповедали причу на основу поменуте сликовнице, што
нам омогућава праћење наративне компетенције у три различите
узрасне фазе (изузетак су Стефан за кога имамо два забележена на-
ратива и Петра за коју имамо четири) (в. Табелу 1). Сви наративи су
снимљени, а аудио записи су потом у потпуности транскрибовани8
да би се на добијеном материјалу спровела квантитативна и ква-
литативна анализа употребе глаголских времена. Иако је у питању
мали број испитаника, оваква истраживачка методологија нам
омогућава лонгитудинално праћење употребе глаголских време-
на у нарацији и отвара простор за препознавање одређених тенде-
нција које је потребно даље испитати на обимнијем корпусу.
Учесник/учесница Српски језик Узраст
Уна (2007) примарни 5,5 7,5 / 10
Стефан (2002) примарни 10 / / 15,5
Петра (2005) наследни 7,5 8,5 10 12,5
Софија (2002) наследни 9,5 12 / 15
Табела 1. Узраст учесника приликом реализације наратива.
7 У овом раду су коришћени псеудоними како би се заштитила анонимност учесника у

истраживању.
8 Транскрипција је урађена у складу са стандардом који предлаже Џеферсон (2004).
721
У складу са постављеним истраживачким питањима и пре-

дстављеном методологијом, у наставку анализирамо употребу гла-
голских времена као кохерентног и кохезивног средства у нарацији
наших испитаника. Занимало нас је да истражимо на који начин су
деца временски уобличавала своје наративе на различитим узрасти-
ма, односно колики напредак смо успели да забележимо снимајући
исте испитанике на различитим узрастима. Осим тога, занимало
нас је да утврдимо како су наши испитаници из матице и дијаспоре
постепено овладавали формалним и структуралним могућностима
глаголског система српског језика. У оквиру тога поставили смо као
важна следећа питања: да ли су деца произвела наративе утемељене
на доминантном времену и да ли се доминантно време смењивало
другим временима због оправданих прагматичких разлога.
3.1. Резултати
3.1.1. Уна
Девојчица Уна (рођ. 2007) најмлађа је од свих испитаника.
Снимљена је у три маха и то први пут са пет и по година, што се
сматра раним узрастом у развоју нарације. За фазу у којој се на-
лазила, показала је приличну језичко-стилском вештину. У прилог
томе да је Уна већ тада била искусна у нарацији говори и чињеница
да је правилно употребила и уводну формулу са крњим перфектом
(био једном један дечак ↓) и завршну формулу (чича мича и готова
прича ↓), које су уобичајене у нарацији на српском језику. Ипак, за-
бележили смо у неколико махова оклевање и различите компенза-
ционе стратегије (употреба ономатопеје, набрајање појмова уместо
описивања, понављање конектора „онда” на почетку реченице како
би се нагласило понављање исте радње) који сведоче о томе да нара-
ција изискује од деце приличан напор на раном узрасту.
онда је дечак видео један камен ↑ и неке као рогове или шта ↓ / и онда
је т- сео на те рогове ↑/ и онда ↑ (.) се чуло (.) / онда је видео јелена де-
чак ↓ (.) (Уна 5,5)
Анализа употребе глаголских времена показује да је Уна са
пет и по година у потпуности овладала морфологијом глагола.
Доминантно је користила перфекат у нарацији (24/27) и то у већи-
ни случајева у конструкцији у којој помоћни глагол претходи ра-
дном глаголском придеву (14/24). Забележен је и њихов обрнути ре-
дослед (7/24), затим крњи перфекат и оправдана елипса помоћног
глагола (2/24).
Одступања од перфекта су врло ретка: у само три случаја је
употребљен презент и то махом зато што у српском језику нема
слагања времена, као у примерима:
видели су / да нема жабе ↓ (.)
722
и онда ј- су питали су маму тату и жабе / да л могу да добију једну

жабу ↑ (Уна 5,5)
Други Унин наратив који је снимљен на узрасту од седам и по
година показује битан квалитативни скок у смислу уочавања би-
тних детаља за причу, као и додавања информација са циљу боље
оријентације у оквиру радње и карактеризације ликова (пр. тада су
пали у мочвару / и окупали се / а јелен је задовољно *жмурео). Сада
се потешкоће из ранијег наратива не уочавају, јер је Уна напредова-
ла у изражавању сложенијих узрочно-последичних односа:
тада (.) дође (.) сова (.) / и крене на дечака ↓ / а дечак се плиближио ка-
мену ↓ / а тамо су *вирели неки рогови ↓ (.) / дечак се попео на камен ↑
/ и управо је пипао те рогове ↓ / када се попео на те рогове / да погледа
/ тада јелен искочи ↑ / и подигне дечака ↓ (Уна 7,5)
И други наратив започиње формулом са крњим перфектом (био
једном један дечак са куцом и они су пронашли једну жабу), а за-
вршава се кратко, речју „крај”. Поново смо забележили оклевања и
компензационе стратегије (употреба ономатопеје, продужавање
вокала како би се истакао интензитет радње). То указује на напор и
труд да се задатак испуни на најбољи могући начин. О уложеном тру-
ду сведочи и значајан напредак код Уне у језичком изразу и нарати-
вној вештини, који се између осталог огледа и у употреби глаголских
времена, којих сада има знатно више (27 у првом наративу, насупрот
69 у другом). Поново је доминантна употреба перфекта (61/69), који
се појављује највише у конструкцији у којој помоћни глагол претхо-
ди радном глаголском придеву (46/61), затим у обрнутом редоследу
(8/61), у крњем перфекту и са оправданом елипсом помоћног глагола
(2/61), а забележено је чак пет случајева фазног аналитичког преди-
ката са перфектом (пр. дечак је кренуо да зове жабу).
Уз употребу презента која је условљена чињеницом да српски
језик не захтева слагање времена (пр. дечак и пас када су се про-
будили / видели су да жабе нема), уочавамо скроман али изузетно
значајан помак у одступању од перфекта као доминантног времена
и то на узрасту од седам и по година. Наиме, забележена је употре-
ба презента у циљу постизања бољег прагматичког ефекта, тј. убр-
завања приповедног тока:
тада (.) дође (.) сова (.) / и крене на дечака ↓ / а дечак се плиближио ка-
мену ↓ / а тамо су *вирели неки рогови ↓ (.) / дечак се попео на камен
↑ / и управо је пипао те рогове ↓ (Уна 7,5)
Оно што следи у наставку исте епизоде представља додатно
уношење драматичности које је постигнуто сменом перфекта и ао-
риста (4/69):
када се попео на те рогове / да погледа / тада јелен искочи ↑ / и *по-
дигне дечака ↓ / тада јелен брзо потрча / да однесе дечака а пас за
њима ↑ / и јелен одбаци дечака у мочвару ↓ / и пас (.) је пао ↓ (Уна 7,5)
723
Снимак трећег Униног наратива на узрасту од десет година,

знатно је краћи, али без обзира на то показује даљи напредак у
правцу додавања детаља ради боље оријентације, изражавања
сложенијих узрочно-последичних односа, као и изражавање па-
ралелних радњи и сл. Наратив почиње истом формулом са крњим
перфектом (био једном један дечак (.) / који је ухватио жабу ↑ / и
ставио је у теглу ↑ / и мм ту жабу је чувао тако ↓), а, овог пута, не
завршава се формулом.
Употреба глаголских времена указује и у овом наративу на
перфекат као доминантан облик (51/56). Он је и даље највише за-
ступљен у конструкцији у којој помоћни глагол претходи радном
глаголском придеву (35/51), док је нешто више него раније прису-
тан у обрнутом редоследу (10/51) и крњем перфекту, односно са
елипсом помоћног глагола (6/51). Овог пута изостали су случајеви
фазног аналитичког предиката. Такође, у трећем наративу нема
ни прагматички условљених одступања од перфекта као доми-
нантног времена. У пет случајева је употребљен презент и то, као
и у претходним наративима, из разлога што у српском језику нема
слагања времена. Очекивани даљи Унин напредак у правцу праг-
матички условљене смене перфекта презентом и аористом уочен
на узрасту од седам и по година у потпуности је изостао на ста-
ријем узрасту од десет година. Утисак који смо стекли је да се то
десило услед тога што је Уни недостајала мотивација и жеља да се
дубље унесе у нарацију.
3.1.2. Стефан
За дечака Стефана (рођ. 2002) који одраста у Београду и коме
је српски примарни језик располажемо снимцима на узрастима од
десет и петнаест година. Први указује да је дечаку позната уоби-
чајена пракса у приповедању на српском језику. Користи каракте-
ристичну уводну формулу (једнога дана дечак је посматрао жабу са
својим псом ↓), која смешта наратив у прошло време и показује да
добро влада и другим језичким и стилским средствима уобичаје-
ним у нарацији. Анализа употребе глаголских времена показује
да он у потпуности влада морфосинтаксом глагола. У већини слу-
чајева употребљава перфекат и то у конструкцији у којој помоћни
глагол претходи радном глаголском придеву (25/38), затим је забе-
лежен и њихов обрнути редослед (8/38), елипса помоћног глагола у
одговарајућем контексту (3/38) и два случаја фазног аналитичког
предиката.
Међутим, упркос томе што добро влада језиком и стилом и уп-
ркос експлицитним напоменама истраживача да је потребно да
„исприча причу”, Стефан више описује оно што види на страница-
ма сликовнице, не уносећи много емоција у обављање задатка. Ово
724
запажање могло би да се доведе у везу са чињеницом да је у његовом

наративу перфекат не само доминантно, већ и готово једино време
(38/40). Наиме, судећи према резултатима Савић (1994: 548), нара-
тор обично прелази са доминантног перфекта на презент и аорист
онда када жели да „себе више представи у причи”. У нашем случају,
пак, долази до одступања само у три случаја али се ниједан не може
приписати наративном презенту:
видео је да жабе нема
пас је видео кошницу ↑ и кренуо да се игра ↑
пас је кренуо да бежи ↑ (Стефан 10)
Други наратив на узрасту од петнаест и по година Стефан по-
чиње истом уводном формулом али у модернијем облику (једног
дана (.) дечак и његов пас пронашли су жапца ↓), која такође смешта
наратив у прошло време. Међутим, за разлику од ранијег, у овоме се
од почетка додаје прегршт додатних података, а фокус је, са описи-
вања слика у првом наративу, у овомe померен на саму радњу. Сада
је много мање описивања слика, а много више се приповеда прича
која има јасне узрочно-последичне односе, а радње које се парале-
лно догађају успешно се сегментирају и градирају у нарацији.
Анализа употребе времена показује само исправне облике и у
другом наративу. Указује и на то да је перфекат поново доминантно
време (44/55), и то у конструкцији у којој радном глаголском при-
деву претходи помоћни глагол (25/44), затим следи по учесталости
и њихов обрнути редослед (11/44), оправдана употреба елипсе по-
моћног глагола (5/44), а у три случаја користи се и фазни аналити-
чки предикат.
Осим перфекта, забележен је и сложени футур (дошли су до
шуме / у којој су мислили / да ће наћи жапца). Међутим, знатно је
важније то што је употребљен презент (7/55) у епизоди која је кљу-
чна за расплет (слике 19-22) јер описују како су дечак и пас, након
пада у воду, коначно пронашли несталог жапца:
на сву срећу дечак и пас (.) нису повређени / и настављају своју потра-
гу за жапцем ↓ / чују неке звуке (.) / то им личи на породицу жаба / (.)
и тихо прилазе балвану иза ког су чули звуке ↓ / прескачу балван / и
тамо затичу двоје жабаца ↓ (Стефан 15,5)
Овакву употребу презента оцењујемо као важан напредак у на-
ративној компетенцији, јер је он употребљен како би се унела дра-
матизација, што представља прагматички оправдан разлог. Треба
нагласити да потом долазе последње две сцене које су поново у пе-
рфекту и доносе, осим расплета, и евалуацију:
са њима је била и њихова (.) са њима су била и њихова дечица жап-
чићи ↓ / дечак и пас су се изненадили (.) / и било им је пријатно / гле-
дати ову срећну породицу ↓ / узели су свог жапца (.) / и поздравили се
са (.) породицом жапчића ↓ (Стефан 15,5)
725
3.1.3. Петра
За девојчицу Петру (рођ. 2005), којој је српски наследни језик,
располажемо са четири наратива који су забележени када је имала
седам и по, осам и по, десет и дванаест и по година. Први, временски
најдужи наратив, броји и највише речи (162) од којих је 36 у личном
глаголском облику. Доминантно време у Петрином приповедању је
презент са чак 83,33% (30/36), док се перфекат појављује свега шест
пута (увек у комбинацији у којој је помоћни глагол праћен радним
глаголским придевом).
Наратив се отвара уобичајеном формулом која због неадекват-
не употребе глаголског времена не постиже одговарајући прагма-
тички ефекат (једног дана (.) има једна жаба). У следећој реченици,
након кратког оклевања, девојчица прелази на перфекат и успешно
описује други сцену:
та (.) док је и дечак је спавао са куцом (.) / док су они спавали / жаба је
отишла (.) (Петра 7,5)
Овде такође видимо да Петра прави разлику између свршеног
и несвршеног глаголског вида и да успешно представља напоре-
дне радње. Међутим, у наставку приповедања прелази на презент
у коме се задржава готово до краја наратива, услед чега се стиче
утисак да се ради о низу описаних сцена пре него ли о кохерентном
наративном тексту, као у следећем примеру:
после се *пробуду / и *виду / нема никог (.) / после тога (иду) свуда /
нема је (Петра 7,5)
Могуће је да је овај нагли прелаз, који није прагматички
оправдан, условљен комплексношћу задатка у коме се девојчица
одлучује за употребу једноставнијих језичких средстава зарад пре-
ношења главних елемената радње. Језичке несигурности се препо-
знају и у морфолошким грешкама (пр. *пробуду, *виду).
У првом Петрином наративу је забележен и један облик аориста
(се сави):
онда пчеле оду на куцу / а дечак се сави сагињао / па после орао види
дечка / а дечак се боји (.) (Петра 7,5)
Иако би прелазак на аорист у овом случају могао бити пра-
гматички оправдан, склони смо да закључимо да се ради о окле-
вању и погрешно употребљеном презенту глагола „савити се”. Томе
у прилог иде чињеница да се аорист не појављује ни у наредним
Петриним наративима.
Други наратив, снимљен годину дана касније, има 102 речи
од којих нешто више од четвртине чине глаголи (27). Наративна
структура је препознатљива и, мада нема варијације у употреби
глаголских облика – од 27 глагола, 26 је у презенту а тек један
у перфекту, стиче се утисак да девојчица с већом сигурношћу
726
приступа задатку. Ово потврђује и већа морфосинтаксичка та-

чност приликом употребе глаголских облика (две грешке наспрам
четири у првом наративу).
Као у првом приповедању, Петра и овде користи формулаично
отварање које је праћено неадекватном употребом презента (је-
дног дана неко дете са куцом гледа жабицу) да би одмах у следећем
исказу надовезала перфекат (кад су спавали / жаба оде у-), што је
и једино појављивање личног глаголског облика у прошлом време-
ну. Занимљиво је да девојчица врло доследно користи несвршени
глаголски вид за опис сцена, док за свршене радње користи одгова-
рајући глаголски вид:
трчи / трчи / и оп / испадне ↓ (Петра 8,5)
У наведеном примеру такође препознајемо и стратегију рето-
ричког понављања којим се инсистира на интензитету радње.
Трећи Петрин наратив има тек 79 речи са 16 глаголских обли-
ка: 14 у презенту, један у перфекту и један у футуру. Више него ли
на нарацију, овај језички израз наликује сценарију за кратку игра-
ну форму у коме девојчица позајмљује глас протагонисти, те говори
у управном облику, као што се види у следећем фрагменту:
вау ↑ како је лепа жаба ↑ / шта ↑ нестала је / брзо кики ↑ идемо / да је
нађемо (Петра 10)
Овај ефекат је додатно оснажен чињеницом да девојчица име-
нује остале актере из приче, те пас постаје Кики, а жаба Фроги.
Иако не пружа адекватан материјал за анализу којом се тренутно
бавимо, овај наратив је изузетно занимљив јер илуструје разноли-
кост у реализацији језичких задатака и значај интенционалности
језичког корисника (тј. ефекат који приповедач жели да постигне).
Последњи, четврти наратив показује значајан квалитативни
скок у односу на претходне. Овде је у већини случајева употребљен
перфекат (15/26) и то у конструкцији у којој помоћни глагол пре-
тходи радном глаголском придеву (11/15), а забележен је и њихов
обрнути редослед (4/15). Остале употребе глаголских облика су
у презенту (11/26), од којих је један фазни аналитички предикат
(може да види). Нема сумње да овде Петра влада основним принци-
пима нарације на српском језику. Перфекат је доминантно време у
овом Петрином наративу са 57,69%. Подробнија анализа потврђује
да је употреба презента увек оправдана одређеним мотивом, као
што се види у следећем примеру:
попео се на стену / да види / да ли ту може нешто да нађе (Петра 12,5)
Упоредо са овом синтаксички условљеном, наилазимо и на сти-
листичку примену презента када девојчица комбинује наративни
презент са презентом у управном говору:
шш каже дечак псу ↓ / мислим да сам нашао нешто (Петра 12,5)
727
3.1.4. Софија
Петрина старија сестра Софија (рођ. 2002) реализовала је три
наратива који показују константну прогресију како у броју речи
(106, 190, 217) тако и у броју личних глаголских облика (32, 42, 52).
Сва три наратива поседују јасну структуру која, у прва два случаја,
почиње уобичајеним формулаичним изразом.
У првом наративу доминира употреба презента (23/32), док је
перфекат присутан десет пута и то у конструкцији у којој радном
глаголском придеву претходи помоћни глагол (5/10), затим следи
по учесталости њихов обрнути редослед (3/10) и оправдана употре-
ба елипсе помоћног глагола (2/10).
У Софинијом првом наративу перфекат доминира у опису сце-
на 1–8, након чега препознајемо изненадни прелазак на презент и
доследно излагање у овој новој временској перспективи:
отишли су у шуму / куца тражи / дечак тражи / а дечак гледа у рупу
од кртице / и тражи / како смрди та кртица (Софија 8,5)
Као стилски украс, Софија чак у три наврата користи ретори-
чко понављање (онда тражи / тражи / тражи; животиња трчи / трчи
/ трчи; гледа / гледа) о коме говори и Полински (2008) као честој
наративној стратегији код корисника руског као наследног језика.
У другом Софијином наративу који је реализовала са дванаест
година, презент чини чак 88,9% свих глаголских облика (37/42). Од
самог формулаичног почетка, девојчица почиње наративни ток у
равни садашњег времена и остаје у томе доследна до самог краја
приповедања. Перфекат се појављује тек пет пута и то увек у врло
специфичним околностима: први пут у облику модалног анали-
тичког предиката којим се описује могућност у прошлости (могло
је да буде / мог’о је да пази), потом да опише последицу (пали су
*обадвоје у воду) и трећи пут да заокружи нарацију (узели су жабу
/ и отишли). Ова маркирана употреба перфекта указује на то да је
презент доминантно време и да прелазак на перфекат представља
свестан језички избор којим се постиже одређени ефекат. У томе је
нарочито занимљив други пример:
и трчи / трчи са псом / и ↑ бааам плуф / падне / пали су обоје у воду ↓
(Софија 12)
где посматрамо прелазак са садашњег на прошло време, чиме
Софија наглашава узрочно-последични однос.
Овакви примери, који указују на постепени развој наративне
компетенције на српском језику, потврђени су у последњем, трећем
наративу који је девојчица реализовала са 15 година. На самом по-
четку наилазимо на необично персонализовано отварање које је по-
казатељ креативног поступка при приповедању:
после парка петар и *своја куца су нашли једну жабу ↓ (Софија 15)
728
У овом наративу, перфекат је присутан са 44,23% (23/52) и то

у већини случајева у конструкцији у којој помоћни глагол прет-
ходи радном глаголском придеву (15/23). Забележен је и њихов
обрнути редослед (3/23), затим крњи перфекат и оправдана елип-
са помоћног глагола (5/23). Презент је и даље најчешћи глаголски
облик са 28 појављивања с тим што је чак у 11 случајева синтаксички
условљен (пр. приметили су / да нема никог у бокалу; помислили
су / да је можда тамо), што указује на значајан квалитативни скок.
Овде чак бележимо и једно адекватно појављивање потенцијала,
што је једини случај у нашем корпусу: попео се на камен / и почео
да зове жабу / да би је наш’о.
Употреба презента у овом наративу најчешће је у вези са опи-
сом симултаних радњи које би, у идеалном случају, захтевале при-
мену перфекта несвршених глагола:
изађе једна сова (.) / а куца проба да избегава ове пчеле ↓
јелен трчи / док има петра на главу ↑ / а пас проба / да га спаси
(Софија 15)
Наведени примери илуструју потешкоће у кохезији које се ма-
нифестују неадекватним избором глаголског времена, али и вида.
Ипак, јасна наративна структура, комплексна синтакса и значајно
присуство глаголских облика у перфекту потврђују да је код ове
учеснице између првог и трећег наратива остварен евидентан по-
мак у развоју наративне компетенције.
3.2. Дискусија
У наставку је дата Табела 2 с прегледом најзначајнијих пода-
така које смо изнели у претходном одељку. Наведени проценти
за глаголске облике који су препознати у корпусу недвосмислено
показују на разлику у присуству доминантног времена између на-
ших учесника којима је српски примарни (ПЈ), односно наследни
језик (НЈ). Наиме, независно од узраста учесника из Србије, перфе-
кат представља доминантно време и основно кохезивно средство
у одржавању наративне нити. С друге стране, код девојчица које
су рођене и које одрастају у Белгији, презент је најзаступљенији
глаголски облик на узрасту до десете (Петра), односно у дванае-
стој години (Софија). Међутим, у последњим наративима запажа-
мо код обе сестре значајно присуство глаголских облика у перфе-
кту који, упркос потешкоћама на које оне наилазе при нарацији,
омогућавају стварање кохерентних и кохезивно уобличених цели-
на. Изузетно је занимљиво да се ова тендеција запажа у последњим
наративима обе сестре, иако их раздвајају три године значајне за
когнитивни развој.
729
Бр. Презент Перфекат Аорист Футур Потенцијал

Дужина Бр. личних
Узраст наратива речи гл.
(минута) (N) облика N % N % N % N % N %
(N)
5,5 3,3 253 27 3 11,11 24 88,88 0 / 0 / 0 /
Уна
7,5 4,36 370 69 4 6,56 61 88,41 4 6,56 0 / 0 /
(ПЈ)
10 2,35 284 56 5 8,93 51 91,07 0 / 0 / 0 /
Стефан 10 2,04 199 40 2 5 38 95 0 / 0 / 0 /

(ПЈ) 15,5 2,48 288 52 7 13,46 44 84,61 0 / 1 1,92 0 /
7,5 3,47 162 36 30 83,33 6 16,66 1? / 0 / 0 /
Петра 8,5 1,53 102 27 26 96,30 1 3,70 0 / 0 / 0 /

(НЈ) 10 1,35 79 16 14 87,5 1 6,25 0 / 1 6,25 0 /
12,5 1,22 135 26 11 42,31 15 57,69 0 / 0 / 0 /
9,5 1,22 106 32 22 68,75 10 31,25 0 / 0 / 0 /
Софија
12 1,91 190 42 37 88,09 5 11,90 0 / 0 / 0 /
(НЈ)
15 1,44 217 52 28 53,85 23 44,23 0 / 0 / 1 1,96
Тaбела 2. Заступљеност глаголских облика у наративима.

Још један неочекиван али значајан увид је да су наши учесници
на узрасту од око десет година креирали наративе које бисмо у сти-
лском погледу могли да окарактеришемо као најслабије. Поставља
се питање да ли је узрок томе недостатак мотивације за овај зада-
так, неки развојни аспект или пак случајност. У сваком случају,
ради се о питању које заслужује нашу пажњу и даље истраживање.
4. Закључак
У овом експлоративном истраживању нарације на српском
језику двоје једнојезичне и двоје двојезичне деце разматрали смо
употребу глаголских времена као важних формалних средстава за
постизање кохеренције и кохезије. Највише нас је занимало како
су наши испитаници из матице и дијаспоре користили формалне и
структуралне могућности глаголског система српског језика како
би временски кохерентно уобличили своје наративе на различитим
узрастима. Фокус је, дакле, био на употреби глаголских времена
која се у српском језику како у матици тако и у дијаспори уобичаје-
но користе за приповедање, а то су перфекат, наративни презент и
аорист. Овакав приступ нам је омогућио не само праћење развоја
комуникативне и наративне компетенције испитаника на српском
језику кроз време, већ је указао и на битне разлике у употреби вре-
мена у приповедању. Наиме, док су једнојезична деца, независно
од узраста, доминантно користила перфекат као кохезивно сре-
дство, који су само повремено смењивали презентом и аористом из
730
прагматичких разлога, двојезична деца су произвела сасвим ориги-

налне наративе, утемељене махом на наративном презенту који је
само повремено смењиван перфектом или аористом. Уочено је и да
је последњим наративима обе девојчице из дијаспоре на узрастима
од дванаест и по и петнаест година значајно присутнији перфекат
него раније.
Наши резултати требало би да послуже за даља истраживања
особености развоја језичких и наративних вештина деце која одра-
стају у матици и дијаспори. Своју примену би могли да нађу у на-
стави и ваннаставном раду са децом јер могу да допринесу утврђи-
вању критеријума за праћење и вредновање како наративне тако и
опште, комуникативне компетенције деце у српском језику.
Берман и Слобин 1994: Ruth Berman; Dan Slobin (ур.), Relating events in narrative: A
crosslinguistic developmental study, Hillsdale NJ: Lawrence Erlbaum Associates.
Ботинг 2002: Nicola Botting, Narrative as a tool for the assessment of linguistic and
pragmatic impairements, Child language teaching and therapy, 18, 1, 1-21.
Вучина Симовић и Јовановић 2015: Ивана Вучина Симовић; Ана Јовановић, Неке
особености наративног дискурса говорника српског као матерњег и
завичајног језика, Српски језик, 20, 669-688.
Гутијерес-Клелен 2002: Vera F. Gutiérrez-Clellen, Narratives in two languages:
Assessing performance of bilingual children, Linguistics and Education, 13, 2,
175-197.
Дурбаба 2011: Оливера Дурбаба, Теорија и пракса учења и наставе страних језика,
Београд: Завод за уџбенике.
Кук-Гумперц и Кирацис 2003: Jenny Cook-Gumperz; Amy Kyratzis, Child Discourse,
y: D. Schiffrin; D. Tannen; H. E. Hamilton (yp.), The Handbook of Discourse
Analysis, Malden: Blackwell, 590-611.
Лидхолм и Милер 1995: B.J. Leadholm; J. Miller, Language sample analysis: The
Wisconsin guide, Wisconsin: Winsconsin Department of Public Instruction.
Лорен et al. [2013]2015: Angélique Laurent et al., The development of storytelling in
two languages with words and gestures, International Journal of Bilingualism,
19, 1, 56-74.
Монтанари 2004: Simona Montanari, The development of narrative competence in
the L1 and L2 of Spanish-English bilingual children, International Journal of
Bilingualism, 8, 4, 449-497.
Полински 2008: Maria Polinsky, Heritage language narratives, у: D. Brinton, O. Kagan
& S. Bauckus (ур.), Heritage language education: A new field emerging, New
York/London: Routledge, 149-164.
Питерсон и МекКејб 1983: C. Peterson, A. McCabe, Developmental psycholinguistic:
Three ways of looking at a child’s narrative, New York: Plenum Press.
Савет Европе 2003: Savet Evrope, Zajednički evropski okvir za žive jezike: učenje,
nastava, ocjenjivanje, Podgorica: Ministarstvo prosvjete i nauke.
Савет Европе 2017: Council of Europe, Common European Framework of Reference
for Language: Learning, Teaching, Assessment. Provisional ed. https://rm.coe.
int/common-european-framework-of-reference-for-languages-learning-teac-
hing/168074a4e2
731
Савић 1985: Svenka Savić, Narativi kod dece, Novi Sad: Institut za južnoslovenske jezi-
ke Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Савић 1994: Свенка Савић, Прагматички аспекти времена у нарацији у
српскохрватском стандардном језику, Зборник Матице српске за
филологију и лингвистику, XXXVII, Нови Сад, 543-550.
Савић и Цветковић 1984: С. Савић; М. Цветковић, Наративна способност код
једнојезичне и двојезичне деце од једанаест година, у: A. Nećak-Lük; I.
Štrukelj (ур.), Dvojezičnost - individualne in družbene razsežnosti: prispevki
konference “Dvojezičnost - individualne in družbene razsežnosti”, Ljubljana,
13.-15. sept. 1984, Ljubljana: Društvo za uporabo jezikoslovja SR Slovenije,
235-240.Џеферсон 2004: Gail Jefferson, Glossary of transcript symbols with
an introduction, у: G. H. Lerner (ур.). Conversation Analysis: Studies from the
First Generation, Amsterdam: John Benjamins, 13-31.
Шапиро и Хадсон 1991: L. R. Shapiro, J. A. Hudson, Tell me a make-believe story:
Coherence and cohesion in young childrens’ picture-elicited narratives,
Development Psychology, 27, 960-974.
Штасни 2000: Гордана Штасни, Нарација адолесцената, Школски час, 18, 1, 22-40.
Ivana J. Vučina Simović

Ana S. Jovanović
VERB TENSE IN NARRATIVES: THE CASE OF SERBIAN
MONOLINGUAL AND BILINGUAL CHILDREN
Summary
In this paper we explore the use of verb tense in narratives produced in the Serbian
language by monolingual and bilingual children. We analyse accuracy and pragmatic
acceptability in the use of verb tenses in narration of four children at several points of
time, which facilitates longitudinal evaluation of children’s narrative competence. The
researched phenomenon is related to the acquisition of formal linguistic resources,
which are a prerequisite for successful narration and, at the same time, represent a cri-
terion for the evaluation of the speaker’s communicative competence. The results indi-
cate the presence of the preterit as the dominant tense of children of the monolingual
background, while our users of Serbian as heritage language show more vacillation in
the selection of the dominant tense at different points of their development.
Keywords: Serbian language, Serbian as a heritage language, narratives, verbe ten-
se, narrative competence.
732
811.134.2'366.568.2.1:811.163.41'366.568.2
Анђелка Пејовић1
Катедра за иберијске студије
О ЗНАЧЕЊУ И УПОТРЕБИ ИМПЕРФЕКТА У

ШПАНСКОМ ЈЕЗИКУ У ОДНОСУ НА СРПСКИ2
Рад се бави значењем и употребом имперфекта у шпан-

ском језику и одговарајућим преводним облицима у српском.
Интересовање за тему мотивисано је разликама у организа-
цији глаголских система, бројем прошлих времена и њихо-
вим семантичко-фунционалним и прагматичким својствима
у обама језицима. Излагање обухвата општи опис глаголских
времена у шпанском језику, темаљан увид у досадашња ко-
нтрастивна истраживања темпоралности и аспектуалности
поменутих језика, а затим анализу употребе имперфекта
у шпанском, са посебним освртом на његова дистинктивна
својства у односу на српски. На основу анализираног корпуса
закључујемо да шпански имперфекат има за еквиваленте
више глаголских времена у српском језику и потврђујемо
већ изнето мишљење да се несвршени глаголски вид у срп-
ском језику не може изједначити са имперфектом у шпа-
нском језику. Такође констатујемо да прилози и прилошки
изрази за време и учесталост играју веома значајну улогу у
разграничавању завршених од незавршених радњи односно
догађаја, и да се нијансе значења исказаних шпанским
имперфектом некада преносе у српски језик помоћу одређе-
них прилога и партикула.
Кључне речи: имперфекат, глаголска времена, темпора-
лност, аспектуалност, деиктичност, шпански језик
1. Увод
Глаголска времена се традиционално класификују према: (1)
морфолошкој структури, (2) тачки референције, и (3) аспекту-
алним одликама (ГШКА3 2010: 1675). Према првом критеријуму,
деле се на проста и сложена. Према другом, разликују се апсолу-
тна и релативна времена. Према трећој класификацији, времена
могу бити свршена (перфективна) и несвршена (имперфективна).
Имперфекат је, тако, просто време, релативно и имперфективно.
1 andjelka.pejovic@fil.bg.ac.rs
2 Рад је урађен у оквиру научног пројекта „Динамика структура савременог српског јези-
ка” (пројекат број 178014), који финансира Министарство просвете, науке и техноло-
шког развоја Републике Србије.
3 Граматика шпанског језика Шпанске краљевске академије.
733
Међутим, бројни примери показују да то ипак није увек случај, што

значи да су поменуте таксономије или критеријуми класификације
релативни и полемични.
У шпанском језику у односу на српски постоји већи број гла-
голских времена, али и глаголских перифраза, а у српском језику
је тај број мањи услед постојања категорије глаголског вида (Бајић
2006, Бајић Николић 2007, Пејовић 2007). То је већ довољно да го-
ворницима српског језика који уче шпански језик глаголска вре-
мена и глаголски начини представљају камен спотицања. Посебно
проблематичан сегмент за говорника српског језика јесте употреба
прошлих времена у шпанском језику. Разлог томе јесте неподуда-
рност глаголских система, односно неподударносг у погледу броја
а затим и употребе прошлих времена у ова два језика. Док шпа-
нски језик познаје чак пет прошлих времена у индикативу (pretérito
perfecto simple o indefinido, pretérito perfecto compuesto, pretérito
imperfecto, pretérito pluscuamperfecto и pretérito anterior / antepretérito,
где је овај последњи архаичан и среће се тек понегде у литератури)
и два у субјунктиву (pretérito imperfecto и pretérito pluscuamperfecto),
у српском је најраспрострањенија употреба перфекта, нешто мање
је заступљен аорист, који такође има више значења, а имперфе-
кат и плусквамперфекат нису нарочито учестали. Имперфекат,
штавише, уколико се изузме његова употреба у пословицама, као
и неке деиктичке употребе (Ковачевић 2009), готово да више није
у употреби у савременом српском језику, како у усменој тако и у
писаној комуникацији4, а уместо њега се употребљава перфекат
несвршених глагола.
Вишегодишња пракса показује да говорници српског језика у
процесу учења шпанског језика показују тенденцију поистовећи-
вања несвршеног глаголског вида у српском са употребом импе-
рфекта у шпанском језику, и употребу свршеног глаголског вида
са употребом простог перфекта5, што за последицу има погрешну
употребу глаголских времена у шпанском или погрешан превод на
српском језику. Још једна од најучесталијих грешака се јавља при-
ликом слагања времена у шпанском језику, када је уводни глагол
употребљен у прошлом времену, услед непостојања истог феноме-
на у српском језику.
Као што се већ из ових уводних напомена може видети, про-
шла времена у шпанском језику представљају веома комплексну
тему, због чега ћемо се овом приликом осврнути само на употребу
4 Може се срести у савременој књижевности, где се користи како би се постигао архаичан
тон (Мразовић 2009: 149).
5 Иако се у шпанском језику користи и сложени перфекат (pretérito perfecto compuesto),
њега у овом раду нећемо узимати у разматрање, због тога што би контрастирање свих
прошлих времена далеко превазишло оквире овога рада. Такође, сложени перфекат се,
упркос одређеним разликама у употреби, практично може заменити простим перфек-
том. Штавише, говорници шпанског језика у Хиспанској Америци у највећој мери и не
употребљавају сложени перфекат.
734
О значењу и употреби имперфекта у шпанском језику у односу на српски
имперфекта у шпанском језику уопште и задржати се на аспектима

који се у пракси показују најпроблематичнијим за говорнике срп-
ског језика. Стога је циљ рада да се језгровито представе значења
и употребе имперфекта у шпанском језику, с посебним нагласком
на оне начине употребе који се формално и функционално разли-
кују у односу на српски. Значења имперфекта илуструјемо одгова-
рајућим примерима, у највећем броју преузетим из извора наведе-
них на крају рада. Иако се углавном ради о примерима ексцерпи-
раним из књижевних дела преведених са шпанског на српски језик,
није нам циљ анализа нити критика превода, већ само предста-
вљање контекста у којима је имперфекат употребљен у шпанском
језику, ради увида у његова значења и могућности преношења на
српски језик.
2. Преглед контрастивних истраживања

У контрастивној лингвистици српског и шпанског језика није
нарочито много писано о глаголским временима, али ипак постоје
значајни радови који указују на истраживачке правце у којима тре-
ба ићи. Очекивано, ова тема се дотиче пре свега кроз питање аспе-
ктуалности, односа аспектуалности и темпоралности, о чему су пи-
сали, на пример, Вељковић (2001а,б), Бајић (2006), Бајић Николић
и Алонсо Сарса (2006), Бајић Николић (2007), Рајић (2009а,б, 2012,
2015), Пејовић (2007), Пејовић и Николић (2011).
Истраживања Д. Вељковић (2001а,б) смештена су у оквире
функционалне граматике, унутар којих ауторка следи руског
лингвисту Бондарка6 у његовом истраживању питања аспектуа-
лности, које је нарочито карактеристично за словенске језике. За
поменути оквир ауторка се опредељује због тога што се, како на-
води, у традиционалној граматици аспектуалност своди на гра-
матичку категорију аспекта, док Бондарко поима аспектуалност
у ширем смислу и укључује, осим поменуте категорије, и све
елементе језика којима се могу изразити аспектуалне вредности
у језику. Категорија аспекта је централни појам у функциона-
лно-семантичком пољу аспектуалности у српском, као словенском
језику, укључујући и начине вршења радње, познате под називом
Aktionsart7. У шпанском језику, аспектуалност је полицентрична
и испољава се на два начина: посредством глаголских времена
и глаголских перифраза. Остала средства (начини вршења раде,
прилози, предлози и везници) су секундарна. Аспектуална ра-
злика у шпанском језику у односу на српски огледа се превасход-
но у употреби простог перфекта и имперфекта, а ову опозициију
лингвисти посматрају двојако: или као аспектуалну или као чисто
6 Бондарко, А. В. Теория функциональной грамматики. Введение. Аспектуальность.
Временная локализованность. Таксис, Ленинград 1987.
7 Више о томе вид. у Вендлер 1957.
735
темпоралну. Д. Вељковић (2001б) је присталица првог тумачења.

Ауторка језгровито представља и илуструје централне и пери-
ферне елементе за исказивање аспектуалности и темпоралности
у двама језицима и закључује да оба језичка система, упркос зна-
чајним разликама, показују извесне сличности.
Д. Бајић (2006, 2007) такође сагледава глаголски вид у српском,
као словенском језику, у односу на шпански, као романски језик.
Значајно је што говори и о феномену слагања глаголских време-
на у шпанском језику, као и о одређености кроз употребу члана у
шпанском језику, који као категорија не постоји у српском језику.
Показује да је однос између предиката и аргумента у овим језици-
ма супротан: за разлику од шпанског, у српском језику аргумент
не потврђује аспектуалну вредност предиката, већ предикат по-
тврђује одређеност аргумента (Бајић 2009: 153).
Ј. Рајић (2009а,б, 2012, 2015) се такође бави питањем аспектуал-
ности у шпанском и српском језику. Осим већ поменутих језичких
средстава којима се овај феномен испољава у шпанском, ауторка
указује и на значај заменице se, којом се постиже опозиција сврше-
но-несвршено, као у глаголима comer – „јести” и comerse – „појести”
(Рајић 2009а). Значајно је и што ауторка скреће пажњу на употребу
имперфекта као једну од ознака евиденцијалности у шпанском
језику (Рајић 2009б, 2012), о чему ће бити речи и у овом раду.
А. Пејовић (2007) контрастира изражавање прошлих радњи у
српском и шпанском језику, неминовно узимајући у обзир и питање
глаголског аспекта. Наводи да говорници српског језика у процесу
учења прошлих времена у шпанском језику нарочито греше у изра-
жавању опозиције завршених и незавршених радњи, као и у погледу
трајања радње, а услед погрешног изједначавања простог претери-
та и импефекта у шпанском са опозицијом свршено/несвршено у
српском језику.8
Пејовић и Николић (2011) анализирају око 300 глагола сврше-
ног вида изведених посредством префикса за-, по- и про- у српском
језику и њихове преводне облике у шпанском. Примећују да један
исти префикс не само да нема исто значење у различитим глаголи-
ма него може имати и супротна значења (нпр. да указује на почетак
и завршетак радње), због чега један исти глагол у српском језику
може имати више еквивалената у шпанском, али и обрнуто. Такође,
показују да се већина глагола који исказују инкоативну радњу у
српском језику може превести на шпански одговарајућим глаголс-
ким перифразама, у којима се употребљава одговарајуће глаголско
време. Ипак, неке нијансе у значењу се понекад не могу пренети у
други језик.
8 Слично томе, и Рајић (2009а) констатује да се у српском полази од опозиције свршено/

несвршено, а у шпанском се као критеријум узима то да ли је радња у потпуности реали-
зована, завршена или није.
736
3. Темпоралност и аспектуалност
У граматичком поимању времена, догађаји се посматрају у
односу на тренутак исказивања, али се могу посматрати и у односу
на друге временске тачке које се, опет, мере у односу на тренутак
исказивања, као нулту тачку. Највећи број значења глаголских вре-
мена заснован је управо на тој чињеници (Рохо 1990: 25-26, ГШКА
2010: 1674). Време се, осим глаголима, манифестује и прилозима и
прилошким изразима9, на шта указују практично све граматике и
студије. Логично, семантичка информација која се износи времен-
ским изразима мора да буде компатибилна са оном која је израже-
на темпоралном флексијом, као у примерима Llegó ayer (‘стигао је
јуче’); Llegará mañana (‘стићи ће сутра’) итд. (ГШКА 2010: 1674).
Време као деиктичка а отуд и референцијална категорија по-
везује догађаје са временским тачкама, док глаголски аспект по-
казује интерну структуру догађаја – начин на који почиње, завр-
шава или се понавља, као и то да ли се догађај сагледава у целости
или само у неким сегментима. Стога глаголски аспект није деи-
ктичка категорија. Оно што разликује реченице Arturo lee el periódico
и Arturo está leyendo el periódico (обе у преводу ’Артуро чита новине’)
није време (у оба случаја се ради о презенту), него аспект. У првом
примеру се ради о поновљеној радњи, мада може бити у питању и
појединачна радња односно догађај, док се у другом примеру ни-
како не може радити о радњи која се понавља. Дакле, ове две рече-
нице не разликује темпорална локализација већ начин на који се
описана ситуација одвија односно развија у времену (ГШКА 2010:
1684-1685).
Е. де Мигел (1999: 2980) подсећа да се термин аспект углав-
ном користи да укаже на информацију изнесену предикатом о
начину на који се развија и дистрибуира један догађај у времену.
Тако се говори о лексичком, морфолошком и граматичком аспе-
кту. Лексички аспект је садржан у самом значењу глагола (нпр.
глагол trabajar („радити”) је по својој природи трајан, док је глагол
caer („пȁсти”) тренутан). Морфолошки аспект је, како подсећа Е.
де Мигел (1999) нарочито присутан у словенским језицима, где се
додавањем одређених афикса постиже не само промена аспекта и
значења глагола, него и низ других нијанси; на пример, глаголски
парови у српском језику попут шетати – прошетати, читати –
прочитати итд. Најзад, граматички аспект се огледа у употреби
глаголских времена, што је, у случају шпанског и српског, посебно
видљиво у шпанском језику.10
9 О прилошким изразима у српском језику вид. Ковачевић 2007.

10 Као што смо напоменули, у случају шпанског језика, глаголски аспект се осим десинен-
цијалним морфемама исказује и посредством глаголских перифраза (Вељковић 2001б,
Пејовић 2007, Пејовић и Николић 2011).
737
4. Приступи у анализи имперфекта у шпанском језику

За имперфекат су карактеристичне две одлике: (1) несвршени
вид и (2) деиктичност односно референцијалност или анафори-
чност (ГШКА 2010: 1743). Управо оне чине окосницу најзначајнијих
приступа у анализи овог глаголског времена.
Према Брукарту (2003), у шпанском језику се имперфекту
приступа са становишта три теорије: теорије имперфекта као ко-
претерита, теорије аспекта и теорије према којој се имперфекат
посматра као позадина дискурса, односно глаголско време којим
се описује или износи одређени ситуациони оквир. Тумачење
имперфекта као копретерита одговара другој поменутој одлици
имперфекта, деиктичности.11 Везује се за XIX век, а термин копрете-
рит је употребио чувени шпански лингвиста Андрес Бељо (Andrés
Bello, 1841). Према овој теорији, све употребе имперфекта се изво-
де у односу на друге прошле радње и ситуације, те се тако импер-
фекат сматра секундарним, а не примарним временом (Брукарт
2003: 4). На пример, Marisa escribía cuentos cuando alguien llamó a
la puerta (’Мариса је писала приче када је неко покуцао на врата’)
или De joven, Marisa escribía cuentos (’Као млада (=„када је била мла-
да”), Мариса је писала приче’). Међутим, иако у неким случајевима
није тешко уочити или протумачити која прошла радња је та у од-
носу на коју се употребљава имперфекат (нпр. Cuando lo vi, estaba
dando saltos de alegría (‘када сам га видео/угледао, поскакивао је од
среће’)), то није увек случај. Тако, на пример, имперфекат може
да се наслања и на неки временски израз (En ese preciso momento, el
mayordomo bajaba las escaleras12, или пак може да се нађе већ на по-
четку исказа и да нема антецеденс у виду неког другог прошлог вре-
мена, што је карактеристично пре свега за глаголе којима се износе
одређена својства и карактерне особине: Clara tenía los ojos verdes13
(’Клара је имала зелене очи’). За разлику од овог примера, у коме је
боја очију инхерентно својство одређеног субјекта, услед чега није
нужно везана за неку одређену тачку на временској оси, у реченици
Cuando llegamos al juzgado tenía los ojos vidriosos y me había dado hipo
(’када смо стигли у суд имала сам хладне очи (= „хладан поглед”) и
почела сам била да штуцам’) се ради о привременом својству или
стању (ГШКА 2010: 1745). ГШКА наглашава да су управо случаје-
ви карактерних одлика специфични када је у питању одређење мо-
гућег временског антецеденса, услед чега се и не може говорити о
имперфекту увек као о копретериту. То илуструје следећим при-
мером: A Luisa le presentaron dos muchachos; uno de ellos era rubio, y el
11 Танасић (2005: 432-433) наводи да у србистичкој литератури преовладава мишљење да
се имперфектом исказују искључиво релативне радње, али да је за правилно тумачење
употребе овог претерита потребно узети у обзир „критеријум односа момента вршења
радње према моменту говора”.
12 Пример преузет из ГШКА (2010: 1745).
13 Ibidem.
738
otro, moreno (’Луиси су представили два младића; један је био плав, а

други црн’). Наиме, уколико би се имперфекат посматрао увек као
копретерит, онда би следило да је младић био плавокос тада када
су га представили Луиси.
Теорија имперфекта као копретерита је у XX веку потиснута
теоријом аспектуалности, у којој централно место заузима бинарна
опозиција свршеност/несвршеност (Брукарт 2003: 4)14. Несвршеност
имперфекта се огледа у томе што представља ситуације у току, то
јест усредсређује се на само трајање и развој радње, а не на њен
почетак или крај. Тако у примерима (а) Marisa leía el libro (’Мариса
је читала књигу’) и (б) Marisa leyó el libro (‘Мариса је прочитала књи-
гу), имперфекат у првој реченици исказује радњу која се дешавала,
радњу у протицању (не знамо да ли је Мариса и прочитала књигу,
знамо само да је читала), док употреба простог перфекта у дру-
гој реченици указује на радњу која је завршена. Међутим, разлика
у употреби шпанског имперфекта и простог перфекта не може се
изједначити са аспектом у српском језику, односно глаголи упо-
требљени у имперфекту не одговарају увек несвршеном, а они у
простом перфекту свршеном глаголском виду. Тако, на пример, ре-
ченицу Marisa escribió cuentos, у зависности од контекста, можемо
превести ’Мариса је написала приче’, али и ’Мариса је писала при-
че’, где би овај други превод одговарао и реченици у којој би глагол
био употребљен у имперфекту: Marisa escribía cuentos. Реченица са
глаголом употребљеним у имперфекту одговарала би и уобичаје-
ној радњи и дескрипцији догађаја, док би се простим перфектом
у шпанском језику у овом случају изнела пука информација, без
намере да се радња исказана глаголом опише.
Најутицајнија теорија у XX веку је Рајхенбахова теорија15 гла-
голских времена, представљена у његовој књизи16 из 1947. године.
Састоји се у томе да се глаголска времена могу дефинисати помоћу
три тачке на временској оси (тачка говора (S – point of speech), та-
чка догађаја (E – point of event) и референцијална тачка (R – point of
reference)) и два временска односа између њих: антериорност одно-
сно постериорност, представљена доњом цртом (_) и симултаност,
представљена запетом (,). Иако је ова теорија битно допринела се-
мантичкој анализи глаголских времена, њени домети нису подје-
днаки, на пример, у енглеском и у романским језицима. Наиме,
њоме се не могу одсликати разлике између простог претери-
та (pretérito perfecto simple) и сложеног претерита (pretérito perfecto
compuesto) у шпанском језику, нити разлика у употреби простог
14 Крајем истога века генеративисти износе став да је импрефекат прошло време, анафо-
рично и континуирано, и није маркирано опозицијом свршеност/несвршеност (Брукарт
2003: 4).
15 Више о Рајхенбаховој теорији у радовима на српском језику вид. нпр. у Рајић (1996),
Станојевић и Ашић (2006), Вељковић (2013) итд.
16 У питању је следећа студија: Reichenbach, Hans. Elements of Symbolic Logic. New York:
Macmillan & Co 1947.
739
претерита и имперфекта. Као и у француском језику (Станојевић

и Ашић 2006: 35), и у шпанском се и једном и другом времену при-
писују исте семантичке одлике, а разлика објашњава трајањем до-
гађаја у случају имперфекта, односно „проширеним временом”, то
јест интервалом који обухвата референцијалну тачку (Брукарт 2003:
6), што међутим није довољно да би се објаснила употреба овог вре-
мена, као што ћемо видети у раду. Појмом „проширеног времена”
Рајхенбах као да имплицитно прихвата значај аспектуалне диме-
нзије (Брукарт 2003), чије одсуство представља и највећи недостатак
ове теорије (Станојевић и Ашић 2006: 35), а што се посебно огле-
да у случају словенских језика. Јер, не ради се увек о одређивању
тачке на временској линији, већ и о временском интервалу. Тако
на пример реченица No comí (→ прости перфекат) nada (’нисам јео/
ла ништа’) може да упућује на одређени временски интервал (нпр.
….durante todo el día (’током читавог дана’) или на одређени трену-
так ((…cuando me trajeron el plato (’када су ми донели јело’)) (ГШКА
2010: 1675). То значи да временски односи антериорности, сумул-
таности и постериорности нису довољни за разумевање значења и
употребе глаголских времена.
Како наводи Брукарт (2003), трећи приступ у одређивању вре-
дности имперфекта, то јест теорија имперфекта као ситуационог
оквира, је најновији, иако се назнаке оваквог тумачења јављају знатно
раније, нпр. код Беља (1857). Има упориште у проучавању диску-
рса, и њиме се заступа став да дистинктивна одлика имперфекта
зависи од темпоралне перспективе из које се дискурс организује.
Идеја потиче од Вајнриха (Weinrich), који је 1964. године изнео да
се глаголска времена могу посматрати из опозиције времена који-
ма се приповеда (имперфекат и прости претерит) и оних којима се
коментарише (презент, сложени претерит и футур). Имперфектом
се представљају дескриптивни аспекти нарације, а прости прете-
рит (који се најчешће јавља у корелацији са имперфектом) се упо-
требљава за нарацију у правом смислу (Брукарт 2003: 7). То значи
да се прости претерит у шпанском језику употребљава за низање,
набрајање догађаја, док се имперфектом описује ситуација, што
би било у складу са мишљењем Комрија (Comrie 1976, уп. Вељковић
2013: 298), према коме „перфективни аспект гледа на ситуацију од
споља, док имперфективни гледа на ситуацију изнутра”. Овај нара-
тивни приступ заступљен је и у савременој, комуникативној наста-
ви страних језика (Брукарт 2003: 7).
Подударање са неком другом прошлом радњом као рефере-
нцијалном тачком заједничка је првој и трећој теорији, и насупорт
простом претериту, код којег долази до померања референцијалне
тачке на временској оси17, а којим се постиже динамичност, поду-
дарност са неком другом референцијалном тачком у прошлости
17 О кретању референцијалног времена вид. у Вељковић 2013.
740
даје имперфекту статични карактер и подразумева одсуство про-

гресије, што чини ово глаголско време подесним за опис (Брукарт
2003: 19).
5. Употреба имперфекта у шпанском језику

Имперфекат има темпорална, аспектуална и модална значења
(Г. Рејес 1990: 45).
Темпорално значење је у извесном смислу истоветно ономе које
се исказује простим перфектом, јер се у оба случаја ради о радња-
ма које су антериорне у односу на тренутак говора. На пример:
Luisa estuvo en el concierto anoche. (’Луиса је била на концерту синоћ’) 
pretérito perfecto simple (прости перфекат)
Vimos a Luisa anoche, estaba con su novio. (’Синоћ смо видели Луису,
била је са дечком’) → pretérito imperfecto (имперфекат)
Аспектуалност (имперфективност, у овом случају) се огледа у
томе што имперфекат представља радњу у протицању, при чему
се не прецизира њен њен почетак или крај, за разлику од простог
перфекта, којим се јасно исказује радња која је завршена. Другим
речима, перфективни аспект фокализује ситуације у целости, од
њиховог почетка до краја, и представља их као завршене. Исказане
радње могу бити како тренутне тако и трајне, али увек у целости
окончане.18 Томе некада доприноси и употреба одређених прило-
га и прилошких конструкција, што и омогућава простом перфекту,
као свршеном предикату, да се употреби са ателичним глаголима:
Estudió durante dos horas y después salió con sus amigos. (‘учио је два
сата, а онда је изашао са друговима’) → pretérito perfecto simple (прос-
ти перфекат)
Mientras estudiaba, estaba muy centrado en la materia. (‘док је учио, био
је веома усредсређен на градиво’) → pretérito imperfecto (имперфекат)
Перфективна глаголска времена се могу тумачити и као ите-
ративна, али том значењу поново не доприносе својом семантиком,
већ се оно постиже употребом одређених прилога и прилошких
конструкција за учесталост: Me bañé (→ прости перфекат) casi todos
los días (’купала сам се скоро свакога дана’) (ГШКА 2010: 1690-1691).
Пошто се имперфектом не исказује почетак и крај радње, увођење
временских одредница којима се лимитира период трајања радње
искључује могућност употребе овог времена, те је отуд у претхо-
дном примеру употребљен прости перфекат. Иако се у преводу на
српски језик не би видела разлика, у шпанском језику је непри-
хватљива конструкција, на пример, *Se llevaban mal durante algunos
años („Били су у лошим односим неколико година”), већ је уместо
18 Иако се оба времена могу употребити у неким сличним контекстима, односно иако се
њихова разлика у неким контекстима неутралише, овде се нећемо бавити разликама у
њиховој употреби, јер би то далеко премашило оквире овога рада.
741
имперфекта неопходно употребити прости перфекат, se llevaron.

Ово је један од најучесталијих контекста у којима греше говорни-
ци српског језика, јер поистовећују трајање радње са несвршеним
предикатом. Уколико би се, међутим, овакви искази проширили
допуном која указује на итеративност, онда би употреба имперфе-
кта поново била исправна:
A las dos de la madrugada aproximadamente salía siempre mosén Bizancio de
su habitación para ir al retrete. A los pocos minutos regresaba y en seguida
se le oía roncar. A las tres Micaela Castro empezaba a hablar a solas o con los
espíritus; esta salmodia duraba hasta el amanecer. (CP, 68-69)
„Око два сата ујутро фра Бисансио би увек излазио из собе да би оти-
шао у клозет. Неколико минута касније се враћао и одмах затим би се
чуло како хрче. У три је Микаела Кастро почињала да говори сама са
собом или са духовима и то мрмљање је трајало до зоре” (ГЧ, 89).
Иако на почетку реченице имамо временску допуну која јасно
указује на одређену тачку на временској оси („око два сата ујутро”),
прилог увек показује да се не ради о конкретној радњи, него о радњи
која се понављала. Имперфекат се, дакле, на временској оси везује
за неко друго прошло време, али и за неки прилог односно прило-
шки израз за време, у чему се састоји његова анафоричност однос-
но деиктичност.
Модална значења имперфекта огледају се у томе што имперфе-
кат у одређеним контекстима изражава ограниченост чињеничких
вредности исказа, изражава жељу или потребу. Примери су веома
хетерогени, што ћемо видети даље у раду (5.2). Темпоралне и
аспектуалне вредности се, како наводи Рејес (1990: 45), мани-
фестују истовремено, док модалне подразумевају слабљење или
укидање темпоралне вредности, пре свега у дискурсима који нису
наративног типа, осим када је у питању индиректни говор.
5.1. Темпоралне употребе имперфекта

Једна од основних употреба имперфекта у шпанском језику је-
сте дескриптивна, експликативна, односно имперфектом се опи-
сују жива бића, предмети, ситуације из перспективе прошлости:
«Ahí estaba», me dijo. «Tenía el vestido de lino blanco lavado con agua sola,
porque era de piel tan delicada que no soportaba el ruido del almidón.» (CMA,
15)
„Ту је он стајао, рекла ми је. Одело од белог лана му је само водом
прано, јер му је кожа била тако осетљива, да му није подносила гребање
штирка.” (ХНС, 10)
La casa era un antiguo depósito de dos pisos, con paredes de tablones bastos
y un techo de cinc de dos aguas, sobre el cual velaban los gallinazos por los
desperdicios del puerto. (CMA, 18)
742
„Кућа је некада била двоспратно складиште са зидовима од нетесане

дрвне грађе и поцинкованим кровом на две воде, са којег су лешинари
вребали на отпатке у луци.” (ХНС, 14)
Имперфектом се такође обликује контекст, одређује дискурс-
ни оквир у коме се радње, исказане простим перфектом, развијају,
пружајући жив и динамичан тон приповедању:
El mensaje estaba en el suelo cuando Santiago Nasar salió de su casa, pero él
no lo vio, ni lo vio Divina Flor ni lo vio nadie hasta mucho después de que el
crimen fue consumado. (CMA, 29)
„Порука је лежала на поду кад је Сантијаго Насар изашао из куће, али
он је не виде, као што је нису виделе ни Дивина Флор нити њена мајка,
све док знатно пре тога убиство није већ било почињено.” (ХНС, 18)
Eran las 6.25. Nasar tomó del brazo a Cristo Bedoya y se lo llevó hacia la
plaza. (CMA, 24)
„Било је 6.25. Сантијаго Насар ухвати Криста Бедоју под руку и поведе
га према тргу.” (ХНС, 22)
У питању је тако својеврстан имперфекат стања, којим се „ка-
рактерише субјекат у неком моменту прошлости или се описује
нека ситуација која је била на снази када су се одиграли догађаји
уведени неким другим прошлим временом, или се пак пружа неко
додатно објашњење у вези са процесом који функционише као ре-
ференцијална тачка” (Станојевић и Ашић (2006: 92). Оваква употре-
ба имперфекта могућа је управо захваљујући природи овог глагол-
ског времена: његовој способности да искаже радњу у протицању,
без обзира на њен почетак, крај, дужину трајања.19 Имперфекат се
тако тумачи као презент у прошлости, односно садашње време из
перспективе прошлости.
Дескрипцију, међутим, није увек једноставно разликовати од
других употреба имперфекта, пре свега од уобичајених прошлих
радњи (хабитуални имперфекат):
En época de perdices llevaba también sus aperos de cetrería. (CMA, 14)
„У сезони лова на препелице са собом је, такође, носио одговарајућу
опрему, а уз то је водио и своје соколове.” (ХНС, 9)
Siempre dormía como durmió su padre (…). (CMA, 14)
„Увек је спавао као и његов отац (...).” (ХНС, 9)
Nunca la dejaba cargada. (CMA, 14)
„Никад га није остављао напуњеног.” (ХНС, 9)
(…) donde Plácida Linero se sentaba en las tardes de marzo a consolarse de su
soledad. (CMA, 18)
„(...) на којем би Пласида ЛИнеро у време мартовске вечери села да
ублажи самоћу.” (ХНС, 15)
19 И Танасић (2005: 430) подсећа да је имперфекат „претеритални глаголски облик који
исказује прошле несвршене радње у њихову трајању (...) уједно исказује прошле радње
које су или доживљене или их онај који говори таквима представља. (...) Исказујући про-
шлу несвршену радњу, имперфекат је представља у самоме току њеног вршења, а го-
ворно лице, користећи се њиме, сугерише да је аутентични сведок дешавања о којем са-
општава. Та сугестија и придаје имперфектом исказаној радњи значење доживљености”.
743
Por las mañanas, muy temprano, salía de compras con dos capazos de mimbre
que a la vuelta arrastraba con esfuerzo. (CP, 20)
„Рано ујутро ишла би у куповину са две велике плетене корпе, које је
на повратку једва вукла.” (ГЧ, 23)
Mosén Bizancio les daba a menudo pan ázimo que recortaba de las hostias sin
consagrar. (CP, 60)
„Фра Бисансио им је често давао хлеб без квасца који је секао од још
непосвећене нафоре.” (ГЧ, 78)
Siempre estaba de buen humor, dispuesto a enzarzarse en polémica sobre
cualquier asunto (…) (CP, 61)
„Увек је био добро расположен, спреман да се упусти у полемику о
било ком питању.” (ГЧ, 79)
У оваквим случајевима су најчешће употребљени прилози
и прилошки изрази за време и учесталост, као што су гореподву-
чени.20 Итеративност се постиже и кондиционалном реченицом у
којој је употребљен имперфекат (ГШКА 2010: 1757):
Si se acercaban a las mujeres que cocinaban corrían el riesgo de recibir un
bofetón o un sartenazo. (CP, 55)
„Ако би се приближила женама које су кувале, ризиковала су да добију
шамар или тигањем по глави.” (ГЧ, 71)
Si encontraba la manera de ayudar en algo, lo hacía. (CP, 55)
„Ако је проналазио начин да у нечему помогне, то је и чинио.” (ГЧ, 71)
Још већу сличност са описним показује прогресивни импе-
рфекат, којим се фокализује једна једина тачка предиката.21 На
пример:
Santiago Nasar masticó otra aspirina y se sentó a beber a sorbos lentos el
tazón de café, pensando despacio, sin apartar la vista de las dos mujeres que
destripaban los conejos en la hornilla. (CMA, 17)
„Сантијаго Насар је прогутао још један аспирин, потом је сео да у
малим гутљајима попије кафу док доводи мисли у ред, а за то време
неће из ока испустити оне две жене које зечеве, навелико распорене,
коначно стављају да се пеку.” (ХНС, 13)
La había despertado cuando trataba de encontrar a tientas una aspirina en el
botiquín del baño (…). (CMA, 15)
„Наиме, пробудио ју је док је, опипавајући простор кроз мрак, поку-
шао да нађе неки аспирин у купатилском орманчету (...)” (ХНС, 10)
(…) le dijo aquella misma noche en el comedor de la pensión a Onofre Bouvilla,
mientras este sorbía la sopa incolora y agria que le había servido Delfina (…)
(CP, 22)
20 Уколико у реченици ипак није употребљен никакав прилог нити прилошки израз који би
указао на то да се радња понављала, правилном тумачењу описа доприноси познавање
ванјезичке стварности. За примере итеративне употребе имперфекта у српском језику
вид. Танасић (2005: 431).
21 ГШКА (2010: 1688) упућује и на континуирани имперфекат, којим се фокализује одређе-
на ситуација која је део неког интервала; на пример, Cuando era muchachita, adoraba la
escuela (‚када је била девојчциа, обожавала је школу‘).
744
„(...) рекао је Онофреу Бувили те исте ноћи у сали за ручавање панси-

она, док је овај јео безбојну и опору супу коју је послужила Делфина
(...).” (ГЧ, 26)
У истом значењу се у шпанском језику употребљава и прогре-
сивна глаголска перифраза estar (у имперфекту, у овом случају) +
gerundio:
Estaba descuartizando tres conejos para el almuerzo (…). (CMA, 17)
„Управо је припремала три зеца за ручак (...)” (ХНС, 12)
Un día en que Cánovas estaba leyendo el periódico en un sillón de mimbre, en
el jardín del balneario, a la sombra de un árbol, se le acercó Angiollilo. (CP, 64)
„Једног дана, док је Кановас читао новине седећи у плетеној столици
у сенци дрвета у башти бање, пришао му је Анђиолило.” (ГЧ, 83)
За разлику од осталих употреба имперфекта, дакле, овде је у
средишту пажње тек једна фаза, једна тачка у оквиру радње.
Наративни имперфекат22 је превасходно заступљен у новин-
ском и књижевном функционалном стилу, а углавном се користи у
корелацији са простим перфектом:
Luis de Ayala había sido diputado en Cortes (…) Su cese, a los tres meses de
ocupar el cargo, coincidió con el fallecimiento del titular de la cartera, su tío
materno Vallespín Andreu. Poco después, Ayala dimitía también, voluntaria-
mente esta vez, de su escaño en el Congreso, y abandonaba las filas del partido
moderado (…) (ME, 22)
„Луис де Ајала је био посланик на двору (...) Његово повлачење, по-
сле три месеца на тој функцији, поклопило се са смрћу министра
Ваљеспина Андреуа, његовог ујака. Мало касније, Ајала је дао остав-
ку, овог пута својевољно, на своје место у Конгресу, и напустио је ре-
дове умерене партије (...)” (УМ, 18)
Días después de la confirmación del encuentro entre González y Conde, el vice-
presidente recibía al gobernador en su casa de la calle Ebro, en el madrileño
barrio de El Viso. En síntesis, esto fue lo que Serra dijo al gobernador (…)
(CREA, 26/03/2018)
„Неколико дана пошто је потврђен сусрет Гонсалеса и Кондеа, пот-
председник је примио гувернера у својој кући у улици Ебро, у мад-
ридској четврти Ел Висо. У кратким цртама, ово је оно што је Сера
рекао гувернеру (...)”
Овако употребљен имперфекат подсећа на дескриптивни, али
се разликује по томе што је, у ствари, његово значење перфекти-
вно, и као такав се може заменити простим претеритом, јер се
употребљава као својеврстан расплет низа других прошлих радњи
(изражених управо простим прошлим временом), а не у сврху де-
скрипције (ГШКА: 1760-1761). Дакле, иако је основно значење им-
перфекта несвршено, јер означава радње које су у току, оваква
употреба је управо супротна. Наративни имперфекат је најчешће
22 ГШКА (2010) скреће пажњу на то да наративни имперфекат треба разликовати од

имперфекта који се користи као позадина наративног дискурса.
745
заступљен у реченицама у којима је употребљен неки израз који

исказује темпоралну локализацију, попут a los tres meses (’након три
месеца’), días después (’неколико дана касније’) и слично, што је ка-
рактеристично управо за прости перфекат, чије значење, основно,
имперфекат има у овим контекстима. Рекли бисмо да најмање три
фактора омогућавају овакву немаркирану употребу имперфекта.
Прво, у овој употреби се налазе телични глаголи. Друго, „отворе-
ност” имперфекта, у смислу да се њиме не показује почетак нити
крај радње, омогућава овом глаголском времену да се уклопи у
контекст и повеже са другим прошлим радњама и ситуационим
окружењем. Треће, његов изворно описни карактер чини га подесним
да на неки начин „задржи слику” на коју указује, или је „успори”,
чиме сама радња бива стилски маркирана а тако и истакнутија,
што не би био случај да је уместо њега употребљен прости перфе-
кат. Штавише, имперфекат допушта да се задржи шира слика, без
прекида који би проистекли из употребе простог перфекта; њиме
се све радње и ситуације увезују/укључују у целину. Г. Рејес (1990:
57) наводи да се наративним имперфектом стварају услови за фи-
ктивно присуство саговорника унутар приповедања. Такође, ауторка
види имперфекат као мање удаљен у прошлости у односу на про-
сти перфекат, али и мање објективан: једно је када се нешто деси,
а друго када ми сами перцепирамо да се нешто десило (Рејес 1990:
59). Тиме се може објаснити и разлика између примера
Ayer llovió todo el día (прости перфекат), и
Ayer llovía todo el día (имперфекат),
оба у значењу „јуче је цео дан падала киша”, где се употребом про-
стог претерита износи тек пука информација, чињеница, а другом
се постиже и ефекат доживљеног, ефекат евоцирања слика.
У шпанском језику је посебно занимљива и специфична упо-
треба имперфекта у неуправном говору, када је он уведен глаго-
лом у прошлом времену. Наиме, пример Le dijeron23: «David no sabe
(презент) la dirección de Sara» (’рекли су му/јој: „Давид не зна
Сарину адресу”’) у индиректном говору може да гласи двојако: (1)
Le dijeron que David no sabe la dirección de Sara, и (2) Le dijeron que David
no sabía (имперфекат) la dirección de Sara, где би се оба исказа пре-
вела „рекли су му/јој да Давид не зна Сарину адресу”. Док би у пр-
вом примеру исказ био валидан и у тренутку када се саопштава, у
другом би се подразумевало да је садржај реченице био валидан
само у тренутку формулисања изворног исказа (у управном гово-
ру). Проблем се додатно усложњава тиме што би примеру (2) одго-
варала и следећа ситуација: Le dijeron: David no sabía (имперфекат)
23 Уводни глагол такође може бити у плусквамперфекту или имперфекту. Смењивање

простог перфекта и имперфекта има јасан комуникативни циљ: да се привуче пажња
саговорника, који као да добија улогу посматрача онога што се дешава у исказу (Рејес
1990: 56).
746
la dirección de Sara (‘рекли су му/јој: Давид није знао Сарину адре-

су’). То би уједно значило да би реченица под (2) могла да се преведе
двојако, у зависности од ширег контекста. Из перспективе говорни-
ка српског језика, и полазећи од својстава српског глаголског си-
стема, овакви примери представљају један од најозбиљнијих про-
блема, када је у питању употреба имперфекта у шпанском језику.
И управо ова употреба имперфекта омогућава формулацију рече-
ница попут Preguntó cómo me llamaba (дословно, ’питао је како сам
се звала’, „питао је како се зовем”), а да оне не буду протумачене
погрешно. У наставку наводимо неколико примера:
«Le recordé que era lunes», me dijo. Pero él le explicó que se había vestido de
pontifical por si tenía ocasión de besarle el anillo al obispo. (CMA, 16)
„Подсетила сам га да је понедељак, рекла ми је. Али он јој је објаснио
да се обукао тако како се обукао, за случај да му се укаже прилика да
целива бискупов прстен.” (ХНС, 12)
«La verdad –me dijo– es que yo no quería ser bendecida por un hombre que
solo cortaba las crestas para la sopa y botaba en la basura el resto del gallo.»
(CMA, 38)
„Да будем искрена – рекла ми је – ја нисам хтела да ме благослови
неко ко сече само кресту за своју чорбу, а онда у смеће баца остатак
певца.” (ХНС, 42-43)
«No lo previne porque pensé que eran habladas de borracho», me dijo. No obs-
tante, Divina Flor me confesó en una visita posterior, cuando ya su madre
había muerto, que esta no le había dicho nada a Santiago Nasar porque en el
fondo de su alma querían que lo mataran. (CMA, 19)
„Нисам га упозорила, јер сам помислила да је то пуко наклапање
пијанице, рекла ми је. Ипак, у једној каснијој посети, кад је њена
мајка већ била мртва, Дивина Флор ми је признала да мајка није
ништа рекла Сантијагу Насару, јер је у дубини душе прижељкивала да
буде убијен.” (ХНС, 16-17)
–Y en el tejado, ¿qué hacéis? – le preguntó Onofre. (…) Le contó a Onofre que a
decir verdad en el tejado no hacían casi nada. (…) Onofre le preguntó por qué
no se casaban. (CP, 103)
„И шта радите на крову?, упитао је Онофре. (...) Рекао је Онофреу да
на крову у ствари не раде скоро ништа. (...) Онофре је питао зашто се
не венчају.” (ГЧ, 136-137/
Él le había preguntado qué le pasaba. Ella le confesó que hacía tiempo que
estaba liada con un señor que se había encaprichado de ella (…) (CP, 58)
„Он ју је питао шта јој је. Она му је признала да је одавно у вези са јед-
ним господином који се заљубио у њу (...)” (ГЧ, 74-75)
5.2. Модалне вредности имперфекта: имперфекат на граници

реалног и фиктивног
Као што смо рекли, имперфекат осим темпоралних има и више
модалних употреба. Једна од њих је онирички имперфекат, којим се
износе садржаји снова. На пример, En mi sueño usted me soplaba lo que
747
tenía que dictarles a los alumnos („у мом сну ви сте ми шапутали оно
што треба да издиктирам ученицима”), мада би уместо прилошке
конструкције могао да стоји и глагол: Soñé una vez que… („једном
сам сањала/о да...”) (ГШКА 2010: 1748). Снови су доживљена, про-
живљена искуства, истовремено нереална, а имперфекат, који је на
размеђи стварне и фиктивне прошлости, чини се подесним сред-
ством за њихово исказивање (Рејес 1990: 64). Дакле, имперфекат
овде евоцира „сценарио” или „оквир”, како би се њиме обухватиле
ситуације не само претеритне, него и нереалне (ГШКА 2010: 1748).
За разлику од имперфекта, употреба простог перфекта би учини-
ла да се радња исказа протумачи као стварна, радња која се заиста
догодила. Ни употреба презента не би била адекватна, јер би на тај
начин изостала неизвесност и мистерија којој доприноси имперфе-
кат (Рејес 1990: 65).
Блиска веза између прошлих и нереалних радњи постоји и у
другим контекстима, међу којима посебно место заузимају бајке и
приче: у њима се оно што се описује представља или као некакво
претходно дешавање или као имагинарно, фиктивно (ГШКА 2010:
1749): Esto era un sencillo molinero, que tenía un molino y vivía en una
casita (...) (’био је то један обичан млинар, који је имао млин и живео
је у једној кућици’).
Исти хипотетички или иреалан сценарио се подразумева и код
лудичког имперфекта, карактеристичног за дечије игре. Њиме се
одређују улоге у игри и, уопште, припрема сценарио игре, односно
околности у којима ће се одвијати радња игре:
Tú eras la bestia y yo la Bella („ти си / ћеш да будеш звер, а ја сам / ја
Лепотица”)
Vamos a jugar a que vivíamos en un palacio grande („хајде да се играмо да
(као) живимо у једном великом замку”)
За разлику од српског језика, употреба презента у шпанском у
оваквим случајевима је искључена, јер нису у питању реалне већ
имагинарне ситуације. Г. Рејес (1990: 63) сматра да разлог за овакву
употребу имперфекта лежи у дискурзивном ставу говорника, који
вербализује своја искуства у виду псеудоприповедања; стварност се
ублажава, постаје игра, шала, déjà vu. Исто тумачење ауторка даје
и за следеће примере модално употребљеног имперфекта, где се
такође ради о стварности другачијој од реалне:
Debías irte, es tarde. (досл. ’требало је’, „требало би да идеш, касно је”)
Si hubiera sabido esto, no venía („да сам ово знала, не бих дошла”, дос.
’нисам долазила’).
Удаљавање или дистанцирање, било да је реално или фиктивно,
стоји и у основи имперфекта учтивости, а њиме се уводе ситуације
које се тумаче у садашњости (ГШКА 2010: 1749): Yo …venía a pedirle
un favor (’ја... долазио сам да вас замолим за услугу’, „дошао сам
748
да...”). Када се изражавају жеље, имперфекат алтернира са про-

стим кондиционалом: Deseaba / Desearía pedirle un favor (’желео сам
/ желео бих да вас замолим за услугу’). У овим контекстима се упо-
требљавају пре свега глаголи desear („желети”) и querer („хтети”), а
„пошто се имперфектом процес фиктивно локализује у прошлост,
ствара се ефекат дистанцирања говорног лица од свог саговорника,
те се добија ефекат учтивости” (Станојевић и Ашић 2006: 100).
У модалну употребу се убраја и цитатни имперфекат, који
ГШКА (2010: 1750) илуструје следећим примером: ¿Tú jugabas al
fútbol, no es cierto? (досл. ’ти си играо фудбал, зар не?’). Наиме, овако
постављеним питањем говорник жели да сазна да ли је особа којој
је питање упућено својевремено практиковала спорт о коме се го-
вори (’ти си играо фудбал, зар не?’), али исто ово питање може да
буде позив да саговорник потврди изнету информацију, која се
односи на садашњост („ти (оно) беше играш фудбал, зар не?”). У овом
другом случају, дакле, било би еквивалентно питању Да ли је тачно
да играш фудбал?, којим се јасно даје до знања да је говорнику позна-
та та информација и да само жели да је потврди. Имперфекат овде
има двоструку улогу: најпре, говорник се посредно позива на неку
трећу особу од које је примио информацију, чиме се од ње ограђује,
а затим избегава директно (донекле и неучтиво) обраћање које би
подразумевала употреба садашњег времена (¿Tú juegas al fútbol,
no?, „ти играш фудабал, зар не?”). Према томе, у примерима попут
овога говорник евоцира прошлу ситуацију у којој му је одређена
информација била саопштена (ГШКА: 1751). Ево још једног примера:
- ¿Y cómo te llamabas? – alcancé a preguntar (...). (CREA, 25/03/2018)
„А како се (оно) беше зовеш? – стигао сам да упитам.”
О деиктичкој употреби имперфекта у српском језику пише
Ковачевић (2009а), а изнети примери и запажања могу бити изу-
зетно корисни за разумевање употребе имперфекта у шпанском
језику говорницима српског језика. Наиме, на бројним примерима
Ковачевић показује да су глаголи звати се и бити употребљени у
имперфекту веома присутни у (супстандардном) савременом јези-
ку. Примери попут Како се (оно) зваше, Како му (оно) беше име, Како
се (оно) беше зваше показују да „говорник се сам пита или пак пита
саговорника за име особе или предмета које је у прошлости знао,
али га се у датом тренутку не може сјетити” (Ковачевић 2009а: 151).
Иако би се, како показује, овако употребљени глаголи могли заме-
нити презентом, он никако не би могао да буде њихов еквивалент,
јер би се употребио у апсолутном значењу, док овако употребљен
имперфекат има модални карактер. Другим речима, „и примјери
с презентом и примјери с имперфектом указују на говорниково
незнање нечијег имена у садашњости, али се они битно разликују
по томе што је у примјерима с имперфектом, за разлику од оних
у презенту, увијек присутна и значењска (модална) компонента
749
’упућивања на знање имена у прошлости’” (Ковачевић 2009а: 151-

152).24 Веома значајну улогу у евоцирању прошлог знања има и пар-
тикула оно, тако да је „имперфекту глагола звати се у обиљежавању
садашњости готово потпуно, ако не и потпуно, синониман спој пар-
тикуле оно и презента глагола звати се” (Ковачевић 2009а: 152). Ова
партикула се комбинује и са глаголом звати се у имперфекту (се
зваше), и оваквим спојем се, осим евоцирања прошлог значења, по-
стиже и компонента доживљености. Иста деиктичка партикула се
употребљава и уз имперфекат глагола бити (беше). Партикула је у
ова случаја редундантна, јер је њено значење већ садржано у
облицима имперфекта наведених глагола. Имперфекат глагола бити
комбинује се и са презентом глагола звати се, и како такав има
деиктичку функцију, односно евоцира прошло знање, слично пар-
тикули оно. Ипак, најпродуктивнијим се показује уједно и најпро-
зирнији двокомпонентни или трокомпонентни модел с деиктички
употребљеним имперфектом глагола бити: у њему се, уз импе-
рфекатски употребљен глагол бити и факултативно употребљену
партикулу оно могу јавити презентски облици многих глагола, а не
само глагола звати се (на пример како оно беше иде, како се (оно)
беше каже, итд.). Ковачевић (2009а: 156) закључује да имперфекат
глагола бити у супстандардном језику веома често има вредност
деиктичке лексеме, „која се додаје како уз презентске тако и уз
перфекатске облике глагола када треба упутити на то да у сјећању
говорника, саговорника или пак обојице постоји прошло знање о
карактеру њима изражених радњи”.
ГШКА (2010) наводи да је цитатни имперфекат веома близак
проспективном имперфекту25, којим се изражавају најављене, пла-
ниране или предвиђене радње:26
Hay una reunión, una entrevista que empezaba a las diez de la mañana en
la Moncloa. Se supone que ahí, pues, Jordi Pujol tendrá que decir (…) (CREA,
25/03/2018)
„Има један састанак, интервју који (ваљда, наводно) почиње у десет
ујутро у Монклои. Подразумева се да ће ту Ђорди Пуђол морати да
каже...”
24 Ковачевић (2009а: 152) показује да се партикула оно употребљава са презентом глагола

звати се, у истом значењу као и у случају имперфекта (Како се оно зовеш); „компонен-
ту евокације прошлог знања доноси партикула оно”, те закључује да имперфекту глаго-
ла звати се када он означава садашњост одговара спој партикуле оно и презента глагола
звати се. Ипак, како наводи, „за разлику од презентеске реализације (...) реализација с
имперфектом – осим што компоненти садашњости надређује компоненту евокације про-
шлог знања – увијек подразумијева и компоненту доживљености” (Ковачевић 2009а: 153).
25 Како се наводи у ГШКА (2010), цитатни и проспективни имперфекат су толико блиски
да многи аутори и не праве разлику између њих.
26 Важно је подсетити да је уз овако употребљен импрерфекат неопходна упореба одго-
варајућих прилошких одредби за време, којима се јасно показује да радња још увек
није реализована. Слично је и са употребом презента за изражавање будућих радњи:
Voy al cine (‚идем у биоскоп‘ (=сада, презент)) VS. Voy al cine esta noche (’идем у биоскоп
вечерас’).
750
Наиме, иако се радња исказана глаголом у имперфекту не-

сумњиво односи на будућност, она је претходно „најављена”
односно планирана, предвиђена. У истим овим контекстима и са
истим значењем немогуће је употребити друга прошла времена, јер
би се радње у том случају схватиле као прошле, као да су већ ре-
ализоване. И Ј. Рајић (2009б) говори о овој употреби имперфекта,
као једној од ознака евиденцијалности у шпанском језику, а овако
употребљени глаголи у имперфекту означавају, „с једне стране, до-
гађаје у будућности, а са друге, анафорички повезују актуелни чин
говора са прошлом ситуацијом исказивања, у којој су поменути до-
гађаји најављени” (Рајић 2009б: 344). Ауторка даље појашњава да се
оваквом употребом имперфекта указује на то да се ради о посре-
дној информацији, из друге руке, чиме се говорник, на неки начин,
ограђује од садржаја исказа. У српском језику, цитатни карактер
имеперфекта се добија посредством евиденцијалних маркера на-
водно или ваљда, који су кључни за артикулисање тог значења. Ево
још неколико примера:
Ross espera tu llamada, has de preguntarle si tiene el permiso para el
desfile y si no llamas se alarmará o Silfa o Evelyn, no, Evelyn no porque se
iba de viaje, se iba mañana de viaje, ¿mañana? ¿Qué día es hoy? ¿Dónde
estás? (CREA, 26/03/2018)
„Рос очекује твој позив, мораш да је питаш да ли има дозволу за де-
филе, а ако не зовеш узбуниће се, или Силфа или Евелин, не, Евелин
не јер је ишла („ваљда / наводно иде”) на пут, сутра је ишла („ваљда /
наводно иде на пут”)? Који је данас дан? Где си?”
Llegó al piso de la Rambla a las once y media. El desfile empezaba a
las doce y vio instalado enfrente el tablado para las sardanas. (CREA,
25/03/2018)
„Стигао је у стан на Рамбли у пола дванаест. Дефиле је почињао (=„је
требало да почне / је наводно почињао”) у дванаест и преко пута је
видео постављену бину за плес сардана.”
Имперфекат у овим контекстима задржава значење антериор-
ности, али је оно, на неки начин, померено, јер је радња исказа-
на глаголом постериорна у односу на тренутак исказа говорника,
уместо да је антериорна; дакле, имперфекат исказује не анте-
риорност радње, већ антериорност дискурса у оквиру којег је та
радња исказана (Рејес 1990: 50). Имперфективност је та која омо-
гућава овом глаголском времену темпорална кретања, али је ова
употреба имперфекта ипак модална и представља начин да се го-
ворник огради од садржаја исказа. Будући да се за радњу исказану
имперфектом, у одређеним контекстима, попут наведених, не зна
да ли се реализовала или није (нпр. Aquel día se representaba Hamlet
en el Teatro Nacional (‘тога дана се играо Хамлет у Народном позо-
ришту’, „је требало, било је планирано да се игра”), та информа-
ција се даје неком адверзативном односно супротном реченицом:
Mi hermano llegaba ayer, pero algunos problemas de salud le han obligado
751
a posponer el viaje (‘мој брат је долазио (=„требало је да дође”) јуче,

али су га неки здравствени проблеми приморали да одложи пут’)
(ГШКА 2010: 1752).
Имперфекат који исказује прошлу радњу која ипак не кулми-
нира, чиме се поништава и њена темпоралност, јесте конативни
имперфекат, као у следећем примеру: Yo salía de casa en ese preciso
momento (‘излазио сам из куће баш у том тренутку’). Он се нарочи-
то често реализује кроз перифразу ir a + infinitivo, као и перифразе
estar para + infinitivo и estar a punto de + infinitivo, као што илуструје
следећи пример:
El cascarón vacío, embutido de trapos y cal viva, y cosido a la machota con bra-
mante basto y agujas de enfardelar, estaba a punto de desbaratarse cuando lo
pusimos en el ataúd nuevo de seda capitonada. (CMA, 64)
„Испражњени трупац, напуњен крпама и живим кречом, а збрда-здо-
ла зашивен грубим концем и иглама за састављање врећа, умало да
се распадне када смо га спуштали у нови сандук постављен свилом.”
(ХНС, 79)
6. Закључне напомене
За разлику од савременог српског језика, где је употреба
имперфекта сведена на веома ограничен број говорних ситуација,
имперфекат у шпанском језику показује широк спектар време-
нских и модалних значења. Постоји парцијална формална и сема-
нтичко-функционална подударност шпанског и српског имперфекта
у случајевима када је он цитатно употребљен, у примерима као што
су ¿Cómo te llamabas? - Како се (оно) беше зовеш?, ¿Dónde trabajabas? –
Где (оно) беше радиш? и слично. У осталим употребама, еквивалент
шпанског имперфекта у српском језику је пре свега перфекат, а у
неким специфичним контекстима и презент (нпр. у слагању вре-
мена, проспективном и лудичком имперфекту), потенцијал (нпр.
уобичајене радње или учтиво обраћање), па чак и футур (лудички
имперфекат). Некада је за преношење значења исказаних шпан-
ским имперфектом, а посебно када се он јавља у некој глаголској
перифрази или у декомпонованом предикату, неопходна употре-
ба одређених прилога или партикула у српском језику (на пример,
партикула оно, евиденцијални маркер наводно итд.).
Осим имперфекта, и прости перфекат у шпанском језику је
компатибилан са ателичним предикатима, али употреба једног или
другог времена подразумева значајне разлике у значењу. Такође,
нису ретки ни контексти у којима се имперфектом исказује завр-
шена радња, као што постоје и ситуације које су трајале а које се
не исказују имперфектом већ простим перфектом. У таквим ко-
нтекстима изузетно важну улогу имају прилошке одредбе за време
и учесталост. Уједно, то значи да се имперфекат у шпанском језику
752
не може изједначити с несвршеним видом и уопште трајањем у срп-

ском језику, јер се имперфективност овог глаголског времена са-
стоји у томе што пре свега представља радње и процесе у току, не
узимајући у обзир њихов почетак или крај.
Извори
CMA: Gabriel García Márquez, Crónica de una muerte anunciada, Madrid: Bibliotex,
2001.
ХНС: Gabrijel Garsija Markes, Hronika najavljene smrti (prevod Silvija Monros-
Stojaković), Beograd: Sezam Book, 2011.
CP: Eduardo Mendoza, La ciudad de los prodigios, Madrid: Bibliotex, 2001.
ГЧ: Eduardo Mendosa, Grad čudesa (prevod Branislav Đorđević), Beograd: Čigoja, 2009.
SI: Juan Goytisolo, Señas de identidad, Madrid: Bibliotex, 2001.
ЗИ: Huan Gojtisolo, Znaci identiteta (prevod Dalibor Soldatić), Beograd: Laguna, 2009.
ME: Arturo Pérez Reverte, El maestro de la esgrima, Madrid: Bibliotex, 2001.
УМ: Артуро Перес Реверте, Учитељ мачевања (превод Оливера Булајић), Београд:
Народна књига, 2000.
CREA: Real Academia Española: Banco de datos (CREA) [en línea]. Corpus de referencia
del español actual. <http://www.rae.es> [25/03/2018, 26/03/2018]
Бајић 2006: Dragana Bajić, “Algunas consecuencias gramaticales del aspecto verbal
abierto en las lenguas eslavas”, Eslavística Complutense, 6, 147-157.
Бајић Николић 2007: Dragana Bajić, “Aproximación al discurso comparativo desde
la perspectiva de la deixis temporal”, en Luis María Cortés Rodríguez et al.
(coords.), Discurso y oralidad. Homenaje al profesor José Jesús de Bustos Tovar,
Madrid: Arco Libros, 471-480.
Бајић Николић и Алонсо Сарса 2006: Dragana Bajić Nikolić, María Ángeles Alonso
Zarza, “Acerca de los problemas de traducción de los sistemas temporo-
aspectuales en serbocroata y en español”, en Pilar Blanco García, Pilar Martino
Alba (eds.), Traducción y Multiculturalidad, Madrid: Universidad Complutense
de Madrid, 281-290.
Брукарт 2003: José Brucart, “El valor del imperfecto de indicativo en español”, en
Estudios hispánicos. Revista de la Asociación Coreana de Hispanistas, 27, 193-
233. Доступно на: http://filcat.uab.cat/clt/publicacions/reports/pdf/GGT-03-
1.pdf (01/11/2017)
Вељковић 2001а: Dragana Veljković, “Características generales del campo de la
aspectualidad en serbocroata y español”, Interlinguística, 11, 413-417.
Вељковић 2001б: Dragana Veljković, “El campo funcional-semántico de la
aspectualidad en las lenguas serbia y española”, FACTA UNIVERSITATIS, 2/8,
221-230.
Вељковић 2013: Драгана Вељковић, „Свршени глаголски вид и референцијално
време у српском језику“, Савремена проучавања језика и књижевности,
Зборник радова са IV научног скупа младих филолога Србије одржаног 17.
марта 2012. године на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу,
година IV, књига I, Крагујевац: ФИЛУМ, 295-309.
753
Вендлер 1957: Zeno Vendler, “Verbs and times”, Philosophical Review 56, 143-160.
ГШКА 2010: Real Academia Española, Nueva gramática de la lengua española.
Morfología, Sintaxis, vol. 1, Madrid: Espasa.
Ковачевић 2007: Милош Ковачевић, „Прилошки изрази у савременом српском
језику”, Научни састанак слависта у Вукове дане, 36/1, 67-81.
Ковачевић 2009а: Милош Ковачевић, „О деиктичкој употреби имперфекта”,
у Милош Ковачевић: Огледи из српске синтаксе, Београд: Друштво за
српски језик и књижевност Србије, 149-159.
Ковачевић 2009б: Милош Ковачевић, „О конструкцијама деиктичке цитатности
или: о недословном управном говору у савременом српском језику”, у
Милош Ковачевић (ур.): Српски језик у употреби, Књига I, Крагујевац:
ФИЛУМ, 161-173.
Мразовић 2009. Pavica Mrazović, Gramatika srpskog jezika za strance, Sremski
Karlovci / Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Пејовић 2007: Andjelka Pejović, “Los tiempos del pasado en serbio y en español: con-
trastes”, en Rafael Guzmán Tirado (dir.): Actas del congreso internacional La
lengua y literatura rusas en el espacio educativo internacional: estado actual y
perspectivas (Granada, 7-9 mayo 2007), Санкт Петербург / Granada: МИРС,
731-736.
Пејовић и Николић 2011: Andjelka Pejović i Ivana Nikolić, “La expresión del aspecto
perfectivo en los idiomas español y serbio”, en Carsten Sinner, Elia Hernández
Socas, Christian Bahr (eds.): La expresión de tiempo y espacio y las relaciones es-
pacio-temporales. Nuevas aportaciones de los estudios contrastivos, Frankfurt am
Main: Peter Lang, Colección “Studien zur romanischen Sprachwissenschaft
und interkulturellen Kommunikation”, Editor de la colección Gerd Wotjak, 75,
131-144.
Рајић 1996: Јелена Рајић, „Рајхембахово тумачење временског глаголског система
(Поређење са традиционалним граматичким приступом на примерима
из шпанског језика)”, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику,
XXX/2, 105-111.
Рајић 2009а: Jelena Rajić, “La expresión lingüística de la aspectualidad en español”,
Srpski jezik, XIV/1-2, 387-392.
Рајић 2009б: „Имперфекат и кондиционал као ознаке евиденцијалности у шпан-
ском језику”, у Милош Ковачевић (ур.): Српски језик у употреби, Књига I,
Крагујевац: ФИЛУМ, 341-347.
Рајић 2012: Jelena Rajić, “Polifonía y formas verbales”, Verba hispánica, XX/1, 295-305.
Рајић 2015: Jelena Rajić, “Análisis contrastivo de la expresión de la evidencialidad en
serbio y español“, Verba hispanica, XXIII, 127-148.
Рејес 1990: Graciela Reyes,”Valores estilísticos del imperfecto”, Revista de Filología
Española, LXX, 1/2, 45-70.
Рохо 1990: Gillermo Rojo, “Relaciones entre temporalidad y aspecto en el verbo
español”, en Ignacio Bosque (ed.): Tiempo y aspecto en español, Madrid: Cátedra,
17-43.
Рохо и Вејга 1999: Guillermo Rojo, Aleixandre Veiga, “El tiempo verbal. Los tiempos
simples”, en Ignacio Bosque y Violeta Demonte (eds.): Gramática descriptiva de
la lengua española, vol. 2, Madrid: Espasa, 2867-2934.
Станојевић и Ашић 2006: Veran Stanojević, Tijana Ašić, Semantika i pragmatika
glagolskih vremena u francuskom jeziku. Kragujevac: Filološko-umetnicki
fakultet.
Танасић 2005: Срето Танасић, „Синтакса глагола”, у Предраг Пипер и др. (ур.):
Синтакса савременогa српског језика, Београд: Институт за српски језик
САНУ / Београдска књига / Матица српска, 345-476.
754
Anđelka Pejović
ON THE MEANING AND USAGE OF THE IMPERFECT TENSE
IN SPANISH IN RELATION TO SERBIAN
Summary
The paper investigates the meaning and usage of the imperfect tense in Spanish and
its equivalent forms in Serbian. The interest for the topic was inspired by the differenc-
es in the organization of verb systems, the number of verb tenses and their semantic
and functional, as well as pragmatic characteristics in both languages. The paper in-
corporates the general description of verb tense in Spanish, exhaustive insight into the
contrastive research of temporality and aspect of the afore mentioned languages done
so far, as well as the analysis of the usage of the imperfect tense in Spanish with a spe-
cial focus on its distinctive features in relation to Serbian. Based on the analyzed cor-
pus, we concluded that the Spanish imperfect had equivalents for several verb tenses
in Serbian. We confirmed the already established opinion that the imperfective aspect
in Serbian could not be equaled to the imperfect tense in Spanish. We also claim that
the adverbs and adverbial phrases for time and frequency play a huge role in distin-
guishing perfective from imperfective actions, i.e. events, and that the special shades
of meaning expressed by Spanish imperfect are sometimes transferred into Serbian by
means of certain adverbs and particles.
Key words: the imperfect tense, verb tenses, temporality, aspectuality, deixis, Spanish
755
811.112.2'367.625:070
811.163.41'367.625:070
Mladen D. Papaz1
Univerzitet u Istočnom Sarajevu
Filozofski fakultet
Katedra za njemački jezik i književnost
IMPERCEPTIVNA UPOTREBA GLAGOLA HEISEN,

ES I GELTEN ALS U NOVINSKIM IZVJEŠTAJIMA NA
NJEMAČKOM I FUNKCIONALNO EKVIVALENTNIH
KONSTRUKCIJA NA SRPSKOM JEZIKU
Predmet ovog rada čine glagoli heißen,es i gelten als u novinskim

izvještajima na njemačkom jeziku i njihovi prevodni ekvivalent
kažu i važiti za (i dr. funkcionlano ekvivaletne konstrukcije)
na srpskom jeziku, kojima se novinar služi kako bi ukazao na
svoju posredničku ulogu u procesu saopštavanja. Ovakav vid
distanciranja od propozitivnog sadržaja u lingvističkoj literaturi
svrstava se u domen modalnosti, i to imperceptivne modalnosti.
U ovom radu ćemo kontrastivnom metodom ukazati na pomenuta
leksička sredstava karakteristična za ovaj vid modifikovanja
iskaza u svjetlu činjenice da govorno lice nije izvor informacije,
pri čemu ćemo istovremeno istaći sličnosti i razlike u pomenutim
jezicima.
Ključne riječi: imperceptivna modalnost, neopuzdane
informacije, neodređen izvor informacije, prividno imenovanje
izvora modalnosti
1. O imperceptivnoj modalnosti
Piper i dr. (2005: 645) definišu imperceptivnost2 kao modalnost u
okviru koje se sadržaj iskaza kvalifikuje u svetlu činjenice da govorno lice
nije izvor informacije koja se iznosi. Pomenuti autori naglašavaju da
imperceptivnost presuponira distanciranost govornog lica u odnosu
na istinitost propozitivnog sadržaja i ukazuju na vezu s epistemičkom
modalnošću. Imperceptivnost podrazumijeva, dakle, leksička sredstva
kojima se iskazuje činjenica da govorno lice kvalifikuje propozitivni
sadržaj kao informaciju preuzetu iz nekog drugog izvora, a ne kao svoju
informaciju. „Ako se želi istaći da je u pitanju informacija iz druge ruke
u srpskom jeziku se u rečenicu uključuju posebna sredstva – vele, kažu,
priča se i sl.”, kao u sljedećim primjerima:
(1) On će, veli, doći. (2) Sutra se, kažu, ne radi. (3) Ovo je, navodno,
1 mladen.papaz@gmail.com
2 U lingvističkoj literaturi koriste se i termini evidencijalnost (Popović, Lj., 2012), kvotativna
upotreba (Diewald, G., 1999), kao i indirektna epistemička modalnost (v. Babić, M., 2012).
757
Mladen D. Papaz
popravljeno. (Piper i dr., 2005: 645).

Lingvistička literatura ovakvu vrstu distanciranja od propozitivnog
sadržaja klasifikuje najčešće kao potkategoriju epistemičke modalnosti.
Trbojević-Milošević, I., smatra da svako ograđivanje govornika od bilo
kakve evaluacije istinitosti propozicije spada u domen modalnosti, i to
epistemičke modalnosti. Ovakva vrsta modalnosti ne može da se kvantifi-
kuje, niti joj se može pridodatni neka skalarna vrijednost, ona jednostavno
ukazuje na govornikovu ogradu, bilo od istinitosti ili neistinitosti propozi-
cije (Trbojević-Milošević, I. 2004: 172). Drugi autori, kao Popović, Lj.
(2012), ovakav vid ograđivanje svrstavaju u kategoriju evidencijalno-
sti. Popović, Lj., evidencijalnost definiše kao semantičku kategoriju koja
obuhvata strategije i operacije lingvističkog kodiranja informacije u vezi sa
izvorom onoga što čini suštinu propozicije (Popović, Lj. 2012: 315) uz na-
pomenu da je usko povezana sa epistemičkom modalnošću. Međutim, u
lingvističkoj literaturi postoje i drugačiji stavovi. De Han, F. (De Haan,
1999), primjera radi, ističe da se pojmovi epistemičke modalnosti i evi-
dencijalnosti mogu razdvojiti, budući da se razlikuju po svojoj semanti-
ci – evidencijalima se potvrđuje priroda dokaza za informaciju u datoj
rečenici, dok epistemički modali vrednuju opredijeljenje govornika pre-
ma tom iskazu. Evidencijalnost i epistemička modalnost enkodiraju dve
različite stvari – izvor informacije, odnosno stav prema informaciji (v. d.
Đorđević, D., 2016: 40).
Piper i dr. (2005: 646) kategoriju imperceptivnosti dijele na određe-
nu i neodređenu imperceptivnost. Kod određene imperceptivne modal-
nosti izvor informacije na koji se govorno lice oslanja je određen i po-
znat, dok s druge strane, kod neodređene imperceptivnosti, izvor info-
rmacije koju govorno lice prenosi recipijentu nije poznat, neodređen je.
U ovom radu pažnju ćemo posvetiti upravo neodređenoj imperceptivno-
sti odnosno isključivo upotrebi glagolskih leksema heißen, es i gelten als u
novinskim izvještajima na njemačkom jeziku i njihovim direktnim pre-
vodnim ekvivalentima (kažu, važti za) i drugim funkcionalno ekvivalet-
nim konstrukcijama na srpskom jeziku. Pomenuti eksponenti tipični su
primjeri za imperceptivnu modalnosti i ilokutivnu funkciju saopštenja s
ogradom3, koje karakteriše govornikovo distanciranje i nedostatak opre-
dijeljenosti prema istinitosti propozitivnog sadržaja.
2. Analiza korpusa
U ovom radu najprije ćemo na osnovu primjera iz odabranog ko-
rpusa koji je sačinjen od novinskih izvještaja ekscerpiranih iz dnevnih
novina (Politika, Glas S., Večernje n., Süddeutsche Zeitung i Frankfurter
3 Eksplicirajući semantičku strukturu ovog ilokutivnog čina, Piper i dr. (2005: 1020) izdvajaju
sljedeće elemente:
a) Govorno lice prenosi informacije čiji je izvor sumnjiv.
b) Nema podataka koji bi potvrdili istinitost prenošene informacije.
c) Govorno lice izražava sumnju u pouzdanost informacije koju prenosi.
d) Govorno lice nastoji da izrazi svoj stav prema istinitosti izrečenog.
758
Imperceptivna upotreba glagola heißen, es i gelten als u novinskim izvještajima...
Allgemeine Zeitung) deskriptivno-analitičkom metodom identifikovati

pomenute glagole heißen, es (kažu), odnosno gelten als (važti za) i dru-
ge funkcionalno ekvivalentne konstrukcije na srpskom jeziku, kojima
novinar ističe svoju ulogu posrednika u procesu prenošenja informaci-
ja i propozitivni sadržaji kvalifikuje kao informacija preuzete iz nekog
drugog, neodređenog izvora. Upotrebu pomenutih glagolskih leksema
opisaćemo zatim i ukazati na njihovu frekvenciju javljanja u novinskim
izvještajima na srpskom i njemačkom, te u zaključku kontrastivnom
metodom ukazati na sličnosti i razlike prilikom iskazivanje imperce-
ptivne modalnosti u pomenutim jezicima.
2.1. Upotreba glagola heißen, es gelten u novinskim izvještajima na

njemačkom jeziku
Analiza pomenutog korpusa pokazala je da glagolske lekseme heißen,
es, odnosno gelten als imaju visoku frekvenciju javljanja u novinskim
izvještajima na njemačkom jeziku prilikom iskazivanje imperceptivne
modalnosti, za razliku od njihovih prevodnih ekivalenata (kažu, važiti
za) u srpskom jeziku. U jeziku štampe na njemačkom jeziku bezlični
oblik glagola heißen, es ima dvije značenjske sememe, koje se navodi i u
Dudenovom (1996: 683) rječniku kao a) „als Vermutung, Behauptung o. Ä.
gesagt werden: Es heißt, er sei ins Ausland gegangen.“4 b)„an einer bestimmten
Stelle zu lesen sein, geschrieben stehen: Bei Hegel/In dem Abkommen heißt
es“. Razlika između ove dvije značenjske varijante ogleda se kako u
sintaksičkoj poziciji, tako i u prevodnim ekvivaletima na srpskom
jeziku. Varijanta a) iskazuje zbog neodređnog izvora modalnosti veći
stepen ograde, veoma je fleksibilna u pogledu sintaksičke rečenične
pozicije, pa se kao takva može javiti najčešće u postpoziciji, u medijalnoj
ili rjeđe u inicijalnoj poziciji, što ilustruju sjedeći primjeri ekscerpirani
iz odabranog korpusa:
Saopštenje s ogradom
1. Die Agenten seien zu UTA gegangen, heißt es, gerade weil die Agentur
kleiner und konzentrierter ist. (SD, 82, 10. 04. 2015, 12);
2. „Trotz ihres insgesamt sehr hohen Risikos sind derzeit alle Kinder stabil“,
hieß es. (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 6)
3. Fußball sei Brasiliens Nationalreligion, heißt es.( FAZ, 122/22, 29.05.2015, 15)
4. Es heißt lediglich, die von der EU-Behörde an den Flughäfen vorgenommene
Inspektion hätten gezeigt, „dass Deutschland die EU-Anforderungen
hinsichtlich der Mindeshäufigkeit und des Umfangs der Kontrolle nicht
erfüllt hat.“ (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 4)
5. Italien, so heißt es, besitzt die meisten Orginale von Blu. (SD, 82, 10. 04.
2015, 13);
4 a) „Iznijeti nešto kao pretpostavku, tvrdnju ili sl.: Kažu da je otišao u inostranstvo”. b) Može se
pročitati na određenom mjestu, stoji zapisano: Kod Hegela.../ U sporazumu stoji da...”
759
Mladen D. Papaz
Bezlični oblik glagol heißen, es podrazumijeva isključenje govorni-

ka kao izvora informacije, te ukazuje na opštu prihvaćenost i anonimni
izvor modalnosti, što bi odgovaralo oblicima glagola‚ kažu da/kaže se, go-
vori se, priča se‘5 u srpskom jeziku. Ristić, S. (2009) ovakav vid modifika-
cije govornog postupka izjednačava sa partikulama i drugim modalnim
riječima, uz obrazloženje da predikatno-argumentskoj strukturi iskaza sa
partikulom navodno odgovara ekvivalentna struktura sa upotrebom glagola
govorenja u obezličenom ili bezličnom obliku (Ristić, S., 2009: 112).
Za razliku od prethodno navedene varijante bezličnog oblika glago-
la heißen, es varijanta b) popraćena je uvijek situtativnim dodatkom koji
samo prividno imenuje izvor modalnost. Situativni dodatkom izbjega-
va se konkretno imenovanje izvor modalnosti i na taj način povećava
opšteprihvaćenost i vjerodostojnost informacije. Novinar ukazuje na
uopšteno porijeklo informacije, metonimijskim prenosom se imenuju
institucije, firme....službe itd. kao izvori informacije odakle je informa-
cija potekla, dok sam identitet izvora ostaje neizrečen. Ekvivalent u srp-
skom jeziku za ovu varijantu bezličnog oblika glagola heißen prevodi se
u zavisnosi od toga da li neodređeni izvor označava, živo (+) ljudsko biće
ili određena dokumenata sa stoji u ili kažu/kaže se, kao što to ilustruju
sljedeći primjeri:
6. Ein Cyber-Angriff würde katastrophale Folgen haben, heißt es in der Stu-
die: Strom und Wasserversogung, Flughäfen, Fabriken und der gesamte
Zahlungsverkehr, alles könnte lahmgelegt werden. (SD, 82, 10. 04. 2015, 2);
7. Den Maidan-Aufstand, die Aufrüstung der Selbsvertiedigungskräfte, die
blutige Schlacht gegen die Truppen des alten Regims, das Scheitern des
Abkommens mit den Ex-Präsidenten-all das, so heißt es im Kremel, hätten
Faschisten wie Jarosch geplant und isziniert. (SD, 82, 10. 04. 2015, 4);
8. „Investitionen in Kohleunternehmen sind sowohl ein Risiko für das Klima
als auch ein känftiges Wirtschaftsrisiko“, heißt es in der einstimmigen Er-
klärung des Ausschusses. ( FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 17);
9. Der hohe Kurs des Franke sei für diese Entwicklung verantwortlich, heißt
es aus dem Verlag, er habe die Kosten so emporgetrieben und de Einnah-
men so so vermindert, dass man sich zu dieser Sparmassnahme entschlos-
sen habe. (SD, 82, 10. 04. 2015, 11);
10. Am Rander der Vertragsvereinbarung hieß es, ich bekäme zwei Jahre Zeit,
um zu beweisen, dass die vier Sparten sinnvoll sind. (SD, 82, 10. 04. 2015,
12);
11. Das wichtigste jedoch ist die Kultur, heißt es bei einer Großbank. (SD, 82,
10. 04. 2015, 18);
12. „Wir haben gezahlt“, hieß es aus Athen.(SD, 82, 10. 04. 2015, 1);
Polisemični glagol gelten als ima identično semantičko značenje
kao i bezlični oblici glagola heißen, es koji označvaju neodređen izvor
modalnoti. Navedeno značenja polisemičnog glagola gelten opisuje se u
5 Kažu (da) R =‘saopštavam R, Ja ne tvrdim da R, drugi/neki tvrde da R, Ja nemam stav o tome
da li je R pravo /istinsko (to u ovoj situaciji nije važno), (Risitć, S., 2009:112).
760
Dudenovom rječniku (1996: 583) kao „bei einer Beurteilung in bestimmter

Weise eingeschätzt werden: das gilt als sicher/als klug....“6, gdje zapravo je-
dan neodređena, često nepoznata, skupina ocijenjuje sadržaj propozicije
na određeni način, što se iskazuje dopunom u predikativu gilt als‘predikativ‘
u njemačkom jeziku, kao npr.:
13. Kickern im Alter gilt nicht mehr als peinlich, sondern als Ausdruck einer
höheren urbanen Lebensform. (SD, 82, 10. 04. 2015, 51);
14. Adidas und der amerikanische Getränkekonzern Coca-Cola gelten als
engste Verbündete der Fifa. (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 24);
15. Rimbo Transport Voyageurs gilt als der beste Anbieter Nigers.(FAZ,
122/22, 29. 05. 2015, 3);
16. Die Formulierung gilt als Etappensieg der Eu-Freunde, denn diese dürfen
nun mit einenm „Yes“ in den Kampf ziehen. (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 5);
17. Vor allem die letzten beiden Gruppen gelten als überdeuchschnittlich EU
freunlich. (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 5);
18. Es gilt als sicher, dass der Kampf gegen die Korruption in Nigeria bei der
NNPC beginnen muss. (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 5);
19. Da die Staatsanwaltschaft für Woerth in beiden Fällen auf Freispruch
plädiert hatte, gilt es als sehr unwahrscheinlich, dass die Anklage in seinem
Fall in Revision gehen wird. (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 6);
20. Es gilt in der Welt mit seinem hohen Wirkungsgrad als das sparsamste
Kraftwerk in der Stromerzeugung. (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 20);
21. Vorzugsaktien gelten als überholt, weil damit keinerlei Stimmrechte
verbunden sind. (FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 23);
22. Die KgaA gilt als sehr „übernahmeresistent“, weil gegen den persönlichen
haftenden Gesellschaftler, also die Familie, kaum eine Entscheidung
ddurchzusetzen ist. ( FAZ, 122/22, 29. 05. 2015, 23);
U navedenoj upotrebi ekvivaletni u srpskom jeziku bile bi glagolske
lekseme ’važi za’7 ili ’za njih kažu da...’, kao što to ilustruje sljedeći
primjer:
23. Die Roma gelten als ärmste Bevölkerungsgruppe Serbiens./ Romi važe
za najsirmašniju zajednicu u Srbiji./Za Rome kažu da su najsirmašnija
zajednica u Srbiji. (SD, 82, 10. 04. 2015, 3).
Međutim, glagol gelten als sa uopštenim, neodređenim izvorom
modalosti, može da se javi i sa tzv. prividnim izvorom modalnosti, koji
je uopšten, ali nešto određeniji, tj. ograničava se na određenu grupu
članova, pripadnika relgijskih grupa, odnosno kada se metonimijskim
prenosom ukazuje na stanovnike određene geografske cjeline ili
određene institucije, kao npr.:
6 Prilikom ocjene biti ocijenjeno na određen način: to važi za sigurno/Kažu za to da je sigurno/

pametno.
7 Konstrukcija ‘važi za‘ mogla bi se tumačiti u srpskom jeziku i kao prijedloška dopuna (Epäp.),
za+Akk.
761
Mladen D. Papaz
24. Er gilt unter Soldaten als Legende, seine militärische Expertise ist
unbestritten. (SD, 82, 10. 04. 2015, 4); (On važi među vojnicima za legendu
/ Vojnici za njega kažu da je legenda...)
25. Aber auch im Westen gilt der 43-Jährige als Unberühbar, als einer, der
die proeuropäische Revolution und ihre Werte vergiftet mit seinem
Radikalismus und Nationalismus. (SD, 82, 10. 04. 2015, 4); (Ali i na
Zapadu 43-godišnjak važi za nedodirljivog / Na Zapadu kažu za njega da je
nedodirljiv....)
26. Der Katholik gilt auch vielen Muslimen als respektable Stimme der
Vernuft. (SD, 82, 10.04.2015, 12); (Katolik važi i kod mnogih muslimana
za respektabilan glas razuma / I mnogi muslimani za katolika kažu da je
respektabilan glas razuma).
27. In Südamerika gilt der Fifa-Skandal als Chance: (FAZ, 122/22, 29. 05.
2015, 15);/ U Južnoj Americi Fifin skandal važi za šanu / kažu da je šanse /
vide ga kao šansu....).
Ovakav način navođenja izvora informacije naglašava opšteprihva-
ćenosti među predstavnicima određene grupe i ima za cilj da se reci-
pijentu informacija prikaže kao opšteprihvaćena i uvjerljiva. Prividno
navođenje izvora informacije upotrebom glagola heißen,es i gelten als
predstavlja strategiju manipulativnog plasiranja neopuzdanih informa-
cija, uz novinarevo ograđivanje od istinitosti sadržaja, pomoću koje se
garantuje prvenstveno anonimnosti izvora. Novinar se upotrebom na-
vedenih glagola isključuje kao izvor informacije, kvalifikujući pri tome
svoj nedostatak opredijeljenosti prema istinitosti propozitivnog sadr-
žaja. Ovakav način nenavođenja izvora prilikom plasiranja informaci-
ja pragmatično je i ujedno ekonomično leksičko sredstvo, s obzirom na
izostavljanje izvora modalnosti.
2.2. Imperceptivna modalnost u novinskim izvještajima na srpskom

jeziku
U novinskim izvještajima na srpskom jeziku zabilježili smo u oda-
branom korpusu samo jedan primjer sa bezličnim oblikom kažu, pre-
vodnim ekvivalentom za prethodno navedene glagole heißen, es i gelten
als na srpskom jeziku, dok primjere za leksemu važiti za nismo zabi-
lježili u odabranom korpusu. Upotrebu bezličnog oblika kažu ilustruje
sljedeći primjer:
28. Zora Korać je, kažu, razbijala šeme koju televiziju čine tromom i za određene
dokumentarne projekte pozivala mlade reditelje. (Po, 37058, 11. 01. 2017, 18);
U primjeru koji prethodi pomenuti oblik 3. lica množine kažu
presuponira uopšten izvor modalnosti. Pomenuti glagol kazati javljaj se
u funkciji paranteze, kao zarezima izdvojen novinarev komentar, kojim
762
novinar ukazuje na svoju posredničku ulogu i ujedno se distancira od

istinitosti propozitivnog sadržaja.
U novinskim izvještajima na srpskom jeziku pomenuti glagol
kazati iz skupine verba dicendi javlja se češće kao marker određene
imperceptivnosti i to unutar umetnutih rečenica, (njem. Schaltsätze8).
Budući da su pomenute umetnute konstrukcije integrisane u intermedijalnoj
poziciji unutar propozicionalne strukture u funkciji parenteze, one kao tak-
ve djeluju najupečatljivije na recipijenta, s obzirom da vizuelno najjasnije
istiću izvor modalnosti. Novinar upotrebom navedenih umetnitih komenta-
ra u funkciji modifikatora propozitivnog sadržaja, daje do znanja da kvali-
fikuje propozitivni sadržaj kao informaciju preuzetu iz nekog drugog izvora
na koji se poziva, kao u sljedećim primjerima:
Saopštenje
29. [dr Liljana Ivanović...] Dovoljno je, kaže, provetravati prostoriju u kojoj
boravimo pet do 10 minuta – praktično samo „zameniti vazduh”. (Po,
37058, 11.01. 2017, 8);
30. Ministar je govorio o odlasku „nekoliko desetina instruktora”, koji bi
obučvali snage bezbednosti u Kurdistanu, jer je, kaže, „to naša zadaća, mi
smo članica antiterorističke koalicije.” (GS,13706, 10. 04. 2015, 17);
Pomenute umetnute konstrukcije javljaju su najčešće minimalne
sintaksičke strukture sa glagolom iz skupine verba dicendi i identifiko-
vanim izvorom modalnosti. Ovakav načinu isticanja izvora modalnosti,
povećava autentičnosti saopštenja, odnosno doprinose unifikaciji izraza, s
ciljem urezivanja u svjest recpijenta kao simulirana istina (v. Jovanović, J.
2010: 266).
Budući da smo u novinskim izvještajima na srpskom jeziku zabilje-
žili samo jedan primjer sa bezličnim oblikom kažu, dok za glagol važiti
za nismo našli primjere, interesovalo nas je koje druge jezičke jedinice
preuzimaju funkcionalno ulogu markera imperceptivnosti u novinskim
izvještajima na srpskom jeziku.
Preciznija analiza navedenog korpusa pokazala je da novinar u no-
vinskim izvještajima na srpskom jeziku koristi za iskazivanje neodređe-
ne imperceptivne modalnosti, mnogo češće a) prijedloške fraze b) mo-
dalne partikule c) pragmatičke frazeologizme i d) deverbativne imenice.
Upotrebom pomenutih leksema i višečlanih sintagmatskih konstrukci-
ja modalni izvor informacije ostaje, takođe, neidentifikovan, što bi fu-
nkcionalno odgovralo upotrebi glagolskih leksema heißen, es, odnosno
gelten als u novinskim izvještajima na njemačkom jeziku. U nastavku
rada osvrnućemo se kratko na svaku od pomenutih kategorija.
Upotrebom a) prijedloških fraza, u funkciji imperceptivne moda-
lnosti, novinar daje recipijentu do znanja da informaciju prenosi u
8 Schaltsatz (umetnuta rečnica) je po vanjskom obliku nepovezani koordinativni spoj glavnih
rečenica, s tim što je jedna „uključena” u drugu. Po sadržaju nije u pitanju koordinacija,
umetnuta rečenica je u odnosu na drugu glavnu rečenicu podređena i sadrži komentar
govornika o sadržaju iskaza (Helbig/Buša 2001: 570 ) (Prevod: M.P.).
763
Mladen D. Papaz
vidu rezimiranja. Maksimović, J. (2016: 268) ovkave prijedloške fraze

naziva „autorska didaskalija bez predikacija”, s obzirom da je u ovim
konstrukcijama izostavljen glagol, a da se na njegovm mjestu javlja
deverbativna imenica kao podređeni član prijedloške fraze, kao što
ilustuju sljedeći primjer:
31. Prema prvim navodima italijanske policije, razlog za pucnjavu bilo je
suđenje o bakrotu, u kojem je napadač bio na optuženičkoj klupi. (GS,13706,
10. 04. 2015, 19);
Prijedloška fraza prema prvim navodima italijanske policije predstavlja
zapravo opisni oblik i semantički ekvivalent autorskoj didaskaliji navela
je italijanska policija. Identifikacija izvor modalanosti u konkretnom
primjeru izbjegava se upotrebom meotnimijskog prenosa9, prostornog
tipa, kada novinar izbjegava identifikaciju izvora modalnosti, po
prinicpu „naziv ustanove/organizacije ili organa upravljanja” → ljudi
koji čine datu ustanovu ili organ”. Prijedloška fraza koja se javlja po
učestalosti upotrebe u novinskim izvještajima na srpskom jeziku jeste
konstrukcija sa modalnim intenzifikatorm u vidu pridjeva nezvanični, kao
što to ilustruju sljedeći primjeri:
32. Prema nezvaničnim informacijama, uhapšeni su Nikola Nešković (26) iz
Bileće, Jovo Golo (51) iz Trebinja, Aleksandar Ivković (30) iz Bileće, Fatima
Avgadić (51) i Jasmin Sijamić (28) iz Sarajeva. (GS,13706, 10. 04. 2015, 12);
33. Prema nezvaničnim saznanjima, požar je izbio na automobilu vlasništvo
Dragane Zubčević. (GS, 13706, 10. 04. 2015, 12);
Upotrebom prethodno ilustrovanih prijedloških fraza garantuje se
prvenstveno anonimnost primarnog izvora i ukazuje na neodređen izvor
informacije. Novinar se isključuje kao izvor informacije i distancira od
istintosti propozitivnog sadržaja, s obzirom da koristi neprovjerene
infomacije (nezvanične), za koje nema dokaza.
Osim pomenutih prijedloških fraza, novinar koristi u novinskim
izvještajima na srpskom jeziku za iskazivnaje imperceptivne modalno-
sti često i b) modalnu partikulu navodno10. Pomenute modalna partikula
kondenzuju zapravo prijedlošku frazu prema navodima koja presuponi-
ra, takođe, nedoslovno prenošenje tuđih riječi i imenovanje izvor mo-
dalnosti, koji u većini slučajeva ostaje anoniman. Novinar upotrebom
pomenute partikule kvalfikuje propozitivni sadržaj kao informaciju
dobijenu iz neodređenog izvora uz veći stepen ograde, kao što ilustru-
ju sljedeći primjeri :
9 Kovačević, M. (2000: 46) izdvaja pet tipova metonimije: a) lokalna (prostorna) veza, b)
temporlana (vremenska), c) kauzalna (uzročno-posledična), d) posesivna i e) partitivna veza.
10 Navodno - prema kazivanju, kako se tvrdi (Mrazović/Vukadinović 2009: 467).
764
34. Navodno se dogodila nesreća, ali tužilac nalaže obdukciju. (GS,13706, 10.
04. 2015, TV25);
35. Navodno R.M. ima duševni poremećaj, odnosno poremećaj ponašanja.
(GS,13706, 10. 04. 2015, 12);
36. On su se navodno pomjerili jedan korak, ali nisu napustili mjesto.
(GS,13706, 10. 04. 2015, 35);
Pored upotrebe prijedloških fraza i modalne partikule navodno,
anonimnosti izvora modalnosti realizuje se u novinskim izvještajima
na srpskom jeziku i c) pragamtičkim frazelogizmima11 sa glagolima iz
skupine verba dicendi u impersonalinim oblicima pasiva. Na ovaj nači
novinar kao modalni izvor imenuje, zapravo, jednu neodređenu, veću
skupinu, nepoznatih ljudi od koje su dobijene informacije, kao npr.:
37. Makedonska ambasadorka je, kako se navodi, informisala Dačića o aktu-
elnoj unutršnjoj situaciji u Makedoniji i ocenila da je bezbednosta situacija
stabilizovana, te da svi ključni poliički činioci saglasni da se trenutni pro-
blemi mogu rešiti isključivo kroz dijalog, koji je u toku. (Po, 36474, 29, maj
2015, 5);
38. Prvi dio akcije trajeće, kako je najavljeno, mjesec dana, kada će jasno biti
prikazano 11 čestih jezičkih nedoumica,a planirano je i deset novih tokom
maja. (GS,13706, 10. 04. 2015, 22);
39. Kako se čulo, prema podacima Ekonomskog instituta, Srbiji danas nedo-
staje 30.000 stručnjaka iz IKT-a, a udružena prognoza više od dvadeset mi-
nistarstava obrazovanja evropskih država kaže da će Evropi već do 2020.
godine nedostajati 800.000 profesionalaca iz ove oblasti. (Po, 37058, 11.
01. 2017, 7);
U primjerima koji prethode navedeni pasivni oblici iskazuju im-
perceptivnu modalnost, odnosno novinarevu distancu prema istinito-
sti sadržaja propzicije. Modalni izvor izostavljen iz površinske stukture
rečenice, on je neodređen, a samim tim je i informacija nepouzdanija,
buduži da upotrebom pasivnih konstrukcija recipijent ne dobija nikakve
informacije o porijeklu propozitivnog sadržaja.
U novinskim izvještajima na srpskom jeziku novinar koristi često i
d) deverbativne imenice kao sredstvo kojim se ukazuje na novinarevu
posredničku ulogu i disanciranje od istinitosti propozitivnog sadrža-
ja. Deverbativne imenice kondenzuju leksički sadržaj određenog gra-
matičkog nukleusa rečenice, s bitnom razlikom da se procesom nomi-
nalizacije novinaru otvara mogućnost da prikrije određene podatke o
11 Ove sintaksičke konstrukcije po strukturi i semantičkom značenju odgovaraju tzv. kvazi-su-

bjunktorskim frazama sa kvazi-subjuktorom wie/kako (vidi detaljnije kod Engel, U., 2004: 409
pod Quasisubjenktor) koji je izgubio sve odlike interogativnog priloga, a preuzeo funkciju su-
bjuktora. Ivanović, B. (2012: 16) ovakve konstrukcije naziva pragmatičkim frazeologizmima, s
obzirom na prevalence po pitanju aktualizacije u tačno određenoj fazi komunikativne situaci-
je ili u određenoj fazi tačno definisane komunikativne situacije.
765
Mladen D. Papaz
vremenu dešavanja procesa, odnonso o modalnom izvoru informacije

ili rjeđe samom objektu.
Piper i dr. (2005: 557) ističu da su deverbativne imenice pogodno
leksičko sredstvo onda kada podaci o licu, vremenu, broju, rodu, aspek-
tu i modusu informacije redudantni, kada je zapravo bitno samo imeno-
vanje radnje i njeno povezivanje sa drugom radnjom odnosno pojavom.
Upotrebu deverbativnih imenica iliustruju sljedeći primjeru:
40. Tvrdnje da su na Zemunskom keju labudovi okovani ledom i da je veliki broj
njih uginuo nisu potvrdile nadležne institucije. (Po, 7058, 11. 01. 2017, 14).
41. Tvrdnje da je ovaj sastanak predstavljao predizbornu kampanju ombu-
dsmana bile su naizgled logične, ako se zna da je čelnik Čajetine poznat
po oštrim istupima protiv naprednjaka zbog problema s izgradjnom nekih
infrastrukturni projekata. (Po, 37057, 10. 01. 2017, 6).
U primjerima koji prethode novinar upotrebom deverbativne
imenice tvrdnja (tvrd-(iti)+nja) izbjegava vješto identifikaciju primarnog
izvora informacije i ukazuje na svoju neopredijeljenost prema istinitosti
propozitvnog sadržaja realizovanog u obliku da-rečenice.
3. Zaključak
Za iskazivanje neodređene imperceptivne modalnosti u jeziku
štampe na njemačkom jeziku primjetna je frekventna upotreba dva
glagola ’heißen,es’ i ’gelten als’ koji naglašavaju novinarevu posredničku
ulogu u procesu saopštavanja i izražavaju distanciranje prema istinito-
sti propozitivnog sadržaja. Za razliku od njemačkog jezika gdje pome-
nutii glagoli imaju visoku distribuciju u novinskim izvještajima, njihovi
direktni prevodni ekvivalenti ’kažu’, odnosno ’važiti za’ u novinskim iz-
vještajima na srpskom jeziku nisu ni približno zastupljeni u upotrebi u
novinskim izvještajima u srpskom jeziku. U novinskim izvještajima na
srpskom jeziku novinar koristi za iskazivanje neodređene imperceptiv-
ne modalnosti, mnogo češće a) prijedloške fraze b) modalne partiku-
le c) pragmatičke frazeologizme i d) deverbativne imenice. Upotrebom
pomenutih leksema i višečlanih sintagmatskih konstrukcija modalni
izvor informacije ostaje, takođe, neidentifikovan, što bi funkcionalno
odgovralo upotrebi glagolskih leksema heißen, es, odnosno gelten als u
novinskim izvještajima na njemačkom jeziku.
Izvori
(GS)- Glas-a Srpske, od 10. 04. 2015.
(FAZ)-Frankfurter Allgemeine Zeitung, od 3.07.2012, 29.05.2015, i 11. 01. 2017.
(SD) - Süddeutsche Zeitung, od 10. 04. 2015.
(Po)-Politika, od 10. 01. 2017., 29. 05. 2015. i 10. 01. 2017.
(V) – Večernje novosti, od 3. 07. 2012.
766
Litaratura
Babić 2012: M. Babić, Epistemička modalnost u dnevnoj štampi Republike Srpske, U:
Zbornik radova sa IV međunarodnog skupa održanog na Filološko-umjetničkom
fakultetu u Kragujevcu (28-29-X 2011), knjiga I, Strukturne karakteristike
srpskog jezika, Kragujevac: Filum, 116-127.
Đorđević 1996: D. Đorđević, Ograde u naučnim radovimana engleskom i srpskom
jeziku, neobjavljena doktorska disertacija: Beograd.
Divald 1999: G. Diewald, Die Modalverben im Deutschen. Grammatikalisierung und
Polyfunktionalität, Tübingen: Max Niemeyer Verlag.
Duden 1996: Duden, Deutsches Universalwörterbuch, Mannheim, Leipzig, Wien,
Zürich: Dudenverlag.
Engel (2004): U. Engel, Deutsche Grammatik, München: IUDICUIM Verlag
Helbig i Buša 2001 G. Helbig i J. Buscha 2001, Deutsche Grammatik, Berlin, München:
Langenscheidt KG
Ivanović 2012: B. Ivanović, Recesivna obeležja nemačkih frazeologizama i tendencija
nivelacija prema savremenom jezičkom stanju. Beograd: neobjavljena
doktorska disertacija.
Jovanović 2010: J. Jovanović, Lingvistika i stilistika novinskog umeća, Beograd:
Naučno društvo za proučavanje srpskog jezika: Filološki fakultet.
Kordić 2002: S. Kordić, Riječi na granici punoznačnosti, Zagreb: Hrvatska sveučilišna
naklada.
Kovačević 2000: M. Kovačević, Stilistika i gramatika stilskih figura, Kragujevac:
Kantakuzin.
Maksimović 2016: J. Maksimović, Jezičko-stilske karaktersitike novinske vesti i
novinskog izveštaja, neobjavljena doktorska disertacija.
Piper 2005: P. Piper, Sintaksa savremenog srpskog jezika, Beograd: Institut za srpski
jezik SANU.
Popović 2012, Lj. Popović, Kontrastivna gramatika srpskog i ukrajinskog jezika: Taksis
i evidencijalnost, Beograd: Srpska akademija nauke i umjetnosti.
Ristić 2009: S. Ristić, Modifikacija značenja i leksički modifikatori u srpskom jeziku,
Beograd: SANU.
Trbojević-Milošević 2004: I. Trbojević-Milošević, Modalnost, sud, iskaz, Beograd:
Filološki fakultet.
Mladen D. Papaz
DIE VERBEN GELTEN ALS UND HEISEN, ES IN DER
FUNKTION DER QUOTATIVEN MODALITÄT IN DEUTSCHEN
ZEITUNGSBERICHTEN UND FUNKTIONAL ÄQUIVALENTE
KONSTRUKTIONEN IN DER SERBISCHEN SPRACHE
Zusammenfassung
Die vorliegende Arbeit befasst sich mit den Verben gelten als und heißen, es in der
Funktion der quotativen Modalität in deutschen Zeitungsberichten. Die vorerwähn-
ten Verben schließen den Autor als Informationsquelle aus, und weisen auf eine
allgemeine Gültigkeit des propositionalen Gehaltes und auf eine Anonymität der
Informationsquelle hin. Diese Verben haben eine große Verwendungsfrequenz in den
Zeitungsberichten und stellten sich als ein Spezifikum der deutschen Sprache heraus.
767
Mladen D. Papaz
Im Gegensatz zu der deutschen Sprache werden die direkten übersetzungsäquivalente

Verben kažu und važiti za, kaum in den serbischen Zeitungsberichten verwendet. In
den Zeitungsberichten in der serbischen Sprache werden mit identischer Funktion öf-
ter a) Präpositionalephrasen b) die Modalpartikel navodno c) pragmatische Phraseme
und d) Deverbative Nomina benutzt. Der Journalist benutzt die aufgezählten sprach-
lichen Ausdrucksmittel bei der Berichterstattung, mit dem selben Ziel, sich vom pro-
positionalem Gehalt zu distanzieren und dabei die Anonymität der Informationsquelle
zu garantieren.
Schlüsselwörter: quotative Modalität, indefinite Informationsquelle, unzuverlässig
Information.
768
Филолошко-уметнички факултет Крагујевац

Уредници
Доц. др Јелена Петковић
Проф. др Владимир Поломац
Лектура и коректура
Бојана Вељовић
Тамара Лутовац
За издавача
Мр Зоран Комадина, редовни професор
В. д. декана Филолошко-уметничког факултета
Технички уредник
Стефан Секулић
Идејно решење корице

Слободан Штетић
Илустрација на корицама
Драган Пешић
Штампа
Донат Граф
Београд
Тираж
200
ISBN
978-86-80796-27-7

Zbornik Radova U Čast Prof. M. Kovačeviću

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbornik Radova U Čast Prof. M. Kovačeviću

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

﻿

Српски језик: статус, систем, употреба

Српски језик: статус, систем, употреба

Српски језик: статус, систем, употреба

Зборник радова Српски језик: статус, систем, употреба настао

У Крагујевцу, септембра 2018. године Уредници

Милош Ковачевић рођен је у Пресједовцу, код Улога, у Босни

факултету у Крагујевцу, на Филолошком факултету у Београду, на

У раду се дескриптивно-текстуалном методом анализи-

реченице, као и међуодносима реченице и текста4, што уводи у

спада однос између координације и субординације на нивоу сложе-

1. Проблем субјекта и предиката у научним

„оно о чему се говори”, па је подметнуто као тема, и „оно што се о

„критеријуми морају бити хијерархизовани, па ако се проводи ана-

стилистичких трансформација језичког знака, будући да рефлек-

просте реченице. Тај „карамбол” и штетност коју та несистема-

кад пију”, Ковачевић 2015: 85), као и то што се може промијенити

уопште разговорног језика и различитих функционалних стилова)

„У разговорном су језику бројни и примјери у којима је свака семан-

дате партикуле имају вриједност имперцептивне или епистемич-

2. Критеријуми разграничавања субординације

семантички) и семасиолошки (или структурни) – не може доћи до

реченица – нису везници, па према томе ни те реченице у чијем сас-

семантичким односом, као у примјеру: Ја учим физику, док он спре-

и неспорно, као општеважеће, односно да би се оспорила нека

међународни научни скуп „Српски језик, књижевност, уметност”, књ. I:

Јелена Јовановић Симић1

Аутор истиче важније истраживачке и научне момен-

фигура (Ковачевић 1998; 2015), Стил и језик српских писаца (Коваче-

2. О стилистичким разматрањима Милоша Ковачевића

оних језичких јединица које се одликују семантичком гипкошћу и

а) Свет уметнички обликоване стварности – стиховано или наративно

приступу њима инсистира на методолошким разграничењима, што

категорија – 2003: 220–236 и Перифрастичка компарација у српском

повима и стилским особинама дисфемизма и еуфемизма (2006: 126–

код метафоризације долази отуда што метасемија није увек, или

но начело, посебност композиционе организације и специфичност

слике и повеже их са њиховом материјалном грађом, тј. језиком”

Jelena Jovanović Simić

ИСТРАЖИВАЊА МИЛОША КОВАЧЕВИЋА

У раду анализирамо допринос резултата научних ис-

2. Релативне реченице у радовима Милоша Ковацевића

које се препознаје у форми везничке речи (нпр. (...) о кандидатима

На основу наведеног, а за потребе емпиријског истраживања у

3. Логичкосемантички однос између антецедента

3 Нашем одређењу термина дискурс доприноси становиште да текст представља про-

а семантички потпуна. У овом раду анализирамо на једној стра-

4 У раду анализирамо контекстуално условљено лексичко и реченичко значење, што зна-

упућивању на садржај који јој претходи, чиме се истовремено ис-

4. Типови антецедената са форичким елементом

која уводи релативну клаузу је у томе што искључиво анафорички

1. Лексичкосемантички антецедент носилац је лексичког зна-

чији се лексички садржај и граматичка својства подразумевају и

(7) Пајовић је тај КОЈИ се понаша неспортски.

у оквиру релативних реченица. Фокус нашег рада јесу научни ре-

ВУК И ЋИРИЛИЦА КАО ЛИНГВИСТИЧКЕ ТЕМЕ

У раду смо представили двије теме којима се бавио про-

Од Вукове реформе и рада на српском књижевном језику и ћи-

радовима, интервјуима, чланцима, бавио се, дакле, проблемима

доказујући да „Српски језик спада у ону не тако бројну, али зато

Можемо слободно рећи да српски језик, од времена када га је

реформисао, а вуковски јер су поствуковске промјене у њему из-

стандардизације српског језика пратила су два критеријума: кри-