Postura

Mentor: Student: Bojan Raievi

Prof. dr sc. med. Vera Ilankovi Broj indeksa: 01 / 08

Beograd 209
Sadraj

1. Uvod.....................................................................................................................2
1.1. Incidencija............................................................................................................2
1.2. Etiologija..............................................................................................................3
2. Anatomija kimenog stuba................................................................................5
3. Klinika slika......................................................................................................14

3.1. Deformiteti vrata. Kratak vrat

Klippel Feilov deformitet i krivi vrat - krivoijost, tortikolis.......................................14

3.2. Deformiteti grudnok koa:

pectus (ispupene ili kokoije grudi ) i pectus ( excavatus )............................................15

3.3. Deformiteti kuka: koksa valga i koksa vara..........................................................15

3.4. Deformiteti kolena: valgum ( X noge ), genu varum ( O noge )

i genu recurvatum ( hiperekstenzija kolena sabljasta noga ).........................................16

3.5. Deformiteti stopala: posturalni deformiteti stopala,

0
kongenitalni pes equinovarus, pes cavus, pes planus.......................................................16

3.6. Defomiteti kimenog stuba: skolioza, kifoza,

lordoza i ravna lea ( dorsum planum )............................................................................18

4. Funkcionalna dijagnostika..................................................................................22
4.1. Fizioterapeutska procena stanja.............................................................................23
4.2. Pristup pacijentu anamneza.................................................................................23
4.3. Funkcionalni status................................................................................................23
4.3.1. Bioloki profil........................................................................................................24
4.3.2. Funkcionalni profil.................................................................................................27
4.3.2. Specijalna funkcionalna procena...........................................................................42
5. Kineziterapijski tretman.....................................................................................48
5.1 Nove metode i tehnike relaksacija......................................................................48
5.2. Korektivna gimnastika...........................................................................................50
5.3. Doziranje vebi osnovni principi........................................................................50
5.4. Autokorekcija posturalnog stava............................................................................51
5.5. Prevencija nastanka poremeaja posture...............................................................51
5.6. Fizikalna terapija....................................................................................................51
6. Kinezio tejping.....................................................................................................52
7. Ciljevi istraivanja...............................................................................................54
8. Upitnik..................................................................................................................55
9. Zakljuak..............................................................................................................57
10. Literatura.............................................................................................................58
11. Curriculum Vitae.................................................................................................59

POSTURA

1. UVOD

Postura ili dranje tela je bioloka karakteristika ljudskog bia stvarana kroz
evoluciju, a podrazumeva statiko i dinamiko ponaanje tela u prostoru i meusobnom
odnosu sa okolinom.

Dranje tela je osnovni preduslov dobrog zdravlja, normalnog rasta u razvoju

uopte. Jako je bitno da se sa aktivnostima otklanjanja i prevencije zapone to ranije i sa
to mlaim uzrasnim kategorijama.

1
 Jedna od kinetikih taki pojave loeg dranja, deformiteta je 7 godina ivota,
vreme kada dete iz predkolskog prelazi u kolski period, kada dobija nova optereenja
(npr. dugotrajno sedenje u kolskoj klupi, uestalo noenje kolskih torbi i dr.).
Steeni deformiteti u ovom uzrastu nose se celog ivota i predstavljaju znaajno oteanje
u odvijanju svih normalnih aktivnosti, a kojih pojedinac i ne mora biti svestan. Po vrsti
uzronika postoje steene i uroene deformacije.

1.1 Incidencija

Loe dranje tela nastaje obino u prvoj i drugoj godini u kojoj dolazi do intezivnog
razvoja telesne teine i lokomotornih funkcija. Od 2. 6. godine, imamo pravu epidemiju
deformiteta kotano zglobnog sistema zbog nedovoljne i neadekvatne stimulacije
motornog sistema. U sedmoj godini gde dolazi do prelaska iz predkolskog doba to
donosi nove aktivnosti due sedenje, optereenje noenja kolske torbe, pisanja esto u
nepravilnom poloaju. U pubertetsko doba od 11. do 14 te godine kada dolazi do
intezivnog rada polnih lezda, porasta telesne teine, vee telesne aktivnosti, u ovom
periodu dolazi do zatvaranja nekih epifiznih hrskavica dugih kostiju skeleta. U
adolescentnom dobu i to pod uticajem spoljnih faktora.

1.2 Etiologija

Uzroci poremeaja posture:

- poremeaj elastinosti mekog tkiva

- disbalans miine snage

- uroeni i steeni deformiteti kotano zglobnog sistema

- poremeaj rasta i razvoja

- poremeaj ili oboljenje nervnog sistema

2
 - bolesti i stanja koja naruavaju statiku posturu

- proces starenja

- amputacije

- anatomska graa,

- nasledne osobine,

- unutranji faktori ( osteo muskularni status, neuroloki status, senzorni status,

psihiko stanje, opte zdravstveno stanje ),

- spoljanji faktori ( loe navike, loa obua, odea, loa postelja, neadekvatan
nametaj, nepravilna ishrana, nedovoljno fizikih i sportskih aktivnosti ).

Unutranji faktori loeg dranja tela su:

- stanje skeleta,muskulature i koe ( miopatije, oiljci na muskulaturi i koi keloidi,

DCP, kongenitalne anomalije i amputacije...)

- neuroloki status ( poremeaj inervacije, prekid motornih impulsa koji idu putem
perifirernih nerava paresis, paralysis, poremeaji dubokog senzibiliteta koji daje
informaciju o poloaju tela preko receptora zglobova, miia, tetiva i kostiju,
zatim stanje senzornih funkcija ula vida, sluha, vestibularnog aparata...)

- psihika stanja ( jaka depresija sa gubitkom volje za aktivnost, mentalna

retardacija...)

- opte zdravstveno stanje ( telesna iscrpljenost, anemija, rerespiratorne bolesti,

kaheksija...)

Spoljanji faktori loeg dranja tela su:

3
 - lo radni nametaj ( predkolski, kolski koji ne odgovaraju uzrastu )

- loa postelja ( visoko uzglavlje, udubljeni leajevi, previe mek ili tvrd madrac...)

- loa odea ( uska ramena, tesna odea...)

- profesionalno optereenje ( posebno u pubertetu izuavanje teih zanata...)

- uzdranost od sportskih aktivnosti

2. ANATOMIJA KIMENOG STUBA

Kosti trupa

Kostur trupa sastoji se od kostiju kimenog stuba i kostiju grudnog koa.

Kimeni stub ( columna vertebralis ) izgraen je od 33 34 kimena prljena

( vertebrae ), koji pripadaju tipu kratkih kostiju ( ossa brevia ). Prema delu trupa u kome
se nalaze razlikujemo 7 vratnih ( vertebrae cervicales ), 12 grudnih ( vertebrae
thoracicae), 5 slabinskih prljenova ( vertebrae lumbales ), 5 krsnih ( vertebrae sacrales ),
i 4 5 repnih, odnosno trtinih prljenova ( vertebrae coccygae ). Prva 24 prljenova su
slobodni i pokretljivi jedan prema drugom i oni ine pokretni deo kimenog stuba, dok
poslednjih 9 10 prljenova su srasli i obrazuju krsnu kost ( os sacrum ) i repnu kost ( os
coccygis ).

4
 Opte odlike prljenova

Na svakom kimenom prljenu razlikujemo : telo, luk prljena i prljenski otvor

( foramen vertebrale ). Telo prljena ( corpus vertebrae ) se nalazi ispred prljenskog
otvora, valjkastog je oblika, ima gornju i donju stranu i obodnu povrinu. Idui ka
donjem kraju kimenog stuba veliina tela prljena se poveava, jer podnosi i veu teinu
ovejeg tela. Luk prljena ( arcus vertebrae ), ograniava pozadi i bono prljenski
otvor. Prednji deo luka je suen i naziva se noica ili koren luka ( pediculus arcus
vertebrae ), dok je zadnji deo luka proiren u vidu pravougaone ploice ( lamina arcus
vertebrae ). Na korenu luka odnosno na njegovoj gornjoj i donjoj ivici postoji po jedan
usek ( incisura vertebralis superior ) i ( incisura vertebralis inferior ) koji ograniavaju
izmeu dva susedna prljena meuprljenski otvor ( foramen intervertebralis ) kroz koji
prolazi kimeni ivac ( n. spinalis ). Nastavci prljenova ( processus vertebralis ) slue za
zglobljavanje izmeu prljenova i za pripoj miia. Razlikujemo 3 parna i jedan neparni
nastavak . Parni nastavci su: popreni nastavak ( processus transverses ) koji se prua
lateralno od mesta gde se spaja ploa i koren luka, gornji zglobni nastavak ( processus
articularis superior ), donji zglobni nastavak ( processus articularis inferior ) koji polaze
sa istog mesta kao i popreni nastavak. Gornji zglobni nastavci imaju artikularne
povrine na svojoj zadnjoj strani, dok donji zglobni nastavci imaju artikularne povrine
na svojoj prednjoj strani. Neparni nastavak naziva se zadnji ili rtni nastavak
( processus spinosus ) koji pokazuje varijabilnu morfologiju u razliitim delovima
kimenog stuba .

Posebne odlike prljenova

1. Vratni prljenovi ( vertebrae cervicales )

Vratni prljenovi ine vratni deo kimenog stuba, a razlikuje se od ostalih

prljenova uglavnom, poprenim nastavkom koji u svom korenu ima okrugli otvor
( foramen processus tranversi ) kroz koji prolazi kimena arterija ( a. vertebralis ). Na
vrhu poprenog nastavka nalaze se dve kvrice: prednja tuberculum anterius i zadnja
tuberculum posterius, a izmeu njih se nalazi leb, sulcus n. spinalis. Prednja kvrica
predstavlja zakrljalo vratno rebro ( costa cervicalis ) koje se esto moe pojaviti
obostrano, a ako je jednostrano ee je na levoj strain. Kada postoji, vratno rebro
prouzrokuje poremeaj cirkulacije, kao i senzitivne smetnje zbog pritiska na brahijalni
pleksus ( posebno na vlaknima za n. ulnaris ). Prednja kvrica estog vratnog prljena
( tuberculum caroticum ) je dobro razvijena i palpira se ispod koe, te digitalnom
kompresijom u visini kvrge moe se zaustaviti krvarenje iz a. carotis communis, a.
thyroidea inferior i a. vertebralis. Rtni nastavak vratnih prljenova je kratak i njegov vrh
je udvojen od 3 6 og vratnog pljena. U visini 7 og vratnog prljenja processus
spinosus je znatno dui, jedinstven i pipa se ispod koe. Zbog toga se ovaj prljen naziva
vertebra prominens , koji slui kao orijentaciona taka na vratu i za brojanje kimenih
prljenova. Na gornjim povrinama tela od 3 do 7 og vratnog prljena bono nailazimo
na polumeseasta izboenja ili kljunovi ( processus ulcinati s. unci corporis vertebrae ).

5
Od vratnih prljenova izdvajaju se: prvi vratni prljen ( atlas ) i drugi vratni prljen
( axis ). Prvi vratni prljen, zove se jo i nosa ( atlas ), odlikuje se time to nema telo
prljena. Sastoji se iz dva luka, prednjeg ( arcus anterior ) i zadnjeg ( arcus posterior )
koji je vei od prednjeg. Centralno u medijalnoj ravni na oba luka postoje male kvrice,
tuberculum anterius i tuberculum posterius, koji je slabije razvijen. Kimeni otvor
( foramen vertebrale ) je vrlo irok i bono od njega nalaze se bone mase ili massae
laterals. Na pobonim masama nalaze se zglobne povrine: fovea articularis superior,
koja slui za zglobljavanje sa kondilima potiljane kosti i fovea articularis inferior, koja
slui za zglobljavanje sa drugim vratnim prljenom. Na unutranjoj povrini prednjeg
luka nalazi se fovea dentis sa zglobnom povrinom, na koju nalee dens axis a. Od
otvora, foramen processus transverse, polazi prema zadnjem luku, sulcus arteriae
vertebralis. Ovaj leb moe biti premoen kotanim elemntima koji obrazuju canalis a.
vertebralis. Usled pritiska ovih kotanih elemenata moe doi i do vertebro bazilarnog
sindroma, koji je izazvan ishemijom zadnjeg dela mozga. Kod nekih ljudi se javlja
jednostrana ili obostrana asimilacija atlasa sa potiljanom kosti ( okcipitalizacija atlasa ).
Drugi vratni prljen ( axis ), naziva se jo i obrta, jer na gornjoj strain svoga tela nosi
zubni nastavak ( dens ) koji popunjava prednji deo prljenskog otvora atlasa i zglobljava
se sa njegovim prednjim lukom. Na zubu se nalzi okruglast vrh ( apex dentis ), dok se na
njegovoj prednjoj i zadnjoj strani nalaze dve zglobne povrine: facies articularis anterior
et facies articularis posterior dentis. Slabo je razvijen processus transverses koji sadri
istoimeni otvor foramen processus transverse. Bone zglobne povrine su postavljene
koso i obloene hrskavicom. Processus spinosus je masivan i esto rascepljen.
Arcus vertebrae axis a sa corpus vertebrae axis a ograniava foramen vertebrale.
Prelom zuba axis a je dosta est I tipian je prelom drugog vratnog prljena.

2. Grudni prljenovi ( vertebrae thoracicae )

Svih 12 grudnih prljenova imaju sledee tvorevine: 1. telo prljena ( corpus

vertebrae ) sa gornjom i donjom nepotpuno okotalom povrinom. Na zadnjoj strani tela
prljena vidimo otvor kroz koji izlazi v. basivertebralis. 2 . fovea costalis koje se nalaze
na bonoj strain tela prljena, a slue za zglobljavanje sa glavama rebara. Na zadnjoj
povrini tela prljenova obostrano nalazi se arcus vertebrae sa svojim noicama
( pediculus arcus vertebrae ) koji se nastavlja u lamina arcus vertebrae. Na mestu gde se
obe lamine udruuju nastaje processus spinosus ili rtni nastavak. Rtni nastavci od 1 og
do 9 og grudnog prljena poloieni su poput crepova na krovu, a njihovi vrhovi silaze
nie od tela odgovarajueg prljena. Na noicama luka, nalaze se dva useka incisura
vertebralis superior i incisura vertebralis inferior. Foramen vertebrale je dobro izraen.
Na prelazu noica u luk nalaze se zglobni nastavci: gornji processus articulares superiors
i donji, usmereni nanie processus articulares inferiores. Na prvom grudnom prljenu
mogu postojati na telu prljena unci corporis vertebre kao kod vratnih prljenova.
Popreni nastavci na 11 om i 12 om grudnom prljenu mogu kao kod slabinskih
prljenova pokazivati processus accesorius a ponekad i processus mamillaris.
Meuprljenski otvor ( foramen intervertebrale ) moe ponekad biti suen usled kotanih
promena i prouzrokovati oteenje modinskih nerava ( nervi spinales ).

3. Slabinski prljenovi ( vertebrae lumbales )

6
 Tela slabinskih prljenova ( corpora ) su masivna i krupna za razliku od ostalih
prljenova i bubreastog izgleda jer podnose veu teinu tela nego ostali prljenovi.
Popreni nastavak ( processus transverses ) je dugaak i sastavljen je iz dva dela:
processus costarius, koji predstavlja zakrljalo slabinsko rebro i processus accessories
koji predstavlja zakrljali popreni nastavak slabinskog prljena. Rtni nastavci
( processus spinosi ), imaju izgled pravougaone ploice i postavljeni su u sagitalnoj ravni.
Lamina arcusa je kratka i masivna, a pediculus arcusa je vei nego kod ostalih prljenova.
Posebna karakteristika slabinskih prljenova je prisustvo bradaviastog nastavka
( processus mamillaris ) koji se nalazi na gornjim zglobnim nastavcima processus
articulares superiores. Zglobne povrine na donjim zglobnim nastavcima ( processus
articulares inferiors ) okrenute su lateralno, dok se zglobne povrine na gornjim
artikularnim nastavcima nalaze medijalno. Kod slabinskih prljenova, meuprljenski
otvori su srazmerno veliki, jer su i useci koji ih obrazuju znaajno vei. Kimeni otvor
( foramen vertebrale ) je srazmerno mali. Kod prvog i drugog slabinskog prljena
ponekad moemo naii i na slabinsko rebro ( vertebra lumbalis ), usled izdvajanja
processusa costalis a.
Ponekad peti slabinski prljen moe da sraste sa krsnom kosti, te tada govorimo o
sakralizaciji 5 og lumbalnog prljena. Telo 5 og slabinskog prljena sa bazom krsne
kosti obrazuje ugao ija veliina iznosi oko 130 stepeni. Teme ovog ugla naziva se
promotorijum, koji je vana orijentaciona taka u hirurgiji i antro pologiji.
Karakteristian je za oveka i nastaje u toku evolucije prilikom prelaska na uspravan stav
tela.

4. Krsna kost ( os sacrum )

Krsna kost je nastala srastanjem 5 krsnih prljenova. Trouglastog je oblika, sa

bazom okrenutom navie i vrhom koji gleda nanie. Prednja strana je konkavna i naziva
se facies pelvina, jer je okrenuta prema karlinoj duplji, a na njoj se vide 4 parna otvora,
foramen sacralia pelvina koji slue za prolaz krsnih ivaca ( nn. sacrales ) i odgovarajuih
krvnih sudova. Na prednjoj strain se takoe vide poprene linije ( lineae transversae )
koje odgovaraju spojevima tela krsnih prljenova, odnosno okotalim meuprljenskim
otvorima. Oko drugog i treeg krsnog otvora pripaja se krukasti mii ( m. piriformis )
koji ove otvore obuhvata u vidu slova E. Na zadnjoj strain ( facies dorsalia ) se nalaze
etiri parna otvora ( foramina sacralia dorsalia ) i tri uspravna kotana grebena ( dva
parna i jedan neparan ). Sredinji neparni greben je nastao saimanjem rtnih nastavaka
krsnih prljenova ( crista sacralis mediana ). Poslednji rtni nastavak nedostaje i deo luka
krsnog prljena, te se na ovom mestu vidi zjap krsnog kanala ( hiatus sacralis ).
Saimanjem artikularnih nastavaka krsnih prljenova nastaje parni kotani greben
crista sacralis intermedia. Ovaj greben silazi od gornjeg zglobnog nastavka krsne kosti
( processus articularis superior ) koji se nalazi bono od gornjeg otvora krsnog kanala, te
u visini donjeg otvora krsnog kanala ( hiatus sacralis ) obrazuje rog krsne kosti ( cornu
sacrale cornua sacralia ). Lateralni parni greben krsne kosti ( crista sacrales lateralis )
obrazuju zakrljali pomoni nastavci krsnih prljenova. Upolje od ovih grebenova nalaze
se boni delovi krsne kosti ( partes laterales ) koji su nastali saimanjem zakrljalih

7
krsnih rebara. Na zadnjoj strani bonih delova krsne kosti u gornjem delu vidi se hrapavo
ispupenje ( tuberositas sacralis ) koje slui za pripoj ligamenata i dubokih miia lea.
Baza krsne kosti ( basis ossis sacri ) je nagnuta napred i sa horizontalnom ravni zaklapa
ugao od 45 stepeni. Najispupenija taka na bazi krsne kosti danas se oznaava kao
promotorijum. U srednjem delu baze krsne kosti nalazi se zglobna povrina za peti
slabinski prljen, odnosno za discus intervertebralis izmeu 5 og slabinskog prljena i
krsne kosti. Na bonoj ivici krsne kosti u gornjem delu nalazi se iroka i dugaka uvasta
zglobna povrina koja slui za zglobljavanje sa istoimenom zglobom povrinom na
karlinoj kosti ( facies auricularis ). Krsni kanal ( canalis sacralis ) povezan je pomou 4
poprena kanala sa prednjim i zadnjim krsnim otvorima kroz koje prolaze prednje i
zadnje grane krsnih ivaca i pratei krvni sudovi.

Kod mukaraca krsna kost ima izraeniji konkavitet i dua je u odnosu na enski
pol, gde je krsna kost ira i sa manje izraenim pregibom.

5. Trtina kost ( os coccyges )

Trtina kost je nastala sraenjem 4 5 repnih prljenova. Ovi prljenovi su jako

zakrljali, izuzev prvog koji je dosta dobro razvijen, te gradi gornji deo trtine kosti. Na
gornjoj strain prvog repnog prljena nalazi se ovalna zglobna povrina za zglobljavanje sa
vrhom krsne kosti ( art. sacrococcygea ). Artikularni nastavci prvog repnog prljena
obrazuju rogove trtine kosti ( cornua coccygea ). U nekim sluajevima moe doi do
sraenja prvog repnog prljena sa krsnom kosti ( sakralizacija prvog trtinog prljena ),
pri emu krsna kost umesto 4, poseduje 5 foramina sacralia. Nedostatak zadnjeg zida
krsnog kanala naziva se spina bifida.

Kimeni stub kao celina

Kimeni stub ( columna vertebralis ) je u vidu izduenog latinskog slova S, i na

njemu se razlikuju 4 strane: prednja, zadnja i dve bone. Du njegove zadnje strane silazi
rtni greben koga formiraju rtni nastavci prljenova ( processus spinosi ). Lateralno od
rtnog grebena pruaju se iroki leni lebovi koji su ispunjeni dubokim miiama lea.
Zdrueni otvori svih kimenih prljenova ( foramina vertebralia ) obrazuju zajedniki
kimeni kanal ( canalis vertebralis ). Ovaj kanal je neto iri u vratnom i slabinskom delu
u odnosu na grudni deo kanala, jer je u ovim delovima kimena modina zadebljala
( intumescentiae medullae spinalis ). Do drugog slabinsko prljena u kimenom kanalu se
nalazi kimena modina, a od drugog slabinskog prljena pa do vrha krsne kosti kroz
kimeni kanal silazi splet kimenih ivaca koji zajedno podseaju na konjski rep ( cauda
equine ). Na kimenom stubu , najee na krajevima stuba relativno esto mogu se javiti
uroene anomalije, morfoloke varijacije, kao i nepravilnosti u pogledu broja, oblika i
meusobnog odnosa prljena. Ve smo pomenuli asimilaciju atlasa, sakralizaciju 5 og
slabinskog prljena i pojavu vratnih, odnosno slabinskih rebara. Znatno rea je pojava
blokiranja prljenova, gde su dva slobodna prljena meusobno srasla ( npr. 2 i 3 vratni
prljen ) ili da jednom prljenu nedostaje bona polovina ( klinast prljen ). Kod klinastog

8
prljena kimeni stub se povija u pravcu vrha klina, te je kimeni stub povijen lateralno
( uroena skolioza najee je u pitanju 12 ti grudni prljen ). Najee anomalije su
rascep u korenu luka prljena i bono pozadi. Takoe vrlo redak je rascep prednjeg luka
atlasa. Ovi rascepi su povezani i sa oteenjem kimene modine i posledica su
poremeaja u toku mezenhimalnog razvoja.

Kimeni prljenovi redovno imaju u pogledu okotavanja i razvoja, tri kotane

osnove. Dve perihondralne i jednu enhondralnu. Perihondralne osnove lee u korenu luka
prljena a centar okotavanja se nalazi u centru prljena. Osim ovih osnova okotavanja
prljenova postoje i sekundarni epifizarni centri okotavanja koji se nalaze u ploi tela
kimenog prljena, u poprenim nastavcima i rtnim nastavcima kimenih prljenova.

9
 Zglobovi trupa

Symphyses intervertebrales

(Zglobovi tela kimenih prljenova )

Ako posmatramo 2 susedna prljena, zglobne povrine ( facies articulares ) su:

donja strana tela proksimalnog prljena i gornja tela distalnog prljena. Periferni obodni
deo artikulanih povrina je gladak beliaste boje, i izgraen od kompaktnog kotanog
tkiva i slui za pripoj vezivnih vlakana meuprljenskog koluta. Centralni, zglobni deo
ove artikularne povrine, je hrapav i izgraen od sunerastog kotanog tkiva, izbuen je
sitnim rupicama i lako je izdubljen. Ovo udubljenje kod 2 susedna prljena, obrazuje
malu upljinu u kojoj lei galertno ( meko ) jedro, meuprljenskog koluta. Udubljeni deo
artikularne povrine, pokriven je tankim slojem hijaline hrskavice, koja osigurava ishranu
meuprljenskog koluta.

Zglobne veze, su prednja i zadnja uzduna veza kimenog stuba. Prednja uzduna
veza ( lig. longitudinale anterius ), polazi od tuberculum pharyngeum potiljane kosti i
tuberculum anterius atlasa, i prua se prednjom stranom kimenog stuba do drugog
krsnog prljena S2 .Veza je sedefaste boje i sraslaje za tela kimenih prljenova, a slabije i
za diskuse izmeu njih. Ova veza spreava preteranu ekstenziju kimenog stuba.

Zadnja uzduna veza ( lig. longitudinale posterius ), je smetena u kimenom

kanalu, uz zadnju stranu tela prljenova i meuprljenskih kolutova. Polazi od prednje
ivice velikog potiljanog otvora ( foramen magnum ), silazi niz zadnje strane tela
kimenih prljenova, za koje je slabo prirasla, prolazi kroz krsni kanal ( canalis sacralis ),
i zavrava se na telu prvog repnog prljena ( Co ). Veza je jako srasla za meuprljenske
kolutove, a pozadi nje je tvrda modanica kimenog kanala ( dura mater ). Spreava
preteranu fleksiju kimenog stuba, pregibanje prema napred.

Discus intervertebralis, meuprljenski kolut je fibrozno hrskaviavi umetak,

bikonveksnog izgleda, smeten izmeu tela 2 susedna prljena. Prvi kolut je smeten
izmeu tela 2 i 3 eg vratnog prljena, a poslednji, izmeu 5 og slabinskog i baze krsne
kosti.

Prosena debljina ili visina, kolutova je 5 mm, dok u slabinskom delu iznosi i do 20
mm. Ukupna visina kolutova, iznosi do ukupne visine kimenog stuba. Visina kolutova
je vea u vratnom i slabinskom delu kimenog stuba, nego li u grudnom delu, gde iznosi
3 4 mm.

10
 U pogledu grae, ovaj kolut je sastavljen od perifernog vlaknastog prstena ( anulus
fibrosus ), i centralnog mekanog jedra ( nucleus pulposus ). Anulus fibrosus, je izgraen
iz kosih jakih fibroznih vlakana, izmeu tela prljenova, koja se meusobno ukrtaju po
slojevima, obrazujui koncentrine prstenove. On predstavlja vrlo snanu vezu tela
prljenova, koja spreava prekomerne pokrete kimenog stuba. U praksi, esto viamo
fracture tela i drugih delova prljenova, pri emu je anulus fibrosus ouvan, to svedoi o
njegovoj jaini.

Galertno jedro ( nucleus pulposus ), predstavlja centralni deo meuprljenskog

koluta, jajastog oblika, beliaste boje, pihtijaste konzistencije, elastino sa sadrajem
vode od 70 % do 90%. U njegovoj sredini esto postoji, centralna upljina, iji zadnji
produetak, prema kimenom kanalu, moe da stvori preduslove za nastanak discus
herniae. On je elastian, vrst i otporan nosa teine tela i pritiska na uzdunu osovinu
kimenog stuba, pri emu primljeni pritisak, kao vodeno jastue, usmerava na sve strane.
Takoe, deluje i kao elastina kugla, na koju se kimeni prljenovi naslanjaju i pregibaju
u svim pravcima. Zbog pritiska teine tela u toku dana, nucleus pulposus, gubi vodu i
postaje manji, dok se za vreme nonog odmora upijajui vodu, vraa svoju jedrinu. Usled
toga je i ovek vii ujutru za 1 do 2 cm. pri pokretima kimenog stuba, on se uvek
podmee na mesto najveeg optereenja. Pri tome, kod naglih forsiranih pokreta i velikog
optereenja kimenog stuba, moe da probije zadnji deo anulusa fibrosus a, i iskoi u
kimeni kanal, vrei pritisak i oteenje kimene modine ( medulla spinalis ). Tako
nastaje discus hernia, praena motornim, senzitivnim i trofikim poremeajima, ispod
mesta pritiska, naroito ako postoji i preduslov za herniju koji smo ranije pomenuli. Kod
teih prolapsa galertnog jedra, vri se hirurka intervecija ( laminektomija ), u cilju
odstranjenja ovog jedra.

Discus intervertebralis, inervisan je od perifernog dela sinu vertebralnog ivca,

zbog ega se i discus hernia, manifestuje otrim bolovima, mnogo pre, nego to je
prolabirani nucleus pulposys poeo da vri pritisak na kimenu modinu i korenove
modinskih ivaca. Ishranu meuprljenskog koluta kod dece i mladih osoba, obavljaju
mnogobrojne sitne arterije koje potiu od arterija tela prljenova, dok kod odraslih i starih
osoba, ishrana ovog koluta se vri pomou difuzije, preko hrskavice koje pokrivaju
zglobne povrine, izmeu kojih je i umetnut ( cartilago articularis ).

11
 Artt. zygapophysiales

( Zglobovi artikularnih nastavaka )

Ovi zglobovi predstavljaju spojeve zglobnih nastavaka 2 susedna kimena prljena

( processus articulares ), koji svojom orjentacijom i oblikom zglobnih povrina, reguliu
pravac pokreta kimenog stuba. Da bi se izbegla zabuna, raniji latinski izraz korien u
literature za ovaj zglob je art. intervertebralis. Zglobne povrine na zglobnim nastavcima
( facies articulares processus articulares ), pokrivene su zglobnom hrskavicom ( cartilage
articularis ). Zglobna ahura ( capsula articularis ), pripaja se uz ivice zglobnih povrina,
koje tesno priljubljuje, jednu uz drugu, stvarajui vrlo uzanu zglobnu upljinu ( cavitas
articularis ). Ovaj zglob nema sopstvene ligamente, ali zbog toga ute veze ( ligg. flava ),
pojaavaju prednju i unutranju stranu zgloba. Unutranji deo zglobne ahure, oblae
sluzna, sinovijalna opna ( membrane synovialis ). U vratnom delu kimenog stuba,
zglobne povrine su tanke i ravne i postavljene su u kosoj ravni. Silazei koso unazad,
one sa horizontalom zaklapaju ugao od 45 stepeni. Zato je vratni deo kimenog stuba
pokretan u svim pravcima: flexio, extension, lateroflexio, rotatio torsio, circumductio.
U grudnom delu kimenog stuba artikularne povrine su postavljene u skoro frontalnoj
ravni. Gornje artikularne povrine nalaze se na zadnjoj strani zglobnih nastavaka, dok se
donje artikularne povrine, nalaze na njihovoj prednjoj strain. Zbog toga kimeni stub, u
ovom delu kime, moemo naginjati na desnu i levu stranu, a u donjem segmentu
grudnog dela, mogue je i slaba rotacija. U slabinskom delu kimenog stuba, artikularne
povrine zglobnih nastavaka su postavljene u sagitalnoj ravni. Gornje zglobne povrine
nalaze se na unutranjoj, a donje zglobne povrine na spoljanjoj strain odgovarajueg
zglobnog nastavka. Zbog toga se u slabinskom delu kime, vre pokreti fleksije i
ekstenzije kimenog stuba, dok je rotacija odnosno torzija kimenog stuba, mogua je ali
jako ograniena.

Spojevi lukova kimenih prljenova

( Ligg. flava )

Lukove 2 susedna kimena prljena ( arcus vertebrae ), spojeni su debelim i

snanim vezama, izgraenih od elastinog vezivnog tkiva, koje im daje ukastu nijansu.
Za svaki meuprljenski prostor, postoje po 2 ute veze: desna i leva, koje ga potpuno
zatvaraju sa zadnje i bonih strana. Zadnje ivice utih veza, sastaju se meusobno na
zadnjoj sredinjoj liniji kimenog stuba, gde su srasle za meurtnu vezu
( lig. intraspinale ). U vratnom delu kime, ute veze su iroke i tanke, dok su u
slabinskom delu vrlo debele, a ponekad delimino okotane, to kod starijih osoba moe
da otea ili onemogui lumbalnu punkciju, kod uzimanja likvora na pregled i sl. Ligg.
flava, sadre mnogo elastinih a malo fibroznih vlakana, a uz to su i nagnute, napete, jer
rastu sporije od kimenog stuba. Pri ekstenziji kimenog stuba, ute veze rastereuju
lene miie, i pored toga prenose teinu tela sa intervertebranih diskusa na zglobne
nastavke kimenih prljenova. Kod fleksije kimenog stuba, prema napred, ligg. flava
svojom elastinou, vraaju kimeni stub u prvobitan poloaj.

12
 Spojevi poprenih nastavaka

( Ligg. intertransversaria )

Meupoprene veze, predstavljene su tankim fibroznim snopiima, razapetim

izmeu lateralnih delova poprenih nastavaka, kimenih prljenova ( processus
transverses ). Ove veze su najrazvijenije u grudnom delu, neto slabije u lumbalnom delu,
a najslabije u vratnom delu, gde ponekad mogu da nedostaju.

Spojevi rtnih nastavaka

Meurtne veze ( ligg. interspinalia ), su tanki fibrozni snopovi sa malo elastinih

vlakana, postavljene su u sagitalnom smeru, izmeu rtnih nastavaka 2 susedna peljena.
Pripajaju se gore, za donju ivicu a dole za gornju ivicu 2 susedna rtna nastavka.
Meurtnih veza ima 23, a pruaju se od 2 og vratnog, celom duinom kimenog stuba
do grebena krsne kosti. Debljina veza raste idui odozgo nanie, prema krsnoj kosti, tako
da su najtanje u vratu a najdeblje u slabinskom delu kime. Zadnja ivica ovih veza, spaja
se nadrtnom vezom. Nadrtne veze ( ligg. supraspinalia ), predstavljene su dugim i malo
elastinim fibroznim vlaknima, koje su u vidu trake, pruaju celom duinom kimenog
stuba pripajajui se na vrhovima rtnih nastavaka. Ova fibrozna traka, pripaja se i na kvrzi
potiljane kosti ( protuberantia occipitalis externa ), kao i na njenom grebenu ( crista
occipitalis externa ), a dole se zavrava na srednjem grebenu krsne kosti ( crista sacralis
media ). Vratni deo nadrtne veze, je zadebljan i poznat pod imenom zadnje vratne veze
( lig. nuchae ), i predstavlja sagitalnu pregradu, izmeu desne i leve miine grupe zadnje
strane vrata. U predelu krsne kosti, zadebljanje nadrtnih veza, povezuje bazu krsne kosti
sa repnom kosti ( ligg. sacrococcygea dorsalia ).

13
3. KLINIKA SLIKA

3.1 Deformiteti vrata: kratak vrat Klippel Feilov deformitet i krivi vrat
krivoijost, tortikolis

Kratak vrat Klippel Feilov deformitet

Dete se raa sa manjim brojem vratnih prljenova, a uz to esto sa sraslim

prljenovima, to daje kliniku sliku kratkog vrata. Anomalija se ispoljava skraenjem
vrata, ograniavanjem pokreta, nisko postavljenom linijom kose, i esto, konim
naborom od mastoida do akromiona.

Krivi vrat krivoijost, tortikolis: moe biti uroen ili steen:

Kongenitalni ( uroeni ) miini tortikolis

Tortikolis karakterie stalni nenormalni poloaj glave u odnosu na ravan ramena.

Polovina dece sa tortikolisom roena je sa prednjaeom zadnjicom.

Klinika slika:

- karakteristian poloaj glava je uhom nagnuta prema ramenu zahvaene strane i

rotirana bradom prema zadnjoj strani; vilica je podignuta a potiljak sputen. Ovaj
poloaj je stalan i ne moe se spontano popraviti.

- vrpca retrahovanog miia sa prdnje strane vrata je uoljiva i palpabilna sa strane

tortikolisa.

- lice i lobanja su asimetrini i spljoteni na strani lezije.

- evidentna je kompezatorna skolioza sa konkavitetom na strani lezije.

Tortikolis okularnog porekla

Klinika slika ista kao kod uroenog.

14
3.2 Deformiteti grudnog koa: pectus ( ispupene ili kokoije grudi ) i pectus
( excavatus )

Pectus carinatus ( ispupene ili kokoije grudi )

Grudni ko je ispupen tako da je sagitalni presek vei od frontalnog. Grudna kost

je ispupena, a svojim donjim krajem je pomerena napred i navie ( protruzija sternuma i
prominencija manubriuma ). Problem je vie estetske prirode, koji u veini sluajeva ne
pravi funkcionalne smetnje.

Pectus excavatus ( udubljene grudi )

Grudni ko je spljoten tako da je sagitalni presek manji od frontalnog. Grudna kost

je udubljena, a svojim donjim krajem je pomerena nazad i nanie. Udubljenje moe biti i
veliine ljudske pesnice. Zbog udubljenja moe doi do pomeranja dijafragme i srca, a
deformitet se poveava pri udisaju ( zbog pripoja dijafragme na procesusu
ksifoideusu ).Ovde je prisutno vie funkcionalno nego estetsko oteenje, jer je oteano
disanje, fiksirano je gornje kostalno, a ekspirijum je forsiran.

Pectus planum ( ravne grudi )

Najee se javljaju kod asteniara ( neuhranjene dece ). Ovde ne postoji fizioloko

ispupenje grudnog koa. Ova deca su uska, tanka, izostaje uobiajeni reljef muskulature.
Miii grudnog koa su slabo razvijeni i atrofini.

3.3 Deformiteti kuka: koksa valga i koksa vara

Koksa valga

U ovom poremeaju odnos glave i vrata prema dijafizi femura je poremeen, a

kolodijafizalni ugao je iznad 140 stepeni.

Koksa vara

To je poremeaj u razvoju proksimalnog okrajka butne kosti koja se karakterie

smanjenjem kolodijafizalnog ugla.

15
3.4 Deformiteti kolena: genu valgum ( X noge ), genu varum ( O noge ) i genu
recurvatum ( hiperekstenzija kolena sabljasta noga )

Genu valgum ( X noge )

Genu valgum je stanje u kome je tibiofemoralni ugao manji od 170 stepeni. Ne

postoji otra granica izmeu fiziolokog i patolokog valgusa. Kod manje dece je valgus
kolena povezan sa hipermobilnou kolena. Kod valgus kolena, linija optereenja u
kolenom zglobu prolazi vie prema lateralnom kondilu femura i tibije, te osovine
potkolenice i natkolenice zaklapaju ugao otvoren upolje sa centrom u visini kolena.
Kliniki ovaj deformitet se jasno vidi kao iskrivljeno koleno u obliku X ( valgus ) poloaj
nogu.

Genu varum ( O noge )

Kod ovog deformiteta natkolenice i potkolenice zaklapaju ugao otvoren put unutra,
a kosti podkolenice su rotirane medijalno. Kapsula i ligamenti sa spoljne strane su
istegnuti, a stopalo je u varus poloaju. Roditelji najee dovode decu zbog velikog
razmaka meu kolenima i hoda na irokoj osnovi sa unutranjom torzijom potkolenice.

Genu recurvatum ( hiperekstenzija kolena sabljasta noga )

Ovo je redak deformitet gde natkolenica i potkolenica sklapaju ugao otvoren put
napred. Teina linija pada ispred aice.

3.5 Deformiteti stopala: posturalni deformiteti stopala, kongenitalni pes

equinovarus, pes cavus, pes planus.

Posturalni deformiteti stopala

Na stopalima nastaju deformiteti tipa pes talovalgusa, metatarsus adduktus i

posturalni pes ekvinovarus.

Pes talovalgusa je najei deformitet u periodu novoroeneta. Karakterie ga

dorzofleksija i everzija itavog stopala razliitog stepena. Ograniena je plantarna
fleksija.

Posturalni metatarsus adduktus je deformitet prednjeg dela stopala u poloaju

addukcije bez strukturalnih promena.

Posturalni pes ekvinovarus kliniki podsea na kongenitalni. Stopalo je normalne

veliine, nema hipertrofije potkolenice, a manuelna korekcija je uspena.

16
 Kongenitalni pes equinovarus

Klinika slika pes ekvinovarusa ukljuuje grudvast izgled stopala, koje je usmereno
plantarno. Srednji i prednji deo stopala su u addukciji, inverziji i unutranjoj rotaciji.

Pes cavus

Pes cavus podrazumeva fiksiran poloaj izdubljenog stopala, a moe biti

kongenitalni ili neuromuskularni. Prema klinikoj slici postoji nekoliko vrsta deformiteta;
obian pes cavus karakterie izdubljena tabanska strana stopala sa petom u poloaju
lakog valgusa ili neutralnom poloaju, a oslonac je na glavi prve i pete metatarzalne
kosti. Meka tkiva plantarne strane stopala su u kontrakturi. Prsti stopala mogu biti
normalni ali su ee zgreni sa metatarzofalangealnim zglobovima u hiperekstenziji, a
interfalangealnim u fleksiji. Pored opisanog tipa, razlikujemo pes cavovarus,
calcaneocavus i ekviinocavus.

Tegobe pacijenta u vidu bola pri hodu, zadebljanja i ulceracije koe tabana nastaju
zbog poremeene statike i prenosa teine tela na glave metatarzalnih kostiju.

Pes planus

Deformitet, poznat kao ravna stopala , karakterie sputanje svoda i zauzimanje

valgusnog poloaja pri stajanju. Poto je centar stopala u nivou druge metatarzalne kosti,
dete hoda sa ubacivanjem prednjeg dela stopala unutra.

17
3.6 Deformiteti kimenog stuba: skolioza, kifoza, lordoza i ravna lea ( dorsum
planum )

Skolioza

18
19
 Skolioza je najei deformitet kime, a i definie se kao lateralna devijacija i
rotacija serije prljenova od srednje anatomske pozicije. Deli se na funkcionalnu i
strukturalnu.

1) Funkcionalna skolioza

Njen uobiajen naziv je skoliotino dranje, jer nema fiksnih promena a gubi se pri
pretklonu i u leeem poloaju. Bolesnik je moe voljno korigovati. Krivina je
jedinstvena, duga, esto torakolumbalna. Kliniki i radiografski ne nalazi se rebarna grba
i nema rotacije niti drugih strukturalnih promena prljenova.

2) Strukturalna skolioza

Strukturalna skolioza obuhvata lateralne krivine kime koje se odravaju u svim

poloajima i koje bolesnik ne moe voljno da koriguje. Krivljenje je uvek praeno
rotacijom i trajnim strukturalnim promenama prljenova i kime u celini. Promene su
najizraenije na vrhu krivine. Grudni ko je deformisan zbog rotacije rebara, a u tekim
sluajevima je ugroena kardiorespiratorna funkcija. Osnovnu krivinu esto prate
sekundarne kompezatorne krivine. Bolesnici dolaze na pregled zbog estetskih problema,
ali se retko ale na bolove ili zamaranje.

20
 Kifoza

1) Uroena kifoza

Kifoza podrazumeva angularni deformitet kime u sagitalnoj ravni. Kifotini

deformitet se obino rano primeti, u periodu odojeta, ali postoje upadljiviji kada dete
pone da stoji i hoda. Moe da bude bilo gde. Od 4. grudnog do 4. slabinskog prljena.
Rastom, kifoza progredira, ali je bezbolna sve do adolescentnog perioda, kada nastaju
degenerativne promene.

2) Scheurmannova juvenilna kifoza

U ovoj bolesti se radi o lunoj i fiksiranoj kifozi koja se razvija u vreme puberteta.
Osnovu bolesti ini kliniki deformitet jednog ili vie prljenova, nepoznate etiologije.
Pacijent dolazi na pregled obino zbog loeg stava ili bola u deformisanom delu kime,
naroito posle dueg stajanja. Bol prolazi leanjem. U tipinom sluaju, naglaena je
dorzalna kifoza sa lumbalnom i vratnom lordozom i isturenim trbuhom.

21
 Lordoza

Lordoza je krivljenje kimenog stuba u sagitalnoj ravni, sa konveksitetom put

napred. Vrh fizioloke krivine se nalazi u L3. Fizioloke lordoze se nalaze u cervikalnom
i lumbalnom delu. Glava je zabaena nazad, grudi ravne ili neto ispupene, poveana
fizioloka lordoza, slabost trbune muskulature, karlica u prednjoj inklinaciji,
hiperekstenzija kolena, skraen m. iliopsoas.

Ravna lea ( dorsum planum )

To je deformitet gde se gubi fizioloka krivina kime i smanjuje ugao nagiba

karlice. Prenik grudnog koa je smanjen u pravcu napred nazad zbog ega je i
pokretljivost rebara smanjena, a time i normalna respiracija. Imaju je ee osobe
astenine konstitucije ili u sluajevima kad imaju nisko lokalizovanu kifozu. Krivina
merena po Cobbu je manja od 15 stepeni.

22
4. FUNKCIONALNA DIJAGNOSTIKA

Dijagnostika kod poremeaja posture podrazumeva anamnezu; metode fizikalnog

pregleda a tu spada: inspekcija, palpacija, perkusija i auskultacija; kliniki pregled;
radiografiju.

Kod deformiteta vrata vazna je radiografija vratne kime i ispitivanje

genitourinarnog trakta. Kod uroeng miinog tortikolisa deformitet se moe primetiti
ve na roenju ili u 3. ili 4. nedelji.U neonatalnom periodu se palpatorno otkriva
neosetljiv tumor u sternokleidomastoidnom miiu. Radiografiju vrata kod uroenog
miinog tortikolisa je vano uraditi zbog iskljuivanja uroenih anomalija kao to su
hemivertebra, unilateralna atlantookcipitalna fuzija i Kippel Feilov sindrom. Kod
tortikolisa okularnog porekla treba voditi rauna jer u diferencijalnoj dijagnozi treba uzeti
nervni tortikolis, histerini tortikolis, tortikolis iz navike, cikatricijalni posle opekotina,
kompezatorni zbog skolioze, oteenje sluha i vida, miopatiju, poremeaj inervacije
miia, promena na kotanom tkivu ( prelom kime, upala prljenova ).

Kod deformiteta kuka dijagnoza se postavlja radiografski kao i kod deformiteta

grudnog koa. Koksa vara najee se dijagnostikuje tek kad dete prohoda i kada pone
da gega. Ograniena abdukcija i unutranja rotacija su najei fiziklani nalaz u tom
uzrastu. Dijagnoza se definitivno utvruje radiografski.

Objektivizacija stanja kod genu valgum se postie merenjm bimaleolarnog

rastojanja koje je normalno do 5 cm. Kod genu vara anamnezom se esto otkrivaju bliska
stanja meu srodnicima. U diferencijalnoj dijagnozi treba razmotriti Blountovo oboljenje,
rahitis, uroenu formu tibie vare i dr.

Dijagnostika kongenitalnog pes equinovarusa bazira se na klinikom pregledu i

radiografiji stopala.

Radiografija je pouzdana metoda u ispitivanju kime. Dijagnoza uroene kifoze

ukljuuje kliniki pregled, neuroloki status, radiografiju, a po mogunosti i magnetnu
rezonancu. Dijagnoza juvenilne kifoze se postavlja radiografski.

23
4.1 Fizioterapeutska procena stanja

4.2 Pristup pacijentu anamneza

Dokumentacija sa kojom se susree terapeut obuhvata terapijski karton pacijenta,

razliite formulare za evidenciju rezultata procene funkcionalnih sposobnosti kod
razliitih patolokih stanja i istoriju bolesti koja se nalazi kod lekara.

Upoznavanje sa dokumentacijom omoguava terapeutu da se pripremi za susret sa

pacijentom na odgovarajui nain. Vrlo vaan dokument za terapeuta je terapijska lista.
Ona sadri niz podataka koje popunjava lekar. Dobra terapijska lista treba da sadri: opte
podatke o pacijentu ( ime i prezime, pol, starost, profesiju, socijalni status, adresa
stanovanja ), anamnezu povrede ili oboljenja ( vreme nastanka povrede ili oboljenja,
metode leenja, rezultate ), podatke o konstituciji pacijenta ( graa tela, izgled pojedinih
delova tela, postojanje deformacija ili nepravilnosti ), stanje kardiovaskularnog,
respiratornog i ostalih vanih sistema u organizmu, glavnu i propratne dijagnoze,
globalne ciljeve osposobljavanja, planove osposobljavanja za terapije koje se provode u
datoj ustanovi, i obavezno podatke o kontraindikacijama.

Uspostavljanje kontakta sa pacijentom treba da bude prijatno za obe osobe,

terapeuta i pacijenta. Terapeut je upoznat sa podacima iz dokumentacije pa nee doiveti
iznenaenje kada vidi pacijenta. Prvi kontakt se koristi za upoznavanje i kratko
objanjavanje uloge koju terapeut ima u osposobljavanju, kao i da je upoznat sa
dokumentacijom. Razgovor treba da bude oputen, ali koristan za terapeuta u smislu
boljeg sagledavanja stanja pacijenta, a pacijent da sazna neto o koristi koju moe imati
od terapije. Prvi i svaki sledei susret sa pacijentom se zavrava dogovorom za zadatke
koji predstoje, ta e se raditi, zbog ega, kada i gde. Pacijent treba da oseti kako terapeut
vodi rauna o njemu, da zna ta i kako treba raditi.

4.3 Funkcionalni status

Potrebno je proveriti one elemente koji e dovoljno dobro odslikati funkcionalni

status pacijenta i osvetliti njegov problem na osnovu kojih e moi da se napravi
odgovarajui plan osposobljavanja.

Za sagledavanje funkcionalnog statusa treba uoiti i proceniti: deformacije tela ili

ekstremiteta ( oiljci, rane, otok, patoloka pokretljivost, kontrakture, posturalne greke,
disbalans muskulature, specifini deformiteti kod pojedinih P/O ), stanje miinog tonusa
( normalan, povien, snien ), pokretljivost trupa i ekstremiteta ( mere obima pokreta u
zglobovima ), pokrete grudnog koa ( respiratorni indeks ), duina i obim ekstremiteta,
duina i obim patrljka kod amputacija, snaga miia globalno i selektivno ( miinitest ),
koordinacija pokreta ( gruba i fina ), stanje senzibiliteta ( povrni i duboki ), boju i

24
temperaturu koe lokalno, bolnost u mirovanju i pri pokretima ( gde, kada, kakva tupa,
otra, probadajua, peckajua, area )

4.3.1 Bioloki profil

Telesna teina

Pri merenju teine tela ispitanik treba da stoji na vagi mirno u uspravnom stavu.

Telesna visina

Meri se antropometrom koji predstavlja okrugla i etvorougaona ipka duga 2 m i

koja na sebi ima jedan klizni deo koji moe da se pokree po celoj ipki. Pored toga to
slui za merenje visine, tropometrijskih taaka na telu postavljanjem kliznog dela na njih.
Pri merenju telesne visine ispitiva stoji sa leve strane ispitanika koji je u stojeem
poloaju natvrdoj podlozi, i sputa se deo antropometra na teme ispitanika.

Procena disanja ( tipa disanja )

Razlikujemo tri tipa disanja: abdominalni, gde su vie aktivni dijafragma i trbuni
miii, torakalni ( vie izraen kod ena ), gde su aktivniji miii grudnog koa i meoviti,
koji je najei kod mukaraca.

Vitalni kpacitet plua

Vitalni kapacitet predstavlja izmerenu promenu volumena izmeu maksimalne

inspiracije i maksimalne ekspiracije.

Obim grudnog koa

Ispitanik zauzima stojei poloaj. Ruke su blago flektirane i abducirane dok je

rameni pojas relaksiran u nultom poloaju. Santimetarsku pantljiku postavljamo preko
bradavica kod oba pola.

Frekvencija pulsa

Uestalost arterijskih pulzacija ( frekvencija pulsa ) odgovara uestalosti sranog

rada i nalazi se u opsegu izmeu 60 i 100 pulzacija u minuti. Uestalost pulsa iznad
odnosno ispod ovog opsega ukazuje na ubrzan srani rad tahikardiju odnosno na
usporen srani rad bradikardiju. Ubzan arterijski puls ukazuje na pojaanu autonomnu
simpatiku stimulaciju srca koja je posledica aktivacije simpatikih autonomnih nerava i
hipersekrecije adrenalnih hormona ( adrenalin 80 % i noradrenalin 20 % ) iz nadbubrene
ljezde ( npr. u stanjima oka ). Usporen arteriski puls ukazuje na pojaanu autonomnu
parasimpatiku aktivnost vagusnog ivca.

25
 Stanje krvnog pritiska

Arterijski krvni pritisak oznaava pritisak pod kojim se krv kree kroz arterijski deo
vaskularnog sistema. Arterijski pritisak se u svakodnevnoj praksi meri indirektno,
pomou tenziometra sa ivom ili sa oprugom, postavljenjem manetne tenziometra na
nadlakticu i oslukivanjem pojave Korotkovljevih tonova ( auskultatorna metoda ) nad a.
Radialis, pregibu lakta, ili palpacijom pojave perifernog pulsa ( palpatorna metoda ).
Vrednosti arterijskog pritiska se izraavaju u mulimetrima ivinog stuba ( mm Hg ).
Postoji sistolni i dijastolni arterijski krvni pritisak.

Sistolni arteriski pritisak je pritisak u arterijama tokom sistole srca, posledica je

kontraktilne snage srca i veliine venskog punjenja srca iznosi, u irem opsegu, izmeu
100 i 160 mm Hg. Njegova vrednost ispod 100 mm Hg je stanje smanjenog arterijskog
pritiska( arterijska hipotenzija ) i najee je posledica ili infarkta srca ( smanjenje
kontraktilne snage srca ) ili iskrvavljenje ( smanjenje venskog punjenja srca ). Vrednost
arteriskog pritiska preko 160 mm Hg je stanje povienog arterijskog pritiska ( arterijska
hipertenzija ).

Dijastolni arterijski pritisak je pritisak koji vlada u arterijskom vaskularnom sistemu

tokom dijastole srca, zavisi od veliine ukupnog vaskularnog otpora ( arterioskleroza,
pojaan simpatiki vaskularni tonus ) i njegove normalne vrednosti su do 90 mm Hg.
Dijastolna hipertenzija je vrednost dijastolnog pritiska preko 90 mm Hg.

Telesna temperatura

Termin telesna temperatura se odnosi: na zagrejanost telesne mase i na zagrejanost

telesnog pokrivaa, koe, koja je uvek nia od prethodne.

Periferna temperatura je merilo zagrejanosti koe i ona je uvek 0,5 1 stepen

celzijusa nia od centralne temperature. Periferna temperatura se meri postavljanjem
telesnog termometra u pazuni predeo.

Periferna telesna temperatura, moe biti: subnormalna ( izmeu 35 36 stepeni

celzijusa ), normalna ( 36 37 stepeni celzijusa ) i poviena ( iznad 37 stepeni celzijusa ).
Kad je poviena, onda je ona osnov stanja subfebrilnosti ( izmeu 37 38 stepeni
celzijusa ), febrilnost ( preko 38 stepeni celzijusa ), visoke febrilnosti ( preko 39 stepeni
celzijusa ) i hiperpireksije ( preko 40 stepeni celzijusa ).

Uhranjenost

Gojaznost, prekomerno nakupljanje masnog tkiva u telu, est je poremeaj kod

dece. Gojaznost je uvek posledica veeg unosa energije u odnosu na njen utroak, ali ona

26
nije definisano oboljenje, ve znak ili simptom. Nakupljanje masnog tkiva u organizmu je
sloen proces na koji deluju nutricioni, nasledni i psiholoki faktori. Kod dece je retko
mogue odrediti etioloki inilac gojaznosti.

Dijagnoza gojaznosti nema praktinog naina za njegovo direktno merenje kod

dece. Indirektne metode su brojne: 1. inspekcija je najbri i dovoljno precizan nain za
procenjivanje gojaznosti; 2. merenje telesne mase ( teine ) i indeksi izvedeni na osnovu
uporeenja sa visinom, percentilnim tabelama mase ili standardnim devijacijam u odnosu
na uzrast i visinu deteta definisane populacije, takoe su esto korieni naini. Moda je
najiru primenu doiveo indeks mase prema visini. Kod odraslih se najee sluimo
indeksom telesne mase 8 Body Mass Index = BMI ili Quetelet ov indeks = masa u
kg/ visina u m ); vrednosti preko 30 oznaavaju gojaznost, ipak, u praksi se gojaznost
najee definie kao teina vea za 20 % ( i vie ) od oekivane ( P50 ) za uzrast ili
visinudeteta, prema polu. Merenje debljine konog nabora kaliperom najbolja je metoda
u dijagnostici gojaznosti. Dovoljno je izmeriti debljinu nabora ( indirektno debljinu
msanog tkiva ) na ruci ( triceps ) i na trupu ( subskapularno ) a rezultat uporediti sa
centilnim vrednostima standardne populacije: ako prelazi P90 dete je gojazno.

Boja i tugor koe

Boja koe, uopte uzevi, promenljiva je u odnosu na rase, geografsku irinu i

individualno, kod svake osobe. Boja koe nije ista na razliitim delovima tela jedne te
iste osobe, a zavisi i od zdravstvenog stanja odreene osobe. Boju koe odreuje koliina
pigmenta u njoj, kao i sadraj krvi u njenim kapilarima.

Mrki ton boji koe daje pigment, tako da je kod bele rase, najjae pigmentisana
koa na sisnoj bradavici, maru, polnim organima, gornjem delu unutranje strane buta i
u pazunoj jami. Bradavino polje dojke i bela trbuna linija, usled poveane
pigmentacije dobijaju mrk ton, za vreme trudnoe, to su vidljivi znaci graviditeta.
Proticanje krvi kroz kapilare koe, daje koi ruiastu komponentu, koja posle smrti
iezava mrtvako bledilo.

Stepen osetljivosti na bol

Bol nastaje dejstvom produkata tkivnog oteenja i medijatora bola

( prostaglandini ) na specijalizovane nervne zavretke u tkivu. Bol je prvi simptom
povreivanja koji se javlja u vidu neprijatnog oseaja a iji je znaaj da zatiti organizam:
da ga opomene da je oteen i da ogranii ili potpuno prekine dalju upotrebu povreenog
dela tela, tj. da napravi spontanu imobilizaciju.

Doivljaj bola zavisi od uzrasta, psihikog stanja, od opteg stanja organizma, od

motivacije a postoje i individualne razlike u toleranciji bola. Nivo na kome ovek poinje
da osea bol naziva se prag za percepciju bola ili krae: prag bola.

27
 Intezitet bola nije lako proceniti zbog individualne razlike u doivljavanju bola i
razliitom pragu bola. U prvoj pomoi najlake je objektivizirati intezitet bola primenom
tzv. Pravila vizuelne analgone skale: povreenom se kae da zamisli metar, objasni mu se
da je 1 cm najmanji a 100 cm najjai bol koji postoji a onda se zatrai da on kae kolika
je jaina njegovog bola. Jaina bola do 40 vizuelnih analognih procenata ( VAP )
oznaava slab i spontano podnoljiv bol, preko 40 do 60 VAP oznaava srednje jak bol, a
jaina bola od 60 i vie VAP oznaava veoma jak bol.

4.3.2 Funkcionalni profil

Obim pokreta u zglobovima u kojima oekujemo problem

Obim pokreta u zglobovima je smanjena a to nazivamo kontrakturom. One mogu

biti po poloaju koji nameu zglobu: fleksione, ekstenzione, abdukcione, addukcione i
rotacione. U zvisnosti od mesta oteenja, kontrakture mogu biti:

- artrogene kontrakture, prouzrokovane nizom patolokih procesa na zglobu,

- dermatogene nastale usled oboljenja ili oteenja koe u blizini zgloba,

- dezmogene nastale zbog patolokih promena na fascijama ili aponeurozama,

- tendogene nastale usled oboljenja ili povreda tetiva,

- miogene nastale promenama i lezijama na miiima;

- neurogene nastale lezijama nerava i nervnih puteva.

Gornja podela oznaava primarnu kontrakturu, ali je izvesno da e se, kad jedna
primarna kontraktura vremenski due traje, javiti i sekundarne promene na drugim
tkivima, pa e doi i do sekundarnih kontraktura.

Na primer ako je dolo do razvijanja patolokog procesa ili lezije na samom zglobu,
nastala kontraktura ( artrogena ) e spreiti ili ograniiti pokrete u tom zglobu. Zbog toga
e doi do promena na miiima i drugim mekim tkivima, pa e se i na njima razviti
sekundarna kontraktura. Ili, zbog lezije miia ili tetive ograniena je pokretljivost i
upotreba zgloba. Za odreeni period vremena dogodie se promene i na zglobnim
povrinama, pa e od jedne primarno miogene nastati sekundarna artrogena kontraktura.

28
 Procena pokretljivosti u susednim zglobovima

Procena miine snage ( manuelnim testiranjem, dinamometrijom, vagom,

izdrljivou, brzina izvoenja pokreta, maksimalna kontrakcija, elektromiografija )

Manuelno testiranje

Procena snage miia manuelnom metodom podrazumeva angaovanje ispitivanog

miia koncentrinom kontrakcijom koju manifestuje preko slobodnih distalnih pripoja, u
najveem broju sluajeva. To znai da mii svojom aktivnou izvodi pokret pri kome se
pokree distalni segment. Pri ispitivanju se trudimo da aktivnost sinergista bude to je
mogue manja tokom izvoenja pokreta. Moramo rei da je za neke miie teko nai
pravilan i odgovarajui poloaj i nain na koji se moe ispitati njihova snaga. Kod nekih
miia je problem to istovremeno izvode vie pokreta, dok je kod drugih / miii prstiju
stopala / problem to pokrete ionako male amplitude, imobilizuje obua / posebno kod
gradskog stanovnitva /, tako da je njihovo dejstvo smanjeno, osim fleksora palca i
prstiju. U cilju postizanja vee validnosti rezultata i smanjenja subjektivnosti, neophodno
je pridravati se postavljenih principa u primeni manuelne metode procene snage miia,
jer postoji mnogo faktora koji mogu uticati na rezultate procene.

Bez obzira to primena ove metode ne zahteva posebne uslove, potrebno je rei da:

- temperatura u prostoriji treba da je prijatna, jer se pacijent nalazi u odgovarajuoj

opremi / kupae gaice za mukarce, kupai kostim ili triko za ene /,

- treba voditi rauna o redosledu ispitivanih miia kako bi se to manje menjao

poloaj pacijenta,

- pacijent nije zamoren nekim prethodnim ispitivanjem ili tretmanom,

- je pacijent motivisan i emocionalno stabilan tokom ispitivanja,

- je uspostavljen odgovarajui kontakt izmeu ispitivaa i pacijenta,

- pacijent bude upoznat sa postupkom i ciljem ispitivanja,

- se pacijentu ne dozvoli izvoenje kompezatornih pokreta,

- se mora voditi rauna o teini segmenta koji pokree ispitivani mii.

Poloaj pacijenta: pacijent zauzima odgovarajui poloaj u zavisnosti od funkcije

ispitivanog miia. Mogui poloaji su leei / supinirani, pronirani, na boku /, i sedei
poloaj.

29
 Poetni poloaj segmenta koji pokree ispitivani mii: izbor poetnog poloaja
segmenta podrazumeva poloaj koji istovremeno ispunjava vie potrebnih uslova kao to
su: najpovoljniji ugao delovanja i stepen izduenosti miia agoniste, najpovoljniji stepen
izduenosti miia antagoniste, najmanje mogue angaovanje sinergista, kao i ugao
delovanja sile otpora.

Poloaj proksimalnog segmenta: susedni segment na kome se nalazi proksimalni

pripoj miia mora biti fiksiran tokom izvoenja pokreta.

Poloaj udaljenog segmenta: poloaj koji zauzima udaljeni segment, moe dovesti
do nepotrebnog ahgaovanja nekih drugih miia, ili zbog poveane sile elastinosti
antagonista oteavati izvoenje pokreta / sila elastinosti kao dopunski otpor /, ili
ograniavati amplitudu pokreta ispitivanog miia, ili imati uticaj na duinu kraka poluge
delovanja sile otpora.

Vrednovanje snage miia: Procena snage miia manuelnom metodom izraava se

brojano od 0 5, sa odreenim uslovima za pojedine ocene.

Tabela

Snaga miia Brojana snaga Procentualno

5 100
Normalna snaga 5 91,7
4+ 83,4

4 75
Dobra snaga 4 66,7
3+ 58,4

3 50
Srednja snaga 3 41,7
2+ 33,4
2 25
Slaba snaga 2 20
1+ 15
U tragu 1 10
Nula ( 0 ) 0 0

30
 Dinamometrijska metoda

Dinamometrijska metoda pripada objektivnim metodama procene, jer snagu miia

izraava u mernim jedinicama kilopond / kp /.

Manuelna dinamometrijska metoda / postoji i elektrodinamometrija / je veoma

jednostavna tehnika procene snage miia. Njene prednosti su da ne zahteva este
promene poloaja pacijenta, da se moe primeniti u svim uslovima, da je trajanje procene
veoma kratko, i to je najbitnije prua precizne podatke pri odreivanju terapeutskih
optereenja.

Treba imati u vidu da na snagu miia pored poprenog preseka, utiu: pol, doba
starosti, konstitucija, kondicija, motivacija, emocionalno stanje kao i druge
psihosomatske karakteristike ispitivane osobe.

Dinamometrijsko ispitivanje sprovodi se uz korienje dinamometra. Dinamometar

se sastoji od opruge povezane skazaljkom i skale gradirane u rasponu od 0 60 Kp. Na
jednom kraju dinamometra nalazi se dra za povlaenje, a na drugom kraju traka za
fiksiranje segmenta na koji deluje ispitivani mii. Traka za fiksiranje izraena je od
sintetikog materijala gustog tkanja tako da je stepen istezanja zanemarivo mali.

Preciznost instrumenta / dinamometra potrebno je proveravati posle svake serije

ispitivanja snage miia kod deset pacijenata, da bi se eliminisala mogunost tehnike
greke instrumenta kod dobijenih rezultata. Provera preciznosti instrumenta mogua je ili
badarenjem instrumenta ili poreenjem sa neupotrebljenim dinamometrom.

Dinamometrijska procena snage miia izvodi se u odreenim poloajima statikom

kontrakcijom miia, jer je u tim uslovima neefikasna komponenta miine sile
zanemarivo mala. Izborom odgovarajueg poloaja obezbeuje se vea efikasna
komponenta miine kontrakcije obzirom da je ugao delovanja tetive miia na segment
blii uglu od 90, to doprinosi veoj efikasnosti miia.

Istovremeno je ugao delovanja otpora koji mii treba da savlada 90, jer je traka
dinamometra koju ispitiva povlai postavljena pod pravim uglom u odnosu na uzdunu
osovinu segmenta.

Jedinica mere miine sile je Newton / N / koji predstavlja silu koja masi od jednog
kilograma daje ubrzanje od 9, 81 m u sekundi na kvadrat. Stara jedinica za silu je
kilopond / kp / ili kilogram metar / kgm /.

Ukoliko je dinamometar konstruisan da pokazuje izmerene vrednosti u

kilopondima, potrebno je izmerenu vrednost pomnoiti sa 9, 81 da bi se dobila vrednost u
N. Zaokruivanjem vrednosti 9, 81 na 10 to je dozvoljeno, oitanu vrednost na
dinamometru mnoimo sa 10 ili joj dodajemo 0, i tako dobijamo izmerenu snagu miia
izraenu u N.

31
 U toku primene dinamometrijske metode treba se pridravati sledeih principa:

Poloaj pacijenta u toku ispitivanja pacijenti zauzimaju odgovarajui poloaj u

zavisnosti od funkcije ispitivanog miia / pronirani, supinirani, leei na boku, sedei
poloaj /.

Poloaj segmenta koji pokree ispitivani mii izbor poetnog poloaj u

zavisnosti od funkcije miia, podrazumeva najpovoljniji poloaj za izvoenje statike
kontrakcije miia zbog najpovoljnijeg: ugla delovanja miia na segment, stepena
izduenosti agoniste, stepena izduenosti antagoniste, kao i minimalno angaovanje
drugih miia.

Poloaj proksimalnog segmenta susedni segment, odnosno segmenti pri

ispitivanju su fiksirani i treba se truditi da ostanu fiksirani sve vreme merenja.

Fiksiranje dinamometra za segment traka dinamometra fiksirati za segment kako

se tokom merenja ne bi pomerila, a time menjao ugao povlaenja dinamometra prema
osovini segmenta od 90.

Tehnika merenja u odgovarajuem poloaju za ispitivani mii, pacijent izvodi

statiku kontrakciju miia, dok ispitiva povlai dinamometar u suprotnom smeru od
kontrakcije miia.

Trajanje merenja vreme odravanja statike kontrakcije i trajanje povlaenja

dinamometra iznosi 1 2 sekunde. Za svaki ispitivani mii izvode se tri merenja sa
pauzom izmeu svakog merenja od jednog minuta.

Rezultat merenja kao vrednost snage miia uzima se srednja vrednost izmerena
iz tri pokuaja.

Vreme testiranja merenje je poeljno izvoditi u istim vremenskim terminima u

toku dana, izmeu 9 i 12 asova.

Zamor pacijenta voditi rauna da ispitivana osoba prethodno nije bila optereena
nekim drugim ispitivanjima ili tretmanom, to bi moglo dovesti do pojave zamora.

Ostali faktori pacijente je poeljno detaljno upoznati sa postupkom i ciljem

ispitivanja. Kao rezultat dobre saradnje postie se sinhronizam izmeu pacijenata i
ispitivaa, to utie na objektivnost dobijenih rezultata. U toku procene obraditi panju i
o drugim faktorima / strah od povrede i dr. / koji bi mogli uticati na postignute rezultate.

Registrovanje rezultata izmerene vrednosti snage miia izraene u N ili kp

upisujemo u formular. Na primer, m. illiopsoas ima vrednost oitanu na dinamometru od
8, 4 N.

32
 Brzina izvoenja pokreta

Brzinom kojom se obavlja izvestan rad u velikoj meri zavisi od osobina aktivnih
miia: bledi miii na vlakna koji po pravilu pripadaju manjim motornim jedinicama su
karakteristini za miie koji su, po prirodi, prilagoeni za brze kontrakcije male ili
umerene snage. Kako je re o osobini zdravih ( ili paretinih ) miia kojima se vri
odreeni rad u praktinom pogledu pod brzinom se podrazumeva vreme za koje se obavi
izvestan rad. Sem toga za mnoge aktivnosti je potrebna brzina kontrakcije: skok u vis ili u
dalj je rezultat brzih kontrakcija, ali ija snaga mora biti dovoljno velika da bi se
savladala sila gravitacije i nametnuo pokret potrebne brzine. Otuda je neopravdano brzinu
kontrakcije, kao svojstvo miia, odvajati od snage kontrakcije. Uostalom za to dobar
primer daju sportisti koji, da bi postali dobri printeri, skakai ili bacai, moraju razvijati
brzinu i eksplozivnost pokreta, ali to svojstvo trai da se u trening ukljue i vebe snage,
tj. kontrakcije protiv jakog otpora. Zato skakai vebaju i u teretani koja snabdevena
spravama potrebnim za jaanje pojednih miinih grupa.

Maksimalnom kontrakcijom

Apsolutna snaga miine kontrakcije je pojam kojm obeleavamo silu kojom mii,
tokom svoje aktivnosti vue svoje tetivne pripoje prema centru miinog tela. To znai
pod apsolutnom snagom kontrakcije podrazumevamo veliinu trakcije koju mii, tokom
kontrakcije, vue kotane poluge na koje se pripaja u pravcu svoga skraivanja. Prema
tome, ovu snagu kontrakcije moemo registrovati na tetivnim pripojima ili na kotanoj
podlozi i to jedino na mestu pripajanja miia, a ne na bilo kojoj taki te poluge, odnosno
segment kome ta poluga pripada.

Apsolutna snaga miine kontrakcije zavisi od vie faktora. To su:

- broj aktivnih motornih jedinica

- stepen izduenosti miia

- zagrejanost miia

- zamorenost miia

Svaka od navedenih komponenata apsolutne snage miine kontrakcije moe da

deluje u pozitivnom ili negativnom smislu, tj. prema poveanju ili smanjenju apsolutne
snage kontrakcije.

33
 Elektromiografija

Miii za vreme svoje ativnosti proizvode akcione potencijale koji se mogu

registrovati aparatima elektromiografima, preko elektroda koje se ubadaju u mii ili
preko mikroelektroda koje se uvode u pojedina miina vlakna ( mikroelektromiografija
ili EMG jednog miinog vlakna ).

Normalan mii daje potencijale samo pri aktivnosti, pri mirovanju vlada
elektrina tiina .

U patolokim sluajevima mogu se registrovati spontani potencijali i pri mirovanju

miia fibrilacije i fascikulacije, kao znak denervacije miia i izmenjeni akcioni
potencijali pri voljnoj kontrakciji. Prema ovim pokazateljima, elektromiografista moe
pozitivno da dijagnostikuje sledee bolesti: miine distrofije, polimiozitis, miopatije,
miotonije, insuficijenciju neuromiinih sinapsi ( miastenija gravis, miastenini
sindromi ), lezije korenova kimene modine i lezije perifernih motornih i senzitivnih
ivaca.

Merenje duine ekstremiteta ( totalnno, parcijalno, stvarno, prividno )

Merenjem duine ekstremiteta utvrujemo postojanje razlika u duini dvaju

simetrinih ekstremiteta ili segmenta. Zbog izrazito negativnih posledica koje mogu biti
prouzrokovane razlikom u duini, znaajno je iste na vreme utvrditi i korigovati. Duina
ekstremiteta meri se totalno ( ukupna duina ekstremiteta ) i parcijalno ( pojedinana
duina segmenata ). Merenje se izvodi santimetarskom pantljikom, a dobijeni rezultati
unose se u odgovarajui obrazac.

Skraenje moe biti prividno i objektivno. Prividno skraenje je kada se ekstremitet

ponaa kao krai a nema anatomskog skraenja ( radi se o kontrakturi koje dovode zglob
u prisilan poloaj i funkcionalno skrauju ekstremitet ). Objektivno skraenje je kada je
razlika u duini anatomski evidentna ( hipoplazija, loe srasli prelomi ).

Prvo se meri totalna duina prvog i drugog ekstremiteta. Ako postoji odstupanje
meri se parcijalno. Ako je i tada krai ( postoji odstupanje ). Znai da se radi o
objektivnom skraenju.

Merenje obima ekstremiteta ( u vie nivoa )

Obim ekstremiteta odnosno segmenata meri se santimetarskom pantljikom. Poto

ova merenja slue prevashodno praenju miinih masa, onda se ona i uzimaju na
mestima gde su one najizraenije. Ipak, da bi se mera uvek uzimala ma istom mestu
( jedino takva ona ima vrednost ), najbolje je da se osoba koja uzima prvo merenje odredi
nivo od neke stalne anatomske formacije i upie ga u obrazac. Pored miinih masa na
ovaj nain pratimo i ponaanje edema zgloba ili ekstremiteta, kao i neke patoloke
kolekcije u zglobu ( sinovijalna tenost, krv, gnoj ).

34
 Pri merenju obima ekstremiteta treba voditi rauna da santimetarska pantljika ne
bude niti previe zategnuta, niti previe labava, ve da ovla, ravnomerno nalee na
ekstremitet. Ona takoe ne sme biti usukana, kriva i sl. Dobijeni rezultzatati unose se u
odgovarajui obrazac.

Procena koordinacije pokreta ( kroz konkretne aktivnosti ili testovima koordinacije

)

Voljni pokret koji poinje u u korteksu i izvodi se preko opisane motorne linije
centralni motorni neuroni, periferni motorni neuroni, neuromiina sinapsa, mii vrlo
je grub, pendularan, nekoordinisan. Usklaivanje, koordinaciju ovih pokreta obezbeuje
cerebelum. Cerebelum je povezan dvostrukim vezama sa korom velikog mozga i
periferijom miiama i zglobovima. Na taj nain cerebelum je svakog trenutka
obaveten o namerama kore i izvoenju pokreta, te on poput kompjutera sukcesivno
poredi naredbu i izvrenje, izraunava greku i obavetava koru o potrebi korekcije.
Zahvaljujui ovoj aktivnosti imamo glatke, precizne, koordinisane pokrete.

ematski, desna cerebelarna hemisfera koordinie pokrete desne ruke i noge, leva
cerebelarna hemisfera koordinie pokrete leve ruke i leve noge, dok sredine strukture
obezbeuju koordinaciju stajanja i hoda.

Testovi koordinacije ekstremiteta:

1. Testovi dijadohokineze brzih antagonistikih pokreta, izvode se tako to se od

bolesnika trai da podigne ake u visini lica i bzo ih okree iz supinacije u
pronaciju i obrnuto. Precizniji test je brzo naizmenino lupkanje palmarnom i
dorzalnom stranom ispruenih prstiju jedne ruke po nadlanici druge ruke.
Zaostajanje i nepravilnost ovih pokreta naziva se hipodiadohokinesis, a
nemogunost izvoenja adiadohokinesis.

2. Proba prst nos izvodi se tako to se od bolesnika trai da iz najvee udaljenosti

stavi kaiprst jedne, a potom druge ruke na vrh svog nosa, prvo sa otvorenom, a
zatim sa zatvorenim oima. Najjednostavnije je pokazati probu bolesniku,
umesto objanjavati mu, i traiti da je ponovi.

Preciznija je proba prst nos prst prst: bolesnik dodiruje kaiprstom svoj
nos, zatim prst ispitivaa, zatim svoj nos itd., razume se otvorenih oiju.
Ukoliko ispitiva izmie lagano svoj prst pri pokuaju bolesnika da ga dodirne,
tremor postaje uoljiviji.

Dimi Vujieva ( Dimiz Vuji ) proba se izvodi tako to se oba kaiprsta

bolesnika ustremljuju jedan prema drugom i naglo zaustavljaju na udaljenosti
od desetak santimetara.

Koordinacija nogu procenjuje se testom peta koleno.

35
 Ovim testovima mogu se ustanoviti sledei poremeaji koordinacije:

- Dizmetrija ( hipermetrija, hipometrija i braditeleokineza: prebacivanje cilja,

podbacivanje cilja i prerano zaustavljanje kaiprsta praeno laganim
pribliavanjem cilju ).

- Intecioni tremor tremor koji se javlja samo pri ciljanim pokretima ( za razliku od
statilog ili pozicionog tremora koji se najbolje vidi pri ispruenim rukama sa
rairenim prstima i tremora u miru koji se javlja pri mirovanju ekstremiteta i ak
smanjuje kod ciljanih pokreta ). Amplitude ovog tremora mogu biti od 3 cm
10 cm ( umeren intecioni tremor ) i vee od 10 cm ( grub intecioni tremor ).

Treba znati da e se statiki tremor pojaavati pred ciljem, dok se simulirani

statiki tremor gubi pred ciljem.

Ataksija se moe registrovati i pri spontanim pokretima, i to je kod male dece i

jedini nain ispitivanja kooordinacije pokreta. Neto odraslijoj deci treba pruiti
neki zanimljiv predmet i uoiti kako izvode pokret pri pokuaju da ga uhvate.

Kod tekih cerebelarnih oteenja javlja se i ataksija trupa koja se manifestuje u

sedeem ili stojeem poloaju pri pokretima trupa ili ak odravanju uspravnog
poloaja.

3. fenomen odbijanja Stjuart Holms: ako se od bolesnika trai da snano vue

ka sebi svoju podlakticu postavljenu u horizontalni poloaj sa stisnutom
pesnicom protiv naeg otpora i ako naglo pustimo bolesnikovu podlakticu ona
e poleteti ka grudima, ali e se zaustaviti pre udara ukoliko je cerebelum
neoteen, a uvek e udariti u grudi ukoliko je oteen.

36
 Testovi koordinacije stajanja i hoda:

1. Hod. Bolesnik hoda teturavo, na irokoj osnovi. Svakodnevni primer

cerebelarnog hoda je hod alkoholisane osobe. Ataksija je naroito upadljiva ako
traimo od bolesnika da hoda nogu pred nogu po pravoj crti ( tandem hod ).

Kompasni hod: ako bolesnik ide tri koraka napred tri koraka nazad bez
okretanja, sa zatvorenim oima, on skree u jednom pravcu opisujui zvezdu na
podu.

2. Rombergov test. Bolesnik stoji sa ispruenim rukama i sastavljenim nogama.

Ukoliko se ljulja ili pada test je pozitivan. Ovaj test postaje mnogo osetljiviji
ako se bolesnik u istom poloaju podigne na prste. Kod cerebelarnog oteenja
pozitivan je i pri otvorenim oima za razliku od bolesnika koji imaju oteenje
zadnjih snopova kimene modine kod kojih je Rombergov test pozitivan samo
pri zatvorenim oima. Ovaj test je jako pozitiva i pri oteenju vestibularnog
sistema.

Astazija abazija je sindrom koji obuhvata nemogunost stajanja i hodanja.

Javlja se kao funkcionalni poremeaj kod histerije, ali i kod oteenja srednje
linije cerebeluma. Treba voditi rauna da se ovaj drugi ozbiljan uzrok ne
pomea sa histerinom astazijom abazijom.

Testovi na sinergiju

Sinergija je koordinisana saradnja velikih grupa miia, npr. miia trupa i

udova.

1. Bolesnik stoji sa razmaknutim nogama i savija se unazad. Normalno, on

istovremeno savija noge u kolenima da ne bi pao. Cerebelarni bolesnik sa
asinergijom ne savija noge ve pada unazad.

2. Bolesnik lei na leima sa razmaknutim nogama i rukama prekrtenim na

grudima. Pri pokuaju da sedne on ne uspeva ve podie noge umesto trupa.

Za koordinaciju pokreta znaajni su jo i sistem medijalnog lemniskusa, vidni i

vestibularni sistem, a verovatno i jo neke strukture.

37
 Procena senzibiliteta ( neosetljivost, osetljivost, preosetljivost )

Oteenje senzitivnih vlakana dovodi do hipostezije, anestezije ili analgezije u

podruju njegove inervacije ( to su objektivni znaci ). Subjektivni znaci su bol i
parestezije ( trnjenje, peenje, svrab, mravinjanje, strujanje ).

Kod nepotpunih lezija perifernih nerava gubitak senzibiliteta je minimalan, a moe

da bude i bez ispada.

Proverava se povrni ( eksterocepcija ) i duboki senzibilitet ( propriocepcija ).

Terapeutska provera povrnog senzibiliteta za dodir, toplo hladno, glatko

hrapavo, se vri korienjem materijala kao to su: vata, tkanina, je papir, glatki papir,
topla i hladna voda.

Oteenje dubokog senzibiliteta ( gubitak kinestetikih oseaja ) ometa

koordinisano izvoenje pokreta bez vizuelne kontrole.

Duboki senzibilitet terapeut procenjuje tako to od pacijenta zahteva da prepoznaje

poloaje u koje se dovode njegovi delovi tela. Pacijent ima zatvorene ili pokrivene oi, a
od njega se trai da prepozna smer kretanja telesnog segmenta i poziciju u koju ga
terapeut postavlja, to potvruje pokazivanjem zdravim parnim ekstremitetom, ili
verbalno, kada su oba oteena.

Procena statike i dinamike posture

Statika postura podrazumeva dranje pojedinih delova tela i tela u celini u

odnosu na silu gravitacije. U osnovi posture je dobro koordinisana miina aktivnost
antigravitacione muskulature, koja omoguuje odgovarajuu projekciju teita na
povrinu oslonca. Rezultat je ispravno dranje tela.

Pravilna statika postura ima fizioloku krivinu kimenog stuba sa umerenom

cervikalnom lordozom, torakalnom kifozom i lumbalnom lordozom. Poloaj glave je sa
pogledom pravo, ramena su lagano povuena put nazad, grudni ko je istaknut put
napred, ruke su opruene uz telo, trbuh je uvuen, kolena su opruena.

U bonoj projekciji zamiljena linija koja predstavlja projekciju teine linije, ide
od sredine temena, preko une koljke, sredine ramena, na deo lumbalnih prljenova,
zatim preko zgloba kuka i patele, padajui neto ispred skonog zgloba.

Procenu statike posture moemo izvriti na vie naina. Jedan je uz pomo viska
koji postavljamo od sredine potiljane kosti, preko isturenog dela torakalne kime, do
trtinog dela. Rastojanje u vratnom delu je oko 2 cm, a u lumbalnom oko 3 cm.
Posmatranjem sa bone strane registrujemo poziciju i oblik ramena, poziciju i oblik
lopatica ( krilaste lopatice ), poziciju i oblik grudnog koa ( pectus carinatus, excavatus,
planum ), oblik i poziciju kuka i kolena ( semifleksija ili genum recurvatum ).

38
 Procena dinamike posture vri se u odnosu na procenu kretanja u prostoru.
Svako kretanje u posturalnom stavu predstavlja dinamiku posturu. To su kretanja vezana
za reakcije ravnotee i uspravljanja. Analiza dinamike posture se vezuje za analizu hoda.
Devijacije u hodu kao i u ostalim dinamikim aktivnostima predstavljaju poremeaje u
okviru dinamike posture.

Plantogram analizom plantograma procenjuje se otisak stopala.

Otisak stopala se dobija tako to se uzme jedna posuda pravougaonog oblika sa malim
bonim zidovima ( veliine 60 70 cm 30 40 cm ) i visinom bonih strana 3 cm. Na
dno se postavi gaza u nekoliko slojeva, tako da slui kao jastue za peate, a zatim se
natopi najbolje plavim ili crvenim mastilom. Ispred posude se postave dva tosa grubog
A4, papira, na odstojanju da odgovara iskoraku deteta.

Dete stane jednom nogom u posudu, blago savijajui nogu u kolenu, zatim iskorai
i stane na papir na isti nain. Isto ponoviti i sa drugom nogom. Odmah se upie ime i
prezime i datum. Na normalnom otisku se registruje peta krukastog oblika, relativno
uzana spojnica koja ide spoljanjom ivicom stopala i prednji deo stopala sa otiskom svih
simetrino postavljenih prstiju. Analizom plantograma Thomsen ovom ( procenat
sputenosti stopala ) ili Chizin ovom metodom ( ocena sputenosti stopala ) mogu se
preciznije regisrovati svi navedeni deformiteti. Kod teih stepena ravnog stopala na
plantogramu e se du unutranje ivice ocrtavati i otisci unaste i skone kosti u vidu
manjih ili veih lunih izboenja prema unutranjoj strani. Metodom inspekcije i
tumaenjem plantograma odreuje se stepen sputenosti stopala, to e nam dati smernice
pri izradi kineziterapijskog plana.

Analiza hoda

Hod je najei nain lokomocije, promena mesta i celoga tela u prostoru i moe se
definisati kao naizmenino kretanje donjih ekstremiteta zahvaljujui emu se telo kree
na podlozi, osobine ovog kretanja su i u tome to je kod hoda ekstremitet uvek u kontaktu
sa podlogom, dok drugi moe biti u fazi klaenja ili je i on oslonjen na podlogu. To
upuuje na drugi nain definisanja hoda po kome je to kretanje po podlozi kroz prostor
smenjivanje jednostrukog i dvostrukog oslonca stopala o podlogu.

Procena refleksa

Refleksna aktivnost miia i miini tonus rezultat su aktivnosti spinalnog

refleksnog luka iju glavnu kariku predstavlja neuromiino vreteno sa svojim aferentnim
i eferentnim vezama.

Refleksni luci miinih refleksa na istezanje su pod stalnim inhibitornim uticajima

mozga, uglavnom, preko centralnih motornih neurona. Kod njihove lezije dolazi do
oslobaanja od ove inhibicije i miini refleksi postaju pojaani, izazivaju se veoma lako.

39
Pri neurolokom pregledu izazivamo ih naglim istezanjem miia udarom perkusionim
ekiem po tetivi miia.

Procena tonusa

To je izvesna napetost miia u miru ( van kontrakcije ). Normalan mii je pod

prstima jedar dok je pri smanjenju ili gubitku tonusa mlitav.

Tonus raste sa uzbuenjem, smanjuje se pri relaksaciji i spavanju, a nestaje odmah

posle smrti. Oteenje spinalnog refleksnog luka dovodi do snienja miinog tonusa. On
je, osim toga, podloan mnogim uticajima viih struktura bazalnih ganglija, retikularne
formacije modanog stabla, cerebeluma i kore velikog mozga. Inhibitorni uticaji dolaze
preko piramidnog puta i kod njegove lezije javlja se povienje tonusa spasticiteta.

Tonus se karakterie po svom kvalitetu, intezitetu i distribuciji.

Procena postojanja normalnih posturalnih refleksa

Veliki deo miinih kontrakcija i refleksa u kojima one uestvuju slui odravanju
poloaja ili stavova naeg tela ili njegovih pojedinih delova kao i korekciji tih stavova
ukoliko su oni ugroeni, bilo kao rezultat dejstva spoljanjih sila ili kao rezultat
drastinijih promena meusobnog odnosa pojedinih delova tela.

Poloaj tela direktno zavisi od miinog tonusa, a korekcija naruenog poloaja

( njegova restauracija ) zavisi od aktivnih refleksnih kontrakcija. Na primer, ako stojimo
uspravan stav naeg tela odrava tonus antigravitacionih miia, ali ako se ravnotea
dovede u opasnost dejstvom spoljne sile ( guranjem naprimer ) ili pomeranjem delova
tela, Ona ( ravnotea ) se ponovo uspostavlja kontrakcijama onih miia koji mogu teite
tela da dovedu ponovo nad povrinu oslonca. Ovi pokreti ispravljanja ( ili uspravljanja )
su refleksni i prema tome potpuno nehotini, to ne znai da oni ne mogu biti podupretri i
voljnim naporima, pogotovo ako je ravnotea ozbiljnije ugroena. Ipak, treba rei da je
ova kontrakcija, u poreenju sa refleksom, neuporedivo grublja i nezgrapnija.

Posturalni miini tonus se odrava aferentnim impulsima iz proprioceptora u

miiima ( neuromiino vreteno ). Taj je tonus relativno lokalna pojava budui da je, po
pravilu reakcija na impulse iz samih miia. Iznad kimene modine ( supraspinalni
nivo ), posebno u modanom stablu ( pontini nivo ) moe doi do integracije impulsa
nastalih u pojedinim delovima tela, te tako dolazi do obimnijih posturalnih reakcija. Ovaj
posturalni mehanizam tako je komplikovan, a njegova aktivnost duboko ispod nivoa
svesti, da ga kod zdravih nije mogue izuavati. Ipak zbog toga to uspravan stav i
bipendalni hod nuno predpostavljaju podizanje teita i smanjenje povrine oslonca
istovremeno, i odravanje uspravnog stava. Aferentni impulsi koji su odgovorni za ovu
regulaciju dolaze mahom iz miia vrata i trupa, ali i iz oiju labilrinta i zglobnih
struktura.

40
 Posturalne refleksne reakcije

- Reakcija odupiranja

- Reakcija uspravljanja

- Reakcija ravnotee

Reakcija odupiranja

Nivo integarcije: kimena modina

Receptori: eksteroceptori u koi, proprioceptori u miiima, tetivama i zglobovima.

Predstavljaju lokalni posturalni refleksni mehanizam. To su potporne reakcije.

Reakcija uspravljanja

Nivo integracije: srednji mozak

Receptori: proprioceptori vratnih miia, labirint, retina

Omoguuju odravanje normalnog poloaja:

a) Glave u prostoru.

b) Glave u odnosu na telo.

c) ekstremiteta u odnosu na telo.

Reakcije ravnotee

Nivo integracije: bazalne ganglije, mali mozak, modana kora

Receptori: eksteroceptori, proprioceptori, labirint, retina

Reakcije ravnotee omoguuju da se odri ravnotea u odnosu na pomeranje centra

gravitacije tela ( teita ).

Kada se telo postavljeno u razne poloaje ( leei pronirani, leei supinirani,

etvorononi kleei, sedei, kleei, stojei ) izvede iz ravnotenog poloaja javljaju
se dve vrste automatskih pokreta:

- reakcija ravnotee na suprotnoj strani od izvoenja iz ravnotee

- zatitne reakcije na strani izvoenja iz ravnotee

41
 Procena postojanja patolokih posturalnih refleksa

Testiranje posturalne refleksne aktivnosti je provera bazinih motornih performansi

u sklopu procene psihomotornog razvoja deteta. Patoloki nalaz nam nagovetava i rizike
od ispada viih nivoa psihomotorne, senzorike i kognitivne integracije ( dijagnostiki,
terapijski i prognostiki znaaj ).

Patoloke posturalne reakcije po ovoj proceni ukazuju na poremeaj u sferi

posturalne reaktibilnosti odnosno prisustvo centralnih poremeaja koordinacije. Stepen
centralnih poremeaja koordinacije procenjujemo u odnosu na vrstu i broj patolokih
posturalnih refleksnih reakcija:

- laki centralni poremeaj koordinacije: prisustvo 1 3 patolokih posturalnih

reakcija.

- srednje teki centralni poremeaj koordinacije: prisustvo 4 5 patolokih

posturalnih reakcija

- teak poremeaj centralne koordinacije: prisustvo 6 7 patolokih posturalnih

reakcija

Vestibularne probe

Odravanje ravnotee je zavisno od funkcije mozga; kod obolenja ili oteenja

maloga mozga ravnotea stajanja i hoda, kao i odravanje pravca kretanja su poremeeni.
Uoeno je da su ta oteenja gotovo ista kao kod poremeaja vestibularnog aparata, to
znai da vestibularni aparat dostavlja malom mozgu informacije na osnovu kojih ovaj
moe da predvidi gubitak ravnotee i da deluje u pravcu korekcije, tj. angaovanje onih
miia koji svojim kontrakcijama mogu da poprave naruenu ravnoteu.

Ravnoteu tela koja je znaajan uslov za razne stavove obezbeuje vestibularni

aparat svojom kontrolom iako u tome uestvuju jo i proprioceptori ekstremiteta i
naroito, vid. Ona se obezbeuje impulsima koje dobijaju miii sposobni da nagnu telo
napred , nazad, levo ili desno, tj. onim miinim grupama, ije skraivanje treba da
popravi naruenu stabilnost. Vestibularni aparat ovaj svoj zadatak obavlja sposobnou
registrovanja promene poloaja glave; u utrikulusu se nalaze receptori koji su osetljivi na
pritisak koji na njih vre sitna vrsta telaca koja se slobodno pokreu i menjaju mesto
prema promeni poloaja glave; tri polkruna kanala postavljena u tri prostorne ravne i
ispunjene tenou, preko finih nervnih zavretaka koji plivaju u tenosti, registruju
promene poloaja i odreuju taj poloaj.

Nadraaje iz vestibularnog aparata prima vestibularno jedro i prenosi malome

mozgu ( flokulonodularni reanj ) . Gubitak vestibularnog aparata ili unitenje
odgovarajueg renja malog mozga ima iste posledice, to znai da je za korienje
informacija vestibularnog aparata neophodno uee maloga mozga.

42
 Uloga maloga mozga u odravanju ravnotee najbolje se uoava posmatranjem
bolesnika sa lokomotornom ataksijom, kod koje ovaj hod posrui, kao pijan i pri tome
razmie stopala ustranu da bi obezbedio veu irinu oslonca. ak ni kontrola vidom nije
dovoljna da obezbedi sigurnu ravnoteu; ispitivanjem Rombergovog znaka, stajanje sa
zatvorenim oima je oteano ili ak nemogue, jer pacijent pada na stranu.

Procena motorne nezavisnosti vezane za zauzimanje razliitih poloaja i

kretanje u njima od leeeg na leima do stojeeg poloaja i hoda

Procena samostalnosti u aktivnostima dnevnog ivota, samozbrinjavanja

Aktivnosti samozbrinjavanja

Aktivnosti samozbrinjavanja obuhvataju:

- uzimanje hrane

- oblaenje i svlaenje

- lina higijena

Ove aktivnosti su za pacijenta vrlo bitne jer smanjuju potrebu za tuom negom i
pomoi, ali naalost za neke pacijente ove aktivnosti ili deo njih su krajnji cilj
rehabilitacije.

Izbor aktivnosti i njihovo uvebavanje zavisi od stepena preostalih sposobnosti

pacijenta.

Obuka aktivnosti samozbrinjavanja obuhvata:

- analitiko razlaganje sloene aktivnosti na jednostavne pokrete.

- obuavanje i uvebavanje tih pokreta kao elemenata sloenog pokreta ili radnje.

- objedinjavanje usvojenih pojedinanih pokreta u datu aktivnost.

- uvebavati aktivnosti samozbrinjavanja u celini u uslovima realne ivotne sredine.

Uvebavanje samozbrinjavanja sprovodi se na modelima i principima Marije

Montesori. Pacijent prvo savladava elemente na modelu ( provlaenje i niranje pertli,
odkopavanje i zakopavanje dugmadi, patent zatvaraa, kopi ). Zatim izvodi te radnje
na drugoj osobi, da bi na kraju to izvodio na samom sebi. Pri uvebavanju poinje se sa
jednostavnijim elementima i kasnije prelazi na sloenije, a sve u zavisnosti od predhodno
izvrene procene funkcionalne sposobnosti pacijenta.

43
 Aktivnosti svakodnevnog ivota AS

Aktivnosti svakodnevnog ivota obuhvataju aktivnosti u kui, na radnom mestu,

zabavi i rekreaciji.

AS obuhvataju sledee aktivnosti:

- hod po ravnom terenu uz savladavanje prepreka;

- transfere ( promena poloaja u postelji, prelazak iz kreveta u kolica, prelazak iz

kolica na wc olju );

- upotreba toaleta;

- nabavka i pripremanje hrane;

- domainski poslovi;

- kupovina;

- telefoniranje i komuniciranje druge vrste;

- rukovanje novcem;

- upotreba pomagala;

- korienje adaptirane opreme i sredstava;

- pisanje;

i mnoge druge aktvonsoti dnevnog ivota.

Obuavanje ovim aktivnostima sprovodi se uz pomo pomagala ili bez njih, to

zavisi od funkcionalnih sposobnosti pacijenta za obavljanjem kompletnih ili deliminih
aktivnosti sa ili bez improvizacija.

44
4.3.2 Specijalna funkcionalna procena

Prdstavlja terapeutsku procenu. Koristi se razgovor , posmatranje, provera, merenje

i evidentiranje na odgovarajui nain. Terapeutskom procenom se dobija slika
funkcionalnog statusa pacijenta.

Funkcionalne ispade treba utvrditi to oblektivnije, merenjem. Provera od oka

slui da se terapeut grubo orijentie, kako bi potedeo pacijenta od nepotrebnih detaljnih
provera onoga to je oigledno, i usmerio panju prema stvarnim funkcionalnim
ispadima.

U metode ocenjivanja dranja tela spada inspekcija ( posmatranje, observacija),

merenje ( objektivno odreivanje parametara ) , komparacija ( uporeivanje simetrinih
delova ) i uporeivanje vrednosti mernih skala. Neophodno je obezbediti: odgovarajui
prostor za dovoljnu udaljenost ispitivaa od ispitanika oko ( 2 m ), dobro osvetljenje da bi
se izbegle optike varke, povoljni temperaturni uslovi prostorije u kojoj se vri
ispitivanje. Osoba koja se posmetra treba da je bosa i skinuta do ispod kukova, tako da je
sa zadnje strane vidljiv sedalni usek.

Posmatranje se vri sa bone strane ( sagitalna ravan ) i sa zadnje odnosno prednje

strane ( frontalna ravan ).

Posmatranje sa zadnje strane frontalna ravan

Osoba je okrenuta leima, sa malo razmaknutim ali paralelnim stopalima u svom

uobiajenom stavu.

Izgled i poloaj kimenog stuba pre posmatranja sa zadnje strane potrebno je

obeleiti karakteristine regije. Pacijenta postaviti u raskorani stav i u duboki pretklon
( adamsov test ), a zatim dermografom obeleiti rtne nastavke kimenih prljenova. Zatim
obeleimo unutranju ivicu lopatica i njen donji ugao. Posmatramo odstupanja u
frontalnoj ravni skoliotino dranje.

Dranje glave pravilno dranje glave podrazumeva podignuto elo paralelno sa

frontalnoj ravni, a pravac pogleda paralelan sa horizontalnoj ravni. Neutralan poloaj
glave, glava nije nagnuta ni na jednu ni na drugu stranu.

Dranje vrata normalan poloaj vrata ima fizioloku lordozu, a oblik vrata je
cilindrian. Posmatra se simetrinost muskulature sa jedne i druge strane vratne kime,
odstupanje i u frontalnoj ravni u smislu lateralne fleksije.

Poloaj ramena ramena su normalna u frontalnoj ravni, a odstupanje postoji ako

su ona povijena napred ili nazad, ili jedno sputeno, a drugo podignuto. Denivelacija
ramena je redovna kod poremeaja statikih odnosa ( kraa noga i sl. ), kod loeg dranja
usled navike i kod posttraumatskih stanja ( prelom klavikule, paralize miia ramenog
pojasa ).

45
 Izgled i poloaj lopatica kod lopatica posmatramo veliinu i poloaj. Normalno se
nalaze u visini etvrtog do sedmog rebra uz manju divergenciju unutranjih ivica prema
dole. Podvlaenjem prstiju pod lopatice ispitiva utvruje da li su priljubljene ili su
odignute od grudnog koa i koliko. Uzdignutost lopatica pri predruenju ukazuje na
patoloko stanje koje zovemo krilasta lopatica ili scapulla alata, a nastaje kod paralize
n. thoracicus longusa i distrofije miia.

Obavezno je utvrditi simetrinost Lorencovih trouglova ine ih prostor izmeu

unutranjih strana ruku u priruenju i trupa.

Izgled donjih ekstremiteta smer uzdune osovine donjih ekstremiteta u stojeem

stavu, treba da ide od sredine prepone, preko aice kolena na stoplao u II metatarzalni
prostor, odstojanje izmeu unutranjih maleolusa ne postoji ili je sasvim malo zove se
bimaleolarna distanca, poveana je kod X nogu ( gena valga), a obrnuto kod gena vara
ili O noge .

Poloaj i izgled stopala posmatra se sa vie strana. Opti izgled stopala je u vezi
sa telesnom konstitucijom, pa se govori o nenom, gracilnom, displastinom i zdepastom
stopalu. Veliina je obino vezana za ostale proporcije tela, ali to nije pravilo.

Ahilova tetiva posmatra se oblik i pravac Ahilove tetive koja se pripaja na

kalkaneus. Konveksitet tetive ka unutra ukazuje na deformitet stopala tipa pes valgus, a
konveksitet tetive ka spolja ukazuje na deformitet stopala pes varus. Objektivnije je u
ovom sluaju posmatrati poloaj Ahilove tetive ukoliko je tetiva u stojeem stavu
( noga koju ne posmatramo flektirana je u kuku i kolenu, tako da je teite na ispitivanoj
nozi ) konveksna prema unutra, ali dete tu poziciju odmah koriguje, govorimo o pes
planovalgusu ili o deformitetu uzdunog stopala i stepena. Ukoliko se povrina oslonca
proiri tako to se unutranja ivica stopala spusti, dete tu poziciju ne moe da koriguje,
tada govorimo o deformitetu tipa pes valgoplanusu ili deformitet uzdunog svoda stopala
II stepena.

Ukoliko je povrina oslonca u poetnoj poziciji proirena tako to je dete oslonjeno

na unutranju ivicu stopala, sa iskrivljenom Ahilovom tetivom put unutra, bez ikakve
mogunosti korekcije, govorimo o pes planusu ili o deformitetu III stepena. Stopalo treba
posmatrati ujutro, jer umor moe da povea deformitet, zatim je potrebno stopalo
posmatrati i u hodu.

Posmatranje sa bone strane sagitalna ravan

Izgled i poloaj kimenog stuba posmatramo odstupanja u sagitalnoj ravni

pomou viska. Visak se polako primie kimenom stubu sa zadnje strane dok vrpca viska
ne dodirne grudni deo i nalee u sedalni urez. Beleimo udaljenost u cervikalnom i
lumbalnom delu ( kod dece je u cervikalnom delu 2 cm, kod odraslih 3 cm, u lumbalnom
delu kod dece 3cm, a kod odraslih 4 5 cm ). Uoavamo prisustvo lordotinog,
kifotinog i kifolordotinog dranja.

46
 Izgled grudnog koa posmatramo poloaj lopatica u sagitalnoj ravni krilaste
lopatice i lenjirom se meri udaljenost donjeg vrha lopatice od grudnog koa, beleimo
prisustvo izdubljenih ili ispupenih grudi ( kod prvog se meri udubljenje do nivoa
grudnog koa, a kod drugog visina izboine u odnosu na nivo grudnog koa ).

Izgled trbuha prednji zid trbuha treba da bude u liniji prednjeg zida grudnog koa
ili neto dublje. Izboenost trbuha u stojeem stavu ukazuje na deformitet kime
( lordozu ), pojaanu inklinaciju karlice, poremeaj odnosa lumbalnih prljenova sa
prednjim skliznuem najee petog prljena preko sakruma ( spondylolisthesis ).
Proirenje trbuha u vidu tkz. abljeg trbuha esto se nae u sklopu klinike slike
rahitinog deteta.

Merenje nagiba karlice normalni poloaj karlice je 60 stepeni i moe se izmeriti

inklinometrom ( jedan kraj estara za kukove se stavi na pubinu kost a drugi na prvi
sakralni prljen, pri emu na inklinometru itamo nagib ). Horizontalan poloaj karlice
( karlica nije nagnuta ni na jednu stranu ).

Izgled donjih ekstremiteta beleimo prisustvo genu recurvatuma.

Poloaj stopala sa bone strane

Uzduni longitudinalni svod ini kotana struktura kalkaneusa, talusa, navikularne

kosti, klinaste kosti i prve metatarzalne kosti. Normalna elastinost svoda dozvoljava da
se njegova visina pri rastereenju povea. A pri optereenju ( stojei ) neto smanji. Kod
dece ispod tri godine starosti oteano je proceniti izgled svoda, poto je kamufliran
debelim potkonim tkivom.

Unutranja strana posmatramo stanje unutranjeg svoda. Spoljanja strana stopala

uoavamo puni kontakt mekog tkiva sa podlogom. Stopalo se pri stajanju oslanja na tri
take: kalkaneus i glavice prve i pete metatarzalne kosti. Spoljanji svod stopala postoji
kod deformacije tipa udubljenog stopala pes excavatus ili cavus.

Posmatranje sa prednje strane tela frontalna ravan

Posmatranje lica i vrata simetrinost.

Izgled grudnog koa treba posmatrati oblik ( bavast, zvonast, pljosnat, pravilno
sveden, udubljen, izboen prema napred ili nazad ), utvrditi simetrinost polovina
toraksa, pravilnost rebarnih lukova, respiratorna pokretljivost rebara. Simetrinost i nivo
mamila.

Poloaj karlice posmatra se simetrinost i visina spina iliaka superior anterior.

Izgled donjih ekstremiteta - duina oba ekstremiteta treba biti jednaka. Merenje se
vri santimetarskom pantljikom.

47
 Izgled gornjih ekstremiteta analiza simetrinosti, miinog reljefa, izgled lakatnog
zgloba ( rekurvatum ).

Poloaj i izgled stopala

Gornja strana stopala utvrujemo pravac osovine, ukoliko distalni deo stopala ima
tendenciju skretanja prema spolja govori se o pes abduktus koji je esto kombinovan sa
sputanjem longitudinog svoda, ime se dobija nova varijanta deformiteta, pes
planoabduktus. Ukoliko je distalni deo stopala povijen prema unutra onda se govori o
deformitetu metatarsus varus.
Donja strana stopala posmatramo popreni svod, transverzalni, ije krajeve
predstavljaju glavice prve i pete metatarzalne kosti. Posmatranjem prednjeg dela stopala
registrujemo poremeaj u formiranju poprenog svoda stopala. Popreni svod moe biti
sputen pes transversus, a esto me biti u kombinaciji sa sputanjem i uzdunog svoda
pa se govori o transversoplanusu ( rasplinuto stopalo ).

48
5 KINEZITERAPIJSKI TRETMAN

Kineziterapijski tretman usmerava i dozira u skladu sa zadacima i principima

kineziterapije, a voen je pre svega funkcionalnim statusom i integralno integrativnom
metodom.

5.1 Nove metode i tehnike relaksacija

Relaksacija je metod leenja i rehabilitacije koji se sastoji u voljnom oputanju

delova tela kao i tela u celini, a u svrhu povoljnog delovanja na psihike i fizike
strukture i funkcije linosti.

Relaksacija je zbog svog povoljnog efekta na opti ili lokalni psihomotorni tonus,
bazina metoda tretmana sa kojom se priprema pacijent za primenu svih drugih sloenih
facilitacionih tehnika.

U toku telesnog oputanja u prvoj fazi se redukuju pokreti tela i ekstremiteta, zatim
se redukuje tonina napetost miia i dovodi do snienja vegetativnog tonusa.
Usmeravanje panje na odreene delove tela ili odreeni zadatak iskljuuje panju
odnosno aktivnu percepciju ostalih drai iz okoline.

Vrste relaksacija

Razlikujemo osnovne i specijalne oblike relaksacije.

Osnovni oblici relaksacije su:

1. Lokalna relaksacija i

2. Totalna relaksacija

Sloeni oblici relaksacije su:

1. Specijalne relaksacione tehnike,

2. Modifikovane relaksacione tehnike,

3. Asistirane relaksacione tehnike.

49
 Svi sloeni oblici relaksacije se dele na:

a) Autorelaksacione tehnike koje zahtevaju aktivno prisustvo terapeuta samo u toku

edukacije, nakon ega je pacijent osposobljen da je sam primenjuje;

b) Heterorelaksacione tehnike koje zahtevaju aktivno prisustvo terapeuta u toku

edukacije, ali i u toku svake sledee terapijske seanse.

Specijalne relaksacione tehnike su:

- Autogeni trening, po Schultzu

- Medicinska hipnoza
- Progresivna relaksaciona, po Jacopson - u
- Psihotonina reedukacija, po Ajuriaguerri
- Meditacija
- Joga

Modifikovane relaksacione tehnike su:

- Relaksacija u sklopu reedukacije psihomotorike po Bergesu i Bojaninu

- Senzitivni trening
- Pasivna muzika terapija
- Vebe disanja

Asistirane tehnike relaksacije su:

- Medikamentozna relaksacija
- Relaksacija masaom
- Relaksacija u vodi
- Instrumentalna relaksacija

Vebe disanja

Ritmiko disanje kao izraz autohtone vegetativne samoregulacije je bitna

komponenta veine relaksacionih tehnika.

Slobodna cirkulacija vazduha kroz respiratorne organe jedan je od bitnih fiziolokih

mehanizama, ali i znaajni psiholoki doivljaj vitalnosti. Svaka promena ili poremeaj
disanja, moe kompromitovati procese oksigenacije, ali i uticati na emocionalno stanje i
reakcije linosti.

50
5.2 Korektivna gimnastika

Program korektivne gimnastike ( za deformacije kimenog stuba u sagitalnoj i

frontalnoj ravni, deformacije grudnog koa, zgloba kuka, kolena i deformacije stopala )
sadri:

- vebe autokorekcije dranja pred trokrilnim ogledalom

- vebe autokorekcije hoda pomou trokrilnog ogledala

- vebe balansa ( ravnotee )

- grupu vebi za istezanje skraene muskulature

- grupu vebi za jaanje oslabljene muskulature

- vebe izdrljivosti

- savetovanje odreenog tipa disanja i ciljane sportske aktivnosti

- sve prethodne vebe su oplemenjene vebama disanja i relaksacije

5.3 Doziranje vebi osnovni principi

- progresivno, postupno optereenje

- poetni poloaj

- ampituda pokreta

- tempo izvoenja

- broj ponavljanja

- duina poluge

- vreme trajanja

5.4 Autokorekcija posturalnog stava

51
 - posturalni stav se moe posmatrati kao homeostatski mehanizam koji se moe
voljno kontrolisati.

- osoba, gledajui se u ogledalo treba da popravlja loe dranje tela sve dok nije u
stanju da pomou propriocepcije zna da se nalazi u dobrom poloaju.

- Uvebavanje kinestezije je jako vana stavka u leenju poremeaja posture. Dranje

i pokreti tela ( statika i dinamika postura ) treba da budu takvi da smanje
napetost, devijaciju sve dok ne postanu naviknuti stereotipni pokreti.

5.5 Prevencija nastanka poremeaja posture

Pratiti motorni razvoj deteta od roenja, svako ( najmanje i diskretno ) odstupanje u

bilo kojoj fazi registrovati i raditi na prevenciji razvoja deformiteta.

Davati strune savete vezane za iroki povoj, hodalice, preranu vertikalizaciju

dece... u skladu sa integralno integrativnim metodom.

Sportske aktivnosti, kod dece kroz igru, vrtiima, usmeravanje na razliite

sportove...

Noenje adekvatne obue i odee, higijensko dijetetski reim...

5.6 Fizikalna terapija

U smanjenju odnosno redukciji kontraktura ( krivina loeg dranja tela ),

poboljanju elasticiteta; treba primeniti fizikalnu terapiju: toplotu, elektroterapiju ( IFS,
DDS, ES ), hidroterapije, mehanoterapiju, magnetoterapiju i laser terapije.

Dejstvo toplote na organizam ima terapijske efekte: aktivnu hiperemiju, poveanje

resorpcije, antibaktericidno i antizapaljensko delovanje, smirivanje bolova, izmenu
tonusa i smanjenje greva skeletnih i glatkih miia.

Sve ove navedene fizikalne terapije spravaju dalje pogoranje klinike slike i
funkcionalne sposobnosti.

52
 6. KINEZIO TEJPING

Kineziotejping je relativno mlada fizioterapeutska metoda. Ova tehnika se bazira na

prirodnim sposobnostima tela za izleenje i ima sasvim novi pristup tretiranja perifernih
nerava, miia, organa. Ova metoda aktivira neuroloke i cirkularne sisteme.

Kinezio traka je tanka i lako se lepi na kou. Kada se zalepi za kou treba da stoji 3
10 dana, posle ega se stavlja nova ako postoji potreba. Ona ne prouzrokuje alergijske
reakcijei i ne iritira kou. Moe da se istegne i do 130 140 % svoje originalne duine.
Pravi se u tri irine: 2.5, 5 i 7 cm. A pravi se u tri boje ( crvena, plava i boja koe ).

Kinezio traka se postavi na deo koji se eli tretirati. Ona ne sadri nikakve
farmakoloke materije, efekte daje iskljuivo svojim tkanjem i adekvatnom aplikacijom.
Postavljaju se neposredno pre intezivnijih napora a vrlo brzo posle njih skidaju. Pomae
cirkulaciji.

U praksi su potvrene etiri osnovne grupe efekata Kinezio tejpinga:

Prua potporu miiima:

- poboljava kontrakciju slabih miia,

- umanjuje miini zamor,

- smanjuje prekomerno istezanje i predoziranu miinu kontrakciju,

- umanjuje gr miia i mogunost povrede,

- dozvoljava vei obim pokreta,

- umanjuje, tj. oslobaa od bola.

Utie na kongestiju:

- poboljava krvnu i limfnu cirkulaciju,

- smanjuje tpolotu i toksinost u miinom tkivu,

- umanjuje inflamaciju,

- smanjuje abnormalan oseaj i bol u koi i miiima.

53
 Aktivira unutranje analgetske sisteme:

- aktivira spinalni inhibitorni sistem,

- aktivira eferentni inhibitorni sistem.

Koriguje probleme sa zglobovima:

- popravlja odnos zglobnih povrina uzrokovan spazmom ili skraenim miiima,

- normalizuje miini tonus i poremeaj fascija kod zgloba,

- poboljava obim pokreta,

- ublaava bol.

Traka se moe postavljati na nain na koji e zbog odreenih razloga potpomagati

miinu kontrakciju, ili suprotno od toga, postavlja se tako da utie na ublaavanje
miine kontrakcije, smanjenje kontakta zglobnih povrina prilikom izvoenja odreene
radnje i ublaavanje bola. Njeno postavljanje zavisi od vie faktora: od mesta na koje se
traka aplikuje, od injenice da li se radi o zdravom ( kod sportista ) ili nedovoljno
funkcionalnom miiu ili zglobu. Razliito se postavlja kod akutnih ili hroninih tegoba.
Vano je da li e se vriti jedna ili vie aplikacija istovremeno. Nekada se traka koristi uz
manje ili vee istezanje prilikom postavljanja, a nekada se to obavlja prethodnim
postavljanjem segmenta u odgovarajui poloaj, upravo od toga zavisi da li e se traka
postavljati od polazita do hvatita ili od hvatita do polazita. Najvanije je da se
zatezanje nikada ne vri ni na poetku ni na kraju trake. Aplikujemo na tri naina:
jednosmerno ( slovo I ), u formi slova Y i u obliku slova X .

Traka se koristi najee u sportskoj medicini, traumatologiji i neurologiji. Kod nas

se ova metoda tek poela primenjivati, uz prethodnu edukaciju fizioterapeuta.

54
 7. CILJEVI ISTRAIVANJA

- Primarni:

1. Ispitati da li su ( i koliko ) terapeui informisani o novim i modifikovnim

metodama kineziterapije pacijenata sa poremeajem posture

- Sekundarni:

2. Upoznati terapeute sa novijim i efikasnijim metodama rehabilitacije poremeaja

posture

3. Doprineti brem i lakem rehabilitovanju pacijenata sa poremeajem posture

55
 8. UPITNIK

1. Pol:

a) muki
b) enski

2. Uzrast:

a) do 20 god.
b) 20 30 god.
c) 30 50 god.
d) preko 50 god.

3. Struna sprema:

a) srednji fizioterapeut
b) vii fizioterapeut
c) strukovni fizioterapeut

4. Da li pratite napredak novih metoda rehabilitacije kod reumatoidnog artritisa?

a) pratim razvoj novih metoda

b) pratim razvoj novih metoda i primenjujem ih u praksi
c) koristim iskljuivo standardne metode kineziterapije
d) ne poznajem nove metode

5. Da li vam je poznat Kinezio tejping u rehabilitaciji?

a) da, poznat mi je
b) uo ( la ) sam o tome, ali ne poznajem
c) ne , nije mi poznat

6. Da li vas interesuju nove metode rehabilitacije reumatoidnog artritisa?

a) da, zainteresovan a sam

b) da, ali ne elim da se njima bavim
c) ne, ne interesuje me

7. Da li redovno poseujete seminare o rehabilitaciji?

a) da
b) da, samo ako su obavezni
c) ne

56
8. Da li mislite da terapeut treba neprestano da se usavrava?

a) terapeut mora neprestano da se usavrava i prati svetske trendove

rehabilitacije i pohaa to vie seminara
b) terapeutu je dovoljno da se sam neprestano usavrava itajui strunu
literaturu
c) terapeutu je sasvim dovoljno znanje steeno tokom kolovanja

9. Koju metodu koristite za rehabilitaciju pacijenata sa reumatoidnim artritisom?

57
 9. ZAKLJUAK

Odravanje uspravne pozicije tela zahteva stalno prilagoavanje miia trupa i

udova, pod automatskom i svesnom kontrolom centralnog sistema da bi se suprostavilo
delovanje gravitacije. Dranje bi se zbog toga trebalo smatrati pozicijom koju je telo
zauzelo pre nego to napravi svoj sledei pokret. Procena dranja zahteva razmatranje
ljudskog tela u uspravnom stavu, kada je spremna za sledei pokret.

Posturalni stav je ravnanje tela kao bitni faktor u prevenciji deformacija kimenog
stuba. Mnogi antropolozi, kineziolozi i sportski lekari su ovom problemu pristupali sa
nekoliko aspekta psiholoki, fizioloki i mehaniki. I danas se ovom problemu hipotetiki
prilazi jer ovek, a i dete, u razvoju nisu u stanju da samostalno savladaju silu zemljine
tee koja stalno deluje na segmente oveijeg tela.

Da bi se ovaj problem razreio, neophodan je individualni rad za korekciju,

ravnanje i dranje tela. Korekcija posturalnog stava moe se shvatiti kao homeostatski
mehanizam koji se moe voljno kontrolisati. Dranje i pokreti pacijenta treba da budu
bazirani na prevazilaenju napetosti, da se kroz kontinuirani struni rad postigne
fizioloka, a sam tim i psiholoka stabilnost koja e direkno uticati na zdravlje pacijenata.

Poremeaj posture predstavlja veliko optereenje za samog pacijenta i za drutvo u

celini. to znai da svi pacijenti zahtevaju rano i efikasno leenje da bi se usporile i na
kraju zaustavile deformacije tela, a iznad svega je najvanija prevencija.

U tretmanu pa ak i prevenciji nove metode i tehnike poput kinezio tejpinga,

relaksacionih tehnika i vebi disanja, pretstavljaju nove dodatne mogunosti za efikasnije
borbe u leenju poremeaja posture.

58
 10. LITERATURA

Duan M. Mitrovi i saradnici: Osnovi fiziologije oveka

Radomir Vui, Predrag Markovi i Nada Savkovi: Klinika radna terapija

Zvonimir Levi: Osnovi savremene neurologije

Prim. Dr sc. Med. Vukain Mihajlovi, profesor Vie fizioterapeutke kole u Igalu:
Fizikalna terapija

Milorad R. Jevti: Fizikalna medicina i rehabilitacija

Sneana urica: Interna medicina

Prof.dr sci med Vera Ilankovi, dipl. def. Milena Milievi, dipl. def. Sandra Ilankovi,
dipl. def. Dragana Kljaji, dipl. def. Danka Radovanovi, dipl.def. Jadranka Otaevi:
Klinika terapija Praktikum

Slobodan Nikoli i Slavica Vuurevi: Praktikum iz kineziologije

Nikola . Jovanovi i Gordana D. Jovanovi: Urgentna medicinska pomo

Dr. sci med Slobodan Nikoli: Procena snage miia Ruka

Mr sci med Slobodan Nikoli: Osnovi radne terapije

Dr. Dragana Mrvaljevi: Klinika anatomija lokomotornog aparata

Dr. ivojin Zec: Osnovi kineziologije

Nenad Domazet: Hirurgija sa ortopedijom i traumatologijom

Vera Ilankovi i Nikola Ilankovi: Psihomotorni razvoj deteta

Pedijatrija prof. Dr. rako Stepanovi i grupa autora

Vera Ilankovi i Nikola Ilankovi: Restaurativna kineziterapija

59
http://www.kft.ba/attachments/068_12.drzanje%20tijela%20i%20tjelesni%20deformiteti
%20PDF.pdf

11. CURRICULUM VITAE

Ime i prezime: Bojan Raievi

Datum roenja: 16. 09. 1983.

Mesto roenja: Beograd

Adresa: umatovaka 39, Beograd

Telefon: 011/ 244 73 53

Mobilni tel: 064/ 344 02 05

E mail: bogzi@nadlanu.com

Obrazovanje: Vii radni terapeut ( 2008 ), Via medicinska kola u Beogradu;

Manuelni terapeut maser ( 2005 ), Centar za obrazovanje uro Salaj

Poznavanje jezika: engleski i ruski

Rad na raunaru: MC Office, Windows XP i rad na internetu

Radno iskustvo: nemam

Line osobine: uporan, istrajan, zabavan,drueljubiv i samoinicijativan.

60