Visoka medicinska kola strukovnih studija

Milutin Milankovi
Beograd

Zavrni rad

Predmet:
Klinika kineziterapija 2

Tema:
Novi pristup u prevenciji poremeaja posture

Mentor: Student: Bojan Raievi

Prof. dr sc. med. Vera Ilankovi Smer: Strukovni terapeut

Broj indeksa: 01 / 08

Novembar 2009
 Sadraj

1. Uvod
2.1. Incidencija
2.2. Etiologija
2.3. Faktori
2.4. Klinika slika
2.4.1. Anatomija kimenog stuba
2.4.2 Deformiteti vrata.Kratak vrat Klippel Feilov deformitet i krivi vrat -
krivoijost, tortikolis

2.4.3 Deformiteti grudnok koa: pectus (ispupene ili kokoije grudi ) i pectus
( excavatus )

2.4.4 Deformiteti kuka: koksa valga i koksa vara

2.4.5 Deformiteti kolena: valgum ( X noge ), genu varum ( O noge ) i genu recurvatum
( hiperekstenzija kolena sabljasta noga )

2.4.6 Deformiteti stopala: posturalni deformiteti stopala, kongenitalni pes equinovarus,

pes cavus, pes planus.

2.4.7 Defomiteti kimenog stuba: skolioza, kifoza, lordoza i ravna lea ( dorsum
planum )

2.5 Dijagnoza
2.6 Fizioterapeutska procena stanja
2.6.1. Pristup pacijentu anamneza
2.6.2. Funkcionalna procena
2.6.3. Funkcionalni status
2.7. Kineziterapiski tretman
2.7.1 Korektivna gimnastika
2.7.2 Doziranje vebi osnovni principi
2.7.3 Autokorekcija posturalnog stava
2.7.4 Prevencija nastanka poremeaja posture
2.8 Fizikalna terapija
3. Kineziotejping
4. Ciljevi istraivanja
5. Upitnik
6. Zakljuak
7. Literatura
8. Curriculum Vitae
2.4 Klinika slika

2.4.1 Anatomija kimenog stuba

Kosti trupa

Kostur trupa sastoji se od kostiju kimenog stuba i kostiju grudnog koa.

Kimeni stub ( columna vertebralis ) izgraen je od 33 34 kimena prljena

( vertebrae ), koji pripadaju tipu kratkih kostiju ( ossa brevia ). Prema delu trupa u kome
se nalaze razlikujemo 7 vratnih ( vertebrae cervicales ), 12 grudnih ( vertebrae
thoracicae), 5 slabinskih prljenova ( vertebrae lumbales ), 5 krsnih ( vertebrae sacrales ),
i 4 5 repnih, odnosno trtinih prljenova ( vertebrae coccygae ). Prva 24 prljenova su
slobodni i pokretljivi jedan prema drugom i oni ine pokretni deo kimenog stuba, dok
poslednjih 9 10 prljenova su srasli i obrazuju krsnu kost ( os sacrum ) i repnu kost ( os
coccygis ).

Opte odlike prljenova

Na svakom kimenom prljenu razlikujemo : telo, luk prljena i prljenski otvor

( foramen vertebrale ). Telo prljena ( corpus vertebrae ) se nalazi ispred prljenskog
otvora, valjkastog je oblika, ima gornju i donju stranu i obodnu povrinu. Idui ka
donjem kraju kimenog stuba veliina tela prljena se poveava, jer podnosi i veu teinu
ovejeg tela. Luk prljena ( arcus vertebrae ), ograniava pozadi i bono prljenski
otvor. Prednji deo luka je suen i naziva se noica ili koren luka ( pediculus arcus
vertebrae ), dok je zadnji deo luka proiren u vidu pravougaone ploice ( lamina arcus
vertebrae ). Na korenu luka odnosno na njegovoj gornjoj i donjoj ivici postoji po jedan
usek ( incisura vertebralis superior ) i ( incisura vertebralis inferior ) koji ograniavaju
izmeu dva susedna prljena meuprljenski otvor ( foramen intervertebralis ) kroz koji
prolazi kimeni ivac ( n. spinalis ). Nastavci prljenova ( processus vertebralis ) slue za
zglobljavanje izmeu prljenova i za pripoj miia. Razlikujemo 3 parna i jedan neparni
nastavak . Parni nastavci su: popreni nastavak ( processus transverses ) koji se prua
lateralno od mesta gde se spaja ploa i koren luka, gornji zglobni nastavak ( processus
articularis superior ), donji zglobni nastavak ( processus articularis inferior ) koji polaze
sa istog mesta kao i popreni nastavak. Gornji zglobni nastavci imaju artikularne
povrine na svojoj zadnjoj strani, dok donji zglobni nastavci imaju artikularne povrine
na svojoj prednjoj strani. Neparni nastavak naziva se zadnji ili rtni nastavak
( processus spinosus ) koji pokazuje varijabilnu morfologiju u razliitim delovima
kimenog stuba .
Vratni deo nadrtne veze, je zadebljan i poznat pod imenom zadnje vratne veze
( lig. nuchae ), i predstavlja sagitalnu pregradu, izmeu desne i leve miine grupe zadnje
strane vrata. U predelu krsne kosti, zadebljanje nadrtnih veza, povezuje bazu krsne kosti
sa repnom kosti ( ligg. sacrococcygea dorsalia ).

Postoje razni poremeaji posture:

2.4.2 Deformiteti vrata: kratak vrat Klippel Feilov deformitet i krivi vrat
krivoijost, tortikolis

Kratak vrat Klippel Feilov deformitet

Dete se raa sa manjim brojem vratnih prljenova, a uz to esto sa sraslim

prljenovima, to daje kliniku sliku kratkog vrata. Anomalija se ispoljava skraenjem
vrata, ograniavanjem pokreta, nisko postavljenom linijom kose, i esto, konim
naborom od mastoida do akromiona.

Krivi vrat krivoijost, tortikolis: moe biti uroen ili steen:

Kongenitalni ( uroeni ) miini tortikolis

Tortikolis karakterie stalni nenormalni poloaj glave u odnosu na ravan ramena.

Polovina dece sa tortikolisom roena je sa prednjaeom zadnjicom.

Klinika slika:

- karakteristian poloaj glava je uhom nagnuta prema ramenu zahvaene strane i

rotirana bradom prema zadnjoj strani; vilica je podignuta a potiljak sputen. Ovaj
poloaj je stalan i ne moe se spontano popraviti.

- vrpca retrahovanog miia sa prdnje strane vrata je uoljiva i palpabilna sa strane

tortikolisa.

- lice i lobanja su asimetrini i spljoteni na strani lezije.

- evidentna je kompezatorna skolioza sa konkavitetom na strani lezije.

Tortikolis okularnog porekla

Klinika slika ista kao kod uroenog.

 4. Ciljevi istraivanja

- Primarni:

1. Ispitati da li su ( i koliko ) terapeui informisani o novim i modifikovnim

metodama kineziterapije pacijenata sa poremeajem posture

- Sekundarni:

2. Upoznati terapeute sa novijim i efikasnijim metodama rehabilitacije poremeaja

posture

3. Doprineti brem i lakem rehabilitovanju pacijenata sa poremeajem posture

 6. Zakljuak

Odravanje uspravne pozicije tela zahteva stalno prilagoavanje miia trupa i

udova, pod automatskom i svesnom kontrolom centralnog sistema da bi se suprostavilo
delovanje gravitacije. Dranje bi se zbog toga trebalo smatrati pozicijom koju je telo
zauzelo pre nego to napravi svoj sledei pokret. Procena dranja zahteva razmatranje
ljudskog tela u uspravnom stavu, kada je spremna za sledei pokret.

Posturalni stav je ravnanje tela kao bitni faktor u prevenciji deformacija kimenog
stuba. Mnogi antropolozi, kineziolozi i sportski lekari su ovom problemu pristupali sa
nekoliko aspekta psiholoki, fizioloki i mehaniki. I danas se ovom problemu hipotetiki
prilazi jer ovek, a i dete, u razvoju nisu u stanju da samostalno savladaju silu zemljine
tee koja stalno deluje na segmente oveijeg tela.

Da bi se ovaj problem razreio, neophodan je individualni rad za korekciju,

ravnanje i dranje tela. Korekcija posturalnog stava moe se shvatiti kao homeostatski
mehanizam koji se moe voljno kontrolisati. Dranje i pokreti pacijenta treba da budu
bazirani na prevazilaenju napetosti, da se kroz kontinuirani struni rad postigne
fizioloka, a sam tim i psiholoka stabilnost koja e direkno uticati na zdravlje pacijenata.

Poremeaj posture predstavlja veliko optereenje za samog pacijenta i za drutvo u

celini. to znai da svi pacijenti zahtevaju rano i efikasno leenje da bi se usporile i na
kraju zaustavile deformacije tela, a iznad svega je najvanija prevencija.
 7. Literatura

Duan M. Mitrovi i saradnici: Osnovi fiziologije oveka

Radomir Vui, Predrag Markovi i Nada Savkovi: Klinika radna terapija

Zvonimir Levi: Osnovi savremene neurologije

Prim. Dr sc. Med. Vukain Mihajlovi, profesor Vie fizioterapeutke kole u Igalu:
Fizikalna terapija

Milorad R. Jevti: Fizikalna medicina i rehabilitacija

Sneana urica: Interna medicina

Prof.dr sci med Vera Ilankovi, dipl. def. Milena Milievi, dipl. def. Sandra Ilankovi,
dipl. def. Dragana Kljaji, dipl. def. Danka Radovanovi, dipl.def. Jadranka Otaevi:
Klinika terapija Praktikum

Slobodan Nikoli i Slavica Vuurevi: Praktikum iz kineziologije

Nikola . Jovanovi i Gordana D. Jovanovi: Urgentna medicinska pomo

Dr. sci med Slobodan Nikoli: Procena snage miia Ruka

Mr sci med Slobodan Nikoli: Osnovi radne terapije

Dr. Dragana Mrvaljevi: Klinika anatomija lokomotornog aparata

Dr. ivojin Zec: Osnovi kineziologije

Nenad Domazet: Hirurgija sa ortopedijom i traumatologijom

Vera Ilankovi i Nikola Ilankovi: Psihomotorni razvoj deteta

Pedijatrija prof. Dr. rako Stepanovi i grupa autora

Vera Ilankovi i Nikola Ilankovi: Restaurativna kineziterapija

http://www.kft.ba/attachments/068_12.drzanje%20tijela%20i%20tjelesni%20deformiteti
%20PDF.pdf
2.4.7 Deformiteti kimenog stuba: skolioza, kifoza, lordoza i ravna lea ( dorsum
planum )

Skolioza
 Skolioza je najei deformitet kime, a i definie se kao lateralna devijacija i
rotacija serije prljenova od srednje anatomske pozicije. Deli se na funkcionalnu i
strukturalnu.

1) Funkcionalna skolioza

Njen uobiajen naziv je skoliotino dranje, jer nema fiksnih promena a gubi se pri
pretklonu i u leeem poloaju. Bolesnik je moe voljno korigovati. Krivina je
jedinstvena, duga, esto torakolumbalna. Kliniki i radiografski ne nalazi se rebarna grba
i nema rotacije niti drugih strukturalnih promena prljenova.

2) Strukturalna skolioza

Strukturalna skolioza obuhvata lateralne krivine kime koje se odravaju u svim

poloajima i koje bolesnik ne moe voljno da koriguje. Krivljenje je uvek praeno
rotacijom i trajnim strukturalnim promenama prljenova i kime u celini. Promene su
najizraenije na vrhu krivine. Grudni ko je deformisan zbog rotacije rebara, a u tekim
sluajevima je ugroena kardiorespiratorna funkcija. Osnovnu krivinu esto prate
sekundarne kompezatorne krivine. Bolesnici dolaze na pregled zbog estetskih problema,
ali se retko ale na bolove ili zamaranje.
 Kifoza

1) Uroena kifoza

Kifoza podrazumeva angularni deformitet kime u sagitalnoj ravni. Kifotini

deformitet se obino rano primeti, u periodu odojeta, ali postoje upadljiviji kada dete
pone da stoji i hoda. Moe da bude bilo gde. Od 4. grudnog do 4. slabinskog prljena.
Rastom, kifoza progredira, ali je bezbolna sve do adolescentnog perioda, kada nastaju
degenerativne promene.

2) Scheurmannova juvenilna kifoza

U ovoj bolesti se radi o lunoj i fiksiranoj kifozi koja se razvija u vreme puberteta.
Osnovu bolesti ini kliniki deformitet jednog ili vie prljenova, nepoznate etiologije.
Pacijent dolazi na pregled obino zbog loeg stava ili bola u deformisanom delu kime,
naroito posle dueg stajanja. Bol prolazi leanjem. U tipinom sluaju, naglaena je
dorzalna kifoza sa lumbalnom i vratnom lordozom i isturenim trbuhom.
 Lordoza

Lordoza je krivljenje kimenog stuba u sagitalnoj ravni, sa konveksitetom put

napred. Vrh fizioloke krivine se nalazi u L3. Fizioloke lordoze se nalaze u cervikalnom
i lumbalnom delu. Glava je zabaena nazad, grudi ravne ili neto ispupene, poveana
fizioloka lordoza, slabost trbune muskulature, karlica u prednjoj inklinaciji,
hiperekstenzija kolena, skraen m. iliopsoas.

Ravna lea ( dorsum planum )

To je deformitet gde se gubi fizioloka krivina kime i smanjuje ugao nagiba

karlice. Prenik grudnog koa je smanjen u pravcu napred nazad zbog ega je i
pokretljivost rebara smanjena, a time i normalna respiracija. Imaju je ee osobe
astenine konstitucije ili u sluajevima kad imaju nisko lokalizovanu kifozu. Krivina
merena po Cobbu je manja od 15 stepeni.