Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas,

posmatrajte usamljenost, strah, izgubljenost,

sukobe u srcima ljudi. Zamislite da vam neko
prui priliku da se svega toga oslobodite. Zamis-
lite da vam neko prui priliku da zaustavite svo
to uasno traenje energije, zdravlja, emocija.
Zamislite da vam neko pokae put kojim se moe
postii da stvarno volimo jedni druge, da budemo
spokojni, potpuno proeti ljubavlju...

Ljudi ne ive. Veina vas ne ivi, samo odrava

ivot u svom telu. To nije ivot. Vi ne ivite, sve
dok vam ne postane potpuno nevano da li ete
iveti ili umreti. Na toj taki poinjete da ivite.
Kada ste spremni da izgubite sopstveni ivot,
tek tada ga ivite. Meutim, ako neprestano titite
svoj ivot, vi ste mrtvi... Da li ste spremni da sve
stavite na kocku?

Najvanija je spremnost da nauimo neto novo.

Mogunost buenja je u direktnoj proporciji sa
koliinom istine koju smo spremni da hrabro
prihvatimo. Trenutak u kome se budimo, kad nas
obasja svetlost, najlepe je iskustvo na svetu!

Nemojte traiti od sveta da se promeni, promenite

se prvo vi. Tek tada ete biti u stanju da sagledate
svet onakav kakav je, tada ete promeniti ta
god vam se ini da bi trebalo promeniti. Uklonite
povez sa oiju. Ukoliko to ne uinite, izgubili ste
pravo da promenite bilo ta.

Ako ne budemo varali sebe, neemo varati ni dru-

ge. Tada emo ih voleti. U suprotnom, iveemo
itav ivot u zabludi o drugima, s naim iluzijama,
neprekidno u sukobu sa stvarnou...
 .D

BUENJE

MILIVOJA IVANKA
socijalni radnik
 A
N
T
O
N
I

D
E

M
E
L
O

B
U

E
N
J
E
L
e
k
c
i
j
a

d
u
h

B
o
v
n
o
m

p
r
o
s
v
e
t
l
j
e
n
j
u
 Naslov originala
AWARENESS
Anthony de Mello

Preveo i priredio
Plavio Rigonat

Copyright za Jugoslaviju
Plavio Rigonat

Scena proizvodnja ove knjige i trgovina istom

najstroe se kanjava. ||;(7 u vezi sa
Cl. 172 krivinog zakona Srbije.)
 Da li ste budni?

Veina ljudi je, i neznajui to, uspavana. Raaju se

uspavani, ive uspavani, ene se i udaju uspavani, podiu
decu uspavani, umiru uspavani, da se nikad stvarno ne
probude. Nikada ne uspevaju da shvate lepotu i udesnost
onoga to nazivamo ljudskom egzistencijom.
Svi mistici ovog sveta, koja god da je njihova religija
ili filozofija, slau se u jednom: da je sve dobro, sve je,
dobro. ak i ako caruje haos, sve je dobro. To je, naravn6,
udan paradoks.
Pa ipak, veina ljudi nikada ne uspeva da shvati kako
je sve dobro, jer su utonuli u san. ive u komaru.
Jedan ovek lupa na vrata sobe svoga sina. "arli",
kae, "probudi se!" "Neu da ustanem, tata", odgovori mu
arli. Otac vie: "Ustaj, mora u kolu!" "Neu da idem
u kolu", kae arli. Otac ga pita: "A zato nee?" "Iz
tri razloga," kae arli. "Kao prvo, kola mi je dosadna;
drugo, uenici mi se rugaju; a tree, mrzim kolu." Otac
mu onda uzvrati: "Dobro, sad u ja tebi rei tri razloga
zbog kojih mora da ode u kolu; kao prvo, to je tvoja
dunost; drugo, jer ima etrdeset pet godina; a tree,
jer si direktor."
Probudite se! Probudite se! Odrasli ste. Niste vie
mali da samo spavate. Probudite se! Prestanite da se za-
bavljate svojim igrakama.
Antoni De Melo

Veina ljudi tvrdi kako hoe da izau iz dejeg vrtia,

ali ne treba im verovati. Ne verujte u to! Ljudi samo ele
da povrate svoje polomljene igrake. 'Vratite mi moju
enu. Vratite mi moj posao. Vratite mi moj novac. Vratite
mi moj ugled, moj uspeh."
To je ono to ljudi ele: samo nove igrake. Sve je u
tome. ak e vam i najbolji psiholozi rei da ljudi u sutini
ne ele da budu izleeni. -Oni samo trae olakanje;
izleenje bi bilo previe bolno.
Buenje nije prijatno. ovek lepo lei u krevetu, bu-
enje ga samo uznemiri. Zato mudrac ne pokuava da
probudi ljude oko sebe.
Nadam se da u umeti da budem mudar u ovoj prilici,
i ne uinim ni najmanji pokuaj da vas probudim, ako
spavate. To se mene u stvari ne tie, i pored toga to
vam povremeno kaem: "Probudite se!" Ja samo treba da
produim napred svojim putem, da i dalje igram svoj ples.
Ako prihvatite neto od toga, dobro je; ako ne prihvatite,
vaa stvar. Kao to kau Arabljani: "Priroda kie je uvek
ista, ali od nje raste trnje u pustinji i cvee u oazi."

Oekujete li pomo?

Mislite li da u nekom pomoi? Ne! O, ne, ne, ne,

ne i ne! Ne oekujte od mene da-ikome pomognem. Ja
ne oekujem ni da ikome nakodim. Ako vam bude ko-
dilo, za to ste sami odgovorni; ako vam pomogne, i to
je samo vaa zasluga. Zaista je tako!
Verujete li moda da e vam ljudi pomoi? Nije tako.
Verujete li da e vam ljudi pruiti podrku? Uopte nije
tako.
Na jednom kursu grupne terapije, ena koja je bila
upravnik jednog internata, rekla mi je: "Mislim da me
__________________________________________ BUENJE

moja direktorka ne podrava." "Zato to mislite?" upitao

sam je. "Eto, moja direktorka nikada ne dolazi u internat",
odgovorila mi je. "Nikada nisam ula ni re pohvale ili
kritike od nje." Onda sam joj rekao: "U redu, zamislimo
da ja poznajem vau direktoricu. Zamislimo da ak tano
znam ta ona misli o vama. I eto, ja vam kaem (izi-
gravajui pretpostavljenu) - 'ujte, Linda, nikad ne do-
lazim da vas obiem samo zato to u vaem internatu
sve funkcionie kako valja. Tu nema nikakvih problema.
Znam da je to vaa zasluga, tako da je sve u redu.' I,
kako se sada oseate?" "Odlino", odgovorila je. "Dobro",
rekao sam, "da li biste hteli da izaete iz prostorije na
nekoliko minuta? To je" deo vebe."
Linda je izala. Dok je bila napolju, rekao sam os-
talima u grupi: "Ja sam i dalje direktorica, vai? Linda je
najgora upravnica koja je ikad vodila neki od naih in-
teranta. U sutini, ne odlazim u njen internat samo zato
to ne mogu da podnesem to to ona tamo radi. To je
zaista uasno. Ali ako joj kaem istinu, te sirote uenice
samo e jo vie stradati. Zameniemo je za godinu ili
dve - ve pripremamo jednu osobu za to. U
meuvremennu, smislila sam da joj kaem nekoliko
lepih rei da bih je odobrovoljila. ta mislite o svemu
tome?"
"Moda je to bilo jedino reenje u takvoj situaciji",
odgovorili su mi. Uveo sam zatim Lindu i pitao je da li
se i dalje dobro osea. "Naravno", rekla je.
injenica je da uglavnom samo konstruiemo svoje
misli i osecanja, nezavisno od objektivne stvarnosti, za-
jedno a ubeenjem da nam drugi ljudi pomau.
Mislite li da moda pomaete nekome zato to ste
zaljubljeni? Lepo, kazau vam neto. Nikada niste zaljub-
ljeni u nekoga. Zaljubljeni ste samo u ideju o odreenoj
osobi, unapred stvorenu ideju diktiranu nadom. Razmis-
lite malo: nikada niste ni u koga zaljubljeni - zaljubljeni
ste samo u ideju, u svoju predrasudu o odreenoj osobi.
Tako se i odljubljuje, zar ne? Samo se vaa ideja menja.
Antoni De Melo

"Kako si mogao da me razoara kad sam toliko ve-

rovala u tebe?" kazaete nekom.
Jeste li zaista toliko verovali u tu osobu? Ne, nikada.
Probudite se! Takvo ubeenje samo je rezultat pranja mo-
zga kojem ste od malena podvrgnuti. Nikada ne verujemo
u druge ljude. Ono u ta verujemo samo je sopstveni sud
o odreenoj osobi. Na ta se onda alite? injenica je da
nikome nije pi ljatno da prizna kako mu je prosuivanje
bilo pogreno. Nije ba laskavo priznati tako n- to, i zato
ljudi radije govore: "Kako si mogao da me razoara?"
Vraam se, dakle, na poemu - ljudi u sutini ne ele
da odrastu, ne ele da se promene, ne ele da budu sreni.
Kao to mi je neko jednom rekao: "Ne pokuavaj da ih
uini srenim, samo e nastradati. Ne pokuavaj da na-
ui svinju da peva - samo e straiti vreme, a svinja
e sauno da se nervira."
Jedan ovek ulazi u kafe, sedne i vidi da tip za sused-
nim stolom ima bananu u uvetu - bananu u uvetu! ovek
pomisli: "Moda bi trebalo da mu kaem?... Ma neu -
ta me se to tie." Ali sve to pone da ga proganja. Na
kraju, posle dve-tri aice, obrati se tipu za susednim
stolom: "Pardon... ovaj... znate, imate bananu u uvetu."
A tip mu kae: "Molim?" ovek mu ponovi: "Imate bananu
u uvetu." "Molim, ta ste rekli?" kae mu tip. "IMATE
BANANU U UVETU!" prodere se ovek. "Malo glasnije",
uzvrati mu ovaj. "Imam bananu u uvetu!"
Prema tome, uzaludno je. Okani se, okani, govore
mi. Reci to to ima i ukloni se. Ako im pomogne -
dobro je; ako ne pomogne - nikom nita!
 BUENJE

Koliko smo iskreni prema sebi?

Prvo to treba da shvatite, ako zaista nameravate da

se probudite, je da to ne elite. Prvi korak ka buenju
je da dovoljno iskreno priznamo sami sebi kako to uopte
nije prijatno.
Vi ne elite da budete sreni. Hoete li jedan mali
test? Probajmo: treba nam samo minut. Moete da za-
murite dok reavate, ili da to radite otvorenih oiju -
nebitno je. Mislite na nekog koga mnogo volite, nekoga
ko vam je blizak, nekoga ko vam je zaista dragocen, i
pokuajte da mu u mislima kaete: "Vie mi je stalo do
moje sree nego do tebe."
Pazite ta se dogaa. "Vie mi je stalo do moje sree,
nego do tebe. Kada bih birao, uvek bih izabrao sreu."
Koliki su se od vas osetili kao egoisti izgovorivi ove reci?
Mnogi, ini se. Shvatate li do koje smo mere podvrgnuti
pranju mozga?
Jer, mi kao da smo primorani da se upitamo: "Kako
mogu da budem takav egoista?" Ali razmislite ko je stvar-
no egoista. Zamislite nekoga ko bi vam rekao: "Kako si
mogao da bude takav egoista da ti tvoja srea bude va-
nija od mene?" Zar vam ne bi dolo da odgovorite: "Izvini,
ali kako ti moe da bude takav egoista, kad oekuje
da tebe stavim iznad svoje sree?"
Jedna ena mi je priala kako je njen ujak, svetenik
u lokalnoj crkvi, uvek poinjao besedu recima: "Samo je
rtva dokaz ljubavi; mera ljubavi je altruizam."
Savreno! Upitao sam je: "Da li biste poeleli da vas
volim po cenu svoje sree?" "Da", odgovorila je. "A vi
mene?" upitao sam. "Da", rekla je.
Zar to nije udesno? Ona bi volela mene po cenu
svoje sree i ja bih voleo nju po cenu moje sree. I tako,
imali bismo dve nesrene osobe, ali ivela ljubav!
Antoni De Melo

Ne elimo, znai, da budemo sreni. elimo druge

stvari. Ili, jo bolje - ne elimo da budemo bezuslovno
sreni. Spreman sam da budem srean pod uslovom da se
desi ovo i ovo i ono.
Ali to je u osnovi kao kad biste rekli svom prijatelju
ili Bogu ili bilo kome: "Ti si moja srea. Da nemam tebe,
odrekao bih se sree."
Veoma je vano da shvatite ovaj mehanizam. Mi ne
moemo zamisliti da budemo sreni bez odgovarajuih
uslova. Zaista je tako. Naueni smo da svoju sreu povezu-
jemo sa tim uslovima.
To je, dakle, prvo to bi trebalo uiniti ako hoemo
da se probudimo, ako hoemo da volimo, ako hoemo
slobodu, radost, spokojstvo i prosvetljenje. U tom smislu,
duhovni rad je najkorisnija stvar na svetu. Jer, to nije ni
samilost, ni privrenost, ni religioznost, ni oboavanje -
samo duhovni rad vodi prosvetljenju, i buenju, buenju!
Posmatrajte teskobu koja caruje svuda oko nas, pos-
matrajte usamljenost, strah, konfuziju, konflikte u srcima
ljudi, unutranje i spoljanje sukobe. Zamislite da vam
neko prui mogunost da se svega toga oslobodite. Zamis-
lite da vam neko prui mogunost da zaustavite to uasno
traenje energije, zdravlja, emocija - posledicu svih tih
konflikata i konfuzija. Zamislite da vam neko pokae put
kojim moemo postii da zaista volimo jedni druge, da
budemo spokojni, potpuno proeti ljubavlju. Moete li
da zamislite ita korisnije od svega toga? Meutim, ima
ljudi koji tvrde da je veliki biznis korisniji, da je politika
korisnija, da je nauka korisnija.
Kakva je uopte korist od slanja oveka na Mesec
kada ne uspevamo da ivimo na Zemlji?

10
 BUENJE

O naem ludilu

Da li je psihologija korisnija od duhovnog rada? Nita

nije korisnije od duhovnog rada.
ta moe da uini siroti psiholog? Moe samo da
smanji napetost. I ja se bavim psihoterapijom, ali kada
mi se desi da moram izabrati izmeu psihologije i du-
hovnog rada, u meni doe do konflikta. Pitam se da li
postoji neko ko shvata o emu govorim. Ja sam to shvatio
tek nakon mnogo godina.
Pokuau da objasnim. Godinama nisam shvatao jed-
nu injenicu, sve dok jednog dana nisam najednom otkrio
kako ljudi moraju dovoljno da pate u jednom odnosu da
bi se konano razoarali u pogledu svih odnosa. Zar to
nije uasno? Ljudi moraju mnogo da pate u jednom odnosu
pre nego to. se probude i kau: "Dosta mi je! Mora da
postoji neki bolji ivot, neki ivot koji nije zasnovan na
zavisnosti od drugih ljudskih bia."
A ta sam ja radio, kao psihoterapeut? Ljudi su do-
lazili da mi izloe svoje probleme u odnosima, u komu-
nikaciji sa drugima i slino, a ja sam im koliko-toliko
pomagao. Ali priznajem da to uglavnom nita nije vredelo,
jer je samo pomagalo ljudima da i dalje spavaju. Moda
je trebalo da ti ljudi malo vie pate. Moda je trebalo da
dodirnu dno i kau: "Dosta mi je svega." Samo kada nam
je dosta da nam je svega dosta otvara se izlaz.
Veina ljudi odlazi kod psihijatra ili psihologa da bi
sebi olakali ivot, a ne da bi nali izlaz iz situacije u
kojoj se nalaze.
Siroti psiholozi poteno rade svoj posao. Postoje slu-
ajevi gde psihoterapija prua stvarno neophodnu pomo,
jer kad se neko nae na ivici ludila, onda moe da ode

11
Antoni De Melo

u psihozu ili u drugu krajnost, misticizam. ta je mistika

- suprotno od ludila.
Znate li koji je znak buenja? Trenutak u kome se
pitamo: "Jesam li ja lud, ili su to svi ostali?"
Zaista je tako. Jer mi smo stvarno ludi. itav svet je
lud. Jedini razlog to nismo zatvoreni u ludnice je to
nas ima previe.
Dakle, ludi smo. ivimo potapajui se suludim ide-
jama o ljubavi, odnosima s drugim ljudima, srei, radosti
i svemu ostalom. Stekao sam ubeenje kako smo do te
mere ludi da, kad se svi slau u neemu, onda to mora
biti pogreno!
Svaka nova ideja, svaka velika ideja, potekla je od
manjine koju je inio jedan ovek. ovek koji se zvao
Isus Hrist - manjina koju ini jedan ovek. Svi su govorili
drukije od onog to je on govorio. Buda - manjina koju
ini jedan ovek. Svi su govorili drukije od onog to je
on govorio. Mislim da je Bertrand Rasel rekao: "Svaka
velika ideja na poetku je svetogre."
Lepo, ovde ete uti itavu seriju svetogrdnih izjava.
"On je hulio!" Ljudi su ludi, mahniti, i to pre to shvatite,
bolje e biti za vae mentalno i duhovno zdravlje. Ne
uzdajte se. Ne uzdajte se u svoje najbolje prijatelje. Budite
skeptini u kontaktu s najboljim prijateljima. Veoma su
vesti, kakvi ste i vi u kontaktu s drugima, ak i ako toga
niste svesni. O, kako ste dovitljivi, vesti i prepredeni.
Veliki ste glumci.
Ne laskam vam previe, nadam se. Ali ponavljam: vi
ne elite da se probudite. Samo glumite, a niste ni svesni
toga. Mislite da ste vrlo oseajni. Ah! U poreenju s kim?
ak i rtvovanje samog sebe prija, zar ne? "rtvujem se!
ivim u skladu sa svojim idealima." Ali dobijate neto za
uzvrat, zar ne?
Uvek se dobija neto za uzvrat, sve do samog trenutka
buenja. I tako, eto nas ovde - prvi korak. Priznajte sebi

12
 BUENJE

da ne elite da se probudite. Zaista je teko probuditi se

kada je ovek prinuen" pod hipnozom, da od bezvrednog
pareta papira misli da je ek na milion dolara. Kako je
teko odvojiti se od tog pareta papira!

Put odricanja

Ni odricanje nije pravo reenje. Svaki put kada se

odreknemo neega, obmanjujemo sebe. ega se odrie-
mo? Svaki put kad se odreknemo neega, ostajemo zauvek
vezani za predmet odricanja. Jedan indijski svetenik je
rekao: "Kad god mi doe neka prostitutka, samo govori
o Bogu. Kae mi: 'Sita sam ivota koji vodim. Treba mi
Bog.' Meutim, kad god mi doe neki svetenik, taj pria
samo o seksu."
Zaista je tako - kad se odreknete neega, ostajete
zauvek vezani za to. Kad se borite protiv neega, zauvek
ste vezani za to. Sve dok se-borimo s neim, dajemo mu
mo. Dajemo mu mo jednaku onoj koju troimo u toj
borbi.
Ovo se odnosi ak i na komunizam, kapitalizam i
sve ostale stvari. Treba, dakle, "prihvatiti" svoje demone
jer im se, borei se protiv njih, daje mo. Zar vam to jo
niko nije rekao? Kad se odreknemo neega, ostajemo ve-
zani za to. Jedini izlaz je u tome da ne dozvolimo da
budemo prevareni. Nemojte se odricati, ve ne dozvolite
da budete prevareni. Pokuajte da shvatite pravu vrednost
neega i nee vam biti potrebno da se odriete - jed-
nostavno, samo e vam ispasti iz ruku.
Naravno, ako ne razumete ovo to vam govorim, ako
ste toliko hipnotizovani da mislite kako ne moete biti
sreni bez neke stvari, ili neke druge, ili tree, onda ste
u klopci. To to pokuavam da uinim za vas nije ono
to vam nudi takozvana duhovnost - da vas natera na

13
Antoni De Melo _________________________________________

rtve, na odricanje od mnogih stvari. To je sasvim uza-

ludno. I dalje biste ostali uspavani. Ono to treba da vam
pomogne je da shvatite, shvatite, shvatite. Kad biste shva-
tili, odjednom bi vam ponestala elja za konkretnim ob-
jektom od koga zavisi vaa srea. to znai: ako se pro-
budite, nestae vam elja za tim objektom.

Sluanje i oduavanje

Neke od nas probudi opora stvarnost ivota. Toliko

patimo da se najzad probudimo. Ali ljudi se samo sudaraju
sa ivotom, uvek nanovo. Samo krue u somnabulnom
stanju. Nikada se ne bude. Osim toga, nikad ne pomisle
da je mogu i drugi nain ivota. Nikada ne pomisle da
moda postoji i bolji nain ivota. Sve u svemu, ako neko
jo nije dovoljno izubijan od ivota i ako nije dovoljno
patio, postoji jo jedan metod buenja: sluanje. To ine
znai da treba da prihvatite ovo to vam govorim. Kada
kaem "sluanje", ne mislim na to.
Venijte mi, bez ikakvog je znaaja da li prihvatate
ovo to vam govorim, jer se prihvatanje ili neprihvatanje
odnosi samo na reci, pojmove i teorije, ali sve to. nema
nikakve veze sa istinom. Istina se nikada ne izraava re-
cima. Istina se spoznaje iznenada, i potie iz odreenog
stava. Vi, dakle, moete da se ne sloite sa mnom, pa da
ipak, uprkos tome, spoznate istinu. Ali zato je potreban
otvoren stav, volja da se otkrije neto novo. To je ono
to je vano, a ne da li se i koliko se uopte slaete sa
mnom.
Na kraju krajeva, najvei deo onog to vam govorim
je teorija, a nijedna teorija ne moe adekvatno da obuhvati
stvarnost. Ja, znai, ne mogu da vam govorim o istini,
ve samo o preprekama da se spozna istina. Njih mogu
da opiern, ali samu istinu ne mogu. Niko to ne moe.

14
 BUENJE

Mogu samo da vam opiem lai kojima obmanjujete sebe,

sve dok ne budete u stanju da ih odbacite. Mogu da disku-
tujem s vama o vaim ubeenjima i sistemu ubeenja koji
vas ine nesrenim. Mogu samo da vam pomognem da
se oduite od svega toga. Kada izaemo na stazu duhov-
nog prosvetljenja, jedina stvar koju treba nauiti je ba
to: oduavanje, oduavanje, oduavanje od svega to ste
nauili. Potrebna je volja za oduavanjem, za sluanjem.
Sluate li, moda, kako to veina ljudi ini, da biste na
kraju potvrdili u sebi ono to ste i pre toga mislili? Ili
sluate da biste otkrili neto novo? To je veoma vano.
Uspavanim osobama ni najmanje nije lako da prihvate ili
otkriju neto novo. Isus je doneo dobru vest, pa je ipak
odbaen. Ne zato to je bila dobra, ve zato to je bila
nova. Svi mi mrzimo ono to je novo. Zaista ga mrzimo!
to se pre suoimo sa ovom injenicom, bolje e biti. Mi
ne elimo nove stvari, pogotovo kad nas uznemiravaju,
pogotovo kad vode promeni. A posebno kada nameu
priznanje: "Nisam bio u pravu. Greio sam."
Seam se susreta s jednim svetenikom starim osam-
deset sedam godina, u paniji - on je nekada bio moj
uitelj, u Indiji, tridesetak godina ranije. I on je bio prisu-
tan na jednom ovakvom seminaru. "teta to te nisam
sluao pre ezdeset godina", rekao mi je na kraju. "Zna,
bio sam u zabludi itavog ivota."
Neverovatno je uti tako neto! To je kao da ugleda
neko od svetskih uda. To je, prijatelji moji, vera! Ot-
vorenost prema istini, bez obzira na posledice, kud god
nas odovela, ne znajui ak ni kuda e nas odvesti. To je
istinska vera. Ne ubeenje, ve vera. Ubeenja nam uli-
vaju veliku sigurnost, vera to nema. ovek ne zna gde
e zavriti: Spreman je da slua, da prati, i otvoren je,
otvoren za sve!
Meutim, biti otvoren ne znai naivnost, ne znai
da treba progutati sve to vam se govori. Nipoto! Sve

15
Antoni De Melo

to govorim mora se podvrgnuti diskusiji. Ali takvoj dis-

kusiji treba prii otvorenog stava, bez predrasuda. Sve
treba podvrgnuti diskusiji.
Setite se divnih Budinih reci: "Monasi i uenici ne
treba da prihvate moje reci iz potovanja, ve treba da
ih procene kao to zlatar ini sa zlatom - see ga, brusi,
vaga, topi."
Kad se tako ponaate, to znai da sluate. Uinili
ste, dakle, jo jedan veliki korak ka buenju. Prvi korak,
kako sam ve rekao, bio je u spremnosti da priznate kako
ne elite da se probudite, da ne elite da budete sreni.
Unutar vas postoje nebrojeni otpori.
Drugi korak je u spremnosti da razumete, da sluate,
da izloite diskusiji itav svoj unutranji sistem ubeenja.
Ne samo religioznih, politikih, socijalnih ili psiholokih
ubeenja, ve svih ubeenja u vama. Da budete spremni
na ponovnu procenu svih ubeenja, kao u Budinoj meta-
fori. Ja u vam pruiti niz mogunosti da to uinite.

Koliko smo egoisti?

Milosre je, u sutini, lini interes preruen u ove-

koljublje. Vama je moda, teko prihvatiti da ima sluajeva
kada niste istiniti u svom nastojanju da budete oseajni
i puni poverenja prema drugima. Pojednostaviu ovu temu
tako to u otii u krajnost, bar za poetak.
Postoje dva tipa egoizma. Prvi je kada nam je zado-
voljstvo da sami sebi ugaamo. To je ono to obino naz-
ivamo egocentrinost. Drugi je kada nam je zadovoljstvo
da ugaamo drugima. To je rafiniraniji tip egoizma. Prvi
tip je oigledniji, a drugi je skriven, ponekad veoma
skriven, i zato je opasniji, jer nam uliva oseanje da smo
izuzetni. Meutim, kad se sve sabere, moda i nismo
tako izuzetni.

16
 BUENJE

Poznajem jednu enu koja ivi sama i posveuje dosta

vremena drugima u parohiji. Ali, ona priznaje kako to u
sutini radi iz egoizma - osea potrebu da bude korisna,
tako to daje neki svoj doprinos svetu. U svakom sluaju,
ona zna da tada i drugi imaju potrebu za njom, pa je
korist obostrana. Ona je gotovo prosvetljena! Svi moemo
uiti od nje. Ona kae: "Ja neto dajem i neto uzimani."
U pravu je. Odlazi da pomogne, daje neto i neto uzima.
To nije milosre, ve prosvetljeni lini interes.
Vi sigurno poznajete oseanje zadovoljstva koje u
nama budi in milosra. Ali to je suprotno oveku koji
kae: "ta je posebno u tome to sam uinio? Dao sam
neto, dobio sam neto. Nisam zamiljao da inim dobro
delo. Moja leva ruka ignorisala je to to radi desna." Zaista,
dobrota se najvie istie kada nismo svesni da inimo
dobro. Ili, kako je rekao veliki Sufi: "Svetac je takav sve
dok to ne sazna."
Pokuavam da zamislim neku akciju u kojoj na ego-
izam ne ulazi u igru, gde je osoba budna i gde to to
ona ini biva ostvareno zahvaljujui njoj. U tom sluaju,
akcija se pretvara u dogaaj. Ali ipak, gotovo uvek je
umean lini interes. ak i kad se ogranii na misao:
"Biu upamen kao heroj", ili: "Ne bih mogao dalje da
ivim da to nisam uinio; ne bih mogao da ivim sa sveu
da sam pobegao."
Ali, ponavljam, ne mogu da iskljuim ni drugu vrstu
akcije, jer ne kaem da ne postoji ni jedna akcija u kojoj
na ego ne ulazi u igru. Verovatno da postoji. Meutim,
uzmimo primer vojnika koji gine za svoju zemlju. Mnoge
takve smrti me uznemiravaju. Pitam se da li su rezultat
pranja mozga. Mislim da su mnogi muenici, ljudi koji
za neku ideju rtvuju sebe, podvrgnuti indoktrinaciji. Mu-
slimanski muenici, budistiki muenici, hrianski mu-
enici, komunistiki muenici - mnogi od njih rezultat
su pranja mozga. U njihovim glavama je ideja da treba
umreti, da je smrt velika stvar.

17
Antoni De Melo

Ne kaem da ne postoji ista motivacija, samo kaem

da sve to radimo, radimo uglavnom u sopstvenom in-
teresu. Sve. Kada se neto ini u ime Hrista, da li je to
egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav, da li
je to egoizam? Da. Kada se neto ini za neiju ljubav,
uvek je u sopstvenom interesu. Uzmimo da prehranjujete
pet stotina dece dnevno. To vas uzdie u sopstvenim oi-
ma? Pa neete se valjda oseati loe zbog toga?
Neki ljudi rade odreene stvari samo zato da se ne
bi oseali loe. I to nazivaju milosrem. To to ine, ine
zbog oseanja krivice. Ali gde je tu ljubav? Meutim, hvala
Bogu, kad vi neto inite za druge, to vam prija. Odlino!
Vi ste zdravi ljudi, jer ne krijete svoj lini interes. A to
je zdravo.
Postoje, dakle, dve vrste egoizma; moda je trebalo
da kaem tri. Prva, kada sebi priutimo zadovoljstvo da
ugodimo samom sebi. Druga, kada sebi priutimo zado-
voljstvo da ugodimo drugima. Ponavljam, nemojte se pre-
terano ponositi takvim stvarima, nemojte misliti da ste
veliki. Vi ste normalni ljudi, neto rafiniranijeg ukusa.
Va je ukus da budete dobri, to nije kvalitet vaeg duha.
Kada ste bili deca, voleli ste okoladice; sada, kad ste
odrasli, moda vie cenite neku simfoniju. Ukus vam se
poboljao, ali i dalje zadovoljavate sebe, samo to to inite
tako to ponekad ugodite drugima.
Postoji i trea vrsta egoizma, ona najgora: kada inite
neko dobro delo da se ne biste oseali krivim. Dobroin-
stvo vam ne prua zadovoljstvo; naprotiv, od toga vam
je muka. To je neto to mrzite. inite rtve u ime ljubavi,
ali patite, alite se. Ah, koliko malo znate o sebi ako
mislite da ne inite takve stvari!
Kad bih imao po jedan dolar za svaki trenutak koji
sam proveo radei neto to mi nije prijalo, sada bih bio
milijarder. Znate ve kako to ide.
"Mogu li da porazgovaram veeras sa vama, Oe?"

18
 BUENJE

"Naravno, samo izvolite."

Ne elim da razgovaram s njim, muka mi je od toga.
Veeras hou da pogledam neto na televiziji, ali kako da
ga odbijem? Nemam hrabrosti da mu kaem ne.
"Samo izvolite", a u sebi mislim: "Gospode, sad treba
da sluam ovog gnjavatora."
Uopte mi ne prija da razgovaram sa njim, ali mi je
vrlo neprijatno da mu kaem ne, i tako biram manje zlo,
rekavi mu: "Uite, raskomotite se." Biu zadovoljan kada
razgovor bude gotov i kada budem mogao da skinem os-
meh sa lica. "Kako ste?" pitani ga.
"Odlino", odgovori, a zatim pria i pria koliko mu
znai taj seminar, a ja mislim: "Gospode, kad e da pree
na stvar?"
Na kraju kae ta ima, a ja ga, metaforino, tresnem
o zid, rekavi mu: "Svako bi mogao da resi tako banalan
problem" i onda mu otvorim vrata.
"Uh, najzad sam ga se oslobodio", kaem u sebi.
Sledeeg jutra, za dorukom (jer oseam da sam bio
neutiv) priem mu i pitam ga kako je. "Prilino dobrd",
kae on, i doda: "Moram neto da vam kaem. Ono to
ste mi sino rekli bilo mi je od ogromne pomoi. Mogu
li da vas vidim danas posle ruka?"
"O, ne!"
Kada se neto radi samo da se ne bismo osetili krivim,
to je najgora vrsta milosra. Nemamo hrabrosti da kaemo
kako elimo da nas ostave na miru. Kada mi neko kae:
"Ne volim da ljudima nanosim zlo", ja odgovorim: "Ostavi
se toga! Ne verujem ti."
Ne verujem onima koji kau da ne vole da nanose
zlo drugima. Svi mi oboavamo da ranjavamo druge. A
kad neko drugi nanosi zlo, to nam jo vie godi, jer e
drugi loe misliti o nama, ako mi nanosimo zlo. Nee
nas ceniti, govorie protiv nas, a to nam ni najmanje ne
prija!

19
Antoni De Melo

Carstvo je ovde

ivot je banket, a tragedija je to veina ljudi umire

od gladi. Ba o tome govorim ovde, u sutini.
Grupa ljudi umirala je od ei na jednom brodiu,
nedaleko od brazilske obale. Pojma nisu imali da je voda
po kojoj plove u stvari slatka, jer se relca na tom mestu
ulivala takvom snagom u more da je dopirala nekoliko
milja ka puini. Mogli su da je piju, ali nisu znali.
Na isti nain, okrueni smo radou, sreom, lju-
bavlju. Veina ljudi kao da nita ne zna o tome. ta je
razlog? Pretrpeli su pranje mozga. Hipnotizovani su, us-
pavani.
Zamislite maioniara koji hipnotizuje nekoga kako
bi ga naveo da vidi stvari koje ne postoje i da ne vidi
stvari koje su tu. Sve je u tome. Pokajte se i primite
dobru vest. Pokajte se! Probudite se! Ne oplakujte svoje
grehe. emu plakati nad gresima koji su poinjeni u snu?
Zar biste plakali nad neim to ste uradili pod hipnozom?
Zato biste se poistovevali sa takvom osobom? Probu-
dite se! Probudite se! Promenite svoj stav. Pokuajte da
gledate na stvari s nove take gledita! Jer "carstvo je
ovde"!
Rekao sam vam da se prvo treba probuditi, priznati
da vam buenje ne prija. Meutim, problem je to vie
volite da zadrite i osvojite sve one stvari za koje, putem
hipnoze, verujete da su toliko vane i dragocene za vas,
za va ivot i opstanak.
Posle toga, potrebno je da shvatite. Da shvatite kako
se moda drite pogrenih ideja, i da ba te ideje presudno
utiu na va ivot, inei ga haotinim, a istovremeno
vas odravaju u uspavanom stanju. Ideje koje se odnose

20
 _____________________________________ BUENJE

na ljubav, na slobodu, na sreu itd. I nije lako sluati

nekoga ko izlae diskusiji ideje do kojih vam je toliko
stalo i kojih se tako grevito drite.

Postoje mnoge zanimljive studije o pranju mozga.

Pokazalo se da onaj ko je podvrgnut pranju mozga, "in-
trojekcijom" prihvata neku njemu stranu ideju, koja pri-
pada nekom drugom. U trenutku kada neko na ovaj nain
prihvata ubeenja i ideje koje nisu njegove, one vre atak
na linost. ovek ostaje zateen i reaguje na emotivan
nain. To je oekivana reakcija, dokaz da je neko indok-
triniran. Spremni smo da umremo za ideju koja nikada
nije bila deo nas. Teroristi i takozvani sveci prihvate neku
ideju, progutaju je bez vakanja i onda su spremni da
umru za nju.
Nije lako sluati, pogotovo kad postoji emotivna zbr-
ka. ak i kad toga nema, nije lako sluati; slua se uvek
svoj unapred programirani stav na koji snio hipnotiki
uslovljeni. esto se sve to se uje tumai u svedu sop-
stvenog hipnotizovanog stanja, sopstvene uslovljenosti i
programiranosti. Svi mi imamo svoje stavove, zar ne? I
sluamo polazei od tih stavova.
"Henri, kako si se promenio! Bio si tako visok, a sada
si tako mali! Bio si tako krupan, a sada si tako mrav!
ta ti se desilo, Henri?" A Henri kae: "Ja nisam Henri,
ja sam Frenk."
"Oh, promenio si ak i ime!"
Kako naterati takve ljude da vas sluaju?
Najtea stvar na svetu je sluati, gledati. Mi ne elimo
da vidimo. Mislite li da bi neki kapitalista hteo da shvati
ta je dobro u komunistikom svetu? Ili da bi neki komu-
nista zaista hteo da shvati ta je dobro i zdravo u kapi-
talistikom svetu? Mislite li da je nekom bogatau stalo
da gleda ivot siromaha?
Ne elimo da gledamo, da vidimo, jer ako to uinimo,
moda emo se promeniti. Ne elimo da gledamo. Ako

21
Antoni De Melo

sagledamo stvari kakve jesu, gubimo kontrolu nad ivo-

tom koji ionako jedva drimo na okupu. Da biste mogli
da se probudite, ono to vam je potrebno nije energija,
nije snaga, nije mladost, pa ak ni neka visoka inteligen-
cija. Ono to vam je najpotrebnije je spremnost da nauite
neto novo. Mogunost buenja je u direktnoj proporciji
sa koliinom istine koju ste spremni da hrabro prihvatite.
Do koje ste take spremni na to? Koliko ste spremni da
se voljno odreknete onoga to vam je u ivotu najdrae?
Do koje ste take spremni da mislite na neto novo, neto
to vam nije blisko?
Prva reakcija je strah. Mi se ne plaimo nepoznatog.
Ne moemo se bojati neega to ne poznajemo. Niko se
ne boji nepoznatog. Mi se u sutini bojimo da ne izgubimo
ono to nam je poznato. Eto ega se bojimo.
Dau vam primer - rekao sam da je svaka stvar koju
jnimo zagaena egoizmom. Nije lako uti tako neto.
Ali zamislimo se malo nad tim, pokuajmo da dublje za-
emo u to. Ako sve ono to inimo izvire iz linog interesa
- vie ili manje vidljivog - kakvo oseanje budi u vama
misao na vae milosre i vaa dobra dela u tom novom
svedu? ta je s vaim dobrim delima?
Evo vam jedna mala veba. Mislite na neko od dobrih
dela koja ste uinili. A sad, pokuajte da shvatite ta su
zaista bile motivacije vaeg linog interesa, kojih ste bili
vie ili manje svesni. ta je s vaim ponosom? ta je s
vaom tatinom? ta je s onim oseanjem superiornosti
koje ste oseali prema svom susedu, to vam se inio kao
veliki egoista? Sve se to menja, zar ne?
"Dobro", moda ete rei, "moj sused ima manje ra-
finiran ukus od mene." Vi ste onda najopasniji tip linosti.
Izgleda da je Isus imao manje problema sa tipom kao to
je va sused nego sa takvima kao to ste vi, sa ljudima
koji su ubeeni da su dobri. Drugi kao da mu nisu pred-
stavljali veliki problem - bili su otvoreno egoisti, svesni
da su takvi.

22
 BUENJE

Zato, probudite se! To je oslobaajue! To je udesno!

Oseate li se potiteno? Moda to i jeste. Zar nije udesno
shvatiti da niste bolji od bilo koga drugog na ovoj zemlji?
Zar to nije udesno? Razoarani ste? Pogledajte ta smo
izneli na svetlost dana! ta je ostalo od vae tatine?
Prijalo bi vam oseanje da ste bolji od drugih, ali po-
gledajte ta je isplivalo - prevara!

Krah iluzija

ini mi se da egoizam izvire iz neke vrste instinkta

za ouvanje linosti, koji je na primarni i najdublji in-
stinkt. Kako se moemo svesno odrei egoizma? To bi,
tako rei, bilo kao odabrati nepostojanje. Kako god bilo,
prestanite da se oseate krivim zato to ste egoisti - svi
smo isti.
Jednom je neko rekao divnu stvar za Isusa, a taj neko
nije bio vernik. Rekao je: "Ono to je najlepe kod Isusa
je to se oseao lagodno meu grenicima, jer je shvatao
da ni najmanje nije bolji od njih."
Mi se razlikujemo od drugih - od kriminalaca, na
primer - samo po onome to radimo ili ne radimo, a ne
po onome to jesmo. Jedina razlika izmeu Isusa i tih
grenika je u tome to je on bio budan, a oni nisu.
Pomislite na ljude koji dobiju na lutriji. Da ne govore
moda: "Ponosan sam to prihvatam ovu nagradu, ne zbog
sebe, ve zbog svoje nacije i svoje zemlje." Zar tako govore
oni to dobiju ne lutriji? Ne - jer oni su imali sree, sree.
I zato su osvojili premiju. Zar se moe biti ponosan na
tako neto? Na isti nain, ako uspete da stignete do pros-
vetljenja, uiniete to iz linog interesa i biete sreni.
Zar ete da slavite takvu stvar? ta tu ima da se slavi?
Zar ne shvatate koliko je glupo hvaliti se svojim dobrim
delima? Farisej nije bio lo ovek, bio je samo glup. Nikada
se nije zaustavio da razmisli.

23
Antoni De Melo

Jednom je neko rekao: "Nemam hrabrosti da stanem

i razmislim, jer ako bih to uinio, ne bih znao kako ponovo
da krenem."
Kada biste, dakle, zastali da razmislite, shvatili biste
da u stvari nema niega na ta biste bili posebno ponosni.
Kako ta injenica utie na va odnos sa drugim ljudima?
Na ta se alite?
Jedan mladi se alio da ga je njegova devojka ra-
zoarala, ponela se licemerno prema njemu. Na ta se on
alio? Zar je oekivao neto bolje? Oekujte ono to je
gore - okrueni smo egoistima. On je bio budala, postavio
je na pijedestal, zar ne? Mislio je za nju da je princeza,
mislio je da su ljudi dobri. Nije tako.' Ljudi nisu dobri.
Loi su koliko i vi - loi, shvatate li? Uspavani su koliko
i vi. ta mislite da oni trae? Svoj lini interes, isto kao
i vi. Nema nikakve razlike meu vama.
Uspevate li da zamislite koliko oslobaa mogunost
da nikada vie ne budete razoarani, nikada vie preva-
reni? Nikada se vie neete oseati naputeno, odbaeno.
elite li da se probudite? elite li sreu? elite li slobodu?
Evo je - otarasite se svojih lanih ideja, svojih iluzija. Ne
dozvolite da vas drugi varaju.
Ako ne budete varali sami sebe, neete varati ni druge
ljude. Tada ete ih voleti. U suprotnom, iveete sve vreme
u zabludi o drugima, s vaim iluzijama, neprekidno u
sukobu sa stvarnou.
Moda je, za veinu vas, previe potresno kad ujete
da treba oekivati kako su svi (osim veoma retkih osoba
koje su budne) egoisti, ili da slede svoj lini interes, na
sirov ili rafiniran nain. Ali, ako to imate u vidu, shvatiete
da nema niega to bi vas razoaralo i niega to vas ne
bi razoaralo. Da ste uvek bili u neposrednom dodiru sa
stvarnou, nikada se ne bi osetili razoarano. Meutim,
vie vam odgovara da sebi predstavljate druge ljude u
sjajnim bojama; vie vam odgovara da ne vidite pravi iz-

24
 BUENJE

gled ljudskih bia, zato to vam ne odgovara da vidite

pravi lik samog sebe. I zato sad plaate cenu.

ta je prosvetljenje?

Jednom me je neko pitao: "Kakvo je prosvetljenje?

Kakvo je buenje?" Ispriao sam mu priu o kloaru u
Londonu koji se sprema za poinak. Uspeo je da u smeu
pronae komad suvog hleba. za veeru i stigao na obalu
Temze. Sipi kia, i on se umota u svoj stari, iscepani
kaput. Legne pored reke i samo to nije zaspao, kad se
iznenada pojavi 'rols rojs' sa vozaem. Iz limuzine izae
prelepa devojka koja mu kae: "Siroti ovee, neete valjda
ovde prenoiti?" "Hou", odgovori joj kloar. "Ne mogu
to dozvoliti", kae mu devojka. "Poite u moju kuu da
se naspavate, posle jedne dobre veere." I tako, na njeno
insistiranje, on ue u automobil, voze se van Londona i
stiu do jedne vile okruene ogromnim parkom. Na ulazu
ih doeka majordom, kome devojka kae: "Molim te,
Dejms, odvedi ovog oveka u odeljenje za poslugu i neka
mu prue sve to mu treba." Posle toga, devojka ode u
svoju sobu, svue se i pripremi za spavanje. Iznenada,
priseti se svog gosta, ode u odeljenje za poslugu i opazi
da iz sobe u koju su smestili kloara dopire svetlost. Ona
pokuca, otvori vrata i nae kloara budnog. "ta je, dobri
ovee", upita ga, "zar niste dobro veerali?" "Nikada u
ivotu nisam tako dobro jeo", odgovori joj on. "Da li vam
je toplo?" upita ga devojka. "Da, hvala, krevet je topao i
udoban", odgovori on. Tada mu ona kae: "Moda vam je
potrebno malo drutva? Hoete li da se pomerite i na-
pravite mi malo mesta u krevetu?"
Ona mu prie, on se pomeri i padn^pravo u Temzu.
Ah! Niste oekivali! Prosvetljenje! Probudite se! Kada
budete spremni da zamenite svoje iluzije stvarnou, svoje

25
Anteni De Melo

snove injenicama, tada ete izai na pravi put. Tek e

tada ivot dobiti smisao i postae predivan.
Postoji jo jedna pria, o nekom Ramirezu. On je
starac koji ivi u svom zamku na vrhu brda. U krevetu
je, paralizovan, gleda kroz prozor i u daljini vidi svog
neprijatelja, starca koji se uz pomo tapa penje sve vie
uzbrdo. Ramirez nita ne moe da uini, jer posluga ima
slobodan dan. Neprijatelj na kraju otvori vrata, ue u
sobu, zavue ruku ispod mantila, izvadi pitolj i kae:
"Najzad emo se obraunati, Ramirez." Ramirez pokua
da ga odgovori: "Sluaj, Bordija, zato bi to uinio? Ti
dobro zna da ja vie nisam onaj ovek koji te je muio
kad si bio mlad."
"Ne, ne", uzvrati mu neprijatelj, "tvoje slatke reci nee
me razuveriti. Ono to ja elim je osveta, i ti me ne
moe sprefiti!" Tada, Ramirez kae: "E ba mogu!" "Ka-
ko?" upita ga neprijatelj. "Mogu da se probudim", kae
Ramirez, to i uini - probudi se. Eto ta je prosvedjenje!
Kada vam neko kae: "Nita ne moe da uini",
moete mu odgovoriti: "Nije tano, mogu da se probu-
dim!" I odjednom, ivot vie nije komar kakav vam se
inio. Probudite se!
Jednom me je neko pitao: "Jesi li ti prosvedjen?" ta.
sam mogao da mu odgovorim? Hoete li neki odgovor?
Evo jednog: "Odcud ja znam? Kako se to moe znati? Zar
je to vano?"
Ako neto previe elite, u nevolji ste. Ako sam ja
moda prosvedjen i vi me sluate samo zato to sam
prosvedjen, onda ste u velikoj nevolji. Jeste li spremni
da vam prosvedjen ovek opere mozak? Jer, svako moe
da vam tako opere mozak. ta je vano da li je neko
manje ili vie prosvedjen? Ali problem je to svi mi volimo
da se oslonimo ne nekog, zar ne? Potrebno nam je da se
oslonimo na nekog za koga mislimo da je stigao na cilj.
On nam uliva nadu, zar ne? A ta e vam nada? Zar nije

26
 BUENJE

i to jedan oblik elje? Nadate se neemu boljem od onoga

to sada imate, zar ne? U suprotnom se ne biste nadali.
Ali to znai da zaboravljate kako vam je i sada dobro,
mada toga niste svesni. Zato se ne usredsredite na
sadanjost, umesto da se nadate boljoj budunosti? Zato
ne shvatite ovo to je sada, umesto to ga zaboravljate,
nadajui se buduem? A moda je ta budunost samo
nova klopka?

Samoposmatranje

Jedini nain na koji bi neko mogao da vam pomogne

je da prodiskutuje vae ideje. Ako ste spremni da sluate
i da se o vama diskutuje, neto ete uiniti, ali niko vam
ne moe pomoi.
ta je najvanije od svega? Samoposmatranje. Tu vam
niko ne moe pruiti ruku. Niko vam ne moe dati od-
govarajui metod, Niko vam ne moe pokazati odreenu
tehniku. U trenutku kada prihvatimo neku tehniku, posta-
jemo iznova programirani, ali Samoposmatranje - gledanje
samog sebe - veoma je znaajno. To ne znai biti uronjen
u sopstvene probleme, biti obuzet samim sobom. Ne go-
vorim o tome - govorim o samaposmatranju. A ta to znai?
To znai posmatranje svega to je u nama i izvan
nas, do ekstremne take - posmatranje kao da se to deava
nekom drugom. ta to znai? Znai da ono to nam se
deava ne treba doivljavati lino, znai da treba gledati
na stvari kao da nemaju nikakve veze s nama.
Vi patite zbog svoje depresije i svojih strahova samo
zato to se poistoveujete s njima. Govorite: "Depresivan
sam." Ali to je pogreno, vi niste depresivni. Ako hoete
da budete precizni, mogli biste rei: "U ovom trenutku
prolazim kroz fazu depresije." Ali ne moete rei: "De-
presivan sam." Vi niste vaa depresija. Sve je to samo

27
Antoni De Melo

varka uma, posebna vrsta iluzije. Nesvesno ste naueni

da mislite da ste vi vaa depresija, da ste vi vai strahovi,
da ste vi vaa radost i oseanja koja proivljavate.
"Zadovoljan sam!" Niste vi zadovoljni. Moda je zado-
voljstvo u ovom trenutku unutar vas, ali stvari e se ubrzo
promeniti, nee potrajati - nikada ne traju, sve se nepre-
stano menja. Oblaci dolaze i odlaze, neki su crni, neki
beli; neki veliki, neki mali. Ako pratimo ovu analogiju,
vi biste bili nebo koje posmatra oblake. Bili biste pasivan
posmatra, sa distance. Znam daje ovaj stav za vas moda
apsurdan, pogotovo ako ste odrasli u kulturi Zapada. Jer,
ne smete se uplitati, nita ne zakljuujte. Samo gledajte!
Posmatrajte!
Problem je to su ljudi skloni da zakljuuju o stvarima
koje ne uspevaju ak ni da shvate. Stalno utvrujemo
neke stvari, zar ne? Nikada ne pomislimo da stvarima
uopte nije potrebno da budu utvrivane. To je veliko
prosvetljenje. Stvari se moraju shvatiti. Ako se shvate,
tada se mogu promeniti.

Menjate li svet ili sebe?

Hoete li da promenite svet? ta kaete da ponete

od samog sebe? ta kaete da budete prvi promenjeni?
Ali kako se postie promena? Posmatranjem. Razumeva-
njem. Bez uplitanja vaeg prosuivanja, jer to o emu
prosuujete ne moete shvatiti. Kada kaete o nekome:
"On je komunista", u tom trenutku razumevanje prestaje.
Nalepili ste mu etiketu. "On je buruj" - razumevanje
prestaje. Nalepili ste etiketu, a ukoliko su na toj etiketi
atributi prihvatanja ili odbacivanja, utoliko gore. Kako
moete ikada razumeti to to odbacujete, ili ak i ono
to prihvatate?
Reci koje vam govorim ine vam se moda kao da
dolaze s neke druge planete, zar ne?

28
 BUENJE

Nikakav sud, nikakav komentar, nikakav stav - jed-

nostavno posmatrate, prouavate, gledate, bez ikakve elje
da promenite ono to jeste. Jer, ako hoete da promenite
ono to jeste u ono to bi trebalo da bude, gubi se sposob-
nost razumevanja.
Dreser pasa pokuava da shvati ivotinju, kako bi je
nauio da izvede odreene radnje. Naunik posmatra po-
naanje mrava, bez drugog cilja osim prouavanja ivota
mrava, da bi nauio to vie o njima. Samo to i nita
vie. On ne pokuava da ih naui neto, ili da neto dobije
za uzvrat. Zanimaju ga mravi i eli da naui to vie o
njima. To je njegov motiv. .
Onog dana kada uspete da zauzmete slian stav, pri-
sustvovaete udu. Promeniete se - bez ikakvog napora.
Promena e se pokazati, neete morati da je traite. I
dok ivot svesnosti rasteruje mrak, sve zlo nestaje. Sve
ono to je dobro biva hranjeno. To je iskustvo kroz koje
morate sami da proete.
Ali sve to trai disciplinovan um. A kad govorim o
disciplini, ne govorim o naporu, govorim o drugim stva-
rima. Jeste li ikad paljivo posmatrali nekog atletiara?
Sport je itav njegov ivot, ali kakav je to disciplinovan
ivot! Posmatrajte reku koja tee prema moni. Ona sama
formira obale oko sebe. Kada unutar vas postoji neto
to se kree u ispravnom smeru, to stvara svoju disciplinu.
Trenutak kad se budimo, kad nas obasja svesnost,
divan je trenutak. To je najlepe iskustvo na svetu, naj-
vanije, najizuzetnije. Ne postoji na svetu nita vanije
od buenja. Nita! Naravno, i to je disciplina na svoj
nain.
Ne postoji nita lepe od injenice da smo svesni.
Vi biste moda vie voleli da ivite u mraku? Moda vie
volite da radite, a da niste svesni svojih radnji; da govorite,
a da niste svesni svojih reci? Zar vie volite da sluate
druge ljude, a da niste svesni onoga to ujete; ili da
gledate oko sebe, bez svesti o onome to vidite? Veliki

29
Antoni De Melo

Sokrat je rekao: "Nesvestan ivot nije vredan da bude

proivljen." To je istina kojoj nisu potrebna dalja obja-
njenja. Veina ljudi ne ivi svesnim ivotom. ivi me-
hanikim ivotom, s mehanikim mislima - koje obino
potiu od nekog drugog - mehanikih oseanja, meha-
nikih akcija i reakcija.
Hoete li da vidite koliko ste sami takvi? "Ba ti je
lepa ta koulja." Prija vam da ujete tako neto. Sve zbog
jedne koulje. Kada ujete tako neto, ponosni ste na
sami sebe. Ljudi dolaze da posete moj centar u Indiji i
govore: "Kakvo prekrasno mesto, kakvo divno drvee, kak-
va prijatna klima", i ja se ve lepo oseam, sve dok ne
iznenadim samog sebe u tome i kaem: "Kakve su to
gluposti? Kakve ja veze imam sa tim drvecem? Nisam ja
taj koji je izabrao ovo mesto. Nisam ja taj koji je naruio
klimu - tog dana je sluajno bilo lepo vreme." Ali, lano
"ja" je ulo u igru i zato se dobro oseam. Dobro se oseam
sa "mojom" kulturom i "mojom" nacijom. Ali dokle se
tako moe stii sa sopstvenom glupou? Ne alim se.
Govore mi da je moja velika indijska kultura stvorila veliki
broj mistika, ali nisam ih ja stvorio, nisam ja odgovoran
za to. Ili mi kau: "Ta tvoja zemlja sa tolikim siromatvom
- ba odvratno." Ja se stidim, ali nisam ja to stvorio. Da
li ste ikad razmislili o takvim stvarima? Ljudi vam kau:
"Jako lepo izgledate", i ve ste na sedmom nebu. Zato se
kae: "Ja sam o.k., ti si o.k." Jednog dana napisau knjigu
koja e se zvati Ja sam magarac, ti si magarac. Priznati da
si magarac najvie oslobaa i neto je najdivnije na svetu.
Kada mi ljudi kau: "Grei", ja im odgovaram: "ta si
oekivao od jednog magarca?"

Razoruani - svi moramo biti razoruani. U kona-

nom osloboenju, ja sam magarac, ti si magarac. Za sada
- kako obino biva - ja pritisnem dugme i ti ide gore,
pritisnem drugo dugme i ti ide dole. I to ti prija. Koliko
ljudi poznajete koji ostaju ravnoduni na pohvale ili kri-

30
 BUENJE

tike? To je ljudski, govorimo. Ljudski - to znai kako

treba da budemo pomalo majmuni, tako da svi mogu da
nas vuku za rep, i da radimo sve ono to smatraju da bi
trebalo da radimo. Da li je to ljudski?
Ako nalazite da lepo izgledam, to znai da ste u tom
trenutku dobro raspoloeni i nita vie od toga. To takoe
znai da odgovoram vaem spisku za nabavku. Svi mi
nosimo neki spisak za nabavku i, na neki nain, ljudi
treba da odgovaraju tom spisku - visok... tamna kosa...
lep... zavisno od naeg ukusa. "Svia mi se va glas", kae
ona, "zaljubljena sam." Nije zaljubljena, pre bih rekao da
je glupa. Kad god je neko zaljubljen - oklevam da kaem
- utoliko je pre magarac.
Sedite i posmatrajte ta vam se dogaa. Vi samo be-
ite od samih sebe, hoete da pobegnete. Neko je jednom
rekao: "Zahvalimo Bogu za stvarnost, kao i za mogunost
da pobegnemo od nje." To je znai ono to se dogaa.
Mi smo mehanizovani, kontrolisani. Piemo knjige o tome
kako biti kontrolisan i kako je udesno biti kontrolisan i
kako je neophodno da vam drugi ljudi govore da ste o.k.
Samo tada se dobro oseate. Kako je divno sedeti u
zatvoru, ili, kako mi je neko jue rekao, biti u sopstvenom
kavezu. Dopada vam se u zatvoru? Volite da budete kon-
trolisani? Rei u vam jednu stvar: ako priznate sami sebi
da se dobro oseate kad vam kau da ste o.k., pripremate
se da se loe oseate kad vam drugi budu rekli da niste.
Sve dok se ivi da bi se zadovoljila oekivanja drugih,
potrebno je paziti kako se oblai, kako se elja, da
cipele uvek budu uglancane - sve u svemu, da se uvek
zadovolje njihova prokleta oekivanja. Zar to nazivate
ljudskim?
To je ono to ete otkriti kada posmatrate sebe. Biete
uasnuti! injenica je da niste ni o.k., ni obrnuto. Moda
odgovarate tuem raspoloenju, ili aktuelnoj modi. Zar
to znai da ste postali o.k.? Zar to, da li ete biti o.k.,
zavisi od toga? Zar zavisi od onoga to ljudi misle o vama?

31
Antoni De Melo

Isus oigledno nije bio o.k., prema standardima tog vre-

mena.
Vi znai niste o.k., niti obrnuto, vi ste vi, i gotovo.
Nadam se da je ovo veliko otkrie, bar za neke od vas.
Ako samo dvoje-troje otkriju tako neto, to je izuzetan
dogaaj! Dosta sa svim tim priama da li je neko o.k. ili
nije. Dosta sa svim prosuivanjima i zakljuivanjima, tre-
ba samo da posmatrate, da gledate. Otkriete velike stvari.
Ta otkria e vas promeniti. Nije potreban nikakav napor
za to, verujte mi.

Veni ivot

ovek sedi u autobusu i na kolenima dri veliki paket

- to je neki teak, duguljast predmet. Voza autobusa ga
pita: "ta vam je to u krilu?" ovek mu odgovori: 'To je
neaktivirana bomba. Iskopao sam je u bati i sada je nosim
u policiju." Voza mu onda kae: "Pa neete je valjda drati
u krilu? Stavite je pod sedite."
Psihologija i druge duhovne nauke premetaju bombu
sa krila pod sedite. Uglavnom ne reavaju probleme. Sa-
mo ih zamenjuju drugim problemima. Da li ste ikad ra-
zmiljali o tome? Imali ste jedan problem, sada imate
drugi. I uvek e biti tako, sve dok se ne resi problem
koji se zove "ja". Sve do tog trenutka nikud se nee stii.
Veliki mistici i uitelji Istoka rekli bi: "Ko si ti?" Mnogi
misle da je najvanije pitanje na svetu: ko je Isus? Nije
tako. Mnogi misle da je to: postoji li Bog? Nije tako.
Mnogi misle da je najvanije pitanje: postoji li ivot posle
smrti? Nije tako.
Izgleda kao da se niko ne bavi ovim problemom: pos-
toji li ivot pre smrti? Pa ipak, iskustvo mi govori da su
ba ljudi koji ne znaju ta da uine sa ovim ivotom, pre-
okupirani da saznaju ta e raditi u drugom ivotu.

32
 BUENJE

Dobar simptom injenice da ste budni je da vas ni-

malo ne zanima ta e biti u nekom buduem ivotu.
Uopte se ne bavite takvim mislima, to vam je nevano.
Znate li ta je veni ivot? Mislite li da je to ivot
koji beskonano traje? Ali ak e vam i vai teolozi rei
da je to suludo, jer je i sama beskonanost obuhvaena
vremenom. Venost je vreme koje zauvek traje. Veno, u
stvari, znai bezvremeno.
Ljudski um to nije sposoban da shvati. Ljudski um
je sposoban da shvati vreme i da ga negira. Ono to je
bezvremeno iznad je nae moi shvatanja. Pa ipak, mistici
kau da je venost ovde i sada. To je dobra vest, zar ne?
Ovde je i sada.
Ljudima ne prija kada im govorim da zaborave pro-
lost - toliko su ponosni na nju! Ili je se toliko stide. Ali
to je ludilo! Odbacite je! Kada vam kau: "Pokajte se zbog
svoje prolosti", pokuajte da shvatite kako je to samo
religiozni metod koji slui da vas odri u stanju uspa-
vanosti. Probudite se! Eto staje pokajanje, a ne plakanje
nad sopstvenim gresima. Probudite se! Shvatite i presta-
nite da plaete. Probudite se!

Kako otkriti svoje "ja"?

Veliki uitelji kau da je najvanije pitanje na svetu:

ko sam ja? Ili jo bolje: ta je to "ja"? Da H ete moda
rei da ste sve drugo shvatili sem toga? Da li ete moda
rei da ste razumeli astronomiju, crne rupe i kvazare, da
ste upueni u informatiku, pa ipak ne znate ko ste? Po-
bogu, vi jo spavate. Da li ete moda rei da ste shvatili
ko je Isus, a istovremeno ne znate ko ste vi? Kako onda
moete shvatiti Isusa?
Ko je taj koji pokuava da shvati? To je prvo to treba
da otkrijete. To je osnova svega, zar ne? I ba zato to

33
Antoni De Melo

to nije shvaeno, imamo sve te glupe, religiozne narode

sukobljene u tim idiotskim, religioznim ratovima - musli-
mani koji ratuju protiv Jevreja, protestanti protiv katolika,
i sve ostale gadosti. Ne znaju ko su, jer kad bi znali,
ratova ne bi bilo.
Ono to elim opet da podvuem je samoposmatra-
nje. Vi me sluate, ali istovremeno moete da ujete i
druge zvuke pored mog glasa. Da li ste svesni svojih reak-
cija dok me sluate? Ako niste, znai da ste pretrpali
pranje mozga, ili ete potpasti pod uticaj svojih unutra-
njih sila kojih uopte niste svesni. ak i ako ste svesni
kako reagujete na mene, da li ste svesni otkud potiu
vae reakcije? Moda, me uopte ne sluate, moda me
slua va tata? ta mislite, da li je to mogue?
esto mi se deava, kad ovako govorim, da otkrijem
osobe koje uopte nisu prisutne. Prisutna je njihova ma-
ma, prisutan je njihov tata, ali oni nisu tu. Nikada nisu
prisutni. "Ja ivim - ne ja, ali moj otac ivi u meni." Ovo
je bukvalno istina, ovo je apsolutno i bukvalno istina.
Mogao bih da vas secirani pare po pare, i pitam vas:
"Da vidimo - ova fraza potie od tate, od mame, od babe,
od dede, od koga?"
Ko ivi u vama? Oseanje koje se javi kada se otkrije
ta injenica, zaista je uasno. Vi umiljate da ste slobodni,
ali verovatno ne postoji ni jedan pokret, ni jedna misao,
oseanje, stav ili ubeenje u vama, koji ne potiu od nekog
drugog. Zar to nije uasno? A vi to ak i ne znate. Re
je o jednom mehanikom ivotu koji vam je nametnut.
Neke stvari izazivaju u vama snana uzbuenja, i mislite
da vi proivljavate ta uzbuenja. Da li je tako? Potrebna
je velika svesnost sa vae strane da shvatite kako je to
to zovete "ja" samo konglomerat vaih iskustava iz pro-
losti, vaih uslovljenosti, vae programiranosti.
To je bolno. U sutini, kada pone buenje, doivljava
se veliki bol. Bolno je videti kako se rue sopstvene iluzije.

34
 BUENJE

Sve to ste mislili da ste izgradili pretvara se u prah, i

to je bolno. itavo je pokajanje u tome, itavo je buenje
u tome.
Kako bi bilo da date sebi minut vremena da biste
postali svesni onoga to oseate u svom telu, onoga to
se deava u vaem umu, da postanete svesni svog emo-
tivnog stanja? Kako bi bilo da postanete svesni klupe na
kojoj sedite, injenice da su vae oi otvorene, boje ovih
zavesa i tkanine od kojih su satkane? Kako bi bilo da
postanete svesni moga lica i vae reakcije na moje lice?
Jer, vi ve imate reakciju, bez obzira da li ste je svesni
ili ne. I to verovatno nije vaa reakcija, ve reakcija koja
je rezultat vae uslovljenosti. Zato, kako bi bilo da po-
stanete svesni nekih stvari o kojima sam govorio, bez
obzira to je to sada samo seanje?
Postanite svesni svog prisustva u ovoj sali i kaite:
"Ja sam u ovoj sali." To je kao da ste izvan vas i da gledate
sami sebe. Zapazicete da je to oseanje neto drukije od
gledanja objekata oko vas. Kasnije emo se upitati: "Ko
je osoba koja posmatra?" Ja posmatram "sebe" - ta je to
"ja", ta je to "sebe"?
Za sada je dovoljno da "ja" posmatra "sebe", ali ukoliko
se desi da sebe osuujete ili hvalite, nemojte da blokirate
pokudu ili pohvalu, ve je posmatrajte. Ja sebe kudim; ja
sebe osuujem; ja sebe hvalim - posmatrajte i nita drugo.
Ne pokuavajte da menjate stvari! Nemojte misliti: oh,
reeno nam je da ne radimo tako. Jednostavno posmatrajte
sve to se deava.
Kao to sam vam ve rekao, samoposmatranje znai
gledanje - posmatranje onoga to se deava u vama i oko
vas - kao da se deava nekome drugom.

35
Antoni De Melo

ta je nae pravo "ja"?

Predlaem vam drugu vebu. Traim od vas da na

paretu papira napiete najkrai opis sebe - na primer:
poslovan ovek, svetenik, ljudsko bie, Jevrej, bilo ta.
Vidim da neki piu reci kao: plodan, hodoasnik u
potrazi za neim, merodavan, iv, nestrpljiv, usredsreen,
elastian, ljubavnik, lan ljudskog roda itd. Nadam se da
je to plod posmatranja sebe kao da ste posmatrali neku
drugu osobu.
Ali, obratite panju - to je "ja" koje posmatra "sebe".
Ovo je zanimljiv fenomen koji nikada nije prestao da iza-
ziva uenje kod filozofa, mistika, naunika, psihologa -
"ja" moe da posmatra "sebe". ini se da ivotinje to ap-
solutno ne mogu. ini se daje potrebna odreena koliina
inteligencije za tako neto.
Ono to u vam sada izneti nije neka metafizika, nije
filozofija. To je jednostavno posmatranje, zdrav razum.
Veliki istoni mistici obraaju se u stvarnosti onom "ja",
a ne "sebi". U sutini, neki mistici nam govore kako mi
pre svega polazimo od stvari, od svesti o stvarima oko
sebe; zatim se pomeramo ka svesti o mislima (koje pred-
stavljaju "sebe", nae uslovljeno "ja") i na kraju dolazimo
do svesti o onom koji misli. Stvari, misli, mislilac.
Ono to traimo je mislilac. Moe li mislilac spoznati
samog sebe? Mogu li ja znati ta je to "ja"? Neki od ovih
mistika odgovaraju: "Moe li no posei samog sebe? Moe
li zub ugristi samog sebe? Moe li oko videti samo sebe?
Moe li "ja" upoznati samo sebe? Ali mene u ovom tre-
nutku interesuje neto mnogo praktinije, a to je sa-
gledavanje onoga to "ja" nije.
Sluajte ovo to vam kaem: da li sam ja moje misli,
misli koje mislim? Ne. Misli dolaze i odlaze; ja nisam

36
 BUENJE

moje misli. Da li sam moje telo? Kau da se u svakom

trenutku milioni elija naeg tela menjaju i obnavljaju,
tako da nakon sedam godina u telu ne ostane ni jedna
iva elija od onih koje smo imali pre toga. elije dolaze
i odlaze, raaju se i umiru, ali "ja" ostaje. Da li sam ja,
dakle, moje telo? Oigledno ne!
"Ja" je neto drukije, neto vie u odnosu na telo.
Moda se moe rei da je telo deo toga "ja", ali deo koji
se menja, stalno se kree i menja. Koristimo istu re da
ga definiemo, ali se ono stalno menja. Isto kao to ka-
emo za Nijagarin vodopad da je Nijagarin vodopad, i
pored toga to se vodene mase neprestano menjaju. Koris-
timo isti naziv za stvarnost koja je u stalnoj evoluciji.
A moje ime? Da li je "ja" moda moje ime? Oigledno
da nije, jer mogu da promenim svoje ime, bez menjanja
tog "ja". A moja karijera? A moja ubeenja? Kau da sam
budista ili hrianin, da li je to moda sutinski deo moga
"ja"? Kada prelazim iz jedne u drugu veru, da li se to "ja"
promenilo? Da li imam jedno drugo "ja" ili se to isto "ja"
promenilo? Drugim recima, da li su moje ime i moja vera
sutinski delovi moga "ja"? Etikete su stvarno vane svima
nama. Ja sam republikanac, kaemo, ali da li smo zaista
to? Ne moe se rei da se menja nae "ja", ako promenimo
partiju. Veliki deo svog ivota traimo u reagovanju na
etikete, svoje i etikete drugih ljudi. Poistoveujemo te
etikete sa svojim "ja".
Kada je ovek potpuno sputan etiketama, kakvu vred-
nost imaju te etikete za nae "ja"? Moemo li rei da "ja"
ne predstavlja ni jedna od tih etiketa koje mu pridajemo?
Etikete pripadaju naem egu, naem uslovljenom "ja", ono-
me koje se stalno menja. Da li se pravo "ja" menja? Da
li se posmatra menja?
injenica je da svaku etiketu koja vam padne na pa-
met (izuzimam moda onu "ljudsko bie") moete da pri-
lepite na "sebe" - vae "ja" nije nita od svega toga. Kada
dakle izaete iz samog sebe i posmatrate to "sebe", svoj

37
Antom De Melo

ego, ne poistoveujete sa vie sa njime. Patnja postoji

unutar "sebe" i, kada poistovetite svoje pravo "ja" i to
"sebe", poinje patnja.
Pretpostavimo da strahujete, ili elite neto, ili ste
zabrinuti. Kada se "ja" ne poistovefuje sa novcem, ili ime-
nom, ili nacionalnou, sa drugim ljudima, prijateljima,
bilo ime, onda vae "ja" nikada nije ugroeno. Ono moe
biti veoma aktivno, ali nije ugroeno.
Setite se neega to vam je izazvalo ili izaziva, bol,
zabrinutost ili strah. Pre svega, uspevate li da razluite
elju ispod te patnje? Shvaate li da postoji neto to
arko elite i da vam to izaziva, patnju? ta je to elja?
To je samo elja, ali ona postaje poistoveivonje. Na neki
nain, sami ste sebi rekli: "Ono to je dobro za moje 'ja1,
tako rei opstanak 'ja1, povezani su sa tom eljom." Patnja
potie iskljuivo iz poistoveivanja sa neim, bilo da je
to u nama ili izvan nas.

Negativna oseanja

Kad god oseate odbojnost u dodiru s nekim, ivite

u iluziji. Neto je ozbiljno pogreno u vama. Ne vidite
stvarnost. Neto se u vama mora promeniti. Meutim,
ta uglavnom inimo u odnosu na svoja negativna ose-
anja? Kaemo: "On je kriv. Mora se promeniti." Ne! Svet
je takav kakav treba da bude. Vi ste taj koji treba da se
promeni.
Pretpostavimo da prisustvujete ekstremnoj nepravdi,
neemu to je oigledno za svaku osudu. Odgovarajua
reakcija je da kaete kako takve stvari ne bi smele da se
deavaju, zar ne? Na neki nain, morali biste da osetite
impuls da ispravite nepravednu situaciju. Na primer, neko
nanosi bol detetu, a vi prisustvujete tom nasilju. ta ka-
ete za ovaj primer? Nadam se da ne mislite da u vam

38
 BUENJE

ci kako ne bi trebalo da se meate. Ne, ali ako ste lieni

negativnih oseanja biete mnogo pribraniji, mnogo pri-
braniji- Jer, kada se u igru ukljue negativna oseanja,
oubi se glava. Na scenu ulazi ego, nae uslovljeno "ja", i
sve se kvari. Tamo gde je bio jedan problem koji treba
da se resi, sada su dva problema. Mnogi ljudi pogreno
misle da odsustvo negativnih oseanja, kao to su bes ili
mrnja, znai da se onda nita ne moe uiniti da bi se
resila neka situacija. O, ne, apsolutno nije tako! Nismo
emotivno ukljueni, ali zato odmah stupamo u akciju.
Postajemo mnogo osetljiviji u odnosu na stvari i osobe
koje nas okruuju.
Nau senzibilnost ubija ba to uslovljeno, lano "ja"
- kada se do te mere poistovetimo sa sobom, da viak
naeg ega spreava da vidimo stvari objektivno, sa dis-
tance. Kada se stupa u akciju, veoma je vana sposobnost
da se stvari vide sa distance. Meutim, negativna oseanja
spreavaju nas da zauzmemo takav stav.
Kako da nazovemo, onda, to to aktivira ili usmerava
energiju ka delanju koje se suprotstavlja objektivnom zlu?
ta god da je, to nije reakcija, ve akcija.

Od iega zavisimo?

Mi nikada ne oseamo patnju kada izgubimo neto

emu smo dali slobodu, to nikada nismo pokuali da
posedujemo. Patnja je simptom injenice da sam uslovio
svoju sreu, povezavi je s nekim ili neim, bar do izvesne
mere. Toliko smo navikli da sluamo suprotne stvari, da
se ovo to govorim ini neljudskim, zar ne?
Ne tvrdim da nae uslovljeno "ja" uvek zapada u uo-
biajene eme. To zavisi od naina na koji smo uslovljeni.
Postavlja se pitanje da li je shvatljivo iveti ivot u kome
smo totalno sami i ne zavisimo ni od koga.

39
Antoni De Melo

Svi mi zavisimo od drugih, u mnogim stvarima. Zavi-

simo od mesara, pekara, fabrikama sveca. Meuzavisnost.
Organizovali smo drutvo na ovaj nain i poveravamo
razliite funkcije razliitim ljudima za dobrobit svakoga,
da bismo bolje i efikasnije iveli - ili se bar nadamo da
je tako. Meutim, ako govorimo o psiholokoj zavisnosti
od druge osobe - emotivnoj zavisnosti od nekoga - ta
to podrazumeva? To znai zavisiti od drugog ljudskog bia
da bi se stiglo do sopstvene sree.
Razmislite o tome. Jer, ako to uinite, sledee to
ete uraditi, svesno ili manje svesno, bie zahtev da druge
osobe doprinesu vaoj srei. Zatim se srie na drugu stra-
nu - suoavamo se sa strahom od gubitka, strahom od
otuenja, strahom da budemo odbaeni, suoavamo se
sa meusobnim sputavanjem i kontrolisanjem.
Savrena ljubav iskljuuje strah. Tamo gde postoji
ljubav ne postoje zahtevi, oekivanja, zavisnost. Ja ne tra-
im da me uinite srenim; moja srea ne zavisi od vas.
Ako morate da me napustite, nee mi biti ao samog
sebe; izuzetno mi prija vae drutvo, ali ja se ne vezujem
za vas. Ja uivam u vaem drutvu na temelju nevezanosti
- na uivam ja u vama, to je neto vee i od vas i od
mene, reto to sam otkrio, neka vrsta simfonije, neka
vrsta orkestra koji svira u vaem prisustvu. Ali, kada odete
od mene, orkestar ne prestaje da svira. To je orkestar
velikog repertoara i nikada ne prestaje da svira.
itava je buenje u tome. Ali mi smo hipnotizovani,
uspavani, pretrpeli smo pranje mozga. ini se uasno
postaviti takvo pitanje, ali moe li se rei da me volite
ako se zakaite za mene i ne dozvoljavate mi da odem?
Ako me ne ostavljate na miru? Moe li se rei da me
volite, ako imate potrebu za mnom, psiholoki ili emo-
tivno, da biste bili sreni?
Jer, takva ljubav je u suprotnosti sa univerzalnim
uenjima svih svetih spisa, svih religija, svih mistika. Kako

40
 BUENJE

mogli, za tolike godine, da to ne uvidimo? esto

se pitao kako to nisam ranije uvideo?
Kada se prvi put itaju takve radikalne tvrdnje u sve-
tim spisima, pone da se pita: da li je ovaj ovek lud?
Ali, posle nekog vremena pone da veruje da su ostali
ljudi ludi. "Ako se ne odreknete svog oca i majke, brae
i sestara, ako se zauvek ne odreknete svega to posedujete,
ne moete biti moji uenici."
Sve morate napustiti. To nije fiziko odricanje, ra-
zumete - to bi bilo lako. Kada odbacite sve svoje iluzije,
najzad stupate u dodir sa stvarnou i, verujte mi, nikada
vie nee biti sami. Nikada vie. Usamljenost se ne leci
druenjem sa drugim ljudima. Usamljenost se leci kon-
taktom sa stvarnou. O, toliko toga moe da se kae o
ovome! Dodir sa stvarnou, krah iluzija, neposredan od-
nos sa onim to je stvarno. ta god to bilo, nema ime.
Moemo ga upoznati, ali samo ako napustimo ono to je
nestvarno. Moe se otkriti ta je to biti sam kada pre-
stanemo da se vezujemo, kada prestanemo da budemo
zavisni. Ali, prvi korak je videti sve to kao neto poeljno.
Ako se ne smatra za poeljno, kako se moe ikada prii
blizu?
Razmislite o svojoj usamljenosti. Da li je prisustvo
drugih ljudi moe ikad ukloniti? Ono moe da poslui
samo da od nje pobegnete. Unutar vas je praznina, zar
ne? A kada praznina ispliva na povrinu, ta se radi? Bei
se, ukljui se televizor, ukljui se radio, ita se neka knjiga,
trai se drutvo drugih ljudi, zabava, zaborav. Svi to rade.
To je veliki biznis danas, itava industrija organizovana
da nas zabavi i odvue nae misli na drugu stranu.

41
Antoni De Melo

Kako dostignuti sreu?

Postanite svesni samih sebe. Posmatrajte sebe, zato

sam ve rekao da je samoposmatranje neto udesno i
izuzetno. Posle nekog vremena, nije neophodan nikakav
napor, jer kako se iluzije gube, poinju da se upoznaju
stvari koje ne mogu biti opisane. To se zove srea. Sve
se menja, i u nama se raa svesnost, spoznaja.
Jedan uenik pitao je svog duhovnog uitelja: "Moe
li mi rei neku mudru re? Neto to e me voditi kroz
ivot?" To je bio dan utanja ovog uitelja, pa je uzeo list
hartije i napisao: "Svesnost". Uenik je na to rekao: To
je previe saeto. Da li bi moglo malo opirnije?" Uitelj
je onda napisao: "Svesnost, svesnost, svesnost." Uenik
je uzvratio: "U redu, ali ta to znai?" Odgovor je bio:
"Svesnost znai... svesnost." '
Eto ta znai posmatrati samog sebe. Niko vam ne
moe pokazati kako se to ini, jer bi vam dao tehniku,
programirao bi vas. Ali posmatrajte sebe. Kada razgo-
varate s nekim, da li ste svesni ili se samo poistoveujete
s razgovorom? Kada ste na nekog besni, da li ste svesni
ili se samo poistoveujete sa svojim besom? Kasnije, kada
se smirite, da li se udubite u to iskustvo, pokuavate li
da ga razumete? Odakle potie? ta ga je izazvalo? Ne
poznajem drugi put koji bi vas priveo svesnosti. Samo
ono to se shvati moe se promeniti. Ono to se ne ra-
zume, ili ega nismo svesni, biva potisnuto. Ne menja
se. Ali, kada se shvati, moe se promeniti.
Ponekad me pitaju: "Da li je razvoj svesnosti postepen
proces ili je to iznenadna promena?" Postoje neki ljudi
koji imaju sreu da im se desi neka vrsta naglog buenja
svesti, poput bleska munje. Jednostavno, postaju svesni.
Meutim, proces je najee dug, spor i postepen. Ljudi

42
 BUENJE

alo-pomalo shvate odreene stvari. Iluzije se gube, fan-jje

se eliminiu, sloj po sloj, i te osobe postepeno stu-naju u
dodir sa injenicama, sa stvarnou.
Ne postoji apsolutno pravilo. Podsetiu vas na poz-
natu priu o lavu koji upadne u stado ovaca i na svoje
veliko iznenaenje pronalazi jednog lava meu njima. Taj
lav je od malena rastao u tom stadu. Blejao je kao ovca
i kretao se kao ovca. Lav se uputio pravo ka njemu i,
kada se lav-ovca naao pred pravim lavom, poeo je da
drhti kao prut. Lav mu je rekao: "ta radi meu tim
ovcama?" Lav-ovca mu je odgovorio: "Ja sam ovca." A lav
mu ju rekao: "Nije ba da nisi. Ali poi sa mnom." Odveo
je lava-ovcu do jednog jezerceta i rekao mu: "Gledaj!"
Kada je lav-ovca video svoj odraz u vodi, oglasio se
monom rikom. U tom trenutku se preobrazio i nikada
vie nije bio isti.
Ako imate sree i bogovi su vam blagonakloni, mo-
ete najednom shvatiti ta je to "ja", i onda nikada vie
neete biti isti, nikada vie. Nita vie nee moi da vas
dodirne, i niko nee moi da vas ugrozi.
Neete se plaiti niega i nikoga. Zar to nije izvan-
redno? iveete kao car, kao carica. Eto ta znai iveti
kao vladar. To nema nieg zajednikog sa mogunou da
se pojavite u novinama ili da stvorite pun dak para. Sve
su to gluposti. Ne bojimo se nikoga, jer smo vie nego
zadovoljni time to smo niko i nita. Uspeh ili neuspeh
ne znae nam apsolutno nita. Nemaju nikakvo znaenje.
Poast ili sramota nemaju nikakvo znaenje! ak i ako
vas izvrgnu ruglu, ako ispadnete smeni, nita vam ne
znai. Ne dotie vas. Zar to nije predivno stanje?
Neki dostiu ovaj cilj, korak po korak, oprezno, nakon
nedelja i meseci samoposmatranja. Ali jedno mogu da
vam garantujem: ne poznajem ni jednu osobu koja je pos-
vetila svoje vreme samoposmatranju, a da nije primetila
promene ve posle nekoliko nedelja. Menja se kvalitet
ivota, tako da ljudi ne moraju samo da mi veruju na

43
Antani De Melo

re. Oni to vide, drukiji su, reaguju na drugi nain. U

sutini, manje reaguju, a vie delaju. Shvataju stvari koje
nikada ranije nisu uvideli. ovek tada ima vie energije,
postaje mnogo ivlji. Ljudi misle da smo, ukoliko nemamo
elje, kao beivotne klade. U stvarnosti, gubi se samo
napetost. Oslobodite se straha od neuspeha, od brige za
uspehom, i biete ono to jeste. Opustite se. Neete voziti
kao to sada inite, s nogom na konici. Eto ta e se
dogoditi.
Postoji jedna divna izreka uang Cea, velikog kine-
skog mudraca, koja kae: "Kada strelac gaa, nemajui
nikakvu nagradu u vidu, ini to svim svojim sposobno-
stima; kada gaa da bi osvojio bror.zanu kopu, ve je
nervozan; kada gaa za zlatni trofej, postaje lep i gubi
glavu." On nije izgubio svoje sposobnosti, ali nagrada ga
ometa. Njemu je to vano! Vie misli na pobedu nego
na gaanje, i potreba za pobedom oduzima mu vetinu.
Zar vam ovo ne izgleda kao slika i prilika veine ljudi?
Kada se ne ivi u zavisnosti od neega, ouva se itava
sposobnost, sva energija, i ovek je oputen, jer mu nije
vano da li dobija ili gubi.
Sav ivot je u tome. Sve izvire iz svesnosti. I samo
tako spoznaete da poast i slava ne znae apsolutno nita.
To je samo drutvena konvencija. Eto zato mistici i pro-
roci nikada nisu marili za to. Poast i sramota nikada im
nita nisu znaili. iveli su u drugom svetu, u svetu pro-
buenih. Uspeh i neuspeh nita im nisu znaili. Njihova
taka gledita bila je: "Ja sam magarac, ti si magarac - u
emu je onda problem?"
Neko je rekao: Tri najtee stvari za ljudsko bie ne
spadaju u fizike atribute ili intelektualnu sposobnost.
Kao prvo, treba zameniti mrnju ljubavlju; drugo, pri-
druiti se odbaenima; tree, priznati da si pogreio."
Ali to su najlake stvari na svetu, ako se ne pois-
tovetimo sa sobom, sa uslovljenim "ja". Mogu se rei stvari

44
 BUENJE

kao: "Pogreio sam! Da me bolje poznajete, uvideli biste

koliko esto greim. ta ste oekivali od jednog magarca?"
Ali, ako se nisam poistovetio sa tim aspektima "sebe", ne
moete mi nakoditi. U poetku, vae postojee stanje
uinie da budete depresivni i napeti. Patiete, plakati i
tako dalje. "Pre prosvetljenja bio sam potiten; posle pros-
vetljenja sam i dalje potiten." Ali postoji razlika - ne
poistoveujem se vie sa svojom depresijom. Shvatate li
kolika je to razlika?
Izaite iz samih sebe i gledajte tu potitenost, ne-
mojte se poistoveivati sa njom. Ne inite nita da je se
oslobodite - moete i dalje da ivite dok ona prolazi kroz
vas, da na kraju iezne. Ako ne znate ta to znai, onda
zaista imate ta da poelite. A briga? Evo je stie. Ali vi
niste uznemireni. Kako je to udno! Zabrinuti ste, ali
niste uznemireni.
Zar to nije paradoksalno? S lakoom putate da u
vas ude taj oblak, jer to se vie bei od njega, daje mu
se vea mo. Sada moete da ga posmatrate dok prolazi.
Moete ak da budete sreni u toj zabrinutosti. Zar to
nije suludo? Moete da budete sreni u svojoj potitenosti.
Ali, ne treba greki u tome ta je srea. Moda mislite
da je srea neko oseanje, neka ushienost? Ba to izaziva
depresiju. Zar vam to niko nije rekao? U redu, ushieni
ste, ali samo pripremate put za novu depresiju. Ustreptali
ste, ali razaznajte brigu iza svog oseanja: kako da uinim
da potraje? To nije srea, to je ovisnost.
Pitam se koliko ima neovisnika koji itaju ovu knjigu.
Ako spadate u grupu prosenih italaca, svakako vas ima
malo. Ne gledajte s visine na ljude koji su ovisnici od
alkohola ili droge - moda ste i vi ovisnik koliko i oni.
Kada sam prvi put uspeo da sagledam jedan deli tog
novog sveta, bilo je zastraujue. Shvatio sam ta znai
biti sam kad nigde nema oslonca, kada drugima ne us-
krauje slobodu a istovremeno si i sm slobodan, kada

45
Antoni De Melo

ni za koga nisi poseban i kada sve voli - jer to je ljubav.

Ljubav ija i na dobro i na zlo, ini da kia pada i na
svece i na grenike.
Moe li rua da kae: "Dau svoj miris dobrima koji
mi priu, ali zadrau ga za sebe ako me pomirie neko
ko je zao." Ili da lampa kae: "Dau svoju svetlost dobrima
u ovoj prostoriji, ali u je uskratiti zlima." Ili da drvo
kae: "Dau svoju senku dobrima koji se sklone ispod
mene, ali uskratiu je zlima." Ovo su predstave o tome
ta je u stvari ljubav.
Ljubav je uvek bila tu, gledala nas je pravo u lice iz
svetih spisa, ali se mi nikada nismo potrudili daje vidimo,
jer smo bili previe zauzeti onim to naa kultura naziva
ljubavlju, sa svojim pesmama i poezijom - ali to ni u
kom sluaju nije ljubav, to je njena suprotnost. To je elja,
kontrola, posesivnost. To je manipulacija, strah, briga -
to nije ljubav.
Govorili su nam daje srea glatka koa, ili neko mesto
u koje se putuje. Ali ona nije nita od svega toga, mada
svi imamo udnu naviku da nau sreu uslovljavamo i
inimo zavisnom od drugih stvari, bilo izvan ili unutar
nas. Kaemo, na primer: "Odbijam da budem srean dok
mi ne proe nervoza." Lepo, imamo dobru vest za vas:
"Moete da budete sreni ve sada, s vaom nervozom."
Hoete li jo bolju vest? Postoji samo jedan razlog
to niste iskusili ono to u Indiji zovemo anand - bla-
enost. Postoji samo jedan razlog zato se ne oseate
blaeno u ovom trenutku, a to je injenica da mislite ili
se usmeravate samo na ono to nemate. Da nije tako,
doiveli biste blaenost. Usmeravate se na ono to ne-
mate. Pa ipak, ba u ovom trenutku, imate sve to vam
je potrebno za to iskustvo.
Isus je uio zdravom razumu obine ljude, gladne
ljude, siromane ljude. Davao im je dobru vest: zdrav
razum vam stoji na raspolaganju, moete ga uzeti. Ali ko

46
 ___________________________________ BUENJE

lua? Nikoga ne interesuje, svima je lake da ostanu

uspavani.

Staje koren nasilja?

Neki tvrde da postoje samo dve stvari na svetu: Bog

i strahfljubav i strah su jedine stvari na ovom svetu,
postoji samo^fedno zlo - strah. Postoji samo jedno dobro
- ljubav. Nekada joj se pridaju druga imena. Ponekad se
zove srea ili sloboda, ili mir, ili radost, ili bog, i ko zna
ta jo. Ali etiketa nema veliki znaaj. A ne postoji takvo
zlo na svetu koje ne izvire iz straha. Ni jedno jedino.
Neznanje i strah, neznanje koje je prouzrokovano
strahom - odatle potie svako zlo, odatle potie vae na-
silje. Linost koja zaista nije nasilna, koja je nesposobna
za nasilje, liena je straha. Mi se ljutimo i besnimo samo
kada se bojimo neega.
Setite se kada ste se poslednji put razgnevili. Hajde,
razmislite. Setite se tog dogaaja i potraite strah koji je
skriven iza toga. ta ste se bojali da ete izgubiti? Zato
ste mislili da vam moe biti oduzeto? Odatle izvire gnev.
Pomislite na neku razbesnelu osobu, moda ak na nekoga
koga se bojite. Moete li da vidite koliko je prestravljena?
Zaista je prestravljena, inae se ne bi razbesnela. U ko-
nanoj analizi postoje samo dve stvari: ljubav i strah.
Meni odgovara da se vodi ovakav razgovor bez vrste
strukture, koji je u stanju da se premeta sa jedne teme
na drugu, i da se s vremena na vreme vraa na razliite
argumente, zato to je na taj nain mogue da se zaista
shvati ono to govorim. Ako neto ne uvidite odmah,
moda ete uspeti kasnije, a ono to ne dopire do jedne
osobe, moda e dopreti do druge. Govorim o razliitim
temama, ali sve se one vrte oko iste stvari. Nazovite je
svesnost, sloboda, buenje, prosvetljenje ili kako god ho-
ete, to je zaista jedna ista stvar.

47
Antoni De Melo

Kako stupiti u dodir sa stvarnou?

Posmatrajte sve to je u vama i izvan vas i, kada vam

se neto desi, gledajte to kao da se deava nekom drugom,
bez komentara, prosuivanja, stavova, meanja, bez
pokuaja da to promenite, samo da shvatite. Kada to
uinite, uvideete da se postepeno distancirate i ne poi-
stoveujete vie sa sobom, sa uslovljenim "ja".
Sveta Tereza Avilska kae da joj je pred kraj ivota
podarena izuzetna milost. Ona svakako ne upotrebljava
neki moderni izraz, ali u sutini govori ba o distanciranju
od same sebe.
Ako neko boluje od raka, a ja ga ne poznajem, nisam
naroito dirnut. Ako sam nadahnut ljubavlju i osetljivo-
u, moda bih mu pruio ruku, ali sa emotivne take
gledita nisam dirnut. Ako vi treba da poloite neki ispit,
to me se ne dotie. Mogu da kaem sa distance: "to vie
brinete, tim gore po vas. Zato ne napravite pauzu, ume-
sto to samo uite?"
Ali kada ja treba da poloim neki ispit, stvari drukije
stoje, zar ne? To je zato to se poistoveujem sa samim
sobom - sa svojom porodicom, svojom zemljom, svojom
imovinom, svojim telom, sa svojim lanim ja.
Kakav bi bio svet kad bi mi bog podario milost da
sve te stvari ne nazivani svojim? Bio bih odvojen od njih,
ne bih se vie poistoveivao.
Eto ta znai izgubiti sebe, negirati sebe, umreti u
sebi. Samo o tome govorimo ovde. Duhovnost, buenje.
Opet vam ponavljam, izuzetno je vano, ako hoete da
se probudite, da se posvetite "samoposmatranju". Budite
svesni onoga to govorite, onoga to inite, onoga to
mislite, budite svesni svih svojih akcija, svojih pobuda i

48
 BUENJE

motiva. Nesvesni ivot nije vredan da bude proivljen,

jvjesvesni ivot je mehaniki ivot, on nije ljudski, ve
programiran, uslovljen. U takvom ivotu slini smo ka-
menu, kladi.
U zemlji iz koje dolazim, stotine hiljade ljudi ivi u
straarama, u krajnjem siromatvu, i jedva preivljavaju
radei od jutra do mraka teke fizike poslove, zatim spa-
vaju, bude se ujutro, pojedu neto i onda sve ponovo. A
vi se naslonite u stolici i mislite: "Kakav ivot, zar je to
sve to ivot moe da im prui?"
A onda iznenada, obasja vas munja spoznaje da
99,999 posto ljudi ovde ne ivi nita bolje. Svakako, mo-
ete da odete u bioskop, da putujete naokolo automo-
bilom, da krstarite brodom. Zar verujete da ste u mnogo
boljem poloaju od onih tamo? Mrtvi ste koliko i oni.
Maine ste koliko i oni - moda malo vee maine, ali
ipak maine. Tuno je to. Tuno je misliti o tome kako
ljudi ive svoj ivot na ovom svetu.
Ljudi ive svoje ivot sa fiks-idejama, i nikada se ne
menjaju. Jednostavno ne shvataju ta se deava oko njih.
Jednako bi bilo da su komadi drveta ili kamena, ili maine
koje govore, hodaju, misle. Sve to nije nimalo ljudski, svi
su samo lutke, izubijane sa svih strana. Pritisni jedno
dugme i dobie reakciju. Moete, takorei, predskazati
kako e neko reagovati. Ako prouavam neku osobu, mogu
precizno da kaem kako e reagovati. Kada radim grupnu
terapiju, ponekad napiem na paretu papira da e Taj i
taj poeti razgovor, a Onaj odgovoriti. Zar ne mislite da
je to loe?
Pa lepo, nemojte sluati ljudi koji vam govore: "Zabo-
ravi samog sebe. Posveti se drugima, s ljubavlju." Nemojte
ih sluati! Oni gree! Najgora stvar koju moete da uinite
je da zaboravite sebe kada se posveujete drugima, sa
takozvanim altruistikim stavom.

49
Antoni De Melo

Svesnost

Moete da kontroliete samo one stvari kojih ste sve-

sni; one kojih niste svesni kontroliu vas. Ljudi su uvek
robovi onoga ega nisu svesni. Kada postanemo svesni,
oslobaamo se tih stvari; i dalje su tu, ali vas ne kontro-
liu, ne uznemiravaju, ne porobljavaju vas. Eto u emu
je razlika.
Svesnost, spoznaja, sve to ovde uinio je da posta-
nemo posmatrai koji uestvuju. Ja vam govorim, istovre-
meno posmatrajui i vas i sebe. Kad vas sluam,*beskrajno
mi je vanije da sluam sebe, a ne vas. Naravno da je
vano da sluam vas, ali jo je vanije da sluam samog
sebe, inae neu biti u stanju da vas ujem, ili u pogreno
shvatiti to to govorite. Ja vam pristupam polazei od
svog-stanja. Razliito reagujem na vas, polazei od svoje
nesigurnosti, od svoje potrebe da manipuliem vama, od
svoje elje za uspehom, od razdraljivosti i drugih oseanja
kozjih nisam svestan. Zato je apsolutno neophodno da
sluam sebe dok sluam vas.
Nljje potrebno da zamiljamo sebe kako lebdimo u
vazduhu. Da biste imali neku iru predstavu o ovome to
govorim, .zamislite dobrog vozaa koji vozi automobil i
koncentrie se na ono to mu govorite. ak i ako se svaa
sa vama, savreno je svestan saobraajnih znakova. U is-
tom trenutkvj kada se desi neto neuobiajeno, neki udan
zvuk i slino, on ga odmah uje. Rei e vam: "Jesi li
siguran da si zatvorio gepek?" Kako uspeva? Zato to je
svestan, na oprezu je. Njegova panja je koncentrisana
na razgovor, ili ak na svau, ali je njegova svesnost ra-
sprena, prijemiva je na razliite stvari.
Ono na emu insistiramo ovde nije koncentracija,
koja nije vana. Mnoge tehnike meditacije zasnovane su

50
 __________________________________ BUENJE
^

koncentraciji, ali ja nemam dovoljno poverenja u to.

One esto u sebi sadre nasilnost, podravaju programi-
ranost i uslovljenost. Ono to prizivam je svesnost, koja
se ne podudara sa koncentracijom.
Koncentracija je kao far, kao reflektor. Otvoreni smo
prema svemu to ulazi u unutranjost polja akcije sop-
stvene svesti. Moemo pritom biti ak i odsutni duhom,
ali kada je re o svesnosti, nikada nismo odsutni duhom.
Kada je svesnost ukljuena, nema rasejanosti, jer smo
neprekidno svesni svega oko sebe i u nama.
Uzmimo da posmatram drvee napolju i zabrinut
sam. Da li sam odsutan duhom? Odsutan sam samo ako
je cilj da se koncentriem na drvee. Ali ako sam svestan
da sam zabrinut, nema odsutnosti duha. Potrebno je samo
biti svestan na ta se koncentrie panja. Kada neto krene
nizbrdo, ili se desi neki neprijatan dogaaj, odmah smo
u pripravnosti. Neto je loe krenulo! U trenutku kada
do svesti dopru negativna opaanja, odmah smo u pri-
pravnosti, kao voza automobila.
Rekao sam vam da je sveta Tereza Avilska govorila
kako joj je Bog podario milost da razlui sebe od se.be.
Ponekad i deca govore na taj nain. Neko dvogodinje
dete moe rei: "Tomi je jutros dorukovao.11 Ne kae "ja",
iako je on Tomi, ve kae Tomi" u treem licu. Mistici
oseaju stvari na isti nain. Prestali su da se poistoveuju
sa sobom i ive u spokojstvu.
To je milost o kojoj je govorila sveta Tereza. To je
ono to nas veliki mistici Istoka podstiu da pronaemo,
nae pravo "ja", a isto ine i mistici Zapada, kao Majster
Ekhart. Oni podstiu ljude da nau svoje "ja".

51
Antoni De Melo

to. su etikete?

Ono to je vano, nije saznanje ko je ili ta je to "ja".

Nikada neete uspeti. Ne postoje reci koje bi ga opisale.
Vano je zaboraviti etikete. Kao to kau japanski uitelji
ena: "Ne traite istinu; manite se prosuivanja." Odbacite
svoje teorije, ne traite istinu. Istina nije neto to treba
traiti. Ako prestanete da budete dogmatini, vrlo brzo
ete shvatiti.
Ovde se deava neto slino. Ako zaboravite svoje
etikete, otkriete to to traite. ta smatram pod etike-
tama? Svaku etiketu na koju pomislite, osim moda one
"ljudsko bie". Istina, ta etiketa ne kae mnogo, ali kada
kaete: "Ja sam uspena osoba", to je ludost. Poistove-
ujemo sebe sa uspehom. Uspeh nije deo naeg "ja". Uspeh
je neto to dolazi i prolazi; danas je tu, sutra ga ve
moda nee biti. To nije "ja". Isto je kada se kae: "Ja sam
propao ovek, ja sam advokat, ja sam biznismen." Znate
li ta e vam se desti ako se poistovetite sa tim stvarima?
Potpuno ete se zalepiti za njih, stalno ete se bojati da
e ieznuti, i otud potie vaa patnja.
Ba sam na to mislio kada sam vam ranije rekao:
"Ako patite, vi ste uspavani." Hoete li jedan oigledan
znak injenice da ste uspavani? Evo ga: vi patite. Patnja
je simptom udaljavanja od stvarnosti. Patnja vam se prua
da biste otvorili oi prema stvarnosti, da biste shvatili da
u nekom delu vaeg bia vlada lanost. Ba kao to se
fiziki bol oseti zato da biste shvatili kako negde u telu
postoji neka bolest ili povreda. Patnja ukazuje da negde
postoji neto lano. Patnja se javlja kada se sukobimo sa
stvarnou, kada se vaa lanost sukobi se istinom - tada
se javlja patnja. U suprotnom, nema patnje.

52
 BUENJE

O uspe/tu u ivotu

Ovo to u vam rei uinie vam se moda pompezno,

ali istina je. Minuti koji slede mogli bi biti najvaniji u
vaem ivotu. Ako biste uspeli da dokuite ono to e
sada uslediti, mogli biste da dosegnete tajnu buenja.
Bili biste zauvek sreni. Nikada vie ne biste bili nesreni.
Nita ne bi vie imalo mo da vam nanese bol. Zaista
vam kaem: nita. To je kao da u vazduh prelijete crnu
. farbu - vazduh ostaje netaknut. Nemogue je obojiti va-
zduh u crno. ta god da se desi, ostajemo netaknuti,
ostajemo spokojni.
Postoje ljudska bia koja su dosegla ovaj cilj, dosegla
su ono to definiem "ljudsko bie". To je neto sasvim
drukije od apsurdnosti postojanja u vidu marionete koju
tegle u svim pravcima, od osobe koja doputa da joj do-
gaaji ili drugi ljudi govore ta treba da doivi. I tako
neko doivljava ono to mu govore drugi i to definie
kao svoju ranjivost. Ah! On je samo marioneta. Hoete
li da budete marioneta? Pritisne se dugme i idete gore
- svia vam se? Ali ako odbijete da se poistovetite sa ma
kojom etiketom, vei deo vaih briga e jednostavno nes-
tati.
Kasnije emo govoriti o strahu od bolesti i smrti, ali
ljudi su veinom zabrinuti za svoju karijeru. Jedan be-
znaajni poslovni ovek od 55 godina pije pivo u kafani
i kae: "Pogledajte moje kolske drugove - oni su stvarno
us
peli!" Kakav idiot! ta podrazumeva pod tim "uspeli"?
Vide svoje ime u novinama. Znai li vam to da su uspeli?
Jedan je predsednik nekog drutva; drugi je proizveden
2a
vrhovnog sudiju; neki trei je postao ovo ili ono. Maj-
muni, svi su oni majmuni.

53
Anteni De Melo

Ko odluuje ta znai biti uspean? Ovo idiotsko dru-

tvo! Glavna briga drutva je da zadri samo sebe u stanju
nepokretnosti, da se nita ne menja! to pre ovo shvatimo,
tim bolje po nas. Bolesni su, svi od reda. Poremeeni su,
ludi. Neko postane direktor ludnice i veoma je ponosan,
iako to nita ne znai. Biti predsednik nekog drutva nema
nikakve veze sa uspehom u ivotu.
ivot moe biti uspean samo kad se probudimo!
Tada ni od koga ne treba traiti izvinjenje, nita nikome
ne treba objanjavati, potpuno vam je nevano ta ljudi
misle ili govore o vama. Nemate vie briga - sreni ste.
Eto ta je, po meni, uspeh u ivotu. Imati lep posao, ili
biti slavan, ili imati sjajnu reputaciju, nema ama ba ni-
kakve veze sa sreom ili uspehom. Nikakve! Potpuno je
irelevantno.
Neki takozvani uspean ovek ima u stvari samo jed-
nu brigu - ta o njemu misle njegova deca, ta o njemu
misle njegovi susedi, ta o njemu misli njegova ena.
Trebalo bi da postane slavan. Nae drutvo i naa kultura
danononono nam to svrdlaju u glavu.
Ti ljudi su uspeli! ta su uspeli? Uspeli su da naprave
budale od sebe, jer su upotrebili svu svoju snagu i energiju
da postignu neto to nema nikakvu vrednost. Preplaeni
su i zbunjeni, lutkice kao i svi ostali. Pogledajte ih dok
etaju po pozornici. Pogledajte kako se uznemire kad opa-
ze neku mrljicu na koulji. Zar to nazivate uspehom?
Kontrolisani su, izmanipulisani. To su nesrena, jadna
stvorenja. ivot im ne priinjava nikakvo zadovoljstvo,
jer ne umeju da ive. Neprestano su napeti i zabrinuti.
Zar to nazivate ljudskim? Znate li zato se sve to dogaa?
Iz samo jednog razloga: poistovetili su se s nekom etike-
tom. Poistovetili su svoje "ja" sa novcem, poslom, zani-
manjem. U tome je njihova greka.
Jedan advokat dobije raun od vodoinstalatera i kae:
"Ej, pa ti me kota dvesta dolara na sat! Toliko ni ja,

54
 BUENJE

advokat, ne zaraujem!" Vodoinstalater mu odgovori:

"Nisam ni ja toliko zaraivao kada sam se bavio advo-

Moete biti vodoinstalater, advokat, poslovni ovek

ili svetenik, ali to ne dotie vae sutinsko "ja", ne dotie
vas. Ako sutra promenim zanimanje, to je kao da menjam
odeu. Ostajem netaknut. Da li ste vi vaa odea? Da li
ste vae ime? Da li ste vae zanimanje? Prestanite da se
poistoveujete sa tim stvarima koje dolaze i odlaze. Kada
to uistinu shvatite, nikakva kritika nee vas dotai, pa
ak ni pohvala ili laskanje. Kada vam neko kae: "Ba si
sposoban", o emu on govori? Govori o naem egu, o
naem uslovljenom, lanom "ja", ne o naem pravom "ja".
Ovo "ja" nije ni jako ni slabo, nije ni uspeno ni neuspeno.
Nije ni jedna od tih etiketa. To su stvari koje dolaze i
odlaze, zavisne su od kriterijuma koje odreuje drutvo,
od uslova i okolnosti kojima smo podvrgnuti. Te stvari
zavise od raspoloenja osobe koja vam se u odreenom
trenutku obrati. Nemaju nita zajedniko sa naim "ja",
koje nije nita od svega toga. Dotle, nae uslovljeno, in-
doktrinirano "ja" je, manje-vie, egoista, budala, infantilno
- jednom reci, pravi magarac. Zato, kada kaete sebi: "Ba
sam magarac!" to ve godinama znate! Ego je uslovljen
- ta ste oekivali? I zato se poistoveujete sa svojim
egom? Budale! To nije vae "ja".
Hoete li da budete sreni? Trajna srea nema uzroka..
Vi me ne moete uiniti srenim, vi niste moja srea.
Ako upitate probuenu osobu: "Zato si srena?" ona e
odgovoriti: "A zato ne bih bila?"
Srea je nae prirodno stanje. Srea je prirodno stanje
roale dece, kojima carstvo pripada sve dok ne budu upr-
ljana i zagaena glupou drutva i kulture. Da bi se
dostigla srea, nita nije potrebno uiniti, jer srea ne
""oe biti dostignuta. Zna li neko zato? Zato to je ve
"narno. Kako se moe juriti za neim to je ve u naim

55
Antoni De Melo

rukama? Zato je onda ne okusite? Zato to morate neeg]

da se liite, da odbacite neto. Morate da odbacite svoje]
iluzije. Nita ne treba da ostvarite ili dobijete da biste!
bili sreni. Naprotiv, potrebno je da odbacite neto. ivot j
je lak, udesan. Meutim, on traje samo sa vaim iluzi- j
jama, ambicijama, vaom pohlepom i zahtevima. Znate]
li odakle potiu sve te stvari? Od poistoveivanja sa svim.]
moguim etiketama!

etiri koraka do mudrosti

Prvo to treba uiniti je da se suoimo sa svojim

negativnim oseanjima kojih nismo svesni. Mnogi, mnogi
ljudi nose u sebi negativna oseanja, potpuno nesvesni
toga. Mnogi su ljudi potiteni, a potpuno nesvesni toga.
I samo kada stupi u dodir s radou, ovek postane svestan
koliko je bio potiten. Ne moemo se suoiti sa rakom
koji nije ustanovljen. Ne moemo se osloboditi tetnih
insekata koji unitavaju biljke ako ne znamo za njihovo
prisustvo.
Prvo to treba uiniti je da postanemo svesni svojih
negativnih oseanja. Kojih negativnih oseanja? Tuge, na
primer. Oseamo tugu, loe smo raspoloeni. Oseamo
odbojnost prema sebi, ili se javlja oseanje krivice. ivot
kao da nema nikakvu svrhu, kao da nema nikakvog smisla.
Oseamo se povreeno, nervozno i napeto. Prvi korak je
da postanemo svesni takvih oseanja.
Drugi korak (ili druga faza od ukupno etiri) je da
shvatimo kako je negativno oseanje unutar nas, a ne u
stvarnosti. To je tako oigledna stvar, ali znaju li to ljudi?
Ne znaju, verujte mi. Imaju diplome i rektori su fakulteta,
ali to ipak nisu shvatili. U koli me nisu nauili da ivim.
Nauili su me svemu ostalom. Kao to je neko rekao:
"Dobio sam odlinu obuku. Ali trebale su itave godine

56
 __________________________________ BUENJE

A* je se otarasim." Sva duhovnost je u tome, znate li?

Oduavanje. Oduavanje od svih budalatina kojima su
nas uili.
Negativna oseanja su u vama, nema ih u stvarnosti.
Zato prestanite s nastojanjem da promenite ljude i stvari
oko sebe. Samo rasipamo svoju energiju i vreme, upinjui
se da promenimo spoljni svet, da promenimo svog bra-
nog druga, ili efa, ili prijatelje, neprijatelje i sve ostalo.
Nita ne treba da menjamo.
Negativna oseanja su samo u vama. Ne postoji nijedan
ovek na svetu.koji ima mo da vas uini nesrenim. Ne
postoji nijedan dogaaj koji ima mo da vas uznemiri,
ugrozi vas ili vam nakodi. Nijedan dogaaj, nikakvo sta-
nje, nijedna situacija, nijedan ovek. Niko vam to nikad
nije rekao - uvek su vam govorili suprotno. Eto zato
ste sada u nevolji. Eto zato ste uspavani. Niko vam to
jo nije rekao, ali oigledno je.
Pretpostavimo da kia pokvari neki piknik. Ko reaguje
na negativan nain? Kia ili vi? I ta izaziva negativno
oseanje? Kia ili vaa reakcija? Kada udarite kolenom o
sto, stolu je savreno dobro. On je samo to to jeste -
sto. Bol je u vaem kolenu, ne u stolu.
Mistici neprestano pokuavaju da nam pomognu da
shvatimo kako je stvarnost dobra takva kakva je. Stvarnost
nije problematina. Uklonite ljudska bia sa ove planete
i ivot e tei dalje, priroda e nastaviti da se razvija u
svoj svojoj lepoti i divljini. U emu bi bio problem? Ne
bi bilo problema. Vi ste stvorili problem. Vi ste taj prob-
lem. Vi ste se poistovetili sa samim sobom, svojim lanim
"ja", i to je sav problem. Oseanje je u vama, nema ga u
stvarnosti.
Trei korak je da se nikada ne poistovetimo sa tim
oseanjem. Ono nema nita zajedniko sa naim "ja". Ne
opisujte svoju sutinu terminima tog oseanja. Nemojte
rei: "Potiten sam." Ako kaete: "Oseam potitenost".

57
Antoni De Melo

to je u redu. Ako kaete da oseate tugu, to je u redu.

Ali nemojte rei: "Tuan sam", jer tako definiete sebe u
svetlu tog oseanja. Tu lei vaa iluzija, u tome je vaa
greka. U ovom trenutku postoji potitenost, postoje po-
vreena oseanja, ali tako je, nemojte se baviti njima.
Proi e. Sve proe, sve. Vae depresije i vaa oseanja
nemaju nita zajedniko sa sreom. To su samo oscilacije
klatna. Ako traite uzbuenja i ushienja, pripremite se
za depresiju i potitenost. Hoete li svoju drogu? Pripre-
mite se za protivudare. Klatno oscilira od jedne krajnosti
do druge.
Sve to nema nieg zajednikog sa naim "ja", niti sa
naom sreom. To je samo uslovljeno, lano "ja". Ako to
upamtite, ako to ponovite hiljadama puta sebi, ako hi-
ljadama puta preete ova tri koraka, stiiete. Moda e
vam trebati da to ponovite samo triput, ili ak manje.
Ne znam - ne postoje pravila. Ali uinite to hiljadu puta
i dospeete do najveeg otkria u svom ivotu.
Neka idu bestraga svi rudnici zlata na Aljasci. ta
biste uinili sa tim zlatom? Ako ovek nije srean, ne
moe da ivi. Pretpostavimo da ste nali zlato. Od kakvog
je to znaaja? Vi ste probueni, vi ste car, carica. Slobodni
ste - nije vam vie vano da li ste prihvaeni ili odbaeni,
tu sad nema nikakve razlike. Psiholozi nam objanjavaju
znaaj pripadanja nekom. Budalatine! Zato biste nekom
pripadali? To potpuno gubi znaaj.
Najtea kazna u jednom afrikom plemenu je pro-
terivanje, izgon. Kad bi vas izbacili iz Njujorka ili odakle
god ivite, sigurno ne biste umrli zbog toga. Kako to da
ovek iz tog afrikog plemena umire? Zato to je i on
rtva uobiajene ljudske gluposti. Misli da nee moi da
preivi ako ne pripada neemu. Ali nije neophodno pri-
padati neemu, nekoj grupi ili nekome. Nije ak neo-
phodno ni zaljubiti se. Ko vam je to\iopte rekao? Neo-
phodno je biti slobodan. Neophodno je voleti. Sve je u
tome - to je vaa istinska priroda. Meutim, istina je

58
 BUENJE

drukija: vi mi govorite kako hoete da budete eljeni.

Hoete da vam aplaudiraju, da privlaite druge, sa svim
majmuniima koji tre za vama. Traite sopstveni ivot.
Probudite se\ Nije vam potrebno sve to. Moete biti sreni
i blaeni i bez svega toga.
Vaem drutvu nee biti drago da uje ovo to go-
~verim, jer kada se otvore oi i shvati se o emu je re,
postajemo zastraujui. Kako se moe kontrolisati takva
osoba - neko kome niko nije potreban, ko se ne osea
ugroen kritikama, ko ne haje za ono to ljudi misle i
govore o njemu? Presekao je sve te konce - nije vie
lutka, marioneta. Zastraujue je. "Moramo ga ukloniti.
Govori istinu, lien je straha - to nije ljudski." Ljudski1.
Pogledajte. Najzad jedno ljudsko bie! Oslobodilo se sop-
stvenog ropstva, sopstvenog zatvora.
Ne postoji situacija na svetu koja bi opravdala nega-
tivna oseanja. Eto ta su pokuali da kau, ta su urlali
nai mistici sve dok nisu promukli. Ali niko to ne slua.
Negativno oseanje je samo neto unutar vas. U Bha-
gavad-Giti, svetoj induskoj knjizi, Krina kae Arduni:
"Neustraivo se baci u bitku i stavi svoj srce pod stopala
Gospodnja." To je udesna reenica.
Nita ne treba da uinite da biste postali sreni. Veliki
Majster Ekhart rekao je: "Bog se ne dostie procesom
sabiranja neega u dui, ve kroz proces oduzimanja."
Nita ne morate uiniti da biste bili slobodni. Potrebno
je samo da odbacite neto. Tada ste slobodni.
Tim povodom, pao mi je na pamet jedan irski robija
koji je prokopao tunel ispod zatvorskog zida i uspeo da
pobegne. Izaao je usred dvorita osnovne kole, gde su
se igrala deca. Prirodno, kada je izaao iz turTela, nije
mogao da se obuzda, pa je poeo da skae i igra, viui:
Slobodan sam! Najzad, posle tri godine!" Jedna devojica,
nedaleko od njega, ljubomorno ga je pogledala i rekla:
"Blago vama! Ja moram jo pune dve godine da provedem
ovde."

59
Antoni De Melo

etvrti korak - kako se mogu promeniti stvari? Kako]

ete promeniti sami sebe? Ovde ima mnogo toga to treba |
shvatiti, ili, bolje reeno, samo jedna stvar koja se moe f
izraziti na vie naina. Zamislite pacijenta koji ode kod J
lekara da mu objasni od ega pati. Lekar mu kae: "U
redu, jasni su mi vai simptomi. Preporuiu vam apo- i
tekara u blizini vae kue." Pacijent mu odgovori: "Mnogo *
vam hvala, doktore. Ve mi je mnogo bolje."
Zar to nije apsurdno? Pa ipak, to je ono to svi mi i
radimo. Uspavana osoba veito misli da e joj biti bolje \
ako se neto van nje promeni, ili ako se neko drugi pro-
meni. Ljudi pate zato to su uspavani, pa ipak misle:
"Kako bi divan bio ivot kad bi se neko drugi promenio;
kako bi divan bio ivot kad bi se moja ena promenila,
kad bi se moj ef promenio, kad bi se moj sused pro-
menio."
Veito elimo da se neko drugi promeni da bismo
se bolje oseali. Ali, jeste li ikad postali svesni da ak i
kada bi se va brani drug promenio, to na vas ne bi
imali nikakvog efekta? Ranjivi ste koliko i pre toga; idioti
ste koliko i pre toga; uspavani ste koliko i pre toga. Vama
je potrebno da se promenite. Vama je potreban lek. Vi i
dalje insistirate: "Dobro se oseam, jer je u svetu oko
mene dobro." Nije tako! U svetu je dobro, jer seja oseam
dobro. To je ono to govore svi mistici sveta.

O problemu zla

Kada se probudimo, kada shvatimo, kada spoznamo,

svet postaje bolji. Meutim, problem zla nas uvek uznemi-
rava. Ima jedna pria o deaku i krokodilu, koja to ilus-
truje. Deak seta pored reka i nailazi na enku krokodila,
ulovljenu u mrei. Krokodil mu se obrati: "Molim te, smi-
luj mi se, oslobodi me. Znam da sam runa, ali nisam

60
 BUENJE

. kriva. Takva sam roena. Ali u meni kuca majinsko

srce. Dola sam ovde da naem hranu za moju deicu i
tako sam upala u ovu mreu." Deak joj odgovori: "Ako
te oslobodim, ti e me dograbiti i ubiti."
"Zar bih mogla da uinim tako neto svome spa-
siocu?" kae mu ona. Deak je zatim oslobodi i ona ga
doepa raljama.
"Eto zahvalnosti za moje dobro delo!" jaukne deak.
"Nemoj to shvatati suvie lino, mali moj", kae mu kro-
kodilka, "ali takav je svet, to je zakon ivota. Pitaj koga
god hoe."
Deak pogleda oko sebe, ugleda vrapca i upita ga da
li je krokodil u pravu, a vrabac mu ispria da je, na njegove
oi, zmija pojela njegovu decu, a on nita nije mogao da
uini, te da je krokodil potpuno u pravu. Deak onda
ugleda magarca koji je tuda prolazio i postavi mu isto
pitanje, a magarac mu ispria da je itav ivot teglio za
gospodara, sve dok nije ostareo i onemoao, pa su ga sad
ostavili u dungli da ga prodere neka zver, te da je kro-
kodil potpuno u pravu.
Na kraju, deak ugleda zeca i upita ga isto, a zec se
obrati krokodilu: "Priekaj malo pre nego to pojede de-
aka, o tom pitanju treba malo da prodiskutujemo. Reci
mi svoje argumente."
Krokodil otvori usta da mu odgovori i deak tada
utekne. Poto je rep krokodila i dalje bio upetljan u mrei,
deak dovede lovce da ga ubiju. S njima doe i deakov
pas koji opazi zeca, pojuri ga i ubije. Deak prekasno
stigne i, videvi svog spasioca kako umire, izgovori: "Kro-
kodil je bio u pravu - takav je svet, to je zakon ivota."
Ne postoji objanjenje koje bi opravdalo sve patnje,
zla, muenja, unitenja i glad u svetu. To nikada nee
ioi da se objasni. Moe se hrabro pokuati da se nae
neko objanjenje, vie ili manje reliogioznim formulama,
ali nikada nee moi da se objasni do kraja. To je zato

61
to je ivot tajna - racionalni um nije u stanju da ga
shvati. Zato je potrebno da se probudite, i najednom ete
shvatiti da stvarnost nije problematina - vi ste proble-
matini.

Somnabulizam

Svete knjige se uvek vraaju ovim injenicama, ali

sve dok se ne probudite, nikada neete shvatiti ni jednu
re iz njih. Uspavani ljudi su itali svete knjige i raspeli
Mesiju na osnovu tih svetih knjiga. Treba biti budan da
bi se one shvatile. Kad se najzad probudimo, one konano
dobijaju smisao.
Isto se deava sa stvarnou. U svakom sluaju, ni-
kada ne moete recima izraziti sve u vama i oko vas.
Moida biste voleli da uinite neto, ali i u tom sluaju
lovek treba da "bode siguran da se ne uputa u akciju
samo da bi se oslobodio svojih negativnih oseanja. Mnogi
ljudi stupaju u akciju samo da bi uinili stvari jo gorim.
Njihova akcija ne izvire iz ljubavi, ve iz negativnih ose-
anja, iz oseanja krivice, gneva, mrnje, iz oseanja ne-
pravde, i ko zna ega jo.
Pre nego to se upustite u akciju, potrebno je da
budete sigurni ta je vae "bie". Pre nego to uinite
neto, morate biti sigurni ko ste. Meutim, kada se us-
pavane osobe upuste u akciju, jednostavno zamenjuju je-
dnu okrutnost drugom, jednu nepravdu drugom, i tako
dalje.
Majster Ekhart kae: "Nee vas spasiti (ili probuditi
- upotrebite re koja vam odgovara) vae akcije, ve vae
bie. Sudie vam se ne za ono to ste uinili, ve za ono
to jeste." Kakvo vam dobro ini to ete nahraniti gladne,
napojiti edne ili posetiti robijae u zatvoru? Prisetite se
ta je rekao Sv. Pavle: "Ako bih pustio da moje telo bude

62
 BUENJE

spaljeno i sva moja dobra dao da nahranim gladne, a

nemao ljubavi..." Nisu bitne vae akcije, ve vae bie.
Samo tada moete da se upustite u akciju. Moete da
uinite ili ne uinite neto. Neete biti sposobni za odluku
sve dok se ne probudite. Pa ipak, sva energija koncentrie
se na neophodnost menjanja sveta, a vrlo malo na to da
se probudimo. Kada se jednom probudite, znaete ta da
uinite, a ta da ne uinite.
Neki mistici su veoma udni, kao Isus, koji je jednom
rekao neto kao: "Ja nisam pozvan kod tih ljudi. Ogra-
niavam se da u ovom trenutku uinim ono to moram.
Kasnije moda." Neki mistici ne progovaraju. Drugi samo
pevaju pesme. Neki od njih slue nekome. Oni su zakon
za same sebe i tano znaju ta treba da rade. "Neustraivo
se baci u bitku, a svoje srce poloi pred stopala Gospod-
nja", to je ono o emu govorim.
Zamislite da se ne oseate dobro i da ste grozno
raspoloeni, a izali ste u etnju po prirodi. Pejsa je divan,
ali vi niste u odgovarajuem raspoloenju da biste uivali
u tome. Nekoliko dana kasnije proete istim predelom i
uskliknete: "Sveti boe, gde sam bio onog dana kada nisam
primetio sve ovo." Kada se ovek promeni, sve postaje
divno.
Deava se, na primer, da gledamo drvee i planine
kroz prozore mokre od kie, i sve nam izgleda maglovito
i bezoblino. Doe nam da izaemo da bismo preobrazili
to drvee i planine. Priekajte na trenutak - kad oluja
prestane i vi pogledate kroz prozor, spontano ete rei:
sada je sve drukije.
Mi vidimo ljude i stvari oko sebe ne onakve kakvi
su, ve kakvi smo mi. Eto zato, kada dve osobe gledaju
neto ili nekoga, dolazi do dve razliite reakcije. Mi vidimo
stvari i druge ljude ne onakve kakvi su, ve onakve kakvi
smo mi. Seate li se one misli iz svetih spisa, po kojoj
se
sve menja u dobro za one koje vole Boga? Kad se
najzad probudimo, ne trudimo se vie da nam se dese

63
Antoni De Melo

dobre stvari. One se deavaju i to je sve. Iznenada, ovek f

shvati da je sve dobro, ta god da mu se desi.
Pomislite na ljude sa kojima ivite i koje biste voleli
da promenite. Nalazite da su tuni, nepromiljeni, ne-
pouzdani, neverni i ta god bilo. Ali kada se vi promenite,
promenie se i oni. To je udesno i nepogreivo izleenje.
Tog dana kada se vi promenite, promenie se i oni. I vi!
ete ih videu na potpuno drugi nain. Ko vam se inio
zastrauju, sada e vam izgledati zaplaen. Najednom,
niko nee vie imati mo da vam naudi. Niko nee imati;
mo da izvri pritisak na vas. To je slino kao kada neko
ostavi knjigu na stolu, a ja je uzmem i kaem: "Vri
pritisak na mene, ja sad moram da je uzmem ili ne uz-
mem." Ljudi se toliko trude da optue sve druge oko
sebe, da okrive sve druge, da okrive ivot, drutvo, svoje
najblie. Na taj nain, ovek se nikada nee promeniti -
nastavie da ivi u svom komaru i nikada se nee pro-
buditi.
Sprovedite ovaj program hiljadu puta: a) postanite
svesni negativnih oseanja koja su u vama; b) shvatite
da su ta oseanja u vama, a ne u stvarnosti oko vas; c)
ne smatrajate ih sutinskim delom svoga "ja" - te stvari
dolaze i odlaze; d) shvatite: kada se vi promenite, sve e
se promeniti.

Kako menjati sebe?

Ostaje jo jedno vano pitanje: ta treba initi da

promenimo sebe? Imam iznenaenje za vas, zaista odlinu
vest! Nije potrebno da uinite bilo ta. to vie inite,
gore e biti. Potrebno je samo da shvatite.
Pomislite na nekog sa kim ivite ili radite, a ko vam
se ne svia, ko u vama budi negativna oseanja. Poku-
ajmo da shvatimo ta se dogaa. Prvo to treba shvatiti

64
 BUENJE

je negativno oseanje u vama. Vi ste odgovorni za to

negativno oseanje, a ne ta osoba. Neko drugi na vaem
mestu ostao bi savreno spokojan i dobre volje u prisu-
stvu te osobe - ne bi bio dodirnut ni na koji nain. Vi
ste, meutim, pogoeni.
Sada pokuajte da shvatite i ovo: vi neto oekujete
od te osobe. Kaite joj onda: "Nemam nikakvo pravo da
oekujem neto od tebe." Kada to budete rekli, odbaciete
svoja oekivanja. "Nemam pravo da oekujem neto od
tebe. Svakako, zatitiu se od posledica tvojih akcija, ili
tvog raspoloenja, ali ti moe da radi ta god hoe i
da bude ta god si izabrao da bude. Nemam pravo da
oekujem bilo ta od tebe." Posmatrajte ta vam se deava,
kada uinite to to sam vam rekao. Ako niste voljni da
to kaete, onda stvarno treba jo mnogo toga da otkrijete
0 svom egu. Pustite da diktator koji je u vama, tiranin
u vama, ispliva na povrinu. Mislili ste da ste dua od
oveka, ali i ja i vi samo smo tirani, jedna mala varijanta
maksime: "Ja sam magarac, ti si magarac." Ja sam diktator,
ti si diktator. Ja hou da upravljam tvojim ivotom umesto
tebe; hou tano da ti kaem kakav treba da bude i kako
treba da se ponaa, i bie bolje da se ponaa kako sam
ja odluio, jer u inae kazniti sebe, uinivi da iz mene
izbiju negativna oseanja. Prisetite se onog to sam vam
rekao: svi smo ludi.
Jedna ena mi je priala da je njen sin dobio nagradu
u srednjoj koli; nagrada mu je data za uspehe u sportu
1 uenju. ena je bila radosna zbog njega, ali malo joj je
nedostajalo da mu kae: "Nemoj previe da se raduje toj
nagradi, jer nije reeno da e uvek biti tako uspean."
Bila je zbunjena, nije znala kako da sprei budua ra
zoaranja svoga sina, a da mu pri tom ne pokvari slavlje.
Hvala bogu, deak e shvatiti, a u meuvremenu e i
majka postati mudrija. Nije vano ono to e mu ona
rei ili nee rei. Sve zavisi od toga kakva e ona postati
- da li e biti u stanju da shvati, i da zna ta da kae i

65
Antoni De Melo

kada da kae. Ta nagrada je rezultat takmienja koje moe

biti okrutno, ako je bazirano na mrnji u odnosima sa
ostalima. Ljudi postaju zadovoljni na bazi tueg nezado-
voljstva, pobeuje se porazivi nekoga.
Jedan ameriki lekar opisao je efekte takmienja na
svoj ivot. Pohaao je jednu medicinsku kolu u vajcar-
skoj, u kojoj je bilo i dosta amerikih studenata. Lekar
je ustanovio da su mnogi od tih studenata pretrpeli istin-
ski ok kada su shvatili da ne postoje ocene, da ne postoje
nagrade, nikakve liste najboljih, niti prvih i drugih u klasi.
Hi se prolazilo, ili se padalo na ispitu. "Neki od nas nisu
to uspeli da prihvate", govori on. "Postali smo gotovo
paranoini, ubeeni da se neto krije iza svega toga." Zato
su neki od studenata promenili kolu. Oni koji su izdrali,
iznenada su otkrili neto udno, to nikada nisu primetili
na amerikim univerzitetima. Neki studenti, i to oni naj-
bolji, pomagali su drugima da poloe ispite, dajui im
svtega reenja.
Njegov sin, meutim, pohaa medicinsku kolu i go-
vori mu kako u laboratoriji uenici esto poremete mik-
roskopi tako da sledeem studentu treba bar tri etiri
minuti da bi ga podesio. Takmienje. Moraju biti uspeni,
moraju biti savreni. Lekar nam onda pria jednu, po
njemu' istinitu anegdotu, koja bi mogla da poslui i kao
parabola.
U jednoj amerikoj varoici, ljudi su se uvee okupljali
da sviraju. Postojao je saksofonista, bubnjar i violinista.
To su bili stariji ljudi. Okupljali su se radi druenja i zbog
iste radosti da muziciraju, iako nisu bili posebno daroviti.
I tako su uivali u uzajamnom druenju, lepo se
zabavljajui, sve dok jednog dana nisu resili da izaberu
novog direktora, ambicioznog oveka, koji im je rekao:
"Hej, ljudi, treba da odrimo koncert, treba da pripremimo
koncert za itav grad." Zatim je otpustio nekog ko nije
dobro svirao, angaovao neke profesionalne muziare, na-
pravio itav orkestar i njihovo ime poelo je da se po-

66
 BUENJE

javljuje po novinama. arobno, zar ne? I tako su resili

da odu u veliki grad da bi i tamo svirali. Ali, neki od
najstarijih muziara samo to nisu zaplakali. Govorili su:
"Bilo je tako lepo, u stara vremena, kada smo ak i loe
svirali, ali smo uivali u tome." I tako je okrutnost ula
u njihov ivot, ali niko je nije prepoznao. Shvatate li dokle
see ludilo kod ljudi?
Neki od vas pitali su me ta sam mislio kad sam
rekao: 'Ti moe da uini ta god eli i ostane ono
to jesi, ali ja u se zatiti, biu ono to jesam." Drugim
recima, neu ti dozvoliti da manipulie sa mnom. iveu
svoj ivot, ii u svojim putem, biu slobodan da mislim
ono to hou, da idem za svojim sklonostima i ukusima.
Rei u ti ne, ako osetim da ne elim da budem u tvom
drutvu. To nee biti zbog negativnih oseanja koja izzr
iva u meni, jer to se vie nee desiti - nee vie imati
nikakvu mo nada mnom. Jednostavno, moda e mi vie
odgovarati drutvo nekih drugih ljudi. Dakle, ako me mo-
da upita: "ta kae da odemo u bioskop veeras?" odgo-
voriu: "ao mi je, ali vie volim da odem s nekim drugim.
Njegovo drutvo mi je prijatnije od tvog." I to je to. Pre-
divno je umeti da se kae ne drugim ljudima. To je deo
buenja. Deo buenja je iveti sopstveni ivot po svojoj
volji. I upamtite: to nije egoizam. Egoizam je oekivati
da neko drugi ivi svoj ivot kako vi smatrate za shodno,
po vaoj volji. To jeste egoizam. Ali iveti svoj ivot kako
mi smatramo za shodno nije egoizam.
Egoizam izvire iz oekivanja da e neko drugi iveti
svoj ivot da bi se prilagodio vaem ukusu, ili vaem
ponosu, ili vaoj zaradi ili vaem zadovoljstvu. To je stvar-
no egoizam, zato u se zatititi. Neu se oseati dunim
da budem sa tobom, ni da pristajem na ono to trai
d mene. Ako mi je tvoje drutvo prijatno, uivau u
njemu, ne postajui ovisnik od toga. Ali neu te vie
izbegavati zbog negativnih oseanja koje si budio u meni.
Nema vie tu mo.

67
Antoni De Melo

Buenje

Buenje bi trebalo da bude iznenaenje. Kad se ne

nadamo da e nam se neto desiti, a to se desi, ostajemo
zapanjeni. Kada je Vebsterova ena zatekla svog mua
kako ljubi sobaricu, rekla mu je da je jako iznenaena.
Vebster, kao ovek koji je vrlo pedantan u upotrebi od-
govarajue reci (to je razumljivo, jer je napisao itav
repik); uzvratio je: "Ne, draga, ja sam iznenaen, a ti si
zapanjena."
Neke osobe gledaju na buenje kao na cilj. Reene
su da stignu do njega i kau: "Ne elim da budem srean
dok se ne probudim." U tom sluaju, bolje da ostanete
takvi kakvi ste, da biste jednostavno ostali svesni kakvi
ste u stvari. Jednostavna svesnost je srea, nasuprot truda
da stalno reagujete. Ljudi reaguju tako brzo zato to nisu
svesni. Shvatiete jednom da postoje prilike kada se mora
reagovati, ak i kad smo svesni, kada shvatamo. Ali, kako
svesnost raste, reagujemo sve manje, a delamo sve vie.
Jedan uenik rekao je svom duhovnom uitelju da
odlazi u jedno udaljeno mesto radi meditacije, i da se
nada kako e se vratiti prosvetljen. I tako je, svakih est
meseci, uenik slao uitelju pismo da ga obavesti o svom
napretku. U prvom pismu je pisalo: "Sada shvatam ta
znai izgubiti sebe." Uitelj ga je pocepao i bacio u korpu
za otpatke. Posle est meseci stiglo je novo pismo u kome
je pisalo: "Sada oseam sva iva bia." Uitelj ga je po-
cepao. U treem pismu je pisalo: "Sada shvatam tajnu
jednog i mnoine." I to je pocepano.
To je trajalo etiri godine, a onda su pisma prestala
da stiu. Posle nekog vremena, uitelj je postao radoznao
i, kako je jedan putnik iao ka tom udaljenom mestu,
uitelj ga je zamolio da vidi ta je sa uenikom. Na kraju

68
 ______________________________________ BUENJE

je stiglo pismo od uenika. Pisalo je: "Zar je to vano?"

Kada ga je uitelj proitao, uskliknuo je: "Uspeo je! Uspeo
je! Najzad je shvatio! Shvatio je!"
Postoji jedna pria o vojniku na bojnom polju koji
iznenada odbaci svoju puku, podie neko pare hartije
i gleda u njega. Zatim ga baci i trai novo pare hartije.
Oficiri onda kau: 'Taj ovek izlae opasnosti svoj ivot.
Treba mu pomoi." Odvode ga u bolnicu i psihijatri se
pozabave njime. Ali leenje kao da nema nikakvog efekta.
On samo luta hodnicima, pronalazi papirie, gleda u njih
i onda ih odbacuje. Na kraju rese da ga treba otpustiti
iz vojske. Pozovu ga i urue mu otpusnu listu. On je
uzme, pogleda, i uzvikne: To je to! Pronaao sam!"
Postanite, dakle sve svesniji svoje aktuelne situacije,
kakva god bila. Prestanite da budete diktatori, prestanite
primoravati sebe da idete u odreenom pravcu. Samo ta-
ko, pre ili kasnije, shvatiete jednog dana da ste samo
svesnou postigli to to ste prethodno sa toliko truda
traili.

Kakva je pramenjena linost?

U vaoj potrazi za svesnou ne postavljajte zahteve.

To je manje-vie kao pokoravati se saobraajnim znacima.
Ako se ne obazirete na ove znake, plaate kaznu. U Ame-
rici se vozi desnom, u Engleskoj i Indiji levom stranom.
U suprotnom, plaa se kazna. Tu nema mesta za po-
vreena oseanja, zahteve ili oekivanja - pokoravamo se
saobraajnim znacima i to je sve.
Pitate me gde je u svemu tome samilost, gde je ose-
anje krivice i slino. Saznaete kada se probudite. Ako
u ovom trenutku oseate krivicu, kako bih vam to uopte
objasnio? Kako biste uopte znali ta je samilost?

69
Antoni De Melo

Znate, ljudi ponekad vole da oponaaju Isusa, ali kada

majmun uzme da svira saksofon to ga ne pretvara u mu-
ziara. Ne moe se oponaati Isus imitirajui njegovo
spoljno ponaanje. Treba biti Isus, samo biste tada tano
znali ta treba uiniti u odreenoj situaciji, sve to u skladu
sa vaim temperamentom i karakterom, kao i tempera-
mentom i karakterom osobe s kojom imate posla. Ali,
da biste to uinili, morate biti ono to je bio Isus. Opo-
naanje vas nikud nee odvesti.
Ako mislite da samilost ukljuuje sladunjavost, onda
meni apsolutno nije mogue da vam opiem samilost, jer
samilost moe biti veoma opora. Samilost moe biti ve-
oma gorka, moe da vas okira, moe da zasue rukave
i da vas operie. Samilost se moe javiti u mnogim vi-
dovima. Svakako moe biti veoma blaga i nena, ali se
to nikad ne zna. Tek kada postanete ljubav - drugim
recima, kada odbacite afekte i iluzije - tada ete "znati".
to se manje budete poistoveivali sa svojim egom, biete
sve vie u skladu sa svima i svime. Znate li zato? Zato
to se neete vie bojati da ete biti povreeni ili odbaeni.
Neete vie eleti da bilo koga impresionirate. Uspevate
li da zamislite kakvo je olakanje kada ne moramo vie
nikoga da impresioniramo? Ah, kakvo olakanje! Najzad
srea! Ne osea se vie neodoljiva potreba da objanja-
vamo stvari. Sve ide kako treba. ta ima da se objanjava?
Ne osea se vie ni neodoljiva potreba da traimo
izvinjenje. Hiljadu bih puta vie voleo da ujem od vas:
"Probudio sam se", umesto:" ao mi je". Hiljadu bih puta
vie voleo da ujem od vas: "Probudio sam se posle naeg
poslednjeg susreta; ono to sam ti uinio nee se vie
ponoviti," umesto: "Strano mi je ao zbog onoga to sam
ti uinio." Zato bi bilo kome trebala vaa izvinjenja? Raz-
mislite o tome. To je iroko polje istraivanja. ak i ako
je neko bio zao prema vama, nema mestu izvinjenju.
Niko nije bio zao prema vama. Moda je neko bio
zao prema onome to je mislio da ste vi, ali ne prema

70
 BUENJE

vama. Niko vas ne odbacuje - ljudi samo odbacuju ono

gto misle da ste vi. Ali takvo zakljuivanje moe biti druk-
ije primenjeno - na isti nain niko vas ne prihvata, Sve
dok se ljudi ne probude, oni samo prihvataju ili odbacuju
predstavu koju imaju o vama. Formirali su neku ideju o
vama, i odbacuju ili prihvataju samo nju.
Shvatate li koliko je poraavajue produbljivanje ovog
aspekta? Moda je ak previe oslobaajue. Ali kako po-
staje lako voleti druge ljude kada se shvati sve ovo! Kako
je lako voleti sve oko sebe, kada se ne poistoveujemo
sa predstavom koju imaju o nama! Postaje zaista lako
voleti ih, voleti sve ljude.
Ja posmatram "sebe", ali ne mislim na sebe. Zato to
je mislei ego prepun loih misli. Meutim, kada posma-
tram sebe, svoj ego, neprekidno sam svestan da se radi
samo o odrazu. U stvarnosti, ne misli se na svoje "ja",
ili svoj ego. To je kao ovek koji vozi automobil - taj
ovek svakako ne eli da se lii svesti samog automobila.
U redu je izgubiti se u fantazijama, ali bez gubljenja svesti
o onome to je oko vas. Treba uvek biti na oprezu.
To je kao majka koja spava - ne uje avione koje
bruje iznad njene kue, ali osea i najmanje komeanje
svog deteta, i u tom smislu je budna. Ne moe se nita
govoriti o stanju budnosti - moe se govoriti samo o
stanju uspavanosti. O stanju budnosti mogu se dati samo
naznake.
Nita se ne moe kazati o srei - srea ne moe biti
definisana, ono to moe biti definisano je nesrea. Od-
bacite nesreu i saznaete. Ljubav ne moe biti defmisana,
odsustvo ljubavi moe. Odbacite odsustvo ljubavi, odba-
cite strah i znaete. Voleli bismo da znamo kakav je neko
kada se probudi, ali saznaete samo kad to postignete.
Da li moda govorim kako ne treba nita da oeku-
jemo od svoje dece? Rekao sam: "Nemate pravo da oeku-
jete neto." Pre ili posle, to dete e morati da se oslobodi

71
Antoni De Melo

od vas, sledei svoj put. Tada neete imati vie nikakvo!

pravo nad njim. U sutini, to nije vae dete, i nikada toj
nije bilo. Ono pripada ivotu, a ne vama. Niko i nita
vam ne pripada. Ono o emu govorimo je vaspitanje vaeg
deteta. Ako hoe ruak, bie bolje da doe za sto izmeu
dvanaest i jedan, inae nee dobiti ruak. U ovoj kui
je takav red. Ako ne stigne na vreme, nema ruka. Slo-
bodan si, istina, ali mora da snosi posledice.

Na kraju je samo hitanje

Svi me pitaju ta se deava kada ovek na kraju stigne

do svesnosti. Da li je to radoznalost? Uvek se pitamo
kako bi se neka stvar uklopila u odreeni sistem ili dal
li bi neka druga imala smisla u odreenom kontekstu, ili
kakvo e biti nae iskustvo kada stignemo. Krenite, pa
ete znati. To se ne moe opisati.
Na Istoku se esto kae: "Oni koji znaju, ne govore;
oni koji govore, ne znaju." Ne moe se govoriti. Moe se
govoriti samo o suprotnom. Uitelj vam ne moe podariti
istinu; istina se ne moe izraziti recima, nekom formulom.
To nije istina. To nije stvarnost. Stvarnost se ne moe!
izraziti formulom. Uitelj moe samo da vam ukae koje l
su vae greke. Kada odbacite svoje greke, spoznaetej
istinu. Ali ni tada neete moi da je izreknete.
Ovo su uobiajena uenja nekih velikih mistika. Tomal
Akvinski nije pred kraj svog ivota ni pisao ni govorio -J
shvatio je. Mislio sam da je njegovo uveno utanje trajale
samo nekoliko meseci, ali su to u stvarnosti bile itave!
godine.
To je kao kada biste me, nikada ne okusivi zeleni;
mango, pitali: "Kakav mu je ukus?" Ja bih vam moda]
odgovorio: "Opor", ali dajui vam jednu re zaveo bih vai
na pogrean put. Pokuajte da shvatite, veina ljudi nije j

72
 BUENJE

preterano mudra: lepi se na reci - na reci svetih spisa,

na primer - i sve shvata naopako.
"Opor", kaem, a vi pitate: "Opor kao limun ili kao
dunja?" "Ne, nije opor kao limun, opor je kao mango",
kaem. "Ali, ja ga nikad nisam probao", uzvraate. teta!
Meutim, vi nastavljate svojim putem i piete itavu
doktorsku tezu o toj temi. Da ste probali mango, ne biste
to uinili, zaista. Napisali biste doktorsku tezu o neemu
drugom, ali ne o mangu. A tog dana, kada najzad okusite
zeleni mango, kazaete: "Boe moj, ispao sam smean.
Nije trebalo da napiem tu tezu." Identino kao to je
uinio Toma Akvinski,
Jedan veliki nemaki filozof i teolog napisao je itavu
knjigu o utanju Tome Akvinskog. Toma Akvinski je jed-
nostavno utonuo u utanje. Nije govorio. U uvodu svoje
Summa theologiae rekao je: "Govorei o Bogu, ne moemo
rei ta je, ve samo ta nije. Na isti nain ne moemo
govoriti kakav je, ve kakav nije." Taj koji govori nije ori-
jentalni uitelj ena, ve katoliki svetenik, vekovima
priznat kao vrhunski teolog. U drugoj prilici, Sveti Toma
je rekao: Bog je nespoznatljiv. Stvarnost, Bog, istina, ljubav
su nespoznatljivi - to znai da ne mogu biti obuhvaeni
racionalnim umom. Ovo treba da okona mnoga pitanja
koja nam ljudi postavljaju, jer veito ivimo u iluziji da
neto znamo. Nije tako. Nismo sposobni da saznamo.
ta je onda sveti spis? To je samo znak, putokaz, ali
nije opis. Fanatizam iskrenog vernika koji je ubeen da
sve zna, ponekad izaziva, vee zlo nego to to mogu ud-
ruene snage dve stotine kriminalaca. Zastraujue je vi-
deti ono to mogu da uine iskreni vernici, ba zato misle
da znaju. Zar ne bi bilo divno kada bismo imali svet u
kome bi svi govorili: "Ne znamo." Pala bi jedna velika
barijera. Zar to ne bi bilo udesno?
Jedan ovek koji je roen lep doe i upita me: "ta
Je to to nazivate zeleno?"

73
Antoni De Melo

Kako se moe opisati zelena boja nekome ko je od

roenja lep? Koriste se analogije. I tako mu kaem: "Ze-
lena boja je slina prijatnoj muzici." "A", kae on, "kao
prijatna muzika." "Da", odgovorim, "kao blaga i prijatna
muzika." Prilazi mi zatim drugi slepac i pita me: "ta je
zelena boja?" Kaem mu da je to kao glatki somot, vrlo
mekan i gladak na dodir.
Sledeeg dana vidim dvojicu ljudi kako tuku jedan
drugog flaama po glavi. Jedan vie: "To je kao prijatna
muzika." A drugi: 'To je kao glatki somot." Nijedan od
njih dvojice ne zna o emu govori, jer bi inae zatvorio
usta.
Stvari ba tako stoje. ak i gore - uzmimo da nam
jednom bude omogueno da posetimo nekog od tih sle-
paca i upitamo ga: "Ti sada zna ta je zelena boja, zar
ne?" a on odgovori: "Istina, jutros sam je dugo sluao!"
injenica je da ste okrueni Bogom, i to ne vidite,
jer "znate" neto o Bogu. Poslednja barijera koja stoji iz-
meu vas i vizije Boga je vaa predstava o Bogu. Gubite
Boga zato to mislite da neto znate. To je uasan aspekt
religije. Eto ta su govorili jevanelisti - vernici su "znali"
i zato su odbacili Isusa. Najvia spoznaja Boga je spoznati,
ga kao nespoznatljivog. Zaista se previe govori o Bogu
- svet ne moe vie da izdri. Premalo je svesnosti, pre-
malo ljubavi, premalo sree, ali nema svrhe govoriti o
tome. Premalo je odbacivanja iluzija, greaka, afekata i
okrutnosti. Premalo je svesnosti. Od toga pati svet, ne
od pomanjkanja religije. Religija bi trebalo da nam prui
zatitu od pomanjkanja svesnosti i sposobnosti za bu-
enje.
Pogledajte do kog smo stepena degenerisanosti do-
speli. Doite u Indiju i videete kako se ljudi masovno
ubijaju zbog religije. To vidite na sve strane. "Onaj koji
zna, ne govori; onaj koji govori, ne zna." Sva otkria, koliko

74
 BUENJE

god boanska bila, nisu vie od prsta uperenog ka Mesecu.

Kao to kau na Istoku: "Kada mudrac pokazuje ka Me-
secu, idiot vidi samo njegov prst."
Francuski pisac an Giton mnogi je radikalniji-svojim
uasnim komenatarom: "esto koristimo prst da bisrrto
iskopali oko."
Gde je spas? Svesnost, svesnost! Izleenje je u sves-
nosti; istina je u svesnosti; spas je u svesnosti; ljubav je
u svesnosti; buenje je u svesnosti.
Potrebno je da govorim o recima i pojmovima da bih
vam neto objasnio. Kada gledamo neko drvo, mi ga u
stvari ne vidimo. Mislimo da ga vidimo, ali ga ne vidimo.
Kada gledamo neku osobu, u stvari je ne vidimo, samo
mislimo da je vidimo. Ono to vidimo je neto to smo
fiksirali u svom umu. Stiemo odreeni utisak i drimo
se tog utiska, i dalje gledajui neto ili nekoga kroz filter
prvobitnog utiska. Mi to inimo sa gotovo svim stvarima.
Ako ovo shvatite, shvatiete velianstvenost i lepotu
svesnosti u odnosu na sve to nas okruuje. Jer stvarnost
je tu - "Bog", ta god to znailo, je tu. Sve je tu. Sirota
ribica u okeanu kae: "Oprosti, traim okean. Moe li
mi rei gde se nalazi?" Patetino, zar ne? Kada bismo
samo otvorili oi i pogledali oko sebe, shvatili bismo.

Kako izgubiti sebe?

Vratimo se na onu prekrasnu misao jevaneliste, koji

govori o gubljenju i pronalaenju sebe. To je neto to
nalazimo u veem delu religiozne knjievnosti, u itavoj
duhovnoj i mistikoj knjievnosti.
Kako izgubiti sebe? Jeste li ikada nastojali da izgubite
neto? Tano - to se vie nastoji, sve je tee. Stvari se
gube onda kad se ovek ne trudi da to uini. Neto se
gubi kada nismo svesni toga. Ali kako se moe umreti u

75
Antoni De Melo

samom sebi? Govorim o smrti, ne o samoubistvu. Nijj

nam reeno da ubijemo sebe, ve da umremo. Ako iza-f
zovemo bol i patnju u sebi, to bi znailo poraziti same
sebe. To bi bilo kontraproduktivno, jer je ovek najvie!
obuzet sobom kada pati. Najvie smo obuzeti sobom kada)
smo depresivni. Meutim, najspremniji smo da zabora-I
vimo sebe kada smo sreni, kad smo radosni. Srea nas l
oslobaa samih sebe. Patnja, bol, tuga i potitenost su i
stanja koja nas vezuju za same sebe.
Pokuajte da zamislite koliko ste svesni postojanja]
svoga zuba kada vas boli. Kada ne patite od zubobolje, j
ne znate ak ni da imate zube ili da uopte imate glavu.
Meutim, kada glava hoe da vam prsne od glavobolje,]
sve se potpuno menja.
Prema tome, oigledna je zabluda misliti kako je pravi
nain da negiramo same sebe taj to emo izazvati bol
u sebi, prepustivi se ponitavanju i usmrivanju sebe,
kako je to po tradicionalnom uverenju. Negirati sebe, um-
reti u sebi, izgubiti sebe, znai shvatiti svoju pravu pri-
rodu. Kada se to uini, lano "ja" se gubi, iezava.
Uzmimo da jednog dana neko ue u moju sobu i ja
mu kaem: "Samo napred. Predstavite se." "Ja sam Napo-
leon", odgovori on. A ja: "Ne onaj Napoleon..." "Ba tako,
Bonaparta, francuski imperator." "Drago mi je!" kaem,
mislei u sebi: bolje da pripazim na ovog tipa. "Rasko-
motite se, vae velianstvo."
"Eto, rekli su mi da ste izuzetni duhovni uitelj. Ja
imam duhovni problem. Zabrinut sam i teko mi je da
verujem u Boga. Vidite, moje trupe su poraene u Rusiji
i ve noima ne spavam, pitajui se kako e se sve to
zavriti", kae mi on.
Ja mu odgovorim: "U redu, vae velianstvo. Siguran
sam da bih mogao da uinim neto kako bih olakao va
problem. Preporuio bih vam da proitate esto poglavlje
Jevanelja po Mateji: 'Pogledajte ptice u polju... ne seju
i ne anju.'"

76
 BUENJE

Kada smo stigli do ove take, pitam se ko je lui, ja

ili on. Bez obzira na to, prihvatam ovog luaka. To je
ono to ini mudri uitelj na poetku - prihvata vas i
ozbiljno razmatra vae probleme. Moda vam ak obrie
poneku suzu. Vi ste ludi, ali jo to ne znate. Ali, ubrzo
e doi trenutak kada e vam iznenada istrgnuti tepih
ispod nogu i rei vam: "Dosta je! Ti nisi Napoleon."
U uvenim dijalozima Svete Katarine Sijenske pri-
poveda se da joj je Bog rekao: "Ja sam Onaj koji jeste; ti
si ona koja nije." Jeste li ikad doiveli svoje nebie?
Na Istoku, to je predstavljeno slikom igraa i igre.
Bog je predstavljen kao igra, a boije stvaranje kao nje-
gova igra. Jer, Bog nije veliki igra, a vi mali igra. Ne.
Vi uopte niste igra. Vi ste igram'/ Jeste li ikada iskusili
neto slino?
I tako, kada se taj luak vrati u samog sebe i shvati
da nije Napoleon, on ne prestaje da postoji, on i dalje
postoji, ali iznenada shvati da je neto drugo od onoga
to je mislio da jeste.
Izgubiti sebe znai iznenada shvatiti da smo neto
drugo od onoga to smo mislili da jesmo. Mislili ste da
ste centar sveta - sada se osecate kao satelit. Mislili ste
da ste igra, sada osecate da ste igra. Sve su to samo
analogije, slike, tako da ih ne treba shvatiti bukvalno.
One vam daju samo sugestiju, samo su putokaz, ne zabo-
ravite.

ta je najvrednije u nama?

Preimo na jednu drugu ideju - o linoj vrednosti.

To je vrlo kompleksno pitanje. Lina vrednost ne znai
vrednost sebe, naeg lanog "ja". Otkud potie vrednost
sebe? Da li moda potie iz uspeha u poslu? Da li potie
iz posedovanja gomile novca? Da li potie od sposobnosti

77
Antom De Melo

da se privuku mnogi mukarci (ako ste ena), ili mnoge

ene (ako ste mukarac)? Kako je krhko sve to, kako je
prolazno! Kada govorimo o vrednosti samog sebe, ne go-
vorimo u sutini o nainu na koji smo odraeni u men-
talnom ogledalu drugih ljudi, zar ne? Ali, moramo li da
zavisimo od toga? Ljudi shvate svoju linu vrednost tek
kada prestanu da se poistoveuju ili definiu svoje "ja" u
svedu tih efemernih stvari.
Ja nisam lep zato to svi kau da sam lep. U stvarnosti
nisam ni lep ni ruan. To su stvari koje dolaze i prolaze.
Sutra se mogu najednom pretvoriti u groznu kreaturu,
ali "ja" ostaje uvek "ja". Uzmimo da se nakon toga pod-
vrgnem plastinoj operaciji i postanem prelep. Da li mo-
da "ja" postaje prelepo?
Potrebno je posvetiti mnogo vremena ovim razmi-
ljanjima. Ja sam ih bacio pred vas na gomilu, ali ako
odvojite dovoljno vremena da shvatite sve to sam vam
rekao, zadravi se na ovim mislima, otkriete zlatni rud-
nik. Ja to znam, jer kad sam prvi put stvarno uronio u
sve ove ideje, zaista sam otkrio blago.
Prijatna iskustva ine ivot prekrasnim. Bolna isku-
stva vode sazrevanju. Prijatna iskustva ine ivot lepim,
ali sama po sebi ne vode razvoju. Ono to vodi razvoju
jesu bolna iskustva. Patnja stavlja prst na neki deo vas
koji se jo nije razvio, koji treba da raste, da se menja i
preobraava. Kada biste znali kako da upotrebite tu pat-
nju, koliko biste se razvili!
Zadrimo se prvo na psiholokoj patnji, na svim ne-
gativnim oseanjima u vama. Ne gubite svoje vreme na
samo jednom od njih - ve sam vam rekao ta moete
da uinite s takvim oseanjima. Pokuajte da posmatrate
razoaranje koje oseate kada stvari ne idu onako kako
ste vi hteli! Ne skreem vam panju na to da bih vas u
bilo kom smislu osudio (tada biste se samo upetljali u
mrnju prema sebi). Posmatrajte sebe i svoje razoaranje
kao da posmatrate neku drugu osobu. Gledajte to rao-

78
 BUENJE

aranje, tu potitenost koju oseate kad vas kritikuju. ta

to govori o vama?
Jeste li ikad uli za oveka koji je tvrdio: "Ko je rekao
da briga niemu ne slui? Slui, nego ta. Svaki put kad
brinem zbog neega, to se ne desi!"
Lepo, njemu je sigurno posluila. Ima i onaj koji kae:
"Neurotiar je osoba koja brine zbog neega to se nije
dogodilo u prolosti. On nije kao mi, normalni ljudi, koji
brinemo zbog neega to se nee desiti u budunosti."
Eto kako stoje stvari. Ta briga, ta napetost, ta govore
o vama?
Negativna oseanja, sva negativna oseanja, korisna
su da bi se postigla svesnost, da bi se shvatilo. Ona vam
daju mogunost da ih osetite, da ih posmatrate spolja.
U poetku, potitenost e i dalje biti prisutna, ali presekli
ste nit koja vas je sjedinjavala sa njom. Postepeno, shva-
tiete potitenost. Uporedo s razumevanjem, ona e se
postepeno gubiti, sve dok ne iezne.
Pre prosvetljenja bio sam depresivan. Posle prosvet-
Ijenja i dalje sam depresivan, ali malo-pomalo ili brzo,
ili iznenada, stie se u stanje budnosti, a to je stanje u
kome se potpuno odbacuju elje. Podsetite se ta sam
podrazumevao pod eljama i zahtevima. Smisao je bio
ovaj: "Sve dok ne osvojim sve ono to elim, odbijam da
budem srean." Podrazumevam, dakle, sluajeve u kojima
srea zavisi od ostvarenja nae elje.

Treba li potiskivati elje?

Ne pokuavajte da potisnete svoje elje, jer biste rizi-

kovali da postanete apatini. Bili biste lieni energije i to
bi bilo uasno. elja je, u zdravom smislu reci, energija,
a to vie energije imamo, utoliko bolje. Zato ne potiskujte
elju - shvatite je. Shvatite je. Ne trudite se toliko da je
ostvarite, koliko da je shvatite.

79
Antoni De Me/o

Nemojte se jednostavno odricati predmeta svojih lja -

shvatite ih, sagledajte ih u njihovom istinskom svetlu.l
Sagledajte kolika je njihova stvarna vrednost. Jer, ako se l
zadrimo na tome da potisnemo svoju elju, nastojei dal
se odreknemo predmeta elje, najverovatnije emo ostati!
vezani za nju. U suprotnom, ako je posmatramo i sa-j
gledamo koliko je ona uopte vredna, ako shvatimo daj
nam samo utire put ka nesrei, razoaranju i depresiji, 1
tek tada se elja preobraava u to to nazivam "ono emu]
dajem prednost".
Kada se ivi sa onim emu dajemo prednost, ne do- j
pustivi da sopstvena srea zavisi od toga, tek tada smo
zaista probueni. Kreemo se ka stanju budnosti. Bud-
nost, srea - nazovite to kako vam odgovara - je stanje j
odsustva iluzija, stanje u kome se stvari ne gledaju kroz
prizmu onoga to smo i kako smo, ve kakve one jesu, u.
onoj meri u kojoj je to mogue jednom ljudskom biu.
Odbacite iluzije, sagledajte svet oko sebe i konano ete'
videti stvarnost, iveete.
Svaki put kad smo nesreni, neto je pridodato stvar-]
nosti. Taj prirepak nas ini nesrenim. Ponavljani: vi ste
odgovorni za to, vi ste neto dodali, negativna reakcija
unutar vas. Preko svoje reakcije, vi neto dodajete. I ako
razmotrite to to ste dodali, videete da je to uvek neka
iluzija, neka_potreba, neko oekivanje, neki zahtev. Uvek.
Iluzije se sve vie umnoavaju. Ali kada jednom krenete
u pravom smeru, sami ete to uoiti.
Uzmimo, na primer, estu iluziju, greku u miljenju,
da ete se, ako promenite svet oko sebe, i vi promeniti.
Ne moemo se promeniti ako samo menjamo spoljanji
svet. Ako naete novi posao, ili novog branog druga, ili
novu kuu, ili novog duhovnog uitelja, sve to ne znai
da ete se vi promeniti. To je kao kada biste hteli da
promenite svoj rukopis tako to ete promeniti penkalo.
Ili da promenite svoj nain razmiljanja tako to ete pro--
meniti eir.

80
 BUENJE

Oigledno je da se takvim promenama u svetu oko

sebe mi u sutini ne menjamo, pa ipak veina ljudi ulae
svu svoju energiju u nastojanja da prilagodi spoljni svet
sopstvenom ukusu, navikama i potrebama. Ponekad us-
pevamo u tome - dobije se pet minuta predaha - ali
ostajemo napeti ak i u tim trenucima predaha, jer ivot
tee dalje bez zaustavljanja, ivot se neprekidno menja.
Prema tome, ako hoete da ivite, ne moete biti fiksirani
u jednoj taki. Ne postoji nikakav oslonac na koji biste
mogli da poloite glavu. Morate da pratite tok samog
ivota. Kao to je rekao Konfuije: "Onaj koji eli da bude
neprekidno srean mora esto da se menja."
ivot juri mimo nas, prolazi. Ali mi i dalje gledamo
unazad, zar ne? Kaimo se za prole dogaaje i sadanje
dogaaje. Meutim, kae se: "Kada se ruka poloi na plug,
ne moe se okrenuti unazad."
Hoete li da uivate u nekoj melodiji? Hoete li da
uivate u simfoniji? Nemojte se ograniiti samo na poneki
akord muzike. Ne ograniite se samo na nekoliko nota.
Pustite ih da prolaze, pustite da teku. itavo uivanje u
nekoj simfoniji je samo u vaoj spremnosti da pustite
note da protiu. U suprotnom, ako bi neki poseban akord
uzburkao vau matu i vi doviknuli orkestru: "Produite
da svirate taj akord, nemojte prestati!" to ne bi vie bila
simfonija.
Znate li za onu priu o Nasradin-hodi? On je svoje
mistiko uenje irio priajui zabavne prie. Glavni lik
u ovim priama uvek je on, Nasradin.
Jednog dana, Nasradin je sedeo sa gitarom i svirao
stalno istu notu. Posle nekog vremena, oko njega se sku-
pila gomila sveta (to se deavalo na pijanom trga) i neko
mu je rekao: "Lepa je ta nota koju svira, hoda, ali zato
ne svira i neto drugo, kao ostali muziari?"
"Oni su budale!" uskliknuo je Nasradin. "Samo trae
i trae pravu notu, a ja sam je naao."

81
Antoni De Melo

Kako ivei sada i ovde?

Kada. se veemo za neto, ivot je uniten; kada se

zakaimo za neto, prestajemo da ivimo. To pie na svim
stranicama Jevanelja. Pokuajte da shvatite. Shvatite jo
jednu iluziju - srea nije adekvatna emociji, ushienju.
Verovanje da neka emocija izvire iz zadovoljenja elje je
samo nova iluzija. elja donosi samo brigu i napetost i,
pre ili kasnije, rezultati opijenosti isplivae na povrinu.
Kada smo dovoljno patili, tada smo spremni da shvatimo.
Vi se hranite emocijama - to je kao hraniti trkakog konja
tortama i vinom. Trkaki konj se ne hrani tako. To je kao
hraniti ljudska bia drogama. Ali sa drogama se ne moe
napuniti stomak. Ono to je potrebno je dobar obrok,
solidan, hranljiv, i neto za pie. To treba sami da shvatite.
Iluzija je da neko drugi moe sve to uiniti umesto
vas, da neki mudrac ili uitelj moe to da obavi za vas.
ak ni najvei duhovni uitelj na svetu ne moe uiniti
ni jedan korak umesto vas. Sve morate sami.
Sveti Avgustin je to lepo izrazio: "Sam Isus Hrist nije
mogao nita da uini za mnoge meu onima koji su ga
sluali." Ili da ponovo citiram onu divnu arapsku izreku,
koja kae: "Priroda kie je uvek ista, pa ipak od nje raste
trnje u pustinji i cvee u basu." Vi ste taj koji mora neto
da uini. Niko drugi ne moe vam pomoi. Vi ste taj koji
treba da svari hranu koju pojede, vi ste taj koji treba da
shvati. Niko drugi ne moe da shvati umesto vas. Vi ste
taj koji treba da trai. Niko drugi ne moe da trai umesto
vas. Ne moete se osloniti ni na koga, u traenju istine,
ljubavi, svoga "ja".
Postoji jedna velika iluzija, a to je da je veoma vano
da budemo potovani, da budemo voljeni i cenjeni, da
budemo vani. Mnogi govore da je u nama usaena pri-
rodna potreba da budemo voljeni i cenjeni, da pripadamo

82
 BUENJE

nekome. To je la, neistina. Odbacite ovu iluziju i biete

sreni. Mi imamo prirodnu potrebu za slobodom, imamo
prirodnu potrebu da volimo, ali ne i da budemo voljeni.
Ponekad, na mojim psihoterapeutskim seansama, su-
oavao sam se sa jednim vrlo estim problemom: "Niko
me ne voli, kako onda mogu da budem srean?" Tada ja
objanjavam toj osobi: "Hoete li moda da kaete kako
ne postoji ni jedan trenutak u kome zaboravljate da niste
voljeni, kada se opustite i oseate se sreno?" Naravno
da postoji.
Jedna ena, na primer, sva se unela gledajui neki
film. Re je o nekoj komediji, ena se smeje i raduje, i
u tom blagoslovenom trenutku zaboravila je da se podseti
kako je niko ne voli, niko je ne voli, niko je ne voli.
Srena je! Zatim izlazi iz bioskopa i prijateljica sa kojom
je gledala film odlazi s nekim momkom, ostavivi je samu.
I tako ona pone da razmilja: "Sve moje prijateljice imaju
momka, a ja nemam nikog. Kako sam nesrena. Niko me
ne voli/"
U Indiji, mnogi siromani ljudi poeli su da nabavljaju
sebi tranzistore, koji su tamo luksuz. "Svi imaju radio",
kau, "ali ja ga nemam. Tako sam nesrean." Dok ljudi
nisu poeli da kupuju radio-aparate, svi su bili savreno
sreni bez njih. Isto vai i za vas - sve dok vam neko
nije rekao da ne moete biti sreni ako niste voljeni, eljeni
ili privlani za nekoga.
Kroz dodir sa stvarnou postaje se srean. Eto ta
donosi sreu - dodir sa stvarnou, trenutak po trenutak.
Tu ete pronai Boga; tu ete pronai sreu. Ali veina
ljudi nije spremna da uje takve stvari.
Iluzija je da spoljanji dogaaji imaju mo da nas
ugroze, da drugi ljudi imaju mo da nam nanesu zlo.
Nije tako. Samo im mi dajemo mo da to uine.
Jo jedna iluzija - da ste vi sve te etikete koje vam
drugi ljudi nalepljuju ili koje ste sami sebi nalepili. Niste,
niste! Ne treba, dakle, da se kaite za njih.
83
Antoni De Melo

Jednog dana, kada mi neko bude rekao da sam genije

i kada to budem shvatio ozbiljno, nai u se u velikoj
nevolji. Shvatate li zato? Zato to u od tog trenutka
postati napet. Morau da odrim nivo situacije, da odgo-
vorim na oekivanja. Posle svakog predavanja morau da
proverim: "Da li vam se dopalo predavanje? Mislite li i
dalje da sam genije?"
Dakle, jedina stvar koju treba uiniti je da uklonite
svaku etiketu! Izbriite ih i biete slobodni! Nemojte se
poistoveivati sa tim etiketama. One predstavljaju ono
to misli neko drugi, ono to je neko u odreenom tre-
nutku video u vama. Da li ste zaista genije? Da li ste
uvrnuti? Da li ste mistik? Da li ste ludi? ta je to vano,
u sutini? Vano je da nastavimo da budemo svesni, da
ivimo ovaj ivot, trenutak po trenutak. Kako su divne
one reci Jevanelja: "Pogledajte ptice na nebu - ne seju,
ne anju, ne odlau u ambare... pogledajte ljiljane u polju,
ne predu i ne tkaju." To su zaista mistine reci, reci oveka
koji je probuen.
Prema tome, zato ste zabrinuti? Da li ste bar u stanju
da dodate, bez obzira na svu vau brigu, jedan jedini
trenutak oputenosti svom ivotu? emu se brinuti za
sutra? Postoji li ivot posle smrti? Da li u iveti posle
svoje smrti? emu se brinuti za sutra? Uite u sadanjost.
Neko je rekao: "ivot je ono to nam se deava dok
smo preokupirani drugim planovima." Patetino. ivite u
sadanjosti. To je neto to ete videti da se deava kada
se probudite. Otkriete da ivite u sadanjosti, istinski
proivljavajui svaki trenutak koji ivite.

84
 BUENJE

Kada grlimo uspomene

To me vodi jednoj drugoj temi, ali odlino se uklapa

u ono to sam do sada govorio, posebno na predlog da
postanemo svesni svega to dodajemo stvarnosti.
Nedavno, jedan svetenik mi je priao da je pre vie
godina drao predavanje u Njujorku, ba kada su Porto-
rikanci bili na veoma loem glasu zbog nekog incidenta
koji se desio. Svi su o njima govorili sve najgore. I tako
je u svom predavanju rekao: "Hteo bih da vam proitam
neto od onoga to ljudi iz Njujorka govore o nekim imi-
grantima."
Ono to je proitao bili su u sutini komentari iz
novina o Ircima, Nemcima i raznim drugim nacijama koje
su imigrirale u Njujork tokom itavih decenija! Objasnio
je zatim ta je hteo da kae, rekavi: Taj narod ne donosi
kriminal sa sobom - oni postaju zloinci kada se suoe
sa nekim situacijama ovde. Moramo ih shvatiti ako ho-
emo da pomognemo - uzaludno je reagovati predrasu-
dama. Potrebno je razumevanje, a ne osuda."
Tako dolazi i do promena u nama - ne kroz osudu,
ne kuenjem, ve razumevanjem svega to nam se dogaa.
Ne treba smatrati sebe starim i nepopravljivim grenikom.
Ne, ne, ne! Da bismo dostigli svesnost, potrebno je umeti
da vidimo, a ne moe se videti ako smo ogrezli u pre-
drasudama. Gotovo sve stvari i osobe koje gledamo, gle-
damo kroz filter predrasuda. Rekao bih da je to dovoljno
da svakog obeshrabri.
To je kao kada sretnemo nekog prijatelja koga dugo
nismo videli. "Ej, Tom," kaem, "ba lepo to te vidim!"
i vrsto ga zagrlim. Koga ja grlim, Toma ili uspomenu
koju imam o njemu? Da li je on ivo ljudsko bie ili les?
Ja polazim od ubeenja da je on i dalje onaj mladi kakvog

85
Antoni De Melo

pamtim. Polazim od ubeenja koje se i dalje uklapa u

ideju koju sam imao o njemu, u moje uspomene. I tako,
grlim ga. Pet minuta kasnije, uviam da se promenio i
gubim svako interesovanje za njega. Zagrlio sam pogrenu
osobu.
Ako hoete da shvatite koliko je istina ovo to vam
govorim, ujte ovu priu. Jedna opatica povlai se u osa-
mu. Svi iz njene zajednice kau: "Ah, poznata stvar, to
je deo njenog stila - uvek prisustvuje seminarima i zatim
odlazi u osamu; nikada se nee promeniti." Meutim, desi
se da opatica doivi promenu u jednom od tih povlaenja.
Ona se menja - svi primete razliku i kau: "Pa ti si zaista
shvatila neke stvari, zar ne?" Istina je, promena zrai iz
njenog ponaanja, iz njenog tela, iz njenog lica. Uvek
tako biva kada se doivi unutranja promena. Odraava
se na licu, 'u oima, telu. I tako, opatica se vrati u svoju
zajednicu, a poto ta zajednica ima o njoj ve utvrenu
ideju, baziranu na predrasudi, i dalje je gleda takvim oi-
ma. Samo lanovi njene zajednice ne vide nikakvu pro-
menu u njoj. Govore: "Pa, izgleda malo ivlja, ali priekajte
i videete - ubrzo e ponovo utonuti u depresiju." I, nakon
nekoliko nedelja, ona je ponovo potitena - reaguje na
njihovu reakciju. Tada svi kau: "Vidi? Lepo smo rekli -
nije se promenila." Meutim, tragino je to se ona zaista
pcomenila, samo to oni nisu postali svesni toga.
Opaanje ima poraavajue efekte u pogledu ljubavi
i ljudskih odnosa. Ono to predstavlja stvarni odnos, si-
gurno sadri dve stvari - jasnou vienja (u meri u kojoj
smo sposobni za to; neki bi moda voleli da znaju do
koje mere'moemo imati jasnou opaanja, ali verujem
da niko nije protiv toga da je to vea) i preciznost odgo-
vora. Verovatnije je da se preciznije odgovara nego to
se jasno opaa. Kada je opaanje iskrivljeno, verovatno
ne moemo precizno da uzvratimo. Kako moe voleti
nekoga koga ak i ne vidi? Da li stvarno vidi onoga za
koga si vezan? Da li stvarno vidi nekoga koga se plai

86
 BUENJE

i koji ti je zato odbojan? Uvek mrzimo onoga od koga

se plaimo.
"Strah od Gopoda je poetak mudrosti", govore mi
ponekad. Ali priekajte malo. Nadam se da shvataju ono
to govore, jer svi mi mrzimo ono od ega se plaimo.
Hteli bismo uvek da unitimo ono od ega zaziremo, da
ga se oslobodimo, da ga izbegnemo. Kada se bojimo ne-
kog, ne podnosimo ga. Ne podnosimo ga u onoj meri u
kojoj ga se bojimo. A ak ga i ne vidimo, jer su upletene
emocije.
Identina stvar dogaa se kad nas neko privlai. Kada
se uvrsti istinska ljubav, ljudi nisu zaljubljeni jedno u
drugo, niti se mrze u uobiajenom smislu reci. Jasno vide
jedan drugog i precizno uzvraaju. Ali na ovom ljudskom
nivou, u igru neprestano ulaze sopstveni ukusi, elje, sklo-
nosti i tako dalje. Treba znai biti svestan sopstvenih pre-
drasuda, sopstvenih ukusa, sopstvenih sklonosti. Sve je
to u nama i izvire iz uslovljenosti kojoj smo podvrgnuti.
Kako to da se vama sviaju neke stvari koje se meni ne
sviaju? Zato to je vaa kultura razliita od moje. Zato
to je vae vaspitanje razliito od mog. Kada bih vam dao
da pojedete neki od mojih omiljenih obroka, moda biste
ga s gaenjem odbacili.
U nekim delovima Indije ima ljudi koje vole psee
meso. Neke osobe, meutim, kada bi znale ta im je na
tanjiru, muka bi im pripala. Zato? Druga uslovljenost,
druga programiranost. Indusima bi pripala muka kad bi
saznali da su jeli meso krave, ali Amerikancima to prija.
Vi pitate: "Ali zato ne jedu govedinu?" Iz istog razloga
iz kog vi neete pojesti vae kuence. Iz istog razloga.
Krava za indijskog seljaka predstavlja ono to za vas pred-
stavlja va pas. Ne eli da je jede. Postoji kulturna pred-
rasuda koja ne dozvoljava takve stvari, a u sutini se tako
uva ivotinja koja je neophodno potrebna.
Zato se onda zaljubljujemo? Zato se zaljubljujemo
u odreeni tip osobe, a ne u neki drugi? Zato to smo

87
Antoni De Melo

uslovljeni. U mojoj podsvesti imam sliku odreenog tipa l

osobe koja me privlai, privlai me, i tako, kada sretnem J
takvu osobu, kao da me obasja munja. Ali, jesam li je:
video, tu osobu? Ne! Videu je moda kad se budem
venao s njom - tada dolazi do buenja. Tada ljubav moe j
da otpone. Meutim, zaljubljenost nema nita zajedniko;
s ljubavlju, to nije ljubav - to je elja, gorua elja. Ono
to elite svim srcem je da vam to oboavano stvorenje l
kae da ga privlaite. Samo vam tako neto prua oseanje
sree. U meuvremenu, svi drugi govore: "Ma ta on vidi \
toliko zanimljivo u njoj?" Ali radi se o uslovljenosti - on
je ne vidi.
Kau da je ljubav lepa. Verujte mi, nita nema tako
otar vid kao prava ljubav. Ljubav ima najotriji vid na;
svetu. Zavisnost je lepa. Vezanost je lepa. Zakaenost j
za nekog, neprestani zahtevi i elje su slepi. Ali istinska <
ljubav nije. Nemojte te stvari nazivati ljubavlju. Sve u
svemu, ova re je oskrnavljena u veini ivih jezika. Ljudi
govore o voenju ljubavi i zaljubljenosti. O emu u stvari
govore? Prvo to nam je potrebno je jasno opaanje. Jedan
od motiva zato jasno i oigledno ne vidimo druge ljude
je taj to u igru ulaze nae emocije, naa uslovljenost,
nai ukusi. Moramo raunati sa ovom injenicom. Ali mo-
ramo raunati sa neim mnogo vanijim - s naim ide-
jama, naim zakljucima, naim pojmovima.

Pojmovi i stvarnost

Verovali ili ne, svaki pojam koji bi trebalo da nam

pomogne da stupimo u dodir sa stvarnou, okonava se
stvaranjem nove prepreke tom dodiru, jer pre ili posle
zaboravljamo da reci nisu stvari. Pojam ne odgovara stvar-
nosti - to su dve razliite stvari.
Zato sam vam ranije rekao da je poslednja barijera
koja nas spreava da dopremo do Boga ba sama re "Bog"

88
 BUENJE

i pojam Boga. Ako ne pazimo, to nam postaje prepreka,

umesto da nam pomogne.
Kada definiem neku osobu kao enu, to je istina.
Ali, u toj osobi ima gomila stvari koje ne obuhvata pojam
"ena". Ona e uvek biti ta posebna ena, konkretna i
jedinstvena, koja moe biti upoznata samo kroz iskustvo,
ne moe biti uoptena. Konkretnu osobu moram lino
da vidim, moram lino da je upoznam, intuitivno doprem
do nje. Pojam uvek isputa ili gubi neto ekstremno va-
no, neto dragoceno to se nalazi samo u stvarnosti, a
to je konkretna jedinstvenost.
Veliki Krinamurti odlino je izrazio ovu ideju, re-
kavi: "Od onog dana kada nauimo dete imenu ptice,
ono nikada vie nee videti tu pticu." Kako je to istinito!
U poetku, dete vidi to neto pernato i ivo to se kree,
a mi mu kaemo: "Vrabac". Sledeeg dana, dete vidi neto
drugo pernato to se kree, slino onom prvom i kae:
"Ah, to je vrabac. Ve sam video vrapce. Vrapci su mi
dosadni."
Ako se ne gleda na stvari kroz filter sopstvenih poj-
mova, nikada nam ne mogu dosaditi. Svaka stvar postaje
jedinstvena. Svaki vrabac je razliit od drugog, uprkos
slinostima. Dobro je da postoje slinosti, tako da mo-
emo da apstrahujemo i izgradimo pojam. To je od velike
pomoi, sa aspekta komunikacije, uenja, nauke. Ali za-
vodi nas da pogreimo i stvara veliku prepreku mogu-
nosti da vidimo ba tu jedinstvenu stvar, posebnu linost.
Ako je ono to vidite samo pojam, vi ne ivite u stvarnosti,
jer je stvarnost konkretna. Pojam je samo poluga koja
nas uvodi u stvarnost, ali kada smo jednom tamo stigli,
treba intuitivno dopreti do nje ili je neposredno iveti.
Jo jedna osobina pojma je statinost, dok u stvar-
nosti sve tee i menja se. Postoji re reka, ali ta voda
neprestano prolazi. U trenutku kad je zahvatim kofom,
ona prestaje da tee. U trenutku kada se stvari zatvore
u
pojam, prestaju da se kreu. Postaju statine, mrtve.

89
Antoni De Melo

Zaleeni talas nije vie talas. Talas je sutinsko kretanje,

akcija. Pojmovi su uvek zamrznuti, stvarnost tee. Na
kraju, ako verujemo misticima (a nije potreban veliki na-
por da bi se shvatilo, iako to niko ne shvata odmah),
stvarnost je celovita, dok reci i pojmovi razbijaju stvarnost
na parie.
Eto zato je toliko teko prevoditi s jednog jezika na
drugi - svaki jezik razbija stvarnost na drugi nain. En-
gleska re "home" (dom) nije prevodiva na francuski ili
panski, jer stvara posebne asocijacije u engleskom jeziku.
Svaki jezik ima reci i izraze koji su neprevodivi, jer je
ono to radimo razbijanje stvarnosti na parie, dodajui
i oduzimajui tu i tamo, da bismo stvorili pojmove i recima
oznaili razne delove stvarnosti. Ako, na primer, nikada
niste videli ivotinju u svom ivotu i jednog dana naete
rep - samo rep, a neko vam kae: "To je rep", da li biste
mogli da shvatite ta je to, ako uopte ne znate ta je
ivotinja?
Ideje oigledno rasparavaju viziju, intuiciju ili iskus-
tvo stvarnosti u njenoj celovitosti. Eto ta nam neprestano
govore mistici. Reci ne potuju stvarnost - one su samo
indikacije ka stvarnosti. Ali, kada jednom dospemo do
nje, svi pojmovi postaju beskorisni. Jedan svetenik je
razgovarao sa filozofom koji je tvrdio da je poslednja pre-
preka da bi se stiglo do Boga sama re "Bog", pojam Bog.
Svetenik je ostao okiran tom tvrdnjom, ali filozof mu
je rekao: "Magarac koga jae i na kome putuje do kue,
nije isto sredstvo da bi uao u nju. Da bi stigao, koristi
pojam; zatim sjae i onda ulazi." Nije potrebno biti mis-
tik da bi se shvatilo kako stvarnost ne moe biti ulovljena
u reci i pojmove. Da bismo spoznali stvarnost, treba spo-
znati iznad spoznaje.
Pesnici, slikari, mistici i veliki filozofi davno su uka-
zali na ovu istinu. Uzmimo da jednog dana posmatram
neko drvo; sve do tog trenutka kad god bih video drvo,
rekao bih: "Dobro, to je drvo." Ali danas, dok gledam

90
 BUENJE

drvo, ne vidim drvo, ili bar ne vidim ono to sam navikao

da vidim. Vidim to neto sveinom deteta. Nemam reci
da to izrazim, vidim neto jedinstveno, celovito, to tee,
ne u fragmentima, i potpuno sam zateen. Da me upitate:
"ta si video?" - ta bih vam odgovorio? Nemam reci da
to izrazim. Ne postoje reci kojima se moe izraziti stvar-
nost, jer u istom trenutku kada dam neki naziv onome
to sam video, vraam se na pojmove.
Ako ne mogu da izrazim stvarnost koju mogu da
opazim svojim ulima, kako moe da se izrazi ono to
nije vidljivo oku ili to uvo ne moe uti? Kako se moe
pronai re koja bi izrazila, realnost Boga? Bog je neo-
bjanjiva tajna. Ne moe se spoznati, ne moe se objasniti.
Reci su samo naznake, nisu opisi adekvatne stvar-
nosti. Pa ipak, ljudi zapadaju u idolatriju, jer misle, kad
se kae Bog, da ta re odgovara tome. Kako se moe biti
toliko lud? Moe li se biti lui? ak i kad je re o ljudskim
biima, ili drveu, liu i cveu, re ne odgovara svom
objektu. Jedan uveni poznavalac svetih spisa rekao mi
je, posle mojih predavanja: "Boe, sada sam tek shvatio
da sam itav ivot bio idolopoklonik! Moj idol nije bio
od drveta ili metala, ve duhovni idol." To je najopasnija
vrsta idolopoklonstva, jer ljudi koriste krajnje rafinirani
materijal za stvaranje svog idola - um.
Gde hou da stignem? Do pune svesti o stvarnosti
koja nas okruuje. Svesnost znai gledanje, posmatranje
onoga to se deava u nama i oko nas. "Deava" je prava
re - drvee, trava, cvee, ivotinje, kamenje, sva stvarnost
se kree. Gledajte je, posmatrajte. Ljudskom biu je zaista
neophodno ne samo da posmatra samog sebe, ve i svu
stvarnost koja ga okruuje.
Da li ste zatoenici svojih pojmova? Hoete li da po-
begnete iz svog zatvora? Onda gledajte, posmatrajte, pro-
vodite sate u posmatranju. U gledanju ega? Bilo ega.
Lica drugih ljudi, oblika drvea, ptica u letu, kamenja,
trave. Stupite u dodir sa stvarima. Gledajte ih.

91
Antoni De Melo

Moda ete tako uspeti da izaete iz krutih ema

koje smo svi mi stvorili, iz svega to su nam nametnule
nae misli i nae reci. Moda emo, nadajmo se, uspeti
da shvatimo. ta da shvatimo? To to smo resili da na-
zovemo "stvarnost", sve to prevazilazi reci i pojmove. To
je duhovna veba - povezana je sa oslobaanjem iz vaeg
kaveza, iz zatvora reci i pojmova.
Kakva tuga, proiveti itav ivot ne uspevi da ga
ponovo vidimo oima deteta! To ne znai kako treba da
se odreknete svojih pojmova - oni su veoma dragoceni.
Iako poinjemo bez njih, oni imaju vrlo pozitivnu funkciju.
Zahvaljujui njima, razvijamo svoju inteligenciju. Sada
smo pozvani ne da postanemo deca, ve da budemo kao
deca. Neophodno je pasti iz stadijuma nevinosti i onda,
najzad, biti ponovo u raju - svi mi moramo razviti svoje
"ja" i svoj "ego" iznad ovih pojmova. Zatim moramo do-
iveti oslobaanje. Moramo ostaviti po strani starog o-
veka, svoju staru prirodu, uslovljeno "ja", i vratiti se u
stanje deteta, ali to ne znai postati dete. Kada poinjemo
u ivotu, gledamo stvarnost oko sebe potpuno zaueno,
ali to nije zauenost mistika - to je nemuta zauenost
deteta. Zatim ta zauenost umire i biva zamenjena dosa-
dom, uporedo sa razvijanjem jezika, reci i pojmova. A
onda, moda, ako imamo sree, vraamo se ponovo zau-
enosti, na jedan novi nain.

ta je Bog?

Neko je rekao: "Bog ne umire onog dana kad pre-

stanemo da verujemo u njegovo postojanje. Naprotiv, mi
smo ti koji umiremo onog dana kad na ivot prestane
da bude obasjan trajnim sjajem zauenosti koja se sva-
kodnevno obnavlja, a iji nam je izvor nepojmljiv."
Ne moemo se prepirati oko jedne reci, jer "Bog" je
samo re, pojam. Nikada se ne prepiremo oko stvarnosti

92
 BUENJE

_ prepiremo se oko miljenja, pojmova, ideja. Odbacite

svoje pojmove, ubeenja, predrasude i shvatiete.
Toma Akvinski je rekao: "Evo ta je krajnja taka
ljudske spoznaje o Bogu - znamo da ne znamo ta je
Bog." U Indiji postoji sanskritska izreka koja opisuje takav
pristup: "Neti, netf, to znai: "Nije to, nije to". To je
takozvani put negacije.
C. S. Luis je pisao dnevnik dok je njegova ena umi-
rala. Nazvao ga je Dnevnik bola. Bio se tek oenio tom
enom koju je duboko zavoleo. Svojim prijateljima je tada
rekao: "Bog mi je podario, u ezdesetoj, ono to mi je
uskratio u dvadesetoj." Kada je ona u velikim patnjama
umrla, Luis kae da se njegova vera sruila kao kula od
karata. Tada se upitao: "Da li je Bog otac pun ljubavi ili
se moda bavi vivisekcijom?" Postoje savreni dokazi za
obe ove teze!
Ponekad, najbolje to moe da nam se desi je neka
nesrea koja nas budi i natera nas da se suoimo sa stvar-
nou. Sam Luis kae da pre svoje tragedije nikad nije
sumnjao da ljudi ive i nakon smrti, ali da posle toga
nije vie bio siguran u to. Zato? Zato to je za njega
bilo najvanije da ona ivi. Luis je inae majstor poreenja
i analogija. "To je kao konopac", rekao je. "Neko vas pita:
'Moe li ovaj konopac izdrati osamdeset kila?' Kaete
mu da moe. 'Dobro, obesiemo onda tvog najboljeg pri-
jatelja.' A vi uskliknete: 'Priekajte malo, bolje da pro-
verim.' Niste vie sigurni."
U svom dnevniku, Luis pie da nita ne moemo
znati o Bogu, i da su ak i naa pitanja o tome apsurdna.
Zato? To je kao onaj primer oveka koji je od roenja
lep i pita: "Da li je uta boja kratka ili dugaka?" Neti,
neti. Nije to. "Da li je gorka ili slatka?" Ne, ne. "Da li je
glatka ili hrapava?" Ne, ne. Slepac nema reci ili pojmove
koji bi predstavili boju o kojoj nema nikakvu ideju, is-
kustvo ili intuiciju. Moete mu objanjavati samo putem
analogija. ta god vas pita, moete mu samo odgovoriti:
"Meti,

93
Antoni De Melo

Eto dokle dopire ljudska spoznaja o Bogu - do sa-

znanja da ne znamo. Naa velika tragedija je to mislimo
da neto znamo. Mislimo da znamo - to je naa tragedija.
Zato nikada ne otkrivamo. Toma Akvinski je rekao i ovo:
"Ni sve sile i napor ljudskog uma ne mogu objasniti su-
tinu obine muve."

Reci kojih nema

Ve sam govorio koliko su reci ograniene, ali hou

jo neto da dodam. Postoje reci koje ne odgovaraju ni-
emu. Uzmimo da sam Indus i mene u ratu zarobe Paki-
stanci. Jednog dana mi kau: "Danas emo te odvesti do
granice, da baci pogled na svoju zemlju." I tako me od-
vedu do granice, ja pogledam na drugu stranu i sav ganut
pomislim: "Ah, moja zemlja, moja predivna zemlja. Vidim
sela, drvee i bregove. To je moja rodna zemlja!" Meutim,
uvar mi kae: "Pogreili smo. Trebalo je da odemo deset
kilometara nie - odatle se vidi Indija."
Na ta sam ja reagovao? Ni na ta. Bio sam obuzet
samo jednom reci: Indija. Ali drvee nije Indija, drvee
je drvee. U sutini, ne postoje nikakve granice - to su
samo proizvodi ljudskog uma, najee pohlepnih i glupih
politiara. Moja zemlja, Indija, nekada je bila jedna celina
- sada je razbijena na etiri drave. Ako ne pripazimo,
uskoro e ih biti est. Imaemo est zastava, est vojski.
Zato me nikada neete videti da pozdravljam zastavu.
Gadim se svih zastava, jer su idoli. Pozdravljam ovean-
stvo, ali nikad neku zastavu okruenu vojskom.
Zastave su samo u glavama ljudi. U svakom sluaju,
u naem reniku ima na hiljade termina koji nimalo ne
odgovaraju stvarnosti. Ali koliko emocija bude u vama?
I tako, malo-pomalo, vidimo stvari koje ne postoje. Zaista
vidimo indijske bregove i Indijce kojih nema. Vaa amerika

94
 BUENJE

uslovljenost postoji kao i ona indijska, ali to nije neka

srena okolnost.
Danas se u zemljama Treeg sveta esto govori o
"kultivisanju". ta je to to se naziva kulturom? Ta re
mi ne govori mnogo. Da li to moda znai da bi neko
voleo da radi neto zato to je uslovljen da to radi? Da
bi neko voleo da proba neto zato to je uslovljen da to
proba? Nije li tu moda re o mehanikom ponaanju?
Zamislite kako ruski brani par usvoji jedno ameriko
dete i odvede ga u Rusiju. Ono pojma nema da je roeni
Amerikanac. Njegov maternji jezik postaje ruski, on ivi
i umire za veliku majku Rusiju, mrzi Amerikance. Na
njemu je peat kulture, odrastao je na ruskoj knjievnosti.
Gleda na svet oima svoje kulture. Ako, pak, hoete da
nosite svoju kulturu kao to nosite odeu, to je druga
stvar. Indijka e obui sari, Amerikanka neto drugo, Ja-
panka kimono. Ali niko se ne poistoveuje sa svojom
odeom. Meutim, vi hoete da to vie istaknete svoju
kulturu. Postajete ponosni na nju. Ue vas da budete
ponosni na svoju kulturu.
Jedan prijatelj mi je rekao: "Kad god vidim nekog
prosjaka ili bednika, ne mogu da se suzdrim da mu ne
udelim. Nasledio sam tu osobinu od majke." Njegova maj-
ka je nudila obrok svakome ko bi proao pored njene
kue. Rekao sam mu: "Do, to nije vrlina. To je prinudno
ponaanje koje je, s gledita prosjaka, svakako pozitivno,
ali e uvek ostati prinudna radnja."
Seam se svetenika koji je jednom prilikom izjavio:
"Imam osamdeset godina. Svetenik sam od svoje ezdeset
pete. Nikada nisam preskoio vreme odreeno za medi-
tacije, nikada." U redu, tako neto moe biti predmet div-
ljenja, ali moe biti i prinudna radnja. Nije velika stvar
ako se radi o mehanikoj aktivnosti.
Lepota neke radnje ne potie iz toga to je prerasla
u
naviku, ve iz njene senzibilnosti, svesnosti, jasnoe

95
Antoni De Melo

opaanja i preciznosti u uzvraanju. Ja mogu da kaem s

jednom prosjaku da, a drugom ne. Nisam primoran na l
predodreeno ponaanje koje potie od mojih prethodnih
iskustava, ili moje kulture. Niko nije utisnuo svoj peat
na mene, ili, ako je to i uinio, ne reagujem vie na osnovu
tog peata.
Ako doivimo neko negativno iskustvo s nekim Fran-
cuzom, ili nas ujede pas, ili nam bude loe od odreenog
jela, za ceo ivot ostajemo pod utiskom takvih iskustava.
A to je neto najgore! Treba se osloboditi takvih iskustava.
Ne teglite za sobom sveanj negativnih iskustava iz pro-
losti. A ni onih pozitivnih!
Nauite ta znai iveti do kraja neko iskustvo, zatim
to ostavite iza sebe i preite na sledei trenutak, bez
potpadanja pod uticaj onoga to vam se prethodno desilo.
Putovaete sa tako laganim prtljagom da ete prolaziti*
kroz iglene ui. Spoznaete ta znai veni ivot, jer je
veni ivot ovde i sada, u sadanjem bezvremenom tre-
nutku. Samo ete tako pristupiti venom ivotu. Ali koliko
stvari teglimo naokolo! Nikada se ne suoavamo sa zadat-
kom da ih se oslobodimo, da odbacimo prtljag, da budemo
ono to jesmo, da ponemo da ivimo.
ao mi je to moram da kaem, ali kud god krenem,
sreem muslimane koji koriste svoju religiju, svoj kult i
Koran da se udalje od ovog zadatka. Isto vai i za ostale
religije i njihove vernike.
Moete li da zamislite osobu koja nije vie zaraena
recima, koja se oslobodila njihovog uticaja? Mogu joj se
baciti u lice kakve god bilo reci, ona e se ponaati kao
i pre toga. Moete joj rei da ste predsednik taj-i-taj, ona
e vas i dalje gledati kao i pre toga - videe vas po onome
to jeste. Nee pasti pod uticaj etiketa.

96
 BUENJE

Filtrirana stvarnost

Osvrnuu se na jo neto povezano s naom percep-

cijom stvarnosti. Izneu to u vidu analogije. Predsednik
Amerike mora da odrava kontakt sa svojim graanima.
Papa u Rimu mora da odrava odnos sa itavom crkvom.
Naravno, njima stiu milioni poruka, ali oigledno je da
oni ne mogu sve da ih prime, a jo manje da lino na
njih odgovore. Okrueni su, dakle, ljudima od poverenja
koji rediguju poruke, kontroliu ih, filtriraju. Na kraju,
neto stigne i na pisai sto predsednika ili pape. To je
ba ono to se nama dogaa. Preko svake pore i elije u
naem telu, preko svih naih ula, u dodiru smo sa stvar-
nou, ali samo filtriramo stvari. Ko izvodi ovu operaciju?
Naa uslovljenost? Naa kultura? Naa programiranost?
Nain na koji smo naueni da gledamo i da ivimo svoja
iskustva?
ak i na jeziik moe biti filter. Sve se do te mere
filtrira da ponekad ne vidimo stvari koje su nam pred
nosom. Dovoljno je pogledati nekog paranoika - nepre-
stano se osea ugroen neim to ne postoji, stalno tumai
stvarnost terminima odreenih iskustava iz prolosti ili
nekih stanja koja je proiveo.
Ali, postoji jo jedan demon koji je odgovoran za ovu
autocenzuru. Zove se prianjanje, elja, enja. Koren pat-
nje je enja. enja iskrivljuje i unitava percepciju. Stra-
hovi i elje nas proganjaju.
Semjuel Donsbn je rekao: "Svest o tome da e biti
obeen za nedelju dana udesno usredsreuje oveji um."
Sve ostalo se brie i koncentrie se samo na strah, elju
ili enju.
Kada smo bili mladi, drogirani smo na raznorazne
naine. Vaspitavani smo da oseamo potrebu za drugima.
Radi ega? Da bismo bili prihvaeni, uvaeni, potovani,

97
Antoni De Melo

da bi nam se tapalo - radi onoga to nazivaju uspehom.

Meutim, to su reci koje ne odgovaraju stvarnosti. ta je
uspeh? To je ono to je, po miljenju neke grupe ljudi,
pozitivno. Ali neka druga grupa moe odluiti da je to
negativno. Ono to je dobro u Americi moe biti sma-
trano loim u Avganistanu. Uspeh, u nekom politikom
krugu, moe biti smatran neuspehom u drugim krugo-
vima. Sve su to obiaji, ali mi ih tretiramo kao da su
sama stvarnost, zar ne?
Kada smo bili mladi, programirani smo da ne budemo
sreni. Uili su nas da je za sreu potreban novac, uspeh,
partner lepog izgleda, dobar posao, prijateljstvo, duhovno
uzdizanje, Bog, i ko zna ta jo. Ako ne doete do tih
stvari, govorili su nam, ne moete biti sreni. Ovo ube-
enje da ne moemo biti sreni bez neega, definisau
kao usmerenost, kao cilj. Kada jednom ubedimo sebe u
to - i to prodre u nau podsvest, uvrstivi se u korene
naeg bia - onda smo gotovi.
"Kako moe da bude srean bez zdravlja?" uzvraate
mi. U redu, kazau vam neto. Upoznao sam ljude koji
su umirali od raka i bili sreni. Kako su mogli da budu
sreni, kada su znali da e umreti? Pa ipak su bili.
"Kako bih mogao da budem srean bez novca?" Neko
ima milion dolara u banci i osea se nesigurno; neko
drugi bukvalno nema para, ali uopte ne izgleda nesi-
gurno. Programiran je na drugi nain, to je sve. Uzaludno
je savetovati prvom oveku ta treba da uini - on treba
da shvati. Saveti nisu od velike pomoi. Neophodno je
shvatiti da smo programirani, da je re o pogrenom ube-
enju. Potrebno je da ga sagledamo kao lano, kao obinu
fantaziju.
ta ljudi rade itav svoj ivot? Bore se; samo se bore.
I to se naziva samoodranje. Kada prosean Amerikanac
kae da se bori za goli ivot, to uopte nije istina! On
se bori za mnogo vie nego to mu je potrebno za ivot.
Doite u Indiju i shvatiete. Nisu neophodni svi ti auto-

98
 BUENJE

mobili, televizori, minka za lice, tolika odea itd., ali

probajte da ubedite prosenog Amerikanca u ovo o emu
govorim. On je podvrgnut pranju mozga - programiran
je. I tako proseni Amerikanci rade i bore se da bi pribavili
predmete svojih elja koji e ih uiniti srenim.
ujte sada jednu patetinu priu - vau priu, moju,
svaiju priu. "Sve dok ne budem imao to to elim (novac,
prijateljstvo, bilo ta) neu biti srean. Moram da se borim
da to pribavim i, kad ga budem imao, morau da se borim
da ga zadrim. Bie tako uzbudljivo, jedno vreme. Oh,
tako sam uzbuen, imam ga!" Ali koliko traje? Nekoliko
minuta, moda nekoliko dana. Kada konano kupite va
novi auto, koliko traje emocija? Sve dok vam se ne ukae
novi cilj.
Kada se govori o emocijama, istina je da se posle
nekog vremena zamorimo od neke emocije. Govorili su
mi da je molitva najvanija stvar; govorili su mi da je
Bog najvanija stvar; govorili su mi da je prijateljstvo naj-
vanija stvar. Poto nisam znao ta je u stvari molitva,
ta je Bog, ta je prijateljstvo, to je inilo da se dobro
oseam. Ali, posle nekog vremena, javila bi se dosada -
dosada od molitve, od Boga, od prijateljstva. Zar to nije
patetino? I tu nema izlaza, jednostavno nema izlaza. To
je jedini model koji nam je ponuen - da budemo sreni.
Nije nam usaen drugi model.
Naa kultura, nae drutvo i, ao mi je to moram
to kaem, naa religija, nisu nam dali druge modele. Ne-
kog proglase kardinalom - kakva ast! ast? Jeste li rekli
ast? Ne, to je pogrena re. Sada e i drugi teiti istom
poloaju. Zapali ste u ono to se u Jevanelju opisuje
kao "svet" i izgubiete svoju duu. Svet, mo, presti,
pobeda, uspeh, ast i tako dalje, stvari su koje ne postoje.
Osvoji se svet, ali se izgubi dua. itav va ivot ostaje
prazan i bez due. Nema niega.
Postoji samo jedan izlaz - da deprogramiramo sebe!
A kako se to radi? Postaje se svestan injenice da smo

99
Antoni De Melo

programirani. To se ne moe promeniti naporom volje;

ne moe se promeniti kroz ideale; ne moe se promeniti
prihvatajui nove navike; moda e se promeniti pona-
anje, ali vi neete. Jedini nain da doivite promenu je
svesnost, shvatanje.
Kada vidite samo kamen u kamenu, i pare papira
u paretu papira, neete vie misliti daje kamen dragoceni
dijamant, a pare papira ek na milion dolara. Kada to
shvatite, promeniete se. U vaoj tenji za menjanjem ne-
ma vie nasilja. U suprotnom, ono to nazivate promenom
samo je pokuaj da drukije rasporedimo nametaj. Po-
naanje se promenilo, ali se vi niste promenili.

Robovi ciljeva

Jedini nain da se promenimo je da preobrazimo sop-

stveni nain shvatanja stvari oko sebe. Ali ta znai shva-
titi? Kako se treba ponaati? Pogledajte koliko smo robovi
raznih ciljeva; oajniki nastojimo da reorganizujemo svet
da bismo zadrali svoje ciljeve, jer ih svet neprestano
ugroava.
Pribojavam se da me neka devojka nee vie voleti
- mogla bi da izabere nekog drugog umesto mene. Moram
da se trudim da budem to zanimljiviji da bih je drao
vezanu za sebe. Neko me je ubedio, pranjem mozga, da
mi je potrebna njena ljubav.
Ali u stvarnosti nije tako, nije mi potrebna niija
ljubav - potrebno mi je samo da stupim u dodir sa stvar-
nou. Potrebno mi je da izaem iz ovog zatvora u kome
se nalazim, iz ove programiranosti, iz ove uslovljenosti,
iz ovih lanih ubeenja, iz ovih fantazija. Potrebno mi je
da se bacim u stvarnost. Stvarnost je divna, prekrasna je.
Veni ivot je sada. Okrueni smo njime kao riba u
okeanu, ali toga nismo svesni. Previe smo obuzeti nekim

100
 BUENJE

ciljem- Na kratko, svet se preustroji da bi nas pribliio

naem cilju i onda govorimo: "Dobro je, odlino! Pobedio
je moj tim!" Ali priekajte - stvari e se promeniti. Sutra
e biti potiten. Zato se neprestano ponaamo na taj
nain?
Evo vam ponovo ona mala veba - mislite na neto
ili nekoga do koga vam je stalo; drugim recima na neto
ili nekoga bez koga mislite da ne moete biti sreni. To
moe biti va posao, vaa karijera, vae zanimanje, neki
prijatelj, novac, osoba koju volite, deca, bilo ta. Recite
tome ili toj osobi: "U sutini, niste mi potrebni da bih
bio srean. Samo se zavaravam ubeenjem da bez vas ne
mogu da budem srean. U sutini, niste mi potrebni za
moju sreu. Mogu da budem srean i bez vas. Ne pred-
stavljate vi moju sreu, moju radost."
Ako je objekat vae vezanosti neka osoba, nee joj
prijati da uje tako neto, ali svejedno nastavite. Sve to
moete izgovoriti i u samom sebi. U svakom sluaju, stu-
piete u dodir sa istinom; razruiete jednu fantaziju. Sre-
a je stanje u kome nema iluzije.
Mogli biste da probate jednu drugu vebu - mislite
na neki sluaj kada vam je srce bilo slomljeno i kada ste
bili ubeeni da nikada vie neete moi da budete sreni
(umro je va mu, vaa ena, napustio vas je najbolji
prijatelj, izgubili ste sav svoj novac). ta se dogodilo?
Proteklo je neko vreme i vi ste uspeli da odaberete neto
drugo za ta ste se vezali, ili da pronaete nekog drugog
ko vas je privukao. A ta je bilo sa starom vezom? Nije
vam u stvari bila potrebna da biste bili sreni, zar ne?
To je trebalo da vas naui neemu, ali mi nikako da
nauimo. Programirani smo, uslovljeni. Kako je osloba-
ajue ne zavisiti emotivno ni od ega! Kad biste mogli,
samo na deli sekunde, da osetite to iskustvo, irom biste
razjapili svoj zatvor i uspeli biste da dohvatite komadi
neba. Jednog dana, moda, mogli biste ak i da letite.

101
Antoni De Melo

Toliko smo zaslepljeni mnogim stvarima, da nismo

otkrili bazinu istinu - vezanost ugroava odnose vie
nego to ih podupire. Seam se svoje bojazni da kaem
bliskoj osobi: "U sutini, nisi mi potrebna. Mogu da bu-
dem savreno srean i bez tebe. I kada ti ovo kaem,
postajem svestan da mogu sasvim i do kraja da uivam
u tvom drutvu - nema vie briga, nema vie ljubomore,
nema vie posesivnosti, nema vie zavisnosti. Predivno
je biti sa tobom, kada uivam u tvom prisustvu, rastereen
vezanosti. Ti si slobodna kao i ja."
Meutim, mnogima od vas, siguran sam, ove reci
zvue kao strani jezik. "Ovo je bukvalno suprotno od svega
emu su me uili", bila je moja poetna reakcija na sve
ovo. Potrebni su mi bili mnogi, mnogi meseci da bih do
kraja shvatio ove stvari, i upamtite - ja sam svetenik, i
sve moje duhovne vebe posveene su ba ovome, bez
obzira to moda nisam bio toga svestan, jer su me moja
kultura i moje drutvo uglavnom uili da gledam na druge
ljude kao ciljeve. Zabavlja me ponekad kada vidim kako
osobe, koje su oigledno objektivne kao terapeuti i du-
hovni uitelji, govore o nekome: "Sjajna je, zaista, mnogo
mi se svia." Neto kasnije, postajem svestan da mi se
ta osoba svia zato to se ja njoj sviam. Zagledam se u
sebe i vidim kako se rascvetava uobiajena stvar - zalepili
ste se na uvaavanje i na pohvale, vidite ljude kao one
koji ugroavaju ili podravaju vae ciljeve.
Ako ste politiari i hoete da budete izabrani, ta
mislite - kako ete gledati na ljude, kako e da se usmerava
va interes u odnosu na njih? Brinuete se za ljude koji
e vam dati glas. Ako je seks ono to vas interesuje, kako
mislite da ete gledati na ene i mukarce? Ako ste us-
mereni na mo, ta injenica obojice va nain na koji
gledate druge ljude. Usmerenost unitava nau sposob-
nost da volimo. ta je ljubav? Ljubav je senzibilnost, ljubav
je svesnost. Dau vam primer - sluam simfoniju, ali ako
sluam samo zvuk bubnja, ne ujem simfoniju.

102
 BUENJE

ta je srce puno ljubavi? Srce puno ljubavi osetljivo

je na sav ivot, na sve ljude; srce puno ljubavi ne zatvara
se ni pred im i ni pred kim. Ali, u trenutku u kom
postajete usmereni u onom smislu koji pridajem ovom
terminu, izostavljate itav niz stvari. Imate oi samo za
predmet svoje usmerenosti; imate ui samo za bubanj;
srce se zatvorilo. Bolje reeno, ono je slepo, jer ne vidi
vie objektivno predmet svoje usmerenosti. Ljubav po-
drazumeva bistar pogled, objektivnost. Nita nema tako
otar vid kao ljubav.

ta je prava ljubav?

Zaljubljeno srce ostaje meko i osetljivo. Ali, kada po

svaku cenu hoemo da pribavimo neku odreenu stvar,
postajemo nemilosrdni, tvrdi, bezoseajni. Kako se mogu
voleti drugi ljudi, kada su nam potrebni? Mogu samo biti
iskorieni. Ako si mi potreban da bih bio srean, moram
da te koristim, da manipuliem tobom, da pronaem na-
ine i sisteme da te osvojim. Ne mogu te ostaviti slo-
bodnim. Moemo stvarno voleti druge tek poto smo se
oslobodili zavisnosti od njih. Kada se potreba za drugima
ugasi, ovek se nae usred pustinje. U poetku doiv-
ljavate uasno oseanje naputenosti, ali ako to istrpite
neko vreme, iznenada ete otkriti da to u sutini nije
naputenost. To je samo usamljenost. Sami smo, i pustinja
poinje da cveta. I tako, najzad, otkriete ta je ljubav,
ta je Bog, ta je stvarnost.
Meutim, odricanje od droge moe u poetku biti
teko, osim ukoliko smo obdareni velikom sposobnou
razumevanja, ili ako smo dovoljno patili. Patnja je odlina
stvar - samo u ovom sluaju patnja nam moe pomoi.
Patnja se moe upotrebiti da bismo prestali da patimo.
Veina ljudi, meutim, jednostavno nastavlja da pati. To

103
Antoni De Melo

objanjava sukob koji ponekad proivljavam, izmeu uloge

duhovnog uitelja i uloge psihoterapeuta.
Terapeut kae: "Pokuaemo da ublaimo patnju."
Duhovni uitelj kae: "Pustimo da ova ena pati - u od-
reenom trenutku dojadie joj takav odnos sa drugim
ljudima i na kraju e resiti da izae iz svog zatvora, iz
emotivne zavisnosti od drugih." Da li je bolje ponuditi
palijativ ili odstraniti rak? Nije lako odluiti.
Neko s odvratnou baca knjigu na sto. Neka ga,
neka je baca. Nemojte uzeti knjigu umesto njega, govorei
mu da je sve dobro. Duhovno prosvetljenje je samo sves-
nost, svesnost, svesnost. Kada se vaa majka ljutila na
vas, nije govorila da s njom neto nije u redu, ve da s
vama neto nije u redu, inae se ne bi naljutila. E pa
lepo, otkrio sam neto. Ako si ti besna, mama, neto nije
u redu s tobom. Zato je bolje da se suoi sa svojim besom.
Zadri ga i suoi se sa njim. Nije moj. Ako neto nije u
redu sa mnom, ili manje od toga, proceniu to neiavisno
do tvog besa. On nee uticati na mene.
Kada mi poe za rukom da postupam na ovaj nain,
onda, zaudo, uspevam da budem prilino objektivan i u
sukobima sa samim sobom.
Samo veoma svesna osoba uspeva da odbije preuzi-
manje oseanja krivice i gneva, i da kae: "Dobio si napad
besa. teta. Ne oseam ni najmanju elju da te ponovo
spaavam, i odbijam da se oseam krivim."
Ne nameravam da mrzim sebe zbog neega to sam
uinio. Oseanje krivice je ba to. Ne elim da se oseam
loe, niti da se prekorevam za neto to sam uinio, bilo
da je ispravno ili pogreno. Spreman sam da to analiziram,
da to posmatram i kaem: "Dobro, loe sam postupio,
uradio sam to nesvesno."
Eto zato teolozi kau da Isus nikome nije mogao
naneti zlo. To mi se ini sasvim razumljivo, jer pros-
vetljena osoba ne moe naneti zlo. Ona je slobodna. Isus

104
 BUENJE

je bio slobodan, i samim tim nije mogao da nanese ni-

kakvo zlo. Ali, poto vi moete da nanesete zlo, niste
slobodni.

Skriveni programi

Mark Tven se odlino izrazio kada je napisao: "Bilo

je toliko hladno da smo preiveli samo zahvaljujui tome
to termometar nije bio dva santimetra dui." Mi zaista
umiremo zamrznuti zbog reci. Nije vana hladnoa na-
polju, ve termometar. Nije vana stvarnost, ve ono to
govorimo sami sebi u pogledu stvarnosti.
Jedan duhovni uitelj pokuavao je da objasni grupi
ljudi nain na koji ljudska bia reaguju na reci, da se ljudi
hrane recima umesto realnou.
Jedan od tih ljudi je ustao i protestovao, rekavi: "Ne
slaem se sa miljenjem da reci imaju toliki efekat na
nas." Uitelj mu je odgovorio: "Sedi, kruvin sine." ovek
je pobesneo i rekao: Ti sebe smatra prosvetljenim, sma-
tra sebe uiteljem, a trebalo bi da se stidi." Uitelj je
na to odgovorio: "Oprosti mi, malo sam se zaneo. Nisam
hteo." ovek se smirio, a onda je uitelj rekao: "Dovoljne
su bile dve reci da izazovu oluju u tebi, a samo jo nekoliko
reci da te smire." Reci, reci, reci - kako mogu da nas
zarobe kada se ne upotrebljavaju pravilno!
Postoji razlika izmeu saznanja i svesnosti, izmeu
informacije i svesnosti. Rekao sam vam da se ne moe
naneti zlo svesnou. Meutim, moe se naneti zlo sa-
znanjem ili informacijom, kada se zna neto to je zlo.
"Oe, oprosti im, jer oni ne znaju ta ine." Ja bih
to ovako preveo: "Nisu svcsni ta ine." Da su ti ljudi bili
svesni injenice da na krst raspinju naeg Spasitelja, nikada
to ne bi uinili. Ili: "Doi e dan kada e proganjati vas,

105
Antom De Melo

mislei da time slue Bogu." Nisu svesni. Potpuno su u

vlasti saznanja i informacije.
Toma Akvinski je to dobro objasnio, rekavi: "Kad
neko zgrei, to uvek ini zamaskiravi greh dobrim da-
lom."
Takvi ljudi oslepljuju sami sebe - vide neto kao do-
bro, ak i kada znaju da je zlo, a u stvari samo trae
izgovor.
Jedna ena mi je izloila dve situacije za koje je sma-
trala da je u njima teko biti svestan. Radila je u jednoj
uslunoj agenciji gde su mnogi ljudi stajali u redu i mnogi
telefoni zvonili; bila je sama i oseala se neprekidno uz-
nemirenom od strane gomile nervoznih i besnih ljudi.
Bilo joj je krajnje teko da ostane vedra i spokojna. Druga
situacija je bila kada je vozila kroz saobraajnu guvu,
praena bukom sirena i psovkama vozaa. Pitala me je
da li e se, pre ili kasnije, ta njena nervoza smanjiti ili
ieznuti, da bi se najzad malo opustila, nala neki mir.
Da li ste uoili ta je njen cilj, ka emu je usmerena?
Spokojstvo. Usmerena je ka miru i spokojstvu. U sutini,
govorila je: "Ako nisam spokojna, ne mogu biti srena."
Da li vam je ikada palo na pamet da se moe biti srean
ak i kada smo napeti?
Pre prosvetljenja bio sam depresivan, posle prosve-
djenja i dalje sam depresivan. Ne treba praviti cilj od
spokojstva, oputenosti, ili pojaane senzibilnosti. Jeste
li ikada uli za osobe koje postanu napete pokuavajui
da se opuste? Ako ste napeti, jednostavno treba da pos-
matrate sopstvenu napetost. Nikada neete shvatiti sami
sebe ako pokuavate da se promenite. to vie nastojimo
da se promenimo, utoliko je gore.
Potrebno je da razvijete svesnost, i zato postanite
svesni telefona koji zvoni; postanite svesni svojih tankih
nerava; postanite svesni volana svog automobila. Drugim
recima, suoite se sa stvarnou i pustite da se tenzija
ili Spokojstvo bave sami sobom. U sutini, to ete i morati

106
 BUENJE

da uinite, jer ete biti suvie zauzeti injenicom da stu-

pate u dodir sa stvarnou. Korak po korak, pustite da
se dogaa ta god se dogaa. Prava promena pokazae
se u trenutku koji ne odreuje va ego, ve stvarnost.
Svesnost dozvoljava stvarnosti da vas promeni.
U svesnosti se menjamo, ali treba proive to is-
kustvo. Za sada, vi mi verujete na re. Moda ak imate
u vidu neki plan da postanete svesni. Va ego, sa svojom
sposobnou, nastoji da vas pogura ka svesnosti. Pripazi-
te! Suoiete se sa otporima, bie problema. Kada ovek
brine da uvek bude svestan, onda se moe uoiti ta lagana
zabrinutost. Hoemo da budemo budni, da otkrijemo da
li smo zaista budni ili nismo. Ali to je deo asketizma, a
ne svesnosti. udno zvui, u jednoj kulturi, u kojoj smo
trenirani da postignemo neke ciljeve, ali u stvarnosti nema
cilja koji treba postii, jer smo ve stigli.
Japanci su lepo izrazili ovu ideju: "Onog dana kada
prestane da putuje, tada si stigao."
Ovakav bi trebalo da bude va stav: "Hou da budem
svestan, hou da stupim u dodir sa svim to postoji i da
dopustim da se desi ta god da se desi; ako sam budan,
dobro je; ako sam uspavan, i to je dobro."
U trenutku kada se svesnost postavi kao cilj i po-
kuava da se dostigne, re je, u stvari, u velianju vaeg
ega, u unapreivanju vaeg lanog "ja". ovek hoe da
doivi onaj lepi oseaj da je uspeo. Kada stvarno budete
"uspeli", to neete znati. Vaa leva ruka nee znati ta
radi vaa desna ruka. "Gospode, kada smo to uinili? Ni-
smo bili svesni." Milosre nikada nije tako lepo kao kada
je ovek nesvestan da ini milosre. "Hoe da kae da
sam ti pomogao? Ja sam se u sutini lepo zabavljao, samo
sam igrao svoj ples. Ako sam ti pomogao, odlino. es-
titam ti, ali ja nisam nimalo zasluan za to."
Kada se stigne do te take da smo svesni, biemo
sve manje obuzeti etiketama kao to su "budan" ili "us-
pavan". Jedna od tekoa koje se ovde javljaju je to elim

107
Antoni De Melo

da izazovem samo vau radoznalost, ali ne i vau duhovnu

pohlepu. Probudimo se, bie udesno. Posle nekog vre-
mena, to nee vie imati nikakvog znaaja - svesni smo,
jer ivimo. Nesvesni ivot nije'dostojan da bude proiv-
ljen. I pustiete da se bol i 'patnja bave sami sobom.
to vie teimo da se-promenimo, utoliko se sve moe
jo vie pogorati. D? li to znai da je prihvatljiv odreen
nivo pasivnosti? Da - jer to se vie opiremo neemu,
daje mu se vear'mo. Mislim da je to znaenje Isusovih
reci: "Kada te neko oamari po desnom obrazu, okreni
mu levi."
to se vie borimo sa demonima, dajemo im sve veu
mo. To je istonjaki nain razmiljanja. Meutim, ako
se ide napred sa neprijateljem, on biva pobeen.
Kako se treba suoiti sa zlom? Ne borei se protiv
njega, ve shvatajui ta je. Kada jednom bude shvaeno,
zlo iezava. Kako se pristupa mraku? Ne pesnicama. Met-
lom se ne moe izbaciti mrak iz sobe - ukljui se svetio.
to se vie borimo protiv mraka, on postaje sve stvarniji,
a mi sve iscrpljeniji. Ali kada se ukljui svetio svesnosti,
mrak nestaje.
Uzmimo da je ovo pare papira ek na milion dolara.
Ah, moram ga se odrei, kae se u Jevanelju. Moram
ga se odrei, ako hou da zasluim veni ivot. Hoemo,
znai, da materijalnu pohlepu zamenimo duhovnom? Pre-
thodno si imao jedan svetovni ego, a sad ima duhovni
ego. Ali to je uvek ego, samo rafiniraniji, kojima je tee
upravljati. Kada se odreknete neega, ostajete vezani za
to. Meutim, umesto da se odreknem, mogu da pogledam
ovaj papir i kaem: "Ej, pa ovo nije ek na milion dolara,
ovo je samo pare papira!" Tada nema niega protiv ega
bih se borio, nita ega bih morao da se odreknem.

108
 BUENJE

ta je smisao ivota?

U Indiji, mnogi mukarci odrastaju vaspitani da su

ene stoka. "Oenio sam se", kau. "Ona je moje vlas-
nitvo."
Da li su ti ljudi za osudu? Pripremite se za izne-
naenje - nisu. Na isti nain na koji mnogi Amerikanci
nisu za osudu zbog naina na koji gledaju na Ruse. Jed-
nostavno, njihove naoare, ili njihovo opaanje obojeni
su odreenom bojom, i ta boja je filter kroz koji oni
gledaju svet. ta je potrebno da bi postali realni, da po-
stanu svesni kako gledaju svet kroz obojene naoare? Ne-
ma spasa pre nego to uvide ovu osnovnu predrasudu.
Ako gledamo na svet kroz filter neke ideologije, nema
nam spasa. Ne postoji stvarnost koja se moe prilagoditi
ideologiji. ivot je uvek prevazilazi. Eto zato su ljudi
uvek u potrazi za smislom sopstvenog ivota.
Ali ivot nema smisao - ne moe imati smisao, jer
je smisao samo formula; smisao je neto to naem umu
izgleda razumno. Svaki put kada se stvarnost rationali-
zuje, sudaramo se sa neim to unitava racionalnost koju
smo izgradili. Smisao se pronalazi samo kada se prevazie
smisao.
ivot ima smisla samo kada se doivljava kao tajna
koja nema smisla za pojmovni um.
Ne kaem da kult nema znaaja, ali tvrdim da je
sumnja beskrajno vanija od kulta. Ljudi su na sve strane
u potrazi za objektima koje bi oboavali, ali ne nalazim
ljude koji su dovoljno budni u svom linom stavu i ube-
enjima. Kako bismo bili sreni kada bi teroristi manje
oboavali svoju ideologiju i kada bi postavljali vie pitanja!
Istovremeno, ne elimo da primenimo isto rezonovanje
na same sebe - mislimo da smo ispravni, da su teroristi

109
Antoni De Melo

ti koji gree. Ali taj koji je za vas terorista, za nekog

drugog je muenik.
Izolovanost je kada oseamo da nam nedostaje dru-
tvo, samoa je stanje u kome se zabavljamo. Poznati
pisac D. B. o nalazio se na jednom od onih uasnih
koktela na kojima se nita ne govori. Neko ga je upitao
da li se lepo zabavlja, a on je odgovorio: "Jedino to me
zabavlja je ovde u meni."
Prisustvo drugih nikada ne zabavlja kada smo njihovi
robovi. Drutvo se ne sastoji od serije robova, od ljudi
koji zahtevaju da ih drugi uine srenim. Drutvo ine
carevi i carice. Vi ste carevi, niste prosjaci; vi ste carice,
niste prosjakinje. U istinskoj zajednici nema prostora za
prosjaki eir. TU ne postoji vezivanje, napetost, strepnja,
opijanje, posesivnost, zahtevi. Slobodni ljudi, a ne robovi
ine zajednicu. To je najjednostavnija istina, ali nju itava
jedna kultura, ukljuujui i religioznu kulturu, brie. Re-
ligiozna kultura moe biti veoma manipulativna, ako ne
pazimo povoljno.
Neki vide svesnost kao neku visoravan, neto to se
nalazi s one strane svakodnevnog iskustva. Ali to znai da
sfe od svesnosti pravi cilj. Za istinsku svesnost, meutim,
ne postoji cilj koji treba dostii. Kako se stie do te sves-
nosti? Preko svesnosti. Kada ljudi kau da zaista hoe da
uivaju u svakom trenutku svog ivota, u sutini govore
o svesnosti, samo da nije onog "htenja". Ne moemo hteti
da doivimo svesnost - ona se doivi ili se ne doivi.
Koliki ljudi prolazi kroz ivot ne jedui neko jelo ve
samo jelovnik? Ali vama je potrebna hrana, a ne reci.

110
 BUENJE

Smrt "sebe"

Moemo li biti kompletan ovek, a da ne preivimo

neku tragediju? Jedina tragedija koja postoji na ovom sve-
tu je neznanje - sve zlo izvire odatle. Jedina tragedija na
svetu je nedostatak svesnosti. Iz toga izvire strah, a iz
straha sve ostalo, ali smrt u sutini nije tragedija. udesno
je umreti, uasno je samo za osobe koje nikada nisu shva-
tile ivot. Samo tada se strahuje od ivota, strahuje se
od smrti. Samo mrtve osobe strahuju od smrti. Oni koji
su ivi, meutim, nimalo ne strepe od smrti.
Jedan ameriki autor je dobro izrazio ovu ideju. Na-
pisao je da je buenje smrt vere u nepravdu i tragediju.
Kraj sveta za jednu gusenicu je leptir. Smrt je vaskrsnue.
Ne govorimo o vaskrsnuu koje e se doiveti, ve o onom
koje se odvija sada i ovde. Ako ste umirali u prolosti,
ako umirete svakog minuta, tada ste puni ivota, jer samo
je ovek pun ivota istovremeno pun smrti. Neprekidno
umiremo u odnosu na razne stvari. Neprestano svlaimo
sve sa sebe da bismo bili u punoj meri ivi, da bismo
vaskrsli u svakom trenutku.
Mistici, sveci i njima slini uloili su velike napore
da probude ljude. Jer, ako se ne probude, nastavie da
trpe zanemarljiva zla kao to su glad, ratovi i nasilje.
Najvee zlo predstavljaju uspavani ljudi, ljudi koji nita
ne znaju.
Nemojte traiti od sveta da se promeni, promenite
se prvo vi. Tada ete biti u stanju da sagledate svet onakav
kakav je, onda ete promeniti ta god vam se ini da bi
trebalo promeniti. Uklonite povez sa oiju. Ako to ne
uinite, izgubili ste pravo da promenite bilo koga i bilo
ta. Sve dok ne budete svesni samih sebe, vi nemate pravo
da se upliete u svet i druge ljude.

111
Antoni De Melo

Opasnost pokuaja da promenimo druge ljude ili stva-

ri oko sebe kada nismo svesni, u tome je to se se onda
stvari mogu menjati kako nama odgovara, kako odgovara
naem ponosu ili dogmatskim ubeenjima ili samo da bi
se ublaila sopstvena negativna oseanja. Ja imam nega-
tivna oseanja i zato je bolje da se promeni, da bih se
ja osetio bolje. Ne - prvo se suoite sa svojim negativnim
oseanjima, tako da, kad krenete da promenite druge, ne
poete od mrnje, ve od ljubavi.
Moe nam se uiniti udnim da je mogue biti pri-
lino neumoljiv prema drugima, pa ipak prepun ljubavi,
Hirurg moe biti neumoljiv prema nekom pacijentu, a da
to ipak ini s ljubavlju. Ljubav moe ponekad biti zaista
neumoljiva.

Intuicija i razumevanje

ta ppdrazumeva promena sebe? Rekao sam to sa

mnogo reci, govorio i ponavljao, ali sada u to ralaniti.
Promena sebe, pre svega, podrazumeva intuiciju. Ne
napor, ne nastojanje da se kultiviu svoje navike, ne stva-
ranje nekog ideala. Ideali mogu da nanesu ogromne tete.
Sve vreme se koncentriemo na to kakve bi stvari trebalo
da budu, umesto na to to one stvarno jesu. Tako se ak-
tuelnoj stvarnosti namee ono to bi ona trebalo da bude,
mada pre toga uopte nismo shvatili Staje ta ista stvarnost.
Jo jedan zadatak je pred vama - razumevanje. Da li
zaista mislite da e vas neki posao uiniti srenim? Poli
ste od pretpostavke da e vas uiniti srenim. Zato hoete
da uradite neto? Zato to hoete da budete sreni. Ako
vam to donese neki status ili presti, biete sreni. Ali
da li je tako? Tu je potrebno razumevanje.
Uzmimo da ste poli u neko udaljeno mesto. Auto-
mobil se pokvari nasred puta. Zasuemo rukave i guramo

112
 BUENJE

ga itavim putem do mesta kuda smo se uputili. Guramo,

guramo i guramo, sve dok ne stignemo tamo. "Odlino!"
uskliknemo. "Uspeli smo. Stigli smo, zar ne?"
Zar to nazivate ivotom? Znate li ta je vama potre-
bno? Potreban vam je strunjak, mehaniar koji e da
otvori poklopac motora i promeni sveicu. Okrenuete
klju i auto e se pokrenuti. Potreban vam je strunjak
- a to znai razumevanje, intuicija, svesnost. Zato biste
gurali? Nepotrebno je initi tolike napore.
Samo zbog toga su ljudi tako umorni, tako slabi. I
vi i ja odgajani smo da budemo nezadovoljni samim so-
bom. Odatle potie zlo, na psiholokom nivou. Veito
smo nezadovoljni, veito neraspoloeni, samo guramo i
guramo. Napred, potrebno je jo napora, jo vie napora.
Ali u pozadini svega toga uvek je sukob, a vrlo malo
razumevanja.
Umesto tih napora, razvijte samosvest, intuiciju. Ka-
da postanete strunjaci, nije potrebno upisivati neki kurs
psihologije. Kada ponete da posmatrate sami sebe, da
uoavate negativna oseanja, otkriete svoj sopstveni na-
in da objasnite stvari, i promena e postati vidljiva.
Meutim, moraete da se suoite i sa velikim zlom,
a to zlo je osuda sebe, mrnja prema sebi, nezadovoljstvo
sobom.
Jednostavno, ljudima nedostaje snage da se promene.
To bi moglo da se predstavi primerom jedrilice. Kada duva
jak vetar u jedra, ona klizi bez napora, tako da mornar
treba samo da upravlja njom. On ne ulae nikakav napor.
Slino se dogaa kada se promena pokae putem sves-
nosti, putem razumevanja.
Neko je rekao: "Ne postoji nita surovije od prirode.
Nigde se ne moe pobei od nje, ali nije priroda ta koja
izaziva zlo, ve samo ljudsko srce."
Kada se presee voda, nita se ne deava. Kada se
see neto vrsto, ono se lomi. Unutar vas usaeni su

113
Antoni De Melo

vrsti stavovi, vrste iluzije - to je ono to se sudara sa

stvarnou, to izaziva zlo i nanosi bol.
Jedna druga izreka kae: "Ako oi nisu vezane, rezul-
tat je vid; ako ui nisu zapuene, rezultat je sluh; ako
nos nije zaepljen, rezultat je njuh; ako usta nisu stisnuta,
rezultat je ukus; ako um nije zatvoren, rezultat je mud-
rost."
Mudrost se javi kad sruimo prepreke izmeu pojmo-
va i uslovljenosti. Mudrost nije neto to se stie; mudrost
nije iskustvo; mudrost nije primena jueranjih iluzija na
dananje probleme.
Mudrost znai prijemivost na ovu situaciju, na ovu
linost, bez uticaja koji potiu iz prolosti, bez ostataka
iskustava iz prolosti. Sve je to mnogo drukije od onoga
kako je navikla da misli veina ljudi.
Dodao bih jo jednu izreku: "Ako srce nije blokirano,
rezultat je ljubav." Ovde sam mnogo govorio o ljubavi,
mada se o ljubavi u sutini nita ne moe rei. Moemo
samo govoriti o ne-ljubavi. Moemo samo govoriti o zavi-
snosti, ali o samoj ljubavi nita se ne moe neposredno
rei.

Ljubav je neizreciva

Pala mi je na pamet jedna Platonova misao: "Od slo-

bodnog oveka ne moe se napraviti rob, jer je slobodan
ovek slobodan ak i u zatvoru." To odgovara izreci iz
Jevanelja: "Ako te neko natera da pree jednu milju, ti
prei sa njim dve." Misliete da ste od mene nainili roba
ako mi natovarite neki teret na lea, ali nije tako. Sloboda
se ne nalazi u spoljanjim okolnostima. Sloboda se nalazi
u srcu. Kada jednom dostignete mudrost, ko e ikada
moi da vas porobi? U Jevanelju se kae: "Oprostivi se
sa gomilom, popeo se na planinu sam, da se se moli.

114
 BUENJE

Spustilo se vee, a on je i dalje bio gore." Eto ta je prava

ljubav. Da li vam je ikada palo na pamet da je najlake
voleti samo kad ste sami?
ta znai voleti? Znai videti neku osobu, neku si-
tuaciju, neki predmet, onakve kakvi su u stvarnosti, a ne
kako ih zamiljamo. I dati toj osobi, toj situaciji, tom
predmetu odgovor koji zasluuje. Bukvalno je nemogue
tvrditi da neko voli, ako ak nije u stanju da vidi stvari
oko sebe.
ta nas spreava da vidimo? Naa uslovljenost. Nai
pojmovi, nae kategorije, nae predrasude, nae projekcije,
etikete koje su nam nametnula naa iskustva i naa kul-
tura. Jasno vienje je neto najtee to ljudsko bie moe
postii, jer iziskuje disciplinovan i budan um.
Veina ljudi, meutim, vie voli da se preputa svojoj
mentalnoj lenjosti, umesto da se potrudi da u svakom
trenutku vidi neku osobu ili stvar u njenom pravom svedu
i sveini.

Gubljenje kontrole

Ako hoete da shvatite ta se podrazumeva pod kon-

trolom, pomislite na neko dete kome je podmetnuta dro-
ga. Kada droga prome organizam deteta, ono postane
zavisno - itavo njegovo bie trai novu drogu. Stanje
bez droge je toliko nepodnoljivo da mu se ini da je
bolje umreti.
Razmislite o ovome - telo se naviklo na drogu. Ba
takav je tretman kome ste podvrgnuti u svom drutvu
od trenutka vaeg roenja. Nije vam dato da uivate u
solidnom i hranljivom obroku ivota - u radu, igri, zabavi,
smehu, drutvu prijatelja, umnim i ulnim zadovoljstvima.
Ubrizgana vam je droga koja se zove odobravanje, poto-
vanje i panja.

115
Antoni De Melo

Citirau ovde oveka koji se zove A. S. Nil, autora

Slobodne dece Samerhila. Nil tvrdi da je oigledan znak in-
jenice da je dete bolesno kada je neprestano vezano za
roditelje; interesuju ga samo ljudi. Zdravo dete ne inte-
resuju toliko ljudi, ve druge stvari.
Kada je dete sigurno u ljubav svoje majke, zaboravlja
svoju majku, izlazi da istrauje svet, radoznalo je. Po-
kuava da ulovi neku abu i strpa je u usta. Kada se dete
stalno dri majine suknje, to je lo znak, nesigurno je.
Moda je njegova majka pokuala da izvue ljubav iz njega,
umesto da mu podari svu slobodu i sigurnost koje su
mu potrebne. Njegova majka ga je uvek ucenjivala, na
vrlo suptilan nain, da e ga ostaviti.
Navikli smo, dakle, na razliite droge: odobravanje,
uspeh, presti, mo, sposobnost da se istaknemo, da se
pojavimo na prvim stranicama novina, da budemo efovi.
Navikli smo na iskustva kao to su kapiten ekipe, voa
benda, itd. Izloeni ovim drogama, postali smo ovisnici,
i tako poeli da strahujemo da ih ne izgubimo.
Setite se gubitka kontrole koji ste doiveli, uasa od
mogunosti da neete uspeti, ili da ete pogreki, ili da
e vas drugi podvrgnuti kritici. I tako, postali ste krajnje
zavisni od ostalih, izgubivi time svoju slobodu. Sada su
drugi ti koji imaju mo da vas uine srenim ili nesrenim.
Potrebne su vam vae droge, ali poto mrzite patnju koju
vam nanose, postajete totalno nemoni. Nema nijednog
trenutka u kome, svesno ili nesvesno, niste na oprezu od
reakcija drugih, marirajui u ritmu njihovih bubnjeva.
Evo lepe definicije osobe koja je budna - to je osoba
koja ne marira vie u ritmu drutva, to je osoba koja
igra po taktovima muzike koja svira unutar nje.
Kada vas ignoriu ili kritikuju, to u vama izaziva ose-
anje odbaenosti koje je do te mere nepodnoljivo da se
puzei vraate do stopala drugih ljudi, preklinjui da vam
ponovo daju onu drogu koja se zove podrka, ohrabrenje,

116
 BUENJE

podsticaj. ivot sa drugim ljudima u ovom stanju pod-

razumeva beskrajnu napetost. "Pakao su drugi", rekao je
Sartr.
Kada se naemo u stanju zavisnosti, moramo uvek
biti na visini - ne smemo se opustiti, jer treba odgovoriti
na oekivanja drugih. iveti sa drugima tada znai iveti
u stalnoj napetosti. iveti bez njih podrazumeva agoniju
naputenosti, jer oseamo da nam nedostaju. Izgubili ste
sposobnost da vidite ljude onakve kakvi su, i da im pre-
cizno uzvratite, jer je vae vienje pomueno potrebom
za drogom. Tada vidite druge ljude samo u onoj meri u
kojoj vam mogu pomoi da doete do droge, ili kao pre-
preku do nje.
Svesno ili nesvesno, veito gledate na druge ljude iz
te perspektive. Da li u od njih dobiti ono to elim? Da
li e mi uskratiti ono to elim? A ukoliko ne mogu da
mi pomognu niti da me spree da doem do droge, onda
me uopte ne interesuju. Ovo je uasan zakljuak, ali
pitam se da li ovde postoji i jedna jedina osoba na koju
se on ne moe primeniti.

Sluanje ivota

Vi, dakle, imate potrebu za svesnou i hranom. Po-

trebna vam je zdrava i solidna hrana. Nauite da uivate
u dobroj hrani. Dobro jelo, dobro vino, dobra voda. Oku-
site ih. Ostavite se razmiljanja i vratite se sebi. Vratite
se zadovoljstvima ula i zadovoljstvima uma. Lepo je i-
tati, kada uivamo u dobroj knjizi, ili u nekom zanim-
ljivom razgovoru, ili razmiljanju. To je udesno.
Meutim, ljudi su poludeli i postaju sve ovisniji, jer
ne umeju da uivaju u tolikim divnim stvarima koje im
ivot nudi. Zato trae sve nova i nova veslaka sredstva
koja e ih dalje stimulisati.

117
Antoni De Melo

Sedamdesetih godina, ameriki predsednik Karter

apelovao je na svoju naciju da se uozbilji i postane stroija
u odnosu na sebe i druge. Tada sam pomislio: bolje da
im je rekao da naue da uivaju u ivotu. Vei deo ame-
rikog naroda izgubio je tu sposobnost.
Ubeden sam ak da je veina stanovnika bogatih ze-
malja izgubila ovu sposobnost. Opsednuti su potrebom
da pribave sve brojnije i skuplje stvari; ne znaju da uivaju
u jednostavnim stvarima ivota. Postoje prodavnice u ko-
jima je nagomilano na hiljade ploa, ali ko ih slua? Nema
se vremena, nema se vremena. Krivi su - nemaju vremena
da uivaju u ivotu. Hiperaktivni su - samo napred, na-
pred. i napred.
Kada biste stvarno znali da uivate u ivotu i jed-
nostavnim ulnim zadovoljstvima, razvili biste izuzetnu
disciplinu ivotinja. ivotinja nikada ne jede previe. Kada
je preputena svojim prirodnim navikama, nikada se nee
preterano ugojiti. Nikada nee popiti ili pojesti neto to
bi joj nakodilo. Nikada nismo videli neku ivotinju da
pui. Ona se uvek kree onoliko koliko joj je to potrebno
- posmatrajte svoju maku posle obroka, pogledajte kako
se oputa. Posmatrajte je kad se sprema za neku akciju,
gledajte kako je ivo i sposobno njeno telo.
Mi smo sve to izgubili. Izgubljeni smo u svom umu,
u svojim idejama, idealima itd., i samo mislimo: napred,
napred, napred. U nama se neprekidno odvija sukob koji
kod ivotinja ne postoji. I neprestano osuujemo sami
sebe i primoravamo sebe da se oseamo krivim. Dobro
znate o emu govorim.
Jedan moj prijatelj rekao mi je: "Skloni taj tanjir sa
kolaima, jer u njegovoj blizini gubim slobodu." To je
vailo i za mene - gubio sam slobodu pred gomilom stvari,
ali tome je kraj! Potrebno mi je vrlo malo toga, i u tome
intenzivno uivam. Kada se u neemu intenzivno uiva,
ne treba nam mnogo.

118
 BUENJE

To je kao kada su ljudi obuzeti planovima za letovanje

- mesecima to rade, zatim stiu tamo, i ve su nestrpljivi
da rezerviu avion za povratak. Sve u svemu, fotografiu
razne stvari, i onda vam pokazuju te slike u albumu, fo-
tografije mesta koja nikad nisu videli, ve samo fotografis-
ali. To je simbol modernog ivota.
Nikada neu moi dovoljno da vas uputim na oprez
od ove vrste nakaradnog asketizma. Usporite malo, gu-
stirajte, omiriite, sluajte i gledajte, divite se, dajte svojim
ulima ansu da se probude. Ako elite ivot usmeren
ka misticizmu, samo mirno sedite i oslukujte sve umove
oko sebe. Nemojte se usredsrediti samo na jedan zvuk -
pokuajte da ujete sve oko sebe. O, videete kakvo e
se udo desiti u vama kada vaa ula ne budu vie bloki-
rana! A to je krajnje vano za proces promene.

Kraj analize

Hteo bih da shvatite razliku analize i spoznaje; razliku

izmeu informacije s jedne i razumevanja s druge strane.
Informacija nije razumevanje, analiza nije spoznaja,
znanje nije svesnost.
Uzmimo da uem u ovu prostoriju sa zmijom oko
ruke i kaem vam: "Vidite li zmiju koja mi stee ruku?
Ba sam pogledao u enciklopediji, pre nego to sam poao
ovamo, i pronaao sam da je ova zmija poznata kao Ra-
selova otrovnica. Kad bi me ujela, umro bih nakon pola
minuta. Da li biste bili ljubazni da mi predloite kako da
se oslobodim ovog stvora to mi stee ruku?" Ko jo tako
govori? Imam informaciju, ali nemam svesnost.
Hi uzmimo da se unitavam alkoholom. "Opiite mi,
molim vas, kako da se oslobodim ove rune navike." ovek
*ji bi izgovorio takvu reenicu pokazuje da nema nikakvu

119
Antoni De Melo

svesnost. Zna da ga to unitava, ali nije svestan. Da je

svestan, da je to zaista shvatio, odvikao bi se istog tre-
nutka.
Niste vi taj koji se menja - nije to "ja" koje menja
"sebe". Promena se deava kroz vas, u vama. To je moda
najadekvatniji nain da izrazim ovu ideju.
Vi vidite promenu koja se deava u vama, kroz vas
- ona se potvruje kroz vau svesnost. Niste vi taj koji
to ini. Ako vi menjate neto u sebi, to je rav znak -
nee potrajati. A ukoliko potraje, neka se Bog smiluje
osobama s kojima ivite, jer ete biti krajnje rigidni. Ljudi
koji se menjaju na bazi mrnje prema sebi i nezadovoljstva
sobom, postaju nepodnoljivi. Neko je rekao "Ako hoe
da postane muenica, udaj se za sveca."
U svesnosti, meutim, zadrava se nenost, ljubaz-
nost, otvorenost, elastinost i ne vri se nikakav pritisak
na sebe ili druge - promena se deava sama od sebe.
Seam se jednog svetenika u ikagu koji nam je,
kad sam studirao psihologiju, priao: "Znate, imao sam
sve informacije koje su mi potrebne, znao sam da me
alkohol postepeno ubija, i verujte mi - nita ne moe
promeniti alkoholiara - ak ni ljubav njegove ene i dece.
On ih zaista voli, ali to ga ne moe promeniti. Ali mene
je neto promenilo. Jednog dana, leao sam na ploniku
i padala je kia. Otvorio sam oi i shvatio da me alkohol
ubija. Shvatio sam, i od tada nikada nisam poeleo da se
napijem. Popijem ponekad, ali nikad vie kao pre. Nikada
to vie neu moi." Eto o emu govorim - o svesnosti.
Ne o informacijama, ve o svesnosti.
Postoji izreka svetog Ignacija, koji govori o tome da
treba okusiti i opipati istinu - ne spoznati je, ve je okusiti
i opipati, iskusiti je ulima. Kada se istina doivi na taj
nain, menjamo se. Kada je spoznamo samo razmilja-
njem, ne menjamo se.

120
 BUENJE

Mrtvi pre vremena

esto sam govorio ljudima da se zaista ivi tek kada

se umre. Paso za ivot je da zamislimo sebe u grobu.
Zamislite da leite u kovegu, u bilo kojoj poziciji. U
Indiji se ljudi sahranjuju sa ukrtanim nogama. Tako ih
i nose na mesto spaljivanja. Ponekad lee isprueni. Za-
mislite, dakle, sebe kako leite mrtvi. A sad, posmatrajte
svoje probleme sa te take gledita. Sve se menja, zar ne?
Kakva divna meditacija. Radite je svaki dan, ako imate
vremena. Neverovatno zvui, ali postaete ivlji. Jedna od
mojih knjiga, /zvori, sadri meditaciju ove vrste. Vidi se
nae telo u raspadanju, zatim kosti, najzad samo prah.
Kad god govorim o tome, ljudi kau: "Odvratno!" Ali
ta je tu odvratno? To je samo stvarnost, pobogu! Uprkos
tom.e, mnogi od vas ne ele da vide stvarnost. Ne elite
da mislite na smrt.
Ljudi ne ive. Veina vas ne ivi, samo odrava ivot
u svom telu. To nije ivot. Vi ne ivite sve dok vam ni
najmanje ne bude vano da li ete iveti ili umreti. Na
toj taki poinjete da ivite. Kada ste spremni da izgubite
sopstveni ivot, tek tada ga ivite. Ali, ako neprestano
titite svoj ivot, vi ste mrtvi.
Na primer, vi sedite na balkonu i ja vam kaem:
"Siite!" a vi odgovorite: "Ne, opasno je silaziti, itao sam
0 nekima koji su tako slomili vrat." Ili ne mogu da vas
nagovorim da preete ulicu, jer vi kaete: "Zar ne znate
koliko je ljudi pregaeno prelazei ulicu?"
Ako ne mogu da vas nagovorim da preete ulicu,
kako u vas nagovoriti da preete neki kontinent? I ako
ne uspem da vas nateram da gledate iznad vaih malih
1 ogranienih ubeenja, da bih vam otkrio jedan drugi

121
Antoni De Melo

svet, onda ste mrtvi, potpuno ste mrtvi. ivot vas je jed-
nostavno pregazio.
Vi samo sedite u svom malom zatvoru, preplaeni.
Izgubiete svog Boga, svoju religiju, svoje prijatelje, sve
ivo. ivot je zaista samo za one koji rizikuju. To je ono
to je govorio Isus. Da li ste spremni da sve stavite na
kocku? Znate li kada ete biti spremni na to? Kada to
otkrijete, tada ete znati da ono to ljudi definiu kao
ivot, nije istinski ivot.
Ljudi pogreno misle da iveti znai odravati ivot
u telu. Zato treba da zavolite misao o smrti, zavolite je.
Vraajte se na nju, to ee. Mislite o udesnosti tog
tela, tog kostura, tih kostiju koje se krune sve dok ne
ostane samo aica praha. Od tog trenutka, doiveete
takvo olakanje, takvo olakanje! Neki od vas verovatno
ne znaju o emu sada govorim - suvie se plaite da
mislite o tome. Ali zaista je ogromno olakanje kada ovek
moe da gleda na ivot iz te perspektive.
Da vam olakam, obiite neko groblje. To je zaista
divno iskustvo, koje proiava. Pogledate neko ime i ka-
ete sebi: "Vidi ovoga, iveo je pre mnogo godina; mora
da je patio od istih problema kao i ja, mora da je proiveo
mnoge neprospavane noi." Kakva ludost - mi ivimo tako
kratko. Jedan italijanski pesnik je napisao: "Svako stoji sam
na srcu zemlje, obasjan zrakom sunca, i odmah je vee." To je
samo zrak sunca, a mi ga traimo. Traimo ga svojim
nemirom, svojim brigama, svojim gnevom, svojom glu-
pou.
Sada, dok se bavite ovom meditacijom, moete samo
dospeti do nekih informacija, ali moete doi i do sves-
nosti. U trenutku svesnosti, vi postajete novo bie. Bar
za itavo trajanje tog trenutka. Tada ete shvatiti razliku
informacije i svesnosti.
Jedan moj prijatelj astronom objanjavao mi je, pre
nekog vremena, osnovne elemente astronomije. Nisam

122
 BUENJE

do tada znao da, kad se gleda u sunce, mi ga vidimo u

taki u kojoj se nalazilo osam i po minuta pre toga, a ne
tamo gde se u tom trenutku nalazi, jer sunevom zraku
toliko treba da stigne do nas. Tako nam i zvezde alju
svoju svetlost od pre stotina hiljada godina. Prema tome,
kada ih gledamo, one su u tom trenutku verovatno na
sasvim drugom mestu, ili moda ak vie ne postoje. Ta-
koe mi je rekao da, ako zamislimo itavu jednu galaksiju,
ova naa Zemlja potpuno je nevidljiva, negde u repu Mle-
nog puta. A takvih galaksija ima na stotine miliona. Sve-
mir se, po onome to se saznalo, iri brzinom od dva
miliona milja u sekundi. Posle svega to sam uo, kad
sam izaao napolje, pogledao sam u nebo na neki drugi
nain. I to je svesnost.
Sva ova iskustva i saznanja mogu se prihvatiti kao
informacije ili se, najednom, moe otvoriti potpuno nov
pogled na ivot - ta smo mi, ta je itav svet, ta je
ljudski ivot? Eto na ta mislim kada govorim o svesnosti.

Zemlja ljubavi

Ako zaista odbacimo svoje iluzije zbog onog to nam

one mogu dati ili uskratiti, biemo budni. Ali ako to ne
uinimo, posledice su uasne i neizbene. Gubimo spo-
sobnost da volimo. Ako hoemo da volimo, treba ponovo
nauiti da vidimo. A ukoliko hoemo da vidimo, treba
nauiti da se odreknemo droge.
Jednostavno je. Odbacite svoju zavisnost. Strgnite sa
sebe navlake drutva koje su guile vae bie. Morate ih
odbaciti.
Spolja, sve se nastavlja kao i pre, ali vi sada postojite
u
svetu, neete vie biti od sveta. U svome srcu biete
najzad slobodni. Vaa zavisnost od droge e se ugasiti.
Nije potrebno da odete u pustinju; usred ste ljudi, i ne-

123
Antoni De Melo

izmerno uivate u njihovom drutvu. Ali ljudi nemaju

vie mo da vas uine srenim ili nesrenim.
Eto ta znai biti sam. U toj samoi, vaa zavisnost
iezava, dok se istovremeno raa sposobnost da volite.
Ljude oko sebe ne vidite vie kao objekte koji mogu ili
ne mogu zadovoljiti vau potrebu za drogom.
Samo onaj ko je oprobao ovaj put poznaje strahove
sadrane u jednom takvom procesu. To je kao pozvati
sebe na umiranje. Kao zahtevati od bednog narkomana
da se odrekne jedine sree koju je ikad doiveo. Kako je
zameniti ukusom hleba, voa, istom sveinom jutarnjeg
zraka, bistrom i hladnom vodom izvora u planini? Dok
se bori sa krizom apstinencije i sa prazninom koju do-
ivljava u sebi, sada kad nema vie droge, nita osini
droge ne moe ispuniti tu prazninu.
Moete li da zamislite ivot u kome odbijate da pri-
hvatite i jednu re pohvale ili potovanja, ili da poloite
glavu na rame nekoga ko bi vas uteio? Zamislite ivot
u kome ne zavisite ni od koga, emotivno, tako da vas
niko ne moe uiniti srenim ili nesrenim. Odbijate da
oseate potrebu za odreenom osobom, ili da budete neto
posebno za nekoga, ili da smatrate za nekog da vam pri-
pada.
Ptice na nebu imaju svoja gnezda, a lisice svoje jaz-
bine, ali vi nemate nikakvog oslonca na koji moete spu-
stiti glavu u toku vaeg putovanja kroz ivot. Ako ikada
dospete u ovo stanje, znaete najzad ta znai videti jasno,
pogledom koji nije zamagljen strahom ili eljom.
Svaka re, ovde, izmerena je: videti najzad jasno, po-
gledom koji nije zamagljen strahom ili eljom. Spoznaete ta
znai voleti. Ali, da biste stigli u zemlju ljubavi, morate
proiveti patnje umiranja, jer voleti druge ljude znai umi-
ranje potrebe za njima, znai da ostajemo potpuno sami.

Kako moete ikad stii? Putem neprestane svesnosti,

putem beskrajnog strpljenja i samilosti u odnosima sa

124
 BUENJE

ovisnikom u sebi. Razvijanjem ukusa za dobre stvari u

ivotu, da biste potpuno potisnuli potrebu za drogom.
Koje dobre stvari? Ljubav prema radu, ljubav prema
smehu i bliskosti sa drugim ljudima, za koje se ne zakai-
njete niti od njih emotivno zavisite, ali neizmerno uivate
u njihovom drutvu. Korisno je baviti se aktivnostima u
koje se moete uneti svim svojim biem, aktivnostima koje
toliko volite da, kad se njima bavite, nita vam ne znae
uspeh ili priznanje, niti vas interesuju.
Korisno je i vratiti se prirodi. Izvucite se iz guve,
popnite se na planinu i stupite u nemu komunikaciju sa
drveem, cveem, ivotinjama i pticama, sa morem i ob-
lacima, sa nebom i zvezdama.
Ve sam vam ukazao kakva je duhovna veba pos-
matranje stvari oko sebe, uz punu svest o svemu to nas
okruuje. Tada e, moda, reci izgubiti korak, pojmovi e
izgubiti korak, i vi ete najzad moi da vidite, da stupite
u neposredan dodir sa stvarnou. To je prava kura za
usamljenost.
Mi obino pokuavamo da izleimo svoju usamljenost
preko emotivne zavisnosti od drugih osoba, kroz druenje
i buku. Ali to nije nain. Vratite se pravim stvarima, vratite
se prirodi, popnite se na planinu. Tada ete znati da vas
je vae srce dovelo u iroku pustinju samoe i da nemate
nikoga uz sebe, nikoga.
U poetku, izgledae vam nepodnoljivo. Ali to je
samo zato to niste navikli da budete sami. Ako vam
poe za rukom da izdrite neko vreme, pustinja e iz-
nenada procvetati u ljubav. Vae srce e zapevati, i nastade
veno prolee u vama. Droga e nestati - biete slobodni.
Tada ete shvatiti ta je sloboda, ta je ljubav, ta je srea,
ta je stvarnost, ta je istina. Sagledaete sve to, iznad
pojmova i uslovljenosti, zavisnosti i ciljeva.
Zavriu jednom priom. Bio jednom jedan ovek koji
je izumeo vetinu paljenja vatre. Uzeo je svoj pribor i

125
Antoni De Melo

otiao do jednog plemena na severu, gde je bilo hladno,

veoma hladno. Nauio je taj narod da zapali vatru. Pokazao
im je za ta sve moe posluiti vatra: da se ogreju, da
skuvaju hranu, itd. Svi su bili veoma zahvalni oveku, ali
pre nego to su uspeli da mu izraze svoju zahvalnost, on
je nestao. Nije mu bila vana njihova zahvalnost i
potovanje - vano mu je bilo samo to da njima bude
bolje.
ovek je zatim otiao u drugo pleme, gde je ponovo
pokazao svoj izum. I ovde su se ljudi zainteresovali, ali
malo previe za ukus njihovih vraeva, koji su videli da
taj ovek privlai ljude, dok oni gube znaaj i ugled. Zato
su resili da ga se otarase. Otrovali su ga, raspeli, ta god
vam drago. Meutim, sada su strepeli da se narod ne
pobuni protiv njih, i zato su uradili neto vrlo otroumno.
Nacrtali su lik tog oveka i podigli ga visoko na glavni
oltar hrama. Ispred crtea su postavili pribor kojim se
pali vatra. Narod je pozvan da se pokloni svemu ovome,
to je, nakon toga, vekovima posluno inio. Oboavanje
i kult su nastavljeni, ali vatra nikada nije upotrebljena.

Gde je vatra? Gde je ljubav? Gde je droga koju nam

namee sistem? Gde je sloboda? Duhovnost se bavi up-
ravo ovim pitanjima. Ali mi je uglavnom gubimo iz vida.
Gde je vatra? Ako oboavanje ne vodi vatri, ako kult
ne vodi vatri, ako liturgija ne vodi jasnijem vienju stvar-
nosti, ako nas Bog ne upuuje ka stvarnom ivotu, emu
slui religija osim da stvori jo vie razdvajanja, fanatizma,
netrpeljivosti? Svet ne pati od manjka religije u uobi-
ajenom smislu, ve od manjka ljubavi, manjka svesnosti,
razumevanja. Ljubav izvire samo iz svesnosti. Sagledajte
koje vam prepreke stoje na putu ljubavi, slobode i sree,
i one e same pasti. Ukljuite avetlost svesnosti, i magle
e se razii.
Srea nije neto to se kupuje; ljubav nije neto to
se proizvodi; ljubav nije neto to se poseduje: ljubav je

126
 BUENJE

neto to poseduje vas. Vi ne posedujete vetar, zvezde, kiu.

Vi ne posedujete te stvari - trpite ih. Preputanje nastupa
kada postanemo svesni svojih iluzija, kada smo svesni
svojih navika, svojih strahovanja i elja.
Kao to sam ve rekao, psiholoka intuicija je od
velike pomoi u tome, ali ne i analiza. Analiza je parali-
za. Intuicija ne podrazumeva uvek analizu. Jedan poznati
ameriki psihoterapeut rekao je: "Najhitnije iskustvo je -
'Ah, to je to!1" Sama analiza nije dovoljna - daje vam
samo informacije. Ali ako stignemo do iskustva - "Ah,
to je to!" - intuicija nas vodi promeni.
Osim toga, vano je da shvatimo sopstvenu zavisnost.
Potrebno je dosta vremena za to. Avaj, toliko vremena
posveenog nekom kultu, odama i himnama moe biti
korisno upotrebljeno za razumevanje samog sebe.
iveti ne znai raditi neki odgovoran posao u vladi,
ili biti veliki biznismen, ili initi velika dobroinstva. To
nije ivljenje. iveti znai pustiti da sve prepreke padnu
i postojati u sadanjosti, uvek svee i novo. "Ptice na nebu...
ne seju i ne anju" - to je ivljenje.
Poeo sam od toga da su svi ljudi uspavani, mrtvi.
Mrtvaci koji upravljate dravama, mrtvaci koji vodite ve-
like kompanije, mrtvaci koji vaspitavate druge - probudite
se! Probudite se u ivot.
Svakim danom, sve vie - to znate koliko i ja - gubimo
mlade ljude, na sve strane. Mrze nas - odbijaju da na
svoja plea natovare sve vei teret strahova i krivica. Ne
zanimaju ih vie propovedi i obeanja. Ali zanima ih da
naue neto o ljubavi. Kako da budem srean? Kako da
ivim? Kako da doem do tih udesnih stvari o kojima
govore mistici? Eto ta je drugo to nam je potrebno -
razumevanje. Tree - da se ne poistoveujemo. Neko me
je danas pitao: "Da li se ikad loe oseate?" Svakako, imam
1
ja svoje mrakove. Ali ne traju, zaista ne traju. ta inim?
prvo - ne poistoveujem se. Evo stie potitenost.

127
Antoni De Melo

Umesto da me zahvati napetost, umesto da se nerviram

zbog toga, shvatim da se oseam potiteno, razoarano i
ta god bilo. Drugi korak - prihvatam da je negativno
oseanje u meni, da nije u nekoj drugoj osobi, na primer
u nekome ko mi nije odgovorio na pismo; da nije, znai,
u spoljnom svetu - u meni je. Jer, sve dok mislim da je
van mene, to mi daje opravdanje da se veem za to oseanje.
U sutini, samo glupe osobe to rade, samo uspavane oso-
be. Trei korak - ne poistoveujem se sa svojim osea-
njem. "Ja" nije oseanje. "Ja" nije samo, nije potiteno,
nije razoarano. Razoaranje je tu, i ti ga posmatra. Iz-
nenadie vas kako e brzo nestati. Sve ono ega ste svesni
neprestano se menja - oblaci se neprestano kreu. I, dok
se postupa na ovaj nain, poinjemo da intuitivno shva-
tamo razlog pojave tih oblaka.
Rekao bih vam jo neto povodom knjige Slobodna
deca Samerhila. Moda vam je poznato da je Nil radio u
vaspitako-obrazovnom kampu punih etrdeset godina, i
za to vreme razvio jednu potpuno razliitu kolu od tradi-
cionalne. Deaci i devojice u toj koli bili su potpuno
slobodni. Ako hoete da nauite da itate i piete, dobro;
ako neete, opet dobro. Moete da uinite ta god vam
volja s vaim ivotom, pod uslovom da ne ugrozite slo-
bodu drugih. Ne meajte se u slobodu drugih - u svemu
ostalom ste slobodni.
Nil je govorio da su apsolutno najgori uenici dolazili i
iz katolikih kola, i da im je trebalo po est meseci da
prevaziu sav svoj gnev i ponienost koji su se u njima
nakupili. Oslobaali su se buntom, trudei se pobede si-
stem. Jedna devojica je stalno uzimala bicikl i odlazila
u grad, samo da izbegne asove, kolu i sve ostalo. Me-
utim, kada bi jednom prevazili stadijum bunta, svi su
eleli da neto naue, toliko da su ak protestovali kada
asova nije bilo. Ali birali su samo one predmete koji ih
interesuju. I tako su se postepeno menjali.

128
 BUENJE

U poetku, roditelji su se bojali da tamo alju svoju

decu. Govorili su: "Kako ih mogu vaspitati i bilo emu
nauiti, ako ih prethodno ne naue disciplini? Treba ih
usmeravati, oblikovati."
ujte ono to je Nil napisao - to su izuzetne reci,
svete reci: "Svako dete nosi u sebi Boga. Naa nastojanja
da oblikujemo dete samo preobraavaju tog Boga u de-
mona. Deca stiu u moju kolu kao mali avoli koji mrze
ceo svet, s destruktivnim tendencijama, neotesani, laljivi,
lopovi, umobolni. Posle est meseci, to su srena i zdrava
deca koja nikome ne nanose zlo."
Na. jednoj konferenciji, u prisustvu direktora drugih
kola, rekao je: "U ovoj deci nema vie nasilja, jer niko
ne upranjava nasilje nad njima."
Postoje mesta na ovoj planeti gde ive ljudi koji nisu
sposobni da lau ili kradu, koji nikada ne zakljuavaju
vrata na svojim kuama kada odu negde. Sve to nestaje
kada u takva mesta kroi dravna vlast, ili misionari.

Postoji jedan film italijanskog reisera Felinija, Osam

i po. U jednoj sceni filma pojavljuje se svetenik koji sa
grupom deaka ide na neki izlet. Nalaze se na plai i
nekoliko deaka produi napred, dok ne naiu na jednu
stariju enu, koja je prostitutka. "Zdravo", kau joj oni, i
pitaju je: "Ko si ti?" Ona im odgovori: "Ja sam kurva."
Oni ne znaju ta to znai, ali se prave da znaju. Jedan
od deaka, koji deluje malo upuenije od ostalih, kae:
"Kurva je ona to radi neke stvari ako plati." Ostali je
pitaju: "Hoe li da radi te stvari ako ti platimo?" "Zato
da ne?" uzvrati ona. I tako, oni skupe neto novca i daju
joj, rekavi: "Hoe li da sada radi te stvari kad smo ti
dali pare?" Ona im odgovori: "Kako da ne, deaci, ta
hoete da radim?"
Jedino to su deaci uspeli da smisle bilo je da trae
d nje da se svue. I tako, ona se svue. Oni je gledaju

129
Antoni De Melo

- nikada ranije nisu videli golu enu. Poto ne mogu da

smisle ta bi jo radila, pitaju je: "Da li bi igrala?" "Sva-
kako", kae im ona. Svi se poredaju u krug, pevaju i tapu;
ena vrti zadnjicom i deaci se ludo zabavljaju. Onda sve-
tenik ugleda ta se deava i potri plaom, derui se na
enu. On je natera da se obue, a glas pripovedaa kae:
"U tom trenutku, deaci su izgubili nevinost; sve do tada
bili su isti, divni."
Ovo nije redak sluaj. Ameriki misionari koji su se,
sa svojini suprugama, obreli na ostrvima Polinezije, bili
su skandalizovani kada su videli da ene dolaze u crkvu
razgolienih grudi. Njihove supruge su insistirale da se
te uroenice pristojnije obuku. I tako, misionari su im
dali svoje koulje. Sledee nedelje, ene su se pojavile u
crkvi nosei na sebi koulje na kojima su isekle dve velike
rupe, zbog vruine i udobnosti.
Vratimo se Nilu. On kae: "Ja sam samo ovek koji
odbija da usmerava korake jednog deteta." Ali ta je onda
sa uroenim grehom? Nil tvrdi kako nai pokuaji da
oblikujemo decu pretvaraju Boga koji je u njima u demona
koji mrzi ceo svet. On doputa deci da sama izgrauju
sopstvene vrednosti, i to su, na kraju, uvek vrednosti
koje drutvo odobrava. Da li je to mogue? Kada se neko
dete osea voljenim (osea da ste na njegovoj strani),
onda je dobro. Dete tada ne osea vie nasilje na svojoj
koi. Nema straha, pa nema ni nasilja. Dete tada poinje
da se odnosi prema drugima kao to se drugi odnose
prema njemu.
Ta knjiga je u mnogome izmenila moje odnose sa
ljudima. Postao sam oevidac uda. Poeo sam da sa-
gledavam nezadovoljstvo koje mi je nametnuto, takmiar-
stvo, poreenja, ono "nije dovoljno", itd. Mogli biste da
prigovorite kako nikada ne bih postao ovo to jesam da
me te stvari nisu podstakle da ih odbacim. Ali, jesu li
meni uopte bili potrebni svi ti pritisci? A onda, ko bi
uopte voleo da bude ono to sam ja? Ja samo hou da

130
 BUENJE

budern srean. da budem prepun ljubavi, da budem u

miru sa samim sobom, da budem slobodan, da budem
ljudsko bie.
Znate li odakle potiu ratovi? Potiu iz spoljne pro-
jekcije sukoba koji je u nama. Pokaite mi jednu osobu
u kojoj nema unutranjeg sukoba i ja u vam pokazati
osobu u kome nema nasilja. Moda je to bie sposobno
ak i za ekstremnu akciju, ali nikada iz mrnje. Kada ono
dela, postupa kao hirurg; kada dela, postupa kao uitelj
pun ljubavi koji radi sa mentalno zaostalom decom. On
ih ne grdi, razume ih - ali dela. S druge strane, ako ovek
neto ini polazei od svoje mrnje i nasilja, ne znajui
ni kuda da ih usmeri, upada u greku, jer pokuava benzi-
nom da ugasi vatru. Ako nema nasilja u nama, ne bojimo
se niega, i obrnuto. Ljudi iznenada shvate ovu istinu:
koren zla je u nama. A kada se to shvati, prestaje se sa
zahtevima i oekivanjima u odnosu na sebe, i javlja se
svesnost. Vama je zato potreban dobar i hranljiv obrok.
Ne govorim o stvarnoj hrani - govorim o zalascima sunca,
o prirodi, o dobrom filmu, dobroj knjizi, o poslu u kome
uivate, o dobrom drutvu; tada ete moda razbiti svoje
navike, stupivi u dodir s nekim novim oseanjima.
Kakva se oseanja dozive kada stupimo u dodir sa
stvarnou? Ili kada smo obuzeti poslom koji volimo? Ili
kada punog srca razgovaramo s nekim ije nam drutvo
prija, u odnosu na koga oseamo bliskost i otvorenost,
ali bez vezivanja za njega, bez zavisnosti? Kakva su ta
oseanja? Uporedite ih sa onima koja doivljavate kada
se istaknete u nekom razgovoru, kada pobedite u nekom
takmienju, ili kada postanete popularni, ili kada vam svi
tapu. Ovakva oseanja nazivam svetovnim, dok ona prva
nazivam oseanja due. Mnogi, mnogi ljudi osvojili su
svet, ali su usput izgubili duu.
Mnogi ljudi ive praznim ivotom koji je lien du-
evnosti zato to se hrane popularnou, potovanjem,
onim "ja sam o.k., ti si o.k.", pogledaj me, ostani kraj

131
Antoni De Melo

mene, podravaj me, pohvali me, ceni me. Njih hrane

samo mo i pobede.
Da li se i vi hranite time? Ako je tako, mrtvi ste.
Izgubili ste svoju duu. Promenite ishranu. Potrebno vam
je neto zdravije, hranljivije. Tada ete moda doiveti
promenu.
Dao sam vam program za ceo ivot, zar ne?
 BUENJE

Sadraj
Da li ste budni? 5
Oekujete li pomo? 6
Koliko smo iskreni prema sebi? 9
O naem ludilu 11
Put odricanja 13
Sluanje i oduavanje 14
Koliko smo egoisti? 16
Carstvo je ovde 20
Krah iluzija 23
ta je prosvetljenje? 25
Samoposmatranje 27
Menjate li svet ili sebe? 28
Veni ivot 32
Kako otkriti svoje "ja"? 33
ta je nae pravo "ja"? 36
Negativna oseanja 38
Od ega zavisimo? 39
Kako dostignuti sreu? 42
ta je koren nasilja? 47
Kako stupiti u dodir sa stvarnou? 48
Svesnost 50
 ta su etikete?
O uspehu u ivotu
etiri koraka do mudrosti
O problemu zla
Somnabulizam
Kako menjati sebe?
Buenje
Kakva je promenjena linost?
Na kraju je samo utanje
Kako izgubiti sebe?
ta je najvrednije u nama?
Treba li potiskivati elje?
Kako iveti sada i ovde?
Kada grlimo uspomene
Pojmovi i stvarnost
ta je Bog?
Reci kojih nema
Filtrirana stvarnost
Robovi ciljeva ta je
prava ljubav? Skriveni
programi ta je smisao
ivota? Smrt "sebe"
Intuicija i razumevanje
Ljubav je neizreciva
Gubljenje kontrole
Sluanje ivota Kraj
analize Mrtvi pre
vremena Zemlja ljubavi
 52
53
56
60
62
64
68
69
72
75
77
Antoni de Melo
79 BUENJE
82
85
88 Za izdavaa / oprema
Plavio Rigonat
92
94 tampa
97 Caligraph
Beograd
100
103
105 Porudbine sa 40% popusta
na tel. 011/3227-940 i 638-730
109
111
112
114
115
117
119
121
123
*A*fp 99 umu