www.herz.

rs

Armature za instalacije
pitke vode
Predgovor
Informacije za primenu zaustavnih armatura u instalacijama za pitku vodu u Austriji
Aktuelni propisi i pravila za primenu:
Uredba o pitkoj vodi
BGBl. 304/2001 Republike Austrije od 21.avgusta 2001. uz dodatne revizije iz
BGBl. II Nr. 254/2006 od 6.7.2006
BGBl. II Nr. 121/2007 od 12.6.2007
BGBl. II Nr. 359/2012 od 30.10.2012
Hemijski zahtevi i provera materijala u oblasti pitke vode
NORM B5014-3 od 15.6.2012
Lista higijenski podesnih metalnih materijala za pitku vodu kod cevi za pitku vodu
ONR 25014-3 od 15.6.2012
Ventili za zatvaranje iz legure bakra za ureaje za pitku vodu u zgradama
ON EN 1213 od Mart 2000
Registar VGW marke kvaliteta vode
Sadraji:
Uredba o pitkoj vodi Republike Austrije regulie kvalitet pitke vode i instalacija za snabdevanje.
Norma o materijalima sadri zahteve i metode provere kako bi se spreio negativni uticaj pitke vode primenom nepodesnih
materijala. Oblast primene obuhvata sve komponente odn. komponente iji materijali se primenjuju za instalacije za snab-
devanje pitkom vodom i dolaze u kontakt sa pitkom vodom. Opis materijala vri se na osnovu njegovog tanog hemijskog
sastava. Odreivanje emisije sastavnih delova legura u pitku vodu moe da se ogranii na odreene elemente. Kod artikala
koji se proizvode iz materijala koji su higijenski podesni za pitku vodu, nije vie potrebna provera kolika je emisija metala u
pitku vodu. U taki 5 se ukazuje na prihvaene materijale ONR 25014-3..
IU listi materijala u taki 7 opisani su dozvoljeni materijali za armature i armaturne komponente. U rubrikama 7.4.3 kao i 7.5.3
izmeu ostalog navode se i materijali koji se proizvode za proizvodnju HERZ armatura TW serija modela 4010, 4115, 4117,
4125, 4126 i 4216.
U normi o proizvodima izmeu ostalog utvruju se i zahtevi materijala i oznake za ventile za zatvaranje od legura bakra. U
taki 6.2.1 navode se pripremi dozvoljenih legura bakra.
U aktuelnom VGW registru 2013 (na snazi od januara 2013) na stranici 112 nabrojane su HERZ-ove armature kao potvrda
usklaenosti sa normom. Ovaj dokaz efikasnosti je u principu vaei do 31.12.2013. Nezavisno od toga aktualni sertifikati o
proizvodima e se prilikom zahteva za produenje dokazom o usklaenosti s normama aktualizovati prema
NORM B 5014-3.
Be, februar 2013/KDF
Sadraj:
Pitka voda, industrijska voda, upotrebna voda 4
Sastav vode, tvrdoa vode 4
Bitne norme za instalacije pitke vode 5
EN 1213 zaustavne armature za postrojenja za pitku vodu u zgradama 7
DIN 30677 i DIN 3476 uzemljene armature 7
EN 806 planiranje, izgradnja i pokretanje instalacija za pitku vodu 8
esti nedostaci kod instalacija za pitku vodu 9
EN 200 sanitarne armature 9
EN 248 elektrolitski zatitni sloj od nikla i hroma 9
EN 1111 Termostatski mea 10
EN 1287 termostatski meai u rasponu niskog pritiska 12
DIN EN 1592 Termostatski meai za pripremu tople vode 13
Ostale zemlje ostale norme 14
Korisne napomene 16
Slavina 17
Opti uslovi kod sistema za raspodelu pitke vode 18
Skokovi pritiska 20
Umanjiva pritiska 20
Izraunavanje unutranjeg prenika cevi EN 806 21
Cevi i cevne veze 23
Materijal mesing 25
Korozija 29
EN 1717 Zatita pitke vode od zagaenja 30
Sistem separator 33
Sigurnosni ventili sa membranom 35
Centralno snabdevanje toplom vodom 37
Cirkulacione instalacije 41
Decentralizovano snabdevanje toplom vodom 44
Armature za zatvaranje za instalacije za pitku vode 47
Regulacione armature za instalacije pitke vode 48
Merni ureaj za regulacione ventile 51
Kuglasti ventili za instalacije pitke vode 51
Prikljuna garnitura za vodomer 52
Meni ventil za pitku vodu 52
Kompaktverteiler 53
Istorija, voda u Beu 55
Probe na pritisak protokol 57
Protokol o ispiranju instalacije pitke vode 59
Putanje u pogon i zapisnik o predaji 60
Herz sanitarne armature 63
Preporuke za ugradnju 66
Sertifikati 68
Pregled normativa 71
3
 Pitka voda, industrijska voda, upotrebna voda
Voda je jedinstvena hemijsko jedinjenje koje se u prirodi nalazi u sva tri agregatna stanja.
Re voda koristi se za teno stanje, dok se led koristi za vrsto a para za gasovito stanje.
Potronja vode je koliina koju ljudi troe i obuhvata dnevnu potronju vode, za pie, za kuvanje i pranje, kao i u privredi,
trgovini i industriji. Potronja vode nije samo parametar za primenu, ve i za odlaganje i ponovnu preradu. Koliina vode koja
se uzima iz instalacije za snabdevanje meri se i obraunava uz pomo brojaa- vodomera.
Samo 0,3% svetskih zaliha vode moe se primeniti kao pitka voda, stoga je potrebna paljiva primena i raspodela putem
prilagoenih tehnologija.
Tvrdoa vode
U zagaenost vode ubrajaju se i prirodno nastali zdravi minerali poput npr. magnezijuma i kalcijuma. Ali u vodi se nalaze i
brojne druge potencijalno tetne supstance. U oblasti pitke vode maksimalne vrednosti ovih tetnih supstanci su ograniene.
Zemno-alkalni elementi poput magnezijuma, kalcijuma i takoe tragova barijum i troncijum jona ine tvrdou vode. Oni
se u vodi nalaze u obliku bikarbonata a u karbonate koji stvaraju kamenac intezivno prelaze kod temperatura vode veih od
60C. Ne postoje zahtevi u okviru propisa o pitkoj vodi u vezi sa tvrdoom vode, ipak previsoki nivo tvrdoe uzrokuju tehnike
nedostatke usled taloenja kamenca.
U tehnikom SI-mernom sistemu sadraj zemnih alkalnih jona (ukupna tvrdoa vode) navodi se u milimol/litar (mmol/l)
Starije oznake su stepen nemake tvrdoe (dH) ili Milival/litar, oznaka koliina materije-jedinica ekvivalentnosti.

Nemaki stepen tvrdoe 1 dH 1

mmol/ l Erdalkaliionen 1 mmol/l 5,6
mval/l Erdalkaliionen 1 mval/l 2,8
Engleski stepen tvrdoe 1 e 0,798
USA ppm CaCO3 1 ppm *) 0,056
Francuski stepen tvrdoe 1 fH 0,56

*) ppm wird fr 1 mg/l CaCO3 verwendet.

Rasponi tvrdoe vode primenjuju se za doziranje sredstava za omekavanje itd. kao to sledi:

Millimol Calciumcarbonat/Liter dH Raspon tvrdoe

HERZ Waschtischarmatur,
< 1,5 < 8,4 dH Meka
Serie Projekt
1,5 - 2,5 8,4 - 14 dH Srednja
> 2,5 > 14 dH Tvrda

Ustanove za snabdevanje vodom saoptavaju isporuenu tvrdou vode na zahtev.

Grad dH Grad dH
Bregenz 12,8 Linz 14 - 21
Eisenstadt 13,5 - 18,4 Salzburg 9,5 - 10
Graz 15 - 17 St. Plten 13,4
Sastav vode:
Innsbruck 6-7 Wien 6 - 11, 6 - 16 u istonom krugu
Voda se sastoji od molekula, koje sainjavaju dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika.
Klagenfurt 17 - 20
Voda ima:

- Gustinu od 1000 kg/m3, tanije 999,975 kg/m3 na temperaturi od 3,98C Primeri u optinama oko Bea:

- Najvei toplotni kapacitet meu svim tenostima 4,18 kJ*kg*K Grad dH Grad dH
Brunn a. Geb. 15,5 Perchtoldsdorf 27 - 28
- Najvei povrinski napon meu tenostima u vlanom vazduhu 72 mN/m na +20C
Korneuburg 14,7 Schwechat 18
Pre preiavanja vode prvo se procenjuje njena provodljivost. Besprekorna kinica ili voda iz izvora ima vrednost
Mdling 17,9 - 18,5 Tulln 23 (frher 42)
< 80 S/cm. Mistelbach 22 - 30
Voda koja potie iz vodenih izvora- povrinske vode ili podzemne vode (arteka vode) se preiava u ko-
munalnih pogonima za snabdevanje- fabrikama vode. Arteka voda se nalazi na odredjenoj dubini izmeu
dva nepropusna geoloka sloja tla. Arteki bunari su izbueni dubinski izvori vode koja pod hidrostatikim
pritiskom izlazi na povrinu (pozitivni arteki bunari) ili se pumpama izvlai na povrinu (negativni ili subaar-
terijski). Geoloke osobine okoline definiu istou i kvalitet vode.

4 5
 Primeri Nemaka:
EN 1213 izdanje 2000, zaustavne armature od bakarnih legura za postrojenja za pitku vodu u zgradama ispitivanja i zahtevi:
Regija dH Regija dH Regija dH Ova norma regulie
Brandenburg 16,4 Mecklenburg- Vorpommern 18,9 Sachsen- Anhalt 23,0
- Zahteve za materijalima i konstrukcijom zaustavnih ventila
Berlin 17,5 Niedersachsen 17,2 Thringen 15,0
- Zahteve za mehanikim, hidraulikim i akustikim osobinama
Baden- Wrttemberg 16,0 Nordrhein- Westfalen 12,1
- Metode testiranja
Bayern 16,8 Rheinland- Pfalz 15,7
- Zahtevi za obeleavanjem
Bremen 7,8 Schleswig- Holstein 15,0
Hessen 15,6 Saarland 8,2 Definicija
Hamburg 16,6 Sachsen 8,5 Zaustavni ventili su runo pokretani ventili sa zatvarajuim telom, koji se kree pravolinijski i u rasponu zatvaranja suprotno
od smera toka. Omoguavaju potpuno zatvaranje protoka u vodovodnoj cevi.

Razlikujemo sledee zaustavne ventile:

U veini gradova i optinama pitka voda filtrira se u ureajima za preradu vode i dezinfikuje se uz pomo hemikalija. Pritom
se unitavaju tetni mikroorganizmi i voda postaje bezbedna za primenu u domainstvima.

U Nemakoj hlor i hipohlorid se ubrajaju u najee primenjena sredstva za dezinfekciju pitke vode. Najvaniji propisi o
tehnikim postupcima u smislu odredbe o pitkoj vodi utvrene su u radnim listovima W229 i W291 standarda DVGW. Takoe
uobiajena su tretiranja pitke vode ozonom ili UV-zraenjem.
Zaustavni ventil sa pravim Zaustavni ventil sa pravim Zaustavnim ventil sa kosim
Pridravanje izriite bezbednosti pitke vode od strane Svetske zdravstvene organizacije (WHO) ispituje se putem nezavisnih seditem seditem seditem
neprofitnih organizacija, poput NSF-International ili nacionalnih organizacija. Ova udruenja utvruju norme za industrijske Pravi oblik Ugaoni oblik
proizvode i proizvode za kunu upotrebu, odn. izvode testiranje proizvoda i sertifikaciju.
Zahtevi za obeleavanjem
Udruenje u Severnoj Americi, je AWWA (American Water Works Association) deo je ANSI (American National Standards In-
Za zaustavne ventile od bakarnih legura od DN10 do DN100, do PN10 i radne temperature od 65C. Dozvoljeni su porasti
stitute) za pitku i otpadnu vodu, svetski rasprostranjena asocijacija.
temperature do 95C sukoliko ne traju due od 1 sata. Ovo ne vai za regulacione ili servisne ventile.
U Kanadi CWQA (Canadian Water Quality Association) ili JWPA (Japan Water Purifier Association) za Japan.
Svi materijali koji dolaze u dodir sa pitkom vodom ne smeju da nepovoljno promene njen kvalitet kao ivotne namirnice niti
U Evropi su najee udruenja koja su zaduena za gas, takoe zaduena i za vodu. Tako je za Austriju odgovoran VGW, njen izgled, miris ili ukus.
za Nemaku je odgovoran DVGW za tehnika uputstva i njihovo pridravanje. U Velikoj Britaniji WRAS (Water Regulations
Advisory Scheme) regulie sluajeve vezane za zakon o vodi. Oznaka materijala EN
Skraenica materijala Broj materijala
Dotine norme tiu se materijala, instalacija, temperatura, pritisaka i koliina vode. CuZn35Pb2Al-C CC752S EN 1982

Bitne norme za instalacije pitke vode
Savet Evropske Unije izdao je nalog Evropskom Komitetu da se za normiranje CEN sastavi sistem evropskih normi radi regu-
lisanja domaeg trita u okviru zemalja lanica. Prilikom sastavljanja tehnikih propisa za instalacije za pitku vodu strunjaci
iz razliitih zemalja lanica pokuali su da uvedu nacionalne odredbe. Stoga u primeni treba potovati kako evropske os-
novne norme, tako i dopune nacionalnih normi.
U Austriji je kvalitet vode regulisan kroz nalog saveznog ministra za socijalnu sigurnost i narataj (uredba o pitkoj vodi).
Prema zakonu o ivotnim namirnicama odgovorna institucija je guverner/gradonaelnik ( 24 LMSVG). Svako ko rukovodi
nekim ureajem za snabdevanje vode mora da ga postavi i odrava prema najnovijem tehnikim dostignuima. Isto tako u
skladu sa odredbom o pitkoj vodi obavezan je nadzor putem izvoenja testova i objavljivanja rezultata merenja.
U Nemakoj vae evropske osnovne norme DIN EN 1717 (Zatita pitke vode) i DIN EN 806 (planiranje, obraun, izvoenje
i pogon), kao i nacionalne dopunske norme DIN 1988 (zatita pitke vode). Osim toga potrebno je pridravati se preporuka
standarda DVGW
Bakarne legure koje sadre vie od 10% cinka su osetljive na decinkovanje, ako su izloene vodi koja je podlona hemiskom
vezivanju sa cinkom iz legura (vode koje sadre hlor i kiseonik). Proces decinkovanja je hemiska reakcija vezivanja hlora i
kiseonika iz vode sa hemiski nestabilnim elementom Cinkom iz legure. Posledica je emisija cinka u pitku vodu I njena kon-
taminacija prevelikim koliinama tog metala kao i trajno slabljenje odnosno oteenje legure. U zemljama gde je propisana
primena materijala koji je otporan na decinkovanje, proizvodi moraju da obezbede dubinu decinkovanja manju od 200mi-
krometara u svakom pravcu. Moraju biti ispitani prema normi EN ISO 6509 i moraju biti obeleeni kao to je navedeno u
odlomku Obeleavanje.
HERZ-STRMAX su podesni za primenu u rashladnim i ureajima za grejanje. Podobnost upotrebe ovih ventila je
zadovoljavajua u svim sistemima vodosnadbevanja osim sistema pitke vode.
Za postrojenja sa pitkom vodom podesni su ventili HERZ-STRMAX WD koje su odobrene i registrovane od strane VGW (W
1.332) i HERZ-STRMAX AWD prema EN 1213:2000 proizvodne klase zapremine protoka VB.
Bitne, razliite osobenosti su, da su svi delovi koji su u kontaktu sa pitkom vodom od legure bakra otporni na decinkovanje
i da se svi materijali za dihtovanje sastoje od fizioloki bezbednog materijala prema KTW-listi. Osim toga u Herzovim armat-
urama su dozvoljeni udeli olova u mesingu znaajno smanjeni, i sve legure od kojih se proizvode armature redovno podleu
ispitivanju.

Pri dimenzionisanju ureaja i putanja u pogon opte vaee i normativima definisane maksimalne brzine protoka moraju
da se potuju.

6 7
 DIN 30677 i DIN 3476 esti nedostaci kod instalacija za pitku vodu

Uzemljene armature zahtevaju spoljnu zatitu od korozije od duroplasta. Ova zatita od korozije treba da se proizvede u
skladu sa DIN 30677, deo 2. Unutranja antikorozivna zatita treba da bude proizvedena prema DIN 3476 i mora da bude u
skladu sa zahtevima Zajednice dobara (Gtergemeinschaft) za zatitu od korozije. - Nedovoljna toplotna izolacija na cevima za hladnu vodu

EN 806, deo 1-5, planiranje, izgradnja i pokretanje instalacija za pitku vodu

Instalaciju za pitku vodu treba planirati tako:

- Prikljuci koji su stavljeni van funkcije (iskljueni) i zatvoreni zasunom ili poklopcima. Oni nemaju protok i pred
stavljaju opasnost od zagaenja. Hitno je neophodna njihova obnova i povezanost sa glavnom cevi.

- Da se izbegne rasipanje vode, prekomerna potronja, zloupotreba i zagaivanje

- Mesta pranjenja na razvodnicima nisu ispravna (dostupna, podesna).

- Prikljuak ekspanzijskih posuda ili spremnika kod ureaja za hermetizovanje nisu protoni.
pitke vode
- Da se izbegne prekomerna brzina protoka, prolasci kroz male izlaze na armaturi
i stajaa voda
- Gumene cevi za punjenje npr. ureaja za grejanja koji se ne demontiraju, predstavljaju opasnost od zagaenja
usled povratnog pritiska vode za grejanje u sistem za pitku vodu.
- Da se omogui na svim izlivnim mestima protok, pritisak, i temperature vode EN200 sanitarne baterije, izlazni ventili i mene armature
- Da ne postoji opasnost ili neprijatnosti za osobe i kune ljubimce, kao ni pretnja
za zgradu ili njen sadraj. Sanitarne baterije se dele prema EN 200 na dve oblasti primene:
- Da se izbegnu oteenja (npr. Stvaranje kamenca, korozija) i da se ne narui ili
- Vodosnabdevanje Tipa 1 je za raspon pritiska od 0,05 MPa (0,5 bara) do 1,0 MPa (10 bara).
ugrozi kvalitet pitke vode kroz lokalna priticanja iz okoline
- Da je mogu pristup i odravanje delova instalacije - Vodosnabdevanje Tipa 2 je za raspon pritiska od 0,01 Mpa (0,1 bara) do 1,0 Mpa (10 bara).
- Da se izbegnu ukrtanja cevi
- Da nastanak brujanja bude na minimumu. U sutini razlika je u pogonskim silama, pogonu preklopnika za alternativni izliv (npr.tu), protoku i buci. Kod armatura Tipa
Uzemljene cevi moraju da budu u skladu sa EN 805. Linijska urinalna instalacija u 2 sa privrivaem za brzo otputanje mogu pogonske sile da budu vie. to se tie konvertora kod Tipa 1 rade automatski.
suvomontanom zidu Brzine protoka mogu kod pogreno primenjenih armatura da budu neusklaene. Armature oba tipa mogu prilikom upot-
rebe preko maksimalnog pritiska da proizvode buku. Nacionalne/lokalne smernice mogu da zahtevaju definisanje jedne
armature, koja se dodeljuje jednoj grupi armatura.
Svi delovi ureaja za pitku vodu moraju da budu u skladu sa lokalnim i nacionalnim zakonima ili propisima. Probni pritisak Klase protoka mogu da se podele prema EN ISO 3822-4:
odgovara 1,5-strukom pritisku u normalom pogonu (PMA).
Klase protoka Protok (l/s)
Cevi i vezivni delovi treba da se instaliraju pod strunim nadzorom i da imaju ivotni vek od 50 godina. Takoe moraju da Z 0,15
budu otporni na temperuru do 95C. A 0,25
S 0,33
U skladu sa EN 1717 ne sme da postoji ukrtenih veza izmeu razliitih sistema za snabdevanje ili razliitih vrsta dovoda
B 0,42
nekog snabdevaa. C 0,50
Svi materijali i spojevi cevi moraju da budu u skladu sa dotinim normama za instalacije sa pitkom vodom. D 0,63

Dovodne i razvodne cevi moraju da imaju mogunost zatvaranja i pranjenja. Svaki deo zgrade, koji ima sopstveno snab-
devanje vodom, mora biti opremljen sistemom za zatvaranje. Ovo zatvaranje bi trebalo, ukoliko je mogue, da se nalazi Nivo buke armature meri se prema EN ISO 3822-1 do -4 pri pritisku od 0,3 Mpa (3 bara) i u Armaturnu grupu I, II ili U.
unutar zgrade ili u blizini mesta dovoda vode.
Grupa Nivo buke u dB(A)
Spratne cevi moraju imati mogunost zatvaranja za svaki sprat posebno. Treba predvideti armaturu za zatvaranje za svakog I 20
prikljuenog potroaa, kao npr. vodokotli, bojler, ve mainu. II 20 < Buka 30
U (nije klasifikovano) > 30
Izliv tj.cev za zagrejanu pitku vodu treba postaviti na levu stranu a za hladnu vodu na desnu stranu budueg prikljuka.

Za svaku zgradu treba predvideti sopstveni uzlazni vod (usponske cevi). Cevi ne smeju da prolaze kroz cevi za odvod, ot-
padne vode, niti kroz prostor za provetravanje, prostor za lift, prostorije za kuni otpad ili kroz prostor za kamin.
Take preuzimanja sa gumenom spojnicom za sanitarne objekte ili prikljuci za hladnu vodu za aparate moraju da budu u
skladu sa zahtevima spreavanja povratnog toka prema EN 1717.
Take preuzimanja za manja preuzimanja ne smeju da se nalaze na kraju neke duge cevi. Cevi za hladnu vodu za pie ne
smeju da se nalaze blizu cevi za grejanje ili za toplu vodu. Ako se to ne moe izbei, cevi treba izolovati.
EN 248 elektrolitski zatitni sloj od nikla i hroma
Ova norma definie osobine (kvalitet) vidljivih povrinskih slojeva, uslove i testiranje obloga. Ovde se razlikuju vidljivi ili na
oko nevidljivi povrinski slojevi, pri emu vidljivi povrinski slojevi ukljuuju spoljne povrine u radnim uslovima. Nisu vidljivi
povrinski slojevi unutranjih delova kao npr. dugmad za pritisak, poklopci, radni elementi ili delovi koji su prekriveni drugim
ugradnim elementima, kao npr. vuna ipka kod polunih mehanizama sifona.

Na mestu preuzimanja mora se bojom obeleiti vrsta voda plavom hladna, crvenom topla pitka voda.

8 9
 Greke na povrinskim slojevima opisuju se kao to sledi:
uta boja mala koliina ili potpuno odsustvo hroma na niklu
Rupice ili poroznost greka na povrinskom sloju osnovnog materijala
Mehurii (plikovi) mehuri ili izdizanje na oblozi (zatitnom sloju)
Masa (dimenzije) termostatskih meaa omoguava ne samo ugradnju i zamenljivost bilo kog sanitarnog elementa, ve i
mogunost postavljanja razliitih prikljuaka na instalaciju pitke vode. Izuzetak su posebni sluajevi za montau na sanitarnu
opremu koji nisu u skladu sa evropskim normama. Voda ne sme da izlazi uz nedozvoljeno prskanje. Neophodna je sigurnos-
na oprema prema EN 1717. U uputstvu za instaliranje koje se dobija uz armaturu mora jasno da budu opisane specijalne
osobine modela.

Mrlje greka ispod niklovanog sloja

Dimenzije prikljuaka i uslove koje treba da ispunjavaju elementi sanitarne opreme moraju da su u skladu sa sledeim
Brazde fine ili otre linije nakon poliranja normama:
- EN 31 umivaonici
Pukotine neispravno livenje ili pucanje obloge (zatitnog sloja)
- EN 32 visei umivaonici
upljine neispravno livenje - EN 35 samostojei bidei, sa dotokom odozgo
Mat/tamne take neispravno poliranje - EN36 visei bidei, sa dotokom odozgo
- EN 111 lavaboi, visei
Urezi ili ogrebotine prouzrokovano loim rukovanjem ili transportom
- EN 232 kade
HERZ-Qualittskontrolle bei
Pregoretine talasasti povrinski sloj i sivkast izgled - EN 246 sanitarne armature, opti uslovi za regulatore protoka (perlatore)
verchromten Armaturen
- EN 248 sanitarne armature, opti uslovi za elektrolitski zatitni sloj NiCr
Ljutenje pucanje obloge (zatitnog sloja)
- EN 695 sudopere
Narandasta povrina ogrubelost povrinskog sloja

Ogrubelost, zrnastost zagaenost metalom prilikom oblaganja niklom

Zahtevi za testiranje i dihtovanje odnose se na kompletnu armaturu, na dihtovanje elemenata za zatvaranje, dihtovanje
runih konvertora i konvertore sa automatskim pokretanjem.
Vidljive povrine treba da se podvrgnu vizuelnoj proveri golim okom i na rastojanju od 300mm bez uveliavanja.
Protok za termostatske meae mora da iznosi u zavisnosti od sanitarne opreme pri pritisku izmeu 0,3 i 3 bara barem
Provera otpornosti na koroziju izvodi se prema standardu ISO 9227 u definisanim uslovima za test rasprivanjem rastvora
neutralne soli. - 0,33 l/s (20 l/min) za kade

- 0,20 l/s (12 l/min) za umivaonike, bidee, sudopere ili tu kabine

EN 1111: Termostatski mea Radi utede vode armature mogu da budu opremljene regulatorom protoka (perlatorima), ukoliko se potuje protok od

U standardu EN 1111 definie se primena termostatskih meaa za opremanje sanitarnih objekata u prostorijama koji slue 12 l/min.
za odravanje higijene (toaleti, kupatila) i kuhinjama. Ova norma tretira primenu termostatskih meaa za kune uslove.
Ovde se izuzimaju meai koji se postavljaju za snabdevanje velikog broja mesta za preuzimanje (npr. primena u linijskim
ureajima za pranje). Armature za umivaonike, bidee ili sudopere sa posebnom opremom poput:
Termostatski meai su armature sa jednim ili vie izlaza, koje samostalno reguliu toplu i hladnu vodu na temperaturu koju - vrstih gumenih cevi na prikljuku
izabere potroa. Protok moe da se podesi izmeu 0 ili max uz pomo istog ili odvojenog elementa za otvaranje.
- Tua na izvlaenje
- Klasifikuju se na sledei nain:
- Sigurnosnog ureaja protiv povratnog toka- nepovratnog ventil.
- Tip 1 jednoruni mea sa jednim elementom za podeavanje protoka i temperature
- Dodatka za utedu vodemogu imati minimalni protok od 0,15 l/min (9 l/min), ako je pritisak pri snabdevanju preko
- Tip 2 dvoruni mea sa odvojenim elementima za pokretanje i podeavanje protoka i temperature 1 bara. Protoci se odnose sve vreme na meanu vodu kod minimum pet razliitih temperatura.
- Tip 3 termostatski sigurnosni mea sa jednim elementom za pokretanje koji u jednoj odreenoj poziciji podeava - Hladna voda (nije primenjivo za Tip 3)
protok i temperaturu. Mora da bude opremljen jednim ureajem za zatvaranje.
- 34C
- Tip 4 termostatski mea bez elementa za pokretanje za podeavanje protoka
- 38C
- Tip 5 termostatski meai sa specijalnim elementima za pokretanje
- 42C
Termostatski meai koji su u skladu sa ovom normom, moraju da imaju obeleen naziv i oznaku proizvoaa, kao i arma-
turnu grupu i klasu protoka. Armature za kadu i tu kabine moraju da budu obeleene sa dve klase protoka, prva za kadu - Topla voda.
a druga za odvod tua (protok za tu). Element pokretanja za podeavanje temperature mora da bude obeleen skalom ili
simbolima. Isto tako mogue su oznake u boji (hladna voda plava, topla voda crvena). Povrine treba da budu izvedene
u skladu sa EN 248. Raspon podeavanja temperature mora biti tako postavljen da je mogua promena temperature od 8 K.

Klasifikovanje za termostatske meae vri se prema EN 200.

- termostatski meai sa izlivom na kome je regulator protoka (perlator):

10 11
 Prema armaturnim grupama I ili II DIN EN 1592: Termostatski meai za pripremu tople vode

D, C ili B za termostate kod kada Ova norma nalae zahteve za merenjima, materijalima i funkcijom termostatkih meaa za sisteme razvoenja tople vode u
dimenzijama DN 15 do DN50. Ovi termostatski meai redukuju temperaturu tople vode za sanitarnu upotrebu u celokup-
D do A za termostatske meae nom sistemu tople vode. Ovi termostatski meai reguliu temperaturu razvoenja od grejaa vode na prethodno podeenu
- Termostatski meai sa izlivom bez regulatora protoka (perlatora): vrednost odnosno neki podesivi raspon izmeu 45C i 65C. U lokalnim propisima moe se definisati i nia izlazna tempera-
tura od 45C.
Prema armaturnim grupama I, II ili nije klasifikovano

- Termostatski meai sa tu odvodom

Granine vrednosti Preporuene granine vrednosti
Prema armaturnim grupama I ili II Pritisak protoka najmanje Najmanje 0,02 MPa (0,2 bar) 0,1 MPa 0,5 MPa (1 5 bar)
Pritisak mirovanja Maximal 1 MPa (10 bar)
Prema klasi protoka D, C, B, S ili A Temperatura tople vode Ulazak 90C 60C 80C
Temperatura hladne vode Ulazak 25C 25C
- Termostatski meai sa izlivom i tu odvodom Izlazna temperatura 45C 65C
Prema armaturnim grupama na oba odvoda, ako nisu isti, onda prema nepovoljnijem

Prema klasi protoka na izlivu odvojenih izlaza D, C ili B Meai se dele na dva tipa:
Prema klasi protoka na tu odvodu D, C, B, S ili A - Tip 1, nepodesiv mea sa prethodnodno postavljenom temperaturom

- Tip 2, podesiv mea, temperatura moe da se podesi pomou/bez alata.

Za materijale odgovoran je proizvoa. Povrinski (zatitni sloj) i materijali ne smeju da zagauju pitku vodu prilikom nor-
malnog i sluajnog kontakta. Primenjeni materijali i povrinski slojevi moraju da budu navedeni i ne smeju nepovoljno da se
promene pri temperaturi od 95C vie od sat vremena.

Ugraeni elementi za zatitu od povratnog tok moraju da budu u skladu sa odgovarajuom normom. Dograeni elementi
za zatitu od povratnog toka moraju da su u skladu sa EN 13959.

Prikljuci DN 15 do DN 50 moraju da budu u skladu sa EN 1254, lemljeni kontaktni umeci ili prikljuci ija spajanje se vre sa
toplotom, nisu direktno dostupni na kuitu armature.

TIP DN15 DN20 DN25 DN32 DN40 DN50

Unutranji navoji prema ISO 7- 1 Rp 1/2 Rp 3/4 Rp 1 Rp 1 1/4 Rp 1 1/2 Rp 2
Spoljanji navoji ISO 7- 1 R 1/2 R 3/4 R1 R 1 1/4 R 1 1/2 R2
HERZ model FRESH - termostatski mea sa G 1 1/2B
Spoljanji navoji ISO 228- 1 G 3/4B G 1B G 1 1/4B G 1 1/2B G 2B
izlivom i tu odvodom G 1 3/4B
SSpoljanji navoji sa prepustom. G 1 1/2B G 2B
G 1/2B G 3/4B G 1B G 1 1/4B
EN ISO228-1 G 1 3/4B G 2 3/8B
EN 1287 termostatski meai u rasponu niskog pritiska Lemljeni spojevi EN 1254-1 15/18 22 28 35 42 54
IZa razliku od EN 1111 ova norma je za termostatske meae za raspon pritiska od 0,01 Mpa (0,1 bar) do 0,1 Mpa (1 bar). Ubodno-zaptivni elementi sa
Termostatski meai ove norme mogu da se primene i u rasponu pritiska od 0,2 Mpa (2 bara), ako nisu postavljeni uslovi za spoljno-lemljenim spojevima EN 15/18 22 28 35 42 54
1254-1
buku. Za termostatske meae ove norme ne postoje uslovi u vezi sa izazivanjem buke. Termostatski meai za vie pritiske
Cevni zavretak sa steznicom za 15/18 22 28 35 42 54
treba da se izvedu u skladu sa EN 1111. Klasifikacija, prikljuak za elemente opreme, funkcionisanje i dihtovanje opisani su bakarnu cev EN 1254-1
kao u EN 1111.
Prirubnica prema EN 1092-3 DN15 DN20 DN25 DN32 DN40 DN50
U nekim oblastima postoje ureaji koji se snabdevaju iz visokih spremnika i moraju da rade uz vrlo nizak pritisak vode.
Uobiajeni sistem pritiska kod ovih sistema je 0,01 Mpa i iziskuje zahtev za protok armature sa niskim otporom. Ove arma-
ture konstruiu se specijalno za ove okolnosti pritiska. Svi ostali zahteve kao to je postojanost, bezbednost, otpornost na Kod meaa Tip 2 mora prethodno podeavanje temperature da ima mogunost da se blokira i da bude zamenjivo samo uz
pritisak itd. treba izjednaiti sa armaturama za visoki pritisak. pomo alata kao to je odvija. Stoga je potrebno potkretanje funkcije odblokiranja, koja se nakon aktiviranja opet samo-
stalno vrati na mesto.

12 13
 Nakon 30 s stabilnih uslova dotoka tople i hladne vode temperatura meane vode mora da ostane u okviru raspona od +- Korisne napomene
2K. Srednja vrednost temperature meane vode ne sme da odstupa vie od +- 3K od prethodno podeene vrednosti. Ovo
merenje izvode se izmeu 45C i 65C.

Minimalni protoci: Mesta preuzimanja za pitku vodu i nepitku vodu moraju da budu obeleeni znacima.

DN 15 20 25 32 40 50
Minimalni protok (l/min) 20 25 45 75 120 180
Svi termostatski meai moraju da budu sasvim itko i trajno opisani:
- Proizvoa, oznaka prodavnice ili oznaka proizvoaa
- Naziv ili broj modela
- Temperatura podeavanja pri oticanja 45C ili 45C do 65C

Uputstvo za ugradnju i rukovanje mora da bude isporueno uz svaki miks ventil (Mischventil). Ova uputstva moraju da
sadre sledee take:
- ematski crte za ugradnju Pitka voda Voda nije za pie
- Oznaka termostatskog meaa
- Informacije o pokretanju i periodinim proverama Ako su izolacioni elementi propisani putem nacionalnih i lokalnih propisa kod podzemnih cevi onda ovi treba da se ugrade
- Informacije o zatiti od povratnog toka u blizini glavne armature za zatvaranje. Ovi izolacioni elementi ne smeju ni u kom sluaju nenamerno da budu prekriveni.
- Informacija od neophodnim ventilima za zatvaranje Unutranje instalacije u zgradama moraju da se izjednae u potencijalu.
- Ovi meai ne ograniavaju teperaturu na vrednost koja spreava opasnost nanoenja opekotina.
- Podeena temperatura mora da bude u skladu sa nacionalnim normama. Raspodela zagrejane pitke vode

Ureaji za toplu vodu moraju da budu u skladu sa EN 1487, EN 1488, EN 1489, EN 1490 i EN 1491.

Nacionalni ili lokalni propisi za spreavanje rasta legionale moraju da se potuju.

Ureaji za zagrevanje pitke vode (npr. bojleri) ne smeju da se koriste za grejanje prostorije.

Da bi se za sve delove ureaja za zagrevanje obezbedila dovoljna postojanost potrebno je da su svi delovi ureaja dimenzi-
onisani na bezbedan rad na najviim pritiscima propisanim za siguran rad ureaja. Kod ureaja za grejanje vode sa cirkula-
cionim-povratnim vodom razlika u temperaturi izmeu vode na izlasku iz grejaa pitke vode i povratu maksimalno sme da
bude 5 K

Instalacije za zagrejanu pitku vodu treba da je tako projektovana da rizik od opekotina korisnika bude minimalan.

Na izlivnim mestima gde se mora obratiti posebna panja na temperature isticanja kao kod bolnica, kola, starakih domova
itd. radi umanjenja opasnosti od opekotina trebalo bi da se primene termostatski miks ventili ili miks baterije sa ogranienjem
HERZ- Mea Tip 2 gornje temperature. Preporuuje se da najvia temperature bude 43 C.

Kod ureaja za tuiranje itd. u deijim vrtiima, domovima za decu i sl. mora biti obezbeeno da temperatura ne moe
premaiti 38 C.
Ostale zemlje ostale norme
Kod opasnosti od sluajnog doticanja istaknutih povrina spremnika za toplu vodu, cevi ili opreme ove temperature ne
Kao to je pomenuto Evropske norme (EN) treba da se primenjuju u Evropskoj Uniji, ipak mogu osim toga da se primene smeju da prekorae temperaturu specifine primene (npr. u vrtiima, domovi za stare itd.)
norme specifine za pojedine zemlje. Jedan primer daju kolege iz Ujedinjenog kraljevstva Velike Britanije sa standardom BS
7942 (Britanski standard) kao dodatak EN 1111. Kod zajednikog izlaza i direktnog kontakta hladne i tople vode na armaturama koje se koriste kao izlivna mesta npr.slavine
treba ima na dovodnim cevima ugraditi element za spreavanje povratnog toka- nepovratni ventil. Zatita od prelaenja
U ovoj normi termostatski meai (TMV thermostatic mixing valves) podgrupiu u armature za visoki pritisak 1 do 5 bara i vode treba da se izveda prema EN 1717.
armature za niski pritisak 0,2 do 1 bar. I izlazne temperature se razlikuju malo u odnosu na EN 1111, odn. Navode se prema
svrsi primene. Za otvorene i zatvorene vodovodne instalacije treba spreiti delovanje pritiska i temperature prilikom zagrevanja uz pomo
odgovarajue sigurnosne opreme, kao npr. ekspanzijska posuda za pritisak, sigurnosni ventili, elementi za spreavanje
Nemetalni materijali podleu BS 6920. povratnog toka, umanjivai pritiska.
WELL- Water efficiency Labelling za proizvoae Evropskog ventila ili Kontrola dovoda energije izvode se putem sigurnosnih ureaja, kao npr. termostata, sigurnosni graninici temperature, sig-
urnosni ventili ili termike zatite oticanjem. Za kontrolu pritiska mora da se ugradi sigurnosni ventil na stranu hladne vode
WELL- Management section u SAD-u.
pre grejaa za vodu i ne sme da ima nikakvu blokadu.

Ako je potrebno pritisak snabdevanja moe se regulisati jednim umanjivaem pritiska.

Vodomer mora da bude u skladu sa EN 805 i propisima snabdevaa vode.

14 15
 Slavina
Ovaj naziv dolazi od prvobitnog principa ventila za zatvaranje koji zatvara presek toka jednim epom. Moderne slavine za
vodu zatvaraju i reguliu vodeni tok uz pomo meake glave- jednorune slavine ili keramikim preklopnim zatvaraima-
dvorune slavine. Naziv slavina za vodu nastao je stoga od ventila za zatvaranje. Prava slavina za zatvaranje sa slavinskim
epom okree se za 90 i zatvara ili otvara vrlo brzo instalacione cevi, to moe dovesti do udara pritiska. Iz ovog razlog ove
armature nisu dozvoljene u cevima za pitku vodu.
U Kini je slavina za voda (Guiyou) 10. godina kineskog kalendara. Veza izmeu desetog nebeskog debla (Gui, element vode i
Yin) i desete zemljane grane (slavina). Takva veza se javlja svakih 60 godina, poslednja godina voda-slavina nastupila je 1993
i trajale zbog odstupanja u odnosu na gregorijanski kalendar do februara 1994.
U nekim oblastima Nemake slavina za vodu se oznaava i kao pipa a u vajcarskoj se takoe kae slavine za vodu. U Austriji
se slavina za vodu u govornom jeziku naziva i pipa.
Moderne slavine za vodu u kupatilu i kuhinji su sa meakom glavom, gde se dve keramike ploe sa rupama na sebi
meusobno pomeraju pri tome reguliu otvorenost prolaza za hladnu i toplu vodu , protok i temperaturu mene vode.
Ako rupe lee jedna preko druge ne istie voda. Guranjem ploa tee bilo hladna, topla ili meana voda. Ove slavine se na
nemakom govornom podruju zovu jednoruni meai ili miks baterije . U Velikoj Britaniji se primenjuju dve odvojene
slavine za vodu (dvorune armature). Razlog tome je mali pritisak tople vode. Pri meanju hladne i tople vode bi dolo do
povratnog toka tj. Hladna voda bi potiskivala toplu. Stoga postoje armature koje izgledaju kao mea, a ipak imaju jedno
odvojeno isticanje.
Slavine za vodu koje se ugrauju u zgrade sa vie porodica moraju da nose sertifikovani znak prema DIN 4109. Zatita od
buke (zvuna izolacija) u visokogradnji regulie nivo buke armature u armaturne grupe.
Armaturna grupa I:
- Kod pritiska vode od 3 bara je 20 dB(A)
- Kod pritiska vode od 5 bara je 25 dB(A)
Armaturnagrupa II:
- Kod pritiska vode od 3 bara je 30 dB(A)
- Kod pritiska vode od 5 bara je 35 dB(A)
Protoci za tueve ili kade su izmeu 15 20 l/min, gde je za umivaonik ili sudoperu dovoljno 7 l/min.
HERZ teki model br. 8 sa dekoracijom,
Katalog 1908.
16
Opti uslovi kod sistema za raspodelu pitke vode
Izvoenje instalacionih cevi u Austriji treba da bude u skladu NORM B 2531-1 i NORM EN 806.
Svi delovi ureaja treba pre ugradnje da se skladite i transportuju tako da se izbegde unutranje prljanje putem zemlje,
blata, prljave vode i slinog. Takoe, potrebno je pridravati se uputstava proizvoaa u vezi sa transportom i skladitenjem.
Kontrolni komadi koji su predvieni za ugradnju odn. demontau treba da budu ugraeni u delove instalacije sa malom
brzinom protoka.
Sistem za raspodelu za hladnu vodu mora da budu dovoljno zatieni od zagrevanja. Debljine izolacionog sloja kod insta-
lacija za hladnu i toplu vodu treba da se postave u skladu sa NORM M 7580. NORM H 5155 je u izradi i zamenie NORM
M 7580. U Nemakoj treba da se primenjuje VDI 6023.
Ispitivanje gustine i pritiska (Dichtheit)
Punjenje ureaja za pitku vodu pre putanja ureaja u pogon nije dozvoljeno. Nastanak bakterija usled dugog zadravanja
u ureaju treba obavezno izbei. Putanje ureaja u pogon poinje punjenjem delova ureaja neposredno pred probu pritis-
kom i punjenjem. Probe sa pritiskom smeju da se izvode samo sa pitkom vodom neposredno pred putanje ureaja u pogon.
Punjenje sme da se izvede samo preko kunog prikljuka koji je proizveden u skladu sa propisom i koji je dovoljno ispran
pitkom vodom pomou vrsto postavljene cevne instalacije. U objektima za medicinsku negu Pseudomonas aeruginosa
u 100ml ne smeju da budu zastupljene. Putanje u pogon izvodi se uz pomo instalatera ureaja za pitku vodu, operater
u ovom trenutku treba da bude upuen u svoje obaveze u vezi sa pokretanjem ureaja (putanjem u pogon) u skladu sa
odredbama. U vezi sa tim treba da se sastavi zapisnik.
Proba sa pritiskom za ureaje koji se ne putaju direktno u pogon, smeju da se testiraju sa bezuljnim vazduhom pod pritis-
kom ili sa inertnim gasom (azotom) do maksimum 3 bar. Ova proba sa pritiskom ne zamenjuje test sa vodom.
Testiranje sa vodom i naknadnim pranjenjem ili zatvaranjem nije dozvoljeno!
Ispiranje cevi za pitku vodu
Sve cevi za pitku vodu treba nezavisno od primenjenog radnog materijala po zavrenoj izradi temeljno isprati pitkom vodu.
Razlikuju se dve metode ispiranja:
- Splen ohne Luftzufuhr durch ffnen der Entnahmeventile
- Splen mit Luftzufuhr nach DIN 1988- 2, mit einem Splkompressor sollte immer dann angewendet werden,
wenn keine ausreichende Splwirkung zu erwarten ist.
Ispiranjem treba da se postigne sledee:
- Reinigung der Anlage und Anlagenteile
- Vermeidung von Korrosionsschden
- Sicherung der Trinkwasserqualitt
- Vermeidung von Funktionsschden an Armaturen
Nakon punjenja i ventiliranja cevi izlivna mesta se otvaraju prema prethodno utvrenom redosledu i delovima odozdo na
gore. Trajanje ispiranja zavisi od protonog puta. Najmanje vreme otvorenost svakog izlivnog mesta je barem dva minuta,
nezavisno od protonog puta. Elementi za zatvaranje zatvaraju se u redosledu suprotnom od onog u postupku otvaranja.
Potrebno je sastaviti zapisnik o postupku ispiranja.
U skladu sa DVGW radni list W404 pre ugradnje brojaa za vodu potrebno je ispiranje u skladu sa radnim listom W 291 (za
Nemaku).
17
 Tretiranje pitke vode Skokovi pritiska

Tretiranje vode zavisi od predviene upotrebe vode i slui za spreavanje bakterija, kamenca i verovatnoe pojave korozije. Poveavanje pritiska u sistemu je potrebno onda kada u normalnim uslovima pritisak na izlivnim mestima nije dovoljan.
Izbor ureaja za tretiranje vode smeju da vre samo projektanti i instalateri i moraju da budu ugraeni unutar zgrade. Ovi
ureaji ne smeju da izazovu prekomernu potronju ili rasipanje vode.

Izolacija cevnih instalacija Ureaj za poveanje pritiska potreban je samo onda kad je minimalni pritisak snabdevanja manji od:

Cevne instalacije za pitku toplu vodu treba izolovati kako bi se minimalizovali gubici toplote. Cevne instalacije za pitku
hladnu vodu treba da se izoluju kako bi se zatitili od zagrevanja pri povienim temperaturama okoline. Za jainu izolacije
odluujue su temperature okoline u zavisnosti od situacije ugradnje. Zatita od kondenzacije je pre svega bitna tamo, gde
odgvorajui sadraj vlage u okolnom vazduhu tokom dueg vremenskog perioda moe da dovede do kondenzacije.
To se ne odnosi na spratne instalacije u nadzidnim instalacijama ili u podu jer
- U upljini nazdzidne instalacije ne dolazi do razmene sa spoljnim vazduhom
- Vazduh iz okoline ne sadri vlagu
- Ove cevne instalacije ne obezbeuju trajna mesta preuzimanja, ve se mogu primenjivati samo kratkorono,
Zagrevanje hladnih cevnih instalacija za pitku vodu ne moe da se sprei uz pomo izolacije, ve moe da se odloi.
- Gubitka pritiska zbog geodetske visinske razlike
- Minimalni protoni pritiska na najviem mestu preuzimanja
Ureaji za porast pritiska treba da su tako dimenzionisani da postoji konstantna pogonska bezbednost snabdevanja vodom.
Porast pritiska moe biti potreban i samo za spratove a ne da bude neophodan za celu zgradu. Nepoeljna promena kvaliteta
vode mora da bude iskljuena.
Nedozvoljeni hidrauliki udari u svakom sluaju treba da se preduprede ukljuivanjem pumpi.
Umanjiva pritiska
Potrebno je obezbediti umanjiva pritiska u skladu sa EN 1567 kada pritisak mirovanja na mestima preuzimanja prelazi
500kPa.

Zato treba, ako je mogue, izbegavati postavljanje u ahtovima, kanalima u zemlji ili meu tavanicama.
Drugaije treba posmatrati glavne razvodne instalacije, posebno u prostorijama sa dovodom sveeg vazduha (npr. kotlarni-
ca) ili u meutavanicama. Ovde treba da se predvidi struna izolacija cevi i takoe armatura. Armature se izoluju obino uz
pomo prethodno pripremljenih izolacionom zatitom od toplote.
Umanjiva pritiska treba ugraditi tako da u sistemu za hladnu i u sistemu za toplu vodu vladaju jednaki uslovi pritiska. Ugrad-
nja umanjivaa pritiska ne zamenjuje ugradnju bezbednosnih ureaja protiv prekomernog pritiska u sistemu.
Pri snabdevanju visokih zgrada koje raspolau jednim jedinim ureajem za porast pritiska a imaju vie zona pritiska, ugrauju
se umanjivai pritiska u cevi koje se nalaze u zoni povienog pritiska ili u spratnim cevima.

Zvuna izolacija spada u minimalne zahteve, pre svega kod stambenih zgrada od dve ili vie porodica. Moderne nadzidne
instalacije obino ispunjavaju osobine poviene zvune izolacije i zvune izolacije u sopstvenom stambenom podruju.
Cevi treba postaviti tako da ne postoji neposredni kontakt sa graevinom i da bude maksimalno smanjena pojava buke.
Slobodno postavljene cevne instalacije treba da opremiti izolacijom otpornom na vremenske uslove. U principu sve cevi
treba zatiti od uticaja mraza odn. na odgovarajui nain izolovati.
U cevima protivpoarnih aparata umanjivai pritiska nisu dozvoljeni.
Umanjivai pritiska ne smeju da se dimenzioniu prema nominalnoj duini cevi, ve samo prema potrebnom protoku!!
Ugradnja umanjivaa pritiska vri se po pravilu na cevi sa hladnom vodom nakon brojaa vode, pri emu se pre i posle
umanjivaa pritiska ugrauju armature za zatvaranje/blokade radi servisiranja. Da bi se spreilo povratno delovanje na
umanjivae pritiska, potrebno je instalirati na izlaznoj strani stabilizacionu zonu u duini od 5-ostrukog prenika cevi.

Minimalna jaina izolacij zavisi od nacionalnih i lokalnih zahteva. Kod premetanja/instaliranja cevi potrebno je pobrinuti Izlazni pritisak umanjivaa pritiska je kod ureaja sa sigurnosnim ventilom barem 20% ispod odgovorajueg radnog pritiska
se za dovoljno mesta za izolaciju. Ako je potrebno, izolacioni materijal treba da je sam otporan na spoljanja oteenja, kiu, sigurnosnog ventila.
vlagu u okolini i tetoine. Porozni ili vlaknasti izolacioni materijal mora imati zatitu od pare. HERZ membranski umanjiva pritiska od mesinga ot-
Cevi koje su ugroene mrazom moraju da imaju mogunost pranjenja ili da budu opremljene toplotnom trakom. pornog na odcinkovanje DN15-DN32, PN16

U Nemakoj cevne izolacije moraju da budu izvedene u skladu sa EnEV (Odredbom o utedi energije). U ovoj odredbi su Opseg temperature 0C ... 70C
navedene minimalne debljine izolacionog sloj, na osnovu toplotne provodljivosti od 0,035 W/(m*K) i pojedinanog prenika Opseg podeenosti izlaznog pritiska 0,5...6,0 bar
cevnih instalacija. Osim toga za debljinu izolacije od sutinske je vanosti mesto instaliranja cevi kao i susedne/okolne
instalacije. ifra artikla: 1 2682 01 1 2682 04
Od avgusta 2012 irom Evropske unije vae jedinstvene norme sa novim poarnim klasama. Novi evropski sistem sa normom Uklj. Manometar
EN 13501-1 klasifikovan je u sedam poarnih klasa. Klase izolacije cevi se mogu prepoznati po dodatom slovu L sasvim u
dnu: U skladu sa EN 1567

A1L, A2L, BL, CL, DL, EL i FL

Ove klase su dopunjene novim podacima o stvaranju dima i zapaljivih kapljica. Mala slova s (smoke) i d (droplets) dodatno 2682
se navode. Malo dima znai na primer s1, sa s ili s3 treba raunati sa vie dima.
1 brojanik/ventil za
Stvaranje dima je posebno jako kod izolacije cevi od kauuka. podeavanje
2 opruga za podeavanje
3 Membrana
4 sedite ventila
5 Sito//filter
6 otvor za ienje

18 19
 Kombinovani ureaji za pitku vodu i gaenje poara Pocinkovane navojne cevi:

U zemljama gde su prema nacionalnim i lokalnim propisima ovakvi ureaji dozvoljeni, postoji mogunost da stajaa Maks.vrednost optereenja LU6 6 16 40 160 300 600 1600
voda protivpoarnog sistema dospe u ureaj za pitku vodu. Ovi ureaji treba u skladu sa EN 1717 da budu opremljeni sa Najvea pojedinana vrednost LU 4 15 - - - - -
ureajima za zatitu od povratnog toka. Potrebno je spreiti snabdevanje nepitkom vodom iz rezervoara, bunara, spremnika
Prenik [mm] 16 (1/2) 21,6 (3/4) 27,2 (1) 35,9 (1 1/4) 41,8 53 (2) 68,8
za protivpoarnu vodu itd. 1
Maks.duina cevi [m] 10 6 - - - - -
1 runi brojanik
4 2 2 vreteno osovina
Bakarne cevi:
3 sedite ventila
4 C-Ventil HERZ-armature za zatvaranje
3 Maks.vrednost optereenja LU 1 2 3 3 4 6 10 20 50 165 430 1050 2100
DN 50 sa prikljukom C-ventil,
specijalno za zidne hidrante Najvea pojedinana vrednost - - 2 - 4 5 8 - - - - - -

4115 FF Da x s [mm] 12x1 15x1 18x1 22x1 28x1,5 35x1,5 42x1,5 54x2 76x2

Izraunavanje unutranjeg prenika cevi Prenik [mm] - - - - - - 16 20 25 32 39 50 72

Maks.duina cevi [m] 20 7 5 15 9 7 - - - - - - -
Izraunavanje unutranjeg prenika cevi izvodi se prema vrsti instalacije, uslovima pritiska i brizinama protoka. Ova metoda
se primenjuje i za uzemljene instalacije.
HERZ- cev (plastino-aluminijska vezivna cev PE-HD/Al/PE-RT)
Izraunavanje se izvodi za instalacije za hladnu i toplu vodu. Cirkulacione cevi za toplu vodu podleu drugim hidraulikim
zakonitostima i ne mere se ovom metodom. Brzine protoka u cirkulacionim cevima izraunavaju se prema nacionalnim Maks.vrednost optereenja LU 3 4 5 6 10 20 55 180 540 1300
preporukama ili preporukama proizvoaa. HERZ nudi za priblino pojednostavljeno izraunavanje cirkulacionih instalacija
jedan Software - www.herz.eu. Najvea pojedinana vrednost - - 4 5 5 8 - - - -
Da x s [mm] 16x2,0 18x2,0 20x2,0 26x3,0 32x3,0 40x3,5 50x4,0 63x4,5
Pojednostavljeno izraunavanje vri se preko vrednosti optereenja LU (Loading unit) pod pretpostavkom da je u pitanju
uobiajena upotreba. Da x s [mm] 12 - - 14 16 20 26 33 42 54
Maks.duina cevi [m] 9 5 4 - - - - - - -
Pod uobiajenom upotrebom ne prihvata se trajna upotreba (preuzimanje due od 15 min.) i sledei uslovi pritiska:

- pritisak u mirovanju na mestu preuzimanja max. 500kPa (izuzetak bata ili garaa max. 1000 kPa) Sve specijalne instalacije koje nisu uobiajene instalacije ne mogu da se izraunaju prema pojednostavljenoj metodi. Ovi
ureaji treba da se obraunaju prema nacionalno priznatoj diferenciranoj metodi.
- protoni pritisak na mestu preuzimanja min. 100kPa
Primer:
Kao ni brzina protoka:
Izraunavanje se vri prema instalacionoj emi vodovodnih instalacija od prizemlja do mesta preuzimanja. Cevna instalacija
- kod zajednikih dovoda, spratnih instalacija, uzlazne cevi (instalacije) od max. 2,0m/s
treba da se izmeri za HERZ-ovu cev. U svakom stanu instalirana su sledea mesta preuzimanja.1 WC- Splkasten
- pojedinani dovodi od max. 4,0 m/s.
1 ve maina
angenommen.
1 WC-vodokotli
Nacionalni propisi mogu da zahtevaju niske brzine protoka kako bi spreili udare pritiska i buku.
1 umivaonik
1 Vrednost optereenja LU odgovara protoku preuzimanja od 0,1 l/s
1 tu
Mesto preuzimanja (izlivno mesto) l/s LU
1 sudopera
Praonik, umivaonik, bide, WC olja 0,1 1
Kuhinjska sudopera, ve maina, maina za sudove, tu 0,2 2
Urinalno spiranje na pritisak 0,3 3
Kada 0,4 4
Preuzimanje za batu, garau 0,5 5
Industrijske sudopere DN20 0,8 8
Spiranje na pritisak DN20 1,5 15

Vrednosti ne odgovaraju proizvodima ili proizvodnim normama, ve se koriste za obraunavanje unutranjeg prenika cevi.

Unutranji prenici cevi uzimaju se iz tabele koje sledi.Polazei od najudaljenijih mesta preuzimanja vrednosti optereenja se
dodaju odn. izraunavaju se za segmente. U obzir se uzimaju istovremeno korienje i protok u picu.

20 21
 Izraunavanje: Cevi od inoks nerajueg elika

Deonice Izlivna mesta LU Zbir LU HERZ- cev Izbor razliitih materijala u oblasti nerajueg elika je veoma veliki. Vrste inoks nerajueg elika mogu se podeliti u dve
1 Sudomaina 2 2 16x2,0 grupe.
2 Tu 2 4 16x2,0 - feritni hromirani elici
3 Lavabo 1 5 16x2,0
- austenitni hromirani elici
4 Ve maina 2 7 20x2,0
5 Vodo kotli 1 8 20x2,0 Feritni hromirani elici se ne koriste u instalacijama za pitku vodu. Austenitni hromirani elici u svojima legurama imaju
6 Stan OG+EG 8 16 26x3,0 hrom, nikal i molibden. Molibden je metal koji u poveanoj koncentraciji poboljava otpornost nerajueg elika na koroz-
iju. Materijali se definiu uz pomo brojeva za materijale prema svojim legurama. Dominirajui materijali u instalacijama za
pitku vodu su 1.4401 i 1.4571 i pripadaju hromirano-niklovanim elicima sa dodatkom molibdena. Prema DVGW-W541 u
Za Nemaku ova vrsta izraunavanje nije dozvoljena. Izraunavanje prema EN806 je dozvoljeno samo za ureaje do 6 stano- Nemakoj mogu da se primenjuju u instalacijama za pitku vodu samo materijali sa legurama molibdena. Materijali 1.4401,
va sa dovoljnim pritiskom snabdevanja i higijenom. Osim toga primenjuje se drugaiji diferencirani postupak izraunavanja 1.4571, 1.4404, 1.4436 i 1.4435 su dozvoljeni bez posebnih sertifikata.
prema DIN 1988-300. Pravilnik tei ka to je mogue manjim prenicima kod pic optereenja sistema kako bi se pritom
obezbedeli minimalni protoci potroaima. teta od korozije moe nastati i na cevima od nerajueg elika. Jedan od glavnih uzroka je rupasta korozija, koja moe
U sutini treba izraunati: nastati usled koncentracije halogena (hlorida). Pasivni sloj (sloj oksida) je napadnut i nastaje rupa sve do proboja zida. Kod
trajne izloenosti hloru radi dezinfekcije vode mora se tano paziti na pridravanje graninih vrednosti. Takoe pri izloenosti
- Upotrebne jedinice za sastavljanje pic optereenja na kraju lanca. pritisku spolja, npr. u bazenu moe doi do rupa od nagrizanja. Takoe u dodiru sa vlagom i ostalim metalima moe doi do
korozije usled razliitih elektrinih potencijala tzv. Elektrokorozija.
- Poetak obraunavanja prema vodomeru

- Prilagoavanje protoka pri obraunavanju i u picu Cevi od bakra

- Potovanje temperaturne zavisnosti

- Merenje svih segmenata
Cevi i cevne veze:
Materijali koji se koriste za povezivanje cevi ne smeju da imaju mogunost da se nau u cevnim instalacijama, Sve cevi i fitinzi
moraju iznutra da budu isti i bez estica bilo kakve vrste npr. pesak, zemlja, metalne strugotine i ostaci materijala.
Bakarne cevi nisu podesne za sve instalacije za pitku vodu. Kod vode sa niskom pH-vrednou, pogotovo podzemne vode iz
kunih bunara gde nema prerade, bakar moe dospeti u pitku vodu. Izbegavanje bakarnih cevi za ova podruja mogu da se
izbegnu mogue opasnosti po zdravlje. Izuzetno povieni udeo bakra u pitkoj vodi dovodi se u vezu sa oteivanjem jetre.
Kod mekih voda sa malim udelom soli pH-vrednosti moe se podesiti na 7,8 ili vie. To dovodi do malog optereenja bakrom
i iz tog razloga se propisuje u odlukama o pitkoj vodi. Stoga se za sve raspone tvrdoe vode propisuje pH-vrednost od vie
od 7,0 za pogon sa bakarnim cevima. Za bojlere sa toplom vodom vae iste odredbe kao i za bakarne cevi.

Armature u pitkoj vodi

Nakon zavretka radova na instalaciji mora sistem da se spere kako bi se uklonila praina, ostaci obraenih materijala i
tenosti, ukoliko ih ima. Sve sanitarne armature moraju da odgovaraju odgovarajuim proizvodnim normama i moraju biti zatiene od povratong
toka i povratnog usisavanja prema EN 1717.
Sve veze cevi moraju da budu u mogunosti da prihvate aksijalna optereenja.
Sve armature moraju da budu ugraene prema EN 806-2 i EN 1717.
Za primenu HERZ-PIPEFIX sistemskih komponenti (cev+fitinzi) preporuujemo brouru HERZ PIPEFIX.

www.herz.eu
www.herz.eu
Armature moraju uvek da budu dostupne zbog servisiranja.

Metali u pitkoj vodi

Kod primene razliitih metala u ureaju za pitku vodu moe doi do pojaanih korozija. Kod kombinacije cevi od bakra i
Kunststoff-Aluminium-Verbundrohr PIPEFIX TH-compact pocinkovanog elika, bakarna cev uvek mora da se instalira u smeru proticanja prema pocinkovanoj elinoj cevi. (Oprez kod
Pressfittinge sistema sa cirkularnim instalacijama).

Kod pocinkovanog elika misli se uvek na toplo cinkovanje.

Pipefix Deckblatt_de.indd 1 20.06.2012 09:14:49

22 23
 Materijal mesing Bakar-cink legure

Mesingani materijali koji se koriste u proizvodnji armatura i fitinga su meunarodno standardizovani a sastojci u legurama Sastavni delovi legura i nezaobilazni pratei elementi u %:
su normirani u skladu sa svrhom prerade i primene. Za proizvoae renomiranih proizvoda primena normi u razliitim proiz- Bakar vie ili jednako 57 %
vodnim postupcima je osnovni preduslov.
Cink ostatak
- mesing za livenje EN 1982, Materijal CC 754S-GM Aluminijum manje ili jednako 0,1 %
Olovo manje ili jednako 0,2 %
DR- materijal CC 752S
Gvoe manje ili jednako 0,5 %
- mesing za kovanje EN 12164, Materijal CW614N-M-S Nikal manje ili jednako 0,3 %
DR- materijal CW626 Kalaj manje ili jednako 0,5 %

- mesing za habajue delove (delove za okretanje) EN 12165, Materijal CW617N-H080 Kod uporednih ispitivanja olovo, bakar, nikal i cink treba da se ispitaju u kontaktu sa vodom (u kontaktnoj vodi).

DR- materijal CW626

Materijali koji su higijenski podesni za pitku vodu su CW510L (CuZn42) za proizvodnu grupu B i C.
Prema ovim normama i proizvodnim procesima uvek se pravi razlika izmeu standardnog mesinga i mesinga otpornog
na decinkovanje. Bakar cink- arsen legure
Standardni mesing se primenjuje kod kunih armatura za grejanje, mesing otporan na decinkovanje koristi se za armature i Sastavni delovi legure i neizbeni pratei elementi u %
fitinge u primeni pitke vode, koji podleu posebnim propisima, kao npr. EN 1717 a esto zahtevaju i nacionalna odobrenja.
Bakar vie ili jednako 61 %
Kao to je opisano u EN 12164 u ureajima za pitku vodu maksimalne dubine decinkovanja su uslov. Kuita su obeleena u
Cink ostatak
skladu sa ovom norma oznakom DR ili CR (dezincification resistant). Mesing otporan na decinkovanje ima barem 61,5%
udela bakra i osim sastavnih delova legura aluminijum, nikla, olova, cinka, gvoa, mangana, fosfora i silicijuma jo i ar- Arsen 0,02 do 0,15 %
sen i antimon sa razliito visokim udelima. Iako su merljive samo u promilima svi sastavni materijali imaju bitan uticaj na Aluminijum manje ili jednako 0,1 %
izuzetnosti i kvalitet legure. Olovo manje ili jednako 0,2 %
Gvoe manje ili jednako 0,5 %
Mangan manje ili jednako 0,1 %
Decinkovanje je mehanizam uz pomo kog se selektivnom korozijom rastvara kako bakar tako i cink. Cink se ispira vodom,
Nikal manje ili jednako 0,3 %
elektrohemijski plemenitiji bakar se odvaja i dolazi do osiromaenja cinka. Odluujui u ovom postupku je omer vode. Pri
dovodu je sadraj neutralnih soli kao i kiselost do pH=4,3. Kalaj manje ili jednako 0,5 %

Verovatnoa decinkovanja raste pri opadajuoj kiselosti i rastuem sadraju neutralnih soli. Poseban znaaj ima i sadraj Kod uporednih ispitivanja arsen, olovo, bakar, nikal i cink treba da se ispitaju u kontaktnoj vodi. Materijali higijenski podesni
jona hlora. Legure bakra su otopine koje prilikom hlaenja grade strukture. Pritom nastaje vie faza (alfa i beta). Alfa faza za pitku vodu su CW511L za proizvodne grupe B i C.
predstavlja vei sadraj bakra, beta faza vei sadraj cinka. Dodatak arsena kao inhibitora moe smanjiti tenju alfa-mesinga
da se decinkuje. Kod beta faze arsenom ne moe da se inhibira decinkovanje. Podeavanjem temperature beta faza moe da
se integrie u alfa fazu. Bakar-cink-olovo legure
Za Austriju je pored EN 1213 potrebno primeniti NORM B 5014-3 i ONR 25014-3, izdanje 06-2012 kao dopunjujue odredbe, Sastavni delovi legure i neizbeni pratei elementi u %.
listu metalnih materijala higijenski podesnih za pitku vodu u cevima pitke vode. U ovoj normi nabrojani su materjiali podesni
za pitku vodu sa higijenskog stanovita, koji su u odeljku 8.2 i 8.3 ispitani i ocenjeni. Bakar vie ili jednako 57 %
Cink ostatak
Prema higijenskoj podesnosti za pitku vodu razlikuju se sledea polja primene:
Aluminijum manje ili jednako 0,3 %
- A) Cevi Olovo 0,2 do 3,5 %
- B) Armature, cevne veze, aparati i pumpe Gvoe manje ili jednako 0,5 %
Nikal manje ili jednako 0,2 %
- C) Delovi u armaturama, aparatima i pumpama ija dodirna povrina sa vodom zauzima ispod 10% ukupne povrine
Kalaj manje ili jednako 0,5 %
u dodiru sa vodom.
Silicijum manje ili jednako 0,2 %
Primena materijala moe se ograniiti na odreene pitke vode i opisana je u normi.
Kod uporednih istraivanja olovo, bakar, nikal i cink treba da se ispitaju u kontaktnoj vodi.
Ukoliko na metalima nema dodatnog sloja, proizvodi od nabrojanih materijala mogu da se primene bez dodatnog ispitivan-
ja, jer je emisija metala ve dokazana. Materijali koji su sa higijenskog stanovita podesni za pitku vodu su: CW617N (CuZn40Pb2)
CW612N (CuZn39Pb2) za proizvodnu grupu B und C
Lista predstavlja tadanji tehnoloki nivo (2012) i treba je posmatrati kao privremenu.
CW614N (CuZn39Pb3)
Materijali u armaturama i materijali za ugradne materijale u armaturama (proizvodne grupe B, C) nabrojani su u nastavku: CW603N (CuZn39Pb3) za proizvodnu grupu

24 25
 Legure sa bakrom cinkom olovom arsenom U Nemakoj za mesing u instalacijama za pitku vodu vai DIN 50930, Deo 6 i uredba o pitkoj vodi.

Sastavni delovi legure i neizbeni pratei elementi u % Sa revidiranom uredbom od 2003 u svim instalacijama nezavisno od osobina pitke vode moraju da budu ugraene sledee
Bakar vie ili jednako 61 % armature:
Cink ostatak - armature od legura bakra i cinka (mesing) sa sadrajem olova manjim ili jednakim 3,5% i sadrajem arsena manjim
Arsen 0,02 do 0,15 % ili jednakim 0,15 %. Prema DIN 3523 to vai i za produetke slavina od mesinga.
Aluminijum 0,02 do 1,0 %
- armature i vezivne cevi od legura bakra i cinka sa sadrajem olova manjim ili jednakim 2,2% i sadrajem arsena
Silicium 0,02 do 0,5 % manjim ili jednakim 0,1 %.
Olovo manje ili jednako 0,2 do 2,2 %
- armature od legura od bakra kalaja i cinka (crveni liv) sa sadrajem olova manjim ili jednakim 3,0% i udelom nikla
Gvoe manje ili jednako 0,5 %
od manje ili jednako 0,6 %.
Mangan manje ili jednako 0,1 %
Nikal manje ili jednako 0,2 % Prema preporuci nemake savezne kancelarije za ivotnu sredinu primenjuje se lista sa metalnim materijalima, za koje je
dokazana higijenska podobnost za pitku vodu. etiri lanice EU Nemaka, Francuska, Holandija i Velika Britanija rade na
Kalaj manje ili jednako 0,5 %
slobodnom usaglaavanju higijenskih zahteva za proizvode u kontaktu sa vodom. Osnova za procenjivanje za ukljuivanje
Kod uporednih istraivanje aluminijum, arsen, olovo, bakar, nikal i cink treba da se ispitaju u kontaktnoj vodi. materijala u ovu listu integrisana je u preraenoj verziji DIN 50930-6. Prikljuivanje nekog metalnog materijala higijenski
podesnog za pitku vodu i voenje ove liste vri se od strane kancelarije za ivotnu sredinu.
Materijali koji su sa higijenskog stanovita podesni za pitku vodu su CC752S (CuZn35Pb2Al-C) za proizvodnu grupu B i C.
Kod uporednih ispitivanja olovo, bakar, nikal i cink treba da se ispitaju u kontaktnoj vodi.
Legure sa bakrom kalajem cinkom olovom Materijali koji su sa higijenskog stanovita podesni za pitku vodu su CW724R za proizvodnu grupu B i C.
Sastavni delovi i neizbeni pratei elementi u %
Legure bakra koje sadre silicijum velika koncentracija bakra
Bakar ostatak
Sastavni delovi i neizbeni pratei elementi u %
Kalaj 4,0 do 13,0%
Cink 4,0 do 6,5 % Bakar manje ili jednako 80 %
Olovo 0,2 do 3,0 % Cink ostatak
Gvoe manje ili jednako 0,3 % Silicijum 0,5 do 5,5 %
Antimon manje ili jednako 0,1 % Fosfor 0,01 do 0,3 %
Nikal 0,3 do 0,6 % Aluminijum manje ili jednako 0,3 %
Olovo manje ili jednako 0,1 %
Kod uporednih ispitivanja antimon, olovo, bakar, nikal i cink treba da se ispitaju u kontaktnoj vodi.
Gvoe manje ili jednako 0,5 %
Materijali koji su sa higijenskog stanovita pogodni za pitku vodu su Mangan 0,01 do 0,2 %
CC499K (CuSn5Zn5Pb2-C) za proizvodnu grupu B i C. Nikal manje ili jednako 0,2 %
Kalaj 0,01 do 5,0 %

Kod uporednih ispitivanja olovo, bakar, mangan, nikal i cink treba da se ispitaju u kontaktnoj vodi.
Legure bakra sa sadrajem silicijuma velika koncentracija cinka
Materijali koji su sa higijenskog stanovita podesni za pitku vodu su CuZn10Si4MnP za proizvodnu grupu B i C.
Sastavni delovi legure i neizbeni pratei elementi %
Nelegirani i niskolegirani gvozdeni materijali kao i liveno gvoe smeju da se koriste samo za specijalne primene i samo za
Bakar manje ili jednako 60 % male povrine koje dolaze u kontakt s vodom.
Cink ostatak
Trenutno su u instalacijama za pitku vodu dozvoljeni sledei lemovi (varovi) koji se nalaze u upotrebi:
Silicijum 0,5 bis 5,5 %
Fosfor 0,01 bis 0,3 % - meki lem
Aluminijum manje ili jednako 0,1 %
- srebrni lem
Olovo manje ili jednako 0,1 %
Gvoe manje ili jednako 0,5 % - bakarno-fosforna pasta
Mangan manje ili jednako 0,05 % - niklovani lem
Nikal manje ili jednako 0,2 %
Kalaj manje ili jednako 0,5 % Uzroci neefikasnosti kod armatura i fitinga

Najee je to zajedniko dejstvo dva razliita mehanizma korozije koji dovode do oteenja. Mogue objanjenje za to je
da nakon prvobitnog oteenja ugradnog elementa usled korozije na pukotini od napona u pukotinama dolazi do lokalno
poviene koncentracije elemenata koje podstiu decinkovanje i ugradni element dodatno korodira. Isto tako moe doi i do
erozija usled velikih brzina proticanja.

26 27
 Korozija na pukotini od napona
Kod korozije na pukotini od napona dolazi do stvaranja pukotina usled napona u kombinaciji sa jednim korozivnim agensom.
Dovoljne su i najmanje koliine amonijaka, amina, nitrita ili sumpor-dioksida, bilo u vodi ili okolnoj sredini. Mogui izvori un-
osa mogu biti sredstva za ienje koja sadre amonijak, delovanje mokrane kiseline ili amonijak u vazduhu (blizina toaleta,
tale, odn. njihovog izlaznog vazduha mestu ugradnje), ali i mali sadraj amonijaka ili SO2 iz industrijskog vazduha. U ovim
sluajevima se iz bakra stvara bakar (II) koji izaziva koroziju na pukotinama od napona tetramin-hidroksid Cu(NH3)4(OH)2,
ako postoji vlaga i kiseonik. Kritina su i tla koja sadre pepeo, kiselo blato ili kiseli treset. Da bi se predupredile korozije na
pukotinama od napona moraju se otkloniti naponi u materijalima. Za veu vrstinu materijal se moe opustiti pomou jed-
nostavnog postupka zagrevanja na temperaturi od oko 280C.
Decinkovanje na lomljenoj povrini, mikroskopski snimak Pukotina koja polazi od duine navoja, mikroskopski snimak
Probijanje zida (erozivna korozija)
Neefikasnost ugradnih delova usled probijanja zida najee imaju uzroke u pogonu i projektovanju. Ovo oteenje
oznaeno kao erozivna korozija stvara se u smeru proticanja iza sedita ventila kao udubljenje u obliku korita ili potkovice
na zidu ventilskog kuita. Ovaj oblik korozije preteno nastaje tamo gde usled jakog smanjivanja zapremine proticanja
(popreno smanjenje i preusmeravanje) na ventilskim seditima brzina proticanja snano raste. Usled dodatno nastalih lo-
kalnih turbulencija stvaraju se velike sile smicanja na povrini zida kuita, ime se slojevi oksida koji se uvek iznova javljaju
pocepaju. Ovaj proces se neizbeno zavrava probijanjem zida. Ovaj oblik korozije moe da se pojaa usled kavitacije, kod
mikro mlaznica i udarnih talasa, koji oteuju povrinu materijala. Ova pojava moe se ublaiti smanjenjem brzine proticanja
u ventilu. Manji napor cirkulacionih pumpi kod jednakog zapreminskog proticanja kroz cevnu instalaciju neizbeno prouz-
rokuje vei presek proticanja u oblasti sedita i time manju brzinu proticanja u tom delu.
Erozivna korozija Kavitacija Kavitacija
28
Kuina- materijal za dihtovanje
Cevni navoji su u principu metalno zadihtovani, uprkos tome ipak se moraju pre zavrtanja dodatno uviti diht materijalom
poput npr. kuine kako bi se ispunile preostale upljine. Ponekad se uvije previe kuine, to moe dovesti do oteenja.
Nitrat-sulfat ili amonijum, koji se usled prevelikog ubrenja biljaka moe podii sa zemlje, javlja se u malim koliinama i moe
se iskljuiti kao razlog oteenja na armaturama. Treba izbegavati nekvalitetnu kuinu sa prevelikim koliinama amonijaka i
prednost dati zapptivaima na bazi teflona- teflon traka
Bezolovni mesing
Od nemake Uredbe o pitkoj vodi iz 2003. godine propisano je smanjenje sadraja olova u pitkoj vodi. Dalje smanjenje
sadraja olovo utvreno je sa 1.12.2013. Ovo vai za sve instalacione komponente, poput cevi, armatura i fitinga sve do
izlivnog mesta.
Dozvoljeni sadraj olova u pitkoj vodi sada iznosi 25 g/l a od 1.12.2013 10 g/l. To znai da e se od tog trenutka za arma-
ture zahtevati takozvane bezolovne legure. Poto je mali udeo olova ipak potreban za mehanike osobine prilikom izrade,
zahtevaju se nove legure. Ove nove legure moraju da budu u skladu sa DIN 50930-6, na osnovu kog je omoguena primena
ove uredbe o pitkoj vodi. Bezolovni mesing pokazuje i tehniki vie vrednovane osobine od obinog mesinga. Ovaj mesing
otporan je na morsku vodu i takoe primenljiv za rashladne ureaje za klimatizaciju, a i podesan je za niklovanje povrina.
Austrijska uredba o pitkoj vodi regulie kvalitet vode, ne i za nju primenjene materijale.
EN 1717: Zatita pitke vode od zagaenja
U skladu sa ovom normom treba spreiti povratni tok bilo koje vrste a samim tim i zagaenje pitke vode. Takoe, treba da se
izbegne i stajanja vode u sistemima odn. ako do nje doe, onda sistemi moraju pre ponovne upotrebe da se isperu.
Tenosti se prema svrsi primene i kvalitetu za ljudsku upotrebu mogu podeliti u pet kategorija. Kategorija 1 - predstavlja
pitku vodu pod pritiskom za ljudsku upotrebu.
Kategorija 2 - za pitku vodu, iji je ukus ili boja promenjena, ali se ipak jo moe koristiti za ljudsku upotrebu. Od Kategori-
je 3 tenost predstavlja opasnost za ljudsko zdravlje. Tenosti Kategorije 2 ili 3 mogu se odvojiti od pitke vodi uz pomo
pojedinanog zida. Za zatitu od tenosti Kategorija 4 ili 5 to nije dovoljno, stoga je potrebno razdvojiti uz pomo dvostrukog
zida sa sigurnosnom sredinom u meuzoni i jednim akustinim ili vizuelnim alarmnim sistemom. Kao sigurnosna sredina
bira se neka tenost ili gas.
Kao ukupno obezbeenje, na primer kod uzlaznih tokova potrebno je instalirati element za zatitu od povratnog toka na
poetku i produvava cevi na kraju. Povezivanja spratnih instalacija smeju da se instaliraju samo 300mm iznad najvieg
mogueg nivoa voda.
29
 Izuzev kod otvorenih ureaja za zagrevanje ili hlaenje pitke vode u svakom ureaju za zagrevanje ili hlaenje pitke vode sa Primeri primene za kuni prikljuak sa toplom vodom
sadrajem veim od 10 litara potrebno je u pojedinani dovod ugraditi ureaj za spreavanje povratnog toka. 4126 Prikljuna garnitura za broja
vode
2623 Ureaj za spreavanje povrat-
Sigurnosne armature moraju bez promene ili dodatnih podeavanja da rade pri svakom pritisku do 10 bara, svakom sman- nog toka
jenju pritiska od 10 bara i pri temperaturi pogona od 65C, za vreme jednog sata do 90C. Mogunost pojavljivanja ostatka 553 Filter za vodu
vode treba spreiti uz pomo otvora za pranjenje. 2682 Smanjiva pritiska
SSigurnosni ureaji moraju u kunoj sredini da budu sastavni deo aparata ili armatura za izliv. Ako to nije mogue, potrebno 2100 Kuglina slavina za pitku vodu 2623 553 2682 2100
je preduzeti mere u instalaciji kako bi se zatitila pitka voda. I slobodni odvod ili mesto izliva iznad maksimalnog nivoa vode
je mogui sigurnosni ureaj. 4126

Slobodni odvod preko elementa za odvodnjavanje mora se vriti kroz razdvajanja ili otvora za provetravanje.

Prikaz sigurnosnih ureaja simbolie se pomou slova u jednom estouglu. Prvo slovo obeleava zatitnu grupu, drugo slovo
tip unutar zatitne grupe. Oznake su opisane u EN 1717.

Primer:

AA steht beispielsweise fr den ungehindert freien Auslauf

Izbor sigurnosne armature vri se prema normama u EN 1717. Ugradnja se vri direktno posle brojaa vode ili armature za
odravanje na izlaznoj strani. Ureaji za spreavanje povratnog toka koji su ugraeni na radnoj strani neke kune vodene
stanice ne ispunjavanju ovaj zadatak.

Kao trajno obezbeenje od povratnog toka pokazali su se podesivi ureaji za spreavanje povratnog toka u prolaznom ob-
liku prema EN 1717.

HERZ ovde nudi odgovarajue podesive ureaje za spreavanje povratnog toka sa ifrom artikla 2623 u dimenzijama DN 20
od DN 32.

Probni otvori
Ureaji za spreavanje
povratnog toka

Kuite

2623

30 31
 Model Dimenzije DN G L H Sw HERZ- Sistem separator Tipa: 3070, , Klasa opasnosti 4
1 2623 02 3/4 20 3/4 69,5 25 30 Sistem separator kao Tip: 3010, DN40 i DN50 za dodatnu opremu pijezometara pijezometarskih cevi. Manja osiguranost vie
1 2623 03 1 25 1 74,5 27,5 36 ne odgovara stepenu tehnike. Sistem separator ispunjava i uslove kod pogona na licu mesta na gradilitu ili cevi koje nisu
vrsto postavljene, npr. kod prenosivih sistema za snabdevanje vodom kod velikih atora itd.
1 2623 04 1 1/4 32 1 1/4 91 33 46

Kuite iz mesinga CW 602 N, materijal za dihtovanje EPDM, opruga od nerajueg elika AISI 302, PN16 maksimalna

temperatura pogona 95C.

Male razlike u visini ili razliiti pogonski pritisci mogu dovesti do povratnoog toka. Ovaj esto nastaje kad se creva ne osigu-
raju ili se prikljue na instalacije pitke vode uz pomo pogreno odabranih sigurnosnih ureaja i otvoreni kraj se zavrava u
buretu ili spremniku. U praksi su esto neosigurani prikljuci kod:
3070
Systemtrenner in drucklosem Zustand Systemtrenner unter Betriebsdruck bei Nullduchfluss
Ablassventil voll gef fnet, beide Rckflussverhinderer geschlossen Ablassventil und beide Rckflussver hinderer geschlossen
- ureaja za grejanje
- bavi sa kinicom
- bazena za plivanje
- sredstava za ienje u ureajima za pranje kola
- aparata za gaenje poara
- slanih korita kod ureaja za omekavanje
- vode za hlaenje
Sistem separator
Systemtrennerpod pogonskim pritiskom kod
in Durchfluss-Stellung p =nultog
f(Q)
Cevi za obilaenje, i kratkotrajna ukrtanja veza sigurnosnih armature su nedopustive! Sistem separator
Tropfpunkt bei u uslovima bez pritiska
Nulldurchfluss
ffnungsbeginn des Ablassventils, be Blatt 1
ide Rckflussverhinderer geschlossen
protoka.
Ablassventil geschlossen, Blatt 2
beide Rckflussverhinderer geffnet

Kod meanja pitke vode iz javnog snabdevanja i pitke vode iz drugih izvora, potrebno je javnu mreu osigurati uz pomo
neogranienog isticanja. Sistemi za razvoenje upotrebne vode ili vode nepoznatih osobina potrebno je uiniti prepoznatl-
jivom pomou razliitih boja cevnih instalacija a izlivna mesta treba da budi obeleena tako da su jasno vidljiva.

HERZ-sistemski separator Tipa: 305K, , Klasa opasnosti 4

Isporuuje se u veliinama prikljuka DN15 i DN20. Ventilski element proizveden je od anti-kalk plastike (plastike otporne
na stvaranje kamenca) i stoga ima visoka pogonsku sigurnost. Kuite od kovanog mesinga, dihtung elementi od EPDM Taka kapanja kod nultog Sistem separator u poziciji proticanja
i opruge od nerajueg elika. Sistemski separator radi sa trokomornim sistemom. Srednja komora je izloena vazduhu Blatt 3
protoka Blatt4
(provetrava se) i ka obe preostale komore (ulazna i izlazna komora) osigurana ureajima za spreavanje povratnog toka. Ako
HERZ sistem separator Tipa: 3000 i 3020, Klasa opasnosti 4
se smanji pad pritiska izmeu ulazne i srednje komora ispod 0,14 bara srednja komora se provetrava. Na izlaznoj strani even-
tualno nazad potisnuta upotrebna voda (ili drugi medij) prazni se preko otpusnog ventila kontrolisanom razlikom pritisaka. Armatura preuzimanja sa integrisanim sistem separatorom za trajni prikljuak za dopunjavanje sistema za grejanja ili za
Sistem separator ima male ugradne dimenzije i primenjuje se svuda gde se vrste veze delova ureaja povezuju sa mreom ugradnju kao batenski ventil. Mogue su izvedbe u DN15 ili DN20 ukljuujui kuglastu slavinu.
pitke vode.

Art. 3000 Art.3020

Sistem separatori moraju biti zatieni od prodora gasova ili pare i ne smeju da se ugrauju kod zajednikog obezbeenja
u nekoj laboratorijskoj prostoriji u kojoj mogu da nastanu otrovni gasovi. Ovde treba izabrati neki drugi cevni vod, koji
omoguava upravljanje u nekoj drugoj prostoriji.

Isto tako potrebno je obezbediti sigurno mesta preuzimanja, da bi se spreilo zagaenje npr. u proizvodnim prostorima
305a privrednih ili industrijskih pogona ili ivotinjskim talama.

32 33
 HERZ sigurnosni ventili sa membranom Primer:

HERZ sigurnosni ventili sa membranom kuju se iz mesinga. Membrane iz EPDM i opruga od pocinkovanog elika pokreu
sigurnosni ventil, odn. osiguravaju podeeni nadpritisak u nekom zatvorenom sistemu za grejanju.
Kvs vrednost sigurnosnog ventila mora da iznosi najmanje 0,94m3/h. Zbog moguih estica prljavtine koje bi mogle da
U skladu sa EN 12828 sigurnosni ventili prema pravilima i sigurnosnim propisima moraju da budu ugraeni kao krajnje otete sigurnosni ventil, preporuka je da se povea dimenzionisanje za 5% dakle 0,94x1.05=0,99m3/h.
osiguranje u zatvorenim sistemima i u sluaju nude moraju biti u stanju da celokupnu toplotnu snagu otpuste u vidu pare.
Sigurnosni ventili sa membranom treba da se ugrade i radi osiguranja maksimalnog pritiska u sistemima za pitku vodu i Kod sigurnosnih ventila u zatvorenim sistemima za pitku vodu potrebno je pridravati se uslova prema DIN 1988-2.
solarnim ureajima. Izmeu ureaja koji treba da se osigura i sigurnosnih ventila ne sme ni u kom sluaju da se ugrade 1) 1) Greja za toplu vodu do nominalne zapremine od 5000 l treba opremiti bar jednim sigurnosnim ventilom sa mem-
blokade - armature za zatvaranje. Radi pokretanja ureaja i u svrhu odravanja sigurnosni ventil mora ima mogunost da se branom i oprugom. Potrebno je pridravati se sledeih nominalnih irina/razdaljina pri emu veliina ventila vai za veliinu
runo otvori. ulaznog prikljuka:
U principu su sigurnosni ventili sa membranom zatvoreni i otvaraju se samo u sluaju nude kako bi se osigurao pritisak
u sistemu - 2,5 ili 3bara je obino podeeni raspon pritiska za grejne ureaje. Kod ureaja sa visokim statikim pritiskom Nennvolumen (Liter) Ventilnennweite DN Heizleistung (kW)
zahtevani maksimalni pritisak u sistemu moe biti i vii. Isto vai za solarne ureaje gde je potrebno paziti na maksimalnu 200 mind. 15 max. 75
temperaturu pogona. U sistemima za pitku vodu radni pritisak e obino da bude 6 bara, jer je pritisak hladne vode vii nego > 200 bis 1000 mind. 20 max. 150
to je u sistemima za grejanje.
> 1000 bis 5000 mind. 25 max. 250
Sigurnosni ventili se ugrauju na najvioj taki ureaja za grejanje ili neposredno na mestu isticanja. Sigurnosni ventili su u
2) Kod grejaa za pitku vodu sa nominalnom zapreminom > 5000 l i/ili toplotnim uinkom preko 250kW potrebno je izvriti
principu zatvoreni i poinju da se otvaraju prilikom prelaska podeenog maksimalnog pritiska u sistemu. Ispod sigurnosnog
izbor sigurnosnog ventila prema uputstvima proizvoaa.
ventila ne sme da se sakuplja vazduh, stoga se montiraju vertikalno i ka gore u sigurnosnoj grupi zajedno sa ventilatorom.
Poeljna je uspravna montaa. Cev za otputanje treba dimenzionisati vei za jednu nominalnu irinu nego to je prikljuna 3) Ugradnja sigurnosnih ventila sa membranom i cevi za produvavanje treba da se izvri u skladu sa DIN 1988-2.
cev. Voda ili para mora da bude bezopasna za ljude, vidljiva i otvoreno da se sprovode u odvod. Cev za otputanje treba da
bude dimenzionisana u veliini izlaznog prenika sigurnosnog ventila. U ovoj cevi nisu dozvoljeni podupirai, mora da ima Odravanje i popravka reguliu se pomou DIN 1988, Deo 8. Na osnovu toga potrebno je redovno izvoditi i protokolisati
samo maksimalmno dva zavoja i jednu maksimalnu duinu cevi od 2m. Cev za otputanje treba da se razvue pod nagibom. sledee radove. Preporuuje se ugovor o odravanju izmeu korisnika ureaja i preduzea za instalaciju.

Sigurnosni ventili sa membranom treba da se ugrade i u zatvorenim ureajima za zagrevanje pitke vode. U ovim sistemima Mera Vreme Izvoenje
se sigurnosni ventili ugrauju ispred grejaa vode u cev za hladnu vodu. Veliina prikljuka treba da bude dimenzionisana
Inspekcija Kontrole funkcionisanja: Za vreme putanja u pogon insta- 6 meseci Preduzee koje puta u
prema toplotnom uinku grejaa za pitku vodu koji se osigurava i to u skladu DIN 1988 i 4753, Deo 1. Proradni pritisak sigurn-
lacije ozraiti sigurnosni ventil. Nakon otputanja mora se zat- pogon ili vri instalaciju
osnog ventila treba da se podesi da bude najmanje 20% ispod najvie dozvoljenog pogonskog pritiska ureaja. Sigurnosni
voriti sigurnosni ventil i voda da potpuno istee.
ventil treba da se namesti i za najvie lokalne take grejaa za vodu kako bi se omogua razmena bez pranjenja grejaa za
vodu. Potrebno je isplanirati dobar pristup zbog radova na odravanju i servisiranju. Ako u prostoriji u kojoj se postavlja ne Odravanje Ako postoji smetnja u funkcionisanju, produvavanjem moe 1x godinje Preduzee koje vri
postoji odvod, sigurnosni ventil moe da se smesti i u susednu prostoriju. da se pokua popravka. Ako to ne uspe, potrebno je promeniti instalaciju
sigurnosni ventil.
Sigurnosni ventil za solarne ureaje treba dimenzionisati u skladu sa DIN 47547, Deo 2.

Prilikom putanja ureaja u pogon i osim toga 1x godinje potrebno je proveriti ispravno funkcionisanje uz pomo strunjaka.
Kod sigurnosnih ventila sa membranom koji kapaju radi se u najveem broju sluajeva o zaprljanosti.

Izbor sigurnosnog ventila odreuje se uz pomo izraunavanja minimalne kvs-vrednosti. Uinak izlaska odnosi se na punu
kvs-vrednost sigurnosnog ventila. Sledea formula treba da se koristi za izraunavanje:

Vmax = maksimalni zapreminski protok

pZul = najvii dozvoljeni pritisak u ureaju = proradni pritisak sigurnosti (osiguranja)

pmax = najvii pogonski pritisak

132 FF: kapa, opruga, konus, kuite

34 35
 HERZ-armatura za spreavanje povratnog toka 4126 u sklopu kosog zaustavnog ventila
HERZ- armatura za spreavanje povratnog toka je ventil za zatvaranje sa kosim seditem sa integrisanim nepovratnim venti-
lom za spreavanje povratnog toka u sastavu konstrukcije vretena. Telo ventila je napravljeno od specijalnog mesinga otpor-
nog na decinkovanje. Materijali za dihtovanje su od fizioloki bezopasnog materijala. Gornji delovi su dihtovani za kuite
uz pomo O-prstena. Rupe za pranjenje su zatvorene epom. Opruga nepovratnog ventila za spreavanje povratnog toka
je od nerajueg elika. Zapreminska klasa protoka V, armaturna grupa I, armatura u skladu sa NORM EN 1213. Dostupne
nominalne irine su izmeu DN15 i DN50 sa obostranim navojnim spojnicama prema ISO 7/1. Dozvoljene su maksimalne
temperature pogona
4126
Dimenzionisanje se vri prema vrednostima protoka na ureajima za preuzimanje i istovremenosti sinhronizovanosti
potroaa. U smislu utede energije obraunava se i vei gubitak pritiska, nego to se bira vea dimenzija cevi.
Temperature ispod 55C kod maina za pranje sua dovode do nezadovoljavajueg rezultata, temperature preko 60C kriju
(u zavisnosti od vrstoe vode) rizike od kamenca i kod metalnih cevi od korozije.
U toploj vodi postoji i opasnost od bolesti izazvanih mikroorganizmima, koji preko klica mogu izazvati patogen hepatitisa
ili legionelu. Najveu opasnost imaju legionele vrste Legionella pneumophila, koja moe izazvatti takozvanu legionarsku
bolest. Legionele su tapiaste bakterije veliine od oko 0,3 m. Ova veliina odgovara veliini aerosolni kapi koje mogu
ui u plua, koje se udiu kao fino rasprene vodene kapi ili vodena magla. Oboljenje se razvija u obolenje slino tekom
zapaljenju plua sa visokom temperaturom.
Za nastajanje legionele potrebne su belanevine, biljni ostaci i izumrli mikroorganizmi, kao i odreene temperature vode. Za
optimalno razmnoavanje potrebna je temperatura izmeu 32 i 46 C. Kod pitke vode sa nedovoljnom cirkulacijom nastaje
masivno razmnoavanje pre svega u vodi koja je stajala vie dana.

Kod temperatura vode od preko 46C poinje proces odumiranja i sa porastom temperature dodatno se ubrazava.

Raspon temperature Legionele

1 Runi toak od plastike
2 Gornji deo 70 80C Podruje dezinfekcije
3 O-prsten EPDM 66C Odumiranje legionela u roku od 2 minuta
4 Opruga nepovratnog ventila
5 Dihung sedita PTFE 60C Odurmiranje u roku od 32 minuta
6 Kuite ventila
55C Odumiranje u roku od 5-6 sati
50 55C Legionele preivljavaju, ali se ne mogu razmnoavati
80C, do 1 sata do 95C, maksimalni pogonski pritisak 10 bara, maksimalni diferencijalni pritisak na zatvorenom seditu 10 20 50C Legionele podruje rasta
bara. Pritisak otvaranja elementa za spreavanje povratnog toka u skladu sa DIN EN 13959. 35 46C Legionele idealna sredina za rast

Centralno snabdevanje toplom vodom unter 20C Legionele mogu da preive, ali nisu aktivne

U kuama sa jednom porodicom ili malim brojem porodica centralno snabdevanje toplom vodom pri kratkim duinama
cevi izmeu grejaa vode i potroaa moe se instalirati bez cirkulacije. To se odnosi uglavnom na spratne instalacije, koje se
obino koriste radi utede energije bez cirkulacije. Razvoenje cevi i prstenaste cirkulacione instalacije po pravilu se izvodi
sa cirkulacijom za vee objekte gde je greja vode znatno udaljen od izlivnih mesta.

Centralno snabdevanje toplom vodom razlikuju se prema poloaju i broju mesta za izliv.

- pojedinano snabdevanja za izlivna mesta sa jednim grejaem vode.

- grupno snabdevanje, meusobno blizu postavljenih izlivnih mesta jednog stana sa jednim grejaem vode

- centralno snabdevanje proizvoljnog broja izlivnih mesta preko zajednike cevne mree jednog grejaa za vodu

Sistemi za razvoenje tople vode sa cirkulacijom mogu da se pokreu pumpama ili prirodnom cirkulacijom. U skladu sa
odabranim cevnim materijalom razlikuje se toplotni gubitak kroz razliitu toplotnu provodljivost. Bakarne cevi imaju na-
jbolju toplotnu provodljivost od 372 W/(mK), u poreenju sa plastinim cevima sa 0,15 do 0,21 W/(mK).

U instalaciji za pitku vodu mogu da se planiraju samo aparati koji mogu biti protoni. By-pass intalacije nisu dozvoljene! Kod
primene ekspanzijskih posuda pod pritiskom potrebno je obratiti posebnu panju.

Snabdevanje mesta za preuzimanje toplom vodom mora privremeno uvek da bude dovoljno i zavisi od

- potronje vode prema sluaju primene

- veliine odn. Dimenzija izlivnih mesta
- broja izlivnih mesta
Snimci legionele uz pomo elektronskog mikroskopa u 50 000-strukom uveanju. Bakterije su tretirane da bi se postale
- najvieg protoka deonica vidljive i delom su preseene uzduno delom popreno.
- dimenzija cevnih instalacija
- gubitka pritiska u sistemu Iz higijenskih razloga neizostavno je potrebno isprati instalacione sisteme nakon perioda stagnacije. Instalacije koje se samo
retko koriste treba zatvoriti za vreme perioda nekorienja i isprati pre ponovnog putanja u pogon. Cevne instalacije koje se
vie ne koriste treba odvojiti od sistema.

Tehniki mogunosti za smanjenje rasta legionele u sistemima pitke vode mogu se videti izmeu ostalog i u DVGW radnim
listovima W 551, W 552 i W 553.
36 37
 Nikakve tehnike mere nisu potrebne za male instalacije, a to su: Montaa ventila za probno preuzimanje na HERZ-armaturama za zatvaranje ili regulacionim ventilima

- T greja pitke vode ili cevne instalacije sa zapreminom manjom ili jednakom 3 l mogu da se primenjuju bez daljih
mera

- S greja pitke vode visokog pritiska (kao rezervoar) i greja pitke vode niskog pritiska (protoni) u kuama sa jednom
ili dve porodice do zapremine manje ili jednake 400l, odn. manje ili jednako 3 l u svakoj cevnoj instalaciji. Cirkulacione
cevi ne uzimaju se u razmatranje.

Velike instalacije su sve ostale instalacije sa zapreminom > 400 l grejaem pitke vode kao rezervoarom. Ukupni sadraj vode
mora biti u mogunosti da se zagreje na 60C jedanput dnevno. U ovim ureajima potrebno je ugraditi cirkulacione
instalacije. Cirkulacione instalacije treba tako postaviti, da razlika izmeu izlazne temperature grejaa pitke vode i
potroaa iznosi maksimalno 5C. Cirkulacione instalacije koje funkcioniu sa gravitacijom nisu preporuljive jer e
razlika u temperaturi biti prevelika.

Probna izlivna mesta:

Za proveru kvaliteta vode na ureajima za pitku vodu potrebno je instalirati probna mesta za preuzimanje uzorka vode.
Najlake se na armaturama zameni ventil za pranjenje jednim ventilom za probno preuzimanje. Za preuzimanje bez bak-
terija pri probi potrebno je ovaj ventil za probno preuzimanje tretirati plamenom kako bi se postiglo higijenski ispravno
stanje preuzete vode. Tretiranje plamenom moe se izvesti gasnim plamenom iz led lampe i tako odgovara jednom mestu
preuzimanja npr. prema W551.

Probno preuzimanje kod Herz armatura za tu namenu je takoe mogue u produenom izvoenju izliva (lunom cevicom)
kako bi kod termo-izolovanih cevnih instalacija ili armatura izlaznih lukova probnog preuzimanje uvek bilo dostupno. Osim
toga mogu je svaki ugradni poloaj armature za montau probnog mesta za preuzimanje, jer je mogue okretanje izlaznog
luka u svim pravcima.
Redosled montiranja:
Dovoljno je kratko izlaganje plamenu jer je veina bakterija neutralizovana ve pri temperaturi od 80C ili malo preko toga . Deo 1 Kuite sa SW22 (imbusom 22) zategnuti
Plamen iz led lampe ili gorionika za zavarivanje ima znaajno veu temperaturu. Termiko optereenje probnog preuzimanje Deo 2 Pomeriti u eljeni poloaj i zategnuti maticu sa
stoga treba da bude to je mogue manje. Ventil se otvara odn. zatvara uz pomo imbusa od 5mm. SW20 (imbusom 20)
Deo 3 Osovinu zatvoriti sa Inbusom 5
HERZ- ventil za probno preuzimanje: Deo 4 Zaptivku matice zategnuti sa Inbusom 8
dostupno je kratko i dugo izvoenje Deo 5 Cev fiksirati u eljenoj poziciji sa steznim
prstenom (imbus 16)

HERZ-LEGIOFIX 4011 za dezinfekciju tople vode kod centralnog snabdevanja toplom vodom

HERZ-LEGIOFIX odgovara zahtevima NORM B 5019. U ovoj normi je opisano planiranje znaajno radi higijene, izvoenje i
pokretanje ureaja za zagrevanje pitke vode, u kojima se pitka voda centralno zagreva.

Ova norma treba da se primenjuje u bolnicama ili domovima za rehabilitaciju, ustanovama za negu, ustanovama sa bazeni-
ma, hotelijerstvu, drutvenim ustanovama (sportskim ustanovama itd.), kao i javnim zgradama.

Funkcija:

LEGIOFIX slui kao prikljuna stanica za sanitarne slavine (mesta izliva tople i hladne vode). Ugraeni termostatski meni
ventil u normalnom pogonu ograniava izlaznu temperaturu tople vode na cca. 48C. U sluuju ispiranja legionele topla
voda se poveava na 70C time e trokraki ventil sa termostatom i kontaktnim senzorom da preusmeri protok vode kako
bi se zaobiao termosatski meani ventil. Time stie voda koja je zagrejana do 70C nemeana do slavine tj.izlivnih mesta i
dezinfikuje sve delove instalacije. Nakon zavretka perioda ispiranja LEGIOFIX se vraa na reim rada pre poetka ispiranja i
u instalaciju se vraa meana topla voda temperature cca 40C.

Ova mehanika varijanta LEGIOFIXA moe lako da bude zamenjena sa kontaktnim senzorom jednog DDC-aktuatora. Time je
mogue integrisanje u BUS-kontrolni sistem i elektronsko registrovanje temperature.

Tehniki podaci:

Pogonski pritisak maks. 10 bara

Minimalna temperatura pogona 2C
Maksimalna temperatura pogona 90C
Preporuka gde se mogu
ugraditi probna preuzimanja

38 39
 HERZ LEGIOFIX - HERZ LEGIOFIX -
DELOVANJE KOD NORMALNOG DELOVANJE PRI REIMU
REIMA RADA ISPIRANJU LEGIONELE
Cirkulacione instalacije
Cirkulaciona instalacije je kruna instalacija za zagrejanu pitku vodu bez izlivnog mesta, u kojoj se voda vraa do grejaa vode
ili rezervoara za toplu vodu. Cirkulaciona instalacija omoguava toplu vodu skoro trenutno (sa veoma kratkom vremenom
odziva) na svim izlivnim mestima bez obzira na udaljenost od grejaa vode ili akumulatora tople vode. Cirkulacione instalaci-
je treba ispravno dimenzionisati i pokrenuti. DVGW list W 553 daje informacije o ispravnom dimenzionisanju i hidraulikom
balansiranju. U principu se razlikuju tri postupka. Kratki postupak je namenjen za male ureaje. Mali ureaji su po definiciji
sa ukupnom duinom cevi za toplu vodu od manje od 30 m, pri emu najdua cirkulaciona instalacija ne premauje 20m.
Najmanja zapremina protoka za pumpu je 200 l/h pri visini otputanja od 100mbar, pri emu najmanji unutranji prenik
cirkulacione cevi mora da iznosi 10 mm.
Za sve veliine ureaja DVGW-propis opisuje dve mogunosti, pri emu je postupak sam isti, ali kod pojednostavljenog
postupka koriste se paualne vrednost, koje kod diferenciranog postupka odvojeno moraju da se raunaju.
Za izraunavanje neophodne cirkulacione zapremine toka koriste se toplotni gubici preko duine instalacije sa toplom vo-
dom. Proseno se za podrumske instalacije uzima toplotni gubitak od 11 W/m i za uzlazne instalacije toplotni gubitak od 7
W/m.
Multiplikacijom dotinih duina instalacija pojavljuje se ukupni toplotni gubitak u sistemu. Kako bi mogla da se izrauna
potrebna cirkulaciona zapremina toka , prvo mora da se utvrdi maksimalni pad temperature u cevima. Propis nalae ovde
2 K. To znai da kod najvie udaljenog potroaa temperatura sme da bude samo 2 stepana ispod temperature na izlazu iz
rezervoara.
40
Izraunavanje cirkulacionih instalacija
Zapremina toka izraunava se formulom
Gde je: Q Toplotni gubitak u W
Gustina u kg/dm3 = 1
t 2K
C specifini toplotni kapacitet J/kg-1K-1 (=4200) sa direktnim preraunavanjem u jedinicu l/h za zapreminu
toka moe da se uzme specifini tolotni kapacitet od 1,2
Time se formula pojednostavljuje na: V=Q/(1,2x2)= Q/2,4
Ovaj zapreminski tok je neophodan za postavljenje cirkulacione pumpe. Kako bi cirkulacione cevi mogle ispravno da se
dimenzioniu neophodno je poznavati ne samo ukupnu zapreminu toka, ve i zapreminu toka u svakoj pojedinanoj deonici.
Na osnovu ukupne zapremine toka za svaki ogranak (VA) odn. za svaku dalju deonicu (VD) rauna se prema sledeim dvema
formulama.
Sa ovim podacima vri se obraunavanje cevne mree i izbor prenika cevi. Za obraunavanje treba uzeti u obzir sledee
podatke. Brzine vode iz higijenskih razloga ne bi trebalo da budu ispod 0,2 m/s ali iz tehnikih razlog ne iznad 1 m/s.
Preporuuje se brzine vode od 0,2 do 0,5 m/s. Najmanji unutranji prenik cirkulacionih instalacije mora da iznosi 10 mm.
Sa ovim vrednostima mogu se definisati prenik cevi i gubici cevnih trenja preko dijagrama cevnog trenja ili tabela cevnog
trenja (prema materijalu). Sledei korak je postavljanje napora pumpe. On proistie iz najnepovoljnijeg cirkulacionog puta,
najee najdueg dela puta. Poveani gubici pritiska za skretanja, ogranke itd. posmatraju se uz paualni dodatak od 20%-
40%. Za ventila za zatvaranje i element za spreavanje povratnog toka paualno se uraunava 100 mbar. U zavisnosti od
protoka utvruje se gubitak pritiska preko graninika cirkulacione temperature uz pomo nomograma.
Vrlo esto su ove cirkulacione instalacije stalno u pogonu i prouzrokuju usled toplotnih gubitaka energetske trokove. Za
minimizovanje toplotnih gubitaka kod cirkulacionih instalacija na raspolaganju su graninici cirkulacione temperature. HERZ
graninik cirkulacione temperature je termostatski priguni ventil za sisteme pitke vode sa cirkulacionom pumpom u obliku
proporcionalnog regulatora bez pomone energije. Temperatura vode u cirkulacione cevi se tako automatski regulie na
konstantnu temperaturu i cirkulacioni gubici se minimizuju. Armatura se takoe moe koristiti kod sistema gde se izvode
ispiranja legionele. Cirkulirajua vodena koliina se kod spiranja opet poveava na dimenzionisanu koliinu vode.
41

Normalni rezim ispod 52 C Temperatura iznad 52 C Dezinfekcija na 70C
otvoren ventil termostat 1 zatvara termostat 2 otvara ventil
Sedite ventila u kuitu otvara se ili zatvara ventilskim samohodnim konusom. Konus se pri rastuoj temperaturi otvara
termostatskim elementom polako i stalno, bez izazivanja udara pritiska, kree se u smeru zatvoreno a pri opadajuoj tem-
peraturi otvara se oprugom ka termostatskom elementu. Kod termike dezinfekcije se drugim termostatom prvi premodu-
lira, kako bi celokupan protok bio na raspolaganju za ispiranje. Ovaj proizvod slui kao sigurnosni element za ogranienje
temperature u cirkulacionim vodovima, a ujedno i kao ventil koji otvara slobodan prolaz vruoj vodi za dezinfekciju voda.
Ovi ventili imaju dva termostatska uloka. Donji termostatski uloak je otvoren do 52C i omoguava protok u cirkulacijskom
vodu (Sl.1), a gornji je zatvoren. U temperaturnom rasponu od 52C do 70C zatvorena su oba uloka (Sl.2) - sigurnosni reim
protiv opekotina. Kada se centralno pusti vrua voda preko 70C gornji uloak otvara ventil i omoguava ispiranje cirkulaci-
jskog voda protiv legionele (Sl.3)
U zavisnosti od naina izrade kod ove armature treba uzeti u obzir koliinu vode od ca. 0,65 l/min pri diferencijalnom pritisku
10kPa koja e protei kroz ventil u rezimu zatvorenosti. Poloaj ugradnje graninika cirkulacione temperature je proizvoljan,
ipak treba paziti na smer proticanja.
HERZ graninici cirkulacione temperature 4011, kuite i delovi kroz koje protie voda su od mesinga otpornog na
decinkovanje, osovina za zatvaranje, opruge i delovi za proticanje od nerajueg elika, diht elementi iz fizioloki bezopas-
nog materijala. S obe strane navojne spojnice prema ISO 7/1, izvoenje sa 2 temperaturna senzora, fabrika podeenost 52C
4011
/70C,55C /70 C ili 58C /70C, dimenzije DN15 ili DN20. Radne podeenosti temperatura su fiksno prethodno zadate i ne
moe se individualno menjati.
Molimo paziti na nacionalne i lokalne propise o maksimalnim temperaturama u instalacijama za toplu vodu.
HERZ graninik cirkulacione temperature 4010 za ureaje na daljinsko grejanje kod kojih se ne vri ispiranje legionele.
Kuite i delovi kroz koje protie voda su od mesinga otpornog na decinkovanje, osovina za zatvaranje, opruga i delovi za
proticanje od nerajueg elika, diht elementi iz fizioloki bezopasnog materijala. S obe strane navojne spojnice prema ISO
7/1, fabrika podeenost 52C, osiguranje od prekoraenja temperature do 90C, merni ventil za pranjenjem, dostupan u
izvoenje sa ili bez servisne konusne slavine.
42 4010 4010 mit Absperrung
Decentralizovano snabdevanje toplom vodom
Za decentralizovano snabdevanje toplom vodom za isti komfor kao kod centralnog snabdevanja toplom vodom nije potre-
ban rezervoar. Voda se prema potrebi zagreva po protonom principu u blizini izlivnih mesta. Tako da nisu potrebni rezer-
voari za toplu vodu ili cirkulacione instalacije. Jedna od prednosti je u utedi energije, jer rezervoar ne treba da se nak-
nadno zagreva kako bi se temperatura odrala kao i kroz smanjenje troskova izvodjenja cirkulacionog voda sa celokupnom
pripadajuoom armaturom. Bitno je pomenuti i prednost u smanjenju mogunosti pojave masovne kontaminacije vode
bakterijom legionelom.
Potreban je veliki tehniki napor i veliki Know How da bi se ovom metodom postigao kod potroaa nivo komfora koji je da-
nas uobiajen kao i da se u svako vreme omogui rezimsko stanje. Osim toga, da bi se omoguilo optimalno funkcionisanje
ureaja, moraju se prilagoditi i primarni uslovi pod kojima se ureaji putaju u pogon.
HERZ grejne stanice iz serija 4008 i 4018 su predajne stanice u stanovima za grejanje i decentralizovano pripremanje tople
vode. One su postavljene i optimizovane za pogon u udaljenim i bliskim toplotnim mreama. Uprkos kompaktnom nainu
izgradnje vrlo su efikasne. Kao polje primene u sreditu stoji korienje u domainstvima sa jednom porodicom u zatvoren-
im, viespratnim povezanim stambenim zgradama. Ovo pogotovo za sluaj naknadnih daljinskih snabdevanja toplotom, ali
i sve ee u novogradnji. U zavisnosti od potencijala primarnog snabdevaa HERZ predajne stanice imaju dovoljni uinak,
kako bi moglo da se odgovori na uobiajena oekivanja komfora korisnika.
HERZ grejne stanice raspolau patentiranim montanim sistemom, gde se esto utedi komplikovano i dugotrajno
prilagoavanje i mere podeavanja na postojeim instalacijama. Sve HERZ grejne stanice mogu se koristiti sa podzidnim
izvoenjem u podzidnom ormaru ili sa nadzidnim izvoenjem sa poklopcem za pokrivanje.
Grejne stanice se kao to je ve pomenuto koriste za grejanje i decentralizovanu pripremu tople sanitarne vode. Projek-
tovane, konstruisane i optimizovane za rad u mreama daljinskih i lokalnih sistema grejanja. Ekstremno efikasni uredjaji
kompaktnog dizajna. Oblast primene ovih stanica je usmeren ka jednoporodinim domainstvima (npr. dve odrasle osobe,
dvoje dece) u viespratnim stambenim objektima naroito kod daljinskih sistema grejanja. Stanice su idealne za primenu
u novim objektima i porodinim kuama. U zavisnosti od potencijala proizvodjaa primarne energije, HERZ grejne stanice
imaju dovoljno snage za svaku aplikaciju i mogu da zadovolje sve potrebe za komforom zahtevane od strane korisnika.
Glavni kriterijum kvaliteta koji postavlja korisnik pri praktinoj upotrebi ovih stanica je
protok topple vode u jedinici vremena (minuti). Nadalje, topla voda mora da ima temperature koja je podeena ili zahtevana i
to permanentno tokom itavog procesa korienja. Pod pretpostavkom da se zadovolje svi kriterijumi garantovani od strane
isporuioca toplotne energije / toplane, protok tople vode koji postiu HERZ grejne stanice je15 litara / minuti, konstantne
temperature 50 C. Zajedno sa
najniim vrednostima pada pritiska, ove prednosti su optimalno prilagodjene za porodina domainstva. Grejne stanice tako
obezbedjuju istovremeno konstantnu temperaturu i protok pripremljene topple vode - ak i prilikom razliitih potreba za
vodom i u sluaju viestruke istovremene potronje. Toplotni kapacitet stanice je takodje izutno visok I kree se od 7-19 kW.
Bez obzira na svoju veoma kompaktnu konstrukciju, ove stanice pruaju mogunost za opciono i naknadno ugradjivanje
razliitih vodomera za hladnu i/ili toplu vodu kao I kalorimetara za sistem grejanja, radi uskladjivanja instalacije sa tehnikim
propisima / zahtevima isporuioca toplotne energije ili lokalnog zakonodavnog tela.
Za ispravno dimenzionisanje grejnih stanica u stanovima na raspolaganju je HERZ softver kojim se vrlo jednostavno moe
izraunati dimenzionisanje uzlaznih instalacija.
43
 Wohnungsbergabestationen
Trinkwassererwrmung und Wrmeverteilung
Za detaljniji uvid u razne modele Herz grejnih stanica dostupne su broure sa tom tematikom.
Das Regelsystem besteht aus einem Wrmetauscher mit einem HERZ- Regler im Rcklauf, welcher als zentrale Einheit in der
HERZ- bergabestation die Warmwasserversorgung und die Temperaturkonstanthaltung ermglicht.
Zapftemperatur Durch den
/ Vorlauftempertaur beiDifferenzdruck
einer Zapfmenge von 15[l/min]
ffnet oder schliet die Membrane den Heizungswasserflu und den Kaltwasserdurchflu fr den Wrmetauscher, dp 20[kPa] dp 25[kPa] gleichzeitig
dp 30[kPa]
www.herz.eu

wird die Temperatur des Warmwassers thermostatisch geregelt. Ein weiterer54wichtiger Bestandteil der HERZ- bergabestation
ist das HERZ- Trinkwassermischventil, welches (entsprechend der Ausfhrung) ber ein Thermostatelement Kaltwasser und
Wohnungsbergabestationen
Warmwasser auf die eingestellte Temperatur mischt um so Verbrhungen bei
52 der Zapfung zu vermeiden. ber die HERZ- Ku-

Wohnungsbergabestationen
zur dezentralen Warmwasserbereitung in fernwrme Heizungsanlagen

gelhhne erfolgt die Wasserleitung des Warmwassers zu den Verbrauchern.

50

Zapftemperatur [C]
"DELUXE" 5
24C

14

TT Ausfhrung mit
48 Plattenwrmetauscher und Verrohrung in Edelstahl.
1

Stndige Bereitschaft zur Warmwasserbereitung durch temperatur-

Trinkwassererwrmung und Wrmeverteilung 9

geregelte Bypassschaltung. Heizungsseitiger Differenzdruckregler fix

46
eingestellt mit Zonenventil und thermischen Stellantrieb fr die Raum- 11

Das Regelsystem besteht aus einem Wrmetauscher mit 44einem HERZ-

temperaturregelung. Regler
Verwendung alsim Rcklauf, welcher
Unterputzstation
6 oder als
mit zentrale
Ab- Einheit in der
HERZ- bergabestation die Warmwasserversorgung undalsdieAufputzstation.
Temperaturkonstanthaltung ermglicht. Durch den Differenzdruck

60 C (max. 90C)
deckhaube 13
12

52C
ffnet oder schliet die Membrane den Heizungswasserflu
4
und den
Stat. Kaltwasserdruck
3
42 Kaltwasserdurchflu
min. 2,8 bar. Zapfmenge fr
10
15 den
l/minWrmetauscher,
(10/50C), gleichzeitig 4

max. Betriebsdruck
wird die Temperatur des Warmwassers thermostatisch2
geregelt. 10Einbar. max. VL-Temperatur
weiterer 90 C. der HERZ- bergabestation
wichtiger Bestandteil
Wohnungsbergabestationen_de_V02.indd 1 03.10.2012 10:30:52

ist das HERZ- Trinkwassermischventil, welches (entsprechend

7
40 der Ausfhrung) ber ein Thermostatelement Kaltwasser und
7 8 8 8 7 7

55 60 65 70 75 80 85
Warmwasser auf die eingestellte Temperatur mischt um so Verbrhungen bei der Zapfung zu vermeiden.
Vorlauftemperatur [C] ber die HERZ- Ku-
"BURGENLAND"
gelhhne erfolgt die Wasserleitung des Warmwassers zu den Verbrauchern.
Ausfhrung mit Plattenwrmetauscher und Verrohrung in Edelstahl.
5
Stndige Bereitschaft"DELUXE"
24C

zur Warmwasserbereitung durch temperatur-

14

TTgeregelte Bypassschaltung.
AusfhrungHeizungsseitiger Differenzdruckregler
mit Plattenwrmetauscher fix
und Verrohrung in Edelstahl.
1

9
eingestellt mit Zonenventil und Bereitschaft
Stndige thermischen zur
Stellantrieb fr die Raum- durch temperatur-
Warmwasserbereitung
temperaturregelung. geregelte
Verwendung als Unterputzstation
Bypassschaltung. oder mit Ab-
Heizungsseitiger Differenzdruckregler fix
deckhaube als Aufputzstation.
eingestellt mit Zonenventil und thermischen Stellantrieb fr die Raum-
11

Ausfuhrung entsprechend
6 den Vorgaben des
temperaturregelung. EVU - BEGAS.
Verwendung als Unterputzstation oder mit Ab-

60 C (max. 90C)
Stat. Kaltwasserdruck min. 2,8 als
deckhaube
13
bar.Aufputzstation.
Zapfmenge 15 l/min (10/52 C),
12

52C
4 3 10
max. Betriebsdruck 10 bar.Kaltwasserdruck
Stat. max. VL-Temperatur
min. 90
2,8C.
4
bar. Zapfmenge 15 l/min (10/50C),
2 max. Betriebsdruck 10 bar. max. VL-Temperatur 90 C.
7 7 8 8 8 7 7

"SALZBURG" "BURGENLAND"
Ausfhrung mit Plattenwrmetauscher und Verrohrung in Edelstahl.
Ausfhrung mit Plattenwrmetauscher und Verrohrung in Edelstahl.
Stndige Bereitschaft zur Warmwasserbereitung
Stndige durch tempera- durch temperatur-
Bereitschaft zur Warmwasserbereitung
turgeregelte Bypassschaltung. HeizungsseitigerHeizungsseitiger
geregelte Bypassschaltung. Differenzdruckreg- Differenzdruckregler fix
Kod grejnih tela sa unapred podesivim termostatskim ventilima preporuuje se ugradnja regulatora diferencijalnog pritiska

TT
ler fix eingestellt mit eingestellt
Zonenventil mitund thermischen
Zonenventil und Stellantrieb
thermischenfr die
Stellantrieb fr die Raum-
u usponskim vodovima. Raumtemperaturregelung. Verwendung als
temperaturregelung. Unterputzstation
Verwendung oder mit
als Unterputzstation oder mit Ab-
Abdeckhaube als Aufputzstation. Zustzlicher Rcklauftemperatur-
deckhaube als Aufputzstation.
begrenzer im Heizungsrcklauf, Wrmezhlerpassstck
Ausfuhrung entsprechend den Vorgaben als des
option,
EVU - BEGAS.
Passstck fr WW Zhler,Tropftasse
Stat. Kaltwasserdruckzur Erkennung
min. 2,8 bar.vonZapfmenge
eventuellen15 l/min (10/52 C),
Undichtheiten. Ausfhrung entsprechend
max. Betriebsdruck 10den
bar. Vorgaben des EVU -90 C.
max. VL-Temperatur
Saltzburg.
Stat. Kaltwasserdruck min.2,8 bar. Zapfmenge 15 l/min (10/50
C), max. Betriebsdruck 10 bar. max. VL-Temperatur 90 C.
"SALZBURG"
"WIEN" Ausfhrung mit Plattenwrmetauscher und Verrohrung in Edelstahl.
Betriebsdaten fr Wohnungsbergabestation Gewichtsangaben der bergabestation mit
* Ausfhrung mit Plattenwrmetauscher
Stndige Bereitschaft und zur
Verrohrung in Edelstahl.
Warmwasserbereitung durch tempera-
DELUXE Stndige Bereitschaft Vormontageleiste:
zur Warmwasserbereitung
turgeregelte Bypassschaltung.durch temperatur- Differenzdruckreg-
Heizungsseitiger
Fr Warmwasserzapfung:

TT
geregelte Bypassschaltung. Heizungsseitiger
ler fix eingestellt Differenzdruckregler
mit Zonenventil und thermischen fix Stellantrieb fr die
eingestellt mit Zonenventil und thermischen
Raumtemperaturregelung. Stellantrieb
Verwendungfr diealsRaum-
Gesamtge-
Unterputzstation oder mit
Mit eingebautem Mengenbegrenzer (15 [l/min]) Gert leer Haube Wasserinhalt
temperaturregelung. Abdeckhaube
Verwendung als als Unterputzstation
Aufputzstation. oder wicht
mit Ab-Rcklauftemperatur-
Zustzlicher
Vordruck 2,5 [bar] deckhaube als Aufputzstation.
begrenzer Zustzliche Tropftasse Wrmezhlerpassstck
im Heizungsrcklauf, zur Erkennung als option,
~15 kg ~8 kg ~10 kg ~33 kg
von eventuellen Undichtheiten.
Passstck Ausfhrung entsprechend den
fr WW Zhler,Tropftasse Vorga-
zur Erkennung von eventuellen
Vorlauftemperatur [C]
ben des EVU - WienUndichtheiten.
Energie - Fernwrme Wien. entsprechend den Vorgaben des EVU -
Ausfhrung
6.min.
Dimensionen der bergabestation
60 70Stat. Kaltwasserdruck
80 Saltzburg.2,8 bar. Zapfmenge 15 l/min (10/52 C),
max. Betriebsdruck 10 bar.Kaltwasserdruck
Stat. max. VL-Temperatur min.90
2,8C.bar. Zapfmenge 15 l/min (10/50
Dimensionen der bergabestation
C), max. Betriebsdruck 10 bar. max. VL-Temperatur 90 C.
Zapfmenge [l/min] 15 15 15
* Schema zeigt optionale Warmwasser Vorrangschaltung.
Dimensionen der Anschlsse, Eingang/Ausgang
Kaltwassertemperatur [C] 10 10 10 "WIEN"
* Vorlauf Fernwrme
Ausfhrung G
7 3/4 Auengewinde
mit Plattenwrmetauscher und Verrohrung in Edelstahl.
pges. [kPa] 30 25 20 Stndige Bereitschaft zur Warmwasserbereitung durch temperatur-
RcklaufBypassschaltung.
geregelte Fernwrme G 3/4 Auengewinde
Heizungsseitiger Differenzdruckregler fix
Vges. [l/h] 880 780 640
eingestellt mit Zonenventil und thermischen Stellantrieb fr die Raum-
Kaltwasserzufuhr G 3/4 Auengewinde
Temperatur nach dem temperaturregelung. Verwendung als Unterputzstation oder mit Ab-
50 50 50 deckhaube als Aufputzstation. Zustzliche Tropftasse zur Erkennung
Wrmetauscher [C] Warmwasserabfuhr G 3/4 Auengewinde
von eventuellen Undichtheiten. Ausfhrung entsprechend den Vorga-
abgegebene Heizleistung Vorlauf
ben Heizung
des EVU - Wien Energie - Fernwrme Wien. G 3/4 Auengewinde
42
Wrmetauscher [kW] Stat. Kaltwasserdruck min. 2,8 bar. Zapfmenge 15 l/min (10/52 C),
Rcklauf
max. Heizung10 bar. max. VL-Temperatur
Betriebsdruck G 90
3/4C.
Auengewinde
Istovremnost prema DIN 4708
Differenzdruckregler fix eingestellt auf 13kPa
* Schema zeigt optionale Warmwasser Vorrangschaltung.

7
44 45
 HERZ armature za zatvaranje za instalacije za pitku vode, materijali u skladu sa EN 1213 HERZ STRMAX WD i AWD su armature sa kosim seditem sa neizlazeom osovinom i duplim O-prstenastom zaptivkom.
Gornji delovi su takoe zadihtovani O-prstenom za kuite.Dimenzije koje se mogu isporuiti su izmeu DN10 i DN80 sa
Kao to je ve pomenuto u odeljku Materijali prema EN1213, HERZ ventili za zatvaranje za pitku su u skladu sa ovom normom obostranim navojnim spojnicama ili DN15 do DN50 sa spoljnim navojima povrinski dihtujuim ili sa konusom za prikljuak
i proizvedeni su od mesinga koji je otporan na decinkovanje. sa HERZ PIPEFIX cevnim sistemom i pres fitinzima, ali i sa HERZ setom za klemovanje i HERZ plastinim prikljukom za cev.
Kovana kuita proizvedeni su od materijala CW 602 N, livena kuita od materijala CC 752 S. Osovine i ostali delovi na
okretanje su napravljeni od materijala CW 602 N. Materijal primenjenih elemenata za dihtovanje u skladu je sa listom KTW
(Plastika u pitkoj vodi, smernice Savezne kancelarije za ivotnu sredinu), time se javlja maksimalna radna temperatura za
armature od 65C. U sluaju smetnji temperatura sme do jednog sata da iznos do 95C.

HERZ armature za zatvaranje STRMAX W, AW, WD i AWD su od strane VGW registrovane i dozvoljene (W 1.331 i 1.332) i u
skladu su sa NORM EN1213, klasa zapreminskog toka VB, grupa armatura I.

4115

4215 4215

HERZ armature za zatvaranje 4215 W i AW u izvedbi pravog sedita i uzlaznom osovinom su izvedene sa duplim O-prstenom.
Dihtung glave (gornjih delova) za kuite je takoe izveden sa O-prstenom. Podrazumeva se da gornji delovi armature
nemaju mrtav prostor kako bi se izbegla zagaenost bakterijama prilikom nekorienja armature. Maksimalni radni pritisak
iznosi 10 bara i maksimalna radna temperatura 80C, pri emu se kratko tolerie temperatura do 95 u sluaju smetnji.

Sve varijante ovih armatura sa pravim seditem u skladu su sa klasom zapreminskog toka VA, prema NORM EN1212 i ispi-
tane su u skladu sa VGW i registrovane (W 1.501).

Za odravanje armatura kojima u principu ne treba odravanje na raspolaganju su zamene gornjih delova, pri emu treba
paziti na generaciju modela.

HERZ regulacione armature za instalacije pitke vode, materijali u skladu sa EN 1213

U zavisnosti od izvoenja ove armature sa kosim seditem mogu po izboru da se isporue sa rupama/otvorima za ventile za
pranjenje i poklopcem za zatvaranje ili bez otvora. Kao ventili za pranjenje na raspolaganju su 2 0275 xx takoe od mesin-
ga otpornog na decinkovanje. HERZ STRMAX W i AW imaju gornje delove sa rastuom osovinom i dihtungom za zaptiva.
Gornji delovi su zadihtovani za kuite uz pomo O-prstena. Duine koje se mogu isporuiti su izmeu DN10 i DN80 sa
obostranim navojnim spojnicama ili DN15 do DN50 sa spoljnim navojem povrinski dihtujuim ili sa konusom za prikljuak
na HERZ PIPEFIX cevni sistem i pres fitinzima, ali i sa HERZ setom za klemovanje i HERZ plastinim prikljukom za cev.

4117MW, RW

HERZ regulacionu ventili 4117 u formi kosog sedita sa uzlaznom osovinom sa O-prstenastim zaptivaima. Gornji deo je
takoe dihtovan za kuite O-prstenom. U zavisnosti od izvedbe MW sa mernim blendama ili RW bez mernih blendi, kao i
sa otvorima za pranjenje i epovima za zatvaranje. Ventili za regulisanje se primenjuju za hidrauliko balansiranje u insta-
lacijama za pitku vodu. Diferencijalni pritisak kroz armaturu moe se izmeriti i protokolisati mernim ureajima preko mernih
blendi. Maksimalna radna temperatura iznosi kao i kod ventila za zatvaranje 85C.

U sluaju smetnji temperatura sme da iznosi do 95C u trajanju najvie do jednog sata. Duine koje se mogu isporuiti su
izmeu DN15 i DN50 sa obostranim navojnim spojnicama prema ISO 7/1. Unapred izabrana podeenost moe se fiksirati,
4125 kako bi nakon eventualnog zatvaranja armature podeena vrednost opet bila nametena.

46 47
 HERZ regulacioni ventili 4017 u formi kosog sedita sa neuzlaznom osovinom sa duplim O-prstenastim zaptivaima i runim Mogu se isporuiti izolacioni slojevi za toplotnu izolaciju u skladu sa EnEV 2007 iz EPP kao dodatni pribor. Izolacioni slojevi u
tokom sa numerikim indikatorom podeene pozicije. Merenje linearne karakteristine krivulje vri se kod ovog ventila na skladu su sa osetljivou na plamen B2 prema DIN 4102 i prema DIN EN 13501-1.
linijsko regulisanje preko integrisanog mernih blendi. Unapred izabrana podeenost moe se fiksirati, kako bi nakon even-
tualnog zatvaranja armatura podeena vrednost opet bila zadata. Nominalne dimenzije koje se mogu isporuiti su izmeu
DN15 i DN50 sa obostranim navojnim spojnicama prema ISO 7/1, kao i izvedbama DN15LF (low flow, za najmanje koliine
vode) i DN15MF (medium flow, za male koliine vode). Velika prednost kod primene ovih ventila na linijsko regulisanje je
jednostavno hidrauliko balansiranje kroz integrisane merne blende, pri emu treba samo jednu kv-vrednost uzeti u obzir a
vreme merenja uz pomo mernih ureaja se skrauje.

4017
Preporuena ugradna mesta za ventile na linijsko regulisanje u instalacijama tople vode i uzlazne cirkulacije za sluaj, da je
nivo kapanja graninika cirkulacione temperature vei od 20%.
HERZ ventili za linijsko regulisanje u formi pravog sedita sa uzlaznom osovinom i runim tokom sa indikatorom podeene
Za hidrauliko balansiranje linija tople vode ili cirkulacionih linija uvek treba koristiti maksimalne radne parametre odn. pri-
pozicije. Izvedba sa mernim blendama za merenje diferencijalnog pritiska sa odgovarajuim mernim ureajima. Nominalne
likom merenja sa mernim ureajima za diferencijalni pritisak treba proizvesti neophodne radne parametre tokom trajanja
dimenzije koje se mogu isporuiti su DN15 i DN20 sa obostranim navojnim spojnicama prema ISO 7/1, ili spoljnim navo-
merenja. Prilikom planiranja i dimenzionisanja ventila za linijsko regulisanje preporuuje se diferencijalni pritisak izmeu 5
jima sa konusom za prikljuak sa HERZ PIPEFIX cevnim sistemom i pres fitinzima, ali i sa HERZ setovima za spajanje i HERZ
i 20kPa po ventilu. Najbolju funkciju dostiu ventili za linijsko regulisanje kod otvorenosti ventila izmeu 25% i 75% post-
plastinim prikljukom za cevi.
avnog opsega
Za sve regulacione armature mogue su izvedbe mernih blendi sa pranjenjem ili sa mogunou prikljuivanja za insta-
Na primer: Dimenzionisanje ventila za linijsko regulisanje
laciju regulatora diferencijalnog pritiska. Pri svakoj izvedbi mogue je merenje sa senzorima za pritisak 1 0284 00.
Za pad pritiska p ventil za linijsko regulisanje treba da bude izabran pr protok od q.

Pad pritiska ventila na linijsko regulisanje p = 5 kPa = 5.10-2 bar

Protok q = 1,5 m3/h

Za izraunatom kv vrednou moe se izabrati ventil na linijsko regulisanje. Za odabir ventila na linijsko regulisanje na ra-
4217 spolaganju je i program u vidu Excel fajla na HERZ strani www.herz.eu. Uz pomo toga HERZ ventili za linijsko regulisanje se
lako mogu dimenzionisati, izabrati i podeene vrednosti za predpodeavanje se mogu zadati. Molimo paziti i na brzinu vode
u cevnim instalacijama. Ovaj program izraunava brzinu vode u odnosu na unutranji prenik cevi.

48 49
 Merenje HERZ ventila na linijsko podeavanje sa HERZ mernim ureajem Kuita su od specijalnog kovanog mesinga otpornog na decinkovanje, kugla od tvrdo hromiranog mesinga sa punim pro-
tokom, bez mrtvog prostora kroz ispranu kuglu, diht materijal iz fizioloki bezopasnog EPDM i PTFE. Nominalne dimenzije
koje se mogu isporuiti su izmeu DN 15 i DN50 sa obostranim navojnim spojnicama prema ISO 7/1. Polje primene za pitku
vodu do 85C.

Tip 2110 ima dodatno integrisan jedan ureaj za spreavanje povratnog toka sa elastinim optereenjem od plastike i
isporuuje se u DN15 ili DN20.

HERZ garnitura za vodomer 4126

HERZ garnitura za vodomer je predmontirana kombinacija ventila za zatvaranje sa kosim seditem i ureaja za spreavanje
Hidrauliko izjednaavanje koliina
povratnog toka na pocinkovanom elinom nosau i omoguava beznaponsku ugradnju brojaa vode prema NORM B
vode za pripremu tople vode i u cirku-
2535. Garnitura sa brojaem vode moe da se montira preko prethodno izbuenih rupa u vertikalnom ili horizontalnom
lacionim cevima.
poloaju. Broja vode se ugrauje radijalno izmeu varijabilno pokretnih armatura, holender na ulazu moe da se zaplom-
bira. Izborom materijala dobija se bezbedno elektrino premoivanje brojaa, to znai treba predvideti samo jedan zatitni
elektrini vod.

HERZ merni kompjuter 8900

U principu svi HERZ ventili na linijsko regulisanje mogu da se mere uz pomo svakog mernog ureaja za diferencijalni pri-
tisak i kv-vrednosti i u svakoj poziciji ventila i protok se moe izraunati. Kv-vrednosti treba uzeti na osnovu odgovarajueg
standarda. Obraunavanje protok vri se sledeom formulom.

4126 Kuni prikljuak za pitku vodu

HERZ termostatski meni ventil za pitku vodu 7766

Merenja HERZ mernim ureajima imaju prednost da se ukupne kv-vrednosti ventila na linijsko regulisanje uvaju u mer- HERZ termostatski meni ventil su sigurnosne armature, koje reguliu izlaznu temperaturu tople vode na podeenu vrednost
noj ureaju i uz pomo izmerenog diferencijalnog pritiska odmah se izraunava protok. Izmereni podaci se takoe mogu i spreavaju opekotine. Topla i hladna voda se u armaturi meaju uz pomo termostata koji vrlo brzo reaguje na porast tem-
sauvati i kasnije u kancelariji na PC dalje obraditi. perature i smanjuje se rizik od nekontrolisano visoke temperatura vode.

Meni ventili za pitku vodu proizvode se u skladu sa normama EN 1111 i EN 1287, kao i BS 1415, Deo 2 za Veliku Britaniju. U
HERZ kuglasti ventili za ureaje za pitku vodu, materijali u skladu sa EN 1213 Velikoj Britaniji se razlikuje Tip 1, TMV 2 (Tip 2) i TMV 3 (Tip 3).

Kod uobiajenih kuglastih ventila oko kugle se nalazi zatvoreni prostor koji se prilikom pokretanja puni vodom. Ako se kug- Tip 1 Meni ventila sa ogranienjem temperature HERZ 2 7766 51
lasti ventil due ne koristi, onda u vodi koja stoji u njemu moe doi do zagaenja, ovaj prostor se oznaava kao mrtav pros-
Tip 2 Termostatski meni ventila u skladu sa EN 1111, EN 1287 i BS 1415 za mali protok sa HERZ 2 7766 54
tor. HERZ kuglaste slavine za instalacije za pitku vodu proizvedene su tako da nemaju mrtvog prostora. Kroz specijalni otvor ogranienjem maksimalne temperature
ova voda moe da otee i ne moe doi do kontaminacije. Stoga su ovi kuglasti ventili pogodni za sve oblasti gde se mora
izbei dolazak u dodir sa korienim proizvodima. Oblast primene za pitku vodu, ishranu, oblast farmakologije i kozmetike
su oblasti gde se primenjuju ovi proizvodi. Tip 3 Termostatski meni ventil sa poboljanom termikom performansom u skladu sa HERZ 2 7766 60
zahtevima NHS-ESTATES

2100 TW 2110 TW

1 Runi toak
Art.7766 TMV 2 Termoelement
3 Povratni ventil

50 51
 Upravljanje temperature moe da se podesi izmeu 35C i 60C i da se zakoi na podeenoj temperaturi. Nepovratni ventili
za spreavanje povratnog toka u dovodu tople i hladne vode obezbeuju protok vode u pravom smeru. Sita kao hvatai
prljavtine su u sklopu zavrtanja. Kuite i delovi kroz koje prolazi voda sastoje se iz mesinga

Gde je poeljno centralno podeavanje izlazne temperature ili u javnim oblastima kao obdanita, bolnice preporuuje se
ugradnja u kombinaciji sa beskontaktnim (senzorskim) armaturama.

Preporuuje se da se ove armature bar jednom godinje prekontroliu. Kod loeg ili nepoznatog kvaliteta vode potrebno je s
tim u skladu ee vriti proveru. Izlazna temperatura ne sme da odstupa za vie od +2C od podeene vrednosti. Nepovratni PRESTIGE korak unapred!
ventili i sita se prilikom servisnih radova moraju istiti.
Razmazite se dizajnom i vrhunskim kvalitetom sanitarnih
Ove armature su sigurnosne armature, stoga se preporuuje zamena najmanje svakih 5 godina! armatura iz porodice PRESTIGE. Ugraene dvostepene
EKO meake glave tede vodu i omoguavaju Vam
Ovi meni ventili mogu da se koristi i za regulisanje temperature za ostale kune tehnike zadatke. Kao primer moemo
podeavanje maksimalne temperature.
navesti regulisanje povrinskih grejanja ili regulisanje temperatura tople vode kod solarnih ureaja.
HERZ razlika je u kvalitetu!
2 7766 40 DN15 Termostatski meni ventil za pitku vodu sa promenjivim tokom proticanja
Sanitarna armatura HERZ je produkt proizvoaa sa
Izvedba TMV 2
dugogodinjom tradicijom uvenog kvaliteta. Za nae
proizvode dobili smo veinu najvanijih evropskih serti-
1 7766 53 DN20 Termostatski meni ventil sa naizmeninim smerom proticanja za solarne grejne sisteme sa
fikata za kvalitet.
toplom vodom Toliko smo ubeeni u kvalitet naih proizvoda da Vam
1 7766 54 DN20 Termostatski meni ventil sa naizmeninim smerom proticanja za povrinske grejne sisteme dajemo garanciju od 6 godina na sve jednorune arma-
ture.

2 7766 54 DN20 Termostatski meni ventil za pitku vodu

Izvedba TMV 3

2 7766 60 DN25 Termostatski meni ventil za pitku vodu sa naizmeninim smerom proticanja

Izvedba TMV 3 razlikuje se po jo kraem vremenu reagovanja u poreenju sa izvedbeom TMV 2.

Pri ugradnji termostatskih menih ventila toplu vodu treba prikljuiti na prikljuak sa oznakom H ili crvenu taku, hladnu
vodu na prikljuak sa oznakom C ili plavu taku. Izlaz gde se potroa prikljuuje se oznaava sa MIX. Poloaj ugradnje je
proizvoljan.

Herz kompaktni razdelnici.

Herz kompaktni razdelnici za pojedinano prikljuivanje sanitarnih elemenata.

Sastoje se od livenog mesinganog razdelnika u niklovanoj izvedbi, materijal CC752S. Prikljuivanje se vri pomou HERZ
steznog seta ili HERZ plastinih prikljunih cevi.
ifra Ulazna dimenzija Izlazna dimenzija

2 8451 22

2 8451 23
G 1/2
2 8451 24 G 3/4

2 8451 42

2 8451 32 G 3/4

52

www.herz.eu
 Istorija, armature za pitku vodu marke HERZ Istorija, voda u Beu

Preduzee HERZ-Armaturen osnovano je 1896 od strane dve porodice, Gebauer i Lehrner u Beu, s lokacijom u Herzgasse. Iz
ove prvobitne adrese razvilo se kasnije dananje ime firme. Armature za pitku vodu od mesinga i crvenog liva pravile su se
jo od osnivanja firme u razliitim izvedbama.
Be je prvobitno snadbevan vodom iz kunih bunara. Kanalizacija koja nije dobro funkcionisala smanjila je kvalitet podzemne
vode i sve ee je izazivala pojavu bolesti i epidemija. Postavljene su vodovodne cevi iz zapadnog i junog dela grada.
Uivaoci su bili kraljevski dvor, plemstvo i manastiri. Beko stanovnitvo imalo je mogunost na samo nekoliko bunara u gra-
du da se snabdeva vodom dobrog kvaliteta. Ova voda bila je besplatna. Prvi vodovod bio je Albertinski vodovod i uveden je
1803. sa zapada (Htteldorf ) u Be. On nije bio dovoljan i zato je od 1836. uveden vodovod kralja Ferdinanda. Ovaj vodovod
je od 1854. dovodio vetaki filtriranu vodu iz Dunavskog kanala. Kvalitet vode je u poetku bio prihvatljiv, meutim uinak
filtera je snano opao i postao je opasan po zdravlje

Za reavanje krize sa pitkom vodom u Beu uraeno je vie projekata:

- 1856. dat je predlog od strane potpukovnika Scholla, da se stavi brana ne rekama Pitten i Schwarza i da se
voda u cevima transportuje u Be.
- 1858. generalni ratni komesar Streffleur napravio je plan da se voda reke Fischa i Wiener Neustdter Kanals, kao i
Model Wiener, HERZ katalog 1908
iz oblasti Baden bei Wien sprovede u Be.

Obraun se vrio u jedinici vedro, pri emo je obraunata dnevna koliina vode po osobi od 0,6 vedra. Ovaj obraun bio
Takoe proizvodile su se i kade, kupatilske pei i armature za gaenje poara ili za fontane. je u skladu sa koliinom vode u Londonu i Parizu gde je na tada jedan milion stanovnika predviena potronja od 600.000
vedara vode.

IU Beu je 1869. ivelo 607.000 ljudi, na to jo oko 25.000 ljudi militarno aktivnih = 632.000 ljudi. Radi sigurnosti broj je
zaokruen na 1 milion. Na to se jo raunalo 700.000 vedara za industriju, navodnjavanje puteva, bunare i javna kupatila. Da
bi projekat Vodovod planinskih izvor imao budunost tome je velikoduno pridodato jo 200.000 to daje ukupnu potronju
od 1.600.000 vedara.

Za snabdevanje dovoljnim pritiskom vode doneta je graevinska uredba 1859 i 1868 o maksimalnoj graevinskoj visini od
13 hvata.

1. Vodovod planinskih izvora

Prilikom potrage za podesnim vodenim zalihama u zapadnim i junim oblastima grada na kraju je odabrana oblast izmeu
Schneeberga i Raxalpe. Raspisan je konkurs za projekat u decembru 1861 i predstavljeno je 12 projekata nacionalnih i stranih
inenjera i firmi. 1862. osnovana je komisija za snabdevanje vode i poelo je planiranje. Gradnja je zapoeta zamahom lopate
cara Franje Josipa I 21.aprila 1870. Pre toga trebalo je pridobiti jo oblasti sa izvorom i ostale posede za izgradnju. Gradnja je
trajala do jula 1874. duina vodova iznosila je oko 95 km. Poto je uinak izvora na zimu 1876/77 i 1877/78 ostao daleko ispod
oekivanja, bila je potrebna izgradnja drugog vodova, koji je puten u pogon 1910 godine. Danas ovaj vodovod godinje
isporui 62 miliona m3 vode i pokriva 53% koliine vode u Beu.

2.Vodovod planinskih izvora

Ovaj vodovod dovodi pitku vodu iz oblasti Gornje vabije u tajerskoj ka Beu. Kamen temeljac za ovaj vodovod poloio
Kade, katalog 1908. Kupatilska pe, katalog 1908. je gradonaelnik Karl Lueger upravo prilikom jedne audijencije kod cara Franje Josifa I u avgustu 1900, na carev roendan.
Izgradnja vodovoda se zavrila u decembru 1910.

Duina trase iznosi 183 km, sa jednim nagibom od proseno 2,1 promila i veliinom od skoro 192 cm u irinu i 208 cm u vi-
sinu. Koliina vode iznosi 75,4 miliona m godinje.

Potronja vode u Beu danas je oko 370.000m3 na dan, to odgovara oko 221 litru po stanovniku na dan.

Model teki Triester 1908 Art.4215 Model 2009 Fontana

54 55
 Zapisnik probe pritiska instalacije sa pitkom vodom
Kontrola nepropusnosti sa vodom Zapisnik probe pritiska instalacije sa pitkom vodom
Kontrola nepropusnosti sa vodom
Nalogodavac
Nalogodavac
Adresa
Adresa
Projekat/Objekat
Projekat/Objekat
Adresa
Adresa
Izvoa / Kontrolor
Izvoa / Kontrolor
Adresa
Adresa

- Instalaciju treba napuniti istom, filtriranom vodom i sasvim provetriti

- sve cevne instalacije i delovi ureaja su epovima, poklopcima ili diskovima zatvoreni
- Mesto za merenje pritiska treba smestiti na najdubljem mestu instalacije. Oitivanje preciznou od 0,1 bar je
obavezno. - izvrena je vizuelna provera svih delova instalacije, potvruje se struno izvoenje
- Proba pritiska izvoditi se na sasvim gotovim ali jo neugraenim cevima i cevnim fitinzima.
- pritisak instalacije ....... bara
- Zagrevanje temperature vode za vreme probe pritiskom treba da se izbegne. Promena od 10K moe da izazove
promenu pritiska od 0,5 1 bara. - instalacija za pitku vodu se provera kao celokupna instalacija ili u delovima

- Probe pritiskom za spojne cevi od plastike i aluminijuma izvodi se kao predproba i glavna proba pritiskom. Mali - sredstvo provere bezuljni komprimovani vazduh azot CO2 ............
delovi instalacije, kao to su npr. prikljune cevi u vlanim prostorima podvrgnue se samo jednoj predproveri.
- okolna temperatura ..... C temperatura sredstva za proveru ...... C
Tip cevi / proizvod Spajanje /proizvod
Tip cevi / Proizvod Spajanje/ proizvod
Duina cevi / sadraj vode
Duina cevi Vreme provere

Predprovera (kod presovanih spojnica nepresovan nezadihtvoan maksimalno 6 bar za vizuelnu proveru)
Probni pritisak:110 mbar
Datum / Vreme Probni pritisak (15 - 16 bar) Promena pritiska Temperatura vode
Vreme provere do zapremine cevi 100 litara, minimum 30 minuta, za svakih sledeih 100 litara dodatnih 10 minuta
P1 = C
Datum / vreme Promena pritiska
Probni pritisak u razmaku od 10 minuta 2x ponovo proizvesti da ne

Nakon 30 minuta P2 = C

Nakon 60 minuta P3 = bar (P2-P3) C

Provera sa povienim pritiskom
Pad pritiska P2 - P3 = max. 0,6 bara da ne
Nezadihtovanost prilikom probe pritiskom da ne Probni pritisak: cevne instalacije 50mm=max. 3bara, cevne instalacije 50mm=max.1bar
Predprovera poloena da ne Trajanje provere 10 minuta
Glavna provera

Datum / vreme Provera pritiska Promena pritiska Temperatura vode Datum / vreme Promena pritiska
P3 = C da ne
Nakon 120 minuta P4 = bara (P3-P4) C

Pad pritiska P3 - P4 = max. 0,2 bara da ne

Nezadihtovanost prilikom probe pritiska da ne Cevne instalacije su zadihtovane da ne
Glavna provera poloena da ne

......................................................................... ......................................................................... ......................................................................... .........................................................................

Datum / Potpis Datum / Potpis Datum / potpis Datum / potpis

Nalogodavac Izvoa Nalogodavacr Izvoa

56 57
 Zapisnik o ispiranju za instalacije pitke vode Putanje u pogon i zapisnik o primopredaji za instalacije sa pitkom vodom

Nalogodavac Nalogodavac
Adresa Adresa
Projekat / objekat Projekat / objekat
Adresa Adresa
Izvoa / Kontrolor Izvoa / Kontrolor
Adresa Adresa

- Voda koja je pripremenja za ispiranje je filtrirana, pritisak mirovanja ............. bara Sledei delovi ureaja su puteni u pogon i operater je odgovarajue upuen u rukovanje

- sve armature za zatvaranje su potpuno otvorene (vertikale i etane armature) Br. Deo ureaja Primljeno 1) Napomena n.v.

- osetljivi delovi ureaja su izvaeni i zamenjeni fitinzima odn. premoeni fleksibilnim cevima
1 Prikljuak na kuu
- graninici protoka, perlatori su izvaeni 2 Glavno zatvaranje

Kriterijumi za najmanji broj izlivnih mesta koja treba da se otvore, vezani za najveu dimenziju instalacione razvodne cevi. 3 Ureaj za spreavanje povratnog toka
4 Separator cevi
DN u aktuelnom delu za ispiranje 25 30 40 50 75
Najmanji broj mesta za preuzimanje koja se otvaraju DN15 2 4 6 8 12 5 Filter
6 Smanjiva pritiska
U okviru jednog sprata u potpunosti se otvaraju izlivna mesta sa uzlaznom linijom na najudaljenijem izlivnom mestu 7 Cevi za razvoenje

Nakon 5 minuta trajanja ispiranja na poslednje otvorenom mestu za preuzimanje mesta se zatvaraju u obrnutom redosledu. 8 Uzlazne cevi
9 Etane cevi
Ugraena sita za hvatanje prljavtine su oiena da ne
10 Armature za zatvaranje
11 Mesta za preuzimanje
Graninik protoka perlatori opet ugraeni da ne 12 Priprema tople vode
Ispiranje je izvreno poev od glavne armature po redu ispiranja do najudaljenijeg mesta za preuzimanje 13 Sigurnosni ventili

14 Cirkulaciona cev
da ne 15 Cirkulaciona pumpa
16 Ureaj za doziranje
17 Ureaj za omekavanje
Svi osetljivi delovi ureaja su ponovo ugraeni da ne
18 Ureaj za povienje pritiska
19 Ureaj za gaenje i zatitu od poara
Ispiranje je izvreno po propisu da ne
20 Ulaz za bazen za plivanje
21 Spremnici za pitku vodu
22
23
24
25

......................................................................... ......................................................................... 1)Oznaiti ako je izvreno 2) Oznaiti ako nije prisutno

Datum / potpis Datum / potpis Izradjeno je uputstvo za putanje instalacije i delova instalacije u rad u skladu sa propisima. Dokumenta o pokretanju, uput-
stva za rukovanje i odravanje su u potpunosti predata. Projekat i izvoenje ureaja obezbeuje besprekornu pitku vodu
Nalogodavac Izvoa na mestima za preuzimanje. Samo redovna potpuna zamena (potronja) vode u svim oblastima instalacijama obezbeuje
besprekorno funkcionisanje instalacije.

58 59
 Napomene nalogodavca:

Napomene izvoaa:
FRESH Osveite svoj dom!

Armature iz porodice FRESH vrlo dobro se uklapaju u svaki

dom. Modernim stanovima one daju zavrnu notu, a stariji
stanovi dobijaju novu sveinu.

HERZ razlika je u kvalitetu!

Sanitarna armatura HERZ je produkt proizvoaa sa

Sledee rukovanje i odravanje se uzima na znanje:
Mere pri duoj odsutnosti ili stavljanja ureaja van pogona
Odsutnost
dugogodinjom tradicijom i uvenim kvalitetom. Za nae
proizvode dobili smo veinu najvanijih evropskih sertifi-
kata za kvalitet.
Toliko smo ubeeni u kvalitet naih proizvoda da Vam
dajemo garanciju od 6 godina na sve jednorune sani-
tarne armature
Mere pre odsutnosti Mere prilikom vraanja

> 3 dana Stanovi: zatvaranje ventila za zatvaranje u stanu Nakon otvaranje armature za zatvaranje ustajalu
Jednoporodina kua: zatvaranje armature za zatvaranje vodu na svim mestima za preuzimanje ostaviti da
iza brojaa vode tee barem 5 minuta (sasvim otvorene)

> 4 nedelje Stanovi: zatvaranje ventila za zatvaranje u stanu Preporuuje se ispiranje kune instalacije

> 6 meseci Jednoporodina kua: zatvaranje armature za zatvaranje Ispiranje kune instalacije
iza brojaa vode
> 1 godine Razdvajanje prikljune cevi od snabdevanja Ponovno prikljuivanje od strane preduzea za snab-
devanje vodom ili strunog instalatera

................................................................... .........................................................................

Datum / potpis Datum / potpis

Nalogodavac Izvoa

60

www.herz.eu
 HERZ- sanitarne armature Progam je zaokruen modernim podzidnim armaturama, elektronskim armaturama i pojedinanim ventilima za individu-
alnu upotrebu. U proizvodnom programu mogu se nai i celokupna oprema, kao to su ugaoni ventili, sifoni u razliitim
HERZ proizvodi irok izbor elegantnih i modernih sanitarnih armatura za najrazliitije zahteve. HERZ sanitarne armature se izvedbama, ispusni ventili, sigurnosni ventili i tuevi.
konstantno unapreuju i proizvode se po evropskim normama i sertifikatima u skladu sa najviim zahtevima kvaliteta. Ar-
mature su u skladu sa normom EN 200, nivoom bunosti, klasom protoka i oznakom, Armaturna grupa I, <20dB(A) i normom
EN 248 po kvalitetu povrinskog sloja.
Kod jednorunih meaa se za doziranje vodenog toka i meanje hladne i tople vode koriste takozvane meake glave.
Efikasnost protoka izraunava se na sledei nain. Korienje armature izvodi se preko jedne ruke, pri emu istovremeno regulie protok i okretanjem na levo ili desno regulie
se eljena izlazna temperatura. Kod nekih modela postoji mogunost utede vode uz pomo preklopnika u pokretu ot-
Pritisak protoka = Pritisak mirovanja gubici u pritisku varanja.
BW = 16 + Q U meakoj glavi se nalaze dva ravna keramika diska koja se okreu ili guraju jedna prema drugom. Kod keramikog diska
koji ima vrsto sedite nalaze se tri rupe za dotok hladne odn. tople vode, kao i za oticanje vode iz armature. Ruka za pokre-
tanje deluje preko dva leita na pokretni keramiki disk, u kojem se nalazi jedan kanal, koji u zavisnosti od pozicije pokret-
nog diska povezuje tri kanala nepokretne ploe.

Ovaj sistem je izmislio jo 40-tih godina 20. veka Amerikanac Alfred M. Moen.

Moe se izabrati jednoruni mea sledeih proizvodnih linija

- Prestige

- Fresh 1 Poluga meaa

2 Ventil
- Harmony 3 Patrona
4 Izlaz
- Projekt

ali i klasine sanitarne armature sa dve ruice u proizvodnim linijama

- Stil

I beskontaktne armature sa elektrinim pokretanje takoe se nalaze u programu isporuke.

Beskontaktne armature se pokreu preko infracrvenog senzora blizinom osoba. Oblast primene ovih armatura jesu oblasti
gde se iz higijenskih razloga treba izbei kontakt sa armaturom. Na primer ove se armature primenjuju u bolnicama i javnim
ustanovama. Kao sigurnosni ureaj radi spreavanja opekotina predlae se primena termostatskog menog ventila ispred
ovih armatura.

Za vodokotlie se takoe koriste elektronske armature, meutima samo za hladnu vodu. Ovde nije potreban termostatski
meani ventil.

Pozicija Otvorena hladna Pozicija Otvorena topla voda Pozicija Meanje tople i
voda Poluga gore levo hladne vode
Poluga gore desno Poluga gore u srednjoj poz-
EElektronska Elektronski vodokotli sa poklopcem
iciji
armatura za umivaonik
62 63
 Mere za instalacione radove
Termostatske baterije za tu ili kadu imaju ugraeni termostat koji mea vodu na podeenu temperaturu. Za pokretanje post-
oji samo Otvoreno ili Zatvoreno, temperatura se podeava uz pomo posebnog dugmeta na okretanje. U veini sluajeva su
ove armature opremljene zatitom od opekotina na 38C.

Elektronske armature koje se pokreu bez kontakta uz pomo infracrvenog senzora, treba da su opremljene menim venti-
lom za pitku vodu kako bi se izbegle opekotine. Regulisanje temperature vri se preko menog ventila ili podesivih termo-
stata.
www.herz-taps.com

Verkaufskatalog
2012

Sales catalog Baterija za umivaonik Serija HERZ PRESTIGE

Mera prikljuka za umivaonike
Feel the water

U HERZ katalogu su sve proizvodne familije tano opisane i takoe imaju prikazane tehnike crtee sa tanim dimenzijama..

Deo HERZ armature sa dve ruice

Izgled odozgo

Baterija za bide Serija HERZ PRESTIGE

Mera prikljuka za bide

1 Prikljuak Topla voda

2 Prikljuak Hladna voda
3 Izlaz vode
4 Ventil Topla voda
5 Ruica Topla voda
6 Ventil Hladna voda
7 Ruica Hladna voda

U HERZ-ovoj ponudi nalaze se izvedbe armatura za bojlere niskog pritiska koje u sebi imaju prigunicu koja obara priti-
sak instalacije na atmosferski pritisak u bojleru.Elektronski upravljane armature iz HERZ-ovog proizvodnog programa nude
beskontaktnu funkciju za razne oblasti primene. U HERZ-ovom proizvodnom programu nalaze se i elektronski upravljani
vodokotlii za hladnu v odu. Kod primene beskontaktnih elektronskih armatura uvek preporuujemo da primenu termostat-
kih menih ventila ispred armatura kako bi se iskljuila mogunost opekotina.

Baterija za sudoperu Serija HERZ PRESTIGE

Mera prikljuka za sudoperu

64 65
 Baterija za tu Serija HERZ PRESTIGE

Mera prikljuka za tu kabine

Baterija za kade Serija HERZ PRESTIGE

Mera prikljuka za kade

66 67
 Normative Verweise:

NORM B 2531 EN 1489

NORM B 2535 EN 1490
NORM B 5019 EN 1491
NORM H 5155 EN 1982
NORM M 7580 EN 12164
EN 12165
ISO 7- 1 EN 806
ISO 228- 1 EN 1592
EN 1717
EN 31 EN 13501- 1
EN 32 EN 13959
EN 35
EN 36 DIN 1988- 2
EN 111 DIN 3476
EN 200 DIN 4102
EN 232 DIN 30677
EN 246 DIN 50930
EN 248
EN 695 DVGW W 551
EN 805 DVGW W 552
EN 1111 DVGW W 553
EN 1092- 3 DVGW W 404
EN 1213 DVWG W 291
EN 1254
EN 1287 VDI 6023
EN 1487
EN 1488 BS 7942

68 69
 Wasser-DE-0114-5
HERZ Armaturen d.o.o.

Industrijska zona bb
22330, Nova Pazova
Tel.: +381 (0) 22 328 898; +381 (0) 22 328 773; +381 (0) 22 328 733
E-Mail: office@herz.rs

70