Vitamini gde ih ima i emu slue?

Odavno se zna da vitamini i minerali veoma pozitivno utiu na nae

zdravlje, a da nedostatak bilo kog vitamina u organizmu dovodi do pada
imuniteta i raznih bolesti. Iako mnogo toga znamo o vitaminima i
mineralima, informacije o tome gde se pojedini vitamini mogu nai i protiv
kojih bolesti su od pomoi, uvek mogu biti od koristi.

Vitamin A nalazi se najvie u sledeim namirnicama: argarepa, zeleno i

tamnozeleno povre, naranda, uto voe i povre, jaja, mleko, mleni
proizvodi (pavlaka, sir, kakavalj, maslac). Strunjaci smatraju da
vitamin A povoljno deluje na: organe vida, kosti, zube, kou, kosu, disajne
organe (grlo, nos, plua), organe za varenje, srce i krvne sudove. Pored
toga, povoljno deluje na zaceljivanje rana i titi kou od prejakih sunevih
zraka. Vitamin A deluje kao antioksidant i jaa imunitet.
Previe vitamina A moe izazvati: glavobolju, muninu i povraanje.

Vitamin B1 najvie se nalazi u kvascu, integralnim itaricama, integralnom

hlebu, krompiru, mleku i nemasnom svinjskom mesu. Vitamin B1 daje telu
potrebnu energiju, a povoljno deluje na nerve i koncentraciju.

Vitamin B2 ovog vitamina najvie ima u: svinjskoj digerici, pivskom

kvascu, kelju, spanau, mleku i mlenim proizvodima. Vitamin B2 je
neophodan za rast organizma i fiziku snagu.

Vitamin B6 najvie ga sadre: integralni hleb, telea digerica, sojine

klice, skua, mahunarke i paprike. Ovaj vitamin je neophodan za pravilno
formiranje i regulaciju miine mase jer podstie razmenu proteina i
aminokiselina, a utie i na pravilan rad nervnog sistema. Najpotrebniji je
deci i trudnicama, kao i enama kada imaju depresiju izazvanu PMS-om.

Vitamin B7 nalazi se u kvascu, integralnom hlebu, jajima, mleku i mlenim

proizvodima. Neophodan je za "dobru" kosu, nokte i kou.

Vitamina B12 ima u svinjskoj digerici, teleim bubrezima, skui, mesu

morskog lososa. Vitamin B12 osigurava stalno obnavljanje krvi, a u narodu
se kae da je dobar za zdravu krv.
Vitamin C spada u "najpopularnije" vitamine, ali je i pravi zatitnik od
mnogih bolesti. Najvie vitamina C ima u sveem vou i povru (i kiselom):
narandi, crnoj ribizli, paprici, brokolima, kiviju, kelju, jagodama,
grejpfrutu, ipku, rotkvama, zelenom lisnatom povru i krompiru.
Vitamin C je jak antioksidans i odlian sastojak za jaanje imuniteta,
spreavanje prehlade i gripa, kao i detoksikaciju organizma, a pomae
organizmu pri apsorpciji gvoa iz namirnica. Odrava kou, kosti, zube,
ublaava bolove, utie na pravilno brzo zarastanje rana i smanjuje rizik od
nastanka karcinoma. Nedostatak ovog vitamina uzrokuje mnoge tegobe i
bolesti: skorbut, krvarenje desni, otvorene rane, modrice, opekotine,
prelomi, reumatski artritis, umor, ateroskleroza, bolesti srca i krvnih
sudova,
Preporuuju se tablete ili namirnice bogate vitaminom C: sportistima,
rekovalescentima (osobama kojima je pao imunitet), trudnicama,
dojiljama, puaima, deci i osobama izloenim stresu.
Viak vitamina se izluuje mokraom, a od prevelikih doza moe doi do
munine i proliva.

Vitamin D je poznat po tome to ga ima u: ribljem ulju i ribljem mesu

(losos, grge, skua), ali ga ima i u jajima, mleku, mlenim proizvodima i
maslacu. Umerenim sunanjem organizmu se omoguava pravilna
apsorpcija i korienje vitamina D. Ovaj vitamin je neophodan za razvoj i
jaanje kostiju i zuba, ali i za rad miia i nerava, jer omoguava
organizmu pravilnu apsorpciju i razmenu kalcijuma i fosfora. Kada ga ima
dovoljno u organizmu, spreava rahitis i deformacije nogu i kostiju. Manjak
ovog vitamina u organizmu uzrokuje: proliv, nesanicu, nervozu, grenje
miia i slabljenje kostiju.
Prevelike koliine vitamina D u telu poveavaju nivo kalcijuma u krvi, to
uzrokuje glavobolju i muninu.

Vitamin E se najvie moe nai u sledeim namirnicama: avokado,

paprika, kelj, jaja, maslac, biljna ulja, orasi, iznutrice, plodovi mora i
tamnozeleno povre.
Kao antioksidans, utie na slobodne radikale, a odrava i vitalnost koe jer
povoljno utie na elije i krvne sudove. Povoljno utie na plodnost,
spreavanje sranih oboljenja, zaceljavanje rana i protiv ateroskleroze.

Vitamin K se moe nai u: kelerabi, prokelju, spanau, kupusu,

ampinjonima, zelenom aju, pileem mesu, goveoj jetri i siru. Jaa
imunitet i pomae u zarastanju rana, a koristan je za jaanje kostiju, za
zgruavanje krvi, za rad bubrega i metabolizam.
Velike doze ovog vitamina su toksine i mogu izazvati alergijske reakcije.

Vitamina F ima u biljnim uljima, lanenim semenkama, suncokretu, soji,

kikirikiju, orasima i bademima. Neophodan je za pravilan rast kose i zdravu
kou.