XV godina 1. broj 24. januar 2015.
Besplatan primerak
ZAVREN WINTERFEST
Posle 40 dana rada zatvoren je IV Winterfest, koji
je otvoren 5. decembra 2014, a zatvoren je 14. januara
2015. Direktora JKP Subotike pijace, Ilinku Vukoja
smo zamolili da da ocenu ovogodinjeg boino-
novogodinjeg vaara.
- Winterfest je izazvao veliko interesovanje meu
prodavcima, zanatlijama, jer su nam se mnogi javili i
posle predvienog roka za prijavu. To je rezultiralo
time, da smo ove godine imali rekordan broj uesnika,
jer u 60 prodajnih jedinica smestili smo 75 izlagaa,
skoro sve koji su nam se javili do predvienog roka.
Kada smo poeli pripreme za Winterfest, u saradnji
sa naim osnivaem, gradom Subotica zauzeli
smo stav da nije bitan profit, ve da se na datom
prostoru i prodavcima i naim sugraanima obezbedi
prijatan ambijent, bogata ponuda i pravo praznino
raspoloenje. eleli smo, da omoguimo svima bez
obzira, da li praznuju po julijanskom ili gregorijanskom
kalendaru da se u prazninom ambijentu pripremaju
za praznike, da kupe poklone, svako prema svojim
mogunostima.
- Po naem miljenju poseenost Winterfest-a je bila
u skladu sa naim oekivanjima, uvek je bilo ljudi na
vaaru, mnogi su dolazili sa decom, a takoe je veliki
broj onih, koji su nekoliko puta obili tandove pre
nego to su se odluili, koji poklon da kupe. Mislim
da smo stvorili istinsko praznino raspoloenje u
samom centru grada, uvek je bilo veselih ljudi, koji su
se susretali, porazgovarali, pa i neto pojeli-popili na
zimskom vaaru.
- Prodavcima i kupcima su bile naklonjene
vremenske prilike, jer je bilo svega nekoliko izuzetno
hladnih dana, bilo je i snega, ali su nai ljudi odmah
intervenisali, u ranim jutarnjim satima su oistili
prilaze i prolaze, kao i itav prostor na kojem je
organizovan Winterfest.
- U naem JKP smo zadovoljni kako organizacijom,
tako i posetom na zimskom vaaru, a na osnovu
velikog interesovanja zanatlija mogu pretpostaviti, da
su manje-vie zadovoljni ostvarenim prometom, jer
mnogi od njih su praktino stalni uesnici Winterfesta
i ve su najavili, da e ih biti i na sledeem zimskom
vaaru. To su mi inae potvrdili i u neposrednom
razgovoru. Uglavnom su rekli, da u odnosu na teku
finansijsku situaciju i slabu kupovnu mo graana
ipak zadovoljni ostvarenim prometom koji naravno
mogao bi biti i vei.
- Na kraju, mogu vam rei, da smo ve zapoeli
pripremu za sledei, peti po redu Winterfest, koji e
biti otvoren 5. decembra 2015. godine.
Skoro je izvesno, da je na takozvanom malom
Korzou zadnji put organizovan zimski vaar i da e se
sledei odrati na Korzou, gde e biti vie mesta.
Nastavak na 3. strani
1
 PIJANE CENE
Povre
Bela rotkva 30-70 din/kom
Beli luk 150-300 din/kg
Brokule 230-300 din/kg
Bundeva 30-40 din/kg
Celer 30-60 din/kom
Crne rotkve 50-60 din/kg
Crni luk 35-40 din/kg
Crveni kupus 80-100 din/kg
Crveni luk 60-80 din/kg
Cvekla 25-40 din/kg
eri paradajz 400 din/kg
Karfiol 200 din/kg
Keleraba 40-50 din/kom
Kelj 80-100 din/kg
Kineski kelj 60-100 din/kom
Kisela cvekla 140-260 din/kg
Kisela paprika 150-300 din/kg
Kisele ioke 300 din/kg
Kiseli karfiol 200-300 din/kg
Kiseli krastavac 150-300 din/kg
Kiseli kupus 80-100 din/kg
Krastavac 200 din/kg
Krompir 30-40 din/kg
Kupus 50 din/kg
Kuvani paradajz 100-150 din/l
Papriice ljute 25-30 din/kom
Paprika 250-350 din/kg
Paradajz 190-220 din/kg
Pasulj 250-400 din/kg
Patrnak 80-100 din/kg
Patlidan 180-200 din/kg
Peena paprika 400 din/kg
Perun 40-60 din/veza
Praziluk 20-50 din/kom
Prokelj 200 din/kg
Prokole 80-100 din/kg
Soivo 220 din/kg
Spana 250-300 din/kg
argarepa 40-60 din/kg
Tikvice 200-230 din/kg
Turija 250-300 din/kg
Zelena salata 40-60 din/gl.
Voe
Jabuka 20-180 din/kg
Kruka 120-180 din/kg
Juno voe
Ananas 200 din/kg
Banana 100-120 din/kg
Grejpfrut 110-130 din/kg
Kivi 80-170 din/kg
Limun 120-130 din/kg
Mandarine 80-130 din/kg
Nar 250 din/kg
Pomorande 75-100 din/kg
Mleni proizvodi
Kuvani sir 400-500 din/kg
Maslac 800-1000 din/kg
Mladi sir 300-400 din/kg
Pavlaka 250-300 din/l
Podliveni sir 400-500 din/kg
Sirevi 350-1000 din/kg
Slani srpski sir 500 din/kg
Slatka pavlaka 500 din/l
Zlatiborski kajmak 900 din/kg
Meso i preraevine
Biserka 600-800 din/kg
urea krila 270 din/kg
urea lea 160 din/kg
uree grudi 750-800 din/kg
uree meso 500-600 din/kg
urei batak 310-500 din/kg
Guije meso 450-500 din/kg
Kokoje meso 320-350 din/kg
2
Paija digerica 2500 din/kg
Paije meso 450-650 din/kg
Petao 320-400 din/kg
Pilea digerica 300-350 din/kg
Pilea krila 180-200 din/kg
Pilea lea 80-90 din/kg
Pilee grudi 350-400 din/kg
Pilee grudi b/k. 470-500 din/kg
Pilee meso 240-250 din/kg
Pilee mleveno meso 420 din/kg
Pilee noge 50-70 din/kg
Pilei batak 260-280 din/kg
Pilei eludac 260-300 din/kg
Zec 450-500 din/kg
Riba
Amur 320-350 din/kg
Deverika 170 din/kg
Girice 140 din/kg
Karai 170 din/kg
Lignje 500 din/kg
Osli 400 din/kg
Osli file 435 din/kg
Pangasius file 295 din/kg
Pastrmka 530-600 din/kg
Skua 320-380 din/kg
Smu 750 din/kg
Som 650 din/kg
aran 400 din/kg
karpina 715 din/kg
tuka 400 din/kg
Tolstolibik 170-290 din/kg
Meovita roba
Jaje 11-15 din/kom
Prepelije jaje 8 din/kom
Aleva paprika 800-1000 din/kg
Badem oieni 1400-1600 din/kg
Brusnica 700 din/kg
Kikiriki 400-500 din/kg
Lenik oien 1400-1600 din/kg
Mak 550-680 din/kg
Orasi oieni 900-1000 din/kg
Pistai 1400-1500 din/kg
Seme bundeve 600-750 din/kg
Suve kajsije 1200 din/kg
Suve smokve 500-600 din/kg
Suve ljive 350-450 din/kg
Suvo groe 400-600 din/kg
Gljive 180-1000 din/kg
Kolai 500-600 din/kg
Kore za pitu 160-220 din/kg
Med 450-750 din/kg
Susam 500 din/kg
Testenine 200-480 din/kg
Torte 60-70 din/kom
Cvee
Gerbera 100-120 din/struk
Iris 70-100 din/struk
Karanfil 70-80 din/struk
Ljiljan 250-500 din/struk
Margareta 150 din/struk
Mimoze 100 din
Orhideja 200 din/kom
Razni buketi od 50 din.
Rue 150-200 din/struk
Stona hrana
Detelina 150-300 din/bala
Graorica 120-130 din/kg
Jeam 25 din/kg
Kukuruz 15-18 din/kg
Laneno seme 100-120 din/kg
Ovas 35-40 din/kg
Prekrupa 25-30 din/kg
Proso 50-60 din/kg
Proteinski sirak 30-50 din/kg
Penica 25 din/kg
Ra 60 din/kg
Slama 100-200 din/bala
Spelta 100 din/kg
Stoni graak 100 din/kg
Suncokret 35-50 din/kg
Svetlo seme 150 din/kg
Tritikala 25 din/kg
Uljana repica 50-60 din/kg
/Cene od 18. januara/
Nastavak sa 1. strane
Takoe u saradnji sa gradom smo poeli izradu
ulaznih portala, koji e biti postavljeni na oba kraja
vaara i tako stvoriti jednu celinu, lepu nego to je
bila ove godine.
Ove rei direktora JKP su potvrdili i prodavci na
Winterfestu, od kojih na alost mnogi su nas zamolili,
da ih ne spominjemo poimenice. Opti je utisak, da
je vaar sa aspekta posete i prometa ispunio njihova
oekivanja. Neki su rekli, da nisu mnogo oekivali
od vaara, ali i da je ovo svakako period, kada se u
vojvoanskim naseljima ne odravaju uobiajeni
vaari, pa je ovo bila prilika, da ipak ostvare neki
prihod. U poetku posetioci su uglavnom obilazili
tandove, prouavali ponudu, a naravno i cene, a kako
su se pribliavali praznici, bilo je sve vie onih, koji
su i kupovali. Kako su nam rekli, osea se raslojavanje
meu ljudima, imuniji nisu alili novac za vrednije
poklone, a ipak je vei bio broj onih, koji su pokuali
da obezbede vei broj jeftinijih poklona.
Zoltan Poka iz Gornjeg Brega je kupcima nudio
konu galanteriju, koju sam izrauje i prodaje ih da bi
upotpunio kuni budet.
- Od poetka dolazim
na zimski vaar u Subotici.
Moda finansijski ne isplati
se ba boraviti ovde vie od
mesec dana, ali za mene ovo
je ujedno i pitanje prestia.
Mogu rei, da je ovo
zapravo jedan mali putujui
cirkus, sa mnogima se
sreem-sreemo po raznim
vaarima, dobro se znamo,
pa ovakve manifestacije koristimo i za druenje. Poto
drugo ne moemo ili ne znamo raditi, pokuavamo
na ovaj nain upotpuniti budet, ali mogu vam rei,
da zanatlije itekako oseaju opadanje kupovne moi,
jer ne samo ja, nego i mnogi moji poznanici, prijatelji
3
govore o tome, da im promet iz godine u godinu
opada za 10-20% i da je pitanje, dokle e moi to
izdrati. Mislim da je ipak najvei problem to, to ljudi
ne mogu unoviti svoj rad. U jedan unikatni predmet
se ugrauju sati i sati, ponekad i nedelje runog pa i
umetnikog rada, a kad to elimo prodati, dobijamo
samo deli vrednosti uloenog materijala, rada i
truda. Ja sam inae primenjivao taktiku, da izloim i
skupe predmete, od kojih sam uspeo neke i prodati,
ali gro prometa sam ostvario od manjih predmeta po
principu: zrno po zrno, pogaa. Naravno, da je promet
bio vei i ja bih bio zadovoljniji.
Dolores Balaban je kupcima i prodavcima na
Winterfestu nudila tople napitke, kuvano vino, aj,
kafu, i kako nam je rekla, zadovoljna je ostvarenim
prometom, koji je vei od prologodinjeg. Ove godine
najtraenije je bilo kuvano vino, bez obzira na to to
nisu bile naroito niske temperature.
Agne Hever se bavi izradom unikatnih nakita,
farbanjem stakla i svilenih marama. Uglavnom je
zadovoljna postignutim rezultatom:
- Moramo biti svesni, da kupovna mo graana
opada iz godine u godinu, pa tako i moj promet,
koji je u proseku svake godine manji za oko 10% od
prometa, koji sam ostvarila prole godine. Bez obzira
na to, dolazim na Winterfest i zbog stalnih muterija,
koji trae kvalitet. Mnogi kad uju da re kvalitet
odmah pomisle, da je to neto enormno skupo. A nije
tako, jer recimo u mojoj ponudi najskuplji pokloni su
kotali nekoliko stotina dinara. Moda bi za vreme
zimskog vaara trebalo organizovati neke programe
kako bi se stvorilo pravo praznino raspoloenje,
a i veu reklamu, jer sem najava u tampi da e se
otvoriti zimski vaar, nije bilo reklama, pa recimo
ljudi iz okruenja nisu se mogli informisati o ovoj
manifestaciji. Trebalo bi moda eliminisati kinesku
robu, jer ona nema mesta u kvalitetnoj ponudi. Mislim
da je prisustvo gradonaelnika na otvaranju doprinelo
rangu Winterfesta.
ila Erdelji je nudila runo izraene okolade na
bazi belgijskih sirovina.
- Kvalitet mojih proizvoda je zagarantovan, i
posebno mi je bilo drago, to ljudi znaju za belgijsku
okoladu, znaju za njen kvalitet, a to zadovoljstvo
su iskazali i prilikom degustacije naih proizvoda.
Zasad ovom proizvodnjom se bavim iz hobija, ali
postoji takvo interesovanje, zbog kojeg emo morati
poveati proizvodnju i nai neko prodajno mesto, jer
za sada sem Winterfesta kupci do njih mogu doi
jedino putem interneta. Zadovoljna sam postignutim
rezultatima, no mislim, da Winterfest moda predugo
traje. Svesna sam da se mora omoguiti kupovina
poklona za sve nae graane, bez obzira na njihovu
veru, ali u mom sluaju prometa je bilo do nove
godine, a posle 1. januara sve manje i manje.
 URUENI POKLONI
Ilinka Vukoja, direktorica JKP Subotike pi-
jace u kolskom centru za vaspitavanje i obra-
zovanje sluno oteenih lica sa Domom uenika
Dositej Obradovi sveano je uruila poklone
kupljenih sredstvima Subotiana, koji su ubaci-
vali novac u betlehem, postavljen na Winterfestu.
Ukupno je sakupljeno oko 123 hiljada dinara. To
je najvei iznos, koji je sakupljen za vreme dosa-
danjih zimskih vaara. Tim novcem je kupljen
LCD televizor, DVD-plejer i kompletna konfigu-
racija raunara. Direktorica JKP je prilikom pre-
daje poklona naglasila humanost naih graana,
i izrazila nadu, da e za godinu dana poklonima
obradovati decu u drugim ustanovama.
Nataa Nimevi, pom. direktora, Milorad
Mrvi, direktor, Ilinka Vukoja, direktor JKP,
eljka Musovi, koordinator Doma uenika
Direktor kolskog centra, Milorad Mrvi se
zahvalio na vrednom poklonu, izraavajui a-
ljenje, to zbog raspusta uenici ne prisustvuju
ovom sveanom inu. Kako ja naglasio, trenutno
kola brine o 120 uenika od osnovnog do sred-
njokolskog uzrasta, a 13. januara predati audio-
vizuelni ureaji i raunar svakako e ulepati nji-
hove dane, koje provode u ovoj ustanovi.
DOEK DEDA MRAZA
JKP Subotike pijace je i ove godine
organizovalo doek Deda Mraza i podelu paketie
deci i unukama zakupaca na pijacama odnosno
zaposlenih u ovom preduzeu. Dvojezini program,
koji su izveli umetnici Dejeg pozorita iz Subotice
odran je u Igraonici Maarskog kulturnog centra
Nepker. Ovaj put program je bio interaktivan, jer
pored uobiajenih recitala Deda Mrazu u zabavnom
delu programa deca su bila i fiziki ukljuena u
predstavu i bilo je pravo zadovoljstvo gledati njihova
nasmejana lica.
ZIMI JO NIJE KRAJ
Pribliava se kraj januara, a prave zime i nije bilo.
Zahvaljujui blagoj zimi nije bilo problema u funkcio-
nisanju pijaca. O tome govori Aleksandar Jano, koor-
dinator pijaca JKP Subotike pijace.
- Dosad smo imali sreu u pogledu zime, jer je bilo
samo nekoliko izrazito hladnih, vetrovitih dana, a ni
sneg krajem decembra /28./ nije prouzrokovao smet-
nje u radu naih pijaca. Inae, uvek se trudimo da
se valjano pripremimo na zimu, dakle da nabavimo
dovoljne koliine soli, da pripremimo odgovarajui
alat i raspored zaposlenih za ienje snega. U sluaju
veih padavina, potrebna je svaka ruka, pa za ie-
nje snega angaujemo ne samo preduzee za ienje
pijaca, nego i nae zaposlene od deurnih na pijaca-
ma do referenata naplate, kako bi pijace i prolazi bili
prohodni. Moramo oistiti eventualno zavejane tezge,
i svim prodavcima i kupcima obezbediti odgovaraju-
e uslove. Zimi inae je manje zakupaca na pijacama,
a ako je potrebno, moemo ih pregrupisati. Bez obzira
na godinje doba ne moemo se poaliti na ponudu,
jer Subotiani svakog zimskog dana mogu nabaviti
sve potrebne prehrambene proizvode, bilo je dovolj-
no povra, voa i junog voa. Zahvaljujui bogatom
rodu, jabuka ima vie, nego obino, a to se odraava i
na njenu cenu. To se odnosi i na ivinsko meso, ija je
cena pala na 230 dinara, a ni prasetina nije bila skuplja
u odnosu na raniji period. Od sezonskih proizvoda
koji se trae za boine i novogodinje praznike jedi-
no je med poskupeo zbog slabog roda usled kiovitog
vremena. Prodato je barem toliko jelki kao pre godinu
dana, a to je posebno vano, velika veina seenih jel-
ki potie sa plantaa, dakle nije dolo do see uma
radi praznika.
- Zahvaljujui blagoj zimi za sad izostale su uobia-
jene tehnike smetnje, prekidi u snabdevanju strujom,
zamrzavanje cevi, ali naravno mi smo i dalje u pri-
pravnosti, da u sluaju potrebe uinimo odgovarajue
mere, jer nam je jasno, da zimi jo nije kraj.
4
 ZATITA SOJE OD KOROVA
Soja je ratarska kultura koja je zbog svog habitusa i
usporenog poetnog porasta osetljiva na prisustvo ko-
rova, i ukoliko je usev zakorovljen dolazi do znaajnijeg
smanjenja prinosa. Iz tog razloga zatiti soje od korova
mora se posvetiti posebna panja.
Soju zakorovljuju uobiajeni korovi koji zakorovljuju
okopavine. Sa gledita suzbijanja korova, jednogodinji
i viegodinji irokolisni korovi predstavljaju znatno
vei problem, nego jednogodinji i viegodinji uskoli-
sni korovi. Od viegodinjih korova poseban problem
za suzbijanje predstavljaju palamida (Cirsium arvense)
i poponac (Convonvulus arvensis) a od jednogodinjih,
iak (Xanthium strumarium) i keree groe (Solanum
nigrum). Samonikli suncokret takoe moe u odreenoj
meri predstavljati problem u soji, jer se veina zemlji-
nih herbicida koristi i u soji i u suncokretu. Samonikli
suncokret ima razvuen period nicanja tako da znatan
deo suncokreta nikne nakon primene herbicida koji se
koriste posle nicanja soje. Najbolje je da se ispotuje plo-
dored, tako da soja posle suncokreta doe na istu parce-
lu posle 4-5 godina.
Suzbijanje korova u soji moe da se vri herbicidima
koji deluju preko zemljita, inkorporacijom ili njihovom
primenom posle setve a pre nicanja useva. Prednost u
primeni ovih herbicida jeste to obezbeuju znatno dui
period delovanja i unitavanja korova, a nedostatak je
njihova slabija efikasnost u sluaju nedostatka padavina.
Rampa EC (klomazon), se primenjuje inkorpora-
cijom plitko u zemljite, u koliini od 0,75l/ha. Suzbija
uskolisne korove iz semena i veinu irokolisnih korova.
Od herbicida koji se primenjuju posle setve a pre ni-
canja useva, u primeni su najzastupljeniji bili herbicidi
na bazi acetohlora, ali je od 2015. godine u Srbiji zabra-
njena njihova primena. Meutim proizvoaima ostaje
na raspolaganju izbor vrlo efikasnih herbicida:
Basar, Telus (S-metolahlor), za suzbijanje jednogo-
dinjih uskolisnih korova iz semena i nekih irokolisnih
korova (tir, pepeljuga) u koliini od 1,4-1,5 l/ha.
Galolin mono (Linuron), proizvoaa Galenika-Fi-
tofarmacija, za suzbijanje jednogodinjih irokolisnih
korova, u koliini od 2-2,5 l/ha.
Kombinacijom dva herbicida Basar + Galolin mono
u koliini 1,4 + 1,5-2,0 l/ha ili Telus + Sencor 70 WG u
koliini 1,4 l/ha + 0,4 kg/ha efikasno se suzbijaju skoro
svi uskolisni korovi iz semena i jednogodinji irokoli-
sni korovi, uz napomenu da se Sencor moe koristiti
samo na zemljitima sa vie od 3% humusa.
Korovi sa krupnijim semenom niu iz dubljih slojeva
zemljita, a efikasnost prethodnih herbicida u sunim
godinama moe biti slabija, tako da se herbicidi moraju
primeniti i nakon nicanja soje. U fazi od 1-3 troliske pri-
menjuju se sledei herbicidi:
Galbenon, Bentamark, Savazon (bentazon) u koli-
ini 2 l/ha, u kombinaciji sa istovremenom primenom
herbicida Okvir, Symphony, Piano ( tifensulfuron-me-
til) u koliini od 8 g/ha. Ova kombinacija dva herbicida
vrlo efikasno suzbija sve jednogodinje irokolisne koro-
ve, kao i samonikli suncokret. U cilju proirenja spektra
i duine delovanja, moe se dodati i 0,4 l/ha herbicida
Rampa, pod uslovom da nije koriten za inkorporaciju.
Herbicid Dynox (oksasulfuron) se primenjuje u koli-
ini od 8 g/ha uz dodatak 0,1% okvaivaa.
Sve navedene kombinacije herbicida slabo suzbijaju
palamidu, tako da ako je njiva jae zakorovljena ovim
korovom, preporuuje se primena herbicida Corum uz
dodatak okvaivaa Dash koji se primenjuje prvi put u
fazi prvog para listova u koliini 0,9 l/ha + 1 l/ha okva-
ivaa, a drugi put u fazi od 1-3 troliske u koliini 0,9
l/ha + 1 l/ha okvaivaa. Herbicid Corum efikasno suzbi-
ja veliki broj irokolisnih i neke travne korove iz semena.
Za suzbijanje uskolisnih korova posle nicanja soje
postoji veliki broj efikasnih herbicida:
Globus EC (kvizalfop-P-etil) u koliini 1,5-2,5 l/ha,
Focus Ultra (ciklodiksim) u koliini 1,5-2,0 l/ha, Kletox
(kletodim) u koliini 1,5-2,0 l/ha, Pantera 40 EC (kvi-
zalfop-P-tefuril) u koliini 1-1,5 l/ha za suzbijanje div-
ljeg sirka iz rizoma kada su korovi visine 20-30 cm (5-6
listova). Za suzbijanje jednogodinjih travnih korova iz
semena primenjuju se neto manje koliine, a za suzbija-
nje pirevine i zubae vee koliine. Vreme primene ovih
herbicida je najkasnije do pred poetak cvetanja soje.
Vana napomena: ne smeju se meati herbicidi za
suzbijanje irokolisnih korova posle nicanja useva, sa
prethodno pomenutim herbicidima koji slue suzbija-
nju travnih korova, zbog mogueg fitotoksinog delo-
vanja. Potrebno je da proe bar nekoliko dana razmaka
u primeni ove dve grupe herbicida.
Za sve nedoumice oko primene herbicida, proizvo-
ai treba da se obrate strunom licu za zatitu bilja, jer
greke u primeni herbicida obino rezultiraju manjim
prinosom, a ponekad i gubitkom gajenog useva.
dipl.in. Damir Varga
IN MEMORIAM
JKP Subotike pijace s bolom javlja,
da je na zakupac,
ITVAN MOLNAR
(19372014)
preminuo u 78. godini ivota.
Neka poiva u miru!
5
 HOROSKOP
Vicoteka Astrologiji nije cilj da predskazuje, ve da upoznati sami sebe. Sve dok ne shvatimo, ta
ovek poeo da gubi sluh, ali ne bi da kupi aparat za poboljanje nas pokree, kakvi su nai podsvesni mehanizmi, to je kao da se pokuavamo snalaziti u
sluha. Uzeo je pare ice, jedan kraj omotao oko uha, a drugi uta- mraku. im ovek upozna sebe, svoje podsvesne strahove i fobije, lake e se pomiriti sa
knuo u gornji dep koulje. svojom sudbinom, odnosno lake e shvatiti znaaj slobodne volje.
Prijatelj mu kae:
- ta izvodi, pa od toga nee uti bolje. OVAN: U partnerskoj vezi si dobar partner, na svoj nain i veran, no strastveno trai
- A, nisi u pravu. im vide ovu icu, ljudi poinju da govore glasnije sreu. Ukoliko si sad na ratnoj nozi sa voljenom osobom, ovo je prilika da stvari dovede
i razgovetnije. u red. Sledi pogodan period za pomirenje i da produbi svoju vezu. A da li ini sve zarad
*** svoje sree?
Zavodi Ivica Maricu: BIK: Na poslu dolo je vreme velikih mogunosti za tebe. Treba samo da prui ruku. U
- Marice, ljubavi jedina, ja bih za tebe otiao i na kraj sveta!
ljubavi si veran/na i odan/a, to oarava tvog partnera, ali lako plane i time ga/je lako
- Ivice dragi, uzdahne Marica, a hoe li ti meni za ljubav tamo i
ostati? izbaci iz takta. Naravno, teko je ovladati emocijama, ali pokuaj da se obuzda, a za to
e biti nagraen/a od voljene osobe.
***
Mu na samrtnoj postelji... BLIZANCI: Mogu se oekivati pozitivne promene. U tvojoj karijeri predstojei period
- Draga, hoe li da mi ispuni poslednju elju? donee promene, usled ega e stei bolji poloaj na poslu. Svoje planove moe lako
- Naravno, dragi. ostvariti, ali treba razraditi dobre planove i stil pregovaranja. Nova ljubav ti kuca na vra-
- elim da se posle moje smrti uda za Peru. ta. U porodici vlada ljubav, mir i spokojstvo.
- Za Peru??? Pa ja sam mislila da mrzi Peru.
- Pa i mrzim ga... RAK: Sree se s kolegom i postavie se pitanje da li moete u budue raditi zajedno.
U kui moe raunati na ugodnu porodinu atmosferu, a i ti e uiniti sve da to tako i
*** bude. Isto e initi i tvoj partner. Otarasi se briga! Moe praviti planove, ali razgovore o
Ulazi ovek u radnju i obraa se prodavaici:
- Dajte mi jedan papir za stranjicu.` potekoama odloi za neke druge dane.
- Izvolite, ali ne kae se za stranjicu, nego toaletni papir. LAV: U vezi karijere moe raunati na pozitivne promene. Poetkom meseca oseae
- Dobro, i dajte mi jedan sapun. nemir, jer imae jak poriv da naui i upozna nove stvari. Bie zadovoljan/na i svojim
- Toaletni? odnosima sa ljudima. Ako ima partnera/ku, njegovo/njeno prisustvo e ti obezbediti
- Ma ne, za lice!
snaan oseaj sigurnosti. Provedi neko vreme i sa prijateljima.
*** DEVICA: Energije povoljno utiu na tebe, prima ogromnu veru i snagu za izvravanje
Hvali se jedan roditelj drugom:
- Moj sin ima samo dve godine, a moe da podigne eki! svojih zadataka. Prilino si pokretljiv/a, a sad e biti posebno aktivan/na i bie u stanju
A na to e ovaj drugi: da se istovremeno bavi razliitim stvarima. Pokazae veu brigu prema svom okrue-
- A moj ima jednu, a u stanju je da nou podigne itav komiluk iz nju i moe uspeno reiti neke probleme s kojima se due vremena suoava.
kreveta! VAGA: Ovog meseca posao e ti predstavljati posebno optereenje. Zbog eventualnog
*** problema na radnom mestu mogu nastati nesporazumi. Od druge treine meseca Venera
Svaaju se tri klinca oko toga ijeg oca najvie potuju... moe doneti ugodan period u tvoj ljubavni ivot. Ako ima partnera/ku, vredi sasluati
- Mog tatu na ulici oslovljavaju sa gospodine ministre. njegovu/njenu iskrenu kritiku.
- Mom tati obino na ulici kau gospodine predsednie.
- Moj tata ima 250 kg. KORPIJA: Nema rei o finansijskim problemima, poto pritiu novci, a s novcem i us-
- I ta onda? peh. Ako ivi u partnerskoj vezi, tvoj partner e pokazati razumevanje prema tebi, tavi-
- Kad izae na ulicu, svi se krste i govore Gospode Boe! e navijae da uspe u svojim nakanama. Ako namerava kupovati neto, novac troi na
*** stvari, s kojima e ulepati svoj dom.
Ulazi ovek u radnju i kae: STRELAC: Ima puno obaveza, ali barem time stie povoljnu finansijsku situaciju. Novci
- Kilu limuna, molim vas. dolaze i odlaze. Na svu sreu, u stanju si platiti sve ono, to ne moe odlagati. U ljubavi
- Hoete vreicu? pita prodavaica. stvari se ne odvijaju ba prema tvojim nadanjima, moe doi do nekoliko nesporazuma i
- Ne, utirau ih do kue.
svae. Budi tolerantniji/ja!
***
JARAC: Na radnom mestu mogue su manje nevolje. Ne zna se obuzdati pred efom,
Doao pacijent kod lekara i kae:
- Doktore, opada mi kosa. Kako bih mogao da je sauvam? a to moe da te posebno optereti. Da bi sauvao/la svoje pozicije, mora brzo i dobro
- Ako vam je toliko vana, uvajte je u nekoj kutiji na suvom mestu. reagovati. Ako ivi u trajnoj vezi, moe izmisliti bilo ta. Ovog meseca voljena osoba e
prihvatiti ama ba sve od tebe.
***
Vratio se ovek iz vedske i pita ga ena: VODOLIJA: Za tren moe reiti naizgled nereive probleme. Budi energiniji/a! Na lju-
- I kako je u vedskoj? bavnom planu situacija je pomalo mutna: dobija i malo i previe. Ono to ti je u prolosti
- Ma, oni su 20 godina iza nas. priinjavalo radost, sad predstavlja teret. Budi strpljiviji/a u pogledu dugoronih planova
- Kako to? voljene osobe.
- Kod njih je jo uvek dobro!
RIBE: Sve isplanira do najsitnijih detalja, a to donosi rezultate na radnom mestu. Pre-
*** cizni planovi u privatnom ivotu ne donose naroitu korist, trebalo bi vie spontanosti,
Pacijent se probudi u bolnici i pita lekara:
- Doktore, ta je sa mnom? romantike, mnogo oseanja. Vredi otii na odmor radi zajednikog odmaranja, a sve e
- Imali ste teko trovanje alkoholom. postati lake a to e te initi otvorenim/om prema povoljnim energijama.
- A ja pio istu rakiju. Da mi je znati, ko li je sipao otrov u nju? Marija Braun