Industrijsko drutvo i njegova budunost

Theodore Kaczynski

1995.
Sadraj

Radna verzija 4

Napomena The Washington Post 5

Industrijsko drutvo i njegova budunost 6

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Oseanje inferiornosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Prekomerna socijalizacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Proces sticanja moi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Zamenske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Autonomija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Izvori drutvenih problema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Kako se neki ljudi prilagoavaju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Motivi naunika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Priroda slobode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
Neki istorijski principi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Ograniavanje slobode u industrijsko-tehnolokom drutvu je neminovno . . . . . . . . . . 27
Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od dobrih . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Laki drutveni problemi pokazali su se nereivim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Revolucija je laka od reforme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Kontrola ljudskog ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34
Ljudska vrsta na raskru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
Ljudska patnja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
Budunost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Strategija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Dve vrste tehnologije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Opasnost od levice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Zavrna napomena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53

Opis grafikona objavljenih u The Washington Post 60

Pismo upueno New York Times 61

Zajednika izjava New York Times i Washington Post 64

O autoru 65

2
Bibliografija i drugi izvori 67
Theodore Kaczynski . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Tekstovi o Kaczynskom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Ostale arhive i tekstovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

3
Radna verzija
Verujem u Unabombera. Takvih ima svuda. Njegove ideje su, kako su to govorili situacionisti,
u svaijoj glavi. Stvar je samo u tome da oslune sopstveni gnev.
Anonimni sagovornik, navedeno u John Zerzan, Whose Unabomber?, 1995.

Ova verzija prevoda je u celini itana na Treem programu Radio Beograda, tokom juna i jula 2007.
tampano izdanje jo nije uraeno, tako da prevod do tada moe pretrpeti jo neke izmene. U ovoj
verziji nedostaju i svi dodatni tekstovi planirani za tampano izdanje. Ali, sve glavno je tu: kompletan
materijal objavljen u posebnom izdanju The Washington Post (1995), kratka biografija, napisana za
potrebe radijskog emitovanja i spisak raznih relevantnih tekstova i arhiva. Tekst koji je pratio ovo
elektronsko izdanje i koji moe posluiti kao uvod, moete preuzeti iz arhive liste-blok45 (poruka od
21. decembra 2008).
Ovaj prevod se moe slobodno reprodukovati, na ma koji nain. to se nas tie, poeljno je da ta
eventualna izdanja, tampana ili elektronska, budu besplatna i lako dostupna, dok je autor, za origi-
nalni tekst, insistirao da bude javno dobro.

Za anarhiju/ blok 45, Aleksa Golijanin, 2008.

4
Napomena The Washington Post
(The Washington Post, 19. septembar 1995, poseban dodatak. Napomena: Tekst u zagrada-
ma je deo Postovog dokumenta.)

Ovaj tekst je prolog juna na adrese The New York Times i The Washington Post poslala osoba koja
sebe naziva FC, a koju je FBI identifikovao kao Unabombera, koga vlasti terete za tri ubistva i 16 bom-
bakih napada. Autor je zapretio da e poslati bombu na nenaznaenu destinaciju, s namerom da ubije,
ako neki od tih listova ne objavi ovaj rukopis. Vrhovni Tuilac i Direktor FBI su preporuili objavljivanje.
lanak o odluci da se ovaj dokument objavi, nalazi se na naslovnoj strani dananjeg izdanja.

5
Industrijsko drutvo i njegova budunost
Uvod
1. Industrijska revolucija i njene posledice bile su katastrofalne po ljudsku vrstu. Nama
koji ivimo u razvijenim zemljama to je znaajno uvealo ivotne anse, ali je destabili-
zovalo drutvo i ljude izloilo degradaciji, to je dovelo do iroko rasprostranjene psihike
patnje (u Treem svetu i do fizike) i nanelo veliku tetu prirodi. Dalji razvoj tehnologi-
je samo e pogorati situaciju. To e sigurno izloiti ljude jo veoj degradaciji, jo vie
ugroziti prirodu, verovatno dovesti do jo veih drutvenih poremeaja i psihike patnje
i imati za posledicu poveanu fiziku patnju ak i u razvijenim zemljama.
2. Industrijsko-tehnoloki sistem moe da preivi ili da propadne. Ako preivi, on e MO-
DA, vremenom, postii nizak stepen psihike i fizike patnje, ali tek posle dugog i bol-
nog perioda prilagoavanja i samo po cenu neprekidnog svoenja ljudskih bia i mnogih
drugih ivih organizama na proizvode inenjeringa i rafove drutvene maine. Pored to-
ga, ako sistem preivi, slede neizbene posledice: ovaj sistem se ne moe reformisati ili
preoblikovati, a da ljude ne lii dostojanstva i autonomije.
3. Ako sistem propadne, posledice e opet biti veoma bolne. Ali, to sistem postaje vei,
to e posledice njegovog sloma biti tee, tako da je sigurno bolje da propadne ranije nego
kasnije.
4. Zato se zalaemo za revoluciju protiv industrijskog sistema. Ta revolucija moe biti
nasilna ili nenasilna; moe biti iznenadna, ali i relativno postepen proces, koji bi potrajao
nekoliko decenija. To ne moemo predvideti. Ali, moemo da na vrlo uopten nain naz-
naimo mere koje bi protivnici industrijskog sistema trebalo da preduzmu da bi utrli put
revoluciji protiv takvog drutva. To nee biti POLITIKA revolucija. Njen cilj nee biti
ruenje vlada ve unitenje ekonomske i tehnoloke osnove sadanjeg drutva.
5. U ovom lanku skreemo panju samo na neke negativne procese koji potiu iz
industrijsko-tehnolokog sistema. Druge takve procese spomenuli smo samo ukratko ili
smo ih potpuno ignorisali. To ne znai da ih smatramo nebitnim. Iz praktinih razloga mo-
rali smo da nau raspravu ograniimo na oblasti koje su u javnosti bile slabo razmatrane
ili u kojima imamo da kaemo neto novo. Na primer, iako postoje vrlo razvijeni pokreti
za zatitu ivotne okoline i divlje prirode, pisali smo veoma malo o ekolokoj degradaciji
ili o unitavanju prirode, iako to smatramo veoma vanim.
Psihologija moderne levice
6. Skoro svako e se sloiti da ivimo u veoma nemirnom drutvu. Jedna od najrairenijih
manifestacija ludila naeg sveta je i levica, tako da rasprava o psihologiji levice moe
posluiti kao uvod u raspravu o problemima modernog drutva uopte.
7. Ali, ta je to levica? Tokom prve polovine XX veka levica je praktino bila identina
sa socijalizmom. Taj pokret je danas fragmentiran i vie nije jasno ko se moe s pravom
nazvati leviarem. Kada u ovom lanku govorimo o leviarima, mislimo uglavnom na

6
 socijaliste, kolektiviste, politiki korektne tipove, feministkinje, aktiviste koji se bore
za prava homoseksualaca i hendikepiranih osoba, borce za prava ivotinja i sline. Ali,
nije svako ko uestvuje u tim pokretima leviar. Ono to pokuavamo da razluimo u
ovoj raspravi nije toliko neki pokret ili ideologija koliko odreeni psiholoki tip ili skup
povezanih psiholokih tipova. Zato e ono to podrazumevamo pod leviarem postati
jasnije u toku rasprave o psihologiji levice. (Videti i paragrafe 227230.)
8. ak i tada, nae shvatanje levice nee biti onoliko jasno koliko bismo eleli, ali izgleda
da tu nema spasa. Ovde samo pokuavamo da grubo i priblino ukaemo na dve psiho-
loke tendencije, za koje verujemo da predstavljaju glavne pokretake snage moderne
levice. I ne pomiljamo da ovde iznesemo CELU istinu o njenoj psihologiji. Pored toga,
naa rasprava se odnosi samo na modernu levicu. Ostavljamo otvorenim pitanje u kojoj
se meri naa zapaanja mogu primeniti na leviare iz XIX i s poetka XX veka.
9. Dve psiholoke tendencije na kojima poiva moderna levica su oseanje inferiornosti
i prekomerna socijalizacija. Oseanje inferiornosti je karakteristino za modernu levicu
u celini, dok je prekomerna socijalizacija karakteristina za odreeni segment moderne
levice; ali, taj segment je veoma uticajan.

Oseanje inferiornosti
10. Pod oseanjem inferiornosti ne podrazumevamo samo inferiornost u najuem smis-
lu, ve ceo spektar povezanih crta: samopotcenjivanje, oseanje bespomonosti, depresiv-
ne tendencije, defetizam, oseanje krivice, samoprezir, itd. Tvrdimo da su moderni levi-
ari skloni nekim od ovih oseanja (verovatno u manje ili vie potisnutom obliku) i da ta
oseanja presudno utiu na usmerenje moderne levice.
11. Kada neko smatra uvredljivim skoro sve to bi se moglo rei o njemu (ili o grupi s
kojom se poistoveuje), na osnovu toga zakljuujemo da ta osoba pati od oseanja inferi-
ornosti ili da potcenjuje sebe. Ta sklonost je posebno naglaena kod aktivista koji se bore
za prava manjinskih grupa, bez obzira da li i sami pripadaju tim grupama ija prava brane.
Oni su prekomerno osetljivi na rei koje se koriste za oznaavanje manjina, kao i na sve
drugo izreeno na njihov raun. Pojmovi crnac, istonjak, hendikepirana osoba ili
enska, koji se odnose na Afrikanca, Azijata, hendikepiranu osobu ili enu, originalno
nisu imali uvredljivu konotaciju. enska ili cica su samo enski ekvivalenti za fra-
jera, dasu ili tipa. Negativna konotacija tih pojmova potie od samih aktivista. Neki
borci za prava ivotinja idu ak dotle da odbijaju izraz ljubimac i insistiraju da se on
zameni sa ivotinjski drug. Leviarski antropolozi na svaki nain izbegavaju da o pri-
mitivnim narodima kau neto to bi moglo biti shvaeno negativno. Oni hoe da re
primitivni zamene sa bez pisma. Reaguju skoro paranoino na sve to bi moglo uka-
zati da je neka primitivna kultura inferiornija od nae. (Ovim ne elimo da kaemo kako
su primitivne kulture ZAISTA inferiornije od nae. Samo ukazujemo na tu prekomernu
osetljivost leviarskih antropologa.)
12. Oni koji pokazuju najveu osetljivost za politiki korektnu terminologiju nisu pro-
seni stanovnici crnakih geta, azijski imigranti, zlostavljane ene ili hendikepirane osobe,
ve aktivisti koji se bore za prava manjina, od kojih veina ak i ne pripada bilo kojoj od
tih potlaenih grupa, nego dolazi iz privilegovanih drutvenih slojeva. Politika korek-
tnost nalazi uporite i meu univerzitetskim profesorima, koji imaju sigurne poslove i

7
solidna primanja; to su uglavnom beli heteroseksualci, iz srednje i vie srednje klase.
13. Mnogi leviari se intenzivno poistoveuju s problemima grupa koje se inae smatra-
ju slabim (ene), poraenim (ameriki Indijanci), odbojnim (homoseksualci) ili na neki
drugi nain inferiornim. Smi leviari oseaju da su te grupe inferiorne. Oni nikada nee
priznati to oseanje, ali razlog njihovom poistoveivanju s tim grupama je upravo to to
ih vide kao inferiorne. (Ovim ne elimo da kaemo kako su ene, Indijanci, itd., ZAISTA
inferiorni, nego samo ukazujemo na psihologiju leviara.)
14. Feministkinje oajniki pokuavaju da dokau kako su ene snane i sposobne kao i
mukarci. Jasno je da njih mui strah da ene MODA nisu snane i sposobne kao mu-
karci.
15. Leviari su skloni mrnji prema svemu to izgleda snano, dobro i uspeno. Oni mrze
Ameriku, Zapadnu civilizaciju, bele mukarce, racionalnost. Razlozi za tu mrnju leviara
prema Zapadu ne poklapaju se s njihovim pravim motivima. Oni GOVORE da mrze Zapad
zato to je ratoboran, imperijalistiki, seksistiki, etnocentrian, itd.; ali, kada se te iste
mane pojave u socijalistikim zemljama ili u primitivnim kulturama, leviari za to nalaze
opravdanje ili, u najboljem sluaju, NEVOLJNO priznaju da ti problemi postoje. S druge
strane, sa ENTUZIJAZMOM (i esto s mnogo preterivanja) ukazuju na te probleme kada
se pojave u Zapadnoj civilizaciji. Prema tome, jasno je da ti problemi nisu pravi motivi
leviara za njihovu mrnju prema Americi i Zapadu. Oni mrze Ameriku i Zapad zato to
su snani i uspeni.
16. Za rei kao to su samopouzdanje, sigurnost, inicijativa, preduzimljivost i op-
timizam nema mnogo mesta u leviarskom reniku. Leviar je antiindividualista, proko-
lektivista. On eli drutvo koje e reiti sve njegove probleme i zadovoljiti sve njegove
potrebe umesto njega, brinuti se o njemu. Leviar osea antagonizam prema pojmu tak-
mienja, zato to se, duboko u sebi, osea kao gubitnik.
17. Umetnike forme koje privlae leviarske intelektualce fokusirane su na prljavtinu,
poraenost i oaj ili poprimaju orgijastiki ton, odbacujui racionalnu kontrolu, kao da
se nita ne moe postii racionalnim promiljanjem i kao da je sve to nam ostaje samo
preputanje doivljaju trenutka.
18. Moderni leviarski filozofi nastoje da odbace razum, nauku i objektivnu stvarnost i
insistiraju na kulturnom relativizmu. Tano je da se mogu postaviti ozbiljna pitanja o
naunom znanju i o tome kako bi se, ako je to uopte mogue, mogla definisati objek-
tivna stvarnost. Ali, oigledno je da moderni leviarski filozofi nisu samo hladnokrvni
logiari koji sistematino analiziraju osnove znanja. Njihov napad na istinu i stvarnost
je duboko emotivan. Oni napadaju te koncepte iz sopstvenih psiholokih pobuda. Naime,
njihov napad je izraz neprijateljstva, koje, u meri u kojoj je uspeno, zadovoljava njiho-
vu tenju ka moi. Jo vanije, leviar mrzi nauku i racionalnost zato to oni klasifikuju
odreena uverenja kao ispravna (to jest, kao uspena, superiorna), a druga kao pogre-
na (neuspena, inferiorna). Njegovo oseanje inferiornosti see toliko duboko da on ne
podnosi bilo koju klasifikaciju nekih stvari kao uspenih ili superiornih, a nekih drugih
kao neuspenih ili inferiornih. Isto oseanje stoji i iza injenice da mnogi leviari odba-
cuju koncept mentalnog poremeaja i koeficijenta inteligencije. Leviari su neprijateljski
nastrojeni prema genetikom objanjenju ljudskih sposobnosti ili ponaanja, zato to tak-
va objanjenja nastoje da neke ljude prikau kao superiornije ili inferiornije od drugih.
Leviari radije pripisuju drutvu sve zasluge ili svu krivicu za sposobnosti pojedinca ili

8
 njihov nedostatak. Ako je neka osoba inferiorna, to onda nije do nje, nego do drutva i
pogrenog vaspitanja.
19. Leviar nije tipino osoba koju njeno oseanje inferiornosti ini razmetljivcem, egois-
tom, siledijom, samopromoterom i nemilosrdnim takmiarem. Takva osoba nije sasvim
izgubila veru u sebe. Njoj nedostaje oseanje moi i vrednosti, ali ona i dalje moe sebe
videti kao potencijalno snanu, a pokuaji da se predstavi takvom proizvode njeno ne-
prijatno ponaanje. (1) Ali, za leviara tu nema nade. Njegovo oseanje inferiornosti je
tako duboko usaeno da on sebe ne moe doiveti kao individualno snanog ili vrednog.
Odatle kolektivizam leviara. On moe da se oseti snanim samo kao lan neke velike
organizacije ili masovnog pokreta s kojim se poistoveuje.
20. Treba primetiti i mazohistike crte leviarske taktike. Leviari protestuju tako to
lee ispred tokova vozila, namerno provociraju policiju ili rasiste da ih zlostavljaju, itd.
Te taktike su esto efikasne, ali mnogi leviari ih ne koriste kao sredstvo za postizanje
odreenog cilja, ve zato to VOLE mazohizam. Samoprezir je jedna od leviarskih crta.
21. Leviari mogu rei kako je njihov aktivizam motivisan saoseanjem ili moralnim prin-
cipima. Kod prekomerno socijalizovanih leviara moralni principi zaista igraju neku ulo-
gu; ali, saoseanje i moralni principi sigurno nisu glavni motivi leviarskog aktivizma.
Neprijateljstvo je suvie upadljiva komponenta leviarskog ponaanja; isto tako i tenja
ka moi. Osim toga, veliki deo leviarskog delovanja nije racionalno sraunat da bude od
pomoi ljudima za koje tvrde da im pomau. Na primer, ako neko veruje da je odreena
afirmativna akcija dobra za crne ljude, zato se ta akcija onda zahteva na agresivan ili
dogmatski nain? Jasno je da bi mnogo produktivnije bilo zauzeti diplomatski ili pomi-
riteljski pristup, koji bi makar na verbalnom i simbolikom planu uinio ustupke onim
belcima koji misle da ih takva afirmativna akcija diskriminie. Ali, leviari ne zauzimaju
takav pristup zato to on ne zadovoljava njihove psiholoke potrebe. Njihov pravi cilj nije
pomo crnim ljudima. Rasni problemi slue im samo kao izgovor za izraavanje neprija-
teljstva i frustrirane tenje ka moi. Na taj nain aktivisti zapravo nanose tetu crnim
ljudima, zato to neprijateljski stav prema beloj veini samo pojaava rasnu mrnju.
22. Kada nae drutvo ne bi imalo nikakvih drutvenih problema, leviari bi morali da ih
IZMISLE samo zato da bi imali izgovor da prave buku.

Prekomerna socijalizacija
24. Psiholozi koriste termin socijalizacija da bi oznaili proces kojim se deca obuavaju
tako da njihove misli i ponaanje budu u skladu s drutvenim zahtevima. Za neku osobu
se kae da je dobro socijalizovana, ako veruje i potinjava se moralnom kodu svog drutva
i ako se dobro uklapa kao njegov funkcionalni deo. Zato moda izgleda besmisleno rei
da su mnogi leviari prekomerno socijalizovani, poto oni sebe smatraju buntovnicima.
Ipak, taj stav se moe odbraniti. Mnogi leviari nisu takvi buntovnici kao to izgledaju.
25. Moralni kd naeg drutva je toliko zahtevan da niko ne moe da misli, osea i ponaa
se na potpuno moralan nain. Na primer, trebalo bi da ne mrzimo nikog, a ipak skoro
svako mrzi nekog, u ovom ili onom trenutku, bez obzira da li to priznaje ili ne. Neki ljudi
su toliko socijalizovani da im pokuaj da misle, oseaju i ponaaju se na moralno ispravan
nain predstavlja ozbiljan teret. Da bi izbegli oseanje krivice oni neprestano moraju da
zavaravaju sebe oko svojih pravih motiva i da pronalaze moralna objanjenja za oseanja

9
i postupke koji u stvarnosti nisu moralno zasnovani. Termin prekomerna socijalizacija
koristimo da bismo opisali takve tipove. (2)
26. Prekomerna socijalizacija moe da dovede do samopotcenjivanja, oseanja bespomo-
nosti, defetizma, oseanja krivice, itd. Jedan od najvanijih naina na koji nae drutvo
socijalizuje decu je da kod njih izazove stid zbog ponaanja ili govora koji su suprotni
drutvenim oekivanjima. Kada se u tome ode predaleko ili ako je neko dete posebno
podlono takvim oseanjima, ono se na kraju stidi SEBE. Osim toga, misli i ponaanje
prekomerno socijalizovane osobe su mnogo ogranieniji drutvenim oekivanjima nego
kod umereno socijalizovane osobe. Veina ljudi se u znaajnoj meri nedolino ponaa. La-
u, kradu na sitno, kre saobraajne propise, zabuavaju na poslu, mrze nekog, psuju ili
koriste razne prljave trikove da potisnuli onog do sebe. Prekomerno socijalizovana osoba
ne moe da radi takve stvari, ali ako se ipak tako ponaa, to kod nje izaziva oseanje stida
i samoprezira. Prekomerno socijalizovana osoba ne moe da bez oseanja krivice doivi
misli ili oseanja suprotne vaeem moralu; ona ne moe imati neiste misli. Ali, socija-
lizacija nije samo stvar morala; mi se socijalizujemo da bismo se konformirali s mnogim
normama ponaanja koje ne spadaju u kategoriju moralnosti. Na taj nain, prekomer-
no socijalizovana osoba ostaje na psiholokoj uzdi i provodi ivot trei inama koje je
ispod nje postavilo drutvo. Kod mnogih prekomerno socijalizovanih osoba to za posledi-
cu ima oseanje sputanosti i bespomonosti, to moe da predstavlja ozbiljan teret. Zato
mislimo da je prekomerna socijalizacija jedna od najveih okrutnosti koju su ljudska bia
nametnula jedna drugima.
27. Smatramo da je znaajan i veoma uticajan deo moderne levice prekomerno socijali-
zovan i da to ima veliki znaaj za njeno usmerenje. Prekomerno socijalizovani leviari
su esto intelektualci ili pripadnici vie srednje klase. Treba primetiti da univerzitetski
intelektualci (3) ine najsocijalizovaniji, ali i najleviarskiji segment naeg drutva.
28. Prekomerno socijalizovani leviar pokuava da se oslobodi psiholoke uzde i stekne
autonomiju tako to se buni. Ali, on obino nema snage da se pobuni protiv najtemeljnijih
drutvenih vrednosti. Uopteno govorei, cilj dananjih leviara NIJE u sukobu s vaeim
moralom. Naprotiv, leviar polazi od vaeih moralnih naela, prihvata ih kao svoje i onda
optuuje drutvenu veinu zbog naruavanja tih naela. Primeri: rasna ravnopravnost,
ravnopravnost polova, pomaganje siromanih, mir nasuprot ratu, nenasilje generalno,
sloboda izraavanja, ljubaznost prema ivotinjama. Jo vanije, tu je dunost pojedinca
da slui drutvu, ali i obaveza drutva da brine o pojedincu. Sve to su dugo vremena
bile duboko ukorenjene vrednosti naeg drutva (ili makar njegove srednje i vie srednje
klase). (4) One su eksplicitno ili implicitno bile izraene ili su se podrazumevale u veini
sadraja koje su nam prenosili zvanini mediji i obrazovni sistem. Leviari, posebno oni
prekomerno socijalizovani, obino se ne bune protiv tih principa, nego svoj neprijateljski
stav prema drutvu obrazlau tvrdnjom (donekle tanom) da drutvo ne ivi u skladu s
tim principima.
29. Evo jedne ilustracije kako prekomerno socijalizovani leviari ostaju vezani za konven-
cionalne stavove naeg drutva, u isto vreme se pretvarajui kako se bune protiv njega.
Mnogi leviari se zalau za afirmativne akcije, za premetanje crnaca na visoko cenjene
poslove, za bolje obrazovanje u crnakim kolama i vie novca za njih; nain ivota crne
potklase oni smatraju za drutvenu sramotu. Oni ele da crnce integriu u sistem, da od
njih naprave direktore, advokate, naunike, po uzoru na belce iz vie srednje klase. Levi-

10
 ari e na to rei da je poslednje to ele da od nekog crnca naprave kopiju belca; naprotiv,
oni ele da sauvaju afroameriku kulturu. Ali, u emu se sastoji ta zatita afroamerike
kulture? U tome teko da ima neto vie od crnake hrane, sluanja crnake muzike, no-
enja crnake odee i odlaska u crnake crkve ili damije. Drugim reima, to moe da se
ispolji samo u povrnim stvarima. U svemu SUTINSKOM, veina prekomerno socijali-
zovanih leviara eli da crnog oveka konformira sa idealima bele srednje klase. ele da
ovaj studira tehnike nauke, da postane rukovodilac ili naunik, da ivot provede uspi-
njui se na drutvenoj lestvici, ne bi li dokazao da su crnci jednako dobri kao i belci. ele
da crne oeve uine odgovornim, da crnake bande postanu nenasilne, itd. Ali, sve to
su vrednosti industrijsko-tehnolokog sistema. Sistem uopte ne mari koju vrstu muzike
neko slua, kakvu odeu nosi ili u koju religiju veruje, sve dok ide u kolu, obavlja ne-
ki pristojan posao, uspinje se na drutvenoj lestvici, ponaa se kao odgovoran roditelj,
veruje u nenasilje, itd. Prema tome, ma koliko on to poricao, prekomerno socijalizovani
leviar eli da crnog oveka integrie u sistem i da ovaj prihvati njegove vrednosti.
30. Sigurno ne mislimo da se leviari, ak i prekomerno socijalizovani, NIKADA ne bu-
ne protiv temeljnih vrednosti naeg drutva. Jasno je da to ponekad ine. Neki preko-
merno socijalizovani leviari idu toliko daleko da se bune protiv jednog od najvanijih
drutvenih principa tako to pribegavaju fizikom nasilju. Ali, oni nasilje vide kao oblik
osloboenja. Drugim reima, oni kroz nasilje odbacuju nametnuta psiholoka ogranie-
nja. Poto su prekomerno socijalizovani, oni ta ogranienja podnose tee od ostalih ljudi;
odatle njihova potreba da ih se oslobode. Ali, svoje buntovnitvo oni obino pravdavaju
opteprihvaenim vrednostima. Ako se odlue za nasilje, onda tvrde da se bore protiv
rasizma ili neeg slinog.
31. Svesni smo da se ovoj gruboj skici leviarske psihologije mogu uputiti mnoge primed-
be. Pravo stanje je sloenije i njegov kompletan opis zahtevao bi nekoliko tomova i to
pod uslovom da svi potrebni podaci budu dostupni. Ovde smo samo vrlo grubo naznaili
dve najvanije psiholoke tendencije moderne levice.
32. Problemi leviara su indikativni za probleme naeg drutva kao celine. Samopotcenji-
vanje, depresivne sklonosti i defetizam nisu ogranieni samo na levicu. Iako su ti simp-
tomi posebno izraeni kod leviara, oni su raireni u celom drutvu. Dananje drutvo
nastoji da nas socijalizuje u veoj meri nego bilo koje prethodno. Eksperti nam govore
kako treba da se hranimo, da se rekreiramo, vodimo ljubav, podiemo decu i tako redom.

Proces sticanja moi

33. Ljudska bia imaju potrebu (verovatno bioloki zasnovanu) za neim to zovemo sti-
canjem moi. To je tesno povezano sa eljom za moi (to je iroko prihvaeno), ali nije
sasvim isto. Proces sticanja moi ima etiri elementa. Tri najjasnija elementa si cilj, napor
i ostvarenje cilja. (Svakome je potrebno da ima neki cilj, ije ostvarenje zahteva izvestan
napor, kao i potrebu da uspe u ostvarenju barem nekih ciljeva.) etvrti element je tee
definisati i on nije obavezno prisutan kod svakoga. To je autonomija, to emo razmotriti
kasnije (paragrafi 4244).
34. Razmotrimo hipotetiki sluaj osobe koja moe da ima sve to poeli samo ako to za-
misli. Takva osoba ima mo, ali moe patiti od ozbiljnih psihikih problema. U poetku
e joj biti zabavno, ali na kraju e zapasti u akutnu dosadu i demoralizaciju. Vremenom

11
 moe postati i kliniki depresivna. Istorija pokazuje da su dokone aristokrate esto zapa-
dale u dekadenciju. To ne vai za ratniku aristokratiju, koja je morala da se bori da bi
zadrala vlast. Ali, dokone, bezbedne aristokrate, koje nisu morale da se napreu, obino
su tonule u dosadu, hedonizam i demoralizaciju, ak i kada bi imale vlast. To dokazuje da
mo nije dovoljna. Potrebno je da postoji cilj ka kojem bi ta mo bila usmerena.
35. Svako ima ciljeve; ako nita drugo, makar da obezbedi osnovne ivotne potrebe: hranu,
vodu, neto odee i malo krova nad glavom, koliko je nuno u odreenoj klimi. Ali, neki
dokoni aristokrata sve to stie bez napora. Odatle njegova dosada i demoralizacija.
36. Neostvarivanje vanih ciljeva moe da uzrokuje smrt, ukoliko su oni povezani sa os-
novnim ivotnim potrebama, odnosno frustraciju, ako su u vezi s preivljavanjem. Stalni
neuspesi u ostvarivanju ciljeva za posledicu imaju defetizam, samopotcenjivanje ili de-
presiju.
37. I zato, da bi izbeglo ozbiljne psihike probleme, ljudsko bie ima potrebu za ciljevima
ije ostvarivanje zahteva napor i mora biti koliko-toliko uspeno u njihovom ostvarivanju.

Zamenske aktivnosti
38. Ali, nisu sve dokone aristokrate zavrile u dosadi i demoralizaciji. Na primer, umesto
da potone u dekadentni hedonizam, japanski car Hirohito se posvetio morskoj biologiji,
disciplini u kojoj je postao istaknut strunjak. Kada ljudi ne moraju da se trude da bi za-
dovoljili svoje fizike potrebe, oni esto pred sebe postavljaju vetake ciljeve. U mnogim
sluajevima oni se tim ciljevima bave sa istom energijom i emocionalnom posveeno-
u koje bi inae morali da uloe u zadovoljavanje fizikih potreba. Tako su aristokrate iz
Rimskog carstva imale knjievne pretenzije; pre nekoliko vekova, mnoge evropske aristo-
krate su veliki deo vremena i energije posveivali lovu, sigurno ne zbog mesa; neki drugi
su se nadmetali za presti kroz razmetljivo izlaganje svog bogatstva; a nekoliko njih se
okrenulo nauci, kao Hirohito.
39. Pojam zamenska aktivnost koristimo da bismo oznaili aktivnost usmerenu na ve-
take ciljeve, koje ljudi sebi postavljaju samo zato da bi imali neki cilj na kojem bi radili
ili, recimo, samo zbog privida ispunjenja koji tako dobijaju. Evo jednog grubog prime-
ra zamenske aktivnosti. Zamislimo da neka osoba posveuje mnogo vremena i energije
cilju X; upitajmo se sledee: da je najvei deo svog vremena i energije ulagala na zado-
voljavanje osnovnih ivotnih potreba i da je taj napor od nje zahtevao da svoje fizike i
mentalne sposobnosti koristi na raznovrstan i zanimljiv nain, da li bi se oseala ozbilj-
no osujeenom zbog neostvarenja cilja X? Ako je odgovor ne, onda je bavljenje te osobe
ciljem X zamenska aktivnost. Hirohitovo istraivanje morske biologije predstavlja jasan
primer zamenske aktivnosti; da je svoje vreme i energiju morao da posveti radu na zanim-
ljivim nenaunim ciljevima, da bi zadovoljio osnovne ivotne potrebe, on se sigurno ne
bi oseao osujeenim zato to ne zna sve o anatomiji i ivotnim ciklusima morskih ivo-
tinja. S druge strane, potraga za seksom i ljubavlju (na primer) nije zamenska aktivnost,
zato to bi se veina ljudi, ak i da im je egzistencija u svemu drugom zadovoljavajua,
osetila osujeenom ako bi ivot provela bez odnosa sa osobom suprotnog pola. (Ali, groz-
niava potraga za seksom, preko onoga to je nekome zaista potrebno, takoe moe biti
zamenska aktivnost.)

12
 40. U modernom industrijskom drutvu zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba zah-
teva samo minimalan napor. Dovoljno je da ovek proe kroz obuku u kojoj stie neko
jadno tehniko znanje, da na vreme doe na posao i uloi sasvim skroman napor da bi
zadrao radno mesto. Jedini zahtevi su skromna inteligencija i iznad svega POSLUNOST.
Ako neko ispunjava te zahteve, drutvo e se brinuti o njemu od kolevke do groba. (Na-
ravno, tu je i najnia klasa, koja ne moe tako lako zadovoljiti osnovne ivotne potre-
be, ali ovde govorimo o drutvenoj veini.) Zato ne iznenauje to je moderno drutvo
puno zamenskih aktivnosti. To obuhvata nauni rad, atletske podvige, humanitarni rad,
umetniko i knjievno stvaralatvo, napredovanje na korporacijskim lestvicama, zgrtanje
novca i materijalnih dobara preko take u kojoj to prestaje da prua bilo kakvo dodatno
psihiko zadovoljstvo; tu je i drutveni aktivizam, usmeren na pitanja koja nisu od li-
nog znaaja za same aktiviste, kao u sluaju belih aktivista koji se bave pravima rasnih
manjina. To nisu uvek ISTE zamenske aktivnosti, jer mnogi ljudi mogu biti delimino
motivisani potrebama koje nisu samo potreba da se pred sobom ima neki cilj. Nauni rad
moe biti delimino motivisan eljom za prestiom, umetniko stvaralatvo potrebom za
izraavanjem oseanja, borbeni drutveni aktivizam oseanjem neprijateljstva. Ali, kod
veine ljudi koji se bave takvim ciljevima re je uglavnom o zamenskim aktivnostima. Na
primer, veina naunika e se verovatno sloiti da je ispunjenje koje dobijaju u svom
radu vanije od novca i prestia koje tako stiu.
41. Za mnoge, ako ne i za veinu ljudi, zamenske aktivnosti su manje zadovoljavajue od
bavljenja pravim ciljevima (to jest, ciljevima koje bi ljudi hteli da ostvare ak i kada bi
njihova potreba za sticanjem moi ve bila zadovoljena). Jedan od dokaza je i injenica
da u mnogim ili u veini sluajeva, ljudi koji se intenzivno bave zamenskim aktivnostima
nikada nisu zadovoljni i ne znaju za predah. Tako onaj koji se posvetio pravljenju novca
stalno nastoji da zgrne to vie bogatstva. Neki naunik, samo to je reio jedan problem,
baca se na sledei. Trka na duge staze tera sebe da tri sve due i bre. Mnogi ljudi koji se
bave zamenskim aktivnostima e rei da im to prua mnogo vee zadovoljstvo od neeg
tako obinog kao to je zadovoljavanje biolokih potreba; ali, to je samo zato to je u
naem drutvu napor potreban za zadovoljavanje tih potreba postao tako trivijalan. Jo
vanije, u naem drutvu ljudi svoje bioloke potrebe ne zadovoljavaju AUTONOMNO,
ve samo kao delovi ogromne drutvene maine. Nasuprot tome, ljudima je generalno
ostavljeno dosta autonomije za bavljenje zamenskim aktivnostima.

Autonomija
42. Autonomija, kao deo sticanja moi, nije obavezna za svakog pojedinca. Ali, veini je
potreban vei ili manji stepen autonomije u ostvarivanju njihovih ciljeva. Napor koji ula-
u mora da bude rezultat njihove inicijative, pod njihovom upravom i kontrolom. Ipak,
veina ljudi ne mora da preduzima inicijativu, niti mora da se bavi upravljanjem i kontro-
lom kao izolovane jedinke. Obino je dovoljno da deluju kao lanovi MALE grupe. Pet ili
est ljudi zajedniki razmatraju neki cilj i preduzimaju uspean zajedniki napor da bi ga
ostvarili. Njihova potreba za sticanjem moi tako e biti zadovoljena. Ali, ako rade pod
strogim komandama, koje im se izdaju odozgo, bez prostora za samostalno odluivanje
i inicijativu, njihova potreba za sticanjem moi nee biti zadovoljena. Isto vai i kada se
odluke donose na kolektivnoj osnovi, ali kada je grupa koja treba da donese zajedniku
odluku toliko velika da je uloga svakog pojedinca beznaajna. (5)

13
 43. Tano je da neki pojedinci nemaju veliku potrebu za autonomijom. Njihova tenja ka
sticanju moi je ili suvie slaba ili je zadovoljavaju poistoveujui se s nekom monom
organizacijom kojoj pripadaju. A tu su i oni nemislei, ivotinjski tipovi, koji se izgleda
zadovoljavaju isto fizikim oseanjem moi (dobar borac, koji oseanje moi stie kroz ra-
zvijanje borbenih sposobnosti i kome je sasvim dovoljno da ih koristi u slepoj poslunosti
prema nadreenima).
44. Ali, veini ljudi je potrebno da prou kroz proces sticanja moi i da pred sobom imaju
neki cilj, da AUTONOMNO ulau napor i na kraju ostvare taj cilj sticanje samopoto-
vanja, samopouzdanja i oseanja moi. Kada neko nema pravu priliku za prolazak kroz
proces sticanja moi, posledice su (u zavisnosti od pojedinca i naina na koji je taj proces
osujeen) dosada, demoralizacija, samopotcenjivanje, oseanje inferiornosti, defetizam,
depresija, strepnja, oseanje krivice, frustracija, neprijateljstvo, zlostavljanje suprunika
ili dece, neutoljivi hedonizam, nenormalno seksualno ponaanje, naruen san, poremeaji
u ishrani, itd.

Izvori drutvenih problema

45. Bilo koji od navedenih simptoma moe se pojaviti u bilo kojem drutvu, ali oni se
u modernom industrijskom drutvu pojavljuju u masovnim razmerama. Nismo prvi koji
imaju utisak da je dananji svet poludeo. To to se deava nije normalno za ljudsku zajed-
nicu. Ima mnogo osnova za tvrdnju da je primitivni ovek mnogo manje patio od stresa i
frustracije i da je bio zadovoljniji svojim nainom ivota nego to je to sluaj s modernim
ovekom. Tano je da u primitivnim drutvima nije sve bilo med i mleko. Zlostavljanje
ena bilo je esto meu australijskim Aboridinima, a transeksualnost prilino uobiaje-
na meu nekim amerikim indijanskim plemenima. Ali, GENERALNO govorei, izgleda
da su problemi koje smo naveli u prethodnim paragrafima meu primitivnim narodima
bili mnogo manje zastupljeni nego u modernom drutvu.
46. Drutvene i socijalne probleme modernog drutva pripisujemo injenici da ono zah-
teva od ljudi da ive u uslovima radikalno drugaijim od onih u kojima se ljudska vrsta
razvijala i da se ponaaju suprotno obrascima ponaanja koje je naa vrsta razvila u ra-
nijim uslovima. Na osnovu prethodno reenog, jasno je da nemogunost punog iskustva
sticanja moi smatramo za najvaniji meu tim nenormalnim uslovima kojima moderno
drutvo potinjava ljude. Ali, ne za i jedini. Pre nego to razmotrimo ta je to to one-
moguava sticanje moi, u emu vidimo izvor drutvenih problema, razmotriemo neke
druge uzroke.
47. U nenormalne uslove koje namee moderno industrijsko drutvo spadaju i prenaselje-
nost, izolovanost oveka od prirode, suvie brze drutvene promene i unitavanje prirod-
nih, malih zajednica, kao to su proirena porodica, selo ili pleme.
48. Dobro je poznato da gomilanje poveava stres i agresivnost. Sadanji stepen gomilanja
i izolovanosti oveka od prirode je posledica tehnolokog progresa. Sva preindustrijska
drutva bila su preteno ruralna. Industrijska revolucija je drastino uveala gradove i
procenat stanovnitva koji ivi u njima, a moderna poljoprivredna tehnologija je omogu-
ila da zemlja podri daleko brojniju populaciju nego ikada ranije. (Osim toga, tehnologija
pogorava posledice gomilanja tako to ljudima stavlja na raspolaganje velike ometaju-
e sile. Na primer, razne ureaje koji prave buku: motore sa unutranjim sagorevanjem,

14
radio aparate, motocikle, itd. Kada je upotreba tih ureaja neograniena, ljudi koji ele
mir i tiinu su frustrirani bukom. Kada je njihova upotreba ograniena, oni koji koriste te
ureaje su frustrirani propisima. Ali, da te maine nikada nisu izmiljene, meu ljudima
ne bi bilo tako generisanih sukoba i frustracija.)
49. Prirodni svet (koji se uglavnom menja veoma lagano) primitivnim drutvima je pruao
stabilan okvir, pa tako i oseanje sigurnosti. U modernom svetu, ljudsko drutvo je to koje
dominira prirodom, umesto obrnuto; a moderno drutvo se, zahvaljujui tehnolokom
progresu, menja veoma brzo. Zato ono ne moe da prui stabilan okvir.
50. Konzervativci su najobinije budale: jadikuju zbog opadanja tradicionalnih vrednosti,
a ipak vatreno podravaju tehnoloki progres i ekonomski rast. Oigledno im ne pada na
pamet da je nemogue izvoditi nagle, drastine promene u tehnologiji i ekonomiji jednog
drutva, a da se time ne izazovu nagle promene u svim drugim aspektima tog drutva,
koje neminovno unitavaju tradicionalne vrednosti.
51. Slom tradicionalnih vrednosti u izvesnoj meri podrazumeva slom veza koje su dra-
le na okupu tradicionalne, male drutvene grupe. Dezintegracija tih grupa naglaena je
i injenicom da moderni uslovi esto zahtevaju ili dovode pojedinca u iskuenje da se
preseli i tako odvoji od svoje zajednice. Povrh toga, tehnoloko drutvo MORA da oslabi
porodine veze i lokalne zajednice da bi bilo efikasno. U modernom drutvu, pojedinac
mora biti lojalan pre svega sistemu, pa tek onda maloj zajednici; kada bi interna lojalnost
malim zajednicama bila jaa od lojalnosti sistemu, onda bi one gledale svoju korist, na
tetu sistema.
52. Pretpostavimo da neki funkcioner ili korporacijski menader zaposli svog roaka, pri-
jatelja ili zemljaka na neko radno mesto, umesto osobe koja ima najbolje kvalifikacije za
taj posao. On je dozvolio da njegova lina lojalnost potisne lojalnost prema sistemu; to
su nepotizam i diskriminacija, koji se u modernom drutvu smatraju za najstranije
grehove. Nesuena industrijska drutva, koja su slabo podredila linu ili lokalnu lojalnost
sistemu, obino su veoma neefikasna (Latinska Amerika, na primer). Zato razvijeno in-
dustrijsko drutvo moe da tolerie samo one male zajednice koje su sterilisane, ukroene
i pretvorene u orua sistema. (7)
53. Gomilanje, nagle promene i unitavanje malih zajednica iroko su prepoznati kao
izvori drutvenih problema. Ali, smatramo da to nije dovoljno objanjenje za razmere
problema s kojima se danas suoavamo.
54. Svega nekoliko preindustrijskih gradova bilo je veliko i prenaseljeno, ali izgleda da
njihovi stanovnici nisu patili od psiholokih problema u istoj meri kao i moderni ovek. U
Americi i danas ima retko naseljenih ruralnih podruja, u kojima zatiemo iste probleme
kao u urbanim sredinama, iako su ti problemi tamo manje akutni. Izgleda da je gomilanje
kljuni faktor.
55. U XIX veku, mobilnost populacije koja je ivela du amerike Granice je verovatno
razbijala proirene porodice i manje drutvene grupe, u najmanju ruku u istoj meri kao to
je to i danas sluaj. U stvari, mnoge porodice su dobrovoljno ivele u izolaciji, bez suseda
na nekoliko milja unaokolo, ne pripadajui bilo kakvoj zajednici, a da to za posledicu nije
imalo ove probleme.
56. Pored toga, drutvene promene du amerike Granice bile su vrlo nagle i duboke.
Neko je mogao da odraste u drvenoj kolibi, van domaaja sila zakona i poretka, hranei

15
 se uglavnom mesom divljai; a starost je mogao da doeka i na nekom stalnom radnom
mestu, u ureenoj zajednici, pod efikasnom zakonskom vlau. To je bila dublja promena
od one koja je tipina za ivot modernog pojedinca; ali, izgleda da to ipak nije vodilo
ka psiholokim problemima. U stvari, ameriko drutvo iz XIX veka je, sasvim suprotno
dananjem, odisalo optimizmom i samopouzdanjem. (8)
57. Smatramo da je razlika u tome to moderni ovek ima oseaj (velikim delom oprav-
dan) da mu je promena NAMETNUTA, dok je u XIX veku ovek s granice imao oseaj
(takoe velikim delom opravdan) da je on sam izazvao promenu i da je to bio njegov izbor.
Pionirski farmer bi se dobrovoljno smestio na nekom komadu zemlje i svojim naporom
ga pretvorio u farmu. U to vreme, ceo okrug je mogao da se sastoji od par stotina stanov-
nika i da bude mnogo izolovaniji i autonomniji entitet nego neki moderni okrug. Tako je
pionirski farmer uestvovao u stvaranju nove, ureene zajednice kao pripadnik relativno
male grupe. Veliko je pitanje da li se stvaranje takve zajednice moe smatrati napretkom,
ali to je u svakom sluaju zadovoljavalo potrebu tih ljudi za sticanjem moi.
58. Mogli bi se navesti i drugi primeri drutava u kojima je dolo do naglih promena i/ ili
kidanja prisnih komunalnih veza bez tako masovnih poremeaja u ponaanju, koje za-
tiemo u modernom industrijskom drutvu. Tvrdimo da je najvaniji uzrok socijalnih i
psiholokih problema u modernom drutvu injenica da ljudi nemaju dovoljno mogunos-
ti da prou kroz proces sticanja moi na neki normalan nain. Ne mislimo da je moderno
drutvo jedino u kojem sticanje moi moe biti onemogueno. Sasvim je mogue da su
mnoga, ako ne i sva civilizovana drutva ometala taj proces, u manjoj ili veoj meri. Ali,
u modernom industrijskom drutvu taj problem je postao posebno akutan. Levica, barem
ona novija (od polovine XX veka), deo je simptoma osujeenosti u procesu sticanja moi.

Naruavanje procesa sticanja moi u modernom drutvu

59. Ljudske tenje delimo u tri grupe: 1) one koje mogu biti zadovoljene uz minimalan
napor; 2) one koju mogu biti zadovoljene, ali samo uz ozbiljan napor; 3) one koje ne
mogu biti adekvatno zadovoljene, bez obzira na koliinu uloenog napora. to vie tenji
dospeva u treu grupu, to je vie frustracije, gneva, a zatim i defetizma, depresije, itd.
60. Moderno industrijsko drutvo nastoji da ljudske tenje potisne u prvu i treu grupu,
dok se druga grupa sve vie sastoji od vetaki stvorenih tenji.
61. U primitivnim drutvima zadovoljavanje fizikih potreba uglavnom spada u drugu
grupu: te potrebe mogu biti zadovoljene, ali samo uz ozbiljan napor. Ali, moderno dru-
tvo tei da svima garantuje zadovoljavanje osnovnih fizikih potreba (9) u zamenu za
minimalan napor, tako da ta aktivnost spada u prvu grupu. (Moe se raspravljati o tome
da li je napor potreban da bi se zadrao neki posao minimalan; ali, obino, na poslovima
nieg i srednjeg nivoa, jedini napor koji se trai je prosto POSLUNOST. Sedi ili stoji
gde ti je reeno, radi ono to ti se kae, onako kako ti je reeno. Retko kada mora da
se ozbiljno napregne, a u svakom sluaju nema skoro nikakvu autonomiju u obavljanju
posla, tako da tvoja potreba za sticanjem moi ostaje nezadovoljena.)
62. Drutvene potrebe, kao to su seks, ljubav i status, u modernom drutvu esto ostaju
u drugoj grupi, u zavisnosti od situacije svakog pojedinca. (10) Ali, osim u sluaju ljudi s
posebno jakom tenjom ka socijalnom statusu, napor potreban za ostvarivanje drutvenih
tenji ne moe da adekvatno zadovolji potrebu za sticanjem moi.

16
63. Neke vetake potrebe se stvaraju da bi popunile drugu grupu i tako udovoljile potrebi
za sticanjem moi. Reklamne i marketinke tehnike su razvijene kako bi se ljudi naveli
da ele stvari koje njihovi dedovi nikada nisu eleli, niti su o njima sanjali. Potreban je
ozbiljan napor da bi se zaradio novac za zadovoljavanje tih vetakih potreba, poto one
spadaju u drugu grupu. (Ipak, videti paragrafe 8082.) Moderni ovek mora da zadovolja-
va svoju potrebu za sticanjem moi uglavnom kroz jurnjavu za tim vetakim potrebama,
koje su stvorile reklamna i marketinka industrija, (11) kao i kroz zamenske aktivnosti.
64. Izgleda da su za veliki broj ljudi, moda i za veinu, vetaki naini za sticanje moi ne-
dovoljni. Tema koja se uporno provlai kroz spise drutvenih kritiara druge polovine XX
veka je oseanje besmisla koje u modernom drutvu pogaa mnoge ljude. (To oseanje je
esto opisivano drugaije, kao anomija ili ispraznost ivota srednje klase.) Smatramo
da je takozvana kriza identiteta zapravo potraga za oseanjem smisla, esto kroz posve-
ivanje odgovarajuoj zamenskoj aktivnosti. Mogue je da je egzistencijalizam u velikoj
meri odgovor na besmisao modernog ivota. (12) U modernom drutvu je veoma rairena
i potraga za ispunjenjem. Ali, smatramo da veinu ljudi neka aktivnost iji je glavni
cilj ispunjenje (to jest, neka zamenska aktivnost), ne moe potpuno zadovoljiti. Drugim
reima, to ne moe potpuno zadovoljiti potrebu za sticanjem moi. (Videti paragraf 41.)
Ta potreba moe biti zadovoljena samo kroz aktivnosti koje imaju neki spoljni cilj, kao
to su fizike potrebe, seks, ljubav, status, osveta, itd.
65. Pored toga, tamo gde pojedinci svoj cilj ostvaruju kroz zaraivanje novca, uspinjanje
na statusnoj lestvici ili na neki drugi nain u okviru sistema, veina nije u situaciji da te
ciljeve ostvaruje AUTONOMNO. Radnici uglavnom rade za neke poslodavce i kao to je
navedeno u paragrafu 61, najvei deo dana provode radei ono to im je reeno, onako
kako se to od njih zahteva. ak i ljudi koji su i smi biznismeni imaju samo ogranie-
nu autonomiju. Hronina jadikovka malih biznismena i preduzetnika glasi da su im ruke
vezane brojnim propisima i meanjem vlasti. Neki od tih propisa su sigurno neophodni,
ali meanje vlasti je, najveim delom, sutinski i neizbeni deo naeg ekstremno sloe-
nog drutva. Veliki deo malog biznisa danas funkcionie kroz sistem franiza. Wall Street
Journal je pre nekoliko godina pisao kako mnoge kompanije koje odobravaju franize
zahtevaju od kandidata da prou kroz test linosti, osmiljen tako da ISKLJUI one koji
pokazuju kreativnost i inicijativu, zato to takve osobe nisu dovoljno pitome da bi pos-
luno udovoljile zahtevima franiznog sistema. To iz malog biznisa iskljuuje mnoge koji
pre svega tee autonomiji.
66. Ljudi danas vie ive na osnovu onoga to sistem ini UMESTO ili ZA njih, nego
zahvaljujui onome to sami rade za sebe. A ono to rade za sebe je sve vie sistemski
kanalisano. Mogunosti se svode na one koje je obezbedio sistem i moraju se iskoristiti u
skladu s pravilima i propisima (13), a tehnike koje propisuju eksperti moraju se usvojiti
da bi uopte bilo nekih ansi za uspeh.
67. Prema tome, proces sticanja moi u naem drutvu je naruen usled nedostatka pravih
ciljeva i autonomije u njihovom ostvarivanju. Ali, naruen je i zbog tenji koje spadaju u
treu grupu: onih koje ne mogu biti adekvatno zadovoljene, bez obzira na uloen napor.
Jedna od tih tenji je i potreba za sigurnou. Nai ivoti zavise od odluka koje donose
drugi ljudi; nemamo nikakvu kontrolu nad tim odlukama i obino ak i ne znamo ko ih
donosi. (ivimo u svetu u kojem relativno mali broj ljudi moda njih 500 ili 1.000
donosi vane odluke; Philip B. Heymann, Harvard Law School, navedeno kod Anthony

17
Lewis, New York Times, 21. april, 1995.) Nai ivoti zavise od toga da li se u nekoj nukle-
arnoj elektrani pravilno ispunjavaju sigurnosni standardi; od toga koja koliina pesticida
moe da prodre u hranu ili koliko vazduh moe biti zagaen; ili od toga koliko je struan
na lekar; to da li emo izgubiti ili dobiti posao zavisi od odluka vladinih ekonomista ili
korporacijskih menadera, itd. Veina pojedinaca nije u stanju da se zatiti od tih pretnji,
osim u veoma maloj meri. Lina potraga za bezbednou je zato osujeena, to izaziva
oseanje bespomonosti.
68. Moglo bi se prigovoriti da je primitivni ovek bio fiziki ugroeniji nego moderni, jer je
njegov ivotni vek bio krai; prema tome, trebalo bi da je moderni ovek izloen manjem,
a ne veem stepenu nesigurnosti nego to je to normalno za ljudska bia. Ali, psiholo-
ka sigurnost ne odgovara sasvim onoj fizikoj. Ono zbog ega se OSEAMO sigurnim
nije toliko objektivna sigurnost, koliko oseanje samopouzdanja, vera u nau sposobnost
da se sami pobrinemo za sebe. Primitivni ovek, koga ugroava neka opasna ivotinja ili
glad, moe da se bori ili da krene u potragu za hranom. On nema nikakve garancije da e
njegovi napori biti uspeni, ali sigurno nije bespomoan u odnosu na ono to ga ugroa-
va. S druge strane, moderni ovek je izloen mnogim stvarima pred kojima je nemoan:
nuklearnim nesreama, kancerogenim materijama u hrani, ekolokom zagaenju, ratu,
sve veim porezima, napadom velikih organizacija na njegovu privatnost, drutvenim i
ekonomskim fenomenima nacionalnih razmera koji mogu da mu poremete ivot.
69. Tano je da je primitivni ovek nemoan protiv nekih stvari koje ga ugroavaju; na
primer, protiv bolesti. Ali, on moe stoiki da prihvati taj rizik. To je deo prirodnog toka
stvari, a ne njegova krivica, osim ako nije krivica nekog imaginarnog, impersonalnog
demona. Ali, moderni pojedinac je izloen pretnjama koje POTIU OD OVEKA. One
nisu posledice sluaja, ve neto to su mu NAMETNULE druge osobe, na ije odluke on,
kao pojedinac, ne moe da utie. Samim tim, osea frustraciju, ponienje i gnev.
70. Zato je sigurnost primitivnog oveka najvei delom u njegovim sopstvenim rukama
(bilo kao pojedinca, bilo kao lana MALE grupe), dok je sigurnost modernog oveka u
rukama osoba ili organizacija koje su suvie udaljene ili suvie velike da bi na njih mogao
da utie. Zato u njegovom sluaju potreba za sigurnou spada u prvu i treu grupu; u ne-
kim oblastima (hrana, sklonite, itd.) sigurnost mu je obezbeena po cenu zanemarljivog
napora, dok u drugim oblastima on NE MOE da je stekne. (Ovde uveliko pojednostav-
ljujemo izlaganje, ali smo ipak naznaili, makar grubo i na vrlo uopten nain, koliko se
poloaj modernog razlikuje od poloaja onog primitivnog.)
71. Moderni nain ivota osujeuje mnoge prolazne tenje i impulse i zato oni spadaju
u treu grupu. Neko moe da se razbesni, ali moderno drutvo ne dozvoljava sukob. U
mnogim situacijama ono ne doputa ak ni verbalni napad. Kada nekud ide, neko moe
da uri ili da poeli da putuje sporo; ali, generalno on nema drugog izbora osim da se
kree u skladu s tokom saobraaja i potuje saobraajne znake. Neko moe poeleti da
svoj posao obavi na drugaiji nain, ali obino mu ostaje da radi samo u skladu s pravilima
koje mu je zacrtao poslodavac. Moderni ovek je i na mnoge druge naine sputan mreom
pravila i propisa (eksplicitnih ili implicitnih), koja frustrira mnoge njegove impulse i tako
ga ometa u sticanju moi. Veina tih pravila se ne moe izbei, zato to su ona neophodna
za funkcionisanje industrijskog drutva.
72. Moderno drutvo je u odreenom smislu veoma popustljivo. U stvarima koje su irele-
vantne za funkcionisanje sistema, u principu moemo da radimo ta hoemo. Moemo da

18
verujemo u bilo koju religiju (sve dok to ne ohrabruje ponaanje koje ugroava sistem).
Moemo da idemo u krevet s kim hoemo (sve dok upranjavamo siguran seks). Moe-
mo da radimo sve to nam padne na pamet, sve dok je to NEBITNO. Ali, u svim BITNIM
stvarima sistem nastoji da u sve veoj meri regulie nae ponaanje.
73. Ponaanje se ne regulie samo izriitim pravilima i mehanizmima vlasti. Kontrola se
esto sprovodi indirektnom prinudom i psiholokim pritiskom ili manipulacijom, preko
organizacija koje nisu deo vlasti ili preko sistema kao celine. Veina velikih organizacija
koristi neki oblik propagande (14) da bi manipulisala stavovima i ponaanjem javnosti.
Propaganda nije ograniena samo na reklamne spotove ili oglaavanje, a meu onima ko-
ji je proizvode ponekad nije svesno ni planirana kao propaganda Na primer, sadraj neke
zabavne emisije je moan oblik propagande. Evo i primera indirektne prinude: nijedan
zakon nam ne nalae da svakog jutra idemo na posao i sledimo gazdina nareenja. Za-
konski nita ne moe da nas sprei da odemo u divljinu i da tamo ivimo kao primitivni
ljudi ili da se samostalno upustimo u neki poslovni poduhvat. Ali, u praksi, od divljine je
ostalo malo, a u ekonomiji ima mesta samo za ogranien broj malih preduzetnika. Zato
veina nas moe da preivi samo ukoliko radi za nekog drugog.
74. Tvrdimo da je opsednutost modernog oveka dugovenou, fizikom vitalnou i sek-
sualnom privlanou do poznih godina simptom neispunjenja koje izvire iz osujeenosti
u sticanju moi. Kriza srednjih godina je jedan od tih simptoma. Pored toga, nezaintere-
sovanost za potomstvo je postala prilino uobiajena u naem drutvu, a skoro nepoznata
u primitivnim drutvima.
75. U primitivnim drutvima ivot je smenjivanje doba. Kada se potrebe i smisao jednog
ivotnog doba ispune, nema posebnog otpora kod prelaska u sledei period. Mladi pro-
lazi kroz proces sticanja moi postajui lovac, ne iz sporta ili da bi doiveo ispunjenje,
ve zbog mesa koje je neophodno za ishranu. (Kod devojaka je taj proces sloeniji, s ve-
im naglaskom na drutvenoj moi; to ovde neemo razmatrati.) Kada je ta faza uspeno
okonana, mladi ne izbegava da prihvati odgovornosti stvaranja porodice. (Za razliku
od nekih modernih ljudi, koji beskonano odlau da imaju decu zato to su suvie zauzeti
potragom za nekim ispunjenjem. Mislimo da je ispunjenje koje im je potrebno puno is-
kustvo sticanja moi, s pravim ciljevima umesto vetakih ciljeva i zamenskih aktivnosti.)
I opet, poto je uspeno podigao potomstvo i proao kroz proces sticanja moi tako to
mu je zadovoljio osnovne ivotne potrebe, primitivni ovek osea da je obavio svoj posao
i spreman je da prihvati starost (ako poivi toliko dugo) i smrt. S druge strane, moderni
ovek je uznemiren slikom fizikog propadanja i smrti, to se vidi po silnom naporu koji
ulae da bi odrao fiziku kondiciju, dobar izgled i zdravlje. Mislimo da je razlog tome
neispunjenje do kojeg dolazi zato to svoje fizike moi nikada nije koristio u bilo kakve
praktine svrhe, zato to nije proao kroz proces sticanja moi koristei telo na neki oz-
biljan nain. Nije primitivni ovek, koji svakodnevno koristi svoje telo u praktine svrhe,
taj koji se plai tegoba starenja, ve moderni ovek, koji svoje telo nikada nije koristio u
neke praktine svrhe, osim hodanja od automobila do kue. Osoba ija je potreba za sti-
canjem moi bila zadovoljena tokom ivota, najbolje je pripremljena da prihvati i njegov
kraj.
76. Kao prigovor argumentaciji iznetoj u ovom poglavlju, neko e rei: Drutvo mora
pronai nain da ljudima omogui prolazak kroz proces sticanja moi. Ta mogunosti
je ljudima uskraena smom injenicom da nju treba da im prui drutvo. Ono to je

19
 njima zaista potrebno je da pronau ili da sami stvore te mogunosti. Sve dok je sistem
taj kojim im DAJE mogunosti, drae ih na uzdi. Da bi stekli autonomiju, ljudi moraju
da se oslobode te uzde.

Kako se neki ljudi prilagoavaju

77. Ne pate svi ljudi koji ive u industrijsko-tehnolokom sistemu od psihikih problema.
Neki ak tvrde kako su sasvim zadovoljni postojeim drutvom. Sada emo razmotriti
neke od razloga zato se ljudi toliko razlikuju u svojim reakcijama na moderno drutvo.
78. Prvo, nema sumnje da postoji razlika u jaini tenje ka moi. Oni sa slabom tenjom
mogu imati relativno slabu potrebu za prolaskom kroz proces sticanja moi ili makar slabu
potrebu za autonomijom u tom procesu. To su pitomi tipovi, koji bi bili sasvim zadovoljni
i kao crnje na plantaama starog Juga. (Ne elimo da vreamo crnje sa starog Juga.
Veina robova NIJE bila zadovoljna svojim poloajem. Ali, zaista preziremo one koju su
ZADOVOLJNI time to nekog slue.)
79. Neki ljudi mogu da imaju izuzetno snanu tenju ka moi, kroz koju zadovoljavaju
potrebu za njenim sticanjem. Na primer, neko opsednut drutvenim statusom moe da se
ceo ivot uspinje na statusnoj lestvici, a da mu ta igra nikada ne dosadi.
80. Ljudi se razlikuju u podlonosti reklamnim i marketinkim tehnikama. Neki su to-
liko podloni da, ak i kada im uspe da zarade mnogo novca, ne mogu da zasite svoju
glad za novim igrakama kojima im marketinka industrija mae pred oima. Zato su
uvek pod finansijskim pritiskom, ak i kada imaju velike prihode, a njihova udnja ostaje
nezadovoljena.
81. Neki ljudi nisu podloni reklamnim i marketinkim tehnikama. To su oni koje novac ne
zanima. Sticanje materijalnih dobara nema nikakav znaaj za njihovu tenju ka sticanju
moi.
82. Ljudi proseno podloni reklamnim i marketinkim tehnikama mogu da zarade do-
voljno novca da bi zadovoljili svoju udnju za materijalnim dobrima i uslugama, ali samo
po cenu ozbiljnog napora (radei prekovremeno ili jo jedan posao, borei se za unapre-
enje, itd.). To znai da im obezbeivanje materijalnih dobara pomae u nastojanju da
steknu mo. Ali, to ne znai da je ta potreba potpuno zadovoljena. Moe im se desiti da u
tom procesu nemaju dovoljno autonomije (posao moe da im se svodi na izvravanja na-
reenja), tako da neke njihove tenje mogu biti osujeene (sigurnost, agresivnost). Svesni
smo preteranog pojednostavljivanja u paragrafima 8082, zato to ispada da je udnja za
materijalnim dobrima u potpunosti delo reklamne i marketinke industrije. Naravno, to
nije tako jednostavno. (11)
83. Neki ljudi delimino zadovoljavaju svoju tenju ka moi poistoveujui se sa monim
organizacijama ili s nekim masovnim pokretom. Pojedinac, bez cilja i moi, pridruuje
se nekom pokretu ili organizaciji, prihvata njene ciljeve kao svoje i radi na njihovom os-
tvarenju. Kada se neki od tih ciljeva ostvare, pojedinac, iako je njegov lini napor igrao
beznaajnu ulogu u njegovom ostvarivanju, osea se (na osnovu poistoveivanja s po-
kretom ili organizacijom) kao da je proao kroz proces sticanja moi. Taj fenomen su
iskoriavali faisti, nacisti i komunisti. Iskoriava ga i nae drutvo, iako manje sirovo.
Na primer: Manuel Norijega je smetnja za SAD (cilj: kazniti Norijegu). SAD napadaju Pa-
namu (napor) i kanjavaju Norijegu (ostvarenje cilja). SAD su prole kroz proces sticanja

20
moi i mnogi Amerikanci, koji se poistoveuju sa SAD, snano doivljavaju isto. Odatle
potie iroka javna podrka invaziji na Panamu; to je ljude ispunilo oseanjem moi. (15)
Isti fenomen zapaamo u vojskama, korporacijama, politikim partijama, humanitarnim
organizacijama, religioznim ili ideolokim pokretima. Leviarski pokreti se posebno is-
tiu u nastojanju da privuku ljude koji pokuavaju da steknu mo. Ali, poistoveivanje
s nekom velikom organizacijom ili masovnim pokretom kod veine ljudi ne uspeva da
zadovolji tu potrebu.
84. Drugi nain na koji ljudi zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi su zamenske
aktivnosti. Kao to smo objasnili u paragrafima 3840, zamenska aktivnost je usmerena
na neki vetaki cilj kojem pojedinac tei zbog ispunjenja koje dobija bavei se tim ci-
ljem, a ne zato to mu je potrebno da ga ostvari. Na primer, nema praktinog razloga za
dinovskim miiima, ubacivanjem loptice u rupu ili skupljanje kompletnih serija potan-
skih marki. Ali, mnogi ljudi se ipak strastveno posveuju bodibildingu, golfu ili filateliji.
Neki ljudi su vie od ostalih usmereni na neto drugo i samim tim e odreenoj zamen-
skoj aktivnosti pridati jo vei znaaj, prosto zato to ljudi oko njih to smatraju nebitnim
ili zato to im to govori drutvo. To je razlog zato su neki ljudi tako ozbiljni u sutinski
nebitnim aktivnostima, kao to su sport, brid, ah ili ezoterina akademska istraivanja,
dok oni trezveniji, ispravno, u tome vide samo zamenske aktivnosti i samim tim nikada
nee ni pokuati da na taj nain zadovolje svoju potrebu za sticanjem moi. Treba samo
napomenuti da je za mnoge ljude sam nain na koji zarauju novac zamenska aktivnost.
To nije ISTA zamenska aktivnost, poto je ona delimino motivisana obezbeivanjem
osnovnih ivotnih potreba i (kod nekih ljudi) sticanjem drutvenog statusa i luksuznih
stvari koje im namee reklamna industrija. Ali, mnogi u svoj posao ulau daleko vei
napor nego to je potrebno da bi stekli dovoljno novca i statusa i taj viak napora pred-
stavlja zamensku aktivnost. Viak uloenog napora i emocionalna posveenost koja ide
uz njega, jedna je od najmonijih sila koje doprinose neprestanom razvoju i usavrava-
nju sistema, s negativnim posledicama po linu slobodu (videti paragraf 131). U sluaju
kreativnih naunika i inenjera, njihov rad posebno tei tome da najveim delom bude
zamenska aktivnost. Taj momenat je toliko vaan da zasluuje posebno razmatranje, koje
sledi uskoro (paragrafi 8792).
85. U ovom poglavlju smo objasnili kako u modernom drutvu mnogi ljudi, u manjoj ili
veoj meri, zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi. Ali, mislimo da kod veine
ta potreba nije u potpunosti zadovoljena. Pre svega, oni koji pate od neutoljive udnje
za statusom ili koji su se navukli na neku zamensku aktivnost ili se snano poistoveu-
ju s nekim pokretom ili organizacijom, da bi tako zadovoljili svoju potrebu za sticanjem
moi, spadaju u izuzetke. Ostali nisu potpuno zadovoljni zamenskim aktivnostima ili po-
istoveivanjem s nekom organizacijom (videti paragrafe 41 i 64). Drugo, sistem namee
preveliku kontrolu, kroz izriita pravila ili kroz socijalizaciju, to za posledicu ima ne-
dostatak autonomije, ali i frustraciju, zbog nemogunosti ostvarivanja odreenih ciljeva
i nunog obuzdavanja suvie velikog broja impulsa.
86. Ali, ak i kada bi veina ljudi u industrijsko-tehnolokom drutvu bila zadovoljna, mi
bismo (FC) opet bili protiv njega, zato to (izmeu ostalog) smatramo poniavajuim da se
neija potreba za sticanjem moi zadovoljava kroz zamenske aktivnosti ili poistoveivanje
s nekom organizacijom, umesto kroz aktivnost usmerenu na prave ciljeve.

21
Motivi naunika
87. Nauka i tehnologija su najvaniji primeri zamenskih aktivnosti. Neki naunici tvrde
da su motivisani radoznalou ili eljom da doprinesu dobrobiti oveanstva. Ali, lako
je videti da to nikako ne mogu biti glavni motivi veine naunika. Kada je re o radoz-
nalosti, taj pojam je prosto apsurdan. Veina naunika se bavi visokospecijalizovanim
problemima koji nisu predmet normalne ljudske radoznalosti. Na primer, da li je neki as-
tronom, matematiar ili entomolog radoznao u pogledu svojstava izopropiltrimetilmeta-
na? Naravno da nije. To moe zanimati samo hemiara i to samo zato to je hemija njegova
zamenska aktivnost. Da li je hemiar zainteresovan za pravilnu klasifikaciju neke nove
vrste insekta? Nije. To pitanje zanima samo entomologa i to samo zato to je entomologi-
ja njegova zamenska aktivnost. Da su hemiar i entomolog morali da se ozbiljno posvete
zadovoljavanju osnovnih fizikih potreba i da je taj napor angaovao njihove sposobnos-
ti na neki interesantan nain, samo u nenaune svrhe, njih ne bi ni najmanje zanimala
svojstva izopropiltrimetilmetana ili klasifikacija insekata. Pretpostavimo da je nedostatak
sredstava za postdiplomske studije primorao nekog hemiara da postane agent osigura-
nja, a ne hemiar. U tom sluaju, on bi se veoma zainteresovao za oblast osiguranja, a
izopropiltrimetilmetan mu ne bi bio ni na kraj pameti. U svakom sluaju, nije normalno
pripisivati zadovoljstvu iste radoznalosti toliku koliinu vremena i napora koje naunici
ulau u svoj rad. Radoznalost, kao objanjenje motivacije naunika, jednostavno otpada.
88. Dobrobit oveanstva nije nita bolje objanjenje. Neka nauna istraivanja nemaju
nikakve veze sa dobrobiti ljudske vrste, kao, na primer, najvei deo arheologije ili kom-
parativna lingvistika. Ipak, naunici iz tih oblasti bave se svojim poslom sa istim entuzi-
jazmom kao i oni koji razvijaju vakcine ili prouavaju zagaenje vazduha. Pogledajmo
sluaj dr. Edvarda Telera (Edward Teller), koji je sa upadljivom emocionalnom posvee-
nou promovisao nuklearne elektrane. Da li je njegova posveenost poticala iz elje da
doprinese dobrobiti oveanstva? Ako jeste, zato se dr Teler nije tako emotivno bavio
drugim humanitarnim ciljevima? Ako je bio takav humanista, zato je onda pomagao
razvoj hidrogenske bombe? Kao i u sluaju mnogih drugih naunih dostignua, veliko
je pitanje da li nuklearne elektrane zaista pomau oveanstvu. Da li jeftina elektrina
energija pretee u odnosu na gomilanje nuklearnog opada i rizik od nesree? Dr Teler
je video samo jednu stranu problema. Jasno je da njegovo emotivno bavljenje nuklear-
nim elektranama nije poticalo iz elje da doprinese dobrobiti oveanstva ve iz linog
ispunjenja koje je dobijao bavei se tim poslom i njegovom praktinom primenom.
89. Isto vai za naunike generalno. Uz mogue retke izuzetke, njihov motiv nije ni radoz-
nalost, niti elja da doprinesu dobrobiti oveanstva, ve potreba za sticanjem moi: da
imaju cilj (nauni problem koji treba reiti), uloe neki napor (istraivanje) i taj cilj ostva-
re (reavanje problema). Nauka je zamenska aktivnost zato to naunici rade uglavnom
zbog ispunjenja koje im donosi sm rad.
90. Naravno, nije sve tako jednostavno. Kod mnogih naunika prisutni su i drugi motivi.
Na primer, novac i status. Neki naunici mogu biti osobe sa neutoljivom udnjom za
statusom (videti paragraf 79), to moe da predstavlja glavni motiv za njihov rad. Nema
sumnje da je veina naunika, kao i vei deo opte populacije, manje ili vie podlona
reklamnim i marketinkim tehnikama i da im je potreban novac da bi zadovoljili svoju
udnju za materijalnim dobrima i uslugama. Zato nauka nije ISTA zamenska aktivnost;
ali, najveim delom jeste.

22
 91. Osim toga, nauka i tehnologija predstavljaju moan masovni pokret i mnogi nau-
nici zadovoljavaju svoju potrebu za sticanjem moi poistoveujui se s tim masovnim
pokretom (videti paragraf 83).
92. I tako nauka nastavlja da napreduje, slepo, bez ikakvog obzira prema stvarnom bla-
gostanju ljudske vrste ili prema bilo kojem drugom standardu, osim prema psiholokim
potrebama naunika, vladinih funkcionera i korporacijskih menadera, koji obezbeuju
sredstva za istraivanja.

Priroda slobode
93. Ovde emo izneti tvrdnju da se industrijsko-tehnoloko drutvo ne moe reformisati
na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere ljudske slobode. Ali, poto sloboda
moe biti shvaena na razne naine, prvo emo razjasniti na koju vrstu slobode mislimo.
94. Pod slobodom podrazumevamo mogunost za prolazak kroz proces sticanja moi,
usmeren na prave ciljeve, umesto na vetake ili zamenske aktivnosti i bez ometanja,
manipulacije ili nadzora s bilo koje strane, posebno od strane bilo koje velike organizacije.
Biti slobodan znai imati kontrolu (bilo kao pojedinac, bilo kao lan MALE grupe) nad
svim pitanjima koja se tiu ivota i smrti: ishranom, odevanjem, sklonitem i odbranom
od opasnosti koja moe biti prisutna u nekom okruenju. Biti slobodan znai imati mo; ne
mo kontrole nad drugim ljudima, ve mo kontrole nad okolnostima sopstvenog ivota.
Niko ne moe biti slobodan ako neko (posebno neka velika organizacija) ima vlast nad
drugima, ma koliko ta vlast mogla biti blagonaklona, tolerantna ili popustljiva. Vano je
da se sloboda ne brka s pkom popustljivou (videti paragraf 71).
95. Govore nam da ivimo u slobodnom drutvu zato to imamo odreen broj ustavom
zagarantovanih prava. Ali, to nije tako vano kao to izgleda. Stepen line slobode, koji
danas imamo, vie je odreen ekonomskom i tehnolokom strukturom ovog drutva nego
njegovim zakonima ili oblikom vladavine. (16) Veina indijanskih naroda iz Nove Engle-
ske bili su monarhije, a mnogi gradovi u vreme italijanske Renesanse bili su pod vlau
diktatora. Ali, kada itamo izvetaje o njima, stiemo utisak da su ona doputala mnogo
veu linu slobodu nego moderno drutvo. To je delimino bilo zato to nisu imala efikas-
ne mehanizme za sprovoenje vladareve volje: nije bilo modernih, dobro organizovanih
policijskih snaga, brze komunikacije na velikim udaljenostima, kamera za nadzor, dosijea
o ivotima proseenih graana. Zato je bilo lake izmai kontroli.
96. to se naih ustavnih prava tie, pogledajmo, na primer, slobodu tampe. Sigurno ne
elimo da odbacimo to pravo; to je veoma vano sredstvo za ograniavanje koncentracije
politike moi i za kontrolu onih koji imaju politiku mo, kroz javno objavljivanje sva-
kog njihovog prestupa. Ali, sloboda tampe je od malog znaaja za prosenog pojedinca.
Masovni mediji su uglavnom pod kontrolom velikih organizacija integrisanih u sistem.
Svako ko ima malo novca moe da neto odtampa ili da to distribuira preko Interneta ili
na neki slian nain, ali ono to ima da kae utopie se u masu materijala koju izbacuju
mediji i zato nee imati praktino nikakav efekat. Zato je za veinu pojedinaca i malih
grupa skoro nemogue da na drutvo utiu reima. Uzmimo nas (FC) za primer. Da nikada
nismo uradili neto nasilno i da smo ovaj spis poslali nekom izdavau, on ga verovatno ne
bi prihvatio. Da je bio prihvaen i objavljen, verovatno ne bi privukao mnogo italaca, za-
to to je mnogo prijatnije gledati neki zabavni medijski program nego itati ozbiljan esej.

23
 ak i da je taj tekst imao mnogo italaca, veina bi uskoro zaboravila proitano, poto
bi im misli bile preplavljene masom drugih materijala kojima ih izlau mediji. Da bismo
svoju poruku izneli pred javnost, s nekom ansom da ostvarimo trajniji utisak, morali
smo da ubijamo ljude.
97. Ustavna prava su donekle korisna, ali ona ne garantuju neto vie od onoga to bismo
mogli nazvati buroaskim shvatanjem slobode. Po tom shvatanju, slobodni ovek je u
sutini deo drutvene maine i ima samo odreen skup dozvoljenih i ogranienih slobo-
da; sloboda koje slue potrebama drutvene maine, vie nego pojedincu. Tako buroaski
slobodni ovek ima ekonomsku slobodu, zato to ona promovie rast i progres; ima slo-
bodu tampe, zato to javna kritika ograniava samovolju politikih lidera; ima pravo na
poteno suenje, zato to bi utamnienje na osnovu samovolje politikih monika bilo
loe za sistem. To je oigledno bio stav Simona Bolivara. Po njemu, ljudi zasluuju slobo-
du samo ako je koriste da bi promovisali progres (onako kako ga vidi buroazija). Drugi
buroaski mislioci su imali slino vienje slobode kao pkog sredstva za ostvarenje ko-
lektivnih ciljeva. ester Tan (Chester C. Tan, Chinese Political Thought in the Twentieth
Century, str. 202) objanjava filozofiju kuomintankog voe Hu Han-mina: Pojedincu
su dodeljena prava zato to je on lan drutva i zato to ivot u zajednici zahteva takva
prava. Hu je pod zajednicom podrazumevao celo drutvo, kao naciju. A na strani 259, Tan
tvrdi da prema Karsun angu (Chang Chun-mai, voa Dravne socijalistike partije Kine)
sloboda mora biti koriena u interesu drave i naroda kao celine. Ali, kakva je to sloboda,
ako se moe koristiti samo onako kako drugi propisuje? Nae (FC) shvatanje slobode nije
Bolivarovo, Huovo, angovo ili nekog drugog buroaskog teoretiara. Problem s takvim
teoretiarima je u tome to su od razvijanja i primene drutvenih teorija napravili svoju
zamensku aktivnost. Zato takve teorije vie slue potrebama teoretiara nego potrebama
ljudi, koji mogu biti tako loe sree da ive u drutvu koje poiva na takvim teorijama.
98. Ovde treba naglasiti jo neto: ne treba prihvatiti da neka osoba ima dovoljno slobode
samo zato to TVRDI da je ima dovoljno. Sloboda je delimino ograniena psiholokom
kontrolom, koje ljudi nisu svesni; pored toga, shvatanje slobode kod mnogih ljudi je vi-
e regulisano drutvenim konvencijama, nego njihovim pravim potrebama. Na primer,
mogue je da e mnogi prekomerno socijalizovani leviari rei kako je veina ljudi, uklju-
ujui i njih same, socijalizovana premalo, a ne previe; ali, takvi leviari plaaju veliku
psiholoku cenu za svoj stepen socijalizacije.

Neki istorijski principi

99. Istoriju vidimo kao zbir dve komponente: nepravilne (eratike), koja se sastoji iz ne-
predvidljivih dogaaja, bez jasnog obrasca i redovne komponente, koju ine dugoroni
istorijski trendovi.
100. PRVI PRINCIP. Ako je neka MALA promena imala posledice po dugoroni istorijski
trend, onda e posledice te promene skoro uvek biti prolazne sve e se uskoro vratiti
u svoje prvobitno stanje. (Primer: reformistiki pokret koji je reen da iskoreni politiku
korupciju u drutvu retko kada e postii neto vie od prolaznog efekta; pre ili kasni-
je, reformisti se oputaju, a korupcija se polako vraa. Nivo politike korupcije u datom
drutvu tei da ostane stalan ili da se postepeno menja uporedo sa evolucijom drutva. Po-
litika istka bila bi trajna samo u kombinaciji s najirim drutvenim promenama; MALA

24
drutvena promena nije dovoljna.) Ako neka mala promena u dugoronom istorijskom
trendu izgleda kao trajna, to je samo zato to deluje u pravcu u kojem se trend ve kree,
tako da on zapravo nije promenjen, ve samo poguran za korak napred.
101. Prvi princip je skoro tautologija. Ako trend nije stabilan u odnosu na male promene,
on e se kretati nasumice, bez konanog usmerenja; drugim reima, to nee biti nikakav
dugoroni trend.
102. DRUGI PIRINCIP. Ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni
istorijski trend, onda e se i drutvo u celini promeniti. Drugim reima, drutvo je sistem
iji su svi delovi meusobno povezani, tako da nijedan deo ne moe biti trajno promenjen,
a da to ne utie i na sve ostale delove.
103. TREI PRINCIP. Ako je neka promena dovoljno velika da trajno utie na dugoroni
istorijski trend, onda se posledice tih promena po drutvo kao celinu ne mogu unapred
predvideti. (Osim ako su neka druga drutva prola kroz istu promena i iskusila iste pos-
ledice; u tom sluaju, na osnovu empirijskog posmatranja, moe se predvideti da e neko
drutvo koje prolazi kroz iste promene doiveti sline posledice.)
104. ETVRTI PRINCIP. Neko novo drutvo se ne moe osmisliti na papiru. Drugim rei-
ma, ne moete planirati novi oblik drutva unapred, zatim to postaviti i oekivati da sve
funkcionie kako je bilo zamiljeno.
105. Trei i etvrti princip izviru iz sloenosti ljudskih drutava. Promena u ljudskom
ponaanju e imati posledice po ekonomiju tog drutva i njegovo fiziko okruenje; eko-
nomija e uticati na okruenje i obrnuto, a promene u ekonomiji i okruenju e uticati
na ljudsko ponaanje na sloen, nepredvidljiv nain. Mrea uzroka i posledica je suvie
sloena da bi mogla biti potpuno razmrena i shvaena.
106. PETI PRINCIP. Ljudi ne biraju svesno i racionalno oblik svog drutva. Drutva prolaze
kroz proces evolucije koji nije pod racionalnom ljudskom kontrolom.
107. Peti principi je posledica prethodna etiri.
108. Ilustracija: Prema prvom principu, najoptije govorei, pokuaj drutvene reforme ili
deluje u pravcu u kojem se drutvo ve razvija (tako da samo ubrzava promenu, koja bi se
svakako dogodila) ili ima samo prolazni efekat, tako da se drutvo uskoro vraa na stari
kolosek. Da bi se trajno promenio pravac razvoja u bilo kojem znaajnom aspektu drutva,
reforma nije dovoljna; potrebna je revolucija. (Revolucija ne znai nuno oruani ustanak
ili ruenje vlade.) Prema drugom principu, revolucija nikada ne menja samo jedna aspekt
drutva, ve celo drutvo; a prema treem principu, promene se nikada ne deavaju onako
kako su to revolucionari oekivali ili eleli. Prema etvrtom principu, kada revolucionari
ili utopisti postave novi oblik drutva, to nikada ne funkcionie kako je bilo planirano.
109. Amerika revolucija ne prua protivdokaz. To nije bila revolucija u naem smislu,
ve rat za nezavisnost, posle kojeg su usledile prilino dalekosene politike reforme. Os-
nivai nacije nisu promenili pravac razvoja amerikog drutva, niti im je to bila namera.
Oni su samo oslobodili taj razvoj od nazadnog uticaja britanske vladavine. Njihove poli-
tike reforme nisu promenile nijedan bazini trend, ve su samo pogurale ameriku po-
litiku kulturu du njenog prirodnog razvojnog toka. Ameriko drutvo je bilo potomak
britanskog, koje se i smo due vremena kretalo u pravcu predstavnike demokratije. A
jo pre Rata za nezavisnost, Amerikanci su u znaajnoj meri upranjavali predstavniku
demokratiju u svojim kolonijalnim veima. Politiki sistem promovisan Ustavom bio je

25
 oblikovan po britanskom i po uzoru na kolonijalna vea. Sve je bilo znaajno izmenjeno;
nema sumnje da su Osnivai nacije uinili veoma vaan korak. Ali, to je bio korak du pu-
ta kojim se anglosaksonski svet ve kretao. Dokaz je injenica da su Britanija i sve njene
kolonije, naseljene uglavnom ljudima britanskog porekla, na kraju prele na sistem pred-
stavnike demokratije, u osnovi slian onome iz Sjedinjenih Drava. Da su se Osnivai
nacije pokolebali i odustali od potpisivanja Deklaracije o nezavisnosti, na dananji nain
ivota ne bi bio mnogo drugaiji. Moda bismo imali neto blie veze sa Britanijom, Par-
lament i Premijera, umesto Kongresa i Predsednika. Velika stvar. Zato primer amerike
revolucije ne protivrei naim principima, nego ih dobro ilustruje.
110. Ipak, ove principe treba primenjivati na osnovu zdravog razuma. Oni su ovde izraeni
nepreciznim jezikom, koji doputa iroka tumaenja, a mogu se pronai i izuzeci od tih
pravila. Zato ih ne izlaemo kao nepromenljive zakone, ve kao skicu ili smernice za
razmiljanje, koje nam mogu pruiti delimian protivotrov za naivne ideje o budunosti
drutva. Te principe treba stalno imati na umu, a svaki put kada neko doe do suprotnog
zakljuka, trebalo bi da jo jednom preispita svoj stav i ostane pri njemu samo ako za to
ima vrste razloge.

Industrijsko-tehnoloko drutvo se ne moe reformisati

111. Prethodni principi nam pomau da shvatimo koliko je teko reformisati industrijski
sistem na nain koji bi spreio progresivno suavanje sfere slobode. Prisutna je stalna ten-
dencija, koja see jo od Industrijske revolucije, da tehnologija jaa drutvo, ali uz veliku
cenu u linoj slobodi i lokalnoj autonomiji. Zato bi svaka promena zamiljena da zati-
ti slobodu od tehnologije bila u suprotnosti sa sutinskim razvojnim trendovima naeg
drutva. Iz toga sledi da bi takva promena bila ili samo prolazna, potopljena istorijskom
plimom ili bi, u sluaju da je dovoljno krupna da ima trajne posledice, izmenila prirodu
celog drutva. To je u skladu s prvim i drugim principom. Pored toga, poto bi drutvo
bilo promenjeno na nain ije posledice nije mogue sagledati unapred (trei principi),
bilo bi velikih rizika. Krupne promene, koje bi mogle imati trajne posledice u korist slo-
bode, ne bi bile pokrenute zato to bi njihovo ostvarenje teko poremetilo sistem. Zato e
svaki pokuaj reforme biti suvie pitom da bi bio delotvoran. ak i ako se pokrenu velike
promene, one e biti obustavljane im njihove remetilake posledice postanu oigledne.
To je razlog zato trajne promene u korist slobode mogu izvesti samo osobe spremne
da prihvate radikalne, opasne i nepredvidljive posledice promene celog sistema. Drugim
reima, takve promene mogu da izvedu samo revolucionari, a ne reformisti.
112. Ljudi koji pokuavaju da sauvaju slobodu bez rtvovanja navodnih koristi koje ima-
mo od tehnologije, predlagae razne naivne nacrte nekog novog drutva, koje bi moglo
pomiriti slobodu i tehnologiju. Ako za trenutak ostavimo po strani injenicu da ljudi koji
prave takve planove retko kada predlau neke praktine naine na koje bi novo dru-
tvo moglo biti izgraeno, na osnovu etvrtog principa sledi da bi se takvo drutvo, ak
i kada bi bilo uspostavljeno, brzo uruilo ili bi imalo posledice umnogome drugaije od
oekivanih.
113. Prema tome, ak i u najoptijem smislu, gotovo je neverovano da bi se drutvo moglo
promeniti na nain koji bi pomirio slobodu i modernu tehnologiju. U nekoliko narednih
poglavlja izneemo konkretnije razloge za zakljuak da se sloboda i tehnoloki progres

26
 ne mogu pomiriti.

Ograniavanje slobode u industrijsko-tehnolokom drutvu je neminovno

114. Kao to je objanjeno u paragrafima 6566 i 7073, moderni ovek je sputan mreom
pravila i propisa, a njegova sudbina zavisi od poteza udaljenih osoba, na ije odluke ne
moe da utie. To nije sluajno, niti je posledica proizvoljnosti arogantnih birokrata. To
je neophodno i neminovno u svakom tehnoloki naprednom drutvu. Sistem MORA da
strogo regulie ponaanje ljudi kako bi funkcionisao. Na poslu ljudi moraju da rade ono
to im je reeno; u suprotnom, proizvodnja bi utonula u haos. Birokratija MORA da se ru-
kovodi strogim pravilima. Kada bi niim birokratama bilo dodeljeno bilo kakvo znaajno
diskreciono pravo, to bi naruilo sistem i dovelo do pritubi zbog nepravednog tretmana,
usled razlika u nainu na koji bi birokrate koristile to diskreciono pravo. Tano je da ne-
ka ogranienja nae slobode mogu biti uklonjena, ali GENERALNO govorei, regulacija
naih ivota od strane velikih organizacija je neophodna za funkcionisanje industrijsko-
tehnolokog sistema. Posledica je oseanje bespomonosti kod obinih ljudi. Ipak, mogu-
e je da e formalna regulacija sve vie biti zamenjivanja psiholokim sredstvima, koja
e postii da sami elimo ono to sistem zahteva od nas. (Propaganda, napomena br. 14,
obrazovne tehnike, programi za negu mentalnog zdravlja, itd.)
115. Sistem MORA da primorava ljude da se ponaaju na nain koji se sve udaljava od pri-
rodnog obrasca. Na primer, sistemu su potrebni naunici, matematiari i inenjeri. On ne
moe da funkcionie bez njih. Zato se deca izlau posebnom pritisku u tom pravcu. Nije
prirodno da neki adolescent najvei deo svog vremena provodi sedei za radnim stolom,
okupiran uenjem. Normalan adolescent eli da svoje vreme provodi u aktivnom kontak-
tu sa stvarnou. Kod primitivnih naroda deca se ue stvarima koje podstiu razumnu
harmoniju s prirodnim ljudskim impulsima. Na primer, kod amerikih Indijanaca, deaci
se obuavaju u aktivnostima na otvorenom u stvarima koje deaci prosto vole. Ali, u
naem drutvu, decu guraju ka tehnikim stvarima, emu se veina nevoljno povinuje.
116. Usled neprestanog pritiska sistema, sve je vie ljudi koji ne mogu ili ne ele da se prila-
gode drutvenim zahtevima: socijalni parazita, lanova tinejderskih bandi, antireimskih
buntovnika, radikalnih ekolokih sabotera, otpadnika i pobunjenika svih vrsta.
117. U svakom tehnoloki naprednom drutvu pojedinac MORA da zavisi od odluka na
koje ne moe da utie u iole znaajnijoj meri. Tehnoloko drutvo nije mogue razbiti na
male, autonomne zajednice, zato to proizvodnja zavisi od kooperacije izuzetno velikog
broja ljudi. Kada neka odluka utie na, recimo, milion ljudi, onda svako ima u proseku
milioniti udeo u odluivanju. U stvarnosti, odluke donose funkcioneri, korporacijski me-
naderi ili tehnokrate; ali, ak i kada javnost glasa o nekom pitanju, broj glasaa je obino
suvie veliki da bi glas bilo koga od njih pojedinano bio znaajan. (17) Zato veina ne mo-
e da na neki merljiv nain utie na odluke koje odreuju njihove ivote. Za taj problem,
u tehnoloki naprednom drutvu, ne postoji reenje. Sistem pokuava da taj problem re-
i sluei se propagandom, kako bi ljude naveo da ELE odluke koje se donose umesto
njih; ali, ak i kada bi takvo reenje u potpunosti postiglo da se ljudi oseaju bolje, ono
bi opet bilo degradirajue.
118. Konzervativci i drugi se zalau za vie lokalne autonomije. Manje zajednice su neka-
da imale autonomiju, ali ona je sve manje mogua u situaciji kada se te zajednice sve vie

27
utapaju i vezuju za velike sisteme, kao to su javne slube, kompjuterske i saobraajne
mree, masovni komunikacioni mediji, moderni sistem zdravstvene zatite. Protiv lokal-
ne autonomije deluje i injenica da tehnologija primenjena na jednom mestu esto utie
i na velikoj udaljenosti. Upotreba pesticida ili hemikalija u blizini nekog potoka moe da
zatruje vodu stotinama milja nizvodno, a efekat staklene bate pogaa ceo svet.
119. Sistem ne moe, niti postoji zato da bi zadovoljavao ljudske potrebe. Naprotiv, ljudsko
ponaanje treba oblikovati u skladu s potrebama sistema. To nema nikakve veze sa po-
litikom ili drutvenom ideologijom koja pretenduje da upravlja tehnolokim sistemom.
To je posledica tehnologije, zato to se sistem ne rukovodi ideologijom, ve tehnikom
nunou. (18) Naravno, sistem zadovoljava mnoge ljudske potrebe, ali, generalno govo-
rei, to ini samo u meri koja mu ide u prilog. Glavni parametar su potrebe sistema, a ne
potrebe ljudskih bia. Na primer, sistem ljudima obezbeuje hranu zato to ne bi mogao
da funkcionie ako bi ljudi gladovali; bavi psiholokim potrebama ljudi koliko mu je to
POTREBNO, zato to ne bi mogao da funkcionie ako bi previe njih bilo depresivno ili
buntovno. Ali, sistem, iz vrstih, praktinih razloga, mora da ljude izlae stalnom pritisku
kako bi njihovo ponaanje oblikovao u skladu sa svojim potrebama. Previe nagomilanog
otpada? Vlast, mediji, obrazovni sistem, ekolozi, zasue nas masovnom propagandom u
prilog recikliranja. Potrebno je jo tehnikog osoblja? Ceo hor glasova ubeivae decu
da studiraju tehnike nauke. Nee biti nikog ko bi se makar za trenutak upitao da li je
neljudski prisiljavati aodolescente da najvei deo vremena provode uei neto to vei-
na njih mrzi. Kada kvalifikovani radnici izgube posao zbog tehnikih inovacija i upute
se na programe za prekvalifikaciju, niko se ne pita da li se oni oseaju ponienim tak-
vim tretmanom. Podrazumeva se da svako mora da se povinuje tehnikoj nunosti i to s
dobrim razlogom: ako bi ljudske potrebe imale prednost nad tehnikom nunou, dolo
bi do ekonomskih problema, nezaposlenosti, oskudice ili neeg goreg. Koncept mental-
nog zdravlja u naem drutvu je najveim delom odreen time u kojoj se meri pojedinac
ponaa u skladu sa potrebama sistema, a da pri tom ne pokazuje simptome stresa.
120. Napori da se u okviru sistema stvori prostor za autonomiju i oseanje svrhovitosti
su prosto smeni. Na primer, jedna kompanija je, umesto da raspodeli izradu delova svog
kataloga, svakoj grupi zaposlenih odobrila da napravi sopstveni katalog, to je trebalo da
im prui oseanje svrhovitosti i dostignua. Neke kompanije su pokuale da zaposlenima
dodele vie autonomije; ali, iz praktinih razloga, njima nikada nije bila dodeljena autono-
mija u odreivanju krajnjih ciljeva autonomni napori nikada ne mogu biti usmereni
na ciljeve koje bi zaposleni samostalno izabrali, ve samo na ciljeve poslodavca, kao to
su opstanak i rast kompanije. Svaka kompanija koja bi svojim radnicima dozvolila da
se ponaaju drugaije ubrzo bi ispala iz posla. Slino tome, u svim preduzeima u soci-
jalistikom sistemu, radnici moraju da svoje napore usmere ka ciljevima preduzea; u
suprotnom, ono ne bi ispunilo svoju svrhu kao deo sistema. Jo jednom, iz isto tehnikih
razloga, u industrijskom drutvu veina pojedinaca i malih grupa ne moe da ima mno-
go autonomije. ak i mali preduzetnik najee ima samo ogranienu autonomiju. Pored
obavezne zakonske regulacije, njega ograniava nunost uklapanja u ekonomski sistem,
ijim zahtevima mora da se prilagodi. Na primer, kada se razvije neka nova tehnologija,
mali preduzetnik, hteo ne hteo, mora da koristi tu tehnologiju da bi ostao konkurentan.

28
Loi aspekti tehnologije ne mogu se razdvojiti od dobrih
121. Jo jedan razlog zato se industrijsko drutvo ne moe reformisati u korist slobode je
taj to moderna tehnologija predstavlja povezan sistem, iji delovi zavise jedan od drugog.
Ne moete se otarasiti loih aspekata tehnologije, a zadrati samo one dobre. Pogledaj-
mo, na primer, modernu medicinu. Progres u medicini zavisi od progresa u hemiji, fizici,
biologiji, kompjuterskoj nauci i drugim oblastima. Napredni medicinski postupci zahte-
vaju skupu, visokotehnoloku opremu, koju moe da obezbedi samo tehnoloki napredno
i ekonomski bogato drutvo. Jasno je da ne moete oekivati neki progres u medicini bez
celine tehnolokog sistema i svega to ide uz to.
122. ak i kada bi se napredak u medicini mogao postii bez ostatka tehnolokog sistema,
to bi opet donelo probleme. Pretpostavimo da je pronaen lek za dijabetes. Ljudi sa genet-
skom sklonou ka dijabetesu mogli bi da preive i da se reprodukuju kao i svi ostali ljudi.
Prirodna selekcija protiv gena za dijabetes bi oslabila i takvi geni bi se proirili na celu
populaciju. (Mogue je da se to u nekoj meri ve dogodilo, poto dijabetes, iako neizleiv,
moe da se kontrolie upotrebom insulina.) Isto bi se desilo s predispozicijama za mnoge
druge bolesti, to bi dovelo do masovne genetske degradacije. Jedino reenje bila bi neka
vrsta eugenetskog programa ili intenzivni genetski inenjering ljudskih bia, tako da o-
vek u budunosti vie ne bi bio kreacija prirode, sluajnosti ili Boga (u zavisnosti od vaih
verskih ili filozofskih ubeenja), nego vetaki proizvod.
123. Ako mislite da vam se vlast ve SADA suvie mea u ivot, ta ete rei kada vlast
pone da se bavi genetskom konstitucijom vae dece? Takva regulacija e neminovno
dovesti do genetskog programiranja ljudskih bia, zato to bi posledice takvog programi-
ranja, kada bi ono bilo neregulisano, bile katastrofalne. (19)
124. Uobiajen odgovor na ovakve primedbe su prie o medicinskoj etici. Ali, etiki kd
nee zatititi slobodu na tetu napretka medicine; on e samo pogorati situaciju. Prime-
njen na genetski inenjering, etiki kod e postati samo sredstvo za regulaciju genetske
konstitucije ljudskih bia. Neko e (verovatno, u najveoj meri, pripadnici vie srednje
klase) doi do zakljuka da je odreeni oblik genetskog inenjeringa etiki, a da neki
drugi nije, tako da e nametnuti svoje vienje genetske konstitucije svima. ak i kada
bi etiki kd bio usaglaen na potpuno demokratskoj osnovi, veina bi nametnula svoje
vienje manjini, koja moda ima svoje miljenje o etikoj primeni genetskog inenje-
ringa. Jedini etiki kd koji bi zaista mogao da zatiti slobodu bio bi onaj koji zabranjuje
BILO KAKAV genetski inenjering ljudi; a moete biti sigurni da takav kd nikada ne-
e biti primenjen u tehnolokom drutvu. Nikakav kd koji bi smanjio znaaj genetskog
inenjeringa se ne odrao, zato to bi iskuenje pred beskrajnim moima biotehnologi-
je bilo neodoljivo, posebno to bi veini mnoge njene primene delovale kao oigledno i
nesporno pozitivne (eliminacija fizikih i mentalnih bolesti, sticanje sposobnosti koje su
ljudima potrebne da bi izali na kraj sa sadanjim svetom). Genetski inenjering bi nemi-
novno bio iroko primenjivan,ali samo u skladu sa potrebama industrijsko-tehnolokog
sistema. (20)

Tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi

125. Nemogue je postii TRAJNI kompromis izmeu tehnologije i slobode, zato to je
tehnologija daleko jaa drutvena sila, koja neprestano napada slobodu kroz UZASTOP-

29
NE kompromise. Zamislimo sluaj dvojice suseda, koji poseduju istu povrinu zemlje, ali
da je jedan moniji od drugog. Moniji trai od onog drugog deo njegove zemlje. Slabiji
odbija. Moniji kae, U redu, hajde da napravimo kompromis. Daj mi pola od onoga to
sam traio. Slabiji nema mnogo izbora i poputa. Posle nekog vremena, moni sused trai
jo jedan deo zemlje, uz novi kompromis i tako redom. Kroz dugu seriju kompromisa koje
namee slabijem, onaj moniji vremenom preotima svu zemlju. Isto je i u sukobu izmeu
tehnologije i slobode.
126. Sada emo objasniti zato je tehnologija mnogo jaa drutvena sila nego tenja ka
slobodi.
127. Tehnoloki napredak koji u poetku naizgled ne ugroava slobodu, esto se tek kas-
nije pokae kao ozbiljna pretnja. Pogledajmo, na primer, motorizovani transport. ovek
je ranije mogao da ide peke kuda je hteo, u svom ritmu, ne obazirui se na saobraaj-
ne propise, nezavisno od sistema tehnoloke podrke. Pojava motornih vozila je naizgled
uveala ljudsku slobodu. Peaci nisu bili uskraeni u bilo emu, niko nije morao da po-
seduje automobil, ako to nije eleo, a svako ko je izabrao da ga kupi mogao je da putuje
mnogo bre i dalje nego peaci. Ali, uvoenje motorizovanog transporta uskoro je prome-
nilo drutvo na nain koji je znaajno ograniio ovekovu slobodu kretanja. Kada se broj
automobila poveao, intenzivna regulacija njihove upotrebe postala je nunost. Kolima,
posebno u gusto naseljenim oblastima, ne moete da idete kuda hoete i u svom sopstve-
nom ritmu; vaim kretanjem upravljaju tok saobraaja i saobraajni propisi. Nameu vam
se razne obaveze: vozaka dozvola, vozaki ispit, obnavljanje registracije, osiguranje, odr-
avanje vozila zbog bezbednosti, mesene otplate. Povrh toga, korienje motorizovanog
transporta vie nije stvar izbora. Od pojave motorizovanog transporta, ustrojstvo naih
gradova se promenilo tako da veina ljudi vie ne moe da ide peke na posao, u kupovi-
nu ili na rekreaciju; njihov transport sada MORA biti automobilski; ili moraju da koriste
javni transport, gde imaju jo manju kontrolu nad svojim kretanjem nego dok voze kola.
ak je i sloboda peaka uveliko ograniena. U gradu on mora da se stalno zaustavlja na
semaforima, koji su pre svega namenjeni automobilskom saobraaju. Na selu, motorni
saobraaj ini opasnim i neprijatnim hodanje du autoputa. (Obratite panju na vaan
momenat koji smo upravo ilustrovali sluajem motorizovanog transporta: kada se neki
novi tehnoloki izum plasira kao mogunost koju pojedinac moe, ali ne mora da prihvati,
on ne mora nuno da OSTANE stvar izbora. U mnogim sluajevima, tehnologija menja
drutvo na nain koji PRISILJAVA ljude da je koriste.)
128. Dok tehnoloki progres KAO CELINA neprestano suava sferu nae slobode, sva-
ko novo tehnoloko dostignue posmatrano SAMO PO SEBI izgleda poeljno. Elektrina
energija, vodovodne instalacije, sredstva za brzu komunikaciju na velikim udaljenosti-
ma kako bi bilo ko mogao da kae neto protiv takvih stvari ili protiv bilo koje od
bezbrojnih tehnikih pogodnosti koje ine moderno drutvo? Na primer, bilo bi apsurd-
no protiviti se uvoenju telefona. On ima mnogo dobrih strana i nijednu lou. A opet, kao
to smo objasnili u paragrafima 5976, sva ta tehnika dostignua uzeta zajedno stvorila
su svet u kojem sudbina prosenog oveka vie nije u njegovim rukama ili u rukama nje-
govih suseda i prijatelja, ve u rukama politiara, korporacijskih menadera i udaljenih,
anonimnih tehniara i birokrata na koje on, kao pojedinac, nema nikakav uticaj. (21) Isti
proces e se nastaviti i u budunosti. Pogledajmo, na primer, genetski inenjering. Malo je
onih koji e se protiviti uvoenju genetskih tehnika za eliminaciju neke nasledne bolesti.
To ne izgleda opasno i spreava veliku patnju. Ipak, brojna dostignua u oblasti genetike,

30
uzeta zajedno, pretvorie oveka u vetaki proizvod i on vie nee biti slobodna kreacija
sluajnosti (ili Boga ili ega god, u zavisnosti od vaih verskih uverenja).
129. Drugi razlog zato je tehnologija tako mona sila je to to se u postojeem drutvu
tehnoloki progres odvija samo u jednom pravcu; on se nikada ne moe preokrenuti. im
se uvede neka nova tehnoloka mogunost, ljudi postaju ovisni o njoj, tako da vie ne
mogu bez nje, osim ako se ne izmisli neka jo naprednija. I ne samo da ljudi, kao pojedinci,
postaju ovisni o novoj tehnologiji, nego i sistem, kao celina, postaje ovistan. (Zamislite
ta bi se danas desilo sa sistemom kada bi se, na primer, eliminisali kompjuteri.) Zato
sistem moe da se kree samo u jednom pravcu, ka sve veoj tehnologizaciji. Tehnologija
neprestano potiskuje slobodu, ali tehnologija se ne moe naterati na povlaenje osim u
sluaju odbacivanja tehnolokog sistema u celini.
130. Tehnologija napreduje velikom brzinom i ugroava slobodu u mnogim takama isto-
vremeno (gomilanje, pravila i propisi, sve vea zavisnost pojedinaca od velikih organizaci-
ja, propaganda i druge psiholoke tehnika, genetski inenjering, naruavanje privatnosti
preko ureaja za nadziranje i kompjutera, itd.). Da bi se BILO KOJA od tih pretnji slobodi
zaustavila potrebna je dugotrajna i teka socijalna borba. Oni koji ele da zatite slobodu
nadjaani su pkim brojem novih napada i njihovom uestalou; zato tonu u apatiju i
prestaju da pruaju otpor. Boriti se protiv svake od tih pretnji pojedinano bilo bi uzalud-
no. Jedina nada u uspeh lei u napadu na tehnoloki sistem u celini; ali, to je revolucija, a
ne reforma.
131. Tehniari (ovaj pojam koristimo u najirem smislu, da bismo oznaili sve one koji
obavljaju neki specijalizovani zadatak, koji zahteva posebnu obuku) toliko nastoje da se
posvete svom radu (svojoj zamenskoj aktivnosti) da kada doe do sukoba izmeu njiho-
vog tehnikog posla i slobode, skoro uvek prave izbor u korist posla. To je oigledno u
sluaju naunika, ali je prisutno i kod drugih: edukatori, humanitarne grupe, organizacije
za zatitu ivotne sredine ne oklevaju da koriste propagandu i druge psiholoke tehnike
radi ostvarenja svojih uzvienih ciljeva. Korporacije i vladine agencije ne oklevaju da, kad
god nau za shodno, prikupljaju informacije o pojedincima, ne obazirui se na njihovu
privatnost. Agencije za primenu zakona esto nalaze da ih ustavna prava osumnjienih
ili ak potpuno nedunih ljudi ometaju u radu i ine sve da legalnim (a ponekad i nele-
galnim) sredstvima ogranie ta prava. Veina edukatora, funkcionera i policajaca veruje
u slobodu, privatnost i ustavna prava; ali, kada to doe u sukob s njihovim poslom, onda
obino zakljue da je posao vaniji.
132. Dobro je poznato da ljudi generalno rade bolje i upornije kada tee nekoj nagradi, a
ne kada samo nastoje da izbegnu kaznu ili negativan ishod. Naunici i drugi tehniari su
uglavnom motivisani nagradom koju dobijaju kroz svoj posao. Ali, oni koji se opiru teh-
nolokom nasrtaju na slobodu, rade samo zato da bi izbegli negativne posledice; samim
tim, malo je onih koji uporno i dobro obavljaju taj obeshrabrujui posao. Ako bi reformis-
ti ikada uspeli da ostvare makar jednu pobedu, koja bi delovala kao vrsta prepreka daljoj
eroziji slobode pred naletom tehnolokog progresa, veina njih bi gledala da se opusti i
okrene nekim prijatnijim poduhvatima. Ali, naunici bi nastavili da rade u svojim labora-
torijama, a tehnoloki progres, uprkos svim preprekama, pronaao bi nain da uspostavi
veu kontrolu nad pojedincima i uini ih jo zavisnijim od sistema.
133. Nijedan drutveni aranman zakonski, institucionalni, obiajni ili etiki ne moe
da prui trajnu zatitu od tehnologije. Istorija pokazuje da su svi drutveni aranmani

31
 prolazni; svi oni se vremenom menjaju ili propadaju. Ali, tehnoloki napredak je trajan u
kontekstu postojee civilizacije. Pretpostavimo da je postignut neki drutveni aranman
koji spreava primenu genetskog inenjeringa na ljudska bia ili primenu koja bi ugrozila
njihovu slobodu i dostojanstvo. Ali, tehnologija e i dalje biti tu i ekati na svoj trenutak.
Pre ili kasnije, taj drutveni aranman e propasti. Verovatno ubrzo, imajui u vidu brzinu
promena u drutvu. Genetski inenjering e onda prodreti u sferu slobode i ta invazija
bie nepovratna (osim u sluaju propasti tehnoloke civilizacije). Svaka iluzija o nekom
trajnom dostignuu kroz nove drutvene aranmane trebalo bi da nestane kada pogleda-
mo ta se deava sa postojeim ekolokim zakonima. Pre nekoliko godina izgledalo je da
postoje pouzdane zakonske prepreke za barem NEKE od najgorih oblika ekoloke des-
trukcije. Bila je dovoljna samo jedna promena politikog kursa i te prepreke su poele da
se uruavaju.
134. Iz svih ovih razloga, tehnologija je mnogo jaa drutvena sila od tenje ka slobodi.
Ali, ovu tvrdnju treba precizirati. Izgleda da e u narednih nekoliko decenija industrijsko-
tehnoloki sistem prolaziti kroz ozbiljne potrese zbog ekonomskih i ekolokih problema,
posebno problema izazvanih ljudskim ponaanjem (otuenje, buntovnitvo, neprijatelj-
stvo, razne drutvene i psiholoke tekoe). Nadamo se da e ti potresi, kroz koje e ovo
drutvo izgleda morati da proe, izazvati njegov slom ili ga makar toliko oslabiti da e
to omoguiti revolucionarnu promenu. Ako do takve revolucije doe i ona bude uspena,
onda e se, u toj posebnoj taki, pokazati da je tenja ka slobodi jaa od tehnologije.
135. U paragrafu 125 upotrebili smo analogiju sa slabim ovekom kome je moni sused
oteo svu zemlju kroz seriju kompromisa. Ali, pretpostavimo da je moni sused oboleo,
tako da vie nije u stanju da se brani. Onaj slabiji onda moe da ga primora da mu vrati
zemlju ili ga ubije. Ako dozvoli da monik preivi i prisili ga da mu samo vrati zemlju,
onda je taj slabiji samo budala. Moniji sused bi mogao da se oporavi i da mu ponovo uzme
sve. Jedina razumna alternativa za slabijeg je da ubije onog jaeg dok jo moe. Slino
tome, industrijski sistem treba unititi dok je oslabljen. Ako s njim pravimo kompromise
i dozvolimo mu da se oporavi, on e nam vremenom preoteti svu slobodu.

Laki drutveni problemi pokazali su se nereivim

136. Ako neko i dalje misli da je sistem mogue reformisati na nain koji bi zatitio slobodu
od tehnologije, neka onda pogleda kako se traljavo i uglavnom neuspeno nae drutvo
bavilo drugim problemima i to onim mnogo lakim i prostijim. Izmeu ostalog, sistem nije
uspeo da zaustavi ekoloku degradaciju, politiku korupciju, trgovinu drogom, nasilje u
porodici, itd.
137. Pogledajmo ekoloke probleme. Sukob vrednosti je tu oigledan: ekonomska korist
naspram ouvanja prirodnih resursa za nae potomke. (22) Ali, o tome sluamo samo
puste prie i uvijene izgovore ljudi koji imaju mo i nita to bi liilo na jasan, celovit
plan delovanja, tako da samo nastavljamo da tupimo o ekolokim problemima s kojima
e nai unuci morati da ive. Pokuaji da se ekoloko pitanje rei sastoje se od borbi i
kompromisa izmeu raznih frakcija, meu kojima se ova ili ona, u datom trenutku, nalazi
u usponu. Linija sukoba se menja s promenama u stavu javnog mnjenja. To nije racionalan
proces, niti neki koji bi mogao da vodi ka trajnom i uspenom reavanju problema. Najvei
drutveni problemi, ako uopte mogu biti reeni, retko kada ili nikada se ne reavaju

32
 na osnovu nekog racionalnog i celovitog plana. Oni se razreavaju kroz proces u kojem
razne, konkurentske grupe slede svoje interese (obino kratkorone) (23) i dospevaju u
stanje (obino uz malo sree) manje ili vie stabilnog modus vivendija. U stvari, principi
izneti u paragrafima 100106, pokazuju da je veliko pitanje moe li dugorono drutveno
planiranje IKADA biti uspeno.
138. Prema tome, jasno je da ljudska vrsta ima, u najboljem sluaju, veoma ogranien
kapacitet za reavanje relativno prostih drutvenih problema. Kako e onda reiti daleko
tei i sloeniji problem pomirenja slobode i tehnologije? Tehnologija donosi oigledne
materijalne pogodnosti, dok je sloboda apstrakcija, koju svako shvata na svoj nain, a
njen gubitak je lake zamagliti propagandom i lepim priama.
139. Obratite panju na sledei vaan momenat: mogue je da e ekoloki problemi (da
uzmemo taj primer) jednog dana biti reeni na osnovu nekog racionalnog, celovitog plana;
ali, ako se to dogodi, to e biti samo zato to sistem ima dugoroni interes da te probleme
rei. Ali, sistem NEMA interes da sauva slobodu ili autonomiju malih grupa. Naprotiv,
u njegovom je interesu da ljudsko ponaanje stavi pod najveu moguu kontrolu. (24)
Prema tome, ako praktini razlozi vremenom mogu navesti sistem da na racionalan i
mudar nain prie ekolokim problemima, jednako praktini razlozi primorae ga da jo
vie regulie ljudsko ponaanje (po mogustvu indirektnim sredstvima, koja prikrivaju
oduzimanje slobode). To nije samo nae miljenje. Ugledni sociolozi (na primer, Dejms
K. Vilson) naglaavaju znaaj jo efikasnije socijalizacije ljudi.

Revolucija je laka od reforme

140. Nadamo se da smo uspeli da objasnimo itaocu zato sistem ne moe biti reformisan
na nain koji bi izmirio slobodu i tehnologiju. Jedino reenje je odbacivanje industrijsko-
tehnolokog sistema u celini. To podrazumeva revoluciju; ne nuno oruani ustanak, ali
svakako radikalnu i sutinsku promenu prirode drutva.
141. Ljudi obino misle da je revoluciju teko izvesti, zato to ona podrazumeva mnogo
vee promene nego reforma. Ali, u odreenim okolnostima, revolucija je zapravo mnogo
laka nego reforma. Razlog je to to revolucionarni pokret moe da nadahne mnogo in-
tenzivniju posveenost nego neki reformistiki pokret. Reformistiki pokret nudi samo
reavanje nekog pojedinanog drutvenog problema. Revolucionarni pokret nudi reava-
nje svih problema jednim udarcem i stvaranje novog sveta; on prua ideal zbog kojeg e
ljudi preuzeti velike rizike i biti spremni na velike rtve. Zato je mnogo lake odbaciti
ceo tehnoloki sistem, nego raditi na nekim efikasnim, trajnim ogranienjima razvoja ili
primene ovog ili onog aspekta tehnologije, kao to je, na primer, genetski inenjering.
Malo je ljudi koji e se sa odlunom strau boriti za nametanje i odravanje ogranie-
nja genetskom inenjeringu; ali, u odgovarajuim uslovima, veliki broj ljudi bi se mogao
strasno posvetiti revoluciji protiv industrijsko-tehnolokog sistema. Kao to smo naglasili
u paragrafu 132, reformisti koji nastoje da ogranie odreene aspekte tehnologije to rade
zato da bi izbegli negativne posledice. Ali, revolucionari rade zbog mone nagrade zbog
ostvarenja svoje revolucionarne vizije i zato su agilniji i uporniji od reformista.
142. Reforma je uvek sputana strahom od bolnih posledica do kojih bi moglo doi ako se
u promenama ode predaleko. Ali, kada revolucionarna groznica jednom zahvati drutvo,
ljudi postaju spremni da podnesu neograniena iskuenja. To se jasno pokazalo u revo-

33
 lucijama u Francuskoj i Rusiji. Mogue je da je bi u takvim sluajevima samo manji deo
populacije bio istinski posveen revoluciji; ali ta manjina moe biti dovoljno velika i ak-
tivna da postane dominantna drutvena sila. O revoluciji emo govoriti i u paragrafima
180205.

Kontrola ljudskog ponaanja

143. Od poetaka civilizacije, organizovana drutva su vrila pritisak na ljudska bia, da
bi uopte funkcionisala kao drutveni organizmi. Ti pritisci znaajno variraju od drutva
do drutva. Neki su fiziki (slaba uhranjenost, prekomerni rad, ekoloko zagaenje), a
neki psiholoki (buka, gomilanje, ukalupljivanje ljudi u skladu sa drutvenim zahtevima).
U prolosti, ljudska priroda je bila priblino konstantna ili je varirala samo u odreenom
rasponu. Samim tim, drutva su mogla da pritiskaju ljude samo do odreene granice. Kada
bi se prag ljudske izdrljivosti prekoraio, sve bi krenulo naopako pobune, zloini, ko-
rupcija, izbegavanje rada, depresija i drugi mentalni problemi, poveana stopa smrtnosti,
smanjena stopa nataliteta ili neto drugo tako da je drutvo propadalo ili je postajalo
neefikasno i bilo zamenjivano nekim efikasnijim drutvenim oblikom (brzo ili postepeno,
kroz osvajanje, trvenja ili evoluciju). (25)
144. To znai da je ljudska priroda nekada postavljala granice drutvenom razvoju. Ljudi
su mogli biti pritiskani samo do odreene granice, ali ne i preko nje. To se danas moda
menja, zato to moderna tehnologija razvija naine za modifikaciju ljudskih bia.
145. Zamislimo drutvo koje ljudima namee uslove koji ih ine uasno nesrenim, a on-
da im daje lekove koji mogu da odagnaju to oseanje. Nauna fantastika? To se u naem
drutvu ve deava, u odreenoj meri. Dobro je poznato da se stopa kliniki depresivnih
ljudi znaajno poveala poslednjih nekoliko decenija. Verujemo da je to zbog naruavanja
procesa sticanja moi, kao to je objanjeno u paragrafima 5976. Ali, ak i ako greimo,
poveana stopa depresije svakako je posledica NEKIH uslova koji postoje u dananjem
drutvu. Umesto da eliminie uzorke depresije kod ljudi, moderno drutvo im daje an-
tidepresante. Praktino gledano, antidepresanti su sredstvo za modifikaciju unutranjeg
stanja pojedinca na nain koji mu omoguava da podnese drutvene uslove koje bi inae
smatrao nepodnoljivim. (Naravno, svesni smo da depresija esto ima genetsko poreklo.
Ovde se bavimo sluajevima u kojima okruenje igra presudnu ulogu.)
146. Lekovi koji utiu na svest samo su jedan primer za nove metode kontrole ljudskog
ponaanja koje moderno drutvo razvija. Pogledajmo jo neke od tih metoda.
147. Ponimo sa tehnikama za nadzor. Skrivene video kamere se danas koriste u veini
prodavnica i na drugim mestima, a kompjuteri za prikupljanje i obradu ogromne koliine
informacija o pojedincima. Tako prikupljene informacije znaajno poveavaju efikasnost
fizike prinude (to jest, sile zakona). (26) Tu su zatim propagandne metode, kojima masov-
ni komunikacioni mediji slue kao efikasna sredstva. Razvijene su efikasne tehnike za do-
bijanje izbora, prodaju proizvoda, oblikovanje javnog mnjenja. Industrija zabave je vano
psiholoko sredstvo u rukama sistema, ak i onda kada izbacuje ogromne koliine seksa i
nasilja. Industrija zabave prua modernom oveku jedan od najvanijih izlaza. Okupiran
televizijom, videom, itd., on moe da zaboravi na stres, frustraciju, nezadovoljstvo. Mnogi
primitivni ljudi, kada nemaju nikakvog neodlonog posla, potpuno se zadovoljavaju time
da satima sede ne radei nita, zato to su u miru sa sobom i sa svetom. Ali, veina moder-

34
nih ljudi mora da stalno bude okupirana ili zabavljena neim; inae im postaje dosadno,
obuzima ih nemir, oseaju se nelagodno, razdraeno.
148. Druge tehnike zadiru dublje od prethodnih. Obrazovanje vie nije prosta stvar lu-
panja deteta po zadnjici kada nije nauilo lekciju ili maenja po glavi ako jeste. To je
postala nauna tehnika za kontrolu deijeg razvoja. Na primer, u centrima Sylvian Lear-
nig ostvaren je veliki uspeh u motivisanju dece za uenje, a psiholoke tehnike se, s manje
ili vie uspeha, koriste i u mnogim konvencionalnim kolama. Odgojne tehnike, name-
njene roditeljima, postoje da bi deca prihvatila osnovne vrednosti sistema i ponaala se
na nain koji sistem smatra poeljnim. Programi za negu mentalnog zdravlja, tehnike
intervencije, psihoterapija i slino, navodno su smiljene da bi bile od koristi pojedincu,
ali u praksi obino slue kao metode za navoenje pojedinca da se ponaa i misli u skla-
du sa zahtevima sistema. (U tome nema kontradikcije; pojedinac koga njegovi stavovi ili
ponaanje dovode u sukob sa sistemom, suoava se sa silom koja je suvie jaka da bi je
savladao ili joj umakao i zato lako moe da podlegne stresu, frustraciji i oseanju pora-
enosti. Njegov put bie mnogo laki ako se ponaa i misli kako sistem zahteva. U tom
smislu, sistem deluje u korist pojedinca, ispirajui mu mozak do potpunog konformizma.)
Zlostavljanje dece je u svojim najgrubljim i oiglednim oblicima prezreno u veini, ako ne
i u svim kulturama. Muenje deteta zbog nekog trivijalnog razloga ili bez ikakvog razlo-
ga odbojno je skoro svakome. Ali, mnogi psiholozi tumae koncept zlostavljanja jo ire.
Da li su uke, kada se koriste kao deo racionalnog i celovitog sistema discipline, oblik
zlostavljanja? Konani odgovor e zavisiti od toga li uka proizvodi ponaanje kojim se
neka osoba dobro uklapa u postojei drutveni sistem. U praksi, termin zlostavljanje sve
vie se koristi za svaki metod podizanja deteta koji proizvodi ponaanje suprotno zahtevi-
ma sistema. I tako, u nastojanju da sprei oiglednu, besmislenu okrutnost, programi za
spreavanje zlostavljanja dece usmeravaju se na kontrolu ljudskog ponaanja u korist
sistema.
149. Istraivanja e najverovatnije nastaviti da poveavaju efikasnost psiholokih tehni-
ka za kontrolu ljudskog ponaanja. Ali, mislimo da te tehnike najverovatnije nee biti
dovoljne da bi se ljudska bia prilagodila drutvu koje stvara tehnologija. Verovatno e
morati da se koriste i bioloke metode. Ve smo spomenuli upotrebu lekova u te svrhe.
Neurologija moe da obezbedi kanale za modifikaciju ljudskog uma. Genetski inenjering
ljudskih bia se ve primenjuje u obliku genetske terapije i nema sumnje da e takvi
metodi vremenom biti korieni i za modifikaciju onih delova tela koji utiu na mentalnu
aktivnost.
150. Kao to smo spomenuli u paragrafu 134, ini se da industrijsko drutvo ulazi u period
ozbiljnih poremeaja, delom zbog problema sa ljudskim ponaanjem, a delom zbog eko-
nomskih i ekolokih problema. A znaajan deo ekonomskih i ekolokih problema potie
od naina na koji se ljudi ponaaju. Otuenje, samopotcenjivanje, depresija, neprijatelj-
stvo, buntovnitvo; deca koja nee da ue, tinejderske bande, upotreba droga, silovanje,
zlostavljanje dece, drugi zloini, nesiguran seks, maloletnika trudnoa, rast populacije,
politika korupcija, rasna mrnja, etniki sukobi, ogoreni ideoloki konflikti (na primer,
oko prava na abortus), politiki ekstremizam, terorizam, sabotaa, antireimske grupe,
huliganstvo, sve to ugroava sm opstanak sistema. Zato e sistem biti PRISILJEN da
upotrebi sva praktina sredstva za kontrolu ljudskog ponaanja.

35
151. Drutveni poremeaji s kojima se danas suoavamo sigurno nisu posledica pkog
sluaja. Oni mogu biti samo posledica uslova koje sistem namee ljudima. (Ovde smo iz-
neli tvrdnju da je jedan od najvanijih takvih uzroka naruavanje procesa sticanja moi.)
Ako sistem uspe da uspostavi dovoljan stepen kontrole nad ljudskim ponaanjem radi
svog opstanka, doi e do nove prekretnice u ljudskoj istoriji. Za razliku od vremena ka-
da su granice ljudske izdrljivosti ograniavale razvoj drutva (kao to smo objasnili u
paragrafima 143 i 144), industrijsko-tehnoloko drutvo bie u stanju da te granice preva-
zie modifikujui ljude, uz pomo psiholokih ili biolokih metoda ili i jednih i drugih. U
budunosti, drutveni sistemi nee biti podeeni tako da odgovaraju potrebama ljudskih
bia. Naprotiv, ljudska bia bie prilagoena potrebama sistema. (27)
152. Uopteno govorei, tehnoloka kontrola ljudskog ponaanja verovatno nee biti spro-
voena sa totalitarnim namerama, niti ak sa svesnom eljom da se ogranii ljudska slo-
boda. (28) Svaki novi korak u nametanju kontrole nad ljudskim umom bie preduziman
kao racionalan odgovor na neki problem s kojim se drutvo suoava, kao to su lee-
nje alkoholizma, smanjivanje stope kriminala ili podsticanje mladih da se posvete nauci
i tehnikim zanimanjima. U mnogim sluajevima koristie se humanistiko opravdanje.
Na primer, kada psihijatar prepie depresivnom pacijentu neki antidepresant, on tom po-
jedincu oigledno ini uslugu. Bilo bi nehumano uskratiti lek nekome kome je potreban.
Kada roditelji alju svoju decu u centre Sylivian Learnig, da bi ova tamo bila manipulisana
tako da se sa entuzijazmom bace na uenje, oni to ine iz brige za dobrobit svoje dece. Mo-
gue je da bi neki od tih roditelja voleli da nije potrebno prolaziti kroz neku specijalistiku
obuku da bi se dobio posao ili smatraju da njihovom detetu ne treba ispirati mozak samo
zato da bi postalo kompjuterski treber. Ali, ta oni tu mogu? Ne mogu da promene dru-
tvo, a njihovo dete moda nee moi da nae posao ako ne ovlada odreenim vetinama.
I onda ga alju Silvijanu.
153. Zato je mogue da kontrola ljudskog ponaanja nee biti sprovoena na osnovu sra-
unate odluke vlasti ve kroz proces drutvene evolucije (RAPIDNE evolucije, u svakom
sluaju). Taj proces bie neodoljiv, zato to e svako novo dostignue, posmatrano samo
po sebi, izgledati korisno; ili e se initi da je zlo ugraeno u njegov nastanak opravdano
ili da je makar manje zlo nego da tog dostignua nije ni bilo (videti paragraf 127). Na
primer, propaganda se koristi u mnoge dobre svrhe, kao to su borba protiv zlostavlja-
nja dece ili rasne mrnje (videti napomenu br. 14). Seksualno obrazovanje je oigledno
korisno, ali ono za ishod (u meri u kojoj je uspeno) ima oblikovanje seksualnih stavova iz-
van porodice i prenoenje vaspitanja u nadlenost drave, oliene u javnom obrazovnom
sistemu.
154. Pretpostavimo da je otkriven bioloki faktor koji poveava anse da neko dete izras-
te u kriminalca i da neki oblik genetske terapije moe da taj faktor ukloni. (29) Naravno,
veina roditelja ija deca imaju tu crtu poslae ih na takvu terapiju. Bilo bi nehumano pos-
tupiti drugaije, poto e dete najverovatnije imati bedan ivot ako odraste u kriminalca.
Ali, veina primitivnih drutava, za razliku od naeg, ima nisku stopu kriminala, iako ne-
maju visokotehnoloke metode ili tako surov sistem kanjavanja. Poto nema osnova za
pretpostavku da moderni ovek ima jae uroene predatorske sklonosti od primitivnog
oveka, onda visoka stopa kriminala mora biti posledica pritisaka koje moderni uslovi na-
meu ljudima, a kojima ovi ne mogu ili nee da se prilagode. Tako tretman za uklanjanje
potencijalno kriminalnih sklonosti makar delimino nagovetava reinenjering ljudskih
bia u skladu sa zahtevima sistema.

36
155. Nae drutvo je sklono da smatra za bolest svaki oblik miljenja ili ponaanja koji
nije u skladu sa sistemom. I to je razumljivo, utoliko to neuklapanje pojedinca u sistem
izaziva kako linu patnju, tako i probleme za sistem. Zato se manipulacija pojedincem
radi njegovog uklapanja u sistem vidi kao lek za bolest i samim tim kao neto dobro.
156. U paragrafu 127 smo naglasili da ako korienje nekog novog tehnolokog izuma U
POETKU nije obavezno, ono NE OSTAJE takvo, zato to nove tehnologije menjaju dru-
tvo na nain koji funkcionisanje pojedinca bez korienja te tehnologije ini tekim ili
nemoguim. To vai i za tehnologiju ljudskog ponaanja. U svetu u kojem veina mladih
prolazi kroz programe koji treba da ih zainteresuju za uenje, roditelji e praktino biti
prisiljeni da ih u to ukljue; u suprotnom, ona bi, kada odrastu, bila neznalice, u poreenju
sa ostalima i ne bi mogla da nau posao. Ili pretpostavimo da je otkriven neki bioloki
tretman, bez nepoeljnih sporednih efekata, koji smanjuje psiholoki stres od kojeg u na-
em drutvu pati mnogo ljudi. Ako veliki broj ljudi odlui da proe kroz taj tretman, onda
e opti nivo stresa u drutvu biti smanjen, tako e sistem moi da pojaa pritiske koji iza-
zivaju stres. U stvari, neto slino tome se ve deava s jednim od najvanijih psiholokih
sredstava kojima ovo drutvo raspolae, a koje ljudima omoguava da smanje (ili makar
privremeno izbegnu) stres: naime, sa industrijom zabave (videti paragraf 147). Potronja
masovne zabave nije obavezna: nijedan zakon ne zahteva od nas da gledamo televiziju,
da sluamo radio, itamo magazine. Ali, zabava je ipak postala sredstvo za izbegavanje
ili smanjivanje stresa od kojeg je veina nas postala zavisna. Svi priaju o tome kako je
televizija ubre, ali skoro svi je gledaju. Malo je onih koji su se otarasili te navike i teko
je nai osobu koja danas ne koristi NEKI oblik masovnih medija. (A opet, sve do nedavno
u ljudskoj istoriji, ljudima je bilo sasvim dobro bez takve zabave, osim one koju je svaka
lokalna zajednica pravila za sebe.) Bez industrije zabave sistem verovatno ne bi mogao da
proizvodi tako velike pritiske koji izazivaju stres, kao to mu danas uspeva.
157. Ako pretpostavimo da industrijsko drutvo preivi, lako je mogue da tehnologija
ostvari praktino potpunu kontrolu nad ljudskim ponaanjem. Smatra se nespornim da
su ljudsko miljenje i ponaanje najveim delom bioloki uslovljeni. Kao to pokazuju
eksperimenti, oseanja kao to su glad, zadovoljstvo, bes ili strah mogu biti ukljuena i
iskljuena elektrinom stimulacijom odreenih delova mozga. Pamenje moe biti izbri-
sano oteivanjem delova mozga ili se moe izbaciti na povrinu elektrinom stimulaci-
jom. Narkotici mogu da izazivaju halucinacije ili da menjaju raspoloenje. Nematerijalna
ljudska dua moda postoji ili ne postoji; ali, ako postoji, ona je oigledno slabija od bi-
olokih mehanizama ljudskog ponaanja. Da nije tako, istraivai ne bi mogli tako lako
da manipuliu oseanjima i ponaanjem ljudi, koristei narkotike i elektrinu struju.
158. Bilo bi prilino nepraktino kada bi svi ljudi imali elektrode u glavama kako bi ih
vlast drala pod kontrolom. Ali, injenica da su ljudske misli i oseanja toliko otvoreni za
bioloku intervenciju pokazuje da je problem kontrole ljudskog ponaanja pre svega teh-
nike prirode; to je problem neurona, hormona i sloenih molekula; ona vrsta problema
koja je otvorena za intervenciju nauke. Ako imamo u vidu izuzetna dostignua naeg dru-
tva u reavanju tehnikih problema, vrlo je verovatno da e i u oblasti kontrole ljudskog
ponaanja doi do velikog napretka.
159. Da li e otpor javnosti spreiti uvoenje tehnoloke kontrole ljudskog ponaanja?
To bi se sigurno dogodilo kada bi sve takve mere bile uvedene odjednom. Ali, poto e
tehnoloka kontrola biti uvedena postepeno, u malim koracima, nee biti racionalnog i

37
 efikasnog otpora javnosti. (Videti paragrafe 127, 132 i 153.)
160. One kojima sve ovo zvui kao nauna fantastika, podseamo da je jueranja nau-
na fantastika dananja injenica. Industrijska revolucija je radikalno promenila ovekovo
okruenje i nain ivota, tako moemo oekivati da e, sa sve veom primenom tehno-
logije na ljudsko telo i um i sm ovek biti izmenjen jednako radikalno kao i njegovo
okruenje i nain ivota.

Ljudska vrsta na raskru

161. Ali, malo smo pourili s naom priom. Jedno je razvijati u laboratoriji niz psiho-
lokih ili biolokih tehnika za manipulaciju ljudskih bia, a neto sasvim drugo integra-
cija tih tehnika u funkcionalni drutveni sistem. Ovaj drugi problem je mnogo tei. Na
primer, tehnike obrazovne psihologije nesumnjivo dobro funkcioniu u laboratorijskim
kolama, u kojima su i razvijene, ali njih nije lako efikasno primeniti na ceo obrazovni
sistem. Svi znamo kakve su mnoge nae kole. Uitelji su suvie zauzeti oduzimanjem
noeva i pitolja od dece da bi imali kad da ih podvrgnu najnovijim tehnikama za nji-
hovo pretvaranje u kompjuterske trebere. I zato, uprkos svim tehnikim dostignuima
u istraivanju ljudskog ponaanja, sistem se do danas nije pokazao naroito uspenim u
kontroli ljudskih bia. Ljudi ije je ponaanje sistem uglavnom uspeo da stavi pod kon-
trolu pripadaju tipu koji bi se mogao nazvati burujskim. Ali, sve je vie onih koji se, na
ovaj ili onaj, nain bune protiv sistema: socijalnih parazita, tinejderskih bandi, kultista,
satanista, radikalnih ekologa, aktivista, itd.
162. Sistem je trenutno obuzet grozniavom borbom za prevazilaenje odreenih proble-
ma koji ugroavaju njegov opstanak, meu kojima se, kao jedan od najvanijih, izdvaja
problem ljudskog ponaanja. Ako sistem, u relativno kratkom roku, uspe da uspostavi do-
voljan stepen kontrole nad ljudskim ponaanjem, onda e verovatno preiveti. U suprot-
nom, propada. Smatramo da e se to pokazati u nekoliko sledeih decenija, u narednih 40
do 100 godina.
163. Pretpostavimo da sistem preivi krizu iz sledeih nekoliko decenija. Do tada e mo-
rati da rei ili da makar stavi pod kontrolu glavne probleme s kojima se suoava, posebno
problem socijalizacije ljudskih bia; drugim reima, morae da ljude uini dovoljno pi-
tomim, tako da njihovo ponaanje vie ne predstavlja pretnju po sistem. Kada se to pos-
tigne, verovatno vie nee biti prepreka za razvoj tehnologije. Ona e moi da napreduje
ka svom loginom ishoditu: potpunoj kontroli svega to postoji na Zemlji, ukljuujui
ljudska bia i sve druge vane organizme. Sistem moe postati jedinstvena, monolitna
organizacija ili biti razbijen, u manjoj ili veoj meri, na odreen broj organizacija, koje
e se meusobno nadmetati i saraivati, kao to je to sluaj s dananjim vladama, korpo-
racijama i drugim velikim organizacijama. Ljudska sloboda e uglavnom nestati, zato to
e pojedinci i male grupe biti nemoni naspram velikih organizacija, naoruanih, pored
instrumenata za nadzor i fiziku prinudu, supertehnologijom i arsenalom vrhunskih psi-
holokih i biolokih orua za manipulaciju. Samo e mali broj ljudi imati stvarnu mo, ali
ak e i njihova sloboda biti vrlo ograniena, zato to e i njihovo ponaanje biti regulisa-
no; kao to i dananji politiari i korporacijski menaderi mogu da zadre mo samo ako
se kreu u odreenim, vrlo uskim granicama.

38
 164. Ne treba misliti da e sistem prestati da razvija nove tehnike za kontrolu ljudskih
bia i prirode kada se kriza iz narednih nekoliko decenija okona i poveana kontrola
vie ne bude neophodna za opstanak sistema. Naprotiv, kada teka vremena prou, sistem
e nastaviti da jo bre uspostavlja kontrolu nad ljudima i prirodom, zato to vie nee
biti sputavan sadanjim tekoama. Opstanak nije glavni motiv za poveavanje kontrole.
Kao to smo objasnili u paragrafima 8790, tehniari i naunici e nastaviti sa svojim
poslom, uglavnom kao zamenskom aktivnou; drugim reima, oni e svoju potrebu za
sticanjem moi zadovoljavati reavanjem tehnikih problema. Nastavie da se bave time
s nesputanim entuzijazmom; a meu najzanimljivijim i najizazovnijim problemima bie
razumevanje ljudskog tela i uma, kao i mogunosti intervencije nad njihovim razvojem.
Sve za dobrobit oveanstva, naravno.
165. Ali, pretpostavimo da se potresi koji slede u narednim decenijama pokau pretekim
za sistem. Ako sistem propadne, moda e uslediti period haosa, nemirnih vremena, kao
to se u istoriji ve dogaalo. Nemogue je predvideti ta se sve moe izroditi iz takvih
okolnosti, ali ljudska vrsta e u svakom sluaju dobiti novu ansu. Najvea opasnost bi-
e obnavljanje industrijskog sistema u prvih nekoliko godina posle sloma. Mnogi ljudi
(posebno oni gladni moi) bie veoma zainteresovani da fabrike ponovo prorade.
166. Zato e svi oni koji mrze ropstvo, koje industrijski sistem namee ljudskoj vrsti, mo-
rati da se suoe s dva zadatka. Prvo, moramo raditi na zaotravanju drutvenih tenzija
koje potresaju sistem, da bismo poveali anse za njegov slom ili za njegovo slabljenje, u
meri koja e omoguiti revoluciju protiv njega. Drugo, neophodno je razviti i propagira-
ti ideologiju koja se suprotstavlja tehnologiji i industrijskom drutvu, kada i ako sistem
bude dovoljno oslabljen. U tom sluaju, takva ideologija e pomoi da sistem ne bude
obnovljen. Trebalo bi unititi fabrike, spaliti tehnike knjige, itd.

Ljudska patnja
167. Industrijski sistem nee propasti samo zbog revolucionarnog delovanja. Bie neoset-
ljiv na revolucionarne napade ukoliko ga njegovi sopstveni razvojni problemi ne dovedu
u ozbiljne tekoe. Prema tome, ako sistem propadne, to e biti ili spontano ili kroz proces
koji e biti delom spontan, a delom potpomognut aktivnou revolucionara. Ako doe do
naglog sloma, mnogo ljudi e umreti, zato to je svetska populacija prekoraila sve grani-
ce rasta, tako da se vie ne moe prehranjivati bez napredne tehnologije. ak i ako slom
bude dovoljno postepen, a populacija smanjena vie zbog manjeg nataliteta, nego zbog
poveane smrtnosti, proces deindustrijalizacije e najverovatnije biti veoma haotian i
doneti mnogo patnje. Naivno je misliti da se tehnologija moe iskljuivati po fazama, na
neki ureen nain, posebno zato to e tehnofili na svakom koraku pruati estok otpor.
Da li bi onda bilo okrutno raditi na slomu sistema? Moda, ali moda i ne. Pre svega, re-
volucionari nee moi da unite sistem ako on ve nema dovoljno problema, koji bi ga
vremenom ionako doveli do sloma; ali, to sistem postaje vei, to e posledice njegovog
sloma biti tee; zato je mogue da revolucionari, koji rade na ubrzavanju sloma, zapravo
smanjuju razmere katastrofe.
168. Drugo, treba izvagati, s jedne strane borbu i smrt, a s druge gubitak slobode i dos-
tojanstva. Za mnoge od nas, sloboda i dostojanstvo su mnogo vaniji nego dug ivot ili
izbegavanje fizikog bola. Osim toga, svi emo jednog dana umreti i zato je moda bolje

39
 umreti borei se za opstanak ili s nekim ciljem, nego proiveti dug, ali prazan i besmislen
ivot.
169. Tree, uopte nije izvesno da e opstanak sistema doneti manje patnje, nego njegov
slom. Sistem je ve izazvao beskrajnu patnju irom sveta i nastavlja da je proizvodi. Drev-
ne kulture, koje su vekovima pruale ljudima zadovoljavajui odnos s blinjima i okrue-
njem, bile su razorene u dodiru sa industrijskim drutvom, to je za posledicu imalo ceo
niz ekonomskih, ekolokih, drutvenih i psiholokih problema. Jedna od posledica pro-
dora industrijskog drutva bio je i poremeaj tradicionalnih naina za kontrolu raanja.
Odatle populaciona eksplozija i sve njene posledice. Tu je zatim i iroko rasprostranjena
psiholoka patnja u navodno bogatim zemljama Zapada (videti paragrafe 44 i 45). Niko ne
zna kakve e biti posledice unitavanja ozonskog omotaa, efekta staklene bate i drugih,
nepredvidivih ekolokih problema. A kao to pokazuje irenje nuklearnog naoruanja,
nove tehnologije se ne mogu drati podalje od ruku diktatora i neodgovornih nacija Tre-
eg sveta. Da li se ikome svia pomisao ta bi Irak ili Severna Koreja mogli da urade sa
genetskim inenjeringom?
170. Ah! kau tehnofili, Nauka er sve to srediti! Pobediemo glad, eliminisati psiho-
loku patnju, uiniti da svi budu zdravi i sreni! Da, naravno. To nam priaju ve 200
godina. Industrijska revolucija je trebalo da iskoreni siromatvo, uini svakoga srenim,
itd. Stvarni rezultati su bili potpuno drugaiji. Tehnofili su beznadeno naivni (ili skloni
samoobmanjivanju) u svom pristupu drutvenim problemima. Oni nisu svesni injenice
(ili je ignoriu) da kada se velike promene, ak i naizgled korisne, uvedu u drutvo, one
proizvode niz manjih promena, veinom nepredvidljivih (paragraf 103). Rezultat je dru-
tveni poremeaj. Zato je vrlo verovatno da e tehnofili, u svojim nastojanjima da pobede
glad i bolest, kao i da pripitome i usree ljude, malo po malo, stvoriti drutveni sistem
optereen uasnim problemima, mnogo veim od dananjih. Na primer, naunici se raz-
meu da e pobediti glad stvarajui nove, genetski modifikovane jestive biljke. Ali, to e
ljudskoj populaciji omoguiti neogranien rast, a dobro je poznato da gomilanje povea-
va stres i agresivnost. To je samo jedan od primera za one PREDVIDLJIVE probleme koji
e se pojaviti. Naglaavamo da e, kao to pokazuju ranija iskustva, tehnoloki progres
izazvati i nove probleme, koje je NEMOGUE predvideti (paragraf 103). U stvari, jo od
Industrijske revolucije, tehnologija je drutvu samo donosila nove probleme, mnogo bre
nego to je ono uspevalo da rei stare. Zato je potreban dugaak i bolan period ispitivanja
da bi tehnofili odstranili sve bagove iz svog Vrlog Novog Sveta (ako u tome ikada uspeju).
U meuvremenu, bie mnogo patnje. Prema tome, uopte nije jasno kako e opstanak
industrijskog drutva biti manje bolan nego njegov slom. Tehnologija je dovela ljudsku
vrstu u poziciju iz koje nema lakog izlaza.

Budunost
171. Ali, pretpostavimo da je industrijsko drutvo preivelo i da su iz sistema uklonjeni
svi bagovi, tako da ono funkcionie bez smetnji. Kakvo bi to drutvo bilo? Razmotriemo
nekoliko mogunosti.
172. Prvo, poimo od toga da su naunici uspeli da razviju inteligentne maine koje sve
mogu da rade bolje od ljudi. U tom sluaju, sav rad bi obavljao masivni, visokoorganizo-
vani sistem maina i nikakav ljudski napor ne bi bio potreban. Mogua su dva scenarija:

40
da mainama bude dozvoljeno samostalno donoenje odluka, bez ljudskog nadzora ili da
ljudska kontrola nad mainama bude zadrana.
173. Ako maine budu donosile sve odluke, onda nikako neemo moi da utiemo na
posledice, poto bi ponaanje takvih maina bilo nepredvidljivo. Samo ukazujemo da bi
sudbina ljudske vrste mogla nai u milosti i nemilosti maina. Moglo bi se prigovoriti
da ljudi nikada nee biti toliko ludi da svu mo prepuste mainama. Ali, mi ne tvrdimo
ni da e ljudi dobrovoljno prepustiti vlast mainama, niti da e maine samoinicijativno
preuzeti vlast. Samo ukazujemo da bi ljudska vrsta mogla lako postati toliko zavisna od
maina, da ne bi imala drugog praktinog izbora osim da prihvati sve njihove odluke.
Poto e drutvo i problemi s kojima se ono suoava postajati sve sloeniji, a maine sve
inteligentnije, ljudi e im preputati sve vie odluka, prosto zato to e to donositi bolje
rezultate. Vremenom e moda biti dostignut stepen u kojem e odluivanje o stvarima
neophodnim za odravanje sistema postati toliko sloeno da e se ljudska bia pokazati
nedovoljno inteligentnim. U toj taki, maine e imati stvarnu kontrolu. Ljudi nee moi
da prosto iskljue maine, zato to e toliko zavisiti od njih da bi njihovo iskljuivanje
bilo isto to i samoubistvo.
174. S druge strane, mogue je da e ljudi zadrati kontrolu nad mainama. U tom slua-
ju, proseni ovek bi mogao da ima kontrolu nad nekim mainama u linom vlasnitvu,
kao to su kola ili raunar, ali kontrola nad velikim mainskim sistemima bila u rukama
siune elite kao i danas, samo uz dve razlike. Zahvaljujui naprednim tehnikama, elita
e imati jo veu kontrolu nad masama; a poto ljudski rad vie nee biti neophodan, ma-
se e postati suvian, nepotreban teret za sistem. Ako je elita beskrupulozna, ona moe
odluiti da prosto istrebi masu oveanstva. Ako je humana, moda e upotrebiti propa-
gandu ili neke druge psiholoke ili bioloke tehnike da bi smanjila natalitet, sve dok vei
deo oveanstva ne iezne, ostavljajui svet eliti. Ili, ako tu elitu ine liberali meka srca,
ona moe odluiti da preuzme ulogu dobrih pastira ljudske vrste. Oni e se postarati da
fizike potrebe svih ljudi budu podmirene, da sva deca odrastu u psiholoki higijenskim
uslovima, da svako ima dobar hobi kojim e biti potpuno okupiran i da svi oni koji mo-
gu postati nezadovoljni prou kroz tretman koji e izleiti njihov problem. Naravno,
ivot e biti besmislen, tako da e ljudi morati da budu bioloki ili psiholoki oblikovani
kako bi se uklonila njihova potreba za sticanjem moi ili naveli da tenju ka moi skrenu
u neki bezazleni hobi. Ta izmenjena ljudska bia bi u takvom drutvu mogla biti srena,
ali sigurno ne bi bila slobodna. Bila bi svedena na nivo domaih ivotinja.
175. Ali, pretpostavimo da naunici nisu uspeli da razviju vetaku inteligenciju, tako da
je ljudski rad ostao neophodan. ak i tada, maine e obavljati sve vei broj prostijih zada-
taka, tako da e viak manje sposobnih radnika biti sve vei. (Vidimo da se to ve dogaa.
Ima mnogo ljudi kojima je teko ili nemogue da nau posao, zato to iz intelektualnih ili
psiholokih razloga ne mogu da steknu kvalifikacije koje bi ih uinile korisnim za sadanji
sistem.) Zaposlenima e biti postavljani sve vei zahtevi: morae da se sve vie obuavaju,
stalno stiu nove sposobnosti, budu sve pouzdaniji, prilagodljiviji i posluniji, jer e sve
vie liiti na elije nekog dinovskog organizma. Radni zadaci e biti sve specijalizovaniji,
tako da e njihov rad, u izvesnom smislu, izgubiti dodir sa stvarnou, poto e biti sve-
den samo na njen siuni deo. Sistem e morati da se slui svim sredstvima, psiholokim
ili biolokim, da bi ljude uinio pitomim, da bi stekli sposobnosti koje sistem zahteva i
da bi svoju potrebu za moi skrenuli ka nekom specijalizovanom zadatku. Ali, tvrdnja
da bi ljudi u takvom drutvu morali biti posluni zahteva dodatno objanjenje. Drutvo

41
 e moda smatrati da je konkurencija korisna, ukoliko bude raspolagalo nainima da je
usmeri na nain koji odgovara potrebama sistema. Zamislimo drutvo u kojem vlada bes-
krajna konkurencija oko pozicija koje donose presti i mo. Ali, svega nekolicina moe
dospeti na vrh, gde se nalazi jedina prava mo (videti kraj paragrafa 163). Takvo drutvo,
u kojem bi neko mogao da zadovolji svoju potrebu za moi samo ako gazi sve pred sobom
i drugima uskrauje priliku za sticanje moi, zaista bi bilo odbojno.
176. Mogu se zamisliti scenariji sastavljeni od elemenata koje smo upravo razmotrili. Na
primer, mogue je da e maine preuzeti veinu poslova od stvarnog, praktinog znaaja,
dok e ljudi obavljati relativno beznaajne zadatke. Sve govori da e, na primer, siloviti
razvoj uslunog sektora obezbediti posao za ljudska bia. Ljudi e provoditi vreme tako
to e jedni drugima glancati cipele, prevoziti jedni druge taksijima, praviti jedni drugima
razne rukotvorine, posluivati jedni druge u restoranima, itd. Nama to izgleda kao kraj-
nje bedan ishod za ljudsku vrstu i sumnjamo da bi veina ljudi nala ispunjenje u tako
besmislenim preokupacijama. Oni bi traili neke druge, opasnije aktivnosti (droge, zloin,
kultove, huliganske grupe), sve dok na kraju ne bi bili bioloki ili psiholoki oblikovani
tako da se prilagode takvom nainu ivota.
177. Suvino je napominjati da ovi scenariji ne iscrpljuju sve mogunosti. Oni samo uka-
zuju na ishode koji nam izgledaju najizvesniji. Ali, ne vidimo scenarije koji bi bili neto
verovatniji od ovih koje smo upravo opisali. Vrlo je verovatno da e, ako preivi narednih
40 do 100 godina, industrijsko-tehnoloki sistem vremenom razviti odreene opte karak-
teristike: pojedinci (barem oni buroaskog tipa, koji su integrisani u sistem, pokreu ga
i zato imaju svu mo) bie jo zavisniji od velikih organizacija; bie socijalizovani vie
nego ikada, a njihove fizike i mentalne sposobnosti bie u znaajnoj (moda i najveoj)
meri vetaki oblikovane, umesto da budu proizvod sluaja (ili Boje volje ili ega god);
a ono to e moda preostati od divlje prirode bie svedeno na uzorke za nauno istra-
ivanje i drano pod nadzorom i upravom naunika (i zato vie nee biti zaista divlje).
Posmatrano na due staze (recimo, u narednih nekoliko vekova), mogue je da ni ljudska
vrsta, kao ni neki drugi vani organizmi nee postojati u sadanjem obliku, zato to kada
jednom ponete da genetski menjate organizme nema razloga da se u nekoj taki zausta-
vite, tako da e se modifikacije verovatno nastaviti sve dok ovek i drugi organizmu ne
budu potpuno izmenjeni.
178. ta god da se dogodi, izvesno je da tehnologija za ljudska bia stvara novo fiziko i
drutveno okruenje, radikalno drugaije od spektra ivotnih uslova u kojem je prirodna
selekcija fiziki i psiholoki prilagoavala ljudsku vrstu. Ako se ovek ne prilagodi tom
novom okruenju, tako to e se vetaki izmeniti, onda e se prilagoditi kroz dugotrajan
i bolan proces prirodne selekcije. Prva mogunost je daleko izvesnija.
179. Zato je bolje odbaciti ceo ovaj smrdljivi sistem i preuzeti sve konsekvence.

Strategija
180. Tehnofili nas uvlae u krajnje neodgovornu avanturu u nepoznato. Mnogi vide ta
nam je doneo tehnoloki progres, ali ipak imaju pasivan stav prema tome, jer misle da
je to neminovno. Ali, mi (FC) ne mislimo da je to neminovno. Mislimo da to moe biti
zaustavljeno i sada emo naznaiti kako nameravamo da to izvedemo.

42
181. Kao to smo rekli u paragrafu 166, dva glavna zadatka su izazivanje drutvenih potre-
sa i nestabilnosti u industrijskom drutvu kao i razvijanje i propagiranje ideologije koja se
suprotstavlja tehnologiji i industrijskom sistemu. Kada sistem bude dovoljno uzdrman i
nestabilan, stvorie se uslovi za revoluciju protiv tehnologije. Obrazac bi mogao biti slian
onom iz revolucija u Francuskoj i Rusiji. I francusko i rusko drutvo su nekoliko decenija
pre svojih revolucija pokazivali sve vee znake stresa i slabosti. U meuvremenu, bile su
razvijene ideologije koje su ponudile vizije novog sveta, potpuno drugaijeg od starog.
Kada je stari sistem bio u dovoljnoj meri izloen dodatnim potresima (finansijska kriza u
Francuskoj, vojni poraz u Rusiji), bio je zbrisan revolucijom. Mi predlaemo neto slino.
182. Moglo bi se prigovoriti da su revolucije u Francuskoj i Rusiji bile neuspesi. Ali, veina
revolucija ima dva cilja. Jedan je da se uniti stari oblik drutva, a drugi da se stvori novo,
u skladu sa vizijom revolucionara. Francuski i ruski revolucionari nisu uspeli (sreom!)
da stvore drutvo o kojem su sanjali, ali su bili potpuno uspeni u unitavanju starog.
Nemamo iluzija o mogunosti stvaranja nekog novog, idealnog drutva. Na jedini cilj je
unitenje postojeeg.
183. Ali, ideologija koja eli snanu podrku, mora imati pozitivni ideal, isto koliko i ne-
gativni; ona mora biti ZA neto, kao to mora biti i PROTIV neega. Pozitivni ideal ko-
ji predlaemo je Priroda. Tanije, DIVLJA priroda: oni aspekti funkcionisanja Zemlje i
ivota na njoj koji su nezavisni od ljudskog upravljanja i slobodni od ovekovog mea-
nja i kontrole. A pod divljom prirodom podrazumevamo i ljudsku prirodu, koja za nas
predstavlja one aspekte funkcionisanja ovekovog bia koji nisu podvrgnuti regulaciji od
strane organizovanog drutva, nego su proizvod ili sluaja ili slobodne volje ili Boga (u
zavisnosti od vaih verskih ili filozofskih ubeenja.)
184. Priroda prua savren kontraideal tehnologiji i to iz nekoliko razloga. Priroda (sve
ono to je izvan moi sistema) je suprotnost tehnologiji (koja nastoji da beskonano iri
mo sistema). Veina ljudi e se sloiti da je priroda lepa; ona svakako ima ogromnu priv-
lanost. Radikalni ekolozi VE zagovaraju ideologiju koja uzdie prirodu i suprotstavlja
se tehnologiji. (30) Nije neophodno da se u ime prirode pravi neka utopijska himera ili
neki novi drutveni poredak. Priroda se sama brine o sebi: to je spontana kreacija koja je
postojala mnogo pre bilo kakvog ljudskog drutva; a tokom bezbrojnih vekova, mnoga od
njih su koegzistirala s prirodom ne nanosei joj veliku tetu. Tek sa Industrijskom revo-
lucijom posledice ljudskog drutva po prirodu su postale katastrofalne. Da bi taj pritisak
na nju popustio, nije neophodno stvarati neki poseban drutveni sistem; treba se samo
otarasiti industrijskog drutva. To, naravno, nee reiti sve probleme. Industrijsko dru-
tvo je ve nanelo strahovitu tetu prirodi i bie potrebno mnogo vremena da se ti oiljci
zacele. Pored toga, ak su je i neka preindustrijska drutva znaajno otetila. Ipak, oslo-
boenje od industrijskog drutva obavie veliki deo posla. To e ukloniti najgore pritiske
na prirodu, tako da e ona poeti da se oporavlja. To e unititi i kapacitet organizovanog
drutva za uspostavljanje sve vee kontrole nad prirodom (ukljuujui i ljudsku prirodu).
Kakvo god drutvo da nastane posle nestanka indutrijskog sistema, izvesno je da e ve-
ina iveti u bliskom dodiru s prirodom, zato to u odsustvu naprednih tehnologija nema
drugog naina na koji bi ljudi MOGLI iveti. Da bi se prehranili, morae da budu seljaci,
pastiri, ribari, lovci, itd. Pored toga, lokalna autonomija e se generalno poveati, zato
to e nedostatak naprednih tehnologija i brze komunikacije ograniiti kapacitete vlasti
i drugih velikih organizacija za kontrolu lokalnih zajednica.

43
185. Kada je re o negativnim posledicama eliminacije industrijskog drutva znate kako
kau: ne moete da pojedete svoj kolai i da ga opet imate. Da biste neto stekli, neto
morate da rtvujete.
186. Veina ljudi mrzi psiholoke konflikte. To je razlog zato izbegavaju bilo kakvo oz-
biljno razmiljanje o tekim drutvenim pitanjima i pristaju da im se ona predstavljaju
na prost, crno-beli nain: OVO je sasvim dobro, a ONO je sasvim LOE. Zato bi revoluci-
onarna ideologija trebalo da se razvija na dva nivoa.
187. Na suptilnijem nivou, ta ideologija treba da se obraa ljudima koji su inteligentni,
promiljeni i racionalni. Cilj je stvaranje jezgra koje e se industrijskom sistemu suprot-
staviti na racionalan, osmiljen nain, s punim uvaavanjem tekoa i problema koji se
tu javljaju, ali i sa sveu o ceni oslobaanja od njega. Posebno je vano privui ljude tog
tipa, zato to bi se oni mogli iskoristiti za uticaj na druge ljude. Njima bi se trebalo obra-
ati na to racionalnijem nivou. injenice nikada ne bi smele biti namerno iskrivljene, a
vatrene govore bi trebalo izbegavati. To ne znai da se ne treba obraati emocijama, nego
da to obraanje ne sme da iskrivljuje istinu ili ini bilo ta to bi ugrozilo intelektualni
kredibilitet te ideologije.
188. Na drugom nivou, tu ideologiju bi trebalo propagirati u jednostavnijem obliku, koji
e nemisleoj veini omoguiti da sukob izmeu tehnologije i prirode sagleda na nedvo-
smislen nain. Ali, ak ni na tom nivou ona ne bi smela biti izraena jeftinim, plahovitim
ili iracionalnim jezikom, koji odbija promiljene i racionalne ljude. Jeftina, zapaljiva pro-
paganda ponekad postie impresivne kratkorone efekte, ali bolje je vezati za sebe, na
due staze, mali broj inteligentnih i posveenih ljudi, nego raspaljivati strasti nemislee,
prevrtljive gomile, koja e promeniti stav im se pojavi neki galamdija koji raspolae bo-
ljim propagandnim trikovima. Ipak, zapaljiva propaganda e moda biti neophodna kada
se sistem priblii svom kolapsu i konanom sukobu rivalskih ideologija, koji e odluiti
koja e od njih biti dominantna posle nestanka starog sveta.
189. Pre tog konanog obrauna, revolucionari ne treba da oekuju da e veina ljudi biti
na njihovoj strani. Istoriju stvaraju aktivne, odlune manjine, a ne veina, koja retko kada
ima jasnu i celovitu ideju o tome ta zaista eli. Sve dok ne kucne as za konani prodor ka
revoluciji, (31) zadatak revolucionara nee biti zadobijanje povrne podrke veine, ve
stvaranje malog jezgra duboko posveenih ljudi. Kada je re o veini, bie dovoljno da
se ona uini svesnom postojanja nove ideologije i da se na nju esto podsea. Naravno,
podrka veine je poeljna, ali ne po cenu slabljenja jezgra ozbiljno posveenih ljudi.
190. Svaki oblik drutvenog sukoba podstie destabilizaciju sistema, ali treba voditi ra-
una koji se konflikti ohrabruju. Linija sukoba treba da ide izmeu mase ljudi i elite in-
dustrijskog drutva (politiara, naunika, viih menadera, vladinih funkcionera, itd.) Ta
linija NE SME ii izmeu revolucionara i veine ljudi. Na primer, bilo bi loe kada bi re-
volucionari usvojili strategiju osuivanja Amerikanaca zbog njihovih potroakih navika.
Umesto toga, prosenog Amerikanca treba opisati kao rtvu reklamne i marketinke in-
dustrije, koje su ga uvukle u kupovinu nepotrebnog smea i koje prua slabu utehu za
gubitak slobode. Svaki pristup treba da bude u skladu s injenicama. Moda je samo stvar
ugla posmatranja da li optuujete reklamnu industriju zbog manipulacije javnosti ili jav-
nost zbog toga to doputa da bude manipulisana. Ali, strateki gledano, u naelu treba
izbegavati optuivanje javnosti.

44
191. Treba dobro razmisliti pre nego to se ohrabri bilo koji drugi drutveni sukob osim
onog izmeu vladajue elite (to ukljuuje i tehnologiju) i najire javnosti (nad kojom
tehnologija ispoljava svoju mo). Pre svega, ti drugi sukobi esto odvlae panju od onih
najvanijih (izmeu vladajue elite i obinih ljudi, izmeu tehnologije i prirode); drugo,
neki sukobi mogu ak podstai tehnologizaciju, ako svaka strana pokua da iskoristi teh-
noloku mo da bi stekla prednost u odnosu na protivnike. To se jasno vidi u sukobima
izmeu nacija, kao i u unutranjim etnikim sukobima. Na primer, u Americi, mnogi cr-
naki lideri grozniavo nastoje da Afroamerikancima pribave mo, traei za njih mesto
u tehnolokoj i politikoj eliti. Oni hoe da tu bude to vie crnih vladinih slubenika,
naunika, korporacijskih menadera i tako redom. Na taj nain oni samo pomau utapa-
nje afroamerike podkulture u tehnoloki sistem. Uopteno govorei, treba ohrabrivati
samo one drutvene sukobe koji se uklapaju u sukob izmeu vladajue elite i obinih
ljudi, odnosno tehnologije i prirode.
192. Ali, nain za ohrabrivanje etnikih sukoba NE SME biti militantno zagovaranje ma-
njinskih prava (videti paragrafe 21 i 29). Umesto toga, iako manjine trpe manje ili vee ne-
pravde, revolucionari treba da naglaavaju da su te nepravde od perifernog znaaja. Na
pravi neprijatelj je industrijsko-tehnoloki sistem, a u borbi protiv tog sistema etnike
razlike nemaju nikakav znaaj.
193. Revolucija na koju mislimo ne mora nuno da znai oruani ustanak protiv bilo ko-
je vlade. Ona moe, ali ne mora da ukljuuje fiziko nasilje. To nee biti POLITIKA
revolucija. Njen fokus e biti na tehnologiji i ekonomiji, ne na politici. (32)
194. Revolucionari bi verovatno trebalo da IZBEGAVAJU dolazak na vlast, legalnim ili ne-
legalnim sredstvima, sve dok industrijski sistem ne bude oslabljen do take sloma i kada
veina ljudi bude videla kao neuspeh. Pretpostavimo da neka zelena partija na izborima
osvoji veinu mesta u Kongresu Sjedinjenih Drava. Da ne bi izneverila ili razvodnila svo-
ju ideologiju, ona e morati da preduzme energine mere za zaustavljanje ekonomskog
rasta. Posledice tih mera bie katastrofalne za prosene ljude: doi e do masovne neza-
poslenosti, oskudice roba, itd. ak i kada bi najgore posledice bile izbegnute nadljudski
vetom upravom, ljudi bi opet morali da se lie luksuznih roba od kojih su postali zavisni.
Nezadovoljstvo bi raslo, zelena partija bi bila zbaena sa vlasti, a revolucionari prisilje-
ni na teak uzmak. Zato revolucionari ne bi trebalo da osvajaju vlast sve dok sistem ne
dospe u takvu pometnju da svakome bude jasno da je to posledica smog industrijskog
sistema, a ne politikog delovanja revolucionara. Revolucija protiv tehnologije mora biti
revolucija odmetnika, revolucija odozdo, a ne odozgo.
195. Revolucija mora biti internacionalna i svetska. Ona se ne moe izvoditi od nacije
do nacije. Kad god neko predloi da bi, na primer, Ujedinjene Nacije trebalo da zausta-
ve tehnoloki progres ili ekonomski rast, ljudi poinju da histeriu i vrite kako e nas,
ako ponemo da tehnoloki zaostajemo, Japanci pretei. Sveti roboti! Planeta e izleteti
iz svoje orbite, ako Japancima ikada uspe da prodaju vie kola nego mi! (Nacionalizam je
moan promoter tehnologije.) Neki malo trezveniji tvrde da bi svet mogao pasti u ruke
diktatora, ako relativno demokratske nacije zaostanu u tehnolokom razvoju, a diktator-
ske nacije, kao to su Kina, Vijetnam i Severna Koreja, nastave na napreduju. To je razlog
zato industrijski sistem treba napasti u svim nacijama istovremeno, koliko je to mogue.
Istina, nema garancija da bi industrijski sistem mogao biti uniten u priblino isto vreme
irom sveta i ak je razumljiva bojazan da bi pokuaj ruenja sistema vodio ka tome da

45
ga preuzmu diktatori. To je rizik koji treba preuzeti. A vredelo bi ga preuzeti, zato je to
je razlika izmeu demokratskog industrijskog sistema i onog pod kontrolom diktatora
mala, u poreenju s razlikom izmeu industrijskog i neindustrijskog sistema. (33) ak bi
se moglo rei da je industrijski sistem pod kontrolom diktatora povoljniji, zato to su se
takvi sistemi obino pokazivali neefikasnim i samim tim skloniji slomu. Pogledajte Kubu.
196. Revolucionari treba da razmotre povoljne efekte nekih mera koje nastoje da svet-
sku ekonomiju poveu u jedinstvenu celinu. Sporazumi o slobodnoj trgovini, kao to su
NAFTA ili GATT, verovatno su tetni po ivotno okruenje na krae staze, ali dugorono
gledano, to moda ima neke prednosti zato to poveava meuzavisnost nacija. Bilo bi lak-
e unititi sistem na svetskom nivou, ako je svetska ekonomija toliko povezana da bi njen
slom u bilo kojoj od najvanijih nacija imao za posledicu slom u svim industrijalizovanim
delovima sveta.
197. Neki ljudi govore kako moderni ovek ima previe moi, suvie kontrole nad priro-
dom; takvi se zalau za pasivnije ponaanje ljudske vrste. U najboljem sluaju, ti ljudi se
izraavaju neprecizno, zato to ne vide razliku izmeu moi VELIKIH ORGANIZACIJA i
moi POJEDINACA i MALIH GRUPA. Pogreno je zagovarati odricanje od moi i pasiv-
nost, zato ljudi imaju POTREBU za moi. Moderni ovek kao kolektivni entitet to jest,
kao industrijski sistem ima neogranienu mo nad prirodom i mi (FC) u tome vidimo
zlo. Ali, moderni POJEDINCI i MALE GRUPE imaju manje moi nego to je primitivni
ovek ikada imao. Uopteno govorei, najvei deo moi koju moderni ovek ima nad
prirodom, ne nalazi se u rukama pojedinaca ili malih grupa nego u rukama velikih orga-
nizacija. Proseni moderni POJEDINAC moe da raspolae moima tehnologije samo u
uskim granicama i pod nadzorom i kontrolom sistema. (Za sve vam je potrebna neka do-
zvola, a s dozvolama idu i pravila i propisi.) Pojedinac raspolae samo onim tehnolokim
moima koje mu sistem odobri. Njegova LINA mo nad prirodom je zanemarljiva.
198. Primitivni POJEDINCI i MALE GRUPE zapravo imaju znaajnu mo nad prirodom;
ili bi moda trebalo rei, UNUTAR prirode. Kada je primitivnom oveku potrebna hrana,
on zna kako da pronae i pripremi jestivo korenje, kako da prati divlja i ulovi je runo
napravljenim orujem. On zna kako da se zatiti od hladnoe, kie, opasnih ivotinja,
itd. Primitivni ovek je nanosio relativno malu tetu prirodi zato to je KOLEKTIVNA
mo primitivnog drutva bila zanemarljiva u odnosu na KOLEKTIVNU mo industrijskog
drutva.
199. Umesto odricanja od moi i pasivnosti, treba zagovarati slamanje moi INDUSTRIJ-
SKOG SISTEMA, zato to e to drastino POVEATI mo POJEDINACA i MALIH GRU-
PA.
200. Sve dok industrijski sistem ne bude teko oteen, njegovo unitenje treba da bude JE-
DINI cilj revolucionara. Drugi ciljevi e samo odvlaiti panju i energiju od onog glavnog.
Jo vanije, ako revolucionari dozvole sebi da imaju bilo kakav drugi cilj osim unitenja
tehnologije, doi e u iskuenje da je koriste kao sredstvo za ostvarenje tog drugog cilja.
Ako podlegnu tom iskuenju, pae pravo u zamku tehnologije, zato to je moderna teh-
nologija jedinstven, vrsto organizovan sistem, u kojem, ako hoete da iskoristite NEKU
tehnologiju, morate da zadrite VEINU drugih tehnologija, tako da na kraju rtvujete
samo njen simbolini deo.
201. Recimo da revolucionari postave kao cilj drutvenu pravdu. Imajui u vidu ljudsku
prirodu, drutvena pravda nije neto to dolazi spontano; ona se mora zavesti silom. Da

46
 bi je zaveli, revolucionari moraju zadrati centralizovanu organizaciju i kontrolu. Bie im
potrebna sredstva za brz transport i komunikaciju na velikim udaljenostima, pa tako i sva
tehnologija na kojoj poivaju transportni i komunikacioni sistemi. Da bi nahranili i ode-
nuli siromane, revolucionari e morati da koriste poljoprivredu, proizvodne tehnologije
i tako redom. Prema tome, pokuaj da se postigne drutvena pravda, primorae ih da za-
dre najvei deo tehnolokog sistema. Nije stvar u tome da imamo neto protiv drutvene
pravde, nego da se ne dozvoli da to omete pokuaj osloboenja od tehnolokog sistema.
202. Bilo bi beznadeno kada bi revolucionari pokuali da napadnu sistem, a da pri tom
ne koriste NEKE tehnologije. Ako, nita drugo, potrebni su im komunikacioni mediji radi
irenja njihove poruke. Ali, oni treba da koriste modernu tehnologiju samo u JEDNU
svrhu: radi napada na tehnoloki sistem.
203. Zamislimo alkoholiara koji sedi ispred bureta vina. Zamislimo kako govori sebi,
Vino ti nee koditi, ako ga pije umereno. U stvari, u malim koliinama, ono je zdravo!
Nee mi nita smetati ako popijem samo gutljaj Znate ta onda sledi. Nikada ne gubite
iz vida da se ljudi prema tehnologiji odnose kao alkoholiar prema buretu vina.
204. Revolucionari treba da imaju to je mogue vie dece. Nauno je dokazano da su
drutveni stavovi u znaajnoj meri nasledni. Ne kaemo da je drutveni stav direktna
posledica neije genetske konstitucije, ve da su karakterne crte delimino nasledne i da
one, u konkretnom drutvenom kontekstu, tee da osobu uine sklonijom ovom ili onom
drutvenom stavu. Ti nalazi su bili osporavani, ali prilino neubedljivo i to, po svemu
sudei, iz ideolokih razloga. U svakom sluaju, niko ne spori da su deca, u proseku, sklona
da zauzmu drutvene stavove sline stavovima svojih roditelja. S nae take gledita, nije
vano da li se ti stavovi prenose genetski ili vaspitanjem. U oba sluaja, injenica je da se
oni PRENOSE.
205. Problem je u tome to se ljudi skloni pobuni protiv industrijskog sistema brinu zbog
rasta populacije, tako da esto imaju malo dece ili ih nemaju uopte. Na taj nain oni mo-
da preputaju svet ljudima koji podravaju ili makar toleriu industrijski sistem. Da bi se
obezbedilo jaanje sledee generacije revolucionara, potrebno je da se sadanja generacija
to vie reprodukuje. Time e neznatno pogorati problem prevelike populacije. Najvani-
ji problem je unitenje industrijskog sistema, zato to e posle njegovog nestanka ljudska
populacija neminovno opasti (videti paragraf 167); u suprotnom, ukoliko industrijski sis-
tem preivi, on e nastaviti s razvijanjem novih tehnika za proizvodnju hrane, koje e
omoguiti praktino neogranien rast populacije.
206. Kada je re o revolucionarnoj strategiji, jedino na emu apsolutno insistiramo je da
jedini i svemu nadreeni cilj mora biti eliminacija moderne tehnologije i da se ne sme
dozvoliti da bilo koji drugi cilj bude vaniji. to se ostalog tie, revolucionari treba da
zauzmu empirijski stav. Ako iskustvo pokae da neki od iznetih predloga ne donose dobre
rezultate, treba ih odbaciti.

Dve vrste tehnologije

207. Jedan od prigovora koji e se verovatno uputiti naem vienju revolucije, glasi da je
takva revolucija osuena na propast, zato to je (kako se misli) tehnologija tokom istorije
samo napredovala, bez uzmaka, tako da je tehnoloka regresija nemogua. Ali, to nije
tano.

47
208. Razlikujemo dve vrste tehnologija: male i organizaciono-zavisne tehnologije. Ma-
le tehnologije su one koje se mogu koristiti u manjim zajednicama bez spoljne podr-
ke. Organizaciono-zavisne tehnologije su one koje zavise od velikih drutvenih orga-
nizacija. Ne znamo ni za jedan znaajan sluaj regresije u oblasti malih tehnologija. Ali,
organizaciono-zavisne tehnologije JESU nazadovale, kada bi drutvene organizacije od
kojih su zavisile doivele slom. Primer: kada se Rimsko carstvo raspalo, njegove male teh-
nologije su preivele, zato to je svaki veti seoski zanatlija mogao da napravi, na primer,
vodeniki toak, a svaki veti kova da napravi elik po rimskoj metodologiji i tako redom.
Ali, rimske organizaciono-zavisne tehnologije su NAZADOVALE. Njihovi akvadukti su
bili zaputeni i nikada nisu bili obnovljeni. Rimski sistem gradskih sanitarija bio je zabo-
ravljen, tako da su sanitarni sistemi evropskih gradova tek od nedavno dostigli nivo onih
iz starog Rima.
209. Razlog zato se ini da tehnologija stalno napreduje je to to su pre Industrijske revo-
lucije prevagu svuda imale male tehnologije. Ali, veina tehnologija razvijenih od Indus-
trijske revolucija na ovamo bila je organizaciono-zavisna. Pogledajmo, na primer, friider.
Bez fabriki proizvedenih delova ili usluga postfabrikih mainskih radionica, aica lo-
kalnih zanatlija nema praktino nikakve anse da napravi taj ureaj. Ako bi im nekim
udom uspelo da naprave jedan, on bi bio neupotrebljiv bez stabilnog izvora elektrine
energije. Znai, morali bi da naprave branu na reci i konstruiu generator. Za generator
im je potrebna velika koliina bakarne ice. Pokuajte da to napravite bez moderne teh-
nologije. I gde bi nali odgovarajui gas za friider? Bilo bi mnogo lake napraviti trapove
ili hranu uvati suenjem ili dimljenjem, kao to se to radilo pre pojave friidera.
210. Prema tome, jasno je da bi sa konanim slomom industrijskog sistema, tehnologija
izrade friidera brzo nestala. Isto vai i za ostale organizaciono-zavisne tehnologije. A
kada se neka takva tehnologija izgubi za jednu generaciju, potrebni su vekovi da bi se
ona obnovila, kao to su bili potrebni vekovi i da bi se prvi put napravila. Preostale teh-
nike knjige bile bi malobrojne i ratrkane. Industrijsko drutvo, izgraeno od paria,
bez spoljne pomoi, moglo bi da se razvije kroz niz faza: potrebna su vam orua da biste
napravili orua Potreban je i dugaak period ekonomskog razvoja i napretka u drutve-
noj organizaciji. A ak i kada ne bi bilo ideologije koja bi se suprotstavljala tehnologiji,
nema osnova za tvrdnju da bi neko bio zainteresovan za obnovu industrijskog sistema.
Entuzijazam za progres je fenomen karakteristian za moderni oblik drutva i izgleda
da ga do, otprilike, XVII veka nije ni bilo.
211. U kasnom Srednjem veku postojale su etiri, priblino jednako napredne civiliza-
cije: Evropa, Islamski svet, Indija i Daleki istok (Kina, Japan, Koreja). Tri civilizacije su
ostale manje ili vie stabilne, a samo je Evropa postala dinamina. Ne zna se zato je
Evropa ba u to vreme poela da se naglo razvija; istoriari imaju svoje teorije, ali to su
samo spekulacije. U svakom sluaju, jasno je da do brzog razvoja ka tehnolokom dru-
tvu moe doi samo u posebnim drutvenim uslovima. Zato nema osnova za tvrdnju da
je dugotrajna tehnoloka regresija nemogua.
212. Da li bi drutvo VREMENOM ponovo poelo da se kree ka industrijsko-tehnolokom
obliku? Moda, ali o tome ne vredi razmiljati, zato to ne moemo predvideti ili uticati
na uslove koji e postojati za 500 ili 1000 godina. Tim problemima morae da se bave ljudi
tog vremena.

48
Opasnost od levice
213. Zbog potrebe za buntovnitvom i pripadnou nekom pokretu, leviare ili osobe sli-
nog psiholokog profila esto ne privlae pobune ili aktivistiki pokreti iji ciljevi i pri-
padnici nisu primarno leviarski. Uticaj leviara moe da lako preokrene neki neleviarski
pokret u leviarski, zamenjujui ili izobliujui prvobitne ciljeve tog pokreta.
214. Da bi to izbegao, pokret koji uzdie prirodu i suprotstavlja se tehnologiji mora zauze-
ti odluan antileviarski stav i izbegavati svaku saradnju sa leviarima. Posmatrano na
due staze, levica je nespojiva s divljom prirodom, ljudskom slobodom i eliminacijom mo-
derne tehnologije. Levica je kolektivistika; ona tei da ceo svet (i prirodu i ljudsku vrstu)
povee u jedinstvenu celinu. Ali, to podrazumeva postojanje organizovanog drutva, koje
upravlja prirodom i ljudskim ivotima i koje se oslanja na napredne tehnologije. Ne moe-
te ujediniti svet bez brzog transporta i komunikacije; ne moete da postii da svi ljudi vole
jedni druge bez suptilnih psiholokih tehnika; ne moete razviti plansku privredu bez
neophodne tehnoloke osnove. Iznad svega, leviari tee moi na kolektivistikoj osnovi,
kroz poistoveivanje s nekim masovnim pokretom ili velikom organizacijom. Malo je ve-
rovatno da bi se levica ikada odrekla tehnologije, zato to je tehnologija suvie dragocen
izvor kolektivne moi.
215. Anarhista takoe tei moi (34), ali on je trai na linom planu i kao lan male grupe;
on eli da pojedinci i male grupe imaju kontrolu nad svojim ivotima. On se suprotstavlja
tehnologiji, zato to ona tei da male zajednice uini zavisnim od velikih organizacija.
216. Neki leviari se moda suprotstavljaju tehnologiji, ali samo kao autsajderi, ako teh-
noloki sistem nije pod njihovom kontrolom. Ako levici ikada uspe da zavlada drutvom,
tako da tehnoloki sistem postane orue u njenim rukama, ona e je sa entuzijazmom ko-
ristiti i podsticati njen rast. Levica bi tako nastavila da sledi obrazac po kojem se oduvek
ponaala. Dok su bili opozicija, ruski boljevici su se estoko suprotstavljali cenzuri i taj-
noj policiji, zagovarali pravo na samoopredeljenje etnikih manjina, itd.; ali, im su doli
na vlast, zaveli su jo jau cenzuru i stvorili tajnu policiju okrutniju od one koja je posto-
jala pod carskim reimom i suprotstavljali se etnikim manjinama, u najmanju ruku isto
koliko i stari reim. U Sjedinjenim Dravama, do pre nekoliko decenija, kada su leviari
bili manjina na naim univerzitetima, leviarski profesori su estoko zagovarali akadem-
sku slobodu; ali, danas, na univerzitetima na kojima su postali veina, leviari su spremni
da svakome uskrate njegovu akademsku slobodu (to nazivaju politikom korektnou).
Isto e se dogoditi i sa leviarima i tehnologijom. Oni e je iskoristiti za potiskivanje svih
ostalih, samo ako im uspe da preuzmu kontrolu nad njom.
217. U ranijim revolucijama, leviari najeljniji moi su, po pravilu, prvo saraivali sa ne-
leviarskim revolucionarima i leviarima liberterskog tipa, da bi kasnije prevarili i jedne
i druge i sami prigrabili svu vlast. Robespjer je to uradio u Francuskoj, boljevici u Rusiji,
komunisti u paniji 1938, a Kastro i njegovi sledbenici na Kubi. Imajui u vidu ponaanje
levice kroz istoriju, saradnja dananjih neleviarskih revolucionara sa leviarima bila bi
znak krajnje gluposti.
218. Razni mislioci su ukazivali na to da je levica vrsta religije. Levica nije religija u stro-
gom smislu, zato to leviarska doktrina ne polazi od postojanja nekog natprirodnog bia.
Ali, kod leviara ta doktrina igra slinu psihiloku ulogu kao religija kod nekih ljudi. Levi-
aru je POTREBNO da veruje u tu doktrinu; ona igra vitalnu ulogu u njegovoj psiholokoj

49
ekonomiji. Logika i injenice ne mogu lako da promene njegova uverenja. On je duboko
uveren da je levica moralno Ispravna (s velikim I) i da on ima ne samo pravo, nego i
dunost da svakome nametne leviarski moral. (Ipak, mnogi ljudi koje nazivamo levia-
rima sebe ne vide tako, niti bi tako opisali svoj sistem verovanja. Koristimo taj izraz u
nedostatku boljeg, koji bi opisao irok spektar bliskih uverenja, a koji obuhvata feminist-
kinje, borce i pokrete za prava homoseksualaca, za politiku korektnost, itd., ali i zato to
ti pokreti pokazuju snaan afinitet prema staroj levici. Videti paragrafe 227230.)
219. Levica je totalitarna sila. Gde god je na vlasti, levica nastoji da prodre u svaki privatni
kutak i svaije misli uklopi u leviarski kalup. To je delimino posledica kvazireligioznog
karaktera levice; sve suprotno leviarskim uverenjima je Greh. Jo vanije, levica je to-
talitarna sila zbog udnje leviara za moi. Leviar nastoji da tu udnju zadovolji kroz
poistoveivanje s nekim pokretom, a svoju potrebu za sticanjem moi zadovoljava rade-
i na ostvarivanju ciljeva tog pokreta (videti paragraf 83). Ali, ma koliko pokret otiao
daleko u ostvarivanju svojih ciljeva, leviar nikada nije zadovoljan, zato je njegov akti-
vizam zamenska aktivnost (videti paragraf 41). Drugim reima, pravi motiv leviara nije
ostvarenje navodnih ciljeva levice; u stvarnosti, on je motivisan oseanjem moi koje do-
bija borei se za neki drutveni cilj i ostvarujui ga. (35) Samim tim, leviar nikada nije
zadovoljan ve ostvarenim ciljevima; njegova potreba za sticanjem moi stalno ga vodi
ka nekom novom cilju. Leviar eli jednake anse za sve manjine. Kada to postigne, on
insistira na statistikoj jednakosti dostignua razliitih manjina. Sve dok bilo ko, u ne-
kom kutku svog uma, ima negativan stav prema nekoj manjini, leviar e morati da ga
prevaspitava. Etnike manjine mu nisu dovoljne; niko ne sme da ima neki negativan stav
prema homoseksualcima, invalidima, debelim ljudima, starima, runima i tako u beskraj.
Nije mu dovoljno da javnost bude obavetena o opasnostima puenja; upozorenje treba
da bude tampano na svakoj kutiji cigareta. Posle toga, reklamiranje cigareta treba ogra-
niiti, ako ne i zabraniti. Aktivisti nee biti zadovoljni sve dok duvan ne bude stavljen
van zakona, a onda i alkohol, brza hrana, itd. Aktivisti moraju da se bore protiv najteeg
zlostavljanja dece, to je razumno. Ali, oni sada hoe da zabrane i najmanju uku. Kada i
u tome uspeju, poelee da zabrane neto drugo to smatraju nedolinim, zatim neku dru-
gu stvar i tako u beskraj. Oni nee biti zadovoljni sve dok ne uspostave potpunu kontrolu
nad podizanjem dece. A onda e se opet baciti na neto drugo.
220. Pretpostavimo da ste zatraili od leviara da naprave spisak SVEGA to je u drutvu
pogreno i da ste izveli SVAKU drutvenu promenu koju su zahtevali. Prilino je izvesno
da bi kroz par godina veina leviara nala neke nove razloge za pritube, neko novo
drutveno zlo koje treba korigovati, zato to, jo jednom, leviar nije toliko motivisan
reavanjem drutvenih problema, koliko potrebom da zadovolji svoju tenju ka moi tako
to e svoja reenja nametnuti celom drutvu.
221. Zbog ogranienja koja im se nameu na njihovom visokom stepenu socijalizacije,
na planu miljenja i ponaanja, mnogi prekomerno socijalizovani leviari ne mogu da se
posvete sticanju moi kao drugi ljudi. Za njih je tenja ka moi jedini moralno prihvatljiv
poduhvat i oni nastoje da kroz borbu nametnu svoj moral svima.
222. Leviari su, posebno oni prekomerno socijalizovani, Pravi vernici, kao iz knjige Erika
Hofera, Pravi vernik (Eric Hoffer, The True Believer). Ali, nemaju svi Pravi vernici isti
psiholoki profil kao leviari. Neki ortodoksni nacista, na primer, verovatno se psiholoki
dosta razlikuje od ortodoksnog leviara. Zbog svoje bezuslovne posveenosti cilju, Pravi

50
vernici su koristan, moda i neophodan, sastavni deo svakog revolucionarnog pokreta. To
nas suoava s problemom za koji priznajemo da ne znamo kako da mu priemo. Nismo
sigurni kako bi trebalo iskoristiti energiju Pravih vernika za revoluciju protiv tehnologije.
Sve to u ovom trenutku moemo rei je da nijedan mobilisani Pravi vernik nije pouzdan,
ako nije posveen iskljuivo unitenju tehnologije. Ako je posveen jo nekom idealu,
mogue je da e poeleti da iskoristi tehnologiju za ostvarenje tog drugog cilja (videti
paragrafe 220 i 221).
223. Neko bi mogao da kae, Cela ova pria o levici je gomila smea. Poznajem Dona i
Dejn koji su leviari, ali oni nemaju nikakve totalitarne sklonosti. Tano je da su mnogi
leviari, moda ak i numerika veina, dobri ljudi koji iskreno veruju u toleranciju prema
vrednostima drugih ljudi (do odreene take) i da se ne bi sluili metodom vrste ruke
za ostvarivanje svojih ciljeva. Svoja zapaanja o levici nismo izneli da bismo ih primenili
na svakog pojedinog leviara, nego da bismo opisali opti karakter levice kao pokreta. A
opti karakter nekog pokreta nije uvek odreen numerikim odnosom raznih tipova ljudi
ukljuenih u njega.
224. Ljudi koji su uzdiu do pozicija vlasti u leviarskim pokretima, obino su oni naj-
eljniji moi, koji se najvie i trude da dou do vlasti. Kada takvi preuzmu kontrolu nad
pokretom, mnogi leviari blae naravi u sebi ne odobravaju ponaanje voa, ali ne mogu
da im se suprotstave. Njima je POTREBNA vera u pokret i poto ne mogu da je se odreknu,
nastavljaju da slede voe. Istina, NEKI leviari imaju hrabrosti da se suprotstave totalitar-
nim tendencijama koje primeuju, ali oni po pravilu bivaju poraeni, zato to su tipovi
eljni moi organizovaniji, bezobzirniji, vei makijavelisti i zato to su se potrudili da
izgrade snaan oslonac svojoj vlasti.
225. Taj fenomen se jasno iskazao u Rusiji i drugim zemljama u kojima su zavladali levi-
ari. Slino tome, pre sloma komunizma u Rusiji, mnogi zapadni leviari su retko kada
kritikovali tu zemlju. Ako bi i pokuali, obino bi priznali da je SSSR uradio mnogo loih
stvari, ali onda bi traili izgovore za komuniste i poinjali da priaju o grekama Zapada.
Uvek su se suprotstavljali zapadnom vojnom otporu komunistikoj agresiji. Leviari su
irom sveta estoko protestovali protiv vojne akcije SAD u Vijetnamu, ali kada je SSSR
napao Avganistan nisu preduzeli nita. Nije bila stvar u tome da su odobravali sovjetske
akcije; ali, zbog svoje leviarske vere, prosto nisu mogli da podnesu da budu u opoziciju
komunizmu. Danas, na univerzitetima na kojima je politika korektnost postala domi-
nantna, verovatno ima mnogo leviara koji lino ne odobravaju ograniavanje akademske
slobode, ali na to ipak pristaju.
226. To je razlog zato mnogi leviari, koji su lino blage naravi i iskreno tolerantni, niim
ne spreavaju da levica kao celina ne ispoljava totalitarne tendencije.
227. Nae razmatranje levice pati od ozbiljnih slabosti. I dalje je nejasno ta podrazumeva-
mo pod leviarem. Ali, izgleda da tu ne moemo mnogo da uradimo. Dananja levica je
razbijena na ceo spektar aktivistikih pokreta. A opet, nisu svi aktivistiki pokreti leviar-
ski, dok neki od njih (na primer, radikalni ekolozi) izgleda obuhvataju i osobe leviarskog,
ali i one duboko neleviarskog tipa, koji bi trebalo da znaju za neto bolje od saradnje s
leviarima. Raznolikost leviara postepeno se pretapa u raznolikost neleviara i ponekad
zatiemo sebe kako s mukom pokuavamo da razluimo da li je neki pojedinac leviar. U
meri i ako je to ovde uopte definisano, nae shvatanje levice je izloeno kroz razmatranja
u ovom lanku, a itaocu predlaemo da sam donese sud o tome.

51
 228. Ali, bie korisno ako navedemo neke kriterijume za prepoznavanje levice. Oni se
ne mogu primenjivati mehaniki. Neki pojedinci se uklapaju u te kriterijume, a da nisu
leviari, dok se neki leviare ne uklapaju uopte. Jo jednom, to morate sami proceniti.
229. Leviar je usmeren ka kolektivizmu masovnih razmera. On naglaava dunost poje-
dinca da slui drutvu i dunost drutva da se brine o pojedincu. On ima negativan stav
prema individualizmu. esto koristi moralistiki ton. Zalae se za kontrolu oruja, seksu-
alno obrazovanje i druge prosveene psiholoke i obrazovne metode, za drutveno pla-
niranje, afirmativne akcije, multikulturalizam. Sklon je poistoveivanju sa rtvama. On je
protiv konkurencije i nasilja, ali esto nalazi opravdanje za leviare koji pribegavaju nasi-
lju. Sklon je upotrebi fraza kao to su rasizam, seksizam, homofobija, kapitalizam,
imperijalizam, neokolonijalizam, genocid, drutvena promena, drutvena pravda,
drutvena odgovornost. Karakteristika koja moda najbolje predstavlja leviara je nje-
gova simpatija za sledee pokrete: feminizam; borba za prava homoseksualaca, etnikih
manjina, invalida, ivotinja; politika korektnost. Svako ko pokazuje snanu naklonost
prema SVIM tim pokretima je skoro sigurno leviar. (36)
230. Mnogo opasniji leviari, naime, oni eljni moi, esto se odlikuju arogancijom ili dog-
matskim pristupom ideologiji. Ipak, daleko najopasniji su oni prekomerno socijalizovani
tipovi koji izbegavaju iritirajue ispoljavanje agresivnosti i otvoreno reklamiranje svojih
leviarskih ubeenja. Umesto toga, oni tiho i nenametljivo rade na promociji kolektivis-
tikih vrednosti, prosveenih psiholokih tehnika za socijalizaciju dece, za vezivanje
pojedinca za sistem, itd. Ti kriptoleviari (da ih tako nazovemo) priblino se poklapaju
sa odreenim buroaskim tipom u praktinom delovanju, ali se od njega razlikuju po
psihologiji, ideologiji i motivaciji. Obini buruj pokuava da ljude stavi pod kontrolu
sistema da bi zatitio svoj nain ivota ili to radi zato to je prosto konvencionalnih ube-
enja. Kirptoleviar pokuava da ljude stavi pod kontrolu sistema zato to je on Pravi
vernik kolektivistike ideologije. Kriptoleviar se razlikuje od prosenog, prekomerno so-
cijalizovanog leviara po tome to je njegov pobunjeniki impuls slabiji i po tome to je
potpunije socijalizovan. A od obinog, dobro socijalizovanog buruja razlikuje se po du-
boko usaenom oseanju uskraenosti, zbog kojeg mora da se posveti nekom cilju i utopi
se u kolektivitet. Mogue je da je njegova (dobro sublimirana) tenja ka moi jaa nego
kod prosenog buruja.

Zavrna napomena
231. U ovom lanku smo izneli dosta nepreciznih tvrdnji, koje zahtevaju razna dodatna
objanjenja i rezerve; mogue je i da su neke potpuno pogrene. Nedostatak informacija
i potreba za saetou spreili su nas da svoje tvrdnje izrazimo preciznije ili da dodamo
sva neophodna objanjenja. I naravno da se u ovakvim razmatranjima morate snano
osloniti na intuiciju, koja ponekad grei. Zato napominjemo da ovaj lanak donosi samo
grubi prikaz istine.
232. Ipak, mislimo da ima osnova za nae uverenje da je ova opta slika u osnovi tana.
Moda bi trebalo spomenuti samo jednu eventualno slabu taku. Levicu smo opisali u nje-
nom modernom obliku, kao fenomen svojstven ovom vremenu i kao simptom poremeaja
u procesu sticanja moi. Ali, mogue je da nismo u pravu. Prekomerno socijalizovani ti-
povi, koji tenju ka moi zadovoljavaju tako to svoje shvatanje morala nameu svima,

52
 sigurno su odavno prisutni. Ali, MISLIMO da je presudna uloga oseanja inferiornosti,
samopotcenjivanja, bespomonosti i poistoveivanja sa rtvama kod ljudi koji sami nisu
rtve, posebno izraena kod modernih leviara. Ta vrsta poistoveivanja moe se, u iz-
vesnoj meri, uoiti i kod leviara iz XIX vela ili kod ranih hriana; ali, koliko je nama
poznato, simptomi kao to su samopotcenjivanje, itd., nisu ni izbliza toliko uoljivi u tim
ili drugim pokretima kao kod moderne levice. Ali, nismo u poziciji da sa sigurnou tvr-
dimo da takvih pokreta, koji su prethodili modernoj levici, nije bilo. To je vano pitanje,
kojem bi istoriari trebalo da posvete panju.

Napomene
1. (Paragraf 19) Tvrdimo da veina ili ak SVE siledije i nemilosrdni takmiari pate od
oseanja inferiornosti.
2. (Paragraf 25) Tokom Viktorijanskog perioda, mnogi prekomerno socijalizovani ljudi
su patili od ozbiljnih psiholokih problema zbog potiskivanja ili pokuaja potiskivanja
seksualnih oseanja. Frojd je svoje teorije oigledno zasnovao na ljudima tog tipa. Danas
je fokus socijalizacije pomeren sa seksa na agresiju.
3. (Paragraf 27) to ne ukljuuje nuno i specijaliste-inenjere ili one iz ozbiljnih nauka.
4. (Paragraf 28) Ima mnogo ljudi iz srednje i vie srednje klase koji se opiru tim vred-
nostima, ali njihov otpor je obino, manje ili vie, prikriven. Takav otpor se u medijima
pojavljuje samo u vrlo ogranienoj meri. U naem drutvu propaganda posebno naglaava
ustaljene vrednosti. Glavni razlog zato su te vrednosti postale, da tako kaemo, zvanine
vrednosti naeg drutva je to to su korisne za sistem. Nasilje se obeshrabruje jer ono na-
ruava funkcionisanje sistema. Rasizam se obeshrabruje zato to i rasni sukobi ugroavaju
sistem, a diskriminacija odbacuje talentovane pripadnike manjinskih grupa, koji bi mogli
biti korisni za sistem. Siromatvo mora biti izleeno zato to najnia klasa predstavlja
problem za sistem, a kontakt s njom demoralie ljude iz drugih klasa. ene se ohrabruju
da grade karijere, zato to su njihove sposobnosti korisne za sistem i jo vanije, zato to
stalni posao bolje integrie enu u sistem i direktno je vezuje za njega, pre nego za porodi-
cu. To doprinosi slabljenju porodine solidarnosti. (Voe priaju kako se zalau za jaanje
porodice, ali ono to zapravo ele je da porodica bude efikasno sredstvo za socijalizaciju
dece u skladu sa potrebama sistema. U paragrafu 51 smo izneli tvrdnju da sistem ne moe
dozvoliti da porodica i druge male drutvene grupe budu snane i autonomne.)
5. (Paragraf 42) Moglo bi se rei kako veina ljudi ne eli da samostalno donosi odluke,
nego oekuje da voe misle za njih. U tome ima istine. Ljudi vole da donose odluke u
malim stvarima, ali odluivanje o tekim, sutinskim pitanjima podrazumeva psiholoke
konflikte, to veina izbegava. Zato su skloni da se u odluivanju o tekim pitanjima osla-
njaju na druge. Ali, to ne znai da vole da im se odluke nameu odozgo, bez mogunosti
da utiu na njih. Veina ljudi su po prirodi sledbenici, a ne voe, ali oni ele da imaju di-
rektan, lini pristup svojim voama, da imaju uticaj na njih i da u izvesnoj meri uestvuju
u odluivanju ak i u onim najteim pitanjima. I njima je potrebna autonomija, makar
samo u toj meri.
6. (Paragraf 44) Neke od navedenih simptoma pokazuju i zarobljene ivotinje. Da objasni-
mo kako ti simptomi nastaju, u odnosu na proces sticanja moi: zdravorazumsko shvata-
nje ljudske prirode govori nam da nedostatak ciljeva ije ostvarenje zahteva neki napor

53
stvara dosadu, koja, ako potraje, esto vodi u depresiju. Neuspeh u ostvarivanju ciljeva
izaziva frustraciju i samopotcenjivanje. Frustracija prelazi u bes, bes u agresivnost, esto
u nasilje nad lanovima porodice. Pokazalo se da dugotrajna frustracija obino vodi u de-
presiju i da ta depresija izaziva oseanje krivice, poremeaj sna, poremeaje u ishrani i lo
odnos prema sebi. Oni koji su skloni depresiji, protivotrov trae u uivanju; odatle neza-
siti hedonizam i prekomerni seks, esto sa perverzijama koje bi trebalo da prue dodatni
podsticaj. Dosada takoe vodi u potragu za prekomernim uivanjem, poto, u nedostatku
drugih ciljeva, ljudima takvo uivanje postaje jedini cilj. Videti priloeni dijagram (prilog
originalnom tekstu, koji nismo mogli da naemo u upotrebljivom obliku; nap. prev.) Ovaj
prikaz je suvie pojednostavljen. Stvarnost je mnogo sloenija. Naravno, uskraenost u
sticanju moi nije JEDINI uzrok opisanih simptoma. Uzgred budi reeno, kada kaemo
depresija, ne mislimo nuno na ozbiljne sluajeve depresije, koji zahtevaju psihijatrijsku
intervenciju. esto je re o blaim sluajevima. A kada govorimo o ciljevima, ne mislimo
nuno na dugorone, velike ciljeve. Tokom istorije, mnogima ili ak veini, najneposred-
niji egzistencijalni ciljevi (pko obezbeivanje hrane za sebe i porodicu, iz dana u dan)
bili su sasvim dovoljni.
7. (Paragraf 52) Delimian izuzetak su nekoliko pasivnih, u sebe povuenih grupa, kao to
su Amii, ije postojanje nema mnogo posledica po drutvo u celini. Ako izuzmemo njih,
u Americi zaista postoje neke male, autentine zajednice. Na primer, tinejderske bande i
kultovi. Svi ih smatraju opasnim, to zapravo i jesu, zato to su lanovi tih grupa lojalni
pre svega jedni drugima, pa tek onda sistemu, tako da ovaj ne moe da ih kontrolie. Ili
pogledajmo Cigane. Oni obino dobro prolaze s kraom i prevarama, zato to je njihova
lojalnost takva da e se uvek nai dovoljno drugih Cigana ije e svedoenje dokazati
njihovu nevinost. Sistem bi oigledno bio u velikoj nevolji kada bi suvie ljudi pripadalo
takvim grupama. Neki kineski mislioci s poetka XX veka, koji su teili modernizaciji Ki-
ne, shvatili su znaaj slamanja malih drutvenih grupa, kao to je porodica: (Prema Sun
Yat-senu) kineskom narodu je potrebna nova doza patriotizma, koja e voditi ka preba-
civanju njihove lojalnosti od porodice prema dravi (Prema Li Huangu) tradicionalna
vezanost, posebno za porodicu, mora biti naputena, ako elimo da se u Kini razvije na-
cionalizam. (Chester C. Tan, Chinese Political Thought in the Twentieth Century, str. 125,
297)
8. (Paragraf 56) Da, svesni smo da je Amerika iz XIX veka imala svoje probleme i to
ozbiljne; ali, zbog saetosti smo morali da se izrazimo na pojednostavljen nain.
9. (Paragraf 61) Najniu klasu ostavljamo po strani. Govorimo o drutvenoj veini.
10. (Paragraf 62) Neki sociolozi, edukatori, eksperti za mentalno zdravlje i njima slini,
daju sve od sebe kako bi drutvene tenje ugurali u prvu grupu, tako to pokuavaju da
svakome obezbede zadovoljavajui drutveni ivot.
11. (Paragrafi 63, 82) Da li je tenja ka beskonanom sticanju materijalnih dobara zaista
samo vetaki proizvod reklamne i marketinke industrije? Sigurno je da ona nije uroe-
na. Bilo je mnogo kultura u kojima su ljudi eleli malo materijalnih dobara preko onoga
to im je bilo neophodno za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba (australijski Abori-
dini, tradicionalna meksika seoska kultura, neke afrike kulture). S druge strane, bilo je
mnogo preindustrijskih kultura u kojima je sticanje materijalnih dobara igralo znaajnu
ulogu. Zato ne moemo rei da je dananja kultura, orijentisana na sticanje materijalnih
dobara, iskljuivo plod reklamne i marketinke industrije. Ali, jasno je da ta industrija

54
ima vanu ulogu u stvaranju takve kulture. Velike korporacije koje troe milione dolara
na reklamu, ne bi to radile da nisu sigurne da e im se taj troak vratiti kroz poveanu
prodaju. Jedan lan FC je pre nekoliko godina priao s nekim menaderom prodaje, koji je
bio dovoljno iskren: Na posao je da navedemo ljude da kupuju stvari koje ne ele i koje
im nisu potrebne. Onda mu je objasnio kako neobueni novajlija moe da ljude upozna
s nekim proizvodom i da nita ne proda, dok bi obueni i iskusni prodavac kod istih ljudi
postigao veliku prodaju. To pokazuje da su ljudi izmanipulisani da kupuju stvari koje im
nisu stvarno potrebne.
12. (Paragraf 64) Problem nesvrhovitosti je izgleda postao manje ozbiljan tokom posled-
njih 15 godina, zato to se ljudi sada oseaju manje fiziki i ekonomski sigurnim, tako da
im potreba za sigurnou obezbeuje cilj. Ali, nesvrhovitost je zamenjena frustracijom
zbog tekoa u obezbeivanju sigurnosti. Naglaavamo problem nesvrhovitosti zato to
liberali i leviari tee drutvu koje bi reavalo sve socijalne probleme garantujui svim
ljudima socijalnu sigurnost; ali, to bi samo vratilo problem nesvrhovitosti. Pravo pitanje
nije da li drutvo uspeva ili ne uspeva da ljudima obezbedi sigurnost; problem je u tome
to sigurnost ljudi zavisi od sistema, umesto da je u njihovim rukama. To je, uzgred budi
reeno, deo objanjenja zato se neki ljudi zalau za pravo na noenje oruja; posedovanje
pitolja naglaava taj aspekt sigurnosti, koja bi trebalo da bude u njihovim rukama.
13. (Paragraf 66) Pokuaji konzervativaca da smanje stepen vladine regulacije nije od ve-
like koristi prosenom oveku. Pre svega, nju je mogue eliminisati samo u maloj meri,
zato to je veina tih mera neophodna. Drugo, najvei deo deregulacije se odnosi na biz-
nis, a ne na prosenog pojedinca, tako da je glavna posledica prebacivanje ovlaenja sa
vlade na privatne korporacije. Za prosenog oveka to znai da je meanje vlasti u njegov
ivot zamenjeno meanjem velikih korporacija, koje mogu da dozvole, na primer, vee
bacanje hemikalija u vodu, to moe izazvati rak. Konzervativci tretiraju prosenog o-
veka kao budalu, iskoriavajui njegove jadikovke o Svemonoj vladi da bi promovisali
mo Svemonog biznisa.
14. (Paragraf 73) Kada neko opravdava svrhu u koju se propaganda koristi u datom sluaju,
on to obino naziva edukacijom ili koristi neki slian eufimizam. Ali, propaganda je
propaganda, bez obzira u koju se svrhu koristi.
15. (Paragraf 83) Ovde ne izraavamo ni odobravanje, niti neodobravanje invazije na Pa-
namu. Samo je navodimo kao ilustraciju.
16. (Paragraf 95) Dok su amerike kolonije bile pod britanskom vlau, bilo je manje za-
konskih garancija slobode, uglavnom neefikasnih, nego posle donoenja amerikog Usta-
va; ali, u preindustrijskoj Americi, pre i posle Rata za nezavisnost, bilo je vie line slobode
nego posle irenja Industrijske revolucije na celu zemlju. Sledei citati su iz knjige Nasi-
lje u Americi: Istorijska i komparativna perspektiva (Violence in America: Historical and
Comparative Perspectives, urednici Hugh Davis Graham i Ted Robert Gurr, poglavlje
12, autor Roger Lane, str. 476-478): Progresivno poveavanje standarda o vlasnitvu, za-
jedno sa sve veim osloncem na policijsko sprovoenje zakona (u Americi tokom XIX
veka) bilo je uobiajeno u celom drutvu Promena u drutvenom ponaanju bila je
tako dalekosena i rairena, da sve ukazuje na vezu sa onim najvanijim meu dana-
njim drutvenim procesima: naime, sa industrijskom urbanizacijom Masausets je 1835.
godine imao 660.940 stanovnika, od ega 81% seoskog, uglavnom preindustrijskog i staro-
sedelakog. Graani su uivali znaajnu linu slobodu. Bez obzira da li su bili prevoznici,

55
seljaci ili zanatlije, svi oni su bili naviknuti da slede svako svoj raspored, a priroda nji-
hovog posla inila ih je fiziki nezavisnim jedne od drugih Lini problemi, gresi ili ak
zloini, obino nisu bili predmet ire drutvene panje Ali, uticaj ovih blizanakih mi-
gracija ka gradu i ka fabrici postao je pokretaka sila 1835. godine i imao progresivne
posledice po ponaanje ljudi tokom celog XIX veka i kasnije u XX. Fabrika je zahtevala
pravilno ponaanje, ivot podreen ritmu asovnika i kalendara, zahtevima gazde i nad-
zornika. U varoi ili u gradu, potrebe ivljenja u gusto naseljenim susedstvima inhibirale
su mnoge postupke koji su ranije bili nesporni. U veim preduzeima, plave i bele krag-
ne su zavisile od svojih kolega; poto se svaiji posao uklapao u posao onog drugog, on
vie nije bio stvar pojedinca Posledice nove organizacije ivota i rada bile su vidljive
do 1900, kada je nekih 76% od 2.805.346 stanovnika Masausetsa bilo klasifikovano kao
urbano. Mnogo oblici nasilnog i nepropisnog ponaanja, koji su ranije bili tolerisani u
proizvoljnim, nezavisnim drutvima, nisu vie bili prihvatljivi u mnogo formalnijoj, ko-
operativnoj atmosferi tog kasnijeg perioda Ukratko, migracija prema gradu je stvorila
mnogo posluniju, socijalizovaniju, civilizovaniju generaciju od one prethodne.
17. (Paragraf 117) Apologete sistema vole da navode sluajeve u kojima je ishod izbora
zavisio od jednog ili dva glasa. Ali, takvi sluajevi su retki.
18. (Paragraf 119) Danas, u tehnoloki razvijenim zemljama, ljudi vode sline ivote, upr-
kos geografskim, verskim i politikim razlikama. Svakodnevni ivoti hrianskog bankar-
skog slubenika iz ikaga, budistikog bankarskog slubenika iz Tokija i komunistikog
bankarskog slubenika iz Moskve, mnogo vie lie jedan na drugi nego ivot bilo koga od
njih na ivot bilo kog oveka od pre hiljadu godina. Te slinosti su posledica zajednike
tehnologije (L. Sprague de Camp, The Ancient Engineers, Ballantine edition, str. 17)
ivoti tri bankarska slubenika nisu IDENTINI. Ideologija ima NEKI uticaj. Ali, svi slede
PRIBLINO istu putanju.
19. (Paragraf 123) Samo zamislite da bi neki neodgovorni genetski inenjer mogao da
proizvede i gomilu terorista.
20. (Paragraf 124) Jo jedan primer nepoeljnih posledica napretka u medicini. Recimo
da je pronaen lek za rak. ak i kada bi taj lek bio toliko skup da bi bio dostupan samo
eliti, to bi uveliko smanjilo elan te elite za zaustavljanje gomilanja kancerogenog otpada
u okruenju.
21. (Paragraf 128) Poto e mnogima moda izgledati paradoksalno da veliki broj dobrih
stvari moe da rezultira neim loim, ilustrovaemo to jednom analogijom. Zamislimo da
gospodin A igra partiju aha sa g. C, a da Veliki Majstor, g. C, gleda g. A preko ramena. Na-
ravno, g. A eli da pobedi i ako mu g. C ukae na neki dobar potez, on mu tako ini uslugu.
Ali, pretpostavimo da g. C govori g. A kako da vue SVE poteze. U svakom pojedinanom
sluaju on ini uslugu g. A, zato to mu govori najbolje poteze. Ali, otkrivajui mu SVE
najbolje poteze umesto njega, on kvari igru, poto za g. A igra nema nikakvog smisla ako
nego drugi vue sve poteze umesto njega. Poloaj modernog oveka je slian poloaju g.
A. Sistem olakava ivot pojedincu na bezbroj naina, ali tako mu samo oduzima kontrolu
nad sopstvenom sudbinom.
22. (Paragraf 137) Ovde razmatramo sukob vrednosti samo u okviru drutvene veine.
Zbog jednostavnosti prikaza, izostavljamo opis odmetnikih vrednosti, kao to je ideja
da je divlja priroda vanija od ekonomskog blagostanja ljudi.

56
23. (Paragraf 137) Lina korist nije uvek MATERIJALNA. To moe da biti i zadovoljavanje
neke psiholoke potrebe, na primer, kroz zagovaranje odreene ideologije ili religije.
24. (Paragraf 139) Objanjenje: u interesu je sistema da odobri odreen stepen slobode u
nekim oblastima. Na primer, ekonomska sloboda (uz odgovarajua pravila i ogranienja)
pokazala se efikasnom u promociji ekonomskog rasta. Ali, u interesu sistema je samo
planska, omeena, ograniena sloboda. Pojedinca treba uvek drati na uzdi, makar ta
uzda ponekad bila dugaka (videti paragrafe 94 i 97).
25. (Paragraf 143) Ne tvrdimo da je efikasnost drutva ili njegov potencijal za opstanak
uvek bio obrnuto proporcionalan koliini pritiska ili nelagodnosti kojima je drutvo izla-
galo ljude. To sigurno nije sluaj. Ima osnova za verovanje da su mnoga primitivna dru-
tva podvrgavala ljude manjim pritiscima nego evropsko drutvo, ali evropska drutva su
se pokazala mnogo efikasnijim i uvek su odnosila pobedu nad primitivnim drutvima, na
osnovu tehnolokih prednosti.
26. (Paragraf 147) Ako mislite da je efikasna sila za primenu zakona uvek dobra zato to
spreava zloin, onda imajte u vidu da zloin, kako ga definie drutvo, nije uvek ono
to biste VI nazvali zloinom. Puenje marihuane je danas zloin, kao to je to u ne-
kim delovima SAD i posedovanje neregistrovanog oruja. Sutra e posedovanje SVAKOG
vatrenog oruja, registrovanog ili neregistrovanog, biti zloin, a isto se moe desiti i s
nepoeljnim metodama za vaspitavanje dece, kao to su batine. Izraavanje disidentskih
politikih stavova u nekim zemljama se smatra za zloin i nema nikakvih garancija da
se to nee desiti i u SAD, poto nijedan ustavni ili politiki sistem ne traje veno. Ako je
drutvu potrebna velika, mona sila za primenu zakona, onda s tim drutvom neto oz-
biljno nije u redu; ono verovatno izlae ljude tekim pritiscima, ukoliko veina odbija da
potuje pravila ili ih potuje samo zato to su na to prisiljeni. Mnoga drutva iz prolosti
su uspevala da ive s malo ili bez ikakve formalne sile za primenu zakona.
27. (Paragraf 151) Tanije, nekadanja drutva su raspolagala nainima da utiu na ljudsko
ponaanje, ali ona su bila primitivna i neefikasna u poreenju s tehnolokim sredstvima
koja su u meuvremenu razvijena.
28. (Paragraf 152) Ipak, neki psiholozi su javno iznosili miljenja koja otkrivaju njihov
prezir prema ljudskoj slobodi. Omni je citirao izjavu matematiara Kloda enona (Claude
Shannon; avgust 1987): Zamiljam vreme kada emo za robote mi ljudi biti isto ono to
su za nas danas psi; i ja se iz petnih ila zalaem za maine.
29. (Paragraf 152) Ovo nije nauna fantastika! Samo to smo napisali paragraf 154, u Sci-
entific American smo naili na lanak prema kojem naunici aktivno razvijaju tehnike za
identifikaciju eventualnih kriminalaca, kao i za njihov tretman kombinacijom biolokih
i psiholokih sredstava. Neki naunici zagovaraju prisilnu primenu tog tretmana, koji
e moda biti dostupan u bliskoj budunosti. (Videti Seeking the Criminal Element, W.
Wayt Gibbs, Scientific American, mart 1995.) Moda vi mislite da je to u redu, zato to
bi tretman bio primenjen samo na one koji bi mogli da postanu nasilni kriminalci. Ali,
naravno da nee sve ostati na tome. Sledei korak bila bi primena tog tretmana na one
koji bi mogli postati pijani vozai (koji takoe ugroavaju ljudske ivote), zatim moda na
one koji hoe da svojoj deci opale po neku uku, pa na radikalne ekologe koji sabotiraju
opremu za seu uma, a vremenom na sve ljude ije ponaanje nije u skladu sa zahtevima
sistema.

57
30. (Paragraf 184) Jo jedna prednost prirode kao kontraideala tehnologiji je to to kod
mnogih ljudi priroda izaziva neku vrstu potovanja slinog religiji, tako da priroda moda
moe biti idealizovana i na toj osnovi. Tano je da je u mnogim drutvima religija pruala
podrku i opravdanje vladajuem poretku, ali poznato je da je esto pruala osnov i za
pobunu. Zato bi moda bilo korisno uvesti religiozni element u pobunu protiv tehnologi-
je, utoliko pre to dananja zapadna drutva nemaju snano religijsko uporite. Religija
danas slui ili kao jeftina i providna podrka ogranienoj, kratkovidoj sebinosti (neki
konzervativci bi to tako opisali) ili kao cinino sredstvo za sticanje lake zarade (mnogi
evangelisti) ili je degenerisana u sirovi iracionalizam (protestantske fundamentalistike
sekte, kultovi) ili prosto stagnira (katolianstvo, zvanini protestantizam). Neto naj-
blie snanoj, rairenoj, dinaminoj religiji, to je Zapad video u skorije vreme, bila je
kvazireligija levice; ali, levica je danas fragmentirana i nema pred sobom nikakav jasan,
celovit i nadahnjujui cilj. Odatle taj religiozni vakuum u naem drutvu, koji bi moda
mogao biti popunjen religijom fokusiranom na prirodu kao suprotnost tehnologiji. Ali,
bila bi velika greka kada bi se takva religija, koja treba da popuni tu prazninu, pravila
vetaki. Takva konstrukcija bi verovatno bila neuspena. Pogledajte, na primer, religiju
kao to je Gaia. Da li njeni sledbenici ZAISTA veruju u nju ili samo glume? Ako glume,
onda e njihova religija na kraju omanuti. Verovatno je nabolje i ne pokuavati sa uvoe-
njem religije u sukob izmeu prirode i tehnologije, osim ako ZAISTA ne verujete u takvu
religiju i nalazite da ona budi dubok, snaan, izvorni odjek i kod mnogih drugih ljudi.
31. (Paragraf 189) Zamislimo da doe do tog konanog prodora. Ali, moda industrijski
sistem moe biti eliminisan i postepeno, u manjim koracima. (Videti paragrafe 4, 167 i
napomenu 4).
32. (Paragraf 193) ak je pojmljivo (iako maglovito) da bi se revolucija mogla desiti i samo
na osnovu masovne promene stava prema tehnologiji, kao posledice relativno postepene
i bezbolne dezintegracije industrijskog sistema. Ako do toga doe, onda emo zaista imati
sree. Ipak, mnogo je verovatnije da e prelaz ka netehnolokom drutvu biti veoma teak
i pun sukoba i katastrofa.
33. (Paragraf 195) Ekonomska i tehnoloka struktura drutva je mnogo vanija od politi-
ke u oblikovanju naina ivota prosenog oveka (videti paragrafe 95, 119 i napomene 16
i 18).
34. (Paragraf 215) Ova tvrdnja se odnosi na odreenu vrstu anarhizma. Postoji irok spek-
tar drutvenih stavova koji bi se mogli nazvati anarhistikim i mogue je da oni koji
sebe smatraju anarhistima ne bi prihvatili nae tvrdnje iz paragrafa 215. Treba primetiti
da postoji i nenasilni anarhistiki pokret, iji pripadnici verovatno ne bi prihvatili FC kao
anarhiste i sigurno ne bi odobrili nae nasilne metode.
35. (Paragraf 219) Mnogi leviari su motivisani i neprijateljstvom, ali to je verovatno, jed-
nim delom, posledica frustrirane tenje ka moi.
36. (Paragraf 229) Vano je shvatiti da mislimo na nekog ko pokazuje simpatije za te
POKRETE onakve kakvi su danas. Neko ko smatra da ene, homoseksualci, itd., treba da
imaju jednaka prava nije nuno leviar. Feministiki, gej i drugi pokreti, imaju poseban
ideoloki ton, karakteristian za levicu; ali, ako neko smatra da, na primer, ene treba da
imaju jednaka prava kao i mukarci, to ne znai da on mora imati simpatije za feministiki
pokret kakav je danas.

58
Ako problemi oko autorskih prava spreavaju tampanje ovog dugakog citata, onda vas
molim da napomenu 16 promenite na sledei nain:
16. (Paragraf 95) Dok su amerike kolonije bile pod britanskom vlau, bilo je manje za-
konskih garancija slobode, uglavnom neefikasnih, nego posle donoenja amerikog Usta-
va; ali, u preindustrijskoj Americi, i pre i posle Rata za nezavisnost, bilo je vie line slo-
bode nego posle irenja Industrijske revolucije na celu zemlju. U knjizi Nasilje u Americi:
Istorijska i komparativna perspektiva (Violence in America: Historical and Comparative
Perspectives, urednici Hugh Davis Graham i Ted Robert Gurr, poglavlje 12, autor Roger
Lane, str. 476-478), objanjeno je kako je prosena osoba u preindustrijskoj Americi imala
veu nezavisnost i autonomiju nego to je to danas sluaj i kako je proces industrijalizacije
neminovno vodio ka ograniavanju line slobode.

FC (Teodor Kainski), 1995.

59
Opis grafikona objavljenih u The Washington Post
DIJAGRAM SIMPTOMA KOJI SE JAVLJAJU ZBOG NARUAVANJA PROCESA STICA-
NJA MOI
NEDOSTATAK CILJEVA IJE OSTVARIVANJE ZAHTEVA NAPOR (okvir), povezan s do-
sadom, prekomernom potragom za uivanjem i na kraju sa sklonou ka depresiji.
Prekomerna potraga za uivanjem povezana sa nezasitim hedonizmom, seksualnim per-
verzijama i prekomernim jelom.
Sklonost ka depresiji (centar dijagrama) povezan sa frustracijom, koja je povezana sa
NEUSPEHOM U OSTVARIVANJU CILJEVA (okvir).
Sklonost ka depresiji povezana sa poremeajem u ishrani, poremeajem sna, oseanjem
krivice, strepnjom i samopotcenjivanjem.
Frustracija povezana sa besom, koji je povezan sa zlostavljanjem.
NEUSPEH U OSTVARIVANJU CILJEVA povezan sa samopotcenjivanjem.

(Kraj dokumenta objavljenog u The Washington Post.)

60
Pismo upueno New York Times
The New York Times, 24. april 1995.
Ovo je tekst pisma upuenog na adresu Tajmsa, 24. aprila 1995, od samoproklamovane tero-
ristike grupe FC, koja je preuzela odgovornost za seriju bombakih napada, koje FBI pripi-
suje pojedincu ili grupi u sluaju poznatom kao Unabom. Pismo nosi potanski ig Oklenda.
Dokument je predstavljen verodostojno, sa originalnim ispisom, naglascima i interpunkcijom.
Tri pasusa su izbrisana na zahtev FBI.
(Pasus izbrisan na zahtev FBI.)
Ovo je poruka teroristike grupe FC.
Razneli smo Tomasa Mosera (Thomas Mosser) prolog decembra, zato to je bio direktor agencije
Burston-Marsteller. Meu ostalim zlodelima, Burston-Marsteller je pomogao Exxonu da popravi svoju
sliku u javnosti posle nesree Exxon Valdez. Ali, napali smo ih ne toliko iz nekog posebnog razloga, ko-
liko zbog optih principa. Burston-Marsteller je jedna od najveih organizacija koja se bavi odnosima
sa javnou.
To znai da se ta kompanija bavi razvojem tehnika za manipulaciju stavovima ljudi. To je glavni
razlog zato smo poslali bombu jednom od njenih direktora, a ne ponaanje te agencije u pojedinanim
sluajevima.
Neki novinski izvetaji su pogreno tvrdili da mi napadamo univerzitete ili profesore. Nemamo nita
protiv univerziteta ili profesora kao takvih. Svi univerzitetski ljudi koje smo napali bili su specijalisti
u tehnikim oblastima. (Tu ubrajamo i neke oblasti primenjene psihologije, kao to je istraivanje
mogunosti za promenu ljudskog ponaanja.) Ne elimo da bilo ko misli kako hoemo da povredimo
profesore koji se bave arheologijom, istorijom, knjievnou i slinim bezazlenim stvarima. Ljudi koje
hoemo da sredimo su naunici i inenjeri, posebno oni iz nekih kritinih oblasti, kao to su kompjuteri
i genetika. to se tie bombe postavljene u Poslovnoj koli na Univerzitetu u Juti, to je bila vrlo traljava
operacija. Neemo rei kako je ili zato ta operacija bila traljava, da ne bismo FBI dali bilo kakav trag.
Ta bomba nije povredila nikog.
U prethodnom pismu koje smo vam poslali nazvali smo sebe anarhistima. Poto je anarhista irok
pojam, koji se primenjuje na veliki broj stavova, potrebno je dodatno objanjenje. Sebe nazivamo
anarhistima zato to, idealno, teimo razbijanju celog drutva na veoma male, potpuno autonomne
jedinice. Na alost, ne vidimo neki jasan put koji bi vodio ka tom cilju, tako da to ostavljamo za
neodreenu budunost. Na mnogo neposredniji cilj, za koji mislimo da se moe ostvariti u narednih
nekoliko decenija, jeste unitenje svetskog industrijskog sistema. Bombakim napadima elimo da
izazovemo nestabilnost u industrijskom drutvu, da propagiramo antiindustrijske ideje i da ohrabrimo
sve one koji mrze industrijski sistem.
FBI je pokuao da te bombake napade prikae kao delo nekog izolovanog ludaka. Neemo gubiti
vreme na raspravu o tome da li smo ludi ili ne, ali sigurno je da nismo izolovani. Iz bezbednosnih raz-
loga neemo otkriti koliko lanova ima naa grupa, ali svako ko ita publikacije anarhista i radikalnih
ekologa videe da se opozicija industrijsko-tehnolokom sistemu iri i da raste.
Zato svoje ciljeve objavljujemo tek sada, iako je od naeg prvog napada prolo sedamnaest godina?
Nae prve bombe bile su suvie slabe da bi privukle panju ire javnosti i ohrabrile one koji mrze sistem.

61
Ustanovili smo da su barutne bombe, dovoljno male da bi se neprimetno nosile, bile suvie slabe da bi
napravile veu tetu, tako da smo se nekoliko godina bavili eksperimentisanjem. Nauili smo kako da
pravimo dovoljno snane cevaste bombe i ve smo ih koristili u nekoliko uspenih, kao i u nekoliko
neuspenih napada.
(Pasus izbrisan na zahtev FBI.)
Poto vie ne moramo da eksploziv sabijamo u cev, sada nismo ogranieni u odreivanju veliine
i oblika naih bombi. Prilino smo sigurni da znamo kako da poveamo snagu naeg eksploziva i
smanjimo broj baterija potrebnih za njihovo podeavanje. Kao to smo ve napomenuli, mislimo da
sada raspolaemo mnogo efikasnijim razornim materijalom. Zato mislimo da emo biti u stanju da
eksploziv stavljamo u sve manja, laka i naizgled bezazlenija pakovanja. S druge strane, mislimo da
smo u stanju da pravimo mnogo vee bombe nego do sada. S tanom ili koferom punim eksploziva
mogli bismo da raznesemo zidove veih zgrada.
Jasno je da sada moemo naneti veliku tetu. Osim toga, izgleda da nas FBI nee skoro uhvatiti. FBI
je smean.
Ljudi koji podstiu sav ovaj rast i gomilanje otpada zasluuju da budu ozbiljno kanjeni. Ali, na
cilj nije toliko da kaznimo takve, koliko da propagiramo svoje ideje. U svakom sluaju, dosta nam je
pravljenja bombi. Nije ni malo zabavno provoditi sve svoje veeri i vikende u pripremanju opasnih
meavina, krpei mehanizme za aktiviranje pariima metala ili traiti po planinama neko dovoljno
izolovano mesto za isprobavanje bombe. Zato nudimo pogodbu.
Napisali smo dui lanak, izmeu 29.000 i 37.000 rei, koji elimo da objavimo. Ako moete da ga
objavite, u skladu s naim zahtevima, zauvek emo odustati od teroristikih aktivnosti. lanak mora
biti objavljen u New York Timesu, Timesu ili Newsweeku ili u nekom drugom iroko itanom periodi-
nom magazinu sa nacionalnom distribucijom. Zbog duine lanka, pretpostavljamo da bi morao biti
objavljen u nastavcima. Alternativa je da se objavi kao mala knjiga, ali ta knjiga mora biti dobro pred-
stavljena i dostupna, po pristupanoj ceni, u svim knjiara irom zemlje i na makar nekoliko mesta u
inostranstvu. Ko god se sloi da objavi taj materijal imae ekskluzivno pravo na njegovu reprodukciju
u periodu od est meseci i moi da na njemu zaradi koliko moe. Posle est meseci od prvog objav-
ljivanja lanka ili knjige, on mora postati javno vlasnitvo, tako da svako moe da ga reprodukuje
ili objavi. (Ako se materijal objavi u nastavcima, prvi deo e postati javno vlasnitvo est meseci od
prvog objavljivanja, zatim drugi deo i tako redom.) Mora nam se garantovati pravo da u New York Ti-
mes, Times ili Newsweek svake godine, tokom naredne tri godine od prvog objavljivanja, objavljujemo
objanjenja od 3.000 rei, koja e dodatno razjasniti na materijal i odgovoriti na kritike.
lanak nee eksplicitno zagovarati nasilje. Implicitno e biti jasno da smo skloni nasilju, u meri
u kojoj to smatramo nunim, zato to se zalaemo za eliminaciju industrijskog drutva i zato to i
sami koristimo nasilje radi ostvarenja tog cilja. Ali, lanak nee eksplicitno pozivati na nasilje, niti e
predlagati ruenje vlade Sjedinjenih Drava, niti e sadrati bilo kakvu opscenost ili bilo ta drugo to
biste smatrali neprihvatljivim za objavljivanje.
Kako moete biti sigurni da emo odrati obeanje o odricanju od terorizma, ako nai uslovi budu
ispunjeni? U naem je interesu da odrimo to obeanje. elimo da odreene ideje budu prihvaene.
Ako ga prekrimo, ljudi e izgubiti potovanje prema nama i tee e prihvatiti nae ideje.
Naa ponuda za odricanjem od terorizma zahteva tri dodatna objanjenja. Prvo, nae obeanje nee
stupiti na snagu ako svi delovi naeg lanka ili knjige ne budu objavljeni u tampanom obliku. Drugo:
ako vlasti uspeju da nam uu u trag s namerom da uhapse nekog od nas ili nas samo budu ispitivale u
vezi sa bombakim napadima, zadravamo pravo na upotrebu nasilja. Tree: pravimo razliku izmeu
terorizma i sabotae. Pod terorizmom podrazumevamo akcije motivisane eljom da se utie na razvoj
drutva, s namerom da se izazovu povrede i smrt ljudi. Pod sabotaom podrazumevamo slino motivi-
sane akcije usmerene na unitavanje imovine, bez povreivanja ljudskih bia. Obeanje koje nudimo

62
odnosi se na odricanje od terorizma. Zadravamo pravo na sabotau.
Mogue je da su nas neuspesi naih prvih bombi obeshrabrili da se jo tada javno oglasimo. Bili smo
veoma mladi, a naa razmiljanja sirova. Od tada smo mnogo panje posvetili razvijanju naih ideja,
kao i razvijanju bombi. Sada imamo da kaemo neto ozbiljno. Osim toga, oseamo da je nastupio
pravi trenutak za predstavljanje antiindustrijskih ideja.
Molim vas, potrudite se da odgovor na nau ponudu bude dobro istaknut u medijima, tako da ga
ne propustimo. Obavezno nam recite gde e i kako materijal biti objavljen i koliko e vremena biti
potrebno da bi se pojavio u tampi, od trenutka kada vam poaljemo rukopis. Ako odgovor bude
zadovoljavajui, zavriemo prekucavanje rukopisa i poslati ga. Ako odgovor ne bude zadovoljavajui,
poeemo da pravimo sledeu bombu.
Pozivamo vas da objavite ovo pismo.

FC
(Pasus izbrisan na zahtev FBI.)

63
Zajednika izjava New York Times i Washington
Post
19. septembar 1995.
Ovo je zajednika izjava izdavaa The Washington Post i izdavaa The New York Times
povodom odluke o tampanju rukopisa teroriste poznatog FBI kao Unabomber.

The Washington Post i The New York Times se ve tri meseca zajedniki suoavaju sa zahtevom osobe
poznate kao Unabomber da objave rukopis od 35.000 rei. Ako to ne uradimo, autor tog dokumenta
je zapretio da e poslati bombu na nenaznaenu adresu, s namerom da ubije.
Nae dve kue su se od poetka blisko konsultovale oko pitanja da li taj tekst treba objaviti pod
pretnjom nasiljem. Savetovali smo se i sa predstavnicima snaga zakona. Vrhovni Tuilac i Direktor
FBI sada su preporuili da se taj dokument tampa, u interesu javne bezbednosti i mi smo se s tim
sloili.
Zato e kopije neizmenjenog Unabomberovog rukopisa biti distribuirane u dananjem izdanju Wa-
shigton Posta. Odluku o tampanju su zajedniki donele nae dve kue, koje e podeliti trokove tam-
pe. Tekst e biti tampan u Postu, zbog njegove mehanike sposobnosti da distribuira poseban dodatak
u svim kopijama svojih dananjih novina.

Donald I. Gream (Donald E. Graham, Washington Post)

Artur ulcberger (Arthur Sulzberger Jr., New York Times)

64
O autoru
Teodor Kainski (Teodhore Kacszynski) je roen 22. maja 1942, u porodici poljskog porekla, u mestu
Evergin Park, u blizini ikaga. Kao izuzetno inteligentan uenik, srednju kolu zavrava pre roka i
1958, sa esnaest godina, upisuje studije matematike na Harvardu. Godine 1967. doktorira na Univer-
zitetu u Miigenu i prelazi u Berkli, u Kaliforniji. Objavljuje niz zapaenih radova s kojima se svrstao
meu najtalentovanije matematiare svoje generacije. Posle dve godine predavanja naputa Berkli i
akademsku karijeru, a 1971. s bratom Dejvidom kupuje komad zemlje u blizini Linkolna, u Montani.
Posveuje se usamljenikom ivotu u divljini, bez mnogo kontakata sa spoljnim svetom.
U tom periodu intenzivno prouava iru naunu i kritiku literaturu, sa eljom da shvati dinamiku
modernog tehnolokog drutva, prema kojem je oduvek oseao najdublju averziju. Bio je u prepisci i
sa akom Elilom (Jacques Ellul), ija je knjiga Tehnika ili ulog veka (La technique, ou Lenjeu du sicle,
1954, ili Technological Society, kako je njen naslov preveden na engleski) na njega imala presudan uti-
caj. Dobar deo ovog eseja, tamo gde se eksplicitno bavi tehnikim, odnosno tehnolokim fenomenom,
oslanja se upravo na tu studiju. Ipak, prema dnevnikim zapisima iz tog perioda i kasnijim svedoe-
njima, Kainski nije imao nikakvih politikih pretenzija; jedina ambicija bila mu je da usavri svoje
poznavanje divljeg okruenja i da tu provede ostatak ivota.
Kada se i njegovo utoite nalo na putu kompanija za eksploataciju uma, odluio je da uzvrati.
Prvu bombu je napravio 1978. i poslao na adresu Severozapadnog Univerziteta u Evanstonu; ali, pre
nego to je dospela do profesora Baklija Krista, kome je bila namenjena, bomba je lake povredila
radnika obezbeenja, Terija Markera. Od tog trenutaka, u rasponu od 17 godina, Kainski je izveo
16 bombaka napada, na osoblje i prostorije istraivakih odeljenja nekoliko univerziteta, kompanija
za razvoj i distribuciju digitalnih tehnologija, biotehnolokih laboratorija, aviokompanija i reklamnih
agencija. U tim napadima ubijeno je troje i ranjeno 23 ljudi (po nekim podacima 29), uglavnom eks-
perata i menadera, dok je meu povreenima bilo i prateeg osoblja. Godine 1980, FBI ga u internim
dokumentima spominje kao Unabom, zbog oigledne fokusiranosti na univerzitete i aviokompanije.
U porukama koje su pratile neke od napada, potpisivao se inicijalima FC, za ta je kasnije, na osnovu
jednog neobjavljenog pisma upuenog asopisu San Francisco Examiner, iz 1985, utvreno da znai
Freedom Club.
Do trenutka hapenja, istraga je prerasla u najdui i najskuplji lov FBI na nekog oveka. Godine
1995. alje pismo Njujork Tajmsu u kojem je predloio prestanak bombakih napada u zamenu za
objavljivanje eseja Industrijsko drutvo i njegova budunost, u tom ili nekom drugom od najtiranijih
amerikih asopisa. Po preporuci FBI i Dravnog tuioca, tekst je u celini objavljen u posebnom do-
datku Vaington Posta, 19. septembra 1995. Od tada se o njemu najee govori kao o Unabomberovom
manifestu.
To je ujedno bio i kraj Unabombera. Na osnovu ideja i formulacija iznetih u tekstu, Dejvid Kainski
je prepoznao svog brata i prijavio ga policiji. Ted Kainski je uhapen 3. aprila 1996. godine. Godine,
1998, 7. janura, pokuao je da se ubije u svojoj zatvorskoj eliji. Dve nedelje kasnije, 22. januara,
osuen je na etiri doivotne kazne i 30 godina zatvora, bez prava albe. Smrtnu kaznu je izbegao
na osnovu insistiranja odbrane na njegovoj navodnoj mentalnoj neuraunljivosti, to je kasnije u
nekoliko navrata, bezuspeno, pokuavao da ospori. Krajem 1999. Sud je zabranio tampu njegove
autobiografije, Istina protiv lai (Truth vs Lies), iako je knjiga bila povuena iz tamparije neto ranije,

65
zbog spora sa izdavaem. Tokom izdravanje kazne, napisao je nekoliko kraih tekstova i dao nekoliko
intervjua, koji su se pojavili u mejnstrim i radikalnim asopisima, kao to su Times, odnosno Green
Anarchist (Velika Britanija), Green Anarchy (SAD) i Anarchy: A Journal of Desire Armed (SAD).
Tokom suenja i kasnije, do naglog prekida svake komunikacije s takvozvanim zelenima anarhis-
tima ili anarhoprimitivistima, dobijao je otvorenu, iako kritiku, podrku od Dona Zerzana i jo
nekih pojedinaca i kolektiva radikalno anticivilizacijskog usmerenja. Njegov esej iz 1995, kao i nje-
gove metode, bili su predmet brojnih razmatranja i kritika, a njegov medijski lik je na razne naine
uao i u ameriku popularnu kulturu. Ipak, dok su leviari, veina anarhista i razne linosti iz mejns-
trima uglavnom nastojali da ga ignoriu ili ismeju, njegova kritika je bila ozbiljno razmatrana i meu
akademskim autorima, od tehnooptimista i nesuenih rtava, kao to su Bil Doj (autor prethodne
formulacije, jedan od osnivaa i vodeih istraivaa kompanije Sun Microsystems) i Rej Kurcvel (Ray
Kurzweil, tehnooptimistiki teoretiar), do kritiara tehnolokog kompleksa, kao to su Kirkpatrik
Sejl, Derik Densen, Dejson Mekvin i drugi. Ta kontroverza traje i dalje. Teodor Kainski se i danas
nalazi na izdravanju doivotne kazne u zatvoru sa maksimalnim obezbeenjem, u Florensu, u dravi
Kolorado.

Theodore John Kaczynski

04475-046
U.S. Penitentiary Max
P.O. Box 8500
Florence, CO 81226-8500

Aleksa Golijanin, 2007, 2011.

66
Bibliografija i drugi izvori
Theodore Kaczynski
Theodore Kaczynski, Technological Slavery: The Collected Writings of Theodore J. Kaczyn-
ski, a.k.a. The Unabomber, Feral House, 2010. U ovom izdanju su sabrani svi tekstovi i
inrtevju Teda Kainskog, koje je ovaj smatrao vrednim objavljivanja. Knjiga se moe nai
na webu.
Nekoliko pojedinanih tekstova:
http://theanarchistlibrary.org/authors/Ted_Kaczynski.html

Tekstovi o Kaczynskom
Bill Joy
Why the Future Doesnt Need Us (Zato budunost nema potrebu za nama)

Bil Doj, suosniva i glavni naunik Sun Microsystems, lan predsednike komisije o bu-
duim istzraivanjima IT, i jedan od koautora The Java Language Specification
Jedna njegova bomba je teko povredila mog prijatelja Dejvida Gelerntera (David Gelern-
ter), jednog od najbriljantnijih kompjuterskih naunika naeg doba. Kao i mnoge moje
kolege, oseao sam da bih lako mogao postati sledea Unabomberova meta
http://www.primitivism.com/future.htm

John Zerzan
Against Technology: A talk by John Zerzan April 23, 1997
Whose Unabomber?
He means it. Do you?
The Lines are Being Drawn
One Wouldnt Buy in
http://green-anarchy.wikidot.com/john-zerzan http://theanarchistlibrary.org/authors/

John_Zerzan.html

Pored ovih tekstova, Zerzan je drugo izdanje svoje prve zbirke, Elements of Refusal (1999; 1988),
posvetio Kainskom, a nedavno je napisao i tekst Overman and Unabomber, kritiko poreenje Niea
i Kainskog, koji e se uskoro pojaviti i kod nas, u okviru zbirke Sumrak maina (Twilight of The
Machines, Feral House 2008). Zbog niza neslaganja i nesporazuma, Zerzan i Kainski odavno nemaju
nikakav kontakt.

67
Kevin Tucker
The Message And The Messenger: FC, Ted Kaczynski, And The Resisting The Technological
System, Species Traitor, 2005.
http://theanarchistlibrary.org/authors/Kevin_Tucker.html http://green-

anarchy.wikidot.com/kevin-tucker

Kirkpatrick Sale
Autor Rebels Against the Future: The Luddites and Their War on the Industrial Revolution:
Lessons for the Computer Age (1995), opsene istorijske studije o luditima.
Intervju
http://www.primitivism.com/sale.htm
Kirkpatrick Sale, Unabombers Secret Treatise: Is There Method In His Madness?
https://w2.eff.org/Privacy/Surveillance/Terrorism/sale_unabomber.analysis

Ostale arhive i tekstovi

Jacques Ellul: Tehnika ili ulog veka, 1954 (1963)
http://anarhisticka-biblioteka.net/authors/jacques-ellul http://anarhija-

blok45.net1zen.com
On-line Luddism Index
http://www.sniggle.net/ludd.php
Luddism: Neo-Luddites and Dystopian Views of Technology
http://carbon.cudenver.edu/~mryder/itc_data/luddite.html

68
 Anarhistika biblioteka
Anti-Copyright

Theodore Kaczynski
Industrijsko drutvo i njegova budunost
1995.

Industrial Society and Its Future, by Theodore Kaczynski, 1995.

Preveo Aleksa Golijanin, 2006. http://anarhija-blok45.net1zen.com

anarhisticka-biblioteka.net