16.9.2017.

Common Editor

Osnovi elektroenergetike

1) ta je elektroenergetika?
Disciplina u okviru elektrike u kojoj se izuava transformacija energije u elektrinu,
unutranje transformacije elektrine energije, prenos, distribucija i transformacija u
upotrebne oblike.

2) ta je elektroenergetski sistem?
Sistem za realizaciju elektroenergetike.

Struktura elektroenergetskih sistema

1) Koja tri naela vae za svaki elektroenergetski sistem?

pouzdanost
sigurnost
ekonominost

2) Pojam pouzdanosti
-> napajanje
Verovatnoa da potroa bude pod naponom i tada se na njemu realizuje elektrina
energija.
Kvantitativno se iskazuje verovatnoom p = 1 - q.

p = 1 - q = 1 - (broj asova u kojima je potroa bez napona, "bez svoje volje", u toku
godine)/8760h
(p je manje ali blisko jedinici)

~razliita pouzdanost za razliite vrste potroaa

~pouzdanije napajanje => vea cena el.en. sistema

3) Pojam sigurnosti
-> pogon(reim)
Sposobnost el.en. sistema da ostane u funkciji (svi potroai budu napajani elektrinom
energijom) posle svakog oekivanog poremeaja koji se moe desiti u pogonu.
Kompromis je sigurnost tipa (n-1). (n je broj komponenti sistema)
Sistem je siguran tipa (n-1) ako posle otkaza jedne njegove komponente, on i dalje ostane u
normalnom pogonu.

4) Pojam ekonominosti
Ekonomino izgraen sistem: izgraen sa minimalnim ulaganjima, ali zadovoljava
kriterijume pouzdanosti i sigurnosti.
Ekonomian pogon: odnosi se na pogon ve izgraenog sistema, u kom se potroai
napajaju elektrinom energijom na najekonominiji nain ali tako da bude zadovoljena
sigurnost tipa (n-1).

5) etiri podsistema elektroenergetskog sistema*

1. proizvodnja
2. prenos
3. distribucija
4. neposredna potronja
https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 1/9
16.9.2017. Common Editor

6) ta obuhvata individualni potroa?

Skup ureaja tj. elektrinih aparata (elementarnih potroaa) za transformaciju elektrine
energije u upotrebne oblike.
Individualni potroai se koncentriu u potroaka podruja.

7) Kada nastupa stanje potronje?

Kada se ispravni potroa stavi pod napon i na njemu realizuje elektrina energija.

8) ta su elektrini generatori?
Maine za transformaciju razliitih oblika energije u elektrinu. Koncentriu se u elektrane.

9) Koji je osnovni zahtev koji se postavlja podsistemu proizvodnje?

Da se elektrina energija proizvodi onda i onoliko kada i koliko se troi.

10) Koje su dve karakteristike podsistema proizvodnje?

1. udaljenost proizvodnje od potronje, bilo zbog dislokacije oblika energije pogodnih za
transformaciju, bilo zbog udaljenosti elektrana od potroaa zbog ugroavanja ivotne
sredine
2. proizvodnja je jeftina samo ako se odvija u velikim koliinama

Struktura podsistema proizvodnje i prenosa*

Struktura podsistema potronje - distribucije i neposredne potronje

1) ta obuhvata podsistem potronje?

1. podsistem distribucije
2. podsistem neposrednje potronje

2) Podsistem distribucije
elektroenergetski "spoj" podsistema prenosa i podsistema potronje (potroake sabirnice
B)
potroake sabirnice su "centralno mesto" u koje su integrisani svi individualni potroai
potroakog podruja

3) Koja je uloga podsistema distribucije?

izmeu svakog individualnog potroaa jednog podruja i odgovarajue sabirnice postoji
elektroenergetska veza
bilo bi neekonomino da se za napajanje svakog indiv. potroaa zahteva njegovo
povezivanje sa jedinstvenom sabirnicom i to je razlog zato se uvodi insistucija distribucije
elektrine energije

4) ta je izvod?
dovoljno jaka elektroenergetska veza kojoj se moe pridruiti vei deo potroakog
podruja
izvod "prolazi" pored indiv. potroaa i oni se na njega prikljuuju
izvod moe da se grana na izvode nieg nivoa i da se formira stablo el.en. veza

5) ta je izvor distributivne mree?

taka u kojoj je distributivna mrea prikljuena na prenosnu mreu
https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 2/9
16.9.2017. Common Editor

6) ta ini podsistem neposrednje potronje?

skup individualnih potroaa

7) Koja je sutinska karakteristika podsistema distribucije?

nije upetljana, ve radijalna -> svaki indiv. potroa se napaja elektrinom energijom samo s
jednog izvora (korena) distributivne mree i to samo jednim putem
to je ekonomino (ali ne najpouzdanije i najsigurnije reenje): kvar u radijalnoj mrei ostavlja
van pogona mali broj individualnih potroaa

8) Uporedi upetaljanu i radijalnu mreu (prenosnu i distributivnu)

distributivna je jeftinija, ali manje pouzdana i sigurna
no, posledice kvarova u radijalnoj mrei su manje

9) Veliina potroakog podruja u zavisnosti od vremena ostanka bez napajanja*

10) Kako treba graditi distributivne mree kad je u pitanju uspostavljanje napajanja posle kvara?
treba ih graditi tako da se vremena potrebna za saniranje kvarova smanjuju za kvarove blie
izvoru distrib. mree, a to je posledica toga da je broj potroaa koji ostanu bez napajanja
posle kvara vei blie izvoru, a na samom izvoru najvei

11) Ekonomski razlog za smanjenje vremena potrebnog za saniranje kvara

za vreme sanacije kvara potroai trpe materijalnu (zaustavljen proces proizvodnje) i
nematerijalnu tetu (smanjen komfor)
vreme sanacije se moe smanjiti upotrebom bolje (i skuplje) opreme za identifikaciju i
otklanjanje kvarova, poveanjem ekipa montera i sl.
no, smanjenje tete praeno je poveanjem cene distributivne mree

12) Struktura dananjih elektroenergetskih sistema (globalni prikaz)*

13) ta predstavlja podsistem subprenosa?

mrea vodova koji su manjih snaga od prenosnih vodova i veih snaga od distributivnih

14) Vertikalno organizovana elektroprivreda

ceo el.en. sistem u vlasnitvu jednog elektroprivrednog preduzea

15) Deregulisana elektroprivreda

svaki podsistem u vlasnitvu jednog ili vie nezavisnih preduzea

Osnovna opredenja u elektroenergetici

1) Na osnovu kojih opredeljenja se utvruju osnovni koncepti el.en. sistema?

1. jednosmerna ili naizmenina elektroenergetika
2. jednofazan ili trofazan elektroenergetski sistem
3. veliina uestalosti sistema
4. naponi el.en. sistema

Jednosmerna ili naizmenina elektroenergetika

https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 3/9
16.9.2017. Common Editor

1) Na osnovu relacije za realizaciju elektrine energije, koja su dva izbora za izgradnju elektrinog
ureaja? Prokomentarisati oba.
E=UIt
Dva izbora: 1. "veliki" napon i "mala" struja i 2. "mali" napon i "velika" struja
U sluaju velikog napona, moraju se uloiti sredstva u konstrukciju elektrine izolacije el.
aparata kako bi bili bezbedni za korienje; pritom, mala struja smanjuje ulaganje u
provodnike; ali, prevazilaenjem veih vrednosti napona, npr. 1000V, upotreba takvih
aparata postaje besmislena
U sluaju smanjenog napona, smanjila bi se potreba za izolacijom ali bi struja toliko porasla
pa bi poveala potrebnu koliinu materijala za provodnike
izmeu prethodne dve krajnosti pronaena je optimalna situacija: opseg napona izmeu
110-240V i do 480V za domainstva, radnje, malu industriju... (a u veim industrijskim
pogonima i do nekoliko kV)

2) Kolikom strujom se moe prenositi elektrina energija standardnim bakarnim provodnicima?

zbog njihovog grejanja (Duovih gubitaka) el. energija se moe prenositi strujom od 10ak
A/mm^2 poprenog preseka provodnika

3) Koje su fundamentalne konstatacije u vezi sa gubitkom napona i snagom gubitka elektrine

energije?
1. direktno opadaju s poveanjem povrine preseka provodnika (koliinom utroenog
materijala)
2. direktno rastu s poveanjem snage prenosa el. energije
3. direktno rastu s poveanjem duine prenosa el. energije
4. direktno opadaju s kvadratom poveanja napona prenosa

=> zakljuak je da ideja proizvodnje i prenosa el. energije veih snaga i na vea rastojanja
naponom potroaa nije svrsishodna s obzirom na to da bi u tom sluaju bila potrebna ogromna
koliina materijala za provodnike; zato je vei napon prenosa definitivno opredeljenje

4) Kakvu koncepciju el. en. sistema namee opredeljenje za prenos veim naponom?
elektrina energija treba da se proizvodi ekonominim naponom, tj. cene odgovarajuih
generatora treba da budu prihvatljive
el. energija generatorskog napona treba da se transformie u el. energiju dovoljno velikog
napona koji e biti pogodan za prenos pri emu e gubici biti prihvatljivi
"ispred" potroaa, napon el. energije treba tranformisati na njima odgovarajuu vrednost

5) Koliki je opseg napona generatora?

neposredni kontakt ljudi s generatorima je redak tako da su naponi generatori u opsegu 10-
30kV

6) Na kojim relacijama je potrebna unutranja transformacija el. energije?

na relaciji prenos-potronja (zbog ustanovljene potrebe za visokim naponom prenosa)
na relaciji proizvodnja-prenos (jer naponi generatora nisu pogodni za prenos danas
uobiajenih koliina energije)
-> ti ureaji za unutranju transformaciju jesu transformatori

7) Dva kljuna razloga za ustanovljavanje naizmeninog el.en. sistema

1. el.en. transformator za naizmenini napon i struju (ima ekonomski smisao)
2. Teslina ideja o obrtnom magnetnom polju (tj. asinhronom motoru) i trofaznom prenosu (koji
je jeftiniji od jednofaznog)

https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 4/9
16.9.2017. Common Editor

8) Koja pitanja namee naizmenina elektroenergetika?

1. pitanje uestalosti
2. pitanje napona za prenos i distribuciju el. energije

Jednofazna ili trofazna elektroenergetika

1) Koji je osnovni argument za izbor trofaznog el.en. sistema?

Teslino obrtno magnetno polje: ono je temelj jeftinim i pouzdanim potroaima el.energija -
asinhronim motorima
cena materijala utroenog za trofazne prenosne puteve prepolovljena je u odnosu na cenu
materijala utroeno za jednofazne (istog napona i snage)

2) Ideja Teslinog obrtnog magnetnog polja

3 jednaka namotaja prostorno smetena simetrino po obimu kruga i zakrenuta jedan u

odnosu na drugi za 120 -> stator maine (ne obre se)
kroz namotaje su uspostavljene simetrine struje: 3 naizmenine prostoperiodine struje
jednakih amplituda i jednakih sukcesvnih razlika faznih stavova (uspostavljene su na osnovu
isto tako simetrinih napona tri naizmenina generatora)
rotor je elektromagnet: gvoe sa namotajem kroz koji protie jednosmerna struja
uspostavljena na osnovu prikljuenog jednosmernog generatora ("akumulator", pobudni
sistem)

3) Koje su 4 ideje dananje naizmenine elektroenergetike?

1. trofazni prenos
2. trofazni potroa
3. trofazni generator
4. trofazni transformator

4) Trofazni prenos (trofazni vod) elektrine energije

https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 5/9
16.9.2017. Common Editor

ovde je utroeni materijal jednak estostrukoj koliini materijala potrebnog za jedan

provodnik
take a', b' i c' mogu da se samu u istu taku n' a isto tako i take a'', b'' i c'' u istu taku n''
pa se tri povratna provodnika mogu zameniti jedinstvenim provodnikom (n'-n'')
poto su struje simetrine, ukupna struja kroz povratni provodnik je uvek jednaka nuli, in = 0
pa zato elektrine karakteristike tog provodnika nisu bitne (moe imati mali popreni
presek) pa se esto zamenjuje zemljom a to se ostvaruje povezivanjem taaka n' i n'' sa
zemljom, koristei se "uzemljivaima" tj. elektrodama koje se pobijaju u zemlju -> tada se
provodnik (n'-n'') moe ukloniti
tri osnovna provodnik nazivaju se fazni provodnici a zajedniki je neutralni provodnik (ako
postoji)
dakle, dobija se trofazni prenos s tri provodnika tako da je koliina potrebnog materijala
prepolovljena!

5) Trofazni generator elektrine energije

6) Trofazni transformator
postoji potreba za proizvodnjom, prenosom i potronjom elektrine energije trima razliitim
nivoima napona
veza ta tri naponskanivoa realizuje se transformatorima za naizmenini napon i struju, a
poto je ustanovljen trofazni elektroenergetski sistem, onda se i transformator realizuje kao
trofazni, sa tri jednofazna transformatora

TR1 slui za podizanje napona proizvodnje na napon prenosa a TR2 za sputanje napona
prenosa na napon potronje
https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 6/9
16.9.2017. Common Editor

elektrini transformator nije elektrina maina u "pravom" smislu jer se njime ne menja vrsta
energije, ve samo kvalitet (napon i struja) jedne iste (elektrine) energije

7) Nabroj i nacrtaj 4 osnovna elementa trofaznih elektroenergetskih sistema

naizmenini trofazni generator, trofazni transformator, trofazni vod i trofazni potroa

8) ta je trofazni vor?
take gde se stiu dva ili vie osnovnih elemenata trofaznih el.en. sistema
ine ih tri fazna vora i etvrti-zemlja i eventualno peti-neutralni

9) ta su redni a ta otoni elementi?

redni - povezuju dva trofazna vora i to su: vod i transformator
otoni - prikljueni samo u jednom trofaznom voru: generator i potroa

Uestalost naizmeninih el.en. sistema

1) Opii ideju jednofaznog transformatora

elektromagnetni ureaj
elektrini reimi: naizmenini naponi u1(t) i u2(t) i struje i1(t) i i2(t)
magnetni reim: zajedniki (spreni) fluks (njim se realizuje elektromagnetna sprega oba
namotaja) i fluksevi rasipanja prvog i drugog namotaja, ; zajedniki fluks i fluks rasipanja
ine odgovarajui fluks namotaja
naponi u1(t) i u2(t) su u relaciji preko broja navojaka N1 i N2: kada ne bi bilo flukseva rasipanja
tj. kad bi oba namotaja proimao isti fluks, vailo bi: u1(t)/u2(t) = N1/N2
prethodna relacija je validna onoliko koliko su fluksevi rasipanja bliski nuli -> ti fluksevi se
mogu uiniti "malim" ako se magnetno kolo transformatora iskoristi i za obezbeenje "jake"
elektromagnetne sprege namotaja, a to se moe uiniti ako se ono izgradi od
feromagnetnog materijala (gvoe)

2) Za prethodno opisani transformator napii matematiki model

https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 7/9
16.9.2017. Common Editor

3) Kolika treba biti uestanost sa aspekta transformatora?

to vea, zato to se sa porastom uestanosti veliina gvozdenog magnetog kola potrebnog
za uspostavljanje zajednikog fluksa, smanjuje; time se smanjuje i cena transformatora

4) Veliina uestanosti sa aspekta proizvodnje i potronje

U elektrinim mainama uestalosti od 50Hz odgovara brzina obrtanja maina od 3000min-
1

-> za vee uestalosti potrebno je realizovati mnogo vee brzine a to postavlja ogranienja

5) Konano opredeljenje za veliinu uestalosti

kompromis izmeu jeftinog transformatora (velika uestanost) i ekonomine proizvodnje i
potronje (mala uestanost) je nivo od 50Hz do 60Hz

Naponi naizmeninih elektroenergetskih sistema

1) Koliki su radni naponi potroaa a koliki u sluaju generatora?

potroai: 110-240V pa i 480V
generatori: 10-30kV

2) Veliina napona za prenos i distribuciju?

kompromis izmeu dve krajnosti: 1) vrlo veliki trokovi za bakar i aluminijum za konstrukciju
vodova i transformatora koji bi bili posledica prenosa i distribucije malim naponima; 2) veliki
trokovi za izolaciju kao posledica suvie velikih napona
optimalni naponi trofaznog prenosa i distribucije:

3) ta su interkonektivni transformatori?
oni koji povezuju dve mree razliitih naponskih nivoa istog sistema ili razliitih sistema
(drava)

https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 8/9
16.9.2017. Common Editor

https://www.evernote.com/Home.action?login=true#n=aa3438af-f53e-4ca4-9131-4200bc008946&s=s376&b=8d9b4a48-1dad-4539-8224-245a6d2 9/9