FAKULTET LIKOVNIH UMETNOSTI

SEMINARSKI RAD

PEJZA U SLIKARSTVU ROMANTIZMA

PROFESOR STUDENT

Jelena Todorovi Marina Mikovi

Beograd 2017

1
Kada govorimo o dobu Romantizma, nije sasvim lako definisati sam poetak i kraj ovog
razdoblja, prepunog drutvenih preokreta, istupanja u ovekovom pogledu i odnosu prema
okruenju i naravno revolucionarnog pokreta meu umetnicima koji su na sasvim novi, i krajnje
lian nain poeli da izraavaju svoj duboki doivljaj svakodnevnog sveta u kome ive.
Romantizam je stvar razumevanja sila koje pokreu vlastiti ivot.

Razdoblje koje je donelo preokret ka emocionalizmu kao rezultat duhovnog bekstva iz uasa
industrijske revolucije. Ovaj drutveni bunt umetnika se izraavao pre svega intimnom
poetikom bez dodatnog ulepavanja i artificijalnih ukrasa kome su umetniki kriterijumi u
prolosti stremeli, dakle usmeravanje emocionalne predstave sopstvene due ka iskonskoj istini
stvarnosti. Stvarnost kao ogoljeno ulo, istina kao jedina i najvea snaga i na kraju emocij a
ivljenja i oseanja koja ivot u spoljanjem svetu izaziva u umetniku. Nigde drugo se ovo
kompleksno stanje due koja je sama sa sobom a u isto vreme neodvojiva od vremena u kome
egzistira, ne iskazuje direktnije i istinitije nego u ovekovom pogledu na prirodu. U susretu sa
prvim utiskom koji se i posle bezbroj gledanja prirode iznova javlja. Slikarstvo pejzaa je u
romantizmu bio snani odraz promene u percepciji lepote prirode.

Najvii umetniki Genij sastojao se u sagledavanju onog unutranjeg objektivnog ideala kojem
su teili priroda i ovek, i njegovog utelovljenja u uzvienom slikarstvu. Jer cilj slikarstva je da
prenese tragalaki intelekt ili tragalaku duu to je ono to priroda trai 1. Izuzev ljubavi,
verovatno nita ne vezuje razliite ljude kao uivanje u lepom vidiku 2. Sasvim sigurno je ovo
duboko i analitino posmatranje prirode kroz oseanja koja ona izaziva u posmatrau, bilo novo
predstavljanje prirode na slikama umetnika. Pre svega jer je ta predstava prikazivana u svom
istinitom i nepokolebljivo stvarnom svetlu, onakva kakva jeste, sama za sebe kao glavni i jedini
motiv na slikama koji vrsto temelji duhovnu vezu kako izmeu slike i autora tako i meu slike i
svakog posmatraa.

Jedan od primera slikane prirode kao izvora snage i nadmonosti nad ovekom se moe videti
na radovima nemakog slikara Kaspara Davida Fridriha (1774 1840), iji pejzai gotovo
nesnosno veliaju nepokolebljivi mir prirode. Atmosfera na njegovim slikama je skoro kao
religiozno spiritualno iskustvo. Zastraujue siluete drvea kao da predstavljaju svedoke sveta,
starije od samog Hrianstva. Fridrih slikanju prirode daje duboko znaenje i predstavu mistine
usamljenosti. Utisak kojim njegove slike zrae, pokree oseaj prirode kao ivog bia koje u
svojoj veliini skoro pretei gleda na oveka. Jedna od najpoznatijih njegovih slika je Brodolom

1
Berlin, Isaija. Koreni romantizma
2
Klark, Kenet. Priroda u umjetnosti. Zagreb:Mladost, 1961

2
nade ,koja je tada naila na nerazumevanje i neodobravanje. Ova slika je i danas simbol ljudskih
tenji koje lomi ogromna hladna ravnodunost savremenog sveta i surove prirodne sile. Pejza
kao samostalna likovna tema nije postojao u svim razvojnim razdobljima slikarstva.

U srednjem veku je pejza nestao iz slikarstva, a pojavljivao se samo povremen o kao primitivna
karakterizacija okruenja u kojem su bile smetene figuralne kompozicije. Poetkom 17. Veka,
razvijao se u krugu baroknih slikara takozvani idealni pejza, koji nije bio slikan po prirodi ve
sastavljan od pojedinih elemenata razliitih krajolika, koji su slikari vrlo slobodno komponovali,
elei da njime ilustruju metaforu idealnog prizora koji nadmauje samu prirodu. Poetkom 18.
Veka pejza se smatrao najniim tipom slike, samo se mrtva priroda smatrala manje vanom.
Tek se u periodu krajem 18. Veka i u prvim dekadama 19. Veka, dakle promenio pogled na
predstave pejzaa i to najpre u Engleskoj, gde su umetnici poput Don Konstebla (1776-1837) ,
Vilijama Tarnera (1775 1851), Dona Martina ( 1789 1854), Samjuela Palmera (1805
1881), poeli vrlo studiozno i posveeno da se zanimaju za posmatranje i slikanje prirodnih
pejzaa sa svim atmosferskim promenama koje su pratili razliiti utisci pri vizuelnom menjanju
svakog delia istog krajolika. Studije neba i uopte nebo kao glavni motiv, sa svojim
promenljivim finesama, po prvi put je postala zastupljena tema na slikama.

Kako je to bio period industrijske revolucije i vreme ' ruenja svega' koje se veoma teskobno
odraavalo na pojedinca i stvaralaca, ruralni pejza postaje izgubljeni Raj. Mesto detinjstva sa
dobrim vazduhom i istom vodom. Oblik nostalgije za Engleskom koja nestaje. Lina nostalgija
za ovekovim vremenom i okretanje ka vremenu prirode koja govori jezikom vremena
boanstva , ime se veoma odlikuje rad Semjuela Palmera.

Jedan od prvih i najznaajnjih slikara Engleske bio je slikar Don Konstebl (1776-1837), poznat
pre svega po slikama sa motivima iz svog okruenja, pejzaima u ijoj blizini je odrastao.
slikanje je druga re za oseaj , govorio slikar, na ijim slikama se mogu videti realno naslikani
pejzai u ijoj okolini je iveo, predstavljeni sa izuzetnom panjom posmatranja te svakodnevne
a velianstvene prirode. Njegov genij je prvi otkrio i predstavio publici umetnost
beskompromisnomg naturalizma. Za razliku od mnogih drugih slikara, na slikama Dzona
Konstebla nema puke imitacije prirode sa hladnom, distanciranom predstavom lepote koja se
esto sree kod drugih umetnika. Konstebl je imao veliki smisao za prenoenje utiska koji sama
priroda stvara u oima posmatraa. Upravo je taj prvi utisak utisak srca koje prirodu osea i kroz
oseaj je i vidi i doivljava. Jedan od izraza koji Konstebl esto pominje u svojim pismima je
chiaro-scuro prirode 3 i on ga upotrebljava kako bi opisao dva sasvim razliita efekta. Pod prvim
podrazumeva iskrenje svetla, povetarac, rosu i sveinu prirode to ni jedan drugi slikar jo nije
uspeo savreno uhvatiti na platnu. Drugi efekat predstavlja upravo oseaj iz koga je slika

3
Klark, Kenet. Priroda u umjetnosti. Zagreb:Mladost, 1961

3
nastala, a koji se nalazi u atmosferi svetla i senki, u njihovoj dramatinoj igri koja se mora
nalaziti pod pejzanom kompozicijom.

Konstebl je slikao na velikim platnima od 6 stopa, stvarne pejzae sela, svog imanja, sa veoma
velikom panjom koju je pridavao doivljaju ovih predela u razliitim trenucima posmatranja,
prikazujui smisao za prouavanje kretanja svetla, koje su bacali oblaci sa prostranog i
vetrovitog engleskog neba. On kao da slika celokupnim svojim biem koje nairoko pokazuje
oduevljenje svime to je stvoreno u prirodi. um vode, koja se probija kroz mlinske nasipe,
vrbe, stare sagnjile daske, sluzavo-glatke stupove i zidove- takve stvari najvie volim. Ti su me
prizori nainili slikarom i ja sam im zahvalan4 , pie Konstebl u jednom od svojih pisama o reci
Stour. Konstebl osea da slikajui novim jezikom u slikarstvu, budui da je priroda najjasnije
otkrovenje boije volje, slikarstvo pejzaa jeste nain spoznaje i iskonsko sredstvo komunikacije
moralnih ideja. U vreme u kojem je slikar iveo koje je filozofija osamnaestog veka pretvorila u
mehaniki svet kojim upravlja hladan razum, umetnik veruje da se u drveu, cveu, livadama i
planinama nalazi toliko puno boanskog da bi nam , ako ga dovoljno dugo posmatramo, ono
samo otkrilo svoju moralnu i duhovnu prirodu. Pod svakom ivicom, mogu nai umetnost je jo
jedna od Konsteblovih reenica koja moda i najbolje objanjava Konsteblovu neverovatnu
sposobnost prenoenja na sliku doivljaja pejzaa u autentinoj atmosferi prirode u kojoj se
doivljaj stvara. Svoje ulne doivljaje umetnik je u potpunosti uspeo da prenese na uljane skice,
koje se danas smatraju moda najdivnijim njegovim opusom. Primeri njegovih impresivnih slika
manjeg formata, Vrbe uz reku i Drvee u Hampsteadu, pokazuju najobuhvatnije usvajanje
vizuelnih elemenata i injenica koje je ikada bilo pretvoreno u umetnost. Znaajno je pomenuti
da je slika Vrbe uz reku Kraljevska akademija odbacila uz kritiku da je u pitanju odvie prepitom
crte jednog mesta. Iako u rodnoj Engleskoj, zemlji filozofskog naturalizma, njegov uticaj nije
praktino uopte postojao, Konsteblov rad je imao izuzetno veliki uticaj na Francuske pejzaiste
i Barbizonsku kolu, kao i nagovetaj kasnije pojave impresionistikog pokreta po nainu i
shvatanju rada.

Jo jedan od najveih slikara pejzaa od velikog znaaja za slikarstvo i umetnost je bio takoe
umetnik iz Engleske, veliki Dozef Malord Vilijam Tarner (1775 1851). Tarner je jedan od
retkih umetnika iji rani radovi ne nagovetavaju karakter njegove genijalnosti kojim obiluju
njegovi kasniji radovi. Ali vrlo brzo nakon svog poetka, Tarner postie izuzetno zapaen uspeh
svojim dramatinim i autentino upeatljivim nainom prikazivanja prirode u slikarstvu.

To su studije svetla i vulkanskih emocija koje kao da prte u bojama Tarnerovog neba. On je
povisio itavu tonsku skalu boja, tako da njegove slike pored prikaza svetla, predstavljaju i
simboliku njegove sutine. Za razliku od Konstebla i njegove mirne, i uzviene prirode u
svakodnevnim prizorima pejzaa koji se stapaju sa okom i srcem posmatraa, Tarnerove vizije

4
Klark, Kenet. Priroda u umjetnosti. Zagreb:Mladost, 1961

4
prirode prave predstavu snane sile i moi prirode. On stvara dramatine momente na svojim
slikama koristei jak, povien kolorit i veoma hrabro i snano prezentuje svetlosne efekte na
svom naslikanom nebu, koji ne mogu posmatraa nikako ostaviti ravnodunim. Na njegovim
slikama, odvija se spektakl svetla, i atmosfera je gotovo nadrealna pod tim jakim bojama kojima
se igra slikajui svetlost i senke. Svoje skice za slike, Tarner je radio uglavnom u dolini Temze, iz
amca. Kao i kod Konstebla, svetlo na Tarnerovim skicama je prikazano u kontrastu : bljetave
livade se istiu u odnosu na tamno bunje, a siluete drvea u odnosu na nebo.

Jasna je velika vetina ovog slikara koja upuuje da se radi o slikaru koji je navikao da se oslanja
na svoju memoriju i nalazi grafike ekvivalente svakoj pojavi. Najraniji Tarnerov doivljaj pejzaa
je kako istie Ruskin ue Temze, koji je na njega duboko delovao kao i est boravak u umi.
Bitno je napomenuti da je Tarner u poetku slikao iskljuivo akvarelom, koji se u njegovo doba
nije prihvatao kao tehnika ozbiljnog slikarstva. Iako kasnije Tarner ovladava i prelazi potpuno na
tehniku slikanja uljem, evidentan je i znaajan uticaj njegovog iskustva u slikanju akvarelom. Na
mnogim kasnijim njegovim slikama, njegovo ulje je tako slino akvarelu, da je nemogue
razlikovati jedno od drugog. U originalu ove su lagane slike bogatije od bilo kojeg akvarela, jer
je izvanredan tanak sloj sedefaste boje prekrio ono to bi na crteu ostao beo papir. Iz o vog
perioda stvaralatva su slike Snena oluja, Kia, para i brzina kao i Poslednja plovidba
Temerera. Kod njih se uoava ograniavanje na vrlo mali broj, gotovo u potpunosti rastoenih
motiva. Ove slike, utemeljile su njegovu slavu kao jednog od umetnika koji je predvideo i
nagovestio impresionizam.

Iako na svojim slikama prikazuje fenomene industrijalizacije, Tarnerova dela ne treba svrstavati
u grupu modernistikih ispovesti ve u romantiarsko shvatanje prirode. Nakon svog boravka u
Italiji, Tarner se vraa kui sa utiscima slika i utisaka italijanskih predela koji se meaju u
neverovatnu fuziju doivljaja to se kasnije ogleda u njegovim tada, novim radovima. Italijanski
pejzai kao da su lebdeli pred njegovim oima u moru svetla, Senke na njegovim slikama postaju
skarletno crvene i ute, daljine sedefaste, drvee plavo, dok su figure plutale u magli od toplote
kao prozirne tropske ribice.

Strunjaci su ove italijanske prejzae smatrali zabludom, meutim one su najvie odraz
njegovog linog doivljaja. Iako je u njoj proveo vrlo kratko vreme, svega dva puta, Venecija je
dovela do konanog osloboenja Tarnerove imaginacije, kao i boravak u Rimu, koji je Tarnera
ispunio beskrajnom koliinom inspiracije. Interesantno je da je Tarner sve slike inspirisane
italijanskim predelima, naslikao tek nakon povratka. Uopte Tarnerov odnos u izmeu stvarnog
doivljaja i mate u njegovom slikarstvu je veoma delikatan.

Ako bi se uporedila Moneova (18401926) verzija Gare St.-Lazare iz 1877. Godine sa Kiom,
parom i brzinom koju je Tarner naslikao 1843. Evidentno je da je Moneova verzija mnogo blia
onom to svi moemo videti. Tarnerova slika, kao da je poetska fantazija koja nema veze sa

5
stvarnou i stvarnim doivljajem. Ipak, po svedoenju nekih pojedinaca koji su u putovanju
vozom doiveli oluju koju su gledali kroz prozor, Tarnerova slika je neverovatno istinito
povezana sa prirodom i svakako dokazuje umetnikovu izuzetnu mo zapaanja i neobinu
tanost predstavljanja ovakvog motiva.

Uprkos svom njegovom uspehu i visokim priznanjima koje je ovaj umetnik stekao tokom svog
rada, reakcije i kritike odreenih kritiara nisu uvek bile pune razumevanja za Tarnerovo u
najmanju ruku neobino, gotovo fantastino stilsko izraavanje. Oni su upozoravali publiku na
zavodljiv uticaj Tarnerovih boja i nazivali njegove slike portretima niega i tome slino5.

Meutim, izgleda da Tarnera to nije previe doticalo. U to vreme, tridesetih godina

devetnaestog veka, stanujui kod jednog od svojih prijatelja Lorda Egremonda u Petworthu,
Tarner je potpuno naao sebe. Okruen lepotom parka i Lordove kue kao da su jo vie
oslobodili Tarnerov smisao za boju to je potom potvrdilo uverenje da postoji veza izmeu boje
i razuzdanosti, neeg to je vrlo muilo stroge kritiare devetnaestog veka. U tom okruenju,
Tarner je naslikao neke od svojih najekstremnijih i najzanosnijih zalazaka sunca. Njegova
imaginacija je mogla iz svetla i boje preistiti poezij. Takve su nene, mleno sjajne vizije reka i
ua od kojih su najlepe one koje poinju sa Norham Castlom. Postoji jasna veza izmeu onog
to bismo videli da smo bili tamo i laganih poteza ruiastom, plavom i utom bojom kojima je
Tarner obojo svoje platno. Ona je sutina lepote tih slika, ali je ta veza jako kompleksna i
mogue je otkriti je jedino proivljavanjem Tarnerovog lnog doivljaja.

Koloristiki ovi su pejzai veoma apstraktni za to doba, ali na neki neobja njiv nain zrae
samom sri fantastine prirode, koja na njegovim slikama poput poezije prodire direktno u duu
posmatraa, hipnotiui lirskom maginom snagom Tarnerovih pejzaa. U ogromnom rasponu
svog rada, Tarner praktino ostvaruje sve ciljeve koje su raniji romantiari nagovestili. On je
proet sveu o nepokorivoj, razornoj moi prirode. Njegove slike Nakon potpopa i Brod sa
robljem pokazuju da s Tarnerovi potopi isto tako stvarni kao i oni Leonardovi. Tarner je slikao
one elemente prirode koji su potvrivali to uverenje. ini se da nam ni od ega toliko ne zastaje
dah kao od prelaza preteeg, sivog neba na levoj strani prema pljusku zlatnih iskri na desnoj
koje kao da obasipaju posmatraa svojom simfonijom poput nekog koncertnog izvoenja
muzike kompozicije.

Tarnerovo slikarstvo je obeleilo period romantizma na sasvim revolucionaran nain,

ostavljajui tadanju publiku gotovo u stanju zbunjenosti nad ovim nekonvecionalnim jezikom
boja i svetla, ali i jezikom neponovljive poetike i estetike mate koja se ostvaruje u realnom
prikazu prirode. Njegova nenadmana sposobnost da opazi ali i predstavi retke i impresivne

5
Klark, Kenet. Priroda u umjetnosti. Zagreb:Mladost, 1961

6
trenutke prirodnih fenomena je ostala upamena poput pravog dragog kamena u istoriji
umetnosti.

Pored Engleske, slikarstvo pejzaa je bilo vrlo razvijeno i u Francuskoj. Inspirisana Konsteblovim
pejzanim slikarstvom formirala se takozvana Barbizonska kola. Grupa francuskih slikara,
oformila je koloniju u mestu Barbizon kod Fontanbloske ume. Meu predstavnicima ove grupe
su Teodor Ruso 1812-1867. arl Fransoa Dobinji i an Fransoa Mile.

Glavna odlika Barbizonskih slikara bila je namera da prezentuju realistini pogled na prirodu
intimnim pejzaem. Pripadnici ove kole stremeli su naputanju klasicizma koji je tada
dominirao u slikarstvu. Poput engleskih pejzaista , nastojali su da prikau prirodu realistiki.
Zbog toga su radili studije u prirodi (slikanje na otvorenom), pri emu je veliku ulogu imao
intimni pejza. Svaki od predstavnika barbizonske kole imao je svoju linu interpretaciju
pejzaa. Tako se u Rusoovom ranom slikarstvu prepoznaju elementi romantizma u utisku
tajanstvenosti i nedokuivosti, kojim njegove slike odiu. kola je uspostavila vezu izmeu
romantizma i realizma i prokrila put impresionizmu.

7
 Slike

Kaspar David Fridrih- Brodolom nade 1823.

Don Konstebl, Dolina Stour 1814.

8
 Vilijam Tarner- Kia, para i brzina, 1844.

Vilijam Tarner, Poslednja plovidba Temerera, 1838.

9
Literatura:

Berlin, Isaija. Koreni romantizma . Beograd: J.P. Slubeni glasnik, 2006.

British Encyclopaedia Online http://www.britannica.com/

Casaliggi, Carmen. Romanticism: A Literary and Cultural History, New York: Routledge, 2016.

Klark, Kenet. Priroda u umjetnosti. Zagreb:Mladost, 1961

Levi, Majkl. Istorija Slikarstva : Od ota do Sezana. Beograd: Publicistiko-izdavaki zavod

Jugoslavija, 1962.

Jansnon, H.W. Istorija Umetnosti. Beograd: Prosveta, 1996.

Wright, Julia M. Representing the National Landscape in Irish Romanticism. London: Syracuse
University Press, 2014.

https://sh.wikipedia.org/wiki/Romantizam

https://hr.wikipedia.org/wiki/Barbizonska_kola

https://en.wikipedia.org/wiki/Samuel_Palmer

https://books.google.rs/books?id=rB7hQ1pYxPkC&printsec=frontcover&dq=romanticism&hl=e
n&sa=X&sqi=2&ved=0ahUKEwjJk4-
NqcXRAhXFJMAKHWlFCAcQ6AEIKTAD#v=onepage&q=romanticism&f=false

10