11.

EMPEDOKLO I ATOMISTI

EMPEDOKLO (490-430. g. p.n.e.)

Neobina linost
-Savremenik Melisa i Sokrata, smatra se da su mu uitelji bili pitagorejci.
-Filozof, lekar, religijski voa, politiar, udak, arobnjak.
-Aristotel kae da je pronaao retoriku i napisao pesme Kserksov pohod i Himna
Apolonu, tragedije i politike govore.
-Napisao je pesme O prirodi(oko 2000 stihova, sauvano 340) i Oienje (sauvano
oko 100 stihova).
Nastoji da misli ideju jedinstva suprotnosti
-Na pretpostavci priznavanja kretanja i mnotvenosti stvari. Heraklit bez
-Na pretpostavci priznavanja Jednog. Parmenid spekulativne dubine.
-Odbacuje ideju nebitka i praznine.
Postati ne moe neto od onoga ega uopte nema.
I u svemiru nita ni prazno ni prepuno nije.
etiri poela i elementa bia: vatra, voda, vazduh i zemlja
-Realni principi prirode.
-Nisu sami po sebi pokretni.
-Alegorian govor: vatra blistavi Zevs, zemlja ivotvorna Hera, vazduh
Aidonej, voda Nestis to suzama svojim za smrtne napaja vrelo.
-Kolebao se izmeu ideje o Jednom i ideje o Mnogom.
Meanje, sinteza elemenata u odreenim proporcijama
-Mnotvenost sveta bia objanjava razliitou proporcija u kojima se meaju elementi.
Kvantitativni odnosi.
-Odbacuje pojmove raanja i umiranja. CITAT
as jedno iz mnotva u bitak naraste, as se to jedno dijeli, te iz njega nastaje
mnotvo. B 17
-Elementi se spajaju, nema raanja i umiranja.
-Centralno mesto ideje meanja, sinteze.
Ljubav i mrnja idealni principi prirode
-Principi kretanja, dva suprotna principa kretanja. CITAT
-Svetski proces je naizmenina vladavina Ljubavi i Mrnje u krunom kretanju.
-Kosmos je jedan, ali nije sve, nego je mali deo svega.
-Pri vlasti ljubavi elementi su pomeani i obrazuju loptastu masu Sfairos.
Nego je jednak /sebi/ odasvud i beskrajan svuda Sfairos okrugla lika vesele se
krueoj samoi. B 28
-Delovanjem Mrnje u Sfairosu nastaje kretanje i razdvajanje elemenata.
Posle toga sledi obrnut proces obrazovanja Sfairosa
ARISTOTELOVO TUMAENJE EMPEDOKLOVE FILOZOFIJE
-Kae da je mlai od Anaksagore, ali po delima stariji od njega. Logiki nerazvijenija
filozofija.
-Empedoklo prvi postavlja dobro i zlo kao principe vie mucajui.
Ljubav princip dobra, Mrnja princip zla.
Heraklitov princip odreuje samo promenu, ne i svrhu kretanja, ono radi ega sve biva.
-Zamera mu to principe Ljubavi i Mrnje ne upotrebljava temeljito, i to se ne dri
vrsto njihove odreenosti. CITAT
-Postavio etiri elementa, ali se slui samo sa dva. CITAT
-Elementi poela i misao o celini protivrenost.
Ne bi se mogli konstituisati u neko jedno. Nepromenljivi.
Apsolutnost i praizvornost elemenata gubi se u meavini.
-Nejasno da li je sutinu svega odredio kao jedno ili kao mnotvo.
Misao vrsto fiksira jedinstvo, a onda mnotvo.
 Nema misaonog jedinstva.

LEUKIP I DEMOKRIT
O Leukipovom ivotu se malo zna
-Savremenik Empedokla i Anaksagore, uitelj Demokritov.
Pitanje verodostojnosti Leukipovog postojanja.
Dela: Veliki red sveta, O umu jedan citat sauvan.
Demokrit iz Abdere (Trakija) 460-370. g. p.n.e.
-Dela iz etike, fizike, matematike, tehnike...
-Najznaajnija dela: Veliki red sveta i Mali red sveta.
Radovi su im objedinjeni u jedan korpus
-Leukip i Demokrit kau..., Leukip i Demokrit sa svojim pristalicama ue...
Atomistiki sistem u temeljnoj diskusiji s principom elejske i Heraklitove filozofije
-Elejci: Bitak jeste, a nebitak nije.
-Heraklit: Stav jedinstva bitka i nebitka.
-Atomisti: Bitak jeste, ali nebitak, poto je isto s bitkom, takoe jeste.
-Jednako bivaju i bitak i nebitak-
-Izbavlja se iz principa apstraktnog identiteta.
Puno i prazno predmetna odreenja bitka i nebitka
-Prazno je Nita koje biva (postoji).
-Puno je bitak, odnosno predmet ili realitet uopte.
-Ono puno su nedeljive estice atomi (a ne, tome deljenje) koji se kreu u praznini
(praznom prostoru). CITAT
Reenje elejskih tekoa
-Aporija protiv mnotva savladana pomou nedeljivih atoma.
Postoji granica deljivosti tela! Beskonanom deobom delovi bez veliine,
pretvaranje u Nita.
-Jedinsto (ono opte) se individuira (ono pojedinano) u Jedno.
Bitak Elejaca se ouvava.
Atom individuirani, samostalni bitak koji zadovoljava odreenja Jednog (bitka).
Atom individuum, ono nedeljivo, jedno, nepromenljivo, neunitivo.
-Mnotvo nije ukinuto
Praznina odvaja atome i omoguava njihovo kretanje. CITAT
Individuiranje Jednog omoguuje ideje postanka, propadanja, kretanja i mnotvenosti
stvari.
Princip atoma je idealni princip
-Nije materijalistiko, empiristiko stanovite.
-Shvaen kao nevidljiv, apstraktna misao.
-Atom je misao koja je bit stvari: Ono Jedno jeste beskonano mnotvo Jednih.
Aristotel: ...beskrajno mnotvo tijela, nevidljivih zbog svog neznatnog obima.
(De gen. et corr. A 8)
Uzrok prirode u njoj samoj
-Prosto mehaniko udruivanje atoma. CITAT
-Pojavljuje se pojam uzroka (aitia) koji se identifikuje sa nunou. Vrtlog olienje
nunosti.
-Priroda se ne stvara i ne odrava od strane nekog tueg uzroka.
-Priroda postoji u vlastitoj unutranjoj nunosti. Kao i novovekovna atomistika.
-Atomi ostaju u svojoj posebnosti pri svakom udruivanju.
Razlike atoma po obliku, poretku i poloaju
-Udruivanje i razdvajanje nisu dovoljni da bi se izrazile unutranje razlike predmeta.
-A se razlikuje od N oblikom, AN od NA redom, a I od _ poloajem.
-Tako nastoje da izgrade celinu sveta. CITATI
-Vrtlog - uzrok stvaranja svih stvari. Olienje nunosti.
-Vrtlog stvara sferni sistem u kojem nastaju Zemlja, zvezde, Sunce, Mesec itd.