Mr.

Nndor Burny

OSNOVI ELEKTRONIKE
-skripta-

Via tehnika kola, Subotica, 2001.

1
1. ELEKTRONSKE KOMPONENTE ........................................................................................................................... 5
1.1. PASIVNE KOMPONETE ....................................................................................................................................... 6
1.1.1. Otpornici........................................................................................................................................................... 6
1.1.2. Kondenzatori .................................................................................................................................................... 9
1.1.3. Kalemovi ......................................................................................................................................................... 11
1.1.4. Transformatori................................................................................................................................................ 14
1.1.5. Hemijski izvori elektrine energije ................................................................................................................. 15
1.1.6. Hladnjaci ........................................................................................................................................................ 17
1.1.7. Prekidai......................................................................................................................................................... 17
1.1.8. Elementi za spajanje ....................................................................................................................................... 18
1.1.9. Osigurai ........................................................................................................................................................ 19
1.1.10. Senzori .......................................................................................................................................................... 20
1.1.11. Provodnici i kablovi ...................................................................................................................................... 21
1.1.12. Kutija ureaja ............................................................................................................................................... 22
1.2. AKTIVNE KOMPONENTE ................................................................................................................................. 23
1.2.1. Diode .............................................................................................................................................................. 23
1.2.2. Bipolarni tranzistori ....................................................................................................................................... 26
1.2.3. Spojni fetovi (jfet, fet) ..................................................................................................................................... 31
1.2.4. Mosfetovi ........................................................................................................................................................ 33
1.2.5. Tiristori ........................................................................................................................................................... 36
1.2.6. IGBT ............................................................................................................................................................... 40
1.2.7. Optoelektronske komponente .......................................................................................................................... 42
2. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA ...................................................................................................................... 44
2.1. PASIVNA KOLA .................................................................................................................................................. 45
2.1.1. RC niskopropusnik .......................................................................................................................................... 45
2.1.2. RC visokopropusnik ........................................................................................................................................ 47
2.1.3. Razdelnici napona .......................................................................................................................................... 48
2.1.4. RC propusnik opsega ...................................................................................................................................... 50
2.1.5. LC filtri ........................................................................................................................................................... 50
2.1.6. Wien-ov most .................................................................................................................................................. 51
2.1.7. Redno RLC rezonantno kolo ........................................................................................................................... 52
2.1.8. Paralelno RLC rezonantno kolo ..................................................................................................................... 53
2.2. LOGIKA KOLA.................................................................................................................................................. 54
2.2.1. Opte karakteristike logikih kola .................................................................................................................. 54
2.2.2. Logika kola sa diodama ................................................................................................................................ 55
2.2.3. Logiki invertor sa tranzistorom ..................................................................................................................... 57
2.2.4. DTL i TTL kola ............................................................................................................................................... 58
2.2.5. ECL logika kola ............................................................................................................................................ 59
2.2.6. I2L logika kola ............................................................................................................................................... 60
2.2.7. MOS logika kola ........................................................................................................................................... 61
2.3. POJAAVAKA KOLA ...................................................................................................................................... 64
2.3.1. Modelovanje pojaavaa ................................................................................................................................ 65
2.3.2. Pojaavai sa povratnom spregom ................................................................................................................. 66
2.3.2. Operacioni pojaavai.................................................................................................................................... 68
2.3.4. Kola sa operacionim pojaavaima................................................................................................................ 69
2.3.5. Pojaava sa zajednikim emitorom ............................................................................................................... 74
2.3.6. Stepen sa zajednikim kolektorom .................................................................................................................. 78
2.3.7. Stepen sa zajednikom bazom ......................................................................................................................... 79
2.3.8. Diferencijalni pojaava sa bipolarnim tranzistorima ................................................................................... 80
2.3.9. Strujni izvori, aktivna optereenja, strujna ogledala ...................................................................................... 82
2.3.10. Unutranja struktura i realni parametri operacionih pojaavaa................................................................ 85
2.4. NELINEARNA ELEKTRONSKA KOLA ............................................................................................................ 89
2.4.1. Kola za zatitu i ogranienje .......................................................................................................................... 89
2.4.2. Modulatori i demodulatori.............................................................................................................................. 91
2.4.3. Usmerai ......................................................................................................................................................... 94

2
2.4.4. Umnoavai napona ....................................................................................................................................... 99
2.4.5. Nelinearni pojaavai ................................................................................................................................... 100

3
 PREDGOVOR

Ova skripta je namenjena studentima Vie tehnike kole u Subotici i obuhvata predavanja
koja se dre iz predmeta Osnovi elektronike. Namera autora je bila da sakupi sva saznanja koja su
potrebna za savladavanje drugih predmeta vezanih za elektroniku kao i za kasniji inenjerski rad.
Ko god preduzme slian poduhvat, suoie se sa preobimnou materijala. Istorija
elektronike je stara svega sto godina, ipak se nagomilala ogromna koliina naunih i tehnikih
dostignua. U toku brzog razvoja iznalaene su nove komponente koje su omoguile nove primene,
meutim esto i stare komponente i principi su ostajale u opticaju.
Sa aspekta studenata ovi problemi se manifestuju u suoavanju sa puno novih pojmova. Sa
sigurnou se moe tvrditi da je broj novih pojmova u elektronici viestruk u odnosu na neke druge
predmete. Situaciju dalje oteava to to te nove pojmove treba upoznati zajedno sa njihovim
meusobnim vezama.
Te meuzavisnosti predstavljaju drugu oteavajuu okolnost za autora. Teko je rasporediti
gradivo u neki logian red tako da nema potrebe za stalnim pozivanjem na kasnija poglavlja. U
izlaganju elektronike, izuzev zadnjih dvadeset godina, vladao je istorijski redosled. Elektronske
komponete i kola su prouavana po onom redu kako su pronalaena. Poev od osamdesetih godina
pojavio se niz svetskih udbenika koji istorijski redosled vie ne smatraju obavezujuim. Opte
prihvaenog novog principa ureivanja meutim nema. Neki autori rasporeuju gradivo po
vanosti: tako se digitalna elektronika opisuje pre linearnih kola. Drugi autori slian raspored
objanjavaju sa pedagokim aspektima: lake je shvatanje prekidakog rada elektronskih
komponenti nego razumevanje obrade analognih signala.
Ova skripta uzima u obzir nove tendencije, sa druge strane prilagoava se vremenskim
ogranienjima nastave na Vioj koli. Izlau se samo saznanja vana za svakodnevnu praksu i to u
saetoj formi.
Poto osnovu ine elektroske komponete, prva tema je upoznavanje sa njima (1. deo).
Povezivanjem nekoliko komponenti se dobijaju elementarna kola (2. deo). I najsloenije primene se
baziraju na tim elementarnim kolima. Ambicija treeg dela je da daje pregled o svim danas
korienim elektronskim kolima, funkcionalnim blokovima. Daje se samo kratak opis
funkcionisanja. Eventualna teorijska pozadina se moe nai u etvrtom delu i u navedenoj literaturi.
Svugde su izbegavani sloeni prorauni poto je to danas zadatak raunara i simulacijskih softvera.
elim da studenti uspeno koriste ovu skriptu i da postanu strunjaci koji ive od svog
znanja.

Autor.

4
1. ELEKTRONSKE KOMPONENTE

Kao i bilo koja druga oblast tehnike, i elektronika je bazirana na osnovnim, za nju
specifinim komponentama. Radi boljeg pregleda te komponente se dele na pasivne i aktivne.
Atribut aktivan se odomaio jer su aktivne komponente sposobne za pojaanje i prekidanje signala,
dok pasivne komponente imaju drugu primenu (slabljenje, filtracija, ogranienje, podeavanje itd.).
Praksa ponegde odstupa od navedenog principa. Ranije su se pod aktivnim komponentama
podrazumevale elektronske cevi, dok danas tu ubrajamo sve poluprovodnike komponente, ak i da
nemaju efekat pojaanja ili prekidanja. Ima i suprotnih primera.
Drugi slini udbenici se obino ne bave i pasivnim komponetama. Poto program Vie
tehnike kole ne predvia drugi predmet u tu svrhu, smatralo se vanim da se izloe elementarna
saznanja iz oblasti pasivnih komponenti. U inenjerskoj praksi proraun, izbor, nabavka i ugradnja
pasivnih komponeti se ne moe smatrati za drugorazredni zadatak. U obavljanju tog zadatka eli da
pomogne prva glava.
Druga glava je posveena poluprovodnikim komponentama. Opte je prihvaeno da
savremeni udbenici elektronike se ne bave elektronskim cevima. Primena elektronskih cevi nije u
potpunosti prestala ali je toliko suena da u ovakvoj uvodnoj literaturi nije opravdano njihovo
navoenje. Kod drugih autora opis poluprovodnikih komponeti je mnogo detaljniji, sa dubljom
teoretskom osnovom. Praksa pokazuje da studenti nakon diplomiranja nemaju puno koristi od toga.
Simboliki reeno, ako nekoga elimo nauiti da ije, naglasak ne treba staviti na hemijski sastav
igle.
U skladu sa ovim pricipima daje se kratak opis poluprovodnikih komponeti, kod svih je
naglasak na istim praktinim aspektima (grafiki simbol, struktura, karakteristike, modeli, tipovi,
kuita). Smatra se da je to dovoljno za savladavanje kasnijih delova gradiva.

5
1.1. PASIVNE KOMPONETE

Kao to je objanjeno u prethodnom uvodu, u pasivne komponete se danas ubrajaju sve

komponente koje nisu na bazi poluprovodnika. Njihovu vanost najbolje potvruje injenica da
sveobuhvatni trgovaki katalozi elektronskih komponenti posveuju vei prostor njima nego
poluprovodnikim komponentama. Pasivne komponente se redovno mogu opisati sa malim brojem
parametara. Nasuprot tome njihovom proraunu i izboru treba posvetiti adekvatnu panju jer
pouzdanost i primenjivost nekog ureaja u velikoj meri zavisi od njih.
U daljem tekstu daje se kratak opis pojedinih pasivnih komponeti, ukljuujui grafiki
simbol, parametre, oblasti primene.

1.1.1. Otpornici
Za otpornike se mogu smatrati sve komponente kod kojih postoji jednoznana veza izmeu
napona na komponenti i struje koja prolazi kroz nju bez obzira na vremenski oblik napona i struje.
Znai, za svaki otpornik postoji veza v=f(i) koja u se veini sluajeva uproava na linearan oblik
v=Ri, gde je v napon, R je otpornost otpornika, i struja. Razne otpornike iz svakodnevne prakse
delimo u tri grupe:
a) Obinim otpornicima se smatraju oni linearni otpornici kod kojih je otpornost R fabriki
fiksirana. Ativni deo otpornika se pravi od tankog sloja grafita ili metala, eventualno od otporne
ice. Aktivni materijal se nanosi na keramiku podlogu, naprave se izvodi a slobodne povrine se
zatiuju farbanjem.
Glavne karakteristike otpornika su otpornost, nazivna snaga i tolerancija. Otpornost moe da
se bira iz irokog opsega; dobra je praksa ako se moemo zadrati unutar granica 10-1M ali se
deava da umesto iz navedenih pet dekada biramo otpornike iz sedam dekada.
Unutar jedne dekade proizvoai odreuju otpornosti po geometrijskim nizovima.Ovakvi
nizovi su niz E6, E12, E24 itd. Broj u nazivu niza se odnosi na broj vrednosti unutar jedne dekade.
Narednu vrednost u nizu raunamo mnoei prethodnu vrednost sa (10)1/n (gde je n broj koji
figurie u nazivu niza), uz zaokruivanje na 2-3 cifre. Spomenuti nizovi sadre sledee vrednosti:
niz E6: 1,0; 1,5; 2,2; 3,3; 4,7; 6,8.
niz E12: 1,0; 1,2; 1,5; 1,8; 2,2; 2,7; 3,3; 3,9; 4,7; 5,6; 6,8; 8,2.
niz E24: 1,0; 1,1; 1,2; 1,3; 1,5; 1,6; 1,8; 2,0; 2,2; 2,4; 2,7; 3,0; 3,3; 3,6; 3,9; 4,3; 4,7; 5,1;
5,6; 6,2; 6,8; 7,5; 8,2; 9,1.
Elektrina snaga dovedena u otpornik se pretvara u toplotu to dovodi do zagrevanja.
Nazivna snaga je ona elektrina snaga koja jo ne uzrokuje prekomerno zagrevanje otpornika. Jae
zagrevanje dovodi do naglog smanjenja radnog veka otpornika. Decenijama su otpornici nazivne
snage od W su bili najpopularniji. Danas, radi smanjenja dimenzija sve ee se koriste otpornici
snage od W i manji.
Tolerancija otpornika odreuje oekivano odstupanje otpornosti od nazivne vrednosti. Kao
kod svakog serijskog proizvoda, mogua su manja ili vea odstupanja u vrednostima parametara.
Tolerancija se zadaje u procentima, znaenje tih procenata je mogue odstupanje u oba smera.
Otpornost i tolerancija se obino obeleava na otpornicima uz pomo kombinacije boja,
retko se koriste natpisi (izuzetak ine otpornici vee snage i otpornici predvieni za povrinsku
montau). Vrednost otpornosti se oitava tako da se cifre koje odgovaraju za prve dve ili tri boje,
napiu jedan pored drugog i dobijeni broj se pomnoi sa onolikim stepenom broja deset koliki
odgovara narednoj boji. Zadnja cifra odreuje toleranciju. Znaenje pojedinih boja pri odreivanju
otpornosti i tolerancije dato je u Tabeli 1.1.

6
 Tabela 1.1. Znaenje boja pri obeleavanju otpornika.

boja cifra mnoilac tolerancija

crna 0 1
braon 1 10 1%
crvena 2 100 2%
narandasta 3 1000 -
uta 4 10 000 -
zelena 5 100 000 -
plava 6 1000 000 -
ljubiasta 7 - -
siva 8 - -
bela 9 - -
zlato - 0,1 5%
srebro - 0,01 10%

b) Obini otpornici se konstruiu tako da ispoljavaju minimalnu zavisnost od temperature.

Za razliku od njih postoje otpornici ija otpornost se znaajno menja sa temperaturom. U njih
spadaju NTC otpornici kod kojih sa porastom temperature otpornost opada i PTC otpornici kod
kojih je suprotna tendencija (slika 1.1).

RNTC RPTC

Slika 1.1. Temperaturna

zavisnost (a) NTC i (b)
PTC otpornika.
hmrskletfggse. 0 100 200 300 400 T[K] 0 100 200 300 400 T[K]
(a) (b)
Postoje dve oblasti primene NTC otpornika: merenje temperature i ogranienje udarnih
struja pri ukljuivanju ureaja. Pri ukljuivanju NTC otpornik je hladan, otpornost mu je velika zato
uspeno limitira struju i na taj nain zatiuje ulazno kolo ureaja i mreni osigura. U toku rada
otpornik se greje, opada mu otpornost i time se smanjuju gubici i ograniava dalje zagrevanje.
Osnovni podaci za takve otpornike, pored dimenzija su: otpornost (u hladnom stanju) i najvea
efektivna vrednost struje na kojoj se jo mogu primeniti.
Dobar deo PTC otpornika se takoe koristi za merenje temperature; u novije vreme su
razvijeni PTC otpornici za zatitu od preoptereenja. Ove poslednje redno vezuju sa potroaem. U
hladnom stanju otpornost im je mala i omoguavaju normalno funkcionisanje ureaja. Pri
preoptereenju otpornost im naglo poraste i time praktiki prekidaju dalje napajanje potroaa. im
se ohlade, otpornost im padne i ponovo ukljuuju potroa. Vaniji podaci za ove otpornike su
nazivna otpornost, nazivna struja i struja iskopavanja.
Kod varistora zavisnost v=f(i) je nelinearna ali vai simetrino ponaanje za pozitivne i
negativne napone. Slika 1.2. prikazuje tipinu karakteristiku varistora. Sutina te krive je da do

7
nazivnog napona varistor ne proputa znaajnu struju, a preko izvesnog praga struja naglo poraste.
Varistori se obino vezuju paralelno na ulaz potroaa i ostvaruju zatitu potroaa od prenapona.

Slika 1.2. Nelinearna strujno-

naponska karakteristika uobiajena
kod varistora.

Glavni podaci za varistore su nazivni (radni) napon, probojni napon i opteretljivost

(kratkotrajno ili u ustaljenom reimu).
c) Potenciometri su takvi otpornici kod kojih, pored krajnjih izvoda, postoji i jedan klizni
kontakt (kliza). Aktivni materijal je i u ovom sluaju tanak sloj grafita, metala ili je otporna ica.
Kliza se moe pomerati po aktivnom sloju po elji. Na ovaj nain se ostvaruje promenljiva
otpornost ili promeljiva razdela napona. Pomeranje klizaa se ostvaruje okretanjem osovine ili
pravolinijskim pomeranjem odreene ruke.
Promena otpornosti je obino srazmerna sa veliinom pomeraja klizaa (linearni
potenciometri) ali moe postojati i logaritamska zavisnost (logaritamski potenciometri). U sluaju
da se pomeranje klizaa vri sa alatom, govorimo o trimer potenciometrima.
Najvaniji podaci za potenciometre su otpornost, maksimalna snaga i maksimalni ugao
okretanja. Veina potenciometara se moe okretati neto manje od punog kruga (na pr. 330o).
Postoje meutim i potenciometri sa vie okretaja, kod njih osovina se moe okretati na pr. za tri ili
deset krugova. Potenciometri sa vie okretaja su skupi i koriste se samo u sluaju posebno preciznih
podeavanja.
Na slici 1.3. su prikazane uobiajene grafike oznake za razne otpornike.

Slika 1.3. Grafike oznake

raznih otpornika: a) obian
otpornik, b) temperaturno
zavisan otpornik (NTC, T V
PTC), c) varistor, d)
potenciometar, e) trimer
potenciometar. (a) (b) (c) (d) (e)

Mehanika izvedba veine otpornika je aksijalna: telo otpornika je valjkasto, izvodi se

prikljuuju du osovine valjka. Otpornici predvieni za povrinsku montau su u obliku
paralelopipeda. Sa dve bone strane postavljaju se metalne kapice koje ine izvode. NTC i PTC
otpornici kao i varistori su radijalne izvedbe: telo otpornika je u obliku diska, ice koje ine izvode
postavljaju se paralelno sa jedne strane. Pojedine mehanike izvedbe su prikazane na slici 1.4.

8
 (a) (b) (c)

Slika 1.4. Mehanike izvedbe otpornika: a) izvedba za povrinsku montau, b)

aksijalna izvedba, c) radijalna izvedba.

1.1.2. Kondenzatori
Kondenzatori su elektronske komponente koje u svom unutranjem elektrinom polju mogu
da akumuliu znaajnu energiju. Energija se akumulie u izolacionom sloju (dielektrik) izmeu dve
metalne povrine kada na te metale povrine nanesemo elektricitet suprotnog polariteta. Pri tome se
pojavljuje potencijalna razlika izmeu metalnih povrina to se moe izmeriti na izvodima koji se
prikljuuju na te metalne povrine.
Obino vai linearna veza izmeu koliine naelektrisanja (Q) i napona (V): Q=CV, gde je C
(jedinica je Farad) koeficijent srazmernosti koji se zove kapacitet kondenzatora. Akumulisana
energija se moe izraunati po formuli:

CV 2
W ......................................................................................................................(1.1.)
2

Kapacitet kondenzatora se obino proraunava po formuli za ploaste kondenzatore:

0 r S
C ......................................................................................................................(1.2.)
d

gde je:
0 - dielektrina konstanta vakuuma,
r - relativna dielektrina konstanta primenjenog izolatora,
S - veliina metalnih povrina,
d razmak izmeu metalnih povrina (to se poklapa sa debljinom izolacionog sloja).
Glavni cilj pri konstrukciji kondenzatora je postizanje to veeg kapaciteta odnosno
akumulacione sposobnosti u to manjoj zapremini. Zato je poeljno da se koristi to tanji sloj
dielektrika. Smanjenje mera ograniava mehanika vrstoa dielektrika i opasnost od proboja.
Po konstrukciji razlikujemo etiri vrste kondenzatora: elektrolitski kondenzatori, blok
kondenzatori, keramiki kondenzatori i promenljivi kondenzatori.
a) Elektrolitski kondenzatori imaju etvoroslojnu strukturu. Velika povrina se postie
primenom tanke metalne folije (aluminijum, tantal, zlato). Povrina jedne folije (anoda) se oksidie.

9
Taj tanak oksidni sloj igra ulogu izolatora (dielektrik). Druga metalna folija ne nalee direktno na
oksidni sloj ve se izmeu postavlja sloj papira natopljen dobro provodnim elektrolitom.
Opisana struktura ispoljava usmerako dejstvo poto elektroni iz anode preko oksidnog sloja
mogu da preu u elektrolit meutim joni elektrolita ne mogu proi preko oksidnog sloja do anode.
Zbog usmerakog efekta elektrolitske kondenzatore moemo optereivati samo naponom jednoga
smera, zato se za njih ponekad koristi naziv polarizovani kondenzatori. U manjim serijama
proizvode se i elektrolitski kondenzatori bipolarnog tipa tako to se oksidiu povrine kod obe
folije. Glavni nedostatak je to se na ovaj nain postie upola manji kapacitet.
Zahvaljujui vrlo maloj debljini oksidnog sloja (opseg 1nm-10nm), kod elektrolitskih
kondenzatora mogu se postii veliki kapaciteti u maloj zapremini. Radni vek im je relativno kratak
zbog isuivanja elektrolita. Sa porastom temperature isuivanje se ubrzava, pri porastu za 7-10K
radni vek se prepolovi.
Osnovi podaci kod elektrolitskih kondenzatora su: kapacitet, nazivni napon, ekvivalentna
redna otpornost (ESR, uzima u obzir gubitke), maksimalna radna temperatura, tolerancija i
oekivani radni vek.
Brojne vrednosti kapaciteta se redovno biraju iz niza E6 (videti kod otpornika pod takom
1.1.1). Toleancija je redovno 20% ili jo gora. Kapacitet aluminijumskih elektrolitskih
kondenzatora redovno spada u opseg od 1F do 100mF.
Po naponu razlikujemo niskonaponske (6,3V-100V) i visokonaponske (100V-400V)
elektrolitske kondenzatore. Savremeni elektrolitski kondenzatori se redovno prave u radijalnoj
izvedbi, telo kondenzatora je valjkastog oblika. Ranije je aksijalna izvedba bila uobiajena, takoe
sa valjkastim telom. Za manje kapacitete i napone prave elektrolitske kondenzatore i za povrinsku
montau. Navedene mehanike izvedbe su prikazane kod otpornika (slika 1.4).
Tantalski elektrolitski kondenzatori se redovno prave u suvoj izvedbi tako da se kod njih ne
manifestuje isuivanje. Na alost primenjena tehnologija ne omoguava realizaciju kondenzatora
velikog kapaciteta. Obino se koriste u profesionalnim ureajima za filtraciju i odvajanje
jednosmerne komponente.
Zlatni kondenzatori su vrlo velikog kapaciteta (red veliine 1F), ali radni napon im je svega
nekoliko Volti. Ekvivalentna redna otpornost (ESR) im je velika. Koriste ih za besprekidno
napajanje potroaa sa malom potronjom (na pr. memorije).
b) Blok kondenzatori se dobijaju motanjem. Ranije su namotavali naizmenino postavljene
trake metala i izolatora. Danas se koriste metalizovane plastine folije. Nakon prikljuivanja izvoda
aktivni deo kondenzatora se ubacuje u plastino kuite i zalije vetakom smolom.
Glavni podaci za blok kondenzatore su kapacitet, nazivni napon, tolerancija i faktor gubitaka
(tg). Kapacitet im obino spada u opseg od 100pF do 10F, vrednosti se uzimaju iz niza E6 ili
E12. Radni napon moe biti od 50V do nekoliko kV. Tolerancija je znatno bolja nego kod
elektrolitskih kondenzatora (10%, 5%). Faktor gubitaka na odreenoj frekvenciji je odnos snage
gubitaka i reaktivne snage kondenzatora:

P
tg ......................................................................................................................(1.3.)
Q

Gubici blok kondenzatora pri modelovanju se uzimaju u obzir pomou rednog ili paralelnog
otpornika (RS, RP). Na vrlo visokim frekvencijama dolazi do izraaja i redna induktivnost
kondenzatora (LS). Primenu kondenzatora limitira rezonantna uestanost koja je odreena
formulom:

10
 1
r .................................................................................................................(1.4.)
LS C

Dati kondenzator se samo ispod te uestanosti ponaa kao kondenzator a iznad je induktivnog
karaktera.
Blok kondenzatori se redovno proizvode u radijalnoj izvedbi, telo kondenzatora je u obliku
paralelopipeda (slika 1.4). Ranije je aksijalna izvedba bila uobiajena.
Zahvaljujui stabilnom ponaanju blok kondenzatora se koriste u preciznim vremenskim i
filtarskim kolima.
Jedna posebna oblast primene blok kondenzatora je filtracija mrenih smetnji. Najvaniji
parametar tih kondenzatora, pored kapaciteta i napona je rezonantna uestanost poto se efekat
filtriranja ostvaruje samo ispod rezonantne uestanosti.
Kondenzatore za filtraciju smetnji delimo na dve klase: postoje takozvani X kondenzatori
koji se povezuju izmeu linija za napajanje i postoje Y kondenzatori koji se vezuju od linija za
napajanje prema uzemljenju. Konstrukcija tih kondenzatora je slina ali se Y kondenzatori prave sa
znatno debljim slojem izolatora (dielektrika) poto pri njihovom proboju vod za uzemljenje moe da
doe pod napon i moe da ugrozi korisnika.
c) Keramiki kondenzatori se formiraju od dvostrano metalizirane keramike ploice.
Kapacitet koji se moe postii na ovaj nain je relativno mali: od 1pF do 100nF sa tim da vee
vrednosti se postiu sa vieslojnom strukturom. Lako se dobijaju visokonaponski keramiki
kondenzatori. Rezonantna uestanost im je vrlo visoka zato se uspeno koriste za filtraciju i
sprezanje signala visoke uestanosti. Vrednosti kapaciteta se redovno biraju iz niza E6. Tolerancija
je relativno loa (20%), zavisnost od temperature je izraena. Mehanika izvedba je redovno
radijalna telo kondenzatora je u obliku diska, eventualno pravougaone ploe (videti sliku 1.4).
d) Promenljivi (podeljivi) kondenzatori se redovno koriste za podeavanje rezonantnih kola
i filtara. Promena kapaciteta se postie promenom meusobnog poloaja dve ploe ili dva sistema
ploa. Red veliine kapaciteta je od 1pF do100pF sa tim da kod istog kondenzatora odnos
maksimalnog i minimalnog kapaciteta redovno nije vei od deset.
Ako je kondenzator predvien za podeavanje u toku rada, govorimo o obrtnom
kondenzatoru, jednostruko (fabriko) podeavanje se vri sa trimer kondenzatorom. Obrtni
kondenzatori se prave sa odgovarajuom osovinom i dugmetom za runo podeavanje, a trimer
kondenzatori se nametaju uz pomo alata.
Grafike oznake za razne tipove kondenzatora su navedene na slici 1.5.

Slika 1.5. Grafike oznake za razne tipove

kondenzatora: a) opta oznaka, b) polarizovani
+
(elektrolitski) kondenzator, c) obrtni kondenzator,
d) trimer kondenzator.
(a) (b) (c) (d)

1.1.3. Kalemovi
Kalemovi su elektronske komponente koje mogu da akumuliu znaajnu energiju u svom
magnetnom polju. Magnetno polje se formira pod uticajem elektrine struje koja prolazi kroz
provodnike. Mera magnetnog polja je magnetni fluks (). Kod linearnog elementa vai:

11
 LI ......................................................................................................................(1.5.)

gde je:
L induktivnost kalema,
I struja kalema.
Koliina akumulisane energije se proraunava po formuli:

LI 2
W ......................................................................................................................(1.6.)
2

Kalemovi se redovno prave od bakarne ice sa lak izolacijom.

U zavisnosti od toga da li se u magnetnom polju kalema nalazi neki feromagnetni materijal,
razlikujemo dve grupe kalemova:
a) Kalemovi sa vazdunim jezgrom su ili samodrei ili se prave na drau od nemagnetnog
materijala (papir, plastika). Za njih zaista vai linearna veza =LI, na alost na ovaj nain se mogu
postii samo kalemovi male induktivnosti.
Ovakvih kalemova obino nema u prodaji, korisnik treba da ih pravi sam. Kod solenoidnog
oblika namotaja induktivnost se moe proraunati uz pomo sledee empirijske formule:

(ND ) 2
L 10 7. ..........................................................................................................(1.7.)
l 0,45D

gde je:
N broj navojaka,
D unutranji promer,
l duina kalema.
Zadata formula vai za relativno dugake kalemove (l>0,3 D). Za kratke (pljosnate)
kalemove moe se primeniti modifikovana formula:

(ND ) 2
L 2
10 7 ........................................................................................(1.8.)
D
(l 0,45 D 0,01 )
l

Kalemovi sa vazdunim jezgrom se najvie koriste u radiotehnici ali mogu da se nau i u

energetskim kolima zato to se kod njih ne javlja zasienje.
b) Primenom feromagnetnog materijala smanjuje se rasipanje polja, fluks se skoncentrie u
malu zapreminu gde je indukcija (B) znatno poveana, poveava se i akumulaciona sposobnost
kalema.
Vano je spomenuti da nije poeljno da jezgro bude potpuno zatvoreno, potreban je izvestan
vazduni zazor. Uloga jezgra je da skoncentrie fluks ali akumulacija energije se dobrim delom
odigrava u vazdunom zazoru.
Primena jezgra dovodi i do izvesnih mana: javljaju se dodatni gubici usled histerezisa to je
karakteristino za magnetne materijale; u sluaju da je jezgro ujedno i dobar provodnik, pojavljuju
se i vrtlone struje to isto dovodi do gubitaka.

12
 Znaajne probleme moe da stvara i zasienje to je uzrokovano time da se magnetni
materijali ne mogu magnetisati preko izvesne mere. Ulaskom u zasienje induktivnost kalema naglo
opada, kalem ne moe da obavlja svoju funkciju.
Na industrijskim frekvencijama (50Hz-400Hz) za realizaciju jezgra se primenjuju limovi od
legiranog elinog lima radi smanjenja vrtlonih gubitaka. Jezgro od punog gvoa se moe
koristiti samo na jako niskim frekvencijama odnosno pri jednosmernoj struji.
Na viim frekvencijama se koriste feritna jezgra odgovarajueg sastava. Feriti su oksidi
gvoa koji sa jedne strane poseduju magnetne osobine gvoa, sa druge strane ne provode
elektrinu struju, pa se u njima ne mogu se formirati vrtlone struje.
Jezgra kalemova se prave i od gvozdenog praha sa dodatkom lepila. Takva jezgra toroidnog
oblika se ponaaju kao da imaju vazduni zazor rasporeen po obodu.
I kalemove sa jezgrom redovno proraunava i pravi korisnik. Na raspolaganju je veliki izbor
elinih i feritnih jezgara. Induktivnost kalema sa jezgrom se moe proraunati po formuli:

Ae
L N 2 AL N 2 0 .....................................................................................................(1.9.)
l0

gde je:
N - broj navojaka,
AL - faktor induktivnosti,
0 - permeabilnost vakuuma [ 410-7 H/m],
Ae - povrina preseka jezgra,
l0 - visina vazdunog procepa.
Veliina procepa se odreuje tako da ni pri vrnoj vrednosti struje jezgro ne doe u zasienje:

0 NI m
l0 , ....................................................................................................................(1.10.)
Bm

gde je:
Im - vrna vrednost struje,
Bm najvea dozvoljena magnetna indukcija.
Drugo ogranienje pri projektovanju kalema pored zasienja je zagrevanje. Zagrevanje se
javlja zbog gubitaka u provodnicima i u jezgru. Proraun gubitaka je relativno sloen zadatak.
Realna slika o zagrevanju se esto moe stvoriti samo uz merenje na realizovanom kalemu.
Pri korienju kalema na malim signalima glavna stvar nije zagrevanje ve faktor dobrote
koji je dat formulom:

L
Q ...........................................................................................................................(1.11.)
RS

gde je RS ekvivalentna redna otpornost kalema koja uzima u obzir gubitke u kalemu.
Slino kao kod kondenzatora, i kod kalemova postoji rezonantna uestanost iznad koje
kalem se vie ponaa kao kondenzator zbog parazitnog kapaciteta izmeu susednih navojaka i
slojeva.
Na jedno isto jezgro moe se namestiti i vie od jednog namotaja, pri tome treba uzeti u
obzir da se polja koja potiu od pojedinih namotaja, algebarski sabiraju. Strujno kompenzovani
kalemovi, kod kojih se na jednom zatvorenom jezgru nalaze dva istovetna namotaja, vrlo su vani

13
za primenu. Po jedan od tih namotaja se povezuje na red u linije za napajanje odreenog ureaja. Pri
povezivanju treba voditi brigu da se ponite polja koja su rezultat radnih struja a struje smetnji treba
da se prigue u to veoj meri.
Kalemovi sa jezgrom se uglavnom koriste za filtraciju, usrednjavanje i kanjenje signala, a
postoje i radiotehnike primene. Grafiki simboli za kalemove su prikazani na slici 1.6.

Slika 1.6. Grafiki simboli za kalemove: a)

opta oznaka, b) kalem sa feromagnetnim
jezgrom, c) kalem promenljive induktivnosti,
d) magnetno spregnuti kalemovi sa
oznaavanjem poetaka motanja.
(a) (b) (c) (d)

1.1.4. Transformatori
Skoro bez izuzetaka transformatori se prave sa jezgrom od feromagnetnog materijala. Na
jezgru se redovno nalaze dva ili vie namotaja. Zahvaljujui zajednikom magnetnom polju koje
obuvata namotaje, mogu se preneti signali odnosno energija iz jednog namotaja u drugi.
Jezgra se realizuju od istih materijala kao jezgra kalemova (taka 1.1.3) s tim da je ovde
jezgro obino zatvoreno. Vrlo retko, na primer kod indukcionog grejanja se koriste transformatori
sa vazdunim jezgrom (bez feromagnetnog materijala). Namotaji se prave od bakarne ice sa lak
izolacijom, ree od lima ili cevi.
Osnovi podaci za odreeni transformator su nazivna snaga, radna frekvencija, prenosni
odnos i koeficijent sprege. Snaga je ograniena zasienjem i zagrevanjem. Radna uestanost
uglavnom zavisi od materijala jezgra ali na viim frekvencijama bitan faktor je i raspored namotaja.
Prenosni odnos je odnos napona i struja na odgovarajuim namotajima to priblino
odgovara odnosu broja zavojaka u tim namotajima. U sluaju dva namotaja na primer vai:

N1 V1 I 2
, ................................................................................................................(1.12.)
N 2 V2 I 1

gde je:
N1, N2 - brojevi zavojaka,
V1, V2 naponi na odgovarajuim namotajima,
I1, I2 struje kroz odgovarajue namotaje.
Koeficijent sprege ima veze sa rasipanjem magnetnog fluksa transformatora. Ako bi sav
fluks prolazio kroz oba namotaja, koeficijent sprege bi bio jedinini odnosno 100% . U svakom
realnom sluaju postoji rasipanje polja, to smanjuje koeficijent sprege ispod jedinine vrednosti.
Posledica toga je promena prenosnog odnosa pri optereenju transformatora
Transformatore sa koeficijentom sprege blizu 100% se koriste u jedinicama za napajanje i
pojaavaima. Transformatori sa loijom spregom su predvieni za punjae akumulatora, za aparate
za zavarivanje i za indukciono zagrevanje.
Glavna primena transformatora je prenos signala odnosno energije sa visokim stepenom
iskorienja, bez galvanske sprege. U toku prenosa nivoi signala se mogu proizvoljno menjati to
omoguava prilagoenje impedanse.
Jednu posebnu vrstu transformatora ine autotransformatori i regulacioni transformatori.
Kod njih ulazni napon se prikljuuje izmeu dve take jednog jedinstvenog namotaja, a izlaz se

14
skida sa druge dve take. Izostavljanjem drugog namotaja nazivna snaga transformatora kod datog
jezgra se moe poveati. Nedostatak je to u ovom sluaju postoji galvanska sprega izmeu ulaza i
izlaza.
Regulacioni transformator je specijalan autotransformator kod koga prikljuna taka izlaza
se moe pomerati pomou jednog klizaa i time se moe kontinualno podeavati izlazni napon.
Jedan deo transformatora se moe nai kao gotova komponenta (na primer mreni
transformatori) dok druge mora korisnik da proraunava i da mota na odgovarajue elino ili
feritno jezgro.
Grafike oznake za razne tipove transformatora su prikazane na slici 1.7.

Slika 1.7. Grafike oznake za

transformatore: a) transformator bez
feromagnetnog jezgra, b)
transformator sa jezgrom, c)
autotranformator, d) regulacioni
transformator. (a) (b) (c) (d)

1.1.5. Hemijski izvori elektrine energije

Veina elektronskih ureaja se napaja iz gradske mree ali kod prenosnih ureaja i ureaja
za besprekidno napajanje mora postojati alternativni izvor energije. Takvi alternativni izvori mogu
biti hemijski izvori kod kojih se energija uva u vidu hemijskih jedinjenja. Hemijskim putem u
datoj zapremini se moe akumulisati za nekoliko redova veliine vie energije nego u elektrinom
polju kod kondenzatora. Nasuprot tome brzina vraanja energije iz hemijskih izvora je za redove
veliina manja.
Hemijski izvori se sastoje iz odgovarajuih ploa izmeu kojih se nalazi elektrolit. Aktivni
materijali za uvanje energije se nalaze na povrinama ploa.
Hemijske izvore delimo u dve grupe: akumulatori i suve elije. Akumulatori su ponovo
punjivi nakon iskorienja sadrane energije dok suve elije nisu ponovo punjive.
Prema primenjenim materijalima razlikujemo olovne akumulatore, nikel-kadmijumove
(NiCd) akumulatore, NiMH akumulatore, Li-ion akumulatore itd. Vrsta materijala dobrim delom
odreuje radni vek akumulatora i koliinu energije koja se moe akumulisati u datoj zapremini
(gustina energije).
Osnovni tehniki podaci za akumulatore su nazivni napon i kapacitet. Napon jedne elije
obino nije dovoljan (1V-2V) zato se vie elija redno vezuje i dobijaju akumulatorske baterije. Kod
akumulatora pod kapacitetom se podrazumeva ukupna koliina naelektrisanja (idt) koja se moe
dobiti iz akumulatora u toku pranjenja. Stvarni kapacitet moe znatno da odstupa od nazivnog
kapaciteta: sa porastom struje pranjenja dolazi do pada kapaciteta.
Radni vek akumulatora se moe zadati u godinama (u sluaju stand-by reima) ili preko
oekivanog broja punjenja i pranjenja. Broj ciklusa moe da se menja od nekoliko stotina do
nekoliko hiljada u zavisnosti od materijala i od tehnologije. Znaajan uticaj ima i vremenski tok
punjenja i pranjenja.
Ranije su akumulatori proizvedeni sa tenim elektrolitom, u novije vreme sve vie ima
akumulatora sa gel elektrolitom. Prednost ovih drugih je da se mogu okretati i ugraditi u bilo kom
poloaju, elektrolit nee iscuriti.

15
 Po oblasti primene razlikujemo stand by akumulatore, startne akumulatore i akumulatore
za elektrinu vuu. Kod stand by primena najvanije je malo samopranjenje i dugaak radni vek.
Startni akumulatori moraju da podnesu velike struje pranjenja bez oteenja. Akumulatori za
elektrinu vuu se prazne sa umerenim strujama ali moraju biti optimizirani na veliki broj ciklusa
punjenja i pranjenja.
Punjenje akumulatora zahteva izvesnu strunost i odgovarajui punja. Olovni akumulatori
se pune sa takozvanom IV ili IVV metodom. Sutina IV metode je da se na poetku punjenja
akumulator napaja konstantnom strujom a kad napon punjenja postie odgovarajui nivo, dalje se
odrava konstantan napon uz opadajuu struju.
Kod IVV metode poetak scenarije punjenja je slian kao kod IV metode, stim da je u
poetku podeen vii naponski prag a kad struja u toku punjenja padne ispod nekog nivoa, prelazi se
na nii napon korien kod IV metode. Uslonjavanje postupka punjenja je opravdano zbog
skraivanja ukupnog vremena punjenja. Na slici 1.8 prikazani su karakteristini dijagrami za
navedene dve metode.

I I
V V

t[h] t[h]
0 2 4 6 8 10 12 14 0 2 4 6
(a) (b)

Slika 1.8. Krive punjenja olovnih akumulatorai: a) IV metoda, b) IVV metoda.

Kod NiCd i NiMH akumulatora se takoe moe primeniti konstantna struja za punjenje,
postoji meutim izvesna nesigurnost u odreivanju kraja procesa punjenja. Ranije su predlagali
punjenje do proraunatog vremena pri emu se podrazumevalo da je akumulator bio potpuno prazan
na poetku punjenja. Danas se primenjuje metoda dv/dt to polazi od toga da na kraju punjenja
prestaju povoljni hemijski procesi i time stane i dalji porast napona akumulatora. Kad se ispuni
uslov dv/dt0, punja treba automatski da se iskljui.
Suve elije, kao to je reeno, ne mogu se puniti. Najvaniji tehniki podaci za njih su
nazivni napon, kapacitet (daje se samo u detaljnijim opisima) i dimenzije. Jedan deo njih se
optimizuje na kratkotrajna ali velika optereenja. To su takozvani heavy duty tipovi koji se
koriste u prenosnim radio prijemnicima, magnetofonima itd. Nasuprot tome kod long life tipova
najvaniji je dugaak radni vek (nekoliko godina) pri maloj potronji. Ovi se primenjuju u
asovnicima, daljinskim upravljaima televizora itd.
Grafike oznake hemijskih izvora su date na slici 1.9.

Slika 1.9. a) Akumulator ili suva elija od

jedne elije, b) baterija izraena od vie
suvih elija ili od vie akumulatorskih (a) (b)
elija.

16
1.1.6. Hladnjaci
Hladnjaci su elektromehanike komponente. Uloga im je da sauvaju druge komponente
velike snage od pregrevanja. Preuzetu toplotu izbacuju u okolinu (obino u okolni vazduh).
Redovno se prave od aluminijuma uz odgovarajue oblikovanje da se dobije velika povrina
(rebrasti profili).
Za hladnjake najvaniji podaci su toplotna otpornost i dimenzije. Toplotna otpornost se
rauna po formuli:

T
RT ..........................................................................................................................(1.13.)
P

gde je:
T prirataj temperature hladnjaka,
P snaga predata hladnjaku.
Hladnjak se mora tako dimenzionisati da temperatura elementa koji se hladi ne poraste iznad
dozvoljene vrednosti. Treba polaziti od najvie mogue temperature okoline i treba uzeti u obzir i
unutranje prirataje temperature komponente koja se hladi. Po potrebi efekat hlaenja se moe
pojaati dogradnjom ventilatora ili cirkulacijom tenog medijuma kroz hladnjak.
U veini sluajeva komponenta koja se hladi ne sme da bude u galvanskoj vezi sa
hladnjakom. Ranije za izolaciju je korien liskun poto je liskun dobar elektrini izolator a ujedno i
dobar provodnik toplote.
Zbog loih mehanikih osobina (krtost) danas se umesto liskuna koristi silikonska guma.
Zahvaljujui svojoj elastinosti, silikonska guma ve pod laganim pritiskom ispunjava neravnine na
kontaktnim povrinama hladnjaka i elementa koji se hladi. Takoe je prednost da se efekat hlaenja
ne kvari ni nakon velikog broja ciklusa grejanja i hlaenja, isto se ne moe rei u vezi liskuna.
Ako je mogue, hladnjak treba postaviti van kutije ureaja (moe da se koristi kao jedan zid
kutije), inae se moe oekivati pregrevanje celog ureaja. Alternativno reenje je da se obezbedi
kanal za prolaz vazduha za hlaenje kroz kutiju (pravei odgovarajue rupe).
Hladnjaci se obino ne obeleavaju na elektrinim emama.

1.1.7. Prekidai

Uloga prekidaa je modifikacija elektrinih kola po potrebi (povezivanje ili razdvajanje

izvesnih taaka). Upravljanje sa njima moe biti mehaniko (pritiskom, povlaenjem...),
elektromagnetom (sopstvenom ili spoljnom strujom), pod uticajem temperature (reagovanje na
sopstveno grejanje ili spoljno grejanje), ili elektronsko (solid state releji).
Osnovni podaci kod prekidaa su broj polova i broj poloaja, opteretljivost i parametri
upravljanja. Pol je pokretni deo prekidaa koji moe da spaja odreene izvode prekidaa. Kod
prostijih prekidaa postoji samo jedan pola ali za istovremeno obavljanje sloenijih funkcija
prekidanja prave se viepolni prekidai.
Broj poloaja definie u koliko razliitih poloaja se moe dovesti pol. U veini sluajeva
nakon prebacivanja prekidai ostaju u novom poloaju, inae je re o tasteru.
U vezi opteretljivosti navode se izvesni naponi i struje. to se tie napona, vano je koliki
napon moe da izdri prekida u toku iskljuivanja i u iskljuenom stanju. U vezi struje potrebno je
znati termiku struju (vrednost koju prekida moe da tolerie u ukljuenom stanju) i struju
prekidanja (struja koja moe da postoji pre iskljuivanja odnosno u toku iskljuivanja).

17
 Bitno je znati da i u pogledu napona i u pogledu struje vae bitno drugaiji podaci pri
naizmeninoj i pri jednosmernoj struji za isti prekida. Mnogo je lake prekinuti naizmeninu struju
jer elektrini luk koji se javlja izmeu kontakata u toku prekidanja, prirodno se gasi pri prolascima
naizmenine struje kroz nulu to nije sluaj kod jednosmerne struje. Iz ovog razloga naizmenina
opteretljivost prekidaa je uvek daleko vea od jednosmerne.
Mehaniki prekidai se mogu aktivrati prebacivanjem, potiskivanjem, povlaenjem,
okretanjem itd.
Kod elektromagnetnih prekidaa (releji, kontaktori, zatitni prekidai) treba zadati struju,
napon i otpornost namotaja koji vri upravljanje. Treba znati da li se upravljanje vri jednosmernom
ili naizmeninom strujom.
Namotaji elektromagnetnih prekidaa koji se upravljaju naizmeninom strujom su manji od
onih za jednosmernu struju. U toku aktiviranja krene velika struja kroz namotaj zbog male
impedanse namotaja. U toku ukljuivanja zatvori se jezgro namotaja, poraste impedansa i pobudna
struja padne na malu vrednost (koju prekida moe da izdri trajno).
Pri upravljanju jednosmernom strujom vrednost struje se ne menja u toku ukljuivanja,
namotaj se dimenzionie tako da moe trajno da izdri veliku struju koja je potrebna za
ukljuivanje.
Kod svakog elektromagnetnog prekidaa postoji izvestan histerezis u upravljanju: potreban
je znatno vei signal za aktiviranje nego to je potrebno za odravanje stanja. U ovom pogledu
problemi se obino pojavljuju pri iskljuivanju: ako upravljaki signal ne padne ba na nultu
vrednost, prekida moe (grekom) da ostane u ukljuenom stanju.
Kod elektronskih prekidaa struju ne prenose mehaniki kontakti ve se otvara/zatvara
izvestan poluprovodniki kanal. Poto i tu ima potrebe za galvanskim odvajanjem kanala od
upravljakog signala, obino se koristi optika sprega.
S obzirom da postoji velik broj razliitih vrsta prekidaa, koristi se i veliki broj grafikih
oznaka. Nekoliko od njih je prikazano na slici 1.10.

1.1.8. Elementi za spajanje

Pod elementima za spajanje se podrazumevaju razliiti elektronski elementi ija uloga je da
omoguavaju elektrino sprezanje i rasprezanje izmeu odreenih delova ureaja. Tu ubrajamo
redne stezaljke, konektore, utikae itd.
Redne stezaljke su metalni kontakti sa vijkom zaliveni u plastini nosa. Kod nekih postoje
izvodi za lemljenje, kod nekih ne. Njihova uloga je da unutranje oienje ureaja uine lakim i
pouzdanijim.
Konektori se sastoje iz metalnih vrhova ili aura koji su zaliveni u plastini nosa. Tako
formirane komponente se leme u tampanu plou ili se montiraju na kabel. Sastavljanjem dela sa
vrhovima i dela sa aurama moemo meusobno spajati tampane ploe, kabel sa tampanom
ploom, itd.
Utikai omoguavaju spajanje odreenih taaka jedno po jedno. I ovi se sastoje od metalnih
vrhova i aura ali su znatno masivnije izvedbe. Obino se koriste za povezivanje instrumenata u
merno kolo.
Osnovni podaci u vezi elemenata za spajanje su broj kontakata (vrhovi ili aure), dimenzije i
opteretljivost u pogledu napona i struje. Struja je limitirana zagrevanjem usled prelazne otpornosti
kontakata a napon je odreen probojnim naponom plastinog nosaa.

18
 (a) (b) (c) (d)

Slika 1.10. Grafiki simboli za prekidae: a) jednopolni prekida, samo radni

kontakt, b) jednopolni dvopoloajni (naizmenini prekida, c) elektromagnetni
prekida (osigura), d) solid state relej.

Razni grafiki simboli koji se koriste za elemente za spajanje prikazani su na slici 1.11.

Slika 1.11. Grafiki simboli elemenata 1

2 1
za spajanje: a) konektor, b) redna 3 2
4 3
stezaljka, c) utika. 5
4
5
(a) (b) (c)

1.1.9. Osigurai
U vanrednim situacijama (preoptereenje, kratak spoj) u elektronskim ureajima se
pojavljuju prevelike struje. Te prekostruje mogu da stvaraju znaajne probleme za ureaj i okolinu,
moe da nastupi i poar.
Protiv prekostruja ureaj se moe zatititi primenom osiguraa. Zatita se ostvaruje na taj
nain to osigura u kritinom momentu odvoji potroa od izvora energije. Treba odmah naglasiti
da osigurai ne mogu da se koriste za tano ogranienje struje odnosno snage jer postoje velike
tolerancije meu krivama okidanja pojedinih osiguraa. Takoe je vano napomenuti da je okidanje
osiguraa relativno spor proces sem ako je prekostruja viestruka od nazivne (kratak spoj).
Iz sporosti okidanja sledi da se osigurai ne mogu koristiti za zatitu poluprovodnikih
komponenti ali uspeno tite tampane veze, oienja, prekidae, konektore i druge
elektromehanike komponente
Na osnovu principa rada razlikujemo topljive, elektromagnetne i termike osigurae.
Aktivni deo kod topljivih osiguraa je jedna tanka nit koja se usled prekostruje pregreje i
istopi i time prekine strujni krug u kome se nalazi. Vreme reagovanja (topljenja) se moe fabriki
podeavati zato razlikujemo brze, obine i spore osigurae koji se redom obeleavaju slovima F, M
i T. Brzi osigurai pruaju bolju zatitu ali kod potroaa kod kojih se regularno pojavljuju
prekostruje nakon ukljuivanja (motor, transformator, prekidako napajanje) neophodno je koristiti
spore osigurae.
to se tie mehanike izvedbe topljivih osiguraa, postoje staklene, porculanske i ploaste
izvedbe. Kod staklenih osiguraa nit se namesti du osovine jedne staklene cevice iji krajevi se
zatvaraju metalnim kapicama. Sline konstrukcije su i osigurai predvieni za povrinsku montau
stim da se koristi keramiko telo i dimenzije su znatno mamje. Stakleni osigurai se ili montiraju na

19
elastine metalne nosae u tapanoj ploi ili se postavljaju u plastina kuita montirana na zid
kutije.
Telo porculanskih osiguraa je vretenastog oblika, aktivni deo se nalazi du osovine, krajevi
su zatvoreni sa metalnim kapicama. Obino se primenjuju u energetici jer se na ovaj nain mogu
proizvesti osigurai za veliki napon i veliku struju.
Ploaste osigurae najvie primenjuju u industriji automobila. Dve ploice koje ujedno ine
izvode povezuju sa tankom provodnom trakom, a zatim se sve to zalije u plastino kuite. Ovako
dobijeni osigurai su relatino sporog okidanja, pogodni su za niske napone i velike struje.
Elektromagnetni osigurai su u stvari prekidai koji se iskljuuju sopstvenom strujom. Vrlo
su popularni jer nakon aktiviranja mogu se ponovo vratiti u radni poloaj (nita ne pregori) i ujedno
mogu da slue i kao prekidai za ukljuivanje/iskljuivanje ureaja (mada ne mogu da podnesu
toliki broj prekidanja kao pravi prekidai).
Termikih osiguraa ima dve vrste: topljive i bimetalne izvedbe. Topljivi termiki osigurai
sadre specijalnu leguru koja se topi na tanoj temperaturi i time se prekine strujni krug. Ugrauju
se u namotaje transformatora i motora, nametaju se pored grejaa i na taj nain pruaju zatitu od
pregrevanja.
Aktivni deo bimetalnih termikih osiguraa ini jedno pare lima presovano od dve vrste
metala. Usled razliitog termikog koeficijenta irenja, pri promeni temperature, dolazi do
deformacije lima. Na odreenoj temperaturi deformacija bude tog nivoa da se prekinu kontakti
vezani na lim i time se prekine strujni krug. Lim moe da se greje usled struje kroz njega (u sluaju
zatite motora) ili od okoline (zatita grejaa).
Za razliku od drugih osiguraa termiki osigurai iskljuuju pri dosta tanoj vrednosti struje
odnosno temperature. Kod bimetalnih osiguraa redovno postoji i mogunost podeavanja praga
iskljuivanja.
Pored dimenzija osnovni tehniki podaci za osigurae su nazivna vrednost struje i napona
(kod termikih osiguraa i temperatura). Nazivnu struju osigurai mogu da izdre trajno, reagovanje
se deava iznad te struje. Vreme reagovanja zavisi od veliine prekostruje to se daje u vidu
dijagrama
Nazivni napon predstavlja maksimalnu vrednost napona koju osigura moe da trpi u toku
prekidanja strujnog kola. U sluaju pogrenog dimenzionisanja moe da se desi da pri prekidu niti
struja nastavi da tee kroz nastali elektrini luk. Tako nastaju veliki gubici to dovodi do razaranja
tela osiguraa i razorno dejstvo moe da se proiri i na okolinu.
I kod osiguraa vai primedba koja je data kod prekidaa: mnogo lake se prekida
naizmenini strujni krug poto se u tom sluaju luk prirodno gasi pri prolascima naizmenine struje
kroz nulu. Osigurai konstruisani za veliki jednosmerni napon su zato nesrazmerno veliki.
Grafiki simboli za razne tipove osiguraa su dati na slici 1.12.

Slika 1.12. Grafiki simboli

osiguraa: a) topljivi osigura, b)
elektromagnetni osigura, c)
bimetalni osigura.
(a) (b) (c)

1.1.10. Senzori
Senzori su komponente koje primaju i pretvaraju neelektrine signale sredine u kojoj se
nalaze. Veliina koju treba detektovati i pretvarati moe biti temperatura, pomeraj (translacija,
rotacija, istezanje), pritisak, svetlost ili drugo elektromagnetno zraenje, magnetno polje itd.

20
 Temperatura je verovatno najee merena neelektrina veliina zato je razvijeno puno
tipova senzora. Tu spadaju neki NTC i PTC otpornici (videti taku 1.1.1) i termoparovi.
Termoparovi se sastoje od dve ice razliitog hemijskog sastava. Po jedan kraj od tih ica se spoji
zavarivanjem a izmeu slobodnih krajeva se moe meriti napon koji je srazmeran razlici
temperature izmeu spojenih i slobodnih krajeva. Obrada signala termopara zahteva veliku panju
jer dobijeni napon je vrlo male vrednost.
Za postizanje i odravanje jedne temperature mogu se primeniti i bimetalni sklopovi.
Detekcija pomeraja moe da se ostvari kontinualnim i diskretnim (digitalnim) senzorima.
Potenciometri daju kontinualan signal (promena otpornosti). Slina je situacija i kod nekih
induktivnih senzora. Kod njih pri pomeranju senzorskog kalema ili pri pomeranju nekog metalnog
dela u blizini senzorskog kalema dolazi do promene neke elektrine veliine (napon, frekvencija) u
strujnom kolu kalema. Po potrebi izlaz induktivnog senzora moe da se digitalizuje (ukljuivanje/
iskljuivanje u odreenoj poziciji).
Merne trake se formiraju od tankih metalnih traka koji se vrsto zalepe na odreenu metalnu
povrinu . Pri elastinoj deformaciji metalnog dela pod uticajem sile dolazi do promene otpornosti
trake. Veliina promene je izuzetno mala zato obrada dobijenih signala zahteva primenu preciznih
kola. Glavna oblast primene mernih traka su elektronske vage.
Enkoderi su senzori pomeraja sa digitalnim izlazom. Svetlosni mlaz opipava linije odnosno
tamne i svetle povrine sa optikog diska i dobijeni rezultat se pretvara u brojni kod. Glavna oblast
primene su delovi za pozicioniranje kod alatnih maina i mainski merni instrumenti sa digitalnim
prikazivanjem rezultata.
Senzori svetlosti se redovno prave na bazi poluprovodnika. Upadajua svetlost modifikuje
broj slobodnih nosilaca ili utie na unutranje elektrino polje to spolja gledano prouzrokuje
promenu otpornosti, struje odnosno napona. Koriste se mnogi razliiti senzori svetlosti u alarmnoj
tehnici, ali ima i drugih primena, na primer ukljuivanje/iskluivanje javne rasvete, zatita
rukovaoca kod opasnih maina itd.
Pod uticajem magnetnog polja rade reed-prekidai i Hall-ove sonde. Reed-prekidai su
metalni kontakti od feromagnetnog materijala zatopljeni u staklenu cevicu. U prisusutvu
magnetnog polja kontakti se privuku i zatvaraju spoljanji strujni krug. Magnetno polje redovno
potie od stalnog magneta. Uz pomo tih senzora rade digitalni merai brzine na biciklama, neki
granini prekidai, detektori rotacije itd.
Kod Hall-ovih senzoa proputa se struja kroz jednu poluprovodniku ploicu. U prisusutvu
magnetnog polja pojavljuje se napon izmeu dve ivice ploice. Na tom principu mogu se meriti
magnetna polja elektrinih maina, ali se moe ostvariti i beskontaktno merenje struje. Grafiki
simboli nekih senzora su dati na slici 1.13.

Slika 1.13. Grafiki simboli za

razliite senzorske komponente:
a) termopar, b) detektor poloaja
sa potenciometrom, c) reed-
prekida. (a) (b) (c)

1.1.11. Provodnici i kablovi

Za unutranje oienje, motanje i spoljno povezivanje ureaja koriste se razni provodnici i
kablovi. Provodni deo se skoro iskljuivo pravi od bakra, eventualno se povrina pocinkuje (Zn) ili
posrebri (Ag). Kao izolacioni materijal koristi se lak, PVC, polietilen, guma i ponekad svila i papir.

21
 ice sa lak izolacijom se uglavnom koriste za namotaje elektrinih maina. Lak je dobar
elektrini izolator, podnosi dosta visoke temperature, na alost mehaniki je jako osetljiv poto se
koristi vrlo tanak sloj laka. Ipak za namotavanje su ove ice najbolje jer omoguavaju racionalno
korienje prostora za motanje (izolacioni sloj zauzima samo mali deo preseka), takoe preko njih
se ostvaruje efikasan prenos toplote iz unutranjosti elektrinih maina.
PVC izolacija je jeftina, elastina i veliki joj je probojni napon. Nedostatak je to se PVC
ve na 70oC omeka a oko 0oC je ve jako krut, lomljiv. Takoe je nedostatak to su joj veliki
dielektrini gubici na visokim frekvencijama, zato se ne moe koristiti u radiotehnici. Gubici
polietilena su znatno manji, zato se na primer izolacija antenskih kablova pravi od polietilena.
Prednost gumene izolacije je to izdrava visoke temperaturu i ne gubi elastinost u irokom
temperaturnom podruju.
Osnovni tehniki podaci u vezi kablova su broj ila (provodnika), presek provodnika, sastav
i konstrukcija izolacionog sistema. Provodnici se mogu praviti od pune ice i od licni. Licnasti
kablovi se mnogo lake savijaju i oblikuju i tee se lome. Presek kabla moe biti okrugao ili
pljosnat (trakasti kablovi). Za prenos osetljivih signala koriste se irmovani kablovi. Kod tih
kablova ispod spoljne izolacije nalazi se metalni plat koji priguuje razne smetnje.

1.1.12. Kutija ureaja

U veini sluajeva elektronski ureaji se ugrauju u kutiju koja sa jedne strane pridrava,
fiksira odreene blokove i komponente, sa druge strane prua zatitu od mehanikih oteenja,
praine, hemikalija i stranih polja. Kutija se moe napraviti od metala ili od plastike. Prednost
plastike je to obezbeuje besplatnu izolaciju to ini suvinim druge metode zatite od opasnog
napona dodira. Mana je to veina plastinih materijala se omeka pri porastu temperature, loe
odvode toplotu nastalu u kutiji i postoji opasnost od poara.
Metalne kutije (elik ili aluminijum) bolje podnose mehanika optereenja i poviene
temperature. Kod njih obavezna je primena zatitnog uzemljenja. Pri unutranjoj montai mora se
paziti da se delovi ureaja pod opasnim naponom ne smeste blizu metalnih delova kutije.
Pri montai delovi ureaja se mogu fiksirati direktno na zidove kutije ili na neki ram ili ine.
Poeljno je drati se pravila da spolja treba da su pristupani samo oni vijci koji slue za otvaranje
kutije.
Kod velikoserijskih proizvoda proizvoai konstruiu svoju kutiju ili im to neko drugi
iskonstruie. Kod pojedinanih i maloserijskih proizvoda na raspolaganju je veliki izbor gotovih
tipskih kutija. U sluaju skromnijih zahteva, uz pomo odgovarajuih alata za seenje i savijanje
lima kutija se moe napraviti i u kunoj reiji.

22
1.2. AKTIVNE KOMPONENTE

Nastajanje i razvoj elektronike su omoguili aktivni elementi. Prvo su se pojavile

elektronske cevi i vladali su u elektronici u prvoj polovini XX veka. Njihovo korienje su
ograniavali veliki gabariti i znaajna potronja.
U meuvremenu je uloeno puno truda u razvoj poluprovodnikih sklopova ali komponenta
koja je mogla vriti kontrolisano prekidanje i pojaanje je iznaena tek posle drugog svetskog rata
(1946). Ta komponeta je bila bipolarni tranzistor, ona je u primeni sve do danas. Nakon tog
pronalaska usledila je serija drugih pronalazaka iz kojih su proizali tiristori i razne varijante
tranzistora sa efektom polja.
Pored diskretnih elemenata ubrzo se razvijala i integrisana tehnika (poev od 1958. godine),
gde se na jednoj poluprovodnikoj ploici moe napraviti i povezati vei broj aktivnih i pasivnih
komponenti. Zahvaljujui integrisanoj tehnici, postignuta je znaajna minijaturizacija to je
omoguila razvoj i primenu novih, sloenih kola. U ovom delu e se napraviti kratak pregled
vanijih diskretnih elemenata.

1.2.1. Diode
Poluprovodnike diode su svoj naziv nasledili od elektroskih cevi sline namene, sa dve
elektrode. Diode ne mogu da vre pojaanje signala (struja, napon) ali u ogranienom smislu mogu
da vre prekidanje. Tanije reeno, grana elektrinog kola koja sadri diodu postaje jednosmerna.
Mnoge primene su upravo bazirane na tom svojstvu (usmerai, limiteri napona, demodulatori).
U idealnom sluaju karakteristika diode se sastoji iz dve poluprave (slika 1.14). Od dva
mogua smera dioda u jednom smeru (direktni smer) proputa struju, pri tome ispoljava
zanemarljivi pad napona. U drugom smeru (inverzni smer) ne moe da potekne znaajna struja, bez
obzira na primenjeni napon.

Slika 1.14. Strujno-

naponska karakteristika
idealne diode.
V

Poluprovodnika dioda je dvoslojne strukture (slika 1.15) koja se formira tako da se u jedan
deo poluprovodnike ploice (P sloj) dodaju primesni atomi iji je broj valentnih elektrona manji od
broja valentnih elektrona polaznog poluprovodnika dok se u drugi deo (N sloj) dodaju atomi sa
veim brojem valentnih elektrona. U P sloju na mestu valentnih elektrona postoji manjak elektrona
to odgovara pozitivnom naelektrisanju (upljina), isto moe da se pomera pod uticajem elektrinog
polja i moe da uestvuje u provoenju elektrine struje. U N delu postoje slobodni elektroni koji
takoe mogu da provode struju.

23
 A

P
Slika 1.15. Struktura N
poluprovodnike diode.
K

Povezivanjem diode u spoljno kolo struja moe da potekne od P sloja prema N sloju a u
suprotnom smeru ne moe da doe do proticanja struje. To se objanjava time to elektrino polje
usmereno od P dela prema N delu moe da prebaci upljine u N oblast i elektrone u P oblast, a pri
suprotnom smeru elektrinog polja ne postoje nosioci koji bi prelazila preko granine oblasti (PN
spoj). Postojei nosioci naelektrisanja pod uticajem spoljnog polja e se u ovom sluaju udaljiti od
granine oblasti. Time se objanjava usmerako dejstvo diode.
Nakon dopiranja primesnim atomima na poluprovodniku ploicu se prikljue izvodi (na P
deo se prikljuuje anoda A, na N deo katoda K) i ugrade je u odgovarajue kuite.
Strujno-naponska karakteristika poluprovodnike diode je eksponencijalna, moe se opisati
sledeom formulom:

V qV
VT kT
I I S (e 1) I S (e 1) .........................................................................................(1.14.)

gde je:
IS struja zasienja,
faktor koji zavisi od primenjenog poluprovodnika (konstanta),
VT termiki napon,
q naelektrisanje elektrona,
k Boltzmanova konstanta,
T apsolutna temperatura.
Stvarna karakteristika je prikazana na slici 1.16. Obino se smatra da je ova karakteristika
dobra aproksimacija idealne karakteristike sa slike 1.14. U inverznom smeru struja je zaista
zanemarljiva (I=-IS0) , meutim u direktnom smeru neophodno je uzeti u obzir konaan prag
otvaranja odnosno pad napona (obino spada u opseg od 0,5V do 1V). U sluaju velikog inverznog
napona kod stvarne diode se pojavljuje proboj (slika 1.16).
Pri priblinoj analizi elektronskih kola sa diodama koriste se modeli dati na slici 1.17. U
direktnom smeru pad napona se uzima u obzir sa naponskim generatorom konstantnog napona (VD),
nezavisno od vrednosti struje, dok u inverznom smeru prosto prekidamo granu koja sadri diodu.
Smer polarizacije diode (direktan ili inverzan) treba odrediti iz preostalog dela kola. Na visokim
frekvencijama odnosno u prekidakom reimu treba uzeti u obzir parazitne kapacitete
poluprovodnikih slojeva i konano vreme ukljuivanja/iskljuivanja.
Pored osnovne varijante poluprovodnike diode razvijeno je i nekoliko posebnih vrsta. To
su: Zener-ova dioda, tunel dioda, varikap dioda i Schottky-jeva dioda. Grafiki simboli za razne
diode su dati na slici 1.18.
Zener-ova dioda je predviena da trajno radi u probojnoj oblasti, naravno inverznu struju
odnosno snagu gubitaka (proizvod napona i struje) treba ograniiti. Poto je probojni napon
relativno stabilne vrednosti, Zener-ove diode su pogodne za formiranje izvora referentnog napona
ali mogu da se koriste i za ogranienje napona (zatita od prenapona).

24
 I

~
~
Slika 1.16. Stavrna karakteristika
poluprovodnike diode.

Slika 1.17. Priblini mreni modeli VD =const.

za diode: a) u provodnom stanju, +
b) u zakoenom stanju. A I K A I =0 K
D D

(a) (b)

Karakteristika tunel diode nije monotono rastua, ve sadri jedan segment sa negativnom
diferencijalnom otpornou. Zahvaljujui negativnoj otpornosti sa tunel diodom se mogu
konstruisati oscilatori, modulatori itd. za visoke uestanosti.

Slika 1.18. Grafiki simboli za

razne diode: a) obina dioda, b)
Zener-ova dioda, c) tunel dioda,
d) varikap dioda, e) Schottky-
jeva dioda. Kod svih oznaka
gornji kraj je anoda. (a) (b) (c) (d) (e)

Kod varikap dioda iskoriava se pojava da kapacitet slojeva poluprovodnika zavisi od

primenjenog inverznog napona. Varikap diode se koriste za podeavanje ureaja, za nametanje
frekvencije.
Umesto dva sloja poluprovodnika Schottky-jeve diode se sastoje od sloja metala spojenog sa
slojem poluprovodnika. Ovom konstrukcijom moe se otprilike prepoloviti pad napona na diodi, to
kod primena za velike struje donosi znaajnu utedu. U drugim sluajevima ista osobina omoguava
efikasniju limitaciju napona nego to je mogue sa diodom sa PN spojem. Nedostatak strukture
metal-poluprovodnik je to se ne mogu realizovati komponente sa velikim inverznim probojnim
naponom.
Osnovni tehniki podaci za diode su:
- Radna struja (srednja vrednost - IFAV, ili efektivna vrednost - IFRMS) je ona vrednost struje
koju dioda moe trajno da izdri pri izvesnoj temperaturi kuita.
25
 - Dioda se kratkotrajno moe opteretiti sa vrnom strujom koja je obino za red veliine
vea od radne struje. Detaljniji katalozi posebno daju ponavljajuu (IFRM) i jednostruku vrnu
vrednost struje (IFSM).
- Probojni napon (VBR) je najvei napon do koje dioda moe da se primenjuje.
- Pri naglom prelasku iz direktnog smera u inverzni, kroz diodu moe u kratkom vremenu da
proe znaajna struja dok se ne isprazne svi nosioci naelektrisanja iz okoline PN spoja. To kratko
vreme je vreme oporavka diode (trr). Po ovom kriterijumu diode delimo na obine, brze i ultrabrze.
U zavisnosti od struje, napona i oblasti primene poluprovodnike diode se ugrauju u razna
kuita, od koji je nekoliko prikazano na slici 1.19.

(a) (b) (c) (d)

Slika 1.19. Razni oblici kuita za diode: a) kuite za povrinsku montau SOD-
123, b) aksijalno kuite DO-41, c) plastino kuite TO-220AC, d) metalno kuite
DO-4 sa navojem.

1.2.2. Bipolarni tranzistori

Bipolarni tranzistor je istorijski gledano prva poluprovodnika komponenta koja primenom
kontrolnog signala u pomonom strujnom kolu moe postepeno ili skokovito da menja struju u
glavnom strujnom kolu. Sam naziv tranzistor je engleska kovanica (transfer+resistor) to upuuje na
kontrolabilnu otpornost. Atribut bipolarni (koji se esto i izostavlja) je u upotrebi jer obe vrste
nosioca naelektrisanja (elektroni i upljine) igraju znaajnu ulogu u radu bipolarnog tranzistora.
Po strukturi bipolarni tranzistor je troslojna komponenta, drugaije reeno sadri dva PN
spoja kod kojih je jedan od slojeva (baza B) zajednika. Spoljanji slojevi ine emitor (E) i
kolektor (C). Poto je baza tanka, izmeu navedenih PN spojeva postoji meusobni uticaj, struja
jednog PN spoja modifikuje struju drugog PN spoja.
Slojevi poluprovodnika P i N tipa se mogu poreati na dva naina u strukturi tranzistora:
tako postoji NPN i PNP tranzistor. Dva mogua reenja sa svojim grafikim simbolima su prikazana
na slic 1.20. Karakteristike NPN tranzistora su redovno bolje zato se ee koriste u praksi. Postoje
meutim elektronska kola koja su reiva samo PNP tranzistorima ili primenjuju obe vrste
tranzistora.

26
 C C

N P
Slika 1.20. a) Struktura i B B
simbol NPN tranzistora, b) P N
struktura i simbol PNP N P
tranzistora. Tu su izvodi
oznaeni odgovarajuim E E
slovima, to kasnije nee se
praktikovati. C C

(a) (b)

Tipian nain polarizacije NPN tranzistora je dat na slici 1.21. Po navedenoj emi spoj
kolekto-baza (CB) je inverzno polarizovan odakle bi sledilo da ne provodi struju odnosno da u
glavnom strujnom kolu nema struje. To e i vaiti sve dok ne pokrenemo struju u pomonom
strujnom kolu. Pri pozitivnoj polarizaciji spoja BE krene pomona struja, dovode se nosioci
naelektrisanja u blizinu spoja kolektor-baza to dovodi do nastanka glavne struje.

Q
Slika 1.21 Uobiajeni nain
polarizacije NPN tranzistora:
VCC
I u pomonom strujnom VEE
kolu, II - u glavnom strujnom
kolu. RE RC

Postepenom promenom struje u pomonom strujnom kolu struja u glavnom strujnom kolu se
takoe menja postepeno (to je takozvani linearni ili pojaavaki reim), a skokovita promena
dovodi do ukljuivanja/iskljuivanja glavne struje (prekidaki reim). U oba sluaja snaga signala
primenjenog u pomonom strujnom kolu je za redove veliina manja od snage regulisane u
glavnom strujnom kolu.
Osnovni problem oko matematikog opisivanja tranzistora je da treba dati vezu izmeu tri
napona (VBE, VCB, VCE) i tri struje (IC, I E, IB). Olakavajua okolnost je da su samo po dva napona i
dve struje meusobno nezavisne, trea se uvek moe izraziti kao zbir ili razlika prve dve.
Od raznih matematikih modela za opisivanje tranzistora zlatnu sredinu (u pogledu
sloenosti i tanosti) ine Ebers-Moll-ove jednaine. Za NPN tranzistor te jednaine su sledee:

V BE VBC
VT VT
I E I SE (e 1) R I SC (e 1) ..............................................................................(1.15.)

27
 V BC VBE
VT VT
I C I SC (e 1) F I SE (e 1) ............................................................................(1.16.)

gde je:
ISE struja zasienja spoja BE,
ISC - struja zasienja spoja BC,
F - faktor strujnog pojaanja od emitora prema kolektoru,
R faktor strujnog pojaanja od kolektora prema emitoru.
Odgovarajuim promenama predznaka jednaine (1.15) i (1.16) se mogu primeniti i na PNP
tranzistor. Prvi lanovi na desnim stranama jednaina daju struje odgovarajueg PN spoja za sluaj
da ne postoji meusobni uticaj PN spojeva, dok drugi lanovi upravo potiu od meusobnog uticaja
(tranzistorski efekat).
Pri grafikom prikazivanju navedenih jednaina ne moe se govoriti o krivama nego o
familijama krivih. Oblik krivih zavisi od toga, izmeu kojih promenljivih se prikazuje veza, ali i od
toga koji izvod se smatra za ulaz, izlaz i referentnu taku. Slika 1.22 prikazuje tipinu familiju
ulaznih karakteristika a na slici 1.23 su izlazne karakteristike. U oba sluaja emitor je uzet za
zajedniku taku u pomonom i glavnom strujnom kolu. U ovakvom sluaju govorimo o vezi
tranzistora sa zajednikom bazom. Na slian nain se moe formirati i veza sa zajednikim
kolektorom i zajednikom bazom.

IB[uA]
VCE=0V
VCE=0,2V
100
VCE=5V
80

Slika 1.22. Ulazne karakteristike 60

NPN tranzistora (za jedan 40
tipian tranzistor za male 20
signale). -5 V [V]

IC[mA]
IB=40uA
4
IB=30uA
3
Slika 1.23. Izlazne karakteristike IB=20uA
NPN tranzistora (za jedan tipian 2
tranzistor za male signale). IB=10uA
1

0 IB=0uA
VCE[V]
0 2 4 6 8 10 12

28
 Iz sloenosti tranzistora proizilazi da se u toku eksploatacije mogu razlikovati razliiti radni
reimi. Za potrebe pojaanja tranzistor se dovodi u aktivni reim. Preduslov za aktivni reim je
direktna polarizacija spoja BE i inverzna polarizacija spoja BC. U aktivnom reimu vai priblino
linearna veza izmeu struje kolektora i struje baze:

I C I B ........................................................................................................................(1.17.)

gde je:
faktor strujnog pojaanja od baze prema kolektoru.
Napon VBE je priblino konstantne vrednosti u celom aktivnom reimu. Po tome u aktivnom
reimu za priblini proraun tranzistorskih kola moemo koristiti mrene modele prikazane na slici
1.24 (modeli za velike i male signale). Pri upotrebi tranzistora na visokim frekvencijama potrebno
je uzeti u obzir i parazitne kapacitete izmeu slojeva poluprovodnika to je na slici 1.24.b
naznaeno isprekidanom linijom.

C
IB
Slika 1.24. Mreni modeli B C B C
bipolarnog tranzistora: a) + VBE=const.
IB r gmVbe
za velike signale i b) za
C
male signale (hibridni- ili
E E E E
Giacoletto-ov model.
(a) (b)
Granice aktivnog reima ine zasienje i zakoenje. Inverznom polarizacijom spoja BE
(pretpostavimo da je spoj BC ve ranije bio inverzno polarizovan zbog aktivnog reima) pomona
struja padne na nulu i govorimo o zakoenju. U ovakvom sluaju celo modelovanje se svodi na
odstranjivanje tranzistora iz kola poto su mu sve struje priblino nulte vrednosti.
Tranzistor ulazi u zasienje ako mu se oba PN spoja direktno polariu. U takvom sluaju se
moe smatrati da su padovi napona na PN spojevima priblino konstantne vrednosti a struje su
odreene spoljanjim elementima. Jedino mora vaiti nejednakost IC<IB. Odgovarajui mreni
model je dat na slici 1.25.

Slika 1.25. Mreni model B C

+ +
tranzistora u sluaju zasienja. VBEsat VCEsat
Referentni smerovi su odabrani =const. =const.
za NPN tranzistor. E E

Ako se tranzistor naizmenino nalazi u zasienju i zakoenju i ini brze prelaze preko
aktivnog reima, govorimo o prekidakom reimu. U prekidakom reimu rade tranzistori u
digitalnoj tehnici i u energetskoj elektronici.
Inverzni aktivni reim nastupa ako, u odnosu na aktivni reim, emitor i kolektor zamene
mesta. Ovakva kombinacija se retko primenjuje.
Granice oblasti sigurnog rada daju se preko takozvanog SOAR dijagrama (safe operating
area oblast sigurnog rada) (videti sliku 1.26). Pored osa IC i VCE navedena oblast je omeena

29
maksimalnom strujom kolektora (ICM), probojnim naponom BVCE (eventualno BVCB),
maksimalnom snagom gubitaka i sekundarnim probojem.
Smisao maksimalnih struja i napona je slian kao kod dioda. Snaga gubitaka je limitirana
pregrevanjem poluprovodnike ploice. Hlaenjem kuita tranzistora dozvoljena snaga gubitaka se
moe poveati.
Sekundarni proboj je sloena pojava koja u prekidakom reimu dovodi do stradanja
tranzistora. Sutina je u tome da u momentu iskljuivanja nastaje velika gustina struje u baznoj
oblasti koja je daleko od izvoda baze odnosno pri ukljuivanju struja se skoncentrie oko baznog
prikljuka. U oba sluaja tranzistor gubi kontrolu i od lokalnog pregrevanja propadne (pukne ili se
istopi poluprovodnika ploica).

IC

ICM I
Slika 1.26. Granice oblasti
sigurnog rada bipolarnog
tranzistora (SOAR):
I maksimalna struja, III
II maksimalni napon,
III maksimalna snaga, IV
IV sekundarni proboj.
II
V
BVCE CE

U zavisnosti od snage za koju su predviene, bipolarni tranzistori se ugrauju u razliita

kuita. Nekoliko izvedbi je prikazano na slici 1.27.

(a) (b) (c) (d)

(e) (f) (g)

Slika 1.27. Tranzistorska kuita: a) kuite SOT-23 za povrinsku montau, b)

izvedba TO-92, c) izvedba TO-126, d) izvedba TO-220, e) izvedba TO-247, f) izvedba
TO-3, g) tranzistorski modul velike snage.

30
1.2.3. Spojni fetovi (jfet, fet)
Ideja o kontroli poluprovodnikog kanala poprenim elektrinim poljem je daleko starija od
bipolarnog tranzistora (Lilinfeld, 1925), meutim na realizaciju je trebalo puno ekati. Tehnoloka
dostignua vezana za razvoj bipolarnog tranzistora su omoguila realizaciju takvih poluprovod-
nikih kanala koja su pokazala zadovoljavajuu osetljivost, odnosno bila su pogodna za upravljanje.
Od tranzistora sa efektom polja prvo su se pojavili spojni fetovi (jfet). Naziv (junction field
effect transistor tranzistor sa efektom polja na bazi PN spoja) ukazuje na injenicu da, sa jedne
strane, upravljaki signal je izolovan od kanala pomou PN spoja, odnosno sa druge strane napon
polarizacije PN spoja modifikuje provodnost kanala.
Struktura jfeta je prikazana na slici 1.28. Polaznu poluprovodniku ploicu N tipa dopiraju
atomima P tipa sa obe strane, tako se formiraju PN spojevi sa obe strane kanala. Tako se pravi N
kanalni jfet. Polazei od ploice P tipa, sa N tipom dopiranja, dobija se P tip jfeta. Odgovarajue
grafike oznake su takoe prikazane na slici 1.28. Izvodi kanala imaju sledee nazive: drejn (drain-
D i sors (source-S). Upravljaka elektroda sa nazivom gejt (gate-G) se formira tako to se dva bona
izvoda sa poluprovodnike ploice spoje.

G G

P N
Slika 1.28. Struktura i S D S D
grafiki simbol za a) N N P
kanalni i b) P kanalni P N
jfet. Na grafikim
oznakama dati su slovni G G
simboli za pojedine S D S D
izvode, to se pri
normalnoj upotrebi ne
praktikuje. G G
(a) (b)

Princip rada jfeta je relativo prost. Bez polarizacije PN spojeva (VGS=0) kanal provodi
relativno dobro. Pri inverznoj polarizaciji isprazne se nosioci naelektrisanja iz dela kanala u okolini
PN spoja i time se smanjuje provodnost kanala. Kontrola kanala moe da bude postepena
(pojaavaki reim) ili skokovita (prekidaki reim).
Kod jfetova se ne primenjuje direktna polarizacija. To prilino uproava modelovanje jer se
uvek moe uzeti da je struja upravljake elektrode (gejt) uvek jednak nuli. Ponekad tranzistori sa
efektom polja se zovu i unipolarni tranzistori jer, u zavisnosti od tipa, struju provode ili samo
elektroni ili samo upljine.
Matematiki opis jfeta daje formula:

2
V VDS VDS
GS
I D I DSS 2 1 ............................................................................(1.18.)
VP VP VP

gde je:

31
 IDSS struja zasienja,
VP napon stiskanja kanala.
Duga jednaina nije ni potrebna jer vai IG=0, IS=ID. Zadata jednaina vai u takozvanoj
triodnoj oblasti, granice te oblasti su definisane nejednainom: 0<VDS<VGS-VP.
Za male vrednosti VDS moe se koristiti aproksimacija:

V V
I D 2 I DSS GS 1 DS .........................................................................................(1.19.)
VP VP

koja definie jfet kao kontrolisanu otpornost na bazi poluprovodnika:

VP
RDS . ..................................................................................................(1.20.)
VGS
2 I DSS 1
VP

Zato se ovaj granini region triodne oblasti zove omska oblast

Poveanjem napona VDS iznad granice VDS=VGS-VP, suprotno jednaini 1.18 nee doi do
daljeg poveanja struje ID ve se struja zaustavi na vrednosti:

2
V
I D I DSS 1 GS .....................................................................................................(1.21.)
VP

Ta oblast se zove oblast zasienja jfeta.

Konano, ako napon VGS padne ispod Vp, vai ID=0, jfet se zakoi. Sa izvesnim promenama
predznaka navedene jednaine se mogu primeniti i kod P kanalnog jfeta.
Poto je struja gejta jednaka nuli kod jfeta, dovoljno je crtati familiju prenosnih i izlaznih
karakteristika. Na slici 1.29 je nacrtana samo jedna prenosna karakteristika (za N kanalni jfet) koja
vai u oblasti zasienja. Kod izlaznih karakteristika (slika 1.30) naznaena je i granina kriva koja
razdvaja triodnu oblast od oblasti zasienja.

ID

IDSS

Slika 1.29. Prenosna karakteristika

jfeta (za N kanalni jfet). VGS

Vp

32
 Pri formiranju mrenog modela za jfet kanal se zamenjuje sa kontrolisanim strujnim
izvorom iju struju raunamo po formuli 1.18 ili 1.21. (slika 1.31.a). Kod malih signala navedene
jednaine se mogu linearizovati, tako dolazimo do modela na slici 1.31.b. Na visokim
frekvencijama moraju se uzeti u obzir i parazitni kapaciteti prikazani isprekidanim linijama.

I D[mA]
VGS=0V
4

3 VGS=-1V

2 VGS=-2V

Slika 1.30. Izlazne karakteristike 1 VGS=-3V

jfeta (za tipinu N kanalnu VGS=Vp
0
komponentu). 0 2 4 6 8 VDS[V]

G D G Cgd D

Slika 1.31. Mreni Cgs

modeli jfeta: a) za g mVgs
velike signale, b) za ID=f(VGS,VDS)
male signale. S S S S
(a) (b)

Jfetovi imaju brojnu primenu i u analognoj i u digitalnoj tehnici i kao diskretne i kao
integrisane komponente. Poto se ne proizvode komponente za vee snage, koriste se samo nekoliko
kuita za povrinsku montau i kuite TO-92 spomenuto kod bipolarnih tranzistora.
Osnovni tehniki podaci za jfetove su probojni naponi (BVGS, BVDS), maksimalna struja
drejna (IDMAX) i maksimalna snaga gubitaka (PDMAX). Ovi podaci odreuju granice oblasti sigurnog
rada. Dodatni podaci su napon stiskanja kanala (VP) i struja zasienja (IDSS).

1.2.4. Mosfetovi
Drugu grupu unipolarnih tranzistora odnosno tranzistora sa efektom polja ine mosfetovi
razliite vrste. Skraenica MOS (metal-oxide-semiconductor) upuuje na troslojnu strukturu od
metala, silicijum dioksida kao izolatora i poluprovodnika (slika 1.32).

Al SiO2
Slika 1.32. Troslojna MOS
(metal-oksid-poluprovodnik) Si
struktura.

33
 Sloj poluprovodnika (Si-silicijum) ini kanal iju provodnost treba da modifikuje napon
doveden na sloj metala (Al-aluminijum). Eventualnu galvansku spregu izmeu sloja metala i
poluprovodnika spreava sloj oksida sa izolacionim svojstvom.
Kanal moe biti od N tipa ili P tipa poluprovodnika; po tome razlikujemo N kanalne i P
kanalne mosfetove. Za razliku od jfetova gde je dovedni napon na gejt mogao samo da smanji
provodnost kanala, ovde smo svedoci dvojakog ponaanja. Kod takozvanih mosfetova sa ugraenim
kanalom zavisno od smera polarizacije na gejtu provodie struju bolje ili loije nego bez
polarizacije. Kod mosfetova sa ugraenim kanalom bez polarizacije nema struje kroz kanal.
Grafiki simboli i prenosne karakteristike za sva etiri mogua tipa mosfeta su prikazane na slici
1.33.

D D D D

G G G G
S S S S
ID VGS ID V
ID ID GS

VGS VGS

(a) (b) (c) (d)

Slika 1.33. Grafiki simboli i prenosne karakteristike za razliite tipove mosfetova

(smatrjui ulazni smer struje): a) sa ugraenim N kanalom, b) sa indukovanim N
kanalom, c) sa ugraenim P kanalom, d) sa indukovanim P kanalom. Na grafikim
oznakama su navedene i slovne oznake izvoda to kasnije nee biti potrebno.

Izvodi mosfetova se nazivaju na isti nain kao kod jfetova. Prikljuci kanala su drejn D-
drain) i sors (S-source) a upravljaka elektroda je gejt (G-gate). Pri simetrinoj konstrukciji drejn i
sors bi mogli slobodno menjati ulogu, u stvarnosti meutim veina komponenti nije simetrina.
Zadati grafiki simboli nisu i najpopularniji. U sluaju d nije potrebno naglasiti da li je
komponenta sa ugraenim kanalom ili sa indukovanim kanalom, koriste se uproene oznake sa
slike 1.34.

D D

Slika 1.34. Uproeni grafiki G G

simboli za a) N kanalni i b) P S S
kanalni mosfet.
(a) (b)

Familija izlaznih karakteristika je u svakom sluaju slina (slika 1.35) s tim da se razlikuje
opseg za napon VGS i razliit je smer struje ID i napona VDS kod N kanalnih i P kanalnih izvedbi.

34
 I D[mA]
VGS5
4

Slika 1.35. Tipine 3 VGS4

izlazne karakteristike za
N kanalni mosfet 2 VGS3
(komponenta male
snage). 1 VGS2

0 VGS1
0 2 4 6 8 VDS[V]

Za mosfetove sa ugraenim kanalom vai isti matematiki model kao za jfetove. Kod
varijante sa indukovanim kanalom meutim u triodnoj oblasti koristi se jednaina (za N tip kanala):

2

I D K 2VGS VT V DS V DS
........................................................................................(1.22.)

gde je:
K odgovarajua konstanta,
VT prag otvaranja.
Za male vrednosti VDS jednaina 1.22 se uproava na oblik (Omska oblast):

I D K 2VGS VT VDS .................................................................................................(1.23.)

U ovom sluaju moe se smatrti da je kanal ustvari naponom kontrolisana otpornost sledee
vrednosti:

1
R DS ......................................................................................................(1.24.)
2 K VGS VT

Poveanjem napona VDS iznad granice VDS=VGS-VT ulazi se u oblast zasienja. Tu prestaje
dalji porast struje, vai formula:

2
I D K VGS VT .........................................................................................................(1.25.)

Ako je VGS<VT, mosfet ne provodi struju

Slian matematiki model vai za mosfetove sa indukovanim P kanalom, s tim da treba
promeniti odreene predznake odnosno smerove napona i struje.
to se tie mrenog modela, mosfet se moe zameniti sa kontrolisanim strujnim
generatorom ali treba uzeti u obzir razlike izmeu pojedinih oblasti rada (slika 1.36.a). Za male
signale strujni generator se moe linearizovati, a na visokim frekvencijama treba uzeti u obzir uticaj

35
parazitnih kapaciteta mosfeta (slika 1.36.b). Isti modeli su dati kod jfetova, razlika je samo u
jednainama koje prate te modele.

G D G Cgd D

Slika 1.36. Mreni Cgs

modeli mosfetova: a) g mVgs
za velike signale i b) za ID=f(VGS,VDS)
male signale. S S S S
(a) (b)

Osnovni tehniki podaci u vezi mosfetova su granice oblasti sigurnog rada (BVGS, BVDS,
IDmax, PDmax) i parametri modela (VP odnosno VT, IDSS odnosno K, a za male signale gm). Kod veine
diskretnih mosfetova prag otvaranja (VT) je standardizovan, spada u opseg od 2V do 4V, a kod jedne
manje grupe (takozvani logic level tipovi) je izmeu 1V i 2V .
Mosfetovi se prave za razne snage. Za manje snage (PDmax<1W) koristi se kuite TO-92 ili
neko od kuita za povrinsku montau. Za vee snage su karakteristina plastina kuita TO-220 i
TO-247, metalno kuite TO-3 i razni moduli (videti sliku 1.27). Veliki broj mosfetova se koristi u
integrisanoj tehnici za neka analogna kola ali su mnogo brojnije digitalne primene.
Struktura snanih mosfetova odstupa od gore prikazane. Princip rada je isti, meutim kanal
potrebnog velikog preseka i male duine ostvaruju vertikalnim rasporedom, okomito na ravan
poluprovodnike ploice (slika 1.37). Veina tih komponenti je sa N tipom kanala poto su im
karakteristike bolje u odnosu na P tipove. Kanal N tipa se formira u uzanoj P oblasti ispod gejta,
pod uticajem pozitivnog prenapona na gejtu. Elektroni koji ine glavnu struju polaze iz N oblasti
ispod sorsa, prolaze kroz kanal ispod gejta i ulaze u N oblast koja je vezana na drejn. Komponente
velike snage dobijaju tako to ostvare velik broj elija prikazanih na slici 1.37 po celoj povrini
poluprovodnike ploice i nak kraju ih spoje paralelno.

G G
S SiO2
N N
P
N
Slika 1.37. Vertikalna
mosfet struktura.
D

1.2.5. Tiristori

Kao prva komponenta koja je mogla da regulie znaajne nivoe snage pojavio se tiristor
krajem 1950-tih godina. Nasuprot ogrnienoj upravljivosti (problematino je iskljuivanje tiristora)
sve do dananjeg dana je u irokoj upotrebi.
Struktura tiristora, ekvivalentna ema za objanjenje principa rada i grafiki simbol su
prikazani na slici 1.38. U etvoroslojnoj strukturi naizmenino su smeteni P i N slojevi. Tiristor se

36
preko izvoda sa gornjeg i donjeg sloja (A-anoda, K-katoda) ukljuuje u glavno strujno kolo u kojoj
e funkcionisati kao prekida. S unutranjeg P sloja pravi se izvod za upravljaku elektrodu (G-gejt)

A
A A

Slika 1.38. Struktura P Q1

G N
tiristora (a), P G Q2 G
ekvivalentna ema (b) N
K
i grafiki simbol (c). K K
(a) (b) (c)

Bez upravljake struje tiristor ne provodi glavnu struju ni u kom smeru, ak i da postoji
odgovarajui polarizacioni napon izmeu anode i katode. Prelazak u provodno stanje i odravanje
tog stanja se moe pratiti preko ekvivalentne eme na slici 1.38. Upravljaka struja koja se propusti
od gejta prema katodi pobuuje NPN tranzistor (Q2), usled ega nastaje struja kolektora tog
tranzistora. Struja kolektora NPN tranzistora upravlja PNP tranzistorom (Q1) pokree struju
kolektora tog tranzistora. Ta kolektorska struja ulazi u isti vor kao upravljaka struja tiristora, pa
ga moe zameniti. Na taj nain nastaje samodree provodno stanje. Glavna struja moe da tee od
anode prema katodi bez stalnog prisustva upravljake struje, dovoljno je dovesti jedan kratak
impuls struje (nekoliko s) na gejt.
Iz ekvivalentne eme moe se izvesti i matematiki model tiristora. Polazei od Ebers-Moll-
ovih jednaina za pojedine tranzistore izvodi se formula za struju anode:

1 I G I CO1 I CO 2
IA .................................................................................................(1.26.)
1 1 2

gde je:
1, 2 faktori strujnog pojaanja za pojedine tranzistore,
ICO1, ICO2 struje zasienja pojedinih tranzistora.
Pre ukljuivanja (paljenja) faktori strujnog pojaanja su jednaki nuli. Pod dejstvom
upravljake struje 1 i 2 raste, kad se postigne kritina vrednost 1+ 2=1, dalje IA moe da opstane
i pri IG=0.
Na osnovu ekvivalentne eme ne moe se zakljuiti jednoznano da se tiristor ne moe
iskljuiti prekidanjem struje gejta odnosno eventualnom promenom smera upravljake struje.
Takvim pokuajima meutim moemo modifikovati samo provodnost delova ploice oko gejta,
ostali delovi ostaju u provodnom (samodreem) stanju. Do iskljuivanja tiristorske strukture dolazi
samo ako, zbog spoljnih razloga, struja u glavnom strujnom kolu padne na malu vrednost (IA<IH),
eventualno pokua da krene u suprotnom smeru. U naizmeninim strujnim kolima struja prirodno
pada na nulu i menja smer, dok u jednosmernim kolima moraju se primeniti posebna kola za
gaenje tiristora.
Tiristor se moe opisati sa dve karakteristike: jedna je ulazna karakteristika (igra ulogu pri
dimenzionisanju kola za paljenje), druga je izlazna karakteristika (opisuje ponaanje tiristora u
glavnom strujnom kolu. Ulazna karakteristika (slika 1.39.a) praktiki odgovara karakteristici jednog
PN spoja, eventualno vre prespajanje spoja jednim otpornikom.

37
 IA

IG
IG>0 IG=0

VRRM IH VAK

~
~

~
~
VDRM
Slika 1.39. Karakteristike
tiristora a) za ulazno
(pomono) strujno kolo, b)
za izlazno (glavno) strujno VGK
kolo.
(a) (b)

U iskljuenom stanju izlazna karakteristika se uglavnom poklapa sa osom VAK (slika

1.39.b). Pri prevelikoj inverznoj polarizaciji javlja se proboj tiristora slino kao kod Zener-ove
diode koja e u sluaju velikihh struja unititi tiristor. Bez upravljake struje javlja se proboj
tiristora u direktnom smeru kod prenapona sline vrednosti kao kod invezne polarizacije. Bitna
razlika u ovom sluaju je da pod uticajem proboja tiristor prelazi u provodni reim. U provodnom
(ukljuenom) stanju strujno/naponska karakteristika lei u blizini ose IA, nezavisno od vrednosti
glavne struje, pad napona na tiristoru je oko 1V (vrednost glavne struje odreuju spoljni elementi).
Najniu taku dijagrama koji se odnosi na ukljueno stanje odreuje struja dranja IH. Pri nioj
vrednosti glavne struje tiristor prelazi u iskljueno stanje.
Pri normalnoj upotrebi tiristor se ne dovodi u probojnu oblast ve se pali preko gejta. Pri
dovoljnoj struji gejta tiristor se moe upaliti ve pri jako niskim vrednostima napona VAK. Ako se
smanji struja gejta, potreban je vei napon u glavom kolu.
Prema dosad reenom radne oblasti tiristora su provodna oblast, zakoenje i proboj. Osnovni
tehniki podaci za tiristore su probojni naponi u direktnom smeru (VDRM) i u inverznom smeru
(VRRMVDRM), odnosno maksimalna struja u glavom strujnom kolu (vrna vrednost ISM i srednja
vrednost IAV).
Detaljniji katalozi navode takozvano vreme oporavka tiristora (trr). To je vreme potrebno za
prelazak tiristora u iskljueno stanje nakon pada glavne struje ispod struje dranja. Prema vrednosti
vremena oporavka tiristore svrstavamo u mrene tiristore i brze tiristore.
Tiristori mogu da podnesu samo konane vrednosti dvAK/dt i diA/dt. Pri suvie velikoj
vrednosti gradijenta napona unutar tiristora se pojave kapacitivne struje dovoljne veliine da se
tiristor samostalno ukljui. Sa druge strane, suvie veliki gradijent struje, zbog neravnomerne
raspodele glavne struje, dovodi do lokalnog pregrevanja i unitenja tiristora.
Pored osnovne varijante tiristora u tu familiju spada jo nekoliko slinih komponenti. Triac
je dvosmerni triristor sa kojim se moe vriti upravljajnje u obe poluperiode naizmeninog napona.
Grafiki simbol i karakteristika trijaka su dati na slici 1.40.
Za razliku od obinog tiristora takozvani GTO tiristor se moe iskljuiti pomou negativnog
impulsa dovedenog na gejt. Potreban je impuls velike amplitude i velikog gradijenta. Grafiki
simbol i karakteristini impulsi za paljenje i gaenje te komponente su prikazani na slici 1.41.

38
 I12

M1

Slika 1.40. Grafiki

simbol i karakteristika G V12
trijaka. M2

Slika 1.41. Grafiki

A iG(t) t
simbol GTO tiristora i 0
karakteristini impulsi za
paljenje i gaenje. G
K

Dijak je dvosmerna komponenta kao trijak samo to nema gejt nego se pali dovoenjem u
probojnu oblast. Dijaci se koriste u raznim kolima za paljenje. Grafiki simbol i karakteristika je
prikazana na slici 1.42.

I12

1
Slika 1.42. Grafiki
simbol i karakteristika V12
dijaka. 2

Slino dijaku, i SIDAC je komponenta bez gejta, ali sa znatno manjim padom napona u
provodnom reimu. Koristi se za zatitu od prenapona i u kolima za paljenje. Grafiki simbol i
karakteristika su dati na slici 1.43.

39
 I12

Slika 1.43. Grafiki simbol

V12
i karakteristika SIDAC-a. 2

Tiristori se prave za vrlo irok opseg napona i struje (gornja granica je vie kA i kV).
Nekoliko od poznatijih kuita za tiristore je prikazano na slici 1.44.

(a) (b) (c) (d)

(e) (f)

Slika 1.44. Kuita tiristora: a) kuite TO-92, b) kuite TO-220, c) kuite TOP-3,
d) kuite TO-208AA, e) kuite TO-209AB, f) kuite TO-200AB.

1.2.6. IGBT
IGBT-i su komponente energetske elektronike koje ine prelaz izmeu bipolarnih tranzistora
i mosfetova. Sam naziv IGBT (Insulated Gate Bipolar Transistor bipolarni tranzistor sa
izolovanim gejtom) upuuje na srodstvo sa bipolarnim tranzistorom. Znaajna je slinost da glavnu
struju ine obe vrste nosilaca (elektroni i upljine).
Po strukturi pak IGBT jako lii na vertikalni mosfet, samo je sa strane kolektora (C) dodat
jedan jako dopiran P+ sloj (slika 1.45.a). Stvarne komponente se dobijaju paralelnim spajanjem
velikog broja ovakvih elija. Grafiki simbol IGBT-a je prikazan na slici 1.45.b.

40
 G G
E SiO2
Slika 1.45. a) N N C
Struktura i b) grafiki P G
simbol za IGBT. N
IGBT szerkezete (a) P+ E
C
(a) (b)

Otvaranje kanala i pokretanje glavne struje je omogueno pozitivnom polarizacijom gejta

(G): u P sloju ispod gejta formira se kanal N tipa. Nakon pokretanja struje elektrona iz emitora (E)
preko kanala, iz P+ oblasti krene velika koliina upljina u susednu N oblast i smanjuje joj
otpornost. Sa jedne strane prisustvo upljina smanjuje gubitke koje se javljaju u ukljuenom stanju
ali naalost ujedno i usporava iskljuenje IGBT-a. Na taj nain IGBT i po brzini predstavlja prelaz
izmeu bipolarnih tranzistora i mosfetova.
Slino kao kod mosfeta, i kod IGBT-a je upravljaka elektroda (gejt) izolovana od kanala
tako da u ustaljenom reimu vai IG=0. U skladu sa tim, moe se govoriti samo o prenosnoj i
izlaznoj karakteristici. Tipini oblici tih dijagrama su dati na slici 1.46.

IC IC VGE5

VGE4

VGE3

VGE2
Slika 1.46. a) Prenosna i b) VGE1
izlazna karakteristika
VCE
IGBT-a. VGE
VT (a) (b)

IGBT-e skoro iskljuivo primenjuju u prekidakom reimu. Radne oblasti se mogu

definisati u ravni IC, VCE. U ukljuenom stanju radna taka se nalazi u blizini ose IC , pad napona je
VCE=VCEsat=2V...5V. U iskljuenom stanju radna taka je praktiki na osi VCE. Unutar oblasti
zasienja, daleko od osa, radna taka moe da se nalazi samo kratko jer su tu veliki gubici. Ako se
dovede VCE<0, ve kod nekoliko Volti dolazi do proboja. Proboj moe da nastupi i pri VCE>0 ali
proi daleko veem naponu.
Prenosna karakteristika je slina prenosnoj karakteristici mosfeta, samo to je prag (VT) vei
(redovno izmeu 4V i 8V).
Oblast sigurnog rada kod IGBT-a je ograniena probojnim naponima (BVCE, BVGE),
maksimalnom strujom (ICmax) i maksimalnom snagom gubitaka (PDmax). Najvaniji parametri
modela su napon zasienja VCEsat i prag otvaranja VT.

41
 Poto se ne proizvode komponente za male snage zato se koriste samo kuita TO-220 i
vea od toga (TO-247 i moduli). esto, radi efikasnije primene, vei broj IGBT-a i drugih
komponenti se ugrauje u isto kuite.

1.2.7. Optoelektronske komponente

Optoelektronika je jedna posebna grana elektronike koja se bavi razvojem i primenom
komponenti koje su zasnovane na fotoelektrinom efektu. Taj efekat, kod koga pri nestanku para
elektron-upljina dobija se foton ili pri padu fotona na poluprovodniku ploicu nastaje par
elektron-upljina, objasnio je A. Einstein.
Veina savremenih optoelektronskih komponenti je na bazi poluprovodnika ali postoje i
elektronske cevi kod kojih nastaje emisija elektrona pod uticajem svetlosti ili zrae svetlost pri
bombardovanju sa elektronima.
Klasifikacija optoelektronskih komponenti se vri po tome da li primaju svetlost ili zrae
svetlost. Glavni predstavnici prijemnika svetlosti su fotootpornici, fotoelementi, fotodiode i
fototranzistori. Grafiki simboli tih komponenti su dati na slici 1.47.

Slika 1.47. Razni prijemnici

svetlosti: a) fotootpornik, b)
fotoelemenat, c) fotodioda i
d) fototranzistor.
(a) (b) (c) (d)

Fotootpornik se gradi redovno od homogenog i priblino istog sloja poluprovodnika ija

provodnost pod uticajem svetlosti znaajno raste. Koristi se kao senzor svetlosti
Aktivni deo fotoelementa je jedna poluprovodnika ploica sa PN spojem. Pod uticajem
svetlosti u okolini PN spoja stvaraju se parovi elektron-upljina. Zbog delovanja unutranjeg
elektrinog polja nosioci naelektrisanja se razdvoje i na izvodima se pojavljuje napon, odnosno
prikljuivanjem potroaa dobija se struja.
Na slici 1.48. prikazane su karakteristike fotoelementa za razliite nivoe osvetljenja. U stvari
translirana je strujno-naponska karakteristika poluprovodnike diode. Mera translacije zavisi od
intenziteta osvetljenja. Fotoelementi se koriste tako to rade u etvrtom kvadrantu ravni I-V (I<0,
V>0), tu su u stanju da vre pretvaranje svetlosne energije u elektrinu energiju.

Slika 1.48. Karakteristike =0

fotoelementa u zavisnosti V
od intenziteta osvetljenja.

IV

42
 Zadnjih decenija uinjen je znaajan napredak u razvoju fotoelemenata (sunevi kolektori).
Takoe su razvijeni sloeni elektronski ureaji koji omoguavaju rad fotoelementa u okolini
optimalne radne take. Na alost, primenu fotoelemenata za racionalnu proizvodnju elektrine
energije i dalje ograniava njihova visoka cena i nizak stepen iskorienja (10%).
Struktura fotodiode je slina strukturi fotoelementa, razlika je u nainu primene. Fotodioda
se povezuje u spoljanje kolo tako da radi u treem kvadrantu (V<0, I<0). Takva komponenta je
pogodna za detekciju svetlosti.
Fototranzistor sadri fotodiodu i bipolarni tranzistor. Tranzistor vri pojaanje struje
fotodiode i na taj nain dobija se komponenta vee osetljivosti.
Veina savremenih komponenti koje zrae svetlost je na bazi poluprovodnika, sadri PN
spoj. Takve komponente nose naziv LED (light emitting diode svetlea dioda). Svetlost se stvara
rekombinacijom parova elektron-upljina u blizini PN spoja. Koeficijent korisnog dejstva je nizak
ali je pouzdanost velika. Boju dobijene svetlosti odreuje materijal poluprovodnika, od njega zavisi
i napon otvaranja.
LED-ovi se prave u puno razliitih oblika i boja. Ugradnjom vie svetleih dioda u jedno
kuite se dobijaju sedmosegmentni i matrini indikatori. Ako LED daje monohromatsko zraenje,
re je o laserskoj diodi.
Kombinacijom fototranzistora i svetlee diode se dobijaju optokapleri. Pod uticajem
pobudnog signala LED zrai svetlost i time pobuuje fototranzistor. Na taj nain je omoguen
prenos razliitih signala bez galvanske sprege. Primena optokaplera umesto transformatora za
galvansko odvajanje moe biti poeljna iz vie razloga (dimenzije, radni vek, potronja). Grafiki
simbol LED-a i optokaplera je dat na slici 1.49. Postoje optokapleri kod kojih svetlea dioda
pobuuje tiristor ili trijak male snage.

Slika 1.49. Grafiki simboli:

a) za LED i b) za optokapler.
(a) (b)

Tu emo spomenuti i indikatore sa tenim kristalima, mada oni nisu na bazi poluprovodnika.
Teni kristali su anizotropni materijali koji se okreu pod uticajem elektrinog polja i time im se
menja sposobnost proputanja svetlosti (zbog toga su neka polja crna a druga su providna). Njihova
prednost u odnosu na LED indikatore je izuzetno mala potronja, nedostatak je meutim da u mraku
mogu da se uine vidljivim samo uz pozadinsko osvetljenje.

43
2. OSNOVNA ELEKTRONSKA KOLA

Najosnovniji elementi elektronskih ureaja su elektronske komponente sa kojima smo se

upoznali u 1. delu. Povezivanjem nekoliko komponenti dolazimo do elementarnih elektronskih kola
koja ve mogu da obave neku funkciju.
U principu mogao bi se sastaviti beskonaan broj prostih elektronskih kola ali u praksi moe
da se nae samo vrlo ogranien broj. U ovom delu emo se upoznati sa vanijim osnovnim
elektronskim kolima. Prvo su na redu pasivna kola, njih slede aktivna kola.
Pasivna kola (glava 2.1) se konstruiu od isto pasivnih elemenata. Njihove mogunosti u
obradi signala su ograniene ali zbog njihove velike pouzdanosti vrlo rado ih koristimo.
Aktivna elektronska kola sadre bar jednu aktivnu koponentu i potrebne pasivne
komponente. Koristimo podelu na tri grupe. Prvo se opisuju logika kola (glava 2.2). Za sva logika
kola je karakteristino da aktivni elementi u njima rade u prekidakom reimu.
U glavi 2.3 su opisana pojaavaka kola. Kod njih aktivne komponente dobrim delom rade u
linearnom reimu.
Na kraju (glava 2.4) su prikazana kola kod kojih se upravo koristi nelinearni segment
karakteristike aktivne komponente.

44
2.1. PASIVNA KOLA
esto se deava u elektronici da izvesne proste funkcije se mogu izvesti bez ativnih
komponenti. Sa isto pasivnim komponentama se reavaju problemi razdele, odvajanja, sprezanja
filtracije signala i slino. Skreemo panju da se u inenjerskoj praksi moe zapaziti sledei pristup:
a) Pasivna kola imaju prednost naspram aktivnim reenjima iz razloga to ne zahtevaju
napojnu jedinicu, velika im je pouzdanost, imaju nizak nivo uma itd.
b) Ako je neki zadatak reiv sa otpornicima, reava se isto sa otpornicima, bez primene
drugih komponenti.
c) Ako je pored otpornika potrebna i neka reaktivna komponenta, prvo se zadatak pokua
reiti sa dodavanjem kondenzatora, upotreba kalemova se izvegava.
I kod aktivnih kola najjednostavnije je aktivne komponente kombinovati samo sa
otpornicima. Po potrebi se stavljaju kondenzatori, a kalemovi se ugrauju samo ako su zaista
neophodni.

2.1.1. RC niskopropusnik
Proste funkcije filtriranja se mogu obaviti uz pomo RC niskopropusnika sa slike 2.1. Ulazni
napon kola je oznaen sa Vi, izlazni napon sa Vo. Kod nekih primena moe se pojaviti otporniki
potroa na izlazu ali to u sutini ne menja ponaanje kola. Slino se moe zakljuiti u vezi
unutranje otpornosti izvora signala. U veini sluajeva vremenska konstanta definisana kao
proizvod otpornosti i kapaciteta je dovoljna za okarakterisanje kola:

RC ..............................................................................................................................(2.1.)

Slika 2.1. RC Vi C
Vo
niskopropusnik.
alultereszt kapcsols.

Prilikom primene u pojaavakim kolima, RC niskopropusnik se moe opisati sa prenosnom

funkcijom u domenu uestanosti:

Vo
j 1 1 . ........................................................................................(2.2.)
Vi 1 jRC 1 j

Odgovarajui Bode-ovi dijagrami pojaanja i faze su dati na slici 2.2. Sutina tih dijagrama
je da do gornje granine uestanosti:

1
H ..............................................................................................................................(2.3.)

45
RC niskopropusnik prenosi signale uglavnom bez linearnih izoblienja, a preko toga amplituda
izlaznog signala pada obrnuto srazmerno sa porastom uestanosti, a fazni pomeraj se pribliava
vrednosti od 90o.
Vo /Vi [dB] 1/ (log)

arg(Vo/Vi ) (log)
Slika 2.2. Bode-ovi dijagrami za
RC niskopropusnik. - /4
- /2

Za potrebe impulsne tehnike navedeno kolo se moe opisati sa diferencijalnim jednainama.

Odziv na jedinini skok je prikazan na slici 2.3. Amplituda izlaznog signala je jednaka amplitudi
ulaznog signala, trajanje uzlazne ivice meutim raste srazmerno sa vremenskom konstantom.
Vm
vi (t)

t
Slika 2.3. Odziv RC 0
niskopropusnika na Vm
jedinini skok. vo(t)

t
0 0

U sluaju periodine povorke pravougaonih signala mogu se razmatrati tri karakteristina

sluaja prikazana na slici 2.4. Oblik izlaznog signala u ovom sluaju zavisi od odnosa periode
pravougaonog signala (T) i vremenske konstante kola (). U sluaju velike vremenske konstante
talasnost izlaznog signala je zanemarljiva, srednja vrednost izlaznog signala se poklapa sa srednjom
vrednou ulazne povorke. Pri maloj vrednosti vremenske konstante izoblienje je minimalno, moe
se uoiti samo zanemarljivi integracioni efekat na ivicama signala
Vm
(a)
0 t
Slika 2.4. Odziv RC Vm
niskopropusnika na (b)
periodinu povorku 0 t
pravougaonih signala Vm
razliite frekvencije: a) (c)
ulazni signal, b) izlazni t
0
signal pri T, c) izlazni
Vm
signal pri =T, d) izlazni
(d)
signal pri T.
0 t
0 T

46
2.1.2. RC visokopropusnik
Zamenom mesta otpornika i kondenzatora u niskopropusniku dobija se RC visokopropusnik
(slika 2.5).
C

Vi R Vo

Slika 2.5. RC visokopropusnik.

Prilikom primene u pojaavakim kolima uloga visokopropusnika je razdvajanje

jednosmernih nivoa odnosno eliminacija niskofrekvencijskih komponenti iz spektra ulaznog
signala. U takvim sluajevima RC visokopropusnik se opisuje sa prenosnom funkcijom:

Vo jRC
..................................................................................................................(2.4.)
Vi 1 jRC

Odgovarajui Bode-ovi dijagrami su prikazani na slici 2.6. Iznad donje granine uestanosti
(L=1/) ovo kolo prenosi signale bez slabljenja i faznog pomeraja. Na niskim frekvencijama je sve
vee slabljenje i javlja se pozitivni fazni pomeraj.

Vo/Vi [dB] 1/ (log)

0
Slika 2.6. Bode-ovi dijagrami
RC visokopropusnika.
arg(Vo/Vi )
/2

/4

0
(log)

U impulsnoj tehnici RC visokopropusnik se koristi za oblikovanje signala. Ponaanje kola se

moe opisati diferencijalnim jednainama. Odziv na jedinini skok je prikazan na slici 2.7. U
poetku se javlja skok iste amplitude kao na ulazu ali vremenom izlazni signal pada na nultu
vrednost.
Vm
vi (t)

t
0
Vm
Slika 2.7. Odziv RC visokopropusnika
vo(t)
na jedinini skok.
t
0 0

47
 Pri dovoenju periodine povorke pravougaonih signala bitan je odnos periode signala
(T=1/f) i vremenske konstante (=RC). Tri karakteristina sluaja su prikazana na slici 2.8. U
sluaju velike vremenske konstante izlazni signal lii na ulazni, samo je eliminisana jednosmerna
komponenta i moe se zapaziti postepeni pad amplitude. Nasuprot ovome, pri maloj vremenskoj
konstanti, na izlazu se dobija naizmenina povorka igliastih impulsa. Amplituda impulsa se
poklapa sa veliinom skoka na ulazu.

Vm
(a)
Slika 2.8. Odziv RC 0
t
visokopropusnika na
periodine povorke Vm 0 t
pravougaonih signala (b)
razliite uestanosti: a)
ulazna povorka, b)
izlazni signal pri T , (c) 0 t
Vm
c) izlazni signal pri
Vm
=T, d) izlazni signal
pri T. (d) 0
0 T t

-Vm

2.1.3. Razdelnici napona

Za prosto smanjenje signala redovno se koristi naponski razdelnik sastavljen od otpornika.
Odnos razdele moe biti fiksan ili promenljiv (slika 2.9).
Kod ovih kola, u principu, ne menja se oblik signala, bez obzira na spektar odnosno
vremenski oblik signala, samo se izlaz smanjuje u odnosu na ulaz.
Moe se desiti da se kapacitivno optereenje izlaza ne moe zanemariti. U takvim
sluajevima obian naponski razdelnik poinje da se ponaa kao propusnik niskih uestanosti, to
dovodi do izoblienja signala. Oblik signala se moe popraviti tako to se i gornji otpornik u
razdelniku premosti sa kondenzatorom. Tako se dobija kompenzovani razdelnik (slika 2.10). Ako je
zadovoljen uslov R1C1=R2C2, razdelnik e raditi bez izoblienja. Na slian nain se mogu
konstruisati i viestruki kompenzovani razdelnici napona.

R1

VI
Slika 2.9. Razdelnik napona: a) sa
stalnim i b) sa promenljivim R2 R1 V
I }
R
V =V
O I
odnosom razdele. R1+R2 } xR I V =xV
O

(a) (b)

48
 C1

R1

VI R2 C2 VO
Slika 2.10. Kompenzovani
razdelnik napona.

Pri dimenzionisanju razdelnika konkretne vrednosti primenjenih otpornika su od

drugorazrednog znaaja naspram njihovom odnosu. Ponekad meutim mora se uzeti u obzir kojom
otpornou se moe opteretiti izvor signala, kolika moe biti izlazna otpornost razdelnika i mora se
paziti da se elementi razdelnika ne preopterete po snazi.
Pri razdeli naizmeninih napona moe biti pogodniji induktivni, kapacitivni ili
transformatorski razdelnik.
Induktivni razdelnik se redovno formira pravljenjem izvoda na jednom jedinstvenom
kalemu (slika 2.11). Takva komponenta ujedno moe da slui i za prilagoenje impedanse.
Kapacitivni razdelnik (slika 2.12) se preporuuje na visokim naponima. Prednost mu je u
odnosu na druga reenja to je praktiki bez gubitaka.

V N
I }
0
}N1 N1
V = N VI
O
Slika 2.11. Induktivni razdelnik napona. 0

V I
C1

Slika 2.12. Kapacitivni razdelnik napona. C2 C1

V =V
I O
C1+C2

Transformatorski razdelnik (slika 2.13) ujedno ukida galvansku vezu izmeu ulaza i izlaza.
Naravno transformator moe i da poveava napon umesto da ga smanjuje.

N
Slika 2.13. Transformatorski razdelnik napona. VI N1 N2 VO= N2VI
1

49
2.1.4. RC propusnik opsega
Prenosna funkcija kola prikazanog na slici 2.14 je sledeeg oblika:

Vo jC1 R2
( j ) ...................................................(2.5.)
Vi 1 j (C1 R1 C1 R2 C 2 R2 ) 2 C1C 2 R1 R2

Odavde se dobija formula za centralnu uestanost na kojoj je amplituda izlaznog signala

maksimalna:

1
0 . ............................................................................................................(2.6.)
C1C 2 R1 R2

C1
R1

VI
Slika 2.14. Prost RC R2 C2 VO
propusnik opsega.

Iznad i ispod centralne uestanosti izlazni signal se prvo smanjuje postepeno, zatim
srazmerno, odosno obrnuto srazmerno sa promenom uestanosti. To se vidi i iz Bode-ovog
dijagrama (slika 2.15). Na ovaj nain se ne moe dobiti uzani propusni opseg (velika selektivnost)
ali kolo je pogodno za prostija filtriranja.

Vo /Vi [dB]
0 (log)

Slika 2.15. Bode-ov

dijagram amplitude za RC
propusnik uestanosti.

2.1.5. LC filtri

Odgovarajuom kombinacijom kalemova i kondenzatora i najsloeniji zadaci filtriranja se

mogu obaviti, jedino snaga signala se ne moe poveati. U principu mogue je razraditi razliita LC
kola, meutim u praksi se najee koriste lestviaste mree. Na slici 2.16 su prikazane uobiajene
veze lestviastih mrea za realizaciju filtara propusnika niskih, visokih i opsega uestanosti.

50
 Teorija LC filtara je vrlo sloena ali je takoe dobro razraena. Na raspolaganju su gotove
formule iz kojih se lako izraunava red filtra (broj LC elemenata), odnosno vrednosti konkretnih
induktivnosti i kapaciteta u kolu. Takoe postoje pristupani softveri za projektovanje LC filtara.

R1 L1 L2

(a) Vi C1 C2 C3 Vo
R2

C1 C2 C3
R1

(b) Vi L1 L2 R2 Vo

Slika 2.16. Razliite

LC lestviaste R1
L2 C2
mree: a)
niskopropusnik, b)
visokopropusnik i c) R2
(c) Vi L1 C1 L3 C3 Vo
propusnik opsega
uestanosti.

2.1.6. Wien-ov most

ematski prikaz Wien-ovog mosta je dat na slici 2.17, a odgovarajui Bode-ovi dijagrami su
prikazani na slici 2.18. Karakteristika mosta je da na frekvenciji f0=(2RC)-1 dolazi do
uravnoteenja, amplituda izlaznog signala pada na nulu. Na istoj frekvenciji javlja se promena faze
sa /2 na +/2.

R1
R3

Vi C1
Vo

Slika 2.17. ema

C2 R2 R4
Wien-ovog mosta.

51
 Vo/Vi [dB] (log)

/2 arg Vo /Vi
Slika 2.18. Bode-ovi
dijagrami za Wien-ov (log)
most.
- /2

2.1.7. Redno RLC rezonantno kolo

Redna veza RLC elemenata (slika 2.19) ispoljava filtarsko dejstvo. Struja kroz rednu vezu
(IRLC) odnosno napon na izlazu (Vo) na takozvanoj rezonantnoj frekvenciji:
1
0 .......................................................................................................................(2.7.)
LC

postie veliku vrednost, a udaljavanjem od rezonantne uestanosti naglo se smanjuje slika (2.20).
Oblik dijagrama je kontrolisan faktorom dobrote:

0 L 1
Q ...........................................................................................................(2.8.)
R 0 RC
Data veza se podjednako koristi i u linearnoj obradi signala i u impulsnoj tehnici.

L C

Vi R Vo
Slika 2.19. Redno RLC
rezonantno kolo.

Zi
Vo/Vi [dB] (log)

Slika 2.20. Frekvencijske

karakteristike rednog Zi
RLC rezonantnog kola.

R (log)

52
2.1.8. Paralelno RLC rezonantno kolo
Ovo kolo (slika 2.21) se redovno pobuuje pomou strujnog generatora. Dobijeni napon
postie maksimalnu vrednost na rezonantnoj uestanosti, a udaljavanjem od rezonantne uestanosti
se smanjuje (slika 2.22). Selektivnost je i ovde odreena faktorom dobrote kola.

L R
Ii
C Vo
Slika 2.21. Paralelno RLC
rezonantno kolo.
Yi

Vo/Ii [dB]
R

(log)

Yi
Slika 2.22. Frekvencijske
karakteristike paralelnog
RLC rezonantnog kola.

1/R (log)

53
2.2. LOGIKA KOLA
U savremenoj elektronici u veini su takva kola kod kojih raunamo samo sa dve vrednosti
signala (napona). U uem smislu to su logika kola, a sva takva kola ine familiju digitalnih kola. U
principu postoji i prelaz izmeu navedene dve krajnje vrednosti signala ali to redovno traje kratko i
sa aspekta primene nema ulogu.
Karakteristike elemenata i Kirchoff-ove jednaine ostaju u vanosti ali, s obzirom na
binarno ponaanje (smatra se da signal moe da uzima samo dve vrednosti), nema potrebe za tanim
reavanjem kola u uobiajenom smislu. Umesto toga interesantno je definisati samo logike veze
izmeu ulaznih i izlaznih signala.

2.2.1. Opte karakteristike logikih kola

Bez obzira na veliku raznovrsnost logikih kola (u irem smislu digitalnih kola), postoje
takve osnovne performanse koje se mogu definisati za bilo koje kolo. Takve opte performanse su:
logiki nivoi, margine smetnji, opteretljivost izlaza, brzina i potronja.
Logiki nivoi se posebno definiu za ulaze i za izlaze. U oba sluaja postoji nizak i visok
logiki nivo. Visoki logiki nivo (VOH) je ona vrednost napona koja se moe meriti na izlazu
logikog kola pri njegovom visokom stanju. Prilikom primene posebnu panju treba obratiti na
minimalnu vrednost ovog napona (VOH min) jer preniska vrednost visokog logikog nivoa moe da
prouzrokuje pogreno reagovanje narednog logikog kola iji ulaz je spojen na izlaz kola o kome je
re. . Nizak logiki nivo (VOL) je ona vrednost napona koja se moe meriti na izlazu logikog kola
pri njegovom niskom stanju. Tu problemi mogu da nastanu zbog maksimalne vrednosti (VOLmax)
ovog logikog nivoa.
I na ulazima logikih kola se mogu definisati nizak i visok logiki nivo (VIL odnosno VIH).
Pri niskom logikom nivou na ulazu bitna je maksimalna vrednost VlLmax ispod koje razmatrano
logiko kolo e u svakom sluaju smatrati da je dovedena logika nula. Suprotno od ovoga, pri
visokom logikom nivou na ulazu bitno je da ulazni napon ne padne ispod VIH min jer e razmatrano
logiko kolo tek tada sa sigurnou detektovati logiku jedinicu na svom ulazu. Odnos navedenih
logikih nivoa je simboliki predstavljen na slici 2.23. Na osnovu te slike definiemo i margine
smetnji, posebno za nizak i posebno za visoki logiki nivo:

NM (low) VIL max VOL max ..............................................................................................(2.9.)

NM (high) VOH min VIH min . ...........................................................................................(2.10.)

Margine smetnji su najvee promene napona na izlazu prethodnog stepena, koje jo ne

izazivaju pogrenu detekciju logikog nivoa kod sledeeg stepena.

VOHmin
NM(high)
VIHmin
Slika 2.23. Meusobni GATE-1 GATE-2
odnosi ulaznih i izlaznih VILmax
logikih nivoa i margina NM(low)
smetnji.
VOLmax

54
 Opteretljivost izlaza logikog kola mogla bi se definisati pomou konkretnih otpornosti ili
struja ali u praksi se radije navode relativne vrednosti. Te relativne vrednosti treba da definiu,
koliko ulaza od slinih logikih kola moe da pobuuje izlaz razmatranog logikog kola, tako da ne
doe do logike greke. U nekim sluajevima, poto se pobuuju delimino kapacitivni potroai,
opteretljivost opada na visokim frekvencijama. Takoe treba uzeti u obzir da opteretljivost nije
jednaka pri niskom i visokom logikom nivou. Za ispravan rad naravno treba uzimati manju
vrednost.
Brzina logikih kola, odnosno kanjenja koja ograniavaju brzinu su predstavljena na slici
2.24. Smatra se da je na ulazu idealni pravougaoni signal a na izlazu se dobija signal sa konanim
vremenom porasta i opadanja i sa odgovarajuim kanjenjima prednje ivice i zadnje ivice. U
primeni su sledee definicije:
- kanjenje silazne ivice: tdHL=t1 t0
- vreme opadanja: tf= t2-t1
- kanjenje uzlazne ivice: tdLH=t4-t3
- vreme porasta: tr=t5-t4
- vreme propagacije silazne ivice: tpLH= t dLH+tf
- vreme propagacije uzlazne ivice: tpLH=tdLH+tr.

vi(t)

Slika 2.24. Kanjenja vo(t)

logikih kola.
t0 t1 t2 t3 t4 t5

U toku rada logika kola troe izvesnu snagu iz napojne jedinice. Ta snaga se pretvara u
toplotu. Primenjena snaga se sastoji iz statikog dela i dinamikog dela. Statiki gubici su prisutni
pri zadravanju logikog kola na pojedinim logikim nivoima, dok dinamiki gubici potiu iz
prekidakog rada tranzistora i znaajni su na viim uestanostima.
Koriena snaga (potronja) je konstrukcijski povezana sa brzinom kola: brzina se redovno
moe poveati samo uz poveanje potronje. Tako se deava da kola najvee brzine i najvee
sloenosti moraju se hladiti forsirano.

2.2.2. Logika kola sa diodama

Najprostija logika kola (logike kapije) se mogu konstruisati povezivanjem dioda,
otpornika i jedinica za napajanje.
Na slici 2.25 je prikazana ema dvoulaznog diodnog I kola. Ulazne promenljive su oznaene
sa A i B, a izlazna promenljiva sa Y. Povezivanjem bilo kog (ili oba) ulaza na masu, izlaz e biti
iznad 0V za vrednost pada napona na diodi, to e se ovde tumaiti kao nizak logiki nivo (logika
nula). Povezivanjem oba ulaza na napon napajanja VCC, kroz diode nema struje i na izlazu se moe
meriti napon VCC, to e se tumaiti kao visoki logiki nivo (logika jedinica).

55
 VCC

D1
A
Slika 2.25. Dvoulazno Y
diodano I kolo. D2
B

Kombinaciona tabela koja sadri sve mogue varijacije ulaznih promenljivih je prikazana na
slici 2.26. Prema konvencijama koje se koriste u Boole-ovoj algebri, za ovo kolo se moe napisati
jednaina: Y=AB.

A B Y
0 0 0
Slika 2.26. Kombinaciona 0 1 0
tabela za I kolo. 1 0 0
1 1 1

Na slian nain se moe konstruisati diodno ILI kolo (slika 2.27). Tu e se visoki logiki
nivo na izlazu dobiti ako bilo koji ulaz ili oba ulaza dignemo na visoki nivo (VCC). Vezivanjem oba
ulaza na masu, na izlazu se moe meriti 0V to se tumai kao logika nula. Pripadajua
kombinaciona tabela je data na slici 2.28, a Boole-ova jednaina glasi: Y=A+B.

D1
A

D2
B Y

Slika 2.27. Dvoulazno diodno

R
ILI kolo.

A B Y
Slika 2.28. Kombinaciona 0 0 0
tabela za ILI kolo. 0 1 1
1 0 1
1 1 1

56
 Treba napomenuti da su navedena diodna logika kola od ograniene koristi. Pre svega, nisu
ispunjeni uslovi u vezi ulaznih i izlaznih logikih nivoa dati na slici 2.23. Dolazi do daljeg
pomeranja logikih nivoa ako, radi realizacije sloenijih logikih funkcija, meusobno poveemo
ovakva logika kola.

2.2.3. Logiki invertor sa tranzistorom

Veza bipolarnog tranzistora prikazana na slici 2.29 ostvaruje logiku NE funkciju. Oblik
prenosne karakteristike V0=f(VI) je prikazan na slici 2.30. Promenom vrednosti otpornosti mogua
su odgovarajua podeavanja na karakteristici.

VCC

R3

Y
(VO)
Q
A R1
Slika 2.29. Logiki invertor sa
(VI )
bipolarnim tranzistorom. R2

VO
VCC

Slika 2.30. Prenosna karakteristika

logikog invertora.

0 VI

0 VCC

Osobina logikog invertora je da tranzistor ne provodi pri niskim vrednostima ulaznog

napona, u takvom sluaju izlazni logiki nivo se nalazi u blizini napona napajanja (VCC).
Logika nula na izlazu e se dobiti dovoenjem tranzistora u oblast zasienja. Preduslov za
to je prisustvo ulaznog napona koji odgovara logikoj jedinici: na taj nain e se preko otpornika R1
obezbediti potrebna bazna struja za tranzistor. Pri promeni stanja izmeu zakoenja i zasienja,
tranzistor prolazi i kroz aktivnu (pojaavaku) oblast ali se taj segment ne koristi kod logikog
invertora.

57
 Prikazani logiki invertor se moe smatrati za pravo logiko kolo poto daje stabilne logike
nivoe i ima odgovarajue margine smetnji. Mogu se pojaviti problemi oko brzine rada poto,
zavisno od nivoa zasienja, iskljuenje tranzistora moe da traje relativno dugo.

2.2.4. DTL i TTL kola

Sloenija logika kola moemo izgraditi kombinacijom kola iz taaka 2.2.2 i 2.2.3 (DTL
Diode Transistor Logic sklopovi) ili isto u tranzistorskoj tehnici (TTL Transistor Transistor
Logic sklopovi).
Slika 2.31 prikazuje DTL NI kolo zajedno sa svojom kombinacionom tabelom. Komponente
D1, D2, R1 ostvaruju logiku I funkciju, na njih se nadovezuje tranzistorski invertor. Diode D3 i D4
su potrebne radi podeavanja ulaznih logikih nivoa. Bez njih bilo bi nesigurno zakoenje
tranzistora odnosno ne bi se mogala obezbediti odgovarajua margina smetnji pri niskom logikom
nivou na ulazu.

VCC

R3
R1
Y

D1 D3 D4 Q
A
A B Y
D2 R2 0 0 1
B 0 1 1
1 0 1
1 1 0

Slika 2.31. NI kolo u DTL tehnici sa svojom kombinacionom

tabelom.

Na slici 2.32 je prikazano TTL NI kolo. Izlazni stepen je reen na slian nain kao kod DTL
kola, s tim da je potreban jedan dodatni tranzistor (Q2) za pojaanje struje. U ulaznom stepenu
ulogu dioda igra jedan specijalan vieemitorski tranzistor (Q1).
Ako se na bilo kom ulazu pojavi nizak logiki nivo, tranzistor Q1 e raditi na ivici aktivnog
reima poto dobija baznu struju iz VCC-a preko otpornika R1 ali mu je kolektorska struja priblino
nulte vrednosti. U tom sluaju tranzistori Q2 i Q3 su zakoeni i na izlazu je visok logiki nivo.
Dovoenjem visokog logikog nivoa na sve ulaze, tranzistor Q1 prelazi u inverzni aktivni reim
(emitor na viem potencijalu od kolektora), daje baznu struju za tranzistor Q2 koji onda pobuuje
tranzistor Q3 i na izlazu se uspostavi nizak logiki nivo.

58
 VCC

R1 R2

R4

Q1
Y
A Q2

B
C Q3

R3

Slika 2.32. TTL NI kolo.

Uz pomo slinih tranzistorskih kola mogu se reiti i druge i sloenije logike funkcije.
Familija TTL kola je bila prva familija logikih kola koja je proizvedena u integrisanoj tehnici i to u
velikim koliinama i sa puno razliitih logikih funkcija. Dugo godina su inili osnovu digitalne
elektronike.
Prvobitne varijante TTL kola su do danas ve zastarele ali novije varijante su i dan danas
konkurentne. Zavisno od podfamilije, potronja i brzina im je osrednja ili velika u odnosu na druge
familije logikih kola. Napon napajanja im je redovno 5V, ulazni logiki nivoi su VIHmin=2V,
VILmax=0,8V, a izlazni VOHmin=3,5V, VOLmax= 0,3V (tipine vrednosti; kod pojedinih kola odnosno
kod razliitih proizvoaa mogu se pojaviti odstupanja). Moe se uoiti izvesna asimetrija u
marginama smetnji za nizak i visok logiki nivo. Manja margina smetnji pri niskom logikom nivou
je opravdana jer zasieni tranzistor obezbeuje izlaznu taku male impedanse to dobro priguuje
smetnje.

2.2.5. ECL logika kola

I ECL (Emitter Coupled Logic) kola se ostvaruju bipolarnim tranzistorima. Poto je
zasienje bipolarnog tranzistora glavna prepreka za postizanje vee brzine, kod ovih kola se aktivni
reim koristi za predstavljanje jednog od logikih nivoa. Iz aktivnog reima mogu je brz prelazak u
zakoenje i kontra. Jedno prosto kolo, ILI funkcija ostvarena u ECL tehnici, prikazana je na slici
2.33, zajedno sa svojom prenosnom karakteristikom.
Dovoenjem niskog logikog nivoa (V1<-1,5V) na oba ulaza, zakoi se Q1 i Q2, a Q3 je u
aktivnom reimu. Zahvaljujui aktivnom reimu, Q3 odvodi jedan deo bazne struje tranzistora Q4
to dovodi do smanjenja struje kolektora istog tranzistora i do smanjenja izlaznog logikog nivoa na
nizak nivo. Ako se na bazu bilo kog od tranzistora Q1 ili Q2 dovede visok logiki nivo (V2>-1V),
dotini tranzistor prelazi u aktivni reim i zakoi tranzistor Q3. Pri tome Q4 dobije veu baznu struju
i podie izlaz na visoki logiki nivo.

59
 R1 R2
Q4 -2 -1 0
0
VI
Q1 Q2 Q3
A B Y
-VBB
-1
(VI1 ) (VI2 ) (VO )

R3 R4 -2

VO

(a) -VEE (b)

Slika 2.33. ILI kolo u ECL tehnici (a) i prenosna karakteristika (b).

Pored ovde prikazanog ECL ILI kola realizovano je puno drugih logikih kola na slian
nain i razvoj time nije stao. Izale su na trite nove familije ECL10K i ECL 100K. ECL kola nisu
pogodna za industrijsku primenu, redovno se koriste u realizaciji centralnih jedinica velikih
digitalnih raunara.

2.2.6. I2L logika kola

Razvojem digitalne tehnike pojavila se potreba za integracijom to sloenijih funkcija na
silicijumsku ploicu date povrine. Tako su prvo razvijena SSI kola (Small Scale Integration), zatim
MSI (Medium Scale Integration), LSI kola (Large Scale Integration) i VLSI kola (Very Large Scale
Integration), uz sve veu gustinu pakovanja.
Jedan pravac razvoja je bio razvoj to manjih tranzistora i drugih komponenti, sa druge
strane istraivana su kola sa to manjim brojem elemenata po elementarnoj logikoj funkciji. Tako
je formirana I2L familija logikih kola. Osnovne komponente su i ovde bipolarni tranzistori, ovde
redovno u izvedbi sa vie kolektora (slika 2.34).

A+B
VCC VCC VCC

Slika 2.34. ILI

odnosno NILI IG1 IG2 IG3
logiko kolo A
ostvareno u I2L B A+B
Q1 Q2 Q3
tehnici. A B

60
 Prikazano kolo istovremeno ostvaruje vei broj logikih funkcija. Nizak logiki nivo na
izlazu je predstavljen zasienjem tranzistora koji formira taj izlaz (VOL=VCEsat 0,1V). Visoki
logiki nivo na izlazu je definisan ulaznim naponom tranzistora koji ini ulazni deo sledeeg kola
(VOH=VBEsat0,8V). Moe se zakljuiti da je kod I2L kola udaljenost logikih nivoa (logika
amplituda) male vrednosti, odavde sledi da e biti male margine smetnji i primena ovih kola u
industrijskoj sredini nije preporuljiva.

2.2.7. MOS logika kola

Logika (digitalna) kola se mogu izgraditi i na bazi mosfetova u prekidakom reimu.
NMOS logika kola koriste iskljuivo N kanalne mosfetove, a u CMOS tehnici se kombinuju N
kanalne i P kanalne komponente. Realizacije isto na bazi P kanalnih komponneti nisu uobiajene.
NI kolo (kapija) realizovana u NMOS tehnici zajedno sa uproenom ekvivalentnom emom
je prikazana na slici 2.35. Zbog redne veze prekidaa u donjoj grani, struja prema masi moe da se
uspostavi samo ako na oba ulaza (na gejtove) dovedemo visoki logiki nivo (vei od praga
provoenja mosfetova). U istom kolu trei mosfet (Q3) igra ulogu aktivnog optereenja umesto
otpornika prema napajanju.
VDD VDD

R
Q3

Y=AB Y=AB

B Q2 B
SW2
Slika 2.35. NI kolo ostvareno
u NMOS tehnici (a) i
ekvivalentna ema sa
prekidaima (b). A Q1 A
SW1

(a) (b)

NMOS NILI kapija je prikazana na slici 2.36, zajedno sa ekvivalentnom emom.

VDD VDD

R
Q3

Y=A+B Y=A+B

A Q1 B Q2 A B
SW1 SW2

(a) (b)

Slika 2.36. NILI kapija realizovana u NMOS tehnici (a) i ekvivalentna ema sa prekidaima (b).

61
 U CMOS tehnici logiki invertor se moe smatrati za osnovno kolo. Odgovarajue kolo sa
svojom prenosnom karakteristikom je prikazano na slici 2.37. Pri postepenom rastu signala na ulazu
N kanalni mosfet Q1 prelazi iz zakoenog stanja u zasienje, zatim u triodnu oblast. Isto se deava
sa P kanalnim mosfetom Q2 u suprotnom sluaju kada ulazni signal pada postepeno od VDD prema
masi. Pragove otvaranja (VT) podeavaju na taj nain da prenosna karakteristika bude simetrina u
odnosu na taku VDD/2.

VDD
VO

VDD
Q2

A Y=A
(VI ) (VO) VDD /2
Q1

VI
0
0 VT VDD /2 VDD-VT VDD
(a) (b)

Slika 2.37. Logiki invertor u CMOS tehnici (a) i odgovarajua prenosna karakteristika (b).

Vana osobina CMOS kola je da kroz MOS kanale prolazi struja samo za vreme prelaza
izmeu logikih nivoa, inae je potronja kola zanemarljiva. Zahvaljujui ovome, CMOS kola su
jako pogodna za realizaciju prenosnih ureaja sa baterijskim napajanjem (kalkulatori, runi satovi,
merni instrumenti itd.).
Ipak, treba znati da sa porastom radne frekvencije potrona CMOS kola raste znaajno.
Potronja je prouzrokovana estim punjenjem i pranjenjem ulaznih parazitih kapaciteta mosfetova
(kapacitet gejta).
Druga dobra osobina CMOS kola su velike margine smetnji. Izlazni logiki nivoi su u
okolini napona napajanja i mase, a prelaz izmeu logikih nivoa je relativno nagli i deava se u
okolini polovine napona napajanja. Prema tome, teoretski gledano, margine smetnji bi imale
vrednosti od blizu VDD/2. U stvarnosti, zbog nesigurnosti pragova mosfetova, za realne margine
smetnji se moe uzeti vrednost od 0,3VDD .
Slino CMOS inveroru konstruisano je CMOS NI i NILI kolo. Ovi su prikazani na slici 2.38
i 2.39, zajedno sa odgovarajuim ekvivalentnim emama.
U primeni je veliki broj CMOS logikih kola niske integracije (SSI) sa prostijim i sloenijim
logikim funkcijama. Prvobitne varijante se ve danas mogu smatrati zastarelim ali ima novijih
razvojnih rezultata. Vrlo je popularna recimo HCMOS serija kod koje je postignuta velika brzina uz
malu potronju. CMOS kola su prisutna i u LSI i u VLSI tehnici.

62
 VDD

A B
VDD SW3 SW4
Y=AB

Q3 Q4 B
Y=AB SW2
A Q2

A
B SW1
Q1

(a) (b)

Slika 2.38. CMOS NI kolo (a) i odgovarajua ekvivalentna ema (b).

VDD

B
VDD SW4

Q4 A
SW3
A Q3 Y=A+B
Y=A+B
A B
B SW1 SW2
Q1 Q2

(a) (b)

Slika 2.39. CMOS NILI kolo (a) i odgovarajua ekvivalentna ema (b).

63
2.3. POJAAVAKA KOLA
Kod logikih kola postavljen je uslov da, sve vreme dok signal varira unutar margine
smetnji, izlazni signal ostane konstantan ili da se menja minimalno. Nasuprot tome, kod
pojaavakih kola se trai da izlaz reaguje to intenzivnije na promene na ulazu. Takva velika
osetljivost se moe uoiti i kod logikih kola pri prelazu izmeu dva logika nivoa (slike 2.30, 2.33
i 2.37) ali u navedenim prostim objanjenjima nije skrenuta panja na te detalje.
Kod pojaavakih kola potrebno je reiti dva sutinska zadatka. Prvo, treba obezbediti
prenosnu karakteristiku sa to veim nagibom (pojaanjem). Kao to je reeno, takav segment
velike osetljivosti postoji ve i kod logikih kola. Drugo, radnu taku treba drati oko sredine
segmenta sa velikim nagibom, nezavisno od uticaja okoline (kolebanje napona napajanja, promena
temperature itd.) ali istovremeno radna taka treba intenzivno da reaguje na promenu ulaznog
signala.
Na slici 2.40 su prikazane razne idealizovane prenosne karakteristike za pojaavae.
Zajednika osobina svih dijagrama je da levo i desno od centralnog linearnog dela, zbog prelaska
tranzistora u zakoenje ili zasienje, nagib opada (postepeno ili naglo) do nule. Ako je nagib
pozitivan (rastui, dV0/dVI>0), govorimo o neinvertujuem pojaavau, u suprotnom sluaju

VO VO

VI VI

(a) (b)

VO VO

VI VI

(c) (d)

Slika 2.40. Prenosne karakteristike pojaavakih kola: a) neinvertujua

karakteristika bez ofseta, b) invertujui karakteristika bez ofseta, c) neinvertujua
karakteristika sa ofsetom, d) invertujua karakteristika sa ofsetom.

64
(dV0/dVI<0) re je o invertujuem pojaavau. Ako linearni segment prolazi kroz poetak
koordinatnog sistema (VI, VO), kaemo da pojaava nema ofseta. U suprotnom sluaju postoji ofset
koji treba da se reava pri sprezanju pojaavaa sa izvorom signala i sa potroaem.

2.3.1. Modelovanje pojaavaa

Ako se zanemare nelinearna izoblienja i eventualna kanjenja, pojaavai se mogu
uproeno predstaviti sa tri parametra. To su:
- pojaanje: A (moe da se definie kao naponsko pojaanje - AV=Vo/Vi, strujno pojaanje -
AI=Io/Ii, prenosna otpornost - RM=Vo/Ii ili prenosna provodnost - GM=Io/Vi);
- ulazna otpornost: RI;
- izlazna otpornost: RO.
Pri oznaavanju struja i napona se koriste mala slova u indeksu da bi se naglasilo da se ne
radi o kompletnom signalu ve samo o maloj promeni na linearnom delu prenosne karakteristike.
Na slici 2.41 date su ekvivlentne eme pojaavaa na bazi uvedenih parametara A, RI i RO. U
datim mrenim modelima pojaanje je predstavljeno kontrolisanim izvorima. Sam izvor moe biti
strujni ili naponski, a takoe i kontrola moe da se vri strujom ili naponom. Prikazana etiri
modela su nuna idealizacija, u praksi realni pojaavai se uvrtavaju u odgovarajuu kategoriju u
zavisnosti od veliine njihove ulazne i izlazne otpornosti.
Ulazna otpornost pojaavaa se definie kao odnos ulaznog napona i ulazne struje: RI = Vi /
Ii, a izlazna otpornost (RO) se tumai kao unutranja otpornost realnog naponskog ili realnog
strujnog generatora (prema Thvenin-ovoj ili Norton-ovoj teoremi).

Ii Io Ii Io

RO
+
Vi RI AVVi Vo Vi RI AI Ii RO Vo

(a) (b)
Ii Io Ii Io

RO
+
Vi RI RMIi Vo Vi RI GMVi RO Vo

(c) (d)

Slika 2.41. etiri mogua mrena modela za pojaavae: a) naponski pojaava

upravljan naponom, b) strujni pojaava upravljan strujom, c) naponski pojaava
upravljan strujom, d) strujni pojaava upravljan naponom.

Pri formiranju modela za pojaava koristi se upravljanje naponom ako je ulazna otpornost
pojaavaa mnogo vea od unutranje otpornosti izvora signala. U suprotnom sluaju bolje uzeti
model sa strujnim upravljanjem. Na izlazu modela opravdano je uzeti naponski izvor ako je

65
unutranja otpornost pojaavaa mala u odnosu na otpornost potroaa. Modelovanje izlaznog dela
kod pojaavaa sa velikom izlaznom otpornou je opravdano raditi sa strujnim generatorom.

2.3.2. Pojaavai sa povratnom spregom

Pojaavai se mogu koristiti u osnovnoj formi ali radi poboljanja parametara esto se
primenjuje povratna sprega. Povratna sprega je jedan vrlo rasprostranjeni postupak u tehnici.
Sutina povratne sprege je da se jedan deo izlaznog sinala kombinuje sa ulaznim signalom, to
dovodi do promene parametara sistema.
Tumaenje povratne sprege je dato pomou slike 2.42. Blok A je u ovom sluaju pojaava a
blok je kolo povratne sprege (redovno se konstruie od pasivnih komponenti).

Xi Xe Xo
Slika 2.42. Blok ema
pojaavaa sa povratnom
spregom. Xr

Ulazni signal (Xi) se na ulazu kombinuje sa signalom povratne sprege (Xr) pomou kola za
sabiranje (oduzimanje). Tako nastaje signal greke (Xe). Osnovni pojaava u stvari pojaava signal
greke A puta, i formira izlazni signal (Xo). Kolo povratne sprege formira signal povratne sprege od
izlaznog signala. Polazne jednaine kojima se moe opisati rad kola sa povratnom spregom su
sledee:

X o AX e ..................................................................................................................(2.11.)

X e X i X r ............................................................................................................(2.12.)

X r X o ...................................................................................................................(2.13.)

Reavanjem gornjeg sistema jednaina po promenljivoj Xo dobija se veza izmeu ulaznog

signala i izlaznog signala:

A
Xo X i ..........................................................................................................(2.14.)
1 A

Odavde sledi formula za pojaanje pojaavaa sa povratnom spregom:

A
Ar ................................................................................................................(2.15.)
1 A

U kolima gde se signal povratne sprege oduzima od ulaznog signala (smanjuje ga),
govorimo o negativnoj povratnoj sprezi, inae je re o pozitivnoj povratnoj sprezi. Kod
pojaavakih kola redovno se primenjuje negativna povratna sprega. U ovom sluaju vai
nejednaina Ar<A, poto je 1+A>1.
Pad pojaanja predstavlja izvestan gubitak ali se lako nadoknauje ( na primer, ugradnjom
novog pojaavakog stepena). Dobitak je meutim viestruk. Prvo se moe navesti da je pojaanje

66
sa povratnom spregom (Ar) manje osetljivo na promene parametara aktivnih elemenata nego samo
osnovno pojaanje (A). Izraunavanjem izvoda od funkcije Ar prema jednaini 2.15 i deljenjem sa
Ar dobija se sledea zavisnost:

dAr 1 dA
........................................................................................................(2.16.)
Ar 1 A A

koja kae da su relativne promene pojaanja sa povratnom spregom (1+A) puta manje od
relativnih promena pojaanja polaznog pojaavaa bez povratne sprege. To je znaajan dobitak
poto se parametri obinih pojaavaa menjaju znaajno pod uticajem promene temperature, pri
promeni radne take ili pri zameni komponenata.
Na slian nain se moe pokazati da e se nelinearna karakteristika osnovnog pojaavaa
znaajno linearizovati pod uticajem negativne povratne sprege. Mogui rezultat je prikazan na slici
2.43.

Xo
A2
A2r
A1
A1r Xi
Slika 2.43. Negativna
povratna sprega smanjuje
nelinearnost pojaavaa.

Takoe je znaajan dobitak to se primenom povratne sprege smanjuju kanjenja u

pojaavau. Time se proiruje propusni opseg pojaavaa.
Pri opisivanju pojaavaa signali Xi, Xe, Xr, Xo mogu biti naponi i struje. Kolo povratne
sprege se uvek prilagoava tipu pojaavaa odnosno mrenom modelu iz take 2.3.1. Pri
naponskom izlazu kolo povratne sprege posmatra izlazni napon i formira signal povratne sprege
srazmeran sa tim naponom, dok kod strujnog izlaza izlazna struja se proputa kroz ulaz kola
povratne sprege. Slina logika vai na ulazu: pri strujnoj kontroli i izlaz kola povratne sprege treba
da je struja, a kod naponske kontrole i izlaz kola povratne sprege daje napon. Iz dosad navedenog je
jasno da za etiri mrena modela pojaavaa odgovaraju etiri vrste kola povratne sprege (slika
2.44).
Prilikom primene negativne povratne sprege kod pojaavaa sa naponskim ulazom raste
ulazna otpornost a kod strujnog ulaza opada. Slino, kod naponskog izlaza izlazna otpornost opada
a kod strujnog izlaza raste. Sve te tendencije se mogu smatrati za pozitivne sa aspekta primene
pojaavaa.
Na kraju emo spomenuti jednu neeljenu posledicu negativne povratne sprege. Istovremeno
delovanje kanjenja u pojaavau i negativne povratne sprege esto dovodi do zaoscilovanja.
Oscilacije se manifestuju u tome da pojaava generie periodian signal bez prisustva ulaznog
signala. Podrazumeva se da se takav pojaava ne moe koristiti. Odgovarajue teoretsko
razmatranje pojave oscilovanja je dato u 4. delu.

67
 Ii Io Ie Io

RO
Vi + Ii
Ve RI AV Ve Vo RL Vi RI AI Ie RO Vo RL

Vr Ir

(a) (b)
Ie Io Ii Io

RO
Ii + Vi
Vi RI RM I e Vo RL Ve RI GMVe R V RL
O o

Ir Vr

(c) (d)

Slika 2.44. Struktura pojaavaa sa povratnom spregom u zavisnosti od mrenog modela

pojaavaa: a) naponsko-naponska povratna sprega primenjena na naponom upravljani
naponski pojaava, b) strujno-strujna povratna sprega primenjena na strujom upravljani strujni
pojaava, c) naponsko-strujna povratna sprega primenjena na strujom upravljani naponski
pojaava, d) strujno-naponska povratna sprega primenjena na naponom upravljani strujni
pojaava.

2.3.2. Operacioni pojaavai

Analizu i primenu pojaavaa umnogome olakava ako je kod naponskog ulaza velika
ulazna otpornost (mnogo vea od unutranje otpornosti izvora signala) a kod strujnog ulaza mala
ulazna otpornost. Kod naponskog izlaza poeljna je mala izlazna otpornost (mnogo manja od
otpornosti potroaa), suprotno tome pri strujnom izlazu poeljna je velika izlazna otpornost.
Takve idealizovane pojaavae je nemogue realizovati sa prostim tranzistorskim
konfiguracijama. Postoje meutim viestepeni integrisani pojaavai koji se ponaaju kao priblino
idealni naponski pojaavai sa velikim naponskim pojaavaem. Takvi pojaavai nose naziv
operacioni pojaavai. Postoji na tritu veliki izbor operacionih pojaavaa i zbog idealnog
ponaanja vrlo iroko se primenjuju.
Nasuprot sloenoj unutranjoj strukturi, operacioni pojaava se smatra za osnovnu
elektronsku komponentu. Njegov grafiki simbol i prenosna karakteristika su dati na slici 2.45.
Karakteristika pokazuje ono to je ve unapred reeno, da je operacioni pojaava naponski
pojaava sa velikim pojaanjem. I po drugim aspektima se pribliava idealnom naponskom
pojaavau: ulazna otpornost mu je vrlo velika a izlazna otpornost vrlo mala.

68
 Vo
VCC
VCC

V1 (V2-V)1
V2
Vo

-VCC
-VCC
Slika 2.45. Grafiki simbol
(a) i prenosna karakteristika
(a) (b)
operacionog pojaavaa (b).

Za normalan rad operacionog pojaavaa redovno treba obezbediti dvostruko, simetrino

napajanje (+VCC, -VCC). Masa se redovno ne prikljuuje na operacioni pojaava (eventualno pri
jednostrukom napajanju). Novina u odnosu na obian naponski pojaava je da poseduje dva ulaza
(sa je oznaen invertujui ulaz a sa + neinvertujui ulaz), ulazni naponi dovedeni na njih su
oznaeni sa V1, V2. Operacioni pojaava pojaava signal po formuli:

VO A(V2 V1 ) .........................................................................................................(2.17.)

znai vri pojaanje razlike napona. Ako se razlika napona ne menja, sami ulazni naponi mogu da
se menjaju u irokim granicama (unutar napona napajanja) bez znaajnijeg uticaja na izlazni napon.
Sa obzirom da je naponsko pojaanje reda veliine 105 a izlazni napon je ogranien na opseg
od otprilike 10V, ulazna razlika napona redono ne prelazi vrednost od 0,1mV.
Iz dosada reenih sledi da je opravdana idealizacija operacionog pojaavaa u sledeem
smislu: A, Ri, Ro0, V2-V10.

2.3.4. Kola sa operacionim pojaavaima

Lako se zakljuuje da se operacioni pojaavai sami za sebe teko ili nikako ne mogu
koristiti. Veliko pojaanje, sa jedne strane nije neophodno, sa druge strane zbog velikog pojaanja
pojaava se ne moe kontrolisati. Ulazni opseg je tako uzan da e i najmanja smetnja ili ofset
dovesti do neeljenih reakcija (zasienje, izoblienje).
Primenom negativne povratne sprege svi ovi problemi se eliminiu, operacioni pojaava
postaje komponenta koja je iroko primenjiva. Polazei od velikog pojaanja povratna sprega e biti
vrlo jaka, dobija se kolo sa vrlo stabilnim ponaanjem. U daljem tekstu e se prikazati najpoznatije
primene operacionih pojaavaa.

a) Sleditelj napona.
Kod ovog kola (slika 2.46) kompletan izlazni napon je vraen na invertujui ulaz. S obzirom
na veliko pojaanje operacionog pojaanja vaie uslov VI=V1=V2, iz ega sledi da izlazni napon
prati ulazni napon: VO=VI.

69
 VCC

A
Slika 2.46. Precizni sleditelj napona
realizovan sa operacionim pojaavaem. VI VO

-VCC

Sleditelj napona se koristi kao odvojni stepen poto mu je naponsko pojaanje tano
jedinino, ulazna otpornost je izuzetno velika (mnogo vea i od ulazne otpornosti samog
operacionog pojaavaa) a izlazna otpornost je zanemarljiva (mnogo manja od izlazne otpornosti
operacionog pojaavaa).

b) Invertujui pojaava
Invertujui pojaava sa precizno definisanim pojaanjem moe se ostvariti prema emi sa
slike 2.47. Tu se zapravo radi o strujom upravljanom naponskom pojaavau sa negativnom
povratnom spregom. U takvim sluajevima pri analizi bilo bi potrebno pretvoriti realni naponski
generator koga ine elementi VI i RI u realni strujni generator i tako sprovesti analizu.

R2

VCC

R1
Slika 2.47. Precizni invertujui A
pojaava sa operacionim VI VO
pojaavaem.

-VCC

Postoji meutim prostija metoda. S obzirom na uslov V1=V2 , i poto je neinvertujui ulaz
vezan na masu, zakljuimo da je invertujui ulaz na takozvanoj virtuelnoj masi. Virtuelna masa ne
znai stvarnu vezu sa masom, ve samo ukazuje na injenicu da, zahvaljujui povratnoj sprezi,
potencijal invertujueg ulaza je 0V, isto kao potencijal mase. Odavde sledi da e se kroz otpornik R1
uspostaviti struja:

VI
I R1 .....................................................................................................................(2.18.)
R1

Poto je ulazna struja operacionog pojaavaa zanemarljiva zbog velike ulazne otpornosti,
moe se staviti IR2=IR1. Zapravo negativna povratna sprega u ovom kolu radi na taj nain da se
menja izlazni napon dok se ne izjednae struje otpornika. im se pojavi razlika, invertujui ulaz se

70
pomeri sa virtuelne mase. Pri tome izlazni napon se pomeri u tom smeru da se ponovo izjednae
struje otpornika. Izlazni napon se moe izraunati iz formule:

VO V1 R2 I R 2 ..........................................................................................................(2.19.)

Poto je V1=0, sledi:

VO R
Ar 2 . ........................................................................................................(2.20.)
VI R1

Sutina dobijenog rezultata je da se pojaanje moe precizno podesiti izborom dva

otpornika, promene parametara operacionog pojaavaa nemaju uticaja. Jedini preduslov je da
operacioni pojaava ima veliko pojaanje. Naravno, pri izboru otpornika R1 treba paziti da se ne
preoptereti izvor signala, a pri izboru R2 bitno je da se ne preoptereti izlaz operacionog pojaavaa
(obino su izlazi operacionih pojaavaa konstruisani na potronje do nekoliko mA).

c) Pojaava za sabiranje signala.

I u ovom sluaju (slika 2.48) polazimo od uslova V1=0. Pojedine ulazne struje se mogu
raunati kao odnosi ulaznih napona (VI1, VI2, VI3) i otpornika vezanih prema ulazu operacionog
pojaavaa (R1, R2, R3). Struju otpornika R0 ini zbir navedene tri struje. Po tome, za izlazni napon
vaie formula:

RO R R
VO VI 1 O VI 2 O VI 3 ...............................................................................(2.21.)
R1 R2 R3

Proizvoljno su uzeta tri ulaza, na ovaj nain se moe sumirati i vei broj ulaza po potrebi i
faktori mnoenja u zbiru se mogu birati slobodno. Pri dimenzionisanju jedino treba paziti da se izlaz
operacionog pojaavaa ne preoptereti po struji i po naponu. Poto vie ulaza deluje istovremeno,
treba nai kritini trenutak i za to vriti izbor otpornika.

VI1 R1 RO

VCC
VI2 R2

VI3 R3

A
Slika 2.48. Pojaava za
sumiranje signala na bazi VO
operacionog pojaavaa.
-VCC

71
 d) Neinvertujui pojaava.
I sleditelj napona je neinvertujueg karaktera, ali mu se ne moe podeavati pojaanje.
Nasuprot tome, pojaanje sklopa na slici 2.49 se moe podeavati u izvesnim granicama. Ovde se
radi o naponskom pojaavau sa naponskom povratnom spregom.

R2

VCC

R1
Slika 2.49. Neinvertujui A
pojaava realizovan na bazi
VI VO
operacionog pojaavaa.
-VCC

Kolo se moe analizirati relativno prosto na sledei nain:

Iz uslova VI=V1=V2 odredi se struja otpornika R1:

VI
I R1 .....................................................................................................................(2.22.)
R1

S obzirom na veliku ulaznu otpornost operacionog pojaavaa ista struja protie i kroz otpornik R2.
Na osnovu toga, izlazni napon se moe raunati po formuli:

VI R
VO VI R2 I R1 VI R2 1 2 VI , .............................................................(2.23.)
R1 R1

prema tome, pojaanje je:

VO R
Ar 1 2 .......................................................................................................(2.24.)
VI R1

Nasuprot invertujuem pojaavau (slika 2.47), ovde se ne moe podesiti pojaanje manje od
jedinice. Ako se pojavi takva potreba, ulazni napon se moe smanjiti otpornikim razdelnikom na
koji se moe povezati sleditelj napona (slika 2.46) radi rastereenja razdelnika od strane potroaa.

e) Pojaava razlike dva napona (diferencijalni pojaava).

Postoje takvi sluajevi u elektronici da nijedan kraj od izvora signala nije uzemljen. Tada se
moraju posmatrati oba kraja i potrebno je pojaati razliku napona izmeu njih. Operacioni
pojaava ve samo po sebi se ponaa kao pojaava razlike napona, naalost, zbog prevelikog
pojaanja, ne moe se koristiti direktno. Primenom povratne sprege meutim moe se konstruisati
odgovarajui diferencijalni pojaava (slika 2.50). Pretpostavljamo rad u linearnom reimu, prema
tome vai teorema superpozicije. Po toj teoremi mogu se izraunati odzivi pojaavaa posebno na
jedan i drugi ulazni signal, zatim se ukupan odziv (rezultantni izlazni napon) dobija kao zbir
navedena dva odziva.

72
 VIA
R1 R2

Slika 2.50. Diferencijalni

pojaava sa operacionim VO
VIB
pojaavaem. R1 R2

U odnosu na ulaz A kolo se ponaa kao invertujui pojaava:

R2
VOA VIA ............................................................................................................(2.25.)
R1

Napon VIB se prvo razdeli u odnosu R2/(R1+R2), tako se dovodi na neinvertujui ulaz
operacionog pojaavaa, zatim se pojaava sa pojaanjem neinvertujueg stepena:

R2 R2 R
VOB 1 V IB 2 VIB . .........................................................................(2.26.)
R1 R2 R1 R1

Ukupan izlazni napon e biti:

R2
VO VIB VIA ....................................................................................................(2.27.)
R1

dakle, srazmeran je sa razlikom ulaznih napona.

Nedostatak prikazanog diferencijalnog pojaavaa je to su mu ulazne otpornosti relativno
male vrednosti i nisu jednake na oba ulaza. Sloenijim kolom, primenom dva ili tri operaciona
pojaavaa ovaj nedostatk se moe otkloniti.

f) Kolo za integraljenje.
Pri analognoj obradi signala esto se javlja potreba za odreivanje vremenskog integrala
ulaznog signala. Kolo koje moe da obavi integraljenje u vremenskom domenu je prikazano na slici
2.51. I kod ovog kola se moe primeniti pretpostavka da je invertujui ulaz operacionog pojaavaa
na virtuelnoj (prividnoj) masi. Poto je ulazna otpornost operacionog pojaavaa velika, struja
otpornika e biti jednaka sa strujom kondenzatora:

v I (t ) dv (t )
C C . .............................................................................................................(2.28.)
R dt

Za razliku od dosadanje prakse tu su promenljive oznaene sa malim slovima i velika su slova u

indeksima da bi se naglasilo da se radi o vremenskim funkcijama. Poto je sa druge strane vO=-vC,
sledi:

73
 1
vO (t ) v I (t ) dt. ...............................................................................................(2.29.)
RC

Tu je raunat neodreeni integral ulazne promenljive, kod konkretnih prorauna treba uzeti
u obzir i poetnu vrednost napona na kondenzatoru. Treba znati da na ulaz integratora ima smisla
dovesti samo signal sa nultom srednjom vrednou. Ve i mala jednosmerna komponenta e u
dovoljno dugom periodu dovesti izlaz integratora u zasienje.

vI vO
Slika 2.51. Integrator sa
operacionim pojaavaem.

g) Kolo za diferenciranje.
Zamenom RC elemenata se dobija kolo za diferenciranje prikazano na slici 2.52. Poto je
struja kondenzatora srazmerna sa izvodom ulaznog napona, za izlazni napon se dobija formula:

dv I (t )
vO (t ) RC ........................................................................................................(2.30.)
dt

Prikazano kolo se dosta retko koristi. Razlog tome je velika osetljivost na smetnje i sklonost ka
zaoscilovanju.

Slika 2.52. Kolo za diferenciranje vI

sa operacionim pojaavaem. vO

2.3.5. Pojaava sa zajednikim emitorom

Prenosna karakteristika logikog invertora sa bipolarnim tranzistor prikazana pod takom

2.2.2 ima veliku strminu na srednjem delu: pri postepenoj promeni ulaznog napona izlazni napon se

74
menja brzo. Svako kolo koje pokazuje velike promene na izlazu pri malim promenama na ulazu,
moe da se koristi kao pojaava.
Kod pojaavakih kola treba reiti sledee zadatke:
a) Treba realizovati kolo sa dovoljno velikim nagibom prenosne karakteristike.
b) Aktivnu komponentu (komponente) u kolu treba tako polarizovati da kolo radi na delu
karakteristike sa velikim nagibom.
c) Ulazni i izlazni signal treba tako spregnuti sa pojaavaem da prisusutvo izvora signala i
potroaa ne menja polarizaciju (nametenu radnu taku).
Ve i sa jednom aktivnom komponentom se moe postii znaajno pojaanje, pod
pretpostavkom da su gornji zadaci adekvatno reeni. U sluaju poluprovodnikih reenja aktivna
komponenta moe biti bipolarni tranzistor, jfet ili mosfet. Tiristor zbog bistabilnog ponaanja nije
pogodan za realizaciju pojaavake karakteristike. Primena IGBT-a nije nemogua ali nije
uobiajena. Pojedine pojaavake konfiguracije su svoj naziv dobili po tome, koja od tri izvoda je
zajednika za ulazno i izlazno kolo.
Pojaava sa zajednikim emitorom se moe izvesti iz logikog invertora sa bipolarnim
tranzistorom prema slici 2.53. Na slici 2.53.b polarizacija je reena otpornikim razdelnikom
vezanim prema naponu napajanja (VCC ). Kod pojaavakih kola obino izvor signala ne poseduje
takvu jednosmernu komponentu koja bi mogla obezbediti potrebnu baznu struju za tranzistor. Na
slici 2.53.c kolo je dopunjeno sa emitorskim otpornikom male otpornosti. Bez tog otpornika radna
taka tranzistora bi bila jako osetljiva na promene parametara tranzistora (pri zameni tranzistora,
promeni temperature itd.).
Na slici 2.53.d izvor signala (Vg) i potroa (RL) su priklueni na osnovno kolo preko
kondenzatora. Spreni kondenzatori (CS1, CS2) sa okolnim otpornicima ine propusnike visokih
uestanosti to omoguava prenos naizmeninih signala do neke donje granine uestanosti ali
ujedno spreavaju poremeivanje radne take tranzistora. Umesto kapacitivne sprege mogli bi
primeniti i induktivnu (transformatorsku spregu). U tom sluaju kod prorauna treba modelovati
transformator. Kondenzator CE na radnim frekvencijama premoava otpornik RE i time poveava
pojaanje tranzistorskog stepena.
Pod analizom pojaavaa podrazumeva se odreivanje parametara Av, Ai, Ri, Ro. Kod
tranzistorskih pojaavaa analizi prethodi postupak modelovanja. Modelovanje se sastoji od
sledeih koraka:
a) Iskljue se naponi napajanja (i eventualni drugi izvori jednosmernog napona i struje). Pri
iskljuivanju naponskog generatora na mesto generatora stavlja se kratak spoj a kod strujnog
generatora mesto generatora ostaje u prekidu. Naponi napajanja se iskljuuju jer nemaju direktan
uticaj na naizmenine signale u kolu, oni samo odreuju radnu taku tranzistora i time vre
posredan uticaj na odziv. U ovom smislu moe se primeniti teorema superpozicije prema kojoj
vrimo posebnu analizu za jednosmerni i naizmenini reim.
b) Tranzistor se zameni sa odgovarajuom ekvivalentnom emom. Najpraktinije je koristiti
ekvivalentnu emu za reim malih signala prikazan na slici 1.24.b (takozvana hibridna
ekvivalentna ema) jer je ta ema, uz male izmene (ubacivanjem parazitnih kapaciteta) pogodna i za
analize na visokim frekvencijama. Parametri tog modela (ekvivalentne eme) se raunaju na sledei
nain:

VT
r , ......................................................................................................................(2.31.)
IC

75
 IC
gm , ........................................................................................................................(2.32.)
VT

gde je:
faktor strujnog pojaanja tranzistora,
VT termiki napon,
IC mirna struja kolektora.
VCC

VCC
RB1 RC

RC

RB Q RB2
VO
VI

(a) (b)

VCC VCC

RB1 RC RB1 RC

CS2

CS1
Q RG Q

RB2 RB2
Vo
RE Vg RE RL
CE

(c) (d)

Slika 2.53. Izvoenje pojaavaa sa zajednikim emitorom iz logikog invertora: a) logiki

invertor sa bipolarnim tranzistorom, b) polarizacija pomou otpornikog razdelnika, c)
stabilizacija radne take sa emitorskim otpornikom, d) sprezanje izvora signala i potroaa
pomou kondenzatora.

c) U treem koraku kondenzatori se zamene sa kratkim spojevima. Sklop se ponaa kao

propusnik visokih uestanosti jer je na radnoj uestanosti impedansa kondenzatora zanemarljiva u
odnosu na okolne otpornike.

76
 Pojedine faze modelovanja su prikazane na slici 2.54. Na slici 2.54.c moe se primetiti da je
emitor tranzistora vezan na masu koja je zajednika taka za ulazno i izlazno kolo. Zbog ovoga se
kae da je re o kolu sa zajednikim emitorom.

CS2

CS1
RG Q

RB1 RB2
Vo
Vg RE RC RL
CE

(a)
CS1 CS2
RG

r V
g mV1

RB1 RB2
Vo
Vg RE RC RL
CE

(b)
RG

Vg RB1 RB2 r V RC RL
g mV1 Vo

(c)

Slika 2.54. Postupak modelovanja pojaavaa sa zajednikim emitorom: a) kolo

dobijeno iskljuivanjem naponom napajanja, b) kolo u kome je tranzistor zamenjen sa
svojom ekvivalentnom emom, c) konani model sa kratko spojenim kondenzatorima.

Dobijeno kolo je linearno zato se mogu primeniti metode analize uobiajene kod linearnih
kola. Vrednosti parametara pojaavaa sa zajednikim emitorom donekle zavise od izbora
komponenti ali se uglavnom kreu u sledeim opsezima: Av=10...100, Ai=10...100, Ri=1k...10k,
Ro=1k...10k. Drugim reima, naponsko i strujno pojaanje su znaajni, a ulazna i izlazna
otpornost su umerene vrednosti. Poto ovaj sklop pojaava i napon i struju, dobija se veliko
pojaanje snage.

77
 Na slian nain se mogu konstruisati pojaavai sa jfetovima i mosfetovima, s tim da kod
njih stepeni sa zajednikim sorsom daju sline performanse. Glavne razlike u odnosu na bipolarne
tranzistore se uoavaju u podeavanju radne take. Naini nametanja radne take su prikazani na
slici 2.55. Razlikuje se i model jfetova i mosfetova za reim malih signala (videti taku 1.2.3 i
1.2.4). S obzirom na beskonane ulazne otpornosti ovih pojaavakih komponenti, sa jfetovima i
mosfetovima se mogu realizovati pojaavai sa vrlo velikim ulaznim otpornostima. Iz istog razloga
i strujno pojaanje je jako veliko. Naponsko pojaanje i izlazna otpornost e biti sline vrednosti
kao kod stepena sa zajednikim emitorom.

VDD VDD VDD

RD RD RG1 RD

Slika 2.55. Polarizacija Q Q Q

tranzistora sa efektom polja:
a) polarizacija jfeta, b)
RG2
polarizacija N kanalnog
mosfeta sa ugraenim RG RS RG RS

kanalom, c) polarizacija
mosfeta sa indukovanim N
kanalom.
(a) (b) (c)

2.3.6. Stepen sa zajednikim kolektorom

Ime ovog stepena potie od toga to e se pri modelovanju kolektor vezivati na masu koja je
zajednika taka za ulazno i izlazno kolo. Ponekad se koristi i naziv emiterski sleditelj poto
emitorski napon (uz odgovarajui ofset) prati bazni napon.
Pridravajui se istih principa kao kod stepena sa zajednikim emitorom moe se
konstruisati stepen sa zajednikim kolektorom prema slici 2.56. Ako se ne narui mirna radna taka
(to zavisi od opsega ulaznog napona), kod ovog spoja moe se i izostaviti ulazni spreni
kondenzator (CS1). I izlazni kondenzator (CS2) se moe izostaviti ako potroau ne smeta
jednosmerna komponenta napona prisutna na emitoru. U ovom sluaju je emitorski otpornik
istovetan sa potoraem.
I ovde je potreban slian postupak modelovanja kao kod stepena sa zajednikim emitorom
ako elimo da odredimo parametre pojaavaa. Dobijeni linearni model je prikazan na slici 2.57.
Kod stepena sa zajednikim kolektorom vrednosti parametara se redovno kreu u sledeim
opsezima: Av 1, AI =10...100, Ri=10k...100k, Ro=10...100. Zahvaljujui jedininom
naponskom pojaanju, velikoj ulaznoj otpornosti i maloj izlaznoj otpornosti ovaj stepen je idealan
za realizaciju odvojnog stepena. Ovakve vrednosti ulazne i izlazne otpornosti obezbeuju da ulaz
pojaavaa ne optereuje izvor signala, a izlaz moe da podnosi znaajna optereenja bez
priguenja signala (to su glavni zahtevi u vezi odvojnog stepena).

78
 VCC

RB1

CS1
RG Q
CS2

Slika 2.56. Kolo Vg

pojaavaa sa RB2 RE RL
Vo
zajednikim kolektorom.

RG
r gmV
V

Slika 2.57. Linearni model

pojaavaa sa zajednikim
kolektorom (izostavljene su Vg RL V
otpornosti RB1, RB2 i RE).

Slini odvojni stepeni se mogu konstruisati i sa jfetovima i mosfetovima, s tim da e tamo

drejn biti zajednika elektroda za ulaz i izlaz. (stepen sa zajednikim drejnom ili sleditelj sorsa).
Parametri ovih kola su jo blie idealnom odvojnom stepenu (skoro beskonana ulazna otpornost i
nulta ulazna struja).

2.3.7. Stepen sa zajednikom bazom

Stepeni sa zajednikom bazom se redovno ostvaruju prema emi na slici 2.58. Postupkom
modelovanja dobija se ekvivalentna ema na slici 2.59. Parametri pojaavaa zavise od izbora
komponenti ali se uglavnom nalaze u sledeim opsezima: Av=10...100, Ai 1, Ri=10...100,
Ro=1k...10. Izgradnjom jfet ili mosfet pojaavakih stepeni sa zajednikim gejtom se dobijaju
slini rezultati.
Moe se zakljuiti da se pojaava sa zajednikom bazom moe koristiti kao naponski
pojaava, ali zbog male ulazne otpornosti ovog stepena radije se koristi stepen sa zajednikim
emitorom. Primena stepena sa zajednikom bazom je opravdana samo na visokim frekvencijama jer
u ovoj konfiguraciji parazitni kapaciteti tranzistora manje dolaze do izraaja.

79
 VCC

RC

RB1 CS2

CS1
Slika 2.58. Kolo RG
pojaavaa sa RL V
zajednikom bazom. CB RB2 RE
Vg

RG gmV1
RE r RC RL
Slika 2.59. Linearni V1 Vo
model stepena sa Vg
zajednikom bazom.

2.3.8. Diferencijalni pojaava sa bipolarnim tranzistorima

Znaajan nedostatak jednotranzistorskih pojaavakih stepeni je to se ulazni i zlazni signal
ne mogu sprezati direktno. Kod mnogih signala (audio, video) to i nije problem jer nema potrebe za
prenoenjem jednosmerne komponente ili sporopromenljivog signala. Postoje meutim oblasti
primene (na primer, merna tehnika) gde je informacija upravo sadrana u jednosmernoj ili
sporopromenljivoj komponenti. U takvim sluajevima samo direktno spregnuti pojaavai dolaze u
obzir. Glavni predstavnici direktno spregnutih pojaavakih stepeni su razni diferencijalni
pojaavai.
Slika 2.60 prikazuje diferencijalni pojaava realizovan sa dva NPN tranzistora. Za razliku
od jednotranzistorskih stepeni ovde su na raspolaganju dva ulaza, na njih smo prikljuili napone vI1
i vI2. Ne moraju se koristiti oba ulaza (jedan od ulaza se moe uzemljiti) ali postojanje dva ulaza se
uglavnom smatra za prednost.
Moe se zakljuiti da je kolo simetrino u odnosu na ulaze. Pri izboru komponenti se vodi
briga da ne bude razlike izmeu leve i desne strane. Za dato kolo mogu se izvesti karakteristike
prikazane na slici 2.61. Kao ulazni signal ovde je uzeta razlika ulaznih napona (vI1-vI2), na slici
2.61.a pojedine kolektorske struje su uzete kao izlazne promenljive, a na slici 2.61.b za izlaz je
uzeta razlika kolektorskih napona.

80
 VCC

RC1 RC2

Q1 vO1 vO2 Q2

vI1 vI2
Slika 2.60. Prost diferencijalni
pojaava konstruisan sa dva IG
bipolarna tranzistora.

-VEE

Ako je razlika ulaznih npona jednaka nuli, kolo je u ravnotei. Kolektorske struje pojedinih
tranzistora su identine, jednake su polovini struje strujnog generatora vezanog na emitore. Pri tome
je i izlazna razlika napona jednaka nuli. Vano je napomenuti da se ulazni naponi mogu menjati u
irokim granicama bez uticaja na kolektorske struje i na razliku napona na izlazu, sve dok nema
razlike izmeu ulaznih napona.
Ako se pojavi razlika napona na ulazima, kolo izlazi iz ravnotee. Zbir kolektorskih struja i
dalje ostaje konstantan ali vei deo te struje e provoditi tranzistor iji je bazni napon (poklapa se sa
ulaznim naponom) vilji. Pri malim razlikama ulaznih napona promena struje je linearna funkcija
razlike napona ali ako ulazni napon bude vei nekoliko puta od termikog napona (VT25 mV),
nagib prenosne karakteristike opada i dolazi u zasienje. U graninom sluaju jedan od tranzistora
preuzima svu struju strujnog izvora dok drugi tranzistor ostaje bez struje (zakoi se).

IG vO1-vO2
iC1 i C2
vI1-vI2
IG/2
0

vI1-vI2

0
(a) (b)

Slika 2.61. Karakteristike diferencijalnog pojaavaa: a) zavisnost kolektorskih

struja od razlike ulaznih napona, b) razlika napona na izlazu u funkciji ulazne
razlike napona.

Za realizaciju pojaavaa pogodni su centralni delovi karakteristika: tu je veliki nagib i

zadovoljavajua linearnost. U linearnom reimu pojedini tranzistori se mogu zameniti sa hibridnim
ekvivalentnim emama. Iz tako dobijenog linearnog kola mogu se odrediti parametri pojaavaa
Av, Ai, Ri, Ro. Vrednosti koje se dobijaju su sline onima kod stepena sa zajednikim emitorom.

81
 Kod diferencijalnih pojaavaa mogu se definisati dve vrste pojaanja. Vanije je
diferencijalno pojaanje:

vO 2 vO1
Avd , ..............................................................................................................(2.33.)
vI 2 vI1

a pojaanje srednje vrednosti je definisano sa formulom:

v O1 v O 2
Avc ...............................................................................................................(2.34.)
vI1 vI 2

i redovno ima vrednost mnogo manju od jedinice. Kao mera kvaliteta diferencijalnog pojaavaa
redovno se ne definiu pojedina pojaanja ve odnos tih pojaanja:

Avd
CMRR . .................................................................................................................(2.35.)
Avc

Skraenica CMRR potie od engleskih rei common mode rejection ratio to se moe
prevesti u faktor potiskivanja srednje vrednosti. Poto kod savremenih diferencijalnih pojaavaa
faktor potiskivanja ima vrlo veliku vrednost, pogodnije ga je izraziti u decibelima:

Avd
CMRR[dB] 20 log10 . .............................................................................................(2.36.)
Avc

Mogu se konstruisati diferencijalni pojaavaki stepeni i sa jfetovima i mosfetovima na

slian nain kao sa bipolarnim tranzistorima. Princip rada je slian, bitna razlika je jako velika
(skoro beskonana) ulazna otpornost.

2.3.9. Strujni izvori, aktivna optereenja, strujna ogledala

U prostijim sluajevima polarizacija tranzistora se vri izvorima napajanja i otpornicima. Za
istu svrhu u integrisanoj tehnici radije se koriste aktivna reenja nabrojana u naslovu.
Slika 2.62 prikazuje tranzistorski strujni izvor. Polarizaciju tranzistora vri negativan izvor
napajanja oznaen sa -VEE. Izlaznu struju strujnog izvora (IG) ini kolektorska struja tranzistora.
Napon na kolektoru mora biti vei od baznog napona (uslov za rad u aktivnom reimu) da bi struja
izvora bila priblino konstantna.
Napon napajanja -VEE preko razdelnika sainjenog od elemenata R1, D1, D2, R2 se dovodi na
bazu. Poto je bazni napon na ovaj nain stabiliziran, pretpostavljajui aktivni reim, i napon
emitora e imati fiksnu vrednost. Na taj nain i napon na otporniku R3 je konstantan, takoe i struja
tog otpornika. Poto kod savremenih tranzistora faktor strujnog pojaanja () ima veliku vrednost,
struja kolektora se minimalno razlikuje od struje emitora, znai i ona je stabilizovana.
Diode u baznom kolu smanjuju temperaturnu osetljvost ovog sklopa. Prikazana verzija
strujnog izvora moe da vri polarizaciju jednog diferencijalnog pojaavaa. U sluaju da je
potrebna struja suprotnog smera, kolo se moe okrenuti: umesto negativnog napajanja (-VEE)
prikljui se pozitivno napajanje a NPN tranzistor se zameni sa PNP tranzistorom.

82
 IG

D1

R1

R3
D2

R2

Slika 2.62. Prost strujni izvor sa

bipolarnim tranzistorom.
-VEE

Integrisanoj tehnici je vie prilagoeno kolo prikazano na slici 2.63, poznato kao strujno
ogledalo. Struja otpornika je priblino konstantna (ako je VCC=const.), a ujedno je priblino jednaka
i struji kolektora tranzistora Q1 (zanemaruju se bazne struje oba tranzistora). Poto su naponi baza-
emitor za oba tranzistora jednake vrednosti i pretpostavlja se rad u aktivnom reim, i kolektorske
struje e biti priblino jednake. Kolektorska struja tranzistora Q2 predstavlja izlaznu struju strujnog
izvora (strujnog ogledala).

VCC

IG

Q1 Q2
Slika 2.63. Strujno ogledalo sa
bipolarnim tranzistorima.

Paralelnim sprezanjem spojeva baza-emitor za vie tranzistora mogu se realizovati strujni

izvori sa vie izlaza. Ako se mogu menjati povrine tih PN spojeva, struje pojedinih izvora se mogu
podeavati. Vaan uslov je da svi tranzistori moraju raditi na istoj temperaturi. Kod diskretnih
tranzistora teko je zadovoljiti taj uslov meutim u integrisanoj tehnici nema tih problema zbog
bliskosti elemenata. I tu se moe okrenuti smer struje strujnog izvora samo treba okrenuti napajanje
i NPN tranzistore zameniti sa PNP tranzistorima.
Konstrukcija strujnog izvora sa jfetom je vrlo prosta. Prema slici 2.64.a, uz dovoljan napon
VDS (oblast zasienja, VDS>VGS-VP) jfet provodi stuju IDSS. Ako je potrebno podesiti manju struju,
vee se otpornik redno sa sorsom (slika 2.64.b).

83
 IG <IDSS

I G =I DSS Q

Slika 2.64. Izvor konstantne R

struje sa jfetom: a) osnovna
varijanta, b) podeavanje
struje sa otpornikom u sorsu. (a) (b)

Slika 2.65 prikazuje strujni izvor sa mosfetovima. Ovde e jednakost napona VGS obezbediti
jednakost upravljake struje i struje strujnog izvora. Svakako je preduslov da mosfetovi budu iste
konstrukcije (iste su vrednosti parametara).
Pri izgradnji pojaavaa umesto otpornikog potroaa vrlo rado se koriste strujni izvori i
strujna ogledala. Strujni izvori, pored obezbeenja potrebne struje za polarizaciju tranzistora,
zahvaljujui velikoj unutranjoj otpornosti izvora, omoguavaju i postizanje velikog pojaanja. Kod
otpornikog optereenja veliko pojaanje se moe dobiti velikom vrednou otpornosti ali bi ujedno
morali poveati i napon napajanja radi odravanja potrebne struje tranzistora u radnoj taki.
Poveanje napona napajanja je krajnje nepoeljno jer dovodi do velikih gubitaka i moraju se
primeniti specijalni visokonaponski tranzistori.

VDD

IG

Q1 Q2
Slika 2.65. Strujno
ogledalo sa mosfetom.

Slika 2.66 prikazuje pojaava sa zajednikim emitorom sa aktivnim otereenjem u vidu

strujnog ogledala (PNP izvedba). Na ovaj nain se moe postii otpornost potroaa reda vie
stotina k, zato e pojaanje ovakvog stepena biti za jedan do dva reda veliine vee od pojaanja
obinog stepena sa zajednikim emitorom.
Strujna ogledala se mogu uspeno primeniti i kod tranzistorskih diferencijalnih pojaavaa.
Na slici 2.67 nisu korieni posebni strujni izvori na pojedinim kolektorima nego je upravljaki
prikljuak strujnog izvora prikljuen na kolektor tranzistora Q1 a kolektor od Q2 je prikljuen na
izlaz strujnog ogledala.
U ovoj konfiguraciji promena struje kolektora IC1 se preko strujnog ogledala preslikava na
izlaz i sabira se sa promenom IC2. Na ovaj nain na izlazu se pojavljuje dvostruka vrednost promene
struje kolektora, i pored toga izlaz se ne pojavljuje u diferencijalnoj formi ve na potroau (RL)
vezanim na masu. To je vrlo vaan detalj pri kaskadnom povezivanju pojaavaa.

84
 VCC

Q1 Q2

Q3 R
Slika 2.66. Pojaava sa Vo
zajednikim emitorom Vi
optereen strujnim ogledalom.

VCC

Q1 Q2

Q3 Q4
RL vO

vI1 vI2

Slika 2.67. Diferencijalni IG

pojaava sa aktivnim
optereenjem u vidu
strujnog izvora. -VEE

2.3.10. Unutranja struktura i realni parametri operacionih pojaavaa

Pod takom 2.3.3 operacioni pojaava je prikazan kao idealni naponski pojaava. U
stvarnosti operacioni pojaavai su integrisani viestepeni pojaavai. Njihova struktura se redovno
moe ralaniti na tri dela prema slici 2.68. Prvi deo je diferencijalni pojaava, drugi deo je
naponski pojaava dok je trei deo odvojni stepen (strujni pojaava).

v1 vO
Slika 2.68. Blok ema Ad Av Ai
operacionog pojaavaa. v2

Slika 2.69 prikazuje detalje tih pojaavakih stepeni za sluaj realizacije sa bipolarnim
tranzistorima. Pojedini stepeni (na primer ulazni diferencijalni pojaava) se esto realizuju sa
jfetovima ili mosfetovima. Postoje i takve izvedbe operacionih pojaavaa koji koriste samo jfetove
ili samo mosfetove.

85
 Kod realnih operacionih pojaavaa naponsko pojaanje nije beskonano ali je vrlo veliko,
reda 105...106. Manji deo tog pojaanja potie od ulaznog diferencijalnog pojaavaa a vei deo od
naponskog pojaavaa (drugi blok). Naponsko pojaanje treeg dela je jedinino.
Ulazna otpornost operacionog pojaavaa je u stvari ulazna otpornost diferencijalnog
stepena na ulazu. Raznim tehnikama (smanjenje struje polarizacije, primena tranzistora sa velikim
strujnim pojaanjem, kompenzacija bazne struje) ulazna struja se moe svesti na malu vrednost.
Zahvaljujui tome, ulazna otpornost operacionih pojaavaa je redovno od puno M ili G, kod
mosfet ulaznih stepeni bude i reda T. Izlazna otpornost, zahvaljujui odvojnom stepenu (stepen sa
zajednikim kolektorom) je relativno mala, reda 10.
Veina operacionih pojaavaa je predviena na dvostruko napajanje (jedno pozitivno i
jedno negativno napajanje sa zajednikom referentnom takom, masom), na primer 15V. Opseg
promene ulaznih i izlaznih napona je redovno za 1V do 2V ui od opsega napona napajanja.
Korienje kompletnog opsega napona napajanja je ostvarivo samo kod CMOS izlaznih stepeni.

VCC

Q1 Q2 IG2 Q6
CC

Q3 Q4 Q5 Q7 vO

vI1 vI2

IG1

-VEE

Slika 2.69. Uproena unutranja ema operacionog pojaavaa realizovanog sa

bipolarnim tranzistorima.

Kod operacionih pojaavaa koji su projektovani za jednostruko napajanje redovno je reeno

da ulazni signal moe da se kree, bar u jednom smeru, sve do napona napajanja ili i malo preko
toga. Ova osobina omoguava lake projektovanje raznih pojaavaa greki.
Bez obzira na sav trud konstruktora, ulazni stepeni operacionih pojaavaa se ne mogu
simetrizovati u potpunosti. Prema tome, prenosna karakteristika operacionog pojaavaa ne prolazi
kroz koordinatmi poetak. Ekvivalentna ema operacionog pojaavaa koja uzima u obzir ulazni
ofset i konane ulazne struje, prikazana je na slici 2.70. Ulazni ofset napon (VOS) se definie kao ona
mala vrednost napona koju treba prikljuiti na ulaz da bi anulirali izlazni napon. Kod veine
operacionih pojaavaa ulazni ofset napon je reda veliine mV. Kod nekih primena ta vrednost nije
zadovoljavajua, zato se proizvode i precizioni operacioni pojaavai kod kojih je ulazni ofset
napon reda veliine 10V.
Prilikom primene operacionih pojaavaa sa povratnom spregom, izlazni ofset je vei ili
eventualno jednak ulaznom naponskom ofsetu. Ako elimo da kompenzujemo ulazni ofset,
potrebno je ulaznom signalu dodati napon iste amplitude ali suprotnog smera kao ulazni ofset. Kod
nekih operacionih pojaavaa postoje posebni izvodi na koje treba prikljuiti kompenzaciono kolo

86
prema preporukama proizvoaa. Ako nema posebnih prikljuaka za kompenzaciju ofseta, moe se
koristiti jedno od kompenzacionih kola sa slike 2.71. Na sreu, dobar deo kola sa operacionim
pojaavaima moe da se koristi bez kompenzacije ofseta.

VOS

IB1
vI1

A
Slika 2.70. Ekvivalentna ema vI2 IB2 vO
operacionog pojaavaa koja uzima u
obzir ulazni ofset i ulazne struje.

VCC
R1 R2 R2

POT R1
Vg
A
R4
VCC
Vo R3
R4 -VEE

POT
R3 A

Vg Vo
R5
-VEE

Slika 2.71. Razna kola za kompenzaciju ulaznog ofset napona operacionih pojaavaa.

Operacioni pojaavai ne pojaavaju podjednako prostoperiodine signale svih fekvencija.

Naponsko pojaanje reda 105 vai smo na niskim uestanostima a na viim frekvencijama dolazi do
pada pojaanja. Slika 2.72 prikazuje dve uobiajene frekvencijske karakteristike (Bode-ovi
amplitudski dijagrami): sa fabrikom frekvencijskom kompenzacijom i bez kompenzacije.
Kod frekvencijski kompenzovanog pojaavaa pojaanje opada ve poev od 10Hz, uz
nagib od 20dB/dec. Kod nekompenzovanih pojaavaa prva prelomna taka na Bode-ovom
dijagramu se moe oekivati oko 105Hz i pojavljuju se dodatne prelomne take na viim
frekvencijama. Sve to dovodi do naglog opadanja pojaanja ali na znatno viim frekvencijama nego
kod kompenzovanih pojaavaa.
Pored oigledne mane ipak uglavnom koristimo operacione pojaavae sa fabrikom
frekvencijskom kompenzacijom poto je kod njih obezbeena stabilnost (ne dolazi do
zaoscilovanja). Fabrika kompenzacija se vri unutranjim kapacitivnim premoavanjem

87
naponskog pojaavakog stepena (CC na slici 2.69). Kompenzacija se moe obaviti sa integrisanim
kondenzatorom relativno malog kapaciteta (reda 10pF).

A[dB] A[dB]
100 100

6
10
1 2 3 4 3 4
1 10 10 10 10 105 f[Hz] 10 10 105 106 f[Hz]
(a) (b)

Slika 2.72. Tipine frekvencijske karakteristike opeacionih pojaavaa: a) za fabriki

kompenzovani pojaava, b) za pojaava bez frekvencijske kompenzacije.
Postoji i jedan drugi nedostatak koji potie od frekvencijske kompenzacije: izlaz pojaavaa
ne moe da prati nagle promene ulaznog signala (dv/dt) (slika 2.73). To se objanjava time to
se naponski pojaava sa kapacitivnom povratnom spregom ponaa kao integrator. Postoji veza:

dvO I
I , .....................................................................................................................(2.37.)
dt CC

gde je:
II ulazna struja integratora,
CC kapacitet kompenzacionog kondenzatora (u povratnoj grani).
Poto II ne moe da bude vei od struje strujnog generatora za polarizaciju ulaznog stepena
(IIIG), maksimalna brzina promene izlaznog napona je data formulom:

dvO I
G . .............................................................................................................(2.38.)
dt max C C

Ova veliina se u engleskoj strunoj literaturi naziva slew rate i oznaava se sa SR. Kod
obinih operacionih pojaavaa slew rate je obino reda veliine 1V/s. Sa jfet i mosftet ulaznim
stepenima (zahvaljujui veoj struji polarizacije) postiu se vrednosti od 10V/s. Vrednosti od
100V/s i vie se sreu vrlo retko.

vI (t)
t

vO(t)
Slika 2.73. Uticaj slew rate-a
kod operacionog pojaavaa.
t

88
2.4. NELINEARNA ELEKTRONSKA KOLA
Postoji jedan segment karakteristike pojaavakih elemenata koji nije korien ni kod
logikih kola, ni kod linearnih (pojaavakih kola). Radi se o segmentu gde se strmina naglo menja,
odnosno izrazita je nelinearnost. Mnogi postupci obrade signala u telekomunikacijama se upravo
mogu ostvariti zahvaljujui nelinearnim karakteristikama. Takvi postupci su modulacija,
demodulacija, umnoavanje frekvencije, pomeranje jednosmernog nivoa, odsecanje nekih delova
signala itd. U drugim sluajevima potrebno je ogranienje ili usmeravanje signala, to isto zahteva
elemente sa nelinearnom karakteristikom. U ovom poglavlju emo se upoznati sa nekoliko
nelinearnih kola.

2.4.1. Kola za zatitu i ogranienje

Zatita od eventualnih prekostruja se redovno postie postavljanjem rednog otpornika u
kolo. Pored obinih otpornika za ovu svrhu primenjuju se i NTC i PTC otpornici. Za precizno
ogranienje struje potrebno je realizovati elektronska regulaciona kola.
Zatita od prenapona se redovno postie primenom komponenti sa nelinearnom strujno-
naponskom karakteristikom.Takve komponente su varistori, diode, Zener-ove diode, TVS diode
(posebno razvijene za odvoenje prenapona) i odvodnici prenapona na bazi cevi sa plemenitim
gasovima.
Nabrojane komponente se redovno povezuju izmeu onih vorova gde se oekuje pojava
prenapona. Delovanje zatite se moe pratiti na slici 2.74. Prilikom prenapona kroz komponentu za
ogranienje pokrene se struja to e na rednoj impedansi Z prouzrokovati pad napona. Na izlaz se ne
sprovodi ulazni napon, najvie to se moe pojaviti je radni napon komponente koja vri
ogranienje.

Slika 2.74. Ogranienje

prenapona na potroau VAR
v1 v2
primenom redne impedanse i
paralelnog elementa za t t
ogranienje napona.

Za ogranienje prenapona u naizmeninim kolima redovno se koristie varistori ili odvodnici

na bazi cevi sa plemenitim gasovima, poto su njihove karakteristike simetrine za pozitivne i
negativne napone.
Za ogranienje jednosmernih napona pogodne su razne diode. Slika 2.75 prikazuje reenje
koje ograniava i minimalnu i maksimalnu vrednost signala: spreava da se pojavi negativan signal
(ispod mase) i pozitivan signal vei od napona napajanja. Ogranienje nije idealno poto se i naponi
otvaranja dioda dodaju na nivoe za ogranienje. Schottky-jeve diode daju efikasnije ogranienje jer
im je nii prag provoenja. Na slian nain, pored osetljivih ulaza, mogu se zatititi i izlazi sa
induktivnim optereenjem (slika 2.75.b).
Zatitu ulaznih kola operacionih pojaavaa moemo vriti prema emi na slici 2.75.c. Poto
je invertujui ulaz na virtuelnoj masi, u normalnom reimu diode ne provode, nemaju uticaja na rad
kola. U sluaju prenapona ulazni napon operacionog pojaavaa se limitira na opseg VD. To je
mnogo vie od linearnog opsega ali pri funkcionisanju zatite kolo i ne radi u linearnom reimu.

89
 VCC VCC

R1 R2

D1 D1

R L
A
D1 D2
v1 D2 D2 R

(a) (b) (c)

Slika 2.75. Ogranienje jednosmernog napona sa diodama: a) ogranienje ulaznog

napona na opseg VCC...0V, b) zatita izlaza kola u sluaju induktivnog potroaa, c)
zatita ulaznog stepena operacionog pojaavaa.

Ogranienje izlaznog napona nekog kola na eljeni nivo (odsecanje, limitacija) se moe
vriti prema slici 2.76.a. Izvor referentnog napona i dioda se mogu zameniti sa Zener-ovom diodom.
(slika 2.76.b). U ovom sluaju napon se ograniava i sa donje strane poto Zener-ova dioda moe da
provodi i u direktnom smeru, ne samo u probojnoj oblasti. Ako nema potrebe za ogranienjem sa
donje strane, vee se obina dioda na red sa Zener-ovom da bi se spreilo provoenje u direktnom
smeru.

R R

D
VREF

(a) (b)

Slika 2.76. Ogranienje izlaznog napona kola: a) sa diodom i

izvorom referentnog napona, b) sa Zener-ovom diodom.

Slika 2.77 pokazuje jo dva limiterska (uobliavaka) kola zajedno sa karakteristinim

dijagramima napona.

90
 D
vO
VREF
R
vI
vO t
vI
+
VREF

R
VREF1 vI
D1 D2

vO
v vO
I t

+ VREF2
VREF2
VREF1 +

Slika 2.77. Jo neka uobliavaka kola sa karakteristinim dijagramima.

2.4.2. Modulatori i demodulatori

U telekomunikacijama prenos signala se redovno vri ne u osnovnom frekvencijskom
opsegu nego na neki modifikovani nain (u modulisanoj formi). Posle prijema signal se mora vratiti
u osnovni frekvencijski opseg, to se postie demodulacijom. U osnovi raznih postupaka modulacije
i demodulacije stoji mnoenje (meanje) signala razliite frekvencije. Mnoenje signala u vremenu
daje u domenu frekvencija zbir i razliku ulaznih frekvencija. U sledeem tekstu prikazana su tri
reenja za mnoenje (meanje) signala.

a) Mnoa sa nelinearnom prenosnom karakteristikom.

Kod jfetova i mosfetova prenosna karakteristika je tipino kvadratnog oblika. Kod
bipolarnog tranzistora prenosna karakteristika je eksponencijalna ali razvojem u red i tu se moe
dobiti kvadratni lan. Dovoenjem dva signala na ulaz takvog kola (slika 2.78) na izlazu se dobijaju
sledee komponente:

y (t ) vm2 (t ) 2vm (t )vo (t ) vo2 (t ). ..................................................................................(2.39.)

U jednaini sa vm je oznaen takozvani moduliui signal koji nosi informaciju a signal vo je

nosilac. Svrha modulacije je redovno pomeranje spektra moduliueg siganala u okolinu frekvencije
nosioca (fo). Pri demodulaciji umesto signala vm na odgovarajui ulaz mnoaa se dovodi
radiofrekvencijski signal vRF . Meanjem nastaje takozvani meufrekvencijski signal ili signal u
osnovnom opsegu.

91
 U oba sluaja prvi i trei lan u jednaini 2.39. se ne moe koristiti, srena okolnost je to se
filtracijom lako mogu odstraniti. Proizvod ulaznih signala (drugi lan) upravo daje traeni rezultat:
spektar moduliueg signala se pojavi levo i desno od frekvencije nosioca. Pri demodulaciji mnoi
se ulazni radiofrekvencijski signal sa signalom lokalnog nosioca i dobija meufrekvencijski signal
ili signal u osnovnom opsegu.

Slika 2.78. Principska vm

ema mnoaa sa y
+ x2
kvadratnom prenosnom vo
karakteristikom.

Na slici 2.79 je prikazano kolo meaa sa jfetom. Izvor VGG vri polarizaciju jfeta na
najnelinearniji deo prenosne karakteristike. Kalem L1 spreava uzemljenje signala preko VGG. Dva
ulazna signala (na primer antenski signal vRF i signal lokalnog oscilatora vLO) sumiraju se u
odreenom odnosu u zavisnosti od otpornosti otpornika Rg1 i Rg2 i dovode se na gejt. Uloga CS1 i CS2
je odvajanje jednosmernih nivoa. Meufrekvencijski izlazni signal (vMF) se formira na rezonantnom
kolu L0C0. Ostale komponente se ponitavaju zbog filtarskog delovanja rezonantnog kola. Na slian
nain se mogu konstruisati i meai sa bipolarnim tranzistorima.

VDD

Lo Co

CS1
Rg1
vLO
vMF
CS2
Rg2
Q
vRF

L
Slika 2.79. Mnoako kolo sa jfetom.

VGG

b) Prekidaki mnoai.
Efekat mnoenja se moe postii i prekidanjem ulaznog signala na visokoj frekvenciji.
Teoretski osnovi ovog postupka su relativno sloeni. Princip rada se moe shvatiti razvojem
prekidakog signala u Fourier-ov red. Na ovaj nain se prekidanje signala svodi na mnoenje sa
sinusoidama. Pojedini umnoci se mogu izdvojiti filtriranjem i tako se dolazi do modulisanog
odnosno demodulisanog signala.
Kolo na slici 2.80 prikazuje modulator sa diodnim prekidaima. Pod uticajem pravougaonog
signala vo diode D1 i D2 se otvaraju i zatvaraju svake poluperiode. Sam pravougaoni signal se ne
prenosi ni prema ulazu ni prema izlazu zahvaljujui odgovarajuem rasporedu namotaja
transformatora T1 i T2. Za vreme pozitivne poluperiode pravougaonog signala ulazni signal (vm)

92
prolazi bez priguenja preko transformatora i dioda i stie na izlaz (vRF). Za vreme negativne
poluperiode pravougaonog signala diode se zakoe, spreavaju prolaz ulaznog signala. Jedini uslov
rada je da amplituda signala vo bude vea od amplitude signala vm. Signal vo ne mora biti
pravougaoni, slini rezultati se dobijaju i sa sinusnim signalom odgovarajue amplitude. Umesto
diodnog prekidaa moe se koristiti i tranzistorski prekida.

D1
T1 T2

vm R vRF

D2

vo

Slika 2.80. Modulator sa diodnim prekidaima.

c) Mnoai na bazi promene parametara.

Princip rada je prikazan na slici 2.81. Jedan od signala (na primer, nosilac) menja struju
strujnog generatora, dok drugi signal (na primer, moduliui signal) menja otpornost potroaa.
Poto je izlazni signal proizvod struje i otpornosti, ovo kolo moe da poslui kao mnoa. Ranije su
ovakvi meai realizovani uz pomo elektronskih cevi. Jedan od signala je kontrolisao radnu taku
cevi i na taj nain joj menjao strminu prenosne karakteristike a drugi signal je prolazio kroz cev kao
pojaava. Pojaanje kola se menjalo u funkciji strmine, prema tome na izlazu je nastao proizvod
signala.

Slika 2.81. Principsko kolo za

mnoenje signala na bazi promene Ig=kVo R=f(Vm) vRF
parametra.

Danas mnoaka kola koja rade na ovom principu uglavnom se realizuju u integrisanoj
tehnici (slika 2.82). Signal vo menja struju strujnog generatora izgraenog sa tranzistorom Q3.
Pojaanje diferencijalnog pojaavaa konstruisanog tranzistorima Q1 i Q2 je linearna funkcija struje
strujnog izvora. Signal vRF doveden na diferencijalni ulaz e se pojaati manje ili vie u zavisnosti
od signala vo. Na taj nain na izlazu se dobija signal vMF kao proizvod dva ulazna signala.
Nepotrebne komponente na izlazu se mogu odstraniti filtracijom i odgovarajuom vezom
transformatora. U sluaju velikih ulaznih signala ovo kolo se ponaa slino kao prekidaki mnoa
prikazan pod takom b).

93
 vMF

T3

VCC

C5
R
C6

T2 Q1 Q2

C3
vRF C4

D1

D2

T1 Q3

vO
C2

D3
C1

Slika 2.82. Balansni modulator koji radi na principu promene parametra.

2.4.3. Usmerai
Usmerai (ispravljai) pretvaraju naizmenine napone i struje u jednosmerne. Pri
ispravljanju mogu se struje i naponi promenljivog smera usmeriti svi u jedan smer (punotalasni
ispravljai), druga mogunost je da se odseku signali neodgovarajueg smera (polutalasni
ispravljai).
Usmerako dejstvo se redovno postie poluprovodnikim diodama. Zahvaljujui
nelinearnosti svoje strujno naponske karakteristike, diode samostalno (bez spoljnog upravljakog

94
signala) razdvajaju pozitivne signale od negativnih. U direktnom smeru diode skoro bez prepreke
provode struju a u inverznom smeru sve do probojnog napona struja je zanemarljiva.
Umesto dioda mogu se primeniti upravljivi poluprovodniki elementi (na primer, tiristori),
na taj nain dobija se mogunost upravljanja sa izlaznim signalom (struja, napon).
Dobar deo usmeraa radi sa znaajnim nivoima snage ali se i kod obrade malih analognih
signala sreu usmerai. U daljem tekstu prikazana su razna usmeraka kola.

a) Polutalasni usmera.
Sa jednom diodom se mogu realizovati polutalasni usmerai prikazani na slikama 2.83, 2.84
i 2.85. Najprostija je analiza pri isto otpornom potroau (slika 2.83). Ovde struja tee tano za
vreme pozitivne poluperiode ulaznog napona, oblik te struje se poklapa sa oblikom napona na
potroau.

vI

D t

vI R vO
Slika 2.83. Polutalasni vO
usmera sa otpornim
potroaem. t

U sledeem kolu (slika 2.84) prikljuen je redni RL potroa. Tu e porast struje na poetku
pozitivne poluperiode ulaznog napona biti postepen a na kraju poluperiode ne prestaje pri prolasku
kroz nulu. U sluaju velike induktivnosti kalema struja moe biti i neprekidna (nikad ne pada na
nulu).

vI

iO
D t
Slika 2.84.Polutalasni vI R
usmera sa rednim RL iO
potroaem. L
t

Trei tipian sluaj je usmera sa paralelnim RC potroaem (slika 2.85). Koristi se toliki
kondenzator da talasnost izlaznog napona ne bude vea od neke vrednosti.

95
 vI

D t

vI R C vO
Slika 2.85. Polutalasni vO
usmera sa paralelnim RC
potroaem. t

U sluaju trofaznog napona na ulazu polutalasni usmera se moe ostvariti prema slici 2.86.
Tu ni pri isto otpornom potroau nee nikad pasti izlazni napon na nulu. Paralelnim vezivanjem
kondenzatora sa otpornim potroaem, talasnost izlaznog napona se moe dalje smanjiti. Pri rednom
RL potroau talasnost struje se smanjuje usled trofaznog napajanja.

R
D1

S
D2

T
D3
R vO
Slika 2.86. Trofazni polutalasni
usmera.
N

b) Punotalasni usmera.
Okretanjem naponskih i strujnih signala oba smera u jedan smer dobijaju se punotalasni
usmerai. Po jednoj metodi (slika 2.87) koristi se transformator sa srednjim izvodom i dve diode, a
po drugoj metodi (slika 2.88) primenjuju se etiri diode u mosnom spoju. Kod prvog reenja
potrebna su dva namotaja transformatora da bi u svakoj poluperiodi postojao pozitivan signal kojeg
e odgovarajua dioda sprovesti na izlaz. Kod mosnog spoja naizmenino provode po dve
dijagonalno postavljene diode. U ovom sluaju ulaz i izlaz nemaju zajedniku referentnu taku.

D1
T

R
Slika 2.87. Punotalasni usmera sa vI vO
transformatorom sa srednjim D2
izvodom.

96
 D1 D3

vI vO

Slika 2.88. Punotalasni D2 D4

usmera u mosnom spoju.

Znaajna prednost punotalasnog usmeraa je to se izvor ne optereuje sa jednosmernom

strujom (obino je to nepoeljno). Pored ovoga i talasnost izlaznog napona je znatno smanjena.
Dobija se dalje smanjenje talasnosti ako se primeni trofazni mosni usmera prema slici 2.89.

D1 D3 D5

R
S vO

D2 D4 D6
Slika 2.89. Trofazni mosni
usmera.

c) Precizni usmerai.
Moe se zameriti to u dosad razmatranim diodnim usmerakim kolima (take a i b), pri
provoenju dioda, izlazni napon nije tano jednak ulaznom naponu, ve je umanjen za jedan ili dva
napona otvaranja dioda. Kod velikih napona taj gubitak nije znaajan ali kod manjih napona ili u
mernoj tehnici potrebna su preciznija reenja.
Slika 2.90 prikazuje precizni polutalasni usmera. Ovaj sklop moe da radi sa optereenjem
od svega par mA ali vrlo precizno prosleuje napon u pozitivnoj poluperiodi. Ve pri pozitivnom
ulaznom signalu reda mV die se izlaz operacionog pojaavaa sve dok se ne otvori dioda i pojavi
na izlazu napon istovetan sa ulaznim naponom. Zahvaljujui negativoj povratnoj sprezi koja deluje
u ovom reimu izlaz verno prati promene na ulazu. im se meutim na ulazu pojavi i mali
negativan napon, izlaz operacionog pojaavaa prelazi u negativno zasienje i zakoi diodu. Pri
tome na izlazu se dobija nulti napon.

97
 A

v
I
D

Slika 2.90. Precizni punotalasni

usmera sa operacionim pojaavaem. vO
R

Uz vee ulaganje moe se konstruisati i punotalasni precizni usmera (slika 2.91) koji nosi
naziv detektor apsolutne vrednosti. Pri pozitivnom ulaznom naponu izlaz operacionog pojaavaa
A1 se pomera u negativnom smeru, otvara diodu D1 i zakoi diodu D2. Kroz otpornik R2 ne tee
struja, prema tome neinvertujui ulaz pojaavaa A2 je na virtuelnoj masi. Pod tim uslovima oba
stepena rade kao invertujui pojaavai:

R R
vO v I 3 5 ....................................................................................................(2.40.)
R1 R4

Ako su svi otpornici iste otpornosti, izlazni napon se poklapa sa ulaznim. Pri negativnom
ulaznom naponu die se izlaz operacionog pojaavaa A1, zakoi se dioda D1 i otvara se dioda D2.
Vae sledee jednaine:

vI v vA
A , ....................................................................................................(2.41.)
R1 R2 R3 R4

R5
vO v A 1 . ...................................................................................................(2.42.)
R3 R4

R3 R4 R5

D1
Slika 2.91.
Punotalasni R1
precizni usmera sa A1 A2
operacionim
vI D2
pojaavaima vO
(detektor apsolutne
vA
vrednosti). R2

98
 Ako su svi otpornici iste vrednosti, na izlazu e se pojaviti ulazni napon sa suprotnim
predznakom. Prema tome, ovo kolo daje za bilo koji ulazni signal signal iste apsolutne vrednosti ali
uvek pozitivnog smera na izlazu. Eventualne manje greke se mogu minimizirati uparivanjem
otpornika i primenom operacionih pojaavaa sa malim ulaznim ofsetom.

2.4.4. Umnoavai napona

Ponekad se javlja potreba za takvim usmeraem koji moe da daje vei izlazni napon od
amplitude ulaznog naizmeninog napona. Pri manjim snagama nije opravdano dizanje napona sa
transformatorom ve se koristi jedno od ovde prikazanih kola.
Od amplitude ulaznog naizmeninog napona otprilike dva puta vei jednosmerni napon e
se pojaviti na izlazima sklopova sa slika 2.92 i 2.93.

D1
C1

vI vO

Slika 2.92. Udvostruiva

napona za vee struje. D2
C2

U kolu na slici 2.92 za vreme pozitivne poluperiode ulaznog naizmeninog napona puni se
kondenzator C1 na vrnu vrednost ulaznog napona a za vreme negativne poluperiode puni se
kondenzator C2 na istu vrednost. Ako je mala talasnost izlaznog napona (kondenzatori su dovoljno
velikog kapaciteta) izlazni jednosmerni napon e biti dvostruka vrednost amplitude ulaznog
naizmeninog napona.
Na slici 2.93 prvo se kondenzator C1 napuni na vrnu vrednost ulaznog naizmeninog
napona, zatim se zbir ulaznog napona i napona na kondenzatoru C1 iskoristi za punjenje
kondenzatora C2 na dvostruku vrednost amplitude naizmeninog napona. U odnosu na zajedniku
masu ulaza i izlaza ovde je izlazni napon negativan. Okretanjem dioda moe se dobiti i pozitivan
izlazni napon.
C1 D2

Slika 2.93. Udvostruiva

napona sa negativnim D1
vI C2 vO
izlaznim naponom.

Za postizanje vrlo velikih napona i vrlo malih struja koristi se umnoava napona prikazan
na slici 2.94. Broj dioda i kondenzatora se moe birati proizvoljno, naalost poveanjem broja
stepeni opteretljivost izlaza naglo pada. Kondenzator C1 se puni na vrnu vrednost ulaznog napona,
a ostali kondenzatori na dvostruku vrnu vrednost. U principu polazei od ulaza prema izlazu

99
trebalo bi ugraditi sve manje kondenzatore ali radi uniformnosti redovno se koriste isti
kondenzatori.

C1 C3 Cn-1

D1 D2 D3 D4 Dn-1 Dn
vI vO

C2 C4 Cn

Slika 2.94. Umnoava napona za dobijanje vrlo velikih izlaznih napona.

2.4.5. Nelinearni pojaavai

Kod veine pojaavaa poeljna je linearna veza izmeu ulaznog i izlaznog napona. Postoje
meutim i takvi zadaci pri analognoj obradi signala gde je potrebno ostvariti tano odreenu
nelinearnu karakteristiku.
Osnovna kola u ovoj oblasti ostvaruju logaritamsku funkciju i eksponencijalnu funkciju.
Polazei od njih mnoenje signala se moe svesti na sabiranje logaritama, delenje se moe obaviti
oduzimanjem, pri stepenovanju, u zavisnosti od eksponenta, logaritam signala se pojaava ili
razdeljuje. Na kraju se rezultat obrade redovno rauna preko eksponencijalne funkcije.
Logaritamska prenosna karakteristika se moe ostvariti jednim od kola na slici 2.95. Moe
se smatrati da je strujno-naponska karakteristika tranzistora idealnija od strujno naponske
karakteristike diode. Zavisnost izmeu ulaza i izlaza je sledea:

vI
vO VT ln . ...............................................................................................................(2.43.)
RI S

Q
D

R R
vI A vI A
vO vO

(a) (b)

Slika 2.95. Logaritamski pojaavai: a) sa diodom, b) sa bipolarnim tranzistorom.

Eksponencijalna prenosna karakteristika se moe ostvariti prema slici 2.96. Emitorska struja
tranzistora zavisi od ulaznog napona po eksponencijalnom zakonu. Skoro istovetnu struju kolektora
e otpornik R u povratnoj grani pretvoriti u napon.

100
 vI
VT
v O RI S e . .................................................................................................................(2.44.)

A
Slika 2.96. Pojaava sa vI vO
eksponencijalnom
prenosnom karakteristikom.

Moe se pretpostaviti da su prikazana kola jako zavisna od temperature, poto su parametri

IS i VT izrazito zavisni od temperature. Upravo zato ovakvi sklopovi se mogu ostvariti samo
integracijom tranzistora na jednu poluprovodniku ploicu. Jedino ako se parmetri svih tranzistora
menjaju istovetno, mogu ostvariti upotrebljiva kola.
Nelinearni pojaavai, u principu, mogu se iskoristiti u raznim kolima za obradu signala,
injenica je meutim da se retko primenjuju, radije se koriste softverska reenja. Razlozi se mogu
traiti u nedovoljnoj tanosti i u visokoj ceni. U pogledu brzine analogna kola obino premauju
softverska renja.

101