Akademsko Pisanje Korak Po Korak Martha Boeglin

MARTHA BOEGLIN Urednica Bora Babié AKADEMSKO PISANJE Manvel Hess Lopes Bros KORAK PO KORAK Od haosa ideja do strukturisanog teksta Prevela sa Spanskog Vera Naumovié Boeglin 4 AKADEMSKA KNJIGA NOVISADNaslov originala Martha Boeglin, Leer y escribir en la universidad. el caos de las ideas al texto estructurado -Eduforma, Sevilla, 2007 © Martha Boeglin (© Akademska knjiga, Novi Sed, 2010, SaDRZA Preocovor oI 9 Ret AvtoRA. KAKO FUNKCIONSE NAS MOZAR?. " 1. KAKO SE ORGANIZOVATI?... |A. PRILAGODI AMBLENT 2A STUDRANIE. 1. Koji je va stil uéenja?. 2. Kakva atmosferaje pottebna kad ute? 00.0.0... 17 3. Kako organizovati radnisto? .. 4. Rad za kompjuterom ' z 5. Kako izbed bol uledima? 4 6, Svaka stvar na svoje Mesto ......sssesseseseseeesses25) B. Puanigan vee 7 1. Biolo&ki sat. DtsesietuseetensseeressQT 2, Kako provodimn vieme? .vvvsssvvsvvvvve 128 3.Kradljivci vremena = 21.30 4.Ne 0stavi 28 SUL... css cssevesestestesnesteeeeeeseBT 5. Kako planirati dnevni rad? . 32 6. Kako planirati viene? .....sseccsecseeseeseereesees 33) 7. Kako pripremitiispit? 35 8. Kako planiratiistrazivacki ad? - es .eseeeeee 237 C. Stuotnane | oseruvost 1. Kako se motivisai?.... 2. Kako se relaksirati? 3. Kako se koncentrisati? 4, Kako prevazil stres?. 5, Kako poéeti radni dan? D.Uem. 1. Kako hvatati beletke na as? 49 2. Kako nautit lek? ....ssseecseesseseesseeeses 2156 3, Kako upotrebljavati kartoteku ..... 58 4, Kako aktivirati memoriju?....+.e+0sserresserse1e1+ 60) 5. Vizuelne mnemotehnike 5 66 AKADEMSKO PANE KORA PO KORA 2. TRAZITI INFORMACUE .. A. Paiurr nFoRMAcuE 1. Odakle poteti . 2. Kako odabrati informaciju? .....e.sseeeseeseeeeeee 3. Kako tratiti dokumente? 4, Kako koristiti katalog biblioteke? 5. Kako proceniti dokumente? 6.Moram lisve état? 7.Zapis bibliografskih podataka . £8, Kako proceniti sopstveni rad? . B. ReAuzovamtTRAZENI NA TERRETU 1- Kako pripremitiistradivanje? 2. Kako formulisat sastayne delove istrativanja? 3. Kako traZti pomo¢u pretravaéa ,Google Scholar” 4. Kako éitati na veb-sajtu? (C.Srearecue erauia 1. Sta je citanje?.- 2-Taa eikasnog citar... 3. Kako poéetiétanjeteksta?- 4. Kako povecati brzinu étanja?.. Bm nenvan rata 1. Kako postavit pitanja tekst? 2. Kako rezimirat tekst svojim retina? 3, Kako voditi dialog sa tekstom? .. 4. Kako zapamtiti zmagenje kjuéne termine? 5. Sta adit kada se avi problem? , Unsom nFORACuEEFKASNO 1 Kako pravitiiavod proéitanog teksta? 2. Kako pravitiizvod za nepisane dokumente? 3. Kako stavit u arhivu katie lektira? 4. Kako beleditiuformi Seme? 3.PISATI A Frza pipes. 1. Sta razasnit sa mentorom? 2. Kako pripremitiistrazivack rad? 81 99 $100 a7 69 70 n B 74 75 7B “79 80 at 283 84 2.85 89 89 +90 13 -.95 101 103 106 106 2108 109 110 Ww ng 120 121 apnea 43. Kako predstavitlistraZivacki projekat? . 4, Kako realizovatlistrazivacki rad? . 5. Dnevnik rada a 6. Gde pronalazitiideje? 7, Sta raditiu slugaju blokade? B. Faza pre ReDAKCUE oe 1. Kako uneti red u haos deja? 2. Kako problematizovati temu? 3, Kako determinisati problem? 4. Kako prikuplati ideje?.. 5. Kako mislima dat strukturu?. 6, Kako vizualizovat plan 7. Kako redigovati prvi koncept? C. FAZA KOMSTHURCUE 1. Kako preraditi tekst? 2, Kako objasniti termin? 3.Kako izgraditi argumentacij? 4, Kako pripremiti argumentacju?.... 5, Kako poredit?. - 6. Kako izostiti kit smisao? D. Faza uskiaowanun 1. Kako istaéi vodeéu ideju? 2. Kako konstruisati pasus? .. 3. Kako strukturisati poglavije? 4, Kako citirati? 5. Sta treba da sari opti zakueal? 6. Sta treba da sadr2i opsti wvod? 7-Lista proveravanja . EE. FAZA GLANCANIA . 1. Kako svt gtaoca? 2. Kako pripremiti,glanc’? . : 3, Kako napisati tekst jasan i prjatan 2a. 2 cane 4, Kako ofiveti svoj sti?” Zakijueak.. Bibliografija... we 2125 1128: a7 128 331 BI 2132 133 2134 “137 2140 12 43 2143, oa 145 M7 148 AST 154 158 = 158: 160 161 163 2166 167 2168 170 170 m “m4 176 179 181Prepcovor Posle Bolonjske Konvencij, kad reforma potinje dase pri- rmenjuje u Sebi i u Evropi, nameée se potreba za jednim ud2be- nikom metodologije univerzitetskog rada, Pisanje kvaitetnih struénih ili nauénih tekstova vazan je zadatak i cilj svakog studenta. To zahteva dobru organizaciju i efikasne metode rada. Kako organizovati vreme? Kako organizovati biblio- sgrafsko istrazivanje? Kako éitatiefikasno struéne ili nauéne tekstove? Kako odredit i sistematizovati najbitnije clemente teksta? Kako otkloniti blokade u procesu mijenja tokom pisanja? Kako pisati tekst u kontinuitetu, bez gubljenja niti? Kako pi sai jasnim i razumljvim jezikom da napisani tekst bude Sto interesantniji za éitaoca? ‘To su bitna pitanja koja se javijaju u svakom struénom, istragivackom ili nauénom radu, a ova knjiga daje praktiéne ‘odgovore na ova i neka druga pitanja. Ona nudi razlitit tehnike i metode 2a pisanje najkvalitetnijih tekstova. Ova kayjiga je proizvod saradnje studenata i doktoranata svih diseiplina {na Gasovima metodologije) i njihovih profesora (na stazevi- ma formacij). “Taj rad je jasno pokazao da je veéina problema na koje na: ilaze studenti ili doktorantitehnike prirode; dovoljno je u ve- ini slagajeva primeniti jednu strategiy kako bi se, ne gubeét ‘vreme, doslo do cilja. Ali te tehnike treba poznavati, One st toliko jednostavne da niko ine mili da ih predaje. Knjiga je namenjena studentu i istrazivaéu poéetniku koji su pod stresom i koji se suogavaju sa Konkretnim problemima. Svakom problemu odgovara jednostavno praktiéno resenje. Knjiga se moze titati od poéetka do kraj, ili se mogu traiiti rekenja u odgovarajueoj tematici sa nadom da ée se éitalacsna¢i10 AKADENSEO MSANIE KORA POORA lavirintu univerzitetskih studija. Vama,éitaocima, Zelim uspe- San rad! Ova knjiga ée vam sigurno pomodi ukoliko ozbilino uuzmete vedbe koje vam ona predlate, REC AUTORA. KAKO FUNKCIONISE NAS MOZAK? oznato je da nai mozak éine dve hemisfere, leva i desna. ‘vaka od njih ima sopstvene osobine i razlike koje se medu- sobno dopunjuju. Veéina judi Koristijednu ili drugu, dok je mnogo manje Iiudi sposobno da upotrebljava obe w isto vreme. Iz tog razloga, zaito ne bismo pokusali da nauéimo da se sludimo svim moguénostima koje nam pruza nas mozak? Koje su fankcije dveju hemisfera? Evo jedne priblidne Seme. Levahemisera Desnahemisfera steuktursana pura matte vidi alin emativna reaguje impulsvno {gover malo ‘upotrebljava ‘metaforiénu misao ‘azmata informacile clobalno:A,8, Csu deojedneceline logiéna strukturisana prepornaje zapata deta raclonalna sistematizyje,pravired mish eéima upoteblava konceptualnu misao sazmatrainformacle po redunajpre A, zatimB, paC Interesantno je napomennti da su Iiudi, koje smatramo ge- nijalnim u bilo kojoj oblast il specjaizacii, bili sposobni da ‘mobiligu obe hemisfere istovremeno. Na primer, tu gde se jedni slute radije analizomilisintezom, ‘genije” se sludiistovremeno obema, primeéuje detalje, ali u isto vreme vidi icelinu; uspeva da razmatra informacie jedi2 KADEN ANIL KORAK PORORAK po jednu... ali zna da ih uklopi u celinu i da se ajome slut Mozemo spomenuti na primer, Leonarda da Vindija, Paskala, Getca, Nikolu Testu, Napoleon je jedan od najreitjih prime, '2: sposoban da analiza lemente i informacije na bojnom polja(ovde je aktivna leva hemisfera),zna da ih integriseu ce. ‘okupnu situaciju koja ge biti razmatrana pre nego éto di na. redenje za napad (desna hemisera) Svaki strateg dostojan tog imena, a strategija nije revervi- sana iskijugivo 2a vojne svrhe, sluZi se obema hemisferama, Studiranje zahteva poznavanje razligith srategija studiranja, 2nati analiziratirazlitte situacije i sintetizovati ih, biti sposoban i2dvojit sadrdinu jedne informacije i analiziatinjene clemente, ne gubeci iz vida celinu. Poznavanje funkcionisa, ja mozdanit hemisfera daje moguénost uspostavjanju veza izmedt nj i primene toga u radu ‘Tokom éitanja ove knjige ne treba gubiti iz vida gore nave- enu éinjenicu acilj ove knjige jest izvudinajveeu moguca koristadekvatnom upotrebom leve i desne hemisfere mozga, 1. KAKO SE ORGANIZOVATI? Seat ft gaa eninge So Sho ecrsen eee yates a ra bt ny es = a =e ge : *: IsdoraSehullé (1877-158). A. Kl negova base" 1924 “aostvitna Idone Selle__ 1 kako oxcaNIZONAT 15 Studirati, pripremit ispt, biti u toku jednog istrazivackog rada zahteva ivesnu organizaciju. U protivnom sluéaju, brz0 dode momenat kad oseéamo da nas sve to prevazilaz; obu: hati nas unutraénji haos gde su ideje 1 emocije izmesane, veme kao da let, éak iprostor izgleda da se smanjuje tekstovi koje treba progitati nagomilavaju se, nemoguée je nati ono 2a éim se traga. Dobija se ose¢a) da je Covek izgubljen, da se vrti u krug, stres je sve vet. U ovom slucaju nadvadala je desna hemisfera, haotiéna i promenljiva, leva koja zna da uvede red i odabere ita je vazno, kao da je paralizovana Ovaj deo predlaze razne naéine, da nadete najboji, kako da se organizujete, uzimajuci u obzir injenicu da smo svirazl- {iti ida ne postoji udotvoran recept koji se primenjuje na sve. Svako treba da nade nadin koji njemu najvige odgovara. Naj- vainije je oseéati se udobno u svom radu, da bi ga uspeéno do- veli do kraja, suodavajuei se sa najraznovrsnijim preprekama i emocijama koje su neizbedni deo studentskog Zivot, {A Prilagodit ambient za studirane. 15 8. Planirativreme 27 C. Studiranje osetivost. 40 Oven 49 A. PRILAGODITI AMBUENT ZA STUDIRANJE 1. Kojijev stil uzenja? Rect mt i zaboraview, pokati mii prise 4, pst! me da wradim | zapamti Konfucie Ne uéimo svi na isti naéin, Jedni imaju vizuelnu, drugi auditivn, a treéi kinesteziénu (od grékog kinesis, pokret) me- ‘moriju. Ove tri viste memorije posedujemo svi { uvek je jedna ‘od njih predominantna. Izvesne osobe znaju da kombinuju sve ti16 AADENSKO PISANIE KORAPO KORA Leakostoncamzore u Vizuelna memorija ‘Osoba koja ima vizuelnu memoriju sa lakogom pamt napisane red livizuelne podloge. Misi putem ska vzuelih termina, laratava se neprecizno nen mozak mis vizuelno pre nego sto misao moze da se 2govor, Stabe tatke ake tatke nedostatak kencentracje na pre-| = dobro pismeno larazavanje dlavanjima na sastancima Kinesteziéna memoria soba sa kinestziénom memorjom pam imitajud i vetbajud Gover gestulisu ati kontakt sa sagovornikom. Govoril- 'gano i smireno. Prilkom étana pstom prt redove tekst, Pada jo) tetko da miro seal dugo vremena, Slabe tatke Jake tatke 42 kretanjurakelvadiakeje _|- vite vol akelju nego red problem sa nepisanom informa-|>talenat Za organizaciu jom pred nekim problemom ostaje|« brzo pamti kroz praksu dduze nego ito je potrebno | potreban jjje pogled na celinu [- mala osetlivestna buku Preporuzuje se ako mate vizuelnumemoriju: + hvatajte beletke na predavarjima + crajte dljagrame, grafike;upotrebjavaje boje i simbole + zabeletiteinformaciju + zapamtite informacjuu form slike + odredite na zidu mesto gde éetezakadt $eme, nove ret, reeice a [Auditivna memorija ‘soba sa aueitivnom memorijom lake zapamti sual, bilo und -idluainim i grupnim diskusama. Govori umereno brzo, evita je, é2k i elokventna, Pokrece usne kad éita, red eak iagovara naglas| kad je to moguce. Slabe tatke ake tatke tetkoge u psarju + aktivno uéestvje w dskusjama ne podnosi buku -brz0 pamtl usmene informacie ™ potrebno je da jj se usmneno |= avanredan je sagovornik ‘bjasne pismene Instrukchie Preporutuje se ako imate auditivnu memoriju: - koncentrisite se na verbalnu komunikaciju jer vam hvatanje bele-| ‘aka tetho pada + Komentarisit | usmeno objasrite Seme, grafike dijagrame tate tekst naglas da biste ga zapamti = tekst objasrite usmeno stvarnom il fktivnom sliaocu, simite| cobjanjenje ibegavajte buku i mete? kad radite Tilaze se opasnosti dezorjenta-|-sposobna je da provani avo} jena nepoznator terenu, kako| kapacitettesko’e fizgke tako I psihitke Preporucuje se ako imate kinesteziénu memoriju: + pripremite se za nove situacije,zamiljajul razne moguée scena- tle + beletteditane tekstovel iskustva + komentariite tekst belezen na margini + trazte da vam pokazu kako da ostvarite jedan rad + lzbegavalte da utite sededt pokutste da ule hodajul da pisete td 2.Kakva atmosfera je potrebna kad utite? Voto sam vo jasno da dest mare Adrukje miljene kad esi, a drutehie ea stoj. Georg Kristof Lihtenberg Svako od nas ima svoje sopstvene nagine i predispozicije Korisnij je poznavat ih i slut se njima, nego gubitienergiju i boriti se protiv njih. Vredno je truda razmotriti Sta vam je potrebno da biste boje wll. Evo nekoliko pitanja:6 AADENGKO MSIE KONA FO KORA Citanje + Da li ste koncentrisani od potetka, ili vam je potrebno, sragrevanje" da biste poéeli? + Sta vam pomaie da se koncentrigete: hladno tuSiranje, Set- aja, gimnastika, pisanje? + Kad ste najboje Koncentisani: ujutr, u podne, popodne, + Gde ste najbole koncentrisani: u svojo} sobi, u biblioteci, apakat + Sta povoljno utige na vaiu koncentraciju: ti8ina, muzi Sapo i ka, + Kad bolje pamtite: sede, ledeei,stojei, hodajuei? + Kako bolje pamtite sadrZinu teksta: belededi, crtajuci feme, rezimirajuéi tekst usmeno? Pisanje + Potinjte da pete dim sednete za sto, il vam je potrebno sagrevanje"? + Ukom se polotaju oseéate bolje kad pet: sede, leted, stojeit + Sta vam pomade da se Koncenriete: da nesto nacrate,na- plete jednu pridu neto progitate, da se prosetate? + Kad ste produktivnij:u zor, pre podne, popodne, nou? + Gde lakée pete u sbi, ubibliotec,u fica, u park? + Kakva vam je atmosfera potrebna: tina, muzika, usamlje- nost? + Nekojinain voted pit peom,olorkom,zakompja terom, ili morate prvo da govorite 0 onome ito elite da pigete? . ‘ LEAKO SE oneantzovar 19 izovati radni sto? (Casto mi se delavato da radio be rezuta ta ne uspe mi mit, Bacar ist za stom, Onda pogledam vazu i otkriiem razog nema raze. Poviknen, anes mi chet sve potinje da bva kako treba Gabriel Garsiia Marker ‘Nemaju svi sreée da poseduju radnu sobu i mnogi rade w spavaéoj ili nekoj drugoj sabi. No ipak, potrebno je Voditi ra ana da mesto bude udobno, da ima dovoljno svetlost, da se redovno provetrava i da ima mesta gale se mogu éuvati mate rijal i dokumenti | Uspravno smo inteligentnij | Na mozak je bogat krvnim sudovima kojima je potreban | kiseonik, elemenat neophodan za Zivot. Za dobro funkcioni- sanje mozga, svako} éeij treba maksimum kiseonika, Kako { sebi da pomognemo? | + Provetravajte redovno radno mesto za vreme pauze, Setite se da cigaretei kafa suzavaju obim krvnih sudova, a time smanjuju koliinu krvl i kiseonika koji mozak treba da primi Nerradite uvek sedeti: uspravno disemo dublj, sto pozitivno deluje na intelektualnu aktivnost. Hodajuei primamo vile kiseonika, sto omoguéuje da se misl i pamtiintenzivnije. Dok radite, digit punim plueima; pazite na odecu koja steze arudni ko. Radite vetbe disanja da poboliate priv kiseonika u moida- no tkivo. Bavite se sportom.0 Evo nekoliko saveta za organizaciju radnog stola, Svetlost Potreban je dobar izvor svetlosti koja treba da dolazi sa leve strane za deinjake isa desne za levake. Senka ne treba da pada na ruku koja pie. Nameitaj + Ako radite za stolom, vaino je da to bude iskudivo vas sto {ako je moguée samo za uéenje). + Ako radite sedeci, izaberite udobnu stolicu, + Predvdite namettaj za va pibor (pole, sand ideal no je da za svaku stvar postoji odredeno mesto, i to samo Jedno, da nadete odmah ita trate. ‘ido ‘Upoteite xd oj are stl ak je moguce hog date kad rade okt na jg vane informe aoe plan rada, seme i dr). . Material + Ober ace anh bpd pope nde a + Rereryiit kj ge ete dat mater oj nameraate da upotrebite, mies " Gatsme Bole je ne tavijati telefon na radni sto; ako je moguce isklju- tite ga kad rdite kako bsteibegl sve vst uanetiravanj LEAKOSEonoaNOWATE 2 Rad za kompjuterom Koliko puta trepée covedije oko? Za vreme Konverzacj sagovornici repéu oko 22 puta se rminutu, Kad se ita, westalsttreplanja pada na 10 puta w minutu, a kad se se 2a kompjuerom, ok se 2atvori samo 7 puta 2 60 sud. Posledica tga eda se oi zamaraj | prouerokujusmetaje. Paticja Mate} ‘Kompjuter zauzima sve vise prostora u nagem Zivotu; upo- trebljavamo ga za rad, kao i za razonodu, Da bismo izbegli probleme sa ledima, napetost u ramenima i vratu, glavobolju, probleme sa ogima ~ kompjuter treba Koristiti u meri. C se treba pridréavati? Monitor + Treba ga postaviti pod pravim uglom u odnosu na prozor. U protivnom deluje zasleplujuee. + Ako je prozor iza leda, pritodna svetlost reflektuje se na cekranu, Sto zahteva da se oft stalno prilagodavaju i tako se nepotrebno zamaraju, + Najbolj je raditi crnim slovima na belom ekranu. + Vrat treba da je pray, znadi treba sedetitaéno ispred kompju- tera. Ako je zbog prostora neophodno okretati se, okredite stolicu, ne glavu, + Postavite ekran na razdaljinu od 50 do 60 cm od oj, nikad manje od 40 cm, + Gornji deo ekrana treba da bude u visini oéiju, ili velo malo + Dobro je postaviti ekran na kraj stola, tako da se dobije ‘mesta za druge aktivnosti. [dealno je imati Getvrtast sto, ili dva stola, jedan pored drugog i jednu pokretnu stoticu da telo uvek bude naspram ekrana, + Redovno pravite pauze. Rad na ekranu predstavija napor zaobi,Cuvajte o€i Inbegavajte da radite za kompjuterom dugo vremena bez prekda. Preporuéue se dase prave kratke pauze svakih 20, minut. Za 0 vreme mazetezatvot oti rat nekoliko ved- biza elaksaci | + paling ~ Seite il lezite na led THjaitedlanove jedan 0 1 Grugidok se ne zagreju Staite topledlanove na zatvorene {08 ostanite tako 2-3 minuta i ponovitepalming nekoliko | puta, {+ Stavte dlanove na otvorene oZinijedan zak svetlosti ne | prodire i zenice se sire u tom apsolutnom mraku. Ostanite | 1-2minuta ponovite nekolko puta Gledajteu daljinu, Zamislite da gledatelinju horizonta bes- krajno udalienu, ne fksrajueinista jedan minut a zatim po- gledajte u nebo i zamisite tacku udaljenu Set metaraifksi- rate je jedan minut. Zazmurite kratko i ponovite vezbu. Kreéite kaziprstom ispred o¢iju; gore-dole-gore-dole i pra- tite ga otima ne okreéuel glavu. Rade samo oéni misc. Kredite katiprstom ispred od, levordesno-levo-desnoipra- tite ga otima ne okrecuti lavu. Rade samo oéni mis. Nacrtajte pogledom tr krugas desna na lev, itr u obmu- tom pravcu itrepdte.Ponovite nekolko puta Trepeitebrz0 i ako. Stsnte kapke, ot, sve mie lic, pesnice. Zatim opustte sve misie, ot lice, pesnice; otvorite usta, zevajte vise puta i ponovite vesbu pet puta, Zavrsite vezbu trepeuti bro. Tastatura + Za astatur je obiéan sto suvigevisok. Bole da je povrsina niga, fiksiranaispod radnog stola koja se povuce kad je potrebno. + Treba dovolin prostora da se ruke mogu oslonit, to uma- njuje napor ruku i leda. Ne postavlajte sto suvise daleko kagoseoncanizovar 2 ‘da ne morate raditi ispruzenih ruku, sto izaziva prenapre- gnutost. - «| Najbole je postavititastaturt taéno ispod monitora, jer se tu protivnom glava mora neprestano pomerat levo-desno. | Tastatura mora biti stabilna da povrsina na kojoj se radi ne li Relaksacija Provodimo mnogo vremena u pisanju, zato vodite raguna da pravite pauze svakih dvadeset minuta, Mozete to vreme korisiti za vedbe relaksacie Rotadija ramenat napravite nekoliko rotaclja ramenima na- ‘pred-nazad i obratno. Ova veiba relaksra vat ramena. abe. Rast prs, stsite pesnicenekolko puta, Ova ve ba telaksira pre ake i podlaktice. agano okreciteglavunajednu ina drugu stranu.Ova veoba relat vat of jer pojaéavacirkulacju centr za vid. Dai se zbegh olakal blow uSakamat pratima, korisno Je pat rake hladnom vodom, Ovo aktvira clack | olazava nelagodinostispretava zapaljene runihzglobova, | | | « eprutte |istegnite ruke, savite laktove i stavite Sake ispred Mis «Nj potreban vel pital se jie uke 1 Raglce cba da bude ipod prt «Abe ds ake, Ako se Kort podogs, ona treba tlakve Mian ane da gate, « Njeqor eli eb da jeadapiran ETE web dase adden mi, dase on nest vira neogekivano.u AKADEMSKOPIBANIE KORAX PO KORA. Kako izbeéi bol uledima? Ko nema vremena za svoj sdravlje, made vremena 2a svoj blest. Engleska postovica ‘Veé odavno je sedeti poloéaj postao najéesei polozaj cvi lizovanog éoveka. Sedenje je 2a telo tezak polofa}; misici su stalno zategnuti da bi se kiéma dréala uspravno, a nedostatak. pokreta atrofira misige. Osim toga, lo8 polozaj ili loa stolica otezavaju problem i mogu da ugroze zdravije za kraée ili due ree, pogotova ako eos pots dugtsn, Nas pro- + bol u ledima koji je posledica pritiska na lumbalne i vrat- ne priljenove i kontrakeija lednih misiéa i ramena + bol u ruci i tetivama + bol u nogama, Pravilan sedeti polota} + kigma je prava, bez nagnutog trupa + horizontalni i vertikalni misiet nogu tine prav ugao;stopa- Ja stoje na podus treba izbegavatisedenje prekrstenih nogu + da ise iabegao pritisak krvi u misiima nog, stopala treba da su solidno oslonjena na pod, i, ako je potrebno, na jednu debelu knjiga + vertikalni it horizontalnidelov uke dine prev ugao w laktu; + podlaktice i ruke su u jedno) pravoj init + linja pogleda paralelna je sa povrsinom stola ‘Naravno da je svaki drugi poloza) koji ne doprinosi nepo trebnom naporuprihvatl. Vaino je ostati pray. Nikad ne do pustti da je telo suvige nagnuto, skoro u kontaktu sa stolom jer su organi za varene i placa pritisnuti i postedca je smanjen kapacitet pluéa i nezadovoljavajuéa kolitina kiseonika u tlu Srce je takode pritisnuto, sto remeticirkulaciju kev, smanjuje koncentracij i izaziva oseéaj zamora Leak seonownrzovart 2s Kretanje za bolju koncentraciju Bolje je praviti pauze kratke i este, nego duge iretke. Nije pozelino provesti vie od jednog sata bez kretana, jer se moze pojaviti bol uledima | opadanje koncentracije. ‘Trudite se da ostavijate rad s vremena na vreme, da usta- nete, da protegnete telo,ruke i noge. Maze se ueiti hodajuci, mist leded,etatistojei, razmisljati o protitanom Setajudi Po- krecuéi noge, srce postaje aktivnije, povecava se priv kiseo- rika, ubrzava krvotok koji donos! kiseonik mozgu, sto poveea- | ve koncentracu lzbor dobrog sola stolce veoma je aan { za onag ko Zelida radi sedeci 6. Svaka stvar na svoje mesto ‘Duka urednost je krpa za papi. Kurt Tufolski Kako izgleda va8 radni sto? Uredan je, nalazite odmah Sta tradite? Sadrti kutije i papire po Kojima treba preturati da se nade, Zeljeni dokument ‘Kako ured svoj radni sto, da svaka stvar ima svoje odre- eno mesto? Evo formule: S(vake) S(tvar) na S(voje) Mlesto} Potrebni st: + Korpa za papir,sandulk i veska + jedan sat vremena Da biste uradili ovu vedbu, planirajte dan i satu vaéem plana rada, i ostvariéete je. Dali ste reé samom sebi. Ne pro- Yodite na njoj dude od sat, kako je predvideno, Za to vreme ne buditerasejani, ne zapoZinjte da tate dokumenta na koja nailazite ine dozvolite sebi da prestanete pre no Ho zavrsite Prestanite taéno posle jednog sata. Ako nije sve zavrSeno, ponovite isto. Videcete kako éinjenica da odredite ogranigeno ‘yreme pomaze da postujete to vreme.26 AKADENEHO PSANIE KORAKPOXORAR Operacija,S.S.5.M" sastoji sei tir tape: 1. Uzmite jedan dokument sa stola.Postavite pitanja: + Sia je ovo? + Za8to je ovde? + Moe li poslusitt Za sta? Kad? + Sta éu sa njim da radim? 2. Ako ne nadete nijedan odgovor, odstranite ga ili ga stavite uu kutiju namenjena dokumentima koja lite dati nekom, 3. Ako dokument mote da vam posluti, zabeleite ga u sveske, 4, Dokumente koji ée vam biti potrebni stavite na odredeno rmesto (kuti, fascia). Sta raditisa sveskom? Beledte zadatke koje treba da uradi- te. Dajte svakom odredeno vreme ito zabeledtew radni kalendar ta Felite uraditi i kada? Pitaje + Kad moram da zavrsim ovaj zadatak? + Koliko vremena mije potrebno da ga radim? Radi se, naravno, oostvarjivom plana rada, Uzmite sva dokument jedan za drugim i ponovite ovu operaciju, dokle god sva gomila dokumenata ne nestane sa vaseg stola. Pono. Vite ovu tehniku i za fiokeiiimaéete zadovoljstvo da radite na savrseno urednom stol Leakosonowzovsr 2 B, PLANIRATI VREME, Retko smo svesni raznovrsnih delatnosti, koje nam oduzi- :maju vreme tokom dana i spreéavaju nas da se posvetimo va- ‘nim stvarima, Prvi uslov dobro planiranog vremena jeste da razmislimo kako da ga upotrebimo, Ne sluéi nigemu pripre ranje kalendara rada, ako ne znamo taéno Sta Zelimo da ra- dimo, Takode je nekoristan plan koji je nemoguée ostvarit Kako napravitirealan plan rada islediti ga? Biologki sat eabrati seme 2natiubtedet vreme. Frensis Bekon Jedni rade ujutru, drugi su u form noéu, Svako ima svoj sopstveni bioloski sat ispecifigan ritam, Naravno, nae porodi posloyne, drustvene obaveze ne dozvoljavaju nam esto da ta) ritam postujemo, Moramo o tome voditi raguna kad priprema- ‘mo radni kalendar; tokom dana naéa koncentracija se poveéava i opada. Prougavati nedto komplikovano u momenta niske kon- centracijegubljene je vremena i energie. S druge strane, posve- titi vreme visoke koncentracije gledanju televizie ili to vreme proves uetnji, nije samo po seb lo, osim ako to nije redovna pojava. U naem sluéaju nije nista drugo nego ,autosabotaza’, | Ko sena vreme odmara, duplo radi bez umora | Koristite momente najvege koncentraciie da ih posvetite radu koji zahteva visok stepen koncentracije. Ukoliko je mo- | guée izbegavaite sastanke i telefonske razgovore za to vreme. Videéete da ée rezultat biti bolja utroseno vreme kra¢e. Pro- vvedite vreme slabe koncentracje za odmor il lake poslove, kao28 __sxaDevso WAN KORAK PO KORAK _ | So su pravjenj reda ill kupovina ebegavalte da rate teske | zadatke neposredno posle obroka, pogotovu ako su obili- | Varenje tos vliku kolitinu energie krv sadr2i manje kiseo- | ika koji ce nedostajatineuronima. | Vide vied odmarati sel se prosetat za to vreme. Niste sigurni kad vam je koncentracija najaga, Modete posmatrati nekoliko dana vaS rad iotkriti nivo Koncentracije. R dite tede zadatke kad ste slabo koncentrisani? Mozete prome- niti plan rada, Kad konstatujete njegovu efikasnost, sledite ga, Stres, bolest i klimatski uslovi mogu poremetiti bioloSki ritam, Budite padljivi, posmatrajte, uamite u obzir promene ritma koje mogu da se dogode i tome prilagodite plan, ‘Menjati ritam zamara vise nego raditi u odredeno vreme. | Radit redovno u odredeno vreme pojaéava koncentraciju. Kao §to nage telo nauti da su obroci u odredeno vreme, tako Ce ‘ono nautiti da se pripremi za rad u odredene sate i biée mu, lakie da poéne posao. Kako provodim vrem [Najmanj rade ud kot nikad nema Georg Kristof Libtenberg Da bi se vreme efikasno organizovalo, treba prvo znati u emu ga provodimo, Napravite lst: + studiranje + transport + posao (plaéen, kojim se izdrdavam) + kupovina + priate, porodica kako stoneanszovare 29 + ishrana + razonoda «+ nega tela (ukljuéujudt i san), =] 0% 3% Fazonod| Prt, porocce se Seudeaje : ed Nacttajte kruzni dijagram i eznatite povrsine proporcio nalne trajanju svake aktivnosti ‘Ove dijageam je samo primer. Svako moze napraviti svoj uzavisnosti od ligne situacie Posmatrajte va8 dijagram i postavite pitanja: + U kojojaktivnost provodim suvise vremena? + Za koju aktivnost mi je poteebno vige vremena? + Sta ni u kom slugaju ne mogu da promenim? + Sta mogu da promenim? «Sta du kad da promenim? ‘Ocigledno je da neko ko spava 8 sati ne¢e postat efikasniji ako spava samo 4 sata, Ali motdaje moguée dobii vreme sma- juju telefonske komunikacje i elektronske igre it0 3.Kradhjivei vremena [Nije da imamo malo vremena, nego ga mnogo gubimo, Seneka Kradljvei vremena su sve lose inepotrebne navike koje ine dda ga rasipamo. Dobra organizacija zahteva da se one otkriju i suzbiju, Ovde imamo listu kradljivaca vremena koju mozete iemeniti ili dopuniti: + ligna nesposobnost orgenizovanja nestrphivost, uzurbanost nedostatak motivacije neodluénost perfekcionizam nedostatak autodiscipline preterana radoznalost neurednost Duka telefon, konverzacije clektronske igre itd Da bi se izvesni kradljivet vremena otklonil, mozete ih npr. ‘oznatiti na ovoj tabeli sa tri najvainija elementa: Kradlivei | Mogedaih vremens | _ otklonim? Kekot Ket Ukoliko treba da iskorenite mnogo navika, ne morate se boriti protiv svih istovremeno. Poénite sa tri. Kad ih suzbijete, nastavite sa sledegim, LEAKOSt otGusizovarE a 4.Ne ostavi za sutra. Buducnost:isgovor a one kone Zelenita da rade u sadainjost Harold Pinter Kate se: .Ne ostaviza sutra ito modes danas”. Imate navi- ku da ostavljate poslove 2a kasnije? Iza ovaj problem postojt refenje. Pokusatesledece: odredite Konkretnu situacija ~ pro- Sitajte jednu knjigu. Podelite ovaj rad na éetiri etape od 40 rminuta, Rezervisite u planu rada 40 minuta za ostvarenje ove namere u vige mahova Pokusajte da uskladite ovib 40 minuta sa vremenom kad vvam je Koncentracija naljaéa. U svakom slugaju, izbegavajte da to radite w vreme slabe koncentracije, Oznatite u vasem planu rada tagan momenat za tih 40 minuta Kako se boriti protiv odlaganja? | Prevezbe | + Kad dode ogekivan as, pripremite se mentalno. ta Zelite | da radite? Koliko strana Zelite da protitate? Zelite da napisete rezme, ble resto druge? i Pripremite materijal na vaSem stolu, Ako je potrebno, kori- Site budink ad rode 40 minut, Poste vetbe 1 posto je oto 40 minuta, prestanite sa tanjem, Poste |" exteceno were upetivnom 6 vat mocakegitiovat de | dece etape. Vaino je obezbediti bolje uslove za mozak.2 AxADENSKO PINE KORAKFORORA 5. Kako planirati dnevni rad? Planovaw glavi mode bt puna, ali su adn ont koji se ostvare. Moi Pijade Dobar metod da se organizuje vreme jeste belezenje svih stvari koje delimo da uradimo, Najbolje je nameniti jednu sve- ska iskluéivo tome (bolje nego papirie, koji se uvek zaturaju i ingube). Mozete koristti jednu tabelu koju ete sami napraviti Samo jedno dnevno planiranje za sve aktivnosti lzbegavajte upotrebu odvojenih kalendara za rad, za razonodu. Neizbeino éete zaboraviti da prenesete neito izjednog udrugi i izgubiti ili vreme ili negete realizovati svoje namere, [Napisit lista sa svim zadacima koje Zelite da radi. Prene- site to w odredeni odeljak koji postoji za svaki éas u stranice ‘aie tabele planiranja, Tokom dana zabeledite svaku nowu do: punu ili zamenu, ukoliko se pojavi Pripremite plan. + Koji su pogetni i zavréni datumi mojih vaznih projekata (predaja rada, datum ispita)? + Kad imam stalne obaveze: predavanja na fakultetu, profe- sionalne ili porodigne obaveze? «+ U kojim je delatnostima vreme promenljivo (poseta leka ru, koncert, porodine proslave)? + Gde imam slobodan prostor za uéenje? + U kom momenta tokom dana moja koncentracija dostize najvisi nivo? + U kom momentu oseéam umor i tedko se koncentriSem? + Koji su slobodni momenti koje mogu da upotrebim za odmor razonodu Lxaxo seoncantzovart 3 Kad je na ova pitanja odgovoreno: + oznatite vazne datume vaseg plana vidjivo, koristite boje, crteze «+ rasporedite svaki zadatak u realne i ostvarlve etape + rabeledite nedeline obaveze (predavanja) + proverite da li vam je plan ostvarljv, procenite vake delat nosti Na dugoj stazi kratak korak Rasporedite na uravnotezen natin vreme izmedu studiranja, razonode i sna, Procenite vreme potrebno za vase razitte zadatke i podelite ga na manje etape. Rezerviite malo vige vre- ‘mena od predvidenog, izvesne aktivnosti mogu da traju duze ‘nego sto je prvobitno planirano. Ne preoptere¢ujte se, mozete zgubiti motivaciju i efikasnost. Odredite manje cileve koje mozete postii suvise visokt ambicioznicillei, koje se teSko dosti, mogu da vas demora- Tis ida ugine da éitavo planiranje bude dovedeno u pitanje. COstvarem i zavrien dev posao, nabolj je natin dae pripremt i provede surat dan "Noel Klaraso Idealno je pitat se u nedlju uvece: koji cilj Elim da postig- nem ove sedmice? To abelediti Zatim napravite detaljmu lists (delatnosti w raznim dome- nima) za ova) vremenski period: + napraviti samo jednu lista u ju éete ukljuiti i vreme za razonodu + zabeletite SVE so elite da postignete + aabeledte dan i sat predvidenih aktivnostia AKADEMSO PSANIE KORAKPOKORAK _ + svakog dana precrtajte ono sto je avrSeno i dopunite novim, koje treba postici + oznaéite ono Sto oduzima manje od $ minata (telefonski poziv,pisanje razglednice, sa npr. 5°) + oznaéite neprijatne zadatke (.N"). Kako planirati dnevni rad? Uoéi predvidenog dana uveée: + pripremit list odredenih zadataka za taj dan, uzimajuci ‘wobzir, ako je moguée, vas biolosk ritam + predvidite od 3 do 5 zadataka maksimalno i dodajte nove, kad su ovi predvideni zavréeni + tokom istog dana odrZavajt lstu aktuelnom, oznaéavaju- i postignuto + oslobodite se najpre liste ,5 minuta” + raspodelite zadatke sa liste .N", nabole po jedan dnevno + planirajte pauze + ne planirajte vie od 60% raspolodivog vremena; treba osta viti malo vremena i za nepredvideno. ‘Ajzenhauerov princp ili Kako odabrati prioritete Kako identfkovati priortetno kad ima take mnogo posi? Motda nam moze posiuititakozvani Ajzenhauerov princip. Cy cued gener ee randvae kom Waa saveznitke vojske u Normandiji za vreme Orugog svetskog ft fase bo predsednk SAD aoe oa da podel no: aobrojne zadatke koje je trebalo da refava na éetikategorje. ‘Lvaino i hitno 2.nevaino hitho 3.vaino i nehitno “4:nevaino inehitno 1 eako ston 8 Imate teskoée sa spiskovima? ‘U tom sluéaju mozete probat sledeei metod: + abeletite sve sto treba uraditi na papirima raznih boja, za svaki zadatak po jedan + rezervitite deo zida za vai raspored i podelite ga na tri dela Sta je predvideno, sta radim, ita je zavrseno + stavite papite jedan ispod drugog na odgovarajuci deo; tako rmodete proveravati gde ste sa poslom ida li se rasplinjavate (npr. imate suvi8e papira usekeiji radu) + upotrebljavajte papire raznth boja: npr. ven za vane | duge poslove, zeleni za kratke, Zuti za one koji su vam ne- prijatni PLANIRANO UTOKU ZAVRSENO co Pocnite sa tekstom od dva minuta i produzavajte ga svaki dan. Varijanta: trate od priatelja da vam nagla ita tekst. |ovde poénite sa tekstom infomacie il priéom sa puno dogadala {apstraktn tekstovi su mnogo tei za vizualizaci. Slufajte zatvorenih oéju i pustite da vam slike defiluu u ‘lav. Posto je tekst protitan, pustite jo jedanput va8 ,unu- {rai film’ ispigajte ga vaSem palatal. ovde je vadno po- éeti sa kratkim tekstom koji se malo po malo produzuje Da vam se slka boje urezeu svest: + slutite se humorom: ukalko je slika smesnija Ii apsurdnija, lake €e se zapamtt + preuvelicavajte: veci obi ati zvuk,Zvje boje tee se za- boravlaju + pomerate igure u trodimerionalnom postr lake ete 2zapamtit nego statiéne i dosadne scene + poket stvara nove kaike za koje éetelakie zakatti asoc- jacije, koje treba da zapamtite + sluzte se sa svi pet Cua: ukus, mis, boj,zvuki dodir da nijansirate,unutrainj fim’: dobra memoria zna da upotrebi sve percepcie, da korst kinesteziu (poloza) | kretanje tela u prostoru). Metanjesvihéula,njhovih sposobnosti da | poja¢aju prisecanje igra veliku ulogu u procesu razvijanja ppaméenja i sposobnosti memorisanja. izuelne mnemotehnik Najbolju memeri, tj poznata ima nos! Kurt Tufolski “Manemotehnika je sistem metoda pomocu kojh se nove in formacije pamte i povenujusaveé poznatim. Ove tehnike pam- éenjazasnovane su na prirodnom natin funkcionisanja mozga 1 korste prieodne sposobnost priseéanja. Postoje razlicte me-o AKADEMSEO PANE, KORAKPORORAE tode koje se baziraju na istom principu: kijuéna reé povezana je sa pojmovima koji se Zele zapamtiti. Ovi pojmovi pretvaraju se slike Koje se doteryju i ozivijavaju po vaso) mast Sa malo vezbe, moguée je poveéat kapacitet paméenja, Kako postupiti? + Poénite vizualizujuet kljuénu ret. + Vizualizujte, zatim, na zabavan, smeSan, Komian, nesva- kidainji naéin pojmove koje Zelite zapamtiti, + sPrikagite” ih na kijudna ree + Zamislteradije slike u pokretu,pustte ih da se odvijju kao sunutrasnj film’, Ukoliko je film” dinamigniji, komignij, ‘bojenif itd, utoliko ge se lakse pamtit Predstaviti jedan proces u slikama Na primer, elim da zapamtim bioloéki proces koji pro invodi stres. Gledam opis stresa (str. 45-46) ito pretvaram w jednu prigu:u glavni stab (hipotalamus) dolazi znak za u2bu- ‘nu. On, w ist as Saje naredbe. Da bude siguran da ée one biti invriene, Koristi dva sredstva: + Salje brodove vodenim putem (krvotok) da donesu naredbu. svim komandantima (¢lezde za izluéivanje hormona), koji 5alju poruke (hormone) odgovornim jedinicama + uisto vreme elektrignim putem (nervi)Salje naredenje (adre- nalin i noradtenalin) peSaekim jedinicama (misici Metod pomoéu mesta \Veé ste Konstatovali sa kakvom lakogom mozak pamti plan jedne kuée. Mislite na jednu kuéu koju ste posetili, zatvorite ‘fi ineéete imati teskoée da vizualizujete ulazna vrata, zidove, detalje na koje niste ni obratli paznju. To vam je sve ostalo u se¢anju. Probajte: setite se nedavno poseéene Kuée, zatvorite fi i zamisit, vidite mentalno ulazna vrata, otvorite ih, udite uhodnik,u sobu, vidite pod, zidove, plafone, detalje namesta ja i dr. Nastavite sa posetom svih soba u kojima ste bli Leak stoncanzovare 3 Ee | sposobnost memorje | kaze se da je mnemotehniku izumeo gréki pesnik Simo- | nies od Keosa (556-468. pre ne). Prisustvovao je jednom | canketu kada je krov popustio pao na zvanice koje su pogi nile. Jedino je pretiveo Simonides. Pomogao je da se tela | identitiuju, seeajul se mesta na kome su bile vanice umo- rmentu katastrofe. Tako se uspostaila direktna vezaizmedu rmemorije| mesta, azvio je vestinu paméenja koja je domini- | tala uevropskoj mis do stednjeg veka, Ova} metod zasniva se | natiprincisnaprncipu site, mesa odredenom asporeds Tednih u odnosu na druge. Postoje dve varijante: paméenje pomoéu kuce i paméenje pomoéu predenog puta. a) Paméenje pomoeu kuée 1. Vizualizujte svaki deo zgrade: ulaz, ulazna vrata, stepe nice, sobe (dnevnu, spavacu, radnu, kupatilo, kuhinju). 2. Raspodelite Einjenice, glavne ideje koje Zelite zapamtiti uu razltitim sobama (naslove svakog dela lekcije koju Zelite da nauit). 5. Zatim ubacite detalje na odredena mesta po odredenom redu: + levi ugao + levizid + sledeti ugao + sledeei zid| + slededi ugao + id itd, + pod + plafon, Kad ste zapamtili opitu stukturu lekeje, modete predi na sledecu etapu: dodajte sporedne informacie i punite sobe. Sta- vite u svaku od njih sporedne ideje, injenice, po odredenom64 plana, Prisette se mentalno svega Sto ste u odredenu sobu sta vill. Predite u drugu sobu itd ‘Ako Zelite da dodate detalje za jedan pojam koji se nalazi 14 sobi, mozete Koristti namestaj, lampu, sliku. Velo je vazna ‘etapa pripreme. Ako Zelite da zapamtite lanac povezanih ideja, dovoljno je da se sufite odredenim redom ugao~zid. 0d pruobitne vatnosti je postovati rigorezno raspored | ideja da bi se izbegle konfunje,Podite uvek od opiteg i idite ka pojedinaznom. Jedna soba je glavna tema, Kad su glavne tere naugene, po avor planu sobe, sporedne ideje i elemente motete unetiv mesta koja im pripadaju u svakojsobi ina samo jedno odredeno mesto. Na primer, treba da nautite ekeiju 0 Francusko) revolucji 1848. godine: + uprizemije stavite uzroke revotucije «+ na prvi sprat stavite privremenu vladu «+ na drugi sprat stavte junski ustanak. Vratimo se na prizemlje: + ispred ulaznih vrata nezadovoljan narod, bez posla, koji dis kutujei protestuje + whodniku meted ~ potetak revolucije + ulevoj sobi zahtev za ostavku kralja + u kuhinj abdikacija kralja Luja Filipa + u spavaéoj sobi formiranje privremene vlade. Sada éu da stavim elemente u svaku sobu: + whodniku Lamartin stoi na stolu i dri govor u kome Ze- stoko kritikuje nesposobnost vade «+ sakupljeni u uglu stoje reformist, uneavereni sui tuzni, ministar je zabranio predvideni banket i sad ne znaju kako da se organizuju _tiaaostocantzovare 65 + na sledecem zidu zalepljene su stranice Nacionalnog lista Tribe: hrabre narod da protestuje + usledeéem ugha je gomila zguavanog papira te iste novine 2guitvane i bagene na gomilu; prvi ministar Gizo, zabranio jemanifestaciju + udesnom uglu Gizo, ogroman i strog, uperio kaZiprst na uugao gde su iaguvane novine + na podu ostali ministr, veseli, Sutiraju izguivane novine; misle da su ibegli revolucija + sa tavanice visi gomila besnog naroda Usalonu + teSko je uci: vrata su zatvorena + ispredlevog 2a skupljena je Nacionalna straba + glu, sa desne strane sto prvi ministar Gizo, pocrveneo od besa; u ruci dra jedan dokument + upravo je dao ostaviu + 1a zidu, naspram njega, nalazi se prozor; on je otvoren; ve- tar slobode i radosti duva u soba + poslanici koji sede unaokolo pozdravijju ostavku Gizoa, itd Posetite vasu kuéu Odaberite za svaku temu drugu kueu ili drugi put. Pose- Cute th redovno, kao za vieme kad ste u prevoznom sredstwu, kad Cekate na red itd. Ako ovo radite redovno, izvesticete se bolje i memorisanje ée biti sve lakSe (kao i pravijanje novih kuea) by Paméenje pomocu predenog puta Princip je isti kao i prethodni, samo u ovom stuéaju pamte se ideje koje su povezane sa ulicom. + vizualizujtejednu ulicu: fasade 2grada,ialoge radnji, drve- e,trgove na putu izmedu vase kuée i fakulteta“ AEADINSKO MANE HORAK FO KORAE + idite mentalno ovim putem, orijentiSuéi se upecatljvim objektima + kad je put odabran i zapaméen, postavite na svaki upeéat Iv objekat po jednu glavnu ideju ii nasloy,éinjenicu koja elite da zapamtite;zatim im dodaite sporedne. Uoliko su detalji neobigniji,Kominj, smmetni,obojeni, lakSe ée se zapamtit Ivo Andel (1892-1975) korektura rk cts, some ple = inane ge SPE 2. TRAZITI INFORMACUE Vic hpaani ser Powter py ant rae ee ee ae afew wy m neennon mn ienyen. fone mum panne thems iy vs hanes orane opel tapes mame, Knit ang POP pe Cee orn pe gree at porte Pathe mets, pean pled cnet pt enetane Sen ppm Pastner Ee fg my Se EE ww | De Reen pppeediens tart, tender oa} fontae Hee aratgk pom stanple rare n'y 7 pen) oh Bde c egg Mag se ynan el em m npegn ery fooae = newer been Gin ihe ge Beng 0 Bante wees enh om 4 tn whi nen ants mmrtigene A taeda ecnene nian ove et Curia 1942-1943, prvobtoakratha veri romana Na Deni epi” (Muze) kniernost,Sraewo)« [aver su mnogobrojn i razvo) informatike omaguéuje nam pri] stup sve veéoj koligini dokumenata, Kako se sna¢i u tom ogrom hom haosu informacja, Kako nadisvo) put: de tradi, Sta taal, kako odabrat, ovojitvazno od nevadnog | narodite kako sve 2a. parti? aki masa odabranih informacla Zsto lit na vulkansku magm;| odakle poéeti kako sve protitati a narodito kako sve zapamtit? lu Jono Sto treba zapamtit kako uvesti red, kako se drZat reda? Kako utkati ove obilie informacijau jednostavne harmonigno tkanje, u jedan logitan iharmoniéan tekst? (Oval deo predlaze tehnike, vetbe | savete koji pomazu da se| nade odgovor na sva ova i mnoga druga pitanja, na koja nallaze student Ili mladistradlvae A. Prikupitl informacje o B Realizovatitradenje na internet 81 Strategie dtanja 9 D.Bit aktivan cialac 98 E.Uredite informacje efkasno 108 A. PRIKUPITI INFORMACHE Bilo da se radi o pripremi ispita, pisanju monografije, di plomskog rada ili teze neophodno je pregledatirazliite pisane izvore. Oni su, viu to ne sumnjate, mnogobrojni, Istrazivanja, dokumenata su u neprestanom razvoju, nove tehnologije omo: sgucavaju pristup novim otkri¢ima. Da bi se izbeglo preoptereéivanje ogromnim brojem knjiga i dlanaka koji se odnose na odredenu temu, Korisno je raditi metodski i prikupiti svoju bibliografiju,Citanje bes razmilianjastvaranesreden duh, a razmilliane bez eta cn veka heuravnotesenim, Konfucije Zelite da prikupiteinformacie 0 jednoj novoj temi. Odakle ppoéeti? Ako je moguce, sluite se internetom da biste dobili opitu ideju o temi, prikupili informacije i tekstove koji tema razmatraju, Modete konsultovati + Encyclopedia Britannica (httpy/iwwwbritannica.com); ova enciklopedija je na engleskom jeziku; konsultovanje je de- limiéno besplatno (moze se SS SS eS Se oS oes TEMA er Pred polaganje ispita 5. Kako mislima dati strukturu? kKiga ideja i asociogram rade na asocjativni natin. Memo- tila radi po lanéanom sistemu gde se informacije nadovezuju jedna na drugu. Ove dve vedbe dine dase lanac razvija, da stvara nove karike i da formira nove veze sa veé postojecim. Ponekad se deSava, narotito kada smo pod stresom za vre- ‘me polaganja ispita, da nam .mozak stane’, Vredno smo radii, dobro poznajemo gradivo, ali nista nam ne pada na um. U lancu nedostaje jedna katika,blokirana u kutku memorie koja kogi odvijanje lanca i nemogute je doti do nje. Cesto je dovoljno pot’ od drugog elementa da se lanac normalno odvija, i da se dode do onoga sto zelimo. Radite kiSu idea ill asociogram kad polazete ispt, narogt- to ako ste nervozni, Vezba ¢e vas smiriti i pokazati var kako dobro poznajete gradivo. Bilo kojom tehnikom da smo prikupillideje, potrebno je da sad izvtSimo izbori da zadrdimo samo ono Sto nas intereswje. Kako ideje odabrati i dovestiu red? Posmatrajte va8 asociogram i ku ideja, Puni su ideja ali one nemaju istu vrednost. Dosao je momenat da se odvoji Zito od slame. 1 Ditajte se: ~ Sta delim da uklonim, ta ne delim da saéuvam? Precrtajte sve sto neéete korititi ~ Sta je za moju temu interesantno, Sta Zelim da saéuvam? 2. Iamedu odabranog materjala pravit razike: = glavne ideje = sporedne idee. 3, Podvucte glavne i sporedne idee razligtim bojama. Nu- rmeritite ih prema redu kojim ih Zelite upotrebiti. Ako iste si sgurni, upotrebite olovku.138 AKADESKO PISANI KORAK PO KORA Planiranje rada je polovina uspeha Plan je temeljvaéeg rada, Posmatrajte ga sa svih strana, Za- sluZuje da mu posvetite vreme. Korisno je pustit ga na odmer, sazrevanje ~ nekoliko sat, dana. Kad ste jednom odluili treba {ga dosledno slediti i ograniéiti promene na minimum. Zapam- tite: dobar plan u koji se ulazi brz0 i koga se drti dosledno, vige vredi od onog koji se stalno menja da bi bio perfektan i nna kome se gubi mnogo vremena. Kako praviti plan? Kada se nalazite na ovom nivou, ele- rmenti vaSeg plana ~ odnosno sam plan ~ veé je organizovan 1 vaso) svesti iako toga nist svesni. DoSao je momenat da se svi elementi uklope, da se izgrad solidan temelj, Koherentan i logiéan plan. Ovo ée biti osnova vaSem redigovanj Postaviti vu strukturu od prvobitne je vadnost. Zahvaljuju njoj osta- ete u okviru koji ste odabrali, abet éeterizik da skrenete sa puta, da zanemariteizvesne vane element i ono sto je najvad- nije plan ée vam dat orijentaciju. Kad crtate plan imajte uvek na umu: + cil kome tetite + kojim pute mu Zelite pri + koje etape treba preci da se dade do njega, esto nam ne pols za rukom da plan napravimo sponta- no, Napregnuti smo, Zlimo da irlofimo ideje do te mere lo- gino da biokiramo tok mis. Ako st takvojsiteacj, neuz- nemiravajte se. Motete, posta st sakupilii odabral idee, da napiete kratak tekst u kome éete iloiti odabrani predmet i objasnit ako ga Zelite obra. Ovo napiite kao pismo name- smear 139 njeno konkretnom primaocu, prijateu na primer. Dovolina je namena konkretnoj osobi da ideja dobije Konkretan razvo} Polazeéi od ovog teksta, mozete identifikovati glavne i sporedne ideje i nacrtati plan ‘Moguée je, takode, zabelezti svaku ideju na odvojenu kar- ticu, poredati th na razne nadine i probati razne kombinacie pre nego sto odaberete definitivni plan (dobro je zabeleziti interesantne moguénosti, seta je izgubiti dobar plan zato ito neito nije bilo zabelezeno). Kriterijum za dobar plan Ne posta tipléan plan po kore se dee mogu organize Vata sre pln postoje evan pravla aj se moramo prirtavat post problem probleme 1 Mott problem egor wok negove fk) + predlodt natin nadine eave form! dle sar femal shu razr ointeresnti it novi tspekta vateg ada artes loine nt ne nj retene pe nego fost oil problem Koncentfte sera spelt Ko) su potebn da tala rai me tekst ho sustowemeno van tava nai ‘Ako niste zadovoljni planom ili ako smatrate da jedna ideja ne zauzima odgovarajuée mesto u njemu, modete praviti razli- Gite planove. Videéete tada koji vam najvise odgovara, ali sa- Eavajte i ostale. Moe se desiti da promenite odluku pre nego to odaberete definitivnu strukturu koju Zelite da koristie,40 _MADENSKO PSAXE KORAKPO RORAK 6. Kako vizualizovati plan? ProtvZaljenjazbogpromatenog plana nema bole utehe nego ito brie izradit nov pla, Zan Pal Zaito vizualizovati plan u vidu Seme? Prvo, na ovaj nagin rade obe hemisfere mozga. Drugo, Sema daje mislima plastignu formu izrazavajuei u isto vreme njihovu dinamiku. ‘Treée, dozvoljava da se brie identifikuju zablude kao sto su neuravnotezenost izmedu delova, nedostatak logike u ila- ganju ideja i dr. Koristiéemo dve forme vizualizacije plana: ‘mentalnu mapu i strukturisan asociogram. ‘Mentalna mapa ‘Mentalna mapa omoguéava da se haosideja koje naviru do- vede u red upotrebom asociograma ili kigeideja. Kako napra- Viti mentalnu mapu? + Na horizontalno postavieni papir nacrtajte krug u centru lista i upisite u njega temu, + Pogevii od centra nacrtajtegrane koje se pranaju spolja(re- ‘imo crvenom bojom). Ove glavne grane odgovaraju glavnim delovima teksta. Napiite ih velikim slovima, «+ Kretite seu praveu kazaljki na satu da idee nadodajete. + Zabelefite naslove odgovarajucih delova sa nekoliko kijué- nih refi, Ogranidite se na pet rei i napite ih velikim slo- + Polazeéi od ovih grana, crtajte grantice (recimo zelenom bojom), sto ge odgovarati glavama. + Napitite odgovarajuée naslov. Evo primer. Gledamo ideje koje su prikupljene asociogra- ‘mom (vidi str, 136) sad ih strukturiSemo. samt sat Strukturisan asociogram Druga moguénostvizualizacije plana je strukturisan aso- ciogeam. + U centru papa napiite tem u jedan krug. + Povezte gi linijama sa drugim krugovima koji odgovaraju glavnim delovima plana. + Upotrebliavateboje. Zabeetiteu ove nove krugove naslove ‘odgovarajuéih delova + Usmerite od ovih krugova grangice koje vode na poglavja delova od kojih se svaka nalazi u novom krugu. Izaberite novu boi. + Ovde mozete ako Zelite razgranati plan i dodati mu treti nivo, Vodite samo raguna da mapa ostane éitka.ma AKADEMSKO PISANIE KORAK PO KORA srant ms 7. Kako redigovati prvi koncept? Prikupili ste ideje i nacrtali plan, Sad Zelite da redigujete teks, da uhvatite idejeuletu i da ih stavite na papi ~to je unk- cija prvog koncepta, Tokom ove faz, van je br20 i sponta ‘no pisati sve sto vam padne na um, onako kako dode. Kasnije rmoiete tekst doterivati. Ne mutite se éitajui beleske, ovim ete samo koiiti tok misli Znate dovoljno da slobodno napisete tekst, U slededoj fazi, kada budete tekst konstruisali mozete se slut beleZenim, Kako raditi? Evo nekoliko saveta + imajte plan pred ofima + pisite kjuéne reéi + piste brzo, ako ne nadete odgovarajueu ree, napisite drugu, kasnije te je zameniti + ako vam reéenice dolaze konfuzno, zabeledite ih takve kakve su, to neée spreiti naviranje novi mis + ne brinite za stil, ramatiku i interpunkeiju + ne brinite da li vam je rezonovanje dobro konstruisano + piite cifte, primere i citate pribliéno, onako kako ih se seCate kljutite” vakeg unutratnjegKritiara + imajte na umu da se radi o Konceptu i da éete ga ponovo preradivati U sluéaju blokade. Ako je bel ist jo8 uvek dst, napisite vige puta: sve mije belo, sve mie belo, dok vam ne dode inspiracija za pisanje, Ako ne ‘nate Sta da piete, napisite: ne znam Sta da pifem, ne znam sta da pifem... Ako vam naidu druge mis, pribeledite ih na | MODEL2, Ov} mode iste abort provdav Karakteristike 1 0d Ai 8 Karakterstke 20d A.B Karakteristike 3 0d A 8 Karakteristiken od AIB, ‘ZAKUUCAK MODEL 3. Ovde se uporeduju najpre sliénosti a zatim ra alike. ———_, ‘wvot [ Slinostizmedu Razlike zmedu AL AB Karakterstika Y Karakteristiks 1 Karakteristka 2 Karaktersita 2 Karakterstika 3 Karakterstka 3 Karakterstika n Karakterstika n ‘ZAKLIUCAR134 ADEUSK PISANI KORAR7OKORAK Ne preterujte | + lebegavajte da poredite neuporedivo. Relacjaizmedu dva predmeta éesto je neosnovane.. + lebegavajte da brarite vasutezu upotrebiavauci preterana i tendenciozna poredenja. Nje moguce .pritegnua" jedan clemenat koji se ne odnosi na va8 rad, a'da to ne kompro- mituje celinu- To moze da bude fatalno 2a ono sto ste kon- struisai, moze vam se prigovorit za pistrasnost, nedostatak rigoroznos Drugim retima, ne koristte se onim sto vafojtezine odgovara toe njojusvakom sludajuSkodt.Posmatajte ono Sto vvam ne odgovara kao podstrek da konstruete jo’ solidniju | argumentaciju. Od vas se ogekuje savestan pristupi igo | roznost 6. Kako izo8triti kriti¢ki smisao? Cudo ne posto ss omoga koji se ne mote uit “Mari fon Ebner Eserbal ‘Nauini rad zahteva rigoroznost i kritiki smisao, Potrebno je biti sposoban postaviti rastojanje naspram stavova koji iz sledaju otigledni (bilo da vx nail tudi), proveravati dokaze (bilo nase ili tude), ispitivati pretpostavku turdenj, pitanja i ne zadovoljiti se bilo kakvim odgovorom. Deca imaju tu osobinu koja gube sa godinama: ne zadovo- Jjavaju se jednim odgovorom, nastavijaju da zapitkuju dovo- deci odsase ljude koji nisu bas Iubitelj pitanja u nelagodnost. COtkrivaju svet novion oima, sve ih éudl, Zee sve da saznaju i da razumeju sve Sto otkrivaj esto odgovaramo na pitanja pre nego Sto smo ih ekspliitno formulisali, Formuliit pitanja vasih afirmacija. Tako éete do- biti eljeno kriti¢ko rastojanje u odnosu na vae postavke. susan 135 Budite dete Ispitujuel probes, pokuate da ga posmatrate tudim otima, o¢ima deteta, Postavjajte metodicka pitanja, korak po korak. Kako smo ranile videli, nauno razmatranje proiziazi izispitivanja. U pocetku, pitanje je nesto sto vas podstige,za- ‘okuplja | tokom rada iskrsavaju nova i nova pitanja, esto odgovaramo na pitanja pre nego Sto smo ih ekspli- | citno formulisali~tvrdimo, Formulisanje pitanja vasih tvrdenja | daje vam kritiéku razdaljinu u odnosu na vase postavke, Otkrigete nove moguée odgovore naitanja, Sto ge vam po: modi da preispitate prvobitne postavke, da ih nijansirate, po- trite | pojadate. Na ova) nagin dobitesolidne argument. ‘Na primer, tvedim da je moderna umetnost nasil, Post vite pitae: «Sta znaki nasije? Sta je nasilje? 1 Na koju umetnost misln? Na koja konkretna dela mishicn? 2 zasto mi iagleda nasilno? Kako se i2rafava to nasilje? Ponckad tvndimo, ne pitajuei se Sta upravo podrazumeva jnvesna afirmacija. Posmatrajmo reéenicu: Kad bi vise Zena bilo na vast, ilo bi manje ratova. Koje su pretpostavke o¥0) tvrdnjiz + Rat je isjuzivo muska deatrost { Zene reagujs na konflikte na crugaéijt magin od muskaraca { Muskarci i Zene su raliitih psiholoSkih priroda. + Postoji Zenska psihologija koja je pacifizam, Iubav, ne ost Ove afirmacie zahtevaju da buds dokazane pre nego Sto ih upotrebimo w jednoj argamentacif Budite obazrivi sa uopStavanjima. Na primer, na tvrdenje ‘Televizija zaglupljuje decu pitajmo:156 AKADENSKO PISANI KORAKPO HORAK zaglupljyje svu decu? + Televizia zaglupljue decu sek? + Zaglupluje li svaka televizija decu? Kako vidimo, nemoguce je, ni na jedno od ovih pitanja, ‘odgovoritijednostavno sa ,da”. Ako Zelimo da sudirno 0 uti- caju televizije na decu, potrebno je Konstruisatisvaki odgovor Ttraditiizuzetke ili primere. Kako uveZbavati kriticki smisao? Gitajmo filozofa Renea Dekarta, osnivaea filozofije kao mo- dere nauke. Pravla koja je on primenjivao predstavljaju ne- ‘ophodan alat svakom students koji Ze da razmislakriti¢ki, tone samo u filozofij. To je metod razmislianja sopstvenom ‘glavom, rigoroznog prosudivanja i razvijanjakriti¢kog smisla verovao sam da ce umesto velkog broja pravila koja ineogiku, ‘bit! dovolino éetn,évrsto i pouzdano resen dase onjih nijednom ne grim. Prvo je bilo da nsta ne primim za istinito Stone bih video da je ‘o¢evidnotako: to ce rei da se briljve Cuvam prenagijenostipredu- ‘bedenja ida prienam samo ono sto se pokazolo razumu takojasno | razgovetno dau njega ne psumnjant ru kokvo) pric ‘rugo, da svaku teikodu kojam bi se bavo adi bolieg resenja po- elie tolko manith delovau kaliko e make koi je dovolno, Tie¢e da vedi svoj mil pocni sa njprstjiminjlaksim pred ‘metima za izuéavanje da postepeno dospem do saznanja najslateni- ih pod pretpostavkom da ima reda iizmedu onth koji po prirodi ne rethode jedi drugim, | posed, da éinim to potpuniia nabrajanja isto opSte pregle deiesigurnost da sta ne izstavim.* Sta preporuéuje Dekar®? + Sumrjatiusvaku informaciju biti nepoverliv pre nego Sto se proveri njena verodostojnost Rene Dekart, Respava 0 metod, Beograd 192, sr. 22-25(prewed Luba Stojanove. + Planirati vreme za razmisljanje. + Raditi samo na onome sto zaista razumemo. + Podeliti problem na njegove jednostavne elemente, lake za ispitivanje. + Kélod jednostavnog ka komplikovanom. + Posmatrati predmet u njegavom kontekstu; oznaeit, prebro- javati i kontrolsati da se nista ne zaboravi.158____akbesko sae onaKro oun D, FAZA USKLADIVANIA Kako predstaviti ujednaéenost i koherenciju teksta? On ‘mora biti jasan i strukturisan. Vodeés ideja mora stalno biti uodljiva da bi éitalac tokom celog éitanja mogao da razume vvezu koja posto izmedu odredenih taéaka razmatranog problema. Delovi, poglavja, pasusi reéenice ~ predstavjaju celine za sebe. Ovo éemno videt w ovo} glav: kako postupati, koje gre- Ske iabed, 1. Kako: Ki vodetu ideju? Oni ket id plan, mogu sti dalek ako se dre pravog puta, 2a razliku od ond jt itaju pogrnim putem, Rene Dekart Zasto istaci vodeeu ideju w tekstu? Prvo, de ne izgubimo iz vida predmet. Drugo, da olakiamo posao éitaocu, Kako postupiti? + Smatrajtesvaki deo kao malu celinu, Svaki deo poseduje mali uvod i mali zakijucak. + Vodite racuna da ih povezete, U pogetku svake nove etape prisetite se problema, ptaite e: ko} je daprinos ove etape u razmatranju problema? Na ovaj nagin kontrolisete da niste skrenuli sa pravog puta + Poste svake kljudne etape pitt se: Sta treba da zapamtiéi- talac? Pomorite mu, istaknite vase rezultate tli zakbjdke, + Podsetite ako je potrebno, + Najavite, ukoliko je to moguce,tatke koje Zelite razmatrati kasnije (ovaj aspekt bie produbljen uslede¢oj lav. k | Uzmiteetaoca za aku } citaocu navénin radova neophadna je jasnoca. Mora da | identifikuje stukturu teksta | shvati sta radi autor. Objainjava je nedto? Donosizakijuche?Analizra jedan uzrok? Evo nz inraza taj se mogu upotrebitiv ove svrhe. Pozelno je imati svesku | ide cete beled izraze ko vam se dopadeju da bist ih imal | priruci kad vam budu potrebni, zbegavajte da uvek upotre- | Bjavate jednu istu formulu. Njeno ponavianje ini tekst glo- | mzznim. Uvest, predstavti,najaviti: + Pre sveg, treba defnisat pojam. * bre nego So odemo dai, treba isitati/ definisati/ pat se ako. + Rania razmiljanja dozvolita su dase vidi da Definisati + Sta je wu? Kademo na primer: een» fe i razumemo V time daa + Pojam wu znagu govornom jezik. 1 hima falta znagenja | éesto jedan smisao koji se tesko ‘graniéavajer.. grant: + U avom poglavrazmatragemo samo aspekt. * Ove. se ogtanici na. Necemo razmattati aspekte. a jer su van okvira ovog rada + Gil evog primera jedino je da pokate.. Ista, odvue pokazuje da Sto je novo ovde/ u tom tekst + Interesantno je konstatovati/ ano je podvui Komentarisati: + Oval dokument pokazuje/ uporeduie.- | ako se upored |. vii e/primecuje Se /digledno je da.16 AKADENSEO MSANIE.KORAK POORA Argumentovati, diskutovatl: + Medutim mozemo se pitati.. + Ipak se moze konstatovat da... + Uptkos svemu, moze se konstatovat da.. Pitatis + Bie smeloy prerano postaviti ovde pitanje da.- + Dalije.2 + Sta madi Zakljuciti: + Sta se moze zakijuéitt/ Moze lise zakljucit..? + V zakljuthan + Proizlaze bar dve posledice: najpre...2atim.. Kako konstruisati pasus? asnoda re duboke mis Maksim od Vovenarg ‘Struktura pasusa daje tekstu koherencijuj povezanost, Velo je vaéno jasno podeltinjegovo razvijanje u pasuse. Kako smo Vide u drugom delu ove knjige(,Kako poceti citanje teksta” str. 93), jedan pasus + razmatra jednu ideja ito samo jednu + prvareéenica najaviujeideju «+ sledege je razvijaju + poslednja daje zakljudak i ngjavjue sledeCi pasus U retkim izuzecima idee dolazeveé strukturisane iformi- rane. U veeini slagaeva, dok je ra jo8 u embrionalnom stanju, asus ne odgovara zahtevima zavrSenog teksta. Moguee je da ‘4 pogetku reéenice izgledaju konfuzne, deformisane, gloma- ‘ne, Ne obraéajte pazniu. Kasnije Cte veé sve dovesti ured, kompletirai,odbaciti ono Sto je suvisno, snsare Jot Menjatitipografiju levesni izdavati trade od svojih autora da pigu prvu regenicu svakog pasusa velikim slovima. Ova tipografija pomaze Gitaocu da na prvi pogled identifkuje glavnu informaciu. Moguie je da se ovo ne primenjuje u vaso) discplin, ali praktiéno je upotretijavati oval metod pri pisanju koncepta, Ne samo zato Sto éete tako brde uocit kjuéne recenica, vee Ce ‘vam upotreba velikih slova pomo¢i da formuligete i preformu- ligete regenice elokventnie i sazetje. Posto ste napisali jedan pasus rezimirate ga u jedno} taéno i precizno koliko je to moguée. Mozda éete morati po- ‘roviti avu vezbu vige puta, dok vam ne pode za rukom linia, rekapitulacije. Kad budete uspel, ona ée vam ukazati na sve §to je U pasusu suviéno, na eventualne nedostatke logike, ja~ snoge i reda 3. Kako strukturisati poglav! Maogo je lake Depo plsat neo se tra aval iano, Livia Rebreana ‘Ma koliki bio obim vateg rada, on se sastoji iz delova koje emo 7vati glave, Svakaglavajejedna colina, sve treba da ima jusitan abim, da se nifu po logiénom reda i da budu medu- sobsio povezane. U poglavju ,Kako poset itanje testa” (str: 93) videli smo kako ,prleteti” tekst. Citamo kraj i poéetak, zatim to isto w svakom poglavju i onda prv regenicu svakog pasusa. I kl ko nam teks ingleda interesantan ditagemo ga zainteesovano, Vai éitalac ponatate se sligno, Zato mu olakiajte posao, dajte mu Zelu da ga protit, buditejasni,dajte mu orijentacju. Posnite svaks glavu kratkim uvodom, razijjte pomenute ide-182 AADENSRO SAE ORARTORORAK _ s.ncan ts je i zaviite kratkim zakljuckom koji istovremeno najavlije —_ — Kratak zakljuéak svakog poglavija olakéace vam redakeiju “Kolpremet hoje ptanerazmaia ona | Jakwunasov give ire se rada, jer vam istige glavnu ideju kao i nadin na koji ste je obra- ger |Edombrascatesaese res dil. [najvabnije: kad dode vreme da se pie opitizakljucak, tate fae na preted? saa evened re tu ovim zakljuzeima poglavja na ete sav potreban materiel taka joiewersepeblonon tosieea| [epeeeaeaee on Zakljuéei poglavlia vazni su iza éitaoca ion ée vam biti zahva- _eimog eae sccbemitarbete howe lan. Moéi ée da se podseti glavnih ta¢aka i napravi pauzu pre nego Sto prede na sledeéu glavu, Dobro, ako je kratko, dva puta je dobro Potrebno vam je mnogo reel, duge retenice da izrazite su- Sti? Ili vam predstavija teskotu da izdvojite sré napisanog teksta? Probajte ,jedanaestic’ To je poerija od 11 recii 5S sti- hova. + prvistih — jedna ree + drugistih ~ dve reéi + treGistin~ treet + éetvitistih ~ éetir vet + petistin ~ jednareé Posto ste napisali tekst, pokufajte da izrazite njegovu su Stinu u form ,jedanaestiéa”, Moiete se takode inspirisat .je~ danaesticem’ kad tekst prepisujete. Videcete kako ée postati koncizan ikonkretan. Evo Seme da se strukture jedna glava, Ako je upotreblia- vate, vas tekst 6 postati jasniji i koherentnij ‘Strukturapasusa 1 pants cena ea Frearetoncansjejuj concen ‘aes Take aus Pass? Sedat retenke jes Posted rtonica de zea posse linajvesledee pas aoe SS ERR ———] Wapato von avs trata zaution skagen “bake gina pears vate renutatets | |evedsortopece carat ‘ora dapat ale ean ipod ragey Ove mace nt ton pet een [aap ee Jeleinod pose odvategzvce a | | oteponar poder Irate auc este ra 4, Kako citiratl? Jcitiram deuge samo da bojeterazins ‘svaje mislene Mil de Monten} Zaito citirat? U ovo faz rada najvainiji deo je zavt8en, Gla- vva vam je puna ideja iz lektira, predavanja, konverzacij ali se ne se¢ate autora. To nije razlog da ih smatrate svojim, Mozete koristti izraze: neki autor’ tvrde/ smatraju itd. Ne upotrebljavajte nikad kako misli ceo svet jer je teSko verovati da ceo svet ima isto misljenje o jednom problem. Ako se se- ate imena autora koga Zelit ctirati,dajte njegovo ime i even tualno njegovu titulu. Ove informacije su dovoljne, ako ga citi-164 xADEMHD PSANIE KORAK O KORA rate na indirektan nagin, dok se 2a dieektno citiranje moraju. naznaéiti: ime autora, del i stranica odakle potige. Dajte Cezaru to je Cezarevo Internet sadrai mnogo dlanaka, monograija Kopivanle mote predstaviati vei iskusenje Al to je ni manje 0 vie nego piaterija. Zove se plait i podleze sankcijama. Citrajtesvojeizvore i onda kad oni potiusa internet Postoje dva naga citirana: indirektno i Kontekstualno citranje; ovde se radio para- frazi, gde vi pifetesvojim retima mish autora ie éete ime {tekst navesti:autorova misao mora ostati verna;proverite dal jeu originalnom teksty smisao istovetan sa smislom koji elite korstit u vasem tekst; naznadite dase radio ontekstualdom citiranju; ono se raspoznaie po upotrebi indirektnog sila: prema x, y mis da, xs pita da itd direktno ili tekstualno citranje ponaija tan ret autora onakve kakve su u tekst i stoj pod znakom navoda; ranjeove vite edeikatniepritode; ako je izdvojeno iz kon- teksta direktno citirnje moze velo lako da se zloupotrebi i manipalige: moze mu se pripisats i. njegovom autora) Sta se hoe, ukljaéujuel i kompletno fasfikovanje negove isl, Ako upotrebjavate drektno citranje,voditeraéuna di: ~ traritenjegov Kontekst ~ ieabertekratke iat, nekakikoregenica je dovolino ~ ono donese neito novo i originalno w odnosu na sdrfin spsan ass Reci mi ime se razmeée’, re¢iéu ti ta tI nedostaje Vrlo je rasprostranjeno migljenje da mnostvo citata u jed- ‘nom tekstu daje utisak velike kulture | poznavanja nauke. Ne samo da je pogreéna, veé naprotiy, mnogo citata daje utisak da se tudim misma Zell prkrti sopstveno neznanje. Citrajte umereno. Dobro odabrani citati podizu kvalitet tekst. ‘Casto citiratit Upotrebjavajte ciate u konketnim sluajevima,na primer: + da pojagate smisao wvoda,regenica koje prouzrokuyu pitanja, aforizama, parafraza «+ kao uvod w argumentaciju + kao uvod u kontraargument gime pokazujete da ste otvore- niza nove diskusie + da olakiate uokvirenje teme + dailustrujete il podvugete argument, ide (iat nije argu- rent i ne moze ga zameniti) + kao dodatak argumentacj u kom slugaju je citat predmet omentara, kritike + da komentarisu ili kompletiraj idee, na primer: w napo: ‘meni na dnu stranice, ali ne pribegavajte ovome éesto, jet prekida tok éitanja, to ste verovatno iskusil u svakom sl <3ju, ne prikrivajte vane napomene na du strane, veé th staviteu tekst DeSava se da je citat obiman i da mu Zelite oduzeti jedan deo koji vam izgleda nepotreban. Naznadite prekinuto mesto izmedu zagrada (..) ili [.1. U jednom tekstu upotrebljavajte samo jedno os nih. Ovaj nadin je naizgled praktigan, ali bole {ga izbegavajte. Nepotpuns reéenica razlikuje se od potpaane i _jen smisa0 moze biti sasvim izmenjen,16s, AKADEMSHD PSANIE KORAK FO KORA Ako Zelite da unesete neku reé ili slova koja pomazu da se citat iz teksta razume, treba ih staviti izmedu zagrada |. ‘Ne popravijajte tude greske ‘Ako tekst sadr2i neku gresku, nema razloga da to vi popra- vite. Da biste pokazali da se ne radi o vasim greskama i da ste ih svesni,stavite (si), (3to znaéi ,ovako" na latinskom). 5.Sta treba da sadr#i opiti zakliuéak? [Ne amenam dima ako seneslaéus mo tm miSjenem. All im ne opraitam ako se tne lau sa svi, Sarl Moris od Taljeran Posto je tekst zavréen, pognite da raite zakljaéak. Posvet- te mu potrebno vreme, moze se desiti da ¢e to biti prva stvar ‘oju e vas udu eitalac prozitati. Bacte pogled na zakijucke poglavij, idvojte osnovno u svakom od njih. Podvucite naj- vainije i najbolj obradene elemente. Imajte na umu da opSti zakijuéak rezimira zakljueke do kojh ste dosli, da nije rezime veg rada. Dajte zakijuéak celog vaieg rada, ne samo pojedi- nih delova: opti zakijuzak treba da sadrai sve delimigne za- Kljueke, Ukoliko niste uspeli da nesto dokazete, nemejte to prikrivati, Priznate otvoreno da taj aspekt zahteva temeljnije ispitivanje. Ovo moze biti povod za vasa kasnijaistrazivanja, Druga velo vazna stvar: zakljuéak mora da sadrai ono sto ste najavili u wvodu ~ razlog sto se uvod pide na kraju Sta mozete pisatiu zakhjudku? + podsetite na inicijalna pitanja + objasniti metod rada + razmotrte zakljudke do kojih ste dos suse sr + podvucite tezt koja je rezultat vase analize + napomenite da izvesni neobradeni aspekti daju moguénost, novim istradivanjima. 6.8ta treba da sadri opiti uved? Poslednje to nalazimo sastanjajucl neko del este ono it se isjavi na potetku ‘lez Paskal Kad je tekst napisan, zakjudak zavrien, znatetagno Wa vas rad sadrit i doSao je momenat da piete wvod. I njemu posve tite vreme, nemojte raditi na brzinu u poslednjem momenta, pre nego Sto predate rad, Uvod je ta) koji daje prvi utisak ova sem radu. Citajuei ga budueiétalac doneée sud ~ dali je 2ainte- resovan ili ée rade éitati neSto drug. Prva regenica treba da privuée éitaoca. Ona vam je pala na tum vie puta tokom rada vise je pribeledli, Psmatrajte kako drug autori poéinju svoje uvode: neka vas inspirisu autori die su prve reéenice probudil vas interes, Mozete na primer: + poteti konstatacijom; nedto vas je izmenadilo ito vam je dalo Zehu da poénete ovaj rad + poéeti paradoksalnom formulacijom + podeti svojim lignim iskustvom itd. Sta treba da sad opiti uvod? + prilaz radu koji udi radoznalostéitaoca + objainjenje teme rada + wokvirenost teme + postavlianje pitanja: vase hipotezeiteze + eventualno upotreblien metod, ako se radi o empirjskom ada + analizirani problem + prezentaciju plana168, _AKADBNSKO SAI. KORAKFOORAK Ne igrajte se sa gitaocem Najavite Sta éete radii samo ono Sto éete radi. Razozaran | éitalac pretvara se u najstrozeg sud. Sita jos mote da sade opiti uvod? + vaiu lgnu motivaciy + aspekte koje neéete razmatrati sto je najboli nagin da i2- bbegnete sekundarne i nepotrebne aspekte + asnovne izvore koje éete koristti + prve definicije (na primer kljuéne ret naslova). Sluis obtnim jezikom da kaze neobiéne star Artur Sopenhauer Posto je tekst zavréen proverite jasnoéu i strukturu + Dali ste definisali i objasnili upotrebljenu terminologiju? + Da lise definicijanalazi na odgovarajucem mestu? + Dali je upotrebljena nauéna terminologia? + Dali je rezonovanje logiéno i razumljvo? + Dall je argumentacijarigorozna? Mote li se slediti korak. po korak? + Dali ste dokazali sve tvrdnje? + Dali ste vodiliraéuna o stavovima suprotnim vasim? + Da li su sve argumentacije racionalne, niste li negde bili, suvie emocionalniili pristrasni? + Dall svi citati i primeri slude kao dokaz argumentima? + Da li je tekst eksplicitan, da lise uvek zna ko govori: vis autor direktno citiran, autor inditektno citiran? + Dali ste izbacili sve unutrasnje kontradikeije? + Dall ste sigurni da nigde niste zamenili posmatranje sa interpretacijom? sant 169, + Da li donosite zakljucke poste svake kijéne etape? + Dali podvlatite vodeeu nit? + Da Ii svi tudi tekstovi, citat, grafic sadrée odgovarajuei komentar? + Da li su cifre i citati korektni? + Da li su uvod i zakljuéak jasno povezani? Ko uéi naudi Citajulnailaite a tekstove koji var se veorna dopadaju = ajhovastruktura sti jasnoda faciiraju vas, Inspire se njima, Posmatrajtesledece detalje: + Kako autor prstupa tem? + Kako je zakjueujer + Kako povezuje poéetak i kraj? + Kako strkturie tekst, kako isi vodeeu nit? + Kako prelazi s jednog paragrafa na drugi? + Kako prelazis jednog poglavia na drugo? + Kako objainjava terminologiju? + Kako unosi cate u tekst? + Kako, kad, gde, zasto upotrebljava primer? + Na kojnadn se obraéaétaocu?v0. AKADENSHO MSANJE KORAKPOKORAR |E. FAZA GLANCANJA avril ste tekst, produbili ga, strukturisali, odstranili sve suviino, On sadtdi sve sto ste Zeleli rei, poglavlja su povezana jasnim vezama. Zakljuéak i uvod su napisani. Ostaje jos da se tekst ,izglanea” da bude priviaéan, zanimljy,prjatan 2a dita nije. Vazno je posvetit se ovo etapi posto je tekst nagisto prepisan. UlepSati sti e prijatan posao: radi seo estetici, tekst se ‘menja, prolepSava se. Vremenom éetevidet, ukoliko ovo vise radite,utoliko ée se stil popravljati, éak iu konceptu. 1. Kako osvojiti éitaoca? onekad prepoznajem, so 2over tehnika kealamara,autore neproverenih zabljuca ea, koji se krivaju ize aattnag oblaka masta Dug Sevil “Tekst je namenjen da ga ditaju druge osobe. Zahteva da bude razumfj jasan i zanimljv. Evo nekoliko sugestija koje vam ‘mogu pomoti da predvidite ogekivanja étaoca. Sta on oéckuje? + Cutalac ima malo vremena. Oéekuje da mu naznatite sta je vadno u vaSem radu. Osvebite tekst izbacite sve Sto je nepotrebno da glavne ideje budu pristupaéne i uodhve. Odbacite suvisno, nogomilano, prazne + Citalac je manje informisan nego vi il ako se radi vasem profesoru, ponaia se kao da ne zna i Zeli da nauei iz vases teksta. U ovom slugau specijlista ste vi. Budite ekspliitn, ne pravite podrazumevajuée pretpostavse. Ne ustrudavajte 6, recite sve Sto treba da kafete. + Citalae mora biti motivisan, On oeekuje da éitanje bude interesantno, Recive mu bez ustragavanja, bez straha sta mu predlazete. Podvucite poseban karakter vaieg rada soar m + Gitalac€e biti svestan ako ste skromni, Ne upotrebljavajte sitnigarski ton, ibegavajte nadmenos,jzbacite kompliko- ‘vanu ferminologija kad je moguée izrazitl se jednostavno, + Citalac ne deli uvek vaie mijenje. Budite obazrivs i vodite raguna da su njegova glediita suprotna vasim, Zelite da ga tubedite? Predlozite mu solidno rezonovanie i koherentnu argomentacja, a ne wrenje koje mora prihvatii + Citencu je prijatan jasan stil. Ne Zeli dase bori sa kompli- ovanim retima, ida tr pota ita jedan tekst da bi ga razt- eo, Citalac deli da vidi va postupak. O&ekuje da ga autor vodi za ruku. Objasnite mu sta radite, sta misite, Sta otkri- vate, ase ptate Irloite va naZin rada ita Zelite posti + Citalac deli da 2na gde ga voit, ida ga vodite naljasnijim inajditektaijim patem, + Citalac cen vaie postenje. Ne oklevate da priznate da je va8 sad, mozda, nepotpun, ukoliko sadré nedostatke kojh ste + Gitalac 2el tansparentnost,Zeli da zna o emu se radi, ne ei da se igra sa zagonetKama, Zeli da nade plan, vodeeu nit ilogiéno reznnavanie Makar da je obuéen u svilu, majmun ostaje majmun ‘Mogi student su impresionirani komplikovanim i herme- tickim jezikom. Misle da ako je resto komplikovano, to mora bit inteligentno. Misle da je dovoljne pisati komplikovano da, se pokaze veliko znanje, Naprotv,inteligencija zahteva da se komplikovano abjasn!jasno razumiivo. Nije dovoljno biti kom- plikovan da se dobije utisak dubokog. Od vas se oekuje da ‘mate 0 emu govorite.Zasto to ne biste pokazali? Ne upotrebliavajte jezik aurora kaj vas odbija. Moguée je dau drugima bud ist ose¢aj. Imitirajteradije jezik autora koga éitate sa zadovoljstvom, koji vam ,govori” u svojoj formi pisanja, u nazinu. NapisiteV2____aabasxo nsuns,KORAKOKORAE tekst kakav biste vi rado éital oto} em Trudite se da ne upo- | trebijavate slkovit govor i metafore. Ako mislte porsocu slika, | zee tako wprvam Koncept aan dete to preva ured 2. Kako pripremiti .glanc”? Nita nije tee nego duboke mil l2xazte ako da th svako mora razumet Artur Sopenhaver [Napisati tekst jasan i prijatan za éitanje, podrazumeva ri ‘gorozan rad stilske estetike. Potrebno je vreme: bice neophodno sazeti, set, ebacivati, sintetizovati. Popraviti stil, znaet,glancati” tekst. Kad pristu pite ovoj faz, ukoliko tekst nije prepisan neéisto, mofete upa sti u zagarani krug, menjajuci sadréaj, poboljSavajuci stil, do- davajuci nove ideje itd. Moida ste pravili nckad policu: ne potinjete da je farbate dok svi delovi nisu sastavljeni. Probate najpre dali je solidna, pre nego sto poénete bojene. Isto je isa tekstom. Radite raz Gite faze odvojeno i videéete kako éete brzo napredovati “Za stilske korekeije potrebni su vam dobri reénici (na pri mer Reéniksavremenog srpskog knjiZevnog jzika sjezigkim so- veinikom, Milosa Moskovijevica) kode su korisni reénici sinonima, ako trazite Konkretniju i precizniju ret da ierazite ‘ono sto elite. Bilo da pisete rukom ili za kompjuterom, sluzte se samo jednom stranom papira dana poledinu stavite ispravke. Nume- rilite stranice, Piite popravke na novom papiru (na primer: elim da preradim pasus 25 na strani 4. Na jednom papiru napifite 14 - 2, na drugom 14 5 i prikatite oba na steanu 1. Ovim izbegavate da preturate po papiri¢ima. ‘Ako radite 2a Kompjuterom, treba odtampati napisano i radii ispravke na hartij iz dva razloga: itanje na ekranu zama- sant 1” +2 0%, Sto smanjuje Zeju2aispravkama. Osim toga na eran {vide san fragment essa porate ne {Consulta: 28 de julio 2006), GESELLSCHAFT ARBEIT UND ERGONOME, Informationsdienst Arbeit lund Gesunaielt SchwerpunktBildschirmarbelt en lineal, Ergo onl re, caw soziainerz hessende/ca/phyher> (Consulta: 2 de julio 2006) (GOMEZ TORREGO, L. (2002). Nuevo manuel de espaol corecto, Ma id Aro Libros. KOHAN, S.A. (1998), Cémo fo reesrbo, La herramienta del escritor, Barcelona: Grafen KRUSE, 0. 1994), Keine Angst vorm leeren Blatt. Ohne Schreibblocka den durchsStudium. Frankfurt/Main: Campus. LEK |. (1995), Academie Writing Exploring Processes and Strategies. Cambrige: Cambrige Uriversty ress LOCKE, 0.1997). La ciencia como escritura. Madd: Catedra, IVaien ia}, Universitat de Valencia, MATEY, , (2008). Un 7535 de os personas que tabojan con computa ores sufren molestias en los oos, fen linea}, Turcon, Weblog del Colectivo Ecologista de Telde, [Consulta: 28 de julio. MAYER, J. (1999). Success is @ Journey: 10 Steps to Achieving Success ‘in usiness& Life Columnbus: McGraw-Hill Book Company. PHYLLIS, MRL (2000), Escrbiren la univesidad. Barcelona: Geclsa, REUTER, M. (2006). Exgonomie am Arbeitsplatz, (en linea, Pagina de la Universidad de sciencias apicadas de Colonia,
You might also like
Stefan Alidini - Zasto Su I Kako Vazne Video Igre, Reč, No.86, 2016 PDF
Document36 pages
Stefan Alidini - Zasto Su I Kako Vazne Video Igre, Reč, No.86, 2016 PDF
Karl Mickei
No ratings yet
Lev Manovich - Novi Mediji: Upute Za Uporabu
Document12 pages
Lev Manovich - Novi Mediji: Upute Za Uporabu
Karl Mickei
No ratings yet
Klaudije Mirković - Oblikovanje Scenskog Prostora
Document7 pages
Klaudije Mirković - Oblikovanje Scenskog Prostora
Karl Mickei
No ratings yet
Magazines
Podcasts
Sheet music
Definicija, Zadatak I Podjela Mehanike
Document28 pages
Definicija, Zadatak I Podjela Mehanike
Karl Mickei
No ratings yet

Akademsko Pisanje Korak Po Korak Martha Boeglin

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Akademsko Pisanje Korak Po Korak Martha Boeglin

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like