Velesova knjiga

Indeks:

Istorija na brezovim daicama (O. Radulovi)

Panteon slovenskih bogova (dr R.Pei)

#1 #16 #31

#2 #17 #32

#3 #18 #33

#4 #19 #34

#5 #20 #35

#6 #21 #36

#7 #22 #37

#8 #23 #38

#9 #24 #39

#10 #25 #40

#11 #26 #41

#12 #27 #42

#13 #28 #43

#14 #29 #44

#15 #30 #45

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

Istorija na brezovim daicama

"Velesova knjiga" je materijalni dokaz koji govori o nastanku, razvoju i seobama Slovena. Ona
obuhvata ivot slovenskih plemena od sredine sedmog veka pre Hrista, pa do poslednje etvrtine
devetog stolea.

Bila je pozna jesen 1919. godine. Graanski rat u Rusiji jo je trajao, ali se ve nazirao poraz
belih. Pukovnik carske ruske vojske Fjodor Arturovi Izenbek (1890. St. Petersburg, - 1941.
Brisel), traei sigurno sklonite obreo se na imanju Kurakinovih u Ukrajini. u predivnom
dvorcu naiao je na pusto. Domaini su bili mueni, pa ubijeni, sve vredno je opljakano,
unutranjost demolirana. Tumarajui nekada prebogato opremljenim prostorijama i
pokuavajui da sebe ubedi da je sve to vidi samo deo runog sna, u uglu jedne sobe, kraj
gomile knjiga, pukovnik Izenbek je primetio nekoliko razbacanih daica. Krenuo je na tu stranu
vie radi knjiga... Bili su to, ispostavie se kasnije, koraci koji e ui u istoriju.

Kada je priao gomili, prvo to je zapazio bili su urezi na drvenim daicama. Pukovnik Izenbek
je bio i lan Ruske akademije nauka, poznati ruski intelektualac, pa mu kao obrazovanom
oveku nije bilo teko da pretpostavi da urezi na drvenim ploama nisu tek puka dekoracija, ve
da je re o nekoj vrsti pisma. Pokupio ih je i kao da bei od duhova glavom bez obzira napustio
ovo mesto sa prizorima strave. Posle odiseje koja je usledila istraivanja e pokazati da je re o
jednom od najranijih pisanih izvora o Slovenima i njihovoj pismenosti, te da su prve daice
ispisane polovinom sedmog veka pre nae ere.

Pukovnik Izenbek je krstario Rusijom onako kako ga je ratni vihor nosio, a jedina imovina bio
mu je omaleni ranac na leima. U njemu su bile daice za koje jo nije znao ta su, ali je imao
predoseaj da je re o neem znaajnom, odnosno o nekakvom pismu.

Posle poraza belih Izenbek je podelio sudbinu svojih politikih istomiljenika. Izbor nije bio
veliki - ili Sibir ili izbeglitvo. Pukovnik se odluio za ovo drugo. Napustio je Rusiju, ali je kao
jedini prtljag poneo daice. Najpre se obreo u Turskoj, a potom u Jugoslaviji. Ostalo je
zabeleeno da je boravei u Beogradu 1923. godine Izenbek konsultovao neke nae strunjake, a
onda daice ponudio merodavnim ustanovama na ekspertizu. Na alost ili na sreu, ko zna, tek
daicama sa urezanim udnim pismom niko nije hteo da se pozabavi. Ruski list "Novo vreme",
koji su emigranti pokrenuli u Beogradu, zabeleio je da je Izenbek, kad je shvatio da e morati
da napusti i nau zemlju, daice ponudio beogradskoj Biblioteci i Muzeju uz malu nadoknadu,
ali ih oni nisu otkupili.

Brisel je bio sledea stanica pukovnika Izenbeka. ivot nastavlja u okruenju svojih zemljaka
izbeglica, a drvene daice godinama tavore u kartonskoj kutiji sve dok ih jednog dana nije
video Jurij P. Miroljubov. Bilo je to 1939. godine, tano dve decenije poto je Izenbek naao
daice.

Jurij Miroljubov bio je prvi istraiva ovog teksta ispisanog na daicama. Petnaest godina
trajalo je njegovo, kako je sam zapisao, "tumaenje ume arhainog teksta". Azbuku na
daicama zamenio je slovima poznate abzuke.

"Daice su bile od breze dimenzija 38 puta 22 santimetra i debljine oko pola santimetra", ostalo
je zapisano u Miroljubovljevoj zaostavtini. "Ivice su bile neravne, a povrina koja je bila
strugana pre pisanja, odnosno urezivanja slova, bila je prefarbana nekom mrkom materijom koja
je s vremenom potpuno potamnela. Kasnije je sve premazano mau ili nekom vrstom laka."

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

Na nekim daicama pored slova bile su predstavljene glave bika, na drugim sunce, na treim
razne ivotinje, pa Miroljubov misli da su to bili simboli meseca u godini. Sva slova nisu bila
jednake veliine, nisu bila istog oblika, pa je ovom istraivau bilo jasno da ih nije pisala jedna
osoba i da nisu napisane u kratkom periodu.

Posle decenije i po prepisivanja i tumaenja ovog, sada vie nije bilo dileme, najstarijeg
slovenskog pisma, teki uslovi ivota i rada u emigraciji primorali su Miroljubova da potrai
nov azil. Odlazi u Ameriku i sav materijal predaje Ruskom muzeju u San Francisku.

Opet prolazi izvesno vreme dok daicama nije poeo da se bavi Aleksandar A. Kurov koji je
radio kao astrolog u Arhivu Ruskog muzeja u San Francisku. Kurov je sve komentare
objavljivao u ruskom asopisu "ar ptica" koji je izlazio u San Francisku od 1954. do 1959.
godine. Zbog svoje uske specijalnosti Kurov se vie pozabavio nastojanjima da nae veze ovih
tekstova sa Indijom i Vavilonom, nego eljom da rastumai vreme i nain nastanka daica.

Iako su i Miroljubov i Kurov dosta vremena proveli tumaei azbuku na daicama, Sergej
Lesnoj je, ipak, prvi pravi istraiva ove knjige. U nekoliko obimnijih studija objavljenih u
Kanadi i Americi, Lesnoj izmeu ostalog pie da je ceo prostor na daicama ispisan bez
prekida i prenosa, nije postojao novi red, nikakvi znaci interpunkcije, naglasci ili skraenice.
Iako je poznato da se nekada davno pisalo na drvetu, ovo su prve daice za koje je saznala naa
istorija. Prethodne su pronaene u pustinji Taklamakan ezdesetih godina ovog veka, ali nijedan
istorijski dokument do danas naen nije napisan ovim pismom koje je u sutini veoma blisko
irilici.

Usledile su brojne analize, a poto je u svim tekstovima delo nazivano "knjigom" i to knjigom
posveenom bogu Velesu, kasniji istraivai usvojili su naziv "Velesova knjiga" i tako je ostalo
i do danas. Posmatrano sa istorijskog aspekta ona obuhvata razdoblje ivota slovenskih plemena
od polovine sedmog veka pre Hrista, pa zakljuno do poslednje etvrtine devetog veka.

Analiza Lesnoja bila je zaista detaljna i iz tekstova koje je objavio videlo se da su daice
prikupljane u duem periodu, da su ih ispisivali razliiti autori. Tekst nije hronika u dananjem
smislu rei ve skup podataka o religiji, obiajima i istoriji starih Slovena.

"Velesovom knjigom", odnosno njenim prevodom, pozabavio se i na strunjak za ivot

Slovena), profesor Radivoje Pei. Radei na njihovom prevodu i komentarima i ispravljajui
pojedine delove teksta koje je preveo Jurij Miroljubov, profesor Pei nije uspeo da do kraja
zavri taj rad. Smrt ga je prekinula 1993. godine upravo kada je radio na obradi "Velesove
knjige."

Profesor Radivoje Pei je zapisao da je ova knjiga opti zbornik religiozno-pounog karaktera u
koji su, istovremeno sa slavljenjem bogova, opisima verskih obiaja ukljueni i krupni odlomci
posveeni istoriji. Knjiga je zapravo dokument koji daje iroku sliku nastanka, razvoja i seoba
slovenskih plemena i njihove uloge u istoriji.

Radei na obradi "Velesove knjige", profesor Pei je traio analogije i pravio paralele, tragao
za pisanim izvorima kojima je potvrivao da slovenska pismenost potie iz mnogo ranijih
vremena nego to je zapisano u udbenicima. Tako, na primer, navodi delo "O pismenima"
bugarskog kaluera Hrabra iz desetog veka koji kae da postoje dva stepena slovenske
pismenosti: do prihvatanja hrianstva i posle primanja nove vere. A onda se profesor Pei

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

vraao unazad u traganju za dokazima o pismenosti kod Slovena. Tako u jednom delu
arhiepiskopa u Majncu Hrabanusa Mavrusa iz 847. godine nalazi podatak da je neki filozof Etik,
po narodnosti Skit, zapravo Sloven, da je roen u Istriji i da je u prvoj polovini etvrtog veka
nainio slova za slovensko pismo. Dakle, jo u etvrtom veku postoje dokazi o slovenskom
pismu.

U "itiju svetog Jovana Zlatoustog" iz 389. godine, izmeu ostalog, pie: "Skiti su, sigurno je,
postoje mnogi dokazi, bili jedno slovensko pleme. Traani, Sarmati, Indijci i svi oni koji ive na
kraju sveta prevode Re Boju na svoje jezike". Ta pismenost, dakle, nije bila primitivna, jer
prevoenje bogoslubenih knjiga podrazumeva visoki nivo kulture i pismenosti. A vezu Skita sa
Slovenima nalazimo i u "Velesovoj knjizi". Na jednom mestu pie kako je Skif (Skit) bio brat
Slovena nastanjenog na severu Ukrajine i da je naselio oblasti u blizini Crnog mora.

Kada su se Rimljani pojavili na istorijskoj sceni i kada su krenuli u osvajake pohode, doli su u
dodir sa Slovenima koji su ve bili na severu Apeninskog poluostrva. A da su se Rimljani
suoili sa Slovenima poetkom nae ere, vidi se i iz zapisa Pomponija Melija koji vie puta
pominje Tergeste, dananji Trst. Prema miljenju veine filologa, tergeste na slovenskom znai
trite. Znai da je ve poetkom nae ere u Istri bilo znaajnih gradova sa slovenskim nazivima,
to je dokaz prisutnosti veeg broja Slovena koji su ve tada zauzimali itavu osnovu
Balkanskog poluostrva irokim pojasom sve do ua Dunava.

Da su Rimljani stupili u vezu sa Slovenima poetkom nae ere, govori jo jedan podatak:
Pomponije Sabin, koji je umro 60. godine, u delu "Georgika" kae kako su Skiti (Sloveni) znali
za spravu koju su koristili na ledu i koju su nazivali sanke. To to su Rimljani poznavali
slovensku re sanke i njihovu namenu, govori o bliskosti ivota ova dva naroda.

Profesor Pei je Velesovu knjigu koristio kao izvor za brojne dokaze o poreklu i pismenosti
Slovena. Ona ne razmatra samo pismenost, ve i nastanak, postojanje i kretanje itavog
slovenskog naroda. Ogromno podruje koje su zauzimali Sloveni u trenutku nastanka pisane
istorije nepobitan je dokaz njihove starosti. Put etnogeneze je dug i spor, pa tako i nastanak ovog
naroda i njegova bogata istorija koja traje vie od pet hiljada godina nudi nove istraivake
prodore, suoavaju nauku danas sa veoma sloenim iskuenjima.

O. RADULOVI

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

PANTEON SLOVENSKIH BOGOVA

Sloveni su narod koji o sebi govori kao o potomcima svojih bogova. Bogovi su bili njihovi
preci, uitelji i roditelji. Zato se oni pet puta dnevno kupaju da bi isti izali pred svoje bogove i
slavili ih... "spevovima, pesmom, igrom, pozoritem i smehom".

SVAROG je Svebog, Nebo, Apsolut. On nije personifikovan ve se u njemu sadre i iz njega

proizilaze sva ostala boanstva, a osnovno trojstvo ine Svarog, Svetovid i Perun. (stvoritelj,
zatitnik, razoritelj).

SVETOVID - ZAtitnik: onaj koji daje uvide i prosvetljenje. Njegov simbol je rog pun
medovine (svetog nektara, ambrozije, koja pomae ulazak u sfere svetlosti i proirenje svesti).
Njegov kontinuitet je Sveti Vid. Vidovdan. Njegova ivotinja je konj, a sveto drvo lipa.

PERUN - Bog groma i kie. Razgraditelj, u smislu proienja i stvaranja podloge za novo i
vie. Njegovo drvo je sveti hrast (zapisi koji se i danas potuju). U hrianstvu ga nastavlja Sveti
Ilija.

BELOBOG I CRNOBOG - dvojnost osnovnih energija koje odravaju Kosmos: plus-minus,

spolja-unutra, dan-no, itd. Njihovo veno nadmetanje prouzrokuje sveukupno kretanje i
kreaciju nepreglednog mnotva oblika pojavnog sveta.

SURIJA ili HOROS - dva imena za Boga Sunca. Sunce, kao ivotodavni izvor veoma je
potovano. Horos je takoe Bog Sunca u starom Egiptu, a Surija u Indiji. Neka slovenska
plemena smatraju sebe Sinovima Sunca - "Sure ili Sureni koji ive na obalama Plavog (sinjeg)
mora".

STRIBOG - Bog vetra i vazduha

RADGOST - Bog gostoprimstva. Izraz potovanja svakog ljudskog bia, kao dela menifestacije
Boga. Kult putnika-namernika. Simbol: hleb i so.

ISLOBOG - Bog broja i mere. Onaj koji brine o Kosmikom redu. Simbol mi je mandala koja
se sastoji od osnovnih geometrijskih oblika kao osnove savrenstva i harmonije. Spoznanja da
su osnovna tajna svih nauka: broj i mera.

JARO - simbol mladosti, prolea setve. Atributi: gostoprimstvo, molitva, kupanje. Bilje - sve to
se seje s prolee: jaro ito, ...

LADA - nevesta, uvarka porodinih i moralnih vrednosti: ast, rodoljublje i ljubav. Cvet:
perunika.

VELES - Veliki otac naroda koji je Slovenima dao dragocena znanja: ratarstvo, pelarstvo i
grnarstvo. On titi ume, ptice i zveri. Njemu je posveena Velesova knjiga.

SMURGL - zatitnik ognjita i duhova predaka. Istonik krsne slave koju Srbi i danas svetkuju i
tuju. Simbol mu je ognjite ograeno sa etiri kremen-kamena, izmeu kojih je ravnokraki krst
a sve to zatvoreno u rombu koji simbolie krov (mogua pretea srpskog simbola sa ocilima. Da
li su se tokom vremena okrenula?).

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

KRIEN - slavljen o Koledu i simbolizovan bakljom (krijesnice, kresovi, u indijskoj tradiciji

Krina).

VINJI - Svevinji (takoe postoji u indijskoj tradiciji kao Vinu). Sveto drvo: Vinja.

KOLEDO - Vrlo znaajan praznik koji se i danas proslavlja na dan suneve prekretnice.
Koledari. Stari Sloveni su samo tada i na Rusalje prinosili ivotinjske rtve, kao i na dan Crvene
planine, tj. Karpata, iskazujui im tako zahvalnost zbog zatite koju su prilikom raznih najezda
nalazili u ovim planinama.

dr RADIVOJE PEI

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#1(D-16A/II)

Velesovu knjigu ovu posveujemo bogu naem koji nam je utoite i snaga.
U ona vremena bejae ovek blag i odvaan da ga nazvae ocem Rusa.
A taj ovek imaae enu i dve keri. Imaae on stoku i krave i mnogo ovaca
i prebivae u stepi i nigde ne mogae nai mueve za svoje keri i moljae
bogove da rod njegov tako ne usahne. I Dajbog uslii molitvu njegovu i po toj molbi
dade mu to je molio. Tako bejahu oenjeni oni koji su meu nama.
I duni smo verovati jer jasno je da bog Veles porod donosi.
Duni smo bogovima naim i stoga im odajemo hvalu:
Neka je blagosloven vod na sada i za vek i vekova.
Izgovorie to volebnici i odoe.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#2(D-9A)

Bee u to vreme otac slovenski Bogumir i imae tri keri i dva sina. Oni povedoe stoku
U stepu i ivehu u travi kao u vreme oeva. I behu oni bogu posluni a razumom
bistri. I tako tada mati njihova koja se Slavuni zvala i o njima brinula ree
Bogumiru sedmoga dana: Imamo keri nae da udamo i unuke vidimo. Tako
ree a (Bogumir) upree zaprege i ode s konjima. I stie do duba koji bee u polju i ustavi se
kraj vatre. I ugleda tri mukarca na konjima kako mu se pribliavahu
a ovi mu rekoe: Zdravo budi ta radi? Ispovedi im Bogumir muku svoju
a oni mu odgovorie da su i sami u pohodu da ene nau
Vrati se Bogumir na svoju stepu i dovede tri mua kerima. Od toga su nastala tri roda
sjedinjena i slavna
Otuda proishode drevljani, krivii i poljani jer prva
ki Bogumirova imala je ime Dreva druga Skreva i trea Poleva. Sinovi
pak Bogumira imahu imena Seva i mlai Rus. Od njih proishode Severjani
i Rusi. Tri mua behu tri vesnika: Jutro, Podne i Vee.
Naselio se rod taj na sedam reka gde obitavae iza mora u zelenom kraju
i stoku razvodio jo ranije pre dolaska na karpatske gore
To bee vreme pre hiljadu trista do Germanareha
U to vreme bee velika borba na obalama gotskog mora i tamo preci nai ...
kurgale iz belog kamenja pod kojima sahranjivae bojare i voe sve
u sei pale ...

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#3(D-9B)

Doosmo iz kraja zelenog do gotskog mora i tamo naiosmo na Gote koji

nam put prepreie. I tako smo se borili za tu zemlju i ivot na.
A do tada bejahu oevi nai na obali mora i reci Ra. I sa trudom velikim
prebacivahu svoje ljude i stoku na drugu obalu idui ka Donu a tamo Gote
videe na jugu i gotsko more. A Goti namerni behu da protivu nas istupe
i tako primorani bejasmo da se borimo za ivot na i opstanak
jer Huni su ili za stopama naih otaca, napadali na njih, ljude ubijali
i stoku im otimali. I tako je rod slavni iao do zemlje gde sunce nou spava
i gde je mnogo trave i livada plodnih i reka ribom punih i gde niko ne umire.
Goti jo behu u kraju zelenom za malo pretekoe oeve nae koji pooe
od velike reke Ra koja nas odvaja od drugih ljudi
i tee u more Fasiste.
Tu mukarac roda belojarskog prelazi na drugu stranu reke Ra i pretee tamo
siniske trgovce pole u Fraec jer Jeguni na svom ostrvu ekahu
trgovce i pljakahu.
Bejae to pola stolea do Aldoreha a jo ranije bee rod Belojara
silan. Hunski trgovci dadoe se za belojarskim mukarcem govorei mu kako e mu dati srebro
... za to ...
i dva konja zlata. On ode i izbee podvali Huna, proe mimo Gota
tako surovih i doe do Nepre. I knez je u njih bez asti
dva puta ubire danak. Tako se trgovci doli k nama, povratie do sinske
i ne vratie se vie nikada.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#4(D-10)

Bogumiru bogovi dadoe sva ovozemaljska blaga ...

... i bee u nas ovako ...
a meu starijima u rodu birasmo kneza kojega jo u staro doba voom
nazivahu i stareinom ... to behu knezovi dugo vremena i Grci ih nee
zameniti bie do kraja kako i nalikuje muu tog roda da daje
potomke koji upravljaju nama. A posle Bogumira bee Or sa sinovima svojim. A kada
Huni poee veliku borbu za utvrivanje svoje velike zemlje mi poosmo odatle
do Rusa. Sada su dola druga vremena, duni smo da se okupimo i idemo napred, da ne
govore kako smo ostavili nau zemlju i osvojili tuu, nego kau kako se
borimo za sebe. Zato Rusii, ne ostavljejte Grke na vaoj zemlji, ve se
borite za nju ... U to vreme reka Ra bee granica s drugim zemljama, a danas se okomie
nai neprijatelji na nas. Mi smo duni da se borimo za nae unuke, da zadrimo stepe
nae i ne damo zemlju nikome ...
tako smo duni da radimo drugaije. Neemo spaljivati dubove na poljima, niti sejati
pa njima niti njeti po pepelu, jer imamo stepe travnate, razbodiemo stoku uvajui
je od neprijatelja ...

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#5(D-1A)

Savest nam zapoveda da rei ne

prikrivamo i o rodu naemu samo istinu kazujemo.
Istinu recimo o njima, o prvom banu naem i kneevima koje smo sami birali
i smenjivali. Kisek povede rod svoj i stoku u stepe na jug
i tamo gde sunce sija prebivahu. I doe k njemu otac Or i ree:
Obojica imamo decu, mukarce, ene i starce da branimo od neprijatelja. I tako
uinie, postadoe jedno pleme - sjedinie stoku, pa bejahu ugodni
i dostojni bogovima svojim za vek i vekova. Kad
poee veati, jedni odluie da budu jedno a drugi ne. I tada otac Or
pokrenu rod i stada svoja i uputi se u daleku zemlju. Ovako nam tada kaza: Tamo emo podii
grad. I to Golinj bee jer stepa bee gola. I Kisek poe dalje
i sve ljude svoje povede na drugo mesto da se ne meaju sa ljudima oca Ora. Preci
tako stvorie zemlju i naselie je, kao to i Kisek ode sa ljudima i stvori
zemlju drugu i na njoj se naseli. Na taj nain podelie se i omeie i tako postadoe tuinci jedan
drugome. Imahu oni hleb i so i ne sukobljavahu se.
I Kisekovi i ljudi oca Ora bejahu slavni i od tog vremena
slava im je tekla jer su ma i strelu znali.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#6(D-2A)

Jo u stara vremena bejae reeno da emo ako se sa njima ujedinimo stvoriti

... veliku emo izroditi Ruskolanj nau
od Golunja i tri stotine gradova i sela gde se dubova ognjita dime. Tamo je Perun na
i zemlja. I evo ptica Mater Sva peva o tom danu i mi oekujemo to vreme
kada e se Svaroi krug kod nas zavriti. Potom e Mater Sva doi k nama.
Govorae nam Mater Sva kad bejasmo bedni: Branite zemlju nau dobro. A Vendi
kad odoe na zapad Sunca, tamo pred neprijateljem zemlju podelie i nepostojanu veru imahu.
Borbeni i silni bejahu i ljudi veru u re imahu.
Mi nismo glupi lieni razuma i ne verujemo dok ne sazrimo.
Vendi, vratite se zemljama naim u stepe drevne i gledajte kakva
beda bejae do ishoda iz Petoreja koji osta na desno odseen
od nas. I ptica Sva govorae da e oganj poneti pepeo do nas i Golinj poruiti
i spaliti. Bogovi Kupalo i Dad, dadite jer ta zemlja bedna
razorena je i konjima utabana dok sinovi tvoji jaui konje njome
proticahu. To bogovi u stepama ovima dasune slae u srdbi. Moramo ih sluati
ne kao u vreme Anta jer ti Anti sekoe maem mnoge i poharahu dom tvoj
jer tuinci domove ne grade.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#7(D-2B)

Tada nas je otac Or predvodio, Kij je vodio Ruse, ek je vodio svoje

pleme a Hrvat svoje Hrvate ... A poto smo mi unuci bogova
odvojie se Hrvat i ek od drugih, a mi naselismo karpatske gore. Tamo bejahu
drugi gradovi izgraeni i imasmo saplemenike druge i bogatstvo veliko.
Tada nas neprijatelji napadoe i mi se sklonismo do grada Kijeva i Golunja i tamo se naselismo.
Ognje svoje palismo do Svarge i rtve prinosismo za blagodarnost bogovima.
I tako tada Kij umre a trideset leta vladae nama. A posle njega bee
Lebedjan koga nazivahu Slaver i on ivee dvadeset leta. A potom bee Veren
iz Velikograda takoe dvadeset, a potom Sereenj, deset. Na prestolu oni
postigoe pobedu nad neprijateljem, zlo tame otklonie sa sinova i gradie za nas
i za vas. I tada Goti u stepu dooe inei nam zlo ali odvanost imahu
preci nai borei se za ivot i postadoe slavni jer slavie bogove. I tako
smo mi unuci bogova, Svaroga naeg i Dajboga. I tada trpesmo zlo a pre silu
imasmo veliku i branismo se od neastivih Gota i Varjaga za mnoga
leta. Tada nas Ilmeri podrae i tako pobedismo neprijatelja. A oni
deset careva imahu koji kao vuci behu i lavlju hrabrost imahu. Kad ih
napadosmo, oni poee lukavstvo initi i da se odbrane, oni maeve sahranie.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#8(D-3A)

Nad nama nadlee Mater Sva, jer nedae nove nam pritiu. Granice nae behu slabe
te neprijatelji mnogi nam domove i ognjita palie. Tuga nadvi na kraj.
Dim spaljenih stepa izvi se do Svarge. I al nas oplakuje.
Mater Sva klie do Vinjeg da nam umu za vatre ognjita naih podari.
On posla pomo te sm sa ocima naim udari na neprijatelja. I tada Germanareh odstupi a Goti
preko Male Kalke utekoe do obale mora. I tako zemlju oslobodie do Dona.
I po toj strani reke Dona je Kalka Velika granica izmeu nas i drugih plemena. I tamo
Goti ratovahu etristo godina sa svojim neprijateljima. Tada mi poesmo sejati zemlju nau
i bogato obraivati zemlju Alana. Na trnicama razmenjivasmo stoku, kou i maslo za
srebro i zlato, pia i namirnice. I ivot na bee posle toga spokojan
i miran dok Goti ponovo ne udarie na nas. Ta borba potraja deset leta. Udruismo se i
odbranismo zemlju i svetinje nae od neprijatelja.
Sveti nas zato pohodie. Prvi sveti Kolada a drugi Jaro
i Crvena Gora i Ovsenj Veliki i Mali. Hode Sveti kao dobri domaini
gradovima i selima naim da spokoj na zemlji
pronose i tvore.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#9(D-3B)

Idite brao naa pleme za plemenom i rod sa rodom i borite se za zemlju

nau kako i dolikuje nama i nikako drugaije. Jer Rusi smo, slavimo bogove nae
pesmom i igrom, svetkovinom u slavu njihovu. Jer naselismo zemlju koju
prstima na rane privijamo da bi kad umremo mogli stati pred Marmoru.
A ona je govorila: Ne mogu kriviti onoga koji je zatoenik zemlje i ne mogu ga od
nje odvojiti. A bogovi nai tamo, govorahu: Rusi su to jer privie
zemlju na rane svoje i donee je do Nava. U to vreme, knezove birahu
i mnogo voa i knezova bejae. I ti svi kneevi behu od
obinih mukaraca. Jer bee ovako: Zemlju radite za sebe, a knezovi budite
kako je reeno da brinete o ljudima. A hleb, hranu i sve za ivot od ljudi svakoga dana
imahu. Drugi kneevi danak ubiraju i sinovima vlast predaju od oca na sina
i tako od dedova do praunuka.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#10(D-4A)

Evo Dajbor silan u pomo dolazi ljudima naim. Zato se ne bojimo

u njega veru imamo i brinost njegovu oseamo. I ekasmo dan taj kada smo imali ...
Voroneac bee mesto gde se Goti uselie. Rusi
ga ne odbranie i malo nas ostade u njemu. Posle bitke oganj saee ognjita i polja naa
u prah i pepeo to ga vetrovi raznee na sve etiri strane. Tada Rusi napustie svoje mesto.
Ne blagosiljejte tu zemlju rusku, ali pamtite je. Tamo je
krv oeva naih prolivena i ona je po Pravu naa. Voroneec
je slavu proneo Rusima i Svarogu. Privite je uza se svom silinom svojom, vratite je
kneevima vaim, sauvajte boiju Rusiju. Jer panjaci njeni othranie i obukoe
nae kneeve i ognjita. Sluimo joj i odbranimo je jer odeva nas,
hrani i poji oduvek i do smrti. Sluahu je i oni, a mnogi
kosti svoje poloie, kao u vreme Menzemita Anti.
Slovenima nazvae nas jer ast i slavu pojemo bogovima. Nita
ne traimo, samo slavu uznosimo. molitve kazujemo dok tela umivamo i
slavu....

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#11(D-4B)

Pijmo suru-napitak u slavu pet puta dnevno, oganj

zapalimo u Dubu. I tako Snop veliamo i govorimo hvalu njemu jer smo Dajbogovi
unuci i ne smemo zaboraviti slavu svoju. A vekovima ranije Anti bejahu na ruskom
polju i u prolosti mi Rusi prebivasmo sa njima ... a tada na Volinj
dooe ... bejahu neprijatelji hrabri. Taj Volinj prvog roda bee. I tada
Anti Menzemirovi odnee pobedu nad Gotima razbivi
ih na sve strane. A za njima potekoe Huni, edni slavne krvi i ta borba
surova bee. I tada se Goti sjedinie sa Hunima i sa njima na oeve nae napadoe i bejahu
razbijeni i uniteni. Zatim udarie Obri na kneza i ubie ga. I tako sinovi mora
odoe od Rusa. Bogovi ruski ne trae ljudske rtve niti ivotinjske
jedino plodove, voe, cvee i zrnevlje, mleko, suru napitak od trava spravljen
i med. Nikada ivu pticu ni ribu. To Alani i Varjagi bogovima prinose
rtvu drugu, stranu, ljudsku. Mi to ne inimo jer smo Dajbogovi
unuci i ne idemo stopama tuim.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#12(D-5A)

To je rtva naa med, sura od devet ... na sunce stavljena

tri dana, a potom kroz vunu proceena. To e biti i naa rtva bogovima Prava,
kakvu i nai preci davahu. Jer od Dajboga proishodimo i postasmo slavni
i slavimo bogove nae. Nikada ne traismo niti molismo za dobra naa i bogovi
nam rekoe: Idite Rusima a nikada neprijatelju.
Mater Sva o slavi nam pojae, o pobedama nad neprijateljem i mi joj verovasmo
jer slava po ptici Vinjoj nebom ruskim pronosila se o nama ...
I tada kneza naeg birasmo da o nama brine.
Ako neprijatelj pree granice nae koje ne sauvasmo da ratnike saziva.
A ko smo mi, to Snop zna. Jer slavu uznosimo, ne molimo
i ne strepimo za ivotna bogatstva. Pogledajte oca naeg Ora po
oblacima to hodi uznesen silom Perunovom.
I vide Or tamo kako Perunko kuje maeve za neprijatelje i
kujui ree mu: Ove strele i maeve imamo za ratnike i ne smete ih se bojati
jer spuste li pogled, vojnika e biti manje nego prstiju na rukama, a ako li se do zemlje sagnu,
zveri e postati kao prasad umazana blatom i smrad
e nositi tragom svojim. Tako e o njima govoriti kao o smrdljivim
prasadima i svinjama. Tako govorae Perunko kujui maeve. I Or je to rekao i o tome
pripovedao oevima naim. Takva bejae borba naa za ivot i junatvo mnogo vekova
unazad. I danas verujemo da bee tako.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#13(D-5B)

Dooe Tiverci do sinjeg mora i Suroa k vama i rekoe:

Pamtimo ta bee od naeg saveza sa Antima. Bee
mnogo ruske krvi prolivene na njoj i tako za
veka do kraja ova zemlja e biti slavnog plemena i roda. Jer
slavimo bogove, ne iskamo od njih, tek mo njihovu slavimo. I veliamo
pretka naeg Svaroga, koji bee, jeste i bie voa na od poetka do kraja.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#14(D-6A)

Bee knez Slaven sa bratom mu Skifom. I nasta deoba velika

na istoku i oni rekoe: Idemo u zemlju ilmersku. Tako reie
i stariji sin ostade kod starca Ilmera. I pooe na sever i tamo
Slaven svoj grad sagradi. A brat njegov Skif kraj mora bee i bee star
i imae sina svojega Venda, a posle njega bee unuk koji vladae stepama junim.
A krvi mnogo bee od tada i deoba velika za setve i njive
na obe strane Dona i do gore ruske i do panjaka karpatskih. I tamo su radili
i Kola za vou svoga izabrali, jer on neprijatelju otpor pruio,
porazio i oterao. I o tome je sa rodom svojim govorio i sazvae vee.
Tako stvorie zemlju nau koja je postojala petsto leta,
a potom se pojavi meu Rusima nesloga i istroie snagu u neprijateljstvu,
sukobima i razdoru. A i neprijatelji na oeve
nae napadoe sa juga i potukoe ih na Kijevoj zemlji, priobalju morskom i stepi.
Krenue ovi na sever i sretoe sa Francima koji pooe u pomo
neprijatelju. I Skifi se pokazae, razbie neprijatelja silom i porazie.
Tako bejahu Huni razbijeni do ruske stepe i taj put odbijeni.
I to je za nauk: Postupimo i danas tako i pobediemo.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#15(D-6B)

Vratili smo se u stepe da se poput oeva naih o panjacima staramo.

Svoju travu i cvee gajili su i za njih krv prolivahu.
A Golinj ostavismo neprijatelju. Golinj bee okruen
a neprijatelj ... Sve gradove nae opasaemo
kao to oevi nai nekada inie. I svako dete
zemlju e potovati, celivati i za nju spremno biti da mre. I na stepu napadahu
mnoge vojske ali pobedu ne odnee i utoita ne naoe.
Nai su se oevi za to borili. Od poraza nas je
Perun spasavao. Iz praha zemlje nicala je
vojska Svarogova i nama u pomo ratnu dolazila.
A deda na Dajbog predvodie ih. I oevi su nai pobeivali.
Ne verovasmo u uda i molei se pourivasmo
bogove nae da nam pomognu u pobedi.
Molimo ih, jer su zemlju nau uprljale noge
tuina. I videli smo kako je to bilo: bacili su se na njih
i razbili ih jer su na nas
napali. O tome vam pripovedamo.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#16(D-7A)

Kisek (govorae) ljudima svojim pred napad i ovi omrznue neprijatelja,

udarie na njih i razbie ih. I mi imamo obeleje te moi koju
Jav neprijatelju ne dade. Pre bejasmo slabi, a sada smo jaki i brojni.
Neprijatelja nije mnogo kao nas, jer mi smo Rusi, a oni nisu.
A tamo gde je pala krv naa, tamo je zemlja naa. I to neprijatelji nai znaju
i njihov trud uzaludan je, kao to bee
nekada u vreme naih oeva.
Ponavljajmo te rei i nijednu od njih
ne zaboravimo. Recimo brai naoj: Sila boja bie
uz vas i pobediete neprijatelje koji vam zemlju otimaju.
Zanemee da vie nikada poganu re ne izgovore.
Budite sinovi svojih bogova i sila njihova bie uz vas
do kraja. Hleb na spalili su u ognju,
i stoku nam unitili.
Orujem smo odbranili jug i
nadjaali neprijatelje.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#17(D-8A)

Pogledajte se - imate pticu na elu koja vas vodi

do pobede nad neprijateljem ... a potom odrite.
I ona blistajui pred nama vodila nas je svetom. Tako bee u ona vremena
kada su Rusi ili sa Vendima a ovi eleli da ponesu bogove svoje do mora.
Tamo se ugnezdie i gradie hramove, a bejahu tamo mnoga zdanja
i bogatstva. Hramovi behu ukraeni zlatom i srebrom i mnogi
drveni bogovi navodie u iskuenje. Drugima to ne bee pravo jer
ih je vrealo i nai srodnici
ne imahu spokoja. Arapi su dolazili na trnice
i trgovali decom. I ta zemlja, pripovedaju,
postade mrska i zla za ivot. Tako smo krenuli Karpatskim gorama
do Kija ali i tamo bejasmo u neprijateljstvu sa zlim narodima. Pevali smo
o slavnim danima Rusa, pesme koje su nam oevi ostavili,
o srenom ivotu u stepama i o slavi predaka. I tada vojvoda Borbec povede
Ruse do Goluna, a po smrti dobi in Perunove hrabre vojske.
Ne zaboravljamo da smo sinovi oeva naih i sa ljubavlju ih
pamtimo. Govorimo da naa snaga
potie od njih ...
Govorimo ...

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#18(D-8B)

.... o njima koji se starahu o nama. Mi tada nismo imali mesto za molitvu ve
smo molitve obavljali pred kladencima i izvorima gde je iva voda tekla. Bee volebno, a vuci
grabljivi
nisu dolazili. Sada se seamo vremena Aldoreha koji je prizivao rece.
Mi tako nismo radili bogovima i slovo nismo drali. A lepotice nae
su otimali i odvozili. Meu nama bee svaa zbog toga.
Tamo smo iveli pod Gotima. A u tom veku upravljahu rodovima kneevi.
Knez bee Bravlin koji oduze Alanima morsku obalu. Posle bitke
naselili smo je i razvodili stoku, a Skitima davali da napasaju
stoku u stepama. Oni su tada bili u bedi jer su se Grci povratili i iznova ih zauzeli, a
tu smo od tada ve dvesta leta.
I danas imamo drugog kneza Bravlina, praunuka dede svoga, koji ree:
Idite na jug, na grko polje. Grci su od Alana odvojeni,
oni trguju u stepama i stoku nam otimaju.
Oterajte ih na more i prognajte odavde,
jer ovo je zemlja ruska i
ona je krvlju naom natopljena. Imajte veru u nas jer smo sa vama
danas kao i pre.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#19(D-1/II)

Zaboravismo dobra stara vremena naa i poosmo neznano kuda. Primismo

promiljeno poruku prolosti ne stidei se obeju strana Prava i Nava.
Jer Dajbog nam podari sjaj svetlosti zore
stvorivi zemlju iz bezdna.
Tako nam due predaka sjaje zorom iz Irija ... A Grci poinie zla Rusima
u ime bogova njihovih. Mi mukarci ne znadosmo kuda da idemo i ta da inimo
jer nedostupno bee nama to je u Pravu Dajbogom dato.
Ova borba u Javu, ivot je na - odemo li iz njega - u smrt idemo. Jer Jav iz Prava stvoren je, a
Nav
veit. I u Pravu je Nav. Ne zaboravimo poruku prolosti
i u nju utkajmo due nae jer sve to nas okruuje
voljom bogova stvoreno je. Taj dar boiji pronaimo u nama i inimo
po Pravu. Due naih predaka iz Irija nam sjaje i al
nas oplakuje i poruuje: Ne zaboravite Prav, Jav i Nav ... A mi zaboravismo
ne usmo istine glas ... ne bejasmo dostojni Dajbogovih unuka.
Zato molimo bogove za istotu due i tela po ugledu na pretke nae.
Da sjedinjeni sa bogovima u jedini Prav budemo i tako unuci Dajboga.
Rusi, veliki je um boiji i u njemu tvorite slavu i pronosite.
... ivot na prolazan je kao i mi sami i poput konja naih
radimo i u miru ivote nae na zemlji ivimo.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#20(D-2A/II)

Pravi mukarac nije onaj koji obavlja umivanje u elji da bude ispravan, ve onaj ije se rei
sa delima poklapaju ... o tome u prolosti rekoe: inimo dobro
po ugledu na nae pretke. I mi uzoravamo brazde i vremenom emo postati slavni.
Ali Boruse i Ruse razbi ruka neprijatelja i zlodela se tada poinie ... i knez na
nemoan
bee. On posla svoje sinove u odbranu, ali ih neprijatelj porazi jer ne uvaie to
veem bee reeno. Podelie se, a od nas danak uzimaju. I danas kaemo:
Kneevi nai ne treba ... na jug da odlaze i zemlju osvajaju ...
za nas i potomke nae. Jer tamo Grci napadahu im se Borusi od nas razdvojie. I bee sea
velika mnogo meseci ... sto puta se Rusija raala i sto puta razbijena
bee od severa do juga ... Nai oevi su stoku razvodili i otac Or
ih poveo u Ruske krajeve. Pre toga iveli smo teko, a naa stradanja se okonae
kad naselismo ognjita na rusku zemlju.
I evo prooe dve tame od tada, a potom Varjagi dooe ... i zemlja
pade Hazarima u ruke kojima danak davasmo.
A bee i narod Ilmerski sa sto do dvesta krajeva. I narod na koji doe
kasnije do ruske zemlje, naseli se meu Ilmerce. Oni behu braa naa ... nama
slini i od zla nas uvahu. Okupljahu se vea
da odluuju i tako bee. Ono to ne proglaavahu ne bee. Kneevi behu birani
od sabora do sabora i iveli smo uzvraajui im pomo ...

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#21(D-2B/II)

.... i bejasmo prinueni da se u ume povuemo i ivimo kao lovci i ribari. Tako smo mogli
od opasnosti da se sklonimo. Preiveli smo jednu tamu i otpoeli gradove
i sela da podiemo svuda. Posle druge tame bee velika hladnoa i krenusmo
na jug jer tamo mnoga mesta behu travna ... a tada Rimljani stoku nau uzimahu
po ceni koja nam bee dobra i sa nama behu od rei. Poosmo
do junog zelenotravja i imasmo mnogo stoke.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#22(D-3A/II)

Molimo Velesa, oca naeg, da pusti u nebo konje Surijine i da nas obasja
Surijin zlatni krug. Jer on je Sunce nae koje nam domove osvetljava
i pred likom njegovim ognjita naih domova su bleda. A bogu vatre, Smurglu, recimo:
Pokai se i ustani na nebesima i sijaj blistavom svetlou. Nazivamo ga
imenom Ognjebog i odlazimo da radimo. I tako svakog dana obavljamo molitvu, obedujemo
i odlazimo u polja da radimo kako bogovi zapovedaju svakom mukarcu kome je odreeno da
radi
za svoj hleb. Mi, Dajbogovi unuci ljubimci smo bogova i plug boji
drei u desnici pevamo u slavu Surijinu. Tako do veeri
pet puta dnevno slavimo bogove i ispijamo suricu u znak blagodarnosti i zajednice
sa njima koji u Svargi takoe za nau sreu piju ... U slavu Surije zapevamo
i gle, konj njegov zlatni nebom jezdi ... a posle rada domovima se vraamo,
oganj loimo i obedujemo. Zatim velikoj boanskoj dobroti
koja nas okruuje zahvaljujemo i na poinak odlazimo jer tama nam uzima dan. Takoe dajemo
deseti deo
oevima naim, a stoti vlastodrcima ... I tako ivimo ponosni jer slavimo bogove nae
i molimo se telima umivenim vodom istom.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#23(D-5A/II)

Podrobnije o poetku naem recimo ovako: Hiljadu petsto godina pre Dira
pradedovi nai dooe do karpatskih gora, tamo se naselie i ivehu mirno
jer rodovima upravljahu oevi od roda a najstariji u rodu ... Perun nam bee
naklonjen i tako ivesmo petsto leta, a zatim
poosmo na istok do Nepre.
Ta reka tee ka moru, a mi se uz nju naselismo na severu, tamo gde je Priputa nazivahu
jer otie ... ivesmo tako petsto leta dok rodovima upravljahu vea
i bogovi nas uvahu od onih koje Jazgi nazivahu. Ilmeraca bejae mnogo
starosedelaca. Tako stoku po stepi razvodismo i bogovi nas uvahu.
Otac Or je dobro rekao, imali smo mnoga dobra i iveli bogato.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#24(D-5B/II)

Ostadosmo sami jer nas Jazgi napustie i odoe na jug. Krenusmo i mi vodei stoku
i bikove nae. Jata ptica letela su na nas. Tada nas u stepi
napade pleme Kostoboka. Mnogo je krvi iz otvorenih rana
poteklo. Neprijateljima svojim Kostoboci odsecahu glave na koje su se obruavale jata vrana.
Stribog je duvao u stepi i bee oluja do ponoi. Bee
to sea velika. Jazgi i Kostoboci razulareno ubijahu i bikove nae.
Potraja ta borba dvesta leta, a onda rod na poe odlaziti u ume.
Zatekoe tamo Gote Germanareha koji tu bejahu sto leta. Okomie se na nas i bee to jo jedna
velika borba.
Gote proterasmo do Dona i Donca. Gemanareh tada ispijae vino u bratstvu
sa vojvodama naim. Tako utvren bee novi ivot.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#25(D-8/1/A)

Pokorie nas tuini, jer mi gladni i opustoeni bejasmo.

A oni elezo naotrie da nae ivote unite. Zbog toga
Askold i Rurik po Nepru pooe da nae ljude u borbu pozovu.
Ali mi Dira imadosmo i ne elesmo sa njima poi.
Sudbina bee da greke svoje razumemo i da
nae vreme bude drugaije. Askold svoju vojsku stavi na lae i poe
da otima drugima. Grcima je gradove palio, pustoio i rtve bogovima
u zemlji njihovoj prinosio. Neemo initi kao Askold jer smo Rusi. Varjazi nismo
koji Rusima i slavi njihovoj veliko zlo nainie.
Rurik nije Rus jer hita po stepi ubijajui trgovce
koji mu veruju. Po starim grobljima hodimo i tamo
gde pod travom zelenom nai preci lee, promiljamo. Odgovor od njih
itemo, kakva da budu dela i put na.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#26(D-8/1/B)

Tu se nai roaci poee deliti - ko e biti stariji. Kij ode

oevima i precima umrlim. A kada nas je Kij napustio nastala je beda
i velika svaa meu Rusima koji se pobie za rascep i podelie.
Tada Grci iz svojih zemalja udarie dok mi za borbu nismo bili spremni
i nismo ih mogli napasti niti sa strane niti ih opkoliti.
Ratnici su se borili za goli ivot ne mogavi pomoi susedima.
Mukarci nisu imali vere i u bitkama su se samo branili.
U pohodima Kijevim bolje bee. Kod Kija je
vee pred bitku otpoinjala pria o pobedi. Pevahu o pohodima oeva
i kako Ruskolanj pade od zverstava Gota i Huna.
Anti i Goti su strepeli od Kijeve Rusije i odlazili
u svoje krajeve. Mi znamo za dva kraja - jedan bee Venda a drugi Gota.
Ti Goti dolazili su do nas i oni ojaae, a Vendi
oslabie. A okolo bee zemlja
Litva i oni se nazivahu Iljmi, a mi ih zovemo Ilmeri.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#27(D-8/2/A)

Ide crvena zora niui kamenje na svoj nakit.

Pozdravljamo od srca kao Rusi, a ne kao Grci koji ne znaju
za bogove nae i iz neznanja zlo govore. A mi se slavnim imenom nazivamo
i slavu dokazujemo na neprijateljskom elezu kad na njihove maeve idemo.
Kao da i medvedi oslukuju slavno ime i jeleni zastaju
da drugima pripovedaju o Rusima: Oni ne napadaju ve se brane,
a Grci ratuju zbog pohlepe svoje. Zato se Rusi ponose
i hlebom doekuju, a Grci ga otimaju drugima. O toj slavi
orlovi kliu na sve strane jer su Rusi slobodni i silni u stepi.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#28(D-8/2/B)

Ili smo do Nepre obalom gotskog mora i videsmo

lutalice jedino ruske, dok plemena Huna i Jaziga slobodna bejahu.
Voe njihove ratovahu s nama i delie nas.
Od jutra do jutra gledasmo zlo koje se Rusima ini. I ekasmo as
dolaska boljeg doba. Spoznali so da moramo snage udruiti i poi
stopama predaka i posluati rei koje nam uputie.
Poimo do naih stepa i borimo se
za ivote kao vojnici, a ne kao stoka bez razuma.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#29(D-8/3)

Doletela nam je ptica na drvo i zapevala. Svako

njeno pero sijalo je drugom bojom. I no se pretvorila u dan jer je pevala
o bitkama iz prolosti. Sea nas na borbe neprijatelja
i oeva naih koji nas gledaju sa neba sinjeg i osmehuju nam se.
I tako mi nismo sami jer su oni uvek uz nas. Seamo se Peruna
i gle, nebom jezdi vesnik na konju belom. I on ma podie
do nebesa, raseca oblake i grmi. A nama iva voda potie koju ispijamo
jer Svarog izvor ivota na zemlji daruje.
Krava Zemunja na poljima sinjim
travu pase i njeno mleko tee po itu nebeskom
i zvezdama nad nama nou sjaji. Obasjava nam jedini put
Prava koji elimo da sledimo.
Potomci slavni nose u srcu Rusiju koja jeste i bie
zemlja naa. Za nju se borimo i za nju umiremo kao to dan umire bez
Sunca i kao to Sunce gasne. I kao to tamu smenjuje vee koje umire ustupajui svoje mesto
noi.
A nou Veles hodi Svargom po mleku nebeskom do svojih zdanja
i zorom nam vrata svoga hrama otvara. A mi oekujui da nas primi u blistavi hram,
pojemo pesme i Velesa slavimo od veka do veka kao jaganjci isti.
Veles je precima naim podario znanja da zemlju oru i travu seju i ito anju
u poljima rodnim, da snop u kuu stavljaju i potuju kao oca boanskog.
Slava naim oevima i materama to nas nauie da bogove potujemo i pokazae nam
put Prava koji sledimo i bogovima slavu pojemo i Sloveni smo.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#30(D-8/3/A)

Nai preci osnovae Suro i Grci

na nae trnice dolazahu. Boravei na njima oni osmatrahu nau zemlju.
Mnogo mladih slali su koji kue i gradove gradili su i trgovali. I pojavie se
vojnici sa maevima i oklopima i ubrzo zemlju nau uzee u svoje ruke
i utvrdie svoje igre. Tad videsmo da Grci praznuju,
dok Sloveni za njih rade i zemlja koja etiri veka naa bee
postade grka, a mi psi koje kamenjem proteruju.
Danas se ponovo za nju borimo i krvlju je naom natapamo,
da kao i nekad ivimo spokojno od naeg rada.
Leti nebom Perunica i nosi rog slave koji ispijamo do dna. I viteza
u nas postade deset puta vie nego u neprijatelja naih. A Perunica ree: Kako ste vi, Rusi
izgubili oranice svoje. Od danas se morate boriti za njih. A Surija ree:
Idite Rusi i uinite tako. A mi smo doli u na kraj
i probili obru da napravimo prolaz
i odluili: Kome je Perun dosudio taj e u raj dospeti,
i u Svargi e mu biti vena hrana. Moe biti da emo danas poginuti,
ali drugi izlaz u ivotu nemamo. Bolje da smo mrtvi nego da ivi tuincima
robujemo. Robu nikad nije dobro pod despotom, ak i kada mu je ovaj naklonjen.
Sluamo nae kneeve i branimo nau zemlju.
A Indra nam pomae da snagu uvamo i ostanemo vrsti.
Da vitezi nai na bojnom polju odole snagom boijom
koja nas u pobedu vodi.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#31(D-8/3/B)

.... prinosimo rtve naim bogovima za Ruse i gatamo gledajui

na let ptica. Neprijatelj e biti raspren u prah i krv.
Imaemo snage da obru probijemo jer su s druge strane Grci
kao babe. Maevi su im tanki, titovi laki
i pokosiemo ih jer nemaju pomo ni od
bogova svojih. A Suro e kao i pre biti na
i neemo im se pokoravati. Grci govore da su nam
dali svoje pismo, a mi smo primivi ga svoje izgubili. Pamtimo onog Ilara
koji u elji da nau decu poduava, morae se kriti po domovima da ne
saznamo kako nae pismo ui i naim bogovima rtve prinosi.
Pobediemo Grke jer je tako govorio
i Kij na otac. Rekao je takoe da emo unititi i
neprijateljski Horsunj. Drava e naa biti velika i u njoj kneevi,
gradovi, nebojeno gvoe i potomstvo mnogobrojno. A Grka
e biti manje od nas. I stajae pred nama pognutih glava.
Bie jo mnogo uasa i nedaa ali e od dva
postati jedno i ujedinjeno. Pobediemo i uvrstiti nau zemlju.
Bogovi e nam darovati venu slavu i nita nas nee zaustaviti
da se kao lavovi jedan za drugoga borimo i sluamo kneza svoga. A Perun
e uz nas ostati do pobede.
Slava bogovima naim za vek i vekova. Neka je blagoslovena Rusija
zemlja naih predaka i neka se ispuni volja boija.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#32(D-14A)

A Germanareh, unuk Aldorehovog unuka napade nas sa severa.

Ovi neprijatelji na elu rogove nosie.
Varjazi nas nagovarahu da ih napadnemo, ali mi ne mogasmo ratovati na dve strane jer su
i jedni i drugi neprijatelji i meu njima ne bee razlike.
Sa monom konjicom i brojnim ratnicima tada nas i Jazgi napadoe sa Tanaisa.
I tama za tamom pristiae i nadirae, a mi smo samo
boiju pomo imali. Bogovi su nau snagu pred napad udesetostruivali.
Belobog povede nae ratnike i konjicu i volebnici
u umama dograbie maeve i u rat krenue. Videsmo arobnjake kako velika
uda uinie. Kako im iz ruku ka Svargi pruenih izrastahu ratnici nebeski. Oni jurnue
na neprijatelja i sahranie ga. I videsmo tamo ptice velike kako nam doleu. A ustremi se na
neprijatelja
bijui krilima Mater Sva i klicae nam da zemlju branimo.
I borili smo se za ognjita plemena naeg jer smo Rusii.
Jurite brao naa, pleme s plemenom i rod s rodom i tucite neprijatelja na zemlji naoj
jer ona samo nama pripada. Ne vraajte se poraeni.
Neka vas nita ne zaustavi jer ste pod okriljem Svaroga
ija vas ruka vodi u pobedu.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#33(D-14B)

Kad nas neprijatelji napadahu, uzimasmo maeve u ruke i pobeivasmo. A govorae

Mater Sva da je budunost naa slavna. I odlazimo u smrt kao
u praznik. Pripovedali su nam da smo nekada davno, jo dok imadosmo hramove u Karpatima
trgovali sa Arapima i drugima. Doljaci Radgosta uvaavahu
i mi im dabine uzimasmo estito, jer potovasmo bogove
kako nam je i povereno. Rekoe nam da veru
nepouzdanu ne primamo ime oevima naim poast odajemo
i drveu bez volje ne prilazimo. Nee ruke nae umorne od pluga biti
ve od maa, jer nam poverie da na granice nae idemo
i od neprijatelja ih branimo. I evo, dim se do neba uzdie,
to bee tuga velika oeva, dece i matera naih. Vreme je ratova.
I ne govorimo nita drugo. Samo to.
Varjagi stigoe do Nepre, osvojie zemlju nau i odvedoe
ljude. Ljude ne odvodite. Ako nas ne posluate, iskusiete maeve
nae. Odvedite Rurika iz zemlje nae i vratite ga tamo odakle doe.
Granice nae neprijatelji opustoie i zemlju nam opljakae. Ratujemo
jedino, da nau zemlju odbranimo.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#34(D-11/A II)

Molimo se i klanjamo se prvom Triglavu i njemu veliku slavu pojemo.

Hvalimo Svaroga, deda boijeg koji je svemu rodu bojem zaetnik
i tvorac je svega ivog, veni izvor koji tee leti
svuda, a zimi i nikada ne mrzne. I tom ivom vodom napaja
i ivot nam daje dok ne stignemo do
livada rajskih, blaenih. A bogu Perunu, gromovniku, bogu bitke i borbe govorimo:
Ti oivljava nas neprestanim okretanjem kruga i vodi stazom
Prava kroz bitke do Velike Trizne. I svi poginuli
u borbi - neka veno ive u Perunovom puku. Bogu Svetovidu slavu
uznosimo jer on je bog Prava i Java i njemu pojemo pesmu jer je svetlost
kroz koju vidimo svet. Gledamo i u Javu opstajemo, a on nas od Nava
uva i stoga mu hvalu pojemo. Pevamo i igramo njemu i prizivamo
boga naeg da on zemlju sunce i zvezde postojano u svetlosti odrava.
Slava sva Svetovidu, bogu naem to otvara
srca naa da priznamo loe postupke
i dobru se okrenemo. Neka nas u zagrljaj kao decu primi jer ovako stoji:
Ono to stvoreno je - polovinim umom ne biva vieno.
Jer tajna je velika, kako to Svarog biva u isto vreme i Perun i Svetovid.
Dva bia u nebu sadrana, Belobog i Crnobog su,
a njih oba Svarog dri i zapoveda.
Za njima dolaze - Horos, Veles i Stribog, a zatim - Vienj, Lelj i Letic.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#35(D-11/B II)

Zatim - Radgost, Krini i Kolada, a za njima - Udrzec, Sivi Jar i Dajbog.

Za njima slede - Belojar, Lada, Kupala - Seni, itni, Veni - Zrni, Ovseni, Prosi
Studi, Ledi i Ljuti, a za njima - Ptii, Zveri i Mili - Dodi,
Plodi i Jagodi - Peli, Iresti i Kleni - Jezerki, Vetri, Slomi
Gribi, Lovi i Besedi - Snei, Strani i Svendi - Radi, Sveti, Krivi
Krasi, Travi i Stebli, a za njima slede - Rodi, Masleni i ivi - Vedi, Listvi
i Cveti - Vodi, Zvezdi i gromi - Semi, Lipi i Ribi - Brezi, Zeleni i
Gori - Stradi, Spasi i Listveri - Misli, Gosti i Radi - Strani
uri i Rodi - a tu ve Smurgl - Ognjebog jarostan i prek raa se brzo.
To je sutina Triglava jer svi od njega potiu
i njemu se opet vraaju. A tu je divni Irij
i tamo Ra reka tee delei Svargu od Java, a islobog
odbrojava dane nae i bogu svoja brojanja saoptava: kada je nebeski dan
a kada no. I on dane deli na dane Java koji su dani
boiji i no u kojoj samo je bog na Did - Dub - Snop. Slava
Perunu - Ognjebogu koji strele na neprijatelje alje i verno stazom predvodi
koja je ast i sud u vojnika. On - zlatorun, milostiv i pravedan.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#36(D-7A II)

Slava bogovima naim to imamo veru koja ljudske rtve ne trai

kao Varjazi koji uvek rtve prinosahu nazivajui Peruna-Parkunom.
Mi kao rtvu davasmo samo plodove polja i svog rada:
proso, mleni mrs i tome za dan Kolade dodavasmo jagnje, kao i za dan Rusalje
s prolea i Crvenu Goru. To inimo u spomen na Karpatske gore.
U to vreme na se rod nazivao Karpeni, a kad se sklonismo da u umama
boravimo, nazivahu nas imenom Drevii, a u poljima nas zovu Poljani.
Oni koji Grke sluaju za nas govore da smo ljudoderi, a to je
la, jer uistinu nije tako. Mi imamo drugaije obiaje.
Tako oni koji ele drugoga da unize o njemu zlo govore i lud je onaj
koji se od takvih rei ne brani. Dugo vremena upravljasmo rodovima, a starci
iz roda, Vendi, odlazahu roacima da sude pod drvetom Peruna. A takoe
toga dana igrasmo igre pred oima staraca: junaci pokazivahu snagu, brzo hodanje,
pevahu i plesahu. Tog dana seljani su odlazili u lov
i divlja donosili starcima koji su je s drugim ljudima delili. I volebnici
delie bogovima rtvu u znak zahvalnosti i slavu uznosie. U vreme Gota i dolaska Varjaga
biran je knez meu voama i taj je mladie u surove bitke vodio.
A Rimljani nas osmatrahu smiljajui nam zla. I dooe na nas svojim kolima
sa gvozdenim orujem i napae nas. Dugo smo se od njih branili da odrimo ...

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#37(D-19)

A ovo se videlo u Navu: Ognjebog se udaljavao od zmaja udesnog.

Natapajui zemlju iz njega je tekla krv koju je lizao. Tada je doao silni mukarac
i rasekao zmaja nadvoje i postala su dva koja je opet rasekao i postala su etiri. I tada mukarac
zavapi bogovima za pomo. A ovi od Svarge na konjima dojezdie da zmaja
ubiju, jer njegova snaga ne bee ljudska niti boanska, ve crna bee. A taj zmaj, to su
neprijatelji koji dolaze s juga. To su bosporski ratnici s kojima dedovi nai ratovahu.
Grci nau zemlju za sebe ele, ali je ne damo jer je
naa. A taj zmaj je stradanje nae.
Boriemo se i ivote poloiti nju koja se prostire od nas do
Poljana i Drevia i Rusa. I stie do mora i gora i stepa junih. I to
je Rusija. I samo od nje pomo imamo jer smo Dajbogovi unuci.
Molimo Boga da oganj poalje kako bi Mater Sva slavu pronela
na krilima svojim do predaka naih. I tu pesmu pojemo uz vatre
veernje i staro slovo govorimo o slavi, o svetom Sedmoreju
gde su bili nai gradovi i za koje su nai oevi ratovali. A tu smo zemlju napustili
a sada se u drugoj zemlji za opstanak borimo. U prolosti smo imali
Golunj i u njemu gradove, sela i ognjita.
Umivamo tela i due nae u elji da ostane sveta ruska Golunj,
u kojoj neprijatelji od predaka naih strahovae.
Od panjaka ovijih prostire se zemlja na dan puta od nas ...
do drugih, gde sada oni obitavaju i odakle nas u prolosti oterae.
Neprijatelji nam prete i surov dan pred nama edan je krvi.
I proliemo je za zemlju rusku ...
I kamen otete zemlje za nama vapi i boriemo se do
smrti ...
Potujte sina moga koji je umro za nju ...

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#38(D-21)

Zlu silu od dvesta opremljenih vojnika hrabro porazie. A mi smo morali

sauvati to je ostalo i sagraditi skrovita za nae bogove. Gradili smo zidove od
hrasta, a esto dvostruke i tamo uvasmo likove naih bogova.
Imali smo mnogo skrovita u Novgorodu, na reci Volhovi. Imali smo ih i u Kijevu
gradu i umama boijim. Imasmo skrovite u Volinji i u Surou na
moru surokom, plavom. Velika je uvreda za nas to su suroka skrovita
preputena neprijateljima, te nai bogovi u praini lee jer
Rusi nemaju snage da odole neprijatelju. Odea nam bee
poderana kao u skitnica koje se nou po umama vuku i odeu na rite cepaju.
Tako su Rusi rite na sebi nosili, ne brinui o tome.
eleli su da u skrovitima bogove slave koji ne primahu rtve,
jer behu ljuti zbog njihove lenjosti. A ptica Mater Sva o slavi nam je govorila
i molila nas da slavu oeva povratimo. A mi ne imasmo hrabrosti da poemo
u rat i maevima svoju zemlju uzmemo i od neprijatelja oistimo. I ve hiljadu trista godina
krijemo nae svetinje i ene nam govore da smo budale,
da smo razum izgubili jer pred njima kao jaganjci stojimo.
Da ne smemo krenuti u odbranu i maem razneti neprijatelje nae.
I Kupalo nam poruuje da moramo biti vojska
istih tela i dua. I tako polazimo stopama njegovim koji je
zatitnik na u pravednoj borbi. A onda stajemo
pred likom Svarogovim. Odlazei u borbu mi hvalimo bogove
kao to inimo i u danima mira. I Kupalo nam govori da emo doiveti vreme
i biti potovani zbog slave svoje. I opet se sresti sa precima naim.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#39(D-22)

Ispriaemo i to kako je Kvasura dobio od bogova tajnu spravljanja

surine. A ona je gasila e koja nas je morila. A mi se u Radgostu bogovima
radovasmo. Plesali smo i vence do neba bacali i pevali uznosei slavu bogovima.
Kvasura je bio mukarac silni i od bogova omiljen. A Lada je
dola k njemu i rekla mu da med stavi u vodu i na suncu osuri. Tako Sura
uini da se on u suricu pretvori. A nju pijemo
u slavu boiju. U vekovima pre Kija, taj mukarac omiljen bee bogovima
i predade (tajnu) ocu Bogumiru. A ovoga Svarog poui
kako da spravlja kvasuru koju nazivamo surinom. I to bee u Radgostu naem.
A kada nastupe dani jeseni zavravamo etvu i radujemo se
tome. I ako tada neko skrene s puta i pone nerazumno govoriti
to je od Crnoboga. A drugi postane radostan i to je od Beloboga. I tako
imamo i prijatelje i neprijatelje... Kujui maeve protiv sila neprijateljskih
mi ih silom boijom poraavamo na obe strane. A taj Bogumir suru
poe spravljati kad mu slavu prorekoe. I on bogovima
govorae hvalu... i tako su ustanovili sebi rodove po uzoru na boga.
Imali su rodove tih rodova kao to je Svarog otac, a potom su sinovi njegovi.
I mi se pokoravamo kao to se pokorava roditelju, jer on je otac roda.
A taj rod su ratnici od Kija do kneeva kijevskih.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#40(D-23A)

Sa starih panjaka gde su Rusi prebivali, Novojari su poli na jug

i u stepama ratovali deset vekova. A to su takoe Rusi koji su svoje kneeve birali
od roda svoga. Rodovi su od svakog plemena davali svog kneza, a kneevi
su birali kneza stareinu. Taj bee voa u ratovima. Tako smo iveli u toj zemlji,
dok nas Grci nisu napali
i na naoj zemlji se naselili, ne marei za Ruse. Zato Rusi uzee maeve
i oterae Grke od svojih morskih obala. A Grci su ratovali
zatieni gvozdenim oklopima. Bila je velika sea, vrane su letele
nad razbacanim ljudskim telima i njihovo se graktanje
u optem meteu irilo poljem. One su kidale grke leeve,
a ruske nisu, jer behu zatieni od pogibije voljom bogova.
Tada i sunce sa mesecom zarati zbog te zemlje. I nebo ih je
titilo da ne padnu u nemilost Jelina.
Majke su oplakivale sinove koji krv prolie na
bojnom polju i to polje posta rusko. Novojari naseljavahu tu zemlju do danas,
jer pripada nama zbog krvi prolivene maevima. Jelini su obeavali
naem knezu stareini, da nee ii do zemlje Nera,
niti alansku decu otimati jer imaju morske obale. Znamo
da preci nai koji na bojom polju izginue, nisu otimali od neprijatelja
zemlju i zbog toga ni mi tuu zemlju uzimati neemo.
I od Germanareha, koji nas je sa severa napadao, branili smo se
jer je gotska zemlja naa. Nju Belorogi zasejae kostima svojim
i krv svoju prolie i zato je ona naa.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#41(D-23B)

I ptica Mater Sva peva o nama

i slavu nam prorie: i nama samima i maevima naim. Poli smo do svetog
polja i odoleli neprijateljima severnim i porazili neprijatelja june.
Germani behu poraeni od Rusa jer smo mi oca naeg Peruna
sinovi, a Dajboga unuci. Svarog nam je pokazao put kojim su otili:
Germanareh ode na sever, a Jelini na jug. Tako smo odbranili
i ujedinili nau zemlju i nismo davali sinove svoje, jer sinovi nai cene nemaju.
U nae stepe nadire mnotvo drugih rodova, a mi ravnoduni nismo.
Pomo ne traimo, jer je ona u miicama naim i na vrhovima maeva kojima
seemo neprijatelja....
.... Ptica Mater Sva poje nam da podignemo maeve u odbranu.
Bije ona krilima i prainu do Svarge podie. Od neprijatelja
nas brani, jer je za nas brina. Mi pobeujemo,
jer krik njen dopire do srca naih. Suru
ispijamo pre polaska u bitku i pobedu odnosimo, jer taj napitak bogovi stvorie.
I bie nam sura, iva voda u poslednjem asu Velike Trizne u ast
onih koji za zemlju svoju poginue.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#42(D-25A)

Behu u Karani, malom gradu na obalama ruskog mora. I tamonji

knez reio je da Jeline porazi i otera ih od Rusa. Opremio je vojsku
i konjicu i poao u borbu. Jelini su plakali
i molili da danak plaaju. A taj danak bee ovce i vino.
Tada su Jelini, videvi da Rusii mnogo piju, reili da ih napadnu.
Volsev, dolazei na prinoenje rtve sa bratom mu Solovenom, ree
Rusiima: Ne opijajte se tim poklonima. Ali Rusii ih ne posluae i opie se.
Toga dana Jelini su ih napali i razbili, a videvi tu propast
Rusii su poli u stepe. Tamo su se naselili, snagu prikupili i neprijatelju uzvratili.
Pobedili su voljom bogova jer su ovi bili uz njih i ruke im osnaili.
Neprijatelji su se tukli elei da stoku gaje
i sami u tom prekrasnom kraju vladaju.
A mi smo se molili Triglavu Velikom i Malom. I Triglav nam se pridruio
i konjicom neprijatelja porazio. Bogovi su nadvladali.
Videli smo mnoge mrtve koje su bogovi porazili. I mi emo slediti
nae bogove i kao velika Perunova vojska
neprijatelje nae emo razbiti. Odneemo pobedu kao Svaroii
koji slavu oeva svojih pronose i do
dana dananjeg na (bojnom) polju sve neprijatelje pobeuju.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#43(D-25B)

Tvorac na Svarog, ovako kaza ocu Oru: Stvoreni ste vi rukama mojim
i sinovi ste tvorca i kao takvi
deca moja, a Dajbog e biti otac va. Njemu budite posluni i to vam on
kae tako inite i tako radite. I biete
narod veliki, pobediete sve rodove tue koji iz
kamena snagu crpu i uda tvore - kola bez konja i druga udesa
mimo arobnjaka. Tada e svaki od vas
vojnik postajati pomou zakletve. Ali vojnici e se pretvoriti u robove govornika
i od mnotva tih rei izgubie mukost i potiniti se poklonima i zlatu.
Zbog toga e se prodati neprijatelju. A bogovi vam govore:
Ljubite zavet oca Ora, prirodu i ivot i ljubite drugove svoje
i uvajte mir meu rodovima. Od tada bee sedamdeset kneeva naih
kao to su: Mezislav, Borislav, Kamenobrane i Gorislav. I tako izabrani
oni behu da odluuju koliko to ljudi od njih zahtevahu. Tada
su se kneevi mnogo trudili. Bio je Kisek veliki i mudar. A kada je umro, za njim
bejahu drugi i svaki je inio neto dobro. Rusii to pamte
i za svaku Triznu ih slave. Tri puta odaju potu u seanje
na sinove nae. To niko ne zaboravlja da ne bi prokletstvo
boije i ljudsko navukao i pred ljudima ime svoje okaljao do veka.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#44(D-26A)

Bee u to vreme jedan dobar domain. I bee on blag i bogovi mu dadoe mnogo ovaca
i goveda koji su pasli u stepi. I bee mnogo trave
i bogovi davahu priplod za stoku njegovu i umnoavahu je. I doe pred njega
stranac i ree mu da njegovi sinovi pou u drugu zemlju, u udesni kraj
gde sunce zalazi i na zlatnom odru spava. Konjanik dojaha
i ree suncu: Idi sunce u tvoje plave ume, sedi
u svoja kola i sa Zorom se odvezi na istok. Rekavi to on odjaha u druge
krajeve. I vee doe za njim, a konjanik kaza: Sunce je zalo
iza svojih gora i odvezlo svoja zlatna kola. I volebnost svoju pritajilo.
I konjanik odlazi u druge krajeve. A Zora ide nosei svetlost
i odedu Dajboga stresa. I iskre teku do kraja nebeskog. Tako je on pripovedao.
I dvojica sinova pooe tamo gde sunce zalazi i videe mnogo uda i trave zlatne.
I vratie se da ocu ispriaju o krasoti toga kraja. Mnoga plemena
i rodovi poelee tamo krenuti i svi pooe tom domainu.
I tada otac Or ree svojim sinovima da predvode rodove. Ne elee oni
jedni od drugih da se dele ali knez povede ljude svoje na jug, a Or
u primorski kraj. Tamo bee velika sua i pustinja i oni krenue do planina
koje naselie. Tako su iveli pola veka, sakupili veliku konjicu i odjahali
u druge krajeve. Na svom putu, sukobljavali su se sa mnogim vojskama na koje su nailazili.
Videli su mnoge tople zemlje i proli kraj njih
jer tamo ve ivehu mnoga tua plemena. Voeni bogovima ili su dalje.
uvamo uspomenu na ta vremena i sledimo put naih oeva.
Proiavamo se moliltvom, pranjem i umivanjem. A umivajui se molimo se za istotu dua i
tela naih.
Te molitve ustanovio je Svarog, a Kupalo nam je na njih ukazivao.

nazad na indeks

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/

 Velesova knjiga

#45(D-26B)

Ne zaboravljamo nae obiaje: peremo svoja tela i umivamo svoj duh u istoj
vodi ivoj. Radimo i molitvu obavljamo svakog dana. Suru
pijemo pet puta dnevno hvelei
bogove nae radosno, jer je sura napitak i mleko nae
koje nam od Krave dolazi. ivimo spravljajui itne trave u mleku
od koje svako svoj deo uzima. I kako vreme otie, tako dolazimo do plave reke
jer vreme pred nama nije veno. Tamo sreemo
pretke svoje i matere gde u Svargi stada napasaju i snopove
uvezuju. ivot im je kao na, samo tamo nema Huna
ni Jelina, ve im knezuje Prav. I taj Prav je istinit, a Nav je
ispod Java. Tako je dato i bie od Svetovida za vek i vekova. A bog tamo
sa naim precima koji su ivei na zemlji stradali,
i mnoga zla imali, razgovara. Tamo zla nema, ve zelene trave.
ivi se po volji boijoj to je za ljude ast.
I mi emo gledati rajske stepe na nebu plavom.
A to plavo je od boga Svaroga. I Veles tamo vodi stada u
zlatna itna polja. Niko ne plaa danak i nema robova.
rtva je njihova kakvu nevernici ne znaju: vino, med i ito za
molitvu. Uznosimo slavu bogovima koji su oevi nai
a mi sinovi njihovi. Biemo ih dostojni istotom tela i dua
koje nikada nee umreti. I ne umiru one u asu smrti naih tela.

nazad na indeks

Vojin - seedlingstars@yahoo.com

Krma "Poni koji se propinje" http://www.tolkien.co.yu/