Imajui u vidu stanje na terenu vezano za tumaenje i sprovoenje Ustavom, Zakonom i zakonskim

propisima Srbije grantovanih prava vlake zajednice, Skuptina Foruma za kulturu Vlaha je na svojoj
sednici 20. marta 2011. godine usvojila dokument pod nazivomdonela

DEKLARACIJA
ZA AFIRMATIVNO ANGAOVANJE INSTITUCIJA SISTEMA SRBIJE NA RAZVOJU
VLAKE ZAJEDNICE

Ustavni poloaj nacionalnih manjina u Republici Srbiji podran odgovarajuim zakonodavstvom stvara
utisak da su sva pitanja koja se uobiajeno smetaju u sintagmu pozitivna diskriminacija manjina dobro
i konano reena. Meutim, to se nikako ne moe primeniti i na vlaku zajednicu prepoznatu, kao to je
poznato, u ozbiljnom manjinskom statusu tek 2002. godine.

Takvom nasleu doprinelo je polazite u tretmanu manjina iz vremena pre 2000. godine gde za vlaku
manjinu u navednom kontekstu nije bilo prostora. Dobra volja prema njoj posle Drugog svetskog rata je
brzo splasnula. Komunistiki reim je, zahvaljujui lanovima partije iz vlakih redova, napustio
pomenuto nastojanje dobre volje i prihvatio je mimikriju partijskih ambicioznih lanova iz redova vlake
zajednice na ukidanju Vlaha. Takvi pojedinci su ak pokuali da im ukinu unutranje samosvojno ime
(Rumnji), koje se prevodi na srpski sa Vlasi, uvodei za Vlahe ime sa runim znaenjem na njihovom
jeziku (Vlai). Na tim tragovima je proces iao dalje i dobio je smisao posebnog partijskog politikog
stava, neprimerenog proklamovanoj manjinskoj ravnopravnosti svih postojeih manjina. Jednostavno -
to je vailo za druge, za Vlahe je bilo neprimenjivo. Nije bilo patriotski.

Vie nije bilo mesta za dalji razvoj rudimentarnih poetaka emancipacije Vlaha. Emisije preko radio-
Zajeara utihnule su 1953. godine, dok se prvi list na vlakom Naa re (Vorba noastr) ugasio mnogo
ranije.

Vlasima je ulivano u glavu da nije dobro biti Vlah, da Vlasi i vlaki jezik ne postoje, tj. polako im se
implementirao kompleks manje vrednosti. Rezultat tog mentalnog pritiska, koji nije bio samo mentalni,
najdrastinije se pokazao na popisu 1961. Tada je broj Vlaha spao na samo 1339. To je neodriv podatak
ako je na prvom posleratnom popisu utvren broj od preko 94.000, a procenjivano je u radovima dr
Dragoljuba Petrovia da ih je bilo u istonoj Srbiji i drugde oko 220.000.

Zato, kada se govori o manjinama u Srbiji posle 2000. godine, polazna pozicija Vlaha je bila bez ranije
steanih prava na koja su se pozivale sve druge postojee manjinske zajednice.

U vreme vladajuih reima pre promena 2000. godine, smisao takvom ukidanju davali su Drava,
Akademija, Crkva. Posle promena 2000. godine taj vor nije odvezan u potpunosti, niti je stara praksa
naputena.

Danas se u praksi ostvarivanja prava vlake zajednice prepoznaju dva odnosa:

 Drava se poziva na Ustav i Zakon i tvrdi da je sve u najboljem redu, ali pritom ne kontrolie ta
se deava na terenu i kako se potuje Ustav i zakonski propisi o pozitivnoj manjinskoj
diskriminaciji.
U veini od 18 optina u kojima postoji starosedelaka vlaka manjina jo ne postoje adekvatne
promene prema vlakoj zajednici. Njihovom uvoenju i primeni postavljaju se razliite prepreke.
Ispada da lokalne vlasti nemaju obavezu da potuju ustavna i zakonska reenja pozitivne
diskriminacije manjina.

Zato se od institucija sistema nae zemlje s pravom oekuje:

1. Da identifikuju stvarnu situaciju na terenu i kontroliu sprovoenje zakona i potovanje Ustava u
odnosu na realizaciju prava vlake zajednice.
2. Da zaustave populistiku propagandu o tzv. "rumunizaciji" kojom se forsira izolacija vlake
zajednice i njeno tavoreje u stats quo poziciji u pogledu ostvarivanja manjinskih prava. Takoe,
nastojanja i zagovaranja, bilo da dolaze spolja ili iznura, o navodno jedinom moguem nainu
ostvarivanja vlakih manjinskih prava kroz proces "re-romanizacije", jer to bi sigurno dovelo do
konanog nestanka vlakog entiteta.
3. Da prekinu licitiranje o vlakom jeziku i da pomognu da se i definicijski implementira njegov
dvojni naziv, na vlakom i na srpskom, onako kako to odgovara bilingvistikoj tradiciji istone
Srbije.
4. Da pokrenu, intenziviraju, oroe i kontroliu kako se ostvaruju prava korienja vlakog jezika u
medijima masovnog komuniciranja, javnosti, kolstvu.
5. Da podre realizciju u praksi Platforme za reavanje vlakog pitanja u skladu sa definicijama i
terminologijom tog dokumenta vlake zajednice.
6. Da omogue javno iskazivanje stava SPC da je preduzela mere da se u bogosluenju u vlakim
mestima vri bogosluenje i na vlakom jeziku, tj. na bilo kom od tri postojea vlaka nareja.
7. Da se ukupan pristup prema ouvanju vlake etnike posebnosti definie kao AGENDA O
OUVANJU I RAZVOJU VLAKOG ENTITETA U SRBIJI.

Mora da se naglasi da su nabrojani koraci neophodno iskazivanje dobre volje prema vlakoj zajednici.
Time se stavlja do znanja svima koji se tome iz politikih ili drugih razloga opiru da time kre Ustav i
Zakon u Srbiji. Samo tako moe da se stane u kraj navedenoj looj praksi.

Izglasavanje ove Deklaracije je pratilo uverenje Skuptine Foruma za kulturu Vlaha da e se o tome u
naoj zemlji i u inostranstvu meu dijasporinim Vlasima potvrditi neophodnost traenih aktivnosti
institucija sistema, kao i da e takvu potrebu razumeti i potovati svi politiki faktori u Srbiji. Na kraju,
ovaj korak se ini u uverenju i ubeenju da je mogue da se postojea problematika rei u zemlji a ne
obraanjem evropskim institucijama koje svakako imaju odgovarajui neophodan kapacitet za takvo
angaovanje.

SKUPTINA FORUMA ZA KULTURU VLAHA

Dragomir Dragi, predsednik Foruma za kulturu Vlaha, s.r.,
na osnovu izglasanog ovlaenju Skuptine

Prilog: PLATFORMA ...

 PLATFORMA TREMINOLOGIJA OBAVEZUJUE
DEFINICIJE
Potovani prijatelji i lanovi vlake zajednice,

Pred vama je predlog mogue Platforme za rad na poboljavanju poloaja vlake zajednice.
Napisan je u oekivanju da treba da se prestane sa unutranjim neproduktivnim vlakim sukobima, ak uz
pozivanje na rezultate uspenih/neuspenih izbora, na koje su i dobitnici i gubitnici izali samo sa novim
prilozima za stare svae.

Proizvoljnosti u tumaenjima mora da ustupe mesto jasnim i obavezujuim definicijama, tj.

preciznoj terminologiji, kao kljunim sintagmama i reima u javnom nastupu, zastupanju, raspravama o
Vlasima i bilo kojoj drugoj vrsti komuniciranja o vlakoj zajednici.

Obavezujue definicije vie ne ostavljaju prostor za bilo koje proizvoljno tumaenje vlakog
pitanja, kao i tumaenja potreba i usmeravanja reenja zasnovnim na Ustavu i zakonima Srbije i
postojanju drutvenog i politikog konsenzusa o optoj kulturnoj klimi pozitivne diskriminacije prema
manjinskim zajednicama u Srbiji.

OBAVEZUJUE DEFINICIJE,
TERMINOLOGIJA
- kljune rei, kodovi, javna i pravna terminologija u bavljenju temama ostvarivanja vlake
kulturne autonomije

1. VLASI - ETNIKI ENTITET U ISTONOJ SRBIJI

Ime i znaenje:

- na srpskom: Vlah, Vlasi; Vlahinja, Vlahinje; vlaki jezik, vlaki;

- na vlakom APHI (AFI) transkripcija: Rumn, Rum; Rumn, Rume;
imba rumneasc; rume(a)()e

NAPOMENA:

Druga imena, definicije, nove kovanice, tj. terminologija ne mogu se primenjivati ni u

usmenom ni u pismenom saobraaju javnom, kulturnom i pravnom.
2. RUMUNI SAVREMENI NAROD RUMUNIJE I SAVREMENA RUMUNSKA
NACIONALNA MANJINA KOJA JE STEKLA I PRIHVATILA TAKAV STATUS
VAN RUMUNIJE

Ime savremenih Rumuna:

na srpskom: Rumun, Rumuni, rumunski jezik,

na knjievnom rumunskom: Romn, Romni; Romnc, Romnce; limba
romn, romna;

NAPOMENA 1:

Ni sa jednim od ovih oblika ne mogu se zameniti ili identifikovati ustavna i popisna

svojstva vlake zajednice navedena u taki (1), tj. navedeni vaei tradicionalni
sinonimski nazivi koji opisuju pripadnost vlakoj zajednici na srpskom i vlakom
jeziku u istonoj Srbiji. To mora da vai i za meudravne ugovore o manjinskim
odnosima izmeu Srbije i Rumunije i dr. i kada se u takvim dokumentima dvojezino
navode imena vlake zajednice i njenih lanova. Uvek to mora da bude samo u varijanti
sa terena istone Srbije kada se to odnosi na Vlahe iz istone Srbije.

Romn, Romni; Romnc, Romnce su nacionalne oznake savremenih Rumuna

izvedene knjiki iz novostvorenog imena Romnia 1862. godine. Njime su obuhvaene i
osobenosti koje nisu svojstvene niti se mogu pripisivati i Vlasima u dananje vreme.

NAPOMENA 2:

Navedena imena Vlaha iz take (1) su izbaena iz javne upotrebe u savremnoj Rumuniji
u tenji da se pri ujedinjenju 1859/62. tadanji Munteni u Vlakoj i Moldovljani u
Moldaviji unificiraju imenom Romn, Romni, limba romn. Normativno je tada
prekinuta svaka veza sa starim nacionalnim imenom Rumn i toj ranijoj
srednjovekovnoj do post-Moderne zajednikoj etnikoj paralelnoj oznaci severno i
juno od Dunava (podunavlje, Rodopi, Epir, Pind, Istra). Dat joj je smisao
srednjevekovni tehniki termin.

Veoma brzo iza toga (1864/66.) zapoelo je komuniciranje s kojim je krenulo rumunsko
unilateralno nametanje novog normativnog imena ne samo za Rumune u Rumuniji ve i
u odnosu na samoodreivanje Vlaha na celom Balkanu, tj. juno od Dunava.

To je injeno bez vlake saglasnosti, uz javno iskazanu tenju i u dananje vreme da

popisna ustavna vlaka nacionalna manjina u Srbiji bude preimenovana u rumunsku
nacionalnu manjinu. To je za vlaku zajednicu ostalo neprihvatljivo. Iz te injenice
rodila se ideja na Letnjem Univeriztetu Izvor Murea (Universitatea de var Izvorul
Mureului) da se ugradi u odgovarajui predog jednog rumunskog zakona naznaka
izriitog uvaavanja vlakih naziva i njihove definicijske vrednosti u originalu sa
balakanskih prostora, ukljuujui i sa terena istone Srbije. To je svojevremeno
definisano kao Amandman Baseskua na zakon o dijasporinim Rumunima i
njihovim potomcima.
3. AMANDMAN BASESKU

To je bio prigovor predsednika Rumunije na predlog Zakona o dijasporinim

Rumunima koji je bio podnet Parlamentu Rumunije. Cilj je bio da se svima onima koji
su na bilo koji nain povezani sa Rumunijom, bilo poreklom ili slinou ili bliskou
jezika i tradicija, podre u akcijama ouvanja njihovog identiteta. Intervencija prema
Parlamentu je sadavala i originalna spoljna i unutranja imena koje takve zajednice
juno od Dunava imaju u svojim domicilnim zemljama. To je bio novi i pozitivan
impuls za saradnju vlakih zajednica sa oficijelnim institucijama Rumunije.

NAPOMENA:

Prema poznatim akcijama koje su se desile u novembru 2010. godine na ovim

prostorima, uz najavu odustajanja od podrke Srbije u nekim kljunim opredeljenjima
koja se izglasavaju u PSSE u vezi sa pristupom Srbije Evropskoj zajednici, to se
pravda neadekvatnim reenjima vlakog pitanja pretvarajui ga anahronino u
rumunsko pitanje juno od Dunava, utisak je da je Rumunija odustala od
AMANDMANA BASESKUA.

Vlaka zajednica u istonoj Srbiji, odustajanje ili menjanje smisla te ranije

pozdravljene inicijative, uz rumunsko javno i normativno negiranje imena Vlaha i
njihove autentinosti na prostoru istone Srbije, moe da razume kao prekid oficijelnih
odnosa sa vlakom zajednicom. To je neeljeni ali nametnuti tok stvari za koji vlaka
strana ne moe da prihvati odgovornost.

4. MEUDRAVNI SPORZUM O RECIPRONOJ ZATITI NACIONALNIH

MANJINA U SRJ I RUMUNIJI

Ovaj dokkument uglavnom se na rumunskoj strani tumai do dananjih dana

jednostrano i na njemu rumunska strana izgleda temelji svoje diplomatski gledano
prilino sporne inicijative o olakom svojatanju Vlaha bez uvaavanja vlakog stava o
tome.

NAPOMENA:

Dokument je parafiran 04/05. novembra 2002. godine izmeu SRJ i Rumunije. Uraen
je bez konsultacija sa autentinim predstavnicima vlake zajednice. Kada je to
obnarodovano u Panevu 05. novembra 2002. godine na susretu sa rumunskim
predsednikom Jonom Ilijeskuom, tadanji lider vojvoanskih Rumuna, koji je bio neka
vrsta moderatora tog skupa, nije dopustio da vlaki predstavnici kau ta o tome misle.

Takav pokuaj nije dao rezultate ni na potonjem susretu rumunske i vlake strane u
Temivaru (rumunsku stranu su zastupali ambasador u Beogradu Glavan i rumunski
dravni sekretar u Odeljenju za prekogranine Rumune - Korleceanu). Bez
konsultovanja sa Vlasima tom skupu je prisustvovala i delegacija vojvoanskih
Rumuna i njihov lider moderator pomenutog skupa u Panevu - koja je nastavila da
namee svoj stav kao stav Vlaha istone Srbije.
5. VLASI-RUMUNI, RUMUNI-VLASI, SRBI-VLASI, VLASI-SRBI

Takve popisne kategorije ne postoje u Srbiji i predstavljaju knjike pekulativne

kategorije koja remete emancipaciju i razvoj vlake zajednice, sa tenjom da je prekinu,
zaustave i izoluju od istorijske istine i naslea.

To su sintagme pomou kojih se zamilja ubrzavanje asimilacije Vlaha u skladu sa

tezama severno ili juno od Dunava.

NAPOMENA:

Pripadnici i/ili zagovornici ovakvih Vlaha ni po koju cenu ne mogu da budu

zastupnici vlake zajednice u ostvarivanju njenih prava.

Treba znati da je srpska varijanta starija, a rumunska je iz vremena istraivanja

prostora juno od Dunava istraivaa Emila Konstantineskua, izmeu dva svetska rata.
Ona je bila naputena, pa je dvehiljaditih godina ponovo aktualizovana na jednom
skupu u Temivaru kao ponuda popisnog izjanjavanja Vlaha i Rumuna u Srbiji. Bila
je iza toga otro kritikovana i odbaena od strane vojvoanskih Rumuna na jednom
velikom skupu njihovih intelektualaca i pripadnika, koji je odran u selu Cotei/Kutilj
kod Vrca.

Stalno treba imati u vidu da je rezultat popisa stanovnitva 2002. bio: Vlaha/Vlahinja
40.054; govornika/ca vlakog maternjeg jezika 54.726.

To skree panju na nain kako se vrio popis u prolosti kada je etniko/nacionalno

izjanjavanje Vlaha bilo potisnuto, ali je i tada ostala svest o jezikoj pripadnosti
vlakom maternjem jeziku. Takva svest dala je na popisu 1991. godine Srba alterofona
(!) sa vlakim maternjim jezikom preko 101.000 hiljada. To je javni podatak objavljen
posle popisa u tadanjoj Borbi.

Organ kulturne autonomije vlake zajednice svoj legalitet i legitimitet moe da crpi
samo iz popisnog rezultata pripadnika vlakoj zajednici pod popisnom kategorijom
VLASI. U sadanjem sluaju to je broj od 40.054. Samo je to tema u eventualnim
kontaktima sa EU.

6. VLAKI JEZIK U ISTONOJ SRBIJI I NJEGOVA LINGVISTIKA PRIPADNOST

Vlaki jezik istone Srbije predstavlja lingvistiku celovitost izmeu Dunava, Morave
do granice sa Bugarskom i nastavlja se i u vidinskoj bugarskoj oblasti. To su jedan
subdijalekt (sa dva nareja koje neguju brdski i pribreni Vlasi, pokriveni knjikom
nazivom UNGURJANI) i ravniarsko krajinsko nareje, pokriveni knjikom nazivom
CARANI. Dakle ukupno tri nareja.

Lingvistiki se ovaj idiom nesporno klasifikuje kao LINGUA DACO-ROMANAE SIVE

VALACHICAE (1780.).
 To je i veza koju ima sa rumunskim narodnim jezikom, ali koja se oslanja samo na
zajedniko naslee kroz istorijski etnogenetski proces poznat kao romanizacija,
kojom je iznedrena evropska narodnosna grupa sa optim nazivom VLASI. To znai da
se ne odnosi i na nadgradnju takvog zajednikog vlakog jezika (pra-rumunski,
rumunski narodni govor seljaka i pastira), poznatu kao obogaivanje kroz pozajmice iz
romanikih razvijenih jezika lingvistikim normativnim procesom nazvanog re-
romanizacija, kojim je uoblien, sintetiki nadgraen i knjiki i dravno-
institucionalno normiran savremeni rumunski jezik, koji se sa tim novim
karakteristikama udaljio od vlakog svakodnevnog istorijskog narodnog govornog
idioma.

Prema tome, sadanji vlaki jezik definicijski moe da se smesti u evropsku

kategorizaciju definisanu Platformom o manjinskim i regionalnim jezicima, tj. da se
podrazumeva: VLAKI JEZIK JE REGIONALNI MANJINSKI JEZIK U ISTONOJ
SRBIJI. Takav vlaki predlog je dostavljen pri ratifikaciji pomenute Platforme u
skuptini Dravne zajednice SCG, ali tadanji politiki faktori su prevideli takvu
potrebu. O tome je zastupana ista vlaka teza prema PSSE vezano za rasprave povodom
Interpelacije Kubreakova, moldavskog evropskog parlamentarca, odnosno Rezolucije
koju je predloio povodom toga u PSSE izvestilac sa terena, evropski parlamentarac
Jrgen Hermann. Reagovanje i reakcije u pisanom obraanju sa obrazloenjima poslao
je na engleskom jeziku FKV, najstarija NVO meu Vlasima, na oko 500 e-mail adresa
lanova PSSE.

7. OUVANJE VLAKOG JEZIKA KAO REGIONALNOG JEZIKA

To je obaveza o kojoj brine Vlaki nacionalni savet na racionalan a ne na populistiki

nain te s obzirom da je re o veoma sloenom pitanju. Objektivno, isti nema dovoljno
kapaciteta da sam ovo reava, pa je potrebno da u pitanje vlakog jezika ukljui, pored
naunih subjekata, sve one iz vlakog korpusa koji su dokazani poznavaoci ove
materije.

NAPOMENA:

Ko na osnovu vlakog ui ili hoe da naui i normirani savremeni rumunski jezik nastao
re-romanizacijom, to je privatno pitanje takvog Vlaha ili ne-Vlaha. Time se istie
beslovesnost nastojanja pojedinih lanova VNS sa stavljanjem prepreka pozivanjem na
neobjanjenu opasnost od rumunizacije. Jer takve teze u ovom organu i u javnosti ne
aktualizuju mnogo veu opasnost. Od srbizacije, anglo-saksonizacije itd.!

U narednih dve godine pomenuta ukupna jezika prepoznatljivost mora da ue u

kolski sistem u vlakoj zajednici.

Ovo je jedna od kapitalnih tema za dalje preciziranje pozicije vlake zajednice u Srbiji,
ali i potencijalna tema za dodatni monitoring iz EU.

S obzirom na specifinosti poloaja vlake zajednice do 2000. godine, koja nema steena
prava iz vremena veoma iroke ravnopravnosti ostalih manjinskih zajednica u
 Jugoslavijama posle Drugog svetskog rata, to je temeljni razlog zato Vlada Srbije treba
da aktualizuje svoju Agendu o Vlasima u kontekstu ubrzavanja primene pozitivne
diskriminavije u ostvarivanju vlakih prava u Srbiji

8. VLAKA JEZIKA ZBILJA

Stagnantna situacija u razvoju vlakog jezika jo iz vremena Moderne pa do danas

odvojila ga je od razvojnog intenzivnog puta osavremenjenog, normiranog modernog
rumunskog jezika.

To vlaki jezik izdvaja iz poznatog pozitivnog naslea koje su batinile druge manjinske
zajedice vezano za bezrezervnu podrku u razvoju u vreme pre 2000. godine. Moda je
blizak primer samo srednjovekovni pavlikijanski bugarski jezik bugarskih katolika u
Srbiji i Rumuniji i, donekle, pitanja romskog jezika.

9. VLAKO PISMO

Mora se saobraziti praksi romanikih jezika.

NAPOMENA:

Pokuaji da se nametne Vlasima norma pisanja u irilinoj tradiciji, kada postoje

najmanje dve u latininoj aplikaciji koje su sadrane u prilagoenom APHI (AFI)
internacionalnom pisanju proverenom za vlaki jezik, predstavljaju smiljeni
anahronizam i/ili voluntarizam koji se svodi na izolacionistiki projekat namenjen
Vlasima. Ali i takva prelazna reenja su i mogua i prihvatljiva.

Reenje dobrog znakovnog sistema za pisanje na vlakom postoji u praksi koja traje ve
70 godina. Od ratnih godina Drugog svetskog rata do danas. To je irilini znakovni
sistem koji je dodatno poboljao svojim intervencijama gospodin Paun ES Durli. Re
je o tradiciji lista na vlakom koji je izlazio na vlakom, kao i nastavku
objavljivanja vlakih tekstova u vrlo cenjenom asopisu za kulturu Razvitak, koji
izlazi i u dananje vreme u Zajearu.

10. NORMIRANJE VLAKOG JEZIKA

Ovo je vrlo aktuelna tema u nastupima Vlakog nacionalnog saveta. Meutim, ona je
potpuno definicijski nezaokruena pa je treba hitno objasniti delu zainteresovane vlake
i druge javnosti.

NAPOMENA:

Ne postoji norma vlakog jezika niti je mogu ishod u nekom ad hoc pristupu brzog
normiranja po nekom bilo kakvom modelu!

Sa predstavnicima Saveta Evrope (Komitet ministara, SE) vezano za manjinska pitanja,

10. oktobra 2005. godine diskutovan je i pisani odgovor Vlade Srbije prema ovom
visokom organu vezano za procenu sa EU strane da su Vlasi u istonoj Srbiji jeziki
prikraeni za javnu upotrebu svog jezika. Skupu u Hotelu Metropol predsedavao je
gospodin Rasim Ljaji/Vlada dr uri. Sa evropske strane trolana delegacija imala je
generalnog sekretara (Anti Korkeakivi) i predsednika i jednog lana Odbora SE za
manjine u jugoistonoj Evropi. Tema je bila odgovor na primedbe koje je trebalo
otkloniti pre rasprave o prihvatanja Dravnog izvetaja SRJ/SRCG (bio je podnet SE
16. oktobra 2002. godine). Naa, srbijanska oficijelna strana je pomenutu prikraenost
objasnila nedostatkom norme vlakog jezika. No to moe kao rasprava da traje do
venosti!

Prema tome, tema vlake jezike norme nije bilo kakav diskurs koji se moe svesti na
dogovore i beskonana odlaganja. ak sa beskonanim ponavljanjem glasanja pro et
contra!

Jasno je da je nemogue da se od tri nareja relativno malog broja govornika, bez

iskustva u konzumiranje pisane rei na maternjem jeziku, doe do norme.

Jeziki gledano toj kvalifikaciji norme najblii je krajinski govor u njegovoj formi i
sadraju.

Zato?

Zato to je bez brojnih alteracija (diftongizacija, palatizacija), pa u neku ruku

predstavlja original zajednikog jezika. Meutim, treba da se zna da je to narodni
muntensko-oltenski govor ili njemu veoma slian, tj. rudimentarni rumunski narodni
govor (oraa i pastira) iz susedstva (Mala Vlaka ili Oltenija). A to je temelj
knjievnog rumunskog govora. ak je, prvo rumunsko svetovno delo Maksima Mokse,
pisano tim jezikom 1620. godine. Nije daleko od toga ni potonja Biblija iz 1688. godine.
Takva istina nee goditi populistima i onima koji ve dugo priaju ili promoviu priu o
opasnosti od rumunizacije. Ne pomae ni pozivanje na Kelte, zatim na Tribale (koji
su se jo u drugom veku pre nove ere izgubili i nisu doekali poetak romanizacije
Balkana detalji se mogu proveriti kod prof dr Srejovia u njegovom delu Iliri i
Traani). Dakle, i ovaj zbunjujui pojam mora da se objasni ili da se ta retorika
napusti kada je u pitanju jezika vlaka i druga problematika.

Ukoliko je neko razmiljao o makedono-vlakom kao optoj vlakoj normi, njega nee
razumeti nijedan srbijanski Vlah. Ali je njihova latinina abeceda sasvim mogue
reenje za korienje u pisanju. Po svemu se taj jezik, inae, kree ka klasifikaciji jo
jednog romanskog/romanikog jezika u familiji od 10 (sa galicijskim 11), tako da e se
familija uveati na 11 (12) romanikih jezika. Evo himne na armanskom (makedono-
vlakom):

PARINTEASCA DIMANDARE - IMNUL ARMANILOR

Parinteasca Dimandare
Na sprigiura cu foc mare
Frati di muma si di-un tata,
 Noi, Armani di eta toata.
Di sum plocile di murminta
Striga-a nostri buni parinta:
Blestem mari s-aiba-n casa
Cari di limba-a lui s-alasa.
Cari-si lasa limba-a lui
S-lu-arda pira-a focului,
Si s-dirina viu pri loc,
Sa-li si friga limba-n foc.
El an vatra-li parinteasca
Fumealia s-nu-si hariseasca;
Di fumeli curuni s-nu base
Nic an leagan si nu-nfase.
Cari fudze di-a lui muma
Si di parinteasca-li numa,
Fuga-li doara-a Domnului
Si dulteamea-a somnului!

Eventualni proces stvarnog normiranja po nainu zapisivanja moe da se smesti u

kategoriju etimolokog ujednaavanja ortografskog zapisivanja. To znai da se sa
glasovima ii do originala, a on je palatalizovani t ispred e i i, tako isto su
glasovi i palatalizacije ispred e i i glasova i i sl. Kada se to
adekvatno primeni, u sva tri postojea vlaka govora ista re moe da se normativno
zapisuje istim brojem istih grafema (ortogrqfskih znakova), dok se dodatnim
dijakritikim znacima regulie izgovor. To je ono to se moe nazvati ortografska i
morfoloka korespondencija. Tu bi moglo da se koriste iskustva koja postoje sa
aplikacijom AFI znakovnog sistema.

Van toga nema normiranja vlakog pa o tome treba da se organizuje i sprovede

ozbiljno savetovanje. Na primer, u septembru 2011. godine.

11. APHI (AFI)

Sistem dijalektalnog zapisivanja kao internacionalni znakovni sistem, koji zato

objedinjava i ortografska reenja iz srpskog, poljskog, norvekog, turskog, italijanskog,
rumunskog, armanskog/cincarskog itd. To je je dobar instrument pisanja na vlakom i
nije nikakav projekat rumunizacijeniti srbizacije.

12. LINGVISTII ATLAS VLAKIH GOVORA IZMEU MORAVE, DUNAVA I

TIMOKA

Rezultat zavrenog jo 2007. godine svestranog dijalektalnog lingvistikog istraivanja

vlakog idioma na navedenom prostoru, u 64 vlakih naselja i dva gradska naselja
(Majdanpek i Zajear).
13. VLAKA IZDAVAKA DELATNOST

To bi bio novi pristup prevazilaenju vlake iliteratnosti (analfabetizma, nepismenosti)

za pisani vlaki jezik i istorijsko pisanje na vlakom kroz vlaku izdavaku delatnost
subvencioniranu iz zemlje i/ili romanikih evropskih zemalja, EU i drugih.

Podrazumevaju se:
Leksikon vlakog jezika
Uporedna gramatika vlakog jezika
Godinji narodni kalendar vlakih tradicija
Prirunik za uenje vlakog jezika (model moe da bude takva knjiga za uenje
makedono-vlakog, tj. armanskog/cincarskog jezika, autorke Matilde
Karadiu-Marioceanu, univerzitetskog profesora, doktora lingvistike i
akademika)
Fototipska izdanja PALIJE IZ ORATIJE (1582.), MOKSINOG
HRONOGAFA (1620.), DELOVA IZ ERBANOVE BIBLIJE (1688.i sl.)
Pokretanje jedne REVIJE za vlaki jezik i tradiciju
Izdavanje knjiga domaih istraivaa i autora koji prouavaju vlako naslee
ili stvaraju na vlakom.

14. VLAKI KULTURNO-PROSVETNI CENTAR

Re je o kulturno-prosvetnim centrima i/ili sekcijama pri postojeim optinskim

centrima za kulturu, koji bi se bavili i delatnostima integrisanja i realizacije vlake
emancipacije i promocije.

15. VLAKI MEDIJI

Realizacija savremene medijske delatnost uz obezbeivanje meunarodne podrke

(S.E.E.M.O, Be), tj. savremenog korienja radia, TV i drugih elektronskih medija
organizovanjem Vlake agencije za tampu, radio i film za nivo vlakog etnikog
prepoznavanja i kulturolokih potreba.

16. AGENDA O DODATNOJ PODRCI VLASIMA U SRBIJI

Rezultat pozitivnog odziva Vlade Republike Srbije vezano za irenje mogunosti vlake
emancipacije na lokalnom, regionalnom i republikom planu i monitoringa Vlade nad
aplikavcijom manjinskih prava vlake zajednice.

17. VLAKA KUA

Jedan zaokrueni ambijentalni sistem i vie njegovih optinskih replika kao muzeja i/ili
sekcja postojeih muzeja, za vlake tradicije i pamenje kao imperativno reenje
organizovanja, uvanja i prezentacije vlake materijalne i duhovne kulture.
18. ANGAOVANJE EU NA PITANJIMA OSTVARIVANJA VLAKIH PRAVA

EU organi posveeni Vlasima kao CILJNA KONTROLA - MONITORING deavnja u

ostvarivanju ili koenju primene pozitivne diskriminacija prema vlakoj zajednici.
Takoe, sa sistemom dodatne podrke u prevazilaenju loeg naslea iz prolosti, pre
2000. godine.

19. ZNAAJNI DATUMI VLAKE NACIONALNE VERTIKALE

Takva odreenja moglo bi se kandidovati za vlaku nacionalnu

svetsku/evropsku/balkansku/regionalnu proslavu:

Antiko slavljenje PARILIA, 21. aprila svake godine - pastirska slava pastira
(Ramnes iz kojih su nastali Latini; pada u oi injenica da se nomadski Vlasi,
Fareroti, interno nazivaju skoro istim imenom - Rrm), osnivaa Rima
posveena boginji PARES, ustanovljena u dalekoj prolosti (758-728. pre Hrista).
U dananje vreme to se skoro u dan poklapa sa proslavom kod Vlaha istone Srbije
vezano za prvu muu (premlaz) ovaca i obred NPROOR (22. april po julijanskom
kalendaru, sveti Januarije po pravoslavnom kalendaru). To je ustvari poetak
pastirske nove godine, jedan dan pre urevdana.

11. juli , tj. datum kada je imperator Caracalla izjednaio sve slobodne graane
Rimske Imperije proglaenjem njihove jednakosti sa prestinom pripadnou
graanima Rima. To je Constitutio Antoniana 212.godine po kome je svaki takav
(novi fiskalni obveznik, slobodni graanin Imperije) mogao da koristi prestino ime:
CIVIS ROMANUS SUM! Graanin sam RIMA! Naravno - sa pravima i obavezama
koje je u to vreme podrazumevalo takvo plemenito ime.
Svi samosvojni nazivi Vlaha na Balkanu (podunavlje, Istra, istorijska Makedonija
Pind, Epir itd.), ali i u vajcarskoj (Reto-Romani) u osnovi imaju ime koje je
hipostaza (izvedeni naziv) od ROMANUS (pripadnost Rimskoj Imperiji).

Ima osnova da se ova godina proslavlja kao dan kada je poelo raanje direktnih
pra-pra-predaka dananjih Vlaha, na naim i na svim drugim prostorima Evrope.
Dogodine (2012.) je otada 1800 godina.

Dan koji se kao dokaz navodi da je Balkan bio ve romanizovan i da je taj neo-
latinski idiom bio jezik balkanske populacije i vojnika koji su se suprotstavili
Avarima.
Re je o uzviku torna, torna, fratre, koje je zabeleio Theofilact Samocatta (560-
640.) povodom jednog dogaaja u ratu protiv Avara 587. godine nove ere. Taan
datum treba naknadno utvrditi dodatnim istraivanjem.

itd.

Zakljueno sa rednim brojem 19.

Skuptina FKV 23. marta 2011.