Džejn Ostin - Pod Tudjim Uticajem

www.balkandownload.
org
www.balkandownload.org
DEJN OS TIN
POD TUIM
UTICAJEM
BalkanDownload.org
Prevod Branislava Maodu
2
Edicija
VELIKE SPISATELJICE
Dejn Ostin (1775-1817) je roena u malom mestu Stiventon u Hempiru, u

mnogobrojnoj porodici parohijskog svetenika. Poela je da pie u ranoj mladosti,
uporedo stiui obrazovanje, najpre u raznovrsnoj biblioteci svoga oca, a potom i u
prestinim kolama za devojke u Oksfordu i Sauthemptonu. Uz pomo brata Hen
rija objavljuje prvi roman, Razum i oseajnost, koji umnogome nagovetava teme i
ideje prisutne i u kasnijim njenim romanima Gordost i predrasuda, Mensfild park
i Ema: svakodnevni ivot srednje i vie klase, naroito ena; uloga ljubavi u savre
menom drutvu; suprotstavljenost emocija i razuma, gde esto oseanja predstav
ljaju smetnju branoj srei, zbog ega su je kritikovali arlota Bronte i Mark Tven
nalazei je lienom emocionalnosti. Teko obolela, zapoela je dva romana, Nor
tangerska opatija i Pod tuim uticajem, koji su u nedovrenom obliku objavljeni na
kon njene smrti. Uprkos tome to je svoja dela objavljivala anonimno, izoptena iz
kruga velikih knjievnih savremenika, njihova slava ne bledi ni pred kritikim su
dom savremenog itaoca.
3
Glava 1
Ser Volter Eliot iz Kelin hola u Samersetiru bio je ovek koji zarad sopstvenog
uitka nikada u ruke nije uzeo nijednu knjigu osim Baronetstva; u njoj je pronala
zio zanimanje u asovima dokolice i utehu u trenucima potitenosti; tada su mu se
u dui budila oseanja divljenja i potovanja dok je posmatrao oskudne ostatke naj
ranijih povelja kojima se dodeljuju prava i titule; tu su sva neprijatna oseanja pro
izila iz domaih nesuglasica sasvim prirodno ustupala mesto saaljenju i preziru
dok je listao gotovo beskrajan spisak novoproglaenih baroneta proteklog veka; i tu
je, ako bi ga svaka druga stranica izneverila, mogao da ita svoju linu istoriju sa in
teresovanjem koje nikada nije slabilo. Ovo je bila stranica na kojoj se najmilija knji
ga otvarala;
ELIOT IZ KELIN HOLA
Volter Eliot, roen 1. marta, 1760. godine, u brak stupio 15. jula, 1784. godine sa Elizabet,
kerkom plemenitog Dejmsa Stivensona iz Saut Parka, u Glosterskoj grofoviji, sa kojom je (a
ona se upokojila 1800. godine) izrodio Elizabet, roenu 1. juna, 1785. godine; En, roenu 9.
avgusta, 1787. godine; sina, mrtvoroenog, 5. novembra, 1789. godine; Meri, roenu 20. no
vembra, 1791. godine.
Upravo je tako u ovom paragrafu pisalo kada je on izaao iz tamparevih ruku;

ali ga je ser Volter dopunio dodavi iza datuma Merinog roenja, kao obavetenje
sebi i svojoj porodici, sledee rei: U brak stupila 16. decembra, 1810. godine, sa
arlsom, sinom i naslednikom plemenitog arlsa Mazgrouva iz Aperkrosa u Sa
mersetskoj grofoviji i upisao je i taan dan i mesec kada je ostao bez supruge.
Zatim je usledila istorija uspona ove drevne i uvaene porodice izneta uobiaje
nim recima; kako su se prvi put nastanili u eirskoj grofoviji; kako su navedeni u
Dagdejlovoj1 knjizi, kako su obavljali slubu velikog erifa2 i predstavljali varo u tri
uzastopna saziva parlamenta, kako su se pokazali kao odani kruni i kako im je uka
4
zana ast dodelom titule baroneta u prvoj godini vladavine arlsa II, a bile su tu
pobrojane i sve one Elizabete i Meri kojima su se enili; i sve je to zajedno inilo sa
svim lepe dve strane duodecim formata3 a zavravalo se grbom i motom: Glavno
sedite, Kelin hol u Samersetskoj grofoviji i ser Volterovim rukopisom:
Zakoniti naslednik, plemeniti Vilijam Volter Eliot, praunuk ser Voltera II.
Tatina je bila poetak i kraj karaktera ser Voltera; lina tatina, kao i tatina
zbog drutvenog poloaja. U mladosti je bio izvanredno naoit; i u pedeset etvrtoj
je i dalje bio sasvim oku ugodan. Malo je ena koje su o svojoj spoljanjosti vodile
rauna kao to je to on inio, niti je lakej ma kog novoproglaenog lorda mogao biti
ushieniji svojim poloajem u drutvu4. Smatrao je da blagoslov lepote prevazilazi
samo blagoslov baronetstva; a upravo je onaj ser Volter Eliot u kome su se ove vrli
ne sjedinile bio neprestani predmet njegovog najtoplijeg oboavanja i najdubljeg
potovanja.
A lepoj spoljanjosti i poloaju mogao je da zahvali i za svoj brak; zahvaljujui
njima stekao je enu iji je karakter daleko prevazilazio sve ono to je on svojim
mogao da zaslui. Ledi Eliot je bila izvrsna ena, razborita i prijatna, ijem sudu i
karakteru, ako se izuzme mladalaka zanesenost kojoj je podlegla kada je postala
ledi Eliot, nikada nakon toga nije mogla da se pripie nikakva slabost. Ona je uma
njivala, ili ublaavala, ili skrivala njegove slabosti, i sedamnaest godina uzdizala nje
gov ugled; i premda sama nije bila najsrenije stvorenje na svetu, pronala je dovolj
no razloga u svojim obavezama, prijateljima i svojoj deci da zavoli ivot i da se sa
nemalom tugom rastane od njega kada je kucnuo njen as. Tri keri, a dve najstari
je su imale esnaest i etrnaest godina, bile su potovanja vredan amanet jedne maj
ke, ali i prilino teko breme ostavljeno na poverenje i staranje tatom i budalastom
ocu. Imala je ona, dodue, jednu blisku prijateljicu, razboritu, valjanu enu, koja se
iz velike ljubavi prema njoj nastanila u blizini, u selu Kelin; i upravo se na njenu
dobrotu i savete ledi Eliot u najveoj meri oslanjala nadajui se da e ona nastaviti
sa usaivanjem stabilnih naela i obrazovanjem koje je ona sa takvim arom prua
la svojim kerima.
Ova prijateljica i ser Volter se nisu uzeli, ma kakva bila oekivanja njihovih poz
nanika u tom pogeldu. Trinaest godina je prolo od smrti ledi Eliot, a oni su ostali
bliski susedi i prijatelji, ali je on i dalje bio udovac, a ona udovica.
Ovu odluku ledi Rasel, ene stabilnog karaktera i zrelih godina, i izvanredno
imune, nema potrebe pravdati svetu koji je skloniji da nerazumno osudi enu
kada se ona ponovo uda nego kada to ne uini; ali ser Volterova odluka da nastavi
5
samaki ivot zahteva objanjenje. Neka se, dakle, zna da se ser Volter, kako i doli
kuje dobrom ocu (nakon to je u privatnosti doiveo neuspeh ili dva u nekim ve
oma nerazboritim prosidbama), diio svojom odlukom da zarad svojih keri ostane
samac. Za jednu ker, najstariju, on bi odista sve rtvovao, ali nije imao mnogo pri
like da to i uini. Elizabet je, u esnaestoj godini, koliko je to bilo mogue, nasledila
sva majina prava i ugled; a kako je bila veoma naoita, i veoma nalik njemu, ona je
na njega imala velikog uticaja, i njih dvoje su se zaista lepo slagali. Za drugo dvoje
dece mario je manje. Meri je stekla malo na ugledu postavi gospoa arlsa Maz
grouva; ali En, prefinjena duha i mile naravi zbog kojih bi je istinski razboriti ljudi
visoko cenili, ni ocu ni sestri nije bila vana; njena re nije imala teinu, od nje se
oekivalo da uvek rtvuje svoju udobnost i potini je tuoj ona je bila samo En.
Ali ledi Rasel je nju najvie cenila, ona joj je bila najvoljenije kume, miljenica i
prijateljica. Ledi Rasel ih je sve volela; ali samo je u En videla dostojnu naslednicu
njene majke.
Nekoliko godina ranije, En Eliot je bila veoma lepa devojka, ali joj je lepota sve
nula; a kako je njen otac, ak i u punom cvatu njene lepote nalazio malo ega emu
bi se kod nje mogao diviti (toliko su razliite bile njene nene crte lica i blage tam
ne oi od njegovih), sada, kada je i ta lepota izbledela i kada je omravila, u njenom
izgledu nije bilo niega to bi probudilo njegovo divljenje. Nikada on nije gajio ve
like nade, ali sada nikakvih nada vie nije imao da e njeno ime proitati na ma ko
joj strani svoje omiljene knjige. Mora se uzdati da e Elizabet sklopiti brani savez
dostojan njenog poloaja, jer se Meri udajom prosto vezala za staru uglednu poro
dicu, koja raspolae velikim bogatstvom, pa je time ukazala svu ast porodici, ali je
nije primila zauzvrat: Elizabet e se, danas-sutra, udati spram sebe.
Desi se ponekad da je ena naoitija u dvadeset devetoj nego to je bila deset go
dina ranije; i uopteno govorei, ako nije bilo bolesti ili strepnje, to je ivotno doba
kada ena nije izgubila nita od svoje privlanosti. Bio je to sluaj sa Elizabet, ona je
i dalje bila ista ona naoita gospoica Eliot kao i pre trinaest godina, stoga se ser
Eliotu moglo oprostiti to je zaboravio koliko joj je godina, ili se bar moe smatrati
samo delimino budalastim to je smatrao da su on i Elizabet ostali u cvetu lepote,
meu naruenom lepotom svih ostalih; jer je on jasno video koliko su ostarili ostali
lanovi njegove porodice i njegovi prijatelji. Odavno je njega ve onespokojavala
svenula Enina lepota, Merina zaputenost, tragovi vremena na svakom licu u su
sedstvu, i sve naglaenije bore u uglovima oiju ledi Rasel.
Elizabet nije ba u potpunosti mogla da se meri s ocem u pogledu linog samo
6
zadovoljstva. Trinaest je godina bila gospodarica Kelin hola, i vladala je i upravlja

la njime sa takvim samopouzdanjem i odlunou da niko ne bi ni pomislio da je
mlaa nego to je bila. Trinaest je godina ona bila domaica, i ona je odreivala
pravila vladanja u kui, i ona je prva ulazila u koiju, i odmah iza ledi Rasel izlazila
iz salona i trpezarija u okolini. Trinaest ju je zima videlo kako otvara sve istaknute
balove koje je malobrojno susedstvo prireivalo, i trinaest ju je prolea ispratilo
kada je odlazila sa ocem u London da na nekoliko nedelja uiva u velikom svetu.
Svega se ona ovoga seala. A svest da joj je dvadeset i deveta izazivala je u njoj i a
lost i strepnju; veoma je zadovoljna bila to je i dalje lepa kao i uvek, ali je oseala da
se blii opasnim godinama, i radovala bi se kada bi bila sigurna da e u narednoj go
dini ili dve, kako je i red, njenu ruku zatraiti neko baronetske krvi. Tada bi opet
mogla uzeti knjigu nad knjigama sa jednakim uitkom sa kojom ju je uzimala u ra
noj mladosti, ali koju sada nije volela. Knjigu je omrzla jer bi joj pogled svaki put
pao na sopstveni datum roenja, nakon kog nije sledila zabeleka o braku, ve o
braku mlae sestre; i vie nego jednom ju je, kada je njen otac knjigu ostavio otvo
renu na stolu u njenoj blizini, okreui glavu od nje zatvorila i odgurnula od sebe.
Povrh toga, doivela je i razoaranje na koje su je ta knjiga, i naroito istorija
njene porodice, podseali. Njena oekivanja izneverio je upravo zakoniti naslednik,
isti onaj plemeniti Vilijara Volter Eliot ija je prava njen otac tako velikoduno po
tvrdio.
Dok je jo bila veoma mlada, im je saznala da e on, u sluaju da ne dobije bra
ta, biti budui baronet, namerila je da se za njega uda, a njen otac je oduvek sma
trao da bi ona to trebalo da uradi. Nisu ga kao dete poznavali; ali uskoro nakon
smrti ledi Eliot, ser Volter je nastojao da se s njim upozna, i premda njegova nasto
janja nisu naila na srdaan doek, on je nastavio da se trudi pravdajui sve to
skromnom mladalakom povuenou; i jednog prolea se, prilikom njihovog bo
ravka u Londonu, kada je Elizabet bila u prvom cvatu lepote, gospodin Eliot naao
prinuen da s njima sklopi poznanstvo.
U to vreme je on bio veoma mlad, tek to je upisao studije prava; Elizabet ga je
smatrala za veoma prijatnog, i potvrene su sve njene namere njemu u prilog. Po
zvali su ga u Kelin hol; o njemu su govorili i oekivali ga ostatak godine; ali on ni
kada nije doao. Narednog prolea su ga ponovo videli u gradu, i pronali su da je
jednako prijatan, i ponovo su ga ohrabrivali, pozivali i iekivali, i on opet nije do
ao; naredna vest koju su o njemu dobili bila je da se oenio. Umesto da svoju sreu
potrai onako kako se oekivalo od naslednika kue Eliot, on je svoju nezavisnost
7
pazario vezavi se za bogatu enu niskog porekla.

Ser Volter mu je to silno zamerio. Smatrao je da je trebalo da se posavetuje sa
njim, kao sa glavom porodice, naroito to je on mladia tako javno primio pod
okrilje. Jer mora da su vieni zajedno primetio je jednom na aukcijskoj pro
daji konja, i dva puta u Donjem domu. On je svoje negodovanje jasno izrazio, ali
ono po svoj prilici nije uvaeno. Gospodin Eliot nije ni pokuao da se izvini, i po
kazao je da nije eljan dalje panje porodice u onoj meri u kojoj ga je ser Volter
smatrao nedostojnim iste; svaka veza meu njima je prekinuta.
Elizabet se ovog neprijatnog dogaaja i nakon nekoliko godina seala sa srd
bom jer se on njoj bio mnogo dopao, a jo vie joj se dopadalo to je oev naslednik,
i njen naglaeni porodini ponos je u njemu video sasvim primerenog para za naj
stariju ker ser Voltera Eliota. Nije bilo nijednog baroneta u knjizi koga bi ona
tako rado bila spremna da prizna za sebi jednakog. Ali se on toliko bedno poneo,
da ona nije nikako mogla, iako je u ovom trenutku (leto 1814. godine) bila u a
losti zbog smrti njegove ene, da prizna da je on dostojan njene panje. Preko sra
mote njegovog prvog braka moda se i moglo prei, kako nije bilo razloga verovati
da postoji potomstvo koje bi je ovekoveilo, da nije on uinio neto jo i gore; kako
su im, kako to obino i biva, preneli dobronamerni prijatelji, on je sa najveim ne
potovanjem govorio o svima njima, nadasve uvredljivo i prezrivo se izrazio o svom
rodu i krvi i poloaju koji je trebalo da nasledi. Ovo mu se nije moglo oprostiti.
Takva su bila oseanja i misli Elizabet Eliot; takve su je brige muile, i takvi su
joj nemiri unosili raznovrsnost u jednolinost i otmenost, sreu i nitavnost njenog
svakodnevnog ivota; takvim se oseanjima zanimala prilikom dugog, ispraznog
obitavanja u jednom drutvenom krugu u seoskoj sredini, i popunjavala pustu do
kolicu koju nije mogla da ispuni ni korisnim zanimanjima van kue, niti talentima
i postignuima u njoj.
Ali sada je svemu ovome pridodalo novo jedno zanimanje i duevna teskoba.
Njen otac je zapao u novane neprilike. Znala je da on sada uzimajui Baronetstva
u ruke, eli da skrene misli sa velikih rauna trgovaca i neprijatnih nagovetaja gos
podina eparda, njegovog zastupnika. Posed Kelin je imao dobre prihode, ali oni
nisu mogli da zadovolje ser Volterovo poimanje poloaja kakav dolikuje njegovom
posedniku. Dok je ledi Eliot bila iva, postojao je red, umerenost i tedljivost koji
su ih drali u granicama njihovih prihoda; ali sa njom je nestalo i ove ispravnosti u
rasuivanju, i otad je on neprestano premaivao svoja primanja. Njemu nije bilo
mogue troiti manje; on nije inio nita do ono to je ser Volter Eliot morao ne
8
izostavno da ini; ali ma koliko neduan bio, ne samo da je sve dublje tonuo u du
govanja, ve je o tome sada toliko esto sluao da je postalo uzaludno i pokuavati
da to dalje prikriva, pa makar i delimino, od svoje keri. Prolog prolea u gradu
joj je uputio nekoliko nagovetaja; ak je otiao toliko daleko i rekao: Moemo li
smanjiti izdatke? Smatra li da postoji neto na emu moemo tedeti? a Elizabet
je, mora joj se odati priznanje, u prvom naletu straha ozbiljno sela da razmisli ta se
moe uiniti, i konano je predloila dva mogua izlaza; da prestanu da daju nepo
trebnu milostinju, i da se uzdre od kupovine novog nametaja za salon; a ovim
umesnim merama tednje je kasnije sva srena dodala i pomisao da ove godine izos
tave poklon koji su svake godine kupovali En. Ali ove mere, ma koliko same po sebi
bile valjane, nisu bile dovoljne da poprave prave razmere zla koje ih je zadesilo, a
koje je ser Volter uskoro bio prinuen da prizna. Elizabet nije imala da predloi ni
kakve dublje mere. Smatrala je da su se o nju silno ogreili i da je nesrena, a tako se
isto oseao i njen otac; i nijedno nije moglo da se doseti naina da umanji trokove
a da time ne dovedu u pitanje svoje dostojanstvo, i ne odreknu se udobnosti u tak
voj meri kakva ne moe da se podnese.
Ser Volter je mogao da raspolae samo jednim delom svog poseda; ali i da je mo
gao da otui svako jutro koje je posedovao to mu nita ne bi pomoglo. Pristao je da
pod hipoteku stavi ono to je bilo u njegovoj moi, ali nije mogao da se unizi toliko
da neto proda. Ne; nikada nee na takav nain ukaljati svoje ime. Posed Kelin bi
trebalo da nasledniku pree u ruke u celini i netaknut, kakvog ga je i on primio.
Za savet su se obratili svojim dvoma bliskim prijateljima, gospodinu epardu,
koji je iveo u oblinjem trgovitu, i ledi Rasel; i inilo se da i otac i ki oekuju da
e jedno od njih dvoje skovati neto to bi moglo otkloniti njihovu sramotu i uma
njiti trokove, a da oni pri tom ne moraju da se lie svog ukusa i ponosa.
9
Glava 2
Gospodin epard, utiv, oprezan pravnik koji je, ma ta mislio i ma kako gledao
na ser Voltera, radiji bio da nita neprijatno ne potekne od njega, molio je da ga iz
uzmu od nuenja makar i najsitnije sugestije i zamolio je za dozvolu da preporui
da se potine, kao to se samo po sebi podrazumevalo, izvrsnom sudu ledi Rasel, na
iju se uvenu razboritost moglo osloniti da e predloiti ba onakve odlune mere
kakve je i on sam eleo da se preduzmu.
Ledi Rasel je vrlo revnosno i paljivo prionula na ovu stvar, i mnogo je i ozbilj
no o njoj razmiljala. Ona je pre bila ena zdrave nego brze pameti, pa je imala sil
nih potekoa da donese ma kakvu odluku, ponajvie zbog suprotstavljenosti dva
osnovna naela. Ona sama je bila veoma potena ena, i imala je istanano oseanje
asti; ali je silno elela da potedi oseanja ser Voltera, i brinula se za ugled porodi
ce u skladu sa plemenitim poimanjem o tome ta im po pravu pripada, kao to bi
svaki razborit i poten ovek rasuivao. Bila je dobroduna, velikoduna, dobra
ena sposobna za snana oseanja, ispravnog vladanja i strogih poimanja reda i ma
nira, koji su se smatrali za primer dobrog vaspitanja. Bila je obrazovana i uopteno
govorei razborita i postojana; ali gajila je predrasude u korist naslea; cenila je po
loaj i ugled zbog ega je pomalo bila slepa za mane onih koji su imali vii poloaj i
uivali ugled.
Kako je sama bila udovica jednog obinog viteza ukazivala je dostojanstvu baro
netstva duno potovanje; a Volter je, nezavisno od toga to joj je bio stari prijatelj,
paljiv sused, obazriv domain, suprug njene mile prijateljice, otac En i njenih ses
tara, bio ser Volter, pa je prema njenim poimanjima polagao pravo na mnogo sa
oseanja i uviavnosti s ozbirom na svoje sadanje tekoe.
Moraju smanjiti trokove; tu nije bilo mesta sumnji. Ali je ona vrlo eljna bila
da se to uini tako da on i Elizabet to je manje mogue zbog toga trpe. Sastavila je
plan tednje, sve precizno proraunala, i uinila ono to nikome na pamet nije
palo: potraila je savet od En koju izgleda niko drugi nije smatrao zainteresovanom
10
za ovu stvar. Posavetovala se s njom i u izvesnoj meri je pod njenim uticajem i sas
tavila plan smanjenja trokova koji je naposletku iznela pred ser Voltera. Sve to je
En predloila bilo je na strani potenja, a ne ugleda. elela je ozbiljnije mere, ozbilj
niju promenu, bre oslobaanje od duga, sa mnogo naglaenijom ravnodunou
prema svemu osim prema potenju i pravinosti.
Ako bismo uspeli uticati na vaeg oca da na sve ovo pristane rekla je ledi Ra
sel pregledajui list hartije mnogo toga bi se moglo uiniti. Ako pristane na ove
mere, za sedam godina e se osloboditi svih dugovanja; i nadam se da emo uspeti
da ubedimo njega i Elizabet da Kelin hol sam po sebi ima dostojanstvo kome ove
mere tednje ne mogu nakoditi; i da ast ser Voltera Eliota u oima razboritih lju
di nikako nee biti umanjena ako se ponese kao principijelan ovek. ta e on to
uiniti to nisu i najuglednije porodice uinile ili bi trebalo da uine? On se ne iz
dvaja od drugih u ovom pogledu; a upravo je to izdvajanje ono to nam najvie pat
nje zadaje; i to nas ponajvie tera na ravo ponaanje. Velike nade gajim u to da e
nae miljenje odneti pobedu. Moramo biti odlune i ozbiljne; jer je ipak red da
dug plati onaj koji ga je i napravio; i premda se u velikoj meri mora imati obzira
prema oseanjima jednog gospodina, i glave porodice, kao to je va otac, ipak se jo
vie obzira i potovanja mora imati prema karakteru potenog oveka.
Ovo je bilo naelo prema kojem je En elela da njen otac postupi, i elela je da
ga prijatelji podstaknu da ga se pridrava. Smatrala je neophodnim i dunou da
podmiri potraivanja poverilaca sa svom hitrinom koju mogu da obezbede obimne
mere tednje, i smatrala je da je jedino takvo delanje dostojanstveno. elela je da to
bude obaveza i da se razume kao dunost. Smatrala je da ledi Rasel ima velikog uti
caja; ali je u pogledu strogog samoodricanja koje je njena savest preporuivala, ve
rovala da e se oni jednako teko dati ubediti na potpunu izmenu navika kao i na
deliminu. Kako je poznavala oca i Elizabet sklona je bila verovanju da e za njih
rtvovanje jednog para konja biti jedva manje bolno nego rtvovanje oba, i tako da
lje, kroz itav spisak isuvie blagih mera ledi Rasel.
Od veoma je malog znaaja kako bi Enini stroi zahtevi bili prihvaeni. Predlozi
ledi Rasel nisu imali nikakvog uspeha: nije se to moglo dozvoliti, nije se to moglo
podneti. ta! Da se odrekne svih ivotnih udobnosti! Putovanja, Londona, slugu,
konja, bogatih rukova... da se na sve strane stee i ustee! Da ne ivi ni onako kako
ive obina gospoda koja ne pripadaju plemstvu! Ne, radije e tog asa napustiti
Kelin hol nego u njemu ostati pod tako sramnim uslovima.
Napustiti Kelin hol. Za ovo se odmah uhvatio gospodin epard kome je u
11
interesu bilo da ser Volter smanji trokove i koji je bio savreno uveren da se nita
nee moi uiniti ukoliko ne promene mesto stanovanja. Kako je ideja potekla
upravo od onoga koji bi trebalo da donosi odluke, on se nee ni malo ustezati, re
kao je, da prizna da njegov sud naginje toj strani. Nije smatrao da ser Volter moe
materijalno izmeniti svoj stil ivota u kui koja je prosto nametala takvo gosto
primstvo i generacijsko dostojanstvo. Na ma kom drugom mestu ser Volter bi sam
mogao da nesmetano gospodari svojim ivotom i na njega bi se ugledali, a on bi
diktirao stil ivota, za bilo koji nain ureenja svog domainstva da se odlui.
Ser Volter je pristao da napusti Kelin hol; i nakon kratkog perioda sumnje i
neodlunosti, reeno je veliko pitanje kuda da ode, i napravljen je prvi plan sprovo
enja ove velike promene.
Na raspolaganju su mu bile tri mogunosti, London, Bat, ili neka druga seoska
kua. En je najvie elela ovo poslednje. Ona se nadala nekoj manjoj kui u sused
stvu gde bi i dalje mogla da uiva u drutvu ledi Rasel, i dalje da bude blizu Meri, i
da i dalje ima to zadovoljstvo da ponekad vidi travnjake i umarke Kelina. Ali En
je snala njena uobiajena sudbina, i odluka je pala na neto upravo suprotno nje
nim sklonostima. Nije volela Bat, i smatrala je da joj Bat ne prija; a Bat je trebalo da
joj postane dom.
Ser Volter je u prvi mah bio naklonjeniji Londonu; ali je gospodin epard sma
trao da mu se ne moe verovati da e on u Londonu tedljivo iveti, i bio je dovolj
no vet da ga od te namere odgovori i prikae mu Bat kao poeljnije mesto. Bilo je
to mnogo bezbednije mesto za gospodina u njegovim prilikama; tamo moe biti
vaan uz srazmerno manje trokove. Dvema znaajnim prednostima Bata u odno
su na London je naravno data sva mogua teina; na mnogo je zgodnijoj udaljenos
ti od Kelina, svega osamdesetak kilometara, a ledi Rasel u Bat odlazi svake zime; i
na veliko zadovoljstvo ledi Rasel koja je odmah pomislila na Bat kada je predloena
promena mesta boravka, ser Voltera i Elizabet su konano ubedili da poveruju da
boravkom u Batu nee ugroziti ni svoje dostojanstvo ni svoju udobnost.
Ledi Rasel je osetila potrebu da se usprotivi poznatim joj eljama njene mile En.
Bilo bi previe oekivati od ser Voltera da se unizi boravkom u manjoj kui u sops
tvenom susedstvu. I samoj En bi to tee palo nego to moe i da predvidi, a za ser
Voltera bi to bilo strano. A to se tie Enine netrpeljivosti prema Batu, smatrala ju
je za predrasudu i pogreno miljenje nastalo, na prvom mestu, zbog toga to je na
kon majine smrti provela tamo tri godine na kolovanju; a drugi razlog ove netr
peljivosti je traila u Eninom potitenom stanju duha one jedne zime koju je posle
12
toga sa njom tamo provela.

Ledi Rasel je volela Bat i mislila je, ukratko, da im svima mora goditi; a to se
zdravlja njene mlade prijateljice ticalo, svaka e se opasnost izbei time to e sve
tople mesece provesti sa njom u letnjikovcu u Kelinu; i bila je to, zapravo, prome
na koja mora goditi i zdravlju i stanju duha. En je veoma retko odlazila od kue, su
vie je malo sveta videla. Nije bila naroito vedra duha. Vee drutvo e to popravi
ti. elela je da je predstavi svetu.
Na nepoeljnost ma koje druge kue u istom susedstvu je kod ser Voltera svaka
ko u velikoj meri uticala jedna okolnost koja je bila znaajan deo plana, a koja je
sreno bila umetnuta jo na samom poetku. Ne samo da je morao da ode iz svog
doma, ve je morao da ga preda u ruke drugima; to je ozbiljno na probu stavljalo
moralnu vrstinu i mnogim bi snanijim glavama od ser Volterove ova kunja te
ko pala. Kelin hol je morao da se izdaje. Ovo je, dodue, bila duboka tajna koju
nije trebalo rei nikome van njihovog kruga.
Ser Volter ne bi podneo ponienje kada bi se saznalo da je iznajmio kuu drugo
me. Gospodin epard je jednom prilikom spomenuo re oglasiti, ali se nikada
vie nije usudio da ponovo nane tu temu. Ser Volter je odbacio pomisao da se
kua na ma koji nain nudi; zabranio je i davanje i najmanjeg nagovetaja da mu je
to namera; i bio je voljan da pristane da je izda samo pod pretpostavkom da se za
nju spontano zainteresuje neki najizvanredniji molilac, i to samo pod njegovim us
lovima i samo tako da mu se da na znanje da mu time ini veliku milost.
Kako samo brzo pronalazimo razloge da odobrimo ono to nam se dopadal A
ledi Rasel je imala jo jedan izvanredan razlog to je elela da se ser Volter i njegova
porodica sklone sa sela. Elizabet je u poslednje vreme poela da razvija blisko prija
teljsvo, koje je ona rada bila da osujeti. Bilo je to prijateljstvo sa kerkom gospodina
eparda, koja se sa dvoje dece vratila ocu nakon nesrenog braka. Bila je od onih
pametnih mladih ena koje se razumeju u vetinu dodvoravanja u najmanju ruku
vetinu dodvoravanja stanarima Kelin hola; toliko se umilila gospoici Eliot da je
ve odsedala kod njih vise nego jednom, uprkos svemu to je ledi Rasel, koja je sma
trala da je to sasvim neprimereno prijateljstvo, mogla da nagovesti o opreznosti i
uzdranosti.
Ledi Rasel, zaista, nije imala nikakvog uticaja na Elizabet, i inilo se da je voli jer
je elela da je voli, a ne zato to je Elizabet to zasluila. Nikada joj Elizabet nije uka
zala vie od povrne panje, nita vie do uobiajenih ljubaznosti; nikada nije uspe
la da sprovede nijednu nameru koja se kosila sa ve utvrenim sklonostima. Neko
13
liko je puta vrlo arko nastojala da zainteresuje En da poseti London, i veoma je

duboko oseala svu nepravinost i sramotu sebinih udeavanja zbog kojih je svaki
put bivala izostavljena, i mnogo je puta pokuala da pomogne Elizabet svojim raz
boritim sudom i iskustvom; ali uvek uzalud: Elizabet je sve terala po svom; i nikada
se nije odlunije usprotivila ledi Rasel nego u izboru gospoe Klej; okreui se od
drutva jedne tako zaslune sestre poklonila je naklonost i poverenje onoj kojoj je
trebalo da ukae samo uzdranu ljubaznost.
Ledi Rasel je smatrala da je gospoa Klej po poloaju sasvim nepodesna drube
nica, a po naravi ak i opasna; i stoga je odlazak koji bi za posledicu imao rastanak
od gospoe Klej, i koji bi gospoici Eliot omoguio da izabere podesnije prijatelje,
bio od prvorazrednog znaaja.
14
Glava 3
Morate mi dozvoliti da primetim, ser Voltere rekao je gospodin epard jednog

jutra u Kelin holu dok je sputao novine da nam sadanje prilike umnogome idu
u korist. Ovaj mir e sve nae bogate pomorske oficire vratiti na kopno. I svi e oni
eleti da pronau dom. Ne bi moglo biti bolje vreme, ser Voltere, za izbor zakupa
ca, veoma odgovornih zakupaca. Mnogi su za vreme rata stekli lepo bogatstvo. Ako
bi nam put naneo nekog bogatog admirala, ser Voltere...
Bio bi to veoma srean ovek, eparde odgovorio je ser Volter to je sve to
imam primetiti. Kelin hol bi za njega odista predstavljao pravi plen, bolje reeno,
najvei, ma koliko da ih je pre toga ugrabio; zar ne, eparde?
Gospodin epard se nasmejao, kao to je znao da mora, njegovoj dosetki, a za
tim je dodao:
Dajem sebi za pravo, ser Voltere, da primetim da su, po pitanju poslovanja,
gospoda iz mornarice veoma pouzdana. Imao sam prilike da se donekle upoznam
sa njihovim nainom poslovanja; i slobodan sam vam priznati da oni imaju veoma
liberalna naela, i verovatnoaje da su poeljniji zakupci nego ma koji soj ljudi koje
ovek moe da sretne. Stoga bih, ser Voltere, uzeo sebi slobodu da predloim da
bih, u sluaju da se proire neke glasine o vaim namerama, to se mora uzeti u ob
zir kao mogua stvar, jer znamo koliko je teko jednom delu sveta da svoje postup
ke i namere sakrije od drugog, a ugled ima svoju cenu; ja, Don epard mogao da
prikrijem sve porodine stvari koje poelim, jer nikome nee biti zanimljivo da pra
ti moje postupke; a ser Voltera Eliota prate mnoge oi kojima bi teko bilo umai; i
stoga u se ovoliko usuditi da kaem, da me ne bi iznenadilo da je, i pored sveg na
eg opreza, neki apat istine umakao u svet; a u tom sluaju e, kao to sam eleo da
primetim, bez sumnje uslediti zahtevi, i moje je miljenje da bi trebalo da naroitu
panju posvetimo ponudama naih imunih pomorskih zapovednika; i molim vas
jo da mi dozvolite dodati da u doi kod vas za dva sata, u svako doba, da vas po
tedim neprijatnosti da sami odgovorite na ponudu.
15
Ser Volter je samo klimnuo glavom. Ali je uskoro nakon toga, ustao i poeo da
koraa preko sobe i sarkastino dodao;
Malo je gospode u mornarici, rekao bih, koji se ne bi iznenadili da se nau u
ovakvoj jednoj kui.
Bez sumnje e se osvrtati oko sebe i blagosiljati svoju sreu rekla je gospoa
Klej, jer je i gospoa Klej bila prisutna: njen ju je otac doveo, jer nita nije toliko
godilo njenom zdravlju koliko vonja do Kelina ali sasvim se slaem s ocem u
miljenju da je pomorac veoma poeljan zakupac. Poznavala sam mnogo ljudi iz te
brane; i ne samo da su liberalnih naela ve su i veoma uredni i u svakom pogledu
veoma paljivi! Ove vae dragotene slike e, ser Voltere, reite li da ih ostavite, osta
ti u savreno bezbednim rukama. O svemu u kui i van nje izvanredno e se voditi
rauna! Bate i umarci e se odravati u savrenom redu gotovo kao to se odrava
ju i sada. Ne morate strahovati, gospoice Eliot, da e vae cvetne bate biti zapu
tene.
to se toga tie ledeno je odbrusio ser Volter ako i pretpostavimo da sam i
reio da dam kuu u zakup, nipoto jo nisam reio kakve u im jo ustupke uiniti.
Nisam naroito sklon da udovoljavam zakupcu. Park e mu naravno biti otvoren, a
malo je pomorskih oficira, ili mukaraca nekog drugog zanimanja, koji su imali tak
vo etalite; ali kako u ograniiti upotrebu umaraka i ostalih delova imanja sa
svim je druga stvar. Ne prija mi pomisao da svako moe da ue u moje umarke; i
preporuio bih gospoici Eliot da bude veoma oprezna u pogledu svojih cvetnih
bati. Nisam mnogo rad davati ma kakve povlastice zakupcu Kelin hola, u to vas
uveravam, pa bio on vojnik ili pomorac.
Nakon krae pauze, gospodine epard je uzeo sebi za slobodu da kae:
U svim ovim sluajevima postoje ve utvreni obiaji koji uproavaju i olak
avaju sve dogovore izmeu zakupca i vlasnika imanja. Vai interesi, ser Voltere, su
u prilino bezbednim rukama. Oslonite se na mene da nijedan zakupac nee dobiti
vie nego to je njegovo pravo. Usuujem se nagovestiti da ser Volter Eliot ne moe
ni upola toliko ljubomorno uvati ono to je njegovo, koliko e to za njega uiniti
Don epard. Sada je En progovorila:
ini mi se da mornarica, koja je toliko za nas uinila, ima, u najmanju ruku,
jednaka prava kao ma koja druga brana, na svu udobnost i povlastice koje ma koji
dom moe da im prui. Moramo se svi sloiti da pomorci tekom mukom zarauju
svoje pravo na udobnost.
Istina, istina. Gospoica En istinu kae brzo je odgovorio. O! Razume se
16
rekla je njegova ki; ali je ser Volter uskoro nakon toga rekao:
Ovo zanimanje ima svojih koristi, ali bi meni bilo silno ao kada bi se ma koji
od mojih prijatelja njime bavio.
Odista! glasio je odgovor praen iznenaenim pogledom.
Tako je; dva su razloga iz kojih mi je ono odbojno; imam dva vrsta osnova na
kojima temeljim svoje zamerke. Prvi je da je ono sredstvo koje omoguava osobama
nepoznatog porekla da steknu ugled na koji nemaju pravo i uzdie ljude do takvih
poasti o kakvima njihovi oevi i dedovi nisu mogli ni da sanjaju; a drugi je da ono
strano naruava oveku mladost i krepkost; mornar bre stari od ma kog drugog
oveka. Primeivao sam to itavog svog ivota. U mornarici se ovek, vie nego ma
u kojoj drugoj brani, izlae velikoj opasnosti da istrpi uvredu u vidu napredovanja
oveka ijeg oca bi njegov otac smatrao nedostojnim i da mu se obrati, i da suvie
rano i sam postane predmet prezira. Jednog sam se dana, prolog prolea, naao u
gradu u drutvu dvojice ljudi koji su upravo veoma reiti primeri onoga o emu go
vorim: lord Sent Ajvs, iji je otac, svi to znamo, bio seoski paroh, hleba nije imao;
trebalo je da dam prvenstvo lordu Sent Ajvsu i izvesnom admiralu Boldvinu, osobi
najalosnijeg izgleda kakvu moete da zamislite; lice mu je bilo boje mahagonija,
grubo i opustoeno preko svake mere; sve same bore i brazde, po devet je sedih
imao na svakoj slepoonici i samo je malo kosu napuderisao. Za ime boga ko je taj
starac?, upitao sam prijatelja koji se naao u blizini, (ser Bazila Morlija). Stari
drue!, povikao je ser Bazil, pa to je admiral Boldvin. ta mislite koliko mu je go
dina?
ezdeset, rekao sam ja, ili moda i ezdeset dve.
etrdeset, odgovorio je ser Bazil, etrdeset, ni godine vie. Zamislite samo
moga zaprepaenja; neu lako zaboraviti admirala Boldvina. Nikada nisam video
tako aljenja vredan primer onoga to pomorski ivot uini oveku; ali znam da je,
u izvesnoj meri, to sluaj sa svima njima; svi se oni potucaju od nemila do nedraga, i
izloeni su svakakvim vremenskim prilikama i raznovrsnim uslovima, dok ih oni
toliko ne nagrde da ih ovek ne moe pogledati. teta je to ih neto ne dokusuri
pre nego to zau u godine admirala Boldvina.
Ne, ser Voltere povikala je gospoda Klej odista strogo sudite. Imajte mi
losti prema sirotim ljudima. Nismo svi roeni naoiti. More svakako nikoga nije
ulepalo, i mornari stare pre vremena, to sam i ja primetila; vrlo brzo gube mlada
laki izgled. A opet, nije li to sluaj i u drugim zanimanjima, moda u veini drugih
zanimanja? Vojnici u aktivnoj slubi nisu u mnogo boljem poloaju: a ak i u ne
17
kim mirnijim zanimanjima tu su napor i teak umni posao, ako ve ne telesni, koji
retko kada dozvoljava da godine prirodno izmene spoljanjost oveka. Pravnik se
izlae prekomernom naporu, i sav je izmuen brigama; lekar je budan u svako doba
i putuje po svakakvim vremenskim prilikama; a ak i sveteno lice... zastala je na
trenutak da razmisli ta da kae za svetena lica ...a ak je i sveteno lice, znate,
obavezno da ulazi u prostorije pune bolesti i izlae svoje zdravlje i spoljanjost ku
nim isparenjima. Zapravo, odavno sam ve uverena da je, premda je svako zanima
nje neophodno i asno na svoj nain, samo sudbina onih koji ne moraju niim da
se bave i koji mogu mirno da ive na selu, raspolau svojim vremenom, ine ono to
im godi, i ive na svom posedu, i koji se ne mue da steknu vie; samo je njih sudbi
na u najveoj meri obdarila, kaem i blagoslovila zdravljem i lepom spoljanjou:
svaki drugi soj ljudi koje poznajem gubi neto od svoje naoitosti im proe prva
mladost.
inilo se da je gospodin epard, u svojoj elji da odobrovolji ser Voltera prema
pomorskom oficiru kao moguem zakupcu, pokazao mo predskazivanja budu
nosti, jer je prvi upit za kuu stigao od admirala Krofta, sa kojim se kratko nakon
toga naao u drutvu na jednom ozbiljnom suenju u Tontonu; i odista, vest o ad
miralu primio je preko jednog londonskog referenta. Prema izvetaju koji je pou
rio da prenese u Kelin, admiral Kroft je poreklom iz Somersetira i elja mu je,
sada kada je stekao poprilian imetak, da se nastani u svom rodnom kraju i doao je
u Tonton da pogleda neke oglaene kue u njegovom neposrednom susedstvu koje
mu, meutim, nisu bile po volji; i pukim je sluajem uo -(ba kao to je predvideo,
primetio je gospodin epard, nevolja ser Voltera nije se mogla dugo tajiti) ba pu
kim je sluajem uo za mogunost uzimanja u najam Kelin hola, a kako je znao da
je on (gospodin epard) blizak poznanik vlasnika, predstavio mu se sa namerom da
se podrobnije raspita i u toku tog prilino dugakog razgovora je izrazio veoma
snanu naklonost prema tom mestu, koliko je to bilo mogue oveku koji ga je
poznavao samo iz opisa; i dao je gospodinu epardu, u veoma podrobnom izvetaju
o sebi, svaki dokaz da je on veoma odgovoran i poeljan zakupac.
A koje admiral Kroft? upitao je ser Volter hladno i sumnjiavo.
Gospodin epard je rekao da je on iz jedne ugledne plemenite porodice, pa je
spomenuo i mesto iz kogje ta porodica; a En je, nakon kratke stanke koja je usledila
dodala:
On je kontraadmiral belih. Uestvovao je u akciji kod Trafalgara, i otada je u
Istonoindijskoj oblasti; verujem da je nekoliko godina bio stacioniran tamo.
18
Onda smatram zasigurno primetio je ser Volter da lice mora da mu je cr

veno koliko i manetne i ogrtai moje livreje.
Gospodin epard je pourio da ga uveri da je admiral Kroft veoma zdrav, kre
pak, naoit ovek, pomalo, razume se, oronuo od izloenosti vremenskim prilika
ma, ali ne mnogo, i da je pravi gospodin u naelima i vladanju; i da je malo verovat
no da e on praviti pitanje oko uslova zakupa, da on samo eli udoban dom u koji
moe da se useli to je pre mogue; da zna da mora da plati za svaku udobnost: i
zna koliku cenu mogu da postignu nametene kue takvog ugleda; da ga ne bi izne
nadilo i da je ser Volter traio vie; raspitivao se o vlastelinskom imanju; voleo bi da
se na njega prenese pravo da lovi, razume se, ali nije od toga pravio nikakav pro
blem; rekao je da ponekad ponese sa sobom puku, ali da nikada ne ubija; sve u sve
mu pravi gospodin.
Gospodin epard je bio veoma reit o ovoj stvari; i ukazao je na sve okolnosti
admiralovog porodinog ivota koje su ga inile naroito pogodnim zakupcem. Bio
je oenjen i nije imao dece; to je upravo bilo vrlo poeljno. O kui se nikada ne
vodi rauna na pravi nain ako u njoj ne boravi dama; nije mogao da kae da li na
metaj vie strada kada u kui nema dame ili kada u njoj borave deca. Dama bez
dece je neko ko e se najbolje na svetu starati o nametaju. I gospodu Kroft je vi
deo; bila je u Tontonu sa admiralom, i bila je sa njima gotovo sve vreme razgovora
o ovoj stvari.
I inilo se da je ba veoma utiva, otmena, pronicljiva gospoa nastavio je
vie se raspitivala o samoj kui, i uslovima i porezima, od samog admirala, i inilo se
da je dobro upuena u poslovanje; i tavie, ser Voltere, saznao sam da ni ona nije
bez porodinih veza u ovom delu zemlje, nita manje od samog admirala; odnosno,
ona je sestra gospodinu koji je nekada iveo meu nama; to mi je ona sama rekla:
sestra je gospodina koji je pre nekoliko godina iveo u Monkfordu. Boe mili!
Kako mu ono bee ime? U ovom se trenutku ne mogu setiti njegovog imena, prem
da sam ga ba skoro uo. Penelopi, mila, moe li mi pomoi da se setim imena gos
podina koji je iveo u Monkfordu: brata gospode Kroft?
Ali gospoa Klej je toliko ivo razgovarala sa gospoicom Eliot da se inilo da
nije ula njegovu molbu.
Nemam ni najmanju predstavu na koga mislite, eparde; ne seam se da je
ikada neki gospodin boravio u Monkfordu jo otkako je na vlasti stari guverner
Trent.
Boe mili! Kako je to neobino! Uskoro u i svoje ime zaboraviti, rekao bih.
19
Ime koje toliko dobro poznajem; dobro sam poznavao tog gospodina iz vienja; vi
deo sam ga stotinu puta; jednom je prilikom ak doao i da se posavetuje sa mnom,
seam se, o nedozvoljenom ulasku na posed; radnik sa farme mu je uao u vonjak;
sruio zid; pokrao jabuke; uhvatio ga je na delu; a kasnije je, suprotno mom savetu,
pristao na prijateljsko poravnanje. Odista veoma neobino!
Nakon to je jo jedan trenutak saekala...
Mislite na gospodina Ventvorta, pretpostavljam? -rekla je En.
Gospodin epard joj je neizmerno bio zahvalan.
Tako je, Ventvort mu je bilo ime! Upravo je to taj ovek. On je bio paroh u
Monkfordu, znate, ser Voltere, pre izvesnog vremena, dve ili tri godine. Stigao je
godine 5, rekao bih. Uveren sam da ga se seate.
Ventvort? O! Seam se gospodin Ventvort, paroh Monkforda. Doveli ste
me u zabludu kada ste rekli da je u pitanju gospodin. Mislio sam da govorite o ne
kom posedniku imanja: gospodin Ventvort je bio niko i nita, toga se seam; nije
imao nikakve ugledne roake; nikakve veze nije imao sa porodicom iz Straforda.
Zapita se ovek kako li je samo ime mnogih naih plemia postalo tako uobiajeno.
Kako je gospodin epard primetio da ova porodina veza Kroftovima ne ide u
prilog kada je ser Volter u pitanju, vie je nije spominjao; pa se sa arom ponovo
pozabavio okolnostima koje su im neosporno ile u prilog; godine, i broj, i imetak;
visoko miljenje koje su o Kelin holu stekli i izvanredno zauzimanje za prednost
da ga uzmu u najam; predstavljajui stvar tako kao da je njima najvea elja bila da
im se ukae ast da u najam uzmu kuu ser Voltera Eliota; to je svakako bio izvan
redan ukus, sudei prema ser Volterovim privatnim pogledima na dunosti jednog
zakupca.
U svakom sluaju je donelo ploda; i premda e ser Volter uvek ispod oka gledati
na svakoga ko namerava da se nastani u toj kui, i smatrati da su neizmerno sreni
jer im je dozvoljeno da je iznajme po najvioj ceni, dao se nagovoriti da dozvoli gos
podinu epardu da nastavi sa sklapanjem ugovora, i ovlastio ga je da poseti admira
la Krofta, koji je i dalje boravio u Tontonu, i da ugovori dan za obilazak kue.
Ser Volter nije bio naroito mudar; ali je imao dovoljno svetskog iskustva da
oseti da se besprekorniji zakupac, kao to se inilo da je to admiral Kroft u svakom
pogledu, teko moe pronai. Toliko je i njemu bilo jasno, a njegova je tatina pro
nala jo i jednu dodatnu utehu u admiralovom drutvenom poloaju koji je bio ta
man dovoljno visok, ali ne i previsok. Dao sam kuu u najam admiralu Kroftu
e zvuati odista odlino; mnogo bolje nego obinom gospodinu...; uz to gospodin
20
(osim moda u sluaju nekih pola tuceta ljudi u itavoj zemlji) uvek je potrebno
dodatno objanjenje. Re admiral sa sobom nosi sopstveni ugled i, u isti mah, po
red njega baronetska titula ne moe da deluje beznaajno. U svim njihovim poslo
vanjima i drutvenim susretima, ser Volter Eliot e uvek imati prednost.
Nita se nije moglo uiniti bez Elizabetinog pristanka: ali ona je bila sve sklonija
odlasku iz kue pa je bila srena to se naao zakupac koji je konano omoguio da
se to i sprovede u delo: i nije rekla ni re kojom bi mogla da dovede odluku o zaku
pu u pitanje.
Gospodin epard je dobio neograniena ovlaenja delanja u ovoj stvari; i im je
ovakav ishod dogovoren, En, koja je sve vreme veoma paljivo sluala, napusti pros
toriju da rashladi zaarene obraze na sveem vazduhu; i dok je etala svojim najmi
lijim umarkom, neno je uzdahnula i rekla: Za nekoliko meseci e, moda, on
etati ovim stazama.
21
Glava 4
On nije bio gospodin Ventvort, bivi paroh Monkforda, ma koliko se tako inilo.
Ve kapetan Frederik Ventvort, njegov brat, koji je unapreen u in porunika
posle akcije kod Sent Dominga, i poto nije odmah dobio novo nametenje, doao
u je Samersetir, u leto 1806. godine, a kako nije imao roditelje, pronaao je dom
na pola godine u Monkfordu. U to vreme je on bio izvanredan mladi, obdaren pa
meu, duhom i veoma otmen; a En je bila izuzetno lepa devojka, nena, skromna,
oseajna i dobrog ukusa. I upola manje kvaliteta i sa jedne i sa druge strane bi bilo
dovoljno, jer on nije imao ime da se zanima, a ona nije imala koga da voli; ali su
sret dvoje ljudi sa toliko raskonih vrlina teko da je mogao da ne urodi plodom.
Postepeno su se upoznavali, a kada su se upoznali, brzo su se i duboko zavoleli. Te
ko bi bilo rei koje je smatralo ono drugo savrenijim, ili koje je od njih bilo sre
nije: ona, kada joj je on izjavio ljubav i zaprosio je, ili on kada ga je ona prihvatila.
Usledio je kratak period izvanredne sree, ali veoma kratak. Uskoro se pojavie
neprilike. Ser Volter je, kada se od njega zatraila dozvola, premda on u pravom
smislu nije uskratio svoj pristanak, niti rekao da tako neto ne moe biti, odrino
odgovorio s velikom zapanjenou, s velikom hladnoom i velikom tiinom, i vrlo
je odluno bio reen da za svoju ker ne uini nita. Smatrao je ovu vezu poniava
juom; a ledi Rasel ju je, premda sa mnogo umerenijim i oprostivijim ponosom,
smatrala veoma nesrenom.
Da se En Eliot, sa takvim poreklom, lepotom i pameu, u devetnaestoj godini
tako upropasti; da se u devetnaestoj godini upusti u veridbu sa mladiem koji je
imao samo svoj dobar glas i nikakve izglede za sticanje bogatstva osim onoga to je
mogao stei u svojoj veoma nesigurnoj profesiji, i koji nije imao nikakvih veza da
mu obezbede dalje napredovanje, odista bi znailo da se upropastila, na staju je i
sama pomisao alostila! Da En Eliot, tako mladu, i jo nepoznatu svetu, ugrabi nez
nanac bez ikakvih veza i imetka; ili jo gore, mogla bi zbog njega potonuti u stanje
mune, teskobne zavisnosti koja bi u njoj ubila svaku krepkost! To se ne sme desiti,
22
ako se to ikako moe spreiti kakvim prijateljskim uplivom, ili predoavanjem od

strane one koja ju je volela gotovo majinskom ljubavlju i koja je gotovo imala sva
majinska prava.
Kapetan Ventvort nije imao novca. Imao je sree u profesiji; ali troei slobod
no ono to je lako stekao, naposletku nije imao nita. Ali bio je uveren da e uskoro
biti bogat: pun ivota i ara, znao je da e uskoro dobiti brod, i da e uskoro ostva
riti sve svoje elje. Oduvek je imao sree; znao je, znao je da bi tako i dalje trebalo
da bude. Takvo samopouzdanje, silovito u svojoj toplini, i oaravajue zbog duho
vitog naina na koji je bilo izraeno, za En mora da je bilo dovoljno; alt ledi Rasel je
na to drugaije gledala. Njegova vatrena narav i neustraiv duh na nju su drugaije
delovali. Ona je u njima videla samo jo vee zlo. Samo su davali opasnu crtu njego
vom karakteru. Bio je sjajan, bio je tvrdoglav. Ledi Rasel nije mnogo cenila duhovi
tost, i uasavala se svega to je makar i izdaleka liilo na nepromiljenost. Ona je na
ovu vezu nepovoljno gledala u svakom svetlu.
Takvo protivljenje koje su ova oseanja izazvala bilo je vie nego to je En mogla
da podnese. Mlada i nena kakva je bila, moda je i mogla podneti oevu zlovolju,
premda je njena sestra nijednom ljubaznom reju niti pogledom nije ublaila; ali
saveti ledi Rasel, koju je ona oduvek volela i na koju se uvek oslanjala, i koja je bila
ena stabilnih naela i nenog vladanja, nisu mogli biti uzalud. Uspeli su da je ube
de da je ova veridba pogrena: nerazborita, neprimerena, sa slabim izgledima za us
peh i nedostojna. Ali nije ona veridbu raskinula iz sebinog opreza. Teko da bi se
odrekla verenika da nije razmislila i o njegovoj koristi, ak i vie nego svojoj. Najve
a uteha u oajanju rastanka, konanog rastanka, bila joj je vera da je postupila raz
borito i da je u najveoj meri svoja oseanja rtvovala za njegovo dobro; a svaka ute
ha joj je bila potrebna, jer je morala da podnese i dodatni bol zbog njegovih ubee
nja, u potpunosti nepokolebljivih i uvreenih, i zbog toga to je on smatrao da se
ona, odbijajui ga tako pod prisilom, ogreila o njega. Posledica svega bila je da je
on napustio taj kraj.
U nekoliko meseci su se i upoznali i rastali; ali Enina patnja se nije okonala na
kon nekoliko meseci. Njena oseanja i kajanje su joj, jo dugo, pomraivali svaki
mladalaki uitak, i ona je veoma rano svenula i izgubila svaku vedrinu.
Vie od sedam godina je prolo otkako se ova njihova tuna pria zavrila; i vre
me je u velikoj meri ublailo, moda ak i u potpunosti ugasilo svaku naklonost
prema njemu, ali ona se suvie oslanjala na samo vreme; nikakve pomoi nije bilo u
promeni sredine (osim jedne posete Batu uskoro nakon raskida veridbe), nikakve
23
novine nije bilo u njenom ivotu i nikakvog proirenja drutva. Niko se nikada nije
ni pribliio krugu Kelin hola a ko bi mogao podneti poreenje sa Frederikom
Ventvortom, kakvog ga je ona pamtila. Druga ljubav, jedini istinski prirodan, sre
an i delotvoran lek u njenoj ivotnoj dobi, nije bila mogua niti u njenom prefi
njenom umu, niti po njenom probirljivom ukusu u njihovom uskom drutvenom
krugu. Kada je imala dvadeset dve godine, jedan mladi je zatraio njenu ruku, ali
je on nedugo zatim kod njene mlae sestre naiao na mnogo topliji prijem; a ledi
Rasel je alila to je ona njega odbila; jer je arls Mazgrouv bio najstariji sin oveka
iji su posedi i opti znaaj dolazili odmah iza poseda i znaaja ser Voltera, i bio je
dobrog karaktera i prijatne spoljanjosti; i ma koliko da je ledi Rasel elela neto
vie kada je En bilo devetnaest godina, ona bi se silno radovala da je mogla da je
vidi da se na jedan tako potovanja vredan nain skloni od pristrasnosti i nepravi
nosti u kui svoga oca, i tako trajno nastani blizu nje same. Ali u ovom sluaju, ni
kakav savet nije mogao da navede En da promeni miljenje; i premda je ledi Rasel
bila zadovoljna svojom obazrivou i nikada nije poelela da izmeni prolost, poe
la je da strepi, gotovo do beznaa da En nijedan imuan i sposoban mukarac nee
dovesti u iskuenje da preuzme na sebe one obaveze za koje ju je ona smatrala naro
ito pogodnom zbog njenih toplih oseanja i domaih navika.
Nisu poznavale miljenje one druge ujednoj stvari, da li se izmenilo ili ostalo ne
izmenjeno u jednom kljunom pogledu kojim se En rukovodila, jer tu temu nikada
ni u nagovetaju nisu nainjale; ali En je, u dvadeset i sedmoj, sasvim drugaije mi
ljenje imala od onoga koje su joj nametnuli kada je imala devetnaest. Nije zamerala
ledi Rasel, nije zamerala ni sebi to je dozvolila da potpadne pod njen uticaj; ali je
smatrala da ona nikada, nijednu mladu osobu u slinoj situaciji koja bi se njoj obra
tila za savet, ne bi dovela u stanje takvog sigurnog i pouzdanog oajanja zarad tako
nesigurnog budueg blagostanje. Bila je uverena da bi, i pored svake neprijatne osu
de kod kue, i svake strepnje u vezi sa njegovom profesijom, i svih moguih straho
va, odlaganja i razoaranja, bila srenija da je veridbu nastavila nego to je bila na
kon to ju je rtvovala; i u potpunosti je verovala da bi ona, ak i da im je sudbina
dodelila uobiajenu meru strepnje i neizvesnosti, pa i mnogo veu meru od uobia
jene, ne uzimajui pri tom u obzir konkretne posledice njihovog sluaja; mnogo ra
nije doekala s njim blagostanje nego to se trezveno dalo predvideti. Sva njegova
vatrena oekivanja, i sve njegovo samopouzdanje bili su opravdani. On kao da je
svojom otroumnou i sranou predvideo i prokrio sebi put ka uspehu. Uskoro
nakon raskida veridbe dobio je novo nametenje; i usledilo je sve ono o emu joj je
24
govorio, sve se obistinilo. Istakao se, i rano je unapreen, i sada mora da je, usled
brojnog ratnog plena, stekao pozamano bogatstvo. Ona se u ovome mogla ruko
voditi samo pomorskim spiskovima i novinama, ali nije mogla da sumnja da se
obogatio; i, u prilog njegovoj vernosti, nije imala razloga da veruje da se oenio.
Kako je reita En Eliot mogla biti! Kako je samo reita mogla biti, da su njene
elje podrale ranu toplu naklonost i vedro pouzdanje u buduu sreu, nasuprot
preteranom oprezu koji je vreao trud i sumnjao u Provienje! U mladosti su je
primorali na oprez; ljubav je upoznala kako je sazrevala; bio je to prirodan sled ne
prirodnog poetka.
Pored svih ovih okolnosti, seanja i oseanja, ona nije mogla uti da e sestra ka
petana Ventvorta najverovatnije iveti u Kelinu, a da se u njenoj dui ne probudi
stari bol; i mnogo je etnji i mnogo uzdaha bilo potrebno da se odagna nemir koji
je ova pomisao izazvala. esto je sebi govorila da je to ludost, pre nego to bi do
voljno umirila nerve da na neprestane rasprave o Kroftovima i njihovom poslu ne
gleda kao na neto zlo. U ovome joj je, dodue, pomogla savrena ravnodunost i
oigledna nesvesnost jedina njena tri priljatelja koji su bili upueni u tajne prolos
ti, to gotovo da je poricalo svako seanje na nju. Bila je kadra da, u ovoj stvari, oda
duno potovanje plemenitim pobudama ledi Rasel koje su bile daleko iznad onih
njenog oca i Elizabet; umela je da ceni njen spokoj; ali je uoptena atmosfera zabo
rava meu njima bila veoma vana ma kakav bio njen izvor; i u sluaju da admiral
Kroft zaista uzme Kelin hol u zakup, nju je radovalo uverenje, na emu je uvek
bila zahvalna, da je prolost poznata samo ovim troma od svih njenih prijatelja i ro
aka, i verovala je da oni nikada nee ni re o tome prozboriti, kao to ju je radova
la i vera da je od njegovih roaka samo onaj brat kod koga je boravio znao za njiho
vu kratkotrajnu veridbu. Taj brat odavno ve nije iveo u ovom kraju i bio je raz
borit ovek, a to je jo vanije, u to vreme nije bio oenjen, pa je toplo raunala na
to da o toj stvari od njega nijedno ivo bie nita nije ulo.
Sestra, gospoa Kroft, je u to vreme bila izvan zemlje, pratila je mua u neku
stranu luku, a njena sestra Meri je dok se sve to deavalo bila u koli; i nikada nita
nije ni saznala, jer su se irenju vesti ispreili ponos jednih i osetljivost drugih.
Uz svu ovu podrku nadala se da nee biti nikakve naroite neprijatnosti u poz
nanstvu sa Kroftovima koje se, s obzirom da ledi Rasel ostaje u Kelinu, i da Meri
stanuje nekoliko kilometara dalje, mora oekivati.
25
Glava 5
Onog jutra kada je bilo dogovoreno da admiral i gospoa Kroft dou u obilazak
Kelin hola, En je smatrala sasvim prirodnim da ode u svoju uobiajenu etnju do
ledi Rasel, i dri se po strani dok se obilazak ne svri; a zatim je smatrala da joj je ba
ao to je propustila priliku da ih vidi.
Susret dve zainteresovane strane pokazao se izuzetno zadovoljavajuim, i sav je
posao obavljen bez odlaganja. Obe dame su unapred bile spremne da se sloe, i sto
ga kod one druge nisu pronale nita do lepih manira; a to se gospode tie, u admi
ralovom vladanju je bilo toliko srdane dobronamernosti, i otvorenosti, i poverlji
vosti i irokogrudosti, da je to moralo da utie na ser Voltera, koga su jo i laskava
uveravanja gospodina eparda da ga admiral po uvenju zna kao oveka koji je oli
enje dobrog odgoja, navela da se ponaa najbolje i najuglaenije to je umeo.
Kua i posed i nametaj su pozitivno ocenjeni, Kroftovi su pozitivno ocenjeni,
uslovi, vreme, ba sve i ba svako je bio kako i dolikuje; pa su inovnici gospodina
eparda prionuli na posao a da nije bilo ni take spora niti potrebe da se izmeni ma
ta u celom tom Na osnovu ovog sporazuma...
Ser Volter je bez oklevanja admirala proglasio za mornara najlepe spoljanjosti
koga je ikada sreo, i ak je toliko daleko otiao da kae da ga ne bi bilo stid da bude
vien s njim u drutvu samo kada bi ga njegov momak oeljao: a admiral je, sa bla
gonaklonom srdanou, rekao svojoj supruzi dok su se vozili kroz park: I mislio
sam ja da emo uskoro postii sporazum, mila moja, uprkos onome to su nam ka
zali u Tontonu. Baronet se nikada nee istai nekim blistavim inom, ali ini se da
nije rav ovek. Bile su to uzajamne pohvale otprilike iste teine.
Trebalo je da Kroftovi kuu preuzmu o Miholjdanu; a kako je ser Volter pred
loio da se za Bat presele u mesecu koji mu prethodi, nije se smelo gubiti vreme i
morali su se odmah pozabaviti svim za to vezanim pripremama.
Ledi Rasel, uverena da En nee biti dozvoljeno da bude od koristi, ili znaaja, u
odabiru kue koja e se uzeti u najam, je bila vrlo nerada da se s njom tako brzo ras
26
tane i elela je da je zadri dok ona sama ne bude u mogunosti da je povede posle
Boia za Bat; ali kako je imala obaveza zbog kojih je morala da ode iz Kelina na
nekoliko nedelja, nije mogla da joj uputi poziv da ostane kod nje kako je elela, a
En ipak, premda je strahovala od septembarskih ega u uzavrelom Batu, i premda
je alila to e propustiti svu milinu i tugu jesenjih meseci u prirodi, nije, uzev sve u
obzir, elela da ostane. Najispravnije i najmudrije bi bilo, pa prema tome i najma
nje bolno, poi sa ostalima.
Meutim, desilo se neto to joj je nametnulo novu dunost. Meri, koja je esto
neto bila boleljiva, i koja je uvek svoje tegobe vrlo ozbiljno shvatala i imala naviku
da poziva En i za najmanju sitnicu, nije se oseala sasvim zdravom; i predviajui
da itave jeseni nee proi dan a da se ne osea klonulo, molila je, bolje reeno zah
tevala, da ona, jer teko da se to moglo nazvati molbom, umesto da poe u Bat,
doe u letnjikovac u Aperkrosu i pravi joj drutvo dokle god joj bude potrebna.
Prosto ne mogu bez En pravdala se Meri; a Elizabet joj je odgovorila:
Onda sam uverena da bi En bilo bolje da ostane, jer u Batu nikome nee biti po
trebna.
Bolje je kada oveka smatraju korisnim i trae ga, pa makar i na neprimeren na
in, nego kada ga odbacuju kao sasvim beskorisnog; i En je, srena to moe biti od
koristi, srena to ima kakvu-takvu obavezu, i svakako nimalo alosna to e morati
da ostane na selu, i to jo u svom milom kraju, spremno pristala na poziv.
Merin poziv rasterao je sve brige ledi Rasel, i uskoro nakon toga je dogovoreno
da En nee ii za Bat dok je ledi Rasel ne povede sa sobom, i da e ona svoje vreme
do tada rasporediti izmeu Aperkrosa i Kelina.
Do sada je sve bilo u savrenom redu; ali ledi Rasel je ostala gotovo zaprepae
na jednom grekom u planu onih iz Kelin hola kada je za nju saznala, poziv gospo
i Klej da poe u Bat sa ser Volterom i Elizabet, kao njena dragocena i znaajna po
monica u svim poslovima koji su bili pred njom. Ledi Rasel je bila silno razoara
na to se pribeglo takvoj jednoj meri, udila se, alila i strepela; i silno ju je pogodila
uvreda koja je ovim naneta En, da se gospoa Klej uvaava kao osoba od velike ko
risti, a da se smatra da od En nikakve koristi biti ne moe.
Sama En je bila oguglala na takve uvrede; ali je uviala neprimerenost ovakvog
plana jednako otro kao i ledi Rasel. Poto je u miru podrobno razmislila i poto je
dobro poznavala oev karakter, a esto je elela da ga manje poznaje, uvidela je da je
mogue da iz ovog prijateljstva proisteknu veoma ozbiljne posledice po njenu po
rodicu. Nije smatrala da njenom ocu u ovom trenutku tako neto pada na pamet.
27
Gospoa Klej je bila pirgava, i imala je jedan nepravilan zub, i veoma neugledan
runi zglob, koji je on esto otro kritikovao u njenom odsustvu; ali bila je mlada, i
sve u svemu veoma prijatna izgleda, ali beskrajno su privlaniji bili njena otroum
nost i usrdna sklonost ka udovoljavanju nego to bi prijatna vanjtina mogla ikada
biti. Na En je opasnost u kojoj su se nali ostavila takav utisak da bi bilo neoprosti
vo da nije pokuala i sestri da za nju otvori oi. Nije gajila nade u uspeh: ali pomisli
la je da Elizabet, koja bi u sluaju takvog obrta stvari bila mnogo vie za aljenje
nego ona sama, nikada ne bi smela imati razloga da joj prebacuje to je nije na opas
nost upozorila.
Ona je svoje rekla i samo joj, po svoj prilici, nanela uvredu. Elizabet nije mogla
ni da zamisli kako joj je jedna tako besmislena sumnja mogla i pasti na pamet, i sr
dito je ustvrdila da svako od njih savreno zna gde mu je mesto.
Gospoa Klej rekla je toplo nikada ne zaboravlja ko je; i ja mnogo bolje
poznajem njena oseanja nego to je tebi mogue i mogu te uveriti da su po pitanju
braka ona naroito istanana i da ona stroe osuuje svaku nejednakost poloaja ili
imovinskog stanja nego veina ljudi. A to se oca tie, odista ne bih pomislila da
postoji potreba da se sada sumnja u njega nakon to je tolike godine, nas radi, ostao
samac. Da je gospoa Klej lepotica, u tome se slaem s tobom, moda bi i bilo ne
umesno da toliko vremena provodi u naoj kui; i ak sam uverena da oca nita na
svetu ne bi moglo navesti da stupi u brak kojim bi se unizio, iako bi moda zbog
toga patio. Ali sirota gospoa Klej, koja se pored svih svojih vrlina, nikako ne moe
smatrati ak ni proseno lepom, odista mislim da nikako ne predstavlja opasnost
da ostane sa nama. ovek bi pomislio da nikada nisi ula oca kako govori o nesre
nim nedostacima njene spoljanjosti, premda znam da mora da si ga pedeset puta
ula. Onaj njen zub i pege. Meni one nisu toliko odbojne koliko njemu. Poznavala
sam ljude kojima one nisu nagrdile lice, ali on ih se grozi. Mora da si ga ula kako
govori o pegama gospoe Klej.
Teko da postoji neki lini nedostatak odgovorila je En na koji se ovek
nee postepeno navii pod uticajem prijatnog ophoenja.
Ja imam sasvim drugaije miljenje odgovorila je Elizabet kratko prijatno
ophoenje moe da istakne naoite crte lica, ali nikada ne moe da izmeni neugled
ne. Meutim, u svakom sluaju, kako ja ovde mogu izgubiti vie od ma koga dru
gog, smatram da je prilino bespotrebno da mi ti deli savete.
En je svoje uinila; bilo joj je milo to se i to svrilo i nije bila u potpunosti bez
nade da je ipak dobro uinila. Jer premda joj je Elizabet zamerila na njenim sum
28
njama, moda e ipak zbog njih biti na oprezu.

Poslednja dunost etveroprega bila je da preveze ser Voltera, gospoicu Eliot i
gospou Klej u Bat. Odvezli su se u dobrom raspoloenju; ser Volter je bio spre
man da se pokroviteljski nakloni svim snudenim zakupcima i stanarima kueraka
kojima je nagoveteno da bi trebalo da se pokau, a En je u isto vreme otila do let
njikovca ledi Rasel, gde je trebalo da provede prvu nedelju.
Njena prijateljica nije bila nita boljeg raspoloenja od nje. Ledi Rasel je strano
patila zbog ovog razdvajanja porodice. Do njihovog je ugleda drala koliko i do
svog. I svakodnevno druenje joj je postalo dragocena navika. Bolno joj je bilo po
smatrati naputen posed, a jo gore je bilo iekivati nove ruke u koje e on prei; i
da bi pobegla od usamljenosti i melanholije koju je ova promena izazivala, i da bi se
sklonila kada admiral i gospoa Kroft stignu, odluila je da i sama odsustvuje od
kue im bude morala da se i sa En rastane. Pa su u skladu s tim otile u isto vreme,
a ledi Rasel ju je u prvoj etapi svog putovanja prevezla do Aperkrosa.
Aperkros je bilo selo srednje veliine koje je do pre nekoliko godina u potpu
nosti bilo ureeno u starom engleskom stilu i u njemu su se nalazile samo dve kue
koje su izgledom odskakale od kua seljaka i zemljoradnika; vlastelinov dvor, sa vi
sokim zidovima, i velikim kapijama i starim drveem, postojan i starovremenski, i
vrsta, udobna svetenikova kua okruena urednom batom, oko ijih se prozora
obavijala loza i pruale se krukine grane; ali kada se mladi vlastelin oenio, selo je
proireno za jo jednu otmenu kuu, jer je seoska kua preureena u letnjikovac da
bi on u njoj iveo, pa je sada, sa verandom i francuskim prozorima i ostalim svojim
lepotama, zapadala za oko jednako kao i postojaniji i mnogo prostraniji i vei vlas
telinski dvor koji se uzdizao oko etvrt milje dalje.
Ovde je En esto boravila. Poznavala je ona prilike u Aperkrosu jednako koliko
i prilike u Kelinu. Dve porodice su se toliko esto sastajale i toliko im je u naviku
prelo da su jedni drugima u svako doba bili u kui da se ona prilino iznenadila to
je zatekla Meri samu; a kako je bila sama, gotovo se podrazumevalo da e se oseati
loe i da e biti klonula duhom. Premda je bila bolje zbrinuta od starije sestre, Meri
nije imala Eninu razboritost niti njenu narav. Dok se oseala dobro i sreno i dok
joj se poklanjala sva panja koju je elela, bila je odlinog raspoloenja i vedra duha,
ali u potpunosti bi potonula na svaku i najmanju nelagodnost. Nije umela da pod
nosi samou; a kako je nasledila znaajan deo oholosti Eliotovih, sklona je bila da
pored svake druge neprijatnosti jo i uobraava da je zapostavljena i zanemarena.
Izgledom je bila neuglednija od obeju sestara, i ak i u cvetu lepote smatrali su je
29
samo za lepukastu devojku.

Sada je leala na izbledeloj sofi lepog malog salona iji se nekada otmen name
taj postepeno, tokom etiri leta i pored dvoje dece pohabao; a kada se En pojavila,
doekala ju je reima:
Najzad si stigla! Ve sam poela da mislim da te nikada neu videti. Toliko
sam bolesna da jedva mogu da govorim. itavo jutro nisam videla nikog ivog!
ao mi je to te zatiem tako rdava zdravlja odgovorila je En. U etvrtak
si mi poslala ba povoljan izvetaj o svom zdravlju!
Da, prikazala sam stvari u mnogo povoljnijem svetlu; uvek to inim: ali dale
ko sam bila od toga da sam zdrava; i mislim da nikada u ivotu nisam bila toliko
bolesna kao to sam od jutros: nipoto me nisu smeli ostaviti samu, sigurna sam u
to. ta bi bilo da sam pretrpela neki straan napad, i da nisam mogla da pozvonim!
Dakle, ledi Rasel nije elela da izae. Mislim da nije bila u ovoj kui ni tri puta ovog
leta.
En je rekla ono to se od nje oekivalo, pa upitala za njenog mua. O! arls je
u lovu. Nisam ga videla od sedam sati jutros. Ba je namerio da ide, mada sam mu
rekla koliko sam bolesna. Rekao je da se nee zadrati; ali nije se vratio, a evo ve je
skoro jedan. Veruj mi da nisam ive due videla itavo jutro.
Jesu li deaci bili s tobom?
Jesu, dok sam mogla da trpim buku; ali toliko su neposluni da ine vie tete
nego koristi. Mali arls ne mari ni za ta to mu kaem, a Volter je sve gori.
Pa, uskoro e ti biti bolje odgovorila je En vedro. Zna da te ja uvek izle
im kad doem. Kako su tvoji susedi u vlastelinskom dvoru?
Ne mogu ti nita o njima rei. Nisam ih videla danas, osim gospodina Maz
grouva, koji je samo svratio i obratio mi se kroz prozor, a da ni s konja nije siao; i
mada sam im rekla koliko sam bolesna niko mi nije doao. Nije bilo zgodno gospo
icama Mazgrouv, rekla bih, a one se ne daju omesti u svojim namerama,
Jo e ih moda videti pre nego se jutro zavri. Rano je jo.
Uveravam te da ih nisam eljna. Suvie priaju i suvie se smeju za moj ukus.
O! En, strano se ravo oseam! Ba nije lepo od tebe to nisi dola u etvrtak. Zvo
ne.
Mila Meri, seti se samo koliko si mi povoljan glas o sebi poslala! Pisala si tako
vedrim tonom, i rekla si da si savrenog zdravlja, i da nema potrebe da urim; a mo
ra biti svesna da je u tom sluaju moja elja bila da ostanem sa ledi Rasel do samog
kraja; a ako ostavimo po strani elju da budem s njom, imala sam mnogo posla, to
30
liko sam stvari imala da posvravam da bi mi odista nepraktino bilo da ranije na

pustim Kelin.
Zaboga! Kakvog si ti posla mogla imati?
Mnogo toga, uveravam te. Vie nego to mogu da se setim u ovom trenutku;
ali nabrojau ti poneto. Prepisivala sam oev katalog knjiga i slika. Nekoliko puta
sam bila u vrtu sa Makenzijem, pokuavajui da shvatim i pokuavajui da njemu
objasnim koje su Elizabetine biljke namenjene ledi Rasel. A imala sam i svoje stvari
da posvravam, da podelim knjige i muziku i da prepakujem krinje, jer nisam bla
govremeno razumela ta je imalo da se alje eleznicom: i jednu sam stvar morala
da uradim, Meri, mnogo muniju: da obiem svaku kuu u parohiji, da se opros
tim. Reeno mi je da oni tako ele. Ali za sve mi je to trebalo mnogo vremena.
O! dobro! a nakon krae stanke ali ni re me nisi pitala o ruku kod Pulo
vih jue.
Znai li to da si ila? Nisam te nita pitala jer sam zakljuila da mora da si bila
prinuena da se odrekne izlaska u drutvo.
O da! Ila sam. Juer sam se ba dobro oseala; nita mi nije bilo sve do jutros.
Bilo bi udno da nisam otila.
Milo mi je to si se oseala dovoljno dobro i nadam se da ti je bilo prijatno.
Nita naroito. ovek uvek unapred zna kakav e ruak biti; i ko e tamo biti;
i strano je neprijatno nemati svoju koiju. Gospodin i gospoda Mazgrouv su me
povezli, i bilo je ba tesno! Oboje su strano krupni, i mnogo mesta zauzimaju; a
gospodin Mazgrouv uvek sedi napred. I tako sam ja sedela stenjena pozadi sa Hen
rijetom i Luizom; i mislim da je sva prilika da za svoju bolest imam tome zahvaliti.
Malo dodatne Enine istrajnosti u trpeljivosti i usiljene vedrine skoro da je izlei
lo Meri. Sada je ve sedela na sofi, i ona se nadala da e do ruka moi i da ustane. A
zatim je, zaboravivi se, otila na drugi kraj sobe da namesti cvee u vazi, pa pojela
hladne nareske; a zatim se oseala dovoljno oporavljenom da predloi odlazak u
etnju.
Kuda emo ii? upitala je kada su se spremile.
Pretpostavljam da ne eli da svratimo u posetu u vlastelinski dvor pre nego
to oni dou da pozdrave tebe?
Ni najmanje se tome ne protivim odgovorila je En. Nikada mi na pamet
ne bi palo da se slepo drim reda sa ljudima koje toliko dobro poznajem kao gospo
u i gospoice Mazgrouv.
O! Ali trebalo bi da ti dou u posetu to je pre mogue. Trebalo bi da znaju
31
kakvu su ti ast duni ukazati kao mojoj sestri. U svakom sluaju, moemo ba oti
i da posedimo s njima malo, a kada to obavimo, onda moemo da uivamo u et
nji.
En je oduvek takav oblik optenja smatrala preko svake mere neprimerenim; ali
je digla ruke od pokuaja da neto promeni jer je verovala da su se, premda je svaka
strana onoj drugoj stalno davala povoda da se vrea, obe porodice na to toliko ve
svikle da nisu vie bez toga mogle. I tako se one uputie u vlastelinski dvor, da pose
de punih pola sata u staromodnom etvrtastom salonu sa malim tepihom i uglaa
nim podom u kom su domainove kerke postepeno stvarale pravu pometnju
unevi u njega koncertni klavir i harfu, i stalke za cvee i stoie za kafu koje su raz
bacale na sve strane. O! Da su likovi sa portreta na zidnim oblogama, da su gospo
da u smeem barunu i dame u plavom satenu mogli videti ta se deava, da su bili
svesni takvog remeenja svakog reda i urednosti! Sami portreti na zidovima bi za
nemeli. Mazgrouvovi su, kao i njihova kua, bili u stanju promene, moe biti i na
pretka. Otac i majka su predstavljali stari engleski stil, a mladi ljudi novi. Gospodin
i gospoa Mazgrouv bili su veoma dobri ljudi; srdani i gostoljubivi, nisu bili naro
ito obrazovani i nimalo nisu bili otmeni. Njihova deca su imala modernija shvata
nja i manire. Bili su oni brojna porodica; ali jedino dvoje odraslih, ako se izuzme
arls, bile su Henrijeta i Luiza, gospoice od devetnaest i dvadeset godina, koje je
kola u Ekseteru snabdela uobiajenim zalihama vetina, i sada su bile poput hilja
da drugih gospoica i ivele su da bi bile otmene, srene i vesele. Haljine su im bile
po poslednjoj modi, lica sasvim lepa, narav izvanredno vedra, a vladanje neusiljeno
i prijatno; kod kue su bile cenjene, a izvan kue miljenice svima. En ih je uvek
smatrala za najsrenija stvorenja koja poznaje; ali ipak nije, spreena kao i svi to
smo nekim ugodnim oseanjem nadmonosti nad eljom za promenom, poelela
da je na njihovom mestu; ne bi ona menjala svoj otmeniji i obrazovaniji um za sva
njihova uivanja; i nije im ni na emu zavidela ve na tom naoko savrenom uza
jamnom razumevanju i slaganju, toj dobrodunoj uzajamnoj naklonosti koju ona
ni sa jednom svojom sestrom nije iskusila.
Primili su ih veoma srdano. Nita se nije moglo zameriti stanovnicima vlaste
linskog dvora, to je, znala je En, obino i sluaj. Pola asa je prolo u prijatnom
razgovoru; a ona se nipoto nije iznenadila kada su im se nakon toga u etnji pri
druile obe gospoice Mazgrouv na naroiti Merin poziv.
32
Glava 6
En nije bilo potrebno da pree u Aperkros da bi shvatila da prelazak iz jedne sredi

ne u drugu, pa makar ona bila udaljena svega nekoliko kilometara, esto podrazu
meva potpunu promenu tema, miljenja i ideja. Uvek kada je boravila tu, snano je
to oseala i svaki je put poelela da se i drugim Eliotovima moe ukazati prilika da
vide koliko su nepoznate ili nevane bile sve one stvari koje su se u Kelinu smatra
le za stvari od tolike opte vanosti i sveproimajueg znaaja; pa ipak je, sa ovim is
kustvom, verovala da sada mora da se potini oseanju da joj je potrebna jedna
nova lekcija o vetini spoznaje nae line nitavnosti izvan naeg prisnog kruga; jer
je svakako, doavi ovako kako je ona dola, sa srcem punim brige koja je nedeljama
u potpunosti opsedala stanare obeju kua u Kelinu, oekivala mnogo vie ljubo
pitljivosti i saoseanja nego to ih je pronala u zasebnim, ali veoma slinim pri
medbama gospodina i gospoe Mazgrouv: Dakle, gospoice En, ser Volter i vaa
sestra su otili; ta mislite u kom delu Bata e nai stan? na koji i nisu saekali od
govor; ili u naknadnim primedbama gospoica: Nadam se da emo na zimu ii u
Bat; ali upamtite, tata, ako odemo, moramo pronai stan na dobrom mestu: ne e
lim ni da ujem za one vae Kvin Skverove! ili u Merinoj brizi i strepnji: asti
mi, lepo e mi biti kada svi odete u Bat da se veselite!
Mogla je samo da rei da u budunosti izbegava takvu samoobmanu i da sa ve
om zahvalnou razmilja o izvanrednom blagoslovu to ima jednu tako iskreno
saoseajnu prijateljicu kao to je ledi Rasel.
Gospoda Mazgrouv su imali svoja lovita da ih uvaju i svoju divlja da je love,
svoje konje, pse i novine da se njima zanimaju, i ene su se zanimale svojim uobia
jenim sitnicama voenja domainstva, susedima, haljinama, igrankama i muzikom.
Priznala je da je sasvim primereno da svaka mala drutvena zajednica ima svoje
teme za razgovor, i nadala se da nee proi dugo pre nego to i ona postane nimalo
beznaajan lan ove u kojoj se sada nala. Kako su izgledi bili da e u Aperkrosu
provesti dva meseca, oseala se dunom da svoju matu, seanja i sve svoje pomisli
33
to je vie mogue zaodene duhom Aperkrosa.

Nije strahovala od ovih meseci. Meri nije bila toliko odbojna i liena svakog ses
trinskog oseanja kao to je to bila Elizabet, niti je bila toliko zatvorena za njen uti
caj; niti je bilo ma ega drugog meu ostalim stanarima doma to je moglo da ugro
zi njenu udobnost. Oduvek je bila u prijateljskim odnosima sa svojim zetom; a
deca, koja su je volela gotovo jednako kao i majku i potovala je daleko vie, bila su
izvor zanimanja, zabave i veoma zdravog kretanja.
arls Mazgrouv je bio utiv i prijatan; po naravi i pameti nesumnjivo je bio iz
nad svoje ene, ali nije imao njene sposobnosti, niti njenu reitost i gracioznost, pa
joj razmiljanje o prolosti koja ih je vezivala ni najmanju opasnost nije predstavlja
la; ali En se slagala sa sudom ledi Rasel da bi on velike koristi imao od braka sa e
nom koja bi mu u svemu parirala; i da bi odista razborita ena njegovom karakteru
dala na postojanosti, i veu svrsishodnost, racionalnost i otmenost njegovim navi
kama i interesovanjima. Stoga se on ni sa im osim lovom nije arko zanimao; a
preostalo svoje vreme je traio ne nalazei koristi u knjigama ili ma emu drugom.
Bio je veoma vedar duhom i inilo se da ga mnogo ne dodiruje povremena potite
nost njegove ene, i sa njenom se nerazumnou nekada tako nosio da mu se En di
vila, i sve u svemu, premda se poesto deavalo da se sporekaju (u emu se deavalo
da ona ima veeg udela nego to je elela, jer su je obe strane pozivale daniznese svoj
sud), mogli su se smatrati srenim parom. Uvek su se savreno slagali u elji da ima
ju vie novca, i naglaenoj potrebi da od njegovog oca dobiju novac koji im je potre
ban; ali i ovde je, kao i u veini stvari, on bio iznad nje: dok je Meri smatrala da je
odista sramota to im on novac ne da je, on je uvaavao injenicu da njegov otac
svoj novac moe mnogo korisnije da utroi i da ima pravo da ga troi kako mu dra
go.
to se vaspitanja dece tie, njegov pristup je bio mnogo bolji od pristupa njego
ve ene, a ni sprovodenje tog pristupa mu nije bilo rdavo. Sasvim bih ja njih lepo
doveo u red da se Meri ne mea esto ga je En ula da govori, i poprilino je bila
sklona da mu poveruje; ali kada je sluala Merine prekore kako arls uvek razmazi
decu toliko da ih nikako posle ne mogu dovesti u red, nikada nije pala ni u najma
nje iskuenje da kae: Sasvim si u pravu.
Najmanje prijatna okolnost njenog boravka sa njima bilo je preveliko poverenje
koje su joj ukazivale sve strane, zbog ega je isuvie dobro poznavala tajna nezado
voljstva obe kue. Kako su znali da ona ima izvesnog uticaja na svoju sestru, stalno
su je molili ili joj u najmanju ruku upuivali nagovetaje da utie na nju vie nego
34
to je to bilo moguno. Voleo bih kada bi mogla da utie na Meri da ne uobraa

va toliko esto da je bolesna govorio je arls, a Meri je ovako govorila kada je bila
nesrena: Odista sam uverena da arls ne bi, kada bi video da umirem, pomislio
da me je neka bolest snala. Uverena sam, En, da bi, kada bi samo htela, mogla da
ga ubedi da sam odista, veoma bolesna da mi je odista mnogo gore nego to priz
najem.
Meri je izjavljivala: Ne volim da aljem decu u vlastelinski dvor, jer im ona
ugaa i povlauje u takvoj meri i daje im toliko slatkia i svakakvih nezdravih a
konija da mi se uvek vrate kui bolesni i po itav dan su srditi.
A gospoa Mazgrouv je iskoristila prvu priliku kada je ostala nasamo s En da
joj kae: O! gospoice En, kada bi samo arlsova gospoa imala malo od vaeg
pristupa sa onom decom. Ne moe ih ovek prepoznati kada su s vama! Ali istini
za volju, oni su uopte tako razmaeni! teta je to ne moete sestru poduiti kako
da ih obuzda. Jadna deica su dobra i zdrava kakvu svet nije video! I nisam pristras
na; ali arslova gospoa ne zna kako s njima da postupa! Boe mili! Kako su samo
ponekad nesnosni. Uveravam vas, gospoice En, da me to sputava da ih pozivam u
nau kuu koliko bih elela. I verujem da arlsovoj gospoi nije milo to ih ne po
zivam ee; ali znate i sami koliko je ravo kada vam dou deca kojoj svaki as mo
rate govoriti: nemoj ovo i nemoj ono; ili koju moete koliko-toliko drati pod
kontrolom samo ako im date vie kolaa nego to je dobro za njih.
Meri joj je jo i ovo rekla: Gospoa Mazgrouv misli da su sve njene sluavke
toliko pouzdane da se za izdaju smatra dovesti to u pitanje; ali sigurna sam, bez
preterivanja, da njena sobarica i pralja, umesto da se bave svojim poslom, po vasceli
dan tumaraju selom. Sreem ih ma gde da poem; i kad god uem u deiju sobu u
njoj zateknem jednu od njih. Kad Demajma ne bi bila najpouzdanije i najmarljivi
je stvorenje na svetu, one bi je oas posla iskvarile; jer mi kae da je uvek pozivaju
da poe s njima u etnju. A gospoa Mazgrouv je rekla: Moje je pravilo da se ne
meam u poslove moje snahe, jer znam da to nije red; ali rei u vam, gospoice En,
jer ete vi moda moi da utiete da se stvari poprave, da nemam lepo miljenje o
dadilji arlsove gospoe: svakakve udne glasine o njoj ujem, vazda je koje-kuda;
a i sama sam se uverila, u to budite sigurni, da je ona prava pomodarka, i da je kadra
upropastiti svakog dobrog slugu na kog naie. Znam ja da se arlsova gospoa
kune u nju; ali samo u vam ovaj nagovetaj dati, da budete na oprezu; jer ako pri
metite da togod nije u redu, ne ustruavajte se da to spomenete.
Meri se opet alila da joj gospoa Mazgrouv ne daje prvenstvo kakvo joj po pra
35
vu pripada kada su u vlastelinskom dvoru ruavali sa drugim porodicama; i nije vi

dela razloga da ona, zato to je toliko smatraju za svoju, izgubi svoje mesto. A jed
nog dana kada je En otila u etnju samo sa gospoicama Mazgrouv, jedna od njih
je, nakon razgovora o drutvenom rangu, ljudima vieg ranga i ljubomori na rang,
rekla: Ne ustruavam se da pred tobom primetim da se neki ljudi sasvim budalas
to ponaaju u vezi sa svojim mestom u drutvu, jer sav svet zna koliko si ti prema
tome ravnoduna; ali bih volela kada bi neko Meri dao na znanje koliko bi bolje
bilo kada ne bila toliko uporna, i naroito kada se ne bi nametala da zauzme mami
no mesto. Niko ne sumnja u njeno pravo prvenstva u odnosu na mamu, ali prime
renije bi bilo kada ne bi stalno na tome insistirala. Nije da mama za to mari, ali
znam da su mnogi drugi to primetili.
Kako da En sve ovo dovede u red? Nije mogla da uradi mnogo osim da ih sve
strpljivo saslua, ublai svaku ljutnju i da pravda jedne kod drugih; da im svima
suptilno daje nagovetaje da je meu tako bliskim susedima potrebna trpeljivost, i
da one nagovetaje kojima je elela da unapredi sestrinu dobrobit iznese to uop
tenije.
U svakom drugom pogledu njena poseta je zapoela i protekla sasvim dobro.
Njoj je raspoloenje popravila promena sredine i predmeta razgovora, i odlaska i
tavih pet kilometara dalje od Kelina; Meri je manje poboljevala sada kada je imala
stalnu drubenicu, a svakodnevno vianje sa drugom porodicom im je ak i dobro
dolo jer nije u letnjikovcu remetilo nikakvu preveliku naklonost, poverenje niti
obavljanje nekih vanih poslova. I svakako su ta vianja koristili do krajnjih grani
ca jer su se sastajali svakog jutra, a retko su koje vee proveli odvojeno; ali ona je ve
rovala da im ni upola ne bi bilo toliko lepo da nisu pred sobom imali potovanja
dostojne prilike gospodina i gospoe Mazgrouv i da nije bilo prie, smeha i pesrae
njihovih keri.
Ona je svirala mnogo bolje od obe gospoice Mazgrouv, ali kako nije imala lep
glas, kako nije umela da svira harfu, i kako nije imala roditelje pune ljubavi da sede i
sluaju je i uobraavaju kako ih njena muzika oduevljava, njenom se sviranju nije
posveivalo mnogo panje, samo onoliko koliko je utivost nalagala, ili da bi se os
tali malo odmorili, i ona je to dobro znala. Znala je da samo svog uitka radi svira;
ali to njoj nije bilo nita novo. Izuzev jednog kratkog perioda njenog ivota, nikada
nije, otkako je ostala bez majke u svojoj etrnaestoj godini, spoznala kakva je to sre
a imati paljivog sluaoca ili dobiti zasluenu pohvalu osobe istananog ukusa. U
muzici je navikla da se osea sama na svetu; a pristrasnost koju su gospodin i gospo
36
a Mazgrouv, iz iste ljubavi, pokazivali prema izvedbi svojih keri, i potpuna rav
nodunost koju su pokazivali prema izvedbi ma koje druge osobe, njoj je priinja
vala vie zadovoljstva njih radi, nego tuge sebe radi.
Drutvu iz vlastelinske kue ponekad bi se pridruio jo neko. Susedstvo nije
bilo veliko, ali Mazgrouvove su svi poseivali, i oni su prireivali vie rukova i ima
li vie posetilaca i zvanica, to zvanih to nezvanih, od ma koje druge porodice. Ne
sumnjivo, bili su najpopularniji u susedstvu.
Devojke su ludo volele da igraju; pa su se veeri poneki put zavravale neplanira
nim malim balom. Na peakoj udaljenosti od Aperkrosa nalazila se jedna porodi
ca manje imunih roaka, koji su se za sva svoja zadovoljstva oslanjali na Mazgro
uvove: dolazili su u svako doba i pomagali da se na svemu svira i da se ma gde igra; a
En im je, kako je mnogo vie volela ulogu muzikanta od neke aktivnije uloge, sati
ma svirala narodne melodije; a ova je njena ljubaznost njene muzike vetine pre
poruila panji gospodina i gospoe Mazgrouv vie od ma ega drugoga i esto im
mamila pohvale: Divno, gospoice En! Odista ste to divno odsvirali! Boe mili,
kako samo ti vai prstii lete preko dirki!
Tako su prole prve tri nedelje. Stigao je Miholjdan; pa je Enino srce ponovo
moralo da bude u Kelinu. Voljeni dom je preputen drugima; sve one voljene sobe
i nametaj, umarci i staze sada su u drugim rukama i pred drugim oima! Ni o
emu drugom nije mogla razmiljati 29. septembra; a uvee je i Meri izrazila saose
anje s njom jer je, primetivi datum, uzviknula: Boe mili, nije li danas dan kada
bi Kroftovi trebalo da preuzmu Kelin? Milo mi je to se toga nisam setila pre.
Kako me to samo rastuuje!
Kroftovi su preuzeli imanje sa istinskom pomorskom hitrinom, i valjalo ih je
posetiti. Meri je samu sebe saaljevala. Niko ne zna koliko e ona da pati. I odlaga
e tu posetu koliko je god to mogue; ali nije imala mira dok nije nagovorila arlsa
da je odveze u posetu neposredno nakon to su se oni doselili, i bila je u veoma i
vom i prijatnom stanju uobraene duevne pometnje kada se vratila. En se iskreno
radovala to za nju nije bilo mesta u dvokolicama. Meutim, elela je da upozna
Kroftove i bilo joj je milo to se zatekla kod kue kada su im oni posetu uzvratili.
Doli su, domain nije bio kod kue, ali su dve sestre bile tu; i desilo se da je gospo
a Kroft zapala u staranje En, a admiral je seo pored Meri i veoma joj se umilio do
broudno se posvetivi njenim dvama deaiima, pa je mogla da potrai slinost,
ako ne u crtama lica, a onda u glasu, ili u izraavanju.
Gospoa Kroft je, premda nije bila ni visoka ni punaka, bila stamena, uspravna
37
dranja i puna ivota, to je njenoj pojavi davalo na znaaju. Imala je blistave tamne
oi, zdrave zube i sve u svemu prijatno lice; premda je njeno pocrvenelo i ogrubelo
lice, posledica toga to je na moru provela gotovo jednako vremena koliko i njen
mu, inilo da izgleda kao da je na ovom svetu proivela vie od onih trideset osam
godina koliko je imala. Dranje joj je bilo otvoreno i neusiljeno i odluno, drala se
kao ena koja ne sumnja u sebe i ne koleba se oko onoga to ini; ali pri tom ni iz
daleka ne bi mogla da se nazove grubom, niti zlovoljnom. A En joj je odala i duno
potovanje za veliku uviavnost koju joj je ukazala u vezi sa svim to se odnosilo na
Kelin, i bilo joj je to po volji; naroito joj je bilo po volji to se u prvih pola minuta
uverila, u samom asu upoznavanja, da gospoda Kroft ne odaje ni najmanji nagove
taj znanja ili podozrenja koje bi je mogle ispuniti predrasudama. U tom pogledu
se bila sasvim uspokojila, pa se i osnaila i ohrabrila, sve dok je u jednom trenutku
nisu potresle rei gospoe Kroft:
Smatram da je vas, a ne vau sestru, moj brat imao ast poznavati kada je bora
vio u ovom kraju.
En se nadala da je prerasla devojaku sklonost naletima rumenila, ali sklonost
da podlegne oseanjima sasvim sigurno nije prerasla.
Moda niste uli da se oenio? dodala je gospoa Kroft.
Sada je mogla da joj kako dolikuje odgovori; i obradovala ju je spoznaja, kada je
gospoda Kroft svojim narednim reima objasnila da to ona govori o drugom gos
podinu Ventvortu, da nije rekla nita to ne bi moglo na oba brata da se odnosi.
Odmah je shvatila koliko je za oekivati da gospoa Kroft misli i govori o Edvardu,
a ne o Frederiku; i postiena zbog svoje zaboravnosti, sa dolinim interesovanjem
se posvetila upoznavanju prilika njihovog nekadanjeg suseda.
Ostatak posete je protekao u miru: sve do trenutka kada su posetioci krenuli
kui i kada je admiral rekao Meri:
Oekujemo da nam se uskoro pridrui brat gospoe Kroft; rekao bih da ga
znate po imenu.
Presekao ga je ustri nalet deaka koji su se veali o njega kao o starog prijatelja i
rekli mu da ne moe da ide; a kako je on u tom asu bio suvie zaokupljen predloi
ma da ih ponese sa sobom u depovima kaputa da bi odvojio trenutak da se seti i
dovri ono to je zapoeo, En je ostala da ubeuje samu sebe, to je bolje umela, da
se i dalje o istom bratu govori. Nije, meutim, mogla biti u tolikoj meri sigurna u
to da ne poeli da to pre uje da li je neto o tome reeno u drugoj kui koju su
Kroftovi posetili pre nego to su do njih svratili.
38
Stanari vlastelinskog dvora je trebalo da provedu vee tog dana u letnjikovcu; a

kako je sada bilo suvie pozno doba godine da bi se u takve posete ilo peice, poeli
su da oslukuju ne bi li zauli zvuk koije kada je u kuu ula najmlaa gospoica
Mazgrouv. Prva crna pomisao bila je da je dola da ih izvini i kae im da e vee
morati da provedu sami; i Meri je ve bila sasvim spremna da se oseti uvreenom
kada ih je Luiza sve umirila rekavi da je ona sama dola peice da bi u koiji bilo
vie mesta za harfu koju su reili da ponesu.
A rei u vam i razlog tome dodala je i sve u vezi s njim. Dola sam pre
svih da vas upozorim da su mama i tata veeras ba klonuli duhom, naroito mama;
na pameti joj je samo siroti Riard! Pa smo se sloili da bi bilo najbolje poneti harfu
jer se ini da je ona kadra razvedriti je vie nego klavir. Rei u vam zato je klonula
duhom. Kada su Kroftovi doli u posetu jutros (ovde su svratili u povratku, nije li
tako?), rekli su da se njen brat, kapetan Ventvort, upravo vratio u Englesku, ili je na
dopustu, ili tako neto i da dolazi pravo kod njih; a mama je, na nesreu, uvrtela
sebi u glavu, kada su oni otili, da je Ventvort, ili tako nekako, bilo ime jednom od
kapetana sirotog Riarda; ne znam ni kada ni gde, ali mnogo pre nego to je umro,
sirotan! I nakon to je pregledala sva njegova pisma i stvari, otkrila je da je odista to
bio sluaj, i savreno je uverena da to mora da je upravo taj ovek, i samo joj je to na
pameti, i siroti Riard! Zato moramo biti to veseliji, da se ne bi previe bavila su
mornim mislima.
Prave okolnosti ove potresne porodine prie bile su sledee: Mazgrouvove je
zadesila nesrea da im jedan sin izraste u jednog nepokornog i beskorisnog oveka;
ali imali su i sreu da ostanu bez njega pre nego to je napunio dvadesetu; na more
su ga poslali jer je bio budalast i neobuzdan na obali; i u to je vreme njegova poro
dica za njega malo marila premda ne vie nego to je zasluio; retko su o njemu pri
mali vesti, a gotovo da niko za njim i nije alio kada je pre dve godine vest o njego
voj smrti u inostranstvu stigla do Aperkrosa.
Bio je on zapravo, mada su njegove sestre sada za njega inile sve to su mogle
nazivajui ga siroti Riard nita drugo do tvrdoglavi, bezoseajni i beskorisni Dik
Mazgrouv, koji nikada nije uinio nita da zaslui, bilo iv, bilo mrtav, da ga ma
kako drugaije nazivaju osim skraenim oblikom imena.
Nekoliko je godina proveo na moru, a u toku onih prekomandi kojima su pod
loni svi pomorski kadeti, a naroito oni kojih svaki kapetan eli da se otarasi, pro
veo je est meseci na fregati kapetana Frederika Ventvorta, Lakoniji; i sa Lakonije
je, pod uticajem svog kapetana, napisao jedina dva pisma koja su njegovi otac i mati
39
ikada od njega primili za sve vreme njegovog odsustva; bolje reeno jedina dva ne
sebina pisma jer je u svim ostalim pismima od njih samo novac traio.
U svakom je pismu hvalio svog kapetana; ali oni nisu imali naviku da obraaju
panju na te stvari, toliko su nepaljivi i nezainteresovani bili za imena ljudi ili bro
dova, da u to vreme to na njih nije ostavilo nikakav utisak; a to to je gospodi Maz
grouv iznenada, ba toga dana, sinulo u glavi seanje na ime Ventvort u vezi sa nje
nim sinom, bilo je samo jedno od onih neobjanjivih povremenih naleta seanja.
Otila je po pisma i pronala u njima sve to je i pretpostavila; a ponovno itanje
tih pisama je, nakon toliko vremena, pored svesti da ih je njen siroti sin zauvek na
pustio, pri emu je ozbiljnost njegovih nedostataka u potpunosti zaboravljena, nju
silno pogodilo i bacilo je u veu alost nego to je osetila kada je dobila vest da je
mrtav. I gospodina Mazgrouva je ovo pogodilo, dodue u manjoj meri; pa im je
kada su stigli do letnjikovca oigledno bilo potrebno, na prvom mestu, da svi oni
ponovo sasluaju njihovu priu, a kasnije i da im prue olakanje kakvo samo veselo
drutvo moe da prui.
Sluati ih da toliko govore o kapetanu Ventvortu, toliko esto ponavljaju njego
vo ime, prebiraju po prolosti, i naposletku utvruju da bi se moglo ispostaviti, i da
e po svoj prilici tako i biti, da je to ba onaj kapetan Ventvort koga se seaju da su
sreli jednom ili dva puta nakon to su se vratili iz Kliftona veoma dobar mladi
ali nisu mogli da se sete da li je to bilo pre sedam ili osam godina, predstavljalo je sa
svim novo muenje za En. Ali ona je spoznala da je to muenje za koje se mora pri
premiti. Poto su oekivali njegov dolazak, mora nauiti sebe da postane neosetljiva
po ovim pitanjima. I ne samo da se inilo da ga oekuju, i to uskoro, ve su Mazgro
uvovi, iz tople zahvalnosti za ljubaznost koju je ukazao sirotom Diku, i iz velikog
uvaavanja prema njegovom karakteru, koje je uvreno time to je siroti Dik pro
veo est meseci pod njegovom komandom i to mu je uputio snanu, premda ne
preterano sreno sroenu pohvalu rekavi da je on dobar, odvaan momak, samo
malice presitniav u poduavanju bili odluni da mu se predstave i upoznaju se s
njim, im dobiju vest da je stigao.
Odluka da tako uine pomogla im je da prijatno provedu vee.
40
Glava 7
Nakon nekoliko dana pronela se vest da je kapetan Ventvort stigao u Kelin, i gos
podin Mazgrouv je otiao da ga poseti, i vratio se pun hvale, i pozvao ga je na ruak
u Aperkros pre isteka naredne nedelje. Veliko je razoaranje za gospodina Mazgro
uva bilo kada je saznao da ne mogu ranije da zakau ruak, toliko je nestrpljiv bio
da mu pokae svoju zahvalnost i primi ga pod svoj krov i poasti samo najboljim i
najsnanijim piem iz svojih podruma. Ali nedelja e dana morati do tada proi;
svega nedelja dana, prema Eninom miljenju, a opet, pretpostavljala je, moraju se
sresti; i uskoro je poela da prieljkuje da makar tu nedelju dana provede na miru.
Kapetan Ventvort je veoma brzo uzvratio posetu gospodinu Mazgrouvu, i ona
umalo da tamo stigne u istih pola asa. Ona i Meri su krenule u vlastelinski dvor
gde su, kasnije je saznala, neizbeno morale njega sresti, ali ih je u tome spreilo to
to su starijeg deaka doneli kui nakon nezgodnog pada. Detetovo stanje je posetu
sasvim isteralo iz njihovih misli; ali nije mogla ravnoduno sluati o moguem su
sretu s njim ak i usred ozbiljne strepnje koja ih je kasnije zbog deaka obuzela.
Ustanovili su da mu je kljuna kost iaena, i da je zadobio takvu povredu lea
koja je odmah probudila najcrnje slutnje. itavo to poslepodne bilo je ispunjeno
brigama, i En je morala sve da radi odjednom; da poalje po apotekara, da pronae
i obavesti oca, da prui oslonac majci i sprei je da ne zapadne u histeriju, da nadzi
re sluge, da skloni mlae dete i da neguje i tei jadno nastradalo dete; i osim toga je,
im se malo pribrala, poslala obavetenje u drugu kuu, to im je dovelo mnotvo
zabrinutih i uplaenih posetilaca i nijednog korisnog pomonika.
Zetovljev povratak joj je bio prva uteha; on je najbolje umeo da se stara o svojoj
eni; a drugi blagoslov bio je dolazak apotekara. Dok on nije doao i pregledao
dete, njihove strepnje su bile tim gore to su bile neodreene; sumnjali su na stra
nu povredu, ali nisu znali gde; ali uskoro je kljuna kost nametena, i premda je
gospodin Robinson opipavao i opipavao, i trljao i izgledao ozbiljno, i govorio tihim
glasom i sa ocem i sa tetkom, i dalje su imali nadati se najboljem; i mogli su da se
41
rastanu i u kolikom-tolikom miru ruaju; i tada su, pre nego to su se rastali, dve
mlade tetke bile dovoljno kadre da zaborave na stanje svog bratanca i prue joj po
datke o poseti kapetana Ventvorta; ostale su pet minuta iza oca i majke da bi poku
ale da izraze koliko su bile oduevljene njime, koliko su ga smatrale naoitijim, ko
liko beskrajno prijatnijim od svih mukaraca koje poznaju, a koji su im ranije bili
miljenici. Kako im je bilo milo kada su ule da ga je tata pozvao da ostane na ruku
i kako im je bilo ao kada je rekao da to nikako nije u njegovoj moi, i kako im je
opet bilo milo kada je, na tatino i mamino dalje navaljivanje da na ruak doe sutra
ni manje ni vie nego sutra; obeao da e tako i uiniti i to toliko prijatno kao da
je razumeo pravi razlog njihove tako velike panje ba onako kako je i trebalo. I
ukratko, izgledao je tako otmeno i sve to je rekao je zvualo otmeno da su mogle
sve da ih uvere da im je obema pamet zavrteo; pa su odjurile pune radosti kao i lju
bavi, i po svemu sudei u mislima im je vie bio kapetan Ventvort nego mali arls.
Ista pria se ponovo zaula kada su dve devojke dole s ocem kroz veernju
tamu, da se raspitaju za deaka; a gospodin Mazgrouv je, kako ga vie nije drao pr
vobitni strah za naslednika, potvrdio njihovu priu i njoj dodao i svoju hvalu i
nadu da sada nee morati da odlau posetu kapetana Ventvorta, i samo mu je bilo
ao jer je mislio da oni iz letnjikovca nee eleti da ostave deaka samog da bi se s
njim upoznali. O, nipoto ne mogu da ostave deaka. I otac i majka su jo uvek
bili pod snanim utiskom skoranjeg straha pa nisu mogli da podnesu pomisao na
to; a En nije, od sree to je uspela da izbegne susret, odolela da se toplo ne pobuni i
protiv svog dolaska.
arls Mazgrouv je, dodue, kasnije pokazao veu sklonost izjavivi da se dete
tako lepo oporavlja, a on je silno eleo da upozna kapetana Ventvorta pa je ba i
mogao da im se pridrui uvee: nee ruati izvan kue, ali mogao bi da svrati do
njih na pola sata. Ali ovome se njegova supruga arko usprotivila rekavi: O! Ne,
arlse, ne mogu da podnesem da ti ode. ta ako se neto desi?
Dete je mirno provelo no i narednog dana se lepo oporavljalo. Samo e vreme
pokazati da li je i kima povreena; ali gospodin Robinson nije pronaao nita to
bi davalo povoda za brigu, pa arls Mazgrouv stoga nije smatrao da je potrebno da
lje se zadravati u kui. Dete je imalo da ostane u postelji i bilo ga je potrebno za
bavljati neim ali to je mirnije mogue; a ta tu otac da radi? Ovo je bio zadatak za
ene, i bilo bi krajnje besmisleno da ostane zatvoren u kui ako ve ne moe biti ni
od kakve koristi. Njegov otac je veoma eleo da on upozna kapetana Ventvorta i
kako nije bilo nikakvih razloga da on to ne uini, reio je da bi trebalo da ide; i ovo
42
se zavrilo tako to je on odvano i glasno objavio, nakon to se vratio iz lova, da

namerava da promeni odeu i odmah ode na ruak u drugu kuu.
Dete se oporavlja da ne moe bolje rekao je pa sam upravo rekao ocu da
u doi, a on je smatrao da sam ba dobro odluio. Kako je s tobom, ljubavi, tvoja
sestra, ja se nimalo ne ustruavam. Ti ga sama ne bi elela napustiti, ali vidi da ja
nisam ovde ni od kakve koristi. En e poslati po mene ako se neto desi.
Muevi i ene obino osete kada je svako protivljenje uzaludno. Meri je znala,
prema nainu na koji je arls govorio, da je on sasvim reen da ide, i da ne bi vrede
lo raspravljati se s njim. Stoga nita nije rekla dok on nije izaao iz sobe, ali im je
ostala nasamo s En:
Znai ostavie tebe i mene da se same borimo sa sirotim bolesnim detetom; i
da itave veeri ne vidimo ni ive due! Znala sam ja kako e to biti. Uvek sam ja
takve sree. Ako se ma ta neprijatno desi, mukarci e se uvek iz toga izvui, a ar
ls nije nita bolji. Kako je to bezduno! Moram rei da je on veoma tvrda srca kada
tako bei od svog sirotog deteta. Govori o tome kako se tako lepo oporavlja! Ot
kud on zna da se lepo oporavlja, i da mu se nee sloiti za pola sata? Nisam mislila
da e arls biti toliko tvrda srca. Znai on e otii da se zabavlja, a ja, samo zato to
sam sirota majka, nemam prava ni da mrdnem; a meni se ini da sam ja najmanje
sposobna da se staram o detetu. Upravo zato to sam majka moja oseanja ne bi
trebalo stavljati na ispit. Ja to ne mogu izdrati. Videla si kako sam jue zapala u
histeriju,
Ali bilo je to samo usled nenadanog straha usled oka. Nee ponovo zapasti
u histeriju. Rekla bih da nam nita vie nee uneti nemir. Savreno sam razumela
uputstva gospodina Robinsona i nimalo ne strepim; i odista, Meri, ne udim se ja
tvome muu. Nega bolesnika nije za mukarca; nije to njihova oblast. Bolesno dete
uvek pripada majci: njena oseanja to nalau.
Nadam se da svoje dete volim koliko i svaka majka, ali nisam sigurna da mogu
biti od mnogo vee koristi od arlsa u bolesnikoj sobi, jer ne mogu da grdim i ko
rim siroto dete kada je bolesno; a videla si jutros kako je poeo da se bacaka po kre
vetu kada sam mu rekla da bude miran. Moji nervi to ne mogu da podnesu.
Ali da li bi se ti mogla prijatno oseati kada bi vee provela razdvojena od siro
tog deteta?
Da; vidi, kad moe njegov tata, to ne bih mogla i ja? Demajma je veoma
briljiva; i mogla bi nam slati izvetaj svakog sata. Odista mislim da je arls ba
mogao ocu rei da emo svi doi. Nita se ja vie od njega sada ne brinem za malog
43
arlsa. Jue sam se strano uplaila, ali danas je sluaj sasvim drugaiji.
Pa, ako smatra da nije kasno da poalje glas da e i ti doi zajedno sa svojim
muem, ostavi malog arlsa meni na staranje. Gospodin i gospoda Mazgrouv nee
imati nita da zamere ako ja ostanem s njim.
Jesi li ozbiljna? povikala je Meri a oi joj zasjae. Boe mili! To je ba od
lina pomisao, odista odlina. Ba bih mogla i da odem na ruak, jer kod kue ni
sam ni od kakve koristi zar ne? Mene sve to samo mui. Ti, koja nema materin
ska oseanja, si mnogo pogodnija. Ti moe malog arlsa na sve nagovoriti; tebe
uvek odmah poslua. Bie to mnogo bolje nego da ga ostavim samo sa Demaj
mom. O! svakako u ii; uverena sam da bi trebalo da odem ako ve mogu, jednako
kao i arls, jer silno ele da se i ja upoznam sa kapetanom Ventvortom, a znam da
se ti nee ljutiti ako ostane sama. Odista ti je to sjajna zamisao, En. Idem da ka
em arlsu i odmah da se spremim. Moe poslati po nas, zna, u svakom asu, ako
se neto desi; ali uverena sam da se nee desiti nita to bi te uznemirilo. Budi uve
rena da ja ne bih ila da nisam sasvim spokojna u pogledu svog milog deteta.
U narednom trenutku je ve kucala na vrata muevljeve garderobe, a kako je En
pola za njom na sprat, stigla je ba na vreme da uje itav razgovor, koji je zapoeo
tako to je Meri rekla, tonom u kom se osealo veliko ushienje:
Nameravam da poem s tobom, arlse, jer nita vie od tebe nisam od koristi
kod kue. Ako bih se zatvorila sa detetom u etiri zida ne bih uspela da ga privolim
da uradi nita to ne eli. En e ostati; En je preuzela na sebe da ostane kod kue i
stara se o njemu. En mi je to sama predloila, pa u poi s tobom, to e biti mnogo
bolje, jer nisam u drugoj kui ruala jo od utorka.
To je veoma ljubazno od En odgovorio je njen mu i ba bi mi bilo milo
da i ti poe; ali ini mi se da je neuviavno ostaviti je samu kod kue da neguje
nae bolesno dete.
En je sada pristigla da se zauzme za sebe, i iskrenost u njenom dranju sasvim ga
je uverila, a on se u ovom sluaju lako dao uveriti, da nema razloga ustezati se da je
ostave da sama rua, premda je i dalje eleo da im se ona uvee, kada dete zaspi, pri
drui, i ljubazno ju je nagovarao da mu dozvoli da doe po nju, ali ona se nikako
nije dala nagovoriti; i s obzirom na ovo ona je uskoro imala to zadovoljstvo da ih
oboje, veoma dobro raspoloene, isprati. Otili su, nadala se, da se lepo provedu ma
koliko neobino se to moglo initi; a to se nje same tie, ona je ostala sa onakvim
oseajem olakanja kakvo je bilo mogue osetiti. Znala je da je ona od najvee ko
risti detetu; i ta je ona marila to je Frederik Ventvort udaljen samo par stotina
44
metara i ljubazno opti sa drugima?

Volela bi da je mogla znati ta je on oseao u vezi sa njihovim susretom. Moda
je bio ravnoduan, ako je ravnodunost mogua u takvim okolnostima. Mora da je
ili ravnoduan ili nevoljan da se s njom sastane. Da je eleo da je ponovo vidi, nije
bilo razloga da ovoliko eka; uinio bi ono to ona nije mogla, a to bi, da je na nje
govom mestu, odavno uinila, jo onda kada su okolnosti bile takve da su mu omo
guile nezavisnost koja im je jedina nedostajala.
Njeni sestra i zet vratili su se ushieni svojim novim poznanikom, i posetom u
celini. Bilo je muzike, pesme, prie i smeha, i svega prijatnog; kapetan Ventvort
imao je divne manire, ni trunke stidljivosti ili uzdranosti nije kod njega bilo; kao
da se oduvek poznaju, i ve sledeeg jutra e ii u lov sa arlsom. Dogovorili su se
da doe na doruak, ali ne u letnjikovac, premda je najpre to predloeno, ve su ga
nagovorili da doe u vlastelinski dvor, a i inilo se da se plai da se ne namee arl
sovoj gospoi, zbog deteta, i stoga je, nekako, nisu ni sami znali kako, reeno da e
se arls s njim sastati na doruku kod svog oca.
En je razumela. eleo je da izbegne da se s njom sretne. Raspitivao se za nju, saz
nala je, onako uzgred, kao to i prilii ranijem povrnom poznanstvu, priznajui ga,
kao i ona to ga je priznala, moda voden istom namerom da izbegne predstavljanje
kada se prvi put sretnu.
Buenje u letnjikovcu je uvek bilo kasnije nego u drugoj kui, a sutradan ujutro
je ta razlika bila tolika da Meri i En tek to su sele da dorukuju kada je uao arls i
rekao da kreu, da je doao po pse, i da njegove sestre dolaze za njim u pratnji kape
tana Ventvorta; njegove sestre su elele da posete Meri i dete, a kapetan Ventvort je
takoe predloio da je poseti na nekoliko trenutaka ako joj nije to suvie nezgod
no; i premda ga je arls uverio da detetovo zdravlje nipoto nije u takvom stanju
da bi ma kakva poseta bila nezgodna, kapetan Ventvort nije bio zadovoljan sve dok
on nije pourio da ga najavi.
Meri ga je, polaskana ovakvom panjom, sva radosna primila, a En je preplavilo
hiljadu oseanja, od kojih je ovo bilo najutenije, da e se sve uskoro svriti. I usko
ro se i jeste svrilo. Za dva minuta su se, nakon arlsove najave, pojavili i ostali; na
lazili su se u salonu. Njen pogled je letimino susreo pogled kapetana Ventvorta,
on se naklonio, ona nainila kniks; ula mu je glas; razgovarao je sa Meri, rekao sve
kako je i red, zatim je rekao neto gospoicama Mazgrouv, dovoljno da pokae ne
usiljenost u ophoenju; inilo joj se da je prostorija puna, puna ljudi i glasova, ali
sve se to za nekoliko minuta okonalo. arls je stao na prozor, sve je bilo spremno,
45
njihov se posetilac naklonio i otiao, a otile su i gospoice Mazgrouv, iznenada re

ivi da odu na drugi kraj sela sa lovcima: prostorija se ispraznila, i En je mogla da
dovri doruak kako je umela.
Prolo je! Prolo je! ponavljala je sebi neprestano u nervoznoj zahvalnosti.
Najgore je prolo!
Meri je neto govorila, ali nije mogla da je prati. Videla ga je. Sreli su se. Ponovo
su se nali u istoj prostoriji.
Uskoro je, meutim, poela trezvenije da razmilja, i pokuala je da ublai svoja
oseanja. Osam godina, gotovo je osam godina prolo otkako se sve okonalo.
Kako je samo besmisleno sada dovoditi sebe u takvo duevno stanje kakvo su sve te
godine odagnale u zaborav i zamaglile! ta se sve za osam godina moe desiti? Raz
novrsni dogaaji, promene, otuenja, odlasci sve, sve mora stati u tih osam godi
na, i zaborav prolosti kako je to samo prirodno, i kako izvesno! Tih osam godina
inile su skoro treinu njenog ivota.
Ali avaj! I pored sve trezvenosti, otkrila je, da je za postojana oseanja, osam go
dina nita.
E sad, kako da dokui njegova oseanja? Da li bi doao da je eleo da izbegne su
sret s njom? A ve je u narednom trenutku mrzela sebe zbog ludosti da se uopte
tako neto upita.
Po jednom drugom pitanju, koje je moda ni njena velika mudrost ne bi mogla
spreiti da postavi, uskoro je poteena svake neizvesnosti; jer je, kada su se gospo
ice Mazgrouv vratile da dovre posetu, od Meri ula ovu spontanu obavest:
Kapetan Ventvort nije bio naroito blagonaklon prema tebi, En, premda je
meni ukazao svaku panju. Henrijeta ga je, kada su izali, pitala kako si mu se ui
nila, a on je odgovorio da si se toliko izmenila da te ne bi poznao.
Meri nije bila nimalo uviavna i nije umela potovati sestrina oseanja, uopte
govorei, ali ona ni slutila nije da joj sada nanosi duboku ranu.
Da si se izmenila toliko da te ne bi mogao poznati. En se u potpunosti pre
dala nemom, dubokom jadu. Bez sumnje je tako bilo, a ona nije mogla da mu uz
vrati istom merom, jer se on nije izmenio, ili bar ne na gore. Ve je to sebi priznala,
i nije mogla drugaije misliti, a on neka misli to mu drago. Ne: godine koje su uni
tile njenu mladost i lepotu njemu su dale muevniji, otvoreniji, prijatniji izgled, i
ni u kom mu sluaju nisu nakodile. I dalje je on bio isti onaj Frederik Ventvort.
Toliko se izmenila da je ne bi poznao! Ove rei su joj stalno bile na pameti.
Ali uskoro je poela da se raduje to ih je ula. Otreznile su je; ublaile joj nemir;
46
umirile je i prema tome morale da je uine srenijom.

Frederik Ventvort je izgovorio te rei, ili rei veoma nalik njima, i ne znajui da
e ih neko preneti njoj. Smatrao je da se strano izmenila i u prvi mah je rekao ono
to je oseao. Nije oprostio En Eliot. Ogreila se o njega, napustila ga i razoarala
ga; i jo i gore, inei to pokazala je slabost karaktera koju njegova odluna i samo
uverena narav nije mogla trpeti. Odrekla ga se da bi udovoljila drugima. Potinila
se tuem uticaju. Bila je slaba i plaljiva.
On je nju mnogo voleo, i otada nije sreo enu za koju je smatrao da moe da se
meri s njom; ali osim iz sasvim prirodnog oseanja radoznalosti, on nije imao elje
da se s njom ponovo sastane. Njena mo nad njim je zauvek nestala.
Odluio je da se oeni. Bio je bogat i sada, kada se vratio na kopno, vrsto je bio
reio da se skrasi im prvi put padne u iskuenje; zapravo je traio enu i bio spre
man da se zaljubi koliko to bude mogue pored bistre glave i urnog odabira. Spre
manje bio dati srce ma kojoj gospoici Mazgrouv koja je bila voljna da ga prihvati;
srce je, ukratko, bio spreman dati ma kojoj prijatnoj mladoj eni koja bi mu prela
put, osim En Eliot. Ovo je bio njegov jedini potajni izuzetak, kada je odgovorio ses
tri na pitanje:
Tako je, evo me, Sofija, spreman sam da sklopim nepromiljen brak. Svaka me
devojka izmeu petnaeste i tridesete moe imati. Malo lepote, nekoliko osmeha i
pokoja lepa re o mornarici i ja sam izgubljen. Zar to ne bi trebalo da je dovoljno
mornaru koji nije imao poznanstva meu enama da bi bio probirljiv?
Znala je ona da je on to rekao da bi mu se usprotivila. Njegovo blistavo gordo
oko joj je reklo da je probirljiv; a nije mu En Eliot bila daleko od misli kada je oz
biljnije opisao enu koju bi eleo da sretne. Dobre pameti i prijatne naravi bio
je poetak i kraj njegovog opisa.
Takvu enu elim rekao je. Pristao bih i da bude malo ispod toga, ali ne
mnogo. Ako me to ini budalom, neka tako bude, ali ja sam o toj stvari razmiljao
vie od drugih.
47
Glava 8
Od ovog su vremena Kapetan Ventvort i En Eliot neprestano bili u istom krugu.

Uskoro su zajedno ruavali kod Mazgrouvovih, jer zdravlje deaka nije vie moglo
da njegovoj tetki prui izgovor da odsustvuje iz drutva; a to je bio samo poetak
drugih rukova i sastanaka.
Ostaje da se vidi hoe li se stara oseanja obnoviti; prola vremena su bez sum
nje morala da se vrate u seanje svakom od njih; nisu mogli da se na njih ne vrate;
godinu njihove veridbe nije mogao da ne spomene u toku razgovora. I priroda nje
govog zanimanja, i njegova narav su ga navodili na razgovor; pa se To se desilo
osamsto este godine, To se desilo pre nego to sam osamsto este otiao na
more, pojavljivalo se u razgovoru prve veeri koju su zajedno proveli: i premda mu
glas nije zadrhtao, i premda ona nije imala razloga da pomisli da mu je pogled pre
ma njoj dolutao dok je govorio, En je smatrala da je potpuno nemogue, jer ga je
poznavala, da su ga uspomene manje pohodile nego nju. Mora da su odmah na isto
pomislili, premda je ona bila daleko od toga da pretpostavi kako im je i bol bio isti.
Nikakvog razgovora nije bilo meu njima, i nikakve drutvene razmene osim
onoga to je osnovna utivost nalagala. Nekada su jedno drugom bili sve! A sada
nita! Nekada bi njima, od svih tih ljudi koji su sada ispunjavali salon Aperkrosa,
bilo najtee da prestanu da razgovaraju jedno s drugim. Sa izuzetkom, moda, ad
mirala i gospoe Kroft, koji su izgledali kao da su jedno drugom vrlo skloni i sreni
(En nije videla nijedan drugi izuzetak ak ni meu branim parovima), nisu se mo
gla nai dva otvorenija srca, niti dva tako srodna ukusa, niti oseanja tako saglasna,
niti dva milija lica. A sada su jedno drugom bili stani; ne, i gore od toga jer se nika
da vie nisu mogli upoznati. Bila je to vena otuenost.
Kada je govorio, onaje ula isti glas, i razaznavala isti um. Vladala je u drutvu
opta neupuenost u sva pomorska posla; pa su ga mnogo propitivali, a ponajvie
su se dve gospoice Mazgrouv, koje kao da nikoga osim njega nisu videle, raspitiva
le o ivotu na brodu, dnevnim pravilima, hrani, satnici itd., a njihovo mu je iznena
48
enje kada su iz njegovih izvetaja doznale o udobnostima i rasporedu koji su na

brodu bili mogui, mamilo prijatan podsmeh koji je En podsetio na rane dane kada
je i ona bila jednako neobavetena, i kada je i nju optuio da pretpostavlja da svi
mornari ive na brodu bez hrane, ili kuvara da im je spremi ukoliko bi je i pronali,
ili bez ijednog sluge ili noa i viljuke.
Iz ovog sluanja i razmiljanja trgao ju je apat gospoe Mazgrouv koja, savlada
na alou, nije mogla da ne kae:
Ah! Gospoice En, da je nebesima bilo po volji da potede mog sirotog sina,
rekla bih da bi i on sada bio ovakav ovek.
En je prikrila osmeh i ljubazno sluala gospou Mazgrouv kako jo malo olaka
va teret sa srca; pa nekoliko trenutaka nije mogla da prati razgovor ostalih.
Kada je ponovo bila slobodna da panju posveti onome to je okruuje videla je
kako gospoice Mazgrouv donose Pomorski pregled (njihov, prvi koji je ikada pos
tojao u Aperkrosu) i sedaju da ga zajedno listaju, tvrdei da trae brodove kojima je
kapetan Ventvort komandovao.
Va prvi brod bila je Aspida, seam se; potraiemo Aspidu.
Neete nju tu pronai. Sasvim je istroena i dotrajala. Ja sam bio poslednji za
povednik na njoj. I tada ve jedva da je bila za plovidbu. Izvetaj je glasio da je spo
sobna za jo godinu ili dve slube, pa su me poslali na Zapadnoindijska ostrva.
Devojke su ostale zauene.
Admiralitet se nastavio je povremeno zabavlja slanjem kojih stotinjak lju
di na more u brodu koji nije sposoban za plovidbu. Ali imaju oni mnogo brodova o
kojima se staraju; i meu hiljadama brodova koji bi lako mogli potonuti, nemogue
im je prepoznati ba one koji e im najmanje nedostajati.
Hajdete! Hajdete! povikao je admiral ta sve nee ovi mladii kazati! U
njeno doba nije bilo bolje alupe od Aspide. Meu starim alupama nije joj bilo rav
ne. Srean je onaj koji je nju dobio! Znao je on da je dvadeset boljih ljudi od njega
zatrailo komandu na njoj. Srean je ovek koji tako brzo dobije ma koje namete
nje, a pogotovo kada, kao on, nema nikakvih veza.
Uveravam vas, admirale, da sam svoje sree bio svestan odgovorio je kape
tan Ventvort ozbiljno. Bio sam zadovoljan svojim nametenjem koliko se to
samo poeleti moe. U to vreme mi je veoma vano bilo da budem na moru; izvan
redno vano, eleo sam neto da radim.
Jeste, bogami. ta bi mladi poput vas pola godine radio na kopnu? Kada o
vek nema enu, on se uskoro zaeli mora.
49
Ali, kapetane Ventvorte povikala je Luiza mora da ste se nasekirali kada ste
dospeli na Aspidu i videli kakvu su vam staru olupinu dali.
Znao sam ja i pre toga u kakvom je stanju brod odgovorio je smeei se.
Nisam se mogao iznanaditi nita vie nego to biste se vi mogli iznenaditi u pogle
du kroja i izrade jedne stare kabanice, koju ste videli kako ide od ruke do ruke
meu polovinom vaih prijateljica dok, naposletku, jednog kinog dana, nije dos
pela u vae ruke. Ah! Bila je ona za mene, mila, stara Aspida. inila je sve to sam
eleo. Znao sam da hoe. Znao sam da emo ili zajedno potonuti, ili da u se zahva
ljujui njoj istai; i dok sam na njoj bio na moru nisu me zadesila ni dva uzastopna
rava dana; i nakon to sam zarobio taman dovoljno korsarskih5 brodova da se ra
zonodim, imao sam sree da na povratku kui naiem na upravo onu francusku
fregatu koju sam prieljkivao. S njom sam doao do Plimuta; i tu me je zadesila
nova srea. Ni est sati nismo bili u Plimutskom zalivu kada je udarila oluja koja je
trajala etiri dana i etiri noi, i koja bi za upola toliko potopila sirotu staru Aspida;
jer naa arka sa Velikom Nacijom nije povoljno uticala na stanje broda. Da smo
samo dvadeset etiri sata zakasnili, mene bi u nekom skrajnutom novinskom para
grafu spomenuli kao hrabrog kapetana Ventvorta, i niko za mene ne bi mario jer
bih stradao u jednoj obinoj alupi. En je u sebi zadrhtala od jeze; ali gospoice
Mazgrouv su mogle biti onoliko otvorene koliko su bile iskrene pa je u njihovim
uzvicima bilo i straha i saaljenja.
I onda je, drim rekla je gospoda Mazgrouv tiho kao da razmilja naglas
onda je preao na Lakoniju i tu se sreo sa naim sirotim sinom. arlse, mili (po
zvavi ga sebi) molim te, pitaj kapetana Ventvorta gde je on ono prvi put sreo
tvoga brata. Uvek to zaboravim.
Na Gibraltaru, majko, znam ja. Dika su bolesnog ostavili na Gibraltaru, a nje
gov bivi kapetan je ostavio s njim i preporuku za kapetana Ventvorta.
O! Ali, arlse, reci kapetanu Ventvort u da ne mora da se ustee da preda
mnom spominje sirotog Dika, jer e meni predstavljati zadovoljstvo da ujem da o
njemu govori jedan tako dobar prijatelj.
arls je, kako je daleko realistinije sagledavao takvu jednu mogunost, samo
klimnuo glavom u znak odgovora i udaljio se.
Devojke su sada traile Lakoniju; a kapetan Ventvort nije mogao sebi da uskrati
zadovoljstvo da uzme u ruke dragocenu knjigu da ih potedi truda, i jo jednom na
glas proita kratak izvetaj o imenu broda i vrsti i o njegovoj trenutnoj povuenosti
iz borbenog stroja, primetivi da je to bio najbolji prijatelj kog je ovek ikada imao.
50
Ah! Bili su to divni dani kada sam komandovao Lakonijom! Kako sam se
samo brzo sa njom obogatio. Jedan moj prijatelj i ja smo tako lepo plovili u blizini
Zapadnih ostrva. Siroti Harvil, sestro! Zna koliko mu je novac bio potreban: i vie
nego meni. Imao je enu. Sjajan momak. Nikada neu zaboraviti njegovu sreu.
Mnogo se radovao tom plenu, znajui da e ga itavog njoj odneti. Poeleo sam da
je on sa ranom narednog leta kada me je ista srea zadesila na Sredozemlju.
I uveren sam, gospodine rekla je gospoda Mazgrouv da je po nas bio sre
an dan kada ste vi postali kapetan tog broda. Nikada neemo zaboraviti ta ste za
nas uinili.
Obuzela su je oseanja pa je govorila tihim glasom; a kapetan Ventvort je, kako
je samo delimino uo njene rei, i kako verovatno na Dika Mazgrouva ni pomislio
nije, izgledao zateeno, kao da oekuje nastavak.
Moj brat proaputala je jedna od devojaka to mama misli na sirotog Ri
arda.
Siroti moj sin! nastavila je gospoa Mazgrouv; -dok je pod vaom brigom
bio tako nam je redovno i lepo pisao! I srea bi bila da vas nikada nije napustio.
Uveravam vas, kapetane Ventvort, da mi mnogo alimo to vas je napustio.
Licem kapetana Ventvorta preleteo je jedan naroit izraz dok je ona ovo govori
la, u bistrom oku se pojavio naroit pogled, a naoite usne su mu se blago izvile, to
je sve uverilo En da nije delio lepe elje gospoe Mazgrouv u pogledu njenog sina, i
verovatno je imao poprilinih muka da ga se otarasi; ali ovaj izraz i sloboda koju je
sebi dozvolio na ove njene rei suvie su brzo proli da bi ih primetio neko ko ga
nije tako dobro poznavao kao ona; ve u sledeem trenutku on se savreno pribrao
i uozbiljio i priavi sofi na kojoj su ona i gospoa Mazgrouv sedele, seo je pored
ove potonje i tihim se glasom upustio s njom u razgovor o njenom sinu i uinio je
to sa toliko saoseanja i prirodne blagonaklonosti kojima je pokazao najtopliji ob
zir prema svakom stvarnom i iskrenom roditeljskom oseanju.
Sedeli su na istoj sofi, jer se gospoa Mazgrouv spremno pomerila da mu napra
vi mesta; pa ih je samo ona delila. Ali nije to bila nimalo beznaajna pregrada. Gos
poa Mazgrouv je bila ena poprilinog i pozamanog stasa po prirodi daleko pri
merenijeg za veselost i vedrinu nego za nenost i oseajnost; i dok je ona svojim te
lom zaklanjala nemir Eninog sitnog tela i zamiljenog lica, kapetanu Ventvortu se
mora odati priznanje za samosavladivanje sa kojim je sasluao njeno silno uzdisanje
nad sudbinom sina za koga niko za ivota nije mario.
ovekov stas i duevna patnja ne moraju nuno biti u srazmeri. Krupno, masiv
51
no telo ima jednaka prava na duboki duevni bol kao i ono najotmenije i najvitkije.
Ali bilo to pravino ili ne bilo, neke su smee u tolikoj meri nepodesne da razum
uzalud nalazi opravdanje za njih jer ih dobar ukus ne trpi i uvek daju povoda
podsmehu.
Admiral je, nakon to je , da se okrepi, dva ili tri puta obiao sobu ruku skloplje
nih na leima, a nakon to ga je supruga podsetila na red, priao kapetanu Ventvor
tu i ne razmiljajui o razgovoru koji moda prekida, i bavei se samo svojim misli
ma, rekao:
Da ste se prolog prolea samo nedelju dana due zadrali u Lisabonu, Frede
rie, zamolili bismo vas da prevezete ledi Meri Grirson i njene keri.
Zaista? Onda mi je milo to se nisam zadrao nedelju dana due.
Admiral ga je ukorio zbog tako nekavaljerskih oseanja. On se branio; premda
je priznao da nikada ne bi dozvolio nijednoj eni da kroi na palubu njegovog bro
da, osim ako je dola na bal, ili u posetu, koja ne bi trajala due od nekoliko sati.
Ali ako poznajem sebe rekao je nije to iz nekavaljerskih oseanja prema
njima. Ve to znam koliko je nemogue, i pored svih rtvi i nastojanja, omoguiti
na brodu komfor kakav ene zasluuju. Nije nekavaljerski, admirale, to smatram
da su enske potrebe za komforom visoke, a ja na to iskreno tako gledam. Ne vo
lim ni da ujem da se na brodu nalazi ena i ne volim da vidim enu na brodu; i ni
kada nijedan brod pod mojom komandom, ako se ja neto budem pitao, nee niku
da prevesti enske lanove neke porodice.
Na ove rei se njegova sestra okomila na njega.
O! Frederie! Ne mogu da verujem ta govori. Sve su to puke besmislice! e
nama na brodu moe biti sasvim udobno kao i u najboljoj kui u Engleskoj. Veru
jem da sam ja na brodu ivela vie od mnogih ena, i ne poznajem veu udobnost
od smetaja na ratnom brodu. Tvrdim da ak ni u Kelin holu (ljubazno se naklo
nivi En) ne uivam u takvoj udobnosti i lepoti sa kojima sam se susretala na veini
brodova na kojima sam boravila; a bilo ih je pet.
To nita ne dokazuje odgovorio je njen brat. ivela si sa svojim muem, i
bila si jedina ena na brodu.
Ali ti si sam doveo gospou Harvil, njenu sestru, njenu roaku i troje dece iz
Portsmuta do Plimuta. Gde ti je onda bilo to tvoje izvanredno i nadmono kava
ljerstvo?
Stopilo se sa prijateljstvom, Sofija. Ja bih se stavio na raspolaganje ma kojoj
eni svog kolege oficira ako je to u mojoj moi i sve to je Harvilovo bih doveo sa
52
samog kraja sveta ako bi on to od mene zatraio. Ali nemoj misliti da sam na to
blagonaklono gledao.
Veruj mi na re da im je bilo savreno udobno. To ne znai da sam ih ja ra
dije primio na brod. Nemaju tolike ene i deca pravo da im na brodu bude udobno.
Dragi moj Frederie, govori prave besmislice. Moliu, ta bi bilo s nama, e
nama pomoraca, koje esto elimo da nas prevezu iz jedne luke u drugu za naim
muevima, kada bi svi delili tvoje miljenje?
Vidi da me to miljenje nije spreilo da prevezem gospou Harvil i itavu
njenu porodicu do Plimuta.
Ali ne volim da ujem kako govori kao kakav fini gospodin, i kao da su sve
ene fine dame, a ne razborita bia. Ne oekujemo mi sve da itav ivot plovimo
mirnim vodama.
Ah! Mila moja rekao je admiral kada uzme enu, pevae on drugu pesmu.
Kada se oeni, budemo li imali sree da doivimo jo jedan rat, videemo mi njega
kako ini isto to smo inili ti i ja, i mnogi drugi. Bie on zahvalan svakome ko mu
dovede enu.
Jeste, hoemo.
Sada sam zavrio povikao je kapetan Ventvort.
Kada me oenjeni i udati ponu napadati sa: O! Promenie ti miljenje kada
se oeni. Mogu samo da im kaem: Neu ga promeniti, a onda oni opet kau:
Bogami, hoe, i tome nema kraja.
Ustao je i udaljio se.
Mora da ste vi, gospoo, bili veliki putnik rekla je gospoa Mazgrouv gos
poi Kroft.
Ja sam odista mnogo putovala, gospoo, za ovih petnaest godina braka; prem
da je mnogo ena koje su putovale jo i vie. etiri puta sam prela Atlantik, i jed
nom sam bila na Istonoindijskim ostrvima, i vratila se odatle, samo jednom; a i
bila sam u mnogim mestima kod kue: u Korku i Lisabonu, na Gibraltaru. Ali ni
kada nisam ila dalje od Gibraltarskog moreuza, i nikada nisam bila na Zapadnoin
dijskim ostrvima. Znate da Bermude i Bahame ne smatramo za deo Zapadnoindij
skih ostrva.
Gospoa Mazgrouv nije imala ni re protivljenja da kae; nije mogla da optui
sebe da ih je ikada ma kako drugaije zvala u itavom svom ivotu.
I uveravam vas, gospoo nastavila je gospoa Kroft da nita ne prevazilazi
udobnost ratne lae; znate, ja govorim o udobnosti na veim laama. Kada doete,
53
na primer, na fregatu, prostor je mnogo skueniji; premda svaka razborita ena

moe da bude i na fregati savreno srena; i sasvim bezbedno mogu rei da sam naj
srenije godine provela na brodu. Dok smo bili zajedno, znate, nisam se imala ega
plaiti. Bogu hvala, oduvek sam bila dobrog zdravlja, i svaka mi klima prija. Uvek
mi je nelagodno prva dvadeset etiri asa nakon to isplovimo, ali posle toga ne
znam ta je munina. Jedini put kada sam patila i duom i telom, jedini put kada
sam uobrazila da sam bolesna, i kada sam i pomislila na opasnost, bilo je one zime
koju sam sama provela u Dilu, kada je admiral (u to vreme kapetan Kroft) bio u Se
vernom moru. U to vreme sam sva ivela u strahu, i mnogo sam patila od brojnih
uobraenih tegoba jer nisam znala ta bih sa sobom, niti kada u sledeu put uti
glas od njega; ali kada smo bili zajedno, nikakva me boljka nije muila niti me je i
najmanja nevolja pritiskala.
Jeste, zaista. Da, zaista, jeste! Delim vae miljenje gospodo Kroft glasio je
srdaan odgovor gospode Mazgrouv. Nema nieg goreg od razdvajanja. Sasvim
delim vae miljenje. Znam ja ta je to, jer gospodin Mazgrouv uvek odlazi na zase
danja suda, i uvek mi je milo kada se ona zavre i kada se on bezbedno vrati kui.
Vee se zavrilo igrankom. Kada je predlog iznet, En se ponudila da svira, kao i
obino; i premda su joj se oi ponekad punile suzama dok je sedela za instrumen
tom, bilo joj je izvanredno milo to se neim zanima, i elela je samo da ostane ne
primeena.
Drutvo je bilo vedro i veselo, i inilo se da niko nije raspoloeniji od kapetana
Ventvorta. Oseala je da je njemu sve davalo povoda za vedro raspoloenje jer je za
dobio optu panju i potovanje, a naroito panju mladih ena. Gospoice Hejter,
devojke iz porodice roaka koja je ranije pomenuta, su oigledno smatrale za ast
da se zagledaju u njega; a to se Henrijete i Luize tie, one su obe izgledale toliko
zaokupljene njime i samo je njihovo uzajamno najsrdanije izraavanje naklonosti
svedoilo da nisu ljute suparnice. A ako je njega takvo sveopte i arko divljenje
malo i razmazilo, ko bi mu to mogao zameriti?
Ovo su, izmeu ostalih, bile misli koje su zaokupljale En dok su joj prsti meha
niki preletali preko dirki, itavih pola asa, ne inei nijedne greke, ali i ne raz
miljajui o onom to radi. Jednom je osetila da je gleda, moda posmatra njene iz
menjene crte lica, i pokuava da u njima razazna nagrenu lepotu lica koje ga je jed
nom osvojilo; a jednom je bila sigurna da mora da je o njoj govorio; nije toga ni bila
svesna dok nije ula odgovor; a tada je bila sigurna da je on upitao svoju partnerku
da li gospoica Eliot ikada igra? Odgovor je bio: O, ne; nikada; sasvim je odustala
54
od igranja. Ona radije svira. Nikada se od sviranja ne umara. Jednom joj se ak i

obratio. Ustala je od instrumenta jer se igranka zavrila, a on je seo i pokuao da
odsvira melodiju sa kojom je eleo da upozna gospoice Mazgrouv. Ona se sasvim
sluajno vratila u taj deo prostorije; on ju je ugledao, i smesta ustavi rekao, sa pro
miljenom utivou:
Izvinite, gospoice, ovo je vae mesto i premda se ona smesta, uz odluno
odbijanje, povukla, on se vie nije dao nagovoriti da sedne.
En nije elela vie takvih pogleda i govora. Njegova hladna utivost i sveana
uglaenost bile su joj gore od svega.
55
Glava 9
Kapetan Ventvort je u Kelin doao kao u svoj dom, da ostane koliko eli, jer je
admiral, kao i njegova ena, prema njemu gajio bratsku naklonost. Nameravao je,
kada je stigao, da uskoro nastavi u ropir i poseti brata, koji se nastanio u tom kra
ju, ali su ga brojne drai Aperkrosa navele da svoj odlazak odloi. U prijemu na koji
je tamo naiao bilo je toliko prijateljstva i laskanja i svega oaravaj ueg; stari su bili
tako gostoljubivi, mladi toliko prijatni da mu nije preostalo nita drugo nego da
rei da ostane gde je, i da Edvardu na re poveruje da je njegova ena olienje savr
enstva i ljupkosti.
Uskoro je svakog dana boravio u Aperkrosu. Ne zna se jesu li Mazgrouvovi bili
voljniji da ga pozivaju, ili je on bio voljniji da se na poziv odaziva, naroito ujutro
kada nije imao drutvo kod kue, jer su admiral i gospoa Kroft uopteno izlazili
zajedno i interesovali se za svoj novi posed, svoju travu, svoje ovce i uopte dangu
bili na nain sasvim nepodnoljiv treem licu, ili se izvozili ezama koje su odne
davna dodali domainstvu.
Do sada su i Mazgrouvovi i njihova ira porodica delili isto miljenje o kapetanu
Ventvortu. Svi su prema njemu oseali jednako toplo divljenje; ali tek to su se ovi
srdani odnosi uspostavili, kada se meu njih vratio izvesni arls Hejter, kome su
oni mnogo zasmetali i koji je smatrao da mu kapetan Ventvort stoji na putu.
arls Hejter je bio najstariji od svih roaka, i veoma je bio ljubazan i prijatan
mladi i inilo se da je izmeu njega i Henrijete postojalo neko razumevanje i nak
lonost pre nego to se pojavio kapetan Ventvort. On je bio rukopoloen za svete
nika i imao je parohiju u susedstvu, i kako nije bilo obavezno da u njoj stanuje, i
veo je u oevoj kui, svega par kilometara od Aperkrosa. Zbog kratkog odsustvova
nja od kue ostavio je svoju lepoticu sasvim bez nadzora i panje u ovom odsud
nom trenutku, a kada se vratio imao je da pretrpi bol zbog njenog izmenjenog vla
danja i prisustva kapetana Ventvorta.
Gospoa Mazgrouv i gospoa Hejter su bile sestre. Obe su bile imune, ali su
56
njihovi brakovi uneli znaajnu razliku u ugledu koji su uivale. Gospodin Hejter je
imao neto svog imanja, ali je ono bilo beznaajno u poreenju sa imanjem gospo
dina Mazgrouva; i dok su Mazgrouvovi bili u prvom drutvenom krugu u kraju,
mladi Hejterovi, zbog neuglednog, povuenog i neuglaenog naina ivota njiho
vih roditelja i svog oskudnog obrazovanja, teko da su mogli pripadati ma kojem
drutvenom krugu da nije bilo veza sa Aperkrosom; ali ovaj najstariji sin je, razume
se, bio izuzetak, jer je odabrao da bude uen i odluio da postane gospodin, i po
ugleenosti i manirima je bio u svakom pogledu iznad ostalih.
Dve porodice su uvek bile u izvanrednim odnosima, jer sjedne strane nije bilo
gordosti, a s druge zavisti, a kod gospoica Mazgrouv je postojala tek tolika svest o
nadmoi da su bile rade da pomognu svojim roakama da u svakom pogledu na
preduju. Na panju koju je arls ukazivao Henrijeti njeni otac i mati nisu gledali
sa neodobravanjem. Ne bi to bila sjajna prilika za nju; ali ako je on Henrijeti
mio... a inilo se da on Henrijeti jeste bio mio.
Henrijeta je tako i sama mislila pre nego to je stigao kapetan Ventvort; ali ot
kako je on stigao, ona je sasvim zaboravila na roaka arlsa.
Koja je od sestara kapetanu Ventvortu bila zapala za oko jo je sasvim bilo ne
izvesno, koliko je En uspevala da primeti. Henrijeta je moda bila lepa, Luiza ve
drije naravi; ali ona sada nije znala da li bi njemu bila milija nenija ili ivlja priro
da.
Gospodin i gospoa Mazgrouv su, da li zato to su malo videli, ili iz velikog po
verenja u dolino ponaanje obe svoje keri, i sve mladie koji bi se zatekli u njiho
voj blizini, inilo se reili da sve ostave da ide svojim tokom. U vlastelinskom domu
nije bilo ni najmanje naznake teskobe ili prekora na njihov raun; ali u letnjikovcu
je bilo drugaije: mladi par u njoj je bio daleko skloniji nagaanju i uenju; a ka
petan Ventvort nije ni etiri ili pet puta imao prilike da boravi u drutvu gospoica
Mazgrouv, a arls Hejter samo to se vratio, kada je En morala da saslua miljenja
svoje sestre i zeta o tome koja mu se od njih vie dopada. arls je smatrao da je to
Luiza, Meri da je Henrijeta, ali su se oboje slagali da bi bilo ba divno kada bi on
oenio ma koju od njih.
arls nikada u ivotu nije sreo prijatnijeg oveka; i sudei prema onome to je
jednom prilikom uo od samog kapetana Ventvorta, bio je siguran da on u ratu
nije stekao manje od dvadeset hiljada funti. Bio je to lep imetak sam po sebi; a uvek
je postojala mogunost da se neto stekne i u nekom buduem ratu; i bio je siguran
da je kapetan Ventvort ovek koji e se u mornarici istai kao i ma koji drugi. O!
57
Bio bi on bogovska prilika za ma koju od njegovih sestara.

Na asnu re, bila bi odgovorila je Meri. Boe mili! Kada bi se on uzdigao
na visok poloaj! Kada bi ga samo proizveli u baronetal Ledi Ventvort zvui ve
oma dobro. To bi odista bila otmena prilika za Henrijetu! Tada bi zauzela moje
mesto, a njoj to ne bi bilo mrsko. Ser Frederik i ledi Ventvort! Ali bilo bi to novo
plemstvo, a ja nemam visoko miljenje o novom plemstvu.
Meri je vie odgovaralo da Henrijetu smatra za njegovu odabranicu i sve to zbog
arlsa Hejtera ijimje namerama elela da stane u kraj. Ona je s visine gledala na
Hejterove i smatrala je da bi bila prava nesrea kada bi se ve postojea veza meu
porodicama uvrstila smatrala je da bi to odista bilo veoma tuno za nju samu i
njenu decu.
Zna rekla je ne smatram ja njega nikako za dobru priliku za Henrijetu; a
s obzirom na veze koje su Mazgrouvovi uspostavili, ona nema prava da se tako ni
sko udaje. Mislim da nijedna mlada ena nema prava da donese odluku koja bi mo
gla biti neprijatna i nezgodna vanijem delu njene porodice, i da tera one koji tako
neto nikada nisu inili, da se orode sasvim neprilino. I moliu, ko je arls Hej
ter? Obian seoski paroh. Nije to prilika za gospoicu Mazgrouv iz Aperkrosa.
Njen suprug se, meutim, nije hteo sloiti s njom u ovom pogledu; jer je, osim
to je uvaavao svog roaka, arls Hejter bio najstariji sin, a on je stvari posmatrao
iz ugla najstarijeg sina.
Sada govori besmislice, Meri glasio je njegov odgovor. Ne bi to bila dobra
prilika za Henrijetu, ali arls
Hejter ima dobre izglede, preko Spajsera, da dobije neto od biskupa za godinu
ili dve; i budi ljubazna pa imaj na umu da je on najstariji sin; kada moj tea umre,
on e naslediti lep posed. Posed u Vintropu nema manje od dvesta pedeset jutara, a
tu je i ono poljoprivredno dobro u Tontonu koje se smatra za najbolji komad zem
lje u kraju. Slaem se s tobom da bi ma ko od njih osim arlsa bio zaista loa prilika
za Henrijetu, i to i ne bi bilo mogue; on je jedini mogu izbor; ali on je veoma
prostoduan i dobar momak; i kada Vintrop pree njemu u ruke, on e ga sasvim
drugaije udesiti, i on e sasvim drugaije iveti; a sa tim posedom on nikada nee
biti prezren dobar je to posed i jo je bez uslova u pogledu vlasnitva. Ne, ne;
Henrijeta bi mogla i gore proi nego se udati za arlsa Hejtera; i ja u biti veoma
zadovoljan ako ona dobije njega, a Luiza kapetana Ventvorta.
Moe arls govoriti ta mu volja rekla je Meri im je on izaao iz sobe ali
strano bi bilo da se Henrijeta uda za arlsa Hejtera; bilo bi to ba ravo po nju, a
58
za mene jo ravije; i stoga ja silno elim da joj ga kapetan Ventvort izbije iz glave, a
ne sumnjam nimalo da je upravo to i uinio. Jue jedva da je i primetila arlsa Hej
tera, Volela bih da si bila tamo da vidi kako se ponaala. A to se tie toga da se ka
petanu Ventvortu Luiza dopada jednako koliko i Henrijeta, budalatina je to rei;
jer se njemu Henrijeta svakako mnogo vie dopada. Ali arls se ne da urazumiti!
Volela bih da si bila jue s nama, jer bi ti tada mogla da kae ko je od nas u pravu; i
sigurna sam da bi se ti sloila sa mnom, ukoliko ne bi bila reena da mi prkosi.
Ruak u kui gospodina Mazgrouva je bila prilika kada je En trebalo sve ovo da
vidi; ali je ostala kod kue izgovarajui se glavoboljom i pozivajui se na blago po
goranje stanja malog arlsa. Samo je elela da izbegne kapetana Ventvorta; ali je
prijatnosti veeri provedene u miru sada imala dodati i srenu okolnost to je izbe
gla da bude sudija meu suprunicima.
to se tie miljenja kapetana Ventvorta, ona je smatrala da je vanije da on to
ranije spozna svoja oseanja da ne bi ugrozio sreu ma koje od sestara, ili dovede u
pitanje svoju ast, od odluke da li mu je milija Henrijeta od Luize, ili Luiza od
Henrijete. Sva je verovatnoa bila da bi mu obe mogle biti odane supruge. to se
arlsa Hejtera tie, ona je bila osetljiva na bol usled svakog povrnog ponaanja ma
koje dobronamerne mlade dame; i svim srcem je saoseala sa patnjama koje je ono
izazvalo; ali ako Henrijeta spozna da se prevarila u pogledu prirode svojih oseanja,
onda je najbolje da do te spoznaje to pre doe.
arls Hejter je u ponaanju svoje roake video mnogo toga to ga je onespokoji
lo i uvredilo. Suvie je dugo ona njega volela da bi dva susreta mogla sasvim da je
navedu da se od njega otui i ugue mu svaku nadu i ne ostave mu drugu mogu
nost nego da se dri podalje od Aperkrosa; ali kod nje se videla takva promena koja
je sada ve davala povoda za ozbiljnu brigu da bi kapetana Ventvorta trebalo sma
trati za razlog te promene. Nije ga bilo svega dve nedelje, a kada su se rastali, osta
vio ju je veoma zainteresovanu, toliko koliko je samo poeleti mogao, za izglede da
on uskoro napusti svoje trenutno nametenje i preuzme parohiju u Aperkrosu.
Tada se inilo da je njena jedina elja da doktor erli, svetenik koji je vie od etr
deset godina revnosno obavljao sve dunosti koje mu je sluba nalagala, a koga je
sada zdravlje izdavalo pa mnoge od njih nije mogao vie da vri, rei da uposli mla
dog paroha; da mu da to je mogue veu platu i da to nametenje obea arlsu
Hejteru. Mogunost da arls putuje samo do Aperkrosa, umesto da ide desetinu
kilometara na drugu stranu, da ima bolje nametenje u svakom pogledu; da dospe
pod okrilje njihovom milom doktoru erliju, i odmeni milog, dobrog doktora er
59
lija u dunostima koje vie nije mogao da obavlja a da se strano ne izmori, mnogo
je zanimala ak i Luizu, ali je Henrijeti znaila sve. Ali kada se vratio, avaj! Preda
nosti je nestalo. Luiza uopte nije mogla da saslua razgovor koji je vodio sa dokto
rom erlijem; stajala je na prozoru i pazila kada e naii kapetan Ventvort; a ak
mu je i Henrijeta, u najboljem sluaju, samo deliminu panju poklanjala i inilo se
da je zaboravila na sve svoje ranije sumnje i brige u pogledu ovih pregovora.
Pa, odista mi je vrlo milo: ah ja sam oduvek verovala da ete vi to nametenje
dobiti; uvek sam to smatrala za sigurno. Nije mi se inilo da znate, ukratko, dok
toru erliju je potreban paroh, a on je vama to nametenje obeao. Dolazi li, Luiza?
Jednog jutra je, ubrzo nakon ruka kod Mazgrouvovih, kome En nije prisustvo
vala, kapetan Ventvort uao u salon letnjikovca, u kom su se nalazili samo ona i
mali, povredeni arls, koji je leao na sofi.
Iznenaenje to se zatekao gotovo sasvim nasamo sa En Eliot, liilo ga je njegove
uobiajene pribranosti; trgao se i samo je mogao da kae: Mislio sam da su gospo
ice Mazgrouv ovde: gospoa Mazgrouv mi je rekla da bi trebalo ovde da ih prona
em pre nego to je priao prozoru da se pribere i povrati dranje kakvo dolikuje.
Na spratu su sa mojom sestrom: rekla bih da samo to nisu dole glasio je
Enin odgovor u svoj toj smetenosti koja je bila sasvim prirodna; i da je dete nije po
zvalo da mu prie i uini neto za njega, ona bi izala iz prostorije u narednom tre
nutku i oslobodila nelagode i kapetana Ventvorta i samu sebe.
On je ostao pored prozora; i nakon to je smireno i spokojno rekao: Nadam
se da je deaku bolje uutao je.
Ona je morala da klekne pored sofe, i ostane tu da bi udovoljila pacijentu; i tako
su ostali nekoliko trenutaka kada je, na svoje veliko zadovoljstvo, zaula kako neko
prolazi malim predsobljem. Nadala se da e kada okrene glavu ugledati gospodara
kue; ali pokazalo se da je to bio neko mnogo manje nameran da ublai napetost
arls Hejter, kome verovatno nije bilo nita milije videti Ventvorta nego to je ka
petanu Ventvortu bilo milo videti En.
Ona je uspela da kae: Kako ste? Hoete li sesti? I ostali samo to nam se nisu
pridruili.
Kapetan Ventvort se, meutim, odmakao od prozora, oigledno sklon da ot
pone razgovor; ali arls Hejter je uskoro stavio taku na sve njegove pokuaje
smestivi se za sto i uzevi novine u ruke; pa se kapetan Ventvort vratio prozoru.
U narednom minutu stigla je jo jedna pridolica. Mlai deak, izuzetno stame
no, otvoreno dvogodinje dete je, nakon to mu je neko spolja otvorio vrata, odlu
60
no uao meu njih i odmah priao sofi da vidi ta se deava, i poloi pravo na kakve
akonije koje su se moda delile.
Kako nije pronaao nita da jede, mogao je samo da se igra, a kako mu tetka nije
dozvoljavala da zadirkuje bolesnog brata, on se obesio o nju, kako je kleala, pa ga
se nikako nije mogla osloboditi jer je bila zauzeta oko arlsa. Govorila mu je, zapo
vedala, molila ga i nalagala mu, ali sve uzalud. Jednom joj je polo za rukom da se
oslobodi, ali joj se deak sa jo veim zadovoljstvom popeo na lea.
Voltere rekla je ovog asa da si siao. Strano si nevaljao. Mnogo sam ljuta
na tebe.
Voltere povikao je arls Hejter zato ne uini kako ti je reeno? Zar ne
uje ta ti tetka kae? Doi meni, Voltere, doi roaku Carlsu.
Ali Volter se nije ni pomerio.
U sledeem trenutku je, meutim, osetila kako se oslobodila njegove teine;
neko ga je svukao s njenih lea, premda joj je glava bila toliko pognuta da su silom
morali da mu sklone ruke i odluno ga odnesu, pre nego to je shvatila da je to ui
nio kapetan Ventvort.
Oseanja koja su je preplavila usled ovog otkria naprosto su je naterala da zane
mi. Nije ak mogla ni da mu se zahvali. Mogla je samo da se nadvija nad malim
arlsom sva u pometnji. Uviavnost to je priao da joj pomogne, nain na koji je
to uinio, tiina u kojoj se sve odigralo, i sitne pojedinosti okolnosti pod kojima se
sve zbilo sa ubedenjem koje joj je uskoro nametnula buka koju je on sa detetom po
digao, da je on bio reen da ne uje njenu zahvalnost i kojom je hteo da joj dokae
da on nipoto nije eleo da zapodene razgovor s njom, izazvali su takvu pometnju
brojnih, veoma bolnih nemira od kojih nije mogla da se oporavi dok joj dolazak
Meri i gospoica Mazgorouv nije omoguio da svog malog pacijenta preda njima
na staranje, i izae iz sobe. Nije mogla ostati. Moda ovo i jeste bila prilika da po
smatra ljubav i ljubomoru ovih etvoro jer su sada svi bili zajedno; ali nije mogla
ni zbog ega ostati. Oigledno je bilo da arls Hejter nije bio preterano sklon ka
petanu Ventvortu. Nije mogla da se odupre utisku da ga je ula kako, srditim gla
som, nakon uplitanja kapetana Ventvorta, kae: Trebalo je da me poslua, Vol
tere; rekao sam ti da ne jedi tetku i mogla je da shvati kako se on kaje to je kape
tan Ventvort uinio ono to je on trebalo da uini. Ali nisu nju zanimala ni osea
nja arlsa Hejtera, niti ma koga drugog, dok nije bolje ovladala svojima. Stidela se
sebe, sasvim se postidela to je bila nervozna, i to ju je jedna sitnica tako savladala, i
bili su joj potrebni samoa i duboko razmiljanje da bi se oporavila.
61
Glava 10
Druge prilike kada je ona mogla da donese svoje zakljuke bile su neizbene. En je
uskoro dovoljno esto boravila u drutvu svih etvoro da stekne miljenje, premda
je dobro pazila da to ne prizna kod kue, znajui da to ne bi zadovoljilo ni mua ni
enu; jer se i pored toga to je smatrala da mu je Luiza milija, nije mogla oteti uti
sku, koliko se usuivala da sudi iz seanja i iskustva, da kapetan Ventvort nije bio
zaljubljen ni u jednu. Bile su vie one zaljubljene u njega; ali nije to zaista bila lju
bav. Bila je to mala zanesenost; ali je mogla, i najverovatnije morala, prei u ljubav.
inilo se da je aris Hejter svestan da je istisnut, a ipak se Henrijeta ponekad dra
la kao da se koleba izmeu njih dvojice. En je elela da moe da im otvori oi za
ono to ine i ukae im na zla kojima se izlau. Nije smatrala da im je namera da
bilo koga obmanu. Od najveeg joj je zadovoljstva bilo da veruje da kapetan Ven
tvort ni najmanje nije svestan bola koji je zadavao. Nije bilo u njegovom vladanju
saaljivog likovanja. On verovatno nikada nije uo, niti je ikada posumnjao da ar
ls Hejter polae ma kakvo pravo na neku od devojaka. On je jedino pogreio to je
prihvatio (jer se to mora nazvati prihvatanjem) panju dve mlade ene odjednom.
inilo se, meutim, da se arls Hejter nakon krae borbe, sasvim predao. Tri
dana su prola a da on nijednom nije doao u Aperkros; to je bila izvanredno od
luna promena. ak je odbio i jedan redovan poziv na ruak; a kako ga je tom prili
kom gospodin Mazgrouv zatekao povijenog nad nekim velikim knjigama, gospo
din i gospoa Mazgrouv su bili uvereni da ne moe sve biti kako valja, i ozbiljnih
lica su govorili kako e on sebe, bavei se silnim knjigama i umovanjem, u smrt ote
rati. Meri se nadala i verovala da je Henrijeta sasvim nedvosmisleno sa njim raskr
stila, a njen je mu iveo u neprestanoj veri da e on sutradan doi. En je jedino
mogla da zakljui da je arls Hejter mudar.
Jednog jutra, negde u ovo doba, kada su arls Mazgrouv i kapetan Ventvort
otili zajedno u lov, a sestre u kolibi tiho sedele svaka u svom poslu, na prozor su
stale sestre iz vlastelinskog dvora.
62
Bio je lep novembarski dan, a gospoice Mazgrouv su stigle preko male bate i
zastale su samo da bi rekle da idu u dugaku etnju i zakljuile da Meri ne bi bila
rada poi s njima; a kada je Meri smesta odgovorila, povreene sujete to su pret
postavile da ona ne moe da podnese dugaku etnju: O, da, silno bih volela da
vam se pridruim, ja ba volim dugake etnje En je na osnovu izraza dveju devo
jaka zakljuila da je to bilo upravo ono to nisu elele uti, i ponovo se zaudila toj
neobinoj potrebi koju je izgleda stvarala porodina navika, da se sve saopti i da se
sve radi zajedniki ma koliko nepoeljno i nezgodno bilo. Pokuala je da odgovori
Meri od etnje, ali uzalud; a kada se uverila joj nita ne vredi, pomislila je da je bolje
da prihvati daleko srdaniji poziv koji su gospoice Mazgrouv uputile njoj, jer je
mogla da se vrati sa sestrom i sprei da se ona suvie mea u namere devojaka.
Ne mogu da zamislim zato su pretpostavile da mi nee goditi dugaka etnja
rekla je Meri dok su se penjale na sprat. Svi uvek misle kako ja ne mogu daleko
da etam; a ipak im ne bi bilo milo da smo odbile da im se pridruimo. Kada ljudi
dou ovako s namerom da nas pozovu, kako da ih odbijemo?
Gospoda su se vratila ba kada su kretale. Poveli su mladog psa koji im je pokva
rio lov pa su morali ranije da se vrate. I stoga su ba imali vremena, a i bili su odli
no raspoloeni za ovu etnju, i sa zadovoljstvom su s njima krenuli. Da je En mogla
da predvidi ovaj susret, ostala bi kod kue; ali oseajui izvesno zanimanje i radoz
nalost, ona je sada zakljuila da je prekasno da se povue, pa su sve estoro krenuli
zajedno u pravcu koji su odabrale gospoice Mazgrouv, koje su oigledno smatrale
da su one vodii u ovoj etnji.
En je odluila da nikome ne bude na smetnji; pa je kada su ih uske staze preko
polja primorale da se esto razdvajaju, ona ostajala sa sestrom i zetom. Zadovoljstvo
e morati pronai u kretanju i lepoti dana, u pogledu na poslednje osmehe sunca,
mrkoutom liu i svenulom ipraju, i u tome to je u mislima ponavljala neke od
hiljada pesnikih slika jeseni, tog godinjeg doba koje ima naroit i neiscrpan uticaj
na osetljiv i nean um, godinjeg doba koje je iz svakog pesnika koga vredi itati iz
mamilo neki pokuaj da ga opie, ili pokoji oseajan stih. Zaokupila je svoj um to
je vie bilo mogue takvim razmiljanjima i stihovima; ali nije bilo mogue da se,
kada se pribliila dovoljno da uje razgovor kapetana Ventvorta i gospoica Maz
grouv, u njega ne pokua udubiti; meutim, veoma je malo uspela uti. Bio je to
obian neobavezan razgovor kakav meu sobom vode prisne mlade osobe. Vie je
razgovarao sa Luizom nego sa Henrijetom. Luiza se svakako vie od sestre nametala
njegovoj panji. inilo se da to postaje sve oiglednije, a nlaroito joj je skrenulo
63
panju neto to je Luiza rekla, Nakon jednog od mnogobrojnih hvalospeva lepom

danu koji su se svima otimali, kapetan Ventvort je rekao: Kakvo divno vreme za
admirala i moju sestru! Nameravali su da jutros izau u dugaku vonju koijom;
moda emo jo i naii na njih iza nekog brda. Govorili su da e zai ba u ovaj kraj.
Pitam se gde li e se danas izvrnuti. O! esto se to deava, uveravam vas; ali moja
sestra za to ne mari; njoj je svejedno hoe li iz kola ispasti ili nee. Ah! Znam da
se vi sada trudite da tome ne pridate znaaj povikala je Luiza ali ako je to odista
tako i ja bih na njenom mestu isto postupila. Kada bih ja volela nekog mukarca
kao to ona voli admirala, uvek bih bila s njim, nita nas nikada ne bi moglo raz
dvojiti, i radije bih se s njim i izvrnula iz kola nego se bezbedno s nekim drugim vo
zila.
Ovo je ona rekla sa velikim arom.
Odista biste tako uinili? povikao je i on sa arom.
Odajem vam svako priznanje! Zatim je meu njima na neko vreme zavlada
la tiina.
En nije odmah nakon toga bila kadra da se ponovo pozabavi stihovima. Lepi je
senji prizori su na trenutak bili sasvim potisnuti, osim ako joj misli nije pohodio
neki setni sonet bremenit prigodnom slinou izmeu umiranja godine i gubitka
sree, i slikama istovremenog gubljenja i svenua i mladosti, i nade i prolea. Trgla
se i rekla, kada su po zapovesti skrenuli na drugu stazu: Nije li ovo jedan od pute
va za Vintrop? Ali niko je nije uo, ili joj bar niko nije odgovorio.
:balk.and.own.lo.a,d.or,g
Vintrop je, meutim, ili bar njegove mee jer su se mladii ponekad mogli
sresti kako etaju u blizini kue bio njihovo odredite; i oni su se, nakon jo polo
vine milje postepenog uspona kroz velika ograena polja na kojima su vredni plu
govi i svee utabane staze svedoili o nastojanjima zemljoradnika da se suprotstave
pesnikoj milini i ponovo probude prolee, popeli na vrh jednog velikog brda koje
je delilo Aperkros od Vintropa, i uskoro se pred njima pruio nesmetan pogled na
ovaj potonji posed u podnoju brda s druge strane.
Vintrop se, bez lepote i dostojanstva, pruao pred njima. Samo jedna neugledna
kua u dolini pritenjena ambarima i pomonim zgradama.
Meri je uzviknula: Boe moj! Evo Vintropa. Kunem se da nisam znala! Do
bro, sada mislim da bi najbolje bilo da se vratimo; silno sam se umorila.
Henrijeta je, postiena i svesna svega, i kako nije videla roaka arlsa kako eta
nekom stazom niti se naslanja ne neku ogradu, bila spremna da poslua Meri, ali:
64
Ne!, povikao je arls Mazgrouv, i Ne, ne! povikala je Luiza jo ivlje, i povela
sestru u stranu i inilo se da se sa njom neto ivo prepire.
arls je u meuvremenu odluno rekao da namerava da svrati u posetu tetki,
sada kada je ve tako blizu njene kue; i veoma je oigledno, premda sa izvesnim
strahom pokuavao da nagovori svoju enu da i ona poe s njim. Ali bila je ovo jed
na od stvari u kojima je ova dama pokazivala kakvog je kova; pa je, kada je on ista
kao kao prednost priliku da etvrt sata odmori u Vintropu, s obzirom da je rekla da
se silno umorila, ona odluno odgovorila: O! Ne, nikako! Ponovno penjaje uz to
brdo e joj vie koditi nego to e joj ma kakvo sedenje koristiti i ukratko, i njen
izgled i njeno dranje su jasno govorili da ona nee pristati da poe s njim.
Nakon niza ovih malih rasprava i savetovanja, arls i njegove sestre su reili da
on i Henrijeta na nekoliko minuta siu da se jave tetki i roacima, a da ih ostali sa
ekaju na brdu. inilo se da je Luiza ovaj plan u potpunosti sama osmislila; dok je
ona kratko ila s njima niz brdo sve neto govorei Henrijeti, Meri je iskoristila pri
liku da se prezrivo osvrne oko sebe i kae kapetanu Ventvort u: Veoma je nepri
jatno imati takav rod! Ali vas uveravam da u toj kui nisam bile vie od dva puta u
ivotu. Nije u odgovor dobila nita drugo do izvetaenog osmeha u znak slaganja i
prezrivog pogleda koji joj je uputio dok se okretao od nje, a ije je znaenje En savr
eno razumela.
Vrh brda na kom su ostali bilo je vedro mesto: Luiza se vratila; a Meri je, prona
avi veoma udobno mesto za sedenje na jednom stepeniku prelaza izmeu dva po
lja, bila sasvim zadovoljna dokle god su ostali stajali pored nje; ali kada je Luiza
odvukla kapetana Ventvorta u stranu, da potrae lenike u ipraju susednog polja,
nakon ega su se postepeno toliko udaljili da ih vie nisu mogli ni videti ni uti,
Meri nije vie bila srena; mesto na kom je sedela joj nije odgovaralo, bila je uvere
na da je Luiza negde drugde pronala neko udobnije mesto za sedenje, i nita je nije
moglo spreiti da poe i sama potrai bolje mesto. Prola je kroz istu onu kapiju ali
ih nije videla. En joj je pronala lepo mesto za sedenje na suvoj osunanoj padini, is
pod ive ograde pored koje je verovala da se nalaze i ostalo dvoje. Meri je na trenu
tak sela, ali nije to bilo dovoljno dobro mesto; bila je uverena da je Luiza pronala
mnogo bolje mesto negde drugde, pa je i dalje elela da poe da je potrai.
En je, odista i sama veoma umorna, bila srena to moe malo da sedne; i uskoro
je ula kapetana Ventvorta i Luizu iza ivice sebi iza lea, kako se vraaju du gru
bog, iprajem obraslog kanala koji je vodio sredinom izmeu dve ive ograde. Pri
bliavali su se i razgovarali. Najpre je razaznala Luizin glas. inilo se da je usred i
65
vog govora. I ula je:

I tako sam je naterala da ode. Nisam mogla podneti da se plai posete zbog
takve budalatine. Molim! Da li bih ja dozvolila da me od moje namere za koju
znam da je ispravna odvrati dranje i meanje takve jedne osobe, ili neto to bi
neko mogao da kae, ma ko to bio? Nikako, ja ne potpadam tako lako pod tui uti
caj. Kada se odluim na neto, tako mora da bude; a inilo se da je Henrijeta sasvim
bila odluila da danas svrati u posetu u Vintrop; a ipak, umalo da odustane, iz bu
dalaste popustljivosti!
Znai da bi se ona vratila, da vas nije bilo?
Odista bi to uinila. Gotovo me je stid to priznati.
Srea je njena to ima duh kao to je va da joj pritekne u pomo! Nakon va
ih nagovetaja, koji su samo potvrdili moja opaanja poslednji put kada sam bio s
njim u drutvu, nema potrebe da se pravim da ne razumem ta se deava. Jasno mi
je da je u pitanju bilo vie od uobiajene posete koju je duna da naini tetki; i te
ko njemu, a i njoj, kada doe do vanih odluka, kada se nau u situaciji koja zahte
va vrstinu i snagu karaktera ako ona nema dovoljno odlunosti da se odupre jed
nom takvom neumesnom uticaju u jednoj ovakvoj triariji. Vaa sestra je milo
stvorenje; ali vidim da je va karakter odluan i vrst. Ako vam je stalo da njeno vla
danje uvek bude umesno i ako vam je stalo da bude srena, prenesite joj to je mo
gue vie od vaeg duha. Ali to ste, bez sumnje, vi oduvek radili. Upravo je to najve
e zlo preterano popustljivog i neodlunog karaktera, ne moete se uzdati u uticaj
koji se na njega vri. Nikada ne moete biti sigurni da e se dobar uticaj zadrati; jer
ga svako moe pokolebati. Oni koji ele biti sreni moraju biti nepokolebljivi. Uz
mimo ovaj lenik rekao je uzimajui jedan sa gornje grane za primer; prelep,
sjajan lenik, koji je blagosloven snagom preiveo sve jesenje oluje. Nema na njemu
nijedne pukotine, nijednog slabog mesta. Ovaj je lenik nastavio je aljivo ozbi
ljan a mnoga su njegova braa pala pod noge i bila zgaena, sauvao svu sreu za
koju je jedan lenik kadar. Zatim je svojim ranijim, usrdnim glasom nastavio:
Moja je prva elja da svi oni do kojih mi je stalo budu nepokolebljivi. Ako Luiza
Mazgrouv eli biti lepa i srena i u jeseni svog ivota, ona e uvati svu sadanju ne
pokolebljivost svog karaktera.
Zavio je, ali odgovor nije dobio. En bi se odista iznenadila kada bi Luiza umela
spremno da odgovori na takav jedan govor: tako znaajne rei i izgovorene sa tak
vim arom! Mogla je da zamisli ta Luiza osea. to se nje same tie, ona se plaila i
da se pomeri da je ne bi videli. Tu gde je sedela zaklanjaojuje jedan niski bun boi
66
kovine, a oni su se udaljavali. Pre nego to su se udaljili toliko da vie nije mogla da
ih uje, Luiza je ponovo progovorila: Meri je u mnogo emu sasvim dobra dua
rekla je ali me ponekad preko svake mere srdi, svojim budalastim ponaanjem i
gordou gordou Eliotovih. Suvie ona ima gordosti Eliotovih. Iskreno alimo
to arls nije za enu uzeo En. Pretpostavljam da znate da je on eleo da uzme En?
Nakon trenutka tiine, kapetan Ventvort je rekao:
Hoete rei da ga je odbila? O! Jeste, svakako.
Kada se to desilo?
Ne znam kada se tano desilo, jer smo Henrijeta i ja bile u koli u to vreme; ali
verujem da je to bilo godinu dana pre nego to je uzeo Meri. alim to ga nije pri
hvatila. Svi bismo mnogo vie voleli da je nju uzeo; a tata i mama misle da je za to
kriva njena prisna prijateljica ledi Rasel, da ona zbog nje nije pristala. Misle da ar
ls nije bio dovoljno uen i naitan da bude po volji ledi Rasel, i da je ona stoga uti
cala na En da ga odbije.
Zvui su se gubili, i En dalje nita nije ula. Njena oseanja su je drala prikova
nu za mesto. Imala je od mnogo ega da se oporavi pre nego to uzmogne da se po
meri. Ona poslovina sudbina svakog ko prislukuje nije nju zadesila, nije ona o
sebi ula nita ravo, ali je ula mnogo ta drugo to ju je zabolelo. Videla je kako
kapetan Ventvort gleda na njen karakter, a u njegovom interesovanju za nju bilo je
taman dovoljno oseanja i radoznalosti da u njoj izazove straan nemir.
im je uzmogla, otila je da pronae Meri, i nakon to ju je pronala i s njom se
vratila do njihovog mesta pored stepenica, pronala je utehu u tome to se itavo
drutvo uskoro skupilo i to su svi zajedno uskoro krenuli dalje. Bile su joj potreb
ne samoa i tiina kakve samo veliko drutvo moe da prui.
arls i Henrijeta su se vratili i sa sobom doveli, kao to se moglo i pretpostaviti,
arlsa Hejtera. Pojedinosti ove situacije En nije mogla da razume; a inilo se da
ak ni kapetan Ventvort nije uivao puno poverenje u ovom pogledu; ali nije bilo
sumnje u to da se gospodin malo povukao, a gospoica malo popustila, i da su sada
bili veoma sreni to su ponovo zajedno. Henrijeta je izgledala malice postieno,
ali veoma zadovoljno; arls
Hejter je delovao nadasve sreno; i oni su se sa svom panjom posvetili jedno
drugom gotovo u taj as kada su svi krenuli za Aperkros.
Sve je sada ukazivalo da je Luiza namenjena kapetanu Ventvortu; nita nije mo
glo biti jasnije; i gde god je bilo potrebno da se drutvo zbog uske staze deli, ali i gde
nije, oni su ili jedno pored drugog gotovo jednako esto kao i drugo dvoje. Na jed
67
noj dugakoj poljani na kojoj je bilo obilje prostora za sve, oni su se tako i podelili u
tri zasebne grupe; a upravo je onoj grupi koja se imala pohvaliti najmanjom ivou
i prijatnou, En morala pripasti. Pridruila se arlsu i Meri i bila je toliko umorna
da je bila srena to joj je arls ponudio drugu ruku; ali arls je, premda je prema
njoj bio prijatan, bio veoma srdit na svoju enu. Meri se pokazala neuviavnom
prema njemu i doao je trenutak da za to snosi posledice, a posledica je bila ta da je
svakog asa oslobaao ruku na koju se ona oslanjala da biem pokosi glave kopriva
koje su virile iz ivih ograda; a kada je Meri poela da se zbog toga ali i da jadikuje
kako su prema njoj namerno neuviavni, kao po obiaju, i da zbog toga ona ide po
red ivice, dok En ne mora da trpi ni najmanju neprijatnost sa druge strane, on je
oslobodio obe svoje ruke i pojurio da ulovi lasicu koju je na trenutak ugledao i one
jedva da su mogle da ga sustignu.
Ova dugaka livada graniila se sa putem sa kojim se njihova staza na kraju ukr
tala, i ba kada je drutvo stiglo do kapije i htelo da izae na put, videe kako njime
nailazi koija koju su ve neko vreme uli i ide u njihovom smeru, i zadesilo se da
su to bile eze admirala Krofta. On i njegova ena su se bili izvezli kako su i name
ravali, i sada su se vraali kui. Kada su uli u kakvu su dugaku etnju mladi ili,
ljubazno su ponudili mesto dami koja se naroito umorila; tako e joj utedeti par
kilometara, a oni su svakako nameravali da idu pored
Aperkrosa. Poziv je bio uopten pa je i odbijanje bilo opte. Gospoice Mazgro
uv se nipoto nisu umorile, a Meri je ili bila uvreena to nisu njoj ponudili mesto
pre nego ostalima, ili ono to je Luiza nazvala ponos Eliotovih nije moglo da istrpi
da bude trea osoba u ezama koje vue samo jedan konj.
Drutvo koje je bilo u etnji je sada prelo put i ba je prelo preko prelaza u i
voj ogradi s druge strane, a admiral je ba poterao konja, kada je kapetan Ventvort
na trenutak razmakao ivicu da kae neto sestri. A ta je to bilo moglo se pretpos
taviti po onome to je usledilo.
Gospoice Eliot, sigurna sam da ste umorni povikala je gospoa Kroft.
Molim vas da mi pruite zadovoljstvo da vas odvezem kui. Uveravam vas da ovde
ima sasvim dovoljno mesta za troje. Da smo svi kao vi, mislim da bi nas stalo i e
tvoro. Morate, odista, morate.
En je i dalje stajala na putu; i premda je instinktivno krenula da odbija, nisu joj
dozvolili da odbije. Admiral je svojim ljubaznim navaljivanjem podrao navaljiva
nje svoje ene; nije ih bilo mogue odbiti; stisnuli su se to su vie mogli da bi ona
mogla da se smesti u jedan ugao, a kapetan Ventvort se, bez rei, okrenuo prema
68
njoj i utke je primorao da prihvati njegovu pomo i popne se u eze.

Jeste; uinio je to. Nala se u ezama, i oseala je da ju je on tu smestio, da je to
uinio svojom voljom i svojom rukom, da je dugovala zahvalnost tome to je pri
metio da je umorna, i to je odluio da joj omogui da se odmori. Dirnula ju je ova
njegova briga za nju koja je iz svega ovoga bila oigledna. Ovaj dogaaj kao da je za
okruio sve to se desilo pre. Razumela ga je. Nije mogao da joj oprosti, ali nije mo
gao ni biti ravnoduan. Premda ju je osuivao zbog prolosti, i premda je na sve to
se u prolosti desilo on gledao sa snanim i neopravdanim prezirom, i premda ni
malo nije mario za nju i premda je poeo da osea naklonost prema drugoj, ipak
nije mogao da je gleda kako pati bez elje da joj prui olakanje. Bio je to podsetnik
na davnanje oseanje; bio je to poriv istog, iako nepriznatog prijateljstva; bio je to
dokaz njegovog toplog i plemenitog srca, o kome nije mogla razmiljati a da ne ose
ti i zadovoljstvo i bol, u tolikoj meri izmeane da nije znala koje od ovih oseanja
preovladava.
U poetku je na ljubaznosti i primedbe svojih pratilaca odgovarala nesvesno.
Preli su polovinu neravnog puta pre nego to je sasvim shvatila ta govore. Shvatila
je da govore o Frederiku.
On svakako namerava da osvoji jednu ili drugu od tih devojaka, Sofi rekao
je admiral ali ne moe da proceni koju. ovek bi pomislio da ih juri ve dovoljno
dugo da bi se mogao i odluiti. Jeste, to ti je mir. Da je rat, odavno bi on odluku do
neo. Mi pomorci, gospoice Eliot, ne moemo sebi da dozvolimo dugo udvaranje u
ratno vreme. Koliko je dana prolo, mila, otkako sam te prvi put ugledao pa do
dana kada smo sedeli zajedno u naem stanu u Severnom Jarmutu?
Bolje da o tome ne govorimo, mili odgovorila je gospoa Kroft prijatno
jer ako gospoica Eliot uje koliko smo se brzo sporazumeli nikada je neemo ube
diti da je mogue da budemo sreni. Ali ti si meni, po karakteru, bio poznat od ra
nije.
A, i ja sam uo da si ti veoma lepa devojka i ta smo dalje imali da ekamo? Ne
volim ja da se u takvim stvarima otee. Voleo bih da Frederik malo rairi jedra i do
vede kui u Kelin jednu od ovih mladih gospoica. Tu bi one uvek imale drutva.
A i obe su veoma dobre devojke; jedva ih razaznajem jednu od druge.
Odista su one veoma vedre i neizvetaene devojke pohvalila ih je gospoa
Kroft umerenije, pa je En posumnjala da njen otriji razum ne smatra nijednu od
njih sasvim dostojnom njenog brata i iz veoma su ugledne porodice. Ne moe se
ovek oroditi sa boljim ljudima. Dragi moj admirale, stub! Sigurna sam da emo
69
udariti u stub. Zvonica&neky.

Ali nakon to je sama hladnokrvno povukla uzde i poterala konje u drugom
pravcu, sreno su izbegli opasnost; a nakon to je jo jednom uinila to isto, nisu
upali u kolotrag, niti se sudarili sa kolima koja su prevozila gnojivo; a En se, sa zani
manjem posmatrajui kako upravljaju koijom i smatrajui to dobrim primerom
naina na koji oni svravaju sve svoje poslove, obrela bezbedna pred sestrinom ku
om.
70
Glava 11
Pribliio se sada trenutak za povratak ledi Rasel: ak je i dan odreen; i En se,

kako je dogovor bio da joj se pridrui im se ona vrati, radovala ranom povratku za
Kelin, ali je poela i da razmilja kako e to uticati na njeno spokojstvo.
Boravie u istom selu kao i kapetan Ventvort, nekoliko stotina metara od njega;
morae ii u istu crkvu, a dve porodice e morati da dolaze u dodir. Ovo joj nije ilo
u prilog; ali s druge strane, on je toliko vremena provodio u Aperkrosu da se moglo
smatrati da e se ona, kada ode odatle, od njega udaljiti a ne pribliiti mu se; i, sve u
svemu, verovala je da ona mora, po ovom zanimljivom pitanju, biti na dobitku, kao
to je gotovo izvesno bilo da e u pogledu drutva kod kue biti na dobitku im si
rotu Meri zameni sa ledi Rasel.
elela je da moe potpuno da izbegne da vidi kapetana Ventvorta u Holu: te
sobe svedoile su i ranijim njihovim susretima i suvie bi za nju bilo bolno seanje
na njih; a ipak je najvie strepela od mogunosti susreta kapetana Ventvorta i ledi
Rasel. Oni nisu voleli jedno drugo; i nikakva obnova poznanstva sada ne bi bila ni
od kakve koristi, i ako bi ih ledi Rasel videla zajedno, pomislila bi kako je on suvie
hladnokrvan, a ona suvie povuena.
Ove su je brige najvie muile dokje iekivala odlazak iz Aperkrosa, u kom je,
verovala je, sasvim dovoljno boravila. Svest da je malom arlsu bila od koristi, uvek
e seanju na njen dvomeseni boravak tamo davati posebnu dragost, ali njemu se
snaga brzo vraala, a ona nije via imala razloga da ostane.
Meutim, kraj njene posete je bio toliko drugaiji da ga ona ni zamisliti nije
mogla. Kapetan Ventvort se, nakon to ga itava dva dana u Aperkrosu niko nije ni
video ni uo, vratio meu njih da se opravda i kae im ta ga je zadralo.
Konano je do njega stiglo pismo njegovog prijatelja kapetana Harvila iz koga je
saznao da se on sa porodicom za tu zimu nastanio u Lajmu; i da su se, i ne znajui
to, nalazili svega tridesetak kilometara jedan od drugog. Kapetan Harvil nikada
nije u potpunosti povratio zdravlje nakon ozbiljne rane koju je zadobio dve godine
71
ranije, a kako je kapetan Ventvort silno eleo da ga vidi, on je reio da smesta ode
za Lajm. Proveo je tamo dvadeset i etiri asa. Odsustvo mu je oproteno, njegovu
prijateljsku naklonost svi su toplo pohvalili i svi su se ivo zainteresovali za njego
vog prijatelja, a njegov opis okoline Lajma je itavo drutvo sa toliko oseanja ispra
tilo da su svi arko poeleli da i sami vide Lajm pa poee da kuju planove da tamo i
odu.
Mladi su izgarali od elje da vide Lajm. Kapetan Ventvort je govorio da e on
tamo opet ii, kako je njegova udaljenost od Aperkrosa zanemarljiva; i kako, prem
da je novembar, vreme nije nimalo ravo; i ukratko, Luiza se, a ona je bila ustrija i
od najustrijih, i sasvim reena da ide, i osim to joj je priinjavalo zadovoljstvo da
tera po svome, sada jo i bila naoruana idejom da je takva svojeglavost vrlina, pot
puno ogluila o elje majke i oca da odlazak odloi do leta; pa je reeno da e svi
poi u Lajm arls, Meri, En, Henrijeta, Luiza i kapetan Ventvort.
Prvobitni nesmotreni plan bio je da odu ujutro i vrate se uvee; ali na ovo gos
podin Mazgrouv, zarad svojih konja, nije elelo da pristane; a kada su ovu zamisao
racionalnije razmotrili, zakljuili su da im dan usred novembra nee ostaviti mno
go vremena da razgledaju to mesto, kada se odbije sedam sati za odlazak i povratak,
zbog stanja puteva u to doba godine. Stoga su odluili da tamo prenoe, i da ih ne
bi trebalo oekivati da se vrate do ruka narednog dana. Smatralo se da je ovo mno
go bolji plan; i premda su se svi sastali u vlastelinskom dvoru na doruku u prilino
rani as, i premda su krenuli na vreme, daleko je prolo podne kada su se dve koije,
velika zatvorena koija gospodina Mazgrouva, u kojoj su se nalazile etiri dame, i
arlsova dvokolica, u kojoj je on vozio kapetana Ventvorta, spustile dugakom pa
dinom brda do Lajma, a kada su se spustili u jo strmiju ulicu same varoi postalo je
sasvim jasno da nee imati mnogo vremena za razgledanje pre nego to svetlosti i
topline dana potpuno nestane.
Nakon to su u jednoj krmi pronali prenoite i poruili da im se spremi jelo,
sledee to su imali da urade, nesumnjivo je bilo da se spuste do mora. Suvie su u
pozno doba godine stigli za ma kakvu zabavu i raznovrsnost kakvu bi im Lajm kao
mesto na kome se svet okuplja, mogao ponuditi. Balske dvorane i prostorije za jav
na okupljanja su bile zatvorene, posetilaca vie nije bilo, jedva da je u varoi jo os
tala koja porodica koja tu nije bila stalno nastanjena; i ni graevine nisu bile dos
tojne panje ve je oko posetioca trailo da vidi neobian poloaj same varoi, i
glavnu ulicu koja se gotovo obruavala u more, stazu do Koba6, koji okruuje pri
jatni mali zaliv koji u sezoni oivi od kabina za kupanje i sveta; i sam Kob, njegova
72
stara uda i moderne dodatke; i veoma lepu liniju litica koje su se pruale prema is
tonom delu varoi; i veoma bi to bio neobian posetilac koji bi video drai nepo
sredne okoline Lajma i koji ne bi poeleo da ih poblie upozna. Prirodne lepote u
okolini, armut sa svojim strmim padinama i irokim prostranstvima, i jo sa
onim svojim, lepim, uvuenim zalivom nad kojim se nadvijaju tamne hridi, i gde se
iz peska izdiu niske stene inei to mesto nadasve povoljnim za posmatranje igre
plime, i za neumorno bavljenje mislima; i ume oko vedrog seoceta Gornji Lajm; i,
iznad svega, Pini, sa zelenim provalijama izmeu bajkovitih stena, gde ratrkane
ume i bogati vonjaci govore da je mnogo generacija moralo proi otkako je ono
prvobitno survavanje litice pripremilo teren za ovakav jedan pejza, iji su prizori
tako udesni i lepi da se mogu smatrati i vie nego ravnima ma kom prizoru sa u
venog ostrva Vajt; sva se ova mesta moraju posetiti i nekoliko puta, da bi se razu
mela vrednost Lajma.
Drutvo iz Aperkrosa se, prolazei pored sada opustelih i turobnih prostorija za
javna okupljanja i spustivi se jo malo dalje, obrelo na obali mora; i ostali su tako
da stoje, kao to svako ko zasluuje da vidi more zastane i zagleda se u njega kada ga
vidi prvi put nakon dugo vremena, pa nastavili prema Kobu koga su jednako eleli
da vide, kako zbog njega samog, tako i zbog izvetaja kapetana Ventvorta; jer su se
Harvilovi bili smestili u jednoj kuici blizu podnoja starog pristanita izgraenog
neznano kada. Kapetan Ventvort je svratio da poseti prijatelja; ostali su nastavili
dalje, a on je trebalo da im se pridrui na Kobu.
Ni najmanje se nisu umorili lutajui i divei se; a ak se ni Luizi nije inilo da je
dugo prolo otkako su se rastali sa kapetanom Ventvortom, kada su ga ugledali
kako dolazi za njima sa tri pratioca, koje su, prema njegovom opisu, prepoznali kao
kapetana i gospou Harvil i kapetana Benvika koji je kod njih boravio.
Kapetan Benvik je pre nekog vremena bio porunik na Lakoniji; a izvetaj koji
je kapetan Ventvort o njemu dao, po svom prvom povratku iz Lajma, i topla hvala
kojom ga je istakao kao izvrsnog mladog oveka i oficira koga je oduvek visoko ce
nio, a koje su ga morale uzdii u oima svih koji su ga sluali, je prethodila istoriji
njegovog privatnog ivota zbog koje je on odmah u oima svih dama postao izvan
redno zanimljiv. Bio je veren sa sestrom kapetana Harvila, i sada je bio u alosti za
njom. Godinu ili dve su ekali da on stekne bogatstvo ili da dobije unapreenje.
Bogatstvo je stiglo, kako je poruniki plen bio veliki; a naposletku je stiglo i una
preenje, ali Fani Harvil to nije doivela. Preminula je prolog leta dok je on bio na
moru. Kapetan Ventvort je smatrao da nije mogue da mukarac voli neku enu
73
kao to je siroti Benvik voleo Fani Harvil, niti da bude dublje pogoen ovim stra
nim preokretom. Smatrao je njegovu prirodu upravo onakvom kakva mora najvie
patiti, jer je ona u sebi objedinjavala snana oseanja i mirno, ozbiljno i povueno
dranje i snanu sklonost ka itanju i drugim smirenijim zanimanjima. Da bi ova
pria bila jo zanimljivija, inilo se da je njegovo i Harvilovo prijateljstvo, ako je to
ikako mogue, ovaj dogaaj koji je ugasio sve njihove nade da e se oroditi, samo
jo dodatno osnaio, pa je kapetan Benvik sada iveo kod njih. Kapetan Harvil je
svoju sadanju kuu uzeo u najam na pola godine; njegov ukus i zdravlje i prihodi
su ga upravljali da pronae neku pristupaniju kuu pored mora; a lepota okoline i
mir koji je u Lajmu vladao tokom zime inili su se ba po meri duevnog stanja ka
petana Benvika. Saoseanje i naklonost koju su prema njemu oseali bili su veliki.
Pa ipak pomislila je En, dok su ili njima u susret moda njegovo srce nije
nita manje ucveljeno nego moje. Ne verujem da su mu svi izgledi na srean ivot
zauvek uniteni. Mladi je od mene; mlai po oseanjima ako ne po godinama; mla
i je jer je mukarac. Oporavie se on i biti srean s drugom.
Sreli su se i predstavili jedni drugima. Kapetan Harvil je bio visok, tamnokos
mukarac razumnog i dobroudnog lica; malo hrom, a zbog otrih crta lica i slabog
zdravlja izgledao je mnogo starije od kapetana Ventvorta. Kapetan Benvik je izgle
dao, i bio je, najmlai od sve trojice, i u poreenju sa obojicom je bio sitan muka
rac. Imao je prijatno lice i setno dranje, ba kao to i prilii i povlaio se iz svakog
razgovora.
Kapetan Harvil je, premda po vladanju nije bio ravan kapetanu Ventvortu, bio
savren gospodin, prirodan, srdaan i ljubazan. Gospoa Harvil se, za dlaku manje
uglaena od svoga mua, inila jednako dobra kao i on; i nita nije moglo biti pri
jatnije od njihove elje da itavo drutvo smatraju za svoje prijatelje jer su prijatelji
kapetana Ventvorta, i nita nije moglo biti gostoljubivije od njihovog navaljivanja
da im oni svi obeaju da e s njima ruati. Ruak koji je ve poruen u krmi je na
posletku, premda nevoljno, ipak prihvaen kao opravdano izvinjenje; ali izgledali
su gotovo povreeni to je kapetan Ventvort doveo takvo jedno drutvo u Lajm ne
razmiljajui da bi red bio da oni ruaju kod njih.
Toliko je naklonosti u svemu ovome bilo prema kapetanu Ventvortu, i takve je
oaravajue drai bilo u gostoljubivosti, toliko neuobiajenoj i toliko razliitoj od
onih pozivanja i prihvatanja poziva i zvaninih i sveanih rukova na koje je bila
navikla da je osetila da njenom duevnom staniu nee koristiti poblie upoznavanje
sa njegovim kolegama oficirima. Svi bi oni bili moji prijatelji bila je njena mi
74
sao; i morala je da se bori protiv velike potitenosti koja ju je pritisla.

Kada su napustili lukobran, svi su uli u kuu svojih novih prijatelja i videli da je
ona tako mala da niko osim onaj ko od srca poziva ne bi ni pomislio da u nju moe
da smesti toliko ljudi. En se na trenutak i sama ovome zaudila; ali uskoro su ue
nje zamenila prijatnija oseanja koja su proizala iz pogleda na sva ona domiljata
reenja i lep raspored kojim je kapetan Harvil na najbolji mogui nain iskoristio
mali prostor, i nadomestio nedostatak nametaja u kui i zatitio prozore i vrata od
zimskih oluja koje je valjalo oekivati. Raznovrsnost nametaja u sobama, u kojima
je uobiajenim i sasvim obinim i neuglednim stvarima koje je obezbedio vlasnik
kue suprotstavljen pokoji komad nametaja od retkog drveta i izvanredne izrade, i
poneto neobino i dragoceno iz svih onih udaljenih zemalja koje je kapetan Har
vil posetio, nadasve je En bila zanimljiva; i sve je to ukazivalo na njegovo zanima
nje, na plod njegovog rada i truda i kakav je ono uticaj imalo na njegove navike, i
ova slika mira i domae sree koju je sve ovo predstavljalo u njoj je u isti mah budila
oprena oseanja zadovoljstva i tuge.
Kapetan Harvil nije mnogo voleo da ita; ali je pronaao odlino mesto i uprili
io veoma lepe police za sasvim prilinu zbirku lepo uvezanih knjiga, vlasnitvo ka
petana Benvika. Hromost mu je ograniavala kretanje; ali je on sebi, usled dosetlji
vog duha koji je stremio korisnosti pronalazio mnogo posla i u kui. Crtao je, far
bao, tesao i lepio; pravio je igrake za decu; pravio je nove, bolje, igle za pletenje i
pribadae; i kada bi sve ostalo posvravao, seo bi da radi na velikoj ribarskoj mrei u
jednom uglu sobe.
En je pomislila kako je za sobom ostavila veliku sreu kada je izala iz kue; a
Luiza pored koje je ila je ushieno i oduevljeno poela da govori o karakteru po
moraca; njihovoj drueljubivosti, bratskoj privrenosti, estitosti, i kako je uverena
da su pomorci vredniji i topliji od ma kog drugog soja ljudi u Engleskoj; da samo
oni znaju kako se ivi, i da samo oni zasluuju potovanje i ljubav.
Vratili su se da se presvuku i ruaju; i toliko im je sve do sada bilo po volji da
nisu imali nikakvih primedbi; premda su im se vlasnici krme silno izvinjavali to
se sezona odavno zavrila i to je Lajm toliko skrajnut s glavnog puta i kako se
nisu nadali gostima.
En je sada shvatila da se navikla na drutvo kapetana Ventvorta koliko se u po
etku nije mogla ni nadati, da za nju sada sedanje za sto s njim, i razmena uopte
nih utivosti koje uz to idu (nikada nisu zalazili dublje u razgovor) nije predstavlja
lo nita.
75
Noi su bile suvie mrane da bi dame ile napolje, pa su vianje morale da osta
ve za sutra, ali im je kapetan Harvil obeao da e ih posetiti uvee; i doao je i po
veo svog prijatelja to je bilo vie nego to su se nadali, jer su se svi sloili da im se
ini da kapetanu Benviku nije godilo prisustvo tolikih neznanaca. Meutim, on je
ponovo zaao meu njih, premda njegovo duevno stanje svakako nije delovalo u
skladu sa vedrinom tog drutva u celini.
Dok su kapetani Ventvort i Harvil razgovarali na jednoj strani prostorije, i pri
seali se prolih dana i mnotvom anegdota zaokupljali panju drugima i zabavljali
ih, desilo se da je En sa kapetanom Benvikom ostala malo po strani; i dobrota nje
ne prirode ju je nagnala da zapodene razgovor s njim. Bio je stidljiv i sklon apstrak
tnim razmiljanjima; ali prijatna blagost njenog lica i nenost u ophoenju uskoro
su uinili svoje; i En je nagraena za svoj trud. Oigledno je bilo da je on mladi
koji se mogao pohvaliti izvrsnim knjievnim ukusom, premda ponajvie po pitanju
poezije; i osim to je bila uverena da mu je barem za to vee pruila zadovoljstvo da
razgovara o temama za koje se njegovo uobiajeno drutvo nije zanimalo, ona se
nadala da mu je bila od koristi i nekim nagovetajima o dunosti i koristima preva
zilaenja patnje koji su sasvim prirodno proizali iz njihovog razgovora. Jer premda
je bio stidljiv, nije bio uzdran; i inilo se da mu je milo bilo da oslobodi sputana
oseanja; i dok su govorili o poeziji, bogatstvu poezije u njihovo doba, i zadrali se
na poreenju miljenja po pitanju vrhunskih pesnika, pokuavali da utvrde da lije
bolji Marmion ili Gospa od jezera7, i kakvo miljenje imaju o auru i Abidoskoj ne
vesti8; i dalje kako bi re our trebalo izgovarati, on je pokazao koliko je blisko
upoznat sa svim najnenijim pesmama jednog pesnika i strastvenim opisima bezna
dene patnje drugog; citirao je, tako ustreptalih oseanja, brojne stihove koji su go
vorili o slomljenom srcu, ili duhu naisto razorenom patnjom i izgledao je zaista
kao da eli da ga ona razume da se ona usudila da izrazi nadu da ne ita samo on
poeziju i da kae da smatra da nesrea poezije lei u tome to u njoj retko kada bez
patnje u dui mogu da uivaju oni koji je najbolje razumeju; i da u njoj mogu da
uivaju samo oni ija su oseanja snana, ali upravo bi takvi trebalo da joj se prepu
taju vrlo umereno.
Nije izgledalo kao da ga boli ova aluzija na njegovo trenutno stanje, ak je izgle
dao kao da je time i zadovoljan, pa se ona ohrabrila da nastavi dalje; i oseajui da
se moe pozvati na svoje pravo starijeg, odvaila se da mu predloi da uvrsti vie
proze u svoje svakodnevno itanje; a kada ju je zamolio za pojedinosti, ona mu je
preporuila takva dela naih najboljih mislilaca, i takve zbirke najboljih pisama,
76
takve memoare potovanja vrednih karaktera koji su upoznali veliku patnju, kakva
su joj u tom asu pala na pamet, a za koja je smatrala da e mu osnaiti i obodriti
duh najuzvienijim uenjem i najsnanijim primerima moralne i verske trpeljivosti.
Kapetan Benvik ju je paljivo sluao i inilo se da joj je zahvalan na interesova
nju koje mu je pokazala; i premda je odmahnuo glavom i uzdahnuo pokazujui
time da nema mnogo vere da ma koja knjiga moe da ublai tugu kao to je njego
va, on je ipak pribeleio dela koja mu je preporuila i obeao da e ih pronai i pro
itati.
Kada se vee zavrilo, En nije mogla da ne primeti koliko je zanimljivo to je
dola u Lajm da propoveda strpljenje i mirenje sa sudbinom mladiu koga nikada
pre nije videla; niti je mogla da obuzda strah, kada je ozbiljnije o svemu razmislila,
da je kao i mnogi drugi veliki moralisti i propovednici, ona sama bila veoma reita
o stvari u vezi sa kojom njeno lino ponaanje nikako ne bi moglo da se uzme za
primer.
77
Glava 12
Kako narednog jutra uvidee da su od sveg drutva najranije ustale, En i Henrijeta

se sloie da se pre doruka spuste do mora. Otile su na plau da posmatraju zap
ljuskivanje talasa koje je na obalu nanosio neni jugoistoni povetarac sa svom ra
skoi kakvu je jedna tako glatka obala doputala. Divile su se jutru, ushieno se pre
dale lepoti mora; uivale u lakom dodiru sveeg povetarca pa se predale tiini;
dok Henrijeta iznenada nije rekla: O! Da sasvim sam uverena da morski vaz
duh, osim u veoma retkim sluajevima, uvek godi. Nema sumnje da je on od velike
blagodeti bio doktoru erliju nakon to je oboleo u prolee prole godine. On sam
tvrdi da mu je jednomeseni boravak u Lajmu koristio vie u oporavku nego svi le
kovi to ih je uzimao; i da se svaki put kada je pored mora opet osea mladim. E
sad, ne mogu a da ne pomislim kako je prava teta to on ne ivi pored mora. Odis
ta mislim da bi mu najbolje bilo da sasvim ode iz Aperkrosa, i da se preseli u Lajm.
Ne misli li i ti, En, tako? Slae li se, da je to najbolje to moe da uradi i za sebe i
za gospou erli? Ona u Lajmu ima rodbine, zna, i mnoga poznanstva, pa bi nju
boravak ovde silno razonodio, a i miljenja sam da bi rada bila da se nastani negde
gde joj je uvek lekar pri ruci, u sluaju da on doivi jo jedan napad. Odista me pri
tisne seta kada pomislim da dvoje tako izvanrednih ljudi kao to su gospoa i dok
tor erli, koji su itavog ivota samo dobro inili, svoje poslednje dane u monoto
niji provode u mestu kao to je Aperkros, odseeni od itavog sveta, ako izuzmemo
nau porodicu. Volela bih da mu to njegovi prijatelji predloe. Zaista mislim da bi
red bio da to uine. A to se tie biskupske dozvole o razreenju dunosti, nee u
tom pogledu biti nikakvih potekoa s obzirom na njegove godine i narav. Ja sam
samo u nedoumici hoe li se on dati nagovoriti da napusti parohiju. Njegova su po
imanja veoma stroga i veoma je savestan, moram ak rei da je savestan preko svake
mere. Zar ne misli i ti, En, da je on savestan preko svake mere? Zar ne misli da je
takva savesnost koja tera sveteno lice da i zdravlje reskira zarad dunosti koju lako
moe da obavi i neko drugi, grena? A u Lajmu bi bio, svega tridesetak kilometara
78
udaljen, to je dovoljno blizu da do njega doe glas bude li svet smatrao da ima raz
loga da se ali.
En se vie nego jednom u sebi nasmeila sluajui ovaj govor, i pozabavila se
ovim problemom, spremna da pomogne razumevanjem i saoseanjem i sa mladom
damom i sa mladim gospodinom, premda njena pomo u ovom sluaju nije bila od
velike vrednosti jer je jedino mogla uopteno da se sloi sa onim to je reeno. Sva
ka njena re o ovoj stvari bila je razborita i primerena; sloila se, kako je i bio red,
da doktor erli ima pravo da uiva u mirovini; uvidela je koliko je poeljno da na
mesto paroha doe krepak, ugledan mladi, i ak je bila i toliko uviavna da nago
vesti da bi velika prednost bila kada bi taj paroh imao enu.
Volela bih rekla je Henrijeta zadovoljna ponaanjem svoje pratilje volela
bih da ledi Rasel ivi u Aperkrosu, i da je bliska prijateljica doktora erlija. Za nju
kau da na svakoga moe uticati da promeni miljenje. Nju smatram za enu koja
moe oveka da nagovori na sve! Ja se nje plaim, kao to sam ti ve rekla, veoma je
se plaim, jer je neobino otroumna, ali je i silno potujem i ba bih volela da i mi
u Aperkrosu imamo takvu susedu.
En je ova Henrijetina zahvalnost zabavljala, a zabavljalo ju je i to to je njena
prijateljica sticajem okolnosti, kao i ovim novim Henrijetinim zanimanjem, dospe
la u milost nekog lana porodice Mazgrouv; ali imala je vremena samo neto uop
teno da joj odgovori i sloi se u elji da takva jedna ena ivi u Aperkrosu, pre nego
to naglo prekinue razgovor na svaku temu jer videe da im prilaze Luiza i kapetan
Ventvort. I oni su izali da protetaju pre doruka; ali ih je Luiza, u taj as se setivi
da mora neto da pazari, pozvala da se s njom vrate u grad. Svi su joj se stavili na
raspolaganje.
Kada su stigli do stepenica to vode prema plai, jedan se gospodin spremao da
se njima spusti i utivo se povukao da ih propusti. Popeli su se i proli pored njega;
i u tom prolaenju njemu za oko zape En, i on joj uputi pogled iskrenog divljenja,
koji ona ne mogae da ne primeti. Odista je izvanredno lepo izgledala; njenim izu
zetno pravilnim, izuzetno lepim crtama lica neni je povetarac to joj je milovao
obraze povratio rumenilo i sveinu mladosti i vratio ivost njenom oku. Jasno je
bilo da joj se ovaj gospodin (jer mu je vladanje bilo sasvim gospodstveno) neizmer
no divio. Kapetan Ventvort je tog asa pogleda ime pokaza da mu ovo nije pro
maklo. Uputio joj je letimian pogled, vedar pogled, kojim kao da je rekao: Ovog
oveka si zanela, a ak i ja u ovom trenutku ponovo u tebi vidim neto od En Eliot,
Poto saekae da Luiza obavi kupovinu i poto su jo malo tumarali naokolo,
79
vratie se u gostionicu; a En je idui urno od svoje sobe do trpezarije, opet naila

na onog istog gospodina koji je u tom asu izlazio iz sobe do njene, i ranije je pret
postavila da je stranac ovde kao i oni to su, i zakljuila je da je momak ugledne
spoljanjosti, to ga je videla da ide izmeu dveju gostionica kada su se vraali, nje
gov sluga. Ovu njenu pretpostavku podrala je i injenica da su i sluga i gospodar
nosili crninu. Sada se pokazalo da su odseli u istoj gostionici; a prilikom ovog dru
gog susreta, premda kratkog, gospodin je opet svojim dranjem jasno pokazao da se
on njenoj lepoti divi, a spremnim i primerenim isprikama da je ovek izvanrednih
manira. Izgledao je kao da mu je trideset, i bio je veoma prijatne spoljanjosti, ali
nije bio naoit. En je osetila da bi rada bila da sazna ko je.
Gotovo su bili obavili doruak, kada je zvuk koije (koji su zauli gotovo prvi
put otkako su stigli u Lajm) privukao polovinu drutva prozoru. Bila je to gospod
ska koija, dvokolice, i izlazila je iz kolskog dvorita; mora da neki gost odlazi. Ko
nje je terao sluga u crnini.
Sam pomen dvokolica natera arlsa Mazgrouva da skoi da ih uporedi sa svoji
ma; sluga u crnini pobudio je Enino zanimanje, pa su se sve estoro okupili pored
prozora ba u pravom trenutku da vide kako vlasnik dvokolica izlazi praen naklo
nima i izrazima potovanja osoblja gostionice, seda u dvokolice i odvozi se.
Ah! povika kapetan Ventvort u tom trenutku i okrznu pogledom En pa
to je onaj ovek sa kojim smo se mimoili.
Gospoice Mazgrouv su se sloile sa ovom tvrdnjom; i nakon to su ga ljubazno
pogledom ispratili dok im se na vrhu brda nije izgubio iz vida, vratili su se doruku.
Uskoro je i konobar uao u trpezariju.
Da li biste bili ljubazni rekao je kapetan Ventvort im ga je ugledao rei
nam ime gospodina koji je upravo otiao?
Bih, gospodine, to vam je izvesni gospodin Eliot, veoma imuan gospodin, si
no je doao iz Sidmuta. Rekao bih da ste sino za veerom uli njegovu koiju,
gospodine; a sada je namerio da na putu za Bat i London svrati do Krukerna.
Eliot! Neki od njih su razmenili poglede, a neki ponovili ime koje su uli,
ak i pre nego to je konobar i stigao da dovri svoje pronicljivo i brzo kazivanje.
Boe! povika Meri bie da je to na roak; mora da je na gospodin Eliot,
odista mora da je to on! arlse, En, zar ne mislite i vi da to mora biti on? U crnini
je, vidite, ba kao to bi na gospodin Eliot trebalo da bude. Kako je to samo neo
bino! I ba da se zadesi u gostionici u kojoj smo i mi odseli! En, zar ne misli i ti da
to mora biti na gospodin Eliot? Oev naslednik? Budite ljubazni, gospodine
80
obratila se konobaru da niste uli, da vam nije njegov sluga rekao da je on rod po
rodici iz Kelina?
Nije, gospoo, nijednu porodicu nije imenom spomenuo; ali je rekao da je
njegov gospodar veoma imuan gospodin, i da e jednog dana biti ser baronet9.
Eto! Vidite li! povikala je Meri ushieno ba kako sam i rekla! Naslednik
ser Voltera Eliota! Bila sam uverena da e se to i pokazati ako je istina. Pazite ta
vam kaem, to se njegove sluge staraju da objave ma gde da poe. Ali, En, pomisli
samo kako je to neobino! Kajem se to ga nisam bolje pogledala. teta to nismo
na vreme saznali ko je, mogli smo traiti da nam ga predstave. Silna je teta to se
nismo upoznali! Zar ti se ne ini da je imao dranje Eliotovih? Nisam ga poteno ni
pogledala, gledala sam konje, ali ini mi se da je u njegovom dranju bilo neeg od
dranja Eliotovih, kako nisam grb primetila! O! Kaput ga je prekrio, da nije, uvere
na sam da bih ga primetila, a primetila bih i livreju; da nije sluga bio u crnini od
mah bismo ga poznali po livreji.
Kada se sve ove neobine okolnosti zbroje rekao je kapetan Ventvort mo
ramo pomisliti kako je to samo provienje udesilo da se ne upoznate sa roakom.
Kada je uspela da zadobije Merinu panju, En je tiho pokuala da je uveri da su
njihov otac i gospodin Eliot ve godinama u takvim ravim odnosima kakvi ne do
zvoljavaju i nepoeljnim ine svaki pokuaj zbliavanja.
Meutim, ona je oseala potajno zadovoljstvo to je videla roaka, i to se uveri
la da je budui vlasnik Kelina bez ikakve sumnje pravi gospodin, i da se doima ve
oma razboritim. Nije htela, ni po koju cenu, spomenuti da se i po drugi put susrela
s njim; Meri, na sreu, nije naroitu panju obratila na njihov susret u etnji ranije
tog jutra, ali bi smatrala da joj je nainjena nepravda kada bi saznala da je En nale
tela na njega u hodniku, i da joj se on utivo izvinio kada se ona sama nije nala u
njegovoj blizini; da, ta mala utiva roaka razmena mora ostati skrivena.
Razume se rekla je Meri da e u narednom pismu koje bude slala u Bat
spomenuti da smo videli gospodina Eliota. Mislim da otac mora to znati; molim te,
spomeni sve u vezi s njim.
En je izbegla da joj odgovori jer je smatrala da ne samo da nema potrebe da ovaj
susret spominje, ve i da mora da krije da je do njega dolo. Znala je za uvredu na
netu njenom ocu pre mnogo godina; i sumnjala je da je Elizabet u tome imala ude
la; i nije bilo nikakve sumnje da je u njima oboma sama pomisao na gospodina Eli
ota izazivala srdbu. Meri nikada nije pisala u Bat; sva muka odravanja spore i ne
zadovoljavajue prepiske sa Elizabet pala je na En.
81
Nedugo nakon doruka pridruie im se kapetan i gospoa Harvil i kapetan Be

nvik; sa kojim su se dogovorili da poslednji put proetaju Lajmom. Pre jedan je tre
balo da krenu za Aperkros, i do tada je trebalo da, to je due mogue, provedu za
jedno na vazduhu.
En je primetila da joj se kapetan Benvik pribliava im su izali na ulicu. Razgo
vor koji su vodili prethodne veeri nije ga pokolebao u nameri da ponovo potrai
njeno drutvo; pa su neko vreme ili zajedno i kao i prethodnog puta razgovarali o
Skotu i lordu Bajronu, i kao i prethodnog puta nisu bili kadri, kao to nikada dva
ljubitelja knjige nisu kadra, da se usaglase u pogledu vrlina ovih dvaju pisaca, dok
neto nije izazvalo uoptenu promenu raspoloenja itavog drutva, pa se umesto
kapetana Benvika, pored nje naao kapetan Harvil.
Gospoice Eliot rekao je prilino tiho dobro ste delo uinili to ste naveli
sirotana da u ovolikoj meri razgovara. Voleo bih kada bi on ee imao ovakvo
drutvo. Znam, znate da je po njega ravo da se toliko povlai u sebe; ali ta se tu
moe? Ne moemo se rastati s njim.
Ne rekla je En lako mi je poverovati da je to nemogue; ali moda e vre
menom i to doi znamo koliko znaajnu ulogu igra vreme kada nas pogodi velika
nesrea, i morate imati na umu, kapetane Harvile, da se patnja vaeg prijatelja jo
uvek moe smatrati sveom koliko sam razumela, nesrea ga je zadesila tek pro
log leta.
Jeste, istina je rekao je (uz dubok uzdah) tek prolog juna.
A on je za nju kako mi se ini, jo i kasnije saznao.
Tek u prvoj nedelji avgusta, kada se vratio kui s Rta dobre nade, tek to je
postao kapetan Graplera. Ja sam bio u Plimutu strahujui od vesti o njemu; slao je
on pisma, ali je Grapler imao nareenje da plovi za Portsmut. I vesti je trebalo
tamo da ga slede, ali ko da mu ih prenese? Ne ja. Radije bih da me okae o katarku.
Niko nije bio kadar da to uini, osim onog dobrog oveka (pokazao je glavom ka
petana Ventvorta). Lakonija je uplovila u Plimut sedmicu ranije; i nije bilo opas
nosti da je opet poalju na more. Ostalo je reskirao; pisao je molbu i traio odsus
tvo, pa je i ne ekajui odgovor putovao i danju i nou dok nije stigao u Portsmut, i
amcem otiao na Grapler onog asa kada je stigao i itave sedmice se od sirotana
nije odvajao. To je uinio, niko drugi ne bi mogao spasti sirotog Dejmsa. Moete
samo zamisliti, gospoice Eliot, koliko nam je drag!
En je to mogla zamisliti i savreno je takvo oseanje razumela, i tako mu je u od
govor i rekla pazei da je oseanja ne izdaju, ali i da njega njegova ne savladajujer ga
82
je ovaj razgovor toliko potresao da nije bio kadar nastaviti, pa je naeo sasvim novu
temu kada je ponovo progovorio.
Gospoa Harvil je izrazivi kao svoje miljenje da e se njen suprug sasvim do
voljno napeaiti dok stignu kui, odluila kojim e putem drutvo krenuti u pos
lednju zajedniku etnju; otpratie ih do kue, a zatim se vratiti, pa i sami krenuti
na put. Prema svim njihovim proraunima taman su dovoljno vremena imali, ali
kada su se pribliili lukobranu, zavlada opte miljenje da bi trebalo jo jedanput da
njime proetaju i svi su bili za to raspoloeni, a Luiza je bila toliko reena, da usko
ro dooe do zakljuka da odlaganje puta od etvrt sata i nije preterano; i tako su se
uz sve utive rei oprotaja i srdanu razmenu poziva i obeanja kakva se samo
mogu zamisliti, rastali od kapetana i gospoe Harvil na njihovom pragu, pa su, i
dalje u pratnji kapetana Benvika, koji je, inilo se, reio da do poslednjeg asa osta
ne s njima, otili da se oproste od lukobrana.
En je opet u svojoj blizini opazila kapetana Benvika. Pogled pred njima neizbe
no je opet razgovor naveo na mrana, plava mora lorda Bajrona i ona mu je rado
posvetila svu svoju panju dokle je god to bilo mogue. Jer ju je neto drugo uskoro
silom privuklo.
Vetar je bio suvie snaan pa damama ne bee prijatno na gornjem delu lukobra
na, te se sloie da stepenicama siu na donji deo, i sve one se zadovoljie time da se
u miru i paljivo spuste strmim stepenicama, osim Luize; ona je elela da uz pomo
kapetana Ventvorta skoi sa stepenica. U svim njihovim etnjama morao je da joj
pomae da skoi sa stepenika; njoj je to bio divan oseaj. U ovoj prilici on nije bio
voljan da to uini jer je kamen bio suvie tvrd da ona na njega doskoi; ali je ipak to
uinio. Bezbedno se doekala i odmah je, da pokae koliko uiva, ustrala uz stepe
nice da je on opet spusti. Savetovao ju je da to ne ini, smatrao da je udarac suvie
snaan; ali ne, uzalud je govorio i ubeivao je, samo se nasmeila i rekla: Namere
na sam da to uinim. Pruio je ruke, ali je ona za deli sekunde pourila i strmo
glavila se na kamen donjeg dela lukobrana sa kog je podigoe beivotnu! Na njoj
nije bilo ni rane, ni krvi, ni vidljive modrice; ali oi je sklopila, i nije disala i lice joj
je bilo poput smrti. Trenutak uasa za sve koji stajae tu! Kapetan Ventvort se u
munoj tiini spustio na kolena drei je u naruju i gledajui je lica bledog kao nje
no to je bilo. Mrtva je! Mrtva je! vrisnula je Meri, pa zgrabila mua uveavi
tako njegov ionako silan strah koji ga je sasvim paralisao; a u sledeem trenutku je i
Henrijeta, podlegla pod teinom ove njene izjave izgubila svest i sruila bi se na ste
penice da je nisu kapetan Benvik i En uhvatili i podigli.
83
Zar mi niko nee pomoi? bile su prve rei koje su provalile iz kapetana
Ventvorta, i toliko su bile pune oajanja kao da ga je sva snaga napustila.
Pomozite mu, pomozite mu povikala je En za ime boga, pomozite mu.
Mogu ja i sama da je pridravam. Ostavite mene, idite njemu. Trljajte joj ruke, tr
ljajte joj slepoonice; evo vam soli; uzmite ih, uzmite ih.
Kapetan Benvik ju je posluao, a u tom asu se i arls oslobodio stiska svoje su
pruge pa su mu obojica pritekli u pomo, i podigli Luizu i vrsto je meu sobom
drali, i uinili su sve kako ih je En uputila, ali uzalud; a kapetan Ventvort se sav
drhtei naslonio na zid da ga noge ne izdaju i u najdubljem oajanju povikao:
O, Boe! Njeni otac i mati!
Hirurga zovite! rekla je En.
uo je njene rei; kao da su ga u taj mah protresle, i samo je rekao: Istina, isti
na, hirurga valja zvati ovog asa i ve pojurio, kada En urno predloi:
Kapetan Benvik, ne bi li bolje bilo da kapetan Benvik poe? On zna gde da ga
pronae.
Svi koji su bili kadri da razmiljaju uvideli su prednost ove zamisli, i zaas je (a
sve se deavalo u svega nekoliko trenutaka) kapetan Benvik predao beivotno telo
na staranje bratu i u najveoj hitnji pourio u varo.
to se tie drutva koje je ostavio za sobom sveg u oajanju, teko se moglo rei
ko je od ono troje prisebnih patio najvie: kapetan Ventvort, En ili arls, koji se,
kako je odista mnogo voleo sestru, nadvijao nad Luizom jecajui neuteno, i mogao
je samo da as gleda jednu sestru, as drugu i vidi da je i ona u potpuno besvesnom
stanju, ili je mogao da posmatra histerinu pometnju svoje supruge koja je vapila da
joj on pomogne, a on to nije bio kadar da uini.
En je, starajui se za Henrijetu, svom snagom i revnou i pribranou koje joj je
instinkt nalagao, i dalje na mahove pokuavala da ohrabri druge, da umiri Meri, da
obodri arlsa i stia oseanja kapetana Ventvorta. A inilo se da i jedan i drugi u
nju gledaju da im da dalja uputstva.
En, En vikao je arls ta nam je dalje initi? ta nam je, za ime nebesa, da
lje initi?
I kapetan Ventvort je pogled upravio prema njoj,
Zar ne bi bilo bolje da je odnesemo u gostionicu? Da, sigurna sam: odnesite je
polako u gostionicu.
Tako je, tako je, u gostionicu ponovio je kapetan Ventvort, koliko-toliko
pribran i eljan da neto ini.
84
Ja u je odneti. Mazgrouve, postarajte se za ostale.

Sada se ve vest o nesrenom dogaaju rairila meu radnicima i ribarima na lu
kobranu, i mnogi su se okupili oko njih, da se nau pri ruci ukae li se potreba, a u
svakom sluaju da se nauivaju pogleda na mrtvu mladu gospoicu, ne, na dve mr
tve mlade gospoice, jer se pokazalo da je istina dvostruko bolja od prvog glasa.
Henrijetu su predali na staranje nekima od ovih dobrih ljudi iji je izgled ulivao
najvie poverenja, jer je, premda je povratila prisebnost, bila sasvim slaba; i tako su,
dok je En ila pored nje, a arls pomagao svojoj eni, krenuli, sa neizrecivim osea
njima gazei tlo kojim su ne tako davno, odista tek nedavno, i tako vedro ve jed
nom proli.
Nisu jo ni sili sa lukobrana kada su ih presreli Harvilovi. Videli su kapetana
Benvika kada je proleteo pored njihove kue, a njegov izgled im je kazao da se neto
ravo desilo; pa su tog asa krenuli, a svet im je na svakom koraku davao obavete
nja i upuivao ih do tog mesta. Premda potresen, kapetan Harvil im je svojom raz
boritou i pribranou bio od velike koristi; a dovoljno je bilo da samo jednom
pogleda svoju enu, pa da odlue ta im ja dalje initi. Moraju je odneti u njihovu
kuu; svi oni moraju poi kod njih i tamo saekati da hirurg doe. Ustruavanja i
snebivanja nisu eleli ni da uju: posluati su ga; i svi su uli pod njegov krov; i dok
su Luizu prema uputstvima gospoe Harvil nosili na sprat, i smestili je u gospoin
krevet, njen mu se starao da prui pomo, okrepljenje i osveenje svima kojima su
bili potrebni.
Luiza je jednom otvorila oi, ali ih je uskoro ponovo sklopila ne dajui nikakvog
znaka da je svest povratila. Ovo je, meutim, bio znak ivota i od velike koristi nje
noj sestri; i Henrijetu je, premda sasvim nesposobnu da boravi u istoj prostoriji sa
Luizom, previranje nade i straha dralo da se opet i sama ne obeznani. A i Meri se
polako smirivala.
Hirurg je doao skoro i pre nego to su smatrali da je mogue. Obuzeo ih je mu
an strah dok ju je pregledao; ali on nije bio sasvim bez nade. Ozbiljno je udarila
glavom, ali video je da se ljudi oporavljaju i od teih ozleda: nipoto nije bio bez
nade; i govorio je vedro.
To to nije smatrao da je sluaj beznadean, to to nije rekao da e se sve okon
ati za koji sat u prvi mah se inilo da prevazilazi i najsmelija nadanja veine; i samo
se moe zamisliti ushienje koje ih je obuzelo usled ovog srenog obrta, i radost,
duboka i nema koja se spustila nakon nekoliko arkih izraza zahvalnosti nebesima.
En je uverena bila da nikada nee zaboraviti ton i izgled kapetana Ventvorta ko
85
jima je propratio svoje Hvala Bogu!; kao ni pogled na njega kasnije dok je sedeo
kraj stola, pognut nad njim skrtenih ruku i skrivenog lica, kao da su mu duu pri
tisla teka oseanja pa pokuava da ih molitvom i razmiljanjem umiri.
Luizini udovi nisu bili povreeni. Samo je glavu povredila.
Doao je as da drutvo razmotri ta bi bilo najbolje initi s obzirom na opte
stanje. Sada su bili kadri razgovarati i savetovati se jedni s drugima. Nije bilo mesta
sumnji da Luiza mora ostati gde je, ma koliko da je njene prijatelje pogaalo to
moraju Harvilovima da nameu toliku brigu. Nisu je smeli pomerati. Harvilovi su
opet utiali svako ustruavanje; i koliko je bilo u njihovoj moi, svako izraavanje
zahvalnosti. Oni su unapred o svemu razmislili i sve ve udesili pre nego to su dru
gi i poeli da razmiljaju, Kapetan Benvik e morati da prepusti svoju sobu i nae
sebi prenoite na drugom mestu; i sve je bilo reeno. Njima je samo bilo ao to u
kuu ne mogu da prime jo koga; ali ako bi moda decu smestili u sluavkinu
sobu, ili negde sklonili kolevku, jer im je teko bilo pomisliti da ne pronau mesta
za jo dvoje ili troje pod pretpostavkom da oni imaju elju da ostanu; mada su gos
poicu Mazgrouv sasvim mirne due i bez asa kolebanja mogli da prepuste na bri
gu gospodi Harvil. Gospoa Harvil je bila iskusna bolniarka, a i njena dadilja, koja
je s njom dugo ivela i svuda s njom ila, je takode to bila. Pored njih dveju nikakva
joj druga nega nee biti potrebna ni danju ni nou. I sve je ovo reeno sa iskrenou
i ubeenjem kojima se nije moglo protivreiti.
arls, Henrijeta i kapetan Ventvort su se savetovali, i nakratko je ta razmena
bila satkana samo od smetenosti i straha. Aperkros, nunost odlaska u Aperkros;
vest moraju dobiti; kako da je saopte gospodinu i gospoi Mazgrouv; ve je od
maklo pre podne; proao je itav sat otkako je trebalo da krenu na put; nemogu
nost da se stigne na vreme. U prvi mah nisu bili kadri ni za ta osim da ovako
uzvikuju, ali je kapetan Ventvort, koji je nakon nekog vremena ovladao sobom, re
kao:
Moramo biti odluni i ne smemo vie ni asa asiti. Svaki nam je trenutak
dragocen. Neko e se morati ovog asa zaputiti za Aperkros. Mazgrouve, ili ete
poi vi ili u poi ja.
arls se sloio, ali je izjavio da je reen da nikuda ne ide. Gledae da bude to je
manje mogue na smetnji kapetanu i gospoi Harvil, ali on niti sme niti hoe ses
tru napustiti u ovakvom stanju. To je bilo reeno; i Henrijeta je u prvi mah istu od
luku donela. Ali nju su, meutim, uskoro naterali da drugaije misli. Ima li koristi
da ona ostane! Ona, koja nije bila kadra da boravi sa Luizom u sobi, niti da je po
86
gleda, a da je ne savlada patnja koja joj je oduzimala svaku snagu! Bila je primorana
da prizna da ne moe biti ni od kakve koristi, ali ipak nije bila voljna da ode, dok
nije, ganuta milju na oca i majku popustila; i pristala je da poe kui sve jedva e
kajui da kui i stigne.
Plan je doao do ove take kada se En, silazei iz Luizine sobe, nala primorana
da uje sledee rei jer su vrata salona bila otvorena:
Onda smo sve reili, Mazgrouve rekao je kapetan Ventvort da vi ostanete,
a da ja otpratim vau sestru kui. Ali to se ostalog tie, to se drugih tie, ako neka
od njih treba da ostane da pomae gospoi Harvil, mislim da je za to podesna samo
jedna osoba. Gospoa arlsa Mazgrouva e, razume se, eleti da se vrati svojoj deci,
ali ako bi En bila voljna ostati, nema od nje nikog primerenijeg i sposobnijeg.
Zastala je na trenutak da se oporavi od navale uzbuenja to je ula da se o njoj
ovako govori. Ostalo dvoje se od srca sloie sa onim to je rekao, pa ona tada ue u
sobu.
Ostaete, uveren sam; ostaete i negovati je povikao je okreui se prema
njoj i govorei sa arom, ali i nenou koja je u taj as gotovo oivela prolost.
Oblilo ju je tamno rumenilo, a on se pribrao i udaljio. Izjavila je da je veoma voljna,
pripravna i rada ostati. O tome je ba i razmiljala, i elela je dajoj dozvole da osta
ne. Njoj e sasvim odgovarati i postelja na podu Luizine sobe, ako bi se gospoa
Harvil s tim sloila.
Jo samo je jedna stvar ostala pa da sve udese. Odista je poeljno bilo da gospo
dina i gospodu Mazgrouv u izvesnoj meri zabrine kanjenje; ali bi im vreme koje bi
njihovim konjima bilo potrebno da ih vrate odista strano produilo neizvesnost;
pa je kapetan Ventvort predloio, a arls Mazgrouv se sloio, da bi bilo najbolje
kada bi on uzeo potansku koiju iz gostionice, i ostavio da se Mazgrouvova koija
i konji poalju kui rano sledeeg jutra, i jo bi dodatna korist bila to bi na ovaj na
in mogli da poalju i glas o tome kako je Luiza provela no.
Kapetan Ventvort je sada pourio da udesi sve to je do njega, a uskoro je za
njim trebalo da pou i dve dame. Meutim, kada su izneli ovaj plan pred Meri, sva
kom je miru doao kraj. Bila je toliko oajna i toliko kategorina, i jadikovala je da
su se o nju ogreili to su oekivali da ona ode kui, a En da ostane; En, koja Luizi
nije niko ni nita, a ona joj je snaha, i ima sva prava da zauzme Henrijetino mesto!
Zato ne bi i ona bila od jednake koristi kao i En? I jo da ide kui bez arlsa, bez
svoga mua! Ne, previe je to neuviavno. Ukratko, rekla je vie nego to je njen
mu mogao da podnese, a kako se niko drugi nije mogao usprotiviti kada je on po
87
pustio, nije bilo druge; neizbeno je bilo da umesto En ostane Meri.

En nikada nije bila manje voljna da se povinuje Merinim zavidnim i nepromi
ljenim zahtevima; ali tako je moralo biti, pa su krenule za varo, arls je pratio ses
tru, a kapetan Benvik nju. Na trenutak se setila, dok su urno prolazili pored luko
brana, sitnih pojedinosti kojima je to isto mesto svedoilo ranije toga jutra. Tu je
sluala Henrijetine planove koji su se ticali odlaska doktora erlija iz Aperkrosa;
malo dalje je prvi put videla gospodina Eliota; inilo se da se sada samo na trenutak
panja mogla posvetiti ma emu osim Luizi, i onima koji su se starali o njenom
zdravlju.
Kapetan Benvik je bio krajnje paljiv i uviavan prema njoj; a kako se inilo da
ih je sve ujedinio nemio dogaaj koji se tog dana zbio, ona je osetila kako u njoj ras
te naklonost prema njemu, pa ak i zadovoljstvo pri pomisli da bi ovo moda mo
gao biti povod da se njihovo poznanstvo nastavi.
Kapetan Ventvort ih je ekao kao i potanska kola sa etiri konja koja su, jer je
njima tako najzgodnije bilo, stajala u dnu ulice; ali su njegovo oigledno iznenae
nje i ljutnja to je jedna sestra zamenila drugu, promene u izrazu lica, zapanjenost,
rei koje je zaustio da kae, pa uguio dok je sluao arlsa, za En predstavljali stra
no ponienje; ili su bar u najmanju ruku sluili da je uvere da je on nju cenio samo
u pogledu pomoi koju je mogla Luizi pruiti.
Nastojala je da ostane pribrana i pravina. Ona bi, njega radi, ne trudei se da
nadmai oseanja Eme prema njenom Henriju10, Luizu negovala revnosnije nego
to to nalau osnovni red i obzir; i nadala se da on nee dugo biti toliko nepravian
da pretpostavi da bi ona bez preke potrebe uskratila pomo prijateljici.
Za to vreme se smestila u koiju. On im je obema pomogao da udu i smestio se
izmeu njih; i ovako je En, pod ovakvim okolnostima, za nju udnim i bremenitim
oseanjima, napustila Lajm. I nije mogla ni da zamisli kako li e ovo dugo putova
nje proi; kako e uticati na njihovo ponaanje; o emu li e razgovarati? Sve je,
meutim, ilo svojim tokom. Bio je paljiv prema Henrijeti; uvek se okretao prema
njoj; a kada bi ona neto rekla trudio se da podri njene nade i obodri joj duh. I
uopte glas i dranje bili su mu sraunato mirni. inilo se da mu je prva briga bila
da potedi Henrijetu duevnog nemira. Samo je jedan put, dok je ona jadikovala
zbog te poslednje neprimiljene i kobne etnje lukobranom, i gorko se alila to su
uopte na to i pomislili, iz njega provalilo, kao da su ga oseanja potpuno savlada
la...
Ne govorite o tome, ne govorite o tome povikao je. O, Boe! Da joj nisam
88
u odsudnom asu popustio! Da sam postupio kako je red nalagao! Kako je samo
nestrpljiva i kako odluna bila! Mila, slatka Luizal
En se zapitala da li mu je sada palo na pamet da dovede u pitanje opravdanost
svog ranijeg miljenja o sveoptoj blagodati i prednosti vrstine karaktera; i nije li
shvatio da bi i ona, kao i sve druge umne vrline, trebalo da ima meru i granice. Po
mislila je kako on sada nee moi a da ne pomisli kako ponekad i popustljiva narav
moe jemiti sreu koliko i nepokolebljiv karakter.
Hitro su napredovali. En se iznenadila kada je veoma brzo ugledala poznate bre
uljke i graevine. Zbog velike brzine koije uveane neizvesnou i strahom od ko
nanog ishoda, put im se inio upola kraim nego prethodnog dana. Meutim, su
mrak se uveliko spustio kada su se obreli u susedstvu Aperkrosa, i tu je meu njima
na neko vreme zavladao potpuni muk. Henrijeta se uurila u uglu lica pokrive
nog alom budei nadu da se suzama uspavala; kada je En, dok su se penjali uz pos
lednji breuljak, iznenada shvatila da joj se kapetan Ventvort obraa. Tihim, obaz
rivim glasom je rekao:
Razmiljao sam ta bi nam bilo najbolje da uinimo. Ona ne sme odmah da se
pojavi. Ne bi to mogla podneti. Mislio sam da bi moda najbolje bilo da vi ostanete
s njom u koiji dok ja vest ne saoptim gospodinu i gospoi Mazgrouv. Smatrate li
da je ovo dobar plan?
Smatrala je da jeste: bio je zadovoljan i vie nita nije rekao. Ali seanje na ovo
njegovo obraanje u njoj je probudilo zadovoljstvo jer je bilo dokaz prijateljstva, i
dokaz da on njen sud uvaava da, budilo je u njoj veliko zadovoljstvo; a vrednost
mu nimalo nije umanjio nagovetaj skoranjeg rastanka.
Kada su obavljena muna saoptenja u Aperkrosu, i kada je video da su i otac i
majka pribrani kao to se i nadao, a da je kerka mnogo bolje samim tim to je sa
njima, on ih je obavestio o svojoj nameri da se istom koijom vrati za Lajm; pa je,
kada su namirili konje, otiao.
89
Glava 13
Ostatak svog boravka u Aperkrosu, svega dva dana, En je provela u vlastelinskom

dvoru; i imala je zadovoljstvo da primeti da je tu od velike koristi, jer je bila i dru
benica i pomonik u svim pripremama za blisku budunost koje bi za gospodina i
gospodu Mazgrouv, s obzirom na njihovo uznemireno stanje duha, predstavljale
potekoe.
Rano sledeeg jutra dobili su vest iz Lajma. Luizino stanje je bilo uglavnom isto.
Nije bilo novih znakova pogoranja. arls je stigao nekoliko sati kasnije i doneo
novije i podrobnije vesti. Bio je prilino vedar. Ne mogu se nadati brzom izleenju,
ali sve ide onoliko dobro koliko to priroda sluaja dozvoljava. Nije imao rei da nji
ma izrazi ljubaznost Harvilovih, a naroito predanost gospoe Harvil. Pored nje
Meri odista nema ta da radi. Ubedili su njega i Meri da se rano sino vrate u kr
mu. Meri je opet jutros zapala u histeriju. Kada je kretao, spremala se da poe u et
nju sa kapetanom Benvikom, koja e joj, nadao se, dobro initi. Gotovo da je eleo
da su je prethodnog dana uspeli nagovoriti da ode kui; ali istina je bila da pored
gospoe Harvil ni za koga drugog nije bilo posla.
arls je trebalo da se tog poslepodneva vrati u Lajm, i njegov otac je gotovo bio
reio da poe s njim, ali dame se s tim nisu mogle sloiti. Samo bi svojim odlaskom
zadao dodatnog posla drugima, a on sam se jo vie uznemirio; pa je usledio jedan
mnogo bolji predlog koji je odmah i sproveden u delo. Poslali su po potansku ko
iju iz Krukerna, i arls je poveo sa sobom jednu daleko korisniju osobu, staru po
rodinu dadilju, koja je, nakon to je podigla svu decu, i u kolu ispratila i poslednje
dete, razmaenog i preterano zatienog gospodara Harija, gde se pridruio brai,
ostala da sedi u naputenoj dejoj sobi i krpi arape i vida promrzline i modrice
koje bi joj pale pod ruku pa, prema tome, njenoj srei nije bilo kraja to su joj do
zvolili da poe i neguje milu gospoicu Luizu. I pre ovoga je gospoi Mazgrouv i
Henrijeti neodreeno padalo na pamet da tamo poalju Saru; ali da nije bilo En, te
ko da bi se one na to odluile i teko bi se to sprovelo u delo.
90
Narednog dana su zahvalnost za vesti o Luizi, koje je veoma vano bilo dobijati
na svaka dvadeset etiri asa, dugovali arlsu Hejteru. On je sebi stavio u zadatak
da ode u Lajm i njegov ih je izvetaj dodatno ohrabrio. Verovalo se da su periodi
prisebnosti i svesti snaniji. A svaki izvetaj se slagao u tome da je, izgleda, kapetan
Ventvort reio da ostane u Lajmu.
En je sutradan trebalo da ih napusti, to je bio dogaaj od koga su svi strahovali.
ta e oni bez nje? alosni su oni teitelji jedni drugima. I toliko se o ovome govo
rilo da je En pomislila kako bi najbolje bilo da im prenese potajnu elju onih iz Laj
ma da oni svi dou tamo i ubedi ih da tako i uine. Nije u ovome imala nikakvih
potekoa; uskoro su odluili da podu; i to koliko sutradan, da pronau prenoite
u nekoj krmi, ih da uzmu stan, kako im ve bude odgovaralo, i ostanu tamo dok
mila Luiza ne bude kadra za premetaj kui. Moraju olakati malo dobrim ljudima
kod kojih je boravila; mogli bi bar da oslobode gospou Harvil brige o njenoj deci;
i ukratko toliko su sreni bili zbog ove odluke da je En bila ushiena to se toga do
setila, i smatrala je da ne bi mogla korisnije provesti poslednje jutro u Aperkrosu
nego pomaui njima da se spakuju i ispraajui ih rano ujutro, premda je nakon
njihovog odlaska ona ostala da samuje u pustoj kui.
Poslednja je, ako se izuzmu deaci, ostala u letnjikovcu; poslednja od svih onih
dua koje su boravile i ivotom ispunjavale obe kue i svih onih koji su Aperkrosu
davali vedrinu. Kakva je samo promena nastala za nekoliko dana!
Ako se Luiza oporavi, sve e opet biti dobro. Zavladala bi i vea srea nego rani
je. Nije moglo biti sumnje, u njenom umu je nije bilo, u ono to e uslediti po nje
nom oporavku. Za nekoliko meseci moda e se ova soba, sada tako pusta, i u kojoj
ona nema i zamiljena boravi, opet ispuniti svakom sreom i vedrinom i svim sja
jem i arom uzvraene ljubavi, svime to nimalo nije nalik na En Eliot!
Jedan as dokolice ispunjen ovakvim razmiljanjima u jednom sumornom no
vembarskom danu dok sitna kia magli, i ono malo prizora koji su se mogli videti s
prozora, bilo je dovoljno da se neizmerno obraduje zvuku koije ledi Rasel; a ipak,
ma koliko da je elele da ode, ona se nije laka srca mogla rastati od vlastelinskog
dvora, niti se mogla pogledom oprostiti od letnjikovca sa onom njegovom crnom,
hladnom verandom to prokinjava, niti je kroz zamagljene prozore koije mogla
pogledati poslednje skromne kuice u selu. Tu u Aperkrosu desile su se stvari zbog
kojih joj je on srcu prirastao. Svedoio je on mnogom bolu, nekada silnom, a sada
ublaenom; i pokojem nenijem oseanju, daku prijateljstva i izmirenja kojima se
nikada vie nije mogla nadati, i koji e joj uvek biti mili. Sve je to ostavila za sobom,
91
sve osim seanja da su se te stvari desile.

En u Kelin nije kroila otkako je u septembru otila iz kue ledi Rasel. Nije za
tim bilo potrebe i u onih nekoliko prilika kada joj se pruala prilika da ode u Hol
ona je iznalazila naina da ih izbegne i izvue se. Po povratku je zauzela svoje mesto
u otmenim i modernim sobama kue ledi Rasel, i ugodila oku njene gospodarice.
U radosti ledi Rasel to je ponovo vidi bilo je i strepnje. Znala je ona ko je esto
svraao u Aperkros. Ali, na svu sreu, ili se En odista malo popunila i prolepala ili
se ledi Rasel tako inilo; a En se, sasluavi ove njene pohvale na raun svog izgleda,
sa zadovoljstvom setila nemog divljenja svog roaka, i u njoj se probudila nada da
e biti blagoslovena jo jednim kasnim cvetanjem mladosti i lepote.
Kada su zapodenule razgovor spoznala je da je i u njenoj dui dolo do promene.
Predmeti kojih je njeno srce bilo puno pre nego to je napustila Keiin, i za koje je
smatrala za nezanimljive Mazgrouvovima pa ih je potiskivala dok je boravila meu
njima, sada su i za nju samu izgubili mnogo na znaaju. U poslednje vreme je zabo
ravila ak i na oca i sestru i Bat. Njihove brige su potisnule brige Aperkrosa; a kada
je ledi Rasel spomenula njihove ranije nade i strepnje i kada je sa zadovoljstvom go
vorila o kui u Kamden Plejsu koju su uzeli i izrazila aljenje to je gospoa Klej i
dalje s njima, En bi se postidela da je ona saznala koliko joj je u mislima vie bio
Lajm i Luiza Mazgrouv i svi njeni tamonji prijatelji; koliko je njoj vie bilo stalo
do doma i prijateljstva Harvilovih i kapetana Benvika nego do oeve kue u Kam
den Plejsu, ili sestrine bliskosti sa gospoom Klej. Morala je da uloi napor da bi
pred ledi Rasel pokazala makar i prividno zanimanje i brigu za sve one teme koje su
po prirodi stvari morale da joj budu najvea briga.
U poetku je meu njima vladala izvesna nelagoda kada su prele na razgovor o
onoj drugoj stvari. Morao se povesti razgovor o nesrei koja se dogodila u Lajmu.
Na ledi Rasel se prethodnog dana, ni pet minuta poto je stigla kui, sruila vest o
ovom dogaaju; ali ipak se o tome moralo razgovarati, morala je ona postaviti pita
nja, izraziti aljenje zbog nepromiljenosti, jadikovati zbog posledica i obe su mora
le spomenuti ime kapetana Ventvorta. En je bila svesna da joj to ne polazi toliko
dobro za rukom kao to polazi ledi Rasel. Nije mu mogla izgovoriti ime i pogledati
ledi Rasel u oi dok se nije dosetila da joj ukratko ispria kako je ona videla naklo
nost izmeu njega i Luize. Kada joj je ovo ispriala, njegovo joj ime vie nije prii
njavalo bol.
Ledi Rasel je imala samo pribrano da je saslua i poeli im sreu, ali je u srcu po
tajno likovala u srditom zadovoljstvu, i zadovoljnom prezrenju to je mukarac za
92
koga se u dvadeset treoj inilo da razume poneto od vrednosti jedne En Eliot do

zvolio da ga osam godina kasnije opini jedna Luiza Mazgrouv.
Prva tri ili etiri dana su prola sasvim mirno, i nije se dogodilo nita to bi ih
obeleilo osim to su poruka ili dve iz Lajma pronale put do En, a da ona nije zna
la kako, i donele sasvim povoljne vesti o Luizinom oporavku. Naposletku utivost
ledi Rasel vie nije mogla mirovati, pa je odlunijim tonom ponovila nagovetaje
koje je u prolosti u sebi guila: Moram posetiti gospou Kroft; odista joj uskoro
moram otii u posetu. En, imate li hrabrosti poi sa mnom i svratiti u posetu u tu
kuu? Obema e nam to predstavljati iskuenje.
En nije ovo elela da izbegne; upravo suprotno, istinski je oseala ono to je i
rekla kada je primetila: Mislim da ete vi vie od mene patiti tom prilikom; vaa
se oseanja, za razliku od mojih, jo nisu pomirila sa tom promenom. Ostavi u su
sedstvu, ja sam se na nju navikla.
Mogla je ona rei i vie o ovoj stvari; imala je visoko miljenje o Kroftovima i
smatrala je da je njen otac imao sree u izboru zakupca, i smatrala je da oni pred
stavljaju dobar primer parohiji i da se sirotinji ukazuje najbolja panja i prua sva
pomo, i da je, ma koliko alila i stidela se zbog neophodnosti da napusti svoj dom,
ona po savesti morala priznati da su otili oni koji nisu ni zasluili da ostanu, i da je
Kelin hol preao u bolje ruke nego to su bile ruke njegovih vlasnika. Ovakva uve
renja su bez sumnje morala da joj zadaju bol, i otar je taj bol bio; ali ju je on titio
od bola koji e ledi Rasel osetiti kada ponovo kroi u kuu i proe poznatim soba
ma.
U takvim trenucima En nije imala mo da sebi kae: Ove bi sobe trebalo da su
samo nae. O, kako li su samo uniene! Kakvi nedostojni ljudi u njima obitavaju!
Da jedna drevna porodica bude tako istisnuta iz svog doma! Da neznanci zauzmu
njihovo mesto! Ne, nija ona nijedan takav uzdah ispustila osim kada je razmilja
la o svojoj majci, i seala se gde je ona sedela i boravila.
Gospoa Kroft ju je uvek doekivala ljubazno, to joj je prualo zadovoljstvo da
pomisli kako joj je naroito sklona, a ovom prilikom joj je, kako ju je u toj kui pri
mila, ukazala naroitu panju.
Uskoro je prevladala tema o nemilom dogaaju u Lajmu, a kada su uporedile
najnovije vesti o bolesnici, otkrilo se da su one obe vest dobile u istom asu jue
ujutro; da je kapetan Ventvort bio u Kelinu juer (prvi put od nesree), i da je do
neo poslednju poruku za En, kojoj ona nije znala tano poreklo; da je ostao nekoli
ko sati a zatim se vratio u Lajm za sada nemajui nameru da ga naputa. Pitao je za
93
nju, saznala je, naroito se za nju raspitivao; izrazio je nadu da gospoici Eliot na
pori kojima se izloila nisu nakodili zdravlju, i rekao je da se ona zaista velikim na
porima izloila. Ovo je bilo veoma lepo od njega i priinilo joj je vee zadovoljstvo
od gotovo svega ostalog.
to se samog nemilog dogaaja tie, o njemu su dve razborite, pouzdane ene
koje su svoj sud imale zasnivati samo na utvrenim injenicama, mogle samo na je
dan nain govoriti; i one su se sasvim sloile da je on posledica velike nepromilje
nosti i velike nepanje; da njegove posledice zadaju ozbiljan nemir i brigu i da je
strano i pomisliti koliko e jo vremena gospoica Mazgrouv imati da se oporavlja,
i koliko e jo nakon oporavka imati da trpi posledice tog udarca u glavu! Admiral
je izneo saet zakljuak rekavi:
Jeste, rava su to posla. Bie da je to neki novi nain da se mladi udvara de
vojci tako to e joj glavu razbiti, zar ne, gospoice Eliot? Bogami se moe rei da
joj je pamet pomutio!
Maniri admirala Krofta nisu sasvim bili po volji ledi Rasel, ali je En njima bila
ushiena. Dobrota njegovog srca i jednostavnost njegovog karaktera njoj su bili
neodoljivi.
Eto, mora da vam ovo nikako ne godi rekao je iznenada se trgavi iz misli
da nas ovde gledate. Nisam se ranije setio, due mi, ali mora da vam ne godi. Hajde
te, ne drite se formalnosti. Ustanite i obidite sve sobe ako elite,
Neki drugi put, gospodine, hvala vam, ali ne bih sada.
Pa, kad god vam se prohte. Moete ui u kuu iz umarka u bilo koje doba; i
videete da mi nae kiobrane veamo kraj tih vrata. Zgodno je to mesto, zar ne?
Ali -(prisetivi se) vama se to nee initi kao zgodno mesto jer ste vi vae drali u
batlerovoj sobi. Jeste, uvek je to tako, ini mi se. Navike jednog oveka su jednako
dobre kao i navike drugog, ali mi ipak svak svoje najvie volimo. I zato morate sami
prosuditi da li bi za vas bilo bolje da obiete kuu ili ne.
En je, otkrivi da ponudu moe odbiti, to sa zahvalnou i uinila.
Veoma smo malo promena napravili nastavio je admiral nakon to se na
kratko zamislio. Vrlo malo. U Aperkrosu smo vara rekli da srao promenili vrata
na perionici. To je sada mnogo bolje. udo je kako je ma koja porodica na kugli ze
maljskoj tako dugo mogla trpeti da se ona onako nezgodno otvaraju! Rei ete ser
Volteru ta smo uradili, i da gospodin Separd misli da je to najbolja izmena koja je
u kui izvrena. Odista nam moram odati priznanje i rei da ove malobrojne izme
ne koje smo nainili predstavljaju veliko poboljanje. Ali zasluge za to bi trebalo da
94
pripadnu mojoj eni. Ja nisam uinio nita osim to sam sklonio neka od velikih
ogledala iz moje garderobe, koja je nekada bila garderoba vaeg oca. Dobar je on o
vek i pravi gospodin uveren sam: ali ovek bi pomislio, gospoice Eliot (ozbiljno
zamiljenog izraza) pomislio bi ovek da on mora biti veliki kico za svoje godine.
Tolika ogledala! Boe mili! Nisam mogao od sebe pobei. Pa sam pozvao Sofi da
mi pomogne i uskoro smo ih premestili; i sada mi je ba lepo sa onim mojim ogle
dalcem za brijanje u uglu i jo jednim velikim ogledalom koga se klonim.
En, koju je ovo i protiv njene volje zabavljalo, nala se u neprilici ne znajui ta
da mu odgovori, a admiral je, plaei se da nije bio dovoljno utiv, ponovo naeo
temu rekavi:
Sledei put kada budete pisali vaem dobrom ocu, gospoice Eliot, molim vas
prenesite mu moje pozdrave i pozdrave gospoe Kroft, i recite mu da smo se ovde
sasvim lepo smestili i da nam je sve po volji i da nemamo nikakvih zamerki. Kamin
u jutarnjoj trpezariji malo adi, to priznajem, ali samo kada duva snaan severac, a
to se ne deava ni tri puta zimi. I uzev sve u obzir, sada kada smo obili sve kue u
susedstvu pa moemo da sudimo, nema kue koja nam se vie od ove dopada. Mo
lim vas da mu tako prenesete uz moje pozdrave. Bie mu milo to uti.
Ledi Rasel i gospoa Kroft su se jedna drugoj veoma dopale: ali poznanstvu koje
je ovom posetom otpoelo nije bilo sueno da se u tom trenutku nastavi; jer su
Kroftovi, kada su uzvratili posetu, rekli da odlaze na nekoliko nedelja da posete ro
ake na severu zemlje i da se verovatno nee vraati pre nego to ledi Rasel poe za
Bat.
I tako je prola svaka opasnost da e En sresti kapetana Ventvorta u Kelin
holu, ili ga videti u drutvu svoje prijateljice. Sada je sve bilo bezbedno, i ona se
smeila pomislivi koliko je uzalud strepela.
95
Glava 14
Iako su arls i Meri ostali u Lajmu mnogo due nakon dolaska gospodina i gospo
e Mazgrouv nego to je En mogla i da pretpostavi da su bili potrebni, ipak su se
oni od sve porodice prvi vratili kui; i im pre je bilo mogue nakon povratka u
Aperkros, odvezli su se u posetu
Kelinu. Kada su otili, Luiza je ve poela polako da se pridie i sedi; ali iako joj
je u glavi bilo bistro, oseala je veliku slabost, i nervi su joj bili izvanredno osetljivi i
razdraljivi; i premda se moglo rei da se ona sve u svemu lepo oporavlja, i dalje je
bilo nemogue rei kada e moi da podnese premetaj kui; a njeni se otac i mati,
koji se moraju vratiti da doekaju mlau decu za Boine praznike, nisu smeli ni
nadati da e smeti da je povedu sa sobom kui.
Svi oni zajedno su uzeli stan u najam. Gospoa Mazgrouv je to je vie mogla sa
sobom vodila decu gospoe Harvil, a iz Aperkrosa su dopremljene sve potreptine
da se ublai svaka nelagodnost Harvilovima, a ovi su opet eleli da im oni svakog
dana dolaze na ruak; ukratko, inilo se da se svaka strana svim silama borila da ba
ona bude nesebinija i gostoljubivija.
Meri se imala na razna zla aliti; ali je u celini, to se dalo videti po tome to se
toliko tamo zadrala, doivela vie prijatnosti nego patnje. arls Hejter je u Lajmu
boravio ee nego to je njoj pasalo; a kada su ruavali kod Harvilovih posluivao
ih je samo jedan sluga, i u poetku je gospoa Harvil ukazivala prvenstvo gospoi
Mazgrouv; ali potom je ona od nje primila ba lepu ispriku kada je ova saznala ija
je ona ker, i toliko se toga svakog dana deavalo, toliko su esto odlazili do Harvi
lovih, i uzimala je i knjige iz biblioteke, i vrlo ih esto menjala, pa je sve u svemu
ona veoma povoljno mislila o Lajmu. Vodili su je i u armut i kupala se u lekovi
tim vodama tamo i ila u crkvu, a u crkvi u Lajmu je mogla da vidi mnogo vie sveta
nego u Aperkrosu; i sve je ovo, udrueno sa oseanjem da je bila od velike koristi,
doprinelo da joj ovih etrnaest dana protekne veoma prijatno.
En je upitala za kapetana Benvika, Merino se lice odmah smrailo. arls se na
96
smejao.
O! Kapetan Benvik je vrlo dobro, verujem, ali on je veoma neobian mladi.
Ne znam ta je namerio. Kada smo ga pozvali da poe s nama kui na dan ili dva,
arls se ponudio da ga povede u lov, i on se inio ba ushienim, ija sam, sa svoje
strane, mislila kako je sve reeno; kad vidi uda! U utorak vee je izneo neko sasvim
nespretno izvinjenje; on ne lovi i da smo ga mi sasvim pogreno razumeli, i da
je obeao ovo i obeao ono, a svrha svega toga bila je, kako sam otkrila, da nije na
meravao poi s nama. Pretpostavljam da se plaio da mu ne bude dosadno; ali na
asnu re, mislila sam da smo mi u letnjikovcu sasvim dovoljno vedri za oveka
tako slomljenog srca kao to je kapetan Benvik.
arls se ponovo nasmejao i rekao. De, de, Meri, zna ti dobro kako stvari za
pravo stoje. Sve je to vae maslo (okrenuvi se En). On je mislio da e, ako poe
s nama, vas zatei u naoj kui; mislio je da svi mi ivimo u Aperkrosu; a kada je ot
krio da ledi Rasel ivi nekoliko kilometara dalje, srce ga je izdalo, i nije imao hra
brosti da doe. To je istina, asti mi, Meri zna da je tako.
Ali Meri se s ovim nije spremno sloila, mora ostati da se nagaa da li je to bilo
zato to ona nije smatrala da kapetan Benvik bilo roenjem bilo poloajem polae
pravo na to da se zaljubi u jednu Eliotovu, ili zato to nije elela da je Aperkros nje
mu zbog En privlaniji, a ne zbog nje. Eninu vedrina, meutim, nije umanjilo ovo
to je ula. Odvano je priznala da je polaskana i nastavila dalje da se raspituje.
O! On pria o vama povikao je arls i to tako...
Meri ga je prekinula. Na asnu re, arlse, nisam ga ula da je preda mnom
spominje ni dva puta. Tvrdim ti, En, on tebe nikada ne spominje.
Istina priznao je arls ni ja ga nisam uo da vas spominje, onako u govo
ru; ali jasna je stvar da se on vama neizmerno divi. Glava mu je puna nekih knjiga
koje je itao po vaoj preporuci, i eli da s vama razgovara o njima; pronaao je ne
to u nekoj od njih zbog ega smatra... O! ne mogu se pretvarati da se seam, ali
bilo je to neto ba domiljato uo sam ga kada je Henrijeti o tome govorio; a
onda se o gospoici Eliot govorilo samo ono najpohvalnije! E sad Meri, tvrdim
da je tako bilo, sam sam ga uo, a ti si bila u drugoj sobi. Otmenost, ljupkost, lepo
ta. Ma nije bilo kraja draima gospoice Eliot.
A ja sam uverena povikala je Meri vatreno da mu to, i da jeste tako rekao,
ne slui nimalo na ast. Gospoica Harvil se upokojila tek prolog juna. Takvo srce
nije vredno osvajanja; nije li tako ledi Rasel? Uverena sam da ete se vi sloiti sa
mnom.
97
Moram upoznati kapetana Benvika pre nego to donesem sud rekla je ledi
Rasel smeei se.
Za to e vam se, ini mi se, uskoro i pruiti prilika, to vam mogu rei, gospoo
rekao je arls. Iako ga je hrabrost izdala kada je trebalo da poe s nama, i da se
kasnije uputi ovamo u zvaninu posetu, on e ve pronai put do Kelina jednog
dana i sam, u to se uzdajte. Rekao sam mu kolika je udaljenost i kojim se putem ide,
i rekao sam mu da crkvu ba vredi videti; jer sam mislio da e to biti dobar izgovor
kako on takve stvari voli, i uneo se u sluanje sa itavom duom i panjom; i sudei
po njegovom dranju, miljenja sam e vam on uskoro doi u posetu. Ja vam samo
na to skreem panju, ledi Rasel.
Ja u uvek dobrodolicom doekati ma kog Eninog poznanika glasio je lju
bazni odgovor ledi Rasel.
O! Nisam sigurna da je on Enin poznanik rekla je Meri miljenja sam da
je on vie moj poznanik, jer sam ga ja viala svakog dana u poslednjih etrnaest
dana.
Pa, u tom sluaju u kapetana Benvika smatrati za vaeg zajednikog poznani
ka, i drage u ga volje upoznati.
Neete u njemu nai nita naroito prijatno, uveravam vas, gospoo. On je je
dan od najdosadnijih ljudi koji su ikada iveli. Deavalo se da pree sa mnom plau
s kraja na kraj a da re ne izusti. Nije on nipoto lepo odgojen mladi. Uverena sam
da vam se nee dopasti.
Tu se razlikujemo, Meri rekla je En. Mislim da e se on ledi Rasel dopasti.
Mislim da e njoj njegov um toliko biti po volji da uskoro nee videti nikakve
mane u njegovom vladanju.
I ja tako mislim, En rekao je arls. Uveren sam da e se on ledi Rasel do
pasti. On je upravo od one vrste koja se njoj dopada. Dajte mu knjigu i on e po
vasceli dan itati.
To vala hoe! povikala je Meri prezrivo. Sedee zadubljen u knjigu i nee
ni primetiti kada mu se ovek obrati, niti kada ispusti makazice, ili ma ta drugo ta
se deava. Misli li da e se to dopasti ledi Rasel?
Ledi Rasel nije mogla da se ne nasmeje. Na asnu re rekla je nikada ne
bih pretpostavila, ma koliko sebe smatrala postojanom i razboritom, da e moje
miljenje o ma kome izazvati takva razmimoilaenja u pretpostavkama. Odista sam
radoznala da vidim osobu koja izaziva takva suprotstavljena miljenja. Nadam se da
e se on dati nagovoriti da doe u posetu. A kada to uini, Meri, verujte mi na re
98
da ete uti moje miljenje; ali odluna sam da sud o njemu ne donosim pre vreme
na.
Nee vam se dopasti, to vam tvrdim.
Ledi Rasel je zapoela razgovor na drugu temu. Meri je ivo govorila o tome
kako je neobian bio njihov susret sa gospodinom Eliotom, ili radije, njihovo mi
moilaenje s njim.
On je ovek rekla je ledi Rasel kog nemam elju da vidim. Njegovo odbi
janje da ostane u srdanim odnosima sa glavom svoje porodice je kod mene ostavi
lo toliko snaan utisak koji mu nimalo ne ide u prilog.
Ovaj zakljuak je obuzdao Merino oduevljenje i zaustavio je usred opisa njego
vih Eliotovskih crta.
U pogledu kapetana Ventvorta bilo je, premda se En nije usudila za njega pitati,
sasvim dovoljno dobrovoljnih saoptenja. Stanje duha mu se u poslednje vreme
mnogo popravilo, kao to se moglo i oekivati. Kako se Luiza oporavljala, tako se i
on oporavljao, i sada je bio sasvim drugaiji ovek od onoga kakav je bio prve nede
lje. Nije video Luizu; i toliko je silno strahovao od rdavih posledica razgovora da
nije ni zahtevao da razgovara s njom; i, upravo suprotno, inilo se da je reio da ot
putuje na nedelju ili deset dana, dok joj glava ne ojaa. Govorio je da e otii u Pli
mut na jednu sedmicu, i eleo je da ubedi kapetana Benvika da pode s njim; ali
arls nije odstupao od svoje tvrdnje, inilo se da je kapetan Benvik skloniji dolasku
u Kelin.
Nije bilo sumnje da su od ovog trenutka i En i ledi Rasel povremeno mislile na
kapetana Benvika. Ledi Rasel nije mogla uti zvono na vratima da ne pomisli da bi
to mogao biti neki glas od njega; niti je En mogla da se vrati iz neke od samotnih
etnji po oevom imanju u kojima je uivala, ili iz posete sirotinji u selu, a da se ne
zapita hoe li ga videti ili neto o njemu uti. Ali, kapetan Benvik nije doao. On je
bio ili manje sklon ovoj poseti nego to je arls zamiljao, ili je bio suvie stidljiv; i
nakon to ga je nedelju dana oekivala, ledi Rasel je zakljuila da on nije vredan to
likog interesovanja koje je poeo da pobuuje.
Mazgrouvovi su se vratili da doekaju povratak svojih srenih deaka i devojica
iz kole i poveli su sa sobom deicu gospoe Harvil, da doprinesu larmi u Aperkro
su i umanje je u Lajmu. Henrijeta je ostala sa Luizom; ali svi ostali lanovi porodice
vratili su se u svoje odaje.
Ledi Rasel i En su ih jedanput posetile i En je tada osetila da je Aperkros opet
sasvim oiveo. Premda ni
99
Henrijeta, ni Luiza, ni arls Hejter ni kapetan Ventvort nisu bili tu, prostorija
je predstavljala onoliko snanu suprotnost koliko se to moglo poeleti stanju u
kom ju je ona poslednji put videla.
Oko gospode Harvil su se okupili mali Harvilovi, koje je ona neumorno uvala
od tiranije dvaju deaka iz letnjikovca, koji su urno stigli da ih zabavljaju. Sjedne
strane je stajao sto za kojim su bile brbljive devojice, koje su sekle svilu i zlatnu
hartiju; a s druge strane stolovi i posluavnici koji su se ugibali pod teinom mesa
od divljai i hladnih narezaka, za kojima su razuzdani deaci uz nesnosnu buku
lumpovali; a sve je ovo upotpunjavala razbuktala boina vatra u kaminu, koja kao
da je bila reena da i nju uju uprkos svoj buci koju su drugi nadizali. Za vreme nji
hove posete su, razume se, doli i arls i Meri, a gospodin Mazgrouv je naroito e
leo da ukae panju ledi Rasel i posedeo je pored nje desetak minuta i razgovarao s
njom veoma povienim glasom, ali zbog larme dece na njegovim kolenima, to je
bilo sasvim uzalud. Bio je ovo izvanredan porodini prizor.
En je, sudei prema svom temperamentu bila sklona smatrati takav jedan ura
gan u kui ravim lekom za nerve koje mora da je njeno stanje ozbiljno potreslo.
Ali gospoda Mazgrouv, koja je prila En s namerom da joj najsrdanije, po ko zna
koji put, zahvali za svu panju koju im je ukazala, zakljuila je kratki pregled svojih
patnji primetivi, i sreno se osvrnuvi po prostoriji, da joj nakon svega to je pro
patila nita nee toliko dobra initi kao malo veselog amora kod kue.
Luizin oporavak je sada tekao brzo. Njena majka se ak nadala da e ona moi
da se vrati kui pre nego to joj braa i sestre ponovo odu u kolu. Harvilovi su obe
ali da e doi s njom i ostati u Aperkrosu kada se ona vrati. Kapetan Ventvort je
otiao, za sada, svome bratu u ropir.
Nadam se da u se setiti da ubudue rekla je ledi Rasel, im su se smestile u
koiju ne idem u posetu u Aperkros o Boiu.
Kao i u drugim stvarima, svima nam se ukus kada je buka u pitanju razlikuje; i
zvuci su, vie po svojoj prirodi nego po snazi, ili sasvim nekodljivi, ili nadasve uz
nemiravajui. Kada je ledi Rasel nedugo zatim jednog kinog poslepodneva ula u
Bat, i vozila se dugakim nizom ulica od Starog mosta do Kamden Plejsa, usred jur
njave drugih koija, teke grmljavine teretnih kola i taljiga, dreke prodavaca novi
na, prodavaca pogaica i mlekara, i beskrajnog zveketa drvenih i metalnih onova
kaljaa, ona se nijednom reju nije poalila. Ne, bili su ovo zvui koji su pripadali
zimskim zadovoljstvima; kada bi ih ula, raspoloenje joj se popravljalo; i kao i gos
poa Mazgrouv, i ona je oseala, premda to nije govorila, da joj, nakon dugog bo
100
ravka na selu, nita ne moe toliko dobra initi kao malo veselog amora.
En nije delila ova njena oseanja. Ona je istrajavala u svojoj veoma odlunoj,
mada nemoj odbojnosti prema Batu; nejasno je videla prvi niz dugakih zgrada
kako se dime na kii, ali nije poelela da ih bolje vidi; oseala je da je njihov prola
zak ulicama, ma koliko neprijatan bio, ipak suvie brz; jer ko e se njoj obradovati
kada stigne? I sa nenou i alou se seala uskomeanosti u Aperkrosu i samoe
u Kelinu.
U Elizabetinom poslednjem pismu nalazila se vest koja je pobudila izvesno inte
resovanje. Gospodin Eliot je doao u Bat. Svratio je u Kamden Plejs; svratio je i
drugi put, pa i trei; naroitu im je panju ukazivao. I ako se Elizabet i njen otac
nisu varali, on je silni trud ulagao da pokae koliko mu je ova rodbinska veza vana
i ulagao je onoliko truda u ponovno uspostavljanje prijateljskih odnosa koliko ga je
ranije ulagao da bi pokazao nemar. Bilo je ovo odista divno, ako je bilo iskreno; a
ledi Rasel je bila u stanju veoma prijatne radoznalosti i preneraenosti u vezi sa gos
podinom Eliotom, i ve je poinjala da se odrie miljenja koje je nedavno izrazila
pred Meri da je on ovek koga ona nema elju videti. Silno je elela da ga vidi.
Ukoliko je on iskreno eleo da se s njima izmiri, kao to je i dunost svakog ogran
ka porodice, mora mu se oprostiti to se otcepio od roditeljskog drveta.
En ova okolnost nije u jednakoj meri oraspoloila, ali nije imala nita protiv da
ponovo vidi gospodina Eliota, to je bilo vie nego to je mogla rei za mnoge druge
ljude u Batu.
Koija ju je ostavila pred vratima kue u Kamden Plejsu; nakon ega se ledi Ra
sel odvezla u svoj stan u u Ulici Rivers.
101
Glava 15
Ser Volter je uzeo veoma dobru kuu u Kamden Plejsu, na otmenom, dostojans
tvenom mestu kakvo i dolikuje uglednom oveku; i on i Elizabet su se u njoj nasta
nili na svoje veliko zadovoljstvo.
En je u nju kroila teka srca, slutei viemeseno zatoenitvo, i sa strepnjom
govorei u sebi: O! Kada li u te ponovo napustiti? Meutim, izvesna neoeki
vana srdanost sa kojom su je doekali njoj je vrlo godila. Njenom ocu i sestri je
bilo milo to je vide, pa su je ljubazno doekali jer su mogli da joj pokau kuu i na
metaj. A za prednost su smatrali to je ona za stolom bila etvrta kada su seli da ru
aju.
Gospoa Klej je bila veoma prijatna, i sva od osmeha, ali njeni su se nakloni i
osmesi mogli oekivati. En je oduvek oseala da e ona prikazati privid svega onoga
to je red kada En stigne, ali se obziru drugo dvoje nije nadala. Jasno je bilo da su
bili sjajnog raspoloenja, i uskoro je imala da uje i zato. Nisu imali elje da nju
sluaju. Nakon to su pokuali da izmame komplimente kako u starom susedstvu
za njima duboko ale, u emu im En nije mogla udovoljiti, imali su svega pokoje
povrno pitanje pre nego to su u potpunosti razgovor preusmerili na sebe. Za
Aperkros se nisu zanimali, a nisu pokazali ni neko posebno zanimanje ni za Kelin;
sve se vrtelo oko Bata.
Sa zadovoljstvom su je uverili da je Bat i vie nego zadovoljio sva njihova oeki
vanja, u svakom pogledu. Njihova je kua bez sumnje bila najbolja u Kamden Plej
su; njihovi saloni imali su brojne prednosti nad svim ostalim salonima koje su vide
li ili za koje su uli, i ta preimustva ogledala su se i u nainu opremanja salona i
ukusu prilikom izbora nametaja. Poznanstvo s njima je bilo nadasve traeno. Svi
su eleli da ih posete. Izbegli su mnoga predstavljanja, ali su im ljudi o kojima nita
nisu znali i dalje neprestano ostavljali posetnice.
Ovo su bili izvori njihovog zadovoljstva. Zar se En mogla uditi to su njeni
otac i sestra sreni? Moda se i nije udila, ali je morala uzdisati to njen otac ne
102
osea nikakvo unienje u ovoj promeni, to smatra da nema razloga da ali za du

nostima i dostojanstvom velikog zemljoposednika, to pronalazi toliko razloga da
bude sujetan u varokoj beznaajnosti; i morala je uzdisati i smeiti se, ali se i uditi
kada je Elizabet irom otvorila vrata i ushieno krenula iz jedne sobe u drugu raz
meui se ovim prostorom; to se ova ena koja je bila gospodarica Kelin hola,
sada gordi prostorom izmeu dva zida u kome nema ni trideset stopa.
Ali nije ovo bio jedini razlog njihove sree. Imali su oni i gospodina Eliota. En je
imala mnogo toga uti o gospodinu Eliotu. Ne samo da mu je sve bilo oproteno,
ve su njime bili ushieni. U Batu je ve nekih etrnaest dana;
(proao je kroz Bat u novembru, na putu ka Londonu, kada je do njega, narav
no, stigla vest da se ser Volter tu nastanio, premda u varoi nije bio ni dvadeset eti
ri asa, ali on tada nije bio u mogunosti da taj trenutak iskoristi); ali sada je ve e
trnaest dana u Batu, i prvo to je uinio po dolasku bilo je da ostavi posetnicu u
Kamden Plejsu, nakon ega je tako usrdno nastojao da se sretne s njima, a kada su
se sreli, pokazao je takvu neizmernu otvorenost u vladanju, i takvu spremnost da se
izvini zbog prolosti, i takvu brigu da ga opet prime kao rod da su se njihovi raniji
dobri odnosi iznova uspostavili.
Nisu mu nalazili zamerke. On je opravdao svaki privid nemara sa svoje strane.
On je potekao iz sasvim pogrenog razumevanja. Nikada on nije eleo da raskrsti
odnose s njima; plaio se da su oni njega odbacili, ali nije znao razlog, a utao je
samo iz nenametljivosti. Kada mu je nagoveteno da je o porodici i porodinoj as
ti govorio sa nipodatavanjem i nemarom, on se pokazao ogoren. On, koji se odu
vek diio time to je Eliot, i ija su oseanja u pogledu ove rodbinske veze bila mo
da i suvie rigidna za ova moderna, nefeudalna vremena. Bio je zaprepaen, odista
jeste, ali njegov karakter i njegovo vladanje uopte moraju to osporiti. On moe
uputiti ser Voltera na sve koji ga poznaju; i naravno, napori koje je ulagao i ova
prva prilika za pomirenje koju je pourio da iskoristi, i da ponovo zauzme mesto
srodnika kako dolikuje pravnom nasledniku, moraju biti snaan dokaz njegovog
miljenja o ovoj stvari.
I u okolnostima pod kojima je njegov brak sklopljen morale su se priznati mno
ge olakice. Ovo je bila stvar u koju on sam nije zalazio; ali je jedan njegov vrlo bli
zak prijatelj, izvesni pukovnik Volis, izvanredno ugledan ovek, savren gospodin (i
nipoto neugledne spoljanjosti, dodao je ser Volter), koji je iveo na veoma visokoj
nozi u Marlboro zgradama, i koji je, na svoj naroiti zahtev, sklopio s njima poz
nanstvo preko gospodina Eliota, spomenuo jednu ili dve pojedinosti koje su se ti
103
cale toga braka, a koje su bile od kljunog znaaja da ga oni sagledaju sasvim dru
gim oima.
Pukovnik Volis je gospodina Eliota dugo poznavao, a poznavao je i njegovu
enu, i savreno je bio upoznat sa itavom priom. Ona svakako nije bila ena iz
ugledne porodice, ali je bila obrazovana, prefinjena, bogata i silno zaljubljena u nje
govog prijatelja. U tome je leala sva dra. Ona je njega elela. Da toga nije bilo, ni
sav njen novac ne bi Eliota doveo u iskuenje, a jo su ser Voltera i ubedili da je ona
bila izvanredno lepa ena. Ovo je u velikoj meri ublailo utisak koji je taj brak osta
vio. Veoma lepa ena i imuna, i jo zaljubljena u njega! inilo se da ga je ovo kod
ser Voltera u potpunosti opravdalo: i mada Elizabet nije mogla sve to da sagleda u
tako povoljnom svetlu, saglasila se da je to zaista velika olakavajua okolnost.
Gospodin Eliot je esto svraao, jednom je ruao s njima, oigledno ushien to
su mu ukazali ast i pozvali ga, jer oni nisu pozivali na rukove; bio je on, ukratko,
ushien svakim dokazom roake panje i svu je svoju sreu zasnivao na intimnosti
sa stanarima Kamden Plejsa.
En je sluala, ali nije sasvim razumela. Rezerva, velika je doza rezerve, znala je,
potrebna kada je u pitanju razumevanje onih koji su ovo govorili. Sve to je ula
bilo je ulepano. Svemu onome to je zvualo preterano ili nerazumno u ovom iz
mirenju moda je jedini izvor bio jezik onih koji su sve ovo pripovedali. Ipak je,
meutim, imala oseaj da u elji gospodina Eliota da ga oni, nakon toliko godina,
lepo prime ima jo neeg osim onoga to se na prvi pogled ini, U drutvenom po
gledu nije imao ta dobiti dobrim odnosima sa ser Volterom; nita nije bilo dove
deno u pitanje ukoliko se zavada meu njima ne izmiri. Sva je verovatnoa bila da
je on ve bio bogatiji od njih dvojice, a Kelin e mu svakako pripasti, kao i titula.
Zato bi razboritom oveku, a delovao je kao razborit ovek, tako neto bilo u inte
resu? Mogla je da ponudi samo jedno reenje; moda je to bilo Elizabet radi. Mo
da je ranije i postojala neka naklonost, premda su ga povoljna prilika i sluaj odve
li na drugu stranu; pa on sada, kada moe da ugaa sebi, moda namerava da joj se
udvara. Elizabet je svakako bila veoma lepa, i lepo odgojena, sa lepim manirima, a
njen karakter gospodin Eliot nikada ne bi mogao da prozre jer ju je imao prilike
sretati samo u javnosti i jo kada je i sam bio veoma mlad. Kako e njena narav i pa
met podneti ispitivanje ovog sadanjeg, otrijeg ivotnog doba sasvim je drugo pita
nje i prilino zastraujue. Ona je najusrdnije elela da on ne bude suvie dobar,
niti suvie pronicljiv ako mu je Elizabet zapala za oko; a da je sama Elizabet bila
sklona tako misliti, i da je njena prijateljica gospoa Klej tu ideju pothranjivala, i
104
nilo se oiglednim na osnovu pogleda koji su razmenile dok se govorilo o estim

posetama gospodina Eliota.
En je spomenula da ga je srela u Lajmu, ali na njene rei niko nije obratio naro
itu panju. O! Da, moda je to bio gospodin Eliot. Nisu znali. Moe biti da to i
jeste bio on. Nisu mogli da sasluaju njen opis. Sami su poeli da ga opisuju; na
roito ser Volter. On je odao priznanje njegovoj gospodstvenoj pojavi, njegovom
otmenom dranju i lepo krojenoj odei, njegovom lepo oblikovanom licu; ali u isti
mah je morao da ali to on ima veoma naglaenu bradu, to je bila mana koju je
vreme samo jo dodatno istaklo; niti se mogao pretvarati i tvrditi da deset godina
nije izmenilo gotovo svaku njegovu crtu lica na gore. Gospodin Eliot je izgleda mis
lio da on (ser Volter) izgleda jednako kao to je izgledao kada su se razili ali ser
Volter nije mogao da mu uzvrati ljubaznost u potpunosti, to ga je dovelo u neza
vidan poloaj. Nije se on, meutim, alio. Gospodin Eliot je izgledao bolje od ve
ine mukaraca, i nije imao nikakvih primedbi da ga svet vidi sa njim u drutvu.
itave veeri se govorilo o gospodinu Eliotu i njegovim prijateljima u Marlboro
zgradama Pukovnik Volis je toliko bio nestrpljiv da ga predstave! A gospodin
Eliot je silno eleo da to uini! a bila je tu i gospoa Volis, koju su za sada pozna
vali samo prema opisu jer je oekivala svaki as da se porodi; ali je gospodin Eliot o
njoj govorio kao o nadasve draesnoj eni, sasvim dostojnoj da se predstavi u
Kamden Plejsu, i imali su da se s njom upoznaju im se ona oporavi od poroaja.
Ser Volter je mnogo razmiljao o gospoi Volis; za nju se govorilo da je izvanredno
lepa ena, prelepa. eznuo je da je vidi. Nadao se da e ona koliko-toliko nado
mestiti brojna sasvim neugledna lica koja su neprestano prolazila ulicama Bata.
Najgore u Batu bio je broj neuglednih ena koje su u njemu obitavale. Nije on hteo
da kae da nije u Batu bilo lepih ena, ali je broj neuglednih ena bio preko svake
mere vei. esto je primeivao, dok su etali, da za jednim lepim licem, sledi tride
set ili trideset pet rugoba; a jednom prilikom je, dok je stajao u prodavnici u Ulici
Bond, izbrojao da je, jedna za drugom, prolo osamdeset sedam ena, a da meu
njima nije bila nijedna ak ni podnoljivo lepog lica. Bilo je to ledeno jutro, mora se
naglasiti, otar je mraz bio kakav samo jedna u hiljadu ena moe da podnese. Ali
ipak, u Batu je ipak ivelo strano mnotvo runih ena; a to se mukaraca tie!
Oni su bili beskrajno gori. Kakvih li su samo straila ulice pune! Po utisku koji je
jedan mukarac pristojne spoljanjosti ostavljao, oigledno je bilo koliko su malo
ene bile svikle na ma ta podnoljivo. Nikada nije nekuda poao ruku pod ruku sa
pukovnikom Volisom (koji je imao lepu vojniku spoljanjost i dranje, premda je
105
imao svetlu kosu), a da ne primeti da se pogled svake ene na njemu zadrava; po

gled svake ene je bez izuzetka padao na pukovnika Volisa. Kako je samo skro
man ser Volter! Ali nije mu bilo dozvoljeno da se tek tako izvue. Njegova ker i
gospoda Klej udrueno su dale nagovestiti da bi i pratilac pukovnika Volisa mogao
imati jednako privlanu spoljanjost i da on svakako nema svetlu kosu,
Kako izgleda Meri? upitao je ser Volter, sasvim na vrhuncu dobrog raspolo
enja. Kada sam je poslednji put video nos joj se crveneo, ali se nadam da joj se to
ne deava svakog dana.
O! Ne, mora da je to bilo sasvim sluajno. Uopteno je bila dobrog zdravlja i
sasvim je lepo izgledala jo od Miholjdana.
Kada bih znao da je to nee navesti da se izloi otrom vetru koji e joj ogru
beti kou, poslao bih joj novi eir i krznenu bundu,
En je razmiljala da li da se usudi da iznese da se jedna haljina ili kapa ne bi mo
gle na takav nain zloupotrebiti, kada je kucanje na vratima prekinulo svaki dalji
razgovor. Posetilac na vratima! I jo tako kasno! Bilo je deset sati. Da li bi to mogao
biti gospodin Eliot? Znali su da je trebalo da rua u Lensdaun kresentu. Mogue je
da je zastao na putu kui da ih pita kako su. Nikoga drugog nisu mogli da se sete.
Gospoa Klej je sasvim sigurna bila da to gospodin Eliot kuca. Gospoa Klej je bila
u pravu. Gospodina Eliota su u sobu uveli sa svim dostojanstvom koje batler i lakej
mogu da prue.
Bio je to isti onaj, ba isti onaj ovek, a jedino je razliita na njemu bila odea.
En se malo povukla, dok je on ostalima upuivao pozdrave, a njenoj sestri izvinje
nje to svraa u tako neuobiajen as, ali nije mogao proi tako blizu njihovog
doma a da ne poeli da se uveri da ni ona ni njena prijateljica nisu prethodnog dana
nazeble, itd., itd.; to je sve reeno i primljeno to je utivije mogue, ali tada je
morala da usledi njena uloga. Ser Volter je govorio o svojoj najmlaoj keri; Gos
podin Eliot mu mora dozvoliti da mu predstavi svoju najmlau ker (nije bilo pri
like da se seti Meri); i En je, smeei se i rumenei to joj je ba lepo pristajalo, po
kazala gospodinu Eliotu lepe crte lica koje on nipoto nije zaboravio, i odmah je sa
zadovoljstvom primetila da se on malo trgao od iznenaenja, i da odranije nije
znao ko je ona. Izgledao je potpuno zateeno, ali je isto toliko bio i zadovoljan; oi
su mu zasjale! I on je izvanredno pripravno pozdravio to srodstvo, pomenuo pro
lost i zamolio da ga ona odmah primi kao prijatelja. Bio je jednako naoit kao to se
inio u Lajmu, a njegov izraz lica je dok je govorio tome jo vie doprinosio, a dra
nje mu je bilo ba onakvo kakvo bi trebalo da bude, tako uglaeno, neusiljeno, tako
106
naroito prijatno, da je po izvrsnosti mogla da ga poredi sa dranjem samo jedne

osobe. Nije bilo jednako, ali je moda bilo jednako dobro.
Seo je s njima, i umnogome doprineo njihovom razgovoru. Nije bilo sumnje da
je bio razborit ovek. Deset minuta je bilo dovoljno da se u to uveri. Njegov ton, iz
razi, izbor tema, imanje mere; sve je to ukazivalo na razborit i pronicljiv um. im
mu se ukazala prilika zapodenuo je s njom razgovor o Lajmu, elei da uporedi
miljenja u pogledu tog mesta, ali je naroito eleo da govori o sluajnosti da su
oboje bili gosti u istoj krmi u isto vreme; da pria o svom putovanju i da sazna
kakvo je bilo njeno, i izrazi aljenje to mu je promakla takva jedna prilika da joj
ukae potovanje. Ona mu je ukratko ispriala ta je radila u Lajmu i u kakvom je
drutvu bila. Njegovo je aljenje kako je sluao bivalo sve vee. itavo je vee pro
veo sam u sobi do njihove; uo je njihove glasove i smeh i mislio kako su to zaelo
divni ljudi, eznuo da bude s njima, ali nije mu ni izdaleka na pamet palo da polae
i senku prava na to da im se predstavi. Da je samo pitao ko su ti ljudi! Ime Mazgro
uvovih bi mu reklo dovoljno. Pa, to e ga izleiti od te njegove besmislene navike
da nikada ne postavlja pitanja u krmama, koju je stekao jo kao mladi rukovodei
se time da je nametljivo biti radoznao. Verujem da su poimanja mladia od dva
deset jedne ili dve godine rekao je u pogledu toga kakvi bi trebalo da mu budu
maniri da bi on sam bio pravi gospodin, smeniji od manira ma kog drugog soja lju
di na svetu. Ludost onoga ime se slue moe samo da se uporedi ludou njihovih
zamisli.
Ali nije smeo da se obraa samo En: znao je to; i uskoro se obraao svima, i
samo se povremeno vraao na Lajm.
Meutim, njegova su je pitanja naposletku navela da ispria emu je tamo sve
doila nakon njegovog odlaska. Nakon to je nagovestila da se desio nesrean slu
aj, on je poeleo da uje sve o tome. A njegovo interesovanje, pobudilo je i intere
sovanje ser Voltera i Elizabet, ali ona nije mogla da ne primeti razliku u nainu is
poljavanja tog interesovanja. elja gospodina Eliota da u potpunosti razume ta se
desilo i briga koju je pokazao zbog onoga to mora da je propatila svedoei tak
vom jednom dogaaju, mogla je da se pored i samo sa eljom i brigom ledi Rasel.
Ostao je s njima jedan sat. Otmeni mali sat na polici iznad kamina je otkucao
jedanaest svojim srebrnim zvoncem, a u daljini su uli i straara kako poinje da
pria istu priu pre nego to je gospodin Eliot ili ma ko od njih osetio da je on se
deo dovoljno dugo.
En nije mogla ni da zamisli da je mogue da njeno prvo vee u Kamden Plejsu
107
protekne tako prijatno!
108
Glava 16
U jednu bi se stvar En po povratku porodici rada bila uveriti ak i vie nego u i

njenicu da je gospodin Eliot zaljubljen u Elizabet: da njen otac nije zaljubljen u
gospou Klej; i nimalo nije bila spokojna u tom pogledu, nakon to je kod kue
provela nekoliko sati. Kada je narednog jutra sila na doruak, otkrila je da je gos
poa upriliila sasvim lepo pretvaranje kako namerava da ih napusti. Mogla je za
misliti kako je gospoa Klej rekla da sada kada se gospoica En vratila, ona ne
moe dalje pretpostavljati da je njeno prisustvo neophodno; jer joj je Elizabet a
patom govorila: To nipoto ne sme biti razlog, odista. Uveravam vas da ja to ne
smatram za razlog. Ona meni u poreenju s vama nita ne znai i stigla je ba na
vreme da uje oca kako govori: Draga moja gospoo, to ne sme biti. Jo nita od
Bata niste videli. Ovde ste bili samo da biste bili od koristi. Ne smete sada od nas
pobei. Morate ostati da se upoznate sa gospodom Volis, prelepom gospoom Vo
lis. Znam ja da je vaem istananom ukusu pogled na lepotu pravo zadovoljstvo.
Govorio je i izgledao toliko ozbiljno da se En nije iznenadila kada je videla kako
gospoa Klej kriom gleda Elizabet i nju. Njen je izraz moda i odavao izvesni
oprez; ali je pohvala njenom istananom ukusu kod njene sestre prola neopaeno.
Dama nije imala izbora nego da se povinuje takvim udruenim molbama i obea da
e ostati.
Istog tog jutra se desilo da su En i njen otac ostali nasamo i on joj je odmah upu
tio pohvalu da sada bolje izgleda; nalazio je da je ona manje mrava u pojavi i obra
zima; da su joj se koa i ten umnogome popravili; da su sveiji, istiji. Da li je koris
tila neki naroiti preparat?
Nije, nita.
Samo Goulandov losion, pretpostavio je. Ne, ba nita.
Ha! Iznenadio se na ovo i dodao: Razume se da je najbolje to moe
uraditi nastaviti kao i do sada; nema potrebe da se trai bolje od toga; inae bih ti
preporuio Goulandov losion, da ga koristi u prolenim mesecima. Gospoa Klej
109
ga koristi po mojoj preporuci, i vidi li kako je njoj koristio. Vidi li kako su joj pege
nestale.
Da je Elizabet mogla ovo uti! Ovakva hvala bi je moda otreznila, naroito po
to se En inilo da gospoa Klej nema nita manje pega. Ali sve se mora prepustiti
sudbini. Zlo tog braka bi bilo daleko manje kada bi se i Elizabet udala. to se nje
tie, ona e uvek imati dom kod ledi Rasel.
Pribranost ledi Rasel i njena uljudnost u ovom su pogledu stavljeni na kunju
prilikom poseta Kamden Plejsu. Neprestano ju je razdraivala milost koju je uiva
la gospoa Klej i nemar sa kojim su se odnosili prema En; i sekiralo ju je ovo i kada
je bila odsutna, koliko neko ko boravi u Batu i pije lekovite vode, dobija sva nova
tampana izdanja i ima mnotvo poznanika i vremena da se sekira.
Kada je upoznala gospodina Eliota, postala je blagonaklonija, ili ravnodunija
prema ostalima. Njegovo joj ga je vladanje smesta preporuilo; a nakon to je po
razgovarala s njim otkrila je da kod njega sutinski kvalitet toliko podrava ono to
se spolja videlo da je najpre, kako je rekla En, bila gotovo spremna povikati:
Moe li ovo biti gospodin Eliot? i nije mogla, bez ikakvog preterivanja, zamisliti
prijatnijeg niti potovanja dostojnijeg oveka. Sve se u njemu sjedinilo; razum, is
pravna naela, poznavanje sveta i toplo srce. Imao je snana oseanja porodine
naklonosti i asti, bez gordosti ili slabosti; iveo je lagodnim ivotom imunog o
veka, ali se nije bogatstvom razmetao; u svim je presudnim stvarima donosio svoj
sud, ali nije prkosio javnom mnjenju ni u jednoj stvari koja se ticala uljudnosti. Bio
je pouzdan, pronicljiv, umeren, otvoren; nikada nije dozvoljavao da njime ovlada
trenutno stanje duha ili sebinost koja se smatrala za snano oseanje; ve se uprav
ljao oseajem prema svemu to je ljupko i lepo i cenio je svu sreu porodinog ivo
ta ime se retko kada odlikuju udljivi, neiskreni i preki karakteri. Bila je uverena
da u braku nije bio srean, pukovnik Volis je tako rekao, a ledi Rasel je to i sama vi
dela; ali nikakva gorina nije zagadila njegov duh, niti ga (poela je ubrzo da podoz
reva) spreila da pone da razmilja o drugoj prilici. Njeno zadovoljstvo gospodi
nom Eliotom je odnelo prevagu nad svim nevoljama koje je izazivala gospoa Klej.
Sada je ve prolo nekoliko godina otkako je En poela da shvata da ona i njena
izuzetna prijateljica mogu ponekad imati sasvim razliito miljenje; i stoga je nije
iznenadilo to ledi Rasel u velikoj elji gospodina Eliota za izmirenjem nije videla
nita sumnjivo niti nedosledno, i nita to bi zahtevalo da se dublje preispitaju
objanjenja i porivi koje im je on ponudio. Miljenje ledi Rasel je bilo da je savreno
prirodno to gospodin Eliot u svojim zrelijim godinama smatra da je za njega od
110
velike vanosti da bude u dobrim odnosima sa glavom svoje porodice i da je to ne

to to ga mora preporuiti svakom razboritom oveku; da je to to se desilo najbo
lji primer kako vreme utie na pamet inae bistrog oveka koji je greio iz iste mla
dalake nesmotrenosti. En je, meutim, dala sebi za pravo da se nasmei svemu
ovome i naposletku kae: Elizabet. Ledi Rasel ju je sluala i gledala i samo je
oprezno odgovorila: Elizabet! U redu; vreme e pokazati.
Bilo je to pozivanje na budunost i En je nakon to se kratko zamislila osetila da
se tome mora povinovati. Sada se nita nije moglo utvrditi. U toj kui Elizabet
mora biti prva; i na nju je svako mislio kada bi se spomenula gospoica Eliot, pa
se nemoguim inilo da se njoj ne upuuje sva naroita panja. A mora se na umu
imati i da gospodin Eliot nije bio udovac ni itavih sedam meseci. Malo oklevanje s
njegove strane sasvim je bilo razumljivo, istini za volju, En nije mogla pogledati
crnu traku oko njegovog eira a da ne oseti strah da je neoprostivo to mu pripisu
je takve pomisli; jer je njegov brak, premda nije bio srean, ipak tolike godine ops
tajao i ona nije mogla zamisliti mogunost brzog oporavka od stranog utiska da se
on naposletku okonao.
Ma kako se ovo zavrilo, on je bez sumnje bio njihov najprijatniji poznanik u
Batu; nije mu videla ravnog; i veliko joj je zadovoljstvo priinjavalo da povremeno
razgovara s njim o Lajmu koji je i on, kao i ona, ivo eleo ponovo da vidi i poblie
upozna. Proli su kroz pojedinosti prvog svog susreta mnogo puta. Stavio joj je na
znanje da ju je gledao sa izvesnim divljenjem. Ona je to dobro znala; a setila se i po
gleda jedne druge osobe.
Nisu uvek jednako mislili. On je vie od nje cenio poloaj i rodbinske veze. Nije
njega puka ljubaznost ve iskreno interesovanje teralo da se sa arom uputa u bri
ge njenog oca i sestre u stvarima koje je ona smatrala nedostojnim takve panje.
Novine su jednog dana objavile da je u Bat stigla udova vikontesa Dalrimpl, i njena
ki, blagorodna gospoica Karteret; i na due vreme je nestalo sveg mira u kui u
Kamden Plejsu broj...; jer su Dalrimplovi (na Eninu neizmernu alost) bili rod Eli
otovima; pa su se sada nali na muci kako da im se dolino predstave.
En nikada nije imala prilike da vidi sestru i oca u drutvu plemstva, i morala je
sebi priznati da se razoarala. Nadala se neem boljem s obzirom na njihovo visoko
miljenje o svom poloaju, i naposletku je poelela neto emu se nikada ne bi na
dala; poelela je da imaju vie ponosa; jer joj je nae roake ledi Dalrimpl i gospo
ica Karteret i nae roake, Dalrimplove po itav dan odjekivalo u uima.
Ser Volter je jednom prilikom bio u drutvu pokojnog vikonta, ali nikada nije
111
video nikoga drugog iz njegove porodice; a potekoe su u ovom sluaju proistekle

iz injenice da je obustavljena sva zvanina prepiska nakon upokojenja pomenutog
vikonta usled veoma zlosrenog previda u Kelinu, jer se i ser Volter ba u to vreme
ozbiljno razboleo pa u Irsku nisu poslali pismo sauea.
Ovaj propust obio se o glavu greniku; jer nakon smrti ledi Eliot ni u Kelin
nije stiglo pismo sauea nakon ega su imali isuvie razloga da naslute da Dalrim
plovi smatraju svako poznanstvo prekinutim. Pitanje je bilo kako sada ispraviti tu
neprijatnu stvar i ponovo uspostaviti rodbinske odnose: i bilo je to pitanje koje ni
ledi Rasel ni gospodin Eliot, premda daleko racionalniji, nisu smatrali za nevano.
Porodine veze uvek valja odravati, dobro drutvo uvek valja traiti; ledi Dalrimpl
je uzela kuu u najam, na tri meseca, u Lora Plejsu, i ivee tamo na visokoj nozi.
Bila je ona u Batu i prethodne godine, a ledi Rasel je ula da o njoj govore kao o ve
oma prijatnoj eni. Vrlo je poeljno bilo da se rodbinske veze obnove, ako je mogu
e, a da Eliotovi ne moraju da ine ustupke po pitanju uljudnosti.
Ser Volter je, meutim, eleo poto-poto sam da bira nain izmirenja, i napos
letku je svojoj blagorodnoj roaki poslao veoma lepo pismo koje je obilovalo obja
njenjima, kajanjem i usrdnim molbama. Ni ledi Rasel ni gospodin Eliot nisu se mo
gli o pismu povoljno izraziti; ali je ono postiglo sve to su eleli i izmamilo je tri ne
itka retka od udove vikontese. Silno je poastvovana, i rado e se s njima upoz
nati. Teak posao je obavljen, sada je doao red da se uiva u plodovima. Posetili
su Lora Plejs, imali su posetnice udove vikontese Dalrimpl i blagorodne gospoice
Karteret i stavljali su ih na svako vidljivo mesto: i svakome su spominjali samo
nae roake u Lora Plejsu... Nae roake, ledi Dalrimpl i gospoica Karteret.
En se stidela. ak i da su ledi Dalrimpl i njena ki bile veoma prijatne ene, ona
bi se i dalje stidela nemira koji su izazvale, ali one se niim nisu imale podiiti. Nisu
imale nikakve izvanredne manire, obrazovanje niti pamet. Ledi Dalrimpl je bila
poznata kao draga ena, jer je za svakoga imala osmeh i uljudan odgovor. Gospo
ica Karteret, koja je imala jo i manje od nje da kae, je bila toliko neugledna i toli
ko nezgrapna da je u Kamden Plejsu nikada ne bi trpeli da nije bilo njenog porekla.
Ledi Rasel je priznala da je oekivala neto bolje; ali ipak bilo je to poznanstvo
koje je valjalo odravati; a kada se En odvaila da iznese svoje miljenje o njima
pred gospodinom Eliotom, on se sloio da one same nisu nita, ali je i dalje tvrdio
da one imaju veliku vrednost kao rod, i neko ko se smatra za dobro drutvo i neko
ko e oko sebe okupljati dobro drutvo. En se nasmeila i rekla:
Dobro drutvo je za mene, gospodine Eliote, drutvo umnih, dobro obavete
112
nih ljudi koji imaju mnogo toga da kau; to ja nazivam dobrim drutvom.
Varate se rekao je neno to nije dobro drutvo, to je najbolje drutvo. Za
dobro drutvo vam je potrebno samo dobro poreklo, obrazovanje i maniri, a to se
obrazovanja tie, ono i nije neophodno. Dobro poreklo i maniri su od sutinskog
znaaja; ali malo znanja ni u kom sluaju nije opasno u dobrom drutvu; upravo
suprotno, moe biti od koristi. Moja roaka En odmahuje glavom. Nije zadovolj
na. Ona je probirljiva. Draga moja roako -(sedajui pored nje) imate vie prava
na probirljivost od ma koje druge ene koju poznajem; ali da li vam je to zaista po
trebno? Hoe li vas to usreiti? Zar ne bi bilo mudrije prihvatiti drutvo ovih do
brih dama iz Lora Plejsa i iskoristiti sve prednosti te rodbinske veze to je vie mo
gue? Moete se uzdati u to da e se one kretati najviim drutvenim krugovima
ove zime, a kako je poloaj ipak poloaj, i kako se zna da ste s njima u rodu, to e
doprineti da vaa porodica (dozvolite da kaem naa porodica) stekne ugled kakav
svi samo poeleti moemo.
Jeste uzdahnula je En odista e se znati da smo s njima u rodu! zatim je
pribravi se i ne elei da dobije odgovor, rekla: Svakako sam miljenja da je sa
svim dovoljno truda uloeno u sticanje tog poznanstva. Pretpostavljam (smeei
se) da ja imam vie ponosa od ma koga od vas; ali priznajem da me to srdi, to se
mi toliko staramo da se nae srodstvo prizna kada moemo biti veoma sigurni da je
to njima sasvim nevano.
Oprostite mi, draga moja roako, nepravini ste prema sopstvenom ugledu.
Moda bi i bilo tako kako vi kaete da ste u Londonu i da vodite ovako miran i
vot: ali e u Batu poznanstvo sa ser Volterom i njegovom porodicom uvek biti od
velikog znaaja: oni e uvek biti dragoceni poznanici.
Dobro rekla je En ja sam svakako ponosna, suvie ponosna da uivam u
dobrodolici koja u tolikoj meri zavisi od poloaja.
Meni se dopada vaa ogorenost rekao je ona je sasvim prirodna. Ali vi ste
u Batu, a namera je da se porodica ovde nastani sa svim ugledom i dostojanstvom
koji po pravu pripadaju ser Volteru Eliotu. Govorite o ponosu; mene nazivaju po
nosnim i ja to znam, i ne bih ni eleo da je drugaije; jer na ponos, ako bismo se
paljivije u njega udubili uveren sam, poiva na istoj osnovi, mada se moda ini da
se po svojoj prirodi malo razlikuje. U jednoj stvari se moramo, uveren sam, draga
roako (nastavio je govorei tiim glasom premda u sobi nije bilo nikog drugog)
u jednoj stvari se, uveren sam, moramo sloiti. Moramo se sloiti da je svako
novo poznanstvo vaeg oca meu njemu jednakima ili onima na viem drutvenom
113
poloaju od njega, korisno jer e mu skrenuti misli sa onih koji su ispod njega.
Dok je govorio pogledao je mesto na komje donedavno sedela gospoa Klej: to
je bilo sasvim dovoljno obrazloenje onoga to mu je bilo na umu; i premda En nije
mogla da veruje da je kod njih ista vrsta ponosa u pitanju, bilo joj je milo to njemu
gospoa Klej nije po volji; i njena je savest priznala da je njegova elja da podstakne
njenog oca da stekne vana poznanstva i vie nego dobro opravdanje kada se uzme
u obzir da mu je svrha da pobedi nju.
114
Glava 17
Dok su ser Volter i Elizabet usrdno grabili svoju sreu u Lora Plejsu, En je obnav
ljala prijateljstvo sasvim drugaije vrste.
Posetila je svoju staru uiteljicu, i od nje ula da se u Batu nalazi jedna njena sta
ra kolska drugarica koja je imala dva snana razloga da polae pravo na njenu pa
nju; prvi je bio dobrota koju joj je ukazala u prolosti, a drugi nesrea koja ju je sada
zadesila. Gospoica Hamilton, sada gospoa Smit, joj je ukazala ljubaznost u jed
nom od onih trenutaka u njenom ivotu kada joj je ona bila najdragocenija. En je u
kolu otila nesrena, alei zbog gubitka majke koju je mnogo volela, snano ju je
pogodio i odlazak od kue i patila je onako kako mora u takvim trenucima patiti
svaka preterano osetljiva etrnaestogodinjakinja koja nije preterano vedra duha; a
gospoica Hamilton, koja je bila tri godine starija od nje, ali koja nije imala bliske
roake niti sreene porodine prilike, pa je ostala u koli jo jednu godinu, joj je
bila od koristi i bila je dobra prema njoj na nain koji joj je znatno ublaio tugu i
ona joj tu ljubaznost nikada nije mogla zaboraviti.
Gospoica Hamilton je otila iz kole, i nedugo nakon toga se udala, i prialo se
da se udala za imunog oveka, i to je bilo sve to je En o njoj znala dok iz prie nji
hove uiteljice nije saznala njenu situaciju koja je bila umnogome drugaija od ono
ga to je ula.
Bila je udovica i pri tom siromana. Njen suprug je bio rasipnik; i u trenutku
smrti, pre neke dve godine, on je bio u stranim dugovima. Morala je da se suoi sa
mnogobrojnim potekoama, a pored svih ovih nevolja pogodila ju je i reumatska
groznica koja ju je, kako joj se konano spustila na noge, ostavila za sada sasvim
obogaljenu. Zbog toga je i dola u Bat, i sada je boravila u stanu blizu termalnih ba
nja, i ivela je veoma skromno, nemona da sebi olaka ak ni toliko da uzme slu
avku i bila je, razume se, gotovo sasvim iskljuena iz drutva.
Njihova joj je zajednika prijateljica rekla kakvo bi zadovoljstvo poseta gospoi
ce Eliot priinila gospodi Smit, pa En nije ni asa asila. Kod kue nije spomenula
115
nita od onoga to je ula niti od onoga to je nameravala da uradi. Jer je znala da to

tamo nee pobuditi dolino interesovanje. Posavetovala se sa ledi Rasel, koja je sa
svim razumela njena oseanja i bila i vie nego srena da je odveze onoliko blizu sta
na gospoe Smit u Vestgejt zgradama koliko En bude smatrala za zgodno.
Poseta je nainjena, prijateljstvo obnovljeno, a njihovo uzajamno interesovanje i
vie nego ponovo probueno. Prvih deset minuta proteklo je u nelagodi i izlivima
oseanja. Dvanaest je godina prolo otkako su se rastale, i nijedna od njih nije bila
onakva kakvu ju je ona druga zamiljala. Dvanaest godina je od En, rumene, tihe i
jo nerazvijene petnaestogodinje devojice nainilo otmenu mladu enu od dvade
set i sedam godina, koju je krasila svaka lepota osim te rumeni i sjaja, i dranja ono
liko svesno dolinog koliko je bez izuzetka bilo blago; tih dvanaest godina je pre
obrazilo naoitu, lepo razvijenu gospoicu Hamilton, rumenu od zdravlja i uvere
nu u svoju nadmo, u siromanu, slabu i bespomonu udovicu koja posetu svoje
nekadanje tienice prima kao milost; ali svaka neprijatnost je uskoro prola i os
tala je samo zanimljiva dra seanja na ranije privrenosti u razgovorima o starim
vremenima.
En je otkrila da je gospoda Smit i dalje vrlo zdravog razuma i prijatnog ophoe
nja, na ta se ona ranije u velikoj meri oslanjala, i da je bila sklona razgovoru i vedra
i vie nego to je oekivala. inilo se da ni rasipnitvo iz prolosti a ona se mnogo
kretala meu svetom ni oskudica u sadanjosti, ni bolest ni alost nisu zatvorili
njeno srce niti joj pokorili duh.
Za vreme druge posete je veoma otvoreno govorila o svemu, pa je Enino zapre
paenje poraslo. Teko je mogla zamisliti neveselije okolnosti od onih koje su za
desile gospou Smit. Veoma je volela svog mua; sahranila ga je. Navikla se na bo
gatstvo: nestalo ga je. Nije imala deteta da je ponovo vrati u ivot i povrati joj sreu,
nije imala roake da joj pomognu u reavanju zapletenih poslova, niti je imala
zdravlja da joj pomogne da se sa svim tim nosi. Njen stanje bio ogranien na buni
salon i mrani sobiak koji se nalazio iza njega, a ona iz jedne sobe u drugu nije mo
gla da pree bez tue pomoi koju je mogla da joj prui samo jedna sluavka, a ona
je bila zaduena za itavu kuu, i nikada nije izlazila osim kada su je nosili u toplu
kupku. A ipak je, uprkos svemu, En imala razloga verovati da je ona samo pokoji
trenutak provodila u letargiji i malodunosti u asovima koje je inae ispunjavala
poslom i lepim raspoloenjem. Kako to moe biti? Posmatrala je, opaala i razmi
ljala, i naposletku zakljuila da ovde nije u pitanju samo hrabrost i mirenje sa sud
binom. Slab duh je sklon trpljenju, snana pamet iznalaenju reenja, ali bilo je
116
ovde jo neega; bilo je ovde one prilagodljivosti uma, one sposobnosti da se prona
e uteha, one moi da se svako zlo spremno pretvori u dobro, i vetine da se prona
e zanimanje koje e joj pomoi da na samu sebe zaboravi, koji su mogli samo iz
prirode proisticati. Bio je to najdragoceniji dar nebeski; i En je posmatrala svoju
priajteljicu kao jedan od onih sluajeva kojimaje, prema nekom milostivom naime
novanju, ini se, sueno da prevaziu gotovo svaku nedau.
U jednom trenutku ju je, rekla joj je gospoa Smit, njen duh umalo izdao. Nije
mogla sebe da nazove invalidom kada svoje sadanje stanje uporedi sa stanjem u
kom je bila kada je prvi put stigla u Bat. Tada je, odista, bila vredna svakog aljenja;
jer je u putu nazebla, i jedva da je stigla u stan kada ju je za postelju prikovao snaan
i neprestan bol; i sve ju je to zadesilo meu neznancima, i morala je da se osloni na
stalnu negovateljicu, a njene su finansije bile u takvom stanju da nije bilo prostora
ni za kakav izvanredan izdatak. Meutim, prebrodila je to, i iskreno moe rei da
joj je to dobro uinilo. Oseala se prijatnije jer je osetila da je u dobrim rukama. Su
vie je ona sveta videla da oekuje da se neko iznenada i nesebino njoj posveti, ali
njena bolest joj je dokazala da je njena stanodavka bila potena i da je nije elela is
koristiti; a naroito je imala sree u pogledu negovateljice koja je bila sestra njene
stanodavke i koja je bila po zanimanju bolniarka, i koja je uvek imala dom u toj
kui kad god nije imala posla i ba se zadesilo da je bila slobodna u to vreme da nju
neguje. A ona se rekla je gospoa Smit pored toga to me je hvale dostojno
negovala, pokazala kao neprocenjiva prijateljica. im sam bila kadra koristiti ruke,
nauila me je da pletem, ime sam se mnogo zanimala; i pokazala mi je kako da pra
vim ove male kutije za konac, i jastuie za igle i kutijice za karte kojima me stalno
zatiete da se bavim i koji mi omoguavaju da pomognem jednoj ili dvema veoma
siromanim porodicama u ovom susedstvu. Stekla je brojna poznanstva, naravno
preko posla, meu onima koji mogu da priute sebi da kupuju takve stvari, pa ona
prodaje moju robu. Uvek odabere pravi trenutak da robu ponudi. Znate, svakome
je srce otvoreno ko je prebrodio veliki bol ili povratio blagoslov zdravlja, a sestra
Ruk odlino ume da proceni kada je trenutak da im se obrati. Otroumna je, pa
metna i razborita ena. Ona ume da razume ljudsku prirodu; a ima i dovoljno zdra
vog razuma i pronicljivosti to je ini beskrajno boljom drubenicom od hiljada
onih koji su samo primili najbolje obrazovanje na svetu i ne znaju nita vredno
pomena. Nazovite to traem ako vam je po volji, ali kada sestra Ruk ima pola asa
vremena da mi posveti, sigurno je da e mi preneti neto zabavno i korisno; neto
to pomae oveku da bolje upozna svoje blinje. ovek voli da uje ta se deava,
117
da bude u korak sa najnovijim nainima da se bude isprazan i budalast. Uveravam

vas da je meni, koja ivim tako povueno, razgovor s njom prava poslastica.
En je, ne elei da joj zamera ovo zadovoljstvo, odgovorila: Lako mi je u to po
verovati. ene njene profesije se sa mnogo ime susreu pa jo ako su i pametne,
onda ih vredi sluati. Kakvu raznovrsnost ljudske prirode imaju one priliku videti!
I ne susreu samo ljudske ludosti; vide one ljudsku prirodu u svakakvim okolnosti
ma i zanimljivim i dirljivim. Kakve li su samo primere strastvene, nesebine ljubavi
i samoodricanja, junatva, trpeljivosti i predaje videle njihove oi: kakve samo pri
mere svih onih sukoba i rtava koje nas najvie oplemenjuju. Bolesnika soba bila
bi kadra pruiti materijal za itave tomove knjiga.
Tako je rekla je gospoa Smit sumnjiavije ponekad jeste tako, premda
strahujem da lekcije koje ona prua nisu tako plemenite prirode kakvu vi opisujete.
Ovde-onde ljudska priroda ume biti velika u trenucima iskuenja; ali uopteno go
vorei, u bolesnikoj se sobi ispoljava njena slabost, ne njena snaga: ovek slua o
sebinosti i nestrpljivosti pre nego o velikodunosti i trpeljivosti. Tako je malo pra
vog prijateljstva u svetu! I naalost (tihim i drhtavim glasom) mnogo je onih
koji zaboravljaju da ozbiljno razmiljaju dok ne postane skoro sasvim kasno.
En je razumela jad takvih oseanja. Mu nije bio onakav kakav je trebalo, a ena
se obrela meu takvima od ljudskog roda koji su je naveli da ravije misli o svetu
nego to se nadala da on zasluuje. Ali kod gospoe Smit je to bilo samo prolazno
oseanje; otresla ga se i uskoro sasvim drugaijim tonom dodala:
Mislim da mi zaposlenje koje moja prijateljica gospoda Ruk sada ima nee
obezbediti mnogo toga to bi me moglo zanimati ili me pouiti. Neguje samo gos
podu Volis iz Marlboro zgrada; rekla bih da je ona jedna obina lepa, budalasta i
rasipna ena i prava pomodarka; i naravno nee mi imati ta preneti osim razgovo
ra o ipki i ukrasima. Ali nameravam da zaradim na gospoi Volis. Ona ima mno
go novca, i meni je namera da je navedem da kupi sve one skuplje stvari koje sam
do sada napravila.
En je prijateljicu posetila nekoliko puta pre nego to se za postojanje takve jed
ne osobe saznalo u Kamden Plejsu. Naposletku je morala da je spomene. Ser Vol
ter, Elizabet i gospoda Klej su se jednogjutra vratili iz Lora Plejsa sa iznenadnim
pozivom ledi Dalrimpl za to vee, a En je ve dala re da e to vee provesti u Vest
gejt zgradama. Nije joj bilo ao to ve ima izgovor. Bila je uverena da su poziv do
bili samo zato to je ledi Dalrimpl morala ostati kod kue zbog gadnog nazeba i to
joj je bilo po volji da iskoristi prijateljstvo koje joj je tako nametnuto; pa je vrlo
118
ivo poziv odbila. Ve je dala re da e vee provesti sa starom kolskom drugari

com. Nije ih mnogo zanimalo nita u vezi sa En; ali su ipak postavili dovoljno pita
nja da shvate poloaj te stare kolske prijateljice; pa se Elizabet izrazila prezrivo, a
ser Volter vrlo otro.
Vestgejt zgrade! rekao je a koga to gospoica En Eliot ima da poseuje u
Vestgejt zgradama? Neku gospou Smit. Udovicu gospou Smit; a ko je bio njen
mu? jedan od pet hiljada ljudi sa imenom Smit koji se mogu sresti ma gde da o
vek poe. I koje su njene drai? To to je stara i bolesna. Na asnu re, gospoice
En Eliot, ba ima neobian ukus! Sve to je drugim ljudima odbojno, nii slojevi,
bedne prostorije, kuan vazduh i jezivi prijatelji, tebi je privlano. Ali mora da je
mogue da odloi posetu ovoj gospoi do sutradan: pretpostavljam da nije ba na
umoru i da se moemo nadati da e doekati da vidi jo jedan dan. Koliko joj je go
dina? etrdeset?
Ne, gospodine, nema jo ni trideset jednu; ali mislim da ne mogu da odloim
tu posetu, jer je to jedino vee koje, za izvesno vreme, pogoduje i meni i njoj. Ona
sutra odlazi u termalnu banju, a znate da smo zauzeti itavu ovu nedelju.
Ali ta ledi Rasel misli o ovom poznanstvu? upitala je Elizabet.
Ona u tome ne vidi nita emu bi nala zamerku odgovorila je En. Upra
vo suprotno, ona ga sasvim odobrava i ona me je svojom koijom i vozila u posete
gospoi Smit.
Vestgejt zgrade mora da su ostale prilino zateene kada su videle da pored
trotoara ispred njih staje koija primetio je ser Volter. Udovica ser Henrija Ra
sela nema nikakve poasti koje istiu njen grb, ali su to ipak sasvim lepa kola i bez
sumnje se zna da se u njima vozi gospoica En Eliot. Udovica gospoa Smit sa sta
nom u Vestgejt zgradama! Siromana udovica izmeu tridesete i etrdesete koja je
dva sastavlja kraj s krajem; obina gospoa Smit, svakodnevna gospoa Smit, od
svih ljudi i svih imena na svetu, da bude odabrana za prijateljicu gospoici En Eliot,
i jo da joj bude milija od porodinih veza njene roene porodice sa plemstvom
Engleske i Irske! Gospoa Smit! Kakvo ime!
Gospoa Klej, prisutna dok se sve ovo deavalo, pomislila je kako bi sada bilo
mudro da izae iz prostorije, a En je mogla rei mnogo toga i eznula je da kae bar
malo u odbranu ne tako razliitih prava njene prijateljice, ali ju je u tome spreio
oseaj linog potovanja prema ocu. Nije nita odgovorila. Ostavila je njemu da se
seti da gospoa Smit nije bila jedina udovica u Batu izmeu tridesete i etrdesete,
sa malim prihodima i prezimenom koje nije ukazivalo na plemenito poreklo.
119
En je odrala svoju re; ostali su otili da odre svoju i naravno, naredno jutro je
ula da su divno proveli vee.
Ona je jedina od njihovog drutva bila odsutna, jer ne samo da su se ser Volter i
Elizabet sasvim stavili na raspolaganje njenom gospodstvu, ve su rado doveli i dru
ge i potrudili su se da pozovu i ledi Rasel i gospodina Eliota; i gospodin Eliot se
postarao da se ranije rastane od pukovnika Volisa, ledi Rasel je morala da iznova
prerasporedi sve svoje veernje obaveze da bi mogla da ode njoj u posetu. En je ita
vu priu svega to je takvo jedno vee moglo da prui ula od ledi Rasel. Njoj je naj
zanimljivije moralo biti to su o njoj mnogo razgovarali njena prijateljica i gospo
din Eliot; to su eleli da je sa njima, alili to nije i u isto vreme joj odavali poast
to je izostala zbog takvog jednog sluaja. inilo se da su se njene ljubazne, saose
ajne posete ovoj staroj kolskoj drugarici, oboleloj i unienoj naroito dopadale
gospodinu Eliotu. Smatrao ju je za najneobiniju mladu enu; i po naravi, vladanju
i pameti za primer enskog savrenstva. Mogao je ak i ledi Rasel da parira u nabra
janju njenih vrlina; i En nije mogla da slua sve ovo to joj je prijateljica govorila,
nije mogla da spozna da je u tolikoj meri vrednuje jedan razborit mukarac a da ne
oseti sva prijatna oseanja koja je njena prijateljica elela u njoj da probudi.
Ledi Rasel je sada sasvim odluila kakvo je njeno miljenje o gospodinu Eliotu.
Bila je jednako uverena u to da on vremenom namerava da osvoji En, koliko i u to
da je on sasvim zasluuje, i poela je da broji koliko jo nedalja mora da proe da bi
se on oslobodio svih preostalih stega koje drutvo namee udovcu, i prui mu slo
bodu da vrlo otvoreno pokua da joj se dopadne. Nije pred En htela da govori ni
upola onako sigurno kako se oseala u ovoj stvari, usuivala se samo da joj uputi
pokoji otvoreniji nagovetaj o onome to bi moglo da usledi, o moguoj naklonosti
s njegove strane, o tome koliko bi taj brak bio poeljan, pod pretpostavkom da je
naklonost stvarna i uzvraena. En ju je sluala, i nijednom se nije estoko usprotivi
la; samo se smeila, rumenela i neno odmahivala glavom.
Nisam ja nikakav provodadija, kao to i sami znate rekla je ledi Rasel jer
sam isuvie svesna koliko su svi ljudski planovi i prorauni nesigurni. Samo hou da
kaem da mislim da, ukoliko bi vas gospodin Eliot u bliskoj budunosti zaprosio, i
ukoliko bi vi bili radi da njegovu ruku prihvatite, postoji svaka mogunost da za
jedno budete sreni. Svako bi to morao smatrati sasvim primerenom vezom, ali ja
sam miljenja da bi to bila veoma srena veza.
Gospodin Eliot je izvanredno prijatan ovek, i u mnogo emu ja o njemu
imam visoko miljenje rekla je En ali mi ne bismo jedno drugom odgovarali.
120
Ledi Rasel je prela preko ovoga, i samo je dodala: Meni bi najvee zadovolj
stvo priinilo kada bih vas mogla videti kao buduu gospodaricu Kelina, buduu
ledi Eliot, kada bih se mogla nadati da ete zauzeti mesto svoje mile majke, da ete
biti dostojna naslednica svih njenih prava i ugleda, kao i svih njenih vrlina. Vi ste
slika i prilika svoje majke po liku i naravi; i ako bih smela da vas zamislim onakvu
kakva je ona bila, po poloaju i imenu i u istom domu, kako upravljate i blagosiljate
sa istog mesta, prevazilazei je samo u injenici da ste vie cenjeni! Najmilija moja
En, to bi mi pruilo vie zadovoljstva nego to se to obino moe oekivati u mom
ivotnom dobu!
En je morala da se okrene, da ustane i prie jednom udaljenom stolu i pokua
da, naslanjajui se na njega i pretvarajui se da ima nekog posla, ovlada oseanjima
koja je ova slika probudila. Na nekoliko trenutaka su njena mata i njeno srce bili
opinjeni. Pomisao na to da postane ono to je njena majka bila; da ona prva nakon
nje ponese dragocenu titulu ledi Eliot; da se vrati u Kelin, ponovo ga nazove do
mom, da ga naziva domom zauvek, imala je drai kojima nije u prvi mah mogla
odoleti. Ledi
Rasel nije vie ni re rekla, bila je voljna da pusti da se stvar razvija svojim to
kom; i verovala je, samo da je gospodin Eliot u tom trenutku mogao govoriti u svo
je ime! ukratko, verovala je u ono u ta En nije, I upravo je ta slika gospodina Eli
ota koji govori u svoje ime naterala En da se pribere. Privlanost Kelina i ledi Eliot
je izbledela. Nikada ne bi mogla da prihvati njegovu ruku. I nije to bilo zato to ona
oseanja nije mogla da pokloni nikome osim jednom oveku; njen se razum, kada
je ozbiljno razmislila o ovoj mogunosti protivio gospodinu Eliotu.
Premda su se poznavali ve mesec dana, ona nije mogla tvrditi da odista poznaje
njegov karakter. Jasno je bilo da je on razborit ovek i prijatan, da je umeo lepo da
se izraava, da je imao ispravna naela, i da se inilo da rasuuje kako dolikuje i da
je ovek koji se dri svojih naela. Svakako je znao ta je pravo, i ona nije mogla da
pronae nijedan primer kada se on ogreio o neku moralnu dunost; ali ipak ne bi
bila voljna da jemi za njegovo vladanje. Nije imala poverenja u njegovu prolost,
ako ne i sadanjost. Imena nekadanjih prijatelja koja je povremeno spominjao, na
govetaji ranijih navika i sklonosti, budili su podozrenje u vezi sa tim ta je on bio,
koje mu nije ilo u prilog. Videla je da je imao rave navike; da je za njega bilo sa
svim uobiajeno da putuje nedeljom; da je postojao jedan period njegovog ivota
(koji verovatno nije bio kratak) kada je bio, u najmanju ruku, nemaran prema svim
ozbiljnim stvarima; i premda on moda sada misli sasvim drugaije, ko moe jemi
121
ti za iskrenost oseanja jednog pametnog, opreznog oveka koji je dovoljno dugo

poiveo da ceni ispravan karakter? Kako da se utvrdi da je njegov duh zaista oi
en?
Gospodin Eliot je bio razborit, paljiv, uglaen, ali nije bio otvoren. Nikada se
njemu nije desilo da naglo izrazi svoja oseanja, nikada nije ispoljio nikakvu arku
ljutnju ili ushienje neim zlim ili dobrim kod drugih. Ovo je za En bila vrlo ozbilj
na mana. Njeni prvi utisci se nisu mogli izmeniti. Ona je najvie cenila iskren,
otvoren i vatren karakter. Oseala je da se moe mnogo vie uzdati u iskrenost ose
anja onih koji su ponekad pokazivali ili govorili pokoju nemarnu ili ishitrenu
stvar, nego u oseanja onih koji nikada nisu gubili prisebnost i kojima se reci nisu
otimale.
Gospodin Eliot je bio suvie prijatan. Ma koliko razliite bile naravi u kui nje
nog oca, on im je svima bio po volji. On je sve suvie dobro podnosio, suvie se sa
svakim dobro slagao. Govorio je sa njom sa izvesnom dozom iskrenosti o gospoi
Klej; inilo se da vrlo dobro vidi ta gospoa Klej smera, i inilo se da je prezire; a
ipak ga je ona smatrala za jednako prijatnog kao i svi ostali.
Ledi Rasel je ili videla vie ili manje od svoje mlade prijateljice, jer ona nije vide
la nita to bi moglo probuditi podozrenje. Nije mogla da zamisli mukarca koji bi
vie od gospodina Eliota bio slika i prilika savrenog gospodina; niti je ikada osetila
neto lepe od oseanja nade da e ga videti kako prima ruku njene voljene En u cr
kvi u Kelinu, koliko ve naredne jeseni.
122
Glava 18
Bio je poetak februara i En je, kako je ve itav mesec bila u Batu, postala veoma
nestrpljiva da uje vesti iz Aperkrosa i Lajma. elela je da sazna mnogo vie od ono
ga to joj je Meri prenosila. Prole su tri nedelje otkako je poslednje vesti ula. Zna
la je samo da se Henrijeta vratila kui; i da je Luiza, mada su verovali da se brzo
oporavlja, ostala u Lajmu; i jedne veeri je ba mnogo mislila o svima njima, kada
joj je od Meri stiglo deblje pismo nego to je bilo uobiajeno; a zadovoljstvo i izne
naenje joj je bilo tim vee jer su s njim stigli i pozdravi od admirala i gospoe
Kroft.
Kroftovi mora da su u Batu! to je bila okolnost koja ju je zanimala. Oni su bili
ljudi kojima se njeno srce sasvim prirodno okretalo.
ta je to? povikao je ser Volter. Kroftovi su stigli u Bat? Oni Kroftovi to
su uzeli Kelin u najam? ta su ti doneli?
Pismo iz Aperkrosa, gospodine.
O! Ta pisma su ba zgodni pasoi. Ona obezbeuju prijem. Ali ja sam u sva
kom sluaju nameravao da posetim admirala Krofta. Znam kakvo sam potovanje
duan svom zakupcu.
En nije mogla dalje sluati; nije ak mogla ni da kae kako je propao ten sirotog
admirala; pismo ju je sasvim obuzelo. Zapoeto je nekoliko dana ranije:
Prvi februar...
Mila moja En, ne izvinjavam ti se to ti nisam pisala jer znam koliko su pisma
nevana u mestu kao to je Bat. Mora da si suvie srena da bi marila za Aperkros
koji, kao to i sama zna, ne prua mnogo toga o emu bi se moglo pisati. Boi
nam je protekao u velikoj dosadi; gospodin i gospoa Mazgrouv nisu priredili nije
dan ruak za itavo vreme praznika. Ne smatram Hejterove za nekoga vanog. Naj
zad su i praznici proli: verujem da deca nikada due nisu ostajala na raspustu. Si
gurna sam da ja nisam. Jue su sva deca osim malih Harvilovih otila; iznenadie
se kada uje da oni kui nisu ni ili. Gospoa Harvil mora da je odista neobina
123
majka kada se moe rastati s njima na toliko dugo. Ne razumem to. Moje je milje
nje da oni nikako nisu dobra deca; ali se ini da ih gospoa Mazgrouv voli bar jed
nako koliko i svoju unuad, ako ne i vie. Kakvo smo samo runo vreme imali! Mo
da ga niste u Batu osetili, s obzirom na one vae lepe trotoare, ali na selu se ono
bogami dobro osetilo. Nisam imala ive due u poseti od druge nedelje januara,
osim arlsa Hejtera, koji je svraao mnogo ee nego to mi je prijalo. Meu
nama reeno, mislim da je velika teta to i Henrijeta nije ostala u Lajmu onoliko
dugo koliko je Luiza ostala; tako bi se koliko-toliko sklonila od njega. Danas je ko
ija otila po Luizu i Harvilove, trebalo bi da stignu sutra. Meutim, nisu nas po
zvali na ruak sutra, ve prekosutra, jer se gospoa Mazgrouv silno plai da e Luiza
biti izmorena od puta, to je malo verovatno s obzirom na to koliku e joj svi pa
nju ukazivati; a i meni bi bilo mnogo zgodnije da sutra ruam tamo. Milo mi je to
nalazi da je gospodin Eliot prijatan i volela bih da se i ja s njim upoznam; ali takve
sam ti ja sree: ja sam uvek u nekom zapeku kada se deavaju prijatne stvari; mene
od sve porodice uvek poslednju zapaze. Koliko je samo dugo gospoa Klej ostala u
gostima kod Elizabet! Zar ona ne spominje da bi ila? Ali ako bi ona otila, a soba
ostala prazna, moda biste nas pozvali. Javi mi kako ti se to ini. Zna da ne oeku
jem da pozovete i moju decu. Mogu ih ba i ostaviti u velikoj kui na mesec dana ili
est nedelja. Upravo sam ula da Kroftovi gotovo ovog asa kreu za Bat; misle da
admiral pati od kostobolje, arls je to sasvim sluajno uo; nisu imali ni toliko ob
zira da me obaveste ili se ponude da neto ponesu. Kao susedi nam ba i ne rastu u
oima. Uopte ih ne viamo, a ovo je odista primer strane neuviavnosti. arls ti
alje pozdrave i sve ostalo to je red. Voli te tvoja, Meri M...
alim to moram da te izvestim da sam daleko od toga da se oseam dobro; a
Demajma mi je upravo rekla da joj je kasapin rekao da vlada gadna guobolja. Sve
mi se ini da u je i ja dobiti; a moje guobolje su, zna to i sama, uvek stranije
nego ma ije.
Tako se zavrio prvi deo pisma koje je kasnije stavljeno u kovertu u kojoj se na
lazilo jo jedno gotovo jednako toliko.
Pismo nisam zapeatila da bih ti mogla poslati glas o tome kako je Luiza pod
nela putovanje, i sada mi je ba milo to sam tako uinila, jer imam mnogo toga da
dodam. Prvo, jue sam dobila pisamce od gospode Kroft, u kom mi je ponudila da
ti ponese ukoliko imam neto da ti poaljem; veoma lepo, srdano pisamce odista,
naslovljeno na mene, ba kao to je i red; stoga ti mogu poslati onoliko dugako pi
smo koliko mi je volja. Admiral ne izgleda kao da je mnogo bolestan i moja je iskre
124
na nada da e mu Bat dobro initi. Ba u im se obradovati kada se vrate. Ne moe

nae susedstvo dugo bez jedne takve prijatne porodice. Ali sada o Luizi. Imam ti
rei neto to e te nemalo iznenaditi. Ona i Harvilovi su vrlo lepo doputovali u
utorak, a mi smo uvee otili da pitamo kako joj je, i prilino smo se iznenadili saz
navi da kapetan Benvik nije doao s njima, jer je i on primio poziv jednako kao i
Harvilovi; i ta misli da je tome bio uzrok? Ni manje ni vie nego to to se zaljubio
u Luizu, i nije eleo da doe u Aperkros dok ne dobije odgovor gospodina Mazgro
uva; jer su se njih dvoje sve dogovorili pre nego to je ona pola nazad, a on je nje
nom ocu poslao pismo po kapetanu Harvilu. Istina je, na asnu re! Nisi li i ti zate
ena? Silno u se zauditi ako si ma ta od toga naslutila, jer ja nisam. Gospoda
Mazgrouv sveano tvrdi da nita nije znala o toj stvari. Ali svi smo vrlo zadovoljni,
jer premda to nije isto to i udati se za kapetana Ventvorta, daleko je bolje od udaje
za arlsa Hejtera; i gospodin Mazgrouv mu je poslao svoj pristanak, pa danas oe
kuju kapetana Benvika. Gospoa Harvil kae da njen mu mnogo pati zbog svoje
sestre; ali Luiza im je oboma velika miljenica. I odista, gospoa Harvil i ja se slae
mo da je volimo vie otkako smo je negovale. arls se pita ta e kapetan Ventvort
imati da kae; ali ako se sea, ja nikada nisam verovala da se on zagledao u Luizu;
nikada ja nita od toga nisam primetila. I ovo je kraj, kao to vidi, uverenja da je
kapetan Benvik tvoj oboavalac. Meni je uvek bilo potpuno nerazumljivo kako je
arls mogao da to sebi uvrti u glavu. Nadam se da e sada biti prijatniji. Svakako
nije ba najbolji par za Luizu Mazgrouv, ali je milion puta i to bolje od udaje za iko
ga od Hejterovih.
Meri nije morala da strahuje da je njena sestra u bilo kojoj meri bila spremna za
ovakvu vest. Nikada se u ivotu nije toliko iznenadila. Kapetan Benvik i Luiza
Mazgrouv! Bilo je gotovo suvie udesno da bi bilo istinito, i samo je uz silan napor
volje mogla ostati u sobi i zadrati mir i odgovarati na uobiajena pitanja u takvim
prilikama. Na njenu sreu nije ih bilo mnogo. Ser Volter je eleo da zna da li su
Kraftovi putovali u koiji u koju je bilo upregnuto etiri konja, i da li je verovatno
da e pronai stan u takvom delu Bata koji bi bio prilian da ga on i gospoica Eli
ot posete; ali nita ga osim toga nije zanimalo.
Kako je Meri? upitala je Elizabet, a zatim je, i ne saekavi odgovor, rekla:
Moliu, ta Kroftove dovodi u Bat?
Dolaze radi admiralovog zdravlja, Veruju da ga mui kostobolja.
Kostobolja i starost! rekao je ser Volter, Siroti stari gospodin.
Imaju li ovde poznanika? upitala je Elizabet.
125
Ne znam; ali pretpostavljam da je teko da on, s obzirom na njegove godine i

zanimanje, ima poznanika u mestu kao to je ovo.
Drim rekao je ser Volter hladno da e admiral Kroft u Batu najpoznatiji
biti kao zakupac Kelin hola. Elizabet, da li bismo se smeli odvaiti da njega i nje
govu suprugu predstavimo u Lora Plejsu?
O, nel Mislim da ne bismo to smeli. S obzirom da smo roaci ledi Dalrimpl
moramo dobro paziti da je ne postidimo poznanstvima koja ona moda ne bi odo
brila. Da nismo u rodu, ne bi to bilo od tolikog znaaja; ali s obzirom da smo roa
ci, ona bi oseala kako mora da ima obzira prema svakom naem predlogu. Bolje bi
bilo da ostavimo Kroftove da nau sebi ravne. Videla sam na ulicama nekoliko mu
karaca vrlo udnovatog izgleda za koje mi kau da su mornari. Kroftovi e se s nji
ma druiti.
Toliko su se ser Volter i Elizabet interesovali za pismo koje je stiglo; nakon to
je gospoa Klej dala svoj mnogo pristojniji doprinos razgovoru upitavi za gospou
arlsa Mazgrouva i njene deake, En je bila slobodna otii iz sobe.
U svojoj sobi je sve ovo pokuala da shvati. S pravom se moda arls pitao kako
e se kapetan Ventvort oseati! Moda je on dobrovoljno otiao, odustao od Luize,
prestao da je voli, otkrio da je ne voli. Nije mogla podneti pomisao na izdaju ili bez
obzirnost, ili ma kakvu podlost izmeu njega i njegovog prijatelja. Nije mogla pod
neti pomisao da se prijateljstvo kao to je njihovo prekine neasno.
Kapetan Benvik i Luiza Mazgrouv! Vesela, brbljiva i nemirna Luiza Mazgrouv i
potieni, zamiljeni, oseajni, poetini kapetan Benvik inili su se kao upravo ono
to onom drugom ne bi pasalo. Sasvim su razliito razmiljali! U emu li je mogla
biti privlanost? Odgovor joj se uskoro sam ukazao. Privlanost se nalazila u samim
okolnostima. Nekoliko nedelja su silom prilika proveli zajedno; iveli su u istom
malom porodinom krugu: otkako je Henrijeta otila, mora da su se gotovo u pot
punosti oslanjali jedno na drugo, a kako se Luiza oporavljala od bolesti nalazila se u
zanimljivom duevnom stanju, a kapetan Benvik nije bio neutean. To je bio utisak
kome se En nije mogla otrgnuti ranije; i umesto da iz trenutnog razvoja dogaaja
izvue isti zakljuak kao Meri, oni su njoj posluili samo da joj uvrste uverenje da
se u njemu poela raati izvesna nenost prema njoj. Ali Meri je tu bila u pravu,
nije ona imala tu veliko zadovoljenje svoje tatine. Bila je uverena da bi on istu za
hvalnost pokazao prema svakoj podnoljivo dopadljivoj mladoj eni koja bi ga slu
ala i izgledala kao da saosea s njim. Njegovo je srce bilo puno ljubavi. Morao je
voleti nekoga.
126
Nije videla razlog da ne budu sreni. Luiza je od samog poetka gajila veliku
strast prema pomorcima, i ubrzo e oni pronai jo mnogo toga zajednikog. On e
postati vedriji, a ona e nauiti da ceni Skota i lorda Bajrona; ne, to je verovatno
ve nauila; naravno da su se jedno u drugo zaljubili zbog poezije. Pomisao da se
Luiza Mazgrouv preobratila u osobu sa ukusom za knjievnost sklonu dubokim
razmiljanjima je bila zabavna, ali ona nije sumnjala da se upravo to desilo. Onaj
dan u Lajmu, pad sa lukobrana mogao bi ostaviti venog traga na njenom zdravlju,
nervima, hrabrosti i karakteru, jednako dubokog kao to se inilo da je ostavio tra
ga na njenoj sudbini.
Sveukupan zakljuak je bio da nema nieg neobinog u toj veridbi to bi moglo
da izazove trajno uenje ako je mogue da ena koja je bila svesna vrlina kapetana
Ventvorta zavoli drugog; a ako kapetan Ventvort nije pri tom izgubio prijatelja,
onda tu zaista nije bilo niega za im se imalo aliti. Ne, nije to aljenje teralo Eni
no srce da bre zakuca, uprkos svem obuzdavanju, i natera joj krv u obraze kada je
pomislila na kapetana Ventvorta osloboenog stega i obaveza. U njoj se javilo ose
anje koje se stidela podrobnije da ispita. Suvie je ono bilo nalik na radost, buda
lastu radosti
eznula je da vidi Kroftove; ali kada su se konano videli, oigledno je bilo da
do njih jo nije stigao nikakav glas o ovoj vesti. Formalna poseta je nainjena i uz
vraena; i Luiza Mazgrouv je spomenuta, i kapetan Benvik, ali bez i traga osmeha.
Kroftovi su pronali stan u Ulici Gej, to je ser Volteru bilo savreno po volji.
Nije se ni najmanje stideo ovog poznanstva, i on je, istini za volju, razmiljao i go
vorio o admiralu vie nego to je admiral ikada razmiljao ili govorio o njemu.
Kroftovi su poznavali onoliko ljudi u Batu koliko se moglo poeleti, i smatrali
su odnos sa Eliotovima samo zadovoljenjem forme i ni najmanje nisu oekivali da
im on priuti ma kakvo zadovoljstvo. Poneli su sa sobom svoju palanaku naviku
da gotovo uvek svuda idu zajedno. Njemu je izgleda bilo naloeno da peai da bi se
oslobodio napada bolesti, a inilo se da je ona s njim sve u tolikoj meri morala da
deli, pa i da peai kao da joj ivot od toga zavisi da bi njemu bilo dobro. En ih je
sretala ma gde da je pola. Ledi Rasel ju je gotovo svakog jutra izvodila u svojoj ko
iji, i nikada joj se nije desilo da ne pomisli na njih ili da ih ne sretne. A kako je ona
dobro poznavala njihova oseanja, oni su u njenim oima predstavljali najprivlani
ji prizor sree. Uvek ih je pratila pogledom koliko je god to bilo mogue, i uivala
to moe da zamisli o emu razgovaraju dok etaju tako sreni i sasvim nezavisni, ili
bi isto tako uivala posmatrajui kako se admiral srdano rukuje sa nekim starim
127
prijateljem koga bi sreo, ili kako ivo razgovaraju kada bi se s vremena na vreme
nali sa grupom pomoraca u kojoj bi gospoa Kroft izgledala jednako inteligentno i
otroumno kao i bilo koji od oficira oko nje.
En je imala suvie obaveza sa ledi Rasel da bi esto mogla da izlazi sama; ali desi
lo se da joj je jednog jutra, nedelju ili desetak dana nakon dolaska Kroftovih, ba
odgovaralo da ostavi svoju prijateljicu i njenu koiju u donjem delu grada, i sama se
vrati u Kamden Plejs, i imala je sreu, dok je ila Ulicom Milsom, da se sretne sa ad
miralom. On je sm stajao ispred izloga jedne tamparije sa rukama na leima,
udubljen u posmatranje neke reprodukcije, i ne samo da je mogla pored njega proi
a da je on ne primeti nego je jo i morala da ga dodirne i obrati mu se pre nego to
ju je primetio. Kada ju je primetio i prepoznao, uinio je to sa svom svojom uobia
jenom otvorenou i dobrodunou Ha! Pa to ste vi? Hvala vam, hvala vam. Po
neli ste se kao pravi prijatelj. Vidite, evo stojim ovde i gledam ovu sliku. Ne mogu
proi ovuda a da ne zastanem. Vidite li vi ovo udo koje neko naziva brodom! Mo
lim vas da ga pogledate. Jeste li ikada videli neto slino? Kakvi samo udni prikani
moraju biti ti veliki slikari kada misle da bi neko stavio svoj ivot na kocku i isplo
vio u ovakvoj bezoblinoj staroj olupini? A ipak, na palubi se nalaze dva savreno
spokojna gospodina i osvru se i gledaju stene i planine, kao da se svaki as nee na
neto nasukati, a to se neizbeno mora desiti. Pitam se gde li je taj brod sagraen!
(nasmejao se od srca); ja se ne bih usudio ni pojilo za konje u tome da preem.
Nego (okreui se) recite vi meni kuda ste krenuli? Mogu li vam neto uiniti
ili vas nekuda otpratiti? Mogu li vam uiniti kakvu uslugu?
Nikakvu, hvala vam, osim ako mi ne biste pruili zadovoljstvo da mi pravite
drutvo dok nam se putevi ne raziu. Ja sam krenula kui.
Hou, od sveg srca, i jo i dalje. Da, da, lepo emo zajedno proetati, a ja vam
imam neto rei usput. Evo, oslonite se na moju ruku; tako je; ne oseam se prijat
no ako mi se ena ne oslanja na ruku. Gospode! Kakav brod! rekao je pogledavi
sliku poslednji put pre nego to su krenuli.
Da li ste rekli da mi imate neto rei, gospodine?
Da, imam, evo odmah. Ali evo prijatelja, kapetana Brigdena; samo u ga poz
draviti u prolazu. Neu se zaustavljati. Zdravi mi bili, Bridgden je zgranut to sa
mnom nije moja ena. Ona je, sirota dua, ostala kod kue zbog noge. Iskoio joj je
ulj na peti, velik koliko i kovanica od tri ilinga. Ako pogledate preko puta videe
te admirala Branda kako ide sa svojim bratom. Neugledni momci, obojica! Milo mi
je to ne idu s ove strane ulice. Sofi ne moe oima da ih vidi. Vrlo su me bedno na
128
samarili jednom: uzeli mi najbolje ljude. Drugom u vam prilikom ispriati itavu
priu. Eno starog ser Aribalda Drua i njegovog unuka. Pogledajte, video nas je;
ljubi vara ruku; misli da ste moja ena. Ah! Za tog mladca je mir stigao suvie rano.
Siroti stari ser Aribald! Kako vam se dopada Bat, gospoice Eliot? Nama mnogo
godi. Neprestano se viamo sa starim prijateljima; ulice su ih jutrom pune; ne mo
ramo strahovati da neemo imati s kim prozboriti; a onda pobegnemo od svih i za
tvorimo se u svoj stan, pa sednemo svako u svoju fotelju i lepo nam je kao da smo u
Kelinu, jeste, ili kao to nam je bilo lepo ak i u Severnom Jarmutu i Dilu. Verujte
mi da mi na stan ovde nita manje ne volimo zato to nas podsea na stan u kom
smo iveli u Severnom Jarmutu. Vetar produvava ba kao i tamo to je .
Kada su otili malo dalje, En se usudila da ga ponovo podseti na to da je neto
eleo da joj kae. Nadala se da e joj zadovoljiti radoznalost im izau iz Ulice Mil
som; ali je ipak morala da saeka jer je admiral reio da ne zapoinje priu dok nisu
stigli u prostraniju i tiu ulicu Belmont; a kako ona zaista nije bila gospoa Kroft,
morala je da mu uini po volji. im su poeli da se penju uz ulicu Belmont, on je
poeo:
Bogami ete sada uti neto to e vas iznenaditi. Ali mi najpre morate rei
ime mlade dame o kojoj se spremam govoriti. One mlade dame, znate, za koju smo
se svi onoliko brinuli. One gospoice Mazgrouv kojoj se sve ovo deava. Njeno kr
teno ime: uvek zaboravim njeno krteno ime.
En se stidela da mu odmah pokae da je shvatila na koga misli, ali je sada sasvim
bezbedno mogla da kae: Luiza.
Jeste, jeste, gospoica Luiza Mazgrouv, to joj je ime. Voleo bih da mlade dame
nemaju takvo mnotvo lepih krtenih imena. Nikada im ne bih imena zaboravljao
kada bi se sve zvale Sofi, ili tako nekako. Eto, ta Luiza Mazgrouv je trebalo, svi smo
tako mislili, da se uda za
Frederika. Udvarao joj se nedeljama. Jedino smo se svi udili ta ekaju, sve dok
se nije desilo ono u Lajmu; zatim je bilo sasvim jasno da moraju saekati da joj se
pamet vrati. Ali ak je i tada bilo neeg udnog u njihovom odnosu. Umesto da os
tane u Lajmu, on je otiao u Plimut, a zatim je otiao da vidi Edvarda. Kada smo se
mi vratili iz Majnheda otiao je Edvardu i kod njega je sve otada. Nismo ga videli
od novembra. ak ni Sofi to nije mogla razumeti. Ali sada se stvar okrenula nada
sve neobino; jer umesto da se ova mlada dama, ista ta gospoica Mazgrouv, uda za
Frederika, ona se sprema udati za Dejmsa Benvika. Poznajete Dejmsa Benvika.
Povrno. Povrno poznajem ejmsa Benvika.
129
Pa, za njega e se udati. Ne, sva je verovatnoa da su se ve venali, jer ne znam

ta imaju ekati.
Kapetan Benvik mi se uinio kao veoma prijatan mladi rekla je En i koli
ko sam razumela njegov karakter je za svaku pohvalu.
O! Jeste, jeste, ne moe se re rei protiv Dejmsa Benvika. On je dodue obi
an porunik, istina je, unapreen tek prolog leta, a ovo nisu dobra vremena da se
napreduje, ali nema nijednu drugu manu da ja za nju znam. Odlian je to, dobro
duan momak, uveravam vas; veoma aktivan, i revnostan oficir, to moda ne biste
pomislili na osnovu onog njegovog blagog naina ophoenja koje mu ne prilii.
U tome se varate, gospodine; nikada ne bih na osnovu njegovog vladanja za
kljuila da kapetanu Benviku nedostaje ivosti. Meni se njegovo vladanje uinilo
veoma dopadljivim, i dajem vam re da je ono zaista dopadljivo svima.
Dobro, dobro, dame su najbolje sudije; ali Dejms Benvik je suvie miran za
moj ukus; i premda je tu verovatno naa pristrasnost u pitanju, Sofi i ja ne moemo
da ne smatramo Frederikovo vladanje za bolje od njegovog. Ima u Frederiku nee
ga to nam je vie po volji.
En se nala u zamci. Ona je samo htela da se suprotstavi suvie uvreenoj ideji
da ivost i nenost ne idu zajedno, nije joj namera bila da predstavi vladanje kape
tana Benvika kao najbolje mogue; pa je nakon kraeg oklevanja zaustila da kae:
Nije mi namera bila da poredim ovu dvojicu prijatelja ali ju je admiral prekinuo
rekavi:
I sve je to zasigurno istina. Nije u pitanju puki tra. Sam Frederik nam je to
rekao. Njegova sestra je jue od njega dobila pismo u kom nam je sve ovo rekao, a
on je sve to upravo bio saznao iz pisma koje mu je Harvil poslao iz Aperkrosa. ini
mi se da su oni svi u Aperkrosu,
Ovo je bila prilika kojoj En nije mogla odoleti; stoga je rekla: Nadam se, ad
mirale, nadam se da nema niega u pismu kapetana Ventvorta to bi moglo vama i
gospodi Kroft da izazove nelagodu. Prole se jeseni odista inilo kao da izmeu nje
ga i Luize Mazgrouv postoji naklonost; ali se nadam se ona s obe strane ugasila u
jednakoj meri i sasvim mirno. Nadam se da se on u tom pismu ne izraava kao o
vek o koga su se ogreili.
Nipoto, nipoto; nema u tom pismu nijedne kletve niti rei prigovora, od
poetka do kraja.
En je spustila glavu da sakrije osmeh.
Ne, ne; Frederik nije ovek koji e se aliti i jadikovati; suvie je u njemu vatre
130
za tako neto. Ako se nekoj devojci vie dopada drugi mukarac, onda je red i da ga
dobije.
Razume se. Ali htela sam da kaem da se nadam da nema u njegovom pismu
niega to bi vas navelo da pomislite da on smatra da se njegov prijatelj ogreio o
njega, a to bi se moglo osetiti, znate, a da on to ne mora otvoreno da kae. Silno bi
mi bilo ao kada bi takvo jedno prijateljstvo kakvo postoji izmeu njega i kapetana
Benvika bilo uniteno, ili ak i narueno, ovakvim jednim dogaajem.
Da, da, razumem vas. Ali nema niega takvog u njegovom pismu. Ne srdi se
on ni najmanje na Benvika; ak nijednom nije rekao: udim se njegovom postup
ku, jer imam svojih razloga uditi se. Ne bi ovek mogao pretpostaviti, na osnovu
njegovog pisma, da je on ikada eleo ovu gospoicu (kako se ono bee zove?) za
sebe. On se veoma plemenito nada da e oni biti sreni zajedno; a u tome nema ni
kakvih neprijateljskih oseanja, ini mi se.
En nije saznala ono to je elela, premda se admiral trudio da je u to uveri, ali
bilo bi bespredmetno da ga dalje zapitkuje. Pa se stoga zadovoljila iznoenjem uobi
ajenih primedbi i paljivim sluanjem i povlaivanjem admiralu.
Siroti Frederik! rekao je naposletku. Sada mora da krene ispoetka s ne
kom drugom. Mislim da ga moramo naterati da doe u Bat. Ima ovde sasvim do
voljno lepih devojaka, u to sam siguran. Nema svrhe da dalje odlazi u Aperkros, jer
ujem da je ona druga gospoica Mazgrouv verena za svog mladog roaka. Zar ne
mislite, gospoice Eliot da bi bolje bilo da ga nateramo da doe u Bat?
131
Glava 19
Dok je admiral Kroft ovako etao s En, i izraavao elju da vidi kapetana Ventvor
ta u Batu, kapetan Ventvort je ve bio na putu. Pre nego to je gospoa Kroft i sti
gla da mu pie, on je stigao, i En ga je, ve pri sledeem izlasku videla.
Gospodin Eliot je pratio svoje dve roake i gospou Klej. Nalazili su se u Ulici
Milsom. Poela je da pada kia, ne jako, ali dovoljno da ene poele da se sklone i
sasvim dovoljno da gospoica Eliot poeli da iskoristi priliku i odveze se kui u ko
iji ledi Dalrimpl, koju je videla da eka na maloj udaljenosti; ona, En i gospoa
Klej su stoga ule u Molandovu poslastiarnicu, a gospodin Eliot se uputio do ledi
Dalrimpl da je zamoli za ljubaznost. Uskoro im se ponovo pridruio donosei im,
razume se, povoljne vesti; ledi Dalrimpl e ih drage volje povesti kui, i pozvae ih
za nekoliko minuta.
Njeno gospodstvo je imalo fijaker u koji nije moglo udobno da se smesti vie od
etvoro. Gospoica Karteret je bila sa svojom majkom; i stoga nije bilo razumno
oekivati da ona poveze sve tri dame iz Kamden Plejsa. Nije bilo sumnje da za gos
poicu Eliot mora da se pronae mesto. Ako e neko i trpeti neugodnost, to nika
ko ne sme biti ona, ali je bilo potrebno izvesno vreme da se preostale dve dame do
govore. Kia En nije smetala i ona je iskrena bila kada je rekla da je sasvim rada da
proeta sa gospodinom Eliotom. Ali kia ni gospoi Klej nije smetala; ona je sma
trala da jedva da je i koja kap pala, a i obula je vrste izme! Mnogo vre od iza
ma gospoice En; i ukratko, ona je iz utivosti jednako koliko i En elela da se pe
ke vrati sa gospodinom Eliotom, i one su u svojoj raspravi pokazale takvu utivost,
velikodunost i odlunost, da su ostali bili primorani da umesto njih donesu odlu
ku; gospoica Eliot je tvrdila da je gospoa Klej ve malo nazebla, a gospodin Eliot
je kada su od njega zatraili miljenje, zakljuio da su ipak izme njegove roake En
najizdrljivije.
Stoga je reeno da e gospoa Klej ii koijom; i upravo su se tako dogovorili
kada je En, kako je sedela pored prozora, opazila, sasvim jasno i bez sumnje, kapeta
132
na Ventvorta kako ide ulicom.

Njen trzaj je samo ona mogla da primeti; ali je smesta pomislila kako je najvei
glupak na svetu, najneodgovornija i da nema ni zrno pameti. Nekoliko trenutaka
nita pred sobom nije videla; sva je bila zbunjena. Sasvim se izgubila, a kada je uspe
la da prisili sebe da se pribere, videla je kako drugi i dalje ekaju koiju, a gospodin
Eliot je (uvek na usluzi) upravo kretao prema Ulici Junion da obavi neki nalog gos
poe Klej.
Osetila je veliku elju da ode do ulaznih vrata; elela je da proveri pada li kia.
Zato da podozreva da je posredi neki drugi razlog? Kapetan Ventvort mora da se
ve izgubio iz vida. Ustala je, htela da poe; jedna njena polovina ne bi trebalo da je
uvek toliko mudrija od one druge, niti bi uvek trebalo da sumnja da je ta druga
gora nego to jeste. Proverie da li pada kia. Ali uskoro ju je na mesto vratio ulazak
samog kapetana Ventvorta u drutvu druge gospode i dama, oigledno njegovih
poznanika, sa kojima mora da se sreo malo nie u Ulici Milsom. On je bio oigled
nije pogoen kada je nju video nego to je to ona ikada pre primetila; sasvim je bio
crven u licu. Po prvi put otkako su obnovili poznanstvo, osetilaje da je, od njih
dvoje, ona pokazala manje oseanja. Imala je prednost u odnosu na njega i imala je
ovih poslednjih nekoliko trenutaka da se pripremi. Nju je ve proao onaj snaan,
zaslepljujui i zbunjujui prvi nalet iznenaenja. Ali ipak je imala jo mnogo da
oseti! Nemir, bol, zadovoljstvo, i neto izmeu krajnje sree i najveegjada.
Obratio joj se, a zatim se okrenuo. Njegovo vladanje govorilo joj je da je posti
en. Nije mogla njegovo dranje okarakterisati ni kao hladno ni kao prijateljsko,
niti bilo kakvo sa tolikom sigurnou kao postieno.
Ipak joj se nakon jednog trenutka pribliio, i ponovo progovorio. Razmenili su
pitanja na teme koje su im bile zajednike: nijedno od njih, verovatno, nije upamti
lo ono to je ulo, a En je nastavila potpuno svesna da je njemu jo nelagodnije
nego pre. Kako su esto imali prilike biti zajedno, oni su stekli naviku da se jedno
drugom obraaju sa znaajnom dozom prividne ravnodunosti i spokoja; ali on to
sada nije mogao da uini. Vreme ga je promenilo, ili ga je Luiza promenila. U sva
kom sluaju mu je neto bilo na pameti. Izgledao je lepo, nije se inilo da je patio
bilo duom bilo telom, i govorio je o Aperkrosu, i Mazgrouvovima, ak i Luizi i ak
mu je na trenutak licem preao onaj njegov vragolasti izraz kada ju je spomenuo; ali
ipak, kapetan Ventvort se oseao nelagodno, nemirno i nije to bio kadar prikriti.
Nije En iznenadilo, ali ju je raalostilo to je primetila da ga Elizabet nee poz
draviti. Videla je da je on video Elizabet, da je Elizabet videla njega, da su oboje jed
133
no drugo prepoznali; bila je uverena da je on bio spreman da ga ona prizna za poz

nanika, da to oekuje, i zabolelo ju je kada je videla kako se njena sestra okree i da
lje nepopravljivo ledeno.
Koija ledi Dalrimpl, koju je gospoica Eliot sada ve sa nestrpljenjem oekivala
je konano stala pred vratima; sluga je uao i najavio je. Ponovo je poinjala da
pada kia, i sve u svemu dolo je do odlaganja, metea i razgovora koji je morao svi
ma u poslastiarnici dati na znanje da je to ledi Dalrimpl dola da poveze gospoi
cu Eliot. Naposletku su gospoica Eliot i njena prijateljica izale, a pratio ih je
samo sluga (jer se roak jo nije bio vratio); a kapetan Ventvort se, nakon to ih je
ispratio pogledom, okrenuo prema En i svojim dranjem, vie nego reima, joj po
nudio da joj bude na usluzi.
Neizmerno sam vam zahvalna odgovorila je ali ne idem s njima. U koiji
nema mesta za sve. Ja u ii peke. Vie volim ii peke.
Ali pada kia.
O! Neznatno. Ne smatram ja to za smetnju. Nakon jednog trenutka je rekao:
Premda sam tek jue stigao, sasvim sam se propisno opremio za Bat, vidite (po
kazao joj je svoj novi kiobran). Voleo bih da ga iskoristim ako ste ve reeni da
peaite; premda mislim da bi bilo razboritije da mi dozvolite da vam pronaem
nosiljku.
Bila mu je veoma zahvalna, ali je sve odbila ponovivi svoje uverenje da e kia
stati i dodala: ekam gospodine Eliota. Uverena sam da e svakog asa stii.
Tek to je izgovorila ove rei kada je gospodin Eliot uao na vrata. Kapetan
Ventvort ga se savreno seao. Nije bilo razlike izmeu njega i oveka koji je stajao
na stepenicama lukobrana u Lajmu i divio se En dok je prolazila pored njega, osim
u dranja i izgleda i vladanja koji su govorili da je on sada privilegovani roak i pri
jatelj. Uao je ustro, inilo se da vidi samo nju i da samo na nju misli, izvinio se to
se zadrao, alio to je morala da ga eka, i bio je nestrpljiv da krenu da ne gube da
lje vreme da ne bi kia poela snanije da pada; i u sledeem trenutku su zajedno iz
ali, drala ga je pod ruku, i nean je i postien pogled uputila i samo je imala vre
mena da kae Dobro vam jutro!, pre nego to je izala.
im su izali, dame iz drutva kapetana Ventvorta poele su da govore o njima.
ini mi se da gospodinu Eliotu njegova roaka nije mrska?
O! Nipoto, to je jasno. ovek moe sasvim lepo da pretpostavi kako e stvar
tu dalje tei. Uvek je s njima; praktino ivi sa porodicom, rekla bih. Kako je on
samo naoit mukarac!
134
Jeste, a gospoica Atkinson koja je jednom prilikom ruala s njim u drutvu

kae da je on najprijatniji mukarac sa kojim je imala prilike biti u drutvu.
Mislim da je i ona lepa; En Eliot; veoma lepa, kada je ovek paljivije zagleda.
Nije moderno tako tvrditi, ali priznajem da je smatram lepom od njene sestre.
O! Slaem se.
I ja se slaem. Ne mogu se porediti. Ali mukarci su svi opinjeni gospoicom
Eliot. En je za njih suvie nena.
En bi bila veoma zahvalna svom roaku da je mogao da je isprati sve do Kam
den Plejsa a da ne izgovori ni re. Nikada joj nije bilo toliko teko da ga slua,
premda on nije mogao biti briniji i paljiviji i premda je govorio o stvarima koje su
njoj uvek bile zanimljive: toplo je i pravino i opravdano pohvalio ledi Rasel, i iz
neo sasvim razboritu kritiku na raun gospoe Klej. Ali ona je sada mogla samo na
kapetana Ventvorta misliti. Nije mogla da razume njegova trenutna oseanja, da li
je patio usled razoarenja ili nije; i dok to ne sazna, ne moe biti sasvim svoja.
Nadala se da e vremenom postati mudra i razborita; ali avaj! Avaj! Mora priz
nati sebi da jo nije mudra.
Druga okolnost koju joj je bilo vano znati bila je koliko on namerava ostati u
Batu; nije to spomenuo, ili ona nije mogla da se seti. Moda je samo u prolazu. Ali
verovatnije je bilo da je doao da ostane. U tom sluaju, kako se u Batu svako oba
vezno mora sresti sa svakim, ledi Rasel e ga, sva je prilika, negde sresti. Hoe li ga
se setiti? Na ta li e to sve izai?
Ve je morala da kae ledi Rasel da e se Luiza Mazgrouv udati za kapetana Be
nvika. Kotalo ju je izvesnog napora da izdri njeno iznenaenje; a sada, ako bi se
kojim sluajem nala u drutvu kapetana Ventvorta ona bi, kako nije u potpunosti
upoznata sa okolnostima, mogla stei jo jednu predrasudu protiv njega,
En je narednog jutra izala sa svojom prijateljicom i prvih sat vremena je bila na
neprestanom oprezu i puna strepnje je pazila hoe li ga ugledati; i najzad ga je, vra
ajui se niz Ulicu Paltni, primetila s desne strane na takvoj udaljenosti da joj je bio
pred oima veim delom ulice. Oko njega je bilo mnogo drugih ljudi, mnoge su
grupice ile istim putem, ali njega nije mogla ni sa kim zameniti. Instinktivno je po
gledala u ledi Rasel; ali ne zato to joj se javila sumanuta pomisao da e ga prepoz
nati iz takve daljine kao ona sama. Ne, nije bilo razloga da pomisli da e ga ona pri
metiti pre nego to se nae tano naspram nje. Ali ipak je s vremena na vreme sa
strepnjom bacala pogled na nju; a kada se pribliio trenutak kada je morala da ga
primeti, premda se nije usudila da je ponovo pogleda (jer je znala da njeno lice nije
135
bilo ni za ije oi), bila je savreno svesna da je ledi Rasel gledala u njegovom pravcu
da ga je, ukratko, pomno posmatrala. Mogla je savreno da pojmi kakvu je pogled
na njega pometnju izazvao u njenim mislima, i koliko joj je bilo teko da skloni po
gled s njega, uz zaprepaenje koje mora da je osetila to je osam ili devet godina
preturio preko glave i jo u stranim zemljama i drugaijim klimatskim uslovima i u
aktivnoj slubi, a da ga to nije liilo telesne privlanosti!
Naposletku je ledi Rasel okrenula glavu. Kako li e sada govoriti o njemu?
Pitaete se rekla je ta mi je tako dugo zaokupilo panju; gledala sam zave
se o kojima su mi ledi Alisija i gospoa Frenkland sino govorile. Opisale su mi za
vese na salonu jedne od kua na ovoj strani i u ovom delu ulice, kao najlepe i naj
bolje nametene u Batu, ali nisam mogla da se setim tanog broja kue, pa sam po
kuavala da prepoznam koja bi to kua mogla biti; meutim, priznajem da ne vi
dim nigde ovde zavese koje odgovaraju tom opisu.
En je uzdahnula i porumenela i nasmeila se, sa aljenjem i prezirom, bilo prema
sebi ili prema svojoj prijateljici. A najvie ju je naljutilo to je u svem ovom oprezu i
pripremama propustila priliku da vidi da li je on video njih.
Proao je dan ili dva a da se nita nije desilo. Pozorita i dvorane za prijeme u
kojima je najverovatnije bilo da e ga sresti nisu bili dovoljno otmeni za Eliotove,
ije su se veernje zabave svodile iskljuivo na otmene budalatine privatnih prije
ma na koje su ih sve vie pozivali; a En je, umorna od ovog mrtvila, sita neobavete
nosti, i ubeena da je snanija jer nije svoju snagu iskuavala, sa nestrepljenjem oe
kivala koncertno vee. Bio je to koncert u korist osobe koju je proteirala ledi Dal
rimpl. Razume se da oni moraju da mu prisustvuju. Oekivalo se da koncert bude
izvrstan, a kapetan Ventvort je veoma voleo muziku. Samo kada bi ponovo mogla
da razgovara s njim, samo na trenutak, uobrazila je da bi je to zadovoljilo; a to se
ticalo sposobnosti da mu se obrati, oseala je hrabrost da to uini samo kada bi joj
se ukazala prilika. Elizabet je okrenula glavu od njega, ledi Rasel ga nije videla; ove
okolnosti su joj osnaile nerve; oseala je da mu je duna pokloniti panju.
Unekoliko je obeala gospodi Smit da e to vee provesti s njom; ali je samo na
kratko i urno svratila da joj se izvini i obea joj da e se due zadrati u poseti su
tradan. Gospoa Smit je sasvim dobroduno pristala na to.
Naravno rekla je samo mi ispriajte sve o koncertu kada doete. S kim
idete?
En ih je sve navela. Gospoa Smit joj nije nita odgovorila; ali kada je En odlazi
la, rekla je, napola u zbilji, a napola vragolasto. Dobro, od srca vam elim da vam
136
koncert godi; i nemojte me izneveriti sutra ako uzmognete doi; jer poinjem da
slutim da me vi vie neete poseivati.
En je bila zateena i zbunjena; ali je, nakon to je jedan trenutak tako u nedo
umici stajala, morala, i nije joj bilo ao to je tako bilo, urno da ode.
BalkanDownload.org
137
Glava 20
Ser Volter, njegove dve keri i gospoa Klej su meu prvima od sveg drutva stigli
u salone te veeri; i kako je trebalo ekati na ledi Dalrimpl, zauzeli su mesto pored
jednog od kamina u Osmougaonoj sobi. Ali tek to su se smestili, vrata su se pono
vo otvorila i kapetan Ventvort je uao sam. En mu je bila najblia, i jo je zakoraila
prema njemu i odmah poela da pria. On je bio spreman samo da se nakloni i pro
e, ali njeno neno Dobro vee ga je navelo da skrene s puta i stane pored nje, i
uputi joj nekoliko pitanja uprkos tome to su iza nje stajali njeni strani otac i ses
tra. En je godilo to joj oni to je za leima; nije videla njihove poglede, i oseala je
da je kadra za sve to je verovala da je ispravno da se uradi.
Dok su razgovarali, ona je ula apat koji su razmenili njen otac i Elizabet. Nije
mogla da razazna rei, ali je mogla da pretpostavi ta im je predmet razgovora; a na
kon to se kapetan Ventvort utivo naklonio, shvatila je da je njen otac ipak toliko
dobro rasuivao da ga pozdravi kao poznanika, a taman je na vreme pogledala is
pod oka prema njima da uhvati i samu Elizabet kako se blago sputa u kniks. Ova
utivost, premda okasnela i nevoljna i nametnuta ipak je bila bolja nego nikakva pa
se njoj raspoloenja popravilo.
Meutim, nakon razgovora o vremenu i Batu i koncertu, njihov razgovor je po
eo da jenjava, i toliko je malo na kraju reeno da je ona oekivala da on svakog asa
ode, ali on to nije uinio; inilo se da mu se ne uri da ode od nje; i uskoro je, vedri
jeg duha i uz mali osmeh, i rumenilo rekao:
Jedva da sam vas video od onog dana u Lajmu. Strahujem da mora da ste pre
trpeli ok, i da je on bio tim gori jer mu niste odmah podlegli. Uverila ga je da nije.
Bio je to straan as rekao je straan dan! pa rukama pokrio oi, kao da
je seanje na njega suvie bolno, ali mu se za trenutak poluosmeh ponovo vratio na
lice i on je dodao: Taj dan je, meutim, ipak imao izvesne posledice; posledice
koje se moraju smatrati sasvim suprotnim od stranih. Kada ste vi, zadravi priseb
nost, predloili kapetana Benvika kao najboljeg oveka da ode po hirurga, niste ni
138
slutili da e upravo njemu njen oporavak najvie znaiti.

Svakako nisam ni slutila. Ali ini se... nadam se da je veoma srean spoj. Oni
oboje imaju ispravna naela i dobru narav.
Tako je rekao je ne gledajui pravo preda se ali tu se, mislim zavrava sva
slinost meu njima. Od sveg srca im elim sreu, radujem se svakoj okolnosti koja
joj ide u prilog. Ne moraju da se nose ni sa kakvim potekoama kod kue, nema
protivljenja, hirova niti odlaganja. Mazgrouvovi se dre ba onakvi kakvi su, nada
sve asno i ljubazno, i samo od sveg srca ele, kao i svaki roditelj, da doprinesu la
godnosti svoje keri. Sve ovo veoma ide u prilog njihovoj srei; moda ak i vie
nego da...
Zastao je. Iznenada kao da se pojavilo seanje i probudilo u njemu neto od
onog oseanja koje je zarumenelo njene obraze i navelo je da obori pogled. Nakon
to je proistio grlo on je, meutim, nastavio ovako:
Priznajem da smatram da tu postoji izvesna nejednakost, suvie velika nejed
nakost, i u stvari nita manje sutinska od nejednakosti u pameti. Luizu Mazgrouv
smatram za veoma ljupku, veselu devojku kojoj razuma ne manjka, ali Benvik je
mnogo vie, Onje pametan ovek, naitan; i priznajem da sam doiveo izvesno iz
nenaenje kada sam saznao da se on u nju zagledao. Da je to posledica zahvalnosti,
da je on na nju obratio panju jer je verovao da je on njoj miliji od svih ostalih, to
bi bila sasvim druga stvar. Ali nemam razloga pretpostavljati da je tako. ini se da
je to, upravo suprotno, s njegove strane bilo sasvim spontano niim iznueno ose
anje, i to me udi. ovek kao to je on, pa jo u njegovoj situaciji! Sa srcem punim
alosti, ranjen, gotovo slomljen! Fani Harvil je bila izvanredno bie, a njegova lju
bav prema njoj je bila istinska. Ne oporavlja se ovek od takve istinske naklonosti
prema takvoj jednoj eni. Ne bi smeo da se oporavi; i ne oporavlja se!
Meutim, da li zbog svesti to se njegov prijatelj jeste oporavio, ili zato to se u
njemu javila neka druga svest, on nije nastavio dalje; a En je, uprkos nemiru u glasu
sa kojim je ovo poslednje izgovorio, i uprkos raznim zvukovima u prostoriji, goto
vo neprestanom treskanju vrata, i amoru sveta koji je prolazio pored njih, razabra
la svaku re i bila pogoena i polaskana i zbunjena i poela je ubrzano da die i ose
a stotinu stvari u istom trenutku. Nemogue je bilo za nju da nane tu temu; a
ipak, nakon krae tiine, oseajui potrebu da progovori, i nemajui ni najmanje
elje da u potpunosti promeni temu, ona je samo malo skrenula rekavi:
ini mi se da ste se vi prilino zadrali u Lajmu?
Oko etrnaest dana. Nisam mogao da odem dok se sasvim ne uverim u Luizin
139
oporavak. Suvie sam bio upleten u tu nesreu da bi mi se savest ranije smirila. Ja

sam je skrivio, niko drugi do ja. Ne bi ona bila tako tvrdoglava da ja nisam bio slab.
Okolina oko Lajma je veoma lepa. I ja sam mnogo peaio i jahao; i to sam vie vi
deo, to sam nalazio vie stvari kojima bih se divio.
Mnogo bih volela da ponovo vidim Lajm rekla je En.
Odista! Nikada ne bih pomislio da biste vi u Lajmu mogli pronai ma ta to
bi izazvalo takvo oseanje. Strah i patnja koje ste tamo pretrpeli, umni napor i du
evna iscrpljenost! Pomislio bih da su ti poslednji utisci o Lajmu u vama probudili
snano gnuanje prema tom mestu.
Poslednji asovi su svakako bili veoma bolni odgovorila je En ali kada bol
proe, seanje na njega esto postane zadovoljstvo. ovek ne voli neko mesto ma
nje samo zato to je tu patio, ukoliko ga za njega ne vezuje samo patnja, i nita osim
patnje, to se ni u kom sluaju ne moe rei za Lajm. Pretpeli smo strah i strepnju
samo u poslednja dva asa, ali smo pre toga mnogo uivali. Toliko novina i takva
lepota! Ja sam tako malo putovala da bi meni svako novo mesto bilo zanimljivo; ali
u Lajmu ima istinske lepote; i ukratko (blago porumenevi setivi se neega)
sve u svemu moji utisci o tom mestu su vrlo prijatni.
Kada je zavrila, ulazna vrata su se ponovo otvorila i na njima se pojavilo ba
ono drutvo koje su oekivali. Ledi Dalrimpl, ledi Dalrimpl zaulo se radosno;
i ser Volter joj je radosno i ustro, koliko mu je to dozvoljavala elja da se prikae
otmenim, sa svojim dvema damama poao u susret. Ledi Dalrimpl i gospoica Kar
teret su ule u odaju, u pratnji gospodina Eliota i pukovnika Volisa, koji su, zadesi
lo se, stigli ba u isti as. Ostali su im se pridruili, i En je shvatila da su i nju neiz
beno prikljuili svom drutvu. Razdvojila se od kapetana Ventvorta. Njihov za
nimljiv, gotovo suvie zanimljiv razgovor mora se na neko vreme prekinuti, ali su
vie je malo imala trpeti u poreenju sa sreom koja je to trpljenje izazvala! U pos
lednjih deset minuta je saznala vie o njegovim oseanjima prema Luizi, i vie o
svim njegovim oseanjima nego to se usudila i nadati; pa se predala zahtevima
drutva, onim neophodnim utivostima koje je trenutak nalagao sa izvanrednim,
premda uzburkanim oseanjima. Bila je blagonaklona prema svima. Ona je spozna
la neto to ju je navelo da prema svima bude paljiva i srdana, i da ih sve ali jer su
manje sreni od nje.
Ovo ushienje je malo splasnulo kada je, iskoraivi iz drutva da bi se opet vra
tila kapetanu Ventvortu shvatila da je on otiao. Taman se na vreme okrenula da ga
vidi kako skree u koncertnu dvoranu. Otiao je; nestao je, na trenutak je osetila
140
aljenje. Ali moraju se sresti ponovo. Potraie je, pronai e je ovde pre nego to
se vee zavri, i za sada je moda i bolje da su razdvojeni. Bio joj je potreban trenu
tak da se pribere.
Kada se uskoro nakon toga pojavila ledi Rasel, itavo se drutvo okupilo i sve
to im je preostalo bilo je da se pokrenu i smeste se u koncertnu dvoranu; i da izgle
daju vano koliko im je to bilo u moi, da privuku brojne poglede, izazovu to vie
aputanja i uznemire to je vie ljudi mogue. Veoma, veoma su srene bile i Eliza
bet i En Eliot dok su ulazile u salu. Elizabet je ila pod ruku sa gospoicom Karte
ret, i gledala je u iroka lea udove vikontese Dalrimpl pred sobom, nije imala nita
poeleti to se inilo da joj je izvan domaaja; a En ali bila bi to uvreda prirodi
Enine sree uporediti je sa sreom njene sestre; jer je poreklo jedne bilo sebina ta
tina, a poreklo druge sva velikodunost ljubavi,
En nije videla nita, niti je razmiljala o sjaju dvorane. Njena srea je dolazila iz
nutra. Oi su joj blistale, a obrazi sijali rumenilom, ali ona nita od toga nije znala.
Razmiljala je samo o poslednjih pola sata, i njene misli su se, dok su ili prema svo
jim seditima, njima bavile. Njegov izbor predmeta razgovora, njegovi izrazi, i jo i
vie njegovo dranje i izgled su bili takvi da je mogla da ih vidi samo u jednom sve
tlu. Njegovo miljenje o manjoj vrednosti Luize Mazgrouv, miljenje koje je, inilo
se, bio brian da izrazi, njegovo uenje kapetanu Benviku, njegova oseanja prema
prvoj, snanoj ljubavi; reenice koje je zapoeo a koje nije mogao da zavri, njegove
delimino oborene oi i vie nego delimino izraajan pogled, sve je to, ba sve go
vorilo da se njegovo srce konano vraa njoj; da nema vie jeda, srdbe ni izbegava
nja; i da ih je zamenilo ne samo prijateljsko oseanje potovanje, ve i nekadanja
nenost. Da, neto od nekadanje nenosti. Nije mogla da misli kako ta promena u
njemu ukazuje na ita manje. Mora da je voli.
Takve su bile misli, i slike to su ih pratile, koje su je toliko zaokupile i pomele
da je sasvim izgubila sposobnost zapaanja: i prola je dvoranom a da ga nije ni pri
metila, nije ak ni pokuala da ga pogledom pronae. Kada su odabrali mesta i kada
su se svi smestili, osvrnula se da vidi da nije i on u istom delu dvorane, ali nije bio;
nije ga mogla videti; a kako je koncert poinjao, morala je da se pomiri s tim da
bude srena na jedan skromniji nain.
Drutvo se bilo podelilo i smestilo u dva susedna reda: En je sedela meu onima
napred, a gospodin Eliot je sve tako veto udesio, uz pomo svog prijatelja pukov
nika Volisa, da se naao pored nje; gospoica Eliot je, kako je bila okruena roaka
ma, i jedini predmet panje pukovnika Volisa, bila sasvim zadovoljna.
141
En je bila sasvim prijatnog raspoloenja i spremna da uiva u veernjoj zabavi;

bilo joj je to sasvim dovoljna zanimacija: imala je oseanja za nene, duha za vesele,
panje za uenjake i strpljenja za umorne; i nikada joj se koncert nije vie dopao,
bar za vreme prvog dela. Pred kraj prvog dela, za vreme pauze posle koje je sledila
jedna italijanska pesma, ona je rastumaila rei pesme gospodinu Eliotu. Zajedno
su gledali koncertni program.
Ovo je rekla je vrlo priblian smisao, ili moda pre znaenje rei, jer svaka
ko nije red razgovarati o smislu italijanske ljubavne pesme, ali to je najblie znae
nje koje mogu da vam dam; jer se ne pretvaram da razumem taj jezik. Veoma sam
slab poznavalac italijanskog.
Jeste, jeste, vidim da jeste. Vidim da ne znate nita o tome. Samo jedva toliko
poznajete jezik da na prvi pogled moete da prevedete ove naopake, ispreturane,
skraene italijanske stihove na jasan, razumljiv i otmen engleski jezik. Ne morate
vie ni re rei o svom neznanju. Ovo je sasvim dovoljan dokaz.
Neu se protiviti takvoj dobroti i ljubaznosti; ali bilo bi me stid kada bi moje
rei pogledao istinski poznavalac.
Jo do sada nisam imao zadovoljstvo posetiti Kamden Plejs odgovorio je a
da ne saznam neto o gospoici En Eliot; i smatram je osobom suvie skromnom
da bi iri svet uopte mogao da se upozna sa makar jednim delom njenih postignu
a, i suvie obrazovanom i ostvarenom da bi takva skromnost bila prirodna kod ma
koje druge ene.
Stidite se! Stidite se! Preterali ste sa laskanjem. Zaboravila sam ta sledi. Po
gledala je program.
Moda sam ja rekao je gospodin Eliot tiho due upoznat sa vaim karak
terom nego to mislite.
Odista! A kako to? Mogli ste ga upoznati tek nakon to sam stigla u Bat, ako
se izuzme mogunost da ste mogli uti moju porodicu kako govori o meni.
Poznavao sam vas iz prie mnogo pre nego to ste doli u Bat. uo sam kako
vas opisuju oni koji vas intimno poznaju. Mnogo godina ja ve poznajem va ka
rakter. Va izgled, vaa narav, postignua i vladanje; sve mi je to ve bilo poznato.
Gospodin Eliot se nije razoarao interesovanjem koje se nadao da e pobuditi.
Niko ne moe da odoli drai takve tajanstvenosti. Neodoljivo je saznati da su vas
neki bezimeni ljudi davno jo predstavili skoranjem poznaniku; i En je izgarala od
znatielje. udila se i udno ga ispitivala; ali uzalud. Uivao je u njenim pitanjima,
ali nije ni re eleo da joj kae.
142
Ne, ne, neki drugi put, moda, ali ne sada. Sada nije eleo da spominje imena;
ali to je, uveravao ju je, bila istina. On je jo pre mnogo godina uo opis gospoice
En Eliot koji ga je nadahnuo najuzvienijim mislima o njenim vrlinama, i pobudio
najtopliju elju da je upozna.
En nije mogla da se seti nikoga ko bi tako pristrasno o njoj govorio pre mnogo
godina osim gospodina Ventvorta iz Monkforda, brata kapetana Ventvorta. On se
moda naao u drutvu gospodina Eliota, ali nije imala hrabrosti da postavi pitanje.
Ime En Eliot meni ve odavno ima naroit znaaj. Odavno ono zaokuplja
moju matu; i ako bih smeo, ja bih izrazio elju da se to ime nikada ne promeni.
Verovala je da su to bile njegove rei, ali jedva da ih je ula kada su joj panju
privukli drugi glasovi neposredno iza nje, koji su sve ostalo inili trivijalnim. Njen
otac i ledi Dalrimpl su razgovarali.
Naoit mukarac rekao je ser Volter odista naoit mukarac.
Istinski naoit mladi! rekla je ledi Dalrimpl. Ima to dranje kakvo se u
Batu retko vida. Usudila bih se rei da je Irac.
Nije. Znam mu ime. Povran poznanik. Ventvort; kapetan Ventvort iz mor
narice. Njegova sestra je udata za zakupca mog imanja u Somersetiru, Krofta, on je
uzeo u najam Kelin.
Pre nego to je ser Volter ovo rekao, En je ispratila njegov pogled i videla kape
tana Ventvorta kako stoji na izvesnoj udaljenosti u grupi drugih mukaraca. Kada
je njen pogled pao na njega on je svoj sklonio s nje. Takav se utisak stekao. inilo
se kao da je samo za jedan as okasnila; i dokle god se usuivala da ga gleda, on je
nije ponovo pogledao: ali koncert je ponovo poinjao, i ona je morala da bar naoko
posveti panju orkestru i gleda pravo preda se.
Kada joj se pruila prilika da ponovo pogleda prema njemu, videla je da se sklo
nio. Nije mogao da joj prie blie ni da je hteo, bila je sasvim okruena i sa svih
strana zatvorena: ali je elela da mu uhvati pogled.
A i govor gospodina Eliota ju je uznemiravao. Nije vie bila raspoloena da raz
govara s njim. elela je da ne sedi tako blizu nje.
Prvi deo koncerta se zavrio. Sada se nadala nekoj povoljnoj promeni; i nakon
to neko vreme niko u drutvu nita nije rekao, neki od njih su odluili da potrae
aj. En je bila jedna od malobrojnih koja je reila da se ne pomera. Ostala je na
svom mestu, kao i ledi Rasel; ali je imala zadovoljstvo da se oslobodi gospodina Eli
ota; i nije imala nameru, ma koliko obzira imala prema ledi Rasel, da se uzdri od
razgovora sa kapetanom Ventvortom, ako joj on prui priliku. Dranje ledi Rasel
143
joj je dalo na znanje da ga je ona videla.

Ali on joj nije priao. En se ponekad inilo da ga nazire u daljini, ali joj on nije
priao. Pauza je prola a da se nita nije desilo. Ostali su se vratili, dvorana se napu
nila, a ljudi su ponovo zauzeli svoja mesta, i imao je jo jedan sat sa uivanjem ili
mukom da se odsedi, jo jedan sat muzike trebalo je da prui zadovoljstvo ili izazo
ve zevanje kako je ve koji, stvaran ili laan, ukus nalagao. Za En je on pretio da e
biti as nemira. Nije mogla s mirom napustiti dvoranu a da ne vidi kapetana Ven
tvorta jo jednom, da ne razmeni s njim prijateljski pogled.
U ponovnom zauzimanju mesta dolo je do brojnih izmena koje su po nju bile
povoljne. Pukovnik Volis je odbio da ponovo sedne, a Elizabet i gospoica Karteret
su pozvale gospodina Eliota, na takav nain da on taj poziv nije mogao odbiti, da
sedne izmeu njih; i zahvaljujui jo nekim pomeranjima ali i svojoj maloj lukavti
ni, En je uspela da sedne mnogo blie kraju reda nego to je ranije sedela, da bi bila
mnogo blie domaaju prolaznika. Nije mogla da uini tako a da sebe ne uporedi sa
gospoicom Larols, jedinstvenom gospoicom Larols; ali je to ipak uinila, ali nije
postigla eljeni rezultat; premda se moglo rei da je postigla izvesni napredak jer se,
poto su njeni najblii susedi ranije otili, ona na kraju koncerta nala na samom
kraju reda.
Takav je bio njen poloaj, prazno mesto je bilo pored nje kada je ponovo ugle
dala kapetana Ventvorta. Ugledala ga je nedaleko. Video je i on nju; ali je izgledao
ozbiljan, i inio se neodluan, i tek je vrlo polako na posletku priao toliko da je
mogao razgovarati s njom. Oseala je da neto mora da je posredi. Promena je bila
neosporna. Razlika u njegovom sadanjem dranju i nje govom dranju u Osmo
ugaonoj prostoriji bila je zapanjujua. ta li je u pitanju? Pomislila je na svog oca,
na ledi Rasel. Da nije bilo nekih neprijatnih pogleda? Zapoeo je time to je ozbilj
no govorio o koncertu, vie nalik na kapetana Ventvorta iz Aperkrosa; izrazio je da
se razoarao, da je oekivao bolje pevanje, i ukratko, mora priznati da nee aliti
kada se koncert zavri. En je odgovorila, i toliko je lepo govorila u odbranu izvoe
nja, ali u isti mah i sa toliko obzira prema njegovim oseanjima da se njegovo lice
razvedrilo, i on joj je opet neto odgovorio gotovo uz osmeh. Razgovarali su jo ne
koliko trenutaka; on je i dalje bio bolje volje; ak je i pogledao niz red, kao da je vi
deo mesto u njemu koje vredi zauzeti; kada je jedan dodir rukom po ramenu pri
morao En da se okrene. Bio je to gospodin Eliot. Izvinjavao se, ali mora da joj se
obrati za pomo, da mu ponovo objasni rei na italijanskom. Gospoica Karteret je
silno elela da stekne opti utisak o onome to e se dalje pevati. En nije mogla da
144
odbije; ali nikada nevoljnije nije podnela rtvu zarad utivosti.

Neizbeno je bilo da joj proe nekoliko minuta, premda se ona trudila da se za
dri to je mogue krae; a kada je opet mogla da raspolae svojom panjom, kada
je mogla da se okrene i pogleda kao to je uinila pre, suoila se sa rezervisanim, ali
urnim pozdravom kapetana Ventvorta. Mora joj poeleti laku no; odlazi; trebalo
bi da to pre stigne kui.
Zar nije ova pesma vredna da se za nju rtvuje malo vremena? upitala je En
iznenada se dosetivi neega to ju je navelo da pokua jo vie da ga ohrabri.
Nije! odgovorio je on silovito nema ovde niega zbog ega bi vredelo osta
ti i smesta je otiao. Ljubomora na gospodina Eliota! Bio je to jedini razumljiv
razlog. Kapetan Ventvort je ljubomoran zbog njene naklonosti! Da li bi u to pove
rovala pre nedelju dana; pre tri sata! Na trenutak je njeno zadovoljstvo bilo neiz
merno. Ali, avaj! Usledile su sasvim drugaije misli. Kako da utia takvu ljubomo
ru? Kako da istina dopre do njega?
Kako li e on, pored svih ovih naroitih nezgoda u njihovim uzajamnim odno
sima, ikada saznati kakva su njena stvarna oseanja? Pomisao na panju gospodina
Eliota izazivala je jad. Zlo koje je nanela bilo je neizmerno.
145
Glava 21
En se narednog jutra sa zadovoljstvom setila svoga obeanja da e posetiti gospou

Smit, a i namera joj je bila da joj to prui izgovor da izae iz kue u vreme kada je
sva verovatnoa bila da e ih gospodin Eliot posetiti; jer je njoj gotovo najvanije
bilo njega da izbegne.
Prilino mu je bila naklonjena. Uprkos teti koju joj je njegova panja nanela,
dugovala mu je zahvalnost i potovanje, moda i saoseanje. Nije mogla da se uzdr
i da se ne bavi u mislima neobinim okolnostima njihovog poznanstva, i time
kako se ona moda s pravom za njega zainteresovala s obzirom na sve u ovoj situ
aciji, i njegova oseanja i njegove prvobitne predrasude. Sve je ovo zajedno bilo ve
oma neobino; laskavo, ali bolno. Mnogo je zbog ega imala da ali. Nije vredelo
glavu razbijati razmiljanjima kako bi se oseala da u ovom sluaju nije bilo kapeta
na Ventvorta;jer ga je bilo; i bio ishod ovih sadanjih zbivanja dobar ili rav, njena
e ljubav njemu pripadati zauvek. Verovala je da je ni njihova veridba ne bi mogla
vie otuiti od drugih mukaraca koliko njihov konani rastanak.
Nikada ulicama Bata nisu prola lepa sanjarenja o zanosnoj ljubavi i venoj
odanosti od onih koje je En pronela od Kamden Plejsa do Vestgejt zgrada. Gotovo
da su bila dovoljna da itavim putem oko sebe iri istou i miris.
Bila je sigurna u srdaan prijem; a inilo se da joj je prijateljica jutros naroito
zahvalna na poseti, kao da joj se nije nadala, mada su posetu ugovorile.
Odmah je zatraila da joj prenese svoje utiske sa koncerta; a Enina seanja na
njega bila su takva da joj se ozarilo lice i razgovor o njemu joj je priinjavao zado
voljstvo. Drage joj je volje kazala sve to je mogla, ali sve je to bilo malo onoj koja je
bila tamo, i nikako nije moglo da zadovolji radoznalu duu poput gospoe Smit
koja je ve bila saznala, od pralje i momka, mnogo vie o optem uspehu koncerta i
prihodima od te veeri nego to je En mogla da joj kae, i koja je sada uzalud traila
da joj En kae pokoju pojedinost o drutvu. Gospoa Smit je po imenu znala svaku
osobu od znaaja i ugleda u Batu.
146
Dola sam do zakljuka da su tamo bili mali Djurandovi rekla je irom

otvorenih usta poput goludravih vrapia to ekaju da ih roditelji nahrane. Oni
nikada ne proputaju nijedan koncert.
Tako je; ja ih sama nisam videla, ali sam ula da gospodin Eliot kae da ih je
video u sali.
I Ibotsonovi, zar ne? I dve nove lepotice, sa onim visokim irskim oficirom za
koga se pria da e jednu od njih uzeti.
Ne znam. Mislim da nisu bili.
I stara ledi Meri Maklin? Nema potrebe za nju ni da pitam. Znam da ona ni
kada nita ne proputa; mora da ste nju videli. Ona je morala biti u vaem drutvu;
kako ste bili u drutvu iedi Dalrimpl, sedeli ste na poasnim mestima, oko samog
orkestra, razume se.
Ne, od toga sam i strahovala. To bi za mene u svakom pogledu bilo neprijat
no. Ali ledi Dalrimpl na svu sreu bira da sedi malo dalje; pa smo imali izvanredna
mesta, za sluanje, razume se; ne smem rei za gledanje, jer se ini da nisam mnogo
videla.
O! Videli ste dovoljno da mene razonodite. Razumem vas. ak je i u velikoj
masi sveta mogue uivatu u nekoj vrsti domae intime, a to ste vi imali. Bili ste vi
sami po sebi veliko drutvo i nije vam niko drugi bio potreban.
Ali trebalo je da paljivije gledam oko sebe rekla je En svesna jo dok je ovo
govorila da istini za volju nije bilo nude da gleda oko sebe, jer je predmeta za inte
resovanje manjkalo.
Ne, ne; imali ste se vi ime boljim zanimati. Nema potrebe da mi kaete da ste
prijatno proveli vee. U oku vam vidim. Savreno vidim kako su asovi proli: i da
ste sve vreme neto prijatno sluali. A u pauzama koncerta zanimali ste se razgovo
rom.
En se nasmeila i rekla. Vidite li i to u mome oku?
Vidim. Va me izraz lica savreno obavetava da ste sino bili u drutvu osobe
koju smatrate za najprijatniju na svetu, osobe koja vas u ovom asu zanima vie od
sveg ostalog sveta zajedno.
Enine obraze obojilo je rumenilo. Nije mogla nita da kae.
A s obzirom da tako stvari stoje nastavila je gospoda Smit nakon krae stan
ke nadam se da mi verujete kada vam kaem da znam ceniti dobrotu koju ste mi
ukazali doavi mi u ovu posetu. Odista je od vas veoma ljubazno to ste doli da sa
mnom jutros posedite kada zaelo svoje vreme moete daleko prijatnije provesti.
147
En nita od ovoga nije ula. Jo uvek je bila zauena i pometena pronicljivou

svoje prijateljice, i nikako nije mogla da pojmi kako je do nje mogao da doe glas o
kapetanu Ventvortu. Nakon krae stanke:
Budite ljubazni rekla je gospoa Smit pa mi recite zna li gospodin Eliot da
se poznajemo? Zna li da sam u Batu?
Gospodin Eliot? iznenadila se En. Nakon kraeg razmiljanja uvidela je svo
ju zabludu. Odmah ju je primetila; i povrativi hrabrost i oseajui se sigurnije,
uskoro je mnogo pribranije dodala: Zar poznajete gospodina Eliota?
Veoma sam ga dobro poznavala odgovorila je gospoa Smit sumorno ali
ini se da je nae poznanstvo izbledelo. Odavno se nismo sreli.
Ja za to nisam znala. Nikada mi to niste rekli. Da sam znala, sa zadovoljstvom
bih porazgovarala s njim o vama.
Moram vam priznati rekla je gospoa Smit ponovo se razvedrivi da bih
upravo to zadovoljstvo htela da vam priutim. Htela bih da sa gospodinom Eli
otom povedete razgovor o meni. Htela bih da u njemu probudite interesovanje.
On meni moe biti od velike koristi;
Iako biste bili dobri, mila moja gospoice Eliot, da to preuzmete na sebe,
onda u smatrati da je stvar reena.
Rado u to uiniti; nadam se da ne sumnjate u moju spremnost da vam stojim
na raspolaganja do i najmanje sitnice odgovorila je En ali podozrevam da ste vi
ubeenja da ja imam veeg uticaja na gospodina Eliota, da imam neko vee pravo
da na njega utiem, nego to je to odista sluaj. Uverena sam da vam je taj utisak
neko pogreno nametnuo. Morate me smatrati samo za roaku gospodina Eliota.
Ako u tom svetlu postoji neto to smatrate da kao njegova roaka imam prava od
njega zahtevati, molim vas da se ne ustruavate da mi to kaete.
Gospoa Smit ju je prodorno pogledala, a zatim se nasmeila i rekla:
Uviam da sam ishitreno govorila. Molim vas da mi oprostite. Trebalo je da
saekam zvanino obavetenje, ali sada, mila moja gospoice Eliot, kao stara prija
teljica, nagovestite mi kada mogu govoriti s vama. Idue nedelje? Verujem da u
ve idue nedelje moi da smatram tu stvar za reenu i da u moi da kujem svoje
sebine male planove na srei gospodina Eliota.
Ne odgovorila je En ni idue nedelje, ni one posle nje, pa ni one posle nje.
Uveravam vas da stvar koju vi imate na umu nee biti svrena ni u jednoj nedelji.
Ne udajem se za gospodina Eliota. Volela bih da znam zato vi mislite da se udajem
za njega?
148
Gospoa Smit ju je ponovo pogledala, znaajno, nasmeila se, zatresla glavom

pa povikala: E sad, kako bih samo volela da vas razumem! Kako bih samo volela
da znam kako kod vas stoje stvari! Miljenja sam da neete biti svirepi kada kucne
pravi as. A dok ne kucne, znate, mi ene nikada nemamo nameru da nekog mu
karca uzmemo. Znate, meu nama budi reeno, mi nameravamo da odbijemo sva
kog mukarca ali samo dok nas ne zaprosi. Ali zato biste bili svirepi? Dozvolite da
se zauzmem za svog ne mogu rei prijatelja ali za biveg prijatelja. Gde ete pro
nai bolju priliku? Zar oekujete da ete pronai prijatnijeg i plemenitijeg mukar
ca? Dozvolite da vam preporuim gospodina Eliota. Uverena sam da ste od pukov
nika Volisa o njemu uli samo rei hvale, a ko ga poznaje bolje od pukovnika Voli
sa?
Draga moja gospoo Smit, tek to je prolo pola godine od smrti njegove su
pruge. Ne bi se smelo pretpostavljati kako on panju poklanja ma kojoj eni.
O! Ako vam je to jedina zamerka povikala je gospoa Smit vragolasto gos
podin Eliot je bezbedan, i ja se neu vie brinuti za njega. Ne zaboravite me kada se
udate, samo vas to molim. Dajte mu na znanje da sam vam prijateljica, pa e mu
odmah manja u oima biti neprilika koja je posredi, a koju on, sasvim prirodno, s
obzirom na brojne poslove i obaveze izbegava i odbacuje na sve mogue naine;
moda sasvim prirodno. Devedeset devet od sto mukaraca bi uinilo to isto. Razu
me se, on ne zna koliki to znaaj za mene ima. Dobro, draga moja gospoice Eliot,
nadam se i uzdam da ete biti veoma sreni. Gospodin Eliot ima dovoljno pameti
da prepozna vrednost takve jedne ene. Va mir nee biti razoren kao moj to je
bio. Bezbedni ste u svim ovozemaljskim stvarima, i moete se uzdati u njegov ka
rakter. On nee dozvoliti da ga navedu na stranputicu; njega drugi nee odvesti u
propast.
Nee rekla je En verujem da je sve to istina to kaete. ini se da je on
mirne ali odlune naravi koja nimalo nije podlona opasnim uticajima. Veliko po
tovanje gajim prema njemu. Nemam razloga, kada u obzir uzmem sve to sam do
sada imala prilike da s njim u vezi primetim, drugaije da mislim. Ali ne poznajem
ga dugo; a moje je miljenje da on nije ovek koga moete brzo upoznati. Zar vas
nee nain na koji govorim o njemu, gospoo Smit, uveriti da mi on nita ne znai?
Mora da o njemu govorim dovoljno spokojno. Dajem vam re da on meni nita ne
znai. Ukoliko me ikada zaprosi (a nemam razloga misliti da se on uopte takvom
milju bavi), neu njegovu prosidbu prihvatiti. Uveravam vas da neu. Uveravam
vas da gospodin Eliot nema ulogu kakvu vi verujete da ima u ma kakvom zadovolj
149
stvu koje je sinoni koncert mogao da priuti: ne gospodin Eliot; nije gospodin Eli
ot taj koji...
Uutala je i jarko porumenevi zaalila to je toliko otkrila; ali da li bi bilo do
voljno da je manje rekla? Gospoa Smit bi teko poverovala u neuspeh gospodina
Eliota osim ako ne nasluti da je posredi neko drugi. A kako je to bio sluaj, ona je
odmah popustila, naoko se vie ne zanimajui za tu stvar; a En je, eljna da izbegne
svako dalje otkrivanje, sa nestrpljenjem elela da sazna zato je gospoa Smit umis
lila da e se ona udati za gospodina
Eliota; gde je mogla doi na takvu pomisao, i od koga je tako neto mogla uti.
Molim vas recite mi kako vam je tako neto palo na pamet.
Najpre mi je na pamet palo odgovorila je kada sam videla koliko vremena
provodite zajedno, i smatrala sam da je to najprirodnija stvar koju bi svako ko vam
dobro misli mogao poeleti; i moete biti uvereni da su svi vai poznanici skloni is
tom miljenju kakvog sam i ja bila. Ali nisam ula da se o tome govori sve do pre
dva dana.
I odista se o tome govorilo? Jeste li primetili enu koja vam je otvorila vrata
kada ste me jue posetili?
Nisam. Zar nije to bila gospoa Spid, kao i obino, ili sluavka? Nisam prime
tila nikoga naroitog.
Bila je to moja prijateljica, gospoa Ruk; bolniarka Ruk; koja je, uzgred budi
reeno, gajilu silnu znatielju da vas vidi, i bila je oduevljena to se zadesila tu da
vam otvori vrata. U nedelju je dola iz zgrada Marlboro; i ba mi je ona rekla da
ete se udati za gospodina Eliota. ula je to od same gospoe Volis koju nije sma
trala za rav izvor. Posedela je u ponedeljak uvee sa mnom jedan sat i ispriala mi
itavu priu.
itavu priu ponovila je En smejui se. Meni se ini da ta pria nije mogla
biti veoma dugaka s obzirom da se oslanja na jednu tako neosnovanu vest.
Gospoa Smit nita nije rekla.
Ali odmah je nastavila En premda nema istine u tvrdnji da ja polaem
pravo na gospodina Eliota, drage vam se volje stavljam na raspolaganje, u svakom
pogledu. Da li da mu kaem da ste u Batu? Da mu prenesem neku poruku?
Ne, hvala vam: ne, nipoto. U aru trenutka sam, i u pogrenom uverenju,
moda i htela da vas zainteresujem za izvesne okolnosti; ali sada to vie ne elim.
Ne, hvala vam, nemam vas ime zamarati.
Mislim da ste rekli da gospodina Eliota poznajete ve mnogo godina?
150
Tako je.
I nije to bilo pre njegove enidbe?
Jeste; nije bio oenjen kada sam ga upoznala.
I... jeste li ga dobro poznavali?
Intimno.
Odista! Onda vas molim da mi kaete kakav je u to vreme bio. Silno sam zna
tieljna da saznam kakav je gospodin Eliot bio kao mladi. Da li je i tada bio kak
vim se sada ini?
Nisam gospodina Eliota videla u ove tri godine odgovorila je gospoda Smit,
i to toliko sumorno da je nemogue bilo nastaviti razgovor na ovu temu; a En je
oseala kako nije postigla nita do produbila svoju znatielju. Uutale su se; gospo
da Smit se zamislila. Naposletku je rekla:
Molim vas da mi oprostite, gospoice Eliot povikala je svojim uobiajenim
srdanim tonom molim vas da mi oprostite na turim odgovorima, ali kolebala
sam se ta dalje da uinim. Kolebala sam se i premiljala ta da vam kaem. Mnogo
je stvari koje se moraju uzeti u obzir. Ne voli ovek da se namee, da ostavlja pogre
an utisak, da izaziva nevolju. ak i prividan sklad porodice ponekad vredi sauva
ti, pa makar i da pod povrinom nema niega trajnog. Meutim, odluila sam; mis
lim da sam u pravu; mislim da morate otkriti pravo lice gospodina Eliota. I premda
sam u potpunosti uverena da vi u ovom trenutku nemate ni najmanju nameru da
se udajete za njega, ne moe se znati ta se moe zbiti. Moda e se vaa oseanja
prema njemu jednog dana promeniti. Stoga posluajte istinu sada dok jo nemate
predrasuda. Gospodin Eliot je bez srca i savesti; prepredenje, proraunat i hladno
krvan, i samo na sebe misli; i spreman je, zarad svoga interesa i lagodnosti poiniti
ma kakvu svirepost, i ma kakvu izdaju, ali na takav nain da ne dovede u pitanje
svoj karakter. Nema on oseaja za druge. One iju je propast skrivio, zanemaruje i
naputa bez i trunke grie savesti. On je lien svakog oseaja za pravdu i nije kadar
za saoseanje. O! Njegova je dua crna, prazna i crna!
Enina zapanjenost i povici uenja na trenutak su je primorali da zastane, a za
tim je, malo mirnija, rekla:
Moje su vas rei prenerazile. Imajte na umu da je pred vama ljutita ena o
koju su se ogreili. Ali pokuau da ovladam sobom. Neu ga vreati. Samo u vam
rei ta sam o njemu otkrila. injenice e govoriti. On je bio blizak prijatelj moga
pokojnog mua koji mu je verovao i voleo ga, i smatrao ga valjanim kakav je i sam
bio. Njihovo prijateljstvo je zapoelo pre naeg braka. Ja sam ga upoznala kao do
151
brog prijatelja moga mua; i meni je gospodin Eliot mnogo omilio i o njemu sam
samo najbolje mislila. U devetnaestoj, znate, ovek ne razmilja ozbiljno; a inilo se
da je gospodin Eliot dobar koliko i svako drugi, i da je mnogo prijatniji od veine, i
skoro smo neprestano bili zajedno. Najvie smo vremena provodili u gradu i iveli
lagodno. Tada su njegove prilike bile nepovoljnije; on je tada bio siromaan; imao
je sobu u Templu11, i to je bilo sve to je mogao da uini da se pred svetom prikae
kao gospodin. Vrata naeg doma uvek su mu bila otvorena i mogao je da doe kad
god mu je bila volja; uvek je bio dobrodoao; bio je poput brata. Moj siroti arls,
koji je imao zlatno srce i po prirodi bio toliko velikoduan da mu na svetu nije bilo
ravnog, sa njim bi podelio i poslednju paru; i znam da mu je i arslova kesa bila i
rom otvorena; znam da ga je on esto materijalno pomagao.
Ovo mora da je upravo onaj period ivota gospodina Eliota rekla je En
koji je u meni oduvek budio naroitu znatielju. Mora da je upravo negde u to vre
me on sklopio poznanstvo sa mojim ocem i sestrom. Ja ga nikada nisam upoznala;
samo sam za njega ula; bilo je tada neega u njegovom vladanju prema mom ocu i
sestri, a kasnije i u okolnostima pod kojima je sklopio brak, to nikada nisam bila
kadra izmiriti sa sadanjou. Sve to kao da je oslikavalo sasvim drugaijeg oveka.
Znam sve o tome, znam sve o tome povikala je gospoda Smit. On se pred
stavio ser Volteru i vaoj sestri jo i pre nego to sam ja upoznala njega, ali sam ga
stalno sluala kako o njima govori. Znam da su ga pozivali i podsticali, i znam da
on nije eleo da im ide. Moda vam mogu zadovoljiti znatielju u stvarima koje i ne
oekujete; a to se njegovog braka tie, o njemu sam u to vreme sve znala. Ja sam
znala za svako za i protiv; bila sam prijatelj kome je poveravao svoja nadanja i na
mere; i premda njegovu suprugu ranije nisam poznavala, jer je njen nizak drutveni
poloaj to onemoguavao, ipak sam je docnije poznavala do kraja njenog ivota i
mogu vam odgovoriti na svako pitanje koje poelite da mi postavite.
Ne rekla je En ne elim za nju nita da pitam. Kako sam razumela, oni
nisu bili sreni. Ali volela bih da znam zato je u to vreme, on onako prezreo poz
nanstvo s mojim ocem. Moj otac je svakako bio voljan da mu veoma ljubazno uka
e svako duno potovanje. Zato li se gospodin Eliot povukao?
Gospodin Eliot je odgovorila je gospoa Smit u to vreme samo jedno e
leo: da se obogati, i to bre nego to bi se obogatio bavei se pravom. Bio je reen da
bogatsvo stekne enidbom; i znam da je bio uverenja (razume se da ne mogu da su
dim da li je to bilo opravdano) da su va otac i sestra svojom ljubaznou i panjom
eleli da naslednika uvuku u brak sa mladom gospoicom, a i takav brak nikako ne
152
bi zadovoljio njegova poimanja o bogatstvu i nezavisnosti. To je bio razlog njego

vom povlaenju, u to vas uveravam. Sve mi je ispriao. Od mene on nita nije krio.
Zanimljivo je to je moje prvo znaajno poznanstvo nakon to sam vas ostavila za
sobom u Batu bilo poznanstvo sa vaim roakom; i da sam preko njega neprestano
sluala o vaem ocu i sestri. On je opisivao jednu gospoicu Eliot, aja sam sa veli
kom nenou mislila na drugu.
Moda ste povikala je En iznenada se dosetivi vi o meni govorili gospodi
nu Eliotu?
Budite uvereni da jesam; i to esto. esto sam se hvalisala svojom En Eliot, i
jemila sam da ste vi sasvim drugaije bie od...
Zaustavila se na vreme.
Sada razumem neto to je gospodin Eliot sino rekao povikala je En.
Sada razumem. Otkrila sam da je on navikao da slua o meni. Nisam mogla da ra
zumem kako. Kako se samo mata razbukti kada se sobom bavimo! Kako je lako
prevariti se! Ali oprostite mi; prekinula sam vas. Gospodin Eliot se, kaete, oenio
samo zarad novca? to je bila okolnost koja vas je verovatno po prvi put naterala da
otvorite oi.
Ovde je gospoa Smit malo oklevala. O! Te stvari su isuvie uobiajene. Kada
ovek ivi u svetu, brak mukarca ili ene radi novca je suvie uobiajena stvar i ne
iznenauje oveka koliko bi trebalo. Bila sam veoma mlada i u drutvu mladih, i
bili smo lakomisleno i veselo drutvo, i nismo se drali strogih pravila ponaanja.
iveli smo za uitak. Sada drugaije mislim; vreme i bolest i alost su me naterali da
drugaije na sve gledam; ali u to vreme, moram vam priznati, u ponaanju gospodi
na
Eliota nisam videla nita dostojno prekora. Uiniti najbolje za sebe, smatralo
se za dunost.
Ali zar nije ona bila ena veoma niska roda?
Jeste; to sam mu i prigovorila, ali on se nije obazirao. Novac, samo je novac e
leo. Njen je otac bio stoar, a deda kasapin, ali on nije mario. Ona je bila dobra
ena sasvim pristojnog obrazovanja, u drutvo su je uveli neki roaci i pukim se slu
ajem nala u blizini gospodina Eliota, i zaljubila se u njega; a on se nije kolebao po
pitanju njenog porekla, i nije u tome video nikakve smetnje. Svu je svoju predos
tronost usmerio na to da osigura za sebe celokupan iznos njenog bogatstva pre
nego to se obavee. Budite uvereni, ma koliko gospodin Eliot sada uvaavao svoj
poloaj, kao mladi ga ni najmanje nije cenio. Prilika da nasledi posed u Kelinu
153
bila je neto, ali porodinu ast nije cenio koliko ni prah pod nogama. esto sam
ga ula kako govori, da bi, kada bi baronetstvo bilo na prodaju, on za pedeset funti
bio rad prodati i grb i moto i livreju i ime; ali neu sada da vam ponovim ni polovi
nu od onoga ta sam ga ula da govori na tu temu. Ne bi bilo pravino; a ipak bi
trebalo da imate dokaz, jer za sve to sara rekla imate samo moju re, pa u vam do
kaz i pruiti.
Zaboga, draga gospoo Smit, nije mi potreban povikala je En. Vi niste us
tvrdili nita protivreno onome kakvim se gospodin Eliot inio pre nekoliko godi
na. Sve je ovo samo potvrda izvetaja koje smo dobijali i onoga u ta smo i sami ve
rovali. Ja bih samo rada bila znati zato se sada toliko promenio.
Ali, mog mira radi, da li biste mi uinili dobrotu i pozvonili Meri; stanite: si
gurna sam da ete mi uiniti jo veu dobrotu pa sami otii u moju spavau sobu i
doneti mi intarziranu kutijicu koju ete pronai na gornjoj polici komode.
En je, videvi koliko je njena prijateljica odluna, uinila kako je ona od nje i
traila. Donela je kutijicu i stavila je pred nju, a gospoa Smit je, uzdiui dok ju je
otkljuavala rekla:
Ova je kutijica puna hartija moga mua; to je samo mali deo onoga to sam
morala da pregledam nakon to sam ga izgubila. Pismo koje traim je pismo koje
mu je gospodin Eliot napisao jo pre naeg braka, i eto desilo se da ga je sauvao;
oveku samo ostaje da nagaa zato. Ali bio je on nemaran i neorganizovan kakvi
mukarci i jesu kada su ovakve stvari u pitanju; i eto, pregledajui njegove hartije
pronala sam rasute ovde-onde, ovo i druga pisma beznaajnije prirode koja su mu
pisali razni ljudi; da, mnoga su druga pisma i beleke od velike vanosti bili unite
ni. Evo ga; nisam htela da ga spalim, jer sam ve tada bila nezadovoljna gospodi
nom Eliotom i bila sam reena da sauvam svaki dokaz ranije bliskosti. Sada mi je
iz sasvim drugih razloga milo to sam ga sauvala.
Ovako je glasilo pismo naslovljeno na plemenitog arlsa Smita, iz Tanbrid
Velsa, a datirano je bilo jo jula 1803. godine:
Dragi Smite, primio sam vae pismo. Vaa me je dobrota savladala. Srea bi
bila da je prirodi po volji pa da se takva srca ee sreu, ali na svetu sam evo ve
dvadeset i tri godine i jo nisam sreo nijedno nalik vaem. Verujte mi da u ovom
trenutku nemam potrebe za vaom pomoi jer sam opet pri novcu. Radujte se sa
mnom: ratosiljao sam se ser Voltera i gospoice. Vratili su se u Kelin, i gotovo me
naterali da se zakunem da u ih na leto posetiti; ali moja e prva poseta Kelinu biti
u pratnji procenitelja koji e me posavetovati kako to bolje da ga prodam. Meu
154
tim, ima izgleda da bi se baronet mogao ponovo oeniti, dovoljno je budala da to

uini, i ako tako uini onda e oni mene ostaviti na miru to bi mi bilo i vie nego
pristojno poravnanje za nasledstvo. Gori je nego prole godine.
Kamo sree da ne nosim ime Eliotovih. Sit sam ga. Bogu hvala to ime Volter
mogu da izostavim! I eleo bih vas zamoliti da me nikada vie ne uvredite pominju
i ono moje drugo V, jer mi je namera da do kraja ivota ostanem, iskreno va
Vm. Eliot.
Takvo jedno pismo se nije moglo proitati a da se En obrazi ne za are; a gospo
a Smit je primetivi ovo rumenilo rekla:
On u tom pismu, znam, izraava krajnje nepotovanje. I premda se ne seam
njegovih izraza, odlino se seam opteg utiska. Ali ono vam razotkriva oveka.
Obratite panju na njegove izjave mom muu. Mogu li ti biti snanije?
En nije mogla odmah da se oporavi od oka i ponienja zbog rei koje su se od
nosile na njenog oca. Bila je duna prisetiti se da se itanjem ovog pisma ogreila o
zakone asti, da se nikome ne sme suditi niti bi ikoga trebalo upoznavati na osnovu
takvih iskaza, da nije red da tue oko gleda privatnu prepisku, pre nego to se do
voljno pribrala da vrati pismo nad kojim se zamislila i kae:
Hvala vam. Ovo je bez sumnje istinski dokaz; dokaz svega to ste mi rekli. Ali
zato je sada reio da obnovi poznanstvo s nama?
I to mogu da vam objasnim povikala je gospoa Smit smeei se.
Moete li, zaista?
Mogu. Pokazala sam vam gospodina Eliota kakav je bio pre dvanaest godina, a
pokazau vam ga i kakav je sada. Ne mogu vam u ovom sluaju pruiti nikakav pi
sani dokaz, ali vam mogu dati onoliko verodostojno usmeno svedoanstvo, o ono
me to on sada eli, i to sada ini, kakvo samo moete poeleti. On sada nije lice
meran.
On istinski eli vas da oeni. Panja koju sada ukazuje vaoj porodici je iskrena:
sasvim od srca. A izvor na koji se u ovome oslanjam je njegov prijatelj, pukovnik
Volis.
Pukovnik Volis! Zar ga poznajete?
Ne. Nisam ovo svedoanstvo dobila iz prve ruke, moralo je ono promeniti
koju ruku pre nego to je do mene stiglo, ali to njegov znaaj ne umanjuje. I ne raz
likuje se mnogo od onoga to je prvobitno reeno, moda mu je svaka ruka neto
malo dodala, ali to se lako dade odstraniti. Gospodin Eliot, bez ustezanja i otvore
no, govori o svojim oseanjima prema vama pred pukovnikom Volisom, i verujem
155
da je ovaj pukovnik Volis, ovek razborit, obazriv i pametan; ali pukovnik Volis
ima veoma lepu budalastu enu, kojoj on govori sve ono to bi bolje bilo da zadri
za sebe, i sve joj prenosi. A ona, preplavljena oseanjima usled ozdravljenja, sve to
prenosi svojoj bolniarki; a kako bolniarka zna da se vi i ja poznajemo, sasvim pri
rodno sve to uje prenosi meni. U ponedeljak uvee me je moja dobra prijateljica
gospoa Ruk uputila u tajne Marlboro zgrada. Stoga vidite da nisam u onolikoj
meri romantizovala stvari kako ste vi to pomislili kada sam spomenula itavu pri
u.
Draga moja gospoo Smit, va izvor se vara. To nije mogue. Ne moe naklo
nost gospodina Eliota prema meni opravdati napore koje ini da se izmiri sa mojim
ocem. Jer se to desilo mnogo pre mog dolaska u Bat. Ta ja sam ih jo kada sam sti
gla zatekla u prijateljskim odnosima.
Znam da je tako; odlino to znam, ali...
Odista, gospoo Smit, ne moemo oekivati da iz tree ruke dobijemo pravu
informaciju. Kada injenice i vesti prou kroz tolike ruke, pa jo kada ih jedni po
greno shvate zbog svoje ludosti, a drugi iz neupuenosti, teko da e se u njima za
drati i zrno istine.
Samo me sasluajte. Uskoro ete moi da sudite kakve se zasluge kome mogu
pripisati kada sasluate neke pojedinosti koje i sami moete u ovaj as opovrgnuti
ili potvrditi. Niko i ne misli da je prvobitno s vaim ocem obnovio poznanstvo vas
radi. On vas jeste video, i pre nego to je doao u Bat, i zagledao se u vas, ali nije
znao ko ste. Tako bar kae moj izvor. Da li je to istina? Da li vas je video prolog
leta ili jeseni negde dole na zapadu da se posluim njenim reima, ne znajui ko
ste?
Zaista jeste. Do sada je sve istina. U Lajmu. Desilo se to u Lajmu.
Eto nastavila je gospoa Smit pobedonosno ukaite duno poverenje mo
joj prijateljici sada kada smo utvrdili da je sama osnova prie istinita. Video vas je
kada ste bili u Lajmu, i toliko ste mu se dopali da mu je silno bilo milo kada vas je
ponovo sreo u Kamden Plejsu, kao gospoicu En Eliot, i od tog asa, ni najmanje
ne sumnjam, on je stekao i drugi razlog da vas poseuje. Ali postojao je jo jedan
razlog, raniji, koji u vam sada objasniti. Zuastavite me ako u mojoj prii ujete ne
to za ta znate da je neistinito ili malo verovatno. Prema izvetaju koji je do mene
stigao, izvesna prijateljica vae sestre, dama koja boravi kod vas u ovom trenutku, i
koju sam ula da pominjete, dola je u Bat sa gospoicom Eliot i ser Volterom jo u
septembru (ukratko, stigla je kada i oni), i boravi sa njima jo otada; i ona je bistra,
156
umiljata, lepa ena, siromana i razumna, i sve u svemu, njene prilike i ponaanje su
takvi da meu poznanicima ser Eliota ostavlja opti utisak da nemarava da postane
ledi Eliot, i budi jednako opte iznenaenje to je gospoica Eliot, sva je prilika, sle
pa za tu opasnost.
Ovde je gospoa Smit na trenutak uutala; ali En ni re na sve ovo nije rekla, pa
je nastavila:
U ovom se svetlu ta stvar prikazala onima koji su poznavali porodicu, mnogo
pre nego to ste se vi vratili; a pukovnik Volis je dovoljno dugo drao vaeg oca na
oku da to primeti, premda nije u to vreme poseivao
Kamden Plejs; ali je iz obzira prema gospodinu Eliotu sa zanimanjem motrio ta
se tamo deava, i kada je gospodin Eliot doao u Bat na dan ili dva, bie da je to bilo
o Boiu, pukovnik Volis mu je kazao kako se ini da stoje stvari, a preneo mu je i
glasine koje su poele da preovlauju. Morate imati na umu da je vreme sutinski
izmenilo miljenje gospodina Eliota u pogledu vrednosti baronetstva. On je sada
sasvim drugi ovek po svojim pogledima na poreklo i srodstvo. Kako ve dugo ima
novca koliko mu srce ite, i kako mu je svaka gramzivost i elja za rasipnitvom ve
zadovoljena, on je polako poeo da ui da svoju sreu vidi u poloaju koji e nasle
diti. Uinilo mi se da cam u njemu prepoznale naznake ovakve promene i pre nego
to se nae prijateljstvo okonalo, ali sada je to oseanje u njemu ve duboko ukore
njeno. Ne moe da podnese da ne bude ser Vilijam. Stoga moete pretpostaviti da
vest koju je od prijatelja uo njemu nije bila preterano prijatna, i moete pretposta
viti do ega je dovela; reenosti da se im pre vrati u Bat, i da se tu na neko vreme
nastani s namerom da obnovi ranije poznanstvo i povrati takav poloaj u porodici
kakav bi mu mogao omoguiti da utvrdi kolika je opasnost, i nadmudri damu o ko
joj je re ukoliko se pokae da je opasnost velika. Prijatelji su se sloili da je to jedi
no to se moe uiniti; a pukovnik Volis je imao da mu pomae koliko je god to
mogue. Imao je on da se predstavi, i imao je pukovnik Volis da se predstavi, i imali
su svi da se predstave. Gospodin Eliot se vratio kako je i dogovoreno; i kao to zna
te primio je oprotaj nakon to ga je zatraio, pa je ponovo primljen u porodicu; i
tu je stalni predmet njegove panje, i jedini predmet njegove panje (dok mu va
dolazak nije dao novi razlog) bio da pazi na ser Voltera i gospou Klej. Nije propu
tao priliku da bude s njima, nametao im se, dolazio u svako doba; ali nema potrebe
da vam iznosim sve pojedinosti. Moete i sami da zamislite ta je prepreden ovek
kadar da uradi; i moda ete se, rukovodei se ovim, i sami setiti ta ste ga videli da
radi.
157
Jeste rekla je En niste mi rekli nita to se kosi sa onim sa im sam ve

upoznata, ili to ne bih mogla da zamislim. Ima neeg uvredljivog u lukavstvu. Se
bini i licemerni postupci uvek izazivaju gnuanje, ali mene nita od ovog to sam
ula ne iznenauje. Poznajem ljude koje bi ovakva slika o gospodinu Eliotu prene
razila, i koji u nju ne bi poverovali; ali ja nikada nisam bila zadovoljna. Uvek sam
smatrala da on ima neke drugaije razloge za svoje ponaanje. Volela bih znati kak
vo mu je sada miljenje u pogledu verovatnoe da doe do onoga od ega strahuje;
smatra li da je opasnost sada manja.
Koliko sam razumela, smatra da je opasnost manja odgovorila je gospoa
Smit. Misli da ga se gospoa Klej plai, da je svesna da ju je prozreo, i da se ne
usuuje da nastavi onako kako bi to inila u njegovom odsustvu. Ali kako e on
kad-tad morati da ode, ne vidim kako on moe u ma ta biti siguran dok god ona
ima toliko uticaja. Bolniarka mi kae da je gospoa Volis dola na zanimljivu po
misao da se kao jedan od uslova branog ugovora izmeu vas i gospodina Eliota sta
vi da va otac ne sme da za enu uzme gospou Klej. to je naum kakav u svakom
pogledu dolikuje pameti gospoe Volis; ali moja razborita bolniarka Ruk uvia
koliko je on besmislen.
Zaboga, gospoo rekla je taj ga uslov nee spreiti da se oeni nekom dru
gom enom. I odista, istinu da priznam, mislim da se bolniarka u dui ni najma
nje ne protivi ser Volterovoj ponovnoj enidbi. Njoj, znate, ne smete zameriti, ona
je strastveni zagovornik braka; a (lini interes uvek nae naina da se nametne) ko
e rei da ona ne gaji potajne nade da e jednog dana sluiti novoj ledi Eliot zahva
ljujui preporuci gospoe Volis?
Milo mi je to sam sve to saznala rekla je En nakon to se kratko zamislila.
U jednu ruku e mi biti bolnije boraviti u njegovom drutvu, ali u znati bolje ta
mi je initi. Drau se otvorenije. Jasno je da je gospodin Eliot neiskren, izvetaen,
koristoljubiv ovek koji se nikada nije rukovodio nekim plemenitijim naelom
osim sebinou.
Ali nije jo sve o njemu reeno. Gospoa Smit se zanela i skrenula sa teme koju
je naela, i En je zaboravila, preokupirana porodinim brigama, koliko je zamerki
na njegov raun bila u poetku iznela; ali je njenu panju sada privuklo objanjenje
onih prvih nagovetaja, pa je sluala pripovest koja je, ako i nije savreno pravdala
prekomernu ogorenost gospoe Smit, pokazala da se on prema njoj poneo bez
duno; i da je bio nepravian i bezoseajan.
Saznala je da su (njihovo prijateljstvo se nesmetano nastavilo i nakon enidbe
158
gospodine Eliota) kao i ranije vreme provodili zajedno, i da je gospodin Eliot svog
prijatelja naveo da se upusti u trokove koji su prevazilazili njegova primanja. Gos
poa Smit nije elela da preuzme krivicu na sebe, i veoma se brino pazila da ni
senku krivice ne baci na svoga mua; ali je En uspela da izmeu redova nazre da oni
nikada nisu iveli u skladu sa svojim primanjima, i da su oni od samog poetka i
veli rasipniki. Prema izvetaju koji joj je o njemu dala njegova supruga, En je shva
tila je gospodin Smit bio ovek srdaan, blage naravi, sklon nemarnosti i nevelike
pameti; mnogo ljubazniji od svog prijatelja, i nimalo nalik tom prijatelju za kojim
se povodio, a koji ga je, sva je prilika, prezirao. Uzdigavi se enidbom do velikog iz
obilja, i sklon da se prepusti svakom zadovoljstvu i udovolji tatini, ali tako da se on
sam ni u ta ne uputa (jer je uprkos svem samoudovoljavanju postao veoma obaz
riv), i poevi da se bogati, ba kada je njegov prijatelj poeo da siromai, gospodin
Eliot se izgleda nije obazirao na nepovoljne novane prilike tog istog prijatelja ve
ga je, naprotiv, podsticao i hrabrio na izdatke koji su mogli samo da ga odvedu u
propast; i propast je zadesila Smitove.
Smrt je njenog supruga potedela potpune spoznaje propasti. Ranije su doiveli
neprijatnosti koje su na probu stavile odanost njihovih prijatelja, i pokazale da je
odanost gospodina Eliota bolje ne iskuavati; ali tek se nakon njegove smrti u pot
punosti obelodanilo u koliko su alosnom stanju bile njegove prilike. Uveren u
odanost gospodin Eliota, to je vie na ast sluilo njegovim oseanjima nego njego
vom rasuivanju, gospodin Smit ga je odredio za izvritelja svoje oporuke; ali gos
podin Eliot nije eleo da dela, i potekoe i oajanje koje joj je ovo njegovo odbija
nje prouzrokovalo, udrueni sa neizbenom tugom njenog poloaja bili su takvi da
se o njima nije moglo govoriti bez velike duevne patnje, niti se o njima moglo slu
ati a da se ne oseti istinski gnev.
En je u vezi s ovim proitala i neka njegova pisma, odgovore na oajnike molbe
gospoe Smit, koja su sva odisala istom neumoljivom reenou da se ne uputa u
jalove napore, i, pod maskom ledene utivosti, istom neosetljivom ravnodunou
prema svim nesreama koje bi je mogle snai. Bila je to strana slika nezahvalnosti i
neovenosti; i En je oseala, u nekim trenucima, da nijedan sramni neskriveni zlo
in ne bi mogao biti gori. Imala je mnogo da slua; sada se ona potanko bavila, sa
sasvim prirodnom slabou, svim taninama tunih dogaaja iz prolosti i svakoj
pojedinosti beskrajnog niza neprilika koje je u njihovim ranijim razgovorima samo
nagovetavala. En je savreno mogla da razume ovo izvanredno duevno olakanje, i
samo se jo vie udila uoptenoj duevnoj pribranosti svoje prijateljice.
159
Zbog jedne okolnosti u itavom nizu nepravdi bila je naroito ogorena. Imala
je snane razloge da veruje da je jedan posed njenog muza na Zapadnoindijskim os
trvima, koji je godinama bio pod nekom vrstom plenidbenog naloga zarad otplate
dugovanja, mogao da se povrati ukoliko bi se preduzele prave mere; a ovaj posed bi,
premda ne naroito velik, mogao daje uini prilino bogatom enom. Ali nije imala
nikoga da se upusti u reavanje ovog sluaja. Gospodin Eliot nije hteo nita da ura
di, a ona sama je bila bespomona, nesposobna da zbog telesne slabosti uzme stvar
u svoje ruke, i nemona, zbog nedostatka sredstava, da unajmi druge da to uine u
njeno ime. Nije imala rodbine da joj pomognu savetom, a nije mogla da plati prav
nu pomo. Ovo je predstavljalo vrlo svirepo pogoranje njenih ve ionako skuenih
sredstava. Teko joj je bilo podneti oseaj da bi njene okolnosti trebalo da su bolje,
da bi se poboljati mogle kada bi se samo malo napora uloilo na nadlenom mestu,
i strahovati da bi svako odlaganje moglo da oslabi njena prava.
I ona se nadala da e se upravo zbog ove stvari En u njeno ime zaloiti kod gos
podina Eliota. Ranije je ona, iekujui njihov brak, strepela da e zbog njega izgu
biti prijateljicu; ali kada se uverila da on nije nikakav korak u tom smeru preduzeo,
i kako nije ak ni znao da je ona u Batu, odmah se dosetila da bi ena koju voli mo
gla da utie na njega u njenu korist, i urno se pripremala da probudi Enina osea
nja koliko je to poznavanje njegovog karaktera dozvoljavalo, kada je njeno porica
nje ove tobonje veridbe u potpunosti izmenilo sve; i prerada joj je ugasilo tek ro
enu nadu da e uspeti da rei svoju najveu brigu, bar joj je pruilo utehu da na
svoj nain ispria itavu priu.
Nakon to je sasluala potpun izveaj o gospodinu Eliotu, En nije mogla da ne
izrazi izvesno iznenaenje to je gospoa Smit govorila toliko povoljno o njemu na
poetku njihovog razgovora. inilo se da ga preporuuje i hvali!
Draga moja odgovorila joj je gospoa Smit nita drugo mi nije preostalo.
Smatrala sam da je va brak reena stvar, i pored toga to vas on jo moda nije za
prosio, i nisam vam mogla rei istinu o njemu kao to je ne bih mogla rei ni da
vam je ve bio mu. Srce mi se kidalo zbog vas dok sam vam govorila o srei; a ipak
je on razborit, i prijatan je, i pored takve ene kao vi to ste, nije taj brak bio potpu
no bez nade. On je prema svojoj prvoj eni bio veoma grub. Strano su nesreni
bili. Ali ona je bila suvie neuka i praznoglava da bi je mogao potovati, i nikada je
nije voleo. Bila sam voljna nadati se da ete vi proi bolje.
En je sebi priznala da je postojala mogunost da je tui uticaj navede da se uda
za njega, i zadrhtala je pri samoj pomisli na jad koji mora da bi nakon toga usledio.
160
Lako se moglo desiti da je ledi Rasel ubedi da se odlui na taj korak! I pod pretpos
tavkom da se tako odista i desilo, koja bi od njih bila nesrenija kada bi vreme, pre
kasno, sve ovo iznelo na videlo?
Veoma je vano bilo pokazati ledi Rasel u kakvoj je zabludi bila; i jedan od za
kljunih dogovora ovog veoma vanog razgovora, koji im je ispunio vei deo jutra,
dao je En odreene ruke da prenese svojoj prijateljici sve ono to se ticalo gospode
Smit, a to je govorilo o njegovom vladanju u itavoj toj stvari.
161
Glava 22
En je otila kui da porazmisli o svemu to je ula. U neku ruku joj je laknulo to je

saznala sve ovo o gospodinu Eliotu. Prema njemu vie nije oseala nikakvu nenost.
On je, u svoj svojoj nepoeljnoj nametljivosti, predstavljao sutu suprotnost gospo
dinu Ventvortu; i njegovu je sinonu panju i nepopravljivu tetu koju je mogla da
nanese sada bezuslovno i sasvim jasno smatrala za zlo. Nestalo je svakog saaljenja.
Ali ovo joj je bila jedina uteha. U svakom drugom pogledu, bilo da se osvrtala oko
sebe ili gledala preda se, videla je samo jo vie razloga za nepoverenje i strepnju.
Strepela je da e se ledi Rasel razoarati i da e je ova vest pogoditi; i strepela je od
ponienja koje je pretilo njenom ocu i sestri, i pritiskala ju je alost jer je predviala
brojna zla, a nijedno nije mogla da sprei. Neizmerno je zahvalna bila to je sve ovo
o njemu saznala. Nikada nije smatrala da je zaluila da bude nagraena to nije
prezrela staru prijateljicu kakva je gospoa Smit, a eto, nagrada je stigla! Gospoa
Smit joj je rekla ono to niko ne bi mogao. Da li bi se ovo ikako moglo preneti nje
noj porodici? Bile su ovo uzaludne misli. Mora govoriti sa ledi Rasel, rei joj, posa
vetovati se s njom, a kada uradi sve to je do nje, saekati neizbeno sa to je vie
mogue pribranosti; i naposletku, njen najvei nemir poivao je upravo u onom de
liu due koji ledi Rasel nije mogla otkriti; u onoj bujici strepnji i strahovanja koje
mora da zadri za sebe.
Saznala je, kada je stigla kui, da joj je polo za rukom, to joj je i bila namera, da
izbegne susret s gospodinom Eliotom; on je bio svratio u dugu prepodnevnu pose
tu; ali nije jo stigla ni da estita sebi na domiljatosti i oseti se bezbednom, kada je
ula da e on uvee opet doi.
Nisam imala ni najmanju nameru da ga pozivam rekla je Elizabet sa izveta
enom nemarnou ali je on toliko nagovetavao; bar tako kae gospoa Klej.
Odista, kaem tako. Nikada u ivotu nisam videla da se neko toliko trudi da
izmami poziv. Siroti ovek! Iskreno sam ga alila; jer ini se da je vaa neumoljiva
sestra, gospoice En, reila da bude svirepa.
162
O! povikala je Elizabet nisam ja od jue pa da podlegnem nagovetajima

gospode. Ali, kada sam videla koliko ali to se nije jutros sreo s ocem, odmah sam
popustila, jer nikada ne bih propustila priliku da udesim susret izmeu njega i ser
Voltera. Toliko su naoiti kada su zajedno. I obojica se tako lepo vladaju. I gospo
din Eliot ga gleda sa toliko potovanja.
Kako divno! povikala je gospoa Klej, ali se nije usudila da pogled skrene na
En. Ba kao otac i sin! Draga, gospoice Eliot, smem li rei otac i sin?
O! Nikome ja ne zabranjujem da koristi kakve god mu rei drago. Kada ste
ve sebi to uvrteli u glavu! Ali, due mi, ja ne primeujem da se njegova panja iole
razlikuje od panje drugih mukaraca.
Draga gospoice Eliot! povikala je gospoa Klej i podigla ruke i pogled i do
zvolila da svaka njena dalja zapanjenost utone u primerenu tiinu.
Pa, draga Penelopi, nemate razloga da se toliko brinete za njega. Znate da sam
ga pozvala. Otiao je od mene sa osmehom. Kada sam saznala da odlazi da provede
itav dan sa svojim prijateljima u Tornberi Parku, odmah sam se saalila na njega.
En se divila sjajnoj glumi sestrine prijateljice, to je kadra da pokae takvu ra
dost kakvu je ona pokazala, zbog dolaska upravo one osobe ije joj prisustvo mora
osujetiti najvei interes. Nemogue je bilo da ona osea ma ta drugo do mrnju na
samu njegovu pojavu, a ipak je uspevala da zadri nadasve ljubazan i smiren izraz, i
prikae se kao da je sasvim zadovoljna to su joj prilike da se posveti ser Volteru
ograniene i to to moe da ini upola ree nego to bi inae inila.
En se strano uznemirila kada je videla gospodina Eliota da ulazi u sobu; i prili
no joj je muno bilo kada joj je priao da porazgovaraju. Navikla je ona i ranije da
osea da ne moe biti da je on ba uvek iskren, ali sada je u svemu videla neiskre
nost.
Njegovo briljivo potovanja prema njenom ocu bilo joj je gnusno kada ga je
uporedila sa reima kojima je o njemu ranije govorio; a kada se setila kako se okrut
no poneo prema gospodi Smit, s mukom je trpela njegove osmehe i blagost, i izve
taene izraze naklonosti.
Nameravala je da izbegava svaku promenu u dranju koja bi mogla izazvati ka
kav prigovor s njegove strane. Snanu je elju imala da izbegne svako zapitkivanje i
privlaenje panje; ali joj je namera bila da prema njemu bude izrazito hladna u
onoj meri u kojoj to njihovo poznanstvo dozvoljava; i da se vrati, to je neprimetni
je mogue, za onih nekoliko koraka to su je postepeno naveli da naini u pravcu
nepotrebne intimnosti. Pa je stoga bila uzdranija i hladnija nego prethodne veeri.
163
On je eleo da ponovo probudi njenu znatielju o tome kako je i gde ranije uo

pohvale na njen raun; silno je eleo da mu ona prui to zadovoljstvo i nadmee se
za njegovu panju; ali magije je nestalo: otkrio je da tatinu njegove skromne roa
ke moe da zapali samo vrelina i ivost balske dvorane; ako nita drugo, shvatio je
da se to nikako nee desiti u tom trenutku i da to nee postii pokuajima koje je
smeo da rizikuje meu ovim svetom koji polae pravo na njegovu panju. Ni slutio
nije da je u pitanju stvar koja je u direktnoj suprotnosti sa njegovim interesima i da
se ona u mislima bavi onim primerima njegovog ponaanja za koje je bilo najmanje
opravdanja.
Osetila je koliko-toliko zadovoljstvo kada je otkrila da on zaista narednog jutra
odlazi iz Bata, da odlazi rano i da ga nee biti itava dva dana. Pozvali su ga da svra
ti u Kamden Plejs iste veeri kada se vrati s puta; ali sasvim je izvesno bilo da e biti
odsutan od etvrtka do subote uvee. Dovoljno je ravo bilo to joj je gospoa Klej
neprestano pred oima; ali inilo joj se da bi prisustvo jednog jo veeg licemera u
njihovom drutvu predstavljalo razaranje svakog mira i udobnosti. Strano je poni
enje oseala pri pomisli kako njenog oca i Elizabet neprestano obmanjuju; kada bi
se setila kakve im se uvrede sa raznih strana spremajul Sebinost gospoe Klej nije
bila toliko komplikovana i odbojna kao njegova; i En bi drage volje tog asa radila
u korist tog braka, i pored svih njegovih zala, samo da se oslobodi sitnih lukavtina
kojima je gospodin Eliot pribegavao u pokuaju da ga osujeti.
U petak je veoma rano nameravala da poseti ledi Rasel, i da joj kae ono to joj
se mora rei; i bila bi otila odmah nakon doruka, ali ba je tada i gospoa Klej
morala da izae da uini ljubaznost njenoj sestri i potedi je truda, pa je reila da sa
eka da ne bi morala da trpi njeno drutvo. Stoga je saekala da gospoa Klej podo
bro odmakne pre nego to je poela govoriti o tome kako namerava pre podne da
provede u Ulici Rivers.
Dobro rekla je Elizabet od mene joj nema ta poslati osim pozdrava. O! I
ponesi joj onu dosadnu knjigu to mi je poto-poto htela pozajmiti i reci joj da sam
je proitala. Zaista ne mogu sebe terati da itam sve nove pesme i izvetaje o stanju
nacije. Ledi Rasel ba zamara oveka svim tim novim publikacijama. To joj nemoj
rei, ali mislim da je ona haljina to ju je sino nosila uasna. Nekada sam mislila da
ima ukusa u odevanju, ali na koncertu sam je se stidela. Da se dri tako zvanino i
izvetaeno! I da sedi tako pravo! Razume se, prenee joj moje srdane pozdrave.
I moje dodao je ser Volter. Ljubazno je pozdravi. I moe joj rei da mi je
namera da je uskoro posetim. Ukazau joj utivost; ali u samo svratiti da ostavim
164
posetnicu. Jutarnje posete nisu zgodne enama njene dobi koje se tako malo dote
ruju. Kada bi samo htela staviti malo rumenila ne bi strahovala od pogleda; ali pos
lednji put kada sam je posetio, primetio sam da su odmah navukli zastore.
Dok je njen otac govorio zaulo se kucanje na vratima. Ko bi to mogao biti? En
bi, setivi se poseta gospodina Eliota u svako doba, oekivala njega da nije znala da
ima ugovorene obaveze nekoliko kilometara dalje. Nakon uobiajene neizvesnosti,
zauli su uobiajene zvuke koraka kako se pribliavaju i slugu kako najavljuje gos
podina arlsa Mazgrouva i njegovu gospou.
Njihova pojava izazvala je ponajvie iznenaenje; ali En je ba bila radosna to
ih vidi; a ni ostalima nije bilo ba toliko ao to su doli da im ne poele sasvim
pristojnu dobrodolicu; i im je postalo jasno da ovaj njihov najblii rod ne name
rava da odsedne kod njih u kui, ser Volter i Elizabet odmah su bili kadri za veu
srdanost i pokazali se kao pristojni domaini. Doli su u Bat na nekoliko dana sa
gospoom Mazgrouv, i odseli su u Belom jelenu. Toliko je uskoro postalo jasno; ali
tek kada su Volter i Elizabet poveli Meri u drugi salon da se naslauju njenim div
ljenjem, En je mogla da zatrai od arlsa da joj iznese potpunu priu o njihovom
dolasku, i objasni osmehe i nagovetaje o nekom naroitom poslu kojima se Meri
razmetala, kao i da joj razjasni poprilino zbrkan izvetaj o tome ko je sve s njima
stigao u Bat.
Tada je saznala da su pored njih dvoje u Bat stigli gospoa Mazgrouv, Henrijeta
i kapetan Harvil. On joj je posve razumljivo i jasno objasnio itavu stvar; a ona je iz
tog njegovog objanjenja shvatila da je u pitanju sasvim uobiajena pria. Plan se
zaeo kada je kapetan Harvil poeleo da poslom doe u Bat. Poeo je to da spomi
nje pre nedelju dana; a isto da bi imao ime da se zanima, jer je prola sezona lova,
arls je predloio da pode s njim, a gospoi Harvil se ta zamisao mnogo dopala i
smatrala je da to ide u korist njenom muu; ali Meri nije mogla da podnese da osta
ne kod kue, i ona je zbog toga bila silno nesrena pa je na dan ili dva bilo neizves
no da li e se itav plan ostvariti, a i inilo se da od njega nita nee biti. Ali tada su
ga podrali njegovi otac i majka. Njena majka je elela da obie neke stare prijatelje
u Batu; i smatrali su da je to dobra prilika da Henrijeta doe i kupi venanu spre
mu sebi i sestri; i, ukratko, naposletku je njegova majka preuzela na sebe da organi
zuje dolazak da se kapetan Harvil ne bi izlagao neprijatnostima i potekoama; a
on i Meri su joj se pridruili jer je tako svima bilo zgodno. Stigli su kasno prethod
ne noi. Gospoa Harvil, njena deca i kapetan Benvik ostali su sa gospodinom
Mazgrouvom i Luizom u Aperkrosu.
165
En se samo zaudila da su stvari tako uznapredovale da se ve govori o Henrije

tinoj venanoj spremi. Mislila je da su izvesne potekoe materijalne prirode najve
a prepreka skorom sklapanju njenog braka; ali je od arlsa saznala da je, skoro
(nedugo nakon to je primila poslednje Merino pismo), arlsa Hejtera jedan prija
telj zamolio da priuva parohiju jednom momku koji zasigurno jo mnogo godina
nee moi da je preuzme; pa su, oslanjajui se na njegov trenutni prihod, i imajui
vrsto uverenje da e se nai i neto trajnije mnogo pre isteka ovog roka, porodice
popustile eljama mladih i oni e za nekoliko meseci stupiti u brak, gotovo u isto
vreme kada i Luiza. I dobro je nametenje dobio dodao je arls svega je etr
desetak kilometara udaljeno od Aperkrosa, i u lepom je kraju: u lepom delu Dor
setira. Usred je najboljih lovita u kraljevstvu, okrueno trima velikim posednici
ma od kojih se ne zna koji je oprezniji i zavidniji: a bar e dvojici od te trojice arls
Hejter biti naroito preporuen. Premda on to nee umeti da ceni koliko bi treba
lo primetio je. arls je suvie nezainteresovan za lov. To je njegova najvea
mana.
Ba mi je milo, zaista mi je milo povikala je En naroito mi je milo to se
ba tako desilo; i to ovim dvema sestrama, koje to obe podjednako zasluuju, i
koje su oduvek bile tako bliske, izgledi za sreu jedne nee pomutiti sreu druge i
to e obe uivati u jednakom blagostanju i srei. Nadam se da su vai otac i mati
veoma sreni zbog njih obe.
O! Jesu. Moj otac bi bio sreniji da su gospoda imunija, ali to mu je jedina
zamerka, druge im mane ne nalazi. Novac, znate, mora pronai novac dve keri
udaje odjednom to mu nikako ne moe biti prijatno, i morae mnogo ega da se
odrekne. Ali namera mi nije da kaem da nemaju pravo na to. Red je da dobiju ono
to im sleduje kao kerima; a ja se nemam prava aliti jer je on meni uvek bio dobar
otac i iroke ruke. Meri nikako nije zadovoljna Henrijetinom veridbom. Znate, ni
kada joj se taj mladi i nije dopadao. Ali nepravina je prema njemu i ne razmilja
dovoljno o Vintropu. Ne mogu da je nateram da uvidi da je to veoma vredno ima
nje. Dobro je odabrala i dobar je to brak; i itavog ivota mi se arls Hejter dopa
da, i nemam nameru da sada menjam miljenje.
Takvi divni roditelji kao to su gospodin i gospoa Mazgrouv uzviknula je
En bi trebalo da se raduju brakovima svoje dece. Uverena sam da oni ine sve to
je u njihovoj moi da doprinesu njihovoj srei. Kakav je samo blagoslov za mlade
to su u takvim rukama! Vai otac i mati se ine potpuno lieni onih ambicija koje
su uzrok brojnim ravim postupanjima i nesrei, i kod mladih i kod starih. Nadam
166
se da sada ve moete da se nadate da se Luiza u potpunosti oporavila?

Odgovorio je uz poprilino oklevanje: Da, verujem da se mogu tome nadati;
poprilino se oporavila; ali promenila se; ne tri vie unaokolo i ne poskakuje, ne
smeje se i ne igra; sada je sasvim drugaija. Ako se ovek zanese pa snanije lupi vra
tima, ona se odmah trza i uzvrpolji se poput mladog gnjurca u vodi; a Benvik se ne
odvaja od nje, po itav dan joj ita stihove i apue joj na uvo.
En ne izdra da se ne nasmeje: Znam da to vama nije ba po volji rekla je
ali verujem da je on zaista izvrstan mladi.
I jeste. Niko u to ne sumnja; i nadam se da ne mislite da sam toliko netrpeljiv
pa da mislim da bi svaki mukarac trebalo da ima ista zadovoljstva i zanimanja kak
vaja imam. Ja mnogo cenim Benvika; i kada oveku poe za rukom da ga navede da
razgovara, on ima mnogo toga da kae. Ljubav prema knjizi nije mu nakodila, jer
on se i borio, a ne samo itao. Hrabar je on momak. Prolog sam ga ponedeljka bo
lje upoznao. itavo jutro smo lovili pacove u oevim velikim itnicama; a on je svoj
zadatak toliko dobro obavio da mi je otada jo miliji.
Ovde ih je prekinula neophodnost da se arls pridrui ostalima i propisno se
nadivi ogledalima i porcelanu; ali En je ula dovoljno da se uputi u trenutno stanje
stvari u Aperkrosu i da se raduje njegovoj srei; i premda je uzdisala dok se radova
la, u njenim uzdasima nije bilo zlovolje zavisti. I ona bi rado uivala u srei kakva je
njihova kada bi mogla, ali nikako nije elela da njihovu sreu umanji.
Poseta je, sve u svemu, prola u veoma dobrom raspoloenju. Meri je bila vrlo
vesela, i prepustila se radosti i uivala u promeni, i toliko je bila zadovoljna putova
njem u svekrvinom etveropregu i svojom potpunom nezavisnou od Kamden
Plejsa da je bila ba raspoloena da se svemu divi kako i dolikuje, i da vrlo spremno
uvidi sve prednosti kue koje su joj do tanina iznosili. Nije joj od oca i sestre nita
bilo potrebno, a njihovi bogato nameteni saloni taman su dovoljno podizali i njen
ugled.
Elizabet se, nakratko, nala u velikoj muci. Oseala je da bi trebalo da gospou
Mazgrouv i itavu njenu pratnju pozove na ruak; ali nije mogla da podnese da oni
koji su uvek bili nieg poloaja od Eliotovih iz Kelina primete unienje njihovih
prilika i smanjen broj slugu to bi se tom prilikom svakako dalo primetiti. U njoj su
e to sukobili lepo vaspitanje i tatina; i tatina je pobedila, pa je Elizabet opet bila
srena. Ovako se ona sama sa sobom ubeivala: Staromodna naela; seoska gos
toljubivost; mi ne prireujemo rukove; malo ljudi u Batu to ini; ledi Misija ih ni
kada ne prireuje; ak nije na ruak pozvala ni porodicu svoje sestre, premda su se
167
ovde zadrali itav mesec: a i usudila bih se rei da bi to bilo vrlo nezgodno gospoi
Mazgrouv; da bi je dovelo u nepriliku. Uverena sam da ona radije ne bi dola; ne
moe se oseati lagodno u naem drutvu. Sve u ih pozvati da dou uvee; to e
biti mnogo bolje; njima e to biti novina i pravi uitak. Nikada pre nisu videli
ovakva dva salona. Sa zadovoljstvom e nam doi sutra uvee. Bie to uobiajen
prijem, mali, ali otmen. I ovo je zadovoljilo Elizabet: a kada je poziv upuen dvo
ma prisutnima i kada je obeano da e ga primiti i odsutni, Meri je bila jednako za
dovoljna kao i ona. Nju su naroito zamolili da upozna gospodina Eliota i da se
predstavi ledi Dalrimpl i gospoici Karteret koje su, na svu sreu, ve pristale doi;
pa nije mogla biti zadovoljnija ukazanom panjom. Gospoica Eliot e imati ast
da poseti gospou Mazgrouv u toku prepodneva; a En je odmah pola sa arlsom i
Meri da poseti nju i Henrijetu,
Morala je da odustane od svoje namere da posedi sa ledi Rasel. Sve troje su na
nekoliko minuta svratili u ulicu Rivers; ali je En ubedila sebe da nije od nekog veli
kog znaaja ako na jedan dan odloi ovo svoje saoptenje pa je sa arom istinske
naklonosti kojoj su doprinela mnoga lepa seanja, pourila u Belog jelena da pono
vo vidi prijatelje i saputnike od prole jeseni.
Zatekli su gospou Mazgrouv i njenu ker u njihovim sobama, i zatekli su ih
same, a En su obe doekale sa istinskom toplinom. Henrijeta je upravo bila u onom
stanju koje je govorilo da su se njeni izgledi nedavno popravili i da je njena srea jo
svea, zbog ega je bila puna obzira i zanimanja za svakoga koga je ikada makar i
malo volela; a ljubav gospode Mazgrouv je stekla time to joj je bila od velike po
moi kada su bili u onoj velikoj brizi. I En je upravo uivala u srdanosti i toplini i
iskrenosti, i to tim vie, jer na njenu veliku alost, ovi blagoslovi nisu krasili njen
dom. Zamolili su je da im posveti to je mogue vie svog vremena, pozvali je da im
doe svakog dana i ostane po itav dan, proglasili je za lana porodice; a ona se, za
uzvrat, sasvim prirodno, po uobiajenoj svojoj navici odmah njima stavila na raspo
laganje i posvetila im svaku panju, pa je kada ih je arls ostavio, sasluala izvetaj
gospode Mazgrouv o Luizi, i Henrijetin izvetaj o sebi, i davala je miljenja o zana
tlijama i preporuivala radnje; a prekidala je samo da bi pruila Meri svaku pomo
koja joj je bila potrebna, od menjanja vrpce na eiru do sreivanja rauna; od pro
nalaenja kljueva i sreivanja drangulija, do pokuaja da je uveri da se niko nije
prema njoj ravo poneo: to Meri nije mogla a da povremeno ne uobrazi zabavlja
jui se kako je to obino inila, stajanjem kraj prozora i gledanjem prema ulazu u
sobu za isprobavanje banjskih voda.
168
Trebalo je oekivati haotino prepodne. Kada se u hotelu okupi veliko drutvo,

moraju se oekivati iznenaenja i neoekivana deavanja. U jednom trenutku stigla
je poruka, u narednom paket; a En nije bila kod njih ni pola sata, kada joj se uinilo
da je njihova trpezarija, premda prostrana, gotovo puna sveta; nekoliko pouzdanih
starih prijateljica sedelo je oko gospoe Mazgrouv, a arls se vratio sa kapetanom
Harvilom i kapetanom Ventvortom. Njegova pojava samo ju je na trenutak izne
nadila. Nemogue joj je bilo da zaboravi da je zbog dolaska zajednikih prijatelja
njihov ponovni susret neminovan. Njihov poslednji susret je za nju bio naroito
znaajan jer joj je on otkrio svoja oseanja; i ona je iz tog susreta izvukla najprijatni
ji zaljuak; ali strahovala je, na osnovu njegovog izgleda, da ga jo uvek dri isto ono
nesreno uverenje koje ga je nateralo da urno napusti koncertnu salu. inilo se da
on ne eli da joj se priblii dovoljno kako ne bi morao da s njom razgovara.
Pokuala je da ostane smirena i da pusti da se stvari odvijaju svojim tokom, i po
kuala je da se uzda u ovo razborito uverenje: Razume se da, ako sa obe strane
postoji snana naklonost, nee proi mnogo i naa e se srca razumeti, mora biti
tako. Nismo mi deca, pa da upadamo u zamku obmane i plahovitosti, da nas u za
bludu dovodi svaka trenutna nesmotrenost, i da se obesno poigravamo sa sopstve
nom sreom. A ipak je, nekoliko trenutaka kasnije pomislila kako ih boravak u
drutvu onog drugog, pod trenutnim okolnostima, moe samo izloiti nesmotre
nosti i nesporazumima najtetnije vrste.
En povikala je Meri i dalje stojei pored prozora eno gospoe Klej, sigur
na sam da je to ona, stoji pod kolonadom i sa njom je neki gospodin. Videla sam ih
kada su malo pre skrenuli iz Ulice Bat. ini se da su udubljeni u razgovor. Ko je to?
Doi, reci mi. Zaboga! Seam se. Pa to je gospodin Eliot glavom.
Nije povikala je En urno ne moe biti gospodin Eliot, uveravam te. On je
jutros u devet trebalo da ode iz Bata i tek bi sutra trebalo da se vrati.
Dokje govorila, osetila je na sebi pogled kapetana Ventvorta, pa se, postavi ga
svesna, postidela i naljutila, i pokajala to je toliko rekla, ma koliko to bilo bezna
ajno.
Meri je, uvreena pretpostavkom da ne poznaje svog roaka, poela veoma to
plo da se izraava o porodinim crtama i sa jo veim uverenjem tvrdi da to jeste
gospodin Eliot, i ponovo je pozvala En da doe i sama se uveri, ali En nije namerav
la da se pomera, i trudila se da ostane pribrana i nezainteresovana. Ali nemir je po
novo obuze kada je videla osmehe i poglede pune razumevanja koje su razmenile
dve ili tri gospoe koje su im dole u posetu, kao da su verovale da i one znaju nje
169
nu tajnu. Jasno je bilo da se glas koji se na nju odnosio rairio, i nastupila je kratka
stanka koja ju je uveravala da e se on sada rairiti jo i vie.
Molim te da doe, En povikala je Meri doi i sama se uveri. Zakasnie
ako ne pouri. Rastaju se; rukuju se. On se okree. Ja da ne prepoznam gospodina
Eliota, zamisli, molim te! ini se da si ti zaboravila na Lajm.
Da bi umirila Meri, a i moda prikrila svoju postienost, En se u tiini primakla
prozoru. Stigla je taman na vreme da potvrdi da to jeste gospodin Eliot, u ta zaista
nije verovala ranije, pre nego to je nestao s jedne strane, dok se gospoa Klej urno
udaljavala s druge; i prikrivi iznenaenje koje nije mogla da ne oseti zbog ovog oi
gledno prijateljskog razgovora dve osobe koje imaju potpuno razliite interese, ona
je mirno rekla: Jeste, to je zasigurno gospodin Eliot. Pretpostavljam da je prome
nio as polaska, to je sve, ili sam se moda ja prevarila, moda ga nisam paljivo slu
ala a zatim se vratila na mesto, ponovo spokojna i u prijatnoj nadi da je uspela da
se opravda.
Goe su se oprostile od njih; a arls je, nakon to ih je utivo ispratio, a zatim
sloio lice u grimasu za njima, i srdito se pobunio to su uopte dolazile, ovako po
eo:
Pa, majko, uradio sam neto to e vam se dopasti. Bio sam u pozoritu, i
obezbedio nam lou za sutra vee. Nisam li dobar deak? Znam da volite dobru
predstavu; i ima mesta za sve nas. U lou staje devetoro. Pozvao sam i kapetana
Ventvorta. En nee imati nita protiv da nam se pridrui, uveren sam. Svi mi voli
mo dobru predstavu. Zar nisam dobro postupio, majko?
Gospoa Mazgrouv je vrlo vedro krenula da izraava savrenu spremnost da po
gleda predstavu ako su Henrijeta i ostali voljni, kada ju je Meri otro prekinula po
vikavi:
Za ime boga, arlse! Kako moe tako neto i pomisliti? Iznajmiti lou sa su
tra vee! Zar si zaboravio da smo za sutra vee dogovorili posetu Kamden Plejsu? I
da su nas pozvali ba sa naroitom namerom da upoznamo ledi Dalrimpl i njenu
ker, i gospodina Eliota nae najuvaenije roake? Kako moe biti toliko zabo
ravan?
Moe misliti! odgovorio je arls ta je veernji prijem? Nita vredno
pamenja. Tvoj nas je otac mogao pozvati na ruak, rekao bih, ako je eleo da uiva
u naem drutvu. Ti ini kako ti je volja, a ja odoh u pozorite.
O! arlse, tvrdim da e biti ba strano ako to uini kada si im obeao da e
doi.
170
Ne, nisam ja nita obeao. Ja sam se samo usiljeno smekao i klanjao se i jed
nom sam rekao drago, nikakvo ja obeanje nisam dao.
Ali mora poi, arlse. Neoprostivo bi bilo ne pojaviti se. Pozvali su nas s na
merom da nas predstave. Uvek smo bili tesno povezani sa Dalrimplovima. Nikada
se nita ni sa jedne strane nije desilo, a da to smesta ne bude objavljeno. A i blizak
smo rod s njima, zna; a i sa gospodinom Eliotom sa kojim se naroito mora upoz
nati! Gospodinu Eliotu duni smo svaku panju. Pomisli samo, on je naslednik
moga oca: budui predstavnik porodice.
Ne govori mi o naslednicima i predstavnicima povikao je arls. Nisam ja
od onih to okreu lea sili koja vlada da bi se klanjali sili na pomolu. Ako ne idem
radi tvoga oca, neuveno bi bilo da odem radi njegovog naslednika. ta je gospodin
Eliot meni? Ovaj izraz nemara je En vratio u ivot, jer je videla da se kapetan
Ventvort sav u uho pretvorio i da je sa svom panjom i svom duom pratio ovaj
razgovor; i da je na ove poslednje rei upitno pogled skrenuo sa arlsa na nju.
arls i Meri su i dalje nastavili sve jednako; on se pola u ali, a pola u zbilji bavio
idejom da ode u pozorite, a ona se, bez izuzetka ozbiljna, vatreno tome protivila i
nije proputala da mu stavi na znanje da e, ma koliko reena bila da ona sama ide u
Kamden Plejs, smatrati da su se vrlo rdavo prema njoj poneli ako odu u pozorite
bez nje. Gospoda Mazgrouv se umeala u raspravu:
Bolje bi bilo da to odloimo. arlse, ti se vrati i uzmi lou za utorak. Bila bi
prava teta da se razdvojimo, a i gopoica En ne bi mogla poi s nama, kako je pri
jem u kui njenog oca; a uverena sam da ni Henrijeta ni ja neemo mnogo mariti ni
za kakvu predstavu ako gospoice En ne bude s nama.
En joj je iskreno bila zahvalna na ovoj njenoj velikoj ljubaznosti; a jo joj je vie
bila zahvalnajer joj se pruila prilika da odluno izjavi: Gospoo, kada bi to zavi
silo samo od moje volje, prijem kod kue (osim Meri radi) ne bi predstavljao nikak
vu prepreku. Meni takva okupljanja ne priinjavaju zadovoljstvo, i rado bih prijem
zamenila za predstavu, i jo u vaem drutvu. Ali, moda je bolje to ne pokuavati.
Rekla je; ali je sva drhtala kada je zavrila, svesna da je on njene rei uo, ali se nije
usudila da podigne pogled da vidi kakvog su uticaja imale.
Uskoro su se svi sloili da je utorak bolji dan za odlazak u pozorite; jedino je
arls zadrao pravo da zadirkuje svoju enu uporno tvrdei da e on sutra ii u po
zorite pa makar niko drugi ne iao s njim.
Kapetan Ventvort je ustao i priao kaminu; verovatno samo zato da prikrije na
meru da sedne pored En, to je uskoro i uinio.
171
Niste dovoljno dugo u Batu rekao joj je pa ne umete da uivate u ovda

njim veernjim prijemima.
O! Ne. Mene ne privlai priroda takvih okupljanja. I nisam vam ja neki karta
ro.
Znam da to nikada niste bili. Niste voleli karte; ali vreme menja oveka.
Nisam se toliko izmenila povikala je En pa zastala plaei se kakvog nenada
nog nesporazuma. Nakon to je nekoliko trenutaka ekao, rekao je, kao da je tek
tog asa shvatio: Odista je to dugo vremena! Osam i po godina je dugo vremena.
En je ostalo da u nekom spokojnijem trenutku razmilja da li bi on jo neto re
kao jer joj je, jo dok su joj njegove rei bile svee u uima, panju na druge teme
skrenula Henrijeta eljna da iskoristi ovaj predah da izau u varo, pa je pozvala
drutvo da ne okleva i ne gubi vreme da im ne bi jo neko svratio u posetu.
Morali su da krenu. En je rekla da je potpuno spremna i pokuavala je tako i da
izgleda; ali je oseala da bi Henrijeta, da je mogla znati koliko je teka srca i koliko
nevoljno ustala sa svoga mesta pripremajui se da izae iz sobe, zbog oseanja koja
je ona sama gajila prema svom roaku, i zbog samog pouzdanja u njegovu naklo
nost, znala zbog ega da je ali.
Njihove su pripreme, meutim, uskoro prekinute. Zauo se neki mete; dolazili
su novi posetioci, i uskoro se vrata otvorie da propuste ser Voltera i gospoicu Eli
ot, od ije pojave kao da ih je sve podila jeza. En se odmah osetila kao da je neto
pritiska, i ma koga da je pogledala videla je da i oni oseaju isto. Prijatnost, sloboda
i veselje koji su u prostoriji vladali u tiini su se utopili u hladnoj pribranosti, upor
nom utanju i ispraznom razgovoru kojima su doekali bezdunu otmenost njenog
oca i sestre. Kako se samo ona toga stidela!
Ali u jednom pogledu je njeno nepoverljivo oko pronalo zadovoljenje. I njen
otac i njena sestra su pozdravili kapetana Ventvorta, a Elizabet ga je pozdravila
mnogo blagonaklonije nego pre. ak mu se jednom i obratila, i vie nego jednom
ga je pogledala. Elizabet se, istini za volju, naisto prema njemu bila promenila.
Ono to je usledilo objasnilo je ovu promenu. Nakon to je nekoliko minuta pro
traeno na razmenu ispraznih rei, uputila je poziv kojima je obuhvatila i sve ostale
Mazgrouvove. Sutra uvee, da upoznate nekoliko naih prijatelja: nije zvanini
prijem. Sve je ovo rekla vrlo ljupko, i na to je poloila pozivnice koje je sa sobom
ponela, a na kojima je pisalo Prijem kod gospoice Eliot, ljubazno se i iroko
osmehnuvi svima, a jedan je osmeh ijednu pozivnicu naroito bila namenila kape
tanu Ventvortu. Istina je bila da je Elizabet dovoljno vremena boravila u Batu da
172
uvidi znaaj oveka takvog dranja i pojave kakvi su bili njegovi. Prolost je bila ne
vana. Sadanjost je govorila da e on svojom pojavom sasvim lepo pristajati u nje
nom salonu. Pozivnicu mu je neposredno uruila, nakon ega su ona i ser Volter
ustali i otili.
Prekid je bio kratak, premda neprijatan, i veina prisutnih je povratila raspolo
enje i vedrinu im su se vrata za njima zatvorila, ali ne i En. Ona je razmiljala
samo o pozivu kome je sa zaprepaenjem svedoila, i nainu na koji je on prim
ljen; nainu koji je mogao dvojako da se tumai, on je pre bio zateen nego zahva
lan, i pre je poziv utivo primio na znanje nego ga prihvatio. Poznavala ga je: videla
mu je prezir u oku, i nije se odvaila da poveruje da je resio da prihvati ovaj poziv
kao iskupljenje za svaku bezobzirnost u prolosti. Duhom je potonula. Drao je
posetnicu u ruci nakon to su otili kao da se duboko nad njom zamislio.
udi me je da je Elizabet svima uputila poziv! proaputala je Meri ujno.
Nije ni udo to je kapetan Ventvort oduevljen! Vidi da ne da isputa pozivnicu
iz ruke.
En je uhvatila njegov pogled, videla kako su mu se obrazi zaarili, i kako je na
trenutak prezrivo stisnuo usne, a zatim se okrenula da vie ne vidi i ne uje nita to
bi je dalje nasekiralo.
Drutvo se razilo. Gospoda su otila svojim poslom, dame svojim, i nisu se vise
sretali dok je En bila s njima. Toplo su je zamolili da im se pridrui na ruku, i da s
njima provede ostatak dana, ali je bila toliko iscrpljena duhom da joj se inilo da ne
moe vie izdrati i da je kadra jo samo za to da ode kui gde e moi boraviti u ti
ini do mile volje.
Obeavi im da e s njima provesti itavo naredno jutro ona je zatim sav ovaj
trenutni zamor okonala munom etnjom do Kamden Plejsa, da tu provede vee,
ponajvie sluajui kako se Elizabet i gospoa Klej uurbano pripremaju za sutra
nje vee, esto nabrajaju one kojima je upuen poziv i u beskraj se bave ukrasima
koji treba da doprinesu da to bude najotmeniji prijem u Batu, a za sve to vreme nju
je muilo veito pitanje hoe li kapetan Ventvort doi? One su smatrale da je nje
gov dolazak sigurna stvar, ali za nju je to bila briga koja ju je grizla i koju nije bila
kadra da umiri ni na celih pet minuta. Uopteno je mislila da e doi, jer je uopte
no smatrala da bi trebalo da doe; ali bio je to sluaj u kojem se nije mogla uzdati u
dunost ili obazrivost, koje bi neizbeno prkosile nagovetajima sasvim suprotnih
oseanja.
Trgla se iz ovih nemirnih razmiljanja i uzburkanih misli samo da bi dala na
173
znanje gospoi Klej da je viena u drutvu gospodina Eliota tri sata nakon to je on
trebalo da ode iz Bata, a nakon to je uzalud pazila hoe li gospoa dati neko oba
vetenje o ovom razgovoru. Resila je da ga sama spomene, i uinilo joj se da je vide
la krivicu na licu gospoe Klej dok ju je sluala. Bila je prolazna; za tren je nestala;
ali je En mogla da zamisli da je na njenom licu proitala svest o tome da je, usled
neke sloene uzajamne lukavtine, ili neke njegove nadmene zapovesti, morala da
slua (moda ak i pola asa) njegove ukore i ogranienja u pogledu njenih namera
u vezi sa ser Volterom. Ona je, meutim, uzviknula glasom sasvim pristojno nalik
na njen prirodni:
O! Zaboga! Istina je. Pomislite samo, gospoice Eliot, na svoje veliko iznena
enje sam u Ulici Bat susrela gospodina Eliota. Ostala sam naisto zateena. Okre
nuo se i dopratio me do banjskog dvorita. Neto je iskrslo pa ga spreilo da ode za
Tornberi, ali sam zaboravila ta je to bilo u pitanju; jer sam urila i nisam ga palji
vo sluala, i mogu samo da kaem da je bio veoma reen da ne dozvoli da mu neto
odloi povratak. eleo je da zna koliko rano moete sutra da ga primite. Samo je o
sutranjem danu govorio, a izgleda da sam se i ja potpuno sutranjim danom zanela
otkako sam kroila u kuu i saznala za vae skoranje planove i sve to se desilo, jer
da nije tako bilo nipoto mi ne bi susret s njim tako potpuno iz seanja iezao.
174
Glava 23
Proao je samo jedan dan od Eninog razgovora s gospoom

Smit; ali je jedno snanije interesovanje istisnulo prethodno i nju je sada toliko
neznatno doticalo ponaanje gospodina Eliota, osim zbog posledica koje je ono
imalo u jednom pogledu, da se narednog jutra prosto podrazumevalo da e do dalj
njeg odloiti posetu ulici Rivers kojom je imala sve da objasni. Obeala je da e kod
Mazgrouvovih ostati od doruka do ruka. Dala je re i obavezala se, pa je karakter
gospodina Eliota, kao i glava sultanije eherezade, doekao jo jedan novi dan.
Na ugovoreno druenje je, meutim, stigla sa zakanjenjem; jer je vreme bilo
runo, i alila je zbog vremenskih prilika svoje prijateljice radi, ali i sebe same radi,
pre nego to se odvaila da izae napolje. Kada je stigla do Belog jelena, i kada je
pronala odgovarajue odaje, shvatila je da nije stigla na vreme i da nije stigla prva.
Pred njom je stajala gospoa Mazgrouv u razgovoru sa gospoom Kroft i kapetan
Harvil sa kapetanom Ventvortom; i odmah je saznala da su Meri i Henrijeta, suvi
e nestrpljive da ekaju, izale u varo im se razvedrilo, ali da e se uskoro opet vra
titi i da su najstroe naloile gospoi Mazgrouv da je zadri dok se ne vrate. Nije joj
ostalo nita do da se povinuje i, naoko spokojna sedne, i oseti kako u jedan mah po
nire u sva ona uzbuenja koja je slutila da e okusiti pre nego to se jutro zavri.
Nije bilo oklevanja, ni asa odlaganja. U tren oka je uronila duboko u sreu ove
bede, ili u bedu ove sree. Dva minuta poto je ula u sobu, kapetan Ventvort je re
kao;
Sada emo, Harvile, napisati pismo o kome smo govorili, Harvile, ako biste
mi dali potreban pribor.
Pribor se nalazio na stolu, sasvim pri ruci; pa je seo za njega i zaokupio se, goto
vo im svima okrenuvi lea, pisanjem.
Gospoa Mazgrouv je gospoi Kroft prepriavala tok veridbe svoje starije keri,
i to ba onim nezgodnim glasom koji se savreno mogao uti i pored toga to se na
zivao apatom. En je smatrala da joj nije mesto u tom razgovoru, a ipak, kako se i
175
nilo da se kapetan Harvil predao mislima i da nije raspoloen za razgovor, ona nije
mogla da ne uje mnoge nepoeljne pojedinosti, kao to je: kako su se gospodin
Mazgrouv i moj brat Hejter nekoliko puta sastajali da se o svemu dogovore; ta je
moj brat Hejter rekao jednog dana i ta je gospodin Mazgrouv predloio narednog,
i ta se desilo mojoj snaji Hejter, i ta su mladi eleli, i za ta sam u prvi mah rekla
da na to nikada neu pristati, ali sam kasnije dozvolila da me ubede kako e to biti
sasvim primereno i jo mnogo toga drugog izreenog ovako slobodno i otvoreno;
pojedinosti koje su se i pored svih prednosti ukusa i uglaenosti kojima se dobra
gospoa Mazgrouv nije mogla pohvaliti, mogle istinski ticati samo glavnih uesni
ka ove prie. Gospoa Kroft je sve ovo veoma ljubazno sluala i kad god bi progo
vorila, rekla je neto veoma razborito. En se nadala da su gospoda suvie preokupi
rana svojim poslovima da bi bilo ta od ovoga ula.
I tako, gospoo, uzev sve u obzir rekla je gospoa Mazgrouv svojim monim
apatom iako smo mi moda eleli drugaije, ipak smo naposletku zakljuili da
ne bi bilo pravino dalje odugovlaiti jer je arls Hejter ve naisto bio poludeo, a
ni Henrijeta nije bila nita bolja; i tako smo pomislili da bi bolje bilo da se oni od
mah uzmu i da to to bolje iskoriste, kao i mnogi to su uinili pre njih. Kako bilo,
rekla sam im, bolje je i to od dugotrajne veridbe.
Upravo sam to htela primetiti povikala je gospoa Kroft. Vie volim kada
se mladi odmah priviknu na skromna primanja, i kada moraju da se zajedno uhvate
u kotac sa nedaama, nego da se upuste u dugotrajnu veridbu. Uvek sam miljenja
da nijedna uzajamna...
O! Draga gospoo Kroft povikala je gospoa Mazgrouv, ne mogavi da se
uzdri da joj dozvoli da zavri niega se ne grozim toliko kada je mlad svet u pita
nju koliko dugotrajne veridbe. Uvek sam se tome protivila kod moje dece. Lepo je
to, govorila sam, da se mladi vere ako imaju uslova da se uzmu za est meseci, ili za
godinu; ali dugotrajna veridba...
Jeste, draga gospoo rekla je gospoa Kroft ili nesigurna veridba, veridba
koja bi se mogla otegnuti. Smatram da je veoma nesigurno i da nipoto nije mudro
upustiti se u veridbu ne znajui hoe li biti mogunosti za brak, i smatram da je
svaki roditelj duan da to sprei koliko je god u njegovoj moi.
En se za ovo sasvim neoekivano zainteresovala. Osetila je kako bi se ovo i na
nju moglo odnositi, osetila je to po treperenju koje ju je itavu obuzelo; i ba u
onom trenutku kada je ona pogled nagonski skrenula prema udaljenom stolu, pero
kapetana Ventvorta je prestalo da se kree preko hartije, i on je podigao glavu, i zas
176
tao oslukujui, a zatim se okrenuo i uputio joj jedan brz pronicljiv pogled.
Dve dame su nastavile da razgovaraju, nanovo uspostavljaju iste one ve prizna
te istine, i potkrepljuju ih primerima koji su na zlo izali kada se postupalo drugai
je, a koje su one same imale prilike da primete, ali En nije nita od toga jasno ula;
samo amor rei u uima jer joj je um bio u previranju.
Kapetan Harvil istini za volju nita od svega nije uo, i sada je ustao sa stolice i
priao prozoru i En je, a inilo se kao da ga prati pogledom, premda je to bilo iz is
tog odsustva duhom, polako poela da shvata da on to nju doziva da mu se pridru
i. Gledao ju je smeei se, i dozivao je blagim pokretom glavom kao da kae: Do
ite k meni, imam vam neto rei; a neizvetaena srdanost i prirodnost njegovog
dranja koja je ukazivala na oseanja svojstvenija mnogo dubljem poznanstvu nego
to je njihovo odista bilo, dala su dodatnu snagu njegovom pozivu. Ustala je i prila
mu. Prozor pored kog je stajao nalazio se na drugom kraju prostorije od onog u
kom su gospoe sedele, i premda blie stolu za kojim je sedeo kapetan Ventvort,
ipak ne preterano blizu. Kada mu se pribliila, na lice kapetana Harvila vratio se
ozbiljan, zamiljen izraz koji je, inilo se, bio svojstven njegovom karakteru.
Pogledajte rekao je razmotavajui smotuljak u ruci i prikazujui mali por
tret u minijaturi znate li ko je ovo?
Naravno, kapetan Benvik.
Da, i moete i pretpostaviti za koga je. Ali (dubljim glasom) nije za nju
poruen. Gospoice Eliot, seate li se kako smo zajedno etali u Lajmu i kako nam
se srce kidalo zbog njega? Nisam tada ni slutio ali sada to nije vano. Ovo je nasli
kano na Rtu dobre nade. Tamo je on upoznao jednog vetog mladog umetnika
Nemca kome je, da bi ispunio obeanje dato mojoj sirotoj sestri, sedeo da naini
ovaj portret za nju; a ja sam sada dobio zaduenje da ga dam na uramljivanje za
drugu! Taj zadatak da meni poveri! Ali kome drugome da ga poveri? Nadam se da
mogu na njega da raunam. Iskren da budem, ne alim to to preputam drugom.
On je na sebe uzeo (rekao je gledajui kapetana Ventvorta) sada o tome pie.
Dok mu je usna podrhtavala itav je govor zavrio reima: Sirota Fani! Ona njega
ne bi tako brzo zaboravila!
Ne odgovorila je En tihim, oseajnim glasom. U to mi je lako poverovati.
Nije joj to bilo u prirodi. Ona je njega bezrezervno volela.
Ne bi to bilo u prirodi nijednoj eni koja iskreno voli. Kapetan Harvil se na
smeio dok je govorio: Tvrdite li vi to za itav enski rod? A ona mu je odgovo
rila na pitanje takoe se smeei: Tvrdim. Mi zasigurno ne zaboravljamo vas ono
177
liko brzo koliko vi zaboravljate nas. Moda nam je to vie sudbina nego vrlina. Mi
nemamo izbora. Ostajemo u kui, u miru i povuene u svoja etiri zida, preputene
na milost i nemilost oseanjima. Vi ste primorani da radite. Uvek vas eka neka
dunost, zanimanje i ovaj ili onaj posao koji vas odmah vraaju u svet, a stalna za
okupljenost i promena brzo oslabe svaki utisak.
Pod pretpostavkom da je istinito vae uverenje da svakodnevica odista mu
karcima pomae da se tako brzo oporave (sa ime mislim da se neu sloiti), ipak
se njome Benvikovo ponaanje ne moe opravdati. On nije bio primoran ni na ka
kav rad. Mir ga je vratio na kopno, i otada ivi s nama, u krugu nae porodice.
Istina rekla je En istina je sve to; nisam se toga setila; ali ta sada da kae
mo, kapetane Harvile? Ako promena ne dolazi spoljnjim uticajem, onda mora da
doe iznutra; mora da je u prirodi, u prirodi mukarca, i mora da je priroda odradi
la svoje u sluaju kapetana Benvika.
Ne, ne, nije to u prirodi mukarca. Ne dozvoljavam da je vie u prirodi mu
karcu nego eni da bude nedosledan i da zaboravlja one koje voli, ili je voleo. Ve
rujem da je istina upravo obratna. Verujem u istinsku srazmeru naeg telesnog i du
evnog sklopa; da su i naa oseanja, kao i naa tela snanija; kadra da istrpe i naj
grublje postupanje, i pregrme i najvee nevolje.
Vaa oseanja moda jesu snanija odgovorila je En ali u vam ja u duhu
te iste srazmere s pravom ustvrditi da su naa oseanja nenija. Mukarac je snaniji
od ene, ali ne ivi due; to upravo precizno objanjava moje poglede na prirodu
enskih oseanja. Ne, suvie bi okrutno po vas bilo kada bi stvari stajale drugaije.
Imate vi dovoljno tekoa i muka i opasnosti sa kojima vam valja izboriti se. Vi vaz
da radite i muite se, i izlaete se svakom riziku i nedaama. Morate da napustite i
dom i prijatelje i domovinu. Ni svojim vremenom, ni zdravljem ni ivotom ne ras
polaete u potpunosti. Odista bi bilo okrutno (rekla je uzdrhtalim glasom)
kada bi se svemu ovome jo dodala i enska oseanja.
Nikada se neemo sloiti u ovom pogledu zaustio je kapetan Harvil kada im
neka tiha buka skrenu panju na deo prostorije u kom se nalazio kapetan Ventvort.
To mu je samo pero bilo palo; ali En se trgla kada je shvatila da joj je on blie nego
to je pretpostavljala i jednim delom je bila sklona varovati da mu je pero ispalo jer
se zaneo njihovim razgovorom i trudio se da uje njihove rei, koje nije verovala da
je mogao razaznati.
Jeste li zavrili pismo? upitao je kapetan Harvil.
Nisam jo, ostalo mi je jo nekoliko redaka. Zavriu ga za pet minuta.
178
to se mene tie nemate razloga za urbu. Ja se u potpunosti ravnam prema

vama. Ja sam se ovde lepo usidrio (rekao je smeei se En) dobro sam snabde
ven i sve mi je potaman. Nema potrebe da urite. Pa, gospoice Eliot (rekao je
spustivi glas) kao to sam vam rekao, pretpostavljam da se nikada neemo sloiti
u ovoj stvari. Verovatno se mukarac i ena i ne mogu u tome sloiti. Ali dozvolite
da primetim da je istorija protiv vas sve prie, sva proza i poezija. Kada bih imao
pamenje kakvo Benvik ima, mogao bih vam za tren navesti pedeset citata u prilog
mom stanovitu, a mislim da nikada u ivotu nisam otvorio knjigu koja nije imala
neto da doda na temu enske prevrtljivosti. Pesme i poslovice sve govore o nestal
nosti ene. Ali moda ete vi rei da je to zato to su ih sve pisali mukarci.
Moda i hou. Da, da, ako biste bili ljubazni, nemojte se pozivati na primere
iz knjiga. Mukarci su uvek uivali svaku prednost u odnosu na nas jer su mogli da
iznesu svoju priu. Obrazovanje je na njihovoj strani u mnogo veoj meri; pero je u
njihovim rukama. Ne dozvoljavam da se knjigama ita dokazuje.
Ali kako emo onda bilo ta dokazati?
Nikada i neemo. Ne moemo oekivati da emo ikada ma ta u tom pogledu
dokazati. To je razlika u miljenju koja ne priznaje dokaze. Svako od nas je, vero
vatno, od samog poetka malo pristrasan svom polu; i na toj pristrasnosti mi gradi
mo injenice koje joj idu u prilog a koje su se desile u naem krugu, a mnoge od tih
injenica (moda upravo one koje nas najdublje pogaaju) su ba takve da se ne
mogu izneti na videlo a da se ne izda poverenje, ili da se, u izvesnom pogledu, ne
kae ono to ne bi smelo.
Ah! povikao je kapetan Harvil glasom bremenitim oseanjima kada bih
samo mogao da uinim da shvatite ta mukarac osea kada poslednji put pogleda
enu i decu i posmatra brod kojim ih je poslao dok mu se ne izgubi iz vida, pa se
okrene i kae: Sam Bog zna hoemo li se opet sresti! A kada bih zatim mogao da
vam oslikam toplinu u njegovoj dui kada ih opet vidi; kako, kada se nakon to je
itavu godinu odsustvovao, vrati primoran da pristane u neku drugu luku, prerau
nava koliko e im biti potrebno da i oni tamo stignu i kako se pretvara i obmanjuje
sebe i govori: Ne mogu oni stii pre tog i tog dana, a sve se vreme nada da su stigli
pola dana ranije, i kakva je samo radost kada ih vidi da naposletku stiu, kao da su
im nebesa dala krila, jo i mnogo asova ranije! Kada bih mogao sve ovo da vam
objasnim, i sve ono to mukarac moe da podnese i uini, i to se dii initi zarad
tog svog najveeg blaga! Ja govorim, znate, samo o mukarcima koji imaju srca!
rekao je potiskujui snana oseanja.
179
O! povikala je En ustro. Nadam se da ukazujem duno potovanje sve

mu to vi oseate, i to oseaju oni nalik vama. Ne dao mi Bog da potcenim topla i
iskrena oseanja ma kog ljudskog bia! Bila bih vredna svakog prezira kada bih se
drznula pretpostaviti da su samo ene kadre za istinsku naklonost i vernost. Ne, ve
rujem da ste vi u branom ivotu kadri za sve ono veliko i dobro. Verujem da ste
kadri uloiti svaki napor i istrpeti svaku domau nedau, dokle god ako smem
tako da se izrazim dokle god imate radi koga to initi. Hou da kaem, dok je
iva ena koju volite i dok ona ivi za vas. Jedina povlastica na koju tvrdim da moj
pol polae pravo (i nije to povlastica vredna da nam na njoj zavidite; nije neto za
im bi trebalo da udite) je da mi volimo due i nastavljamo da volimo i kada nema
vie ni ivota ni nade.
Nije odmah mogla da kae nita vie; srce joj se prelivalo oseanjima, a grlo se
steglo.
Dobra ste vi dua povikao je kapetan Harvil spustivi sasvim neno dlan na
njenu ruku. Ne moe se ovek raspravljati s vama. A kada se setim Benvika jezik
mi se vee.
Panju su im privukli ostali. Gospoda Kroft se opratala.
Izvoli, Frederie, verujem da nam se putevi sada razdvajaju rekla je. Ja
idem kui, a ti ima obavezu prema prijatelju. Veeras emo moda imati zadovolj
stvo da se ponovo sretnemo na vaem prijemu (ove je rei uputila En). Jue
smo dobili pozivnicu vae sestre, a koliko sam razumela i Frederik ju je dobio, nije
li tako, jednako kao i mi?
Kapetan Ventvort je urno presavijao pismo pa ili nije mogao, ili nije hteo da joj
odgovori u celosti.
Da rekao je istina je; ovde se rastajemo, ali Harvil i ja emo uskoro za
vama; to jest, ako ste vi, Harvile, spremni i sam u biti za pola minuta. Znam da ne
ete imati nita protiv da krenemo. Na raspolaganju u vam biti za pola minuta.
Gospoa Kroft ih je napustila, a i kapetan Ventvort je, nakon to je u velikoj
urbi zapeatio pismo, odista bio spreman da poe, i ak je i izgledao nemirno i uz
bueno kao da jedva eka da krenu. En nije znala kako da ovo tumai. Kapetan
Harvil joj je uputio najtoplije Prijatno vam jutro elim i Bog vas blagoslovio! a
od njega ni rei, niti pogleda! Izaao je iz prostorije a da je ni pogledao nije!
Ona je, meutim, imala taman toliko vremena da se priblii stolu za kojim je pi
sao kada je zaula korake kako se vraaju; vrata su se otvorila, a na njima je stajao
niko drugi do on. Izvinio im se, ali zaboravio je da ponese rukavice, i odmah je pri
180
ao stolu i ispod rasute hartije izvukao jedno pismo i spustio ga pred En i na trenu
tak je pogledao oima uarenim i moleivim pa urno pokupio rukavice i ponovo
izaao iz prostorije gotovo i pre nego to je gospoa Mazgrouv shvatila da se vratio:
sve se odigralo u jednom trenu oka!
Potpuni okret koji je taj jedan tren izazvao u En bio je takav da se gotovo nije
dao reima opisati. Pismo, na kom je jedva itko stajalo za gospoicu A. E... je po
svoj prilici bilo ono koje je on onako urno savijao. Dok su mislili da on pie samo
kapetanu Benviku, on se i njoj obratio] Od sadraja tog pisma zavisilo je sve to joj
ovaj svet moe ponuditi. Sve je bilo mogue, i moglo se svemu odoleti, osim ne
izvesnosti. Gospoa Mazgrouv je imala neka svoja posla da obavi za svojim stolom;
morala se uzdati u njihovu zatitu, pa je utonula u stolicu na kojoj je sedeo, i zauze
la ba ono mesto na kom se naginjao nad stolom i pisao i gutala oima sledee rei:
Ne mogu vie u tiini sluati. Moram govoriti s vama na nain koji mi je dos
tupan. Kidate mi duu. A tom duom sam jednim delom u samrtnom ropcu, a dru
gim delom se sav predao nadi. Ne recite mi da sam okasnio, da su sva ta dragocena
oseanja zauvek iezla. Nudim vam se ponovo srcem koje je jo i vie vae nego to
je bilo onomad kada ste ga pre osam i po godina slomili. Ne usudite se da tvrdite da
mukarac zaboravlja pre nego ena, da njegova ljubav prva umire. Nikoga osim vas
nisam voleo. Nepravian sam moda i bio, i bio sam slab i osvetoljubiv, ali nikada
nestalan. Vi ste razlog mog dolaska u Bat. Samo vas radi ja razmiljam i planiram.
Zar to niste videli? Zar je mogue da niste razumeli moje elje? Ne bih ekao ni
ovih deset dana da sam mogao da proniknem u vaa oseanja kao to slutim da ste
vi proniknuli u moja. S mukom vam piem. U svakom asu ujem neto to me sav
ladava. Utiavate glas, ali ja razaznajem zvuk tog glasa i kada je on drugima neujan.
Suvie ste vi dobro i suvie izvanredno bie! Odista ste prema nama pravini. Veru
jete da i meu mukarcima postoji istinska naklonost i postojanost. Verujte da je
ona nadasve arka i nepokolebljiva i kod F.V.
Moram otii ne znajui svoju sudbinu; ali u se vratiti ovamo, ili u poi za
vama im uzmognem. Jedna re, jedan pogled bie dovoljan da odlui hou li kro
iti u kuu vaeg oca veeras ili joj nikada neu prei prag.
Od takvog se pisma nije moglo brzo oporaviti. Moda bi je umirilo da je mogla
pola sata provesti u samoi i razmiljanju; ali ovih deset minuta koji su proli pre
nego to su je prekinuli, uz sva ogranienja njene trenutne situacije, nisu nikako
mogli da joj donesu spokoj. Svaki joj je trenutak donosio novi nemir. Bila je to ne
izmerna srea. I pre nego to je u potpunosti postala svesna ovog oseanja, vratie se
181
arls, Meri i Henrijeta.

Apsolutna potreba da se pred njima ponaa prirodno odmah je dovela do poku
aja da se pribere; ali nakon nekog vremena nije vie mogla. Uhvatila je sebe kako
ne razume ni re od onog to su govorili, pa se nala primorana da se poali da je
slaba i zamoli da je izvine. Videli su da je bleda, i bili su iznenaeni i zabrinuti, i ni
za ta na svetu nisu bez nje hteli izai. Bilo je to strano. Lek bi joj bio da su svi oni
hteli otii i ostaviti je samu; a ovako ju je samo zamaralo ovo njihovo stajanje ili
dvorenje, pa je u trenutku oajanja rekla da bi htela kui.
Svakako, mila povikala je gospoda Mazgrouv odmah poite kui i odmo
rite se da biste mogli da izdrite vee. Volela bih da je Sara ovde da vas vida, ja ni
sam nikakav vidar. arlse, pozovi i porui nosiljku. Ne sme hodati.
Ali nosiljka joj nikako nije odgovarala. To bi jo od svega bilo najgore! Nipoto
ne bi mogla podneti da propusti priliku da progovori re dve sa kapetanom Ven
tvortom za vreme mirne, usamljene etnje kroz varo (bila je gotovo potpuno sigur
na da e ga sresti). Toplo se pobunila protiv kola, a gospoa Mazgrouv, koja je
samo jedno smatrala za bolest se, nakon to se uverila, sa izvesnom dozom strepnje,
da u ovom sluaju nije bilo nikakvog pada; da se En nije u skorije vreme okliznula i
zadobila udarac u glavu; i da se sa potpunom sigurnou moe tvrditi da nikakvog
pada nije bilo, veselo s njom rastala nadajui se da e joj dovee biti bolje.
Strahujui da ne propusti neku meru predostronosti, En se na trenutak kole
bala, pa rekla:
Plaim se, gospoo, da me nisu ba najbolje razumeli. Molim vas, budite dobri
pa spomenite ostaloj gospodi da se nadamo da emo itavo drutvo videti veeras
na prijemu. Plaim se da je dolo do neke omake; i elela bih da naroito naglasite
kapetanu Harvilu i kapetanu Ventvortu da se nadamo da emo ih obojicu videti.
O! Mila moja, sasvim je to jasno, na asnu re. Kapetan Harvil ni ne pomilja
da ne doe.
Odista ste tog miljenja? Ali plaim se; i ba bi mi ao bilo. Hoete li mi obe
ati da ete im to spomenuti kada ih ponovo vidite? Rekla bih da ete ih obojicu
videti jo ovog prepodneva. Molim vas da mi to obeate.
Hou, bogami, ako vi tako elite. arlse, ako vidi kapetana Harvila negde,
seti se da mu prenese poruku gospoice En. Ali odista, mila, nemate razloga za
nespokoj. Jamim vam da kapetan Harvil smatra da se vrsto obavezao; a rekla bih
da tako smatra i kapetan Ventvort.
En nije vie nita mogla da uini; ali njeno srce je slutilo da bi kakva nezgoda
182
mogla da pomuti njenu savrenu sreu. Ali da to, ipak, ne moe dugo potrajati.
ak i ako on ne doe u Kamden Plejs, moi e da mu poalje koju jasnu re po ka
petanu Harvilu. Jo jedna ju je trenutna briga snala. arls je, iz iskrene zabrinutos
ti i iste svoje dobrote, po svaku cenu reio da je otprati do kue; nije ga mogla
spreiti. Ovo je bilo gotovo svirepo. Ali nije mogla ni dugo biti nezahvalna; odre
kao se neke obaveze kod pukara samo da bi njoj bio na usluzi; pa je naoko veoma
zahvalno pola s njim.
Nalazili su se u Ulici Junion kada su joj jedan bri korak za leima, i neki poz
nat zvuk dali trenutak dva vremena da se pripremi za susret sa kapetanom Ven
tvortom. Pridruio im se; ali je, kao da je neodluan da li da im se pridrui ili pro
dui dalje, utao, samo ju je pogledao. En je dovoljno vladala sobom da sretne nje
gov pogled, ali ne odbojno. Obrazi koji su bili bledi sada se zarumenee, a oklevaju
im pokretima vrati se sigurnost. Iao je pored nje. I ba u tom asu, kao da se nee
ga dosetio, arls ree:
Kapetane Ventvorte, kojim putem idete? Idete li samo do Ulice Gej ili dalje u
varo?
Ni sam ne znam odgovorio je kapetan Ventvort iznenaeno.
Idete li gore Belmontom? Prolazite li pored Kamden Plejsa? Jer se u tom slu
aju neu ustruavati da vas zamolim da me odmenite, i da ponudite En ruku i ot
pratite je do vrata njenog oca. Mislim da se jutros preterano umorila i ne sme ii
tako daleko bez pratnje, a mene eka onaj ovek na pijaci. Obeao mi je da e mi
pokazati jednu izvanrednu puku koju se sprema da poalje; rekao je da e gledati
da je ne zapakuje do poslednjeg trenutka da bih mogao da je vidim; i ako se sada ne
vratim, propustiu priliku da je vidim. Ako je suditi po njegovim reima, u velikoj
je meri nalik na onu moju manju dvocevku iz koje ste pucali onomad u Vintropu.
Nije se imalo ta prigovoriti. Mogao je samo pred svetom pokazati najveu pri
pravnost, i najpredusretljivije se prihvatiti dunosti; dok se u njemu dua osmehi
vala i poigravala od ushienja. Za pola minuta se arls naao na kraju Ulice Junion,
a preostalo dvoje je zajedno nastavilo dalje; i uskoro su razmenili dovoljno rei da
se sloe i upute prema relativno mirnoj i povuenoj poljunenoj stazi gde e razgo
vorom ovaj as pretvoriti u pravi blagoslov, i udariti temelj besmrtnosti na srenim
matanjima o buduem njihovom zajednikom ivotu. Tu su ponovo razmenili sva
ona oseanja i obeanja za koja se inilo da su ve jednom sve osigurala, a nakon
ega su usledile mnoge, mnoge godine razdvojenosti i otuenja. Tu su se ponovo
vratili u prolost, moda jo i sreniji u ovom ponovnom sjedinjenu nego to su bili
183
kada su se prvi put jedno drugom zavetovali; neniji, kuaniji, sa veim pouzda
njem da dublje poznaju karakter onog drugog, njegovu vernost i istinu; spremniji i
dorasliji za delanje. i tamo su, polako idui blagom uzbrdicom, nesvesni sveta oko
sebe, ne videi ni politiare to su besciljno tumarali, ni uurbane domaice, ni ko
kete, ni dadilje s decom, mogli da se predaju onim osvrtima na prolost i priznanji
ma, a ponajvie objanjenjima svega onoga to je neposredno prethodilo sadanjem
trenutku, koja su bila tako muna i budila beskrajno zanimanje. Proli su kroz sve
one sitne promene od prole nedelje; a razgovoru o jueranjim i dananjim teko
da je moglo biti kraja.
Nije se prevarila u sudu. Ljubomora na gospodina Eliota bila je teret, sumnja i
muka to ga je sputavala. Poela je da ga nagriza jo u prvom asu boravka ovde u
Batu; pa se vratila, posle krae stanke da uniti koncert; i imala je uticaja na sve to
je inio i govorio, ili proputao da uini ili kae u posiednja dvadeset etiri asa.
Ona je korak po korak poela da ustupa pred nadama koje su njeni pogledi, ili rei
ili dela povremeno budili; a konano su je zauvek uguila ona oseanja i ton njenog
glasa koje je uo dok je razgovarala sa kapetanom Harvilom; a pod njihovim je neo
doljivim uticajem zgrabio list hartije i izlio na njega sva svoja oseanja.
Onome to je napisao nije se imalo ta oduzeti niti se ta imalo pojasniti. On je
uporno tvrdio da nije voleo nijednu osim nje. Nikada nijedna nije zauzela njeno
mesto. Nikada ak nije sebe ni zavaravao da joj je pronaao ravnu. Ali ovo je ipak
morao da prizna: da joj je veran ostao nesvesno, ne, nenamerno; da je njegova na
mera bila da je zaboravi, i da je on verovao da mu je to i uspelo. Verovao je da je
ravnoduan, a samo je bio srdit; da je nepravian bio prema njenim vrlinama jer su
one bile razlog njegove patnje. Njen karakter je on sada smatrao za olienje savr
enstva, lepu ravnoteu nenosti i vrstine; ali morao je da prizna da je tek u Aper
krosu nauio da joj odaje duno potovanje, i da je tek u Lajmu poeo da spoznaje i
razumeva samog sebe. U Lajmu je nauio i vie od jedne lekcije. Divljenje koje joj je
gospodin Eliot pokazao prolazei pored nje u najmanju ruku ga je trglo, a deava
nja na lukobranu i kasnije u kui kapetana Harvila samo su jo vie uvrstila njenu
nadmo nad svim ostalim enama.
Tvrdio je da je, i dok je pokuavao da zavoli Luizu Mazgrouv (a bili su to poku
aji rasrene gordosti), u dui oseao da to nije mogue; da nije mario, da nije mo
gao da mari za Luizu; premda sve do tog dana, sve do prilike da na miru razmisli,
koja je nakon njega usledila, nije razumeo savrenu nadmonost duha u poreenju
sa kojim se Luizin duh nije mogao povoljno posmatrati, niti savrenu, neprikosno
184
venu vlast koju je ona nad njim imala. Tu je nauio da razlikuje postojanost naela
od tvrdoglavosti i samovolje, odvanost nesmotrenosti i odlunost pribranog duha.
Tu je video sve to je u njegovim oima uzdiglo enu koju je izgubio; i tu je poeo
da se kaje zbog gordosti, ludosti i ludila svoje srdbe koja ga je spreila da pokua da
je ponovo osvoji kada ju je sudbina nanela njemu na put.
Otada ga je muilo samo gorko kajanje. Tek to se oslobodio straha i kajanja
koji su ga drali nekoliko dana nakon Luizine nesree, tek to je ponovo poeo da
se osea ivim, a on je poeo da osea da, premda iv, nije slobodan.
Otkrio sam rekao je da me Harvil smatra verenim ovekom! Da ni Harvil
ni njegova ena nisu ni najmanje sumnjali u naa uzajamna oseanja. Ostao sam iz
nenaen i zapanjen. Donekle sam odmah mogao da mu protivreim; ali kada sam
pomislio kako njegovo miljenje mora da dele i ostali njena porodica, ne, moda i
ona sama nisam vie bio svoj gospodar. Bio sam au vezan za nju ako je tako e
lela. Poneo sam se nepaljivo. Nisam o tome ranije ozbiljno razmiljao. Nisam uzeo
u obzir da bi moja preterana prisnost morala na mnoge naine na ravo izai: i da
nisam imao nikakvog prava da iskuavam mogu li zavoleti ma koju od devojaka, pa
makar to nemalo nikakvih drugih ravih posledica osim neprijatnih glasina. Grd
no sam bio pogreio i morao sam prihvatiti posledice.
Ukratko, on je suvie kasno otkrio da se vezao; i da ba u trenutku kada se sa
svim jasno uverio da za Luizu ni najmanje ne mari, mora sebe smatrati vezanim za
nju, ukoliko se pokae da su njena oseanja prema njemu onakva kakva je Harvil
pretpostavljao. Zbog toga je reio da napusti Lajm, i saeka njen oporavak na ne
kom drugom mestu. Rado je bio spreman da ugui, koristei se svim sredstvima
koja mu je ast doputala, svako oseanje ili nadu koju je ona u vezi s njim gajila;
paje otiao svome bratu nameravajui da se nakon nekog vremena vrati u Kelin, i
postupi onako kako to okolnosti od njega budu zahtevale.
est nedelja sam proveo sa Edvardom rekao je i video da je srean. Nije za
mene bilo drugog zadovoljstva. Nisam ga ni zasluio. On se naroito raspitivao za
vas; pitao je ak jeste li se izgledom izmenili, i ne slutei da vi u mojim oima nika
ko niste mogli drugaiji biti.
En se nasmeila i outala na ovo. Bila je to suvie laskava omaka da bi mu zame
rila. Jednoj eni mnogo znai kada joj kau da u dvadeset osmoj godini nije izgubila
nimalo od mladalake drai; ali vrednost ovakve pote je za En bila od neizrecive
vrednosti jer je, poredei je sa njegovim ranijim reima, osetila da je ona posledica,
a ne razlog ponovnog rasplamsavanja njegove ljubavi.
185
Ostao je u ropajru oplakujui slepilo svoje gordosti, i svoje pogrene procene,

dok ga obaveze prema Luzi nije oslobodila zapanjujua i srena vest da se ona verila
sa Benvikom.
Ovde su se rekao je okonale najgore moje muke; jer sam bio slobodan da
bar krenem putem sree; bio sam slobodan da preduzmem neke korake, uinim ne
to. Ali bilo je strano to dugo ekanje bez delanja u kojem sam se samo zlu mogao
nadati. Pet minuta nakon to sam primio vest, rekao sam: Biu u Batu u sredu, i
tako je i bilo. Da li je bilo neoprostivo to sam pomislio da mi vredi dolaziti? I to
sam stigao gajei izvesnu nadu? Bili ste slobodni. Mogue je bilo da jo uvek, kao i
ja, gajite nekadanja oseanja; a jedna stvar me je u svemu hrabrila. Nisam ni sum
njao da su vas voleli i traili i drugi, ali sam zasigurno znao da ste odbili bar jednog
mukarca koji je imao mnogo bolje izglede od mene; a nisam mogao da se esto ne
zapitam: Da nije to zbog mene?
O njihovom prvom susretu u Ulici Milsom imalo je mnogo da se kae, ali o
koncertu jo i vie. To vee kao da je bilo sainjeno od odabranih trenutaka. Sa es
tinom se zadrao na trenutku kada je ula u Osmougaonu sobu da govori s njim;
trenutku kada se pojavio gospodin Eliot i odveo je, i jo jednom ili dva trenutka
koji su usledili, a koji su bili obeleeni ponovnim buenjem nade ili oajanja.
Videti vas povikao je meu svima onima koji mi nikako nisu dobro mogli
eleti; videti vaeg roaka tako blizu vas, i videti kako razgovarate i osmehujete se, i
uvideti sve one uasne prednosti i primerenosti toga braka! Smatrati da je on zasi
gurno elja svakoga ko bi se mogao nadati da e moi na vas izvriti uticaj! Pomisli
ti samo kakvu on monu podrku ima ak i da ste vi sami nevoljni ili prema njemu
ravnoduni! Nije li to dovoljno da od mene naini ludu kakvom sam se i pokazao?
Kako sam mogao da vas gledam bez bola? Nije li sam pogled na prijateljicu koja je
sedela iza vas, seanje na ono to se desilo, svest o njenom uticaj u, onaj neizbrisiv,
trajan utisak o tome ta je tui uticaj u prolosti uinio nije li se sve to urotilo
protiv mene?
Trebalo je da spoznate razliku odgovorila je En.
Nije trebalo da sada sumnjate u mene; ovaj sluaj je potpuno drugaiji, i u
drugim sam godinama. Ako sam jednom pogreila to sam potpala pod tui uticaj i
povinovala se, setite se da je to bilo radi bezbednosti, a ne rizika. Kada sam se povi
novala, mislila sam da inim svoju dunost, ali ovde se ni na kakvu dunost nije
moglo pozvati. Udajom za oveka za koga ne marim, ja bih se izloila svakom rizi
ku i ogreila se o svaku dunost.
186
Moda je trebalo da tako rasuujem odgovorio je ali nisam mogao. Nisam

se mogao okoristiti kasnom spoznajom vaeg karaktera. Nisam to mogao uzeti u
obzir; bilo je to preplavljeno, pokopano i izgubljeno pod onim ranijim oseanjima
koja su me godinu za godinom kidala. Mogao sam o vama misliti samo kao o onoj
koja je popustila pod pritiskom, koja me se odrekla, koja je dozvolila da na nju uti
caj izvri svako osim mene. Video sam vas upravo pored one osobe koja vas je save
tovala one kobne godine. Nisam imao razloga da verujem da je njen uticaj sada ma
nji. Morao sam uzeti u obzir snagu navike.
A ja sam se nadala da vas je rekla je En moje ponaanje prema vama u veli
koj meri moglo potedeti svega ovoga.
Ne, ne! Vae je ponaanje moglo biti samo oputenost usled veridbe sa dru
gim. Ostavio sam vas sa ovim uverenjem; a ipak sam bio reen da vas ponovo vidim.
Do jutra mi se duh okrepio, i oseao sam da i dalje imam razloga ostati ovde.
Konano se En nala kod kue i bila je srenija nego to je to iko u kui mogao i
da pojmi. Sve uenje i neizvesnost, i svaki drugi bolan deo tog jutra ovaj je razgo
vor rasprio, i ona je u kuu ula toliko srena da se osetila primorana da tu sreu
umanji slutnjom da ona ne moe potrajati. Trenutak udubljenosti u misli, trenu
tak ozbiljnosti kojim se izraava zahvalnost, najbolja je mera da se izbegne svaka
opasnost tako snane sree; pa je otila u svoju sobu i predala se nepokolebljivoj i
neustraivoj zahvalnosti za svoju sreu.
Dolo je vee, saloni su osvetljeni, drutvo se okupilo. Bilo je to puko okupljanje
za kartakim stolovima, a okupili su se ljudi koji se nikada pre nisu sreli i oni koji su
se isuvie esto susretali; uobiajena posla, drutvo je suvie bilo brojno za intim
nost, a suvie malobrojno za raznovrsnost; ali En nikada vee nije krae trajalo.
Blistajui lepotom od sree i nenosti, i uivajui daleko vee divljenje nego to je
mislila ili marila, ona je prema svakome bila vedra i trpeljiva. Gospodin Eliot je bio
tu; izbegavala ga je, ali ga je i alila. Volisovi zabavljao ju je razgovor s njima. Ledi
Dalrimpl i gospoica Karteret one e uskoro postati njene bezopasne roake.
Nije marila za gospou Klej, i nije imala razloga da rumeni zbog ponaanja svog oca
i sestre u javnosti. Sa Mazgrouvovima je veselo i savreno oputeno neobavezno e
retala; sa kapetanom Harvilom vodila je srdani razgovor kakav bi vodila da su brat
i sestra; sa ledi Rasel je pokuala da zapodene razgovor ali ga je svaki put prekidala
njena srena spoznaja; prema admiralu i gospoi Kroft je iskazala naroitu srda
nost i arko interesovanje koje je ta ista srena spoznaja elela da prikrije, a sa kape
tanom Ventvortom je neprestano bilo prilike za razgovor i uvek nade da e ih biti
187
vie, uz uvek prisutnu svest da je on tu.

Upravo je prilikom jednog od ovih kratkih sastanaka, dok su oboje naoko bili
zauzeti divljenjem cveu iz staklenika, ona rekla:
Razmiljala sam o prolosti i pokuala sam nepristrasno da sagledam svoje
postupke, da procenim gde sam pravo, a gde krivo postupila, i moram da verujem
da sam postupila pravo, premda sam zbog toga mnogo patila, da sam savreno pra
vo postupila to sam posluala savet prijateljice koju ete voleti mnogo vie nego
to je volite sada. Meni je ona umesto majke. Ali nemojte me pogreno shvatiti. Ne
kaem da njen savet nije bio pogrean. Moda je to jedan od onih sluajeva kada je
savet dobar ili rav u zavisnosti od toga na ta dogaaj izae; to se mene same tie,
ja nikada ne bih, ni pod kojim uslovima u sluaju makar i izdaleka slinom ovome,
dala takav savet. Ali mislim da sam dobro uinila to sam je posluala i da bih, da
sam drugaije postupila, patila vie u nastavku veridbe nego to sam patila u nje
nom raskidu, jer bih patila od grie savesti. Sada nemam sebi, koliko je tako neto
mogue ljudskoj prirodi, zbog ega prebacivati, a ako se ne varama, nije loe u mi
raz doneti snano oseanje odgovornosti.
Pogledao juje, pogledao ledi Rasel, pajoj, pogledavi je ponovo, odgovorio, kao
da hladno vea:
Ne jo. Ali postoji nada da e joj vremenom biti oproteno. Verujem da e
ona uskoro biti u mojoj milosti. Ali i ja sam razmiljao o prolosti, i jedno pitanje se
samo nametnulo, da mi nije jedna osoba bila ak i vei neprijatelj od te gospoe? Ja
sm. Recite mi, da sam kada sam se osme godine vratio u Englesku sa nekoliko hi
ljada funti, i kada sam dobio slubu na Lakoniji, da sam vam tada pisao, da li biste
mi odgovorili na pismo? Da li biste, ukratko, tada pristali na obnovu veridbe?
Da li bih! bio je sav odgovor; ali je njen glas bio dovoljno odluan.
Blagi boe! povikao je. Pristali biste! Nije da nisam na to pomislio, ili da
to nisam eleo, jer bi to bila kruna svih mojih uspeha, ali bio sam gord, suvie gord
da ponovo zatraim vau ruku. Nisam vas razumeo. Sklopio sam oi i nisam eleo
da vas razumem, i prema vama budem pravian. Ovo je seanje koje bi trebalo da
me nagna da oprostim svakome pre nego sebi. Potedeo bih nas est godina razdvo
jenosti i patnje. A to je za mene sasvim nova vrsta patnje. Navikao sam na zadovolj
stvo iskrenog uverenja da sam zasluio sve ono ime sam blagosloven. Svoju sam
vrednost merio asnim radom i pravinim nagradama. Kao i drugi veliki ljudi koje
snae nesrea dodao je uz osmeh. Moram nastojati da potinim svoj duh sud
bini. Moram nauiti da prihvatim da sam sreniji nego to zasluujem.
188
Glava 24
Moe li ko sumnjati u ono to je usledilo? Kada ma koje dvoje mladih uvrte sebi u
glavu da se uzmu, prilino je sigurna stvar da e oni, pukom istrajnou, svoje iste
rati, ma koliko siromani i nesmotreni bili i ma koliko da je malo verovatno da su
jedno drugom istinski potrebni za sreu. Moda je ovo rava poruka za kraj, ali ve
rujem da je istinito; i ako takvi uspevaju da se za sebe izbore, kako onda da jedan
kapetan Ventvort i jedna En Eliot, sa svim preimustvima zrelog uma, sveu da
postupaju ispravno i sa sigurnim prihodima ne uspeju da se izbore sa svakim pro
tivljenjem? Mogli su oni, istina je, podneti i mnogo vie od onoga sa im su se su
oili, jer je jedino to su morali istrpeti bio nedostatak uljudnosti i topline. Ser Vol
ter nije imao zamerki, a Elizabet je bila hladna i nezainteresovana. Kapetan Ven
tvort, sa dvadeset pet hiljada funti, i sa najviim poloajem u svojoj profesiji do kog
se zaslugama i marljivou moglo doi, nije vie bio niko. Sada su ga smatrali dos
tojnog ruke keri jednog budalastog, rasipnog baroneta koji nije imao ni naela ni
pameti da zadri sve one prednosti kojima ga je provienje obdarilo i koji je u tom
trenutku svojoj keri mogao dati samo mali deo od onih deset hiljada koje joj jed
nog dana moraju pripasti.
Premda nije iskreno mario za En i premda nita u ovoj stvari nije laskalo njego
voj sujeti da bi bio dovoljno srean, ipak nije smatrao ovaj brak ravim po En. Na
protiv, nakon to je malo bolje pogledao kapetana Ventvorta, i nakon to ga je es
to viao na dnevnom svetlu, i dobro ga odmerio, veoma ga je dirnula njegova vanj
tina i smatrao je da je izvanrednost njegove pojave u savrenoj ravnotei sa izvan
rednou njenog poloaja; i sve ovo je, potpomognuto njegovim tako zvunim ime
nom, navelo ser Voltera da u najmanju ruku blagonaklono pripremi pero da umet
ne taj brak u knjigu asti.
Jedina ije je protivljenje moglo da izazove ozbiljan duevni nemir bila je ledi
Rasel. En je znala da ona mora da pati zbog spoznaje o karakteru gospodina Eliota i
to je morala da odustane od svake nade koju je gajila u vezi s njim, i da je morala
189
da uloi napor da zaista istinski upozna kapetana Ventvorta i bude pravina prema
njemu. A upravo je ovo ledi Rasel imala da uradi. Morala je da naui da uvidi da se
prevarila u pogledu obojice; da je dozvolila da je u oba sluaja u zabludu dovede
privid; da je, samo zato to joj vladanje kapetana Ventvorta nije bilo po volji, ishi
treno prosudila da ono mora da ukazuje na opasno plahovitu narav; i da je, zato to
joj je vladanje gospodina Eliota ba bilo po volji, primerenost i besprekornost nje
govog ponaanja, kao i njegovu optu utivost i uglaenost, suvie ishitreno protu
maila kao posledicu najispravnijih nazora i uravnoteenog duha. Ledi Rasel nije
ostalo nita do da prizna da se poprilino poteno prevarila, i da se prihvati novih
naela i nada.
Neke ljude odlikuje brzina poimanja, vetina tumaenja karaktera, ukratko, pri
rodna pronicljivost sa kojom nikakvo iskustvo ne moe da se meri, a ledi Rasel je u
ovom pogledu bila manje obdarena od svoje mlade prijateljice. Ali bila je veoma
dobra ena, i ako sujoj razboritost i donoenje ispravnog suda bili na drugom mes
tu, na prvom mestu joj je bila Enina srea. Vie je marila za En nego za svoje spo
sobnosti; i kada je prola prvobitna nelagodnost, njoj nije predstavljalo potekou
da kao majka zavoli oveka koji je obezbedio sreu njenom drugom detetu.
Meri je, po svoj prilici, od sve porodice bila jedina kojoj je ovaj sticaj okolnosti
odmah priinio veliko zadovoljstvo. Hvale je vredno bilo imati udatu sestru, a i
mogla je da laska sebi da je upravo ona doprinela ovom braku time to je zadrala
En kod sebe prole jeseni; a kako, kao njena sestra, mora biti bolja od muevljevih
sestara, veoma joj je godilo to je kapetan Ventvort imuniji i od kapetana Benvika
i od arlsa Hejtera. Moda e morati malo da pati kada se ponovo sastanu i kada
vidi da je En povratila prava starije sestre i dola u posed veoma lepe male zatvore
ne koije; ali imala se nadati veoma utenoj budunosti. En nije ekao Aperkros
hol, nije imala veliki posed, niti poloaj supruge glave porodice; i samo kada bi jo
kako uspeli spreiti kapetana Ventvorta da postane baronet, ona se nikako ne bi s
En menjala.
I za najstariju sestru bi bilo dobro kada bi i ona jednako bila zadovoljna svojim
poloajem, jer su mali izgledi bili da e tu doi do neke promene. Uskoro je doive
la to ponienje da vidi kako se gospodin Eliot povlai, a nije se pojavio niko slinog
poloaja da probudi makar i neosnovane nade koje su joj s njim potonule.
Vest o veridbi njegove roake En sasvim je neoekivano pogodila gospodina Eli
ota. Pokvarila mu je najbolji plan za postizanje porodine sree i najveu nadu da
e uspeti da budnou na kakvu bi, kao zet, imao svako pravo, sprei ser Voltera da
190
se ponovo oeni. Ali on je, premda osujeen i razoaran, i dalje mogao da uradi ne
to sebi u prilog i svog zadovoljstva radi. Uskoro je napustio Bat; a kada ga je usko
ro za njim napustila i gospoa Klej, i kada se zatim ula vest da ona u Londonu bo
ravi pod njegovom zatitom, na videlo je izalo kakvu je dvostruku igru igrao, a u
najmanju ruku, koliko je reen bio da sprei jednu prepredenu enu da osujeti nje
gove namere.
Naklonost gospoe Klej prevladala je korist, i ona je tog mladia radi rtvovala
mogunost da dalje plete mreu oko ser Voltera. Meutim, bila je lukava koliko i
zaljubljena; i sada se namee pitanje ija li e prepredenost prevagnuti; da li e ona,
nakon to ju je spreio da postane ena ser Volteru, uspeti da ga nenostima i slat
kim recima obrlati da je naini enom ser Vilijama.
Nema mesta sumnji da su ser Volter i Elizabet bili zaprepaeni usled gubitka
drubenice i ponieni otkriem da su se u njoj prevarili. Imali su oni svoje uvaene
roake, razume se, od kojih su mogli da potrae utehu; ali odavno su ve morali
uvideti da je samo polovino zadovoljstvo laskati i ulagivati se drugima, a sam pri
tom ne uivati u laskanju i ulagivanju.
Zadovoljivi se jo na samom poetku spoznajom da je ledi Rasel bila reena da,
kako dolikuje, zavoli kapetana Ventvorta, vie niega nije bilo to bi En moglo da
pomuti buduu sreu, osim moda svesti da ona nema bliskih roaka kakve bi ra
zuman ovek mogao potovati. Veoma je snano oseala da je ona u tom pogledu u
nepovoljnijem poloaju. Razlika u imetku bila je nitavna; nije se zbog toga ni naj
manje kajala; ali nemati porodicu da ga kako valja primi i potuje, ne moi uzvratiti
potovanjem, skladom i blagonaklonou na svu onu panju i spremnu dobrodoli
cu koju su njoj ukazali njegovi braa i sestre, bio je izvor onoliko otre patnje koli
ko je bilo mogue oseati u takvom jednom stanju velike sree. Samo je dve prijate
ljice mogla da doda ovom spisku, ledi Rasel i gospou Smit. Njima je on, meutim,
bio i vie nego voljan da ukae naklonost. Ledi Rasel je, uprkos svim njenim rani
jim ogreenjima o njega, sada mogao da ceni od srca. I premda nije bio obavezan da
kae kako veruje da je pravo postupila kada ih je prvi put rastavila, bio je spreman
da kae gotovo sve drugo njoj u prilog, a to se tie gospoe Smit, nju su mu brzo i
trajno preporuile raznovrsne njene vrline.
Usluga kojom je nedavno zaduila En bila je sama po sebi dovoljna, a njihov joj
je brak, umesto da je lii jednog prijatelja, obezbedio dva. Ona ih je prva posetila u
njihovom zajednikom ivotu, a kapetan Ventvort joj je, pomogavi joj da povrati
muevljevo imanje na Zapadnoindijskim ostrvima, piui u njeno ime, i zastupaju
191
i je, i pomogavi joj da prebrodi sve sitne potekoe ovog sluaja ivou i nastoja
njima neustraivog oveka i odlunog prijatelja, u punoj meri uzvratio usluge koje
je uinila, ili koje je nameravala da uini njegovoj eni.
Uitku gospoe Smit nije naudilo poveanje prihoda, pa ni malo poboljanje
zdravlja, ni sticanje takvih prijatelja sa kojima je mogla esto da boravi, jer je njena
verdrina i duevna krepkost nisu izneverile; i dok su joj ove prve zalihe dobra traja
le, ona je mogla prkositi ak i veim nasrtajima ovozemaljskog blagostanja. Mogla
je biti apsolutno bogata i savreno zdrava, a ipak srena. Izvor njene sree bio je u
vedrini njenog duha, kao to je izvor sree njene prijateljice En bio u toplini njenog
srca. En je bila olienje nenosti, a njena je ljubav u ljubavi kapetana Ventvorta
pronala svoju punu meru. Njegovo je zanimanje bilo jedino zbog ega su njeni pri
jatelji elei i da je ta naklonost manja, jer je strepnja od budueg rata bila jedino to
je moglo da pomrai njenu sreu. Ponosila se to je ena pomorca, ali je otar strah
bio cena koju je morala platiti za pripadanje ovoj struci koja je, ako je ikako mogu
e, jo cenjenija zbog svojih porodinih vrlina nego zbog svog nacionalnog znaaja.
192
Zabiljeke
1 Genealog i autor koji je prvi beleio plemstvo u Velikoj Britaniji. (Prim. prev.)
2 Slubenik grofovije, plemi; ceremonijalan i neplaen poloaj, ali deavalo se da ima ulogu i glav
nog sudije u grofoviji. Sluba je trajala godinu dana i donosila je veliki ugled. (Prim. prev.)
3 Format knjige u kojem je tampani tabak podeljen na dvanaest listova. (Prim. prev.)
4 Drutveni poloaj slugu odgovara drutvenom poloaju gospodara. (Prim. prev.)
5 Korsari najee bivi gusari ili civili koji su posedovali brodove i pljakali za dravu, za razliku
od gusara, koji su pljakali za sebe. (Prim. red.)
6 Lukobran u Lajmu. (Prim. prev.)
7 Pesme ser Valtera Skota. (Prim. prev.)
8 Pesme lorda Bajrona. (Prim. prev.)
9 Baronight u originalu, konobar je u jednoj rei spojio i re baronet i vitez, pokazujui time da ga
razlike u drutvenom rangu ne zanimaju. (Prim. prev.)
10 Aluzija na pesmu Metjua Prajora, Henri i Ema, zasnovanoj na jednoj srednjevekovnoj baladi.
Pesma govori o Eminoj postojanosti, istrajnosti i volji da izdri sve nedae zarad voljenog. (Prim.
prev.)
11 Jedna od etiri pravne komore u Londonu, gde su pravnici, uili i stanovali i radili. (Prim.
prev.)
193
Sadraj
Pod tuim uticajem 2
Glava 1 4
Glava 2 10
Glava 3 15
Glava 4 22
Glava 5 26
Glava 6 33
Glava 7 41
Glava 8 48
Glava 9 56
Glava 10 62
Glava 11 71
Glava 12 78
Glava 13 90
Glava 14 96
Glava 15 102
Glava 16 109
Glava 17 115
Glava 18 123
Glava 19 132
Glava 20 138
Glava 21 146
Glava 22 162
Glava 23 175
Glava 24 189
Zabiljeke 193
194

Džejn Ostin - Pod Tudjim Uticajem

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Džejn Ostin - Pod Tudjim Uticajem

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.balkandownload.

Prevod Branislava Maodu

Dejn Ostin (1775-1817) je roena u malom mestu Stiventon u Hempiru, u

ELIOT IZ KELIN HOLA

Upravo je tako u ovom paragrafu pisalo kada je on izaao iz tamparevih ruku;

zadovoljstva. Trinaest je godina bila gospodarica Kelin hola, i vladala je i upravlja

pazario vezavi se za bogatu enu niskog porekla.

toga sa njom tamo provela.

liko je puta vrlo arko nastojala da zainteresuje En da poseti London, i veoma je

Morate mi dozvoliti da primetim, ser Voltere rekao je gospodin epard jednog

Onda smatram zasigurno primetio je ser Volter da lice mora da mu je cr

ako se to ikako moe spreiti kakvim prijateljskim uplivom, ili predoavanjem od

njama, moda e ipak zbog njih biti na oprezu.

samo za lepukastu devojku.

liko sam stvari imala da posvravam da bi mi odista nepraktino bilo da ranije na

En nije bilo potrebno da pree u Aperkros da bi shvatila da prelazak iz jedne sredi

to je vie mogue zaodene duhom Aperkrosa.

to je to bilo moguno. Voleo bih kada bi mogla da utie na Meri da ne uobraa

vu pripada kada su u vlastelinskom dvoru ruavali sa drugim porodicama; i nije vi

Stanari vlastelinskog dvora je trebalo da provedu vee tog dana u letnjikovcu; a

se zavrilo tako to je on odvano i glasno objavio, nakon to se vratio iz lova, da

metara i ljubazno opti sa drugima?

njihov se posetilac naklonio i otiao, a otile su i gospoice Mazgrouv, iznenada re

umirile je i prema tome morale da je uine srenijom.

Od ovog su vremena Kapetan Ventvort i En Eliot neprestano bili u istom krugu.

enje kada su iz njegovih izvetaja doznale o udobnostima i rasporedu koji su na

na primer, na fregatu, prostor je mnogo skueniji; premda svaka razborita ena

od igranja. Ona radije svira. Nikada se od sviranja ne umara. Jednom joj se ak i

Bio bi on bogovska prilika za ma koju od njegovih sestara.

panju neto to je Luiza rekla, Nakon jednog od mnogobrojnih hvalospeva lepom

vog govora. I ula je:

njoj i utke je primorao da prihvati njegovu pomo i popne se u eze.

udariti u stub. Zvonica&neky.

Pribliio se sada trenutak za povratak ledi Rasel: ak je i dan odreen; i En se,

sao; i morala je da se bori protiv velike potitenosti koja ju je pritisla.

Kako narednog jutra uvidee da su od sveg drutva najranije ustale, En i Henrijeta

vratie se u gostionicu; a En je idui urno od svoje sobe do trpezarije, opet naila

Nedugo nakon doruka pridruie im se kapetan i gospoa Harvil i kapetan Be

Ja u je odneti. Mazgrouve, postarajte se za ostale.

pustio, nije bilo druge; neizbeno je bilo da umesto En ostane Meri.

Ostatak svog boravka u Aperkrosu, svega dva dana, En je provela u vlastelinskom

sve osim seanja da su se te stvari desile.

koga se u dvadeset treoj inilo da razume poneto od vrednosti jedne En Eliot do

osea nikakvo unienje u ovoj promeni, to smatra da nema razloga da ali za du

nilo se oiglednim na osnovu pogleda koji su razmenile dok se govorilo o estim

imao svetlu kosu), a da ne primeti da se pogled svake ene na njemu zadrava; po

naroito prijatno, da je po izvrsnosti mogla da ga poredi sa dranjem samo jedne

protekne tako prijatno!

U jednu bi se stvar En po povratku porodici rada bila uveriti ak i vie nego u i

velike vanosti da bude u dobrim odnosima sa glavom svoje porodice i da je to ne

video nikoga drugog iz njegove porodice; a potekoe su u ovom sluaju proistekle

nita od onoga to je ula niti od onoga to je nameravala da uradi. Jer je znala da to

da bude u korak sa najnovijim nainima da se bude isprazan i budalast. Uveravam

ivo poziv odbila. Ve je dala re da e vee provesti sa starom kolskom drugari

ti za iskrenost oseanja jednog pametnog, opreznog oveka koji je dovoljno dugo

na nada da e mu Bat dobro initi. Ba u im se obradovati kada se vrate. Ne moe

Ne znam; ali pretpostavljam da je teko da on, s obzirom na njegove godine i

Pa, za njega e se udati. Ne, sva je verovatnoa da su se ve venali, jer ne znam

na Ventvorta kako ide ulicom.

no drugo prepoznali; bila je uverena da je on bio spreman da ga ona prizna za poz

Jeste, a gospoica Atkinson koja je jednom prilikom ruala s njim u drutvu

slutili da e upravo njemu njen oporavak najvie znaiti.

oporavak. Suvie sam bio upleten u tu nesreu da bi mi se savest ranije smirila. Ja