0345-0053-0345-0091-BCST/

O etiologiji i genezi genocida i drugih masovnih zloina

uperenih protiv odreenih grupa

Ton Zwaan
 2

Centar za prouavanje holokausta i genocida

Univerzitet u Amsterdamu /
Holandska kraljevska akademija nauka i umetnosti Novembar 2003.

Sadraj

Uvod ........................................................................................................................................... 3
1. Konceptualizacija: definicije i rasprave ................................................................................. 6
2. Rat, graanski rat i zloini genocida .................................................................................... 11
3. Kriza i zloini genocida........................................................................................................ 12
4. Politiko rukovodstvo, drava i zloini genocida ................................................................ 14
5. Proces genocida, planiranje i podela poslova ................................................................... 17
6. Zloini i ideologija genocida................................................................................................ 21
7. rtve ..................................................................................................................................... 25
8. Rezime.................................................................................................................................. 30
 3

Uvod

Osnovni cilj ovog izvetaja je da se obezbede instrumenti za analizu, uz pomo kojih e

italac moi da shvati na koji nain u ljudskom drutvu moe doi do genocida i drugih
masovnih zloina koji su upereni protiv odreenih grupa. Izvetaj poinje od istorijskog i
sociolokog aspekta nekih od glavnih procesa i uzronih mehanizama, koji su u prolosti
doveli do toga da takvi zloini budu poinjeni. Izvetaj je sastavljen na zahtev Tuilatva
Meunarodnog krivinog suda za bivu Jugoslaviju. Meutim, on se ne bavi pitanjem da li je
u bivoj Jugoslaviji bilo genocida i drugih masovnih zloina uperenih protiv odreenih grupa.
Zakljuci koji su izvedeni u ovom izvetaju zasnivaju se na istraivanju u vezi sa navodnim
genocidima koji su poinjeni na drugim mestima, izvan Bosne i Hercegovine. Tuilatvo je
od mene trailo da iskljuim svako pominjanje Bosne. Iz Tuilatva su mi stavili do znanja da
e to omoguiti /sudskom/ Veu da uzme u obzir saznanja koja postoje u vezi sa genocidom i
odlui o tome kako da ta saznanja primeni na injenice vezane za ovaj sluaj, bez ikakvog
rizika vezanog za moje miljenje o onome to bi mnogi, za jedan deo ovog sluaja, smatrali
konanim pitanjem.
Svrha ovog izvetaja nije da ospori postojeu pravnu definiciju genocida niti da pokua da
izae izvan njenih okvira. Njegov jedini cilj jeste da se rezimiraju, sintetiu i u saetom obliku
predstave neki od optih nalaza i uvida do kojih se dolo u oblasti prouavanja genocida
tokom proteklih dvadesetak godina.
Prouavanje genocida sa aspekta istorijskih i drutvenih nauka, koje postepeno dobija svoj
oblik od poetka 1980-ih godina i iri se jo i danas, uglavnom je proisteklo iz dve vrste
studija.
S jedne strane, broj detaljnih i temeljnih studija u vezi s dreenim sluajevima genocida
i drugih masovnih zloina uperenih protiv odreenih grupa, koji su se desili u istoriji,
znatno se poveao tokom proteklih decenija. Tu posebno mesto imaju studije koje se bave
genocidom nad Jermenima, koji je poinjen u Osmanlijskom carstvu, za vreme Prvog
svetskog rata, zatim progonima Jevreja i genocidom nad njima u Nemakoj, kao i u
okupiranoj Evropi, u periodu izmeu 1933. i 1945. godine, genocidom u Kambodi, za
vreme reima Crvenih Kmera, u periodu izmeu 1975. i 1979. godine, i, na kraju,
genocidom u Ruandi, 1994. godine.1

1
Vidi, na primer, Vahakn N. Dadrian, The History of Armenian Genocide. Ethnic Conflict from the Balkans to
Anatolia to the Caucasus /kao u originalu/ /Istorija genocida nad Jermenima: etniki sukob od Balkana preko
Anadolije do Kavkaza/ (Njujork/Oksford: Berghahn Books, 1997, drugo izdanje (1995)); (prir) Richard G.
Hovannisian, Remembrance and Denial. The Case of Armenian Genocide /Seanje i poricanje: sluaj genocida
nad Jermenima/, (Detroit: Wayne State U.P., 1999); Raul Hilberg, The Destruction of the European Jews
/Unitenje Jevreja u Evropi/, (Njujork: Harper & Row, 1984 (1961)); Michael R. Marrus, The Holocaust in
History /Holokaust kroz istoriju/, (London: Weidengeld & Nicolson, 1988); Omer Bartov, Murder in Our
Midst, The Holocaust, Industrial Killing, and Representation /Ubistvo meu nama, holokaust, ubijanje tekim
fizikim radom i predstavljanje/, (Njujork/Oksford: Oxford U.P., 1996); David Chandler, The Tragedy of
Cambodian History. Politics, War, and Revolution since 1945 /Tragedija u istoriji Kambode: politika, rat i
revolucija od 1945. godine/, (New Haven/London: Yale U.P., 1991); Ben Kiernan, The Pol Pot Regime. Race,
Power, and Genocide in Cambodia under the Khmer Rouge 1975-79 /Reim Pola Pota: rasa, mo i genocid u
Kambodi, za vreme vlasti Crvenih Kmera, 1975-1979/, (New Haven/London: Yale U.P., 2002, drugo izdanje);
Grard Prunier, The Rwanda Crisis. History of a Genocide /Kriza u Ruandi: istorija jednog genocida/,
(London: Hurst & Co., 2002 (1995)); Alison de Forges:Leave None to Tell the Story. Genocide in Rwanda
/Ne ostaviti nikoga /u ivotu/ da ispria ta se desilo - Genocid u Ruandi/, (Njujork/London: Human Rights
Watch, 1999).
 4

Meutim, sve vie su se ispitivali i mnogo manje poznati sluajevi.2 Veinu ovih studija
napisali su istoriari i one se zasnivaju na rezultatima podrobnog istraivanja
dokumentarnih i usmenih istorijskih izvora.
S druge strane, sve je vie strunjaka za drutvene nauke, koji, polazei od svojih
disciplina i kroz primenu razliitih teorijskih pristupa, prouavaju (aspekte) genocida i
drugih zloina uperenih protiv odreenih grupa. Meu njima su politikolozi, sociolozi i
antropolozi, kao i kriminolozi, psiholozi i psihijatri.3 Pored toga, postoji ogromna
literatura, iji su autori osobe koje su preivele genocid, oevici i posmatrai, a ima i
izuzetno dobrih studija koje se bave razliitim aspektima ove teme, iji su autori dobro
obaveteni novinari, pravnici i pripadnici drugih profesija.4
Prema tome, oblast prouavanja genocida se, na razne naine, moe s pravom nazvati
interdisciplinarnom. Na kraju, zahvaljujui sve veoj dostupnosti mnogih konkretnih i
detaljnih prouavanja pojedinanih sluajeva, kao i sve boljim teorijskim uvidima u
procese genocida, u razliitim periodima i na razliitim mestima, omoguena je izrada sve
vie komparativnijih studija, koje su uglavnom napisane iz istorijsko-sociolokog ugla
gledanja.5

2
Vidi, na primer, Mark Levene i Penny Roberts, The Massacre in History /Pokolj kroz istoriju/
(Njujork/Oksford: Berghahn Books, 1999), i Samuel Totten, William S. Parsons, Israel W. Charny, Century of
Genocide. Eyewitness Accounts and Critical Views /Vek genocida: svedoenja oevidaca i kritiki osvrti/,
(Njujork/London: Garland Publishing, Inc., 1997), u kojima je dokumentovano etrnaest sluajeva.
3
Na primer, Barbara Harff i Ted Robert Gurr: Toward Empirical Theory of Genocides and Politicides:
Identification and Measurement of Cases since 1945 /Ka empirijskoj teoriji genocida i politikih ubistava:
utvrivanje i merenje sluajeva od 1945. godine/, International Studies Quarterly, (1988), /br/ 32, str. 359-371;
Frank Chalk i Kurt Jonassohn, The History and Sociology of Genocide. Analyses and Case Studies /Istorija i
sociologija genocida: analize i studije sluajeva/, (New Haven/London: Yale U.P., u saradnji sa Institutom za
prouavanje genocida iz Montreala, 1990); Helen Fein, Genocide: A Sociological Perspective /Posmatranje
genocida iz sociolokog ugla/, (London: Sage Publications, 1993); (prir) Alexander Laban Hinton, Genocide:
An Anthropological Reader /Genocid: antropoloki pregled/, (Malden, Mass. /Masausec//Oxford: Blackwell,
2002); (prir) Alexander Laban Hinton, Annihilating Difference. The Anthropology of Genocide /Razarajua
razlika: antropologija genocida/, (Berkeley/London: University of California Press, 2002); Alex Alvarez,
Governments, Citizens, and Genocide. A Comparative and Interdisciplinary Approach /Drave, graani i
genocid - komparativni i interdisciplinarni pristup/,(Bloomington: Indiana U.P., 2001); Erich Fromm, The
Anatomy of Human Destructiveness /Anatomija ljudske destruktivnosti/, (Harmondsworth: Penguin, 1982
(1974)); Ervin Straub, The Roots of Evil. The Origins of Genocide and Other Group Violence /Koreni zla:
poreklo genocida i drugih oblika grupnog nasilja/, (Kembrid/Njujork: Cambridge U.P. , 1989); Robert Jay
Lifton, The Nazi Doctors. Medical Killing and the Psychology of Genocide /Nacistiki lekari: ubijanje
primenom medicinskih eksperimenata i psihologija genocida/, (London: Macmillan, 1986).
4
Dve takve studije, koje su nedavno objavljene, su: Samantha Power: A Problem from Hell. America and the
Age of Genocide /Problem iz pakla: Amerika i doba genocida/, (Njujork: Basic Books, 2002); Nicolaus Mills
i Kira Brunner, The New Killing Fields. Massacre and the Politics of Intervention /Nove oblasti ubijanja:
masakr i politika intervencije/, (Njujork: Basic Books, 2002).
5
Neke od najvanijih studija su sledee: Leo Kuper, Genocide. Its Political Use in the Twentieth Century
/Genocid i njegova primena u politike svrhe u dvadesetom veku/, (Harmondsworth: Penguin, 1981); Robert
F. Melson, Revolution and Genocide. On the Origins of the Armenian Genocide and the Holocaust /Revolucija
i genocid: o poreklu genocida nad Jermenima i holokausta/, (ikago/London: University of Chicago Press,
1992); Alex Alvarez, Governments, Citizens, and Genocide. A Comparative and Interdisciplinary Approach
/Drave, graani i genocid - komparativni i interdisciplinarni pristup/,(Bloomington: Indiana U.P., 2001);
Norman Naimark, Fires of Hatred. Ethnic Cleansing in Twentieth-Century Europe /Plamen mrnje: etniko
ienje u Evropi dvadesetog veka/, (Kembrid, Mass. /Masausec//London: Harvard U.P., 2001); Eric D.
Weitz, A Century of Genocide. Utopias of Race and Nation /Vek genocida: utopija rase i nacije/,
(Prinston/Oksford: Princeton U.P., 2003); (prir) Robert Gellatelly i Ben Kiernan, The Specter of Genocide. Mass
Murder in Historical Perspective /Avet genocida: masovno ubistvo iz istorijskog ugla/, (Njujork/Kembrid:
Cambridge U.P., 2003).
 5

Bez ikakve namere da kaemo da je oblast genocida u potpunosti prouena, ipak bi se

moglo rei da su ta prouavanja dobila svoju formu tokom proteklih decenija, zahvaljujui
trudu (sada ve) starijih (ili penzionisanih) istraivaa i istaknutih autora, kao to su Raul
Hilberg, Leo Kuper, Frank Chalk, Kurt Jonassohn, Helen Fein, Robert Melson, Irving
Louis Horowitz, Omer Bartov, Yehuda Bauer, Israel Charny, Ervin Staub, Norman
Naimark i drugi, jer se rezultati njihovog istraivakog rada i onoga to su napisali i dalje
smatraju veoma znaajnim, a danas mnogi mlai strunjaci novim studijama daju svoj
doprinos ovoj oblasti.
Njihov rad takoe ini osnovu na kojoj je ovaj izvetaj sastavljen.
Redovno se organizuju meunarodne naune konferencije na temu genocida i drugih
masovnih zloina uperenih protiv odreenih grupa, postoji vie strunih organizacija
strunjaka koji se bave prouavanjem ove oblasti, kao i dva vodea struna asopisa:
Holocaust and Genocide Studies /kao u originalu/ /Prouavanje holokausta i
genocida/ i Journal of Genocide Research /kao u originalu/ /asopis istraivanja
genocida/. Jo uvek rastue interesovanje naunika, politiara i javnog mnjenja za ovu
temu doprinelo je osnivanju instituta i centara za dalje prouavanje ove oblasti, u veem
broju zemalja zapadne Evrope i severne Amerike, a mnogi profesori istorije i drutvenih
nauka trenutno dre kurseve na ovu temu, na mnogim univerzitetima.
Centar za prouavanje holokausta i genocida osnovan je u Holandiji relativno skoro.
Centar je zvanino otvoren 8. septembra 2003. godine, javnom manifestacijom koja je
odrana u auli Univerziteta u Amsterdamu. Nastao kao rezultat zajednike inicijative
Univeziteta u Amsterdamu (UvA) /kao u originalu/, Holandskog instituta za ratnu
dokumentaciju (NIOD) /kao u originalu/ i Holandske kraljevske akademije nauka i
umetnosti (KNAW) /kao u originalu/, ovaj centar se uglavnom finansira sredstvima
holandske vlade.
Osnivai centra bili su voeni idejom o tome da je Holandiji potreban centar u kojem e
se na jednom mestu prikupljati i dalje razvijati akademsko i struno znanje vezano za
Shoah /kao u originalu/ /holokaust/ i druge oblike genocida, te da je akademskim
predavanjima na ovu temu potrebno sistematski posvetiti panju, kao i da takav centar
moe da prui novi podsticaj nivou obavetenosti javnosti i javnim raspravama o ovom
vrlo ozbiljnom i duboko problematinom pitanju. Taj novoosnovani Centar za
prouavanje holokausta i genocida ima etiri zadatka, a to su: akademska istraivanja,
predavanja na univerzitetu, podsticanje interesovanja javnosti i javnih rasprava, kao i
doprinos buduim programima za obuku predavaa za ovu temu.6

6
Akademsko osoblje centra trenutno broji etiri lana: jednog redovnog profesora i direktora centra, dr
Johannesa Houwinka ten Catea, i tri honorarna vanredna profesora, dr Nanci Adler, dr Karela Berkhoffa i autora
ovog izvetaja, dr Tona Zwaana. Istoriar Johannes Houwink ten Cate je strunjak za Shoah /kao u originalu/
/holokaust/ u zapadnoj Evropi, a naroito u Holandiji. Njegovo uvodno predavanje (odrano 8. maja 2003)
upravo se pojavilo u tampi, pod naslovom: De naam van de misdaad en de persoon van de
schriftafelmoordenaar /kao u originalu/ (Naziv zloina i linost Shreibtischttera /kao u originalu/),
(Amsterdam: Vossiuspers UvA, 2003). Istoriari Nanci Adler i Karel Berkhoff oboje su strunjaci za istonu
Evropu 20. veka, a posebno za bivi Sovjetski Savez/Rusiju. Nanci Adler je nedavno objavila delo: The Gulag
Survivor: Beyond the Soviet System /ovek koji je preiveo Gulag: izvan sovjetskog sistema/ (New
Brunswick, Njujork/London: Transaction Publishers, 2002); Delo Karela Berkhoffa, Harvest of Despair. Life
and Death in Ukraine under Nazi Rule /etva oaja: ivot i smrt u Ukrajini za vreme vladavine Nacista/,
pojavie se na prolee 2004. godine (Harvard University Press). Sociolog i antropolog Ton Zwaan nedavno je
objavio komparativnu studiju, pod nazivom, Civilisering en decivilisering. Studies over staatsvorming en
geweld, nationalisme en vervolging /kao u originalu/ (Civilizacija i odsustvo civilizacije: prouavanje naina
formiranja drave i nasilja, nacionalizma i progona), (Amsterdam: Boom, 2001), koja sadri studije sluajeva o
genocidu nad Jermenima, progonu Jevreja u Nemakoj, u periodu izmeu 1933. i 1939. godine, i o raspadu
Jugoslavije, u periodu izmeu 1985. i 1995. godine.
 6

O etiologiji i genezi genocida i drugih masovnih zloina uperenih protiv odreenih

grupa

1. Konceptualizacija: definicije i rasprave

1. Otkako je po prvi put upotrebljen, 1944. godine, u knjizi pravnog strunjaka Raphaela
Lemkina, Axis Rule in Occupied Europe /Vladavina sila Osovine u okupiranoj
Evropi/, izraz genocid postao je uvreen i uao je u iroku upotrebu. Meutim,
ispostavilo se da je taj pojam izuzetno sloen i teak i da u sebi sadri razliita
znaenja. Godinama je ovaj pojam bio predmet rasprave politiara i diplomata,
pravnika i pravnih strunjaka, istoriara i strunjaka za drutvene nauke, kao i raznih
drugih intelektualaca i ire javnosti. Tokom tih rasprava, istaknuti su neki aspekti
genocida i srodnih masovnih zloina, dok su neki drugi njihovi aspekti ostali
uglavnom neistraeni. U nekim sluajevima je ovaj pojam proirivan, a u nekima
suavan. Kao to je predstavljeno u masovnim medijima, u javnim raspravama se taj
pojam ponekad koristio u dosta slobodnom znaenju, dok se, u nekim drugim
situacijama, opet koristio u strogo ogranienom smislu. Znaenje ovog pojma iznova
se preispitivalo sa svakim novim sluajem navodnog genocida, koji je poinjen nakon
1945. godine. Bez obzira na izvesno ire slaganje strunjaka za ovu oblast oko
osnovnog znaenja pojma genocid, jo i danas se vode rasprave o najprikladnijoj
definiciji i konceptualizaciji.7 Moe se zakljuiti da znaenje ovog pojma jo uvek nije
u potpunosti utvreno, osim u sluajevima u kojima postoji strogo utvrena pravna
koncepcija.

2. Prvobitno je Lemkin, u nekoliko svojih priloga na ovu temu, stremio ka dosta irokoj
koncepciji genocida. U svojoj knjizi iz 1944. godine, on je, na primer, rekao:

U optem smislu, genocid nuno ne podrazumeva neposredno unitenje jedne nacije,

osim kada je ono izvreno masovnim ubijanjem svih pripadnika jedne nacije. Umesto
toga, njegova svrha je da oznai organizovani plan, koji podrazumeva razliite
postupke koji imaju za cilj unitenje osnovnih temelja ivota nacionalnih grupa ()
/kao u originalu/ Ciljevi takvog plana bili bi raspad politikih i drutvenih institucija
kulture, jezika, nacionalnih oseanja, religije, i /kao u originalu/ ekonomskog
postojanja nacionalnih grupa, kao i unitenje line bezbednosti, slobode, zdravlja,
dostojanstva, pa ak i ivota pojedinaca koji pripadaju tim grupama.8

7
Od nedavno objavljenih rasprava, vidi: Alex Alvarez, Governments, Citizens, and Genocide. A Comparative
and Interdisciplinary Approach /Drave, graani i genocid - komparativni i interdisciplinarni
pristup/,(Bloomington: Indiana Universtiy Press, 2001), str. 28-55; Eric D. Weitz, A Century of Genocide.
Utopias of Race and Nation /Vek genocida: utopija rase i nacije/, (Prinston/Oksford: Princeton University
Press, 2003), str. 8-15; i (prir) Steven L.B. Jensen, Genocide: Cases, Comparisons and Contemporary Debates
/Genocid: sluajevi, poreenja i savremene rasprave/, (Kopenhagen: Danski centar za prouavanje holokausta
i genocida, 2003).
8
Raphael Lemkin, Axis Rule in Occupied Europe /Vladavina sila Osovine u okupiranoj Evropi/, (Washington,
D.C.: Karnegijeva zadubina za mir u svetu, 1944), str. 79.
 7

Nekoliko godina kasnije, 1947. godine, on je napisao jedan lanak, u listu American
Journal of International Law /kao u originalu/ /Ameriki asopis za meunarodno
pravo/:

() /kao u originalu/ zloin genocida obuhvata svakojaka dela, ukljuujui ne samo

liavanje ivota, ve i spreavanje ivota (putem abortusa, sterilizacije), kao i
postupke koji u znatnoj meri ugroavaju ivot i zdravlje (vetaki izazvane infekcije,
/teranjem na/ rad do smrti u posebnim logorima, namerno razdvajanje porodica u cilju
raseljavanja/kao u originalu/).9

3. Otprilike u isto vreme, vealo se unutar nekoliko odbora u Ujedinjenim nacijama, to

je, na kraju, doprinelo da se donese Konvencija Ujedinjenih nacija o spreavanju i
kanjavanju zloina genocida, koju je Generalna skuptina UN-a usvojila 9. decembra
1948. godine, a prema nedavnim podacima, do sada su tu konvenciju prihvatile 142
zemlje.10 Kao to je optepoznato, u lanu 1 Konvencije se potvruje da genocid,
bilo da je poinjen u miru ili u ratu, po meunarodnom pravu predstavlja zloin, koji
se one potpisnice, /primedba/ T.Z.-a /Tona Zwaana/ obavezuju da e spreiti i
kazniti, dok, prema definiciji iz lana 2, genocid predstavlja:

svaki od sledeih postupaka koji su poinjeni u nameri da se, u celini ili delimino,
uniti jedna nacionalna, etnika, rasna ili verska grupa, kao takva: (a) ubijanje
pripadnika grupe; (b) nanoenje tekih telesnih ili psihikih povreda pripadnicima
grupe; (c) namerno nametanje toj grupi uslova za ivot za koje je smiljeno da e
dovesti do njenog potpunog ili deliminog fizikog unitenja; (d) uvoenje mera koje
imaju za cilj da spree raanje /potomstva/ u toj grupi; (e) namerno premetanje dece
iz te grupe u neku drugu grupu.

4. U godinama posle toga, istoriari i strunjaci za drutvene nauke, koji su se bavili

prouavanjem genocida, razmiljali su o nainu na koji je Konvencija nastala, a bilo je
dosta rasprava o prednostima i nedostacima definicije genocida, onako kako je
sroena u Konvenciji. Jedan od njih, pravnik i sociolog Leo Kuper, istakao je da je
Konvencija o genocidu iz 1948. godine stvorena u prilino snano ispolitizovanoj
atmosferi, u trenutku kad su poeli da se pomaljaju prvi obrisi hladnog rata. Tokom
pripremnih razmatranja, vladala su dosta oprena miljenja koja su se ticala sutinske
prirode tog zloina, grupa koje bi trebalo zatiti, pitanja umiljaja, ukljuivanja
kulturnog genocida u ovaj pojam, problema sprovoenja zakona i kanjavanja, kao i
toga koji stepen unitenja bi mogao da se smatra genocidom.11
5. Kuper, koji se u svom delu uglavnom drao definicije genocida iz Konvencije, i pored
toga je tvrdio da je ta ista definicija ponekad previe ograniena za istoriare i
strunjake za drutvene nauke, koji pokuavaju da shvate i objasne genocid i druge
masovne zloine uperene protiv odreenih grupa. On smatra da je glavni propust
napravljen time to su politike grupe iskljuene iz spiska zatienih grupa. Mnogi
strunjaci koji se bave prouavanjem ove oblasti izneli su isti argument, ponekad

9
Raphael Lemkin: Genocide as a Crime Under International Law /Genocid kao oblik zloina po
meunarodnom pravu/, American Journal of International Law, /br/ 41, (1947), str. 147.
10
Eric D. Weitz, A Century of Genocide, /Vek genocida/, (Prinston, 2003), str. 9.
11
Leo Kuper, Genocide. Its Political Use in the Twentieth Century /Genocid i njegova primena u politike
svrhe u dvadesetom veku/, (Harmondsworth: Penguin, 1981), str. 19-39, a naroito str. 24.
 8

dodajui da iskljuivanje ekonomskih grupa (klasa) iz tog spiska predstavlja jo jedan

propust. U prilog ovoj tezi obino se iznose dva argumenta. S jedne strane, tvrdi se da
su politike razlike esto podjednako znaajne kao rasne, nacionalne, etnike ili verske
razlike tako da i one predstavljaju osnov za pokolj i unitenje. S druge strane, zloini
genocida nad nacionalnim, etnikim, rasnim ili verskim grupama su, u optem smislu,
posledica politikog sukoba, ili su s njim tesno povezani, a, tavie, ne mogu se
objasniti bez pominjanja znaajnih razlika u nivou (politike) moi koju imaju grupe
koje su u taj sukob umeane. Iako su mnogi strunjaci za genocid u svom radu
prihvatili definiciju iz Konvencije, a gotovo svi oni uvaavaju znaaj meunarodno
prihvaene definicije, drugi su predloili razne druge definicije i oblike
konceptualizacije. To se moe ilustrovati uz pomo nekoliko primera.
6. Prema reima dva poznata autora iz ove oblasti, Franka Chalka i Kurta Jonassohna,
genocid se moe definisati kao:

() /kao u originalu/ oblik jednostranog masovnog ubijanja, u kojem drava ili neki
drugi organ vlasti namerava da uniti jednu grupu, kao to su ta grupa i pripadnitvo
njoj definisani od strane poinioca.12

Jedan drugi poznati strunjak za genocid, Helen Fein, potvrdila je da je genocid:

() /kao u originalu/ kontinuirano i namerno delovanje poinilaca koje ima za cilj da

neposredno ili posredno fiziki uniti jednu zajednicu putem zabrane bioloke i
drutvene reprodukcije pripadnika te grupe, koje se kontinuirano vri bez obzira na to
to se rtva predala ili to od nje ne preti nikakva opasnost.13

Jo jedan strunjak za genocid, Israel Charny, predloio je generiku definiciju

genocida:

() /kao u originalu/ masovno ubijanje velikog broja ljudskih bia, u sluaju kada se
ne radi o vojnoj akciji protiv vojnih snaga zakletog neprijatelja, ve u sluaju kada su
rtve u sutini nezatiene i bespomone.14

S druge strane, jo jedan strunjak za ovu oblast, Irving Louis Horowitz, genocid
definie kao:

() /kao u originalu/ strukturno i sistematsko unitavanje nedunih ljudi od strane

birokratskog dravnog aparata.15

12
Frank Chalk i Kurt Jonassohn, The History and Sociology of Genocide. Analyses and Case Studies /Istorija i
sociologija genocida: analize i studije sluajeva/, (New Haven/London: Yale University Press, u saradnji sa
Institutom za prouavanje genocida iz Montreala, 1990), str. 23.
13
Helen Fein, Genocide: A Sociological Perspective /Posmatranje genocida iz sociolokog ugla/, (London:
Sage Publications, 1993), str. 24.
14
Israel Charny: Toward a Generic Definition of Genocide /Ka generikoj definiciji genocida/, u delu
Genocide: Conceptual and Historical Dimensions /Koncepcijske i istorijske dimenzije genocida/, prir. George
J. Andreopolis, (Philadelphia: University of Pennsylvania Press, 1994), str. 66.
15
Irving Louis Horowitz, Taking Lives: Genocide and State Power /Oduzimanje ivota: genocid i dravna
vlast/ (New Brunswick: Transaction Publishers, 1997, etvrto izdanje), str. 21.
 9

Kao primer za trenutno uobiajeno i laiko znaenje pojma genocid, moe se

citirati definicija iz Websterovog renika: Third New International Dictionary of the
English Language. Pod odrednicom genocid se navodi da genocid predstavlja:

namernu primenu sistematskih mera (kao to su ubijanje, nanoenje telesnih ili

psihikih povreda, nehumani uslovi za ivot, spreavanje raanja), koje su smiljene
da dovedu do istrebljenja jedne rasne, politike ili kulturne grupe ili do unitenja
njenog jezika, religije ili kulture.16

7. Mogli bi se citirati i mnogi drugi autori i izvori, ali iz tih primera e biti jasno da, iako
su mnogi strunjaci za ovu oblast obino usredsreeni na namerno masovno ubijanje i
unitavanje nedunih ljudi, kao osnovno znaenje pojma genocid, oni takoe
naglaavaju razliite dimenzije genocidnog procesa u celini i skreu panju na njegove
razliite aspekte.
8. Ova raznolikost gledita, sama po sebi, ne bi trebalo da udi. Opta koncepcija
genocida odnosi se na itav niz razliitih sluajeva navodnih zloina genocida u
stvarnom svetu, od kojih se svaki sastoji od (delimino) razliitih i dosta sloenih
dogaaja i deavanja u razliitim zemljama i u razliitim periodima, koje je esto
teko razumeti i objasniti. Ta sloenost ispoljava se u samoj koncepciji, kao i u
naunim studijama ovih pojava, koje su uraene sa istorijskog i drutvenog aspekta.
Pored toga, pojam genocida daleko je od neutralnog, jer u sebi zapravo sadri jako
mnogo znaenja i to u ljudskom, moralnom, politikom i pravnom smislu. Isto tako,
budui da u osnovi podrazumeva razliite oblike nasilja i masovnog ubijanja, mnogi
ljudi na pojavu genocida obino reaguju snanim emocijama i snanim miljenjima.
Na kraju, genocid je svakako i zloin, koji je kanjiv po meunarodnom pravu, a
mnogi ak smatraju da je to najtei i najgnusniji oblik zloina u istoriji oveanstva. Iz
tog razloga je poiniocima genocida na svim nivoima odgovornosti obino jako stalo
da se genocid zataka, da se dri u tajnosti, da se porie, dok, s druge strane, rtve
imaju svako pravo na ostvarenje pravde, a preiveli s pravom zahtevaju da se njihova
sudbina i njihovi gubici priznaju, tako da oekuju neku vrstu zadovoljenja i pravde.
Stoga, nije ni udo to se genocid moe smatrati pojmom oko kojeg se vode mnoge
rasprave .17
9. U vreme kada je iskovana re genocid i kada su Lemkin i lanovi raznih odbora
Ujedinjenih nacija, koji su sastavili i formulisali Konvenciju, uloili prve napore da se
taj fenomen konceptualizuje, stvaranju osnovnog okvira, na koji su sve ukljuene
strane mogle da se pozovu, doprineli su nedavno zavren svetski rat, nemaki
nacionalsocijalizam i njegova destruktivna politika, kao i ubijanje Jevreja, o kojem se,
uzgred budi reeno, tada daleko manje znalo nego danas. Iako je sm Lemkin, u
glavnim crtama, svakako bio svestan genocida nad Jermenima, koji se desio samo

16
Merriam-Webster, Websters Third New International Dictionary of the English Language, Unabridged
/Websterov trei novi meunarodni renik engleskog jezika, integralna verzija/, (Keln: Knemann, 1993), str.
947.
17
Uporedi Robert Gellately /kao u originalu/, Ben Kiernan: The Study of Mass Murder and Genocide /Studija
o masovnom ubistvu i genocidu/, u, ibid. (prir), The Specter of Genocide. Mass Murder in Historical
Perspective /Avet genocida: masovno ubistvo iz istorijskog ugla/, (2003), str. 3-26; Ian Kershaw:
Afterthought. Some Reflections on Genocide, Religion and Modernity /Naknadno razmiljanje: nekoliko
razmiljanja o genocidu, religiji i savremenosti/, u delu, In Gods Name. Genocide and Religion in the
Twentieth Century /U ime Boga: genocid i religija u dvadesetom veku/, (prir) Omer Bartov i Phyllis Mack,
(Njujork/Oksford: Berghahn Books, 2001), str. 373-383.
 10

nekoliko decenija pre toga, unitavanje i istrebljenje Jevreja postalo je takorei

standardni model onoga to genocid, u sutini, predstavlja.
10. Kada se suoe s podacima u vezi sa drugim procesima genocida, koji su se desili u
drugo vreme i na drugim mestima, mnogi ljudi, svesno ili nesvesno, obino uporeuju
i mere te procese po ugledu na standardni model, o kojem je toliko toga sada ve
optepoznato. Na to, samo po sebi, ne mogu se staviti nikakve primedbe, jer je
unitavanje Jevreja od strane nemakih nacionalsocijalista /Nacista/ nesumnjivo ipak
bilo najsistematiniji pokuaj sprovoenja totalnog i potpunog genocida ikada
poinjenog, pa, kao takvo, zasluuje da se prouava, da se o njemu uvek i iznova
raspravlja i u javnoj sferi treba stalno da mu se posveuje panja. Meutim, neke
primedbe mogu se staviti onda kada uporeivanje sa standardnim modelom oteava
otkrivanje i priznavanje drugih procesa progona i genocida i kada to, implicitno ili
eksplicitno, dovodi do zakljuaka da ti drugi procesi zapravo nisu ozbiljni sluajevi
genocidne politike ili da oni samo delimino predstavljaju genocid, ili onda kada to
ak dovodi do direktnog poricanja da se u drugim sluajevima sprovodi politika
genocida ili da je dolo do nekakvog oblika zloina genocida.18
11. Da bi se suprotstavili ovakvom nainu rezonovanja, istaknuti strunjaci za genocid su,
u poslednjih nekoliko godina, naglaavali da se, prema reima kriminologa Alexa
Alvareza, genocid pojavljuje u razliitim oblicima i u razliitom ruhu, a svaki od njih
se odlikuje razliitim ciljevima i pobudama, i da ti razliiti ciljevi doprinose kreiraju
razliitih strategija i taktika, koje se primenjuju u konkretnim sluajevima.19 Yehuda
Bauer, na primer, smatra da je moda najbolje da se politike i procesi genocida
posmatraju kao kontinuum, sa rasponom koji ide od sluajeva masovnog ubistva,
preko razliitih vrsta genocida, do svoje najvee krajnosti, koju predstavlja ubijanje
Jevreja. Nekoliko godina pre toga, slinu tvrdnju izneo je Robert Melson, koji smatra
da je od sutinskog znaaja da se prizna i potvrdi injenica da se zloini genocida
razlikuju po tome u kojoj meri je planirano da budu smrtonosni, kao i po tome kojih
razmera su bili i koliko dugo su trajali.20 Moglo bi se dodati da, uprkos tome to su
Nacisti pokuali da izvre totalni genocid nad Jevrejima, oni u tome ipak nisu
potpuno uspeli. Zapravo, svaki genocid je, u izvesnom smislu, bio delimini
genocid. Da bi se napravila razlika meu njima, mogu biti korisni kriterijumi koje je
Melson primenio za planiranu smrtonosnost i trajanje genocida. Tada bi se, na primer,
moglo doi do zakljuka da su zaista postojale dosta znaajne razlike izmeu ubijanja
Jevreja i nacionalsocijalistike politike genocida prema nekim delovima stanovnitva
Poljske i Rusije pod nemakom okupacijom, ali bi se istovremeno moglo potvrditi da
se, u sva tri sluaja, sprovodila politika genocida i da je dolo do procesa genocida,
kao i to da nema svrhe umanjivati znaaj niti poricati ozbiljnost poslednja dva
sluaja samo zato to je prvi sluaj bio krajnje ozbiljan.
12. Na kraju, Helen Fein je razradila jo jedno korisno sredstvo, uz pomo kojeg se moe
otkriti i ui u trag zloinima genocida. Ona tvrdi da postoji pet osnovnih uslova, kada
se moe rei da se radi o genocidnoj politici ili o genocidu. Ukratko reeno:

18
Uporedi kod Roberta Cribba: Genocide in the Non-Western World: Implications for Holocaust Studies
/Genocid u nezapadnom svetu: implikacije za prouavanje holokausta/, u delu, Genocide: Cases, Comparisons
and Contemporary Debates /Genocid: sluajevi, poreenja i savremene rasprave/, prir. Steven L.B. Jensen,
(2003), str. 123-140.
19
Alvarez (2001), op.cit. str. 50.
20
Yehuda Bauer: Is the Holocaust Explicable? /Da li se holokaust moe objasniti?/, Holocaust and
Genocide Studies /Studije o holokaustu i genocidu/, /br/ 5, (1990), str. 145-155; Robert F. Melson, Revolution
and Genocide. On the Origins of the Armenian Genocide and the Holocaust /Revolucija i genocid: o poreklu
genocida nad Jermenima i holokausta/, (ikago/London: University of Chicago Press, 1992), str. 24-29.
 11

postoji kontinuitet u napadima koje su poinioci izvrili da bi unitili pripadnike neke

grupe; poinioci deluju kolektivno ili na organizovani nain; rtve su odabrane samo
zato to pripadaju nekoj grupi; rtve su bespomone ili su ubijene, bez obzira na to da
li su se predale ili su pruale otpor; unitavanje se vri s ciljem ubijanja, a ubistvo je
odobreno od strane poinilaca /kao u originalu/.21
Ovi kriterijumi, ukoliko mogu da poslue onima koji primenjuju pravne definicije,
mogu da budu od pomoi i kod pravljenja razlike izmeu ratnih zloina i zloina
genocida. tavie, Feinova je utvrdila dva tipina uslova, koji su takoe naglaeni u
ovom izvetaju, a koji se mogu uoiti kod genocida: kao prvo, odsustvo sankcija za
ubistva ili nesprovoenje sankcija, i, kao drugo, prisustvo ideologija i uverenja kojima
se genocidu daje legitimitet.
Kao to je prethodno napomenuto, znaenje pojma genocid, sa istorijskog i
sociolokog stanovita prouavanja genocida, i dalje je relativno otvoreno i nalazi se u
fazi razvoja. U ovom trenutku, ini se da je bolje da se primeni jedan iri, otvoren,
komparativni i procesualni pristup tom fenomenu i pojmu koji ga oznaava.
13. Iako ne postoji nijedna jedina jasna, nedvosmislena i opteprihvaena definicija
genocida, veina definicija i konceptualizacija sadri bitne zajednike elemente.
Smatra se da je, usredsreivanjem na te elemente, mogue doi do praktinog
poimanja zloina iji je cilj genocid, koji e izazvati pravu reakciju. Ako se kao
polazna osnova uzmu istorijske i detaljne studije konkretnih sluajeva zloina
genocida, kao i komparativne istorijsko-socioloke studije procesa genocida, ini se da
je mogue da se, na osnovu tih studija, doe do optih uvida u neke od glavnih
inilaca i uzronih sila, koje su u prolosti doprinele stvaranju genocidnih politika i
procesa, a koje verovatno mogu do svega toga ponovo da dovedu i u budunosti. Ove
studije takoe bacaju svetlo na ire okolnosti i uslove pod kojima se procesi genocida
mogu razviti. Stoga se ini da je mogue dati pregled etiologije i geneze genocida i
drugih masovnih zloina uperenih protiv odreenih grupa.

2. Rat, graanski rat i zloini genocida

14. Prva stvar oko koje se slau gotovo svi autori koji se bave prouavanjem genocida
jeste da paljivo treba napraviti razliku izmeu genocida s jedne i rata i graanskog
rata s druge strane. U savremenom smislu te rei, rat obino podrazumeva sukob
praen nasiljem koji se odvija izmeu dve ili vie suverenih drava, koji se
prvenstveno vodi izmeu pripadnika njihovih oruanih snaga. To moe da
podrazumeva i znatan broj vojnikih rtava. Zbog uvoenja prakse totalnog rata,
koja se naroito primenjivala tokom Drugog svetskog rata u 20. veku, ija je jedna od
posledica bila tekoa u pravljenju razlike izmeu boraca i onih koji to nisu bili,
takoe moe doi do velikog broja civilnih rtava. Meutim, vojne i civilne rtve rata
ne smatraju se rtvama genocida. Isto vai i kada se radi o graanskom ratu.
Graanski rat podrazumeva sukob praen nasiljem koji se odvija izmeu dve ili vie
naoruanih i organizovanih strana u jednom drutvu, koje su prethodno bile u sastavu
iste suverene drave. Ameriki istoriar i sociolog, Charles Tilly, okarakterisao je
takvo stanje kao stanje revolucije ili kao stanje viestrukog suvereniteta.22 Umesto
jedne suverene drave koja je ranije postojala i koja je imala glavni monopol nad

21
Fein (1993), op.cit, str. 25-27.
22
Charles Tilly, From Mobilization to Revolution /Od mobilizacije do revolucije/, (Reading, Mass.
/Masausec/: Addison-Wesley, 1978), str. 189-222.
 12

nasiljem na celoj svojoj teritoriji, sada na toj istoj teritoriji postoji nekoliko naoruanih
strana, koje se bore oko te drave, a svaka od njih tvrdi da ima monopol nad nasiljem,
dok je prethodni monopol na centralnom nivou rasparan i sruen.23 Graanski rat
takoe moe da dovede do znatnog broja rtava kod suprotstavljenih strana, to opet
moe da dovede do stradanja civila, bilo posredno zbog ratnih dejstava bilo kroz
neprijateljstva koja su povezana sa vojnim akcijama, ali, ipak se takve rtve obino ne
smatraju rtvama genocida.
15. Ono po emu se genocid u naelu razlikuje od rata ili od graanskog rata jeste to to
je, kod genocida, jedna strana - progonitelji i poinioci genocida - naoruana i
organizovana radi primene sile, dok je druga strana - progonjeni i rtve - nenaoruana
i neorganizovana i stoga nije u stanju da primenjuje silu. Mada su, u nekim
sluajevima, manje grupe unutar vee kategorije rtava sporadino pruale oruani
otpor, retki su sluajevi takvog oruanog otpora a, taj otpor je obino bivao uguen od
strane nadmonije sile, koju su predstavljali poinioci genocida. U sluaju genocida,
sredstva nasilja, kao i sredstva (vojne) organizacije krajnje su neravnomerno
rasporeena i u ogromnoj meri su koncentrisana na jednoj strani, na strani poinilaca.
16. Ove tvrdnje jasno odraavaju nekoliko definicija koje smo citirali, a naroito definicije
koje su dali Charny, Chalk i Jonassohn, kao i Feinova. Genocid nije ni rat niti
graanski rat, ve spada u oblik jednostranog, a ne dvostranog ili viestranog, ubijanja,
dok su rtve, uglavnom nezatiene i bespomone pred silinom poinilaca genocida,
pa ak i onda kada ne predstavljaju apsolutno nikakvu pretnju, one su mete progona,
nasilnog proterivanja sa njihovih ognjita, deportacije i potencijalnog, kao i stvarnog
unitenja.
17. Mada se veina strunjaka za genocid slae da treba praviti razliku izmeu genocida, s
jedne, i rata i graanskog rata, s druge strane, prirodno je to oni istovremeno priznaju
da u ratu ili u graanskom ratu moe doi do vie razliitih naina da se stvore uslovi
za genocid i da se poine zloini genocida.24 Na primer, (opasnost koja preti od) rata
ili graanskog rata moe da stvori pogodnu priliku da se poine zloini genocida, a
istovremeno, moe da poslui i kao paravan i izgovor za takve zloine. To je sasvim
oigledno bio sluaj sa genocidom nad Jermenima i nad Jevrejima, a to je odigralo
veliku ulogu i kod genocid koji su poinjeni u Kambodi i Ruandi.

3. Kriza i zloini genocida

18. U jednom optijem smislu, mnogi strunjaci za genocid su tvrdili da se genocid i drugi
masovni zloini koji su upereni protiv odreenih grupa deavaju samo u uslovima
ozbiljne, produene i uporne krize u dotinoj dravi-drutvu. To bi se moglo smatrati
drugim zajednikim elementom oko kojeg se veina autora slae. Nije poznat nijedan
sluaj u kojem su zloini genocida ikada due vreme inili normalan aspekt
ljudskog drutva, niti se desilo da je proces genocida iznenada izbio u nekom drutvu,

23
U svom delu posveenom sociologiji drave, Max Weber je upotrebio izraz monopol nad nasiljem, kao
kljunu osobinu kojom se drava odlikuje. (Vidi, Wirtschaft und Gesellschaft /kao u originalu/, (Tbingen:
J.C.B. Mohr, 1922, str. 22, 29)). Ovaj izraz, izmeu ostalog, podrazumeva da drava polae iskljuivo pravo na
upotrebu nasilja (/ima/ monopol) /kao u originalu/, dok je drugima zabranjeno da koriste nasilje. To takoe znai
da drava sme da koristi sredstva nasilja (oruje i vojnike), koja su koncentrisana na njenoj strani, a koja se
obino finansiraju iz prihoda od poreza. Monopol nad nasiljem i monopol nad porezima meusobno su
uslovljeni i zajedno ine okosnicu svake drave.
24
Vidi, na primer, kod Omera Bartova, Murder in Our Midst. The Holocaust, Industrial Killing, and
Representation /Ubistvo meu nama, holokaust, ubijanje tekim fizikim radom i predstavljanje/,
(Njujork/Oksford: Oxford University Press, 1996), str. 3-50.
 13

takorei kao grom iz vedra neba, kao potpuno neoekivani i spontani dogaaj.
Naprotiv, zloini genocida deavaju se iskljuivo tokom faza ili perioda teke krize u
kojoj se neka drava-drutvo nalazi.
19. Takve krize predstavljaju rezultat prethodnih i meusobno povezanih meunarodnih i
domaih dogaaja i sila. One proistiu iz kobne kombinacije dugoronog razvoja
dogaaja i kratkoronih dogaaja, razvijaju se mnogo sporije ili su nastale usled brzih
i drastinih promena i obino su prvenstveno politike ili ekonomske prirode.
Normalno je da uslovi (preteeg) rata i graanskog rata mogu u velikoj meri da
doprinesu nasatanku ovakvih kriza. Meutim, bez obzira na poreklo, brzinu razvoja ili
osnovnu prirodu takve krize, jedna od njenih najvanijih posledica jeste ozbiljna i sve
vea destabilizacija drave i drutva, koja opet ima za posledicu sve veu polarizaciju
i sve manje miroljubive drutvene odnose, kao i poveanu primenu nasilja. Ozbiljna
destabilizacija moe imati mnogo razliitih oblika i moe se ispoljiti na razliite
naine, ali sledei aspekti, koji su ovde formulisani u saetom obliku, spadaju u
najznaajnije.25
20. Kao prvo, u uslovima sve veih pritisaka spolja i iznutra, vlade, dravni organi i druge
politike i administrativne institucije, poinju da funkcioniu slabije nego pre. To
moe da podrazumeva uestale promene u reimu vlade i u politikom reimu, kao i
dosta brze promene u nainu funkcionisanja drave, naroito u pogledu organizovanih
snaga koje imaju monopol nad nasiljem. Sm monopol moe biti podriven ili njegovo
funkcionisanje, iz razliitih razloga, moe biti ozbiljno narueno. Dok se politiki i
ekonomski problemi mnoe i uveavaju, drava je sve manje u stanju da s njima izae
na kraj, a kamoli da ih rei.
21. Kao drugo, destabilizacija e verovatno poeti da se ispoljava i kroz sve vee i otrije
nadmetanje razliitih politikih elita, stranaka ili grupacija u zemlji za politike
poloaje i vlast. Dok slabi funkcionisanje dravne organizacije i drugih politikih
institucija, poveava se rizik da e odreene politike elite prestati da prihvataju
prethodno vaea legitimna ogranienja u svom politikom ponaanju i politici. Tada
oni mogu da ponu da na razne naine podrivaju legitimitet institucionalnog poretka,
bilo unutar dravnih organa ili izvan njih, i da pokuaju da ojaaju svoju bazu moi
putem masovne mobilizacije naroda, a kada se kriza bude produbila, mogu ak da
ponu da razmiljaju i o upotrebi sile radi postizanja svojih politikih ciljeva, bez
obzira na to o kojim se ciljevima radi. Ako do toga doe, a politiki protivnici ponu
da prete silom ili da zapravo ak pribegnu sili i nasilju jedni protiv drugih, mir e u
ozbiljnoj meri biti naruen, to se moe ispoljiti u vidu politikih ubistava, estokih
ulinih nereda, teroristikih napada i drugih oblika politikog nasilja. Kada se, u
dovoljnoj meri, jednom pree prag nasilja, proces polarizacije unutar drutva ui e u
novu fazu, postae mnogo ozbiljniji i vei i bie mnogo tee nai put kojim e stvari
moi da se vrate u mnogo mirnije stanje.
22. Kao tree, stanovnitvu u irem smislu, ili makar njegovim veim delovima, nastanak
takve krize, kao i destabilizacija i polarizacija koje e uslediti, donee, izmeu ostalog,
iskustva i oseanja sve vee napetosti, nesigurnosti i straha. Takva oseanja mogu se
javiti usled drastinog pogoranja ekonomske situacije - na primer, zbog rapidnog
poveanja nezaposlenosti, iznenadnog gubitka linih prihoda i poveanja rizika po
linu imovinu u novcu ili u stvarima. Takva oseanja takoe mogu biti naglaena onda

25
Ova tvrdnja je potpunije razraena u studiji Tona Zwaana, Civilisering en decivilisering. Studies over
staatsvorming en geweld, nationalisme en vervolging /kao u originalu/ (Civilizacija i odsustvo civilizacije:
prouavanje naina formiranja drave i nasilja, nacionalizma i progona), (Amsterdam: Boom, 2001), str. 346-
390.
 14

kada se stekne utisak da drava i organizovane snage koje imaju monopol nad
nasiljem - odnosno policija, sudstvo i oruane snage - vie nisu u stanju da garantuju i
da zapravo vode rauna o bezbednosti svojih graana i bezbednosti grupa kojima neki
smatraju da pripadaju. Sve vea konkurencija izmeu glavnih politikih elita takoe
moe da odigra svoju ulogu u svemu tome. Neki delovi stanovnitva aktivno e
uestvovati u masovnoj politikoj mobilizaciji i na taj nain e i sami postati deo
procesa polarizacije koji je u toku, a kroz koji e se, izmeu ostalog, poveati
mogunost da ljudi na pristalice drugih politikih grupacija u zemlji ponu sve vie da
gledaju kao na svoje neprijatelje, a ne na svoje sugraane. Susedi se tada mogu
pretvoriti u takorei potencijalno opasne neprijatelje.
23. Kad se to desi, proces polarizacije e ponovo dobiti zamah. Ljudi e razliito
reagovati na sve veu materijalnu i fiziku nesigurnost, ali za mnoge od njih, sve vea
nesigurnost e takoe podrazumevati sve veu psihiku dezorijentisanost i
nesigurnost, zbog koje mnogi mogu postati podloni uticaju radikalnih politikih
ideja, kao i retorici, apelima i obeanjima radikalizovanih politikih elita.
24. Na ovom mestu treba izrei nekoliko upozorenja. Prvo, razvojni model novonastale
krize, ozbiljne destabilizacije i sve vee polarizacije politikih elita i nekih delova
stanovnitva, kako je u glavnim crtama naznaeno u prethodnom tekstu, nuno je
veoma uopten. Kako je do takvih dogaaja dolo u konkretnim sluajevima iz
prolosti - na primer, u Osmanlijskom carstvu, dve decenije pre Prvog svetskog rata, u
Nemakoj, u periodu izmeu 1919. i 1932. godine, za vreme Vajmarske republike, u
Kambodi, u prvoj polovini 1970-ih godina, pre nego to su Crveni Kmeri doli na
vlast 1975. godine, i u Ruandi, u periodu izmeu 1990. i 1994. godine, pre nego to je
vlast preuzeo radikalni reim Hutua - sasvim je druga pria i nije predmet rasprave u
ovom izvetaju. Pored istorijskih razlika meu tim sluajevima - koje su zaista
prilino velike - cilj ovog modela je da, u irem smislu, ukae na sline dogaaje koji
mogu da dovedu do situacija u kojima zloini genocida mogu biti poinjeni. Drugo,
iako ovaj model ukazuje na nekoliko vanijih uslova ili okolnosti koje mogu dovesti
do genocida, njime jo uvek nije precizirano koji faktori i uzrone sile su odluujui
za pojavu genocida i drugih masovnih zloina koji su upereni protiv odreenih grupa.

4. Politiko rukovodstvo, drava i zloini genocida

25. Jedan takav odluujui faktor, koji bi se mogao smatrati treim i veoma bitnim
zajednikim elementom oko kojeg se strunjaci za genocid uglavnom slau, jeste
kljuni i presudni znaaj politikog ponaanja nacionalnog politikog rukovodstva
drave-drutva, kao i politike odluke koje ono donosi. Suoene sa ozbiljnom krizom i
destabilizacijom, koja bi zbog nje mogla uslediti, kao to je, u kratkim crtama,
navedeno u prethodnom tekstu, razliite politike elite, stranke i grupe u zemlji mogu
da se ujedine i da pokuaju da prebrode krizu kako najbolje znaju i umeju. Istorijski
gledano, to se, na primer, esto deavalo u demokratskim zemljama kojima je pretio
rat, ili tokom perioda rata ili teke ekonomske krize. Meutim, isto je tako mogue da
kriza i destabilizacija u sutini dovedu do jo vee nesloge, podela i polarizacije
politikih elita i (politiki mobilisanih) delova stanovnitva. U takvim sluajevima,
takoe se moe desiti da, nakon perioda rastueg rivalstva i sukoba, a obino u
nekakvoj kombinaciji masovne politike mobilizacije, primene nasilja, zakulisnih
politikih intriga, jedna radikalna ili radikalizovana politika elita (ili jedan njen deo
 15

ili struja) izbije na vrh odnosno uspe da se domogne najviih politikih i upravnih
poloaja u dravnoj organizaciji. Upravo to se desilo kada je Hitler postao nemaki
kancelar, 1933. godine; kada je radikalna struja politikog pokreta Ittihad ve Terakki
/kao u originalu/, pod rukovodstvom Envera i Talaata Pasje, silom preuzela vlast u
Osmanlijskom carstvu, 1913. godine; kada je vojska Crvenih Kmera, pod vostvom
Pola Pota i drugih, zauzela Pnom Pen, 1975. godine i kada je jedna grupa iz senke,
sastavljena uglavnom od radikalnih Hutu oficira vojske, pod vostvom pukovnika
Thonesta Bagosore, preuzela vlast u glavnom gradu Ruande, Kigaliju, u noi 6. aprila
1994. godine.
26. im dou na vlast, na dravnom nivou, takvi radikalni i nemilosrdni politiari i
politike elite tada mogu temeljno da korumpiraju dravnu organizaciju, da je pretvore
u de facto diktaturu i da iskoriste sva sredstva moi koje drava ima na raspolaganju
da bi ostvarili svoje politike ciljeve. Jedan od tih ciljeva moe biti genocid nad
odreenim grupama ili manjinama, a u etiri upravo pomenuta sluaja, svakako se
radilo o genocidu. Posmatrano u ovom svetlu, genocidne politike, koje namerno
donosi politiko rukovodstvo, kao i sm genocid, poinju od politikih odluka koje su
donete na najviem dravnom nivou.26
27. Presudni znaaj politikih odluka politikih vlasti na centralnom nivou formulisan je
na razliite naine. Neki autori, kao to su Chalk i Jonassohn, kao i Horowitz, govore
o genocidu od strane drave i drugih organa vlasti ili od strane birokratskog
dravnog aparata. Kao to je Helen Fein primetila: Praktino svi uvaavaju
injenicu da je genocid prvenstveno dravni zloin.27 Drugi, meutim, u ovom
kontekstu vie vole da govore o vladajuoj eliti, politikoj eliti, politikom
establimentu (vladinom i nevladinom) ili o politikom rukovodstvu. Dok jedna
kategorija autora eli da naglasi znaaj dravne organizacije (birokratije i
organizovanih snaga koje imaju monopol nad nasiljem) za i tokom sprovoenja
politike genocida, druga kategorija autora eli da podvue injenicu da dravom
rukovodi narod i da se tu ne radi toliko o dravi kao instituciji ili organizaciji kao
takvoj, koju treba posmatrati kao koren zla, ve se mnogo vie radi o nainu na koji
odreene politike voe, njihovi pomonici i poslunici, koriste dravu.
28. Bez obzira na forumulaciju, svi autori koji se bave prouavanjem genocida
naglaavaju da, kod pojave zloina genocida, ukupna zapaanja, stavovi, ponaanje i
odluke politikog rukovodstva na centralnom nivou predstavljaju odluujui faktor.
Genocid nije spontani izraz mrnje meu zajednicama, koja postoji jo od davnih
vremena - mada mogu postojati i takve vrste mrnje, a pod odreenim okolnostima
mogu ih raspirivati i hladiti politiki preduzetnici i ideolozi. Genocid ne proistie ni iz
praiskonskih oseanja naroda, koje vlada ili politika elita nije u stanju da kontrolie.
Drugim reima, genocid i drugi masovni zloini koji su upereni protiv odreenih
grupa nisu pojave koje se razvijaju odozdo nagore. Sigurno je da mnoga drutva

26
Iznete su tvrdnje da, iako se ispostavilo da su utvrene demokratije koje dobro funkcioniu do sada bile imune
na genocid, postoji snana meusobna veza izmeu radikalnih diktatura, bez obzira na to da li su one desniarske
ili leviarske, i zloina genocida. Uporedi kod Barbare Harff i Teda Roberta Gurra: Toward Empirical Theory
of Genocides and Politicides: Identification and Measurement of Cases since 1945 /Ka empirijskoj teoriji
genocida i politikih ubistava: utvrivanje i merenje sluajeva od 1945. godine/, International Studies
Quarterly, (1988), /br/ 32, str. 359-371; Helen Fein: Accounting For Genocide after 1945: Theories and Some
Findings, /Objanjavanje genocida nakon 1945. godine: teorije i neki nalazi/, International Journal of Group
Rights /Meunarodni asopis o pravima grupa/, (1993), /br/ 1, str. 79-106; Robert F. Melson, Revolution and
Genocide. On the Origins of the Armenian Genocide and the Holocaust /Revolucija i genocid: o poreklu
genocida nad Jermenima i holokausta/, (ikago/London: University of Chicago Press, 1992).
27
Fein, Genocide /Genocid/,(1993), str. 12
 16

zauzdavaju ekstremistiki nastrojene pojedince i manje grupe, koje bi mogle biti

spremne i voljne da primene nasilje nad nedunim ljudima, a teke krize, ratovi ili
graanski ratovi esto pobuuju snane strasti u narodu, ali te snage nikada same od
sebe ne prerastaju u genocid. Ponekad, pod odreenim uslovima, moe doi do
sluajnih izliva neprijateljstva ili ak do pokolja ili pogroma, ali u normalnim
uslovima, obino su drava i njeni organi bezbednosti, pre svega policija i sudstvo, a,
po potrebi, i vojska, u stanju da zaustave, zauzdaju i sankcioniu takve oblike
masovnog politikog nasilja.
29. Kada dravni organi ne uspeju ili nisu voljni da to uine, oni time podstiu i doprinose
razvoju procesa genocida. Takvim procesi podrazumevaju veliki broj rtava, kao i
znatan broj poinilaca. Ovo iznova ukazuje na kljunu ulogu politikog rukovodstva
na centralnom nivou u izvrenju zloina genocida. Zloini genocida deavaju se
odozgo nadole. Na osnovu istraenih sluajeva zloina genocida u 20. veku - serija
strukturnog i sistematskog nasilnog iskorenjivanja i dogaaja u kojima je
primenjeno nasilje, kao i deportacije i pokolji koji su izvreni na irem poduju i
tokom dueg vremenskog perioda - moe se izvesti zakljuak da se takvi zloini
dogaaju uz znanje, saglasnost i uee dravnih organa.
30. Takva saglasnost i takvo uee mogu se javiti u razliitim oblicima, pa je najbolje da
se posmatraju kao kontinuum. S jedne strane, to moe da bude eksplicitna i javna
politika, koja je rezultat (obino tajne) strateke odluke najviih organa vlasti o
ostvarivanju odreenih politikih, ideolokih ili ekonomskih ciljeva. S druge strane, ta
politika moe biti prikrivenija, implicitnija i tajnovitija. U tom sluaju, stvarni
poinioci zloina genocida deluju uz tolerisanje, sauesnitvo i preutno odobravanje
drave. esto je primeeno da ova dva oblika mogu da se nadoveu jedan na drugi.
Primenom takozvanog metoda tipinog za ideal, uoeno je da se proces progona i
genocida odvija u nekoliko faza.28 Kao prvo, mora da se definie ciljna grupa; kao
drugo, mora da se izvri eksproprijacija imovine pripadnika te grupe; kao tree, oni
moraju da budu koncentrisani /na jednom mestu/; kao etvrto, moraju da budu
deportovani; i, na kraju, znaajan broj njih mora da bude ubijen. Iako, u stvarnosti,
ove faze mogu vrlo brzo da se odvijaju jedna za drugom, u zavisnosti od okolnosti,
uoeno je da prve faze procesa progona mogu da se odvijaju sasvim javno, dok su
kasnije faze, u najveem broju sluajeva, obavijene velom tajnosti. Meutim, bilo je i
drugih sluajeva: na primer, genocid u Ruandi, koji je trajao otprilike tri meseca, od
poetka aprila 1994. do jula iste godine, javno je najavljivan na sav glas, u velikoj
meri se odvijao na javnim mestima irom te zemlje i u njemu su uestvovali mnogi
obini ljudi i (gotovo) svi su to mogli da vide.29 Takoe se napominje da stvarno
ubistvo i ubijanje, kao krajnju fazu u procesu genocida, mogu da poine dravni
agenti, a esto i pripadnici specijalnih jedinica policije, odnosno pripadnici vojske,
koji su stavljeni u poseban poloaj i koji su izuzeti iz primene principa vladavine
prava, kao i iz uobiajene vojne discipline, ili ih, pak, mogu poiniti pripadnici
specijalnih pomonih ili paravojnih snaga, koji su neposredno povezani sa dravnim
organima vlasti na centralnom nivou. Takve grupe ili bande su, na primer, odigrale
veoma znaajnu ulogu za vreme genocida nad Jermenima, kao i u Ruandi.

28
Na primer, kod Raula Hilberga, The Destruction of the European Jews /Unitenje Jevreja u Evropi/,
(Njujork: Harper & Row, 1984 (1961)), str 31-32.
29
Uporedi: Grard Prunier, The Rwanda Crisis. History of a Genocide /Kriza u Ruandi: istorija jednog
genocida/, (2002), str. 192-280; Philip Gourevitch, We wish to inform you that tomorrow we will be killed with
our families. Stories from Rwanda /Obavetavamo vas da e sutra ubiti nas i nae porodice. Prie iz Ruande/,
(London: Picador, 2000 (1998)).
 17

31. Trei zajedniki element iz analiza zloina genocida ukazuje na nekoliko vanih
loginih zakljuaka. Jedan od tih zakljuaka jeste da, kad se radi o genocidu i drugim
masovnim zloinima uperenim protiv odreenih grupa, uvek su najvii dravni organi
odgovorni za ono to se deava tokom procesa genocida, i to zbog:
svog direktnog i aktivnog uea u prisilnom iskorenjivanju, deportaciji i ubijanju
ljudi (odnosno u planiranju svega toga);
tajnog i preutnog sauesnitva;
(samo u hipotetinom smislu) nepreduzimanja nikakvih mera, ime su
prenebregnuli prava i ivote velikog broja graana i zapravo odobrili
genocid koji se vri.
32. Jo jedan logian zakljuak jeste taj da dela genocida, koji su poinili pojedinci, manje
grupe, jedinice ili bande, ne mogu pojedinano da se posmatraju i procenjuju,
odvojeno jedna od drugih i takorei izolovano. Sasvim suprotno, bolje je da se
pojedinana dela posmatraju i shvataju kao sastavni deo ukupne situacije na jednom
podruju ili u jednoj zemlji (odnosno nekom njenom delu), tamo gde su se desila,
unutar vee celine dominantne strukture vlasti i moi. Konkretni sluajevi zverstava,
pokolja, silovanja, izuzetno brutalnog poniavanja rtava, kao i materijalnog razaranja,
muenja i ubijanja, svakako se mogu pojedinano analizirati, ali ih isto tako treba
posmatrati i u odnosu na pozadinu strukture vlasti. Zahvaljujui odlukama donetim na
najviem nivou, bilo da se one pojave u obliku eksplicitnih nareenja bilo da se
preutno podrazumevaju, pojedinci i grupe na srednjim (na primer, regionalnim) ili
na niim (na primer, lokalnim) nivoima vlasti imaju priliku i mogu da dou do
sredstava da tako postupaju, a da za to prou nekanjeno. tavie, oni su esto
podstaknuti trenutnom politikom retorikom i isto tako dobijaju materijalnu nagradu
za svoja dela. Upravo zahvaljujui svom poloaju u ukupnoj hijerarhiji vlasti i moi u
o jednoj zemlji, oni takorei imaju ovlaenja da se ponaaju nemilosrdno i
bezobzirno, a ta hijerarhija, po svojoj prirodi, ne mora da bude iskljuivo birokratsko-
administrativnog ili vojnog karaktera, ve moe da bude i uoptenija i neformalnija.
Zahvaljujui takvim ovlaenjima, ljudi mogu i hoe da ine stvari koje nikada ne bi
ni pomislili da uine kad bi pojedinano morali da snose punu odgovornost za svoje
postupke, u normalnim politikim i pravnim okolnostima. Ovi uvidi mogu se
povezati sa sledeim odeljkom izvetaja.

5. Proces genocida, planiranje i podela poslova

33. U svojoj definiciji genocida, Helen Fein je naglasila da genocid podrazumeva

kontinuirano delovanje od strane poinilaca.30 Genocid ne predstavlja zaseban
dogaaj niti pojedinano delo, ve je on mnogo adekvatnije konceptualizovan u
vremenu i prostoru kao proces, kao meusobno povezani niz razliitih dela poinjenih
od strane prilino velikog broja meusobno zavisnih ljudi, koji su, na organizovan
nain, delovali kao pojedinci ili kao grupa. Ovo bi se moglo smatrati etvrtim
znaajnim zajednikim elementom mnogih analiza genocida. Proces genocida
predstavlja niz dogaaja koji se odvijaju prema odreenom obrascu, za koji se moe
uoiti da ima svoje faze, i kojeg karakterie izvesna, njemu svojstvena unutranja
logika. Procesi genocida imaju svoj poetak, strukturisan tok i svoj kraj, koji nastupa
pod odreenim okolnostima.

30
Helen Fein, op. cit, str. 24.
 18

34. Ne postoje sluajni ili nenamerni zloini genocida. Kao to je konstatovano u

prethodnom odeljku, proces genocida potie od odluke ili od paketa konstitutivnih
odluka politikog rukovodstva na centralnom nivou odreene drave-drutva. To
rukovodstvo donosi odluku da pokrene politiku genocida, mada takva odluka moe da
se pojavi u raznoraznim oblicima. Takve odluke izuzetno retko postoje u pisanoj
formi. Odluke se donose usmeno, a zatim se dalje prenose niim nivoima hijerarhije, i
to iskljuivo usmenim putem. Kao to su to strunjaci za genocid temeljno dokazali,
poinioci genocida na svim nivoima odgovornosti obino se slue uvijenim jezikom,
zakamufliranim izrazima i eufemizmima, da bi prikrili svoje prave namere, kao i
sutinu postupaka na koje se izdata nareenja odnose. Ovde veoma znaajnu ulogu
ima preutno podrazumevanje, a, u razliitim okolnostima, novajlije u poslu veoma
brzo ovladavaju tim jezikom, a isto tako naue i da ute, kad je to potrebno. Taj
uvijeni jezik koristi se ne samo da bi se od radoznalaca sa strane sakrilo ono to se
zapravo radi i da bi se ta dela u najveoj moguoj meri drala u tajnosti, ve on takoe
slui potrebama samih poinilaca, jer, time to se ne imenuju planirana dela niti ono
to se zapravo deava, poinioci mogu da izbegnu da u potpunosti postanu svesni
svojih postupaka ili ak mogu da poveruju da ti postupci (ili njihov udeo u njima) nisu
sasvim stvarni. tavie, to se tie samih rtava, uz pomo jezika koji se koristi, od
rtava se moe sakriti ono to e se dogoditi, a to takoe moe doprineti da sami
poinioci prestanu da posmatraju rtve kao ljudska bia, na primer, kad se za ljudska
bia koriste izrazi komadi ili paketi, ili kad se ubijanje ljudi naziva posebnim
tretmanom ili jednostavno poslom.31 Moglo bi se pretpostaviti da su naroito
najvii rukovodioci koji uestvuju u prvoj fazi odluivanja veoma svesni toga da su
njihove odluke, po svojoj prirodi, neuvene, ekstremistike i duboko zloinake.
35. Prve odluke da se zapone politika genocida, kao i prva nareenja izdata
funkcionerima ispod najvieg nivoa vlasti, kao i onima na srednjem nivou, bez obzira
na to da li se radi o administrativnim, vojnim ili policijskim zvaninicima ili voama
paravojnih formacija, ne samo to se obino prenose iskljuivo usmenim putem, ve
mogu biti i dosta dobro upakovane tako da zvue prilino uopteno. Sasvim otvoreno
reeno, zloin genocida ima za cilj da se neko otarasi (odreenih kategorija) ljudi, da
se oni uklone, a ukupna strateka odluka o tome moe biti ba ta izjava. Odreeni
ljudi moraju biti iskljueni i izbaeni iz neije drave, drutva, zemlje, teritorije, iz
neijeg sela, malog ili velikog grada, sa neijeg podruja, iz neije pokrajine ili
regiona, a prva generika, strateka odluka o tome moe da se sastoji od samo dva
elementa, od grubog pojmovnog izdvajanja ciljne grupe ili kategorije (Jermeni,
Jevreji, Cham /kao u originalu/ /starosedeoci Kambode i Vijetnama, koji su pod
snanim uticajem indijske kulture/, Vijetnamci, Tutsi, novi ljudi,
intelektualci, kulaci) i od izraene elje ili nareenja da se njih treba otarasiti.
Kako se vri precizno definisanje, svrstavanje u kategorije, pojmovno izdvajanje i
obeleavanje jedne ili vie ciljnih grupa, kakve e se konkretne mere primenjivati,
koja sredstva e biti upotrebljena da bi se otarasili od njih, kada, gde, kako, kojim
tempom i na kojim podrujima to treba da se uradi i planira se da se uradi u
budunosti svemu tome odluuju posebni i provereni monici ili ovlaeni agenti
/posrednici/. Oni su ti koji vre preciznije pripreme i prave planove i na taj nain

31
Robert Jay Lifton, The Nazi Doctors. Medical Killing and the Psychology of Genocide /Nacistiki lekari:
ubijanje primenom medicinskih eksperimenata i psihologija genocida/, (London: Macmillan, 1986), naroito
str. 192-213; Ervin Straub, The Roots of Evil. The Origins of Genocide and Other Group Violence /Koreni zla:
poreklo genocida i drugih oblika grupnog nasilja/, (Kembrid/Njujork: Cambridge University Press , 1989), str.
28-33, 67-78, 128-150.
 19

aktiviraju razne vrste (dravnih) agencija i organa, a eventualno, i privatnih firmi i

organizacija, koje e uestvovati u celom poduhvatu. Oni, sa svoje strane, obino
biraju svoje pomonike, poslunike i osoblje sa niih nivoa, u koje imaju poverenja, a
koji e morati da obave prljavi deo posla, ako do toga kasnije doe.
36. Ovo donekle baca svetlo na proces pripremanja i planiranja zloina genocida. Kad se
donese prva generika odluka (ili vie njih), mogu se javiti neke veoma uoptene i
neodreene odluke, od kojih neke ak spadaju u domen fantastike, u vezi s tim kako
dalje postupati. Te ideje uglavnom ukazuju na odreeni opti pravac: (prisilno)
iseljavanje, ostali vidovi proterivanja pripadnika jedne ili vie ciljnih grupa, mere
raseljavanja, razni oblici teke negativne diskriminacije, mere prisile koje nisu
precizirane, itd. Meutim, ne postoji nijedan detaljan i realan plan za to, ne postoji
scenario postepenog sprovoenja plana, a kamoli projekat o tome ta treba uraditi da
bi se neko otarasio odreenih kategorija ljudi. Tipino je da detaljne pripreme i
planovi dobijaju svoj oblik tek onda kada se donese jedna ili vie odluka o generalnoj
politici. Proces planiranja razvija se kroz vreme, a sprovodi ga nekoliko nadlenih i
ovlaenih agenata /posrednika/ i organizacija (ili neki njihovi delovi) na razliitim
nivoima, i on podrazumeva saradnju i konkurenciju, sa svim problemima oko
koordinacije, koji obino prate svaki poduhvat velikih razmera. Svaki agent
/posrednik/ i svaka organizacija koja uestvuje u tome, u relativnom smislu, uiva
odreeni stepen autonomije i odreenu slobodu u planiranju i delovanju, to ponekad
namee blisku saradnju izmeu razliitih agenata /posrednika/ i organizacija, a to, u
nekim sluajevima, moe da dovede i do nesuglasica i tvrdoglavih sukoba meu
njima. Planiranje se takoe razvija putem procesa uenja kroz rad, tako da poinioci
polako napreduju, korak po korak, mada mogu napredovati i naglo, prema ispunjenju
svojih ciljeva, tako to e odabrati i zadrati uspene metode, a odbaciti neuspene
naine i metode.32
37. Na taj nain, proces genocida dobija zamah, izlazi iz poetne faze i napreduje kroz
proces planiranja i kroz prve organizovane napore da se ti planovi realizuju u praksi,
ka sledeoj fazi, u kojoj sve vie postaje realnost. To je proces kojim se upravlja, on je
organizovan i manje-vie koordinisan. Kao to su strunjaci za genocid dokazali,
genocidna dela i postupci tada veoma brzo prelaze u rutinu. Proces planiranja postaje
sve intenzivniji, planovi se sve vie sprovode u praksi, a na osnovu toga, stie se
praktino iskustvo i obezbeuju se sredstva i metode, koje e se sistematski
primenjivati u praksi, a onda e se mere prisile i pojedinani pokolji, koji su se, u
poetku inili sluajnim, takorei svi zbiti u jedan genocid, u sistematski i krajnje
brutalan progon odreenih kategorija stanovnitva. Na neki nain, genocid dobija
ubrzanje poput zamajca. U poetku je potrebno uloiti dosta energije i napora da bi se
pokrenuo, ali im proe prva faza, toak se okree sve bre i bre dok ne postigne
maksimalnu brzinu i ne nastavi nesmetano da se okree. To ipak ne znai da u procesu
genocida vie nee biti nikakvih prepreka i potekoa, ali e one, najverovatnije,
biti savladane, a ceo proces dobie svoju strukturnu dinamiku, dok e sve ukljuene
strane - kako poinioci tako i rtve, mada na sasvim razliite naine - postati manje-
vie povezane s njim.
38. to se tie poinilaca, moe se uoiti slinost sa grupom ljudi koji zapoinju
uobiajenu karijeru kriminalaca. Jedan zloin vodi drugom, mnogo teem zloinu,
koji opet vodi ka treem, jo teem, i tako unedogled. Ljudi koji su u njega umeani
sve vie zapadaju u kriminal, znaju ta je ko uradio, pa e biti sve vie stvari koje e

32
Mnogi konkretni primeri mogu se nai, na primer, kod Hilberga, op. cit., (1984).
 20

morati da kriju. Za njih e biti gotovo nemogue da se vrate zakonitom nainu ivota,
a meusobno poverenje i nepoverenje postae veoma znaajno za nastavak njihovih
aktivnosti, a, budui da se radi o tekom kriminalu, verovatno i za to da ostanu ivi. U
toku takvog procesa, oni e jedni drugima postati sauesnici, a onda e svakom od njih
biti jo tee da sve to napuste. Pokuaj da se izae iz tog vrzinog kola ak moe biti
kanjen smru. to su zloini tei, njihovi poinioci se sve vie dre zajedno, ime se
umanjuju anse bilo pojedinaca bilo grupe za povratak /potenom ivotu/.
39. Sve ovo takoe ima neke veze sa zavretkom procesa genocida. Kad se ti procesi
jednom pokrenu, isti ljudi koji su ih zapoeli teko da e moi ili nikako nee moi da
ih zaustave. Iz raznoraznih razloga i u zavisnosti od raznih okolnosti i uslova, moe da
doe do izvesnog poputanja, moda i kanjenja ili ak i povremenih prekida u
procesima genocida, ali, u veini sluajeva, oni bivaju konano zaustavljeni tek nakon
estoke vojne intervencije spolja. Genocid nad Jermenima okonan je tek 1918.
godine, kad je Turska izgubila rat, a saveznike trupe ule u prestonicu, i kad je veina
najvanijih kljunih voa pobegla u Nemaku (iako se taj genocid kasnije ponovio u
nekoliko navrata). Genocid nad Jevrejima okonan je tek kada su saveznike trupe
potpuno zauzele Nemaku i konano porazile genocidni reim nacionalsocijalista.
Genocid u Kambodi u velikoj meri je okonan tek kada je vijetnamska vojska s
uspehom izvrila invaziju na tu zemlju i kad su preostale voe Crvenih Kmera pobegle
u dunglu, na granici sa Tajlandom, dok je genocid u Ruandi prestao tek onda kada su
snage Patriotskog fronta Ruande (RPF) /kao u originalu/ zauzele vei deo zemlje,
ukljuujui glavni grad, i kada su pripadnici vodeeg radikalnog, genocidnog /kao u
originalu/ reima Hutua bili primorani da pobegnu u severoistoni Kongo, kao i na
druga mesta u Africi, Evropi i Sjedinjenim Dravama. Kao to se vidi iz ovih primera,
genocidna dela retko kada bivaju zaustavljena od strane unutranjih snaga, ve
najee od strane spoljnih snaga, koje tada obino moraju da plate visoku cenu za
svoju intervenciju.
40. Poslednja napomena u ovom odeljku odnosi se na podelu poslova izmeu poinilaca
zloina genocida na razliitim nivoima. Strunjaci koji se bave prouavanjem
genocida dokazali su da politiko rukovodstvo na centralnom nivou, dakle, oni koji
donose odluke na najviem nivou, obino upravo samo to i radi. Oni donose opte
odluke, ali obino ne uestvuju u daljoj razradi detaljnih planova i priprema, niti
aktivno uestvuju u samom izvravanju optih nareenja na terenu. Oni lino ne
uestvuju u poniavanju, terorisanju, silovanju, iskorenjivanju, deportaciji, muenju i
ubijanju pripadnika jedne ili vie ciljnih grupa. Oni retko kad direktno prisustvuju
takvim dogaajima. Iako ih njihovi autanti i zamenici obino obavetavaju,
usmenim, a ponekad i pismenim putem, o tome kako napreduju konkretni genocidni
postupci, kao i proces genocida u celini, oni neposredno ne uestvuju vie u tome.
Njihova uloga u procesu genocida uglavnom se sastoji u trasiranju opteg pravca,
zapoinjanju, u optem smislu, i otvaranju mogunosti, kao i u davanju legitimiteta i,
u irem smislu, obezbeivanju sredstava, a za sve to koriste ovlaenja koja imaju na
poloaju na kojem se nalaze, kao i zahvaljujui svojoj priznatoj poziciji voa. Oni tim
procesom bukvalno rukovode na daljinu. Naravno, oni mogu da podstaknu ljude,
javno ili u etiri oka, da ponu da preziru i mrze (pripadnike) jedne ili vie ciljnih
grupa i da budu spremni da preduzmu mere protiv njih, ime doprinose razvoju
(potencijalno) genocidne situacije. Kao to e se pokazati u sledeem odeljku, njihov
radikalan ideoloki stav u javnosti obino ima znaajan uticaj na pojavu zloina
genocida.
 21

41. Takoe se moe rei da se upravljanjem na daljinu slue rukovodioci na viim i

srednjim nivoima dravne vlasti, kao i druge organizacije u hijerarhiji, koje uestvuju
u procesu genocida. Zvaninici i funkcioneri na srednjem nivou vlasti mnogo su
neposrednije ukljueni u sve to, mada moe da se desi da oni ipak uspeju da se, u
velikoj meri, dre podalje od krajnje faze u tom procesu. U konanoj fazi, regionalni
i lokalni komandanti, kao i nii slubenici administracije i pripadnici vojske, policije i
paravojnih snaga, aktivno e uestvovati u obavljanju prljavog posla, u samom
iskorenjivanju, terorisanju, poniavanju, deportovanju, silovanju, muenju i ubijanju
ljudi.
42. Oigledan paradoks lei u tome da oni koji imaju najvei uticaj na ovaj proces u celini
- na pokretanje, zapoinjanje, vrenje optih priprema i pravljenje optih planova,
nadgledanje i upravljanje - zapravo sami ne vre nasilje koje je za to potrebno, dok oni
koji vre nasilje obino imaju mnogo manje veze sa pripremanjem, planiranjem i
koordinacijom, jer se njihov posao uglavnom iskljuivo svodi na to da budu
izvrioci. Iako ovi drugi mogu biti uhvaeni na delu, ovi prvi, ljudi iza kulisa, bez
sumnje snose mnogo veu odgovornost za politiku i proces genocida, ali oni - u veini
sluajeva kroz istoriju i to sve donedavno - esto uopte ne budu uhvaeni.33
43. Bez obzira na zamrenu podelu poslova, unutar kategorije poinilaca genocida, i na
relativnu autonomiju koju (gotovo) svaki od njih ima, svi poinioci na razliitim
nivoima povezani su manje-vie zajednikim oseajem za svrhu i nameru, a to je da se
oslobode nepoeljnih. Da bi to mogli da izvedu, potrebna im je vrhovna vlast, ali
vlast, organizacija i odgovarajui metodi nasilja, sami po sebi, nisu dovoljni za to.
Gotovo sve istorijske i socioloke studije, koje se bave zloinima genocida, ukazuju na
presudni znaaj nekakvog oblika zajednike i jedinstvene ideologije.

6. Zloini i ideologija genocida

44. Veina strunjaka za genocid se slae da ideologija ima najveu ulogu u procesima
genocida, kao i da nju treba posmatrati kao znaajnu uzronu silu. Ona se moe
smatrati petim zajednikim elementom i uvidom. Sasvim sigurno, odluku o politici
genocida donose odreeni ljudi, odreeni monici u dravi i oni pokreu, zapoinju i
odravaju proces genocida, u saradnji sa mnogim drugim licima, koja dolaze iz
razliitih sektora i sa razliitih nivoa drave-drutva. Genocid i drugi masovni zloini
upereni protiv odreenih grupa sastoje se iz meusobno povezanih i organizovanih
neprijateljskih postupaka, koje neka meusobno organizovana ljudska bia sprovode
nad odreenim kategorijama drugih ljudskih bia. Meutim, to kako ljudi postupaju i
zato postupaju na odreeni nain u velikoj meri zavisi i oblikuje se prema njihovoj
kulturi i civilizaciji, u irem smislu, kao i prema ideologiji kojoj su oni, u uem
smislu, privreni.
45. Opti pojam ideologije dosta je sloen i sadri razna znaenja, mada je antropolog
Clifford Geertz iskovao jedno znaenje koje, na ovom mestu, moe da poslui da se
neke stvari pojasne.34 Prema Geertzovom miljenju, najbolje je da se ideologija

33
Leo Kuper, The Prevention of Genocide /Spreavanje genocida/, (New Haven/London: Yale University
Press, 1985), str. 173-194.
34
Clifford Geertz: Ideology as a Cultural System /Ideologija kao sistem kulture/, u, id., The Interpretation of
Cultures /Tumaenje kultura/, (Njujork: Basic Books, 1973), str. 193-233. Radi uvida u konkretne studije koje
se bave kulturnim aspektima genocida, vidi, Annihilating Difference. The Anthropology of Genocide
 22

posmatra kao orijentir: kao niz manje ili vie povezanih ideja, na osnovu kojih ljudi
mogu da shvate esto zamagljenu drutvenu stvarnost koja ih okruuje i da se u toj
stvarnosti ponaaju onako kako moda smatraju da je treba. Ideologija obino sadri
dijagnozu i terapiju, model sveta onakvog kakav jeste, kao i model sveta onakvog
kakav bi trebalo da izgleda. Ona ljudima govori neto o sadanjem stanju stvari u
njihovom drutvu (a esto i ire u svetu) i ukazuje im na to kako treba da se ponaaju
da bi ostvarili poeljnije stanje stvari u budunosti. Ideologija usmerava ljude i daje im
smisao, omoguava im da shvate drutvenu stvarnost, koju je esto teko dokuiti, a
koja, pored toga, moe da bude pretea, naroito u nesigurnim vremenima. U skladu s
tim, potreba za (novom) ideologijom obino raste onda kada drave-drutva uu u
period sveobuhvatnih politikih, ekonomskih i drutvenih promena, na primer, u doba
teke krize, revolucije ili (graanskog) rata, kada moe da doe do novih pojava i
dogaaja i kada drutveni odnosi u jednom drutvu prolaze kroz korenite promene, a
stari naini, koji su nekada pruali oseaj smisla i svrhe, kao da gube svoju vrednost ili
zapravo vrlo brzo postaju zastareli.
46. Prema tvrdnjama iznetim u gorenavedenom treem odeljku, zloini genocida se sada
deavaju u doba ozbiljne i uporne krize. Tokom trajanja procesa destabilizacije,
polarizacije i prateeg gubitka mira, razni sukobljeni politiari i pripadnici politikih
elita iskoristie ideje i ideologije da bi ojaali svoje poloaje moi i dali im legitimitet,
da bi mobilisali pristalice i trasirali pravac u kojem smatraju da bi eljeni postupci i
dogaaji trebalo da se odvijaju. Moe biti da oni sami iskreno veruju u ideologiju koju
propagiraju, ali, isto tako, moe biti da oni te ideje koriste na jedan mnogo cininiji
nain, samo zato to misle da e uz pomo njih ostvariti svoje ciljeve - na primer, da
steknu vlast (ili jo veu vlast) ili da ostanu na vlasti. Meutim, oni e ideje koristiti
onako kako im odgovara, bez obzira na njihovu istinsku vrednost, a te ideje, iznad
svega, imaju za cilj da pridobiju, po mogunosti, strastvenu podrku njima i njihovim
politikama. Tako e se oni pobrinuti da privuku miljenja, oseanja i zapaanja za koja
osnovano smatraju da ve postoje kod njihovih (potencijalnih) pristalica i sledbenika.
47. Ideologije na koje se pozivaju u poetku mogu da obuhvate itav niz raspoloivih
politikih ideja, ali, sa produbljivanjem krize i nastavljanjem procesa polarizacije,
umerenije i razumnije ideje (kao i politiari koji se za njih zalau) neizbeno e
nestati, dok e radikalnije ideje (kao i politiari koji te ideje propagiraju) postajati sve
uticajnije. U velikoj meri e se izgubiti zlatna sredina, kako u politici tako i u
drutvu.35
48. U raznim oblicima radikalnih ideologija istaknuto mesto zauzima nacionalizam,
delimino zbog toga to je uoeno da se kriza odvija u nacionalnim razmerama,
delimino zbog toga to nacionalizam kao ideologija moe da ima veliki broj pristalica
u svim oblastima, slojevima i klasama drutva, a delimino zbog prirodne
naklonosti izmeu nacionalizma i politikog (i vojnog) rukovodstva (odnosno onih
koji na njega polau pravo), a i zbog toga to nacionalistika ideologija prua obilje
mogunosti da se igra na kartu pojedinanih ili kolektivnih oseanja /nacionalnog/
ponosa, identiteta i smisla kod irih slojeva stanovnitva.36 Od raznoraznih oblika
nacionalizma, koji se obino kreu u rasponu od umerenog patriotizma i graanskog
nacionalizma, s jedne strane, do radikalnog i ponekad ekstremnog (rasistikog)

/Razarajua razlika: antropologija genocida/, (prir) Alexander Laban Hinton, (Berkeley/London: University of
California Press, 2002).
35
Uporedi kod Lea Kupera, The Pity of It All. Polarisation and Racial and Ethnic Relations /Sva tragedija
polarizacije i rasnih i meunacionalnih odnosa/, (London: Duckworth, 1977).
36
Uporedi kod Tona Zwaana (2001), op.cit., str. 86-105.
 23

etniko-kulturnog nacionalizma, s druge, ova druga varijanta obino postaje

dominantna, iako samo privremeno. U istoriji se to desilo u etiri sluaja, koji su u
prethodnom tekstu vie puta pominjani, a to su: nacionalsocijalizam /nacizam/ u
Nemakoj, nakon 1933. godine, turski radikalni nacionalizam, nakon 1913. godine,
ekstremni nacionalizam Hutua, od 1990. godine naovamo, pa ak i sluaj u Kambodi,
kad su Crveni Kmeri preuzeli vlast 1975. godine. Iako se ovaj poslednji sluaj isprva
esto tumaio kao poseban sluaj komunistikog i maoistikog radikalizma, u novijim
studijama se istie da je na mnoge politike rukovodstva, a naroito na politiku
genocida, umnogome uticao etniki nacionalizam Kmera.37
49. Dugoroan drutveni proces stvaranja nacije, izmeu ostalog, predstavlja proces
neijeg ukljuivanja u drutvo i iskljuivanja iz njega, a, na isti nain, radikalni
nacionalizam predstavlja ideologiju ukljuivanja i iskljuivanja, to, na kraju,
predstavlja ideologiju napada i odbrane.38 Kao to je prethodno reeno, kad se radi o
stanju teke krize, dijagnoza radikalne nacionalistike ideologije e u svakom sluaju
u sebi sadrati definiciju stanja, grubu i pojmovnu podelu nacije na grupu koju
inimo mi i na obino izrazito negativno definisanu grupu onih koji navodno
predstavljaju neprijateljsku grupu koju ine oni - neprijatelji, za koje se smatra
da su krivi za stanje u koje je nacija navodno zapala. Pored toga, dijagnoza e takoe
ukazati na terapiju. Tipino je da se koristi retorika i da se daju obeanja da e nacija
doiveti spasenje i iskupljenje onda kada se svi budu posvetili nacionalistikoj stvari,
kada se nacija bude oistila od tuinskih elemenata i kada unutranji i spoljni
protivnici i neprijatelji budu poraeni. Bez obzira na konkretne okolnosti i uslove,
apostrofirae se klasini nacionalistiki kredo o politikoj autonomiji, nacionalnom
jedinstvu i navodno homogenom, kolektivnom kulturnom identitetu.
50. Radikalna nacionalistika definicija stanja obino sadri kratak pregled trenutne
krize, koji se svodi na ideju da drugi ljudi omalovaavaju i diskriminiu naciju, da je
nacija u (nedavnoj) prolosti nepravedno izgubila mo i presti i da joj, u neposrednoj
budunosti, prete jo tei gubici. Kao argument za to, govorie se da su ugroeni njeni
vitalni interesi, njena bezbednost, kao i njen ponos, identitet i smisao, a moda ak i
puko fiziko postojanje. Isto tako /e se govoriti da/ nacija nije nimalo kriva za sve to
to se desilo. Nacionalna grupa mi najee se opisuje kao grupa koju ine poteni,
vredni i ispravni ljudi, koji su uvek ispunjavali svoju dunost i koji ne trae nita vie
od onoga to im realno pripada, ali koje, navodno mona grupa onih na razne
naine ugroava i preti im, a da to ovi prvi niim nisu izazvali. Iako jedan deo ove
dijagnoze moe biti realan, on obino predstavlja meavinu istorijskih injenica,
poluistina, ispredanja mitova i oseanja netrpeljivosti, koja moe snano da privue
mnoge ljude koje je takva kriza snala. Nacionalistika ideologija im daje
objanjenje za to to se deava, obezbeuje im okvir uz pomo kojeg e moi da
razumeju svoju pojedinanu i kolektivnu sudbinu, kako prolu tako i sadanju, a za
one koji budu usvojili radikalan nacionalistiki nain razmiljanja, otvaraju se
mogunosti za sadrajno i svrsihodno delovanje.

37
David Chandler, The Tragedy of Cambodian History. Politics, War, and Revolution since 1945 /Tragedija u
istoriji Kambode: politika, rat i revolucija od 1945. godine/, (New Haven/London: Yale University Press,
1991); Ben Kiernan, The Pol Pot Regime. Race, Power, and Genocide in Cambodila under the Khmer Rouge
1975-79 /Reim Pola Pota: rasa, mo i genocid u Kambodi za vreme vlasti Crvenih Kmera, 1975-1979/,
(New Haven/London: Yale Universtiy Press, 2002, drugo izdanje).
38
Ton Zwaan, Civilisering en decivilisering. Studies over staatsvorming en geweld, nationalisme en vervolging
/kao u originalu/ (Civilizacija i odsustvo civilizacije: prouavanje naina formiranja drave i nasilja,
nacionalizma i progona), (Amsterdam: Boom, 2001), str. 81-83.
 24

51. Upravo u tom trenutku, takav sistem kolektivnih uverenja moe postati opasan za
odreene grupe koje ine oni, ostali, za koje se smatra da ne pripadaju naciji,
ve, koji se, nasuprot tome, pod pritiskom krize koja traje, sve vie definiu kao
prekora i prezira vredni neprijatelji, koji su krivi za sve. Snano poistoveivanje sa
sopstvenom nacijom lako moe da ide ruku pod ruku sa snanim nepoistoveivanjem
sa (pripadnicima) drugih nacija i nacionalnih grupa i izdajicama u sopstvenim
redovima. Sistemi kolektivnih nacionalistikih uverenja mogu da pobude mrnjom
ispunjene kolektivne fantazije, koje lukavi politiari mogu da kanaliu u razliite
oblike kolektivnog delovanja, kao i u politike koje su uperene protiv autsajdera, od
kojih im navodno preti opasnost, bez obzira na to o kome se radi i na koji nain su oni
pojmovno obeleeni. Upravo u tome se i nalazi veza izmeu takve radikalne
nacionalistike ideologije, politike genocida i zloina genocida.
52. Sa ekstremno nacionalistikog stanovita, treba napasti ljude koji navodno
predstavljaju pretnju, pripadnike manjina ili na neki drugi nain pojmovno izdvojenih
kategorija ili grupa unutar stanovinitva u celini. Budui da se oni zamiljaju kao
olienje apsolutnog zla, kao osnovni uzrok svih problema sa kojima se nacija suoava,
kao neko ko predstavlja najveu pretnju njenom daljem postojanju i procvatu, protiv
njih je dozvoljeno preduzeti sve mere. tavie, budui da su okarakterisani kao
olienje zla, na njih se vie ne gleda kao na ljudska bia, a uobiajene moralne
obaveze prema njima, kao ljudskim biima, prestaju da vae. Oni su stavljeni van
zakona, i to u najirem moguem smislu, i treba ih iskljuiti, terorisati, oduzeti im
imovinu, iskoreniti ih, proterati, oterati to dalje iz zemlje, i, na kraju, u
najekstremnijim sluajevima, ubiti. Kao to je Leo Kuper zapazio:

Ideoloka dehumanizacija rtava predstavlja nepromenjivo obeleje, a kroz masovni

pokolj /nad njima/, porie se da su i oni ljudska bia. To se ispoljava i u nainu na koji
se postupa sa rtvama, u odlaganju njihovih tela, u opscenom skrnavljenju leeva.
esto postoje rituali poniavanja, kojima se, uz brutalan prezir, namerno odbacuju
najdublje ljudske vrednosti, kao i najdublja oseanja ljudske privrenosti. Tako se
muenje mukaraca vri pred oima njihovih supruga i dece, viestruko silovanje ena
vri se u prisustvu lanova njihovih porodica, ubijaju se deca u naruju svojih majki, a
potencijalne rtve pod prisilom moraju da ubijaju druge rtve, svoje sapatnike, i to na
najstranije mogue naine.39

Najee, u stvarnosti, pojedinci i grupe koje su meta genocida, sasvim sigurno ne

predstavljaju ili jedva da predstavljaju ikakvu pretnju postojanju nacije, a kamoli da su
odgovorni za probleme sa kojima se ona suoava, niti, pak, predstavljaju otelotvorenje
apsolutnog zla. Meutim, stvar je u tome da, kada radikalno i nacionalistiki
nastrojeno politiko rukovodstvo umisli da oni to jesu i kada veliki deo stanovnitva
takoe poveruje u to, a njihova uverenja esto su osnaena estokim propagandnim
kampanjama klevetanja, ishod svega toga moe biti katastrofalan. Kao to su sociolozi
esto primeivali, citirajui svog kolegu, W. Thomasa, koji je rekao: kad ljudi
situacije definiu kao realne, te situacije, po svojim posledicama, zaista jesu realne.
53. Pod takvim okolnostima, politike voe, koje pokreu politike genocida, kao i oni koji
aktivno uestvuju u procesu genocida na svim nivoima odgovornosti, zapravo mogu
da budu ubeeni da rade pravu stvar, da svojoj naciji ine vanu uslugu. Oni ak mogu
da budu ponosni na to to rade ili na to to su uradili - bez obzira na to koliko se
39
Leo Kuper, Genocide. Its Political Use in the Twentieth Century /Genocid i njegova primena u politike
svrhe u dvadesetom veku/, (Harmondsworth: Penguin, 1981), str. 104.
 25

njihova dela drugima mogu initi uasnim - a posle moda ak nee oseati ni trunku
kajanja za svoja dela.
54. Prethodnom tvrdnjom ne elimo da kaemo da su svi oni koji su umeani u pokretanje
politike genocida ili koji u procesu genocida uestvuju kao aktivni poinioci na takva
dela iskljuivo motivisani i podstaknuti ekstremno nacionalistikim ubeivanjem, niti
da su svi oni fanatini nacionalisti. Isto tako ne elimo da kaemo da svi poinioci
genocida lino oseaju duboku mrnju prema svim pripadnicima jedne ili vie ciljnih
grupa. Prouavanje ponaanja poinilaca genocida, u razliitim konkretnim
sluajevima, pokazalo je da ljudi uestvuju u procesu genocida iz raznoraznih razloga
i pobuda. Neki od njih mogu biti podstaknuti nacionalistikim ubeenjma, uperenim
protiv rtava, ili (sadistikom) mrnjom prema njima, dok drugi u tome uestvuju radi
novca ili drugih materijalnih nagrada (na primer, da bi se domogli imovine rtava), da
bi ostvarili vlastitu korist ili zato to ele da zadre svoj posao ili da ispotuju
nareenja odozgo, zato to ele da samovoljno sprovode vlast nad drugim ljudima,
zato to su eljni avantura ili uzbuenja, ili zato to ele da ostvare karijeru ili zato to
misle da nemaju drugog izbora.40
55. Meutim, tom tvrdnjom elimo da kaemo da radikalna (nacionalistika) ideologija
igra veliku ulogu u davanju doprinosa razvoju ekstremne politike klime uopte, kao i
raiavanju terena za potencijalni genocid. Ona, pored toga, doprinosi pojmovnom
izdvajanju grupe mi, obeleavanju ciljne grupe oni i njihovom iskljuivanju,
klevetanju, igosanju i postupanju sa njima kao da nisu ljudska bia.
56. Kada zapravo doe do samih dela genocida, ukupna nacionalistika ideologija jo vie
funkcionie u kontinuitetu, kao davanje krajnjeg legitimiteta i nalaenje razloga i
opravdanja za genocid. Na kraju, ukupna nacionalistika ideologija prenosi na sve
poinioce genocida jedan opti i manje-vie zajedniki oseaj usmerenosti, smisla,
namere i svrhe. Kakve god bile njihove line pobude, razmiljanja, oseanja i koristi,
svi su oni deo jednog sloenog, kolektivnog poduhvata, za koji su neraskidivo vezani,
a svojim ponaanjem oni pokuavaju da taj poduhvat uine uspenim, da izvre
progon i da se oslobode odreenih kategorija ljudi koje smatraju nepoeljnim.

7. rtve

57. U ovom pregledu etiologije i geneze zloina genocida, panja je do sada uglavnom
bila usmerena na poinioce genocida na razliitim nivoima, a to je uinjeno s
razlogom: bez njih ne bi bilo politike genocida niti procesa genocida. Meutim, mnogi
istoriari i ostali koji se bave prouavanjem genocida naglasili su da je isto tako
neophodno i vano da se proces genocida posmatra sa stanovitva rtve. Vraajui se
na prethodno citiranu definiciju, svi autori ukazuju na odreene aspekte koji su vezani
za jednu ili vie grupa rtava. Chalk i Jonassohn naglaavaju da sami poinioci
genocida odreuju grupu /koja e biti meta genocida/ i pripadnost njoj. Feinova
naglaava da se progon i genocid vre kontinuirano, bez obzira na to to su se rtve
predale ili to nisu predstavljale nikakvu pretnju. U istom tonu, Charny smatra da su
rtve, u sutini, nezatiene i bespomone, dok Horowitz rtve opisuje kao nedune
ljude.
58. Kao esti zajedniki element, oko kojeg se slau gotovo svi strunjaci za genocid,
moe se rei da se rtve obino biraju iskljuivo na osnovu toga to navodno

40
Vidi, na primer, kod Christophera Browninga, Ordinary Men. Reserve Police Batallion 101 and the Final
Solution in Poland /Obini ljudi. Rezervni policijski bataljon 101 i konano reenje u Poljskoj/, (Njujork:
HarperCollins, 1993 (1992)), str. 159-189.
 26

pripadaju nekoj grupi ili kategoriji, koja je odreena kao meta progona i unitenja. Oni
ne postaju rtve progona i zloina genocida zbog neega to su sami lino ili
pojedinano uradili ili to nameravaju da urade, niti zbog toga to su krivi za neki
zloin ili prestup, niti zbog toga to predstavljaju bilo kakvu realnu pretnju. Moglo bi
se ak rei da su njihovo pojedinano ponaanje, njihov pojedinani identitet, slika
koju oni imaju sami o sebi, kao i njihovo samoodreenje, u velikoj meri nebitni.41 Ono
to se uzima u obzir kod izbora rtava jeste da neprijateljski nastrojeni ljudi -
progonitelji - odreene pojedince posmatraju i definiu kao pripadnike neke grupe ili
kategorije ljudi, za koju oni smatraju da zasluuje prekor i prezir. Postojanje same te
grupe ili kategorije u velikoj meri moe da bude plod mate tih neprijateljski
nastrojenih ljudi, a mnoge osobine koje oni pripisuju toj grupi obino su potpuno
izmiljene i proizvod su njihovih sopstvenih fantazija o kolektivnoj mrnji.
59. Na primer, pre nego to je otpoela kampanja genocida nad Jermenima, u prolee
1915. godine, oni su kolektivno proglaeni za smrtnu pretnju bezbednosti
Osmanlijskog carstva, koje je tada bilo u ratu. Pored toga, na njihov raun su se
smenjivale optube da su se obogatili na raun Turaka, u tajnoj elji da zavladaju nad
turskim narodom ili da oforme sopstvenu suverenu dravu na osmanlijskoj teritoriji, i
na kraju, optuivali su ih za podstrekivanje neprijatelja Carstva. Takvi stavovi lepo su
se uklopili u mnogo starije, rasprostranjene i izrazito negativne turske i islamske
predrasude i stereotipe u vezi s Jermenima, prema kojima su oni opisivani, na primer,
kao lukavi, nepouzdani i prezira vredni hriani., kao kauri (arapska re za
nevernike koji zasluuju da budu ubijeni), i kao sultanova stoka.42 Za vreme
progona nemakih Jevreja u Nemakoj, u periodu izmeu 1933. i 1939. godine, u
zvaninim antisemitskim propagandnim kampanjama, unedogled se ponavljalo da svi
ljudi jevrejskog porekla ine meusobno povezanu zajednicu, koja, tavie, stalno kuje
zaveru protiv nemakog naroda i nemake drave, da svaki Jevrejin ini deo te
zajednice i da jevrejstvo predstavlja njihovu najvaniju i zapravo jedinu vanu odliku,
njihovu takorei sutinsku glavnu crtu, te da apsolutno sve to je jevrejsko
predstavlja sinonim svakolikog istorijskog i savremenog zla koje se moe zamisliti.43
U ranim 1990-im godinama, politiari i ideolozi, simpatizeri takozvanog pokreta
Moi Hutua, proglasili su sve pripadnike plemena Tutsi, kao i njihove izdajnike
prijatelje i sluge iz plemena Hutu, za opasne, smrtne neprijatelje Ruande, koji
planiraju da pobiju sve Hutue. Za Tutsije su esto koristili izraz inyenzi /kao u
originalu/ (kinjaruandska re, koja oznaava bubavabe ili gamad), koje treba na
vreme ubiti, pre nego to nanesu neko zlo.44
60. Bez obzira na potpuno neodrive i oigledno magijske naine zapaanja, razmiljanja i
rezonovanja u vezi sa ljudskim biima kao pojedincima i njihovim odnosima sa veim

41
Alvarez (2001), op. cit., str. 48; Eric Marcusen: Genocide and Total War /Genocid i totalni rat/, u delu,
Genocide and the Modern Age: Etiology and Case Studies of Mass Death /Genocid i savremeno doba:
etiologija i prouavanje sluaja masovnog ubijanja/, (prir.) Isidor Wallimann i Michael N. Dobkowski,
(Njujork: Greenwood Press, 1987), str. 101.
42
Melson (1992), op.cit; Zwaan (2001), op. cit., str. 198-258.
43
Saul Friedlnder, Nazi Germany and the Jews /Nacistika Nemaka i Jevreji/, prvi tom, (Njujork:
HarperCollins, 1997), str. 73-112; Zwaan (2001), op.cit., str. 292-293.
44
Grard Prunier, The Rwanda Crisis. History of a Genocide /Kriza u Ruandi: istorija jednog genocida/,
(London: Hurst & Co., 2002 (1995)); Alison de Forges: Leave None to Tell the Story. Genocide in Rwanda
/Ne ostaviti nikoga /u ivotu/ da ispria ta se desilo - Genocid u Ruandi/, (Njujork/London: Human Rights
Watch, 1999); Philip Gourevitch, We wish to inform you that tomorrow we will be killed with our families.
Stories from Rwanda /Obavetavamo vas da e sutra ubiti nas i nae porodice. Prie iz Ruande/, (London:
Picador, 1999).
 27

grupacijama i kategorijama, strunjaci za genocid esto su napominjali da su takvi i

slini naini zapaanja i rezonovanja zapravo veoma rasprostranjeni u mnogim
ljudskim drutvima i da su oni odigrali znaajnu ulogu u gotovo svim procesima
genocida. Za vreme trajanja takvih procesa, pojedinci se (iskljuivo) posmatraju na
osnovu njihove navodne pripadnosti nekoj grupi ili kategoriji, a poto se smatra da je
ta grupa odnosno kategorija izuzetno zla, poto je proglaena za kolektivnog krivca i
poto predstavlja metu kolektivne osude, doputeno je progoniti i unitavati takve
pojedince.
61. Strunjaci za drutvene nauke i istoriari, koji se bave prouavanjem procesa progona
i genocida, takoe su istakli jo nekoliko mehanizama i postupaka, koji se redovno
pojavljuju u tom kontekstu. esto je primeeno, na primer, da je grupa (ili vie njih),
koja je odreena za progon, obino ranjiva. Takoe su iznete tvrdnje da ta upravo ta
ranjivost moe da bude jedan od glavnih razloga zbog kojih je ona i odreena kao
meta progona odnosno genocida. Svakako je mnogo lake napasti neku grupu koja od
samog poetka nije mnogo mona, nego neku grupu koja se dobro utemeljila u drutvu
i koja je uticajna i mona. Meutim, stav koji su izneli Charny i ostali, o tome da su
rtve u sutini bespomone i nezatiene, moe se donekle doraditi, jer se ne radi
toliko o tome da su rtve relativno slabe i bespomone od samog poetka procesa
genocida, ve se vie radi o tome da, zbog samog procesa genocida i tokom njegovog
trajanja, one postaju sve ranjivije i bespomonije. U odreenim sluajevima, do toga
moe doi na razliite naine, a u jednom te istom sluaju, poinioci genocida mogu
da primene razliite taktike da bi rtve liile svake moi, kao i sredstava moi koje su
one prethodno imale na raspolaganju.
62. Na primer, za vreme progona Jevreja u Nemakoj, pre Drugog svetskog rata, Jevreji
su postepeno liavani svih svojih graanskih prava i prava na dravljanstvo, ostajali su
bez posla i drugih sredstava za ivot, bili su (pseudo-) legalno redefinisani kao
Jevreji, a ne kao nemaki graani, sve vie su bivali iskljuivani iz javnog ivota,
bilo im je ogranieno kretanje na javnim mestima, gubili su svoje kue, svoja socijalna
prava, nisu imali pristup zdravstvenoj zatiti, sredstvima javnog prevoza, kolama i
univerzitetima, i tako dalje. Sve ovo, i mnogo vie od toga, desilo se u razdoblju od
est godina, uglavnom kroz primenu politikih i birokratskih mera, kao i putem
prinude (premda uz stalne i ozbiljne pretnje fizikom prinudom u pozadini), a
delimino kroz neposredno fiziko nasilje (ili pretnje fizikim nasiljem). Tokom tih
est godina, oni su praktino izgubili sva svoja sredstva moi, a Jevreji koji su ostali u
Nemakoj - skoro polovina njih je napustila zemlju a to su uglavnom bili starci,
sirotinja i bespomoni, zaista su postali veoma ranjivi i time izloeni daljim napadima.
U sluaju progona i genocida nad Jermenima , u osnovi se isti dogaaj - u kojem su
ljudi koji su bili odreeni kao meta genocida bili lieni sredstava moi - odvijao
mnogo bre, a tu su primenjene i druge taktike. Tokom prvih meseci 1915. godine, svi
jermenski oficiri i vojnici u osmanlijskoj vojsci - od kojih su mnogi bili mobilisani
upravo zbog rata - bili su lieni inova, morali su da predaju svoje oruje i poslati su u
takozvane radne bataljone. Oni su u tim bataljonima bili prisiljavani da obavljaju
najtee poslove, u uasnim uslovima, to je dovelo do smrti velikog broja mukaraca
jermenske nacionalnosti, iji je broj takoe desetkovan neposrednim ubijanjem. U
aprilu 1915. godine, na stotine vodeih i uticajnih jermenskih politiara, poslovnih
ljudi, advokata i pripadnika drugih profesija, kao i intelektualaca, uhapeno je u
prestonici, u roku od samo nekoliko dana, i deportovano vozom, nakon ega su skoro
svi ubijeni. U te dve brze i ubilake akcije, poinioci genocida uspeli su da lie
jermensko stanovnitvo velikog dela njegovog rukovodstva, a time i njegove moi, a
 28

verovatno u velikoj meri zahvaljujui tome, poinioci genocida su sa relativnom

lakoom mogli da otponu masovnu deportaciju ljudi, koji su peice morali da preu
velike razdaljine, to je mnoge od deportovanih lica kotalo ivota. Na poetku ovih
deportacija, koje su trajale vie meseci i koje su se deavale gotovo na celoj teritoriji
/osmanlijskog/ Carstva, obino se vrilo razdvajanje mukih glava domainstava, kao i
deaka starijeg uzrasta, od starijih mukaraca, ena i dece, pa su prvo oni bili
deportovani, a kasnije je doao na red preostali deo zajednice.45
63. Trebalo bi da se podvue da ove tri mere prinudnog proterivanja ljudi sa njihovih
ognjita, nasilnog razdvajanja porodica i domainstava, kao i masovne deportacije
ljudi na nepoznata odredita, koje ine sastavni deo gotovo svakog procesa genocida,
same po sebi, umnogome doprinose tome da se ljudi oseaju krajnje bespomonim i
ranjivim. Nasilnim prekidom postojeih drutvenih odnosa unutar grupe, snanim
ometanjem normalnog drutvenog ivota grupe i upotrebom nasilja, one takoe u
velikoj meri doprinose samom unitenju grupe. Za ljude na koje se to odnosi, takve
mere, po pravilu, podrazumevaju katastrofalna iskustva i veliko zlo. Onima koji
preive sve to, obino je veoma teko ili gotovo nemogue da se oporave.
64. Strunjaci za genocid zapazili su takoe odreenu pojavu koja redovno prati proces
progona i genocida i koja jednu ili vie ciljnih grupa (ili njen /njihov/ veliki deo)
obino zatie nespremne. Naroito na poetku takvog procesa, potencijalnim rtvama
je veoma teko da shvate ta se deava, pa ak i kasnije, kada je taj proces ve uveliko
u toku i kada je postao donekle uoljiviji, mnogim pripadnicima jedne ciljne grupe ili
vie njih i dalje je teko da uvide i shvate ta e se dogoditi. Oigledno je da poinioci
genocida ele da postignu upravo takav efekat. Drei svoje prave namere u tajnosti,
svesno krijui svoje planove i pripreme u najveoj moguoj meri, kroz primenu
raznoraznih taktika, kroz namerno obmanjivanje i zavaravanje (pripadnika) jedne ili
vie ciljnih grupa, za vreme trajanja procesa progona, oni pokuavaju da postignu
maksimalni efekat iznenaenja za svoja dela, da onesposobe rtve, da pojaaju njihov
oseaj neizvesnosti i nesigurnosti i da na taj nain ostvare svoje ciljeve.
65. Uprkos svim tim namernim aktivnostima, unapred smiljenim od strane poinilaca
genocida, mnogim rtvma je i dalje teko da predvide ta sve ti drugi, neprijateljski
nastrojeni ljudi planiraju da im uine. Niko ne moe da predvidi budunost, esto je
veoma teko doi do pouzdanih informacija, a u nesigurnim vremenima to je jo
mnogo tee, pa rtve najee ive izmeu nade i straha. ak i onda kada tuinska i
neprijateljski nastrojena okupatorska sila odredi grupe ili kategorije ljudi koje e biti
meta genocida, kao to je to bio sluaj sa mnogim jevrejskim graanima u evropskim
zemljama koje su bile pod nemakom okupacijom, oveku veoma teko moe u
potpunosti da dopre do svesti da ta sila namerava da do kraja potpuno uniti njegov
ivot, porodicu i roake, kao i veu grupu ili kategoriju kojoj on smatra da pripada.
Isto tako, ovek jo tee moe da zamisli i da doe do zakljuka da njegova sopstvena
vlada ili sopstvena drava, a verovatno i neko od njegovih nadreenih, kolega,
poznanika, suseda ili drugih ljudi koje igrom sluaja lino poznaje, planiraju takvo
unitenje. Meutim, ak i oni koji imaju manje-vie dobar predoseaj ili mogu sa
tanou da predvide ta ih eka, samo donekle mogu da shvate ta sve moe da ih
zadesi.
66. U osnovi postoje samo tri naina na koje ljudi, koji se manje-vie iznenada suoe sa
(pretnjom) organizovanim, oruanim - a time i monim - drugim ljudima sa

45
Vahakn N. Dadrian, The History of Armenian Genocide./Istorija genocida nad Jermenima/
(Njujork/Oksford: Berghahn Books, 1997); Melson (1992), op.cit.; Zwaan (2001), op.cit., str. 198-258.
 29

neprijateljskim namerama, obino reaguju.46 Mogu da pokuaju da se sakriju ili da

pobegnu, mogu da prue neki vid otpora ili ak da se bore, ili, pak, mogu da pokuaju
da se prilagode, kako najbolje znaju i umeju, trenutnim okolnostima i uslovima koji se
obino jako brzo i iz korena menjaju.
67. to se tie prve opcije, sociolozi i istoriari su vie puta objasnili da je za skrivanje po
velikim ili malim gradovima ili po selima, neophodno da potencijalne rtve imaju
pouzdane prijatelje, u koje imaju poverenja, ili neke druge kontakte izvan ciljne grupe,
ljude koji uz to imaju sredstava za tako neto i koji su spremni i voljni da preuzmu na
sebe rizik i sakriju one za kojima su organi vlasti raspisali poternice. Gotovo u
svakom sluaju progona i zloina genocida, pruanje pomoi ljudima koji su meta
progona odnosno genocida strogo je zabranjeno i esto se estoko kanjava. Takoe
mogu biti potrebne znatne svote novca da bi se platio boravak u nekom koliko-toliko
sigurnom skrovitu. Kada ljudi uspeju da pobegnu u brda, planine ili u ume i tamo se
sakriju, to se, u nekim sluajevima, i deavalo, na primer, za vreme progona Jermena,
u sluaju Kambode, kao i u Ruandi, 1994. godine, njima, posle izvesnog vremena,
zatreba makar nekakva pomo sa strane, da bi doli do hrane i ostalih osnovnih
potreptina za ivot. Pored toga, u svim takvim sluajevima stalno postoji rizik od
izdaje. Pokuaji bekstva podrazumevaju i druge tekoe, jer su za to, izmeu ostalog,
potrebna finansijska sredstva, bezbedan prevoz, putovanje bez neprilika i mesta preko
kojih e moi da izau iz zemlje. Kada meu stanovnitvom ima mnogo ljudi koji su
neprijateljski raspoloeni prema pripadnicima ciljne grupe, bekstvo postaje opasno.
Osim toga, u svim takvim sluajevima, moraju se doneti drastine odluke i to obino u
veoma kratkom vremenskom periodu. Zbog svih tih problema, samo sasvim mali broj
pripadnika ciljne grupe moi e da se sakrije, a da li uopte postoji mogunost bekstva
za vee grupe ljudi umnogome zavisi od ukupne situacije. U istonoj Anadoliji, na
primer, znatan broj grupa Jermena uspeo je da pobegne prilikom povlaenja ruske
vojske, 1915. godine, neki su preko granice preli u Iran, dok je jedna manja grupa
Carstvo napustila preko mora, gde su ih prihvatili francuski i engleski ratni brodovi,
koji su, igrom sluaja, krstarili uz obalu, ali je, ipak, najvei deo jermenskog
stanovnitva ostao zarobljen. Iako (pretei) proces progona i genocida predstavlja
pozadinu za veliki talas izbeglica irom dananjeg sveta, masovno bekstvo jedne ili
vie ciljnih grupa uglavnom predstavlja izuzetak.
68. Jo je rea druga opcija, pruanje otpora ili borba. Kao to je konstatovano u
prethodnom tekstu, ciljna grupa obino nije naoruana niti organizovana da bi mogla
da upotrebi silu, dok je za poinioce genocida, koji su pripremljeni, organizovani i
naoruani, tipino da napadaju iznenada. Bilo da se radi o masovnim hapenjima,
nakon kojih sledi pritvaranje, a potom i deportacija, bilo da se radi o razornim,
estokim napadima ili racijama, u nekim krajevima ili gradovima, selima ili
zaseocima, u svim tim sluajevima, policijske jedinice i vojne ili paravojne snage lako
e postati nadmoni u takvoj situaciji. U takvim situacijama, dogaaji se brzo
smenjuju, mnogi ljudi e biti prestraeni i zbunjeni, a time i paralisani, pa e najvei
broj ljudi raditi onako kako im se kae. U nekoliko sluajeva, strunjaci za genocid,
kao i ostali strunjaci, rekonstruisali su dogaaje u kojima je otpor pruen
individualno i kolektivno ili od strane bolje organizovanih pokreta otpora, kao i
sluajeve estokih pobuna, koje su izvrene pod uasnim okolnostima. Treba se setiti
pobune u varavskom getu, pobune u logorima smrti u Sobiboru i Treblinki, delovanje
jevrejskih grupa partizana u istonoj Evropi, kao i uea Jevreja u pokretima otpora u
46
Uporedi kod Zwaana (2001), op.cit., str. 340-341. Biolozi su vie puta naglaavali da obino postoje tri
mogue reakcije na iznenadni napad, a to su strah, strah i /samo/ strah.
 30

zapadnoj Evropi. Kad se radi o Jermenima, treba se setiti kako su, u aprilu 1915.
godine, oni uspeli da odbrane grad Van od jakih snaga turske vojske, kao i herojske
borbe jedne grupe Jermena, koji su potom uspeli da pobegnu u planine Musa Dagh. Za
vreme genocida u Ruandi, 1994. godine, hrabri pojedinci, pripadnici kako plemena
Hutu tako i plemena Tutsi, uloili su velike napore da zaustave nemile dogaaje, a bilo
je i nekih grupa Tutsija, koje su ponekad sa uspehom zapoinjale borbu protiv svojih
progonitelja. Iako su, pri tome, mnogi od njih stradali, takvi napori da se prui otpor
nekim drugim ljudima su spasli ivote. tavie, takvim podvizima svima se jasno
stavlja do znanja da nije tano da, za vreme genocida, ljudi koji su njegova meta
doputaju da ih njihovi napadai kao ovce vode na klanje. Meutim, bez obzira na
to na koji nain se tumae takvi dogaaji, zakljuak je da, s obzirom da postoji
ogromna neravnotea moi izmeu progonitelja, sa jedne strane, i rtava, sa druge,
pruanje otpora ili borba retko kada predstavlja mogui nain ponaanja za veinu
pripadnika jedne ili vie grupa nad kojima se vri progon.
69. Prema tome, trei nain ponaanja, kada se ljudi trude da se na najbolji mogui nain
prilagode promenljivim uslovima i okolnostima, predstavlja i najei nain na koji se
najvei broj pripadnika jedne ili vie ciljnih grupa ponaa kada se neposredno suoi sa
progonom. Treba naglasiti da se ljudi za ovu opciju ne opredeljuju svojevoljno, ve da
tako postupaju pod jakom i konstantnom prinudom i prisilom, koju sprovode drugih
ljudi koji su neprijateljski nastrojeni prema njima, uz pomo ozbiljnih pretnji i
fizikog nasilja. Znaajna opta posledica svega toga jeste da progonjeni, pojedinano
ili kolektivno, tada jo vie gube svoju relativnu autonomiju, svoju slobodu i
nezavisnost da se ponaaju onako kako ele. Iako ovde postoje razlike izmeu
pojedinaca i grupa progonjenih, u zavisnosti od konkretnih okolnosti u kojima se
nalaze, skoro svi oni e postati ranjiviji, a tu ranjivost, samu po sebi, progonitelji
mogu da iskoriste da bi se prema njima ponaali jo okrutnije. Meutim, bez obzira na
to kako se progonitelji i rtve ponaaju, njihovo ponaanje teko da se moe meriti
normalnim arinima linog izbora, odgovornosti i moralnosti, jer, pod ekstremnim
uslovima estokog progona, ti arini prestaju da vae.
70. rtve progona, kada dospeju u ruke progoniteljima, moe zadesiti svakakva sudbina.
Mogu dospeti u pritvor, na krae ili na due vreme, u privremenim pritvorskim
jedinicama, zatvorima, improvizovanim ili dobro organizovanim koncentracionim
logorima, ili biti zakljuani u getima ili u odreenim krajevima grada. Mogu biti
prisiljavani da rade najtee fizike poslove u gradovima, logorima ili na seoskim
imanjima. Mogu biti deportovani pod razliitim okolnostima i na razliite naine:
peice, vozom, autobusima, kamionima ili brodovima. Tokom samog transporta, moe
da se desi da deportovana lica upadnu u zasedu, da budu opljakana i (vie puta)
terorisana putem silovanja, muenja, ranjavanja i ubistva, ili da, u nedogled, budu
premetana sa jednog odredita na drugo. Mogu biti ubijana u improvizovanim ili
organizovanim pokoljima obavljenim na licu mesta ili na posebnim, oblinjim ili
udaljenim, gubilitima. To moe da se desi i kasnije, u logorima smrti ili na nekim
drugim mestima. Isto tako, postoji mnogo razliitih naina da se ti ljudi unite i ubiju.
71. Ako ovek pokua da zamisli kakva je bila sudbina rtava, ne samo u optem smislu,
ve i u svim uasnim detaljima, tek onda se moe ponadati da e donekle uspeti da
pronikne u pravu sutinu procesa progona i genocida.

8. Rezime

Na prethodnim stranicama izneli smo sledee tvrdnje:

 31

Kao prvo, paljivo se mora napraviti razlika izmeu genocida i drugih masovnih zloina
koji su upereni protiv odreenih grupa ljudi, s jedne strane, i rata i graanskog rata, s
druge strane, dok istovremeno treba priznati da stanje rata ili graanskog rata moe na
razliite naine da doprinese razvoju procesa genocida.
Kao drugo, naglaeno je da se zloini genocida razvijaju i deavaju iskljuivo u uslovima
tekih i trajnih kriza. Opti model pojave takvih kriza izloen je u veoma saetom obliku.
Sutinu takve krize ine destabilizacija odreene drave-drutva, procesi polarizacije,
naruavanja mira, kao i pojaana primena nasilja.
Kao tree, za vreme trajanja krize, moe da se desi da neka radikalna i nemilosrdna
politika elita uspe da preuzme organizaciju drave. Moe se smatrati da su politiko
ponaanje i odluke tog politikog rukovodstva od presudnog znaaja za pojavu genocida.
Iznete su tvrdnje da je za proces genocida tipino da se razvija u smeru odozgo nadole a
ne u smeru odozdo nagore, mada drava u tome moe konkretno da uestvuje na
razliite naine. Jedan logian zakljuak je da su najvii dravni organi uvek odgovorni za
ono to se deava tokom procesa genocida, a drugi takav zakljuak podrazumeva da
pojedinana dela genocida (takoe) treba posmatrati u odnosu na pozadinu
preovlaujue strukture moi i organa vlasti u odreenoj dravi-drutvu.
Kao etvrto, naglaeno je da je najbolje da se genocid posmatra kao (izuzetno sloen)
proces, koji ima svoj poetak, strukturisani tok, za koji se moe uoiti da ima svoje faze,
kao i svoj kraj, koji obino nastupa nakon estoke spoljne intervencije. U pokuaju da se
pronikne u sutinu procesa genocida, isto tako treba obratiti panju na proces odluivanja,
na postepen proces planiranja i organizacije, kao i na podelu poslova unutar same
kategorije poinilaca genocida.
Kao peto, izneta je tvrdnja da je ideologija takoe od presudnog znaaja za pojavu
genocida. U tome istaknutu ulogu imaju raznorazni oblici radikalnog nacionalizma. Oni
doprinose stvaranju ekstremne politike klime, obeleavanju grupa ili kategorija koje su
odreene kao mete genocida, a procesu genocida daje se legitimitet i nalaze se opravdanja
za njega, a poinioci genocida stiu oseaj orijentacije, namere i svrhe.
Kao esto, podvueno je da svaki proces genocida takoe treba posmatrati sa stanovita
rtava, koje se obino biraju na osnovu njihove navodne pripadnosti grupi ili kategoriji
koja je odreena kao meta progona. Izneta je tvrdnja da, takve grupe, tavie, postaju sve
ranjivije i nezatienije tokom samog trajanja procesa genocida, da im je veoma teko da
predvide ta e se desiti, kao i to da su njihove mogunosti delovanja (reagovanja) jako
ograniene. Kako se u procesu prouavanja, procenjivanja i donoenja suda o genocidu
ne bi izgubila najvanija nit, ini se da je najbolje da se sudbina rtava, kao bitan
orijentir, nikako ne gubi iz vida.