Table of Contents

PREDGOVOR
SABRANA POETSKA DELA
PESME
NOVOGODINJI POKLONI SIROIIMA
PREDOSEAJ
SUNCE I PUT17
OFELIJA
BAL OBEENIH
TARTIFOVA KAZNA
KOVA
UZ MUZIKU
VENUS ANADYOMENE
PRVO VEE
TA SPREAVA NINU
ZATEENI
ROMAN
ZLO
ESARSKI BES31
SAN ZA ZIMU
SPAVA U DOLU
U ZELENOJ KRMI, u pet popodne
ZLOA
BLISTAVA POBEDA KOD SARBRIKENA
IZVOJEVANA S POKLICIMA IVEO CAR!33
ORMAN
MOJE BOEMSTVO
GAVRANI
ZASELI35
FAUNOVA GLAVA
CARINICI36
VEERNJA MOLITVA
PARISKA RATNA PESMA37
MOJE MALE DRAGANE
UANIJA42
SEDMOGODINJI PESNICI43
SIROMASI U CRKVI
OTETO SRCE44
PARISKA ORGIJA ili PARIZ SE PONOVO
NASELJAVA
RUKE ANE-MARIJE
MILOSRDNE SESTRE
SAMOGLASNICI51
*
PRAVEDNIK53
Gospodinu Teodoru de Banvilu54 PESNIKU
POVODOM CVEA
PRVE PRIESTI
BITENJA
 PIJANI BROD
POSLEDNJI STIHOVI
SUZA
REKA OD KASISA77
KOMEDIJA EI
DOBRA JUTARNJA MISAO
MLADI PAR82
SVETKOVINE GLADI
MIHAILO I HRISTINA83
SRAM
SEANJE
PUSTINJE LJUBAVI86
UVOD
JEVANELSKE PROZE87
BORAVAK U PAKLU
ZLA KRV
NO U PAKLU
BUNILA
NEMOGUE
BLESAK
JUTRO
ZBOGOM112
ILUMINACIJE114
POSLE POTOPA
DETINJSTVO
PRIA116
PARADA
ANTIKA
BEING BEAUTEOUS117
IVOTI
ODLAZAK
KRALJEVANJE
JEDNOM RAZLOGU120
PREPODNE PIJANSTVA
IZREKE
RADNICI
MOSTOVI
GRAD
KOLOTEINE
GRADOVI
SKITNICE
GRADOVI
BDENJA
MISTINA
ZORA
CVETOVI
OBINI NOKTURNO
MARINA
ZIMSKA SVEANOST
TESKOBA
METROPOLSKA135
VARVARSKA
 RASPRODAJA
FAIRY139
RAT
MLADOST
RT
POZORNICE
ISTORIJSKO VEE
BOTTOM144
H
KRETANJE
PREDANOST
DEMOKRATIJA
GENIJ
DODATAK
ZEZAKI ALBUM153
STARI KOPEI157
DVA PISMA
ORU IZAMBARU
POLU DEMENIJU167
Notes
Sadraj
PREDGOVOR
SABRANA POETSKA DELA
PESME
NOVOGODINJI POKLONI SIROIIMA
PREDOSEAJ
SUNCE I PUT17
OFELIJA
BAL OBEENIH
TARTIFOVA KAZNA
KOVA
UZ MUZIKU
VENUS ANADYOMENE
PRVO VEE
TA SPREAVA NINU
ZATEENI
ROMAN
ZLO
ESARSKI BES31
SAN ZA ZIMU
SPAVA U DOLU
U ZELENOJ KRMI, u pet popodne
ZLOA
BLISTAVA POBEDA KOD SARBRIKENA IZVOJEVANA S
POKLICIMA IVEO CAR!33
ORMAN
MOJE BOEMSTVO
GAVRANI
ZASELI35
FAUNOVA GLAVA
CARINICI36
VEERNJA MOLITVA
PARISKA RATNA PESMA37
MOJE MALE DRAGANE
UANIJA42
SEDMOGODINJI PESNICI43
SIROMASI U CRKVI
OTETO SRCE44
PARISKA ORGIJA ili PARIZ SE PONOVO NASELJAVA
RUKE ANE-MARIJE
MILOSRDNE SESTRE
SAMOGLASNICI51
*
PRAVEDNIK53
Gospodinu Teodoru de Banvilu54 PESNIKU
POVODOM CVEA
PRVE PRIESTI
BITENJA
PIJANI BROD
POSLEDNJI STIHOVI
SUZA
REKA OD KASISA77
KOMEDIJA EI
DOBRA JUTARNJA MISAO
MLADI PAR82
SVETKOVINE GLADI
MIHAILO I HRISTINA83
SRAM
SEANJE
PUSTINJE LJUBAVI86
UVOD
JEVANELSKE PROZE87
BORAVAK U PAKLU
ZLA KRV
NO U PAKLU
BUNILA
NEMOGUE
BLESAK
JUTRO
ZBOGOM112
ILUMINACIJE114
POSLE POTOPA
DETINJSTVO
PRIA116
PARADA
ANTIKA
BEING BEAUTEOUS117
IVOTI
ODLAZAK
KRALJEVANJE
JEDNOM RAZLOGU120
PREPODNE PIJANSTVA
IZREKE
RADNICI
MOSTOVI
GRAD
KOLOTEINE
GRADOVI
SKITNICE
GRADOVI
BDENJA
MISTINA
ZORA
CVETOVI
OBINI NOKTURNO
MARINA
ZIMSKA SVEANOST
TESKOBA
METROPOLSKA135
VARVARSKA
RASPRODAJA
FAIRY139
RAT
MLADOST
RT
POZORNICE
ISTORIJSKO VEE
BOTTOM144
H
KRETANJE
PREDANOST
DEMOKRATIJA
GENIJ
DODATAK
ZEZAKI ALBUM153
STARI KOPEI157
DVA PISMA
ORU IZAMBARU
POLU DEMENIJU167
Notes
 Naslov izvornika
Arthur Rimbaud
Euvres Garnier,
Paris, 1981

Izdava
PAIDEIA, Beograd

Generalni direktor
PETAR IVADINOVI

Glavni i odgovorni urednik

VESNA JANJI

2004, PAIDEIA, za ovo izdanje

 ARTUR REMBO

SABRANA
POETSKA
DELA

PREVOD, PREDGOVOR I NAPOMENE

NIKOLA BERTOLINO

PAIDEIA
BEOGRAD, 2004.
 PREDGOVOR

ARTUR REMBO

Jedina poezija dostojna tog imena danas je

eshatoloka, to jest takva koja negira dananji neljudski
svet u ime velike promene.
eslav Milo

Izmeu 1850. i 1880. u istoriji francuske poezije

dogaaju se presudne stvari. Na knjievnoj sceni javljaju
se pesnici sa novim, prefinjenijim, uz to i tamnijim,
pesimistinijim oseanjem sveta, sa dubljim i osetljivijim
moralnim ulom, s novom, univerzalnijom i
sintetinijom vizijom. Ta pojava je izraz promenjenog
senzibiliteta savremenog, prvenstveno urbanog oveka i
intelektualne elite. Prvi i najizrazitiji predstavnik ovog
novog, modernog pesnikog plemena je Bodler. Druga
tendencija tie se odnosa poezije i drutva. Pesnika re,
u delu knjievnog kralja stolea Viktora Igoa, prvi put
se izriito i smiljeno proglaava sredstvom drutvene
akcije, odnosno delovanja usmerenog ka promeni,
poboljanju ivota. Trea tendencija javlja se samo
delimino kao reakcija na ovu drugu, a vie je izraz
postignutog stepena svesti o osvojenim autonomnim
izraajnim mogunostima poetskog iskaza. U delima
pesnika ove tendencije, iji je najizrazitiji predstavnik
Malarme, poezija se okree sebi, traei svoj smisao
iskljuivo u bogatstvu i mogunostima sopstvenih
izraajnih sredstava.
Moglo bi izgledati, i izgledalo je, da su ovako
razliite ili ak divergentne tendencije morale izazvati
neku vrstu raskola u francuskoj poeziji tog perioda, a
samim tim i u kasnijem razvoju francuskog, pa i svetskog
pesnitva, budui da im se u osnovi nalaze tri nezavisna,
ponekad naizgled nespojiva, ak i protivrena poetska
fenomena. Meutim, da li neobinom igrom sluaja ili
dubljom istorijskom logikom, problemi postavljeni skoro
istovremenom pojavom ovih triju disparatnih tokova
razreeni su takorei u trenutku kad su nastali, pojavom
pesnika koji je bio savremenik Bodlera, Igoa i Malarmea,
i koji je spojio nespojivo, pokazavi da je re o
tendencijama koje se uzajamno ne negiraju, ve se
dopunjuju nalazei se u nekoj vrsti paradoksalnog
saglasja. Taj pesnik je genijalni deran iz arlevila an
Artur Rembo.
Pogledajmo, letimino, na koji su nain kod
Remboa usaglaena, a u isti mah produbljena i proirena
poetska saznanja njegovih velikih savremenika Bodlera,
Igoa, i Malarmea.
U odnosu na Bodlera, Koji je u njegovim oima
kralj pesnika, najvidovitiji, pravi Bog, Rembo je
osetio da se problem postavlja na planu forme. On za
Bodlerovu formu kae da je esto krljava, dajui da se
nasluti da to smatra posledicom ivljenja u suvie
umetnikoj sredini. Kasnije emo videti koliko je ovaj
zakljuak znaajan za Remboa. Trenutno zasluuje
panju neto drugo: da konstatacija o krljavoj formi
znai, u stvari, ocenu o poetski nepotpuno ispoljenom
senzibilitetu, o vidovitosti koja je bar delimino ostala
u latentnom stanju, poto nije do kraja izraena kroz
uoblienje dela. Jer senzibilitet je u pesnitvu pojaana
osetljivost i izuzetna delotvornost naroitog ula koje
zovemo poetskim, a u kojemu imaju udela mogunosti
svih ula, preobraenih u sloeni instrument duha, kako
bi se saznato moglo na odgovarajui nain izraziti. Tu
sposobnost kreativnog aktiviranja istananog
senzibiliteta Rembo naziva vidovitou. Ako je Bodler,
dakle, prvi uneo u poeziju nov senzibilitet modernog
oveka, Rembo je za tu novu poetsku tekovinu prvi
naao potpuno odgovarajuu formu. Ali u Remboovoj
poeziji to nije, kao u Bodlerovom sluaju, samo
senzibilitet gradskog oveka i moderne intelektualne
elite. Za razliku od Bodlerovog, remboovski poetski
subjekt je univerzalan, kako po svom duhovnom poreklu
tako i po svojim osnovnim preokupacijama.
Viktor Igo je uspostavio nov odnos pesnitva i
drutvene akcije, stavljajui poetsku re - kao to je vie
puta na razliite naine sam istakao - u slubu
progresa. Ali on je to uinio ne uviajui da se za
dosledno ostvarivanje jednog takvog naela mora
promeniti i sama priroda poetskog izraza. Promena
drutva je u Igoovoj viziji jedna od misija poezije; muzi
je u ruci as ma, a as cvet; ona menja uloge i sredstva,
ali pri tom i dalje ostaje neto odvojeno i nezavisno od
njih: tradicionalna muza pesnitva. Promena koju Rembo
donosi na ovom planu znatno je radikalnija. Za njega
poetski in nije neto to moe, izmeu ostalog, sluiti
revoluciji; on je revolucija sam po sebi. Remboova
deviza promeniti ivot zahteva preobraaj samog bia
poezije. Poezija nije pokreta nekakvog procesa
menjanja ivota, ve neto mnogo vie od toga: ona je
sama ta promena.
to se tie malarmeovskog doprinosa
promenjenom odnosu prema sutini i nainu poetskog
iskaza, moe se, na prvi pogled, uiniti paradoksalnom
ocena da je Rembo proirio i produbio iskustvo koje je,
sudei po svim spoljanjim znacima, doseglo krajnje
granice svojih mogunosti i htenja. To bi uostalom
znailo i neku vrstu anahronizma: izgledalo bi, naime, da
je Rembo ostvario neke tipino malarmeovske
ambicije - u okvirima tenje ka istoj poeziji -
istovremeno sa autorom Irodijade i Baenih kocaka, ili
ak i posle njega. Rembo je, meutim, taj koji se ukazuje
Malarmeu kao lik iz prolosti, kao steeno iskustvo, a ne
obrnuto. Pa ipak, anahronizam je samo prividan:
1

pesnika traenja ove dvojice najveih novatora iz

razdoblja raanja modernog poetskog izraza teku
paralelno i nezavisno jedan od drugog. Rembo se i u
Malarmeovoj svesti ukazuje kao fenomen van vremena i
prostora (to znai: van vremena i prostora literature, van
postojeih knjievnih koordinata): meteor, upaljen bez
drugog motiva sem sopstvenog prisustva, koji se gubi
sam i gasi se . Nita nas, dakle, ne spreava da iz
2

istorijske perspektive uporedno ocenjujemo domete

ostvarene na Remboovom i Malarmeovom pravcu, kao
na glavnim tokovima razvoja poetske misli, ne obazirui
se na hronoloki redosled dela i linosti. A u toj
perspektivi i Rembo i Malarme prikazuju se kao tvorci
dela koja se mogu podvesti pod koncept iste poezije,
ukoliko pod takvom poezijom podrazumevamo onu koja,
svodei se u potpunosti na sopstveni iskaz, nita ne
duguje okolnostima iz kojih je proistekla, ne uzima
smisao iz bilo kakvog sebi stranog konteksta, ve,
naprotiv, zrai sopstvenom egzistencijom, stvarajui oko
sebe i iz sebe svoj svet. Treba, meutim, ukazati na neto
to moe izgledati neobino, i na ta se u krajnjoj liniji
svodi Remboovo proirenje malarmeovskog specifinog
iskustva u elaboraciji koncepta iste poezije: to je
injenica da su do pomenutih rezultata oba ova pesnika
dola na sasvim razliite, pa i protivrene naine, iz ega
se ponekad stvara utisak da su njihova dela poetski
antipodi. Malarme se, sudei ne samo po njegovim
izriitim izjavama nego i po nainu ivljenja, trudio da
svoje poetsko miljenje i sam in pesnikog stvaranja
potpuno odvoji od svog krajnje neuzbudljivog i sivog
profesorskog ivota. On je samim tim pristajao na
podvojenost egzistencije, delei je na sferu vulgarnog,
koja je svet materijalnih uslovljenosti, i sferu
apsolutnog, koja je svet Ideja. Takvu podvojenost
smatrao je ak i neophodnim uslovom prave pesnike
kreativnosti. Rembou je takvo podvajanje bilo sasvim
neprihvatljivo. Za njega je egzistencija jedna i
jedinstvena: ivot i poezija se poistoveuju. Stoga
njegova najbolja pesnika ostvarenja, zadravajui
samosvojnost celovitih poetskih organizama, tih
potpunih i nezavisnih svetova, predstavljaju i neku vrstu
ivotnih inova, kao to i njegov ivot, ne samo u oima
ljubitelja legendi, dobija izgled poetskog ina. A u tome
se s razlogom moe videti obogaenje malarmeovskog
poetskog iskustva.
Remboovo je delo, dakle, u raznolikim i sloenim
razvojnim tokovima modernog pesnitva od samog
njihovog poetka neka vrsta vorne take, pa i putokaza
koji usmerava maticu; ono saima i objedinjava i danas
aktuelne razliite i protivrene tendencije; ono u svojim
krajnjim dometima ostaje ivo i neprevazieno. Izvrivi
sintezu preovlaujuih poetskih tendencija svog doba,
Rembo je i nehotice dao lekciju svim kasnijim
iskljuivim predstavnicima i zagovornicima bilo koje od
njih, ali ta lekcija ni do danas nije dovoljno nauena,
moda upravo zato to ovaj pesnik uvek biva tretiran kao
poseban sluaj, ili, po reima Malarmea, znaajni
prolaznik, neko ko je bio i ostao po strani, ko ne igra
ulogu, pa ga samim tim nema ni na sceni. Neko, najzad,
ije prisustvo, u najboljem sluaju, samo sve dovodi u
pitanje.
Pogledajmo, dakle, poblie kako je u stvarnosti
izgledao taj posebni sluaj i na koji je nain svojim
delom dovodio i doveo u pitanje zateenu poeziju i svet
koji mu je bio dosuen.
Najpre nabrojmo ivotne injenice:
Detinjstvo u poslednjim godinama francuskog
Drugog carstva, u zaguljivoj i ustajaloj drutvenoj
atmosferi i u uslovima provincijskog ivota, u arlevilu,
gradiu na severu Francuske, u porodici bez oca, pod
tutorstvom bigotne, prestroge i neosetljive majke. -
Izuzetna, skoro neprirodna darovitost i prerana
duhovna zrelost. - Emotivni i moralni konflikt i revolt
izuzetno senzualnog bia zbog osuenosti na ivot bez
prave ljubavi, kao i zbog suprotstavljenosti elja i
subjektivnih mogunosti duhovnom sivilu i moralnoj
skuenosti sredine. -Bekstva iz roditeljskog doma, u
Pariz ili u Belgiju; radosna skitnienja cestama Ardena ili
ulicama prestonice. - Vraanja, ali ne i mirenja. -Pariska
komuna: ushienje, ogromna nada u promenu ivota kroz
socijalnu revoluciju. - Poraz Komune: ogromno
razoarenje. - Stupanje u kontakt sa trenutno
najistaknutijim pesnikom u Parizu, Polom Verlenom;
ulazak u pariski pesniki krug, ali bez ikakvih literarnih
ambicija u profesionalnom smislu. - Pokuaj prenoenja
nade u promenu ivota na plan najue zajednice dvojice
izabranih (drugi izabranik je Verlen), kako bi se,
povratkom tih saputnika u paklu u stanje prvobitne
istote, ostvarila mogunost stvarnog optenja dua u
kontekstu onoga to se uobiajeno zove poduhvat sa
vidovnjatvom, ili rastrojavanje svih ula, a to se u
standardnom vienju drutvene sredine ispoljava kao
skandali. - Boravci sa Verlenom, otrgnutim od ene i
porodice, u Briselu i Londonu; nemiran, neuredan,
sablanjiv ivot. - Razlaz sa Verlenom, briselska
drama: pucanj iz pitolja zbog kojega Verlen dospeva u
zatvor a Rembo u bolnicu. -Povratak u roditeljsku kuu,
pod majin skut; gorko oseanje poraza; pisanje
ispovednog dela Boravak u paklu. - Teskoba zbog
neizvesne budunosti; trenutna iluzija da se tampanjem
Boravka u paklu moe poeti ivot profesionalnog
knjievnika. - Otrenjenje. - Poetak lutanja Evropom. -
U stanju oputenosti zbog reenih duhovnih dilema,
povremeno beleenje doivljenih utisaka, slika, vizija iji
su kljuevi izgubljeni: nastajanje lluminacija, tih
literarnih tragova prenoenja nade u promenu ivota na
plan individualne egzistencije i zapisa koji uskoro, kao
takvi, i sami postaju nepotrebni. - Postepeni prestanak
pisanja, odustajanje od pesnitva (iv se operisao od
poezije, rei e o tome, sa prizvukom krajnjeg uenja i
neverice, Malarme). - Mukotrpni skitniki ivot u potrazi
za novcem kao jedinim realnim sredstvom kojim se u
ovom svetu moe ostvariti konkretna sloboda; Kipar,
Aden, Etiopija; bavljenje trgovinom i istraivanje
netaknutih krajeva daleko od evropske civilizacije. -
Bolest (rak), povratak u Francusku, amputacija noge;
muenje, smrt, sa navrenih samo trideset sedam godina
ivota (1891).
Tako je proteklo ono to je nazivano
pustolovinom jedinstvenom u istoriji umetnosti , pa
3

ak i zemaljskim ivotom Glasnika koji je zaboravio

sadrinu svoje misije..., duha vieg reda koji je pao u
telo jednog poronog i stranog deteta . Kao to je
4

ljudska sklonost za stvaranje mitova pretvorila Remboov

ivot u legendu, tako je od njegovog dela, prvenstveno
od Boravka u paklu i veine pesama iz Iluminacija,
nainila neku vrstu modernog Jevanelja. Potvrdila se
prastara istina da ljudi pretvaraju u mit ono to ne mogu
racionalno da objasne. Remboova vera da e se pomou
5

poetskih sposobnosti otrgnuti iz vlasti zakona i

ogranienja ovozemaljske sudbine i tako ostvariti neku
vrstu boanske egzistencije nije se obistinila u toku
njegovog kratkotrajnog ivota koji je okonan u znaku
gorine i razoarenja, ali je on zato postao pravi bog i
mesija u oima velikog dela knjievnog potomstva. Mit o
Rembou nije samo naslov obimnog arhivskog dela 6

profesora Etijambla nego i jedan od najparadoksalnijih

fenomena u istoriji modeme knjievnosti.
Ovakvo vienje ove neobine ivotne sudbine
neizbeno se moralo odraziti i na tumaenje Remboovog
dela. Mitskim interpretacijama najvie su podvrgavana
dva fenomena: prerano ispoljena genijalnost i
besprimerni kraj pesnike karijere, to jest odustajanje
od knjievnosti i knjievne slave. Videli smo ve
Rivijerovo mistino tumaenje Remboove rane duhovne
zrelosti: ono je samo jedno u itavom nizu slinih. Kao i
sva kasnija sujeverna oduevljenja detetom-genijem,
ono verovatno proistie iz Verlenove formule o
izgnanom anelu i mladom Satani. Meutim, ako
pratimo Remboovo pesniko sazrevanje od samih
njegovih poetaka, videemo neto nimalo mistino,
jedan normalan razvoj, dodue veoma ubrzan, ali u
kojemu ipak nema nieg natprirodnog. Izuzetnu
darovitost ve u deatvu i ranoj mladosti pokazivali su,
uostalom, i drugi veliki pesnici. Rembo ne ovladava
odmah onim izrazom koji e znaiti revoluciju u istoriji
poezije: njegovi prvi sastavi su samo vebe, pisane na
latinskom i francuskom; on ui od Igoa, tada najveeg
majstora stiha, iji e se uticaj oseati u nekim njegovim
ranim delima; zatim od Bodlera, najvidovitijeg, kao i
na delima najboljih pesnika iz tada vladajue
parnasovske kole. Od samog poetka ispoljava se
njegova sposobnost da uoi ono to je u datom trenutku
najznaajnije i to ima budunost. On, dakle, ispunjava
jedan od bitnih uslova za brz i uspean pesniki razvoj:
poseduje aktivan i plodonosan kritiki odnos prema
knjievnoj tradiciji.
U poetku Rembo pokazuje samo svest o
sopstvenim izuzetnim sposobnostima i elju za
pesnikom vokacijom kojoj jo nije pronaao pravi
smisao i usmerenost. Nepodudarnost onoga to mu je u
duhu sa onim to mu je pred oima, to jest nesaglasnost
te vokacije - makar jo maglovite - sa hrapavom
stvarnou, odnosno realnom sudbinom koja mu je u
objektivnom poretku stvari dodeljena, delovae kao
podsticaj da vrlo brzo nae taj smisao i tu usmerenost.
Ne treba zaboraviti ni vaspitanje, patrijarhalno i
katoliko, i sve one moralne stege s kojima se jedan
izrazito bujan i sasvim nekonformistiki senzibilitet kao
to je njegov ubrzo naao u sukobu. to su dublji bili
koreni koje je to vaspitanje pustilo u njegovom duhu, to
jaa je bila njegova pobuna. Uostalom, i obina deca,
ako se nau na emotivnom bespuu i na udaru
nerazumljivih moralnih i drugih pravila i zabrana, esto
poele smrt sebi - ili onima koji ih u taj poloaj dovode.
Rembo, lucidniji i dalekovidniji, eleo je propast drutva.
Sa radosnim nestrpljenjem oslukivao je prve znake
nailazeeg drutvenog potresa.
U trenutku kad u takozvanom Pismu vidovitog (od
15. maja 1871) izlae svoj pesniki program,
sedamnaestogodinjem pesniku izgleda da se - uporedo
sa nevienim i zadivljujuim razvojem kroz koji prolazi
njegov duhovni ivot - na presudan nain menjaju i
spoljanji okviri ivota. U prestonici je na vrhuncu prva
socijalistika revolucija, Pariska komuna. Dva dana
ranije, u pismu koje je poslao svom bivem profesoru
oru Izambaru, mladi pesnik je saoptio: Ja u biti
radnik: to je ideja koja me zadrava kad me ludi gnev
goni u parisku bitku - u kojoj, meutim, toliki radnici
ginu dok vam ja ovo piem!
Ja u biti radnik... Kakav on to radnik eli da
bude otkriva nam Pismo vidovitog. Njegov e materijal
biti sopstveni duh, i on e, budui da je pesnik, raditi na
preobraaju svog bia kako bi sebe uinio vidovitim, a
to se postie dugim, ogromnim i smiljenim
rastrojavanjem svih ula. On za to mora da upozna sve
oblike ljubavi, patnje, ludila; mora da istrauje samog
sebe, da postane vie nego iko veliki bolesnik, veliki
zloinac, veliki prokletnik - i vrhovni Uenjak! - kako
bi na kraju stigao do neznanog.
To je, kao to vidimo, istovremeno ivotni i
pesniki program. Neznano, jo neupoznato, novo , kao7

cilj postoji ve i kod Bodlera, ali se njegovi obrisi kod

Remboa jasnije naziru, a i putevi kojima se do njega stie
odreeniji su. Ni rastrojavanje ula nije iskljuivo
Remboov izum: Bodler takoe predlae opijenost,
proisteklu bilo iz grubih, neposrednih, bilo iz
sublimisanih ulnih nadraaja, kao sredstvo za
pronalaenje skrivenijih, poetskih dimenzija ivota, te je
stoga nauniki, u doslovnijem smislu te rei nego to
je onaj koji je podrazumevao Rembo, prouavao
delovanje droga i alkohola. Rembo je konkretizovao jo
8

jedno Bodlerovo otkrie koje se tie ula. Re je o

sinestezijama iji je znaaj Bodler naslutio , dok za
9

Remboa one ve predstavljaju podruje konkretnog

eksperimentisanja: u sonetu ( Samoglasnici on zvuku
svakog vokala pripisuje povezanost sa odreenom
bojom. Ali ono u emu Remboov pesniki poduhvat
prevazilazi dostignua svih njegovih prethodnika tie se
posledica koje nov nain primene ulnih doivljaja ima
za promenu uloge i osnovnih karakteristika jezika
poezije. Nov nain poetskog funkcionisanja ula kao da
brie dotad postojee granice linosti, definisane njenom
socijalnom, psiholokom, moralnom, intelektualnom i
emotivnom fasadom: prodiranjem pesnikog saznanja u
dublje slojeve, gde prebiva iskonsko i nesvesno, ja
postaje neko drugi . Iz toga je Rembo izvukao
10

dalekosean zakljuak: da poetski jezik moe da postane

sredstvo sutinskog komuniciranja meu ljudima,
sredstvo za ukidanje sudbinske usamljenosti pojedinca i
za stvaranje bratskog oveanstva.
Tom ambicijom nadahnuta su njegova dela nastala
otprilike u vreme Pariske komune. Propast Komune nee
za njega znaiti odustajanje od takve jedne prometejske
misije, ali e usloviti izvesno prilagoavanje, promenu
metode.
U trenutku kad stupa u kontakt sa Polom Verlenom
aljui mu nekoliko svojih pesama, i kad ga ovaj poziva
u Pariz jer je u tim delima prepoznao pesnika izuzetne
snage i vizije, Rembo jo nije napustio neku vrstu
tradicionalne komunikativnosti prilagoene njegovoj
viziji drutvenog bratstva. O tome svedoi i pesma Pijani
brod, iji rukopis Rembo nosi u Pariz, svestan da je to
delo kakvo jo nije napisano, ali kojim e ipak osvojiti
knjievni Pariz: delo ije e vrednosti, dakle, biti
prepoznate. I zaista, Pijani brod je remek-delo, ali
remek-delo kakvo su mogli prieljkivati najbolji
parnasovski pesnici. U njemu remboovska revolucija
izraajnih sredstava jo nije izvrena. Njime je doljak iz
arlevila postigao postavljeni neposredni cilj:
zahvaljujui tim stihovima, pariski pesnici smesta su ga
proglasili genijem. Ali ta slava se proirila samo u uskom
krugu, jer Rembou nije ni najmanje bilo stalo da objavi
Pijani brod i druge svoje stihove.
Tada ga je ve zaokupljalo ono to e Iv Bonfoa
nazvati poduhvatom sa milosrem. Ako se bratsko
oveanstvo ne moe ostvariti revolucijom ili bilo
kakvom drutvenom akcijom, moe li se istinska
komunikacija meu ljudima, ona koja bi ukinula
usamljenost jedinke i ostvarila razgovor dua, postii
meu odabranim pojedincima? U takvoj se ambiciji
nalazi Remboov poetni i nesumnjivo glavni motiv za
uspostavljanje zajednice sa Verlenom. (Ovde nije mesto
da se govori o nekim drugim, za Remboa zacelo
sporednim motivima, koji bi danas predstavljali
poslasticu u ruiastim ili crnim hronikama ute tampe.)
Ali to menjanje, ili, tanije, prilagoenje egzistencijalnog
cilja, znailo je smanjenje komunikativnosti Remboovog
poetskog izraza. Komunikacija meu izabranima
najee podrazumeva njihov vlastiti meusobni jezik
koji samo oni razumeju. Pada u oi da Rembo u to vreme
trpi uticaj Verlenove poetike, njegovog muzikalnog,
lakog, lelujavog stiha. Tako su nastale popevke
Nitavila koje je sam Rembo tako krstio (u Boravku u
paklu nazvao ih je priglupim refrenima i
prostodunim ritmovima), i o kojima e Verlen,
kasnije, u knjizi Ukleti pesnici, rei da su to udesa
istananosti i istinske lakoe, ljupkosti koja je gotovo
neprocenjiva zato to je krhka i nena. A upravo ta
udesa istananosti i istinske lakoe Rembo e, takoe
u Boravku u paklu, proglasiti najbudalastijim,
najaknutijim moguim izrazom, nekakvim
romansama koje su ga svojom maglovitou, svojim
blaenim stanjem zbog kojega mu re bei i leti,
dovodile na ivicu ludila i uinile da on vie ne ume da
govori.
Eksperiment sa Verlenom, njihov zajedniki ivot,
odveo je Remboa u krizu i na ivotnom i na pesnikom
planu. Saoptavajui da vie ne ume da govori, on je u
stvari otkrivao da je za njega iezla svaka mogunost
komunikacije sa drugim. Stoga e se ubudue sluiti
poetskim jezikom iji e klju posedovati on sam i niko
vie. Ispovedno delo Boravak u paklu - neka vrsta
izvetaja o proivljenoj krizi i neuspehu, otrenjenju i
konanom zakljuku, odluci do koje sve to dovodi -
zavrava se reima koje izraavaju elju da ubudue
poseduje istinu u jednoj dui i jednom telu. Njegov
budui skitniki ivot protei e u znaku potpune
duhovne usamljenosti, a njegovi poetski zapisi, koje e
posle briselske drame beleiti pre nego to kao pesnik
definitivno ne umukne, bie prvi poetski tekstovi u
istoriji poezije pisani bez namere da se njima ostvari bilo
kakva komunikacija. Stoga je potpuno razumljiva
Remboova nezainteresovanost za njihovo objavljivanje. 11

Razumljivo je, takoe, da je elji za pravljenjem takvih

zapisa za sopstvenu upotrebu postepeno moralo sve
vie ponestajati motiva. A iz toga je proizaao
jedinstven sluaj u istoriji poezije: pesnik sa ve
ostvarenim delom od epohalnog znaaja, u godinama kad
drugi tek poinju knjievnu karijeru (najverovatnije
1875; dakle, u svojoj dvadeset i prvoj godini), zauvek je
uutao iako je sa mnogo razloga mogao na svom
pesnikom putu oekivati uspeh i slavu.
Meutim, prozne pesme pod naslovom
Iluminacije , ti zapisi nastali na granici tiine, smatraju
12

se danas, po optoj oceni, vrhuncem Remboovog

poetskog dela, ostvarenjem potpune pesnike zrelosti,
najsnanijim i najbogatijim izvorom onoga to danas
zovemo modernim poetskim izrazom.
ta su, u stvari, Iluminacije?
Bezbrojne su knjige, studije, doktorske disertacije,
eseji, lanci i drugi napisi u kojima se ovi neobini
tekstovi pokuavaju protumaiti pojedinano ili u celosti.
Pa ipak, svi ti egzegetski pokuaji kao da samo potvruju
utisak da smisao ovih pesama u prozi ostaje neuhvatljiv
svakoj racionalnoj interpretaciji koja pretenduje na
konanost svojih zakljuaka. Re je esto o tumaenjima
koja zbog najvee mogue uproenosti izgledaju kao da
se mogu odnositi na svako hermetino delo, a jo ee o
onima koja otklanjaju tekoe tako to ih zaobilaze: sve
takve interpretacije ostavljaju muan utisak o nemoi
kritike misli. Ti pokuaji obino su u znaku krajnosti: s
jedne strane zalaze u mistiku, a s druge u
zdravorazumsko presecanje Gordijevog vora, u stilu
zakljuka: tekou ne treba videti, pa je onda i nema.
Prvu od tih krajnosti ilustruje ocena aka Rivijera, po
kojoj su Iluminacije nasumini znaci kakve ostavlja
Glasnik (vesnik s nekog drugog sveta, prim. N. B.)
koji je zaboravio poverenu mu poruku. Drugu
nalazimo, na primer, u reima Etijambla i Goklera (iz
njihove zajednike studije o Rembou) napisanim
povodom pesme Being Beauteous: taj se tekst, kau
oni, ne moe objasniti ni na koji od naih analitikih
naina, stranih Rembou. Uvek neka slika ostane van
objanjenja. To je jednostavno vizija koju treba primiti
kao takvu. Dodue, ima i analitikih pokuaja koji
koherentnou i sistematinou pristupa, pronicljivou,
a mestimino i efektnim rezultatima u interpretaciji
pojedinih pesama, zasluuju veu panju. Takve su
analize Iluminacija iz pera Iva Bonfoa, Marsela Rifa,
Sizane Bemar, an-Pjera Riara, ora Pulea, a u novije
vreme an-Pjera usta, Sera Sakija, Olivjea Bivora,
Pjera Brinela, an-Lika Stenmeca, kao i mnogih drugih,
meu kojima posebno valja ukazati na predstavnike
novije filoloke metode u analizi Remboovih dela, a
meu ovima, opet, naroitu panju zasluuju Alber Anri i
Andre Gijo: ovog poslednjeg danas smatraju
najeminentnijim rembologom. No i u najboljim
kritikim delima koja su do dana dananjeg posveena
Iluminacijama samo je, u krajnjoj liniji, veto iskoriena
mogunost koju one pruaju za efektne kritiko-teorijske
konstrukcije. Moramo se uvati pomisli da smo s njima
doli do egzaktnih, konanih i nepobitnih zakljuaka.
Ako upravo koliinu tajne koja izmie svim kritikim i;
interpretacijama smatramo jednim od bitnih inilaca za
definisanje " poetskog dela, onda moramo biti zadovoljni
zakljukom da Iluminacije nikad nee biti dovoljno
protumaene. To govori samo njima u prilog; one se
uzdiu iznad ogromne mase duhovnih proizvoda koji su
kao rimovana proza, igra, izlapelost i slava bezbrojnih
idiotskih generacija bili predmet prouavanja, uzdu i
13

popreko mereni bezbrojnim arinima skupljaa plodova

mozga .
14

Sve ovo nipoto ne znai da lluminacije ne pruaju

nikakav doivljaj, ili da je doivljaj koji pruaju mutan i
neodreen. Naprotiv, utisak koji one ostavljaju veoma je
jasan i snaan, ali se ne moe tano opisati ili izraziti
racionalnim sredstvima. Takav utisak ostavlja sve to je
krajnje konkretno, a pri tom sadri ogroman naboj neke
nepoznate energije. Konkretnost je glavna odlika
Remboovih poetskih vizija, posebno u Iluminacijama\
sve su te vizije graene od odreenih materijala, oblika,
boja, sa sasvim preciznim scenskim aranmanom u
kojemu su tano naznaeni kretnje, odnosi, kao i efekti
koje sve te gradnje i mizansceni ostavljaju u raznim
ulnim podrujima - jer se pri tom ne angauje samo ulo
vida nego i sluh, opip, njuh. Posmatra vidi, ali nije u
stanju da prevede viziju u jezik kojim se uobiajeno
slui; stalno ima utisak da ono to se nudi njegovoj
percepciji prevazilazi njegove ulne registre. A to je
ujedno i utisak o udvostruenosti stvarnosti i njenim
produecima van naeg svakodnevnog i ovetalog
iskustva: dakle, upravo ono to je krajnji i najvii cilj
poezije. Tumai Iluminacija likuju kad im se uini da su
uspeli da otkriju ta je bilo poetni podsticaj ili izvor
vizije, na primer sjaj na mokroj stazi u umi
preplavljenoj suncem; odraz neba u barici na koloteini
puta; lepranje snega; noni pejza u parku i starinski
kip, vien na meseini; cirkuski defile; impresionistika
vizija mostova na reci; itd. Meutim, banalnost i
beznaajnost takvih poetnih motiva ukazuju na to da se
bilo ta moe nai u toj funkciji: bitno je da se svaki
prizor koji nudi stvarnost sveta moe remboovskom
alhemijom pretvoriti u pozornicu mnogostrukih vizija i
znaenja, za iju percepciju treba imati podeen
senzibilitet i odgovarajuu duhovnu prijemivost.
Ali valja neto rei o jednoj moguoj, a ponekad i
izricanoj zamerki koja se odnosi na hermetinost
Remboovog poetskog iskaza. Oni to prigovaraju istiu
da je i deje mucanje apsolutno konkretno, da je takav i
svaki neartikulisani govor. Zaista, bilo je meritornih
miljenja po kojima su Iluminacije mucanje, kao logina
etapa izmeu koherentnog pesnikog govora i zavrnog
utanja. Racionalna zakerala nisu u stanju da zamisle
15

konkretno bez apstraktnog: neki apstraktni smisao mora

da bude ili sutina, ili zatitni omota konkretnih
elemenata; bez njega konkretno po njihovom miljenju
postaje nesuvislo. Ali u lluminacijama uzalud trae bilo
ta to bi liilo na takav apstraktni smisao, na bilo kakvu
apstrakciju, osim one koju u svom egzegetskom aru tu i
tamo pronau revnosni tumai, ali za iju su nikakvu ili
labavu vezu sa Remboovim tekstom zasluni oni sami, a
ne pesnik. Konkretni elementi od kojih je izgraena
poetska vizija u ovim pesmama samo evociraju neku jo
iru, jo sveobuhvatniju, ali opet konkretnu stvarnost. A
ta evocirana stvarnost sugerie i sama neku drugu, i tako
dalje, kao da se oko nekog sasvim sluajno uzetog jezgra
- ume u osvitu, cveta, brazde na njivi, pozornice - ire,
poput talasa, koncentrini krugovi stalno novih
stvarnosti, koje svojom konkretnou istovremeno
fasciniraju i izluuju imaginaciju posmatraa jer
iskljuuju uhodani i podmazani mehanizam apstraktnog
umovanja, razvrstavanja i skladitenja slika i pojmova, i
na taj nain, skidajui takorei mrenu sa oiju, otkrivaju
Svet.
A to otkriveno bogatstvo je takvo da su nadrealisti,
opinjeni njime, nekoliko decenija posle nastanka
Iluminacija pokuali da primene recept naen u ovim
tekstovima, razradivi ga u formuli takozvanog
automatskog pisanja. Bretonova definicija nadrealizma
kao istog psihikog automatizma pomou kojeg ovek
pokuava da izrazi, bilo usmeno bilo pismeno, ili na ma
kakav drugi nain, stvarno funkcionisanje misli, i kao
diktata misli u odsustvu svake kontrole od strane
razuma, van svake estetske ili moralne preokupacije,
izgleda kao da je uzeta upravo iz Remboovog najdubljeg
i najizvornijeg pesnikog iskustva, a prvenstveno onog iz
Iluminacija. Ta formula, primenjena od strane
nadrealista, dala je automatske tekstove. Ambicija
nadrealistikih eksperimentatora bila je da se na ovaj
nain otkriju i oslobode neizmerne riznice koje krije
podsvest i da se ispolje nesluena saglasja sveta i
ovekovog duha, a nipoto da se doe do zaista
proizvoljnih, apsolutno konkretnih rezultata koje e
Aragon, razoaran na kraju tog eksperimentisanja,
nazvati alosnim glupostima. Re je o tome da
nadrealistiki automatski tekstovi nisu uspeli da postignu
onaj vii stepen konkretnosti koji je u Iluminacijama
postignut upravo zato to Remboov postupak nije bio ni
proizvoljan niti je njegov rezultat bio estetski neuoblien,
pri emu treba imati u vidu da estetsko kod Remboa
spontano proizlazi iz snage genija, a ne iz nekakve
estetske preokupacije. To dokazuje da njegov rezultat
nije proizvod formule nego iskljuivo moi pesnikog
subjekta koji ga je ostvario.
A kad je ve re o nadrealistima, ne bi trebalo
smetnuti s uma da oni ni na ivotnom planu nisu
dosledno primenili Remboovu lekciju, jer su taj plan na
kraju odvojili od literarnog i umetnikog, uprkos svom
poetnom snano izraenom antiliterarnom i
antiumetnikom opredeljenju. Rembo bi verovatno
rekao i za formu njihove vidovitosti, kao to je rekao
za Bodlerovu, da je zakrljala zbog ivljenja u suvie
umetnikoj sredini. Avangardni umetniki pokreti iz
prvih decenija ovog veka, nikli kao neposredna posledica
kataklizme kakva je bila svetski rat, ali i kao izraz ire
svesti o civilizacijskom bespuu, ponavljali su, svesno ili
nesvesno, Remboov antiliterarni i antiumetniki revolt, u
nadi da e ih on dovesti do umetnikih rezultata slinih
njegovom. Ali istota pobuda se u ovom sluaju ne moe
niim nadoknaditi. Forma o kojoj je govorio Rembo
postie se potpunim poistoveenjem ivota i poezije. Ona
prirodno nastaje samo onda kad se za nju i svesno i
sudbinski plaa ona visoka cena koja je izneta u Pismu
vidovitog. A u tom sluaju, nema kompromisa, nema
spasonosnog povratka u okrilje literature, koje je, na
kraju njihove pobune, ekalo dadaiste, nadrealiste i
ostale avangardiste. Stoga, do danas, niko kao Rembo
nije tako ubedljivo i do kraja dokazao da je poezija
kvintesencija ivota i da je autentini ivot ujedno
najvia i najuzbudljivija poezija.
Nikola BERTOLINO
SABRANA POETSKA DELA
PESME
NOVOGODINJI POKLONI SIROIIMA

Soba puna tame; tu, nerazgovetno,

uju se deteta dva to apu setno.
Na njih padajui, zavesa im bela
Dira jo od snova oteala ela.
- Vani zimogrozno zbijaju se ptice;
Krila im se koe ispod vejavice;
A Nova godina, sa maglenom svitom,
Vue skute snene haljine, i pri tom
S pesmom praporaca smeje se i jeca...

II

Pod zavesom zanjihanom apu deca

Kao da jo vlada no, i, zamiljeni,
Sluaju nekakav agor udaljeni...
I drhtaj ih prome kada zvuk od zlata
Iz staklene kugle jutarnjega sata
Metalnim refrenom zapone da tue...
- Soba je ledena... Po podu se vue
Odea koja se u koroti nosi.
Surovi severac to pred pragom kosi
Uvlai unutra dah to iri studen.
No tu neeg nema to treba da bude...
- Gde je mati dece? Zar ne bdi nad njima
Ponosnim osmehom, brinim pogledima?
Nije stigla, sino, da vatru to trne
Otme od pepela; da perine zgrne
Da bi maliani uukani bili;
Da vikne, kreui: Oprostite, mili?
Nije predvidela da e studen jutra
Ispod vrata s burom dahnuti unutra?...
- Materinski san je ilim pun topline,
Meko gnezdo koje decu neno zbrine,
Pa sniju ko ptii koje njiu grane,
A bele vizije u snu im se stane!...
- No ovo je gnezdo prepuno hladnoe,
Besano, gde mladi od straha se koe;
Gnezdo koje ledi taj severac ljuti...

III

Deca su bez majke, to vam srce sluti.

Siroad! A otac? Nemaju ga vie. 16

Slukinji ih nekoj staroj poverie.

Sami u toj kui koju bure biju,
etvorogodinji siroii sniju,
Budni, prebirui krunicu seanja
Kao u molitvi... O lepih li sanja!
Ah! jutro poklona, dan Godine nove!
Svakom prole noi doli su u snove
Igrake, bomboni, zlatom odeveni,
Nakiti, u ludi ples zavrtloeni,
- Naas se sakriju pod zastor, u tminu,
Pa opet iskrsnu, i jo lepe sinu!
Divnog li buenja, kad se srcu uri,
Trlja oi, voda na usta ti curi,
Blistavog pogleda, raskutrane kose,
Leti - tlo ti jedva taknu noge bose
Kao u prazniku iz najlepih elja,
Da kucne na vrata svojih roditelja...
Ue, u piami!... kae sve to eli,
Ljube te, svemu se slobodno veseli!

IV

Ah! toplih li rei koje uvek ganu!

- Kako je drukije sad sve u tom stanu:
Tada pucketae vatra u kaminu,
Obasjavi sobu, oteravi tminu,
I plamnih odraza veselo bi kolo
Sjajnim nametajem teklo uokolo...
- A veliki orman bez kljua je bio!
Koliko je tajni on u sebi krio!
Bez kljua!... O uda!... Koliko se snilo
O svemu neznanom to se tamo krilo,
Kad ekahu da im iz arobne brave
Daleki se zvuci i apati jave!...
- A danas je prazna soba roditelja,
Svetlost ispod vrata tek je pusta elja,
Otili su, kamin hladan je, bez sjaja;
Nema slatkih tajni, nema zagrljaja!
Tunog li praznika za njih!
Oi plave Vlai gorka suza; klonule im glave
Pod mislima koje u tiini prati
apat: Kad e naa majka da se vrati?
..

A sada deicu u snu tuga mui,

ini se kao da plau spavajui.
Oi im podbule, prsa zadihana!
Nena su, ranjiva srca maliana!
- No aneo uvar brie suze njine,
Radosnim snom tera taj san pun gorine,
Tako da njihova usta to se smee
Kao da apuu rei koje tee...
- Sanjaju prekrasni nekakav trenutak
Buenja, as kada na poznati kutak
Jo mutnim oima sneno pogledaju
I pomisle da su u rumenom raju...
Vatra u kaminu plamsa treperavo...
Kroz prozor se vidi lepo nebo plavo;
Priroda se budi i opija sjajem...
Sunce budi zemlju, a ona, s drhtajem,
Polugola, cvate od novog ivota...
U starom je stanu sve sjaj i toplota:
Korotnoj odei nema niti traga
I zautala je bura ispred praga...
Je li to vilinskim udom uinjeno?
- Deca od radosti kliknue... jer eno,
Kraj kreveta majke, na ilimu starom,
Neto se u suncu sjaji udnim arom...
Medaljoni beli, medaljoni crni,
Tu je tamni jantar, sedef se srebrni,
Iz stakla, iz crnih rama, u toj bajci
Blistaju se slova zlatna: NAOJ MAJCI!
.
 PREDOSEAJ

U plav letnji suton, krenuu na staze,

Hou, bockan itom, da kroz nisku travu,
U njenoj sveini, moje noge gaze
I da vetar kupa moju golu glavu.

Bez misli, bez rei, pozvan od daljina,

S duom, od ljubavi silne opijenom,
Na put u da poem, poput ciganina,
Kroz prirodu - srean kao s nekom enom.
Mart 1870.
 SUNCE I PUT17

Sunce, vrelo ivotno, nenosti baklja iva,

Na zemlju ushienu ljubavni oganj sliva,
Pa, leei u dolu, vi znate da je telo
Zemljino puno krvi i za venanje zrelo;
Da su joj silne grudi, gde dua je skrivena,
Kao bog - od ljubavi, od puti - kao ena;
Da je ona bujanje i blesak; da je ona
Prepuna neizmernog vrvljenja embriona!

Sve raste i penje se!

Venero, o vladarko,
Ja alim mladost drevnu, antiko doba arko,
Poludivlje faune, pohotljive satire,
Bogove koji grizu stabljike da strast smire
I s nimfama se ljube sred rascvalih lokvanja!
Ja alim ono vreme kad sav rast, sva klijanja,
Rujna krv svih stabala, svih renih voda nemir,
U ilama se Pana pretvarahu u svemir!
Kad mu pod kozjom nogom treperile su trave,
Kada se iz njegove frule u dalji plave
Rasprostirae svuda ljubavna mona himna,
Kad, uspravan u dolu, sluae huk daljina,
Prirode ive odziv, kad njihanje stabala
Sred ijih nemih kronji ptica se raspevala,
Kret zemlje s rodom ljudskim, i talas plavih mora,
Behu iskaz ljubavi vascelog bojeg stvora.
Ja alim za dobima kad mona bi Kibela 18

Minula, u lepoti svog dinovskoga tela,

Kroz blistave gradove na kolima od tui,
Iz obe svoje sise u svet izlivajui
Preisti mlaz ivota, svedostian i vean.
ovek sisae njenu blaenu dojku, srean,
Kao detence neko, majinom krilu predan.
- Jer bee snaan, ovek bejae blag i edan.

Jade! On danas kae: Nema tajni za mene,

I luta, a oi mu i ui zatvorene.
Nema bogova vie! nema ih! ovek vlada!
On je bog... No ljubavi klanja se on i sada!
Oh! to i danas ovek ne sisa tvoje grudi,
Kibelo, mona majko bogova svih i ljudi;
Zato je u zaborav vena Astarta pala,
19

Ona koja se rodi u blesku plavih vala

I otkri rumen pupak na kom se hvata inje
Morskih pena, cvet puti s mirisom dalji sinje,
Probudiv, crnooka boginja-pobednica,
Ljubavni zov svih srca, slavujev pev iz tmica!
II

U tebe ja verujem, Venero, veno mlada

Majko, ti daru mora! - Oh! gorak je put sada
Za krstom novog Boga! Zato sam tvoj, Venero,
Mramore, cvete, puti, jedina moja vero!
Da, alostan i ruan ispod prostranstva neba,
ovek sad nije edan, pa mu odelo treba,
Ukaljao je lik svoj to ko boanstvo zrai,
A olimpsko mu telo, ko idol na lomai,
Skvrilo se u runim i ropskim poslovima.
On bi i posle smrti, u sivim kosturima,
Da ivi, vreajui sjaj iskonske lepote!
- A idol kom toliko ti dala si istote,
U kome naa dua posta boanstvo, ena,
Bie kojim je dua oveka prosvetljena,
Da bi mogao, ponet ljubavlju beskonanom,
U danji sjaj umai zemnome ropstvu mranom,
Ta ena vie ne zna - o kakva lakrdija!
Da bude ljubavnica! I svako ale zbija
Na samo Venerino presveto ime milo!

III

O da se vrati vreme, to vreme to se zbilo!

- Jer ovek je sve ljudske uloge odigrao!
Umoran od idola, kad bude vaskrsao
Osloboen bogova, ko jutro to mrak stresa,
On, nebesko stvorenje, istraie nebesa!
Misao to je kadra da svlada venost celu,
Ideal, bog to ivi u zemnome mu telu,
Pod elom e mu rasti ko oganj koji ee!
I kad ga vidi kako do svih vidika see,
Kad prezre svaki jaram i svaki strah kad svlada,
Sveto e Iskupljenje doneti njemu tada!
- Sjajna, velianstvena, nikla iz morske pene,
Iskrsnue, irei u beskraj Vaseljene
Moni blesak Ljubavi, svoj osmeh bezgranini.
Prostori e treptati, ogromnoj liri slini,
Pod poljupcem to znak je da si ti tu, da voli!

- Svet je edan ljubavi: ti e mu e da toli.

Oh! ovek je uzdigao slobodnu, gordu glavu!

Zrak iskonske lepote otkriva treperavu
Spodobu jednog boga u tom oltaru puti!
Bled zbog zala minulih i dobra koje sluti,
ovek bi sve da sazna, sve ispita! Iz ela
Njegovog e Misao da ikne, snana, smela,
Znajui kud e, ropstvu predugom prkosei!
Kad se vine, slobodna, ovek e Veru stei.
- Jer emu bezdan sveta i nem nebeski blesak?
emu te zlatne zvezde to vrve kao pesak?
Kakvom prizoru da se pogled u beskraj nada?
Da li postoji Pastir tog neizmernog stada
Svetova to se kreu kroz stravu prostranstava?
Da li bezbroj svetova to eter ispunjava
Drhti oslukujui glas vene neke Rei?
- A ovek, da li vidi? moe li Veru stei?
Zar je glas misli samo munjeviti san sivi?
Ako se ovek raa rano, a kratko ivi,
Otkud je on? U kakav dubok Okean tone,
Meu kakve Zametke, Klice i Embrione,
U rovu neizmernom, gde e ga mona mati
Priroda da vaskrsne, u novi ivot vrati,
Da voli u ruama i da u itu raste?...
Mi ne moemo znati! - Pritiskaju nas tmaste
Maglutine neznanja, tlapnji, nedoumica!
Nama, majmunolikim edima materica,
Beskraje silne skriva razum, koprena bleda!
Sumnja je kazna duhu to hteo bi da gleda!
Sumnja, ptica sumorna, svojim nas krilom bije...
A vidik se i dalje u mranu venost krije!...
.

Nebo je raskriljeno! i umrle su tajne

Pred ovekom, uspravnim sred prirode, te sjajne
Riznice bogatstava! I njegov pev se ori,
I sa njim peva uma, i reka s njim ubori
Pesmu prepunu sree to se u svetlost penje!...
- Da, to je ljubav! ljubav! jedino Iskupljenje!
.

IV

O divni blesku puti! blistanje idealno!

O obnovo ljubavi, svitanje trijumfalno
U kom de mali Eros i Kalipiga bela
20

ene i cvee brati, ispred sagnutih ela

Bogova i Heroja koji niice lee
Pred nogama im lepim, sred rua koje snee!
- O lepa Arijadno to gleda, jecajui,
S obale, jedro to se belasa, nestajui
S Tezejom, na puini! Ti dete s duom ednom
Koje u jednoj noi skrhano je odjednom!
Ne plai! Zlatna kola u vencima od loze
Frigijskim ti poljima tvog Dionisa voze.
On, kroz gaj to crveni, du plavih reka, tera
Zapregu od pohotnih tigrova i pantera.
- Zevs, Bik, na svome vratu ljuljuka kao dete
Nago telo Evrope; njoj bele ruke lete
Na drhtavi vrat boga usplamtelog sred vala;
On skree mutni pogled prema njoj; uzdrhtala,
Pripija bledo lice ona na boje elo;
Oi su joj sklopljene i zamire joj telo
Od poljupca boanskog, a rasute joj vlasi
Svojom penom zlaanom aptavi talas krasi.
- Kraj brbljivih lotosa i bunja lovorova
Zaljubljen Labud slee ka cilju svojih snova,
Obujmljujui Ledu krilima to se bele.
- I dok Kiprida , puna krasote nikad svele,
21

Promie, s oblim bokom to strast i elju budi,

Otkrivajui zlato prebujnih svojih grudi
I snenobeli trbuh nad mahovinom tavnom
- Krotitelj se Herakle, kao u nimbu slavnom,
Zaogrnuvi telo svemono koom lava,
Stranog i blagog lika, s vidika pribliava!

Nejasno obasjana mesecom letnje noi,

Stojei, naga, tiha u zlatastoj bledoi
Pod plavim valom dugih vitica, na istini
Gde se odblesak zvezda ljeska na mahovini,
Drijada , sanjarei, u tiho nebo gleda...
22

- Svoje lake velove puta Selena , bleda,

23

Da noge prekrivaju Endimionu krasnom

24

I poljubac mu alje u jednom zraku jasnom...

- Daleki izvor plae u beskrajnoj ekstazi...
To je Nimfa to mata, s laktom na svojoj vazi,
O lepome mladiu to s njenim valom minu.
- Ljubavni lahor proe vascelu nonu tminu,
I pod stranim stablima, u svetih uma seni,
Bogovi, ti kipovi tamni i uzvieni
Kojima se senice gnezde sred ela zranog,
Sluaju glas oveka i Sveta beskonanog!

29. aprila 1870.

 OFELIJA

Valom, gde zvezdani zrcale se snovi,

Bela Ofelija poput krupnog krina
U svom dugom velu polagano plovi...
- Rog trubi smrt sme iz umskih dubina.

Tisulee celo tuna Ofelija,

Sablast bela, bludi crnom rekom dugom,
Tisulee njena krotka ludost nija
Romanse u vetru nad veernjim lugom.

Lahor joj celiva nedra i od vela

Pravi cvet, zanjihan na talasu snenom;
Trske se klanjaju snima bledog ela,
Tune vrbe plau na ramenu njenom.

Lokvanji uzdiu oko nje; sred gnezda,

Probuenog kraj nje u usnuloj jovi,
Tiho trepte krila. - Pesma zlatnih zvezda
Tamnim prostorima tajanstveno plovi.
II

Ofelijo bleda, o kao sneg lepa!

Da, ti si umrla na toj silnoj vodi!
- Jer su ti vihori iz ledenih stepa
Tihano priali o gorkoj slobodi;

I jer svaki lahor, spliui ti kose,

U duh ti sanjarski udne zvuke toi;
Jer ti glas Prirode srcu otkrio se
U tualjci stabla, u uzdahu noi;

Jer glas ludih mora, hropac neizmerni,

Smrsko je detinje blage tvoje grudi;
Jer jednoga jutra bledi vitez verni,
Nem, gledae tebe pogledom to ludi!

Sniva, jadna Ludo! o nebu, slobodi,

Ljubavi! A sneg si na ognju tog sna:
Re ti u nepovrat sjaj vizija vodi,
Plave su ti oi ponori bez dna.

III
A Pesnik otkriva da kroz svetlost belu
Sa zvezda, u noi, ti jo trai cvet
to ga davno uzbra, i da u svom velu
Na vodi, ko ljiljan, promie kroz svet.
15. maja 1870.
 BAL OBEENIH

Kraj crnih veala, ljupkog bogalja,

Pleu, pleu paladinl,
Mravi druzi paklenog kralja,
Kosturi, mrtvi Saladini .25

Gospodar Velzevul za kravatu vue

Crne te pajace to se nebu keze,
I dok ih po elu starom izmom tue,
Uz pesmu boinu s njima igru veze.

A pajaci na to spliu ruke tanke:

Iz orgulja crnih, iz tih upljih grudi
Koje su grlile ljupke vragolanke,
Od tih se sudara runa ljubav budi.

Ura, o igrai lieni stomaka!

Skokovi su laki, dugo polje ovo!
Hop! je li to bitka ili igra laka!
Vrag je violinu loe natimovo!

O tvrdih li peta kada se bos ide!

Kad koulje koe sa tela otpire!
Nieg to im smeta i ega se stide.
Sneg im na lubanje stavio eire.

Pod gavranom - kapom za naprsle glave

S mrave se upe pare mesa uti:
Kao da su oni usred bitke prave
S kartonskim oklopom vitezovi kruti.

Na balu skeleta zvidi bura ljuta!

Ura! - ko orgulje gubilite rie.
Iz plavkastih uma vuji odjek luta,
Crven se pakao horizontom mie...

Hej, razdrmaj malo razmetljivce ove

to slomljenim prstom podmuklo prebiru
Brojanice kime, svoje prljenove:
Pokojnici, niste sad u manastiru!

Oh! evo gde usred mrtvakoga plesa

Velik ludi kostur u plam neba skae,
Zanet, kao konj se propinje i stresa,
I, jer mu je ue iju steglo jae,

Gri pest na kuku to krcka od stiska,

Pa se, ko cirkuzan u svoj ator, gura
Natrag, sa cerenjem to je blizu vriska,
U taj bal, zanjihan pevanjem kostura.

Kraj crnih veala, ljupkog bogalja,

Pleu, pleu paladini,
Mravi druzi paklenog kralja,
Kosturi, mrtvi Saladini.
 TARTIFOVA KAZNA

Jednom kad je kretao, podarkujui ar

U strastvenom srcu pod ednou crnine,
ut, s bezubim ustima koja veru sline,
Grozno krotak, nosei rukavica par,

Jednom kad je kretao, Oremus, - jedan Zli

Za blaene ga ui dograbi, i tad, Boe!
Strane mu stvari ree, pa mu sa vlane koe
Odedu crnu stre, da gledaju ga svi!

Kanjen bee!... Raskopan, kad gresi oproteni

Kao duga krunica behu mu svi sliveni
U srce, sveti Tartif bee ko samrt bled!

S hropcem poe moliti i ree ispoved!

A ovek je odneo odedu... Samo to!...
- Pih! ko od majke roen Tartif je bio go!
 KOVA

Dvorac Tiljerije, oko 10. avgusta 1792. 26

Strahovit od snage i od pijanstva svog,

S rukom na dralju ekia ogromnog,
Obuzet smejanjem gromkijim od fanfara,
Pogledom satirui debelog vladara,
Kova je Luju kralju zborio u dan
Kad se narod sjatio, bunom zanjihan,
U dvor, da bi dronjke vuko me pozlatama.
Pupavi kralj stajae, bled ko samrt sama,
Ko poraen borac kad eka zadnji as
Ne dajui otpor, pokoran kao pas,
Jer je hulja kova, ko odvaljen od stene,
Priao udne stvari, ve zaboravljene,
Pa ga je u elo zgromila pria ta!

Ti zna, kralju, mi smo pevali tra-la-la

I gonili volove preko tuih brazda:
Kanonik to moljae oenae vazda
S krunicom zlatnom, da ga bolje uje Bog,
I plemi to jaui duvae u rog
Doli bi da nas biem ili tapom lupe.
Nae su oi bile poput kravljih tupe,
Pa prestae s plaem. Ili smo, ili mi,
I kad bi naa muka poela da zri,
U toj crnoj zemlji kad bismo ostavili
Krv svoju, mi bismo lepo plaeni bili:
Na je umez nou palio vlastelin
I od nae dece pekao kola fin.

...O, ne alim se ja. Kitnjaste ne znam rei.

Ta svoji smo, kralju. Slobodno protivrei.
Nije li divan prizor, kada doe jun,
I vidi, stiu kola, i sena je pun
Sav senik? Kad osea, rastinje mirie,
Miriu trave, vonjak posle blage kie?
I gleda ita, ita, zrnja prepun klas,
I misli da e hleba biti za sve nas?
O, zar radosnije ne bismo zapevali,
Od svega to Bog prua kada bi nam dali
Da uzmemo deo, poto smo ljudi ve!
Snano bi tuko eki uz plamenu pe!
- No eto, to je opet ista pria stara!

Sad znam! Niko ne moe da me vara

Da uz moj eki, um i dobre ruke dve
Moram da ga sluam zbog puke njegove,
Da mu sejem zemlju, orem kad kae: ori,
A kada stigne rat i treba da se bori,
On da mi dolazi po sina u moj dom!
Ja ovek da budem, ti kralj - i efu tvom
Da pokoran budem!... To je ba glupo, shvati.
ta imam od toga to tvoj se konak zlati,
to svaki lupe tvoj u raskoi se sja,
to svaki posran gad epuriti se zna:
Oni ti pune dvor mirisom naih keri,
S njihovih se spisa Bastilja nama ceri,
Pa zar da svoju bedu odobrimo jo!
Da kitimo tvoj Luvr davi zadnji gro!
A ti da proivi u pjanim proslavama
- I tvoj rod, smejui se, da jae na nama!

Ne! Dosta nam je alce morio taj bes!

Puk vie nije kurva! Dok si reko tres,
Tvoja Bastilja ve je u prah pretvorena.
Svaka stena na njoj bee okrvavljena!
O, gnusni zidovi krvave zveri te,
Gubavi bedemi to rekoe nam sve!
Tu robovasmo mi sred tmina koje gue!
uj, o graanine! Vek mraka je tu sruen
U hropcu, kad se kule doepasmo mi!
Znali smo da ljubav u srcima nam vri,
I uzdignutog ela, najzad kao ljudi,
Ili smo, privinuvi deicu na grudi,
Dahui ko pastuvi, u suncu, kroz grad!
A srca su nam tukla! i radosno tad
Pred ove dronjke nae svi su pohrlili!
Otkrismo da smo Ljudi! A bledi smo bili,
Kralju, strane su nade opijale nas
I pred kulama crnim, kad je stigo as
Da maemo liem hrastovim, u znak slavlja,
Videsmo da se mrnja u nama ne javlja,
- eleli smo blagost, znajui svoju mo!

A ipak nas otad pomamna vitla no!

Radnika masa grada to sve vea biva
Pred vrata bogataa pretei se sliva
I mranih aveti sve vie je u njoj.
Uz njih je dostavljae tuko eki moj:
Kroz Pariz idem s njim, lika mrana i ljuta,
Poistim neku hulju sa svakoga kuta,
Pa teko i tebi, kad ide mi uz nos!
Provee se, pouj me, ko na trnju bos,
Zbog naih molbi koje jedan drugom daju
Te tvoje crne sluge, da se zabavljaju,
Pa apuu, lisci, kako smo glupi mi!
orbu svojih zakona kuhaju nam svi,
Zaprenu ljupkim nekakvim uredbama,
I jo uivaju kad porez sreu nama,
A kraj nas stisnu nos, jer za taj slatki soj
Dragih nam predstavnika - mi smo kal i gnoj!
Nita ih ne plai, jedino bajonete...
Pa dobro! Dovraga smicalice im klete!
Dembela i zvekana dosta nam je sad!
Njima, graanine, utolie nam glad
Kada podivljamo i zaelimo krvi,
Kad ezla i kundake naa buna smrvi!...
.

Za ruku ga on uze i otkri mu puk,

Strgnuv pliani zastor... u se silni huk
Gomile to se kree kroz dvore, to vrvi,
Strane gomile koja ko more sve mrvi,
Sto urla kao opor, umi kao slap,
I ije su oruje vile ili tap,
Glas rupa, trgova, s kojim se dobo stapa,
Splet prnja to krvari od crvenih kapa
Sve ovek pokaza, sve do u nedogled,
Kralju, to, sav u znoju, posrtae, bled,
Razboljen videi taj prizor!

To je ljam,
Kralju. To diklja, vrvi, to je nakot sam.
- Zovu ih, jer su gladni, bagrom, lupeima!
Ja sam kova, kralju: moja je ena s njima,
Pomamna! Ona ide po hleb u tvoj dvor!
- Pekar ga za nas nema: to je prastar spor.
Imam troje dece: ja sam ljam. - Znam za ene
to vek proplakae zbog dece, odvedene
U Bastilju - da mladost tu izgube svu.
To je ljam! Jedan ovek tamnovo je tu,
Drugi na galiji, a bili su poteni
Ljudi. Na slobodi besne, razulareni,
Jer povreeni behu! Znai, neko zlo
Postoji, i mui ih! Uasno je to
to znaju da su rtve, znaju svoju muku,
Pa urlikom vas svojim sad u lice tuku!
ljam! - Gomila dole od sramnih ena vri,
Jer ensku ste slabost upoznali i vi,
Gospodo dvorani, a one, krotke, ele;
Zato im ispljuvaste due nevesele!
Lepojke su vae sad ovde. - To je ljam.
.

O, svi ti nesrenici, koje mui plam

Ljutog sunca, to vrve, to gamiu svud,
I iju glavu mori ta muka, taj trud...
Gospodo, dole kape! Jer oni su Ljudi!
Radnici smo, kralju! Radnici! Duh nam udi
Za dobom kad e znanje prigrliti svak,
Kada e, kujui od zore do u mrak,
ovek, lovac blistavih i ogromnih meta,
Polako da savlada sve otpore sveta
I kao besnog konja da zauzda Sve!
Sjaju kovanica! Zla nee biti, ne!
Jer samo nepoznato plai nas i smeta,
A mi emo da znamo! Neka kroz reeta
Sva znanja nam prou, pa, Brao, u nov dan!
Uzbudi nas esto veliki onaj san
O ivotu spokojnom, a punome pri tom,
Bez zlih rei, s ljubavlju jednom plemenitom
Za enu iji osmeh ukraava dom,
O danu to tee u radu ponosnom,
O glasu dunosti to kao truba zvui...
O kamo sree te! I niko da nas mui,
Nikom da se klanjati ne moramo mi!
A puku nad ognjitem imali bi svi...
.

Oh! ali u zraku osea miris boja.

ta sam ti rekao! Ja sam od prostog soja!
Jo ima dostavljaa, zelena je iv...
A mi smo slobodni, i svak je od nas div
Kad uas zavlada! Ja u prianju svome
Spomenuh tihi rad u stanu spokojnome...
Al gledaj u nebo! Tesno je to za nas,
Tu treba da kleknemo, molimo za spas!
Gledaj u nebo, kralju! - Ja se vraam puku,
Olou, lupeima koji sada vuku
Top tvoj stari preko plonika neistih:
- Oh! kada izginemo - opraemo njih!
- Pa ako pred osvetom naom i pred bunom
ape starih kraljeva puste sad u punom
Gala-sjaju na nas pukove kiene,
U redu, neka deru govna psi, zar ne?

- I on opet stavi na rame eki

Masa
Pored tog se oveka pjana ustalasa,
I kroz odaje sjajne, kroz ogromne dvore,
Gde Pariz dahtae i urlae ko more,
Ogromni jedan drhtaj prostrujao je pukom.
Tada, svojom snanom, gordo neistom rukom,
Kova, straan, mada kralj se kupo u znoju,
Baci mu u lice crvenu kapu svoju!
*

...Francuzi iz sedamdesete,
bonapartisti, republikanci,
setite se svojih oeva iz 92, itd...
POL DE KASANJAK 27

(Zemlja)

Vi koji poljupcem slobode opiste se

Ginui za doba kad jaram morit nee
Duu oveanstva, vi koje val odnese
Devedeset druge i devedeset tree;

Vi kojima srce pod dronjke ljubav krije,

O zanesenjaci, u buri moni vazda,
Deco smrti, te divne Ljubavnice, ije
Seme vas obnavlja iz svih starih brazda;

Vi to krvlju opraste slave uprljane,

Mrtvi iz Valmija, Flerija, Italije,
28

Hristosi tamnooki, due zasanjane,

Ni Republiku ni vas probudio nije

Narataj koga danas jo kraljevi more
Gospoda Kasanjaci o vama nam zbore!
Napisano u Mazasu, 3. septembra 1870.
 UZ MUZIKU

Trgom iseenim u leje sirote,

Skverom gde red mori drvee i cvee,
Sipljiv se graanin, pod maljem toplote,
U etvrtak gordom glupou razmee.

- Tu vojni orkestar usred parka svira

I Valcer svirala ritmom apke hvata;
- Tu, u prvom redu, kico paradira,
Na privesku svoga sata visi ata;

Rentijer s lornjonom lovi fal-tonove;

Tu inovnik, nadut, vue krupnu damu,
A s njom ide revni vodi za slonove,
Pratilja, s karnerom nalik na reklamu.

Tu umirovljeni bakalin na klupi

Dara tapom pesak i ozbiljno zbori
O svetskome stanju; zatim burmut kupi
U srebru, pa, vaan, ugovore kori...

Tu katkad Flamanac na klupi rairi

Burag, gdeno vie no u bavu stane,
I svoju lulicu, iz koje mu viri
Krijumaren duvan, sladi natenane...

Tu se parkom keze probisveti divni;

Jer od trube raste u srcu toplota,
Mirisav ko rua, tu redov naivni
Bebu neno milki, dadilju da smota...
- Ja pratim, razdrljen, stazama u seni
ivahne curice, a one to znaju,
Pa se glasno smeju i okreu k meni,
A drske im tajne iz oiju sjaju.

utljivo ih pratim, a pogled mi hvata

Sve to kriju nakit i vitica smea,
Pa lutam pod bluzu, do beloga vrata
I oblih ramena, boanstvenih lea.

izmice im svuem i arape bre...

- Doaravi telo u zanosu plovim...
One tiho apu, spadalom me dre.
- A ja im estokom eljom usne lovim...
 VENUS ANADYOMENE

Kao iz kovega mrtvakoga, glava

Smeokose ene, sva napomaena,
Glupavo iz stare kade iskrsava;
Mnoga teta na njoj slabo je skrivena;

Pa vrat, tust i sivkast; lopatice lee

Izboene; lea kratka, izvijena;
Pa obli bokovi to kao da bee;
Koa, slojevitom mau podloena;

Po kimi peati rujni; sve to iri

udnovato grozan vonj; s lupom na oku
Svata bi video ko malo zaviri...

Rei Clara Venus piu joj na boku;

-I celo se telo mie, prua sapi
Runo lepe - s irom to na maru zjapi.

27. jula 1870

 PRVO VEE

Ona se bila vrlo svukla

A velika su stabla tu
U prozor zlobno kronjom tukla
Da vide nju, da vide nju.

Goliava je u fotelju
Sela i blistala je sva.
Treptahu na tlu u veselju
Noice divne, uda dva.

Pogledom hvatah zrak to bludi

- Iz kronje leptirasti let
U njezin smeak i na grudi,
Ko muica na ruin cvet.

Moj poljubac joj nogu dime.

I kao kaznu za taj greh
uh zvuke bistre i nemirne,
Kristalno lep i surov smeh.

Pod koulju je rairenu

Sakrila noge: Dosta s tim!
- Tu prvu smelost doputenu
Kaznila smehom veselim!

Drhtuljke jadne, oi njene,

Dodirnuh usnom lagano.
Zabaciv glavu, neno mene
Prekori tad: Oh! jo i to!...

Moram vam, gospon, rei zato...

Ostatak joj u grudi ja
Sakrih sa poljupcem, i na to
Zauh njen smeh to znai: da...

Ona se bila vrlo svukla,

A velika su stabla tu
U prozor zlobno kronjom tukla
Da vide nju, da vide nju.
 TA SPREAVA NINU

ON. - Mi emo ii, zar ne? skupa,

Ko zagrljeni par,
Da vino zore nas okupa,
Jutarnjeg neba dar,

I da nam nozdrve poplavi

Svei i modri zrak,
Dok umu, nemu od ljubavi,
Proima drhtaj lak.

Tu granje zelen-kapi sluti,

Pupoljke tono zru,
I sve treperi - drhtaj puti
Tu skriva se u dnu.

Prostree plat po mladoj travi

I tvoj e kolut plav,
Oko oiju to se javi,
Postati rumen sav!

U tu dolinu zaljubljena,
 Smeh e da seje svoj
I kao od ampanjca pena
Tei e on po njoj.

Smejae se ko napasniku
Meni, kad kao sad
epam te za tu lepu kiku...
Oh! ispio bih, rad,

Jagodin miris to ti rubi

Tu rascvetanu put!
Nasmej se kad te kradom ljubi
Lahorov blagi skut;

Kada te rumen ipak drai,

Nasmej se ali toj,
A meni, ludice, pokai
Najlepi smeak svoj.
.

Sedamnest leta! Bie srena!

Livade oko nas,
I zaljubljena polja vena,
Ti sa mnom, divni as...

Zagrljeni, sliemo rei

 U jedan lepi sklad,
Pa emo gorski brzak prei,
Zai u umski hlad...

Kad srce nesvest obuzme ti,

Kad, obamrla sva,
Zatvori oi, ti e hteti
Da te ponesem ja...

Ustreptalu u te du puta
Nositi; ptiji poj
Andante e da procvrkuta
Na grani leskovoj...

aptau ja na usne tvoje,

Stiskau telo to,
Kao da nosim dete, to je
Klonulo, pospano.

Ta plava krv, sjaj koe bele,

Bie nam vino, zanos na;
aputau ti rei smele,
Gle - rei koje zna!

Bujae ivotni sok tiho

Kroz ume; sunan dan
 Zasue finim zlatom njihov
Zelenorumen san.
..

Uvee? etnja nastavlja se,

Krivudavi na put,
Nalik na stado koje pase,
Stie u svaki kut

Vonjaka, gde se trava plavi;

O kako snano tu
Ve se na milju miris javi
Jabuka koje zru!

U selo emo natrag stii

Kad padne polumrak,
I miris mleka e se dii
U svei tamni zrak;

I miris ubra, miris staja

Gde tee ivot tih,
Pun ritma sporih udisaja,
Pun lea velikih

iju belinu obasjava

 Svetiljke traak ut,
I vonj balege mirnih krava,
Posvuda razasut...

- Oale bake koja skriva

Dugaki nos u svom
Molitveniku, i vr piva
Sa drkom olovnom,

Pun pene, - usta koja vano

Iz lule ire dim
I, puei, jo grabe snano
Usnama mesnatim

S viljuke unku, pa je melju,

Dok zari svaku stvar,
Kovege stare i postelju,
S ognjita sjajni ar.

I deja stranjica debela

Kroz polumrak se sja, -
Detence klei, njuka bela
U olji mu je sva.

A do nje druga njuka stie

Reei prekor blag
I malianu lice lie,
Jer joj je ipak drag...

Pred vatrom to treperi, jarka,

I ponad veza svog,
Pokazuje nam jedna starka
Svoj profil crn i strog.

- Sve emo znati to se zbiva

U umezima tim
Kad plam zapljusne okna iva
to zasjaju se njim!...

- A zatim, tamo gde crn lei

Jorgovan, rascvetan,
Maleni prozor kroz mrak svei
Sjae nam, nasmejan...

Doi e, doi! jer te volim.

U lepoj etnji toj,
O, budi sa mnom! Ja te molim.
ONA. - A ta e pisar moj!

15. avgusta 1870.

 ZATEENI

Tamni u snegu i u magli,

Petoro malih su se sagli
Nad okno to se kresi,

S guzama uvis, i - o jade!

Oi im divni prizor slade
Dok Pekar hlebac mesi.

Motre ga kako testo sivo

Obre, pa ga gume ivo
U rupu to se ari,

I uju - dobri hleb se pee,

Sa Pekarovih usta tee
Nekakav napev stari.

Tu uureni, ne miu se,

Dah sa okna udiu u se,
Ko miris toplih grudi,

Dok se zbog nekog nonog slavlja

Pletenica od hleba spravlja
 Pred pogledom to udi,

Dok pod gredama to se dime

Mirisna kora cvri rime
S popcima raspevanim,

Pred rupom tom gde ivot die

Ne vide svoje rite vie
Oima zaaranim.

O, svaki sneva kako jede,

Isusi jadni to se lede, -
Pa ipak se tu kupe

Da stisnu ruiaste njuke

Uz reetke, i, potrbuke,
Da mumlaju kroz rupe,

Otupeli, i tu se mole,
Sagnuti tako snano dole
Ka nebu odkrinutom,
Da pucaju im bedne hlae
I koulje im se izvlae
U zimskom vetru ljutom.

(20. sept 70.)

 ROMAN

Sedamnest je leta neozbiljna dob.

- Vee: k vragu mete i luster kafane
Pod kojim kriglama punili smo drob!
- Ietamo tad pod lipe rascvetane.

U sumraku junskom dah lipe je drag,

A vazduh je tako blag, da sklapa oi.
Vetar, pun agora - jer blizu je grad
Miris vinograda i piva svud toi...

II

- No gle tamni azur, krpa siuna

U ram male grane to je zabasala,
Bocnut od zle zvezde to se topi sva
S blagim drhtajima, blistava i mala...

Sedamnest godina! No junska! - Ti, pjan,

Osea, krv ti se ko ampanjac kree
Kroz ile; na usne, kroz bunilo, san,
Kao sitna buba poljubac ti slee.

III

Srce robinzoni kroz prie i sne

- Kad neki gospodin, ukruen od tirka,
Vodi ker, na kojoj draesno je sve,
U sjaju fenjera koji bledo mirka...

I jer joj se ini da si mnogo mlad

I naivan, ona, kad kraj tebe mine,
ivahna i laka, okrene se tad...
- Na usnama tvojim ginu kavatine ...29

IV

Zaoren. Otkaen do avgusta. Jo

I sonete pie: ona im se smeje.
Prijatelji odu. Kau: Ukus lo!
Najzad stie pismo: smilovala se je.

Te iste veeri opet puni drob

Kriglama u buci blistave kafane.
Sedamnest je leta neozbiljna dob
Kad gradom miriu lipe rascvetane.
23. septembra 70.
 ZLO

Dok zvide crveni ispljuvci kartea

Kroz modrinu neba, dok itave ete,
Skerletne, zelene , kosi ratna sea,
30

Kraj Kralja ijih su rugalica mete,

Dok strana ludila bezbroj ljudi melju,

Stvarajui hrpe krvave... - O leto!
O jadni mrtvi, u travi, u veselju
Prirode koja vas jednom stvori sveto!

Postoji Bog to se smeje sa oltara

U cveu, tamjanu, kaleu od zlata,
Kog hosane njiu pa ga dreme hvata,

A bude ga majke koje bol obara

Kada, suzne, u svom crnom ubraaju,
Zamotan u rupi, krupan gro mu daju!
 ESARSKI BES31

Preko rascvetanih travnjaka koraa

S cigarom, odeven u crno, i bled.
Milju se u cvetne Tiljerije vraa,
- U mutnim oima ari mu se jed...

Opi ga orgija od dva desetlea!

Jednom je rekao sebi: Moj je dah
Dovoljan da zgasne sloboda ko svea!
Sloboda oive, pa ga mori strah!

U klopci je... ije ime nemo zbori,

Drhtav? Kakvo ljuto kajanje ga mori?
Ko to zna! Carske mu oi skriva mrak...

Kratkovidi kum mu moda mira ne da...

32

-I kao u vee Sen-Klua, on gleda

Oblak, to s cigare lebdi, plav i lak.
 SAN ZA ZIMU

Njoj

U ruiasti vagon sa plavim jastucima

Seemo, zimi, pa na put!
Bie nam lepo. Gnezdo s pomamnim poljupcima
Skrivae svaki dremljiv kut.

Sklopie tada oi, da ne vidi kroz prozor

Sav udovini onaj puk
U kom se mrzovoljno, da ispuni te grozom,
Crn demon ceri, crni vuk.

Tad e ti iznenada pecnuti obraz neto.

I siuni poljubac vratom e tvojim veto
Potrati, ko pauk lud...

Rekavi: Trai, ti e prignuti glavu k meni,

I traiemo dugo tu bubu, zaneseni,
- A ona e da skita svud...

U vagonu, 7. oktobra 70.

 SPAVA U DOLU

To je zelen-rupa s raspevanom rekom

to srebrne prnje poludelo kai
O travu: tu sunce na bregu dalekom
Bleti: to je dolac to penasto zrai.

Otvorenih usta, tu mlad vojnik spava.

Jastuk mu je plava potonica svea.
Bled je, pod oblakom pruen preko trava,
A svetlost mu dadi na zeleni leaj.

S nogama u cveu, on se u snu smeka,

Kao dete koje mui bolest teka.
Zagrej ga, prirodo, jer zima ga mori.

Miris mu drhtaje nozdrva ne budi.

Miran, mladi spava, s rukom preko grudi.
Crvena mu rupa s desne strane gori.

Oktobra 1870.
 U ZELENOJ KRMI,
u pet popodne

U skitnji mi izme stradale od ljunka

S ceste. U arleroa uoh osmog dana.
U Zelenoj krmi - ruak: mlaka unka
I jo krika hleba, maslom namazana.

Protegavi noge pod zeleni sto,

Blaen, zagledah se u naivne are
Sa tapeta. - Ali bee divno to
Kad cura, sisata, oiju to are,

- O, ta ne zna ta je strah od poljubaca!

S osmehom, dade mi hleba i maslaca
I areni tanjir, pa kad mi ukrasi

Rujno-belu unku glavicom enjaka,

Te mi nasu kriglu ija pena laka
Bee pozlaena suncem to se gasi.
 ZLOA

U trpezariji smeoj, to mirie

Na firnajz i voe, doepavi neku
Belgijansku klopu - koju, ne znam vie
Komotno se svalih u fotelju meku.

Sluao sam uru, srena i spokojna

Duha... Kuhinjska se rastvorie vrata
I ue slukinja - zato, nemam pojma
S lukavom frizurom, raskopanog vrata.

Jo detinja usta napuivi, poe

Da miluje prstom svoj obraz, to voe,
Tu rumenu breskvu, od somota svu,

I da mi ugodi, primae mi jelo,

Te da bi dobila poljubac zacelo,
apnu: Vidi - obraz nazebo mi tu!

arleroa, oktobra 1870.

 BLISTAVA POBEDA KOD SARBRIKENA
IZVOJEVANA S POKLICIMA IVEO CAR!33

Belgijska gravura u velianstvenim bojama,

prodaje se u arleroa, 35 santima

Apoteoza, plava i uta, u sredini

Grli cara to jae na ognjenom i-i,
Presrean, poto mu se sve ruiastim ini,
A blag je kao alac, kao Zevs gnevom vri.

U dnu, poneki redov, to malo je odremo

Kraj bubnja to se zlati i topa crvenog,
Sad se uljudno die. Navlai jaknu Remo,
Smantan Imenom sjajnim kad vide Vou svog!

A Vojin, nakostreen, zdesna i neto blie,

Na kundak ostrague naslonjen, k nebu die
Ruerde: iveo Car!!! - Sused mu mrtav ladan...

Ko crno sunce nie koporan iznenadan,

Prostoduni se Soldo, crven i plav, iz njega
Pomalja, i stranjicu pokazuje: - Zbog ega?...

Oktobra 1870.
 ORMAN

Taj rezbaren orman, sav u hrastovini,

Nalii na stare, dobroudne ljude,
A kad je otvoren, prosipa u tmini
Mirise to zanos poput vina bude.

U njega se mnotvo starudija strpa,

Miriljavog rublja il marama baka
S likom udovita, zatim starih krpa
enskih ili dejih, uvelih ipaka.

- Tu i medaljona ima, i portreta,

Traka kose; tu je miris suvog cveta
Sa kojim kao da mirie i voe.

- O drevni ormane, tebi je poznata

Mnoga pria koju ispriati hoe
Kad kripei iri svoja crna vrata.

Oktobra 70.
 MOJE BOEMSTVO

Fantazija

Ja kretah, s rukama u dva depa uplja;

Imao sam ak i kaput idealni;
U skitnji, o Muzo, bio sam tvoj stalni
Zatonik to u snu cvet ljubavi skuplja.

Rupom su zjapile hlae mi jedine.

- Bejah Pali-sanjar to slikove ite.
Velika mi Kola behu konaite.
- A moja sazvea utahu iz tmine,

Te, uz put sedei u jesenje vee,

Ja ih oslukivah, pustivi da tee
Mojim elom rosa - sok to snagom vrca,

Pa, slaui rime sred arobne tmice,

Ja sam prebirao, ko na liri, ice
Ranjenih mi crevlji - stopu pored srca!
 GAVRANI

Gospode, kad se livada sledi,

Kad angelusi svi odzvone
Nad zaseokom koji klone,
Na prirodu, gde cvee bledi,
Srui s nebesa jata nova
Dragih i divnih gavranova.

Armijo udna okrutnog krika,

Na gnezda vam huje bure ljute!
Vi, uzdu reka koje se ute,
Kraj kalvarija muenika,
Na jarku, grani to se trese,
Rasprite se, skupite se!

Nad Francuskom, nad svakim poljem

S prekjueranjom etvom smrti,
34

Nek vam se zimsko kolo vrti

Da zamisle se ljudi bolje!
Izvikuj dunost u svako doba,
O crna ptico, vesnie groba!

Ali, Gospode, na jarbolima

Hraa u opinjenoj noi
Nek majska ptica pesmu toi
Za svakog ko u umskim dnima
Bez budunosti prikovan lei
U travi iz koje niko ne bei.
 ZASELI35

Kvrgavi, rohavi, modrih podonjaka,

Na butnjai gre kratke prste grube;
Namorstvo im curi preko potiljaka
Kao kad zid stari procveta od gube;

Njihov udni skelet na kostur stolica

Nakalemila je strast padaviara,
Od njihovih nogu i drven-noica
U jutro i vee taman vez se stvara!

Ti starci, spleteni sa tim seditima,

Oseaju kad im sunce kou glaa,
A kada opaze sneg na prozorima
Zadrhture bolno ko aba krastaa.

Mnoga ih udobnost za Sedite vee,

Smeom ih je slamom meko obavilo,
Dua starog sunca pali se sred mree
Ispletenog klasja gde je zrnje zrilo.

I ovi pijanisti to bubnjati vole

Prstima pod sobom, s kolenom uz zube,
Sluaju u sebi tune barkarole.
Nena ljuljukanja u upe ih ljube.
Oh! ne diite ih! Jer bie belaja...
Dignu se i fru ko oamarene
Make, ire pleke dok ih bes osvaja,
akire im prete s boka, naduvene.

A vi ih sluate, i na zid im tamni

Lepite elave glave, noge krive,
Dugmad im kroz hodnik lije pogled plamni
epavi vam oi ko zenice ive! .

Nevidljivom rukom ubijaju muki:

Kad se smire, liju otrov zena, koji
Skuplja se u oku prebijenoj kuki;
A vi ste u levku, elo vam se znoji.

Opet sednu, ruke sred masnih maneta

Tope im se, i dok od zore do mraka
Do tih to ih dignu misao im eta,
Stresaju grozdove svojih podvaljaka.

A kad strogi san im obori vizire,

Tad na ruci sniju bia koja ljube,
Te stolice koje, oploene, vire
U gorda nadletva koja e da rube,
Dok tintano cvee, koje polen pljuje
Zareza, njie ih du krotkih putira,
Kao vilin konjic kad cveem putuje...
- I drai ih klasje to ud njihov dira.
 FAUNOVA GLAVA

U zelenom lisju, krinji s mrljom zlata,

U lisju kroz koje plovi treptaj blag,
Gde u divnom cveu san poljupce hvata,
Rasparavi ivo taj prekrasni sag,

Unezveren faun iri svetle oi

I belim zubima grize crven cvet,
A s krvavosmee usne mu se toi,
Kao staro vino, smeh u umski splet.

I kad je pobego, poput veverice,

Smeh mu jo treperi sa listova svih,
A zlatni Poljubac ume, to od ptice
Bio se prepao, opet biva tih.
 CARINICI36

Oni to kau: lus, i to su psovci vini,

Vojnici, talog Carstva, bivi junaci mora,
Svi nisu nita naspram Vojnika Ugovora
to sekirama seku sam azur pogranini.

Sa noem i sa lulom, ozbiljni, neumorni,

Kad ko gubica kravlja mrak u umama slini,
Vodei svoje doge povodcem, u tiini,
Oni polaze u no, za stranu obest orni!

Modemi zakon s njima none Faunke trai,

Fauste i Dijavole hvataju ti junaci:
Dosta je, bivi ljudi! Denjkove te odbaci!

A kad njegova svetlost doe do mladih drai,

Carinik onda revno sve pregleda, svud vime!
Pakao Prestupniku kojega rukom dirne!
 VEERNJA MOLITVA

Ja ivim zaseo, aneo sred ruku

Berberina, s kriglom, u dimu cigara;
A vrat moj i trbuh nalikuju luku
Pod vazduhom punim nestvarnih jedara.

Kao vreli izmet iz golubinjaka,

Hiljada me Snova tako slatko pee
Da mi srce, nena kora u biljaka,
Prokrvari zlatnim polenom to tee.

Potom, poto brino sa snovima svrim,

Nakon tridesetak krigli, kruta java
Tera me da hitno, sabran, nudu vrim.

Pitom kao Gospod kedara i trava,

Ja premokrim nebo, dok svi suncokreti
alju pozdrav mlazu to visoko leti.
 PARISKA RATNA PESMA37

Proleni dani oevidno stiu,

Jer iz srca zelenih Imanja
Tjer i Pikar uspee da diu,
38 39

Da otkriju sva svoja blistanja!

Maju! kakvi ludi gologuzi!

Vi u Sevru, Medonu, Banjeu,
ujte kako dobrodoli druzi
Premaletne stvarice nam seju!

On tam-tam i maeve vole

A ne stare kutije za svee;
Dobri doljak ne igra se jole,
Ve crvenim jezerom se kree!

Kad se one ute upe sjate

I na naa legla se obore,
Mi banimo ba u takve sate
U svetlosti naroite zore!

Tjer i Pikar - te sile sunule

S petrolejem da prave Koroe:
Suncokrete s naih polja gule,
Ko gundelji evo nam se roje...

Njihov rod je sultan Tata-Mata!...

U eboju Favr lei eno,
40

mirkanje ga akvaduktno hvata,

mre bogme ba zabibereno!

I kraj vaeg petrolejskog tua

Vru je plonik velikoga grada,
Pa sad zbilja treba da se kua
Vaoj roli udar da se zada...

A Seljani to se sada bane

I epure u uanju svome
ue dobro kada male grane
Pod crvenim gnjeenjem se slome!
 MOJE MALE DRAGANE

Suzni hidrolat polja mije

41

Nebeskog kupusita:
Pod sisavcem to slinu lije,
Kao dva obla prita,

udne se lune bele vama,

Od buganaca obe,
Dok zveckate kolenicama,
O ljubljene rugobe!

I tako smo se zavoleli,

Moja rugobo plava!
Rovita jaja mi smo jeli
I otrov ludih trava!

Pesniku si mi krunu dala,

Moja rugobo smea!
Doi mi sad u krilo, mala,
Da biujem ti lea!

Izbljuvah tvoje briljantine,

Odurna moja crnko,
I trbuh moje mandoline
Od tebe bi ve crko.

Pih! moja slina osuena,

Ti moje groblje rie,
Sa tvojih grudi, usmrena,
Jo nikako da sie!

O moje male ljubavnice,

Mrzim vas iz dna due!
Neka se vae rune sise
Od bolnog drpa gue!

uvstvitelnosti moje fine

U zemlju utapkajte;
- Hopa! - o moje balerine,
Malo mi zaigrajte!

Vae su lopatice tropa,

Ljubavi moje male!
Sa zvezdom s boka tono opa
U igru ste se dale!

I za ta ovja ela vrsta

Svoje sam rime sklado!
Slomio bih vam zato krsta
 to ljubav vama dadoh!

Bljutave zvezde promaene,

Pokuljajte u rupe!
Vi ete cri, samarene,
Kad rune brige hrupe.

Uz udne lune dve na vama,

Od buganaca obe,
Zazveite kolenicama,
O voljene rugobe!
 UANIJA42

Kada oseti, pozno, gaenje svog stomaka,

Fra Milotus, gledajui zamagljenom zenom
U prozor sa kojega strelama svojih zraka
Sjajni ga anak sunca obasipa migrenom,
Svoj trbuh pope pone krevetom da bacaka.

I dugo se koprca preko postelje, s koje

Kad spusti se, uz trbuh koleno mu se trese,
Preplaen kao starac to burmut proguto je,
Jer sad e beli lonac morati da donese
I zadii do krsta skute koulje svoje!

Kad une, zimogroljiv, na nozi mu se gre

Prsti; dok sunce lije na okna od papira
Boju peciva, njemu drhtaji koom tre,
A iin nos, lakiran, dok sjajni zrak ga dira,
Nalik mesnatoj grani korala nekog, mre.
..

I ia se tu krka, but mu u vatru tone,

Sedi svijenih ruku, otromboljene usne,
A lula mu se gasi, smude se pantalone,
U vedrom mu elucu hrpa kembia pljusne
I stane da se mie ko ptice to se gone!

Usnuli darmar svuda prljave prnje iri,

Zaspale su uokrug poivinene stvari;
Klupice, udne abe, tmina u oku smiri,
Ko uasni pevai, zinuli su ormari,
Pun groznih apetita, iz drela san im viri.

Celu tu tesnu sobu gadna toplina proe;

Guvom je od dronjaka napunjen mozak ie.
On uje gde mu dlake rastu iz vlane koe
I, tucajui vano i smeno, on istie...
opava klupa i on nikako da se sloe.
..

A u veernjem asu, kad mu na meseini

Na obrisu stranjice cure svetlosne sline,
Tad jedna sena une na snenoj pozadini
Rumenoj ko trandafil... - udljiv, po nebu mine
Nos, gonei Veneru u nebeskoj dubini.
 SEDMOGODINJI PESNICI43

I Majka, sklopivi svesku zadataka,

Gordo bi otila, ne vide deaka
ije krupno elo i oi mu plave
Kau da mu duu sva gaenja dave.

itav dan je bio razuman i veto

Pokoran, pa ipak, bockae ga neto,
Dvolinost je htela malo da izviri.
U mraku hodnika, gde se memla iri,
Voleo je da se isplazi, podboi,
Dok mu iskre teku pred sklopljene oi.
Jedna vrata behu u mrak otvorena:
On, na stepenitu, jeo bi zbog sena
U zatonu dana to visi sa krova.
Leti bi ga, slabog, tupog, enja nova
Odvela u nunik, gde sveina piri,
Da, zamiljen, miran, nozdrve rairi.
Kada bi u bati to je mirisala,
Iza kue, zimi, meseina sjala,
On bi ispod zidnog laporastog stenja
Pred stisnute oi zvao privienja,
Sluo kako gmie ugavo rastinje.
Suut! Prisan bee s decom sirotinje
Koja, boleljiva, bezbojnih oiju,
Mrave i blatne prste svoje kriju
U dronjke to ire vonj na srakalicu
- I zbore s ljupkou kretena na licu!
Kada bi, zateen u tom saaljenju,
Uplaio majku, u iznenaenju
Njenom on hvatae nenosti najdrae.
A ona imae plav pogled - to lae!

Sa sedam godina piso je romane

O pustinji punoj slobode neznane,
O umi, o suncu, obali, ravnici.
Crven, otkrio bi u novinskoj slici
Smejanje panjolke ili Italijanke.
Kad bi, odevenu poput Indijanke,
- U osmoj godini - ustru, crnooku
Ker komije sreo, ona bi u skoku
Na lea mu pala, tresu pletenicu;
On joj je u oku grizao zadnjicu,
Jer gaice nije nikada obukla.
A kad bi ga akom i petom istukla,
U sobi je diso miris koe njene.

Bojo se nedelje zimske, natutene,

Kada je, zalizan, morao da hita
Za sto za kojim e Bibliju da ita;
Nou bi sanjao sve to, da izludi.
Bog mu drag ne bee, nego crni ljudi
to u sumrak s posla u predgraa stiu,
Kada doboare to galamu diu
Iz gomile prate smejanje i graja.
- Sanjo je livade s talasima sjaja,
I zdrave mirise, i rast zlatnih malja,
I sve to uzlee, to se mie, valja!

A to je sladio svoje tajne drage,

Kad bi u smraenom kutku, punom vlage,
Sakriven u sobu plavu i golemu,
itao svoj roman, mislio o njemu,
Punom mokrih uma, neba to se uti,
Zvezdanih stabala sa cveem od puti,
Bunila, padova, poraza i sloma!
- Dok buka iz grada razbija mir doma
I dok on, leei na aravu belom,
Predosea jedro svojom duom celom!

26. maja 1871.

 SIROMASI U CRKVI

Smradni im dah mlai vazduh bojeg dvora,

U hrastove klupe dok zbijaju tela
Podiui oi k pozlatama hora
Gde pobonu himnu dograbie drela;

Sreni i ponizni ko psi koje tuku,

Voska udiui vonj, ko miris hleba,
Uporne i smene molitve u muku
Siromasi alju put dalekog Neba.

Iako je Bog ih muio est dana,

Svaka od tih ena rado klupe glaa!
U krilu im udna deca, umotana
U nazovi krzna, gue se od plaa.

Vade rune dojke, pijaice supe

Ne mole; molitva iz oiju viri;
Pogled im privlae razmetljive grupe
enskinja, njihovi nastrani eiri.

Napolju - glad, zima, mu to tereveni:

Jo sat, pa e opet u zla svakojaka!
A oko njih stenje, unjka, ape, jei
Zbirka starih ena tekih podgunjaka.

Tu su umobolni i padaviari
Od kojih beae svet s raskra jue:
Tu njupaju nosom neki misal stari
Slepci koje dukac kroz dvorita vue.

I taj puk prosjaki glupu veru slini,

Beskrajna mu alba ka Isusu kulja,
Dok on, ut od sunca, sanja u visini,
Iznad zlih trbonja i mravih hulja,

Iznad lakrdije kleeega sveta,

Iznad smrada mesa i krpa u plesni
- A molitva reju odabranom cveta,
Mistika, ve sasvim nasrtljiva, besni,

Kad, kroz crkvu gdeno sunce gine, kroe

Sa smekom, u svili, bolje Dame, koje
Boluju od jetre i - Isuse! - moe
U kropionici ute prste svoje.
 OTETO SRCE44

Tuno mi srce na krmi bali,

Srce, to krda prekri ga svud.
Tu njega njihov vakanac zali,
Tuno mi srce na krmi bali:
Kad smeh se ete na njega svali
I gromkog vica surovi sud,
Tuno mi srce na krmi bali,
Srce, to krda prekri ga svud.

Itifalina, redovska, reska,

Iskvarila ga sprdanja ta!
Za kormilom se prostrla freska
Itifalina, redovska, reska.
O valu gde se maija ljeska,
Umij mi srce, nek isto sja!
Itifalina, redovska, reska,
Iskvarila ga sprdanja ta!

Kada svu krdu druina stuca,

Oteto srce, ta li e tad?
Sto e bahovski tu da se tuca
Kada svu krdu druina stuca!
A moj e stomak da vri i puca
Ako mi srce preplavi gad:
Kada svu krdu druina stuca,
Oteto srce, ta li e tad?

Maja 1871.
PARISKA ORGIJA ili PARIZ SE PONOVO
NASELJAVA

Juri sa stanica! jer stigli ste, hulje!

45

Sunce arkim dahom bulevare brie

Gde jednom varvarske vrvele su rulje.
Sveti Grad pred vama na zapadu die!

Hajdete! Nove e poare da spree.

Evo vam kejova, kua, bulevara
Na lakom azuru, to je jedno vee
Ozvezdan orgijom smrtonosnog ara! 46

Skrijte mrtve dvore u daane nie!

Pogled vam jo davnim osveen je strahom.
Evo rieg stada to kukove njie:
Ludujte! smeni ste u divljanju plahom!

Krik kua od zlata, o pohotne kuje,

deraice kataplazmi , on vas trai!
47

Hitajte! No gra, no radosti truje

Ulice! Pijanci, nek vam pie blai

Oaj! Zar neete - kad sjaj razuzdani,

Rujui kroz rasko, uz vas, pone tei
Sliniti u ae, mrtvi, savladani,
Motrei kroz bele daljine, bez rei?

Pijte za kraljicu raspusnih stranjica!

ujte glupi tucaj, agor koji bleji!
ujte kako skau usred arkih tmica
Idioti, starci, pajaci, lakeji!

O gnusovna srca, o uasna drela,

O ralje, smrdite jo jae pred nama!
Vino za prostaka obamrla tela...
Pobednici, trbuh prepun vam je srama!

irite nozdrve za ohole muke,

Moite otrovom ice svojih ija!
Na dejem potiljku Pesnik e vam ruke
Skrstiti, zborei: Nek vas ludost vija,

Hulje, jer kopate po utrobi ene,

Bojei se njenog trzanja i vriska
to bi vas smrvio, gnusne, uguene
Na grudima njenim, od uasnog stiska!

ta moete bludnom Parizu, vi lutke,

Sifilitiari, kraljevi, luaci?
Dronjke, tela, due, i otrov va, utke
- O gnjilei! - on e sa sebe da zbaci!

I kad se, itui svoj novac, bez svesti

Sruite, dok vapaj utrobom vam bludi,
Stiskae daleko od vas grube pesti
Crvena bludnica krupnih bojnih grudi!

Kad si se napleso u gnevu, o grade,

Kada mnogi no je udarac ti dao,
Kad si trak proleni dobrote i nade
U zeni, klonuvi, sauvati znao,

O moj bolni grade koga smrt ve hvata,

Pruen u Budunost koja otvara ti
Kroz tvoj bledi prostor milijardu vrata,
Grade kome Prolost sme blagoslov dati,

Ti, magnetsko telo za patnje bez kraja,

Opet guta stravu ivota, u kojoj
Talas bledih crvi ile ti osvaja,
A leden prst igra na ljubavi tvojoj!

I to nije loe. Jer sve to ne kida

Krila tvom Napretku, ko to nekad nije
Striks gasio pogled plav Karijatida
48
Gde se zlato zvezda s plavih stuba lije.

I mada si oku uasan i jadan,

Mada u Prirodi nijedan grad ivi
Jo nije postao ir toliko smradan,
Lepoti se tvojoj Pesnik ipak divi!

Moni pokret sila titi te, a dani

Olujni te svojom poezijom ljube,
Tvoje delo kljua, Grade izabrani!
Nagomilaj pisku u glas gluhe trube!

Pesnik e uzeti pla Osramoenih,

Mrnju Robijaa, viku Prokletnika,
Sevnue ljubavlju ko biem po eni,
Razglasiti pesmom: Evo razbojnika!

Sreeno si, Drutvo! - jer orgija rida

Iz starih bordela, kao nekad, grobno,
I plin, u bunilu, s crveneeg zida,
Ka plaveti bledoj bukti, bukti kobno!
 RUKE ANE-MARIJE

Snane su ruke ane-Marije

I plamnim letom osunane,
Blede kao da smrt ih mije,
Tamne ko ruke u Huane . 49

Movara slasti da li toi

Po njima preliv smee boje?
Ili ih meseina moi
U jezeru vedrine svoje?

Na kolenima divnim mime,

Zar varvarsko su nebo pile?
Prodavahu li dijamante,
Cigara zar su bezbroj svile?

Pred arkim nogama Madone

Zar outi ih zlatno cvee?
San velebilja u njih tone
I crna krv mu kroz njih tee.

Ruke to teraju dvokrilce

Kad bumbare kroz zore blede
U nektar da zabodu rilce?
Ruke koje otrove cede?

U kakav san to one tonu

U teglenjima kad se ire?
U san nesanjan na Sionu,
Neznan za Kine i Pamire?

Ne, limun nisu prodavale,

Ni tamnile kraj nogu Boga,
Ni pelene jo nisu prale
Deteta nekog plaljivoga.

To nisu ruke roake male,

Ni radnica, irokih ela,
Koja pale, pjana od katrana,
Na radilitu sunca vrela.

To su ruke to kimu tlae,

Ruke to nikad zlo ne ine,
Ruke, od konjske snage jae,
Ruke kobnije no maine!

Porazivi sve svoje jeze

I vinuvi se poput plama,
To meso peva Marseljeze,
A nikad himne bojeg hrama!

One vas mogu i na muke

Da udare, o fine ene,
Da zdrobe vae gadne ruke,
Narumenjene, nabeljene!

Kad njihova se ljubav javlja,

Svakoj se ovci smuti upa!
A silno sunce rubin stavlja
U falangu im to nastupa!

Od svetine im smei beleg

Ko u jueranjih nedara;
50

Buntovnici im dati ele

Poljupcem dokaz svoga ara!

Izbledele su kao breze

Na suncu koje ljubav kruni,
Nosei teke mitraljeze
Preko Pariza to se buni!

Ah! katkada, o Ruke svete,

Sa vas, gde opijenost duga
Navek nam usne dri, lete
Krici blistavih beouga!
A katkad, aneoske ruke,
Bie se nae udno smuti
Kad krv iz prstiju vam puste
Da zbriu sunce s vae puti!
 MILOSRDNE SESTRE

Mladi sjajnog oka, smee koe, tela

Kom lepotu krpe ne bi smele kriti,
to bi od Genija nekog, ispod vela
Nonog, u Persiji, mogo voljen biti,

Devianski mio u obesnoj zloi,

Gord zbog svojih prvih tvrdoglavih htenja,
Slian mladom moru, plau letnjih noi
Nemirnom na logu od draguljnog stenja,

Mladi, pred runoom sveta punog jada,

Kada talas besa u srce mu grune,
Pun vene, duboke boli svoje, tada
Ueli se sestre milosra pune.

Ali eno, hrpo utrobe, suuti,

Ti nisi ta sestra nikad bolu ljudi,
Ni tvoj pogled, trbuh gde rii mrak uti,
Ni laki ti prsti, ni silne ti grudi.

Usnula slepice ogromnih zenica,

Nai zagrljaji pitanja su samo;
Mi tebe nosimo, o ti nosaice
Dojki; tebe, Strasti, uljuljkati znamo.

Svoju obamrlost, i mrnje, nemoi,

I surovost koju odvajkada pije,
Sve nam vraa, ipak nezlobiva Noi,
Kroz krv koju tedro svih meseci lije.

- Kad, noena asak, uasne ga ena,

Ljubav, zov ivota, pesma delovanja,
Tad plamena Pravda i Muza zelena
Mue ga lepotom svoga nastojanja.

as mir, a as blesak u duh mu se penje;

Naputen od dveju okrutnih Sestara,
Zbog nauke plodne dok s nenou stenje,
Krvava se rana na elu mu stvara.

Al mrak Alhemije i uenje sveto

Prezire ranjenik, gord uenjak, koji
Zna da mu je srce samoom sapeto.
I on, lep jo uvek, neka se ne boji

Smrti, nek veruje u krajnji cilj, Snove

U noi istine, let kroz carstva njena,
Nek u bolno telo i duh tebe zove,
Milosrdna sestro, Smrti tajanstvena.

Juna 1871.
 SAMOGLASNICI51

A crno, E belo, I rujno, O plavo,

U zeleno: tajna roenja vam tu je:
A, crn kosmat pojas muha to blistavo
Nad svirepim smradom kupe se i zuje,

Zatoni sene; - E, koplja gordih santi,

Belina adora, cvee zanjihano;
I, krv ispljunuta, smeh to gnevno plamti
Na usnama lepim, u kajanju pjanom;

U, drhtanje kruno boanstvenih mora,

Spokoj panjaka i stada, spokoj bora
Koje alhemijom stiu uenjaci;

O, vrhovna Truba, puna cike lude,

Mir kojim Aneli i svetovi blude,
- Omega, Oiju monih modri zraci!
52
 *

Zvezda ti prosuzi rujna u koljke ujne,

Beskraj ti razvi beo niz slabine svoj tok;
More ti zabiseri rie na dojke bujne,
A ovek iskrvari cm uz tvoj carski bok.
 PRAVEDNIK53

Fragmenti

Tu stajae Pravednik, ko odvaljen od zida.

Zrak mu zlatio rame. A s mene znoj je teko:
Ti bi hteo da vidi svetlucanje bolida?
I da uspravan slua ono zvezdano mleko
to zuji u rastenju, i roj asteroida?

Lakrdije su none ustremile se na te,

O Pravednie! Zato pod krovom skriven budi!
Nek usne ti u platnu molitvom slatkom pate!
I kad ti kucne neko na oltar, u zabludi,
Reci mu: Ja sam sakat, idi od mene, brate!

I Pravednik stajae sred straha i groenja

Trava to poplavie kad mrtvo sunce pade:
Da li prodaje jastuk tih svojih poklonjenja,
Stare, hadijo sveti! O armoriki barde!
Plaljive s Maslinjaka, poplavo saaljenja!

Ti, brado porodice, pesnico ovog grada,

Vernie blagi; srce to iz kalea nie,
Vrlino i ljubavi koju slepoa svlada,
Vie no kuka glup si i gadan, Pravednie!
Jer ja sam taj to pati i to se buni sada!

Zato nad svojim mesom ja plaem sad, o glupi,

I smejem se toj nadi u oprost koji znamo!
Proklet sam, dobro! pijan, svu ludost i smrt upih,
Kako god hode... Ali poini, lezi samo,
Ja ne diram tvoj mozak izlapeli i tupi!

Ti si Pravednik, najzad! Pravednik! To je dosta!

Istinska je ta nenost, ta vedra pamet, koja
Poput kita u noi mre! Sebe ko gosta
Iz sveta si prognao, i naricaljka tvoja
Zbog skrhane ti kuke ve grozomorna posta!

I ti si boje oko, o bednie bez stida!

Pa nek boanske pete preu mi preko vrata,
Bednik si! Tvoje elo vrvi od silnih gnjida!
Gnuam se svetaca, Isusa i Sokrata!
Potujte Prokletnika to u no srce kida!

Uzviknuh to na zemlji u grozniavom kriku,

Ispod nebesa to se mimom belinom kriju;
Preda mnom nesta traga tom sablasnome liku
Koji odnese moju okrutnu ironiju...
- O vetre noni, doi i zbori Prokletniku,

Dok u utanju ispod tih stubova plaveti,

Razbacavi komete i vorita beskraja,
U monome kretanju kojemu krah ne preti,
Poredak, veno budan, kroz nebo puno sjaja
Vesla, a s plamnih kola bezbroj mu zvezda leti!

Ah! stidom okovraen, nek ode on od mene!

I veno moju patnju nek preiva i vae
Slatku ko eer slepljen na zube pokvarene!
Poput kuke na koju opor uova skae,
Pa krv na boku lie utrobe raznesene.

Nek trua milosra, napretke usmrene...

- Gnuam se tih oiju kineskih usred sala.
Nek buji-paji, nalik na deicu-kretene
to pred smrt su se, blaga, nenadno raspevala.
O Pravedni, pogan vam u trbuhe od stene!
Gospodinu Teodoru de Banvilu54 PESNIKU
POVODOM CVEA

Tako e uvek, spram azura

Crnog, ka mom od topaza,
U tvoje vee da se gura
Ljiljan, taj klistir svih ekstaza!

Danas, kad tapioka pravi,

Ko mnoge biljke, proizvod svoj,
Ispie krin bljuvanjak plavi
U tvojoj prozi pobonoj!

- Ljiljan gospodina Kerdrela , 55

Sonet iz tridesetih leta,

Krin to za slavu menestrela
S krasuljkom i klinacom cveta! 56

Ljiljani! reci, gde se vide?

A u tvom stihu, ko rukavi
Grenica to se mazno stide,
Uvek se njihov drhtaj javi!
Uvek kada se kupa, Dragi,
Koulji ti pazuha plava
Nadme jutarnji vetar blagi
to na spomenku runom spava!

Jorgovan tek - o klackalice!

Ljubav je tvoja dozvolila!
I one umske ljubiice,
Ispljuvke slatke crnih Vila!

II

O vi Poete, blago vama

Kad naduvate svoje Rue
Na lovorovim stabljikama,
Kad se kroz sve oktave prue!

Kad BANVIL moe da ih sliva

Crveno-snene u krkljancu,
Kad zlobno blagohotna tiva
Tresnu u ludo oko strancu!

O vi Fotografi, ba vrsni,
Vai umarci, polja vaa
Florom su svojim raznovrsni
Ko zapuai s raznih flaa!

O uvek biljni svet, Francuzi,

Svadljivi, smeni, suiavi,
Gde jazavarev trbuh puzi
Plove kroz mir u suton plavi,

Gde crtaju se nemilice

Lotosi plavi, suncokreti,
Krase, za mlade priesnice,
Roza-bakrorez, uz lik sveti!

Strofa, taj prozor sekadae,

Odi s asokom lepo pada:
57

Leptir to sjajnim krilom mae

Pogani preko Belih Rada.

iriti stari, travuljine!

O zvrke cvetne to su dobre
Da ast Salonu starom ine!
- Za gundelje su, ne za kobre

Te vegetalne plane lutke

Koje kod Granvila se ire,
58

Nadojie ih bojom utke

Zle zvezde to kroz vizir vire!
Kad balava vam frula svira
Glikoze nam se divne cede!
- Jaja prena sred eira,
Ljiljani, rue i rezede!

III

Panjakom panskim bos se ee,

O beli Love, pa bar malo
Botaniku zar znati nee?
Ne moe il ti nije stalo?

Bojim se, ti bi udesio

Da s Popcem panska Muha ide,
I s plavom Rajnom zlatni Rio,
Ukratko, vedska uz Floride:

No Umetnost, moj Dragi, uze

Pravilo to nam drugo zbori:
Eukaliptusom ne puze Heksametarski konstriktori.

U dunost Mahagona spada,

ak i sred pesnikih Gvajana,
Slivanje majmunskih kaskada
I teko bunilo lijana!
- Najzad, zar cvee ruzmarina,
ivog il mrtvog, ili Krina,
Vredi ko suze votanica
Ili ko izmet morskih ptica?

-I eto, to sam rei hteo!

ak da si, zamiljen duboko,
U bambusovu izbu seo
- Sme zastor, zatvoreno okno

Smandrljao bi ipak cvatnje

Dostojne nastranih Oaza !59

Pesnie, to ti je do patnje
Smeno, i tato kao fraza!

IV

Ne reci pampe rascvetane

Gde crna buna rtve trai,
Nego pamuke i duvane!
Berbe egzotine iskai!

Dok Feb ti belo elo tavi,

Priaj koliko daje renta
Velaskes Pedm u Havani;
Pokaki puinu Sorenta

Gde lete labudi nad morem;

Nek ti je stih reklama iva
Iverju mangla koje tvore
60

Adaje ljute i seiva!

Stih ti u krvavu gre umu

I otud drugu temu nee
Doneti Ljudima sem gumu,
Srani lek i beli eer!

Kai da 1 veo plavog sjaja,

Kraj Povratnika, uz vrh sneni,
ine bube to legu jaja
Il mikroskopski liaj neni?

Love, potrai broa nama

61

Iz kog se miris isparava

Dok Priroda u akirama
Za Armiju ga rascvetava!

Nai, kraj ume koja sniva,

Cvee to lii njuci, puno
Pomade zlatne koju sliva
Na Bivolovo zlatno runo!
Nai sred livada to snatre,
Gde srebrn-malje plavet zare,
Kalee pune jaja vatre
to se u sokovima vare!

Pronai iak od vunice

Kojemu deset magaraca,
S okom od ara, predu ice!
Klupu od cvetnih konopaca!

Iz crnih rudnika izbavi

Cvetove skoro skamenjene
Koji uz tvrdi jajnik plavi
Imaju lezde spupoljene!

Na zlatnom pladnju, svakog dana,

Slui nam, lukavoga lica,
Svoj gusti gula od ljiljana
to grize metal naih lica!

Silnu e ljubav rei neko

Kojom se oprost mrani stie.
Ali ni Renan ne bi reko
62
Da vide plavi Tirs kad nie!
63

Razigraj zato pomamnosti,

Neka se barom miris prospe;
I uzdigni nas k nevinosti
Nevinijoj od svake Gospe...

Trguj! putuj! medijum budi!

I procvae i tvoja rima
Kao natrijum kad poludi,
Ko kauuka bujna plima!

Opsenaru! - iz pesme tvoje

Gde neobino cvee cveta,
Dioptrijske nek navru boje
S leptirom elektriciteta!

I eto paklenoga veka!

Stiu i telegrafske ice
- elina lira, divna zveka
Na tvoje krasne lopatice!

Pa nek o bolesti krompira

Zapeva tvoja poezija!
- A da se lake struna dira
Pesama punih misterija
to se itaju od Tregijea
64

Do najdaljega kutka sveta,

Ti kupi knjige od Figijea 65

Ilustrovane - kod Aeta !

66

14. jula 1871.

Alsid Bava
A.R.
 PRVE PRIESTI

Te seoske crkve zaista su glupe

S kipiima runim to stubove pljuju
I sluaju popu to unjka na klupe
O Bogu, dok vazduh cipele mu truju:
Ali zraci sunca u kronji se kupe
Da vitrau stare boje oivljuju.

Taj kamen osea drhtaj zemlje rodne.

Gledajte te hrpe stenja, kad se prue
Sred sjajne ravnice, pohotne i rodne,
A kraj njih, u itu, ute staze krue,
Pod stablom gde zena poplavi u podne,
Kraj grbavog duda i srakave rue.

To se svakog veka gruevinom mala

Da bolje potuju taj ardak i popa;
U slamnatom svecu, Gospi iz misala
Neka svoj groteskni rov mistika kopa
Muhe, pronosei vonj krme i tala,
Kljukaju se voskom sred sunanog stropa.
Deca se duguju porodici, kui,
Gde rad ih otupi, gde briga se zgrne
Odu od bojega sluge, ne znajui
Da, gde on ih dime, njima koa trne.
Pop e senovit krov ko platu izvui
Da prepusti suncu ta ela to crne.

Dan prvog odela i voni kolai,

Lik Napoleona, slika sauvana
Sa svecima koji plaze se, to znai
Da ih obuzima ljubav preterana,
Dve karte to e ih dan uenja nai
67

To su uspomene iz velikog dana.

Devojkama prija da ih zovu drolje

U crkvi mladii, koji posle mise
Uvek nos podignu. Oni to bez volje
Krasie garnizon, sad u krmi vise
Gdeno ismevaju porodice bolje,
I grozna im pesma otud zaori se.

Tad svetenik bira za stvorenja mlada

Crtee... Kod kue, za veernjem, kada
Zrak je pun dalekog unjkanja igara,
I uprkos grehu, prste mu oara
I ushiti neki srs...
- A no se plava
Ko gusar na zlatno nebo iskrcava.

II

Od dece u Centru i u Predgraima

Svetenikov izbor na tu malu pade.
Ona - bledog ela, s tugom u oima
Ki je bila prostih ljudi, koji rade.
Velikoga dana, Bog e meu svima
Nju oznait znakom milosti i nade.

III

Dete, dan pred praznik, od bolesti klone

I - jer krevet nije grob taman i nem -
Dublje no u mrani mir crkveni, tone
U nadljudski drhtaj to ponavlja: Mrem...

I kao da ljubav od glupih sestara

Krade, prekrtenih ruku, sva se topi,
Brojei Isuse, Djeve pune ara,
Te spokojno svoga pobednika popi.

Adonaj!... - S latinskim svojim nastavcima

Zelena nebesa rujna ela miju,
I velike krpe snene, po kojima
Krvare nebeske grudi, sunca kriju!

- Da sad, i zauvek, ivi tako edno,

Sveinu Milosti tvoje grize ona,
Ali ni sleeno voe nije ledno
Poput tvog oprosta, Kraljice Siona! 68

IV

Zatim je Devica tek slika u knjizi.

Tajanstveni polet ponekad se skri,
Te u siromatvu sliica - i brizi
Zbog ara, kipova groznih - sve se svri.

Znatielja s kojom besramnost se mea

Uasne joj matu, to istotu sniva,
A zatekne sebe kraj nebeskog vea
Kojim Isus svoju golotinju skriva.

Ona hoe, ipak, dok je oaj stresa,

S elom u jastuku koji krikom dubi,
Da produi blesak nenosti nebesa,
I slini... - A tmina tihu kuu ljubi.
I dete malake. Okree se, trza,
I sa sebe rukom die posteljinu
Da na trbuh i na usplamtela prsa
Pusti pod arave iz sobe sveinu...

U pono se tre. Okna behu bela.

San zavesa plavih ut mesec ozari.
Naglo je nevinost Praznika proela;
San joj bee crven. Nos joj prokrvari,

I osetivi se istom i bez moi

Za ljubav sa kojom k Bogu stii treba,
Klonulo joj srce posta edno noi
Kada se nazire tiha blagost neba;

Noi, Bogomajke maglene, to mije

Mlada nespokojstva svojom utnjom sivom,
Noi, kada srce to krv svoju lije
U samoi plane prvom bunom ivom.

Tad, ko mlada koja rtvu je prinela,

Uzevi svetiljku u ruke detinje
U dvorite sie, i ko sablast bela
Na krovu uzbudi crne avetinje.
VI

I u nuniku je svetu no provela.

Na sveu je lio krov kroz pukotinu
Beli zrak, a loza, koja se isplela
Na komijskom zidu, purpurnu crninu.

Prozore je bilo srce ivog zlata

Kojim nisko nebo sva okna okova;
Ce plonika, vonjem svog sumpornog blata
Proimae senu zida punog snova.

VII

O prljave lude koje svet trujete

Boanstvom, znate li tu samilost runu,
Te malaksalosti, te mrnje to prete
Iz tela to klonu u ovu smrt kunu?
.

VIII

I kad, pritulivi petlje histerija,

alosno ugleda svog dragog u srei
Kako sanja beli milion Marija,
Iza strasne noi, ona e mu rei:

Zna li da te ubih? Sve to u oveka

Postoji - uzeh ti: usta, srce, oi!...
A ja sam bolesna: oh! neka mrem, neka
Legnem meu mrtve koji piju Noi!

Bila sam jo dete, a gaenja puno,

Dah prljav od Hrista poneh na usnama...
Ti si poljubio moje kose runo
Tamno, i ja padoh... Ah! to treba vama,

Ljudi! a ne znate da ona to voli,

Puna sramne strave od onog to znamo,
Najrazvratnija je, ali puna boli,
A ar na za vama da je varka samo!

Jer moja je Priest prola. I ne moe

Tvoj celov da zbrie to prisustvo njeno.
Isusov poljubac smradni vrkom proe
To srce, to telo, s tvojim zagrljeno!

IX

Tad po truloj dui, dui neutenoj

Tvoga e prokletstva kap otrovna pasti.
- Spavae na tvojoj Omrazi bezgrenoj
Kad u smrt umaknu od pravedne strasti,

Hriste, o veiti otmiaru snaga,

Boe koji lije ve dva tisulea
Bledilo na ova bolna ela blaga,
Pognuta bremenom stida i nesrea! Jula 1871.
 BITENJA

Kad nemirno elo deakovo ezne

Da se mutni snovi ko roj beli vinu,
Uz krevet mu stanu dve arobne sestre
I srebrni nokti s prstiju im sinu.

Stavivi deaka uz prozor, pod kojim

Plavi vazduh tee po bujnome cveu,
U njegovoj kosi, punoj rose, svojim
Prstima se stranim i arobnim eu.

On slua ta peva dah im to mirie

Na med ruiasti; pesma koju blai
Tihi um pljuvake na usni, gde die
Jedan tihi uzdah to poljubac trai.

Slua kako trepu trepavice njine

U mirisnom miru, i kako ga draka
Elektrini dodir prstiju, kad gine
Pod kraljevskim noktom neka sitna vaka.

I vinom Lenosti omamljen, on sanja

Uzdah harmonike, ludovanju sklone,
I osea kako usred milovanja
elja za plakanjem javi se, pa klone.
 PIJANI BROD

Dok nedavno silaah niz nehajne Reke,

Laari me, osetih, prestadoe vui;
Njih, gole, o arene pribie direke,
Za mete ih uzevi, Indijanci buni.

Nosa sukna engleskog i flamanskog ita,

Bezbrian, bez posade bejah, u slobodi!
Reke me, kad prestade mete da mahnita,
Pustie da zaplovim kud me elja vodi.

Gluvlji nego deiji mozak, prole zime ,

69

Dok me zapljuskivala plima rasrena,

Ja krenuh! I slavniji darmar zahvati me
Od onog to odnosi kopna odronjena.

Bura me prepustila svome blagoslovu.

Od epa laganiji, igrah usred vala
Koje i kolevkama za mrtvace zovu,
Deset noi, s prezirom za glup mig ferala!

Slaa nego jabuka za grlo deaka,

Moju ljusku jelovu zelen-voda probi,
Od plaviastih vina i od izbljuvaka
Opra me, te kormilo i kotvu mi zdrobi.

I od tog se vremena kupam u Poemi

Mora, sjajem sazvea obliven, i mlean , 70

Gutam azur zeleni, gde davljenik nemi

Zamiljeno ponekad kree na put vean;

Gde, naglo obojivi bunilo, modrenje

I prespore ritmove ispod danjih kola,
Gorku riost ljubavi obuzima vrenje
Od svih lira snanije, od svih alkohola!

Znam nebo to munjama cepa se; stub vode,

I udarce talasa, i struje; znam vee,
Zore, kao golublji narod kad se rode,
I videh to videti van sna ovek nee.

Sunce videh sputeno, sa pegama strave,

Gde lije svetlucanje ljubiaste skrame
Na treptaje kapaka koje vali prave
Kroz dalj, slini glumcima neke drevne drame!

Ja snivah sneg zasenjen u zelenoj noi

I poljubac to raste ka oima mora,
Protok soka neznanog, i kako se toi
utoplavim titranjem pevanje fosfora.

Besna stada talasa kroz niz dugih dana

Ispraah u jurie na hridinu mnogu,
Nesvestan da sipljivu njuku Okeana
Svetle noge Marija savladati mogu! 71

O Floride udarah to se ni ne slute,

Gde oi ljudokoih pantera se jave
U cveu; i o duge, uzde namaknute
Silnim sinjim stadima kroz vidike plave!

I grdnih barutina video sam vrenja,

Trake u kojima Levijatan trune!
72

I bonace prepune vodenih ruenja,

I dalj to se pokree da u ponor grune!

Sante, sunca srebrna, sedefaste vale,

eravice nebeske; drage kud me plima
Bacala, gde udave stenice su drale,
Pa bi s granja skliznuli s crnim mirisima!

O da deci pokaem kroz te plave vale

Te ribe to pevaju, te ribe od zlata!
I pene su od cvea moj beg ljuljukale,
Krila mi je davala bura nepoznata.
Klonulo od polova, zona nepojamnih,
More, kroz uljuljanku slatku koju jei,
Pruae mi sisaljke sa cvetova tamnih,
Te ostajah, podoban eni koja klei...

Skoro otok, njiui bokovima svae

I izmete brbljavih ptica oka plava,
Hitah, a kroz uad je znao da mi zae
Utopljenik poneki, natrake, da spava!

I ja, brod zalutao u zatonskoj kosi,

Uraganom zavitlan u eter bez ptica,
Brod kom trup, to opi se vodom to ga nosi,
Ne mogu da uhvate hajke krstarica;

Slobodan, sa posadom izmaglica plavih,

Ja koji sam buio zid neba ko bura,
Zid to nosi slastice svih pesnika pravih,
Liajeve sunane i sline azura;

Luda daska, s pratnjama hipokampa crnih,

73

Zasuta elektrinim zraenjem iskara

Kad juli obarahu toljagama grdnim
Nebo ultramarinsko u levak pun ara;
Ja to s jezom oseah kroz huku daljina
Behemote pohlepne i Malstrome pjane,
74 75

Veni tkalac spokojnih i plavih irina,

Ja jo alim evropske drevne lukobrane!

Zvezdana sam otoja video! gde neznan

Kraj nebeski, raskriljen, svog skitnika eka.
- Skriva li se, usnula, u toj noi bez dna,
Ptica zlatnih bezbroju, Snago novog veka?

No mnogo se naplakah! Jer bolne su Zore.

I mesec je okrutan, i sunevo oko.
Ljubavi me opojnim mrtvilima more.
O, nek trup mi prepukne! Nek tonem duboko!

Ako elim evropsku vodu neku, to je

Lokva crna, prohladna, gde, kad suton sae,
Jedan deak, unuvi, bled od tuge svoje,
Kao majske leptire puta krhke lae.

Vie tragom lepova ne mogu da kreem,

Jer vaa malaksalost, vali, mene moi,
Ni oganj ni barjake da gledam, da sreem
Laa-robijanica strahovite oi.
76
POSLEDNJI STIHOVI
 SUZA

Daleko od seljanki, od ptica i od stada,

Pio sam, kleei usred nekog vresa
Meu nenim leskama, pod zelenim maglama
Smlaenog popodneva... Osim nemog bresta,

I ledine bez cveta, i neba punog tmice,

ta mogoh da pijem u mladoj Oazi toj?
ta sam to povukao iz vrga-uturice?
Napitak zlatni, bljutav i od kog tee znoj.

Takav bih bogme bio za krmu loa firma.

No nebo se do veeri promenilo olujom.
To behu crne zemlje, jezera, jata riba,
Stanice, kolonade pod plavom nonom strujom.

U devianski pesak voda je umska tekla,

Vetrovito je nebo lokvice ledom bilo,
Pa ipak, kao lovcu na koljke ili zlato,
Kad pomislim da meni do pia nije bilo!

Maja 1872.
 REKA OD KASISA77

Reka od kasisa doline udne plavi,

Neznana za nas:
Gavrani graku pratei je - pravi
Aneoski glas:
Sa stresanjem jela, kad se strmoglavi
Vetar u umski jaz.

To polje valja buntovnih tajni sene

I drevnog boja zanos sav
I parkove sjajne, kule napuene:
Tu nije svlado zaborav
Viteza lutalica strasti ugaene;
Ali je zato vetar zdrav!

Nek pogled kroz plotove ozari peaka,

Jer to e hrabrost da mu da.
Vojnici umski, gavrani, eto laka
Koju sam Gospod otposla,
Gonite odavde lukavog seljaka
Koji patrljkom nazdravlja.
 KOMEDIJA EI

1. RODBINA

Dedovi tvoji mi smo, sine,

Istinski velikani,
Ledenim znojem okupani
Zelenila i meseine.
Vina nam znahu vrla biti!
Jer u tom suncu bez prevara
ta oveku jo treba? piti.

JA. - Mreti na rekama varvara.

Dedovi tvoji mi smo, sine,

Sa njiva iz doline.
Voda se pod vrbike lije:
Pogledaj onog jarka tok
to bedem vlanog zamka mije.
Hajdmo u podrum: voni sok
I mleko zatim nek se pije.

JA. - Otii gdeno piju krave.

 Dedovi tvoji mi smo, sine.
Nek te e tvoja mine
Od pia iz naih ormara.
aj i kafa, ta pia prava,
Prokljuae sred samovara.
- Pogledaj cvee, vidi slike:
Mi ispratismo pokojnike. 78

JA. - Ah! neka presue sve urne!

2. DUH

O veite Ondine,
Odvojte vode fine.
Venero, sestro azura,
Uzbudi val kao bura.

Skitnie, priaj mi neno

Norveko nebo sneno.
Prognanici omiljeni,
Priajte more meni.

JA. - Ne, dosta je tih istih pia,

Tog cvea to ae krasi,
Od slika i od pria
e mi se slabo gasi;
 Pevau, kume tvoje
ar je to u meni gori,
udovite prisno, koje
Bez eljusti me mori.

3. PRIJATELJI

Hitaj, jer vino k obali uri,

Val se za valom nie!
Gledaj gde divlji Biter juri,
S visina gorskih stie!

Mudrom je hadiji drai

Apsent, to pie - stub zeleni..

JA. - Do avola svi ti pejzai!

ta je to pjanost, prijatelji?

Jer ja sam jaom eljom gonjen

Da trunem sred bare ove,
Pod kajmakom stranim sklonjen,
Kraj uma koje plove.

4. SIROMAH SANJA 79
 Moda ide vee, kada
Moi u u miru piti
Usred starinskoga Grada,
I, poto u strpljiv biti,
ivot srean ostaviti!

Ako zlo se moje skrati,

Ako steknem zlata, tada
Da 1 u Sever izabrati
Ili Zemlju Vinograda?
- Ah! sramno je to sanjati,

Tu se ist gubitak pie!

Jer ak i da opet krenem
Na put to ga vreme brie,
Zelen-krma se za mene
Ne otvori nikad vie!

5. ZAKLJUAK

Golube to drhture na vetru u gori,

I divlja to bei dok se no ne rodi,
I domau marvu, i bia u vodi,
I leptire poslednje!... e takoe mori.

Al tonuti s oblakom u prostore ptica,

Oh, ljubljen od svega to puno je sveine!
Izdisati usred vlanih ljubiica
Koje zore bacaju u umske dubine!

Maja 1872.
 DOBRA JUTARNJA MISAO

U etiri jutrom, leti,

San ljubavni jo se sanja.
Miris nonog svetkovanja
Zorom kroz umarak leti.

Na grdnom se Gradilitu,
Gde sunce Hesperida tee,
80

S rukavima zasukanim
Komeaju Drvosee.

Za Radnike - podanike
Jednog vavilonskog kralja
Venero, pusti Ljubavnike
ija je dua puna slavlja.

O Kraljice Pastira!
Daj Radniku rakiju ivotvornu,
Nek mu snaga bude mima
Do kupanja u podnevnom moru.

Maja 1872.
SVETKOVINE STRPLJENJA

1. MAJSKI BARJACI
2. PESMA S NAJVIE KULE
3. VENOST
4. ZLATNO DOBA

MAJSKI BARJACI

Na blistavim granama lipe

Boleljivi zov roga mre.
Ali duhovnih pesama glas
Zaleprava svuda ribizle.
Nek nam sred ila smeje se krv,
Evo se zapliu vinogradi.
Lepotom anela nebo sja
Dok se prieuju azur i val.
Izlazim. Umreu na mahovini
Ako me rani sjajni zrak.

Strpljiv biti, dosadu znati,

Mnogo je lako. Glup je moj jad.
Neka me potresno leto vee
U svojih srenih kola spreg.
Neka, Prirodo, dugo kroz tebe
- Manje sitan i samotan - mrem.
Umesto to Pastire skoro
Smenom smru dariva svet.

Nek me iscrpu godinja doba.

Tebi se, Prirodo, vraam ja;
Dajem ti glad svoju, svu svoju e,
Pa, ako eli, napoj, nahrani.
Ne obmanjuje ba nita mene,
Smekanje suncu postaje smeak
Za roditelje, no do smeka mi nije,
I neka je slobodna nevolja ta.

Maja 1872.

PESMA S NAJVIE KULE

O mladosti, dokonosti
to za ropstvo samo zna,
Zbog previe tananosti
Unitih svoj ivot ja.
Ah! nek stigne onaj as
to zanosom prome nas!

Rekao sam sebi: mani

I nevidljiv budi ti,
Obeanja se okani
Svake vie radosti.
Nek ne sprei tebi nita
Slavni uzmak sa bojita.

Toliko sam strpljiv bio

Da me hvata zaborav.
Strah mi se na nebo skrio,
A bol mi je nesto sav.
I bolesna e se stvori
Da mi mrakom ile mori.

I Livada tako alje,

Preputena zaboravu,
Sve bujnije i sve dalje
Miris, korov, cvetnu travu,
Dok prljavi oblak muha
Divlje zuji iz vazduha.

Udovitva, ah! tolika

Tako jadne due te
Kojoj je sve blago slika
Nae Gospe Marije!
Zar do Bogomajke svete
Da molitve nae lete?
O mladosti, dokonosti
to za ropstvo samo zna,
Zbog previe tananosti
Unitih svoj ivot ja.
Ah! nek stigne onaj as
to zanosom prome nas
Maja 1872.

VENOST

Naosmo opet. - Kog?

Pa Venost izgubljenu.
To su mora to krenu
Sa vatrom sunevom.

Straarska moja duo,

Promrmljajmo priznanje
O nitavilu noi
I o tom ognju danjem.

Sad spona ljudskih mnjenja

I optih oduevljenja
Na tebi vie nema,
I ti leti prema.

Jer, satenska eravice,

Nestrpljivost nam smiri
Jedino ona Dunost
to se iz tebe iri.

Tu orietur pada,
81

Tu vie nade nema.

Strpljenje, nauk vlada,
Muka se samo sprema.

Naosmo opet. - Kog?

Pa Venost izgubljenu.
To su mora to krenu
Sa vatrom sunevom.

Maja 1872.

ZLATNO DOBA

Ponekad jedan glas,

No uvek aneoski
- U pitanju sam ja
Poruku jasnu nosi:

Iz kruga pitanja silnih

Koji se stalno iri
Pijanstvo u sutini
Ili ludilo viri;

Prepoznaj pesmu tu,

Veselja punu i milja,
U svetu vala i bilja
Svojtu e nai svu!

O veselje i milje
U lakom napevu tom,
Vidljivo golim okom...
- Ja se raspevam s njom, -

Prepoznaj pesmu tu,

Veselja punu i milja;
U svetu vala i bilja
Svojtu e nai svu!... itd

A zatim jedan glas

- Zar nije aneoski!
U pitanju sam ja,
Poruku jasnu nosi:

uje li? Pesma ona,

Ko sestra monog daha,
U nemakome tonu,
Al puna ara i plaha:
Taj svet je porok sam;
Ta zar se udi tome?
ivi, nek nosi plam
Mrane nesree tvoje.

O lepa kulo naa,

Vedrom ivljenju data!
Iz kojeg li si doba,
Prirodo zaarana
Velikog naeg brata? itd...

I moj glas uz njih poje:

O sestre stostruke moje!
Nipoto javni glasi!
Va hor nek dane moje
Stidljivom slavom krasi... itd...

Juna 1872.
 MLADI PAR82

U bledoplavo nebo posmatra prozor tih;

U sobi nema mesta: svud krinje, kutijice!
Spolja na celom zidu biljke puzavice
Kriju treptave desni avolaka zlih.

Cela ta ostava i pusti nered svud,

Spletke duhova zaista to su!
Afrika vila donosi dud
I, u oku, mreice za kosu.

Mnotvo se kuma u ormane sliva

U skutima sjaja - pohod mrk i ljut, -
Zatim tu ostane! - Nita se ne zbiva,
Mladi par poinje neozbiljni put.

Mu ima vihor to ga uvek, ovde,

Kada je odsutan, pokrade i vara;
ak i po lonici doe da tumara
Roj pakosni duhova iz vode.

Nou e prijatelj osmehe im brati,

Mesec medeni, i nebesa sva
Vrpcama bakarnim on e zasejati.
- Pa e zlobni pacov posla da im da.

- Ako lutajua svetlost ne doleti,

Za veernjim zvonom, ko pucanj tiinom,
- Duhovi betlehemski, beli i sveti,
Zaarajte plavet na prozom njinom!

27. juna 1872.

Brisel
Bulevar Namesnika
Jul

Crvene leje koje vode

K prijatnom dvorcu Jupitera.
- Znam, to si Ti to unosi ovde
Skoro pravu Plavet Sahare!

Pa sunane jele, rue, lijane,

Kakve su zatvorene igre to
U kavezu udove male!...
Kakve
Skupine ptica, o ja jo, ja jo!
- Spokojne kue, strasti zakopane!
Kiosk Luakinje, ljubavlju otrovane!
Iza trtave ruine grane
Senovit i nizak balkon ulijete.

- ulijeta, to zvui ko Anrijeta,

Ta ljupka stanica gde stie vlak,
U srcu brega, ko usred vonjaka,
Gde avoli plavi lete kroz zrak!

Zelena klupa, gde usred burnog raja

Uz gitaru peva Irlananka bela.
Iz trpezarija, zatim, posle jela,
Brbljanje dece, iz kaveza graja.

Vojvodin prozor misli mi uputi

Na otrov imira i pueva, koje
San hvata na suncu.
Zatim, to je
Mnogo lepo! mnogo! Bolje da se uti.

Ulico nepokretna i bez trgovanja,

Sva si drama i sva komedija!
Beskrajni skupe prizora i sanja,
utke ti se divim i poznam te i ja.
*

Je li almeja ona?... da li se raspasti nee

U prvi plavi as ko pokojno cvee...
Pred sjajnim prostranstvom, gde u osvit ran
Veliki grad die, silno rascvetan!

Prelepo! prelepo! ali potrebno je

Ribarki, i Gusaru, da peva pesme svoje,
I jer se poslednjim maskama jo ine
Na puini istoj none svetkovine!

Jula 1872.
 SVETKOVINE GLADI

Moja gladi, Ano, Ano,

Na magarcu bei svom.

Ako je ita ukusno za me,

To je tek zemlja, to je tek kamen.
Din, din, din, din! Jedimo zrak,
Nek ugalj i gvoe guta svak!

Menjaj, gladi! Travu zvuka

Malo pasi.
Otrov ladolea, lukav,
Nek te gasi.

Jedi
ljunak od koga siromah ivi,
Iz stare crkve kamen sivi,
Oblutke koje poplava iri,
Hleb koji lei na sivoj njivi!

Moja glad, to je rub crnog zraka,

Plavet to zvoni;
To je muka moga stomaka,
 Jad to me goni.

Gle, lie lista zemljom tom!

I voe gnjilo eka mene.
Ljubice u i odoljene
Iz brazda brati rodnim tlom!
Moja gladi, Ano, Ano,
Na magarcu bei svom.

Avgusta 1872.
*

Vuk urlae ispod kronje

I pljuvae perje lepo
Od obroka svog kokojeg.
Isti jad je mene epo.

eka zelen, zrelo voe.

Kad e berbe doi dani.
Ali pauk drugo hoe,
Ljubiicom on se hrani.

O nek zaspim kao rtva

Salomonovog oltara!
Nek sa noa krv mi mrtva
Sa Kjedronom smeu stvara!
*

ta su za nas, srce, ti slapovi krvi,

ar, i sva zloinstva, kad krike die bes,
I jecaj celog pakla, to svaki poredak smrvi,
I vetra sa severa nad ruevinom ples,

I osveta sva? Ba nita... ali ako nju

elimo, smrt vam tada, kneevi, senatori,
Sruimo mo i pravdu, i istoriju svu!
Hoemo krv da tee! Da zlatni poar gori!

Sve ratu zato daj, i osveti, i stravi,

Due moj! Ujedajmo, opet, bez oprosta!
Republike sveta, neka vas udar smlavi!
Carstva i vojske, koloni, narodi, dosta!

Jer ko e dii vihor da razjareno pali,

Ako ne mi i naa takozvana braa?
Vatreni druzi, divno e da nam plaa
Venost nerada, o ognjeni vali!

Svi kontinenti sveta, nestajte bez traga!

Naa osveta stie svuda na vodi i kopnu!
A nas e same smrviti strana snaga
Kada vulkani prsnu! I kad se mora propnu...

O prijatelji moji! - Da, srce, to su braa.

Napred, neznanci cmi, iz zraka to nas gui.
O nesreo! oseam, potres u meni jaa,
I stara zemlja se trese, na vas! zemlja se rui.

Nita zato; tu sam; jo sam tu.

*

uj, kraj akacija,

gde se rika plaha
u april izvija
s grane zelen-graha!

U istoj mu pari,
kada Feba sine,
glava se ozari
svetaca davnine.

Rtova, lepih krovova

plae svetlo ili,
pa to mrano pie
ele Preci mili.

No praznina nije
ni zvezdana za oi
tmua to je lije
taj ugoaj noni.

Pa ipak jo oni
- Nemaka, Sicilija,
kroz mrak bledi tonu
i alostan, zbilja!
 MIHAILO I HRISTINA83

Do vraga, ta kad sunce napusti ovaj kraj!

Bei, potope sjajni! Gle tmine iznad cesta.
U vrbe, u stara dvorita poasna
iroke e kapi oluja stresti smesta.

O sto jaganjaca, idile plave vojnici,

Kanali, mravo vresite, mar!
Pustinju, livadu, dol, sve to daju vidici
Ve ukraava burin crveni plat!

Crni psu, pastiru smei s kabanicom to tone,

Kad jai blesak sine, beite u taj as;
Dok plivaju sumpor i sene - stada plava
Nek bolja pribeita tada zaklone vas.

Meutim, Gospode, gle duh moj kako lebdi

Nebom to se sledi kad crveno sine,
Pod oblakom koji hita, koji leti
Svrh movara dugih ko eleznike ine.

Gle opori crni, gle ta divlja zrna

Koja nosi - ipak u cvee zaljubljen
Taj poboni sumrak, ta oluja crna,
Na staru Evropu, buduih hordi plen!

Zatim, meseina! Pustara kojom gone

Ratnici atove blede, iji je korak lak!
Crvena ela diu u nebeski mrak.
Pod ponosnom etom kameni obluci zvone.

Svetli dol kad u da vidim, i ut gaj, zemljo Gala,

enu plavooku, oveka s crvenim elom,
I kraj dragih im nogu belo jagnje Paskala,
- Mihaila i Hristinu - i Hrista! - kraj Idile.
 SRAM

Tek kad se rez u mozak spusti

Da ga presee - u taj tren
Taj sveanj zeleni, beli, tusti,
Nikada zraku otvoren,

(Ah! On, treba da odsee

Svoj nos, i ui, usne skota,
Svoj trbuh! i da odalei
Svoje noge! kakva divota!)

Ali, ne; ja mislim: dok

Rez ne pomogne glavi,
I ne lupi ljunak u bok,
I plamen creva ne preplavi,

To smetajue dete,
Poput ivotinje lude,
Nee prestati da plete
Varke, i izdajnik bude,

Ko maak u gori Roavoj , 84

Kroz sve sfere smrad da digne!

Nek ipak na smrt mu, Boe moj,
Molitva koja stigne!
 SEANJE

Bistra voda; ko suze to mute deji vid,

enska put to juria k suncu, sva od belina;
svila, za steg kraljevski, suta istota krina,
steg s kojim je devica branila gradski zid;

igra anela; - Ne... svee ruke od trave,

ruke crne i teke pokree zlatni tok.
Sen mosta i brega njoj su zastor, dok
ko baldahin nad logom nebesa joj se plave.

II

Ah! vlana okna bistre mehure ire!

Na leaj voda lije bledo zlato bez dna.
Zelena haljina deja postati zna
vrba, gde ptice bez uzda nee da se smire.

uti kapak oka, istiji od cekina,

neven vodeni - Suprugo, vernost tvoja!
u podne, mrzi iz svog zrcala bez boja
Crven-kuglu s neba sivog od vrelina.

III

Mnogo uspravna gospa na livadi bdi

gde snee sinovi rada; suncobran joj je dat;
ponosna, gazi cvat, s kojom vodi rat;
deca sede u cvetnoj travi, i itaju svi

knjigu od marokena crvenog! A On, jao,

ko hiljadu anela koje put razdvaja,
nestaje za gorom! Ona, sva bez sjaja,
sva hladna, hita! ovek je otiao!85

IV

al to proe istu i mladu travu gustu!

Zlato aprilskih luna to greju krevet svet!
Slavlje smetlita renih gde buja divlji splet
kada klijati pone trule u avgustu!

Sada, pod bedemima u proticanju plai!

Gore samo s lahorom topolin dah se sliva;
posle je - voda, bez vrela, bez odraza, siva:
starac, u mrtvoj barci, muno mulj izvlai.
V

O prekratka ruko! o nepokretni brode!

Igraka mrtve vode, ja ni do jednog cveta
ne mogu dopreti - do utog to mi smeta,
ni do tog druga plavog, pepeljaste vode.

Oh, prah sa vrba! Krilo to ih ljulja!

Davno su progutane sve trskine rue!
Moj amac, nepomian - a njegovo ue
na dnu te silne vode - sred kakvoga mulja?
*

O zamkovi, o doba prena,

Koja je dua nepogrena?

O zamkovi, o doba prena!

Prooh magijski nauk sree

Kojoj utei niko nee.

Neka joj svako pozdrav klikne

Kad galski pevac kukurikne.

Ali ja nemam ni elja vie:

Meni se samo srea pie.

Taj urok! napore mi rui,

Vlada u telu mom, i dui...

Jer kako re mi razumeti?

Zbog sree ona bei, leti!

O zamkovi, o doba prena!

[Stigne li nesrea, sumnje nema,

Nemilost njena mi se sprema.

Jao! prezir osude njene

Treba smrti da preda mene.

O zamkovi, o doba prena!]

PUSTINJE LJUBAVI86
 UVOD

Ovi spisi potiu od jednog mladog, sasvim mladog

mukarca, iji se ivot odvijao nije vazno gde; bez majke,
bez rodnog kraja, ne brinui brigu ni o emu poznatom,
beei od svakog moralnog pritiska, nalik na ivot ve
mnogih kukavnih mladia. Ali on, toliko mrcvaren i
toliko smuen, da je samo dospeo do smrti, kao do jedne
strane i kobne nevinosti. Poto nije voleo ene - iako
pun krvi! - bio je vaspitao svoju duu i svoje srce, svu
svoju snagu, u udnim i alosnim zabludama. Iz snova
to slede - njegovih ljubavi! - koji su ga obuzimali u
njegovim posteljama ili na ulicama, iz njihovog nizanja i
njihovog svretka, proistiu pitoma religiozna
razmiljanja. Moda e se neko setiti stalnog sna
legendarnih muslimana, - koji su ipak srani i obrezani!
Ali poto ova udnovata patnja poseduje izvesnu
onespokojavajuu mo, treba iskreno zaeleti da ova
Dua, koja je zabludela izmeu svih nas, i koja, kao to
izgleda, eli smrt, nae u onom trenutku ozbiljnu utehu i
da bude dostojna!

To je zbilja isto polje. Ista seoska kua mojih

roditelja: ak i prostorija sa nadvratnikom od osmuenih
pastorala, sa grbovima i lavovi-ma. Za vreme veere, ima
jedan salon sa sveama i vinima i seoskom oplatom po
zidovima. Sto za ruavanje je veoma velik. Slukinje!
koliko se seam, bilo ih je vie. - Bio je tamo jedan od
mojih nekadanjih mladih prijatelja, svetenik i odeven
kao svetenik, tada: tako se moglo biti slobodniji. Seam
se njegove purpurne sobe, sa prozorima od utog papira,
i njegovih skrivenih knjiga koje su bile zamoene u
okean!
Ja sam bio naputen u toj kui usred beskrajnog
polja: itajui u kuhinji, suei svoje blatnjavo odelo
pred domainima, za vreme askanja u salonu; samrtno
uzbuen uborenjem jutarnjeg mleka i nou prolog
stolea.
Bio sam u jednoj veoma mranoj sobi; ta sam
radio? Jedna slukinja doe k meni; mogu da kaem da je
to bilo jedno kue: iako je bila lepa i imala materinsku
plemenitost koja mi je neizreciva: ista, poznata,
savreno ljupka! Ona me utinu za ruku.
ak se ne seam dobro njenog lica: ne zato da bih
se setio njene ruke, iju sam kou uhvatio meu dva
prsta, ni njenih usta, koja su moja usta dograbila kao neki
mali zdvojni talas koji uvek neto potkopava. Oborih je u
jednu korpu s jastucima i brodskim jedrima, u jednom
crnom uglu. Seam se samo njenih gaica s belom
ipkom.
Zatim, o oajanje, zid neodreeno postade sena
drvea, i ja se sunovratih u ljubavnu tugu noi.
 II

Ovog sam puta u Gradu sreo enu, i govorio sam

joj i ona mi govori.
Bio sam u nekoj sobi, bez svetlosti. Dooe da mi
kau da je ona dola k meni, i ja je videh u mom krevetu,
sasvim moju, bez svetlosti! Bio sam silno uzbuen, a
osobito jer je to bio porodini dom: stoga me obuze
teskoba! Ja sam bio u dronjcima, a ona - svetska dama
koja se podaje: trebalo je da ode! Teskoba bez imena:
dograbih je i pustih je da padne van kreveta, gotovo gola,
i, u svojoj neopisivoj slabosti padoh na nju i poeh se s
njom vui po ilimima, bez svetlosti. Porodina svetiljka
obli crvenilom susedne sobe, jednu za drugom. Tada
ena ieze. Isplakah vie suza nego to ih je Bog ikad
mogao da zatrai.
Izaoh u beskrajni grad. O umore! Utopljen u
gluhu no i u bekstvo sree. To je liilo na zimsku no, s
nekim snegom koji e zacelo uguiti svet. Prijatelji
kojima sam vikao: gde boravi ona, odgovarali su mi
laima. Naoh se pred prozorima njenog svakoveernjeg
boravita; otrah u jednu batu prostrtu pod mrtvakim
pokrovom. Izbacie me. Silno sam plakao zbog svega
toga. Najzad, siao sam na neko mesto utonulo u prainu,
i sedei na balvanima, pustio sam da s tom noi iz mene
isteku sve suze.
Razumeh da Ona pripada svome svakodnevnom
ivotu, i da e se nastup dobrote sporije obnoviti nego
neka zvezda. Ona se nije vratila i nikad se nee vratiti,
Voljena koja je dola k meni, to nikada ne bih bio
pretpostavio. Tada sam se zaista vie naplakao nego sva
deca sveta.
 JEVANELSKE PROZE87

U Samariji, mnogi su ispoljili svoju veru u njega. 88

On ih nije video. Samarija (se uzoholila), skorojevika,

(verolomna,) sebina, stroija izvriteljka svoga
protestantskog zakona nego Juda svojih starinskih ploa.
Ovde opte bogatstvo zaista nije doputalo mnogo
prosveenog raspravljanja. Sofizam, taj rob i vojnik
navike, ovde je ve poklao mnoge proroke, poto im je
najpre laskao.
Zlokobne su bile rei ene kod kladenca : Vi ste
89

proroci, vi znate ta sam uinila.

ene i mukarci su verovali prorocima. Sada se
veruje dravniku.
Na dva koraka od stranoga grada, nesposoban da
mu stvarno zapreti, ta bi on uinio da su ga shvatili kao
proroka, poto se tamo pokazao tako udan?
Isus nije mogao nita da kae Samariji.

Lagani i ljupki vazduh Galileje ; stanovnici ga tu

90

primie s radoznalom radou: oni ga behu videli u

hramu kako u groznici svete srdbe biuje menjae
novca i prodavce divljai. udo blede i besomune
mladosti, verovahu oni.
 On oseti svoju ruku u rukama tekim od prstenja i
na ustima nekog inovnika. inovnik je kleao u praini,
a glava mu bee prilino zabavna, iako napola elava.
Kola su promicala kroz uske ulice (grada); bilo je
to prilino veliko kretanje za tu varo; inilo se da su te
veeri svi morali biti prezadovoljni.
Isus povue ruku u trenutku detinjastog i enskog
ponosa. Ako ne vidite uda, vi ni ne verujete.
Isus jo nije napravio uda. Na jednoj svadbi, u
zelenoj i ruiastoj trpezariji, on se malice oholo obratio
svetoj Devici. I niko u Kafarnaumu nije govorio o vinu iz
Kane, ni na trgu, ni na obalama. Moda graani.
Isus ree: Idite, vaem sinu je dobro. inovnik
poe, kao da izlazi iz apoteke, a Isus produi put po
pustijim ulicama. U kaldrmi su se (narandasti) ladolei i
boraine javljali arobnim svetlucanjem. Najzad on vide
u daljini praljivu livadu i ljutie i bele rade kako mole
dan za milost.

Bet-Saida , banja s pet tremova, bila je stecite

91

ame. Izgledae kao kobno ispiralite, uvek pritisnuto

kiom i plesnivo; a prosjaci su se komeali po
unutranjim stepenicama pobledelim od svetlucanja
oluje, te prethodnice paklenih munja, i rugali se svojim
plavim svetlim oima, svom belom ili plavom rublju u
koje su bili umotani patrljci njihovih udova. O vojnika
perionice, o narodno kupatilo! Voda je bila stalno crna, i
nijedan nemonik nije padao u nju ak ni u snu.
To bee mesto gde je Isus izvrio prvo ozbiljno
delo, sa gadnim bogaljima. Bio je neki dan u februaru,
martu ili aprilu, kad sunce od dva popodne iri veliku
kosu svetlosti po sahranjenoj vodi; i kako bih ja, daleko
iza nemonika, mogao da vidim sve one pupoljke i
kristale i svice probuene tim jedinim zrakom, u tom su
se odrazu, slinom belom anelu to lei na boku, micali
svi beskrajno bledi odsjaji.
Tada se svi gresi, laki i ilavi sinovi demona, koji
su, za malo osetljivija srca, inili te ljude groznijima od
udovita, htedoe baciti u tu vodu. Nemonici silaahu,
ne rugajui se vie, nego sa eljom.
Govorilo se da oni koji su prvi uli izlaze isceljeni.
Ne. Gresi su ih bacili natrag na stepenice i prisiljavali ih
da trae druga mesta, jer njihov Demon moe da ostane
jedino tamo gde je milostinja sigurna.
Isus ue odmah posle podnevnog asa. Niko nije
dovodio ni prao ivotinje. Svetlost u banji bila je uta
kao poslednje lie u vinogradima. Boanski uitelj
stajao je pored jednog stuba; posmatrao je sinove Greha;
u njihovom jeziku demon je plazio svoj jezik; i smejao se
ili poricao.
Die se Uzeti, koji je bio ostao da lei na boku, i
oni, Osuenici, videe ga kako neobino sigurnim
korakom prolazi ispod tremova i iezava u gradu.
 BORAVAK U PAKLU

Nekada, ako se dobro seam, moj ivot bio je

gozba na kojoj su se sva srca otvarala, na kojoj su tekla
sva vina.
Jedne veeri posadio sam Lepotu na kolena. - I
naao sam da je gorka. I izruio sam je.
Naoruao sam se protiv pravde.
Utekao sam. O vetice, o bedo, o mrnjo, vama je
moje blago bilo povereno!
Tako sam postigao da iz mog duha iili svaka
ljudska nada. Kao divlja zver podmuklo sam skakao na
svaku radost, da je zadavim.
Zvao sam delate da bih, ginui, grizao kundake
njihovih puaka. Prizivao sam poasti da me ugue u
pesku, u krvi. Nesrea je bila moj bog. Bio sam opruen
u blatu. Suio sam se na vazduhu zloina. I dobro sam
izigrao ludost.
A prolee mi je donelo uasan smeh idiota.
Naposletku, kada sam gotovo skiknuo, dokonah da
opet potraim klju nekadanje svetkovine koja bi mi
moda vratila apetit.
Taj klju je milosre. - Ovo nadahnue dokazuje da
sam sanjao!
I dalje e biti hijena, itd... uzvikuje zloduh koji
me poastio tako ljupkim tlapnjama. Zasluuje smrt sa
svim svojim apetitima, sa svojim sebinjatvom i sa svim
smrtnim gresima.
Ah! dosta mi je svega. - Ali, dragi Sotono,
preklinjem vas, ne razdraujte toliko zenicu! u
oekivanju nekih malih zadocnelih podlosti , vama, koji
92

volite kad pisac ne poseduje sklonost za opisivanje ili

pouavanje, otkidam iz svoje belenice prokletog ovih
nekoliko runih listia.
 ZLA KRV

Od svojih galskih predaka imam beloplavo oko,

skuen mozak i nespretnost u borbi. Smatram da je moja
odea varvarska koliko i njihova. Ali ja ne maem kosu.
Gali behu ivoderi i u svoje vreme najnespretniji
palitelji trava.
Od njih su mi: idolopoklonstvo i ljubav za
svetogre: - oh! svi poroci, jarost, bludnost -
velianstvena bludnost; - naroito la i lenost.
Uasavam se svih poslova. Gazde i radnici, sve je
to sam seljak, prostak. Ruka s perom vredi koliko i ruka s
plugom. - Kakav je to vek ruku! - Ja nikad neu imati
ruku. A uz to, sluenje vodi predaleko. estitost
prosjatva para mi srce. Zloinci su odvratni poput
ukopljenika: ja sam ist, i to mi je svejedno.
Ali ko je moj jezik uinio tako podmuklim, te je
sve do sada vodio i titio moju lenost? Nisam se sluio ni
svojim telom da bih iveo, bio sam lenji od abe, a ipak
sam iveo svuda. U Evropi nema porodice koju ne
poznajem. - Mislim na porodice poput moje, porodice
koje sve duguju Deklaraciji o pravima oveka. -
Upoznao sam sve sinove iz tih dobrih porodica!

Da sam barem imao neki raniji ivot bilo kad u

istoriji Francuske!
 Ali ne, nita.
Jasno mi je da sam uvek bio nia rasa. Ja ne mogu
da shvatim pobunu. Grabe je bio svrha svih ustanaka
moje rase: kao vuci na ivotinju koju nisu oni ubili.
Seam se istorije Francuske, najstarije keri Crkve.
Mora da sam, kao geak, hodoastio u svetu zemlju; u
glavi su mi ceste u vapskim ravnicama, vidici Vizanta,
bedemi Jerusalima; oboavanje Marije, razneenost nad
raspetim u meni se bude zajedno sa hiljadama
ovosvetovnih arolija. - Sedim, gubav, na razlupanim
loncima i na koprivama, u podnoju zida izjedenog
suncem. - Docnije, kao najamnik, mora da sam
logorovao pod noima Nemake.
Ah! jo neto! igram u vrzinom kolu na nekom
crvenom proplanku, sa staricama i decom.
Seanje mi ne dopire dalje od ove zemlje i
hrianstva. Nikad mi ne bi dosadilo da se ogledam u toj
prolosti. Ali uvek sam bio sam; bez porodice; tavie,
kojim sam jezikom govorio? Nikad ne vidim sebe na
Hristovim savetima, pa ni na savetima Vlastele -
Hristovih predstavnika.
ta sam bio u prolom veku: nalazim sebe samo
danas. Vie nema skitnica, nema nejasnih ratova. Sve je
prekrila nia rasa - ili narod, kako kau, razum; nacija i
nauka.
Oh! nauka! Svega smo se domogli. Za telo i za
duu poputninu - imamo medicinu i filosofiju - bablje
lekove i narodne pesme u obradi. I zabave kneeva i igre
koje su oni zabranjivali! Geografiju, kosmografiju,
mehaniku, hemiju!...
 Nauka, novo plemstvo! Napredak. Svet se kree.
Pa zato da se i ne okree?
To je privienje brojeva. Mi idemo k Duhu. To je
sasvim sigurno, to je proroanstvo, ovo to govorim. Ja
shvatam, a poto ne znam da se izrazim bez paganskih
rei, voleo bih da utim.

Paganska krv se vraa! Duh je ve blizu; zato mi

Hrist ne pomogne dajui mi dui plemenitost i slobodu.
Avaj! Jevanelje je prolo. Jevanelje! Jevanelje.
93

Oblaporno ekam Boga. Pripadam najnioj rasi od

94

pamtiveka.
Evo me na armorikome alu. Neka gradovi uvee
pale svoja svetla. Moj dan se svrio; ja naputam Evropu.
Morski vazduh e saei moja plua; u izgubljenim
podnebljima koa e mi potamneti. Plivati, mrviti travu,
loviti, a nadasve puiti; piti pia jaka poput kipueg
metala, kao to su radili oni dragi preci oko vatara.
Vratiu se sa udovima od eleza, mrke koe,
besomuna pogleda: zbog moje maske mislie da
pripadam snanoj rasi. Imau zlata: biu dokon i surov.
ene neguju ove divlje nemonike to se vraaju iz
arkih krajeva. Biu umean u politike poslove. Biu
95

spasen.
A sada sam proklet, uasavam se domovine.
Najbolji od svega je san, zaista pijan, na alu.
 Ostajemo ovde. - Krenimo opet ovdanjim
putevima, pod teretom mog poroka, poroka koji je kraj
mene pustio svoje korenje patnje, poev jo od doba
saznanja - koji se penje do neba, i tue me, obara me,
vue me za sobom.
Poslednja nevinost i poslednja bojaljivost. Reeno
je. Ne pokazivati svetu svoje odvratnosti i svoja
izdajstva.
Napred! Kretanje, breme, pustinja, ama i gnev.
Kome da se iznajmim? Koju ivotinju treba
oboavati? Koju svetaku ikonu svi napadaju? Koja u
srca da skrim? Kakvu la moram podupirati? U kojoj
krvi hodati?
Radije uvati se pravde. - Muni ivot, jednostavno
poivotinjenje - podignuti isuenom pesnicom poklopac
mrtvakog sanduka, sesti, guiti se. Na taj nain nema ni
starosti ni opasnosti: strah nije francuska osobina.
- Ah! toliko sam preputen sam sebi, da bilo kojoj
boanskoj slici nudim zanos ka savrenstvu!
O moje samoodricanje, o moje udesno milosre!
Meutim, na ovom svetu!
De profundis, Domine, ba sam glup!

Jo kao dete divio sam se neumoljivom robijau na

koga uvek zjapi robija; poseivao sam krme i svratita
koja bi on posvetio svojim boravkom; njegovim oima
sam gledao plavo nebo i cvetni rad polja; njegovu sam
kob njuio u gradovima. On je imao vie snage nego neki
svetac, vie razboritosti nego neki putnik - i sebe, samo
sebe! za svedoka svoje slave i svoje razlonosti.
Na putevima, u zimskim noima, kad sam bio bez
leaja, bez odee, bez hleba, jedan je glas stezao moje
sleeno srce: Slabost ili snaga: ti si tu, i to je snaga. Ne
zna ni kud ide ni zato ide, ui svuda, odgovori na
sve. Kao ni neku leinu, niko te ne moe ubiti. Ujutro
bih imao tako izgubljen pogled i tako mrtvo dranje da
me oni koje sam sreo moda nisu ni videli.
Blato bi mi se u gradovima odjednom prikazalo
crvenim i crnim, kao ogledalo kad se lampa kree kroz
susednu sobu, kao neko blago u umi! S dobrom sreom!
vikao sam, i video sam na nebu more vatara i dima; i
sleva, zdesna, sva bogatstva kako plamte poput milijarde
munja.
Ali orgijanja i drugovanja sa enama bila su mi
zabranjena. Nisam imao ak ni druga. Video bih sebe
pred razdraenom gomilom, nasuprot eti koja e da me
strelja, kako plaem zbog nesree koju oni nisu mogli
razumeti, i kako opratam! - Kao Jovanka Orleanka! -
Svetenici, profesori, gospodari, vi se varate predajui
me pravdi. Ja nikad nisam pripadao ovom narodu; nikad
nisam bio hrianin; pri-padam rasi koja je pevala u
mukama; ne razumem zakone; nemam oseanja za
moral, ja sam ivotinja: vi se varate...
Da, moje oi su zatvorene za vau svetlost. Ja sam
ivotinja, crnac. Ali zato mogu da budem spasen. Vi ste
lani crnci, vi ste nastrani, svirepi, krti. Trgove, ti si
crnac; sudijo, ti si crnac; generale, ti si crnac; care, stari
svrabe, ti si crnac; pio si neocarinjeno pie iz Satanine
fabrike. - Nadahnue ovog naroda jesu groznica i rak.
Nemonici i starci toliko su dostojni potovanja da trae
da budu skuhani. - Najpromuurnije je napustiti taj
kontinent, kojim tumara ludilo da bi tim bednicima
pribavilo taoce. Ja ulazim u pravo kraljevstvo Hamove 96

dece.
Da li jo poznajem prirodu? Poznajem li sebe? - Ni
rei vie. Ja sahranjujem mrtvace u svom trbuhu. Uzvici,
dobo, ples, ples, ples, ples! Ne vidim ak ni onaj as kad
e se belci iskrcati, i kad u pasti u nitavilo.
Glad, e, krici, ples, ples, ples, ples!

Belci se iskrcavaju. Pucanj topa! Treba se potiniti

krtenju, odevati se, raditi.
Dobio sam samilosni udar u srce. Ah! nisam ga bio
predvideo!
Ja nisam inio zla. Dani e mi biti laki, kajanje
priteeno. Dua e mi sigurno biti liena muka, dua
koja je gotovo umrla za dobro, koju e ispuniti svetlost
stroga kao sa pogrebnih votanica. Udes sina iz dobre
porodice, preuranjeni mrtvaki sanduk posut prozirnim
suzama. Razvrat je bez sumnje glup, porok je glup, treba
odbaciti trule. Ali asovnik valjda nee doi dotle da
otkucava samo as istoga bola! Valjda neu kao neko
dete biti podignut u raj da se igram u zaboravu svih
nesrea?
 - Brzo! Postoje li drugi ivoti? - Usnuti u bogatstvu
nemogue je. Bogatstvo je uvek bilo opte dobro. Samo
boanska ljubav dodeljuje kljueve nauke. Vidim da je
priroda samo prizor dobrote. Zbogom tlapnje, ideali,
zablude!
Razumna pesma anela dopire sa spasiteljske lae:
to je boanska ljubav. - Dve ljubavi! Ja mogu umreti od
zemaljske ljubavi, umreti od predanosti. Za sobom sam
ostavio due ija e se muka poveati zbog mog odlaska.
Vi birate mene izmeu brodolomnika, a zar oni koji su
ostali nisu moji prijatelji?
Spasite ih!
Moj se razum rodio. Svet je dobar. Ja u
blagosiljati ivot. Voleu svoju brau. To vie nisu
detinjasta obeanja. Niti je to nada da u izmai starosti i
smrti. Bog mi daje snagu, i ja slavim Boga.

ama vie nije moja ljubav. Jarost, razvrat, ludilo,

ije zanose i slomove ja poznajem - itavo to moje breme
je odloeno. Procenimo bez vrtoglavice kolika je moja
nevinost.
Vie neu biti sposoban da zatraim batine kao
okrepu. Ne verujem da sam se ukrcao na neku svadbu, sa
Isusom Hristom kao tastom.
Nisam zarobljenik svog razuma. Rekao sam: Bog.
Ja hou slobodu u spasenju: kako da je postignem?
Napustile su me nitavne sklonosti. Vie mi nije potrebna
predanost ni boanska ljubav. Nije mi ao veka osetljivih
srdaca. Svako ima svoj razum, svoj prezir i svoju
milosrdnost: ja zadravam svoje mesto na vrhu te
aneoske lestvice zdravog razuma.
to se pak tie utemeljene sree, bilo domae ili
ne... ne, ja ne mogu. Mnogo sam rastrojen, mnogo slab.
ivot cveta u radu, to je stara istina; a moj ivot nije
dovoljno teak, on uzlee i lepra daleko iznad akcije,
tog dragog stanja sveta.
Kako postajem usedelica, kad mi ponestaje
hrabrost da volim smrt!
Kad bi mi Bog obeao nebeski, vazduni mir,
molitvu - kakve imaju starinski sveci. - Sveci! snane
due! Pustinjaci, umetnici kakvi vie nisu potrebni!
Neprekidna lakrdija! Gotovo bih zaplakao zbog
svoje nevinosti. ivot je lakrdija u kojoj treba svi da
uestvuju.

Dosta! Evo kazne! - Napred!

Ah! plua gore, slepoonice tutnje! no se valja u
mojim oima, u toj sunanoj jari! srce... udovi...
Kud idemo? u borbu? Ja sam slab! drugi napreduju.
Orue, oruje... vreme!...
Pucaj! pucaj u mene! Ovde! ili u da se predam. -
Kukavice! - Ja se ubijam! Bacam se konjima pred noge!
Ah!...
- Naviknuu se na to.
To bi trebalo da bude francuski ivot, put asti!
 NO U PAKLU

Progutao sam golem gutljaj otrova. - Neka je triput

blaen savet na koji sam nadoao! - Utroba mi gori.
estina otrova savija mi udove, izobliuje me, obara me.
Umirem od ei, guim se, ne mogu da viem. To je
pakao, veno muenje! Vidite plamen kako suklja!
Gorim ba propisno. Pouri, avole!
Nazirao sam povratak dobru i srei, spasenje. Zar
mogu opisati svoje privienje kad vazduh pakla ne
podnosi himne! To su bili milioni divnih bia, jedan
ljupki duhovni koncert, snaga i mir, plemenite ambicije, i
ta sve ne?
Plemenite ambicije!
I to je jo ivot! - Ako je osuda veita! ovek koji
eli da se obogalji zaista je osuen, zar ne? Ja verujem da
sam u paklu, dakle i jesam u njemu. Tako se ostvaruje
veronauka. Ja sam rob svoga krtenja. Roditelji, vi ste
izazvali moju nesreu; izazvali ste i svoju. Siroto
nevinace! - Pakao ne moe da napadne pagane. - To je
jo uvek ivot! Slasti prokletstva bie docnije jo dublje.
Hou zloin, brzo, neka pad-nem u nitavilo, na osnovu
ljudskog zakona.
uti, ali uti!... Sramno je to prebacivanje ovde:
Satana koji tvrdi da je plamen gadan, da je moj bes
uasno glup. Dosta!... Dosta s tim zabludama to mi ih
apuu, s tom magijom, lanim mirisima, detinjastom
muzikom. - Kad pomislim da posedujem istinu, da vidim
pravdu: moje rasuivanje je zdravo i odreito, spreman
sam za savrenstvo... Oholost. - Koa na mojoj glavi
sasuuje se. Milost! Gospode, bojim se. edan sam, tako
edan! Ah, detinjstvo, trava, kia, jezero na stenama,
meseina, kad je zvonik izbijao dvanaest... avo je tada
na zvoniku. Marijo! Sveta device!... Uasava me moja
glupost.
A tamo dole, zar nisu sve to estite due, koje mi
ele dobro... Doite... Imam nekakav jastuk na ustima,
one me ne uju, to su aveti.
Uz to, niko nikad ni ne misli na drugoga. Neka se
ne pribliuju. Ja miriem na izgoretinu, bez sumnje.
Privienja su bezbrojna. To je zaista ono to sam
uvek imao: ne verujem vie u istoriju, zaboravljam
naela. utau o tome: pesnici i vidoviti ljudi mogli bi da
budu ljubomorni. Ja sam hiljadu puta bogatiji od
najbogatijih, budimo krti kao more.
Ah! gle! asovnik ivota upravo se zaustavio. Ja
vie nisam na svetu. - Bogoslovlje je zaista ozbiljno,
pakao je sigurno dole - a nebo gore. Zanos, mora,
spavanje u plamenom gnezdu.
Koliko u panji polja ima zluradosti... Satana,
Neastivi , tri sa divljim semenkama... Isus ide preko
97

purpurnih kupina, ne savijajui ih... Isus je hodao po

razljuenim vodama. Fenjer nam ga je pokazao kako
98

stoji, beo i smeih vitica, uz bok smaragdnog vala...

Ja u skinuti veo sa svih tajni: s tajanstvenosti
verskih ili prirodnih, sa smrti, roenja, budunosti,
prolosti, kosmogonije, nitavila. Ja sam majstor u
fantazmagorijama.
 Sluajte!...
Ja posedujem sve darovitosti! - Ovde nema nikoga
i nekog ima: ne bih hteo da rasipam svoje blago. - Da li
neko eli crnake pesme, ili plesove hurija? eli li neko
da ieznem, da uronim u potragu za prstenom? eli li
99

neko? Praviu zlato, lekove.

Poverite se, dakle, meni; vera daje olakanje, vodi,
isceljuje. Doite svi - ak i mala deca - da vas uteim, da
se za vas raspe nae srce - udesno srce! - Siromasi,
radnici! Ja ne traim molitve; dovoljno mi je vae
poverenje da bih bio srean.
- I mislimo na sebe. Ja zbog ovoga ne alim mnogo
za svetom. Imam sreu da ne patim vie. Moj ivot je bio
samo slatka ludost, to treba aliti.
Kojeta! Nakreveljimo se to bolje moemo.
Zaista, mi smo izvan sveta. Nema vie nikakvog
zvuka. Moje ulo opipa je iezlo. Ah! moja kulo, moja
Saksonijo, moja vrbova umo! Veeri, jutra, noi, dani...
to sam umoran!
Morao bih da imam svoj pakao za gnev, svoj pakao
za oholost - i pakao milovanja; koncert paklova.
Umirem od umora. To je grob, ja odlazim k
crvima, o uase nad uasima! Satano, lakrdijau, ti hoe
da me rastopi svojim arolijama. Ja traim. Ja traim!
udarac vila, kaplju plamena.
Ah! opet se popeti u ivot! Oinuti oima nae
nakaznosti. I onaj otrov, taj hiljadu puta prokleti
poljubac! Moja slabost, okrutnost sveta! Boe moj,
smiluj se, sakrij me, drim se suvie loe! - Ja i jesam i
nisam sakriven.
To je plamen koji se propinje sa svojim
osuenikom.
 BUNILA

I
LUDA DEVICA
PAKLENSKI SUPRUG

Sasluajmo ispovest jednog saputnika u paklu:

100

O boanski Suprue, moj Gospode, ne odbijte

ispovest najtunije od vaih slubenica. Ja sam
izgubljena. Ja sam opijena. Ja sam neista. Kakav je ovo
ivot!
Oprostite, boanski Gospode, oprostite! Ah!
oprostite. Koliko suza! I koliko e suza biti jo docnije,
nadam se!
Docnije u upoznati boanskog Supruga! Rodila
sam se pokorna Njemu. Drugi sad moe da me bije!
Sada sam na dnu sveta! O moje prijateljice!... ne,
ne moje prijateljice... Nikada buncanja ni sline muke...
Ba je to glupo!
Ah, ja patim, viem. Zaista patim. Meutim, sve mi
je doputeno, sad kad sam pod teretom prezira ak i onih
dua koje su najdostojnije prezrenja.
Iznesimo, najzad, tu ispovest, iako u je ponoviti
jo dvadeset puta - ne manje sumornu, ne manje
beznaajnu!
 Ja sam robinja paklenog supruga, onoga koji je
zaveo lude device. To je zaista taj zloduh. To nije
101

avetinja, to nije sablast. Ali mene, mene lienu mudrosti,

osuenu, mrtvu za svet - mene nee ubiti! - Kako da vam
ga opiem! Ja ak vie ne znam ni da govorim. U alosti
sam, plaem, bojim se. Malo sveine, Gospode,
preklinjem vas, zaista vas preklinjem!
Udovica sam... - Bila sam udovica... - zaista, nekad
sam bila vrlo ozbiljna, i nisam se rodila da bih postala
kostur!... - On je bio skoro dete... Zavela me njegova
tajanstvena tankoutnost. Da bih njega pratila, zaboravila
sam sve svoje ljudske dunosti. Kakav je ovo ivot!
Pravi ivot je odsutan. Mi nismo na svetu. Ja idem kuda
ide on, tako se mora. A on esto plane na mene, na mene,
ubogu duu. Demon! - to je Demon, znate, to nije ovek.
On kae: Ja ne volim ene. Ljubav treba ponovo
pronai, to se zna. One su sposobne samo da ele
osiguran poloaj. A kad ga osiguraju, odstrane srce i
lepotu: ostane samo hladni prezir, hrana dananjeg braka.
Ili pak vidim neke naizgled srene ene od kojih bih ja
mogao napraviti dobre drugarice, ali njih najpre
progutaju prostaci osetljivi poput lomaa...
Sluam ga kako pretvara bestidnost u slavu,
okrutnost u aroliju. Ja sam od daleke rase; moji oevi
su bili Skandinavci: buili su sebi bedra, pili svoju krv. -
Izbou itavo svoje telo, tetovirau se, hou da
postanem ruan kao Mongol: videe, urlikau po
ulicama. Hou da pomahnitam od jarosti. Nikada mi ne
pokazuj nakit, puzio bih i uvijao se na ilimu. Hou da
svekoliko moje bogatstvo bude poprskano krvlju. Nikada
neu raditi... Mnogih noi, kad bi me njegov zloduh
epao, mi bismo se valjali, ja sam se borila s njim! -
esto u noi on bi se pijan smestio na ulici ili u nekoj
kui, da me smrtonosno prestravi. - Zaista e mi odrubiti
glavu; to e biti ogavno. Oh ti dani kad on eli da hoda
sa izgledom zloinca!
Ponekad bi nekom vrstom razneenog argona
govorio o smrti koja pobuuje kajanje, o nesrenicima
koji zacelo postoje, o munom dirindenju, o odlascima
koji razdiru srca. U umezima, gde smo se opijali, on bi
plakao posmatrajui one to su nas okruavali, stoku
bede. Pridizao je pijance po crnim ulicama. Za malu decu
imao je saaljenje zle majke. - Odlazio bi, umiljat kao
devojica na asu veronauke. - Pravio se da se razume u
sve, u trgovinu, umetnost, medicinu. Ja sam ga pratila,
jer tako se mora!
Videla bih ceo dekor kojim bi se on u duhu
okruio; odela, sukna, nametaj: ja sam mu pruala
orue, jedan drugi lik. Sve to ga se ticalo videla sam
upravo onako kako je on to za sebe smiljao. Kad bi mi
se inilo da mu se duh olenio, pratila sam ga daleko u
udnim i zamrenim poduhvatima, dobrim ili loim: bila
sam sigurna da neu nikada ui u njegov svet. Pored
njegovog dragog zaspalog tela probdela sam mnogo
nonih sati nastojei da shvatim zato toliko eli da se
izvue iz stvarnosti. Nikad nijedan ovek nije imao
slinu elju. Shvatila sam - ne bojei se za njega - da je
mogao postati ozbiljna opasnost u drutvu. - On moda
zna neke tajne kako da se promeni ivot? Ne, on to samo
trai, odgovarala sam sama sebi. Ukratko, njegova je
milosrdnost zaarana, a ja sam njena zarobljenica.
Nijedna druga dua ne bi imala toliko snage - snage
oaja! - da nju podnosi -zato da bi je on titio i voleo.
Uostalom, ja ga nisam zamiljala s nekom drugom
duom; vidimo svog anela, nikada tueg - verujem. Bila
sam u njegovoj dui kao u nekom dvorcu koji su
ispraznili da ne vide neku osobu tako malo plemenitu
kao to ste vi: to je sve. Avaj, zaista sam zavisila od
njega. Ali ta je on hteo s mojim mutnim i kukavnim
opstankom? ak i da me nije ubijao, nije me inio ni
boljom. alosno ogorena, rekla bih mu ponekad:
Razumem te. On bi slegnuo ramenima.
I tako, poto se moj jad neprestano obnavljao i
poto sam i u sopstvenim oima sve vie bila zabludela -
kao i u svim oima koje bi htele na meni da se zadre, da
nisam bila zauvek osuena na zaborav svih! - postajala
sam sve gladnija njegove dobrote. S njegovim
poljupcima i s njegovim prijateljskim zagrljajima to je
zaista bilo nebo, mrano nebo u koje sam ulazila i u
kojemu sam elela da budem ostavljena, jadna, gluha,
nema, slepa. Poela sam ve da se navikavam na to.
Videla sam nas dvoje kao dva dobra deteta kojima je
dozvoljeno da se eu kroz Raj tuge. Mi smo se slagali.
Veoma ganuti, radili smo zajedno. Ali posle prodirnog
milovanja, on bi rekao: Kad ja vie ne budem tu, kako
e ti izgledati smeno to to si doivela. Kad se tvoj vrat
ne bude vie oslanjao na moju ruku, kad ne bude imala
moje srce da se na njemu odmori, ni moje usne na
svojim oima. Jer jednog e dana biti potrebno da odem,
veoma daleko. A treba da u tome pomognem i drugima;
to je moja dunost. Makar to i ne bilo naroito prijatno...
draga duo... Istoga trenutka predosetila bih kako u
postati plen vrtoglavice, kad on ode, kako u se sruiti u
najuasniju tamu: u smrt. Izmamila bih mu obeanje da
me nee napustiti. Dvadeset puta mi je dao to
ljubavniko obeanje. Bilo je to isprazno kao i kad sam
ja njemu govorila: Razumem te.
Ah! Nikad nisam bila ljubomorna na njega. Ja
verujem da me on nee napustiti. ta e biti s nama? On
nije od onih to znaju neko znanje i nikad nee raditi.
102

Hoe da ivi kao mesear. Zar e mu samo njegova

dobrota i milosrdnost dati pravo u stvarnome svetu?
Ponekad zaboravim na alosno stanje u koje sam
dospela; on e me uiniti snanom, mi emo putovati,
loviemo u pustinjama, spavaemo na plonicima
nepoznatih gradova, bez briga, bez nevolja. Ili u se
probuditi poto se - zahvaljujui njegovoj arobnoj moi
- promene zakoni i obiaji, a svet, ostajui isti, prepustie
me mojim eljama, radostima, bezbrinostima. Oh!
hoe li mi dati pustolovni ivot iz dejih knjiga kao
nagradu za sve to sam pretrpela? On to ne moe. Ja ne
znam njegov ideal. On mi je rekao da zna za aljenja i
nade: to ne mora mene da se tie. Govori li on s Bogom?
Moda bi trebalo da se obratim Bogu. Nalazim se u
najdubljem ponoru i ne znam vie ni da se molim.
Kada bi mi on objasnio svoje alosti, da li bih bila
kadra da ih razumem bolje nego njegova ismevanja? On
me napada, provodi itave sate nastojei da me posrami
zbog svega to me je moglo ganuti na svetu, i razljuti se
ako plaem.
 - Vidi li onog otmenog mladia to ulazi u lepu i
spokojnu kuu: on se zove Dival, Difur, Arman, Moris,
ko zna kako! Jedna se ena rtvovala da voli tog zlog
103

glupaka: umrla je, i sad je sigurno svetica na nebu. Ti e

skriviti moju smrt kao to je on skrivio njenu. To je udes
nas milosrdnih dua... - Avaj! bilo je dana kad su mu se
svi delatni ljudi priinjavali igrakama grotesknih bunila:
on bi se dugo, jezivo smejao. - Zatim bi opet poeo da se
ponaa kao mlada majka, kao voljena sestra. Kad bi bio
manje divalj, mi bismo bili spaseni! Ali i sama njegova
blagost je smrtonosna. Ja sam mu pokorna. - Ah! ja sam
luda!
Moda e on jednog dana udesno ieznuti: ali ja
treba da doznam hoe li se popeti na neko nebo, da bar
malo vidim vaznesenje svog dragog prijatelja!
Smene li zajednice!
 BUNILA

II
ALHEMIJA REI 104

Sebi. Istorija jednog od mojih ludila.

Odavno ve hvalio sam se da posedujem sve
mogue pejzae, i smatrao sam smenim veliine
slikarstva i modeme poezije.
Voleo sam idiotske slike, nadvratnike, dekore,
pelivanska platna, firme, narodske slikarije; zastarelu
knjievnost, crkvenu latintinu, erotske knjige bez
pravopisa, romane naih baka, vilinske prie, deje
knjiice, stare opere, priglupe refrene, naivne ritmove.
Sanjao sam o krstakim ratovima, istraivakim
putovanjima s kojih nema izvetaja, o republikama bez
istorije, o uguenim verskim ratovima, o revolucijama
obiaja, o seobama rasa i kontinenata: verovao sam u sve
arolije.
Pronaao sam boju samoglasnika! - A crno, E belo,
I crveno, O plavo, U zeleno. - Odredio sam oblik i
gibanje svakog suglasnika i - putem nesvesnih ritmova -
polaskao sam sebi da sam pronaao pesniku re koja e
kad-tad biti dostupna svim ulima. Prevod sam zadrao
za sebe.
To je u poetku bilo izuavanje. Zapisivao sam
tiine, noi, beleio neizrecivo. Fiksirao vrtoglavice.
Daleko od ptica, seljanki i stada,
Kleei u vresu ovom, ta sam pio
U leskovom nenom gaju to me krio,
U mlako popodne kojim magla vlada?

ta mogoh da pijem u mladoj Oazi,

- Lug bez cveta, nemi brest i vlagu neba!
Iz tikve ute, kad oko ne nalazi
Dragi dom? Kap zlatnu to znojenju treba.

Bejah zrikav natpis koji krmu kiti.

- Bura zbrisa nebo. A u isto vee
umski potok peskom nevinim potee,
Boji vetar poe bare ledom biti.

Plau, videh zlato - i ne mogoh piti.

U etiri zorom, leti,

San ljubavni jo se sanja.
Miris nonog svetkovanja
Kroz umarak leti.

A na silnom radilitu
Sunce Hesperida tee,
 Za miice posla itu
Drvosee.

U Pustinji bilja snano

Oplatu nam divnu kroje
Gde e grad da slika svoje
Nebo lano.

Za Radnike - podanike
Vavilonskog kralja - sini,
Zvezdo jutra! Ljubavnike
Pusti njinoj svetkovini.

O ti, Kraljice Pastira,

Daj rakije onom to raditi mora!
Daj mu snazi mnogo mira
Pre kupanja sred podnevnog mora.

Pesnika starudija imala je velikog udela u mojoj

alhemiji rei.
Navikoh se na jednostavnu halucinaciju: video sam
sasvim jasno moeju na mestu neke tvornice, doboarsku
kolu koju su otvorili aneli, koije na nebeskim
cestama, salon udno jezera; udovita, tajanstva; naslov
nekog vodvilja dizao je bauke preda mnom.
 Zatim objasnih svoje arobne sofizme
halucinacijom rei!
Najzad ustanovih da je nered mog duha neto
sveto. Bio sam dokon, bio sam rtva ljute groznice:
zavideo sam blaenstvu ivotinja - gusenice, koja
predstavlja nevinost neodreenih stanja, krtice, tog
zaspalog devianstva!
Narav mi je bivala sve mranija. Opratao sam se
od sveta nekakvim romansama:

PESMA S NAJVIE KULE

Nek nam stigne, nek nas skoli

Ono vreme to se voli.

Toliko sam strpljiv bio

Da me hvata zaborav.
Strah mi se na nebo skrio,
A bol mi je nesto sav.
I bolesna e se stvori
Da mi mrakom ile mori.

Nek nam stigne, nek nas skoli

Ono vreme to se voli.

Ko livada koja alje,

Preputena zaboravu,
 Sve bujnije i sve dalje
Miris, korov, cvetnu travu,
Dok prljavi oblak muha
Divlje zuji iz vazduha.

Nek nam stigne, nek nas skoli

Ono vreme to se voli.

Zavoleh pustinju, osmuene vonjake, uvele

duane, razmlaena pia. Vukao sam se po smradnim
uliicama i sklopljenih oiju nudio se suncu, bogu
plamena.
Generale, ako na svojim sruenim bedemima jo
ima neki stari top, bombarduj nas gomilama suhe
zemlje. Tuci po izlozima sjajnih prodavnica! po
salonima! Neka grad jede svoju prainu. Oksidii oluke.
Napuni budoare goruim prahom rubina...
Oh! muica koja se opila na mokrionici krme,
zaljubljena u borainu, i koja se rastvara u zraku
svetlosti!

GLAD

Kad bih neto jesti hteo,

Zemlju bih i kamen jeo.
Vazduhom se odabranim,
Stenom, gvoem, ugljem hranim.
Menjaj, gladi! Travu zvuka
Malo pasi.
Otrov ladolea, lukav,
Nek te gasi.

Jedi ljunak to se sitni,

Stare crkve kamen sivi,
Oblutke to ih potop iri,
Hleb sejan po sivoj njivi!

Vuk urlae ispod kronje

I pljuvae perje lepo
Od obroka svog kokojeg.
Isti jad je mene epo.

eka zelen, zrelo voe

Kad e berbe doi dani.
Ali pauk drugo hoe,
Ljubiicom on se hrani.

O nek zaspim kao rtva

Salomonovog oltara!
Nek sa noa krv mi mrtva
 Sa Kedronom smeu stvara!

Najzad, o sreo, o razume, ja sa neba uklonih

plavet, koja je crno, i iveh kao zlatna iskra svetlosti
prirode. Pun radosti, usvojio sam najbudalastiji,
najaknutiji mogui izraz:

Opet je sa nama.
Ko to? Venost: more
U kom vatre gore
Sunanoga plama.

Moja vena duo,

Zavet svoj ostvari
I u noi pustoj
I danu to ari.

Spona ljudskih mnjenja

I oduevljenja
Tu za tebe nema!
I ti leti prema.

- Tu gine uzdanje,
Orietur pada.
Strpljenje i znanje,
Muka samo vlada.
 Nema sutranjice!
Svetlost eravice
Od satenskog ara
Svu dunost nam stvara.

Opet je sa nama.
Ko to? Venost: more
U kom vatre gore
Sunanoga plama.

Postadoh basnoslovna opera: videh da sva bia

imaju sudbinu koja ih neminovno vodi k srei: akcija nije
ivot, nego nain da rasipamo snagu, iznuravanje. Moral
je slabost mozga.
inilo mi se da svakom biu pripada jo mnogo
drugih ivota. Ovaj gospodin ne zna ta radi: on je
aneo. Ova porodica je leglo pasa. Pred mnogim ljudima
glasno sam govorio s jednim trenutkom njihovih drugih
ivota. - Tako sam voleo jednu svinju.
Nisam zaboravio nijedan sofizam ludila - ludila
zbog kojeg se biva zatvaran - mogao bih sve da ih
ponovim, znam ceo njihov sistem.
Moje zdravlje bilo je ugroeno. Stizala me strava.
Znao sam spavati ne budei se vie dana, a ustavi,
nastavljao bih s najtunijim snovima. Bio sam zreo za
smrt, a moja me slabost vodila putem punim opasnosti do
granica sveta i Himerije , domovine mraka i vihora.
105
 Morao sam putovati, otresti se arolija nakupljenih
u mojem mozgu. Nad morem, koje sam voleo kao da me
ono moralo oprati od neke ljage, video sam kako se die
krst utehe. Proklela me duga. Srea je bila moja sudbina,
moje grizoduje, moj crv; moj je ivot suvie ogroman da
bi bio posveen snazi i lepoti.
Srea! Njen zub, smrtonosno sladak, opominjao me
pri pevanju petla - ad matutinum, pri Christus venit, - u
106

najmranijim gradovima:

O zamkovi, o doba prena,

Koja je dua nepogrena?

Ja svrih magijski nauk sree

Kojoj utei niko nee.

Neka joj svako pozdrav klie

Kad galski pevac kukurie.

Ah! pa ja nemam ni elja vie:

Meni se samo srea pie.

Taj urok napore mi rui,

Caruje u mom telu, dui...

O zamkovi, o doba prena!

 Kad pobegne mi ona, tada,
Avaj! i smrt e da me svlada.

O zamkovi, o doba prena!

To je bilo i prolo. Ja danas znam da pozdravim

lepotu.
107
 NEMOGUE

Ah! taj ivot moga detinjstva, velika cesta kroz sva

vremena, natprirodno trezven, nesebiniji nego najbolji
od prosjaka, ponosan to nema ni zaviaja, ni prijatelja,
kakva je glupost on bio. -1 ja to tek sad opaam!
- Imao sam razloga da prezirem te dobriine koji ne
proputaju priliku za milovanje, nametnike istote i
zdravlja naih ena, danas kad se one tako malo slau s
nama.
Sva moja prezrenja imala su razloga: jer ja sam u
bekstvu!
Ja sam u bekstvu!
Objasniu to.
Jo jue, ja sam uzdisao: Nebo! zar nas nema
dovoljno osuenih na ovom svetu! Toliko sam ve
vremena proveo u njihovoj druini! Sve ih poznajem. Mi
smo se uvek prepoznavali; postali smo odvratni jedan
drugom. Milosre nam je nepoznato. Ali mi smo utivi,
nai odnosi sa svetom sasvim su kako treba. Je li to
udno? Svet! trgovci, naivine! - Mi nismo obeaeni.
- Ali kako bi nas primili izabrani-ci? Meutim, ima
angrizavaca i likovalaca, lanih izabranika, budui da su
nama potrebne smelost i poniznost da bismo im prili. To
su jedini izabranici. Takvi ne blagosiljaju!
Poto sam opet naao dve pare razuma - to je tako
prolazno! -vidim da moje neprilike potiu otuda to
nisam na vreme shvatio da se nalazimo na Zapadu.
Barutine Zapada! Ne, ja ne smatram svetlost
izopaenom, oblik iznemoglim, pokret zabludelim... Pa u
redu! Eto kako moj duh hoe da po svaku cenu proe
kroz sav onaj okrutni razvoj kroz koji je duh prolazio od
konca Istonog sveta... Moj duh to eli!
...Moje dve pare razuma su dokrajene! - Duh
vlada, i on hoe da ja budem na Zapadu. Trebalo bi ga
uutkati, da bih mogao zakljuiti kako sam hteo.
Poslao sam doavola palme muenika, zraenje
umetnosti, ponos pronalazaa, revnost kradljivaca;
vraao sam se Istoku, iskonskoj i venoj mudrosti. - ini
se da je to san grube lenosti!
Meutim, nisam pomiljao na zadovoljstvo od
bekstva iz modernih patnji. Nisam imao u vidu
polutansku mudrost Kurana. Ali, zar nije istinsko
muenje to to poev od hrianstva, te obznane nauke,
ovek igra sebe, dokazuje oevidnosti, nadima se od
zadovoljstva ponavljajui te dokaze, i samo kroz to ivi?
Prefinjeno, glupo muenje; izvor mojih duhovnih
zastranjivanja. Priroda bi moda mogla da se dosauje!
Gosp. ifta rodio se kad i Hrist.
Zar to nije zato to gajimo maglu! Mi jedemo
groznicu s naim vodnjikavim povrem. A pijanenje! A
duvan! A neznanje! A pobonosti! - Je li to sve dovoljno
daleko od mudre misli Istoka, prvo-bitne domovine?
emu modemi svet, ako ljudi pronalaze takve otrove!
Crkveni ljudi e rei: Razumemo. Ali vi govorite o
Zemaljskom raju. U istoriji istonjakih naroda nema
niega za vas. - Tako je; mislio sam na Zemaljski raj!
Kao da za moj san neto znai ta istota starodrevnih
rasa!
A filosofi: svet nema starosti. oveanstvo se
jednostavno seli. Vi ste na Zapadu, ali slobodno vam je
da ivite na vaem Istoku, pa neka bude i star koliko vam
je potrebno - i da tu lepo ivite. Ne dopustite da budete
poraeni. - Filosofi, vi pripadate vaem Zapadu.
Moj due, budi oprezan. Ne reavaj se na
prenagljena ozdravljenja. Vebaj se. - Ah! nauka ne ide
dovoljno brzo za nas!
- Ali ja opaam da moj duh spava.
Kad bi od ovog trenutka on bio uvek budan, mi
bismo uskoro doli do istine, koja nas moda okruuje sa
svojim anelima to plau!... Da je on bio budan do ovog
asa, ja ne bih popustio ubistvenim nagoni-ma, u nekom
prastarom dobu!... - Da je on uvek bio budan, sada bih
plovio u mudrosti!...
O istoto! istoto!
Ovaj trenutak budnosti predoio mi je viziju
istote! - Duhom se stie k Bogu!
Nesrea to srce para!
 BLESAK

Ljudski rad! To je eksplozija koja s vremena na

vreme obasja moj ponor.
Nita nije tatina ; prihvatite se nauke i napred!
108

vie modemi Propovednik, to jest Svako. A meutim,

leevi hulja i lentina padaju na tua srca... Ah! brzo,
malo bre; tamo dole, s druge strane noi, one budue,
vene nagrade... da li emo im izmai?...
- ta ja tu mogu? Rad poznajem, a nauka je
prespora. Da molitva galopira i da svetlost grmi... to ja
dobro vidim. To je suvie jednostavno, a previe je
vrue; moi e se i bez mene. Ja imam svoju dunost,
ponosiu se njome kao i mnogi drugi, ostavljajui je na
stranu.
Moj ivot je istroen. Napred! pretvarajmo se,
dangubimo, o alosti! I postojaemo zabavljajui se,
sanjajui udovine ljubavi i neverovatne svetove, alei
se i prepirui se s prividnostima sveta, lakrdija, prosjak,
umetnik, lopov - svetenik! Na mom bolnikom krevetu 109

zapahnuo me tako silan miris tamjana; uvar svetih

mirisa, ispovednik, muenik...
Prepoznajem tu prljavo vaspitanje mog detinjstva.
Pa ta! Prei svojih dvadeset godina, kad i drugi prelaze
svojih dvadeset godina...
Ne! ne! ja se sad bunim protiv smrti! Rad izgleda
previe lak mom ponosu: za svet bi moja izdaja bila
prekratko muenje. U poslednjem trenutku napao bih
nalevo, nadesno...
Tada - oh! - draga jadna duo, zar ne bi venost
bila izgubljena za nas!
 JUTRO

Nisam li jednom imao jednu ljupku, junaku,

basnoslovnu mladost, koju bi trebalo ispisati po zlatnim
listovima - previe bi to bilo sree! Kojim sam zloinom,
kojom grekom zasluio svoju dananju slabost? Vi koji
tvrdite da ivotinje jecaju od alosti, da bolesnici
oajavaju, da mrtvi runo sanjaju, potrudite se da
ispriate moj pad i moje spavanje. Ja ne mogu da se
izrazim bolje nego to to ini prosjak svojim
neprekidnim Oenaima i Zdravomarijama. Ja vie ne
znam da govorim! 110

Meutim, danas verujem da sam zavrio izvetaj o

mom paklu. To je zaista bio pakao; starinski, onaj ija je
vrata otvorio sin oveji .
111

Diui se iz iste pustinje, u istoj noi, uvek se

pogled mojih umornih oiju budi na srebrnoj zvezdi,
uvek, a da se pri tom ne ganu Kraljevi ivota, tri
mudraca, srce, dua, duh. Kad emo poi s onu stranu
ala i planina, da pozdravimo roenje novog rada, novu
mudrost, bekstvo tirana i demona, kraj praznoverja, i da
se poklonimo - prvi! - Boiu na zemlji!
Pesma nebesa, pokret naroda! Robovi, ne
proklinjimo ivot.
 ZBOGOM112

Ve jesen! - Ali zato aliti za venim suncem, kad

smo zauzeti otkrivanjem boanske svetlosti - daleko od
ljudi koji umiru po godinjim dobima.
Jesen. Na amac, uzdignut u nepomine magle,
skree ka luci bede, ka ogromnom gradu ije je nebo
umrljano ognjem i blatom. Ah! gnjili dronjci, hleb
namoen kiom, pijanstvo, hiljade ljubavi koje su me
raspele! Ono, dakle, nee da prestane, to drelo to vlada
hiljadama dua i mrtvih tela kojima e biti sueno! Ja
opet vidim sebe s koom izjedenom od blata i kuge,
kako, s kosom i pazusima punim crva i s jo krupnijim
crvima u srcu, leim ispruen meu neznancima bez
dobi, bez oseaja... Tu sam mogao umreti... Uasno
privienje! Ja se gnuam bede.
I bojim se zime, jer je to doba udobnosti!
- Ponekad vidim na nebu beskrajna ala prekrivena
belim narodima koji se raduju. Velika zlatna laa mae
iznad mene arenim zastavama na jutarnjem povetarcu.
Ja sam stvorio sve svetkovine, sva slavlja, sve drame.
Pokuao sam da pronaem nove cvetove, nove zvezde,
nove puti, nove jezike. Verovao sam da stiem
natprirodnu mo. I eto, moram da sahranim svoju matu i
svoje uspomene! Divna jedna slava umetnika i
pripovedaa unitena je!
Ja! ja koji sam se proglasio recom ili anelom,
osloboenim svakog morala, ja sam vraen na zemlju da
traim neku dunost, da prigrlim hrapavu stvarnost!
Seljak!
Da li sam obmanut? Da li je milosrdnost, za mene,
sestra smrti?
Ali nigde nijedne prijateljske ruke! A gde u crpsti
pomo?

Da, novi as je u najmanju ruku veoma strog.

Jer ja mogu rei da mi je pobeda obezbeena;
krgut zuba, zvidanje plamena, kuni uzdasi postaju
umereni. Iezavaju sve prljave uspomene. Gube se moja
poslednja aljenja - ljubomore zbog prosjaka, razbojnika,
prijatelja smrti, zaostalih ljudi svake vrste. -Osuenici,
kad bih se ja osvetio!
Treba biti apsolutno moderan.
Samo bez himni; treba drati korak. Okrutna noi!
Osuena krv isparava se na mom licu, a ja iza sebe
nemam nita osim ovog uasnog stabalca !... Duhovna
113

borba isto je tako surova kao bitka ljudi; ali zadovoljstvo

vienja pravde pripada samo Bogu.
Meutim, to je bdenje. Primimo u sebe sve pritoke
snage i stvarne nenosti. I u zoru, naoruani arkim
strpljenjem, ui emo u sjajne gradove.
ta sam govorio o prijateljskoj ruci! Lepa je to
prednost to mogu da se smejem starim lanim ljubavima
i da kaznim sramotom te laljive parove. - Video sam
pakao ena tamo dole; - pa e mi biti na volju da
posedujem istinu u jednoj dui i u jednom telu.
Aprila-avgusta 1873.
ILUMINACIJE114
 POSLE POTOPA

Tek to se ideja o Potopu staloila,

Jedan zec se zaustavi u grahorici i meu
zanjihanim zvoniima i kroz pauinu izree svoju
molitvu dugi.
Oh! drago kamenje to se krilo, - cvee to je ve
gledalo.
Na dugoj prljavoj ulici digoe se mesarske tezge, a
amci behu povueni ka moru to se u visini slojevito
prostiralo kao na bakrorezima.
Krv potee, kod Plavobradog, - u klanicama, - u
cirkusima, gde prozori pobledee od bojeg peata. Krv i
mleko potekoe.
Dabrovi stadoe zidati. Iz dezvi, u kafanama,
podie se para.
U velikoj staklenoj kui, jo uvek mokroj, deca u
crnini pogledae udesne slike.
Jedna vrata lupnue, - i, na trgu seoceta, dete
napravi okret rukama, shvaeno od vetrokaza i od
petlova sa svih zvonika, pod blistavom sugradicom.
Gospoa *** namesti klavir na Alpama. Misa i
prve priesti behu svetkovane na sto hiljada oltara
katedrale.
Krenue karavani. I Splendid-Hotel bi podignut u
haosu leda i polarne noi.
Nakon toga, mesec je uo akale kako cvile po
pustinjama majine duice, - i ekloge u nanulama kako
groku kroz vonjake. Zatim, u staroj umi, ljubiastoj i
raspupeloj, Euharis mi ree da je to prolee.
115

Izviri, jezerce, - Peno, valjaj se po mostu i iznad

uma, - crna sukna i orgulje, - munje i grmljavine, -
penjite se i valjajte se; Vode i tuge, rastite i opet diite
Potope.
Jer otkad su oni presahli, - o zakopani dragulji, o
rastvoreno cvee! - zavladala je ama! a Kraljica, ta
Vetica to pali svoju eravicu u zemljanom loncu, nikad
nee hteti da nam ispria ono to ona zna, a to mi ne
znamo.
 DETINJSTVO

Taj idol, crnook i plavokos, bez predaka i dvora,

plemenitiji nego basna, porekla je meksikanskog i
flamanskog; njegov posed, obesno plavetnilo i zelenilo,
prostire se po alima koja su od talasa bez laa nazvana
imenima to su divlje grka, slovenska, keltska.
Na ivici ume - snovidno cvee zvoni, prti, sjaji, -
devojka s usnom od narande, kolena prekrtenih u
bistrom potopu to izvire iz livada, nagota koju
zasenjuju, opasuju i oblae duga, bilnstvo, more.
Dame to se vrte po terasama kraj mora, devojice
i ispolinke, ponosite crnkinje u bakarnozelenoj mahovini,
nakiti to stoje uspravno na tlu gojaznom od gajeva i
okopnelih vrtia, - mlade majke i velike sestre s
pogledima punim hodoaa, sultanije, kneginje
tiranskog dranja i tiranske nonje, male strankinje i
ljupko nesrene osobe.
Kakva ama, trenutak dragog tela i dragog
srca.

II

To je ona, mala pokojnica, iza ruinjaka. - Mlada

preminula mama silazi niza stepenice. - Roakove karuce
viu na pesku. - Mali brat (on je u Indiji!) tamo, ispred
sunevog zalaska, na livadi karanfila. - Starci koje su
uspravne zakopali u zidinu od eboja.
Roj zlatnih listova okruuje kuu generala. Oni su
na jugu. - Ide se crvenim putem da bi se stiglo u praznu
krmu. Zamak je na prodaju: prozorski kapci su skinuti. -
upnik mora da je odneo klju crkve.
- Kuice straara oko parka su nenastanjene.
Plotovi su tako visoki da se vide samo umni vrhovi.
Uostalom, unutra nema nita da se vidi.
Livade se opet penju u zaseoke bez petlova, bez
nakovanja.
Ustava je dignuta. O krini putevi i pustinjski
mlinovi, ostrvlje i plae!
arobno cvee je zujalo. Padine su ga njihale.
Basnoslovno otmene ivotinje ile su tamo-amo.
Oblaine su se gomilale na puini stvorenoj od venosti
toplih suza.

III

U umi ima jedna ptica, njena pesma vas zaustavlja

i ini da crvenite.
Ima jedan asovnik koji ne otkucava.
Ima jedna jama sa gnezdom belih ivotinja.
Ima jedna katedrala to se sputa i jedno jezero to
se penje.
 Ima jedan umarak gde su naputene male koije,
koje ponekad jurei silaze niza stazu, okiene trakama.
Ima jedna druina malih preruenih glumaca,
opaena na putu kroz ivicu ume.
Ima najzad, kada ste gladni ili edni, neko ko vas
tera.

IV

Ja sam svetac, u molitvi na terasi, - kao to

bezazlene ivotinje pasu sve do mora Palestine.
Ja sam uenjak u tamnom naslonjau. Granje i kia
bacaju se na prozor biblioteke.
Ja sam peak na velikom drumu kroz patuljaste
ume; huka brana pokriva moje korake. Dugo mi je pred
oima melanholina zlatna ce smiraja.
Bio bih zaista dete ostavljeno na molu koji se
otisnuo na debelo more, mali sluga to ide du drvoreda
dotiui nebo elom.
Staze su hrapave. Breuljci se pokrivaju grmljem
utilovke.. Vazduh je nepomian. Kako su daleko ptice i
izvori! Do ega dopreti, ako ne do kraja sveta, ovim
napredovanjem?

V
 Neka mi najzad iznajme taj grob, izbeljen kreom,
sa linijama od cementa u reljefu - veoma daleko pod
zemljom.
Nalakujem se na sto, lampa vrlo ivo obasjava te
novine koje ja poput idiota opet proitavam, te sasvim
beskorisne knjige.
U ogromnoj visini iznad moje podzemne dvorane -
kue se usauju, tmine se skupljaju. Glib je crven ili cm.
udovini grade, beskonana noi!
Manje visoko su kanali s neistoom. Sa strana -
nita osim gustine globusa. Moda ponori plavetnila,
zdenci plamena. To su moda one povrine gde se
susreu meseci i komete, mora i bajke.
U asovima gorine doaravam sebi safirne i
metalne kugle. Ja sam gospodar tiine. Zato bi
privienje podrumskog okna izbledelo u uglu svoda?
 PRIA116

Nekom Knezu bee grdno dojadilo da se uvek bavi

samo usavravanjem otrcane plemenitosti. Predviao je
zauujue prevrate u ljubavi, i sumnjiio svoje ene da
mogu dati i vie od one podatnosti ukraene podnebljem
i raskoju. Hteo je da upozna istinu i trenutak bitne elje i
bitnog zadovoljenja. Bilo to zastranjenje od pobonosti
ili ne, on je tako hteo. Barem je imao dosta veliku
ljudsku mo.
Sve ene koje ga poznavahu behu umorene. Kakvo
je to bilo haranje u vrtu lepote! Pod sabljom, one ga
blagoslovie. On ne zatrai nove. - ene se ponovo
pojavie.
Posle lova ili pijanke, on pobi sve koji su ga pratili.
- Svi su ga pratili.
On nae zabavu u klanju ukrasnih ivotinja.
Dvorce predade poaru. Obarao se na ljude i sekao ih na
komade. - Gomila, zlatni krovovi, lepe ivotinje, sve je
to i dalje postojalo.
Moe li se do ekstaze doi unitavanjem,
podmladiti se okrutnou! Narod nije roptao. Niko nije
pokuao da mu protivrei.
Jedne veeri on je ponosno jahao. Pojavi se jedan
Genij, neopisive, ak zazorne lepote. Iz njegovog izraza i
iz njegovog dranja proizlazilo je obeanje ljubavi
mnogostruke i sloene! sree neizrecive, ak
nepodnoljive! Knez i Genij verovatno unitie sebe u
sutinskom zdravlju. A kako bi i mogli da ne umru od
njega? Umrli su, dakle, zajedno.
Ali taj Knez je preminuo u svome dvorcu, u
godinama uobiajenim za to. Knez je bio Genij. Genij je
bio Knez.
Znalaka muzika nedostaje naoj elji.
 PARADA

Vrlo postojana spadala. Vie njih je iskoriavalo

vae svetove. Osloboeni potreba, i ne mnogo primorani
da stave u pokret svoje sjajne sposobnosti i svoje
poznavanje vaih savesti. Kako su to zreli ljudi! Njihove
oi, tupe kao letnja no, crvene i crne, trobojne, od elika
su posutog zlatnim zvezdama; izraz im je izoblien,
olovan, izbledeo, speen, glas im je vragolasto
promukao! Imaju svirepo dranje onih to se kinure
krpama! - Meu njima je nekoliko mladih - kako bi oni
gledali Heruvima? - koji raspolau stranim glasovima i
nekim opasnim sredstvima. alju ih da s lea hvataju u
gradu, napirlitani s odvratnom raskoju.
O najei raju pomamnog kreveljenja! Nema
poreenja s vaim Fakirima i sa ostalim scenskim
lakrdijama. U kostimima na brzinu sklepanim s ukusom
runog sna, oni izvode alopojke i glume tragedije o
razbojnicima, ili o duhovitim polubogovima, kakvi nikad
ne behu istorija ni religije. Kinezi, Hotentoti, Cigani,
bedaci, hijene, Molosi, stari maloumnici, kobni zlodusi,
oni meaju narodske, materinske postupke sa bestijalnim
stavovima i nenostima. Oni bi da prikazuju nove
komade i da pevaju pesme valjanih devojaka. Majstori
opsenari, oni preobraavaju mesto i osobe i pribegavaju
magnetskom dejstvu igrokaza. Oi plamte, krv peva,
kosti se ire, teku suze i tanke crvene pruge. Njihovo
ruganje ili uas koji oni ire traju minutu, ili cele mesece.
Jedino ja imam klju te divlje parade.
 ANTIKA

Ljupki sine Pana! Uokrug tvoga ela, ovenanog

cvetiima i bobicama, miu se dragocene kugle, tvoje
oi. Umrljani smeim talogom, tvoji obrazi postaju
uplji. Onjaci ti blistaju. Prsa ti lie na citru, zvon
odjekuje u tim plavo omaljavelim rukama. Tvoje srce
kuca u toj utrobi gde spava dvostruki pol. etaj se u noi,
blago pokreui to bedro, to drugo bedro i tu nogu sleva.
 BEING BEAUTEOUS117

Pred nekim snegom jedno Bie Lepote, visoka

stasa. Smrtonosno fijukanje i krugovi gluhe muzike ine
da se to oboavano telo iri, raste i drhti poput aveti; na
divnoj puti rastvaraju se skerletne i crne rane. iste boje
ivota igraju, tamne i oslobaaju se oko Privienja, na
radilitu. I drhtaji se diu i tutnje, i dok pomamnu slast
tih dojmova optereuju promukla muzika i smrtonosno
fijukanje koje svet, daleko iza nas, upravlja na nau
prelepu majku, - ona uzmie, ona se uspravlja. Oh! nae
su kosti odevene u novo zaljubljeno telo.

***

O pepeljavo lice, kosmati tite, kristalne ruke!

Tope, na koji moram da se sunovratim kroz mete drvea
i lakog vazduha!
 IVOTI

O nedogledni putevi svete zemlje, terase hrama!

ta su uinili sa bramanom koji mi je objasnio
Poslovice? Ja ak jo vidim i starice od tada, iz onih
118

strana! Seam se srebrnih i sunanih asova oko reka,

ruke polja na mome ramenu i naih milovanja kad smo
119

stajali u ravnicama zainjenim biberom. - Uzlet

grimiznih golubova grmi oko moje misli. - Prognan
ovamo, imao sam pozornicu za igranje dramskih remek-
dela iz svih knjievnosti. Mogao bih vam pokazati
neviena bogatstva. Razmatram istoriju riznica koje ste
vi pronali. Ja vidim nastavak! Moja je mudrost prezrena
kao i haos. ta je moje nitavilo pred obamrlou koja
eka vas?

II

Ja sam pronalaza ije su zasluge mnogo drukije

nego svih onih to su mi prethodili; tavie, ja sam
muziar koji je pronaao neto kao klju ljubavi. Sada,
kao plemi iz jednog oporog polja s trezvenim nebom,
pokuavam da se uzbudim seajui se prosjakog
detinjstva, egrtovanja ili dolaska u nanulama, polemika,
pet ili est udovitava, i nekoliko svadbi na kojima me
moja svojeglavost spreila da dosegnem dijapazon
drugova. Ne alim zbog moga starog udela u boanskoj
veselosti; trezveni vazduh s tog oporog polja veoma
delotvorno hrani moj svirepi skepticizam. Ali kako se taj
skepticizam od sada ne moe pokrenuti na delovanje, i
kako sam ja uostalom odan novom nemim, - oekujem
da u postati veoma zao luak.

III

U jednom ambaru gde su me zatvorili kad sam

imao dvanaest godina, upoznao sam svet, oslikao ljudsku
komediju. U jednom podrumu nauio sam istoriju. Na
nekoj nonoj sveanosti u jednom severnom gradu sreo
sam sve ene nekadanjih slikara. U nekom starom
pariskom pasau pouili su me iz klasinih nauka. U
nekom velianstvenom stanu okruenom celim Istokom
ostvario sam ogromno delo i izveo svoje slavno
povlaenje. Promukao sam svoju krv. Razreen svoje
dunosti. Vie ne treba ak ni misliti na to. Nalazim se
stvarno s one strane groba, i okanite se punomoja.
 ODLAZAK

Dosta vienog. Vizija se susretala u svim

napevima. Dosta imanog. agor gradova, uvee, i u
suncu, i uvek. Dosta spoznatog. Prekretnice ivota. - O
agori i Vizije! Odlazak u novo uvstvo i u nov um!
 KRALJEVANJE

Jednog lepog jutra, kod nekog veoma blagorodnog

naroda, par gordih ljudi - mukarac i ena - vikali su na
javnom trgu: Prijatelji moji, ja hou da ona bude
kraljica! Ja hou da budem kraljica! Ona je treptala i
smejala se. On je govorio prijateljima o otkrovenju, o
dokrajenom iskuenju. Njih dvoje su gubili svest jedno
pored drugog.
Doista, oni kraljevahu celog jednog prepodneva,
kad su se karminski zastori uzdigli preko kua, i celog
poslepodneva, kad se zaputie ka palmovim vrtovima.
 JEDNOM RAZLOGU120

Udarac tvog prsta po bubnju oslobaa sve zvuke i

zapoinje novu harmoniju.
Tvoj korak je uzdizanje novih ljudi i njihovo
Pokret.
121

Okrene glavu: nova ljubav! Okrene je nazad:

nova ljubav!
Izmeni nam udele, proreetaj nam nevolje, a pre
svega vreme, pevaju ti ova deca. Molbe ti se upuuju:
Uzdigni bilo kuda sr naih sudbina i naih elja.
Ti to si doao iz uvek i to e poi u svuda.
 PREPODNE PIJANSTVA

O moje Dobro! O moje Lepo! Svirepa svirko od

koje ne posrem! Vilinsko muilo! Hura za neuveno
delo i za udesno telo, prvi put! To je zapoelo u
detinjem smehu, to e i svriti s njim. Taj e otrov ostati
u naim ilama ak i onda kad se svirka izopai i mi
budemo vraeni nekadanjem neskladu. Sada, mi koji
smo tako dostojni ovih muenja, usrdno pribirajmo to
natoveansko obeanje dato naem stvorenom telu i
dui: to obeanje, to bezumlje! Otmenost, uenost,
silovitost! Obeano nam je da e stablo dobra i zla biti
zakopano u mraku, da e tiranske estitosti biti prognane,
kako bismo mogli dovesti nau preistu ljubav. To je
poelo s malo odvratnosti i to se svrava, - poto nas nije
moglo smesta obuzeti tom venou, - to se svrava
meteom mirisa. 122

Detinji smehu, suzdrljivosti robova, strogosti

devica, uase ovdanjih likova i predmeta, blagosloveni
budite zbog uspomene na ovo bdenje. Poelo se
potpunim prostatvom, a evo gde se svrava s anelima
plamena i leda.
Malo bdenje puno opijenosti, sveto si! makar samo
i zbog maske kojom si nas podarilo. Mi te potvrujemo,
metodo! Ne zaboravljamo da si ti jue proslavilo svako
od naih doba. Imamo vere u otrov. Mi znamo da
rtvujemo svoj ivot, - sav, svakog dana.
Evo stie doba Asasina .
123
 IZREKE

Kada svet bude sveden na jednu jedinu crnu umu

za naa etiri zauena oka, - na jedno alo za dva verna
deteta, - na jednu muziku kuu za nau vedru naklonost,
- ja u vas pronai.
Bude li na ovom svetu jedan jedini starac, spokojan
i lep, okruen neuvenom raskoi, - evo me kraj Vaih
nogu.
Ostvarim li sva vaa seanja, - budem li ona to zna
da vas vee, - ja u vas uguiti.

Kada smo vrlo jaki, - ko da ustukne? vrlo veseli, -

ko od smeha da pukne? Kada smo vrlo zli, - ta da se ini
s nama?
Kitite se, igrajte, smejte se. Ja nikad neu moi da
izbacim Ljubav kroz prozor.

-Drugarice moja, prosjakinjo, udovino dete! Kako ti je

svejedno, te nesrenice i te smicalice, i moje zabune.
Dri se uz nas svojim nemoguim glasom, tim glasom!
Jedinim uteiteljem ovog niskog oajanja.
 ***

Julsko popodne zastro oblacima. Ukus pepela lebdi u

vazduhu, - miris drveta to znoji na ognjitu, - namoeno
cvee, - pusto po etalitima, - ledeno roskanje kanala
po poljima zato se ve ne poinje sa igrakama i
tamjanom?

***

Uad sam razapeo od zvonika do zvonika; vence

od prozora do prozora; zlatne lance od zvezde do zvezde,
i pleem.

***

Visoko jezerce stalno isparava. Kakva to vetica

nad belim zapadom iskrsava? Kakvo de ljubiasto lie
da se spusti?

***

Dok javna dobra otiu u proslavama bratstva, u

oblacima zvoni zvono od ruiastog plamena.

***
 Oivljujui prijatni miris tua, cmi prah tiho kii po
mome bdenju. - Smanjujem plamen svenjaka, bacam se
na krevet i - okrenut prema senci - vidim vas, keri moje!
kraljice moje!
 RADNICI

O to toplo februarsko jutro. Nesnosno Jugo stie da

oivi besmislene uspomene nas ubogih, nau mladu
bedu.
Henrika je imala pamunu, smeebelu kariranu
124

suknju, koja mora da je bila noena u prolom veku,

zatim kapu s trakama i svilenu maramu. To je zaista bilo
alosnije nego crnina. Proetali smo malo po predgrau.
Vreme je bilo oblano, a vetar s juga podsticao je sve
rune zadahe iz opustoenih vrtova i sa sparuenih
livada.
Moju enu to kao da nije zamaralo koliko mene. U
jednoj lokvi, koju je poplava od prolog meseca ostavila
na prilino visokom putu, ona mi pokaza majune ribice.
Grad, sa dimom i bukom svojih poslova, pratio nas
je vrlo izdaleka po putevima. O drugi svete, naselje
blagosloveno od neba i hladovine! Juni me vetar
podseao na alosne dogaaje iz mog detinjstva, na moje
letnje oajavanje, na uasnu koliinu snage i znanja koju
je sudbina uvek udaljavala od mene. Ne! mi neemo
provesti leto u toj krtoj zemlji, gde emo uvek biti samo
verena siroad. Ja hou da ova ovrsla ruka vie ne nosi
dragu sliku.
 MOSTOVI

Nebo sivo, kristalno. udna ara mostova, ovih

ovde ravnih, onih tamo izvijenih, nekih to se sputaju na
one prve ili sklapaju uglove sa njima. Ti se oblici
ponavljaju i na drugim rasvetljenim zavijucima kanala,
ali su tako dugi i lagani, da se obale, optereene
kubetima, sniavaju i smanjuju. Neki od tih mostova jo
su pritisnuti udericama. Drugi podupiru jarbole, signale,
krhke ograde. Molski akordi ukrtaju se i teku, uad se
penje na obale. Razabire se jedan crveni prsluk, a uz
njega moda i drugi kostimi i muziki instrumenti. Da li
su to narodne pesme, delovi vlasteoskih koncerata, ostaci
javnih himni? Voda je siva i plava, razlivena kao morski
rukavac. - Jedan beli zrak, padajui iz nebeske visine,
unitava tu komediju.
 GRAD

Ja sam privremeni i ne ba previe nezadovoljni

graanin jedne metropole koju smatraju modernom, jer je
svekoliki poznati ukus bio izbegnut u nametaju i u
spoljanjem izgledu kua, kao i u nacrtu grada. Ovde
neete moi da ukaete na trag bilo kakvog spomenika
praznoverja. Moral i jezik svedeni su - najzad! - na svoj
najjednostavniji izraz. Ti milioni ljudi, koji nemaju
potrebe da se poznaju, toliko nalie jedni drugima po
obrazovanju, poslu koji obavljaju i starosti, da taj ivotni
tok mora da je viestruko krai nego to to nekakva luda
statistika nalazi za narode kontinenta. Isto tako ja, sa
svoga prozora, vidim nove sablasti kako se miu u
gustom i venom dimu uglja, - u naoj umskoj
hladovini, naoj letnjoj noi! - nove Erinije , ispred moje
125

poljske kuice koja je moja domovina i sve moje srce jer

tu sve lii na ovo, - vidim Smrt bez suza, nau marljivu
ker i slukinju, jednu oajnu Ljubav, i lepi Zloin kako
piti u blatu ulice.
 KOLOTEINE

Zdesna letnja zora budi lie i isparenja i umove

ovog ugla parka, a padine sleva skrivaju u svojoj
ljubiastoj senci hiljade hitrih kolose-ka vlanoga druma.
Mimohod arolija. U stvari: kola natovarena ivotinjama
od pozlaenog drveta, jarbolima i iaranim jedrima, iza
dvadeset pegavih cirkuskih konja u brzom galopu, i deca
i ljudi na svojim najudnovatijim ivotinjama; dvadeset
kola s razvijenim zastavama i ispupenim ukrasima,
kitnjastih poput koija iz starine ili iz pria, krcatih
decom nagizdanom za pastoralu predgraa. - ak, pod
svojim baldahinom noi, i mrtvaki sanduci to uzdiu
perjanice od abonosa i jure kasom velikih plavih i crnih
kobila.
 GRADOVI

To su gradovi! To je narod za koji su se izdigli ovi

snovieni Alegeni i Libani! Kuice od kristala i drveta
koje se kreu po nevidljivim inama i vitlovima. Stari
krateri, opkoljeni kolosima i bakarnim palmama,
milozvuno riu u ognjevima. Svirka dopire s ljubavnih
svetkovina po kanalima poveanim iza planinskih kuica.
Hajka skladnih zvona klie u klisurama. Pritravaju
udruenja divovskih pevaa ija odela i kraljevske
zastavice blete poput svetlosti vrhunaca. Na
platformama usred ponora Rolandi trube svoju
neustraivost. Po brvnima povrh provalija i po
krovovima krama barjaci od nebeskog ara kae se na
katarke. Apoteoze, ruei se, dospevaju na visoravni gde
se aneoske kentaurke komeaju meu lavinama. Iznad
razine najviih slemena iri se more uzburkano veitim
raanjem Venere, prekriveno zveanjem bisera i
dragocenih koljki, posuto orfeonskim brodovljem, -
126

more koje se ponekad smrai uz smrtonosni blesak. Na

obroncima muu etve cvea velikog poput naih grbova
i naih pehara. Iz jaruga se u povorkama penju vile Mab
u haljinama mrke i opalne boje. Tamo gore, s nogama u
slapovima i u kupinama, jeleni sisaju Dijanu . 127

Bahantkinje iz predgraa jecaju, a mesec zavija,

izgarajui. Venera ulazi u pilje kovaa i pustinjaka.
Skupovi kula pevaju ideje naroda. Iz zamkova izgraenih
od kostiju dopire neznana muzika. Razvijaju se sve
legende, a u varoima nasru zanosi. Survava se olujni
raj. Divljaci neprekidno pleu svoje svetkovanje noi. I
tako sioh da provedem jedan sat u ivosti bagdadskog
bulevara, gde su druine pod gustim lahorom opevale
radost novog rada, i kretale se ne mogavi da izbegnu
basnoslovne utvare planina na kojima se moralo opet
doi k sebi.
Koje e mi to dobre ruke, koji lepi as vratiti taj
predeo iz kojega dolaze svaka moja usnulost i svaka
moja i najmanja ponesenost?
 SKITNICE

Kukavni brat! Koliko svirepih bdenja mu dugujem!

Nisam se ba gorljivo uputao u taj pothvat. Poigravao
sam se s njegovom nemoi. Ja u biti kriv ako se vratimo
u izgnanstvo, u ropstvo. Pripisivao mi je neobian
baksuzluk i veoma udnu nevinost, dodavao
onespokojavajue razloge.
Odgovarao sam cerei se tom avolskom
uenjaku , te bih se na kraju doepao prozora. S one
128

strane polja kojim su promicale druine sviraa retke

muzike stvarao sam sablasti budue none raskoi.
Posle te zabave koja teko da je higijenska, prostro
bih se po slamarici. I skoro svake noi, tek to bih
zaspao, jadni brat se dizao, istrulelih usta, iupanih
oiju, - onakav kakvim je sebe sanjao! - i vukao me u
dvoranu urliui svoj san pun idiotske tuge.
Ja sam zaista, s potpunom duhovnom iskrenou,
bio uzeo obavezu da ga vratim u njegovo prvobitno
stanje sina Sunca, - i mi smo lutali, hranei se vinom iz
peina i biskvitom sa drumova, dok je mene gonilo
nestrpljenje da naem mesto i formulu.
 GRADOVI

Zvanina akropola to nadmauje najkolosalnije

zamisli modernog varvarstva. Nemogue je izraziti
zagasitu svetlost koju stvara to nepromenljivo sivo nebo,
kao ni carski sjaj zdanja i veni sneg tla. S jedinstvenim
smislom za ogromnost obnovljena su sva klasina uda
arhitekture. Prisustvujem slikarskim izlobama u
prostorijama dvadeset puta veim nego to je Hampton-
Court . Kakvo slikarstvo! Neki norveki Nabukodonosor
129

dao je da se izgrade stepenita u ministarstvima; oni

potinjeni koje sam ja mogao da vidim i sami su
ponosniji nego Brame , a ja sam drhtao pred kolosima
130

od uvara i graevinskim slubenicima.

Rasporeivanjem zgrada oko skverova, dvorita i
zatvorenih terasa istisnuti su koijai. Parkovi
predstavljaju prastaru prirodu obraenu divnom
umetnou. Gornja etvrt ima nerazjanjivih delova:
jedan morski rukavac bez brodova odmotava svoju povr
od plave sugradice izmeu kejova pritisnutih divovskim
kandelabrima. Jedan kratki most vodi do tajnih vrata
neposredno ispod kubeta Svete Kapele. To kube je
gradnja od umetniki obraenog elika sa otprilike
petnaest hiljada stopa u preniku.
Na ponekim mestima sa bakarnih mostia, sa
ravnih krovova, sa stepenita to se uvijaju oko tremova i
stubova, mislio sam da mogu proceniti dubinu grada! To
je udo koje nisam mogao da shvatim: gde su razine
ostalih etvrti iznad ili ispod akropole? Za stranca iz
naeg vremena prepoznavanje je nemogue. Trgovaka
etvrt je nekakav cirk u jednom jedinom stilu, sa
zasvoenim galerijama. Ne vide se radnje, ali sneg na
kolniku je razgaen; nekoliko nababa, retkih kao to su
etai u nedeljno londonsko jutro, idu ka koijama od
dijamanata. Nekoliko divana od crvene kadife: slue se
polama pia ija se cena kree od osam stotina do osam
hiljada rupija. Na pomisao da u tom cirku potraim
pozorita odgovaram sebi da radnje mora da kriju
dovoljno mrane drame. Mislim da tu postoji policija.
Ali zakon mora da je toliko udan, da i ne pokuavam
stvoriti neku predstavu o ovdanjim pustolovima.
Predgrae, otmeno poput neke lepe pariske ulice,
povlaeno je izvesnim svetlim izgledom. Demokratski
sastojak sadri nekoliko stotina dua. Ovde se kue jo
ne svrstavaju u niz; predgrae se udljivo gubi u polju, u
Grofoviji koja puni veni Zapad umama i bujnim
plantaama, gde divlji plemii love svoje letopise pod
svetlou koju je neko stvorio.
 BDENJA

To je odmor, prosvetljen, ni groznica ni klonue,

na krevetu ili ledini.
To je prijatelj ni vatren ni slab. Prijatelj.
To je voljena, ni muiteljka ni muenica. Voljena.
Netraeni kraj i svet. ivot.
- To dakle bee to?
-I san se rasvei.

II

Osvetljenje se vraa stablu zdanja. Sa oba kraja

dvorane, bilo kakvi dekori, skladna ispupenja, hitaju da
se spoje. Zidina nasuprot bdeocu predstavlja psiholoko
nizanje preseka frizova, atmosferskih traka i geolokih
sluajnosti. - estok i munjevit san o uvstvenim
skupinama sa biima svih karaktera meu svim
prividima.

III

Svetiljke i ilimi bdenja stvaraju um talasa, nou,

uzdu trupa lae i oko steeragea .
131
 More bdenja, slino grudima Amelije.
Tapeti, sve do poluvisine, smaragdno obojeni
ipkani umarci gde proleu grlice bdenja.

Ploica crnog ognjita, stvarna sunca sa ala: ah!

zdenac maija; jedini pogled u zoru, ovog puta.
 MISTINA

Na strmini obronka aneli obru svoje vunene

haljine po travnjacima od elika i smaragda.
Plamene livade poskakuju sve do vrha glavice. Na
levoj ivici crnica je utabana svim ubistvima i svim
bitkama, a svi zlosreni umovi ispredaju svoju krivulju.
Iza desne ivice prua se linija istoka i napretka.
I dok se um morskih koljki i ljudskih noi vrti i
propinje sainjavajui pojas u gornjem delu slike,
Rascvetana blagost zvezda i neba i ostalog sputa
se prema padini, kao kotarica, - ka naem licu, i tamo
dole stvara mirisavi i plavi ponor.
 ZORA

Poljubio sam letnju zoru.

Nita se jo nije micalo na proelju dvorca. Voda je
bila mrtva. Senovita polja nisu naputala umsku stazu.
Ja sam budio svakim korakom po jedan ivi i mlaki dah,
i dragulji pogledae, i krila se beumno podigoe.
Prva arka, na stazi ve punoj sveeg i bledog
iverja, bee jedan cvet to mi ree svoje ime.
Nasmejah se zlatokosom slapu koji se raupavio
132

meu jelama: na posrebrenom vrhu ja prepoznah

boginju.
Tada digoh velove, jedan za drugim. U drvoredu,
maui rukama. Po ravnici, gde sam je potkazao petlu.
Kroz velegrad ona je beala izmeu zvonika i kubeta, a
ja sam je gonio trei kao prosjak po mramornom keju.
Iznad puta, pored lovorove ume, opasao sam je
njenim zgrnutim velovima i osetio malice njeno
ogromno telo. Zora i dete padoe na dno ume.
U asu buenja bilo je podne.
 CVETOVI

Sa zlatnog stepenika, - izmeu svilenih uzica, sivih

koprena, zelenih kadifa i kristalnih koturova to se crne
kao tu na suncu, - ja vidim cvet pustikare kako se otvara
na filigranskom ilimu od srebra, oiju i kose.
uti dukati rasuti po ahatu, mahagonski stubovi to
podupiru smaragdno kube, buketi belog satena i tananih
prutova od rubina okruuju vodenu ruu.
Poput boga s ogromnim plavim oima i snenim
oblicima, more i nebo privlae na mramorne terase
mnotvo mladih i opojnih rua.
 OBINI NOKTURNO

Jedan dah otvara operske procepe u pregradama, -

ometa obrtanje izjedenih krovova, - rastura mee
ognjita, - pomrauje prozore.
Niz vinovu lozu, oslonivi se nogom na oluk, siao
sam u tu koiju ije je doba dovoljno naznaeno
konveksnim ogledalima, ispupenim panoima i
zaobljenim sofama. Ta usamljena kola, mrtvaka koija
moga sna, pastirska kuica moje gluposti, vrludaju po
133

travi velikog zbrisanoga puta; a u jednoj falinki u

gornjem delu desnog ogledala vrte se mutna meseeva
lica, listovi, dojke; - zagasita zelen i tamna modri-na
preplavljuju sliku. Zatim ispregnue u okolinu
ljunkovite mrlje. -Hoe li sad ovde zviznuti za oluju i za
Sodome i Solime i divlje zveri i vojske, - (da li e
134

koija i ivotinje iz sna produiti kroz najzaguljivije

gutike. da me do oiju urone u svileni izvor).
-1 poslati nas, ibane preko zapljuskujuih voda i
razlivenih pia, da se kotrljamo po laveu doga...
- Jedan dah rasturi mee ognjita.
 MARINA

Kola od srebra i od bakra

Pramci od elika i srebra
Bijui penu
Uzburkae korenje kupina.
Struje pustare
I neizmerne brazde oseke
Teku kruno ka istoku,
Prema stubovima ume,
Prema deblima sa mola
to se sudara s vrtlogom svetlosti.
 ZIMSKA SVEANOST

Slap odjekuje iza operetnih koliba. U vonjacima i

drvoredima u susedstvu Meandra, - buketima vatrometa
nastavljaju se zelenilo i rumen sunevog zalaska.
Horacijeve nimfe oeljane u stilu Prvog Carstva -
Sibirske izvidnice, Kineskinje od Buea.
 TESKOBA

Je li moguno da zbog Nje opratam stalne

slomove slavoljublja, - da udobni svretak brie doba
nevolje, - da nas dan uspeha uspavljuje nad sramotom
nae kobne nespretnosti?
(O palmino granje! Dijamante! - Ljubavi, snago! -
visoko, jo vie, iznad svih radosti i slavodobia! - na sve
naine, svuda, -demone, boe, - Mladosti ovog bia koje
sam ja!)
Zar da sluajnosti naunih arolija i pokreti
drutvenog bratstva budu omiljeni kao postepena obnova
prvobitne nesputanosti?
Ali Vampirka koja nas ini dobrima nareuje da se
zabavljamo onim to nam ona ostavlja, ili, drugim
reima, da budemo jo smeniji.
Odlutati u povrede, kroz zamorni vazduh i kroz
more; u ispatanja kroz tiinu smrtonosnih voda,
ubilakog vazduha; u muenja to se smeju u svom
svirepo uzburkanom muku.
 METROPOLSKA135

Od indigovog tesnaca do Osijanovih mora, po

ruiastom i narandastom pesku koji je ispralo
vinorodno nebo, protegli su se i ukrstili kristalni bulevari
neumereno nastanjeni mladim, siromanim porodicama
koje se hrane kod prodavaca voa. Nikakvo bogatstvo. -
Grad!
Iz asfaltne pustinje, sa pojasevima od maglutina
koje su postrojene u grozne ete po nebu to se uvija,
uzmie i silazi, stvoreno od najzlokobnijeg crnog dima
kakav moe da bude delo Okeana u crnini, bee u rasulu
tokovi, lemovi, amci, konjske sapi. - Bitka!
Podigni glavu: taj drveni most, izvijen; poslednji
povrtnjaci Samarije; one obojene maske pod fenjerom
koji biuje hladna no; glupa vodena vila u haljini to
uti, na dnu reice; one svetle lubanje i ravnice gde raste
graak - i druge priine - polje.
Ceste obrubljene reetkama i zidovima koji jedva
zadravaju svoje gajeve, i grozni cvetovi kojima bi da
nadenu ime srca to grca, Damask koga ama slama , - 136

vlasnitva vilinskih aristokratija, - prekorajskih,

japanskih, gvaranskih , jo uvek kadrih da usvoje
137

muziku starih, - a ima i svratita to su ve zatvorena za

sva vremena - ima kneginja, i, ako nisi suvie iznuren,
prouavanje zvezda - nebo.
Jutro kada se, ti i Ona, dohvatiste ukotac u
snenom iskrenju, onim zelenim usnama, santama, crnim
zastavama i plavim zracima, i onim purpurnim mirisima
polarnog sunca, - tvoja snaga.
 VARVARSKA

Mnogo posle dana i godinjih doba, i bia i

zemalja,
Barjak od mesa to krvari na svili mora i severnih
cvetova; (oni ne postoje.)
Oporavljeni od davnih junakih svirki - koje nam
jo napadaju srce i glavu - daleko od starinskih asasina -
Oh! Barjak od mesa to krvari na svili mora i
severnih cvetova; (oni ne postoje.)
Slasti!
eravice to pljute plotunima inja, - slasti! -
ognjevi na kii dijamantskog vetra koju lije zemno srce
to se veito ugljenie za nas. - O svete!
(Daleko od starih pribeita, i od starih plamenova,
koje ujemo, koje oseamo,)
eravice i pene. Muzika, obrtanje ponora, i sudar
santi sa zvezdama.
O slasti, o svete, o muziko! A tamo, oblici, znojevi,
kose i oi, sve u lelujanju. I bele, kipue suze, - o slasti! -
i enski glas to je stigao na dno vulkana i arktikih
pilja.
Barjak...
 RASPRODAJA

Prodaje se ono to Jevreji nisu prodali, to

plemstvo ni zloin nisu uivali, ono to ukleta ljubav i
paklensko potenje masa ne znaju; ono to vreme i nauka
ne treba da priznaju;
Obnovljeni Glasovi; bratsko buenje svih horskih i
orkestarskih snaga i njihova trenutna primena; prilika,
jedinstvena, da oslobodimo svoja ula!
Prodaju se Tela bez cene, nepripadajua nikakvoj
rasi ni polu, nijednom svetu, nikakvom poreklu!
Bogatstva to kuljaju pri svakom poduhvatu! Rasprodaja
dijamanata bez iga!
Prodaje se anarhija za mase; nesavladljivo
zadovoljstvo za bolje amatere; okrutna smrt za vernike i
ljubavnike!
Prodaju se naselja i seobe, sportovi, arolije i
savreni komfori, i buka, mete i budunost to ih oni
donose!
Prodaju se primene rauna i neuveni harmonijski
skokovi. Sreni pronalasci i neslueni izrazi, neposredno
posedovanje,
Bezumni i beskrajni polet u nevidljiva blistanja, u
neosetne miline, - i njegove izluujue tajne za svaki
porok - i njegova zastraujua veselost za gomilu.
Prodaju se Tela, glasovi, i ogromno, neosporno 138

bogatstvo; ono to se nikada nee prodati. Prodavci jo

nisu na kraju rasprodaje! Putnici ne moraju uriti sa
vraanjem svojih punomoi!
 FAIRY139

Za Jelenu se zaverie ukrasni sokovi u devianskim

tminama i neosetljive svetlosti u zvezdanoj tiini. Letnji
ar bee poveren nemim pticama, a nehajnost zatraena
od bescene korotne barke kroz zatone mrtvih ljubavi i
oslabelih mirisa.
- Nakon trenutka kad zapevahu ene-drvosee uz
huku bujice pod ruevinom ume, kad je zatrubila marva
uz odjek dolina i poklike stepe.
Za detinjstvo Jelene zadrhtae krzna i tmine - i
grudi siromaha, i legende neba.
A njene oi i njena igra nadmoniji su od
kaipernog blistanja, hladnih uticaja i od uivanja u
jedinstvenom dekom i asu.
 RAT

Dok sam bio dete, izvesna nebesa istanae moju

optiku: svi karakteri iznijansirae mi fizionomiju.
Pokrenue se fenomeni. - Sada, veita infleksija
trenutaka i beskonanost matematike gone me po tom
svetu gde podnosim sve graanske uspehe, potovan od
udnog detinjstva i bezmernih naklonosti. - Matam o
Ratu, zasnovanom na pravu ili na snazi, o Ratu sa zaista
neoekivanom logikom.
To je jednostavno poput muzike fraze.
 MLADOST

I
NEDELJA

Kad se odloe prorauni, neizbeno silaenje neba

i poseta uspomena i seansa ritmova zauzmu stan, glavu i
svet duha.
- Neki konj umae utrinom u predgrau, pa
uzdu obraenih i poumljenih krajeva, boden
ugljeninom kugom. Neka dramska umetnica uzdie
negde u svetu posle neverovatnog naputanja.
Desperadosi ame, eljni bure, opijenosti i ozleda. Mala
deca gue kletve du reka.
Vratimo se prouavanju u buci nezasitog dela koje
se ponovo prikuplja i raste u masama.

II
SONET

ovee obinoga sklopa, nije li

put bila plod obeen u vonjaku, - o
detinji dani! telo riznica za rasipanje; -
o ti, voljenje, pogibli ili snago Psihe? Zemlja je
imala padine koje bogato raahu kneeve i umetnike,
a poreklo i rasa gurahu vas u zloine i alosti: svet vae
bogatstvo i vaa pogibao. Ali sad, kada je taj trud
okonan, - ti, tvoji prorauni, - ti, tvoje nestrpljivosti -
postaju samo vaa igra i va glas, nefiksirani i
neiznueni, mada i za dvostruki dogaaj pronalaska i
uspeha razlog,
- u bratskom oveanstvu koje je razlueno svetom
bez slika; - snaga i pravo odraavaju
igru i glas koji su sad samo cenjeni.

III
DVADESET GODINA

Prognani pouni glasovi... emerno nataloena

telesna bezazlenost... Adagio. Ah! beskonana sebinost
mladistva, marljivi optimizam: kako je tog leta svet bio
pun cvea! Napevi i oblici to umiru... Hor, da ublai
nemo i odsustvo! Hor aa, izvor nonih melodija... U
stvari, ivci e ubrzo u lov.

IV

Jo uvek si u Antunovom iskuenju. Nestaluk

140

potkuene revnosti, grenje detinjastog ponosa, klonulost

i uas. Ali ti e se baciti na taj posao: sve harmonijske i
arhitekturalne mogunosti pokrenue se oko tvog sedita.
Tvoji e ogledi otkriti savrena, nepredviena bia. U
tvoju e okolinu sanjalaki priticati radoznalost za drevne
gomile i za dokone raskoi. Tvoje seanje i tvoja ula
bie samo hrana stvaralakog poriva. A svet, kakav e on
biti kada izae? U svakom sluaju, ni nalik sadanjim
prividima.
 RT

Zlatna zora i drhtavo vee zatiu na brod na

puini, nasuprot tom letnjikovcu i svemu to je uz njega
izgraeno, a to sainjava jedan rt koji se rasprostire kao
Epir ili Peloponez, ili kao veliko Japansko ostrvo, ili kao
Arabija! Svetilita obasjana povratkom litija, ogromni
izgledi odbrane savremenih obala; dine ukraene vruim
cveem i bahanalijama; veliki kanali Kartagine i nasipi
mutnih Mletaka; mlitave erupcije Etna i raspukline od
cvea i od gleerskih voda; perionice okruene
nemakim jablanima; padine neobinih parkova to
saginju glave Japanskog Stabla; i kruna proelja
Roajala, Granda iz Skarboroa ili Bruklina; a
141

njihove eleznice opasuju, dube, nadvisuju oblike te

Palate, koji su izabrani u istoriji najotmenijih i
najgorostasnijih graevina Italije, Amerike i Azije, i iji
su prozori i terase sada puni svetlosti, pia i bogatog
lahora i otvoreni duhu putnika i plemia - koji doputaju
asovima dana, svim tarantelama s obala, i ak
ritornelima slavnih dolina umetnosti, da udesno ukrase
proelje Palate-Rta.
 POZORNICE

Starinska Komedija tei ka svojim sazvujima i

deli svoje Idile:
Bulevari vaarskih pozornica.
Dug drveni molo od jednog do drugog kraja
ljunkovitog polja gde se varvarska gomila komea pod
ogolelim drveem.
U hodnicima od crne gaze, pratei korak etaa sa
svenjacima i sa liem.
Ptice iz misterija sleu na sazidanu robijaku lau
koja se kree kroz otoje prekriveno amcima punim
gledalaca.
Lirski prizori, praeni flautom i doboem, sklanjaju
se u skrovita koja su ureena pod tavanicama oko
salona modernih klubova ili dvorana drevnog Istoka.
arolija manevrie na vrhu amfiteatra okrunjenog
umarkom, - ili se komea i izvija pesme za Beoane, u
mraku pokretnih uma, na bridu kultura.
Na naoj pozornici, komina opera se deli na bridu
gde se seku deset pregrada pruenih od galerije do
svetlosti pozornice.
 ISTORIJSKO VEE

U bilo kojem sumraku, na primer, da se nae

naivni turist, izbavljen iz naih privrednih grozota, ruka
jednog gospodara oivljava glasovir livada: igra se u
karte na dnu jezerca, tog ogledala to doarava kraljice i
miljenice; nau se i svetice, koprene, vlakna harmonije,
basnoslovne obojenosti, na sunevom zalasku.
On drhti dok promiu lovovi i horde. Komedija
kaplje na bine ledine. A smetenost siromaha i nemonika
na tim glupim povrinama!
U njegovoj ropskoj viziji, Nemaka se gradi ka
lunama; tatarske se pustinje obasjavaju; drevne pobune
vrve u sreditu Nebeskog Carstva; po stepenicama i
naslonjaima hridina bie izgraeni Afrika i Zapad,
142

jedan mali i bledi, pljosnati svet. Zatim balet poznatih

mora i noi, hemija bez vrednosti, i nemogue melodije.
Iste graanske maije svuda gde nas koija ostavi!
ak i fiziar-poetnik osea da vie nije mogue potiniti
se toj linoj atmosferi, magli fizikog grizoduja, to nas
ucveli ve kad se samo ustanovi.
Ne! Trenutak isuenja, dignutih mora, podzemnih
uarenosti, odnesene planete i proizlazeeg istrebljenja
jeste izvesnost koju su s tako malo zlobnosti naznaile
Biblija i Norne , a bie predat nadzoru ozbiljnog bia.
143

Meutim, to nee biti uinak legende!

 BOTTOM144

Poto je stvarnost previe trnovita za moj snani

karakter, - naoh se ipak kod svoje gospoe, u obliku
velike sivoplave ptice to se zalee na vence na tavanici i
vue krila u veernjoj tmini.
Bio sam u podnoju baldahina to nosi njen
omiljeni nakit i njena fizika remek-dela, veliki medved
ljubiastih desni i dlake osedele od tuge, oiju punih
kristala i srebra sa konsola.
Sve postade senka i arki akvarijum. Ujutro - bee
prgava junska zora - ja potrah na polja, magarac, trubei
i maui svojom albom, sve dok Sabinjanke iz 145

predgraa ne dooe da mi se bace na rutava prsa.

 H

Sve grozote siluju svirepe pokrete Hortenzije.

Njena samoa je putena mehanika , njen umor ljubavna
146

dinamika. Pod nadzorom detinjstva, ona je u mnogim

dobima bila arka higijena rasa. Njena vrata su otvorena
bedi. Tu, u njenoj strasti i u njenom dejstvu, moralnost
savremenih bia postaje bestelesna. - O strani drhtaju
neiskusnih ljubavi na krvavom tlu i u treptanju
hidrogena! naite Hortenziju.
 KRETANJE

Vrpano micanje na obali slapova renih ,147

Ponor pod statvom ,

148

Hitrina ograda,
Ogromni protoci struje
Provode kroz svetlosti neuvene
I hemijsku novost
Putnike okruene vodenim trubama dola
I stromom .
149

To su osvajai sveta
to trae lino hemijsko dobro;
Sport i komfor putuju sa njima;
Oni dovode obrazovanje
Rasa, klasa i ivotinja, na ovom brodu
Odmora i vrtoglavice
U potopskoj svetlosti,
U groznim noima uenja.

Jer iz askanja kraj aparata, krvi, svea, ognja,

nakita,
Iz rauna uznemirenih na toj jureoj palubi,
Vidi se, prostrta kao nasip iza pogonske ceste
hidrauline,
 Strahovita, obasjavajui se beskrajno, - njihova
zaliha uenja;
A oni odagnani u skladno ushienje
I junatvo otkrivanja.

U najiznenadnijim atmosferskim udesima

Jedan se mladi par na kovegu usamljuje
- Je li to drevno divljatvo koje se oprata?
I smeta se i peva.
 PREDANOST

Mojoj sestri Lujzi Vanen od Voringema: - Njen

150

plavi preves okrenut Severnom moru. - Za utopljenike.

Mojoj sestri Leoni Oboa od Ebija. Bau - letnja
151

trava to bruji i smrdi. - Za groznicu majki i dece.

Lili, - demonu - koja je sauvala sklonost za
oratorijume iz doba Prijateljica i svog nepotpunog
vaspitanja. Za mukarce! Gospoi ***.
Mladiu koji sam bio. Onom svetom starcu,
pustinjatvo ili misionarstvo.
Duhu siromanih. I jednom veoma visokom
svetenstvu.
Isto tako, svakom kultu u toj tvravi kulta
uspomene, i usred takvih dogaaja da bi trebalo
ustuknuti, pratei tenje trenutka ili pak na sopstveni
ozbiljni porok.
Ove veeri, Kirketi visokih ledaca, debeloj kao
152

riba i iaranoj kao deset meseci crvene noi - (njeno srce

ambra i sutlija) - nemoj na moju jedinu molitvu poput
onih nonih predela, i prethodnici junatava eih od
ovog polarnog haosa.
Po svaku cenu i sa svakim napevom, ak i u
metafizikim putovanjima. Ali ne vie tada.
 DEMOKRATIJA

Zastava kree u gnusan predeo, i na argon gui

jeku doboa.
U sreditima mi emo hraniti najbezoniju
prostituciju. Istrebiemo logine pobune.
U zemlje zabiberene i raskvaene! - u slubi
najudovinijeg industrijskog i vojnog iskoriavanja.
Dovienja ovde, bilo gde. Regruti dobre volje, mi
emo imati zversku filosofiju; za nauku neznalice, za
komfor razvratnici; crkavanje za svet koji ide. To je pravi
mar. Napred, put!
 GENIJ

On je privrenost i sadanjost jer je kuu otvorio

penuavoj zimi i amoru leta, on koji je proistio pia i
jela, on koji je dra jureih mesta i natoveanska slast
postaja. On je privrenost i budunost, snaga i ljubav
koju mi, uspravni u jarostima i nevoljama, vidimo kako
promie olujnim nebom, sa zastavama ekstaze.
On je ljubav, savreno i opet otkriveno merilo,
udesni i nepredvieni razlog, i venost: voljeni stroj
kobnih osobina. Mi smo svi osetili uas njegove i nae
povlastice: o uivanje naeg zdravlja, poletu naih
sposobnosti, sebina naklonosti i strasti za njega, njega
koji nas voli zbog svog venog ivota...
I mi ga opet zovemo k sebi, i on putuje... I ako
nestane Oboavanje, neka odjekuje, neka zvoni njegovo
obeanje: Natrag s tim praznoverjima, s tim zastarelim
telima, sa domaim ognjitima, sa dobima. Ovo je epoha
to je propala!
On nee otii, nee ponovo sii s nekog neba, nee
iskupiti enske srditosti i muke veselosti i itav ovaj
greh: jer to je uinjeno, budui da on postoji, budui da
je voljen.
O njegovi dahovi, njegove glave, njegova hitanja;
strana brzino savrenstva oblika i akcije.
O plodnosti duha i ogromnosti sveta!
Njegovo telo! sanjano osloboenje, slom milosti
ukrtene s novim nasiljem!
 Njegov pogled, njegov pogled! Sva biva kleknua
i muke uzviene u njegovu pratnju.
Njegova svetlost! Ukinue svih zvonkih i pokretnih
patnji u jo monijoj muzici.
Njegov korak! Seobe ogromnije od drevnih
najezda.
O On i mi! Ponos blagonakloniji nego izgubljena
milosra.
O svete! i svetla pesmo novih nesrea!
On nas je sve poznavao i sve voleo. Znajmo, u ovoj
zimskoj noi, od rta do rta, od burnog pola do zamka, od
gomile do ala, od pogleda do pogleda, da ga dozivamo i
da ga vidimo, umorni snagom i oseanjima, i da ga
vraamo, da pod plimama i u visini snenih pustinja
sledimo njegove poglede, njegove dahove, njegovo telo,
njegovu svetlost.
DODATAK
 ZEZAKI ALBUM153

BURGIJE

PIJANI KOIJA

Lola
Loe:
Bolan,
Toe!

Smola
Poe:
Kola
Koe!

Mune
Cajku.
Kune

Majku!
Jei!
Drei!
MLADI PRODRLJIVAC

Ni stare,
Ni traka.
ta mare
ast aka

I kare
I maka.
Ormare
Pol pljaka.

Na kruku
Trbuku
Rauna.

Proguta.
I vuna
Zbog pruta.

A. R.

PARIZ 154

Al. Godijo i Gambje,

Galopo i Volf-Plejel,
- O Slavine! - pa Menije,
- O Isusi! - Leperdrijel!

Kenk i akob, Bonbonel!

I Oje i Tropman jo!
il, Mandes i Maniel,
Gvido Gonen, Vejo! Ko
155

Ljupkosti! eiri Je!

I hlebovi oni fini
Alkoholni! - Imalini!

Slepci! Zatim, moda, - be!

Angijen kuni, narednici!
- O budimo katolici!

A. R.

STARI IZ STARE 156

Seljacima imperatora!
Imperatoru seljaka!
Marsovom sinu,
Slavnome 18. martu!
Kad je nebo Evgeniji blagoslovilo utrobu!

SKLOPLJENE USNE
Vieno u Rimu

U Sikstini, usred Rima,

Pod hrianskim znamenjima,
Jedna mala krinja ima
S drevnim suvim nosevima.

S nosevima svih asketa

I Gralovih kanonika,
Gde zgruala no se kleta
I pojanje svetenika.

U mistinu tu suvou
Stalno sipaju bez straha
Jeretiku neistou
U obliku finog praha.
Leon Dijerks
A. R.

GALANTNASVEANOST
Skapen, sanjar,
ee mia
Ispod plia.

Kolombina
- oki fina! -
- Do, mi, - dirka

Tog nemirka
Kom pre prija
Da bekrija.

Pol Verlen
A. R.

UKLETI ANELAK

Kapije bele, krovovi plavi,

Nona nedelja sada se slavi.

I sve je tiho na rubu grada,

Sokak je beo i no svud vlada.

Ove su kue sve neobine,

Zavese su im anelu sline,
No ovog asa dotra jedan
Crni anelak, zao i bedan;

K nekom meau posre, pipka,

Poto se mnogo najeo ipka.

On se pokaki: zatim u tmini

Nestade, ali na meseini

Izgleda ovo prokleto kaka

Ko crne krvi kaljua mlaka.

Luj Ratisbon
A. R.

KRIN

O klatna! Krinovi! Klistiri od srebra!

Vi glad prezirete, kao i rad sebra!
Ljubavlju to isti zora vas sve puni!
Nebeska milina pranike vam truni!

Arman Silvestr
A. R.
***

oveanstvo obu silnog klinju Progres.

Luj-Ksavije de Rikar
A. R.

RASKREENJA KRETENASTOG STARKELJE

Oprosti mi, oe!

Na sajmu, ko dete,
Ja ne traih sebi pouzdane mete,
Nego buna mesta gde magarci njau
I s onom krvavom dugom cevi skau,
to jo ne razumem!...
Zatim moja mati

Koju u piami gorak miris prati,

Smeurana dole, uta ko peenje,
Kad se s nekim zvukom u postelju penje
- To doe od rada - s rubljem to debele
Kukove miluje, s butom ene zrele,
Dade mi toplinu o kojoj se uti.
Jo slae, sramnije bilo mi je uti
Sestricu, kad stigne iz kole, pa gleda,
Dok piki - jer su joj nanule od leda
Sasvim promoene - kako s donje usne,
Jedre i rumene, nit mokrae pljusne!...
O, oprosti!
Katkad tu bee i ale:
S komijom, uz karte i uz masne ale,
Kad me sklone, a ja ipak mogoh uti
(O! alac zbunjuje!), mogoh proniknuti...
Koleno mu bee mazno; pantalone
Mamile bi prst moj u proreze one
- Oh! ne! - da mu tvrdo, krupno pare takne,
Dok me njiho rukom obraslom u dlake!...

Da preutim lonce, zdele iz ambara,

Ko krpa, crvene are kalendara,
Slukinju, skrovitost, Bibliju sa slikom
Gospe, i raspee...
Oh, zar ikad ikom
Bila je u duhu takva pomrina!
Ja dajem priznanje detinjih zloina:
Jer sam rtva svojih kunih ula posto,
Ja se ispovedam!... Nek mi bude prosto!

Zatim - smem li rei i Gospodu Bogu!

emu taj pubertet, i izmeu nogu
 Taj ilavi belaj, mnogo muen?
emu Taj mrak ispod pupka? I taj strah u svemu
to kao kamenac crni radost kvari?

Uvek bejah zgranut! Gde je smiso stvari?

Oproteno?
Noge u papue stavi,
Oe.
O detinjstvo!............
.
i dalje ga gnjavi!

Fransoa Kope.
A.R.
 STARI KOPEI157

Dok izloga gori plam, u letnje vee,

Dok sok, to pod mranim reetkama tee,
Zrai pod kestenjem krhkim, izvan grupa
Bunih ili kunih, izvan crnog skupa
to ljubi cigare ili sisa lule,
Ja tad protumaram do kioska, te kule
Gde rujnu reklamu svoju Ibled. ima
Mislim kako ljudske vale stia zima
Koja istom, umnom vodom Tibet ledi,
I kako severac ile nam ne tedi.

Fransoa Kope
A. R.

Zbirci mojih milih pria i romana,

Nalonja, anlisa ili Obermana,158

Novotarijama ve zasien glupim,

Dodau, nadam se, u starost kad stupim,
I tvoju raspravu, doktore Veneti .
159

Prkosei glupom svetu, ja u smeti

Da uivam slike onih drevnih ari,
Opis i crtee seksualnih stvari.
I zar ne, to vraa snagu i toplotu:
DR VENETI: Knjiga o branom ivotu.

Fransoa Kope
A. R.

Bio sam u treoj klasi, pored pope

to izvadi lulu i na prozor prope
Izbledelo elo, da ga lahor blai,
Pa hrianski smelo od mene zatrai,
Prezirui ale koje ga magare,
(Glas mu bee tuan!) - jedno malo pare
Duvana, da vae, - kao ispovednik
Princa to je dvaput osuen , o bednik!
160

Da ga ne ugnjavi mrana ama ona

U jednom tunelu blizu Soasona.

U prolee, kada po kestenju stanu

Pupiti prutii, ja sam za mehanu
Pre no za livadu optinsku i tesnu,
U maju, kad tene, kad ga besno tresnu,
K Ispiuturama ide, da se truje
Zubulom iz leja. I tada se uje
Na stolu od kriljca, gde su slova neka
(Nadimak akona nekog) ve dva veka,
Ko proza, s prozora crkvenih to zija,
Mrav kaalj flaa koji ne opija.
Fransoa Kope
A. R.
B.

OPSADNO STANJE?

Potar jadni, ispod elik-baldahina,

Dok duva u prste pune ozeblina,
Pratei du Sene svoj omnibus tromi,
Sklanja torbu to mu vrela krsta lomi.
I dok, slatka tmina gdeno andar vreba,
Ta asna nutrina gleda kroz muk neba
Lunu, zanjihanu niz zelenu vatu,
Uprkos naredbi i kakljivom satu,
Iako omnibus k Odeonu breke,
Na mranom raskru taj razvratnik teke!

Fransoa Kope
A. R.

SEANJE
Iz godine kada carevi se rodi
Imam uspomenu to mi jako godi
O sivom Parizu, s N-ima od zlata
to s praga manea, s reetke palata
Sjaju, ukraeni trakom u tri boje.
Guvom, gde uveli eiri se roje
I prsluci mlaki, redengoti stari,
Gde pesma radnika bivih krmu ari,
Krpama, zasutim cveem, Car se ee,
Crn i ist, sa Svetom panjolkom , kroz vee.
161

Fransoa Kope

Kad Pubertetlija koji ulad kupi ,

162

S krvlju slavnog oca i izgnanstva, stupi

U doba kad uje rast ivotne klice
S nadom lika, stasa - eli zavesice
Drukije no one s Jasala i Trona.
Stremljenja poprsja carskog nisu sklona
Rupama Budueg! - Baca zveke stare.
O lepi Angijen* njegov! Sni to zare!
163

A oi mu zjape samoom u dnima.

O taj jadni mladi, on Naviku ima!
 Fransoa Kope

* Jer je Angijen kod kue!

METLA

To je skromna metla, i previe tvrda

Da po sobi ili zidnoj slici mrda.
Svrha joj je i za sprdnju prealosna.
Vlakna to ledina porodi ih posna
Ve su sasuena, dralje joj bledi
Ko ostrvska uma kad je jara sredi.
Kanape joj slii na smrznutu kiku.
Volim slast te stvari sline oajniku
I njom bih isprao tvoje mleno runo,
Gde duh nam Sestara mrtvih cveta, Luno.

F. K.

SAN 164

U toj sobi gladna eta spava

Istina je prava...
Eksplodira, isparava,
Genije e: Ja sam pita!
A Lefevr: Ja salama!
A Genije: Sirac beli!
eta njhov hlebac deli
To je ivot, ko te pita!
Genije e: - Ja sam unka!
- Pripae nam smrtna muka!
- Ja sam pita
I salama... itd.

Valcer

Srpae nas skupa, Lefevra i mene, itd.

DVA PISMA
 ORU IZAMBARU

arlevil, (13) maja 1871.

Dragi gospodine,
Opet ste profesor. Rekoste mi da ovek sam sebe
duguje Drutvu: vi pripadate nastavnikom pozivu; na
dobrom ste koloseku. - I ja se drim principa: ciniki
dajem da me izdravaju; pronalazim stare budale,
drugove iz kolea: preputam im sve gluposti,
prljavtine, pakosti koje mogu da smislim, u delu ili u
reima: plaaju mi kriglama i aama piva. Stat mater
dolorosa, dum pendet filius. -I ja sebe dugujem
165

Drutvu, to je tano, - a u pravu sam. -I vi ste u pravu,

bar danas. U sutini, vi u svom principu vidite samo
subjektivnu poeziju: tome je dokaz vaa upornost da
ponovo doete na univerzitetske jasle - izvinite! - Ali na
kraju, vi ete uvek biti neko ko je zadovoljen, a nita nije
uinio, poto nita nije hteo da uini. Ne raunajui to da
e vaa subjektivna poezija uvek biti uasno bljutava.
Jednog dana, nadam se, -mnogi drugi se isto nadaju, - ja
u u vaem principu videti objektivnu poeziju, videu je
iskrenije nego to biste vi mogli! - Ja u biti radnik: to je
misao koja me zadrava kad me ludi gnev goni u parisku
bitku, -u kojoj, meutim, toliko radnika gine dok ja
piem vama! A da sada radim, - nikad, nikad; ja
trajkujem.
Sada bekrijam koliko god mogu. Zato? Hou da
budem pesnik, i radim na tome da budem vidovit : vi to
166
neete nimalo razumeti, a ja gotovo ne bih ni umeo da
vam objasnim. Re je o tome da do nepoznatog treba
dopreti rastrojavanjem svih ula. Patnje su ogromne, ali
treba biti jak, treba biti roeni pesnik, a ja sam shvatio da
sam pesnik. To nikako nije moja greka. Netano je rei:
mislim. Trebalo bi kazati: miljen sam. Oprostite za igru
rei.
JA, to je neko drugi. Utoliko gore po stablo koje se
smatra violinom; ja fukam na bezveznjake koji se
preganjaju oko neega o emu nemaju ni pojma.
Vi za mene niste nastavnik. Dajem vam ovo: da li
je to satira, kao to biste vi rekli? Da li je to poezija? U
svakom sluaju, to je fantazija. - Ali preklinjem vas,
nemojte podvlaiti ni olovkom, a ni milju previe.

Namueno srce

Tuno mi srce na krmi bali,

Nije da to nita ne znai.

ODGOVORITE MI: kod g. Deverijera, za A. R.
Srdano vas pozdravlja
ART. REMBO
 POLU DEMENIJU167

arlevil, 15. maja 1871.

Odluio sam da vam priredim sat nove literature.

Poinjem odmah jednim aktuelnim psalmom:

Pariska ratna pesma

.

- Evo proze o budunosti poezije. -

Sva klasina poezija svodi se na grku poeziju, taj
skladni ivot.
- Od Grke do romantiarskog pokreta, - u srednjem
veku, - ima uenih ljudi, stihotvoraca. Od Enijusa do
Turoldusa, od Turoldusa do Kazimira Delavinja, sve je
rimovana proza, igra, izlapelost i slava bezbrojnih
idiotskih generacija: Rasin im je ist, snaan, velik. - Da
su rasturili njegove rime, pomeali njegove polustihove,
Boanska Budala bi danas bila nepoznata kao i ma koji
pisac Porekla. - Nakon Rasina igra se ubuala. Trajala je
dve hiljade godina!
Nije to ni ala ni paradoks. Razum mi za ovo to
tvrdim daje toliko sigurnosti, koliko ne bi nikad moglo
da bude gneva u nekom pripadniku Mlade Francuske.
Uostalom, neka se novi do mile volje gnuaju predaka:
kod svoje smo kue i imamo vremena.
Romantizam nije nikad bio valjano ocenjen; ko bi
ga ocenio? Kritiari!! Romantiari, koji su tako dobar
dokaz da pesma tako retko biva delo, to jest ispevana i
shvaena misao pevaa?
Jer JA, to je neko drugi. Ako se bakar probudi kao
truba, za to nikako ne snosi on krivicu. Za mene je to
oevidno: ja prisustvujem procvatu svoje misli: gledam
ga, sluam ga: dodirnem icu gudalom: simfonija se
pokrene u dubinama ili jednim skokom stigne na scenu.
Da su stari glupani pronali neto vie od lanog
znaenja svoga Ja, mi danas ne bismo morali da
pometemo te milione kostura koji ve celu venost
gomilaju proizvode svog oravog duha, i zato galame da
su stvaraoci!
U Grkoj, rekoh, stihovi i pesniko nadahnue
ritmuju Akciju. Docnije e muzika i rime postati igra,
odmor. Prouavanje te prolosti oarava ljubopitljivce:
mnogi nalaze uivanje u obnavljanju tih starina: - to ba i
jeste za njih. Sveopti razum je uvek raao svoje ideje na
sasvim prirodan nain; ljudi su skupljali jedan deo tih
plodova mozga; prema njima se delovalo, o njima su se
pisale knjige: stvari su tako tekle jer ovek nije sam sebe
obraivao, jer se jo nije probudio, ili jo nije bio u
potpunosti velikoga sna. Bilo je funkcionera, pisaca, ali
autor, stvaralac, pesnik, takav ovek nikad nije postojao!
Ono to ovek koji hoe da bude pesnik mora pre
svega ostalog da proui jeste njegova sopstvena i
potpuna svest; on istrauje svoju duu, on je nadzire,
iskuava je, izuava je. im je upozna, on treba da je
neguje; to izgleda jednostavno: u svakom se mozgu
izvrava izvestan prirodni razvoj; toliki egoisti
proglaavaju sebe za autore; drugi pripisuju sebi svoj
duhovni napredak! - Ali, stvar je u tome da svoju duu
treba uiniti udovinom: poput trgovaca decom, nego
ta! Zamislite oveka koji sebi po licu sadi i neguje
bradavice.
Kaem da treba biti vidovit, uiniti sebe vidovitim.
Pesnik postaje vidovit pribegavajui dugom,
ogromnom i smiljenom rastrojavanju svih ula. Svim
oblicima ljubavi, patnje, ludila; on istrauje sam sebe, on
kroz sebe cedi sve otrove, da bi sauvao samo
kvintesencije. Neopisivo muenje u kome mu je potrebna
sva vera, sva natoveanska snaga, u kome on postaje
vie nego iko veliki bolesnik, veliki zloinac, veliki
prokletnik, - i vrhovni Uenjak! - Jer on stie do
neznanog! Jer je vie nego iko usavrio svoju ionako
bogatu duu! On stie do neznanog, i kad bi na kraju ak
i poludeo i izgubio mo shvatanja svojih vizija, on ih je
ipak video! Pa neka se rasprsne u svojim skokovima kroz
neuvene i nenazovljive stvari: doi e drugi strahoviti
radnici i nastavie na onim horizontima na kojima se on
sruio!
- Nastavljam posle est minuta. -
Umeem ovde drugi psalam, van teksta: sluajte ga
s blagonaklonou, i svi e biti opinjeni. - Gudalo mi je
u ruci, poinjem:

Moje male dragane

 ..

Eto. Kad se ne bih bojao da u vas kotati jo 60

centi potarine, ja, izgubljena sirota koja ve sedam
meseci nije videla marijaa! - znajte da bih vam poslao
svoje Pariske ljubavnike, sto heksametara, Gospodine, i
svoju Smrt Pariza, dvesta heksametara!
- Nastavljam:
Pesnik je, dakle, zaista kradljivac plamena.
On je odgovoran za oveanstvo, ak i za ivotinje',
on mora postii da se njegovi pronalasci mogu osetiti,
opipati, uti; ako ono to on donosi od tamo imaju oblik,
on daje oblik; ako to nema oblik, on daje bezoblinost. -
Pronai neki jezik; - Uostalom, poto je svaka re ideja,
doi e doba sveopteg jezika! Treba biti akademik, -
mrtviji nego fosil, - pa napraviti renik, bilo kog jezika.
Slabii koji bi poeli da razmiljaju o prvom slovu
abecede brzo bi svrili u ludnici!
To e biti jezik due za duu, koji e saimati sve,
mirise, zvuke, boje, kojim _e misao kaiti i povlaiti
misao. Pesnik e odreivati koliinu neznanog koje se u
njegovo vreme budi u sveoptoj dui: on e pruati vie
od formule svoje misli, od tumaenja svog puta k
Napretku! Kad ogromnost postane norma prihvaena od
svih, on e zaista biti umnoitelj napretka!
Kao to vidite, ta e budunost biti materijalistika.
Ta poezija, uvek puna Ritma i Harmonije bie stvorena
da ostane. - U sutini to e opet biti pomalo grka
poezija.
 Kao to su pesnici graani. tako e i vena
umetnost imati svoj delokrug. Poezija vie nee ritmovati
akciju: ona e prednjaiti.
Ti pesnici e postojati! Kad beskrajno ropstvo ene
bude skrhano, kad ona bude ivela za sebe i sobom, kad
joj mukarac, - dosad tako gnusan, - pusti na volju, ona
e takoe biti pesnik! ena e pronalaziti neznano! Da li
e se svet njenih predstava razlikovati od naih? - Ona e
pronalaziti udne, neizmerne, odbojne, divne stvari; mi
emo ih primiti, mi emo ih shvatiti.
A dotle, traimo od pesnika novo, - nove ideje i
forme. Svi koji su ovladali vetinom uskoro e
poverovati da su udovoljili ovom zahtevu.
- Ali nije re o tome!
Prvi romantiari bili su vidoviti ne uviajui to
previe: obraivanje njihovih dua poelo je sluajno:
naputene, ali naloene lokomotive, koje se neko vreme
dre ina. - Lamartin je ponekad vidovit, ali sputan
starom formom. - Igo, previe tvrdoglav, ima dosta
vienog u svojim poslednjim knjigama. Jadnici su prava
poema. Pri ruci su mi Kazne: Stella je otprilike merilo
onoga to Igo vidi. Suvie ima Belmontea, Lamnea,
Jehova i stubova, starih crknutih strahota.
Mise je sto puta zasluio da ga se gnuamo mi
bolne generacije obuzete vizijama, - pogoene njegovom
aneoskom lenou! O! bljutave prie i poslovice! o
noi! O Rolo, o Namuno, o Peharu! Sve je francusko, to
e rei u najveoj meri mrsko; francusko, ne parisko! Eto
jo jednog dela tog mrskog duha koji je nadahnuo
Rablea, Voltera, ana Lafontena! s komentarima g.
Tena! Prolenog li duha Miseovog! Ljupke li njegove
ljubavi! Eto slikarstva na glei, vrste poezije!
Francuska poezija e jo dugo biti predmet uivanja, ali
u Francuskoj. Svaki bakalski kalfa je u stanju da raspali
jednu tiradu kao iz Role, svaki bogoslov nosi pet stotina
takvih rima u skrovitosti svoje belenice. U petnaestoj
godini ta ponesena ostraenost budi pohotu mladia, u
esnaestoj oni se ve zadovoljavaju da o njoj recituju iz
srca; u osamnaestoj, u sedamnaestoj ak, svaki
gimnazijalac koji za to ima mogunosti - pravi svog
Rolu, pie svog Rolu! Neki moda i umiru od toga. Mise
nije bio ni za ta: bilo je vizija iza tkanja zavese: on je
zatvorio oi. Kooperni Francuz, koga su iz krme
dovukli na gimnazijsku katedru, taj lepi mrtvac je mrtav,
i odsada priteujmo sebi trud da ga budimo svojim
gnuanjem!
Kasniji romantiari su veoma vidoviti: T. Gotje,
Lek. De Lil, T. de Banvil. Ali poto nadziranje
nevidljivog i sluanje neujnog nema niega zajednikog
sa oivljavanjem duha mrtvih stvari, Bodler je
najvidovitiji, on je kralj pesnika, pravi Bog. A ipak, on je
iveo u suvie umetnikoj sredini, i njegova forma koju
toliko hvale esto je krljava: pronalaenje neznanog
zahteva nove forme.
Naviknuta na nove forme, meu bezazlenima, A.
Renoom, - koji je napravio svog Rolu; - L. Grandeom, -
koji je napravio svog Rolu; - Galima i Miseima, .
Lafnestrom, Koranom, Kl. Poplenom, Sularijem, L.
Salom, meu uenicima, Markom, Ekarom, Terjeom;
meu mrtvacima i glupacima, Otranom, Barbjeom, L.
Piaom, Lemoanom, braom Dean i Dezesar; meu
novinarima, L. Kladelom, Roberom, Lizarom, Ks. de
Rikarom; meu zanesenjacima, K. Mandesom; meu
boemima, enama, talentima, Leonom Dijerksom, Sili-
Pridomom, Kopeom, nova kola, zvana pamasovskom,
ima dva vidovita oveka, Albera Meraa i Pola Verlena,
jednog istinskog pesni-ka. - Eto. - Tako ja radim na tome
da postanem vidovit. - I zavrimo jednom pobonom
pesmom.

uanja
.

Biete dostojni prezrenja ako mi ne odgovorite:

brzo, jer u moda za osam dana biti u Parizu.
Do vienja,

A. REMBO
 tampa BIGZ, Beograd
Kompjuterska priprema
i grafika produkcija
PAIDEIA

Sabrana poetska dela / Artur Rembo ; prevod,

predgovor i napomene Nikola Bertolino. - 1. izd. -
Beograd : Paideia, 2004 (Beograd : BIGZ). - (Biblioteka
Poezija / Paideia, Beograd)
 Notes

1 Ovo ipak treba primiti sa izvesnom ogradom. Malarme

je ve ezdesetih godina XIX veka objavljivao pesme
koje je Rembo verovatno itao. Iv Bonfoa, na primer,
misli da je Remboova programska kratka poema Pesniku
povodom cvea napisana kao neka vrsta kritike
Malarmeove pesme Cvee (koju je Rembo mogao
proitati u zborniku Parnasse contemporian iz 1866).

2 Ovo je citat iz Malarmeovog pisma Harisonu Roudzu,

napisanog sofisticiranim jezikom svojstvenim ovom
pesniku i veoma interesantnog po nainu na koji
Uitelj simbolista vidi i ocenjuje pojavu pesnika koga
naziva znaajnim prolaznikom. Taj tekst zasluivao bi
poseban osvrt za koji ovde, naalost, nema mesta.

3 U pomenutom Malarmeovom pismu.

4 Citat iz jednog teksta aka Rivijera iz 1913. Tu itamo

i da je prolazak Remboa kroz ovaj svet jedna od
najneobinijih pustolovina koje su zadesile
oveanstvo.

5 Marsel Kulon, jedan od Remboovih boljih biografa,

inae ozbiljan autor, pisao je: Pojava i nes- tanak
Remboa su jedinstven sluaj koji nikakva poznata
injenica ne moe da objasni i ija se tajna ne moe
rasvetliti bilo im slinim, problem ije reenje ne
omoguava nikakva prirodna hipoteza.

6 Ovu Etijamblovu doktorsku disertaciju ovako je

okvaliflkovao pesnik Rene ar.

7 V. zavretak pesme Putovanje iz Cvea zla: Smrti,

stari pomore, dii sidro! Krei! /Ta zemlja je dosadna!
Sada je trenutak! / Nebesa i puinu mranu e prosei /
Oganj naih srdaca ko blistavi vrutak! // Daj da tvojim
otrovom krepimo se edno! / Roniemo - tako nas ee
htenje ovo - / U ponore, Pakao ili Raj, svejedno, / U
neznano, da bismo upoznali novo!"

8 V. studiju Vetaki rajevi.

9 V. sonet Saglasja (Correspondances).

10 Rembo nije prvi izrekao bezbroj puta citiranu misao

iz Pisma vidovitog: Ja, to je neko drugi. Istu misao
izrekao je pre njega erar de Nerval. Svaki od dvojice
velikih pesnika samostalno je, dakle, naslutio jednu od
velikih istina svoje epohe.

11 Istina, on je u jednom trenutku razmiljao o njihovom

tampanju, verovatno podstican od drugih, prvenstveno
od svog novog prijatelja, pesnika ermena Nuvoa, koji je
tekstove iz Iluminacija ak i prepisivao, zajedno sa
Remboom, radi eventualnog objavljivanja. No Remboov
motiv je tom prilikom verovatno bio sasvim prozaian:
novac.
12 Ne zna se sasvim pouzdano ni da li je autor zaista dao
ovoj zbirci pesama u prozi (medu kojima se nalaze i dve
pesme u slobodnom stihu) naslov Iluminacije, ili je
kum moda bio Verlen.

13 V. Pismo vidovitog.

14 V. isto.

15 ak je i Malarme u Pismu Harisonu Roudzu govorio

o mucanju u poslednjim Remboovim pesmama,
oigledno mislei na Iluminacije.

16 Deak Rembo je u izvesnom smislu iveo bez

majke: bigotna, stroga, patrijarhalno vaspitana Vitalija
Rembo nije bila u stanju da svojoj deci prui ljubav. Uz
to nije imao ni oca: kapetan Frederik Rembo iveo je
odvojen od svoje porodice.

17 Ovu pesmu, zajedno sa pesmama Predoseaj i

Ofelija, Rembo je poslao Teodoru de Banvilu, pesniku i
uredniku zbomika Pamasse contemporain, u nameri da
budu objavljene u toj pamasovskoj publikaciji. Pesma je
pisana pod oiglednim uticajem Viktora Igoa i, u manjoj
meri, Lekonta de Lila.

18 Kibela, frigijska boginja zvana majkom svih bogova

ili velikom majkom, u grkoj mitologiji ponekad
smatrana inkarnacijom Zevsove majke Reje.
19 Astarta, feniko-sirijska boginja zemlje i neba,
ponekad poistoveivana sa Afroditom (Venerom).
Rembo nju ovde brka sa Venus Anadyomene (Venerom
roenom iz morske pene).

20 Kalipiga, jedno od Venerinih imena (lepoguza).

21 Kiprida, takode jedno od imena Afrodite ili Venere,

iji je kult naroito bio potovan na Kritu.

22 Drijada, nimfa zatitnica uma.

23 Selena, boginja meseca.

24 Endimion, lepi pastir koji je vodio ljubav sa Selenom.

25 Saladin ili Salah-ad-din (1138-1193), egipatski sultan

koji je osvojio Jerusalim i izazvao III krstaki rat.

26 Remboovo datiranje opisanog dogaaja nije tano:

dogaaj se zbio 20. juna 1792. Tog dana je Luj XVI, da
bi zadovoljio narod okupljen na Tiljerijama, stavio na
glavu crvenu frigijsku kapu, simbol revolucije.

27 lanak novinara Pola de Kasanjaka koji je izazvao

Remboovo negodovanje objavljen je u bonapartistikom
listu Le Pays (Zemlja) 16. jula 1870.

28 Bitka kod Valmija, 20. septembra 1792, donela je

goljama (vojsci revolucije pod komandom Dimuijea i
Kelermana) pobedu nad elitnim pruskim trupama. Kod
Flerija su 1794. pod komandom generala urdana
potueni Austrijanci. Bonapartina italijanska kampanja
1796-1797. omoguila je stvaranje republike u Italiji pod
francuskom kontrolom.

29 Kavatina, kratka vokalna kompozicija izrazito lirske

inspiracije.

30 Skerletno je bila boja francuske, a zeleno pruske

vojnike uniforme.

31 Posle poraza francuske vojske kod Sedana, Napoleon

III je pao u nemako zarobljenitvo. Rembo je bio italac
Igoovih Kazni i politiki istomiljenik izgnanog pesnika,
ali njegova antipatija prema Napoleonu malom, za
razliku od Igoove suvie line netrpeljivosti, ovde
prerasta u osudu same institucije carstva.

32 Rembo misli na Emila Olivjea, predsednika

Ministarskog vea, koji je 19. jula 1870. objavio rat
Nemakoj.

33 Epinalska gravira u velianstvenim bojama

prikazivala je navodnu francusku pobedu nad pruskom
vojskom kod Sarbrikena. Ta tobonja bitka - u stvari,
malo vea arka - bila je povod za silno i komino
razmetanje Napoleona malog koji se narodu Francuske
obratio trijumfalnom porukom o prestolonaslednikovom
vatrenom krtenju, hvalei se da je i sam prisustvovao
tom velikom dogaaju.
34 Zato prekjueranjoj? Data su tri tumaenja: po
prvom, to bi znailo iz pretprole godine, iz ega bi
proisticalo da je pesma napisana 1872, te da je re o
mrtvima iz rata 1870. koji su prekjueranji u odnosu
na one (jueranje) koji su pali u vreme Pariske
komune 1871; po drugom, teko prihvatljivom, tu re su
prosto-naprosto diktirali zahtevi versifikacije; i po
treem, re je o mrtvima iz devedeset druge (v. pesmu Vi
koji poljupcem slobode opiste se...).

35 Po svedoenju Verlena, Rembo je ovu pesmu napisao

da bi se narugao bibliotekaru iz biblioteke u arlevilu,
iju je ljutnju izazivao zahtevajui od njega mnotvo
knjiga, meu kojima i mnoge stare i retke naune
knjiurine, primoravajui ga na taj nain da se stalno
die sa stolice na kojoj je zaseo.

36 Remboov drug Ernest Delae ispriao je kako je sa

Remboom prelazio oblinju belgijsku granicu zbog
kupovine duvana za vlastitu potrebu. Pri povratku
carinici su ih pitali nose li duvan, kafu, cigare, barut za
lovaku puku. Njih dvojica bi pokazali svoja dva
dozvoljena paketia duvana. Carinici, ija je dunost bila
da budu nepoverljivi, ipak bi ih ispipali, to je Remboa
ljutilo.

37 Ova pesma nastala je pre krvave sedmice (21-28.

maja 1871) tokom koje je Pariska komuna surovo
uguena. Ton prkosa i likovanja svedoi da je Rembo
daleko od pomisli na poraz Komune, to se jasno vidi iz
poslednje strofe. Ovo je Remboov poetski obraun sa
snagama poretka, vladom u Versaju ija vojska
bombarduje pariska predgraa zasipajui ih petrolejskim
granatama: ona je ta koja slika petrolejem svoje prolene
pejzae (ili Koroe, po imenu poznatog slikara) i zasipa
petrolejskim tuem plonike velegrada, iako e
komunari biti optueni kao palikue (petroleri).

38 Adolf Tjer, francuski politiar i istoriar, odigrao je

kao predsednik vlade presudnu ulogu u guenju Pariske
komune.

39 Ernest Pikar bio je Tjerov najblii saradnik i lan

njegovog kabineta.

40 il Favr je bio ministar spoljnih poslova i veoma

nepopularna linost, jer je sa Bizmarkom pregovarao o
kapitulaciji Francuske i potpisao Frankfurtski ugovor 10.
maja 1871.

41 "Hidrolat je jedan od uenih termina kakve Rembo

voli. To je tenost koja se u farmaciji dobija
destilovanjem vode nad cveem ili drugim mirisnim
materijama.

42 Simboliku ljudske otuenosti Rembo nalazi i u nekim

stavovima tela, kao to su sedenje (v. Zaseli) ili uanje.
Glagol uati i njegove izvedenice esti su u Remboovim
delima. Mogu biti upotrebljeni u lirskom kontekstu, kao
u Pijanom brodu, gde jedan deak ui putajui papirne
amce na evropsku lokvu, a mogu se nalaziti u jetko
persiflanoj funkciji, kao ovde ili u Pariskoj ratnoj
pesmi: A Seljani to se sada bane /I epure u uanju
svome...

43 Ova autobiografska pesma omoguuje da se naslute

motivi Remboovog deakog revolta, sistem terorizma
koji je vladao u porodici i o kome je mladi pesnik
priao Ernestu Delaeu, uloga majke o kojoj je Rembo u
jednom pismu rekao da je neumoljiva kao i sedamdeset
tri administracije sa gvozdenim lemovima, i ija je
kruta strogost izazivala u njemu bunt, ali i nastupe
dvolinosti.

44 Povodom ove pesme postavlja se pitanje Remboovog

uea u Pariskoj komuni. Po miljenju Delaea, ovde je
opisan Remboov muni doivljaj u pariskoj kasarni
Babilon, za vreme Komune. Priu su ponavljali mnogi
Remboovi biografi, od kojih su neki, kao Patem Berion,
izostavljali okantne detalje, dok su drugi, kao Pjer Amu,
naturalistiki verno rekonstruisali najsitnije pojedinosti
jednog neobinog vatrenog krtenja, sasvim drukijeg od
onog kome se Rembo navodno nadao. Prema toj verziji,
mladi pesnik je izazvao simpatije komunara iz kasarne,
grubih vojniina od kojih je veina dezertirala iz redova
Versajaca, pa su oni organizovali skupljanje
dobrovoljnih priloga u njegovu korist. On se odrekao tog
novca da bi ih sve poastio piem, a onda su njegove
deake drai u veselosti koja je nastala dovele u
iskuenje neke od prisutnih, i oni su ga uz njegovo
oajniko opiranje silovali. Pesma Oteto srce bila bi,
dakle, izraz munine koju je ovaj doivljaj izazvao u
mladom pesniku. - Meutim, Remboov profesor or
Izambar i mnogi drugi kritiari porekli su mogunost
Remboovog boravka u Parizu u vreme Komune. Prema
Izambaru, Rembo se inspirisao knjigom u kojoj je naao
opis obreda uobiajenog prilikom prelaska brodova
preko Ekvatora, kad mornari prisiljavaju brodskog
malog da pije, pui i vae duvan. Krma, kormilo, val
kazuju da pozornica te neobine drame nije kasarna nego
brod.

45 Rembo se obraa pobednicima, nosiocima starog

omraenog poretka, koji su posle poraza Komune
nagrnuli u pokoreni grad da se ponovo parazitski hrane i
uivaju na njegovom telu. Varvari iz treeg stiha su po
svoj prilici Nemci.

46 Aluzija na bombardovanje Pariza od strane Versajaca.

47 Kataplazma je, po Leksikonu M. Yiyaklije, gusta

kaa od raznih vrsta brana ili od ukuvanih trava
(upotrebljava se u obliku zavoja).

48 Striks je naziv za grabljive none ptice i, u

legendama, za jednu vrstu vampira: polu-enu, polu-psa.

49 Ime Huana bilo je pesniku po svoj prilici potrebno

samo da bi doarao neku tamnoputu panjolku. U ovoj
strofi, kao i u nekoliko sledeih, naizmenino se reaju
aluzije na prozrano bledu i na mrku, suncem opaljenu
put.
50 Jueranje (majinske) grudi imaju smeu mrlju - to
je bradavica koja je za ljude izvor ivota. Svetina na
njima ostavlja (udarcima, ili izraavanjem prostake
elje) mrlje koje postaju svete kao materinske dojke,
budui da su simbol patnje i portvovanja.

51 U teorijskim razmatranjima o sinestezijama ovaj sonet

se dovodi u vezu sa Bodlerovim sonetom
Correspondances i smatra se da se i jedan i drugi, s
obzirom na svoju programsku vrednost, nalaze u
temeljima simbolistike kole. Postoje i mnogobrojne
studije o fenomenu sluanja u bojama, o kome su
mnogi pesnici i teoretiari knjievnosti mislili da moe
da bude baza za poetske eksperimente i estetiku analizu.
To je nailazilo na osudu od strane autora Mita o Rembou,
profesora Etijambla, koji je zbog toga potcenjivao i ovaj
sonet, inae, pored Pijanog broda, najpoznatiju i najee
objavljivanu Remboovu pesmu. U tom omalovaavanju
Etijambl je u stvari na istoj poziciji kao i Fransoa Kope,
uspeli pesnik i olienje poetske banalnosti, koji je svoj
podrugljiv odnos prema ovoj pesmi pokuao duhovito
izraziti stihovima: Rembo, opsenar kog znamo svi, / U
pesmi slaboj do munine, / Tvrdi da slova O, E, I /
Francusku trobojnicu ine.

52 U originalu: O lOmega, rayon violet de Ses Yeux! U

ovom se stihu javlja problem koji je posebno teak za
prevodioca, s obzirom na to da je zamenini oblik Ses u
francuskom zajedniki za oba roda, pa prevod namee i
opredeljenje koje predstavlja i odreeno tumaenje. O
ijim oima je re? Mnogi kritiari smatraju da su to oi
Verlena, dok drugi tu vide neku devojku. U svom
prevodu prvobitno sam se opredelio za enski rod, ne
mislei time da je Rembo imao u vidu neko ensko bie,
nego iskljuivo u elji da izbegnem svaku pomisao na
Verlena. Na kraju sam se opredelio za neutralno reenje
koje upuuje na neko apstraktno, irealno bie, moda na
Genija iz Iluminacija - pri emu ne treba misliti da je to
bie Bog (tumaenje koje katoliki egzegeti nisu
propustili, pozivajui se i na velika slova u Ses Yeux.)

53 Neki dananji kritiari vide Viktora Igoa u ovom

pravedniku kome se Rembo ruga u ovoj estokoj
invektivi. No pre e biti da se u ovoj pesmi pravi
Pravednik (Rembo, ili ovek uopte) obara na lanog
koji je u stvari Hrist. Rembo najverovatnije ismeva
Hristovu patnju na Maslinskoj gori (uoi Judine izdaje),
smatrajui je beznaajnom pored patnje istinskog
buntovnika, onoga koji sebe s pravom naziva
Prokletnikom. Ali to ne mora da znai da Hrist ovde nije
figura iza koje se kriju svi lani pravednici, meu njima
moda i Viktor Igo.

54 Banvil, taj prevashodno subjektivni pesnik - kae

pesnik Iv Bonfoa - opevao je cvee do iznemoglosti. Od
ljiljana, karanfila ili tratora on je nainio uspavljujui
ukras svoje krotke misli. Neka, meutim, sazna kako ti
klistiri ekstaza mogu u arlevilu biti predmet okrutnog
sprdanja.

55 Ovde se ljiljan javlja kao simbol kraljevstva. De

Kerdrel je bio poznati rojalist.
56 Krin, krasuljak (trator) i klinac (karanfil) bili su
glavne nagrade na poetskim Cvetnim igrama u Tuluzi.
Dobitnici su nazivani menestrelima (tako su se u
Srednjem veku zvali putujui svirai i pevai).

57 Asoka je biljka iz Indije (moda tako nazvana po

jednom od najveih indijskih vladara, iz III veka pre n.
e.).

58 an-Injas-Isidor-erar Granvil (1803-1847), crta,

akvarelist, drvorezac i litograf. Rembo verovatno aludira
na Granvilovo delo Oiivljeno cvee. Rembo je 25.
avgusta 1870. pisao Izambaru: Recite da li je ikad bilo
iega idiotskijeg od Granvilovih crtea?

59 Oaza je reica iz okoline arlevila.

60 Mangl - korenjak, biljka iz tropskih predela Amerike i

Azije.

61 Iz broa se dobija alizarin kojim se tkanine boje u

crveno. Pantalone francuske vojnike uniforme bile su
crvene.

62 Ernest Renan (1823-1892), francuski pisac, autor

poznatog dela Isusov livot. Verovatno znajui za tu
knjigu, Rembo asocijacijom dolazi na pomisao o
Renanu: silna ljubav (mistika, religija) - Oprost - Isusov
ivot Renan.
63 Tirs je tap ili koplje boga Dionisa, sa vrkom u
obliku iarke, vinove loze ili brljana.

64 Tregije, rodno mesto Ernesta Renana.

65 Figije je autor Istorije udesnog u modernim

vremenima (1866). Figuier, meutim, na francuskom
znai i stablo smokve.

66 Aet (Hachette) je poznata francuska izdavaka kua.

67 Te dve karte su najverovatnije geografske karte koje

meu ostalim slikama i gravirama vise na zidu, na ta
upuuju i rei dan uenja.

68 Kraljica Siona, jedan od uobiajenih naziva

Bogorodice u litanijama.

69 Bilo je pretpostavki da ovo prole zime sasvim

precizno ukazuje na Remboov odlazak u Pariz februara
1871. ak bi se i deset noi iz sledee strofe moglo
odnositi na taj pesnikov boravak u prestonici, koji je
trajao samo neto malo vie (od 25. februara do 10.
marta).

70 Brod, koji se kupa u moru, obliven sjajem zvezda

odraenih na vodi, mlean je od svetlosti Mlenog
puta, a moda je ovo i reminiscencija na mleno more
koje spominje il Vern u Dvadeset hiljada milja pod
morem.
71 U pripovetci Silazak u Malstrom E. A. Po uporeuje
huk oluje sa topotom i rikom stada divljih bivola. Moda
je to kod Remboa izazvalo asocijaciju na stada koja su u
Kamargi, blizu mesta Sent-Mari de la Mer, uzgajana za
borbu. Marije su tri Marije o kojima legenda pria da su
se na tom mestu iskrcale prebrodivi oluju.

72 Levijatan je udovite iz fenianske mitologije,

opisano i u Bibliji.

73 Hipokamp je morski konjic.

74 Behemot je udovina ivotinja slina nilskom konju,

opisana u Bibliji.

75 Malstrom je podmorski jaz u blizini Lofotskih ostrva

u Norvekoj, poznat po snanim i veoma opasnim
strujama.

76 Lae-robijanice su u originalu pontons, to su usidreni

stari brodovi, pretvoreni u tamnice (najee dotrajali
ratni brodovi bez oruja). Francusko pontons ne moe se
prevesti kao pontoni, jer u naem jeziku ta re oznaava
drvene ili gumene amce koji slue za konstrukciju
privremenih (pontonskih) mostova.

77 Prema Emestu Delaeu, reka od kasisa je reica

Samoa koja se severno od arlevila uliva u Mezu. Njene
bistre vode - tamo gde je dno dublje - izgledaju
ljubiastocrne, tako da lie na kasis, liker od crne
ribizle. Predeo koji opisuje Rembo pokriven je
legendarnom ardenskom umom i pun srednjovekovnih
uspomena: tu je i kula u gradiu Bujonu, odakle je u
krstaki rat krenuo budui jerusalimski kralj Godfroa
Bujonski.

78 Dedovi su se vratili sa groblja gde su ispratili

pokojnike: cvee i slike su simboli jo jednog lanog
pia, onog koje gasi e za tradicijama - porodinim i
drugim. elei, u sledeem stihu, da presue sve urne,
pesnik odbija i tu mogunost.

79 Naslov u originalu (LE PAUVRE SONGEI) moe se

prevesti ovako, ali moe i kao Siromani san, ukoliko se
prva re shvati kao pridev, a ne kao imenica, a druga kao
imenica, a ne kao glagol. Razlika izmeu dvaju znaenja
je velika: san siromaha nije isto to i siromani san. Iako
se oba ova znaenja mogu potkrepiti ozbiljnim
argumentima, prevodilac se opredelio za ono po kojemu
je re o siromahu koji sanja jer mu ne ostaje nita
drugo, budui da je siromaan poto je lien i novca i
iluzija.

80 Hesperide su ostrva koja se po legendi nalaze u

Atlantskom okeanu (moda Kanarska ostrva). Tako su se
zvale i nimfe, vlasnice vrta gde su stabla raala zlatne
jabuke koje su davale besmrtnost.

81 Orietur (lat.), od glagola orior koji znai dizati se ili

izlaziti kad je re o suncu, odnosno nastati, poeti.
82 Podeljena su miljenja o tome ko sainjava ovaj
mladi par. Po nekima, to su Verlen i njegova ena
Matilda, dok bi Rembo bio zlobni pacov koji im kvari
branu sreu. Po drugima, to su Verlen i Rembo, dok je
Matilda ta koja smeta (uostalom, Verlen joj je u jednom
pismu priio posprdnu titulu princeza mi) - U svakom
sluaju, ovde imamo, kao to je sasvim uobiajeno kod
Remboa, poetsku sublimaciju neposrednog povoda koji
se vie ne razaznaje. Tema se moe smatrati uoptenom,
tako da prvenstveno dolazi do izraaja atmosfera
medenog meseca ili zajednikog ivljenja bilo kog
para - lini doivljaj dobija univerzalno znaenje.

83 Etijambl i Gokler govore povodom ove pesme o

vodvilju (zajednikom delu Skriba i Dipena iji je naslov
bio Mihailo i Hristina), Pjer-an uv o tragediji -
veitom ratu izmeu Francuske (Hristine) i Nemake
(Mihaila), a Ernest Delae govori o - pastorali: Najzad on
(Rembo) stavlja taku rekavi kraj idile, jer mu je azur,
koji se ponovo pojavio, vratio njegov smisao za humor, i
jer je po sredi bila jedna bukolika scena.

84 Monts-Rocheux iz originala pesme predstavlja teko

prevodljivu igru reima: ukazuje na Stenovite planine, ali
i na selo Ro u kome je Rembo esto boravio jer se tu
nalazilo imanje njegove porodice.

85 Na osnovu ove strofe esto se pretpostavljalo da je u

osnovi inspiracije za ovu pesmu neki odreeni dogaaj:
bilo Remboovo bekstvo od majke, bilo rastanak njegovih
roditelja. Mnogo je uverljivije, meutim, tumaenje
Etijambla i Goklera, po kojemu pesma pokazuje tok
reke i sve mogue asocijacije, sve igre mate koje je on,
sa slikama okoline odraenim na njemu, izazvao u
Remboovom duhu. To je najpre bletavi odraz, belina,
zatim zlatno prelivanje, radost koju lije sunce. Nebo je
baldahin, senke mosta i breuljka su zastori, obale
pruaju ruke od trave. On, to je sunce koje (rasipajui se
kao hiljadu anela) nestaje za gorom. Ona, to je reka
koja, postavi hladna i bez sjaja, hita za njim. Posle svih
nejasnih prizora koji su odrazi okoline, ostaje siva
voda, i Rembo u amcu ije je sidro u neznanom blatu.

86 Ernest Delae pie o nastanku ovih poetskih proza:

Treba spomenuti jednu vrstu knjievnog rada koji
Rembo zapoinje tog istog prolea [1871], a u kome e
daleko stii. itanje Bodlera navelo ga je da se okua u
pesmama u prozi. Napisao je poetak jedne serije pesama
iji je naslov Pustinje ljubavi. Ne moe se sa potpunom
sigurnou rei da li je ta serija ostala nedovrena ili su
preostali tekstovi izgubljeni.

87 I o ovoj, jevanelskoj seriji Remboovih proznih

tekstova svedoi Remboov drug Ernest Delae, tvrdei da
je njen naslov trebalo da glasi Fotografija minulih
vremena. Kritiar Marsel Rif, meutim, misli da bi ti
tekstovi mogli da budu delovi Remboovog izgubljenog
dela koje se zvalo Duhovni lov.

88 U Jevanelju po Jovanu (4, 16-19) opisuje se susret

Hrista i ene Samaritanke, kod izvora. Ree joj Isus: idi
zovni mua svojega, i doi ovamo. - Odgovori ena i
ree mu: nemam mua. - Ree joj Isus: dobro si kazala -
nemam mua; Jer si pet mueva imala, i sad koga ima
nije ti mu; to si pravo kazala. - Ree mu ena: Gospode!
vidim da si ti prorok.

89 enine rei su zlokobne jer su Samaritanci klali

proroke.

90 V. Jevanelje po Jovanu, 4, 46-54. Aluzija u prvom

pasusu (bievanje trgovaca i menjaa u hramu) odnosi se
na 2. glavu istog jevanelja, 13-17.

91 Evo, radi poreenja, odgovarajueg mesta iz

Jovanovog jevanelja (5, 2-9): U Jerusalimu pak kod
Ovijeh vrata ima banja, koja se zove jevrejski Vitezda, i
oko nje pet pokrivenijeh trijemova - U kojima leae
mnotvo bolesnika, slijepijeh, hromijeh, suhijeh, koji
ekahu da se zaljulja voda; - Jer aneo Gospodnji
silaae u odreeno vrijeme u banju i muae vodu; i koji
najprije ulaae poto se zamuti voda, ozdravljae, makar
kakva bolest da je na njemu. - A onde bijae jedan ovjek
koji trisedet i osam godina bjee bolestan. - Kad vie
Isus ovoga gdje lei, i razumje da je ve odavno bolestan,
ree mu: hoe li da bude zdrav? - Odgovori mu
bolesni: da, Gospode; ali nemam ovjeka da me spusti u
banju kad se zamuti voda; a dok ja doem drugi sie
prije mene. - Ree mu Isus: ustani, uzmi odar svoj i hodi.
-I odmah ozdravi ovjek, i uzevi odar svoj hodae. A taj
dan bjee subota.
92 Po miljenju veine kritiara, ove male zadocnele
podlosti su tekstovi Iluminacija: Rembo jo uvek ne
moe da odoli Antunovom iskuenju, svom pesnikom
poroku.

93 Doba Jevanelja je za nas prolo, tumai ovo mesto

Etijambl. Suvie je kasno za hrianskog Boga.

94 U reenici Oblaporno ekam Boga katoliki

interpretatori nalaze dokaz Remboovog povratka
hrianstvu. Zanemaruju, meutim, sledeu reenicu,
kojom Rembo osuuje samu tu pomisao, videi upravo u
njoj znak pripadanja najnioj rasi.

95 Ove proroanske rei izazivale su mnogo uenja i

divljenja. Osamnaest godina kasnije Rembo e se vratiti
u Evropu sa zaraenim zlatom, ali ne i sa udovima od
eleza, ve sa bolesnom nogom koja e u marseljskoj
bolnici biti amputirana i zamenjena drvenom protezom.
Divljeg nemonika zaista e negovati ene: majka i
sestra Izabela. To su svakako koincidencije, gotovo
neizbene u jednoj eljenoj, i u znatnoj meri unapred
zamiljenoj skitnikoj sudbini. Slutnje o buduim
mukama i traginom kraju este su kod Remboa.

96 Ham je, po Bibliji, Nojev sin i praotac crne rase.

97 U originalu: Satan, Ferdinand... Ernest Delae je

objasnio da seljaci u okolini Vuzjea (u Ardenima) zovu
avola Ferdinandom.
98 V. Jevanelje po Jovanu, 6, 16-21.

99 Verovatno je re o prstenu koji je osnova zapleta

Pesme o Nibelunzima. U Vagnerovoj Tetralogiji jedan
od junaka te epske prie, Hagen, skae u Rajnu
pokuavajui da pronae taj prsten.

100 Taj saputnik bila je jedna saputnica, pisao je E.

Delae povodom saputnika u paklu. I dodao: Ako bismo
vie voleli da vidimo mukarca, liili bismo se uivanja u
jednom od Remboovih najneospornijih remek-dela. Re
je o eni, i to udesno dirljivoj eni... Ako umesto nje
vidimo Verlena, znai da Remboa nismo upoznali
nimalo, nimalo, nimalo! Ovo tvrenje, izneto tako
kategorikim tonom i, reklo bi se, sa strau, ponovio je
jo jedan Remboov poznanik iz arlevila, Luj Pjerken.
Po njemu, luda devica je postojala: bila je to neka
nepoznata devojka koja je 1871. pola sa Remboom u
Pariz. Drugi rimbaldisti, kao to su Remon Klozel i
Andre Fonten, a u novije vreme Joikazu Nakai,
smatraju da paklenski suprug i luda devica predstavljaju
dva dela Remboove linosti. Suzana Bernar, meutim,
istie kako danas vie niko ne sumnja da je luda
devica Verlen, a da paklenski suprug nije niko drugi
do Rembo, koji je na taj nain prikazao sebe onakvog
kakav je izgledao Verlenu.

101 Parabola o ludim devicama nalazi se u Jevanelju po

Matiji (25, 1-13).
102 Reenica u originalu je dvosmislena zbog sloenog
znaenja rei connaissance. Moe da znai: On nikoga
ne poznaje, ali i On nema nikakvih znanja.

103 Ovo je moda aluzija na Damu s kamelijama od

Dime sina; junakinja tog romana, Margarita, rtvovala
se da voli oveka koji e je napustiti (i koji se zove
Arman Dival), dok e ona umreti od suice.
Dramatizacija tog romana prikazana je u Londonu juna
1873, u vreme Remboovog boravka u britanskoj
prestonici.

104 U ocenjivanju znaaja i znaenja ovog teksta nema

bitnijih razilaenja; svi se slau da je on od neprocenjive
vrednosti za praenje Remboove pesnike evolucije i da
je u njemu re o neuspehu eksperimenta sa
vidovitou. Razlike postoje samo u ocenjivanju
prirode bolesti o kojoj govori Rembo. Neki s pravom
protestuju protiv pois-toveivanja vidovitosti i
toksikomanije, od kojih su takorei napravljeni sinonimi.
Osim toga, dugo se mislilo da je Remboova osuda
vidovitosti u stvari osuda Iluminacija, iako on citira samo
stihove iz 1872. Rasprava o tanom datiranju lluminacija
rasvetlila je i ovo pitanje.

105 Himerija je, u legendama starog veka zemlja na

kraju sveta, uvek oblana i maglovita, u susedstvu
boravita mrtvih.

106 U jutarnjem asu, pri Dolasku Hrista. Rembo

verovatno misli na rei iz jutarnje mise, a moda i na
odricanje svetog Petra (koji je na dan Isusovih muka, u
zoru, pri javljanju prvih petlova, porekao da poznaje
Hrista).

107 U skicama za Boravak u paklu na ovom se mestu

nalaze znaajne reenice koje je Rembo verovatno zbog
prevelike eksplicitnosti i jednoznanosti izostavio iz
definitivne verzije: Ja sada mrzim mistine zanose i
stilske bizarnosti. Sad mogu rei da je umetnost glupost.

108 Aluzija na poznato mesto iz Starog zavjeta: Tatina

nad tatinama, veli propovjednik, tatina nad tatinama,
sve je tatina. (Knjiga Propovjednikova, I, 2.)

109 Veina komentatora slae se da Rembo misli na

bolnicu Sen-an u Briselu, gde se leio nakon to ga je
Verlen ranio.

110 U vreme dok se Boravak u paklu smatrao poslednjim

delom Remboa i njegovim poetskim testamentom, ove
reenice su shvatane kao izraz svesti o zavretku
njegovog pesnikog puta.

111 Sin oveji je Hrist, koji je sa ljudi skinuo

prokletstvo istonog greha i tako ih oslobodio dotad
neminovnog pakla.

112 Ovaj tekst, s obzirom i na ovakav naslov, dugo je

tumaen kao konano zbogom knjievnosti.

113 Re je najverovatnije o stablu dobra i zla.

114 Pesme u prozi pod moda apokrifnim naslovom
Iluminacije tumaene su na bezbroj razliitih naina i
dobijale razne nazive, meu kojima u ovde, kao
najsimptomatinije, navesti dva: kriptogrami, kako ih je
nazvao Pol Valeri, i ipseizjmi (re izvedena od latinskog
ipse, sam), kako ih je nazvao Viktor Segalen. To su,
dakle, zapisi za samog sebe, i nastajali su u vreme kad je
Rembo ve bio definitivno odluio da poseduje istinu u
jednoj dui i u jednom telu, odriui se svakog vida
komunikacije sa drugim izvan sebe, to jest sa bilo kojim
drugim lanom bilo koje vrste drutvene zajednice.
Prema njegovim vlastitim reima, samo je on posedovao
klju tih vizija, ali zato su se u tim tekstovima, uvek
otvorenim za nova i sve raznovrsnija tumaenja, pred
novim generacijama otvarale bezbrojne perspektive, pri
ijem su se otkrivanju nalazila izvanredna pesnika
bogatstva i doivljavala nesluena iznenaenja. Stoga u
ovim Napomenama neu da navodim nijedno od zaista
mnogobrojnih, ponekad veoma opirnih, esto pogrenih
i proizvoljnih, ali neretko i zanimljivih, studioznih,
inspirativnih tumaenja Iluminacija. Izostaviu, dakle, i
vlastito, objavljeno 1991. u knjizi Fenomen Rembo15. U
predgovoru za ova Remboova Sabrana poetska dela ve
sam izrazio miljenje da nijedno od tih tumaenja ne
moe u celosti da obuhvati bie bilo koje pesme iz
Iluminacija, kao to se nikakvim racionalno-analitikim
postupkom ne moe da rekonstruie ni bilo koji ivi
organizam. To ne znai da ta tumaenja ne mogu biti
izvrstan uvod u doivljaj koji pruaju Iluminacije, ili da
ne mogu biti korisna staza - ali samo jedna od moguih
staza - kroz jedan izuzetno bogati, raznovrsni, i to je
najvanije, promenljivi poetski svet. Neka italac, dakle,
sam trai svoje staze: ako poseduje otvoren duh, istanan
senzibilitet i istraivake sklonosti, nema sumnje da e
mu Rembo, bez obzira na svoju tenju ka zatvaranju u
sebe, pomoi da ih otkrije. U ovim Napomenama, dakle,
itaocu e biti pruena samo najneophodnija objanjenja
nekih rei, uz poneki podatak koji moe da mu poslui
kao koristan orijentir.

115 Euharis je ime jedne nimfe iz romana Telemahove

pustolovine iji je autor Fransoa Fenelon.

116 Meu Remboovim pesmama u prozi ovo je jedina

koja je ostvarena u obliku apologa (prie sa poukom).

117 Divno bie (engl.).

118 Po nekim miljenjima, ovo je aluzija na Vede,

indijske svete knjige.

119 U rukopisu stoji jasno: la main de la campagne.

Meutim, ve prilikom prvog objavljivanja u asopisu
Vogue, kao i u sledeim izdanjima, prireivai su
ispravljali: campagne (polje) pretvarali su u compagne
(drugarica). Na taj nain postaju shvatljivi i ruka na
ramenu i milovanje o kome je re u nastavku reenice.
Ova pojedinost ilustruje upornu tenju da se Remboov
iskaz nekako uvue u zonu shvatljivosti, iako bi
pomenuta zamena (ruka drugarice na mome ramenu
umesto ruka polja...) znaila, oevidno, osiromaenje i
banalizovanje.

120 Naslov ove pesme prvobitno sam preveo kao

Jednom razumu. Izvrenoj izmeni doprinelo je tumaenje
Etijambla i Goklera, koji uzimaju re raison u oba njena
znaenja (razum i razlog). ovek za sve svoje promene
i pokrete trai vii razlog, kau oni, za svaki svoj
pokret po jedan (podv. N. B.) razlog, bez koga ne bi znao
da deluje. ovek moli jedan vii razlog, personifikovan i
jedinstven, da uzdigne bilo kuda sutinu njegovog bia...
Nigde, ni u prolosti ni u budunosti, ovek ne bi znao da
deluje a da ne prizove nekakav razlog da motivie njegov
postupak. U veini tumaenja, ipak, re raison uzima se
u znaenju razum. Ali i u naem jeziku re razlog ima i
znaenje razbor, razum, pamet (v. Renik
srpskohrvatskog knjievnog jezika, izd. Matice srpske,
knj. V, str. 375).

121 Re pokret ovde ima znaenje nareenja: novi ljudi

su vode koje e povesti oveanstvo.

122 Bodler je u Vetakim rajevima (Poema o haiu,

III) opisao mnoge simptome delovanja haia koje ovde
navodi Rembo (poetna veselost, oseanje sveine u
ekstremitetima, kratkotrajno gaenje, itd.).

123 Francuska re assassin (koja znai i ubica) postala je

od rei hai. Asasini su u XI veku u Persiji bili lanovi
jedne razbojnike sekte koji su morali da ubijaju putnike;
njihov voa, zvan Starac sa planine, opijao ih je
haiom da bi ih uinio hrabrima i podstakao u njima
elju za ubijanjem.

124 Henrika je germansko ili skandinavsko ime.

125 Erinije (ili Eumenide), udovine boginje osvete i

kazne, zatitnice poretka, kod Rimljana nazvane
Furijama.

126 Orfeonima se u Francuskoj, poev od tridesetih

godina XIX veka, nazivaju amaterska pevaka udruenja.

127 Dijana je boginja lova. Stoga kazati da jeleni sisaju

Dijanu, zapaa Suzana Bemar, znai evocirati neku
vrstu zlatnog doba.

128 Verlen se u pismu arlu de Sivriju iz 1878. godine

prepoznao u avolskom uenjaku (premestivi ga,
dodue, u Boravak u paklu).

129 Dvorac engleskih kraljeva u blizini Londona (XVI

vek).

130 U rukopisu originala ovde je neitka re u kojoj su

jasnije vidljiva samo prva tri slova: Bra... Andre Gijo je
deifrovao tu re kao Brame (Brahmas).

131 Steerage (engl.) - meupaluba, prostor za putnike

tree klase.
132 U originalu je ovde nemaka re wasserfall. Nekim
komentatorima je sluila kao dokaz da je pesma pisana
1875, dok je Rembo boravio u tutgartu. Pri prevoenju
iezava eufonijski efekat koji je zacelo naveo Remboa
da upotrebi nemaku re (uz wasserfall sreno ide pridev
blond koji bi se sa francuskim chute deau - s obzirom i
na promenu roda - slabo slagao). Stoga u prevodu
nemaki izraz nije zadran.

133 Ovo je po svoj prilici aluzija na istoimenu pesmu

Alfreda de Vinjija. (Pastirska kuica je inae koliba na
tokovima.)

134 Solim je biblijsko ime Jerusalima.

135 Podzemna eleznica se u Parizu zove Metropolitain.

U Remboovo vreme, meutim, metro je postojao samo u
Londonu, gde su ga zvali Tube, i jedino je njegov
spoljanji deo, onaj pod vedrim nebom, nosio naziv
Metropolitain Railway. Zato su neosnovane pretpostavke
da Remboova inspiracija za ovu pesmu ima nekakve
veze sa podzemnom eleznicom. To je jedna
metropolska vizija, gde se re metropola moe shvatiti
u oba njena znaenja, ali pri tom oba ukazuju na zapadnu
civilizaciju, bilo da Rembo misli na evropski velegrad,
bilo na zapadnoevropsku zemlju koja je metropola u
odnosu na kolonije (ili na zemlje zabiberene i
raskvaene, kako su nazvane u pesmi Demokratija).

136 U originalu: Damas damnant de langueur. U ovom

delu pesme vidljivo je Remboovo pribegavanje
aliteracijama. Re langueur (ama) mogla bi da se ita i
kao longueur (duina); rukopis je tu nejasan. Mada se
veina prireivaa opredeljuje za re longueur,
prevodilac se ovde privoleo manjini i izabrao re
langueur koja u kontekstu ima mnogo vie smisla, a uz to
se i re ama neuporedivo bolje uklapa u ono to je ovde
od sutinskog znaaja: u igru aliteracijama.

137 Gvarani su indijansko pleme iz June Amerike.

138U originalu inquestionable. Rembo je po svoj prilici

hteo da napie na engleskom unguestionable
(neosporan).

139Fairy na engleskom znai vila, nimfa.

140Ukoliko je tano da je ovo aluzija na Floberovo

Kuanje svetog Antuna koje se pojavilo 1874, onda je to
podatak vie za datiranje ove pesme (prvi podatak je
naslov prethodne pesme ciklusa, budui da je Rembo
roen 1854, pa je u godini kad je objavljeno Floberovo
delo imao dvadeset godina). Treba imati u vidu i to da je
Verlen, pod uticajem Floberovog dela, hteo da napie
svoje Kuanje svetog Antuna. Ova reenica, dakle,
mogla bi se odnositi i na tu Verlenovu nameru (od koje
je, kako tvrde neki komentatori, Rembo odvraao svog
druga).

141Engleski luki grad Skarboro (Scarborough)

delimino se prostire na prostranom rtu.
142P. Hartman, jedini koji je video rukopis ove pesme,
proitao je na ovom mestu rois (kraljevi) a ne rocs
(hridine). Videi u ovoj slici jedan mikro-pejza u
kojemu se naziru konture kontinenata, itav jedan mali i
bledi, pljosnati svet, prevodilac se ipak opredelio za
drugo znaenje.

143Norne su u skandinavskoj mitologiji tri device koje

predstavljaju prolost, sadanjost i budunost.

144Remboov prvobitni naslov ove pesme bio je

Metamorfoze. Taj naslov je u rukopisu precrtan i umesto
njega stavljeno je Bottom. To je, u ekspirovom Snu
letnje noi, ime kominog junaka kome vilenjak Puk
pretvara glavu u magareu i u koga se, dok je u takvom
stanju, zaljubljuje kraljica vila Titanija, takoe pod
dejstvom arolije. Preobraaj na koji je ukazivao
prvobitni naslov vidljiv je u treem pasusu pesme.

145Sabinjanke, junakinje iz starorimske legende, bile su

est motiv u knjievnosti i slikarstvu. One su telima
prepreile put razjarenim, meusobno zavaenim
oevima i brai koji su sa isukanim maevima jurnuli
jedni na druge.

146Putena mehanika je nesumnjivo neki vetaki vid

erotskog ivota, bez obzira na to o kojoj je varijanti re.
Andre Gijo je po svoj prilici definitivno utvrdio da je
habitude (navika, odnosno masturbacija) re koja
predstavlja reenje zagonetke.
147Putovanje od Antverpena do Londona (koje su
Verlen i Rembo obavili zajedno 1873) znailo je i
plovidbu rekama: eldom i Temzom. Slapovi se ipak
teko mogu objasniti: obe ove reke su ravniarske i
mirne.

148Statva je otri deo kljuna ili krme na brodu.

149Strom, re germanskog porekla, oznaava snanu

morsku struju.

150Prva dva pasusa pesme poinju reima Mojoj sestri.

Po nekim pretpostavkama, pesnik bi ovde mogao biti
shvaen najbukvalnije, pa bi Lujza Vanen od Voringema
i Leoni Oboa od Ebija mogle biti Remboove sestre
Vitalija i Izabela. Zbog prevesa, meutim, pre bi se
reklo da re sestra oznaava duvnu, kaluericu. Pa ipak,
taj prevesi asocijacije na utopljenika mogli bi imati neke
veze sa Vitalijinom smru (18. decembra 1875). Ime
Leoni prisutno je u Remboovoj biografiji: tako se zvala
sestra ila Dezesara, Remboovog druga kod koga je
mladi pesnik boravio u vreme svog skitnienja po
Belgiji; a Leoni je bilo i ime broda kojim se Rembo
1876. vratio sa Dalekog istoka u Liverpul. Ali posle
1875. Rembo se verovatno vie nije bavio poezijom.

151ta je to bau (baou)? Neka vrsta onomatopeje?

Veina tumaenja zasniva se na Remboovom boravku na
Dalekom istoku: ta re, na malajskom jeziku, navodno
znai smrdeti; ili pak oznaava jedinicu povrine, ali
ne vidi se kakvog bi to smisla moglo imati u kontekstu
pesme. Na stranu okolnost da Rembo posle 1875.
najverovatnije vie nije pisao pesme. Bau je uzvik
iznenaenja i odvratnosti, tvrdi jedan komentator,
izvlaei to znaenje iz produetka reenice.

152Re Cireeto, kae Rober Forison, jedan od erotskih

tumaa Remboa ija su objanjenja najee nategnuta i
neuverljiva, ne nalazi se ni u jednom francuskom,
latinskom, italijanskom ili engleskom reniku, kao ni u
jednom istorijskom ili geografskom leksikonu.
Meutim, u ovom sluaju Forison je pruio objanjenje
koje je po miljenju A. Bretona ubedljivo i prua veoma
lep erotski klju pesme, a prema kojemu je re nastala
spajanjem imena Circe (Kirka) i Ceto (Keto, ime
morskog boanstva iz grko-rimske mitologije). Grko
ketos ili latinsko cetus (caetaceus) oznaava veliku
morsku ribu. U oba dela ove komponovane rei (CIRCE
+ CETO = CIRCETO) Forison nalazi oevidne erotske
simbole.

153Godine 1871. i 1872, za vreme Remboovog boravka

u Parizu, u jednom lokalu na Bulevaru Sen-Miel
okupljalo se drutvo sastavljeno od pisaca, slikara i
drugih umetnika koji su naginjali nekonformistikom
nainu miljenja i delanja. Oni su sebe nazvali Grupom
pakosnih dobriina. Neki od njih osnovali su Zajednicu
zezaa koja je francusku knjievnost obdarila jednim
interesantnim kolektivnim delom pod naslovom Zezaki
album. U njemu su svoje parodijske stihove zapisivali,
pored Remboa i Verlena, i . Kro, . Nuvo, L. Valad, E.
Blemon, A. Mera, . Ripen, R. Ponon i drugi.
Parodirani su stihovi lanova drutva, ali su rtve esto
bili i drugi poznati pesnici, kao to su F. Kope, L.
Dijerks, L. Ratisbon i drugi. Album je pronaen 1935,
kad ga je otkupio jedan kolekcionar, a prvi put ga je
1943. objavio Paskal Pia.

154Naturalistiki doivljaj etnje pariskim ulicama

iju atmosferu pesnik doarava firmama radnji,
izloenom robom, u magnovenju opaenim likovima
prolaznika.

155Treba li u ovom imenu (Gvido) videti lapsus ili

pogreno itanje? Pjer Ptifis, naime, misli da je re o
vodiu Gonen (Guide Gonin) koji je u ono vreme bio
poznat kao to je danas poznat vodi Milen.

156Parodija proklamacije povodom roenja

prestolonaslednika.

157Ne treba se uditi to je Fransoa Kope najvie

parodiran od svih pesnika ija se imena nalaze u
Albumu. Zbog svoje idilino realistike vizije i
didaktikog tona morao je meu nosiocima avangardnih
stremljenja postati predmet podsmeha, tim pre to su u to
vreme svi prolazni vidovi uspeha - publicitet, ugled,
drutveni poloaj - bili na njegovoj strani. Kope je
smatrao Remboa mistifikatorom (v. napomenu uz
pesmu SamoglasnicL) Danas je knjievna istorija
definitivno svrstala Kopea meu minorne pesnike.
158Ovo su sve dela koja miriu na naftalin: Nalonja od
Boaloa, romani ge De anlis i Senankurov roman
Oberman.

159U stvari, Nikola Venet (Nicolas Venette), pisac

knjige O nastanku oveka ili Slika brane ljubavi.

160Rembo verovatno misli na Napoleona III, koji je prvi

put osuen na zatoenitvo godine 1840, a drugi put - od
strane Nemaca posle francuskog sloma 1870.

161panska princeza Eugenija de Montiho postala je

supruga Napoleona III i francuska carica.

162Rembo je u pesmi Blistava pobeda kod Sarbrikena,

napisanoj 1870, ve ismejao prestolonaslednikov
junaki in. Princ je uzeo jedno ule koje je palo blizu
njega, to je car, njegov otac, odmah proglasio podvigom
i poslao o tome trijumfalni telegrafski izvetaj u Pariz.

163Angijen je mesto po kome je dobila ime poznata

lekovita mineralna voda. U Svesci br. 6 Kulturnog centra
Artur Rembo u arlevilu, od novembra 1978, objavljen
je faksimil novinskog oglasa koji objanjava Remboovu
napomenu da je Angijen kod kue (Enghien chez soi):
pod ovim naslovom pojavljivala se u novinama, prolea
1870, reklama za boce mineralne vode sa
pulverizatorom, koje su omoguavale kunu terapiju
lekovitom vodom iz Angijena.
164Ova pesma predstavlja deo pisma koje je Rembo
uputio 14. oktobra 1875. Ernestu Delaeu, u trenutku kad
se inilo da e morati da stupi u - kako on kae - 2. deo
kontingenta klase 74. (Izvukao se, ipak, tako to je
umesto njega pod zastavu otiao njegov stariji brat
Frederik.) Zato on zamilja vojniku spavaonicu u
noi. Verovatno videi u pesmi simbolinu i sumornu
sliku ljudske sudbine, Andre Breton je proglaava
najdivnijom od svih, Remboovim pesnikim i
duhovnim testamentom. Takva ocena je zacelo
preterana, ali ipak, ne treba gubiti iz vida injenicu da su
ovo poslednji poznati stihovi koje je Rembo napisao.

165Stoji oaloena majka, dok visi sin.

Upotrebljavajui est latinski izraz koji se odnosi na
Bogorodicu (mater dolorosa), Rembo sarkastino aludira
na svoju majku.

166Rembo ovde prvi put govori o vidovitosti. O

vidovitosti I vidovnjatvu mogao je da ita kod Milea,
Balana i drugih.

167Ovo programsko pismo nazvano je Pismom

vidovitog. Ima komentatora koji misle da je ono splet
naivnosti, ali veina ga ipak ne shvata samo kao lini
manifest, znaajan iskljuivo za pesnikovu evoluciju,
nego i kao itav misaoni sistem. Istina je negde na
sredini izmeu ta dva ekstremna shvatanja. Ipak, ne bi
trebalo pridavati preveliki znaaj injenici da Rembo nije
mogao izbei izvesnu naivnost koja je, na kraju krajeva,
prirodna u njegovim godinama. Kao ni mnogi drugi
njegovi tekstovi, ni ovaj dokument, i pored svoje naivne
iskrenosti, jo nije otkrio sve svoje tajne. U njemu se
naziru neki kljuevi za razumevanje pesnikovog dela, ali
i sam sadraj ovog pisma moe biti shvaen samo uz
pomo dela kojima je ono posluilo kao teorijska
podloga. Taj svojevrsni dijalog pesnikog programa i
njegove realizacije ne moe se smatrati okonanim; on
stalno angauje, pored komentatora i prouavalaca
Remboovog dela i ivota, i pesnike novih generacija, koji
nastavljaju tamo gde se strahoviti radnik sruio. To je
najbolji dokaz da Pismo vidovitog nije jedna od
mrtvoroenih pesnikih proklamacija koje zajedno sa
svojim trenutkom nepovratno tonu u zaborav. Ono je
sudbonosan putokaz za jednu pesniku evoluciju koja je
u mnogome opredelila i samu sudbinu modernog
poetskog izraza. To pismo se s pravom moe smatrati
prvim autentinim manifestom modeme poezije.
Znaajno je i to da je napisano u trenutku kad je mladom
pesniku izgledalo da e socijalna revolucija u Parizu
trijumfovati. Daleko od toga da predstavlja suvoparni
traktat, ono je ivotni dokument, proizvod jednog
izuzetnog istorijskog trenutka i ogromne nade koju
Rembo izraava definiui funkciju pesnika u drutvu.