Monografija 2011 Izbor Vrsta Za Pošumljavanje I Melioracije U Centralnoj Srbiji

INSTITUT ZA UMARSTVO, BEOGRAD
IZBOR VRSTA ZA POUMLJAVANJE I

MELIORACIJE U CENTRALNOJ SRBIJI
MONOGRAFIJA
Prof. dr Zagorka Tomi

Dr Ljubinko Rakonjac
Prof. dr Vasilije Isajev
Beograd, 2011.
Izdava
Institut za umarstvo, Beograd
Za izdavaa
Dr Ljubinko Rakonjac
Recenzent
Prof. dr Lidija Amidi
Dr Predrag Aleksi
Glavni i odgovorni urednik izdanja Instituta za umarstvo

Dr Sneana Rajkovi
Adresa redakcije
Institut za umarstvo, 11030 Beograd, Kneza Vieslava 3
Fax
+381-11-2545-969
Tehniki urednik
Mr Tatjana irkovi-Mitrovi
Sekretar redakcije
Mr Tatjana irkovi-Mitrovi
Korektura i lektura
Mr Ljiljana Braanac-Bosanac i mr Tatjana irkovi-Mitrovi
Naslovna strana
Autor dizajna mr Tatjana irkovi-Mitrovi, fotografije dr Mihailo Ratkni
tampa
Standard 2, Beograd
Tira
300 primeraka
Monografija je realizovana u okviru Projekta "Razvoj tehnolokih postupaka u

umarstvu u cilju realizacije optimalne umovitosti" (Ev. br. 31070), finansiranog od
strane Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije.
INSTITUTE OF FORESTRY, BELGRADE
THE SELECTION OF SPECIES FOR

REFORESTATION AND AMELIORATION IN
CENTRAL SERBIA
MONOGRAPH
Prof. Zagorka Tomi, Ph. D.

Ljubinko Rakonjac, Ph. D.
Prof. Vasilije Isajev, Ph. D.
Belgrade, 2011
Publisher
Institute of Forestry, Belgrade, Serbia
For Publisher
Ljubinko Rakonjac, Ph. D.
Reviewer
Prof. Lidija Amidi, Ph. D.
Predrag Aleksi, Ph. D.
Chief Editor
Sneana Rajkovi, Ph. D.
Adress
Institute of Forestry, 11030 Belgrade, Kneza Vieslava Street, No. 3, Serbia
Fax
+381-11-2545-969
Technical Editor and Layout

Tatjana irkovi-Mitrovi, M. Sc.
Sekretary
Tatjana irkovi-Mitrovi, M. Sc.
Proof Correcting/Language instructors

Ljiljana Braanac-Bosanac, M. Sc. and Tatjana irkovi-Mitrovi, M. Sc.
Cover Page
Design Tatjana irkovi-Mitrovi,M. Sc., author of the photos Mihailo Ratkni, Ph. D.
Print
Standard 2, Beograd
Printed in
300 copies
The monograph was made within the Project "The Development of Technological
Methods in Forestry Aimed at Achieving the Goal of Optimal Percent of Forest Areas"
(Registration Number 31070), financed by the Ministry of Science and Education of
the Republic of Serbia.
IZBOR VRSTA ZA POUMLJAVANJE I MELIORACIJE
U CENTRALNOJ SRBIJI
MONOGRAFIJA
AUTORI POGLAVLJA
Dr Mihailo RATKNI, mr Svetlana BILIBAJKI, mr Sonja BRAUNOVI, dr Zoran

MILETI, dr Dragana DRAI [Poglavlje 3]
Prof. dr Zagorka TOMI, dr Ljubinko RAKONJAC, dr Mihailo RATKNI, mr Sneana

STAJI [Poglavlje 4]
Mr Tatjana IRKOVI-MITROVI, mr Ljiljana BRAANAC-BOSANAC, mr ore

JOVI [Poglavlje 5]
Dr Vesna GOLUBOVI-URGUZ, mr Zlatan RADULOVI [Poglavlje 6]

JOVI [Poglavlje 7]
Prof. dr Zagorka Tomi, dr ljubinko RAKONJAC, dr Milorad veselinovi, dr

Radovan neveni [Poglavlje 8]
Dr Vera Lavadinovi, prof. dr Vasilije ISAJEV, dr Biljana Nikoli, mr Aleksandar

Lui, dr Dragana Stojii, dipl. in. Aleksandar VASILJEVI [Poglavlje 9]
Prof. dr Vasilije ISAJEV, dr Vera LAVADINOVI, mr Aleksandar LUI, dr Vladan

IVETI, dr Sneana RAJKOVI, dipl. in. Vladan IVADINOVI [Poglavlje 10]
Citiranje:
Tomi, Z., Rakonjac, Lj., Isajev, V. (2011): Izbor vrsta za poumljavanje i melioracije u
centralnoj Srbiji, Institut za umarstvo, Beograd
Primer citiranja pojedinih poglavlja u Monografiji:

Tomi, Z. et al. (2011): Potencijalna vegetacija, ekoloka (tipoloka) klasifikacija i
degradacione faze u umama In: Tomi, Z., Rakonjac, Lj., Isajev, V. (2011): Izbor vrsta
za poumljavanje i melioracije u centralnoj Srbiji, Institut za umarstvo, Beograd
THE SELECTION OF SPECIES FOR REFORESTATION
AND AMELIORATION
IN CENTRAL SERBIA
MONOGRAPH
AUTHORS
Mihailo RATKNI, Ph. D., Svetlana BILIBAJKI, M. Sc., Sonja BRAUNOVI, M. Sc., Zoran
MILETI, Ph. D., Dragana DRAI, Ph. D. [Chapter 3]
Prof. Zagorka TOMI, Ph. D., Ljubinko RAKONJAC, Ph. D., Mihailo RATKNI, Ph. D., Sneana
STAJI, M. Sc. [Chapter 4]
Mr Tatjana IRKOVI-MITROVI, mr Ljiljana BRAANAC-BOSANAC, mr ore JOVI

[Chapter 5]
Dr Vesna GOLUBOVI-URGUZ, mr Zlatan RADULOVI [Chapter 6]
Tatjana IRKOVI-MITROVI, M. Sc., Ljiljana BRAANAC-BOSANAC, M. Sc., ore JOVI,

M. Sc. [Chapter 7]
Prof. Zagorka Tomi, Ph. D., ljubinko RAKONJAC, Ph. D., Milorad veselinovi, Ph. D.,
Radovan neveni, Ph. D. [Chapter 8]
Vera Lavadinovi, Ph. D., prof. Vasilije ISAJEV, Ph. D., Biljana Nikoli, Ph. D., Aleksandar
Lui, M. Sc., Dragana Stojii, Ph. D., Aleksandar VASILJEVI, graduate forestry engineer
[Chapter 9]
Prof. Vasilije ISAJEV, Ph. D., Vera LAVADINOVI, Ph. D., Aleksandar LUI, M. Sc., Vladan
IVETI, Ph. D., Sneana RAJKOVI, Ph. D., Vladan IVADINOVI, graduate forestry engineer
[Chapter 10]
Citation:
Tomi, Z., Rakonjac, Lj., Isajev, V. (2011): The selection of species for reforestation and
amelioration in central Serbia, Institute of Forestry, Belgrade, Serbia
The example of citation some chapters in the Monograph:

Tomi, Z. et al. (2011): Potential Vegetation, Ecological (Typological) Classification
and Degradation Phases in Forests In: Tomi, Z., Rakonjac, Lj., Isajev, V. (2011):
The selection of species for reforestation and amelioration in central Serbia, Institute of
Forestry, Belgrade, Serbia
SUMMARY
Given the fact that in science, and particularly in practice, the effective strategy
of reforestation has not been elaborated or implemented so far, the authors and
associates of this monograph set the goal of consolidating the previous studies of
the site factors, forest ecosystems, conditions of forest and deforested areas, seed
collection, production of seedling material and the wide range of selection of suitable
species and lower taxa for the reforestation and amelioration. The application of
new strategy, based on the preservation of ecosystem and sustainable development,
will contribute not only to the increased effectiveness of the established cultures
and plantations, but to the improvement of other, multi-beneficial forest functions,
as well.
The ecological classification of forest areas, based on three inputs: efidificators,
phytocoenosis and soil, which are combined in order to define the ecological
unit, i.e. the basic type of forest, is the most comprehensive base for the effective
reforestation. By setting the goal of increasing the percent of forest areas to 41.4%
by 2050, the forestry was given numerous tasks, and the list of priorities include:
reforestation, regeneration and improvement of the quality of the current forests.
The process of reforestation in central Serbia was started as early as in the
early 19th century. The most significant areas were reforested after the Second
World War. The black locust was the most frequent species used for the reforestation
until 1955, the poplars were most frequently used until 1965, and after it the
highest percent of conifers was planted. The introduction of conifer trees in the
broadleaf forests was a widely-used practice, and the pine and spruce plantations
were established most frequently. The Austrian pine was mainly planted on the
montane and mountain beech sites in the coppice beech forests, and the spruce was
introduced most frequently on the degraded stands of beech and fir and beech sites,
as well as on fir and spruce sites.
By harmonizing the plans, measures and activities with the defined needs,
it can be concluded that it is needed to establish the new forests in Serbia which
will occupy an area of about one million hectares, in order to increase the optimal
percent of forest areas to 49.8%.
The selection of species for reforestation has been the weakest link in the
previous strategy of reforestation. The scientifically verified theories of the selection
of species for reforestation have been elaborated recently. The ecological-vegetation
differentiation of forest ecosystems, i.e. the ecological units (basic types of forests),
which combine the three coordinates: edificator species, vegetation and species, is
the most comprehensive base for the selection of species.
This methodology of selection of species suggests three categories: a)
main species - edificators of the autochthonous phytocoenoses for the potential
vegetation, which can be used in the cases of the initial phases of degradation, when
the processes are reversible; b) accompanying species - mainly pioneering for the
suitable site, when the processes of degradation are stronger; c) bushes, located
in the natural degradation stages, as ameliorators, i.e. the primary vegetation on
the barren terrains on which the processes of degradation are irreversible. Given
the checkability of results, only the autochthonous species of natural potential
vegetation were considered, and it was recommended that the foreign species
should be introduced only to the suitable sites.
The old patterns should be abandoned in the forestry practice, and the
harmonization between the selection of species and the site conditions, i.e. maximum
use of the site potentials, not only the economic ones, but also the ecological ones,
should be adopted as the basic principle.
The key conclusion refers to the fact that there is no great use of the placement
of the scientifically based theories, which have been elaborated and approved to a
greater or lesser extent. The creation of the suitable new strategy of reforestation,
in line with the contemporary scientific data, which have been already applied in
the Central European countries, is impossible without the radical reorganization of
the practice, which is outdated in all segments, ranging from the preservation of the
gene pool, establishment of the seedling stands, nursery production directed towards
the broadleaf species, to the harmonization of the bioecological characteristics of
species with the site conditions of the terrains where they are placed.
SADRAJ
1. UVOD 11
2. METODOLOGIJA RADA 13
3. osnovni ekoloki uslovi 17
3.1. Klimatske karakteristike ue Srbiji 17
3.2. Geoloke karakteristike 36
3.3. Karakteristike zemljita 44
3.4. Reljef i erozija 53
4. potencijalna vegetacija, ekoloka (tipoloka)
65
klasifikacija I DEGRADACIONE FAZE U UMAMA
4.1. Potencijalna umska vegetacija 65
4.2. Ekoloka klasifikacija povrina predvienih za poumljavanje 71
4.3. Degradacione faze u umama 75
5. karakteristike uma i obeumljenih povrina
87
u centralnoj srbiji
5.1. Stanje dravnih uma u centralnoj Srbiji 90
5.2. Stanje uma u privatnoj svojini u centralnoj Srbiji 103
6. ZDRAVSTVENE KARAKTERISTIKE UMA I STANITA
105
ZA POUMLJAVANJE
6.1. Bolesti umskog semena 105
6.2. Bolesti u umskim rasadnicima i kulturama 109
6.3. tetni insekti 121
6.4. Mikorizne gljive 127
6.5. Fototablice 129
7. podruja i lokaliteti za poumljavanje, potencijalne
133
povrine za poumljavanje, stanje
7.1. Stanje neobraslih i obraslih povrina 133
7.2. Potencijalne povrine za poumljavanje 141
7.3. Pregled radova na dosadanjem poumljavanju i stanje umskih kultura 144
8. izbor vrsta i niih taksona za poumljavanje i
149
melioracije
8.1. Izbor vrsta na osnovu potencijalne vegetacije 150
8.2. Izbor vrsta na osnovu ekoloke diferencijacije 152
9. SEMENSKI OBJEKTI i GENETSKI POTENCIJAL 173
9.1. Osnovne karakteristike semenskih sastojina 173
9.2. Ouvanje biodiverziteta 185
10. UNAPREENJE TEHNOLOGIJE SEMENARSTVA, RASADNIARSTVA
193
I POUMLJAVANJA
10.1. Osnovni pravci unapreenja semenarstva 193
10.2. Kriterijumi za izbor semenskog materijala 194
10.3. Proizvodnja sadnog materijala za poumljavanje 196
10.4. Unapreenje tehnologije poumljavanja 198
10.5. Osnovni pravci unapreenja tehnologije poumljavanja 199
11. DISKUSIJA I ZAKLJUCI 205
LITERATURA 219
1. UVOD
Dosadanja viedecenijska manje-vie uspena poumljavanja goleti,

melioracije umskih stanita i rekonstrukcije degradiranih uma izdanakog
porekla vrena su uglavnom rutinski, tj. ematizovano. Glavni kriterijumi bili su
obim poumljavanja, tj. veliine poumljenih povrina i to vea, u kratkom roku
postignuta drvna masa. Izbor vrsta se skoro svodio na svega nekoliko domaih
vrsta i egzota: crni bor na junim ekspozicijama, znatno ree beli bor na veim
nadmorskim visinama, smra na severnim ekspozicijama, duglazija i vajmutov bor
na stanitima bukovih uma, bagrem na manjim nadmorskim visinama, dok su na
aluvijumima osnivane plantae euramerikih topola. Ovo se pokazalo uspenim pri
poumljavanju goleti crnim i belim borom, delimino uspenim u melioracijama,
a sa znatnim posledicama naruavavanja potencijalno produktivnih ekosistema
bukovih panjaa prilikom rekonstrukcije, koja se svodila na supstituciju pionirskim
vrstama i smrom.
U novije vreme pojavljuje se nekoliko nauno verifikovanih teorija u
kojima se razrauju sistemi za poumljavanje i melioracije u skladu sa staninim
uslovima. Naalost, nijedna od njih nije zaivela u praksi, u kojoj su osnovni ciljevi
jo uvek poveanje obima radova i usavravanje tehnologije. Osim toga, veina
teorija se zasniva na izboru vrsta, ak i unutarvrsnih taksona i provenijencija u
skladu sa pojedinanim faktorima stanita (nadmorskom visinom, ekspozicijom,
geolokom podlogom, toplotnim faktorom i dr.), a nijedna ne uzima u obzir ceo
kompleks ekosistem, tj. ekoloku jedinicu, koja je definisana, osim edifikatorima,
prirodnom vegetacijom i zemljitem. Prvi pokuaj u tom smislu uinjen je tek
krajem prolog veka u monografiji o izboru vrsta Jovi, N. i drugih (1998), to
je donekle razumljivo, poto umski ekosistemi nisu ni proueni i klasifikovani
mnogo ranije.
Poto u nauci, a pogotovo u praksi do sada nije razraena i primenjena
uspena strategija poumljavanja, autori i saradnici ove monografije postavili su
sebi cilj da objedine dosadanja istraivanja staninih faktora, umskih ekosistema,
stanja uma i obeumljenih povrina, prikupljanje semena i proiuzvodnju sadnog
materijala i iri spektar izbora odgovarajuih vrsta i niih taksona za poumljavanje
i melioracije. Nadamo se da emo time doprineti da se u centralnoj Srbiji razradi
i primeni nova, savremenija strategija za poumljavanja i melioracije naruenih
i unitenih umskih ekosistema. Primena nove strategije, zasnovane na ouvanju
ekosistema i odrivom razvoju, doprinee ne samo boljem uspehu osnovanih
kultura i plantaa, ve i poboljanju drugih, optekorisnih funkcija uma (ouvanju
i progradaciji zemljinog pokrivaa, povoljnom mikroklimatu, spreavanju erozije,
ouvanju biodiverziteta i dr.), ostavljajui, bar u prvo vreme, proizvodnju drvne
mase u drugom planu.
11
2. METODOLOGIJA RADA
S obzirom na sintezni karakter monografije, u raznim poglavljima primenjeni

su i raznovrsni pristupi i metodologije istraivanja:
Osnovni ekoloki uslovi
Klimatske karakteristike obraene su na osnovu podataka Republikog
Hidrometeorolokog zavoda i publikacije Klima Srbije (Duci, V., Radovanovi,
M., 2005).
Geoloke karakteristike obraene su na osnovu knjige Geologija Srbije (iri,
B., 1996), publikacije Prirodni potencijal Srbije, Dini, J. (1997) i Geoloke karte
Srbije R 1: 500.000 (Savezni geoloki zavod, Beograd, 1970. godine).
Karakteristike zemljita obraene su na osnovu udbenika Pedologija (Anti,
M., Jovi, N., Avdalovi, V., 1980), publikacije Prirodni potencijal Srbije, Dini, J.
(1997) i Pedoloke karte R = 1: 500.000.
Erozija
Stanje erozije u Republici Srbiji i uticaj ekolokih faktora na erozione procese
obraeni su na osnovu podataka Karte erozije SR Srbije (Lazarevi R., et al.,1978.),
Tumaa Karte erozije (Karta erozije SR Srbije 1: 500 000 Tuma (1983). IDI,
Beograd), Udbenika Bujini tokovi i erozija (Kostadinov S., 1996), Publikacije
Prirodni potencijal Srbije, Dini, J. (1997) i naunih radova i projekata koji se bave
ovom tematikom.
Potencijalna vegetacija
Potencijalna vegetacija obraena je na osnovu karte potencijalne vegetacije
SFR Jugoslavije R 1: 1,000.000, zoniranja umske vegetacije Srbije (Tomi, Z.,
2004) i lokalne karte potencijalne vegetacije Peterske visoravni R 1:300.000
(Rakonjac, Lj., 2002).
Ekoloka klasifikacija
Ekoloka klasifikacija obraena je na osnovu tipolokih principa klasifikacije
ekosistema (edifikatori, fitocenoza, zemljite) u obliku ekolokih jedinica osnovnih
tipova uma (Jovi, D., Tomi, T., Jovi, N., 1996).
Karakteristike uma i obeumljenih povrina po umskim podrujima
Podaci koji su analizirani, obraeni i predstavljeni u monografiji dobijeni
su na osnovu podataka Republikog zavoda za statistiku Republike Srbije, JP
"Srbijaume" i odgovarajuih naunih radova, studija, projekata i monografija koje
se bave ovom problematikom, kao i prikupljanjem podataka sa terena.
Za analizu umskog fonda JP "Srbijaume" korieni su podaci dobijeni
iz ovog preduzea, a odnose se na sedamnaest umskih podruja centralne
Srbije: Junomoravsko, Jablaniko, Niavsko, Moravsko, Topliko, Timoko,
13
Severnokuajsko, Junokuajsko, Rasinsko, Donjeibarsko, Gornjeibarsko,
umadijsko, Golijsko, Tarsko-zlatiborsko, Limsko, Podrinjsko-kolubarsko i
Posavsko-podunavsko.
Degradacione faze u umama
Proces regresivne sukcesije umskih ekosistema najbolje se odraava
kroz regresivnu sekcesiju vegetacije, njene stadije i faze. Meutim, stacionarna
istraivanja umske vegetacije (pomou trajnih kvadrata) u Srbiji nisu raena.
Rekonstrukcija degradacionih procesa uglavnom, i u ovom radu, vrena je
posrednim putem. Naime, jednokratnim definisanjem vegetacijskih jedinica u
slinim ekolokim uslovima na manjem prostoru konstruiu se sukcesioni nizovi
od ouvanih do degradiranih zajednica.
Zdravstvene karakteristike uma i stanita za poumljavanje
U toku viegodinjeg praenja zdravstvenog stanja umskih vrsta drvea u
umskim objektima, sakupljani su uzorci sa karakteristinim simptomima bolesti,
koji su znaajni da bi se pravovremeno otkrio uzrok bolesti i postavila dijagnoza.
Svi evidentirani simptomi su svrstani u sledee kategorije:
promene u morfolokom izgledu cele biljke ili pojedinih biljnih organa;
promene boje biljnih organa;
promene u sadraju biljnog tkiva (destrukcije) koje se manifestuje pojavom
trulei ili eksudatne tenosti i prisustvo stranih tela na biljkama.
Identifikacija prisutnih saprofitskih i parazitskih gljiva je izvrena korienjem
standardnih fitopatolokih metoda: mikroskopskom analizom plodonosnih tela
i reproduktivnih organa ili izolacijom iz biljnih delova (semena, etina, listova,
kore, korena) za gljive koje nisu obrazovale fruktifikacije u prirodi. Njihova
determinacija se uraena na osnovu izgleda, brzine i naina porasta micelije,
obrazovanja plodonosnih tela u kulturi, sporulisanja, izgleda hifa i sl.
Za izolaciju gljiva najee je korien metod po kome se najpre povrinski
steriliu uzorci /Na hipohlorit sa sadrajem 1,5% aktivnog hlora/ u trajanju od 5
minuta, a zatim se izolacija i reizolacija kultura gljiva vri na vetakim hranljivim
podlogama /PDA i MEA/ gde se utvruje njihov morfoloki izgled, mogunost
plodonoenja na vetakim hranljivim podlogama, utvrivanje veliine plodnih
tela i reproduktivnih organa (Agrios, 1997).
Za determinaciju gljiva korieni su kljuevi B.C. Suttona (The Coleomycetes,
1980), J.V. Carmichaela i sar. (Genera of Hyphomycetes, 1980), R.W.G. Dennisa
(British Ascomycetes, 1978), J.A. Arxa (Genera of Fungi Sporulating in pure
Culture, 1974), V.H. Kuprevicha i V.G. Tranchela (Rust Fungi, 1970).
Podruja i lokaliteti za poumljavanje, potencijalne povrine za
poumljavanje, stanje
Podaci o obraslim i neobraslim povrinama u dravnoj i privatnoj svojini
dobijeni su na osnovu podataka iz Republikog zavoda za statistiku Republike
Srbije, JP "Srbijaume" i odgovarajuih naunih radova, studija, projekata i
14
monografija koje se bave ovom problematikom, kao i prikupljanjem podataka sa
terena.
Za ekoloku klasifikaciju neobraslih umskih povrina centralne Srbije
koriena su istraivanja Jovi, N., Tomi, Z. i Jovi, D. (1996) i Jovi, N. et al.
(1998) u skladu sa osnovnim principima tipoloke klasifikacije. Poto se radi o
neobraslim povrinama izostala je razvojno-proizvodna faza klasifikacije.
Izbor vrsta i niih taksona za poumljavanje na osnovu potencijalne
vegetacije
Izbor vrsta za poumljavanje po ovom metodu uraen je na osnovu karte
potencijalne vegetacije za manje, po stanitima ujednaeno podruje. Osim ove
karte, kojom je pokriveno celo podruje, moraju se definisati i degradacione stadije
i faze zastupljene na terenu. Na osnovu ovakvih egzaktno prikupljenih podataka
analizirana su dosadanja poumljavanja i date preporuke za dalje postupke
(Rakonjac, Lj. 2002)
Izbor vrsta na osnovu ekoloke diferencijacije
Ovom metodom definiu se, na osnovu egzaktnih podataka ili dostupnih
karata geoloka podloga, zemljite na nivou tipa, podtipa ili serije i potencijalna
umska vegetacija. Na osnovu tih podataka odreuje se potencijalna ekoloko-
vegetacijska jedinica u skladu sa kriterijumima tipoloke klasifikacije (Jovi, N.
i sar. 1991, 1996). U drugoj fazi rada za svaku ekoloku jedinicu vri se izbor
autohtonih vrsta za poumljavanje, koristei kao bazu dendrofloru potencijalne
vegetacije na konkretnom stanitu. U vezi sa stepenom degradacije preporuuju
se tri kategorije vrsta: a) glavne vrste (edifikatori potencijalne prirodne vegetacije)
na ouvana stanita; b) pratee vrste (pionirske za data stanita) za delimino
degradirana stanita; c) bunaste vrste (meliorativni autohtoni bunovi) za odmakle
degradacione stadije, na kojima je delimino ili potpuno unitena vegetacija.
15
3. osnovni ekoloki uslovi1
3.1. Klimatske karakteristike centralne Srbije

Osobine podneblja Srbije odreene su injenicom da se ona nalazi u junom
delu severnog umerenog pojasa, izmeu 4146 i 4611 severne geografske irine.
U odnosu na ovakav geografski poloaj, klima Srbije trebalo bi da ima umereno-
kontinetalni karakter. Meutim, uticaj drugih klimatskih faktora (reljef, vodene
povrine, karakter vegetacije, antropogeni uticaj i dr.) modifikuju ovu klimu,
formirajui vie klimatskih varijeteta.
Geografske odrednice koje karakteriu bitne sinoptike situacije znaajne za
vreme i klimu Srbije su Alpi, Sredozemno more, Panonska nizija, dolina Morave,
Karpati, Rodopske planine kao i brdovito planinski deo sa kotlinama i visoravnima.
Preovlaujui meridijalni poloaj kotlina reka i ravniarski predeo na severu zemlje,
omoguavaju duboko prodiranje polarnih vazdunih masa na jug.
Za determinisanje klimatskih karakteristika teritorije centralne Srbije korieni
su podaci sa 20 meteorolokih stanica iji su poloaji i nadmorske visine dati u
tabeli 1.
Tabela 1. Spisak meteorolokih stanica
Redni Meteoroloka Geografska Geografska Nadmorska
broj stanica irina duina visina
1 Beograd 44 48 20 28 132
2 Valjevo 44 19 19 55 176
3 Vranje 42 33 21 55 432
4 Veliko Gradite 44 45 21 31 82
5 Dimitrovgrad 43 01 22 45 450
6 Zajear 43 53 22 18 144
7 Zlatibor 43 44 19 43 1.028
8 Kragujevac 44 02 20 56 185
9 Kraljevo 43 42 20 42 215
10 Kruevac 43 34 21 21 166
11 Kopaonik 43 17 20 48 1.710
12 Leskovac 42 59 21 57 230
13 Loznica 43 33 19 14 121
14 Negotin 44 14 22 33 42
15 Ni 43 20 21 54 202
16 Poega 43 51 20 02 310
17 Sjenica 43 16 20 00 1.038
18 Smederevska Palanka 44 22 20 57 121
19 uprija 43 56 21 23 123
20 Crni Vrh 44 56 21 23 1.037
1
Dr Mihailo RATKNI, mr Svetlana BILIBAJKI, mr Sonja BRAUNOVI, dr Zoran
MILETI, dr Dragana DRAI
17
Od analiziranih meteorolokih stanica najmanju nadmorsku visinu ima
Negotin (42 m.n.m.), a najviu Kopaonik (1.710 m.n.m.).
Obraeni podaci odnose se na period 1961-2001. godine.
3.1.1. Temperatura vazduha
Temperatura vazduha u Srbiji, odnosno njen godinji tok, prvenstveno je
uslovljena sunevom radijacijom, poloajem i reljefom. Reljef svojom morfologijom
utie na visinsko diferenciranje temperaturnih prilika, modifikujui ih ponekad u
velikoj meri.
Najkrai izraz za prikaz toplotnog stanja nekog mesta je srednja godinja
temperatura vazduha. Meutim, ona nije dovoljna za optu kategorizaciju termikih
uslova, jer temperatura vazduha podlee kolebanju u toku godine. Te godinje
periodske promene najbolje se mogu izraziti srednjim mesenim vrednostima
temperature.
Analiza podataka za srednje mesene temperature vazduha (tabela 2) pokazuje
da je na svim analiziranim stanicama najhladniji mesec januar.
Tabela 2. Srednje mesene i srednje godinje temperature vazduha
Meteoroloka stanica I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.
Beograd 0,4 2,7 7,1 12,4 17,2 20,1 21,7 21,3 17,7 12,4 7,0 2,3 11,9
Valjevo -0,4 2,2 6,3 11,1 16,0 19,1 20,8 20,2 16,6 11,3 6,1 1,6 10,9
Vranje -0,7 2,0 6,1 11,0 15,6 18,6 20,7 20,6 16,9 11,6 5,9 1,0 10,8
Veliko Gradite -0,8 1,5 6,0 11,6 16,4 19,3 20,8 20,4 16,8 11,6 6,0 1,2 10,9
Dimitovgrad -1,2 0,9 4,9 10,0 14,6 17,5 19,3 19,0 15,4 10,2 5,1 0,7 9,7
Zajear -1,4 0,8 5,1 11,1 16,0 19,2 20,9 20,4 16,4 10,4 5,2 0,9 10,4
Zlatibor -3,2 -1,5 2,0 6,6 11,5 14,4 16,3 16,3 13,1 8,4 3,2 -1,5 7,1
Kragujevac -0,1 2,2 6,3 11,3 16,1 18,3 20,6 20,2 16,6 11,5 6,4 1,8 10,9
Kraljevo -0,5 2,3 6,5 11,7 16,2 19,1 20,8 20,4 16,8 11,5 6,2 1,4 11,0
Kruevac -0,8 1,9 6,1 11,4 16,2 19,2 20,7 20,3 16,6 11,2 5,9 1,2 10,8
Kopaonik -6,0 -5,0 -2,7 1,3 6,2 9,5 11,6 11,9 8,5 4,3 -0,1 -3,8 2,9
Leskovac -0,9 1,9 6,2 11,3 16,2 19,0 20,7 20,3 16,4 11,0 5,8 1,0 10,7
Loznica -0,2 2,3 6,5 11,4 16,1 19,2 20,7 20,1 16,5 11,3 6,2 1,8 11,0
Negotin -1,1 1,1 5,5 11,8 16,9 20,2 22,1 21,2 17,2 11,0 5,7 1,3 11,1
Ni -0,2 2,5 6,6 11,9 16,6 19,5 21,3 21,1 17,2 11,9 6,4 1,7 11,4
Poega -2,6 0,7 5,1 10,1 14,7 17,7 19,2 18,6 15,1 9,9 4,3 -0,7 9,4
Sjenica -5,0 -2,7 1,3 6,1 10,9 13,7 15,3 15,0 11,7 7,0 2,3 -2,6 6,1
Smederevska
-0,4 2,0 6,3 11,5 16,3 19,3 20,9 20,4 16,6 11,2 6,2 1,6 11,0
Palanka
uprija -0,7 1,7 5,9 11,4 16,2 19,0 20,4 20,1 16,4 11,1 5,9 1,3 10,7
Crni Vrh -4,2 -3,0 1,0 6,4 11,5 14,1 16,0 15,8 12,6 7,3 1,8 -2,3 6,4
Vrednost srednje godinje temperature vazduha u niim predelima pokazuje

visok stepen ujednaenosti (9,4 do 11,9C). Meutim, sa porastom nadmorske
visine srednja godinja temperatura se sniava, tako da na Kopaoniku (1.710
m.n.m) iznosi samo 2,9C.
18
Srednja godinja temperatura vazduha za podruja sa nadmorskom visinom
do 300 m iznosi 11,0C. Podruja sa nadmorskom visinom od 300 do 500 m imaju
prosenu godinju temperaturu oko 10,0C. U planinskim predelima preko 1.000 m
nadmorske visine srednja godinja temperatura je oko 6,5C, a na visinama preko
1.500 m nadmorske visine 2,9C.
Najhladniji mesec je januar, sa srednjom mesenom temperaturom u intervalu
od -6,0C (Kopaonik) do 0,4C (Beograd). Najviu temperaturu ima Beograd zbog
izraenog urbanog uticaja. Sa porastom nadmorske visine negativne temperature se
prenose u februar (Zlatibor, Sjenica i Kopaonik) i mart (Kopaonik).
Podruja sa nadmorskom visinom do 300 m imaju januarsku temperaturu od
-1,0 do 0,0C, a izdvaja se podruje Timoke krajine i izraenih kotlina sa srednjom
temperaturom januara od -3,0C. Za mesta sa nadmorskom visinom od 300 do
500 m, srednja januarska temperatura iznosi -1,0C, a u mestima sa nadmorskom
visinom preko 1.000 m od -6,0C do -3,0C.
Najtopliji mesec je jul sa srednjom mesenom temperaturom u intervalu od
11,6C (Kopaonik) do 22,1C (Negotin).
Podruja sa nadmorskom visinom do 300 m imaju julsku temperaturu od
20,4C (uprija) do 22,1C (Negotin). Za mesta sa nadmorskom visinom od 300
do 500 m, srednja julska temperatura iznosi 19,2C (Poega) do 20,7C (Leskovac i
Vranje), a u mestima sa nadmorskom visinom preko 1.000 m od 11,6C (Kopaonik)
do16,3C (Zlatibor).
Tabela 3. Srednje mesene maksimalne i srednje godinje maksimalne temperature
vazduha
Beograd 3,5 6,5 11,9 17,5 22,5 25,3 27,3 27,3 23,7 18,1 11,0 5,3 16,7
Valjevo 4,2 7,0 12,2 17,3 22,0 24,9 26,9 27,0 23,7 18,3 11,6 5,7 16,7
Vranje 3,0 6,2 11,3 16,7 21,6 24,8 27,3 27,6 24,0 18,0 10,6 4,6 16,3
Veliko Gradite 2,4 5,3 11,2 17,4 22,4 25,4 27,5 27,4 23,7 17,6 10,2 4,2 16,2
Dimitovgrad 2,9 5,7 10,8 16,5 21,3 24,3 26,7 26,9 23,5 17,6 10,5 4,6 15,9
Zajear 2,6 5,2 10,5 17,5 22,6 25,8 28,1 28,0 24,0 17,5 10,4 4,6 16,4
Zlatibor 0,3 2,3 6,3 11,7 16,1 19,0 21,1 21,2 18,0 12,9 7,4 1,9 11,5
Kragujevac 3,8 6,7 11,8 17,3 22,0 25,0 27,2 27,3 23,9 18,2 11,5 5,6 16,7
Kraljevo 3,3 6,8 12,0 17,7 22,3 25,2 27,3 27,5 23,9 18,0 11,0 5,0 16,7
Kruevac 3,4 6,6 11,7 17,7 22,4 25,3 27,3 27,6 24,1 18,3 11,3 5,2 16,7
Kopaonik -2,2 -2,0 0,4 5,0 10,6 13,1 15,5 15,9 12,8 8,3 3,0 -0,7 6,6
Leskovac 3,3 6,7 12,1 17,8 22,7 25,0 27,8 28,1 24,4 18,6 11,3 4,9 16,9
Loznica 3,8 6,9 12,1 17,5 22,4 25,3 27,4 27,4 23,9 18,3 11,3 5,6 16,8
Negotin 2,3 4,9 10,6 17,6 22,8 26,2 28,5 28,2 24,5 17,6 9,9 4,5 16,5
Ni 3,8 7,1 12,3 18,0 22,9 25,9 28,0 28,5 24,8 18,9 11,7 5,4 17,3
Poega 1,7 6,0 11,5 16,9 21,6 24,5 26,6 26,6 23,2 17,4 10,0 3,1 15,8
Sjenica -0,4 2,2 6,7 11,8 16,7 19,7 21,9 22,3 19,0 14,1 8,0 1,9 12,0
Smederevska
3,4 6,4 11,7 17,4 22,2 25,2 27,2 27,2 23,8 18,0 11,0 5,0 16,6
Palanka
uprija 3,1 6,1 11,7 17,8 22,0 25,5 27,5 27,8 24,2 18,1 10,9 4,8 16,7
Crni Vrh -1,0 0,0 4,4 10,7 15,9 18,5 20,7 20,6 17,1 11,4 5,0 0,6 10,3
19
Srednje maksimalne i srednje minimalne mesene temperature vazduha,
u poreenju sa srednjom mesenom temperaturom, odlikuju se znatno veom
promenljivou, kako u vremenu tako i u prostoru.
U tabeli 3 prikazane su srednje mesene maksimalne i srednje godinje
maksimalne temperature. One pokazuju da se srednja godinja maksimalna
temperatura vazduha kree od 6,6C (Kopaonik) do 17,3C (Ni), u zavisnosti od
nadmorske visine mesta.
U godinjem toku temperaturne razlike su znaajne. Godinja amplituda
kolebanja srednje mesene maksimalne temperature kree se od 17,7C (Kopaonik)
do 26,2C (Negotin). Znaajna je po veliini i koleba se u irokim granicama u
prostoru.
Srednja mesena maksimalna temperatura najhladnijeg meseca (januar)
relativno se malo menja u prostoru, od -2,2C do 4,2C, dok su u najtoplijem
mesecu (jul) promene temperature u prostoru znatno vee i kolebaju se u veim
granicama (od 15,5C do 28,5C).
20
Karta.1 SREDNJE GODINJE TEMPERATURE
VAZDUHA U SRBIJI
ZA PERIOD OD 1961-1990. g
Autor: Milan M. Radovanovi
LEGENDA:
< 2 C
2.1 - 4 C
4.1 - 6 C
6.1 - 8 C
8.1 - 10 C
10.1 - 11 C
>11 C
granica pokrajina
Karta 1. Srednje godinje temperature vazduha u Srbiji za period od 1961 do 1990.g.
21
Tabela 4. Srednje mesene minimalne i srednje godinje minimalne temperature vazduha
Beograd -2,3 -0,2 3,3 7,8 12,1 15,0 16,3 16,1 13,0 8,3 7,0 -0,2 7,8
Valjevo -4,4 -2,0 1,0 5,4 9,9 13,1 14,6 14,0 10,5 5,7 1,7 -2,3 5,6
Vranje -3,9 -1,8 1,3 5,4 9,6 12,6 13,9 13,8 10,5 6,0 1,8 -2,2 5,6
Veliko Gradite -3,8 -1,8 1,7 6,2 10,9 13,6 14,5 14,4 11,4 6,9 2,5 -1,6 6,2
Dimitovgrad -4,8 -2,8 0,1 4,3 8,5 11,5 12,6 12,4 9,4 5,1 1,2 -2,6 4,6
Zajear -5,3 -3,2 0,0 4,6 9,1 12,3 13,3 12,8 9,5 4,6 0,9 -2,9 4,6
Zlatibor -6,4 -4,6 1,6 2,7 7,3 10,1 11,8 11,9 9,0 4,7 9,1 -4,5 3,4
Kragujevac -3,8 -1,7 1,4 5,5 10,1 13,0 14,2 13,7 10,7 6,3 2,4 -1,6 5,9
Kraljevo -4,3 -1,7 1,4 5,7 10,1 13,1 14,2 13,7 10,6 6,0 1,9 -2,1 5,7
Kruevac -4,6 -2,2 1,0 5,2 9,9 12,9 14,1 13,4 10,1 5,4 1,5 -2,4 5,4
Kopaonik -8,7 -8,4 -6,2 -2,0 3,0 5,5 7,5 7,5 4,7 0,8 -3,8 -6,9 -0,6
Leskovac -4,8 -2,4 0,9 5,1 9,6 12,5 13,4 12,9 9,7 5,1 1,3 -2,5 5,1
Loznica -3,5 -1,4 1,8 6,0 10,4 13,6 14,8 14,3 11,2 6,6 2,5 -1,4 6,2
Negotin -4,5 -2,4 1,0 6,1 10,9 14,1 15,5 14,7 11,2 5,8 1,9 -1,9 6,0
Ni -3,5 -1,3 1,8 6,1 10,4 13,4 14,5 14,4 11,1 6,5 2,4 -1,4 6,2
Poega -6,4 -3,6 -0,4 3,6 8,4 11,8 12,9 12,5 9,6 4,8 0,4 -4,0 4,1
Sjenica -9,8 -7,3 -3,5 0,8 4,7 7,3 8,3 8,0 5,2 1,3 -2,5 -6,9 0,5
Smederevska Palanka -3,9 -1,8 1,4 5,5 10,2 13,1 14,2 13,6 10,5 5,8 2,2 -1,8 5,8
uprija -4,2 -2,1 1,0 5,1 9,8 12,6 13,5 13,0 10,0 5,6 1,9 -2,0 5,4
Crni vrh -7,0 -5,6 -2,0 2,7 7,6 10,2 12,1 12,0 9,1 4,0 -0,9 -4,8 3,1
U tabeli 4 prikazan je tok srednjih mesenih minimalnih i srednje godinje

minimalne temperatura vazduha. Podaci pokazuju da srednja minimalna temperatura
ima negativne vrednosti od decembra do februara u niim, a od novembra do marta
i aprila u viim predelima. Najnie negativne vrednosti javljaju se u januaru, a
najvie pozitivne u julu.
Srednja mesena minimalna temperatura najhladnijeg meseca (januar)
relativno se malo menja u prostoru od -9,8C (Sjenica) do -2,3C (Beograd), dok su
u najtoplijem mesecu (jul) promene temperature u prostoru znatno vee i kolebaju
se u veim granicama od 7,5C (Kopaonik) do 16,3C (Beograd).
Apsolutni maksimum je pokazatelj o najviim temperaturama koje su se
pojavile u odreenom danu neke godine. Po njemu se moe suditi o granino
visokim temperaturama, zabeleenim na prostoru centralne Srbije.
Tabela 5. Apsolutne maksimalne mesene i godinje temperature vazduha
Beograd 20,3 23,1 28,9 29,9 34,1 35,7 40,2 38,7 35,3 29,3 28,4 22,6 40,2
Valjevo 19,9 23,7 28,8 29,9 35,4 36,5 39,8 39,8 37,3 30,7 28,3 21,3 39,8
Vranje 16,1 21,7 26,0 31,5 32,4 37,0 39,7 38,0 35,6 30,6 25,0 16,0 39,7
Veliko Gradite 15,5 21,5 28,0 30,4 34,4 35,8 39,3 37,9 35,5 31,7 27,1 17,7 39,3
Dimitovgrad 17,8 23,0 26,8 31,4 33,4 37,8 39,3 37,4 35,4 32,7 25,8 20,0 39,3
Zajear 20,8 23,8 28,5 34,2 35,0 35,8 41,9 39,0 38,4 31,4 28,4 24,6 41,9
Zlatibor 13,8 18,2 21,7 24,5 29,7 31,1 34,0 32,4 30,8 25,0 20,6 17,1 34,0
Kragujevac 18,6 23,6 28,2 31,2 34,4 37,4 40,0 39,4 37,4 31,0 27,6 21,0 40,0
22
Kraljevo 18,2 25,5 27,6 32,1 34,8 37,7 38,9 38,7 37,3 31,9 28,6 21,9 38,9
Kruevac 18,0 24,2 28,5 31,9 35,5 38,3 40,0 39,0 36,6 30,9 27,4 19,3 40,0
Kopaonik 12,0 10,8 14,2 17,3 23,2 24,8 27,6 25,6 24,2 20,5 16,6 13,4 27,6
Leskovac 17,4 23,0 27,8 32,6 34,5 37,7 40,9 38,4 36,8 32,4 27,4 19,9 40,9
Loznica 20,8 23, 28,1 30,0 36,0 37,0 40,1 40,3 35,4 30,0 27,0 26,4 40,3
Negotin 18,1 22,4 26,8 30,6 25,6 25,6 41,2 37,4 37,7 31,2 25,6 20,6 41,2
Ni 18,6 23,2 28,6 33,0 34,2 38,3 42,3 39,6 37,2 32,6 27,1 20,7 42,3
Poega 18,8 22,7 27,7 29,6 35,6 36,1 39,4 37,6 36,3 29,7 27,6 20,0 39,4
Sjenica 14,0 19,4 21,9 24,3 28,8 31,5 33,5 32,8 29,7 26,5 20,2 18,0 33,5
Smederevska
18,6 23,4 28,3 31,2 34,4 36,0 41,3 39,2 37,4 30,0 28,0 19,8 41,3
Palanka
uprija 20,0 23,8 28,6 32,7 35,4 38,0 40,2 39,2 38,0 31,3 28,0 20,0 40,2
Crni Vrh 14,4 18,3 22,6 23,8 28,7 28,8 33,8 30,3 31,1 24,7 21,1 18,3 33,8
Apsolutni maksimumi opaaju se u julu (tabela 5), a u prostoru se kolebaju

(zavisno od nadmorske visine) od 27,6C (Kopaonik) do 41,9C (Zajear). U
analiziranom periodu najvia vrednost apsolutnog maksimuma iznosi 42,3C,
zabeleena 25.07.1987. godine u Niu.
Najvia temperatura, od poetka merenja pa do danas, od 44,9C izmerena je
24.07.2007. godine u Smederevskoj Palanci.
Tabela 6. Apsolutne minimalne mesene i godinje temperature vazduha
Beograd -21,0 -15,4 -12,4 -1,9 1,6 4,6 9,3 6,7 0,6 -2,6 -8,0 -15,1 -21,0
Valjevo -28,4 -23,3 -15,7 -5,0 -1,4 3,4 7,3 3,2 -2,4 -6,1 -15,3 -21,0 -28,4
Vranje -25,0 -22,0 -13,0 -4,3 0,0 2,3 5,0 4,5 -2,4 -7,0 -12,6 -17,7 -25,0
Veliko Gradite -26,4 -22,6 -16,0 -4,0 -1,0 2,4 7,7 6,1 -2,1 -5,1 -14,2 -19,1 -26,4
Dimitovgrad -29,3 -22,3 -16,8 -5,5 -2,3 1,5 4,5 2,4 -3,5 -7,9 -17,0 18,0 -29,3
Zajear -29,0 -23,6 -17,5 -5,5 -0,5 1,8 6,0 4,3 -5,0 -8,8 -17,4 -20,0 -29,0
Zlatibor -22,8 -19,8 -18,7 -7,3 -3,3 -2,2 4,2 2,4 -2,0 -7,0 -14,5 -19,0 -22,8
Kragujevac -27,6 -23,8 -16,0 -4,9 -0,6 2,7 7,2 4,6 -2,2 -6,0 -16,4 -20,7 -27,6
Kraljevo -24,0 -23,6 14,4 -3,5 -1,6 5,0 7,0 3,1 -1,8 -5,6 -17,4 -19,2 -24,0
Kruevac -28,1 -23,7 -17,2 -4,2 -1,1 2,9 6,9 3,0 -3,0 -7,3 -21,4 -20,0 -28,1
Kopaonik -24,8 -21,6 -23,7 -12,8 -8,6 -4,5 -3,3 -1,3 -7,6 -11,9 -17,5 -24,6 -24,8
Leskovac -30,5 -26,8 -18,2 -4,3 -1,7 2,7 6,1 4,4 -3,8 -8,7 -19,6 -21,7 -30,5
Loznica 25,4 -20,0 -13,5 -3,0 -0,7 4,1 7,7 50 -0,1 -4,6 -13,4 -17,6 -25,4
Negotin -28,5 -25,6 -19,0 -4,2 1,0 4,5 8,4 5,6 -3,6 -7,6 -13,7 -22,0 -28,5
Ni 23,7 -19,3 -13,2 -3,5 -1,0 4,2 7,6 4,6 -2,2 -6,8 -14,0 -15,8 -23,7
Poega -30,7 -27,5 -20,2 -8,0 -1,3 3,2 5,3 3,8 -2,4 -6,5 -18,4 -27,2 -30,7
Sjenica -35,6 -31,0 -25,0 -8,3 -6,4 -3,7 -0,4 -1,3 -9,3 -10,7 -26,2 -29,6 -35,6
Smederevska Palanka -29,9 -25,7 -18,1 -5,0 -0,8 1,5 6,5 5,1 -3,3 -7,3 -16,5 -23,6 -29,9
uprija -27,1 -25,8 -17,2 -6,8 -3,2 1,0 5,2 3,6 -3,3 -7,6 -18,6 -19,0 -27,1
Crni Vrh -20,6 -22,2 -18,6 -7,3 -2,8 2,0 4,4 4,7 -3,6 -8,2 -13,2 -16,0 -22,2
Apsolutni minimum je pokazatelj o najniim temperaturama koje su se javile

u odreenom danu neke godine.
Najnie vrednosti apsolutnog minimuma javljaju se na celoj teritoriji u januaru
ili februaru. Najnia vrednost apsolutnog minimuma u analiziranom periodu iznosi
23
-35,6C, zabeleena 13.01.1985. godine u Sjenici. Najnia temperatura, od poetka
merenja do danas, -39,0C izmerena je 26.01.2006. godine na Peterskoj visoravni,
u mestu Karajukia Bunari.
Radi analize odstupanja srednjih mesenih temperatura od proseka, a takoe i
za prouavanje promenljivosti srednje mesene temperature, izraunate su vrednosti
standardne devijacije srednjih mesenih temperatura.
Kod veine stanica standardna devijacija se kree u granicama sa relativno
malim rasponom od 1,2 do 2,6.
Analizirajui vrednosti iz tabele 7 moe se zakljuiti da su temperature
u toplijem delu godine stabilnije nego u hladnijem. Tako se kod stanice Sjenica
standardna devijacija kree u rasponu od 0,9 (jun) do 2,8 (februar), to znai da su
srednje mesene temperature u februaru 1,7 puta nestabilnije od srednjih mesenih
temperatura u junu.
Vea promenljivost temperature zimskih meseci posledica je prodiranja
hladnih i toplih vazdunih masa u pojedinim godinama. Kada su jai uticaji
zapadnih vazdunih masa, zime su relativno tople, a kada dominira uticaj severnih
i severoistonih polarnih masa, zime su veoma hladne. Najveu promenljivost ima
mesec februar, a najmanju jun i jul.
Tabela 7. Standardna devijacija srednjih mesenih i godinjih temperatura
Beograd 2,6 3,0 2,6 1,7 1,6 1,3 1,2 1,4 1,7 1,6 2,2 2,0 0,5
Valjevo 2,5 2,8 2,2 1,5 1,4 1,1 1,1 1,3 1,5 1,6 2,2 2,0 0,5
Vranje 2,2 2,5 2,1 1,6 1,6 1,1 1,2 1,5 1,6 1,6 2,3 1,5 0,4
Veliko Gradite 2,5 2,6 2,2 1,6 1,5 1,3 1,2 1,3 1,6 1,6 2,0 1,6 0,5
Dimitovgrad 2,2 2,4 1,9 1,6 1,4 1,1 1,2 1,3 1,5 1,6 2,4 1,5 0,4
Zajear 2,6 2,6 2,4 1,6 1,4 1,0 1,3 1,3 1,4 1,4 2,0 1,8 0,5
Zlatibor 2,3 2,8 2,5 1,8 1,7 1,2 1,2 1,4 1,8 1,7 2,2 1,9 0,5
Kragujevac 2,5 2,8 2,3 1,6 1,5 1,2 1,1 1,2 1,6 1,7 2,2 1,9 0,4
Kraljevo 2,3 2,7 2,2 1,6 1,5 1,1 1,1 1,3 1,6 1,6 2,2 1,9 0,4
Kruevac 2,5 2,7 2,2 1,6 1,5 1,1 1,0 1,2 1,6 1,7 2,3 1,9 0,4
Kopaonik 1,9 2,4 2,5 1,8 1,7 1,2 1,5 1,8 1,8 2,1 1,9 1,5 0,7
Leskovac 2,5 2,6 2,0 1,6 1,4 1,2 1,2 1,3 1,5 1,8 2,5 1,8 0,5
Loznica 2,5 3,0 2,2 1,6 1,4 1,1 1,1 1,2 1,4 1,5 2,1 2,0 0,5
Negotin 2,8 2,6 2,5 1,5 1,3 1,0 1,2 1,3 1,2 1,3 1,8 1,9 0,6
Ni 2,4 2,6 2,2 1,7 1,5 1,2 1,2 1,5 1,7 1,7 2,3 1,7 0,4
Sjenica 2,6 2,8 2,1 1,5 1,4 0,9 1,2 1,2 1,4 1,6 2,5 1,9 0,4
Smederevska Palanka 2,7 2,8 2,2 1,7 1,5 1,2 1,3 1,3 1,6 1,7 2,2 1,8 0,5
uprija 2,5 2,6 2,2 1,7 1,5 1,3 1,1 1,3 1,6 1,8 2,2 1,7 0,5
Crni Vrh 2,5 3,0 2,8 1,8 1,6 1,3 1,2 1,4 1,7 1,6 2,3 2,0 0,6
U tabeli 8 date su vrednosti prosenih temperatura po godinjim dobima.

Prosene temperature u prolee kreu se od 1,3C (Kopaonik) do 12,2C (Beograd);
leti od 10,4C (Kopaonik) do 21,2C (Negotin); u jesen od 4,1C (Kopaonik) do
12,3C (Beograd) i zimi 5,0C (Kopaonik) do 1,8C (Beograd). Jesen je kod
skoro svih stanica toplija od prolea.
24
Tabela 8. Prosene temperature po godinjim dobima
Nadmorska
Meteoroloka stanica Prolee Leto Jesen Zima
visina
Beograd 132 12,2 21,0 12,3 1,8
Valjevo 176 11,1 20,0 11,3 1,1
Vranje 432 10,9 20,0 11,4 0,8
Veliko Gradite 82 11,3 20,2 11,4 0,6
Dimitovgrad 450 9,8 18,6 10,3 0,1
Zajear 144 10,7 20,2 10,7 0,1
Zlatibor 1.028 6,7 15,7 8,2 -2,1
Kragujevac 185 11,2 19,9 11,5 1,3
Kraljevo 215 11,5 20,1 11,5 1,1
Kruevac 166 11,2 20,0 11,2 0,8
Kopaonik 1.710 1,3 10,4 4,1 -5,0
Leskovac 230 11,2 19,9 11,0 0,7
Loznica 121 11,3 20,0 11,3 1,3
Negotin 42 11,4 21,2 11,3 0,4
Ni 202 11,7 20,6 11,8 1,3
Poega 310 10,0 18,5 9,8 -0,9
Sjenica 1.038 6,1 14,7 7,0 -3,4
Sm. Palanka 121 11,4 20,2 11,3 1,1
uprija 123 11,2 19,8 11,1 0,8
Crni Vrh 1.037 6,3 15,3 7,2 -3,2
3.1.2. Padavine
Regionalna raspodela padavina u Srbiji je veoma nepravilna, prvenstveno
usled sloenog uticaja estine prolaska ciklona, stepena kontinentalnosti i karaktera
reljefa (nadmorske visine, ekspozicije, morfolokog sklopa).
Prosena godinja suma padavina za celu Srbiju iznosi 896 mm. Godinja
koliina padavina u proseku raste sa nadmorskom visinom. Suvlje oblasti, sa
padavinama ispod 600 mm, nalaze se na severoistoku zemlje, kao i u dolini June
Morave i delu Kosova. Oblasti koju ine Podunavlje, dolina Velike Morave i
njen nastavak prema Vranju i Dimitrovgradu, imaju tokom godine oko 650 mm
padavina. Idui na istok, u oblasti Homoljskih planina godinje sume padavina
dostiu vrednost od 800 mm. Slino je i u planinskim predelima na jugoistoku Srbije.
Vea i kompaktnija oblast prema zapadu i jugozapadu predstavlja najkiovitije
predele Srbije. Prema Peterskoj visoravni i Kopaoniku vrednost raste do 1.000
mm godinje, a neki planinski vrhovi na jugozapadu Srbije imaju obilnije padavine
(preko 1.000 mm).
Vei deo Srbije ima kontinentalni reim padavina, sa veim koliinama u
toplijoj polovini godine. Najvie kie padne u junu (12 do 13% od ukupne godinje
sume padavina) i u maju. Najmanje padavina ima u mesecu februaru ili oktobru,
kada u proseku padne 5 do 6% od ukupne godinje koliine padavina.
Podruje jugozapadne Srbije usled karakteristika reljefa, obronaka visokih
planinskih masiva i uticaja mediteranske klime, ima mediteranski reim padavina sa
maksimumom u novembru, decembru i januaru, a minimumom u avgustu mesecu.
25
Tabela 9. Srednje mesene i godinje padavine
Meteoroloka
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII God.
stanica
Beograd 49,3 44,4 49,5 58,8 70,7 90,4 66,5 51,2 51,4 40,3 54,3 57,5 684,3
Valjevo 50,4 46,2 54,2 63,5 88,1 108,3 76,7 67,9 59,6 48,3 59,6 59,4 782,2
Vranje 41,4 43,4 46,0 51,7 65,0 70,9 50,4 38,7 45,4 46,2 62,9 52,0 614,0
Veliko Gradite 48,8 43,2 44,0 55,9 73,6 87,6 67,7 56,7 50,3 41,2 47,3 58,5 674,8
Dimitovgrad 42,2 40,5 46,5 51,1 74,9 87,1 60,7 44,1 38,9 39,1 61,4 49,0 635,5
Zajear 39,8 44,0 48,1 55,3 71,7 71,2 55,1 37,2 37,8 40,8 58,0 51,5 610,5
Zlatibor 68,0 60,8 64,0 76,8 100,0 110,0 96,0 78,3 83,4 66,6 85,4 75,0 964,3
Kragujevac 41,1 38,7 44,4 49,4 73,8 84,7 68,0 53,3 44,8 38,2 48,2 47,6 632,2
Kraljevo 53,6 49,1 53,3 60,5 91,7 96,0 75,6 57,0 57,5 45,8 60,1 60,8 761,0
Kruevac 43,9 39,4 44,1 56,4 78,8 86,0 58,6 45,1 44,2 38,3 57,7 55,0 647,5
Kopaonik 62,0 58,7 64,8 74,7 108,8 124,7 92,1 94,3 66,7 46,2 68,9 58,9 920,8
Leskovac 39,8 42,6 49,0 49,9 57,3 74,0 43,7 43,7 45,2 34,4 64,6 50,2 594,4
Loznica 51,0 49,2 57,7 70,0 82,7 99,5 84,4 76,3 61,9 53,7 70,3 63,6 820,3
Negotin 41,0 51,8 56,8 62,6 68,1 67,1 48,8 40,7 40,8 47,8 64,7 55,8 646,0
Ni 41,3 40,3 45,3 51,3 66,7 69,7 43,6 43,3 43,6 34,1 56,8 53,6 589,6
Poega 52,1 42,4 49,3 58,0 86,0 84,1 80,5 60,0 59,2 49,9 62,4 56,0 739,9
Sjenica 49,7 38,2 38,6 48,7 73,9 85,2 68,5 67,3 59,9 57,2 71,5 53,9 712,6
Smederevska
44,4 39,9 469 50,0 69,9 91,0 58,9 46,6 47,5 39,8 52,5 48,8 636,2
Palanka
uprija 45,6 43,5 45,2 52,9 78,7 87,5 60,7 43,4 47,7 37,8 52,9 55,6 651,5
Crni Vrh 42,6 46,3 52,2 63,5 104,6 121,9 90,2 64,3 63,0 53,3 58,4 49,8 810,1
Vrednost srednje godinje sume padavina na analiziranim stanicama kree se

od 594,4 mm u Leskovcu do 964,3 mm na Zlatiboru.
Srednja godinja suma padavina za podruja sa nadmorskom visinom do 500
m kree se u intervalu od 594,4 mm u Leskovcu, do 820,3 mm u Loznici. Podruja
sa nadmorskom visinom preko 1.000 m imaju prosenu godinju sumu padavina od
712,6 mm (Sjenica) do 964,3 mm (Zlatibor).
Najkiovitiji mesec je jun sa srednjom mesenom sumom padavina u intervalu
od 67,1 mm (Beograd) do 124,7 mm (Kopaonik) i maj od 57,3 mm (Leskovac) do
108,8 mm (Kopaonik).
Na podruju sa nadmorskom visinom do 500 mm srednja mesena suma
padavina najkiovitijeg meseca juna kree se od 67,1 mm (Beograd) do 108,3 mm
(Valjevo), a na podruju sa nadmorskom visinom preko 1.000 mm od 85,2 mm
(Sjenica) do 124,7 mm (Kopaonik).
Najmanje padavina ima u februaru, od 38,2 mm u Sjenici, do 60,8 mm na
Zlatiboru.
Na podrujima sa nadmorskom visinom do 500 mm u februaru padne od
38,7 mm (Kragujevac) do 53,6 mm (Kraljevo), a na podruju sa nadmorskom
visinom preko 1000 mm od 38,2 mm (Sjenica) do 60,8 mm (Zlatibor). U tabeli 10
date su procentualne vrednosti prosenih visina padavina po godinjim dobima.
Najkiovitije sezone na svim stanicama, osim Sjenice, su prolee i leto, kada padne
oko 60% godinjeg taloga.
26
Tabela 10. Prosene visine padavine po godinjim dobima (%)
Meteoroloka stanica Nadmorska visina Prolee Leto Jesen Zima
Beograd 132 26,2 30,4 21,3 22,1
Valjevo 176 26,4 32,3 21,7 19,6
Vranje 432 26,5 26,0 25,2 22,3
Veliko Gradite 82 25,7 31,5 20,5 22,3
Dimitovgrad 450 26,9 30,4 22,4 20,2
Zajear 144 28,8 26,2 23,1 22,0
Zlatibor 1028 24,8 29,5 24,4 21,2
Kragujevac 185 26,6 32,6 20,7 20,1
Kraljevo 215 26,6 30,4 21,7 21,4
Kruevac 166 27,5 29,1 21,9 21,5
Kopaonik 1710 27,2 33,0 20,7 19,2
Leskovac 230 26,3 26,9 23,9 22,7
Loznica 121 25,7 31,7 22,6 20,0
Negotin 42 28,9 24,0 23,8 23,2
Ni 202 27,8 26,3 22,4 23,0
Poega 310 26,1 30,3 23,2 20,4
Sjenica 1038 22,5 21,3 26,7 19,6
Sm. Palanka 121 26,2 30,9 22,0 21,0
uprija 123 27,1 29,5 21,1 22,2
Crni Vrh 1037 27,2 34,1 21,6 17,1
Poznato je da su padavine jako promenljive u vremenu i prostoru, tako da

se mesene sume pojedinih meseci mogu bitno razlikovati iz godine u godinu.
Tu promenljivost padavina najbolje ilustruje koeficijent varijacija (tabela 11). Na
najveem broju stanica maksimalna odstupanja javljaju se u avgustu, septembru i
oktobru, izuzev Kopaonika, gde se maksimalno odstupanje javlja u novembru. Kod
najveeg broja stanica minimalna odstupanja javljaju se u aprilu.
Tabela 11. Koeficijent varijacija padavina SV (%)
Beograd 67,5 73,9 62,4 32,0 59,6 46,1 61,1 75,9 66,7 100,7 43,3 66,8 17,7
Valjevo 60,7 58,6 59,1 30,4 56,5 44,3 53,8 69,4 66,6 76,6 47,2 50,8 15,3
Vranje 64,8 54,1 54,3 38,5 48,9 57,5 70,3 69,7 98,7 71,0 59,0 54,7 17,2
Veliko Gradite 68,6 58,9 66,8 50,4 57,3 66,4 57,2 86,4 68,0 92,7 43,1 57,9 20,8
Dimitovgrad 73,0 56,3 53,5 43,5 48,0 41,5 67,2 48,0 80,0 77,6 53,6 58,6 12,2
Zajear 59,3 54,7 52,7 43,3 63,4 42,0 71,2 81,4 92,5 79,3 61,9 59,9 18,4
Zlatibor 54,9 53,6 45,2 35,6 34,9 41,2 51,1 46,4 63,1 55,9 47,9 44,5 12,5
Kragujevac 63,0 69,8 59,5 34,6 58,8 46,3 53,5 93,2 70,1 72,5 52,1 58,2 16,7
Kraljevo 58,6 61,2 58,1 37,5 53,4 41,0 48,5 51,8 74,8 57,7 56,4 56,1 14,7
Kruevac 58,1 61,6 59,4 42,7 63,6 46,1 66,2 61,4 84,3 63,6 56,2 63,4 17,2
Kopaonik 59,4 51,4 51,7 53,9 46,6 40,9 45,3 61,2 56,0 52,7 70,5 49,6 16,7
Leskovac 62,8 60,2 56,5 38,5 58,5 54,4 79,6 70,5 86,1 72,0 57,3 55,8 12,9
Loznica 55,9 57,1 60,6 31,9 57,9 34,3 34,6 68,7 57,7 67,5 41,7 50,0 12,9
Negotin 63,4 91,9 48,7 61,0 56,0 61,9 88,4 87,9 93,9 96,2 80,2 72,5 19,2
Ni 58,3 54,8 60,0 39,8 52,8 53,7 81,6 61,4 87,2 73,6 64,8 57,7 15,1
Sjenica 62,2 70,5 40,2 41,7 48,8 37,1 75,9 57,4 68,4 79,0 60,4 50,5 16,8
uprija 57,8 56,6 61,5 38,3 67,8 49,7 63,3 80,7 70,2 79,3 53,0 57,0 16,5
Crni Vrh 44,5 51,0 52,4 50,9 52,3 62,5 72,9 70,6 71,0 81,7 59,5 50,0 19,0
27
Karta 2. PROSECNE GODINJE SUME
PADAVINA U SRBIJI ZA PERIOD
OD 1961-1990 g.
501-600 mm
601-700 mm
701-800 mm
801-900 mm
901-1000 mm
>1000 mm
granica izmedju maritimnog i kontinentalnog
pluvimetrijskog reima
stanice izvan oznaene oblasti (M) sa maritimnim
pluviometrijskim reimom
granica pokrajina
Karta 2. Prosene godinje sume padavina za period od 1961 do 1990.g.
28
3.1.3. Relativna vlanost vazduha
Od svih pokazatelja vlanosti vazduha najvei praktini znaaj ima relativna
vlanost, koja karakterie stepen zasienja vazduha vodenom parom.
Iako se u godinjem toku vrednosti relativne vlanosti vazduha veoma malo
kolebaju, one zavise od topografskih prilika, koliine vodene pare u vazduhu,
temperature vazduha, vetra, oblanosti, visine i estine padavina i dr. Kao kriterijum
klasifikacije najee se koristi podela prema kojoj je vazduh:
veoma suv, ako je r<55%,
suv, ako je 55%< r <74%
umereno vlaan, ako je 75%< r <90%
veoma vlaan, ako je r >90%.
Tabela 12. Srednja mesena i godinja relativna vlanost vazduha (%)
Beograd 78,2 73,4 65,2 61,5 63,4 65,3 63,1 64,2 68,3 68,0 76,2 79,1 68,8
Valjevo 81,0 77,5 71,5 68,9 70,7 71,8 70,2 72,1 75,6 78,0 80,3 82,4 75,0
Vranje 82,3 77,1 69,6 65,0 66,9 68,8 62,8 62,2 67,4 2,7 80,4 84,0 71,6
Veliko Gradite 81,7 78,5 70,8 68,3 70,6 72,0 70,7 70,3 72,8 73,8 79,8 83,7 74,4
Dimitovgrad 79,2 76,3 69,5 65,8 69,0 70,8 66,9 66,0 69,2 72,5 78,5 81,0 72,1
Zajear 80,8 79,6 75,0 70,6 72,6 73,1 69,2 69,5 72,7 77,4 81,4 82,9 75,4
Zlatibor 84,2 81,4 74,9 70,4 72,2 74,7 72,4 71,8 74,6 77,1 80,8 85,4 76,7
Kragujevac 79,1 76,0 69,9 67,4 69,4 70,9 69,1 69,7 72,7 746 77,6 80,7 73,1
Kraljevo 81,1 77,0 70,0 66,0 70,5 72,9 71,0 70,5 73,9 76,3 79,7 83,6 74,4
Kruevac 84,2 80,6 74,5 70,7 72,9 74,1 72,2 71,3 75,0 78,1 82,2 86,0 76,8
Kopaonik 81,8 84,1 93,2 79,4 80,1 81,6 77,7 77,6 78,9 78,4 82,5 82,3 80,6
Leskovac 83,8 79,3 73,8 69,3 71,5 72,6 69,6 70,8 76,6 79,2 81,6 85,5 76,1
Loznica 84,2 78,9 72,1 69,1 70,8 72,5 71,1 73,4 77,5 79,8 81,7 83,3 76,1
Negotin 81,2 80,1 74,6 68,4 68,7 66,9 63,6 65,6 69,3 75,7 80,8 82,1 73,1
Ni 79,7 75,1 67,7 63,7 66,0 67,4 64,1 63,1 68,9 72,2 77,7 81,6 70,6
Poega 85,1 80,6 73,9 69,8 73,6 75,6 74,4 76,2 79,3 81,0 84,1 87,2 78,4
Sjenica 84,8 82,9 78,2 73,1 73,4 75,6 74,5 74,9 77,3 79,4 81,4 85,1 78,4
uprija 81,8 78,2 71,5 68,5 70,7 72,8 71,2 71,3 74,1 75,4 80,2 83,9 75,0
Crni Vrh 87,0 87,3 81,7 75,8 77,6 80,0 77,4 77,0 79,6 82,4 86,8 88,7 81,8
Na osnovu prikazanih rezultata moe se zapaziti da se maksimalne vrednosti

relativne vlanosti vazduha javljaju u decembru i januaru (88,7% na Crnom
Vrhu).
Minimalna vrednost relativne vlanost vazduha od 62,8% javlja se u julu
(Vranje).
Kada se ima u vidu da je relativna vlanost obrnuto proporcionalna temperaturi
vazduha, onda je razumljivo to zimski meseci imaju najveu relativnu vlanost
vazduha, a letnji najmanju.
Iz tabele 12 vidi se da relativna vlanost od poetka godine do jula, odnosno
avgusta opada, a zatim raste do kraja godine.
29
Analizirajui prosene mesene vrednosti relativne vlanosti vazduha na
posmatranim meteorolokim stanicama moe se zakljuiti da se one u najveoj
meri nalaze u kategoriji umereno vlanog vazduha, dok se u toplom delu godine
mogu okarakterisati kao suve.
3.1.4. Oblanost
Oblanost spada u red veoma promenljivih meteorolokih elemenata, jer
njeno nastajanje zavisi od niza inilaca. Osnovni inioci koji utiu na pojavu
oblaka i stepen pokrivenosti neba su opta cirkulacija atmosfere izazvana raznim
ciklonskim poremeajima, orijentacija visokih oblika reljefa na pravac strujanja
vlanih vetrova i vlanost tla. Prikaz mesenog i godinjeg toka oblanosti dat je
u tabeli 13.
Tabela 13. Srednja mesena i godinja oblanost (1/10)
Beograd 6,8 6,5 5,9 5,9 5,4 5,0 3,9 3,7 4,1 4,5 6,4 7,1 5,4
Valjevo 7,1 7,0 6,2 6,3 6,1 5,7 4,4 4,1 4,6 5,0 6,6 7,3 5,9
Vranje 7,3 7,0 6,5 6,3 6,0 5,3 3,9 3,6 4,0 5,0 6,7 7,5 5,7
Veliko Gradite 7,2 7,0 6,3 6,2 5,9 5,5 4,3 3,9 4,4 5,0 6,8 7,6 5,8
Dimitovgrad 6,9 6,7 6, 6,0 5,5 5,0 3,7 3,4 3,8 4,7 6,1 7,1 5,4
Zajear 7,1 7,0 6,5 6,0 5,6 5,0 3,8 3,6 4,1 5,3 6,7 7,1 5,6
Zlatibor 6,8 6,9 6,4 6,2 6,1 5,9 4,8 4,5 4,8 5,3 6,2 6,7 5,9
Kragujevac 7,6 7,6 6,7 6,0 5,5 5,1 3,8 3,5 4,1 5,2 6,9 7,8 5,8
Kraljevo 7,0 7,1 6,4 6,1 5,9 5,5 4,3 4,0 4,6 5,3 6,6 7,3 5,9
Kruevac 7,1 6,8 6,3 6,1 5,8 5,5 4,3 3,8 4,3 4,9 6,5 7,3 5,7
Leskovac 7,1 6,8 6,2 5,9 5,4 5,1 3,8 3,3 3,9 4,8 6,4 7,3 5,5
Loznica 7,1 6,9 6,2 6,1 5,8 5,4 4,2 4,0 4,7 5,3 6,9 7,4 5,8
Negotin 6,9 6,9 6,2 5,7 5,5 4,9 3,6 3,3 3,8 4,9 6,5 6,9 5,4
Ni 7,1 7,0 6,3 6,2 5,8 5,3 4,0 3,6 4,2 5,0 6,5 7,4 5,7
Sjenica 7,1 7,0 6,4 6,1 6,1 6,0 4,9 4,7 5,1 5,5 6,5 7,1 6,0
uprija 7,1 6,9 6,3 6,1 5,8 5,3 4,0 3,6 4,2 4,8 6,6 7,4 5,7
Iz iznetih podataka vidi se da godinji tok oblanosti na svim stanicama

pokazuje odreene pravilnosti. Srednja mesena oblanost opada od decembra do
avgusta. U avgustu postie svoj minimum, a u narednim mesecima se postepeno
poveava. Proleni meseci imaju neto veu oblanost od zimskih.
Srednja godinja oblanost kree se u granicama od 5,4 (Beograd, Dimitrovgrad,
Negotin) do 6,0 desetina (Sjenica).
Najvea oblanost je kod skoro svih stanica zabeleena u decembru, a kree se
u granicama od 6,7 desetina na Zlatiboru, do 7,8 desetina u Kragujevcu. Najmanja
oblanost je u mesecu avgustu.
3.1.5. Duina trajanja sunevog sjaja
Broj asova trajanja sunevog sjaja je bitna karakteristika klime koja zavisi od
geografske duine i irine. Podaci iz tabele 14 pokazuju da se godinja insolaciona
suma u centralnoj Srbiji kree od 1.551,0 u Poegi do 2.104,3 u Dimitrovgradu.
30
Tabela 14. Srednji broj asova sijanja sunca
Beograd 71,4 88,0 142,8 177,52 226,0 245,5 284,3 265,9 202,9 168,7 89,1 63,0 2025,1
Valjevo 70,4 82,5 139,4 164,5 213,1 236,0 277,9 266,2 205,0 162,6 92,1 59,9 1969,6
Vranje 67,2 97,4 141,3 176,6 219,9 247,8 303,8 291,4 221,9 171,3 91,5 58,7 2085,8
Vel. Gradite 64,2 86,0 150,8 172,8 217,0 232,0 281,0 261,6 210,9 165,3 84,1 62,1 1987,8
Dimitovgrad 76,2 92,9 137,0 170,8 225,2 251,3 302,6 287,5 226,9 173,4 97,5 63,0 2104,3
Zajear 72,6 83,8 131,6 175,0 228,3 252,7 300,1 284,4 216,0 151,5 88,1 66,1 2050,2
Zlatibor 81,2 92,9 136,9 161,6 197,7 213,8 263,3 250,6 201,2 162,9 106,2 72,0 1940,3
Kragujevac 71,4 89,1 137,8 175,6 224,3 242,6 285,1 268,1 205,1 162,9 93,2 60,6 1015,8
Kraljevo 58,1 83,7 139,1 163,3 202,8 212,7 255,8 251,9 193,2 151,8 77,7 45,1 1835,2
Kruevac 52,8 74,4 126,5 156,1 203,3 212,4 258,7 251,0 192,8 148,0 75,7 38,1 1789,8
Kopaonik 102,6 102,6 134,5 160,2 186,8 205,8 274,6 269,2 218,1 182,6 122,8 84,7 2044,5
Leskovac 60,7 84,5 144,9 167,7 204,1 228,0 294,1 282,9 217,2 161,6 82,1 58,6 1986,4
Loznica 65,4 84,5 137,6 173,6 224,5 242,6 289,2 265,7 200,8 155,8 80,4 55,7 1975,8
Negotin 71,4 78,1 128,8 176,3 229,6 261,9 301,2 275,5 210,5 151,8 83,7 67,1 2035,9
Ni 62,3 85,1 136,3 170,7 219,0 237,2 289,0 476,0 210,0 161,2 83,5 45,1 1975,4
Poega 45,1 66,0 120,6 152,6 177,0 184,4 226,3 217,4 153,5 110,6 64,2 33,3 1551,0
Sjenica 77,7 93,1 147,2 171,1 209,3 219,7 261,5 246,3 193,6 157,0 103,5 68,6 1948,6
uprija 70,4 87,9 143,9 178,0 227,7 244,1 292,0 279,5 209,7 168,1 91,3 55,5 2048,1
Crni Vrh 70,4 72,0 133,8 179,2 224,4 243,6 290,0 271,4 207,5 164,5 97,2 62,1 2016,1
Najdue trajanje sunevog sjaja je u julu, kada je oblanost najmanja i kada

su dani dugi. Najkrae trajanje osunavanja je u decembru, kada su kratki dani i
najvea oblanost.
3.1.6. Vetar
Najei pravci vetra na otvorenim terenima poklapaju se sa dominantnim
stanjima polja vazdunog pritiska. U ostalim sluajevima strujanje vazduha se
prilagoava razliitim oblicima terena, tako da se vazdune mase slivaju u pravcu
najpovoljnijih prolaza.
Na prostoru Srbije najpoznatiji i dominantni vetrovi su koava i etezija.
Koava, jugoistoni vetar, po prostornoj zastupljenosti predstavlja veoma
vaan klimatski element. Njeno dejstvo se osea u najveem deli Vojvodine,
u istonoj Srbiji, Pomoravlju i umadiji. Ovaj vetar ima najveu snagu u dolini
Dunava (izmeu Velikog Gradita i Novog Sada) i u junom Banatu.
Koava se javlja u dva vida, kao topla i hladna. Prva nastaje kada se istono
od Srbije formira polje visokog, a zapadno polje niskog vazdunog pritiska. Ova
koava ima fenska svojsta, te poveava temperaturu vazduha. Druga, hladna koava
duva iskljuivo zimi, kada hladne vazdune mase struje iz pravca jugoistoka, preko
geografskog prostora Srbije ka ciklonu u zapadnom mediteranu.
Koava, u odnosu na ostale pravce, najee duva u Beogradu, Velikom
Graditu i Dimitrovgradu (tabela 15).
31
Za razliku od koave koja uglavnom duva zimi, etezija je karakteristian vetar
u letnjem delu godine. Prostrano relativno slabo strujanje nastaje kao posledica
visokog vazdunog pritiska nad centralnom Evropom i niskog u istonom
Sredozemlju. Pravac duvanja je severozapad, donosi preteno suvo, toplo i vedro
vreme i zahvata celu teritoriju Srbije.
Tabela 15. Srednje estine vetrova i tiine ()
Meteoroloka stanica N NE E SE S SW W NW C
Beograd 75,5 45,5 109,0 251,0 67,5 81,5 156,0 126,0 89,0
Valjevo 41,0 69,5 82,0 32,5 19,0 51,0 201,0 101,0 404,0
Vranje 95,0 260,0 125,0 18,5 39,0 94,5 94,0 39,5 235,0
Vel. Gradite 36,0 13,5 132,0 202,0 12,5 30,0 97,5 139,0 338,0
Dimitovgrad 5,0 22,0 199,0 298,0 5,0 8,5 125,0 229,0 110,0
Zajear 56,0 175,0 78,0 28,5 42,0 221,0 126,0 71,5 204,0
Zlatibor 207,0 164,0 50,0 41,0 179,0 243,0 41,5 48,0 26,0
Kragujevac 86,5 34,5 12,0 72,5 99,0 113,0 32,5 104,0 447,0
Kraljevo 28,5 25,5 186,0 61,5 17,5 39,5 132,0 94,0 416,0
Kruevac 98,0 87,0 115,0 85,0 125,0 41,5 80,5 99,5 269,0
Kopaonik 113,0 151,0 105,0 70,5 151,0 174,0 56,5 63,0 117,0
Leskovac 107,0 27,0 44,0 76,0 98,5 70,5 45,5 96,5 436,0
Loznica 122,0 79,5 76,0 41,5 93,5 199,0 112,0 111,0 167,0
Negotin 74,0 68,5 100,0 56,5 19,5 31,0 133,0 202,0 316,0
Ni 39,0 53,0 141,0 52,5 40,5 35,0 55,5 191,0 393,0
Poega 59,0 69,0 94,0 58,5 20,0 33,5 69,5 207,0 390,0
Sjenica 133,0 60,5 49,0 94,0 58,5 97,5 42,5 102,0 362,0
uprija 61,0 10,5 61,0 176,0 94,0 17,5 30,0 183,0 368,0
Velikom zastupljenou tiina odlikuju se dobro zaklonjene kotline zapadne

i jugoistone Srbije (Valjevo, Kragujevac, Kraljevo, Leskovac), dok je u iroko
otvorenim delovima Srbije odsustvo vetrova registrovano u vrlo malom broju
(Beograd, Zlatibor).
Najveu srednju brzinu vetra (5,2 ms-1, juni pravac) ima Kopaonik (tabela
16). Na Kopaoniku su i brzine vetrova iz ostalih pravaca znatno vee u odnosu na
ostale analizirane meteoroloke stanice.
Tabela 16. Srednje brzine vetrova
Meteoroloka stanica N NE E SE S SW W NW
Beograd 2,6 2,1 2,6 2,6 2,2 1,9 2,4 2,6
Valjevo 1,8 1,6 2,2 2,2 0,9 0,7 2,3 2,7
Vranje 3,3 3,0 2,8 2,8 2,5 3,0 3,3 2,7
Vel. Gradite 1,9 1,2 1,9 1,9 1,8 1,5 1,8 2,3
Dimitovgrad 0,3 1,1 2,3 2,3 0,5 0,5 1,9 3,1
Zajear 1,6 2,1 2,1 2,1 1,5 2,1 2,3 2,2
Zlatibor 2,3 2,0 1,4 1,4 3,6 3,5 1,3 1,2
Kragujevac 2,0 1,1 0,5 0,5 2,0 1,4 0,8 2,2
Kraljevo 1,2 1,1 2,8 2,8 1,0 1,1 1,5 1,4
Kruevac 2,1 1,5 1,9 1,9 1,6 1,2 2,0 2,5
32
Kopaonik 4,4 4,4 4,0 4,0 5,2 4,2 3,4 3,8
Leskovac 2,5 1,1 1,5 1,5 1,6 1,7 1,6 2,6
Loznica 2,4 1,9 1,9 1,9 1,4 2,1 2,3 2,9
Negotin 1,5 1,2 1,6 1,6 0,7 1,1 3,1 3,5
Ni 1,3 1,6 2,0 2,0 1,4 1,1 1,3 2,6
Poega 1,8 1,7 2,0 2,0 1,2 1,6 1,7 1,9
Sjenica 2,5 1,8 1,5 1,5 1,9 3,1 1,8 2,2
uprija 1,9 0,6 2,1 2,1 2,1 0,8 1,0 2,6
3.1.7. Tipovi klimata Srbije

Prema klimatskoj reonozaciji Srbije, na osnovu perioda osmatranja od 1960-
1990 godine, (Duci, M., Radovanovi, M., 2005) mogu se uzdvojiti tri osnovne
klimatske oblasti u kojima se izdvaja odreen broj podoblasti.
Prva oblast (A) obuhvata Vojvodinu i Peripanonski obod, Pomoravlje i istonu
Srbiju, do Niave. Ova klimatska oblast ima odlike kontinentalne klime. U okviru
nje izdvojeno je pet podoblasti: A-1-a, A-1-b, A-2-a, A-2-b i A-2-V.
Podoblast A-1-a obuhvata ravniarske terene Vojvodine i Peripanonskog
oboda, kao i leskovaku kotlinu.
Apsolutne ekstremne temperature vazduha u ovom podreonu kreu se od
-32,6C do 42,3C. Godinja amplituda temperature je iznad 22,0C. Srednja
zimska temperatura kree se iznad 1C, a letnja iznad 20C. Prolene temperature se
neznatno razlikuju od jesenjih. Srednja godinja suma padavina u niim predelima
iznosi oko 520 mm, a na pojedinim mestima i preko 650 mm. Najmanje padavina
ima zimi, dok su prolene padavine neznatno vee od jesenjih.
Klimatska podoblast A-1-b obuhvata Timoku krajinu, od Knjaevca do
Negotina i Kladova. Odlike klime ove podoblasti su:
- najvee vrednosti izmerenog vazdunog pritiska;
- srednja godinja temperatura vazduha naglo raste ka severoistoku
(Negotinu);
- najvii stepen kontinentalnosti;
- godinje amplitude temperatura iznose 25C;
- najvea estina anticiklonske vremenske situacije;
- zime su hladnije, a duina trajanja snenog pokrivaa vea nego u ostalim
ravniarskim podrujima Srbije.
Klimatska podoblast A-2-a obuhvata planine juno od Valjeva (Sokolske
planine, Povlen, Maljen, Suvobor) i planine junog dela umadije (Rudnik,
Kotlenik i Gledike planine).
Prosene temperature vazduha u ovoj podoblasti kreu se od 7,0C do 9,3C.
Prosena temperatura vazduha najtoplijeg meseca na planinama ne prelazi 18,4C,
a godinje amplitude su ispod 20C.
U ovom podreonu je vrlo izraen uticaj reljefa na koliinu padavina, tako da
stanice ispod nadmorske visine od 1.000 m imaju prosenu sumu padavina preko
1.000 mm.
33
Klimatska podoblast A-2-b obuhvata zonu mlaih venanih planina, poev od
erdapa na severu do Nike kotline na jugu. Srednje godinje temperature u ovom
podreonu su ispod 10C. Prolee je hladnije od jeseni. Jesenji meseci imaju manje
padavina od prolenih.
Klimatska podoblast A-2-V obuhvata Svrljike planine i Staru planinu. U
zoni od 1.200-1.800 m.n.m. je pojas hladne i snene borealne planinske klime
sa srednjim godinjim temperaturama vazduha od 4C do 7C i 950-1.100 mm
padavina. Iznad ove zone (1.700-2.000 m.n.m.) prostire se pojas subalpske klime
sa srednje godinjom temperaturom vazduha od 2,5C do 4C i sumom padavina
od 1.000-1.150 mm, dugotrajnim snenim pokrivaem, velikim brojem dana sa
mrazom i skraenim vegetacionim periodom.
Klimatska oblast B nalazi se juno od klimatske oblasti A. Obuhvata podruje
od granica sa Makedonijom i Bugarskom na istoku, sa Bosnom i Hercegovinom na
zapadu i Crnom Gorom na jugozapadu. Na severu je ograniena dolinom Zapadne
Morave i Niave, a na jugozapadu sa klimatskom oblasti V. Najvei deo klimatske
oblasti B pripada umereno kontinentalnoj klimi.
Srednje godinje temperature vazduha u ovoj klimatskoj zoni kreu se
u velikom rasponu (od 2,7C na Kopaoniku do 10,8C u Vranju). Na veini
meteorolokih stanica ovog reona registrovane su negativne srednje mesene
temperature u februaru i decembru, to je karakteristino za ovu klimatsku oblast.
Prolea su hladnija od jeseni, a ta razlika postaje vea sa porastom nadmorske
visine. Idui od jugoistoka ka severozapadu udeo prolenih padavina se smanjuje
na raun jesenjih.
U okviru ove klimatske oblasti izdvojene su dve podoblasti: B-3-a i B-3-b.
Klimatska podoblast B-3-a obuhvata podruje Peterske visoravni.
Leta u Novom Pazaru su za 3C toplija nego u Sjenici. Prosene decembarske
temperature su negativne. Jesenje padavine su vee od prolenih, a u proseku se
vie taloga izlui leti nego zimi.
Klimatska podoblast B-3-b obuhvata Kosovsku visoravan. Prosena letnja
temperatura vazduha iznosi 19C, a jesen je toplija od prolea. Prosena godinja
koliina padavina se sputa ispod 600 mm.
Trea klimatska oblast V priblino se poklapa sa regionalno-geografskom
granicom Kosova i Metohije.
34
Karta 3. KLIMATSKE OBLASTI
SRBIJE
LEGENDA:
A - Kontinentalna klima
B - Umereno kontinentalna klima

V - Izmenjeno kontinentalna klima
(po terminologiji Rakievia, 1980)
umski kompleksi - fitoklima
Dravna granica
Granice klimatskih oblasti
Granice klimatskih podoblasti
Karta 3. Klimatske oblasti Srbije
35
3.2. Geoloke karakteristike
3.2.1. Litostratigrafski sastav terena

Teren Srbije izgraen je od metamorfnih, magmatskih i sedimentnih stena
koje su razliite po sastavu i geolokoj starosti.
Metamorfne stene u Srbiji stvorene su u toku starobajkalske, mladobajkalske,
kaledonsko-hercinske, paleoalpske i neoalpske orogeneze i rasporeene u obliku
nekoliko metamorfnih pojaseva. To su: mezijski, staroplaninski, kuajsko-
homoljski, ranovaki, rodopsko-moravski, vardarsko-banatski i severnodinarski
metamorfni pojas. U njihovom sastavu uestvuju gnajsevi, sericitski kriljci,
kvarciti, amfiboliti, gnajs-graniti, mikaisti, gnajs-mikaisti, mermeri, filiti i dr.
U geolokoj grai Srbije najzastupljenije su sedimentne stene, s tim to starije
zahvataju male areale, dok se pod mlaim sedimentima nalaze znatne povrine.
Najmanju zastupljenost imaju sedimenti starijeg paleozoika, a zatim karbonske i
permske tvorevine.
Mezozojski sedimenti zastupljeni su krenjacima i dolomitima, pearima,
laporcima, glincima i konglomeratima, a nalaze se u zapadnoj (okolina Valjeva,
Uica, Rake) i istonoj Srbiji (od poniavlja na jugu, do Dunava na severu).
Mezozojski krenjaki kompleksi odlikuju se velikom litolokom raznovrsnou,
tako da se u njihovoj strukturi nalaze masivni, laporoviti, peskoviti, dolomitini i
drugi vidovi krenjaka.
Tercijarni sedimenti zahvataju ravniarske, dolinske i kotlinske oblasti gde su
nastali u marinskim i jezerskim uslovima. U ravnicama su pokriveni kvartarnim
ljunkovima i peskovima, lesom i dr. Nekada se kao u Sjenikoj kotlini javljaju i
na veim visinama.
U geolokoj grai Srbije uestvuje vie vrsta magmatskih stana koje su
stvorene u razliitim geolokim dobima.
Od intruzivnih stena najvie su zastupljeni peridotiti, uglavnom izmenjeni u
serpentinite koji dobrim delom uestvuju u grai Zlatibora, Maljena i Kopaonika.
Graniti i njemu srodne stene u grai terena Srbije se pojavljuju esto, a vei
granitni masivi sreu se na Staroj planini, kod Bujanovca, na Ceru, Bukulji, Boranji
i Kopaoniku.
Znatno rasprostranjenje imaju i gabrovi (Zaglavak, Deli Jovan, Divibare),
dijabaz i pegmatiti.
Meu vulkanskim-efuzivnim stenama, najvie su rasprostranjeni andeziti
(prostorno su ogranieni na podruje istone Srbije) i daciti.
Dacitski izlivi su karakteristini za Rodopsku masu i Dinaride (Kotlenik,
Rogozna, Golija, Kopaonik). Na manjim prostorima javljaju se jo trahiti, fonoliti
i rioliti.
Vrlo esto su uz efuzivne stene zastupljeni vulkanski tufovi, tufovi i vulkanske
bree.
36
3.2.2. Tektonski sklop
Teritorija Srbije u geotektonskom pogledu ini deo alpskog orogena june
Evrope. Severna grana, Alpidi, zastupljena je u Karpatsko-balkanskom luku istone
Srbije, zapadna Srbija se uklapa u Dinaride i zahvata prostor june grane orogena, a
izmeu ovih grana prostire se Srpsko-makedonski masiv.
Sueljavanje tri osnovne geotektonske jedinice na tlu Srbije: Dinarida, Srpsko-
makedonske mase i Karpatsko-balkanske, uslovilo je formiranje nekoliko osnovnih
tektonskih jedinica koje u svojoj strukturi sadre vie zona, blokova ili pojaseva.
Karpato-balkanidi zahvataju severoistoni deo Srbije, izmeu Dunava na
severu i Zaplanja na jugu. Na istoku se proteu do Bugarske, a na zapadu se granie
sa Srpsko-makedonskom masom. Krajnje severoistoni deo (Negotinska krajina)
ove oblasti predstavlja predgorje Karpato-balkanida i ulazi u sastav Vlako-
pontijskog basena.
Karpatsko-balkansku geotektonsku jedinicu ini vie tektonskih jedinica,
meridijanskog pravca pruanja: Gornjako-ravanika zona, Kuajska zona, Timoka
eruptivna oblast, Homoljski kristalin, Poreka jedinica, Blok Deli Jovan, Miroka
jedinica, Krajinska jedinica, Tupiniko-tepoka zona, Suvoplaninska zona, Vrka
uka, Stara planina i zona Ruja.
Srpsko-makedonska masa nalazi se izmeu Karpato-balkanida na istoku i
Dinarida na zapadu. Pravac pruanja joj je sever-jug i zahvata podruje Velike i
June Morave. Izgraena je od stena proterozoika i starijeg paleozoika.
Zapadno od Srpsko-makedonske mase lee Dinaridi. Ovu geotektonsku
jedinicu na teritoriji Srbije ine sledee tektonske jedinice: Vardarska zona, Drinsko-
ivanjiki element i ofiolitski pojas.
Najmanje prostranstvo zauzima zona Debra, koja ulazi u satav Helenida i
obuhvata delove Koritnika i ar planine.
3.2.3. Prostorna zastupljenost stenskih kompleksa
Sve vrste stena zastupljene u geolokoj grai Srbije mogu se svrstati u devet
kompleksa stena:
- aluvijalni sedimenti,
- stenski kompleksi tercijarnih bazena,
- kompleksi flinih i vezanih klastinih stena,
- karbonatne stene,
- dijabaz-ronaka formacija,
- kompleks magmatskih stena,
- kompleks serpentinita i ultramafita i
- kompleks kriljavih i metamorfnih stena.
Kompleks aluvijalnih sedimenata prostorno je najvie zastupljen (25,2%) i
izgrauje ravniarske terene du renih dolina. Karakteristian je za Vojvodinu
i doline velikih reka, gde dostie irinu i do 30 km. Ovi sedimenti, zastupljeni
37
razliitim peskovima, ljunkovima i glinama, odlikuju se promenljivou litolokog
i granulometrijskog sastava.
Kompleks eolskih sedimenata obuhvata les, lesoidne sedimente, barski les i
ivi pesak i dominantno je zastupljen u Vojvodini, severnoj umadiji i delovima
Pomoravlja. Zahvata 7,4% povrine Srbije.
Prema svojoj prostornoj zastupljenosti, stenski kompleksi tercijarnih basena
se nalaze na drugom mestu i ine 18,4% povrine Srbije. Njih ine kompleksi
peskova, ljunkova, glina, konglomerata, peara, lapora, laporaca i krenjaka u
razliitim kombinacijama.
- sedimenti jezerskih terasa,
- kompleks peskova, glina, laporovitih glina, podreeno ljunkovima i
aglomeratima,
- kompleks ljunkova, peskova, glina, konglomerata, peara, lapora, laporaca,
krenjaka i uglja,
- sarmatski krenjaci, ree peari, podreeno laporci, gline, i peskovi
- laporci, podreeno peari.
Ovi sedimenti rasprostranjeni su u Vojvodini, Posavini, Podunavlju, Timokoj
i Negotinskoj Krajini, Pomoravlju, Kosovi i Metohiji, odnosno, javljaju se u okviru
tercijarnih jezerskih basena.
Tereni izgraeni od flia i vezanih klastinih stena zahvataju 15% povrine u
Srbiji i spadaju meu najzastupljenije stene.
Fli i fliolike stene grupisane su u tri zone. Prva se prua od Beograda preko
umadije, sve do Gnjilana i dalje na jug. Druga zona zahvata terene zapadne Srbije
izmeu Koviljae i Gue, dok je trea zona u istonoj Srbiji zastupljena od Kljua
do Pirota. Osnovni elementi flinog kompleksa su peari, glinci i laporci.
Od vezanih klastinih stena najvee rasprostranjenje imaju permski peari,
a posebno crveni permski peari, zastupljeni u Karpato-balkanskom planinskom
luku, na podruju Stare planine i Suve planine.
Uee kriljavih metamorfnih stena u geolokoj grai Srbije je znaajno,
tako da one zahvataju 17,6% od njene teritorije. Zavisno od stepena kristaliteta ove
stenske mase se dele na kriljce niskog i visokog kristaliteta.
kriljci niskog stepena kristaliteta, filiti, argiloisti, kvarcni kriljci i dr.,
najvie su zastupljeni u slivovima June Morave, Ibra i Lepenca.
kriljci visokog stepena kristaliteta su u geolokoj grai Srbije znatno
rasprostranjeni. Ovi stenski kompleksi zahvataju podruje june i jugoistone
Srbije, sliv June Morave uzvodno od Leskovca, delove centralne Srbije, planine
Jastrebac i Juhor i istone Srbije, podruje Stare planine.
Karbonatne stene, pre svega krenjaci, pokrivaju 9,6% teritorije Srbije
i koncentrisani su u oblasti mladih venanih planina istone i zapadne zone. U
istonoj Srbiji ove stene se pojavljuju u obliku isprekidanog pojasa, od erdapa do
Suve planine, dok u zapadnoj Srbiji uestvuju u grai Tare, Valjevske podgorine,
38
Peterske visoravni i ogranaka Prokletija. U okviru karbonatnog kompleksa 90%
otpada na krenjake, dok ostatak ine bigar, oniks, mermeri i dolomiti.
Rasprostranjenost magmatskih stena nije velika (5,5%). Njihovi glavni
predstavnici su: dacito-andeziti, dijabazi, graniti i granodioriti, gabro i piroksen.
Pojave dacita i andezita karakteristine su za istonu Srbiju na podruju Bora,
Crnoreke kotline i Majdanpeka i za centralnu Srbiju, na podruju Kotlenika i
Rudnika.
Graniti i grandioriti zastupljeni su u obliku vie areala na teritoriji Bujanovca,
Kopaonika, Jastrebca, sliva Peka i Stare planine.
Pojave gabra ograniavaju se na nekoliko veih masiva na prostoru Deli
Jovana i Stare planine.
Dijabazi i melafiti su najmanje zastupljene vrste magmatskih stena u Srbiji.
Prostorno posmartano u Srbiji su serpentiniti i ultramafiti visokim procentom
ogranieni na etiri masiva: Zlatiborski, Ibarski, Suvoborski i Metohijski, s tim to
je zastupljenost serpentinita dominantna u odnosu na ultramafite.
Povrinski, najmanje je zastupljen kompleks stena dijabaz-ronake formacije
(2,1%), rasprostranjen iskljuivo u Zapadnoj Srbiji u obliku dve isprekidane zone.
Ove stene zahvataju slivove Lima, Uvca i gornjeg Ibra. U sastavu dijabaz-ronake
formacije, uz osnovne lanove dijabaz i ronac, javljaju se i peari, glinci, kriljavi
i laporoviti krenjaci i dr.
39
Izvor: Geoloka karta 1:500 000. Savezni geoloki zavod, Beograd, 1970. godine
Karta 4. Geoloka karta Republike Srbije
40
legenda
Q2 Holocen
Holocen uopte M3 Gornji miocen:klastiti,
Gornji miocen:klastiti
krecnjaci,ugljevi
krecnjaci,ugljevi
E2,3 Srednji-gornji
Srednji-gornjieocen;fli
molasa
molasa
eocen;fli,
Srednji-gornji miocen:klastiti,
Srednji-gornji miocen:klastiti
Q1 Pleistocen uopte
Pleistocen M2.3 krecnjaci E1,2 Donji-srednji
Donji-srednjieocen;krecnjaci,
eocen;krecnjaci,
pecari,laporci,a-fli
pecari,laporci;a-fli
E
2
Q Kvartar uopte
Kvartar M2 Toron:klastiti,krecnjaci
Toron:klastiti,krecnjaci Fli,molasa
Fli,molasa
Q Les
Les M2
1 helvet:krecnjaci,laporci,gline
Helvet:krecnjaci,laporci,gline Pc,E Pliocen-eocen;Kozinskislojevi
Pliocen-eocen;Kozinski slojevii i
liburniske
liburniskenaslage
naslage
Q Eolskipeskovi
Eolski peskovi M2 Srednji
Srednji miocen:klastiti,krecnjaci
miocen:klastiti,krecnjaci Pc Pliocen:krecnjaci
Pliocen:krecnjaci
Glacijalniii
Glacijalni Donji-srednji miocen: Pliocen
Pliocenuopte:krecnjaci,
Donji-srednji miocen: Pg uopte:krecnjaci,
Q glaciofluvijalni
glaciofluvijalni M1.2 klastiti,krecnjaci,ugljevi
klastiti,krecnjaci, ugljevi ronaci,breca;a-fli
ronaci,breca;a-fli
sedimenti
sedimenti
Pliocen-kvartal:
Pliocen-kvartal: xN Dacito-andeziti;a-ignibriti,
Dacito-andeziti;a-ingibriti
Pl,Q nevezani
nevezanisedimenti
sedimenti M Miocen uopte
Miocen uopte
b-piroklastiti
b-piroklastiti
Pl,Q Bazalti,leucitbazalti
Bazalti,
njihovi
leucitbazalti ii
njihovitufovi
tufovi
M Grandioriti Pg Grandioriti
Grandioriti
Pl,Q Trahibazalti,trahiti
Trahibazalti, trahiti ii
N Neogen uopte
Neogen qPg Tonaliti
Tonaliti
leuciti;a-piroklasti
leuciti;a-piroklasti
xaPl,Q Kvarclatitiii
Kvarclatiti
trahiandeziti;a-piroklasti
hN Kvarclatiti:a-piroklastiti
Kvarclatiti;a-piroklastiti Tc Tercijaruopte
Tercijar uopte
trahiandeziti;a-piroklasti
pliocen:
Pl3 Gornji
Gornjipliocen:
ljunkovi
ljunkoviiigline
gline N Trahiti
Trahiti K,Pg Monconiti
Monconiti
Pl2.3
Srednji-gornji pliocen:
Srednji-gornji pliocen:
ljunkovi,peskovi, gline
ljunkovi,peskovi,gline Ol,M Oligocen-miocen
Oligocen-miocen uopte K,Pg Grandioritikvarcdioriti
Grandioriti i kvarcdioriti
Srednji pliocen:gline,
Srednjipliocen:gline 4
Pl2 Ol3 Gornji
Gornji oligocen;klastiti
oligocen;klastiti K2 Danskikat:
Danski kat:krecnjaci
krecnjaci
peskovi,ljunkovi
peskovi,ljunkovi
Donji pliocen:nevezani
Donjipliocen:nevezani Senonski-danski
Senonski-danskikat:krecnjaci,
kat:krecnjaci,
Pl1
3,4
klastiti,krecnjaci,ugalj
klastiti,krecnjaci,ugalj Ol2 Srednji
Srednjioligocen;krecnjaci,laporci
oligocen;krecnjaci,laporci
K2 dolomiti,laporci
dolomiti,laporci
Pliocen uopte: klastiti,krecnjaci 3 Senon:krecnjaci, dolomiti,

Senon:krecnjaci,dolomiti,
Pl Pliocen uopte: klastiti, krecnjaci Ol Oligocen
Oligocenuopte
uopte K2 klastiti;a-fli
klastiti;a-fli
Miocen-pliocen:klastiti, Turon-senon:krecnjaci,krecnjaci
Turon-senon:krecnjaci,krecnjaci
E,Ol
Miocen-pliocen:klastiti, 2,3
M,Pl Eocen-oligocen;krecnjaci,klastiti
Eocen-oligocen;krecnjaci,klastiti K2
krecnjaci,ugalj
krecnjaci,ugalj sasaronacima,laporci,dolomiti
ronacima,laporci,dolomiti
M3
2 Meot:laporci,krecnjaci
Meot:laporci,krecnjaci E,Ol Eocen-oligocen;Promina naslage
Eocen-oligocen;Promina K2
2,3 Andeziti:a-piroklastisasa
Andeziti:a-piroklasti
izlivimaandezita
izlivima andezita
E3
1 Sarmat:klastiti,krecnjaci 2
Sarmat:klastiti,krecnjaci Gornji
Gornjieocen;fli,molasa
eocen;fli,molasa Turon:klastiti,krecnjaci,dolomiti
Turon:klastiti,krecnjaci,dolomiti
M3 K2
41
Karnijski-noricki
Karnijski-noricki kat:
kat:
K2
1,2
Dijabazi
Dijabazi J3 Titon:krecnjaci,dolomiti, ronaci
Titon:krecnjaci,dolomiti,ronaci T3 krecnjaci,dolomiti,ronaci
krecnjaci,dolomiti,ronaci
1,2 Cenoman-turon:klastiti,
Cenoman-turon:klastiti, 2,3 Kimerix-titon:dolomiti,
Kimerix-titon:dolomiti,
K2 krecnjaci,ronaci J3 krecnjaci
krecnjaci sa
sa ronacima
ronacima T3 Gornji trijas
Gornji trijas uopte
uopte
krecnjaci,ronaci
1 Cenoman:klastiti,krecnjaci
Cenoman:klastiti,krecnjaci,
1,2 Oxstord-kimerix:krecnjaci
Oksford-kimerix:krecnjaci, Srednji-gornji trijas:
Srednji-gornji trijas:
K2 dolomiti
dolomiti
J3 dolomiti,
dolomiti
T2,3 dolomiti,krecnjaci,klastiti
dolomiti,krecnjaci,klastiti
Gornja kreda:krecnjaci,
kreda:krecnjaci, 1 Oksford:krecnjaci sa
Oxstord:krecnjaci sa ronacima
ronacima 2 Laditski
Laditski kat:krecnjaci,ronaci,
kat:krecnjaci,ronaci,
K2 Gornja
dolomiti;a-fli
dolomiti;a-fli
J3 T2 dolomiti,klastiti,tufovi,porfiriti
dolomiti,klastiti,tufovi,porfiriti
Donja-gornja
Donja-gornjakreda:
kreda: Porfiriti,keratofiti,
K1,2 J3 Malm:krecnjaci,dolomiti,brece:
Malm:krecnjaci,dolomiti,brece: T Porfiriti,keratofiti,
krecnjaci,dolomiti,klastiti
krecnjaci,dolomiti, klastiti a-fli
a-fli
kvarckeratofiti,andeziti,daciti
kvarckeratofiti,andeziti,daciti
5 Alb:klastiti,krecnjaci, Doger:malm:krecnjaci,dolomiti,
Doger-malm:krecnjaci,dolomiti,
K1 Alb:klastiti,krecnjaci,
J2,3 klastiti
klastiti
T Dijabaz
Dijabaz
dolomiti
dolomiti
4,5 Apt-alb:krecnjaci,dolomiti Doger:krecnjaci,dolomiti,laporci

K1 Apt-alb:krecnjaci,dolomiti,
J2 Doger:krecnjaci,dolomiti,laporci,
klastiti
q T Kvarcdioriti
Kvarcdioriti
klastiti
klastiti klastiti
4
K1 Apt:klastiti,krecnjaci
Apt:klastiti,krecnjaci J1,2 Lijas:krecnjaci
Lijas:krecnjaci sa ronacima
sa ronacima T Gabro
Gabro
3,4 Barem-apt:krecnjaci
Barem-apt:krecnjacisa sa Lijas:krecnjaci,dolomiti,klastiti
Lijas:krecnjaci,dolomiti,klastiti, 1 Anizijski
Anizijski kat:dolomiti,
kat:dolomiti,
K1 dolomiti, klastitica-fli
J1 T2
dolomitima,klastitica-fli ugljevi
ugljevi krecnjaci,ronaci
krecnjaci,ronaci
3
K1 Barem:krecnjacii idolomiti
Barem:krecnjaci dolomiti J Jura
Jurauopte
uopte T2 Srednji
Srednji trijas uopte
trijas uopte
2,3 Otrim-barem:krecnjaci,
Otrim-barem:krecnjaci,
K1 dolomiti,klastiti
dolomiti,klastiti bbJ Dijabaz
Dijabaz i spiliti
spiliti T1,2 Donji-srednji trijas:dolomiti
Donji-srednji trijas:dolomiti
Otrim:krecnjaci,
Otrim:krecnjaci,
K1
2
dolomiti,klastiti
dolomiti,klastiti J Gabro-dijabazi
Gabro-dijabazi T1,2 Granit
Granit
Valend-otrim:krecnjaci, Kampiliski
Kampiliski potkat:krecnjaci,
potkat:krecnjaci,
K1
1,2 Valend-otrim:krecnjaci,
dolomiti:a-fli
dolomiti:a-fli
J Gabro
Gabro T1
2
dolomiti,klastiti
dolomiti,klastiti
Keratofini
Keratofini ii
K1
1 Valend:dolomiti,krecnjaci,
Valend:dolomiti,krecnjaci,
laporci
laporci
qJ kvarc-keratofini
kvarc-keratofini T1
1 Sajski potkat:krecnjaci,klastiti
Sajski potkat:krecnjaci,klastiti
Trijas-jura:dolomiti
Trijas-jura:dolomiti ii
K1 Donja
Donjakreda
kredauopte
uopte T,J krecnjaci
krecnjaci T Trijasuopte
Trijas uopte
Kreda uopte 3
Retski
Retski kat:dolomiti
kat:dolomiti iikrecnjaci
krecnjaci Sedimentno-vulkanogena
Sedimentno-vulkanogena
K Kreda uopte
T3 (dijabaz-ronacka) formacija
(dijabaz-ronacka) formacija
Jura-kreda:klastiti,krecnjaci
Jura-kreda:klastiti, krecnjaci 2,3 Noricki-retski kat:dolomitii i
Noricki-retski kat:dolomiti Perm-trijas:klastiti,krecnjaci
Perm-trijas:klastiti,krecnjaci,
J,K T3 krecnjaci
krecnjaci
P,T kvarciti
kvarciti
q J,K Kvarckerotofiri
Kvarckerotofiri
T3
2 Noricki
Norickikat:krecnjaci
dolomiti
dolomiti
kat:krecnjaci ii
P3 Gornji
Gornjiperm:klastiti,
perm:klastiti,
sericitski-hloritsi kriljci
sericitski-hloritski kriljci
1,2 Karnijski-noricki
Karnijski-noricki kat: Srednji-gornji perm:konglomerati,
Srednji-gornji perm:konglomerati,
GJ,K Graniti,grandioriti,
Graniti,grandioriti,
kvarcmonconiti
kvarcmonconiti T3 krecnjaci,dolomiti,ronaci
krecnjaci,dolomiti,ronaci P2,3 krecnjaci,dolomiti
krecnjaci,dolomiti
xJ,K Rioliti
Rioliti T3 Gornji
Gornji trijas uopte
trijas uopte P2 Srednji perm
Srednji perm
42
Donji-srednji perm:
Donji-srednji perm: Gnajsevi,mikaisti,hlorit-
Gnajsevi,mikaisti,hlorit-
P1,2 klastiti, argiloisti,
klastiti, argiloisti, Pz1 sericitski i amfibolitski
sericitski i amfibolitski GA Gnajsevi
Gnajsevi sasaamfibolitima
amfibolitima
filiti,krecnjaci
filiti,krecnjaci kriljci
kriljci
Gnajsevi
P Perm
Permuopte
uopte
Pz1 Mikaisti
Mikaisti G Gnajsevi
Karbon-perm:krecnjaci,
Karbon-perm:krecnjaci, Amfiboliti,amfibolitski-
Amfiboliti,amfibolitski-
C,P klastiti
klastiti
Pz1 piroksenski kriljci
piroksenski kriljci GM Gnajsevi sasamermerima
Gnajsevi mermerima
Srednji-gornji karbon:
Srednji-gornji karbon:
C2,3 klastiti
klastiti
hPz1 Rioliti
Rioliti Magmiti
Magmiti
C Karbon
Karbon uopte
uopte GPz1 Graniti
Graniti STENE
STENE NEPOZNATE
NEPOZNATESTAROSTI
STAROSTI
ILI REGENERISANE
ILI REGENERISANESTENE
STENE
Mladi
Mladi paleozik uopte:
paleozoik uopte:
Pz2 klastiti,krecnjaci,
klastiti,krecnjaci, Pz1 Gabrodijabazi
Gabrodijabazi
argiloisti,filiti
argiloisti,filiti
Gips-anhidritska formacija
Gips-anhidritska formacija
GPz2 Granitiii grandioriti

Graniti grandioriti Pz1 Gabrovi
Gabrovi
Viefazno regenerisani
Viefazno regenerisani
G stari graniti
stari graniti
hPz2 Rioliti
Riolitii ikvarcporfiriti
kvarcporfiriti Pz Paleozoik uopte
Paleozoik uopte
RIFEO-KAMBRIJUM
RIFEO-KAMBRIJUM G Granitoidi nepoznate
Granitoidi nepoznatestarosti
starosti
Pz2 Porfiriti
Porfiriti
(Vlasinskikompleks)
(Vlasinski kompleks)
Amfiboliti peridotitske
Amfiboliti peridotitske
Hloritski,sericitski,
Hloritski,sericitski, A asocijacije
asocijacije
Devon:klastiti,krecnjaci,
Devon:klastiti,krecnjaci, aktinolitski iialbitski
aktinolitski albitski
D filitoidi
filitoidi R,Cm kriljci,kvarciti:
kriljci,kvarciti;
a-samermerima
a-sa mermerima
Progresivno metarmofisani
Gabroperidotit
Gabroperidotit
Silur-devon:dolomiti,
Silur-devon:dolomiti, Progresivno metarmofisani
vlasinski kompleks (gnajsevi,
S,D krecnjaci,klastiti,kriljci
krecnjaci,klastiti,kriljci R,Cm vlasinski kompleks (gnajsevi,
leptinoliti,mikaisti,amfiboliti)
leptinoliti,mikaisti,amfiboliti
Ultramafiti
Ultramafiti
Silur:klastiti,
Silur:klastiti,
S A Amfiboliti
Amfiboliti
argilofiliti
argilofiliti
O,S Ordavicijum-silur:klastiti,
Ordavicijum-silur:klastiti,
R,Sm Gabrodijabazi
Gabrodijabazi
PROMENE U
PROMENE U STENAMA
STENAMA
mermeri,filiti
mermeri,filiti
Ordavicijum:filiti
Ordavicijum:filiti,
O argilofiliti,klastiti
argilofiliti,klastiti PROTEROZOIK
PROTEROZOIK Hidrotermalne promene
Hidrotermalne promene
Pz1 Konglomerat
Konglomerat M Mermeri
Mermeri Kontaktne promene
Kontaktne promene
Mermeri,mermerasti
Mermeri,mermerasti Hloritsko-sericitski,kvarcni
Hloritsko-sericitski,kvarcni i i
Pz1 krecnjaci,dolomiti,kriljci
krecnjaci,dolomiti, kriljci Scl epidot-aktinolitski kriljci
epidot-aktinolitski kriljci
Filiti,hlorit-amfibolski
Filiti,hlorit-amfibolski
Pz1 kriljci,amfiboliti,
kriljci,amfiboliti, Sm,Q Mikaisti samermerima
Mikaisti sa mermerima i kvarcitima
i kvarcitima
kvarciti,mermeri,klastiti
kvarciti,mermeri,klastiti
Kvarc-sericitski kriljci,
Kvarc-sericitski kriljci,
Pz1 pecari,kvarciti
pecari,kvarciti
Sm Mikaisti
Mikaisti
Hlorit-sericitski i i
Hlorit-sericitski Gnajsevi,leptinoliti,mikaisti
Pz1 amfibol-epidotski
amfibol-epidotski GSm Gnajsevi,leptinoliti,mikaisti
kriljci,klastiti
kriljci,klastiti
Sericit-grafitski kvarcni
Sericit-grafitski kvarcni
Pz1 A Amfiboliti
Amfiboliti
kriljci
kriljci ii filito-mikaisti
filito-mikaisti
43
3.3. Karakteristike zemljita
3.3.1. Tipovi zemljita i njihove karakteristike

Struktura pedolokog pokrivaa Srbije odlikuje se izuzetnom sloenou i
raznovrsnou. Ovome je doprinela raznolikost i prostorna izdiferenciranost, kako
prirodnih pedogenskih faktora (litoloi sastav, reljef, klima, hidroloke prilike), tako
i ukupna antropogena aktivnost u duem vremenskom periodu. Kombinujui svoje
uticaje na najrazliitije naine, ovi inioci su na teritoriji Srbije omoguili formiranje
znatnog broja klasa i tipova zemljita. U istom smislu delovao je pedogeografski
poloaj Srbije, oznaen uticajima tri razliite velike pedoloke provincije:
- stepske, odnosno umsko-stepske istonoevropske provincije,
- planinske atlanske provincije zapadne Evrope i
- sredozemne, junoevropske provincije.
Prostorno posmatrano u Srbiji su najzastupljenija automorfna zemljita (A),
za koja je karakteristino vlaenje atmosferskim padavinama; dopunskog vlaenja
nema, a kretanje vode kroz profil je slobodno i bez dueg zadravanja.
Prvu klasu automorfnih zemljita ine nerazvijena ili slabo razvijena zemljita
(A)-C profila u okviru koje se izdvajaju etiri tipa:
1. Kamenjari (Litosoli) se javljaju na razliitim podlogama (metamorfne,
magmatske i sedimentne stene) i u Srbiji su slabo zastupljeni, preteno na
velikim visinama (ara). Mogunost razvoja vegetacije na njima veoma je
ograniena i vrlo ih je teko poumiti.
2. Sirozemi na rastresitom supstratu (Regosoli), karakteristini su za rastresite
sedimente ravniarskih oblasti. Znatno su vee plodnosti od Litosola. U Srbiji
su neznatno zastupljeni, najee na laporcima.
3. Eolski ivi pesak (Arenosoli) predstavlja nerazvijeno zemljite. U Srbiji je pod
ovim zemljitem 1% teritorije. Javlja se u Subotikoj i Banatskoj peari, oko
Rama, Golupca i u Negotinskoj krajini. Ovo zemljite je obino bez vegetacije
i pod uticajem vetra se kree. Poumljavanjem se stabilizuje, a uz primenu
agrotehnikih mera (navodnjavanje, ubrenje) mogue je poveati plodnost.
4. Koluvijalna zemljita (Koluvijum) nastaju spiranjem supstrata ili zemljita
brdskog i planinskog reljefa, zahvaenih erozionim procesima. Kod nas su
rasprostranjeni u slivovima June Morave, Ibra i Belog Timoka i zahvataju
povinu od 1,3% teritorije Srbije. U odnosu na proizvodnu vrednost izdvajaju
se: deluvijalni nanos, bez proizvodne vrednosti; zabareni deluvijum, pogodan
za livade i deluvijalni nanos, sa malim ueem ili bez skeleta, pogodan za
poljoprivredu.
Za drugu klasu automorfnih zemljita karakteristiano je prisustvo potpuno
razvijenog A horizonta, humusno aktivnog-horizonta, koji lei neposredno na
matrinom supstratu (C).
Ovu klasu ini pet tipova zemljita: krenjako dolomitina crnica
(Kalkomelanosol), rendzina, humusno-silikatno zemljite (ranker), ernozem i
smonica (Vertisol).
44
1. Krenjako-dolomitina crnica je plitko, suvo i toplo zemljite, karakteristino
za krenjake terena istone i zapadne Srbije. Poto se ne moe koristiti za
biljnu proizvodnju, obino je podloga planinskim panjacima ili razliitim
predstavnicima dendroflore.
2. Rendzine su razvijene na rastresitom krenjakom, dolomitinom ili
laporovitom supstratu. Zahvataju krenjake terene istone Srbije (Poniavlje,
Ozren, Kuaj, erdap) i zapadne Srbije (Tara, Zlatibor, Povlen, Kablar).
Mozaiki su razmetene sa drugim zemljitima. Na njima se javlja bukova
uma (severna ekspozicija), hrastova ili grabova ikara (juna ekspozicija).
Rendzine na laporcima u lesolikom materijalu mogu posluiti za gajenje
vinove loze, voa, povra i lucerke.
3. Analogno redzinama u klasi A-C, na silikatnoj podlozi, zastupljena su
humusno-silikatna zemljita, rankeri. U Srbiji su rasprostranjeni na Vlasinskoj
visoravni, Staroj planini, ar planini, Kopaoniku itd. To su umska zemljita
na kojima se javljaju razliiti tipovi umske i travne vegetacije.
4. ernozem je jedno od najrasprostranjenijih (zahvata 1.212.700 ha ili 13,7%
teritorije Srbije), najproduktivnijih i najbolje prouenih zemljita u Srbiji.
Najee se javlja na lesu i lesolikim sedimentima (oko 90% povrine),
zatim na karbonatnom eolskom pesku i aluvijalnim nanosima. Osim na
teritoriji Mave, okoline Beograda i Stiga rasprostranjenje ovog zemljita
je ogranieno na teritoriju Vojvodine. Preteno je to podtip ernozema
na lesu, koji pokriva lesne zaravni (Teleka, Titelski breg, Sremska lesna
zaravan) i lesne terase (srednji Banat i delovi Bake). Podtip ernozema na
aluvujalnim nanosima najvie je zastupljen u jugozapadnom delu Bake, dok
je ernozem na karbonatnom eolskom pesku ogranien na kontaktne delove
Subotike i Banatsko-Deliblatske peare. ernozem karakteriu tri horizonta:
akumulativno-humusni A horizont (65-80 cm), prelazni A-C horizont (40-50
cm) i matina stena (les), kao C horizont. Zahvaljujui pogodnim mehanikim,
fizikim, hemijskim i biolokim osobinama, ovo zemljite se lako mehaniki
obrauje i ima vrlo povoljan reim aeracije i cirkulacije vode. Zbog toga se
ernozem odlikuje visokom plodnou i vrlo povoljnim osobinama, kao i
ujednaenim prinosima, ukoliko ima dovoljno vlage. Izuzetna svojstva ine ga
veoma pogodnim za gajenje penice, kukuruza, eerne repe, suncokreta i dr.
Sve ovo odnosi se na dominantno zastupljen ernozem na lesu, a dobrim delom
i na ernozem na aluvijalnim nanosima. Meutim, ernozem na peskovitoj
podlozi ima znatno nie proizvodne vrednosti, a ispoljava i posebnu potrebu
za vlagom.
5. Smonica (Vertisol) se u Srbiji javlja na znatnim povrinama (760.000 ha ili 8,6%
teritorije Srbije) u okviru visinskog pojasa od 200 do 300 m.n.m. Kako njenu
geoloku podlogu uglavnom ine jezerski sedimenti, areal rasprostranjenosti
smonice se najee ograniava na dna i obode kotlina centralne Srbije
(sredite umadije, aanska kotlina, Grua, Leva, Parainska i Aleksinaka
kotlina, Toplica), kotline istone Srbije (Pirotska, Zajearska, Knjaevaka,
Negotinska krajina), Kosovo, Metohija, Vranjska i Gnjilanska kotlina.
45
U Vojvodini je ograniena na podruje Vrakih planina. Pored karbonantne
podloge jezerskih sedimenata, smonica se javlja i na nekarbonatnoj podlozi,
kao i na grusu bazinih i ultrabazinih stena. Humusni horizont A debeo
je 60-70 cm, dok je A-C horizont tanji (20-30 cm). C horizont obino ine
karbonatne teke gline i ilovae. Kao izuzetno litogeno zemljite bogato
glinom, smonica ima nepovoljan reim cirkulacije vode i aeracije. Zbog svoje
kompaktnosti i tekog mehanikog sastava teko se obrauje. Meutim, njeno
bogastvo humusom i drugim hranljivim materijama, kao i znaajan areal
rasprostranjenja, ine je jednim od najvrednijih poljoprivrednih zemljita. Na
njoj se gaje itarice i suncokret.
Treu klasu automorfnih zemljita ine kambina zemljita, karakteristina po
kambinom horizontu u kome se odvijaju intenzivni procesi transformacije. Graa
profila je A-(B)-C.
1. Eutrino smee zemljite (eutrini kambisol), odgovara naoj gajnjai. Kako
se javljaju na vrlo raznolikoj podlozi (les, vulkanske stene, ultramafiti, jezerski
sedimenti, aluvijalni, koluvijalni i eolski nanosi i gline i dr.), ovo zemljite je
zastupljeno sa sedam podtipova. Gajnjae su preteno ograniene na visinski
pojas od 100 do 500 m.n.m. u Mavi, umadiji, Posavini, Pomoravlju Velike
i June Morave, Timokoj krajini i Kljuu, Kosovu, Metohiji i Frukoj gori.
Zahvata znaajnu povrinu od 730.000 ha (8,3% povrine Srbije). Mehaniki
sastav gajnjae laki je od mehanikog sastava smonice, a tei od ernozema.
Zavisno od toga, poroznost gajnjae je u A horizontu znatna (60%), a zatim
u (B) horizontu opada na 40-50%. Usled toga, cirkulacija vode i aeracija su
izdiferencirane u odnosu na horizonte. Gajnjae su odlino umsko i vrlo dobro
poljoprivredno zemljite. Vegetaciju gajnjaa ine ume toplijih hrastova. One
su pogodne za voarske kulture, a na manjim nagibima za ratarsku i povrtarsku
proizvodnju.
2. Distrino smee zemljite ili kiselo zemljite (distrini kambisol) je
najrasprostranjeniji tip zemljita u Srbiji (2.700.000 ha ili 30,6% povrine
Srbije). Prvenstveno se javlja na kiselim silikatnim (granit, gnajs, filiti) i
sedimentnim stenama (peari, glinci i dr.). Ispod tamnosivog ili smeeg
horizonta na povrini, javlja se duboki B horizont oker ute do crvene
boje. Areal rasprostranjenja kiselih zemljita zahvata znatan deo planinskih
predela june i jugoistone Srbije (Vlasina, Crna Trava), paleozojske terene
severoistone Srbije, Stari Vlah, podrinjske planine severoistono od Tare,
Kopaonik, Jastrebac, Go itd. Kao tip umskog zemljita, kiselo smee
zemljite poseduje visoku ekoloku vrednost. Smee zemljite na krenjacima
i dolomitima (kalkokambisol) karakteristino je za planinske terene istone
i zapadne Srbije u ijoj grai dominiraju krenjake stene. Preteno ima
karakter umskog zemljita, a debljina se proseno kree od 30 do 50 cm.
3. Crvenica (tera rossa), kao tipino suptropsko zemljite u Srbiji ima uglavnom
reliktni karakter. Prostorno je ogranieno na krenjake-krake oaze, plitkog
je profila i obino je pod umskom vegetacijom.
46
etvrtu klasu automorfnih zemljita ine tri tipa eluvijalno-iluvijalnih
zemljita: podzol, lesivirano i smee podzolasto zemljite sa karakteristinim
profilom A-E-B-C.
1. Podzol nastaje na kiselom supstratu (kvarcni pesak, granit, gnajs) i u uslovima
hladne i vlane klime. U Srbiji je vrlo malo zastupljen u obliku nevezanih
enklava (Kopaonik).
2. Lesivirano zemljite (Luvisol) javlja se u vidu dva osnovna podtipa na
silikatnom i silikatno-karbonatnom supstratu, na istom krenjaku ili
dolomitinom supstratu. U Srbiji je zastupljeno u umadiji, Jadru, Pocerini,
Sremu, Podrinju. Nastalo je procesom ispiranja estica gline u dublje slojeve
zemljinog profila. Ovaj tip zemljita pogodan je kao umska podloga, dok je,
zbog ograniene plodnosti, njegovo korienje u poljoprivredne svrhe vezano
za meliorativne zahvate.
3. Smee podzolasto zemljite (Brunipodzol) se u Srbiji obino javlja u visinskom
pojasu izmeu 1.400-1.900 m.n.m. Prema tome, radi se o tipino umskom
zemljitu, karakteristinom za etinarske i liarsko-etinarske ume. Ono
se obrazuje na jako kiselim i kiselim silikatnim stenama (granit, granodiorit,
daciti, mikaisti) i karakteristino je za Kopaonik, Go, aru i Prokletije. Ree
se obrazuje u uslovima humidne, a ee u uslovima predhumidne klime.
Proizvodna vrednost ovog zemljita posebno je povoljna za smru, moliku i
beli bor.
Posebnu klasu u redu automorfnih zemljita ine antropogena zemljita:
Rigolovana zemljita (Regosol) i vrtna zemljita (Hortisol), sa karakteristinim
R-C profilom. To su zemljita koja su obradom izmenila svoje prvobitno svojstvo.
Obradom i unoenjem dodatnih materija, slojevi zemljita do dubine od 60 i vie
cm su izmenjeni i pretvoreni u antropogeni R horizont.
Tipu rigolovanog zemljita (Regosol) pripadaju njivska zemljita, zemljita
vinograda i intenzivnih vonjaka.
Tipu vrtnih zemljita odgovaraju zemljita iji je R horizont intenzivnim
ubrenjem i obradom izjednaen po svojim svojstvima sa ernozemom.
U red automorfnih zemljita ubraja se i klasa tehnogenih zemljita. Nju ine
zemljita deponije (Deposoli) i flotacioni materijal (Flotisol) nataloen radom
flotacija.
Ova zemljita su u Srbiji rasprostranjena u zonama intenzivnih rudarskih
radova, posebno povrinskih kopova kao to su baseni lignita (Kolubara, Kostolac,
Kosovo), rudnici bakra (Bor, Kostolac, Kosovo) i mnogobrojna odlagalita jalovine
i flotaciionog otpada.
U pedolokom pokrivau Srbije sreemo esto i hidromorfna zemljita, koja
ine drugi red u pomenutoj klasifikaciji zemljita. To su zemljita na iju evoluciju,
pored atmosferske vode, utiu i podzemne i plavne vode.
Prvu klasu hidromorfnih zemljita ine pseudoglej zemljita sa karakteristinim
profilom A-g-Bt-C u kome se zapaaju dva propustljiva i jedan nepropustljiv
47
horizont. Obino se javljaju do 500 m.n.m, a najvie su zastupljena u Kolubari,
Jadru, Pocerini i dolini Zapadne Morave.
To je zemljite male plodnosti, koje je mogue samo intenzivnim melioracijama
privesti kulturi.
Drugu klasu nerazvijenih hidromorfnih zemljita ini aluvijalno zemljita
(Fluvisol), karakteristino za aluvijalne ravni reka (Dunav, Sava, Tisa, Velika, Juna
i Zapadna Morava, Timok, Niava, Drina). Pod ovom tipom zemljita u Srbiji je
491.000 ha ili 5,6% teritorije.
U dolinama velikih reka je plodno i nalazi se pod ratarskim i povrtarskim
kulturama, a tamo gde je podvrgnuto jaem vlaenju pogodno je za livade, panjake
ili umu.
Treu klasu hidromorfnog zemljita ine semiglej zemljita, zastupljena tipom
fluvijatilnog i livadskog zemljita (Humofluvisol). U Srbiji je ovaj tip zemljita
najee u aluvijalnim ravnima i ritovima, posebno u Vojvodini. Ono je obino
pod livadskom vegetacijom. esto se koristi i u poljoprivredi, a ponekad je i pod
umom.
Iz klase glejnih zemljita koja se karakteriu stalnim prisustvom podzemne
vode u profilu (A-G), najee su zastupljena dva tipa:
- ritska crnica (humoglej) i
- movarno glejno zemljite (euglej).
Za ritske crnice karakteristina je pojava podzemne vode koja ne izbija na
povrinu kao u sluaju glejeva. One se javljaju na viim delovima aluvijalne ravni
ili u ritovima. Matini supstrat ritskih crnica je izmenjeni les ili aluvijalni nanos.
U velikom procentu su zastupljene u Vojvodini, posebno Banatu, gde pokrivaju
znatne delove prostranih depresija ili plavljene terene oko Tise, Begeja, Tamia i
Dunava. Meliorisane ritske crnice, zatiene od poplava i visokih podzemih voda,
su duboko, po pravilu vrlo plodno zemljite i mogu se koristiti kao poljoprivredno
zemljite. Ritske crnice sa visokom podzemnom vodom nalaze se pod vlanim
aluvijalnim umama, lunjaka i jasena.
Euglej karakterie vrlo visok tip hidrogenizacije, uslovljen prekomernim
zadravanjem podzemnih ili poplavnih voda u celom profilu. Zavisno od porekla
vode izdvajaju se tri podtipa:
- hipoglej, gde se proces oglejavanja vri pod uticajem podzemne vode,
- epiglej, nastao delovanjem poplavnih i drugih povrinskih voda i
- amfiglej, u ijem oglejavanju uestvuju i povrinske i podzemne vode.
Oaze movarnog zemljita u Srbiji zastupljene su u Poekoj kotlini, delovima
Banata i Srema, dolini Sitnice i delovima Mave.
Tresetna zemljita (histosoli) ine posebnu klasu hidromorfnih zemljita,
karakteristinu po T-G profilu. Treset predstavlja nerazloenu ili polurazloenu
vegetaciju koja se sastoji iz mahovina i trava, akumuliranu pod anaeorobnim
uslovima. Ova zemljita se obino javljaju u obliku malih enklava-tresetita, gde
se pod uticajem povrinskih i podzemnih voda stvara tresetni supstrat. Pojave
48
tresetnih zemljita karakteristine su za Vlasinsku visoravan, Peter, a ima ih i oko
Subotice i Deliblata.
estu grupu hidromorfnih zemljita ine antropogena zemljita stvorena
izmenom reima hidrogenizacije. Njihova zastupljenost u Srbiji je zanemarljiva.
Halomorfna zemljita ili slatine pripadaju treem redu zemljita u pedolokom
pokrivau Srbije i dele se u dve klase:
- akutno zasoljena zemljita i
- solonce.
Osnovni tip akutno zasoljenih zemljita jeste solonak, zasoljeno zemljite
sa vie od 1% rastvorenih soli. Supstrat solonaka ine zasoljeni jezerski i reni
sedimenti. Nastaju akumulacijom soli izazvanom kapilarnim penjanjem zemljinog
rastvora i isparavanjem sa zemljine povrine. Najrasprostranjeniji su u Vojvodini,
posebno u Bakoj, a manje u Banatu i Sremu.
Proizvodna svojstva zavise od hemijskog sastava i koncentracije soli, a biljna
proizvodnja je mogua samo odstranjivanjem soli navodnjavanjem. U prirodnom
stanju slue jedino za proizvodnju kamilice.
U povrinskom sloju imaju manju koncentraciju soli od solonaka, jer je ona
isprana i odneta u dublje delove profila. Na profilu soloneca jasno se izdvajaju
tri horizonta, pri emu se srednji horizont odlikuje tekim mehanikim sastavom.
Solonci se javljaju u okviru povrina solonaka u vidu pega. Zemljita tipa solonaca
generalno su rasprostranjenija od solonaka. U Srbiji se javljaju uglavnom u Banatu,
manjoj meri u Bakoj i jo manjoj u Sremu.
Zauzimaju nie poloaje u reljefu od solonaka. Javljaju se najee na
sedimentnim supstratima (lesolikim, ilovastim i glinenim).
3.3.2. Procena proizvodne i upotrebne vrednosti zemljita
U poslednje dve decenije multidisciplinarno istraivanje zemljinog prostora
veoma je aktuelno u svetu i kod nas. Problem ovih istraivanja je izuzetno kompleksan
i zahteva disciplinovan i kontinuiran rad strunjaka razliitih specijalnosti (geodeta,
geologa, pedologa, fitocenologa, klimatologa, tipologa, ekologa, statistiara,
sociodemografa, ekonomista itd.) u cilju pronalaenja i korienja pouzdanih
parametara za definisanje prostora po kvantitetu i kvalitetu. Krajnji cilj je da tako
definisan zemljini prostor bude optimalno korien sa drutvenog i ekonomskog
stanovita. Multidisciplinarno vrednovanje zemljinog prostora u umarstvu ima
poseban znaaj, jer se interesi umarstva prepliu sa interesima poljoprivrede,
vodoprivrede, elektroprivrede, saobraaja, urbanizma, lovne privrede itd.
U umarstvu Srbije izraen je problem razgranienja goleti u brdsko planinskom
podruju (bez obzira na vlasnitvo) za umarsku i poljoprivrednu proizvodnju. Pri
ovom razgranienju moraju se maksimalno uvaavati ekoloki, socio-demografski
i ekonomski parametri. Ovaj problem je do sada reavan delimino, a esto i krajnje
povrno. Pokazalo se da je takav pristup (parcijalan i pojednostavljen) neadekvatan
i da esto rezultira deliminim ili potpunim promaajima u korienju goleti
(Ratkni, 1991., Ratkni et al, 1995., Ratkni et al, 1996.).
49
Zbog prostorno, ekoloki i ekonomski nedefinisanih i nekartiranih goleti
za poumljavanje nije mogue dugorono planirati radove u ovoj oblasti, to je
dovodilo do stihijnosti i promaaja pri poumljavanju. Iz navedenog razloga
pristupilo se identifikaciji i kartiranju svih goleti brdsko-planinskih podruja Srbije,
koje se, zbog erodibilnosti, skeletnosti i oteenosti zemljita, agromeliorativnim
merama ne mogu prevesti u produktivna poljoprivredna zemljita i tako zatititi. Pri
razgranienju poljoprivrednog i umskog zemljita usvojeni su principi optimalnog
korienja zemljinog prostora.
Klasifikacija koriena za procenu proizvodne i upotrebne vrednosti zemljita
zasnovana je na postavkama internacionalnog sistema procene zemljita (FAO,
1976), sa neophodnim izmenama i prilagoavanjima, kako specifinim staninim
uslovima, tako i predvienom zadatku - razgranienju poljoprivrednog od zemljita
pogodnog za umarstvo. Koriena klasifikacija zadrala je osnovnu strukturu FAO
klasifikacije:
- red pogodnosti odraava vrstu pogodnosti,
- klasa pogodnosti, odraava stepen pogodnosti unutar reda,
- podklasa pogodnosti, odraava vrstu ogranienja,
- jedinica pogodnosti, odraava manje razlike unutar podklase.
Red pogodnosti pokazuje da li je zemljini prostor pogodan ili nepogodan za
namensko korienje. Na kartama se oznaavaju tri reda pogodnosti i to:
- red " p o g o d n o " (P) oznaava zemljini prostor u kome namensko
korienje daje odreenu dobit i opravdava ulaganja (umarstvo, poljoprivredu,
lovstvo), nema nikakvih oteenja zemljinih resursa, niti tetnih posledica po bilo
kom osnovu.
- red " n e p o g o d n o " (N) oznaava zemljini prostor koji ne omoguava
namensko korienje.
- red " u s l o v n o p o g o d n o " (Pu) oznaava prostor na kome se ne moe
oekivati ekonomska dobit i time opravdati ulaganja, ali je npr. podizanje uma
(sa svim optekorisnim funkcijama) neophodno zbog zatite izvorita, zatite od
erozije, rekultivacije jalovita, zatite nekih ivotinjskih vrsta itd.
Klasa pogodnosti zemljinog prostora pokazuje stepen pogodnosti i oznaava
se arapskim brojem. Prema FAO klasifikaciji (1976) prihvaene su tri klase u okviru
reda "pogodno" i dve u okviru reda "nepogodno".
- klasa " v i s o k o p o g o d n o " (P1) predstavlja zemljini prostor koji nema
znaajnijih ogranienja za korienje u umarstvu, poljoprivredi i lovstvu ili su
ogranienja minimalna, tako da ne umanjuju znaajno produktivnost, odnosno
dobit i ne poveavaju ulaganja iznad prihvatljivog nivoa (maksimalne vrednosti
utvrene diskontne stope za odreeni oblik korienja).
- klasa " s r e d n j e p o g o d n o " (P2) predstavlja zemljini prostor koji
ima ogranienja u korienju za potrebe umarstva, poljoprivrede ili lovstva,
koja umanjuju produktivnost ili dobit ispod dobiti koja se oekuje u klasi visoko
pogodno.
50
- klasa " m a r g i n a l n o p o g o d n o " (P3) predstavlja zemljini prostor koji
ima ozbiljna ogranienja koja ugroavaju njegovo korienje za potrebe umarstva,
poljoprivrede ili lovstva, tako da umanjuju produktivnost ili dobit i zahtevaju
ulaganja koja mogu biti samo izuzetno opravdana.
- klasa " p r i v r e m e n o n e p o g o d n o " (N1) predstavlja zemljini prostor
sa ogranienjima koja se mogu savladati tokom vremena, ali se ne mogu ispraviti uz
postojea znanja i prihvatljivu cenu. Ogranienja su takvog karaktera da trenutno
spreavaju uspenu upotrebu zemljita.
- klasa " t r a j n o n e p o g o d n o " (N2) predstavlja zemljini prostor koji
ima velika ogranienja, pa u potpunosti iskljuuje mogunost uspenog korienja
zemljita za potrebe umarstva, poljoprivrede, lovstva itd.
Ograniavajui faktori definisani su u okviru ekoloke, socio-demografske,
ekonomske i finansijske analize zemljinog prostora.
51
ernozem Eutrino smee (Gajnjaa) Pesak
Pseudoglej -
Smonica Lesivirano zemljite Aluvijalni nanos
Distrino smee zemljite - Kiselo smee zemljite
Distrini ranker Ranker - Nerazvijena zemljita
Kiselo smee zemljite
Smee krenjako zemljite -
Krenjaka crnica Ritska crnica - Solonec - Solonak
Lesiv. zem. u pseudooglejavanju
Figure 1: Soil map of Serbia and Monte Negro
Karta 5. Pedoloka karta Republike Srbije i Crne Gore
52
3.4. Reljef i erozija
Reljef Srbije karakterie izraena sloenost nastanka i raznovrsnost morfolokih
oblika. Za formiranje osnovnih crta bilo je presudno delovanje unutranjih sila i
stvaranje endogenih oblika reljefa-tektonskog i vulkanskog. Tako formirani oblici
dalje su bili izloeni delovanju spoljnih sila i nastanku egzogenih oblika reljefa.
Tokom poslednjih vekova prirodnim agensima pridruuje se i ovek sa svojim
aktivnostima, kojima esto remeti i transformie prirodne egzogene procese, kao
i oblike koje oni stvaraju. Istovremeno se formiraju oblici reljefa nastali ljudskim
radom, tzv. antropogeni reljef.
Savremeni reljef Srbije moe se posmatrati kao rezultat antagonistikog
delovanja spoljnih i unutranjih sila kojima se veoma aktivno prikljuuje i ovek.
3.4.1. Egzogeni reljef
Meu egzogenim oblicima reljefa Srbije fluvijalni reljef je najizrazitiji i prostorno
najzastupljeniji. U njegovom formiranju i razvoju uestvovala je (i dalje uestvuje)
hidrografska mrea. Reni slivovi, kao najvei oblici rene erozije u Srbiji svrstavaju
se u tri morska sliva (crnomorski, jadranski i egejski). Etape u razvoju renih slivova
oznaene su formiranjem serije fluvijalnih povri, iji se broj razlikuje od sliva do
sliva (u slivu Morave 21 povr, u slivu Resave 4 povri). Takoe su razliite i njihove
visine i kreu se od 110 do 1.820 metara.
Drugi markantan oblik fluvijalne erozije su rene doline koje karakterie velika
morfoloka raznolikost. U panonskoj niziji one imaju prostrana dna i slabo izraene
dolinske strane, najee bez izrazitijih renih terasa (Tisa, Begej, panonski deo doline
Dunava, Sava). Suprotnost ovome predstavljaju rene doline u planinskim oblastima
koje su duboko useene, esto u vidu klisura (erdapska klisura, Rugovska klisura,
Svrljika klisura, Sievaka lisura, Grdelika klisura). U ovim klisurama su dolinske
strane gotovo vertikalne, a dna dolina izuzetno uska, zbog ega se ovakve doline ili
njihovi delovi nazivaju kanjonskim dolinama (Lim, Uvac, Drina, Resava).
Izvor: Geoloki zavod NRS, Odeljenje za inenjersku hidrogeologiju, 1955. godina
Slika 1. Klisura Brnjarske reke (Grdelika klisura) useena u sivim pearima
53
Grdelika klisura na Junoj Moravi duga je 30 km i iroka proseno oko 350
m. Reka je useena u kristalastim kriljcima pa je klisura podlona eroziji. Dolinske
strane su strme, a umska vegetacija osiromaena i degradirana, te je klisura poznata
po bujinim pritokama i razvijenoj eroziji.
U svom srednjem toku reka Juna Morava ulazi kod varoice Vladiinog
Hana u 28 kilometara dugu klisuru koja se zavrava kod varoice Grdelice, po
kojoj je i dobila ime. U tom delu reka Juna Morava prima sa desne strane 77, a sa
leve strane 66 bujinih tokova. Meu ovima ima bujinih tokova razliitih tipova
i kategorija, od vrlo malih (u obliku vododerina), neznatnih slivnih povrina, ali
esto vrlo opasnih podrivaa, do bujinih reka koje se istiu razornom snagom.
Proseno je svaki duni kilometar ove klisure napadnut sa pet bujinih tokova.
Takva uestalost bujinih tokova ve sama po sebi ukazuje na intenzivni razvoj
erozionih procesa u ovom podruju.
3.4.2. Kraki reljef
Od ukupne teritorije Srbije rasprostranjenje krenjakih terena na kojima je
zastupljen kraki reljef ogranieno je na 9,6%. Uglavnom su to planinski tereni
istone i zapadne Srbije u sklopu Karpatsko-balkanskih i Dinarskih planina. Kraki
reljef je najveim delom razvijen u mezozojskim krenjacima. Serija povrinskih
krakih oblika izgraena je u zavisnosti od debljine krenjake serije koja varira od
20-700 metara, njenog odnosa prema podinskoj seriji i jezerskim sedimentima, kao
i koliine autohtonog materijala.
krape i kamenice su, kao najsitniji kraki oblici, malo zastupljene, obzirom
da su krenjaki tereni Srbije retko goli. Nasuprot ovome vrtae su veoma brojne i
morfoloki raznolike. Prema D. Gavriloviu (1982) najbrojnije su na horizontalnim
i blago nagnutim terenima i broj im se kree ak do 50 na 1 km2. Rasprostranjene
su na Tresibabi, Suvoj planini, Beljanici, Giljevi (karta 2).
Foto: M. Ratkni
Slika 2. Vrtae na Giljevi
54
Uvale i kraka polja u Srbiji, za razliku od Dinarskog krasa, imaju poligenetski
fluvijalno-kraki karakter. To su u stvari delovi renih dolina, koje su aktivnou
krake erozije morfoloki izmenjene i pretvorene u vee krake depresije uvale
(Kuaj, Beljanica, Tara, Javor, Peter) i kraka polja (Petersko polje, Odorovako
polje).
Kraki reljef Srbije karakterie se i bogatstvom podzemnih krakih oblika od
kojih je do sada ispitano preko 1.000. To su manji speleoloki objekti i preko 80%
njih ima duinu do 100 metara. Prema dosadanjim speleolokim ispitivanjima
peinski sistem kanjona Uvca dug je 6.185 m i najdui je u Srbiji.
Prema vremenu nastanka podzemni kraki oblici, kao i kraki reljef Srbije
uopte su mladi, jer su preteno stvarani u kvartaru.
3.4.3. Procesi i oblici raspadanja stena, vodne erozije i klienja
Aktivnost grupe recentnih procesa koji uestvuju u savremenom razvoju
reljefa Srbije ogleda se u formiranju raznovrsnih mikro oblika. Mehanikim i
hemijskim raspadanjem stena, prvenstveno na povrinama koje su izgraene od
vrstih stena (krenjak, dolomit, granit i sl.) stvaraju se razliiti oblici ostenjaka,
prozoraca, blokova, kupa, sipara i dr.
Pod uticajem gravitacije, niz nagibe i padine u reljefu pokreu se komadi
stena razliite veliine ili povrinski rastresiti slojevi, ime se stvaraju klizita ili
urvine. U reljefu Srbije posebno su zastupljeni oblici urvinskog reljefa (po pravilu
u neogenim terenima).
Izvor: Geoloki zavod NRS, Odeljenje za Izvor: Geoloki zavod NRS, Odeljenje za
inenjersku hidrogeologiju, 1955. godina inenjersku hidrogeologiju, 1955. godina
Slika 4. Ekscesivni procesi linearne
Slika 3. Klizite u Sejakoj reci (Desna
erozije u Panevljanskom potoku
pritoka Krevike reke, Grdelika klisura)
(Cerkalska dolina)
Povrinskim i linearnim oticanjem padavina nastaje serija razliitih oblika
vodne erozije, kao to su: erozione brazde, vododerine, jaruge, deluvijum i
plavine.
55
3.4.4. Glacijalni reljef
Glacijalni reljef u Srbiji ima fosilni karakter i njegovi oblici su zastupljeni
na najviim planinama Srbije. Prostorno je ogranien na veoma male povrine
visokoplaninskog podruja. Najizrazitiji je na Prokletijama, gde je zastupljen sa
vie cirkova i nekoliko markantnih valova (Peske Bistrice, dug 25 km, Deanske
Bistrice 20 km, Loanske Bistrice 12 km i Erenika 14 km), uz prisustvo velike
koliine morenskog materijala.
Na severnim padinana are prisutan je sa oko 30 cirkova i nekoliko kraih
valova duine 2-3 km (J. Cviji 1911.; Lj. Menkovi 1990.). Morenski materijal se
javlja u obliku cirknih i eonih morena.
Na Goliji, Kopaoniku, Suvoj i Staroj planini glacijalni reljef je znatno slabije
izraen, a predstavljen je malim cirkovima koji su nastali snenikom, a ne
glacijalnom erozijom.
3.4.5. Eolski reljef
Eolski reljef je prostorno ogranien na vojvoansku ravnicu i Podunavlje.
Predstavljen je iskljuivo akumulativnim oblicima koji su uglavnom fosilnog
karaktera. Ovi oblici nastali su akumulacijom lesa i peska u obliku prostranih lesnih
zaravni i peara.
Akumulacijom peska nastale su dve velike peare Deliblatska (636 km2) i
Bajsko-Subotika (250 km2). U Podunavlju postoji nekoliko manjih pearskih
oaza: Ramsko-Zatonjska, Graditanska i Poeenska, pred ulazom u erdapsku
klisuru i Kladovska, Radujevaka i nizvodno od nje Negotinska peara.
3.4.6. Antropogeni reljef
Najvei antropogeni uticaj na evoluciju reljefa Srbije izraen je u zadnjih 150
godina i ogleda se kroz modifikovanje prirodnih geomorfolokih procesa i stvaranje
antropogenog reljefa.
Aktivnou vodne erozije, koja je potencirana antropogenim delovanjem,
dolazi do stvaranja serije erozivnih i akumulativnih oblika. Slino je i kod pojava
klienja terena, kojima je takoe glavni uzrok ljudska aktivnost, tako da se moe
rei da ovakvi oblici imaju prirodno-antropogeni ili poligenetski karakter.
Antropogeni oblici reljefa nastaju radom oveka, a rezultat ovih aktivnosti u
Srbiji su velike depresije u zonama eksploatacije mineralnih sirovina. Akumulacijom
raskrivke na odlagalitima nastali su akumulacioni kupasti oblici visoki vie
desetina metara (antropogeni reljef kolubarskog, kosovskog i kostolakog basena
lignita, kao i borsko-majdanpekog basena bakra).
56
Tabela 17. Hipsometrija povrine reljefa SR Srbije
Hipsometrijski Povrina Srednja
% %
pojas u m km2 NV
Vojvodina
0-200 20.968 97.5 63.9
200-500 517 2.4 2.3
500-1.000 21 0.1 0.1
iznad 1.000 - - -
21.506 100.0 24.3 107
Kosovo
0-200 - - -
200-500 2.113 19.4 9.3
500-1.000 6.287 57.8 27.1
iznad 1.000 2.487 22.8 26.0
10.887 100.0 12.3 785
Centralna Srbija
0-200 11.849 21.2 36.1
200-500 20.082 35.9 88.4
500-1.000 16.938 30.2 72.8
iznad 1.000 7.099 12.7 74.0
55.968 100.0 63.4 516
Republika Srbija
0-200 32.817 37.1
200-500 22.712 25.7
500-1.000 23.246 26.3
iznad 1.000 9.586 10.9
88.361 100.0 100.0 446
Izvor: Sretenovi Lj., (1970)
Kategoriji antropogenog reljefa pripadaju i oblici reljefa nastali kao posledica

reavanja vodoprivrednih problema (kanali hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav,
ukupne duine 960 km).
Najvii vrh Srbije, eravica (Prokletije) visok je 2.656 m, dok se najnia taka
na teritoriji Srbije nalazi na uu Timoka u Dunav, na visini od 30 m. Visinska
razlika izmeu ovih taaka iznosi 2.626 m. Najveu povrinu reljefa Srbije zahvata
pojas od 200 do 500 metara nadmorske visine 35,9%. Pojas od 500 do 1.000
metara nadmorske visine zauzima 30,2%, a iznad 1.000 metara 12,7%. Nadmorske
visine od 0 do 200 metara zastupljene su sa 21,2%, a srednja nadmorska visina
povrine reljefa iznosi 516 metara.
Iako je reljef Srbije preteno brdsko-planinski, opti klimatski uslovi
dozvoljavaju biljnu proizvodnju u najveem delu Srbije.
Sa privredno-proizvodnog stanovita ratarskom rejonu pripadaju visine do
500 metara. Sledei ratarsko-voarski rejon dopire sve do 1.000 metara, a iznad tog
pojasa se nalazi zona uma.
57
Tabela 18. Povrina Republike Srbije prema visinskoj klasifikaciji reljefa
Nisko-planinski Srednji i visoko
Nizijski reljef Brdski reljef Ukupno
Podruje reljef planinski reljef
km2 % km2 % km2 % km2 % km2 %
Vojvodina 20.968 97,5 517 2,4 21 0,1 - - 21.506 100
Kosovo - - 2.113 19,4 6.287 57,8 2.487 22,8 10.887 100
Centralna
11.849 21,2 20.082 35,9 16.938 30,2 7.099 12,7 55.968 100
Srbija
R Srbija 32.817 37,1 22.712 25,7 23.246 26,3 9.586 10,9 88.361 100
Izvor: Sretenovi Lj., (1970)
Reljef Srbije zahvata veoma razliite makrooblike, od nizije do visoko

planinskog reljefa, pri emu je svaka kategorija reljefa zastupljena na veoj
povrini. Reljef ue Srbije sastoji se najvie od brdovitog terena 35,9%, to sa
niskoplaninskim zemljitem iznosi 66,1%.
Tabela 19. Struktura nagiba
Nagib 0-200 m Ukupno
% 200 -500 m % 500 -1.000 m % Preko 1.000 m % %
2
Stepeni km km2
0-2 25.095 86,6 1.457 5,0 2.372 8,2 48 0,2 28.952 32,8
2-5 149 14,3 542 50,7 362 35,0 - - 1.036 1,2
5-10 1.762 30,3 2.791 47,5 1.272 21,7 50 0,5 5.875 6,6
10-15 2.283 16,8 5.845 43,1 3.504 26,1 1.922 14,0 13.554 15,3
15-20 2.665 24,5 3.452 31,8 3.850 35,7 864 8,0 10.831 12,2
20-25 317 3,5 2.736 34,2 3.799 47,3 1.138 15,0 7.990 9,0
25-30 228 2,4 3.366 35,6 3.439 36,4 2.373 25,6 9.406 10,7
30-35 272 3,0 2.156 26,2 3.529 42,8 2.292 28,0 8.249 9,4
35-40 45 2,0 315 13,8 1.104 48,5 807 35,7 2.271 2,6
40-45 1 0,5 89 45,2 15 7,6 92 46,7 197 0,2
Izvor: Sretenovi Lj. (1972)
3.4.7. Erozija
Imajui u vidu injenicu da se zemljita u prirodi veoma sporo obrazuju, a
ovekovim nesavesnim gazdovanjem brzo unitavaju, treba se ponekad zapitati
kako dalje.
Degradacija zemljita erozijom obuhvata eroziju vodom i eroziju vetrom,
a posledice su gubitak povrinskih slojeva zemljita, deformacije terena, pojava
dina, greda i sl. Erozija je prirodna pojava koja je postojala i pre pojave ljudi, ali
su ljudi svojim aktivnostima na mnogim mestima ubrzali erozione procese. Tako
je za pojam prirodne erozije prihvatljiv termin dozvoljeni gubici zemljita, to
oznaava nivo erozije zemljita koji omoguava visok stepen ekonomine i trajne
produktivnosti useva. (Wischmeier, Smith, 1978), a za eroziju koju potpomau
ovekove aktivnosti esto se koristi izraz antropogena erozija.
Erozija moe dovesti do znaajnog smanjenja plodnosti, pa ak i gubitka
zemljita, posebno u zemljama gde se neplanski obavlja sea uma.
58
Sa stanovita poumljavanja i poljoprivredne proizvodnje najvaniji su sledei
oblici erozije:
- pluvijalna erozija na nagnutim terenima pod uticajem vode koja potie od
atmosferskih taloga;
- eolska erozija, odnoenje peska i drugih sitnih nekoherentnih estica vetrom;
- irigaciona erozija (od vode za navodnjavanje) i
- sufozija (erozija zemljita izazvana kretanjem podzemne vode ili povrinske
koja se infiltrira u zemljite).
3.4.7.1. Erozija vodom
Uglavnom je karakteristina za zemljita na nagibima. to je vea koliina i
jai intenzitet padavina, to su procesi vodne erozije izraeniji. Zemljita u podnoju
(koluvijalna zemljita) prihvataju zemljite odneto erozijom sa padina, tako da i
ona gube povoljna fizika svojstva, jer su najee zbijena i slabo propusna za
vodu. Erozija vodom takoe dovodi do ispiranja korenovog sistema, irenja semena
korova, utie na kvalitet povrinskih voda i dr.
3.4.7.2. Erozija vetrom
esto zvui manje opasno od erozije vodom. Meutim, esto u praksi nije
tako, jer se vetrom uglavnom odnosi najvredniji, najplodniji sloj zemljita. Erozija
vetrom je naroito izraena u ravniarskom podruju koje je bez vegetacije,
a njen intenzitet naroito zavisi od jaine, duine trajanja i pravca vetra. Poto
vetar uglavnom nosi estice veliine do 0,08 mm, logino je da su zemljita sa
veim procentom agregata ija je veliina preko 1 mm manje izloena eroziji, ali
se odlikuju manje povoljnom strukturom. Pored odnoenja estica zemljita, eolska
erozija uzrokuje i odnoenje semena, NPK materijala, zasipanje plodnih povrina
sterilnim materijalom (pesak), tete od zasipanja vodnih akumulacija, kanalske i
putne mree, naselja i drugih objekata.
U naoj zemlji, Vojvodina je najugroenija delovanjem eolske erozije, jer klima
pogoduje procesima dezertifikacije. Prisustvo jakih vetrova u prolenom i jesenjem
periodu, deficit vlage u zemljitu (oko 200 mm godinje), visoke temperature i
nezatienost poljoprivrednih povrina biljnim pokrivaem, neminovno dovode
do ove pojave. Zemljita na podruju Vojvodine spadaju u kategoriju veoma
erodibilnih i podlonih procesu deflacije, emu doprinosi i stvaranje prakastog
sloja na oraninim povrinama primenom savremene agrotehnike. Pored odnoenja
finih estica zemljita, vetar, posebno ako je jaeg intenziteta, oteuje biljke
mehaniki, to moe prouzrokovati oboljenja biljaka na mestima oteenja ili
poleganje useva.
3.4.7.3. Osnovni inioci erozije zemljita vodom i vetrom
Fiziko geografski faktori

Erozija zavisi od velikog broja fiziko-geografskih i antropogenih faktora,
pa se za sagledavanje uzroka sadanjeg stanja erozije u Srbiji analiziraju sledei
59
inioci: geoloki sastav, reljef, klima i biljni pokriva, odnosno nain korienja
zemljita.
Uticaj geolokog sastava na vodnu eroziju izraen je kroz otpornost stena,
koja uslovljava intenzitet vodne erozije i njihovu vodopropustljivost, koja odreuje
vrstu erozije. Neotporne stene (kristalasti kriljci, flini sedimenti) zahvataju
82,8% Srbije, a otporne (krenjak, dolomit, dacit, andezit, granit, dijabaz, gabro)
17,2%. Kod veoma propustljivih stena (krenjako-dolomitske formacije) nema
vodne erozije, dok su stene osrednje i slabe vodopropustljivosti (kristalasti kriljci,
laporci, peari i sl.) podlone vodnoj eroziji.
Reljef Republike Srbije prua povoljne uslove za razvoj vodne erozije, to
proizilazi iz injenice da ravniarskom delu pripada samo 29,39%, dok valovitom,
brdskom i planinskom delu pripada 70,61% ukupne povrine (tabela 20). Energija
reljefa je jako izraena, a manifestuje se kroz nagib topografske povrine, dubinu
erozionog bazisa, kupiranost terena i sl.
Teritorija Srbije se prema nagibu moe podeliti u dve kategorije povrina.
U prvu kategoriju spadaju sve nagnute povrine sa padom preko 5%, koje su
zahvaene erozijom razliitog intenziteta, u zavisnosti od veliine nagiba, duine
padine, naina iskoriavanja zemljita (vegetacioni pokriva) i dr.
U drugu kategoriju spadaju povrine iji je nagib manji od 5% i zahvaene su
najslabijom kategorijom vodne erozije (vrlo slaba), eolskom erozijom ili se na tim
povrinama odvija proces akumulacije nanosa od vodne erozije (prostrane ravnice,
aluvijalne ravni, kasete izmeu odbrambenih nasipa od poplava itd.).
Tabela 20. Karakteristike reljefa Srbije
Ravnice sa padom do 5% Tereni sa padom iznad 5%
Republika
km2 % km2 %
Srbija
25.969,00 29,39 62.392,00 70,61
Izvor: orevi M., Jovanovski S., 1987
Klimatski faktori znaajni za razvoj procesa erozije su intenzitet, raspodela
i ukupna visina padavina, srednja godinja temperatura vazduha i temperaturne
razlike tokom dana i godine. Meutim, u Srbiji se podruja zahvaena ekscesivnim
procesima erozije ne poklapaju sa podrujima najveih koliina padavina, nego sa
podrujima na kojima su najmanje koliine padavina (sliv June Morave). U ovim
oblastima izraeni su svi negativni klimatski uticaji na vodnu eroziju, delovanje
ostalih faktora od kojih zavisi proces vodne erozije, od kojih je naroito izraen
neracionalni nain iskoriavanja zemljita.
Struktura korienja zemljita prikazana je u tabeli 21:
Tabela 21. Struktura korienja zemljita u Srbiji
Oranice i vinogradi Travnjaci i vonjaci ume Ostalo Ukupno
km2 % km2 % km2 % km2 % km2
39.790,0 45,0 18.560,0 21,0 23.497,2 26,6 6.513,8 7,4 88.361,0
Izvor: orevi M., Jovanovski S., 1987
60
Prikazana tabela potvruje da nain korienja zemljita favorizuje razvoj
erozionih procesa. Oko 45% ukupne povrine nalazi se pod oranicama i vinogradima,
to je vrlo ozbiljan problem, pogotovo ako se ima u vidu da u Srbiji (bez Vojvodine)
36,9% od ukupne povrine zauzimaju oranice i vinogradi. Najvei deo oranica i
skoro svi vinogradi nalaze se na nagnutim padinama brdsko planinskog regiona,
velikim delom na nagibima takvim da zemljite nije pogodno za obradu svake
godine. Takve povrine su zahvaene procesima jake erozije i zemljita su dovedena
do pune proizvodne iscrpljenosti. Loem stanju doprinosi i nain obrade, jer se jo
uvek vri oranje niz nagib, uz primenu slabe agrotehnike itd.
Slina situacija je i u kategoriji travnjaka (livade i panjaci) i vonjaka, jer
najvei deo povrina ine degradirani panjaci ili iscrpljene livade i vonjaci,
najee pod ljivom, koji slue za ispau. Znatan deo ovih povrina zahvaen je
procesima jake povrinske i jaruaste erozije, potpuno ili delimino pretvoren u
goleti, mada se i dalje po statistici vode kao panjaci.
Veliki problem predstavlja to su izvesne povrine pod degradiranim umama
i umskim zemljitem esto zahvaene jakim i ekscesivnim procesima erozije i
pretvorene u tipine goleti, ali se statistiki vode kao ume. Na ouvane ume, koje
imaju adekvatnu zatitnu ulogu otpada 61,7% od ukupne povrine pod umom.
(Lazarevi R., 2009).
Od ukupne umske povrine privatne ume zauzimaju 48,4%, a javljaju se u
obliku manjih povrina najee na donjim delovima padina, tako da ne pruaju
zatitu od voda koje dolaze iz pojasa iznad uma. Adekvatnu zatitu od vodne erozije
pruaju samo vei umski kompleksi, koji su uglavnom u dravnom posedu.
Znaaj naina korienja zemljita za intenzitet erozije je veliki, da se sa
pravom govori da je ubrzana erozija antropogenog porekla.
Antropogeni faktor
ovek svojim delovanjem u poljoprivredi, umarstvu i drugim privrednim
granama esto izaziva poremeaje u vegetacionom pokrivau, stabilnosti i strukturi
zemljita i doprinosi razvoju erozionih procesa.
Razlog za intenziviranje procesa erozije od strane oveka treba traiti pre
svega u tome sto nema jasne podele izmeu umskog i poljoprivrednog zemljita,
te se vrlo esto za poljoprivrednu proizvodnju koriste zemljita na padinama sa
velikim nagibom, esto i preko 25%, to uslovljava intenzivno erodiranje zemljita.
Naalost, za razliku od drugih zemalja u kojima postoje propisana pravila o nainu
iskoriavanja zemljita u zavisnosti od nagiba padine u cilju spreavanja erozije,
u naoj zemlji ne postoje. Dalje, ovek pospeuje procese erozije neadekvatnim
gazdovanjem umama, nestrunim trasiranjem komunikacija koje gradi,
neadekvatnim lociranjem industrijskih i drugih privrednih objekata, gajenjem
prevelikog broja stoke na maloj povrini itd.
Sa druge strane, primenom kompleksnih protiverozionih radova i mera ovek
utie na smanjenje intenziteta ili zaustavljanje procesa erozije.
61
3.4.7.4. Erozija zemljita u Srbiji
Procesima erozije razliitog intenziteta ugroeno je preko 86% povrine
Srbije, to je uslovljeno:
- Brdsko-planinskim reljefom (veliki padovi i velike visinske razlike)
- Razvijenom hidrografskom mreom
- Visokim ueem erodibilnih stena
- Postojanjem degradiranog zemljita
- Devastiranim biljnim pokrivaem
- Klimom, koja negativno deluje preko neravnomernog rasporeda padavina,
dugih letnjih sunih perioda sa padavinama visokog intenziteta itd.
- Neracionalnim iskoriavanjem zemljita.
Prikaz stanja vodne erozije u Srbiji dat je u tabeli 22.
Tabela 22. Stanje erozije u Srbiji
Povrina Zahvaeno erozijom Akumulacija nanosa
Podruje
km2 km2 % km2 %
Centralna Srbija 55.976,00 50.477,91 90,18 5.498,09 9,82
Vojvodina 21.516,14 15.553,40 72,29 5.962,74 27,71
Kosovo 10.887,00 10.323,12 94,82 563,88 5,18
R Srbija 88.379,14 76.354,43 86,39 12.024,71 13,61
Izvor: Karta erozije SR Srbije Tuma, 1983
Trajni gubici nanosa na podruju Srbije iznose 9.350.764,78 m3 god-1 ili 122,46
m km-2god-1, tako da se od ukupne koliine proizvedenog nanosa nepovratno gubi
3
25,10%. Ako se navedena masa pretvori u hektare (debljina sloja 20 cm), onda Srbija
godinje gubi 4.675,30 ha. Iz toga proizilazi da se povrina Srbije proseno sniava
za 1 m svakih 8.083 godina, a Srbija van pokrajina za 6.250 godina (Lazarevi R.,
2009).
Tabela 23. Produkcija i transport nanosa
Produkcija nanosa Transport nanosa
Podruje
3 -1 3 -2 -1 3 -1
m god % m km god m god % m3 km-2god-1
Centralna Srbija 33.413.226,59 89,70 661,94 8.288.517,83 88,64 164,20
Vojvodina 1.266.499,03 3,40 81,34 97.247,95 1,94 6,25
Kosovo 2.570.248,12 6,90 249,98 964.998,90 10,32 93,48
R Srbija 37.249.974,74 100,00 487,86 9.350.764,78 100,00 122,46
Izvor: Karta erozije SR Srbije Tuma, 1983)
Uee pojedinih kategorija razornosti, odnosno jaine erozionih procesa u
koritu i slivu utvreno je na osnovu karte erozije Srbije, uraene po metodologiji S.
Gavrilovia (Gavrilovi S., 1972).
62
Tabela 24. Raspodela erozionih procesa u Srbiji
Povrina napadnuta erozijom
Kategorija Intenzitet erozionih procesa
km2 %
I Ekscesivna erozija 1.027,00 1,16
II Jaka erozija 11.675,83 13,21
III Srednja erozija 11.198,98 12,67
IV Slaba erozija 16.045,87 18,16
V Vrlo slaba erozija 36.407,35 41,20
Akumulacija 12.024,41 13,59
UKUPNO 88.361,00 100,00
Izvor: Kostadinov S., 1996
Na povrini od 12.024,41 km2 (13,59%) nema procesa erozije, ve se javlja
akumulacija erozionog nanosa (tabela 24). Procesi erozije, kategorisani u I, II i III
kategoriju razornosti predstavljaju povrine i bujine tokove na kojima se ovi procesi
odvijaju veim intenzitetom, gde se koeficijent erozije, prema S. Gavriloviu, kree
od Z=0,41-1,50 i vie (Gavrilovi S., 1972), pri emu se specifina produkcija
nanosa kree od 900 do 4.600 m3km-2god-1, u zavisnosti od podruja.
Procesima slabe erozije zahvaeno je 18,16%, a vrlo slabe 41,20% teritorije
Republike Srbije. Na ovim povrinama koeficijent erozije kree se od 0,01 do 0,40,
a specifina produkcija nanosa ne prelazi 400 m3km-2god-1, a negde je i manja (ide
ispod granice za normalnu geoloku eroziju od 100 m3km-2god-1).
Povrine zahvaene ekscesivnom erozijom prostorno su najmanje zastupljene
i uglavnom su pod jakom linearnom erozijom na neotpornim stenama. Po pravilu
su to goleti, koje treba poumljavanjem i primenom razliitih biolokih i tehnikih
mera sanirati (delovi slivova Pinje, Trgovikog Timoka, Banjske reke, Vlasine).
Znatno je vee rasprostranjenje jake erozije, koja je prvenstveno zastupljena na
obradivim povrinama veih nagiba. Jakom erozijom posebno su napadnuti slivovi
June Morave i njenih pritoka, Ibra, deo umadije i Stig. To su tereni izgraeni od
rastresitih neogenih sedimenata i kriljastih stena, vrlo pogodnih za razvoj procesa
erozije.
Povrine ugroene srednjom, slabom i vrlo slabom erozijom su potencijalno
opasna podruja zbog mogunosti intenziviranja ovih procesa. Uopteno, u Srbiji
intenzitet i prisustvo procesa erozije rastu od severa ka jugu i od zapada ka istoku,
dostiui svoj maksimum u istonoj i jugoistonoj Srbiji ( Lazarevi R., et. al.,
1978 g.).
Karta erozije Srbije ukazala je da preovlauje tendencija smirivanja i
stagnacije erozije zemljita. Njeni autori ovo tumae iseljavanjem stanovnitva
iz najugroenijih oblasti i viih predela ka niim, mehanizacijom poljoprivrede
i sl. "Na taj nain zaustavljena je vekovna ekspanzija stanovnitva i smanjen je
pritisak ljudi i stonog fonda na zemljite brdsko-planinskog regiona, koji je bio
izloen najjaim procesima erozije." (Karta erozije SR Srbije - Tuma, 1983). Na
isti nain delovale su i protiverozione mere biolokog, tehnikog i administrativnog
karaktera.
63
4. potencijalna vegetacija, ekoloka
(tipoloka) klasifikacija I DEGRADACIONE FAZE U
UMAMA1
Pravilan izbor vrsta i uspeno poumljavanje ne moe se izvesti bez

poznavanja prirodne umske vegetacije datog podruja ili lokaliteta. Mnoga
neuspela poumljavanja u prolosti i ranije ili kasnije propadanje kultura nastali
su zbog unoenja domaih i stranih vrsta na neodgovarajua stanita. Zbog toga
je neophodno pre plana poumljavanja izvriti definisanje prirodne potencijalne
vegetacije, ili, jo sigurnije, potpunih umskih ekosistema, da bi se na osnovu njih
izvrio pravilan izbor taksona i tehnologije poumljavanja (Tomi, Z., 2004).
4.1. Potencijalna umska vegetacija
Potencijalna umska vegetacija definie se na osnovu optih zakonitosti
zoniranja vegetacije u razliitim biljno-geografskim regijama ue Srbije (Tomi, Z.,
2004). Vegetacija se, po novijim naunim gleditima, deli na: zonalnu (klimazonalnu
klimatogenu i klimaregionalnu), uslovljenu regionalnom makroklimom na
plakornim poloajima manjih nadmorskih visina, ili klimaregionalnim pojasevima
na veim nadmorskim visinama; ekstrazonalnu, koja predstavlja neto izmenjenu
varijantu klimazonalne ume iz susednog flornogeografskog regiona; azonalnu,
koja je uslovljena nekim drugim (uglavnom ekstremnim) staninim faktorom, a ne
regionalnom makroklimom i prostire se kroz vie zona; intrazonalnu, koju takoe
uslovljava neki stanini faktor u ekstremu, ali je ogranienog rasprostranjenja
unutar samo jedne zone.
Klimazonalne klimatogene ume su na prvi pogled uniformne za celu Srbiju
i predstavljene zajednicom sladuna-cera Quercetum frainetto-cerridis Rudski
1949. (sveza Quercion frairnetto Ht 1954.). Meutim, zajednica sladuna i cera na
svom irokom arealu ima nekoliko geografskih varijanti, od kojih su 2 lokalizovane
na uu Srbiju I smatraju se posebnom regionalnom zonalnom vegetacijom:
-U umadiji, delu istone Srbije i centralnoj Srbiji klimatogena je tipina
zajednica sladuna i cera Quercetum frainetto-cerridis Rudski 1949.
-U Timokoj krajini, delu istone i jugoistonoj Srbiji klimazonalna je
termofilnija varijanta ume sladuna i cera sa grabiem Quercetum frainetto-cerridis
Rudski 1949. var. geograf. Carpinus orientalis ( Knapp 1944) B. Jovanovi 1956.
-Za zonalnu umu krajnje severoistone Srbije u Negotinskoj krajini smatra
se monodominantna uma sladuna Quercetum frainetto B. Jovanovi 1982.
1
Prof. dr Zagorka TOMI, dr Ljubinko RAKONJAC, dr Mihailo RATKNI, mr Sneana
STAJI
65
-Na severozapadu, u mavansko-pocerskom regionu, koji predstavljaprelaznu
ilirsko ilirsko-mezijsku provinciju i na bilu Fruke Gore, javlja se, na plakornim
poloajima manjih nadmorskih visina, mezofilna zajednica kitnjaka i graba vrlo
slina ilirskoj zonalnoj umi Querco-Carpinetum illyricum Ht et al.1974.
-U panonskoj umo-stepskoj zoni nema klimatogenih uma na veim
povrina-ma, ve su to "umarci" manje sastojine kserotermnih zajednica raznih
hrastova iz sveza Quercion pubescentis-petraeae Br.-Bl.1931. i Aceri tatarici-
Quercion Zol. et Jak.1956.
Klimaregionalni pojas bukovih i bukovo-jelovih uma sveza Fagion
moesiacae Blei et Lakui 1976. sa teitem u planinskom regionu, vrlo je
dobro izraen i prilino homogen na teritoriji cele Srbije. Deli se na 4 podpojasa
(podsveze) u odnosu na razliite nadmorske visine: Helleboro odori-Fagenion
moesiacae So et Borhidi 1960. (syn: Fagenion moesiacae submontanum
Jov.1976.); Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp 1942. (syn: Fagenion moesiacae
montanum Jov.1976.); Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanovi 1976. i Aceri
heldreichii-Fagenion moesiacae B. Jovanovi 1957. (syn: Fagenion moesiacae
subalpinum Jov.1976.).
Subalpijski pojas etinarskih uma je razvijen u uslovima hladne i vlane,
borealne klime, na nadmorskim visinama izmeu 1.300-1.400 i 1.800-1.900 m i
u njemu dominiraju ume smre sveza Vaccinio-Piceion Br.-Bl. 1939. Pojas se
deli na dve podsveze podpojasa nii i vii: Abieti-Piceenion Br.-Bl. 1939. i
Vaccinio-Piceenion Oberdorfer 1957.
U Metohiji, koja se florno-geografski u znatnoj meri razlikuje (skardsko-pindska
provincija), u subalpijskom regionu javljaju se na krenjacima i serpentinitima
ume munike sveza Pinion heldreichii Ht 1946 na nadmorskim visinama od
1.400-1.800 m. Izvan Metohije ume munike se fragmentarno sreu u Negbini i na
Ozren-planini kod Sjenice.
Drugi na endemoreliktni visokoplaninski bor molika se takoe javlja samo u
Metohiji na silikatnim stenama Prokletija, ar-planine i Mokre gore u okviru sveze
Pinion peuces Ht 1950., moda mestimino u jugoistonoj Srbiji.
Visokoplaninska bunasta vegetacija zastupljena je na visinskoj granici
drvea, iznad 1.800 m nadmorske visine. Predstavljena je bunastim zajednicama
etinarskih i nekih liarskih vrsta, a definisane su 2 sveze i 2 reda: Pinion mugo
Pawlowski 1928.; Juniperion sibiricae Br.-Bl-1939.; Vaccinietalia Lakui 1979.
i Adenostiletalia G. Br.-Bl. et J. Br.-Bl. 1931.
Ekstrazonalne kserotermne listopadne ume submediteranskog tipa javljaju
se na toplim ekspozicijama i jaim nagibima u brdsko-planinskom regionu. U
najveem delu Srbije od centralne (granica na Ibru) do istone i jugoistone,
ekstrazonalne kserotermne ume grabia su pripadnici sveze Syringo-Carpinion
orientalis Jakuch 1959. i najee su predstavljene raznim zajednicama grabia
(Carpinus orientalis).

66
Ekstrazonalne mezofilne ume srednjeevropskog tipa, koje pripadaju svezi
Carpinion betuli Ht (1950) 1963., razlikuju se od zonalnih kitnjakovo-grabovih uma
ilirske provincije po veem ueu stepskih i mezijskih kserotermnih elemenata.
Javljaju se u senenim sveim dolinama i na hladnim ekspozicijama u nizini, ili na
irokim, zaravnjenim grebenima na granici brdskog i planinskog pojasa u obliku
mezofilnih zajednica kitnjaka i graba Querco petraeae-Carpinetum betuli Rudski
1949. (syn: Querco-Carpinetum moesiacum Rudski 1945.)
Higrofilne aluvijalne ume, kao azonalna vegetacija uslovljena dopunskim
vlaenjem, rasprostranjene su uglavnom u donjim tokovima reka, a vee povrine
zauzimaju u severnijim niim delovima Srbije.
ume vrba i topola (sveza Salicion albae So 1940.), kao i pionirske zajednice
bunastih vrba (sveza Salicion triandrae Mller- Grs 1958.) su manje-vie iste
u priobalju svih veih i manjih reka. Meutim, bunaste pionirske zajednice sive
vrbe (sveza Salicion elaeagni Aichinger 1933.) ograniene su na junije brdsko-
planinsko podruje, od serpentinita centralne Srbije do metohijskih planina.
U okviru movarnih higrofilnih uma barske ive i crne jove (Salicion cinereae
Mller-Grs 1958. i Alnion glutinosae Malcuit 1929.) takoe se primeuju neke
regionalne diferencijacije: u najveem delu Srbije crna jova se javlja u obliku
"drvoreda", uz vodotoke, a u Posavini, na manjim povrinama, nalaze se manje
umice jove na movarno-glejnim zemljitima. Na veim nadmorskim visinama,
u gornjim tokovima reka, zastupljene su mozaino male sastojine sive jove (sveza
Alnion incanae Pawlowski 1978.) i neke brdske varijante crne jove.
U centralnom delu poloja, neto manje izloenom uticaju poplavnih voda,
obrazuji se preteno lunjakove, "tvrde plavne ume" (sveza Alno-Quercion
roboris Ht 1938.), u okviru kojih takoe postoje regionalne razlike: u ravnom
Sremu, mavansko-pocerskom i posavo-tamnavskom podruju u irokom pojasu
se javljaju ume lunjaka-poljskog jasena, monodominantne ume lunjaka i ume
lunjaka-poljskog jasena-graba; u aluvijalnim ravnima Velike, June i Zapadne
Morave, Jasenice, Mlave i drugih reka u sredinjoj Srbiji, meovite ume lunjaka-
jasena se uglavnom direktno nadovezuju na ume lunjaka-graba, koje se nalaze
van domaaja poplavnih voda; u Negotinskoj krajini, koja ima najkontrastniju
klimu u Srbiji, javljaju se specifine zajednice lunjaka - maljavog poljskog jasena
(Fraxinus pallisae) i stepskog lunjaka (Quercus pedunculiflora).
Azonalna umska vegetacija brdskog i planinskog podruja, uslovljena
orografski, edafski ili orografsko-edafski, predstavljena je brojnim "trajnim
stadijumima" i vrlo raznovrsna:
U celoj Srbiji, na toplijim ekspozicijama u brdskom regionu javljaju se
kseromezofilne ume kitnjaka i cera sveza Quercion petraeae-cerridis Lakui
et B. Jovanovi 1980. Ove ume najee alterniraju sa brdskim bukovim umama
i zauzimaju june ekspozicije na nadmorskim visinama izmeu 400-800 m. U
okviru sveze formirane su monodominantne ume cera, meovite ume kitnjaka-
cera i monodominantne ume kitnjaka. Meutim, u junoj (naroito jugoistonoj i
67
jugozapadnoj) Srbiji granica rasprostranjenja ovih uma nalazi se ak na 1.400 m.,
te sve vei broj autora monodominantne kitnjakove ume smatra za klimaregionalni
pojas u tim delovima Srbije.
-U prelaznoj ilirsko-mezijskoj provinciji (sa granicom areala na Rudniku i
Kopaoniku), kao i u skardsko-pindskoj provinciji (Metohija), na krenjacima
brdsko-planinskog regiona, na nadmorskim visinama od 600-1.000 m, javljaju se
bazifilne ume crnoga graba sveza Fraxino orni-Ostryon carpinifoliae Tomai
1940. koje su mestimino (u refugijumima) reliktnog karaktera.
-Bazifilne ume borova na krenjacima, dolomitima i serpentinitima u
planinskom regionu od (400) 600-1.450 m takoe su zajednice azonalnog
karaktera. Ako su primarnog karaktera, u refugijumima, takoe su i reliktne. U
Srbiji su zastupljene dve sveze: Orno-Ericion Ht 1958. (ume gokog crnog bora
i belog bora na serpentinitu) isveza Pinion nigrae R. Lakui 1976. (ume crnog
bora na krenjaku).
-Acidofilne ume kitnjaka i pitomog kestena sveza Quercion roboris-
petraeae Br.-Bl. 1932. su azonalna vegetacija uslovljena vrlo kiselim zemljitima,
zastupljena na malom arealu u Metohiji i junoj Srbiji, ree i u zapadnoj.
-U ravniarskim i brdskim krajevima treba spomenuti i bunaste zajednice
ibljake koji se javljaju kao rubna (ivina) vegetacija umskih podruja.
Azonalna vegetacija u pojasu bukovih uma predstavljena je sa nekoliko sveza
i podsveza:
-ume gorskog javora i belog jasena sveza Fraxino excelsioris-Acerion
Fukarek 1968. mestimino su mozaino rasute u bukovom i bukovo-jelovom
visinskom pojasu, najee na nadmorskim visinama oko 1.000 m.
-ume bukve i crnoga graba podsveza Ostryo-Fagenion moesiacae B.
Jovanovi 1976. su kseromezofilne (mezotermne) zajednice rasprostranjene skoro
iskljuivo na krenjacima zapadne i jugozapadne Srbije i Metohije.
-ume bukve i meje leske - podsveza Fago-Corylenion colurnae Borhidi 1963.
su takoe kseromezofilne zajednice na krenjacima, ali u istonoj i jugoistonoj
Srbiji.
-Acidofilne ume bukve podsveza Luzulo-Fagenion moesiacae B. Jovanovi
1976. edafski su uslovljene. Javljaju se u vrlo irokom rasponu nadmorskih visina
od brdskog, preko planinskog, do subalpijskog pojasa na vrlo kiselim, ekstremno
kiselim i opodzoljenim kiselim smeim zemljitima.
Kao intrazonalna vegetacija u Srbiji javljaju se dve grupe zajednica, obe
uglavnom izgraene od zeljastih biljaka i karakteristine za Panonsku niziju i njen
obod: pearska vegetacija i slatine.
Posebna retkost bogate umske vegetacije Srbije su "reliktne" zajednice,
rasprostranjene u brojnim refugijumima preteno klisurama i kanjonima na
krenjaku. Njihova nalazita nisu uslovljena savremenim prilikama, ve istorijskim
razvojem vegetacije od tercijera, preko glacijalnog perioda do dananjih dana.
68
Termin reliktne zajednice treba shvatiti uslovno, poto nijedna od ovih zajednica od
tercijera do dananjih dana nije ostala neizmenjena sa istim floristikim sastavom,
fizionomijom i strukturom. Najpoznatije zajednice reliktnih vrsta u refugijumima
Srbije su ume: omorike (na Tari, u kanjonu Drine i Mileevke); crnoga bora
(klisura Jerme, Polom kod Zlota, Gole na Suvoj Planini, Kozje stene na Tari);
oraha i koprivia (erdap); polidominantne zajednice sa mejom leskom u istonoj
Srbiji; zajednice crnoga graba na krenjakim liticama u klisurama zapadne Srbije
i mnoge druge.
Koristei kao okvir zoniranje umske vegetacije Srbije, detaljno je prouena
potencijalna vegetacija za Petersku visoravan i izraena karta u razmeri 1:300.000
(Rakonjac, Lj. 2002).
Posmatrajui Petersku visoravan kao celinu, uoavaju se izvesne pravilnosti
zoniranja potencijalne vegetacije u visinske pojaseve, ali i vrlo razliiti pravci i
intenziteti degradacije u pojedinim kompleksima.
Najnie poloaje, u kotlinama na veim povrinama i du vodotoka na
manjim, zauzima higrofilna vegetacija (Salicetum purpureae, Salicetum incanae,
Alnetum glutinosae, Alnetum incanae i Alnetum glutinosae-incanae) na aluvijalnim
nanosima, glejnim zemljitima i pseudoglejevima. Ovo je azonalni tip vegetacije,
koji je podloan degradacijama do movarnih livada, ali sposoban da se po prestanku
delovanja oveka, progradacijom ponovo obnovi.
Sledei pojas ine potencijalne zonalne ume Querco-Carpinetum, do
nadmorske visine od oko 1.100 m, na smeim zemljitima i pseudoglejevima. One
su iverzibilnim procesima unitene i pretvorene u poljoprivredne povrine. Na
malom delu povrine, na krenjacima nepogodnim za poljoprivredu, ostaci uma
kitnjaka i graba zadrali su se u obliku ikara grabia. U ovaj pojas spada i azonalna
vegetazija krenjakih litica Ostryo-Pinetum illyricae.
Neto vee nadmorske visine, oko 1.000-1.200 m, zauzimaju u alternaciji
hrastove i bukove ume.
Na ultramafitskom kompleksu sve ekspozicije pripadaju zonalnoj umi
balkanskog kitnjaka (Asplenio cuneifoliae-Quercetum dalechampii) i azonalnoj
gokog crnog bora (Potentillo heptaphyllae-Pinetum goensis). Ova poslednja
je u kanjonu Duboice primarnog karaktera, a u zoni kitnjakovih i delimino
bukovo-jelovih uma, sekundarnog (kao jedna od prelaznih degradacionih stadija).
Poslednja stadija degradacije su, za obe zajednice, panjaci tipa Poetum molinieri i
Danhonietum calycinae i dr.
Na kompleksima kiselih silikatnih stena ovaj pojas zauzimaju u alternaciji
ume kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerridis) na junim ekspozicijama i
planinske bukove ume (Asperulo odoratae-Fagetum moesiacae silicicolum) na
severnim. Degradacija se odvija u umama kitnjaka i cera preko ikara leske, a
u bukovim preko pionirskih zajednica jasike-breze i jasike-breze-leske, do ikara
leske i panjaka Nardetum strictae i Festuco-Chrysopogonetum grylli.
69
Na krenjakom kompleksu, koji je degradiran do ireverzibilnih procesa, nije
moglo da se utvrdi eventualno, nekadanje postojanje hrastovih uma, tako da je ceo
pojas definisan kao potencijalna planinska uma bukve na krenjaku (Cephalanthero-
Fagetum moesiacae). Degradacija u ovoj potencijalnoj zajednici ide preko ikara
leske i stadijuma kleke do panjaka tipa Festucetum, Danthonietum calycinae,
Cariceto-Brometum erecti i dr. sve do skoro potpuno ogoljenih kamenjara.
Bukovo-jelove ume (Abieti-Fagetum moesiacae) su mozaino razvijene, na
nadmorskim visinama oko 1.100-1.300 m i ne bi se moglo sa sigurnou tvrditi da
ine oroklimatogeni pojas.
U okviru ultramafitskog kompleksa njihova degradacija ide preko pionirskih
zajednica crnog i belog bora, zatim stadije gloga i drugih bunova, do panjaka tipa
Agrostidetum (vulgaris) capilaris.
Na kiselim silikatnim podlogama degradacija bukovo-jelovih uma odvija se
preko jasikovo-brezovih ili istih brezovih uma, zatim leskara, do panjaka tipa
Festucetum fallacis i Festuco-Chrysopogonetum grylli.
Na ogoljenim krenjakim masivima nisu pronaeni tragovi bukovo-jelovih
uma. Tamo se na odgovarajuim nadmorskim visinama sreu samo ostaci
izdanakih bukovih uma, koji nagovetavaju ovaj pojas, ija bi se degradacija
odvijala istim tokom kao i u planinskoj bukovoj umi.
Oroklimatogeni pojas na nadmorskim visinama od 1.200-1.500 m zauzima
najvee povrine na Peteru i delimino u zapadnoj Srbiji. Ovaj pojas izgrauju
potencijalne bukovo-jelovo-smreve ume (Piceo-Fago-Abietetum). Degradacija
ove zajednice odvija se uglavnom preko sekundarnih uma beloga bora, koje su
prouene na velikom broju lokaliteta.
Degradacija bukovo-jelovo-smreve ume na kompleksu ultramafita odvija
se preko gokog crnog bora na toplim ekspozicijama, a preko belog bora i munike
na hladnim, do panjaka tipa Poeto molinieri-Plantaginetum carinatae, Halacsia
sendtneri-Potentilletum mollis i dr.
Na kiselim silikatnim kompleksima regresivna sukcesija poinje belim borom
i brezom, ponegde belim borom i jasikom, a zavrava se zajednicom borovnice i
panjacima tipa Nardetum strictae, Festucetum falacis i dr.
Na krenjakim masivima, osim ponekog usamljenog primerka smre i
izdanake, krljave bukve, na 1.200-1.500 m nadmorske visine, nema dosta tragova
po kojima bi se mogla ustanoviti regresivna sukcesija potencijalnih bukovo-jelovo-
smrevih uma. Pojedinani tragovi upuuju da ona ide od belog bora i jasike,
preko kleke, do panjaka tipa Festucetum, Danthonietum calycinae, Cynosuretum
cristati i dr.
Na povrinama nadmorskih visina od oko 1.500 m pa navie, kojih je malo
na prouavanom podruju, na bazinim podlogama potencijalnu vegetaciju ini
oroklimatogeni pojas munike (Pinetum heldreichi i s.l.). Tragovi munike naeni su
na ultramafitskom kompleksu, dok na krenjaku ostaju u domenu pretpostavki.
70
Na osnovu ekoloko-degradacionih nizova i na osnovu ekoloko-vegetacijskog
zoniranja prirodne vegetacije izraena je Karta potencijalne vegetacije, koja je
osnov za pravilan izbor vrsta prilikom poumljavanja i melioracije.
4.2. Ekoloka klasifikacija povrina predvienih za poumljavanje
Ekoloka klasifikacija i izbor vrsta za poumljavanje izvrena je samo za
povrine ve predviene za poumljavanje, jer se smatra da ovakve povrine imaju
prioritet, kako bi se smanjio proces erozije. Nesporna je injenica da i nepogodne
povrine za poumljavanje, a posebno goleti, takoe zasluuju znaajnu panju i
privoenje kulturi. Meutim, u dosadanjim uslovima njihovo poumljavanje nije
bilo ekonomski opravdano.
Prema analizi opteg stanja ekolokih faktora neobraslih povrina koji su
izvrili Jovi, N., et al. (1998) u 14 (od ukupno 17) umskih podruja centralne Srbije
kojima gazduje JP "Srbijaume": Jablanikom, Niavskom, Moravskom, Toplikom,
Timokom, Severnokuajskom, Junokuajskom, Gornjeibarskom, umadijskom,
Golijskom, Tarsko-zlatiborskom, Limskom, Podrinjsko-kolubarskom i Posavsko-
podunavskom (izuzeti su Junomoravsko, Rasinsko i Donjeibarsko umsko
podruje), konstatovano je da neobrasle povrine karakterie vrlo iroka skala
ekolokih uslova stanita, iz ega proistie i odgovarajua ekoloka klasifikacija.
Zastupljenost kompleksa (pojaseva) karakteriu sledei odnosi:
Neobrasle umske povrine sredinje Srbije zahvataju prostor svih sedam
pojaseva:
1. kompleks (pojas) aluvijalnih-higrofilnih uma
2. kompleks (pojas) kserotermofilnih sladunovo-cerovih i drugih
kserotermofilnih uma
3. kompleks (pojas) kseromezofilnih kitnjakovih, cerovih i grabovih uma
4. kompleks (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo-etinarskih uma
5. kompleks termofilnih borovih uma
6. kompleks (pojas) frigorifilnih etinarskih uma
7. kompleks (pojas) subalpijskih bunastih etinara i liara
Specifina stanita Ramsko-golubake peare (Severnokuajsko umsko
podruje) uslovila su izdvajanje i osmog kompleksa kompleksa travnih
formacija.
Neobrasle umske povrine koje odgovaraju umama pojasa mezofilnih bukovih
i bukovo-etinarskih tipova uma (Tomi, Z. i Jovi, N., 1990) (na njima bi
potencijalno trebalo da budu ovakve ume) zauzimaju od 19,52% analizirane
povrine (Tarsko-zlatiborsko podruje) do 84,71% povrine (Jablaniko
podruje). Po svojoj zastupljenosti neobraslih umskih povrina po umskim
podrujima slede ume drugog pojasa kserotermofilnih sladunovo-cerovih i
drugih kserotermofilnih tipova uma (Jovi, N., Tomi, Z., Jovi, D., 1991,
1996) sa 15,41% (u svim umskim podrujima izuzev u Tarsko-zlatiborskom
podruju), zatim sledi pojas kseromezofilnih kitnjakovih, cerovih i grabovih
tipova (kompleks 3) sa 12,99% uma u 12 umskih podruja (nema ga u
71
Tarsko-zlatiborskom i Posavsko-podunavskom umskom podruju) (Jovi,
N., Tomi, Z., Jovi, D., 1991, 1996). Sledi kompleks aluvijalnih-higrofilnih
uma (kompleks 1) koji je prisutan u 10 umskih podruja (Jovi, D. i sar.
1989/90, Jovi, N. i sar. 1981) i kompleks termofilnih borovih i hrastovih
tipova uma kompleks 5 (prisutan u 8 umskih podruja) (Tomi, Z., Jovi,
N., 1985). Ostali kompleksi (pojasevi) utvreni su u manjem broju umskih
podruja.
EKOLOKI DETERMINISANE POVRINE ZA POUMLJAVANJE

(Prema Jovi, N. et al. 1998)
1. KOMPLEKS ALUVIJALNIH HIGROFILNIH TIPOVA UMA

1.1. ume BELE VRBE i TOPOLE (Salicion albae So 1940) na
nerazvijenim aluvijalnim i glejnim zemljitima
- ume bele vrbe (Salicetum albae Issler 1936) na glejnim zemljitima,
vlanim, recentnim aluvijalnim nanosima
- ume bele i crne topole (Populetum nigrae-albae Slavni 1952)
na mozaiku razliitih recentnih aluvijalnih nanosa i semiglejnim
zemljitima
1.2. ume LUNJAKA i JOVE (Alno-Quercion roboris Ht 1938) na
semiglejnim zemljitima
- ume lunjaka i jasena (Querco roboris-Fraxinetum angustifoliae
Rudski 1949) na vlanim semiglejnim i nekim automorfnim
zemljitima
- ume lunjaka i graba (Carpino betuli-Quercetum roboris Ani
(59) Rau 1971 na livadskim crnicama (i njihovim lesiviranim
do pseudoglejnim varijantama), aluvijalnim smeim i drugim
zemljitima
2. KOMPLEKS (POJAS) KSEROTERMOFILNIH SLADUNOVO-
CEROVIH I DRUGIH KSEROTERMOFILNIH UMA
2.1. ume SLADUNA i CERA (Quercion frainetto Ht 1954) na smeim i
lesiviranim zemljitima
- ume sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerridis Rudski 1949
s.l.) preteno na razliitim smeim i lesiviranim zemljitima sa vie
klimatskih varijanti
- ume CRNOG graba i crnog jasena (Fraxino orni-Ostryetum
carpinifoliae Aichinger 1933) na crnicama do smeim zemljitima
na krenjacima
2.2. ume GRABIA i CRNOG GRABA (Ostryo-Carpinion orientalis
Ht 1958) i GRABIA i JORGOVANA (Syringo-Carpinion orientalis
Jakuch 1959) na crnicama do smeim zemljitima
- ume grabia (Syringo-Carpinetum orientalis (Rudski 1949) Mii
1966. na crnicama, smeim i erodiranim zemljitima
72
3. KOMPLEKS (POJAS) KSEROMEZOFILNIH KITNJAKOVIH
CEROVIH I GRABOVIH UMA
3.1. ume KITNJAKA (Quercion petraeae-cerridis Lakui et B.
Jovanovi 1980) na razliitim (preteno) smeim zemljitima
- Brdske ume kitnjaka (Quercetum petraeae ernjavski et B.
Jovanovi 1953) s.l. na razliitim smeim zemljitima (manje ili
vie skeletnim)
- ume cera (Fraxino orni-Quercetum cerridis Stefanovi 1968) na
razliitim smeim zemljitima
- ume kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerridis B. Jovanovi
1979) na smeim i humusno-akumulativnim zemljitima
- ume kitnjaka i crnog graba (Ostryo carpinifoliae-Quercetum (B.
Jovanovi 67) Tomi 1980) na crnicama i smeim zemljitima
3.2. ume GRABA (Carpinion betuli Ht (50) 1963 na smeim i lesiviranim
zemljitima
- ume KITNJAKA i GRABA (Querco petraeae-Carpinetum betuli
Rudski 1949) na smeim i drugim zemljitima
4. KOMPLEKS (POJAS) MEZOFILNIH BUKOVIH I BUKOVO-
ETINARSKIH UMA
4.1. ume BUKVE (Fagion moesiacae Blei et. Lakui 1976) na
eutrinim i distrinim (kiselim) smeim zemljitima i crnicama i
drugim smeim zemljitima
- Brdske ume bukve (Helleboro odori-Fagetum moesiacae So
et Borhidi 1960) na distrinim (kiselim) i drugim smeim
zemljitima
- ume bukve i kitnjaka (Querco petraeae-Fagetum moesiacae Glii
1971) na humusno akumulativnim i smeim zemljitima
- Planinske ume bukve (Asperulo odoratae Fagetum moesiacae B.
Jovanovi 1973) na razliitim smeim zemljitima
- ume bukve i crnog graba (Ostryo-Fagetum moesiacae B. Jovanovi
(67) 1979) na crnicama do plitkim smeim zemljitima (prvenstveno)
na krenjacima i serpentinima
- ume bukve i meje leske (Corylo colurnae-Fagetum moesiacae B.
Jovanovi (55) 1979) na crnicama do plitkim smeim zemljitima
na krenjacima i serpentinima
- Reliktne ume BUKVE, smrdoklena i meje leske (Fago-Aceri
intermedii-Coryletum colurnae B. Jovanovi 1955) na organogenim
do organomineralnim crnicama na krenjaku
- ume jasena i javora (Fraxino excelsioris-Acerion Fukarek 1968)
na duboko smeim i lesiviranim zemljitima
- ume bukve i jele (Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanovi 1976)
na smeim zemljitima i lesiviranim varijantama nekih smeih
zemljita
73
- ume smre, jele i bukve (Piceo-Abietetum oli 1965) na
humusnim kiselim smeim, smeim podzolastim zemljitima, terra
fuski i izbeljenoj terra fuski
- ume jele i smre (Abieti-Piceetum abietis Mii et Popovi 1978)
na smeim, smeim podzolastim i drugim zemljitima
- Subalpijske ume bukve (Fagetum longipedunculatae (Greben-
ikov 50) Mii 1957) na slabo razvijenim smeim zemljitima
- ume bukve i planinskog javora (Aceri heldreichii-Fagetum
moesiacae B. Jovanovi 1957) na humusnim kiselim smeim
zemljitima
4.2. Acidofilne ume BUKVE (Luzulo Fagenion moesiacae B. Jovanovi
1976) na vrlo kiselim zemljitima (ekstremno kisela smea,
opodzoljena kisela smea i smea podzolasta zemljita)
- Acidofilne ume bukve sa bekicom (Luzulo-Fagetum moesiacae
Mii et Popovi (54) 1978) na ekstremno kiselim, kiselim smeim
i opodzoljenim kiselim smeim zemljitima
- Acidofilne ume bukve sa mahovinama (Musco-Fagetum moesiacae
B. Jovanovi 1953) na ekstremno kiselim (smeim, opodzoljenim i
erodiranim) distrinim smeim zemljitima
- Acidofilne ume bukve sa borovnicom (Vaccinio- Fagetum moe-
siacae Fukarek 1968) na seriji jako kiselih distrinih smeih
zemljita
5. KOMPLEKS TERMOFILNIH BOROVIH UMA
1.5. BOROVE ume na bazinim stenama (Orno-Ericion Ht.1958 i
Pinion nigrae R. Lakui 1976.) na sirozemima, crnicama i humusno-
silikatnim zemljitima
- ume crnog bora (Erico-Pinetum nigrae prov.s.l.) na inicijalnim
fazama u obrazovanju zemljita na krenjacima i serpentinitima
- ume crnog i belog bora (Pinetum nigrae-silvestris Pavl.1951)
na zemljitima sa graom profila A-S i A-A (V)-S preteno na
serpentinitu
1.6. ume KITNJAKA i BALKANSKOG KITNJAKA (Fraxino orni-
Quercion dalechampii ( Ht. 63) Tomi 2004) na seriji zemljita na
serpentinitu
- ume balkanskog kitnjaka (Asplenio cuneifoliae-Quercetum
daleschampii (Pavlovi 51) Cvjetianin 1999.) na seriji zemljita
na serpentinitu
6. KOMPLEKS (POJAS) FRIGORIFILNIH ETINARSKIH UMA
6.6. ume SMRE (Vaccinio-Piceion Br.-Bl. 1939) na crnicama, smeim
i smeim podzolastim zemljitima
- ume smre (Oxali acetosellae-Picetum abietis (Rudski 49)
Mii et Popovi 1978.) preteno na smeim podzolastim, manje
na humusno-akumulativnim i smeim zemljitima na silikatnim
stenama i krenjacima
74
- ume bukve i smre (Piceo-Abietetum oli 1965) na humusnim
kiselim smeim, smeim podzolastim i smeim zemljitima
- ume smre i belog bora (Piceo abietis-Pinetum sylvestris
Stefanovi 1960.) na crnicama na krenjacima i smeim podzolas-
tim zemljitima
7. KOMPLEKS (POJAS) SUBALPIJSKIH BUNASTIH ETINARA I
LIARA
7.1. ume KRIVULJA (Pinion mugo Pawlowski 1928) na crnicama na
krenjaku
- ume krivulja (Pinetum mugi Jankovi 1972) na (kiselim) crnicama
na krenjaku
8. KOMPLEKS TRAVNIH FORMACIJA
8.1. TRAVNE ZAJEDNICE
- Travne zajednice na pesku
- Travna zajednica (Alyso-Festucetum vaginatae) na
sirozemu na pesku
Iz datog pregleda se izvodi zakljuak da je u pitanju veliki broj ekoloko-
vegetacijskih jedinica, to u praktinoj primeni moe stvoriti odreene potekoe.
Uporeujui ovaj pregled sa tipolokim prikazom uma u Srbiji (Jovi, N., Tomi,
Z., Jovi, D., 1991, 1996), a i iz date numeracije jasno je vidljivo da u pojedinim
istraivanim umskim podrujima nisu zastupljene sve cenoekoloke grupe tipova
uma.
4.3. Degradacione faze u umama
Obnavljanju uma i umskih ekosistema treba da se pristupi sveobuhvatno,
uzimajui u obzir to vie injenica i postupaka koji, ne retko, mogu biti u meusobnoj
suprotnosti. Usvajajui ekoloki aspekt, degradirani (narueni) umski ekosistemi
treba da se vrate u prvobitno stanje ili stanje koje je najmanje udaljeno od njega,
to zahteva istraivanje naina postanka, procenu sadanjeg stanja i procenu trenda
razvoja ekosistema, sa i bez dodatnih antropogenih uticaja.
Dosadanji pristup reavanju problema znaajno je odstupao od ovih
principa. Sa stanovita stabilnosti ekosistema degradacione faze tretirane su
ekstenzivno, to je rezultiralo nezadovoljavajuim praktinim reenjima. Meutim,
gazdovanje degradiranim umama i umskim ekosistemima znatno je sloenije
od gazdovanja visokim prirodnim umama. Ako se ovome dodaju i intenzivne
klimatske promene, na pojedinim podrujima se moe izjednaiti sa najsloenijim
bioloko-ekolokim zagonetkama.
Iskustva prakse iz prethodnih perioda su nepotpuna, jer su radovi na
melioracijama degradiranih uma prekidani i najee su imali kampanjski
karakter. To je uslovilo da su pojedinani uspesi okarakterisani kao sveobuhvatni i
univerzalni. injenica je da su uspena obnavljanja degradiranih umskih eskositema
najee dobijena na stanitima gde je odnos ekolokih faktora bio najpovoljniji, a
primenjeni metodi "pogoeni".
75
Neuspenost izvedenih radova ogleda se u izostajanju upotrebljivih
ciljeva koji su najee bili deklarativni i nisu imali nikakvu upotrebnu vrednost.
Opravdanost izvoenja radova na obnavljanju ekosistema najee je obrazlagana
potrebom za poveanjem drvne mase kao sirovine za podmirenje industrije i potreba
stanovnitva. Reenje ovako postavljenog cilja mnogi su videli u istim seama
izdanakih uma i novim poumljavanjima (to za mnoge predstavlja i osnovu
mogunosti izvoenja melioracija). Te bazino pogrene injanice se u novom
konceptu moramo osloboditi jer optereuje ire prihvaena reenja koja mogu imati
univerzalni karakter.
Izdanake i degradirane ume nastale su seom visokih prirodnih uma u
kojima je dolo do naruavanja stabilnosti ekosistema, koje moe ii do granice
unitenja umske vegetacije. U ekstremno nepovoljnim uslovima degradirani
ekosistem se ne moe vratiti u prvobitno stanje bez povratnog antropogenog uticaja,
primenom umsko-uzgojnih zahvata. Izdanake i degradirane ume se tretiraju kao
optereen ekosistem antropogenim uticajem, ali ne iskljuuju optereenja nastala
pod uticajem ekolokih faktora. Poremeaj u ekosistemu moe imati tendenciju
dalje degradacije i posle prestanka delovanja optereenja, koje u krajnjem sluaju
vodi njegovom potpunom unitenju (formiranju kamenjara).
Kod optereenih primarnih umskih ekosistema naruena je zakonitost
dinamike ravnotee kruenje materije i energije. Naruavanjem samo jednog
dela ekosistema remete se i drugi segmenti u razliitom obimu i intenzitetu (na
primer, naruavanje sklopa dovodi do promena i naruavanja zemljinog soluma,
to ima povratno dejstvo na stanje vegetacije).
Mala grupa umskih ekosistema je sposobna da se lako odupre optereenjima
i brzo vrati u prvobitno stanje ravnotee (zavisno od intenziteta optereenja). Ovakvi
ekosistemi nikada ne obrazuju niske, degradirane ili izdanake sastojine. Svi
ostali umski ekosistemi posle optereenja prolaze kroz razliite faze degradacije
(razvoja). Kod nestabilnih ekosistema degradacija moe, posle odreenog zahvata
i optereenja, da ide veoma brzo do najniih stadijuma. Sa druge strane, uoljivost
degradacije kod odreenih ekosistema nije tako jasna i brza, propadanje ekosistema
je dugotrajnije i tee uoljivo. Brzina i tok kretanja degradacije zavisi od primarne
stabilnosti umskog ekosistema, to je grupisano u tri osnovne kategorije:
1. stabilni umski ekosistemi prema antropogenim uticajima
(optereenjima)
2. nestabilni umski ekosistemi
3. metastabilni umski ekosistemi
Osnovni zadatak obnavljanja degradiranih uma i umskih ekosistema je da
se ukloni optereenje koje pospeuje degradaciju i da se time iskljui uzrok daljeg
propadanja. U naruenom ekosistemu uzgojnim merama podstie se unutranje
kretanje materije i energije koje vodi ka stabilnijim stanjima, veoj bioprodukciji i
na kraju konanom cilju - uspostavljanju primarnog umskog ekosistema.
76
4.3.1. MEZIJSKE BUKOVE (FAGUS) UME (EUNIS Kod - G1.69)
Mezijske brdske bukove (fagus) ume (EUNIS Kod G1.691)
G1.6911 MEZIJSKE MONODOMINANTNE BRDSKE BUKOVE UME
Devastacija (progaljivanje, sea, krenje, ispaa)
G1.7C213 GRABOVE (Carpinus betulus)
Mezofilna stanita
UME SA HRASTOVIMA (Quercus spp.)
ikare bukve ikara graba
Intenzivna ispaa
Intenzivna ispaa
Useljavanje graba
estari graba i bunja sa povijuama
Razni tipovi panjaka Festucetum-a
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavna vrsta drvea: bukva (Fagus
moesiaca); Pratee vrste: mle (Acer platanoides), sitnolisna lipa (Tilia parvifolia),
bela lipa (Tilia argentea), brdski brest (Ulmus montana), beli jasen (Fraxinus
excelsior).
Mezijske planinske acidofilne bukove (fagus) ume (EUNIS Kod g1.692)
G1.6921 - MEZIJSKE PLANINSKE BUKOVE UME SA BEKICAMA
(Luzula spp.)
Izdanaka uma buke
Degradirana izdanaka uma bukve
ikara bukve
Intenzivna ispaa
Strme padine Zaravnjeni tereni
Pojava i irenje erozije zemljita Razni oblici Festucetum vallesiacae
Bujadnjae Pteridietum aquilinae Useljavanje tipca
Kamenjari silikatnih stena Razni oblici Nardetum strictae
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: bukva (Fagus
moesiaca); Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), kitnjak (Quercus petraea), pitomi
kesten (Castanea sativa), breza (Betula verucosa), jasika (Populus tremula).
Mezijske planinske bukove (fagus) ume na krenjaku (EUNIS Kod G1.693)
G1.6931 MEZIJSKE PLANINSKE BUKOVE UME SA CRNIM GRABOM
(Ostrya carpinifolia)
Krenjaka podloga na povrini Plitka zemljita na krenjacima
G1.6941 Mezijske monodominantne
Iezavanje bukve
planinske bukove ume
G1.7C111 Monodominantne crnograbove
Degradirane bukove ume
(Ostrya carpinifolia) ume na krenjaku
Dalja degradacija (Preterana ispaa)
Krenjaka golet sa raznim oblicima Agrostidetum vulgare
77
moesiaca), crni grab (Ostrya carpinifolia), javor (Acer pseudoplatanus); Pratee
vrste: beli jasen (Fraxinus exelsior), divlja trenja (Prunus avium), orah (Juglans
regia).
Mezijske planinske neutrofilne bukove (fagus) ume (EUNIS Kod G1.694)

G1.6941 MEZIJSKE MONODOMINANTNE PLANINSKE BUKOVE UME
Izdanaka uma bukve
Degradirana panjaa bukve
ikara bukve
Intenzivna ispaa
Na strmim padinama Zaravnjeni tereni
Razni oblici Festucetum vallesiacae,
Pojava i irenje erozije zemljita Agrostidetum vulgare i Danthonietum
calycinae
Krenjaki kr sa oskudnom vegetacijom Bujadnjaa Pteridietum aquilinae
moesiaca); Pratee vrste: javor (Acer pseudoplatanus), beli jasen (Faxinus
exelsior), krupnolisna lipa (Tilia grandifolia), divlja trenja (Prunus avium), kitnjak
(Quercus petraea).
Mezijske subalpijske bukove (fagus) ume (EUNIS Kod G1.695)
G1.6952 MEZIJSKE SUBALPIJSKE BUKOVE UME SA PLANINSKIM
JAVOROM (Acer heldreichii)
Bukove ume progaljenog sklopa.
Planinski javor na progalama obrazuje menje ili vee grupe.
Ispaa (Oteivanje mladica bukve i planinskog javora od brsta domae stoke)
Obrazovanje istina sa grupama bukve i planinskog javora
Na jaim nagibima Na blaim nagibima
Erozija zemljita Dalja ispaa
Kamenjari sa oskudnom vegetacijom i Obrazovanje acidofilnih panjaka
slabim acidofilnim travama
Razni tipovi Nardetum strictae
moesiaca); Pratee vrste: javor (Acer pseudoplatanus), planinski javor (Acer
heldreichii), jela (Abies alba), smra (Picea abies)
Mezijske reliktne polidominantne bukove (fagus) ume (EUNIS Kod G1.696)
G1.6961 MEZIJSKE RELIKTNE POLIDOMINANTNE BUKOVE (Fagus) UME
SA MEIJOM LESKOM (Corylus colurna)
Krenjaka podloga na povrini Plitka zemljita na krenjakoj podlozi
78
Iezavanje meje leske i obrazovanje
Progaljena uma G1.6941 Mezijske monodominantne
planinske bukove ume
Iezavanje bukve. Pojedinana stabla
Degradacija ume bukve
Corylus colurna
Krenjaka golet sa panjacima tipa Krenjaka golet sa raznim oblicima
Festucetum-a i Agrostidetum-a Festucenum-a i Denthonietum calycinae
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: Meija leska

(Corylus colurna); Pratee vrste: beli jasen (Faxinus excelsior), bukva (Fagus
moesiaca), bela lipa (Tilia argentea), brekinja (Sorbus torminalis)
4.3.2. JUGOISTONE SUBTERMOFILNE HRASTOVE (QUERCUS)
UME (EUNIS Kod G1.75)
Mezijske ume kitnjaka (EUNIS Kod G1.751)
G1.7511 MEZIJSKE MONODOMINANTNE UME KITNJAKA (Quercus
petraea) na krenjaku
Devastacija (progaljivanje, lisnik, sea, krenje, ispaa)
ikara kitnjaka
Sloj bunja jako razvijen
Intenzivna ispaa
Povlaenje kitnjaka, obrazovanje estara bunja
Na strmim nagibima Na blaim nagibima
Pojava i razvoj erozionih procesa Ispaa
Kamenjari sa oskudnom vegetacijom Iezavanje vrsta bunja
Termofilni panjaci gornjeg dela hrastovog
pojasa
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: kitnjak (Quercus

petrae), cer (Quercus cerris); Pratee vrste: crni bor (Pinus nigra spp. illyrica
ili Pinus nigra ssp. banatica), meija leska (Corylus colurna), raeljka (Prunus
mahaleb).
G1.7512 MEZIJSKE MONODOMINANTNE UME KITNJAKA
(Quercus dalechampii) NA SERPENTINITU
Devastiranje; Progaljivanje sklopa, lisniarenje
Tople ekspozicije, velikih nagiba terena sa uzdunim dolinama
Na dubljim eutrinim kambisolima, u
Na eutrinim rankerima, koluvijalnim
dolinama sa dosta krupnog skeleta
Pojedinano se pojavljuje crni bor, znaajna
Crni bor se probija u I sprat, ruj se
pojava Pyrus pyraster, Rosa pendulina,
masovno javlja u drugom spratu
Fraxinus ornus, manja pojava ruja
Dalja devastacija, progaljivanje, zoonoantropogeni uticaji
Ruj osvaja povrinu i skoro kompletno
Pretvaranje ume u panjake sa zaostalim
je zastirte (Cotinus coggigriae
bunovima
serpentinicum)
79
Sekundarna pojava crnog bora izmeu Pojava siromanih panjaka sa retkim
bunova ruja bunjem
G3.5222 CRNOBOROVE UME
(Pinus nigra) NA SERPENTINITU SA Zajednica panjaka Koelero-Dantonietum
(Potentilla alba) calycinae
Panjaci tipa Poetum molinieri
petrae), balkanski kitnjak (Quercus daleshampii), cer (Quercus cerris); Pratee
vrste: raeljka (Prunus mahaleb), breza (Betula verrucosa), divlja krika (Pyrus
pyraster)
G1.7514 MEZIJSKA UMA KITNJAKA (Quercus petraea)
SA CRNIM JASENOM (Fraxinus ornus)
Devastacija (progaljivanje, sea, lisnik, krenje, ispaa)
subass. typicum subass. carpinetosum orientalis
Obrazovanje grupe hrastova i izmeu njih
Obrazovanje grupe hrastova i izmeu njih
estara crnog jasena, plutastog bresta,
estara belograbia
gloga, klena, drena i dr.
Intenzivna ispaa Intenzivna ispaa
Obrazovanje termofilnih ibljaka Obrazovanje izdanake ume belograbia
Dalja intenzivna ispaa
Zavisno od geoloke podloge obrazovanje panjaka tipa Ischaemetum-a ili
Chrysopogonetum-a

petrae); Pratee vrste: cer (Quercus cerris), bela lipa (Tilia argentea)
G1.7517 mezijske ume kitnjaka (Quercus petraea)

SA BELIM GRABOM (Carpinus orientalis)
Devastacija (progaljivanje, lisnik, sea, krenje, ispaa)
Obrazovanje grupe kitnjaka i izmeu njih estara belograbia
Iezavanje kitnjaka i obrazovanje G1.7C231 Monodominantne belograbove (Carpinus
orientalis) ume na serpentinitu
Dalja degradacija
Obrazovanje ibljaka gloga, klena, bresta i drugog bunja
Razni oblici Chrysopogonetum grylli
petrae), cer (Quercus cerris); Pratee vrste: sladun (Quercus frainetto), bela lipa
(Tilia argentea), brekinja (Sorbus torminalis), grabi (Carpinus orientalis).
80
a b
Slika 5. Degradacija sastojinskih i staninih uslova u bukovim (a) i hrastovim (b)
umama
4.3.3. MEZIJSKE UME SLADUNA (QUERCUS FRAINETTO) I CERA

(QUERCUS CERRIS) (EUNIS Kod G1. 761)
G1.7611 TIPINA UMA SLADUNA I CERA
Devastacija (progaljivanje sklopa, lisnik, krenje, ispaa i dr.)
Obrazovanje grupe hrastova i izmeu njih estara bunastih vrsta (glog, dren, svib,
divlja rua, kalina i dr.)
Iezavanje vrsta hrastova
irenje estara bunastih vrsta
Dalja ispaa
Iezavanje bunastih vrsta
Strme padine Zaravnjene povrine
Pojava i irenje erozije (spiranje zemljita Stvaranje ledina sa ksero-termofilnim
matina stena izbija na povrinu) panjacima
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: sladun (Quercus

frainetto), cer (Quercus cerris); Pratee vrste: hrast lunjak (Quercus robur), bela
lipa (Tilia argentea), grab (Carpinus betulus), divlja trenja (Prunus avium).
G1.7614 UMA SLADUNA I CERA SA BELOGRABIEM (Carpinus orientalis)

Devastacija (progaljivanje sklopa, lisnik, krenje, ispaa)
Grupe hrastova, a izmeu njih estari belograbia
Intenzivna ispaa
Postepeno isezavanje hrastova
Zaravnjene povrine, blagi nagibi Vei nagibi i plitka kamenita zemljita
81
G1.7C2 Belograbove (Carpinus orientalis)
Razbijanje estara belograbia
ume
Proreeni ibljak (glog, klen, trn i dr.) Dalja degradacija
Zavisno od geoloke podloge obrazovanje Erozija zemljita
zajednica Ischaemetum-a i Chrysopo- Strme kamenite goleti sa oskudnom
gonetum-a vegetacijom

frainetto), cer (Quercus cerris); Pratee vrste: bela lipa (Tilia argentea), oskorua
(Sorbus domestica) divlja kruka (Pyrus pyraster), raeljka (Prunus mahaleb),
krupnolisni medunac (Quercus virgiliana).
G1.7615 UMA SLADUNA I CERA SA GRABOM (Carpinus betulus)
Devastacija (progaljivanje sklopa, lisnik, krenje, ispaa)
Dominacija obinog graba i pod njim vrsta hrastova
Intenzivna ispaa
Zasenjeni poloaji, dublja zemljita Strme padine, plia zemljita
Dalja ispaa
Razni oblici panjaka Festucetum
Erozija zemljita
vallesiacae
Goleti sa slabo produktivnim panjacima
frainetto); Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), sitnolisna lipa (Tilia parvifolia),
bela lipa (Tilia argentea), divlja trenja (Prunus avium).
4.3.4. Belograbove (Carpinus orientalis) ume (EUNIS Kod G1.7C2)
Belograbove (Carpinus orientalis) ume na krenjaku (EUNIS Kod G1. 7C21
G1.7C211 MONODOMINANTNE BELOGRABOVE (Carpinus orientalis) ume
na krenjaku
Devastacija (progaljivanje sklopa, krenje, ispaa i dr.)
Grupice belograbia, a izmeu njih panjak Galieto-Festucetum
Na strmim terenima Na blaim nagibima
Erozija zemljita Ispaa
Geoloka podloga na
Krenjaka podloga Silikatna podloga
povrini zemljita
Kamenjari sa oskudnom Chrysopogonetum Grylii ili
Myrsinieteto-Ischaemetum
kserofilnom vegetacijom Teucrieto-Chrisopogonetum
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: medunac

(Quercus pubescens), grabi (Carpinus orientalis); Pratee vrste: crni bor (Pinus
nigra ssp. illyrica ili Pinus nigra ssp. pallasiana), smrdoklen (Acer intermedium),
bela lipa (Tilia argentea), divlja krika (Pyrus pyraster).
G1.7C212 BELOGRABOVE (Carpinus orientalis) UME SA JORGOVANOM

(Syringa vulgaris) na krenjaku
Devastacija (progaljivanje sklopa, sea, krenje, ispaa)
82
Grupice belograbia u panjaku tipa Galieto-Festucetum
Na strmim nagibima Na blagim nagibima
Erozija zemljita Ispaa
Iezavanje belograbia, jorgovana i
Geoloka podloga izbija na povrinu drugih drvenastih vrsta
F3.24221 BALKANSKI IBLJACI
JORGOVANA (Syringa vulgaris) NA Panjaci tipa Myrsiniteto-Ischmaemetum
KRENJAKU
Krenjaki kamenjari sa oskudnom
kserotermofilnom vegetacije
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: medunac

(Quercus pubescens), grabi (Carpinus orientalis); Pratee vrste: crni bor (Pinus
nigra ssp. illyrica ili Pinus nigra ssp. pallasiana), smrdoklen (Acer intermedium).
4.3.5. DEGRADACIONE FAZE U ETINARSKIM UMAMA

(EUNIS KOD G3)
Junoevropske smreve ume (Picea abies) - EUNIS Kod G3.1E
Ispod 1500 metara nadmorske visine Iznad 1500 metara nadmorske visine
G3.1E41 BALKANSKE ACIDOFILNE G3.1E3 PELAGONIDNE SMREVE
SMREVE UME UME (Picea abies)
Useljavanje bukve Povlaenje smre
G4.63 MEOVITE BUKOVO -
SMREVE UME F2.26 (Bruckenthalia) VRITINE
Povlaenje smre Poetum violaceae
Preterana ispaa
Zakieljavanje zemljita
G1. 6921 MEZIJSKE PLANINSKE
BUKOVE UME SA BEKICAMA Razvoj mahovina Polytrichum,
(Luzula spp.) Hylocomium i dr.
Stvaranje nepropusng sloja - zabarivanje
Sphagnetum
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: smra (Picea
excelsa); Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), jarebika (Sorbus
aucuparia).
Smreve ume (Picea abies) balkanskog planinskog sistema - EUNIS Kod G3.1E4
G3.1E41 BALKANSKE ACIDOFILNE SMREVE UME (Picea abies)
Devastacija, progaljivanje sklopa
G1.923 MONTANA STANITA TREPETLJIKE (Populus tremula)
Dalja degradacija, preterana sea smre i jasike
F3.17 IKARE LESKE (Corylus)
Dalja degradacija ibljaka, sea, gaenje, paa
F3.16 BUNASTA STANITA OBINE KLEKE
Potpunom degradacijom panjaci tipa Festucetum, Danthonietum calycinae sa
pojedinanim primercima kleke
83
aucuparia).
G3.1E42 BALKANSKE KALCIFILNE SMREVE UME (Picea abies)
Devastacije (progaljivanje, sea, krenje, ispaa)
Useljavanje bukve
G4.63 MEOVITE BUKOVO- SMREVE UME
Povlaenje smre
G1.6951 MEZIJSKE MONODOMINANTNE SUBALPIJSKE BUKOVE UME
Dalja degradacija
Iznad 1600 metara nadm.
Ispod 1600 metara nadmorske visine visine
F2.231 BALKANSKE SUBALPIJSKE BUNASTE
FORMACIJE SA DOMINACIJOM POLEGLE KLEKE
(Juniperus sibirica) (=(Juniperus nana))
Na blaim nagibima Na jaim nagibima
Festucetum variae-
Sileneto-Festucetum fallacis xantinae
Nardetum strictae Anthyleto-Seslerietum Nardetum strictae
aucuparia).
4.3.6. CRNOBOROVE UME (Pinus nigra)(EUNIS Kod - G3.5)

Zapadnobalkanske crnoborove ume (Pinus nigra) na serpentinitu (EUNIS Kod -
G3.522)
G3.5222 CRNOBOROVE UME (Pinus nigra) NA SERPENTINITU
Progaljivanje sklopa, krenje
Dalja degradacija, uklanjanje sastojina crnog bora, ispaa
Bez znaajnijeg stvaranja sprata bunja, pojedinani primerci Pyrus pyraster, Fraxinus
ornus, Rosa pendulina, Rosa spinosisima
Paa, gaenje i drugi zoogenoantropogeni uticaji
Obrazovanje panjaka tipa zajednice Poeto moluinieri -Plantaginetum carinatae,
Halaschya sendtneri-Potentiletum molis, Koelero-Dantonietum colycinae
Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: crni bor (Pinus
nigra ssp. gocensis); Pratee vrste: balkanski kitnjak (Quercus daleschampii),
jarebika (Sorbus aucuparia), brekinja (Sorbus torminalis), breza (Betula
verrucosa)
84
4.3.7. MEOVITE LISTOPADNE I ETINARSKE UME
(EUNIS Kod - G4)
Meovite jelovo-smrevo-bukove ume (Abies)(Picea)-(Fagus) (EUNIS Kod - g4.6)
Meovite bukovo-jelove ume (EUNIS Kod - G4.61)
G4.611 MEOVITE BUKOVO - JELOVE UME NA SILIKATIMA
Povlaenje jele i irenje bukve
G1.6926 MEZIJSKE MONODOMINANTNE ACIDOFILNE BUKOVE UME
Dalja degradacija
Degradirana uma bukve
Dalja degradacija-Populus tremula
Ispaa
Obrazovanje panjaka raznih oblika Nardetum strictae
moesiaca), jela (Abies alba); Pratee vrste: javor (Acer pseudoplatanus), planinski
javor (Acer heldreichii), jarebika (Sorbus aucuparia), smra (Picea excelsa), brdski
brest (Ulmus montana).
G4.612 MEOVITE BUKOVO - JELOVE UME NA KARBONATIMA
Povlaenje jele i irenje bukve
uma bukve sa primesom jele
Fagetum na krenjakoj podlozi/dalja degradacija-Coryletum
Dalja degradacija
Ispaa
Caricetum humilis

moesiaca), jela (Abies alba); Pratee vrste: javor (Acer pseudoplatanus), meija
leska (Corylus colurna), krupnolisna lipa (Tilia grandifolia).
85
5. karakteristike uma i obeumljenih povrina
u centralnoj srbiji1
Prema Nacionalnoj inventuri uma Republike Srbije u centralnoj Srbiji pod

umom je 2.098.400,0 ha, od ega je u dravnom i drutvenom vlasnitvu 51%, a
u privatnom 49% (tabela 25). U pojedinim evropskim zemljama odnos vlasnitva
je sledei: Austrija 17,5%:82,5%, Francuska 26,2%:73,8%, Finska 28,9%:71,1%,
Slovenija 30,0%:70,0%, Hrvatska 75,5%:24,5%, Bosna i Hercegovina 78,4%:21,6%,
eka 84,1%:15,9%, Rumunija 94,6%:5,4% (Bankovi, S. et al., 2009).
Tabela 25. Prikaz stanja uma po vlasnitvu u centralnoj Srbiji
Povrina Zapremina Zapreminski prirast
Vlasnitvo m3/
3 3 3
ha % m % m /ha m % ha Piv
Dravno 1.069.200,0 51,0 197.442.215,2 59,2 184,7 4.655.502,0 56,6 4,4 2,4
Privatno 1.029.200,0 49,0 135.962.208,4 40,8 132,1 3.566.627,0 43,4 3,5 2,6
UKUPNO 2.098.400,0 100,0 333.404.423,6 100,0 158,9 8.222.129,0 100,0 3,9 2,5
Izvor: Bankovi, S. et al. (2009)
Izdanake ume u Srbiji ne koriste u potpunosti proizvodni potencijal stanita,

to dosadanja brojna istraivanja potvruju (Stojanovi, Lj., 1991, Krsti, M.,
Stojanovi, Lj., 1998-1999, 2004, Stojanovi, Lj., Krsti, M., 2003, Krsti et
al., 2005, Krsti, M., irkovi, T., 2005, Krsti, M., 2006, irkovi, T., 2005,
2006. i dr.). Prosena zapremina izdanakih uma centralne Srbije je 123,8 m3/
ha, a zapreminski prirast 3,0 m3/ha, to je skoro dvostruko manje od zapremine
visokih sastojina (249,6 m3/ha), odnosno zapreminskog prirasta (5,4 m3/ha). ume
vegetativnog porekla imaju krai ivotni vek, slabije zdravstveno stanje i skromnije
dimenzije, pa ih je potrebno prevesti u visok uzgojni oblik (tabela 26). Ipak, i u
ovakvom stanju, ove ume imaju veliki znaaj na strmim terenima u spreavanju i
ublaavanju erozije zemljita (irkovi, T., Braanac, Lj., 2007, 2007a).
Tabela 26. Prikaz stanja uma po poreklu u centralnoj Srbiji
Poreklo sastojine m3/
ha % m3 % m3/ha m3 % Piv
ha
Visoke prirodne 583.200,0 27,8 145.541.066,2 43,7 249,6 3.168.685,0 38,5 5,4 2,2
Izdanake prirodne 1.384.400,0 66,0 171.351.859,8 51,3 123,8 4.185.963,0 50,9 3,0 2,4
Vetaki podignute 130.800,0 6,2 16.511.497,5 5,0 126,2 867.480,8 10,6 6,6 5,3
UKUPNO 2.098.400,0 100,0 333.404.423,6 100,0 158,9 8.222.129,0 100,0 3,9 2,5

Uee izdanakih uma u ukupnoj povrini uma centralne Srbije je
vrlo visoko. Zauzimaju dve treine povrine pod umom (66,0%), sa preko 50%
zapremine i preko 50% zapreminskog prirasta (tabela 26).
1
MrTatjana IRKOVI-MITROVI, mr Ljiljana BRAANAC-BOSANAC, mr ore JOVI
87
Tabela 27. Prikaz stanja uma po ouvanosti u centralnoj Srbiji
Ouvanost Povrina Zapremina Zapreminski prirast
sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha Piv
Ouvane 1.488.000,0 70,9 236.480.071,1 70,9 158,9 6.540.741,0 79,5 4,4 2,8
Razreene 563.200,0 26,8 93.225.564,9 28,0 165,5 1.626.552,0 19,8 2,9 1,7
Devastirane 47.200,0 2,3 3.698.787,5 1,1 78,4 54.836,4 0,7 1,2 1,5
UKUPNO 2.098.400,0 100,0 333.404.423,6 100,0 158,9 8.222.129,0 100,0 3,9 2,5
Najzastupljenije su ouvane sastojine (70,9%), ali je visok procenat razreenih

i devastiranih. Ove sastojine zauzimaju 29,1% povrine pod umom u centralnoj
Srbiji (tabela 27).
Tabela 28. Prikaz stanja uma po meovitosti u centralnoj Srbiji
Meovitost Povrina Zapremina Zapreminski prirast

sastojine ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha Piv
iste sastojine 1.220.800,0 58,1 207.295.830,6 62,2 169,8 4.525.404,0 55,0 3,7 2,2
liara
Meovite 621.600,0 29,6 76.280.424,4 22,9 122,7 1.868.728,0 22,7 3,0 2,4
sastojine liara
Meovite
sastojine liara 52.000,0 2,5 11.341.991,1 3,4 218,1 299.116,5 3,6 5,8 2,6
i etinara
Meovite
sastojine 14.000,0 0,7 4.027.565,9 1,2 287,7 127.739,4 1,6 9,1 3,2
etinara
iste sastojine 190.000,0 9,1 34.458.611,5 10,3 181,4 1.401.141,0 17,1 7,4 4,1
etinara
UKUPNO 2.098.400,0 100,0 333.404.423,6 100,0 158,9 8.222.129,0 100,0 3,9 2,5

U centralnoj Srbiji su najzastupljenije iste sastojine liara (58% po povrini
i 62% po zapremini), meovite sastojine liara (30% po povrini i 23% po
zapremini) i iste sastojine etinara (9% po povrini i 10% po zapremini). Uee
ostalih kategorija je zanemarljivo.
Tabela 29. Stanje uma po vrstama drvea u centralnoj Srbiji
Red. Zapremina
Vrsta drvea
br. m3 %
1. Ameriki jasen 1.469 0,0
2. Bagrem 9.820.713 2,9
3. Bela topola 385.323 0,1
4. Beli jasen 734.326 0,2
5. Brekinja 93.126 0,0
6. Breza 858.099 0,3
7. Bukva 146.333.927 43,9
8. Cer 45.581.356 13,7
9. Crna topola 559.031 0,2
10. Crni grab 1.480.694 0,4
11. Crni jasen 3.406.454 1,0
88
Red. Zapremina
Vrsta drvea
br. m3 %
12. Divlja trenja 1.224.911 0,4
13. Domai orah 290.550 0,1
14. EU topola 626.571 0,2
15. Grab 14.409.637 4,3
16. Grabi 1.717.529 0,5
17. Jarebika 3.377 0,0
18. Jasenoliki javor 9.693 0,0
19. Jasika 2.251.596 0,7
20. Javor 1.426.624 0,4
21. Jova 762.290 0,2
22. Kitnjak 20.117.359 6,0
23. Klen 22.908.995 0,9
24. Krupnolisna lipa 3.048.590 0,9
25. Lunjak 1.347.521 0,4
26. Meja leska 207.391 0,1
27. Medunac 857.250 0,3
28. Mle 369.749 0,1
29. Ostali liari 2.551.932 0,8
30. Planinski brest 186.394 0,1
31. Planinski javor 95.318 0,0
32. Poljski brest 815.715 0,2
33. Poljski jasen 2.539.128 0,8
34. Sitnolisna lipa 460.811 0,1
35. Sladun 20.986.465 6,3
36. Srebrna lipa 293.866 0,1
37. Vez 32.297 0,0
38. Vrba 909.214 0,3
Ukupno liari 289.705.291 86,9
39. Ari 107.760 0,0
40. Beli bor 3.626.197 1,1
41. Borovac 355.416 0,1
42. Crni bor 11.950.227 3,6
43. Duglazija 511.151 0,2
44. Jela 8.304.924 2,5
45. Ostali etinari 30.516 0,0
46. Smra 18.810.547 5,6
47. Tisa 2.395 0,0
Ukupno etinari 43.699.133 13,1
UKUPNO 333.404.424 100,0
Iz tabele 29 moe se videti da je meu vrstama drvea u centralnoj Srbiji
po zapremini najzastupljenija bukva (44%). Mnogo manje je zastupljen cer
(13,7%), sladun (6,3%), kitnjak (6,0%) i bagrem (2,9%), a uee ostalih vrsta je
zanemarljivo. Kod etinara, najzastupljenije vrste po zapremini su smra (5,6%),
crni bor (3,6) i jela (2,5%).
89
Uee razreenih i devastiranih sastojina ukazuje da je skoro treina povrine
pod umom u centralnoj Srbiji pokrivena umama loeg kvaliteta, pa je neophodno
popraviti postojee stanje rekonstrukcijom devastiranih i degradiranih uma i
popunjavanjem razreenih sastojina.
5.1. Stanje dravnih uma u centralnoj Srbiji
umama i umskim zemljitem u dravnoj svojini gazduju dravna ili javna
preduzea. Najveom povrinom od 905.651,09 ha gazduje JP "Srbijaume", od
ega je umom obraslo 766.531,84 ha (JP "Srbijaume", 2010). Ostale dravne
ume i umsko zemljite centralne Srbije ine tri nacionalna parka ukupne povrine
94.009 ha (NP erdap 63.000 ha, Kopaonik11.809 ha i NP Tara 19.200 ha), zatitne
i park ume kojima gazduju razliita javna preduzea (JP "Srbijavode" Beograd,
JKP "Gradsko zelenilo" Beograd, JP "Borjak" Vrnjaka Banja i dr.).
Iako je konstatovano da je opte stanje uma u centralnoj Srbiji
nezadovoljavajue, "..u celini gledano, stanje dravnih uma moe se okarakterisati
kao zadovoljavajue, to potkrepljuje injenica da je prosena zapremina u ovim
umama 185 m3/ha, a tekui zapreminski prirast 4,5 m3/ha. Procenat prirasta je
2,4%, to je ukupno uzevi znatna vrednost, koja pored ostalog govori i o stabilnosti
sastojina u srpskim dravnim umama..." (Bankovi et al., 2009).
90
RR1:2.000.000
1:2.000.000
Maarska
Subotica
Sombor
Kikinda
Zrenjanin Rumunija
Hrvatska Novi Sad
Vrac
Sremska Mitrovica
Panevo
abac
Beograd Poarevac
Loznica
Valjevo
BiH Bor
Kragujevac
aak Zajear
Uice
Kraljevo
Kruevac
Bugarska
Prijepolje Ni
Novi Pazar
Pirot
Leskovac
Crna Gora
Pritina
Vranje
Albanija
dravnagranica
dravna granicaSrbije
Srbije
Makedonija
povrinepod
povrine podumom
umom
Izvor: Spatial Plan of the Republic of Serbia (1997)
Karta 6. Postojee povrine pod umom u Srbiji
91
5.1.1. umski fond JP "Srbijaume"
Ukupna povrina pod umom kojom gazduje JP "Srbijaume" iznosi
766.531,84 ha, odnosno 41,1% umskog fonda centralne Srbije (Izvod iz umskog
fonda JP "Srbijaume", 2010). U odnosu na 2006. godinu, kada je pod umom
kojom gazduje JP "Srbijaume" bilo 774.844,13 ha (Aleksi, P. et al., 2007), ova
povrina smanjena je za 8.312,29 ha (1,1 %) po osnovu Zakona o restituciji imovine
crkvama i verskim zajednicama.
Tabela 30. Struktura povrine kojom gazduje JP "Srbijaume"
Obraslo Neobraslo Ukupna povrina
ha % ha % ha %
2006 774.844,13 84,59 141.128,24 15,41 915.972,37 100,0
2009 766.531,84 84,63 139.119,25 15,37 905.651,09 100,0
Izvor: Aleksi, P. et al. (2007)
*Izvod iz umskog fonda JP "Srbijaume" (2010)
5.1.1.a Stanje uma po zapremini i zapreminskom prirastu

Prikaz stanja uma kojima gazduje JP "Srbijaume" po zapremini i
zapreminskom prirastu u periodu 2006-2009. godine dat je u tabeli 31.
Tabela 31. Prikaz stanja uma po zapremini i zapreminskom prirastu u periodu 2006-
2009. godine
Zapremina Zapreminski prirast
Godina
m3 m3/ha m3 m3/ha Pi
2006 115.723.135 149 2.961.057 3,8 2,6
2009* 120.432.423 157 3.113.045 4,1 2,6
*Izvod iz umskog fonda JP "Srbijaume" (2010)
Prosene vrednosti zapremine od 157 m3/ha i zapreminskog prirasta od 4,1

m /ha u 2009. vee u odnosu na iste vrednosti iz 2006. godine za 5,4% (zapremina),
3
odnosno 7,9% (zapreminski prirast). Veliina ukupne zapremine u istom periodu

uveana je za 4.709.288 m3, a zapreminskog prirasta za 428.536 m3. Poveanje
zapremine i zapreminskog prirasta posledica je poboljanja kvalitative strukture.
Stanje uma po povrini, zapremini i zapreminskom prirastu po umskim
podrujima za 2006. i 2009. godinu prikazano je u tabelama 32 i 33.
Ukupna zapremina uma na teritoriji kojom gazduje JP "Srbijaume" u 2009.
godini iznosi 120.432.422,6 m3. Po ueu u ukupnoj zapremini izdvajaju se
Severnokuajsko, Rasinsko i Topliko umsko podruje (9-10%), a po prosenoj
zapremini po hektaru Rasinsko (220,0 m3/ha), Severnokuajsko (216,7 m3/ha),
Posavsko-podunavsko (191,8 m3/ha) i Podrinjsko-kolubarsko (187,5 m3/ha).
Ukupan zapreminski prirast iznosi 3.113.045,1 m3. Najvee uee u ukupnom
zapreminskom prirastu imaju Golijsko, Topliko i Rasinsko umsko podruje sa po
9%. Najvee vrednosti prosenog godinjeg zapreminskog prirasta ima Posavsko-
podunavsko (6,70 m3/ha), Rasinsko (5,3 m3/ha) i Podrinjsko-kolubarsko umsko
podruje (5,2 m3/ha).
92
Tabela 32. Prikaz stanja uma po povrini, zapremini i zapreminskom prirastu po
umskim podrujima (2006)
Red.
umsko podruje m3/
br. ha % m 3
% 3
m /ha m 3
% Pi
ha
1 Junomoravsko 65.532,50 8,5 8.789.276,7 7,6 134,1 203.894,0 7 3,1 2,3
2 Jablaniko 37.442,40 4,8 6.568.760,3 5,7 175,4 168.316,5 6 4,5 2,6
3 Niavsko 33.639,84 4,3 3.824.761,3 3,3 113,7 86.024,7 3 2,6 2,2
4 Moravsko 48.126,81 6,2 4.845.052,0 4,2 100,7 132.523,2 4 2,8 2,7
5 Topliko 61.699,29 7,9 9.939.244,7 8,6 161,1 264.070,8 9 4,3 2,7
6 Timoko 71.157,92 9,2 7.811.852,7 6,8 109,8 183.185,4 6 2,6 2,3
7 Severnokuajsko 56.566,86 7,3 11.372.363,1 9,8 201,0 258.879,4 9 4,6 2,3
8 Junokuajsko 40.255,26 5,2 6.296.643,0 5,4 156,4 176.920,7 6 4,4 2,8
9 Rasinsko 53.221,60 6,9 10.726.526,5 9,3 201,5 245.649,4 8 4,6 2,3
10 Donjeibarsko 39.047,73 5,0 5.824.135,1 5,0 149,2 119.661,3 4 3,1 2,1
11 Gornjeibarsko 47.227,80 6,1 5.348.207,0 4,6 113,2 140.362,7 5 3.0 2,6
12 umadijsko 25.480,64 3,3 3.373.297,4 2,9 132,4 103.068,4 3 4,0 3,1
13 Golijsko 58.696,82 7,6 9.707.190,2 8,4 165,4 265.422,8 9 4,5 2,7
14 Tarsko-zlatiborsko 32.314,93 4,2 4.428.254,5 3,8 137,0 124.253,4 4 3,9 2,8
15 Limsko 54.086,84 7,0 7.554.305,6 6,5 139,7 204.173,5 7 3,8 2,7
Podrinjsko-
16 36.879,26 4,8 6.667.621,9 5,8 180,8 194.437,2 7 5,3 2,9
kolubarsko
Posavsko-
17 13.467,63 1,7 2.645.643,5 2,3 196,4 90.214,4 3 6,7 3,4
podunavsko
UKUPNO 774.844,13 100 115.723.135,7 100 149,4 2.961.057,8 100 3,8 2,6

Tabela 33. Prikaz stanja uma po povrini, zapremini i zapreminskom prirastu po umskim
podrujima (2009)
Red. umsko Povrina Zapremina Zapreminski prirast
br. podruje ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha Pi
1 Junomoravsko 64.897,11 8,5 9.101.600,7 7,6 140,2 214.886,1 7 3,3 2,4
2 Jablaniko 37.457,93 4,9 6.811.831,4 5,7 181,9 164.806,7 5 4,4 2,4
3 Niavsko 33.981,61 4,4 3.879.313,9 3,2 114,2 99.931,3 3 2,9 2,6
4 Moravsko 48.489,06 6,3 5.675.073,7 4,7 117,0 160.777,4 5 3,3 2,8
5 Topliko 61.617,24 8,0 10.764.673,3 8,9 174,7 290.193,8 9 4,7 2,7
6 Timoko 70.749,10 9,2 7.942.939,0 6,6 112,3 185.537,3 6 2,6 2,3
7 Severnokuajsko 53.901,57 7,0 11.683.128,1 9,7 216,7 259.769,2 8 4,8 2,2
8 Junokuajsko 36.618,70 4,8 5.515.332,5 4,6 150,6 147.426,4 5 4,0 2,7
9 Rasinsko 52.505,04 6,8 11.549.481,2 9,6 220,0 277.923,9 9 5,3 2,4
10 Donjeibarsko 39.251,80 5,1 6.097.293,3 5,1 155,3 135.810,2 4 3,5 2,2
11 Gornjeibarsko 49.370,27 6,4 5.912.930,9 4,9 119,8 161.900,0 6 3,3 2,7
12 umadijsko 25.228,05 3,3 3.458.031,8 2,9 137,1 102.199,8 3 4,1 3,0
13 Golijsko 57.935,53 7,6 10.126.244,7 8,4 174,8 292.215,9 9 5,0 2,9
Tarsko-
14 32.437,42 4,2 4.929.264,6 4,1 152,0 132.010,3 5 4,1 2,7
zlatiborsko
15 Limsko 54.279,70 7,1 7.963.186,0 6,6 146,7 219.753,4 7 4,0 2,8
Podrinjsko-
16 34.533,05 4,5 6.475.272,4 5,4 187,5 179.276,4 6 5,2 2,8
kolubarsko
93
Red. umsko Povrina Zapremina Zapreminski prirast
br. podruje ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha Pi
Posavsko-
17 13.278,66 1,7 2.546.825,1 2,1 191,8 88.627,0 3 6,7 3,5
podunavsko
UKUPNO 766.531,84 100 120.432.422,6 100 157,1 3.113.045,1 100 4,1 2,6
Izvor: JP "Srbijaume" (2010)
5.1.1.b Stanje uma po nameni

Izvod iz umskog fonda JP "Srbijaume" (stanje 31. 12. 2009) ne sadri stanje
uma po nameni, pa su se dalje analize umskog fonda JP "Srbijaume" bazirale
na podacima Aleksi P., et al. (2007) koji detaljno razrauje ovu oblast. Kao to je
ve napomenuto, razlika u periodu 2006-2009. godina, u ukupnoj povrini (1,1%),
zapremini (5,4%) i zapreminskom prirastu (7,9%) je zanemarljiva, pa e se u daljem
tekstu navoditi podaci koji se odnose na fond iz 2006. godine.
Od ukupne povrine dravnih uma u 2006. godini, ume sa prioritetnom
proizvodnom funkcijom imaju najvee uee. One zauzimaju 528.138,96 ha,
odnosno 68,2% ukupne povrine. U ukupnoj zapremini uestvuju sa 92.898.462,0
m3 (80,3%), a u ukupnom zapreminskom prirastu sa 2.407.955,3 m3 (81,3%).
Zatitne ume zemljita i voda (zatita voda I stepena, zatita voda II stepena,
zatita zemljita od erozije i stalna zatitna uma) znaajno uestvuju u ukupnoj
povrini sa 201.581,4 ha (26%), dok im je uee u ukupnoj zapremini 11,3% i
zapreminskom prirastu 10,7%. Uee ostalih kategorija uma je zanemarljivo i po
povrini i po zapremini i po zapreminskom prirastu.
Stanje uma po nameni dato je u tabeli 34.
Tabela 34. Stanje uma po nameni (2006)
Red.
Namenska celina
br.
ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha Pi
Proizvodnja
1 528.138,96 68,2 92.898.462,0 80,3 175,9 2.407.955,3 81,3 4,56 2,6
tehnikog drveta
Proizvodnja drveta
2 24,89 0,0 3.069,1 0,0 123,3 309,8 0,0 12,45 10,1
za celulozu
Proizvodno-zatitna
3 118,98 0,0 30.686,7 0,0 257,9 1.017,5 0,0 8,55 3,3
uma
Proizvodni centar
4 816,34 0,1 286.389,9 0,2 350,8 6.012,0 0,2 7,36 2,1
krupne divljai
Lovno-uzgojni
5 centar krupne 3.865,42 0,5 823.837,4 0,7 213,1 19.602,4 0,7 5,07 2,4
divljai
6 Semenske sastojine 405,55 0,1 125.397,6 0,1 309,2 3.329,6 0,1 8,21 2,7
Proizvodnja ostalih
7 29,43 0,0 3.816,0 0,0 129,7 128,7 0,0 4,37 3,4
proizvoda
Zatita voda I
8 10.068,63 1,3 1.357.134,1 1,2 134,8 40.497,7 1,4 4,07 3,0
stepena
Zatita voda II
9 4.017,49 0,5 900.980,5 0,8 224,3 28.284,8 1,0 7,04 3,1
stepena
Zatita zemljita od
10 127.812,16 16,5 10.367.627,5 9,0 81,1 241.132,2 8,1 1,89 2,3
erozije
94
Red.
Namenska celina
br. 3 3 3
ha % m % m /ha m % m3/ha Pi
11 Klima-zatitna uma 267,03 0,0 50.257,8 0,0 188,2 1.054,8 0,0 3,95 2,1
Zatitna uma od
12 714,56 0,1 79.486,2 0,1 111,2 2.440,1 0,1 3,41 3,1
pogleda
Zatitna uma
13 333,81 0,0 6.513,6 0,0 19,5 248,1 0,0 0,74 3,8
saobraajnica
Specijalni prirodni
14 914,43 0,1 168.695,1 0,1 184,5 3.635,3 0,1 3,98 2,2
rezervat I stepen
Specijalni prirodni
15 4.169,88 0,5 1.182.642,8 1,0 283,6 26.195,4 0,9 6,28 2,2
rezervat II stepen
Specijalni prirodni
16 21.480,72 2,8 5.064.004,3 4,4 235,7 120.266.5 4,1 5,60 2,4
rezervat III stepen
17 Stalna zatitna uma 59.683,09 7,7 438.124,5 0,4 7,3 7.942,3 0,3 0,13 1,8
18 Znaajni vidikovac 5,10 0,0 596,0 0,0 116,9 17,2 0,0 3,37 2,9
19 Prirodni spomenik 269,77 0,0 23.320,8 0,0 86,4 577,6 0,0 2,14 2,5
Arheoloko
20 26,32 0,0 6.674, 5 0,0 253,6 192,3 0,0 7,31 2,9
nalazite
Naunoistraivaka
21 3,90 0,0 951,8 0,0 244,0 42,2 0,0 10,83 4,4
povrina
Rekreativno-
22 2.633,58 0,3 521.744,1 0,5 198,1 14.300,4 0,5 5,43 2,7
turistiki centar
23 Park 7,40 0,0 555,0 0,0 75,0 15,9 0,0 2,15 2,9
24 Izletite 91,32 0,0 32.308,3 0,0 353,8 831,0 0,0 9,10 2,6
25 Park uma 143,60 0,0 40.938,3 0,0 285,1 946,9 0,0 6,59 2,3
26 Park prirode 378,85 0,0 952,5 0,0 2,5 26,8 0,0 0,07 2,8
Predeo izuzetnih
27 1.448,20 0,2 167.668,2 0,1 115,8 4.701,4 0,2 3,25 2,8
odlika
Strogi prirodni
28 1.906,05 0,2 304.296,2 0,3 159,6 6.308,2 0,2 3,31 2,1
rezervat
29 Rezervat divljai 760,81 0,1 20.220,3 0,0 26,6 631,8 0,0 0,83 3,1
Memorijalni
30 696,69 0,1 158.927,5 0,1 228,1 3.608,4 0,1 5,18 2,3
prirodni spomenik
ume oko
31 memorijalnih 752,05 0,1 72.582,2 0,1 96,5 2.036,6 0,1 2,71 2,8
kompleksa
ume u okviru
32 2.723,31 0,4 573.339,4 0,5 210,5 16.078,0 0,5 5,90 2,8
urbanizovanih zona
33 Prirodna retkost 139,80 0,0 11.035,1 0,0 78,9 239,9 0,0 1,72 2,2
UKUPNO 774.844,13 100 115.723.135,7 100 149,4 2.961.057,8 100 3,82 2,6
5.1.1.c Stanje uma po poreklu

Stanje uma po poreklu (stanje na dan 31. 12. 2009.) na teritoriji kojom gazduje
JP "Srbijaume" prikazano je u tabeli 35.
95
Tabela 35. Stanje uma po poreklu
Poreklo
ha % m3 % m3/ha m3 % m3/ha
Visoke prirodne
313.895,76 41 78.546.347,6 88 250,2 1.744.464,6 77 5,6
sastojine
Visoke vetaki
114.957,84 15 10.774.058,7 12 93,7 524.385,0 23 4,6
podignute sastojine
Ukupno visoke 428.853,60 56 89.320.406,3 74 208,3 2.268.849,6 73 5,3
Izdanake ume 234.294,72 30 31.064.879,5 26 132,6 843.644,7 27 3,6
ikare 45.138,88 6 46.971,7 0 1,0 550,1 0 0,0
ibljaci 58.244,64 8 165,5 0 0,0 0,8 0 0,0
UKUPNO 766.531,84 100 120.432.423,0 100 157,1 3.113.045,2 100 4,1
Visoke prirodne ume

Visoke vetaki podignute ume
Izdanake ume
ikare
ibljaci
Visoke sastojine zauzimaju ukupno 428.853,60 ha, ili 56% sa ukupnom

zapreminom od 89.320.406,3 m3 i zapreminskim prirastom od 2.268.849,6 m3.
Prosena vrednost zapremine ovih sastojina je 208,3 m3/ha, a zapreminskog prirasta
je 5,3 m3/ha.
Visoke prirodne sastojine zauzimaju povrinu od 313.895,76 ha to
predstavlja skoro tri etvrtine ukupne povrine visokih uma (73,1 %). Ovo
su ume sa skoro optimalnim vrednostima zapremine i zapreminskog prirasta
(zapremina je 250,2 m3/ha, a zapreminski prirast 5,6 m3/ha).
Visoke vetaki podignute sastojine zauzimaju 114.957,84 ha, to je 26,9%
ukupne povrine pod visokim umama. Prosena vrednost zapremine ovih
sastojina je 93,7 m3/ha, a zapreminskog prirasta je 4,6 m3/ha.
Izdanake ume zauzimaju 234.294,72 ha, to je 30% ukupne povrine pod
umom. Ukupna zapremina ovih uma je 31.064.879,5 m3, a zapreminski prirast je
843.644,7 m3.
Po Jovi, D. et al. (1992) optimalno procenjena zapremina glavnih vrsta drvea
se kree od 200 do 280 m3/ha, a zapreminski prirast je proseno 5,0 m3/ha. Imajui
u vidu injenicu da je prosena zapremina izdanakih uma po hektaru u 2009.
godini bila 132,6 m3/ha, a zapreminski prirast 3,60 m3/ha moe se zakljuiti da
je potencijal stanita nedovoljno iskorien. Takoe, znaajno je zaostajanje ovih
sastojina u odnosu na visoke, ija je prosena zapremina 208,3 m3/ha, a zapreminski
prirast 5,3 m3/ha.
96
ikare zauzimaju 45.138,88 ha, odnosno 6% obrasle povrine. Njihovo uee
u ukupnoj zapremini i zapreminskom prirastu je zanemarljivo (manje od 0,1%).
ibljaci se nalaze na 58.244,64 ha (8% ukupne povrine pod umom). Ukupna
zapremina i zapreminski prirast ibljaka u umskom fondu je zanemarljiva.
Izdanake ume, ikare i ibljaci ukupno zauzimaju 337.678,24 ha, odnosno
44% povrine pod umom. Njihovo uee u ukupnom fondu je veoma visoko, to
ukazuje na nepovoljno stanje uma.
Najzastupljenije su visoke prirodne ume sa 41%, zatim izdanake sa 30%,
visoke vetaki podignute ume sa 15% i ikare i ibljaci sa 14%.
5.1.1.d Stanje uma po ouvanosti
Prema Aleksi, P. et al. (2007), ouvane sastojine se prostiru na povrini od
480.324,62 ha, to predstavlja 62% ukupno obrasle povrine. Ouvane visoke
prirodne sastojine sa zapreminom od 266 m3/ha i prirastom od 6,0 m3/ha smatraju
se visokoproduktivnim, a meu njima posebno raznodobne sastojine (zapremina je
314 m3/ha, zapreminski prirast je 7,8 m3/ha), s tim to i ouvane jednodobne prirodne
sastojine imaju visoke vrednosti zapremine i prirasta po hektaru (zapremina je 252
m3/ha, zapreminski prirast je 5,7 m3/ha).
Stanje uma po ouvanosti
Devastirane
Razreene (previerazreene)
sastojine sastojine
130295,68 62099,02
8% ikare i ibljaci
17% 102124,81
13%
Ouvane sastojine
480324,62
62%
Kod vetaki podignutih sastojina mekih liara nailazimo na niske prosene

vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta (zapremina je 177,6 m3/ha, zapreminski
prirast je 10,8 m3/ha). Na ovako niske vrednosti svakako utie zateena dobna
struktura.
Kod izdanakih sastojina najzastupljenije po povrini su ouvane sastojine
koje se nalaze na povrini od 166.490,18 ha to predstavlja 71,6% povrine
svih izdanakih sastojina. Njihovo uee u ukupnoj zapremini ovih sastojina je
85,9%, a vrednosti zapremine i zapreminskog prirasta (zapremina je 152,8 m3/ha,
zapreminski prirast je 4,2 m3/ha) skoro su dvostruko vee nego kod razreenih
izdanakih uma (zapremina je 87,4 m3/ha, zapreminski prirast je 2,3 m3/ha).
97
Uee devastiranih sastojina (8% povrine; zapremina je 52,3 m3/ha, a
zapreminski prirast 1,0 m3/ha) zajedno sa neproizvodnim ikarama i ibljacima
(13,2% povrine) ukazuje na nepovoljno stanje fonda, jer petinu ukupne povrine
ine neproizvodne sastojine.
Stanje uma po ouvanosti prikazano je u tabeli 36.
Tabela 36. Stanje uma po ouvanosti
Ouvanost
3 3 3
Ouvane sastojine 49.874,39 66,9 15.660.235,3 74,5 314,0 346.804,6 74,9 7,0 2,2
Razreene
21.424,05 28,7 5.126.750,3 24,4 239,3 111.902,8 24,2 5,2 2,2
sastojine
Devastirane
(previe
3.251,51 4,4 239.382,9 1,1 73,6 4.489,8 1,0 1,4 1,9
razreene)
sastojine
Visoke
raznodobne 74.549,95 23,3 21.026.368,5 27,4 282,0 463.197,2 27,4 6,2 2,2
sastojine
Razreene
54.736,12 22,3 10.815.503,9 19,4 197,6 223.875,0 18,2 4,1 2,1
sastojine
Devastirane
(previe
17.046,33 7,0 1.168.716,8 1,1 68,6 21.905,2 1,8 1,3 1,9
razreene)
sastojine
Visoke
jednodobne 245.112,31 76,7 55.669.811,6 72,6 227,1 1.228.206,2 72,6 5,0 2,2
sastojine
Ouvane sastojine 223.204,25 69,8 59.345.826.3 77,4 265,9 1.329.230,8 78,6 6,0 2,2
Razreene
76.160,17 23,8 15.942.254,2 20,8 209,3 335.777,7 19,9 4,4 2,1
sastojine
Devastirane
(previe
20.297,84 6,3 1.408.099,7 1,8 69,4 26.395,0 1,6 1,3 1,9
razreene)
sastojine
VISOKE
PRIRODNE 319.662,26 72,9 76.696.180,1 89,1 239,9 1.691.403,5 78,3 5,3 2,2
SASTOJINE
Ouvane sastojine 4.595,20 79,6 816.294,3 81,7 177,6 49.559,6 80,6 10,8 6,1
Razreene
1.014,86 17,6 173.846,6 17,4 171,3 11.614,8 18,9 11,4 6,7
sastojine
Devastirane
(previe
166,13 2,9 8.494,4 0,9 51,1 339,9 0,6 2,0 4,0
razreene)
sastojine
Vetaki
podignute 5.776,19 4,9 998.635,3 10,7 172,9 61.514,3 13,1 10,6 6,2
sastojine m. l.
Razreene
25.895,83 22,9 767.999,7 9,2 29,7 33.190,3 8,1 1,3 4,3
sastojine
Devastirane
(previe
1.145,46 1,0 25.235,0 0,3 22,0 1.027,6 0,3 0,9 4,1
razreene)
sastojine
98
Ouvanost
3 3 3
Ostale vetaki
podignute 113.076,29 95,1 8.342.277,3 89,3 73,8 407.591.4 86,9 3,6 4,9
sastojine
Razreene
26.910,70 22,6 941.846,3 10,1 35,0 44.805,2 9,6 1,7 4,8
sastojine
Devastirane
(previe
1.311,59 1,1 33.729,4 0,4 25,7 1.367,5 0,3 1,0 4,1
razreene)
sastojine
VISOKE
VETAKI
118.852,48 27,1 9.340.912,5 10,9 78,6 469.105,8 21,7 3,9 5,0
PODIGNUTE
SASTOJINE
Ouvane sastojine 313.834,44 71,6 67.711.163,1 78,7 215,8 1.752.164,0 81,1 5,6 2,6
Razreene
103.070,87 23,5 16.884.100,5 19,6 163,8 380.582,9 17,6 3,7 2,3
sastojine
Devastirane
(previe
21.609,43 4,9 1.441.829,1 1,7 66,7 27.762,5 1,3 1,3 1,9
razreene)
sastojine
UKUPNO
438.514,74 56,6 86.037.092,6 74,3 196,2 2.160509,3 73,0 4,9 2,5
VISOKE
Razreene
27.224,81 11,6 2.378.801,7 8,0 87,4 62.215,0 7,8 2,3 2,6
sastojine
Devastirane
(previe
40.489,59 17,3 1.806.183,1 6,1 44,6 33.196,1 4,2 0,8 1,8
razreene)
sastojine
UKUPNO
234.204,58 30,2 29.623.440,2 25,6 126,5 799.629,2 27,0 3,4 2,7
IZDANAKE
IKARE 42.880,80 5,5 62.065,8 0,1 1,4 912,6 0,0 0,0 1,5
IBLJACI 59.244,02 7,6 536,4 0,0 0,0 6,0 0,0 0,0 1,1
UKUPNO 774.844,13 100 115.723.135,7 100 149,4 2.961.057,8 100 3,82 2,6
REKAPITULACIJA
Ouvane
480.324,62 62,0 93.149.618,5 80,5 193,9 2.456.382,1 83,0 5,1 2,6
sastojine
Razreene
130.295,68 16,8 19.262.902,2 16,6 147,8 442.797,9 15,0 3,4 2,3
sastojine
Devastirane
(previe
62.099,02 8,0 3.248.012,2 2,8 52,3 60.958,6 2,1 1,0 1,9
razreene)
sastojine
ikare i ibljaci 102.124,81 13,2 62.602,2 0,1 0,6 918,6 0,0 0,0 1,5
UKUPNO 774.844,13 100 115.723.135,7 100 149,4 2.961.057,8 100 3,82 2,6
5.1.1.e Stanje sastojina po smesi

Prema Aleksi, P. et al. (2007) vei deo umskog fonda (54,7%) ine iste
sastojine, koje u ukupnoj zapremini uestvuju sa 66,1%, a u ukupnom zapreminskom
99
prirastu sa 65,5%. Prosena zapremina ovih uma je 180,5 m3/ha, a zapreminski
prirast 4,58 m3/ha. Prosene vrednosti zapremine i prirasta ukazuju na njihovo bolje
stanje i proizvodnost u odnosu na meovite ume, ija je zapremina 157,3 m3/ha, a
zapreminski prirast 4,10 m3/ha.
Isto se moe zakljuiti analizom stanja prirodnih visokih jednodobnih sastojina.
iste sastojine imaju vee vrednosti zapremine i prirasta (zapremina je 233,7 m3/
ha, zapreminski prirast je 5,14 m3/ha) od meovitih (zapremina je 205,8 m3/ha,
zapreminski prirast je 4,59 m3/ha). Slian odnos javlja se i kod izdanakih uma -
iste sastojine imaju veu prosenu zapreminu i zapreminski prirast od meovitih.
Ovo se jedino ne odnosi na visoke raznodobne sastojine, kod kojih je ovaj
odnos upravo obrnut. Meovite sastojine svojim prosenim vrednostima zapremine
i zapreminskog prirasta (zapremina je 300,2 m3/ha, zapreminski prirast je 7,03 m3/
ha) pokazuju veu proizvodnost od istih sastojina (zapremina je 268,5 m3/ha, a
zapreminski prirast 5,60 m3/ha).
Stanje uma po smesi moe se videti iz tabele 37.
Tabela 37. Stanje uma po smesi
Meovitost
iste 42.690,39 57,3 11.460.646,6 54,5 268,5 239.230,5 51,6 5,60 2,1
Meovite 31.859,57 42,7 9.565.721,9 45,5 300,2 223.966,6 48,4 7,03 2,3
Visoke
raznodobne 74.549,95 23,3 21.026.368,5 27,4 282,0 463.197,2 27,4 6,21 2,2
sastojine
iste 187.251,05 76,4 43.763.018,6 78,6 233,7 962.435,9 78,4 5,14 2,2
Meovite 57.861,26 23,6 11.906.792,8 21,4 205,8 265.770,5 21,6 4,59 2,2
Visoke
jednodobne 245.112,31 76,7 55.669.811,6 72,6 227,1 1.228.206,2 72,6 5,01 2,2
sastojine
iste 229.941,44 71,9 55.223.665,2 72,0 240,2 1.201.666,4 71,0 5,23 2,2
Meovite 89.720,82 28,1 21.472.514,6 28,0 239,3 489.737,1 29,0 5,46 2,3
VISOKE
PRIRODNE 319.662,26 72,9 76.696.179,8 89,1 239,9 1.691.403,5 78,3 5,29 2,2
SASTOJINE
iste 5.331,40 92,3 886.636,2 88,8 166,3 57.703,2 93,8 10,82 6,5
Meovite 444,79 7,7 111.999,1 11,2 251,8 3.811,1 6,2 8,57 3,4
Vetaki
podignute 5.776,19 4,9 998.635,3 10,7 172,9 61.514,3 13,1 10,65 6,2
sastojine m. l.
iste 79.466,28 70,3 5.624.365,1 67,4 70,8 283.929,6 69,7 3,57 5,0
Meovite 33.610,00 29,7 2.717.912,2 32,6 80,9 123.661,8 30,3 3,68 4,5
Ostale vetaki
podignute 113.076,29 95,1 8.342.277,3 89,3 73,8 407.591.4 86,9 3,60 4,9
sastojine
100
Meovitost
iste 84.797,68 71,3 6.511.001,2 69,7 76,8 341.632,8 72,8 4,03 5,2
Meovite 34.054,79 28,7 2.829.911,3 30,3 83,1 127.473,0 27,2 3,74 4,5
VISOKE
VETAKI
118.852,48 27,1 9.340.912,5 10,9 78,6 469.105,8 21,7 3,95 5,0
PODIGNUTE
SASTOJINE
iste 314.739,12 71,8 61.734.666,4 71,8 196,1 1.543.299,2 71,4 4,90 2,5
Meovite 123.775,62 28,2 24.302.425,9 28,2 196,3 617.210,1 28,6 4,99 2,5
UKUPNO
438.514,74 56,6 86.037.092,3 74,3 196,2 2.160509,2 73,0 4,93 2,5
VISOKE
iste 109.124,33 46,6 14.778.529,7 49,9 135,4 396.846,8 49,6 3,64 2,7
Meovite 125.080,25 53,4 14.844.910,5 50,1 118,7 402.782,5 50,4 3,22 2,7
UKUPNO
234.204,58 30,2 29.623.440,2 25,6 126,5 799.629,2 27,0 3,41 2,7
IZDANAKE
IKARE 42.880,80 5,5 62.065,8 0,1 1,4 912,6 0,0 0,0 1,5
IBLJACI 59.244,02 7,6 536,4 0,0 0,0 6,0 0,0 0,0 1,1
UKUPNO 774.844,13 100 115.723.134,8 100 149,4 2.961.057,1 100 3,82 2,6
REKAPITULACIJA
iste 423.863,46 54,7 76.513.196,1 66,1 180,5 1.940.146,0 65,5 4,58 2,5
Meovite 248.855,86 32,1 39.147.336,2 33,8 157,3 1.019.992,6 34,4 4,10 2,6
ikare i ibljaci 102.124,81 13,2 62.602,2 0,1 0,6 918,6 0,0 0,0 1,5
UKUPNO 774.844,13 100 115.723.134,6 100 149,4 2.961.057,1 100 3,82 2,6
5.1.2. Prinos etat po umskim podrujima

Kao posledica potrebnih uzgojnih zahvata i mera u cilju poboljanja stanja
uma, za svako umsko podruje odreen je godinji prinos etat. Ukupni prinos
iznosi 17.370.930,6 m3, a najvee uee u njemu ima bukva sa 10.815.610,1 m3
(62,3%), ije su ume i najzastupljenije u Srbiji (Aleksi, P. et al, 2007).
101
Planirani prinos etat po umskim podrujima
12,0
10,6
10,0
8,9
8,0 7,2 7,8 7,9
6,0 7,2
% 6,0 6,0
6,3
5,5 5,6
4,0 3,7
3,2 4,2
4,0
2,0 2,7 3,0
0,0
o
vsk
m ora niko sko ko
Ju no Jab
la
Ni
av ravs ko ko ko
Mo pli ajs sko
To Timo oku aj o sko ko
n ku nsk bar ibars
e ver n o asi jei dij
sko
rsk
o
S J u R n j e
ma ko o
D o r n lijs ibo rsk ko
G o u
Go - z lat sko luba avs
k o L i m o un
a rs o -k o d
T k -p
njs sko
dri sav
Po P o
Prema Aleksi, P. et al. (2007) jaina planiranog zahvata je 15% u odnosu na

zapreminu i 59% u odnosu na tekui zapreminski prirast, a usmerena je ka poveanju
dubee zapremine (godinje planska uteda je 1.223.965 m3) i poboljanju stanja
uma.
Najvei prinos trebalo bi da bude realizovan u Severnokuajskom (184.222,06
m3 godinje), Rasinskom (155.076,12 m3 godinje) i Timokom umskom podruju
(138.082,21 m3 godinje), a najmanji u umadijskom (47.436,70 m3 godinje) i
Tarsko-zlatiborskom (52.243,20 m3 godinje).
5.1.3. Osvrt na zateeno stanje uma kojima gazduje JP "Srbijaume"
Stanje sastojina u dravnom vlasnitvu kojima gazduje JP "Srbijaume", u
periodu od 1991. do 2009. godine znaajno je popravljeno, to se moe videti iz
sledeih pokazatelja:
prosene vrednosti zapremine od 157 m3/ha i zapreminskog prirasta od 4,1
m3/ha vee su u odnosu na iste vrednosti iz 1991. godine (zapremina je 127
m3/ha; zapreminski prirast je 3,55 m3/ha) za 19% (zapremina), odnosno 13%
(zapreminski prirast);
veliina ukupne zapremine u istom periodu uveana je za 24.061.331 m3, a
zapreminskog prirasta za 428.536 m3, tj. ukupna zapremina je sa 96.371.092
m3 (1991. godine) poveana na 120.432.423 m3 (2009. godine), a zapreminski
prirast sa 2.684.509 m3 (1991. godine) na 3.113.045 m3 (2009. godine).
102
I pored ovog poboljanja, stanje uma je nezadovoljavajue, to se moe videti
iz podataka o stanju uma po poreklu: uee izdanakih uma, ikara i ibljaka
u ukupnom fondu je veoma visoko po povrini (44%), po zapremini (26%) i po
zapreminskom prirastu (27%), to ukazuje na nepovoljno stanje. Sa prosenim
vrednostima zapremine od 132,6 m3/ha i zapreminskog prirasta od 3,6 m3/ha, vidi
se da je potencijal stanita nedovoljno iskorien (oko 50%) u odnosu na optimalni
procenjeni.
Ouvane sastojine prostiru se na povrini od 480.324,62 ha, to predstavlja
62% ukupno obrasle povrine. Meu ouvanim sastojinama najbrojnije su visoke
prirodne sastojine sa zapreminom od 266 m3/ha i prirastom od 6,0 m3/ha, a meu
njima posebno raznodobne sastojine (zapremina je 314 m3/ha, zapreminski prirast
je 7,8 m3/ha), kao i ouvane jednodobne prirodne sastojine (zapremina je 252 m3/
ha, zapreminski prirast je 5,7 m3/ha). Uee devastiranih sastojina (8% povrine,
zapremina je 52,3 m3/ha, zapreminski prirast je 1,0 m3/ha) zajedno sa neproizvodnim
ikarama i ibljacima (13,2% povrine) ukazuje na nepovoljno stanje fonda, jer
petinu ukupne povrine ine neproizvodne sastojine.
Iz svega do sada iznetog moe se zakljuiti da i pored znaajnog poveanja
zapremine i zapreminskog prirasta u prethodnih osamnaest godina, stanje ovih
uma ni izdaleka nije zadovoljavajue. Na ovo stanje utie jo uvek veliko uee
izdanakih uma, ibljaka i ikara koje nedovoljno koriste proizvodni potencijal
stanita.
5.2. Stanje uma u privatnoj svojini u centralnoj Srbiji
Iz pregleda povrina pod umama u privatnoj svojini po umskim podrujima
u okviru JP "Srbijaume" u centralnoj Srbiji, prikazanog u tabeli 38, vidi se da
ove ume zauzimaju povrinu od 1.001.643 ha, sa ukupnom zapreminom od
109.354.039 m3 i zapreminskim prirastom od 2.270.671 m3. Prosena zapremina
ovih uma iznosi 109,2 m3/ha, a proseni zapreminski prirast 2,3 m3/ha.
U odnosu na ukupnu povrinu dravnih uma kojima gazduje JP "Srbijaume"
(774.844,13 ha), ume u privatnoj svojini zauzimaju povrinu veu za 214.699 ha.
Uporeujui prosenu zapreminu i zapreminski prirast po hektaru dravnih i uma
u privatnom vlasnitvu moe se zakljuiti da ume u dravnom vlasnitvu daleko
bolje koriste proizvodni potencijal stanita.
ume u privatnoj svojini najzastupljenije su na Timokom i Podrinjsko-
kolubarskom umskom podruju. Na teritoriji Timokog podruja ove ume
zauzimaju povrinu od 132.433 ha (13,2%), sa ukupnom zapreminom od 15.110.759
m3 (13,8%) i zapreminskim prirastom 182.411 m3 (8,0%). U okviru Podrinjsko-
kolubarskog podruja ume u privatnoj svojini nalaze se na povrini od 109.306
ha (10,9%), sa ukupnom zapreminom od 16.436.036 m3 (15,0%) i zapreminskim
prirastom 481.222 m3 (21,2%). Slede Jablaniko (7,3% povrine; 5,3% zapremine;
7,8% zapreminskog prirasta), Severnokuajsko (7,8% povrine; 7,9% zapremine;
8,5% zapreminskog prirasta) i Junomoravsko (7,3% povrine; 6,4% zapremine;
103
6,1% zapreminskog prirasta). U ostalim umskim podrujima povrine pod umama
u privatnom vlasnitvu znatno su manje zastupljene.
Planiran proseni godinji prinos u ovim umama iznosi oko 30% od ukupnog
godinjeg prirasta.
Tabela 38. Stanje uma u privatnoj svojini po umskim podrujima centralne Srbije
(stanje na dan 31.12.2009.)
Planiran
Povrina Zapremina Zapreminski prirast godinji
umsko
prinos
podruje
m 3/
ha % m3 % m3/ha m3 % Pi m3
ha
Junomoravsko 72.840 7,3 7.025.342 6,4 96,4 137.440 6,1 1,9 2,0 45.407
Jablaniko 73.265 7,3 5.835.718 5,3 79,7 176.650 7,8 2,4 3,0 68.951
Niavsko 43.334 4,3 3.222.604 2,9 74,4 44.621 2,0 1,0 1,4 22.011
Moravsko 55.362 5,5 4.466.435 4,1 80,7 99.659 4,4 1,8 2,2 21.887
Topliko 40.990 4,1 4.205.149 3,8 102,6 113.398 5,0 2,8 2,7 34.797
Timoko 132.433 13,2 15.110.759 13,8 114,1 182.411 8,0 1,4 1,2 102.770
Severnokuajsko 78.155 7,8 8.601.589 7,9 110,1 192.452 8,5 2,5 2,2 46.319
Junokuajsko 43.944 4,4 4.899.018 4,5 111,5 106.218 4,7 2,4 2,2 29.635
Rasinsko 39.707 4,0 3.360.849 3,1 84,6 67.726 3,0 1,7 2,0 25.000
Donjeibarsko 30.252 3,0 4.151.947 3,8 137,2 97.063 4,3 3,2 2,3 26.638
Gornjeibarsko 47.541 4,7 3.258.175 3,0 68,5 55.672 2,5 1,2 1,7 21.736
umadijsko 59.882 6,0 6.134.399 5,6 102,4 210.450 9,3 3,5 3,4 41.326
Golijsko 54.951 5,5 6.639.410 6,1 120,8 66.782 2,9 1,2 1,0 32.918
Tarsko-
60.655 6,1 7.636.067 7,0 125,9 105.312 4,6 1,7 1,4 38.389
zlatiborsko
Limsko 43.390 4,3 6.998.222 6,4 161,3 94.757 4,2 2,2 1,4 42.759
Podrinjsko-
109.306 10,9 16.436.036 15,0 150,4 481.222 21,2 4,4 2,9 95.306
kolubarsko
Posavsko-
15.636 1,6 1.372.320 1,3 87,8 38.838 1,7 2,5 2,8 2.865
podunavsko
ukupno 1.001.643 100,0 109.354.039 100,0 109,2 2.270.671 100,0 2,3 2,1 698.714
Izvor: Podaci JP "Srbijaume"
Unitavanjem vegetacije, prvenstveno krenjem uma, nepravilnom obradom

strmih nagiba, pogoranjem fizikih i hemijskih osobina zemljita i dr., ovek je
postao glavni faktor opte degradacije zemljita i ivotne sredine. I pored toga to
je poznato da su ume nezamenjiv prirodni resurs i da od njih zavisi opstanak ivih
bia, neshvatljivo i neprihvatljivo je njihovo masovno unitavanje.
Na osnovu navedenih podataka moe se zakljuiti da je stanje uma u centralnoj
Srbiji nepovoljno. Konverzijom, supstitucijom i restitucijom, kao i poumljavanjem
neobraslih povrina, unapredilo bi se kvantitativno i kvalitativno stanje uma
centralne Srbije, uz poveanje korienja proizvodnog potencijala stanita.
104
6. ZDRAVSTVENE KARAKTERISTIKE UMA I STANITA
ZA POUMLJAVANJE1
Kvalitetan i zdrav, namenski proizveden sadni materijal, je uz pravilno

izabranu vrstu i provenijenciju prilagoenu staninim uslovima jedan od osnovnih
preduslova prijema sadnica i uspeha poumljavanja. Za dobijanje ovakvog sadnog
materijala neophodno je kvalitetno seme (seme dobijeno iz registrovanih semenskih
objekata, dobre istoe, klijavosti i zdravstvenog stanja). Ovakvo seme mora se
do setve skladititi u dezinfikovanim prostorijama u kojima vladaju odgovarajui
uslovi. Setvu je neophodno izvriti na obraenom i dezinfikovanom zemljitu, a
po nicanju je neophodna primena odgovarajuih agrotehnikih i preventivnih mera
zatite. Izostanak neke od navedenih mera uveava rizik pojave bolesti i tetoina
na umskom semenu koje utiu na klijavost i rast sejanaca, a kasnije i na uspeh
poumljavanja.
ak i u uslovima kada se primene sve preventivne mere za zatitu i negu
sadnica u rasadnicima i nakon izvrene sadnje na terenu mogua je pojava i razvoj
razliitih bolesti i tetoina. Bolesti koje prouzrokuju gljive nazivaju se mikoze i
oteujui biljke na tri naina: enzimima oteuju elijski zid domaina, luenjem
toksina direktno oteuje protoplaste biljke domaina ili utiu na stvaranje i
aktivnost materija rasta u biljci domainu. Fizioloki oslabela stabla su podlonija
masovnom napadu mnogih tetnih insekata. Povoljne vremenske prilike i niska
populacija parazita pruaju uslove za razvoj gradacije pojedinih vrsta insekata.
Rezultati istraivanja prisustva bolesti i tetoina na umskim vrstama u Srbiji
grupisani su prema delovima biljaka koji mogu biti napadnuti (posebno su izdvojeni
oni koji se javljaju na semenu i klijancima, a posebno oni koji se javljaju kasnije
i koloniziraju asimilacione organe, koru i koren). Za svakog uzronika bolesti i
tetoinu navedeni su osetljivost pojedinih biljaka prema izazivau, izneti su
karakteristini simptomi i mogue mere zatite. Predstavljeni su i pozitivni efekti
prisustva mikoriznih gljiva na korenu sadnica kojima se vri poumljavanje.
6.1. Bolesti umskog semena
Za uspeno poumljavanje neophodno je obezbediti visoko kvalitetan sadni
materijal to se postie setvom kvalitetnog i zdravog semena. Poto je seme bogato
ugljenim hidratima, mineralnim materijama i belanevinama prua optimalne
uslove za rast i razvoj patogenih mikroorganizama, koje pored trulei semena
izazvaju poleganje ponika i trule korena jednogodinjih biljaka. Pojave bolesti na
umskom semenu i plodovima i njihovo irenje prvenstveno zavise od spoljanjih
faktora, mesta i naina sabiranja, od kvaliteta, od naina dorade, te od metoda i
uslova uvanja. Seme se lako inficira ako mu je oteen semeni omota. Gljive
1
Dr Vesna GOLUBOVI-URGUZ, mr Zlatan RADULOVI
105
naseljavaju seme i plodove kako na stablima, tako i kasnije za vreme njihove
dorade i uvanja.
Patogeni izazivai bolesti semena i plodova prema Mendgen i sar.(1996) i
Vukojevi i Duleti-Lauevi (2004) mogu ostvariti infekciju kroz neoteene
povrine iz susednih obolelih semena preko drugih biljnih delova ili kroz povrede.
Fizioloke povrede prouzrokovane spoljanjim uslovima takoe mogu stvoriti
uslove za razvoj patogena.
Gljive izazivai mikoza umskog semena razlikuju se po stepenu parazitske
aktivnosti i specijalizaciji prema biljkama domainima. Veina bolesti semena koje
se javljaju u semenskim objektima kako navode Maslov i sar.(1988) i Semenkova
i Sokolova (2004) izazvana je obligatnim parazitima sa uskom specijalizacijom
i fakultativnim saprofitima. Izuzetak su izazivai pegavosti, koji pripadaju
fakultativnim parazitima i fakultativnim saprofitima koji su najee kosmopoliti.
U praksi je vrlo teko spreiti infekcije semena i plodova (iarki) za vreme
njihovog razvoja na drveu. Kod bolesti ra mogue je izvriti uklanjanje ili
rejonizaciju prelaznih (alternativnih) domaina. Kod veine drugih izazivaa bolesti,
tek u fazama sakupljanja, dorade i uvanja semena, postoje mogunosti da se sprei
razvoj i irenje patogena. Sakupljanje plodova i iarki sa nezaraenih stabala i
prebiranje plodova (iarki) su glavne mere zatite od izazivaa pegavosti. Kod
bolesti koje uzrokuju deformacije plodova i mumifikacije semena preporuuje se
izdvajanje i unitavanje zaraenog materijala, sakupljanje zdravih plodova odmah
posle opadanja, izbegavanje mehanikog oteivanja pri sakupljanju, prevozu,
pregrtanju, ienju, kao i uklanjanje plesnivih plodova koji predstavljaju arita
zaraze.
Analizom uzoraka semena u laboratoriji Instituta za umarstvo zabeleeno je
prisustvo patogena koji su navedeni u tabeli 39 (slike C,D,E i F na Fototablici III)
Tabela 39. Konstatovane gljive na semenu umskih vrsta i vokarica
Vrsta semena Prisutni patogen
Alternaria tenuis, Fusarium spp., Epicoccum purpurescens, Rhytisma

Acer pseudoplatanus
punctatum, Phyllosticta platanoides, Phoma samorarum, Trichothecium roseum
Aspergillus spp.,Fussarium spp., Thamnidium elegans, Penicillium spp.,
Fagus moesiaca
Trichothecium roseum
Fraxinus angustifolia Alternaria tenuis, Botrytis cinerea, Phoma minima, Heterosporium fraxini
Fraxinus excelsior Botrytis cinerea, Penicillium spp., Alternaria tenuis
Castanea sativa Aspergillus spp., Alternaria spp., Penicillium spp
Prunus avium Moniliopsis spp., Penicillium spp
Stemphylium spp., Epicoccum purpurescens, Trichoderma spp., Chaetomium
Pinus sylvestris
globosum, Penicillium spp
Cladosporium herbarum, Pestalotia hartigii, Cephalosporium acremonium,
Pinus nigra
Alternaria tenuis, Epicoccum purpurescens
Picea abies Aureobasidium pullulans, Rhizopus nigricans
Rhizopus nigricans, Trichoderma spp., Chaetomium globosum, Aspergillus spp.,
Abies alba
Penicillium spp., Epicoccum purpurescens
106
Cedrus atlantica Trichothecium roseum, Trichoderma spp.
Picea omorica Trichoderma spp., Penicillium spp
Aesculus hippocastanum Epicoccum purpurescens, Mucor spp., Rhizopus nigricans
Juglans regia Rhizopus nigricans, Nigrospora spp.
Pirus piraster Moniliopsis spp., Aspergillus spp.
Stromatinia pseudotuberosa, Pestalotia hartigii,Cytospora intermedia,
Quercus robur Gloeosporium quercinum, Fusarium sp., Penicillium sp., Alternaria tenuis,
Aspergillus sp., Trichotecium roseum.
Quercus borealis Alternaria tenuis, Penicillium spp., Mucor spp.
Quercus petrea Stromatinia pseudotuberosa, Rhizopus nigricans, Alternaria tenuis
Rob. pseudoacacia Alternaria tenuis, Aspergillus spp., Penicillium spp., Epiccocum purpurescens
Na semenu etinarskih vrsta u objektima za proizvodnju najee se javljaju

re iz rodova Cronartium, Chrysomyxa i Thekopsora. Na semenu liarskih vrsta
najee su gljive izazivai mumifikacije plodova (Sclerotinia i Stromatinia),
deformacija plodova (Taphrina) i pegavosti (Phoma, Phyllosticta, Gloeosporium,
Rhytisma, Cercospora, Heterosporium).
Prema Timoninu (1964) iz semena raznih vrsta izolovane su gljive iz
rodova Alternaria, Aspergillus, Penicillium, Cladosporium, Cephalosporium,
Chaetomium, Gliocladium, Aureobasidium i Trichoderma. Prouavajui mikofloru
semena crnog i belog bora i njen uticaj na klijanje semena Peno i Popovi (1969)
kao najee navode rodove Alternaria, Mucor, Rhizopus, Aspergillus, Penicillium,
Trichotecium, Stemphylium, Paecilomyces, Thamnidium, Arthrobotrys i Fusarium.
Najveu redukciju klijanja izazvalesu vrste iz roda Fusarium i Alternaria (Lazarev
i sar., 2003a), a skoro nikakvu vrste iz rodova Mucor i Rhizopus.
Neke parazitne gljive iz rodova Fusarium, Pythium, Botrytis, Alternaria,
koje su prisutne na povrini semena, nastavljaju svoju aktivnost u magacinima.
One svojim toksinima i fermentima smanjuju klijavost embriona ili izazivaju
dekompoziciju endosperma i njegovu trule. Ipak, infekcije ovih gljiva su kako
navode Krsti i sar. (1988) znaajne zato to po setvi u zemljitu nastavljaju svoju
parazitsku aktivnost izazivajui poleganje ponika i trule korena mladih biljaka.
Rad mnogih istraivaa u poslednjih nekoliko godina je posveen utvrivanju veze
koja se formira izmeu biljke domaina i ovih patogena na molekularnom nivou
(Van West i sar., 2003) u cilju pronalaenja najefikasnijih metoda borbe.
Bolesti koje se razvijaju pri skladitenju semena uglavnom pripadaju
fakultativnim parazitima. U veini sluajeva njihovo aktivno razvie poinje
pri transportu ili samom skladitenju, iako sama infekcija moe biti ostvarena
u umi, tokom sazrevanja ili sakupljanja. Masovno razvie ovih bolesti je
posledica nepravilnog sakupljanja i transporta semena ili nepravilnog skladitenja.
Najosetljivija su krupna semena sa visokim sadrajem vode i hranljivih materija
(ir, kesten, orah, plodovi umskih vokarica). Ove mikoze najee izazivaju gljive
iz rodova Phomopsis, Gloeosporium, Monilia, Botrytis, Trichotecium, Penicillium,
Cladosporium, Mucor, Aspergillus.
Seme najzastupljenijih umskih vrsta drvea treba uvati u uslovima koji
su nepovoljni za naseljavanje patogenih gljiva. Ako ovi uslovi nisu obezbeeni
107
vitalnost semena e biti redukovana. Seme pojedinih vrsta drvea nije mogue
nabaviti svake godine pa ga je zbog toga neophodno uskladititi. Ako se seme uva
pri niskim temperaturama od 0-5oC i pri sadraju vlage nioj od 12 % gljive na ili
u semenu nisu u stanju da redukuju klijavost semena. Tako inficirano seme breze
potpuno gubi vitalnost posle 18 meseci pri temperaturi od 20-24o C, dok na 2-4oC
u hermetiki zatvorenim kontejnerima ostaje vitalno oko 4 godine (Clausen,1965).
Seme veine biljaka napadaju gljive ako je sadraj vlage vei od 14 %. Kod nekih
vrsta donja granica sadraja vlage pri kojoj je razvoj patogenih gljiva onemoguen
je ispod 14%.
Pored navedenih mera za zatitu semena sve vie se koriste i bioloke mere
borbe. U biolokoj kontroli najee su koriene bakterije iz rodova Streptomyces
spp., Bacillus spp. i gljiva Trichoderma spp. Trichoderma vrste se prema navodima
Ozbay i Newman (2004) koriste u borbi protiv vrsta iz rodova Armillaria, Botrytis,
Colletotrichum, Monilia, Phoma, Fusarium, Pythium, Sclerotinia, Verticillium,
Phytopthora, Rhizoctonia i nekih gljiva izazivaa trulei drveta. Trichoderma
spp. razliitim mehanizmima, koji ukljuuju kompeticiju za prostor i hranu,
mikoparazitizam, produkciju inhibitornih materija, inaktivaciju enzima patogena i
indukovanu rezistenciju, spreava razvie ovih gljiva.
U nekim evropskim zemljama su u upotrebi komercijalni biofungicidi na bazi
Trichoderma spp. Tako se u Belgiji koristi Bio-Fungus, u vedskoj Binab-T, u
ekoj Supresivit, a u paniji Tusal.
Pored zatitnog dejstva, organizmi koji se koriste u biokontroli najee
i produkuju fizioloki aktivne materije koje doprinose rastu biljaka. U svojim
ispitivanjima Vitkunas (1977) je tretirao seme bora pre setve suspenzijom bakterije
Pseudomonas spp.. Infekcija jednogodinjih sejanaca bora Fusarium spp. je
smanjena za 39-66% u odnosu na kontrolu. Dve godine posle setve visina sejanaca
je poveana od 22-56%, a duina osnovnog korena za 10%. Pored toga biopreparati
ne unitavaju korisne mikroorganizme u rizosferi korena (ilkina i Zaika 2004),
za razliku od uobiajene primene zemljine fumigacije metil-bromidom, kada se
patogene vrste Fusarium spp. i Pythium spp. eliminiu na tretiranim podrujima, ali
unitava se i njihov antagonista, Trichoderma spp. (Freadrich i Dwinell, 2003).
Mere zatite semena se moraju sprovoditi u svim fazama proizvodnje semena.
Plodove i iarke treba sakupljati sa zdravih stabala izbegavajui mehanika
oteenja. Zaraeni materijal treba izdvojiti i unititi. Takoe tokom transporta i
dorade treba izbegavati mehanika oteenja, a plesnive plodove treba ukloniti.
Pre skladitenja semena prostoriju treba obavezno dezinfikovati. U prostoriji se
moraju obezbediti odgovarajui uslovi (prvenstveno temperatura, vlanost vazduha
i ventilacija). Takoe je potrebno redovno vriti kontrolu uskladitenog semena. Za
dezinfekciju povrinski zaraenog semena mogu se primeniti suvi i vlani postupak.
Pri suvom postupku se najee koristi bakar karbonat ili organoivini preparati.
Vlani postupak podrazumeva potapanje semena u rastvor fungicida (Mankogal
S, Tiram upa TS, Benfungin, Benomil WP-50 i drugi) na odreeno vreme, posle
108
ega se seme ocedi i prosui. Ovo seme treba zasejati to pre. Takoe, neophodna
je dezinfekcija zemljita pre setve. Dezinfekcija zemljita vri se formalinom,
bakarnim oksihloridom, bakarnim sulfatom ili vodenim rastvorom kreozana i
plavog kamena. U poslednje vreme kombinuju se hemijske i bioloke mere borbe.
Biolokim merama vetaki se unose u zemljite odgovarajui antagonisti koji
spreavaju razvie parazitskih gljiva.
6.2. Bolesti u umskim rasadnicima i kulturama
Bolesti u etinarskim rasadnicima mogu se prema Karadiu i Aneliu (2001)
podeliti na bolesti biljaka u prvoj godini ivota i bolesti biljaka starijih od jedne
godine. Za prvu godinu karakteristine bolesti su trule klice posle klijanja semena,
poleganje ponika i trule korena odrvenjenih biljaka. Najvee tete u prvoj godini
prouzrokuju gljive iz roda Fusarium, Phytopthora cactorum i Pythium debaryanum,
a u loe odravanim rasadnicima i Rhizoctonia solani i Botrytis cinerea.
Na starijim biljkama u etinarskim rasadnicima najvee tete priinjavaju
paraziti koji se razvijaju na etinama. Najvee tete na borovima u ovom uzrastu
priinjavaju Lophodermium vrste (L. seditiosum i L. pinastri), Phacidium infestans,
Mycosphaerella pini i Sphaeropsis sapinea. Na smri glavne tete priinjavaju
Lophodermium piceae, Herpotrichia juniperi, Chrysomyxa abietis i Lirula
macrospora. Ari najvie strada od Merie laricis, a duglazija od Rhabdocline
pseudotsugae.
U rasadnicima liarskih vrsta ukoliko se izvri pravilna dezinfekcija semena
i zemljita eliminiu se skoro sve patogene gljive. Praktini problem posle nicanja
na sadnicama bukve predstavljaju Phytopthora cactorum i Rhizoctonia solani, a na
hrastu Microsphaera alphitoides. Izuzetak predstavljaju rasadnici topole gde najvei
problem predstavljaju izazivai nekroze kore (Cryptodiaporthe populea i Valsa
sordida), pegavosti lia (Drepanopeziza punctiformis), "ra" lia (Melampsora
allii-populina) i opadanje lia (Venturia populina).
Najznaajnije i najee gljive u kulturama crnog i belog bora su:
Mycosphaerella pini, Sphaeropsis sapinea, Lophodermium seditiosum, L.pinastri,
Cenangium feruginosum, Gremmeniella abietina, Phacidium infestans,
Lophodermella sulcigena, Melampsora pinitorqua, Armillariella ostoyae i
Heterobasidion annosum.
Prouavajui patogenu mikofloru Pinus vrsta Karadi (1987a) navodi da
gljive Scirrhia pini, Sphaeropsis sapinea, Cenangium feruginosum i Gremmeniella
abietina predstavljaju praktian problem u podizanju i odravanju kultura crnog
bora, i da pri viegodinjim infekcijama mogu prouzrokovati suenje stabala.
Kao gljivu koja predstavlja praktian problem u podizanju i odravanju kultura
belog bora, i prouzrokuje suenje stabala isti autor navodi vrstu Heterobasidion
annosum.
U kulturama smre u Srbiji Karadi i Marinkovi (1990) navode sledeu
znaajnu parazitsku mikofloru: Lirula macrospora, Lophodermium piceae,
109
Chrysomyxa abietis, Herpotrichia nigra (samo u planinskim predelima),
Rhizosphaera kalkhoffii i Botrytis cinerea. Iako je na pojedinim lokalitetima
konstatovano suenje u kulturama, ovi patogeni za sada ne ugroavaju opstanak
smrevih kultura.
Suenje stabala u kulturama jele zabeleeno je samo pri napadu gljive
Heterobasidion annosum iako je zabeleeno prisustvo Melampsorella
caryophyllacearum, Lirula nervisequia, Cytospora friesii, Sphaeropsis sapinea,
Botrytis cinerea i Sclerophoma pithyophila.
6.2.1. Bolesti na poniku
Fusarium Link ex Fr. Fototablica III (slika D)
Fusarium spp. izazivaju trule semena, trule klica neposredno po klijanju,
poleganje ponika i trule biljaka do godinu dana starosti. U naoj zemlji najee
se javljaju Fusarium oxysporum, F. solani, F. moniliforme, F. herbarium, F.
blasticola i dr. Gljive iz roda Fusarium su iroko rasprostranjene u prirodi, posebno
u zemljitu gde mogu initi i do 30% celokupne mikoflore (Uupli, 1996). U
procesu metabolizma sintetizuju i lue toksine vrei toksikaciju supstrata, u kome
se razvijaju. Oteenja izazivaju na liarima (vrste iz rodova Fagus, Quercus,
Populus, Salix, Ulmus, Betula, Robinia), a napadaju i skoro sve vrste etinara (vrste
iz rodova Pinus, Picea, Abies, Pseudotsuga, Larix, Juniperus, Chamaecyparis i dr.).
Ove gljive su prisutne u supstratu i kao fakultativni parazit napadaju mlade
biljke. Ukoliko je napadnuto seme pre nicanja simptomi se ogledaju u veoma malom
procentu izniklih biljaka. Ukoliko se bolest pojavi na tek izniklim biljkama dolazi
do pojave poleganja ponika. Tkivo u korenovom vratu nekrotira i biljke poleu
pod otrim uglom. Najkritiniji period za pojavu ove bolesti je od prvih prolenih
dana do juna meseca. Najznaajnije mere borbe su preventivne mere (neophodna je
kontrola porekla semena i provera njegovog zdravstvenog stanja, tretiranja semena
pre setve, tretiranje supstrata pre setve, nakon nicanja (20-25 dana posle setve)
potrebno je semenite borova, smre i brzorastuih etinara preventivno tretirati (4
puta svakih 10-15 dana) bakarnim ili organskim preparatima (5-8 lit / m2). Izbor
fungicida je dosta irok, ali se preporuuje povremeno menjenje sredstava zbog
adaptacije mikroorganizama.
Tanatephorus cucumeris
Nesavrena forma Rhizoctonia solani Khn
Ova gljiva moe da se razvija i na ponicima i na odraslim biljkama, ali se
na poniku formira samo nesavrena forma. Na povrini zaraenih stabala stvara
pauinastu skramu (micelija je zagasite boje). Poleganje ponika pored ove gljive
izazivaju i Fusarium spp., Pythium spp., Botrytis cinerea Pers., Phytophtora
omnivora DeBary. Micelija svih gljiva koje izazivaju poleganje ponika razvija se u
zemlji, pa se zemljite smatra kao najvaniji, ali ne i jedini izvor zaraze.
110
Na razvoj R. solani povoljno deluje jae kiselo i suvlje zemljite kao i toplo
vreme, to znai da u tim sluajevima treba biti vrlo oprezan. Od spoljnih faktora
koji favorizuju pojavu i irenja ove bolesti treba obratiti panju na:
1. Vlanost zemljita i vazduha (vlanost se pogodnim sredstvima mora regulisati
u pravcu nepovoljnom za parazitske organizme. R. solani nalazi povoljnu
sredinu pri vlanosti ispod 70%).
2. Kiselost zemljita (kod pH 5,0 tete od Pythium spp.i Rhizoctonia spp. su vrlo
retke na ponicima etinara, ali je ovo zemljite vrlo nepovoljno za gajenje
liara).
3. Setva i nega ponika (svi inioci koji ubrzavaju klijanje i nicanje kao i porast
mladih biljaka umanjuju opasnost od poleganja).
4. Izbor semena (ponici proizvedeni iz semena lokalnog porekla manje pate od
onih koji su dobijeni iz semena udaljenih reona).
5. Osetljivost vrsta drvea (u otporne etinare se svrstavaju: Juniperus, Cupresus,
Thuja, Chamaecyparis, dok su ostali osetljivi. U naroito osetljive liare
spadaju: Quercus, Ulmus i Robinia).
Najznaajnije mere borbe koje se primenjuju su:
- Tretiranje ponika (tretiranje treba obavljati uvee 0,5% bordovskom orbom
ili organskim fungicidima sve dok postoji opasnost da ponik bude zaraen);
- Dezinfekcija zemljita (moe se obaviti termikom ili hemijskom metodom).
Hemijska metoda je lake izvodlljiva i efikasnija, a tretiranje se vri preparatima
na bazi bakra ili organskim fungicidima Kaptan WP 50 i Faltocid WP 50;
- Dezinfekcija semena (vri se pred setvu i pokazala se kao vrlo efikasna kod
semena liara dok kod etinara nema praktinog znaaja). Mogu se koristiti
organski preparati u prahu kojima se moe seme zapraiti.
Ukoliko se bolest konstatuje treba poupati i spaliti oboleli ponik. Zaraene
delove leja treba dobro isprskati 3% rastvorom Bakar- sulfata.
6.2.2. Bolesti biljaka starijih od jedne godine
6.2.2.1. Najznaajnije bolesti na etinarskim vrstama
Mycosphaerella pini Rost. in Munk Fototablica I (slike A i B)
Nesavrena forma Dothistroma pini Hulbary.
(prouzrokova crvene prstenaste pegavosti borovih etina)
Ova gljiva izaziva crvenu prstenastu pegavost etina i mnogo je poznatija po
svom bespolnom stadijumu Dothistroma pini ili Dothistroma septospora. Konidijski
stadijum je u prirodi mnogo ei, rasprostranjeniji i ima mnogo vei znaaj za
sam proces infekcije. Prema podacima sa terena rasprostranjena je u gotovo svim
kulturama crnog bora podignutim na nadmorskim visinama do 1000 m.
Prema Karadiu (2004) u Srbiji se javljaju oba stadijuma u razvoju gljive,
tj. "teleomorph" (Mycosphaerella pini) i "anamorph" (Dothistroma septospora).
Konidijski stadijum pripada parazitskoj fazi i mnogo je ei, dok peritecijski
stadijum pripada saprofitskoj fazi u razvoju gljive. Askostrome se uglavnom
111
obrazuju kada su etine potpuno nekrotirane i to najee na dvogodinjim i
trogodinjim etinama.
Ova gljiva predstavlja problem u kulturama crnog bora u starosti od 5-25
godina. Simptomi oboljenja pojavljuju se krajem septembra i u oktobru ali najjasnije
su izraeni tokom novembra i decembra meseca. U poetku gornja polovina etina
postaje svetlo zelena, potom uta i na kraju svetlo smea, dok bazalni deo ne menja
boju. Na mestu infekcije, najee u vrnom delu javljaju se zatvorenozelene pege.
Posle pojave ovih fleka u njihovoj sredini pojavljuju se bledo crvenkaste, a kasnije
ciglasto crvene pege, izraene sa obe strane etine. U februaru sledee godine
etina je nekrotirana i u sredini prstenastih pega poinju da se javljaju plodonosna
tela koja postepenim razaranjem epidermisa izbijaju na povrinu.
Ova gljiva infekcija ostvaruje u periodu od sredine aprila do kraja avgusta, ali
je kritini period za infekcije od poetka maja do sredine jula. Apsolutni maksimum
je prve dve nedelje juna.
Mycosphaerella pini napada jednogodinje ili etine iz tekue vegetacije koje
su fotosintetski najaktivnije, izaziva suenje stabala, umanjuje visinski i debljinski
prirast i dovodi stabla u predispoziciju za napad sekundarnih patogena ili nekih
insekata. Da bi dolo do smanjenja prirasta defolijacija mora da dostigne nivo
iznad 40% i gubici se prvo ispoljavaju u smanjenju visinskog prirasta. tete su jo
izraenije ako se sa ovom gljivom javi i Sphaeropsis sapinea. S. sapinea napada
izbojke iz tekue vegetacije, a M. pini etine iz prethodne vegetacije, pa se pojedina
stabla ostajui potpuno bez asimilacionih organa sue.
Prema istraivanjima Karadia (1987b) zatita je neophodna u kulturama
crnog bora ako je zaraeno vie od 40% etina i u kulturama gde se ova gljiva
javlja sa S. sapineom. Kulture treba tretirati svake tri-etiri godine, poetkom
maja i poetkom juna meseca. Najveu efikasnost ispoljili su bakarni fungicidi
koji se i najdue zadravaju na etinama, smanjujui broj tretmana, a samim tim i
trokove zatite. U suzbijanju gljive pokuano je i sa uzgojnim merama pri emu
su uklanjanjem zaraenih grana i proreivanjem kultura dobijeni suprotni rezultati.
U poslednje vreme se radi na selekciji linija crnog bora otpornih na napad M. pini
koje e zadrati dobar prirast, i nee biti podlone napadu nekih drugih patogena i
tetoina.
Konstatovana je na podruju G Loznica, G Ivanjica, G Kuevo, G
Prijepolje, G Uice.
Sphaeropsis sapinea Dyko et Sutton Fototablica I (slike C i D)

Syn. Diplodia pinea (Desm.) Kickx
(prouzrokova suenja izbojaka bora)
Ova gljiva zauzima posebno mesto meu patogenim gljivama koje poslednjih
godina priinjavaju vee tete na Pinus vrstama, koje se gaje u vetaki podignutim
zasadima (kulturama, urbanim sredinama i zatitnim pojasevima).
112
S. sapinea kolonizira mlade izbojke i pri jaem napadu obino su svi izbojci
iz tekue vegetacije nekrotirani. Ukoliko se infekcije ponavljaju vie godina
uzastopno kod starijih stabala dolazi do suhovrhosti, deformisanosti i suenja celih
stabala. Zabeleena je u rasadnicima, kulturama, a na svee poseenom drvetu
moe izazvati plavetnilo beljike.
Dijagnoza napada gljive S. sapinea relativno je laka. Prvi jasno uoljiv
simptom je pojava kapljice smole i nekoliko vrlo kratkih etina na izbojku iz tekue
vegetacije. etine zaostaju u porastu, postaju uto-smee ili smee. Gljiva se vrlo
brzo iri tako da sve etine i tkivo mladih izbojaka bivaju ubijeni pre nego to
dostignu svoju normalnu duinu. Najsigurniji znak za identifikaciju ove gljive je
pojava plodonosnih tela piknida. S. sapinea osim na izbojcima ostvaruje infekcije
i na iaricama. Smatra se da u kulturama masovne infekcije prvo ostvaruje na
iaricama, a tek sledee godine dolazi do zaraze izbojaka. Ova gljiva ima dva
kritina perioda za infekcije: Prvi od sredine aprila do poetka maja (u vreme
otvaranja pupoljaka) i drugi u prvoj polovini juna.
Vetakim inokulacijama sadnica Pinus nigra Milijaevi (2000) je utvrdila
da se S. sapinea ponaa kao parazit. Infekcije neozleenih izbojaka mogue su
od aprila do avgusta meseca, mada su simptomi bolesti u letnjim mesecima tee
uoavaju. Ova istraivanja ukazuju da ova gljiva moe izazvati suenje celih biljaka,
i da tada kolonizira i korenov vrat i koren, obrazujui na njima plodonosna tela.
Mere ienja stabala od donjih grana kod jako zaraenih kultura treba
izbegavati u kritinom periodu za infekcije. U starim kulturama treba posei i
ukloniti stabla sa vie od 80% suvih bonih izbojaka, kao i sva suhovrha stabla.
Grane treba spaliti, jer mogu posluiti kao izvor zaraze. Jedna od represivnih mera
zatite je i sakupljanje i unitavanje opalih iarica na kojima se nalaze piknidi
S. sapinea. Hemijska zatita se preporuuje samo u jako zaraenim kulturama
i rasadnicima. Tretiranje treba vriti sredinom aprila i tokom maja, s tim da se
tretiranje ponovi nakon 3 do 4 godine. Preporuuje se korienje bakarnih sredstava
(Bakarni kre 50 u konc. 0,5-0,75%) i Benomil u konc. 0,05%.
Konstatovana je na podruju G Loznica, G Ivanjica i G Kuevo.
Gremmeniella abietina (Lagerb.) Fototablica II (slika E)

Nesavrena forma Brunchorstia pinea (Karst.) Hhn.
(prouzrokova suenja grana i stabala borova)
Prouzrokuje suenje grana i stabala borova.Takoe se javlja i na vrstama iz
rodova Picea, Abies, Larix i Pseudotsuga. Najosetljiviji je crni bor i to u kulturama
starosti izmeu 8 i 25 godina. Infekcije su mogue tokom cele godine mada je
kritian period od maja do polovine jula. Stabla se inficiraju preko etina, pupoljaka
i mladih izbojaka tekue vegetacije. Kao posledica viegodinjih infekcija dolazi
do potpunog suenja stabala.
113
U borbi protiv ove gljive prioritet imaju karantinske mere (zabrana uvoza
sadnica osetljivih vrsta i zdravstvena kontrola sadnica pre stavljanja u promet). Pri
podizanju kultura treba izbegavati gustu sadnju i hladna mesta (uvale, podruja na
kojima se sneg dugo zadrava). Da se izbegnu tete od mraza preporuuje se proleno
poumljavanje ovakvih terena. Sva suva stabla i stabla sa vie od 50% suvih grana
treba posei i spaliti. U rasadnicima biljke se preventivno tite primenom fungicida
(Maneb, bakarni preparati) u dvonedeljnim intervalima od maja do septembra.
Konstatovana je na podruju G Raka, na Gou i u NP Kopaonik.
Cenangium ferruginosum Fr. ex Fr.

Nesavrena forma Dothichiza ferruginosa Sacc.
(prozrokova suenja grana borova )
Ova gljiva se svrstava u grupu sporadinih bolesti. U doba mirovanja gljive
u umama je saprofitski naseljena u donjim granama borova, gde potpomae u
ienju donjih grana. Meutim, u vreme epifitocija moe da napravi pusto u
kulturama, ime naruava dinamiku razvoja istih i meovitih kultura borova, to
predstavlja nepredviene izdatke za gazdinstva.
Prvi simptomi se na izbojcima molike javljaju u rano prolee, a na crnom
i belom boru tokom jeseni. Iglice ute od osnove ka vrhovima (od bledo zelene,
ute do braon boje). Kod starijih stabala napadnute su obino donje grane, dok kod
sasvim mladih (3 do 10 god.) obolevaju prvo terminalni pupoljci, tako da je kruna
zahvaena s vrha, to esto povlai za sobom i deformaciju vrhova. Krajem prolea
ili poetkom leta, ispod kore se javljaju stromatine pege koje posle izbijaju na
povrinu i na njima se formiraju apotecije. Kod belog i crnog bora vreme formiranja
apotecija zapoinje u februaru i martu, a moe da se protegne kroz celo prolee,
zavisno od klimatskih uslova.
Jake sue fizioloki slabe stabla i dovode do njihove predispozicije za napad ove
bolesti, a kasnije dolazi i do gradacije potkornjaka. Borba protiv ove bolesti svodi
se na spreavanje ulanavanja teta (borba protiv potkornjaka). Kao mera zatite
koristi se uklanjanje leavine i svih suvih i suhovrhih stabala i tretiranje Ksilolinom.
Takoe treba postaviti lovna stabla radi kontrole populacije potkornjaka. Indirektne
mere borbe i mehanike metode za sada su se pokazale kao najefikasnije.
Konstatovana je na podruju G Ivanjica i G Kuevo.
Melampsora pinitorqua Rostrup

(izaziva re i krivljenja izbojaka bora)
Melampsora pinitorqua je heterokseni parazit, iji je glavni domain beli bor,
a alternativni topole iz sekcije Leuce. Ova gljiva napada borove starosti od 1 do 10
godina, prisutna je u rasadnicima i u kulturama. Prvi znaci bolesti se javljaju u rano
prolee, pri vlanom vremenu na mladim izbojcima belog bora u vidu promene
boje i pojave nekroze kore. Na nekrotiranom delu prestaje rast izbojaka, sadnica
114
se iskrivi na povreenu stranu, a zatim se vrh ponovo ispravlja, pa dobija tipian
izgled u obliku slova S. Tipian simptom je i pojava ecidija (iz nekrotiranog dela
kore izbijaju uto-narandasta ispupenja u toku maja i juna). Najznaajnije mere
borbe su preventivne mere (borove saditi na rastojanju oko 200m od trepetljike i
bele topole, a u rano prolee preventivno tretirati 1% bordovskom orbom i dr.).
Konstatovana je na podruju G Uice i G Ivanjica.
Heterobasidion annosum (Fr.) Bref. Fototablica II (slike C i D)

Nesavrena forma Spiniger meineckellum (A. Olson) Stalpers
H. annosum je najopasnija patogena gljiva na etinarima i ona je dostigla
karakter globalne epifitocije (panfitocije). Osim na etinarima zabeleena je i na
nekim liarskim vrstama rodova ( Fagus, Betula, Alnus,Acer), ali su tete na njima
neznatne.
Izaziva trule korena i stabla etinara. Najee posledice su vetro i
snegoizvale (smra), a velike ekonomske tete izazvane su gubitkom tehnikog
drveta. U kulturama, ree i u prirodnim sastojinama belog bora, javlja se akutno
uvenue (suenje). Naroito su osetljive kulture podignute na peskovitim terenima
sa alkalnom reakcijom
Trule korena i stabla etinara je autohtona hronina pojava u naim umama,
koja se moe drati pod kontrolom sprovoenjem fitosanitetskih mera. Primarne
infekcije ostvaruju bazidiospore, najee preko sveih panjeva neposredno
posle see, ali i preko drugih oteenja kore u zoni korenovog vrata i povrinskih
ila (smra). Sekundarne infekcije nastaju kontaktom i srai-vanjem obolelih i
zdravnih ila.
Gubici izazvani dejstvom ove gljive su veliki. Bolest dovodi do masovnog
suenja stabala i propadanju celih sastojina. Pored toga kod smre i jele zahvatajui i
donji najvredniji deo stabla smanjuju tehniku vrednost drveta. Gubici u iskorienju
drvne mase se kreu od 50 % kod smre , do 75 % kod jele. Prouavajui ekonomske
efekte nastale u borovim kulturama Rykowski(1986) navodi da oni iznose 44,5 %
od cene koja bi bila ostvarena plasmanom zdravog drveta. Takoe, pri ponovnom
poumljavanju rizik od propadanja sadnica iznosi 66,5%. Ovim gubicima treba
dodati i tete od ksilofagnih insekata koje se javljaju u zaraenim sastojinama.
U kulturama etinara najvanije je spreiti unoenje ove gljive. Poto se zaraze
ostvaruju bazidiosporama koje padaju na svee poseene panjeve neophodna je
zatita panjeva. Panjevi se premazuju razliitim hemijskim sredstvima (Krezot, Urea,
Amonijum-sulfat, Borax). Prouavajui efikasnost nekih fungicida Vasilauskas i
Pimpe (1977) su ustanovili da su najbolji rezultati dobijeni kada su borovi panjevi
tretirani Karbamidom. Na ovim panjevima je ak poveano prisustvo antagonistike
gljive P. gigantea u odnosu na panjeve iz kontrolne serije. Dobri rezultati su
dobijeni i tretiranjem Natrijum- nitritom i kombinacijom Natrijum-nitrita i Cink-
hlorida. Primena Krezota nije obezbeivala potpunu zatitu. Pored toga spreavala
je razvoj antagonista, a infekcija se ostvarivala preko kore.
115
Danas se u borbi protiv gljive H. annosum sve vie koriste i biopreparati.
Tako Semenkova i Sokolova (2003) za poveavanje otpornosti sadnica preporuuju
unoenje u zemljite biopreparata mikorizina.
Meutim najbolji rezultati u spreavanju irenja gljive H. annosum se dobijaju
ako se svei panjevi tretiraju suspenzijom spora gljive P. gigantea i ovu metodu
neki autori preporuuju kao obaveznu u kulturama etinara. Ova gljiva moe da
uniti i eliminie gljivu H. annosum iako je ona ve bila prisutna u panju. Njeno
dejstvo se ispoljava na nain to ona ometa rast hifa gljive H. annosum (Rayner
i Boddy,1988). Pozitivni efekti primene P. gigantea se, prema istraivanjima
Sierote (1986), ispoljavaju u narednih dvanest godina. Samo jedna primena ovog
biopreparata je smanjila infekcije sa 71% na kontrolnoj povrini, na 18 % na
tretiranoj.
Primena biopreparata P. gigantea takoe omoguuje poveavano prisustvo
ostalih kompetitora. Prouavajui dejstvo P. gigantea Ginns i Driver (1970) su
utvrdili da ona obezbeuje potpunu zatitu borovih panjeva koji su posle P. gigantea
inficirani gljivom H. annosum. P. gigantea je maksimum svog razvoja dostizala
u periodu od septembra do januara. U tom periodu je na kontrolnim povrinama
zabeleena i najvea infekcija gljivom H. annosum.
U istraivanjima poslednjih godina opisano je vie morfolokih formi koje
se razlikuju po stepenu patogenosti, specijalizaciji za razliite vrste domaina i
geografskom rasprostranjenju. Tako Korhonen (1978., cit. Rayner i Boddy 1988)
razlikuje unutar populacije H. annosum dve geografski jasno odvojene grupe: P i
S grupu. Kasuga i Mitchelson (2000) navode tri evropske (P, S i F) i dve severno-
amerike intersterilne grupe. Prema najnovijim istraivanjima u Evropi H. annosum
je podeljen na tri vrste: H. parviporum Niemel & Korhonen (ranije S grupa), H.
annosum (Fr.) Bref. (ranije P grupa) i H. abietinum Niemel & Korhonen (ranije F
grupa) Lakomy i Werner 2003; Johanson, Lundgren i Asiegbu 2004).
H. annosum je konstatovana u svim prirodnim sastojinama etinara u Srbiji,
posebno u umama smre (Tara, Zlatar, Mojstirske ume i dr.). ume jele su takoe
napadnute ali u blaoj formi (Go, Mojstirske ume i dr.).
Armillaria spp. Fototablica II (slike A i B)

Armillaria spp. su najei prouzrokovai suenja i trulei u etinarskim i
liarskim kulturama svih doba starosti. Posebno stradaju etinarske kulture ukoliko
su podignute na stanitima liara, a da prethodno nije izvreno krenje panjeva.
Ova gljiva ivi kao saprofit na panjevima, a odatle prelazi kao parazit na oslabljena
stabla etinara, ili se razvija kao parazit slabosti na liarima.
Ukoliko ova bolest napadne mlaa stabla dolazi do njihovog naglog suenja.
Skidanjem kore sa ovih stabala u nivou korenovog vrata, uoava se bela micelija
koja obavija osnovu stabla i iri se u visinu. U toku jeseni dolazi do formiranja
plodonosnih tela-peurki u grupama oko stabala ili panjeva. Podzemne i podkorne
rizomorfe su takoe diferencijalni simptomi bolesti.
116
Identifikacijom 90 izolata koji potiu sa 25 lokaliteta Kea i sar. (2006)
utvrdili su u Srbiji i Crnoj Gori prisustvo sledeih vrsta: A. mellea, A. ostoyae, A.
cepistipes, A. gallica i A. tabescens. Najee prisutna vrsta je A. gallica a najrea
A. tabescens.
A. mellea i A. ostoyae imaju dihotomo grananje rizomorfi a A. cepistipes i A.
gallica monopodijalno. Ova karakteristika je vana u preliminarnoj identifikaciji
vrsta a odraava i ekoloke i patogene karakteristike vrste. Monopodijalni rast
omoguava da se ove vrste bre udalje od inokuluma i stignu do novog supstrata,
to je bitno za njihov saprofitski nain ivota. Dihotomo grananje omoguuje vei
broj kontakata, poveava mogunost ostvarivanja infekcije i slabi odbrambeni
sistem domaina (Kea 2005).
Najefikasnije mere borbe protiv ovih gljiva su preventivne (izbegavanje
podizanja kultura etinara na stanitima hrasta, bukve i drugih osetljivih vrsta). Od
represivnih mera preporuuje se upanje i spaljivanje zaraenog materijala
Konstatovana je na podruju G Loznica, G Pirot, G Boljevac, G Kuevo,
G Vranje.
Lophodermium vrste
Biologiju Lophodermium vrsta prema Lazarevu (1980, 2004) odlikuju 4 faze
razvia: faza infekcije, faza latence, faza prelaska na saprofitski nain ivota i
faza reprodukcije. Faza infekcije ograniena je na period masovnog oslobaanja
askospora a penetracija je mogua kroz kutikulu ili kroz stome. Faza latence
traje 20-30 dana, a ponekad moe i izostati. Za fazu prelaska na saprofitski nain
ivota karakteristino je obrazovanje bujne micelije koja se iri du ose etine ali i
radijalno ispunjavajui smone kanale. Hlorotine mrlje dobijaju mrkcrvenu boju i
poinje obrazovanje piknida. Pri kraju ove faze cela etina je nekrotirana i dobija
mrkocrvenu boju. U poslednjoj fazi obrazuju se apotecije koje se po sazrevanju
otvaraju uzdunom pukotinom oslobaajui askospore. U ovoj fazi se obrazuju i
poprene crne ili smee linije.
Prouavajui stepen agresivnosti Lophodermium vrsta Lazarev (1981, 2004) je
vrstu L. pinastri konstatovao na starijim primarnim iglicama sejanaca u rasadnicima
i sastojinama, starijim sekundarnim etinama (2 i 3 godine) i sekundarnim etinama
privrenim na mrtvim granama. L. pinastri nije utvren kao izaziva bolesti na
mlaim primarnim i sekundarnim etinama starim nekoliko meseci. L. seditiosum
je utvren na mlaim primarnim iglicama sejanaca u rasadnicima, sekundarnim
iglicama razne starosti, a najee na etinama mlaim od jedne godine u rasadnicima
kulturama i sastojinama. L. seditiosum nije konstatovan na sekundarnim etinama
privrenim na mrtvim granama, osim ako su etine inficirane u vreme dok su bile
fizioloki aktivne.
117
Lophodermium pinastri (Schard.:Fr.) Chev. Fototablica I (slika E)
Nesavrena forma Leptostroma pinastri Desm.
(izaziva utila i osipanja borovih etina)
Ova gljiva prouzrokuje utilo borovih etina i njihovo osipanje. Napada
skoro sve vrste borova, ali je najosetljiviji Pinus sylvestris. Prvi simptomi bolesti u
obliku hlorotinih mrlja uoavaju se u toku leta. One se kasnije ire, spajaju, tako
da etine postaju mrko-ute. Piknidi se uoavaju na opalim etinama u novembru,
a masovno se pojavljuju od januara do juna. Uporedo sa piknidima na etinama
se uoavaju i crne poprene stromatske linije koje predstavljaju tipine simptome
bolesti. Kritian period za infekcije od L. pinastri je u rano prolee, od aprila do
kraja juna. Razvoju bolesti pogoduju topla zima, topla kiovita leta i rasadnici
smeteni na vlanim podrujima.
Ova gljiva je parazit slabosti jer kolonizira fizioloki oslabljene i starije etine,
pa se nikada ne javlja na etinama iz tekue vegetacije, koje imaju najvaniju ulogu
u procesu fotosinteze.
Za zatitu od ove bolesti koristi se kombinacija Cineb S-65 (0,3%) i Bakarnog
oksihlorida (0,5%). Potrebno je izvriti 2 do 5 tretiranja (ali to zavisi od koliine
i uestalosti padavina, odnosno u sluaju jaih padavina tretiranje treba ponoviti).
Vreme tretiranja se utvruje na osnovu perioda masovnih infekcija (maj-jun).
Konstatovana na podruju G Raka, G Kraljevo, G Uice, G Ivanjica.
Lophodermium seditiosum Minter, Staley & Millar Fototablica I (slika F)

Nesavrena forma Leptostroma rostrupii
(izaziva crvenila i osipanja mladih borovih etina)
Izaziva crvenilo borovih etina. Najvee tete prouzrokuje na belom i crnom
boru. Prvi simptomi bolesti, u obliku hlorotinih mrlja , uoavaju se u jesen.
Postepeno mrlje dobijaju crvenu boju i u njima se ve krajem septembra obrazuju
piknidi. Masovna pojava piknida je u aprilu sledee godine. Apotecije se formiraju
od sredine juna, a masovno se uoavaju od sredine oktobra. Infekcije ostvaruju
askospore koje sazrevaju i oslobaaju se od sredine avgusta do poetka oktobra,
kada je i kritina faza u razvoju ove bolesti. L. seditiosum je patogenija vrsta od L.
pinastri, a opasnost je i u tome to moe da parazitira i ponik iz tekue vegetacije.
Poznavanje ciklusa razvia gljive na svakom lokalitetu, a posebno perioda
masovnog rasejavanja generativnih reproduktivnih organa kada se ostvaruju
masovne infekcije je od izuzetne vanosti za efikasnu primenu preventivnih
hemijskih mera zatite u naim rasadnicima. Koncentrisanom hemijskom
zatitom u kritinom periodu infekcije, upotrebom Cineb-a S 65 i Ortocid-a 50 u
koncentraciji 0,3%, mogue je obezbediti gotovo potpunu zatitu novih iglica od
infekcija parazita. Broj prskanja se svodi na 4 - 5 ( to svakako zavisi i od koliine
i uestalosti padavina). Osim hemijskih mera borbe, konstatovano je i da se razvoj
L. seditiosum moe bitno usporiti kolovanjem sejanaca, ukoliko se kolovanje vri
118
posle prve godine. Tako se kombinacijom hemijskih mera i kolovanjem sejanaca
moe obezbediti potpuna zatita biljaka.
Konstatovana je na podruju G Ivanjica, G Uice i G Leskovac.
Melampsorella caryophyllacearum Schrot

(izaziva raka i vetiinih metla na jeli)
Melampsorella caryophyllacearum je heterokseni parazit iji je glavni domain
jela, a alternativni razne vrste iz familije Caryophylaceae. Gljiva napada stabla
svih starosnih doba. Znaaj ove gljive je u smanjenju tehnike vrednosti drveta,
izazivanju estih preloma stabala gde kasnije lako prodiru gljive razarai drveta.
Prvi znaci bolesti su razvijanje grmolikih formi veliine do 1m sa nenormalnim
grananjem izbojaka. Na izbojcima ovih grmova su sitne, hlorotine iglice na
kojima se u junu i julu razvijaju narandasta ispupenja od spermagonija i ecidija.
Ovi grmovi se razlikuju od ostalog dela krune. Kasnije dolazi do formiranja tumora
na granama i na deblu. Najznaajnije mere borbe su preventivne mere (umsko
uzgojne mere, uklanjanje stabala sa prvim simptomima napada itd.).
Konstatovana je na podruju G Ivanjica, G Raka i NP Tara.
6.2.2.2. Najznaajnije bolesti na liarskim vrstama

Microsphaera alphitoides Griff. et Maubl. Fototablica III (slika A i B)
Sin. Microsphaera quercina (Schw.) Burr.
Anamorf: Oidium quercinum Thum.
(hrastova pepelnica)
Microsphaera alphitoides napada listove i zelene izbojke hrastova, povremeno
se javlja na bukvi i pitomom kestenu. Ova gljiva je obligatni parazit, ija micelija je
epifitna i zato je lako vidljiva na listu, pa je i njena determinacija laka. Razvoju ove
gljive pogoduju visoka temperatura i suneva svetlost pa je vrlo esta na osunanim
terenima. Simptomi se uoavaju na listovima pojavom hlorotinih pega jo u toku
maja. Vrlo brzo celu povrinu lista prekrije micelija u vidu pepeljaste naslage. Jae
napadnuto lie uvija se i sui, a esto i zakrlja. U jesen se na povrinskoj miceliji
mogu uoiti crna okrugla tela veliine 0,1 0,2mm od formiranih plodonosnih tela-
kleistotecija.
Suzbijanje pepelnice vri se sa pojavom prvih simptoma, obino odmah posle
listanja (1525 maja). Tretiranje se vri svakih 15 dana do septembra meseca.
Najbolji efekti tretiranja postiu se kada je temperatura iznad 20oS. Najefikasnija
sredstva za tretiranje su na bazi pirimidina (Rubigan u 0,03-0,04% koncentraciji),
zatim Karatan FN-57 u 0,6-0,12% koncentraciji, Sabitan R u koncentraciji 0,035-
0,045% i dr. Konstatovana je na podruju G Vranje, G Kragujevac, G Kuevo,
G Despotovac i G Beograd.
119
Cryptodiaporthe populea (Sacc.) Butin
Sin. Dothichiza populea (Sacc. et Bri.)
Anamorf: Discosporium populeum (Sacc.) Sutton
(Izaziva nekroze i raka kore topole)
Cryptodiaporthe populea ima dva stadijuma u razviu nesavreni stadijum
piknida Discosporium populeum, poznatija kao Dothichiza populea i savreni
stadijum peritecija. Na nekrotiranoj kori prvo se javljaju piknidi, kasnije, obino
u jesen razvijaju se peritecije. Za masovnu pojavu bolesti glavnu ulogu imaju
piknospore. Infekcije su mogue u toku cele godine, ali su najbrojnije u prolee
(maj-jun) i u jesen (septembar-oktobar). Ova bolest je najopasnija za mlade biljke
u rasadnicima i u prvoj godini posle presaivanja.
Prvi znaci pojave ove bolesti su prevremeno utilo i defolijacija. Na kori na
prstenu koji ini prelaz prologodinjeg i tekueg izbojka, kora malo nabrekne,
a zatim ulegne. Zasecanjem kore uoava se tamno obojeno drvo koje se potpuno
razlikuje od okolnog belog. Kada odbrambene reakcije biljke ojaaju dolazi do
formiranja kalusa koji lokalizuje nastalu nekrozu.
U kritinim periodima za ovu bolest u prolee (maj-jun) i u jesen (septembar-
oktobar) neophodno je kontrolisati pojavu ove bolesti.
Najznaajnije mere borbe su preventivne mere (korienje otpornih klonova,
izbegavanje neodgovarajuih stanita, paljivo vaenje i transportovanje sadnica
i dr.). U sluaju rane defolijacije tretira se Bakarnim-oksihloridom (0,75%
koncentracije) ili organskim preparatima Kaptan, Cineb u 0,3% koncentraciji.
Reznice se preventivno tretiraju bordovskom orbom, potapanjem pred transport.
Konstatovana je na podruju G Beograd.
Drepanopeziza puctiniformis Gremmen

Nesavrena forma Marssonina brunnea (Ell. Ev.) Magnus
(izaziva mrke pegavosti i ranog opadanja lia topola)
Ova gljiva se svrstava u tropoparazite jer ima parazitsku fazu (konidijski
stadijum) na zelenom liu i saprofitsku fazu (apotecijski stadijum) na opalom
liu. Prezimljava u opalom liu, a u prolee, u maju (na temperaturi oko 15-20C
i po kinom vremenu), askospore ostvaruju primarne infekcije na mladom liu.
Sekundarne infekcije se ostvaruju tokom leta i dovode do ekspanzije parazita na
veliki broj biljaka. este infekcije fizioloki slabe stabla, pa ona postaju podlona
za napad Dothichiza populea.
Simptomi se javljaju na liu i izbojcima. Na liu formira okruglaste pege,
najpre ukaste koje ubrzo postanu mrke, a neto kasnije u centru sadre ukasto-
beliastu elatinoznu masu. Karakteristina je pojava pega na lisnim nervima i
peteljci. Kasnije se veliina i broj pega poveava, to zavisi od vremena zaraze,
stanita, meteorolokih inilaca, mera zatite i nege. Pri jakom napadu list dobija
120
smeu boju. Najjae je napadnuto donje lie, a tokom vegetacije zaraza se
postepeno iri ka vrhu kronje. Napadnuto lie otpada.
Zatita je mogua primenom fungicida u vreme nastajanja infekcije, u fazi
razvoja lista, ili kada se pojave inicijalne, sitne nekroze. Tada se koriste fungicidi sa
sisteminim dejstvom (Cineb, Benomil). Hibridi na bazi deltoidne topole (Populus
deltoides) za sada pokazuju visok stepen otpornosti.
Konstatovana je na podruju G Loznica i G Kuevo.
Nectria spp.
Najvee tete na stablima bukve u naoj zemlji izazivaju gljiva iz roda Nectria.
Prouavajui Nectria vrste u umama bukve Lazarev i Jokanovi (2003) navode da
su najzastupljenije sledee vrste:
- Iz grupe Coccinea (N. coccinea, N. ditissima i N. galligena)
- Iz grupe Cinnabarina (N. cinnabarina)
N. ditissima je najee zastupljena na mlaim stablima izdanakih uma, dok
N. galligena prevladava u starijim sastojinama semenog porekla. N. cinnabarina
je zastupljena u oba tipa bukovih uma ali izaziva manje tete. esto se razliite
vrste ovog roda mognai na istom stablu i tada N. ditissima izaziva rak i uvijenost
na granama, N. coccinea bolest kore na deblu i N. galligena rak na deblu.
Nectria coccinea (Pers. ex Fr.) Fries je uzronik suenja bukve u koneksiji
sa vunastom vai Cryptococus fagicuga Lind. Simptomi se manifestuju pojavom
vunastih beliastih tvorevina, odnosno kolonija enki bukvinog titaa. Javljaju se
u naborima kore, u pazuhu grana ili u nivou liajeva. Pri jakom napadu celo stablo
moe da bude prekriveno vunastim naslagama.
Bukvin tita sie sokove, fizioloki oslabljuje napadnutu biljku i te perforacije
u kori omoguavaju prodiranje gljive N. coccinea i izumiranje kore i kambijuma.
Konstatovana je na podruju G Loznica, G Ivanjica, G Kraljevo, G
Despotovac, G Pirot, G Boljevac, G Kuevo.
6.3. tetni insekti
6.3.1. tetoine umskog semena Fototablica IV (slike E i F)

Entomolokom analizom semena hrasta utvreno je prisustvo vrsta iz rodova
Balaninus., Curculio i Cydia. Na jasenu je zabeleen Lignyodes spp. Na semenu
etinarskih vrsta prisutne su vrste iz rodova Dioryctria, Cydia i Megastigmus.
Najznaajnije tetoine hrasta lunjaka prema Mihajlovi i sar. (1994) su
Andrcus quercuscalicis, Curculio glandum, Cydia splendana i Cydia amplana.
Na kitnjaku najvei znaaj imaju Curculio glandum, Cydia splendana i Cydia
amplana. Na bukvi najee se javljaju vrste iz roda Cydia, a najtetnija je Cydia
fagiglandana. Na borovima najvee tete priinjavaju Pissodes validirostris,
Dioryctria abietella i Gravitarmata margarotana. Na semenu smre tete nanose
121
Ernobis abietis, Dioryctria abietella, Cydia strobilella, Eupithecia abietaria,
Kaltenbachiola strobi, Plemeliella abietina i Lasiomma antracina. Na jeli su
konstatovane Dioryctria abietella, Megastigmus suspectus, Eromya imposibilis i
Roseliella piceae.
6.3.2. tetoine na etinarskim vrstama
Diprion pini (L i n n e ) 1758
(obina borova zolja)
Obina borova zolja napada sve vrste borova, ali kod nas pokazuje jasnu
naklonost prema crnom boru. Obino se javqa na neto viim nadmorskim visinama
u odnosu na riu borovu zolju. U zavisnosti od uslova stanita, razvija jednu ili dve
generacije godinje.
Znaaj obine borove zolje je veliki i moe se rei da ona predstavlja jednog
od najtetnijih insekata borovih uma i kultura uopte. Pagusenice najpre napadaju
starija stabla, ali u koliko gradacija vie odmie, mlae biljke su sve ugroenije.
Gradacije traju 4-5 godina i obuhvataju esto prostrane komplekse.

Neodiprion sertifer G e a f f r .
(ria borova zolja)
U Srbiji vrlo esta vrsta u kulturama belog bora, ali napada rado i crni, pa
i ostale vrste. Najee se sree u ravnicama i na niim nadmorskim visinama
planinskih predela. Razvija jednu generaciju godinje. Pagusenice se javljaju rano
uprolee i poinju ishranu na etinama iz prethodne vegetacije. One izgrizaju deo
etine a ostatak se spiralno uvija i uti.
Od 1989. godine, kada je ria borova zolja prvi put registrovana posle
due pauze, arita su otkrivana u borovim kulturama irom Srbije. Zahva
ljujui preduzimanim merama borbe, odnosno suzbijanju u aritima (na manjim
povrinama), nije poprimila kalamitetni karakter. Meutim poto se u Srbiji borove
kulture nalaze na velikim povrinama, i to u kompleksu, njihov pregled treba vriti
neprekidno radi otkrivanja novih arita.
Pissodes notatus F.
(mali borov surla)
Poslednjih godina borovi surlai su nalaeni u gotovo svim mlaim borovim
kulturama u kojima je utvrena pojava suenja. Meutim, dok su do pre par godina
surlai oteivali kulture crnog i belog bora, sada se napad registruje i na borovcu.
Od Pissodes vrsta, u naim krajevima najei je mali borov surla. On je
izrazito sekundarna etoina koja napada prvenstveno fizioloki oslabele biljke
posle presaivanja, izloene dugotrajnoj sui, oteene od primarnih insekata,
mehaniki oteene, nepravilno posaene ...). U sluajevima prenamnoenja mogu
da budu napadnute i potpuno zdrave biljke koje se osue (larve prstenuju stabla u
122
korenovom vratu). Sva napadnuta stabla treba to pre izvaditi iz zemlje i spaliti pre
nego to odrasli insekti iz njih izau.

Rhyacionia buoliana (S c h i f f )
(borov savija)
iroko rasprostranjena evroazijska vrsta importirana i u Severnu Ameriku. U
svim krajevima nae zemlje predstavlja jednu od najznaajnijih tetoina mladih
borovih kultura. Njene gusenice ive na svim vrstama borova, prvenstveno
na biljkama izmeu 5 i 15 godina starosti, a optimalne uslove za razvie nalazi
na mestima koja su van prirodnih stanita bora, ili u sastojinama na suvim i
siromanim zemljitima. U kulturama ona postepeno uveava brojnost, te ve u
toku 3-4 godine oteti veliki broj biljaka. Posledice oteenja su razliite, a zavise
od intenziteta napada i vrste nanetog oteenja (suenje terminalnog izbojka to
dovodi do formirawa stabla u obliku bajoneta ili lire, krljanje biljki, fizioloko
slabljenje, stvaranje uslova za formiranje vetiinih metli i napad sekundarnih
tetnih insekatskih vrsta).
Suzbijanje borovog savijaa dugo je bilo veliki problem zatite borovih
kultura. Do nedavno primenjivane su samo mehanike mere borbe (odsecanje i
spaljivanje napadnutih izbojaka) koje nisu mogle zadovoljiti u potpunosti jer se
sa jedne strane moralo ekati da gusenice nanesu tetu, pa da se pristupi njihovom
unitavanju, a s druge to se ove mere teko izvode na velikim povrinama. Takoe,
pri radu su se deavali i propusti jer su larve esto ostajale u delu izbojka ispod
mesta gde se on najlake lomi.
Danas se preporuuje i hemijsko suzbijanje, naroito u mlaim kulturama u
kojima bi otsecanje izbojaka imalo katastrofalne posledice. Od preparata mogu se
koristiti Sistemin, Dipteriks, Ultracid i slini sistemini preparati. Prvo tretiranje
treba obaviti odmah pri uoavanju simptoma napada, a drugo nakon desetak dana.
Oba naina suzbijanja moraju biti primewena pre formiranja imaga (izleta leptira),
odnosno u naim krajevima do poetka juna.
Sacchiphantes viridis R a t z b . Fototablica IV (slika D)

(zeleni smrin hermes)
Sacchiphantes abietis L i n n e 1758
(uti smrin hermes)
Ove dve vrste prisutne su u gotovo svim mladim kulturama smre na celoj
teritoriji Srbije. Intenzitet napada varira od slabog (malobrojne gale na pojedinanim
stablima) do veoma jakog, kada su mlade biljke potpuno prekrivene.Poslednjih
godina konstatovana su brojna oteenja terminalnih izbojaka, zbog ega dolazi do
trajne deformacije stabala i gubljenja tehnike vrednosti. Znaajno je takoe da se
hermesi dosta esto nalaze u rasadnicima, naroito na starijim sadnicama.
123
U naim uslovima najee su dve vrste: S. abietis L. (uti smrin hermes)
i S. viridis R u t z. (zeleni smrin hermes). Obe vrste formiraju gale u osnovi
ovogodinjih izbojaka a kod mladih biljaka i u osnovi terminalnog.
Za razliku od zelenog koji ima potpun ciklus razvia i koji traje dve godine, uti
smrin hermes ima jednogodinji nepotpun ciklus razvia i ivi samo na glavnom
domainu - smri. Gale zelenog smrinog hermesa sazrevaju i otvaraju se od sredine
jula do sredine avgusta, a utog od kraja avgusta do polovine septembra.
Kao mera borbe za sada se preporuuje otsecanje i spaljivanje gala pre
njihovog otvaranja. Deava se da pojedine biljke budu toliko napadnute da moraju
da se unite cele. Takoe, mogu se primeniti i hemijske mere (tretiranje napadnutih
biljaka Etiolom u jesen i rano prolee kada je temperatura vazduha iznad 10 0C).
Scolytidae Fototablica IV (slike A, B i C)

(sipci)
Sipci su izraziti stanovnici umskog drvea, gde se razvijaju u zoni kore
(potkornjaci) ili u drvetu (sipci drvenari). Ovo su oligofagni insekti (pojedine vrste
se razvijaju na malom broju biljki koje obino pripadaju jednom botanikom rodu).
Zahvaljujui uskom krugu biljki hraniteljki, fauna sipaca potkornjaka je specifina
za pojedine vrste umskog drvea, odnosno svaka vrsta drvea ima odreen
kompleks sipaca koji na njoj ive i to bez obzira da li se njihove populacije nalaze u
normalnoj brojnosti ili su u prenamnoenju. Vrste sipaca koje pripadaju kompleksu
naseljavaju, meutim, razliite biljne delove.
Najznaajnije tetoine u etinarskim umama i kulturama pripadaju ovoj
familiji. Obzirom da su to sekundarni tetni insekti, za njihovu masovnu pojavu
neophodno je da se ispune odreeni uslovi, a pre svega da ima dovoljno fizioloki
oslabelih stabala. Fizioloku slabost mogu da izazovu razni negativni faktori (sua,
poari, jaki vetrovi, oteenja od defolijatora, industrijski dim i drugi polutanti,
nepovoljno stanite). Takoe, znaajan faktor je i nesprovoenje mera nege i
neuspostavljanja umskog reda posle izvrenih sea.
Myelophilus piniperda L i n n e 1758

(veliki borov srikar)
Razvija se na svim Pinus vrstama a vrlo retko na smri i ariu. Ima jednogodinju
generaciju (rojenje u periodu mart-maj). Materinski hodnici su jednokarki vertikalni,
dugi oko 10 cm. Nastanjuje donje partije debla fizioloki slabih biljki ili leavinu.
Radi dopunske ishrane mlada imaga se ubuuju u jednogodinje ili dvogodinje
izbojke. Oteeni izbojci se lome i padaju na zemlju, to donosi borovima gubitak
u etinama, te i gubitak u prirastu. Svojim hodnicima za prezimljavanje, takoe
nanose tetu, jer jae posednuti borovi fizioloki slabe i mogu biti napadnuti od
sekundarnih tetoina. Napada prvenstveno stara stabla ali se ponekad javlja i u
kulturama 10-15 godina starosti.
124
Ips sexdentatus B o e r n e r 1767
(estozubi borov potkornjak)
Evroazijska vrsta vrlo sta u nam krajevima. Nastanje sve vrste roda Pinus,
ree se moe nai na smri, jeli i ariu, i to prvenstveno na donjim partijama
debla sa debelom korom. Kada je u gradaciji nastanje i tanje grane. Ima dvostruku
generaciju (prvo rojenju aprilu, drugo u julu i avgustu). Ovo je izrazito sekundarna
vrsta, te ide na oteene i fizioloki oslabele borove.
Ips acuminatus G y l l e n h a l l 1827

(trozubi borov potkornjak)
Na podruju Republike Srbije predstavlja jednu od najeih i najtetnijih
vrsta u borovim kulturama. Hodnici su zvezdasti. Poslednjih nekoliko godina sve
ee se javlja i u kulturama borovca (Pinus strobus). Generacija joj je prosta ili
dvostruka (prvo rojenje sredinom maja, drugo u avgustu). Nastanjuje tankokore
partije stabla (ovrak, grane, podmladak) raznih vrsta borova. Kada je populacioni
nivo normalan, sekundarna je, ali kada doe do gradacije, postaje primarna. Vrlo
esto se javlja sa vrstom Ips sexdentatus.
Pityogenes chalcographus L i n n e 1758

(mali trozubi smrin potkornjak )
iroko rasprostranjena evropska vrsta koja se kod nas na smri javlja u
obimnim gradacijama zajedno sa Ips typographus . Hodnici su zvezdasti. Napada
stabla svih klasa starosti, a naroito letvenjake. Na starijim stablima napada ovrke
i grane.Razvija dve generacije godinje (prvo rojenje u aprilu, drugo u avgustu).
Pri normalnoj brojnosti ivi na granama starijeg, naroito oslabelog drvea, ali pri
znatnom poveanju populacionog nivoa postaje primarna.
Ips typographus L i n n e 1758

(osmozubi smrin potkornjak)
U Evropi, samim tim i u Srbiji, poznat kao najznaajniji neprijatelj smre
Nastanjuje prvenstveno starija leea i oteena dubea stabla i to sa debljom korom.
Kada doe do znatnog poveanja populacionog nivoa, napada i zdrave biljke.
Najpovoljniji uslovi za gradaciju ove vrste su vetrolomi, snegolomi, poarita i
golobrst. Ima dvostruku generaciju (prvo rojenje u aprilu, drugo u julu). Vrlo esto
se javlja u gradacijama na velikim povrinama.
Cryphalus piceae R a t z e b u r g 1837.

(mali jelin potkornjak)
Areal ove vrste obuhvata centralnu i junu Evropu i severnu Afriku.
Monofagna je (jela) i retko se sree na drugim etinarima. Od nepravilno plitiastog
125
materinskog hodnika zvezdasto se odvajaju larveni hodnici. Vrlo je esta i prilikom
prenamnoenja brzo poprima karakter primarne tetoine. Predstavlja vrlo ozbiljnog
neprijatelja jele, gde na starijim stablima naseljava ovrak i grane, a na mlaim sve
delove. Najopasniji je u doba letvenjaka.
Pityokteines curvidens G e r m a n 1824

(krivozubi jelin potkornjak)
Takoe iroko rasprostranjena evropska vrsta koja u Srbiji predstavlja ozbiljnu
tetoinu jele, a ree se javlja i na smri. Materinski hodnici dvokraki horizontalni
sa duim ulaznim kanalom. Nastanjuje dubea stabla poevi od gornjih partija
debla pa prema dole. Pri manjoj brojnosti napada ivina i fizioloki slaba stabla, a
u gradacijama prelazi u primarnu tetoinu prouzrokujui obimna suenja. Razvija
dve generacije godinje (prvo rojenje u aprilu, drugo u avgustu).
U cilju spreavanja prenamnoenja potkornjaka i irenja napada na okolne
zdrave kulture, preporuuju su sledee mere:
- Posei sva polusuva i suva stabla. Ukoliko nema mogunosti njhovog
izvlaenja iz ume u roku od nekoliko dana, okorati ih ili isprskati Ksilolinom.
Poseene ovrke i grane sloiti u gomile koje takoe treba tretirati gore
navedenim hemijskim sredstvom. Na celoj povrini uspostaviti umski red
prema postojeem Pravilniku.
- U svim borovim kulturama postaviti lovna koja treba obavezno obeleiti,
redovno kontrolisati i okorati u odgovarajue vreme.
- Umesto lovnih stabala mogu se postaviti feromonske klopke koje su efikasnije
i zahtevaju manje angaovanje radne snage.
6.3.3. tetoine na liarskim vrstama
Bukov ponik napadaju surlai (Rhinchaenus fagi, Phylobius arborator,
Polydrosus mollis), i gusenice nekih vrsta Noctuida, Geometrida i Tortricida.
Koru, pupoljke i lie mladih biljaka, naroito onih zasaenih u starim sastojinama
oteuju surlai Strophosomus melanogrammus i Otiorrhynchus hirticornis. Lie
mlaih bukovih stabala napada Myciola fagi. Na liu je takoe esta bukvina va
Phyllapsis fagi.
Na hrastovim biljkama starim 3-5 godina ose iarice stvaraju gale nisko na
stablima. Pored fiziolokog slabljenja, jai napad moe dovesti i do suenja cele
biljke. Ako se hrast sadi na terenima na kojima su poseene etinarske vrste moge
se u mlaim hrastovim kulturama pojaviti i veliki borov surla (Hylobius abietis).
Hrast fizioloki slabe siui sokove i vai iz rodova Lecanium i Asterolecanium. Na
podmladku hrasta javlja se i hrastov buva (Haltica erucea) koji skeletira lie. Na
mladim biljkama tete nanose i potkornjaci iz roda Xileborus i neke Buprestide.
Na liu hrasta na mlaim i naroito srednjodobnim sastojinama javljaju se
hrastovi defolijatori koje je Vasi (1980) podelio u tri grupe.
Prvu grupu ine rani defolijatori koji se aktiviraju ve krajem marta (Tortrix
viridana, Aleima loeflingiana, sovice iz roda Orthosia i neke zemljomerke).
126
U drugu grupu spadaju srednje rani defolijatori zastupljeni sa manjim brojem
vrsta ali su tete koje oni izazivaju najvee. Ovde spadaju gubar, utotrba, kukavija
suza i hrastov etnik.
Treu grupu ine kasni defolijatori koji se javljaju tokom avgusta i septembra i
koji nanose najmanje tete jer se defolijacije javljaju pri kraju vegetacionog perioda.
U ovu grupu spadaju neke vrste sovica i zemljomerki.
Na topolama najvee tete na stablima izazivaju mali topolin staklokrilac
(Sciepteron tabaniforme) i mala topolina striibuba (Saperda populnea). U sastojinama
do 20 godina buei hodnike u stablima najvee tete izaziva velika topolina striibuba
(Saperda carcharias). Na topolama se javljaju i topolin gubar (Stilpnotia salicis) i
Porthetria dispar. Pored ovih tete na topoli priinjavaju i surla Cryptorrhynchus
lapathi, gusenice iz familije Cossidae i bube listare iz roda Melasoma (vrste: populi,
tremulae i vigintipunctata).
Poto su poumljavanja do sada najee vrena etinarskim vrstama drvea,
bolesti i tetoine ovih vrsta prikazani su deteljnije. I kod ovih vrsta nisu opisane
pojedine bolesti i tetoine koje ponekad takoe izazivaju znaajne tete u kulturama.
Kod liarskih vrsta drvea navedene su takoe najznaajnije bolesti i tetoine
na vrstama koje su najzastupljenije u Srbiji. Zbog tog nisu opisane i neke bolesti
koje su izazvale najvee tete u istoriji umske fitopatologije (Ceratocystis ulmi i
Cryphonectria parasitica).
6.4. Mikorizne gljive
Rizosfera, zona oko korena, naseljena je razliitim i brojnim mikroorganizmima
koji grade saprofitske, patogene i simbiotske asocijacije. Simbioza izmeu nepatogenih
gljiva i korenova biljaka domaina je mikoriza. Formirana mikorizna asocijacija
na korenu sadnica ima viestruke pozitivne efekte. Gljiva (mikobiont) doprinosi
poveanju mase korena (Dahm, 2005), to omoguava biljci da usvoji hranljive
materije koje su na veoj dubini od korena. Odnosno, gljive omoguavaju bolje
snadbevanje biljaka hranljivim materijama iz zemljita, to rezultira poboljanjem
rasta biljaka, i to znatno vie u odnosu na nemikorizirane. Pored apsorpcije hranljivih
materija ektomikoriza moe da zatiti korenov sistem od naseljavanja patogenih i
saprofitskih mikroorganizama (Marx i sar., 2002), poboljanju snadbevanja biljke sa
hranljivim materijama iz zemljita, poveanju mase korena (Dahm, 2005), olakava
preivljavanje sadnica etinarskih vrsta iji koren je bio napadnut patogenim
gljivama (Chakravarty i Mishra 1986; Haug i sar., 1988; Marx, 2002). Mikorizne
gljive mogu inhibitorno da deluju na patogene korena (Zak, 1964; Froidevaux, 1975).
Ovo dejstvo ostvaruju formiranjem mehanike barijere prema pojedinim patogenima
ili luenjem antimikrobnih metabolite ime se ubijaju (Dehne, 1982) ili inhibiraju
pojedini patogeni (Graham i Menge, 1982; Golubovi urguz i sar., 2010a). Takoe,
imaju ulogu u absorpciji i translokaciji vode u biljkama, zatiti od sue, temperaturnih
ekstrema i smanjenju negativnih uticaja tekih metala na biljke (Godbold i sar.,
1998, Rudawska i sar., 2001). Mikorizne gljive utiu na poveanje otpornosti biljaka
na suu kroz dejstvo nekoliko razliitih mehanizama: poveanja usvajanje vode,
prilagoavanje osmoze, promene elastinosti elijskih zidova. Kapacitet micelija
127
gljiva za snabdevanje vodom je veoma vaan zbog procesa transpiracije i fotosinteze
(Dahm, 2005).
Sve mikorizne formacije na umskim vrstama se na osnovu odnosa gljiva
i elija korena domaina dele u tri glavne grupe: endomikoriza, ektomikoriza
i endoektomikoriza. Ektomikoriza je najee prisutna na umskom drveu u
podruju sa umerenom klimom. Vezana je za vie etinarskih vrsta ukljuujui sve
rodove iz familije Pinaceae, neto manje liarskih, ukljuujui tropsko drvee,
drvenasto bunje i neke vrste trava (Bruns i sar., 2002). Prisustvo ektomikoriznih
gljiva zavisi, pre svega, od specifinosti pojedinih tipova zemljita. Zemljite utie
na prisustvo mikoriznih gljiva svojim fizikim i hemijskim osobinama, (stepenom
kiselosti i sadrajem organske materije), a pre svega poveanim koncentracijama
tekih metala koji mogu biti pojedinano prisutni (Puhe, 2003) ili je vie elemenata
zajedno (Kieliszewska-Rokicka, 2000; Khan, 2000). Teki metali koji su toksini za
sve organizme kada su prisutni u veim koncentracijama u zemljitu mogu uticati na
mikrobioloku populaciju menjanjem broja, sastava i diverziteta mikroorganizama
(Rudawska, 2007). Tolerantnost pojedinih vrsta mikoriznih gljiva na prisustvo tekih
metala uslovljena je specifinostima pojedinih vrsta. Neophodno je poznavanje ovih
specifinosti da bi se pojedine vrste mogle preporuiti kao veoma pogodni gljivini
simbionti za buduu remedijaciju zagaenih podruja zbog stimulativnog uticaja na
rast i produktivnost biljaka. Pozitivna iskustva sa istim kulturama mikoriznih gljiva
u uslovima povienog sadraja tekih metala u laboratorijskim uslovima (Golubovi
urguz i sar., 2010b) ukazuju da se mikorizirane sadnice na terenu mogu upotrebiti
kao bioremedijatori (Khan, 2000) u zagaenim zemljitima ili kao bioindikatori
zagaenja (Leyval i sar., 1997, Karen, 1997).
Od posebnog znaaja je upotreba mikoriziranih sadnica za uspeno poumljavanje
davno obeumljenih terena, sa degradiranim plitkim zemljitima bez humusnog
horizonta.. Prisustvo mikorize na korenu sadnica u ovako nepovoljnim uslovima
spoljne sredine esto je jedini preduslov za preivljavanje i rast tih sadnica (Rudawska
i sar., 2001). Stoga mikorizirane sadnice treba formirati u rasadniku pri proizvodnji
sadnog materijala, a njihova najznaajnija primena je pri poumljavanju podruja
vrstama drvea gde njihove simbiotske gljive nisu prirodno razvijene. U prirodnim
umama mnoge gljive formiraju ektomikorizne zajednice i dobro su adaptirane na
uslove koji preovlauju u zemljitu. Veina gljiva koje grade asocijaciju sa drveem
u umi pripadaju bazidiomicetama (Amanita spp., Lactarius spp., Pisolithus spp.,
Rhizopogon spp.) i samo neke askomicetama (Cenococcum spp., Elaphomyces spp.,
Tuber spp.) (Dahm, 2005). Na strukturu mikoriznih populacija utiu mnogobrojni
faktori : mikroheterogenost zemljita, starost biljaka, aktivnost korena i dr. Ipak,
glavni faktor je sposobnost pojedinih vrsta gljiva da inficiraju korenove pod datim
uslovima i u prisustvu drugih simbionata. Novi korenovi se stalno formiraju i razne
vrste gljive koje su ve prisutne u zemljitu su konkurenti u pokuaju da se oni osvoje
(Dahm, 2005).
Iako se mikorizacija sadnica sprovodi ve dugi niz godina u rasadnicima
u mnogim zemljama Evrope i u SAD-e (Castellano, Molina, 1993), jo uvek se
ne primenjuje u rasadnicima za proizvodnju umskog sadnog materijala u Srbiji
(Golubovi urguz, 2008).
128
6.5. Fototablice
A) Mycosphaerella pini zaraena stabla B) Mycosphaerella pini simptomi na

crnog bora etinama
C) Sphaeropsis sapinea zaraeni izbojak D) Sphaeropsis sapinea piknidi na

iarici
E) Lophodermium pinastri simptomi na F) Lophodermium seditiosum zaraene

etinama sadnice crnog bora
FOTOTABLICA I Bolesti na etinarskim vrstama drvea:

A,B,C,E,F na etinama;
D na iaricama.
129
A) Armillaria spp. zaeci plodonosnih tela B) Armillaria spp. rizomorfe
C) Heterobasidion annosum karpofora D) Heterobasidion annosum trule
E) Gremmeniella abietina apotecije na kori F) Melampsorella caryophyllacearum

rak rana na stablu
FOTOTABLICA II Bolesti na etinarskim vrstama drvea:

A,B,C,D na korenu i pridanku;
E na kori;
F na stablu.
130
A) Microsphaera alphitoides epifitna B) Microsphaera alphitoides
micelija kleistotecije
C) Pestalotia hartigii D) Fusarium makro i mikrokonidije
E)Alternaria tenuis kultura gljive F)Trichoderma sp. kultura gljive
FOTOTABLICA III:
A, B bolesti na asimilacionim organima liarskih vrsta;
C,D,E,F bolesti na semenu.
131
A) Ips typographus imago B) Ips typographus lutke
C) P. chalcographus hodnici D) Sacchiphantes viridis
E) Andricus quercuscalicis F) Cydia splendana
FOTOTABLICA IV tetoine na liarskim i etinarskim vrstama:

A,B,C na deblu;
D na asimilacionim organima;
E,F na semenu.
132
7. podruja i lokaliteti za poumljavanje,
potencijalne povrine za poumljavanje,
stanje1
Srbija sa 2.252.400 ha pod umom (bez Kosova i Metohije) bi trebalo da spada

u grupu zemalja bogatijih ovim, ne samo ekonomski, ve i ekoloki znaajnim
resursom. Meutim, stanje uma i podaci sa terena pokazuju da je Srbija bogata
siromanim umama, koje su godinama eksploatisane uz minimalna, ili nikakva
ulaganja. Visok stepen degradacije zemljita erozijom, nedostatak vode, potrebe
za veom produkcijom drveta, rekreacijom i zadovoljavanje drugih potreba, kao i
injenica da je umovitost u Srbiji u ranijem periodu iznosila ak 80%, a danas iznosi
30,6% (umovitost Centralne Srbije je 29,1%, a Vojvodine 7,1%), uslovljavaju
poveanje povrina pod umom u Srbiji. U odnosu na 1979. godinu umovitost je
uveana za oko 4%.
Prevelika eksploatacija i smanjen obim poumljavanja (za vie od 80% od
1982. godine do danas) doveli su do smanjenja povrina pod umom, naroito u
poslednjih deset godina. Povean je i obim umskih teta usled vremenskih nepogoda,
suenja uma, raznih umskih bolesti, a najvie delovanjem antropogenog faktora
poari i bespravna sea. Dugotrajna ogoljenost umskih povrina i erozija dovode
do degradacije, odnosno do obrazovanja povrina nepogodnih za poumljavanje.
Najstarije goleti ve se nalaze u kategoriji neplodnih stanita.
Na osnovu staninih prilika i realne potrebe racionalnog korienja zemljita,
procenjuje se da je optimalna umovitost u Srbiji 41,4% (u Centralnoj Srbiji 49,8%,
u Vojvodini 14,3%), pa je neophodno poumljavanjem i prirodnom obnovom uma
do 2050. godine poveati umovitost do optimalne.
U umskom fondu Republike Srbije u okviru JP "Srbijaume" neobrasle povrine
zauzimaju 139.119,25 ha ili 15,0% ukupne umske povrine (JP"Srbijaume", 2010).
Znaajan procenat ovih povrina (skoro 1/5) i izgubljena proizvodnja drvne mase,
odnosno ostalih funkcija uma sa jedne strane i potrebe za poveanjem ukupne
umovitosti sa druge strane, poveava interes prema neobraslim povrinama.
U Srbiji je u 1982. godini bilo poumljeno 19.000 ha, a 2009. godine samo
2.143 ha, to je oko deset puta manje.
7.1. Stanje neobraslih i obraslih povrina
7.1.1. Stanje u Srbiji

Od ukupne povrine teritorije Srbije (bez Kosova i Metohije) koja iznosi
7.747.400 ha, pod umom je 29,1% (2.252.400 ha). Dravne ume zauzimaju 53%,
1
JOVI
133
a ume u privatnoj svojini 47% ukupno obrasle povrine. Visoke ume pokrivaju
povrinu od 796.000 ha (35,3%), a sastojine izdanakog porekla 1.456.400 ha
(64,7%). Neobraslo umsko zemljite, ikare, ibljaci i lisnike ume pokrivaju
382.400 ha, odnosno 4,9% teritorije Srbije (bez Kosova i Metohije) (Medarevi,
M., 2009).
Neracionalnost u strukturi iskoriavanja zemljinog prostora u Srbiji
manifestuje se, pre svega, visokim ueem obradivih povrina uprkos nepovoljnim
geomorfolokim i pedolokim karakteristikama zemljita, malim ueem povrina
pod umom i visokim procentom ugroenosti zemljita vodnom i eolskom
erozijom.
Tabela 40. Obrasle povrine u Srbiji 2002., 2005. i 2006. godine
Teritorija Obrasla povrina (ha)
2002. 2005. 2006.

Centralna Srbija 1.802.656 1.821.451 1.823.097
Vojvodina 147.215 163.062 166.199
Republika Srbija 1.949.871 1.984.513 1.989.296
Izvor: Republiki zavod za statistiku
Prema raspoloivim podacima o stanju obraslih povrina u Centralnoj Srbiji

(tabela 40), moe se zakljuiti da su one u periodu od 2002. do 2005. godine
poveane za 18.795 ha (1%), a od 2005. do 2006. godine poveane samo za 1.646
ha, odnosno 0,1%, to je prema predvienoj dinamici poumljavanja datoj u
Prostornom planu Republike Srbije iz 1996. godine, nedovoljno da bi se postigla
optimalna umovitost od 49,8%. Postojea i planirana namena povrina u Srbiji
1990., 2000. i 2010. godine prikazana je u tabeli 41.
Tabela 41. Postojea i planirana namena povrina u Srbiji
1990., 2000. i 2010. godine
Ukupna Poljoprivr.
ume i umsko Ostale
Teritorija povrina Godina povrine % % %
zemljite (ha) povrine (ha)
(ha) (ha)
1990. 3.350.700 59,9 1.837.400 32,8 408.700 7,3
Centralna
5.596.800 2000. 3.255.000 58,2 1.937.400 34,5 409.800 7,3
Srbija
2010. 3.100.000 55,4 2.081.900 37,2 414.900 7,4
1990. 1.779.900 82,8 141.300 6,6 229.400 10,7
Vojvodina 2.150.600 2000. 1.744.300 81,1 180.200 8,4 226.100 10,5
2010. 1.697.000 78,9 232.400 10,8 221.200 10,3
1990. 584.900 53,7 445.500 40,9 58.300 5,4
Kosovo 1.088.700 2000. 567.700 52,1 463.100 42,5 57.900 5,3
2010. 541.600 49,7 491.800 45,2 55.300 5,1
1990. 5.715.500 64,7 2.424.200 27,4 696.400 7,9
Srbija 8.836.100 2000. 5.567.000 63,0 2.575.300 29,1 693.800 7,9
2010. 5.338.600 60,4 2.806.100 31,8 691.400 7,8
Izvor: Prostorni plan Srbije (1996)
134
Prema Prostornom planu Republike Srbije iz 1996. godine, proirenje umskog
fonda u prvom redu se odnosilo na poumljavanje zemljita male bonitetne vrednosti
(6. i 7. bonitetne klase) i zemljita zahvaenih erozijom, a zatim na podizanje
zatitnih uma (poljozatitni pojasevi, ume oko saobraajnica, izvorita voda
i akumulacija, jalovita, industrijskih postrojenja i gradskih centara). Planirano
smanjenje ukupnih poljoprivrednih povrina ostvarilo bi se na raun najslabijih
poljoprivrednih, u korist potrebe poveanja stepena umovitosti prostora, a pre
svega podizanja zatitnih uma.
Meutim, analizirajui projekciju namene povrina pod umom i umskim
zemljitem u Centralnoj Srbiji i Vojvodini za 2010. godinu (tabela 41) i podatke iz
Nacionalne inventure uma (2009), po kojima je pod umom i umskim zemljitem
2.252.400 ha, dolazi se do zakljuka da projekcija nije ostvarena na 61.900 ha
Osnovni cilj upravljanja umama u umskim podrujima Srbije je odrivo
(trajno) gazdovanje umama, to podrazumeva upravljanje i korienje uma i
umskog zemljita na takav nain i u takvom stepenu, da se ouva biodiverzitet, a
produktivnost, obnavljanje, vitalnost i potencijal uma da se dovedu na nivo kojim
bi se zadovoljile odgovarajue ekoloke, ekonomske i socijalne potrebe i dananje i
buduih generacija, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, vodei rauna
da se pri tom ne ugroze i otete neki drugi ekosistemi.
Zahtevi odrivog upravljanja mogu se ispuniti samo ako se obezbede odreene
pretpostavke, a obuhvataju sledee operativne ciljeve:
- unapreivanje stanja uma;
- poveanje povrina pod umom (poumljavanjem);
- zadovoljavanje odgovarajuih ekolokih, ekonomskih i socijalnih funkcija
uma;
- ravnopravnost u odnosu na vienamensko korienje uma.
Prema Prostornom planu Republike Srbije iz 1996. godine, predviena je
promena korienja zemljita, koja bi na kraju planskog perioda (2010) znaila
smanjenje poljoprivrednih povrina za 310.200 ha, a u korist umskih. Bilo je
predvieno da se ovaj planski cilj ostvari preko sledeih aktivnosti:
- poumljavanjem oko 90.000 ha plitkih i erodibilnih oranica VI bonitetne klase
- u Vojvodini 15.000 ha i Centralnoj Srbiji 75.000 ha;
- poumljavanjem oko 99.000 ha niskoproduktivnih panjaka VI i VII bonitetne
klase - na podruju Vojvodine 36.000 ha, a u Centralnoj Srbiji 63.000 ha;
- podizanjem umskih pojaseva u zatitnim zonama (du veih saobraajnica,
iznad hidro-akumulacija) na oko 80.000 ha razliitog poljoprivrednog
zemljita;
- podizanjem prigradskih uma na oko 30.000 ha iskoriavanjem i rekultivacijom
slobodnog prostora na obodu gradskih i industrijskih zona ali i smanjenjem
oranica za oko 20.000 ha;
- podizanjem umskih poljozatitnih pojaseva u ravniarskim predelima na oko
10.000 ha poljoprivrednog zemljita - najvie u Vojvodini 8.200 ha, a delom u
Stigu, Mavi i Pomoravlju 1.800 ha;
135
- zatravnjavanjem oko 180.000 ha oranica VII i VIII katastarske klase na
breuljkastim i brdovitim terenima sredinje Srbije i dr.
Pored promene namena prevoenjem odreenih kategorija zemljita (uglavnom
poljoprivrednog u umsko) Planom uma i umskog zemljita predvieno je i
unapreenje postojeih: "prevoenjem konverzijom izdanakih uma u visoke na
20.000 ha do 2000. odnosno 40.000 ha do 2010. godine; melioracijom degradiranih
uma u visokoproduktivne sastojine na 22.000 ha do 2000. odnosno 50.000 ha
do 2010. godine; melioracijom izdanakih uma loeg kvaliteta na 15.000 ha do
2000. tj. 40.000 ha do 2010. godine; rekonstrukcijom nekvalitetnih degradiranih
visokih uma u kvalitetnije na 1.810 ha do 2000. i 16.000 ha do 2010. godine;
rekonstrukcijom, popunjavanjem i obnavljanjem neobnovljivih povrina u visokim
umama u uzgojnim grupama 2. i 3., na povrini od 88.000 ha do 2000. i 112.000
ha do 2010. godine; sanitarnim seama, zatitnim sanitarno uzgojnim merama,
prirodnim obnavljanjem i popunjavanjem povrina ugroenih procesima suenja
ublaie se posledice suenja uma na 50.000 ha do 2000. i 100.000 ha do 2010.
godine, i intenzivnom negom i zatitom postojeih uma u svim fazama razvoja i
usklaivanja stanja sa prioritetnim funkcijama". Najvei obim radova na unapreenju
postojeih uma je planiran u Centralnoj Srbiji i neznatno u Vojvodini.
Strunom analizom realizacije Prostornog plana Republike Srbije iz 1996.
godine, sprovedenom u maju 2008. godine, konstatovano je da se ovaj Plan ne
sprovodi odgovarajuom dinamikom, to se vidi i iz tabele 42a.
136
Tabela 42a. Plan osnovne namene povrina Srbije i njegova realizacija
Ukupna Poljoprivredne
umske povrine Ostale povrine
povrina Godina povrine
ha ha % ha % ha %
Srbija
Poetno stanje 1993 5.145.200 66,4 1.983.800 25,6 618.400 8,0
Planirano 2010 4.835.000 62,4 2.309.400 29,8 603.000 7,8
Ostvareno 7.747.400 2005 5.112.300 66,0 1.984.500 25,6 650.600 8,4
Planirani
1993/2010 -310.200 -4,0 325.600 4,2 -15.400 -0,2
bilansi
Ostvareni
1993/2005 -32.900 -0,4 700 0,0 32.200 0,4
bilansi
Vojvodina
Poetno stanje 1993 1.790.000 83,2 146.400 6,8 214.200 10,0
Planirano 2010 1.705.000 79,3 229.300 10,7 216.300 10,1
Ostvareno 2.150.600 2005 1.790.600 83,3 163.100 7,6 196.900 9,2
Planirani
1993/2010 -85.000 -4,0 82.900 3,9 2.100 0,1
bilansi
Ostvareni
1993/2005 600 0,1 16.700 0,8 -17.200 -0,8
bilansi
Centralna Srbija
Poetno stanje 1993 3.355.200 59,9 1.837.400 32,8 404.200 7,2
Planirano 2010 3.130.000 55,9 2.080.100 37,2 386.700 6,9
Ostvareno 5.596.800 2005 3.321.800 59,4 1.821.400 32,5 453.500 8,1
Planirani
1993/2010 -225.200 -4,0 242.700 4,3 -17.500 -0,3
bilansi
Ostvareni
1993/2005 -33.400 -0,5 -16.000 -0,3 49.300 0,9
bilansi
Izvor: Podaci za 1993. i 2010. godinu iz Prostornog plana Republike Srbije (1996), a podaci za 2005. iz "Optine
u Srbiji 2006.", Republiki zavod za statistiku R. Srbije
U bilansima povrina Prostornog plana Republike Srbije nisu uvaene sve

osnovne kategorije zemljita. Pored poljoprivrednog i umskog zemljita, izdvojena
je jo kategorija "ostale" povrine, a nije posebno izvreno izdvajanje graevinskog
zemljita (danas neto preko 695.400 ha, a u vreme donoenja Plana procenjuje
se na oko 600.000 ha) koji predstavlja najskuplji imovinski resurs, na kojem ivi
preko 4 miliona stanovnika.
Jedno od osnovnih uporita Prostornog plana Republike Srbije odnosio se
na tednju, racionalno korienje i zatitu prirodnih resursa. Na osnovu globalnih
137
analiza i dijagnosticiranja stanja i uoenih problema u realizaciji planskih
postavki vezanih za promene u nainu korienja ukupnog zemljita Republike
tj. pojedinih kategorija zemljita (poljoprivrednog, umskog i "ostalog") namee
se zakljuak da se u drugoj polovini planskog perioda postavljeni ciljevi i
implementacija Prostornog plana ne realizuju. Naime, ostvarene promene su se
odvijale u suprotnosti sa planiranim. Najdrastinija odstupanja su u kategoriji
umsko zemljite, gde je nastavljeno njihovo dalje intenzivno smanjenje,
nasuprot planskim postavkama o njihovom znaajnijem poveanju. Nastavljeno
je korienje neodgovarajueg zemljita u poljoprivredne svrhe, s obzirom da nije
izvreno planirano poumljavanje plitkih i erodibilnih oranica VI bonitetne klase i
niskoproduktivnih panjaka VI i VII bonitetne klase, podizanjem umskih pojaseva
u zatitnim zonama (du veih saobraajnica, iznad hidroakumulacija) podizanjem
prigradskih uma iskoriavanjem i rekultivacijom slobodnog prostora na obodu
gradskih i industrijskih zona, ali i smanjenjem oranica, kao i podizanjem umskih
poljozatitnih pojaseva u ravniarskim predelima, i zatravnjavanjem oranica VII i
VIII katastarske klase na breuljkastim i brdovitim terenima, i drugo. Prostornim
planom je predvieno da se do 2010. godine sprovede odreeno prestruktuiranje
namene kategorije "ostalo" zemljite, pre svega za potrebe izgradnje vodoprivrednih
sistema, saobraajne i druge infrastrukture. Imajui u vidu da nije ralanjeno
"ostalo" zemljite, nisu se mogle proveriti pretpostavke o prestrukturiranju ove
kategorije.
Imajui u vidu ostvarene rezultate, moe se zakljuiti da se nije ostvario
kljuni element strategije Prostornog plana Republike Srbije u delu "Plan
korienja i zatite poljoprivrednog zemljita" i "Plan uma, umskih zemljita
i lovnih podruja", koji se odnosio na poveanje stepena umovitosti prostora
Republike, a u funkciji trajnog obezbeenja potreba za vodom i istim vazduhom,
tako i u funkciji ouvanja/poveanja ekolokog potencijala erodiranih oranica
i drugih submarginalnih poljoprivrednih zemljita, uglavnom na breuljkastim
i brdovitim terenima. Predloenim merama ne samo da nisu spreeni razliiti
vidovi degradacije pedolokog sloja, s jedne strane, i poboljanje proizvodnih
karakteristika poljoprivrednog zemljita, s druge strane, ve je nastavljen negativan
proces u korienju i zatiti poljoprivrednog zemljita.
Analizom realizacije postavki bilansa povrina Prostornog plana Republike
Srbije uoava se dalje znaajno poveanje kategorije "ostalo" zemljite, iako je
bilo predvieno izvesno smanjenje. Iako se ova kategorija ne odnosi samo na
graevinsko zemljite realno je pretpostaviti da se najvei deo poveanja odnosi
na zauzimanje zemljita za razliite vidove izgradnje (stambene, poslovne). U
strukturi korienja ukupnog zemljita, sa ueem od oko 10%, moe se zakljuiti
da su "ostale" povrine na nivou Republike vie zastupljene u odnosu na mnogo
razvijenije zemlje. Ovo oito govori da proces neracionalnog korienja zemljita
u Srbiji nije zaustavljen, a "tednja" u korienju zemljita nije uspostavljena.
U skladu sa globalnom reonizacijom i kategorizacijom prostora poumljavanje
do 2014. godine obuhvatilo bi 45.000 ha (tabela 42b).
138
Tabela 42b. Pregled povrina planiranih za poumljavanje u Srbiji do 2021. godine
Bonitet/klase Zatitne ume
Prigradske
razna
VI VII erozija saobra. imisione poljopr. voda ume
jalovita
ha
8.500 3.400 11.900 10.000 1.000 2.300 2.000 13.500 1.800 2.500 45.000
Izvor: Prostorni plan Republike Srbije 2010-2014-2021, Nacrt
Od planiranih 45.000 ha, najvie bi se podizale zatitne ume namenjene

zatiti voda i zatiti zemljita od erozije. Takoe, znaajna je planirana povrina za
poumljavanje plitkih i erodibilnih oranica VI bonitetne klase i niskoproduktivnih
panjaka VI i VII bonitetne klase (11.900 ha).
Tabela 42c. Plan optimalne umovitosti i poumljavanja do 2014. godine
Ukupna povrina Povrina Optimalna Povrina uma
umovitost
Podruje oblasti uma umovitost 2014. godine
ha % ha
Srbija bez KiM 7.747.400 2.252.400 29,1 41,4 2.297.400
Severno-bako 176.100 4.400 2,4 10,1 7.600
Srednje-banatsko 325.700 6.400 1,9 13,1 9.600
Severno-banatsko 232.800 2.800 1,2 10,1 5.500
Juno-banatsko 424.800 32.800 7,7 17,9 36.800
Zapadno-bako 240.600 17.200 6,9 10,1 17.450
Juno-bako 401.800 29.200 7,5 12,2 31.200
Sremsko 348.000 61.200 16,4 19,8 62.950
AP Vojvodina 2.150.600 154.000 7,1 14,3 171.600
Grad Beograd 322.200 50.800 15,7 27,3 53.680
Mavansko 327.000 98.000 30,0 37,0 98.100
Kolubarsko 247.500 72.800 29,0 34,0 75.970
Podunavsko 124.400 6.000 4,9 15,5 6.109
Branievsko 385.500 126.000 32,3 35,5 126.750
Pomoravsko 261.400 71.600 27,9 37,5 72.778
umadijsko 238.500 54.400 23,1 30,0 54.700
Moraviko 301.600 124.800 40,5 40,5 125.800
Zlatiborsko 614.100 258.800 42,6 70,5 262.300
Rako 391.700 199.600 51,2 60,2 201.776
Rasinsko 295.700 122.000 40,8 42,7 121.050
Zajearsko 362.500 162.800 44,0 51,0 163.500
Borsko 350.600 162.800 46,3 60,0 164.237
Niavsko 244.000 91.200 37,7 45,4 92.422
Topliko 223.000 109.200 50,4 50,1 110.352
Pirotsko 276.400 115.600 42,1 53,2 117.352
Jablaniko 277.100 132.400 48,0 66,4 134.287
Pinjsko 351.900 139.600 39,7 66,4 142.163
Srbija bez
5.596.800 2.098.400 37,5 49,8 2.125.300
pokrajina
Kosovo i
1.088.700 460.800 42,1 52,7 -
Metohija
Izvor: Prostorni plan Republike Srbije 2010-2014-2021, Nacrt
139
7.1.2. Stanje na podruju JP "Srbijaume"
Najveim delom povrina pod umom i umskim zemljitem u dravnom
vlasnitvu gazduje JP "Srbijaume". Od 2002. godine u nadlenosti JP "Srbijaume"
nalazi se 17 umskih gazdinstava, etiri umska gazdinstva nalaze se u sastavu JP
"Vojvodinaume", a est se nalazi na teritoriji Kosova, pa je podeljenost u gazdovanju
i upravljanju umama u Srbiji oigledna. Treba napomenuti da Evropska unija ne
uslovljava ni jednu dravu kako e da organizuje svoje umarstvo, da li e to da
bude jedno ili vie preduzea, ali uslovljava da zakonska regulativa bude u skladu
sa principima koji se u evropskim zemljama potuju (princip odrivog razvoja,
ekoloki principi, Pan-evropski kriterijumi i indikatori). Uporedni pregled promena
ukupnih povrina obraslog i neobraslog zemljita kojima gazduje JP "Srbijaume"
dat je u tabeli 43.
Tabela 43. Obrasle i neobrasle povrine kojima gazduje JP "Srbijaume"
uporedni pregled
Povrina
Godina Ukupno Obraslo Neobraslo
ha % ha % ha %
1991 909.514,76 100,00 755.937,83 83,11 153.576,93 16,89
2003 915.328,84 100,00 773.271,73 84,48 142.057,11 15,52
2006 915.972,37 100,00 774.844,13 84,59 141.128,24 15,41
U poslednjih 15 godina ukupna povrina kojom gazduje JP "Srbijaume" se
poveala za 6.457,61 ha, odnosno za 0,7%. U istom periodu povrina obraslog
zemljita poveala se za 18.906,30 ha, odnosno 2,5%, dok se neobrasla povrina
smanjila za 12.448,69 ha (8,1%).
Za analizu opteg stanja neobraslih povrina u sredinjoj Srbiji korieni
su podaci iz 2007. godine za povrine kojima gazduje JP "Srbijaume". Prema
pogodnosti i korienju, neobrasle umske povrine podeljene su na pogodno za
poumljavanje, za ostale potrebe, neplodno i zauzeto od strane drugih lica (tabela
44).
Tabela 44. Stanje neobraslih povrina u JP "Srbijaume"
NEOBRASLE POVRINE ha %
umsko zemljite (pogodno za poumljavanje) 87.462,05 62.0
Slui za ostale potrebe 16.678,53 11.8
Neplodno 34.210,26 24.2
Zauzeto od strane drugih lica. 2.777,40 2.0
UKUPNO 141.128,24 100.0
140
Tabela 45. Odnos ukupno neobraslog i umskog zemljita i umskih kultura u JP
"Srbijaume"
%
% %
Ukupna Neobraslo umsko umske umskog
umskih umskog
zemljita
umsko podruje povrina zemljite zemljite kulture kultura zemljita
u
u umskom u umskom
neobraslom
ha podruju podruju
zemljitu
Junomoravsko 76.721,96 11.189,46 9.412,55 5.607,48 84,1 7,3 12,3
Jablaniko 40.819,97 3.377,57 1.524,16 4.198,25 45,1 10,3 3,7
Niavsko 41.506,38 7.866,54 1.857,96 2.292,69 23,6 5,5 4,5
Moravsko 55.599,87 7.473,06 2.246,15 3.860,25 30,1 6,9 4,0
Topliko 68.577,11 6.877,82 4.747,99 2.404,09 69,0 3,5 6,9
Timoko 82.615,30 11.457,38 5.730,56 2.082,44 50,0 2,5 6,9
Severnokuajsko 61.649,00 5.082,14 2.438,05 2.989,00 48,0 4,8 4,0
Junokuajsko 46.618,23 6.362,97 3.245,79 1.161,83 51,0 2,5 7,0
Rasinsko 60.877,69 7.656,09 5.414,84 5.109,68 70,7 8,4 8,9
Donjeibarsko 48.754,20 9.706,47 2.672,12 6.498,22 27,5 13,3 5,5
Gornjeibarsko 67.049,48 19.821,68 17.681,11 3.407,71 89,2 5,1 26,4
umadijsko 28.529,57 3.048,93 885,89 1.579,09 29,1 5,5 3,1
Golijsko 77.830,26 19.133,44 16.180,71 8.262,75 84,6 10,6 20,8
Tarsko-
37.111,08 4.796,15 2.618,97 3.144,95 54,6 8,5 7,1
zlatiborsko
Limsko 65.539,99 11.453,15 8.396,47 4.353,23 73,3 6,6 12,8
Podrinjsko-
39.363,96 2.484,70 633,52 2.104,63 25,5 5,3 1,6
kolubarsko
Posavsko-
16.808,32 3.340,69 1.775,21 3.988,44 53,1 23,7 10,6
podunavsko
UKUPNO 915.972,37 141.128,24 87.462,05 63.044,73 62,0 6,9 9,6

Uee umskih kultura u odnosu na ukupnu povrinu svih sedamnaest
podruja u okviru JP "Srbijaume" (915.972,37 ha) iznosi 6,9%, a u odnosu na
obraslo zemljite 8,0% (tabela 45). Analizom stanja povrina umskih kultura
po pojedinim umskim podrujima, moe se konstatovati da one imaju razliito
uee. umske kulture su najzastupljenije u Posavsko-podunavskom umskom
podruju (23,7%), zatim Donjeibarskom (13,3%), Golijskom (10,6%), a najmanje
umskih kultura ima u Timokom (2,5%) i Junokuajskom umskom podruju
(2,5%). Naroito je veliki problem visoko uee ovih kultura i sastojina u junim
i istonim delovima Srbije (Leskovac, Ni). U ionako maloj i nedovoljnoj povrini
pod liarskim kulturama i vetakim sastojinama, vie od polovine ove povrine je
pod bagremom, dok je relativno visoko uee topola vezano iskljuivo za povrine
oko Dunava i Save (G Beograd). Uee ostalih liara je zanemarljivo.
7.2. Potencijalne povrine za poumljavanje
Poljoprivreda i urbanizam su osnovni konkurenti umarstvu, jer urbanizam
svoje potrebe podmiruje korienjem najboljeg poljoprivrednog zemljita, a
poljoprivreda se, da bi odrala postojeu poljoprivrednu proizvodnju, proiruje
na znatno vee povrine umskih zemljita (jer su manje produktivnosti). Ako se
141
uzme u obzir injenica da su na osnovu prostornog rasprostiranja poljoprivreda i
umarstvo osnovni korisnici zemljinog proizvodnog potencijala u Srbiji, njihovo
razgranienje predstavlja osnovni problem racionalnog korienja prostora.
Postavljanjem cilja da se do 2050. godine umovitost podigne na 41,4%,
umarstvo je dobilo niz zadataka, a meu prioritetnim su poumljavanje, obnavljanje
i popravljanje kvaliteta postojeih uma. Podizanjem novih uma, umskih zasada,
poljozatitnih pojaseva i uveanjem povrine uma, kao i popravkom zateenog
stanja uma, obezbedili bi se u celini povoljniji globalni uslovi za ivot i omoguio
bri i odrivi razvoj Srbije.
Poumljavanjem erodiranih podruja bi se, pored neposredne zatite, od
daljeg irenja ovog negativnog uticaja zatitile i dodirne povrine.
Poumljavanjem i podizanjem poljozatitnih umskih pojaseva ublailo bi se
osiromaenje poljoprivrednih povrina, uspostavila stabilnost prirodnih ekosistema,
to posebno u uslovima Vojvodine ima velik znaaj, s obzirom na sadanju
minimalnu umovitost ovog podruja. Planirano je podizanje poljozatitnih
pojaseva na povrini od 99.200 ha.
Razvoj saobraajne infrastrukture, kao bitna pretpostavka daljeg industrijskog
razvoja Srbije, sa ekolokog aspekta ima jasno merljive negativne efekte koji se
viestruko ispoljavaju na ivotnu sredinu (jako imisiono dejstvo na blizak granini
prostor, emitovanje izduvnih gasova, emitovanje buke), pri emu se naruava
stabilnost prirodnog ekosistema u celini. Da bi se smanjili negativni efekti postojanja
saobraajne mree, u konkretnom prostoru, potrebno je podizanje zatitnih umskih
pojaseva neposredno uz saobraajnice. Prostornim planom predvieno je podizanje
zatitnih uma uz saobraajnice na ukupnoj povrini od 52.700 ha.
U cilju smanjenja negativnih dejstava industrijalizacije i urbanizacije u "krugu
zraenja" emisionog izvora potrebno je podizanje imisionih zatitnih umskih
pojaseva, iji e prenik zavisiti od jaine izvora emisije. Prostornim Planom Srbije
predvieno je podizanje 36.800 ha imisionih zatitnih uma.
Kada je u pitanju obezbeivanje prostora za odmor i rekreaciju, a polazei od
trenutno nedovoljnih povrina, planirano je podizanje prigradskih uma na povrini
od 52.700 ha.
Usklaivanjem planova, mera i radova sa definisanim potrebama, dolo se do
zakljuka da je u Srbiji potrebno podii 1.293.500 ha novih uma.
Pregled planiranih umskih povrina, zatitnih pojaseva du saobraajnica i
oko veih naselja prikazan je na karti.
uma i njeni resursi svrstavaju se u resurse budunosti, jer su obnovljivi, a
uz pomo nauke i tehnologije mogu postati zamena za brojne prirodne resurse
koji su iscrpljeni i iji je nestanak sa planete pitanje dana. Podizanjem novih i
poboljanjem stanja postojeih uma dola bi do izraaja klimatska, zatitna,
antieroziona, estetski-ambijentalna, turistiko-rekreativna i druge funkcije uma,
poveao bi se prinos ostalih resursa uma i umskih podruja umskih plodova,
gljiva, lekovitog i aromatinog bilja, poboljalo bi se i stanje u lovstvu, pa bi i
ukupni efekti za celo drutvo bili znaajniji (Braanac, Lj, 2003).
142
POSTOJEE
POSTOJEE I PLANIRANE POVRINE
I PLANIRANE POVRINE
ZA POUMLJAVANJE U SRBIJI
ZA POUMLJAVANJE U SRBIJI
Maarska
R 1:2.000.000
Subotica
Sombor Kikinda
Rumunija
Hrvatska
Zrenjanin
Novi Sad Vrac
Sremska Mitrovica
Panevo
Loznica Beograd
Poarevac
Valjevo
BiH Bor
Kragujevac
aak
Zajear
Uice Kraljevo
Bugarska
Kruevac
Prijepolje
Ni Pirot
Novi Pazar
Leskovac
Crna Gora
Pritina
Vranje
Albanija
dravna granica Srbije Makedonija
postojee
postojeeumske
umskepovrine
povrine
planiranepovrine
planirane povrinezaza poumljavanje
poumljavanje
postojee
postojeezatitne
zatitneume
umeoko saobraajnica
oko saobraajnica
planirane
planiranezatitne ume
zatitne umeokooko
saobraajnica
saobraajnica
planiranezatitne
planirane zatitne ume
ume okooko gradskih
gradskih naselja
naselja
Izvor: Spatial Plan of the Republic of Serbia (1997)
Karta 7. Postojee i planirane povrine za poumljavanje u Srbiji
143
7.3. Pregled radova na dosadanjem poumljavanju i stanje umskih
kultura
umovitost Srbije se menjala vekovnim delovanjem oveka, od 14,0% (Jovi,
N. et al., 1998, prema Ugrenovi, A., 1926) do 35,7% pred drugi svetski rat (Jovi,
N. et al., 1998, prema Statistici uma i umske privrede za 1938). Imajui u vidu
sadanje stanje unitenih umskih ekosistema i fatalnih ekolokih i ekonomskih
posledica, neophodno je poumljavanjem ponovo uspostaviti priblino optimalan
stepen umovitosti u Srbiji.
tetnost unitavanja uma na irokom prostoru i potreba ponovnog
poumljavanja zemljita na kojima je uma poseena uoena je veoma rano moe
se nai jo u Duanovom zakoniku (Drai, M., 1992). Meutim, prema Drai, M.
(1992) o organizovanom poumljavanju razmiljalo se, prema dostupnim podacima,
tek u prvoj polovini XIX veka, posle prvog i drugog srpskog ustanka.
Poumljavanja u Centralnoj Srbiji zapoeta su jo poetkom XIX veka i na
osnovu podataka (kojih nema dovoljno u pisanoj formi) pretpostavlja se da je najvei
deo povrina poumljen setvom semena (ira), dok je sadnja sadnica i reznica bila
zanemarljiva (Drai, M., 1992). Godine 1891. donet je Zakon o umama, iji lan
33. glasi: "Sva gola, jako proreena i nepotpuno obrasla mesta uopte, a naroito
po vrletnim i kamenitim stranama i obroncima dravnih uma stavie se odmah
u zabranu i to pre poumiti" (Reprint prvog zakona o umama Srbije iz 1891.
god., SITS, Beograd, april 1991. godine). Slino je vailo i za sve ostale ume u
slinim uslovima, bez obzira na vlasnitvo. Inae, interesantna je propratna beseda
u izvetaju Skuptinskog Odbora za ocenu ovog zakona. U izvetaju ovog Odbora
pie "...ume niti su igde, niti mogu biti svojina jednog narataja; one su opte
blago koje je svaki narataj duan da sauvano i neokrnjeno onako, kako ga je
nasledio, preda pokoljenju koje za njim dolazi. Ono moe uivati samo kamatu, ali
glavnicu ne sme krnjiti..." (Reprint prvog zakona o umama Srbije iz 1891. god.,
SITS, Beograd, april 1991. godine). Navedenu misao treba imati na umu i danas
pri planiranju i korienju svakog prirodnog resursa, a naroito uma.
Najznaajnije povrine poumljene su posle drugog svetskog rata.
Najzastupljenija vrsta koriena za poumljavanje do 1955. godine bila je bagrem,
do 1965. godine topole, a posle 1965. godine najvee uee u sadnji preuzeli
su etinari. Oetinjavanje liarskih uma bilo je iroko primenjivano, a najvie
su podizane borove i smreve kulture. Na stanitima brdske i planinske bukve
u izdanakim bukovim umama saen je uglavnom crni bor, a u degradiranim
sastojinama na stanitima bukve i jele i bukve, jele i smre najee je unoena
smra. Neobrasle povrine kserotermnih karakteristika (na toplim i suvim
lokacijama) i sa degradiranim zemljitem najee su poumljavane crnim borom,
dok su se neobrasle povrine u pojasu planinske bukve i meovitih uma bukve i
etinara poumljavane smrom (Isajev, V. et al., 2006).
Poumljavanja su vrena na stanitima razliitih proizvodnih karakteristika,
uglavnom bez primene odgovarajuih mera pripreme zemljita i tehnika sadnje, uz
144
brojne greke pri izboru vrste. Najee su podizane kulture na stanitima daleko
veeg proizvodnog potencijala, koji etinarske vrste ne iskoriavaju u potpunosti.
Zbog navedenih, ali i drugih propusta prilikom podizanja vetakih sastojina
etinarskih vrsta drvea, ove sastojine su danas uglavnom uzgojno zaputene,
loeg kvaliteta i zdravstvenog stanja, nenegovane, redukovanih kruna i velikog
stepena vitkosti, sklone snego i vetroizvalama i lomovima, podlone entomolokim
i fitopatolokim oteenjima, ugroene od poara.
Dinamika poumljavanja obeumljenih i neobraslih povrina pokazuje
varijabilnost u razliitim vremenskim periodima.
U periodu izmeu 1945. i 1990. godine poumljeno je 519.824 ha (Drai, M.,
1992, mit, S. et al., 1996), a prema podacima iz Programa zatite i unapreivanja
uma u periodu 1996-2000. godine u Srbiji je u poslednjih trideset godina (do kraja
2001. godine) poumljeno i meliorisano 155.135 ha u dravnom vlasnitvu, od ega
je 105.000 ha goleti (Medarevi, M. et al., 2002).
U 1982. godini u Srbiji je bilo poumljeno 19.000 ha, a 2001. godine samo
2.000 ha. Kao glavni razlog navoen je nedostatak para, a sa smanjenjem dotoka
novca smanjeni su i nega podmlatka, ienje umskih povrina, melioracije i
proreivanja, izgradnja umskih puteva i dr. Na drugoj strani, povean je obim
umskih teta (vremenske nepogode, suenje uma, razne umske bolesti i poari, a
najvie - bespravna sea) (Braanac, Lj., 2007).
Obrasle povrine u Centralnoj Srbiji u 2005. i 2006. godini poumljavanjem
su poveane za 3.236 ha. U 2005. godini poumljeno je ukupno 1.590 ha, od
ega u privatnoj svojini 43,4%, a u dravnoj 56,6%, a u 2006. godini ukupno je
poumljeno 1.646 ha, od ega u privatnoj svojini 43,3%, a u dravnim 56,7%.
Podaci o poumljavanju po vrstama drvea u Centralnoj Srbiji u 2005. i 2006. godini
pokazuju da se i u privatnoj i dravnoj svojini najvie poumljavalo etinarama
(oko 80%), od ega najvie smrom, a od liara u privatnoj svojini najvie se
poumljavalo bagremom, a u dravnoj ostalim tvrdim liarima (irkovi et al.,
2007). Ovaj trend nastavljen je i u 2007. i 2008. godini, dok je 2009. godine
poumljeno svega 747 ha (tabela 46).
Tabela 46. Poumljene povrine u Srbiji u periodu 2005-2009. godina
Teritorija
Poumljeno Centralna Republika
Vojvodina
Srbija Srbija
ha
2005.
U umama 661 1.087 1.748
Izvan uma 929 69 998
UKUPNO 1.590 1.156 2.746
2006.
U umama 715 1.473 2.188
Izvan uma 931 1.664 2.595
UKUPNO 1.646 3.137 4.783
2007.
U umama 455 673 1.128
145
Izvan uma 1.072 8.275 9.347
UKUPNO 1.527 8.948 10.475
2008.
U umama 848 1.598 2.446
UKUPNO 1.639 1.681 3.320
2009.
U umama 564 418 982
UKUPNO 747 437 1.184
Izvor: Statistika umarstva, Saoptenja br. 126 (2006), br. 097 (2007), br. 129 (2008) i br.
136 (2010), Statistiki bilten umarstvo u Republici Srbiji, 2008. (2009), Republiki
zavod za statistiku Srbije
Tabela 47. Indeksi poumljavanja u Srbiji u periodu 2005-2009. godina

(2005=100)
Godina Centralna Srbija Vojvodina Republika Srbija
2005 100 100 100
2006 103 271 174
2007 96 774 381
2008 103 145 121
2009 47 38 43
900
800
700
600
500 Centralna Srbija
400 Vojvodina
300 Republika Srbija
200
100
0
2005 2006 2007 2008 2009
Indeksi poumljavanja prikazani u tabeli 47. pokazuju da je u periodu od

2005. do 2008. godine poumljavanje u Centralnoj Srbiji bilo ujednaeno, dok
je u Vojvodini u istom periodu znatno variralo, sa ekstremom u 2007. godini. U
2009. godini znaajno je smanjen obim poumljavanja i u Centralnoj Srbiji i u
Vojvodini.
146
Tabela 48. Poumljavanje po vrstama drvea u 2008. i 2009. godini
Republika Srbija
Povrina poumljenog zemljita
Vrsta drvea U umama u privatnoj svojini U umama u dravnoj svojini

Ukupno Centralna Centralna
Svega Vojvodina Svega Vojvodina
Srbija Srbija
2008.
etinari 1.356 553 553 - 803 788 15
Smra 894 456 456 - 438 438 -
Jela 18 13 13 - 5 5 -
Crni bor 281 37 37 - 244 241 3
Beli bor 155 46 46 - 109 97 12
Vajmutov bor - - - - - - -
Duglazija 8 1 1 - 7 7 -
Ari - - - - - - -
Ostali
- - - - - - -
etinari
Liari 1.964 114 114 - 1.850 184 1.666
Bukva 1 - - - 1 1 -
Hrastovi 407 1 1 - 406 65 341
Bagrem 152 87 87 - 65 31 34
Ostali tvrdi
236 11 11 - 225 72 153
li
Topola 1.102 15 15 - 1.087 9 1.078
Ostali meki
66 - - - 66 6 60
liari
UKUPNO 3.320 667 667 - 2.653 972 1.681
2009.
etinari 1.357 816 816 - 541 538 3
Smra 971 670 670 - 301 301 -
Jela 22 20 20 - 2 2 -
Crni bor 209 30 30 - 179 176 3
Beli bor 133 76 76 - 57 57 -
Vajmutov bor 3 3 3 - - - -
Duglazija 17 17 17 - - - -
Ari - - - - - - -
Ostali
2 - - - 2 2 -
etinari
Liari 786 143 143 - 643 209 434
Bukva 5 - - - 5 5 -
Hrastovi 73 3 3 - 70 24 46
Bagrem 161 100 100 - 61 48 13
Ostali tvrdi
167 6 6 - 161 111 50
liari
Topola 336 34 34 - 302 20 282
Ostali meki
44 - - - 44 1 43
liari
UKUPNO 2.143 959 959 - 1.184 747 437
Izvor: Saoptenje br. 107 (2009) i br. 136 (2010), Republiki zavod za statistiku Srbije
147
Podaci o poumljavanju po vrstama drvea u Centralnoj Srbiji u 2008. i
2009. godini pokazuju da se i u privatnoj i dravnoj svojini najvie poumljavalo
etinarima od ega najvie smrom, a od liara u privatnoj svojini najvie se
poumljavalo bagremom, a u dravnoj ostalim tvrdim liarima.
Dinamikom poumljavanja od oko 1.600 ha na godinjem nivou ne moe se
postii predviena optimalna umovitost od 41% do 2050. godine.
Mora se istai da se u umama u privatnom vlasnitvu uglavnom ne potuje
propisana zakonska regulativa, u veini sluajeva ume se nekvalitetno neguju, a
njihovi vlasnici ih ve po tradiciji koriste za ogrev i grau. U poslednje vreme, u
zemljama Evropske unije se velika panja poklanja boljem odnosu prema ruralnom
stanovnitvu, koje vekovima ivi uz umu i od ume. Neophodno je da lokalna
samouprava i u Srbiji obezbedi kontinuirane i prave informacije za lokalno, ruralno
stanovnitvo koje u umi vidi samo izvor prihoda. Ovo stanovnitvo treba pre svega
informisati i upoznati sa programima gazdovanja umama u privatnom vlasnitvu.
Od 2007. godine intenzivirane su akcije (ali nedovoljno) od strane dravnih
preduzea u pogledu stimulacije privatnih vlasnika u Srbiji, kako bi i oni uzeli vee
uee u podizanju novih uma (podela sadnica, kontaktiranje sa strunjacima iz
javnih preduzea i dr.).
ksploatacija uma i smanjen obim poumljavanja u Srbiji doveli su do
smanjenja povrina pod umom, naroito u poslednjih deset godina. Povean je
i obim umskih teta usled vremenskih nepogoda, suenja uma, raznih umskih
bolesti, a najvie usled poara i bespravnih sea.
Usklaivanjem planova, mera i radova sa definisanim potrebama, moe se
zakljuiti da je u Centralnoj Srbiji potrebno podii oko 1.000.000 ha novih uma
da bi se postigla optimalna umovitost od 49,8%. Obim dosadanjih poumljavanja
menjao se u skladu sa drutveno-politikom i ekonomskom situacijom u Srbiji
i prema predvienoj dinamici poumljavanja datoj u Prostornom planu Srbije,
nedovoljan je ako se ima u vidu cilj da se optimalna umovitost postigne do 2050.
godine. Zato radove na podizanju novih uma treba intenzivirati.
148
8. izbor vrsta i niih taksona za poumljavanje i
melioracije1
U dosta dugoj i uspenoj tradiciji poumljavanja i melioracija u Srbiji prednost

su imali obim radova i unapreenje tehnologije, a najmanje panje se posveivalo
izboru vrsta, pogotovu niih taksona, koje se u praksi obavljalo manje-vie stihijski.
Sadnice su se nabavljale u skladu sa raspoloivim materijalom u bliskim, jo ee
udaljenijim rasadnicima. Za te sadnice se u tolikoj meri nije znala provenijencija,
da jo uvek imamo vei broj starih kultura za koje se ne zna poreklo sadnica.
Najvaniji kriterijum za izbor vrsta bli su bili brzi rast i velika produkcija drvne
mase. Posledica toga je veoma mali broj taksona domaih i stranih vrsta zastupljenih
u kulturama. To su preteno etinari: Pinus nigra (ree Pinus sylvestris), Picea
abies, Pseudotsuga mensiesii, Larix europaea, Pinus strobus, samo ponekad Abies
nordmanniana, Abies grandis i dr. Izbor liara je bio jo oskudniji i uglavnom se
svodio na euramerike topole u aluvijumima i bagrem na svim ostalim terenima.
Posledica toga je vrlo neujednaen uspeh osnovanih kultura i znatan procenat
propadanja onih u kojima izbor vrsta nije bio u skladu sa staninim uslovima.
U novije vreme postavljaju se nauno zasnovane smernice za izbor vrsta, koje,
naalost, jo nisu zaivele u praksi.
Jedna od prvih naunih postavki za izbor vrsta u poumljavanju goleti je princip
upotrebe potencijala lokalne toplote (Luji, R., 1960). Potencijal lokalne toplote
se sastoji iz dva parametr toplotne koordinate i nadmorske visine i primenjuje se
uglavnom za goleti. Nedostatak ovog postupka je u tome to ne uzima u obzir
okolnu vegetaciju, ak ni edifikatore prirodnih zajednica, ve moe da se odredi
samo za pojedinane vrste.
Genetiko-selekciona teorijska postavka operie uglavnom sa provenijencijama
vrsta i niih taksona. Prilikom izbora vrste ili vrsta za poumljavanje selekcioni
kriterijum prevashodno je odreen injenicom da li se poumljavanje vri na
goletima odnosno na terenima sa kojih je umska zajednica odavno uklonjena,
ili degradiranih uma i ikara koje treba prevesti u vii uzgojni oblik. Prema
rezultatima dosada obavljenih analiza, na goletima teko bi uspevale provenijencije
vrsta koje su tu nekad rasle usled bitno izmenjenih uslova mikroklime i zemljita.
Na ovakvim terenima najee se mora raditi etapno, pri emu, u prvim etapama
treba koristiti poznate provenijencije pionirskih vrsta koje mogu manje ili vie
meliorisati degradirana stanita. Ovako osnovane, kulturne zajednice, poto obave
svoju funkciju, mogu kasnije biti zamenjene odgovarajuim provenijencijama
vrednijih vrsta koje e graditi stabilne kulture od ekonomskog znaaja.
1
Prof. dr Zagorka Tomi, dr ljubinko RAKONJAC, dr Milorad veselinovi,
dr Radovan neveni
149
U radovima na melioraciji degradiranih uma i ikara, kada mikroklimatski
i edafski uslovi nisu previe pogorani mogu se saditi sadnice proizvedene od
semena poreklom iz provenijencija vrsta koje tu ili u neposrednoj blizini rastu. Broj
moguih vrsta za poumljavanje i melioracije degradiranih uma i ikara nije mali,
posebno ako se njime obuhvate i unutarvrsni taksoni drvea i bunja, koji na datim
stanitima mogu da se razvijaju, rastu i uspeno obnavljaju. Prednost treba dati
onima koje su od interesa za ouvanje i unapreenje ekosistema i ustanovljavanje
odrivog razvoja, a zatim i za umsku privredu, tj. u irem smislu, prvenstveno u
meliorativne svrhe, a zatim i za proizvodnju kvalitetne drvne mase i za dobijanje
dopunskih sirovina.
U najnovijim, multidisciplinarnim naunim istraivanjima, prvi put se kao
osnova za poumljavanje i melioracije uzima vegetacija, tj. fitocenoza (a ne samo
vrsta), ili ak ceo ekosistem, tj ekoloka jedinica (osnovni tip ume).
8. 1. Izbor vrsta na osnovu potencijalne vegetacije
U ovom postupku vano je za izabrani, po pravilu manji i stanino ujednaeni
lokalitet, definisati prirodnu vegetaciju u najblioj okolini i rekonstruisati
potencijalnu prirodnu vegetaciju lokaliteta. Za uspean usbor vrsta se takoe
mora ustanoviti stepen degradacije pojedinih fitocenoza, to moe da se uradi
prouavanjem degradacionih stadija i faza na samom terenu. Nedostatak ovog
postupka je u tome to moe da se primeni samo na ogranienom lokalitetu slinih
ekolokih uslova.
Na osnovu uraene karte potencijalne vegetacije i prouavanjem degradacionih
stadija na terenu analizirana su dosadanja poumljavanja na Peterskoj visoravni i
date preporuke za dalje postupke (Rakonjac, Lj. 2002).
Posmatrajui dosadanja poumljavanja na Peteru i podrujima slinih
ekolokih uslova na kojima su vrena istraivanja, moe se zakljuiti da su uglavnom
bila odgovarajua, s obzirom na izbor autohtonih pionirskih vrsta (beli bor, crni
bor i smra), za u dobroj meri degradirana stanita. Delimino neuspele kulture,
kada eliminiemo tehnologiju i sezonu sadnje, su uglavnom uslovljene sledeim:
a) unoenje crnog bora na nadmorske visine preko 1200 m, zbog vrlo niskih
temperatura koje ne odgovaraju ovoj submediteranskoj vrsti; b) osnivanje kultura
smre na mestima sa nedovoljno vlage u zemljitu; v) nepoznati intraspecijski
taksoni i provenijencije sadnog materijala, tako da se rizikuje neuspeh pri unoenju
na neodgovarajua stanita.
Rezimirajui rezultate dosadanjih istraivanja, predlaemo sledee taksone
za poumljavanje:
- Beli bor (Pinus sylvestris) treba koristiti na svim jae degradiranim stanitima
potencijalnih bukovo-jelovih i bukovo-jelovo-smrevih uma, tj. iznad 1200
m nadmorske visine. Pri nabavci sadnog materijala trebalo bi voditi rauna o
odgovarajuim ekotipovima, definisanim od Stefanovi, V. i Milanovi, S., tj
u okviru ultramafitskog kompleksa koristiti prvenstveno ekotip C (zemljita
srednje duboka do plitka), u kompleksu kiselih silikatnih stena ekotip B
150
(zemljita duboka i svea) i u krenjakom kompleksu ekotip D (zemljita
plitka i suva).
Na neto ouvanijim, dubljim zemljitima, gde je degradacija blaa, preporuuje
se unoenje liara: Acer pseudoplatanus, Acer platanoides, Acer heldreichii,
Populus tremula, Corylus colurna (poslednja samo na krenjaku) i drugih.
- Crni bor (Pinus nigra) koristiti na svim jae degradiranim stanitima ispod
1200 m nadmorske visine na bazinim podlogama (izbegavati poumljavanje
crnim borom u kompleksu kiselih silikatnih stena). To su potencijalna stanita
balkanskog kitnjaka, kitnjaka-graba, planinske bukve i delimino, bukve-jele.
Kod crnog bora obavezno treba voditi rauna o podvrstama: u kompleksu
ultramafita koristiti Pinus nigra ssp. goensis, a na krenjacima Pinus nigra
ssp. illyrica. Uz crni bor, na ovim najteim stanitima mogu se koristiti
i pionirske liarske vrste: crni jasen (Fraxinus ornus) na celom podruju,
raeljka (Prunus mahaleb) na serpentinitima i crni grab (Ostrya carpinifolia)
na krenjacima.
U kompleksu kiselih silikatnih stena na degradiranim stanitima kitnjaka-cera
i planinske bukve, umesto bazifilnog crnog bora, koristiti beli bor, ekotip C (na
srednje dubokim do plitkim zemljitima), na manje degradiranim - ekotip B - (na
dubokim i sveim zemljitima), jasiku i brezu.
Na bolje ouvanim stanitima, sa dubljim i razvijenijim zemljitima, izbor
liarskih vrsta za poumljavanje je dosta veliki. Pre svega trebalo bi pokuati sa
kitnjakom: Quercus petraea na kiselim silikatnim podlogama i Quercus dalechampii
na ultramafitima. Zatim dolaze u obzir: Acer pseudoplatanus, Populus tremula,
Tilia parvifolia, Acer platanoides, Prunus avium, Pyrus pyraster, Betula verrucosa
(razliite provenijencije na ultramafitima i kiselim silikatnim stenama), Corylus
colurna, Ostrya carpinifolia (poslednje dve samo na krenjacima) i druge.
- Munika (Pinus heldreichii) do sada nije bila zastupljena u poumljavanju,
a trebalo bi je koristiti kao pionirsku visokoplaninsku vrstu na nadmorskim
visinama preko 1400 m, sa dve provenijencije: rasu sa serpentinita i peridotita
na ultramafitskom kompleksu i rasu sa krenjaka na krenjakom.
- Smra (Picea abies) je najmanje korien etinar u dosadanjim poumljavanjima
i sa najslabijim procentom preivljavanja, mada je jedan od edifikatora
potencijalne vegetacije na velikim povrinama. Zbog nedostatka edafske
vlage, naroito na krenjaku, preporuuje se unoenje smre odgovarajueg
ekotipa iskljuivo u depresije sa pseudoglejevima i luvisolima u silikatnom
kompleksu i na dno vrtaa, sa razvijenim zemljitima, na krenjaku. Sa poum
ljavanjem smrom bi trebalo pokuati i na veim povrinama higrofilnih
uma na pseudoglejevima i glejevima, gde su temperature niske, a vlage ima
dovoljno.
Na stanitima higrofilnih uma mogue je poumljavanje sa veim brojem
liarskih vrsta: brdsko-planinska rasa lunjaka (Quercus pendunculata Ehrh. ssp.
montana M. Jov.), breza (Betula verucosa), kao i maljava breza (Betula pubescens),
edifikatori autohtone vegetacije Alnus glutinosa i Alnus incana i druge vrste.
151
Od liarskih vrsta, najvie izgleda za uspeh visokoproduktivnih kultura na
veim povrinama i veim nadmorskim visinama ima jasika (Populus tremula),
pogotovu ako se koristi neka oplemenjena sorta, odgovarajua za vee nadmorske
visine i hladnu klimu.
8.2. Izbor vrsta na osnovu ekoloke diferencijacije
Najpotpuniji do sada nauno razraen metod za izbor vrsta za poumljavanje i
melioracije, zasnovan na multidisciplinarnom pristupu, kao osnovu uzima ekoloko-
vegetacijsku diferencija- ciju umskih ekosistema, tj do sada definisane ekoloke
jedinice osnovne tipove uma. Ekoloke jedinice definisane su saimanjem tri
koordinate: edifikatorskim vrstama, vegetacijom i zemljitem i samim tim sadre
najvie egzaktno prouenh faktora stanita i vegetacije za umske ekosisteme.
Najpotpuniju informaciju za izbor odgovarajuih taksona na podruju
centralne Srbije, zasnovanu na ovom principu, uradili su Jovi, N. i saradnici
1998. Osnova za ovu studiju su bili prikupljeni podaci iz 14 gazdinstava centralne
Srbije. Dobijeni rezultati se ne odnose na sve povrine koje je eventualno potrebno
poumiti, poto su podaci dobijeni samo za povrine koje su, prema kriterijumima
pojedinih gazdinstava, pogodne za poumljavanje. Ostaje u domenu pretpostavki,
koliki procenat tih povrina su progale u okviru manje-vie ouvanih uma, tj.
rekonstrukcije, u kojoj meri su zastupljene jako degradirane ikare, ili potpuno
ogoljeni tereni, gde je zapoela i degradacija zemljita. Zbog toga su u predlogu
izbora vrsta predviene tri kategorije: a) glavne vrste edifikatori autohtonih
fitocenoza potencijalne vegetacije, koje mogu da se primene u sluajevima poetnih
faza degradacije, kada su procesi reverzibilni; b) pratee vrste uglavnom pionirske
za odgovarajue stanite, kada su procesi degradacije jae izraeni; c) bunovi,
zastupljeni u prirodnim degradacionim stadijama, kao melioratori, tj. primarna
vegetacija na ogoljenim terenima na kojima su procesi degradacije ireverzibilni.
U obzir su, zbog zbog proverljivosti podataka, uzimane samo autohtone vrste
prirodne potencijalne vegetacije, sa preporukom da se strane vrste unose samo na
odgovarajua stanita.
Svi razultati, dobijeni za pojedinane povrine, obraeni su statistiki, tako da
su pruili uvid u veliki deo centralne Srbije. U ovom radu se prikazuju u izvodu,
za neke od najee zastupljenih ekolokih jedinica na degradiranim povrinama
pogodnim za poumljavanje.
8.2.1. Kompleks (pojas) kserotermofilnih sladunovo-cerovihi drugih
kserotermofilnih uma
ume sladuna (Quercion frainetto Ht 1954) na smeim i lesiviranim

zemljitima
ume sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerridis Rudski 1949. s. l.) preteno na

razliitim smeim i lesiviranim zemljitima sa vie klimatskih i ekolokih varijant
152
Ekoloko-vegetacijske jedinice potencijalne vegetacije
uma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerridis s.l.) na seriji lesiviranih do
pseudooglejenih zemljita
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: sladun (Quercus frainetto)
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), hrast lunjak (Quercus robur),
sitnolisna lipa (Tilia parvifolia), bela lipa (Tilia argentea), divlja trenja
(Prunus avium)
bunje: Corylus avellana, Acer tataricum, Cornus sanguinea.
uma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerridis) na seriji dubljih (distrinih
smeih i lesiviranih) zemljita na silikatnim stenama
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: sladun (Quercus frainetto), cer (Quercus cerris)
Pratee vrste: bela lipa (Tilia argentea), grab (Carpinus betulus), divlja
trenja (Prunus avium), kitnjak (Quercus petraea)
bunje: Corylus avellana, Acer tataricum, Cornus sanguinea
uma sladuna i cera (Quercetum frainetto-cerridis s.l.) na eutrinim smeim
zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: sladun (Quercus frainetto), cer (Quercus cerris)
Pratee vrste: bela lipa (Tilia argentea), oskorua (Sorbus domestica), grab
(Carpinus betulus), divlja kruka (Pyrus pyraster).
bunje: Cornus mas, Corylus avellana, Acer tataricum.
uma sladuna i cera sa grabiem (Quercetum frainetto-cerridis var. geograf.
Carpinus orientalis) na eutrinom smeem zemljitu.
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: sladun (Quercus frainetto), cer (Quercus cerris).
Pratee vrste: bela lipa (Tilia argentea), crni jasen (Fraxinus ornus),
oskorua (Sorbus domestica), divlja kruka (Pyrus pyraster).
bunje: Carpinus orientalis, Cornus mas, Acer tataricum.
ume grabia i jorgovana (Syringo-Carpinion orientalis Jakuch 1959.) na

crnicama do smeim zemljitima
ume grabia i jorgovana (Syringo-Carpinetum orientalis Mii 1966.) na seriji

zemljita na krenjaku, eutrinim i ponekad distrinim smeim zemljitima

uma grabia i jorgovana (Syringo-Carpinetum orientalis) na seriji (crnica-smee
na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa: Glavne vrste: medunac (Quercus pubescens), grabi (Carpinus
orientalis)
153
Pratee vrste: crni bor (Pinus nigra ssp. illyrica u zapadnoj i Pinus nigra
ssp. pallasiana u istonoj i jugoistonoj Srbiji), crni jasen (Fraxinus ornus),
smrdoklen (Acer intermedium).
bunje: Syringa vulgaris, Cotinus coggygria.
uma grabia i jorgovana (Syringo-Carpinetum orientalis) na eutrinim smeim
zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: hrast medunac (Quercus pubescens), grabi (Carpinus
orientalis)
Pratee vrste: krupnolisni medunac (Quercus virgiliana), crni jasen
(Fraxinus ornus), bela lipa (Tilia argentea), divlja kruka (Pyrus pyraster)
uma meje leske i grabia (Carpino orientalis-Coryletum colurnae) na seriji
(crnica-smee na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: meja leska (Corylus colurna)
Pratee vrste: krupnolisni medunac (Quercus virgiliana), grabi (Carpinus
orientalis), crni jasen (Fraxinus ornus)
8.2.2. Kompleks (pojas) kseromezofilnih kitnjakovih, cerovih i grabovih

uma
ume kitnjaka i cera (Quercion petraeae-cerridis Lakui et

B. Jovanovi 1980)
na razliitim (preteno) smeim zemljitima
ume cera na razliitim smeim zemljitima

uma cera sa crnim jasenom (Fraxino orni-Quercetum cerridis Stefanovi 1968)
na seriji (crnica-smee na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: cer (Quercus cerris)
Pratee vrste: crni jasen (Fraxinus ornus), crni grab (Ostrya carpinifolia)
u zapadnoj Srbiji, meja leska (Corylus colurna) u istonoj Srbiji, raeljka
(Prunus mahaleb)
bunje: Carpinus orientalis, Cornus mas.
uma cera i grabia (Carpino orientalis-Quercetum cerridis Borisavljevi 1968) na
distrinim smeim zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: cer (Quercus cerris )
154
Pratee vrste: kitnjak (Quercus petraea), sladun (Quercus frainetto),
brekinja (Sorbus torminalis), klen (Acer campestre), divlja kruka (Pyrus
pyraster)
bunje: Carpinus orientalis, Acer tataricum, Corylus avellana.
ume kitnjaka i cera (Quercetum petraeae.cerridis B. Jovanovi 1979. s.l.) na

smeim i humusno-akumulativnim zemljitima

uma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerridis) na distrinim smeim
zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: kitnjak (Quercus petraea), cer (Quercus cerris)
Pratea vrste: bela lipa (Tilia argentea), mle (Acer platanoides), divlja
kruka (Pyrus pyraster)
bunje: Corylus avellana, Cornus mas.
uma kitnjaka i cera (Quercetum petraeae-cerridis) na seriji (crnica-smee zemljite
na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: cer (Quercus cerris), kitnjak (Quercus petraea)
Pratee vrste: bela lipa (Tilia argentea), crni jasen (Fraxinus ornus), divlja
kruka (Pyrus pyraster), klen (Acer campestre)
ume kitnjaka (Quercetum petraeae ernjavski et B. Jovanovi 1953. s. l.) na

razliitim smeim zemljitima (manje ili vie skeletnim)

uma kitnjaka sa vlasuljom (Festuco heterophyllae-Quercetum petraeae B.
Jovanovi 1989) na distrinom smeem zemljitu
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: kitnjak (Quercus petraea)
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), bela lipa (Tilia argentea), divlja
kruka (Pyrus pyraster), breza (Betula pendula), pitomi kesten (Castanea
sativa) - samo u zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji.
bunje: Corylus avellana, Juniperus communis.
uma kitnjaka (Quercetum petraeae ernjavski et B. Jovanovi 1953. s.l.) na
rankeru i distrinom smeen zemljitu
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), breza (Betula pendula), beli bor
(Pinus sylvestris), jasika (Populus tremula)
bunje: Juniperus communis, Vaccinium myrtillus.
155
uma kitnjaka sa crnim jasenom (Fraxino orni-Quercetum petraeae Mii 1978.)
na eutrinim smeim zemljitima
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: crni jasen (Fraxinus ornus), bela lipa (Tipia argentea),
brekinja (Sorbus torminalis)
bunje: Carpinus orientalis, Cornus mas, Corylus avellana
uma kitnjaka sa crnim jasenom (Fraxino orni-Quercetum petraeae) na seriji
(crnica-smee krenjako) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: crni grab (Ostrya carpinifolia) u zapadnoj Srbiji, meja leska
(Corylus colurna) u istonoj Srbiji, crni jasen (Fraxinus ornus), raeljka
(Prunus mahaleb)
bunje: Carpinus orientalis, Cornus mas.
uma kitnjaka sa grabiem (Fraxino orni-Quercetum petraeae subass. carpinetosum
orientalis) na pliem eutrinom smeem zemljitu
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: grabi (Carpinus orientalis), cer (Quercus cerris), crni jasen
(Fraxinus ornus), divlja kruka (Pyrus pyraster)
bunje: Cornus mas, Syringa vulgaris
ume kitnjaka i crnog graba na crnicama i smeim zemljitima


uma kitnjaka i crnog graba (Ostryo carpinifoliae-Quercetum (B. Jovanovi 67)
Tomi 1980) na seriji (crnica-smee krenjako) zemljita na krenjaku.
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: krupnolisni medunac (Quercus virgiliana), crni grab (Ostrya
carpoinifolia)
Pratee vrste: crni jasen (Fraxinus ornus), raeljka (Prunus mahaleb), crni
bor (Pinus nigra ssp. illyrica)
bunje: Acer tataricum, Frangula rupestris, Cotinus coggygria.
uma balkanskog kitnjaka i crnog graba (Ostryo carpinifoliae-Quercetum
dalechampii (Vukievi 64) Cvjetianin 1999) na seriji (ranker-eutrino smee)
zemljita na serpentinitu
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: balkanski kitnjak (Quercus dalechampii), crni grab (Ostrya
carpinifolia)
Pratee vrste: breza (Betula pendula), crni jasen (Fraxinus ornus), raeljka
(Prunus mahaleb), crni bor (Pinus nigra ssp. gocensis)
bunje: Cornus mas, Syringa vulgaris, Cotinus coggygria
156
ume graba (Carpinion betuli Oberdorfer 57. emend Weinert 1968) na
smeim
i lesiviranim zemljitima
ume kitnjaka i graba (Querco petraeae-Carpinetum betuli Rudski 1949. s. l.)

na smeim i drugim zemljitima
uma kitnjaka i graba (Querco petraeae-Carpinetum betuli) na distrinim smeim
i lesiviranim zemljitima
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), bela lipa (Tilia argentea), mle
(Acer platanoides), klen (Acer campestre), divlja trenja (Prunus avium)
bunje: Corylus avellana, Sambucus nigra, Cornus sanguinea.
uma kitnjaka i graba (Querco petraeae-Carpinetum betuli) na eutrinim smeim
zemljitima
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), sitnolisna lipa (Tilia cordata), javor
(Acer pseudoplatanus), mle (Acer platanoides), beli jasen (Fraxinus
excelsior), orah (Juglans regia)
bunje: Corylus avellana, Sambucus nigra.
uma kitnjaka i graba sa broikom (Galio schultesii-Carpinetum betuli B. Jovanovi
1967) na distrinim smeim zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: kitnjak (Quercus petraea), pitomi kesten (Castanea sativa) -
u zapadnoj, jugozapadnoj i junoj Srbiji
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), javor (Acer pseudoplatanus),
sitnolisna lipa (Tilia cordata), mle (Acer platanoides), breza (Betula
pendula)
bunje: Corylus avellana, Juniperus communis
uma kitnjaka i graba sa broikom (Galio pseudoaristati-Carpinetum betuli
B. Jovanovi 1979) na seriji pliih (crnica-smee na krenjaku) zemljita na
krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: meja leska (Corylus colurna), balkanski kitnjak (Quercus
dalechampii)
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), krupnolisni medunac (Quercus
virgiliana), bela lipa (Tilia argentea), brekinja (Sorbus torminalis), divlja
kruka (Pyrus pyraster)
bunje: Carpinus orientalis, Corylus avellana.
157
ume lunjaka i graba (Carpino betuli-Quercetum roboris (Ani 59) Rau 1971.
na livadskim crnicama (i njihovim lesiviranim do pseudooglejenim varijantama),
aluvijalnim smeim i drugim zemljitima.
uma lunjaka i graba (Carpino betuli-Quercetum roboris) na lessive-pseudogleju
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: lunjak (Quercus robur)
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), sitnolisna lipa (Tilia cordata), klen
(Acer campestre), divlja trenja (Prunus avium)
bunje: Corylus avellana, Cornus sanguinea.
8.2.3. Kompleks (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo-etinarskh uma
ume belog jasena i javora (Fraxino excelsioris-Acerion Fukarek 1968)

na smeim i lesiviranim zemljitima

ume belog jasena i javora (Aceri-Fraxinetum excelsioris ernjavski et B.
Jovanovi 1985)
uma belog jasena i javora (Aceri-Fraxinetum excelsioris) na distrinim smeim
zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: gorski javor (Acer pseudoplatanus), beli jasen (Fraxinus
excelsior)
Pratee vrste: kitnjak (Quercus petraea), krupnolisna lipa (Tilia
platyphyllos), bukva (Fagus moesiaca), grab (Carpinus betulus), divlja
trenja (Prunus avium)
bunje: Corylus avellana, Staphylea pinnata, Euonymus latifolia
uma belog jasena i javora (Aceri-Fraxinetum excelsioris) na seriji dubljih (smee
na krenjaku-lesivirano) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: gorski javor (Acer pseudoplatanus), beli jasen (Fraxinus
excelsior)
Pratee vrste: mle (Acer platanoides), meja leska (Corylus colurna),
krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos), divlja trenja (Prunus avium)
ume belog jasena i bele lipe (Tilio.Fraxinetum excelsioris Knapp 1944. emend
B. Jovanovi 1985. na seriji pliih zemljita na krenjaku
158
uma belog jasena i bele lipe (Tilio-Fraxinetum excelsioris) na seriji pliih (crnica-
smee na krenjaku) zemljita na krenjaku.
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: beli jasen (Fraxinus excelsior), bela lipa (Tilia argentea)
Pratee vrste: gorski javor (Acer pseudoplatanus), meja leska (Corylus
colurna), brdski brest (Ulmus montana), mle (Acer platanoides), divlja
trenja (Prunus avium)
ume bukve (Fagion moesiacae Blei et Lakui 1976.) na eutrinim i

distrinim (kiselim) smeim zemljitima i crnicama i drugim smeim
zemljitima
Brdske ume bukve (Helleboro odori-Fagenion moesiacae So et Borhidi 1960)

na distrinim (kiselim) i drugim smeim zemljitima
Brdska uma bukve (Helleboro odori-Fagetum moesiacae) na lesiviranim i
pseudoogleje-
nim zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: bukva (Fagus moesiaca)
Pratee vrste: mle (Acer platanoides), sitnolisna lipa (Tilia cordata),
lunjak (Quercus robur), grab (Carpinus betulus), brdski brest (Ulmus
montana)
bunje: Corylus avellana, Sambucus nigra, Cornus sanguinea.
Brdska uma bukve (Helleboro odori-Fagetum moesiacae) na seriji pliih distrinih
smeih zemljita
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: kitnjak (Quercus petraea), gorski javor (Acer pseudoplatanus),
mle (Acer platanoides), sitnolisna lipa (Tilia cordata), bela lipa (Tilia
argentea)
bunje: Corylus avellana, Cornus sanguinea, Sambucus nigra.
Brdska uma bukve (Helleboro odori-Fagetum moesiacae) na seriji ranker-eutrino
smee zemljite
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: sladun (Quercus frainetto), bela lipa (Tilia argentea), gorski
javor (Acer pseudoplatanus), mle (Acer platanoides), brdski brest (Ulmus
montana)
bunje: Corylus avellana, Cornus sanguinea, Sambucus nigra.
Brdska uma bukve (Helleboro odori-Fagetum moesiacae) na seriji dubljih (smee
na krenjaku-lesivirano) zemljita na krenjaku
159
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: bela lipa (Tilia argentea), klen (Acer campestre), brdski brest
(Ulmus montana), crni grab (Ostrya carpinifolia) u zapadnoh Srbiji, meja
leska (Corylus colurna) u istonoj Srbiji.
ume bukve i kitnjaka (Querco petraeae-Fagetum moesiacae Glii 1971) na

humusno-akumulativnm i smeim zemljitima
uma bukve i kitnjaka (Querco petraeae-Fagetum moesiacae) na distrinim
smeim zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: bukva (Fagus moesiaca), kitnjak (Quercus petraea)
Pratee vrste: javor (Acer pseudoplatanus), mle (Acer platanoides), bela
lipa (Tilia argentea), divlja trenja (Prunus avium)
bunje: Corylus avellana, Sambucus nigra
uma bukve i kitnjaka (Querco petraeae-Fagetum moesiacae) na eutrinim smeim
zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: bukva (Fagus moesiaca), kitnjak (Quercus petraea)
Pratee vrste: bela lipa (Tilia argentea), javor (Acer pseudoplatanus), beli
jasen (Fraxinus excelsior), divlja trenja (Prunus avium).
uma bukve i kitnjaka (Querco petraeae-Fagetum moesiacae) na seriji dubljih
(smee na krenjaku-lesivirano) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: bukva (Fagus moesiaca), kitnjak (Quercus petraea), meja
leska (Corylus colurna)
Pratee vrste: bela lipa (Tilia argentea), javor (Acer pseudoplatanus) beli
jasen (Fraxinus excelsior), divlja trenja (Prunus avium)
Planinske ume bukve (Asperulo-Fagenion moesiacae Knapp (42) 1944.) na

razliitim smeim zemljitima
Planinska uma bukve sa lazarkinjom (Asperulo odoratae-Fagetum moesiacae B.
Jovanovi 1973) na distrinim smeim zemljitima
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: javor (Acer pseudoplatanus), beli jasen (Fraxinus excelsior),
mle (Acer platanoides), divlja trenja (Prunus avium)
160
bunje: Corylus avellana, Sambucus nigra, Euonymus latifolius, Rubus
hirtus.
Planinska uma bukve sa lazarkinjom (Asperulo odoratae-Fagetum moesiacae) na
seriji ranker-eutrino smee zemljite
Poumljavanje sa:
krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos)
bunje: Corylus avellana, Sambucis nigra.
Planinska uma bukve sa modriicom (Asperulo taurinae-Fagetum moesiacae B.
Jovanovi 1955.) na seriji dubljih (smee na krenjaku-lesivirano) zemljita na
krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: (Fagus moesiaca)
krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos), meja leska (Corylus colurna)
istona Srbija, crni grab (Ostrya carpinifolia) zapadna Srbija.
bunje: Corylus avellana, Euonymus latifolia, Sambucus nigra.
Planinska uma bukve sa grabom (Asperulo odoratae-Fagetum moesiacae subass.
carpinetosum betuli) na distrinom smeem zemljitu
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), kitnjak (Quercus petraea), divlja
trenja (Prunus avium), klen (Acer campestre)
Planinska uma bukve sa vijukom (Festuco drymeiae-Fagetum moesiacae Mii
1972.) na seriji (ranker-eutrino smee) zemljita na neutralnim i bazinim
silikatnim stenama
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: kitnjak (Quercus petraea), beli bor (Pinus sylvestris), breza
(Betula pendula), divlja trenja (Prunus avium)
ume bukve i jele (Abieti-Fagenion moesiacae B. Jovanovi 1976.) na distrinim

smeim zemljitima
uma bukve i jele (Polypodio-Fagetum moesiacae B. Jovanovi (59) 1979) na
distrinim smeim zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: bukva (Fagus moesiaca), jela (Abies alba)
Pratee vrste: javor (Acer pseudoplatanus), planinski javor (Acer
heldreichii), jarebika (Sorbus aucuparia), smra (Picea abies)
bunje: Sambucus racemosa, Euonymus latifolia.
161
uma bukve i jele sa boikovinom (Polypodio-Fagetum moesiacae subass.
ilicetosum) na eutrinim smeim zemljitima
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: javor (Acer pseudoplatanus), krupnolisna lipa (Tilia
platyphyllos), brdski brest (Ulmus montana), beli jasen (Fraxinus
excelsior)
bunje: Ilex aquifolium, Sambucus nigra,Euonymus latifolia.
uma bukve i jele: (Fago moesiacae-Abietetum B. Jovanovi 1953) na seriji dubljih
(smee na krenjaku-lesivirano) zemljite na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: meja leska (Corylus colurna)u istonoj Srbiji, javor (Acer
pseudoplatanus), javor gluha (Acer obtusatum) u zapadnoj Srbiji,
krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos)
bunje: Sambucus nigra, Euonymus latifolia, Rhamnus fallax.
uma bukve i jele (Epimedio alpini-Abietetum (B. Jovanovi 79) Tomi 2006.) na
seriji pliih (ranker-eutrino smee) zemljita na serpentinitu
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: balkanski kitnjak (Quercus dalechampii), jarebika (Sorbus
aucuparia), breza (Betula pendula), goki crni bor (Pinus nigra ssp.
gocensis)
bunje: Rosa alpina, Vaccinium myrtillus.
Subalpijske ume bukve (Aceri heldreichii-Fagenion moesiacae B. Jovanovi
1957) na crnicama i slabo razvijenim smeim zemljitima
Subalpijska uma bukve i planinskog javora (Aceri heldreichii-Fagetum moesiacae
B. Jovanovi 1957) na distrinim smeim zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: planinski javor (Acer heldreichii)
Pratee vrste: bukva (Fagus moesiaca), smra (Picea abies), jarebika
(Sorbus aucuparia)
bunje: Salix silesiaca, Rosa alpina, Alnus viridis
Subalpijska uma bukve (Fagetum longipedunculatae (Grebenikov 50) Mii
1957) na smeim zemljitima na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), smra (Picea abies),
jarebika (Sorbus aucuparia), munika (Pinus heldreichii)
bunje: Sorbus aria, Salix silesiaca, Rosa alpina.
162
ume bukve i crnog graba (Ostryo-Fagenion moesiacae B. Jovanovi 1976.)
na crnicama do plitkim smeim zemljitima (prvenstveno) na krenjacima i
serpentinitu
uma bukve i crnog graba sa plemenitim liarima (Ostryo carpinifoliae-Fagetum
moesiacae) na seriji (crnica-smee na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: crni grab (Ostrya carpinifolia), bukva (Fagus moesiaca),
gorski javor (Acer pseudoplatanus)
Pratee vrste: beli jasen (Fraxinus excelsior), meja leska (Corylus
colurna), divlja trenja (Prunus avium).
bunje: Corylus avellana, Staphylea pinnata, Rhamnus fallax.
ume bukve i meje leske (Fago-Corylenion colurnae Borhidi 1964.) na

crnicama do plitkim smeim zemljitima na krenjacima i serpentinitima
uma bukve i meje leske (Corylo colurnae-Fagetum moesiacae B. Jovanovi
(55) 1979.) na seriji (crnica-smee na krenjaku) zemjlita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: beli jasen (Fraxinus excelsior), bukva (Fagus moesiaca),
bela lipa (Tilia argentea), brekinja (Sorbus torminalis)
bunje: Corylus avellana, Cornus mas, Staphylea pinnata
uma bukve, smrdoklena i meje leske (Aceri intermedii-Coryletum colurnae B.
Jovanovi 1953.) na seriji (crnica-smee na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: smrdoklen (Acer intermedium), crni jasen (Fraxinus ornus),
crni bor (Pinus nigra ssp. pallasiana i Pinus nigra ssp. banatica), grabi
(Carpinus orientalis)
bunje: Cornus mas, Syringa vulgaris.
Acidofilne ume bukve (Luzulo-Fagenion moesiacae B. Jovanovi 1976) na vrlo
kiselim zemljitima (ekstremno kisela smea, opodzoljena kisela smea i smea
podzolasta zemljita)
Brdska acidofilna uma bukve sa bekicom (Luzulo-Fagetum moesiacae Mii et
Popovi (54) 1978.) na ekstremno kiselim distrinim zemljitima
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: grab (Carpinus betulus), kitnjak (Quercus petraea), pitomi
163
kesten (Castanea sativa) u zapadnoj i junoj Srbiji, breza (Betula
verrucosa), jasika (Populus tremula)
Planinska acidofilna uma bukve sa bekicom (Luzulo-Fagetum moesiacae) na
seriji jako kiselih opodzoljenih (ranker-distrino smee) zemljita na silikatnim
stenama
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: kitnjak (Quercus petraea), beli bor (Pinus sylvestris)
Pratee vrste: breza (Betula verrucosa), jasika (Populus tremula), smra
(Picea abies)
Acidofilna uma bukve sa mahovinama (Musco-Fagetum moesiacae B. Jovanovi
1953.) na seriji jako kiselih (ranker do lesivirana) zemljita na silikatnim stenama
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: bukva (Fagus moesiaca), breza (Betula verrucosa), jasika
(Populus tremula)
Acidofilna planinska uma bukve sa borovnicom (Vaccinio-Fagetum moesiacae
Fukarek 1968) na seriji (jako kisela opodzoljena) distrinih smeih zemljita
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: beli bor (Pinus sylvestris)
Pratee vrste: bukva (Fagus moesiaca), smra (Picea abies), breza (Betula
verrucosa), jasika (Populus tremula), jarebika (Sorbus aucuparia)
bunje: Juniperus communis, Vaccinium myrtillus
8.2.4. Kompleks termofilnih borovih uma

Bazifilne borove ume na serpentinitu (Fraxino orni-Ericion Ht 1958) na
seriji zemljita na serpentinitu

ume gokog crnog bora (Erico-Pinenion gocensis (Krause et Ludwig 57)
Tomi 2004.) na seriji zemljita na serpentinitima
Ekoloko-vegetacijske jedinice potemcijalne vegetacije
uma gokog crnog bora (Potentillo heptaphyllae-Pinetum gocensis B. Jovanovi
1959) na seriji (ranker-eutrino smee) zemljita na serpentinitima
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: goki crni bor (Pinus nigra ssp. gocensis)
Pratee vrste: balkanski kitnjak (Quercus dalechampii), jarebika (Sorbus
aucuparia), brekinja (Sorbus torminalis), crni jasen (Fraxinus ornus),
breza (Betula pendula)
bunje: Juniperus oxycedrus, Cotoneaster tomentosa.
164
uma crnog bora sa crnjuom (Erico-Pinetum gocensis Krause 1957) na seriji
(ranker-eutrino smee) zemljita na serpentinitima
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: goki crni bor (Pinus nigra ssp.gocensis)
Pratee vrste: balkanski kitnjak (Quercus dalechampii), crni grab (Ostrya
carpinifolia), crni jasen (Fraxinus ornus), raeljka (Prunus mahaleb)
bunje: Acer tataricum, Cotinus coggygria, Syringa vulgaris.
uma crnog bora sa modrikom aikom (Seslerio rigidae-Pinetum gocensis Gaji
1954) na seriji (ranker-eutrino smee) zemljita na serpentinitu
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: goki crni bor (Pinus nigra ssp. gocensis), balkanski kitnjak
(Quercus dalechampii)
Pratee vrste: crni grab (Ostrya carpinifolia), crni jasen (Fraxinus ornus),
raeljka (Prunus mahaleb), breza (Betula pendula), jarebika (Sorbus
aucuparia)
bunje: Acer tataricum, Cotinus coggygria, Syringa vulgaris
uma crnog bora i kitnjaka (Querco dalechampii-Pinetum gocensis Pavlovi 1964)
na eutrinim smeim zemljitima na serpentinitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: balkanski kitnjak (Quercus dalechampii), goki crni bor
(Pinus nigra ssp. gocensis)
Pratee vrste: raeljka (Prunus mahaleb), brekinja (Sorbus torminalis),
crni jasen (Fraxinus ornus), grab (Carpinus betulus)
bunje: Acer tataricum, Juniperus oxycedrus, Cornus mas.
uma crnog i belog bora (Pinetum sylvestris-nigrae Pavlovi 1051) na seriji (ranker-
eutrino smee) zemljita na serpentinitu
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: goki crni bor (Pinus nigra ssp. gocensis), beli bor (Pinus
sylvestris)
Pratee vrste: balkanski kitnjak (Quercus dalechampii), breza (Betula
pendula), jarebika (Sorbus aucuparia), jasika (Populus tremula).
bunje: Rosa alpina, Cotinus coggygria, Sorbus aria
ume balkanskog kitnjaka i kitnjaka ( Fraxino orni-Quercion dalechampii

(Ht (63) Tomi 2004) na seriji zemljita na serpentinitu
uma balkanskog kitnjaka (Asplenio cuneifoliae-Quercetum dalechampii (Pavlovi
51) Cvjetianin 1999.) na seriji zemljita na serpentinitu
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: balkanski kitnjak (Quercus dalechampii)
Pratee vrste: kitnjak (Quercus petraea), raeljka (Prunus mahaleb), crni
jasen (Fraxinus ornus), breza (Betula pendula), goki crni bor (Pinus nigra
ssp. gocensis), crni grab (Ostrya carpinifolia)
165
bunje: Acer tataricum, Juniperus oxycedrus, Spiraea ulmifolia.
Bazifilne borove ume na krenjaku (Fraxino orni-Pinion nigrae-sylvestris (Ht

54) Zupani 2007) na seriji zemljita na krenjaku
ume ilirskog crnog bora (Pinenion illyricae Stefanovi 1960) na seriji zemljita
na krenjaku
uma ilirskog crnog bora (Laserpitio sileri-Pinetum illyricae Fukarek 1969) na
seriji pliih (crnica-smee na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: ilirski crni bor (Pinus nigra ssp. illyrica)
Pratee vrste: crni grab (Ostrya carpinifolia), raeljka (Prunus avium), crni
jasen (Fraxinus ornus)
bunje: Cotoneaster tomentosa, Cotinus coggygria)
uma ilirskog crnog bora (Laserpitio sileri-Pinetum illyricae) na seriji dubljih
(smee krenjako) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: ilirski crni bor (Pinus nigra ssp. illyrica)
Pratee vrste: munika (Pinus heldreichii), crni grab (Ostrya carpinifolia),
javor gluha (Acer obtusatum), crni jasen (Fraxinus ornus)
bunje: Cotoneaster tomentosa, Cotinus coggygria, Juniperus communis.
uma crnog bora i crnog graba (Ostryo carpinifoliae-Pinetum illyricae oli 1965.)
na seriji (crnica-smee na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: ilirski crni bor (Pinus nigra ssp. illyrica), crni grab (Ostrya
carpinifolia)
Pratee vrste: javor gluha (Acer obtusatum), meja leska (Corylus
colurna), crni jasen (Fraxinus ornus), omorika (Picea omorika)
bunje: Rhamnus fallax, Cotoneaster tomentosa.
ume krimskog i banatskog crnog bora (Fraxino orni-Pinenion pallasianae Em

1978) na seriji zemljita na krenjaku
uma crnog bora (Carici humilis-Pinetum nigrae B. Jovanovi 1965) na seriji
pliih (crnica-smee na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: crni bor (Pinus nigra ssp. pallasiana, P. nigra ssp.
banatica)
Pratee vrste: meja leska (Corylus colurna), raeljka (Prunus mahaleb),
crni jasen (Fraxinus ornus)
bunje: Cotoneaster tomentosa, Cotinus coggygria.
166
uma crnog bora (Carici humilis-Pinetum nigrae) na seriji dubljih (smee
krenjako) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: crni bor (Pinus nigra ssp. pallasiana, P. nigra ssp.
banatica)
Pratee vrste: meja leska (Corylus colurna), smrdoklen (Acer intermedium),
crni jasen (Fraxinus ornus)
bunje: Cotoneaster tomentosa, Cotinus coggygria, Juniperus communis.
8.2.5. Kompleks (pojas) frigorifilnih etinarskih uma
ume smre (Vaccinio-Piceion Br.-Bl. 1939.) na crnicama, smeim i smeim

podzolastim zemljitima
ume smre, jele i bukve (Abieti-Piceenion Br.-Bl.1939) na humusnim kiselim

smeim, smeim podzolastim zemljitima, terra fuski i izbeljenoj terra fuski.
ume smre, jele i bukve (Piceo-Abietetum oli 1965) na distrinim smeim,

smeim podzolastim i seriji zemljita na krenjaku
uma smre, jele i bukve (Piceo-Abietetum) na (humusnim i tipinim ) distrinim
smeim do smeim podzolastim zemljitima
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), jarebika (Sorbus
aucuparia), smra (Picea abies)
bunje: Rubus idaeus, Sambucus racemosa
uma smre, jele i bukve (Piceo-Abietetum) na seriji (crnica do lesivirano) zemljita
na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), smra (Picea abies), beli
bor (Pinus sylvestris)
bunje: Rubus idaeus, Sambucus racemosa.
ume jele i smre (Abieti-Piceetum abietis Mii et Popovi 1978) na smeim,

smeim podzolastim i drugim zemljitima
uma jele i smre (Abieti-Piceetum abietis) na smeem podzolastom zemljitu
Poumljavanje sa:
167
Glavna vrsta: smra (Picea abies)
Pratee vrste: beli bor (Pinus sylvestris), jasika (Populus tremula), breza
(Betula verrucosa)
bunje: Salix silesiaca, Juniperus sibirica
uma jele i smre (Abieti-Piceetum abietis) na seriji (crnica do lesivirano) zemljita
na krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: jela (Abies alba), bukva (Fagus moesiaca)
Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), javor (Acer pseudoplatanus),
omorika (Picea omorika)
bunje: Rubus idaeus, Sambucus racemosa, Sorbus aria.
uma jele i smre sa crnjuom (Erico-Abietetum Mii et Popovi (54) 1960) na
eutrinom smeem zemljitu na serpentinitu
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: smra (Picea abies), beli bor (Pinus sylvestris), jarebika
(Sorbus aucuparia), jasika (Populus tremula), raeljka (Prunus mahaleb)
bunje: Rosa alpina, Sorbus aria, Vaccinium myrtillus.
ume belog bora (Dicrano-Pinion (Libbert 32) Matuszkiewicz 1962) na

crnicama na krenjacima i smeim podzolastim zemljitima na kiselim
silikatnim stenama

ume belog bora i smre (Piceo abietis-Pinetum sylvestris Stefanovi 1960) na
crnicama na krenjacima i smeim podzolastim zemljitima na kiselim silikatnim
stenama
uma belog bora i smre (Piceo abietis-Pinetum sylvestris) na smeim podzolastim
zemljitima
Poumljavanje sa:
Glavne vrste: smra (Picea abies), beli bor (Pinus sylvestris)
Pratee vrste: jasika (Populus tremula), breza (Betua pendula)
bunje: Juniperus communis, Vaccinium myrtillus
uma belog bora i smre (Piceo abietis-Pinetum sylvestris) na seriji pliih (crnica-
smee na krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), munika (Pinus heldreichii)
u zapadnoj i junoj Srbiji, omorika (Picea omorika)
bunje: Rubus idaeus, Sambucus racemosa, Sorbus aria.
168
ume smre (Vaccinio-Piceenion Oberdorfer 1957) preteno na smeim
podzolastim, a manje na humusno-akumulativnim i smeim zemljitima na
silikatnim stenama i krenjacima
uma smre (Oxali acetosellae-Picetum abietis (Rudski 49) Mii et Popovi 1960)
na smeim podzolastim zemljitima
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: beli bor (Pinis sylvestris), jasika (Populus tremula), jarebika
(Sprbus aucuparia), breza (Betula verrucosa)
bunje: Salix silesiaca, Juniperus nana, Vaccinium myrtillus
uma smre (Oxali acetosellae-Piceetum abietis) na seriji (crnica-smee na
krenjaku) zemljita na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: jela (Abies alba), bukva (Fagus moesiaca), planinski javor
(Acer heldreichii), beli bor (Pinus sylvestris), jarebika (Sorbus aucuparia)
bunje: Rhamnus fallax,Sorbus aria
Subalpijska uma smre sa kleicom (Junipero sibiricae-Piceetum abietis Mii et
Popovi 1960) na smeim podzolastim zemljitima i podzolima
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: subalpijska smra (Picea abies ssp. alpestris)
Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), jarebika (Sorbus
aucuparia)
bunje: Juniperus nana, Salix silesiaca
uma smre sa medveim groem (Arctostaphyllo-Piceetum abietus Mii et
Popovi 1960) na crnicama na krenjaku
Poumljavanje sa:
Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), munika (Pinus heldreichii),
jarebika (Sorbus aucuparia)
bunje: Arctostaphyllos uva-ursi, Sorbus aria.
8.2.6. Kompleks (pojas) subalpijskih bunastih etinara i liara
Formacije krivulja (Pinion mugo Pawlowski 1928) na (kiselim) crnicama na

krenjaku
Formacija krivulja (Pinetum mugi Jankovi 1972) na (kiselim) crnicama na
krenjaku
Poumljavanje sa:
Glavna vrsta: bor krivulj (Pinus mugo)
169
Pratee vrste: planinski javor (Acer heldreichii), munika (Pinus
heldreichii)
bunje: Sorbus aria, Juniperus nana.
Neki detalji iz napred izloenog pregleda zasluuju iri komentar.

U grupi ekolokih jedinica uma sladuna i cera, diferencijacije se uoavaju
ve i u izboru glavnih, a pogotovu prateih vrsta:
Sladun (Quercus frainetto), kao vie-manje acidofilna vrsta, ne preporuuje
se kao glavna vrsta na izrazito bazinim podlogama: serpentinitu, pliim zemljitima
na krenjaku i laporcima.
Meu prateim vrstama, osim vokarica, lipa, crnog jasena i sl., preporuiji
se na niim poloajima lunjak (Quercus robur), na distrinim smeim zemljitima
kitnjak (Quercus petraea), a na laporcima krupnolisni medunac (Quercus
virgiliana)
Samo na pliim zemljitima na krenjaku predvia se unoenje odgovarajuih
rasa crnog bora, u dosadanjim poumljavanjima masovno korienog na svim
stanitima sladuna-cera.
Dve grupe ekolokih jedinica ume crnog graba i crnog jasena i ume
grabia, naroito u ekolokim jedinicama u kojima su zemljita crnice na krenjaku,
prava su mesta za plasiranje crnog bora. Meutim, na dubljim, razvijenijim
zemljitima, preporuuju se kao pratee vrste i neki liari: meja leska (Corylus
colurna), crni jasen (Fraxinus ornus), raeljka (Prunus mahaleb), bela lipa (Tilia
argentea) i sl.
Brdske ume kitnjaka su poseban problem, pogotovu kada se imaju u vidu
procesi suenja i velika raznovrsnost tipova zemljita. Preporuka je zadravanje
kitnjaka (Quercus petraea) kao glavne vrste u celoj skupini. Pratee vrste se
razlikuju: na distrinim smeim zemljitima i rankerima to su grab (Carpinus
betulus), breza (Betula pendula), jasika (Populus tremula) i u zapadnoj i junoj
Srbiji pitomi kesten (Castanea satica), dok se na eutrinim smeim preporuuju crni
jasen (Fraxinus ornus), bela lipa (Tilia argentea), i raeljaka (Prunus mahaleb). Na
smeim zemljitima na krenjaku najpogodniji su crni grab (Ostrya carpinifolia) u
zapadnoj Srbiji i meja leska (Corylus colurna) u istonoj.
Za skupinu bukovih uma, iako je vrlo raznovrsna, mogu da se ustanove
neki generalni principi, koje vae, manje.vie, za sve ekoloko-vegetacijske jedinice
potencijalne vegetacije. To su:
- Ne vriti zamenu glavnog edifikatora bukve pogotovu ne etinarskim vrstama,
osim u krajnjoj nudi, na potpuno ogoljenim povrinama sa degradiranim
zemljitem, ili u bukovo-jelovom pojasu, gde treba forsirati jelu.
- Stanita bukovih uma na smeim distrinim i eutrinim zemljitima,
prvenstveno dopunjavati plemenitim liarima (Acer pseudoplatanus, Acer
platanoides, Fraxinus excelsior), lipama (Tilia argentea, Tilia cordata, Tilia
platyphyllos), vokaricama (Prunus avium, Sorbus torminalis) i dr.
- Na smeim zemljitima na krenjaku, osim napred navedenih vrsta, treba
uzeti u obzir jo i crni grab (Ostrya carpinifolia) u zapadnoj i meju lesku
170
(Corylus colurna) u istonoj Srbiji.
- Visokoplaninske i subalpijske ume bukve, u kojima se bukva nalazi na
visinskoj granici svoga areala, nisu pogodne za njeno forsiranje po svaku
cenu. Tada se kao pratee, a ponekad i glavne vrste, preporuuju planinski
javor (Acer heldreichii), jarebika (Sorbus aucuparia), jela (Abies alba) i smra
(Picea abies). Pored ovih, na krenjacima dolaze u obzir jo i munika (Pinus
heldreichii) i omorika (Picea omorika), a na kiselim silikatnim podlogama beli
bor (Pinus sylvestris) i molika (Pinus peuce) poslednja samo u junoj Srbiji.
- Postepeno poveanje frigorifilnih smrevih elemenata u smrevo-bukovo-
jelovim, jelovo-smrevim i smrevim umama, sa istovremenom pojavom
smeih podzolastih zemljita i crnicama (najee kiselim) na krenjacima,
znatno suava izbor vrsta za poumljavanje i svodi na svega dve pratee u svim
ekolokim jedinicama: planinski javor (Acer heldreichii) i jarebika (Sorbus
aucuparia). Osim njih, na zemljitima na krenjaku mogu da se koriste jo i beli
bor (Pinus sylvestris), munika (Pinus heldreichii) i omorika (Picea omorika).
- U acidofilin bukovim umama na ekstremno kiselim zemljitima, takoe ne
treba forsirati manje-vie neutrofilnu bukvu, te su ovo prava stanita za unoenje
acidofilnih etinara i liara. Na manjim nadmorskim visinama to su kitnjak
(Quercus petraea), pitomi kesten (Castanea sativa), breza (Betula pendula) i
jasika (Populus tremula), a na veim, osom navedenih, dolaze u obzir beli bor
(Pinus sylvestris) i smra (Picea abies)
- U bazifilnim borovim umama treba striktno voditi rauna o podvrstama,
rasama i provenijencijama crnog bora, to do sada nije bio sluaj. Na krenjake
u zapadnoh srbiji unositi ilirski crni bor (Pinus nigra ssp.illyrica, u istonoj i
junoj Srbiji banatski (Pinus nigra ssp. banatica) i krimski (Pinus nigra ssp.
pallasiana), a na serpentinite goki (Pinus nigra ssp. gocensis). Osim toga,
na bolje ouvanim stanitima, treba intervenisati i sa prateim liarima: crni
grab (Ostrya carpinifolia) i javor gluha (Acer obtusatum) uz ilirski i goki
crni bor; meja leska (Corylus colurna) i smrdoklen (Acer intermedium) uz
banatski i krimski crni bor; balkanski kitnjak (Quercus dalechampii) i breza
(Betula pendula) uz goki crni bor. Na svim borovim stanitima, bez obzira
na podvrstu, mogu jo da se primene i crni jasen (Fraxinus ornus) i raeljka
(Prunus mahaleb).
Rezultati izbora vrsta na odgovarajuim stanitima pokazuju apsolutnu
dominaciju liara, na oko 85% povrina, to je u potpunoj suprotnosti sa
dosadanjom praksom poumljavanja.
171
9. SEMENSKI OBJEKTI i GENETSKI POTENCIJAL1
9.1. Osnovne karakteristike semenskih sastojina

Klju uspeha poumljavanja je cirkularni lanac, za koji se ne zna da li poinje
ili se zavrava semenom. Svaka karika je podjednako vana i mora biti dinamino
razmatrana do verifikacije rezultata.
ume u Srbiji su jedne od najvanijih prirodnih resursa a imaju centralnu
ulogu u visoko ekoloko razvijenim drutvima. Korienje umskih resursa mora
da se desi na nain da sauva tj. odri oba faktora i produktivnosti i biodiverziteta
bez oteenja ekosistema.
Strategija ouvanja i jaanja produkcionog nacionalnog kapaciteta prirodnih
resursa genofonda u Srbiji, primarni je zadatak i institucija sistema i struke.
Usaglaavanje sa medjunarodnim i sandardima EU, neminovno zahteva promenu
politike struke i ispunjavanje svih propisanih zahteva i uslova u cilju kontrole
sistema za proizvodnju umskog reproduktivnog materijala.
umama je pokriveno 2.360.400 ha, ili 26.7% ukupne povrine republike
Srbije. Od toga 60% su liari, 5% etinari i 35% meovitih sastojina. Pod
semenskim objektima je 2.954 ha sa kojih se sakupi 20 tona semena i proizvede 30
miliona sadnica. Sedam miliona proizvedenih sadnica su liari, a ostalo su etinari
i hortikulturni sadni materijal.
Prema podacima Registra semenskih objekata Ministarstva poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede Republike Srbije, broj semenskih objekata u Republici
je 310, na povrini od 2.954 ha, to ini 0,095%od ukupne povrine obraslog
umskog zemljita u Srbiji (2.360.400 ha).
U cilju da pobolja rezultate regeneracijskog efekta, tj. da se povea prirast
umskog drvea, da se povea kvalitet drvne grae, treba koristiti genetike izvore
kroz potvrdjivanje semenskih sastojina, transfera semena i korienja prinosa u
semenskim objektima.
Semenske sastojine autohtonih i introdukovanih vrsta drvea treba da obezbede
genetiki kvalitetno seme za visokoproduktivnu proizvodnju sadnog materijala
(Lavadinovi V., Isajev V. 2001, 2010). Fenotipski odabrane populacije su osnov
za selektivno izdvajanje semenskih sastojina i vredan genetiki resurs za ouvanje
biodiverziteta, genetikog diverziteta i odrivi razvoj privrede umarstva.
U centralnoj Srbiji je za potrebe unapreenja proizvodnje kvalitetnog
reproduktivnog materijala, tj. obezbeenja dovoljnih koliina zdravog i
selekcionisanog semena i sadnog materijala, kao jedan od oblika ouvanja
1
Dr Vera Lavadinovi, prof. dr Vasilije ISAJEV, dr Biljana Nikoli, mr Aleksandar
Lui, dr Dragana Stojii, Aleksandar VASILJEVI, dipl. in.
173
genofonda populacija in situ, iz najboljih prirodnih populacija izdvojen vei broj
semenskih objekata. Lokacije i povrine izdvojenih i registrovanih semenskih
objekata prikazani su u tabelama 49 i 50.
Tabela 49. Izdvojeni semenski objekti etinarskih vrsta drvea
Registarski Vrsta semenskog Vrsta Lokalitet ili Gazdinska Korisnik ili vlasnik
R.br.
broj objekta drvea jedinica, odeljenje, odsek semenskog objekta
Jela,
1. S 01.01.01.01 Semenska sastojina GJ "Sokolja", 128a G "Stolovi", Kraljevo
Abies alba Mill.
Jela,
2. S 01.01.01.02 Semenska sastojina GJ "Golija", 33c,d G "Golija", Ivanjica
Abies alba Mill.
Jela, GJ "Lomnika reka",

3. S 01.01.01.04 Semenska sastojina G "Rasina", Kruevac
Abies alba Mill. 110a
Jela,
4. S 01.01.01.05 Semenska sastojina GJ "Murtenica", 12a G "Uice", Uice
Abies alba Mill.
Jela, GJ "Mojstirsko-Drake
5. S 01.01.01.06 Semenska sastojina G "umarstvo", Raka
Abies alba Mill. planine", 69a, 70a
GJ "Mojstirsko-Drake
Jela,
6. S 01.01.01.07 Semenska sastojina planine", 14a1, a2; G "umarstvo", Raka
Abies alba Mill.
15a1, a2
Jela,
7. S 01.01.01.08 Semenska sastojina GJ "Zlatar ii", 59a G "Prijepolje", Prijepolje
Abies alba Mill.
Jela,
8. S 01.01.01.09 Semenska sastojina GJ "Zlatar i", 89a G "Prijepolje" ,Prijepolje
Abies alba Mill.
Jela, GJ "Samokovska reka", JP "Nacionalni park

9. S 01.01.01.10 Semenska sastojina
Abies alba Mill. 8a, 15a, 15b, 16a Kopaonik"
Jela,
10. S 01.01.01.11 Semenska sastojina GJ "Tara", 165a JP "Nacionalni park Tara"
Abies alba Mill.
Jela,
11.. S 01.01.01.12 Semenska sastojina GJ "Tara", 162a JP "Nacionalni park Tara"
Abies alba Mill.
Jela,
Abies alba Mill.
Jela,
Abies alba Mill.
Jela,
Abies alba Mill.
Jela,
15. S 01.01.01.16 Semenska sastojina GJ "Tara", 90,91,92a JP "Nacionalni park Tara"
Abies alba Mill.
Jela,
Abies alba Mill.
Jela,
Abies alba Mill.
Jela, GJ "Kaluerske bare",

18. S 01.01.01.19 Semenska sastojina JP "Nacionalni park Tara"
Abies alba Mill. 13,14a.
Jela, GJ "Kaluerske bare",

19. S 01.01.01.20 Semenska sastojina JP "Nacionalni park Tara"
Abies alba Mill. 14a
Jela,
20. S 01.01.01.21 Semenska sastojina GJ "Kaluerske bare", 9a JP "Nacionalni park Tara"
Abies alba Mill.
Kavkaska jela,
Grupa
21.. S 01.01.02.01 Abies nordmanniana GJ "Avala" 16b G "Beograd", Beograd
stabala
(Steven) Spach
174
R.br.
Kalifornijska jela,
Grupa
22. S 01.01.03.01 Abies grandis (Douglas GJ "Klekovica" 94b G "Golija", Ivanjica
stabala
ex D. Don) Lindley
Dugoigliava jela,
Grupa
23. S 01.01.04.01 Abies concolor (Gordon) GJ "Avala", 15k G Beograd, U Avala
stabala (4)
Lindley ex Hildebrand
Smra,
Semenska sastojina GJ "Kaar - Zelenije",
24. S 01.02.01.02 Picea abies (L.) H. G "uma", Leskovac
vet. podignuta 4d, 35c, 36c
Karst.
Smra,
25. S 01.02.01.04 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Golija" 21b G "Golija", Ivanjica
Karst.
Smra,
26. S 01.02.01.05 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Golija" 21a, 22c G "Golija", Ivanjica
Karst.
Smra,
27. S 01.02.01.07 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Golija", 7a, 8a G "Golija", Ivanjica
Karst.
Smra,
28. S 01.02.01.09 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Golija", 24a G "Golija", Ivanjica
Karst.
Smra,
GJ "Lomnika reka",
29. S 01.02.01.10 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. G "Rasina", Kruevac
izletite 1c
Karst.
Smra,
30. S 01.02.01.11 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Lomnika reka", 83a G "Rasina", Kruevac
Karst.
Smra,
31. S 01.02.01.12 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Murtenica" ,11b G "Uice", Uice
Karst.
Smra,
32. S 01.02.01.13 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Zlatar I", 68a G "Prijepolje", Prijepolje
Karst.
Smra,
33. S 01.02.01.14 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Zlatar I", 28a G "Prijepolje", Prijepolje
Karst.
Smra, GJ "Mojstirsko-Drake
34. S 01.02.01.15 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. planine", G "umarstvo", Raka
Karst. 14a1, a2; 15a1, a2
Smra,
GJ "Pek - Grabova G "Severni Kuaj",
35. S 01.02.01.16 Semenska sastojina Picea abies (L.) H.
reka", 10b Kuevo
Karst.
Smra,
GJ "Radoelo -
36. S 01.02.01.17 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. G "Stolovi", Kraljevo
Crepuljnik", 47a
Karst.
Smra,
JP "Nacionalni park
37. S 01.02.01.18 Semensko stablo Picea abies (L.) H. GJ "Gobeljska reka", 75a
Kopaonik"
Karst.
Smra,
GJ "Samokovska reka", JP "Nacionalni park
38. S 01.02.01.19 Semenska sastojina Picea abies (L.) H.
8a, 15a, 15b, 16a Kopaonik"
Karst.
Smra,
Grupa GJ "Samokovska reka", JP "Nacionalni park
39. S 01.02.01.20 Picea abies (L.) H.
stabala (5) 96a Kopaonik"
Karst.
Smra,
40. S 01.02.01.21 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Tara", 164a JP "Nacionalni park Tara"
Karst.
Smra,
Karst.
Smra,
42 S 01.02.01.23 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Tara", 152a JP "Nacionalni park Tara"
Karst.
Smra,
Karst.
Smra,
44. S 01.02.01.25 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. GJ "Tara", 69a , 70 a JP "Nacionalni park Tara"
Karst.
175
R.br.
Smra,
GJ "Kaluerske bare",
45. S 01.02.01.26 Semenska sastojina Picea abies (L.) H. JP "Nacionalni park Tara"
14a, 15a
Karst.
Smra,
46. S 01.02.01.27 * Semenska sastojina Picea abies (L.) H. JP "Nacionalni park Tara"
16a
Karst.
Smra,
47. S 01.02.01.28 * Semenska sastojina Picea abies (L.) H. JP "Nacionalni park Tara"
15a
Karst.
Omorika,
Grupa umarski fakultet,
48. S 01.02.02.01 Picea omorika (Pan.) GJ"Go-Gvozdac", 48a
stabala Beograd
Purkyne
Omorika,
49. S 01.02.02.02 Semenska sastojina Picea omorika (Pan.) GJ "Bele zemlje", 29a G "Uice", Uice
Purkyne
Omorika,
50.. S 01.02.02.03 Semenska sastojina Picea omorika (Pan.) GJ "Crni Vrh", 104a JP NP "Tara", Tara
Purkyne
Omorika,
51. S 01.02.02.04 Semenska sastojina Picea omorika (Pan.) GJ "Crni Vrh", 100a JP NP "Tara", Tara
Purkyne
Omorika,
52. S 01.02.02.05 Semenska sastojina Picea omorika (Pan.) GJ "Crni Vrh", 99a JP NP "Tara", Tara
Purkyne
Omorika,
53. S 01.02.02.06 Semenska plantaa Picea omorika (Pan.) GJ "Venac Blagaja", 20c G "Uice" Uice
Purkyne
Semenska sastojina Beli bor, GJ"Ozren-Leskovik",

54. S 01.03.01.01 G "Ni", Ni
veta.podignuta Pinus silvestris L. 10d
Beli bor, GJ "Jablanika reka",

Pinus silvestris L. 33d
Beli bor,
56. S 01.03.01.03 Semenska sastojina GJ "Tornik", 7a G "Uice", Uice
Pinus silvestris L.
Beli bor,
57. S 01.03.01.04 Semenska sastojina GJ "argan", 25b G "Uice", Uice
Pinus silvestris L.
Beli bor, G "Prijepolje",

58. S 01.03.01.05 Semenska sastojina GJ "Zlatar i", 49b
Pinus silvestris L. Prijepolje
Beli bor, GJ "Radoelo -

59. S 01.03.01.07 Semenska sastojina G "Stolovi", Kraljevo
Pinus silvestris L. Crepuljnik", 4b
Beli bor, GJ "Bukovik -

60. S 01.03.01.08 Semenska sastojina G "Ni", Ni
Pinus silvestris L. Aleksinaki", 23b, 24g.
Beli bor,
61. S 01.03.01.09 Semenska sastojina GJ "Kaluerske bare", 6a NP "Tara" Bajina Bata
Pinus silvestris L.
Beli bor,
Pinus silvestris L.
Beli bor,
Pinus silvestris L.
Beli bor,
64. S 01.03.01.12. Semenska sastojina GJ "Kaluerske bare", 3a NP "Tara" Bajina Bata
Pinus silvestris L.
Crni bor,
umarski fakultet,
65. S 01.03.02.03 Semenska sastojina Pinus nigra GJ"Go-Gvozdac", 92b
Beograd
J. F. Arnold
Crni bor,
GJ "Studenica-Polumir",
66. S 01.03.02.04 Semenska sastojina Pinus nigra G "Stolovi", Kraljevo
17c, 26a
J. F. Arnold
Crni bor,
67. S 01.03.02.05 Semenska sastojina Pinus nigra GJ "Jelensko osoje", 37a G "Rasina", Kruevac
J. F. Arnold
176
R.br.
Crni bor,
GJ "Srndaljska reka", 83
68. S 01.03.02.06 Semenska sastojina Pinus nigra G "Rasina", Kruevac
d, 85 h.
J. F. Arnold
Crni bor,
69. S 01.03.02.07 Semenska sastojina Pinus nigra GJ "argan", 22 b G "Uice", Uice
J. F. Arnold
Crni bor,
70. S 01.03.02.08 Semenska sastojina Pinus nigra GJ "Divan-Breze" 27a G "umarstvo", Raka
J. F. Arnold
Crni bor,
GJ "Crni vrh -
71. S 01.03.02.10 Semenska sastojina Pinus nigra G"Prijepolje", Prijepolje
LJeskovac", 68a
J. F. Arnold
Crni bor,
GJ "Crni vrh -
LJeskovac", 69 c
J. F. Arnold
Crni bor,
GJ "Crni vrh-
73. S 01.03.02.12 Semenska sastojina Pinus nigra G "Prijepolje", Prijepolje
LJeskovac", 66a,b.
J. F. Arnold
Crni bor,
GJ "Majdan-Kuajna", G"Severni Kuaj",
74. S 01.03.02.13 Kultura Pinus nigra
47a Kuevo
J. F. Arnold
Crni bor,
75. S 01.03.02.14 Semenska sastojina Pinus nigra GJ"Divan-Lokva", 21a G "umarstvo", Raka
J. F. Arnold
Crni bor,
GJ "Crni vrh
LJeskovac", 69c
J. F. Arnold
Molika,
77. S 01.03.03.01 Semenska sastojina GJ "Muanj", 42g G "Golija", Ivanjica
Pinus peuce Griseb.
Vajmutov bor, GJ "Golubac-Dubovac",

78. S 01.03.04.02 Semenska sastojina G "Uice", Uice
Pinus strobus L. 5r
Ari,
79. S 01.04.01.02 Semenska sastojina GJ "eljin", 35n G "Stolovi", Kraljevo
Larix decidua Mill.
Ari, GJ "Srndaljska reka",

Larix decidua Mill. 85i.
Ari, GJ "Inventar poekih

81. S 01.04.01.05 Semenska sastojina G "Uice", Uice
Larix decidua Mill. uma", 23d.
Duglazija,
82. S 01.05.01.02 Semenska sastojina Pseudotsuga taxifolia GJ "eljin", 35 f G "Stolovi", Kraljevo
(Lamb.) Britt.
Duglazija,
Semenska sastojina GJ "Kovilje-Rabrovica",
83. S 01.05.01.03 Pseudotsuga taxifolia G "Golija", Ivanjica
44j
(Lamb.) Britt.
Duglazija,
84. S 01.05.01.04 Semenska sastojina Pseudotsuga taxifolia GJ "Bukovik i", 71e G "Rasina", Kruevac
(Lamb.) Britt.
Duglazija,
85. S 01.05.01.05 Semenska sastojina Pseudotsuga taxifolia GJ "eljin", 102c G "Rasina", Kruevac
(Lamb.) Britt.
Duglazija,
GJ "Bukovik Mratinja",
86. S 01.05.01.06 Semenska sastojina Pseudotsuga taxifolia G "Ni", Ni
68 b,c
(Lamb.) Britt.
Duglazija,
GJ "Golubac-Dubovac",
87. S 01.05.01.08 Semenska sastojina Pseudotsuga taxifolia G "Uice", Uice
5g
(Lamb.) Britt.
Duglazija,
GJ "Majdan-Kuajna", G "Severni Kuaj",
88. S 01.05.01.09 Kultura Pseudotsuga taxifolia
4a Kuevo
(Lamb.) Britt.
Duglazija,
Grupa
89. S 01.05.01.10 Pseudotsuga taxifolia GJ "Kosmaj", 16 b G "Beograd", Beograd
stabala
(Lamb.) Britt.
Atlaski kedar,
Semenska Okunica rasadnika Institut za umarstvo,
90. S 01.06.01.01 Cedrus atlantica (Endl.)
stabla (3) Sremica Beograd
Manetti ex Carrire
177
R.br.
Atlaski kedar,
Semenska Beograd, Groblje JKP "Zelenilo-Beograd",
91. S 01.06.01.02 Cedrus atlantica (Endl.)
stabla (2) oslobodilaca Beograd Beograd
Manetti ex Carrire
Atlaski kedar,
Grupa
92. S 01.06.01.03 Cedrus atlantica (Endl.) GJ "Avala", 21e G "Beograd", Beograd
stabala (4)
Manetti ex Carrire
Atlaski kedar,
Grupa
93. S 01.06.01.04 Cedrus atlantica (Endl.) GJ "Kosmaj", 16 b G "Beograd", Beograd
stabala
Manetti ex Carrire
Atlaski kedar,
Grupa
94. S 01.06.01.05 Cedrus atlantica (Endl.) GJ "Kosmaj", 4a G "Beograd", Beograd
stabala
Manetti ex Carrire
Semensko Libanski kedar, G "Juni Kuaj",

95. S 01.06.02.01 Park, selo Rudnik
stablo Cedrus libani A. Rich. Despotovac
Podaci iz tabele 49. pokazuju da u centralnoj Srbiji ima 95 semenskih objekata

etinara. Najvei broj semenskih sastojina pripada smri (Picea abies) 24 zatim jeli
(Abies alba) 23, crnom boru (Pinus nigra) 12, belom boru (Pinus silvestris) 11 i
Panievoj omorici (Picea omorika) 6.
Tabela 50. Izdvojeni semenski objekti liarskih vrsta drvea
Semenska Bukva,
R.br. S 02.01.01.01 GJ "Lomika reka", 73a G "Rasina"- Kruevac
sastojina Fagus sylvatica L.
Semenska Bukva,
1. S 02.01.01.02 GJ "Dajike planine", 23a G "Golija" Ivanjica
sastojina Fagus sylvatica L.
Bukva,
Semenska G "Kragujevac"
2. S 02.01.02.01 Fagus sylvatica L. spp. GJ "Rudnik i", 62a
sastojina Kragujevac
moesiaca
Bukva,
Semenska umarski fakultet
3. S 02.01.02.02 Fagus sylvatica L. spp. GJ "Crna reka", 53a
sastojina Beograd
moesiaca
Bukva,
Semenska GJ "Kamenika reka G "Timoke ume"
4. S 02.01.02.04 Fagus moesiaca (K.
sastojina I", 34a Boljevac
Mal) Czeczott.
Bukva,
Semenska GJ "Zlotske ume" 36a, G "Timoke ume"
sastojina 35c Boljevac
Mal) Czeczott.
Bukva,
Semenska
6. S 02.01.02.06 Fagus moesiaca (K. GJ "Jelova Gora", 35a G "Uice Uice
sastojina
Mal) Czeczott.
Bukva,
Semenska G "Severni Kuaj"
7. S 02.01.02.07 Fagus moesiaca (K. GJ "Majdan-Kuajna", 22a
sastojina Kuevo
Mal) Czeczott.
Bukva,
Semenska
8. S 02.01.02.08 Fagus moesiaca (K. GJ "Istona Boranja", 149a G "Boranja" Loznica
sastojina
Mal) Czeczott.
Bukva,
Semenska JP "Nacionalni park
9. S 02.01.02.10 Fagus moesiaca (K. GJ "Gobeljska reka", 44a
sastojina Kopaonik"
Mal) Czeczott.
Bukva,
Semenska GJ "Crni vrh - Kupinovo", G "Timoke ume",
sastojina 25a Boljevac.
Mal) Czeczott.
Bukva,
Semenska GJ "Junu Kuaj 3", G "Timoke ume",
sastojina 68d, 71f Boljevac
Mal) Czeczott.
Bukva,
Semenska G "Juni Kuaj",
12. S 02.01.02.13 Fagus moesiaca (K. GJ "Troglan bare", 76a
sastojina Despotovac
Mal) Czeczott.
Semenska Hrast lunjak, G "Kragujevac"-

13. S 02.02.01.01 GJ "Rogot", 2a, 8a
sastojina Quercus robur L. Kragujevac
Hrast lunjak, GJ "Progarska ada-Crni

14. PP 02.02.01.01 Izvor semena G "Beograd", Beograd
Quercus robur L. lug-Zidine-Drenska", 2-22
178
Hrast lunjak, KO uprija, okunica G "Juni Kuaj",
15. S 02.02.01.12 Semensko stablo
Quercus robur L. rasadnika "Laziev sala" Despotovac
Semenska Hrast lunjak,

16. S 02.02.01.14 GJ "Crni lug", 10t G "Beograd", Beograd
sastojina Quercus robur L.
Semnska Hrast lunjak, Jezero "PIK Beej" hotel "PIK Beej"

17. S 02.02.01.18
stabla (4) Quercus robur L. "Fantast" "Poljoprivreda" AD
Hrast kitnjak,
G "Severni Kuaj"
18. 02.02.02.01 Izvor semena Quercus sessilis GJ "eleznik", 69b
Kuevo
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Semenska G "Kragujevac" -
19. S 02.02.02.01 Quercus sessilis GJ "Rudnik i", 105b
sastojina Kragujevac
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Semenska umarski fakultet,
20. S 02.02.02.02 Quercus sessilis GJ "Crna reka", 104b
sastojina Beograd
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Semenska G "Juni Kuaj"
21. S 02.02.02.04 Quercus sessilis GJ "Juhor i", 82g
sastojina Despotovac
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Semenska KO Rokci, mz.
22. S 02.02.02.05 Quercus sessilis G "Golija" Ivanjica
sastojina "Milosavljevii"
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Semenska GJ "Zajevac-Ajkobila-
23. S 02.02.02.06 Quercus sessilis G "uma" Leskovac
sastojina ajii", 11c
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Semenska
24. S 02.02.02.07 Quercus sessilis GJ "Cer-Vidojevica", 186b G "Boranja" Loznica
sastojina
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Grupa G "Timoke ume"
25. S 02.02.02.08 Quercus sessilis GJ "Crni Vrh II", 91a
stabala Boljevac
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Semenska
26. S 02.02.02.09 Quercus sessilis GJ "Vraki breg", 13b G "Banat", Panevo
sastojina
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Semenska G "Severni Kuaj",
27. S 02.02.02.10 Quercus sessilis GJ "Ujevac", 1b
sastojina Kuevo
Ehr. ex Schur.
Hrast kitnjak,
Grupa G "Severni Kuaj",
28. S 02.02.02.11 Quercus sessilis GJ "Ravna reka", 53b
stabala (25) Kuevo
Ehr. ex Schur.
Crveni hrast,
Izvor GJ "Dra-Vinjik-Bojin-
29. PP 02.02.03.01 Quercus borealis G "B eograd",Beograd
semena Cerova greda-Gibavac", 7e
F. Michx.
Crveni hrast,
30. S 02.02.03.02 Grupa stabala Quercus borealis GJ "Koutnjake ume" 4a G "Beograd" Beograd
F. Michx.
Crveni hrast,
Semenska stabla Okunica rasadnika Institut za umarstvo
31. S 02.02.03.04 Quercus borealis
(2) Sremica -Beograd
F. Michx.
Crveni hrast,
KO uprija, okunica G "Juni Kuaj",
32. S 02.02.03.05 Semensko stablo Quercus borealis
rasadnika "Laziev sala" Despotovac
F. Michx.
Crveni hrast,
Semenska
33. S 02.02.03.06 Quercus borealis GJ "Trstenike ume", 2c G "Rasina", Kruevac
sastojina
F. Michx.
Semenska Sladun,
34. S 02.02.05.01 GJ "upske ume", 132a G "Rasina" Kruevac
sastojina Quercus frainetto Ten.
Grupa Gorski javor, umarski fakultet -

35. S 02.03.01.01 GJ "Crna reka", 119b
stabala Acer pseudoplatanus L. Beograd
Semenska Gorski javor,

36. S 02.03.01.02 GJ "Klekovica", 94a G "Golija" Ivanjica
sastojina Acer pseudoplatanus L.
Semenska Gorski javor,

37. S 02.03.01.03 GJ "Klekovica", 30b G "Golija" Ivanjica
sastojina Acer pseudoplatanus L.
Semenska
Gorski javor, Institut za umarstvo,
38. S 02.03.01.04 sastojina GJ "Reik-Kolubara", 42i
Acer pseudoplatanus L. Beograd.
vet. podignuta
179
Grupa Gorski javor,
39. S 02.03.01.05 GJ "emerno", 43b G "Stolovi" Kraljevo
stabala Acer pseudoplatanus L.
Grupa Gorski javor, G "Severni Kuaj"

40. S 02.03.01.06 GJ "Mali Pek", 49c
stabala (6) Acer pseudoplatanus L. Kuevo
Grupa Gorski javor, JP "Nacionalni park

41. S 02.03.01.09 GJ "Brzeka reka", 70a
stabala (5) Acer pseudoplatanus L. Kopaonik"
Grupa Gorski javor, G "Timoke ume",

42. S 02.03.01.10 GJ "Juni Kuaj 2", 85a,b
stabala Acer pseudoplatanus L. Boljevac
Grupa Gorski javor, G "Kragujevac",

43. S 02.03.01.11 GJ "Rudnik II", 41, 45
stabala (7) Acer pseudoplatanus L. Kragujevac
Semenska Gorski javor, GJ "Inventar Poekih

44. S 02.03.01.12 G "Uice", Uice
sastojina Acer pseudoplatanus L. uma", 14f
Planinski javor,
Grupa GJ "Srndaljska reka",
45. S 02.03.02.02 Acer heldreichii Orph. G "Rasina" Kruevac
stabala (9) 44b, 45a
ex Boiss.
Planinski javor,
Grupa JP "Nacionalni park
46. S 02.03.02.03 Acer heldreichii Orph. GJ "Brzeka reka", 70a
stabala (5) Kopaonik"
ex Boiss.
Javor mle, umarski fakultet -

47. S 02.03.03.01 Semensko stablo GJ "Crna Reka", 69b
Acer platanoides L. Beograd
Grupa Javor mle, umarski fakultet -

48. S 02.03.03.02 GJ "Crna Reka", 93b
stabala Acer platanoides L. Beograd
Dva Javor mle, Kikinda, park "Blanda"

49. S 02.03.03.05 DP "Rasadnik" Kikinda.
stabla Acer platanoides L.
Dva Javor mle, Zatitna uma uz auto-put

50. S 02.03.03.07 G Beograd
stabla Acer platanoides L. Bgd - Zagreb
Grupa Beli jasen, umarski fakultet-

51. S 02.04.01.01 GJ "Crna Reka", 117b
stabala Fraxinus excelsior L. Beograd
Semenska Beli jasen, GJ "Kovilje-

52. S 02.04.01.02 G "Golija" Ivanjica
sastojina Fraxinus excelsior L. Rabrovica",16d
Semenska Beli jasen, G "Juni Kuaj"

53. S 02.04.01.03 GJ "Kaleni", 14b
sastojina Fraxinus excelsior L. Despotovac
Grupa Beli jasen, G "Severni Kuaj"

54. S 02.04.01.04 GJ "Mali Pek", 15b
stabala (5) Fraxinus excelsior L. Kuevo
Grupa Beli jasen,

55. S 02.04.01.05 GJ "emerno", 43b G "Stolovi" Kraljevo
stabala Fraxinus excelsior L.
Beli jasen, Fraxinus

Pojedinana G "umadija"
56. S 02.04.01.08 excelsior L. (5) i mle, GJ "Rudnik II", 73a
stabla (9) Kragujevac
Acer platanoides L. (4).
Poljski jasen,
Grupa G "Severni Kuaj"
57. S 02.04.02.02 Fraxinus angustifolia GJ "Ostrvo", 23d
stabala (50) Kuevo
Vahl.
Poljski jasen,
Semenska GJ "Progarska ada-Crni
58. S 02.04.02.04 Fraxinus angustifolia G beograd
sastojina Lug-Zidina-Drenska", 19
Vahl.
Brest brdski
Grupa Ulmus montana GJ "Crni Vrh - Kupinovo", G "Timoke ume",
59. S 02.05.01.02
stabala Stokes, Smith, Loudon, 14 Boljevac
Mathieu
Sibirski brest,
Grupa GJ "Reik-Kolubara" Institut za umarstvo
60. S 02.05.02.01 Ulmus pinnato-ramosa
stabala 51a, 51b Beograd
Dieck.
Bagrem, Mileti Radoslav,
KO Ramaa, kat. parc.
61. PP 02.06.01.01 Sastojina Robinia pseudoacacia Kragujevac, Duana
2769 i 1969
L. Jovanovia 1
Bagrem,
Grupa G "Severni Kuaj"
62. S 02.06.01.04 Robinia pseudoacacia GJ "Ostrvo" 29 2.
stabala (50) Kuevo
L.
180
Grupa Srebrnasta lipa, PKB Lepunica KO "PKB Hortikultura"
63. S 02.07.01.04
stabala (3) Tilia argentea Desf. Kovilovo, kat. parc. 278 Beograd
Grupa Srebrnasta lipa, PKB Lepunica KO "PKB Hortikultura"

64. S 02.07.02.02
stabala (4) Tilia argentea Desf. Kovilovo, kat. parc. 278 Beograd
Grupa Krupnolisna lipa, umarski fakultet,

65. S 02.07.03.01 GJ "Crna reka", 117 b
stabala Tilia grandifolia Ehrh. Beograd
Grupa Krupnolisna lipa, GJ "Majdan - Kuajna", G "Severni Kuaj"

66. S 02.07.03.02
stabala (28) Tilia grandifolia Ehrh. 42b Kuevo
Grupa Krupnolisna lipa,

67. S 02.07.03.03 GJ "Avala", 23a G "Beograd", Beograd
stabala Tilia grandifolia Ehrh.
Grupa Breza, umarski fakultet

68. S 02.08.01.01 GJ "Go-Gvozdac", 8a
stabala Betula alba L. Beograd
Grupa Breza,
69. S 02.08.01.05 GJ "Lomnika reka", 95/1 G "Rasina", Kruevac
stabala (6) Betula alba L.
Semenska stabla Maljava breza, GJ "Reik-Kolubara", Institut za umarstvo,

70. S 02.08.02.01
vetaki podignuta Betula pubescens Ehrh. 27b, 33b Beograd
Semenska Crna jova, GJ "Reik-Kolubara", Institut za umarstvo,

71. S 02.09.01.01
sastojina Alnus glutinosa L. 27d, 37b Beograd
Od 72 semenske sastojine i grupe stabala liara najbrojnija je bukva (Fagus

moesiaca) 13 objekata, zatim hrast kitnjak (Quercus petraea) 11 objekata i gorski
javor (Acer pseudoplatanus) sa 10, dok su u znatno manjem broju zastupljeni
hrast lunjak (Quercus robur) i crveni hrast (Quercus borealis) sa 5, mle (Acer
platanoides) sa 4 i dr. Nadmorska visina je u direktnoj vezi sa promenom klime, pa
je vertikalna distribucija semenskih objekata znaajna u cilju bolje selekcije vrsta.
Podaci su dati u tabeli 51.
Tabela 51. Vertikalni raspored najvanijih vrsta u semenskim sastojinama
Vrsta drvea Nadmorska visina
etinari
Jela 450 - 1750 m
Smra 300 - 1600 m
Omorika 260 - 1160 m
Crni bor 300 - 1400 m
Liari
Kitnjak 280 - 650 m
Lunjak 100 - 300 m
Bukva 100 - 1560 m
Taksacioni elementi kao najvanije fenotipsko obeleje znaajan su pokazatelj

uspeha semenski objekata u datoj starosti (tabela 52).
Tabela 52. Starost i taksacioni elementi enara i liara u semenskim objektima
Vrsta drvea Starost Prenik Visina
etinari
Jela 190 95 cm 35 m
Smra 157 90 cm 30 m
Omorika 250 60 cm 38 m
Crni bor 150 60 cm 35 m
181
Beli bor 150 60 cm 35 m
Liari
Kitnjak 155 80 cm 30 m
Lunjak 170 70 cm 32 m
Bukva 200 90 cm 45 m
Meu liarima najbrojniji su semenski objekti vrsta cenjenih zbog produkcije

drvne mase (lunjak, kitnjak, bukva, itd), a takoe je znaajan i broj alohtonih
drvenastih vrsta iji se sadni materijal koristi za poumljavanje (duglazija, borovac,
kedar, itd.) ili za proizvodnju dekorativnog sadnog materijala (paempresi, tuje,
sekvoje, itd.). Od autohtonih drvenastih vrsta koje se koriste u poumljavanju
najbrojniji su semenski objekti crnog bora (slika 6), belog bora i nekih liara
(javor, mle, jasen, lipa, itd.) (slika 7). Bogat bioloki diverzitet u Srbiji, gde su
autohtone vrste dominantne, glavna je baza za izdvajanje semenskih sastojina kao
potencijalnih izvora kvalitetnog semena za proizvodnju materijala za reprodukciju
(Ratkni et al., 2007). U sredinama sa razvijenom umarskom privredom izdvajanju
semenskih sastojina i formiranju semenskih plantaa poklanja se velika panja.
Iako su autohtone vrste dominantne u Srbiji ne moe se zanemariti uloga i
znaaj introdukovanih vrsta. Najee introdukovana vrsta u Evropi je duglazija
(Pseudotsuga menziesii Mirb/Franco) zbog svojih visoko cenjenih kvalitenih
osobina. Osnivanje kultura introdukovanih vrsta neminovno zahteva testiranje
vrste putem provenijeninog testa. Naalost u Srbiji je malo takvih testova. Dva
provenijenina testa duglazije sa originalnim poreklom semena iz severne Amerike
podignuta su na stanitu bukve i hrasta u centralnoj i istonoj Srbiji. Dugogodinja
istraivanja svih karakteristika vrste sprovode su u cilju izbora najadaptivnijh
i najproduktvinijih provenijencija koji e biti osnova za sakupljanje semena i
osnivanje perspektivnih kultura duglazije u Srbiji.
Da bi se sagledale prednosti, kao i posledice introdukcije vrsta drvea i ukazalo
na mogunost greke pri unoenju strane vrste istraivana su u ogledima: svojstva
elemenata rasta (Lavadinovi, V., Koprivica, M. 1996, 1999), anatomske analize
(Lavadinovi, V., Koprivica, M. 1996 a), klijavosti semena (Lavadinovi, V., Isajev,
V., Koprivica, M. 1996 b), ekoloke adaptivnosti provenijuencija ( Lavadinovi, V.,
Isajev,V.,and Z. Mileti. 2010) i analiza etarskog ulja (Teevi, V., Lavadinovi, V.
et al. 2009).
U Registru semenskih objekata umskog drvea nalazi se samo mali deo
celokupnog bogatstva autohtone dendroflore Srbije. Dosadanja iskustva pokazala
su da se pri poumljavanju, osim pravilnog izbora vrste, mora voditi rauna i o
karakteristikama sadnog materijala koje su od znaaja za uspeh poumljavanja
(razvijenost korenovog sistema, otpornost na temperaturne ekstreme).
Obzirom da se u velikim zahvatima pri poumljavanju individualnoj selekciji
sadnica ne moe posvetiti dovoljno panje, vrlo je vano odabrati seme i sadni
materijal iz semenskih izvora odgovarajuih ekotipskih karakteristika (prilagoenost
klimatskim promenama, otpornost na suu, mraz, itd.) i morfoloki prilagoenih
plitkom zemljitu (dobro razvijen i razgranat koren) (Mataruga et al., 2010). S tim
182
u vezi, za poumljavanje visokoplaninskih podruja Srbije, osim crnog i belog bora
i smre, koji se najee koriste, trebalo bi vie koristiti i druge nae autohtone vrste
(muniku, moliku, omoriku, krivulj, itd.), pa samim tim neophodno je izdvojiti vie
odgovarajuih semenskih objekata.
Osim za produkciju visokokvalitetnog semena za poumljavanje, semenski
objekti treba da imaju i funkciju ouvanja diverziteta pa je u tom smislu, potrebno
prepoznati varijabilnost ne samo u pogledu visinskog i debljinskog prirasta i drugih
morfolokih osobina ve i na osnovu drugih svojstava, npr. hemijskih, fiziolokih
ili genetikih osobina, a najbolje u njihovoj kombinaciji. Ovo je naroito vano
uzeti u obzir kod naih reliktnih i endeminih vrsta. Za neke od njih ve imamo
prilian broj takvih informacija, naroito kod crnog bora (Bojovi et al., 2005;
Lui et al., 2008, 2010), belog bora (Lui et al., 2009), bukve (Iveti et al., 2009),
munike (Stojii et al., 1999, 2007, 2008; Stojii i Budimir, 2004; Nikoli et al.,
2007, 2010), molike (Nikoli et al., 2008a) i omorike (Pavlovi i Matovi, 1994;
ijai-Nikoli et al., 2000; Bogdanovi et al., 2005, 2006, 2007; Milovanovi et
al., 2005, 2007; Nasri et al., 2007; Nikoli et al., 2008b, 2009a, 2009b; Isajev et
al., 2009; Aleksi i Geburek, 2010).
U cilju ouvanja genofonda autohtonog drvea i bunja, mnoge retke i ugroene
umske vrste koje ve postoje u Registru (beli jasen, divlja trenja, divlja kruka,
mle, orah, kesten, meja leska, leska, itd.), ali takoe i sve druge autohtone vrste,
trebalo bi da budu predstavljene veim brojem objekata i povrinom za sakupljanje
semena a ne pojedinanim stablima i grupama ili samo izuzetno, ako su u pitanju
vrste sa nekim ekstremnim osobinama (kasno listanje, cvetanje, plodonoenje, boja
lista, cveta, ploda, neke morfoloke osobenosti).
U Registru se nalaze i mnoge druge vrste naih liarskih i etinarskih uma,
koje poseduju korisna svojstva (jestivost, lekovitost, medonosnost, meliorativna
svojstva). Broj stabala i povrine sa kojih se seme ovih vrsta sakuplja su nedovoljni
za ouvanje genofonda, jer su takoe esto u pitanju male grupe stabala ili ak
pojedinana stabla (Nikoli et al., 2005). U tom smislu, predlae se inventarizacija
na terenu i unoenje u Registar veeg broja prirodnih populacija, u kojima ima dosta
stabala divlje trenje, pitomog kestena, oraha, danarike i vie vrsta rodova Pyrus,
Malus, Sorbus, Prunus, itd. i drugih vrsta sa ovim korisnim osobinama (Nikoli et
al., 2004, Ratkni et al., 2004).
Takoe, ima jo mnogo vie autohtonih drvenastih vrsta koje nisu uvrtene u
Registar semenskih objekata. Treba razmotriti i pitanje dopune Registra populacijama
naih autohtonih vrsta drvea i bunja koje nemaju veu upotrebnu vrednost, jer
su i one znaajne za odravanje stabilnosti i biodiverziteta umskih zajednica i
ekosistema i kao takve treba ih intenzivno koristiti u rekonstrukciji potencijalne
vegetacije. Pritom, ne bi se trebalo oslanjati samo na resurse dravnih uma, jer su u
nekim podrujima Srbije resursi privatnih uma floristiki raznovrsniji i bogatiji.
Iako je jedna od svrha registrovanja semenskih objekata kontrola porekla
semena, vrlo esto se za semenske objekte biraju vetaki podignute kulture,
nepoznatog porekla, pa je, dakle, stvarno poreklo tog semena neprovereno ili
183
nepoznato. Kod izdvajanja semenskih objekata ovih ali i svih drugih autohtonih
vrsta, trebalo bi voditi rauna o pokrivanju celokupnog podruja prirodnog
rasprostranjenja vrste u Srbiji, a seme iz vetaki podignutih semenskih objekata
(npr. kultura molike u Ivanjici, kultura pitomog kestena u Kruevcu, kultura belog
bora u Niu, itd.) koristiti nakon detaljne provere njihovog genetskog potencijala.
Takoe, izdvojeni semenski objekti mogu biti i semenska baza za proveru
genetike varijabilnosti vrsta u specijalizovanim objektima (semenskim plantaama,
provenijeninim ogledima, testovima potomstva, klonskim testovima, ivim
arhivima), sa ciljem izdvajanja najpogodnijih genotipova i ekotipova u selekciji
vrsta za poumljavanje degradiranih stanita, ali i za selekciju novih sorti i hibrida
na prirast, rodnost ili otpornost na bolesti, tetoine i uslove spoljanje sredine
(Isajev et al., 1997, 1998). Poetni napori u tom smislu su ve uinjeni (kod crnog
bora, omorike, smre, divlje trenje, planinskog javora, nekih mekih liara), ali su
nedovoljni i trebalo bi ih proiriti i na druge nae autohtone vrste.
Foto A. Lui
Slika 6. Semenska sastojina crnog bora
Foto V. Iveti
Slika 7. Semenska sastojina bukve
184
9.2. Ouvanje biodiverziteta
Biodiverzitet ili bioloka raznovrsnost podrazumeva raznolikost ivih
organizama koji nastanjuju kopno i vodu, raznolikost izmeu vrsta, unutar vrsta
i raznovrsnost ekosistema. Ravnopravno biodiverzitet ine odgovarajui elementi
flore i faune odnosno vrste i druge sistematske kategorije, i ivotne forme i njihove
podvarijante. Tako se u terminu biodiverzitet ravnopravno nalaze kriterijumi
sistematike ali i ekolokih karakteristika vrsta. Nema sumnje da se iza bogatog
biodiverziteta nae planete koji se ispoljava u fenotipskom obliku nalazi sloena
genotipska osnova. Za razliku od vidljive fenotipske manifestacije genotip je
sakriven i realno je bogatiji od fenotipa, posebno u potencijalnom smislu jer se
tokom evolucije umnoava, obogauje i postaje sve raznovrsniji. Zato se bioloki
diverzitet razmatra na tri nivoa, nivou gena, vrsta i ekosistema pri emu, u
praksi, diverzitet vrsta ima kljuni znaaj za vrednovanje diverziteta i na ostalim
nivoima.
Oigledno je da je biodiverzitet povezan sa evolucijskim tokom stvaranja
biljnih i ivotinjskih vrsta, i da je uslovljen ekolokom adaptacijom i specijskom
divergencijom. Naroito treba istai proces divergencije tokom koga od jedne celine
tj. materinske vrste nastaje vie vrsta koje su vie ili manje razliite od poetne
vrste. Biodiverzitet posmatran kroz prizmu raznovrsnosti biljaka, ivotinja i gljiva
(ali takoe i virusa do sada jo uvek nedovoljno poznatih), pokazuje izuzetno
bogatstvo. Broj vrsta u sveukupnom svetu ivih bia na naoj planeti nesumnjivo je
ogroman, ali prava cifra ostaje nepoznata.
Meutim, kada je re o biodiverzitetu u celini, sutina nije u izuzetno
velikom broju vrsta biljaka, ivotinja, gljiva, liajeva, i virusa, odnosno razliitih
grupa ivotinja, ve, pre svega, u njihovoj izuzetnoj, sutinskoj morfolokoj i
funkcionalnoj raznovrsnosti. Ta raznovrsnost i esto puta neverovatna specifinost,
upravo je ono to zapanjuje.
Biodiverzitet organizama savremene epohe odlikuje se, pored velikog
broja vrsta, oblikom (morfologijom i anatomijom) i funkcionalnou u pogledu
sistematike (dinamika sistematika, evolucija, filogenija), dakle kroz dinamiku
floru i faunu, to se, ogleda i u neobino velikom variranju, po pravilu, vrsta i
podvrsta. To se, na odreenom viem nivou moe predstaviti razliitim sistematskim
i evolucijskim emama, odnosno grafikim i numerikim modelima koji mogu, uz
sadejstvo ekologije, objasniti znaaj biodiverziteta.
Geografski poloaj Srbije na raskrsnici razliitih biogeografskih uticaja i
puteva i raznovrsnost velikog broja ekoloki razliitih i mozaino rasporeenih
stanita uslovili su veliki specijski diverzitet ovog podruja. Na osnovu kriterijuma
Svetske unije za zatitu prirode, teritorija Srbije predstavlja jedan od est evropskih
i jedan od 153 svetska centra bioloke raznovrsnosti. Srazmerno veliini naa
zemlja se odlikuje velikim genetskim, specijskim i ekosistemskim diverzitetom i
zato predstavlja jedan od najznaajnijih regiona bioloke raznovrsnosti u Evropi.
185
Od ukupnog broja vrsta biljaka koje se nalaze u Srbiji izdvaja se 217
endeminih i reliktnih vrsta koje naoj flori obezbeuju specifino obeleje. Za
razliku od veeg dela Evrope koji je godinama bio pod ledom, a istorija biljnih
vrsta tih krajeva poinje posle povlaenja leda, podruje Srbije pripada delu Bal-
kanskog poluostrva koji je imao dobro zatiena refugijalana stanita u kojima su
mnoge biljne vrste mogle preiveti ledeno doba. Te specifine ekoloke okolnosti u
geolokoj prolosti su uticale da Srbija postane stecite brojnih biljnih vrsta iz terci-
jernog i kasnijih vremenskih razdoblja. Tako veliki broj endeminih biljaka kojima
su geoloko-istorijski faktori ograniili rasprostranjenje na nae i neke okolne pro-
store predstavlja retke i malobrojne ostatke nekadanje drevne flore. Njih nazivamo
reliktima koji su nastajali u razliitim geolokim periodima pa ih blie odreujemo
kao tercijarne, glacijalne, interlacijalne relikte. Neke od njih su ostaci nekadanje
tercijarne flore koja je u Evropi veim delom unitena u toku glacijacije, a meu
ovim vrstama istie se omorika (Picea omorika) (slika 8), paleoendemit zapadne
Srbije i istone Bosne.
Negativne aktivnosti i delatnosti iz prolosti dovele su do snanih promena
prirodnih ekosistema i promene izgleda itavih predela. Postepeno nestajanje ili
smanjenje brojnosti populacija odreenih biljnih vrsta, posebno retkih, endeminih
i reliktnih ili svoenje njihovih stanita na ograniene, esto izuzetno male
povrine dovelo je do poremeaja i itavih ekosistema. Jedan od osnovnih razloga
izrade strategije zatite biljnih vrsta u Srbiji je sve izraenija ugroenost biljaka,
njihovih stanovita, a samim tim i ekosistema, koja se ne moe odvojiti i od opte
ugroenosti, i pored preduzetih zakonskih mera. Stepen ugroenosti nije isti za sve
vrste i zavisi od prirode i intenziteta ugroavajuih faktora.
Zbog industrijskog razvoja, razvoja vodoprivrede, urbanizma, turizma ali i
nedozvoljene trgovine biljnim i ivotinjskim vrstama neke vrste su iezle, neke
su ugroene i dolo je do intenzivnog naruavanja biodiverziteta naeg podruja.
Poznavanjem prirode i intenziteta ugroavajuih faktora naroito njihovih posledica,
moe se doprineti njihovom ublaavanju i otklanjanju.
Faktori ugroavanja su viestruki:
- promena uslova na stanitu krenje uma, poumljavanje, preoravanje,
isuivanje movara tj. promena namene povrina usled urbanog i industrijskog
razvoja,
- razvoj turizma koji nije usklaen sa ekolokim karakteristikama sredine i
ekosistema, posebno u osetljivim visokoplaninskim delovima,
- stihijsko sakupljanje retkih i ugroenih biljnih vrsta u komercijalne svrhe,
- nekontrolisano i nestruno sakupljanje lekovitih biljaka sa prirodnih stanita za
farmaceutsku, kozmetiku, hemijsku i prehrambenu industriju; kao posledica
toga mnoge biljke su postale ugroene, a ugroavaju se i one biljke koje su do
nedavno bile vaoma zastupljene u prirodnim populacijama zbog ega esto
dolazi do unitenja nalazita samoniklih biljaka, do osiromaenja genofonda
i flore,
186
- razliiti oblici zagaivanja koji direktno ili indirektno dovode do promene u
kvantitativnom i kvalitativnom sastavu flore, kao to je nitrifikacija prirodnih
umskih i livadskih ekosistema ili drugi oblici zagaenja zemljita i vazduha,
- stoarstvo u nizijskim, brdsko-planinskim i visokoplaninskim podruijima,
koje dovodi do negativne antropozoogene selekcije biljnog sveta.
Ouvanje biodiverziteta je civilizacijski zadatak savremenog oveka i drutva.
U cilju harmoninog odnosa oveka i prirode neophodno je uskladiti ouvanje
biodiverziteta i njegovo korienje. Obzirom da su ekosistemi i biodiverzitet
Zemlje degradirani i izmenjeni u velikoj meri, uspeh bi bio kada bi se odrali vitalni
elementi biodiverziteta, tj. umerenim korienjem sauvali od daljeg propadanja.
Pod pojmom ouvanje biodiverziteta podrazumeva se pokuaj ouvanja
evolucijske raznovrsnosti ivog sveta planete, dok se u okviru koncepta zatite
prirode podrazumevaju konkretni oblici zatite ekoloki vrednijih delova prirode,
npr. retke vrste, biocenoze, stanita, ekosistema, dakle delova biodiverziteta.
Ouvanje biodiverziteta obuhvata racionalno i odrivo korienje biolokih resursa,
obnavljanje naruenih ekosistema, prirodnih stanita i degradiranih predela i trajnu
zatitu prirodnih vrednosti, ekosistema i vrsta.
Kako se biljke od davnina koriste u zadovoljenju najraznovrsnijih potreba,
mnoge biljne vrste su postale proreene, a neke i ugroene, to je ukazalo na potrebu
pravnog regulisanja njihove zatite, sakupljanja, korienja i prometa.
Unitavanje i korienje prirodnih ekosistema na teritoriji Srbije traje ve
nekoliko stotina godina. Nekontrolisano korienje prirodnih resursa dostiglo je
vrhunac u kriznim vremenima. Civilizacijski interes je da se prirodni resursi koriste
na racionalan nain ali i da se oni obnavljaju i tite. Zakoni kojima se priroda titi
u Srbiji datiraju jo sa kraja 19 veka, a zabrana see Panieve omorike i munike
je jo iz 1938.
Uredbom iz 1993. god stavljene su pod zatitu neke od najznaajnijih biljaka
nae flore: Panieva omorika (Picea omorika), koja se moe nai na planinama oko
srednjeg toka reke Drine u zapadnoj Srbiji (Tara, Mileevka); tisa (Taxus bacata)
koja raste po planinama i klisurama; molika (Pinus peuce) koja raste na ar planini
i Prokletijama (slika 9), munika (Pinus heldreichii) u jugozapadnoj Srbiji (slika
10); stepski bour (Paeonia tenuifolia) koji raste u Deliblatskoj peari; gorocvet
(Adonis vernalis) koji raste na Frukoj gori, Deliblatskoj peari i Subotikoj
peari; rosulja (Drosera rotundifolia) koja raste na Staroj planini i Vlasini; sasa
(Pulsatilla alpinum) koja raste na Frukoj gori i Deliblatskoj peari; runolist
(Leontopodium alpinum) koji raste na Kopaoniku, Munju, Prokletijama; uta
lincura (Gentiana lutea) koja raste na nepristupanim kamenim liticama; gospina
papuica (Cypripedium calceolus), vrsta orhideje koja raste na Suvoj planini i
zatiena je od strane UNESKO-a.
Povrina zatienih prirodnih dobara u Srbiji iznosi oko 516 hiljada hektara
ili 6,6% teritorije. Zatiena prirodna dobra su pet nacionalnih parkova: Kopaonik,
Tara, erdap, Fruka gora i ar planina, 98 rezervata prirode, 16 predela izuzetnih
187
odlika, 296 spomenika prirode i 24 parka prirode. Pod zatitom drave je 215 biljnih
i 426 ivotinjskih vrsta.
U cilju zatite bogatstva prirode 1999.god.uraena je nauna publikacija
"Crvena knjiga flore i faune Srbije", u ijem prvom tomu ("Crvena knjiga flore
Srbije") se nalazi lista od 215 najugroenijih vrsta biljaka, prema kriterijumima
Meunarodne unije za zatitu prirode (IUCN). Pojedine vrste biljaka su istovremeno
stavljene i na svetsku i evropsku Crvenu listu ime je ukazano na njihov znaaj.
Prema merilima Meunarodne asocijacije za zatitu prirode (IUCN) sve
ugroene vrste prema stepenu ugroenosti podeljene su na etiri grupe:
1. Iezle vrste kojih jo ima u botanikim batama i drugim zatienim
mestima.
2. Vrste u opasnosti kojih je sve manje na prirodnim stanitima. U ovu kategoriju
su uvrteni taksoni koji su u opasnosti da izeznu i iji je opstanak bez izgleda,
ukoliko se ne uklone faktori ugroavanja kao i taksoni ija je brojnost smanjena
do kritinog nivoa ili ija su stanita u takvom obomu smanjena da postoji
realna opasnosta da ieznu.
3. Ranjive vrste koje, ukoliko se ne zatite, i ukoliko se nastavi negativno
delovanje e u bliskoj budunosti biti uvrene u kategoriju ugroenih vrsta.
4. Retke vrste koje nisu ugroene, ali ih ima malo i zato se moraju zatiti.
Neke od vrsta koje su zatiene kao prirodne retkosti su: Lycopdium clavatum,
Acer helidreichii, Acorus calamus, Adonis vernalis, Drosera rotundifolia,
Helichrysum arenarium, Menyanthes trifoliata, Orchis militaris, Pinus mugo,
Prunus laurocerasus, Ruta graveolens, Veratrum album.
Prema dosadanjim podacima ak 20% biljnih vrsta u Srbiji je ugroeno, a
znatan broj je nepovratno iezao. U cilju ouvanja genofonda Srbije, Zavod za
zatitu prirode Srbije je sainio i Akcioni plan ouvanja biodiverziteta Srbije, kojim
je data i ocena stanja najugroenijih biljnih vrsta i zajednica, sa merama zatite.
Neke od najugroenijih vrsta su: rosulja (Drosera rotundifolia), lincura pegava
(Gentiana punctata), lincura (Gentiana lutea), lovor vinja (Prunus laurocerasus),
planinski javor (Acer heldreichii), bor krivulj (Pinus mugo).
Pri ouvanju biodiverziteta, moe se definisati nain odrivog korienja
biolokih resursa, ako se radi o ekonomski znaajnim vrstama, ili se moe primeniti
revitalizacija prirodnih stanita, ako se ele zatititi ekoloki vane vrste. Za oba
pristupa potrebno je nainiti plan i program zatite, koji sadri informacije o
rasprostranjanju, ekologiji vrste, ugroenosti, mere zatite itd.
Ouvanje biodiverziteta predstavlja osnovu opstanka ekosistema i uslov
za odranje homeostaze biosfere u celini. Posebnu ulogu imaju centri bioloke
raznovrsnosti, koji evolutivno i ekoloki predstavljaju kljuna mesta nae
planete. To su prostori sa izuzetnim bogatstvom ivog sveta, a predmet posebnog
interesovanja su podruja koja istovremeno uz izraenu raznovrsnost, trpe veliki
antropogeni pritisak uz nestajanje vrsta i ekosistema. Zato je od posebne vanosti
praenje stanja ekosistema i populacija u cilju njihove zatite i ouvanja.
188
Utvrivanje mera i aktivnosti u zatiti biodiverziteta na specijskom i
ekosistemskom nivou predstavlja preduslov efikasne zatite biodiverziteta
(nacionalni i globalni interes) i obuhvata:
1. monitoring biodiverziteta i valorizaciju stanja u centrima raznovrsnosti,
2. detekciju endemita, relikata, retkih i ugroenih vrsta u cilju njihove efikasnije
zatite; analizu prirodnih populacija posebno sa aspekta principa konzervacione
biologije;
3. predlog adekvatnih mera zatite u cilju ouvanja biodiverziteta u centrima
raznovrsnosti gde je prirodna raznovrsnost ugroena.
Nacionalni parkovi i podruja divljine, kao zatieni prostori koji sadre
najbolje ouvane delove prirode, predstavljaju centre biodiverziteta na Balkanskom
poluostrvu. Zato je jedna od najire prihvaenih strategija konzervacione biologije
pokuaj ouvanja centara endemizma i podruja bogatih vrstama. Inventarizacija
biodiverziteta je bazirana na prouavanju ugroenih, endeminih, retkih, reliktnih i
vrsta od meunarodnog znaaja.
Endemine biljke, kao neponovljivi deo genofonda Srbije, zasluuju izuzetnu
panju. One obezbeuju specifino obeleje naoj vegetaciji u kojoj ima veliki
broj endeminih zajednica i viih vegetacijskih jedinica koje su odraz veoma
raznovrsnih klimatskih, edafskih i orografskih uslova. Bogatstvo i raznovrsnost
endeminih biljaka u naoj flori ukazuje na kontinuitet povoljnih ivotnih uslova
na naim prostorima. One su izuzetno znaajan objekt za nauna istraivanja, a
istovremeno su i vaan dokumenat za istoriju vegetacijskog pokrivaa Srbije.
Mnoge endemine biljke savremeni ovek ugroava. Hitno bi trebalo
preduzeti mere da se one zatite i proire na svoja prvobitna stanita, radi ouvanja
raznovrsnosti i lepote nae flore. ovek danas moe da izazove boloku katastrofu
ije se razmere ne bi mogle uporediti ni sa im to se u evoluciji desilo. Svojim
ponaanjem i aktivnostima koji nisu u skladu sa prirodnim zakonima dovodi i
sopstveni opstanak u opasnosti. Zato pred oveanstvom stoji ozbiljan problem
ouvanja, poboljanja i zatite ivotne sredine i visokoproduktivne biosvere od
samog oveka.
Zatitu zasluuju i umski ekosistemi koji se u Srbiji nalaze pod negativnim
antropogenim uticajima, ali na ove uticaje ne reaguju svi ekosistemi podjednako.
Decenijama se ume intenzivno iskoriavaju, liari i etinari intenzivno se
koriste u industrijske svrhe, a ne retko ih poari unitavaju na velikim povrinama.
Kombinacija istih, prorednih i selektivnih sea, ispaa stoke, promena vodnog
balansa i aerozagaenja dovodi ume do veoma tekog stanja. Uzroci smanjenja
specijskog diverziteta umskih ekosistema mogu biti: naruavanje prostorne i
uzrasne strukture populacija drvea selektivnom seom, neadekvatan izbor vrsta
drvea za poumljavanje, favorizovanje jedne vrste drvea u plantaama ili
namenskim umskim zasadima ime se stvaraju monokulture malog biodiverziteta,
zanemarivanje spontane i prirodne obnove delimino naruenih ekosistema.
189
Neke ume su posebno osetljive na umarske zahvate. U tom pogledu
najosetljivije su etinarske ume smre i jele borealnog tipa koje se nalaze na
krajnjoj junoj granici rasprostranjenja na planinama Srbije. ume endeminih
borova munike i molike koje izgrauju gornju umsku granicu na planinama
centralnog dela Balkanskog poluostrva takoe spadaju u veoma osetljive umske
ekosisteme. Unitavanjem uma koje ine gornju umsku granicu na planinama
centralnog dela Balkanskog poluostrva stvoreni su veliki panjaci na kojima je
prirodna obnova ovih uma skoro nemogua. Zato je neophodno umske ekosisteme
sagledati kao sutinsku komponentu prirodnih sistema a njihove ekoloke funkcije
koje su znaajne i za odravanje bioloke raznovrsnosti uskladiti sa ekonomskim
potrebama kroz odriv razvoj.
Na osnovu taksonomskih, biogeografskih i autekolokih istraivanja odab-
ranih grupa organizama, prepoznae se uzroci, sagledati pravci i stepen prom-
ena u ekosistemima. Precizni podaci o genetikoj heterogenosti ukazae na ste-
pen genetikog diverziteta, to e predstavljati osnovu za zatitu biodiverziteta u
zatienim podrujima. Usled viestrukog negativnog uticaja na prirodna stanita,
veoma je ugroen diverzitet flore Srbije. Multidisciplinarnim karakterom istraivanja
omoguie se da dobijeni rezultati sprovedenih istraivanja imaju ne samo nauni,
ve to je mnogo vanije i aplikativni karakter. Kao rezultat istraivanja formirae
se aktivna baza podataka o stanju biodiverziteta u Srbiji sa mogunou pravilne
procene stepena odreenih uticaja na diverzitet flore i pravilnog reagovanja u
pravcu njegove zatite i ouvanja.
Foto V. Lavadinovi
Slika 8. Omorika Picea omorika Nacionalni park "Tara"
190
Foto D. Stojii
Slika 9. Molika Pinus peuce
Foto D. Stojii
Slika 10. Munika Pinus heldreichii
191
10. UNAPREENJE TEHNOLOGIJE SEMENARSTVA,
RASADNIARSTVA I POUMLJAVANJA1
10.1. Osnovni pravci unapreenja semenarstva

U poslednjim decenijama strunjaci umarske struke su proizvodnju semena
znatno unapredili primenom novih saznanja iz vie biolokih i biotehnikih
disciplina. Na osnovu savremenih dostignua u genetici, fiziologiji biljaka,
oplemenjivanju drvea, ekologiji, organizaciji proizvodnje sadnog materijala,
umsko semenarstvo se znatno razvilo, mada u naoj zemlji, jo nije dostiglo
onaj nivo koji, potencijalna vrednost proizvodnih objekata - prirodne populacije i
izdvojene semenske sastojine, to omoguuju.
Osnovni pravci unapreenja semenarstva u Centralnoj Srbiji mogu se svesti
na sledee aspekte:
- Obnova uma, melioracije sastojina ili stanita, poumljavanja i osnivanje
kulturnih zajedica, treba vriti sa to kvalitenijim semenom stabilnih svojstava.
Trenutno raspoloiva znanja iz genetike i fiziologije drvea, u potpunosti ne
daju siguran oslonac za brzo determinisanje dobrog genotipa, pa je neophodno
da se kroz stacionarna istraivanja i postavljanjem testova sa polusrodnicima
i potomstvom iz kontrolisanog ukrtanja, upotpune informacije o kvalitetu
semenskih objekata i stabala.
- Istovremeno, potrebno je orijentisati se i na nove izvore semenske materijala -
mlae, kvalitetne kulture. U sklopu relizacije programa unapreenja kvaliteta
proizvodnje semena neophodno je intenzivirati pripreme i realizaciju osnivanja
generativnih i vegetativnih semenskih plantaa drvea. U tom pravcu su ve
nainjeni znaajni koraci. Trenutno se podiu semenske plantae belog bora
(Pinus silvestris L.) i bukve (Fagus sylvatica L.), to zajedno sa semenskim
plantaama panieve omorike (Picea omorika P.) i crnog bora (Pinus nigra
Arn.) ine tek poetak uspostavljanja mree semenskih plantaa. Pored ostalih
znaajnih vrsta za poumljavanje, u planu je i podizanje semenskih plantaa
znaajnih vokarica.
- Proizvodnju, promet i upotrebu semena umskog drvea i bunja, koja je sada
uglavnom na nivou vrste treba preorjentisati na nivo provenijencija. Uspeh
ovih aktivnosti podrazumeva izdvajanja i ograniavanja podruja u kojima
e se moi upotrebljavati odgovarajue nove selekcije ili provenijencije. Da
bi se izvrila definitivna rejonizacija potrebno je prouiti i eksperimentalno
upoznati genofond vanijih vrsta drvea i ganotipova u njihovim zajednicama
i blie ispitati karakteristike stanita. Za preciznu rejonizaciju neophodno je
1
Prof. dr Vasilije ISAJEV, dr Vera LAVADINOVI, mr Aleksandar LUI, dr Vladan
IVETI, dr Sneana RAJKOVI, Vladan IVADINOVI, dipl. in.
193
nastaviti i dopuniti zapoeta ispitivanja karakteristika raznolikih stanita po
savremenim tipolokim metodama, Jovi N. i dr.1998.
- Poumljavanje sa semenom iz neispitanih semenskih izvora treba odbaciti
ili eventualno koristiti u granicama ogleda. Za sabiranje semena treba
iskljuivo koristiti populacije drvea iz kojih je kvalitet uroda ve proveren
ili, sa pojedinanih stabla, koja su se ve adaptirala na nove uslove, tj. odrali
selekcijom, eliminacijom i prilagoavanjem novim uslovima sredine.
Svi gore navedeni koraci imaju za cilj da se unapreenjem postojee semenske
proizvodnje stvore neophodni uslovi za unapreenje rasadnike proizvodnje, a
samim tim i uspeha u poumljavanju razliitih terena.
10.2. Kriterijumi za izbor semenskog materijala
Polazei od injenica da je umsko seme, u uslovima slobodnog opraivanja,
nosilac kompleksa osobina, kako loih tako i dobrih, i da od njih zavisi kvalitet
buduih sastojina, u poslednjim decenijama strunjaci umarske struke, nastoje da
proizvodnju semena postave na to savremenije i racionalnije osnove. Time bi se
obezbedila sigurna i kvalitetna proizvodnja reproduktivnog materijala. Korienjem
steenih znanja iz genetike, oplemenjivanja drvea i proizvodnje sadnog materijala,
cilj je pravilna i struna proizvodnja umskog semena kod nas (I s a j e v , V., et all,
2000).
Koncepcija o sortama (kultivarima) kao multidisciplinarna oblast nastala
na poetku dvadesetog veka, postepeno i sve intenzivnije povezuje u jednu
koherentnu celinu genetiku, fiziologiju i oplemenjivanje drvea sa jedne strane sa
tehnologijom proizvodnje umskog semena, sadnog materijala i podizanja umskih
kultura razliitih namena za proizvodnju drvne mase, za melioraciju degradiranih
sastojina i (ili) stanita u protiv erozionim radovima, s druge strane, ema br.1.
ema 1 : Razvoj i primena koncepcije o sortama ili kultivarima (cv) umskog drvea u
Srbiji.
194
Za unapreenje sadanje tehnologije proizvodnje sortnog umskog semena
neophodno je ostvariti uzajamnu povezanost naunih istraivanja i razvoja
industrijske proizvodnje u umskim kulturama i plantaama. Istraivako-
razvojne nivoe u svim etapama realizacije odreenog i ranije definisanog programa
neophodno je dosledno realizovati putem savremeno organizovane, manje-vie
industrijske proizvodnje semena i sadnica drvea i bunja.
Oplemenjivanje umskog semena ima centralno mesto u realizaciji mnogih
sorti drvea za namensku proizvodnju. Uspesi u namenskoj proizvodnji savremenog
umarstva ostvaruju se preko podizanja kultura osnovanih od sortnog semena, i
primenom maksimalne agrotehnike. Stvaranje novih sorti treba da je zasnovano na
zahtevima trita, ali istovremeno, i da se sintezom novih sorti razvijaju navike i time
utie na trite. Zahtevi domaeg trita esto se razlikuju od zahteva inostranog
kupca, stoga, kada se proizvodi za izvoz, u oplemenjivanju sortnog semena moraju
se uzeti u obzir standardi i specifinosti tog trita. U sintenzi novih sorti, pogodnih
za poumljavanje erodiranih terena, pored optih biolokih zahteva, mora se imati
u vidu i ekonominost proizvodnje. Teko e se u proizvodnji prihvatiti sorte,
koje zbog nekih osobina zahtevaju poveanje trokova sakupljanja, transporta ili
posebne mere zatite semena i plodova. Sinteza sorti drvea i bunja je savremeni
oblik poboljanja proizvodnje kvalitenog semena. Sortno seme je osnova za
unapreenje rasadnike proizvodnje i osnivanje namenskih visoko produktivnih
i funkcionalnih kultura.
Adekvatna i brza realizacija sinteze sortnog semena podrzumava poznavanje
genetike strukture sorti drvea i bunja. Po genetikoj strukturi sorta u umarstvu
moe biti: a) na populacionom nivou odabranih, registrovanih i priznatih semenskih
sastojina, koje se i danas pogreno oznaava normalnim semenom; b) od vie
odabranih genotipova iz semenskih sastojina; c) od vie odabranih genotipova
iz semenskih plantaa; g) hibridna (unutarvrsna); d) hibridna (meuvrsna); )
poliploidna; e) klonska, kod vrsta koje se lako autovegetativno razmnoavaju (vrbe,
topole, tuje i druge vrste) i druge.
Prilikom sinteze sorti, bez obzira na njenu prirodu, mora se imati u vidu
njena genetika struktura. Kod sorti koje su po genetikoj strukturi sintetisane na
populacionom nivou, vei broj genotipova u slobodnom opraivanju, obezbedie
veu adaptivnost, a manji broj roditeljskih genotipova obezbedie maksimalno
ispoljavanje pojedinih, poeljnih svojstava. Sorte umnoene autovegetativnim
putem obezbeuju indentian reproduktivni materijal koji omoguuje maksimalno
korienje polaznog genetskog potencijala pri gajenju na odgovarajuim stanitima
i uz primenu adekvatnih tehnolokih postupaka.
Vei i bri uspeh unapreenja sinteze novih sorti drvea za potrebe umskog
semenarstva, moe se oekivati: a) izradom i primenom njihovih modela koje
e posedovati unapred planirana svojstva; i v) razradom programa za njihovu
realizaciju, Tucovi i Isajev 1982. i dr. Imajui u vidu da genetika granica ni kod
jedne vrste drvea jo nije dostignuta, pri sintezi boljih sorti od postojeih, nuno je
izraditi model sorte, pre pristupanja primene selekcije i hibridizacije.
195
Komponente modela sorte sa unapred zadatim svojstvima obuhvataju: 1)
njenu genetiku organizaciju (genotip); 2) definisanje uslova sredine za koje se ona
stvara, tj. definisanje svojstava koja rezultiraju iz odnosa nove sorte sa spoljanjom
sredinom (sua, mraz, napad tetoina, napad bolesti, zagaenost vazduha i
zemljita itd.) i 3) definisanje svojstava modela koja proizilaze iz cenolokih odnosa
u buduim kulturama (sklop, gustina, grananje, karakteristike fenofaza, epidemija
patogena, kalmitet tetoina itd.).
10.3. Proizvodnja sadnog materijala za poumljavanje
Rasadniku proizvodnju Srbije karakterie: usitnjenost proizvodnih povrina;
nedovoljna povezanost proizvoaa sadnog materijala i potencijalnih korisnika;
esto odsustvo poeljnih morfoloko-fiziolokih karakteristika sadnica za konkretna
stanita; nedovoljna zastupnjenost liarskih vrsta u asortimanu rasadnike
proizvodnje. Na osnovu navedenih karakteristika rasadnike proizvodnje, vrednosti
semenskih izvora, rastuoj potrebi za sadnim materijalom, kao i obavljenoj
rejonizaciji potencijalnih povrina za poumljavanja, melioracije i podizanje
namenskih kultura, neophodno je standardnu tehnologiju usmeriti na namensku
proizvodnju sadnog materijala. Proizvodnja sadnog materijala drvea i bunja
zasnova na upotrebi semena priznatih provenijencija i sorti osetno unapreuje
uspeh poumljavanja, adaptivnost i produktivnost umskih kultura.
Proces proizvodnje namenskog sadnog materijala obuhvata vie etapa i to
(Isajev 1998):
1. Definisanje cilja. U pogledu definisanja cilja mora se imati u vidu
izmenjenost ekolokih uslova u odnosu na iskorienu sastojinu, to zahteva
i promene sadnog materijala. Posle identifikovanja ograniavajuih inilaca
u poumljavanju, valja precizno definisati genetske, fizioloke i morfoloke
osobine sadnica koje treba proizvesti u rasadniku. To moe biti specifian tip
sadnog materijala - sadnice sa golim ili obloenim korenom, kolovane ili
nekolovane, mlae ili starije itd. ili klasa sadnica u okviru istog tipa. Na ovaj
nain stihijska proizvodnja sa naknadnim klasiranjem sadnica, zamenjuje se
organizovanom proizvodnjom sadnica unapred programiranih osobina.
2. Faktori oplemenjivanja i polazne populacije. Ovi faktori obuhvataju one
koji predstavljaju izvore promenljivosti drvea i njihovog semena i one
koji stabilizuju genetiku varijabilnost u semenu i proiozvedenom sadnom
materijalu.
3. Definisanje naina i modela sinteze sadnica sa eljenim osobinama. Za
poumljavanja bogatih ne degradiranih stanita, odmah nakon see treba
proizvodnju sadnica orijentisati na seme iz lokalnih semenskih objekta.
Ukoliko trenutno na tritu nema sadnog materijala proizvedenog iz lokalnih
semenskih izvora mogu se koristiti sadnice proizvedene od semena koje
potie iz ekoloko slinih regiona. Semenski materijal se obino prenosi sa
severa prema jugu, na maksimalnoj udaljenosti 300 km i sa veih nadmorskih
visina na nie, maksimalno 150 m. Za stanita vrste pored semenskog i sadnog
196
materijala na nivou populacija iz lokalnih semenskih objekata, poeljna je
meavina sadnog materijala od vie odabranih semenskih stabala. Koristi od
meavine semena u proizvodnji sadnog materijala, manifestuju se kroz veu
adaptabilnost na stres presadnje, otpornost od insekatskih napada i gljivinih
bolesti. Usled toga za degradirana stanita, moe se preporuiti proizvodnja
sadnog materijala od meavine semena iz geografski ili ekoloki udanjenih
semenskih sastojina uz guu sadnju.
4. Izbor vrste drvea i bunja. Izbor materijala zavisi od cilja proizvodnje,
kriterijuma koji proizilaze iz karakteristika lokacije, autohtonog pokrivaa,
stanita, nadmorske visine, ekspozicije, makro i mikro klimatskih uslova i dr.
Izbor vrste(a) je veoma sloen i odgovoran, bilo da je u pitanju poumljavanje
ili rekonstrukcija vegetacije. Na osnovu niza elemenata treba izabrati vrstu
koja najvie odgovara postavnjenim ciljevima proizvodnje, a karakteritike
sadnog materijala da budu rezultanta napred navedenih inilaca koji odreuju
biotehnoloke postupke u rasadnicima.
umsko seme i sadni materijal je jo uvek nepotpuno iskorien bioloki
i ekonomski resurs koji tek treba unaprediti primenom kompleksnog metoda
oplemenjivanja umskog semena i sadnog materijala. Za njegovu potpunu
realizaciju neophodno je:
- po uzoru na veinu zemalja u tranziciji, dopunama i izmenama postojee
zakonske ragulative organizovati u okviru JP Srbijaume Informaciono-
koordinacioni centar za promet semena i sadnog materijala kao posebnu
ogranizacionu jedinicu pri JP ili resornom Ministarstvu poljoprivrede,
umarstva i vodoprivrede, ema 2;
- obaviti reorganizaciju rada u proizvodnji i prometu semenskog i sadnog
materijala na celoj teritoriji Republike Srbije;
- broj i prostornu distribuciju prirodnih semenskih objekata i rasadnika revidirati
i redukovati u skladu sa realnim potrebama umarstva Republike Srpske.
197
ema 2. Organizacija i funkcionalne celine informaciono-koordinacionog centra za
proizvodnju i promet umskog semena i sadnog materijala
10.4. Unapreenje tehnologije poumljavanja
Uzroci degradacije uma i umskog zemljita su viestruki, to poumljavanje
ini jednom od najaktuelnijih i najkompleksnijih aktivnosti umarske struke.
Zaustavljanje degradacije i smanjenje povrina degradiranih zemljita, podrazumeva
primenu tehnologije poumljavanja, koja garantuje dobar uspeh sa manje ulaganja.
Degradirana stanita su sa izmenjenom vegetacijom, promenama u fizikim i
hemijskim karakteristikama zemljita, koja su esto, manje-vie plitka usled
dejstva erozije. Na ovakvim terenima i na malim rastojanjima znatno je izraena
promenljivost orografskih i pedolokih karakteristika, usled ega svojstva sadnog
materijala, tehnika sadnje, ema sadnje i broj biljaka po jedinici povrine moraju
biti planirani posebno za svaki lokalitet. Problem je kompleksan i mora se timski
reavati, kako bi se na bazi dosadanjih saznanja i praktinih dostignua unapredio
uspeh u poumljavanju i odredili pravci i programi daljih istraivanja.
Poumljavanjem se najbolje melioriu degradirane ume i zemljita i
spreavaju, a vremenom i otklanjaju, erozione pojave. Podignute kulture, pored
toga to redukuju degradacione pojave poveavaju produktivnost zemljita i
proizvodnju drveta, koja se kao sirovina dalje koristi za gradnju, celulozu, energiju,
smolu, tanine, gumu, za farmaciju, u medicini, hranu za stoku, i dr.
Meutim, poznato je da je problem u poumljavanju degradiranih terena vrlo
kompleksan s obzirom na to, da ga karakterie vie faktora, od kojih su najvaniji:
198
nepovoljni edafski i klimatski uslovi, nedovoljna razvijenost i ekonomska slabost
regije, nedostatak interesa za ulaganje kapitala, nizak ivotni standard, neadekvatna
prosveenost stanovnitva i nedovoljno razvijena i relativno skupa tehnologija
poumljavanja.
Pod tehnologijom poumljavanja, podrazumevaju se sukcesivni postupci od
setve semena i sadnje biljaka, ree delova biljaka, iz kojih e se obrazovati kulture,
intenzivni zasadi, ili protiv erozioni pojasevi. U radovima na poumljavanju, na
degradiranim terenima, najee su neophodni: specifino angaovanje ljudskog rada
i iskljuiva sadnja biljaka. Relizacijama ovih aktivnosti mora se posvetiti posebna
panja, s obzirom na to da su degradirana zemljita najtea za poumljavanja i da
ih prema ukupnoj povrini u Srbiji ima veoma mnogo - 17,2% od ukupne povrine
predviene za poumljavanja u narednih 20 godina (orovi et al. 2003).
Kriterijumi od odluujueg znaaja za izbor tehnologije proizvodnje sadnog
materijala su: genetiki kvalitet semenskog materijala, uslovi odgajivanja sadnica u
rasadnicima i priroda stanita za poumljavanja. Ovim se podrazumeva naputanje
proizvodnje i sadnje sadnica na nivou vrste ili proizvedenih iz semena nepoznatog
porekla, kao i iz kultura koje su genetiki nedefinisane, a u korist priznatih domaih,
odomaenih i novostvorenih sorti drvea i bunja koje su genetiki manje-vie
odreene. Selekcija vrsta drvea i bunja dobija poseban strateki znaaj za obnovu
uma i shodno aktuelnim ciljevima poumljavanja erodiranih terena, nameu se i
novi zahtevi za proizvodnju sadnica sa eljenom osobinama.
10.5. Osnovni pravci unapreenja tehnologije poumljavanja
Kada se govori o unapreenju tehnologije poumljavanja potrebno je imati u
vidu kriterijume koji su od odluujueg znaaja za izbor tehnologije proizvodnje
semenskog i sadnog materijala: genetiki varijabilitet semenskih sastojina plantaa,
uslovi odgajivanja sadnica u rasadnicima i prirode stanita za poumljavanje. Ovim
se podrazumeva naputanje proizvodnja sadnica na nivou vrste ili iz autohonih
sastojina, kao i iz kultura koje su genetiki nedefinisane, a u korist proverenih
provenijencija, lokalnih populacija ili pojedinanih stabala a koji su genetiki manje
vie odreene. Selekcija vrsta umskog drvea i bunja dobija poseban strateki
znaaj za obnovu i shodno, aktuelnim ciljevima umarstva nameu se i novi zahtevi
za proizvodnju sadnica sa eljenim osobinama u rasadnicima drvea i bunja, a za
unapred poznate namene.
Unapreenje proizvodnje sadnog materijala poeljnih morfolokih i fiziolokih
svojstava podrazumeva: kvaliteni semenski materijal, obavljanje analize ekoloko-
proizvodnih karakteristika i rejonizaciju potencijalnih povrina za poumljavanje
i melioracije, i postupno uvoenje novih tehnolokih postupaka u proizvodnji
namenskog sadnog materijala, orovi et al.2003.
U I fazi rada, od semena koje potie iz semenskih sastojina poznatih optih
ekolokih odlika i u kojoj je proizvodnja semenskog materijala bazirana na
principima masovne selekcije, najbolji uspeh u poumljavanju e se postii kada se
proizvedene sadnice koriste na lokalitetima slinih ekolokih uslova, onima odakle
199
seme potie. U kasnijim fazama rada, na osnovu detaljnijeg upoznavanja genetskog
potencijala prirodnih semenskih objekta, osnivanjem eksperimentalnih klonskih i
generativnih semenskih plantaa, proizvodnja semena bie usmerena i unapreena
na namensko korienje genetskog potencijala vrsta drvea.
Proizvodnja sadnica sa unapred definisanim morfolokim i fiziolokim
odlikama je skupa i moe se investiciono podrati samo u rasadnicima koji svojom
infrastrukturom, kvalifikacionom strukturom zaposlenih i lokacijom ve poseduju
poeljne predispozicije za ovakav vid intnzivne proizvodnje.
Prouavanje ekolokih karakteristika neobraslih povrina, koje treba poumiti,
je osnova za izbor:
1. semena odgovarajueg porekla;
2. adekvatne tehnologije u prozvodnji sadnica;
3. pripremu terena za sadnju;
4. izradu i izvoenje eme sadnje i
5. viegodinjih metoda nege i zatite osnovanih kultura.
Pravilnim izborom i uzajamnom koordinacijom navedenih kriterijuma biljke
e se kondiciono osposobiti za prevazilaenje oka presadnje, bolje prilagoditi
uticajima klimatsko-pedolokih uslova lokacije gde e se saditi i stei preduslove
brzog prerastanja uticaja konkurentske korovske flore. Proizvodnju sadnica koje e
posedovati navedena svojstva treba da prate istraivanja ekolokih karakteristika
erodiranih i neobraslih povrina gde e se obavljati sadnja biljaka. Na osnovu
dobijenih rezultata birae se izvori semenskog materijala i prilagoavae se
tehnologija proizvodnje u rasadnicima. Na osnovu ve postojeih, parcijalnih
podataka o ekoloko proizvodnim karakteristikama erodiranih povrina, neophodno
je, to pre, u potpunosti organizovati namensku proizvodnju u rasadnicima, dok se
buduim analizama ne obuhvate sve postojee povrina na teritoriji drave.
Specifinosti proizvodnog procesa ne mogu biti uniformne, ve prilagoene
svakoj vrsti i konkretnoj nameni sadnica, a realizovane po napred navedenim
principima. Meutim, neke opte odlike samog proizvodnog procesa kao i
organizacije rada koje utiu na efikasnost u relizaciji proizvodnje predstavljeni su
u daljem tekstu.
Proizvodnja u kontrolisanim uslovima supstrata, temperature, fotoperiodizma i
vlanosti supstrata i vazduha u staklenicima i plastenicima omoguava dobijanje
sadnog materijala sa eljenim osobinama, pa ak i smanjenje trajanja proizvodnog
ciklusa ime e se stvoriti uslovi da se, u nekim rasadnicima obavljaju dva ciklusa
proizvodnje tokom jednog vegetacionog perioda.
Inokulacija mikoriznih gljiva odgovarajue vrste i u pravo vreme znaajno
poveava kvalitet sadnog materijala, uz istovremeno, poveanje i procenta
preivljavanja presaenih sadnica na terenu.
Meu brojnim agrotehnikim merama, koje se primenjuju u proizvodnji
sadnica, zalivanje nesumnjivo spada meu najznaajnije. Uvoenjem odgovarajuih
sistema za zalivanje u pojedinim delovima rasadnika (kap po kap, mist sistemi i sl.)
200
kao i prethodnom hemijskom i fizikom pripremom vode, postiu se najbolji efekti
u proizvodnji sadnica. Kroz odgovarajue sisteme zalivanja, naroito u staklarama,
mogue je vriti prihranjivanje i zatitu sadnica.
U svetu postoji itav spektar razliitih tehnolokih linija za proizvodnju
sadnica, kako u kontejnerima, tako i u klasinim ili Dunemanovim lejama. S
obzirom na cenu pojedinih tehnolokih linija, trebalo bi dodatnim sredstvima
stimulisati inventivnost strunjaka u rasadnicima, kako bi njihova kreativnost,
kao i sposobnost domae mainske industrije bila usmerena ka razvoju domaih
mehinozovanih sistema, prilagoenih uslovima domaih rasadnika.
Posebnu panju treba posvetiti reciklai otpadnih voda, posebno u kontejnerskoj
proizvodnji, jer se i pored tanog doziranja ubriva i zatitnih sredstava, znatna
koliina ovih materija ispira prilikom zalivanja to dovodi do velikih i nepotrebnih
gubitaka ovih supstanci, a ujedno i do ozbiljnog zagaenja podzemnih voda.
Pored optih, zajednikih osobina, poeljno je da se iz poznatog semena i
utvrenih staninih uslova u rasadniku proizvedu sadnice sa specifinim morfo-
fiziolokim obelejima. Za suva stanita sadnice treba da imaju dobar odnos
nadzemnog dela i korena, na stanitima gde vladaju visoke temperature pogodne
su sadnice sa veim prenikom korenovog vrata, na zakorovljenim terenima visoke
sadnice itd. Te se osobine mogu dobiti usmerenim i izbalansiranim odnosom kroz
korienje semena poznatog porekla i poeljnog genetskog potencijala i primenom
odgovarajuih tehnolokih postupaka u rasadnicima kolovanjem biljaka,
regulisanjem gustine biljaka, orezivanjem korena, ubrenjem, zalivanjem i dr.
Analizom staninih odlika povrina na kojima e se obavljati poumljavanje,
potrebno je identifikovati ograniavajue inioce uspeha sadnje i budueg razvoja
kultura, to je istovremeno polazna osnova za precizno difinisanje genetskih,
fiziolokih, i morfolokih osobine sadnica koje treba proizvesti u rasadniku. Ovim
putem e se precizirati koje su to poeljne specifinosti sadnog materijala sadnice
sa golim ili obloenim korenom, kolovane ili nekolovane, mlae ili starije itd.,
ili klasa sadnica u okviru istog tipa, koje e kroz primenu adekvatne tehnike i
gustine sadnje, mere nege i zatite dati stabilne i produktivne kulturne zajednice.
Na ovaj nain, manje-vie stihijska proizvodnja sa naknadnim klasiranjem sadnica,
bie zamenjena organizovanom proizvodnjom sadnica unapred programiranih
osobina. Osnivanjem Centra za umsko seme i Berze za promet semena i sadnog
materijala, ponuda i potranja semena i namenskog sadnog materijala sa unapred
programiranim osobinama i za poznate nemene, ostvarie se bitni uslovi za
unapreenje proizvodnje u umarstvu.
Za usmereno i postepeno prevoenje rasadnike proizvodnje u produkciju
namesnkog sadnog materijala potrebno je, na nivou cele struke, sinhronizovati vie
prateih stimulativnih i obligatnih aktivnosti:
- Regresiranje proizvodnje semena i namenskog sadnog materijala, bez obzira
na poetnu visinu iznosa po jedinici proizvoda, treba da bude permanentna
stimulativna aktivnosti u prelazu sa tradicionalne na ciljnu proizvodnju.
201
- Striktnom primenom postojee zakonske regulative, i po potrebi njenim
deliminim izmenama, neophodno je kontrolisati primenu lanova ili
odredaba kojima je propisan odnos izmeu poseene drvne mase i povrine
koje se moraju nakon sea poumiti.
Pri poumljavanju, posebno, erodiranih terana ne treba vriti radikalne izmene

potencijalnih ekosistema i njihovih glavnih edifikatora. Treba napustiti praksu
poumljavanja monokulturama etinara, koje su u srednjoj Evropi u proteklih
nekoliko decenija pokazale niz nedostataka. Na delimino ouvanim stanitima
dati prednost edifikatorskim vrstama potencijalne vegetacije. Pionirske vrste unositi
samo na njihova autohtona stanita ili na jako degradirane povrine. Koliko god
je mogue stimulisati prirodnu progresivnu sukcesiju unoenjem odgovarajuih,
prvenstveno liarskih vrsta, koje su lanovi prirodnog sukcedanog niza. Prilikom
izbora vrsta za antieroziona i meliorativna poumljvanja, pored ekonomskih koristi
proizvodnja drvne mase, tehnika vrednost drveta i dr. treba voditi rauna i o
drugim korisnim osobinama melioratora.
Slika 11: Rasadnik umskog sadnog materijala .G. Prijepolje J.P. Srbijaume
202
Slika 12: Rasadnik umskog sadnog materijala vlasnik Risto Mijailovi
Slika 13: Rasadnik umskog i ukrasnog sadnog materijala .G. Uice J.P. Srbijaume
203
Slika 14. Rasadnik umskog i ukrasnog sadnog materijala .G. Uice J.P. Srbijaume
204
11. diskusija i zakljuci
Prirodno okruenje za razvoj umske vegetacije u centralnoj Srbiji je vrlo

raznovrsno, to se vidi iz obraenih ekolokih uslova prirodne sredine.
U okviru klimatskih prilika definisane su dve oblasti: a) kontinentalna klima sa
5 podoblasti, od najkontrastnijih Timoke krajine, pripanonskog oboda i leskovake
kotline, do najmezofilnijih planina juno od Valjeva; b) umerenokontinentalna
(planinska) klima u junoj polovini centralne Srbije u kojoj su klimatske prilike
neto ujednaenije i manje kontrastne, sa niim srednjim mesenim temperaturama
i veom koliinom padavina. Ovde spadaju Peterska i Kosovska visoravan.
Geoloka podloga je takoe vrlo raznovrsna, a u interakciji sa petrografskim
sastavom i vegetacijom formira se i vei broj tipova zemljita, veinom
automorfnih:
u klasi (A)-C litosoli (kamenjari), regosoli, arenosoli i koluvijum;
u klasi A-C kalkomelanosoli, rankeri, ernozem i smonica
u klasi A-(B)-C kambina zemljita: eutrini kambisol (eutrino smee) i
distrini kambisol (kiselo smee)
u klasi A-E-B-C eluvijalno-iluvijalna zemljita: podzol, lesivirano smee i
smee podzolasto.
Hidromorfna zemljita su znatno manje zastupljena, samo u renom
dolinama:
Fluvisol predstavlja recentne aluvijalne nanose i obuhvata svega, 5,6%
teritorije.
Humofluvisol, humoglej i euglej se obrazuju samo u dolinama veih reka
(Sava, Dunav, Velika Morava).
Tresetna zemljita sa profilom TG histosoli su veoma retka i sreu se samo
na Vlasinskoj i Peterskoj visoravni.
Zbog izraenih erozionih procesa i este degradacije, naroito na goletima,
izvrena je i klasifikacija proizvodne i upotrebne vrednosti zemljita za namensko
korienje, od pogodno do trajno nepogodno.
U osnovne prirodne uslove spada i vrlo raznovrsna potencijalna umska
vegetacija zonalna, ekstrazonalna i azonalna, u okviru koje je proueno oko 200
asocijacija sa blizu 100 edifikatorskih vrsta.
Klimazonalne klimatogene uma su: uma sladuna i cera, sa raznim
fitogeografskim varijantama
Klimaregionalni pojas bukovih i bukovo-jelovih uma ine brdske, planinske,
bukovo-jelove i subalpijske bukove ume
205
Subalpijski pojas etinarskih uma u centralnoj Srbiji u prvom redu ine
smrevo-bukovo-jelove i smreve ume.
Visokoplaninski pojas, na visinskoj granici drvea, predstavljaju bunaste
zajednice bora krivulja, borovnica i zelene jove.
Ekstrazonalne kserotermne listopadne ume submediteranskog tipa su preteno
zajednice grabia i jorgovana, a ekstrazonalne mezofilne ume srednjeevropskog
tipa zajednice kitnjaka graba.
Higrofilne aluvijalne ume ine ume vrba i topola, movarne ume zajednice
barske ive, crne jove i poljskog jasena, a u centralnom delu poloja obrazovane su
tvrde plavne ume lunjaka i poljskog jasena, lunjaka, lunjaka-graba i dr.
Azonalnu umsku vegetaciju brdskog i planinskog pojasa ine raznovrsne
liarske i etinarske ume: kitnjaka i cera; crnoga graba; meje leske; bazifilne
ume borova; acidofilne ume kitnjaka i pitomog kestena i dr.
Azonalnu vegetaciju u pojasu bukovih uma ine: uma gorskog javora i
belog jasena; uma bukve i crnog graba; uma bukve i meje leske; acidofilne ume
bukve i dr.
U dosadanjim viegodinjim istraivanjima fitocenolozi su se uglavnom bavili
detaljnim prouavanjem realne vegetacije. Meutim, za potrebe poumljavanja,
naroito u delimino obeumljenim terenima, potrebnije je rekonstruisati i kartirati
potencijalnu vegetaciju, to je za sada uraeno na Peterskoj visoravni (Rakonjac,
Lj., 2002).
Najpotpuniju osnovu za uspeno poumljavanje ini ekoloka klasifikacija
umskih povrina, koja se zasniva na tri ulaza: edifikatori, fitocenoza i zemljite,
koji u kombinaciji definiu ekoloku jedinicu, tj. osnovni tip ume.
Na osnovu ekoloke klasifikacije u centralnoj Srbiji zastupljeno je 7 kompleksa
(pojaseva):
1. Kompleks aluvijalnih higrofilnih uma: ume bele vrbe i topole na
nerazvijenim aluvijalnim i glejnim zemljitima; ume lunjaka i jove na
semiglejnim zemljtima.
2. Kompleks (pojas) kserotermnih sladunovo-cerovih i drugih kserotermofilnih
uma: ume sladuna i cera na smeim i lesiviranim zemljitima; ume grabia
i jorgovana na crnicama do smeim zemljitima.
3. Kompleks (pojas) kseromezofilnih kitnjakovih, cerovih i grabovih uma:
ume kitnjaka i cera na razliitim (preteno smeim) zemljitima; ume graba
na smeim i lesiviranim zemljitima
4. Kompleks (pojas) mezofilnih bukovih i bukovo-etinarskih uma: ume bukve
na eutrinim i distrinim (kiselim) smeim zemljitima; acidofilne ume
bukve na vrlo kiselim zemljitima (ekstremno kisela smea, opodzoljena
kisela smea i smea podzolasta zemljita.
5. Kompleks termofilnih borovih uma: borove ume na bazinim stenama na
sirozemima, crnicama i humusno-silikatnim zemljitima; ume kitnjaka i
balkanskog kitnjaka na seriji zemljita na serpentinitu
206
6. Kompleks (pojas) frigorifilnih etinarskih uma: ume smre, smre-jele i
smre-jele-bukve na crnicama, smeim i smeim podzolastim zemljitima;
ume smre i belog bora na crnicama na krenjacima i smeim podzolastim
zemljitima.
7. Kompleks (pojas) subalpijskih bunastih etinara i liara: ume krivulja na
crnicama na krenjaku
Iz svega napred iznetog ini se da prirodno bogatstvo sredinje Srbije
osigurava iroku osnovu za podizanje vrlo razliitih umskih kultura. Naravno,
ovu raznovrsnost u znatnoj meri umanjuju procesi degradacije na terenu postojeih
umskih ekosistema kada su u pitanju melioracije, a ireverzibilna degradacija i
pojava erozije kada je u pitanju poumljavanje goleti.
umovitost centralne Srbije je manje-vie zadovoljavajua ukupno ume
zauzimaju 2.098.400 ha. Od ove povrine deo pripada nacionalnim parkovima,
zatitnim i park umama vei deo zauzimaju privatne ume, dok JP Srbijaume
gazduje na 766.531,84 ha, to iznosi 41,1% umskog fonda. Od ovog fonda
41% ine visoke prirodne ume, 15% visoke vetaki podignute sastojine i 30%
izdanake ume, dok je procenat ikara i ibljaka 14%.
Po vrstama drvea liari ine 86,9% (samo bukva 43,9% ukupnog drvnog
fonda), dok su etinari znatno manje zastupljeni sa svega 13,1% (od toga, smra
sa 5,6% ukupne zapremine, crni bor sa 3,6%, jela sa 2,5% i beli bor sa 1,1%).
Uee endeminih, ugroenih i pionirskih liarskih vrsta je, osim belog jasena i
breze neznatno.
Ukupna povrina pod umom kojom gazduje JP Srbijaume 2010. godine
iznosi 766.531,84 ha, odnosno 41,1% umskog fonda centralne Srbije. U odonosu
na 2006. godinu smanjena je 1,1% po osnovu zakona o restituciji imovine crkvama
i verskim zajednicama.
Prosene vrednosti zapremine (157 m3/ha) i zapreminskog prirasta (4,1 m3/ha)
u 2009., vee su u odnosu na iste vrednosti iz 2006. godine za 5,4% (zapremina),
odnosno 7,9% (zapreminski prirast), to je posledica poboljanja kvalitativne
strukture.
Po ueu u ukupnoj zapremini izdvajaju se Severnokuajsko, Rasinsko
i Topliko umsko podruje, a po ukupnom zapreminskom prirastu Golijsko,
Topliko i Rasinsko. Najvee vrednosti prosenog godinjeg zapreminskog prirasta
imaju Posavsko-podunavsko, Rasinsko i Podrinjsko-kolubarsko umsko podruje.
Najvei planirani prinos trebalo bi da bude realizovan u Severnokuajskom,
Rasinskom i Timokom umskom podruju, a najmanji u umadijskom i Tarsko-
zlatiborskom.
Stanje sastojina u JP Srbijaume u periodu od 1991-2009. znatno je
popravljeno: prosene vrednosti zapremine vee su za 19%, a zapreminskog prirasta
za 13%; takoe su poveani ukupna zapremina i zapreminski prirast.
I pored ovog poboljanja, stanje uma je nezadovoljavajue, to se moe videti
iz podataka o stanju uma po poreklu: uee izdanakih uma, ikara i ibljaka u
207
ukupnom fondu je veoma visoko: po povrini (44%), po zapremini (26%) i po
zapreminskom prirastu (27%), to ukazuje na nepovoljno stanje. Sa prosenim
vrednostima zapremine od 132,6 m3/ha i zapreminskog prirasta od 3,6 m3/ha, vidi
se da je potencijal stanita nedovoljno iskorien (oko 50%) u odnosu na optimalni
procenjeni.
Ouvane sastojine prostiru se na povrini od 480.324,62 ha, to predstavlja
62% ukupno obrasle povrine. Meu ouvanim sastojinama najbrojnije su visoke
prirodne sastojine sa zapreminom od 266 m3/ha i prirastom od 6,0 m3/ha, a meu
njima posebno raznodobne sastojine (zapremina je 314 m3/ha, zapreminski prirast
je 7,8 m3/ha), kao i ouvane jednodobne prirodne sastojine (zapremina je 252 m3/
ha, zapreminski prirast je 5,7 m3/ha). Uee devastiranih sastojina (8% povrine,
zapremina je 52,3 m3/ha, zapreminski prirast je 1,0 m3/ha) zajedno sa neproizvodnim
ikarama i ibljacima (13,2% povrine) ukazuje na nepovoljno stanje fonda, jer
petinu ukupne povrine ine neproizvodne sastojine.
Iz svega do sada iznetog moe se zakljuiti da i pored znaajnog poveanja
zapremine i zapreminskog prirasta u prethodnih osamnaest godina, stanje ovih
uma ni izdaleka nije zadovoljavajue. Na ovo stanje utie jo uvek veliko uee
izdanakih uma, ibljaka i ikara koje nedovoljno koriste proizvodni potencijal
stanita.
U odnosu na ukupnu povrinu dravnih uma kojima gazduje JP Srbijaume
(774.844,13 ha), privatne ume zauzimaju povrinu veu za 214.699 ha. Uporeujui
prosenu zapreminu i zapreminski prirast po hektaru dravnih i uma u privatnom
vlasnitvu moe se zakljuiti da ume u dravnom vlasnitvu daleko bolje koriste
proizvodni potencijal stanita.
Uspeh poumljavanja zavisi od velikog broja inilaca koji imaju podjednaku
vrednost. Osnovni inioci su: stanite, bioekoloke osobine vrsta (varijeteta,
provinijencija...), tip sadnog materijala, genetske, fizioloke i morfoloke osobine
sadnica, tehnologija proizvodnje sadnog materijala u rasadniku, rukovanje
sadnicama do sadnje, priprema zemljita, tehnika sadnje, vreme sadnje, gustina
sadnje, primena mera zatite i sl.
Za uspeno poumljavanje neophodna je primena mera zatite u svim fazama
proizvodnje sadnica. Pravilnim izborom semenskih sastojina ili stabala i primenom
odgovarajuih mera nege izbegava se da seme bude kontaminirano ve na stablu.
U toku manipulacije i uvanja semena neophodno je obezbediti odgovarajue
uslove skladitenja i dezinfikovati seme. Dezinfekcija semena i zemljita su mere
koje se ne smeju izostaviti pre setve. Posle setve, tokom nicanja i rasta sadnica
moraju se koristiti mere zatite protiv najopasnijih tetoina i bolesti. Zdravstveno
stanje umskog semena i sadnog materijala regulisani su i zakonski Pravilnikom o
zdravstvenom pregledu useva i objekata za proizvodnju semena, rasada i sadnog
materijala i zdravstvenom pregledu semena, rasada i sadnog materijala, i u ovim
fazama najee ne dolazi do veih propusta.
208
U daljem procesu pri podizanju kultura, veoma je znaajna manipulacija sa
sadnim materijalom od momenta vaenja do sadnje. Dug vremenski period od
trenutka vaenja sadnica pa do njihove sadnje dovodi do smanjenja otpornosti i
pojave raznih tetoina i bolesti. Prilikom vaenja i sadnje neophodno je izbegavati
mehanike povrede jer one predstavljaju ulazna vrata insektima i bolestima.
Podizanje monokultura na velikim povrinama predstavlja veliku opasnost
za prenamnoenje mnogih tetnih insekata ili epifitociju prouzrokovaa bolesti.
Posebno je opasno podizanje monokultura etinara i zato je neophodno kombinovati
to vie etinarskih vrsta. Najbolje je na stanitima koja to dozvoljavaju kombinovati
etinare sa liarskim vrstama. Ova mera takoe smanjuje i rizik od poara, kome
su naroito izloene monokulture etinara.
Da bi podignute kulture dostigle fizioloku zrelost neophodno je vriti stalnu
kontrolu kako bi se na vreme otkrile pojave uzronika teta. Rano otkrivanje
uzronika bolesti ili arita insekata omoguuje njihovo suzbijanje na malim
povrinama. Na ovaj nain spreava se gradacija i njihovo irenje na vee povrine
kada se i sekundarni insekti ponaaju kao primarni i napadaju zdrave biljke.
Redovnim pregledima kultura oteenja se zapaaju u poetnim fazama. Tada je
neophodno energino sprovoenje sanitarnih i drugih mera kojima se zaustavlja
irenje bolesti i tetoina. Ove mere bi trebalo sprovoditi i u prirodnom podmlatku
i umama u blizini kultura.
Prisutan je veliki broj problema u vezi sa primenom pesticida u naoj zemlji.
Za vei deo preparata koji se mogu koristiti u umskim ekosistemima koji podleu
procesu sertifikacije, ne postoji dozvola za korienje u naoj zemlji, dok neki
fungicidi koji imaju dozvolu za promet na teritoriji Republike Srbije, a registrovani
su za suzbijanje patogena u umskim ekosistemima nemaju odobrenje za upotrebu
u naoj zemlji. Zbog toga je neophodan odabir ekotoksikoloki povoljnih, od strane
FSC odobrenih pesticida.
Konstantna upotreba pesticida predstavlja stalni izvor opasnosti za celokupni
ekosistem, a negativno se utie i na korisnu mikrofloru u zemljitu. Da bi se
bar delimino smanjila upotreba hemijskih sredstava u sistemu zatitnih mera
preporuuje se primena integralnih mera borbe-kombinacija biolokog naina
borbe sa hemijskim i mehanikim. Primena biokontrole u dosadanjoj umarskoj
praksi u Srbiji dosta je oskudna. Izvrena su ispitivanja primene antagonistike
flore Penicillium rubrum u borbi protiv raka pitomog kestena Edothia parasitica
(Uupli, Lazarev, 1972) kontrola holandske bolesti bresta i drugih patogena
korienjem Penicillium rubrum, Trichothecium roseum i Trichoderma viride
(Karadi, 1992) i uticaj gljive Chondrostereum purpureum (Pers. ex Fr.) na
prouzrokovae trulei drveta (Miri, 1998). Najnovije istraivanje je izvreno
antagonistikim vrstama Trichotecium roseum, T. viride, Penicillium sp., Hypholoma
capnoides i Pleurotus ostreatus kako bi se utvrdila mogunost njihove primene u
borbi protiv teta koje priinjavaju Armillaria vrste (Kea, 2005).
209
Kao efikasan nain primene biolokih mera za uspeno poumljavanje u
mnogim zemljama u svetu preporuuje se sadnja mikoriziranih sadnica jer prisustvo
mikoriznih gljiva na korenu sadnica ima viestruke pozitivne efekte, od kojih je
najvaniji uticaj na preivljavanje sadnica (Chakravarty i Mishra 1986; Haug i sar.,
1988; Golubovi urguz, 2008).
Srbija sa 2.252.400 ha pod umom (bez Kosova i Metohije) bi trebalo da spada
u grupu zemalja bogatijih ovim, ne samo ekonomski, ve i ekoloki znaajnim
resursom. Meutim, stanje uma i podaci sa terena pokazuju da je Srbija bogata
siromanim umama, koje su godinama eksploatisane uz minimalna, ili nikakva
ulaganja. Visok stepen degradacije zemljita erozijom, nedostatak vode, potrebe
za veom produkcijom drveta, rekreacijom i zadovoljavanje drugih potreba, kao
i injenica da je umovitost u Srbiji u ranijem periodu iznosila ak 80%, a danas
iznosi 30,6% (umovitost centralne Srbije je 29,1%, a Vojvodine 7,1%), uslovljavaju
potrebu poveavanja povrina pod umom. U odnosu na 1979. godinu umovitost
je uveana za oko 4%.
Prevelika eksploatacija i smanjen obim poumljavanja (za vie od 80% od
1982. godine do danas) doveli su do smanjenja povrina pod umom, naroito u
poslednjih deset godina. Povean je i obim umskih teta usled vremenskih nepogoda,
suenja uma, raznih umskih bolesti, a najvie delovanjem antropogenog faktora
poari i bespravna sea. Dugotrajna ogoljenost umskih povrina i erozija dovode
do degradacije, odnosno do obrazovanja povrina nepogodnih za poumljavanje.
Najstarije goleti ve se nalaze u kategoriji neplodnih stanita.
Na osnovu staninih prilika i realne potrebe racionalnog korienja zemljita,
procenjuje se da je optimalna umovitost u Srbiji 41,4% (u centralnoj Srbiji 49,8%,
u Vojvodini 14,3%), pa je neophodno poumljavanjem i prirodnom obnovom uma
do 2050. godine poveati umovitost do optimalne.
U umskom fondu Republike Srbije u okviru JP Srbijaume neobrasle povrine
zauzimaju 139.119,25 ha ili 15,0% ukupne umske povrine (JPSrbijaume,
2010). Znaajan procenat ovih povrina (skoro 1/5) i izgubljena proizvodnja drvne
mase, odnosno ostalih funkcija uma sa jedne strane i potrebe za poveanjem ukupne
umovitosti sa druge strane, poveava interes prema neobraslim povrinama.
U Srbiji je u 1982. godini bilo poumljeno 19.000 ha, a 2009. godine samo
2.143 ha, to je oko deset puta manje.
Neracionalnost u strukturi iskoriavanja zemljinog prostora u Srbiji
manifestuje se, pre svega, visokim ueem obradivih povrina uprkos nepovoljnim
geomorfolokim i pedolokim karakteristikama zemljita, malim ueem povrina
pod umom i visokim procentom ugroenosti zemljita vodnom i eolskom
erozijom.
Prema Prostornom planu Republike Srbije iz 1996. godine, proirenje umskog
fonda u prvom redu se odnosilo na poumljavanje zemljita male bonitetne vrednosti
(6. i 7. bonitetne klase) i zemljita zahvaenih erozijom, a zatim na podizanje
zatitnih uma (poljozatitni pojasevi, ume oko saobraajnica, izvorita voda
210
i akumulacija, jalovita, industrijskih postrojenja i gradskih centara). Planirano
smanjenje ukupnih poljoprivrednih povrina ostvarilo bi se na raun najslabijih
poljoprivrednih, u korist potrebe poveanja stepena umovitosti prostora, a pre
svega podizanja zatitnih uma. Meutim, ta projekcija nije ostvarena na 61.900
ha.
Osnovni cilj upravljanja umama u umskim podrujima Srbije je odrivo
(trajno) gazdovanje umama, to podrazumeva upravljanje i korienje uma i
umskog zemljita na takav nain i u takvom stepenu, da se ouva biodiverzitet, a
produktivnost, obnavljanje, vitalnost i potencijal uma da se dovedu na nivo kojim
bi se zadovoljile odgovarajue ekoloke, ekonomske i socijalne potrebe i dananje i
buduih generacija, kako na lokalnom, tako i na nacionalnom nivou, vodei rauna
da se pri tom ne ugroze i otete neki drugi ekosistemi.
Zahtevi odrivog upravljanja mogu se ispuniti samo ako se obezbede odreene
pretpostavke, a obuhvataju sledee operativne ciljeve:
- unapreivanje stanja uma;
- poveanje povrina pod umom (poumljavanjem);
- zadovoljavanje odgovarajuih ekolokih, ekonomskih i socijalnih funkcija
uma;
- ravnopravnost u odnosu na vienamensko korienje uma.
Pored promene namena prevoenjem odreenih kategorija zemljita (uglavnom
poljoprivrednog u umsko) Planom uma i umskog zemljita predvieno je i
unapreenje postojeih: prevoenjem konverzijom izdanakih uma u visoke na
20.000 ha do 2000. odnosno 40.000 ha do 2010. godine; melioracijom degradiranih
uma u visokoproduktivne sastojine na 22.000 ha do 2000. odnosno 50.000 ha
do 2010. godine; melioracijom izdanakih uma loeg kvaliteta na 15.000 ha do
2000. tj. 40.000 ha do 2010. godine; rekonstrukcijom nekvalitetnih degradiranih
visokih uma u kvalitetnije na 1.810 ha do 2000. i 16.000 ha do 2010. godine;
sanitarnim seama, zatitnim sanitarno uzgojnim merama, prirodnim obnavljanjem
i popunjavanjem povrina ugroenih procesima suenja na 50.000 ha do 2000. i
100.000 ha do 2010. godine, i intenzivnom negom i zatitom postojeih uma u
svim fazama razvoja i usklaivanja stanja sa prioritetnim funkcijama. Najvei obim
radova na unapreenju postojeih uma je planiran u centralnoj Srbiji i neznatno u
Vojvodini.
Strunom analizom realizacije Prostornog plana Republike Srbije iz 1996.
godine, sprovedenom u maju 2008. godine, konstatovano je da se ovaj Plan ne
sprovodi odgovarajuom dinamikom.
Najdrastinija odstupanja su u kategoriji umskih zemljita, gde je nastavljeno
njihovo dalje intenzivno smanjenje, nasuprot planskim postavkama o njihovom
znaajnijem poveanju.
Postavljanjem cilja da se umovitost do 2050. godine podigne na 41,4%,
i popravljanje kvaliteta postojeih uma. Podizanjem novih uma, umskih zasada,
211
poljozatitnih pojaseva i uveanjem povrine uma, kao i popravkom zateenog
stanja uma, obezbedili bi se u celini povoljniji globalni uslovi za ivot i omoguio
bri i odrivi razvoj Srbije.
Poumljavanjem erodiranih podruja bi se, pored neposredne zatite, od
daljeg irenja ovog negativnog uticaja zatitile i dodirne povrine.
Da bi se smanjili negativni efekti postojanja saobraajne mree, u konkretnom
prostoru, potrebno je podizanje zatitnih umskih pojaseva neposredno uz
saobraajnice. Prostornim planom predvieno je podizanje zatitnih uma uz
saobraajnice na ukupnoj povrini od 52.700 ha.
U cilju smanjenja negativnih dejstava industrijalizacije i urbanizacije u
krugu zraenja emisionog izvora potrebno je podizanje imisionih zatitnih
umskih pojaseva, iji e prenik zavisiti od jaine izvora emisije. Kada je u pitanju
obezbeivanje prostora za odmor i rekreaciju, a polazei od trenutno nedovoljnih
povrina, planirano je podizanje prigradskih uma na povrini od 52.700 ha.
Usklaivanjem planova, mera i radova sa definisanim potrebama, dolo se do
zakljuka da je u Srbiji potrebno podii 1.293.500 ha novih uma.
uma i njeni resursi svrstavaju se u resurse budunosti, jer su obnovljivi, a
uz pomo nauke i tehnologije mogu postati zamena za brojne prirodne resurse
koji su iscrpljeni i iji je nestanak sa planete pitanje dana. Podizanjem novih i
poboljanjem stanja postojeih uma dola bi do izraaja klimatska, zatitna,
antieroziona, estetski-ambijentalna, turistiko-rekreativna i druge funkcije uma,
poveao bi se prinos ostalih resursa uma i umskih podruja umskih plodova,
gljiva, lekovitog i aromatinog bilja, poboljalo bi se i stanje u lovstvu, pa bi i
ukupni efekti za celo drutvo bili znaajniji (Braanac, Lj, 2003).
umovitost Srbije se menjala vekovnim delovanjem oveka, od 14,0% (Jovi,
N. et al., 1998, prema Ugrenovi, A., 1926) do 35,7% pred drugi svetski rat (Jovi,
N. et al., 1998, prema Statistici uma i umske privrede za 1938). Imajui u vidu
sadanje stanje unitenih umskih ekosistema i fatalnih ekolokih i ekonomskih
posledica, neophodno je poumljavanjem ponovo uspostaviti priblino optimalan
stepen umovitosti u Srbiji.
Poumljavanja u centralnoj Srbiji zapoeta su jo poetkom XIX veka.
Najznaajnije povrine poumljene su posle drugog svetskog rata. Najzastupljenija
vrsta koriena za poumljavanje do 1955. godine bila je bagrem, do 1965.
godine topole, a posle 1965. godine najvee uee u sadnji preuzeli su etinari.
Oetinjavanje liarskih uma bilo je iroko primenjivano, a najvie su podizane
borove i smreve kulture. Na stanitima brdske i planinske bukve u izdanakim
bukovim umama saen je uglavnom crni bor, a u degradiranim sastojinama na
stanitima bukve i jele i bukve, jele i smre najee je unoena smra. Neobrasle
povrine kserotermnih karakteristika (na toplim i suvim lokacijama) i sa degradiranim
zemljitem najee su poumljavane crnim borom, dok su se neobrasle povrine
u pojasu planinske bukve i meovitih uma bukve i etinara poumljavane smrom
(Isajev, V. et al., 2006).
212
Poumljavanja su vrena na stanitima razliitih proizvodnih karakteristika,
uglavnom bez primene odgovarajuih mera pripreme zemljita i tehnika sadnje, uz
brojne greke pri izboru vrste. Najee su podizane kulture na stanitima daleko
veeg proizvodnog potencijala, koji etinarske vrste ne iskoriavaju u potpunosti.
Zbog navedenih, ali i drugih propusta prilikom podizanja vetakih sastojina
etinarskih vrsta drvea, ove sastojine su danas uglavnom uzgojno zaputene,
loeg kvaliteta i zdravstvenog stanja, nenegovane, redukovanih kruna i velikog
stepena vitkosti, sklone snego i vetroizvalama i lomovima, podlone entomolokim
i fitopatolokim oteenjima, ugroene od poara.
Podaci o poumljavanju po vrstama drvea u centralnoj Srbiji u 2008. i
2009. godini pokazuju da se i u privatnoj i dravnoj svojini najvie poumljavalo
etinarima od ega najvie smrom, a od liara u privatnoj svojini najvie se
poumljavalo bagremom, a u dravnoj ostalim tvrdim liarima.
Dinamikom poumljavanja od oko 1.600 ha na godinjem nivou ne moe se
postii predviena optimalna umovitost od 41% do 2050. godine.
zakljuiti da je u c Srbiji potrebno podii oko 1.000.000 ha novih uma da bi se
postigla optimalna umovitost od 49,8%. Obim dosadanjih poumljavanja menjao
se u skladu sa drutveno-politikom i ekonomskom situacijom u Srbiji i prema
predvienoj dinamici poumljavanja datoj u Prostornom planu Srbije, nedovoljan
je ako se ima u vidu cilj da se optimalna umovitost postigne do 2050. godine. Zato
radove na podizanju novih uma treba intenzivirati.
Izbor vrsta za poumljavanje je najslabija karika u dosadanjoj strategiji
poumljavanja. Upadljivi kontrast izuzetnom prirodnom bogatstvu biodiverzitetu
na nivou vrsta i fitocenoza je veoma mali broj taksona domaih i stranih vrsta u
praksi poumljavanja. To su preteno etinari: Pinus nigra (retko Pinus sylvestris),
Picea abies, Pseudotsuga mensiesii, Larix europaea, Pinus strobus, samo ponekad
Abies alba, Abies nordmanniana, Abies grandis i dr. Izbor liara je bio jo
oskudniji i uglavnom se svodio na Populus euramericana na aluvijumima i Robinia
pseudoacacia na svim ostalim terenima. Pokuaji sa amerikim jasenima (Fraxinus
lanceolata i Fraxinus pensylvanica), crnim orahom (Juglans nigra) i nekim drugim
egzotama su malobrojni i uglavnom neuspeli. Posledica ovoga je vrlo neujednaen
uspeh osnovanih kultura i znatan procenat onih u kojima izbor vrsta nije bio u
skladu sa staninim uslovima. Takoe, dobar broj uspenih kultura ne koristi u
potpunosti potencijal stanita, ili ga koristi samo u kratkom vremenskom periodu.
U novije vreme razraene su nauno verifikovane teorije za izbor vrsta:
a) za poumljavanje goleti upotreba potencijalne lokalne toplote, bazirana na
nadmorskim visinama, ekspozicijama i stepenu zagrevanja terena;
b) genetiko-selekciona teorija, koja insistira na primeni kako vrsta, teko i niih
i unutarvrsnih taksona poznatih provenijencija;
c) prilikom izbora vrsta na osnovu prirodne potencijalne vegetacije insistira se
na obnavljanju edifikatorskih vrsta autohtonih zajednica na ouvanim i pionira
iz degradacionih stadija vegetacije na degradiranim terenima;
213
d) najpotpuniju osnovu za izbor vrsta ini ekoloko-vegetacijska diferencijacija
umskih ekosistema, tj do sada definisane ekoloke jedinice (osnovni tipovi
uma) u kojima se saimaju tri koordinate: edifikatorske vrsre, vegetacija i
zemljite.
U predlogu izbora vrsta ovom metodologijom predviene su tri kategorije: a)
glavne vrste edifikatori autohtonih fitocenoza potencijalne vegetacije, koje mogu
da se primene u sluajevima poetnih faza degradacije, kada su procesi reverzibilni;
b) pratee vrste uglavnom pionirske za odgovarajue stanite, kada su procesi
degradacije jae izraeni; c) bunovi, zastupljeni u prirodnim degradacionim
stadijama, kao melioratori, tj. primarna vegetacija na ogoljenim terenima na kojima
su procesi degradacije ireverzibilni. U obzir su, zbog zbog proverljivosti podataka,
uzimane samo autohtone vrste prirodne potencijalne vegetacije, sa preporukom da
se strane vrste unose samo na odgovarajua stanita.
Saimanjem veeg broja rezultata sa podruja centralne Srbije, donete su
opte preporuke za izbor autohtonih vrsta za poumljavanje:
Nizinske ume vrba, topola i lunjaka melioriu se po ve ustaljenoj praksi
euramerikim topolama i lunjakom. Treba, ipak, povesti rauna da su za
euramerike topole potrebna zemljita povoljnog lakeg mehanikog sastava,
uglavnom semiglejna, dok na tee glejeve treba ii ili sa selekcionisanim vrbama,
ili sa poljskim jasenom (Fraxinus angustifolia), koji do sada nije uziman u obzir.
Sladunovo-cerove i kitnjakove ume
Sladun (Quercus frainetto), kao acidofil, ne preporuuje se za unoenje na
krenjaku i serpentinitu, dok Quercus cerris moe da se primeni na svim podlogama.
Kao pratee vrste preporuuju se Fraxinus ornus, Tilia argentea, vokarice, na
pseudoglejevima i smonicama niih poloaja Quercus robur. U junim, toplijim
delovima centralne Srbije, iskljuivo na silikatnim podlogama, moe da se uzme u
obzir Castanea sativa.
Za kitnjakove i kitnjakovo-cerove ume preporuka je zadati kitnjak kad god
je mogue (na serpentinitu Quercus dalechampii). Pratee vrste se razlikuju: na
distrinim smeim zemljitima to su Carpinus betulus, Betula pendula, Populus
tremula, Pinus sylvestris i dr., a na eutrinim Fraxinus ornus, Tilia argentea, Prunus
mahaleb, Corylus colurna i dr.
Bukove ume
Ne vriti zamenu glavnog edifikatora bukve pogotovu ne etinarskim
vrstama, osim na potpuno ogoljenim terenima i u viim regionima bukovo-
jelovom pojasu, gde treba forsirati jelu.
Stanita bukovih uma na eutrinim i distrinim smeim zemljitima
popunjavati plemenitim liarima, lipama, vokaricama i sl. (Acer pseudoplatanus,
Acer platanoides, Tilia parvifolia, Tilia grandifolia, Prunus avium, Fraxinus
excelsior, Ulmus montana i dr).
214
Na zemljitima na krenjaku, osim napred navedenih vrsta, treba svakako
uzeti u obzir jo i Ostrya carpinifolia u zapadnoj i Corylus colurna u istonoj Srbiji
a na serpentinitu Prunus mahaleb.
Samo na plitkim, nerazvijenim ili degradiranim zemljitima dolaze u obzir
pionirske vrste: na krenjaku i serpentinitu odgovarajue podvrste Pinus nigra, a
na silikatnim stenama Betula verrucosa, Populus tremula i na veim nadmorskim
visinama odgovarajui ekotip Pinus sylvestris.
U subalpijskim bukovim umama bukva nije vie u optimumu, te se tu
preporuuje forsiranje visokoplaninskih vrsta Acer heldrichii, Sorbus aucuparia,
Abies alba, Picea abies, a na krenjacima Pinus heldreichii i Picea omorika.
Frigorifilne etinarske ume
U grupi frigorifilnijih bukovo-jelovo-smrevih uma, razvijenih na crnicama
na krenjacima preporuuju se: Abies alba, Pinus sylvestris, Pinus heldreichii i
Picea omorika, a na smeim podzolastim zemljitima Picea abies, Pinus sylvestris,
Populus tremula, Sorbus aucuparia i dr.
Visokoplaninske frigorifilne smreve ume ne omoguavaju iri izbor vrsta, te
se ovde izbor svodi uglavnom na smru, s napomenom da treba biti vrlo oprezan sa
unuenjem smre na toplija i suvlja stanita manjih nadmorskih visina.
Borove ume, ve u prirodnim uslovima pionirskog karaktera, ne zasluuju
poseban tretman pri poumljavanju i melioracijama, kao i ume grabia, crnog
graba, ibljaci i druge sline zajednice tzv zatitnih uma, u kojima je mogue
samo prevoenje u vii uzgojni oblik, sa istim edifikatorima.
Generalno posmatrano, pri poumljavanju povrina za to predvienih na treba
po svaku cenu vriti radikalne izmene potencijalnih ekosistema i njihovih glavnih
edifikatora. Pogotovu treba napustiti praksu poumljavanja monokulturama etinara,
koje su u srednjoj Evropi u proteklim decenijama pokazale niz nedostataka.
Unoenjem odgovarajuih, prvenstveno liarskih vrsta, koje su lanovi
prirodnog sukcedanog niza, ostvaruju se, uz ekonomske koristi i druge prvenstveno
ouvanje ekosistema (zasena, razlaganje lisnika, proizvodnja organske materije,
vezivanje terena, medonosnost, umsko voe i dr.).
Meutim, radikalne promene u izboru vrsta ne mogu se sprovesti bez
odgovarajuih izmena u proizvodnji sadnog materijala, a u oblasti semenarstva i
rasadniarstva napredak je samo teoretski.
Prva karika broj i kvalitet semenskih objekata u centralnoj Srbiji ve
pokazuje neke propuste. Kad su u pitanju etinari, broj semenskih objekata je
zadovoljavajui i uglavnom su u pitanju semenske sastojine. Najvei broj pipada
jeli (Abies alba), zatim smri (Picea abies), crnom boru (Pinus nigra), belom boru
(Pinus sylvestris) i omoriki (Picea omorika). Kada su u pitanju liari, situacija je
neto drugaija. Ukupan broj semenskih objekata je znatno manji, od toga je samo
polovina semenskih sastojina, a ostalo su grupe stabala i pojedinani primerci.
Od vrsta preovlauju bukva (Fagus moesiaca), kitnjak (Quercus petraea agg.),
215
gorski javor (Acer pseudoplatanus) mle (Acer platanoides), beli jasen (Fraxinus
excelsior) i lipe.
Vei broj objekata, koji se nalaze na teritori ji Vojvodinauma moe da se
koristi, poto se nalazi na bliskim lokalitetima. To su, pre svega, Quercus robur,
Fraxinus angustifolia, Robinia pseudoacacia, Tilia argendea i dr. I pored ovih
dopunskih izvora, upadljivo je potpuno izostajanje semenske baze za veliki broj
vrsta: Quercus frainetto, Carpinus betulus, Prunus avium i drugih vokarica,
topola, vrba, endemita i drugih ugroenih vrsta, dok se o meliorativnim pionirskim
vrstama (Fraxinus ornus, Prunus mahaleb, Corylus colurna, Ostrya carpinifolia,
Carpinus orientalis i dr.) ni ne razmilja.
Kriterijumi od odluujueg znaaja za izbor tehnologije proizvodnje semenskog
i sadnog materijala su: genetiki varijabilitet semenskih sastojina plantaa, uslovi
odgajivanja sadnica u rasadnicima i prirode stanita za poumljavanje. Ovim
se podrazumeva naputanje proizvodnja sadnica na nivou vrste ili iz autohonih
sastojina, kao i iz kultura koje su genetiki nedefinisane, a u korist proverenih
provenijencija, lokalnih populacija ili pojedinanih stabala a koji su genetiki manje
vie odreene. Selekcija vrsta umskog drvea i bunja dobija poseban strateki
znaaj za obnovu i shodno aktuelnim ciljevima umarstva nameu se i novi zahtevi
za proizvodnju sadnica sa eljenim osobinama u rasadnicima drvea i bunja, a za
unapred poznate namene.
Treba obaviti dopunu Standarda za ocenu kvaliteta semenskog i sadnog
materijala u smislu njegove kvalitetne i morfoloke usklaenosti sa staninim
prilikama gde e se koristiti, a kod izvoza sa normativima Evropske Unije.
Uobiajene mere borbe koje se primenjuju u rasadnicima gde se proizvode
sadnice za poumljavanje su tretiranja supstrata i semena pre setve i sadnica posle
nicanja semena.
Rasadnika proizvodnja u Srbiji treba da bude reorganizovana, tako da se
njome ne konzervira postojea manje-vie ekstenzivna proizvodnja. Opravdanost
ovakvog stava proizilazi iz dokumenta od prvorazrednog nacionalnog znaaja, kao
to su Prostorni plan Srbije, programi razvoja i unapreenja umarstva u Srbiji,
poveanje uea umarstva u nacionalnom bruto dohotku i potencijalna vrednost i
znaaj nacionalnih semenskih izvora.
Predlog reorganizacije rasadnike proizvodnje podrazumeva osnivanje Biznis
centra za semensku i rasadniku proizvodnju, koji e koordinirati radom rasadnika
u JP Srbijaume, u svim segmentima. Putem stalne i povratne informacione mree
izmeu Biznis centra i svih inilaca ukljuenih u biljnu proizvodnju usmeravae
se i sinhronizovae se svi njeni segemnti od: nabavke semena i repromaterijala,
proizvodnje do plasiranja proizvedenog sadnog materijala na tritu do kadrovske
politike.
Prema novim zahtevima koji se postavljaju pred rasadniku proizvodnju, i u
skladu sa konceptom namenske proizvodnje umskog sadnog materijala, do kraja
reorganizacije, u svim rasadnicima treba prei na tehnologiju proizvodnje sadnica
216
sa obloenim korenom u kontejnerima od tvrde plastike. Iz ovoga se svakako
izuzimaju rasadnici koji su predvieni za proizvodnju sadnica mekih liara. U
rasadnikcima namenjenim za proizvodnju sadnica klonova i kultivara mekih liara,
unaprenje postojee tehnologije rada treba da se pre svega odnosi na poveanje
mehanizacije u pojedinim proizvodnim postupcima.
Predloen proces reorganizacije treba da bude zavren za sedam godina poevi
od 2007. godine. Ovako dug period neophodan je iz vie razloga: 1) potrebno je
izvriti krupne organizacione promene; 2) postojea organizacija rasadnike
proizvodnja ne sme da bude prekidana u toku reorganizacije, jer bi se time prekinula
realizacija planiranih i usvojenih biotehnikih radova u umarstvu; 3) za primenu
nove tehnologije potrebni su odgovarajui kadrovi koje prethodno treba formirati i
(ili) obuiti; 4) potrebna su znaajna novana i materijalna sredstva.
U praksi poumljavanja treba napustiti ablone, a kao osnovni princip usvojiti
izbalansiranost izbora vrsta sa uslovima stanita, tj maksimalno korienje staninih
potencijala, ne samo ekonomskih, ve i ekolokih.
Da bi se ostvario ovaj cilj neophodno je potpuno reorganizovati rasadniku
proizvodnju, naroito semenarstvo i rasadniasrstvo i osim tehnolokih unapreenja
obezbediti iri asortiman proizvodnje definisanih taksona poznatih provenijencija.
Poumljavanja ne treba vriti samo na povrinama za to pogodnim, jer se tada
uglavnom svode na meliorisanje degradiranih niskih uma i ikara supstitucijom,
ve i na onim nepogodnim, tj jae degradiranim, zahvaenim erozijom i pravim
goletima.
Kljuni zakljuak je da nema velike koristi od plasiranja nauno utvrenih
teorija, koje su manje-vie razraene i potvrene. Formiranje potrebne, nove
strategije poumljavanja, koja se preporuuje savremenim naunim saznanjima, ve
primenjenim u zemljama srednje Evrope, nemogue je bez korenite reorganizacije
prakse, koja je zastarela u svim segmentima, poev od ouvanja genofonda, osnivanja
semenskih sastojina, namenski usmerene rasadnike proizvodnje na liarske vrste,
sve do usklaivanja bioekolokoih osobina vrsta sa staninim uslovima terena na
koji se plasiraju.
217
LITERATURA
Agrios, G. N. (1997): Plant pathology, Academic Press, San Diego, USA.

Aleksi, J., Geburek, T. (2010): Mitochondrial DNA reveals complex genetic structuring in a stenoendemic conifer
Picea omorika [(Pan.) Purk.] caused by its long persistence within the refugial Balkan region. Plant Systematic
and Evolution 285 (1-2), pp. 1-11.
Aleksi, P., Stingi, M., Mili, S. (2007): Stanje uma umskih podruja ume i umsko zemljite kojima gazduje
JP Srbijaume, asopis umarstvo, vol. 59, br. 3-4, str. 33-54, Beograd.
Aleksi, P., Stingi, M., Mili, S. (2007): Stanje uma umskih podruja, Rukopis, JP Srbijaume", Beograd
Analiza prirodnih resursa, (2005), Izvetaj JP "Srbijaume", Beograd.
Anderson, R.L. (1986): Checklist of Micro-Organisms Asociated With Tree Seeds in the World 1985. Gen.Tech.
Rep.SE-39. Ascheville, NC: U.S. Department of Agriculture, Forest Service, pp.34.
Anti, M., Jovi, N., Avdalovi, V. (1980): Pedologija, udbenik. Nauna knjiga, Beograd
Arx, J. A. (1974): The Genera of Fungi Sporulating in Pure Culture. J. Cramer, FL-9490 Vaduz (315p.)
Bankovi, S., Medarevi, M., Panti, D., Petrovi, N. (2009): Nacionalna inventura uma Republike Srbije,
Monografija, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije - Uprava za ume, Beograd,
str. 43-244.
Barnett, J.P., Mclemore, B.F. (1967): Improving storage of spruce pine seed. Tree planters Notes 18:2.
Bogdanovi, J., Dikanovi, D., Maksimovi, V., Tufegdi, S., okovi, D., Isajev, V., Radoti, K. (2006):
Phenolics, lignin content and peroxidase activity in Picea omorika lines. Biologia Plantarum 50, pp. 461-464.
Bogdanovi, J., Dui, T., Milosavi, N., ijai, M., Isajev, V., Radoti, K. (2005): Antioxidant enzymes in the
needles of different omorika lines. Archives of Biological Sciences 57 (4), pp. 277-282.
Bogdanovi, J., Milosavi, N., Prodanovi, R., Dui, T., Radoti, K. (2007): Variability of antioxidant enzyme
activity and isoenzyme profile in needles of Serbian spruce (Picea omorika (Pan.) Purkyne). Biochemical
Systematics and Ecology 35 (5), pp. 263-273.
Bojovi, S., Jurc, M., Drai, D., Pavlovi, P., Mitrovi, M., Djurdjevi, L., Dodd, R. S., Afzal - Rafii, Z., Barbero,
M. (2005): Origin identification of Pinus nigra populations in southwestern Europe using terpene composition
variations. Trees Structure and Function 19, pp. 531-538.
Braanac, Lj. (2003): Odrivi razvoj umskih ekosistema Srbije i njihova uloga u zatiti ivotne sredine, Magistarski
rad, Geografski fakultet, Beograd.
Braanac, Lj. (2007): umski ekosistemi u Srbiji: planska i zakonska regulativa, Zbornik radova sa IV nauno-
strunog skupa sa meunarodnim ueem "Planska i normativna zatita prostora i ivotne sredine" odranog na
Paliu, str. 483-490, Beograd.
Bruns, T. D., Bidartondo, M. I., Taylor, D. L.(2002): Host specificity in ectomycorrhizal communities: What do the
exceptions tell us? Integ. And Comp. Biol. 42:352-359.
Carmichael, J. W., Kendrick W. B., Conners, I.L., Sigler L. (1980): Genera of Hyphomycetes. The University of
Alberta Press.
Castellano, M. A., Molina, R.(1993) Mycorrhizae. In Landis, TD., Tinus, RW, McDonald SE, Barnett JP(eds)
The container tree nursery manual. Vol 5t Agriculture handbook 674. USDA Forest Service, Washington D.C.
pp.101-167
Chakravarty, P., Mishra, R. R.(1986): The influence of VA mycorrhizae on the wilting of Albizia procera and
Dalbergia sissoo. Eur.J.For. Path. 16:91-97.
219
iri, B. (1996): Geologija Srbije. Izdavaka ustanova zavod za kartografiju GEOKARTA, Beograd.
irkovi, T. (2005): Stanje i uzgojni problemi bukovih uma na podruju emernika. "Proceeding of 8th Symposium
on Flora of Southeastern Serbia and Neighbouring Regions", Ni, SCG, pg. 201-211.
irkovi, T. (2006): State, silvicultural goals and measures in coppice beech forests on the area of emernik.
Master degree Thesis, Faculty of Forestry, Belgrade, pg. 0-234.
irkovi, T., Braanac, Lj. (2007): Significance of coppice acidophilic forest of beech (Musco-Fagetum B. Jov,
1953) in the prevention of soil erosion in the area of emernik, International Conference "Erosion and torrent
control as a factor in sustainable river basin management", September 25-28th 2007, Belgrade, Serbia. CD ISBN
86-7299-132-1
irkovi, T., Braanac, Lj. (2007a): State of forests with priority antierosion protection function on location
Medenovac-Karavansalija in the mining Field Rogozna, International Scientific Conference "Integral protection
of Forests Scientific-Technological Platform", Proceedings book, p.p. 81-87.
irkovi, T., Braanac, Lj., Jovi, . (2007): Afforested and potentialy suitable areas for afforestation in
Serbia, International Scientific Conference "Integral protection of Forests Scientific-Technological Platform",
Proceedings book, Belgrade, p.p. 54-58.
Clausen, K.E. (1965): Yellow and paper birch seeds germinate well after 4 years in storage. Usda For. Serv., Note
Ls-69. 2pp.
Cviji, J. (1911): Osnove za geografiju i biologiju Makedonije i Stare Srbije, knjiga 3, Beograd.
Dahm, H.(2005): Role of Mycorrhizae in Forestry. In Rai, M.K.(eds) Handbook of microbial biofertilizers. pp.
241-270.
Dehne, H., W.(1982): Interaction Between Vesicular-Arbuscular Mycorrhizal Fungi and Plant Pathogens,
Phytophatology, 8:1115-1118.
Dennis R.V.G. (1978): British Ascomycetes. J. Cramer, Vaduz.
Dini, J. (1997): Prirodni potencijal Srbije, Ekonomsko-geografska analiza i ocena, Ekonomski fakultet,
Beograd.
orevi, M., Jovanovski, S. (1987): Erozija u SFR Jugoslaviji, Prvo Jugoslovensko savetovanje o eroziji i
ureenju bujica, 20. i 21. 05. 1987. god., Lepenski Vir (11-24).
orovi M., Isajev V., Kadovi R.(2003) Sistemi antierozionig poumljavanja i zatravljivanja. Monografija, Banja
Luka 1-345.
Drai, M. (1991): Analiza stanja i mogunosti unapreenja i proirenja uma u privatnom posedu, Skup "Prolost,
sadanjost i budunost srpskog umarstva kao inioca razvoja Srbije", Zbornik radova, Beograd, str. 51-63.
Drai, M. (1992): Poumljavanje u Srbiji, umarstvo i prerada drveta u Srbiji kroz vekove, DIT umarstva i
drvne industrije, Beograd, str.48-68.
Drai, M. (1998): Znaaj poumljavanja goleti brdsko-planinske regije Srbije za uravnoteen reim voda,
Savetovanje "Neki problemi uma i voda i mogua reenja", Zbornik radova, Beograd, str. 66-71.
Duci, V., Radovanovi, M. (2005): Klima Srbije, Zavod za ubenike i nastavna sredstava, Beograd.
Dwinell, L.J., Barrows-Broaddus, Kuhlman, E.G. (1985): Pitch canker: A disease complex. Pl. Dis. 69: 270-276.
Froidevaux, L., Amiet, R.(1975): Synthese en culture pure de l. association mycorrhizienne P. sylvestris
+Rhizopogon rubescens Tul.. Eur. J. For. Path. 5: 53-57.
Gavrilovi, D. (1982): Kraki reljef. SR Srbija, I tom, Beograd.
Gavrilovi, S. (1972): Inenjering o bujinim tokovima i eroziji. asopis "Izgradnja", Specijalno izdanje,
Beograd.
Geoloka karta Srbije 1:500 000. Savezni geoloki zavod, Beograd, 1970. godine.
Gibson, I.A.S. (1957): Saprophytic fungi as destroyers of germinating pine seeds. East African agri. J. 22: 203-
206.
220
Ginns, J.H.,Driver C.H. (1970): The mycobionta of slash pine stumps and its influences on the occurreence of
annosus root rot. Interaction of organisms in the process of decay of forest trees, Bulletin No 13, Universit Laval,
Qubec Canada, (11-19)
Godbold, D. L., Fritz, E., Huttermann, A.(1988) Aluminium toxicity and forest decline. Ecology 85: 3888-3892.
Golubovi urguz, V. (2008): Preivljavanje mikoriziranih sadnica smre (Picea abies L. Karst.) i belog bora
(Pinus sylvestris, L.) na deposolu Majdanpeka, doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu.
Golubovi urguz, V., Raievi, V., Tabakovi Toi, M., Veselinovi, M., Jovanovi, Lj.(2010a) Same phisiological
characteristics of the three ectomycorrhizal fungi from Suillus genus, Minerva Biotecnologica 22 :1-7
Golubovi urguz,V., Tabakovi-Toi, M.,Veselinovi, M., Raievi, V., Drai, D.,Jovanovi,Lj., Kikovi, D.
(2010b): The influence of the heavy metals on the growth of ectomycorrhizal fungi. Minerva Biotecnologica 22
:17-22.
Graham, J. H., Menge, J. A.(1982): Influence of Vesicular-Arbuscular Mycorrhizae and Soil Phosphorus on Take-
All Disease of Wheat . Phytophatology. 72:95-98.
Haug, I., Weber, G., Oberwinkler, F.(1988): Intracellular infection by fungi in mycorrhizae of damaged spruce
trees. Eur.J.For.Path. 18: 112-120.
Isajev V. i Tucovi A.(1986): Znaaj i primena introdukcije u genetici i oplemenjivanju drvea i bunja. Glasnik
umarskog fakulteta 67. Beograd. str. 19-27.
Isajev V., omi R., Mani A., Mari Lj. (1999.): Prirunik za proizvodnju umskih kontejnerskih sadnica.
umarski fakultet Banja Luka i JP "Srpske ume" RS.
Isajev V., Tucovi A., Mataruga M. (1998): Unapreenje tehnologije poumljavanja degradiranih stanita. Zbornik
radova sa Savetovanja "Neki problemi uma i voda i mogua reenja". Beograd. Str. 156-164.
Isajev V., Tucovi A., Mataruga M. (2000): Kljune etape u procesu proizvodnje namenskog sadnog materijala.
Glasnik umarskog fakulteta br 82. Beograd. Str. 73-80.
Isajev, V., Iveti, V., Lui, A. (2009): Serbian spruce (Picea omorica Pancic) variability in the native and artificial
population in Serbia; Book of abstracts. 5th Balkan Botanical Congress. ISSN: 978-86-7078-056-9. Belgrade.
Serbia. 07-11.09.2009. pp. 125-126.
Isajev, V., Mijovi, B., Mataruga, M., Kovaevi, Z. (1996): Prirunik za izdvajanje sjemenskih objekata i
sakupljanje sjemena umskih vrsta drvea. Podgorica: 1-31.
Isajev, V., Toi, M., Ljubisavljevi, Lj. (1990): Generativna semenska plantaa omorike u Godoviku genetska
baza za dalje oplemenjivanje vrste, Unapreivanje uma i umarstva regiona Titovo Uice, Knjiga 2, Beograd.
str. 27-40.
Isajev, V., Tucovi, A., Mataruga, M. (1998): Advancement of technology of degrades site afforestation. Conference
Some problems of forests and water and possible solutions. JP Srbijaume, Belgrade (in Serbian).
Isajev, V., Tucovi, A., Guzina, V., Orlovi, S. (1997): Conservation and utilization of forest genetic resources in
Yugoslavia. XI World Forest Congress, 13-22.X.Antalya. Proceedings of the XI World Forest Congress.
Isajev, V., Tucovi, A., Mataruga, M (2000): Kljune etape u procesu proizvodnje namenskog sadnog materijala.
Glasnik umarskog fakulteta br. 82. umarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd.
Isajev, V., Vukin, M., Iveti, V. (2004): Unoenje etinara u izdanake bukove ume u Srbiji, umarstvo br. 3,
Beograd, str. 63-74.
Isajev. V., Mani A. (2001): umsko semenarstvo. Banja Luka Beograd. Str. 188-198.
Iveti, V., Isajev, V., Mladenovi-Drini, S., Lui, A., Nikoli, A. (2009): Patterns of beech (Fagus L.) genetic
variability in Serbia. Book of abstracts. 5 h Balkan Botanical Congress. ISSN: 978-86-7078-056-9. Belgrade.
Serbia. 07-11.09.2009. pp. 66
Izvod iz umskog fonda (stanje na dan 31.12.2009), JP "Srbijaume", Beograd, 2010.
Johansson S.M., Lundgren L.N., Asiegbu F.O. (2004): Initial reactions in sapwood of Norway spruce and Scots
pine after Wounding and infection by Heterobasidion parviporum and H. annosum. For. Path. 34, Blackwell
Verlag, Berlin, pp. 197-210.
221
Jovi N., Tomi Z., Burlica ., Jovanovi B., Jovi D., Grbi P., Jovi P.,Jovkovi R. (1998): Ekoloke osnove za
poumljavanje neobraslih umskih povrina sredinje Srbije. Beograd. str. 1-136.
Jovi, D., Jovi, N., Jovanovi, B., Tomi, Z. (1989/90): Tipovi lunjakovih uma u Sremu i njihove osnovne
karakteristike, Glasnik umarskog fakulteta br. 71/72, Beograd, str. 19-41.
Jovi, D., Tomani, L, Bankovi, S. (1992): umski fond, umarstvo i prerada drveta u Srbiji kroz vekove, DIT
umarstva i drvne industrije, Beograd, str. 10-22.
Jovi, N., Avdalovi, V., Jovanovi, B., Vukievi, E. (1981): umska zemljita i vegetacija na aluvijalnim terenima
Save u Beogradu (stanje, antropogene promene i pravci dalje evolucije), Glasnik umarskog fakulteta, jubilarni
broj 57, Beograd, str. 209-215.
Jovi, N., Tomi, Z., Burlica, ., Jovanovi, B., Jovi, D., Grbi, P., Jovi, P., Jovkovi, R. (1998): Ekoloke osnove
za poumljavanje neobraslih umskih povrina sredinje Srbije, Centar za multidisciplinarne studije Univerziteta u
Beogradu, umarski fakultet Beograd, str. 5-55.
Jovi, N., Tomi, Z., Jovi, D. (1996): Tipologija uma, Univerzitetski udbenik, II izdanje, umarski fakultet,
Beograd.
Karadi, D. (1987a): Uticaj patogene mikoflore na propadanje i suenje stabala u kulturama Pinus vrsta.
umarstvo br.5., str. 89-106.
Karadi, D. (1987b): Efikasnost nekih fungicida u suzbijanju gljive Dothistroma pini Hulbary u kulturama crnog
bora. Zatita bilja 179, 38 (1): 15-31.
Karadi, D. (2004):Rasprostranjenje, domaini, epidemiologija, znaaj i suzbijanje gljive Mycosphaerella pini E.
Rostrup apud Munk u Srbiji. Glasnik umarskog fakulteta, str.7-35, Beograd.
Karadi, D.(1992) Mogunost korienja Penicillium rubrum, Trichothecium roseum i Trichoderma viride u
biokontroli nekih opasnih patogena umskih vrsta. Glasnik umarskog fakulteta 7481-87.
Karadi, D., Aneli, M. (2001): Bolesti u umskim rasadnicima, Podgorica.
Karadi, D., Marinkovi, P. (1990): Uloga patogenih organizama u procesu suenja etinarskih kultura u Srbiji.
umarstvo, 2-3, str. 39-46, Beograd.
Karen, O.(1997): Effects of Air Pollution and Forest Regeneration Methods on the Community Structure of
Ectomycorrhizal Fungi. Dth. Swedish University of Agricultural Sciences. Uppsala.
Karta erozije SR Srbije 1: 500 000 Tuma (1983). Institut za umarstvo i drvnu industriju, Beograd.
Kasuga T., Mitchelson K. R. (2000): Intersterility group differentation Heterobasidion annosum using ribosomal
IGS1 region polymorfism. Forest Pathology,30 (6): 329-344.
Kea, N. (2005):Karakteristike razvoja Armillaria vrsta i njihov rast na razliitim temperaturama. Glasnik
umarskog fakulteta, br.91, str.149-162. Beograd.
Kea, N., Bodles, W.J.A., Woodward, S., Karadi, D., Bojovi, S. (2006): Molecular-based identification and
phylogeny of Armillaria species from Serbia and Montenegro. For. Path.36, 41-57. Blackwell Verlag, Berlin.
Khan, A. G., Kuek, C., Chaudhry, T. M., Khoo, C. S., Hayes, W. J. (2000): Role of plants, mycorrhizae and
phytochelators in heavy metal contaminated land remediation. Chemosphere. 41:197-207.
Kieliszewska-Rokicka, B., Kurczynska, E. U., Leski, T. (2000): Physiological activity of ectomycorrhizas in a
moderately polluted forest (Ratanica catchment. southern Poland) Dendrobiology. 45 :47-59.
Kostadinov S. (1993/b): Water erosion and Menagement of Upland Watersheds in FR Yugoslavia, National
Report International Workshop on Forest Protection in Mountainous Watersheds in Eastern Europe, May, 17-19,
Prague.
Kostadinov S. (1996): Bujini tokovi i erozija. Univerzitetski udbenik.
Krsti, M., Koprivica, M., Rakonjac, Lj., Milijaevi, T., Popovi, Z., Danilovi, M., Koanin, O., Lavadinovi, V.
(2005): Izdanake bukove ume severoistone Srbije. umarski fakultet, Institut za umarstvo, Beograd.
222
Krsti, M., irkovi, T. (2005): Klimatsko-vegetacijske karakteristike podruja emernika. Rad saopten na skupu
"8. Simpozijum Flore jugoistone Srbije i susednih regiona", Zbornik radova, Ni.
Krsti, M., Josifovi, M., Marinkovi, P., Uupli M. (1988): umska fitopatologija, Beograd.
Krsti, M., Stojanovi, Lj. (1998-1999): Melioracija izdanakih i degradiranih uma. Glasnik umarskog fakulteta
br. 80-81, Beograd, str. 75-85.
Krsti, M., Stojanovi, Lj. (2004): Osnovni problemi melioracije degradiranih (izdanakih) bukovih uma.
umarstvo br. 3, Beograd, str. 1-24.
Kuprevich, V. F., Transhel, V. G. (1970): Rust Fungi. Akademija nauka SSSR, Botaniki institut I. M.V. A.
Komarova, Jerusalim.
Lakomy P., Werner A. (2003): Distribution of Heterobasidion annosum intersterility groups in Poland. For. Path.
33:105, Blackwell Verlag, Berlin.
Lavadinovi V., Isajev V. (1991): Provenijenini testovi - osnova za osnivanje perspektivnih kultura duglazije u
Srbiji. Zbornik radova sa Skupa "Prolost sadanjost i budunost srpskog umarstva kao inioca razvoja Srbije".
Beograd. str. 282-293.
Lavadinovi V. (1995): Promeljivost 29 provenijencija duglazije (Pseudotsuga taxifolia Britt.) u test kulturama
srbije u cilju unapreenja introdukcije ove vrste. Magistarski rad. umarski fakultet. Beograd. str.13-38.
Lavadinovi, V., Koprivica, M. (1996a): Tracheid width of different Douglas fir (Pseudotsuga taxifolia Britt.)
Provenances in test plantations in the region of Serbia. Proceedings of the 2nd International Conference on the
Development of Wood Science Technology and Forestry, Sopron, Hungary: 277-286
Lavadinovi, V., Koprivica, M. (1996b): Development of Young Douglas fir (Pseudotsuga taxifolia Britt.) Stands
of Different Provenances on Beech Sites in Serbia. IUFRO Conference "Modeling Regeneration Success and
Early Growth of Forest stands", Proceedings, pp. 390-399, Copenhagen, Denmark.
Lavadinovi, V., Isajev, V., Koprivica, M. (1996): Effect of seed germination on survival and height of two-year
Douglas fir (Pseudotsuga taxifolia Britt.) of different provenances. Genetika, Vol.28, No. 2, Beograd, pp. 103-
114.
Lavadinovi, V., Koprivica, M. (1999): Development of Young Douglas-fir Stands of Different Provenances on
Oak Site in Serbia. IUFRO Conference "Empirical and Process-based Models for Forest Tree and Stand Growth
Simulation", Proceedings, pp. 231-241, Lisboa, Portugal.
Lavadinovi V., Isajev V. (2001): Genetic potential of seed sources in Serbia. Third Balkan Scientific Conference
"Study, Conservation and Utlisation of Forest Resources, Proceedings, Volume II, Sofia, Bulgaria, pp. 111-118.
Lavadinovi V., Isajev V. (2010): kolkarska produkcia a potencial porastov uznanych pre zber semana v Srbsku.
Zbornik prispevkov z medzinarodneho seminara, ktory sa konal 16- 17. Juna 210 v Liptovskom Jane. Aktualne
problemy lesneho kolkarstva, semenarstva a umelej obnovu lesa. Zbornik prispevkov pp.11-17. Vydato: Narodne
lesnike centrum. Zvolen, Slovakia.
Lavadinovi, V., Isajev,V.,and Z. Mileti. (2010): Ecological adaptability of Douglas-fir provenances in Serbia.
First Serbian Forestry Congress - Future with forests, 11-13 November, 2010, Faculty of Forestry, University of
Belgrade. Serbia. ISBN:978-86-7299-066-9. Book of abstract p.96.
Lazarev, V. (1980): Bioekoloke osobine Lophodermium vrsta na dvoigliavim borovima u Bosni. Zatita bilja 151,
Vol. 31 (1), Beograd, str. 5-28.
Lazarev, V. (1981):Intenzitet napada Lophodermium vrsta i razvoj bolesti na klijancima domaih provenijencija
belog bora. Zatita bilja 155, Vol. 32 (1), Beograd, str.91-99.
Lazarev, V. (2004): Varijabilnost Lophodermium vrsta na borovima. Glasnik umarskog fakulteta, str. 9-41,
Beograd.
Lazarev, V.(2005) umska fitopatologija. Univerzitetski udbenik. Art Print Banja Luka. 1-595.
Lazarev, V., Golubovi-urguz,V.(2000): Rabdocline pseudotsugae Syd. Nova bolest etina duglazije u Srbiji
umarstvo 2-3, pp. 79-86, Beograd.
223
Lazarev, V., Golubovi-urguz, V., Markovi M. (2003): Forest seed diseases and protection measures. Sbornik
nauni dokladi. Procedings of Scientific Paper, Vol. II, pp. 205-211, Sofija.
Lazarev, V., Jokanovi, B. (2003): Nectria vrste u umama bukve. Nauni skup sa meunarodnim ueem
Perspektive razvoja umarstva, 23-24. oktobar, Banja Luka, Zbornik radova, str. 269-281.
Lazarevi R. (1975): Geomorfologija. Univerzitetski udbenik.
Lazarevi R., et al. (1978): Karta erozije SR Srbije, ISDI, Beograd
Lazarevi R., (2009): Erozija u Srbiji. elnid, Beograd.
Leyval, C., Turnau, K., Haselwander, K.(1997) : Effect of heavy metal pollution on mycorrhizal colonization and
function: physiological, ecological and applied aspects. Mycorrhiza 7: 139-153
Lui, A., Mladenovi-Drini, S., Isajev, V., Rakonjac, Lj. (2009): Polymorphism of seed proteins in populations
of Scots Pine (Pinus silvestris L.) in Serbia. Book of abstracts. IV congress of the serbian genetic society. ISBN:
978-86-87109-03-2. Tara. June 1-5 2009. pp. 261.
Lui, A., Nikoli, A., Mladenovi-Drini, S., Isajev, V., Lavadinovi, V. (2008): Genetic characterisation of
genotypes of Austrian pine (Pinus nigra Arnold) populationsusing protein markers. Genetica 40(2), pp.157-168.
Luji R. (1960): "Lokalni toplotni faktor" i njegova uloga u rasporedu vegetacije. Disertacija. Glasnik umarskog
fakulteta br.18
Luji R. (1973): umske melioracije. Univerzitet u Beogradu-umarski fakultet. str.73-84
Marx, D. H. (1973): Mycorrhizae and feeder root diseases. In: Ectomycorrhizae/their ecology and physiology.
Marks, G. C., Kozlowski, T.T. (eds). Academic Press, London, New York, pp. 351-382
Marx, D. H., Marrs, L. F., Cordell, C.E. (2002): Practical use of the mycorrhizal fungal technology in forestry,
reclamation, arboriculture and horticulture. Dendrobiology. 47:27-40
Marx, D. H., Ruehle, J. L., Cordell, C.E.(1991): Methods for studying nursery and field response of trees to specific
ectomycorrhiza. In Norris, J. R., Read, D. J., Varma, A. K.(eds.). Methods in microbiology (pp.383-411)London,
Academic Press
, .., , . ., , . ., , .., , .., , . ., ,
.. (1988): . , .
Mataruga, M., Haase, D. L., Isajev, V. (2010): Dynamics of seed imbibition and germination of Austrian pine
(Pinus nigra Arnold) from extreme habitat conditions within five Balkan provenances. New Forests 40(2), pp.
229-242, DOI: 10.1007/s11056-010-9196-x
Medarevi, M., Aleksi, P., Mili, S., Sklenar, K. (2002): Stanje etinarskih kultura i vetaki podignutih sastojina
etinara kojima gazduje JP "Srbijaume", Prorede u kulturama bora, JP "Srbijaume" i umarski fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 17-23.
Mendgen, K., Hahn, M., Deising, H. (1996): Morphogenesis and mechanizms of penetration by Plant pathogenic
fungi. Annu. Rev. Phytopatol. 34, pp. 367-386.
Menkovi, Lj. (1990): Geomorfoloke karakteristike optina trpce Sirinika upa Odlike prirodne sredine,
Geografski institut "Jovan Cviji" SANU, posebno izdanje knjiga 37/I, Beograd.
Mihajlovi, Lj., Karadi, D., Lazarev, V. (1994): Zatita semenskih objekata i semena od bolesti i tetoina.
Seminar Sakupljanje, dorada i uskladitenje umskog semena u JP "Srbijaume". Tara 26-28 oktobar.
Mihajlovi, Lj., Karadi, D., Lazarev, V., Stanivukovi, Z. (2003): tetoine i bolesti u kulturama crnog i bijelog
bora na podruju Republike Srpske. Ekosilva, str. 55-73, Banja Luka.
Mikola, P.(1988): Ectendomycorrhiza of conifers. Silva Fennica 22: 19-27.
Milijaevi, T. (2000): Patogenost i mogunost suzbijanja gljive Sphaeropsis sapinea Dyko & Sutton uzronika
propadanja Pinus vrsta u Jugoslaviji. umarstvo 4-5, Beograd str.73-85.
Milin, ., Stojanovi, Lj. (1990): Stepen umovitosti i poveanje udela etinara, znaajni ciljevi u proirenju
umskog fonda u Srbiji, Savetovanje "Savremene metode poumljavanja, nege i zatite u ouvanju i proirenju
umskog fonda Srbije, Zbornik radova, SIT, Aranelovac, str. 44-54.
224
Milovanovi, J., Isajev, V., Krajmerova, D., Paule, L. (2007): Allele polymorphism of NAD1 gene of the Serbian
spruce mitochondrial genome. Genetika 39 (1), Beograd, pp. 79-91.
Milovanovi, J., Iveti, V., Viloti, D., ijai-Nikoli, M. (2005): Morfo-anatomske karakteristike etina razliitih
fenogrupa omorike.Acta Biologica Yugoslavica, Acta Herbologica 14 (1), pp. 41-49.
Miri, M. (1998): Rezultati ispitivanja antagonistikog dejstva gljive Chondrostereum purpureum (Pers, ex Fr.)
Pouz. prema drugim gljivama koje koloniziraju drvo hrasta, Zbornik rezimea sa IV jugoslovenskog kongresa o
zatiti bilja V. Banja str. 38.
Nasri, N., Bojovic, S., Vendramin, G. G., Fady, B. (2007): Population genetic structure of the relict Serbian
spruce, Picea omorika, inferred from plastid DNA. Plant Systematic and Evolution 260, pp. 53-63.
Nikoli, B., Ratkni, M., Rakonjac, Lj., Bilibajki, S. (2004): Rasprostranjenje i selekcija umskih vonih vrsta
u oblasti Vranja i Bujanovca. (Distribution and selection of forest fruit species in the region of Vranje and
Bujanovac). Zbornik radova Collection 50-51, Institut za umarstvo, Beograd, pp. 93-100.
Nikoli, B., Risti, M., Bojovi, S., Marin, P. D. (2007): Variability of the needle essential oils of Pinus heldreichii
from different populations in Montenegro and Serbia. Chemistry & Biodiversity 4, pp. 905-916.
Nikoli, B., Risti, M., Bojovi, S., Marin, P. D. (2008a): Variability of the needle essential oils of Pinus peuce
from different populations in Montenegro and Serbia. Chemistry & Biodiversity 5, pp. 13771388.
Nikoli, B., Teevi, V., Baji, D., Bojovi, S., Marin, P. D. (2008b): Needle essential oil composition of Picea
omorika (Pani) Purkyne var. vukomanii Pavlovi et Matovi. Chemistry of Natural Compounds 44 (4), pp.
526-527.
Nikoli, B., Teevi, V., orevi, I., Jadranin, M., Bojovi, S., Marin, P. D. (2009b): n Alkanes in needle waxes
of Picea omorika var. vukomanii. Chemistry of Natural Compounds 45(5), pp. 697-699.
Nikoli, B., Teevi, V., orevi, I., Jadranin, M., Todosijevi, M., Bojovi, S., Marin, P. (2010): n-Alkanes in
needle waxes of Pinus heldreichii var. panii. Journal of the Serbian Chemical Society, Online-First (00): 89-89,
DOI:10.2298/JSC100322089N.
Nikoli, B., Teevi, V., orevi, I., Marin, P. D., Bojovi, S. (2009a): Essential oil variability in natural
populations of Picea omorika rare European conifer. Chemistry & Biodiversity 6, pp. 193-203.
Nikoli, B., Veselinovi, M., Batos, B., Cveji, M. (2005): Ugroena i znaajna flora u umama na podruju
Beograda. (Endangered and significant flora in the forests of Belgrade region. Zbornik radovaCollection, 52-53,
Institut za umarstvo, Beograd, pp. 103-114.
Nikoli, S. (2006): Turizam u zatienim prirodnim dobrima Srbije, Zavod za zatitu prirode Srbije, Beograd, str.
106.
Nylund, J. E., Unestam, T.(1982): Structure and physiology of ectomycorrhizae. I The process of mycorrhiza
formation in Norway spruce in vitro. New Phytologist 91. 63-79
Ozbay, N., Newman, S.E. (2004): Biological Control with Trichoderma spp. With Emphasis on T. harzianum.
Pakistan Journal of Biological Sciences, 7 (4), pp. 478-484.
, .. (1988): . , .
Pavlovi, B. P., Matovi, M. (1994): Vukomans spruce new variety of Serbian spruce in the Mileevka kanyon
Picea omorika var. vukomanii. Archives of Biological Sciences 46 (3/4), pp. 2728.
Peace,T.R. (1962): Pathology of trees and shrubs. Oxford, pp.753.
Peno, M., Popovi, J. (1969): Gljivina mikroflora semena Pinus nigra Arn. i Pinus silvestris L. i njen uticaj na
klijanje semena. Zbornik radova Instituta za umarstvo, Tom IX, Beograd, str. 101-116.
Podizanje i gajenje uma 2005., Saoptenje br. 126, Republiki zavod za statistiku, Republika Srbija (2006).
Prostorni plan Republike Srbije (1996), Institut za arhitekturu i urbanizam, Beograd.
Prostorni plan Republike Srbije 2010-2014-2021, Nacrt, CD.
225
Puhe, J. (2003): Growth and development of the root system of Norway spruce (Picea abies) in forest stands-a
rewiew. Forest ecology and management. 175 (1-3): 253-273.
Rakonjac Lj. (2002): umska vegetacija i njena stanita na Peterskoj visoravni kao osnova za uspeno
poumljavanje. Doktorska disertacija. umarski fakultet. Beograd, str. 273-295.
Rakonjac, Lj., Ratkni, M., Braunovi, S., Bilibajki, S. (2006): Poumljavanje i zatita zemljita od erozije u
praktinoj primeni Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije, Savetovanje "Poumljavanje u
cilju realizacije Prostornog plana razvoja poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije", Zbornik
radova, UITS, Novi Sad, str. 86-95.
Ratkni, M., Radonja, P., Koprivica M. (1995): Separation of Forest and Agricultural Land and Optimization
of Land Use in Forestry, 17th IFIP TC7 Cenference on System Modelling and Optimization, Prague,Volume II,
Academy of sciences of Czech Republik. 618-621.
Ratkni, M., Koprivica, M., mit, S. (1995): Identifikacija i kartiranje goleti u Srbiji za poumljavanje i
razgranienje od povrina namenjenih za poljoprivrednu proizvodnju, Zbornik radova Tom 36-37, Institut za
umarstvo, Beograd. str. 5-15.
Ratkni, M., Koprivica, M. (1996): Optimalno korienje prostora na primeru razgranienja poljoprivrednog i
umskog zemljita i korienje povrina u umarstvu, Prvi jugoslovenski skup o GIS tehnologijama, Beograd 14-
15. mart 1996., Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, str. 305-312.
Ratkni, M., Nikoli, B., Rakonjac, Lj., Bilibajki, S. (2004): Prirodno rasprostranjenje i selekcija vokarica
na podruju Pirota, Babunice i Dimitrovgrada. (Natural distribution and selection of fruit trees in the region
of Pirot, Babunica and Dimitrovgrad.) Zbornik radovaCollection, 50- 51, Institut za umarstvo, Beograd, pp.
102-111.
Ratkni, M., Rakonjac, Lj., Nikoli, B., Braunovi, S., Bilibajki, S. (2007): Stanje i unapredjenje semenskih
objekata. State and improvement of seed stands. p. 23-27 In: Ratkni et al. (eds): Posumljavanje goleti i
antropogeno ostecenih zemljista (monografija). (Afforestation of barren and anthropogenic degraded lands
[monograph]), Institut za umarstvo, Beograd, pp. 224.
Rayner, A.D.M., Boddy, L. (1988): Fungal decomposition of wood Its biology and ecology. A Wiley-Interscience
publication, Chichester, New York, Brisbane, Toronto, Singapore.
Reprint prvog zakona o umama Srbije iz 1891. godine, SITS, Beograd, april 1991. godine
Rudawska, M. (2007): The mycorrhizal status of Norway spruce. In Tjoelker, M. G., Boratynski, A., Bugala,W.
(eds.) "Biology and ecology of Norway spruce",
Rudawska, M., Leski, T., Gornowicz, R.(2001): Mycorrhizal status of Pinus sylvestris L. nursery stock in Poland
as influenced by nitrogen fertilization. Dendrobiology. vol.46: 49-58
Rufler R. (1989): Zavisnost trokova obnove uma i kvaliteta stanita i planirane proizvodnje. Informacija za
tehniku i tehnologiju u umarstvu, No 2. Beograd, str.18-24.
Rykowski K. (1986): Economic aspects of Fomes annosus root rot in pine stands on postagricultural lands in
Poland. 18th IUFRO World Congress, Ljubljana, Division 2, Vol. I. (208-214)
, . ., .. (2003): . , .
Sierota Z.H. (1986): Ecological aspect of biological control of Heterobasidion annosum. 18th IUFRO World
Congress, Ljubljana, Division 2, Vol. I. (214-228)
ijai-Nikoli M. (1995): Procena genetskog potencijala osam provenijencija smre (Picea abies Karst.) iz test
kultura kod Ivanjice. Magistarski rad. umarski fakulteta. Beograd. str. 8-127
ijai-Nikoli, M., Isajev, V., Konstantinov, K. (2000): Polimorfizam proteinskih markera kod half-sib linija
omorike. (Polymorphism of protein markers in Serbian spruce [Picea omorika] half-sib lines). Glasnik umarskog
fakulteta 83, Beograd, pp. 179-184.
ilkina, E. A., Zaika, N.A. (2004): Vlinie himieskih i biologieskih fungicidov na mikrobiotu rizosfer sencev
Pinus sylvestris. Mikologi i algologi, Moskva (152-154).
226
mit, S., Ratkni, M., Koprivica, M., Topalovi, M. (1996): Poumljavanje goleti, melioracija degradiranih uma
i zatita kultura u funkciji realizacije prostornog plana Srbije, Savetovanje "ume Srbije stanje, projekcije
razvoja do 2050. godine i oekivanja, JP "Srbijaume", Beograd, str. 52-65.
Soljanik I. (1955): Uloga ekspozicije i zemljita na uspeh poumljavanja. Saoptenja Instituta za umarstvo br. 3,
Beograd
Spatial Plan of the Republic of Serbia, Institute of Arhitecture and Town Planning of Serbia, Belgrade, Prometej,
Novi Sad, 1997.
Sretenovi Lj. (1970): Hipsometrija povrine reljefa SR Srbije. EROZIJA struno-informativni bilten. Broj 1.
Sretenovi Lj. (1972): Nagib povrine reljefa SR Srbije. EROZIJA struno-informativni bilten br. 3.
Statistiki bilten umarstvo u Republici Srbiji, 2008. (2009), Republiki zavod za statistiku Srbije
Statistiki godinjak 2009, Republiki zavod za statistiku, Republika Srbija (2009).
Statistika umarstva, Saoptenja br. 126 (2006), br. 097 (2007), br. 129 (2008), br. 107 (2009) i br. 136 (2010),
Republiki zavod za statistiku Srbije
Stefanovi V. (1986): Fitocenologija sa pregledom umskih fitocenoza Jugoslavije, II proireno i dopunjeno
izdanje. Svjetolost. Sarajevo. str.12-168
Stojanovi, Lj. (1991): Istraivanje optimalnih metoda melioracije izdanakih i degradiranih uma u cilju
prevoenja u vii uzgojni oblik. Glasnik umarskog fakulteta br. 73, Beograd, str. 177-185.
Stojanovi, LJ., Krsti, M. (2003): Melioracija degradiranih bukovih uma u cilju unapreenja stanja. umarstvo
1-2, Tematski broj: Gazdovanje bukovim umama, Beograd, str. 39-58.
Stojii, D., Janoevi, D.,Uzelac, B., Budimir, S. (2008): Factors influencing germination and growth of isolated
embryos of Pinus heldreichii. Archives of Biological Sciences 60(4), pp. 673-679.
Stojii, D., Uzelac, B.,Janoevi, D., ulafi, Lj., Budimir, S. (2007): Induction of somatic embryogenesis in
Pinus heldreichii culture. Archives of Biological Sciences 59 (3), pp. 199-202.
Stojii, D., Budimir, S., ulafi, Lj. (1999): Micropropagation of Pinus heldreichii. Plant Cel, Tissue and Organ
Culture 59 (2), pp. 147-150.
Stojii, D., Budimir, S. (2004): Cytokinin-mediated axillary shoot formation in Pinus heldreichii. Biologia
Plantarum 48 (3), pp. 477-479.
Sutton, B.C. (1980): The Coleomycetes. Fungi Imperfecti with Pycnidia Acervuli and Stromata. CAB-
Commonwealth Mycological Institute, Kew, Surrey, England (696p.)
, . ., , .. (2004):
Pinus sylvestris. , (152-154).
Teevi, V., Lavadinovi, V. et al. (2009): Analysis and antifungal activity essential oil of Douglas fir (Pseudotsuga
menziesii) from Serbia. Journal of the Serbian Chemical Society. JSCSEN 74 (10), ISSN 0352-5139, pp. 1035-
1040.
Timonin, M.I. (1964): Interaction of seed-coat microflora and soil microorganisms and its effects on pre-and post-
emergence of some conifer seedlings. Can. J. Microbiol.10: 17-22.
Tomi Z. (2004): umarska fitocenologija. umarski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, str. 90-234.
Tomi, Z., Jovi, N. (1985): Kompleks (pojas) termofilnih borovih tipova uma u Srbiji, Glasnik umarskog
fakulteta br. 64, Beograd, str. 9-25.
Tucovi A., Stilinovi S., Isajev V. (1982): Prilog izboru i rejoniranju umskog semena za potrebe poumljavanja
u SR Srbiji. Glasnik umarskog fakulteta br 58. Beograd. str. 23-35.
Uupli, M. (1996): Patologija umskog i ukrasnog drvea, Sarajevo, Izdava umarski fakultet Univerziteta u
Sarajevu, 367 str.
227
Uupli, M., Lazarev, V.(1972): Rezultati primjene antagonistike flore u borbi protiv raka pitomog kestena,
Zbornik radova sa Simpozijuma Aktuelni problemi umarstva, drvne idustrije i hortikulture, umarski fakultet
univerziteta u Beogradu, pp. 361-366
Van West, P., Appiah, A.A., Gow, A.R. (2003): Advances in research on oomycete root pathogens. Physiological
and Molecular Plant Pathology 6299-113.
Vasi, K. (1980): Defolijatori hrastovih uma i problemi njihovog suzbijanja sa gledita zatite prirodne ivotne
sredine. Glasnik umarskog fakulteta, Serija A, umarstvo br. 54, Beograd.
. ., .. (1977):
. , , 113-119.
Vasi, K. (1980): Defolijatori hrastovih uma i problemi njihovog suzbijanja sa gledita zatite prirodne ivotne
sredine. Glasnik umarskog fakulteta, Serija A, umarstvo br. 54, Beograd.
, .. (1977): , .
, , 101-112.
Vukojevi, J., Duleti-Lauevi,S. (2004): Patogene gljive povra i voa u Srbiji. NNK Internacional, Beograd.
Wang, C. J. K., Wilcox, H. E.(1985) New species of ectomycorrhizae and pseudomycorrhizal fungi Phialophora
finlandia, Chloridium paucisporum and Phialocephalia fortinii. Mycologia 77 955-958.
Wischmeier, W.H., Smith, D.D. (1978): Predicting Rainfall Erosion Losses, A guide to conservation planning
Agriculture Handbook No 537, USDA, Washington D.C.
Zak, B.(1964) Role of mycorrhizae in root disease. Ann. Rev. Phytopatol. 2 377-382.
www.natureprotection.org.rs
www.srbijasume.co.rs
www.vojvodinasume.co.rs
228
IZVODI IZ RECENZIJA
"...U obzir su uzimane samo autohtone vrste prirodne potencijalne vegetacije. Saimanjem
rezultata sa podruja centralne Srbije u monografiji su donete opte preporuke za izbor autohtonih
vrsta za poumljavanje.
Iz tih, opteprihvatljivih razloga u potovanju zatite prirode i pri izboru vrsta kod
preduzimanja novih mera kao to je poumljavanje, rezultati ove monografije su u skladu sa naelima
zatite ivotne sredine. Zbog toga oni predstavljaju veliki nauni doprinos u ouvanju prirode i njene
raznovrsnosti. Zbog ekoloko-vegetacijske deferencijacije umskih ekosistema i ekolokih jedinica i
na tome zasnovanog izbora vrsta za poumljavanje i melioracije, rezultati ove studije su prihvatljivi
u celosti za struku i nauku...."
Prof. dr Lidija Amidi

Fakultetu za primenjenu ekologiju "Futura"
"...Poseban znaaj monografiji daje prikaz degradacionih faza u umama, koji je

sveobuhvatan i detaljan i dat za veinu tipova uma. Obnavljanjem uma i umskih ekosistema,
usvajajui ekoloki aspekt, degradirani umski ekosistemi treba da se vrate u prvobitno stanje ili stanje
koje je najmanje udaljeno od njega, to zahteva istraivanje naina postanka, procenu sadanjeg
stanja i procenu trenda razvoja ekosistema, sa i bez dodatnih antropogenih uticaja.
Dat je detaljan prikaz karakteristika uma i obeumljenih povrina u centralnoj Srbiji.
Prikazano je stanje uma po vlasnitvu, poreklu, stepenu ouvanosti, meovitosti, vrstama drvea,
nameni, zapremini, smesi i dr...."
Dr Predrag Aleksi, izvrni direktor

Sektora za umarstvo i zatitu ivotne sredine
JP "Srbijaume"
229
REZIME
Poto u nauci, a pogotovo u praksi do sada nije razraena i primenjena

uspena strategija poumljavanja, autori i saradnici ove monografije postavili su
sebi cilj da objedine dosadanja istraivanja staninih faktora, umskih ekosistema,
stanja uma i obeumljenih povrina, prikupljanje semena i proiuzvodnju sadnog
materijala i iri spektar izbora odgovarajuih vrsta i niih taksona za poumljavanje
i melioracije. Primena nove strategije, zasnovane na ouvanju ekosistema i
odrivom razvoju, doprinee ne samo boljem uspehu osnovanih kultura i plantaa,
ve i poboljanju drugih, optekorisnih funkcija uma.
Najpotpuniju osnovu za uspeno poumljavanje ini ekoloka klasifikacija
umskih povrina, koja se zasniva na tri ulaza: edifikatori, fitocenoza i zemljite,
koji u kombinaciji definiu ekoloku jedinicu, tj. osnovni tip ume.
Postavljanjem cilja da se do 2050. godine umovitost podigne na 41,4%,
i popravljanje kvaliteta postojeih uma.
Poumljavanja u centralnoj Srbiji zapoeta su jo poetkom XIX veka.
Najznaajnije povrine poumljene su posle drugog svetskog rata. Najzastupljenija
vrsta koriena za poumljavanje do 1955. godine bila je bagrem, do 1965.
godine topole, a posle 1965. godine najvee uee u sadnji preuzeli su etinari.
Oetinjavanje liarskih uma bilo je iroko primenjivano, a najvie su podizane
borove i smreve kulture. Na stanitima brdske i planinske bukve u izdanakim
bukovim umama saen je uglavnom crni bor, a u degradiranim sastojinama na
stanitima bukve i jele i bukve, jele i smre najee je unoena smra.
zakljuiti da je u c Srbiji potrebno podii oko 1.000.000 ha novih uma da bi se
postigla optimalna umovitost od 49,8%.
Izbor vrsta za poumljavanje je najslabija karika u dosadanjoj strategiji
poumljavanja. U novije vreme razraene su nauno verifikovane teorije za
izbor vrsta za poumljavanje. Najpotpuniju osnovu za izbor vrsta ini ekoloko-
vegetacijska diferencijacija umskih ekosistema, tj do sada definisane ekoloke
jedinice (osnovni tipovi uma) u kojima se saimaju tri koordinate: edifikatorske
vrsre, vegetacija i zemljite.
U predlogu izbora vrsta ovom metodologijom predviene su tri kategorije: a)
glavne vrste edifikatori autohtonih fitocenoza potencijalne vegetacije, koje mogu
da se primene u sluajevima poetnih faza degradacije, kada su procesi reverzibilni;
b) pratee vrste uglavnom pionirske za odgovarajue stanite, kada su procesi
degradacije jae izraeni; c) bunovi, zastupljeni u prirodnim degradacionim
stadijama, kao melioratori, tj. primarna vegetacija na ogoljenim terenima na kojima
su procesi degradacije ireverzibilni. U obzir su, zbog zbog proverljivosti podataka,
231
uzimane samo autohtone vrste prirodne potencijalne vegetacije, sa preporukom da
se strane vrste unose samo na odgovarajua stanita.
U praksi poumljavanja treba napustiti ablone, a kao osnovni princip usvojiti
izbalansiranost izbora vrsta sa uslovima stanita, tj maksimalno korienje staninih
potencijala, ne samo ekonomskih, ve i ekolokih.
Kljuni zakljuak je da nema velike koristi od plasiranja nauno utvrenih
teorija, koje su manje-vie razraene i potvrene. Formiranje potrebne, nove
strategije poumljavanja, koja se preporuuje savremenim naunim saznanjima, ve
primenjenim u zemljama srednje Evrope, nemogue je bez korenite reorganizacije
prakse, koja je zastarela u svim segmentima, poev od ouvanja genofonda, osnivanja
semenskih sastojina, namenski usmerene rasadnike proizvodnje na liarske vrste,
sve do usklaivanja bioekolokoih osobina vrsta sa staninim uslovima terena na
koji se plasiraju.
232

Monografija 2011 Izbor Vrsta Za Pošumljavanje I Melioracije U Centralnoj Srbiji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Monografija 2011 Izbor Vrsta Za Pošumljavanje I Melioracije U Centralnoj Srbiji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

INSTITUT ZA UMARSTVO, BEOGRAD

IZBOR VRSTA ZA POUMLJAVANJE I

Prof. dr Zagorka Tomi

Glavni i odgovorni urednik izdanja Instituta za umarstvo

Monografija je realizovana u okviru Projekta "Razvoj tehnolokih postupaka u

THE SELECTION OF SPECIES FOR

Prof. Zagorka Tomi, Ph. D.

Technical Editor and Layout

Proof Correcting/Language instructors

Dr Mihailo RATKNI, mr Svetlana BILIBAJKI, mr Sonja BRAUNOVI, dr Zoran

Prof. dr Zagorka TOMI, dr Ljubinko RAKONJAC, dr Mihailo RATKNI, mr Sneana

Mr Tatjana IRKOVI-MITROVI, mr Ljiljana BRAANAC-BOSANAC, mr ore

Dr Vesna GOLUBOVI-URGUZ, mr Zlatan RADULOVI [Poglavlje 6]

Mr Tatjana IRKOVI-MITROVI, mr Ljiljana BRAANAC-BOSANAC, mr ore

Prof. dr Zagorka Tomi, dr ljubinko RAKONJAC, dr Milorad veselinovi, dr

Dr Vera Lavadinovi, prof. dr Vasilije ISAJEV, dr Biljana Nikoli, mr Aleksandar

Prof. dr Vasilije ISAJEV, dr Vera LAVADINOVI, mr Aleksandar LUI, dr Vladan

Primer citiranja pojedinih poglavlja u Monografiji:

Mr Tatjana IRKOVI-MITROVI, mr Ljiljana BRAANAC-BOSANAC, mr ore JOVI

Dr Vesna GOLUBOVI-URGUZ, mr Zlatan RADULOVI [Chapter 6]

Tatjana IRKOVI-MITROVI, M. Sc., Ljiljana BRAANAC-BOSANAC, M. Sc., ore JOVI,

The example of citation some chapters in the Monograph:

Dosadanja viedecenijska manje-vie uspena poumljavanja goleti,

S obzirom na sintezni karakter monografije, u raznim poglavljima primenjeni

3.1. Klimatske karakteristike centralne Srbije

Vrednost srednje godinje temperature vazduha u niim predelima pokazuje

Karta 1. Srednje godinje temperature vazduha u Srbiji za period od 1961 do 1990.g.

U tabeli 4 prikazan je tok srednjih mesenih minimalnih i srednje godinje

Apsolutni maksimumi opaaju se u julu (tabela 5), a u prostoru se kolebaju

Apsolutni minimum je pokazatelj o najniim temperaturama koje su se javile

U tabeli 8 date su vrednosti prosenih temperatura po godinjim dobima.

Vrednost srednje godinje sume padavina na analiziranim stanicama kree se

Poznato je da su padavine jako promenljive u vremenu i prostoru, tako da

Karta 2. Prosene godinje sume padavina za period od 1961 do 1990.g.

Na osnovu prikazanih rezultata moe se zapaziti da se maksimalne vrednosti

Iz iznetih podataka vidi se da godinji tok oblanosti na svim stanicama

Najdue trajanje sunevog sjaja je u julu, kada je oblanost najmanja i kada

Velikom zastupljenou tiina odlikuju se dobro zaklonjene kotline zapadne

3.1.7. Tipovi klimata Srbije

B - Umereno kontinentalna klima

Karta 3. Klimatske oblasti Srbije

3.2.1. Litostratigrafski sastav terena

Pliocen uopte: klastiti,krecnjaci 3 Senon:krecnjaci, dolomiti,

4,5 Apt-alb:krecnjaci,dolomiti Doger:krecnjaci,dolomiti,laporci

GPz2 Granitiii grandioriti

3.3.1. Tipovi zemljita i njihove karakteristike

Figure 1: Soil map of Serbia and Monte Negro

Karta 5. Pedoloka karta Republike Srbije i Crne Gore

Izvor: Geoloki zavod NRS, Odeljenje za inenjersku hidrogeologiju, 1955. godina

Slika 1. Klisura Brnjarske reke (Grdelika klisura) useena u sivim pearima

Kategoriji antropogenog reljefa pripadaju i oblici reljefa nastali kao posledica

Reljef Srbije zahvata veoma razliite makrooblike, od nizije do visoko

Fiziko geografski faktori

Pravilan izbor vrsta i uspeno poumljavanje ne moe se izvesti bez

EKOLOKI DETERMINISANE POVRINE ZA POUMLJAVANJE

1. KOMPLEKS ALUVIJALNIH HIGROFILNIH TIPOVA UMA

Mezijske planinske neutrofilne bukove (fagus) ume (EUNIS Kod G1.694)

Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: Meija leska

Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: kitnjak (Quercus

Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: kitnjak (Quercus

G1.7517 mezijske ume kitnjaka (Quercus petraea)

4.3.3. MEZIJSKE UME SLADUNA (QUERCUS FRAINETTO) I CERA

Vrste drvea za rekonstrukciju biotopa: Glavne vrste drvea: sladun (Quercus