1

1. Elektrino polje

1.1. Naelektrisanje
Postoje dva tipa naelektrisanja. Jedan tip nazvan je pozitivno naelektrisanje, a
drugi negativno naelektrisanje.
Jedinica za koliinu naelektrisanja je kulon (C).
Za naelektrisanje se koristi oznaka Q. Pri korienju ove oznake podrazumeva
se da naelektrisanje moe biti i pozitivno i negativno, tj. da moe biti Q 0, ali i
Q 0. Izuzetak od ovog dogovora je da se najmanje poznato naelektrisanje u
prirodi oznaava sa e. Naelektrisanje e jednako je naelektrisanju protona,
e 1,602 1019 C.
Naelektrisanje elektrona jednako je e.
Poznata materija se sastoji od atoma koji u sebi imaju, u jednakim koliinama,
i pozitivna i negativna naelektrisanja. Naelektrisanja koja postoje u atomima i
molekulima mogu da se razdvoje, na primer trljanjem materijala jedan o drugi.
Postoje i drugi naini da se razdvoje naelektrisanja. U baterijama, hemijska reakcija
dovodi do prelaska negativnog naelektrisanja sa jedne supstance na drugu,
stvarajui pri tome jedan negativan i jedan pozitivan pol baterije.
U procesu razdvajanja, naelektrisanja se niti kreiraju, niti unitavaju, ve samo
se postojea naelektrisanja pomeraju sa jednog mesta na drugo. Pri tome ukupna
koliina naelektrisanja ostaje konstantna. U prirodi vlada zakon koji moe da se
formulie na sledei nain: ukupna koliina naelektrisanja u sistemu je konstantna.
Ovaj zakon naziva se zakon odranja naelektrisanja. Nikada nije otkriveno da se
naruava.
Na primer, ako smo naelektrisali neko telo pozitivnim naelektrisanjem ( Q ), na
nekom drugom mestu smo morali napraviti manjak istog tolikog pozitivnog
naelketrisanja ( Q ).

1.2. Provodnici, izolatori i poluprovodnici

Svi materijali, u elektrinom pogledu, mogu da se podele u tri grupe:
1. provodnici,
2. izolatori i
3. poluprovodnici.
2 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

U prvu grupu materijala spadaju provodnici. U svim provodnicima postoji

velik broju naelektrisanih estica koje mogu relativno slobodno da se kreu kroz
materijal. Postoji vie vrsta provodnika. Najvaniji provodnici su metali, kao na
primer bakar, aluminijum i srebro.
U drugu grupu materijala, u izolatore (dielektrike) spadaju materijali u kojima
su elektroni vrsto vezani za atome ili molekule. U izolatorima ima veoma malo
naelektrisanih estica koje mogu slobodno da se kreu.
Treu grupu materijala ine poluprovodnici. U njima je broj naelektrisanih
estica koje mogu slobodno da se kreu mnogo manji nego u sluaju provodnika, i
mnogo vei nego u sluaju izolatora.

1.3. Kulonov zakon

Izmeu naelektrisanih tela postoji elektrina sila. Sila je privlana izmeu
naelektrisanja suprotnog znaka, dok je sila odbojna izmeu naelektrisanja istog
znaka.
Kulonov zakon kae da je intenzitet sile direktno proporcionalan proizvodu
naelektrisanja i obrnuto proporcionalan kvadratu rastojanja izmeu njih. Za dva
takasta naelektrisanja (naelektrisanja ije su dimenzije mnogo manje od njihovog
meusobnog rastojanja) prikazana na slici 1.1, prethodno tvrenje moe da se
napie u obliku
QQ
F 12 2 .
r

Slika 1.1. Dva takasta naelektrisanja.

Da bi se odredila sila izmeu naelektrisanja, potrebna je konstanta
proporcionalnosti. Ta konstanta jednaka je 1 (4 0 ), gde je 0 permitivnost
vakuuma. O permitivnosti e biti vie rei kasnije u okviru ovog poglavlja. Izraz za
silu izmeu dva naelektrisanja Q1 i Q2 , koja se nalaze na meusobnom rastojanju
r glasi
1 Q1Q2
F [N]. (1.1)
4 0 r 2
Izraz (1.1) je matematika formulacija Kulonovog zakona.
Za ovakav tip zavisnosti od rastojanja se kae da intenzitet sile opada sa
kvadratom rastojanja, F 1 r 2 . Posledica ove injenice je da ako se rastojanje
izmeu naelektrisanja udvostrui, sila e biti etiri puta slabija. Ako se rastojanje
1. Elektrino polje 3

izmeu naelektrisanja uetvorostrui, sila e biti esnaest puta slabija. Praktina

posledica ove injenice je da sila opada veoma brzo sa porastom rastojanja. U nekoj
udaljenoj taki ova sila e biti zanemarljivo mala u odnosu na druge sile koje deluju
u sistemu.
Na slici 1.2 je ilustrovano da kod Kulonovog zakona vai zakon akcije i
reakcije. Sila kojom naelektrisanje Q1 deluje na naelektrisanje Q2 je istog
intenziteta, istog pravca i suprotnog smera od sile kojom naelektrisanje Q2 deluje
na naelektrisanje Q1 .

Slika 1.2. Sila izmeu dva takasta naelektrisanja, a) istoimena naelektrisanja se

odbijaju, dok se b) raznoimena naelektrisanja privlae.

Primer 1.1
Dva takasta naelektrisanja Q1 1nC i Q2 10 nC nalaze se u vazduhu na
rastojanjau 1cm. a) Odrediti intenzitet sile kojom naelektrisanja deluju jedno na
drugo. b) Da li je sila izmeu njih provlana ili odbojna? c) Koliko puta e se
smanjiti intenzitet sile ako se rastojanje izmeu naelektrisanja povea deset puta?
Pri raunanju uzeti da je (4 0 ) 1 9 109.
Reenje.
Poznato je Q1 1nC 109 C, Q2 10 nC 10 109 C i r 1cm 102 m.
a) Intenzitet sile kojom naelektrisanja deluju jedno na drugo odreuje se iz
Kulonovog zakona,
9
1 Q1Q2 9 10 10 109 90 109
F 9 10 90 105 900N.
4 0 r 2 (1 102 ) 2 104
b) Sila je odbojna, jer su naelektrisanja istog znaka.
c) Intenzitet sile opada sa kvadratom rastojanja. Kada se rastojanje povea 10
puta, sila se smanji 102 = 100 puta.
4 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

1.4. Elektrino polje

Svi smo se sreli sa konceptima i efektima gravitacionog polja. Gravitaciona
sila deluje svuda oko nas i njen uticaj oseamo neprekidno. Ipak, ovo polje ne moe
da se detektuju naim ulima, s obzirom da ga ne moemo videti, uti, dodirnuti ili
namirisati. To oteava razumevanje prirode polje.
Elektrino polje postoji na isti nain kao i gravitaciono. Moemo da zamislimo
da su naelektrisana tela okruena odgovarajuim poljem. U tom smislu
naelektrisana tela menjaju osobine prostora oko sebe. Putem ovog polja
naelektrisanje, koje ga je stvorilo, deluje na druga tela koja se nalaze u njegovoj
okolini. Elektrino polje objanjava delovanje sila izmeu naelektrisanih tela.
Elektrino polje, slino kao i druga polja, moe da se predstavi grafiki preko linija
sa strelicama, koje se nazivaju linije polja.
Da bi se ilustrovalo elektrino polje, razmotrimo sliku 1.3, koja prikazuje dve
male sfere od kojih je jedna naelektrisana pozitivno, a druga negativno.
Pretpostavimo da se uz povr pozitivno naelektrisane sfere postavi pozitivno
takasto naelektrisanje, koje se naziva probnim nalektrisanjem. S obzirom da se
pozitivna naelektrisanja meusobno odbijaju, a pozitivno i negativno privlae,
naelektrisanje Q1 odbijae probno naelektrisanje, dok e ga naelektrisanje Q2
privlaiti.

Slika 1.3. Linija sile elektrinog polja.

U poetnom poloaju odbojna sila F1 kojom Q1 deluje na probno
naelektrisanje bie znatno vea od privlane sile F2 kojom Q2 deluje na probno
naelektrisanje. Prema tome, postoji rezultantna sila koja deluje na probno
naelektrisanje. Pod pretpostavkom da probno naelektrisanje moe da se kree, ono
bi se kretalo u smeru rezultantne sile. Tokom pomeranja probnog naelektrisanja
intenzitet sile F1 opada, dok intenzitet sile F2 raste. Osim toga, menjae se i pravci
ovih sila. Samim tim menjae se i rezultantna sila F . Ovo je kontinualan proces i
probno naelektrisanje bi se kretalo krivolinijskom putanjom, od naelektrisanja Q1
do naelektrisanja Q2 . Ako bi se ovakav eksperiment uradio za veliki broj probnih
naelektrisanja koja bi svoj put poela na povri naelektrisanja Q1 , a zavrila na
1. Elektrino polje 5

povri naelektrisanja Q2 , putanje probnih naelektrisanja bi imale izgled prikazan na

slici 1.4.

Slika 1.4. Linije elektrinog polje dva takasta naelektrisanja suprotnog znaka.
Sa slike 1.4 moe da se uoi nekoliko injenica.
1. Linije koje su prikazane predstavljaju mogue putanje koje bi prelo
pozitivno probno naelektrisanje zbog sile koja deluje na njega. Ove linije se
nazivaju linijama elektrine sile. Ove linije se takoe nazivaju i linijama elektrinog
polja.
2. Linije elektrinog polja su zamiljene linije koje se koriste za grafiko
prikazivanje elektrinog polja. Ove linije su pogodne za razumevanje osobina
elektrinog polja.
3. Elektrino polje postoji u celom prostoru oko naelektrisanih tela. Elektrino
polje je trodimenzionalno.
4. Polje je jae tamo gde su linije gue.
5. S obzirom da je sila vektorska veliina, na svim linijama moraju postojati
strelice. Strelice su usmerene od pozitivnog ka negativnom naelektrisanju. Samim
tim, linije elektrinog polja poinju na pozitivnom, a zavravaju na negativnom
naelektrisanju. Zato se pozitivna naelektrisanja nazivaju izvorima, a negativna
ponorima elektrinog polja.
6. Linije polja se nikad ne seku. U svakoj taki, vektor jaine elektrinog polja
ima pravac tangente na liniju polja.
Na slici 1.4 moe da se uoi da rastojanje izmeu linija polja nije isto u celom
prostoru. To znai da je polje prikazano na slici 1.4 nehomogeno. Homogeno
elektrino polje moe da se dobije izmeu dve paralelne nealektrisane provodne
ploe, kao to je to ilustrovano na slici 1.5.
Elektrino polje postoji u celom prostoru koji okruuje ove dve ploe, ali samo
u delu prostoru izmeu ploa je homogeno. Deo nehomogenog polja je prikazan
krivim linijama uz ivice (ivini efekat). Od sada pa na dalje, razmatraemo samo
homogeni deo polja koji postoji izmeu ploa.
6 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

Ako bi se pozitivno probno naelektrisanje postavilo izmeu ploa, na njega bi

delovala elektrina sila koja bi uzrokovala njegovo kretanje od pozitivno
naelektrisane ploe ka negativno naelektrisanoj ploi. Intenzitet ove sile zavisio bi
od veliine koja se naziva jaina elektrinog polja.

Slika 1.5. Elektrino polje u okolini dve paralelne provodne naelektrisane ploe.

1.5. Vektor jaine elektrinog polja

Osnovna veliina koja opisuje elektrino polje je vektor jaine elektrinog
polja. S obzirom da se manifestacije elektrinog polja svode na dejstvo elektrine
sile, vektor jaine elektrinog polja se definie polazei od sile.
Pretpostavimo da se u elektrino polje unese pozitivno takasto naelektrisanje
Q p . Sila na ovo probno naelektrisanje, na osnovu Kulonovog zakona, je direktno

proporcionalna
probnom naelektrisanju, pa se moe napisati u obliku F Q p E , gde
je E vektorska veliina koja ne zavisi od Q p . Ta veliina naziva se vektor jaine
elektrinog polja i odreena je izrazom

F V
E m . (1.2)
Qp
Kolinik (1.2) ne zavisi od probnog naelektrisanja. Prema tome, vektor jaine
elektrinog polja opisuje elektrino polje u taki, bez obzira da li se u toj taki
nalazi naelektrisanje ili ne. Iz relacije (1.2) se vidi da je jedinica za vektor jaine
elektrinog polja N C, ali jedinica koja se obino koristi je V m (volt po metru).
U sluaju kada elektrino polje potie ne od jednog, ve od vie takastih
naelektrisanja, ukupno elektrino polje je vektorski zbir polja koja stvaraju
pojedinana naelektrisanja.
Ako je vektor jaine elektrinog polja poznat, tada elektrina sila na takasto
naelektrisanje Q moe da se odredi iz relacije

F QE [N]. (1.3)
1. Elektrino polje 7

Maksimalne jaine elektrinog polja dozvoljene za dugotrajan boravak ljudi

zavise od frekvencije. Za elektrino polje industrijske frekvencije (50 Hz)
dozvoljena jaina je 2 kV m, a na frekvenciji 900 MHz (mobilna telefonija)
dozvoljena jaina je 16,5V m. Najvee dozvoljene jaine elektrinog polja, tzv
referentni granini nivoi, definisani su Pravilnikom o granicama izlaganja
nejonizujuim zraenjima, koji je objavljen u Slubenom glasniku RS br. 104/2009,
u decembru 2009. godine. Na Pravilnik propisuje stroije granice dozvoljenog
izlaganja ljudi u odnosu na granice definisane Preporukom Evropske unije. Ova
Preporuka definie granice koje su 2,5 puta vee od granica definisanih u Srbiji.
Prirodno elektrino polje na tlu ima vrednost 100 -130 V m i posledica je
naelektrisanja u gornjim slojevima atmosfere. Za vreme oluja sa grmljavinom,
jaina elektrinog polja na povri tla moe dostii do nekoliko kV m. Polje je
znatno jae neposredno pre udara groma.
Na tlu, ispod viskonaponskih dalekovoda jaina elektrinog polja dostie
vrednosti do nekoliko kV m.

1.6. Primeri elektrinog polja

Na slici 1.6 prikazane su tri konfiguracija naelektrisanih provodnih tela. Iz
ovih primera moe da se vidi kako se jaina elektrinog polja menja u funkciji
rastojanja.
Za tela ija je duina znatno vea od dimenzija poprenog preseka, definie se
poduno naelektrisanje. Poduno naelektrisanje se oznaava sa Q. Poduno
naelektrisanje jednako je koliniku iz ukupnog naelektrisanja tela i njegove duine.
Jaina elektrinog polja jednog provodnika sa podunim naelektrisanjem Q
(slika 1.6.a) opada sa porastom rastojanja kao 1 R . Jaina elektrinog polja dva
provodnika sa podunim naelektrisanjima iste koliine i suprotnog znaka (slika
2
1.6.b) opada sa porastom rastojanja kao 1 R . Na slian nain i jaina elektrinog
2
polja u okolini dalekovoda opada sa porastom rastojanja kao 1 R .
Jaina elektrinog polja u okolini kunih aparata moe priblino da se odredi
kao elektrino polje dva takasta naelektrisanja naelektrisana istim koliinama
naelektrisanja suprotnog znaka (slika 1.6.c). Sa porastom rastojanja, jaina
3
elektrinog polja opada kao 1 R .
8 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

Slika 1.6. Jaina elektrinog polja za razliite konfiguracije naelektrisanih tela.

1.7. Potencijal i napon

Posmatrajmo probno naelektrisanje ( Q p ) koje se pomera u homogenom
elektrinom
polju, kao na slici 1.7. Na to probno naelektrisanje deluje elektrina
sila F Q p E , gde je E vektor jaine elektrinog polja. Pri pomeranju probnog
naelektrisanja od take A do take B u pravcu i smeru elektrinog polja, kao na slici
1.7, elektrina sila izvri rad A Fl Q p El. U ovom izrazu, veliina koja ne zavisi
od probnog naelektrisanja je proizvod El. Ovaj proizvod se naziva napon izmeu
taaka A i B i oznaava sa U AB . Prema tome, rad elektrinih sila pri premetanju
probnog naelektrisanja Q p iz take A u taku B moe da se izrazi kao
A Q pU AB . (1.4)
Ovaj zakljuak vai i u sluaju kada polje nije homogeno. Moe da se pokae da
rad elektrinih sila ne zavisi od putanje kojom bi se pomerilo naelektrisanje. Iz
prethodnog izraza se vidi da je napon U AB brojno jednak radu koji treba da se izvri
da se jedinino probno naelektrisanje pomeri iz take A u taku B. Jedinica za
napon je volt (V).

Slika 1.7. Rad elektrine sile pri pomeranju probnog naelektrisanja.

1. Elektrino polje 9

Posmatrajmo sada elektrino polje prikazano na slici 1.8 i uoimo jednu

(proizvoljnu) fiksnu taku R, koju emo zvati referentnom takom i pridruiemo
toj taki nulti potencijal, VR 0. Po definiciji potencijala (koju sada uvodimo),
potencijal take A ( VA ) je brojno jednak radu koji treba da se izvri da se jedinino
probno naelektrisanje premesti iz take A u taku R. Jedinica za potencijal je volt
(V), ista kao i za napon.

Slika 1.8. Uz definiciju potencijala.

Kada se za potencijal neke take kae da ima neku odreenu vrednost (recimo
10V) to znai da je ta taka na 10V iznad referentnog nivoa. Ovo moe da se
uporedi sa nadmorskom visinom. Kada se za vrh neke planine kae da je na 550 m,
to znai da se vrh nalazi na visini od 550m u odnosu na (srednji) nivo mora. Znai
nivo mora je referentna visina od 0m u odnosu na koju se meri. U sluaju
potencijala, referentni nivo je potencijal Zemlje za koji se uzima da iznosi 0V.
Slino 10V znai 10V manje od 0V.
Kada se provodno telo povee sa Zemljom, njegov potencijal postaje jednak
potencijalu Zemlje (0V). Povezivanje provodnih tela sa Zemljom se naziva
uzemljenje. Grafiki simbol za uzemljenje i primer uzemljenog provodnog tela su
prikazani na slici 1.9.

Slika 1.9. a) Grafiki simbol za uzemljenje i b) uzemljeno provodno telo.

Napon je jednak razlici potencijala izmeu dve take u polju. Napon izmeu
taaka A i B jednak je razlici potencijala te dve take,
U AB VA VB . (1.5)
Napon U AB je pozitivan ako je potencijal take A vii od potencijala take B.
Napon U AB je negativan ako je potencijal take A nii od potencijala take B.
10 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

Redosled taaka A i B u izrazu za napon je bitan. Promena redosleda taaka menja

znak napona
U BA U AB . (1.6)
Opseg vrednosti napona je veoma irok. Napon izmeu prikljuaka
akumulatora se kree od 1,5 V do 12 V u zavisnosti od vrste akumulatora. Napon
gradske mree je 230 V. Napon izmeu provodnika visokonaponskih vodova moe
biti 35 kV, 110 kV, 220 kV ili 400 kV. Napon izmeu naelektrisanog oblaka i
Zemlje neposredno pre udara groma je reda veliine 100 MV.
Ako je poznat napon izmeu dve provodne ploe, kao i njihovo meusobno
rastojanje (slika 1.10), jaina elektrinog polja izmeu ploa moe da se odredi na
sledei nain
U V
E m . (1.7)
d
Napomenimo da su napon i rastojanje veliine koje se lako mere. Na osnovu
izmerenih vrednosti, primenom izraza (1.7), moe da se izrauna jaina elektrinog
polja izmeu ploa. Izraz (1.7) daje vezu U Ed izmeu napona i jaine
elektrinog polja u sluaju homogenog polja. Vektor jaine elektrinog polja je u
smeru opadanja potencijala (potencijal pozitivno naelektrisane ploe je vii od
potencijala negativno naelektrisane ploe). Znak +na slici 1.10 oznaava koja od
dve ploe se nalazi na viem potencijalu.

Slika 1.10. Potencijal pozitivno naelektrisane ploe je vii od

potencijala negativno naelektrisane ploe.

Primer 1.2
Dve paralelne provodne ploe nalaze se na rastojanju 3mm. Napon izmeu
ploa je 150 V. Odrediti jainu elektrinog polja u prostoru izmeu ploa.
Reenje.
Zadato je d 3 mm 3 103 m i U 150 V. Jaina elektrinog polja izmeu
ploa jednaka je
U 150 kV
E 3
50 .
d 3 10 m
1. Elektrino polje 11

1.8. Kapacitivnost
Za posmatrani sistem, kolinik naelektrisanja i napona je konstanta i naziva se
kapacitivnost ( C ) sistema
Q
C [F]. (1.8)
U
Ako se iz prethodne relacije izrazi naelektrisanje dobija se
Q CU [C]. (1.9)
Jedinica za kapacitivnost je farad (F). Farad je velika jedinica, tako da se u
praksi kapacitivnost mnogo ee izraava u F, nF i pF.
Kapacitivnost Zemlje iznosi oko 0,7 mF.
Kapacitivnost ljudskog tela je oko 100 pF. Ljudsko telo se moe naelektrisati
tako da mu potencijal dostigne i nekoliko kV, to odgovara naelektrisanju reda
veliine 1C. Ako naelektrisan ovek doe blizu drugog provodnog tela, moe da
se javi pranjenje, koje se manifestuje varnicom. Zato se pri radu sa osetljivom
elektronskom opremom moraju preduzeti odgovarajue mere da bi se spreilo da se
ovek naelektrie.

Primer 1.3
Dve paralelne ploe, izmeu kojih se nalazi sloj vazduha debljine 4 mm,
naelektrisane su naelektrisanjima iste koliine 0,2 mC i suprotnog znaka. Napon
izmeu ploa je 125 V. Odrediti a) jainu elektrinog polja u prostoru izmeu ploa
i b) kapacitivnost sistema.
Reenje.
Zadato je d 4 mm 4 103 m, Q 0, 2 mC 2 104 C i U 125V.
a) Jaina elektrinog polja izmeu ploa jednaka je
U 125 kV
E 3
31, 25 .
d 4 10 m
b) Kapacitivnost sistema je
Q 2 104
C 1,6F.
U 125
12 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

1.9. Kondenzator
Kondenzator je elektrina komponenta koja je dizajnirana tako da ima poznatu
vrednost kapacitivnosti. Kondenzatori imaju brojne primene, na primer u
kompjuterima i radio aparatima.
Tipian kondenzator se sastoji od dva provodna tela (ploe), na malom
meusobnom rastojanju. Kada se prazan kondenzator prikljui na bateriju, na
njegovim ploama e se pojaviti jednake koliine naelektrisanja suprotnog znaka,
Q i Q, kao to je ilustrovano na slici 1.11.

Slika 1.11. Ploasti kondenzator prikljuen na bateriju.

Kondenzatori mogu biti razliitih geometrijskih oblika. Najjednostavniji
kondenzator je napravljen od dve ravne paralelne provodne ploe koje su
razdvojene dielektrikom, ba kao kondenzator prikazan na slici 1.11.
Da bi se napravio ovakav ravan ploasti kondenzator eljene kapacitivnosti
potrebno je znati dimenzije ploa, debljinu dielektrika (rastojanje izmeu ploa),
kao i osobine dielektrika koji se koristi. Razmotrimo prvo osobine dielektrika.

1.10. Permitivnost
Materijal u prostoru izmeu ploa je dielektrik (izolator) i moe biti vakuum,
vazduh, papir, ulje itd.
Permitivnost je jedna od najvanijih karakteristika dielektrika. Permitivnost
vakuuma ( 0 ) iznosi
0 8,854 1012 F m. (1.10)
S obzirom da je vakuum dobro definisana sredina, konstanta 0 se koristi kao
vrednost u odnosu na koju se iskazuju permitivnosti svih ostalih materijala.
Permitivnost materijala ( ) moe da se uporedi sa permitivnou vakuuma
1. Elektrino polje 13

r 0 [F m], (1.11)
gde se r naziva relativna permitivnost. Za sve prirodne materijale je r 1. Za
suvi vazduh je r 1 i samim tim 0 .
Kapacitivnost kondenzatora poveae se ako se umesto vakuuma izmeu ploa
postavi neki drugi dielektrik. Ova razlika u kapacitivnosti, koja se dobija kada se
koriste razliiti dielektrici, je posledica razliitih relativnih permitivnosti
dielektrika. Prema tome, relativna permitivnost moe da se definie kao kolinik
kapacitivnosti kada je izmeu ploa dielektrik i kapacitivnosti kada je izmeu ploa
vakuum,
C
r 2 , (1.12)
C1
gde je C1 kapacitivnost kondenzatora sa vakuumom kao dielektrikom, a C2
kapacitivnost kondenzatora sa nekim drugim dielektrikom.

1.11. Kapacitivnost ploastog kondenzatora

Ploasti kondenzator se sastoji od dve jednake provodne ploe, svaka povrine
S , na meusobnom rastojanju d , izmeu kojih je dielektrik permitivnosti , kao
na slici 1.12. Na slici 1.12c prikazan je grafiki simbol za kondenzator.

Slika 1.12. a) Ravan ploasti kondenzator, b) poprean presek kondenzatora i

c) grafiki simbol za kondenzator.
Kapacitivnost kondenzatora zavisi samo od povrine ploa, njihovog rastojanja
i osobina dielektrika izmeu ploa. to su ploe vee, na njima moe da se
uskladiti vie naelektrisanja. Zato je kapacitivnost srazmerna povrini ploa S . to
su ploe kondenzatora blie, bie vea privlana sila izmeu njih, jer su
naelektrisane naelektrisanjima suprotnog znaka. Zato e kapacitivnost biti vea
kada su ploe blie, i samim tim kapacitivnost je obrnuto proporcionalna rastojanju
ploa d . Kapacitivnost ploastog kondenzatora jednaka je
14 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

S S
C r 0 [F], (1.13)
d d
gde je permitivnost dielektrika, S povrina ploa i d rastojanje izmeu njih.
Podsetimo se relacije (1.9) da je Q CU . Ova relacija ukazuje na to da to je
vei napon primenjen na kondenzator, na njegovim ploama bie vea koliina
naelektrisanja. Osim toga, pri istom primenjenom naponu, razliiti kondenzatori
mogu da uskladite razliite koliine naelektrisanja, u zavisnosti od njihove
kapacitivnosti.
Moderni tzv. superkondenzatori imaju kapacitivnost i do nekoliko hiljada
farada. Meutim, u praksi se mnogo ee sreu kapacitivnosti reda F, nF ili pF.

Primer 1.4
Kondenzator napravljen od dve paralelne provodne ploe dimenzija 3 cm sa
2 cm, izmeu kojih je sloj dielektrika debljine 0,5 mm i relativne permitivnosti 5,8,
prikljuen je na napon od 200 V. Odrediti a) kapacitivnost kondenzatora, b) jainu
elektrinog polja u kondenzatoru i c) naelektrisanje na ploama kondenzatora.
Reenje.
Zadato je S 3 2 104 m 2 , d 5 104 m, r 5,8 i U 125V.
a) Kapacitivnost kondenzatora jednaka je
S 6 104
C r 0 5,8 8,854 1012 61,62 pF.
d 5 104
b) Jaina elektrinog polja u kondenzatoru je
U 200 kV
E 4
400 .
d 5 10 m
c) Naelektrisanje na ploama kondenzatora iznosi
Q CU 61,62 1012 200 12,3nC.

Primer 1.5
Kondenzator kapacitivnosti 224 pF je napravljen od dve paralelne provodne
ploe, dimenzija 75 mm sa 75 mm, izmeu kojih je papir ija je relativna
permitivnost jednaka 2,5. Odrediti debljinu papira.
Reenje.
Zadato je C 224 1012 F, S 75 75 106 m 2 i r 2,5. Iz izraza (1.13)
dobija se debljina dielektrika
1. Elektrino polje 15

r 0 S 2,5 8,854 1012 75 75 106

d 5,6 104 m 0,56 mm.
C 224 1012

Primer 1.6
Kondenzator kapacitivnosti 47 nF je napravljen od dve paralelne provodne
ploe, povine po 4cm 2 . Izmeu ploa nalazi se sloj keramikog dielektrika
debljine 0,1 mm. Odrediti relativnu permitivnost dielektrika.
Reenje.
Zadato je C 47 109 F, S 4 104 m 2 i d 1 104 m. Iz izraza (1.13) dobija
se relativnu permitivnost dielektrika
Cd 47 109 104
r 1327.
0 S 8,854 1012 4 104

1.12. Elektrina vrstina dielektrika

Svaki dielektrik se ponaa kao izolator samo do izvesne jaine elektrinog
polja u njemu. Za vee jaine elektrinog polja dielektrik gubi svoja izolatorska
svojstva i poinje da provodi (javlja se elektrini luk). Ta pojava se naziva proboj
dielektrika.
Maksimalna jaina elektrinog polja koju dielektrik moe da izdri, pre nego
to doe do proboja, naziva se elektrina vrstina dielektrika.
Orijentacione vrednosti relativne permitivnosti i elektrine vrstine nekih
materijala navedene su u tabeli 1.1.
Tabela 1.1. Orijentacione vrednosti relativne permitivnosti i
elektrine vrstine nekih materijala.

Relativna Elektrina vrstina

Materijal permitivnost r E [MV/m]
Vakuum 1,0000
Vazduh 1,0006 2,5 3
Transformatorsko ulje 2,1 2,4 15
lj
Papir 3,5 20
Teflon 2,1 60
Guma 2 35 20 40
80 (na 20C )
ista voda 30
88 (na 0C )
16 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

Iz tabele 1.1 moe da se uoi da je relativna permitivnost vazduha veoma

bliska jedinici, tako da se kondenzator sa vazduhom izmeu ploa ponaa slino
kao kondenzator sa vakuumom izmeu ploa. Razlika se pojavljuje tek kada je
elektrino polje izmeu ploa dovoljno jako da dovede do toga da vazduh postane
provodan, odnosno da izazove proboj vazduha. Vazduh postaje provodan pri jaini
elektrinog polja od oko 3MV m. Ta pojava se naziva jonizacija vazduha. Mnogi
dielektrici mogu da izdre znatno vea elektrina polja od vazduha, pre nego to
doe do proboja.

Primer 1.7
U kondenzatoru, predvienom da se prikljui na napon od 3 kV, kao dielektrik
koristi se vazduh. Elektrina vrstina vazduha iznosi 3MV m. Odrediti minimalno
rastojanje izmeu ploa kondenzatora koje e obezbediti da ne doe do proboja
dielektrika.
Reenje.
Zadato je U 3 103 V i E 3 106 V m. Iz izraza E U d dobija se da
minimalno rastojanje izmeu ploa iznosi
U 3 103
d 1mm.
E 3 106

Primer 1.8
Kondenzator kapacitivnosti 270 pF je napravljen od dve jednake tanke metalne
folije, duine 20 cm i irine 3 cm. Izmeu folija se nalazi teflon ija relativna
permitivnost iznosi 2,1. Odrediti a) debljinu teflona i b) maksimalan napon na koji
kondenzator sme da se prikljui da ne doe do njegivig oteenja, ako je elektrina
vrstina teflona jednaka 60 MV m.
Reenje.
Zadato je C 270 1012 F, S 20 3 104 m 2 , r 2,1 i E 60 106 V m.
a) Iz izraza (1.13) dobija se da debljina teflona iznosi
r 0 S 2,1 8,854 1012 60 104
d 0, 413mm.
C 270 1012
b) Iz izraza E U d dobija se maksimalan napon na koji kondenzator sme da
se prikljui
U Ed 60 106 0, 413 103 24,78kV.
1. Elektrino polje 17

1.13. Provodnici u elektrinom polju

Svi metali su dobri provodnici jer imaju velik broj slobodnih elektrona koji
mogu relativno lako da se kreu kroz materijal.
Kada se provodnici nau u stranom elektrinom polju dolazi do preraspodele
naelektrisanja. Ova preraspodela traje veoma kratko. Slobodna naelektrisanja se
kreu sve dok postoji polje u provodniku. Kada je preraspodela gotova, unutar
provodnika vie nema polja. Zato, uplje provodno telo moe da se koristi kao
zaklon za zatitu osetljivih elektronskih ureaja od stranog elektrinog polja.
Rezultat preraspodele naelektrisanja je i to da je elektrino polje normalno na
povr provodnika. Komponente elektrinog polja tangentne na povr provodnika
vie ne postoje, inae bi se naelektrisanja i dalje kretala.
Razmotrimo elektrino polje koje se stvara na mestima gde naelektrisani
provodnici imaju otre uglove ili iljke. Ukoliko je deo provodnika veoma
zakrivljen, kao na slici 1.13, naelektrisanje je uglavnom skoncentrisano na tom
mestu. Kao posledica toga, elektrino polje u okolini iljka moe da bude toliko
jako da se pojavi varnica. Varnica uklanja deo naelektrisanja sa provodnog tela.
Ova pojava se naziva elektrino pranjenje.

Slika 1.13. Naelektrisanje je skoncentrisano na mestima gde provodnici imaju iljke.

Razmotrimo elektrino polje izmeu oblaka i Zemlje. Oblaci se naelektriu
usled trenja vazdunih masa. Ova naelektrisanja uzrokuju pojavu naelektrisanja
suprotnog znaka na kuama i ostalim objektima, kao to je to ilustrovano na slici
1.14. Kao rezultat, jako elektrino polje moe da postoji izmeu oblaka i objekata
na Zemlji, i moe da doe do elektrinog pranjenja u vidu munja. Da bi se kue
zatitile od udara groma, koriste se gromobrani. Gromobrani se obino prave u vidu
metalnih iljaka koji su provodnikom povezani sa uzemljenjem. U sluuju udara
groma u gromobran, naelektrisanje sa gromobrana se odvodi u Zemlju.
18 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

Slika 1.14. Naelektrisanja u oblacima uzrokuju pojavu naelektrisanja suprotnog

znaka na kuama i ostalim objektima.

1.14. Elektrostatiki filtri

Vana primena elektrinog polja je u preiavanju dima u dimnjacima
termoelektrana, cementara i drugih velikih postrojenja, u cilju smanjenja aero
zagaenja. Princip preiavanja dima u dimnjacima prikazan je na slici 1.15.
estice dima i neistoa proputaju se kroz pozitivno naelektrisanu mreicu koja im
pri tome predaje deo svog pozitivnog naelektrisanja. U sredini dimnjaka se nalazi,
takoe pozitivno naelektrisana ipka koja odbija pozitivno naelektrisane estice ka
obodu dimnjaka koji je negativno naelektrisan i zbog toga ih privlai.

Slika 1.15. Preiavanje dima u dimnjacima.

Princip rada filtra za preiavanje vazduha koji se koriste u stambenim
prostorijama je slian. Razlika je u tome da se estice ne lepe za zidove cevi kao
kod dimnjaka, ve se to deava na specijalnim negativno naelektrisanim mreicama
koje se, kao i ona koja estice naelektrie pozitivno, nalaze na putu estica. S
vremena na vreme potrobno je ove mreice oistiti ili zameniti novim.
1. Elektrino polje 19

1.15. Energija kondenzatora

Energija sadrana u kondenzatoru je elektrina energija. Ova energija
povezana je sa koliinom naelektrisanja Q i naponom kondenzatora U . Energija
sadrana u kondenzatoru moe da se odredi iz izraza
1
We QU [J].
2
S obzirom na relacije koje povezuju naelektrisanje, kapacitivnost i napon na
kondenzatoru, izraz za energiju sadranu u kondenzatoru moe da se napie u tri
ekvivalentna oblika
1 1 Q2
We QU CU 2 [J]. (1.14)
2 2 2C
Kondenzatori se koriste za skladitenje elektrine energije. Svaka elektrina
centrala ima velik broj kondenzatora koji se aktiviraju u sluaju havarije kao
kratkotrajni izvori elektrine energije. Primeri oslobaanja elektrine energije
kondenzatora su blic fotoaparata i defibrilatori.

Primer 1.9
Defibrilator daje 400 J energije pri pranjenju kondenzatora poetnog napona
10 kV. Odrediti kapacitivnost kondenzatora.
Reenje.
Zadato je We 400 J i U 10 103 V. Iz izraza (1.14) dobija se kapacitivnost
kondenzatora
2W 2 400
C 2e 8 F.
U (10 103 ) 2

1.16. Elektron volt

Elektroni se mogu ubrzati ukoliko se nau u elektrinom polju. Ako se
elektron ubrza potencijalnom razlikom od 1V, on dobija energiju od jednog
elektron-volta (eV). Ova energija izraena u dulima jednaka je
1 eV (1,602 1019 C)(1 V) 1,602 1019 J,
gde je e 1,602 1019 C elementarna koliina naelektrisanja (naelektrisanje
protona; naelektrisanje elektrona je e ). Kao jedinica za energiju naelektrisanih
estica skoro uvek se koristi elektron-volt (eV).
20 IZS i IZnR Predavanja iz Elektrotehnike

Energije veze elektrona u atomima, kao i energija veze u molekulima i

jezgrima se izraavaju takoe u eV. Na primer, energija potrebna da se razori veza
u nekim organskim molekulima iznosi oko 5eV.
Energija E i frekvencija f fotona su povezane tzv. Plankovom relacijom
E hf , gde je h 6,626 1034 Js 4,136 1015 eVs Plankova konstanta. S
obzirom da su talasna duina i brzina svetlosti,
c 3 108 m s, (1.15)
povezane sa frekvencijom preko relacije
cf, (1.16)
sledi da se energija fotona, osim preko frekvencije, moe napisati i preko njegove
talasne duine na sledei nain E hc , odnosno
1240
E (eV) , (1.17)
(nm)
gde je talasna duina, , izraena u nm, a energija, E , u eV. Na primer, foton ija
je talasna duina 532 nm (zelena svetlost) ima energiju od oko 2,33 eV. Energija
fotona je utoliko vea ukoliko je talasna duina manja, odnosno frekvencija vea.
Prikaz spektra elektromagnetskog zraenja dat je na slici 1.16. U nejonizujue
zraenje spadaju sva elektrina, magnetska i elektromagnetska polja u opsegu
frekvencija od 0 Hz do 3 1015 Hz. Frekvencija od 3 1015 Hz predstavlja granicu
izmeu nejonizujueg i jonizujueg zraenja. Talasna duina na ovoj frekvenciji
iznosi 100 nm i pripada opsegu ultraljubiastog zraenja. Foton frekvencije
3 1015 Hz (talasne duine 100 nm) ima energiju od 12,4 eV.

Slika 1.16. Spektar elektromagnetskog zraenja.

1. Elektrino polje 21

1.17. Pregled jednaina

Q1Q2
Intenzitet sile izmeu dva takasta naelektrisanja: F .
4 0 r 2
Permitivnost: r 0 .
F
Jaina elektrinog polja: E .
Q
Napon izmeu taaka A i B: U AB VA VB , U BA U AB .

Veza naelektrisanja i napona: Q CU .

S
Kapacitivnost ploastog kondenzatora: C .
d
Napon ploastog kondenzatora: U Ed .
1 1 Q2
Energija sadrana u kondenzatoru: We QU CU 2 .
2 2 2C