LEENJE VIDA

na prirodan nain

1
Naslov originala: Yoga for Your Eyes: Natural Vision
Improvement Exercises, by Meir Schneider

Prevod: Stevan Tomovi

Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

2
 Dr Meir najder

LEENJE VIDA
prirodnim putem

3
4
 BOLJI VID, ZDRAVIJE OI
Veina nas zna da moemo poboljati
svoje zdravlje i iveti due tako to emo se
zdravo hraniti, redovno vebati, kloniti se
stresa i pravilno odmarati. Meutim, kad su
u pitanju nae oi, kao da smo naueni da tu
nema pomoi. Retko ko veruje da postoji bilo
ta to moe poboljati na vid i nae oi ui-
niti zdravijim. Ipak, injenica je da je ono to
pomae zdravlju naeg tela, isto tako dobro i
za nae oi.
Oko nije tek neko mehaniko orue. Po-
put svih drugih delova tela, i ono potpuno za-
visi od stanja naeg uma. Danas je pak
popularan stav, za koji ne postoje nikakvi do-
kazi, da se vid moe samo pogorati, a da se
nikako ne moe poboljati. Statistika poka-
zuje da ljudi sa loim vidom nikada nisu po-
boljali svoj vid kasnije u ivotu; njihov vid se
samo sve vie pogorava. Ali, ova statistika bi
se umnogome promenila da smo ueni kako
da vodimo rauna o zdravlju svojih oiju, i jo

5
vanije, da smo znali da sami moemo po-
boljati svoj vid.

TA JE VID?
Vid predstavlja sveukupnost oseaja, opa-
anja i poimanja. Moemo rei da naa mre-
njaa poseduje oko 126 miliona elija
osetljivih na svetlost, koje stvaraju oko mili-
jardu slika svakog minuta. Mozak ne moe od
svih njih da stvori jednu jasnu sliku, ve vri
selekciju: on zapravo odluuje koliki deo slike
ete videti, a koliki ne. Funkcija mozga je ve-
likim delom u tome koliko e va vid biti
dobar ili lo.
Zapadnjaka medicina tei ka tome da ig-
norie postojanje ovih sloenih interakcija iz-
meu oiju i mozga. Ona se najvie bavi
leenjem simptoma. Ako imate kataraktu, le-
kari e vam otkloniti soivo. Ako imate visok
oni pritisak, oni e ga ublaiti. Ako imate lo
vid, dae vam naoare. Oni ne zalaze dublje
u uzroke takvih stanja.
Ipak, kratkovidost, na primer, oito je re-
zultat mentalnog stresa i injenice da va
mozak svet vidi kao neko maglovito mesto.
6
Veina kratkovide dece dou u takvo stanje u
treem razredu osnovne kole, kada prvo-
bitno uzbuenje polaska u kolu opada i kada
poinju da uviaju nepromenljive kolske
ablone u godinama koje su pred njima. Oni
koji ne ponu da nose naoare tada, uglav-
nom ponu onda kada krenu na fakultet, ka-
da je neizvesna budunost pred njima i
naizgled vene studije.
S druge strane, dalekovidost se obino jav-
lja kod 40-ogodinjaka i 50-ogodinjaka, kada
je najvea stopa razvoda brakova i kada se
ljudi pitaju: Da li bih mogao da ivim nekim
drugaijim ivotom? Nakon trideset godina
rada sa problemima vida, nemam nikakve
sumnje u to da je oni vid deo vaeg mental-
nog stanja. Samo odbacivanje naoara ne
moe da pobolja va vid, ve se morate po-
zabaviti svojim celokupnim mentalnim,
emocionalnim i fizikim stanjem.

Uzroci loeg vida

Problemi sa vidom se obino ogledaju u
tome to se ili bliski ili daleki objekti slabije
vide. Fiziki in gledanja stvari koje su blizu
7
razlikuje se od onog kod gledanja istih na
veoj udaljenosti. Pogledajmo za primer kako
kamera funkcionie. Kada svetlosni zraci od
posmatranog objekta dostignu soivo ka-
mere, oni moraju da se saberu tako da se fo-
kusiraju na film iza soiva. Da bi se to uradilo,
treba da dobro podesite razdaljinu izmeu
filma i soiva. U suprotnom, objekat nee biti
fokusiran tano na film i slika e biti zamag-
ljena.
Na isti nain i vae oko treba da sabere
svetlosne zrake objekta koji posmatrate i da
ih fokusira na mesto iza soiva. Umesto filma
mi imamo mrenjau jednu mreu nervnih
elija koja svetlosne zrake pretvara u neuron-
sku informaciju. Ona se putem optikog ner-
va alje do mozga. Kao to kamera menja
rastojanje izmeu soiva i filma, tako i oko,
samo to ono menja oblik soiva.
Kada je cilijarni mii, koji podrava so-
ivo, oputen, soivo je relativno ravno i
omoguuje gledanje udaljenih objekata. A
kada je objekat koji posmatrate blii od est
metara, taj mii se gri i soivo poprima vie

8
sferian oblik. Ovaj proces se naziva akomo-
dacija (pogledati sliku 1).
Kako neka osoba vidi, smatra se, zavisi od
jo jednog faktora oblika one jabuice.
Nepravilan oblik one jabuice smatra se
uzrokom dva najea problema sa vidom:
miopija i hiperopija. Miopija (kratkovidost)
znai da osoba ne moe jasno videti udaljene
objekte, jer je njena ona jabuica previe ho-
rizontalno izduena. Zbog toga soivo ne

Slika 1. Kako funkcionie oko: kada je objekat blizu,

soivo menja oblik i postaje vie sferino.
9
moe da fokusira svetlosne zrake od udalje-
nih objekata na mrenjau (pogledati sliku 2),
dok to moe kad je re o bliim objektima.
Hiperopija ili hipermetropija (dalekovidost)
znai da osoba ne moe jasno videti bliske
objekte. U tom sluaju ona jabuica je pre-
vie suena. Svetlosni zraci od udaljenih ob-
jekata se fokusiraju na ispravan nain, ali
soivo ne moe da sabere zrake pre nego to
stignu do mrenjae. Kada bi mogli da je
prou, zraci bi se verovatno fokusirali iza
mrenjae (videti sliku 3).
Prethodni pasusi dali su opis uslova pod
kojim nastaje lo vid. Ali zbog ega nastaju
ba takvi uslovi? Jednom reju, odgovor je na-

Slika 2. Miopija nastaje jer je ona jabuica previe

horizontalno izduena. Soivo ne moe da fokusira
udaljene objekte na mrenjau, te je slika zamagljena.
10
prezanje (stres). Oi su osetljive na stres po-
put svih drugih delova tela i na slian nain
reaguju. Dve komponente vizuelnog stresa
dugotrajno, napregnuto gledanje bliskih ob-
jekata i vrenje radnji koje zahtevaju velik in-
telektualni napor esto se javljaju istovre-
meno u koli i na poslu. Pojavom kompjutera
problem se jo vie iskomplikovao, stvorivi
jednu vizuelnu/umnu ponavljajuu defor-
maciju zvanu sindrom kompjuterskog vida
(computer vision syndrome ili CVS). Njeni
simptomi su: napregnutost oiju, opti umor,
bol u vratu i ramenima, suve oi i potekoe
pri koncentraciji. Sam kompjuterski ekran

Slika 3. Hiperopoija nastaje jer je ona jabuica pre-

vie suena. Soivo fokusira bliske objekte za mre-
njae, te je slika zamagljena.
11
predstavlja vizuelni stresor. Poto oko ni na
koji nain ne moe da odredi fokusno rasto-
janje kompjuterskih piksela, ono se nae u
takvom stanju da cilijarni mii neprestano
podrhtava bez ikakve svrhe. Vizuelni stres
CVS-a moe da prouzrokuje miopiju ili da je
pogora.
Mnoge od naih akcija i reakcija kao i
vei deo nae memorije rezultat su mental-
nih slika, svesnih i podsvesnih slika dogaaja
koje imaju za nas odreen emocionalni zna-
aj. Nae oi postaju napregnute ak i onda
kada se te slike nalaze samo u naoj glavi. Svi
dogaaji na koje se one odnose nalaze se u
naem mozgu, iji su sastavni deo i oi. Zbog
toga, i zato to koristimo oi ta god da ra-
dimo, oi snano reaguju na nae misli i ose-
anja. Poto rade bez prekida i sa naporom,
one su takoe veoma osetljive na fiziki bol i
umor.
Lo vid nastaje iz sloenih uzajamnih dej-
stava uma i tela. To je razlog zbog koga kad
ponemo da radimo na poboljanju svog vida
treba da oprezno pristupimo takvom zadat-
ku. To je takoe i razlog to tada poinjemo

12
otkrivati stvari o sebi kojih do tada nismo bili
svesni.

DR VILIJAM H. BEJTS
OFTALMOLOG VIZIONAR
Moda ste negde uli za Bejtsovu metodu:
serija vebi za poboljanje vida bez upotrebe
naoara. Njen tvorac je dr Vilijam H. Bejts.
Roen je 1860. godine i diplomirao je na Ko-
ledu za lekare i hirurge Kornel univerziteta
u svojoj 35. godini. Tri godine kasnije, bio je
staista u Kolumbija bolnici u Njujorku i
radio kao lekar za uho, nos, grlo i oi (tada je
to bila jedna struka). Dr Bejts je radio kao
asistent, ali je otputen nakon to je vie puta
podsticao svoje kolege lekare da ostave na-
oare, za koje im je glavni oftalmolog one
klinike u bolnici rekao da moraju da ih nose.
Dr Bejts je koristio jedan instrument koji
se zove retinoskop. Njime je mogao da pos-
matra i najmanje promene na povrini oka i
na taj nain da odredi prirodu i veliinu prob-
lema sa vidom svojih pacijenata. Tokom
mnogo godina, posmatrao je oi stotine pa-
cijenata pri najrazliitijim aktivnostima,
13
emocionalnim i fizikim stanjima. Tada je
primetio da njihove oi drugaije izgledaju
kada rade neto to vole nego onda kada rade
neto to ne vole; kada su umorni, zabrinuti
ili zbunjeni; i kada su skoncentrisani, uzbu-
eni, motivisani ili oputeni.
Jedno od otkria dr Bejtsa je to da se jas-
noa vida menja kod iste osobe sa dobre
na lou i obrnuto, u zavisnosti od njenog fi-
zikog i emocionalnog stanja. Zakljuio je da
vid nije nepromenljiva kategorija, ve da se
neprestano menja. Verovatno ste i iz linog
iskustva primetili da vam je vid u nekim si-
tuacijama bolji nego u drugim. Dr Bejts je bio
prvi oftalmolog koji je napravio naunu stu-
diju o ovom fenomenu. Njegovo istraivanje
ukazuje na to kako nastaje lo vid ili kako se
moe pogorati svakodnevnim stresom. Ta-
koe je dokazao da se ti problemi mogu reiti
promiljenim i ispravnim negovanjem vida.
Dr Bejts je preminuo 1931. godine, pro-
vevi svoj ivot u ispitivanju i razvijanju me-
tode kojom bi se otklonila nepotreban patnja
ljudi koji imaju probleme sa vidom. Ostao je
najpoznatiji po saoseanju i brizi za svoje pa-

14
cijente. Kada je jednom ugledao malo dete sa
malenim naoarima, dr Bejts je rekao: Ova-
kav prizor uinie da i aneli zaplau.
Vebe iz knjige Leenje vida - prirodnim
putem zasnovane su na Bejtsovoj metodi, uz
odreeno doterivanje i dodatke nastalih na-
kon skoro tri decenije mog rada na leenju
sopstvenog slepila i pomaganju drugih koji
imaju problema sa vidom. Ove metode su se
pokazale efektivnim u ispravljanju svih ref-
raktivnih problema sa vidom (svaki problem
koji se tie putanje svetlosti u oku), razro-
kosti, slabovidosti i slinih problema. One ne
mogu uvek skroz otkloniti neku bolest oka, ali
pomau nastanku zdravijih oiju koje su ot-
pornije na bolesti i sposobnije da se same iz-
lee od svakog reverzibilnog stanja.

VEZA IZMEU UMA I TELA

Britanski pisac Oldus Haksli bio je uspeni
student i veliki oboavalac metode dr Bejtsa.
Nakon to je primenjivao njegove vebe da bi
se izleio od svog deliminog slepila, Haksli
je napisao knjigu Umetnost gledanja (The
15
Art of Seeing). U njoj je gledanje opisao kao
proces sastavljen od tri elementa, koji uklju-
uju oi, mozak i um. Rekao je da se gledanje
sastoji iz sledeih stvari:
Opaanje elije osetljive na svetlost pri-
maju informacije o spoljanjoj sredini putem
svetlosnih zraka oko jedne milijarde bitova
vizuelnih podataka po sekundi.
Selekcija um ne moe da se bavi svim vi-
zuelnim podacima koji dolaze do oiju, te
stoga usmerava oi samo na odreen broj po-
dataka.
Poimanje selektovani vizuelni podaci se
registruju i tumae u mozgu.
Poboljanje vida iziskuje razumevanje slo-
ene interakcije izmeu oiju i uma. Takoe
moramo nauiti kako da um usmerimo da
radi u nau korist, a ne protiv nas. A jedna od
najveih prepreka koju moramo prevazii
jeste uverenje da se vid nikada ne moe po-
boljati. Takvo uverenje moe uzrokovati da
ne prepoznamo ili ne priznamo poboljanje
svog vida kada se ono stvarno dogodi ili nas
moe ubediti da jednostavno u odreenim si-

16
tuacijama neemo moi dobro da vidimo, te
da ne treba ni pokuavati.
Nekada se na vid moe pogorati jer oe-
kujemo da tako bude, u situacijama kada ose-
amo da e neto izazvati naprezanje naih
oiju. U vezi s tim, dr Bejts je napravio ekspe-
riment sa svoja dva pacijenta: jednim sa od-
linim vidom i drugim sa loim vidom. Tre-
balo je da samo gledaju u zid. Tokom eks-
perimenta dr Bejts je pomou retinoskopa
posmatrao promene na povrini njihovih
oiju. Koliko god dugo da su gledali u zid, nije
bilo promene na njihovim oima. Ali kada je
dr Bejts na zid postavio optometrijsku tablu,
oi pacijenta sa loim vidom su se potpuno
izmenile, a njegovi oni miii su se snano
grili. Pacijent sa dobrim vidom je iskusio
samo male promene na oima, jedva pri-
metne. Prvi pacijent je odmah, nesvesno pri-
menio svoju naviku naprezanja da bi video
slova sa table.
Da biste poboljali vid, treba da promenite
svoj nain razmiljanja o gledanju, kao i sam
nain gledanja. To jeste delimino teak za-
datak. Vizuelne navike se ponekad teko me-

17
njaju; vie smo vezani za svoj naviknuti nain
gledanja skoro od bilo ega drugog. Razlog
tome verovatno je taj to se naa memorija
prevashodno sastoji od vizuelnih informa-
cija. Kada smo jednom videli neto na odre-
en nain, mi ga ba takvog zapamtimo i
pamtimo ga nadalje kao takvog po svom se-
anju. Mi itekako zavisimo od svog vida, po-
gotovo oni koji imaju dobar vid. Kada takvi
ljudi izgube svoj dobar vid, oni proivljaja-
vaju pravu traumu i menjaju sav svoj pogled
na ivot. U stvarnosti, takvi ljudi imaju veli-
kog potencijala da povrate svoj dobar vid, jer
se njihova memorija sastoji od otrih, jasnih
vizuelnih informacija.
Memorija i imaginacija su najvrednija
sredstva za poboljanje vida koja poseduje
um. Na njih ete naii u mnogim vebama o
kojima se govori u ovoj knjizi. Sve to smo
ikada u ivotu jasno videli moe se upotrebiti
kao stimulacija za poboljanje vida. Svi zna-
mo da je lake jasno videti stvari koje su nam
poznate. Na primer, neku nepoznatu re, ko-
ja se sastoji od nama poznatih slova, u po-
etku emo tee proitati nego neku poznatu

18
re. Tako, moemo koristiti vebe vizueliza-
cije kako bismo iskoristili tenju naeg uma
za povezivanjem jasnog vida sa onim to nam
je poznato. Takoe koristimo vizuelizaciju ili
imaginaciju da stvorimo uslove koji nama od-
govaraju. Na primer, kada zamiljamo pot-
punu tamu ispred sebe, optiki nerv reaguje
kao da stvarno vidimo takvu tamu, te na taj
nain prestaje da radi i odmara se.
Poput svake druge mone prirodne sile,
tako i um moe da pomogne ili odmogne.
Moe nas ubediti da se vid nikada ne moe
poboljati ili nam moe dati sve to je pot-
rebno za njegovo poboljanje.

VAE OI I VA MOZAK
Najvaniji organ za vid je mozak. Oi i mo-
zak se ak sastoje od iste vrste tkiva. Nae
osetljive oi reaguju i na najmanje mogue
hemijske promene u mozgu, ukljuujui i
one koje nastaju kao posledica odreenog
emocionalnog ili mentalnog stanja. Teorije
koje uzrok problema sa vidom trae u samoj
strukturi oka nemaju mnogo dokaza, jer ne
govore o dubokim vezama izmeu uma i tela
19
koje uzrokuju te strukturalne promene. Kon-
vencionalna oftalmologija smatra da funkcija
zavisi od strukture; zbog toga oni probleme
sa vidom uglavnom lee instrumentima ili
operacijama koje menjaju strukturu oka. Me-
utim, istina je da sav vid kree od misli. Vae
misli odreuju kako e vam oi funkcionisati,
a nain na koje one funkcioniu menja nji-
hovu strukturu. Ako nauite kako da prome-
nite svoj nain razmiljanja, moete takoe
promeniti i strukturu vaeg oka.
Kolika je kontrola mozga nad funkcijom
vida vidi se iz toga to on daje smisao onim
stvarima koje samo oko ne moe da protu-
mai. Na primer: fizika nam kae da iako mi
normalno vidimo objekte koje posmatramo,
oni su naopake okrenuti na naem soivu i
mrenjai. Oi ne poseduju finkciju da same
okrenu sliku u ono to mi vidimo kao nor-
malno. Mozak je taj koji treba sve da uredi, da
stvori red u svetu. Sledei zaujui eksperi-
ment ilustruje ovu tvrdnju na veoma ivopi-
san nain.
Jednoj grupi pilota su date posebne na-
oare zbog kojih su sve oko sebe videli nao-

20
pake. Posle nekoliko dana, njihovi mozgovi
su ispravili vid, i opet su sve mogli da vide
normalno, ak i kroz te naoare. Dve sedmice
kasnije prestali su sa noenjem naoara, i
onda su bez njih sve oko sebe videli nao-
pake. Neki od pilota su zapravo proiveli
nervni slom; ipak, vremenom, svima se vratio
normalan vid bez upotrebe naoara.
Zapadnjaka medicina ne tretira ovu og-
romnu povezanost vida i mentalnog stanja.
Leenje simptoma pomou operacija, nao-
ara i slinog moe samo privremeno pomoi
ljudima da bolje vide, ali ubrzo potom dolazi
do slabljenja vida. A takvi oblici leenja odr-
avaju na snazi mit o neizleivosti vida, koji
vas udaljava od toga da samoleenjem po-
boljate isti. Samoleenje ne samo da je po-
moglo hiljadama ljudi, ve je i mnogo bolje
od konvencionalnog leenja kada je re i o
vidu i o poboljanju sopstvenog zdravlja.

VAE OI I VAE EMOCIJE

Vid isto tako ima dosta povezanosti i sa
ovekovim emocionalnim stanjem. Skoro
svaki klijent sa kojim sam radio iskazivao je
21
snane emocije ponekad i vrlo snana emo-
tivna stanja tokom terapije poboljanja nje-
govog vida. Za razliku od toga, vid se uvek
privremeno pogoravao pri snanim negativ-
nim emocijama. Ovo vai i za ljude sa dobrim
vidom. Ako emocionalni stres due traje, te-
ta naneta oima moe ostati trajna.
Pogoranje vida esto nastaje zbog odsus-
tva volje za pomnim sagledavanjem stvari
oko sebe. Nae oi tada gube sposobnost da
pogled pomeraju sa jednog detalja na dru-
gi, to za posledicu ima zamrznuti pogled
zbog kojeg se nae oi strahovito napreu. A
mi, pak, kad smo pod nekim emocionalnim
stresom, poslednje to elimo da uradimo
jeste da sagledamo sve detalje situacije u
kojoj smo se nali. Tada je izgleda manje bol-
no ako sakrijemo pogled od realnosti koju
proivljavamo. Na vid tako postaje nejasan
u elji da nas zatiti u emocionalnom smislu.
Naalost, naa tipina reakcija u takvoj situa-
ciji jeste da napreemo svoje oi da se pona-
aju kao i u obinim situacijama. Mi uzima-
mo naoare da nosimo ili neke jae lekove.

22
 Ako istegnete lea jer ste pokuali da po-
dignite teak teret, neete sigurno samo uzeti
pojas za lea i nastaviti isto da inite. Ipak,
ovo je upravo ono to mi inimo sa svojim
oima. Radi zdravlja vaih oiju na due sta-
ze, bolje je dopustiti da imate slabiji vid to-
kom kraeg vremenskog perioda. To vreme
se koristi za odmor i ishranu vaih oiju, tela
i uma. Moda u savremenom svetu brzog
tempa ivljenja ovo izgleda kao teko ostva-
rivo ali, ako ignoriete upozorenja koja vam
govore o problemu sa vaim fizikim i emo-
cionalnim stanjem, rizikujete da zauvek ote-
tite sposobnost ispravnog funkcionisanja
vaeg tela. Ako budete negovali svoj oni vid
tokom tog kriznog perioda, on e povratiti
svoj prvobitni kapacitet kada sve stvari u va-
em ivotu krenu na bolje.

23
 OSNOVE LEENJA VIDA NA
PRIRODAN NAIN
Nai preci su dobro koristili sva svoja ula,
zajedno sa ulom vida. Gledali su u daljinu i
mogli su da primete tamo i najmanji pokret
perifernim vidom. Njihove oi su se nepres-
tano pomerale sa jednog detalja na drugi, od
bliskih do dalekih objekata.
Naalost, naa dananja realnost nije ni
blizu takvog stanja. ivot nas otvrdnjava. Ka-
da vredno radimo, mi napreemo svoje telo i
grimo se. Kada itamo ili radimo na kom-
pjuteru, nas ne zanima ega ima u ostalom
delu prostorije. Dane na poslu provodimo zu-
rei u stvari nekoliko centimetara ispred svog
nosa. Dnevno svetlo nas zaslepi kada iza-
emo napolje nakon to smo ceo dan radili
unutra; napreemo se da vidimo u mraku.
Nabrojane loe vizuelne navike dovode do
nastanka zamrznutog pogleda: zurenje koje
nam u sutini ometa povei deo vidnog polja.
Pritom ne koristimo pun kapacitet i otrinu
svog vida koje posedujemo, tako da se vreme-
nom mozak navikne na takvo ponaanje i fik-
24
sira oko samo za taj prostor. Na taj nain se
stvara tzv. predviena realnost, kada oeku-
jemo da vidimo samo odreene stvari i to na
tano odreene naine. Tako nam ona na-
mee vizuelnu memoriju kojom transformie
naa dotadanja vizuelna iskustva.
Putem ove knjige nauiete kako da kod
sebe razvijete ono to ja nazivam lake oi:
oi kojima moe sve da se gleda. Ovaj kon-
cept lakih oiju nastao je od ljudi koji su se
bavili borilakim vetinama. Pod tim izrazom
oni podrazumevaju vrstu vida koja vam je
potrebna da biste mogli videti istovremeno
tri svoja protivnika koja dolaze iz razliitih
pravaca. Sa onim zamrznutim pogledom
mogli biste samo da gledate jednog po jed-
nog, to bi veoma brzo dovelo do vaeg po-
raza.
Lake oi se potpuno razlikuju od toga. Nji-
ma se moe obuhvatiti cela jedna prostorija,
ceo jedan predeo, bez ikakvog naprezanja is-
tih. Gledanje lakim oima je slino tome kada
idete u neku etnju iz pukog zadovoljstva u
pokretanju sopstvenog tela, dok nesvesno sa-
gorevate svoje kalorije i jaate svoje miie.

25
Lake oi upijaju sve stvari oko sebe, a ne po-
kuavaju da ih uhvate; one se odmaraju, a
ne napinju se. Kod lakih oiju, proces gle-
danja je isto toliko vaan koliko i ono to se
gleda. Oito da je ovakav pristup ivotu mno-
go bolji od onog na koji je veina nas navikla.

JEDINSTVO SA VAIM OIMA

Savremeni ovek bi trebao da razvije elju
za ujedinjavanjem sa iskustvom, a ne da po-
kuava da se odvoji od njega. esto puta u i-
votu pokuavamo da se udaljimo od stvar-
nosti, postajui bezoseajni, potiskujui svoja
oseanja ili elei da zaustavimo vreme kako
ne bismo morali da se suoimo sa potencijal-
nim nelagodnim promenama. Jedinstvo sa
svojim oima znai biti jedno sa svojim oi-
ma: kuda one gledaju, tu smo i mi.
Kada postanemo jedno sa svojim oima,
mi odbacujemo svoje predrasude i elimo da
znamo ta nae oi stvarno proivljavaju. Po-
injemo da obraamo panju na njih, da pri-
meujemo kada su umorne ili iziritirane. Kao
to bismo se ophodili prema svakom dobrom
prijatelju, tako treba i prema oima: odma-
26
ramo ih kada su naporno radile, a lagano ih
treniramo kada su postale slabe ili oteene.
Sve vebe u knjizi su zasnovane na ovim
naelima, zajedno sa sledeim uputstvima
koja treba proitati tokom dana ili kad god
vebate. Primenite sledee sugestije i vide-
ete da e vae oi na neverovatan nain rea-
govati na panju koju im poklonite. Nikada i
ni pod kojim uslovima se ne napreite da
biste neto videli. Nemogue je naterati sebe
da bolje vidite naprotiv, ako to budete inili,
unitiete sav napredak koji moete postii
vebama. Umesto toga, obratite panju na
ono to moete videti i to upotrebite kako
biste bolje radili vebe:
- Pustite da va vid bude onakav kakav
jeste. Ako je zamagljen, ne pokuavajte da ga
uinite jasnijim. Jednostavno, radite sa onim
to vam je na raspolaganju, i pronaite koji
mentalni, fiziki i emocionalni inioci utiu
na promene vaeg vida. (Uzgred, ne morate
da menjate te inioce; dovoljno je da posta-
nete svesni koji su inioci u pitanju i prirodni
proces promena e sam zapoeti.)

27
 - Ne terajte sebe da radite vebe koje vam
ne prijaju. O svakoj sumnji koju imate popri-
ajte sa svojim oftalmologom, i sopstvenom
procenom i intuicijom prilagodite program
vebi linim potrebama.
- Postavljanje ciljeva unapred moe do-
vesti do razoaranja i frustracije. Pravljenje
plana o vremenu kada treba doi do pobolj-
anja vida je kontraproduktivno. Pronaite
svoj tempo rada i drite se njega; ovo je si-
gurno najbri nain za poboljanje vida.
- Upamtite da oi interaguju sa vaim te-
lom. Ako vas bole lea, vrat vam je napregnut
ili se ne hranite dobro, vae oi e reagovati
na to gubljenjem svoje funkcije. Iskoristite
ovaj program leenja vida radi opteg obnav-
ljanja svog tela, uma i duha.

OSNOVNA NAELA LEENJA VIDA NA

PRIRODAN NAIN
Postoje mnogi naini kojim moete po-
moi svojim oima. Neke od tehnika slue
samo za tano odreen deo funkcije vida,
neke slue za zdravlje oiju, dok druge za vae
celokupno zdravlje. Idealno je kada dnevno
28
vebanje obuhvati sva ova tri elementa, ali da
biste to bolje razumeli ovaj program, grupi-
saemo sve vebe u tri osnovne kategorije:
- Relaksacija
- Prilagoavanje svetlosti
- Podeavanje vaeg vida

Relaksacija
Oi su organi koji najvie rade, i ljudi koji
ih mnogo koriste bre postanu umorniji od
drugih. Ovo delimino objanjava kako jedan
daktilograf ne kraju radnog vremena moe
biti umoran isto koliko i jedan drvosea. Svo-
je oi koristimo svakog trenutka dok smo
budni obino oko 17 sati dnevno.
Zamislite u kakvom stanju bi bili vai mi-
ii ako biste ih koristili bez prestanka, sve
vreme dok ste budni. Ako kao veina nas
imate posao koji zahteva da neprekidno i
uporno koristite svoje oi, zamislite samo ka-
ko bi se osealo vae telo ako biste hodali ceo
dan, svaki dan, i to pod nekim tekim tere-
tom. Tako otrpilike izgleda pritisak na nae
oi.

29
 Moda mislite da svoje oi odmarate ne-
koliko sati tokom spavanja. injenica je da se
tokom veeg dela sna nae oi ne odmaraju u
dovoljnoj meri. Dok sanjamo, optiki nerv se
stimulie i nae oi se pomeraju ispod kapa-
ka. Ustanovljeno da se mnogi ljudi ovako po-
naaju nekoliko sati tokom noi. Pored toga,
mnogi ljudi se ne odmaraju dok spavaju, ve
odravaju aktivnost tela, naroito njegovog
gornjeg tela i lica.
Idealno je kada biste mogli da poboljate
svoj vid - i njegovom upotrebom i odmorom.
Sve to radite sa oima treba da slui njima
na dobro. Jedna od najvanijih stvari koju
moete uraditi jeste da jednostavno dejstvu-
jete protiv stvari koje obino tete vaim
oima. A najlaki nain da to postignete jeste
putem relaksacije.
Vae oi su sastavni deo vaeg tela. Nemo-
gue je odmarati oi dok vam je ostatak tela
napregnut. To je razlog to ovaj program-
leenja vida zapoinje samomasaom i dru-
gim tehnikama relaksacije.

30
 Prilagoavanje svetlosti
Svetlost je prevozno sredstvo svih vizuel-
nih informacija do vaih oiju. Ljudi koji naj-
vei deo svog vremena provode radei napo
lju na blistavoj, prirodnoj svetlosti, imae
bolji vid od onih koji su skoro stalno u kui.
To je tako jer su ovi prvi naviknuti a i odgo-
vara im jae svetlo. Oni primaju i koriste
svetlost u svoj njenoj punoi. to vie vre-
mena provedemo pod slabim, neprikladnim
i vetakim osvetljenjem, nae oi e tee
moi da se izbore sa prirodnom svetlou.
Tada e nam normalni sunevi zraci izgledati
kao da nam je neko uperio reflektor u lice.
To se delimino deava zbog toga to kada
smo u zatvorenom prostoru mi prisiljavamo
svoje zenice da stalno budu rairene; one se
ire to je mogue vie kako bi primile svu
svetlost koju mogu primiti. Oni miii se
onda skupljaju kako bi smanjili bol od od-
sjaja. Mnogi ljudi se stoga danas etaju sa na-
oarima za sunce ili stalno i nesvesno mir-
kaju oima kako bi se zatitili od prejake
prirodne svetlosti.
31
 mirenje donekle pomae oima, ali priv-
remeno. Meutim, na due staze, njegovi
efekti su vrlo tetni za vid. Ono uzrokuje da se
oni miii stalno gre, to dalje menja oblik
one jabuice. Takoe i velikim delom sma-
njuje periferno vidno polje, prisiljavajui oi
da ostanu fiksirane za vrlo mali prostor. Na-
oare za sunce su u ovom sluaju od pomoi
isto koliko i invalidska kolica za osobu koja
ima slabe miie noge: one nam pruaju tre-
nutno olakanje, ali na kraju slue samo da
jo vie oslabe sposobnost oiju da se izbori
sa svetlou.
Naravno, ja ne kaem da treba da se za-
uvek otarasite svojih naoara za sunce. Mo-
da e vam zatrebati ako se naete u situaciji
da vozite kola prema zapadu tokom zalaska
sunca. Ali, ako redovno budete radili po
uputstvima iz ove knjige, bie vam sve manje
potrebne. Vae oi e tada primati vie svet-
losti, sa sve manje tegoba. Vae zenice e
postati fleksibilnije, moi e brzo i lako da se
ire i skupljaju, inei prelazak iz tamnog u
svetlo manje bolnim. Neete vie mirkati i

32
vae vidno polje e se proiriti. Vie vas nee
zaslepljivati dnevna svetlost.

Podeavanje vaeg vida

Ljudi sa loim vidom uglavnom ine dve
pogrene stvari koje dovode do neuravnote-
ene upotrebe oiju: doputaju da jedno oko
ima dominantniju ulogu i koriste se samo
centalnim vidom, dok zanemaruju periferni.
Ovakvo ponaanje je naravno nesvesna rad-
nja, ali se ono moe promeniti svesnim treni-
ranjem.
Veina nas ima jedno oko koje je bolje od
drugog. Oni koji pate od miopije znaju za ovu
pojavu, zato to lek koji uzimaju obino vie
pomae jednom oku. Kada jedno oko ima do-
minantniju ulogu, to je isto kao kada bismo
koristili samo nekoliko miia za odreeni
posao koji iziskuje upotrebu celog tela. Sla-
bije oko koje se manje koristi postaje jo sla-
bije, a jae oko radi dobro bez prestanka, sve
dok i ono ne pone gubiti svoju snagu.
Rad sa perifernom vidom je tesno povezan
sa uravnoteenjem izmeu jaeg i slabijeg
oka. Kada gledamo ispred sebe sa oba oka,
33
lako je nesvesno dopustiti da jedno oko obav-
lja sav posao. Meutim, kada se koristimo pe-
rifernim vidom, mi time stvaramo vidno polje
za svako oko pojedinano, te emo tako i lak-
e primetiti ako jedno oko ne funkcionie
kako treba. Vebanje sa perifernim vidom ta-
koe pomae da se odbace loe navike koje
ste moda usvojili pri preteranom korienju
samo centralnog vida. Jo jedan odlian raz-
log to treba upranjavati periferni vid jeste
taj da se time poboljava nono osmatranje
upotrebljavaju se pritom iste elije mre-
njae.
Savremena optometrija samo 70% perifer-
nog vida smatra za normalan drugim rei-
ma, veina nas ne iskoriava 30% svog vida.
Drevni Rimljani su imali zabave u amfiteat-
rima u kojima su njihovu panju odvlaili ob-
jekti sa razliitih mesta u irokom vidnom
polju. Za dananje vrste razonode uglavnom
je potrebno da gledate pravo ispred sebe: u
televizor, bioskopsko platno ili pozornicu.
Preterana upotreba tog centralnog vida uzro-
kuje povien oni pritisak: tenost stie u oko
bre nego to ono moe da se osui, poste-

34
peno stvarajui pritisak na optiki nerv. Dru-
go ime za ovo stanje jeste glaukom.

OPREZ: MOLIM VAS PROITAJTE

OVO PRE NEGO TO PONETE SA
VEBAMA
Ako se budete drali uputstava iz ove
knjige sve e ii na bolje. Ovde opisane vebe
nemaju nikakvih neeljenih dejstava, niti na-
nose tetu drugim delovima tela i uma. Me-
utim, treba biti malo oprezan pri vebama,
radi zatite oiju. Ako ne obratite panju na
dole navedena upozorenja, neete uspeti da
iskoristite sve prednosti ovog programa. Mo-
lim vas, uvek pre nego to ponete sa veba-
ma, izdvojte malo vremena da proitate ovo
poglavlje, makar tokom prvih nekoliko dana.
Onda kada se vae oi bude privikle na ove
nove aktivnosti, vi ete se sami, automatski,
kloniti kontraproduktivnih i rizinih radnji.
- Molim vas, skinite svoje naoare, na-
oare za sunce ili kontaktna soiva dok bu-
dete radili bilo koju od vebi.

35
 - Ako nosite naoare ili kontaktna soiva,
ne oekujte da ih se otarasite u toku nekoliko
dana. Vremenom ete osetiti da vam treba
slabija dioptrija, a mogue da vam vie i nee
trebati; ipak, treba da ih koristite kad mirite
(kiljite) ili se napreete tokom nekog rada ili
itanja. Ako u vaoj vozakoj dozvoli pie da
morate nositi naoare, nosite ih sve dok ne
budete poloili test za vid. U drugim sluaje-
vima, probajte po malo da gledate bez na-
oara ili soiva, kako budete nastavili sa prog-
ramom.
- Pri vebi izlaganja suncu iz ove knjige
treba da svoje lice upravite prema suncu.
Uvek pritom treba da skoro potpuno zatvo-
rite oi (da budu poluotvorene), jer ak ni
najzdravije oi ne mogu da izdre toliku ja-
inu svetlosti. Svrha ove vebe jeste da na-
vikne vae zenice da se lako prilagoava jakoj
svetlosti i potpunoj tami. Za to vreme, nep-
restano okreite svoju glavu ili gornji deo tela
za celih 180 stepeni, kako biste spreili ote-
enje mrenjae.
- Nikad se ne izlaite suncu preko stakla
bilo da je re o soivu ili prozoru. Sve vrste
36
stakla uveavaju intenzitet sunevih zraka,
to moe da oteti vae oi.
- Ako tokom vebe izlaganja suncu po-
nete da oseate glavobolju, muninu ili vrtog-
lavicu, odmah prestanite sa vebom i sklonite
se sa sunca moda je svetlost previe jaka za
vas ili moda je vae telo dehidriralo.
- Ako imate glaukom, vebu dlanovanja
ograniite na 4-5 minuta. U suprotnom, mo-
e doi do povienja onog pritiska. Moete,
pak, raditi tu vebu u kratkim intervalima, ali
vie puta dnevno.
- Molim vas da shvatite da vebe koje bu-
dete nauili nisu samo mehanikog karak-
tera, a da za to vreme moete razmiljati o
bilo emu. Ovo je rad koji ukljuuje um i telo,
koji e doprineti dubokim promenama u va-
im vizuelnim navikama u vaem sveukup-
nom nainu posmatranja sveta oko sebe.
Obratite panju na to kako se vae oi oseaju
tokom vebi. Vano je da vebe radite obaz-
rivo, kako biste postepeno razvili oseaj po
kojem ete znati ta vaim oima treba u od-
reenom trenutku.

37
 OPUTANJE TELA
Nemogue je opustiti neki deo svog tela
na primer, oi dok su ostali delovi napeti.
Zbog toga je veoma vano da pre nego to po-
nete sa programom leenja vida iz ove knji-
ge, uvek odradite bazine vebe oputanja.
Tokom svih vebi opisanih u ovom prog-
ramu, treba da diete polako i duboko kroz
nos. To pomae i mentalnom i fizikom
oputanju, a takoe obogauje vau krv ki-
seonikom koji je potreban vaim oima da bi
funkcionisale na najboljem moguem nivou.
Prvo, isprepletite svoje prste; palevi da
budu okrenuti prema vama. Onda, ponite
da kruite rukama, ispruajui ih koliko naj-
vie moete, ali bez naprezanja. Uradite ne-
koliko krugova u smeru kazaljke na satu, a
potom nekoliko u suprotnom smeru.
Stanite okrenuti prema zidu i ispruite
ruke tako da vam laktovi budu pravi, a dla-
novi da stoje ravno prema zidu. Iz tog polo-
aja se naginjite prema zidu, pomerajui
grudi napred-nazad 10-15 puta. Laktovi treba
da ostanu pravi. Radite tako da vae grudi vo-
38
de pokret, a ne trbuh, ramena ili vrat. Tokom
vebe, vae grudi e se nai u tri razliita po-
loaja: ispupenom, neutralnom i uvue-
nom. Zadrite se pri svakom od poloaja,
lagano pomerajui glavu pri svakom od njih.
Potom se udaljite od zida i ponovo ispre-
pletite prste, samo sada da vam plaevi budu
okrenuti od vas. Ponovite vebe kruenja koje
ste ve radili.

SAMOMASAA
Masaa treba da bude deo svakodnevne
nege vaih oiju. Naroito je blagotvorno
tokom sredinje faze vebe sa oima vide-
ete da se postiu mnogo bolji rezultati u nje-
nom drugom delu, nakon masae. Masaa
stvara oseaj lakoe pri gledanju i poveava
dotok krvi ka oima. Ova uputstva su za sa-
momasau, ali profesionalna terapija masa-
om je jo bolja. Ako imate masera, recite mu
o ovim uputstvima.
Uradite to vie sledeih vebi pre nego
to ponete sa vebama za oi. Kada radite na
svom vidu, potreban je visok nivo svesti, i od

39
ogromnog je znaaja ako ponete sa tim ra-
dom onda kada vam je i telo u dobrom stanju.

Uputstva
- Skinite naoare i kontaktna soiva.
- Tokom masae diite polako i duboko
kroz nos.
- Koristite se obema rukama.
- Prvo istrljajte ruke kako biste ugrejali
prste.
- Neka vai runi zglobovi ostanu labavi.
- Pri masai, dodiri treba da budu blagi, ali
pritom vi zamislite da prsti seu duboko.

Masaa lica
Idelano je da samo lice masirate najmanje
30 minuta. Masiranje celog lica poveava cir-
kulaciju oko vaih oiju.
Istrljajte ruke da bi se ugrejale i potom
neno masirajte lice vrhovima prstiju. Kasnije
treba malo jae pritiskati lice, kako se i miii
budu zagrevali. U poetku, pritisak treba da
bude onoliko jak koliko je potrebno da shva-
tite da li je taka pritiska samo napeta ili
bolna, ali ne treba pritiskati toliko jako da bol
40
postane jo vei. Utroite bar nekoliko mi-
nuta za svaki deo lica, primeujui kakav
oseaj imate pri dodiru i kakav efekat on
ostvaruje. Moete iskustiti veliki napon ili bol,
povrnu ukruenost, ugodan oseaj olakanja
ili utrnulost (to isto spada u oseaj).
Ponite od vilice. Masirajte sve, od brade
putem viline kosti, do predela oko i iza uiju.
Pritom moete otvarati i zatvarati usta da bi
se jaki vilini miii istezali i oputali. Ovo vas
moe naterati da zevate, to slobodno i mo-
ete da uinite; ono deluje veoma oputajue
za vae lice. Masirajte celo lice, istovremeno
jednom rukom jednu, drugom ruku drugu
stranu.
Onda, masirajte predeo od nosne kosti,
preko jagodica do slepoonica. inite to
preko jagodica, sve od nosa do uiju. Osetite
miie kako se oputaju ispod vaih prstiju.
Pronaite bolne take i masirajte ih krunim
pokretima vrhovima prstiju, sa malo jaim
pritiskom.
Masirajte i od nosne kosti ka obrvama,
iznad, ispod i direktno njih. Kako to inite,
veoma blago istegnite kou i miie ispod nje.

41
Kada budete ponovo radili ovo sa masaom
lica, postepeno poveavajte broj tih istezanja.
Masirajte predeo iznad obrva najmanje 20
puta i isto toliko same obrve. Nemojte masi-
rati predeo ispod supraorbitalnih kostiju
(kostiju gde se nalaze obrve).
Osetite ljebie na obrvama dok masirate.
Miina napetost e se pod vaim prstima
oseati kao tvrd, ilav ili vlaknast predeo. Ma-
sirajte ga krunim pokretima vrhovima prs-
tiju. Bolne take oko obrva su esto prisutne
kada postoji naprezanje oiju kod miopije,
glaukoma ili problema sa mrenjaom. Mogu
se pojaviti i iznad nosa kada jedno oko ima
dominantniju ulogu.
Masirajte odreeno vreme i predeo iz-
meu obrva, jer on postaje veoma napregnut
usled ina posmatranja. Potom masirajte i-
rim pokretima svoje elo, kao i malim kru-
nim pokretima svoje slepoonice, samo ve-
oma blago (nemojte ih pritiskati previe).
Nastavite sa masaom od slepoonica ka
skalpu, pritom zamiljajui da napetost ot-
klanjate od svojih oiju.

42
 I na kraju, masirajte ceo skalp velikim
krunim pokretima celom povrinom ruke, i
potom vrhovima prstiju. Pritiskajte nabore
koe na skalpu, poev od mesta koja su najo-
putenija pa nadalje. Na ovom predelu mo-
ete slobodno jae masirati. Probajte da i-
nite tako kao da odvajate skalp od svoje lo-
banje. Zahvatite svoju kosu i blago je povu-
cite. Lagano proeljajte kosu rukom.

OPUTANJE VRATA, GLAVE I RAMENA

Bilo bi poeljno da budete u leeem po-
loaju za sledee vebe, jer se vae telo bolje
oputa kada se previe ne suprotstavlja sili
Zemljine tee. Inae, moete ih raditi i u se-
deem ili stojeem poloaju.
Zatvorite oi i opustite svoje lice naroito
vilice, jer one automatski postaju napregnute
tokom dublje koncentracije. Okrenite glavu
na stranu i neno vrhovima prstiju prolazite
preko jedne strane vrata, tj. bonog pregibaa
vrata (mii) koji polazi od uveta i zavrava se
kod grudne i kljune kosti. Ovaj mii snosi
velik deo tereta glave, te je njegovo oputanje
od vitalnog znaaja za zdravlje vaih oiju.
43
Boni pregiba vrata moe postati napregnut
kao i bilo koji drugi mii (neki ljudi ga me-
aju sa jednom kosti kada ga dodiruju), tako
da mu treba posvetiti posebnu panju.
Masirajte taj mii celom duinom, lini-
jom kojom oseate napetost. Opipajte, dodi-
rujte i masirajte u poetku nenije, a onda
sve jae kako mii poinje da omekava. Ve-
rovatno ete pritom pronai nekoliko bolnih
ili napregnutih mesta. Ne dirajte previe ta
mesta, jer su ona verovatno toliko bolna da e
se samo odupirati dubljoj masai. Umesto
toga, masirajte ih neno, a jae onaj predeo
oko njih. Onda okreite glavu sa jedne na
drugu stranu da biste videli da li postoji raz-
lika izmeu njih. Uvidite tu razliku i potom
ponite sa masaom druge strane vrata.
Zamislite da vam neko pridrava glavu i da
je pomera umesto vas, tako da se ona veoma
lagano i neno pomera sa jedne na drugu
stranu. Dopustite da ode na stranu u tolikoj
meri da moete osetiti istezanje vratnih mi-
ia sa strane, vilice i ramena. Kada vrat po-
ne da vam se oputa, ponite polagano
otvarati usta. Otvorite ih irom to vie mo-

44
ete bez naprezanja, i potom pustite da se
zatvore, pritom i dalje pomerajui glavu sa
jedne na drugu stranu. Obratite panju koji
se miii pokreu tokom ove vebe: osim vi-
lice, gde jo oseate istezanje?
Uz pomeranje glave i otvaranje usta po-
nite i da trepete, polako i ritmino. Ovo je
ujedno i odlina veba za koordinaciju, jer
vam se glava, vilice i oni kapci pomeraju is-
tovremeno, samo pri razliitim brzinama.
Ako vam je teko da ovo radite, probajte da se
ne usredsreujete na tu potekou, ve na sve
ono to oseate u razliitim delovima tela to-
kom rada. Radite tako nekoliko minuta i vi-
dite da li ste doiveli neko olakanje od
napetosti lica i oiju. Ako ne, vidite da li ose-
ate samu napetost. Mnogi ljudi sve vreme
imaju tu napetost, ali nikad je ne osete
stvarno. Pored toga, tako moe doi do po-
goranja vida.
Kada ste malo opustili vratne miie, mo-
ete poeti sa kruenjem glave. Vano je prvo
opustiti vrat, jer ako radite sa napregnutim
vratom, moe doi do vrtoglavice ili mu-
nine. Kruite glavom polako, pravei male

45
krugove. Ako ovo inite u leeem poloaju,
ne morate dizati glavu da biste uinili pun
krug. Samo zamislite da ocrtavate pun krug
svojom bradom ili nosem; to e biti isto toliko
valjano.
Moda ete hteti da brzo ponete sa veli-
kim krugovima, pokuavi da otklonite nape-
tost koju oseate u vratu i ramenima. Prob-
lem sa ovakvim inom je u tome to ga vae
telo tada doivljava kao stres, i odupire mu se.
Zbog toga, ponite sa malim krugovima.
Dodirnite najvii prljen koji moete do-
segnuti, onde gde se spajaju lobanja i vrat, i
zamislite da je on centar krugova koje pravite
svojom glavom. Ti neni pokreti ne samo da
oputaju vratne miie, ve i kimene prlje-
nove oslobaaju napetosti, inei pokrete
vrata lakim i tenijim. Napravite najmanje
100 ovih laganih, malih krugova, i ne zabora-
vite da promenite smer kruenja glavom pos-
le svakih 10-15 krugova.

46
 VEBE ZA OI
PODEAVANJE MIIA OKO VAIH
OIJU
Prva tehnika je osmiljena sa ciljem da po-
vea fleksibilnost i snagu miia oko vaih
oiju, i da ih osposobi za pomeranje sa lako-
om u svim pravcima.
Ponite tako to ete oba oka istovremeno
vrteti u krug. Ako vam to predstavlja pote-
kou, moete pratiti prst ispred oiju i kruiti
njime, mada je bolje da to inite bez ove po-
moi. Takoe, pomerajte oi levo-desno i
gore-dole. Ako vam bilo ta bude naroito
teko, radite polako ovu vebu.
Vrhovima prstiju dodirnite svoje elo na
predelu odmah iznad oiju dok radite vebu.
Da li oseate kako vam se miii pomeraju?
Pa, ne bi trebalo. Pokuajte da ih opustite, i
radite vebu sve dok ti miii ne prestanu da
se pomeraju. Moda bi samo trebalo da pra-
vite manje kolutove oima; u stvari, proverite
koliko male moete da inite.
Potom, zatvorite oi i slobodno zamiljajte
da vam se oi vrte u krug, bez ikakvog napre-
47
zanja. Moe pomoi ako zamislite toak koji
se kotrlja ili gramofonsku plou koja se vrti.
Onda otvorite oi i ponovo ih vrtite u krug,
samo ovog puta zamiljajte da se samo zenice
okreu u krug.
Dalje. Zatvorite oi i nastavite sa vebom,
ali zatvorenih kapaka. Ovo moda bude tee,
poto su pokreti tada mnogo vie ogranieni.
Blago dodirnite kapke dok radite vebu i ose-
tite pokrete ispod njih. Vidite da li vam je
tokom vebe ostali deo lica napet. Ako je to
sluaj, pokuajte da ga opustite. Posle ovoga
bie vam mnogo lake da radite istu vebu
otvorenih oiju.

DLANOVANJE
Ova veba od izuzetnog znaaja e vas to-
liko opustiti da e pojaati efekat svih ostalih
vebi. Ona e da:
- odmori va optiki nerv
- opusti va nervni sistem
- povea cirkulaciju oko vaih oiju.
Pasivni odmor vaih oiju tokom spavanja
nije dovoljan da bi ih mogao potpuno opus-
titi. Vaem oku je potrebna svesna, aktivna
48
relaksacija koja se postie dlanovanjem. Ne
moete nikad uiniti previe dlanovanja ili ga
previe dugo primenjivati, osim u sluaju da
imate glaukom ili povien oni pritisak (videti
poglavlje Oprez). U svim ostalim sluaje-
vima, radite vebu dlanovanja najmanje 15-
30 minuta nekoliko puta dnevno.
Skinite sat i nakit sa svojih ruku. Zamraite
sobu i sednite za sto na jastuetu. Ako elite,
moete i sesti na pod oslonjeni na zid, stavi-
vii laktove na svoja kolena. Takoe, moete
i da legnete na bok, stavivi jednu ruku i glavu
na jastuk. Za lakat druge luke uzmite jo je-
dan jastuk. Poenta svega je da drite ruke na
oima bez naprezanja bilo kog dela tela i bez
pritiska na oi i lice.
Zagrejte ruke tako to ete ih istrljati jednu
o drugu ili o grudi, stomak ili butine. Opustite
ramena i protresite ih malo. Zatvorite oi.
Stavite neno svoje ruke na lice tako da vam
donji deo dlana bude na jagodicama, i po-
krijte oi dlanovima. Ruke zapravo ne treba
da vam dodiruju oi.
Sada ponite da zamiljate mrkli mrak is-
pred sebe. U stvari, moi ete to da uradite

49
samo ako vam je optiki nerv oputen. Kako
budete napredovali u dlanovanju, biete sve
blii tom cilju. Pokuavajte da vidite samo
tamu, a kako god ona izgledala, bie u redu.
Samo nemojte preterivati u tome. Kontrapro-
duktivno je da se napreete tokom dlano-
vanja.
Zamislite da se sve polako pretvara u ta-
mu. Ako elite, moete poeti od sebe. (Ako,
iz bilo kojeg razloga, ne volite crnu boju, za-
menite je sa nekom drugom tamnom, mra-
nom ili tamnoplavom.) Skroz se opustite,
pustite na volju svojoj mati, i vidite kako se
oseate. Moete zamisliti da su vae oi crne
boje ili da vam je glava takva. Kao i va vrat,
grudi, stomak, pa butine, kolena, listovi, sto-
pala. Sve stvari u vaoj sobi postaju crne.
Tama se iri i izvan sobe, celu kuu obuhvata,
iri se sve vie i vie. Ceo svet se obavija u
crnu boju. Slobodno sami smislite ta e se
sve pretvoriti u crno. Neka vam to bude po-
put igre.
U isto vreme, oslukujte svoje disanje. Di-
ite kroz nos duboko, polako i ravnomerno.
to budete sporije disali, tim bolje. Dok tako

50
zamiljate da je sve oko vas crne boje, osetite
kako se va trbuh i lea ire dok udiete, od-
nosno, skupljaju kad izdiete. Treba da izdi-
ete sporije nego to udiete. Zamislite sada
da su vam oi oputene. Osetite kako vam se
grudi, srednji deo lea i rebra ire i skupljaju
dok diete. Onda isto tako ini i va vrat. (Pos-
toji velika razlika izmeu onog to stvarno
oseate i to samo zamiljate samo se opus-
tite i ne brinite da li vam se vrat stvarno iri i
skuplja.)
Zamislite/osetite kako vam se glava iri i
skuplja dok diete. Postoje lagani, ritmiki
pokreti kostiju vae lobanje tokom disanja.
Nastavite samo da diete duboko, neno,
ugodno. Zamislite da vam se karlica iri i
skuplja dok diete; zatim vae butine; onda
kolena. Ubrzo e ono to zamiljate i oseate
postati jedno te isto. Zamislite sad da vam se
prsti na rukama i nogama skupljaju i ire dok
diete. Vidite kako se oseate nakon to ste uz
pomo disanja opustili sve ove delove tela.
Sada, nastavivi radnju sa disanjem, po-
nite polako da otklanjate svu onu tamu koju
ste zamislili, poev od spoljneg sveta, preko

51
sobe, pa sve od stopala do gornjih delova tela.
I dalje se vae celo telo iri i skuplja tokom di-
sanja. Sklonite ruku sa oiju i ponite da trep-
ete polako. Ako vam oi suze, to je dobar
znak, jer naprezanje tei da izazove suvou
oiju.
Tokom dlanovanja moda budete osetili
bolno hronino naprezanje oiju koje poku-
avate da otklonite. Ako se to desi, ne inite
nita dok ne proe bol.
Rezultati dlanovanja se razlikuju od osobe
do osobe. U koliko god maloj ili velikoj meri
ste uspeli da otklonite napregnutost, nainili
ste odlian korak ka ivotu sa zdravim oima.

Emocionalni efekti dlanovanja

Moda budete proli kroz snaan emocio-
nalni otpor prema dlanovanju, naroito ako
istovremeno radite dlanovanje i duboko raz-
miljate. To je sastavni deo svakog otpora
prema relaksaciji, koji stvara zabrinutost kod
oveka. To je oseaj kada mislite da ako pos-
tanete malo neobazrivi da e se desiti neto
neoekivano i strano zbog toga nismo ni-
kad sigurni, postojani: plaimo se mraka, na
52
primer, ili smo uznemireni kad smo sami. Taj
oseaj moe biti tako ukorenjen u nama da ga
ne moemo prevazii samo tako to sebe
umirujemo u mislima.
Ako vas tako spopadne neko negativno
oseanje, najbolje je da onda ponete sa ve-
bom disanja. Ova veba se sastoji u tome da
napravite 10 dubokih udisaja/izdisaja kroz
nos (kao i uvek). Dok diete, dopustite sebi da
budete onakvi kakvim se tada oseate. To-
kom tog disanja, recite sebi da je biti zabri-
nut, besan ili nestrpljiv neto to se lako
otklanja. Recite sebi da sve ono to mislite da
ne valja kod vas, da e se lako reiti. Posle
toga nastavite sa dlanovanjem. Jo jedno
dobro reenje jeste da imate nekog pored koji
e se brinuti oko vas i masirati dok vi radite
dlanovanje, pogotovu onda kada ponete sa
trodnevnim dlanovanjem (videti dodatak A).

Koliko esto treba primenjivati

dlanovanje?
Petominutno dlanovanje je korisno za od-
maranje oiju tokom pauze od nekog rada ili
itanja. U drugim sluajevima, treba raditi
53
dlanovanje najmanje 20 minuta odjednom, i
ako je moguno, 45-60 minuta dnevno, od-
jednom ili u vie navrata tokom dana. Obino
je potrebno 15 minuta da se oi u potpunosti
odmore, a trebalo bi i da najmanje nekoliko
minuta (to vie, to bolje) ostanete u takvom
relaksirajuem poloaju i uivate. Ako smat-
rate da imate ozbiljnijih problema sa vidom,
radite vebu dlanovanja due.
Nemojte da radite dlanovanje na due vre-
me ako posle toga treba da uradite milion ne-
kih poslova, zato to su velike anse da onda
neete moi da se skroz opustite; takoe nije
dobro ni da radite dlanovanje onda kada ste
previe umorni, osim ako vam nije cilj da
odmah nakon toga zaspite. Probajte da pro-
naete zlatnu sredinu, kada niste ni is-
crpljeni, niti zabrinuti zbog poslova koji vas
ekaju. Odredite neki poseban termin za dla-
novanje, i estitajte samom sebi ako budete
radili dlanovanje due od predvienog vre-
mena to je mera koliko ste uspeli da se re-
laksirate.

54
 Treptanje
Ova jednostavna, ali mona veba:
- isti i masira vae oi
- odmara ih od rada koji trai da gledate
veoma bliske objekte
- oslobaa napetosti oko oiju
- otklanja tetnu naviku zurenja.
Veina ljudi sa loim vidom izgubila je
sposobnost za lakim i estim treptanjem.
Moete primetiti da su oni koji nose tanke na-
oare skloni zurenju bez treptanja. Oni vero-
vatno i mire i gledaju onim namrgoenim
pogledom. Dr Bejts je rekao da moete ili da
mirite ili da vidite dobro, ali ne oboje. Ova
veba treptanja e vam pomoi oko mirenja
i otkloniti naviku zurenja, da biste mogli ola-
ko da prelazite pogledom s jednog objekta na
drugi, bez zamrznutog pogleda.
Diite duboko. Ponite polako i neno da
otvarate i zatvarate oi. Uverite se pritom da
vam se elo ne bora. Ako se ono ne pomera,
znai da dobro radite vebu treptanja, da ste
oputeni. Koristite ogledalo da biste bili si-
gurni da otvarate i do kraja zatvarate oi pri
55
svakom treptaju, ili neka vam pomogne pri-
jatelj koji sa vama radi ove vebe za oi.
Zatvorite svoje desno oko i pokrijte ga des-
nom rukom. Prsti pritom treba neno da do-
diruju oni kapak. Ponite da polako trepete
levim okom. Zamislite da trepavice pokreu
kapak gore-dole, i da se kapak ponaa vie
kao neki lenji putnik. Ili, zamislite nekog kako
vam neno podie kapak prstima za trepavi-
ce, a onda ga puta da se sam pod silom gra-
vitacije ponovo i polako spusti. Prstima leve
ruke dodirujte trepavice levog oka da biste
stekli oseaj da one, a ne vae elo, pomera
oni kapak.
Masirajte prstima leve ruke predeo ela
iznad levog oka. Ponite da to radite tako to
ete vrhovima prstiju dodirnuti palac. Onda,
otvorite aku, i tako ponovo.
Probajte da trpete tako lagano da prsti
desne ruke ne osete nikakav pokret desnog
onog kapka. Za to e moda biti potrebno
vremena, ali to vie budete inili ovako, oba
oka e vam biti oputenija.
Potom ponovite istu vebu sa desnim
okom, dok drite pokrivenim levo oko.

56
 Kao i sve druge vebe iz ove knjige, i trep-
tanje treba da radite svesno i bez naprezanja.
Pored toga to je treba raditi nekoliko puta
dnevno, treba treptati ee tokom dana.
Probajte da to inite bez napora, esto ali ne
prebrzo, stalno ali ne na silu.
Pokuajte da trepete, a ne da mirite on-
da kada vas zaslepljuje prejako svetlo, poto
mirenje ne samo da stee one miie, ve i
fokusira svetlost na oi na jedan bolan i kod-
ljiv nain. Upamtite da treba esto treptati
kada u neto gledate due vreme, kao na pri-
mer pri vonji ili kad ste za kompjuterom.

TESTIRANJE VAEG VIDA

Napredak u radu sa vebama iz ove knjige
zavisi prevashodno od vaeg linog truda i za-
paanja. Ne postoji neki ekspert sa strane
koji e moi da izmeri va napredak i izrei da
li napredujete i u kolikoj meri. Vi morate da
odredite svoju poetnu taku, isto kao to
jedan roditelj obelei visinu svog deteta na
dovratku; a posle toga, povremeno proverite
koliko ste napredovali u odnosu na tu taku.

57
 Tradicionalni nain testiranja vida jeste
pomou optometrijske table, kao to je Sne-
lenova optometrijska tabla, prikazana u ovoj
knjizi. Meutim, za nas koji smo proveli
mnogo vremena u kancelariji oftalmologa,
sam pogled na takvu tablu moe biti toliko
stresan da e zamrznuti na vid u panici.
Ako vam je takav oseaj poznat, napravite
sopstvenu tablu. Koristite pritom crtee, slike
iseene iz asopisa, osueno cvee ili simbole
koji za vas imaju neko posebno znaenje. Je-
dino to je neophodno da uradite jeste da
ono malo lii na pravu optometrijsku tablu: u
prvom redu stavite stvari iste veliine; u dru-
gom manje od prethodnih, ali jednake meu
sobom; i tako sve redom, s tim da svaki red
ispod sadri stvari manje veliine od onih iz
gornjeg reda, dok tako ne napravite 6 redova.
Okaite svoju tablu par metara ispred
sebe, na tolikoj razdaljini da moete videti 1-
3 reda sa lakoom, a ostale redove tee. Tabla
bi trebalo da stoji vertikalno (to jest, na zidu,
a ne na stolici ili slikarskom nogaru), na visini
koja odgovara vaim oima dok vi sedite ili

58
stojite. Zabeleite koji najnii red moete da
vidite jasno.
To e biti merilo vaeg napretka tokom
primene vebi iz ove knjige. Nakon svake
vebe ili nakon svakog seta vebi idite do
svoje table da biste proverili ima li promena.

STIMULISANJE PERIFERNOG VIDA

Veina nas se previe koristi centralnim
vidom. To dovodi do oteenja ute mrlje:
mesto blizu centra mrenjae i zona najjas-
nijeg vida. Prevelika upotreba centralnog vida
dovodi do dubokog naprezanja miia lica,
naroito onih od ela i vilice. Rad sa perifer-
nim vidom moe da smanji to naprezanje.
Sledee vebe blokiraju va centralni vid i
stimuliu periferni vid za oba oka, bilo istov-
remeno, bilo pojedinano. Da biste to uinili,
bie vam potrebni mali crni pravougaonici
(prikazani su u naem video-snimku, pogle-
dajte link na kraju knjige). Ako ih nemate,
jednostavno, napravite ih tako to ete isei
tri komada crnog kola-papira duine oko 5
centimetara. Jedan treba da je 3,8 centime-
tara irok, drugi 7,6, i trei, najvei 12,7 cen-
59
timetara. Uzmite zatim komad duple lepljive
trake i uz pomo nje zalepite spomenuti pra-
vogaounik za sam vrh svog nosa.
Zalepite najmanji pravougaonik izmeu
oiju. Sednite i pomerajte glavu levo-desno.
Gledajte pravo u papir dok maete rukama ili
pomerate prste sa obe strane glave, blizu
uiju. Tako se stimuliu periferne elije.
Sada zavorite oi i zamislite sebe kako ma-
ete rukama i kako se soba polako pomera
levo-desno, kao to vam se inilo dok ste ra-
dili vebu malopre. Pokuajte da zamislite da
se stvarno soba tako pomera, a ne vaa glava.
Otvorite oi i ponovite prvi deo vebe.
Ruke pomerajte na razliite naine: u krug,

60
gore-dole, levo-desno. Nastavite da zami-
ljate kako se vae periferno vidno polje iri.
Da biste bili sigurni da koristite oba oka u
podjednakoj meri, uvek dobro obratite pa-
nju na ono to svakim okom pojedinano
moete videti. Povremeno zatvorite oi i za-
mislite da sa oba oka perifernim vidom vidite
sve potpuno i jasno.
Skinite onaj pravougaonik, pokrijte desno
oko desnom rukom, i dok gledate pravo is-
pred sebe, stimuliite periferni vid levog oka,
tako to ete pomerati prste svuda oko svog
vidnog polja. (Periferni vid levog oka nije
samo ono to se nalazi s leva, ve i iznad,
ispod i s desne strane lica.) Ponovite isto to sa
drugim okom.
Ponovo zalepite najmanji pravogaounik
izmeu oiju. Sada lagano pomerajte glavu
gore-dole, i pritom zamiljajte da se soba po-
mera, a ne vaa glava, i to u suprotnom smeru
od vaih pokreta. Tako, zamiljajte da se soba
pomera gore kad vaa glava ide dole, a kad
glava ide gore, da se soba pomera dole. Isto
uinite dok naginjite ceo gornji deo tela na-
pred-nazad.

61
 Potom ponovite ove vebe sa pavougaoni-
kom srednje veliine; onda sa najveim, pa
opet sa ovim srednje veliine. I na kraju,
upotrebite ponovo najmanji pravougaonik.
Posle toga, verovatno ete osetiti da vam se
periferni vid poboljao, i stoga e vam onaj
najmanji pravogaounik izgledati jo manji
nego onda kada ste ga prvi put upotrebili.
Moete takoe iskoristiti kretanje automo-
bila za ovu vebu, pod uslovom da niste vi
njegov voza. Zalepite crni pravogaounik na
vrh nosa i gledajte pravo u njega; va mozak
e se brzo umoriti od takvog gledanja i po-
ee da obraa vie panje na ono to se kree
sa vae leve i desne strane. Ako se vozite vo-
zom, probajte da sedite tako da budete okre-
nuti u suprotnom smeru od smera kojim se
voz kree. To e uiniti da budete jo svesniji
kretnje oko vas.

Veliki zamah
Svrha ove vebe jeste da povea osetljivost
na pokrete za vreme posmatranja. Ako se re-
dovno primenjuje, ova veba e:

62
 - otkloniti naviku naprezanja dok se neto
posmatra
- stimulisati periferni vid
- integrisati vidno polje (naroito znaajno
za ljude sa veoma slabim vidom).
Stanite tako da vam rastojanje izmeu
nogu bude vee od irine kukova, malo vie
od pola metra. Drite prst na otprilike 25 cen-
timetara ispred nosa, i gledajte u njega. Gle-
dajte sve vreme u prst dok ga skroz pomerate
na obe strane, a pomerajte i glavu tako da
vam prst uvek bude tano ispred nosa. Dok
gledate u prst koji pomerate, zamislite da se
sve kree u suprotnom smeru, kao da gledate
kroz prozor voza koji se kree. Povremeno
prekinite sa aktivnom vebom, zatvorite oi i
zamiljajte ono to ste radili do tada: da se
prst pomera ka jednoj strani, a da se sve dru-
go kree u suprotnom smeru. Zatim nastavite
sa aktivnom vebom.
Sada pomerajte ceo gornji deo tela za-
jedno sa glavom. Telo u stranu pomerajte to-
liko da vam se peta dalje noge podie sa zem-
lje.

63
 Potom stavite prst horizontalno ispred
sebe, pomerajte gore-dole, i pratite ga oima
i glavom, isto kao to ste radili dok je bio u
vertikalnom poloaju. Kada glavu pomerate
gore, sve se pomera u suprotnom smeru, i
obratno. Nastavite sa takvim pokretima, di-
ite duboko i polako, i trepite.
Sada kombinujte pomeranje prsta u hori-
zontalnom i vertikalnom poloaju, tako da
napravite veliki zamah u obliku slova U.
Onda, opet drite prst u vertikalnom polo-
64
aju. Sve vreme ga pratite i drite ispred nosa.
Kada ga pomerate levo uvis, okrenite se ka
njemu i protegnite se u tom pravcu to vie,
potom se nagnite skroz napred, i onda se po-
novo protegnite, samo na desnu stranu. (Po-
jedini ljudi vole da promene prst koji se prati
kad dou do polovine vebanja. Probajte oba
naina i radite ono to vam najvie odgovara.)
Moda biste ak i hteli da zabacite glavu una-
zad i malo da savijete lea, ka levoj i desnoj
strani.
65
 Posle toga se vratite u prvobitan poloaj,
sa horizontalnim velikim zamahom. Moda
e vam tada biti lake da vidite stvari koje se
kreu u suprotnom smeru od vaeg. Zavrite
vebu kratkotrajnim dlanovanjem.

POMERANJE
Normalno oko ini mnoge jedva primetne
pokrete u toku jedne sekunde. Ti pokreti se
zovu sakadni pokreti, od francuske rei sac-
cade to znai trzaj. Moda ste primetili da
su oi ljudi sa izuzetno dobrim vidom esto
blistave i kao prodornog pogleda. Takvo sta-
nje je posledica ovih neprekidnih malih po-
kreta oiju, koji ne samo da doprinose bistrini
vida, ve i njegovoj jasnoi i otrini. Bilo da je
pomeranje automatski ili namerni pokret,
pokreti su nevidljivi za posmatraa. Vae oi
e samo izgledati spremno i ivahno.
Svrha sakadnih pokreta jeste da aktivira
utu mrlju deo oka najodgovorniji za otar,
detaljni vid. (Taka u kojoj je vid najjasniji,
fovea, sredinji je deo ute mrlje.) Kada gle-
damo bilo kojim delom oka koji nije uta
mrlja, gubimo najvei deo svoje sposobnosti
66
za detaljan vid. Poto je uta mrlja veoma
mala, ona u svakom trenutku vidi samo male
delove vidnog polja, mada ih vidi do najsitni-
jih detalja. Zbog toga normalno oko pravi
stalne, male, brze pokrete kako se uta mrlja
pomera da bi odgovorila na neprestan dotok
vizuelnih informacija.
Kada vid pone da se pogorava, sakadni
pokreti su sporiji, vei i rei. Vid se zamag-
ljuje poto se detalji gube ili skroz nestaju.
Ovakva zamrznutost vida moe nastati iz fi-
zikih i/ili emocionalnih uzroka.
Vebe pomeranja slue da obnove prirod-
ne slobodne pokrete ute mrlje. Kao to i
samo ime kae, poenta je da pomerate ciljnu
taku gledanja, imitirajui inae normalne
sakadne pokrete oka. Iako u poetku to mo-
rate sami svesno initi, vremenom e to pos-
tati automatski pokret bez napora, kako i
treba da bude sa jednim zdravim okom.
U ovoj vebi pomeranja klju do uspeha
jeste da posmatrate lakim okom, to znai
da treba da gledate samo ono to moete vi-
deti, dakle, bez naprezanja ili pokuavanja da
vidite neto konkretno to tada ba i ne mo-

67
ete. Ne pokuavajte da u potpunosti sagle-
date odreeni detalj. Umesto toga, dopustite
svojim oima i umu da upiju svaki detalj koji
moete videti, bez naprezanja da vidite one
koje u tom trenutku ne moete. Ako fiksirate
pogled na neto to pokuavate da vidite, va
vid e se zamrznuti i pomeranje e prestati.
Za one koji nose naoare, bilo koja diop-
trija da je u pitanju, spomenuti lak pogled
je od naroitog znaaja. Sa naoarama ste se
navikli da vidite svaki detalj koji god poelite.
Sada se morate odvii od toga bar privre-
meno. Morate se odvii potrebe da gledate
neto pre nego to poboljate svoj vid.
Vae oi se mogu umoriti tokom vebe po-
meranja, ali ne zato to je ona sama po sebi
naporna, ve zato to tada vi upranjavate
svoje stare navike naprezanja dok gledate.
Ako doe do zamora, nakratko zastanite sa
vebanjem. Radite dlanovanje, izlaite oi
suncu ili ih zatvorite i zamiljajte bilo koji lep
oblik kretanja: recimo, morske talase, gale-
bove koji lete u krug ili oblake koji krstare po
nebu. Pustite da se va um kree u tim sli-
kama minut-dva, a onda pokuajte da nasta-

68
vite sa takvim elegantnim, lakim pokretima,
kada otvorite oi i ponete opet da gledate.

Koliko esto treba primenjivati

pomeranje?
Kada ponete da radite vebe za oi, treba
da odvojite najmanje 20 minuta dnevno sa-
mo za ovu vebu pomeranja. Krajnji cilj je da
pomeranje uinite automatskom funkcijom
svojih oiju.

Vebe sa pomeranjem
Kad god moete, kad se god setite, pome-
rajte oi sa jedne take na drugu, gledajui u
bilo ta. Umesto da gledate u jedno drvo, gle-
dajte u posebne delove od kojih se sastoji
drvo, i potom preite sa krupnijih detalja na
gledanje onih sitnijih. Ne zaboravite da trep-
ete i duboko diete, to ee moete; to e
pomoi vaim oima da se slobodnije i s la-
koom pokreu. Moda ete biti iznenaeni
sa koliinom detalja koju ete moi da vidite.
Iako ne mora odmah da bude vidljivog po-
boljanja sa vaim vidom, moi ete da vidite

69
bolje jednostavno zbog toga to svesno pos-
matrate stvari oko sebe.
Bilo bi dobro kada biste pravili beleke o
onim stvarima koje ne moete videti najjas-
nije. Recimo, moda ete moi jasno da vidite
drvo, njegove grane i listove, ali ne moete vi-
deti ilice i onu strukturu lista. Slobodno pre-
lazite pogledom preko lista, posmatrajui
njegov oblik, boju i sve drugo to vam dozvo-
ljava va vid. Ne brinite o tome da li ete u
svoj jasnoi videti taj list. Samo ga gledajte i
gledajte, kao da ste neko ko po prvi put po-
seuje planetu Zemlju i razgleda stvari na
njoj. Ne napreite se da vidite, ve samo do-
pustite svojim oima da gledaju ono to
mogu. Zatim, zatvorite oi i probajte da se se-
tite svih detalja kojih moete, i zamislite ih
tako da odudaraju od svoje okoline, poza-
dine. Zamislite list da je svetle boje, ako je po-
zadina tamne; da je raznobojan, ako je po-
zadina bela; kako ide ka vama, a pozadina se
udaljava; ili na bilo koji drugi nain kojim
ete ga izdvojiti od okoline, pozadine.
Pribliite sebi detalje onog to posmatrate.
Uzmite neku fotografiju koja vam je draga i

70
stavite je dovoljno blizu, toliko da moete vi-
deti sve njene detalje bez naprezanja; onda,
pomerajte oi sa jedne take na drugu. Ako
posmatrate neije lice, fokusirajte svoju pa-
nju na njegovo jedno oko i posmatrajte svaku
trepavicu, svaku obojenu taku na duici oka.
Podelite njegovo elo na etvrtine, potom na
osmine, i tako sve do najmanjeg mogueg
detalja koji moete da vidite. Zatvorite oi i
prisetite se svih detalja koje ste gledali, a onda
ih otvorite i potraite nove detalje.
Posle nekog vremena, moi ete da prime-
tite vee razlike izmeu razliitih detalja. Kod
nekih ljudi, ova promena nastaje momen-
talno, dok kod nekih za par meseci. Vreme
uopte nije bitno. Vano je nauiti da se vide
detalji.

Pomeranje i optometrijska tabla

Da biste koristili optometrijsku tablu iz
ovog prirunika zajedno sa vebom pome-
ranja, treba da je okaite o neko drvo, ogradu
ili potansko sandue. Ako nosite naoare ili
kontaktna soiva, skinite ih. Udaljite se od
table toliko da moete videti prva tri ili etiri
71
reda sa veim znakovima, a da ostale redove
ne vidite najjasnije. itajte red sa najmanjim
znacima, koji moete videti jasno. Opustite
se, diite duboko i trepite.
Crtajte svojim oima, to jest, pratite po-
gledom konture svakog slova. Povremeno po-
dignite ruke i blizu uiju pomerajte prste, ka-
ko biste stimulisali periferni vid i olakali na-
pore centralnom vidu. Posle svakog proita-
nog slova zatvorite oi i zamiljajte sledee:
slovo je izrazito crne boje i lako uoljivo, nje-
gove ivice su otre i jasne, a pozadina je izra-
zito bele boje. U svom umu, pratite konture
tog slova. Iste modane elije koje su aktivne
pri imaginaciji (zamiljanju), aktivne su i kod
gledanja. Na ovaj nain vi terate svoj mozak
da pobolja vid.
Smanjite naprezanje oiju tokom vebe
tako to ete ih izlagati suncu (videti poglavlje
o vebi izlaganja suncu). Zatvorenih oiju
usmerenih ka suncu, pomerajte glavu levo-
desno 100 puta, s tim da posle svakog 30. pu-
ta stanete i nakratko radite dlanovanje. Po-
tom otvorite oi i proverite da li su vam slova
sa table jasnija.

72
 Sada, pogledajte red na tabli koji je tri reda
nii od ovog koji ste malopre gledali. Ne po-
kuavajte da proitate slova iz tog reda. Neka
vae oi budu samo malo radoznale, pro-
uavajte ta slova koliko je tamna boja tih
slova, koliki je prostor izmeu svakog od njih.
Potom ponovo smanjite naprezanje oiju di-
sanjem, treptanjem i pomeranjem prstiju kod
uiju. Naglas izgovorajte broj slova tog reda:
slovo, prazan prostor, slovo, prazan prostor,
itd. Zatvorite oi i nakratko zamislite ono to
ste malopre videli, samo na jasniji nain. Po-
gledajte potom ponovo u taj red, a onda u
prvi red koji treba da itate. Da li ih malo jas-
nije vidite? Ako da, pogledajte u sledei red
ispod. Da li ga sada moete videti bolje?
Radite tako red po red. Kada zavrite sa
jednim redom, odmorite svoje oi tako to
ete gledati u prvi red i shvatiti koliko jasno
moete videti slova. Prihvatite da neto ne
moete videti jasno i uivajte u detaljima
shvatiete da ih moete razlagati i osvojiti,
kao to sam ja to uinio. Nastavite da se pre-
ma slovima odnosite kao da su to neki nepoz-
nati objekti pridoli iz svemira; prouavajte

73
njihovu tamnu boju, oblik i prazan prostor iz-
meu njih. Vae oi e tada biti oputenije i
ivlje.
Kada je loe vreme napolju, radite ovu
vebu u kui. Umesto izlaganja suncu, mo-
ete raditi vebu dlanovanja, kako biste sma-
njili naprezanje oiju.

ITANJE
Prvi znak koji ukazuje na probleme sa vi-
dom obino se primeti kada itate neku knji-
gu i shvatite da treba da je odaljite od ili prib-
liite ka sebi kako biste mogli lepo da vidite
slova. Da bi odredio kolika je otrina vaeg
vida, oni lekar e od vas zatraiti da proitate
slova sa optometrijske table.
itanje je jedna od najosetljivijih stvari za
kratkovide osobe. Tipina kratkovida osoba
voli da ita, i to bi radila dok joj oi ne bi is-
pale, samo kada bi vreme i ivot to dopu-
tali. Ono to malo nas oboavaoca knjiga zna
jeste to da je itanje naporna fizika aktivnost
jednog para veoma osetljivih organa. Mi se
zaitamo dok na um prima informacije iz

74
neke knjige, ali pritom zaboravljamo koliko
tekoa se stvara naim oima.
itanje je potecijalno veoma opasno po
nae oi, poto su one stvorene tako da stalno
posmatraju neto to je blizu i neto to je da-
leko od nas. Ipak, itanje ne mora imati te-
tan efekat; zapravo, itanjem moete pobolj-
ati svoj vid. Vebe itanja stimuliu naviku
pomeranja oiju, to naroito pomae kod
kratkovidosti, astigmatizma i dalekovidosti.

Zatita oiju tokom itanja

Naim oima najee ne teti sam in i-
tanja, ve nae loe navike pri itanju. Evo ne-
koliko optih pravila ijim ete pridrava-
njem moi da ak i due itate bez potekoa:
- Nikad ne itajte pri previe jakom ili pre-
vie slabom svetlu. Loe osvetljenje e umo-
riti vae oi bre nego bilo ta drugo. Vae oi
e vam same rei da li je svetlo dobro: sve to
treba da uradite jeste da obratite panju na
njih. Ako vam je teko da itate, najpre treba
proveriti da li je osvetljenje kakvo treba da
bude.

75
 - Isto kao to bi pravili pauze tokom nekog
tekog fizikog rada, tako i svoje oi treba da
odmarate od itanja. Najmanje svakih 20 mi-
nuta stanite sa itanjem i radite vebu dlano-
vanja oko 5 minuta.
- Stalno trepite da ne biste zurili ili da
vam se oi ne sue. Ako vas oi peku tokom
ili nakon itanja, to je moda zbog toga to ste
se toliko zaitali da ste zaboravili da trepnete.
Podseajte sebe da trepete to vie.
- Koliko god je to moguno, izbegavajte da
itate ono to sadri teko itljiva slova. Mno-
go toga je tampano sa slovima koja su toliko
nejasna, mala, zbijena ili razvuena, da kod
svakog izazovu naprezanje oiju. Izbegavajte
takve stvari. Ako imate potekoa sa onim to
morate da proitate, kao to su pravni doku-
menti ili telefonski imenici, ne napreite
svoje oi; itajte to onda kada su vam oi od-
morne, i pri odgovarajuem osvetljenju.
- Diite. Iako moete mislima biti odsutni,
vae telo je i dalje tu, a vaim oima je vie
nego ikad potreban kiseonik. Postoji tenja
kod mnogih da zadre dah za vreme itanja,
kao to je sluaj kod mnogih aktivnosti; stoga,

76
podseajte sebe da diete isto toliko esto ko-
liko treba i da trepete.

itanje i pomeranje
esto upranjavanje brzog itanja vreme-
nom moe dovesti do oteenja vida. Pri br-
zom itanju pokuavate da upijete itave
reenice odjednom ili ak itave pasuse. Na
taj nain nesvesno imitirate vid ljudi koji pate
od kratkovidosti: pravite velike, neravnomer-
ne skokove i pokuavate da odjednom upi-
jete veliko vidno polje. Zapamtite da uta
mrlja obuhvata samo mali prostor za gleda-
nje. Prisiljavanje oiju da gutaju itave ree-
nice u jednom zalogaju oteava utoj mrlji da
u potpunosti uestvuje u tom procesu a na-
ravno, to je manje aktivna vaa uta mrlja,
bie zamagljeniji va vid. (Veba pomeranja
kod razliitog fonta slova moe vam pomoi
da bolje vidite detalje i da izotri va vid, kao
to je objanjeno u dodatku B. Videti ispod
sva uputstva.)

77
 itanje naopake
Uzmite ovu knjigu i okrenite je naopake,
pa itajte ovu stranicu polako slovo po slovo,
doputajui svojim oima da lagano i oprez-
no prate oblik svakog slova ponaosob. Dok to
radite, neprekidno trepite. Ovime ete pos-
tati svesniji slova koja posmatrate, usredsre-
ujui se na fiziki in posmatranja, a ne sa-
mo na znaenje odreene rei. Takoe ete
ovako postati svesniji toga kako se vae oi
ponaaju tokom itanja svesnost koju obi-
no izgubimo kada se udubimo u ono to i-
tamo. Ako vam ovo teko pada, to je samo
znak da ova veba ima izuzetnog efekta na
vas.

Pomeranje sa razliitom veliinom slova

Pomeranje sa razliitom veliinom slova
vam daje mogunost da posmatrate stvari
oputeno i sa dobrim fokusiranjem. Iskoris-
tite pasuse sa razliitom veliinom slova iz
dodatka B na kraju knjige. Prvo treba da ski-
nete kontaktna soiva, odnosno, naoare.
Najvanije je da ostanete oputeni, jer vae
78
oi funkcioniu mnogo bolje kada nema ne-
potrebnog naprezanja. Umesto da se napre-
ete da vidite, zadrite neutralno stanje uma,
i dopustite onome to gledate da se pojavi is-
pred vas.
Naite neko mirno mesto; poeljno je da
na tom mestu sunevi zraci mogu da padaju
na stranicu koju itate. Ako ste kratkovidi,
drite stranicu knjige ispred sebe na tolikoj
udaljenosti da najkrupnija slova moete itati
skoro sa lakoom. Ako je ta udaljenost vea
od duine jedne ruke, zalepite stranicu na zid
ili okaite na osvetljenu stranu ograde ako ste
napolju. Ako ste dalekovidi, drite stranicu
blizu sebe onoliko koliko vam to odgovara.
Ponite sa gledanjem teksta sa veim slo-
vima, jedno po jedno. Dopustite da vae oi
polako preu preko svakog slova, da detaljno
pregledaju njihov oblik i prazne prostore oko
njih. Tako se va mozak bolje fokusira na
stvari oko sebe, zbog pomnog posmatranja
tih ivica, kontura i praznih prostora.
Nakratko zatvorite oi i zamislite u glavi
jedno slovo ali neka ima otrije ivice, da
bude tamnije, podebljano, i da pozadina bu-

79
de jasnija. Otvorite oi i vidite da li je jasnije
ono to gledate ispred sebe. Verovatno e biti.
Nakon to ste proitali nekoliko redova, pre-
ite na tekst sa malo manjim slovima, koje ne
moete ba najbolje videti. Drite se te stra-
nice. Ne brinite se o tome da li je moete pro-
itati. Ispitajte svaki vama nepoznat, zamag-
ljen objekat, jedan po jedan. Gledajte u kon-
turu, ivice i prostore. Uivajte u toj nepozna-
nici.
Obrnite stranicu naopake i pokuajte da
gledate u iste redove. Ovo e pomoi da rep-
rogramirate svoje vizuelne navike, posle toga
ete videti bolje, nego da ste samo gledali na
uobiajen nain. Ponovo zatvorite oi i za-
mislite da je stranica koju gledate izrazito be-
le boje, a da su slova izrazito crne boje. Izgo-
vorite naglas: Stranica je bela, slova su crna.
Potom otvorite oi i vidite da li su slova malo
jasnija. Vratite se onda na prvi tekst i vidite da
li vam njegova slova deluju vea i jasnija. Ve-
rovatno hoe.
Zastanite sa vebom i proverite da li su
vam se oi umorile. Potrebno im je mnogo
odmora kada se radi na reprogramiranju vi-

80
zuelnih navika. Nekoliko puta lagano i du-
boko udahnite, i polako izdahnite. Sada, trep-
ite oima minut-dva, istovremeno neno
masirajui slepoonice. Ako su vam oi i dalje
umorne, nakratko uradite vebu dlanovanja
i onda pogledajte negde u daljinu, analizira-
jui i najmanji detalj koji moete da vidite
gledanje u daljinu odmara oi.
Sada preite na tekst sa jo manjim slo-
vima; ponovo preite pogledom preko sva-
kog zamagljenog slova ponaosob, gledajte
oblik, ivice, prostore, zamislite slova kao da
su jasna i potom proverite da li ih bolje vidite.
Potom se vratite na tekst sa najveim slovima.
Verovatno e vam biti lake da ga itate i
slova e izgledati vee nego onda kada ste tek
poeli sa ovom vebom. Kada posmatrate
neku stranicu ili ekran, trudite se da gledate
u one manje celine na koje vae oko slabo ob-
raa panju. Polako, bez naprezanja da se
vidi, prelazite pogledom s jedne take na
drugu.

81
 Pomeranje/mahanje sa optometrijskom
tablom
Ova i sledea veba pomae vam da akti-
virate i ono slabije oko, tako da pri gledanju
postoji ravnotea u upotrebi kod oba oka.
One takoe potpomau ravnoteu u upotrebi
kod centralnog i perifernog vida.
Uzmite najmanji pravougaonik koji ste
koristili pri vebi sa perifernim vidom i zale-
pite ga izmeu svojih oiju. Stavite optomet-
rijsku tablu na zid. Okrenite glavu malo u
stranu tako da na tablu gledate svojim slabi-
jim okom. (Da biste bili sigurni da li ste lepo
stali, na trenutak zatvorite slabije oko. Tada
bi svojim boljim okom trebalo da vidite onaj
mali papirni pravougaonik, a da ne vidite
tablu.)
Brzo maite rukom ili paretom papira is-
pred svog boljeg oka. to se tie slabijeg oka,
ponovite onu vebu sa pomeranjem i opto-
metrijskom tablom koju ste pre radili: gleda-
jui u slova koja se nalaze nekoliko redova
ispod onog kojeg moete jasno videti, pro-
uavajui njihovu crnu boju i konture, kao i
82
belinu pozadine, potom zatvarajui oi i za-
miljajui da su slova jasno vidljiva; a onda ih
otvorite i proverite da li malo bolje vidite ista.

Pomeranje/zamahivanje sa razliitom
veliinom slova
Radite istu vebu kao malopre, samo sa
slabijim okom gledajte u dodatak B (na kraju
knjige), a ne u optometrijsku tablu. Ako ne
moete itati slova koja su u tom dodatku,
onda uzmite neku knjigu ili neto u kojoj se
nalazi tekst sa jo veim slovima. itajte takav
tekst oko 5 minuta. Ponite i zavrite vebu
dlanovanjem, ili posmatranjem kroz prozor
detalja u daljini.

itanje i periferni vid

Kada itate, piete ili radite bilo ta to
zahteva upotrebu samo centralnog vida, od-
lino bi bilo da tada stimuliete periferni vid
mahanjem, pomeranjem ruku sa obe strane
glave. Takvi pokreti oslobaaju vas napre-
zanja pri itanju.
U mnogim prilikama preoptereujemo
centralni vid, a zanemarujemo periferni: pre-
83
pune gradske ulice, uske trake autoputa,
kompjuter, knjige i slino sa sitnim i teko it-
ljivim slovima sve to teti naem vidu i
smanjuje nae horizonte. Vebe sa perifer-
nim vidom su jedan od naina da se izborite
sa tim problemom.

Stvaranje prilagodljivosti za gledanje na

blizu i na daleko
Pronaite neko svoje omiljeno mesto
odakle olako moete da gledate u daljinu. Vrh
brda ili bilo kojeg objekta bi bio odlian izbor.
Gledajte u najudaljeniju taku na horizontu,
i prelazite pogledom sa jednog mesta na
drugo, kao da oima crtate konture onoga to
gledate. Moda ete zbog daljine moi samo
da vidite njihove delimine oblike, boje i ja-
inu osvetljenosti. Dopustite svojim oima da
uivaju u posmatranju, kao kada biste pos-
matrali neki apstraktni crte.
Onda, posmatrajte neto to je blie va-
ma, a pritom i dalje pomerajte oi sa jedne
take na drugu. Moda e detalji koje gledate
biti malo jasniji, ali zapamtite da ne smete da
fiksirate pogled na nekom od njih, niti da se
84
napreete da vidite. Samo uivajte u njima i
neka vae oi budu oputene i prijemive. Po-
navljajte ovaj proces pomerajui svoj fokus
na objekte koji su vam blii, sve dok ne do-
ete do prostora koji je tik pred vama: pro-
zorska daska, hrpa lia na zemlji ili vaa
stopala. Kada doete dotle, posmatrajte i naj-
sitniji detalj koji moete primetiti. Zapamtite
da tokom ove i svih drugih vebi sve vreme
trepete, diete i da odrite oi oputenim.
Zatim, ponovite vebu, samo obrnutim re-
dom, postepeno posmatrajui objekte od
onih koji su vam najblii do najudaljenije
take. Nekoliko puta ponovite celu ovu ve-
bu.

IZLAGANJE SUNCU
Izlaganje suncu je glavna veba za ospo-
sobljavanje vaih oiju da mogu izdrati, pri-
miti dnevnu svetlost veina nas je tu spo-
sobnost izgubila, jer previe vremena provo-
dimo u zatvorenom prostoru. Ovu vebu ra-
dite danju, kada sunevi zraci dijagonalno
padaju na vae oi i kada svetlost nije previe
jaka. Generalno gledano, idealno vreme je
85
pre 10 sati ujutru i posle 4 popodne; ipak, ovo
vreme ne vai za sve zemlje i sva godinja
doba. Kada je veoma toplo, koristite kremu za
sunanje da biste zatitili kou.
Sednite ili stojite napolju ili kod otvorenog
prozora (zapamtite: nikad se ne izlaite sun-
cu preko stakla). ZATVORITE OI. Okrenuti
prema suncu, pomerajte glavu levo-desno
tako da vam brada dotainje jedno, pa drugo
rame. Zamislite da vam neko pridrava glavu
i da je umesto vas okree. Diite duboko i po-
lako. Svoju glavu treba da pomerate:
- neprekidno, bez prestanka
- to je moguno sporije, kao da je lenja,
od jednog do drugog ramena (brada da do-
segne rame, ne uho)
- bez naprezanja, okreite do punih 180
stepeni (veina ljudi e morati da okree celu
gornju polovinu tela da bi uradila pokret)
Pomerajte tako glavu najmanje 30 puta, is-
tovremeno oputajui svoje oi. Zamiljajte
da se vae oi i glava kupaju u sunevoj
svetlosti. Osetite kako prodire kroz celo vae
telo, kako obavija vau glavu i mozak, kako
prolazi kroz va potiljak, lea i noge.

86
 Nastavite sa laganim pomeranjem glave,
trljajte ruke jednu o drugu i dok trljate, okre-
nite svoja lea prema suncu. Radite dlano-
vanje bar tokom 10 laganih i dubokih udisaja
i izdisaja. Potom se okrenite ponovo prema
suncu. Zapamtite da sve vreme diete du-
boko i lagano. Ako vam prija, nastavite sa
ovim smenjivanjem, oko 2 minuta izlaganja
suncu i minut-dva dlanovanja, tokom ukup-
no do 25 minuta.
Verovatno ete osetiti kako su vam oi od-
mornije, jer su se navikle na jako svetlo.
Moda isto budete primetili da su boje svet-
lije tokom izlaganja suncu, a postepeno pos-
taju tamnije tokom dlanovanja sve dok ne
vidite potpunu tamu. Kada se to desi, znaete
da su duice oka postale prilagodljivije, sa ve-
om sposobnou olakog prelaska od tamnog
na svetlo. Va optiki nerv bie odmorniji,
sposobniji da prima spoljne nadraaje i da se
lake odmori nakon tog primanja.
Kada budete odradili vebu izlaganja sun-
cu tokom nekoliko sedmica, moete poste-
peno poeti da se due izlaete suncu reci-
mo oko 5-6 minuta sa pauzama, tj. vebom

87
dlanovanja; uvek je korisno prekinuti izla-
ganje suncu vebom dlanovanja. Ne samo da
se time oi odmaraju, ve se tako i poveava
prilagodljivost duica oiju.
Vai oni miii se moda budu opirali
svetlou u poetku, ak i ako su vam oi zat-
vorene. Pokuajte da vidite da li oseate na-
prezanje u oima ili oko njih, i neka se vai
miii opuste. Takoe osetite jainu svetlosti
koja dolazi do vaih zatvorenih kapaka i vidite
koja je njena boja na kapcima moe biti
tamnocrvena, narandasta, uta do svetlo-
bela. Ako vidite zelenu boju, to znai da vam
se oi napreu. U tom sluaju bi trebalo da
prestanete sa sunanjem, da radite malo dla-
novanja i onda da se opet vratite vebi.

Koliko dugo se treba izlagati suncu?

Moja preporuka je da treba raditi ovu ve-
bu u proseku 20 minuta dnevno. Moete je
raditi u vie delova od po 5-15 minuta, za-
visno od toga koliko su se vae oi prilagodile
jakom svetlu. Ne dozvolite da vam oi posta-
nu umorne ili napregnute; ako se to desi,
obavezno radite dlanovanje dok se ne od-
88
more. Takoe, hladna kompresija kada se
stavi na zatvorene oi ima blagotvorno i osve-
avajue dejstvo.
NAPOMENA: Nakon poduavanja i ve-
banja izlaganja suncu sa doslovno hiljadama
studenata, nisam primetio nijedan sluaj da
je takva veba nanela tete neijim oima.
Meutim, neki lekari veruju da izlaganje sun-
cu moe doprineti nastanku katarakte. Ako
vas to brine, molim vas, porazgovarajte sa
svojim oftalmologom o vebi izlaganja suncu.
Ako vam va lekar brani da radite ovu vebu,
raspitajte se oko naunih istraivanja urae-
nih na temu povezanosti oteenja oiju i
sunca. Sami uzmite da ih itate, i ako i dalje
niste sigurni, molim vas da ne radite ovu
vebu.

Varijacija izlaganja suncu

Nakon 10-minutnog sunanja, probajte sa
sledeom varijacijom. Masirajte svoje obrve
da biste poveali koliinu svetlosti koja do-
pire do vaih oiju. Zatvorite oi i stavite ka-
iprst i srednji prst na desnu obrvu, a da vam
ruka bude uzdignuta tako da sunevi zraci
89
mogu slobodnu da padaju na desno oko.
Potom polako okrenite glavu na levu stranu,
pritom lagano pomerajui prste na gore. Po-
kret glavom dovodi do toga da vai prsti, koji
su pasivni, zategnu obrvu. Vrhovi prstiju bi
trebalo da neno povuku, razvuku obrvu.
Oko treba da ostane zatvoreno.
Pomerajte glavu skroz nalevo, a potom na
drugu stranu, nekoliko puta. Onda, uradite to
isto, samo sa levom rukom i levim okom,
okreui se prvo na desnu stranu. Trebae
malo vebanja da bi se moglo lepo uraditi. Ne
zaboravite da diete duboko, sporije i opu-
teno. Ponovite ove pokrete nekoliko puta, ra-
dite dlanovanje i onda se vratite na prvobitnu
vebu izlaganja suncu.

GLEDANJE IZNAD GLAVE (SKAJING)

Svrha skajinga je slina kao ona kod sun-
anja; da omogui oima i mozgu da sa lako-
om primaju svetlost. Ovo je dobra zamena
za vebu sunanja kada je vreme oblano.
Okrenite se od mesta gde bi moglo da
izae sunce, u sluaju da izae, i usmerite
pogled prema nebu otvorenih oiju. Jednu
90
ruku stavite na zadnju stranu vrata, drugu na
elo, ali tako da ruka na elu ne blokira svet-
lost koja dopire do vaih oiju. aka na vratu
treba da bude skupljena, kao pesnica, a ova
druga da bude ispruena, tako da koatim
predelom ispod prstiju jako pritiskate elo.
Sada, pomerajte glavu levo-desno, pritom
drei ruke u prvobitnom poloaju. Samo po-
merajte glavu, ne ruke. Kako pomerate glavu,
ruke treba da pruaju mali otpor, tako da se
stvara efekat malo jae masae vrata i ela.
Ovime se pojaava cirkulacija i relaksacija
lica, vrata i oiju.
Radite dlanovanje jedan minut i onda se
vratite na vebu izlaganja suncu.

IZDVAJANJE VREMENA ZA VAE OI

Upitali su dr Bejtsa: Zato toliko dugo
treba raditi vebe za oi? On je odgovorio da
mi stalno neto radimo sa oima, na ovaj ili
onaj nain. Mi radimo sa njima tako da ili
stvaramo onaj zamrznuti pogled ili radimo
na njima tako da postaju ivahnije. On je
preporuivao da iskoristimo priliku da svoje
oi uinimo ivahnijim.
91
 U svakoj situaciji postoji mogunost za
boljim nainom korienja oiju. Ima mnogo
prilika tokom dana kada moemo da uveba-
vamo nove vizuelne navike. Kada ekamo au-
tobus; kada stojimo u redu u banci; tokom
zastoja u saobraaju sve ove situacije mo-
ete iskoristiti za rad na svojim oima.
Idealno bi bilo da programu vebi iz ove
knjige posvetite najmanje jedan sat dnevno.
Ipak, smatram da ako provedete i nekoliko
minuta dnevno vebajui, da ete dobiti va-
ljane rezultate, kao na primer: smanjeno na-
prezanje oiju, jasniji vid, i veu sposobnost
pomeranja fokusa, a da se pritom ne gubi na
jasnoi.
Iz sopstvenog iskustva znam da ljudi koji
rade ove vebe na propisan nain i posveuju
im vremena koliko bi trebalo, da oni mogu
vrlo brzo popraviti manje probleme sa vi-
dom, a vrlo lo vid se vidno poboljava tokom
malo dueg perioda. est je sluaj da do po-
boljanja doe odmah nakon prvog seta ve-
bi, ali potrebno je due vremena da bi se ta
poboljanja zadrala. Brze promene vida na

92
bolje nagovetavaju predstojee velike pro-
mene.

ZAKLJUAK
Najvaniji korak koji treba da preduzmete,
u psiholokom smislu, jeste da shvatite da je
rad na sebi samom vrlo bitan. Moderan ivot
koji vodimo neprestano vri napade na nae
oi; stoga, vaa volja za brigu o njima znaila
bi da zdravo razmiljate. Jednostavno predu-
zimanje svega to je potrebno da bi vae oi
bolje funkcionisale ukazuje na jedan dublji
problem: neugasiva elja za postizanjem us-
peha po svaku cenu.
Ipak, srea koju traite u tom uspehu dos-
tupnija vam je onda kada se oslobodite pre-
teranih oekivanja i kada ponete da razmi-
ljate o onome to je potrebno vaem umu,
telu i dui. Paradoksalno je, ali videete, da se
najvaniji uspesi u ivotu postiu relativno
lako onda kada istinski brinete o sebi.
Poto su oi meu najvrednijim i najma-
nje ishranjenim organima, one predstavljaju
odlino mesto odakle ete poeti sa voe-
njem brige o svom zdravlju. Kaite sebi da
93
ete od sada svakodnevno voditi rauna o
svojim oima, i saznajte kako se moete
oseati mnogo bolje, ne samo u fizikom, ve
i u svakom drugom smislu. Postepeno nau-
ite kako da svet posmatrate drugim oima -
mislim doslovno - tako da vam vae zdravlje
i srea postanu vaniji od svih blaga koje vam
moe ponuditi ovaj svet.
U svakom sluaju, sedite slobodno isped
kompjutera i radite svoj posao, ali pritom,
isto tako, pravite pauze tokom kojih ete gle-
dati kroz prozor. itajte, ali i radite dlano-
vanje. Ne morate da skroz menjate svoj plan
dnevnog rada, samo mu dodajte nove aktiv-
nosti. Verovatno nita ne treba da se menja u
spoljnem svetu; samo treba da se promeni
va odnos prema sopstvenim oima i mozgu.
Ako krenete ovom stazom, garantujem vam
da e vam se ivot umnogome izmeniti.

94
 DODATAK A

Uputstvo za trodnevno dlanovanje

Ova napredna trodelna veba pomoi e

vam u stvaranju fokusne take pri dnevnim
vebama za oi. Veoma polako itajte sledee
pasuse ili neka vam ih neki va prijatelj sa
dubljim, umirujuim glasom ita, dok vi ra-
dite ovo dlanovanje. Ako istovremeno pustite
i neku umirujuu muziku, to e jo vie do-
prineti dobroj atmosferi pri vebanju. Treba
da se ita veoma polako. Neka muzika ne
prestaje ni tokom pauza u tekstu. Uputstva za
itaoca se nalaze u zagradi - () i ne treba
ih naglas itati.

Prvi dan
Opustite donji deo lea i zamislite da vam
ne predstavlja ni najmanji teret. Opustite gru-
di i zamislite da vam ne predstavlja ni naj-
95
manji teret. Zamislite da vam vae ruke zag-
revaju oi. Potom diite duboko: brojite do 6
dok udiete vazduh, a do 9 kada izdiete.
Udahnite... jedan, dva, tri, etiri, pet, est. Iz-
dahnite... jedan, dva, tri, etiri, pet, est,
sedam, osam, devet. Ponovo udahnite i vidite
kako vam se iri trbuh. Onda izdahnite i vidite
kako vam se skuplja trbuh... est, sedam,
osam, devet. (Pauza od 30 sekundi)
Udahnite i zamislite da vam se donji deo
lea iri zbog vazduha. Izdahnite i osetite
kako se postepeno skuplja... est, sedam,
osam, devet. Udahnite i zamislite da vam se
grudi, rebra i gornji deo lea ire. Zatim iz-
dahnite doputajui im da se skupe... etiri,
pet, est, sedam, osam, devet. Udahnite po-
novo i zamislite da vam se celo telo iri sa tim
uzdahom, i potom skuplja dok izdiete. Ura-
dite tako 10 puta, pritom zamiljajui ovo i-
renje i skupljanje. (Pauza od 60 sekundi)

Drugi dan
(Ponovite vebu od prvog dana, a onda
nastavite sa ovim ispod:)

96
 I dalje diite lagano. Zamislite da vam se
glava iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...
Zamislite da vam se vrat iri pri udisaju... i
skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se ra-
mena ire pri udisaju... i skupljaju pri izdi-
saju... Zamislite da vam se nadlaktice ire pri
udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite
da vam se laktovi ire pri udisaju... i skupljaju
pri izdisaju... Zamislite da vam se podlaktice
ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Za-
mislite da vam se ake i prsti ire pri udisaju...
i skupljaju pri izdisaju...
Zamiljajte svoje oi kao da su meke, ve-
like i vodenaste... Zamislite da vam se oi ire
pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zami-
slite da vam se lea ire pri udisaju... i skup-
ljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se grudi
ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Za-
mislite da vam se trbuh iri pri udisaju... i
skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se kar-
lica iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...
Zamislite da vam se zadnjica iri pri udisaju...
i skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se
butine ire pri udisaju... i skupljaju pri izdi-
saju... Zamislite da vam se listovi ire pri udi-

97
saju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da
vam se stopala ire pri udisaju... i skupljaju
pri izdisaju... Sada zamislite da vam se celo
telo iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju...
(Ovu vebu ponovite tri puta drugog dana)

Trei dan
(Treeg dana ponovite vebe iz prva dva
dana i nastavite sa ovim ispod:)
Zamislite da je sve crno ispred vas, ali ne-
mojte se naprezati. Zamislite no bez zvez-
da... Zamislite da se neto kree po takvoj
tami... voz koji ide uz planinu... beli jedrenjak
na crnom moru... crnu reku kako tee... Ako
nestane slika koju ste zamiljali, sve je u re-
du... ne pokuavajte da je naprezanjem po-
vratite... Zamislite da je cela vaa soba crna.
Svaku stvar u svojoj sobi zamislite da je crne
boje... . (Pauza od 30 sekundi)
Opustite vilicu, udahnite kroz nos, izdah-
nite kroz nos; i jo izdahnite kroz usta uz
uzdah. Budite potpuno oputeni. (Pauza od
60 sekundi)

98
 Kada budete spremni, polako dopustite da
sve crnilo iezne... postepeno sklanjajte ruke
sa svojih onih duplji... i polako otvorite oi.

99
 DODATAK B

Tekstovi sa razliitom veliinom

slova

Retinoskopom se meri otrina vi-

da. Dr Bejts, pronalaza vebi za
poboljanje vida, koristio je reti-
noskop da bi proverio vid kod sto-
tine hiljada ljudi i ivotinja, mla-
dih i starih.

Retinoskopom se meri otrina vida. Dr

Bejts, pronalaza vebi za poboljanje
vida, koristio je retinoskop da bi prove-
rio vid kod stotine hiljada ljudi i ivo-
tinja, mladih i starih.

100
Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts,
pronalaza vebi za poboljanje vida, koristio
je retinoskop da bi proverio vid kod stotine
hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.

Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, prona-

laza vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop
da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja,
mladih i starih.

Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza

vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop da bi prove-
rio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.

101
 RENIK

Akomodacija: automatski proces kojim se

oko prilagoava posmatranju bliskih obje-
kata. Akomodaciju vre posebni miii u oi-
ma koji se zovu cilijarni miii. Oni se gre,
doputajui da soivo dobije okruglastiji ob-
lik. Kada se odmara, oko se fokusira za po-
smatranje daljih objekata, a soivo je relativ-
no ravno.
Astigmatizam: abnormalna iskrivljenost ro-
njae ili onog soiva, tako da je vid zamag-
ljen pri nekim uglovima posmatranja.
Boni pregiba vrata (sterno-kleido-masto-
idni mii): parni vratni mii koji poinje od
grudne i kljune kosti i zavrava se kod mas-
toidne kosti (malo kotano ispupenje ispod
uha). Ovi miii slue da bi se glava mogla
nagnuti napred. Uz pomo bilo kojeg od njih
glava se okree na suprotnu stranu ili savija
prema ramenu iste strane.
102
Cilijarni miii: oni miii koje kontrolie
autonomni nervni sistem. Oni poputaju ilu
koja soivo dri u stanju duguljastog oblika.
Time soivo dobija okruglastiji oblik, zbog
ega se oko fokusira na posmatranje bliskih
objekata.
Dlanovanje: veba za poboljanje vida, za
koju poduavaoci istih veruju da odmara
optiki nerv i one miie, da oputa nervni
sistem i da pojaava efekat drugih vebi. Dla-
novanje se obino obavlja u zamraenoj
prostoriji, dok ruke blago pokrivaju oi, a pri-
tom se zamilja crna boja oko sebe ili tama.
Fovea centralis: prostor u oku sa najboljom
otrinom vida. Fovea je veoma mali, jamast
deo mrenjae, koji se nalazi u sredini ute
mrlje i koja sadri samo kupaste elije (e-
pie). Nervne elije koje naleu na tapie i
epie u svim ostalim delovima mrenjae u
ovoj zoni se ne nalaze.
Glaukom: stanje prejakog pritiska tenosti u
oku, koje dovodi do oteenja (kao to su
oteenje nervnog vlakna ili suavanje krvnih
sudova), loeg vida ili slepila.

103
Gledanje iznad glave (skajing): varijanta
vebe izlaganja suncu; primenjuje se kada je
oblano vreme. Obavlja se otvorenih oiju,
gleda se u pravcu suprotnom od sunca, uz
kruenje glave, samo sa manjim krugovima
nego kod vebe izlaganja suncu.
Hiperopija: greka kod prelamanja svetlosti,
esto nazivana dalekovidost, kada je fokusni
domet oka prekratak. Slike se stvaraju iza
mrenjae umesto na njoj, dovodei do toga
da se slabo vide bliski objekti.
Hipermetropija: Vidi: hiperopija
Izlaganje suncu: veba za poboljanje vida
koja pomae oima da se prilagode razliitoj
jaini svetlosti. Obavlja se kada sunce ne greje
previe jako, okrenuti prema suncu sa blago
zatvorenim oima, esto uz samomasau
predela oko oiju, i uz konstantno okretanje
glave ili gornjeg dela tela za 180 stepeni.
Lake oi: suprotno od zamrznutog po-
gleda (koji je odlika loeg vida), karakteris-
tino za dobar vid i zdrave oi. Pogled se lako
usmerava sa jednog detalja na drugi, prima-
jui sve vizuelne informacije oko sebe.

104
Miopija: greka kod prelamanja svetlosti, ta-
koe nazivana kratkovidost, kada je fokusni
domet oka predugaak. Slike se stvaraju is-
pred merenjae umesto na njoj, dovodei do
toga da se slabo vide udaljeni objekti.
Pomeranje (ifting): veba koju koriste po-
duavaoci za stvaranje fluidnosti i prilagod-
ljivosti pri posmatranju, imitirajui anatom-
ski primerenu upotrebu oiju, kada se one
pomeraju bez napora sa jednog detalja na
drugi.
Retinoskop: instrument za merenje tenden-
cije i veliine greke kod prelamanja svetlosti.
Sakadni pokreti: normalni, mali, brzi pokreti
oka, kojim se fokus pomera sa jedne take na
drugu. Sakadni pokreti su previe brzi da bi
se mogli primetiti.
Treptanje: automatski proces koji masira i
osveava oi, oslobaa napetosti oko njih, i
otklanja naviku zurenja. Veina ljudi sa loim
vidom je izgubila sposobnost da esto i bez
napora trepe; stoga, ovo je vana veba za
poboljanje vida.

105
uta mrlja: pun naziv je macula lutea; deo u
sredini mrenjae koji omoguava detaljan
vid. Vid je najjasniji u sredini ute mrlje
fovei.

106
 DODATNA LITERATURA

Bates, William H. The Bates Method for

Better Eyesight without Glasses. New York,
Henry Holt, 1986 (ponovljeno izdanje; sa
mekim koricama)
---------. The Cure of Imperfect Sight by
Treatment without Glasses. CITY: Health Re-
search, 1978.
Huxley, Aldous. The Art of Seeing. New
York: Harper, 1942.
Schneider, Meir. Self-Healing: My Life and
Vision. London: Penguin Arkana, 1989.
---------. And Maureen Larkin, with Dror
Schneider. The Handbook of Self-Healing.
London: Penguin Arkana, 1994.

107
 najderove metode su neverovatno jed-
nostavne.... Moete poboljati svoj vid redov-
nim izvoenjem ovih serija jednostavnih
vebi.
- HEALTH JOURNAL

Osniva kole za samoizleenje u San

Francisku napravio je program kojim se
otklanja napregnutost oiju i poboljava vid
svima onima koji ga se verno pridravaju.
- LOS ANGELES TIMES

MEIR NAJDER, PH.D., L.M.T. osniva je i

direktor kole za samoizleenje u San Fran-
cisku. Autor je knjige Self-Healing: My Life
and Vision (Penguin, 1987), The Handbook
of Self-Healing: Your Personal Program for
Better Health and Increase Vitality (Penguin,
1994), i (audio-snimak) Miracle Eyesight
Method (Sounds True, 1996).

108