01234%6%789*+,-%

./-09%0%10-89%2834959*068%
./-0985872+9407,%
%
89 : ;<% =;>?@ A
B=C;D?;%E@:@F;%
;
%
%
GHIJKLMH%INOIPH%
%
Q% RKPI%OSTIOS%UVWXY%ZX[\U]U%^UY%X%\X_Y%`X]Y%^Yab%WcV[b%_b]XdX\b%ec_Y[%Zfbeb\U%
0g+,h,1,%i8%/%9-49i/%4,%487/%+8j8+8424/%1+8-49i2k%l+8m,%0g+,g/n%
%
% %
*-8%68%o%_cbW\YZf%\UeY\Up%dXaX%\X_Y%YWcbqVabrYp%U%o+8j%+8j8+8424,%1+8-49i2%4,l94,%/%
YW\YZV%\U%^YaV%YWcbqVabrY%\X_Ys%t%UVWXYfbu\XvX%Zb%wU%\UeY\%^YcXZfb%W_b%cbxbcb\f\b%
1+8-49i20n%ykzz{%0%0%|0}%~,-,%i8%4019%4,l94,%0g+,h,1,%/%9-49i/%4,%+8j8+8424/%
1+8-49i2%9-%ykzz{%%Y\%Zb%Yw\UdU_U%ZU%W€V%U%^UWU%Zb%XwcUU_U%V%YW\YZV%\U%‚%%fUWU%
Zb%Yw\UdU_U%ZU%W€s%%
%
Q%ƒJ„OS%PJH…OIN†%NK‡OSˆS%ab%\Ua_b‰U%_bW\YZf%fU]UZ\Y[%Y`]X^U%ZX[\U]Up%̀X]Y%eYwXfX_\U%̀X]Y%
48*,2014,}%
%
Q%Š‹HM†KPOS%ŒJNŽ%PJH…OIN†%NK‡OSˆS%ecbWZfU_]aU%_cbW\YZf%\UXwrb\Xd\Y[%\UeY4,%050%
ZfcVab%abW\U^V%abW\YZrbc\Yr%\UeY\V%^YaX%̀X%ecYXw_bY%XZfV%^Y]XdX\V%fYe]Yfbs%
%
Q%ƒJ„OK%‹SM†IJ%68%9-49i%1+‘48%0%8j8720148%1+8-49i20%i0*4,5,}%0+‘40%j,729+%m9+,%’020%
WbxX\XZU\%wU%YWcbqb\X%_cbrb\Z^X%X\fbc_U]s%“Y`cY%ab%WU%fY%̀VWb%X\fbc_U]%YW%”•%rZp%^YaX%
79+bZeY\WXcU%Z%_cbrb\Z^Yr%^Y\ZfU\fYr%dY_bdab[%dV]U%Z]VuUs%c–\X%xU^fYc%\Uadb–‰b%Zb%
0g+,h,1,%/%-8—0’850m,%-7˜%7,9n%%
%
%
%
*-8%68%om,™˜%m,7i0m,54,%,%o%8jj˜%%8j872014,%1+8-49i2%i0*4,5,}%
%
Q%š›œž›Ÿ ›%¡¢£¤¥%¦XwcUb\%V%WbvX̀b]XrUp%%\b^Y[%UVWXY%ZXZfbrU%¦VcbqUap%]U\Uv%VcbqUaU%
X]X%ecb\YZ\X%rbWXa%ecbWZfU_]aU%cUw]X^V%XwrbqV%\Ua_b‰b[%X%\UarU\ab[%\X_YU%ZX[\U]U%^YaX%
rYb%Y_Xr%ZXZfbrYr%WU%Zb%ecb\bZbs%“Y\aX%]XrXf%ab%Y`Xd\Y%YWcbqb\%\X_YYr%
i9li21849*%‘/m,%i0i28m,}%§9+460%50m02%l+8-i2,156,%4019%l+0%7968m%i0*4,5%l+0%l+95,i7/%
7+9g%i0i28m%-9i20h8%l+,*%750l91,46,%050%YWcbqb\X%Xw\YZ%XwY`]Xdb\aU%¦Y`Xd\Y%•p”%X]X%‚%̈s%
%
Q%©…OIN%NK‡OSˆ%ª%„«%4879*%,/-09%i0i28m,%l+8-i2,156,%+,g507/%4019,%i+8-468%+,-48˜%
1+8-49i20%i0*4,5,%0%4019,%i9li21849*%‘/m,}%
1 34546789)*+,-./+.,0)123.45+0+/6.0+-35705728)76.73+-+/59.6.69)0 05:);+
<*)3)6).3.45+3)/);+9)4*);3569.6.73+-+=>+9?)@8)6)0.6-.3+*+,-./23.45+
3+99+?)7 6.73+-+ /59.+2;.5 6.69)0 05:) ;+ <*)3)6) .4*@3) 4*);3569.6.73+-+
ABCDEFGGHIJKLMNOMPMQRSMPNROPMLTUVTNRWLMSTPRWRPLMXYZVY[XVMLP\YLR[T]VMUMJ^
OPM_[T[R]YLYPTTYPRWRPLTXYZVY[XVM[PRZVNXLPRZVY[S[T]VMUM]ZR[ROYZPMWXQRLM
*+,-./+3.45+3+99+?)76.73+-+/59.+2;.56.69)0 05:);+<*)3)6).3.45+6*);39)
APMZVRILPRZVY[ST[T]VMUMA`CDaFGGHIJ
b8c8de
fg hijklmnkopq
rstuvwxy z{y|}u~w }r€u}r u|uzr{r‚ƒ }wzuw„r rƒ|wu ~w}rvr u|
…†|‡ƒwˆ|‡‰Š
‹stuvwxu‚y…Œ|‡ƒw{rŽy}uƒ|‡‰Š
344‘4’
MI“TLYVMOYVM”.,*+?23+4+6).,.,*+,+•

–MZM[RVTLYVMOYVMTWPM—MLMXYZVY[XVMPR˜RPRVSVXLPRZVY[SYZ™š››œYV[R
5,3+?+4+6+;ž2Ÿ+/+;+6).,*+:+4+25;35623+ ¡9+;+6)5,3+?+4+6+;ž¡=
¢WOPRS\YZVY]TWPMWM[RQY—RYZPRZTSTLPRZVY[SVMOYVM_MY£

¤M_Yš_MZMTQMQYZMNR¥¦§¨©ZªXYVZMNR£

;5/,+6-2?+9¥«§™ZªZY¬TNMQY£

¬I­3+?)Ÿ05:)6)<.6+9.;+9)•

® KZVY[VY
 121

3467869)*+,-.6/86014234)5)4,66/478/9):1867:*+:;3:<867=/9>?
@A BCDEFEGHIEJKLEMFECNOHPKQIECQRHSKGKMEGHGHJKNKGKJGHTUU V WXYZ[
JGHPC\OCNO]\HJE]HRLEMFE^QL_LHRHJJKÈDK`QTa V@bb YA
cdedfgdh
i6j-64,84*6884*4448446960)+,k444lmm nopqrstuvwxtuyzw{|}|1~wx2xwx
84,06966 :1341) 66<,/67-::9+,/867-l€ npqr‚ƒ{|yuxz1{|1w„|w{€
7:0843)…84,06948449,4,†,2-:9849+,/867-4,‡

121ˆx‰zŠ €xw‹x{z€xƒ|1€x2wytuyzw{|}1Œ1t{{tyyyƒ}1twytuyzw{|}1Ž„
{zw{|„wxluns‘r’‹y“

3:96j)6484:1341))+,k444:1867:‡

”106+84:.*6/4-424/6;:447,/44,/:846:52:6*7,0)+,k444‡

v}{|y|€x}uxty{€xz{•u1€
–A —˜™š›œdJE]HRLEMFE^QL GHIJCPQRHSKGKdždff[fgdŸ˜œ˜  ¡¢[¡£gd¤¥a V
@@– YZ[¦š [¢f f œ˜š f£šf˜Ÿš Ÿf[¢[ NREÈC§DEMHJGELKCI¨_©ª ÈJCOE
«¬bZ­®¯V@–°±£[f œ˜ š›˜Ÿš Ÿf[¢[f[™ž[Ÿ£¦¢ ™˜œ[fg[«[² V@@°±YA
c[°f[ ¢ °£Ÿ˜œžddf[šžd°fg[œd°f˜š›š Ÿf[¢[gdWZ@–YA³KC\KGQRHSKG
ÈRKMQJK]É
[¯ IEJKLEMFECNOHPZ
µ¯ ˜°f˜šš Ÿf[¢¶e£Z
U¯ žd¡džœ£¬·d[°ž˜˜¯A
 01213415&
789*&+,-*&*.8,./0/&1/9*,&238320,8/40/51/6&4/71383&13&/9839:&:8,;3<3&:&.=:>&/8/&
.8:7/-&8,5/-3>&1/9*,&4/71383&:&*.1*4:&13&8,?,8,101:&98,.1*40&13@*13&*.&A>BBC&DE&
FGHI&JG&KLMI&NOPG&QIRLSGPIT&
pm fYZbIcnolm fYZbIcZY`YVaV_h^^fYZbIcYYZa`VgVW_Z^^f][\eWYZXQUfeVWQU&
ed
ijk
q/9*&4/71383&@8/&/9*r8/5,1</-3&*.&A>Cs&/91*4/t&&
p]Z`_uX&|&Ya&QUO&
vLMI&wLcKGbG&KG&xyGcO&HbLxIMGKSG&]MLQL&yzNzKSz&JGQG{HG&WX&SzT&&
pPG}&|&YY&QU^|]YY~YX&QUO&|&Y[&QUO&
&
GX&€/13-/52/&*@4,7&p*9*7&:8,;3<3&SzQKGH&Sz&yGJbL‚L&KLMIG&PGHwLPGbKIc&
/98391*7&4/71383&@8/&/9*r8/5,1</-3&*.&A>C&s&/&KLMIG&NOPG`&wbLHG&W`&IQKIwKIT&
&
pfp]Z`_uXepm fYaQUOe]eVWXQUOf\[QU&
&
RX&ƒQKIw&wLcKGb„NOP&…†m&SzQKGH&Sz&yGJbL‚L&yGQKIc&KLMIG&wLcKGbG&L&KLMIG&NOPG`&
IQKIwKIT&
&
…m]‡ˆXfp…epm f[QUOe]eVWXQUOfV_QU&
&
‚X&‰zJzyMG&LbL&Š‹zGQyIIPŒ&&IMIc&:8,;3<3&SzQKGHG&Sz&yGJbL‚L&PGHwLPGbKIc&KLMIG&
wLcKGbG&pPG}`&xyL&HISzP&QIbGJL&QI&HbLxIMGKSG&L&KLMIG&wLcKGbG&p]Z`_uX&xyL&HISLzP&
<,&/9*r8/5,1<,&A>CsE&€8:7/-&8,5/-3&/-3-*&.3&<,t&
&
 fpPG}ep]Z`_uXfY[QUOeYaQUOfWQU&
&
&
’Ÿ ¡¢ &
’œž &
“ &
’–—˜™š› £¤¥¦§&¨5&&©ª«ª¬­®«°̄­±̄²j&
³ij‡²´µ¶·&²·³´¸&µ·¹²¸º̧&»pm¼&&p…&¼&
p»½¼¾¿À¼&pÁ¸ÂÀ&·&²Ã·Ä´³j&i¸Åº·ÆjÇ&
’• ‘’ …†m&È&´‡²´µ&µ·¹²¸º†ÉÊÁ¼&p&Ë&
Ž Ì Í̄ªÎ±̄¬¯&Ïа®Ñ&¯&Ò&Ë&ijÅji³¸&
’”
& &
&
ÓÔ&&& ÕÖ×ØÙÚÛ&ÜÖ×ØÙÝÞß&ÞàáÙÛâÛ&ÙÛ&àãâÛãä&ÛäØàÝ&åàæÞ×ÖÛ&Ú×&ç&è&éêëì&íî&ïðñòóôõòö÷&
æÝâàæä&Ö×ã×ÖÜä&øù1§¦úûûüý&ä&ÝØÙÝÞä&ÙÛ&ÞÖ×ØÙÚà&ÙàÜÝ&ÞàáÙÛâÛ&àåÛ&ÝÜÛÚ&åàæÞ×Ö&
ÛæÝ&Ú×&ÙÚ×áÝÜ&ÙÛþÝÙ&ÙÛþÛÚÛÙÚÛÿ&
 01"344"7""89")"*"
51"344"7""+,")-"
"
./0/12/3""
4565789":;<=>?@@AB"C"DEDF"GHCIJKC"LMNOGPJEHKJ"MJQHRSC"TREDJ"TJKKJINU"GRUTJHJ"
VWXY"ZYV[57"ZW\5"]9"^75_5[5"Y"[75]_X5"875]_W[Ỳ"[Ya_9b9c""
"
dY8W"[75]_X5"875]_W[Ỳ"[Ya_9b9":79]_Y"_Y8We"W8Wa"ZYV[579"X5f"
"
" "
9e"gJKENhJ"EMNOTDGP"[Ya_9b9"_9"Y6b96i"W8Wa"ZYV[579"X5f"
"
" "
dY8W"W85"875]_W[Ỳ"i"W]_W[i"_9"75j575_`_Y"_9^W_"k7"l"mnoop"q"Y6_W[Y"
" "
r9]9"[5"]WsYX9"]9"X5"7565789"i"W]_W[i"_9"[75]_Xi"875]_W[Ỳ"[Ya_9b9"
:;<=>?@@Aef"
"
" "
se"t"DEDF"GHCIJKC"GNu"RGPRF"LDGPCLSDF"SJD"^W]"9en"]WsYX9"]9"X5f"
"
""n""
"
"""Y""
"
" "
vJD"wPD"GN"RQ"DEDU"LMRFNMJ"EROR"MNQNMEJ"RHR"GLDGDxTDGP"TNSDU"CMNyJKJ"OJ"
MNLMDOCSCKN"EMwTN"EMNOTDGPR"GRUTJHJ"QJERGR"DO"ENHRIRTN"TKNUDEDU"TJLDTJ"
TJLJKJTKJu"LDOMJQCFNEJKChR"OJ"GN"MJOTR"zOCUDEMNZ5_Ye"_Y8W"[Ya_9b9"_5"Z5_X9c"
{DOGNPRFD"GN"OJ"FCQRISR"GRUTJHR"RFJKC"EMwTR"|JSPDM"zQJERGTD"DO"PRLJ"FCQRSNB"C"
W^[5ai"W]"}~"]W"~"]€c"Y_YZ9b_W"ẀbYV9"sY"ZW79b9"]9"si]5"7565789"‚ƒ?"9i]YW"
CMNyJKJ"JSD"„NHRFD"OJ"DT"MNLMDOCSCKN"DEN"GRUTJHN"xNQ"DOGN…JTKJ"TKR†DER†"
87‡W89c"
01234%6%789*+,-%
./-09%0%10-89%2834959*068%
./-0985872+9407,%
%
89:B;C<@9;<:>=;;%%D>??E?@FA;%>?%
GHIJKLHMH%INOIPH%
% QRSIJOK%THUKRHUL%OVSIOV%68%5048,+49%7959%79-%79*,%68%0W5,W40%4,X94%-89%Y050%Z+,7[06,\%468*919*%
/5,W49*%4,X94,]%1%^,_9%0_8%`-8502856%4,X94,a%4,_%*919+0%-,%^8%/5,W40%4,X94%-850%4,%79_X948428%
-8502856,%4,X94,]%b+9^29%7959%92X9+49*%cdefgdehi%jiklji%mfjd%cni%odcjl%ndpiji%lgklojfqi%fef%
X9284[09_82,+r%^507,%s]%%%
%
%
tuvwx%yz%{|uv}|u~%x€x‚%xƒ%
„|…%†|‡xv%}€„vˆv‰%Šƒ%
€}|ˆv‹|}x„%

%
%
b+0_849_%Œ_919*%W,794,%4,%7959%^,%^5078%s%-906,_9%-,%68Ž%
‘“‘s’ %%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%Ys\%
s 
9-,758%68%”uxŠu~|~|%-8502856,%4,X94,Ž%
•“‘‘s “s’ %%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%Y\%
 
1W%0W+,W,%Y\%^8%-906,Ž%
%%“•–ss%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%Y—\%
.79%^5,568468%•%0W+,W0_9%/%-7r%26Ž%
˜“™š59*•%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%Y›\%
94-,%X+0%X9W4,296%1+8-4^920%s%0_,_9%-,%68Ž%
“s™™r™œšs˜–s%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%%Yœ\%
%
QRSIJOK%THUKRHUL%OVSIOV%%žŸ ¡¢£¡¤£¥%¦¤§¨©¢£ª«¥«%hd%giql¬d%92X9+4,%_+8­8%^%794^2,4240_%050%
X+9_8456010_%858_8420_,%796,%®d%kl®ginehi%fp¯d¬°%®qodgjf±d%f%pn°mjfqi²%³,_84,%̄°%hd%ci%pi%lcod¬djf%
0W49^%9^5,0%X9/-40%4,X94%^+8-468%0%10^979%%glj®qf́%pn°mjfqiµ%qiql%¶f%®d%l®gniofl%lc·lnioih°¸f%¶ieij®%
fp¯d¬°%jfnli%pn°mjf́%kofgf®iqi%qlhd%®gnioih°%klhdcfjf%pn°mjf±f%°%pn°mjfmql¯%®f®gd¯°²%¹%koiq®f%®d%
jihmdº¸d%®od¸°%-85028560%4,X94,%»%20X,r%^507,%]%
Œ1,6% -8502856% _9+,r% X+8% ^18*,r% -,% 98W8-0% 9-*91,+,h°¸f% kic% jiklji%%
˜%¼%™%59*%Y½s¾%½\%0%794^2,424/%/5,W4/%%0_X8-,4^/%¿Àuµ%kof%md¯°%®°%nodcjl®gf%jhd·lnf́%ded¯djigiÁ%
 96686730 49
2951 96686730 ********************************************************+,-*
2.5196686973049******************************************************+/-*
01*1*23*45671*8156981*+8:7681;8<=*>?@ABCDE*FGH@A<BD@*I>JKBFL<M*
*
*
*
*
*
*
*
NOPQR*ST**UVU*WXYZ[XY\*]^_`]^*a*bZca]Zd*
efXW]`a[Zd^*`[_`f]Zc^*
*
*
* *
*
gR
*
hR
iP*
jk*lm*nopqp*j*rs*tupvmwmx*yztyuxp*{sopzsor*xmtyxmk*|vy*rs*}us{xynz*yztyuxynzp*yztyuxpvm*~j*rs{mxmvm*
j*v €*‚ƒ„…†‡„ˆ*‰Šˆƒ‹Œ‡‹*ƒ‹Ž‡Šˆ*Šˆ‰Šƒ‡„*~‘*{m*nom’orsxrs*{sopzsorm*’“{s*”•*–•*j*p*‘*{—k*
*
˜;1™;š38š3*›3;6œ3;š1*81:81*š3*›1œ:*ž3;1Ÿ6š:7 *
¡5292¢2.*****************************************************+1-*
.
£¤:*23*2;1™;š38š3*65ž156*4*›3Ÿ6™3;671*+›¥-8*œ1›1*7:¦37:*621œ6 *
*
05.6;:§¡*************************************************+™-*
:›1¤;3*š3 *
¡5960.6596686730******************************************+Ÿ-*
*
¨I*©@AB<KFB<*ª<=*F*ª«=*LCB<KBC*FG<GC¬*
2.5966862739049************************************************+›-*
­ž3›8:2œ6*:œ:ž8:2œ6*2.*51*ž15;6KFE@*FIBCD@*D®<¯®©@B©<*A<E@*DJ*4*œ1™3;6*9°*
*
±^²XY^*³´*µfXW]`a[Z*`[_`f]`a[Z*`[_`f]Zc^*2¶*
*·¸*¹¸·º»¼»½¾*»·¿ÀÁ¾*Áº̧ºþ¿Ã̧*
Ä9Å96*¤Æ*
£*+›¥-* Ä.*+¤Æ-*
Ç* .È8.*
,* 96*
96* È8,*
.6* 989*
*
*
 01"3456786"9*+9,86"-./6*./0"84+984"19*+9,86",42-./8634"+,634248"84"5/656"0"*,.64"7"
765939*985390"8,486"9:;<=><?@"53,.*865."-9-4*6"84",@A"BC"9:;<=>?DE"AC"F>"B@"8679"56884/4"
3906G"5."84+404"95/4669"24"H"I""J"-K1"
L-,.-6*6M""
44""7,.-895*6"9*+9,895*6"9*+9,8634"NO"6"N0X"C?D"U@">ER@AC=BC"9:;<=>?C""
Y"I"Z"["
64""P,.-895*"+9*,.68."5848."-656+4560."DQRDS=>?C"C?D"B@"B?S@Q=>TC"=CRCUC"RDUC<C:C<@E"<>UC"U@"
@V@?QS><=C"58484"W\"I"]^"_1""
"
N\`\ab\c"
"
de"fghijklmn"kmokgjklmn"kmokgjnpd"lqr"
"
" "
" "
se"tuvwxywzu"wvu{x{|{y}~"vw}~~€~~"zy~{"}{"‚"ƒ„"…hg"…h"mk"q†d‡jd"nˆohidjld"‰Š‹"pk†d"jd"l†nŒn"
Ž"gn"q†d‡jk…"ljd‡n"‘"’"“”"•"jdokjn"–—"n"–"nˆd…q"˜ghijklmnr"
"
" "

" "
™ih"…h"š"hp˜n˜d†hjmjd"˜ghijklm"kmokgjklmn"odgd†h†jh"˜h‡h"š""n"‰Ž"
"
›dokj"jd"kmokgjnpq"š—"…hijdp"…h"gd‡†nŒn"jdokjd"–—"n"–„"œmk"n‡jkln"„“"fŽ"ždid"lq"okmghsjh"
ljd™h"kmokgjnpd"š—"n"š„"ghlohpmn˜jkr"
"
"
Ÿwux{ y{"zy~{"wuvwxy¡¢~"w£x{¤{y{"lq"oki"jd…jhok˜k†…jn…nˆ"ql†k˜nˆd"„"m…Ž"oki"oghmoklmd˜pkˆ"id"
vw}~~€~"zy~{"y~v~}~"¥€¦y¡¢"z¡y¦zyw§"zy~w§"w£"¨©"ª«"t€w"|{"z{"¦""vx~¢z¡"x{u¢k"pdid"
£{z¡u¡"¬¦¢w­¡¢w"z{"y{"x~£¡"w"§{xyw§"vw}~~€~¦®¯"¡"x{~­y{"zy~{"z¡y~­~"w€wx~"¡"§¦¥¡¢{" ¡|{"
‡jdmjk"ˆdj…hŽ"fghijklmn"˜gœjk™"°dpmkgd"ln™jd†d"™k˜kgd"lq"ghid"—”"i±„"d"ln™jd†d"ˆq‡nph„"‡d˜nljk"
w£"€xzu{¯"¥y~uw"€{|{«"²§~}¦|¡"¦"€¡£¦"£~"z¡y¦zy¡"z¡y~­"¡§~"€xœjn"°dpmkg"ki"³"i±„"ˆk´hˆk"l"
ik˜k†…jkˆ"ln™qgjkœ|¦"¦¥{u¡"£~"}{"€x{£ywzu"£¦w€x{§{y{"zy~{"x{~­y¡µ"z¡y~­~"¢w}¡"|{" ¡u¡"
ghogkiqpk˜djn"oghpk"¥€¦y¡¢~" ~x"¥~"¶"£·"¬¡­¡"¸"v¦u~®"y¡¹~"w£"zy~{"z¡y¦zyw"z¡y~­~«""º"nlmkˆ"
n‡jklq"ˆk´hˆk"lˆdj…nmn"n"™kgh"iksn…hjh"okmghsjh"ljd™h"—"n"Ž""
"
VIŠER – Beograd
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Aktivni filtri
Ispitni zadaci

Teorijske osnove
Aktivni filtri višeg reda se realizuju kaskadnom spregom filtara prvog i drugog reda, slika
1. Stoga ćemo u daljem delu teksta prikazati neke najprostije i često primenjivane načine
praktične realizacije filtara prvog i drugog reda. Pri tome se nećemo zadržavati na
detaljnoj analizi pojedinih postupaka realizacije već ćemo dati gotova rešenja, kakva se
sreću u praksi, navodeći njihove osnovne karakteristike.

Slika 1. Princip realizacije filtara višeg red: a) filtar parnog reda, b) filtar neparnog reda

Međusobni uticaj susednih sekcija pri kaskadnoj realizaciji zanemarljiv je, s obzirom na
malu izlaznu impedansu svake sekcije.
Filtarske sekcije prvog i drugog reda teorijski se, u kaskadi, mogu sprezati bilo kojim
redom. Međutim, ispravno je, idući od ulaza prema izlazu, prvo postaviti filtarsku sekciju
prvog reda, zatim sekcije drugog reda sa manjim Q faktorima, i na kraju, sekcije drugog
reda sa većim Q faktorima. Ovim se obezbeđuje maksimalna dinamika filtra.
Kada je prenosna funkcija filtra F (s) neparnog reda, u kaskadnoj sprezi mora postojati
jedna sekcija prvog reda, slika 15b. Ona može biti realizovana u obliku pasivnog ili
aktivnog RC kola.
 Normalizovane koordinate polova
Filtri propusnici niskih učestanosti o kojima je bilo prethodno govora nemaju konačnih
nula prenosa. Njihove prenosne funkcije se stoga, kako je već rečeno, mogu svesti na
oblik dat jednačinom (11).
Funkcija PL (s) se takođe može rastaviti (vidi jednačinu (7)) na proizvod članova prvog i
drugog reda oblika:
1 1 (16)
s p s V0
1 1

s  p s  p *  >s (Vp  jZp )@>s (Vp jZp )@
(17)

Član prvog reda ima realan pol s V0 , dok član drugog reda ima par konjugovano –
kompleksnih poslova čije su koordinate Vp r jZp . Ovo su normalizovane koordinate
polova jer se odnose na normalizovanu prenosnu funkciju filtra propusnika niskih
učestanosti kod koje je Z3dB 1 . Za karakteristične tipove filtara propusnika niskih
učestanosti normalizovane koordinate polova date su u tabeli 4.

Tabela 4. Normalizovane koordinate polova prenosnih funkcija Batervortovih i Beselovih filtara

Tip filtra Red V0 ,Vp Zp
1 1 -
2 0,7071 0,7071
3 1,0000 -
Batervortov
0,5000 0,8660
4 0,9239 0,3827
0,3827 0,9239
2 1,1030 0,6368
3 1,3270 -
Beselov 1,0509 1,0025
4 1,3596 1,4071
0,9877 1,2476
4 (3 dB) 0,0852 0,9465
Čebiševljev
0,2056 0,3920

Filtri prvog reda

Aktivni niskopropusni filtar prvog reda prikazan je na slici 16. Vrednost otpornika se bira
proizvoljno, u kom slučaju je normalizovana vrednost kondenzatora C jednaka:
1
Cn .
V0
gde je V0 normalizovana vrednost realnog pola (tabela). Stvarna, denormalizovana
vrednost kondenzaora, za datu graničnu frekvenciju filtra f3, se tada izračunava iz izraza:
 Cn
C
2 ˜ S˜f 3 ˜R

Slika 16 . Filtar prvog reda

Filtri drugog reda

Filtri drugog reda, koji se svode na realizaciju bikvadratne sekcije sadrže najmanje jedan,
a često dva, pa i više operacionih pojačavača. Ovde ćemo se zadržati na jednom od
najprostijih postupaka realizacije bikvadratne sekcije pomoću Selen-Ki (Sellen-Key)
mreže sa jednim operacionim pojačavačem i sa jediničnim pojačanjem, slika 18.
Normalizovane vrednosti kondenzatora u ovoj mreži su:
Vp
1 C , (19)
C1n  
Vp
2n
Vp Z p
2 2

Slika 18. Niskopropusni filtar drugog reda,

Selen-Ki tipa, sa jediničnim pojačanjem

Označiti na šemi Cn umesto C

Postupak realizacije se svodi na izbor vrednosti otprnika (oba imaju istu vrednost) i
izračunavanje prvo normalizovanih vrednosti kondenzatora prema izrazima () i ().
Stvarne, denormalizovane vrednost kondenzatora, za datu vrednost granične frekvencije
filtra f3, se izračunavaju prema izrazu ().
VIŠER – Beograd
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Pasivne audio (zvučničke) skretnice

Ispitni zadaci

Teorijske osnove
ƒ Zvučničke skretnice su električne mreže koje se sastoje od dva ili više filtara, pa tako
u zavisnosti od njihovog broja, imamo dvopojasne, tropojasne ili višepojasne
skretnice. Skretnice dele audio signal, koji treba reprodukovati, na dva ili više
odvojenih signala po frekvenciji.

ƒ Presečna frekvencija skretnice f0 je frekvencija na kojoj se seku amplitudske

karakteristike filtara u skretnici, slika 7.1. Opseg frekvencija u okolini presečne
frekvencije skretnice nazivamo prelazna oblast ili prelazna zona.

F
Slika 1:
Amplitudske karakteristike filtara u
FL FH dvopojasnoj skretnici:
FL – filtar propusnik niskih frekvencija,
FH – filtar propusnik visokih frekvencija,
f0 f
f0 – presečna frekvencija skretnice

U praksi se primenjuje pravilo da signal za srednjetonske i visokotonske zvučnike

treba seći najmanje oktavu iznad njihove frekvencije rezonance. Na primer, ako je
frekvencijarezonance srednjetonskog zvučnika na 500 Hz, odgovarajuća skretnica
treba da ima presečnu frekvenciju na 1 kHz, ili još bolje, na nešto višoj vrednosti.

Tabela 1: Maksimalne granične frekvencije za zvučnike različitih dimenzija

Zvučnik – veličina [cm Maksimalna granična frekvencija

(in)] [kHz]
20,32 (8) 1,5 - 2
25,4 (10) 1,5
30,48 (12) 1,2
38,1 (15) 1

Niskotonske zvučnike trebalo bi koristiti samo u opsegu frekvencija gde je njihovo

zračenje neusmereno, a to je ispod frekvencije na kojoj je talasna dužina zvuka
 jednaka efektivnom prečniku membrane, odnosno ispod granične frekvencije date u
tabeli 1.
ƒ Red skretnice određen je brojem reaktivnih elemenata u njenim filtrima. Tako
skretnica prvog reda ima po jedan element u svakom filtru, dok recimo, skretnica
trećeg reda ima po tri elementa u svakom filtru.

ƒ Tip skretnice zavisi od tipa filtara od kojih je sagrađena. U praksi se obično koriste
skretnice sa Batervortovim ili Linkvic – Rajlijevim filtrima pa se nazivaju
Batervortove (B) ili Linkvic – Rajlijeve (L-R) skretnice.

ƒ Lestvičaste mreže, slika 2, koriste se za realizaciju pasivnih zvučničkih skretnica.

Normalizovane vrednosti gn komponenti za Batervortove (B) ili Linkvic – Rajlijeve
(L-R) filtre date su u tabeli 2. Normalizacija je izvedena na presečnu učestanost ω0 =
1 rad/s i otpornost opterećenja R = 1:. Stvarne vrednosti komponenti dobijaju se
denormalizacijom:

za filtar propusnik niskih i

za filtar propusnik visokih frekvencija.

U prethodnim izrazima R je otpornost zvučnika, f0 presečna frekvencija skretnice i gn

(n = 1, 2, 3, 4), normalizovane vrednosti elemenata koje zavise od
tipa i reda skretnice, tabela 2.

Slika 2: Električna šema dvopojasne

zvučničke skretnice realizovane
pasivnim lestvičastim mrežama
 Tabela 2: Normalizovane vrednosti komponenti (R = 1, ω0 = 1)
za Batervortove (B1, B2, B3 i B4) i Linkvic – Rajlijeve (LR2 i LR4) filtre

Tip i red filtra g1 g2 g3 g4

B1 1
B2 1,414 0,707
B3 1,500 1,333 0,400
B4 1,531 1,577 1,082 0,383
LR 2 2,000 0,500
LR 4 1,886 1,591 0,943 0,354

ƒ Kalemovi koji se koriste u audio skretnicama izrađuju se s magnetnim jezgrom ili bez
jezgra. Kalemovi s jezgrom su po pravilu jeftiniji jer u sebi imaju manje bakra koji je
danas veoma skup. Pored toga, ovi kalemovi mnogo su manjih dimenzija za istu
vrednost induktivnosti i manje su osetljivi na uticaj stranih elektromagnetnih polja.
Međutim, oni mogu biti uzrok značajajnih izobličenja audio signala.

Kalemovi bez jezgra nemaju ovaj nedostatak, ali su osetljivi na uticaj stranih
promenljivih elektromagnetnih polja, kakva na primer stvara mrežni transformator
kod audio uređaja. Međutim, pasivne skretnice s kalemovima bez jezgra najčešće se
ugrađuju u zvučničke kutije, gde ovakvih izvora smetnji nema.

Kalemovi u audio skretnicama moraju imati malu otpornost da bi imali što manje
gubitke i da ne bi pokvarili faktor prigušenja pojačavača snage. Mala
otpornost traži žicu većeg prečnika što povećava cenu i dimenzije kalema. Stoga je
poželjno, kada se radi o kalemovima bez jezgra, optimizirati njihov oblik i dimenzije
tako da se za datu induktivnost i otpornost utroši što manje bakra ili pak dobije što
manji kalem. Kod kalemova s jezgrom za ovim nema potrebe, jer oni, zbog prisustva
jezgra, imaju male dimenzije i mali broj namotaja, odnosno malu količinu bakra.

Zadaci
1. Nacrtati električnu šemu dvopojasne pasivne skretnice prvog reda i
izračunati vrednosti njenih elemanta ako je presečna frekvencija f0=1000 Hz
a impedanse oba zvučnika Z=R=8:. Za proračun koristiti tabelu 1 gde su
date normalizovane vrednosti komponenti skretnice.

Rešenje:
Električna šema skretnice data je na slici 3.
Vrednosti njenih elemenata se određuju prema izrazima:
 1 1
CH 1   7,96 μF |8 μF
2 ˜ S˜R ˜f 0 ˜g 2 ˜ S˜8 ˜2500 ˜1
g ˜R
LL1  1˜8 0,51 mH
2 ˜ S˜f 0 2 ˜ S˜2500

Slika 3. Električna šema skretnice prvog reda

2. Pokazati kako se menjaju vrednosti elemenata u skretnici prvog reda kada se

menja vrednost:
a) presečne frekvencije skretnice f0,
b) impedanse zvučnika R.

Rešenje:
Vrednosti elemenata skretnice date su izrazima:

odakle se vidi da:

a) s porastom presečne frekvencije skretnice f0 opadaju vrednosti kapaciteta

kondenzatora i induktivnosti kalema,

b) s porastom impedanse zvučnika opada kapacitet kondenzatora i raste

induktivnost kalema.

Ovo takođe znači da su elementi skretnice manjih dimenzija što je njena presečna
frekvencija viša i da su za zvučnike veće impedanse (na primer
8 :umesto 4 :) potrebni manji kondenzatori i veći kalemovi.
6. Merenjem je dobijeno da je induktivnost kalema, čije je jezgro nepoznatih
karakteristika, Ltest = 0,3 mH. Pri tome je na kalemu bilo namotano Ntest = 10
navojaka. Odrediti potreban broj navojaka N da bi induktivnost kalema bila L
= 1, 6 mH.

Rešenje:
Iz rezultata merenja nalazimo da je faktor induktivnosti kalema:

Sada je potreban broj navojaka N za željenu induktivnost L:

VIŠER – Beograd
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Pojačavači snage
Ispitni zadaci

Teorijke osnove
ƒ Faktor prigušenja pojačavača snage u realnim uslovima rada definisan je kao:

gde je ΣR ukupna otpornost koju zvučnik ”vidi“ sa svojih priključaka u smeru

pojačavača snage. ΣR uključuje unutrašnju otpornost pojačavača snage Rg, otpornost
kabla Rk i otpornost kontakata Rkt.

ƒ Pojačanje pojačavača snage definisano je kao odnos između izlaznog Viz i ulaznog
Vul napona, pri nazivnoj snazi, odnosno:

ƒ Osetljivost pojačavača snage (označava se sa s) definiše se kao napon na njegovom

ulazu (Vul = s) pri kojem pojačavač ima na izlazu nazivnu snagu Pnaz.

ƒ Nazivna ili nominalna snaga pojačavača snage predstavlja maksimalnu kontinualnu

snagu koju pojačavač može pouzdano da preda opterećenju u datom opsegu
frekvencija za definisano vreme, ili:

gde je:
V – maksimalna efektivna vrednost sinusnog napona na bilo kojoj
frekvenciji iz radnog opsega pojačavača,
Z – impedansa opterećenja (obično 8 :).

ƒ Brzina porasta napona na izlazu pojačavača snage (ili “Slew rate” ) jednaka je:

gde je Vm amplituda napona na izlazu pojačavača, pri nazivnoj snazi, a tmin/max vreme
promene izlaznog napona od njegove minimalne do maksimalne vrednosti.
Zadaci
1. Izračunati kolika treba da bude minimalna brzina porasta napona (“Slew rate”) na
izlazu pojačavača snage, čija je nazivna snaga 1000 W/8 :.

Rešenje:
Pojačavač snage treba da ima sposobnost da izlazni napon promeni od minimalne do
maksimalne vrednosti za što kraće vreme. Ovaj podatak je određen maksimalnom
vrednošću napona (odnosno snagom) na izlazu pojačavača i maksimalnom frekvencijom
signala. Promena treba da je brža nego promena signala sinusnog oblika na 20 kHz od
njegove minimalne do njegove maksimalne vrednosti.

Perioda signala frekvencije f = 20 kHz je:

Vreme promene od minimalne do maksimalne vrednosti iznosi polovinu periode, slika 1,,
tj.:

+Vm T

t
V ∆V
Slika 1: Parametri za
određivanje brzine
- Vm porasta napona (“Slew
tmin/max rate”) na izlazu
pojačavača snage

Amplituda napona pojačavača nazivne snage 1000 W/8 :iznosi:

Ukupna promena izlaznog napona ΔV jednaka je dvostrukoj amplitudi napona pa je

minimalna brzina promene napona ili “Slew rate” ovog pojačavača snage:

2. Preko pojačavača nazivne snage Pnaz = 100 W/8 :reprodukuje se signal muzike čiji
je vršni faktor VF = 16 dB. Izračunati koja je najveća dugovremena efektivna
vrednost napona i snage ovog signala na izlazu pojačavača.

Rešenje:
Nazivna snaga pojačavača odnosi se na sinusni signal, slika 2a, čiji vršni faktor iznosi
samo 3 dB. Ova snaga je stoga za 3 dB (odnosno 50%) manja od maksimalne moguće
snage koju pojačavač može da generiše. Međutim, snaga koju pojačavač u datim
uslovima predaje oprerećenju (zvučniku) najvećim delom zavisi od tipa signala, i vršni
faktor signala je pouzdan pokazatelj njene vrednosti, slika 2b.

Maksimalna vrednost napona na izlazu pojačavača snage je:

Vršni faktor VF (obično izražen u dB) definiše se kao odnos maksimalne Viz(max) i
efektivne Viz vrednosti signala, pa je u ovom slučaju:

Iz prethodnog izraza se nalazi:

a odgovarajuća snaga na impedansi Z = 8 :iznosi:

60 40
50 30
40
30 20
20 10
10
V 0 V 0
-10 -10
-20
-30 -20
-40 -30
-50
-60 -40
0 50 100 150 200 250 300 350 400 450 0 0,5 1 1,5 2 2,5
a) b)

Slika 2: Poređenje efektivnih vrednosti napona na izlazu pojačavača nazivne

snage 100 W/8 :: a) sinusni signal, b) signal muzike čiji je vršni faktor 16 dB

Dobijeni rezultat govori nam da je maksimalna kontinualna ili dugovremena snaga na

izlazu pojačavača u ovom slučaju 20 puta manja od njegove nazivne snage. Ako imamo u
vidu da su vršni faktori signala govora i muzike u granicama od 12 do 23 dB onda je
jasno da će nivo snage na izlazu pojačavača u realnim uslovima rada biti za toliko niži od
maksimalne snage koju pojačavač može da da. Drugim rečima, snaga na izlazu
pojačavača će za 9 do 20 dB (8 do 100 puta) biti niža od njegove nazivne snage,
podrazumevajući da ni u jednom trenutku ne dolazi do odsecanja (klipovanja) vrhova
signala.
3. Izračunati ukupni stepen iskorišćenja zvučnika s pojačavačem snage (aktivni
zvučnik) ako su gubici ispravljača napona 10 %, ako je pojačavač snage u klasi A
(ima maksimalno moguće iskorišćenje) i ako je stepen iskorišćenja samog zvučnika
3,3%.

Rešenje:
Stepen iskorišćenja ovog sistema može se izraziti kao:

gde su η1, η2 i η3, redom, stepeni iskorišćenja ispravljača, pojačavača snage i zvučnika.
Kako je u zadatku dato, stepen iskorišćenja ispravljača je η1 = 0,9 (ili 90%, pošto su
gubici 10 %). Maksimalni stepen iskorišćenja pojačavača snage u klasi A je η2 = 0,5 (ili
50 %). Stepen iskorišćenja samog zvučnika je 3,3%.

Ukupni stepen iskorišćenja sada je:

K K1 ˜ K2 ˜ K3 0,9 ˜0,5 ˜0,033 0,01485 |1,5%.

Kao što vidimo ovo je veoma neefikasan sistem. Najveći deo električne energije u njemu
se pretvara u toplotu (u ispravljaču, izlaznom stepenu pojačavača snage i kalemu
zvučnika), a samo 1,5 % u zvučnu energiju.

4. Odrediti pojačanje pojačavača snage koji daje na izlazu snagu jednaku svojoj
nazivnoj snazi Pnaz = 400 W/4 :i čija je osetljivost s = 1,23 V.

Rešenje:
Pojačanje A pojačavača snage definisano je kao odnos između izlaznog Viz i ulaznog Vul
napona, pri nazivnoj snazi, odnosno:

Osetljivost s pojačavača snage definiše se kao napon na njegovom ulazu (Vul = s) pri
kojem pojačavač ima na izlazu nazivnu snagu Pnaz. Vrednost izlaznog napona, pri
nazivnoj snazi pojačavača se nalazi iz izraza:

gde je Z impedansa opterećenja (obično impedansa zvučnika).

Sada je:

ili približno 30 dB ( 20 log 32,5).

5. Izračunati faktor prigušenja (damping faktor - DF) pojačavača snage čija je
unutrašnja otpornost Rg = 0,008 :, i koji je sa zvučnikom impedanse
Z = 8 :povezan kablom sa bakarnim provodnicima dužine l = 10 m i poprečnog
preseka provodnika od 1,5 mm2. Otpornost pojedinačnih kontakata na konektorima
i na strani pojačavača i na strani zvučnika je Rkt1 = 15 m:. Specifična otpornost
bakra je 18 m:/m/mm2.

Rešenje:
Faktor prigušenja pojačavača snage može se izračunati iz izraza:

Z je impedansa zvučnika, a ΣR ukupna otpornost koju zvučnik ”vidi“ sa

svojih priključaka u smeru pojačavača snage, tj.:

gde je Rg unutrašnja otpornost pojačavača snage, Rk ukupna otpornost kabla i Rkt ukupna
otpornost kontakata, slika 3.

Ukupna dužina provodnika u kablu (odlazni i povratni vod) je 20 m. Otpornost bakarnog

provodnika preseka 1 mm2 i dužine 1 m je 18 m: (18 m:/m/mm2), pa će podužna
otpornost provodnika čiji je presek 1,5 mm2 biti 12 m:/m. Ukupna otpornost oba
provodnika u kablu za međusobnu vezu pojačavača snage i zvučnika će, prema tome,
biti:

Rk/2
Rkt1 Rkt1

Rg
Z
eg

Rkt1 Rkt1
Rk/2

Slika 3: Parametri za određivanje faktora prigušenja pojačavača snage

Oba provodnika se završavaju na konektorima i na strani pojačavača snage i na strani
zvučnika, tako da je ukupna otpornost kontakata:

Sada se faktor prigušenja pojačavača nalazi kao:

 Ovo je mnogo manje od vrednosti faktora prigušenja koje proizvođači daju u
dokumentaciji za pojačavače snage. Razlika je u tome što proizvođači, u nameri da svoj
proizvod prikažu u što boljem svetlu, ne uzimaju u obzir realne uslove pod kojima će se
taj uređaj koristiti i tako zanemaraju uticaj otpornosti kabla i kontakata. Pravilnije bi bilo
da se umesto faktora prigušenja pojačavača snage daje samo podatak o njegovoj
unutrašnjoj otpornosti Rg. Očigledno da DF nije karakteristika pojačavača snage već
karakteristika sistema pojačavač snage – kabl – zvučnik.

6. Pojačavač A, snage 150 W/8 :, ima osetljivost 0,775V. Pojačavač B iste snage ima
osetljivost 1,23V. Ako na ulaz oba pojačavača dovedemo sinusni napon čija je
vrednost Vul = 0,5 V koliki će naponi i snage biti na izlazima ovih pojačavača?

Rešenje:
Kada je na ulazu napon jednak vrednosti osetljivosti pojačavača snage na njegovom
izlazu je nazivna snaga od 150 W/8:ili napon od 34,6 V. Pri ulaznom naponu od 0,5 V,
izlazni napon je 1,55 (0,775 V/0,5 V) puta manji kod pojačavača A i 2,46 (1,23 V/0,5 V)
puta manji kod pojačavača B, od napona pri nazivnoj snazi (34,6 V). Tako imamo da je
na izlazu pojačavača A napon 22,3 V, a odgovarajuća snaga (62,2 W), a kod pojačavača
B napon 14,1 V i snaga 24,8 W.

Ovde treba primetiti da pojačavač snage manje osetljivosti ima na izlazu veću snagu pri
datom ulaznom naponu. Ovo je logično, pošto kod pojačavača snage manja osetljivost
znači da pojačavač dostiže nominalnu izlaznu snagu pri manjem naponu na ulazu.
VIŠER – Beograd
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Regulatori nivoa audio signala

Ispitni zadaci

1. Nacrtati električnu šemu potenciometra koji se nalazi između dva razdvojna stepena jediničnog
pojačanja. Izračunati izlaznu otpornost potenciomenta ako je izlazna otpornost prethodnog
stepena nula a narednog stepena beskonačno velika. Koliko je slabljenje izlaznog signala
potenciometra kada je njegova izlazna otpornost maksimalna?
Rešenje:

Električna šema potenciometra između dva razdvojna stepena jediničnog pojačanja prikazana je na slici
1.1a.

Slika 1.1. a) potenciometar između dva razdvojna pjačavača, b) Izlazna otpornost potenciometa
koju „vidi“naredni pojačavački stepen

Kako je izlazn otpornost prethodnog stepena jednaka nuli to je potenciometar sa oba svoja kraja vezan na
masu. Ako sa X označimo otpornost dela potenciometra od početka do klizača onda je otpornost
njegovog dela od klizača do kraja jednaka R-X gde je R ukupna otpornost potenciometra. Sada je izlazna
otpornost jednaka:

X2
XII (R X )  X ˜(R X )  XR X
2
R X  (1.1)
X (R X )
iz
R R

Maksimalnu vrednost ovog izraza naći ćemo izjednačavanjem njegovog prvog izvoda sa nulom, odnosno:

dRiz 2 ˜X (1.2)

1  0
dX R

Iz jednačine (1.2) se nalazi da Riz dostiže maksimum za X=R/2, koji prema izrazu (1.1) ima vrednost Riz
(max) = R/4. N aslici 1.1 je grafički prikazana zavisnost Riz od parametra X.

X Riz
0 0
Slika 1.1. izlazna otpornost
R/4 potenciometra u funkciji
R/2 R/4 položaja klizača
3R/4
R 0
 Kada izlazna otpornost dostigne maksimum izlazni napon potenciometra će biti jednak Viz Vul 2 , jer je
tada klizač na polovini puta između početka i kraja pozenciometra. Slabljenje signala je tada:

Viul
A 20 log 20 log Vul 20 log 2 6 dB (1.3)
Viz Viul 2

2. Nacrtati električnu šemu najprostijeg aktivnog regulatora nivoa audio signala sa

potenciometrom u grani povratne sprege. Izračunati za koliko će se promeniti maksimalno
pojačanje ovog regulatora ako su varijacije otpornosti potenciometra r20%.

Rešenje: Električna šema regulatora prikazana je na slici 2.1. Potenciometar R treba da ima logaritamsku
promenu otpornosti.

Slika 2.1. Prost aktivni regulator nivoa signala sa

logaritamskim potenciometrom u grani povratne
sprege

Maksimalno pojačanje kola sa slike 2.1, izraženo u dB, (ne uzimajući u obzir znak koji ovde nije od značaja)
je:

Viz max  20 log § R ·

Amax 20 log ¨ R ¸ (2.1)
Vul © 1 ¹
Kako je dato u zadatku, maksimalna i minimalna vrednost otpornosti potenciometra su 1,2 ˜R (+20%), i
0,8 ˜R (-20%), respektivno. Sada se iz izraza (2.1) dobija: 1,2
20log¨ ¸ 3,5 dB
'L A A (2.2)
max ( 20%) max ( 20%)
§ ·
©0,8 ¹

3. Nacrtati električnu šemu aktivnog regulatora nivoa audio signala sa linearnm potenciometrom
podeljenim između ulazne grane i grane povratne sprege. Izvesti izraz za pojačanje ovog
regulatora i nacrtati krivu pojačanja u funkciji promenljive x koja predstavlja normalizovani
ugao rotacije potenciometra (0 dx d1), ako je R = 10R1.

Rešenje:

Električna šema ovog regulatora prikazana je na slici 3.1.

Izraz za pojačanje se, u ovom slučaju (opet ne uzimajući u obzir znak), može predstaviti relacijom:
§ xR ·
A 20 log ¨ ¸ (3.1)
© 1 x R R1 ¹
gde je xR otpornost potenciometra u grani povratne sprege a (1-x)R u ulaznoj grani, dok x predstavlja
normalizovani ugao rotacije potenciometra (0 dx d1).
 Slika 3.1. Aktivni regulator nivoa signala sa linearnim
potenciometrom podeljenim između ulazne grane i grane
povratne sprege

Pojačanje regulatora izraženo jednačinom (3.1) prikazano je grafički na slici 3.2.

x A (dB)
0,2 -13 Slika 3.2 Pojačanje regulatora sa slike 3.1
0,4 -5 u funkciji promenljive x

0,6 1,6
0,8 8,5
1,0 20

4. Nactrati električnu šemu aktivnog Baksandalovog (Baxandall) regulatora nivoa audio signala,
izvesti izraz za pojačanje i prikazati krivu pojačanja grafički u funkciji normalizovanog ugla rotacije
potenciometra x (0 d x d 1). U čemu je prednost ovog regulatora nad ostalim tipovima aktivnih
regulatora?

Rešenje:
Električna šema Baksandalovog regulatora prikazana je na slici 4.1. Radi izvođenja izraza za pojačanje ovog
kola šema je sa detaljnijim oznakama i podeljenim sekcijama potenciometra, u ulaznoj grani i grani povratne
sprege, prikazana na slici 4.2a.

Slika 4.1. Baksandalov aktivni regulator

nivoa audio signala

Na ovoj šemi sa V1 je označen napon na klizaču potenciometra. Pošto pojačavač A1 predstavlja razdvojni
stepen sa jediničnim pojačanjem to je napon V1 i na njegovom izlazu. Struje i1 i i2 su jednake, pa važi
relacija:

i1 i2 (4.1)
 a)
b)
Slika 4.2 Baksandalov regulator: a) detaljnija šema, b) pojačanje u funkciji x

Imajući u vidu oznale na šemi na slici 4.2a možemo pisati da je:

Vul V1
i1  (4.2)
1 x  ˜R

V V
i2  1 iz (4.3)
x ˜R
Kombinovanjem jednačina (4.1) – (4.3) dobijamo:

Vul V1 V1 Viz (4.4)

1 x  ˜R  x ˜R
Pojačavač A2 predstavlja invertujući stepen čije je pojačanje R2/R1, pa se može pisati da je:

Viz R
 2
V1 R1
odakle je:
R1
V V (4.5)
1 iz
R2

Zamenom vrednosti V1 iz jednačine (4.5) u jednačinu (4.4) i sređivanjem dobijenog izraza imamo da je
pojačanje Baksandalovog regulatora, izraženo u dB:

Viz x
A 20log 20log (4.6)
Vul 1 x   R1
R2
Kriva pojačanja prikazana je u funkciji normalizovanog ugla rotacije potenciometra x (0 dx d1) na slici
4.2b.
Kao što se vidi iz izraza (4.6), pojačanje ovog kola je funkcija ugla rotacije potenciometra i maksimalnog
pojačanja datog odnosom vrednosti otpornika R1 i R2. Vrednost otpornosti potenciometra, koja ima široke
tolerancije, ne učestvuje u izrazu za pojačanje, kao što je bio slučaj sa ostalim aktivnim kolima za
regulaciju nivoa audio signala. Zato Baksandalov regulator sa slike 4.1, u dvokanalnoj varijanti sa
dvostrukim potenciometrom, obezbeđuje približno isto pojačanje oba kanala (skoro idealan balans).
 5. Nacrtati električnu šemu koračnog regulatora nivoa audio signala sa serijskom otpornom
mrežom, sa šest koraka. Izračunati vrednosti otpornika u mreži ako je ulazna otpornost
regulatora 1 k:, a korak 4 dB. Izračunati koliki je relativni nivo signala (u odnosu na ulazni
signal) u položaju 3 preklopnika za teorijski dobijene vrednosti otpornika kao i za
najpribližnije vrednosti otpornika uzete iz reda E24.

Rešenje:

Električna šema ovog regulatora prikazana je na slici 5.1.

Otpornik Vrednosti Vrednosti iz

dobijene reda E24, :
računski, :
R1 369 360

R2 232 240
Slika 5.1. Koračni regulator
R3 147 150 nivoa sa serijskom otpornom
mrežom
R4 93 91

R5 59 56

R6 100 100

Postupak proračuna redne otporne mreže za ovaj regulator ima nekoliko koraka. Kako je dato u zadatku
ulazna otpornost regulatora je Rul=1 k:, broj sekcija N=6, a korak slabljenja A=4 dB. Prema izrazima (3), (4)
i (5) za klasični otporni razdelnik (vidi Delitelji napona – zadaci) sa dva elementa R1 i R2, uzimajući u obzir
da je R1+R2=Rul, dobijamo vrednost za prvi od dva otpornika u delitelju:
100,05˜A 1
R1 Rul (5.1)
100,05˜A
gde je A vrednost slabljenja izražena u dB.
Na isti način ćemo izrračunati vrednost prvog otpornika R1 u nizu, kod koračnog regulatora sa serijskom
otpornom mrežom, samo što ćemo ukupnu otpornost mreže, iz praktičnih razloga, ovde označiti sa Rul(n), gde
je n=1, 2, 3, ...., N.
Vrednost prvog otpornika u nizu, za mrežu sa slike 5.1, sada možemo izračunati iz jednačine:

R R 100,05˜A 1 1000 100,05˜4 1 : 369 : (5.2)

1 ul(1)
0,05˜A 0,05˜A
10 10
gde je ulazna otpornosst kompletne mreže označena sa Rul(1).
Ostatak mreže, čija je ukupna otpornost:

Rul(2) Rul(1) R1 (1000 369) : 631: (5.3)

sada tretiramo kao novu celinu, čiji prvi otpornik u nizu R2, sada računamo prema izrazu istog oblika kao
jednačina (5.2), samo što je sada ukupna otpornost mreže Rul(2). Tako imamo:

R R 100,05˜A 1 631100,05˜4 1 : 232 : (5.4)

2 ul(2)
100,05˜A 100,05˜A
Istovetnim postupkom nalaze se ostale vrednosti otpornika u serijskoj mreži:

Rul(3) Rul(2) R2 (631232) : 399 : (5.5)

R R 100,05˜A 1 399 100,05˜4 1 : 147 : (5.6)

3 ul(3)
100,05˜A 100,05˜A
Rul(4) Rul(3) R3 (399 147) : 252 : (5.7)
0,05˜A 1
R R 10 1 252 100,05˜4 : 93 : (5.8)
4 ul(4)
0,05˜A 0,05˜A
10 10
Rul(5) Rul(4) R4 (252 93) : 159 : (5.9)
0,05˜A 1
R R 10 1 159 100,05˜4 : 59 : (5.10)
5 ul(5)
0,05˜A 0,05˜A
10 10
Zadnji otpornik u nizu ima vrednost:

R6 Rul(6) Rul(5) R5 (157 59) : 100 : (5.11)

Relativni nivo signala u položaju 3 preklopnika (sa računski dobijenim vrednostima otpornika) označićemo
sa L3 i on iznosi:

L3 20log
V3 R3 R4 R5 R6 Rul(3) 399 :
20log 20log 20log |7,980 dB (5.12)
Vul R1 R2 R3 R4 R5 R6 Rul(1) 1000 :

Kada se u mreži teorijski dobijene vrednosti otpornika zamene najbližim vrednostima iz reda E24, treća
kolona u tabeli na slici 5.1, relativni nivo signala u položaju 3 preklopnika je:

V3 R3 R4 R5 R6 150 91 56 100

L3( E 24) 20log 20log 20log |7,998 dB
Vul R1 R2 R3 R4 R5 R6 360 240 150 91 56 100

6. Korišenjem preklopnika sa dve sekcije od po 24 položaja potrebno je realizovati stereo koračni

regulator nivoa audio signala sa rednom otpornom mreom, ukupnog slabljenja od 60 dB.
Izračunati vrednosti otpornika u mreži ako je ulazna otpornost regulatora 20 k:, prva tri koraka
slabljenja iznose po 6 dB, naredna tri koraka po 4 dB i ostali koraci po 2 dB. Početni položaj
preklopnika (CCW) treba da ima beskonačno slabljenje, poloaj 1 treba da odgovara slabljenu od
60 dB, a zadnji položaj označen sa 22 (CW) slabljenju od 0 dB. Koristiti standardne otpornike iz
reda E12.

Rešenje:

Na slici 6.1 je prikazana šema veze jedne sekcije preklopnika. Otpornik R1 je vezan na masu a otpornik
R22 na ulaz u preklopnik. Izlazni napon dobijamo između mase i preklopnog kontakta (izlaz). Kada je
preklopni kontakt u početnom (nultom) položaju izlani napon je jenak nuli, pošto je ova pozicija na
potencijalu mase. Kada se preklopni kontakt postavu u položaj 1 slabljenje izlaznog napona treba da bude
60 dB, u sledećem položaju 54 dB, i tako redom kako je u zahtevu zadatka navedeno. Slabljenje u i-tom
položaju preklopnog kontakta inosi:
 (6.1)

gde je:
i=1, 2, ..., n - redni broj pozicije preklopnog kontakta,
n - ukupan broj pozicija,
Rul- ulazna otpornost otporne mreže,
Vul i Viz - ulazni i izlazni napon otporne mreže, respektivno.

Slika 6.1. Blok šema

jedne sekcije stereo
regulatora nivoa
audio signala sa
preklopnikom (2
sekcije, 24 položaja)
i otpornom mreom.

Za prvi položaj preklopnika iz izraza (5.1) imamo:

= 60 dB (6.2)

odakle je:

Ω (6.3)

Slično, za drugi položaj preklopnog kontakta imamo:

= 54 dB (6.4)

odakle je:

Ω =19,91 Ω (6.5)

Nastavljajući prethodnom logikom dobijamo:

= 48 dB (6.6)
 Ω = 39,71 Ω (6.7)

Primenjujući isti postupak dobijaju se vrednosti ostalih otpornika u nizu, kako je navedeno u tabeli 6.1.

U poslednjoj koloni ove tabele date su zaokružene vrednosti otpornosti pojedinih otpornika koje
odgovaraju standardnim vrednostima iz reda E12.

Tabela 6.1, Vrednosti otpornika jedne sekcije regulatora nivoa sa dvostrukim preklopnikom od 24 položaja i
rednom otpornom mreom. (Ulana otpornost regulator aje 20 kΩ).

Otpornik Slabljenje (dB) Iračunata vrednost (Ω) Vrednost i reda E12 (Ω)
R1 60 20 20
R2 54 19,91 20
R3 48 39,71 39
R4 42 79,24 82
R5 38 92,92 91
R6 34 147,27 150
R7 30 233,40 240
R8 28 163,76 160
R9 26 206,16 200
R10 24 259,54 270
R11 22 326,74 330
R12 20 411,34 430
R13 18 517,85 510
R14 16 651,94 680
R15 14 820,74 820
R16 12 1033,25 1000
R17 10 1300,78 1300
R18 8 1637,59 1600
R19 6 2061,60 2000
R20 4 2595,40 2700
R21 2 3267,42 3300
R22 0 4113,44 4300

7. Izračunati vrednosti otpornika u rednoj otpornoj mreži ako je ulazna otpornost regulatora
15 k:, uz iste ostale uslova kao u zadatku 6. Koristiti standardne otpornike iz reda E96.

Rešenje:

Primenom identičnog postupka kao u zadatku 6 mogu se izračunati vrednosti otpornika koje su date u
tabeli 7.1. U poslednjoj koloni ove tabele date su zaokružene vrednosti otpornosti pojedinih otpornika koje
odgovaraju standardnim vrednostima iz reda E96.

Tabela 6.1, Vrednosti otpornika jedne sekcije regulatora nivoa sa dvostrukim preklopnikom od 24 položaja i
rednom otpornom mrežom. (Ulana otpornost regulator aje 15 kΩ).

Otpornik Slabljenje (dB) Iračunata vrednost (Ω) Vrednost i reda E96 (Ω)
R1 60 15 15
 R2 54 14.93 15
R3 48 29,79 30,1
R4 42 59,45 59
R5 38 69,69 69,8
R6 34 110,46 110
R7 30 175,07 174
R8 28 122,8 124
R9 26 154,64 154
R10 24 194,67 196
R11 22 245,07 243
R12 20 308,4 309
R13 18 388,5 392
R14 16 489 487
R15 14 615,45 619
R16 12 775,05 768
R17 10 975,6 976
R18 8 1228,2 1240
R19 6 1546,2 1540
R20 4 1946,4 1960
R21 2 2450,55 2430
R22 0 3095,05 3090
W.M. Leach, “Build A Stepped Volume Control”, Audio, February 1979.
2. T. Mishler, “Stepped Volume Controls”, The B.A.S Speaker, The Boston Audio Society, Vol. 7, No. 8, May 1979.

8. Nacrtati električnu šemu koračnog regulatora nivoa audio signala sa paralelnom otpornom
mrežom, sa šest koraka. Izračunati vrednosti otpornika u mreži ako je ulazna otpornost
regulatora 1 k:, a korak 5 dB. Izračunati koliki je relativni nivo signala (u odnosu na ulazni
signal) u položaju 4 preklopnika za teorijski dobijene vrednosti otpornika kao i za
najpribližnije vrednosti otpornika uzete iz reda E24.

Rešenje:

Električna šema ovog regulatora prikazana je na slici 8.1.

Računske vrednsoti, : Vrednsoti iz reda E24, :

R1a = 438 R1b = 562 R1a = 430 R1b = 560
R2a = 684 R2b = 316 R2a = 680 R2b = 330
R3a = 822 R3b = 178 R3a = 820 R3b = 180
R4a = 900 R4b = 100 R4a = 910 R4b = 100
R5a = 944 R5b = 56 R5a = 910 R5b = 56
R6a = 968 R6b = 32 R6a = 1000 R6b = 30
Slika 8.1. Koračni regulator nivoa sa paralelnom (lestvičastom) otpornom mrežom
Koračni regulator sa paralelnom (lestvičastom) otpornom mrežom se u stvari sastoji iz N (ovde je N=6)
klasičnih delitelja napona od po dva otpornika, gde svaki delitelj ima istu ulaznu otpornost Rul, i
slabljenje 'L definisano korakom B i rednim brojem delitelja i ( I = 1, 2, …, N) kao:

'Li B ˜i (8.1)

Vrednosti otpornika u i-tom delitelju se sada mogu izračunati iz izraza koji su korišćeni za klasični
delitelj napona (vidi Delitelji napona –zadaci), prema relacijama:

100,05˜'Li 1
Ria Rul (8.2)
100,05˜'Li

Rib Rul Ria (8.3)

Tako za prvi delitelj napona ( 'L1 B 5 dB) imamo:

0,05˜'L 1
R R 10 1 1000 100,05˜5 : 438 : (8.4)
1a ul
0,05˜'L 0,05˜5
10 10
R1b Rul R1a (1000 438 ) : 562 : (8.5)

Slično, za drugi delitelj napona ( 'L2 2 ˜B 10 dB) je:

0,05˜'L2 1
R R 10 1 1000 100,05˜10 : 684 : (8.6)
2a ul
100,05˜'L2 100,05˜10
R2b Rul R2a (1000 684 ) : 316 : (8.7)
Istom logikom, dalje dobijamo:
0,05˜'L3 1
R R 10 1 1000 100,05˜15 : 822 : (8.8)
3a ul
0,05˜'L3 0,05˜15
10 10
R3b Rul R3a (1000 822 ) : 178 : (8.9)
Ostale vrednsoti otpornika date su u tabeli uz sliku 8.1.

Relativni nivo izlanog signala (u odnosu na ulazni signal) u položaju 4 preklopnika za teorijski dobijene
vrednosti otpornika iznosi:
R4b 100 :
'L4 20 log 20 log 19,1 dB (8.10)
R4a R4b 900 :
Kada su u pitanju najbliže vrednosti otpornika iz reda E24 imamo:

R4b 100 :
'L4 (E24) 20 log 20 log 19,2 dB (8.11)
R4a R4b 910 :

9. Nacrtati električnu šemu koračnog regulatora nivoa audio signala sa premošćenom (šant)
otpornom mrežom, sa pet koraka. Izračunati vrednosti otpornika u mreži ako ulazna otpornost
regulatora ne sme biti manja od 2 k:, a korak slabljenja je B = 3 dB. Izračunati koliki je
relativni nivo signala (u odnosu na ulazni signal) u položaju 4 preklopnika za teorijski dobijene
vrednosti otpornika kao i za najpribližnije vrednosti otpornika uzete iz reda E24.

Rešenje:
Električna šema ovog regulatora prikazana je na slici 9.1.
Računski dobijene Vrednsoti iz reda E24, :
vrednsoti, :
R1a = 2.000 R1b = 4.848 R1a = 2.000 R1b =4.848
R2b = 2.009 R2b = 2.000
R3b = 1.099 R3b = 1.100
R4b = 670,1 R4b = 680
R5b = 432,6 R5b = 430

Slika 9.1. Koračni regulator nivoa sa paralelnom (lestvičastom) otpornom mrežom

Koračni regulator sa premošćenom (šant) otpornom mrežom se u stvari sastoji iz jednog fiksnog
otpornika R1a, vezanog imeđu ulaza i izlaza i N (ovde je N=5) različitih otpornika vezanih između izlaza i
mase (izlazni otpornici). U svakom položaju preklopnika samo je jedan od izlaznih otpornika u kolu
regulatora.
Vrednosti izlaznih otpornika u i-tom položaju preklopnika (i = 1, 2, ..., N) se mogu izračunati iz izraza
koji je korišćen za klasični delitelj napona (vidi Delitelji napona –zadaci):

R1a
Rib (9.1)
10 0,05˜'Li 1
gde je:
R1a - poznata vrednost,
i = 1, 2, ..., N,
'Li B ˜i .
Kako ulazna otpornost mreže ne sme biti manja od 2 kΩ, to ćemo uzeti da je R1a = 2 kΩ. Sada. iz izraza
(9.1) imamo:

R1a
R1b 2000 : 4.848 Ω (9.2)
10 0,05˜'L1
1 10 0,05˜3 1
R1a
R2b 2000 : 2.009 Ω (9.3)
10 1 10
0,05˜'L2
1 0,05˜6
Ako istom logikom nastavimo dalje dobićemo vrednosti date u tabeli uz sliku 9.1.
Slabljenje u položaju 4 preklopnika za izračunatu vrednost otpornika R4b inosi:
R R4b 2670,1 :
'L4 20 log 1a 20 log 12,0077 dB , (9.4)
R4b 670,1 :
dok je za vrednost otpornika R4b, uzetu i reda vrednosti E24:

R1a R4b 2680 :

'L (E24) 20 log 20 log 11,9125 dB . (9.5)
680 :
4
R4b

10. Nacrtati električnu šemu koračnog regulatora nivoa audio signala sa lestvičastom
logaritamskom binarnom mrežom. Izračunati vrednosti otpornika u mreži ako je ulazna
otpornost pojedinih sekcija regulatora 10 k:, korak slabljenja 1 dB. i ukupni opseg slabljenja
 63 dB. Izračunati koliko je slabljenje nivoa signala u slučaju kada je stanje preklopnika 110000
za najpribližnije vrednosti otpornika uzete iz reda E24.

Rešenje:

Električna šema gore definisanog regulatora prikazana je na slici 10.1.

Ulana otpornost Rul svake sekcije kod ove mreže je konstantna i jednaka je otpornosti opterećenja RL, tj.:

R R R Rib ˜RL
Rib RL
ul L ia
(10.1)

Slika 10.1

Tabela 10.1. Vrednosti otpornosti lestvičaste mreže sa slike 10.1

Ulazna otpornost Rul = 10 kΩ
Broj Slabljenje sekcije Vrednosti dobijene rašunski (kΩ) Vrednosti iz reda E24 (kΩ)
sekcije (i) 'Li (dB) Ki Ria Rib Ria Rib

1 1 1,1221 1,087 81,95 1,1 82

2 2 1,2589 2,057 38,62 2,2 39
3 4 1, 5849 3,69 17,1 3,9 18
4 8 2,5119 6,019 6,614 6,2 6,8
5 16 6,3096 8,415 1,883 8,2 2,0
6 32 39,8107 9,749 0,2577 10 0,27

Sa druge strane, slabljenje i-te sekcije inosi:

RL Rib RL
Ki  
Rib ˜RL Rib
(10.2)
Rib RL
odakle je:
RL RL
R
ib
K i 1 100,05˜'Li 1
(10.3)
 Zamenom (10.3) u (10.1), nakon sređivanja dobijamo:

Ki 1 100,05˜'Li 1
Ria RL RL
Ki 100,05˜' Li
(10.4)
Pojedine sekcije u mreži sa slike 10.1 treba da imaju slabljenja ∆ Li, izražena u dB, jednaka binarnom nizu
2i, gde je i = 0, 1, 2, ..., n-1, a n ukupan broj sekcija. U ovom slučaju imamo ukupno šest sekcija, i one u
otpornoj mreži mogu biti poređane bilo kojim redom. Uzmimo da je redosled sekcija 6, 5, 4, 3, 2, 1. tj. da
je prva sekcija (čije je slabljenje 1 dB) zadnja desno, zatim sa desna u levo stoje sekcije 2, 3, ... i sasvim
levo je šesta sekcija (čije slabljenje je 32 dB).
Prva sekcija, čije je slabljenje ∆ L1=1 dB, ima, prema izrazima (10.3) i (10.4), vrednosti otpornika:

0,05˜' Li 1
R R 10 1 10 100,05˜1 kΩ 1,087 k:
1a L
100,05˜' Li 100,05˜1 ,(10.5)
R RL 10 81,95 kΩ
1 10 1
1b
10 0,05˜'Li 0,05˜1 .(10.6)

Druga sekcija, čije je slabljenje ∆ L2 = 2 dB, ima vrednosti otpornika:

0,05˜' Li 1
R R 10 1 10 100,05˜2 kΩ 2,057 k:
2a L
10 0,05˜' Li
10 0,05˜2 (10.7)

R2b R L 10 38,62 kΩ
10 0,05˜'Li
1 10 0,05˜2
1 (10.8)

Na isti način vrednosti otpornika se dobijaju i za ostale četiri sekcije, čija su slabljenja 4 dB, 8 dB, 16 dB
i 32 dB, respektivno. Ove vrednosti su date u tabeli 10.1. U praktičnoj primeni racionalno ih je zaokružiti
na najbliže standardne vrednosti iz datog otporničkog reda, za ovaj slučaj iz reda E24. Zaokružene
vrednosti otpornika su navedene u poslednja dva stupca tabele 10.1.
Ako su stanja pojedinih preklopnika Qi definisana nizom 110000, to znači da su aktivne samo sekcije 5 i
6 (prve dve sa leve strane), i cela mreža se svodi na oblik prikazan na slici 10.2. Slabljenje koje unosi
sekcija 5 iznosi:
R5a  R5b ˜RL 8,2  2 ˜10
'L5 20 log K5 20 log R5b RL 20 log 2 10 dB 15,45 dB
R ˜R
2 ˜10
5b L (10.9)
R5b RL 2 10

Ulazna otpornost u sekciju 5 je: R ˜R § ˜ ·

Rul(5) R5a  5b L ¨ 8,2  2 10 ¸kΩ 9,87 kΩ
R5b RL © 2 10 ¹ (10.10)
 Slika 10.2

Sada se za slablejnje sekcije 6 dobija:

R6a  R6b ˜Rul(5) 10  0,27 ˜10
R6b Rul(5) 0,27 10 dB 31,67 dB
'L6 20 log K 6 20 log 20 log
R6b ˜Rul(5) 0,27 ˜10 (10.11)
R6b Rul(5) 0,27 10

Kako se vidi iz izraza (10.9) i(10.11), zaokruživanjem izračunatih vrednosti otpornika na standardne
vrednosti iz reda E24 unosi se izvesna greška u iznos slabljenja svake sekcije. Ova greška je u praksi
nešto veća, pošto se moraju uzeti u obzir i tolerancije u kojima stvarne vrednosti otpornika odstupaju od
nazivnih.

11. Nacrtati električnu šemu koračnog regulatora nivoa audio signala sa lestvičastom
logaritamskom binarnom mrežom. Izračunati vrednosti otpornika u mreži ako je izlazna
otpornost pojedinih sekcija regulatora 10 k:, korak slabljenja 1 dB. i ukupni opseg slabljenja
63 dB. Izračunati koliko je slabljenje nivoa signala u slučaju kada je stanje preklopnika 101000
za najpribližnije vrednosti otpornika uzete iz reda E24.

Rešenje:

Električna šema ovog regulatora prikazana je na slici 11.1.

Slika 11.1

U ovom slučaju, za razliku od mreže sa slike 10.1 je izlazna otpornost Rizl svake sekcije konstantna, pa
imamo:
 Rib ˜(Ria Rizl )
R  const.
izl
Rib Ria Rizl (11.1)
Odakle se dobija veza:
2
Rizl
Ria  R R
ib izl (11.2)
Slabljenje i-te sekcije je:
Ria Rib Rizl
Ki  ,
Rib (11.3)

odakle se dobija:

Rib  Ria Rizl

K 1 (11.4)

Zamenom jednačine (11.4) u jednačinu (11.3), nakon sređivanja dobijamo:

R 2 (2 K)R R (K 1)R 2 0

ia izl ia izl
(11.5)
Rešenje kvadratne jednačine (11.5), daje kao rezultat:


Ria (K 1)Rizl  100,05˜'Li 1 Rizl 
(11.6)
Tabela 11.1
Izlazna otpornost Rizl = 10 kΩ
Broj Slabljenje Vrednosti dobijene rašunski (kΩ) Vrednosti iz reda E24 (kΩ)
sekcije (i) 'Li (dB) Ki Ria Rib Ria Rib

1 1 1,1221 1,22 91,95 1,2 91

2 2 1,2589 2,59 48,62 2,7 47
3 4 1, 5849 5,85 27,1 5,6 27
4 8 2,5119 15,12 16,61 15 16
5 16 6,3096 53,1 11,88 51 12
6 32 39,8107 398,12 10,26 390 10

Zamenom izraza (11.6) u jednačinu (11.2), konačno dobijamo:

Ki R 100,05˜' Li R
Rib  izl 0,05˜'L izl
Ki 1 10 i
1 (11.7)

Neka su pojedine sekcije ove mreže postavljene, s desna u levo, prema rastućem iznosu slabljenja
'Li (1, 2, 4, 8, 16, 32) dB, (i 1, 2, ..., 6)
kao na slici 11.1. Vrednosti otpornika u prvoj sekciji s desna, čije je slabljnje 1 dB, prema jednačinama
(11.6) i (11.7) iznose:
  
R1a  100,05˜'Li 1 Rizl 100,05˜1 110 kΩ 1,22 kΩ
(11.8)
0,05˜1

R1b  10 10 kΩ 9,19 kΩ

10 0,05˜1
1 (11.9)
Slično, za drugu sekciju, čije je slablejnje 2 dB, imamo:

 
R2a  100,05˜'Li 1 Rizl 100,05˜2 110 kΩ 2,59 kΩ
(11.10)

0,05˜2
R2b  10 10 kΩ 9,19 kΩ 48,62 k:
100,05˜2
1 (11.11)
Vrednosti otpornika za treću, četvrtu i petu sekciju, čija su slabljenja 4 dB, 8 dB i 16 dB, su date u tabeli
11.1.
Poslednja ili šesta sekcija, koja se nalazi sasvim levo na slici 11.1 ima drugačiju topologiju od ostalih.
Naime, kod nje se otpornik R6b nalazi u grani preklopnika umesto da bude vezan na masu. Razlog
ovome je što izlazna otpornost ove sekcije (kao i ostalih) mora biti 10 k , pri čemu ona prema izvoru
signala “vidi” njegovu nultu izlaznu otpornost, slika 11.2. (Pretpostavlja se da prethodni stepen ima nultu
izlaznu otpornost).
Zbog prethodnih razloga vrednosti otpornika za ovu sekciju ne možemo izračunati pomoću izraza (11.6) i
(11.7), već moramo poći od uslova datih jednačinama (11.1) i (11.3), imajući u vidu da je izlazna
otpornost prethodnog stepena jednaka nuli, pa dobijamo:

Slika 11.2

R6a K6 Rizl 100,05˜32 ˜Rizl 100,05˜32 ˜10 kΩ 398,12 kΩ

(11.12)

K6
R R  10
0,05˜32
˜10 kΩ 10,26 k:.
K 6 1
6b izl
100,05˜32 1 (11.13)

Napomena: Sekcije u električnoj mreži prikazanoj na slici 11.1 se mogu postaviti obrnutim redom, kako
je prikazano na slici 11.3. Vrednosti otpornika se izračunavaju na istovetan način kao i u slučaju veđ
pomenute mreže, i date su u table 11.2.
Slika 11.3

Tabela 11.2, Vrednosti otpornika u elektri;noj mreži prikazannoj na slici 11.3

Izlazna otpornost Rizl = 10 kΩ
Broj Slabljenje Vrednosti dobijene rašunski (kΩ) Vrednosti iz reda E24 (kΩ)
sekcije (i) 'Li (dB) Ki Ria Rib Ria Rib

1 1 1,1221 11,22 91,95 11 91

2 2 1,2589 2,589 48,62 2,7 47
3 4 1, 5849 5,849 27,1 5,6 27
4 8 2,5119 15,12 16,61 15 16
5 16 6,3096 53,1 11,88 51 12
6 32 39,8107 388,1 10,26 390 10

12. Nacrtati električnu šemu koračnog regulatora nivoa audio signala sa lestvičastom
logaritamskom binarnom mrežom. Izračunati vrednosti otpornika u mreži ako je izlazna
otpornost pojedinih sekcija regulatora 25 k:, korak slabljenja 1,5 dB. i ukupni opseg slabljenja
22,5 dB. Izračunati koliko je slabljenje nivoa signala u slučaju kada je stanje preklopnika 1010
za najpribližnije vrednosti otpornika uzete iz reda E24.

Rešenje:

Električna šema ovog regulatora prikazana je na slici 12.1.

 Slika 12.1

Vrednosti otpornika se nalaze na isti način kao u zadatku 11. Tako, za prvu sekciju, čije je slabljenje
∆ L1 = 1,5 dB, imamo:
 
R1a  100,05˜'Li 1 Rizl 100,05˜1,5 1 25 kΩ 4,713 kΩ
0,05˜1,5

R1b  10 25 kΩ 157,624 kΩ

100,05˜1,5 1
Za drugu i teću sekciju, čija su slabljenja 3 dB i 6 dB, primenjuju se istovetni izrazi, a izračunete
vrednosti otpornika su prikazane u tabeli 12.1.
Poslednja, četvrta sekcija, čije je slabljenje 12 dB, je drugačije topologije od ostalih sekcija, iz razloga
objašnjenih u zadatku 11, pa se za izračunavanje vrednosti njenih otpornika koriste izrazi (11.12) i
(11.13), samo što je slabljenje ∆ L4 = 12 dB i Rizl=25 k :

R4a K4 Rizl 100,05˜12 ˜Rizl 100,05˜12 ˜25 kΩ 99,53 kΩ

K4
R R  10
0,05˜12
˜25 kΩ 33,39 k:.
K 4 1
4b izl
10 0,05˜12
1
Tabela 12.1
Izlazna otpornost Rizl = 25 kΩ
Broj Slabljenje Vrednosti dobijene rašunski (kΩ) Vrednosti iz reda E24 (kΩ)
sekcije (i) 'Li (dB) Ki Ria Rib Ria Rib

1 1,5 1,1885 4,713 157,62 4,7 160

2 3 1,4125 10,31 85,6 10 82
3 6 1, 9953 24,88 50,12 27 51
4 12 3,9812 99,53 33,39 100 36

Kada je, u mreži datoj na slici 12.1, stanje preklopnika 1010 ona se svodi na prostiji oblik prikazan na
slici 12.2. Ako deo kola levo od tačaka A i B zamenimo ekvivalentnim Tevenenovim generatorom
elektromotorne sile V2 i unutrašnje otpornosti R2 čije su vrednosti:

R4b 36 Vul Vul

V2  Vul
R4a R4b 36 99 3,75
 R4a ˜R4b 36 ˜99 kΩ 26,4 kΩ
R2 
R4a R4b 36 99

Slika 12.2

imaćemo kolo prikazano na slici 12.2. Izlazni napon u ovom kolu iznosi:
R2b  Vul  Vul
V2  x ul 
Vizl  R2b V 82
˜
R2 R2a R2b 3,75 26,4 10 82 3,75 5,415
R2 R2a R2b
Odakle se može naći ukupno slabljenje kola sa slike 12.2a:

Vul
'L(1010) 20 log 20 log( 5,415) 14,67 dB
Vizl
VIŠER – Beograd
Audio i video tehnologije
Audioelektronika

Ton kontrole i ekvalizeri

Ispitni zadaci

1. Nacrtati električnu šemu pasivnog lepezastog filtra niskih frekvencija. Za ovaj filtar
odrediti vrednosti maksimalnog izdizanja i obaranja niskih frekvencija, izražene u dB.
Izračunati koliko iznosi maksimalno izdizanje ili obaranje ako je Rp =100 k:, R1 = 10 k:i R2 = 1
k:.

Rešenje:

Električna šema pasivnog lepezastog filtra niskih frekvencija prikazana je na slici 1.1a.

Slika 1.1. Pasivni

lepezasti filtar niskih
frekvencija

a) c)
b)

Kod ovog filtra napon izlaznog signala Uiz je uvek manji od napona ulaznog signala Uul. Na visokim
frekvencijama impedanse kondenzatora C1 i C2 su male i možemo smatrati da na njihovim mestima
imamo kratko spojeno kolo, tako da potenciometar Rp nema uticaja. Kolo se sada svodi na oblik
prikazan na slici 1.1b. Izlazni napon je tada:
R2
U izH  U (1.1)
R1 R2 ul
Na niskim frekvencijama impedanse kondenzatora su veoma velike i možemo smatrati da predstavljaju
otvorene delove kola, i filtar sada ima ekvivalentnu đemu prikazanu na slici 1.1c. Maksimalni i
minimalni izlazni naponi (kada je klizač potenciometra Rp na poziciji otpornika R1 i otpornika R2,
respektivno) tada imaju vrednosti:
R2 R p
U izL (max)  U ul (1.2)
R1 R2 R p
R2
U izL (min)  U ul (1.3)
R1 R2 R p
Pod uslovom da je ispunjen uslov:
Rp !!R1 !!R2 (1.4)

iz jednačina (1.1), (1.2) i (1.3) dobijamo da su faktori maksimalnog izdizanja kizd i obaranja kobr napona
jednaki:
 U (max) R
kizd  izL  1 (1.5)
U izH R2

U (min) R1 (1.6)
kobr  izL 
U izH Rp
Da bi amplitudska karakteristka filtra bila simetrična u odnosu na nivo na visokim frekvencijama, mora
biti ispunjen uslov:
1 R1 R p
kizd   (1.7)
kobr R2 R1

Vrednost maksimalnog izdizanja ili obaranja niskih frekvencija, izražena u dB, sada se može izraziti
relacijom:

§ 1 · §R · §R ·

'L 20 log k izd  20 log ¨ ¸ 20 log ¨ 1 ¸ 20 log ¨ p ¸ (1.8)
©kobr ¹ ©R2 ¹ © R1 ¹

Za vrednosti komponenti date u zadatku imamo:

1 R R
¸ 20 log ¨ 1 ¸ 20 log ¨ p ¸ 20 log 10 20 dB
'L 20 log k  20 log ¨ (1.9)
§¨ ¸· §¨ ·¸ §¨ · ¸
©k ¹ ©R ¹ © R1 ¹
izd
obr 2

2. Nacrtati električnu šemu pasivnog lepezastog filtra niskih frekvencija. Izračunati

granične frekvencije filtra i nacrtati njegovu ampitudsku karaktaristiku u graničnim položajima
izdizanja i obaranja niskih frekvecnija.

Rešenje:
Električna šema pasivnog lepezastog filtra niskih frekvencija prikazana je na slici 2.1a.

Slika 2.1. Pasivni

lepezasti filtar niskih
frekvencija

a)

Ampitudska karaktaristika filtra u graničnim položajima izdizanja i obaranja niskih frekvecnija

prikazana je na slici 2.1b. Na slici su označene dve granične frekvencije: f1L gde počinje delovanje
filtra i f2L gde amplitudska karaktersitka dostiže maksimalne vrednosti. Njihov tačan položaj odgovara
tačkama u kojima je odstupanje amplitudske karaktersitke 3 dB u odnosu na vrednosti koje odgovaraju
njenim horizontalnim delovima.

Vrednosti otpornika u ovom filtru zadovoljavaju uslov:

Rp !!R1 !!R2 (2.1)

Na graničnoj frekvenciji f1L reaktansa kondenzatora C1 jednaka je otpornosti otpornika R1 a reaktansa
kondenzatora C2 otpornosti otpornika R2. Iz ovih uslova se dobija:
1 1 (2.2)
f 1L
2 ˜ S˜R1 ˜C1 2 ˜ S˜R2 ˜C2

Slično, na graničnoj frekvenciji f2L reaktansa kondenzatora C1 jednaka je otpornosti otpornika Rp a

reaktansa kondenzatora C2 otpornosti otpornika R1, odakle sledi:
1 1 (2.3)
f 2L
2 ˜ S ˜R p ˜C1 2 ˜ S ˜R1 ˜C 2
Iz jednačina (2.2) i (2.3) se dobija da je:
f1L R p  R1 C2
  kizd 1 (2.4)
f 2 L R1 R2 C kobr
1

Treba napomenuti da jednačine (2.2)-(2.4) nisu međusobno nezavisne već da zavise jedna o druge, i da
tek izborom faktora izdizanja/obaranja i frekvencije f1L dobijamo frekvenciju f2L.
Frekvencija f1L zavisi od položaja klizača potenciometra Rp, kako je prikazano isprekidanim linijama na
slici 2.1b.

3. Nacrtati uprošćenu električnu šemu pasivnog lepezastog filtra niskih frekvencija. Za ovaj
filtar odrediti vrednosti maksimalnog izdizanja i obaranja niskih frekvencija, izražene u dB.