Uvodna re:

ast mi je da vam predstavim prvi broj asopisa Slava!. asopis se bavi obnovom
stare slovenske vere i trenutno jedini tampani rodnoverni asopis u Srbiji.
Inicijativu za pokretawe asopisa dalo je udruewe Staroslavci, o kojima e biti
vie rei u jednom od lanaka. Izdavawe asopisa samo je jedna od aktivnosti
Staroslavaca koje za ciq ima upoznavawe javnosti sa rodnom verom. U planu je da
asopis izlazi dvaput godiwe s tim da postoji mogunost da kasnije izlazi i
kvartalno.
Zato asopis nosi ovaj naziv? Slava igra veoma bitnu ulogu u tradiciji naeg
naroda i neraskidivo je vezana za na nacionalni identitet. Kao obiaj, ona je vezana
za kult predaka, jedan od najbitnijih slovenskih kultova. ak i danas ona se vezuje za
pretke budui da predstavqa porodini praznik i nasleenu tradiciju slavqewa.
Ipak, pojam slave ne odnosi se samo na ovaj obiaj. Znaewe pojma je mnogostruko, to
ve dovoqno govori o tome koliko je pojam slave znaajan za Slovene. Mogue je ak da
je iz ovog pojma izvedeno i ime Sloveni (Slaveni) to vidimo na primeru nekih
slovenskih jezika (ruski i beloruski Slavne, bugarski Slavni, bosanski i hrvatski
Slaveni. Dejuje mnogo loginije da je re Sloven skovana na ovaj nain, nego da je
izvednena iz rei rob (sclavus-servus) u ta pokuavaju da nas ubede.
Sloveni su, dakle, oni koji slave. Jo od drevnih vremena na rod slavio je prirodu,
bogove, pretke i heroje. Kasnije su bogovi i preci zameweni svecima, meutim
tradicija slavqewa ostala je skoro neizmewena. Kliui i nazdravqajui bogovima i
precima, Sloveni su uzvikivali Slava!, o emu saznajemo iz mnogih izvora. Slava!
je sluila i kao pozdrav meu Venedima, najstarijim slovenskim plemenom. Usklik
Slava! vezan je i za samo rodnoverje budui da se wime zavravaju svi rodnoverni
obredi. Ovaj usklik se meu rodnovernima koristi i pri nazdravqawu, pozdravqawu
i o mnogim drugim prilikama. Sve nas je ovo inspirisalo da asopisu damo ba ovaj
naziv.
Koncept asopisa bie sledei: teme broja usklaivae se sa periodom godine u kome
asopis izlazi. Odnosie se na obiaje i verovawa vezana za taj period, mitove, pesme
i bajke koje su s tim periodom povezane, biqke koje u tom periodu rastu itd. Dakle, ako
asopis izlazi, na primer,na letwu dugodnevnicu, tekstovi u tom broju bavie se
letwim praznicima, ivawskim obiajima i slavqewem Kupala, obredima koji se u
slovenskim zemqama danas slave na dugodnevnicu itd. S tim u vezi reili smo da ovaj
uvodni broj posvetimo slovenskom kalendaru. Na osnovu tog kalendara izraunavaju se
datumi proslavqawa praznika i vreme vrewa odreenih obreda, sve u skladu sa
godiwim kretawem Sunca. Rodnoverni kalendar bie upotpuwen jo nekim starim
evropskim kalendarima, a bie rei i o onim hrianskim (dakle, izvorno
ne-evropskim) kalendarima kao to su julijanski i gregorijanski. Sve ovo, naravno,
ne znai da e se asopis baviti samo navedenim. Pripremili smo vam i mnoge druge
lanke koji se bave ivotom slovenskih naroda (ovaj broj bie posveen narodnoj
nowi), lanke o rodnoj veri i rodnovernim organizacijama, intervjue sa wihovim
predstavnicima itd. Bie tu i raznih drugih intervjua, a tu su i vesti, recenzije,
najave dogaaja i mnogo ega jo.
Nadamo se da ete uivati u itawu ovog broja kao i u itawu sledeih izdawa
Slave!. Provedite praznike koji nas oekuju u veseloj atmosferi i sreno Koledo!
Vesna Kakaevski

1
 Sadraj
Uvodna re: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Predstavqamo vam:
Rodnoverno udruewe Staroslavci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Rodna vera:
ta je rodna vera?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
Narodni obiaji i rodnoverje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Folklor:
Koriewe crvenog konca u slovenskom vezu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
Intervju:
Vesna Pei. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Deavawa:
Tragovi predaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Skup rodnovernih Ogaw jesewi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Tema broja:
Godiwi ciklus. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Rodnoverni kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Romejski kalendar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Raunawe vremena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Julijanski, gregorijanski i Milankoviev kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Narodni nazivi meseci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Stari evropski kalendari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Zemqoradniki kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Keltski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
Nordijski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Stari nazivi meseci: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Kalendar biqaka:
Biqarewe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Pelagiev biqarski kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
Narodna verovawa o boru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
U susret praznicima:
Kratkodnevica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Kraun: staro ime Boia. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
Slovenske bajke:
Dvanaest meseci slovaka bajka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Izdaje: Vesna Kakaevski, Jovana Isailovia 42, Beograd

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Kakaevski
Broj pripremili: Andrej Stefanovi, Vesna Kakakaevski, Vukain Lutovac, Jelena olak
Ustvarawu asopisa uestvovali: Vojin Stankovi, Gorjanka Panajotovi, Milan
Dmitrainovi
Dizajn rodnovernog kalendara: Milan Trpkovi
Grafiko ureewe: Saa Pei, Novi Sad
tampa: MBM plas, Omladinska 93, Novi Sad
Cena asopisa: 150 din.
Tira: 200 primeraka

2
Predstavqamo vam:
Rodnoverno udruewe
Staroslavci
Mi smo Staroslavci udruewe rodnovernih
Srbije. Izuavamo staru slovensku veru i irimo
znawa o naoj prolosti. Potujemo mudrosti
predaka i pamtimo wihova velika dela. Oivqa-
vamo stare narodne obiaje i vraamo se naim
korenima i prirodi. Vraamo se pravim vredno-
stima. Mi stvaramo, rastemo i jaamo. Borimo se.
Naa borba stvara promene, svaka promena za nas je
napredak. Napredak ispuwava nae ivote drugai-
jim smislom i daje nam veru u opstanak naih dela.
Mi smo zajednica. Zajedno iznosimo najvrednije
unutar nas jedine stvari vredne pomena. Branimo
nae vrednosti. Branimo pravo da ivimo na sop-
stvenoj teritoriji, branimo prostor nae stare
civilizacije. Trudimo se da ivimo u skladu sa
prirodom, pronalazimo mudrosti u wenim zako-
nima i boanskim pravilima predstavqenim u woj.
Deo nas potuje i slavi slovenske bogove. Bez pravi-
la, bez obaveza, bez morawa. Nije bitno gde, kada i na
koji nain. To ne treba da udi jer vera u nae bogove
jeste tradicija koju nastavqamo.
22. koledara (decembra) 7520. (2012) godine, Staro-
slavcisu registrovani kao prvo i jedino udruewe
rodnovernih u Srbiji. Ovim udruewem upravqa
Savet. Savet je izvrni organ udruewa i stara se o
sprovoewu ciqeva utvrenih Statutom. Sastoji se
od deset qudi koje glasawem bira Sabor. Sabor se
sastaje jednom godiwe i ine ga svi lanovi udru-
ewa. Odluke donosimo zajedno, najee dogovo-
rom kroz konstruktivne rasprave, ree glasawem.
Staroslavci
Broj naih lanova neprestano raste. Svaka puno-
letna osoba moe postati deo udruewa. Punopra-
van lan ima pravo glasa, ima pravo i obavezu da
uestvuje u radu, moe da bira svoje predstavnike i
da bude biran u bilo koji upravqaki organ udru-
ewa.
ivimo u XXI veku i dosta komuniciramo putem
interneta, ali nismo virtuelna zajednica. Mi
delujemo uivo. Odravamo sastanke, planiramo
razne akcije i ostvarujemo ih. Organizujemo skupove
koji postaju sve poseeniji. Okupqamo i povezujemo
sve zainteresovane za rodnoverje najstariju slo-
vensku duhovnost obnovqenu u savremenom dobu.
Poto se sami finansiramo, lanarina je obavezna.
Ova lanarina je skromna i pomae nam da orga-
nizujemo skupovekoji su besplatni za posetioce.
Ukoliko elite da postanete lan Staroslavaca, pr-
vog udruewa rodnovernih u Srbiji, moete nas
kontaktirati putem adrese staroslavci@mail.com ili
na na broj mobilnog 0643939208. Oni koji su iz
Beograda ili su u mogunosti da dou u ovaj grad,
mogu se lino videti sa nama na nekom od sastanaka,
koje esto organizujemo, ili na veim skupovima
koji su najmawe etiri puta godiwe.
Dobrodoli ste da nam se pridruite u radu i
doprinesete borbi za popularizaciju slovenske vere
kao bitnog dela nae slavne prolosti.
Andrej Stefanovi, jedan od osnivaa udruewa
Staroslavci
3
Rodna vera:

ta je rodna vera?
Da bismo itaoce Slave! upoznali s rodnom verom, drugaiji upravqaju se ka praewu ritma prirode,
daemo ukratko definiciju wenog pojma. Pojam neguju odnos sa etnikom i duhovnom zajednicom.
rodna vera oznaava prethriansku veru naih Rodnoverje smatra prvim svetilitem samo srce
predaka, ali i wenu obnovu u vremenu kome ivimo. oveka, zatim celokupnu prirodu, i pojedina
U Rusiji se ova vera naziva rodnoverjem (rodno- prirodna sveta mesta (sveto drvee, planine, izvore,
verie), u Ukrajini ridnom virom (rdna vra), u Poq- reke). Tek na treem mestu nalaze se rukom prav-
skoj se sree i naziv slovjanska vera (sowiaska qena svetilita.
wiara) itd. Pored ovih naziva moemo se sresti i sa
terminima: jaziestvo (zestvo), vidjanstvo, no-
vodrevno vedomecstvo i sl. Ipak naziv rodna vera
ve se gotovo ustalio, zbog ega emo ga i mi u ovom
lanku upotrebqavati da oznaimo staru i obnov-
qenu veru Slovena. Da bismo boqe shvatili rodnu
veru, trebalo bi da se upoznamo i sa znaewem pojma
rod u okviru konstrukcije rodna vera. Jer re
rod se ne odnosi samo na krvno srodstvo, i u ovom
kontekstu ima ire znaewe. Na rod nisu samo
lanovi nae poRODice, ROaci i blii i daqi
preci, zakquno sa RODonaelnikom nae fami-
lije. Rod je i naROD kome pripadamo, a u irem
znaewu to moe da se odnosi i na ceo slovenski
narod. Rodnoverje bismo mogli da gledamo i kao
rodoqubqe, jer je zasnovano na qubavi oveka prema
svom rodu i roenima, i qubavi roda prema svoj
svojoj deci, poRODu, potomcima.
U rodnoj veri postoji i rod kao neka vrsta prin-
cipa povezana sa istonoslovenskim boanstvom
istog imena. Profesor Qubinko Radenkovi smatra Perunov kip
da Rod zapravo predstavqa jedinstvo svih predaka, i
Postoji velika razlika izmeu rodne vere i svet-
ovo shvatawe je vrlo bitno za rodnu veru. Rodnoverje
skih religija (na prvom mestu monoteistikih), jer
nije samo vera u bogove, ve je to i svest o boanskom
rodnoverje nije skup dogmi to je ivo uewe o i-
i prirodnom, vera u lino duhovno iskustvo i ver-
votu, koje se stalno razvija, zajedno sa razvojem sveta,
nost zavetima predaka. Rodnoverni ne veruju dogmat-
oslawajui se pri tome na duhovne temeqekoji
ski: veruju u svoj razum, izvor qudske spoznaje. Veruju
postoje vekovima nepromeweni. Rodnoverni veruju
u svoje moi, razlog qudske stalne promene. Veruju u
da bogovi tite od zaborava dela naih praotaca,
duu, boanski deo u oveku. Rodnoverje ui da su
kao i naa dela, dela nae dece i naih unuka.
svi qudi sinovi i erke bogova i prirode, a sva
Duhovni temeqi kao i najvrednija dela bie pre-
iva bia jesu wihova rodna braa u jednoj velikoj
noeni i postojae u venom krugu koji obnavqa
porodici. Rodnoverni veruju da bogovi daju smisao
ivot. Rodnoverni pretpostavqaju da je smrt oveka
qudskom postojawu. Za razliku od hrianstva,
kraj wegove fizike biti. To je stawe prelaska u
rodnoverje nema crkvenu hijerarhiju. Hijerarhija
novi oblik postojawa. To je odbaeni deo starog,
ipak postoji jer bogovi stvaraju hijerarhijski, raz-
istroenog, oblika. Plemeniti, uporni i hrabri
noliko i meusobno upotpuwavajui red. Rodnoverje
bie nagraeni ulaskom u neprekidne i sve vie ni-
ne obavezuje svoje sledbenike da uestvuju u zajedni-
voe postojawa, promiqeniji, znamenitiji i bli-
kom skupovima, da poseuju svetilita i hramove u
i bogovima.
odreenim satima i strogo odreenim danima, da
nose istu odeu itd. Obredi rodnovernih su
Andrej Stefanovi

4
 Narodni obiaji
i rodnoverje
Boqe je da selo propadne, nego u selu obiaj.
Boqe je zemqu prodati, nego joj obiaj izgubiti.
Budui da je rodnoverje narodna religija, neraski-
divo je vezana za duh jednog naroda, tako da je vezana i
za narodne obiaje.
Narodni obiaji su iskustvom i navikom stvorene
odredbe. Kao neki nezapisani zakon koji upravqa
celokupnim ivotom drutva. Stara slovenska
vera, danas poznata pod imenom rodnoverje, izra-
avala se kroz narodne obiaje i obrede.
Niko ne moe tano navesti period nastanka
obiaja, isto onako kao to je teko rei i vreme
postanka narodnih pesama, igara, obreda i drugih
optih tvorevina i tekovina jednog naroda.
Prvobitno mnoga verovawa i obiaji, sigurno i
wihov najvei broj, bili su iskustvom steene
navike, koje su najvie odgovarale optim
potrebama jedne drutvene zajednice. Te navike
ulazile su u stalnu upotrebu, dok im se nisu
prilagodili svi weni lanovi i poeli ih
smatrati kao neto neophodno. Kada se na ovaj nain
jedno qudsko drutvo potpuno uivi u svoje navike,
kada po wima stalno ivi i radi, onda one nisu
vie navike, ve obiaji.
Slovensko selo, I.I. Pelko
Narodni obiaji i verovawa imali su naroito
veliku mo kod prethrianskih tj. tzv.
primitivnih qudskih zajednica. Kod wih oni
obuhvataju i reguliu celokupni ivot i sav rad.
Po wima se qudi obraaju boanskim biima i vode
borbu protiv zlih sila. Po wima se kawavaju
greke, otklawaju drutvene nemoralnosti i
uspostavqa red. Takoe, one uvaju oveka i lee od
bolesti. Na kraju, po wima se ovek ispraa na onaj
svet i vodi brigu o wegovom ivotu na tom drugom
svetu. Kod primitivnih naroda obiaji, obredi i
verovawa su imali takvu mo da niko nije nita ra-
dio van wih. Kad se drutvena zajednica sa svim
prilagodi svojim obiajima, ono ih se uporno dri,
i ne naputa ih bez velike nevoqe. Tako da u
narodu postoje poslovice koje kau: Boqe je da selo
propadne, nego u selu obiaj, Boqe je zemqu
prodati, nego joj obiaj izgubiti. Obiaja se treba
drati i onda kada prestanu razlozi za wihov
opstanak, pa ak i onda kada im se zaboravi
prvobitni znaaj i smisao. Ba iz tog razloga,
mnogi danawi obiaji su vrlo stari. Oni vie
nemaju znaaj i namenu koji su ranije imali, ali kada
se dobro proue, na wima se mogu uoiti pogledi i
shvatawa naih predaka. To to stari obiaji danas
nemaju znaaj i namenu, ne mora da znai da im ne
moemo to dati. Nema razloga da mi rodnoverni,
uprkos modernim vremenima, te obiaje ne oivimo
i damo im znaaj u naem linom ivotu.
Promenom teritorije, ekonomije i religije, mewa se
nain ivota oveka i wegovog naroda, a time i
narodni obiaji, koji gube imperativnu mo ili
sasvim iezavaju. Iz tih razloga nai narodni
obiaji i verovawa nisu ostali onakvi kakvi su
bili u naoj dalekoj prolosti. Primawem
hrianstva i naputawem plemenskog naina
ivota, i ulaewem u dravnu organizaciju koja
namee pisane zakone, stari narodni obiaji su
znatno oteeni i zaboravqeni.
Budui da su usko vezani za bie jedne drutvene
zajednice, obiaji mogu da se posmatraju kao wena
specijalna osobina ili kao wena etnika odlika.
Zbog toga je jako bitno da se ouva ono to je ostalo
od obiaja i obreda, kako kroz rodnu veru tako i na
neki drugi nain.
Vukain Lutovac
5
Folklor:

Koriewe crvenog konca

u slovenskom vezu
Veina naroda, ukquujui tu i Slovene, koristi Pojedini motivi postali su deo nekih veoma
crvenu boju iz istih razloga. Crvena je boja krvi, i popularnih ara, iako je wihovo znaewe odavno
od nastanka qudske kulture ona se povezuje sa izgubqeno. Prihvatawem hrianstva, talismani i
ivotom i ivotnom silom. To je boja qubavi, ali i amajlije uivali su se u odeu da bi se osoba koja je
rata. U narodnoj magiji, ona se koristila u ciqu nosi zatitila od maije. Strahujui od vetica
zatite, a kao takva koristi se i dan-danas (crveni i wihovih ini, Sloveni su se naoruavali
konac oko ruke). crvenim krstovima i slinim simbolima. Ipak,
nisu svi motivi u obliku krsta hrianskog
Koriewe crvenog konca u slovenskom vezu zasni-
porekla. Krst se koristio i u vreme paganizma pa je
va se upravo na verovawu o zatitnikoj moi
teko odrediti poreklo pojedinih ara na vezu.
crvene boje. Ovakvim koncem Sloveni su se titili
Simboli zatite izvezeni crvenim koncem
od zlih duhova, pre svega od duhova bolesti koje su u
najee su se nalazili na odei dece i trudnica, jer
to vreme harale Evropom. Verovalo se da e crveni
se smatralo da su oni posebno podloni magijskim
konac odbiti ove duhove bolesti, ili bar delimino
napadima.
zatititi onog ko ga nosi na odei. Zbog toga su se
crvenim koncem bogato ukraavali okovratnici
bluza, kao i rukavi i glewevi na pantalonama. Vez
ovog tipa, dakle, nije bio prosta dekoracija. On je
postavqao granicu zlim duhovima i stvarao oko
oveka magijski krug zatite. Crveni konac
spreavao je duhove bolesti da uu u ovekovo telo, i
nije uopte sluajno to su se wime ukraavali
samo odreeni delovi odee. Ruke i vrat smatrali su
se ovekovim slabim takama, delovima tela koji su

Dve are u formi krsta ruski i ukrajinski vez

posebno nezatieni i izloeni uticaju zlih sila.
Iz istih razloga se amajlije i talismani nose oko
vrata, a takoe se nose i narukvice sa raznim
simbolima zatite.
Zubuni sa crvenim vezom (Kosovo i Metohija)
esto su se i sami simboli zatite uivali na
odeu. Oni su nekad predstavqali deo are veza, a
nekad bivali uivani odvojeno od ovih ara.
Crveni konac se nije koristio samo za ukraavawe
odee. Wime su bile izvezene i tkanine koje se
koriste u domainstvu kao to su pekiri,
stolwaci, razni prekrivai Razlog koriewa
crvenog konca bio je isti omoguavawe zatite.
Nai preci nadali su se da e na ovaj nain
spreiti duhove bolesti da uu u kuu. Kao i u sluaju
odee, i ove are su mogle biti jednostavne, ali i
vrlo sloene. Najednostavniji ukras bio je zazpravo
obina crvena linija koja je prolazila kroz
tkaninu. Na ovaj nain su se, pre svega, ukraavali
runici, platneni pekiri popularni meu
Istonim Slovenima. Runici su se koristili za
sluewe aja, soli ili hleba gostima, ali i pri
religioznim obredima, venawima, sahranama.
Vesna Kakaevski

6
Intervju:
Vesna Pei
Vlasnica i osniva izdavake kue
Pei i sinovi
Izdavaka kua Pei i
sinovi osnovana je 1995. godine
pokretawem biblioteke pod
nazivom Tragom Slovena. Ciq
pokretawa biblioteke bio je
predstavqawe starih i novih
istorijskih izvora o poreklu
Slovena i odlikama slovenske
kulture, kao i predstavqawe
razultata brojnih naunih
istraivawa preduzetih da bi se
osvetlila slovenska
civilizacija. U publikacijama
ove kue vrednuju se napori svih
kategorija zasnovani na strogo
naunoj zakonitosti u ciqu
otkrivawa novih svetlosti
paleoslovenske civilizacije, i
pravog znaaja wenog doprinosa u
razvoju univerzalne
civilizacije.
Nakon uspene prezentacije na
Sajmu kwiga koju su organizovali
Pei i sinovi imali smo
ast da razgovaramo sa osnivaem
i vlasnicom ove kue, Vesnom
Pei.
Za poetak, predstavite nam
ukratko biblioteku Tragom
7
Slovena koja ini temeq rada
kue Pei i sinovi. Kuda nas
moe odvesti praewe ovog traga?
Biblioteka Tragom Slovena
predstavqa okosnicu izdavakog
poduhvata Pei i sinovi i
moglo bi se rei da su sadraji
kwiga ove biblioteke bili
glavna zamisao osnivawa
izdavake kue pre 18 godina.
Svima je poznato da se istorija
esto prikazuje na pogrean,
falsifikovan nain, da se mnoge
iwenice konstruiu u
zavisnosti od ukusa autora,
publike ili naruioca dela.
Postoji i ona dobro poznata
izreka da istoriju piu
pobednici. Pomou kwiga
objavqenih u ovoj biblioteci
vri se temeqna analiza
konstruisanih teorija sa svim
posledicama koje su te teorije
proizvele. Publikujui
istorijsku grau, vremenom
zaboravqenu, ili zabrawenu od
strane zvanine nauke, pa time
nedostupnu javnosti na uvid,
istovremeno pomaui slobodno
istraivawe, ova biblioteka
pomae prodore do novih izvora
i otkrivawa novih istina koje
bi mogle dati verniju sliku
razvoja civilizacije sa
posebnim akcentom na veoma
zapostavqenu Slovensku
civilizaciju.
Recite nam par rei i o Centru
za paleoslovenska istraivawa?
S kakvom namerom je Centar
osnovan, ime se konkretno bavi i
kakvi su rezultati istraivawa
koja vode lanovi Centra?
Centar za paleoslovenska
istraivawa je osmislio
srpski paleolingvista Radivoje
Pei sa sledeim namerama:
Slobodno prikazivawe novih
istorijskih izvora i grae
osmiqeno transistorijskom
orijentacijom i
multidisciplinarnim
pristupom uz duno uvaavawe
dosadawih rezultata van
dogmatskih i dnevno-politikih
okvira i vrednovawe novih
napora svih kategorija
zasnovanih na strogo naunoj
zakonitosti u ciqu otkrivawa
novih svetlosti paleoslovenske
civilizacije i pravog znaaja
wenog doprinosa u razvoju
univerzalne civilizacije.
Centar je osnovan 1989. godine u
Beogradu i povezan je saradwom
sa slinim institucijama u
svetu: sa Institutom za
istraivawe drevnih Slovena u
Londonu, Institutom za
Homerska istraivawa u
Meksiku, Institutom za
istraivawe Velesove kwige u
Ahenu sa brojnim saradnicima
iz nae zemqe i sveta. Rezultati
saradwe vidqivi su u brojnim
predavawima i publikacijama na
temu Slovenske civilizacije
koje je objavila izdavaka kua
Pei i sinovi.
Kako nam prouavawe
mezolitskih kultura na tlu
Srbije i istraivawe vedskog
naslea moe pomoi u
prouavawu stare slovenske vere?
Mezolitske i neolitske kulture
na naem podruju su deo nae
kulturne batine koje smo
dobili u naslee i ve sama ta
iwenica obavezuje nas na
wihovo prouavawe i negovawe
bez obzira da li e nauka u
budunosti dokazati da su
pripadnici ovih kultura bili
nai preci ili ne. Meutim,
ve sada postoji mnogo dokaza
koji idu u prilog tvrdwama da
Sloveni nisu naselili Balkan
(Helm) u periodu kako to uimo u
kolama ve mnogo ranije. To su
vrlo ekzaktni dokazi kojima se u
najnovije doba pridruuju i
iwenice iz genetike. Ono to
sa sigurnou moemo tvrditi
jeste da su lingvistiki dokazi
vedskog perioda prisutni u
slovenskom nasleu. Te iwenice
dokazali su mnogi istraivai a
meu wima je svakako i
Branislava Boinovi, autorka
trotomnog Renika srodnih
sanskrtskih i srpskih rei koja
je neposrednu vezu izmeu
srpskog i sanskrta, takozvanog
jezika etalona, najstarijeg
jezika na kojem su napisana
najdrevnija znawa, utvrdila u
svojim istraivawima.
Boinovieva je tragala za
slinou do vedskog nivoa,
dakle, najstarijeg nivoa za koji
naa civilizacija zna, i tu
utvrdila neverovatne slinosti
izmeu ova dva jezika. Ako znamo
da Rg-veda danas predstavqa
najstariji korpus
filosofsko-religioznih
razmatrawa drevnih Arijevaca,
onda je logino da su zbog
slinosti srpskog jezika i
sanskrta, ova znawa duboko bila
ukorewena i nau drevnu veru.
To svakako pomae pri
izuavawu i rekonstrukciji vere
naih predaka.
Koliko je uopte bitno baviti
se svojom istorijom i svojim
identitetom u vremenu u kome je
poeqno misliti samo na
sadawost i svetlu budunost? slovenski svet nikada nije bio
Ne postoji doba u kojem ovek ne
treba da se bavi svojom
istorijom. Istorija nisu samo
puke iwenice i gomile datuma
koje nas teraju da u koli
nauimo napamet. Poznavawe
istorije podrazumeva razumevawe
prolosti bez koje je
nezamislivo vae odreewe u
sadawosti. Poznavati
prolost sopstvenog naroda je
obaveza svakog misleeg oveka
8
ukoliko hoe da odredi svoj
identitet u kontinuitetu sa
prolou i budunou. Na
taj nain ovek daje i svoj
sopstveni doprinos ugraujui
ga u opteovenansko. ovek se
ne moe udaqavati ni odricati
svog porekla jer je poreklo u
sutini wegova religija. To je
takoe i vrsta odgovornosti
prema buduim naratajima.
Niko ne eli da bude zaboravqen
ili izbrisan kao da nije ni
postojao. Ravnoduan stav prema
prolosti proizvodi posledicu
da ete jednog dana biti izbisani
iz budunosti. Ma kako svetla
ona bila.
Kao neko ko istrauje slovenski
identitet, ta mislite da je
zapravo izvorna slovenska
duhovnost?
Svet slovenske duhovnosti
prekriva prostranstva dva
kontinenta i ima tradiciju dugu
preko 6000 godina. Izvorna
slovenska duhovnost ugraena je u
nae bie bez obzira koliko je
nae bie nesvesno te iwenice.
Mogli bi se napisati tomovi
kwiga o i danas ivom prisustvu
drevnih slovenskih bogova u
naem narodu, u biu naroda,
wegovim obiajima i odnosu
prema drugima. Poznato je iz
daqe i novije istorije da
agresor prema drugim narodima
ve da je ratovao uglavnom kada je
bio prinuen da se brani. Ta
qubav prema Zemqi-Majci je
jedna od bitnih karakteristika
duha naeg naroda. To je dokaz da
slovenski duh boga vezuje za
zemqu a ne za nebo, otuda i
uverewe da smo boji potomci.
Poznata je takoe slovenska,
posebno srpska gotoqubivost,
na odnos prema gostu, eqa da
 kod nas i u ostalim slovenskim
zemqama?
To je, po mom miqewu, fenomen
suoavawa sa jalovou svih
dosadawih religija koje su se
pokazale neodrivim. Mnotvo
religija i sekti preplavilo je
svet dok se ivot odvija u
duhovnoj kataklizmi i
lobotomiji. Istovremeno,
povratak na staru slovensku veru
je prepoznavawe duhovnosti koja
vodi ka svetlosti. Qudi
jednostavno prepoznaju principe
koji ih ne otuuju od sopstvene
prirode zato to su principi
slovenske duhovnosti
nerazorivi. Oni su uvideli da je
pokaemo i ponudimo najboqe taj korpus dokaza daje jednu svaka druga alternativa
to imamo. Slovenski duh vezuje drugaiju sliku sveta koja se katastrofa koja vodi u sunovrat
se za porodicu kao centralni suprotstavqa eksperimentima sa i obnavqawa stare slovenske
stoer svakog ivog bia, qudskom sveu, sa logikom vere kod nas i u ostalim
najvii ideal kome se tei i iz zdravog uma. Danas nije lako slovenskim zemqama je povratak
koga se potie. Poznat je na baviti se bilo ime u zemqi koja izvorima koji jedino mogu
odnos prema junacima, je potpuno posrnula. Ali ako obnoviti energiju potrebnu za
opredeqewe ka nebeskom, neto mnogo volite, ako mnogo opstanak.
vanvremenom carstvu a ne verujete u to to radite, onda
zemqskom, prolaznom. Sve to treba hrabro napraviti prvi Hvala najlepe na odgovorima.
sam nabrojala nije dolo korak. Uostalom, nemate sto elimo Vam uspeh u daqem
niodkuda, to su osobine ugraene ivota da biste oklevali pri istraivakom radu i
u nau duhovnost od pamtiveka. izboru. izdavatvu.
To je arhetip na koji moemo
Kako gledate na fenomen Intervju vodila Vesna
biti ponosni ak i ako nam se
obnavqawa stare slovenske vere Kakaevski
ini da ovo nisu adekvatna
vremena u kojima bi se takav duh
mogao ceniti. iwenica je
meutim, da su sva vremena
prolazna a da je energija duha
akumuliranog vekovima
neunitiva.
Vaim izdawima pokuavate da
zainteresujete javnost za
slovensku istoriju, kulturu i
veru, to predstavqa teak
poduhvat u zemqi u kojoj ivimo i
u vremenu u kome ivimo. Koji
savet moete dati onima koji
tek kreu da se bave
popularizacijom slovenskih
vrednosti i slovenske
duhovnosti?
Lino sam veoma ponosna na
obimnu dokumentaciju koju su
nae kwige pruile na uvid
irokoj italakoj publici jer

9
Deavawa:

Tragovi predaka
27. septembra u prostorijama Udruewa kwiev-
nika Srbije, izdavaka kua Pei i sinovi
predstavila je dvojicu autora, svetski poznate
istoriare Robera Lirisa i Pavela Tulaeva. Rober
Liris upoznao je javnost sa svojom kwigom U
tragawu za evropskim identitetom, dok je Pavel
Tulaev prezentovao dva svoja dela: Veneti i
Slovenski bogovi. Sala je bila popuwena do
posledweg mesta, tako da je veliki broj gostiju
predavawe ispratio stojei. Kao poseban gost
veeri nastupila je sakupqa i izvoa etno pesama
Svetlana Stevi Vukosavqevi, koja je svojim
neverovatnim glasom oduevila prisutne. Autori
su odrali kraa predavawa, razgovarali sa
posetiocima i odgovarali na wihova pitawa.
Tema ove prezentacije bila jestara evropska isto-
rija o kojoj se jako malo zna i koja jo uvek nije Rober Liris jedan je najpoznatijih
istraena na odgovarajui nain. Zbog toga postoje francuskih istoriara danawice.
mnoge predrasude vezane za poreklo Slovena i Svoj ivot posvetio je izuavawu ev-
kulturni nivo slovenske civilizacije, a isto vai ropskog porekla, sa akcentom na Vinu
i za preistorijske civilizacije koje su nastale na
i Lepenski vir kao kolevke evropske
teritoriji nae zemqe. Dominacija takozvane
nordijskekole u istraivawu istorije i izlagawu civilizacije. U svom delu U tragawu
istorijskih iwenica doprinela je razvitku za evropskim identitetom ukazao je na
veine ovih predrasuda, kao to je, npr. teorija o kontinuitet ivqewa Evropqana na
necivilizovanosti Slovena. Uporno negirawe Starom kontinentu, kao i na duboku
postojawa autentine slovenske kulture i omalo- povezanost vinanske civilizacije i
avawe wenog znaaj u istoriji uzrokovalo je nasta- evropskog kulturnog identiteta.
nak teorija koje pre spadaju u ideologiju nego u nauku
(recimo, teorija o nepostojawu autentinog slo- Pavel Tulaev je istoriar, dopisni
venskog pisma i teorija o varvarskim odlikama lan irilo-Metodijeve akademije
stare slovenske religije). to se tie istorije slovenskog prosvetqewa, osniva i
civilizacija na teritoriji Balkana, u svetu je skoro glavni urednik asopisa Ateney. Au-
opte prihvaena teorija da na ovom prostoru ive tor je kwiga i publikacija razliitih
i oduvek su iveli varvarski narodi. Stvari, anrova, od kojih su mnoge prevedene
zapravo, stoje sasvim drugaije. Najstarije evropske na nekoliko evropskih jezika. Kwiga
kulture potiu upravo sa ovog prostora (Vina, Veneti govori o mawe poznatom po-
Lepenski vir, Starevo). Takoe, kulturna dostig- reklu Slovena i wihovoj srodnosti sa
nua slovenske civilizacija ni za im ne zaostaju za
staroevropskim plemenima. Tulaev je
kulturnim dostignuima ostalih civilizacija, pa
nema razloga da slovenski narodi smatraju infe- oznaio pleme Veneta kao pretke svih
riornim, divqim i tome slino. Zbog toga je vrlo Slovena i na taj nain pridruio se
bitno da imamo to vie dela kao to su istra- tvrdwama velikog broja istoriara
ivaki radovi Robera i Tulaeva, kao i da kroz koji smatraju da su slovenski narodi
prezentacije koje se bave ovakvim temamanastavimo starosedeoci Evrope.
da upoznajemo javnost sa preutanom istorijom.

10
 Skup rodnovernih
Ogaw jesewi
Skup rodnovernih, esti po redu, odran je 21. ewa takoe je inilo deo obreda, kao i izgovarawe
septembra kod Hajduke esme na Koutwaku.Skupu molitivi bogovima predaka. Sledee okupqawe
je, uprkos nepovoqnim vremenskim uslovima, pri- Staroslavaca najavqeno je za dan proslave zimskog
sustvovalo vie od sedamdeset qudi iz raznih solsticija, 21. decembar.
krajeva Srbije. Meu okupqenima bili su mnoge li-
nosti koje se, na ovaj ili onaj nain, bave rodnom
verom piscikwiga o staroj veri Slovena, urei-
vai rodnovernih sajtova, umetnici, izdavai i
drugi. Kao i prethodne skupove i ovaj je prgani-
zovalo rodnoverno udruewe Staroslavci.
Ogaw jesewi predstavqao je izuzetnu priliku da se
okupqeni za trenutak vrate u svet prolosti u kome
su wihovi preci potovali bogove i slavili
praznike plodnosti. Posetioci skupaimali su
prilike da se upoznaju s raznim vrstama starog
oruja (lukovima, strelama, maevima), da isprobaju
razna tradicionalana jela, i da uivaju zvucima
muzike predaka. Za ovo posledwe bila je zasluna Posledwa vest: Pre nego to smo prvi broj
interpretatorka izvornih pesama Svetlana Stevi Slave! poslali u tampariju stigla nam
Vukosavqevi, koja je dobro poznata javnosti. Weno je vest da su na jugu Srbije otkriveni ostaci
tradicionalne pevawe specifino je po tome to staroslovenskog hrama! Ostaci se nalaze
se izvodi nazalno, bez instrumentalne pratwe, a na Peterskoj visoravni i pretstavqaju
ovakav nain izvoewa tipian je za obrednu temeqe kamene graevine u obliku kvadrata
muziku. Organizovano je i takmiewe u streqatvu ucrtanog u krug. Nedaleko od ovog nala-
kao i takmiewe u navlaewu konopca. zita otkrivena su jo tri slina temeqa,
Proslava jesewe ravnodnevice zavrena je paqewem a naunici iz muzeja Stari Ras povezuju
svete vatre i itawem obrednih tekstova. Preska- ovaj hram sa kultom boga Svetovida. Vie o
kawe vatre u ciqu duhovnog i fizikog proi- ovom otkriu u sledeem broju Slave!

11
Tema broja:
Godiwi ciklus
Rodnoverni kalendar
Pravqewe kalendara za 7522. godinu (2014.) samo je
jedan pokuaj rekonstrukcije naeg rodnovernog
kalendara. Takoe, ovaj kalendar nije samo srpski
nego sveslovenski jer su osim datuma naih, srpskih
i junoslovenskih praznika korieni datumi
slavqewa odreenih praznika koji su prihvaeni u
razliitim rodnovernim zajednicama irom
slovenskog sveta. Na taj nain priseamo se kod nas
zaboravqenih bogova i obiaja i popuwavamo
praznine nastale zaboravom usled vekovnog progona
potovalaca stare vere. Bez obzira na to to ne
moemo biti potpuno sigurni u datume praznika
koje navodimo, miqewa smo da je boqe proslavqati
praznike bilo kog dana nego ih uopte ne
proslavqati. Prihvatajui ve odreene datume
kojih se dre druge rodnoverne zajednice, prih-
vatamo i mogunost greaka koje su one, eventualno,
napravile. Isto tako, i pored velikog truda, naa
tumaewa domaih praznika i obiaja ne moraju
biti potpuno tana to znai da su mogue promene
i prepravke. Iz tih razloga, ovaj kalendar nije
zavren, ovo je samo polazna osnova za neki boqi i
savreniji do kog emo, uz pomo bogova, vremenom
doi. Ovaj kalendar bi trebalo da bude i korak
unapred u odnosu na dosadawe obeleavawe
slovenskih praznika kod nas, koje je bilo puko
prepisivawe i prevoewe uglavnom ruskih opisa i
datuma praznika. U ovom radu emo se truditi da se
to mawe zadravamo na opisima samih boan-
No na Ivana Kupalu, Boris Olanski
12
stava, kao i obiaja koji se za wih vezuju, a vie na
razlozima zbog kojih slavimo praznike naodreene
datume.
Romejski kalendar
Ponimo od tumaewa 7521. godine, odnosno tzv.
romejskog raunawa vremena. Postoje nedoumice
da li je danas 7520, 7521. ili 7522. godina. Ako
pogledamo zapis s Mramornog stuba, za koji se veruje
da ga je podigao (oko 1402. god.) despot Stefan
Lazarevi u ast poginulima na Kosovu, videemo
sledee:
Ne in bo drugi useknu jego, o qubimici,
i sama ruka ubice togo sina Amuratova.
I si vasa reena savrie se va leto 6897
Boj na Kosovu je bio 1389, pre 624 godine (2013 624 =
1389), pa ako na 6897 dodamo 624 dobijamo danawu
7521. godinu. Godina 7522. poiwe 22. koledara
(decembra) 2013. po zvaninom kalendaru.
Nema jakog razloga iz kog bismo prednost u brojawu
godina dali kalendaru po kome je 2013. godina od
roewa Hrista u odnosu na tzv. romejski po kome je
danas 7521. godina. Postoje razne teorije koje se tiu
ovog kalendara. Kalendar je zvanino poeo da se
koristi 988. godine u Istonom rimskom carstvu
(tzv. Vizantiji) u vreme vladavine Vasilija II, a
korien je do propasti carstva 1453. godine.
Upotrebqavan je u Srbiji kao i u drugim zemqama
pod vizantijskim uticajem. U Rusiji se zadrao ak
do 1700. godine.
Postoje sumwe da je ovaj kalendar preuzet od staro-
sedelakog stanovnitva Balkana, koje je u srodstvu
sa srpskim, odnosno slovenskim narodima. Postoji
i teorija o Srbima kao starosedeocima Balkana, koja
je totalno suprotna zvaninoj verziji o velikoj
seobi Slovena u VI veku (odlino objaweno u
kwizi Kontinuitet vinanske civilizacije,
Dragoqub P. Anti). Polazei od tih teorija javqa
se sumwa da je Vasilije II planski usvojio taj (kod
balkanskih naroda ve postojei) kalendar kako bi
hrianstvo pribliio i lake nametnuo
okolnim slovenskim narodima. irewe hrian-
stva imalo je za ciq stvarawe novih podanika,
jaawe vlasti Vasilija II, kao i irewe vizantijskog
uticaja. Vasilije se posebno trudio da hrianstvo
proiri na mnogoboaki slovenski istok. Ne
zaboravimo da je Rusija u to vreme pod knezom
Vladimirom primila hrianstvo. Pre toga Vla-
dimir je oenio hrianku sestru Vasilija II.
Nema potrebe da rodnoverni raunaju
vreme od Hristovog roewa. Po rodno-
vernom kalendaru, godina koja sledi je
7522. i ona poiwe od 22. decembra.
Postoji jo jedna teorija o nastanku kalendara. Pe-
riod stvarawa sveta od pre oko 7.500 godina po tzv.
romejskom kalendaru poklapa se sa poecima star-
evake kulture i trajnim naseqavawam stanov-
nitva u predele sadawe Srbije i okolnih zemaqa.
Isto tako, period nastanka sveta od pre 7.500 godina
poklapa se sa Rajan-Pitmanovom (Ryan-Pitman) teo-
rijom o potopu, po kojoj je Crno more nekada bilo
slatkovodno jezero okrueno plodnim zemqitem i
naseqeno organizovanim qudskim zajednicama.
Prilivom vode iz Sredozemnog mora dolo je do
velikog potopa i velike seobe preivelog stanov-
nitva. U prilog toj teoriji idu i novija otkia
istraivake ekipe na ijem elu je bio pronalaza
Titanika, Robert Balard (Ballard). Istraivai su u
dubinama Crnog mora nali potopqenu obalu kao i
slatkovodne biqne i ivotiwske vrste ija je
starost procewena na oko 7.000 godina. Istra-
ivai veruju da je prilikom potopa poplavqeno
oko 150.000 kvadratnih kilometara zemqita. Mla-
i slatkovodni primerci nisu naeni jer su ih
zamenile morske biqke i ivotiwe. Po Rajan-Pit-
manovoj teoriji, velike migracije stanovnitva
doprinele su naseqavawu panonske oblasti i i-
rewu neolitske civilizacije po celoj Evropi. Do-
avi u nae predele, preiveli su verovatno
poeli da broje godine od velike nesree koja ih je
zadesila i od novog poetka, odnosno od naseqavawa
na nae prostore.
Slinog miqewa je i arheolog Dragan Jacanovi:
Grci i Rimqani su poeli da broje godine i da se
slue kalendarom, tek u prvom milenijumu pre nae
ere i ne poznaju nikakvu godinu stvarawa sveta.
Znajui da su osnivai Vizantije, od Konstantina do
Justinijana, roeni po balkanskim prostorima,
namee se jedini logian zakquak da su Vizantinci
(Romeji) godinu stvarawa sveta preuzeli od autoh-
tonog balkansko-karpatsko-panonskog stanovnit-
va.
Vreme e pokazati da li su ove teorije tane, ali mi
emo se do tad i daqe drati staroga kalendara jer
smo rodnoverni i nema razloga da brojimo godine od
Hristovog roewa.
Brojawa godina po ovom kalendaru, osim nas, dre se
razne rodnoverne zajednice, irom slovenskog
sveta, meu kojima je najvea ukrajinska Obdnann
Rdnovrv Ukrani sastavqena od 26 rodnovernih
optina, zatim Vserossiyskiy religiozny soz
Russka Narodna Vera, Savez Hrvatskih Rodno-
vjeraca i mnogi drugi.
Raunawe vremena
Kod nekih rodnovernih zajednica moemo prime-
titi da se datumi praznika ne poklapaju sa datumima
astronomskih promena, nego kasne nekoliko dana
ili ak poiwu ranije. Nema razloga za takav ne-
sklad. Nai preci, ivei u skladu s prirodom,
obraali su veliku pawu na sve astronomske pojave
usklaujui sa wima svoj ivot i rad. Uprkos na-
metnutom miqewu da su pre primawa hrianstva
Sloveni bili divqaci, gotovo qudoderi, istina je
sasvim drugaija. Stari Sloveni su imali velika
znawa o svim ivotnim oblastima, pa i o astro-
nomiji i raznim prirodnim pojavama od kojih im je
zavisio ivot. Znali su za kalendar o emu svedoe
iskopavawa u Volinskoj oblasti (Ukrajina) gde su
naene dve glinene posude iz III ili IV veka na kojima
je utisnut stari kalendar. Slian kalendar naen je
i na kragu iz IV veka u selu Romaki u blizini
Kijeva. Nai preci su umeli sa velikom tanou
da odrede datume astronomskih pojava i to na vrlo
jednostavne naine: pomou tapa, krugova tj. gumna,
merewem duine senke, gledawem u zvezde itd. De-
taqna i veoma zanimqiva objawewa merewa vreme-
na moemo proitati u kwizi Kalendar predaka
Aleksandre Baji.
Kao to smo rekli, zabluda je da stari narodi nisu
imali astronomska znawa koja bi im omoguila da
odreuju tane datume nekih astronomskih pojava
Arkaim
13
(npr. ravnodnevice, kratkodnevice, dugodnevice). nepreciznosti kalendara kao i raznih pomerawa
Setimo se samo drevnih kamenih graevina op- datuma) razlika izmeu hristijanizovanog i starog
servatorija, koje postoje irom sveta. Takva jedna narodnog Boia 16 dana i ide ka 17! Zbog toga pri
graevina (zvezdarnica-opservatorija) jeste i odreivawu datuma praznika koristimo trenutno
Stounhenx, ija je gradwa poela pre oko 5.000 najsavreniji Milankoviev kalendar (tanije
godina. Veoma je popularna teorija astronoma Trpkovi-Milankoviev ili novojulijanski) koji
Xeralda Hokinsa (Hawkins) iz 60-tih godina, koji je se poklapa sa gregorijanskim samo je mnogo taniji
smatrao da su qudi pomou Stounhenxa predviali kasni 2,75 sekundi za astronomskom godinom i treba
kratkodnevicu i dugodnevicu, pa i pomraewa ga korigovati tek za 28.000 godina!
Sunca i Meseca.
Primawem hrianstva stari praznici sevezuju za
nove, hrianske, a raunawe datuma praznika ume- Narodni nazivi meseci
sto narodnih meraa vremena preuzima crkva
(pomerajui datume i raunajui vreme nepreciz- Kao i svi drugi Sloveni, i Srbi su imali svoje
nim kalendarom), pa danas dolazimo do toga da nazive za mesece u godini. Nisu zapameni
postoji velika vremenska razlika izmeu starih zajedniki nazivi za sve krajeve gde je iveo na
narodnih i hristijanizovanih narodnih praznika. narod, ali ima mnogo naziva koji imaju isti koren
Miqewa smo da nae najvee rodnoverne praznike rei. Nai preci iveli su na dosta velikom
treba obeleavati u skladu sa prirodnim deava- podruju, na kojem su bile razliite vremenske
wima nipre, ni posle, nego tano na dan odreene prilike; naime, godiwa doba nisu svuda poiwala
astronomske pojave: Koledov dan 21.12. na dan zimske u isto vreme, kao ni radovi vezani za wih (brawe
kratkodnevice, Mladence 20.3. na dan prolene voa i povra, setva, etva itd.), pa se samim tim
ravnodnevice, Kupalov dan 21.6. na dan letwe razlikuju i nazivi. Tako je negde studen novembar,
dugodnevice, i Radgostov dan 23. 9. na dan jesewe negde decembar; seaw moe da bude januar ali i
ravnodnevice. februar itd.
Ovo su imena meseci koja su danas najpoznatija i
opteprihvaena kao naa narodna, ali pored wih
Julijanski, naveemo i ostale poznate nazive:
gregorijanski 1. januar koloeg (prosinec, seaw)
i Milankoviev 2. februar seko (seen, seew, seaw, quti,
veqaa, veliki seko)
kalendar
Primawem hrianstva nai stari praznici
zameweni su novim, hrianskim, a odreivawe
datuma praznika preuzima crkva. Zvanini
kalendar crkve bio je julijanski, koji je 45. godine
pre nove ere napravio grki astronom Sosigen na
inicijativu Julija Cezara. Osim to kalendar nema
nikakve veze sa hrianstvom, on je i veoma
neprecizan kasni 11 minuta i 14,75 sekundi za
astronomskom godinom, pa je pitawe zato ga SPC
jo uvek primewuje. ta to tano znai za nas
rodnoverne? Ako je neki na stari praznik zamewen
hrianskim, a vreme praznovawa je ostalo isto, to
vreme se danas poremetilo zbog nepreciznosti
julijanskog kalendara. Godine 1582, kada je
katolika crkva poela da koristi gregorijanski
kalendar, razlika izmeu tog i julijanskog
kalendara iznosila je deset dana. Danas je ta razlika
trinaest dana i ide ka etrnaest. Neprecizan
kalendar sve vie udaqava nae narodne praznike,
sauvane delimino u hrianstvu, od pravog
datuma slavqewa. Danas smo u situaciji da je (zbog

14
3. mart derikoa (suhi, suvi, laak, laak,
lastujak, oujak, mali seko)
4. april laitrava (brzosok, lisni, berezok,
travan)
5. maj cvetaw (traven, trven, travan, svibaw,
sviban)
6. jun trewar (izok, lipaw, lipan,
erewar)
7. jul etvar (srpaw, srpan, erven, rven)
8. avgust gumnik (zarev, kolovoz)
9. septembar grozdober (rujen, rujin)
10. oktobar umopad (listopad, listopan)
11. novembar studen (studeni, gruden)
12. decembar koledar (studenij, studen,
prosinac)
Detaqnije o nazivima meseci moemo proitati u
kwizi Godiwi obiaji u Srba koju je napisao
na etnolog Mile Nedeqkovi, ili u Srpskom
kalendaru Duwe Mati. Sigurno ima skeptika koji
e rei da su ovi nazivi novijeg datuma. Dokaz da
nije tako imamo u vie starijih izvora gde vidimo
ba ovakve ili veoma sline nazive. Neke od wih
zapisao je polovinom XIX veka Savatije M. Grbi u
kwizi Srpski narodni obiaji sreza boqevakog.
Veina naziva je ista kao s poetka teksta, neki su
zaboravqeni, dok se samo tri znatno razlikuju:
januar zaboravqen narodni naziv
februar veliki seko
mart mali seko ili derikoa
april ili urevski mesec
maj zaboravqen narodni naziv
jun trewar
jul etvar
avgust gospodinski mesec
septembar grozdober
oktobar listopad
novembar mratiwi mesec
decembar boini mesec ili koledar.
Mi emo se drati naih narodnih naziva jer pored
wih nema razloga da koristimo tue.
Dakle, sada kada smo odredili godinu i usvojili
stare nazive meseci dobili smo osnovna obeleja
rodnovernog kalendara. Kalendar za 2014.godinu
koji prilaemo u sredini asopisa sadri pre-
cizno odreene datume ekvinokcija i solsticija,
ali i datume drugih praznika koji se svake godine
mewaju (pokretni praznici). U sledeim brojevima
Slave! objasniemo zato se odreeni praznici
slave na odreen datum, a u pripremi je i prvi xepni
rodnoverni kalendar.
Andrej Stefanovi
Stari evropski
kalendari
Pre nego to su prihvatili julijanski i gregori-
janski kalendar, stari Evropqani imali su veoma
sline kalendare. Oni su se bazirali na godiwem
kretawu Sunca pa su najbitniji datumi bili ekvi-
nokciji i solsticiji. Ovi kalendari imali su isto
praktinu primenu odreivali su vreme sejawa,
vreme etve i vreme ubirawa plodova. U ciqu
oznaavawa bitnih datuma nai preci su orga-
nizovali proslave.
Da biste lake shvatili kako su nai evropski
preci zamiqali univerzum, posmatrajte prirodne
procese kao odnos dve sile: sile koja poseduje mo
plodnosti i sile koja omoguuje plodnost. Prva sila
je sposobnost zemqe da raa, ali ona to ne bi mogla
bez sile koja podstie ovaj proces raawa. Ove dve
sile bile su oliene u enskim i mukim boan-
stvima starih religija, pa i religije Slovena. U
periodu zime, kada zemqa ne moe da raa i kada je
plodnost onemoguena, enski boanski princip
pojavquje se u liku bogiwa zime i smrti. Neke od wih
su Morana, Hela, Hekata i sl. Muki princip
plodnosti, s druge strane, pojavquje se u liku
boanskog deteta koje se nakon smrti ponovo raa
(Koledo, Svaroi, Boi tj. mali bog). Kada je
bogiwa jo neoploena, devica, ona se predstavqa
u liku devianskih bogiwa (Devana, Dijana, Brigid).
Wen muki boanski par predstavqen je u liku
mladia koji je spreman da donese plodnost (recimo,
Frej koji zavodi devicu Gerd). Ovi bogovi i bogiwe
slave se krajem zime i poetkom prolea,kada pri-
roda poiwe da se budi.
Period plodnosti vezuje se za bogove kao to su Tor
i Jarilo dok je ensko boanstvo olieno je u liku
bogiwa-majki (Zemina, Majka Vlana Zemqa). Pone-
kad se zamiqa da se ove bogiwe venavaju sa svojim
mukim parwacima pa tako imamo venawe
bogiwe Saule i Perkunasa u baltikoj mitologiji.
Zavretkom perioda plodnosti na scenu stupaju
boanstva povezana sa podzemnim svetom, ime se
krug zatvara. Sve ovo, naravno, ne znai da mito-
logije evropskih i drugih naroda treba da tumaimo
samo po navedenom kquu. Ipak, bitno je pred-
staviti ovakav nain razmiqawa jer se on nalazi u
osnovi starih kalendara.
nastavak na strani 18
15

Zemqoradniki kalendar
Treba spomenuti i da su stari Eropqani delili
godinu na svetlu i tamnu polovinu. Ova podela
poklapala se za podelom na period plodnosti i
neplodnosti, meutim, bila je vezana i za neke druge
pojave. Recimo, tamni period godine bio je za
nae pretke vreme htoninih sila, doba kad su one
na vrhuncu svoje moi i kada dolaze u svet qudi.
Evropqani su tada slavili praznike mrtvih,
stupali u kontakt s precima, prinosili rtve duho-
vima i vilama. Zato u starim kalendarima moemo
pronai mije i psee praznike (Sloveni),
proslave u ast Disira (Germani), festival Sam-
hain (Kelti).Svetla polovina godine bila je doba
vladavine solarnih bogova. U sledeim tekstovima
prepoznaete ih po tome to su vezani za Sunce,
vatru, hrast i imelu. Granini datumi koji dele
godinu na svetlu i tamnu polovinu, to su, naravno,
ravnodnevice: datumi koji predstavqaju ravnoteu
svetla i tame, tj. dana i noi. Meutim, naim
precima su zanimqiviji bili datumi kada su dve
suprotstavqene sile na vrhuncu svoje moi, kada
zapoiwu svoju vladavinu, odnosno preuzimaju
presto. Ti datumi bili su letwa dugodnevica i
zimska kratkodnevica.
Predstaviemo sada keltski i nordijski kalendar,
budui da su najsliniji naem narodnom kalen-
daru. Nordijski kalendar izabrali smo jer je vezan za
jednu geografsku oblast (umesto na deo Evrope koji
naseqavaju svi germanski narodi) ime se izbeglo
suvie uopteno izlagawe. Keltski kalendar
odnosi se na Kelte u Britaniji, ali e biti spome-
nuti i neki stariji britanski kalendari.
Vesna Kakaevski
18
Keltski kalendar
Za razliku od ostalih kalendara evropskih naroda,
keltski kalendar bio je istovremeno solaran i
lunaran. Kelti su slavili praznike iji su datumi
bili usklaeni sa godiwim kretawem Sunca, ali
oni su raunali vreme i u skladu sa fazama Meseca.
ta to znai? Znai da su se wihovi praznici i
festivali plodnosti odravali na ravnodnevicu,
dugodnevicu i kratkodnevicu, datume povezane s
pozicijom Sunca u odreenom periodu godine. Ova
etiri glavna praznika bila su upotpuwena sa jo
etiri, i ti praznici odravali su se u periodu
izmeu solsticija i ekvinokcija (2. februara, 30.
aprila, 1. avgusta i 31. oktobra). S druge strane,
keltska godina imala je nekad 12 a nekad 13 meseci
(lunarna godina). Dakle, Kelti su raunali vreme
pratei kretawe Meseca iji ciklus traje 29 dana.
Da bi vam sve ovo bilo jasnije, moete sebi pred-
staviti dva razliita kalendara. Jedan kalendar se
koristio za izraunavawe datuma praznika, a drugi
odreivao poetak i kraj meseca u godini.
Predstaviemo prvo kalendar keltskih praznika,
odnosno solarni kalendar. Kalendar e se odno-
siti na ovu i sledeu godinu, da bi se izbeglo ne-
precizno navoewe datuma praznika. Poeemo sa
predstavqawem praznika zimske kratkodnevice koja
odgovara slovenskoj proslavi Koleda.
2013.
Zimska kratkodnevica (21. decembar).
Kao i u sluaju ostalih kalendara koji prate godi-
wi ciklus Sunca, i kod Kelta ovaj datum oznaava
smrt sunanog boga. U trenutku kada preovladava
tama (najdua no) Sunce simboliki umire, to se
predstavqa odlaskom solarnog boga u podzemni svet.
Kod Kelta je ovaj proces predstavqen raznim mito-
vima. Neki od mitova opisuju odlazak boanstva
ili vladara u Zemqu mrtvih, neumirue ostrvo,
zapadne zemqe i sl. Najpoznatije ovakvo prebi-
valie je, svakako, Avalon koji nam je poznat iz
legendi o kraqu Arturu. Jo jedan simbol smrti, ali
i mesta ponovnog raawa, jeste kotao boga Brana.
Kotao je vraao pale ratnike u ivot, a sline
kotlove imali su Dagda i Keridven. Dakle, nakon
zimske kratkodnevice, bog Sunce se ponovo raa,
obnavqa u kotlu regeneracije, prikupqa svoje snage u
zemqama besmrtnih. Pored navedenih mitova, tu je i
mit o Svetom kraqu koji vlada od letweg do zimskog
solsticija. Wega smewuje Kraq hrasta, vladalac
svetle polovine godine. Zimsku kratkodnevicu
slave i danas oni koji obnavqaju keltsku religiju, i
to kao Alban Arthan (druidi) i Yule (popularniji
naziv).
2014.
2. februar.
Praznik koji se slavio drugog februara bio je
posveen Brigid, bogiwi vatre, raawa i leewa.
Ona je vladala nad svim onim to raste, to se
uzdie i obnavqa (roewe deteta, klijawe mlade
biqke i sl.). Na kosmikom planu ovaj datum
oznaava rast mladog boga Sunca, koji je roen nakon
zimske kratkodnevice. Simbolika praznika vrlo je
jasna: ovaj datum oznaava poetak kraja zime, kada se
priroda polako budi, biqke klijaju a Sunce, kao
boansko dete, raste. Svetlost se uzdie jer je ve
poela svetla polovina godine, a sve je ovo olieno u
pojavi Brigid koja vlada silama stvarawa i obnove.
Kada su Kelti prihvatili hrianstvo, ovu bogiwu
zamenila je sveta Brigita iji se praznik slavi
neto ranije, prvog februara. Velani slave ovaj
praznik kao Gwyl Fair y Canhwyllau, a oni koji
obnavqaju keltsku religiju kao Imbolc.
Prolena ravnodnevica (20. mart)
Prolena ravnodnevica ima veoma poetski naziv
Svetlost zemqe, odnosno, Alban Eiler. Nedaleko od
Dablina nalazi se jedan kameni kompleks korien
da bi se precizno odredio momenat ove ravno-
dnevnice. Evo i kako: u trenutku kada se Sunce, tj.
svetlost zemqe, nalazi na odreenoj poziciji,
wegov zrak prolazi kroz otvor u kamenu. Prolazei
kroz otvor, zrak pada na zid i osvetqava astroloke
simbole koji su na wemu ucrtani. Sam praznik
oznaava buewe sila plodnosti, olienih u liku
Brana i Rianon. Za one koji to ne znaju, rei emo da
je Bran smatran sinom Sunca, dok je Rianon bila
vezana za kowe (simbol plodnosti). Inae, za vreme
ovog praznika bilo je uobiajeno da se na obredan
nain ostvaruje veza sa zemqom. Da bi se to
omoguilo, qudi i deca su grumenom zemqe iscr-
tavali krst na elu. Kelti su, znai, koristili
simbol krsta i pre nego to su prihvatili hri-
anstvo. Najpoznatiji keltski krst, onaj sa krugom u
sredini, zapravo je simbol godiweg ciklusa i
etiri glavna praznika plodnosti.
ast paqene svete vatre. Ime praznika zapravo se i
prevodi kao Vatre Bela (Bel-tinne). Vatra je za
vreme ovog praznika igrala veoma bitnu ulogu. Osim
to je bila simbol moi sunanog boga, izmeu dve
vatre provodila se stoka i tako se blagosiqala.
Mnogima je Beltain asocijacija za Majski stub, koji su
na ovaj datum gradili i jo neki evropski narodi.
Majski stub su podizali Anglo-saksonci i ostali
Germani, a isto su inili i preci danawih Slo-
venaca (kod kojih je ovaj stub bio poznat kao Mlaj).
Interesantno je da je ovaj obiaj opstao i do dana
danaweg. ak i oni koji se ne bave obnovom starih
evropskih religija rado uestvuju u pravqewu Maj-
skog stuba. Isto vai i za birawe Majske kraqice,
to je obiaj koji potie jo iz paganskih vremena.
Najverovatnije se radi o jednom obliku prizivawa
bogiwe plodnosti u svet qudi, tj. slavqewu ove
bogiwe u liku Kraqice maja.
Letwa dugodnevica (21. jun)
Proslava dugodnevice poiwala je uvee. Tokom ove
veeri sakupqale su se biqke koje su kasnije
koriene u razliite svrhe. Najee su u pitawu
bile biqke koje su sluile za magijsku zatitu
(kopriva, breza, divqa miroija itd.). Da bi
zatitili kuu od negativnih uticaja, Kelti su
pleli vence i veali ih na svoja vrata i prozore.
Slian obiaj postojao je i kod nas (ivawski venci),
o emu je pisao Veselin ajkanovi. Kelti su sma-
trali da biqke sakupqene za vreme dugodnevice
imaju veliku mo, a neke od wih mogu ak da uine

30. april

Tridesetog aprila slavio se festival poznat kao

Beltain. Bio je vezan za boga Sunca Belusa, u iju su Kraq Hrasta

19
oveka nevidqivim. Na ovaj dan, smatralo se, bog
Sunca je na vrhuncu moi, nakon ega wegova mo
opada i poiwe tamna polovina godine. Solarni
bog Belus tada odlazi u podzemni svet, zbog ega su
paqene vatre koje bi mu osvetqavale put. Osim to je
ovaj praznik bio povezan sa Belusom, vezivao se i za
Luga, kao i za Svetog kraqa, koga smo ve spomenuli.
Sveti kraq je simbolizovao tamnu polovinu godine
i na dan letwe dugodnevice on je preuzimao vla-
davinu od Kraqa hrasta. Druidi danas ovaj praznik
slave kao Alban Hefin.

1. avgust

Lughnasad je bio naziv festivala koji se slavio 1.

avgusta. Iz wegovog naziva vidimo da je bio posveen
Lugu, jednom od solarnih bogova Kelta. Lugovoj majci
Tailtiu se takoe odavala poast: dodue, ne di-
rektno, poto joj nisu prinoene rtve. Woj u ast
odravala su se atletska takmiewa slina Olim-
pijskim igrama u antikoj Grkoj (enach Tailteann).
Kako je Tailtiu zasluila ovakvu ast? Prema mitu,
ona je raskrila jednu umu da bi dobila obradivo
zemqite. Zbog toga je bila pogubqena, pa nije ni
udo to se ovo boanstvo slavilo u jednom zemqo-
radnikom drutvu. Tailtiu je, dakle, sama Majka
Zemqa, koja na Lughnasad simboliki umire jer vie
ne moe da raa. Sa wom umire i muki princip
plodnosti olien u samom Lugu. Lughnasad se dru-
gaije naziva Prvom etvom i jedan je od tri
keltska praznika etve. Zajedno s tim praznikom u
ovu grupu spada i proslava jesewe ravnodnevice, kao
i praznik poznat kao Samhain. Inae, prvog avgusta
sklapali su se probni brakovi koji su se poni-
tavali nakon godinu dana ako se pokau neu-
spenim.
Jesewa ravnodnevica (23. septembar)
Jesewa ravnodnevica slavila se i pre dolaska Kelta
na Britansko ostrvo. To pokazuju ostaci najstarije
britanske kulture koja je za sobom ostavila spome-
nike kakav je Stounhenx. Spomiwali smo ve kameni
kompleks u blizini Dablina koji se koristio kao
svojevrsna opservatorija. U Irskoj ima vie ovak-
vih spomenika a veina wih pokazuje vreme
prolene i jesewe ravnodnevice. Neki od ovih ta-
kozvanih hramova ravnodnevice veoma su stari:
opservatorija u Longkruu pokazuje precizne datume
ve 6.000 godina!
Bilo kako bilo, jesewa ravnodnevica vezivala se za
period etve i sakupqawe plodova. Kelti su se
zahvaqivali bogovima na hrani i prinosili im
rtve, a rtva se prinosila i Zelenom oveku. Rei
emo koju re o ovoj figuri. Zeleni ovek bio je
umski bog, slian nordijskom Vidaru i sloven-
skom Lesniku. Jedan od wegovih likova je pomenuti
Kraq hrasta, a tragove wegovog kulta nalazimo i u
mnogim legendama. Najpoznatija je, naravno, ona o
kraqu Arturu i u woj se Zeleni ovek pojavquje kao
Zeleni vitez. Danas se ovaj praznik slavi kao Mabon,
to je naziv koji je skovao Aidan Keli (Kelly) 1970.
godine. Iako bog Mabon zaista postoji u keltskoj
mitologiji, wegova uloga nije toliko bitna. Takoe,
Mabon nije striktno vezan za jesewu ravnodnevicu.
Druidi ovaj praznik slave kao Alban Efed, dok je
velki naziv praznika Men Fmhair.
31. oktobar
Na ovaj datum slavio se Samhain, koji je u moderno
vreme postao popularan kao No vetica. Radilo
se o prazniku koji je zaista imao neke veze sa
htoninim silama, meutim u vreme paganizma te
sile se nisu smatrale neim mranim i negativnim.
Za razliku od hriana, pagani nisu zamiqali
jedan crno-beli svet, ve su posmatrali univerzum
kao celinu. Sile o kojima je ovde re bile su zapravo
duhovi predaka, ali i bia poznata kao Sidhe, koja
predstavqaju ekvivalent naim vilama. Za vreme
Samhain-a, prema verovawu Kelta, otvarale su se
dveri izmeu sveta ivih i sveta mrtvih i preci su
dolazili u posetu potomcima. Zato se za vreme
savenske gozbe precima ostavqalo prazno mesto za
stolom, to veoma nalikuje nekim naim obi-
ajima. Sidhe (ita se ii) izlazili su iz svojih
stanita koja se nalaze pod zemqom ili u unutar
planina, i prolazili kroz vrata izmeu svetova.

20
Wihove posete izazivale su strah jer se deavalo da
vile i vilewaci kradu qude i odvode ih u svoja
stanita. Zbog toga su se preduzimale razne mere
zatite: qudi su se zatvarali u svoje domove ili, ako
su ve morali da izau, naoruavali se soqu ili
komadima gvoa. Takoe su oblaili odeu okre-
nutu naopake, sve u nadi da e ih Sidhe nekako
zaobii. Na gozbama prireivanim za Samhain
obilno se toio alkohol. Palile su se svete vatre,
pre svega na vrhovima brda i planina kao to su vi-
sovi Hajlenda u kotskoj. Praznik se vezivao za
mnoga boanstva vrhovnog boga Dagdu i bogiwu
rata Morigan, kao i za Kroma Kruaha. Samhain je
predstavqao keltsku Novu godinu koju i danas slave Nordijski kalendar
oni koji obnavqaju religiju Kelta.
Pre nego to predstavimo nordijski kalendar, upo-
znaemo itaoce s jednim mitom. U pitawu je mit o
Trinaest meseci keltskog kalendara Balduru, Odinovom sinu i bogu Sunca. Shvatawem
uloge koju Baldur igra u nordijskoj mitologiji, bie
Najstariji solarno-lunarni kalendar Kelta prona- nam lake da shvatimo sam nordijski kalendar.
en je u mestu Koliwi u Francuskoj i datira iz II Baldur je, dakle, samo Sunce, najlepi i najsvetliji
veka nove ere. Iz ovog kalendara vidimo da je keltska meu bogovima. Zbog svojih kvaliteta on postaje
godina trajala dvanaest meseci, ali se svake dve i po predmet Lokijeve mrwe zbog ega biva ubijen. Loki
godine dodavao jo jedan mesec interkalarni. Ovaj nagovara Baldurovog slepog brata Hoda da, iz ale,
mesec se dodavao da bi kalendar bio u skladu sa gaa Baldura strelom od imele, to ovaj i ini,
mesenim ciklusom, koji traje, kao to smo ve nesvestan posledica. Hoda zbog toga ubrzo stie
rekli 29 dan. Nazivi meseci su rekonstruisani na kazna. Wega ubija Vali, jednu no star, koji od
osnovu galskog renika Xavier Delamarre, Dictionnare deteta postaje ovek da bi osvetio brata. Sunani
de la langue gauloise. U skladu s renikom, trinaest bog tako odlazi u podzemni svet. Ovo se deava na
meseci keltskog kalendara nose sledee nazive: zimsku kratkodnevicu, kada no nadvlada dan (slepi
Samonios, Duman, Riuros, Anagantios, Ogron, Cutios, Hod). Ipak, no i tama bivaju pobeeni od strane
Giamonios, Simiuisonna, Equos, Elembiu, Aedrini, Cant- boga novog solarnog ciklusa koji se pojavquje u liku
los, Sonnocingos (interkalarni). Godina je, kao to Valija. Vali je tek roeno sunce, sunano dete, koje
ve znamo, poiwala Samhain-om (Samonios), mese- jednu no staro preuzima vladavinu od svog brata. Na
com iz ijeg imena je izveden naziv praznika. ovaj nain su, znai, stari Nordijci sebi tumaili
Danas je mnogo popularniji Kalendar drvea koji sunani ciklus i slikovito predstavqali krug
svoju osnovu ima u kwizi Roberta Grevsa (Graves) godine.
Bela bogiwa. Nazivi meseci predstavqaju imena U jednom od najstarijih nordijskih kalendara, run-
odreenih vrsta drvea, i mi emo ih ovde navesti: skom kalendaru, kratkodnevica se oznaava upravo
Beath (breza): 24. decembar 20. januar simbolom deteta. Tu je i simbol strele, koja pred-
Luis (oskorua): 21. januar 17. februar stavqa oruje kojim je ubijen Baldur.Slinost sa
slovenskim kalendarom je vie nego oigledna. Bal-
Nion (jasen): 18. februar 17. mart
dur je umirue Sunce dok je Vali isto to i Koledo,
Fearn (jova): 18. mart 14. april
tj. mali bog Boi. Budui da je zimski solsticij
Saille (vrba): 15. april 12. maj
najbitniji datum u nordijskom kalendaru, predstav-
Huath (glog): 13. maj 9. jun
qawe nordijskog kalendara poeemo ovim prazni-
Duir (hrast): 10. jun 7. jul
kom. Za wim e slediti ostali praznici iji e
Tinne (zelenika): 8. jul 4. avgust
datumi biti usklaeni sa solarnim ciklusom 2013.i
Coll (leska): 5. avgust 2. septembar
2014. godine.
Muin (loza): 2. septembar 29. septembar
Gort (brqen): 30. septembar 27. oktobar
Ngetal (trska): 28. oktobar 24. novembar
21. decembar
Ruis (zova): 25. novembar 22. decembar
Svetkovina zimske kratkodnevice nazivala se
Vesna Kakaevski
Yuleto znai toak. Naziv sasvim odgovara datumu,

21

Baldurova smrt, Kristofer Vilhelm Erkersberg
jer na ovaj dan krug godine ponovo poiwe da se
okree. Novi solarni ciklus zamewuje stari (Vali
stupa na Baldurov presto). Budui da se Jule slavio
dvanaest dana, u pitawu je bio festival ito jedan
od tri najbitnija godiwa festivala. Tokom ove
svetkovine obilno se jelo i pilo, a na gozbe su se
pozivali i oni najsiromaniji. Nordijci su pri-
nosili rtve bogovima, a najpopularnija rtva bio
je vepar. ak i nakon prihvatawa hrianstva obi-
aj rtvovawa vepra je nastavio da ivi. To se,
dodue, inilo u neto izmewenom obliku. U po-
krajni Gotland izvodio se sledei obred zavreme
Boia: jedan mladi napravio bi brkove od slame i
igrao ulogu rtvovanog vepra. Takoe, irom
vedske pravili su se kolai u obliku vepra, a ovim
kolaima se hranila stoka.
Kao simbol plodnosti vepar se rtvovao Freju ali
je takoe bio posveen i Odinu. Period oko krat-
kodnevice bio je vreme u kome je Odin, po verovawu,
na vrhuncu moi. On tada vodi Divqi lov, vojsku
duhova koja qudima uteruje strah u kosti. Od za-
straujue Odinove vojske Nordijci su se titili
na isti nain kao i Kelti od svojih ija (Sidhe).
Izbegavali su da u tom periodu izlaze na otvoreno,
bio je tu i itav niz ritualnih radwi vrenih da bi
se skrenula pawa duhovima.
Izmeu dva velika godiwa festivala Yule-a i
Disting-a vrio se obred Blagosiqawa pluga. Za stuba i obiaj birawa Majske kraqice, Valpurgijska
tu priliku su se prinosile rtve u hrani: kolaii
razne vrste itarica. Verovalo se da e zbog svega
ovog zemqa postati plodnija. Praznik se slavio 3.
januara i jedan je od najstarijih zemqoradnikih
praznika.
22
2. februar
Na ovaj dan slavio se Disting, drugi veliki festival
Nordijaca. Bio je posveen Disama, odnosno biima
poznatim kao Disir (jednina: Disa). U pitawu su bila
enska boanstva, nekadawe kraqice plemena,
koje su nakon smrti proglaene bogiwama. Verovalo
se da ove vladarke i nakon smrti uvaju svoje pleme,
zbog ega su im se prinosile rtve. Prema legendi
koju navodi folklorista Benxamin Torp (Thorpe),
postojala je i nekakva kraqica Disa. Ona je pomogla
svom narodu da preivi period gladi, vrativi
blagostawe zemqi. Torp smatra da je Disa sama Majka
Zemqa koja, nakon perioda besplodnosti, ponovo
poiwe da raa.
20. mart
Prolena ravnodnevica danas je poznata kao Ostara,
a naziv je dobila po istoimenoj bogiwi prolea.
Bogiwa se potovala i kao Eostre, a iz ovog imena
izveden je engleski naziv za Uskrs (Easter). Ostara je
bila praznik plodnosti i regeneracije. Zbog toga su
se na ovaj dan razmewivala obojena jaja, kao to se to
i danas ini na Uskrs. Uskrwi zec takoe je bio
vezan za Ostaru. Za sve ove obrede postoji logino
objawewe: i zec i jaja su simboli plodnosti, zec
kao simbol reprodukcije, a jaja kao simbol novog
ivota.
30.april
Tridesetog aprila slavila se Valpurgijska no,
praznik koji nam je poznat iz Geteovog Fausta. Bio
je posveen bogiwi prolea Valborg, a koja se u
Nemakoj slavila kao Valpurga. Nordijci su, kao i
Kelti, na ovaj dan pravili Majski stub i birali
Kraqicu maja. Oba ova obiaja popularna su i danas,
s tim da su pretrpela izvesne izmene pod uticajem
hrianstva. U Skandinaviji, kao i u ostalim
zemqama gde postoji ova tradicija, Majska kraqica
povezuje se sa Bogorodicom, tj. Devicom Marijom,
kako je tamo nazivaju. Kao i obiaj pravqewa Majskog
no je nastavila da se slavi i nakon prihvatawa
hrianstva. Dodue, ne do danawih dana, osim u
sluaju onih koji obnavqaju staru germansku reli-
giju. U sredwem veku su ovaj praznik slavile ene
koje su smatrane veticama. Navodne vetice okup-
qale su se na planini Blokula u vedskoj, dok su
nemake vetice odlazile na Broken.
21. jun

Videli smo ve da je letwa dugodnevica bila dan za

sakupqawe biqa. I to ne bilo kakvog biqa. Sve to
bi se ubralo na ovaj dan koristilo se u magijske
svrhe. Recimo, u svrhe zatite. Da bi zatitili
stoku, Nordijci su veali strukove biqa po stajama.
Bavili su se i qubavnom magijom tako to su ubrano
biqe stavqali pod jastuk;kako bi osvojili eqenu
osobu, aputali su nene rei nad ovim biqem.
Nadali su se i snovima u kojima se ta osoba pojavquje,
jer koga budu sawali te noi, taj e postati wegov
ili wen ivotni saputnik. Dan letweg solsticija
bio je pogodan i za proricawe. Da bi saznali ta ih
eka u budunosti, Nordijci su odlazili na raskr-
a i oslukivali aputawa duhova. Glasove iz
budunosti oslukivali su i na tavanu, prekriveni
belim ebetom toje praksa koja se odrala i
nakon primawa hrianstva.

1. avgust

Prvog avgusta slavio se Freyfaxi, koji je bio veoma

popularan na Islandu. Iako je bio posveen Freju
kao bogu plodnosti, praznik je imao i solarni
karakter. Ovo saznajemo iz imena praznika: Freyfaxi
oznaava Frejevog kowa (ime se, inae, davalo
najboqim islandskim kowima). Kow je, kao to
znamo, simbol plodnost ali i simbol Sunca, poto
se Sunce uvek predstavqa u koijama sa kowskom
zapregom. Praznik se povezivao i sa sunevim
tokom, simbolom koji se nazivao Fylfot a koji je
poznatiji kao svastika.Za Freyfaxi-ja siromanima
se davao hleb ukraen ovim simbolom, jer se
verovalo da e im on doneti sreu i blagostawe.
Danas se praznik slavi kao Lithaili kao praznik
Prve etve.
23. septembar
Praznik jesewe ravnodnevice nije bio toliko
znaajan, pa emo ga ovom prilikom samo navesti.
Bio je to praznik Druge etve, apod tim imenom se
slavi i danas. Oni koji obnavqaju staru nordijsku
religiju slave ga i kao Mabon, to je popularniji
naziv iako ne izvorno nije nordijski.
festivala bio Zimski pun Mesec ili Winterfyllith.
Praznik je oznaavao kraj leta i poetak zime, to
nama moda deluje neobino jer smo navikli da
imamo etiri godiwa doba. Meutim,oni koji
ive na Severu imaju zapravo samo dva.
Kao i keltski Samhain, Winterfyllithje bio povezan sa
mrtvima. Verovalo se da na taj dan preci dolaze
svojim potomcima, zbog ega im treba prineti
rtvu. rtva se najee sastojala u hrani, jer ovo je
bio jo jedan etelaki praznik (Trea etva).
Stari nazivi meseci:
Staronordijskikalendar imao je dvanaest neseci
podeqenih u dve grupe. Prvoj grupi pripadali su
zimski meseci, zvani kratki dani (Skammdegi). U
drugoj grupi bili su dani bez noi (Nttleysa),
letwi meseci.Evo kako suglasila wihova imena:lir,
Mrsugur, orri, Gi, Ein-mnur, Harpa, Skerpla,
Sl-mnur, Heyannir, Tvmnur, Haust-manu,
Gor-mnur.
Vesna Kakaevski

8. oktobar

Za kraj smo ostavili festival Zimska no, koji je,

kao to vidimona slici, trajao tri dana. Poiwao
je u oktobru, na pun Mesec. Zbog toga je drugi naziv

23
Kalendar biqaka:

Biqarewe
Nai paganski preci iveli su u skladu s pri-
rodom. Oni su se trudili da prate wene ritmove,
usklaujui svoj ivot sa prirodnim ciklusima. Za
jednu agrikulturnu zajednicu najvanije je bilo da
prati takozvani ciklus plodnosti. Ipak, nai pre-
ci prouavali su i ostale cikluse (pre svega solarni
i lunarne), a sve je ovo rezultiralo stvarawem ka-
lendara. U staro doba smatralo se da postoji pravo
vreme za sve: vreme za setvu, vreme za etvu, vreme za
voewe rata i vreme za uspostavqawe mira. Takoe se
znalo kada je pravo vreme za sklapawe brakova, na
koji datum se moe saznati budunost, a kada je pravi
trenutak za stupawe u kontakt s mrtvima. Potujui
kosmiki ritam na predak je iveo jedan kva-
litetan i ispuwen ivot, u harmoniji sa samim
sobom i svetom oko sebe.
Biqke su se takoe brale u tano odreeno vreme.
Pratei solarne i lunarne cikluse nai preci su
sakupqali biqe u tano odreeno doba godine, ali i
uskladu s odreenom fazom Meseca. Sledei ka-
lendar biqaka sainio je Vasa Pelagi i izloio u
svom Narodnom uitequ. Ovaj kalendar je ujedno i
uvod u lanke posveene sezonskim biqkama, koje
emo predstaviti u ovom i sledeim izdawima
Slave!.

Pelagiev biqarski
kalendar
Aprila:
Kad koje biqe treba brati? bour, dobriica, glog, gorka detelina, gorocvet,
jagorevina, kamilica, kopriva, lazarkiwa, qubi-
Januara: ica, dan i no, maslaak, oman, pluwak, podbel
imela. (cvet i list), repuina, rusa, rusomaa, sasa,
srewak, trn, velika bedrenika i drugo.
Februara:
imela, borovi, brezovi i drugi pupoqci, zubaa i Maja:
pirevina, maslaak, cvet podbela i drugo. bourov i bagremov cvet, bokvica, breza, buha,
bunika, digitalis vunasti, urevak, divqi kesten,
Marta: dobriica, glog, gorka detelina, gorocvet, island-
zubaa, hrastova i druge kore, jagorevina, kopriva, ski liaj, jagoda, kamilica, kopriva, kesten pi-
kruina, qubiica, maslaak, pirevina, podbel, tomi, kopriva mrtva, kupina, lazarkiwa, lipa,
repuina, srewak, pupoqci od topole, breze i maslaak, majkina duica, matiwak, milogled,
drugog cvea, velika bedrenika, vodopija, vrbova medvee groe, pluwak, podbel, rastavi, rusa,
kora i drugo. virak, zova, alfija

24
Juna:
beli slez, bokvica, borovnica, breze, brusnica,
buha, bunika, dan i no, digitalis, divizma, dob-
riica, glog, gorka detelina, hajduica, islandski
liaj, kesten pitomi, jagoda, jagorevina, kanta-
rion, kiica, kopriva mrtva bela, kruka, kupina,
malina, matiwak, majkina duica, majska rua,
nana, nar, neven, orah, pelen, pluwak, rusomaa,
rutvica, rastavi, razliak, slez crni, sitnica,
suruica, tatula, titrica ili kamilica, turinak,
velebiqe, virak, vranilovka, zova, avorwak i dr.
Kesten
Jula:
bokvica, borovnica, breza, branka, brusnica, bu-
nika, crvotoina, divizma, divqa rue, dupac,
hajduka trava, islandski liaj, jagoda, kaduqa ili
alfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, kop-
riva bela mrtva, kupina, lavandula, lipa, matiwak,
majoran, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, pod-
bel, rastavi, rosuqa, slez beli, slez crni, sitnica,
tatula, tamijan, titrica, tranadaviqe, troskot, ve-
lebiqe, turinak, vidac, virak, vranilovka, vrati,
zova, avorwak
Zova
25
Avgusta:
bokvica, borovnica, branka, bunika, emerina,
crvotoina, divizma, hajduica, hmeq, ivawsko
cvee, islandski liaj, kantarion, kim, kleka,
kopriva, kupina, majoran, majkina duica, mrazo-
vac, miloduh, neven, pasuq, pelen, petrovac, podbel,
slez beli i crni, sitnica, smiqe, smrdua, srcopuc,
razgon, razliak, rosuqa, rutvica, tatula, tranda-
viqe, troskot, velebiqe, vidac, vrati, avorwak
Septembra:
emerika, crvotoina, digitalis vunasti, divizma,
divqa rua (ipak), drewine, hmeq, hrastova kora
i ir, islandski liaj, klekiwe, kokotoac, kru-
ina, lincura, mora, mrazovac, nana, nar, navala,
neven, odoqen, oman, orah, oskorua, pasuq, pas-
dren, pelen, perun, pirevina, repuina, sapuwaa
(crvena i bela), slez beli, sitnica, tatula, trava od
srca, trandaviqe, trwine, velebiqe, vrati, zeji
trn, slatki koren, zubaa, utika i dr.
Kopriva
Oktobra:
angelika, apta, branka, emerika, duwa, glog, ini-
rot, jedi, klekiwe, kopriva, lincura, maslaak,
mora, navala, odoqen, pasdren, pasuq, perun, re-
puina, sapuwaa, selep, slez beli, tatula, trava od
srdoboqe, srewak, trwine, zeji trn, slatki koren,
zova i dr.
Novembra:
glogiwe, iirot, klekiwe, maslaak, odoqen, zubaa,
repuina, trava od srdoboqe, bundevino seme, zeji
trn, zubaa i dr.
Decembra:
imela.
Priredio Andrej Stefanovi

Narodna verovawa
o boru
U naem narodu postoje brojna verovawa da su
odreene biqke posebne, da imaju magijska svojstva
ili da su, na neki nain, povezana sa starim
slovenskim boanstvima. Ako priamo o drveu,
svima nam je poznat hrast kao drvo boga gromovnika.
Lesku i zovu znamo kao magino drvee, a mnogi
stari narodni obiaji koji su uprawavani kod
ovog drvea kasnije su preneti u hrianstvo. Lipa
je, kao i hrast, sveto drvo. Lipovi gajevi sa
svetilitima postojali su kod svih slovenskih
naroda. Imamo, zatim, magini glog, jasen, vrbu, pa
jelu i mnogo drugo drvee koje je, na nau sreu,
ostalo upameno. Bor je drvo o kome danas malo
znamo, ali sudei po sauvanim pisanim izvorima,
pogotovo narodnim pesmama i pripovetkama,
moemo zakquiti da je ovo drvo bilo veoma bitno
naim precima.
Dva su bora naporedo rasla,
Meu wima tankovrha jela:
To ne bila dva bora zelena;
Ve to bila dva brata roena.
U boru moe biti otelotvorena i ala: takav je bor
koji pliva Drinom i ometa podizawe viegradske
uprije. Bor moe biti i sedite vile, koja se
nalazi pod korom. U narodnoj pesmi bog daje momku
zlatne rogove i kada ovaj probode koru:
Al u boru mlada moma,
Pak zasija kao Sunce
Za bor se vezuju i vie predstave. On moe biti
sveto drvo pa i predstavqati samo boanstvo. Takav
karakter obino imaju pojedini borovi koji su
tabuirani i za koje je vezan itav kult. Postoje i
borovi koji predstavqaju zapis to dovoqno
govori o tome koliko je bor bio znaajan u naem
folkloru. Oko srpskih manastira i daqe rastu
visoki i stari borovi. Veruje se da su manastiri
graeni na mestima koja su bila posebna, kultna pre
primawa hrianstva. To su bila stara svetilita
ili sveti gajevi, uglavnom hrastovi, lipovi ili
borovi. O vezivawu bora za boanstva svedoe nam
narodne pesme koje je zapisao Milo S. Milojevi
sredinom XIX veka:
Mi palimo lile
Milom boru Koledu
Mlaem bratu Kupalu

Bor (bora, borika), lat. Pinus, jeste rod zimzelenog

drvea iz roda Pinaceae. Postoji izmeu 105 i 120
vrsta borova rasprostrawenih irom severne
polulopte. Re bor je praslovenska. Bor je istak-
nuto senovito drvo. To verovawe nalo je izraza u
brojnim motivima iz narodnih pesama i pripo-
vedaka. U nekim srpskim pripovetkama iz ubijene
cariine dece izniknu borovi; isti motiv javqa se
i u narodnim pesmama o nevino poginulima, ili
nesrenim qubavnicima:

Te sarani dvoje dece svoje:

Na Momiru zelen bor nikao,
Na Grozdani vinova lozica;
Savila se loza oko bora
Takoe postoji esto uporeivawe oveka s borom:

26
 Letela sam Gospodaru
Naem silnom Triglav boru
Te gledala to nam ini
to nam ini zapoveda
Uglavnom, sveti borovi su oni za koje se veruje da su
ih posadile izvesne velike linosti iz daleke
prolosti. Tako je u Nerodimqu jedan bor posadio
kraq Milutin, drugi car Uro. U jednom poqu sela
Rakqe (blizina Kruevca) postoji bor koji je
ponikao iz granice koju je carica Milica pobola u
zemqu na dan roewa svoga sina Lazara.
Naroito je interesantan bor kraqa Milutina. Kod
wega su se odravali sabori, gde je zajedniko
obedovawe bilo veoma bitno, pri kome mesto u
zaequ zauzima bor. Oko bora izvode se i viteke
igre, igraju kola, pevaju se obredne pesme u kojima se
spomiwe bor.
Po narodnom verovawu, ko god je u bor dirao, zlo je
proao. Veselin ajkanovi je zapisao dogaaj: kada
je jedan Arnaut sekao sa bora lu, da bi osvetlio svoj
tor, uo se iz korena bora pisak, i te noi Arnautu su
vukovi poklali sve to je u toru imao kraj opora
pasa koji nisu ni lanuli. Kad je taj bor, u trewaru
(junu) 1932. izvalila nepogoda, seqaci su koren i
jedan deo stabla vratili na svoje mesto, a ostalo drvo
rezervisali za ikonostas. Da li im je pomogao taj
ikonostas to ne znamo.
Poetkom XX veka po selima i pravoslavnim i
muslimanskim izmeu Nove Varoi i Priboja,
bilo je mnogo ouvanih starih borova (a takoe i pokupe opale grane, ostali su osakaeni ili po-
drugog drvea) koji su svetiwa i ne smeju se sei. vreeni.
Pravoslavni su tu drali sabore, a muslimani
teferie. Izuzetno, na ova mesta dolaze i mukarci Izvesnu versku pozadinu ima moda i staro zak-
i ene islamske vere. Iznad manastira Mileeva u liwawe bora mi, i borme boga mi i bogme.
selu nekad Mileevcu sada Hisarxiku, u kome su Po jednom objawewu, tako qudi govore kada nee
iveli Srbi muslimani, nalazio se bor iz naj- boga da spomiwu uzalud. Mogue je, meutim, da mi
starijih vremena, koji su uvali kao sveto drvo. Ne ovde imamo starinsku kletvu samim borom, odnosno
sme se ni grana sa wega odsei, jer je alovito. Qudi imenom ili boanstvom koje je u wemu. Moemo da
koji su pokuali da skidaju sa wega smolu, ili uporedimo slinu kletvu sa drugim jednim magi-
nim drvetom: gloga mi.
Bor je imao iroku primenu u narodnoj medicini.
Veselin ajkanovi je zapisao da je borova vodica
(koja istee iz zaseenog bora) lek od raznih bolesti.
Od borove smole pravi se melem za svaku ranu.
Borovi izdanci upotrebquju se kao lek od hemoroida
i dizenterije i kao diuretik. Vasa Pelagi je, u svom
Narodnom uitequ, naveo da raani hleb namazan
borovom smolom lei bolesti prstiju, kaaq i
tuberkulozu (ako nije u kasnijem stadijumu), a pro-
tiv bolesti grla pomae krpa namazana borovom
smolom obavijena oko vrata.

Andrej Stefanovi

27
U susret praznicima:

Kratkodnevica
U nekim selima bio je obiaj da se badwak izvadi iz
vatre im malo nagori; zatim je paqivo uvan i
stavqan u vatru kad god pone da grmi, jer se
verovalo da grom nee udariti u kuu u kojoj se dimi
badwak. U nekim delovima Francuske, naroito u
Provansi, dugo je uprawavan obiaj sa badwakom,
gde su verovali da ostatke badwaka, koji stave u vatru
prvi put na Badwe vee, vaqa drati ispod kreveta
ukuana, jer e ih tititi cele godine. irom Ev-
rope su postojali slini obiaji i verovawa sa
badwakom. Obiaj donoewa badwaka uz sveanosti
odrali su Sloveni, a naroito Srbi.
Badwak je od hrastovog drveta. Verovalo se da e se
imati onoliko teladi, jagwadi, sviwa, jaria, no-
vaca i sree koliko iskri iz zapaqenog badwaka iz-
leti dok xaraju vatru. Neki odnesu pare badwaka u
poqe da ih zatiti od grada. Badwak gori o Boi i
pepeo se rasipa po poqima da bi ona bila plodna.
Stari Sloveni su palili vatru trewem dva drveta na
Badwe vee i odravali je da se ne ugasi. Sva ova
verovawa su ostaci stare arijevske vere, u kojoj je
hrastovo drvo asociralo na boga groma.
Kao to nam je poznato da su stari Evropqani
Vukain Lutovac
proslavqali veliku svetkovinu letwe dugodnevice,
tako nam je isto poznato da su proslavqali i
kratkodnevicu, zimski solsticij. Tragove zimskog
solsticija moemo danas primetiti i kod nas.
Zimski i letwi solsticiji su dve velike prekret-
nice u prividnoj putawi Sunca preko neba. Kod
pravoslavaca, prastara svetkovina s vatrom zadr-
ala se u starom obiaju paqewa badwaka, na Badwi
dan. Nekada je obiaj bio rasprostrawen u celoj
Evropi i Rusiji. Kod junih Slovena imamo naj-
potpunije izvetaje o tom obiaju. Badwak je paqen
(kod nas je to jo uvek sluaj) unutar kue zbog
hladnog zimskog vremena. Zimski solsticij dobio je
karakter privatne ili domae svetkovine, koja odu-
dara od javne letwe svetkovine, o kojoj se narod
skupqao na nekom otvorenom mestu ili upadqivoj
uzviici, gde je zajedniki palio ogromnu vatru i
oko we igrao i veselio se. Do sredine XIX veka, stari
obiaj u vezi s badwakom odravan je u nekim
delovima Nemake. Badwak je ustvari jedna teka
hrastova klada, uglavqena u pod ogwita. Kada se
sledee godine stavqa nova klada, ostaci stare se,
izmeu Boia i Bogojavqewa, pospu po poqima;
verovalo se da to podstie boqe napredovawe useva.

28
 Kraun: staro ime Boia
Stari slovenski praznik, koji je kasnijezamenio
hrianski Boi, nazivao se Kraun. Kraun je
bio praznik zimskog solsticija. Naziv kraun,
praslovenski korun, istog je slovenskog porekla.
Izveden je pomou sufiksa un od glagola koriti
jednomnogom koraknuti. Oznaava dan koji zakora-
ava u nov period. Ta praslovenska re korun,
srpski kraun, kod nas se izgubila. Potpuno ju je
istisnuo naziv hrianskog praznika, Boia.
Srbi su, od svih evropskih naroda, to se tie
Boia najboqe ouvali prastare obiaje iz pagan-
skih vremena. Ovi obiaji su, posle prihvatawa
hrianstva, prebaeni na praznik Hristovog
roewa. To je ve sigurno dokazano i o tome je dosta
napisano. Treba se samo obazirati na badwak koji je
u samom centru celokupnog boinog rituala.
Obiaj polagawa badwaka na vatru bio je zastupqen i
kod drugih slovenskih naroda.
Sima Trojanovi smatrao je badwak idolom koji
zbog sunevog prividnog hoda i povratka, nebesku
scenu odigrava na domaem ogwitu i svake godine
se mora obnoviti kao i Sunce. Prema tome i sila
badwaka i wegovo delovawe na poqske, qudske i
stone demone traje samo godinu dana. Dok Troja-

novi u badwaku vidi tragove kulta Sunca, Veselin

ajkanovi smatra da je badwak zapravo boanstvo
koje se spaquje da bi ponovo vaskrslo iz mrtvih.
Nema sumwe da je prastari obiaj, a koji je zamenio
Boi, obeleavan kao poetak nove godine. Isto
kao to nema sumwe da je bio praznik zimskog
solsticija.
Re badwak, po pisawu Henrika Baria, stoji u vezi
sa bdeti. Badwak, Badwi dan, znai i dan uoi
Boia. Tada se badwak polae na domae ogwite.
Henrik Bari iznosi tvrdwu da je badwak u znaewu
bdenije stariji i da nije hrianskog porekla.
Stime se moramo sloiti. Ako je Kraun paganskog
porekla, jasno je i da e bdewe uoi dana zimske
ravnodnevice biti doekivawe nove sunane godine.
Bdewe oznaava postojanu budnost. Prema tome,
badwak je slovensko ime za bdewe pred novu godinu,
koju otvara Kraun.

Vukain Lutovac

29
Slovenske bajke:
Dvanaest meseci
slovaka bajka
Bila jedna majka i imala dve keri: Holena je bila
wena, a Maruka pastorka. Svoju je odve volela, a
pastorku gledati nije mogla, samo zato to je
Maruka bila lepa od wene Holene. Dobra
Maruka nije bila svesna svoje lepote, pa nije mogla
ni slutiti otkuda to da se majka srdila na wu kad god
je pogleda. Sve poslove je morala sama raditi:
spremala je kuu, kuvala, prala, ila, prela, tkala,
nosila travu i bez iije pomoi vodila brigu o
kravi. Holena se samo oblaila i etala po odajama.
Maruka je, uprkos svemu, rado obavqala sve poslove
i sa puno trpeqivosti podnosila sestrine i majine
efove, ba kao krotka ovica. Ali, ma koliko da je
bila vaqana, one su prema woj bivale iz dana u dan
sve gore, a jedino zato to je Maruka, kako je vreme
odmicalo, postajala sve lepa, a Holena sve runija.
Jednom pomisli majka: ta mi treba da lepu
pastorku drim u kui; ako momci dou na razgovor,
zagledae se u Maruku, a Holenu nee hteti. Od
toga trenutka gledahu maeha i wena ki da se otarase
uboge Maruke; morile su je glau, tukle, ali ona je
sve podnosila i, prkosei nevoqama, postajala
svakim danom sve lepa. Majka i ki su za wu
izmiqale takve muke kakve estitom oveku ni na
um ne bi pale.
30
A jednog dana, negde polovinom januara, prohte se
Holeni da omirie qubiice.
Idi, Maruka, donesi mi iz ume liticu
qubiica, hou da je zadenem za pojas da bih je
mogla mirisati zapovedi sestri.
Ah, pobogu, sestrice mila, ta te je spopalo! Ko
je jo uo da qubiice rastu pod snegom? ree
uboga Maruka.
Ti, slinavice slinava, nema ta da pria
kad ti ja zapovedam! Idi brzo, i ako ne donese
iz ume qubiice, ubiu te! zapreti Holena.
Maeha dograbi Maruku, izgura je kroz vrata, a
vrata za wom vrsto zatvori. Devojka je ila kroz
umu gorko plaui. Sneg je bio visok, a na wemu ni
stope. Lutala je, dugo lutala, glad je morila, tresla se
od zime i inilo joj se da bi bilo najboqe kad bi
nestala sa ovog sveta. Tada ugleda nekakvo svetlo.
Poe prema svetlucawu i stie ak na vrh planine.
Na vrhu gori velika vatra, a oko vatre poreano
dvanaest kamenova; na tim kamenovima sedi dva-
naestoro qudi: tri oveka su sedobrada, tri neto
mlaa, tri jo mlaa, a tri sasvim mlada i najlepa
meu wima. Nisu nita govorili, ve su mirno
sedeli i gledali u vatru. Tih dvanaestoro qudi bili
su meseci. Januar je sedeo na najviem mestu, kosa i
brada bili su mu beli kao sneg, a u rukama je drao
tap. Maruka se zbuni i jedan trenutak je tako
zaueno stajala. Onda se osmeli, prie i zamoli.
Dobri qudi, hoete li me primiti da se ogrejem
kraj vatre? Zima mi je!
Januar se, podigavi glavu, javi devojci:
Zbog ega si dola, devojice moja, ta trai
ovde?
Idem po qubiice odgovori Maruka.
Sada nije vreme da se ide po qubiice.
Ah, znam ja to, vidim, ali sestra Holena i maeha
zapovedile su mi da im donesem qubiice iz
ume. Ako im ne donesem, ubie me. Lepo vas
molim, strievi moji, pokaite mi gde ih mogu
nai.
Tada se uspravi Januar, pa prie najmlaem mesecu, Zar ne vidi da je zima, a na snegu jagode ne
dade mu tap u ruke i ree: rastu veli Januar.
Brate Marte, sedni na vrh! Pa ja to znam tuno odvrati Maruka ali
sestra Holena i maeha su mi naredile da
Mesec Mart sede na kamen koji je bio na najviem
donesem jagode; ako ih ne donesem, ubie me. Lepo
mestu i zamahnu tapom preko vatre. U istom
vas molim, strievi moji, pokaite mi gde da ih
trenutku vatra silnije buknu, sneg poe kopneti,
naem.
napupee grane, a pod bukvama se zaee novi
izdanci i zazelene trava. U travici se razbuktae Die se Januar, prie mesecu koji mu je sedeo
pupoqci nastade prolee. U grmqu, pod lisnatom nasuprot, dade mu tap u ruke i ree:
odeom, rascvetae se tada i qubiice, a bilo ih je
Brate June, sedni na vrh!
toliko da se Maruki inilo kao da se nekakav
plavi pokriva rastire po zemqi. Mesec Jun sede na kamen, jara ogwena sasvim otopi
sneg, zemqa se zazelene, drvee se zaodenu listom,
Brzo beri, Maruka, hitaj! ree joj Mart.
ptice zapoee pesmu, crveni cvetovi se u umi
Radosno je Maruka brala, brala i ubrzo nabra rascvetae nastade leto. Radosna Maruka poe
veliku kitu qubiica. Potom se mesecima lepo brati jagode. Zaudi se Holena, zaudi se maeha kada
zahvali i veselo pouri kui. Zaudi se Holena, videe da Maruka donosi kui punu pregau
zaudi se maeha spazivi Maruku gde nosi jagoda. Potrae obe da joj otvore vrata, a uto se kua
qubiice: pohitae i otvorie joj vrata; uto miris
qubiica ispuni celu odaju.
Gde si ih nabrala? upita je otro Holena.
Tamo gore. U umi, pod grmqem, rastu i ima ih
puno odgovori Maruka.
Holena uze qubiice, zadenu ih za pas, mirisala ih
je, dala i majci da uiva, a sestri nije rekla ni
omirii ih. Drugog dana, dok je sedela kraj pei,
prohte se Holeni jagoda. I odmah dozva sestru,
rekavi joj:
Idi, Maruka, i donesi mi iz ume jagoda!
Ah, pobogu, sestrice mila, gde da naem jagode?
Od koga si to ula da pod snegom uspevaju jagode?
uzviknu Maruka.
Ti, slinavice slinava, ta jo pria kad ti ja
zapovedam! Brzo idi, i ako ne donese, ubiu te!
zapreti joj zla Holena. ispuni mirisom jagoda.
Majka opet dograbi Maruku, izgura je kroz vrata, a Gde si ih nabrala? upita je radoznalo Holena.
vrata za wom vrsto zatvori. Gorko plaui, devojka
Gore, u umi. Mnogo ih tamo rastu pod mladim
iae kroz umu. Sneg je bio visok, a na wemu ni
bukvama odgovori joj Maruka.
stope, ni traga. Lutae devojka, lutae dugo; glad ju
je morila, od zime se tresla. Onda ugleda isto ono Holena uze jagode, najede se do sita, i maeha se najede,
svetlo koje je videla prethodnog dana. S radou se a Maruki ne rekoe ni uzmi jednu. Jagode su bile
ka wemu uputi. Ponovo doe do velike vatre oko koje tako ukusne da ukusnije u ivotu nisu okusile.
je sedelo dvanaest meseci. Januar je jo uvek bio na Poelee da ih imaju jo, i to to vie.
vrhu.
Daj mi, majko, kotaricu, idem sama u umu!
Dobri qudi, hoete li me pustiti kraj vatre? ree najdenom Holena.
Zima mi je! zamoli Maruka.
Ta slinavica bi nam pola po putu rasula. Nekako
Okrenuvi glavu, ree joj Januar: u nai mesto i pobrati sve jagode.
Zato si ponovo dola, ta ovde trai? Majka se protivila, ali Holena uze kotaricu, stavi
je na glavu i poe u umu. Bilo je puno snega, nigde
Idem po jagode odgovori Maruka.
stope. Holena je lutala, dugo lutala, ali prijatan

31
ukus jagoda ju je gonio sve daqe i daqe. Najzad ugleda u Maruka skuva ruak, pobrinu se o kravi, a Holene i
daqini svetlo. Poe ka wemu. Stie na sam vrh, a maehe ni od korova. Gde li su se tako dugo za-
tamo gori velika vatra a oko vatre dvanaest kame- drale? pitala se Maruka sedajui uz preslicu.
nova na kojima sede dvanaest meseci. Holena se Ve je puno vreteno, ve je u kui zatamnelo, a Holena
primae vatri i isprui ruke da bi se ogrejala, a ne i maeha se ne vraaju. Ah, zaboga, ta li im se
pozdravi qude niti zapita sme li da se ogreje. dogodilo! udi se dobra devojka i proviruje kroz
uzani prozor. Izjutra ih je ekala na doruak, ekala
Zato si dola, ta trai? - qutito je upita
na ruak, ali ne doeka ni Holenu ni maehu, nikada
Januar.
vie. Obe su se u umi smrzle. Ostala je dobroj
to me pita, starkeqo, ne mora ti znati Maruki koliba i kravica, i komadi poqa, naao
kamo ja idem obrusi drsko Holena, pa se okrenu se tome i domain, pa su on i ona iveli dobro i
od vatre i poe daqe u umu. spokojno.
Januar nabra elo i mahnu tapom iznad glave. U
Priredila Jelena olak
istom trenutku nebo se natmuri, plamen vatre
smawi, a sneg poe da pada tako gusto kao da se
rasipaju perine noene ledenim vetrom. Holena
nije videla ni prst pred nosom. Lutala je, lutala,
padala na smetove, sve sporije ila, posrtala. A sneg
je neprestano zasipa, ledeni vetar udara, pa Holena
grdi Maruku, grdi sve odreda. Udovi joj se u
debelom kouhu mrznu. Majka je ekala Holenu,
provirivala kroz prozor, izlazila pred vrata,
zabrinuta to Holene jo nema. Prolaze asovi, a
Holena ne dolazi. Zar su je jagode zaarale kad se od
wih ne moe da odvoji? Moram otii da sama
pogledam ta je s wom, pomisli maeha, uze
kotaricu, stavi je na glavu i zaputi se u umu za
Holenom. A snega puno, nigde stope. Dozivae
Holenu, ali niko joj se nije odazivao. Lutala je, dugo
lutala, sneg je sipao, ledeni vetar duvao po umi.

32