www.skripta.

info

1
 www.skripta.info

DEJMS DOJS

DABLINCI

2
 SESTRE

Ovoga puta nije mu bilo spasa: trei put se oduzeo, Noima sam prolazio pored kue (bio je raspust) i
posmatrao osvetljeno okno prozora: noima je bilo osvetljeno na isti nain, slabano i ravnomerno. Da je
mrtav, mislio sam, video bih treperenje svea na sputenim zastorima jer sam znao da se dve svee uvek
pale uz glavu pokojnika. esto mi je govorio: Neu jo dugo na ovom svetu, a ja smatrao te rei
besmislenim. Sada sam znao da su bile istinite. Svake noi, zagledan u prozor, tiho sam ponavljao re
paraliza. Ta re mi je uvek udno zvuala, kao re gnomon u Euklidu1 ili re simonija2 u katehizisu. Ali
sad mi je zvuala kao ime nekog zloudnog i grenog bia. Ispunjavala me strahom, pa ipak sam eznuo
da se pribliim i vidim njeno smrtonosno dejstvo.
Stari Koter sedeo je kraj vatre i puio kad sam siao na veeru. Dok mi je ujna sipala kau u tanjir on ree,
kao da se vraa na neku svoju raniju opasku: Ne, ne bih rekao da je bio ba... ali bilo je neeg nastranog...
bilo je neeg mranog u njemu. Rei u vam svoje miljenje
Poeo je da puka na lulu, oigledno se pripremajui da razradi to svoje miljenje.
Dosadna matora budala! Kada smo ga upoznali, umeo je da bude prilino zanimljiv, priao nam je o
kondenzaciji i rashladnim spiralama; ali ubrzo mi je dosadio, i on i njegove beskrajne prie o pecari.
Imam ja svoju teoriju o tome, ree. Mislim da je to bio jedan od onih... udnih sluajeva... Ali teko je
rei
Nastavio je da puka ne otkrivi nam svoju teoriju. Ujak opazi kako zurim pa mi ree:
Eto, ode tvoj stari prijatelj, ba tuna vest za tebe.
Ko? rekoh.
Otac Flin.
Zar je umro?
Gospodin Koter kam je upravo rekao. Proao je pored njegove kue.
Ziao sam da me posmatraju pa produih da jedem kao da me sve to i ne zanima. Ujak poe da objanjava
starom Koteru.
Deko i on bili su veliki prijatelji. Znate, stari ga je mnogo emu nauio; kau da je polagao velike
nade u njega.
Neka se Bog smiluje njegovoj dui pobono ree ujna.
Stari Koter je piljio u mene. Oseao sam kako me prouava svojim sitnim okruglim crnim oima ali
nisam hteo da mu udovoljim i dignem pogled s tanjira. Vratio se svojoj luli i na kraju prostaki pljunuo u
reetku kamina.
Ne bih voleo kad bi se moja deca, ree, previe bavila takvim ovekom.
Kako to mislite, gospodine Koter? upita ga Ujna
Mislim da je to loe za decu, ree stari Koter. Po meni, deaka treba pustiti da jurca i igra se sa
svojim vrnjacima a ne da bude... Jesam li u pravu, Dek?
Slaem se, ree ujak. Neka sam naui da se snalazi u ivotu. To je ono to uvek govorim ovom
monahu: izai, krei se. Kad sam ja bio deran, svakog bogovetnog jutra kupao sam se hladnom vodom,
zimi i leti. To me i sad dri. Obrazovanje je lepa stvar, ne kaem... Gospodin Koter bi mogao da se
poslui paretom ovijeg buta, obrati se on ujni.
Ne, ne, nemojte zaista, ree stari Koter.
Ujna donese peenje iz ostave i spusti ga na sto.
Ali zato mislite da to nije dobro za decu, gospodine Koter? upita ona.
To je loe za decu, ree stari Koter, jer su podlona uticajima. Kad deca vide takve stvari, zna, to
deluje na njih...
Napunio sam usta kaom bojei se da ne iskalim svoj gnev. Dosadni stari kreten crvenog nosa!
1
- Misli se na termin za sunani sat u udbeniku geometrije. Prev.
2
- Trgovina verskim relikvijama, oprotaj greha za novac i sl. Prev.

3
Kasno sam zaspao te noi. Iako sam bio ljut na starog Kotera to je govorio o meni kao o detetu, lupao
sam glavu da odgonetnem znaenje njegovih nedovrenih reenica. U mraku sobe inilo mi se da opet
vidim olovno-sivo lice oduzetog. Navukao sam pokriva preko glave i pokuao da mislim na Boi. Ali
sivo lice me i dalje progonilo. Mrmljalo je, i ja shvatih da eli neto da mi poveri. Osetio sam kako mi
dua tone u neku prijatnu i grenu sferu; tu sam ga ponovo sreo: ekao me. Poeo je da mi se ispoveda
priguenim glasom a ja sam se pitao zato se neprestano smei i zato su mu usne tako vlane od
pljuvake. Ali onda se setih da je umro oduzet i osetih kako se i ja nemono smeim kao da trgovca
relikvijama oslobaam njegovih greha.
Ujutru posle doruka otiao sam do male kue u Grejt Britn Stritu. Bila je to skromna radnja pod
neodreenom firmom Galanterija. Galanteriju su uglavnom inile deje izmice i kiobrani; radnim
danom u izlogu je obino stajao oglas Presvlaimo kiobrane. Sada se oglas nije video jer su kapci bili
zatvoreni. Za zvekir na vratima bila je privezana mana od flora. Dve siromane ene i mali raznosa
telegrama itali su objavu prikaenu na flor. I ja prioh i proitah:

1. jula 1895.
Preasni Dems Flin (bivi paroh crkve sv. Katarine, Mit Strit), star ezdeset i pet godina.
R.I.P.3
itajui objavu uverih se da je mrtav i zasmeta mi to me je to sputalo. Da nije umro otiao bih u malu
mranu sobu iza radnje i zatekao ga kako sedi u fotelji kraj vatre, utonuo u zimski kaput. Moda bi mi
ujna dala paketi burmuta za njega i taj bi ga poklon prenuo iz omamljujueg dremea. Uvek sam ja
praznio paketi u njegovu crnu burmuticu: ruke su mu toliko drhtale da bi bar polovinu burmuta prosuo
po podu. ak i kad je dizao veliku drhtavu aku ka nosu, oblaci praha propadali su mu kroz prste na
revere kaputa. Moda je ba od stalnih praenja burmutom njegova stara svetenika odora pozelenela i
izbledela, jer nije bilo nikakve vajde od crvene maramice, veito tamne od mrlja burmuta nakupljenih
tokom sedmice, kojom je pokuavao da otrese popadalo trunje.
eleo sam da uem i pogledam ga, ali nisam imao hrabrosti da pokucam. Polako sam se udaljio
sunanom stranom ulice, itajui usput pozorine plakate u izlozima. udio mi je bilo to ni ja ni taj dan
nismo u alosti i ak me pogodilo kad u sebi otkrih oseanje slobode, kao da me je njegova smrt neeg
razreila. To me iznenadilo jer, kao to je ujak rekao prethodne veeri, on me je mnogo emu nauio.
kolovao se u Irskom seminaru4 u Rimu i nauio me da pravilno izgovaram latinski. Priao mi je o
katakombama i Napoleonu Bonaparti i tumaio mi znaenje crkvenih obreda i raznih odora koje
svetenici nose. Ponekad se zabavljao postavljajui mi teka pitanja kao: ta bi trebalo uraditi u odreenoj
situaciji, ili jesu li gresi smrtni ili oprostivi, ili su samo mane. Njegova pitanja pokazala su mi koliko su
sloeni i, tajanstveni odreeni crveni obredi, koji su mi se uvek inili jednostavnim. Dunosti svetenika u
odnosu na tajnu priea i ispovesti izgledale su mi tako ozbiljne da sam se udio kako je iko ikad imao
hrabrosti da ih prihvati; i nije me iznonadilo kad mi je rekao da su crkveni oci napisali knjige debele kao
Potinski imenik i tampane sitno kao sudski oglasi u novinama, da bi razjasnili sva ta zamrena pitanja.
esto nisam umeo da odgovorim, ili bih rekao neto glupo i neodreeno, na ta bi se on samo nasmeio i
dva-triput klimnuo glavom. Ponekad bi me naveo da recitujem delove mise koju sam zbog njega nauio
napamet; i, dok sam brbljao, on se zamiljeno smeio i klimao glavom, povremeno trpajui golemu
koliinu burmuta u jednu pa u drugu nozdrvu. Kad se osmehivao, otkrio bi velike poutele zube, izbacivi
jezik preko donje usne navika zbog koje sam se u poetku naeg druenja oseao neprijatno, pre nego
to sam ga bolje upoznao.
Dok sam tako hodao po suncu, setio sam se rei starog Kotera i pokuao da se prisetim ta se dalje
dogodilo u snu. Upamtio sam dugake pliane zavese i neku starinsku viseu lampu. Oseao sam da sam
bio negde daleko, u nekoj zemlji udnih obiaja - u Persiji, pomislih... Ali kraj tog sna nisam upamtio.
3
Rest in peace (lat.) - Nek poiva u miru. - Prev.
4
Jezuitska ustanova, osnovana 1628. g. Prev.

4
Predvee, ujna me je povela u posetu porodici umrlog. Sunce je ve zalo, ali u prozorskim oknima
okrenutim zapadu ogledala se velika skupina tamnozlatnih oblaka. Nani nas doeka u predvorju; s
obzirom da je bilo neprilino da joj vie na uvo, ujna se samo rukova s njom. Starica upitno pokaza na
gornji deo kue i, poto ujna klimnu glavom, ona s mukom poe da se penje uskim stepenitem ispred
nas, njena pognuta glava jedva je nadvisivala ogradu. Na prvom odmoritu zastade i, ohrabrujui nas,
mahnu rukom ka otvorenim vratima pokojnikove sobe. Ujna ue a starica, videvi da oklevam, ponovo
mahnu rukom.
Uoh na prstima. Soba je, kroz ipkani rub zastora, bila obasjana pranjavom zlatnom svetlou u kojoj
su svee izgledale kao bledi plamici. On je leao u kovegu. Nani prva kleknu kraj nogu kreveta a za
njom i nas dvoje. Pretvarao sam se da se molim ali nisam mogao da priberem misli: smetalo mi je
stariino mrmljanje. Zapazio sam kako joj je suknja nemarno zakopana i kako su potpetice njenih
suknenih papua s jedne strane potpuno izlizane. Uobrazio sam da se stari svetenik osmehuje leei u
kovegu.
Ali ne. Kad smo se uspravili i prili uzglavlju kreveta, videh da nema osmeha na njegovom licu. Leao je
tu, krupan i dostojanstven, odeven kao za propoved, njegove velike ake labavo su drale putir. Lice mu
je bilo veoma grubo, sivo i masivno, s crnim upljim nozdrvama, obraslo retkim sedim maljama. U sobi
se oseao teak miris cvea.
Prekrstili smo se i izali. U maloj sobi u prizemlju zatekli smo Elizu kako sveano odevena sedi u
njegovoj fotelji. Napipao sam put do stolice u uglu sobe, na kojoj sam obino sedeo, a Nani prie
kredencu i iznese bocu erija i nekoliko aa. Stavila je sve na sto i ponudila nas da uzmemo po aicu
vina A onda, na znak svoje sestre, natoila je eri u ae i posluila nas. Navaljivala je da uzmem i keks,
ali sam odbio jer sam mislio da u praviti suvie buke dok ga budem jeo. Izgledala je pomalo razoarana
to sam odbio i tiho otila do sofe gde je sela pored svoje sestre. utali smo: svi smo zurili u prazno
ognjite.
Ujna je ekala da Eliza uzdahne i onda ree:
Ah, eto, otiao je u bolji svet.
Eliza ponovo uzdahnu i potvrdno klimnu glavom. Ujna opipa drku svoje ae, zatim otpi malo.
Da li je mirno...? upita.
O, sasvim mirno, gospoo, ree Eliza. Ne zna se ni kad je izdahnuo. Imao je divnu smrt, bogu hvala.
I sve je?
Otac ORork bio je kod njega u utorak, miropomazao ga i pripremio i sve.
Znai, znao je?
Bio se pomirio sa sudbinom.
I izgleda smiren, ree ujna.
To je rekla i ena koja je dola da ga okupa. Rekla je da izgleda kao da je zaspao, tako smiren i
spokojan. Ko bi pomislio da e biti tako lep mrtvac.
Da, zaista, ree ujna.
Ona ponovo otpi iz ae i dodade:
U svakom sluaju, gospoice Flin, mora da je velika uteha za vas. to ste uinile sve to je bilo u vaoj
moi. Obe ste bile veoma dobre prema njemu, mora se priznati.
Eliza poravna haljinu preko kolena.
Siroti Dems! ree. Bog nam je svedok da smo uinile sve to smo mogle, ovako sirote starale smo
se da ni u emu ne oskudeva za vreme bolesti.
Nani je bila naslonila glavu na uzglavlje sofe i inilo se kao da e zaspati.
Eto i sirota Nani, ree Eliza pogledavi je, sasvim je iscrpljena. Toliko smo posla imale, nas dve, dok
smo nale enu da ga okupa i onda ga uredile, pa koveg, pa dok smo sredile za slubu u kapeli. A ne
znam ta bismo da nije bilo oca ORorka. On nam je doneo sve ovo cvee i ova dva svenjaka iz kapele i
dao oglas za Frimens Deneral i pobrinuo se za sva dokumenta potrebna za groblje i za osiguranje sirotog
Demsa.
Ba lepo od njega, ree ujna.

5
Eliza zatvori oi i lagano zaklima glavom.
Ah, niko nije kao stari prijatelji, ree. Kad je svemu kraj, ko e da se pobrine za nae telo?
Istina, ree ujna. Sada kad je otiao u veno blaenstvo sigurna sam da nee zaboraviti ni vas ni vau
dobrotu prema njemu.
Ah, siroti Dems! ree Eliza. Nikad nam nije bio na teretu. U kui se nije uo vie nego to se i sad
uje. Ipak, znam da ga vie nema i zato...
Tek kad sve proe onda e vam nedostajati.
Znam, ree Eliza. Neu mu vie donositi njegovu olju buljona, niti ete mu vi, gospoo, slati
burmuta. Ah, siroti Dems!
Zastala je kao da se vraa mislima u prolost a onda poverljivo ree:
Znate, primetila sam da se neto udno deava s njim u poslednje vreme. Kad god bih mu donela supu,
nala bih ga zavaljenog u fotelji, otvorenih usta, s molitvenikom koji je pao na pod.
Ona stavi prst na nos i namrti se, zatim produi:
Ali bez obzira na sve, stalno je govorio da e se jednog lepog dana pred kraj leta izvesti koijom, samo
da opet vidi staru kuu u kojoj smo svi roeni, dole u Ajritaunu, i da e mene i Nani povesti sa sobom.
Kada bismo samo uzeli jednu od onih modernih koija to ne diu buku, o kojima mu je priao otac
ORork onu s reumatinim5 tokovima samo na jedan dan, govorio je, preko kod Donija Raa, i povezli
se sve troje zajedno u neko nedeljno vee. Samo je o tome mislio... Siroti Dems!
Neka se Gospod smiluje njegovoj dui! ree ujna.
Eliza izvadi maramicu i obrisa oi. Onda je vrati u dep i zagleda se u prazno ognjite.
Uvek je bio tako savestan, ree. Dunosti svetenika bile su preteke za njega. Osim toga, u ivotu ga je,
tono kau, pratio maler.
Da, ree ujna. Bio je razoaran ovek. To se videlo.
U maloj sobi nastade tiina i ja to iskoristih da priem stolu i okusim svoj eri, pa se tiho vratih na stolicu
u uglu. Eliza je potpuno utonula u neke svoje misli. S razumevanjem smo ekali da prekine utanje i,
posle duge pauze, ona progovori:
Onaj putir koji je razbio... Tako je sve poelo. Naravno, kau da to nije bilo strano, da je bio prazan,
mislim. Ali ipak... Kau da je deak koji ga je nosio bio kriv. Ali siroti Dems se tako uzrujao, neka mu
se Bog smiluje!
Znai, to je? ree ujna. ula sam neto...
Eliza klimnu.
To mu je pomutilo um, ree. Posle toga se povukao u sebe, ni s kim nije razgovarao i poeo je sam da
luta naokolo. Tako je jedne noi bio potreban nekim ljudima i nigde nisu mogli da ga nau. Svuda su
traili ali ga nisu nali. Tada crkvenjak predloi da pogledaju u kapeli. I tako su uzeli kljueve i otvorili
kapelu pa su crkvenjak i otac ORork i jo jedan svetenik uli sa svetiljkom... I ta mislite: bio je tamo,
sedeo je sam u mranoj ispovedaonici, sasvim budan, i kao da se sam za sebe tiho smejao...
Iznenada je uutala, kao da oslukuje. I ja oslunuh; ali u kui se nita nije ulo: znao sam da stari
svetenik i dalje lei u svom kovegu kao to smo ga videli, dostojanstven i surov u smrti, s praznim
putirom na grudima.
Eliza nastavi:
Potpuno budan i kao da se za sebe smeje... A onda, naravno, kad su to videli, pomislie da s njim nije
ba sve u redu...
5
Umesto pneumatinim. Prev..

6
 SUOENjE

Do Dilon je uveo Divlji zapad kod nas. Imao je malu zbirku starih brojeva Junion Deka, Plaka i
Hafpeni Marvela1. Svake veeri posle kole skupljali smo se u njegovom dvoritu i igrali se Indijanaca.
On i njegov debeli mlai brat Danguba Leo branili su stajski tavan a mi smo pokuavali da ga osvojimo
na juri; vodili smo i bitke na travi. Ali, koliko god se dobro borili, nikada nismo osvojili tavan niti dobili
bitku i svi nai okraji zavravali su se pobednikim plesom Doa Dilona. Njegovi roditelji bili svakog
jutra na misu u Gardiner Strit i u predvorju kue ostajao je blagi miris gospoe Dilon. Ali nain na koji se
on igrao bio suvie estok za nas, jer smo bili mlai i stidljiviji. Izgledao je kao pravi Indijanac dok je
poskakivao dvoritem, sa starim mufom za ajnik na glavi, udarao pesnicom o limeni poklopac i vikao:
Ja! jaka, jaka, jaka!
Niko nije mogao da poveruje kad je reeno da se opredelio za sveteniki poziv. Ipak, bila je to istina.
Nemir koji nas je obuzeo izbrisao je duhovne i telesne razlike meu nama. Udruili smo se, neki odvano,
neki u ali, a neki gotovo iz straha: meu ovim poslednjima, nevoljnim Indijancima, koji su se bojali da
ne izgledaju kao treberi ili slabii, bio sam i ja. Avanture iz knjiica o Divljem zapadu bile su strane
mojoj prirodi, ali bar su pruale mogunost bekstva.
Vie sam voleo neke amerike detektivske prie u kojima su se tu i tamo pojavljivale lepe i razuzdane
devojke. Iako nije bilo nieg loeg u tim priama, koje su ponekad imale i knjievnih pretenzija, one su
po koli kruile u tajnosti. Jednog dana, kad je otac Batler propitivao etiri stranice iz rimske istorije,
otkrio je kod trapavog Lea Dilona svesku Hafpeni Marvela.
Ova stranica ili ova stranica? Ova stranica. Ustani, Dilone! Tek to je dan... Nastavi! Koji dan? Tekto
je dan svanuo... Jesi li nauio? ta ti je to u depu?
Svima nam je srce uzdrhtalo kad je Leo Dilon predao tu sveicu i svi smo poprimili nevin izraz lica.
Otac Batler je listao svesku mrtei se.
- Kakvo je to smee? rekao je. Poglavica Apaa! Zar to itate umesto da uite istoriju Rima? Neu da
vidim ovakve kojetarije u koledu2! ovek koji je to pisao sigurno je neko bedno krabalo koje radi
takve stvari za au pia. Iznenauje me da obrazovani deaci kao vi itaju tako neto. Razumeo bih da
ste... uenici dravne kole. Dilone, iskreno ti savetujem, zagrej stolicu ili...
Ovaj prekor izreen tokom trezvene kolske nastave prilino je poljuljao slavu Divljeg zapada u mojim
oima, a zbunjeno zajapureno lice Lea Dilona probudilo je deo moje savesti. Ali im bih izmakao
sputavajuem uticaju kole, ponovo sam eznuo za divljim uzbuenjima, za bekstvom koje kao da su
obeavale sve te hronike bezakonja. Nai veernji okraji dosadili su mi na kraju koliko i jutarnja kolska
koloteina, jer sam eleo da doivim prave avanture. Ali prave avanture, mislio sam, ne dogaaju se
ljudima koji sede u kui: treba ih traiti napolju.
Letnji raspust bio je na pragu kad sam reio da prekinem dosadu kolskog ivota bar na jedan dan. Sa
Leom Dilonom i deakom po imenu Mahoni isplanirao sam da izostanemo iz kole. Svaki od nas utedeo
je po est penija. Trebalo je da se naemo u deset ujutru na Kanal mostu. Mahonijeva starija sestra
obeala je da e mu napisati opravdanje a Leo Dilon je rekao da e ubediti brata da kae kako se razboleo.
Dogovorili smo se da odemo Pristaninim putem sve do brodova, zatim da se prevezemo feribotom i
otpeaimo do Kue golubova.3 Leo Dilon je strahovao da ne sretnemo oca Batlera ili nekog iz koleda,
ali Mahoni je pitao, sasvim razumno, ta bi otac Batler radio u Kui golubova. To nam je povratilo
samopouzdanje: okonao sam prvi in zavere tako to sam prikupio po est penija od njih dvojice,
istovremeno im pokazavi svojih est penija. Predvee, dok smo obavljali poslednje pripreme, svi smo
bili pomalo uzbueni. Rukovali smo se, uz smeh, i Mahoni ree:
Vidimo se, drugari.
1
Petparaki romani A. Harmsvorta. - Prev.
2
Belvederski koled, jezuitska kola u Dablinu. Prev.
3
Elektrina centrala u dablinskom zalivu; golub je simbol Svetoh Duha u hrianstvu. Prev.

7
Te noi sam loe spavao. Ujutru sam bio prvi na mostu jer sam najblie stanovao. Sakrio sam knjige u
visoku travu pored jame za smee na kraju dvorita gde niko nije zalazio i pourio obalom kanala. Bilo je
blago sunano jutro prve nedelje juna. Seo sam na kamenu ogradu mosta divei se svojim lakim
platnenim cipelama koje sam briljivo oistio prethodne veeri i posmatrao poslune konje kako tegle pun
tramvaj poslovnih ljudi uzbrdo. Granje visokog drvea du etalita ivo je treperilo svetlozelenim
listiima kroz koje su sunevi zraci koso padali na vodu.
Granit mosta postao je topliji i ja poeh da ga gladim rukama u ritmu neke pesmice koju sam pevuio u
sebi. Bio sam veoma srean.
Sedeo sam tako desetak minuta kad ugledah Mahonijevo sivo odelo kako se pribliava. Doao je uzbrdo,
nasmejan, i popeo se do mene na most. Dok smo ekali, izvadio je praku koja mu je trala iz
unutranjeg depa i pokazao mi neke inovacije koje je izveo na njoj. Pitao sam ga zato ju je poneo i on
mi ree da je poneo da malo zeza ptice. Mahoni je esto govorio u argonu, a oca Batlera nazivao je Fosil.
ekali smo jo etvrt sata, ali ni traga Leu Dilonu. Mahoni na kraju skoi s ograde i ree:
Idemo. Znao sam da e Debeli da ucvika.
A njegovih est penija... ? rekoh.
Prokockao ih je, ree Mahoni. Bolje za nas: imamo po glavu i po umesto jedne glave.
Ili smo Nort Strendom sve do fabrike vitriola a onda skrenuli desno Pristaninim putem. Mahoni poe da
izigrava Indijanca im smo izali na otvoreno. Pojurio je grupu musavih devojica, vitlajui prakom, a
kada dva musava deaka iz vitetva poee da nas gaaju kamenjem, predloio je da ih napadnemo.
Prigovorio sam da su deaci suvie mali pa smo produili, a odrpana eta vikala je za nama: Pelenai!
Pelenai4! mislei da smo protestanti jer je tamnoputi Mahoni imao srebrnu znaku kriket kluba na kapi.
Kad smo stigli do eliane poeli smo da se igramo opsade, ali nije ilo jer je bilo potrebno najmanje
troje. Iskalili smo se na Leu Dilonu nazivajui ga kukavicom i zamiljajui kako e da nastrada u tri sata
kod g. Rajana.
Doli smo nadomak reke. Dugo smo lunjali bunim ulicama omeenim kamenim zidovima, posmatrajui
rad dizalica i maina dok su vozai pretovarenih kola vikali na nas da se maknemo s puta. Bilo je podne
kada smo stigli na dokove i, kako nam se uinilo da svi radnici ruaju, kupili smo dva velika peciva sa
suvim groem i seli da ih pojedemo na neke metalne cevi pored reke. Uivali smo u prizoru dablinskog
prometa tegljai koji su se izdaleka najavljivali kolutovima paperjastog dima, mrka flota ribarskih
brodova iza Ringsenda, veliki beli jedrenjak koji su iskrcavali na suprotnom keju. Mahoni ree da bismo
kao od ale pobegli jednom od tih velikih laa na more pa sam i ja, zagledan u visoke jarbole, video ili
zamislio geografiju kojom su me oskudno hranili u koli kako se postepeno prvetvara u stvarnost pred
mojim oima. kola i kua kao da su nestajale a njihov uticaj na nas iezavao.
Preli smo feribotom preko reke Lifi, u drutvu dva radnika i malog Jevrejina s torbom. Bili smo ozbiljni,
gotovo sveano raspoloeni, ali u jednom trenutku oi nam se susree i mi se nasmejasmo. Kad smo
pristigli na obalu, posmatrali smo iskrcavanje gracioznog jedrenjaka sa tri jarbola koji smo prethodno
videli s drugog keja. Neki posmatra nam ree da je to norveki brod. Otiao sam do krme i pokuao da
odgonetnem natpis na njoj ali nisam uspeo pa iz nekih nejasnih pobuda poeh da zagledam strane
mornare da bih video ima li neki od njih zelene oi... Oi mornara bile su plave, sive i ak crne. Jedini
mornar ije bi se oi mogle nazvati zelenim bio je visok ovek koji je zabavljao gomilu na keju veselo
uzvikujui svaki put kad bi daske pale:
To! To!
Kad smo se zasitili ovog prizora odlutali smo u Ringsend. Postalo je sparno; u izlozima bakalnica leao je
izbledeli bajati keks. Kupili smo malo keksa i okolade koje smo neumorno jeli cunjajui prljavim
ulicama u kojima su iveli ribari. Nismo mogli da naemo mlekaru pa smo uli u jedan mali duan i
kupili po bocu soka od malina. Osveen, Mahoni pojuri neku maku, ali ona pobee u otvoreno polje.
Obojica smo bili prilino umorni i, kad smo stigli do polja, odmah poosmo ka strmoj uzviici s koje smo
mogli da vidimo reku Doder.
4
Pogrdan naziv za protestante o kojima je irena fama da kradu bebe kako bi ih vaspitavali u protestantskom duhu. - Prev

8
Bilo je ve kasno i bili smo suvie umorni da bismo produili do Kue golubova. Trebalo je da se vratimo
kui pre etiri kako naa avantura ne bi bila otkrivena. Mahoni je tuno gledao u svoju praku i morao
sam da predloim da se vratimo vozom pre nego to mu se lice ponovo razvedri. Sunce je zalo iza nekih
oblaka i prepustilo nas jalovim mislima i ostacima hrane.
U polju nije bilo nikoga osim nas. Leali smo neko vreme na obronku, utei, a onda ugledah oveka
kako nam se pribliava s drugog kraja polja. Lenjo sam ga posmatrao vaui jednu od onih zelenih travki
uz pomo kojih devojke proriu budunost. Polako se pribliavao obronkom. Jednu ruku drao je na boku
a u drugoj tap kojim je ovla tapkao po travi. Na sebi je imao neugledno zelenkastocrno odelo a na glavi
onu vrstu eira koji smo mi zvali nokir. Pepeljastosivi brkovi davali su mu staraki izgled. Proavi kraj
naih nogu, letimino nas je pogledao i produio. Gledali smo za njim i videli kako se nakon pedesetak
koraka okree i vraa istim putem. Iao je veoma sporo ka nama, neprestano tapkajui tapom po tlu, tako
sporo da pomislih kako trai neto u travi.
Stao je kad je stigao do nas i poeleo nam dobar dan. Uzvratili smo mu i on lagano i veoma paljivo sede
kraj nas na obronak. Poeo je da govori o vremenu, rekao da e leto biti veoma toplo i dodao da su se
godinja doba mnogo promenila od vremena kad je on bio deak - davno je to bilo. Onda ree da je ako
doba nesumnjivo najsrenije vreme u svaijem ivotu i kako bi sve dao da ponovo bude mlad. Bilo nam
je pomalo dosadno da sluamo o tim stvarima pa smo utali. On zatim poe da govori o koli i knjigama.
Pitao nas je da li smo itali poeziju Tomasa Mura ili dela ser Valtera Skota i lorda Litona. Pravio sam se
da sam itao svaku knjigu koju je pomenuo pa on na kraju ree:
Ah, vidim da si knjiki moljac kao i ja. A on dodade, pokazujui na Mahonija koji nas je gledao irom
otvorenih oiju on je drugaiji; njega zanima sport.
Rekao je da kod kue ima sva dela ser Valtera Skota i sva dela lorda Litona i kako mu nikad ne dosadi da
ih iznona ita. Naravno, ree, ima nekih dela Lorda Litona koja deaci ne treba da itaju. Mahoni ga upita
zato deaci ne treba da ih itaju. To pitanje me acnulo i naljutilo jer sam se bojao da e ovek pomisliti
da sam glup kao Mahoni. Ali ovek se samo nasmei. Video sam da ima velike rupe izmeu utih zuba.
Onda nas upita koji od nas dvojice ima vie devojaka. Mahoni kao od ale ree da ima tri cure. ovek me
upita koliko ih ja imam.
Odgovorio sam da nemam nijednu. Nije mi verovao i ree kako je ubeen da imam curu. utao sam.
Recite nam, drsko ree Mahoni oveku, koliko ih vi imate?
ovek se nasmei kao i pre i ree da je imao mnogo cura kad je bio naih godina.
Svaki deak, ree, ima neku curicu.
Takav stav uinio mi se neobino slobodan za oveka njegovih godina. U dubini due mislio sam da je to
to je rekao o deacima i devojkama sasvim u redu. Ali nije mi se svidelo kako on to govori i pitao sam se
zato je uzdrhtao jednom ili dvaput kao da se neeg uplaio ili kao da su ga iznenada proli marci. Dok
je tako priao, zapazio sam da ima pravilan naglasak. Poeo je da nam pria o devojkama, govorio je
kako lepu i meku kosu imaju i kako su nene njihove ruke i da nisu sve devojke tako dobre kao to
izgledaju kad ih ovek bolje upozna. Nita mu nije slae, ree, nego da gleda mlade i lepe devojke,
njihove lepe bele ruke i divnu meku kosu. Stekao sam utisak da ponavlja neto to je nauio napamet ili
da njegova svest, opinjena nekim reima sopstvenoga govora, lagano krui istom putanjom. Povremeno
je govorio kao da samo ukazuje na injenicu koja je svakom poznata, a onda nastavljao priguenim
glasom kao da nam odaje tajnu koju ne bi hteo da iko drugi uje. Ponavljao je i ponavljao svoje reenice,
varirajui ih i zaokruujui monotonim glasom. Zurio sam i dalje ka podnoju strmine, sluajui ga.
Nakon dueg vremena on prekide svoj monolog. Polako je ustao i rekao kako mora da nas ostavi na
minut-dva, i ja sam, ne skrenuvi pogled, video kako se polako udaljava. I dalje smo utali. Posle
nekoliko minuta zauh Mahonijev uzvik:
Gle! Vidi ta radi!
Kako nisam odgovorio niti podigao pogled, Mahoni ponovo uzviknu:
Gle... matori je aknut!
U sluaju da nas pita kako se zovemo, rekoh, ti budi Marfi a ja Smit.

9
Nita vie nismo rekli jedan drugom. Jo uvek sam premiljao da li da odem ili ne kad se ovek vratio i
ponovo seo kraj nas. Tada Mahoni ugleda maku koja mu je ranije utekla, pa skoi i poe da je goni preko
polja. ovek i ja posmatrali smo poteru. Maka je opet pobegla i Mahoni poe da baca kamenje ka zidu
na koji se uspentrala. Na kraju je odustao i samo je besciljno lutao udaljenom ivicom polja.
Nakon nekog vremena ovek mi se obrati. Ree da je moj drugar vrlo neotesan deak i upita da li ga esto
ibaju u koli. Hteo sam ogoreno da mu uzvratim kako mi nismo uenici dravne kole da bi nas ibali,
kao to se on izrazio, ali nita nisam rekao. Poeo je da razrauje temu kanjavanja deaka. inilo se da
njegova svest, ponovo opinjena onim to je govorio, lagano poinje da krui novom putanjom. Govorio
je da takve deake treba ibati i to dobro ibati. Kad je deak grub i neposluan nema boljeg leka od
potenog ibanja. Packa ili amar nisu dovoljni: ono to takvom deaku treba jeste jedno lepo toplo
ibanje. Bio sam iznenaen takvim razmiljanjem pa nehotice pogledah navie, u njegovo lice. Suoio
sam se s pogledom dva kao staklo zelena oka koja su zurila u mene ispod nabranog ela. Ponovo sam
oborio pogled.
ovek produi svoj monolog. Kao da je zaboravio onu preanju slobodoumnost. Ako ikad naie na
deaka koji pria s devojkama ili ima curu, ree, takvog e ibati i ibati; to e ga nauiti da ne razgovara
s devojkama. A ukoliko deak ima curu i pria lai o tome, tako bi ga ibao kako jo nijednog deaka nisu
ibali. Rekao je kako bi to voleo vie nego ita na ovom svetu. Opisivao mi je kako bi ibao takvog
deaka kao da mi otkriva neki detaljno razraeni obred. Mnogo bi to voleo, ponovi, vie nego ita na
ovom svetu; i njegov glas, dok me je monotono uvodio u taj obred, postao je gotovo srdaan, kao da me
moli za razumevanje.
ekao sam dok nije ponovo prekinuo monolog. Onda naglo ustadoh. Da ne bih odao svoju uzrujanost,
otezao sam nekoliko trenutaka pretvarajui se da vezujem pertlu a onda, rekavi da moram da idem,
pozdravih se. Lagano sam krenuo uz obronak, ali srce mi je tuklo od straha da e me on epati za
glenjeve. Kad sam stigao na vrh obronka okrenuh se i, ne gledajui u njega, viknuh preko polja:
- Marfi!
Glas mi je imao prizvuk usiljene hrabrosti i obuze me sgid zbog ove bedne izmiljotine. Morao sam
ponovo da uzviknem to ime i tek tada me Mahoni ugleda i odgovori mi. Kako mi je samo srce tuklo dok
je trao preko polja k meni! Trao je kao da mi dolazi u pomo. I ja osetih kajanje; jer, u dubini due,
uvek sam ga pomalo prezirao.

10
 ARABIJA

Nort Rimond, slepa ulica, bila je uvek mirna osim kad su iz kole Hrianske brae 1 putali deake.
Dvospratna nenastanjena kua, izdvojena od okolnih zgrada, zatvarala je slepi kraj ulice. Ostale kue u
ulici, svesne pristojnog ivota unutar njih, zurile su jedna u drugu tamnim ravnodunim licima.
Bivi stanar nae kue, svetenik, umro je u salonu koji je gledao u vrt. U dugo zatvorenim sobama
oseao se ustajali vazduh a ostava iza kuhinje bila je zakrena starim odbaenim papirima. Tu sam naao
nekoliko broiranih knjiga izvijenih i vlanih stranica: Opat Valtera Skota, Poboni priesnik i Memoari
Vidoka. Voleo sam ovu poslednju jer je imala poutele listove. U zaputenom vrtu iza kue bilo je stablo
jabuke i nekoliko ratrkanih bunova; pod jednim od njih naao sam zaralu pumpu za bicikl biveg
stanara. On je bio vrlo plemenit svetenik; sav svoj novac ostavio je raznim ustanovama, a nametaj iz
kue svojoj sestri.
Doli su krtki zimski dani i smrkavalo se pre nego to bismo stigli da pojedemo ruak. Kad bismo se nali
na ulici, kue su ve bile mrane. Ljubiasti nebeski svod nad nama postajao je sve tamniji, a uline
svetiljke dizale su ka njemu slabane plamike svojih fenjera. Hladan vazduh nas je bockao i mi smo se
igrali dok nam se tela ne bi zaarila. Nai uzvici odjekivali su tihom ulicom.
Igra nas je odvlaila u mrane blatnjave prolaze iza kua, gde smo protravali kroz palir divljaka iz
straara, sve do mranih mokrih dvorita u kojima je zaudaralo iz jama za smee, i do mranih tala
tekog vonja gde je koija timario konja ili zveckao optoenim amovima. Kad bismo se vratili na ulicu,
svetlost kuhinjskih prozora obasjavala je prostor. Ako bismo ugledali mog ujaka kako nailazi iza ugla,
krili smo se u senci sve dok ne bi uao u kuu. A kad bi Menganova sestra izala na stepenice da ga
pozove na aj, motrili smo je iz senke kako gleda niz ulicu. ekali smo da vidnmo hoe li ostati ili e ui
u kuu i, ako bi ostala, izlazili smo iz senke i pokunjeno prilazili Menganovoj kapiji. Ona nas je ekala,
njena figura ocrtavala se u svetlosti koja je dopirala kroz poluotvorena vrata. Brat bi je uvek zadirkivao
pre nego to bi posluao, a ja sam stajao kraj ograde i gledao u nju. Haljina joj se njihala pri pokretima
tela a meka pletenica poskakivala tamo-amo.
Svakog jutra leao sam na podu dnevne sobe i motrio na njenu kapiju. Zastor je bio sputen do samog
prozorskog okvira tako da niko nije mogao da me vidi. Kad bi stupila na stepenice, srce bi mi poskoilo.
Jurnuo bih u predvorje, dograbio knjige i hrlio za njom. Ni za trenutak nisam gubio iz vida njenu tamnu
priliku i, kad bismo se primakli mestu gde nam se putevi razilaze, ubrzavao sam hod i prolazio pored nje.
To se ponavljalo svakog jutra. Nikad nisam progovorio vie od nekoliko nevanih rei s njom, pa ipak je
njeno ime bilo kao neki zov za moju mladalaku krv.
Njen lik pratio me ak i na mestima lienim svake romantike. U subotnje veeri, kad je ujna ila u
kupovinu, morao sam da je pratim i nosim joj pakete. Ili smo bletavo osvetljenim ulicama gde su nas
gurali pijani ljudi i piljarice, usred radnikih psovki i prodornih litanija prodavaca to su straarili kraj
bavi punih svinjskog droba, praeni nazalnim glasovima ulikih pevaa koji su pevali hodite-svi-amo2,
pesmu o ODonovanu Rosi, ili neku baladu o nevoljama nae rodne zemlje. Svi ti zvuci slivali su se u
jedinstveno oseanje: zamiljao sam kako sa sigurnou nosim svoj putir kroz mnotvo dumana.
Povremeno sam tiho ponavljao njeno ime u udnim molitvama i hvalospevima koje ni sam nisam
razumevao. Oi su mi esto bile pune suza (nisam znao zato) i na mahove kao da mi je iz srca navirala
bujica u grudi. Malo sam razmiljao o budunosti. Nisam znao da li u joj se ikad obratiti, ni, ako se i
obratim, kako da joj otkrijem svoje smueno oboavanje. Ali moje telo bilo je kao harfa a njene rei i
pokreti kao prsti koji lete po icama.
Jedne veeri otiao sam u salon u kome je umro svetenik. Bilo je mrano kiovito vee i u kui je vladala
potpuna tiina. Kroz razbijeno okno uo sam kiu kako pada po tlu, neprekidno rominjanje siunih kipi
po raskvaenim lejama Negde ispod mene svetlucala je udaljena svetiljka ili osvetljeni prozor.
1
Katolika kola za siromanu decu i siroad. Prev.
2 Come all you gallant Irishman and listen to my song poetne rei pesme o poznatom irskom nacionalisti iz 19. veka. Prev.

11
Sva moja ula kao da su udela da se pritaje i, oseajui da ne mogu da se obuzdam, stiskao sam dlan o
dlan, sve dok nisu uzdrhtali, apui bezbroj puta: O, ljubavi! O, ljubavi!
Na kraju, obratila se ona meni. Kad mi je uputila prve rei toliko sam se zbunio da nisam znao ta da joj
odgovorim.
Pitala me hou li da posetim Arabiju3? Zaboravio sam ta sam odgovorio: da ili ne. Bie to divan bazar,
rekla je; volela bi da moe da ode tamo.
Pa zato ne moe? upitah.
Dok je govorila, okretala je srebrnu narukvicu oko zglavka. Ne moe da ode, ree, zato to te nedelje ima
duhovne vebe4 u zavodu. Njen brat i druga dva deaka tukli su se oko svojih kapa, a ja stajao sam kraj
ograde. Drei se za jedan iljak nagnula je glavu k meni. Svetlost ulinog fenjera ispred naeg ulaza
padala je na oblu belinu njenog vrata, obasjavala je kosu na njemu i njenu ruku na ogradi. Svetlost je
padala po jednoj strani njene haljine otkrivajun beli rub podsuknje, vidljiv zbog njenog nehajnog
dranja.
Blago tebi, rekla je.
Ako odem, rekoh, doneu ti neto.
Koliko je bezbrojnih ludosti uzburkalo moje misli na javi i u snu posle te veeri! eleo sam da preskoim
dosadne dane do bazara. Frktao sam na kolske zadatke. Nou u spavaoj sobi i danju u kolskoj klupi,
njen lik se uvlaio izmeu mene i stranice koju sam se upinjao da proitam. Slogovi rei Arabija
odzvanjali su kroz tiinu u kojoj je bujala moja dua, opinjavajui me arolijom Istoka. Traio sam
dozvolu da u subotu uvee odem na bazar. Ujna je bila iznenaena, nadala se da to nisu neka masonska
posla.
U koli sam odgovarao na nekoliko pitanja. Video sam kako se lice moga uitelja menja iz ljubaznog u
strogo; nadao se da nisam poteo da lenarim. Bio sam nemoan da priberem svoje zabludele misli. Jedva
da sam imao strpljenja za ozbiljan rad, koji mi se, stojei sada izmeu mene i moje elje, inio kao deja
igra, runa monotona deja igra.
U subotu ujutru podsetio sam ujaka da bih eleo uvee da odem na bazar. Uzmuvao se bio oko iviluka
traei etku za eir i kratko mi odgovorio:
Da. deko, znam.
Stajao je u predvorju pa nisam mogao da odem u dnevnu sobu i legnem kraj prozora. Izaao sam iz kue
loe raspoloen i polako krenuo ka koli. Vazduh je bio nemilosrdno otar i ve tada poe da me mori
neka zla slutnja.
Kad sam se vratio kui za veeru, ujak jo nije bio stigao. Ali bilo je rano. Zurio sam neko vreme u sat i,
kad njegovo kucanje poe da me razdrauje, izaao iz sobe. Popeo sam se stepenitem na sprat. U visokim
hladnim praznim sumornim odajama osetio sam olakanje i pevuei etkao od sobe do sobe. S prozora
sam video drugare kako se igraju na ulici. Njihovi uzvici dopirali su oslabljeni i nejasni do mene i,
priljubivi elo o hladno staklo, gledao sam u mranu kuu u kojoj je ona ivela. Stajao sam tako moda
itav sat, ne videi nita osim prilike u tamnoj odei koju je satkala moja mata, dok joj ulina svetiljka
obasjava oblinu vrata, ruku na ogradi i rub podsuknje.
Kad sam siao, zatekao sam gu Merser pored kamina. To je bila stara alapaa, udovica vlasnika
zalagaonice, koja je skupljala stare potanske marke u neke dobrotvorne svrhe. Morao sam da istrpim
ogovaranje uz aj. Veera je pomerena vie od sat, ali ujak se nije pojavljivao. Ga Merser je ustala da
poe: izvinjavala se to ne moe vie da eka, ali ve je prolo osam i ona ne voli da bude tako kasno
napolju jer joj noni vazduh kodi. Kad je otila, poeh da hodam gore-dole po sobi, steui pesnice. Ujna
ree:
Bojim se da e veeras morati da odloi taj svoj bazar.
3
Dvorana u Dablinu u kojoj se odravao dobrotvorni bazar. Prea
4
Povlaenje od svetovnog ivota, posveivanje meditaciji i molitvama. Prev.

12
U devet sati zauh da ujak otkljuava ulazna vrata. uo sam kako pria sam sa sobom i kako se iviluk
zatresao pod teretom njegovog kaputa. Jasni su mi bili ti zvuci. Kad je bio usred veere, zatraih mu
novac za bazar. Bio je zaboravio.
Ljudi su sad u krevetu i ve spavaju, ree.
Nisam se osmehnuo. Ujna mu odbrusi:
Zato mu ne da novac i neka ide? Ve dovoljno dugo te eka.
Ujak ree da mu je jako ao to je zaboravio. Dodao je da veruje u staru izreku Rad bez zabave dosadne
raa glave. Pitao me kuda u i, kad mu ponovih, upita me znam li Arapinov oprotaj s atom. Kad sam
izlazio iz kuhinje on se spremao da odrecituje ujni uvodne stihove pesme.
Stezao sam srebrnjak u aci hitajui niz Bakingam Strit prema stanici. Prizor ulica osvetljenih bletavim
plinskim svetlom i zakrenih kupcima podseti me na svrhu moga putovanja. Seo sam u vagon tree klase
u potpuno pustom vozu. Nakon nesnosnog stajanja, voz lagano krenu sa stanice. Vukao se izmeu
oronulih zgrada i preko svetlucave reke. Na stanici Vestlend Rou gomila ljudi nagrnu na vrata vagona, ali
kondukteri ih potisnue rekavi im da je to poseban voz za bazar. Ostao sam sam u praznom vagonu.
Posle nekoliko minuta voz se zaustavio kraj improvizovanog drvenog perona. Izaao sam na ulicu i na
osvetljenom brojaniku nekog sata video da je deset minuta do deset. Preda mnom je bila velika zgrada i
na njoj magino ime.
Nisam mogao da naem ulaz za est penija i, uplaen da e se bazar zatvoriti, urno sam proao kroz
okretaljku pruivi iling oveku umornog izgleda. Naao sam se u velikoj dvorani s galerijom. Gotovo
svi tandovi bili su zatvoreni i vei deo dvorane bio je u mraku. Bila je tiina kao u crkvi posle mise.
Nesigurno sam se uputio ka sredinjem delu dvorane. Nekoliko ljudi skupilo se oko tandova koji su jo
bili otvoreni. Ispred zavese na kojoj je arenim svetleim slovima pisalo Kafe antan dva oveka brojala
su novac na srebrnom posluavniku. Sluao sam zveket novia u padu.
Jedva svestan zato sam se naao tu, priao sam jednom tandu i stao da razgledam porcelanske vaze i
cveem oslikane servise za aj. Na ulazu u tand neka devojka je priala i smejala se s dvojicom mladia.
Zapazio sam njihov engleski naglasak i rasejano sluao njihov razgovor.
O, nikad ja to nisam rekla!
E, jesi!
O, ne, nisam!
Zar nije rekla?
Jeste. uo sam je!
O, to je... la!
Opazivi me, devojka mi prie i upita me elim li da kupim neto. Ton njenog glasa nije ohrabrivao, kao
da sa mnom razgovara samo zato to mora. Zbunjeno pogledah u velike amfore koje su stajale kao
istonjaki straari s obe strane mranog ulaza u tand i promrmljah:
Ne, hvala vam.
Devojka je malo pomerila jednu amforu i vratila se mladiima. Nastavili su da razgovaraju o istoj temi.
Jednom ili dvaput pogledala je preko ramena u mene.
Ostao sam pred njenim tandom iako sam znao da je to besmisleno, ne bi li moje interesovanje za njenu
robu izgledalo stvarnije. Onda sam se polako okrenuo i poao sredinom dvorane. Pustio sam da dva
penija padnu na novi od est penija u mom depu. uo sam glas s kraja galerije koji doviknu da su
svetla pogaena. Gornji deo dvorane utonu u potpuni mrak.
Zagledan navie u tamu videh sebe kao bie koje je tatina zavela i narugala mu se; i moje oi planue od
muke i gneva.

13
 IVILIN1

Sedela je kraj prozora i gledala kako sumrak osvaja ulicu. Glavu je naslonila na zavese, udiui miris
pranjavog kretona. Bila je umorna.
Prolo je nekoliko ljudi. ovek iz zgrade na kraju ulice vraao se kui; ula je bat njegovih koraka po
betonskom ploniku, zatim kriput po stazi posutoj ljakom ispred novih crvenih zgrada. Nekada je tamo
bila poljana gde su se oni svake veeri igrali s decom iz kraja. Onda je neki ovek iz Belfasta kupio
poljanu i sagradio kue ne male tamne kue kao to su njihove, ve svetle zgrade od cigle, sjajnih
krovova. Deca iz ulice uvek su se zajedno igali na toj poljani - Devinovi, Votersovi, Dansovi, mali bogalj
Keog, ona i njena braa i sestre. Ernest se nikad nije igrao: bio je ve veliki. Njen otac ih je svojim
glogovim tapom esto terao s poljane, ali obino je mali Keog uvao strau i javljao kad bi video da otac
dolazi. Pa ipak, kao da su bili prilino sreni u to vreme. Otac tada nije bio tako lo, osim toga, i majka je
bila iva. Davno je to bilo: oni i njena braa i sestre odrasli su; majka je umrla. I Titi Dan je umro, a
Votersovi su se vratili u Englesku. Sve se menja. Sada e i ona otii kao i ostali, napustie svoj dom.
Dom! Gledala je sve te prisne stvari po sobi, stvari s kojih je tolike godine svake nedelje brisala prainu,
pitajui se otkud sva ta praina na ovom svetu. Moda nikad vie nee videti te bliske predmete od kojih
ni sanjala nije da e se ikad rastati.
Pa ipak, za sve ove godine nije saznala ime svetenika ija je poutela fotografija visila na zidu iznad
pokvarenog harmonijuma, pored arene litografije sa zavetom Blaenoj Mariji Margareti Alakok. On je
bio kolski drug njenog oca. Kad god bi otac nekome pokazao fotografiju, dodao bi:
On je sad u Melburnu.
Pristala je da ode, da napusti svoj dom. Da li je to pametno? Pokuala je da razmotri dobre i loe strane te
odluke. U svojoj kui imala je bar hranu i krov nad glavom; bila je okruena ljudima koje je znala itavog
ivota. Svakako, mnogo je morala da radi, kako u kui tako i na poslu. ta li e o njoj priati u trgovini
kad uju da je pobegla s momkom? Moda e samo rei da je glupaa i dati oglas da popune njeno mesto.
Gospoica Gaven e se radovati. Oduvek je imala pik na nju, pogotovo kad je neko u blizini.
Gospoice Hil, zar ne vidite da ove gospoe ekaju?
ivlje malo, gospoice Hil, molim vas.
Nee proliti mnogo suza to ostavlja trgovinu.
Ali u njenom novom domu, u dalekoj nepoznatoj zemlji, sve e se promeniti. Ona e biti udata - ona,
Ivlin. Ljudi e se s potovanjem ophoditi prema njoj. Nee postupati s njom kao s njenom majkom. ak i
sada, iako je prela devetnaestu, oseala je ponekad strah od oeve naprasitosti. Znala je da je od toga
dobila lupanje srca. Kad su bili deca nikad je nije tukao kao Harija i Ernesta, zato to je bila devojica; ali
kasnije je poeo da joj preti i govori ta bi joj sve uinio da nije uspomene na njenu pokojnu majku. A sad
nije bilo nikog da je zatiti.
Ernest je umro, a Hari, koji je radio kao dekorater po crkvama, gotovo uvek je bio negde na putu. Osim
toga, redovna prepirka oko novca subotom uvee poela je neizrecivo da je zamara. Uvek je davala svu
svoju zaradu sedam ilinga i Hari je slao koliko moe, ali muka je bilo izvui i jednu paru od oca.
Govorio je kako ona rasipa novac, kako nema mozga, kako on nee da daje svoj teko zaraeni novac da
bi ga ona bacala po ulici, i jo tota drugo, jer je obino bio prilino zao subotom uvee. Na kraju bi joj
dao novac i pitao je ima li ona uopte nameru da ita kupi za nedeljni ruak. Onda bi kao bez due trala u
kupovinu, steui svoj crni koni novanik dok se gurala kroz gomilu, i vraala se tek kasno uvee pod
teretom namirnica. Mnogo je radila, odravala je kuu i starala se da dvoje mlae dece koja su bila
preputena njenoj brizi redovno idu u kolu i redovno ruaju. Bio je to teak rad, teak ivot ali sada
kad je trebalo da ode, nije joj se inio tako mrzak.
S Frenkom e upoznati neki drugi ivot. Frenk je ba dobar, tako je muevan i otvoren. Ona treba da
otputuje s njim nonim brodom za Buenos Aires, gde e mu postati ena i iveti u kui koja eka na nju.
1
Mala Eva, Evica. Prev.

14
Kako dobro pamti trenutak kad ga je prvi put videla; boravio je u jednoj zgradi na glavnoj ulici gde je
esto odlazila. Kao da je to bilo pre samo dve-tri nedelje. Stajao je pred kapijom zabaenog kaketa a
razbaruena kosa padala mu je po preplanulom licu. Ubrzo su se i upoznali. Saekivao ju je svake veeri
pred trgovinom i pratio je do kue. Vodio je da vidi Ciganicu 2 i bila je ponosna kad je sela s njim u lou
gde nikad ranije nije bila.
On je jako voleo muziku i pomalo je pevao. Ljudi su znali da njih dvoje izlaze i, kad je pevao o devojci
zaljubljenoj u mornara, ona bi se uvek prijatno zbunila. U ali ju je nazivao Popins3. U prvo vreme bilo joj
je samo uzbudljivo to ima momka, zatim ga je zavolela. Priao joj je o dalekim zemljama. Poeo je taj
ivot kao mali na palubi, za funtu meseno, na brodu linije Alen koji je plovio za Kanadu. Nabrajao joj je
imena brodova na kojima je bio i razne slube koje je obavljao. Plovio je kroz Magelanov moreuz i priao
joj o stranim Patagoncima. Skrasio se u Buenos Airesu, rekao je, i doao u zaviaj samo na odmor.
Naravno, otac je doznao za njihovu vezu i zabranio joj da ga i dalje via.
Znam ja te mornare, rekao je.
Jednog dana se posvaao s Frenkom i od tada je morala tajno da se sastaje sa svojim dragim.
Ulica je utonula u mrak. Belina dva pisma u njenom krilu postala je nejasna. Jedno je bilo za Harija,
drugo za oca. Ernest joj je bio najdrai, ali volela je i Harija. Primetila je da je otac ostario u poslednje
vreme; ona e mu nedostajati. Ponekad je znao da bude veoma drag. Ne tako davno, kad je jedan dan
leala bolesna, itao joj je priu o duhovima i ispekao joj tost. Nekom drugom prilikom, kad je majka jo
bila iva, svi su otili na izlet, na Haut Hil. Seala se kako je otac stavio majin eir na glavu da zasmeje
decu.
Vreme je prolazilo a ona i je dalje sedela kraj prozora, glave naslonjene na zavesu, i udisala miris
pranjavog kretona. Daleko s ulice dopirao je zvuk vergla. Znala je tu melodiju. udno da je uje ba te
veeri, da je podseti na obeanje koje je dala majci, obeanje da e drati kuu dokle god bude mogla.
Setila se poslednje noi majine bolesti; ponovo se u mislima nala u zaguljivoj mranoj sobi s druge
strane predsoblja a spolja je dopirala neka setna talijanska melodija. Verglau su naredili da ode i dali mu
pola ilinga. Seala se kako je otac umarirao u bolesniku sobu rekavi:
Prokleti Talijani! ak ovamo stiu!
Dok je tako sanjarila, alosna vizija majinog ivota pogodi je u sam ivac njenog bia - taj ivot
svakodnevnih rtava koji se zavrio konanim ludilom. Uzdrhtala je kad je opet ula majin glas kako s
idiotskom upornou ponavlja:
Derevaun Seraun! Derevaun Seraun!4
Najednom ustade obuzeta strahom. Pobei! Mora pobei! Frenk e je spasti. On e joj pruiti ivot,
moda i ljubav. I ona eli da ivi. Zato da bude nesrena? Ima pravo na sreu. Frenk e je zagrliti,
obujmiti je. On e je spasti.

***

Stajala je u ustalasaloj gomili na pristanitu kod Nort Vola. On ju je drao za ruku i znala je da joj neto
govori, da neprestano pria o putovanju. Pristanite je bilo puno vojnika sa smeim prtljazima. Kroz irok
izlaz hale ona na trenutak ugleda crni trup broda, ukotvljenog pored keja, s osvetljenim oknima na boku.
Nita nije govorila. Oseala je da su joj obrazi bledi i hladni i, zbunjena i oajna, molila se bogu da je
uputi, da joj kae ta je njena dunost. Brodska sirena se dugo i bolno oglasi u magli. Ako poe, sutra e
biti daleko na moru, s Frenkom, plovie ka Buenos Airesu. Karte su bile kupljene: Zar moe da odustane
posle svega to je uinio za nju? Od oaja oseti muninu i samo je micala usnama u nemoj usrdnoj
molitvi.
2
Opera irskog kompozitora Balfa, po Servantesovoj noveli. Prev.
3
Bulkica. Prev.
4
Svako uivanje okonava bol. (irsk.) Prev.

15
Zvuk zvona odjeknu u njenom srcu. Ona oseti kako je on hvata za ruku:
Doi!
Sva mora sveta uzburkae se oko njenog srca. On ju je vukao u njih: utopie je. S obe ruke uhvatila se za
gvozdenu ogradu.
Doi!
Ne! Ne! Ne! Nemogue je. Njene ake mahnito su stezale gvoe. Opkoljena morima, ona kriknu u oaju.
Ivlin! Ivi!
Poleteo je ka rampi i zvao je da poe s njim. Vikali su mu da se ukrca ali on je i dalje zvao. Okrenula mu
je svoje bledo lice, pasivna, kao bespomona ivotinja. U njenim oima nije bilo ni ljubavi ni pozdrava ni
prepoznavanja.

16
 POSLE TRKE

Automobili su hrlili prema Dablinu, klizili su poput kugli krivinama Neis Rouda Na samom vrhu brega
kod Inikora gomila ljudi posmatrala je kako vozila hitaju ka cilju, i kako kroz ovaj tesnac siromatva i
mrtvila Evropa iri svoje bogatstvo i poslovnost. S vremena na vreme, gomila bi klicala sa zahvalnou
potitenih ljudi. Njihove simpatije bile su na strani plavih automobila automobila njihovih prijatelja
Francuza.
Francuzi su, tavie, i bili pravi pobednici. Njihov tim je uspeno zavrio trku: zauzeli su drugo i tree
mesto, dok se za vozaa nemakog automobila, koji je prvi stigao na cilj, proneo glas da je Belgijanac.
Stoga su sva plava vozila doekivana dvostrukom dobrodolicom im bi stigla na vrh, a na svaki uzvik
dobrodolice uzvraeno je osmesima i naklonima onih u automobilu. U jednome od tih skladno
napravljenih vozila nalazila se grupa od etiri mladia ije je raspoloenje u tom trenutku prevazilazilo
poslovinu veselost galskog duha: naime, ova etvorica mladih ljudi bili su gotovo pijani od sree. Bili su
to: arl Segin, vlasnik automobila, Andre Rivijer, mladi elektriar, poreklom Kanaanin, Vilona, krni
Maar, i elegantno doterani mladi po imenu Dojl. Segin je bio dobro raspoloen zato to je,
neoekivano, unapred dobio izvesne porudbine (spremao se da osnuje preduzee za izradu motora u
Parizu) a Rivijer zato to je trebalo da bude upravnik u tom preduzeu; ova dva mladia - pri tom i roaci
- bili su, naravno dobro raspoloeni i zbog uspeha francuskih automobila. Vilona je bio dobre volje zato
to je dobro ruao, a bio je i optimista po prirodi. etvrti lan drutva, meutim, bio je suvie uzbuen da
bn bio stvarno srean.
Bio je to momak od oko dvadeset est godina, mekih, svetlosmeih brkova i nevinih sivih oiju Njegov
otac, koji je ivot poeo kao napredni nacionalista, rano je promenio svoje poglede. Poeo je da zarauje
kao mesar u Kingstaunu, a kad je otvorio radnje u Dablinu i predgraima, dobro se obogatio. Imao je
sree da uspostavi veze s policijom te je, na kraju, postao toliko bogat da ga je dablinska tampa
proglasila kraljem trgovaca. Sina je poslao u Englesku, da se koluje u velikom katolikom koledu, a
potom na univerzitet u Dablinu, da studira pravo. Dimi nije ba vredno uio i neko vreme je potpuno
skrenuo s pravog puta. Imao je novaca i bio je omiljen; vreme je provodio as u krugu muziara, as
meu vozaima. Onda su ga poslali na jedan semestar u Kembrid da malo upozna ivot. Otac je,
gunajui, ali potajno ponosan na ispade svoga sina, platio njegove dugove i vratio ga kui. Segina je
upoznao u Kembridu. Znali su se samo povrno ali Dimiju je priinjavalo veliko zadovoljstvo da se
drui s nekim ko je video toliko sveta i za koga se govorilo da je vlasnik najveih hotela u Francuskoj.
Takvu osobu slagao se s time i njegov otac vredi poznavati, ak i da nije tako divan kompanjon
kakav je Segin bio. Vilona je bio zabavan, takoe sjajan pijanista ali, na alost, siromaan.
Automobili, s dobro raspoloenim mladiima, veselo produie put. Roaci su sedeli na pred njim
seditima, Dimi i Maar iza njih. Vilona je bio zaista odlino raspoloen: milje su promicale, a on je
neprekidno pevuio svojim dubokim basom. Francuzi su se smejali i preko ramena dobacivali leprave
rei, pa je Dimi neprekidno morao da se naginje napred ne bi li uhvatio poneku hitru doskoicu. Sve u
svemu, nije mu ba bilo prijatno morao je hitro da uhvati smisao i odmah duhovito odgovori ravno u
jak vetar. Osim toga, Vilonovo pevuenje dekoncentrisalo bi svakoga; takoe i buka mogora.
Brzo kretanje kroz prostor ushiti oveka; to ini i slava; i posedovanje novca. Bila su to tri valjana razloga
za Dimijevo uzbuenje. Toga dana mnogi prijatelji su ga videli u drutvu Evropljana. Pri kontroli, Segin
ga je predstavljao jednom od francuskih takmiara a kao odgovor na njegovo zbunjeno promrmljane
komplimente preplanulo lice vozaa udostojilo ga je nizom bletavo belih zuba. Bilo je prijatno, nakon
takve poasti, vratiti se meu prost svet posmatraa koji su se gurkali i dobacivali mu znaajne poglede.
to se novca tie svota koju je imao bila je zaista pozamana. Za Segina to moda i ne bi bila velika
svota, meutim Dimi je, iako je tu i tamo greio, ipak ouvao zdrave instinkte i dobro je znao koliko
muka treba da se skupi toliko para. I upravo je svest o tome svodila njegove izdatke u granice umerenog
nemara, a ako je ve bio toliko svestan truda koji je leao u novcu kad se radilo samo o nekom hiru
obesti, koliko li je tek bio svestan sada kad je trebalo da uloi vei deo svoje imovine! Bila je to za njega
zaista ozbiljna stvar.

17
Naravno, u pitanju je bilo povoljno ulaganje, a Segin se potrudio da ostavi utisak kako samo zarad
prijateljstva to malo irskog novca treba da bude ukljueno u kapital preduzea. Dimi je potovao oevu
dovitljivost u poslovnim stvarima; uostalom, upravo je otac predloio to ulaganje novac koji moe da
se napravi u biznisu s motorima merie se dakovima. Osim toga, Segin je u svakom sluaju odavao
utisak bogatog oveka. Dimi je pokuavao da prerauna dane rada uloene u gospodsku limuzinu u kojoj
je sedeo. Kako lako ide! S koliko elegancije klizi drumovima! Vonja je svojim arobnim prstom
dodirnula prirodni puls ivota a ustrojstvo ljudskih nerava odvano se nosilo s jurnjavom hitre plave
ivotinje.
Vozili su Dejm Stritom. Saobraaj je bio ivlji no obino, automobili su trubili, tramvajdije nestrpljivo
zvonile. Segin se zaustavi nedaleko od banke pa Dimi i njegov prijatelj izaoe. Grupica ljudi okupi se
na trotoaru, privuena brektanjem motora. Dogovorili su se da veeraju zajedno, u Seginovom hotelu, a u
meuvremenu e Dimi i njegov prijatelj, koji je odseo kod njega, otii kui da se presvuku. Automobil
lagano kliznu prema Grafton Stritu a dvojica mladia poee da se probijaju kroz gomilu posmatraa.
Uputili su se u severni deo grada, s udnim oseanjem razoaranja, a u izmaglici letnje veeri zasvetlee
prve blede svetiljke.
U Dimijevoj kui ta veera je proglaena izuzetnim dogaajem. Njegovi roditelji su uz ponos oseali i
izvesno uzbuenje, izvesnu udnju, takoe, da se pokau, da zasene sjajem, jer imena velikih stranih
gradova upravo tako deluju. Uz to, Dimi je izgledao veoma dobro kad se obukao: dok je stajao u
predvorju i poslednji put nametao svoju leptir-manu, njegov otac oseti gotovo trgovako zadovoljstvo
to je sinu obezbedio one vrednosti koje ne moe svako da kupi. Otac je stoga bio vie no uobiajeno
ljubazan prema Viloni izraavajui iskreno potovanje prema stranim dostignuima; meutim, ova
suptilnost domainova nije dopirala do Maara. On je oseao sve veu glad.
Veera je bila odlina, izvrsna. Segin, zakljuio je Dimi, ima veoma prefinjen ukus. Drutvo je uveao
Rout, mladi Englez koga je Dimi viao sa Seginom u Kembridu. Mladii su veerali u udobnoj sobi
osvetljenoj elektrinim sveama. Razgovarali su glasno i nisu se mnogo uzdravali. Dimi je u svojoj
razigranoj mati zamislio kako se leprava mladost Francuza elegantno udruuje s vrstim okvirom
Englezovih manira. Draesna slika, pomislio je, n tana. Divio se vetini kojom je domain vodio ra
povor. Petorica mladia su imali razliite sklonosti i raspriali su se. Vilona je, s beskrajnim potovanjem,
otkrivao pomalo iznenaenom Englezu lepote engleskog madrigala, alei to su stari instrumenti nestali.
Rivijer je, ne ba pronicljivo, pokuavao da Dimiju objasni uspehe francuskih mehaniara. Prodorni glas
Maara gotovo da je nadglasao sve druge kad je poeo da ismeva lani lirizam romantiarskih slikara;
Segin tada povede razgovor o politici. Tu su se svi nali. U Dimiju se pod uticajem porekla probudi
zamrli ar njegovog oca tako da je uspeo da otkravi ak i uzdranog Routa. U sobi postade prevrue, a
Seginu je bivalo sve tee i tee: postojala je opasnost da prepirka postane lina. Oprezni domain iskoristi
stoga prvu priliku da podigne au u ime oveanstva i, kad je zdravica ispijena, napadno otvori prozor.
Te noi grad je nosio masku prestonice. Petorica mladia odetae du Stivens Grina, obavijeni bledim
oblakom aromatinog duvanskog dima. Govorili su glasno i veselo, ogrtai su im leprali. Ljudi su im se
sklanjali s puta. Na uglu Grafton Strita neki debeljko smetao je dve zgodne dame u kola, kraj drugog
debelog oveka. Kola odoe a debeljko baci pogled ka druini.
Andre!
To je Farli!
Izli se prava bujica rei. Farli je bio Amerikanac. Niko nije ba sasvim shvatao o emu je re. Vilona i
Rivijer bili su najglasniji, a svi jednako uzbueni. Popee se u koije, sabie se nekako, uz mnogo smeha.
Probijali su se kroz guvu sada ublaenu mekim bojama, pratila ih je vesela zvonjava praporaca. Na
Vestland Roudu uoe u voz a ve nekoliko trenutaka kasnije, tako se Dimiju uinilo, ietae iz
kingstonske stanice. inovnik koji je pregledao vozne karte, stariji ovek, pozdravi Dimija:
Lepa no, gospodine!
Bila je tiha letnja no; luka se pruala pred njima, nalik tamnom ogledalu. Krenue prema njoj, ruku pod
ruku, pevajui pesmu Cadet Rousell u horu, trupkajui nogama kad god bi naiao refren:

18
 Ho! No! Nohe, vraiment!1
Ukrcae se u amac i odveslae prema Amerikanevoj jahti. Tu ih je ekala zakuska, muzika, karte.
Vilona, iskreno oduevljen, uzviknu:
Divota!
U kabini se nalazio pijanino. Vilona zasvira valcer za Farlija i Rivijea, ovi zaigrae - Farli kao kavaljer,
Rivije kao dama. Usledio je improvizovani
kadril, mladii su izmiljali korake. Kakva zabava! I Dimi rei da se ukljui, bio je to pravi ivot,
napokon. Onda Farli, gotovo bez daha, viknu: Dosta! Sluga unese laku veeru, mladii sedoe da jedu, tek
reda radi. Ali su pili, naravno: to je tako boemski! Ispijali su zdravice za Irsku, Englesku, Francusku,
Maarsku, za Ameriku. Dimi je odrao govor, dugaak govor, Vilona je uzvikivao: ujmo! ujmo!
svaki put kad bi ovaj zastao. Kad je konano zavrio, dobio je velik aplauz. Bio je to dobar govor. Farli ga
je tapao po leima i grohotom se smejao. Kakvi veseli mladii! Kako je to bilo dobro drutvo!
Karte! karte! Sto je raien. Vilona se neprimetno vrati pijaninu i poe da improvizuje. Ostali su igrali
igru za igrom, spremno se prepustivi novoj pustolovini. Nazdravie dami herc i dami karo. Dimiju je
bilo ao to nema publike: dosetke su pljutale sa svih strana. Igralo se u visoke uloge, novanice poee
da krue. Dimi nije tano znao ko dobija, ali bio je siguran da je on taj koji gubi. Ali bila je njegova
greka to nije vodio rauna o kartama i to su drugi morali da raunaju koliko im duguje. Kakvi estoki
momci, ali on je ipak eleo da se igra uskoro zavri: bilo je ve kasno. Onda neko nazdravi jahti Lepotica
Njuporta, potom neko predloi jo jednu partiju s velikim ulogom, za kraj.
Klavir utihnu; mora da je Vilona izaao napolje, na palubu. Igra je bila estoka. Zaustavie se pred sam
kraj partije da nazdrave, za sreu. Dimi shvati da e se igra odluiti izmeu Routa i Segina. Kakvo
uzbuenje! I Dimi je bio uzbuen. Bilo mu je jasno da je na gubitku. Koliko li je proigrao? Mukarci
skoie na noge da bace poslednje tihove, svi su u glas govorili, gestikulirajui. Dobio je Rout. Kabina se
zatrese od njihovog klicanja, zatim pokupie karte. Poee da raunaju koliko je ko dobio. Farli i Dimi
bili su najvei gubitnici.
Dimi je znao da e se kajati ujutro, ali u toj, trenutku se radovao odmoru, tamnom nepomaku sna koji e
prekriti njegovu ludost. Oslonio se laktovima o sto i spustio glavu meu ruke brojei otkucaje bila na
slepoonicama. Vrata kabine se otvorie i on ugleda Maara u pramenu sivkastog svetla:
Svanulo je, gospodo!
1
Nohe, vraiment! (franc.) Nego ta! Prev.

19
 DVA ZAVODNIKA

Toplo sivo avgustovsko vee spustilo se na grad i ulicama je strujao blag topao vazduh kao seanje na
leto. Radnje su bile pozatvarane za nedeljni odmor a ulicama je vrvela arena gomila sveta. Na vrhovima
visokih stubova sijale su svetiljke kao svetlucave perle i obasjavale ivu masu pod sobom, koja je
neprestano menjala oblik i nijanse ispunjavajui topli sivi veernji vazduh nepromenljivim i trajnim
amorom.
Dva mladia sputala su se sa Ratlend trga. Jedan od njih je upravo zavravao svoj dugi monolog. Onaj
drugi, koji je hodao ivicom trotoara, a ponekad usled bezobzirnosti svog drugara morao da se spusti i na
samu ulicu, sa zanimanjem je sluao tu naizgled zabavnu priu. Bio je zdepast i rumen. Kaket mu je bio
zabaen na teme, a izrazi lica, dok je pratio razvoj prie, smenjivali su se kao talasi, izranjajui iz uglova
oiju, usana i nosa. itavo telo grilo mu se pod naletom hripavog smeha. Oi su mu svetlucale od
lukavog zadovoljstva i svaki as je pogledao u svog drugara. Jednom ili dvaput namestio je kini mantil
koji mu je bio prebaen preko ramena po ugledu na kakvog toreadora. Njegove pantalone, bele patike i
nehajno zabaen kini mantil bili su olienje mladosti. Meutim, telo mu je u struku bilo zaobljeno, kosa
retka i proseda a lice mu je, im bi se bujica grimasa sprala s njega, izgledalo opustoeno.
Poto se uverio da je pria zavrena, punih pola minuta se neujno smejao. Zatim ree:
Zaista!... Ovo je vrhunac!
ivost mu je iilela iz glasa i on, da bi pojaao snagu svojih rei, aljivo dodade:
Ovo je jedinstven, neponovljiv i, ako mogu tako da kaem, recherche vrhunac!
Nakon toga uuta i uozbilji se. Jezik mu je oteao jer je celo to popodne govorio u kafani u Dorset Stritu.
Veina ljudi smatrala je Lenehana krpeljom, ali uprkos takvome glasu, zahvaljujui njegovoj lukavosti i
reitosti, prijatelji ga nisu izbegavali. Hrabro je umeo da prie nekom drutvu za ankom i onda se
okretno premeta tako da uvek bude u vidokrugu, dok ga na kraju ne bi ukljuili u razgovor. Bio je
zabavna danguba, opremljen ogromnim brojem pria, viceva i doskoica. Uz to, nije bilo te neljubaznosti
koja bi njega pogodila. Niko nije znao kako sastavlja kraj s krajem ali njegovo ime maglovito se
pominjalo u vezi s klaenjem.
I gde si je pokupio, Korli? upita on.
Korli hitro obliznu gornju usnu.
Zna kako ti je to, ree, idem ti ja jedne noi Dejm Stritom kad spazim ensku ispod Voterhaus sata,
priem, kaem dobro vee, zna ve. Poemo, proetamo se kraj kanala i ona mi ispria da radi kao
sluavka u nekoj kui u Bagot Stritu. Te noi je zagrlim i malo stisnem. I, ovee, odmah tu ugovorimo
za sledeu subotu. Otili smo u Donibruk, odvedem je tamo na neko poljane. Ispriala mi kako se pre
zabavljala s nekim mlekadijom. . . Ma, ovee, da ne veruje. Svake noi mi donosila cigarete i plaala
tramvaj u oba pravca. A jedne poi donela mi dva strana tompusa. Zna kakav duvan, to je taj matori u
kui puio. . . Plaio sam se da ne zatrudni. Ali zna ta da se uva.
Moda se nada da e da se oeni njom.
Rekao sam joj da sam bez posla, ree Korli. I da sam radio u Pimu1. Ma ne zna ni moje pravo ime.
Lukav sam ja, ne bih joj to kazao. Uz to, ona misli da sam ti ja neki vii sloj, zna.
Lenehan se ponovo neujno nasmeja.
Od svih dobrih pria koje sam uo, ree, ova je vrhunska, bez premca.
Korli svojim dranjem pokaza da ceni taj kompliment. Geganjem svog krupnog tela natera prijatelja da
nekoliko puta poskoi sa trotoara na ulicu i natrag. Korlijev otac je bio policijski inspektor i on je nasledio
oevo dranje i hod. Drao je ruke uz telo, hodao kruto i klimao glavom s jedne strane na drugu. Imao je
veliku, okruglu i masnu glavu; znojila se stalno, bez obzira na temperaturu a njegov nahereni okrugli eir
liio je na glavicu crnog luka izraslu iz druge glavice. Uvek je zurio pravo preda se, kao da je na paradi, a
kada je hteo da osvrne za nekim na ulici, okretao se itavim telom iz kukova. Trenutno je bio bez posla i
bazao je po gradu. Gde god bi iskrsao neki posao, naao bi se prijatelj da se zauzme za njega.
1
Velika trgovina u Dablinu. Prev.

20
esto se mogao videti kako eta s policajcima u civilu i neto ozbiljno s njima razgovara. Znao je nalije
svih dogaaja i voleo da o svemu da svoj sud. Veito je govorio ne sluajui onog pored sebe. A njegove
prie mahom su bile o njemu samom: ta je on nekome rekao i ta mu je taj odgovorio, i kako ga je on na
kraju poklopio. Kad je prepriavao ove razgovore svoje ime je izgovarao gutajui prvo slovo kao to to
ine Italijani.
Lenehan ponudi svom prijatelju cigaretu.
I dok su se dvojica mladia provlaila kroz gomilu, Korli se s vremena na vreme okretao da se nasmei
kakvoj devojci, dok Lenehan nije skretao pogled sa velikog bledog meseca okruenog dvostrukim
prstenom. Pomno je pratio kako se siva veernja koprena navlai na meseevo lice. Najzad ree:
Pa... ta misli, Korli, oekuje da e uspeti, a?
Korli znaajno zamuri na jedno oko umesto odgovora.
Da li je ona spremna na to? sumnjiavo upita Lenehan. Sa enama se nikad ne zna.
Ova je spremna, ree Korli. A i ja, drukane, znam kako da joj podiem. Zagrejala se ona za mene.
Ti si, to se kae, pravi Don uan, ree Lenehan. I to, bogami, pravi pravcati.
Blagim podsmehom ublaio je svoje uliziko ponaanje. Da bi spasao obraz stekao je naviku da laska
tako da se to moe shvatiti i kao ruganje. Ali Korli za takve finese nije imao sluha.
Nita bolje od dobre sluavke, izjavi on. Budi ubeen u to.
Ti si ih bar sve probao, ree Lenehan.
Zna, u poetku sam izlazio s devojkama, ree Korli otvarajui srce, s devojkama kojima sve plaa.
ovee, i te kako sam ih izvodio, ili nekud tramvajem pa plaaj karte ili na neki koncert ili u pozorite pa
im kupuj okoladu, bombone, tako neke poklonie. Dosta sam troio na njih, dodade ubedljivim glasom
kao da je svestan da mu se ne veruje. Ali Lenehan mu je verovao: ozbiljno je klimao glavom.
Poznato mi je to, jalova posla.
I bogu hvala da sam se izvukao iz toga, ree Korli.
Isti sluaj, ree Lenehan.
Samo, bila je jedna, ree Korli.
Jezikom je ovlaio gornju usnu. Oi mu zasijae na tu uspomenu, i on se kao zamiljeno zagleda u bledi
mesec koji je sada bio gotovo skriven.
Ta je bila... mona enska, izjavi sa aljenjem.
Ponovo zauta. Onda dodade:
Sada je u prometu. Video sam je u Erl Stritu, bila je u kolima s neka dva tipa.
To je garant tvoje maslo, ree Lenehan.
Bilo ih je i pre mene, filozofski ree Korli. Ovoga puta Lenehan mu nije poverovao. Odmahnu glavom
i osmehnu se.
Korli, nemoj meni tu priu da prodaje, ree.
Kunem se! ree Korli. Sama mi je rekla.
Lenehan se napravi da je potresen.
Podli prevarante! ree.
Dok su prolazili pored ograde Triniti koleda Lenehan poskoi s trogoara i pogleda gore na sat.
Prolo dvadeset minuta, ree.
Vremena na pretek, ree Korli. ekae ona. Uvek je pustim da malo saeka.
Lenehan se tiho nasmeja.
Vala, Korli, ume ti s njima, ree.
U duu ih znam, priznade Korli.
Ali reci mi ozbiljno, ponovo upita Lenehan, jesi li siguran da e ti uspeti? Zna, kakljiva je ta stvar.
One su ti vraje stegnute u tome. A?... ta misli?
Bistrim sitnim oima traio je potvrdu na Korlijevom licu.
Korli nekoliko puta odmahnu glavom kao da od sebe tera neku dosadnu muicu, pa se namrti.
Uspee, ree. Prepusti to meni.

21
Lenehan nije vie ni zucnuo. Nije eleo da iznervira svog prijatelja i da ga ovaj moda otera doavola i
kae da mu njegov savet nije potreban. Treba imati malo takta. Korlijevo lice se meutim ponovo
razvedri. Njegove su misli ile drugim tokom.
Ona ti je fina pristojna cura, s potovanjem ree. Eto, takva je ona.
Ili su Nasau Stritom, potom skrenue u Kilder Strit. Na ulici, nedaleko od stepenita kojim se ulazilo u
klub, stajao je neki harfista i svirao malom krugu slualaca. Nemarno je prebirao po icama povremeno
diui pogled da osmotri lice pridolice, a tu i tamo je s istim umorom dizao pogled ka nebu. Njegova
harfa nije marila za to to joj je navlaka spala i inila se podjednako zamorena pogledima stranaca kao i
rukama svog gospodara. Jedna ruka svirala je u basu melodiju Tiho, o Mojl, tiho dok je druga posle
svakog takta prelazila preko ica za vie tonove. Duboki i puni zvuci melodije plavili su ulicom.
Praeni ovom tunom muzikom njih dvojica prooe bez rei. Kada su stigli do Stivens Grina, preoe
preko ulice. Tu ih buka tramvaja, svetlost i guva oslobodie utanja.
Eno je! ree Korli.
Na uglu Hjum Strita stajala je mlada ena. Imala je plavu haljinu, na glavi beli mornarski eiri. Stajala
je na ivici trotoara klatei suncobran u ruci. Lenehan ivnu.
ekaj, Korli, samo da je acnem, ree.
Korli iskosa pogleda u prijatelja a lice mu se razvue u neprijatan kez.
Ti bi da mi konkurie? upita.
Dovraga! drno e Lenehan. Ne traim da me predstavi. Hou samo da je osmotrim. Neu je pojesti.
A... da je osmotri? ljubaznije ree Korli. E pa... zna kako: ja u da odem do nje i da je zagovaram, a
ti proi pored nas.
Dobro! ree Lenehan.
Korli je ve prebacio nogu preko lanca na ogradi kad ga Lenehan pozva.
A posle? Gde emo se nai?
U pola jedanaest, odgovori Korli prebacivi i drugu nogu.
Gde?
Na uglu Merion Strita. Tim putem se vraamo.
Sreno ti bilo, oprosti se Lenehan.
Korli nita ne ree. Odetao je preko ulice njiui glavom s jedne strane na drugu. U njegovom stasu,
laganom koraku i batu njegovih izama bilo je neeg osvajakog. Priao je mladoj eni i bez pozdrava
poeo da razgovara s njom. Ona jo bre zamaha suncobranom vrtei se i sama polukrunim zaokretima
na tiklama. Dok je on neto govorio unosei joj se u lice, ona se jednom ili dvaput nasmeja i obori glavu.
Lenehan ih je neko vreme posmatrao. Onda na izvesnom odstojanju proe pored ograde i ukoso pree
ulicu. Kada se primakao uglu Hjum Strita zapahnu ga jak parfem i on brzim nervoznim pogledom osmotri
mladu enu. Bila je u svom najboljem izdanju. Njena plava suknja od sera bila je stegnuta u struku crnim
konim kaiem. Stomak joj je bio pritisnut velikom srebrnom nalom kaia, u koju se uvukao tanak
materijal bele bluze. Nosila je kratku crnu jaknu sa sedefastom dugmadi, oko vrata istanjenu crnu perjanu
earpu. Kragnica od tila na bluzi bila je briljivo nametena a na grudi je prikanila veliku kitu crvenog
cvea okrenutu nadole. Lenehan sa zadovoljstvom odmeri njeno zdepasto jedro telo. Pucala je od
zdravlja, ono joj je blistalo na licu, debelim. rumenim obrazima i bestidnim plavim oima. Crte lica bile
su joj grube, nozdrve iroke, a iz zadovoljno iskeenih usta trala su dva prednja zuba. Lenehan u
prolazu podie kapu a Korli tek nakon desetak sekundi otpozdravi u vazduh. To je uinio tako to je
neodreeno podigao ruku i odsutno pomerio eir na glavi.
Lenehan odeta do hotela elburn pa se zaustavi da ih saeka. Posle nekog vremena vide ih kako mu se
pribliavaju i, kad skrenue nadesno, on lakim korakom u svojim belim patikama krenu za njima idui
jednom stranom Merion trga. Hodao je polako, podeavajui svoj korak prema njihovom, i posmatrao
Korlijevu glavu koja se svaki as okretala ka mladoj eni kao neka velika lopta koja se okree na osovini.
Drao ih je na oku sve dok se ne popee u tramvaj za Donibruk; onda se okrenu i vrati se putem kojim je
doao.
Sada kad je bio sam, lice mu je izgledalo starije. Veselost ga je izgleda napustila; prolazei pored ograde
Djukovog parka poe prstima da prelazi preko ipki. Pokreti mu se uskladie s melodijom koju je harfista

22
svirao. Njegova stopala u mekim patikama lupkala su u ritmu melodije dok su zaludni prsti posle svakog
takta prebirali preko reetaka skalu varijacija.
Bezvoljno je etao po Stivens Grinu, zatim se spusti niz Grafton Strit. Pogledom je mrzovoljno zapaao
mnoge detalje na ljudima u guvi kroz koju je prolazio. Sve ono to je trebalo da ga privue inilo mu se
trivijalno, a na pozivajue poglede nije odgovarao. Znao je da bi morao mnogo da pria, da izmilja i da
zabavlja, a njegov mozak i grlo bili su previe suvi za takav napor. Muilo ga je pomalo i to kako da ubije
sate do ponovnog susreta s Korlijem. Nije uspeo da smisli nita pametnije osim da nastavi etnju. Kada je
doao do ugla Ratlend trga skrenu nalevo i oseti olakanje naavi se u mranoj tihoj ulici iji je tmurni
izgled vie odgovarao njegovom raspoloenju. Najzad zastade pred izlogom nekog bednog lokala na
kome je belim slovima bilo ispisano Bar sa osveavajuim piima. U izlogu su bila dva natpisa: Pivo od
umbira i sok od umbira. Tu je takoe bila izloena i unka, na velikom plavom tanjiru, a na drugom
nekakav kola sa ljivama. Neko vreme je ozbiljno posmatrao izloenu hranu a onda se oprezno obazre
po ulici, i brzo ue u lokal.
Bio je gladan, jedino to je od doruka pojeo bila su dva dvopeka koja je na jedvite jade dobio od dva
mrzovoljna kelnera. Seo je za nezastrt drveni sto naspram dve radnice i jednog automehaniara.
Posluivala je neka neugledna devojka,
Poto je tanjir graka? upita.
Peni i po, gospodine, ree devojka.
Dajte mi tanjir graka, ree on, i flau piva od umbira.
Grubo je to izgovorio kako bi time porekao svoj otmen izgled, jer je po njegovom ulasku usledila pauza u
razgovoru. Lice mu se zajapurilo. Da bi izgledao oputenije, on zabaci kaket i nalakti se na sto.
Mehaniar i dve radnice ispitivaki su ga neko vreme posmatrali pre nego to nastavie razgovor, sada
priguenim glasovima. Devojka mu donese tanjir vrueg graka zainjenog biberom i siretom, viljuku i
pivo. Pohlepno je jeo i hrana mu je tako prijala da se potrudio da zapamti to mesto. Poto je pojeo sav
graak, on provede jo neko vreme pijuckajui pivo i razmiljajui o Korlijevoj avanturi. Zamiljao je
dvoje ljubavnika kako etaju nekom mranom ulicom; uo je Korlijev dubok i energian glas kako deli
komlimente, i pred oi mu ponovo izae prezriv osmeh na usnama mlade ene. Zbog svega toga jo
bolnije oseti siromatvo sopstvenog novanika i duha. Bio je umoran od potucanja, dovijanja, od trikova i
intriga. U novembru e napuniti trideset i jednu godinu. Zar nikada nee nai dobar posao? Zar se nikada
nee skuiti? Mislio je kako bi lepo bilo sesti kraj toplog kamina ili za sto sa dobrom veerom. Ve je
dovoljno dugo bazao ulicama s prijateljima i devojkama. Znao je koliko vrede i ti prijatelji i te devojke.
Iskustvo ga je ispunilo gorinom prema celom svetu. Ipak, jo uvek ga nije sasvim napustila nada. Oseao
se bolje poto je jeo, manje je bio umoran od sopstvenog ivota, manje poraenog duha. Jo uvek bi
mogao da se skrasi u nekom prijatnom kutku i da ivi sreno, samo kad bi naiao na neku dobru priprostu
devojku s malo uteevine.
Platio je dva i po penija aljkavoj konobarici i izaao iz lokala da nastavi lutanje. Otiao je do Kejpel Strita
pa odetao do Gradske venice. Tu je skrenuo u Dejm Strit. Na uglu Dord Strita sreo je dva prijatelja i
zastao da popria s njima. Bilo mu je drago to moe malo da postoji i odmori se od sveg tog hodanja.
Prijatelji ga upitae da li je video Korlija i ta ima novo. On im odgovori da je ceo dan proveo s Korlijem.
Prijatelji su malo ta imali da kau. Praznih pogleda posmatrali su prolaznike i ponekad neto kritiki
komentarisali. Jedan od njih ree da je pre jedno sat vremena video Meka u Vestmorland Stritu. Na to
Lenehan uzvrati da je s Mekom bio prethodne veeri u Eganovom baru. Mladi koji je video Meka u
Vestmorland Stritu umita da li je istina da je Mek dobio neke pare na bilijaru. Lenehan o tome nita nije
znao, ree samo da im je u Eganovom baru pie platio Holohan.
U petnaest do deset napusti prijagelje i poe Dord Stritom. Kad je stigao do Gradske pijace, skrenu
nalevo i nastavi Grafton Stritom. Mladih je bilo sve manje i on je u prolazu uo kako se nekoliko grupica
meusobno pozdravlja poelevi jedni drugima laku no. Otpeaio je sve do Medicinskog fakulteta; uto
na satu izbi deset. ustro je krenuo severnom stranom Grin parka bojei se da bi Korli mogao ranije da se
vrati. Kada je stigao do ugla Merion Strita, namesti se u senci uline svetiljke, izvadi jednu od cigareta
koje je uvao i pripali je. Naslonio se na stub svetiljke i motrio u pravcu iz kog je oekivao Korlija s
devojkom.

23
Misli ponovo poee da se roje. Razmiljao je da li e Korli uspeti, da li ju je ve pitao ili e to ostaviti za
kraj. Preivljavao je sve muke i uzbuenja prijateljevog poloaja, kao i svog sopstvenog. Setio se kako je
Korli lagano okretao glavu na jednu pa na drugu stranu i ta slika ga malo umiri; bio je siguran da e Korli
uspeti. Najednom mu pade na pamet da je Korli moda ve ispratio devojku nekim drugim putem i tako
mu umakao. Pogledom je pretraivao ulicu: ni traga od njih. A mora da je prolo dobrih pola sata otkako
je pogledao na sat na Medicinskom fakultetu. Da li bi mu Korli uradio tako neto? Pripalio je poslednju
cigaretu i nervozno je puio. Naprezao je oi kad god bi se na drugoj strani trga zaustavio tramvaj.
Sigurno su otili kui nekim drugim putem. Papir na cigareti se raspuknu i on je uz psovku baci na ulicu.
Odjednom ih ugleda, prilazili su mu. Sav blaen zurio je u njih i, ne pomerajui se od stuba pokuavao je
da po njihovom hodu nasluti rezultat. Brzo su hodali: mlada ena hitrim sitnim koracima, Korli kraj nje
krupnim. Izgledalo je da ne razgovaraju. Crna slutnja ubode ga kao vrh nekog otrog predmeta. Znao je
da to Korliju nee poi za rukom, znao je da je to jalov posao.
Skrenuli su u Bagot Strit i on smesta poe za njima, preavi na drugu stranu ulice. Kad su stali, i on
zastade. Razgovarali su nekoliko trenutaka pa se mlada ena spusti stepenicama u dvorite jedne kue.
Korli ostade nedaleko od stepenita. Proe nekoliko minuta. Onda se vrata trema polako i oprezno
otvorie.
Pojavi se jedna ena, stra niz kuno stepenite i zakalja se.
Korli se okrete i poe k njoj. Njegovo iroko telo je zakloni za tren, zatim ona ustra stepenitem nazad u
kuu. Vrata se zatvorie, a Korli brzim koracima krenu ka Stivens Grinu.
Lenehan pouri za njim. Pade nekoliko kapi kie. Shvatio ih je kao upozorenje: osvrnu se ka kui u kojoj
je nestala mlada ena pa, uverivi se da ga niko ne gleda, nestrpljivo pretra preko ulice. Dahtao je od
brzog tranja i uzbuenja.
Onda viknu:
Alo, Korli!
Korli se okrete da vidi ko ga zove pa produi.
Lenehan potra za njim nametajui jednom rukom mantil na ramenu.
Alo, Korli! ponovo viknu.
On sustie prijatelja i znatieljno mu se zagleda u lice. Nita tu nije mogao da proita.
Pa? Je l uspelo?
Sgigli su do ugla Eli Strita. I dalje utei Korli skrenu nalevo i zae u sporednu ulicu. Lice mu je bilo
strogo i nepomino. Lenehan mu je iao za petama, dahui. Bio je zbunjen, i pretei ton izbi iz njegovog
glasa:
Zar ne moe meni da kae? Jesi li probao?
Korli stade kraj prve svetiljke i zagleda se natmureno preda se. Onda vanim pokretom isprui ruku
prema svetlosti i smeei se otvori aku pred oima svog pulena. Na njegovom dlanu blistao je mali
zlatnik.

24
 PANSION

Gospoa Muni je bila mesareva ki. Bila je diskretna i odluna ena. Udala se za pomonika svoga oca i
otvorila mesaru u blizini Spring Gardensa. Ali im mu je tast umro, g. Muniju krenu nizbrdo. Propio se,
poeo da krade novac iz kase, zaglibio se u dugove. Nije imalo svrhe terati ga da se okane pia: krio bi
svako obeanje posle nekoliko dana. Nabavljao je loe meso, zlostavljao enu u prisustvu muterija i tako
upropastio posao. Jedne noi nasrnuo je na nju satarom pa je morala da prespava kod suseda.
Otada vie nisu iveli zajedno. Ona je otila sveteniku, dobila razvod braka i stekla pravo da se stara o
deci. Muu nije htela da da ni novaca ni hrane a ni smetaj u kui; i tako, bio je prinuen da se zaposli kao
sudski slubenik. On je bio jadni, zgureni mali pijanac bleda lica, belih bria i belih obrva, ucrtanih
iznad siunih oiju, koje su bile protkane ruiastim ilicama i zakrvavljene; po ceo dan je sedeo u
sudskim prostorijama ekajui da ga neim zaposle. Ga Muni, koja je povukla ono preostalog novca iz
posla oko mesare i otvorila pansion u Hardvik Stritu, bila je krupna i markantna ena. U njen pansion
navraali su turisti iz Liverpula i sa ostrva Men i, ponekad, zabavljai iz varijetea. Stalni stanari bili su
gradski inovnici. Ga Muni je svoju kuu vodila vetom i pouzdanom rukom, znala je kad treba da izda
sobu na veresiju, kada da klijentima progleda kroz prste a kada da bude stroga. Svi mlai stanari u
pansionu zvali su je Gospoa.
Mlai stanari ge Muni plaali su petnaest ilinga nedeljno za stan i hranu (ne raunajui pivo uz veeru).
Imali su sline ukuse i zajednika interesovanja i zbog toga su meusobno bili veoma prisni. Vodili su
rasprave oko toga ko ima vie ansi na konjskim trkama: favoriti ili autsajderi. Dek Muni, Gospoin sin,
koji je bio inovnik nekog meetara sa Flit Strita, vaio je za nezgodnog tipa. Voleo je da se slui prostim
vojnikim renikom i kui se obino vraao u sitne sate. Kad god bi sreo svoje poznanike imao je ta da
im ispria i uvek je bio siguran da e tu biti neto interesantno za njega, bar kad su u pitanju konji ili
igraice iz parijetea. Uz to, bio je vet u pesnienju i umeo je da peva aljive pesmice. Subotom uvee
drutvo se obino skupljalo u prednjem salonu ge Muni. Zabavljai iz varijetea izvodili bi neku od
svojih taaka a eridan je svirao valcere i polke ili ih pratio na klaviru. I Poli Muni, Gospoina ki,
takoe bi neto pevala. Pevala je:
Ja sam... cura nestana.
Nemoj da se pretvara:
Zna ti dobro ko sam ja.
Poli je bila viljasta devetnaestogodinja devojka; imala je svetlu meku kosu i mala punaka usta. Njene
sivkastozelene oi svetlucale su pri razgovoru, to joj je davalo izgled male perverzne madone. Ga Muni
je ker prvo zaposlila kao daktilografkinju u trgovini itom, ali ju je vratila kui kad je sudski slubenik,
koji je izaao na zao glas, svakodnevno stao da dolazi u kancelariju i moli da mu dopuste da razgovara s
erkom. Poli je bila veoma ivahna i majka zato odlui da joj poveri brigu o samcima u pansionu. Osim
toga, mladii vole da im neka devojka bude u blizini. Poli je, naravno, flertovala sa mladiima ali je ga
Muni, koja je bila promuuran sudija, dobro znala da oni samo ubijaju vreme: niko od njih nije mislio
ozbiljno. A kako je to potrajalo, ga Muni poe da razmilja o tome da vrati Poli za pisau mainu;
meutim, primetila je da se neto dogaa izmeu Poli i jednog od mladia. Drala ih je na oku ne
progovarajui ni re.
Poli je znala da je pod prismotrom, pa ipak majino uporno utanje nije moglo biti pogreno shvaeno.
Izmeu majke i erke nije bilo otvorene saradnje niti sporazuma ali, mada je u kui ve poelo da se
govorka o tome, ga Muni se jo uvek nije meala. Poli je poela da se ponaa pomalo neuobiajeno a
mladi je zbog neega postao oigledno uznemiren. Najzad, kada je ocenila da je pravi trenutak nastupio,
ga Muni se umea. Ona se prema moralnim problemima odnosila kao kasapin prema mesu; u ovom
sluaju ve je donela odluku.
Bilo je vedro nedeljno jutro ranog leta, vreo dan na pomolu, ali duvao je sve povetarac. Svi prozori
pansiona bili su otvoreni i ipkaste zavese lagano su se nadimale prema ulici ispod dignutih alona.
Zvonik crkve sv. ora uporno je zvonio a vernici su pojedinano ili u grupama prelazili mali trg pred
crkvom odajui skruenim ponaanjem i molitvenicima u rukama kuda su se uputili. Doruak je u

25
pansionu ve bio zavren, sto u trpezariji jo je bio pun tanjira sa utim ostacima jaja i pariima slanine.
Ga Muni je sedela u tranoj naslonjai i posmatrala Meri, sluavku, kako rasprema sto. Naloila joj je
da skupi mrve i komadie hleba za poparu, koja je spremana svakog utorka. Kad je sto bio pospremljen,
parii hleba skupljeni a eer i puter stavljeni pod klju, ona poe da se prisea razgovora koji je
prethodne veeri vodila s Poli. Sve je bilo ba onako kao to je podozrevala: otvoreno je postavljala
pitanja a Poli otvoreno odgovarala. Naravno, obema im je bilo pomalo neprijatno. Gi Muni zato to nije
elela da novost primi previe bezbrino niti da progleda Poli kroz prste, a Poli je bilo neprijatno ne samo
zbog aluzija one vrste zbog kojih joj je uvek bilo neprijatno, nego i zato to nije elela da se pomisli kako
je svojom lukavom naivnou naslutila nameru koja se krila iza majinog utanja.
Ga Muni mahinalno baci pogled na mali pozlaeni asovnik na kaminu i u istom asu, prenuvi se iz
sanjarenja, shvati da su zvona na crkvi sv. ora prestala da zvone. Bilo je jedanaest i sedamnaest: imae
dovoljno vremena da sa g. Doranom stvar istera na istac i da zatim stigne na kratku podnevnu misu u
Malboro Strit. Bila je sigurna da e pobediti. Prvo i prvo, javno mnjenje e sigurno biti na njenoj strani:
ona je uvreena majka. Dopustila mu je da ivi nod njenim krovom uverena da je astan ovek, a on je
jednostavno zloupotrebio njeno gostoprimstvo. Imao je trideset etiri ili trideset pet godina i nije mogao
da se pravda mladou; jo manje neiskustvom jer je bio ovek koji je ve tota preiveo. Jednostavno
iskoristio je Polinu mladost i nedunost: to je bilo oigledno. Pitanje je samo ime e se iskupiti.
Neka nadoknada mora postojati u takvim sluajevima. Lako je mukarcu: nakon uivanja on nastavlja
svojim putem kao da se nita nije dogodilo; devojka mora da snosi posledice. Neke majke bile bi
zadovoljne odreenom sumom novca koja bi zatakala takvu stvar: znala je za takve sluajeve. Ali ona to
nee. Za nju je postojala samo jedna nadoknada za gubitak asti njene erke: enidba.
Pre nego to je poslala Meri gore u sobu po g. Dorana jo jednom je pobrojala sve adute. Bila je sigurna u
svoju pobedu. On je ozbiljan mlad ovek a ne neki lupe ili galamdija, kao ostali. Njen zadatak bio bi
mnogo tei da je to bio g. eridan ili g. Midi ili Bantam Lajons. Bila je sigurna da njemu ne bi odgovaralo
da se stvar iznosi u javnost. Svi stanari pansiona znali su ve poneto o ovome; neki su i izmiljali
pojedinosti. Uz to, ve trinaest godina je zaposlen kod jednog katolika u velikom vinsko-trgovinskom
preduzeu i kad bi se stvar proula moda bi izgubio radno mesto. Ali, ako bi se sloio, sve bi moglo
dobro da se zavri. Znala je da je sposoban a pretpostavljala je da ima i neku uteevinu.
Prolo je skoro pola sata! Pridigla se i pogledala se u velikom zidnom ogledalu. Bila je zadovoljna
odlunim izrazom svog krupnog rumenog lica pa pomisli na neke majke koje je poznavala a koje nikako
nisu mogle da se ree svojih keri.
G. Doran je tog nedeljnog jutra bio veoma zabrinut. Dvaput je ve pokuao da se obrije ali mu je ruka bila
tako nesigurna da je morao da odustane. Bio je zarastao u riu bradicu od tri dana a morao je svaki as da
skida naoari, koje su se maglile, i da ih brie maramicom. Seanje na jueranju ispovest bilo je uzrok
njegove muke: svetenik je ieprkao sve besmislene detalje i na kraju je tako preuveliao njegov greh da
je bio skoro zahvalan to mu je pruena prilika da izlaz iz neprilike pronae u iskupljenju. Greh je
poinjen. ta mu drugo preostaje osim da se oeni, ili da pobegne? Nije mogao da se pravi lud. O tome e
se sigurno govorkati pa e i njegov poslodavac neto nauti. Dablin je tako mali grad; sve se sazna. Oseti
kako mu srce ludaki poskoi skoro do grla kad u svojoj raspaljenoj mati zau starog g. Leonarda kako
hripavim glasom vie: Poaljite mi odmah gospodina Dorana!
I da se sve duge godine njegove slube raspre ni u ta! Da sva njegova revnost i marljivost budu
odbaeni! On se, naravno, istutnjio u mladosti; gordio se slobodoumljem i poricao postojanje Boga pred
drutvom, na javnim mestima. Ali sve je to bila prolost i s tim je bilo svreno... tako rei. Jo uvek je
svake sedmice kupovao Rejnoldsove novine1 ali je izvravao sve verske dunosti i devet desetina godine
iveo ispravnim ivotom. Imao je i dovoljno novaca da se skrasi nije u tome bio problem. Ali njegova
porodica e gledati Poli s visine. Pre svega zbog njenog osramoenog oca a onda i pansion njene
majke poeo je da stie izvestan glas. Oseao je da je naseo. Zamiljao je svoje prijatelje kako priaju o
aferi i smeju se. Ona ipak jeste priprosta; ponekad kae: Vidla sam i Da sam samo bila znala.
1
Radikalan nedeljni londonski list. Prev.

26
Ali zar bi mu gramatika bila vana da je zaista voli? Nije mogao da se odlui treba li da je voli ili prezire
zbog onoga to je uinila. Naravno, i on je to uinio. Ali instinkt ga je terao da ostane slobodan, da se ne
eni. Kad se jednom oeni, to je kraj, kau.
Dok je tako bespomono sedeo na ivici kreveta u majici i pantalonama, ona lagano pokuca na vrata i ue.
Sve mu je rekla, da se ispovedila majci o njima i da e majka jo ovog jutra porazgovarati s njim.
Zaplakala je i bacila mu se oko vrata govorei:
O, Bobe! Bobe! ta da radim? ta, pobogu, da radim?
Ubie se, ree.
Neuverljivo ju je teio govorei joj da ne plae, da e sve biti u redu, da ne brine. Kroz majicu je jasno
osetio uzburkanost njenih nedara.
Sve u svemu, ipak nije samo njegova krivica to se to dogodilo. Dobro se seao, s udnim upornim
pamenjem neenje, tih prvih, nehotinih dodira, kako ga je sluajno dotakla njena haljina, dah ili njeni
prsti. Kasno jedne noi, dok se spremao za spavanje, ona je stidljivo pokucala na njegova vrata. Zamolila
je da pripali sveu na njegovoj, jer se njena ugasila na promaji. To je bilo vee njenog nedeljnog kupanja.
Na sebi je imala nehajno raskopan kuni ogrta od arenog flanela U otvorima krznenih papua belasala
su joj se stopala a namirisana koa jasno se rumenela. Dok je uvrivala sveu blag miris irio se iz
njenih ruku i zglobova.
Kada se nou vraao kasno, ona je bila ta koja mu je podgrevala veeru. Jedva da je znao ta jede
oseajui je tu, pored sebe, samu, nou, u kui koja je spavala. A kako je samo pazila na njega! Ako je
no bila hladna, kina ili vetrovita, obavezno ga je ekala inija puna Moda bi mogli da budu sreni
zajedno...
Peli bi se na prstima zajedno uz stepenice, svako sa sveom u ruci, i na treem odmoritu razmenili bi
jedno oklevajue laku no. Imali su obiaj i da se poljube. Dobro je pamtio njene oi, dodir njene ruke i
svoj zanos...
Ali zanos prolazi. U glavi mu je odzvanjalo njeno pitanje, koje je on sada upuivao sebi: ta da radim?
Nagon neenje upozoravao ga je da ustukne. Ali greh je bio poinjen; ak mu je i oseaj asti govorio da
se mora iskupiti za takav greh.
Dok su oni tako sedeli na ivici kreveta, Meri je dola do vrata i rekla da Gospoa eli da ga vidi u salonu.
On ustade i obue prsluk i sako, bespomoniji nego ikad. Zatim prie Poli da je utei. Sve e biti u redu,
neka ne brine. Ostavio ju je da plaui sedi na krevetu i tiho uzdie: O, Boe!
Dok je silazio stepenitem, naoari mu se tako zamaglie da je morao da ih skine i obrie. Poeleo je da
proleti kroz krov i odleti negde, u drugu zemlju, gde nikada vie nee uti o svojoj nevolji, pa ipak ga je
nekakva sila korak po korak gurala niza stepenice. Neumoljiva lica njegovog poslodavca i Gospoe terala
su ga u propast. Pri dnu stepenita mimoiao se s Dekom Munijem koji se peo iz ostave s dve boce piva
u naruju. Hladno su se pozdravili; ljubavnikov pogled zadra se jedan asak na debelom licu buldoga i
paru debelih kratkih ruku. Kad je siao u podnoje, okrenu se i vide Deka kako ga posmatra s gornjeg
odmorita.
Iznenada se seti one noi kada je jedan od zabavljaa iz varijetea, mali plavokosi Londonac, napravio
prilino slobodnu aluziju na Poli. Zbog Dekove divljake reakcije drutvo se gotovo rasturilo. Svi su
krenuli da ga smiruju. Zabavlja iz varijetea, blei nego obino, samo se osmehivao govorei da nije
mislio nita loe. Ali Dek je i dalje vikao: ako iko pokua da se na slian nain naali s njegovom
sestrom, sasue mu sve zube u grlo, tako mu svega.
Poli neko vreme ostade na ivici kreveta, plaui. Onda obrisa oi i odeta do ogledala. Pokvasila je kraj
pekira u bokalu i osveila oi hladnom vodom. Pogleda se iz profila i podesi nalu iznad uha. Onda se
vrati do kreveta i sede nasuprot uzglavlja Dugo je posmatrala jastuke i to u njoj razbudi skrivene ljubavne
uspomene. Ona osloni zatiljak na hladni gvozdeni okvir kreveta i utonu u sanjarenje. Na njenom licu vie
nije bilo nikakve uznemirenosti.
ekala je strpljivo, gotovo vedro, bez zebnje, a njena seanja polako ustupie mesto nadama i vizijama
budunosti. Njene nade i vizije bile su tako zamrene da vie nije ni videla bele jastuke u koje je zurila,
niti se seala da je neto ekala.

27
Najzad zau da je majka doziva. Skoi i potra ka ogradi stepenita.
Poli! Poli!
Da, mama?
Sii dole, mila. Gospodin Doran eli da razgovara s tobom.
Tada se priseti ta je to ekala.

28
 OBLAAK

Pre osam godina ispratio je svog prijatelja kod Nort Vola i poeleo mu srean put. Galaher je uspeo u
ivotu. To se odmah videlo - dobro skrojeno odelo od tvida, samouveren govor i dranje oveka koji je
video sveta. Malo ljudi je tako talentovano kao on, a jo manje ih ostane neiskvareno uspehom. Galaher
ima dobru duu, i zasluio je da pobedi. Velika je stvar imati takvog prijatelja.
Jo od ruka Mali endler ni o emu drugom nije razmiljao do o susretu s Galaherom, o Galaherovom
pozivu i o velikom gradu Londonu gde Galaher ivi. Zvali su ga Mali endler jer je, iako tek neto nii
od prosene visine, odavao utisak sitnog oveka. ake su mu bile male i bele, pojava krhka, glas tih a
maniri prefinjeni. Briljivo je negovao svoju plavu svilenkastu kosu i brkove i diskretno stavljao nekoliko
kapi parfema na maramicu. Nokti su mu bili savreno podseeni u obliku polumeseca, a kad bi se
nasmeio, ukazao bi se niz detinje belih zuba.
Dok je sedeo za svojim stolom u Kraljevskoj advokatskoj komori, razmiljao je o promenama koje su se
zbile tokom proteklih osam godina. Prijatelj, koga je poznavao dok je bio niko i nita, sada je postao
poznata linost londonske tampe. esto je dizao pogled sa svojih dosadnih pisanija i zurio kroz
kancelarijski prozor. Blaga svetlost kasno-jesenjeg zalaska sunca obasjala je travnjake i etalita.
Neugledne vaspitaice i klecavi starci kunjali su na klupama, okupani dareljivom zlatastom prainom
sunevih zraka koji su treperili na prolaznicima i na deci koja su vritei trala po ljunkovitim stazama
parka. Posmatrao je taj prizor razmiljajui o ivotu; i (kao i uvek kad je razmiljao o ivotu) rastuio se.
Obuzela ga je neka blaga melanholija. Osetio je teinu mudrosti koju su mu stolea zavetala i koja mu je
sad govorila da je beskorisno boriti se protiv sudbine.
Setio se knjiga poezije na policama u svom domu. Sve te knjige kupio je jo u momakim danima n
mnogih veeri, dok je sedeo u sobiku kraj hodnika, padao je u iskuenje da uzme neku od tih knjiga i
proita poneki stih svojoj eni. Ali stidljivost bi ga uvek sputala; i tako su knjige ostajale na policama.
Ponekad je ponavljao stihove u sebi i to mu je prualo utehu.
Kad mu je isteklo radno vreme on ustade i sitniavo polaui na formu pozdravi se sa svojim kolegama.
Ispod srednjovekovnog luka nad izlazom Kraljevske komore izronio je uredan i skroman i brzo krenuo
niz Henrijet Strit. Zlatno sunce na zalasku slabilo je i vazduh je postajao otar. opor musave dece muvao
se naokolo. Stajala su ili pretrapala ulicu, puzala stepenitima pred irom otvorenim ulaznim vratima ili
kao mievi uala na pragovima. Mali endler se nije obazirao na njih. Veto se probijao kroz vrevu tog
odvratnog sveta koji je iveo u senci mranih sablasnih zdanja u kojima je nekada pirovalo staro
dablinsko plemstvo. U njegovim mislima nije bilo mesta za seanja na prolost, bile su ispunjene radou
sadanjeg trenutka.
Nikad ranije nije kroio u Korles1, ali poznat mu je bio znaaj tog imena.
Znao je da ljudi tamo odlaze posle pozorita da jedu ostrige i piju likere; takoe je uo da kelneri u tom
restoranu govore francuski i nemaki. Nou, dok bi urno tuda prolazio, viao je koije kako se
zauetavljaju tik pred vratima da bi iz njih izale bogato odevene dame u pratnji svojih kavaljera i hitro
nestale iza vrata restorana. Haljine su im utale, preko ramena su nosile skupocene ogrtae. Lica su im
bila napuderisana i, kad bi dotakle tlo, dizale su skutove haljina kao uznemirene Atalante 2. Nikad se nije
osvrtao kada je prolazio pored Korlesa. Imao je naviku da ulicom uvek ide brzim korakom, ak i danju, a
kad bi se nou naao u gradu hitao je svojim putem, ispunjen strahom i uzbuenjem. Meutim, ponekad
je namerno izazivao ono to ga je plailo. Birao je najmranije i najuzanije ulice i hrabro stupao napred,
muen tiinom u koju su se utapali odjeci njegovih koraka, i ponekim nemim prolaznikom; a kad bi se tu i
tamo zauo prigueni smeh u daljini, zadrhtao bi kao list.

1
Jedan od skupljih restorana u Dablinu. Prev.
2
Lik iz grke mitologije, ena lovac, koja je svoje prosce izazivala na trku; pobedio ju je Hipomenes, bacivi tri zlatne jabuke pred nju a ona se
zaustavila da ih podigne. Prev.

29
Skrenuo je nadesno ka Kejpel Stritu. Igneies Galaher u londonskim novinama! Ko bi to mogao i da
zamisli pre osam godina? Pa ipak, sada kad je preispitivao prolost, Mali endler se priseti mnogih
nagovetaja budue veliine svog prijatelja. Ljudi su govorili da je Igneies Galaher neobuzdan momak.
Istina, drugovao je s razuzdanim tipovima, pio preko mere i pozajmljivao novac od svakoga. Na kraju se
upleo u neki sumnjiv posao, neku novanu transakciju; zapravo, to je bila jedna od verzija kojom se
objanjavalo njegovo bekstvo.
Ali talenat mu niko nije poricao. Oduvek je bilo neeg... neeg zbog ega ste se i protiv svoje volje divili
Igneiesu Galaheru. ak i kad je bio na dnu, bez prebijene pare, nije posustajao duhom. Mali endler se
seao (obrazi mu se blago zarumenee od ponosa na tu uspomenu) jedne Galaherove izreke kada bi se
naao u kripcu:
Dobro momci, tek je poluvreme, rekao bi bezbrino, kucnuo je as da se saberem. Dajte raunaljku.
Eto, to vam je bio Igneies Galaher, glavom i bradom; i, doavola, ta ste drugo mogli nego da mu se
divite.
Mali endler ubrza korak. Prvi put u ivotu osetio se nadmoan spram ljudi pored kojih je prolazio. Prvi
put se njegova dua pobunila protiv sumorne neotmenosti Kejpel Strita. Nema sumnje: ako ovek eli da
uspe mora otii odavde. Nita se u Dablinu ne moe postii. Preavi preko Gratan mosta, on pogleda niz
reku na atrlje pored keja i to izazva saaljenje u njemu. Izgledale su kao grupica beskunika stisnutih
jedni uz druge tu na obali reke, u starim kaputima prekrivenim prainom i ai, opinjeni i zanemeli pred
prizorom zalaska sunca, ekajui da ih protrese prva sveina noi i da onda ustanu i nekuda odu. Pitao se
da li bi umeo da napie pesmu u kojoj bi to prikazao. Moda bi Galaher mogao da je proturi u nekom
londonskom listu. Da li bi uopte mogao da napie neto originalno? Nije bio siguran ta je to eleo da
izrazi, ali misao da ga je dotakao poetski trenutak oivela je u njemu neku detinju nadu. Hrabro je
produio napred.
Svaki korak nosio ga je blie Londonu3, dalje od njegovog trezvenog, neumetnikog ivota. Neko
udaljeno svetlo zatreperi u njegovoj dui.
Nije on prestareo tek su mu trideset i dve. Moglo bi se rei da njegova linost upravo dostie punu
zrelost. Ima toliko raznovrsnih raspoloenja i utisaka koje bi hteo da izrazi stihovima. Sve ih osea u sebi.
Pokuao je da odvagne svoju duu i proceni da li je to pesnika dua. Melanholija jeste dominantna crta
njegovog karaktera, pomisli on, ali to je melanhonija zainjena naizmeninim naletima vere i pomirenosti
i iste radosti. Kad bi umeo da izrazi sve to u knjizi pesama, moda bi ljudi bili voljni da to uju. Slavan
nikad nee postati: to mu je jasno. Nee pokrenuti mase ali moda e se dopasti uskom krugu srodnih
dua. Engleski kritiari e, moe biti, prepoznati u njemu sledbenika keltske kole. po melaholinom tonu
njegovih pesama; uz to, njegove pesme bie pune aluzija. Poeo je ak da smilja izraze i reenice iz
prikaza njegove knjige. G. endler je darovit pesnik lakog i elegantnog stiha... Tuga i enja proimaju
ove pesme... Keltski ton. teta to njegovo ime ne zvui irskije. Mogada bi bilo dobro da ispred svog
ubaci majino devojako prezime: Tomas Malon endler, ili, jo bolje: T. Malon endler. Porazgovarae
s Galaherom o tome.
Tako se zaneo u sanjarije da je proao pored restorana pa je morao da se vraa. Kad se primakao Korlesu
malopreanji strah ponovo ga obuze i on neodluno stade pred vratima. Najzad ih otvori i ue.
Svetlost i buka u baru zaustavie ga i za trenutak ostade da stoji na ulazu. Osvrtao se oko sebe pogleda
zasenjenog sjajem mnogobrojnih crvenih i zelenih vinskih aa. Uini mu se da je bar prepun ljudi i oseti
da ga svi radoznalo posmatraju. Bacio je brz pogled levo i desno (blago se mrtei da ostavi utisak kako je
doao po ozbiljnom zadatku), ali kad mu se pogled razbistri shvati da se niko nije ni okrenuo da ga
pogleda; a naslonjen na ank, iroko raskoraenih nogu, stajao je Igneies Galaher.
Zdravo, Tomi, junaino stara, stigao si! ta emo? ta bi ti popio? Ja u viski: ovde je bolji nego tamo
preko. Sodu? Mineralnu vodu? Ni ja. Kvari ukus... Garcon, deko, donesi dva viskija... Pa, kako gura
otako smo se rastali?
3
Kraljevska komora, gde je Mali endler bio zaposlen, nalazila se severno od Korlesa pa je zato, idui ka njemu, bio i bukvalno i u duhovnom
smislu sve blie Londonu. Prev.

30
Boe, kako smo ostarili! Primeuje li na meni znake starenja, a? Kosa se na temenu malo istanjila i
osedela, je l da? Igneies Galaher skide eir i otkri svoju veliku, kratko podianu glavu. Lice mu je bilo
bledo, podbulo i glatko izbrijano. Oi, plaviastosive, ublaavale su nezdravo bledilo lica i zajedno s
jarkonarandastom kravatom privlaile pogled. Izmeu oiju i kravate dugake usne delovale su
bezoblino i bezbojno. On sagnu glavu i samosaaljivo opipa istanjenu kosu na temenu. Mali endler
odmahnu glavom. Igneies Galaher stavi opet eir.
Novinarski ivot satire oveka. Jednako uri, juri, tri za priom a ponekad je i ne nae; a opet,
uvek mora da ima neto novo. Doavola i korektori i tampari, neu da mislim na njih dok sam ovde.
Ne zna koliko mi je drago to sam svratio u stari kraj. Odmor oveku mnogo znai. Preporodio sam se
otkako sam se iskrcao u stari prljavi Dablin...
Izvoli, Tomi. Vodu? Reci koliko.
Mali endler je voleo da pije dosta razblaen viski.
Ne zna ti ta je za tebe dobro, mome, ree Igneies Galaher. Ja viski pijem ist.
Ja po pravilu vrlo malo pijem, skromno uzvrati Mali endler. Tu i tamo po koju aicu kad se naem s
nekim iz stare druine, i to je sve.
E pa, dobro, veselo ree Igneies Galaher. U nae zdravlje, i za staro vreme i staro prijateljstvo!
Kucnue se aama i nazdravie jedan drugom.
Sreo sam se danas s nekima iz stare druine, ree Igneies Galaher. OHara ne izgleda dobro. ta se sa
njim deava?
Nita, ree Mali endler. Propao je.
Ali Hogan se fino uvalio, zar ne?
Da, on je u vladinoj komisiji.
Sreo sam ga jedne noi u Londonu, bio je prilino raspojasan... Siroti OHara! Pie, pretpostavljam,
I druge stvari, kratko ree Mali endler.
Igneies Galaher se nasmeja.
Tomi, ree on, ti se ni za dlaku nisi promenio. Isti si onaj ozbiljni momak koji je meni drao bukvicu
nedeljom izjutra dok sam patio od mamurluka i odebljalog jezika. Trebalo bi da malo procunja po svetu.
Zar nigde nisi iao, ak ni neko krae putovanje?
Bio sam na Ostrvu Men, ree Mali endler.
Igneies Galaher se nasmeja.
Ostrvo Men! ree on. Idi ti u London ili u Pariz; u Pariz pre svega. To bi ti vredelo.
Jesi li bio u Parizu?
Ne jednom. Proao sam ga uzdu i popreko.
Zar je zaista tako lep kao to ljudi priaju? upita Mali endler.
Otpio je gutljaji iz svoje ae dok je Igneies Galaher svoju hrabro ispio do dna.
Lep? ree Galaher zastavi da ispita tu re i oseti ukus pia u ustima. Zna, i nije toliko lep. Pa dobro,
lep je... Ali ono pravo je pariski ivot, to je glavna stvar. Nema veselijeg, ivljeg, uzbudljivijeg grada od
Pariza. . .
Mali endler ispi svoje pie i, pomuivi se, uspe da uhvati kelkerov pogled. Naruio je drugu turu.
Bio sam i u Mulen Ruu, nastavi Igneies Galaher poto je barmen pokupio ae. U svim boemskim
kafeima. Kakav provod! Ali nije to za pobonog momka kao to si ti, Tomi.
Mali endler je utao dok se barmen nije vratio s dve nove ae; onda lagano kucnu au svoga prijatelja
i uzvrati zdravicu. Bio je pomalo razoaran. Galaherov naglasak i nain izraavanja nisu mu se svideln.
Bilo je neeg prostakog u njegovom prijatelju to on ranije nije primeivao. Moda je to samo posledica
pvota u Londonu u svoj toj guvi i takmiarskoj atmosferi u novinarstvu. Njegov stari arm i dalje je
izbijao ispod ovih razmetljivih manira. A, na kraju krajeva, Galaher je proiveo, video sveta. Mali
endler se sa zaviu zagleda u svog prijatelja.
Sve je u Parizu veselo, ree Igneies Galaher. Tamo se veruje da u ivotu treba uivati. Zar ne misli
da su u pravu? Ako eli da se zaista provede, treba da ode u Pariz. Uz to, oni jako vole Irce. Kad su
uli da sam iz Irske, ovee, hteli su da me pojedu.

31
Mali endler otpi nekoliko gutljajia iz svoje ae.
Reci mi, upita, je li istina da je Pariz tako... nemoralan, kao to se pria?
Galaher se prekrsti desnom rukom.
Nemorala ima svuda, ree. Naravno da e u Parizu nai golicavih stvari. Otidi na neki od studentskih
balova, na primer. Kakva je tu burna atmosfera, ako ti se tako neto dopada, kad se cocottes razulare.
Zna ko su one, pretpostavljam?
uo sam za njih, ree Mali endler.
Igneies Galaher ispi viski i odmahnu glavom.
Ah, moe da pria ta god hoe. Nema ene kao to je Parianka, po eleganciji, po dranju.
Znai jeste nemoralan grad? produi Mali endler s bojaljivom upornou. Mislim, u poreenju s
Londonom ili Dablinom?
London! ree Igneies Galaher. London, Pariz, ista pria. Pitaj ti Hogana, sinko. Pokazao sam mu ja
malo London kada smo se ono sreli. On bi ti otvorio oi... Sluaj, Tomi, nemoj da pravi pun od tog
viskija, pojaaj ga malo.
Ne, zaista...
Ma, hajde, nee te ubiti jo jedna aica. ta emo? Jo jednu turu istoga?
Pa... dobro.
Francois, daj opet isto. . . Hoe da pripali, Tomi?
Igneies Galaher izvadi tabakeru. Dvojica prijatelja pripalie cigare pa su puili u tiini ekajui da im
stigne pie.
Rei u ti ta ja mislim, ree Igneies Galaher izranjajui nakon nekog vremena iz oblaka dima koji ga
je zaklonio uvrnut je ovaj svet. Ti pria o nemoralnosti! Ja sam uo za sluajeve, ma ta priam
lino znam sluajeve... takvog nemorala...
Igneies Galaher je zamiljeno pukao cigaru a onda, smirenim glasom istoriara poe da skicira svom
prijatelju neke od slika razvrata koji je uzeo maha u inostranstvu. Ukratko mu je izloio poroke mnogih
prestonica i, po svemu sudei, bio je sklon da titulu najporonijeg grada dodeli Berlinu. O nekim stvarima
nije pouzdano znao (uo je za njih od prijatelja), ali neke je lino iskusio. I nikog nije tedeo bez obzira na
rang ili zvanje. Otkrio mu je mnoge zakulisne radnje koje se odvijaju u nekim verskim ustanovama u
Evropi i opisao pojave koje su trenutno u modi u visokom drutvu; zavrio je detaljnom priom o jednoj
engleskoj vojvotkinji - za koju je lino garantovao da je istinita. Mali endler je bio zaprepaen.
Tako ti je to, ree Igneies Galaher, a mi u starom dobrom Dablinu o takvim stvarima ni uli nismo.
Mora da je tebi ovde jako dosadno, ree Mali endler, posle svih tih gradova koje si obiao?
Pa, ree Galaher, za mene je pravi odmor da doem ovde. A najzad, to kau ljudi, ovo je moj rodni
kraj, zar ne? Mora srce da ti zadrhti kad se u njega vrati. To ti je ljudska priroda... Nego, priaj ti malo o
sebi. Hogan mi ree da si... okusio blagodeti branog ivota. Pre dve godine, a?
Mali endler porumene i nasmei se.
Da, ree. Prolog maja bila je godina dana kako sam se oenio.
Nadam se da nije prekasno da sad estitam, ree Igneies Galaher. Nisam ti znao adresu, inae bih to
uradio na vreme.
Pruio je ruku i Mali endler je prihvati.
Pa, Tomi, ree, elim i tebi i tvojima sve najbolje, stari drue, gomilu para i da poivi sve dok te ja ne
ukokam. I to ti elim kao iskreni stari prijatelj. Zna to valjda?
Znam, ree Mali endler.
A podmladak? upita Igneies Galaher.
Mali endler ponovo porumene.
Imamo jedno dete, ree.
Sin ili erka?
Deak.
Igneies Galaher snano potapa prijatelja po leima.
Bravo, nisam ni sumnjao u tebe, Tomi.

32
Mali endler se nasmei, zbunjeno pogleda u au i ujede se za donju usnu sa svoja tri deje bela prednja
zuba.
Nadam se da e doi jedno vee kod nas, pre nego to otputuje. Mojoj supruzi bilo bi veoma drago
da te upozna. Moemo malo i da sviramo i. . .
Mnogo ti hvala, drue stari, ree Igneies Galaher, ao mi je to se nismo ranije nali. Ali, sutra
putujem.
Onda, moda veeras. . . ?
Strano mi je ao, stari moj. Zna, ja sam ti ovde s jo jednim tipom, pametan neki momak, i ugovorili
smo partiju karata za veeras. Eto, da nije toga. . .
Onda, u tom sluaju. . .
Ali, ko zna? obazrivo ree Igneies Galaher. Moda sledee godine ponovo malo skoknem ovamo, sad
kad sam probio led. To bi za mene bilo pravo zadovoljstvo.
Odlino, sledei put mora nas posetiti. Dogovoreno, a?
Da, to je dogovor, ree Igneies Galaher. Sledee godine, ako doem, parole dhonneur.
I da potvrdimo, ree Mali endler, hajd jo po jednu turu.
Igneies Galaher izvadi veliki zlatni sat i pogleda na njega.
Da to bude poslednja? ree. Zna, imam taj sastanak.
Da, svakako, ree Mali endler.
Onda, dobro, ree Igneies Galaher, da popijemo jo po jedan deoc an dorius - to je valjda domae ime
za mali viski.
Mali endler narui pie. Rumenilo koje mu je pre toga izbilo na licu, zadralo se. Crveneo je na svaku
sitnicu, a sad je oseao vrelinu i uzbuenje. Tri viskija udarila su mu u glavu a Galaherova jaka cigara ga
je oamutila: imao je osetljiv organizam, nenaviknut na alkohol. Cela ta avantura, susret s Galaherom
posle osam godina, to to sad sedi s njim u Korlesu usred buke i bletavog svetla, to to slua njegove
prie i tako bar nakratko uestvuje u njegovim puteestvijima i uspesima sve je to poremetilo
ravnoteu njegove osetljive prirode. Bolno je oseao kontrast izmeu sopstvenog ivota i ivota svoga
prijatelja, i to mu se uini nepravednim. Galaher je i po roenju i po obrazovanju bio ispod njega. Bio je
siguran da bi mogao da postigne mnogo vie od svega to je njegov prijatelj postigao, ili to e ikad
postii, neto znaajnije od petparakog urnalizma, samo kad bi mu se pruila prilika. ta je to to ga
spreava? Ta nesrena bojaljivost! Poeleo je da se na neki nain dokae, da se potvrdi kao zreo
mukarac. Prozreo je ta stoji iza Galaherovog odbijanja njegovog poziva.
Galaher na njega, kao i na Irsku, gleda pokroviteljski i s visine, i smatra da im ini ast svojom posetom.
Barmen im donese pie. Mali endler gurnu jednu au prijatelju, drugu drno uze sebi.
Ko zna? ree poto su podigli ae. Sledee godine kad doe, moda u imati zadovoljstvo da
poelim sreu i dug ivot gospodinu i gospoi Galaher.
Igneies Galaher znaajno zamiri preko ivice ae, ispijajui svoje pie. Kad je popio, odluno cmoknu
ustima, spusti au i ree:
Nema anse, stari moj. Prvo u da se istutnjim i da se nagledam sveta pa onda glavu u jaram, ako to
ikad uinim.
Jednom e to ipak uiniti, mirno ree Mali endler.
Igneies Galaher se okrete ceo, sa svojom narandastom kravatom, prema njemu, i pogleda ga plavosivim
oima.
Misli?
Stavie glavu u jaram, uporno ponovi Mali endler, kao i svi ostali ako nae pravu devojku.
Rekao je to blago naglaenim tonom, i bilo mu je jasno da se odao; ali, iako mu se obrazi jo jae
zarumenee, nije ustuknuo pred prodornim pogledom svoga prijatelja Galaher ga je posmatrao nekoliko
trenutaka, onda ree:
Ako se to ikad dogodi, moe se kladiti u sve to ima da tu nee biti nikakve sentimentalnosti i
romantike. Ja sam reio da se enim zbog miraza. Ta e imati debeo raun u banci, bez toga nita od
posla.
Mali endler odmahnu glavom.

33
 ovee boji, silovito e Galaher, razume li ti ta ja govorim? Dovoljno je da sutra izgovorim jednu
re i imau i enu i pare. Ne veruje? Dobro, ja svoje znam. Ima na stotine, ma ta priam, na hiljade
bogatih Nemica i Jevrejki koje se valjaju u parama, i koje samo ekaju. . . ivi bili pa videli, stari moj.
Samo ti gledaj, znam ja kako se igra ta igra. Kad neto naumim, ja to i uradim. Videe.
On hitro prinese au ustima, ispi pie i glasno se nasmeja. Onda zamiljeno pogleda preda se i mirnijim
tonom ree:
Ali, ne urim se. To moe da saeka. Zasad nemam elju da se veem za jednu enu.
Mljackao je kao da ispituje neki ukus i onda napravi kiselo lice.
To se sigurno ubajati, ree.
***
Mali endler je sedeo u sobi i drao dete u naruju. Da bi utedeli novac nisu drali sluavku ve je
Anina mlaa sestra, Monika, dolazila jedan sat ire podne i sat uvee da pomogne. Ali Monika je odavno
otila. Bilo je etvrt do devet. Mali endler je zakasnio na aj a povrh toga zaboravio je da Ani kupi kafu.
Naravno, ona je bila smrknuta i nabusito mu je odgovarala. Rekla je da moe i bez aja, ali kako se
primaklo vreme kad se radnja iza ugla zatvara, odluila je da sama ode i kupi aj i funtu eera. Spretno
mu je smestila usnulo dete u ruke i rekla:
Dri ga. Pazi da ga ne probudi.
Na stolu je stajala mala lampa s belom porcelanskom kuglom, njena svetlost obasjavala je fotografiju u
ronatom ramu. Bila je to Anina fotografija. Mali endler je posmatrao fotografiju i njegov pogled se
zaustavi na tankim stisnutim usnama. Na sebi je imala bledoplavu letnju bluzu koju joj je jedne subote
doneo na poklon. Kotala je deset ilinga i jedanaest penija; koliko ga je samo muke i nervoze stajala ta
bluza! Koliko se napatio tog dana dok je ekao pred prodavnicom da se razie guva, pa onda stajao pred
tezgom na koju je prodavaica gomilala enske bluze dok se on trudio da izgleda oputeno, pa dok je
plaao na kasi i zaboravio da uzme jedan peni kusura pa ga je blagajnica zvala i, konano, dok je
pokuavao da prikrije rumenilo time to je, izlazei iz prodavnice toboe proveravao da li je paket dobro
uvezan. Kad je doneo bluzu kui, Ana ga je poljubila i rekla da je vrlo lepa i moderna; ali kad je ula cenu
bacila je bluzu na sto i rekla da je ista prevara uzeti tolike pare za to. Prvo je htela da je vrati, ali kad je
obukla oduevila se, naroito krojem rukava, poljubila ga i rekla da je jako ljubazno od njega to je mislio
na nju.
Hm!...
Hladno je gledao u oi na fotografiji i one mu hladno uzvratie pogled. One su lepe i samo lice je lepo.
Ali on na njemu vidi neku zlobu. Zato je to lice tako bezizraajno i damsko? Prisebnost tih oiju ga
razdrai. One su ga odbijale i prkosile mu; u njima nema strasti, nema ushienja. Mislio je na ono to mu
je Galaher priao o bogatim Jevrejkama. Te njihove tamne, orijentalne oi, pomisli, kako su one strasne,
pune pohotne enje!... Zato se on oenio ovim oima na fotografiji?
To pitanje ga uplai i on se nervozno osvrte po sobi. Video je istu sitniavost i u lepom nametaju koji je
kupio na otplatu. Nametaj je Ana izabrala i on ga je podseao na nju. Usiljeno pristojan i lep. Neka tupa
ogorenost protiv sopstvenog ivota probudi se u njemu. Zar ne bi mogao da pobegne iz ove kuice? Da li
je za njega prekasno da pokua da ivi hrabro kao Galaher? Da li bi mogao da ode u London? Ali taj
nametaj treba jo otplaivati. Kad bi samo mogao da napie knjigu i da je tampa, to bi mu moda
otvorilo put.
Na stolu pred njim leala je knjiga Bajronovih pesama. Paljivo je otvori levom rukom da ne bi probudio
dete i poe da ita prvu pesmu u knjizi:
Utihli su vetrovi u smiraj sumraka,
Ni Zefir ve umom ne hodi,
Dok na Margaretin grob ja svraam,
I cveem voljeni prah zasipam.
Zastao je. Oseti ritam stihova oko sebe u sobi. Kako je to melanholino! Da li bi i on umeo tako da pie,
da stihom izrazi melanholiju svoje due? Toliko je stvari koje bi hteo da opie: na primer, onaj oseaj od
pre nekoliko sati na Gratan mostu. Kad bi samo mogao da se vrati u to raspoloenje...

34
Dete se probudi i poe da plae. On se okrenu od knjige i pokua da ga smiri; ali ono nije htelo da se
smiri. Poe da ga ljuljuka u naruju, ono je sve jae plakalo. Zaljulja ga bre dok je pogledom pratio
drugu strofu:
U tesnoj raki prah njen sad poiva.
Taj prah bee nekad...
Ne vredi. Ne moe da ita. Nita ne moe da uini. Detinji pla probadao mu je ui. Nita ne vredi, nita!
On je zarobljenik sopstvenog ivota. Ruke poee da mu se tresu od besa i on najednom, unevi se detetu
u lice, dreknu:
Dosta!
Dete za trenutak uuta, zgri se od straha, a onda stade da vriti. On skoi sa stolice i poe brzo da hoda
gore-dole po sobi s detetom u naruju. Ono je tuno jecalo, zacenjivalo se pa ponovo udaralo u pla.
Tanki zidovi sobe odzvanjali su od vriske. On opet pokua da ga umiri ali ono jo grevitije zajeca.
Pogledao je u zgreno i drhtavo lice deteta pa se prepade. Izbroja sedam neprekidnih jecaja i izbezumljen
od straha privi dete na grudi. ta ako umre!...
Vrata se naglo otvorie i mlada ena utra sva zadihana.
ta je? ta je? povika.
Dete se, uvi majin glas, zaceni od jecaja.
Nita nije, Ana... nita... Poelo je da plae.
Ona baci paketie na pod i dograbi dete iz njegovih ruku.
ta si mu to uradio? viknu gledajui ga s mrnjom.
Mali endler izdri naas njen pogled i srce mu se sledi kad vide tu mrnju u njenim oima. Poe da
muca:
Nita nisam... Ono . . . poelo je da plae. Nisam znao... Nita mu nisam uradio... ta?
Ne obazirui se na njega, ona stade da koraa gore-dole po sobi, steui dete u naruju i tepajui mu:
Dete mamino! Detence mamino! Ti si se uplailo, malo moje?... Dobro, dobro, srce moje malo!
Dobro je!... Jagnjence!... Mamino jagnjence!... Dobro je!
Mali endler oseti kako mu obrazi gore od stida, i povue se sa svetlosti lampe. Sluao je kako jecaji
deteta postaju sve tii i tii; i suze pokajanja navree mu na oi.

35
 PREPISI

Zvono mahnito zazvoni i kad gica Parker prie govornoj cevi, besan glas dreknu severnoirskim
naglaskom:
Poaljite mi Faringtona!
Gica Parker se vrati pisaoj maini i ree mukarcu koji je pisao za stolom:
Gospodin Alejn vas zove gore.
ovek proguna sebi u bradu avo ga odneo! i odgurnu stolicu da bi mogao da ustane. Uspravljen, bio je
visok i veoma krupan. Imao je mlohavo lice boje vina, svetle obrve i brkove; oi su mu bile pomalo
buljave a beonjae mutne. On podie pregradu pa tekim korakom izae iz kancelarije, proavi pored
klijenata.
S naporom se popeo stepenicama do drugog sprata, gde je na jednim vratima stajala mesingana ploica s
natpisom g. Alejn. Tu je zastao dahui od napora i muke, te pokuca. Kretavi glas povika:
Napred!
ovek ue u kancelariju g. Alejna. Istog trena g. Alejn, oveuljak s naoarima zlatnog okvira na glatko
obrijanom licu, naglo podie glavu iznad hrpe spisa. Glava mu je bila tako ruiasta i elava da je liila na
veliko jaje koje poiva na hartijama. G. Alejn nije gubio ni asa:
Faringtone? ta ovo znai? Zato uvek moram da se alim na vas? Mogu li da znam zato niste
napravili prepis ugovora izmeu Bodlija i Kirvana? Rekao sam vam da mora biti gotov do etiri sata.
Ali, gospodin eli je rekao, gospodine...
Gospodin eli je rekao... Budite ljubazni pa sluajte ono to ja govorim a ne ono to gospodin eli
kae. Uvek naete neki izgovor da zabuavate. Upozoravam vas, ako prepis ne bude gotov do veeras,
prijaviu to gospodinu Krozbiju. . . Je l vam jasno?
Jeste, gospodine.
Je l jasno?... I jo neto! Govorio zidu ili vama, svejedno je! Utuvite jednom zauvek da za ruak imate
pola sata, a ne sat i po. Koliko li samo jela uzimate, da mi je znati... Jeste li me razumeli?
Da, gospodine.
G. Alejn ponovo pognu glavu nad hrpom akta. ovek je netremice gledao u sjajnu lobanju koja je
upravljala poslovima firme Krozbi i Alejn, procenjujui koliko je krhka. Gr besa naas mu stegnu grlo,
zatim minu ostavljajui za sobom oporo oseanje ei. Prepoznao je taj oseaj i shvatio da te veeri mora
dobro da se napije. Polovina meseca je prola; moda 6i mu g. Alejn mogao dati nalog za avans, samo
kad bi na vreme zavrio prepis ugovora. Stajao je mirno, netremice zurei u glavu na hrpi papira. G. Alejn
iznenada poe da prevre papire i neto trai. Potom, kao da do tada nije bio svestan ovekova prisustva,
ponovo naglo podie glavu i ree:
I? Zar ete itav dan tu stajati? Pobogu, Faringtone, vi ba olako shvatate stvari!
ekao sam da vidim. . .
E pa lepo, ne morate ekati da vidite. Vratite se dole i nastavite svoj posao.
ovek tekim koracima krenu; kad je bio na vratima, g. Alejn ponovo viknu za njim da e prijaviti g.
Krozbiju ako ugovor do veeri ne bude prepisan.
Vratio se svom stolu u donjoj kancelariji i izbrojao listove koje je jo trebalo prepisati. Dohvati pero i
umoi ga u mastilo, ali je samo tupo zurio u poslednje rei koje je prepisao: Ni u kom sluaju nee
navedeni Bernar Bodli biti... Vee se sputalo i za koji tren upalie se svetiljke: tada e moi da pie.
Oseti da mora utoliti e. Ustade od stola, podie pregradu i izae iz pisarnice. Na izlazu, glavni pisar ga
upitno pogleda.
Samo naas, gospodine eli, ree on pokazujui prstom kuda ide.
Glavni pisar skrenu pogled ka iviluku i videvi da su svi eiri na broju, ne ree nita im se nae na
odmoritu, ovek izvue iz depa karirani kaket, natue ga na glavu i stra niz rasklimatane stepenice.
Od ulinih vrata odunja se pored zgrada do ugla i onda hitro ulete u jedan ulaz. Konano se naao na

36
bezbednom, u mranoj toionici ONilove krme. Onda proviri kroz prozori na anku i lica crvenog kao
tamno vino ili tamno meso doviknu:
Ajde, Pat, budi dobar, daj nam au crnog piva.
Konobar mu donese au crnog piva. ovek je ispi i zatrai kim1. Spustio je peni na ank i, ostavivi
konobara da pipajui trai po tami, iunja se iz bara isto onako kriom kao to je i uao.
Februarski sumrak utapao se u tamu i gustu maglu a svetiljke u Justas Stritu ve su bile upaljene. ovek
je sve do ulaza u zgradu hodao uz same zidove kua pitajui se moe li na vreme da zavri prepisivanje.
Na stepenicama ga zapahnu prodoran miris parfema gice Delakur: oigledno je stigla dok je on bio kod
ONila. Gurnuo je kaket u dep i uao u kancelariju pravei se da je rasejan.
Gospodin Alejn vas je zvao, strogo ree glavni pisar. Gde ste bili?
ozek pogleda dva klijenta koji su stajali kraj altera kao da hoe da stavi do znanja da ga njihovo
prisustvo spreava da odgovori. Poto su oba klijenta bili mukarci, glavni pisar se na to samo nasmeja.
Znam ja tu vau igru, ree. Pet puta dnevno, to je ipak malo... Bolje da pourite i odnesete
gospodinu Alejnu kopije nae prepiske po predmetu Delakur.
Od ovakvog obraanja u prisustvu stranaka, tranja uza stepenite i piva koje je na brzinu ispio, on se sav
zbuni i, kad sede za sto da potrai predmet koji su mu zatraili, shvati koliko je beznadeno pokuavati da
zavri prepis ugovora do pet sati. Sputala se tamna vlana no i on je udeo da je provede u barovima, da
pije s prijateljima pod bletavim lampama, uz zveckanje aa. Izvadi prepisku Delakur i izae iz
kancelarije. Valjda gospodin Alejn nee primetiti da nedostaju dva poslednja pisma.
Prodoran miris oseao se sve do kabineta g. Alejna. Gica Delakur je bila sredovena ena jevrejskog
izgleda. Prialo se da g. Alejn simpatie ili nju ili njen novac. esto je navraala u kancelariju, i dugo se
zadravala. Sad je sedela kraj njegovog stola u oblaku parfema, gladila drku kiobrana i klimala velikim
crnim perom eira. G. Alejn je okrenuo svoju stolicu spram nje i desnu nogu nemarno prebacio preko
levog kolena. ovek spusti predmet na sto i nakloni se s potovanjem, ali ni g. Alejn ni gica Delakur ne
obratie panju na njegov pozdrav. G. Alejn lupku prstom po episu, pa ga lako gurnu k njemu kao da
kae: U redu je, moete ii.
ovek se vrati u kancelariju na donjem spratu i ponovo sede za sto. Ukoeno je zurio u nedovrenu
reenicu: Ni u kom sluaju nee navedeni Bernar Bodli biti... i pomisli kako je udno to tri poslednje rei
poinju istim slovom. Glavni pisar poe da pouruje gicu Parker govorei joj da nikako nee stii da na
vreme otkuca pisma za potu. ovek je nekoliko minuta sluao kuckanje maine a onda se lati posla da
zavri prepis. Ali u glavi mu se mutilo i misli mu odlutae u sjaj i agor kafane. Vee je bilo kao stvoreno
za tople puneve. Nastavi da prepisuje, ali kad sat otkuca pet, preostalo mu je jo etrnaest stranica.
Doavola! Ne moe da zavri na vreme. Dolo mu je da naglas opsuje, da estoko opali pesnicom po
neemu. Toliko se razbesneo da umesto Bernar Bodli napisa Bernar Bernar, pa je morao da pone iznova,
na istom listu.
Oseti se dovoljno snanim da sam slisti celu kancelariju. Telo mu je udelo da neto uini, da izjuri
napolje i na neemu iskali svoj bes. Razbasnee ga sva ponienja u ivotu... Moe li privatno da zamoli
blagajnika za ovans! Ne, od njega nema vajde, ama ba nikakve ne bi mu dao avans... Znao je gde e
nai momke: Leonarda, OHalorana i Nouzi Flina. Barometar njegove osetljive prirode bio je spreman za
dobru pijanku.
Toliko se zaneo matanjem da su dva puta morali da ga pozovu pre nego to se odazavao. G. Alejn i gica
Delakur stajali su pred pregradom a svi pisari okrenuti kao da neto iekuju. ovek ustade od stola. G.
Alejn osu bujicu pogrda i ree da dva pisma nedostaju. ovek odvrati da nita ne zna o tome, da je
nainio veran prepis. Bujica estokih i grubih pogrda se nastavi tako da se ovek jedva uzdra da ne
spusti pesnicu na glavu oveuljka pred sobom.

1
Da bi neutralisao zadah alkohola. Prev.

37
 Ne znam nita o ta dva pisma, tupavo ree.
Vi ne - znate - nita. Naravno da ne znate nita, ree g. Alejn. Recite mi, dodade, a pogledom
potrai odobravanje dame pokraj sebe; zar vam liim na budalu? Mislite li da sam potpuno poblesavio?
ovek skrenu pogled s daminog lica na malu jajastu glavu, pa opet pogleda damu. Gotovo pre nego to
postade svestan toga, jezik mu proiae prave rei:
Smatram, gospodine, ree, da nije zgodno postavljati mi takvo pitanje.
Pisarima zastade dah. Svi su bili zapanjeni (sam tvorac dosetke nita manje od ostalih), a gica Delakur,
krupna prostoduna osoba, poe iroko da se osmehuje. G. Alejn pocrvene poput divlje rue, usne poee
da mu podrhtavaju besom natuljka. Mahao je pesnicom tik pred ovekovim licem tako da je izgledalo kao
da vibrira ruica kakve elektrine maine.
Barabo bezobrazna! Barabo bezobrazna! Srediu ja vas! Videete! Izviniete se zbog ovog
bezobrazluka ili ete smesta leteti iz firme! Najuriu vas, kaem vam, ili ete mi se izviniti!
Stajao je na ulazu preko puta kancelarijske zgrade i vrebao da li e blagajnik izai sam. Svi inovnici
izaoe, i najzad izae i blagajnik s glavnim pisarom. Nema vajde od razgovora s njim kad je u drutvu
glavnog pisara. Znao je da je i inae u prilino gadnom poloaju. Bio je prinuen da se pokorno izvini g.
Alejnu zbog drskosti a znao je kakav e sad osinjak kancelarija postati za njega. Seti se kako je g. Alejn
proganjao malog Pika dok ga nije oterao iz kancelarije da bi ugurao svog neaka. Oseti neki divlji bes,
e i elju da se osveti: ljut je bio na sebe i na sve druge. G. Alejn mu nee dati ni aska mira; ivot e mu
biti pravi pakao. Ovog puta ba je napravio budalu od sebe. Zar nije mogao da dri jezik za zubima? Ali
od samog poetka se nisu podnosili, on i g. Alejn, jo od onog dana kad ga je g. Alejn uo kako imitira
njegov severnoirski govor da bi zabavio Higinsa i gicu Parker. Tada je to poelo. Mogao je moda da
pozajmi novac od Higinsa, ali Higins zacelo nikad nema nita pri sebi. Kao ovek koji mora da izdrava
dve kue, naravno da nije mogao...
Ponovo je osetio kako mu krupno telo prosto udi za utehom gostionice. Poe da drhti od hladnoe i
magle i zapita se ne bi li mogao da se oee od Pata u ONilovoj gostionici. Ne moe da se oee za vie
od ilinga a iling mu nita ne ini. Ipak, mora negde da nae novac, i poslednju paru je potroio na
pivo a uskoro e biti prekasno da igde nabavi novac. Iznenada, dok se poigravao lancem od sata seti se
zalagaonice Teri Kelija u Flit Stritu. To je prava ideja! Kako se toga ranije nije setio?
Brzo je proao uzanim prolazom iored zgrade advokatske komore mrmljajui da svi oni sad mogu da idu
doavola jer e se veeras provesti kao nikad.
Prodavac u zalagaonici ree Pet ilinga! ali primalac robe ponudi mu est; na kraju stvarno dobi est
ilinga. Veselo je izaao iz zalagaonice poreavi u aci novie u valjak izmeu palca i prstiju.
Plonicima Vestmorland Strita tiskali su se mladi ljudi i ene koji su se vraali s posla, a odrpani derani
trali su tamo-amo izvikujui naslove veernjih izdanja novina. ovek je hodao kroz gomilu osmatrajui
taj prizor s ponosom i zadovoljstvom i struno merkajui mlade slubenice. U glavi mu je brujalo od jeke
tramvajskih sirena i fijuka trola, a nozdrvama je ve nanjuio kolutava isparenja toplog puna Hodao je i
zamiljao rei kojima e dogaaj prepriati momcima.
I tako, ja ga samo pogledam hladno, znate ve, pa pogledam nju. Onda opet pogledam njega bez
urbe, znate. Smatram da nije zgodno postavljati mi takvo pitanje, kaem ja.
Nouzi Flin je sedeo na svom uobiajenom mestu u uglu kod Dejvija Berna i, kad saslua priu, poasti
Faringtona pivom i ree da nita duhovitije nije uo. Farington mu na to uzvrati piem. Posle nekog
vremena pristigoe OHaloran i Padi Lenard te Farington i njima ispria. OHaloran sve poasti vruim
viskijem i ispria kako je on ljutito odvratio glavnom pisaru kad je radio kod Kalana u Faunes Stritu. No
kako je njegov odgovor bio u stilu otmenih pastira u Eklogama2 morao je priznati da njegova dosetka nije
bila tako duhovita kao Faringtonova. Na ovo Farington ree momcima da isprazne ae i porue novu
turu.
2
To jest, veoma blag, u duhu pastirskih ekloga iz Vergilijevih Bukolika. - Prev.

38
Ba kad su naruivali pia, ue niko drugi do Higins! Naravno, morao je da im se pridrui. Momci ga
nagovorie da im ispria svoju verziju, to on veoma ivo uini poto ga je prizor pet aica vrueg
viskija silno razveselio. Svi su zaurlali od smeha kad pokaza kako je g. Alejn mahao pesnicom pred
Faringtonovim licem. Onda je imitirao Faringtona i dodao: A moj vam je heroj bio hladan kao led, dok je
Farington posmatrao drutvo svojim tekim mutnim pogledom, smeei se i povremeno isisavajui
donjom usnom zalutale kapljice pia iz brkova.
Kad su ispili turu, zautae. OHaloran je imao novaca ali se inilo da druga dvojica nemaju ni prebijene
pare. Tako celo drutvo sa aljenjem napusti gostionicu. Na uglu Djuk Strita, Higins i Nouzi Fdin
oteturae se nalevo dok ostala trojica okrenue nazad u grad. Po hladnim ulicama sipila je kia, pa kad
stigoe do Balast ofisa, Farington predloi da svrate u kotsku kafanu. Bar je bio krcat ljudima, ula se
galama i zveckanje aa. Tri oveka se progurae pored bednih prodavaca ibica na ulazu i napravie mali
krug na kraju anka. Poee da prepriavaju zgode. Lenard ih je predstavio mladiu po imenu Veters, koji
je nastupao u Tivoliju3 kao akrobata i putujui zabavlja. Farington svima narui pie. Veters ree da bi
popio aicu irskog viskija i jedag apolinaris4. Farington, koji je imao jasne pojmove ta je ta, upita
momke da li bi i oni popili apolinaris, ali oni rekoe Timu da im samo zagreje pia. Razgovor skrenu na
pozorite. OHaloran narui turu, potom Farington narui jo jednu a Veters se pobuni da su preterali u
irskoj gostoljubivosti.
Obea da e ih odvesti iza pozornice i upoznati ih s nekim zgodnim devojkama. OHaloran ree da e on i
Lenard poi ali da Farington nee jer je oenjen. Farington svojim mutnim pogledom eretski osmotri
drutvo pokazavi da shvata da ga zadirkuju. Veters ih nagovori da popiju po aicu na njegov raun i
obea im da e se s njima nai kasnije, kod Maligana, u Pulbeg Stritu.
Kad se kotska kafana zatvorila, odoe kod Maligana. Uli su u zadnji salon i OHaloran svima narui po
vru viski. Svi su ve bili pomalo pripiti. Farington je ba naruivao novu turu kad se pojavi Veters.
Ovoga puta, na Faringtonovo veliko olakanje, on uze au svetlog piva. Novaca je ponestajalo ali ga je
jo bilo dovoljno da nastave da piju. Uskoro uoe dve mlade ene s velikim eirima i mladi u
kariranom odelu i sedoe za oblinji sto. Veters ih pozdravi i ree drutvu da su oni iz Tivolija. Farington
je svaki as zaustavljao pogled na jednoj od mladih ena. U njenom dranju bilo je neeg upadljivog. Oko
eira joj je bila omotana velika plava marama od muslina, vezana u manu ispod brade. Imala je
svetloute rukavice koje su dosezale do laktova. Farington je s divljenjem zurio u punaku ruku kojom je
pravila draesne pokrete. Kad mu posle nekog vremena ona uzvrati pogled, jo ga vie zadivie njene
krupne tamnosmee oi. Pogledala ga je napadno, iskosa, i izraz tih oiju ga je oarao. Ona ga pogleda
jo nekoliko puta i kad je njeno drutvo izlazilo iz prostorije oeala se o njegovu stolicu pa izgovorila,
londonskim naglaskom: O, pardon! Posmatrao je kako odlazi iz prostorije nadajui se da e se osvrnuti i
pogledati ga, ali se razoarao. Proklinjao je to nema novaca, proklinjao je sve ture koje je platio a
posebno sve viskije i apolinaris Vetersu. Ako ita mrzi, to je grebator. Toliko se raestio da je izgubio nit
razgovora svojih prijatelja.
Kad mu se Pali Lenard obrati, shvati da razgovaraju o podvizima snage. Veters je pokazivao drugvu
svoje bicepse i toliko se hvalisao da ona dvojica pozvae Faringtona da osvetla nacionalnu ast. Farington
zasuka rukav i pokaza drutvu svoju miicu. Momci osmotrie i uporedie te dve ruke pa se sloie da ova
dvojica treba da odmere siagu. Raistie sto i dva oveka naslokie laktove na njega vrsto se uhvativi
za ruke. Kad Lenard kae: Poinji! trebalo je da svako od njih pokua da drugome obori ruku na sto.
Farington se inio veoma ozbiljan i odluan.
Borba otpoe. Veters lako, za tridesetak sekundi, obori protivniku ruhu na sto. Faringtonovo kao vino
tamnocrveno lice jo vie se zajapuri od gneva i ponienja to ga je pobedio takav utokljunac.

3
Dablinski mjuzik-hol. Prev..
4
Penuavo pie. Prev.

39
 Ne naslanjajte se telom na ruku. Borite se fer, ree.
Ko se ne bori fer? zapita ovaj.
Idemo ponovo. Na dve dobijene.
Nadmetanje opet zapoe. Faringtonu sada iskoie ile na elu a bledilo Vetersova lica pree u boju
maka. Ruke i ake podrhtavale su im od napora. Posle podue borbe Veters opet protivniku lagano obori
ruku na sto. Posmatrai tiho zapljeskae. Kelner, koji je stajao kraj stola, klimnu riom glavom u pravcu
pobednika i s glupavom prisnou ree:
Ah, to je vetina!
ta ti, doavola, zna o tome? besno upita Farington ustremivi se na oveka. Ne guraj labrnju gde
joj nije mesto.
! ree OHaloran kad opazi razjaren izraz na Faringgonovom licu. Plaamo raun, momci. Jo po
aicu i kreemo.

Na uglu OKonelovog mosta stajao je namrgoeni ovek ekajui da ga mali tramvaj za Sandimaunt
odveze kui. Kipteo je od priguene srdbe i elje za osvetom. Oseao se ponien i ozlojeen. Nije bio
ak ni pijan; u depu su mu ostala samo dva penija. Proklinjao je sve na svetu. U kancelariji se
upropastio, sat zaloio, sve pare potroio; da se bar napio! Ponovo poe da osea e; eznuo je da opet
bude u toploj zaguljivoj gostionici. Izgubio je ugled snanog oveka poto ga je to puko dete dva puta
pobedilo. Srce mu je tuklo od besa, a kad pomisli na enu s velikim eirom koja ga je okrznula i rekla
Pardon! bes ga bezmalo ugui.
Iz tramvaja sie u elborn Stritu pa svoje krupno telo skloni u senku zida kasarne. Mrzeo je to se vraa
kui. Ue na sporedna vrata, nae kuhinju praznu a vatru gotovo ugaenu. Dreknu na sprat:
Ada! Ada!
Supruga mu je bila omalena ena suvonjava lica koja je mua kinjila kad je bio trezan, a on nju kad je bio
pijan. Imali su petoro dece. Jedan deai stra niz stepenice.
Ko je to? upita ovek zurei u, mrak.
Ja sam, tata.
Ko si ti? arli?
Ne, tata. Tom.
Gde ti je majka?
Otila je u crkvu.
Lepo, boga mi. . . Je l se setila da mi ostavi veeru?
Jeste, tata. Ja...
Upali lampu. Kako to ostavlja kuu u mraku? Jesu li ostala deca legla?
ovek se svom teinom svali na stolicu dok je deak palio lampu. Zatim poe da podraava jednolian
govor svog sina, govorei vie za sebe: U crkvu. U crkvu moliu lepo! Kad se lampa upali, tresnu
pesnicom o sto i dreknu:
ta ima za veeru?
Ja u... ja u ti skuvati veeru, tata, ree malian.
ovek pomamno skoi i upre prstom ka vatri.
Zar na toj vatri? Pustio si da se vatra ugasi! Bogamu, nauiu te ja da se to drugi put ne dogodi!
On zakorai ka vratima i doepa tap koji je stajao iza njih.
Nauiu te pameti to si vatru zapustio! ree zavrui rukav da bi mogao dobro da zamahne.
Deak zajeca O, tatice! pa cvilei poe da bei oko stola; ovek poe za njim i uhvati ga za kaputi.
Deak unezvereno pogleda oko sebe ali videvi da ne moe pobei pade na kolena.
Sad emo videti hoe li idui put pustiti da se vatra ugasi! ree ovek udarajui ga snano tapom.
Evo ti, na, tene jedno!
Deak zacvile od bola kad ga tap oinu po butini. Sklopio je ruke, glas mu je preplaeno podrhtavao.
O, tatice! zavapi. Nemoj da me bije, tatice! I ja u... Ja u oitati Zdravo Marija za tebe...
Oitau Zdravo Marija za tebe, tatice, samo nemoj da me bije... Oitau Zdravo Marija...

40
 PRAH

Upravnica joj je dozvolila da izae nim ene dobiju aj, i Marija je eljno iekivala svoj veernji izlazak.
Kuhinja je bila ista i uredna: kuvarica ree da se u velikim bakarnim kazanima moe ogledati. Vatra je
veselo plamsala a na jednom od pomonih stolova stajala su etiri velika praznina kolaa. inilo se da
nisu seeni, ali kad bi se prilo, videlo se da su izrezani na podjednako dugake debele krike i da su
spremni da se razdele uz aj. Marija ih je svojom rukom isekla.
Marija je bila ba mala rasta ali imala je veoma izduen nos i bradu. Govorila je pomalo kroz nos, uvek
blagim glasom: Da, draga, ili Ne, draga. I uvek su je zvali kad se ene posvaaju zbog korita i uvek joj je
polazilo za rukom da ih pomiri. Jednoga dana upravnica joj ree:
Marija, prava si mirotvorka!
Zamenica upravnice i dve lanice uprave ule su taj kompliment. A Dinder Muni je esto priala ta bi
sve uradila onoj mutavoj zaduenoj za peglanje da nije Marije. Mariju su svi voleli.
ene e dobiti aj u est sati tako da e moi da ode pre sedam. Od Bolsbrida do Pilara dvadeset minuta,
od Pilara do Dramkondre dvadeset minuta, i jo dvadeset da kupi stvari. Stii e pre osam. Izvadi
novanik sa srebrnim kopama i iznova proita rei Poklon iz Belfasta. Veoma joj je drag, zato to joj ga
je Do doneo pre pet godina, kada su on i Alfi ili u Belfast za Duhove. U novaniku su bila dva
srebrnjaka i nekoliko bakarnih novia, Ostae joj celih pet ilinga kad plati tramvajsku kartu, kako e
lepo provesti vee, sva deca e pevati! Samo da Do ne doe kui pripit. Tako se promeni kad i aicu
popije.
esto ju je nagovarao da doe i ivi s njima, ali ona je oseala da bi im bila na smetnji (iako je Doova
ena prema njoj tako ljubazna), a i navikla se na ivot u perionici. Do je dobar ovek. Odgajila je njega i
Alfija, Do je esto govorio:
Mama je mama, ali Marija je moja prava mati.
Poto se porodica razila, momci su joj nali mesto u perionici Dablin pod svetiljkata, i tu joj se svidelo.
Do tada je imala veoma loe miljenje o protestantima ali sada je mislila da su to vrlo fini ljudi, pomalo
tihi i ozbiljni, ali ipak ljudi s kojima se moe lepo iveti. Uz to, imala je i biljke u staklenoj bati i volela
da ih neguje. Imala je divnu paprat i begonije i svakome ko bi doao da je poseti davala je poneki pelcer.
Jedno joj se kod njih nije svialo parole po zidovima; ipak, s upravnicom se lepo moglo raditi, bila je
tako uglaena.
Kad joj kuvarica ree da je sve spremno, Marija ode u triezariju i potee veliko zvono. Uskoro ene
poee, da pristiu, po dve-tri, briui o skute ake koje su se puile i navlaei rukave bluza preko
crvenih ruku s kojih se dizala para. Smestie se uz svoje velike olje, u koje kuvarica i gluvonema ena
nalie vreo aj ve pomean s mlekom i eerom iz velikih konzervi. Marija je nadgledala deljenje kolaa
i pobrinula se da svaka ena dobije svoje etiri krike. Mnogo su se smejale i alile. Lizi Fleming ree da
e Marija zacelo pronai prsten, a ona je morala da se nasmeje i kae da ne eli ni prsten ni mukarca,
iako je Lizi to ponavljala svake godine uoi Svih Svetih. Kad se nasmejala, sivkastozelene oi
zasvetlucae joj razoaranjem i stidom a vrh nosa joj bezmalo dotaknu vrh brade. Tada Dinder Muni
die olju i nazdravi Mariji, a sve druge ene zalupae oljama po stolu, te dodade da joj je ao to nema
ni gutljaja piva da ispije zdravicu. Marija se opet nasmeja toliko da joj se vrh nosa i brada bezmalo
dodirnue, a maleno telo samo to joj se ne iskida od smeha. Znala je da je Muni dobronamerna, iako ima,
naravno, shvatanja proste ene.
Kako se Marija obradovala kada su ene zavrile s ajem a kuvarica i gluvonema ena poele da iznose
sudove i pribor! Ula je u svoju malenu spavau sobu i setivi se da sutradan ide na jutarnju misu
pomerila kazaljku budilnika sa sedam na est. Onda je skinula radnu suknju i radne izmice i na krevet
poloila svoju najbolju suknju, a praznine cipele pored nogu kreveta. Presvukla je i bluzu i dok je stajala
pred ogledalom seti se kako se kao devojka nedeljom ujutro oblaila za misu. S udnom nenou
pogleda maleno telo koje je onda tako esto doterivala. Uprkos godinama, jo je nalazila da je lepo i
punako.

41
Kad je izala, ulice su svetlucale od kie pa pomisli da je dobro to je obukla i staru smeu kabanicu.
Tramvaj je bio krcat pa je morala da sedne na pomono sedite na kraju kola, naspram svih ljudi, a
nogama je jedva dodirivala pod. Pretresala je u glavi ta e sve da uradi; pomisli koliko je bolje ne zavisiti
ni od koga i imati para u depu. Nadala se da e lepo provesti vee. Bila je sigurna da hoe i nije mogla
da ne pomisli kako je teta to Alfi i Do ne govore. Sada se samo svaaju a kao deaci bili su najbolji
prijatelji. Ali takav je ivot.
Iz tramvaja je izala kod Pilara i veto se provukla kroz guvu. Ula je u Daunsovu poslastiarnicu ali je
bilo tako puno ljudi da je dosta vremena prolo pre nego to su je posluili. Kupila je tuce raznih kolaa,
po peni komad, te napokon izala natovarena velikom kesom. Upita se ta jo da kupi: htela je da kupi
neto zaista lepo. Bie da imaju puno jabuka i oraha. Teko joj je bilo da odlui ta da kupi, a samo je
kolaa mogla da se seti. Rei da uzme komad kolaa sa groicama, ali Dauns nije imao dovoljno nadeva
od badema pa ode u radnju u Henri Strit. Tu se dugo premiljala ta da uzme, pa je utegnuta mlada
prodavaica iza tezge, koja se oito malo ljutnula zbog toga, upita da to moda ne eli da kupi svadbenu
tortu. Marija pocrvene i osmehnu joj se, ali ona sve to primi vrlo ozbiljno i najzad odreza povei komad
kolaa sa groicama, zamota ga i ree:
Dva ilinga i etiri penija, molim.
Pomisli da e morati sve vreme da stoji u tramvaju za Dramkondru, jer se inilo da je nijedan od mladia
ne primeuje, ali joj jedan stariji gospodin ipak ustupi mesto. Bio je krupan i nosio krut, sme eir. Imao
je etvrtasto crveno lice i prosede brkove. Ona pomisli da taj gospodin izgleda kao pukovnik, te koliko je
utiviji od mladih ljudi koji su samo zurili preda se. Gospodin zapodenu razgovor s njom, o Svim Svetima
i o kinom vremenu. Ree kako pretpostavlja da je njena torba puna lepih stvari za deicu i da je pravo da
uivaju dok su mlada. Marija se sloi s njim smernim klimanjem glave i kaljucanjem. Ljubazan je bio
prema njoj pa mu se zahvali i nakloni kada je izlazila na stanici kod mosta na kanalu, a on joj uzvrati
naklonom, skinu eir i ljubazno se osmehnu. I dok je ila uzbrdo pognuvi glavicu zbog kie, pomisli
kako je lako poznati dentlmena, ak i kad popije koju aicu.
Svi uskliknue: Evo Marije! kada je stigla u Doovu kuu. Do se ve vratio s posla a sva deca bila su u
prazninoj odei. Iz susedstva su dole dve velike devojice i igre su ve uveliko poele. Marija dade
kesu s kolaima najstarijem deaku, Alfiju, da ih razdeli, a ga Doneli joj ree da je vrlo ljubazna to je
donela tako veliku kesu kolaa, te naredi svoj deci da kau:
Hvala, Marija.
Marija na to ree da je donela neto posebno tati i mami, neto to e im se svakako svideti, i poe da trai
kola s groicama. Potrai ga u kesi iz Daunsove poslastiarnice, a onda po depovima kine kabanice,
pa na iviluku, ali ga nigde nije nala. Onda upita decu da neko od njih nije pojeo kola razume se
omakom ali deca rekoe da nisu, s grimasom kao da ne vole da jedu kolae ako e pri tom neko da ih
optuuje za krau. Svako nae svoje reenje te zagonetke, a ga Doneli ree da je jasno da je Marija kesu
ostavila u tramvaju. Marija se uzruja i porumene od stida i razoaranja, setivi se kako ju je gospodin
prosedih brkova zbunio. Na pomisao da joj je propalo to malo iznenaenje, i na novac koji je praktino
bacila, doe joj da zaplae.
No Do ree da to nije vano i posadi je kraj vatre. Bio je vrlo ljubazan prema njoj. Ispriao joj je sve to
se tog dana dogaalo na poslu, naroito kako je promuurno odbrusio efu. Marija ne shvati zato se
toliko smeje zbog svog odgovora, ali ree da ef mora da je velika prznica. Do na to odgovori da i nije
tako lo kada ume s njim, da je to pristojan ovek ako mu ne ide uz dlaku. Ga Doneli zasvira na
klaviru pa deca zaigrae i zapevae. Onda devojice iz susedstva razdelie orahe. Niko nije mogao da
nae krckalicu pa se Do zbog toga umalo ne naljuti: upita kako oekuju da Marija lomi orahe bez
krckalice. Ona na to ree da ne voli orahe i da se ne mue zbog nje. Do joj onda ponudi bocu piva a ga
Doneli dodade da u kui ima i portoa, ako bi to vie volela. Marija odgovori da bi radije da je ne nutkaju,
ali Do je bio uporan.
Marija na kraju popusti pa sedoe kraj vatre da priaju o starim vremenima. Ona zausti da kae koju
dobru re o Alfiju, ali Do uzviknu neka ga bog ubije ako i jednu re ikad progovori s bratom, na ta
Marija rede da joj je ao to je to uopte i spomenula. Ga Doneli ga ukori da je sramota to o svom
najroenijem tako govori, Do odvrati da mu Alfi nije nikakav brat, pa umalo ne izbi svaa. Tada Do

42
ree da ipak nee da gubi nerve zato to je ovo pretpraznino vee, pa ree eni da otvori jo koju bocu
piva. Devojice iz susedstva zapoee neke prigodne igre pa se uskoro svi ponovo oraspoloie. Mariju je
radovalo to su deca tako vesela a Do i njegova ena tako raspoloeni. Devojice su stavile posudice na
sto pa povele decu, jedno po jedno zavezanih oiju, do stola. Jedno od njih dohvati molitvenik, druga tri
vodu. Kad jedna od devojica iz susedstva dobi prsten i porumene, ga Doneli joj pripreti prstom, kao da
hoe da kae: Sve znam o tome. Tada deca navalie da Mariji veu oi i odvedu je do stola da vide ta e
ona dobiti. Dok su joj vezivali oi, ona ponovo poe da se smeje i smeje, tako da joj se vrh nosa i vrh
brade gotovo dotakoe.
Odvedoe je do stola u smehu i ali i ona isprui ruku kako joj rekoe. Mahnu rukom tamo-amo po
vazduhu pa je spusti u jednu od posudica. Pod prstima opipa neto vlano i iznenadi se to niko nita ne
govori, niti joj skida povez s oiju. Nekoliko sekundi je vladao tajac a potom nastade veliko komeanje i
aputanje. Neko ree neto o bati i konano ga Doneli veoma ljutito jednoj od devojica: da to odmah
baci, da to nije igra. Marija shvati da je ispalo pogreno i da mora nanovo. Ovoga puta dohvati
molitvenik.
Posle toga ga Doneli odsvira deci kotski ples gice Meklaud a Do nagovori Mariju da popije au
vina. Uskoro se svi opet razveselie. Ga Doneli ree da e Marija stupiti u manastir pre nego to ta
godina istekne jer je dobila molitvenik. Marija pomisli da Do nikada nije bio tako ljubazan kao te veeri,
tako je bio pun lepih rei i seanja. Ree da su svi tako dobri prema njoj.
Decu najzad obuze zamor i pospanost, Do zamoli Mariju da otpeva neku kratku pesmu pre nego to
poe, jednu od onih starih pesama. Ga Doneli dodade: Pa hajdete, Marija, molimo vas, tako da je morala
da ustane i prie klaviru. Ga Doneli zamoli decu da se utiaju i sasluaju Marijinu pesmu. Onda odsvira
uvodne tonove i ree: Sad Marija! a Marija, jako pocrvenevi, zapeva tankim drhtavim glasom. Pevala je
Usnih da ivim1 a kad je trebalo da otpeva drugu strofu opet otpeva prvu:

Usnih da ivim u mramornim dvorima

sa vazalima i slugama uza se,
da sam ponos i dika svim ljudima
me tim zidinama.
Bogatstva sam imala neizmerna,
i dino ime predaka,
ali usnila sam, radosna,
da me voli kao nekada.

Ali niko ne pokua da joj kae da je pogreila. Kada je zavrila, Do je bio veoma dirnut. Ree da za
njega nita nije kao stara vremena, i da nema muzike koja moe da se meri s muzikom sirotog starog
Balfa, ma ta drugi rekli, a oi mu toliko zasuzie, da nije mogao nai ta je traio, pa na kraju zamoli
enu da mu kae gde je vadiep.

1
U to doba popularna arija iz opere M. Balfa Ciganica. Prev.

43
 BOLAN SLUAJ

G. Dems Dafi iveo je u eplizodu zato to je eleo da bude to dalje od grada iji je stanovnik bio, i
zato to je smatrao da su sva druga predgraa Dablina neugledna, skorojevika i pomodna. Stanovao je u
staroj sumornoj kui, u sobi s pogledom na naputenu pecaru i plitku reku 1 na kojoj je podignut Dablin.
Na visokim zidovima njegove sobe nije bilo slika niti je na podu bilo tepiha. G. Dafi je sam kupio svaki
komad nametaja u toj sobi: crni gvozdeni krevet, gvozdeni umivaonik, etiri stolice od trske, iviluk,
kantu za ugalj, ara i maice, kao i etvrtasti radni sto s dva pregratka. Biblioteka od belog drveta
nalazila se u nii. Krevet je bio presvuen belom posteljinom a na podu je bio crno-crveni ilim. Malo
runo ogledalo visilo je iznad umivaonika, a na kaminu je preko dana, kao jedini ukras, stajala lampa s
belim abaurom. Na belim drvenim policama knjige su bile poreane po veliini, odozdo prema gore.
Sabrana dela Vordsvorta nalazila su se na donjoj polici, a primerak Mejnutskog katehizisa 2 povezan kao
sveska, na kraju najvie police. Pribor za pisanje uvek je stajao na stolu. U stolu je leao rukopis prevoda
Hauptmanove drame Mihael Kramer, na kome su crvenim mastilom bila ispisana scenska uputstva, kao i
mali sveanj listia spojenih bakarnim spajalicama.
Na tim listiima bi s vremena na vreme bila zapisana poneka misao a, u trenutku ironije, na prvu stranu je
prilepljena reklama Pilule protiv ui. Pri podizanju kapka stola irio se blag miris - miris novih olovki od
kedrovine i boice s lepkom ili nagnjile jabuke koja je tu moda ostavljena i zaboravljena.
G. Dafi uasavao se svega to bi moglo da nagovesti telesnu bolest ili duevno rastrojstvo.
Srednjovekovni lekar rekao bi da je Saturn3 njegova planeta. Lice na kome se itala celokupna pria
njegovog ivota bilo je tamno poput dablinskih ulica. Na duguljastoj i prilino velikoj glavi rasla je suva
crna kosa, a ukasti brkovi samo su donekle prekrivali nelepa usta. Strogom izrazu lica doprinosile su i
jagodice; meutim, nije bilo nieg strogog u oima koje su, gledajui svet ispod ukastih obrva, odavale
oveka uvek spremnog da podri dobro u drugima, ali esto biva razoaran. iveo je nekako udaljen od
sopstvenog tela, sumnjiavo sa strane gledajui na svoje postupke. Stekao je neobinu naviku da
povremeno sastavlja autobiografske zabeleke u kojima je subjekt bio u treem licu a predikat u prolom
vremenu. Nikada nije davao milostinju prosjacima; hod mu je bio vrst, uvek je nosio debeo tap od
leskovog drveta.
Dugo godina radio je kao blagajnik u jednoj privatnoj banci u Bagot Stritu. Svakoga jutra odvozio se iz
eplizoda tramvajem. U podne je svraao da prezalogaji kod Den Barka: flaa svetlog piva i tanjiri
biskvita od marante4. U etiri je bio slobodan. Ruavao je u jednoj gostionici u Dord Stritu, gde se
oseao bezbedan od dablinske zlatne mladei, i gde su cene bile pristojne.
Veeri je mahom provodio svirajui na gazdariinom klaviru ili lutajui po okolini. Ljubav prema
Mocartu ponekad bi ga odvela u operu ili na koncert: jedino rasipanje novaca koje je sebi dozvoljavao.
Nije imao ni drugova ni prijatelja, ni crkve ni vere. iveo je svoj unutarnji ivot bez ikakvog dodira sa
svetom, poseivao rodbinu za Boi i ispraao ih na groblje kad bi umrli. Ispunjavao je ove dve drutvene
obaveze i potovao njihov tradicionalni znaaj, ali ni u emu drugom nije priznavao obiaje koji ureuju
graanski ivot. Dozvoljavao je sebi da ponekad pomisli kako bi pod izvesnim okolnostima mogao da
opljaka banku u kojoj je radio, ali popggo se te okolnosti nikada nisu pojavile, njegov ivot je tekao
jednolino poput dosadne prie. Jedne veeri u Rotundi5 naao se kraj dve dame. Slabo poseena i tiha
dvorana nagovetavala je muan neuspeh. Dama koja je sedela do njega osvrnu se nekoliko puta po
polupraznoj sali i ree:
Kaknva teta to je tako malo ljudi veeras! Nije lako pevati pred praznim stolicama.
1
Reka Lifi. Prev.
2
Mejnut - grad nedaleko od Dablina; uven zbog katolikog koleda. Prev.
3
Po shvatanju da je ovek roen u znaku Saturna melanholine naravi. Prev.
4
Maranta junoamerika biljka. Prev.
5
Pozorite i koncertna dvorana u Dablinu. Prev.

44
Iskoristio je onu primedbu da zapone razgovor. Bio je iznenaen njenom otvorenou. Dok su
razgovarali, pokuavao je da zauvek upamti njen lik. Kad je saznao da je devojka pored nje njena ki,
zakljuio je da je dama godinu-dve mlaa od njega. Njeno lice, koje mora da je nekad bilo lepo, sauvalo
je inteligentan izraz. Imala je ovalno lice, izraajnih crta. Oi su joj bile tamnoplave, pogled miran i
postojan. U tom pogledu kao da je bilo neeg prkosnog ali je to bivalo pomueno naizgled namernim
skupljanjem zenica, to je otkrivalo njenu veoma osetljivu prirodu.
Zenice bi se potom irile, i tom poluotkrivenom prirodom ponovo bi nadvladala razboritost, samo bi njen
kratki kaput od astragana, pod kojim su se nazirale pune grudi, jo jae istakao prkos.
Sreo ju je ponovo nekoliko nedelja kasnije, na koncertu u Erlsfort Terasu i, kad je panja njene keri
odlutala, ugrabio je priliku da prisnije porazgovara s njom. Jednom ili dvaput pomenula je svoga mua,
ali u tome nije bilo nikakvog upozorenja.
Zvala se ga Siniko. ukundeda njenog mua bio je poreklom iz Leghorna. Mu joj je bio kapetan
trgovakog broda koji je plovio izmeu Dablina i Holandije; imali su jedno dete.
Kada ju je i po trei put sluajno sreo, smogao je hrabrosti da zakae sastanak. Dola je. Bio je to prvi od
mnogih susreta; uvek su se nalazili uvee i birali su najmirnije delove grada za svoje etnje.
G. Dafi, koji se gnuao pomisli da ita radi u potaji, a uvidevi da su prisiljeni da se kriom sastaju, natera
je da pone da ga poziva svojoj kui. Kapetan Siniko je ohrabrivao te posete mislei da je re o ruci
njegove keri. On je tako iskreno izbrisao svoju enu sa spiska sopstvenih zadovoljstava da nije ni
pomiljao da bi iko drugi mogao da se zanima za nju. Kako je mu esto bio na putu a ki izlazila zbog
asova klavira koje je davala, g. Dafi je imao nebrojeno prilika da uiva u drutvu ge Siniko. Ni on ni
ona nisu nikad ranije imali slinih avantura, niti im je padalo na pamet da u tim susretima ima ieg
neprilinog. Malo-pomalo, njihove misli se prepletoe. Pozajmljivao joj je knjige, ulivao ideje, delio svoj
intelektualni ivot s njom. Ona je sve to prihvatala.
Ponekad je ona kao odgovor na njegova razmiljanja otkrivala poneto iz svog ivota. Gotovo s
majinskom nenou navodila ga je da se potpuno otvori: postala je njegov ispovednik. Priao joj je
kako je nekada prisustvovao sastancima Irske socijalistike partije gde se, okruen prostim radnicima u
nekom potkrovlju osvetljenom kiljavom petrolejkom, oseao usamljen. Kad se partija raspala na tri
frakcije, od kojih je svaka imala svog vou i svoje potkrovlje, prestao je da odlazi na sastanke. Tvrdio je
da su radnici bili suvie bojaljivi; jedino to ih je zanimalo bile su nadnice. Shvatio je da oni vrsto stoje
na zemlji i da ne podnose jasno miljenje, koje je plod neega to oni nemaju slobodnog vremena.
Nema izgleda, tvrdio je, da doe do socijalne revolucije u Dablinu bar u nekoliko narednih stolea.
Pitala ga je zato ne belei svoja razmiljanja. emu? podsmeljivo je upitao. Da bi se nadmetao s
frazerima nesposobnim da ostanu dosledni sopstvenim mislima due od minuta? Da bi sebe izloio kritici
zaglupljenih mediokriteta koji brigu o moralu poveravaju policiji, a lepe umetnosti impresarijima?
esto je odlazio i u njen mali letnjikovac van Dablina; tamo su proveli mnoge veeri sami. Malo-pomalo,
kako su im se misli sve vie preplitale, oni poee da razgovaraju i o svakodnevnim stvarima. Njeno
prijateljstvo delovalo je kao toplo tle na egzotinu biljku. esto je putala da ostanu u tami, ne palei
lampu. Mrana skrovita soba, njihova odvojenost od sveta, muzika koju su uli i poto bi utihnula, sve to
pribliilo ih je jedno drugom. On je od toga bivao plemenitiji, karakter mu je postajao blai a oseanja
poee da prodiru u njegov duhovni ivot. Ponekad bi uhvatio sebe kako oslukuje zvuk sopstvenog
glasa. inilo mu se da e se u njenim oima uzdii do aneoskih visina; ali to je vie vezivao vatrenu
prirodu svoje prijateljice za sebe, sve ee je uo nepoznat, bezlian glas, u kome je prepoznao
sopstveni, koji je uporno govorio o neumitnoj usamljenosti due. Ne moemo da damo sebe, govorio je
taj glas: pripadamo samo sebi. Ovi razgovori zavravaju se jedne noi kad ona, oigledno veoma
uzbuena, iznenada strasno privi njegov dlan uz svoj obraz.
G. Dafi je bio vie no iznenaen. Razoaralo ga je to je tako primila njegove rei. Nije je posetio itavu
nedelju; onda joj je napisao pismo s molbom da se nau. Poto nije eleo da na njihov poslednji razgovor
utie narueno prijateljstvo, nali su se u maloj poslastiarnici u blizini gradskog parka. Iako je bilo
hladno jesenje popodne, etali su parkom itava tri sata. Reie da se vie ne viaju; svaka veza, tvrdio je
on, jeste veza tuge. utei su izali iz parka i krenuli prema tramvaju; iznenada ona poe tako strano da

45
drhti da joj on, uplaen od nekog novog ispada, brzo ree dovienja i ostavi je. Nekoliko dana kasnije
primio je paket u kome su bile njegove knjige i note.
Prole su etiri godine. G. Dafi se vratio svom jednolinom ivotu. Soba je i dalje bila ogledalo njegovog
pribranog duha. Na drau za note u sobi u prizemlju bilo je nekoliko novih muzikih komada, na
policama dve Nieove knjige: Tako je govorio Zaratustra i Vesela nauka. Sada je retko zapisivao misli na
papirima koji su i dalje leali u stolu. Dva meseca nakon poslednjeg razgovora s gom Siniko zapisao je:
Ljubav izmeu dva mukarca nemogua je zato to meu njima ne sme da doe do seksualnog odnosa, a
prijateljstvo izmeu mukarca i ene nemogue je jer izmeu njih mora da doe do seksualnog odnosa.
Prestao je da ide na koncerte da je ne bi sreo. Umro mu je otac, mlai ortak povukao se iz posla. A on je i
dalje svakoga jutra odlazio u centar grada tramvajem, i svake veeri se vraao kui, poto bi umereno
veerao u Dord Stritu i proitao novine umesto dezerta.
Jedne veeri, ba kad je ustima prinosio komad usoljene govedine s kupusom, ruka mu ostade u vazduhu.
Pogled mu je zastao na lanku u veernjim novinama koje je itao oslonivi ih na bokal s vodom. Spustio
je zalogaj na tanjir i paljivo proitao lapak. Onda ispi au vode, odgurnu tanjir, presavi novine i
ponovo poe da ita lanak. Na kupusu poe da se hvata beli sloj masnoe. Kelnerica prie i upita ga da li
neto nije u redu s jelom. On ree da je jelo veoma dobro i s mukom proguta nekoliko zalogaja. Onda
plati i izae.
Brzo je hodao kroz novembarski suton ravnomerno tunkajui leskovim tapom po tlu; iz depa tesnog
mornarskog kaputa virio mu je ukasti krajiak Mejla. Na pustom nutu koji vodi od Parkgejta prema
eplizodu on uspori korak. Nije vie tako jako tukao tapom po tlu, a dah mu se, nepravilan i gotovo
glasan, ledio u hladnom vazduhu. Kada je stigao kui otiao je pravo u spavau sobu, izvadio novine iz
depa i poeo da ita pri slaboj svetlosti koja je dopirala kroz prozor. Nije itao naglas, ali su mu se usne
micale kao u svetenika koji ita molitve Secreto6. 6 Secreto (lat.) Za sebe. Prev.
U lanku je pisalo:
SMRT JEDNE GOSPOE
NA STANICI SIDNI PARED
BOLAN SLUAJ
Danas je u Gradskoj bolnici u Dablinu zamenik islednika (u odsustvu g. Lavereta) izvrio uviaj na telu
ge Emili Siniko, stare etrdeset tri godine, koja je sino nastradala na stanici Sidni Pared. Istraga je
pokazala da je pokojnu gospou, u trenutku kada je pokuala da pree prugu, oborila lokomotiva
putnikog voza koji je u deset asova dolazio iz Kingstauna, nanevi joj ozlede po glavi i desnoj strani
tela, od ega je izdahnula.
Dems Lenon, mainovoa, izjavio je da na eleznici radi ve petnaest godina. uvi zviduk vozovoe on
je pokrenuo voz, ali ga je nakon sekund-dve zaustavio poto je uo glasne povike. Voz se kretao polako.
P. Dan, nosa na stanici, izjavio je da je ba u trenutku kada se voz spremao da krene ugledao enu koja
je oigledno htela da pree prugu. Potrao je k njoj i viknuo, ali pre no to je stigao do nje, odbojnik
lokomotive je dohvatio i oborio na zemlju.
Porotnik: Videli ste gospou u trenutku pada?
Svedok: Da.
Policijski islednik Kroli je izjavio da je pokojnicu naao kako oigledno mrtva lei na peronu. Naredio je
da telo prenesu u ekaonicu, dok ne dou kola hitne pomoi.
Policajac br. 57 E potvrdio je gore navedeno.
Dr Halpin, pomoni hirurg u Gradskoj bolnici u Dablinu, rekao nam je da je pokojnica imala slomljena
dva donja rebra i ozbiljnu kontuziju desnog ramena. Prilikom pada ozledila je desnu stranu glave. Ozlede
nisu bile takve prirode da bi kod zdrave osobe prouzrokovale smrt. Smrt je, po njegovom miljenju,
usledila verovatno kao posledica oka i iznenadnog prestanka rada srca.
Gospodin H.B. Paterson Finli je, u ime eleznike kompanije izjavio svoje duboko aljenje zbog nesree.
Kompanija je uvek lreduzimala sve to je u njenoj moi da sprei prelazak pruge mimo nadvonjaka ili
postavljanjem upozorenja na svakoj stanici. Pokojnica je imala obiaj da prelazi prugu kasno nou sa
perona na peron, a uzevi u obzir i izvesne druge okolnosti ovog sluaja on smatra da niko sa eleznice
nije kriv. Kapetan Siniko iz Leovila, Sidni Pared, mu pokojne, takoe je dao iskaz. Potvrdio je da je

46
pokojnica bila njegova supruga. On nije bio u Dablinu u trenutku nesree, upravo je stigao iz Roterdama.
U braku su bili dvadeset i dve godine i iveli su sreno do otprilike dve godine kad je njegova supruga
postala neumerna u svojim navikama. Gica Meri Siniko izjavila je da je ve izvesno vreme njena majka
imala obiaj da izlazi nou da bi kupila pie. Ona je esto pokuavala da je urazumi i nagovarala je da se
prikljui Ligi Trezvenih. Kui je stigla itav sat nakon nesree. Sud je doneo odluku u skladu sa nalazom
lekara i oslobodio je Lenona bilo kakve krivice. Zamenik islednika rekao je da je to jedan od najbolnijih
sluajeva i izjavio je da se duboko saosea sa kapetanom Siniko i njegovom erkom. Zahtevao je od
eleznice da predupredi svaku mogunost nesree poput ove. Niko ne snosi krivicu.
G.Dafi podie pogled sa novina i zagleda se kroz prozor, u neveseli noni pejza. Reka je nehujno tekla
kraj puste pecare, s vremena na vreme palilo se poneko svetlo u kuama du puta. Kakvog li kraja! itava
pria o njenoj smrti uzrujala ga je, a uzrujala ga je i pomisao da je nekad razgovarao s njom o stvarima
koje je smatrao svetim. Smiile si mu se otrcane fraze, lano saoseanje, rei novinara koji je pristao da
prikrije detalje njene banalne, vulgarne smrti. Nije ona unizila samo sebe; unizila je i njega Osetio je
stranu dubinu njenog poroka, svu njegovu bedu i smrad. Prijateljica njegove due! Prisetio se svih onih
teturavih bednika koji nose limenke i boce da im barmeni natoe pie. Mili boe, kakvog li kraja!
Oigledno, ona je bila nesposobna za ivot, bez imalo vrste volje, lak plen loih navika, jedna od onih
ruina na kojima je sazdana civilizacija. Ali, zar je mogla da padne tako nisko! Zar je mogue da se toliko
prevario? Setio se kako se tresla one veeri i pridao je tome grublji smisao no ikada ranije. Prvi put je, bez
tekoe, dao sebi za pravo to je tada onako postupio.
Bivalo je sve mranije, njega preplavie uspomene i u jednom trenutku uini mu se da ga njena ruka
dotie. ok koji mu je prvo stegao stomak, sad mu je doepao i nerve. Brzo je obukao kaput, stavio eir i
izaao. Na pragu ga doeka hladnoa; uvlaila se u rukave kaputa. Kada je stigao do gostionice kraj mosta
u eplizodu, rei da ue i narui vreli pun.
Gostioniar ga ponizno uslui ali se nije usudio da zapone razgovor. Pet ili est radnika sedelo je i
raspravljalo o vrednosti imanja nekog gospodina u grofoviji Kilder. Pili su lagano iz ogromnih krigli,
puili, pljuckali s vremena na vreme po podu i razmazivali ispljuvke svojim tekim izmama. G. Dafi je
zurio u njih a da ih nije ni video ni uo. Posle nekog vremena oni izaoe i on narui jo jedan pun.
Dugo se bavio njime. U gostionici je bilo tiho. Gostioniar je, naslonjen na ank, itao Herald i zevao. S
vremena na vreme pustom ulicom bi protutnjao tramvaj.
Dok je tako sedeo i ponovo proivljavao dane koje je proveo s njom, dok su se smenjivale dve predstave
koje je o njoj imao, on shvati da je ona zaista mrtva, da vie ne postoji, da je postala uspomena.
Odjednom oseti nelagodnost. Pitao se ta je drugo mogao da uini. Nije mogao da i dalje igra komediju
obmane s njom; nije mogao ni da otvoreno ivi s njom. Uradio je onako kako mu se inilo najbolje. Zato
bi on bio kriv? Sada kad je vie nema, on shvati koliko mora da je bila usamljena sedei tako iz noi u
no u onoj sobi. I njegov e ivot biti pust, sve dok i on ne umre, ne prestane da postoji, postane
uspomena ukoliko ga se iko bude seao.
Negde posle devet on izae iz gostionice. No je bila hladna i tmurna. Kroz prvu kapiju uao je u park i
hodao kraj ogolelog drvea. Hodao je turobnim stazama, onim kojima su etali pre etiri godine. inilo
mu se da je i ona tu negde kraj njega, u mraku. Na trenutke mu se inilo da joj uje glas, osetio bi njenu
ruku na svojoj. Zastade i poe da oslukuje. Zato joj je uskratio ivot? Zato ju je osudio na smrt? On
oseti kako se njegovo moralno bie rui.
Kada je stigao na vrh Magazin Hila, zastao je da baci pogled na reku i Dablin koji je u hladnoj noi
svetlucao u daljini crvenkastim blagim svetlima. Pogled mu kliznu niz padinu i pri dnu, u senci zida
kojim je park opasan, ugleda dve prilike, opruene. I ta ljubav, kupljena, skrivena, ispuni ga oajem.
Razdirala ga je svest o krutoj ispravnosti sopstvenog ivota; oseti da je izgnan iz sveta ivotnih radosti.
Izgleda da ga je jedno ljudsko bie volelo a on joj je porekao pravo na ivot i sreu; osudio je na beae,
na sramotnu smrt. Znao je da ga ona dva stvora koja lee dole gledaju i da ele da ode. Niko ga ne eli; on
je izgnan iz sveta ivotnih radosti. Ponovo pogleda prema sivoj treperavoj reci to vijuga prema Dablinu.
Daleko preko reke teretni voz je vijugajui naputao stanicu Kingsbrid, kao neki crv s plamenom glavom
to se teko, s mukom probija kroz no. Voz se lagano izgubi iz vida; on je, meutim, i dalje uo
lokomotivu i teki huk koji kao da je ponavljao slogove njenog imena.

47
Vratio se istim putem kojim je doao, ritmina huka lokomotive odjekivala mu je u uima. Poeo je da
sumnja u stvarnost onoga to mu je seanje govorilo. Zastao je pod drvetom i pustio da ritam zamre. Nije
vie mogao da je oseti kraj sebe u tami niti je njen glas dopirao do njegovog uha. Ostao je tako nekoliko
minuta, oslukujui. Ali, ne u nita: no je bila savreno tiha. Oslunu opet: savreno tiha. On oseti da je
sam.

48
 BRLjANOV1 DAN U PROSTORIJAMA ODBORA

Stari Dek zgrnu ar komadom kartona i paljivo ga rasporedi po beliastoj hrpi uglja. im je prekrio
ugalj lice mu utonu u mrak ali, poto ponovo poe da duva u ar, njegova izduena senka pojavi se na
suprotnom zidu a lice mu lagano izroni iz tame. Bilo je to lice starako, vrlo koato i zaraslo u bradu.
Vodnjikave plave oi treptale su zbog vatre a vlana usta povremeno su se otvarala i zatvarala, uz
nehotino mljackanje. Kad se ugalj zaario, on odloi karton uza zid, uzdahnu i ree:
Sad je bolje, gospodine OKonor.
Gospodin OKonor, prosed mlad ovek ije je lice bilo nagreno brojnim crvenkastim peatima i
bubuljicama, upravo je zavijao cigaretu; ali kad mu se starac obrati, on odsutno razvi papiri. Zatim isto
tako odsutno opet krenu da zavija cigaretu, i posle kraeg razmiljanja odlui da lizne papiri.
Ree li gospodin Tierni kad e se vratiti? upita on piskavim glasom.
Nije rekao.
G. OKonor stavi cigaretu u usta i poe da pretrauje depove. Izvadio je sveanj predizbornih listia.
Nai u vam ibicu, ree starac.
Neka, i ovo e posluiti, ree g. OKonor.
Izabrao je jedan od listia i proitao tekst odtampan na njemu:
OPTINSKI IZBORI izborni rejon Kraljevska berza
G. Riard D. Tierni, staratelj socijalno ugroenih, moli vas usrdno za va glas i uticaj na predstojeim
izborima u rejonu Kraljevska berza.
G. OKonora angaovao je agent g. Tiernija da prikuplja glasove u jednom delu izbornog rejona ali, poto
je vreme bilo loe a njegove cipele proputale vodu, dobar deo dana proveo je uz vatru u prostorijama
odbora u Viklou Stritu, s Dekom, starim nastojnikom. Sedeli su tako otkad je posle ionako kratakog dana
pao mrak. Bio je esti oktobar, turobno i hladno napolju.
G. OKonor otcepi pare listia i, zapalivi ga, prinese ga cigareti. Dok je to radio plamen osvetli mrki
sjajni list brljana u reveru njegovog kaputa. Starac ga je paljivo posmatrao a onda, dok je njegov drug
puio, ponovo uze komad kartona i poe polako da raspiruje vatru.
E, da, nastavi on, nije lako znati na koji nain odgojiti decu. Eto, ko bi rekao da e on ispasti ovakav!
Slao sam ga Hrianskoj brai2 i inio za njega sve to sam mogao, a on, eto, ide okolo i pijani. Pokuao
sam da od njega napravim estitog oveka.
Umorno je odloio karton.
Samo, sad sam star, inae bih ja promenio pesmu. Dohvatio bih tap pa preko lea, i tukao bih ga dok
mi je snage u rukama kao to sam ve toliko puta i inio. Ali majka, znate, ona ga je razmazila, malo-
pomalo...
To je ono to kvari decu, ree g. OKonor.
Da znate da je tako, ree starac. A o zahvalnosti da i ne govorim. Uzvraaju vam samo
bezobrazlukom. im vidi da sam malo cugnuo, odmah stane da mi popuje. ta je to s ovim svetom kad
sinovi tako razgovaraju s oevima?
Koliko mu je godina? upita g. OKonor.
Devetnaest, ree starac.
Zato ga negde ne zaposlite?
Eh! ta sve nisam pokuao s tom pijanom bitangom otkad je napustio kolu! Nee moi tako, kaem
mu. Ima da nae neki posao. Meutim, jo je gore kad dobije posao. Odmah sve propije.

1
Brljanov list simbol Irske parlamentarne partije; osnovao ju je arls Parnel (1846-1891), traila je nezavisnost Irske od Engleske. Prev.
2
Rimokatoliki red svetovnjaka, osnovan 1684; bavili se odgajanjem i kolovanjem siromanih. - Prev.

49
G. OKonor s razumevanjem zaklima glavom a starac uuta i zagleda se u vatru. Neko otvori vrata i
viknu:
Hej! ta je ovo, masonski skup?
Ko je to? upita starac.
ta radite u mraku? upita glas.
Ti si, Hajnze? upita g. OKonor.
Ja sam. ta radite u mraku? ponovi g. Hajnz primakavi se vatri.
Bio je to visok i vitak mladi s retkim ukastim briima. Kragna njegovog kaputa bila je podignuta a s
oboda eira visile su siune kapi kie.
Kako ide, Met? upita on g. O Konora.
G. OKonor zatrese glavom. Starac ustade od kamina i spotiui se po sobi donese dve svee pa ih jednu
za drugom zapali na vatri i stavi na sto. Svetlost obasja praznu sobu i vatra izgubi svoju ivahnu boju.
Zidovi su bili goli izuzev jednog predizbornog proglasa. Nasred sobe stajao je mali sto i na njemu hrpa
papira.
G. Hajnz se nasloni na kamin i upita:
Da li ti je platio?
Jo nije, ree g. OKonor. Molim Boga da nas veeras ne ostavi na cedilu.
G. Hajnz se nasmeja.
O, platie ti. Budi bez brige, ree.
Valjda e pouriti ako ozbiljno shvata posao, ree g. OKonor.
ta ti misli, Dek? podrugljivo upita g. Hajnz starca.
Starac se vrati na svoju stolicu pored vatre i ree:
U svakom sluaju, para ima. Nije kao onaj drugi krparo3.
Koji drugi krparo? upita g. Hajnz.
Kogan, s prezirom ree starac.
Kae to zato to je Kogan radnik? Kakva je razlika izmeu jednog dobrog i potenog zidara i
gostioniara a? Zar radnik nema jednako pravo da bude u gradskom veu kao i svako drugi - da, ak i
vee pravo nego oni laktai koji se samo klanjaju svakom tipu s titulom ispred imena? Nije li tako, Met?
g. Hajnz upita g. OKonora.
Mislim da si u pravu, ree g. OKonor.
Kogan je poten ovek, nije karijerist. On se kandidovao da bi zastupao radniku klasu. A onaj za koga
vi radite samo eli da se domogne poloaja.
Svakako da i radnika klasa treba da ima svog predstavnika, ree starac.
Radnika vie mutraju, ree g. Hajnz, nego to ga plaaju. A rad zapravo stvara sve. Radnik ne juri na
sve strane debele poloaje za svoje sinove i roake. Radnik nee srozati u blato ast Dablina da bi
udovoljio nemakom monarhu4.
Kako to misli? upita starac.
Zar ne zna da spremaju dobrodolicu kralju Edvardu ako naredne godine doe ovamo? A zato bismo
se mi ponizno klanjali stranom kralju?
Na ovek nee glasati za tu dobrodolicu, ree g. OKonor. On se kandiduje po nacionalnoj listi.
Misli? ree g. Hajnz. Priekaj samo pa e videti. Znam ga ja. Stari lisac Diki Tierni.
Boga mu, moda si u pravu, Do, ree g. OKonor. Bilo kako bilo, voleo bih da se pojavi s parama.
Tri oveka uutae. Starac poe da zgre ar. G. Hajnz skide eir, lupnu ga, onda spusti kragnu kaputa i
na reveru se ukaza brljanov list.
Da je ovaj ovek5 iv, ree pokazujui na list, ne bismo mi razgovarali ni o kakvoj dobrodolici.
3
Na engleskom tinker. Misli se na Irce koji su bili loi radnici i nisu imali stalno mesto boravka ve su putovali Irskom i ergarili. - Prev.
4
Odnosi se na engleskog kralj Edvarda VII, koji je imao nemake krvi, i odravao tesne veze s Nemakom. Prev.
5
Misli se na Parnela. - Prev.

50
 Tano, ree g. OKonor.
Uhaj, bogovska su to vremena bila! ree starac. Puna zamaha!
Ponovo zautae. Tada na vrata nahrupi ustar oveuljak zapuena nosa i sleenih uiju. Hitro prie
vatri, trljajui ruke kao da hoe da istera varnice iz njih.
Nita od para, momci, ree on.
Evo, sedite, gospodine Heni, ree starac primaknuvi mu stolicu.
Neka, Dek, ne trudi se, ree g. Heni.
On odseno klimnu glavom g. Hajnzu i sede na stolicu koju mu je starac ustupio.
Jesi li obiao Ondijer Strit? upita on g. OKonora.
Da, ree g. OKonor traei po depovima podsetnik.
Jesi li svratio do Grajmsa?
Jesam.
I? ta kae?
Nita ne obeava. Rekao je: Nikome neu rei kako u da glasam. Ali mislim da je s njim u redu.
Zago to misli?
Pitao me ko su kandidati; rekao sam mu. Pomenuo sam oca OBurka. Mislim da e biti u redu.
G. Heni poe da mrke i da strahovitom brzinom trlja ruke nad vatrom. Onda ree:
Za ime boga, Dek, donesi malo uglja. Mora da je ostalo jo malo.
Starac izae iz prostorije.
Ne valja, ree g. Heni tresui glavom. Pitao sam onog bednog cipelara, a on e: Znate, gospodine
Heni, kad posao bude valjano obavljen, neu vas zaboraviti, budite uvereni. Podli mali krparo! Ma,
kako bi i mogao biti drukiji?
ta sam ti rekao, Met? ree g. Hajnz. Stari lisac Diki Tierni.
O, lisac je on koliko mu narede, ree g. Heni. Nema sluajno onako sitne svinjske oi. Prokleta mu
dua! Zar ne moe da plati kao ovek, nego: E znate, gospodine Heni, moram da govorim sa
gospodinom Faningom. . . Potroio sam ve dosta novca. Podli mali cipelar pakla! Izgleda da je zaboravio
vremena kad je njegov bedni stari otac drao onu starinarnicu u Meri Lejnu.
Ma je li to istina? upita g. OKonor.
Bogami jeste. Zar ti to dosad nisi uo? Mukarci su tamo odlazili nedeljom izjutra, pre nego to se
barovi otvore da kupe prsluk ili pantalone - nije nego! A bedni otac Dikija lisca uvek je drao crnu flau
ispod tezge. Shvata li sad? Eto, to je! Tu je na Diki izuio zanat.
Starac se vrati s nekoliko komadia uglja koje razbaca po aru.
Lep mi je to posao, ree g. OKonor. Kako oekuje da radimo za njega ako nee da nas plati?
Ja vam tu nita ne mogu pomoi, ree g. Heni. I sam oekujem poverioce pred vratima kad se vratim
kui.
G. Hajnz se nasmeja i odgurnuvi se ramenima od kamina poe da se sprema za polazak.
Bie sve u redu kad stigne kralj Edi, ree. Pa, momci, odoh sad. Vidimo se. U zdravlje!
Polako je izaao iz prostorije. Ni g. Heni ni starac ne rekoe nita, samo g. OKonor, koji je zlovoljno
zurio u vatru, iznenada viknu ba kad su se vrata zatvarala:
Zdravo, Do!
G. Heni saeka nekoliko asaka a onda pokaza glavom u pravcu vrata.
Kaite mi, ree on preko vatre, otkud ovaj drukan ovde? ta je hteo?
Eh, siroti Do! ree g. OKonor i baci opuak u vatru, ni njemu nije lako.
G. Heni silovito kinu i imrknu se tako obilno da skoro ugasi vatru koja se na to oglasi prkosnim
itanjem.
Ako ete moje lino i iskreno miljenje, ree on, mislim da je iz suparnikog tabora. Ako mene pitate,
on pijunira za Kogana. Samo se ti promuvaj okolo i pokuaj da sazna kako im ide. Nee u tebe
posumnjati. Shvatate?
O, siroti Do je potenjaina, ree g. OKonor,

51
 Njegov otac je bio poten i ugledan ovek, sloi se g. Heni. Siroti stari Leri Hajnz! Mnogo je dobra
on uinio u svoje vreme! Ali bojim se da na drugar nije ba isto zlato. Doavola, mogu da razumem da
je bez prebijene pare ali ne razumem to to se ee o druge. Zar nema ni trunke mukosti u sebi?
Ja ga neu tako lepo primiti ako ponovo doe, ree starac. Nek radi za svoje, ali neka ne pijunira
okolo.
Ne znam, neodluno ree g. OKonor vadei cigaret-papir i duvankesu. Mislim da je Do Hajnz valjan
ovek. Pored toga, lepo pie. Seate se one stvari to je napisao?. . .
Neki od tih brana i fenijanaca6 su mi, znate, i previe pametni, ree g. Heni. Rei u vam ta
najiskrenije mislim o tim sitnim ribama. Pola njih radi za Zamak7.
Nikad se ne zna, ree starac.
Ma, ja vam tvrdim, ree g. Heni. To su policijski plaenici... Ne kaem da je ba Hajnz... Ne,
doavola, on je ipak iznad toga... Ali ima jedan bedni zrikavi plemi znate na kog rodoljuba ciljam?
G. OKonor klimnu.
Ima i jedan direktni potomak majora Sira8, ako hoete! O, rodoljub bez premca! Taj bi prodao svoju
zemlju za srebrnjak ah, i vukao bi se na kolenima i zahvaljivao svemonom Hristu to ima domovinu
koju moe da proda.
Zau se kucanje na vratima.
Napred! ree g. Heni.
Na pragu se pojavi osoba koja bi sudei po izgledu mogla biti ili siromani svetenik ili siromani
glumac. Zdepasto telo bilo je utegnuto u crnu odeu a poto mu je uz vrat bila dignuta kragna kratkog
ofucanog kaputa, na kojoj su se od vatre presijavala dugmad, nemogue je bilo rei nosi li sveteniki ili
graanski okovratnik. Imao je okrugao eir od tvrdog crnog filca. Njegovo lice, blistavo od kie,
izgledalo je kao navlaen uti sir; samo su mu se jagodice rumenele. On neoekivano irom otvori
dugaka usta, od razoaranja, i u isti mah razrogai svetloplave oi, od zadovoljstva i iznenaenja.
O, otac Keon! ree g. Heni skoivi sa stolice. Vi ste? Uite!
O, nemojte, nemojte! brzo ree otac Keon napuivi usne kao da se obraa kakvom detetu.
Zar neete da uete i sednete?
Ne, ne, ne! ree otac Keon, izgovarajui to odmerenim blagim barunastim glasom. Neu vas
uznemiravati! Je li gospodin Faning ovde?
Nai ete ga kod Crnog orla, ree g. Heni. Ali, uite i sedite, bar na as.
Ne, ne, hvala. Imam neki posli s njim... ree otac Keon. Hvala vam, zaista.
Povukao se s praga a g. Heni, dograbivi jednu od svea, krenu ka vratima da mu osvetli stepenite.
O, nemojte da se trudite, molim vas!
Ali stepenite je tako mrano.
Ne, ne, vidim... Zaista ste ljubazni.
Je li sad u redu?
Da, hvala. . . Hvala.
G. Heni se vrati sa sveom i spusti je na sto. Ponovo sede kraj vatre. Neko vreme su utali.
Reci mi neto, Done, ree g. OKonor opet pripalivi cigaretu predizbornim listiem.
A?
ta je on, u stvari?
Pitaj me neto lake, ree g. Heni.
ini mi se da su Faning i on vrlo prisni. esto sede zajedno kod Kavanaha. Da li je on uopte
svetenik?
Hm, verujem da jeste... Mislim da je on ono to zovu crnom ovcom. Nemamo mnogo takvih, hvala
bogu! Ali ima ih nekoliko... On je neki nesrenik...

6
Irski nacionalisti koji su se krajnje nasilnim sredstvima borili za otcepljenje Irske od Engleske. Prev.
7
Zamak: glavni administrativni centar Irske, rezidencija lorda-namesnika koga postavlja engleska vlada. Prev.
8
Henri arls Sir, gradonaelnik Dablina, proengleski nastrojen. Aktivno uestvovao u gaenju ustanka 1798. Prev..

52
 A od ega ivi?
I to je vrlo nejasno.
Je li vezan uz neku kapelu ili crkvu ili ustanovu ili...
Ne, ree g. Heni. Mislim da putuje za svoj raun... Nek mi Bog oprosti, dodade, ali kad se pojavio,
pomislio sam da nam stie gomila piva.
Ima li uopte anse da stigne neko pie? upita g. OKonor.
I ja sam presuio, ree starac.
Pitao sam onog bednog cipelara tri puta, ree g. Heni, da l bi nam poslao gajbu piva. Poslednji put
kad sam mu se obratio bio je naslonjen na tezgu i zaneo se u razgovor s Oldermanom Kaulijem.
Zato ga ipak nisi podsetio? upita g. OKonor.
Pa, nisam hteo da upadam dok je razgovarao s Kaulijem. ekao sam da mu uhvatim pogled, pa sam
rekao: Znate, ono to smo pominjali. . . Nita ne brinite, gospodine X!, odgovorio je. Kako da ne! Siguran
sam da je kepec potpuno zaboravio na to.
Ma neto se kuva u ovom rejonu, zamiljeno ree g. OKonor. Video sam jue njih trojicu kako se sve
u esnaest neto domunavaju na uglu Safok Strita.
Znam ja te njihove sitne raunice, ree g. Heni. Danas ako hoe da postane gradonaelnik mora
gradskim ocima da obea novac. Tek onda e te izabrati. E, boe. boe! Ozbiljno pomiljam da i sam
postanem gradski otac. ta mislite o tome? Jesam li prikladan za taj posao?
G. OKonor se nasmeja.
Ako je re o novcu. . .
Izvezem se iz gradske venice, poe g. Heni, sa svim svojim parazitima, a iza mene stoji Dek s
napuderisanom perikom, a?
A ja da ti budem lini sekretar, Done.
Da. A otac Keon lini svetenik. Kakva bi to zabava bila!
Vere mi, gospodine Heni, ree starac, vi biste imali vie stila nego mnogi od njih... Pre neki dan
razgovaram sa starim Kigenom, vratarom. Kako ti se svia novi gazda, Pate? pitam ga. Nema vie
onoliko gozbi, kaem. Ma kakvih gozbi! kae on. Gazda zna za gozbu samo kad ga negde pozovu. I znate
li ta mi je jo rekao? E, vere mi, to mu nisam poverovao.
ta? uglas e g. Heni i g. OKonor.
Ree mi: ta misli o gradonaelniku Dablina koji naruuje samo pola kile kotleta za ruak? Zar je to
ivot na visokoj nozi? kae. Je l mogue! rekoh. Samo pola kile kotleta, kae on, stie u gradsku venicu.
E! kaem, kakvi su to ovi dananji ljudi?
U tom asu na vratima se opet zau kucanje i proviri neki deko.
ta je? ree starac.
Od Crnog orla, ree deak ulazei postrance pa na pod spusti korpu iz koje se zau zveckanje boca.
Starac mu pomognu da premesti boce iz korpe na sto i prebroja ih. Deak zatim obesi korpu o rame i
upita:
Ima li neka flaa?
Kakva flaa? upita starac.
Nee li nas pustiti da ih prvo ispraznimo? upita g. Heni.
Reeno mi je da traim prazne flae.
Navrati sutra, ree starac.
Ej, mali! ree g. Heni, trkni do OFarela i zamoli ga da nam pozajmi vadiep, kai da je za gospodina
Henija. I da emo mu odmah vratiti. Ostavi korpu ovde.
Deak izae a g. Heni radosno poe da trlja ruke govorei:
E, pa, nije on ba tako lo. Ipak je od rei.
Nema krigli, ree starac.
Ne smeta, Dek, ree g. Heni. Mnogi sjajni momci su i pre nas pili iz flaa.
U svakom sluaju, bolje ita nego nita, ree g. OKonor.

53
 Nije on lo tip, ree g. Heni, jedino to mu Faning duguje pare. On je i dobronameran, zna, na svoj
iardijski nain.
Deak se vratio s vadiepom. Starac otvori tri boce i prui vadiep deku, kad g. Heni ree:
Hoe i ti jednu bocu, mali?
Ako dozvoljavate, gospodine, ree deko.
Starac gunajui otvori jo jednu bocu i prui je deaku.
Koliko ima godina? upita ga.
Sedamnaest, ree deko.
I poto starac uuta, deak uze bocu, ree g. Heniju: U vae zdravlje, gospodine, ispi pivo, vrati bocu na
sto i obrisa rukavom usta. Onda uze vadiep i opet postrance izae promrmljavi neto kao pozdrav.
Tako se poinje, ree starac.
Poetak poroka, ree g. Heni.
Starac im razdeli boce koje je otvorio i svi ih istovremeno nagnue. Poto otpie, svaki ponaosob ne
miui se s mesta spusti bocu na kamin i zadovoljno odahnu.
Pa, danas sam obavio dobar posao, ree g. Heni nakon nekog vremena.
Zaista, Done?
Da. Sredio sam mu dve sigurne stvari u Davson Stritu, Krofton i ja. Meu nama reeno, znate, Krofton
on je naravno, valjan ovek ali kao agitator nije ni za ta. Ni psa ne bi ubedio. Samo stoji i zija u
ljude dok ja govorim.
Dva oveka uoe u prostoriju. Jedan je bio veoma debeo i njegovo plavo odelo od sera kao da je pucalo
po avovima na njegovom debelom telu. Lice mu je bilo krupno i podsealo na lice mladog vola, s tim
izbuljenim plaviastim oima i prosedim brkovima. Drugi ovek, koji je bio mnogo mlai i krhkiji, imao
je usukano izbrijano lice. Nosio je dignutu kragnu i polucilindar sa irokim obodom.
Zdravo, Kroftone! ree g. Feni debelom. Mi o vuku. . .
Otkud vam pie? upita mladi. Je l se krava otelila?
O, naravno, Lajons iz cuga opaa pie, ree g. OKonor smejui se.
Tako vi, momci, agitujete, ree g. Lajons, a Krofton i ja napolju po kii i hladnoi jurimo glasae?
ta, avo da vas nosi, ree g. Heni, ja za pet minuta skupim vie glasova nego vi za nedelju dana.
Otvori dve flae piva, Dek, ree g. OKonor.
Kako? ree starac, nemamo vadiep.
ekaj, ekaj! ree g. Heni i hitro ustade. Jeste li ikad videli ovaj trik?
On uze dve boce sa stola, odnese ih do vatre i poloi postrance na plou u ognjitu. Onda ponovo sede uz
kamin i otpi jo jedan gutljaj iz svoje boce. G. Lajons sede na ivicu stola, zabaci eir na potiljak i poe da
klagi nogama.
Koja je moja flaa? upita.
Ova, mome, ree g. Heni.
G. Krofton sede na sanduk i zagleda se u drugu bocu na ploi. utao je iz dva razloga. Prvi razlog,
dovoljan sam za sebe, bio je to nije imao ta da kae; drugi razlog bio je to je svoje drugare smatrao
niim od sebe. Bio je agitator konzervativca Vilkinsa, ali kad su konzervativci povukli svog oveka i,
izabravi od dva zla manje, podrali kandidata nacionalista, Kroftona su angaovali da radi za g. Tiernija.
Nakon nekoliko minuta zau se udno oekivano pok! i ep izlete iz boce g. Lajonsa. G. Lajons skoi sa
stola, ode do vatre, uze svoju bocu i vrati se do stola.
Upravo im rekoh, Kroftone, ree g. Heni, da smo danas dobili nekoliko vrednih glasova.
Koga to? upita g. Lajons.
Eto, kao prvo Parksa, kao drugo Atkinsona i onda Varda iz Dovson Strita. Dobar stari dasa, pravi
otmeni gospodin, stari konzervativac! Ali zar nije va kandidat nacionalista? pita. On je astan ovek,
kaem. Podrava samo ono to je od koristi ovoj zemlji. Plaa veliki porez, rekoh. Vlasnik je mnogih
kua u gradu a poseduje i tri poslovne zgrade pa mu je naravno stalo do toga da porezi ne budu visoki. On
je astan i ugledan graanin, kaem, brine se o socijalno ugroenim, i ne pripada nijednoj partiji, ni
dobroj ni looj ni nezavisnoj! Eto, tako njima treba govoriti.
A ta je s dobrodolicom kralju? upita g. Lajons, poto je potegao iz boce i coknuo usnama.

54
 Sluajte, ree g. Heni. Ovoj zemlji, kao to rekoh i starom Vardu, treba kapital. Kraljev dolazak znai
priliv novca u zemlju. Graani Dablina e od toga imati koristi. Pogledajte samo sve te neiskoriene
fabrike kraj pristanita! Zamislite koliki bi to bio novac kad bi samo proradile stare grane industrije,
mlinovi, brodogradilita i fabrike. Treba nam kapital.
Ali pazi, Done, ree g. OKonor. Zato bismo prireivali doek engleskom kralju? Zar i sam
Parnel9...
Parnel je mrtav, ree g. Heni. Evo, ja to ovako vidim: ovaj drukan najzad dolazi na presto poto ga je
majka drala po strani dok nije osedeo10. On je svetski ovek, i ima dobre namere s nama. Dobar je i
pristojan momak, ako mene pitate, nikakvu glupost jo o njemu nisam uo. Ovako je rekao samom sebi:
Moj stari nikad nije iao da vidi te divlje Irce. Isusa mu, hoi u ja lino da vidim kakvi su. Hoemo li mi
da uvredimo oveka kad dolazi ovamo u prijateljsku posetu? A? Zar nije tako, Kroftone?
G. Krofton klimnu glavom.
Ali, najzad, ree g. Lajons svadljivo, ivot kralja Edvarda, zna, nije ba11...
ta je bilo bilo je, ree g. Heni. Lino ga veoma potujem. On je jedan obian probisvet kao vi ili
ja. Voli au groga i verovatno je pomalo enskaro, i dobar sportista. Doavola, zar mi Irci ne znamo za
fer plej?
Sve je to lepo i krasno, ree g. Lajons. Ali uzmi sad Parnelov sluaj 12.
Zaboga, ree g. Heni, pa tu nema nikakve slinosti.
Hou da kaem, ree g. Lajons, da mi imamo svoje ideale. Zato bismo sad prireivali doek takvome
oveku? Misli li da je, posle onoga to je uradio, Parnel bio pravi ovek da nas vodi?
I zato bismo onda to isto inili za Edvarda Sedmog?
Danas je Parnelova godinjica, ree g. O Konor, i nemojte da prizivamo zlu krv. Sada kad je mrtav i
kad ga vie nema, svi ga potujemo - ak i konzervativci, dodade, okrenuvi se g. Kroftonu.
Pok! zakasneli ep izlete iz boce g. Kroftona. G. Krofton ustade sa sanduka i ode do vatre. Vraajui se s
plenom on dubokim glasom ree:
Na deo kue potuje ga jer je bio dentlmen.
U pravu si, Kroftone! vatreno potvrdi g. Heni. On je bio jedini ovek koji je mogao da dri na uzici
onaj opor divljih zveri. Mirujte, psi! Lezite, dukele! Tako je s njima postupao. Napred, Done! Ui!
uzviknu on spazivi g. Hajnza u dovratku.
G. Hajnz polako ue.
Otvori jo jednu flau piva, Dek, ree g. Heni. O, zaboravio sam da nemamo vadiep! Dodaj mi da
je stavim kraj vatre.
Starac mu prui bocu i on je poloi na plou.
Sedi, Do, ree g. OKonor, ba priamo o efu13.
Da, da! ree g. Heni.
G. Hajnz sede na sto pored g. Lajonsa, ali ne ree nita.
U svakom sluaju, ree g. Heni, jedan od njih nije ga se odrekao. Boga mi, Do, na tebe mislim! Ne,
Isusa mi, ostao si uz njega kao pravi mukarac!
Ej, Do, iznenada ree g. 0Konor. Pokai nam ono to si napisao - sea se? Ima li kod sebe?
O, da! ree g. Heni. Jesi li uo to, Kroftone? Sluaj sad, sjajna stvar.
Ajde! ree g. OKonor. Raspali, Do.

9
Parnel je 1885. pozvao sve patriotski nastrojene Irce da bojkotuju posetu Edvarda VII, tada jo princa. - Prev.
10
Edvard VII je postao kralj u ezdesetoj godini. Prev.
11
Misli se pa mnogobrojne ljubavne afere u kojima se pominjalo njegovo ime, pa je ak bio i pozivan na sud da svedoi u vezi s varanjem na
kartama u domu nekog Vilsona. Prev.
12
Parnelova politika karijera bila je upropaena kad je kapetan O'i, jedan od njegovih bliskih saradnika, podneo tubu za razvod od svoje
ene, navodei da je u nedozvoljenim odnosima sa Parnelom. Javno mnjenje se listom okrenulo protiv njega, kao i katolika crkva. Parnel se ipak
oenio Kiti Oi, da bi tri meseca kasnije umro od zapaljenja plua. Prev.
13
Misli se na Parnela. Prev

55
inilo se da g. Hajnz nije odmah shvatio o emu je re, ali nakon kratkog razmiljanja ree:
A, to... Ali, to je stara stvar.
Na sunce s pesmom, ovee! ree g. OKonor.
Pst, pst, ree g. Heni. Idemo, Do!
G. Hajnz je jo malo oklevao. Onda u tiini skide eir, stavi ga na sto i ustade. inilo se da u sebi
ponavlja pesmu. Nakon prilino duge pauze najavi:

PARNELOVA SMRT
6. oktobar 1891.
Nakaljao se nekoliko puta i poeo da recituje:

Mrtav je. Na neokrunjeni kralj je mrtav.

O, Irska, tuguj u bolu i jadu
Jer mrtav je on kog banda okrutna
Dananjih licemera srui.

Usmrti ga kukaviki opor

Koji on iz blata uzdie.
A irske nade i irski sni
Na lomai monarha rasprie se.

U palati, brvnari il kolevci

Gde god irsko srce bije
Svud je tuga nema onog ko bi
Sudbinu da irsku skuje.

On bi Irsku proslavio
I razvio slavno na barjak zeleni,
Dravnike njene, barde i ratnike
Uzdigao pred oima sveta.

Snivao je (avaj, san to bee!)

O Slobodi: al stremei
Idealu tom, izdaja ga
Otrgla od onog to je voleo.

Sram na nitkovske i kukavne ruke

to na svoga udarie Boga
I poljupcima izdae ga rulji
Laskavih popova ne prijateljima.

Nek sramota vena prati

Seanje na one koji se drznue
Da ukaljaju svetlo ime
Onog ko ih je prezirao.

On pade ko to padaju moni,

Plemenit, neustraiv do kraja,
I smrt sad ga sjedini
S junacima irskim iz prolosti.

56
Kavge zvuk nek ne ometa mu san!
U miru on poiva: ljudski jad,
Ambicije, ne podstiu ga vie
Vrh slave da dosegne.

To su hteli: sruie ga
Al Irska, uj: duh e njegov
Ustat, ko Feniks iz pepela,
U osvit novoga dana.

Dan taj carstvo slobode nam donosi,

I Irska mora u taj dan
Nazdravljajui radosti
Nazdraviti bolu svom - seanju na Parnela.

G. Hajnz ponovo sede na sto. Nastao je tajac a onda usledi gromoglasan aplauz; ak je i g. Lajons
pljeskao. Aplauz potraja neko vreme. Kad je prestao, sluaoci u tiini potegoe iz svojih boca
Pok! ep iskoi iz boce g. Hajnza, ali g. Hajnz ostade da sedi na stolu, sav rumen i gologlav. inilo se da
nije uo ovaj poziv.
Vanredno, Do! ree g. OKonor vadei papiri i duvankesu, ne toliko to mu se puilo koliko da
prikrije uzbuenje.
ta misli o tome, a, Kroftone? uzviknu g. Heni. Nije li sjajno? A?
G. Krofton ree da je to veoma uspela pesma.

57
 MAJKA

G. Holohan, pomonik sekretara organizacije Aire Abu1 ve gotovo mesec dana iao je Dablinom uzdu i
popreko, ruku i depova punih prljavih papiria, i ugovarao seriju priredbi. Jedna mu je noga bila kraa i
prijatelji su ga zato zvali Hopa Holohan. Neprestano je hodao tamo-amo, satima stajao na ulinim
uglovima, raspravljao se i neto beleio. Na kraju je ipak ga Kerni bila ta koja je sve sredila.
Gospoica Devlin je postala ga Kerni iz inata. kolovala se u jednom elitnom zavodu 2 gde je uila
francuski i muziku. Po prirodi je bila zatvorena i kruta u ophoenju pa u koli nije stekla mnogo
prijateljica. Kad joj je dolo vreme za udaju, slali su je u razne kue i svuda su njena muzikalnost i
prefinjeno ponaanje izazivali divljenje. Ograena hladnim zidom svoje nadarenosti, ekala je prosca koji
bi taj zid sruio i ponudio joj velianstven ivot. Ali mladii koje je upoznavala bili su obini i ona ih nije
ohrabrivala. Svoju romantinu udnju pokuavala je da utoli kljukajui se u potaji velikim koliinama
rahat-lokuma Ipak, kad se pribliila graninim godinama za udaju i kad je postala predmet ogovaranja
svojih poznanica, uutkala ih je udavi se za g. Kernija, proizvoaa obue sa Ormond keja.
Bio je mnogo stariji od nje. Vodio je samo ozbiljne razgovore povremeno mrmljajui rei u svoju veliku
smeu bradu. Posle godinu dana braka gi Kerni postade jasno da je takav ovek prikladniji od neke
romantine due, ali ona sama nikad se nije odrekla svojih romantinih ideja. On je bio trezven, tedljiv i
poboan; iao je u crkvu svakog prvog petka, ponekad s njom, ee sam. Ali ona nikad nije popustila u
svojoj veri i bila mu je dobra ena. U drutvu u nekoj tuoj kui on bi i na najmanji njen mig ustao i
poeo da se pozdravlja, a kad bi njega muio kaalj, ona bi mu pokrivala stopala prekrivaem od paperja i
kuvala mu jak pun od ruma. Sa svoje strane, on je bio uzoran otac. Uplaivao je svake nedelje malu
svotu u jednu banku i tako obema erkama obezbedio miraz od po stotinak funti kad su napunile dvadeset
i etiri godine. Stariju ker Ketlin poslao je u ugledan zavod, gde je uila francuski i muziku, a kasnije joj
je plaao i kolarinu na akademiji. Svake godine u julu ga Kerni bi nala zgodnu priliku da se pohvali
nekoj prijateljici:
Moj dobri ovek vodi nas u Skeriz na nekoliko nedelja.
Ako nije bio Skeriz, bio je Haut ili Grejstouns3.
Kad je irski preporod4 uzeo maha, ga Kerni je reila da iskoristi irsko ime5 svoje keri i pozvala u kuu
uitelja irskog jezika. Ketlin i njena sestra poele su da prijateljicama piu razglednice na irskom, a ove su
im odgovarale takoe na irskom.
Onih nedelja kad je g. Kerni s porodicom iao u crkvu, na uglu Katedralske ulice okupljalo bi se posle
mise malo drutvance. Sve su to bili prijatelji Kernijevih prijatelji po muzinkoj ili nacionalistikoj
liniji. I kad bi jedni drugima prepriali sve mogue i nemogue traeve, svi bi istovremeno pruili ruke
jedni drugima i smejali se spletu tolikih ruku a onda poeleli jedni drugima zbogom, na irskom. Uskoro
poe sve ee da se govori o Ketlin Kerni. Prialo se da je vrlo nadarena muziarka i vrlo draga devojka
i da je, povrh svega, pobornik jezikog preporoda. Ga Kerni je zbog toga bila veoma zadovoljna. I zato
nije bila iznenaena kad je jednog dana g. Holohan doao do nje i predloio da njena erka svira pratnju
na klaviru na etiri velike priredbe koje e Udruenje prirediti u Staroj koncertnoj dvorani. Uvela ga je u
salon, ponudila ga da sedne i iznela buteljku i srebrnu iniju s biskvitima. Svim srcem i duom predala se
ovome poduhvatu, davala savete i primedbe; konano je ugovor napravljen; po njemu je Ketlin trebalo da
kao pratilac na klaviru za etiri velike priredbe dobije osam gvineja.
1
Zrela Irska. Ironija Dojsova oevidna je. Irske pisce preporoda nikad nije shvatao kao zrele, ve naprotiv - kao naivno-sentimentalne.
Prev.
2
Krajem XIX i poetkom XX v. u Irskoj se bilo uobiajilo da se devojke koluju u katolikim manastirima. Prev.
3
Popularna irska odmaralita i banje. - Prev.
4
Irski preporod poeo je da se iri krajem XIX i poetkom XX veka, i geslo pod kojim se razvijao bilo je Irska Ircima. Razvijao se kao suprotnost
engleskoj kulturi. Prev.
5
Ketlin ime iz irskih saga, tradicionalni simbol Irske. Prev.

58
Kako je g. Holohan bio poetnik u tako delikatnim stvarima kao to je rasporeivanje taaka na programu
i sastavljanje plakata, ga Kerni mu je pomagala. Pokazala se veoma vetom. Znala je koja imena
umetnika treba ispisati velikim slovima a koja malim. Znala je da prvi tenor ne bi voleo da nastupa posle
skea g. Midija. Da bi publici odrala panju, ubacila je sumnjive take izmeu proverenih stvari. G.
Holohan ju je svakog dana poseivao da zatrai kakav savet. Ona je uvek bila ljubazna i spremna da
pomogne prisna, u stvari. Stavila bi bocu preda nj i rekla:
Izvolite, posluite se, gospodine Holohan!
I dok se on posluivao, kazala bi:
Ne bojte se! Ne bojte se, bie sve u redu!
Sve je teklo glatko. Ga Kerni kupila je komad prekrasnog ruiastog armeza kod Tomasa Brauna, da ga
umetne u prednji deo Ketlinine haljine. To je kotalo, ali ima prilika kad je ovakav troak opravdan.
Kupila je tuce ulaznica po dva ilinga za zavrnu priredbu, i poslala ih onim poznanicima koji drukije
najverovatnije ne bi ni doli. Mislila je na sve i, zahvaljujui njoj, sve to je trebalo uiniti, bilo je
uinjeno.
Priredbe su bile planirane za sredu, etvrtak, petak i subotu. Kad je ga Kerni u sredu uvee stigla s
erkom u Staru koncertnu dvoranu, tota joj se nije svidelo. Nekoliko mladia sa svetloplavim
znakama6 na sakoima dokono su stajali u predvorju; nijedan od njih nije imao veernje odelo. Prola je s
erkom pored njih a letimian pogled kroz otvorena vrata dvorane razjasni joj uzrok lenjosti razvodnika.
U prvi mah pomisli da je dola u pogreno vreme. Ne, bilo je dvadeset do osam.
U garderobi iza bine predstavie joj sekretara udruenja, g. Ficpatrika. Ona se osmehnu i prui mu ruku.
Bio je to omalen ovek tupog izraza lica. Primetila je da je nehajno nakrivio svoj meki smei eir i da
otee pri govoru. U ruci je drao program i, dok su razgovarali, ivakao je njegov krajiak. Izgledalo je da
on olako shvata neuspeh. G. Holohan je svaki as ulazio u garderobu i izvztavao o stanju na blagajni.
Umetnici su meu sobom nervozno razgovarali, s vremena na vreme bacali pogled na ogledalo i uvijali i
odvijali svoje note. Oko pola devet malobrojni posetioci u dvorani poee da trae da priredba pone. G.
Ficpatrik ue u garderobu, tupo se osmehnu i ree:
E pa, dame i gospodo, mislim da treba da otvorimo bal.
Njegov vrlo otegnut poslednji slog ga Kerni nagradi prezirnim pogledom i okrenu se keri da je ohrabri:
Jesi li spremna, mila?
im joj se ukaza prilika, ona pozva na stranu g. Holohana i upita ga ta sve to znai. G. Holohan nije znao
ta sve to znai. Rekao je da je odbor pogreio to je isplanirao etiri priredbe: to je ipak previe.
A i ovi umetnici! ree ga Kerni. Naravno, daju sve od sebe, ali nisu ba neki.
G. Holohan priznade da umetnici uistinu nisu ba najbolji ali odbor je, ree, odluio da prve tri priredbe
prou kako prou, a da najtalentovanije umetnike ostavi za subotu uvee. Ga Kerni ne ree nita, no
kako su se na pozornici reale osrednje take a ono malo posetilaca stalo da se osipa, ona poe da se kaje
to se uopte izlagala troku. Neto joj se tu uopte nije svialo a tupi osmesi g. Ficpatrika veoma su je
nervirali. Ipak, nita nije govorila, ekala je da vidi kako e se sve okonati. Priredba se zavri oko deset i
svi se brzo razioe kuama.
Priredba u etvrtak navee bila je bolje poseena, ali ga Kerni odmah spazi da je dvorana puna papiria.
Publika se ponaala nedolino, kao da prisustvuje nekoj probi. Izgledalo je da se g. Ficpatrik lepo
zabavlja: ni na kraj pameti mu nije bilo da ga ga Kerni ljutito posmatra zbog njegovog vladanja. Stajao
je uz rub zavese, povremeno provirivao na binu i smejao se s dvojicom prijatelja koji su sedeli u uglu
balkona. U toku veeri ga Kerni doznade da je priredba za petak otkazana i da se odbor sprema da
prevrne i nebo i zemlju ne bi li za subotu obezbedio punu dvoranu. Kad je to ula, pojuri za g.
Holohanom. Zaustavila ga je upravo dok je epao ka nekoj mladoj dami nosei joj au limunade i upita
ga da li je to tano. Da, bilo je tano.
Ali, naravno, to nee uticati na na dogovor, ree ona. Ugovor predvia etiri priredbe.
6
lanovi Galskog sportskog udruenja, osnovanog 1884, iji je glavni cilj bio razvitak sporta u Irskoj. Prev.

59
inilo se da je g. Holohan u urbi: ree joj da se obrati g. Ficpatriku. Ga Kerni se sad zaista zabrinu.
Pozvala je g. Ficpatrika sa bine i rekla mu da je njena erka potpisala ugovor za etiri priredbe i da, s
obzirom na ugovor, treba da primi prvobitno dogovoreni honorar, bilo da udruenje organizuje etiri
priredbe ili ne. G. Ficpatrik, koji nije odmah shvatio o emu je re, izgledao je nemoan da to razrei,
samo ree da e problem izneti pred odbor. Obrazi ge Kerni zadrhtae od gneva i ona se tekom mukom
uzdra da ne upita:
A ko vam je taj odbor, moliu lepo?
Ali znala je da tako neto ne bi pristajalo jednoj dami, i zato outa.
U petak ujutru na glavne dablinske ulice poslati su deaci sa svenjevima letaka. U veernjim izdanjima
svih novina data je upadljiva reklama kojom se poklonicima muzike skree panja na veliki dogaaj to
se sprema za naredno vee. Iako je to gu Kerni malo umirilo, pomislila je da bi dobro bido poveriti muu
neto od svojih sumnji. On je paljivo saslua i ree da bi moda pomoglo da i on poe s njom u subotu
uvee. Sloila se. Potovala je svog mua isto kao to je potovala i Glavnu potu: kao neto veliko,
pouzdano i vrsto; pa iako je znala da nije mnogo nadaren, cenila je apstraktnog mukarca u njemu. Bilo
joj je drago to je predloio da pou zajedno. Razmiljala je o tome ta valja initi.
Doe i vee velike priredbe. Ga Kerni, s muem i erkom, stie u Staru koncertnu dvoranu tri etvrt sata
pre vremena. Na nesreu, padala je kia. Ga Kerni dade erkinu haljinu i note na uvanje g. Kerniju i
krenu zgradom u potragu za g. Holohanom i g. Ficpatrikom. Nijednog nije mogla da pronae. Upita
razvodnike da li je doao neko od lanova odbora i posle mnogo muka jedan razvodnik dovede joj
omalenu enicu, gicu Birn, kojoj ga Kerni objasni da trai sekretare i da bi elela da razgovara s njima.
Gica Birn oekivala ih je svakog asa i upita moe li ona neto da pomogne. Ga Kerni ispitivaki
odmeri njeno starako lice koje je bilo nabrano u izraz pouzdanja i oduevljenja, i odgovori:
Ne, hvala!
enica se nadala da e dvorana biti dupke puna. Zurila je napolje, u kiu, dok melanholija vlanih ulica ne
zbrisa s njenog smeuranoh lica preanje pouzdanje i oduevljenje. Onda lako uzdahnu i ree:
Eh, dobro! Uinili smo sve to smo mogli, bog nam je svedok.
Ga Kerni je morala natrag u garderobu.
Umetnici su pristizali. Bas i drugi tenor ve su bili doli. Bas, g. Dagan, bio je vitak mladi retkih brkova.
Bio je sin portira i kao deak pevao je produene bas note u akustinom predvorju neke kancelarije u
gradu, gde je njegov otac radio. Od ovog bednog poloaja probio se do poloaja umetnika prvog reda.
Nastupao je u velikim operama. Jedne veeri, pogo se neki operski peva razboleo, uskoio je u ulogu
kralja u operi Maritana u Kvins pozoritu. Snano i oseajno otpevao je svoju rolu i bio toplo pozdravljen
sa galerije; ali, na nesreu, pokvario je dobar utisak jer je rukom nehotice nekoliko puta obrisao nos. Bio
je skroman i utljiv. Izgovarao je vi tako meko da ga gotovo niko nije uo i nikad nije pio nita jae od
mleka, zbog glasa. G. Bel, drugi tenor, bio je plavokos omalen ovek koji se svake godine nadmetao za
nagrade na Fej Koilu7. Prilikom etvrtog pokuaja dobio je bronzanu medalju. Bio je izuzetno nervozan i
izuzetno ljubomoran na ostale tenore i prikrivao je tu nervoznu ljubomoru napadnim drueljubljem.
Godilo mu je da svet sazna kako je svaki koncert za njega velika muka. Zato, im je spazio g. Dagana, on
mu prie i upita ga:
I vi nastupate?
Da, odgovori g. Dagan.
G. Bel se nasmeja svom sapatniku, prui mu ruku i ree:
Da se rukujemo!
Ga Kerni proe pored ove dvojice i ode do pozornice da osmotri dvoranu. Sedita su se brzo
popunjavala i prijatan amor strujao je dvoranom. Ona se vrati i poe poverljiv razgovor s muem.
Razgovarali su, oigledno, o Ketlin jer su esto bacali poglede ka njoj a ona je avrljala sa prijateljicom
po nacionalistikoj liniji, gicom Hili, kontraaltom.
7
Muziko takmienje u Dablinu. Prev.

60
Tada neka nepoznata usamljena ena bledog lica ueta u prostoriju. ene se radoznalo zagledae u njenu
izbledelu plavu haljinu koja je visila na mravom telu. Neko ree da je to madam Glin, sopran.
Pitam se gde li su je samo iskopali, ree Ketlin gici Hili. Sigurna sam da nikad nisam ula za nju.
Gica Hili je morala da se osmehne. Uto i g. Holohan doepa u garderobu i dve ga devojke upitae ko je
nepoznata. G, Holohan ree da je to madam Glin iz Londona. Madam Glin se izdvojila u uglu prostorije,
ukoeno pred sobom drala rolnu nota i samo je s vremena na vreme menjala pravac svog unezverenog
pogleda. Senka je skrila njenu izbledelu haljinu ali se zato osvetoljubivo uvukla u udubinu iza kljune
kosti. amor u dvorani postade glasniji. Prvi tenor i bariton stigoe zajedno. Obojica su bili dobro
odeveni, krupni i samozadovoljni, i meu izvoae unee dah luksuza.
Ga Kerni povede erku do njih i ljubazno poe razgovor s njima. elela je da uspostavi prijateljski odnos
ali, dok se upinjala da bude uljudna, oi su joj pratile g. Holohana, koji je poskakivao i etkao tamo-amo.
Kad uhvati pravi momenat, ona se izvini i poe za njim.
Gospodine Holohan, moram na asak da porazgovaram s vama, ree.
Otili su u uvueni deo hodnika. Ga Kerni upita kad e njena erka biti isplaena. G. Holohan ree da je
za to odgovoran g. Ficpatrik. Ga Kerni ree da ona nema nita s g. Ficpatrikom. Njena erka potpisala je
ugovor na osam gvineja i mora biti isplaena. G. Holahan ree da se to njega ne tie.
Kako vas se to ne tie? upita ga Kerni. Zar joj niste vi lino doneli ugovor? U svakom sluaju, ako se
ne tie vas, tie se mene a ja u se pobrinuti da ugovor bude potovan.
Bolje porazgovarajte s gospodinom Ficpatrikom, hladno ree g. Holohan.
Nemam ja nita s gospodinom Ficpatrikom, ponovi ga Kerni. Ja imam svoj ugovor, i potrudiu se da
on bude potovan.
Kad se vratila u garderobu, obrazi su joj bili lako zarumenjeni. U prostoriji je bilo ivahno. Dva oveka u
obinim odelima zauzeli su mesta kraj kamina i askali s gicom Hili i baritonom. Bili su to glavni
izveta Frimena8 i g. OMeden Burk. Glavni izveta Frimena uao je da kae kako nee moi da ostane
na priredbi jer mora da napravi prikaz o predavanju koje neki ameriki svetenik dri u gradskoj venici.
Rekao je da mu izvetaj o priredbi poalju u kancelariju Frimena, i da e gledati da lanak ubaci u list.
Bio je sedokos, imao je prijatan glas i lepe manire. Drao je u ruci ugaen tompus iji je miris jo uvek
lebdeo oko njega. Nije nameravao ni asa ostati, jer ga priredbe i umetnici prilino gnjave ali je i dalje
stajao naslonjen na kamin. Gica Hili stajala je pred njim, priala i smejala se. On je bio dovoljno star da
podozreva jedan od razloga njene ljubaznosti, ali i dovoljno mlad da iskoristi priliku. Toplina, prijatan
miris njenog tela i boja njene koe delovali su mu na ula. Sa zadovoljstvom je bio svestan toga da se
grudi koje su se tog asa dizale i sputale pred njim, diu i sputaju za njega, da su njen smeh, njen
prijatan miris i njeni uporni pogledi njemu namenjeni.
Kad ve vie nije mogao due da ostane, on se sa aljenjem oprosti od nje.
OMeden Burk e napisati lanak, objasni on g. Holohanu, a ja u se potruditi da se objavi.
Mnogo vam hvala, gospodine Hendrih, ree g. Holohan. Znam da ete to uiniti. Jeste li za neko pie
pre nego to krenete?
Nemam nita protiv, ree g. Hendrik.
Dva mukarca odoe nekim krivudavim hodnicima i uz mrane stepenice, i dooe do zabaene prostorije
gde je razvodnik otvarao boce za nekoliko prisutne gospode. Tu je bio i g. OMeden Burk, koji je to
mesto otkrio po instinktu. On je bio ljubazan postariji ovek koji je svoje krupno telo, dok bi se odmarao,
oslanjao na velik svilenkast kiobran. Njegovo zvuno zapadnjako prezime9 bilo je moralni kiobran na
koji se oslanjao prilikom reavanja svojih sitnih finansijskih problema. Bio je nairoko potovan.
Dok je g. Holohan zabavljao glavnog izvetaa Frimena, ga Kerni je s takvom estinom razgovarala s
muem da je ovaj morao da je zamoli da malo stia glas. Razgovor ostalih u garderobi postade nategnut.

8
Dablinski umereno konzervativni list. Prev.
9
Zapad oznaava Irsku. Ironian odnos Dojsov prema sveirskom pokretu pojaava i slika kiobrana, za Dojsa simbol malograanstva,
ogranienosti i filisterstva. Prev.

61
 G. Bel, koji je prvi nastupao, stajao je spreman sa svojim notama ali Ketlin se nije micala. Neto,
oigledno, nije bilo u redu. G. Kerni je gledao pravo preda se i gladio bradu, dok je ga Kerni s
priguenom estinom aptala neto Ketlin na uvo. Iz dvorane je dopiralo bodrenje, pljesak i trupkanje
nogu.
Prvi tenor, bariton i gica Hili stajali su zajedno i mirno ekali, ali g. Bel je bio veoma uzbuen jer je
strahovao da e publika pomisliti kako je on taj koji kasni.
G. Holohan i g. OMeden Burk uoe u prostoriju. G. Holohan odmah shvati tiinu. Priao je gi Kerni i
zapoeo razgovor ozbiljnim tonom. Dok su razgovarali, amor u dvorani se pojaavao. G. Holohan
postade veoma rumen i uzbuen. Govorio je mnogo i ustro, ali ga Kerni je samo kratko odgovarala:
Nee nastupiti. Ona mora dobiti svojih osam gvineja. G. Holohan oajno pokaza prema dvorani gde je
publika pljeskala i trupkala nogama. Onda se moleivo okrenu g. Kerniju i Ketlin. Ali g. Kerni je samo
sukao bradu a Ketlin gledala u pod i mrdala vrhom svoje nove cipele: krivica nije do nje. Ga Kerni
ponovi:
Nee nastupiti dok ne dobije svoj novac.
Posle ustre prepirke g. Holohan uurbano odepa iz prostorije. U garderobi su utali. Kad tiina postade
neprijatna, gica Hili se obrati baritonu:
Jeste li gledali gospou Kembel10 ove sedmice?
Bariton je nije gledao ali su mu rekli da je bila dobra. Razgovor tu zape. Prvi tenor obori glavu i poe da
broji karike na zlatnom lancu koji mu se protegao oko pojasa, i pritom se smekao i nehajno mumlas ariju
da bi utvrdio kako mu deluje na sinuse. S vremena na vreme svako od njih bacio bi pogled ka gi Kerni.
amor u publici ve se pretvorio u galamu kad u prostoriju upade g. Ficpatrik, za ijim je petama epao g.
Holohan, dahui. Pljeskanje i trupkanje bilo je sad prekidano i zviducima. G. Ficpatrik je u ruci drao
nekoliko novanica. Izbrojao je etiri funte i gurnuo ih u aku ge Kerni rekavi joj da e drugu polovinu
dobiti u pauzi. Ga Kerni ree:
Nedostaju jo etiri ilinga11.
Ali Ketlin zadie skutove haljine i ree prvom izvoau koji se tresao kao prut na vetru: Hajdemo,
gospodine Bel. Peva i pratnja izaoe zajedno. Galama u dvorani zamre. Nekoliko trenutaka u dvorani je
bila tiina: onda se zau klavir.
Prvi deo priredbe bio je veoma uspean, izuzev take madam Glin. Sirota dama otpevala je Kilejrni 12
bezbojnim grevitim glasom, staromodnom intonacijom i izgovorom, za koje je verovala da daju
otmenost njenom pevanju. Izgledala je kao osoba koju su izvukli iz neke stare pozorine garderobe i
publika sa jeftinijih mesta zbijala je alu na raun njenog planog glasa. Prvi tenor i kontraalt, meutim,
digoe publiku na noge. Ketlin je odsvirala izbor irskih arija i dobila veliki aplauz. Prvi deo zavrio se
vatrenom rodoljubivom pesmom koju je odrecitovala jedna mlada dama, koja je inae vodila amaterska
pozoriga. Dobila je zaslueni aplauz; i, kad se to zavri, mukarci izaoe na pauzu, zadovoljni.
Za sve to vreme garderoba je bila poprite uzbudljivih dogaaja. U jednom uglu stajali su g. Holohan, g.
Ficpatrik, gica Birn, dva razvodnika, barion, bas i g. OMeden Burk.
G. OMeden Burk ree da je to najskandalozniji ispad koji je ikad video. Muzika karijera gice Ketlin
Kerni u Dablinu zapeaena je posle ovog, izjavio je. Baritona upitae ta on misli o ponaanju ge Kerni.
On ree da nita ne eli da kae. Njemu je novac isplaen i on ne eli da se ikome zamera. Meutim, ree
da je ga Kerni morala da ima obzira prema umetnicima. Razvodnici i sekretari estoko su raspravljali o
tome ta treba initi kad doe pauza.
Slaem se s gospoicom Birn, ree g. OMeden Burk. Nita joj ne plaajte.
U drugom uglu prostorije stajali su ga Kerni i njen mu, g. Bel, gica Hili i mlada dama koja je trebalo
da izvede onu rodoljubivu pesmu. Ga Kerni ree da se odbor prema njoj poneo skandalozno. Ona nije
alila ni truda ni troka a oni joj se ovako oduuju.
10
Pet Kembel engleska glumica tog doba; igrala Juliju, Ofeliju, Hedu Gabler, ledi Magbet itd. - Prev.
11
1 gvineja iznosi 1 funtu i 1 iling. - Prev.
12
Balada M. Balfa (1808-1870), irskog kompozitora i operskog pevaa. Prev.

62
Mislili su da jednu devojku mogu da maltretiraju kako im se prohte. Ali ona e im pokazati da su se
prevarili. Ne bi se usudili da se tako ponaaju da je re o mukarcu. Ali ona e se pobrinuti da se njena ki
izbori za svoja prava: nee je oni izigrati. Ako joj ne plate sve do poslednje pare, itav Dablin e brujati o
ovome. Naravno, ao joj je zbog ostalih umetnika. Ali ta je drugo mogla da uini? Okrenula se drugom
tenoru a on se sloi da se nisu valjano poneli prema njoj. Onda se obratila gici Hili. Gica Hili bi radije
bila u drugoj grupi ali nije to mogla da uini jer je bila Ketlinina dobra prijateljica i Kernijevi su je esto
pozivali u goste.
im je prvi deo priredbe zavren, g. Ficpatrik i g. Holohan prioe gi Kerni i rekoe joj da e joj
preostale etiri gvineje biti isplaene posle sastaika odbora narednog utorka i da e, u sluaju da njena
erka ne nastupi u drugom delu priredbe, odbor smatrati da je ugovor prekren i nee joj nita vie platiti.
Nisam videla nikakav odbor, ljutito ree ga Kerni. Moja erka ima ugovor. Mora joj biti isplaeno jo
etiri funte i osam ilinga na ruke ili nee ni nogom kroiti na tu binu.
udi me to od vas, go Kerni, ree g. Holohan. Nikad ne bih pomislio da ete se tako poneti prema
nama.
A kako ste se vi poneli prema meni? upita ga Kerni.
U obraze joj nazre krv: inilo se kao da e svakog asa nekog mlatnuti rukom.
Ja samo traim svoja prava, ree ona.
Mogli biste bar malo pristojnije da se ponaate, ree g. Holohan.
Ma ta mi kaete! A kad vas pitam kada e moja ki biti isplaena ne mogu da dobijem ni pristojan
odgovor.
Ona zabaci glavu i njen glas poprimi bahat ton, oponaajui ga.
Obratite se sekretaru. Mene se to ne tie. Ja sam ja, bla-bla-bla.
Mislio sam da ste vi dama, ree g. Holohan i naglo se okrenu od nje.
Posle toga svi osudie ponaanje ge Kerni. I svi odobrie postupak odbora. Ona je stajala na vratima,
mahnita od besa, raspravljala se s muem i erkom i mahala rukama. Saekala je poetak drugog dela u
nadi da e joj sekretari prii. Ali gica Hili je ljubazno pristala da odsvira nekoliko taaka. Ga Kerni
morala je da se pomeri u stranu i propusti baritona i njegovu pratnju na pozornicu. Stajala je na trenutak
nepomina, kao kakva besna kamena statua i, kad joj prvi tonovi pesme zaparae uho, ona dohvati erkin
ogrta i ree muu:
Pozovi kola!
On smesta izae. Ga Kerni ogrnu erku i krenu za njim. Pri izlasku, zastade i zagleda se g. Holohanu u
lice.
Jo nisam svrila s vama, ree.
Ali ja jesam s vama, ree g. Holohan.
Ketlin je krotko ila za majkom. G. Holohan poe da koraa gore-dole po prostoriji kako bi se smirio jer
je oseao da sav gori.
I to mi je neka dama! ree. O, kakva dama!
Uradio si kako valja, Holohane, ree g.OMeden Burk, balansirajui na kiobranu u znak odobravanja.

63
 MILOST

Dva gospodina koja su se zatekla u klozetu pokuala su da ga podignu; bio je sasvim bespomoan. Leao
je zgren u podnoju stepenita niz koje se strmoglavio. Uspeli su da ga okrenu. eir mu se otkotrljao
nekoliko metara, a odelo mu je bilo umrljano od praine i prosutog pia s poda na kome je leao licem
nadole. Oi su mu bile zatvorene, disanje isprekidano stenjanjem. Tanak mlaz krvi curio mu je iz ugla
usta.
Ta dva gospodina i jedan kelner ponesoe ga uza stepenice i u baru ponovo poloie na pod. Za dva
minuta oko njega se napravi krug ljudi. Upravnik bara upita sve prisutne ko je taj ovek i s kim je. Niko
ga nije poznavao, samo jedan kelner ree da je on tome gospodinu doneo aicu ruma.
Da li je bio sam? upita upravnik.
Ne, gospodine. Bila su jo dvojica s njim.
Pa gde su oni?
Niko nije znao. Neko ree:
Dajte malo vazduha Onesvestio se.
Krug posmatraa se rairi i ponovo skupi. Tamni medaljon krvi ukaza se na poploanom podu kraj
ovekove glave. Upravnik, uplaen sivilom ovekovog lica, posla po policajca.
Neko mu razveza kravatu i otkopa kragnu. On na trenutak otvori oi, uzdahnu i ponovo ih sklopi. Jedan
od onih koji su ga poneli uz stepenice drao je njegov ulubljeni cilindar u ruci. Upravnik je uporno
pokuavao da sazna poznaje li iko povreenog i kud su nestali njegovi prijatelji. Vrata bara se otvorie i
ue ogroman policajac. Gomila koja ga je pratila ulicom stade pred vratima, tiskajui se da vidi kroz
staklo.
Upravnik pouri da ispria sve to zna. Policajac, mlad ovek tupih i nepominih crta lica, je sluao.
Lagano je okretao glavu nalevo i nadesno i etao oima od upravnika do oveku na podu, kao da
proverava nije li on to rtva kakve ujdurme. Onda skinu rukavicu, iz pojasa izvadi nekakvu sveicu,
liznu mastiljavu olovku i spremi se da sastavi zapis. Sumnjiavim glasom s provincijskim naglaskom
upita:
Ko je taj ovek? Ime, prezime i adresa?
Neki mladi u biciklistikom odelu progura se kroz krug posmatraa. Hitro kleknu kraj povreenog i
zatrai vode. I policajac kleknu da pomogne. Mladi opra krv sa ovekovih usta pa zatrai brendi.
Policajac zapovednim tonom ponovi zahtev i kelner trei donese au. Sruie brendi oveku u grlo.
Nakon nekoliko asaka ovaj otvori oi i obazre se oko sebe. Zagleda se u lica koji su ga okruivala i
potom, shvativi, pokua da se digne.
Da li vam je sad bolje? upita mladi u biciklistikom odelu.
Ha, ni mi nie, ree povreeni ovek pokuavajui da ustane.
Pomogoe mu da se digne. Upravnik pomenu bolnicu, iz kruga posmatraa zaue se saveti. Na glavu
povreenog oveka stavie ulubljeni cilindar. Policajac ga upita:
Gde stanujete?
ovek ne odgovori, samo poe da fitilji brkove, zauzevi nehajan stav prema svom udesu. Nita to nije,
ree: eto, mala nezgoda. Jezik mu bee odebljao.
Gde stanujete? ponovi policajac.
ovek im ree da mu pozovu kola. Dok se o tom zahtevu raspravljalo, neki visok ustar gospodin svetla
tena, u dugakom utom kaputu, prie iz udaljenog kraja bara Ugledavi prizor, on doviknu:
Zdravo, Tome, drue stari! U emu je nevolja?
Ha, nie nia, ree ovek.
Pridolica osmotri alosnu priliku pred sobom pa se okrenu policajcu:
Sve je u redu. Ja u ga otpratiti do kue..
Policajac dotaknu svoj lem i odgovori:
U redu, gospodine Pauer!

64
 Hajde, Tome, ree g. Pauer, hvatajui prijatelja pod ruku. Nisi valjda slomio neku kost. A? Moe li da
hoda?
Mladi u bicikliskom odelu uhvati oveka pod drugu ruku a gomila se razdvoji da ih propusti.
Kako te je ovo snalo? upita g. Pauer.
Gospodin je pao niz stepenice, ree mladi.
Vlo sam vm zahvaan, gospodne, ree povreeni.
Nema na emu.
'Oemo dodemo na po edno... ?
Drugi put, drugi put.
Tri oveka napustie bar a gomila izae na ulicu i razie se. Upravnik odvede policajca do stepenita da
se ispita mesto udesa. Sloie se kako mora da je gospodin promaio stepenicu. Gosti se vratie anku a
kelner krenu da uklanja tragove krvi s poda.
Kad su izali na Grafton Strit g. Pauer zvidukom dozva koiju. Povreeni ovek ponovi to je
razgovetnije mogao:
Vlo sam vm zavaan, gospodne. Nadam s da mo sopet sresti, Ja sam Kernan.
Otar bol koji je poeo da osea delimino ga je otreznio.
Nema na emu, ree mladi.
Rukovae se, Smestili su Kernana u koiju i, dok je g. Pauer objanjavao koijau put, on se zahvaljivao
mladiu izrazivi svoje aljenje to ne mogu zajedno da odu na po jedno pie.
Drugom prilikom, ree mladi.
Koija krenu u pravcu Bestmorland Strita. Dok je prolazila kraj Balast Ofisa sat je otkucavao pola deset.
Otar istoni vetar oinu ih duvajui sa ua reke. G. Kernan se skupi od zime. Prijatelj ga zamoli da mu
ispria kako je dolo do nezgode.
Ne mou, odgovori on, jeik mi je poveen.
Pokai!
On se nagnu i zagleda se u Kernanova usta, ali nita nije mogao da vidi. Kresnu ibicu i, titei je dlanom,
ponovo se zagleda u Kernanova usta koja ovaj posluno otvori. Njihanje koije je primicalo i odmicalo
ibicu od otvorenih usta. Donja vilica i desni bili su prekriveni zgruanom krvi i inilo se da je siuni deo
jezika odgrizen. ibica se ugasi.
Gadno izt'leda, ree g. Pauer.
Ha, nie nia, ree g. Kernan zatvarajui usta i podiui okovratnik prljavog kaputa.
G. Kernan je bio trgovaki putnik starog kova, koji je verovao u dostojanstvo svog poziva. Nikad se nije
mogao videti u gradu bez pristojnog cilindra i gamani. S ova dva odevna predmeta, govorio je, ovek
svuda prolazi. On je nastavljao tradiciju svog Napoleona, velikog Blekvajta1, iju je uspomenu oivljavao
kako povremenim prepriavanjem legende tako i oponaanjem.
Moderni naini poslovanja nisu ni njega potedeli a jedino to je uspeo da zadri iz starih vremena bila je
mala kancelarija u Krou Stritu, gde je na prozorskoj roletni bilo ispisano ime njegove firme sa adresom -
London, Istono-centralni kvart. Na kaminu ove male kancelarije bio je postrojen bataljon olovnih
limenki aja a na stolu ispred prozora etiri do pet porculanskih inijica koje su obino bile dopola
ispunjene crnom tenou. Iz ovih inijica je g. Kernan isprobavao ajeve. Srknuo bi gutljaj i mukao ga
po ustima dok mu se nepce ne natopi, a potom bi ispljunuo u kamin. Onda bi zastao da proceni.
G. Pauer, mnogo mlai ovek, bio je zaposlen u Kraljevskoj irskoj policiji u Dablinskom zamku 2. Putanja
njegovog drutvenog uspona sekla se s putanjom pada njegovog prijatelja, mada je pad g. Kernana bio
ublaen injenicom da su ga neki od prijatelja koji su ga poznavali kad je bio u svom zenitu i dalje cenili
kao linost. G. Pauer je bio jedan od tih prijatelja. Njegovi neobjanjivi dugovi bili su poslovini u
drutvu koje ga je znalo; inae je bio veseo i uglaen mladi.
1
Izmiljena figura irskog biznismena ija se neprincipijelnost ogleda i u njegovom prezimenu Crnobeli. - Prev.
2
Glavni administrativni centar Irske, rezidencija lorda-namesnika koga postavlja engleska vlada. Prev.

65
Koija se zaustavi ispred male kue u Glasnevin Roudu i g. Kernan uz prijateljevu pomo ue u kuu.
ena ga smesti u krevet, g. Pauer je za to vreme sedeo dole u kuhinji i ispitivao decu u koju kolu idu i ta
sad itaju. Deca - dve devojice i deak, svesni oeve bespomonosti i majine odsutnosti poee da se
magare s njim. Iznenadilo ga je njihovo ponaanje i izraavanje, i elo mu se zamiljeno nabra.
Posle nekog vremena ga Kernan ue u kuhinju i uzviknu:
Pravo je strailo! Gospode boe, jednom e sam sebi presuditi. Jo od petka ne prestaje da pije.
G. Pauer se potrudi da joj objasni da on nije odgovoran, da se pukim sluajem naao na mestu udesa. Ga
Kernan, seajui se kako je g. Pauer priticao u pomo pri porodinim svaama i esto im pozajmljivao
manje ali doborodole sume, ree:
Ne treba to ni da mi kaete, gospodine Pauer. Ja znam da ste mu vi prijatelj, ne kao neki s kojima se
smuca. Oni su mu dobri samo dok ima para u depu, da bi ga odvukli od ene i dece I to su mi prijatelji!
S kim li je noas bio, to bi volela da znam.
G. Pauer odmahnu glavom, ali ne ree nita.
Tako mi je as, nastavi ona, to nemam ime da vas posluim. Ali ako ete malo da posedite poslau
dete do Fogartijeve radnje, tu na oku.
G. Pauer ustade.
ekali smo ga da donese novac. Ali taj se i ne sea da ima kuu.
Nemojte tako, gospoo Kernan, ree g. Nauer, nateraemo mi njega da okrene novi list. Porazgovarau
ja s Martinom. On je pravi ovek za te stvari. Doi emo jedno vee da popriamo.
Ona ga isprati do vrata. Koija je cupkao gore-dole po stazi i mahao rukama da se zagreje.
Jako je ljubazno od vas to ste ga doveli kui, ree ona.
Nije to nita, ree g. Pauer.
On se pope u koiju. Poto koija krenu on veselo podie eir da je pozdravi.
Napraviemo mi novog oveka od njega, ree. Laku no, gospoo Kernan!
Ga Kernan je, zbunjena, pratila pogledom koiju dok je ne izgubi iz vida. Onda se okrenu, ue u kuu i
izvrnu depove svoga mua.
Ona je bila vredna i praktina sredovena ena. Nedavno je proslavila srebrnu svadbu i obnovila prisnost
s muem: plesali su valcer dok je g. Pauer svirao. U vreme kad joj se udvarao, g. Kernan joj je izgledao
kao otmena pojava: kad god je neka svadba ona i dan danas uri pred crkvu jer pogled na mladu i
mladoenju uvek u njoj budi ivo i prijatno seanje na dan kada je ona izala iz Bogorodine crkve u
Sandimauntu, naslonjena na ruku veselog jedrog oveka, elegantno odevenog u frak i svetloplave
pantalone, sa cilindrom koji je graciozno drao u drugoj ruci. Nakon tri nedelje shvatila je da je brani
ivot zamoran, a kasnije, kada je poeo da biva nepodnoljiv, ve je postala majka. Uloga majke nije joj
stvarala bogzna kakve tekoe i dvadeset pet godina ona je veto odravala domainstvo i dom svoga
mua. Njena dva starija sina ve su se otisnula u svet. Jedan je radio u Glazgovu, u tekstilnoj radnji, drugi
je bio inovnik kod nekog trgovca ajem u Belfastu. Oni su bili dobri sinovi, redovno su pisali i ponekad
slali novac. Ostala deca jo uvek su ila u kolu.
Sledeeg dana g. Kernan posla pismo u svoju kancelariju i ostade u krevetu. ena mu je skuvala goveu
supu i grdila ga na sva usta. Prihvatala je njegovo esto pijanenje kao tipino za to podneblje, odano ga
je leila kadgod je bio bolestan i uvek ga terala da dorukuje. Ima i gorih mueva. Otkako su sinovi
porasli on nikad nije bio grub prema njoj, a znala je da, kad ga poalje i po najmanju sitnicu, on ode ak
do Tomas Strita da bi svratio na pivo.
Dva dana kasnije dooe prijatelji da ga posete. Odvela ih je do spavae sobe koja je odisala njegovim
mirisom i namestila im stolice kraj kamina. G. Kernan, koji je tokom dana bio nabusit zbog povremenog
otrog bola na jeziku, postade ljubazniji. Uspravi se u krevetu i podupre se jastucima; boja njegovih
punakih obraza podseala je na ar u kaminu. On se izvini gostima zbog nereda u sobi, ali istovremeno
ih je gledao pomalo oholo, s ponosom veterana.
Nije ni slutio da je rtva zavere koju su njegovi prijatelji, g. Kaningam, g. Mekoj i g. Pauer obelodanili
gi Kernan u dnevnoj sobi. Ideja je bila Pauerova ali je razrada plana bila poverena Kaningamu. Kernan

66
je po roenju bio protestant i, mada je venanjem preao u katoliku veru, dvadeset godina nije uao ni u
crkveno dvorite. tavie, voleo je da se tu i tamo podsmehne katolianstvu.
G. Kaningam je bio pravi ovek za takav sluaj. On je bio Pauerov stariji kolega. Njegov vlastiti
porodini ivot nije bio neto posebno srean. Ljudi su ga svim srcem saaljevali jer se znalo da je
oenjen neuglednom enom koja je uz to neizleivi alkoholiar. est puta je kuio kuu za nju a ona bi
svaki put rasprodala sav nametaj.
Svi su duboko potovali sirotog Martina Kaningama. Bio je izuzetno razuman ovek, inteligentan i
uticajan. Njegovo poznavanje ljudi i uroena promuurnost, produbljena dugim radom na sudskim
sluajevima, prekaljeni su povremenim uranjanjem u vode opte filozofije. Bio je dobro obaveten o
svemu. Prijatelji su se rado povinovali njegovom sudu a uz to smatrali da likom podsea na ekspira.
Kad su je upoznali sa zaverom, ga Kernan ree:
Preputam sve vama, gospodine Kaningam.
Nakon etvrt veka branog ivota preostalo joj je vrlo malo iluzija. Religija je za nju bila navika i nije
verovala da ovek u godinama u kojima je njen mu moe mnogo da se izmeni. Bila je sklona da u
muevljevom udesu vidi neko udno provienje, i da se nije plaila da e zazvuati okrutno, ve bi ona toj
gospodi rekla da Kernanu nee smetati to to mu se jezik malo skratio. Meutim, g. Kaningam jeste
sposoban ovek, a religija je religija. Od tog plana moda da bude i koristi a, bilo kako bilo, tete ne moe
biti. U njenoj pobonosti nije bilo preterivanja. Ona je zaista verovala u Sveto Srce 3, to je opte
prihvaeno kao najkorisnija katolika svetinja, i priznavala je svete obrede. Njena vera bila je omeena
njenom kuhinjom, ali ako bi trebalo, mogla bi da poveruje i u Beni4 pa i u Svetog Duha.
Gospoda poee da priaju o udesu. Kaningam ree da je znao za jedan takav sluaj. Neki
sedamdesetogodinjak je u toku epileptinog napada odgrizao sebi komad jezika, ali taj deo je ponovo
izrastao tako da niko nije ni primeivao oiljak.
Pa dobro, ali ja nemam sedamdeset godina, ree povreeni.
Niko to nije ni rekao, ree Kaningam.
Osea li jo bolove? upita Mekoj.
Mekoj je u svoje vreme uivao izvesnu slavu kao tenor. Njegova ena, sopran, i dalje je po niskoj ceni
drala deci asove klavira. Njegov ivot nije tekao pravolinijski, kao najkrae rastojanje izmeu dve
take, a u izvesnim periodima bio je prinuen da se dovija da bi skrpio za ivot. Bio je inovnik na
Midland eleznici, reklamni agent za novine Ajri tajms i Frimens urnal, posrednik uz proviziju za neku
firmu koja je prodavala ugalj, privatni obavetajni agent, slubenik u kancelariji erifovog zamenika, a
nedavno je postao sekretar gradskog islednika. Ova nova sluba uinila je da je i profesionalno bio
zaintereoovan za Kernanov sluaj.
Bolove? Pomalo, odgovori Kernan. Ali strano mi je muka. Kao da mi se povraa.
To je od pia, samouvereno ree Kaningam.
Nije, ree Kernan. Mislim da sam se prehladio u kolima. Neto mi se stalno penje u grlo, nekakav
lajm...
Sluz, ree Mekoj.
Stalno kao da ml se penje u grlo; od toga mi je muka.
Da, da, ree Mekoj, to je u vezi s pluima.
On izazovno pogleda Kaningama i Pauera.
Kaningam brzo klimnu glavom, a Pauer ree:
Eto, sve je dobro to se dobro svri.
Tebi sam, stari moj, veliki dunik, ree povreeni.
G. Pauer odmahnu rukom.

3
Sveto srce Isusovo srce. Kult Sveto Srce, koji je osnovala monahinja Marija Margareta Alakok (17. v.) jo uvek je jedan od najpopularnijih
kultova katolike crkve. Ova monahinja imala je privienje da joj je Hristos podario svoje srce kad ga je ona, krvavo, ugledala u njegovim
otvorenim grudima. Jezuiti su podsticali irenje ovog kulta verujui da je to efektno orue za propagandu vere u masama. Prev.
4
Irska domaa vila, predskazuje nesreu u porodici ija je zatitnica. Prev.

67
 Ona dva tipa s kojima sam bio...
A ko je to bio s tobom? upita Kaningam.
Neki momak. Ne znam mu ime. Dovraga, kako li se zvao? Onii tip svetle kose...
I ko jo?
Harford.
Hm, ree Kaningam.
Na takve Kaningamove primedbe ljudi bi obino uutali. Znalo se da on ima tajne izvore informacija. U
ovom sluaju taj jednosloni komentar je imao moralnu pouku. Harford bi povremeno oformio drutvance
koje je nedeljom oko podneva kretalo iz grada s ciljem da to pre stigne u neki od barova u predgrau,
gde su se krajnje ozbiljno predstavljali kao putnici-namernici5. Ipak, njegovi saputnici nikad nisu
zaboravljali kako se on probio u ivotu. Karijeru je poeo kao sumnjivi finansijer i pozajmljivao je manje
sume novca radnicima uz zelenaku kamatu. Kasnije je postao ortak nekom debelem malom. g.
Goldbergu U Kreditnoj banci na Lifiju. I mada je od jevrejstva usvojio samo njihov moralni kodeks 6,
njegovi drugari katolici, kad god bi se bilo lino bilo posredno opekli o njegove zelenake globe, s
gorinom su govorili o njemu kao o irskom jevreju, i to nepismenom, a u njegovom umobolnom sinu
videli su boji prst kao osudu zelenatva. U nekim drugim prilikama, meutim, seali su se i njegovih
dobrih strana.
Pitam se kuda li se deo, ree g. Kernan.
Hteo je da pojedinosti tog dogaaja ostanu nejasne. eleo je da njegovi prijatelji poveruju kako je dolo
do nesporazuma izmeu njega i g. Harforda i da su se tako mimoili. Njegovi prijatelji, kojima je
Harfordovo ponaanje u pijanstvu bilo poznato, outae. Pauer ponovo ree:
Sve je dobro to se dobro svri.
Kernan smesta promeni temu.
Ba dobar momak, onaj lekar, ree. Da nije bilo njega...
E, da nije bilo njega, ree Pauer, bilo bi sedam dana zatvora, i to bez prava zamene novanom kaznom.
Da, da, ree Kernan priseajui se. Sad se seam da je bio i neki policajac. Izgledao mi je kao pristojan
momak. Kako se sve to uopte desilo?
Desilo se da si se ti uletvio, Tome, ree Kaningam ozbiljnim glasom.
Cela istina, ree Kernan jednako ozbiljnim tonom.
Pretpostavljam da si ti, Dek, sredio s policajcem, ree Mekoj.
Pauer nije voleo da ga oslovljavaju imenom. Mada nije previe drao do forme, nije mogao da zaboravi
kako je Mekoj nedavno potegao itav krstaki pohod u potrazi za koferima i kovezima kako bi omoguio
gi Mekoj da zavri neke izmiljene poslove u provinciji. Bio je ogoren, i to ne toliko to je u tom
poduhvatu ispao rtva, koliko zbog toga to je cela igra bila vrlo niska. I stoga je na upueno mu pitanje
odgovorio Kernanu, kao da ga je on postavio.
Ta pria ozlojedila je Kernana. Bio je jako osetljiv na svoj graanski status, eleo je da ivi sa svojim
gradom uz uzajamno uvaavanje, zato se ljutio zbog i najsitnije uvrede koju bi mu naneli oni koje je
nazivao seoskim tikvanima.
Je l zato plaamo porez? upita on. Da bi hranili i oblaili te praznoglave geaine... Oni i nisu nita
drugo.
Kaningam se nasmeja. On je bio sudski slubenik samo u sudu.
Kako bi oni mogli da budu ita drugo, Tome? ree.
S jakim provincijskim naglaskom, i zapovednim tonom, on dreknu:
65, hvataj kupus!

5
Nedeljom je u Irskoj bilo zabranjeno toenje alkohola. Od tog pravila bili su izuzeti samo putnici namernici. Prev.
6
Misli se na trgovaki zakon zasnovan na Talmudu, odnosno na jevrejska lihvarska pravila Prev.

68
Svi prasnue u smeh. Mekoj, koji je na svaki nain hteo da se ukljui u razgovor, napravi se kao da nikad
ranije nije uo tu priu. Kaningam ispria:
Navodno - tako se pria to se deava u sabirnom centru, skupili te seoske rmpalije, tupoglavce, na
vebu. Onda ih narednik postroji uza zid s tanjirima u rukama. Priu je ilustrovao grotesknim pokretima.
Na veeru, znate. Onda stavi erpetinu kupusa na sto preda se i uzme kutlau kao lopatu. Zahvati
kupus kutlaom i odapne kao iz prake na te sirote tupoglavce koji pokuavaju da ulove kupus u tanjir:
65, hvataj kupus.
Svi se ponovo nasmejae, samo je g. Kernan i dalje bio pomalo ozlojeen. Ree da e napisati pismo za
novine.
Ti majmuni dolaze ovamo, ree, i misle da mogu ovde da efuju ljudima. Tebi, Martine, ne treba da
objanjavam kakvi su to ljudi.
Kaningam se delimino sloi.
Tako ti je to na ovome svetu, ree. Uvek ima i dobrih i loih.
O, da, ima i dobrih, priznajem, ree Kernan zadovoljno.
Bolje je kloniti ih se, ree Mekoj. To je moje miljenje.
Ga Kernan ue u sobu i spustivi posluavnik na sto ree:
Posluite se, gospodo.
Pauer ustade da poslui ostale i ponudi joj svoju stolicu. Ona je odbi s objanjenjem da pegla dole i, poto
klimnu glavom Kaningamu koji je odgovori klimanjem iza Pauerovih lea, ona krenu iz sobe. Mu je
pozva:
Zar nema nita za mene, patkice?
A, za tebe! Za tebe imam ljisku preko usta! ree ona osorno.
Mu viknu za njom:
Nita za svog muia!
On to ree tako smenim glasom napravivi usput komiak izraz lica da je posluivanje bocama crnog
piva proteklo u optem veselju.
Gosti otpie pa spustie ae na sto da predahnu. Onda se Kaningam okrenu Paueru i kao uzged nabaci:
Kae, u etvrtak uvee, Dek?
etvrtak, da, ree Pauer.
Dobro! spremno se saglasi Kaningam.
Moemo da se naemo kod Molija, ree Mekoj. To bi bilo najzgodnije mesto.
Ali ne smemo da zakasnimo, ozbiljno e Pauer, jer sigurno e biti guve da nee moi da se ue.
Moemo da se naemo u pola osam, ree Mekoj.
Dogovoreno! ree Kaningam.
Znai, pola osam kod Molija!
Nasta kratko utanje. Kernan je ekao da vidi da li e ga prijatelji ukljuiti u taj tajni dogovor. Onda
upita:
ta se to sprema?
O, nita naroito, ree Kaningam. Neki mali dogovor za etvrtak.
Opera, je l? upita Kernan.
Ne, ne, ree Kaningam izbegavajui otvoren odgovor, to je jedan mali... duhovni skup.
O, ree Kernan.
Opet nasta tiina. Onda Pauer otvoreno ree:
Da ti kaem celu istinu, Tome, reili smo da se posvetimo duhovnim vebama7.
Da, tako je, ree Kaningam. Dek i ja i Mekoj svi smo reili da batalimo pie.
On tu metaforu izgovori s izvesnim prostodunim nabojem, te ohrabren sopstvenim glasom nastavi:
Vidi, red je da priznamo da smo svi do jednog najobinije hulje. Kaem, svi do jednog, pa dodade s
osornom velikodunou, okrenuvi se Paueru Priznaj sad!
7
Duhovne vebe Povlaenje na neko vreme od svakodnevnog ivota, posveivanje meditaciji i molitvama. - Prev.

69
 Priznajem, ree Pauer.
I ja priznajem, ree Mekoj.
I tako emo zajedno da batalimo pie, ree Kaningam.
Onda kao da mu sinu neka misao. Naglo se okrete povreenome i ree:
Zna, Tome, ta mi je sad palo na pamet? Mogao bi i ti da se pridrui i onda bismo bili pravi etverac.
Odlina ideja, ree Pauer. Nas etvorica zajedno.
Kernan je utao. Nije mu bilo jasno ta podrazumeva taj predlog, ali shvativi da neke duhovne sile treba
da se pozabave njegovim sluajem, pomisli da zbog svog dostojanstva mora da se odupre. Ve dugo nije
se ukljuivao u razgovor, samo je sluao, sa izrazom blagog neprijateljstva, dok su njegovi prijatelji
raspravljaju o jezuitima.
Ja nemam tako loe miljenje o jezuitima, ree on umeavi se napokon. Oni su obrazovani red. I
verujem da su dobronamerni.
Oni su najsavreniji crkveni red, Tome, ree Kaningam s oduevljenjem. Jezuitski vrhovnik stoji
odmah iza pape.
U to nema sumnje, ree Mekoj, ako ima neki diskretan posao da obavi, ide kod jezuita. To su ti
uticajni momci. Ja u vam neto ispriati u vezi s tim...
Jezuiti su vrlo dobra organizacija, na to e Pauer.
udna je to stvar, ree Kaningam, to s jezuitskim redom. Svi ostali redovi morali su u nekom periodu
da pretrpe reforme, ali jezuitski red nikad se nije menjao. Nikad nije odstupao.
Stvarno? ree Mekoj.
To je injenica, ree Kaningam. Zna se iz istorije.
I pogledaj njihovu crkvu, ree Pauer. Pogledaj njihovu pastvu.
Jezuiti su okrenuti viim slojevima, ree Mekoj.
Naravno, dodade Pauer.
Da, ree Kerian. Zato su mi bliski. Za razliku od onih parohijskih svetenika, neznalica, naduvenjaka
koji..
Sve su to valjani ljudi, ree Kaningam, svako na svoj nain. Irsko svetenstvo je potovano u celom
svetu.
O, da, ree Pauer.
Ne kao neka svetenstva sa Kontinenta, ree Mekoj, koja ne zasluuju svoje ime.
Moda si u pravu, popusti Kernan.
Naravno da sam u pravu, ree Kaningam. Ovoliko sam proiveo i ega se sve nisam nagledao, pa
valjda umem da procenim stvar.
Oni opet jedan za drugim otpie. Kernan kao da je odmeravao neto u glavi. Razgovor je na njega snano
delovao. Imao je visoko miljenje o Kaningamu kao oveku koji je znao da s lica proceni karakter. Poeo
je da se raspituje za pojedinosti.
O, to je prosto duhovno povlaenje, zna, ree Kaningam. Otac Purdon slui. To je, zna, za poslovne
ljude.
On nee biti suvie strog prema nama, Tome, ree Pauer nagovarajui ga.
Otac Purdon? Otac Purdon? ree povreeni.
O, mora da ga zna, Tome, odluno e Kaningam. Dobriina. I on ti je svetski ovek kao i mi.
A... da, mislim da ga znam. Prilino rumen u licu, visok.
Taj je.
Reci mi, Martine, je li dobar propovednik?
Ma ne... nee to biti prava sluba, zna. To e biti kao neki prijateljski razgovor, zna, popriaemo
onako zdravorazumski.
Kernan se zamisli. Mekoj ree:
Otac Tom Burk, taj je bio sila!
O, otac Tom Burk, ponovi Kaningam, taj je bio roeni govornik. Jesi li ga ikada sluao, Tome?
Da li sam ga ikada sluao! uvreeno e povreeni. I te kako! Jednom kad sam ga sluao...

70
 A opet, kau da i nije bio neki veliki teolog, ree Kaningam.
Je li mogue? ree Mekoj.
O, nita on nije greio, zna. Samo to ponekad, tako kau, nije propovedao zvaninu veru.
A!... Bio je to sjajan ovek, ree Mekoj.
Jednom sam ga sluao, nastavi Kernan, ne mogu sada tano da se setim o emu je bila propoved.
Krofton i ja smo sedeli u zadnjem redu... sale... znate...
Crkve, ispravi ga Kaningam.
Da, pozadi, blizu vrata. Ne mogu sad da se setim... A, da, govorio je o papi, o pokojnom papi. Sad sam
se setio. I verujte mi, bila je to velianstvena propoved, taj stil govornitva. A njegov glas! Gospode!
Kakav je glas taj ovek imao! Zatoenik Vatikana tako ga je nazvao. Seam se da mi je Krofton na
izlazu rekao. . .
Ali Krofton je protesgant, zar ne? upita Pauer.
Naravno da jeste, ree Kernan, i to tvrdokoran protestant. Otili smo kod Batlera u Mur Stritu i, kunem
vam se, bio sam duboko dirnut, tako mi svega ivo se seam njegovih rei. Kernane, ree mi on, mi se
molimo pred razliitim oltarima ali naa vera je ista Pomislio sam kako je to lepo reeno.
To su mudre rei, ree Pauer. U crkvi je uvek bilo puno protestanata kada je otac Tom drao
propovedi.
Nema mnogo razlike meu nama, ree Mekoj. I mi i oni verujemo u...
Oklevao je za trenutak.
... u Spasitelja. Samo to oni ne veruju u papu i Bogorodicu.
Ali, naravno, tiho i ubedljivo e Kaningam, naa religija je prava religija, stara, izvorna vera.
U to nema sumnje, vatreno potvrdi Kernan.
Ga Kernan prie vratima spavae sobe i najavi:
Evo ti jo jednog gosta!
Ko je to?
Gospodin Fogarti.
O, ui! Ui!
Bledo, ovalno lice pojavi se na svetlosti sobe. S lukom njegovih plavih oputenih brkova bio je paralelan
luk plavih obrva nad prijatno iznenaenim oima. G. Fogarti je bio skromni bakalin. Prvo je u centru
drao trgovinu alkoholnim piima koja je propala jer ga je njegovo finansijsko stanje nagnalo da se vee
uz drugorazredne proizvoae estokih pia i loe pivare. Potom je otvorio malu radnju u Glasnevin
Roudu gde e se, laskao je sebi, svojim manirima umiliti domaicama toga kraja. Bilo je zaista izvesne
gracioznosti u njegovom dranju, delio je komplimenete deci i odmereno se izraavao. Imao je izvesnu
kulturu.
Fogarti je doneo poklon, etvrt litra viskija izuzetnog kvaliteta. Ljubazno se raspitao o Kernanovom
zdravlju, spustio poklon na sto i seo oseajui se ravnim s ostatkom drutva. Kernan je cenio taj poklon
utoliko vie go je imao u svesti da Fogartiju jo nije izmiren jedan manji raun za bakaluk. On ree:
Nisam ni sumnjao u tebe, stari drue. Otvori to, Dek.
Pauer ponovo poslui goste. Oplaknue ae i on nasu pet viskija. Ovo novo okrepljenje oive razgovor.
Fogarti, koji se smestio na ivici stolice, sluao je s naroitom panjom.
Papa Lav XIII, ree Kaningam, bio je jedan od luonoa svoga doba. Njegova velika vizija, znate, bila
je unija rimske i grke crkve. To je bio njegov ivotni cilj.
esto sam sluao da je bio jedan od najumnijih ljudi u Evropi, ree Pauer. Hou da kaem, pored toga
to je bio papa.
I jeste bio, ree Kaningam, ako ne i najumniji. Njegov moto, znate, kao pape, bio je Lux upon lux.
Svetlost na svetlost8.

8
Pogreno. Njegov moto bio je Lumen in Ceolo (lat.) - Svetlost na nebesima. Prev.

71
 Ne, ne, ree Fogarti ivahno. Mislim da tu greite. Njegov moto bio je Lux in Tenebris, mislim da to
znai Svetlost u Tami.
O, da, ree Mekoj, Tenebris.
Dozvolite, ree Kaningam ubeeno, moto je bio Lux upon Lux. A geslo njegovog prethodnika, Pija
IX, bilo je Crux upon Crux to jest, Krst na Krst9, da bi se time izrazila razlika izmeu njihova dva
pontifikata.
Ovo poslednje bi prihvaeno. Kaningam nastavi.
Papa Lav, to znate, bio je veliki uenjak i pesnik.
Imao je odluno lice, ree Kernan.
Da, ree Kaningam. Pisao je poeziju na latinskom.
Je l istina? ree Fogarti.
Mekoj zadovoljno okua viski pa zatrese glavom s dvostrukim znaenjem, i ree:
Nije to ala, ja vam kaem.
Mi to, Tome, nismo uili, ree Pauer sledei Mekojev primer, mi smo ili u sirotinjske kole.
Mnogi dobri ljudi ili su u jeftine kole s cepanicom pod mikom10, poe Kernan da popuje. Stari
sistem je i najbolji: jednostavno poteno obrazovanje. Nikakve ove moderne izmiljotine...
Tano tako, ree Pauer.
Bez ieg suvinog, dodade Fogarti.
Precizno izgovorivi te rei on ozbiljno otpi.
Seam se kako sam itao, ree Kaningam, da je papa Lav napisao jednu pesmu o otkriu fotografije
na latinskom, razume se.
O fotografiji! uzviknu Kernan.
Da, potvrdi Kaningam.
I on otpi iz ae.
Ono, zaista, ree Mekoj, zar nije fotografija udo kad ozbiljnije razmislite?
O, svakako, Pauer e, umni ljudi umeju odmah da sagledaju veliinu nekih stvari.
Kao to ree pesnik: Veliki umovi su vrlo blizu ludila, dodade Fogarti.
Izgledalo je da Kernana neto mui. Pokuavao je da se priseti protestantskih teolokih uenja o nekim
teim pitanjima i na kraju se obrati Kaningamu.
Reci mi neto, Martine, ree on. Da li je bilo papa naravno ne ovaj na sadanji, niti njegov
prethodnik, ali neki iz davnijih vremena koji ... zna ... nisu bili ba ... na nivou?
Nasta tiina. Kaningam ree:
O, svakako, bilo je i pokvarenjaka... Ali ima jedna zaista neverovatna stvar. Nijedan od njih, ak ni
najvea pijanica, ni najgori... najokoreliji razbojnik, nijedan od njih nikad nije ex cathedra11 izgovorio ni
jednu jedinu re netane doktrine. E, sad recite, zar to nije zapanjujua stvar?
Bogami jeste, ree Kernan.
Da, zato to kad papa govori ex cathedra, objasni Fogarti, on je nepogreiv.
Tako je, sloi se Kaningam.
O, da, znam ja za papsku nepogreivost. Seam se, bio sam tada mladi... ili je to bilo...
Fogarti mu upade u re. On dohvati bocu i poslui ostale. Videvi da nee biti dovoljno pia za sve,
Mekoj ree da on jo nije zavrio prvu turu. Ostali s izvesnim nekanjem prihvatie ponudu. Laka muzika
viskija koji se uliva u ae stvorila je ugodnu pauzu.
ta si ono hteo da kae, Tome? upita Mekoj.
Papska nepogreivost, ree Kaningam, to je najvei dogaaj u celoj istoriji crkve.
Kako je to bilo, Martine? upita Pauer.
Kaningam podie dva debela prsta.
9
Pogreno. Geslo Pija IX bilo je Crux de Cruce (lat.) Stradanje na krstu. Prev.
10
Uenici jeftinih kola nosili su zimi po cepanicu dnevno za grejanje uionice. Prev.
11
ex cathedra (lat.) - (bukv.) S katedre. Po katolikoj dogmatici kad papa propoveda ex cathedra, on je nepogreiv. Prev.

72
 U svetom zboru, znate, kardinala, nadbiskupa i biskupa bila su dva oveka koja su bila protiv toga, svi
ostali bili su za. Ceo konklave12 osim ove dvojice bio je jednoglasan. Ne! Njih dvojica to nisu hteli da
prihvate!
Ha! uzviknu Mekoj.
I to su bili nemaki kardinal po imenu Doling ili Dauling ... ili. . .
Dauling nije nemako ime, to i vrapci znaju, ree Pauer nasmejavi se.
U redu, taj nemaki kardinal, kako god mu bilo ime, on je bio jedan; a drugi je bio Don Mekhejl.
Kako? viknu Kernan. Je li to Don od Tuama?
Jesi li siguran u to? upita Fogarti sumnjiavo. Ja sam mislio da je to bio neki Talijan ili Amerikanac.
Don od Tuama, ponovi Kaningam, glavom i bradom.
On otpi, ostali uinie isto. Zatim nastavi:
I oko toga se dokaie: svi kardinali i biskupi i nadbiskupi iz svih krajeva sveta, s jedne strane, a s
druge ova dvojica, i svaali su se da je sve prtalo, dok na kraju papa sam ne ustade i ex cathedra objavi
nepogreivost kao crkvenu dogmu. Tog istog trena Don Mekhejl, koji se dotad svim silama borio protiv
toga, ustade i riknu kao lav: Credo!
Verujem! ree Fogarti.
Credo! ponovi Kaningam. Time je on pokazao kakvu je veru imao. On se pokorio onoga trena kad je
papa progovorio.
A ta je bilo s Daulingom? upita Mekoj.
Nemaki kardinal nije hteo da se pokori. Napustio je crkvu.
Kaningamove rei stvorile su u mislima slualaca velianstvenu sliku Crkve. Njegov dubok hrapav glas ih
je uzbudio dok je izgovarao te rei vere i pokornosti. Kad ga Kernan, briui ruke, ue u sobu, zatee
zanemelo drutvo. Ona ne prekide tu tiinu, samo se nasloni na ipku kod nogu kreveta.
Jednom sam video Dona Mekhejla, ree Kernan, i to dok sam iv neu zaboraviti.
On se okrenu eni oekujui njenu potvrdu.
esto sam ti priao?
Ga Kernan klimnu glavom.
To je bilo pri otkrivanju spomenika ser Donu Greju13. Edmund Dvejer Grej14 dri govor, mlati praznu
slamu, a kraj njega ovaj stari velikan, mrko ga gleda ispod upavih obrva.
Kernan nakostrei obrve i spustivi glavu kao razjareni bik, pretei pogleda u svoju enu.
Gospode! uzviknu on vrativi prirodan izraz licu, nikada nisam video takve oi na oveku. One su
prosto govorile: Prozreo sam te ja, golube. Imao je oko sokolovo.
Nijedan od tih Grejovih nije ni za ta, ree Pauer.
Opet zavlada utanje. Pauer se okrenu gi Kernan i s iznenadnom veselou ree:
Pa, gospoo Kernan, mi emo od vaeg mua napraviti dobrog smernog i bogobojaljivog
rimokatolika.
On pokretom ruke obuhvati sve prisutne.
Svi emo zajedno da se posvetimo duhovnim vebama i ispovedimo nae grehe a Bog nam je
svedok da nam je to preko potrebno.
Ja nemam nita protiv, ree Kernan smeei se pomalo nervozno.
Ga Kernan pomisli da bi bilo mudrije da prikrije svoje zadovoljstvo. Zato samo ree:
Jadan taj svetenik koji e morati da slua tvoje prie.
Kernanov izraz lica se promeni.
Ako mu se ne svia, odbrusi on, moe da radi ... ta mu drago. Ja u mu samo ukratko ispriati o svom
jadu. Nisam ja tako lo ovek...

12
Konklave kardinalska skuptina za izbor pape. Prev.
13
Irski rodoljub. Spomenik otkriven 24. juna 1879. u Dablinu. Prev.
14
Sin Dona Greja, takoe politiar. Prev.

73
Kaningam spremno upade.
Svi emo se odrei avola, ree, svi zajedno, ne zaboravljajui njegova dela i njegovu razmetljivost.
Idi od mene, Satano! ree Fogarti, smejui se i gledajui u ostale.
Pauer nita ne ree. Oseti da je potpuno izguran iz vostva. Ipak, na licu mu je lebdeo zadovoljan izraz.
Jedino to moramo da uinimo, ree Kaningam, to je da ustanemo sa zapaljenim sveama u rukama i
obnovimo svoja obeanja s krtenja.
O, ne zaboravi sveu, Tome, ree Mekoj, to nikako.
ta? ree Kernan. Zar moram da drim sveu?
O, svakako, ree Kaningam.
Ma, k vragu sve, ree Kernan razdraeno, to ne prihvatam, Uradiu ostalo ta treba. Uradiu ono s tim
duhovnim vebama, ispovediu se, i... sve po spisku. Ali... bez svea! Ne, dovraga, svee ne dolaze u
obzir!
On odmahnu glavom s kominom ozbiljnou.
ujte sad ovo! ree njegova ena.
Svee ne prihvatam, ree Kernan svestan da je ostavio utisak na svoju publiku, i nastavi da odmahuje
glavom. Taj posao s arobnim lampama odbijam.
Svi se od srca nasmejae.
Eto vama vaeg katolika! uzviknu njegova ena.
Bez svea! ponovi Kernan tvrdoglavo. To je iskljueno!
Jezuitska crkva u Gardiner Stritu bila je gotovo puna a ljudi su i dalje neprekidno navirali na bona vrata,
odakle su, po uputstvima crkvenjaka, na vrhovima prstiju kretali prolazom da nau slobodno mesto. Svi
su bili lepo i uredno obueni. Svetlost lampi u crkvi slivala se na skladan niz crnih odela i belih
okovratnika prekinut pogdegde odelom od tvida, na tamne proarane stubove od zelenog mermera i na
turobne slike. Gospoda su sedela u klupama pantalona lako povuenih na kolenima i odloenih eira.
Sedeli su naslonjeni i zagledani u udaljeni zraak crvene svetlosti to je titrala nad oltarom.
Na klupi blizu propovedaonice sedeli su Kaningam i Kernan. Na klupi iza njih bio je Mekoj, sam, a u
klupi iza njega Pauer i Fogarti. Mekoj je bezuspeno pokuao da nae mesto zajedno s ostalima i, poto se
drutvo smestilo u obliku petokrake15 on neumesno pokua da se naali na raun toga. Poto te ale nisu
bile dobro prihvaene, odustao je. ak je i on bio svestan sveane atmosfere i religiozna oseanja poee
da ga proimaju. Kaningam apatom privue Kernanovu panju na Harforda, zelenaa, koji je sedeo na
izvesnom odstojanju od njih, kao i na Faninga, sekretara i najuticajnijeg u izbornom komitetu za
gradonaelnika; sedeo je odmah ispod propovedaonice, pored jednog od novoizabranih rejonskih venika.
S desne strane sedeli su stari Majkl Grajms, vlasnik triju zalagaonica, i Dan Hoganov neak koji je ekao
na slubu u gradskoj venici. Sasvim napred bio je g. Hendrik, glavni izveta Frimens urnala, i siroti
OKarol, stari Kernanov prijatelj, koji je svojevremeno bio ugledan trgovac.
Postepeno, dok je prepoznavao lica, Kernan poe da se osea lagodnije. Na kolenima je drao eir koji je
ena dovela u red. Jednom ili dvapug on povue manetne jednom rukom dok je drugom lagano ali vrsto
pridravao obod eira.
Pred njih stupi mona pojava oveka odevenog u belu mantiju, koji se s mukom peo u propovedaonicu.
Istovremeno, vernici se uskomeae izvadili su maramice i paljivo kleknuli na njih. Kernan uini to i
ostali. Svetenik je sad stajao uspravan u propovedaonici iznad ije ograde su se videle dve treine
njegovog tela krunisane krupnim rumenim licem.
Otac Purdon kleknu licem prema crvenom zraku svetlosti, i pokrivi lice rukama poe da se moli. Nakon
nekog vremena on otkri lice i ustade. Vernici takoe ustadoe i ponovo sedoe u klupe. Kernan vrati eir
na koleno i s panjom se okrete propovedniku. Propovednik laganim pokretima paljivo zavrnu oba
iroka rukava svoje mantije i polako osmotri skup lica pred sobom. Zatim ree:
Jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova svetlosti, Pa i ja vam kaem: naipite sebi
prijatelje pomou nepravednog bogatstva, da bi pas primili u vene stanove kad ono nestane16.
15
Raspetog Hrista. Prev.
16
Jevanelje po Luki, 16, 8 i 9. Prev.

74
Otac Purdon je prodornim glasom ubedljivo razlagao tekst. Taj tekst, rekao je, najtee je protumaiti od
svih tekstova u Svetom pismu. To je tekst koji pri povrnom itanju moe ostaviti utisak nesklada s
uzvienom moralnou koju Isus Hristos propoveda na ostalim mestima.
Ali, ree on svojim sluaocima, njemu se ini da je upravo taj tekst posebno podesan da uputi one ija je
sudbina da ize svetovnim ivotom a koji ipak ne ele da se posvete samo ovozemaljskim stvarima. To je
tekst za poslovne ljude i kolovane ljude. Svojim boanskim razumevanjem svih slabosti ljudske prirode,
Isus Hristos je shvatio da ne mogu svi ljudi da ive duhovnim ivotom, da je ogromna veina prisiljena da
ivi u ovozemaljskom svetu i, do izvesne mere, za ovozemaljski svet: ovom reenicom On je hteo da im
da savet stavljajui pred njih kao religijski uzor ba one Mamonove17 poklonike koji najmanje od svih
mare za veru.
Govorio je svojim sluaocima da on veeras nije tu da bi ih zastraio, niti da pred njih postavi prevelike
zahteve; on je tu samo kao svetski ovek koji se obraa srodnim ljudima Doao je da se obrati poslovnim
ljudima i govorie im na poslovan nain. Ako moe da upotrebi tu metaforu, ree, on je tu kao njihov
duhovni knjigovoa; i voleo bi za svaki od njegovih sluaoca ponaosob otvori svoje knjige, knjige svoga
duhovnoga ivota, i vidi da li se ti rauni poklapaju s njegovom saveu.
Isus Hristos nije bio strog uitelj. On je razumeo nae sitne mane, razumeo slabosti nae sirote posrnule
prirode, razumeo naa ivotna iskuenja. Moda smo, jesmo sigurno, svi mi, s vremena na vreme bili
izloeni ovozemaljskim iskuenjima; moda smo, jesmo sigurno, svi mi imali svojih padova. Ali on, ree,
trai samo jedno od svojih slualaca. A to je da asno i muevno stanu pred Boga. Ako se njihovi rauni u
svakoj taki poklapaju, neka onda kau:
Dobro, proverio sam svoje raune. Sve je u redu.
Ali ako, kao to se moe desiti, ima nekih neusklaenosti, neka priznaju istinu, neka budu otvoreni i neka
kao pravi mukarci kau:
Dobro, pregledao sam svoje raune. Nalazim da je ovo i ovo pogreno. Ali, uz boju milost, ja u to i to
popraviti. Ja u svoje raune izmiriti.

17
Mamon bog obilja i bogatstva za kojima ovek udi. Prev.

75
 MRTVI

Lili, nastojnikova ki, bukvalno je spadala s nogu. Tek to bi jednog gosta uvela u malu odaju iza
kancelarije u prizemlju i pomogla mu da skine kaput, ve bi isprekidano zvono na ulaznim vratima
ponovo zazvonilo i ona bi jurila nezastrtim hodnikom i uvodila novog gosta. Sva srea to nije morala da
vodi brigu i o gospoama. Za to su se postarale gica Kejt i gica Dulija i za tu priliku kupatilo na
gornjem spratu preuredile u ensku garderobu. Njih dve su sad gore brbljale i smejale se, svaki as
usplahireno ile jedna za drugom do vrha stepenita, naginjale se preko ograde i zivkale Lili da je pitaju
ko je stigao.
Uvek je to bio veliki dogaaj godinja zabava gospoica Morkan. Dolazili su svi koji su ih znali,
roaci, stari porodini prijatelji, lanovi Dulijinog hora, poneki odrasli Kejtini aci, pa ak i neki aci
Meri Dejn. I nikad se nije dogodilo da zabava ne uspe. Iz godine u godinu, koliko se pamti, te su zabave
proticale u velianstvenom stilu, jo otkad su Kejt i Dulija, po smrti svog brata Peta, napustile kuu u
Stoni Beteru i dovele jedinu svoju bratanicu Meri Dejn da ivi s njima u mranoj sumornoj kui na
ostrvu1 Aer, gde su iznajmile gornji sprat od g. Fulama, trgovca itom, koji je imao kancelariju u
prizemlju. Ima tome dobrih trideset godina, ako ne i vie. Meri Dejn, koja je tada bila devojica u kratkoj
suknjici, sad je glavna potpora domainstva jer svira crkvene orgulje u Hedington Stritu2.
Zavrila je akademiju i svake godine prireivala koncert svojih uenika u gornjoj sali Stare koncertne
dvorane. Mnogi njenu uenici poticali su iz imunih porodica iz Kingstauna i Dalkija. I njene tetke, mada
ve stare, doprinosile su domainstvu svojim radom. Dulija, iako ve sasvim seda, jo je bila vodei
sopran u crkvi Adama i Eve, a Kejt, suvie slaba da bi se mnogo kretala, drala je poetnicima asove
muzike na starom pijaninu u dvorinoj sobi. Lili, nastojnikova ki, pomagala im je u kunim poslovima.
Iako su ivele skromno, polagale su na dobru ishranu: uvek sve najbolje - najkvalitetniji bifteci, najskuplji
aj i najbolje crno pivo u bocama. Lili je retko kad greila pri kupovini pa se dobro slagala sa svoje tri
gospoice. A one su bile krajnje pedantne, to je bilo sve. Nisu trpele jedino da im se odgovara na
primedbe.
Naravno, te veeri su i te kako imale razloga da budu uzbuene. A onda, ve odavno je prolo deset, a
Gabrijel i njegova ena se jo nisu pojavljivali. Uz to, pribojavale su se da se Fredi Malins ne pojavi pijan.
Nipoto nisu elele da ga aci Meri Dejn vide pod gasom; u takvom stanju ponekad ga nije bilo lako
obuzdati. Fredi Malins, je uvek kasnio, ali pitale su se ta je to moglo da zadri Gabrijela: zbog toga su
svaki as ile do ograde stepenita i zapitkivale Lili jesu li Gabrijel i Fredi stigli.
O, gospodine Konroj, ree Lili Gabrijelu kad mu je otvorila. vrata, gospoica Kejt i gospoica Dulija
ve su pomislile da neete doi. Dobro vee, gosdoo Kokroj!
Znam da jesu, ree Gabrijel, ali one zaboravljaju da su mojoj eni potrebna tri oajno duga sata da se
spremi.
Stajao je na otirau i otresao sneg sa kaljaa a Lili povede njegovu enu ka stepenitu i viknu:
Gospoice Kejt, evo gospoe Konroj.
Kejt i Dulija se odmah spustie, gegajui se mranim stepenitem. Obe poljubie Gabrijelovu enu
primetivi da mora da se iva smrzla i upitae da li je Gabrijel stigao s njom.
Naravno da sam stigao, tetka Kejt! Samo vi idite gore, dolazim, doviknu Gabrijel iz mraka.
Nastavio je da ustro strue kaljaama o otira, a tri ene, smejui se, krenue gore, ka garderobi za dame.
Tanak nanos snega prekrivao mu je ramena kao pelerina i kao kapice vrhove kaljaa; i poto dugmad
kaputa kripei skliznue kroz mrazom ukruene rupice, iz nabora i upljina kaputa iile sve opojan
vazduh od spolja.
Opet veje, gospodine Konroj? upita Lili.
1
Kej, ne ostrvo, na junoj obali reke Lifi. Prev.
2
U crkvi sv. Marije, koja se nalazi u toj ulici. Prev.

76
Uvela ga je u malu odaju i pomogla mu da skine kaput. Gabrijel se nasmei jer je njegovo prezime
izgovorila delei ga na tri sloga, i pogleda je. Bila je viljasta, jo nedorasla devojka bledog tena i kose
boje slame. Svetlost plinske lampe u maloj odaji inila ju je jo bleom. Gabrijel ju je znao jo kad je bila
sasvim mala i obino sedela na najniem stepeniku mazei krpenu lutku.
Da, Lili, odgovori, i mislim da e nas noas dobro zavejati.
On pogleda navie, u tavanicu koja je podrhtavala od trupkanja i povlaenja nogu i oslunu za trenutak
klavir, a onda spusti pogled na devojku koja je paljivo stavljala njegov kaput na policu.
Reci mi, Lili, srdano e on, ide li jo u kolu?
O, ne, gospodine, odgovori ona. Sa kolom je svreno.
E pa onda, veselo produi Gabrijel, nadam se da emo ti uskoro doi na svadbu, a?
Devojka ga pogleda preko ramena i s gorinom izgovori:
Dananji mukarci samo brbljaju i gledaju da vas iskoriste.
Gabrijel pocrvene kao da je neto pogreio i, ne gledajui vie u nju, skide kaljae pa svojom debelom
rukavicom ustro krenu da glanca lakovane cipele.
Bio je krupan, povisok mlad ovek. S njegovih obraza rumenilo se razlivalo nagore, sve do ela, gde se
irilo u nekoliko nejasnih crvenkastih peata; na glatkom licu nemirno su svetlucala dva ista stakla a
blistav pozlaen okvir naoara zaklanjao je nene i nemirne oi. Sjajna crna kosa bila mu je razdeljena po
sredini i zaeljana iza uiju, gde se lagano talasala nadole od ruba koji je utisnuo eir.
Kad je izglancao cipele, ustade i povue prsluk nadole ime jo vie utegnu svoje puno telo. Zatim hitro
izvadi novi iz depa.
Lili, ree, i unu joj novi u aku, Boi je, zar ne? Evo... sitnica...
I brzo se uputi ka vratima.
O, nemojte, gospodine! uzviknu devojka i krenu za njim. Zaista, gospodine, ne mogu to da primim.
Boi je! Boi je! ree Gabrijel gotovo poskakujui ka stepenitu i blago odmahujui rukom.
Videvi da je ve stigao do sredine stepenita, devojka doviknu za njim:
Pa, hvala vam, gospodine.
ekao je pred salonom da se valcer zavri i sluao utanje suknji i bat koraka. Jo se oseao nelagodno
zbog devojinog gorkog i neoekivanog odgovora. Pokuao je da to neraspoloenje nekako odagna
popravljajui manetne i nametajui leptir-manu. Onda iz malog depa prsluka izvadi listi papira i
zagleda se u teze koje je napravio za svoj govor. Dvoumio se u pogledu stihova Roberta Brauninga jer se
pribojavao da ih njegovi sluaoci nee razumeti. Neki poznati citati iz ekspira ili iz Melodija 3 delovali bi
prikladnije. Trapavo trupkanje potpetica i struganje onova o pod podseti ga da se njihov kulturni nivo
razlikuje od njegovog. Samo e ispasti smean itajui im poeziju koju oni ne mogu razumeti. Pomislie
da se razmee svojim viim obrazovanjem. Doivee neuspeh kod njih ba kao i maloas pred devojkom
u maloj odaji. Nije naao prave rei. Sve je besmisleno, itav njegov govor, od prvog do poslednjeg slova,
potpun promaaj.
U tome trenutku tetke i njegova ena izaoe iz garderobe. Njegove tetke bile su dve male skromno
obuene starice. Tetka Dulija je bila za dlaku via. Njena kosa, povezana preko vrhova uiju, bila je siva;
i njeno uvelo lice, s tamnim senkama, bilo je sivkasto. Iako je bila jake grae i pravog stasa, njene tupe
oi i oputena usta davali su joj izgled ene koja ne zna gde se nalazi ni kuda ide. Tetka Kejt je bila
ivahnija. Njeno lice, zdravije nego sestrino, bilo je uvelo i puno bora, kao smeurana rumena jabuka, a
njena kosa, povezana na isti starinski nain, jo uvek je zadrala boju zrelog oraha.
Obe iskreno izljubie Gabrijela. On je bio njihov sestri miljenik, sin pokojne im sestre Elene, koja je bila
udata za T. D. Konroja iz Port i Dok kompanije.
Greta mi kae, Gabrijele, da veeras kad se budete vraali u Monkstaun4, neete uzeti kola, ree tetka
Kejt.
3
Irske melodije engleskog pesnika irskog porekla Tomasa Mura, popularnog u to vreme u Irskoj. Prev.
4
Predgrae Dablina. Prev.

77
 Taman posla, odgovori Gabrijel i okrenu se eni, prole godine smo se dobro proveli, zar ne? Zar se ne
sea, tetka Kejt, kako se Greta tada prehladila? Prozori na koiji klepeu tokom itave vonje a od
Meriona istonjak duva ko lud. Divota! Greta se ba estoko prehladila.
Tetka Kejt se na svaku njegovu re mrtila i klimala glavom.
Potpuno si u pravu, Gabrijele, potpuno, ree ona. ovek nikad ne moe biti dovoljno oprezan.
Ali da je do Grete, ree Gabrijel, ii e kui peke i po snegu, samo ako je pusti.
Ga Konroj se nasmeja.
Ne sluaj ga, tetka Kejt, ree ona. On je zaista veliki briljivko: zeleni abauri na lampama da Tom
uvee ne kvari oi, tegovi koje mora da die, a tek to to primorava Evu da jede ovsenu kau... Jadno
dete! Ne podnosi ni da je omirie! Ali nikad neete pogoditi najnoviju stvar.
Ona prasnu u smeh i pogleda mua, iji je zadivljen i srean pogled lutao s njene haljine do njenog lica i
kose. Tetke se takoe od srca nasmejae jer je Gabrijelova brinost bila redovan izvor ala za njih.
Kaljae! ree ga Konroj. To je najnovije. Kad god je napolju vlano, moram da obuvam kaljae. ak
me je i veeras terao da ih uzmem, ali nisam pristala. Idui put e biti ronilako odelo.
Gabrijel se nervozno nasmeja i potapa se uteno po mani, dok se tetka Kejt skoro presamitila od smeha,
tako je uivala u ali. Ali s tetka Dulijinog lica osmeh brzo ieze a njene nevesele oi upravie se ka
sestriu. Posle kraeg utanja ona upita:
A ta su to kaljae, Gabrijele?
Kaljae, Dulija! uzviknu njena sestra. Zaboga, zar ne zna ta su kaljae? Pa nose se preko... preko
cipela, zar ne, Greta?
Da, odgovori ga Konroj. Prave se od gutaperke. Oboje imamo po par. Gabrijel kae da ih na
kontinentu sad svi nose.
O, na kontinentu, promrmlja tetka Dulija i klimnu glavom.
Gabrijel se namrti i ree, kao malo ljutito:
Nije to nita naroito ali Greti je smeno jer je ta re podsea na Kristi Minstrels5.
Ali, reci mi, Gabrijele, poe tetka Kejt s puno takta. Naravno, postarao si se za sobu. Greta kae da...
O, da, to je sreeno, odgovori Gabrijel. Rezervisao sam sobu kod Greama6.
Razume se, to si dobro uinio, ree tetka Kejt. A deca, Greta, ne brine zbog njih?
Ah, samo jedna no, ree ga Konroj. Uostalom, Besi je s njima.
Razume se, ionovi tetka Kejt. Ba je to zgodno, imati devojku na koju moe da se osloni! A ova naa
Lili, bog me ubio ako znam ta se to s njom dogaa u poslednje vreme. Uopte vie nije ista devojka.
Gabrijel se upravo spremao da postavi tetki neka pitanja povodom te stvari, ali ona iznenada prekinu
razgovor i zagleda se u sestru koja je prila stepenitu i naginjala se preko ograde.
ta je sad ovo? ree ona gotovo strogo. Kuda to Dulija ode? Dulija! Dulija! Kuda e?
Dulija, koja je ve sila do prvog odmorita, vrati se i blago najavi:
Stigao je Fredi.
U tom trenutku aplauz i zavrni tu pijaniste oznaie da je valcer zavren. Vrata salona se otvorie i
nekoliko parova ieta. Tetka Kejt uurbano povue Gabrijela u stranu i apnu mu:
Skokni dole, Gabrijele, molim te, i vidi kako je Fredi. I ne putaj ga ovamo ako je nakresan. Sigurna
sam da je nakresan. Sigurna sam.
Gabrijel ode do ograde stepenita i oslunu. uo je kako dve osobe razgovaraju u maloj odaji. Prepoznao
je smeh Fredija Malinsa. Onda buno sie niz stepenice.
Veliko je to olakanje, ree tetka Kejt gi Konroj, kad je Gabrijel ovde. Nekako se uvek oseam
spokojnije kad je on tu... Dulija, gospoici Deli i gospoici Pauer treba malo osveenja. Divno ste igrali
valcer, gospoice Deli. Bilo je zaista sjajno.

5
Trupa crnakih pevaa osnovana u Njujorku 1860. god. Prev.
6
Kod Greama otmena gostionica u Dablinu. Prev.

78
Dugajlija smeuranog lica, krutih prosedih brkova i crnpuraste koe, koji je upravo prolazio sa svojom
partnerkom, ree:
Moemo li i mi da dobijemo neko pie, gospoice Morkan?
Dulija, kratko dodade tetka Kejt, evo i gospodina Brauna i gospoice Ferlong. Odvedi i njih, Dulija,
s gospoicom Deli i gospoicom Pauer.
Za dame nema boljeg od mene, ree g. Braun i toliko napui usne da mu se brkovi nakostreie a
osmeh navre iz svake bore. Znate, gospoice Morkan, one me oboavaju jer...
Ali ne uspe da zavri reenicu nego, videvi da se tetka Kejt udaljila, hitro uvede tri mlade dame u sobu
pozadi. Nasred sobe bila su dva etvrtasta stola postavljena jedan uz drugi, a tetka Dulija i pomonica
poravnavali su nabore na velikom stolnjaku. Na stolu za posluivanje bili su rasporeeni tanjiri i inije,
ae i hrpe kaika, viljuaka i noeva. Gornji deo velikog klavira takoe je sluio kao sto za jela i kolae.
Pored malog kredenca u uglu stajala su dva mladia i pila pivo.
G. Braun dovede tu svoje tienice i predloi im u ali da uzmu pun za dame, vru, jak i sladak. Ali
poto one rekoe da nikad ne piju estoka pia, on im otvori tri boce limunade. Onda zamoli jednog od
mladia da se malo pomeri, dohvati buteljku i natoi sebi potenu dozu viskija. Mladii su ga posmatrali s
potovanjem dok je kuao pie.
Vere mi, ree smekajui se, to mi je lekar prepisao.
Njegovo izborano lice rairi se u osmeh a kikotanje tri gospoice nadoveza se kao melodini eho na
njegovu dosetku. Njihale su se levo-desno i nervozno kretale ramenima. Najsmelija ree:
E, sad, gospodine Braun, pa nije valjda doktor ba tako rekao.
G. Braun gucnu viski i s blagom ironijom ree:
Znate, ja sam kao uvena gospoa Kasidi, za koju kau da je jednom rekla: Sluaj, Meri Grajms, ako
ne uzmem, nateraj me da uzmem, jer mi se pije.
Uneo se svojim uspaljenim licem nekako suvie prisno i pritom poeo da govori prostakim dablinskim
naglaskom, tako da mlade dame, kao po dogovoru, u tiini sasluae njegovu priu. Gica Ferlong, jedna
od uenica Meri Dejn, upita gicu Deli kako se zove onaj lepi valcer to je svirala; a g. Braun, videvi da
ga ignoriu, smesta se okrenu dvojici mladia koji su, oigledno, imali vie razumevanja za njega.
Zajapurena mlada ena u ljubiastoj haljini banu u sobu: uzbueno je pljeskala rukama i uzvikivala:
Kadril! Kadril!
Odmah za njom ue i tetka Kejt i pozva:
Dva kavaljera i tri dame, Meri Dejn!
O, tu su gospodin Berdin i gospodin Kerigan, ree Meri Dejn. Gospodine Kerigan, povedite
gospoicu Pauer. Hoete li? Gospoice Ferlong, evo i nama partnera, gospodina Berdina. Eto, bie sve u
redu.
Tri dame, Meri Dejn, ree tetka Kejt.
Dva mladia zamolie dame za ples a Meri Dejn se okrsnu gici Deli:
O, gospoice Deli, zaista je bilo lepo od vas to ste odsvirali one dve poslednje igre, ali veeras nam
zaista nedostaju dame.
Ne mari nita, gospoice Morkan.
Imam za vas zgodnog partnera, gospodina Bartela DArsija, tenora. Kasnije u ga pozvati da nam
peva. Ceo Dablin je poludeo za njim.
Boanstven glas! Boanstven glas! ree tetka Kejt.
I poto je na klaviru ve zapoeo uvodni deo za prvu figuru, Meri Dejn brzo izvede svoje parove iz sobe.
Tek to oni izaoe, tetka Dulija lagano ueta u sobu osvrui se za sobom.
ta se desilo, Dulija? zabrinuto upita tetka Kejt. Ko je to?
Dulija, koja je nosila gomilu salveta, okrenu se sestri i ree jaj mirno, kao da ju je pitanje iznenadilo:
Ma samo Fredi, Kejt, i Gabrijel s njim.
I stvarno, iza nje se pojavi Gabrijel vodei Fredija Malinsa. Ovaj je bio mlai ovek, etrdesetih godina,
Gabrijelove visine i grae, i vrlo oblih ramena. Lice mu je bilo mesnato i bledo, i rumenele su mu se samo
debele une resice i irok nos. Imao je grube crte, zatupast nos, ispupeno i malo elo, a usne su mu bile

79
isturene i otekle. Teki kapci i neuredna retka kosa davali su mu pospan izgled. Smejao se piskavo od
sveg srca neemu to je na stepenicama ispriao Gabrijelu i u isti mah trljao levo oko zglobom leve
pesnice.
Dobro vee, Fredi, ree tetka Dulija.
Fredi Malins pomalo nemarno otpozdravi gospoicama Morkan jer je, po obiaju, gubio dah, a zatim,
spazivi g. Brauna koji mu se smekao iz ugla, otetura se do njega i tiho poe da mu pria istu onu priu
koju je upravo ispriao Gabrijelu.
Pa nije ba preterao, je l da? ree tetka Kejt Gabrijelu.
Gabrijel, koji je bio namrten, odmah se oraspoloi i ree:
Da, jedva se primeuje.
E, pa reci, zar nije uasan! ree tetka Kejt. A dao je re svojoj sirotoj majci uoi Nove godine da e se
okaniti pia. Nego, hajde, Gabrijele, poimo u salon.
Pre nego to je izala iz sobe ona dade znak g. Braunu, mrtei se i pretei kaiprstom. G. Braun joj
klimnu glavom umesto odgovora i, kad je izala, ree Frediju Malinsu:
Sluaj, Tedi, sipau ti sad punu au limunade, da se malo sredi.
Fredi Malins, koji se upravo pribliio vrhuncu svoje prie, nestrpljivo odmahnu na tu ponudu, ali g.
Braun, prethodno mu skrenuvi panju na neurednu odeu, natoi limunadu u au i prui mu je. Leva
ruka Fredija Malinsa mehaniki prihvati au dok je desnom, takoe mehaniki, popravljao odeu. G.
Braun ije se lice ponovo krivilo u osmeh natoi sebi jo viskija upravo kad Fredi Malins, iako jo nije
stigao do kraja svoje prie, prasnu u piskav kikotav smeh, spusti prepunjenu au koju nije ni taknuo pa
stade da zglobom leve pesnice trlja levo oko i ponavlja poslednje reenice, koliko mu je to smeh
doputao.
***
Gabrijel je jedva sluao Meri Dejn dok je u potpunoj tiini salona svirala svoj komad iz Akademije, pun
prelaza i tekih pasaa. On je voleo muziku, ali komad koji je izvodila po njegovom miljenju uopte nije
bio melodian, a pitanje je da li se i ostalim sluaocima sviao, mada su je molili da neto odsvira.
etvorica mladia koji su na zvuk klavira izali iz trpezarije i stali kraj vrata, posle nekoliko minuta tiho
se udaljie, dvojica po dvojica. inilo se da su jedine osobe zaista obuzete muzikom bile Meri Dejn, ije
su ruke letele po dirkama ili se dizale uvis pri pauzama, kao ruke kakve svetenice koja proklinje, i tetka
Kejt, koja je stajala kraj nje i okretala listove.
Gabrijelove oi, nadraene bleskom voskom uglaanog poda ispod glomaznog lustera, odlutae do zida
iznad klavira. Tu je visila slika scene na balkonu iz Romea i Julije a pored nje bila je slika prineva
ubijenih u Taueru, koju je tetka Dulija izradila crvenom, plavom i mrkom vunicom, jo dok je bila
devojica. Verovatno su one to nauile u koli, jo kao devojice, jer mu je jedne godine i majka za
roendan izradila prsluk od purpurnog moarea posutog malim lisijim glavama, postavljen mrkim
satenom i s okruglim ispupenim dugmetima. udno je to njegova majka nije bila muzikalna, mada je
tetka Kejt nju zvala naslednicom pameti u porodici Morkan. I ona i Dulija uvek su bile pomalo ponosne
na svoju ozbiljnu i gospodstvenu sestru. Njena fotografija stajala je pred velikim zidnim ogledalom. Na
krilu je drala otvorenu knjigu i pokazivala neto Konstantinu koji je u mornarskom odelu leao kraj
njenih nogu. Sinovima je ona izabrala imena, jer je mnogo polagala na porodino dostojanstvo.
Zahvaljujui njoj, Konstanin je sad prvi podupnik u Balbriganu7, i, zahvaljujui njoj, Gabrijel je
diplomirao na Kraljevskom univerzitetu. Lice mu se smrknu kad se seti njenog tvrdoglavog protivljenja
njegovoj enidbi. Izvesne uvredljive rei koje je tada izgovorila jo uvek su ga pekle; jednom je Gretu
nazvala seoskom namiguom, a to uopte nije bilo istina. Upravo ju je Greta negovala sve vreme njene
poslednje duge bolesti u njihovoj kui u Monkstaunu.
Znao je da e Meri Dejn uskoro zavriti svoj komad, jer je ponovo svirala uvodnu melodiju sa skalama
koje su se nizale posle svakog takta i, dok je ekao na kraj, zlovolja polako splasnu u njegovom srcu.
7
Grad na obali Dablinskog zaliva. Prev.

80
Komad se zavri tremolom u visokim tonovima i zavrnom oktavom u dubokom basu. Dok je Meri Dejn
izlazila iz sobe, crvenei i nervozno uvijajui note, pratio ju je veliki aplauz. Najjae su pljeskala ona
etvorica kraj vrata, koji su izali u trpezariju na poetku, ali su se vratili na poslednji akord klavira.
Igrai zauzee svoja mesta. Gabrijelova partnerka bila je gica Ajvors, otvorena, govorljiva mlada dama
pegava lica i buljavih smeih oiju. Nosila je haljinu bez dekoltea a na kragnici joj je bio privren velik
bro s irskim simbolom.
Kad zauze svoje mesto, ona odseno ree:
Hou neto da raspravim s vama.
Sa mnom? zaudi se Gabrijel.
Ona ozbiljno klimnu glavom.
A ta to? upita Gabrijel smekajui se njenom preozbiljnom dranju.
Ko je E. K. ? upita gica Ajvors i pogleda ga pravo u oi.
Gabrijel porumene p htede da se namrti pravei se da je ne razume, kad ona bez uvijanja ree:
O, Ejmi, nevinace! Otkrila sam da piete za Dejli Ekspres8. Zar vas nije stid?
Zato bi me bilo stid? upita Gabrijel i zatrepta, pokuavajui da se osmehne.
E pa mene je stid zbog vas, ree gica Ajvors iskreno. Pisati za takav olo. Nisam znala da ste Zapadni
Britanac.
Na Gabrijelovom licu pojavi se izraz zbunjenosti.
Zaista je imao svoju knjievnu rubriku svake srede u Dejli Ekspresu, i za to su ga plaali petnaest ilinga.
Ali, zar je zbog toga Zapadni Britanac? Knjige koje je dobijao za prikaze skoro su mu bile drae nego taj
triavi ek. Voleo je da opipava korice i lista stranice tek tampane knjige. Skoro svakog dana po
zavretku predavanja na koledu lutao je kejovima i obilazio antikvare. Hikija na Belor etalitu, Veba
ili Mesija na Aston keju ili O Kloisija u sporednoj ulici. Nije znao kako da odgovori na njenu optubu.
Htede da kae da je knjievnost iznad politike. Ali oni su dugogodinji prijatelji i karijere su im tekle
naporedo, prvo na univerzitetu a onda i kad su postali profesori; takva pompezna fraza kod nje ne bi
prola. On zatrepta, pokua da se osmehne i neuverljivo promrmlja da ne vidi nieg politikog u tome to
pie knjievne prikaze.
Kad doe vreme da se parovi izmene jo je bio zbunjen i rasejan. Gica Ajvors ga hitro uze za ruku,
prisno ga stegnu i neno i prijateljski ree:
Naravno, samo sam se alila. Evo, sad se izmenjujemo.
Kad su se ponovo sastali, ona zapoe neto o problemima na univerzitetu9, i Gabrijelu laknu. Neki njen
prijatelj pokazao joj je Gabrijelov prikaz Brauningovih pesama. Tako je otkrila tu tajnu. Ali prikaz joj se
mnogo svideo. Onda iznenada ree:
O, gospodine Konroj, hoete li ii na izlet do Aranskih ostrva ovog leta? Ostaemo tamo itav mesec.
Bie divno na Atlantiku! Morate doi. Gospodin Klensi ide, i gospodin Kilkeli i Ketlin Kerni.
I Greti bi bilo veoma prijatno ako poe. Ona je iz Konakta10, zar ne?
Njeni su odatle, kratko odgovori Gabrijel.
Ali, vi ete doi, zar ne? ree gica Ajvors i udno pritisnu svoj topli dlan uz njegovu miicu.
Zapravo, ree Gabrijel, ve sam sredio da idem...
Kuda da idete? upita gica Ajvors.
Pa, svake godine idem s drugarima na biciklistiku turneju i tako...
Ali kuda? upita gica Ajvors.
Pa, obino idemo u Francusku ili Belgiju ili moda u Nemaku, s nelagodnou ree Gabrijel.
A zato idete u Francusku i Belgiju, upita gica Ajvors, umesto da obilazite sopstvenu zemlju?
Znate, ree Gabrijel, malo radi jezika a malo radi promene.

8
Irski konzervativni list. Prev.
9
Misli se na konflikt koji je nastao povodom naina obrazovanja protestanata i katolika u Engleskoj i Irskoj. Prev.
10
Jedna od etiri irske provincije (Manster, Konakt, Olster, Lenster). Prev.

81
 Ali ta je s vaim sopstvenim jezikom - irskim? ree gica Ajvors.
E ako emo pravo, ree Gabrijel, irski nije moj jezik.
Najblii gosti okrenue se da uju ovo unakrsno ispitivanje. Gabrijel nervozno baci pogled levo i desno,
pokuavajui da zadri dobro raspoloenje, iako je od muke bio sav crven u licu.
Ali zar ne treba da obilazite svoju zemlju, nastavi gica Ajvors, o kojoj ne znate nita, i svoj sopstveni
narod, i svoju domovinu?
E pa, da vam pravo kaem, uzvrati joj iznenada Gabrijel, sit sam svoje zemlje, sit sam je!
Zato? upita gica Ajvors.
Gabrijel joj ne odgovori, uzbuen svojom otrom izjavom.
Zato? ponovi gica Ajvors.
Ali, poto parovi stadoe da se ukrtaju a Gabrijel je i dalje utao, ona vatreno ree:
Naravno, nemate odgovor.
Gabrijel pokua da prikrije uznemirenost sasvim se prepustivi igri. Izbegavao je njen pogled jer joj na
licu primeti zlovoljan izraz. Ali kad se u dugom lancu opet susretoe, iznenadi ga vrst stisak njene ruke.
Ona ga vragolasto pogleda ispod oka i on se osmehnu. A onda, u momentu kad su se razdvajali, ona se
uzdie na prste i doapnu mu:
Zapadni Britanac!
Kad se igra zavrila, Gabrijel ode u udaljeni ugao sobe gde je sedela majka Fredija Malinsa. Bila je to
krupna iznemogla stara ena sede kose. Glas joj je bio isprekidan, nalik sinovljevom, i pomalo je mucala.
Ve su joj rekli da je Fredi stigao i da je gotovo trezan. Gabrijel je upita kako je bilo prilikom plovidbe.
ivela je kod svoje udate erke u Glazgovu i u Dablin je dolazila jednom godinje. Ona mu blago
odgovori da je plovidba bila vrlo ugodna i da je kapetan bio izuzetno paljiv prema njoj. Uz to ispria
kako je kua njene erke u Glazgovu divna, pa poe o svim dobrim prijateljima koje tamo znaju. Dok je
ona brbljala, Gabrijel je pokuavao da izbrie iz svesti i samo seanje na neugodni dogaaj sa gicom
Ajvors. Da, ta devojka, ili ena, ta god da je, jeste zanesenjak, ali sve ima svoje vreme. Moda nije
trebalo onako da joj odgovori. Ali otkud joj pravo da ga pred svima nazove Zapadnim Britancem, ak i u
ali. Pokuala je da ga ismeje pred svima, podbadala ga i zurila u njega tim zejim oima.
Tada ugleda svoju enu kako mu prilazi probijajui se kroz parove koji su igrali valcer. Kad je dola do
njega, apnu mu:
Gabrijele, tetka Kejt pita hoe li ti sei gusku kao i obino. Gospoica Deli e narezati unku a ja u
isei kola.
U redu, ree Gabrijel.
Prvo e u trpezariju poslati mlade, im se zavri ovaj valcer, i biemo sami za stolom.
Jesi li igrala? upita je Gabrijel.
Naravno. Zar me nisi video? Oko ega si se to prepirao s Moli Ajvors?
Ni oko ega. Zato? Ona je to rekla?
Tako neto. A ja nagovaram onog DArsija da neto otpeva. Mislim da je ba uobraen.
Nismo se prepirali, zlovoljno ree Gabrijel, samo je navaljivala da idem na izlet po zapadnoj Irskoj a ja
sam rekao da neu.
Njegova ena na to malo poskoi i uzbueno pljesnu dlanovima.
O, Gabrijele, pristani, uzviknu ona. Tako bih volela da opet vidim Golvej.
Ti idi ako hoe, hladno odvrati Gabrijel.
Ona ga pogleda za trenutak, a onda se okrenu gi Malins i ree:
I to je neki mu, gospoo Malins!
Dok se ona udaljavala provlaei se izmeu parova, ga Malins, ne obazirui se na upadicu, nastavi da
pria Gabrijelu o prelepim mestima u kotskoj i o tome kako su tamo divni predeli. Njen zet ih svake
godine vodi na jezera da pecaju. Njen zet je sjajan ribolovac. Jednom je upecao divnu, veliku, veliku ribu
i u hotelu su im je pripremili za veeru.
Gabrijel skoro da nije uo ta je priala. Poto se veera bliila, opet poe da razmilja o svom govoru i o
citatima. Kad vide Fredija Malinsa kako prilazi da porazgovara s majkom, on mu ustupi stolicu i povue

82
se u udubljenje kraj prozora. Prostorija je sad bila ve skoro prazna a iz trpezarije je dopirao zveket tanjira
i noeva. Oni koji su se jo nalazili u salonu izgleda da su bili umorni od igranja i u grupicama su tiho
razgovarali. Gabrijelovi vreli uzdrhtali prsti lupkali su o hladno prozorsko okno. Kako mora da je svee
napolju! Kako bi bilo prijatno etati sam, prvo du reke a onda kroz park! Sneg polegao po granama
drvea a na vrhu Velingtonovog spomenika stoji svetlucava kapa. Koliko li je ugodnije tamo nego za
stolom u trpezariji!
Ponavljao je u sebi osnovne teze svog govora: irska gostoljubivost, tune uspomene, tri gracije, Paris,
citat iz Brauninga. Ponovio je u sebi i reenicu koju je napisao u svom prikazu: ovek osea da slua
muziku rastrzanu nemirom. Gica Ajvors je pohvalila prikaz. Da li je bila iskrena? Ima li i trunke ivota
iza sve te njene propagande? Do te veeri meu njima nikad nije dolazilo do nesuglasica. Obeshrabrivala
ga je i sama pomisao da e ona biti za stolom i da e ga dok bude govorio gledati svojim podrugljivim
oima. Moda e joj biti ak i milo ako mu govor ne uspe. Ali jedna misao mu pade na um i ohrabri ga.
Rei e, ciljajui na tetku Kejt i tetku Duliju: Dame i gospodo, generacija koja je na izmaku moda je
imala svojih mana ali je, po mome miljenju, imala izvesnu gostoljubivost, smisao za alu, ovenost,
koje novoj i veoma ozbiljnoj i preobrazovanoj generaciji, koja buja oko nas, izgleda mi, nedostaju. To! To
ide na adresu gice Ajvors. ta mari to su njegove tetke samo dve neuke starice.
amor u sobi privue njegovu panju. G. Braun se pojavi na vratima i otmeno uvede tetka Duliju koja
se, oslonjena o njegovu ruku, osmehivala oborene glave. Isprekidan praskavi aplauz pratio ih je sve do
klavira i, poto Meri Dejn sede na klavirsku stolicu a tetka Dulija, sada ozbiljna, okrenu glavu da bi joj
se glas ravnomerno uo u celoj prostoriji, pljeskanje postepeno utihnu. Gabrijel prepozna uvodnu
melodiju omiljene tetka Dulijine pesme Ukraena za venanje11. Njen snaan i zvonak glas izvodio je
s velikim zanosom pasae koji ukraavaju melodiju i, mada je pevala u veoma brzom tempu, nije ispustila
ni najmanju ukrasnu notu. Pratiti njen glas a ne gledati joj u lice znailo je oseati i uestvovati u
uzbuenju brzog i sigurnog uzleta. Kad se pesma zavrila, Gabrijel i ostali gromko zapljeskae, a isti
takav oduevljen aplauz odjeknu i iz nevidljive trpezarije. Zvualo je to tako iskreno da tetka Dulija lako
porumene, dok je pruala ruke prema svojoj staroj konoj notnoj svesci, na ijim su koricama bili
ugravirani njeni inicijali. Fredi Milins, koji je sluao nakrivljene glave da bi bolje uo, pljeskao je i kad su
ostali prestali i ivahno neto govorio majci, koja je ozbiljno i lagano s odobravanjem klimala. Konano,
kad se umorio od pljeskanja, naglo ustade i pohrli prema tetki Duliji, doepa je s obe ake za ruku i
stegnu pa poe da je grese u nedostatku rei ili kad bi gubio dah.
Ba sam govorio majci, ree on, da te nikad nisam uo da tako peva, nikad. Ne, nikad ti jo
glas nije bio tako lep kao veeras. Eto! Veruje li mi? To je iva istina. asti mi i potenja mi moga, tako
je. Nikad ti glas nije bio tako sve i tako... tako zvonak i sve, nikad!
Tetka Dulija se vedro nasmeja, promrmlja neto o komplimentima i pokua da izvue ruku iz njegovih
aka. G. Braun teatralno pokaza na nju i pokretom oumena koji publici predstavlja svoje udo saopti
prilikama oko sebe:
Gospoica Dulija Morkan, moje poslednje otkrie!
Smejao se od srca na ove svoje rei kad se Fredi Malins okrete ka njemu i ree:
Pa, Braune, ako ti to ozbiljno, mogao si i neto loije da pronae. Jer otkako ja dolazim ovamo nikad
je nisam uo da peva ni upola ovako dobro. To je iva istina.
Ni ja, ree g. Braun. Mislim da joj se glas vanredno poboljao.
Tetka Dulija slegnu ramenima i sa smernim ponosom ree:
Pa, pre trideset godina glas mi i nije bio tako lo.
esto sam joj govorila, energino ree tetka Kejt, da je u onom horu prosto-naprosto bila
zapostavljena. Ali ona me nikad nije sluala.
Okrenula se kao da trai podrku ostalih protiv ovog samovoljnog deteta, dok je tetka Dulija zurila preda
se a na licu joj titrao slabaan osmeh seanja.
11
Kompozicija od Belinija. Prev.

83
 Pa da, nastavi tetka Kejt, nikog ona nije htela da slua, rintala je u tom horu i danju i nou, i danju i
nou. U est ujutru na Boi! A zbog ega?
Pa, zar nije u slavu Boga, tetka Kejt? upita Meri Dejn okreui se na klavirskoj stolici i osmehujui
se.
Tetka Kejt se srdito okrenu bratanici i ree:
Sve ja to znam o slavi boijoj, Meri Dejn, ali mislim da nije ba pravedno to je papa iz hora izbacio12
sve te ene koje su tamo rintale itav svoj ivot, i postavio im nad glave neke drske balavce.
Pretpostavljam da papa to radi za dobrobit crkve. Ali to nije pravedno, Meri Dejn, i nije u redu.
Zaista se razgnevila i nastavila bi da i dalje brani sestru, jer joj je to bila bolna taka, da se Meri Dejn,
videi da se igrai vraaju, nije pomirljivo umeala.
Tetka Kejt, nemoj da uvredimo gospodina Brauna, on je druge vere.
Tetka Kejt se okrenu g. Braunu, koji se isceri na ovu aluziju o svojoj veri, i urno ree:
O, ja ispravnost papinog postupka ne dovodim u pitanje. Ja sam samo jedna stara glupaa i ne bi mi na
pamet palo da tako to uinim. Ali valjda postoji i neka najobinija pristojnost i zahvalnost. I da sam na
Dulijinom mestu, rekla bih ja tom ocu Hiliju u oi...
Zna ta, tetka Kejt, ree Meri Dejn, mi smo svi zaista vrlo gladni, a kad smo gladni onda smo i orni
za svau.
A i kad smo edni, takoe smo orni za svau, dodade g. Braun.
Onda je bolje da sad veeramo, ree Meri Dejn, a posle emo da nastavimo raspravu.
Na odmoritu ispred salona Gabrijel nabasa na svoju enu i Meri Dejn, koje su pokuavale da ubede
gicu Ajvors da ostane na veeri. Ali gica Ajvors, koja je ve stavila eir i zakopavala ogrta, nije
htela da ostane. Uopte nije gladna i ve je ostala due nego to je nameravala.
Samo jo desetak minuta, Moli, ree ga Konroj. Nee zbog toga zakasniti.
Da malo prezalogaji, ree Meri Dejn, toliko si igrala.
Zaista ne mogu, ree gica Ajvors.
Bojim se da se uopte nisi zabavila, beznadeno ree Meri Dejn.
Ba naprotiv, budi bez brige, ree gica Ajvors, ali sad me zaista mora pustiti da idem.
Ali, kako e kui? upita ga Konroj.
O, pa to je dva koraka od keja.
Gabrijel je asak oklevao pa upita:
Ako nemate nita protiv, gospoice Ajvors, ja u vas otpratiti, ako zaista morate da idete.
Ali gica Ajvors je ve krenula:
Ni govora, doviknu. Zaboga, idite lepo na veeru i ne brinite za mene. Umem ja o sebi da vodim
rauna.
Ba si neka smena devojka, Moli, iskreno ree ga Konroj.
Beannacht libh13, doviknu gica Ajvors i stra niz stepenicame smejui se.
Meri Dejn je zbunjeno i zlovoljno zurila za njom dok se ga Konroj nagnu preko ograde stepenita
oslukujui zvuk vrata Gabrijel se upita nije li on uzrok naglog odlaska gice Ajvors. Ali nije izgledala
neraspoloena: otila je smejui se. Gledao je tupo niza stepenice.
U tom trenutku iz trpezarije se dogega tetka Kejt gotovo krei ruke u oaju.
Gde je Gabrijel? doviknu. Gde je zaboga Gabrijel? Svi su tamo i ekaju da se pone a nema nikog da
isee gusku!
Evo me, tetka Kejt! uzviknu Gabrijel, koji je iznenada ivnuo. Spreman sam da iseem i itavo jato
gusaka, ako treba!

12
Odluka pape Pija X, koju je doneo bez saglasnosti kardinala da ene, kao nesposobne da ispunjavaju duhovne zahteve crkvenog pevanja, ne
mogu pevati u crkvenom horovima. Prev.
13
Beannacht libh (irsk.) Do vienja. Prev.

84
Debela re peena guska leala je na jednom kraju stola, a na drugom kraju, na nabranom papiru posutom
perunom, stajala je velika oguljena unka posuta prezlom i ukusno ukraena papirnatim naborom oko
kolenice. Pokraj nje bio je govei but zainjen miroijom. Izmeu ova dva suparnika kraja nizala su se u
paralelnim redovima ostala jela: dva mala brdaca crvenih i utih pihtija, plitka inija puna kremova i
crvenog dema, zatim velik irok tanjir u obliku lista s peteljkom, na kome je bilo sloeno rumenkasto
suvo groe i oieni bademi, zatim slian tanjir sa smokvama iz Smirne, tanjir sa kolaem iji je vrh bio
ukraen istruganim oraiem, inijica puna okolada i bombona umotanih u zlatni i srebrni papir i
staklena vaza u kojoj su stajali tanki strukovi celera. Nasred stola, oko posude za voe s itavom
piramidom pomorandi i amerikih jabuka, stajale su kao straari dve pljosnate starinske kristalne boce; u
jednoj je bio porto, u drugoj vinjevaa. Na sklopljenom pijaninu ekao je kola na ogromnom utom
tanjiru, a iza njega, poreane po boji uniforme, u tri reda, kao vojnici, bile su boce crnog i svetlog piva i
kisele node, prva dva voda u crnim bocama sa braon i crvenim etiketama, dok su u treem i najniem
vodu bile providne boce s ukoso nalepljenim zelenim trakama
Gabrijel odvano zauze svoje mesto u elu stola i, odmerivi otricu noa, sigurnim pokretom zabode
viljuku u gusku. Bio je sad oputen, znao je da je majstor za rezanje peenja, a vie od svega voleo je da
se nae u elu krcatog stola.
Gospoice Ferlong, ta da vam poaljem? upita. Krilo ili pare od grudi?
Samo parence od grudi.
A vi, gospoice Higins?
O, bilo ta, gospodine Konroj.
Dok su Gabrijel i gica Deli izmenjivali tanjire sa guijim mesom, tanjire sa unkom i zainjenom
govedinom, Lili je ila od gosta do gosta s inijom vruih krompira umotanih u bele salvete. Bila je to
zamisao Meri Dejn, koja je predloila i sos od jabuka uz gusku, ali tetka Kejt je rekla da je re peena
guska bez ikakvog preliva za nju uvek bila sasvim dobra i da se nada da e je uvek tako jesti. Meri Dejn
je posluivala svoje uenice i trudila se da dobiju najbolje komade mesa, a tetka Kejt i tetka Dulija
otvarale su i donosile boce crnog i svetlog piva za gospodu a kiselu vodu za dame. Sve je pratila laka
uurbanost, smeh i galama, buni zahtevi i odbijanja, zveckanje noeva i viljuaka, praskanje zapuaa i
zatvaraa im je zavrio prvu turu, Gabrijel poe da ree i za drugi krug, ne posluivi sebe. Svi poee
da negoduju pa je morao da im udovolji, no samo time to ispi veliki gutljaj crnog piva jer tako se
zagrejao reui gusku. Meri Dejn je mirno sedela i veerala dok su tetka Kejt i tetka Dulija tumarale
oko stola, gazile jedna drugu, stajale jedna drugoj na putu i prigovarale jedna drugoj. G. Braun ih zamoli
da sednu za sto, to isto uini i Gabrijel, ali one odgovorie da za to uvek ima vremena; najzad Fredi
Malins ustade, dohvati tetku Kejt i, uz opti smeh, posadi je na stolicu.
Kad je sve lepo posluio, Gabrijel ree osmehujui se:
A sad, ako iko eli jo malo onoga to prost svet naziva nadev, neka se javi.
Svi u jedan glas rekoe Gabrijelu da konano i on sedne i pone da veera a Lili iznese tri krompira koja
je ostavila za njega.
Dobro, ljubazno e Gabrijel poto otpi jo jedan gutljaj. Onda, dame i gospodo, najlepe vas molim da
za nekoliko trenutaka zaboravite na mene.
Seo je da veera i nije dalje uestvovao u razgovoru koji se vodio za stolom dok je Lili uklanjala tanjire.
Predmet razgovora bila je operska trupa koja je u to vreme gostovala u Kraljevskom pozoritu. G. Bartel
DArsi, tenor, tamnoputi mladi ovek s kicokim brkovima, hvalio je na sav glas glavni alt u grupi, ali
gica Ferlong ree da je njena gluma prostaka. Fredi Malins ree da u drugom inu vodilja u kabareu
Gejeti peva neki crnaki poglavica i da je to jedan od najboljih tenora koji je ikad uo.
Jeste li ga vi sluali? upita on g. Bartel DArsija preko stola.
Ne, nehajno odgovori g. DArsi.
Pitam to, objasni Fredi Malins, jer bih voleo da ujem vae miljenje o njemu. Mislim da ima
izvanredan glas.
Tedi zaista ume da otkrije dobre stvari, prisno objavi g. Braun svima oko stola.
A zato on pa ne bi imao dobar glas? otro umita Fredi Malins. Zar zato to je crnac?

85
Niko mu ne odgovori pa Meri Dejn vrati razgovor na operu. Jedna njena uenica dala joj je ulaznicu za
Minjon14. Bilo je divno, naravno, ali to ju je podsetilo na sirotu Dordinu Barns15. G. Braun ode jo dalje
u prolost, pomenu stare talijanske trupe koje su nekad gostovale u Dablinu Titjens, Ilma de Murzka,
Kampanini, veliki Trebeli, ulini, Reveli, Aramburo. To su bili dani! uzviknu on. Tada se u Dablinu ulo
pravo pevanje. Ree jo kako je poslednja galerija starog Kraljevskog16 bila krcata iz noi u no, i kako je
jedne veeri neki talijanski tenor pet puta pevao na bis Pustite me da padnem kao vojnik, i svaki put
iznova izvlaio visoki C, te kako su momci sa galerije ponekad u svom oduevljenju isprezali konje iz
koije kakve uvene primadone i sami ih vukli ulicama do njenog hotela. Zato vie ne izvode sjajne stare
opere, upita on, Dinoru ili Lukreciju Bordiju? Zato to nema ko da ih peva, eto zato.
Pa, nije ba tako, ree g. Bartel DArsi. Drim da i danas ima isto tako dobrih pevaa kao nekad.
A gde su? izazovno e g. Braun.
U Londonu, Parizu, Milanu, vatreno ree g. Bartel DArsi. Mislim da je, recimo, Karuzo isto toliko
dobar, ako ne i bolji od pevaa koje ste pomenuli.
Moda, ree g. Braun. Mada nisam u to ba ubeen.
O, dala bih sve na svetu da ujem Karuza, ree Meri Dejn.
Za mene, ree tetka Kejt dok je glodala kost, postojao je samo jedan tenor. Mislim, po mom ukusu. Ali
ne verujem da je iko od vas za njega uo.
Ko to, gospoice Morkan? utivo upita g. Bartel DArsi.
Zvao se Parkinson, ree tetka Kejt. Sluala sam ga kad je bio na vrhuncu i mislim da je imao najistiji
glas koji je ikad izaao iz ljudskog grla.
udno, ree g. DArsi. Nikad nisam uo za njega.
Da, da, gospoica Morkan je u pravu, ree g. Braun. Seam se da sam sluao o starom Parkinsonu, ali
to je i za mene bilo davno.
Predivan, ist, milozvuan, barunast engleski tenor, sa zanosom ree tetka Kejt.
Kad je Gabrijel zavrio veeru, na sto iznee veliki kola. Ponovo se zau zveket viljuaka i kaika.
Gabrijelova ena stavljala je pare po pare u inijice i dodavala ih gostima. Nasred stola prihvatala ih je
Meri Dejn i prelivala demom od malina i narandi ili kremom i slatkom. Kola je bio tetka Dulijino
delo i pohvale su pljutale sa svih strana. Ona sama zamerala je da nema dovoljno lepu braon boju.
Nadam se, gospoice Morkan, ree g. Braun, da sam bar ja dovoljno braon jer, znate, ja sam skroz-
naskroz braon.
Sva gospoda za stolom, izuzev Gabrijela, pojedoe pomalo kolaa iz panje prema tetka Duliji. Poto
Gabrijel nije jeo slatkie, za njega je ostavljen celer. Fredi Malins takoe uze struk celera i pojede ga uz
kola. Rekli su mu da celer poboljava krvnu sliku, a ba je u to vreme bio pod nadzorom lekara. Tada
ga Malins, koja je utala sve vreme veere, ree da njen sin za nedelju-dve ide na Maunt Melori17.
Onda se za stolom povede razgovor o Maunt Meloriju, o tome kako tamo vazduh okrepljuje, kako su
redovnici gostoprimljivi i kako ne trae ni pare od svojih gostiju.
Nije valjda da ovek tamo moe da ode, s nevericom ree g. Braun, i da se smesti kao u hotelu, ivi u
izobilju i onda ode ne plativi nita?
O, pa veina daje prilog pri odlasku iz manastira, ree Meri Dejn.
Bilo bi lepo da i naa crkva ima tako neto, iskreno ree g. Braun.
Bio je zapanjen injenicom da redovnici nikad ne govore, da ustaju u dva izjutra i da spavaju u
kovezima. Upita zbog ega to rade.
To je pravilo reda, odluno ree tetka Kejt.
Dobro, ali zato? upita g. Braun.
14
Popularna francuska opera iz XIX veka. Prev.
15
Poznati kotski sopran. Umrla mlada od zapaljenja plua. Prev.
16
Staro Kraljevsko pozorite, izgorelo 1890. g. Prev.
17
Na brdu Melori, na jugu Irske, nalazio se manastir monakog reda trapista, poznatih po strogim pravilima u duhu istone askeze. Trapisti tee
duhovnom jedinstvu s Bogom i vode strog ivot, u molitvi, utanju i fizikom radu. - Prev.

86
Tetka Kejt ponovi da je to pravilo, i to je sve. Izgledalo je da g. Braun jo uvek ne shvata. Onda mu Fredi
Malins objasni, to je bolje mogao, da redovnici pokuavaju da okaju sve grehe koje ine grenici u
spoljanjem svegu. Ali ni to nije bilo dovoljno jasno g. Braunu, jer se isceri i ree:
Da, ideja nije loa, ali zar im udoban krevet nije bolji od kovega?
Koveg slui, ree Meri Dejn, da ih podsea na kraj.
Poto je razgovor zaplovio u mrane vode, ubrzo ga pokopa tiina za stolom, samo je ga Malins
priguenim glasom rekla svom susedu:
Valjani su to ljudi, ti monasi, veoma poboni.
Po stolu poe da krui suvo groe, bademi i smokve, jabuke i pomorande, bombone i slatkii, a tetka
Dulija ponudi gostima porto i vinjevau. U prvi mah g. Bartel DArsi odbi pie, ali kad ga njegova
susetka podgurnu laktom i neto mu doapnu, dozvoli da mu napune au. Kad je i poslednja aa bila
napunjena, razgovor poe da jenjava. Nastade tiina prekidana samo nalivanjem vina i pomeranjem
stolica. Sve tri gospoice Morkan gledale su oborena pogleda preda se u sto. Neko se jednom ili dvaput
zakalja, onda nekoliko gostiju lagano zalupka o sto kao znak za tiinu. Sve se utia Gabrijel odgurnu
stolicu i ustade.
Lupkanje se odmah pojaa da ohrabri govornika, pa naglo prestade. Gabrijel spusti svojih deset drhtavih
prstiju na sto i nervozno se osmehnu prisutnima. Suoivi se s nizom lica okrenutih sebi on podie pogled
ka lusteru. Neko je u salonu svirao valcer i ulo se kako ute suknje i u prolazu dodiruju vrata. Napolju,
verovatno, ljudi stoje u snegu na keju, zure u osvetljene prozore i sluaju zvuke valcera. Tamo je vazduh
ist. U daljini je park u kome je drvee prekriveno snegom. Na Velingtonovom spomeniku blista snena
kapa i baca sjaj daleko na zapad preko bele poljane Fiftin Ekrs.
On otpoe:
Dame i gospodo!
Veeras mi je palo u deo, kao i prolih godina, da obavim jednu veoma prijatnu dunost. Ali bojim se
da su moje skromne govornike moi nedovoljne za tako neto.
Taman posla! ree g. Braun.
Ali, kako god bilo, ja vas molim da primite veeras dobru volju kao delo i nakratko mi poklonite vau
panju, a ja u nastojati da vam reima izrazim kakva oseanja u meni budi ovaj skup.
Dame i gospodo. Nismo se prvi put okupili pod ovim gostoljubivim krovom, oko ove gostoljubive
trpeze. I nije prvi put da smo zvanice - ili, moda je bolje da kaem, rtve gostoljubivosti ovih dobrih
dama.
Napravio je rukom krug po vazduhu i zastao. Svi se nasmejae i osmehnue se tetki Kejt i tetki Duliji i
Meri Dejn, koje se zarumenee od zadovoljstva. Gabrijel odvanije nastavi:
Svake godine sve jae oseam da naa zemlja nema nijedan obiaj koji joj toliko slui na ast i koji bi
tako ljubomorno trebalo uvati kao to je nae gostoprimstvo. Taj obiaj, koliko je meni poznato,
jedinstven je meu dananjim narodima (a ja sam prilino putovao po svetu). Neko e moda rei da je to
kod nas pre mana nego neto ime treba da se diimo. Ali neka je i tako, to je, po mom miljenju,
prinevska mana, koju bi trebalo i nadalje da negujemo. I, bar sam u jedno siguran. Dokle god ovaj krov
bude titio spomenute dame a ja im svim srcem elim da to bude jo mnogo i mnogo godina - tradicija
istinskog, srdanog, ljubaznog irskog gostoprimstva, koju su nam nai preci zavetali i koju mi zauzvrat
moramo zavetati naim potomcima, ivee meu nama.
amor odobravanja prostruja oko stola. Gabrijelu sinu kroz glavu da gica Ajvors nije tu i da je neutivo
to je otila. Pun samopouzdanja on nastavi:
Dame i gospodo!
Meu nama raste novo pokolenje, pokolenje nadahnuto novim idejama i novim naelima. Ono je
ozbiljno i puno nadahnua jer su te nove ideje i to nadahnue, ak i kad su upravljeni u pogrenom
pravcu, ini mi se, u osnovi ispravni. Ali mi ivimo u vremenu skeptinom i, ako mogu tako da kaem,
rastrzanom nemirima, i ponekad se pribojavam da ovo novo pokolenje, ovako obrazovano i
preobrazovano, nee sauvati te vrline ovenosti, gostoljubivosti i dobrodunosti koje su krasile staro
doba. Dok sam sluao veeras imena svih tih velikih pevaa prolosti uinilo mi se, to moram da priznam,

87
da ivimo u nekako skuenom dobu. A oni dani zasluuju, bez preterivanja, da se nazovu danima zamaha;
pa i ako su pali u zaborav, bar se ponadajmo da emo na skupovima kao to je ovaj uvek o njima govoriti
s ponosom i ljubavlju, i da emo u naim srcima uvati uspomenu na one mrtve i nestale velikane ija
slava nee biti olako ugaena.
ujmo, ujmo! uzviknu g. Braun.
Pa ipak, nastavi Gabrijel, a glas mu postade blai, uvek na ovakvim skupovima i tunije misli promiu
nam seanjem: misli o prolosti, o mladosti, o menama, o dragim prijateljima koji nam veeras iedostaju.
Na put kroz ivot zasut je mnogim takvim tunim uspomenama; ali, ako se uvek preputamo samo tim
mranim mislima, neemo smognuti snage da hrabro nastavimo svoj put meu ivima. Svi mi imamo
dunosti i ljubavi prema ivima, koji zahtevaju, i to s pravom, da im posvetimo sva naa neumorna
pregnua.
Zato se neu zadravati na prolosti. Neu dopustiti da se sumorno moralisanje veeras uvue meu
nas. Ovde smo se okupili da za jedan kratak trenutak pobegnemo od vreve i jurnjave svakodnevnog
ivota. Okupili smo se ovde u duhu pravog prijateljstva i drueljublja i, u izvesnom smislu, u duhu prave
camaraderie, i kao gosti kako da ih nazovem triju gracija muzikog ivota Dablina.
Na ove rei za stolom se prolomi buran aplauz i smeh. Tetka Dulija je uzaludno pokuavala da se
obavesti as od jedne as od druge susetke ta je to Gabrijel rekao.
Rekao je da smo tri gracije, tetka Dulija, ree Meri Dejn.
Tetka Dulija nije razumela ali osmehujui se die pogled ka Gabrijelu, koji nastavi u istom stilu:
Dame i gospodo!
Neu pokuavati da preuzmem veeras onu ulogu koju je Paris odigrao u slinoj prilici. Neu se
usuditi da izaberem jednu od njih. Bio bi to nezahvalan zadatak, koji nadilazi moje snage. Jer ako
pogledam svaku od njih ponaosob, bilo nau glavnu domaicu, ije je dobro, predobro srce postalo
poslovino za sve one koji je znaju, ili njenu sestru obdarenu venom mladou, ije smo pevanje svi mi
veeras doiveli kao iznenaenje i otkrovenje, ili poslednju, ali ne i najmanje vrednu, nau najmlau
domaicu, nadarenu, veselu, vrednu i uzornu bratanicu, priznajem, dame i gospodo, da ne znam kojoj bih
pre dodelio nagradu.
Gabrijel pogleda svoje tetke i videvi irok osmeh na licu tetke Dulije i suze koje se pojavie u oima
tetke Kejt, pouri da zavri govor. Sveano die au portoa, na ta svi iz drutva u iekivanju dohvatie
ae, i glasno ree:
Nazdravimo im svima trima zajedno. Pijmo u njihovo zdravlje, za njihovo blagostanje, dug ivot,
sreu i napredak i neka jo dugo dre asno mesto hoje su osvojile vlastitim trudom u svom zvanju, kao i
potovanje i ljubav u naim srcima.
Svi gosti ustadoe, drei ae i, okrenuvi se trima damama koje su sedele, zapevae slono, s g.
Braunom koji je vodio:
Jer one su silna druina,
Jer ope su silna druina,
Jer one su silna druina,
To niko porei ne moe.
Tetka Kejt je otvoreno brisala maramicom oi, a izgleda da je ak i tetka Dulija bila dirnuta. Fredi
Malins je viljukom udarao takt, pevai se okrenue jedni drugima i, kao da se meusobno neto
dogovaraju, zapevae posebno naglaavajui:

Sem ako ne kae la

Sem ako ne kae la.
A onda, okrenuvi se jo jednom prema domaicama, nastavie:
Jer one su silna druina,
Jer one su silna druina,
Jer one su silna druina,
To niko porei ne moe.

88
Sveopte klicanje koje posle toga nastade prihvatie i gosti izvan trpezarije, a Fredi Malins se ponaao
kao dirigent dajui takt svojom visoko dignutom viljukom.
Otar jutarnji vazduh uvue se u predvorje u kome su stajali i tetka Kejt ree:
Neka neko zatvori vrata Gospoa Malins e se smrznuti.
Braun je napolju, tetka Kejt, ree Meri Dejn.
Braun je svuda, prigueno e tetka Kejt.
Meri Dejn se nasmeja tonu njenih rei.
Da, zaista, vragolasto ree ona, veoma je paljiv.
Od njega se nikud nije moglo pobei, istim tonom ree tetka Kejt, sve vreme Boia.
Tada se, i sama u dobrom raspoloenju, nasmeja i brzo dodade:
Pa reci mu neka ue, Meri Dejn, i zatvori vraga. Daj boe da me nije uo.
U tom trenutku ulazna vrata se otvorie i na pragu se pojavi g. Braun tresui se od smeha. Na sebi je imao
dugaak zelen kaput sa kragnom i manetnama od imitacije astragana, a na glavi ubaru. On uperi prst
nadole, na snegom prekriveni kej, odakle je dopirao dug prodoran zviduk.
Tedi e dozvati sva kola iz Dablina, ree.
Gabrijel se pojavi iz male odaje iza kancelarije, s mukom oblaei kaput i, osvrnuvi se po predvorju,
ree:
Greta jo nije sila?
Jo se oblai, Gabrijele, ree tetka Kejt.
Ko to gore svira? upita Gabrijel.
Niko. Svi su otili.
Nisu, tetka Kejt, ree Meri Dejn. Bartel DArsi i gospoica OKalahan jo su ovde.
U svakom sluaju neko luduje na klaviru, ree Gabrijel.
Meri Dejn pogleda Gabrijela i g. Brauna stresavi se:
Kad vas vidim tako umotane, i meni postaje hladno. Ne bih volela da sam na vaem mestu i da u ovaj
as moram da putujem.
Nema nita bolje, ree g. Braun, od fine brze etnje po prirodi ili brze vonje s dobrim, hitrim konjem
izmeu ruda.
Nekad smo kod kue imali veoma dobrog konja i sjajnu koiju, s tugom ree tetka Kejt.
Eh! Doni, nezaboravni Doni, ree Meri Dejn, smejui se.
Tetka Kejt i Gabrijel se takoe nasmejae.
Zato, ta je tako divno u vezi s Donijem? upita g. Braun.
Pokojni, mnogo oaljeni Patrik Morkan, na deda, objasni Gabrijel, koji je u svojim poznim godimama
bio optepoznat kao stari gospodin, bio je proizvoa lepka.
E, nije ba tako, Gabrijele, ree tetka Kejt iasmejavi se, imao je fabriku tirka.
Lepka ili tirka, svejedno, ree Gabrijel. Ali stari gospodin je imao konja Donija. I Doni je radio u
fabrici starog gospodina, gde je okretao toak u mlinu. Sve je to divno i krasno; ali sad dolazi tuni deo
prie o Doniju. Jednog lepog dana stari gospodin je poeleo da se s otmenim svetom izveze na vojnu
paradu u parku.
Bog da mu duu prosti, saaljivo ree tetka Kejt.
Amin, dodade Gabrijel. I tako stari gospodin, kao to rekoh, upree Donija i stavi na glavu svoj
najlepi cilindar i oko vrata najtvri okovratnik i izveze se u velikom stilu sa svog pradedovskog imanja,
negde u blizini Bek Lejna, ini mi se.
Svi, ak i ga Malins, nasmejae se nainu Gabrijelovog prianja, a tetka Kejt ree:
Pa nije ba tako, Gabrijele, nije on iveo u Bek Lejnu, fabrika je bila tamo.
Sa pradedovskog imanja, nastavi Gabrijel, izvezao se s Donijem. I sve je ilo sjajno dok Doni nije
doao nadomak spomenika kralju Biliju18: a onda, ili se zaljubio u kobilu pod kraljem Bilijem ili je
pomislio da je opet u mlinu, tek on udari da krui oko spomenika.
18
Bili - skraeno od Vilijem (Oranski). - Prev.

89
Praen smehom, Gabrijel otkasa krug po predvorju trupkajui kaljaama.
I tako je kruio okolo naokolo, ree Gabrijel, a stari gospodin, koji je bio jedan vrlo pompezni stari
gospodin, bio je grdno ozlojeen. Napred ser! ta je sad ovo, ser! Doni! Doni! Kakvo je to ponaanje?
Ne shvatam ovog konja!
Urnebes smeha koji usledi posle Gabrijelovog prikaza incidenta prekide glasno kucanje na ulaznim
vratima. Meri Dejn pohita da otvori vrata. Fredi Malins, sa eirom zabaenim na potiljak i ramenima
zgrenim od hladnoe, dahtao je i isputao paru od silnog naprezanja.
Jedva sam naao kola, ree. I to samo jedna.
Ne smeta, nai emo druga na keju, ree Gabrijel.
Pa da, ree tetka Kejt. Bolje da ne zadravamo vie gospou Malins na promaji.
Fredi Malins i g. Braun pomogoe gi Malins da se spusti stepenicama i nakon mnogo manevrisanja
smestie je u koiju. Fredi Malins se uspentra za njom i dugo se muio da je smesti na sedite; g. Braun
mu je pomagao savetima. Najzad se ona udobno smestila i Fredi Malins pozva g. Brauna u kola. Poee
neto da se dogovaraju i prepiru, a onda se i g. Braun pope. Koija mu prebaci pokriva preko kolena i
sagnu se da uje adresu. Nastade komeanje. Fredi Malins je govorio jedno a g. Braun drugo, i obojica su
isturili glave kroz okna koije. Nevolja je bila u tome gde iskrcati g. Brauna, a tetka Kejt, tetka Dulija i
Meri Dejn podsticale su s praga prepirku spominjui suprotne pravce i dajui protivurena uputstva, uz
obilje smeha. Sam Fredi Malins se skoro guio od smeha. Svaki as je proturao glavu kroz okio i uvlaio
je unutra, izlaui svoj eir opasnosti, i prenosio majci kako se rasprava odvija, dok najzad g. Braun kroz
sveopti mete i smeh, ne doviknu zbunjenom koijau:
Zna li gde je Triniti koled?
Znam, gospodine, odgovori koija.
Onda, teraj pravac do kapije Triniti koleda, ree g. Braun, a onda emo ti rei kuda dalje. Je l jasno?
Jeste, gospodine, odgovori koija.
Kao ptica da leti do Triniti koleda.
Jasno, gospodine, uzviknu koija.
On oinu konja i kola zakloparae kejom, praena optim smehom i pozdravima.
Gabrijel nije izaao do vrata s ostalima. Ostao je u mranom delu predvorja i zurio gore u pravcu
stepenita Jedna ena je stajala na vrhu prvog odmorita, takoe u tami. Nije mogao da vidi njeno lice ali
je prepoznao terakot i ruiaste krajeve njene suknje, koji su u mraku izgledali crno-beli.
Bila je to njegova ena. Stajala je naslonjena na ogradu i neto oslukivala. Gabrijel se zaudi njenoj
ukoenosti pa napregnu sluh da i on uje. Ali izuzev smeha i agora na pragu, nekoliko akorda na klaviru
i udaljenog odjeka mukog glasa koji je pevuio, nita nije mogao da uje.
Stajao je nepomino u tmini predvorja pokuavajui da prepozna melodiju, jednako zurei u svoju enu.
U njenom dranju bilo je neke ari i tajanstvenosti kao da je bila simbol neega. Pitao se ega bi mogla
biti simbol ena koja stoji u senci na stepenicama i slua udaljenu muziku. Da je slikar, naslikao bi je u
tom poloaju. Njen plavi filcani eir isticao bi zlatastomrku kosu naspram tame, a zagasiti delovi njene
suknje izdvajali bi se od onih svetlijih. Nazvao bi tu sliku Udaljena muzika.
Ulazna vrata se zatvorie; tetka Kejt, tetka Dulija i Meri Dejn krenue predvorjem, jo uvek se smejui.
Pa zar Fredi nije nepopravljiv? ree Meri Dejn. Zaista je nepopravljiv.
Gabrijel ne ree nita, samo pokaza prema stepenicama gde je njegova ena stajala. Poto su ulazna vrata
sad bila zatvorena, glas i zvuk klavira su se sasvim razgovetno uli, Gabrijel podie ruku i upozori ih da
utihnu. Izgleda da je to bila neka stara irska melodija, a osealo se da je peva nesiguran i da ne zna rei.
Glas, aloban usled udaljenosti i pevaeve promuklosti, jedva je naglaavao ritam arije reima koje su
izraavale bol:
O, kia mi na uvojke lije i rosa mi vlai put,
dete moje prozeblo u naruju mi lei...19
19
U pesmi je re o tome kako ena koju je zaveo i napustio lord Gregori dolazi po kii, s detetom u naruju i moli da je puste u njegovu kuu.
Prev.

90
 Oh! uzviknu Meri Dejn. To Bartel DArsi peva a itavo vee se nekao. Naterau ga da nam neto
otpeva pre nego to ode.
O, uini to, Meri Dejn, ree tetka Kejt.
Meri Dejn pouri kraj njih i potra stepenicama, ali pre nego to je stigla gore pevanje prestade i zau se
odsean zvuk zatvaranja klavira.
Kakva teta! uzviknu ona. Silazi li on to, Greta?
Gabrijel u kako njegova ena potvrdno odgovori i ugleda je kako se sputa k njima. Nekoliko koraka iza
nje ili su g. Bartel DArsi i gica OKalahan.
O, gospodine DArsi, uzviknu Meri Dejn, zaista nije lepo od vas da tako naglo prekinete. Bile smo
oduevljene sluajui vas.
Ja sam ga itavo vee nagovarala, ree gica O Kalahan, a i gospoa Konroj, ali rekao nam je da se
prehladio i da ga boli grlo.
E, gospodine DArsi, ree tetka Kejt, sad vidimo da je to bio samo izgovor.
Zar ne vidite da sam promukao kao gavran? grubo ree g. DArsi.
I urno ue u malu odaju pa stade da oblai kaput. Ostali, zapanjeni njegovim neotesanim odgovorom,
ostae bez rei. Tetka Kejt se namrti i dade im znak da dignu ruke od te teme. G. DArsi je tamo stajao i
paljivo obmotavao al oko vrata, mrtei se.
Grozno je vreme, zaista, ree tetka Dulija posle izvesne pauze.
Da, svi su prozebli, spremno dodade tetka Kejt. Svi.
Kau, ree Meri Dejn, da trideset godina nije bilo ovakvog snega; a jutros sam proitala u novinama
da veje po itavoj Irskoj.
Ja volim kad pada sneg, s tugom ree tetka Dulija.
I ja, ree gica OKalahan. Boi nije pravi Boi ako nema snega.
Ali siroti gospodin DArsi ne voli sneg, s osmehom ree tetka Kejt.
G. DArsi izae iz male odaje sasvim umotan i zakopan i ispria im pokajnikim glasom kako se
prehladio. Svi su mu davali savete i govorili kako je to velika teta i ubeivali ga da dobro uva grlo u
ovako hladnoj noi. Gabrijel je posmatrao svoju enu, koja nije uestvovala u razgovoru. Stajala je ba
ispod pranjavog fenjera i plamen svetiljke obasjao je njenu gustu riu kosu koju je pre nekoliko dana
gledao dok je suila kraj kamina. Stajala je u istom poloaju kao maloas i inilo se kao da nije svesna
razgovora koji se oko nje vodi. Najzad se okrenu ka njima i Gabrijel vide da joj obrazi gore a oi blistaju.
Srce mu preplavi talas. radosti.
Gospodine DArsi, ree ona, kako se zove pesma koju ste pevali?
Cura iz Ogrima, odgovori g. DArsi, ali ve sam je pomalo zaboravio. Zato? Je li vam poznata?
Cura iz Ogrima, ponovi ona. Nisam mogla da se setim naziva.
Jako lepa melodija, ree Meri Dejn. Ba mi je ao to vas veeras ne slui glas.
Eh, Meri Dejn, ree tetka Kejt, nemoj da dosauje gospodinu DArsiju. Neu da se on ljuti.
Videvi da su svi spremni da krenu, ona ih otprati do vrata, gde stadoe da se oprataju:
Pa, laku no, tetka Kejt, i hvala na divnoj veeri.
Laku no, Gabrijele. Laku no, Greta!
Laku no, tetka Kejt, i mnogo ti hvala Laku no, tetka Dulija.
O, laku no, Greta, nisam te videla.
Laku no, gospodine DArsi! Laku no, gospoice OKalahan.
Laku no, gospoice Morkan.
Jo jednom, laku no!
Laku no, svima. Lepo putujte.
Laku no. Zbogom!
Jutro je jo bilo mrano. Priguena ukasta svetlost pritisla je zgrade i reku; inilo se kao da se nebo
spustilo. Na putu lapavica; bele grudvice i ostaci snega leali su jo samo po krovovima, na ogradi keja i
ogradama okolnih kua. Svetiljke su treperile crvenkastom svetlou u tami a s druge strane reke ka
natutenom nebu pretei se uzdizala Palata pravde.

91
Koraala je pred njim s g. Bartelom DArsijem, steui pod mikom umotane cipele i rukama
pridravajui suknju da se ne bi ukvasila. Vie nije imala onako graciozno dranje ali Gabrijelove oi i
dalje su sijale od sree. Krv mu je vrila u venama, misli se neobuzdano rojile, ponosne, radosne, nene,
odvane.
Tako je lagano i tako uspravno hodala pred njim da ga obuze elja da beumno pojuri za njom, uhvati je
za ramena i kae joj na uho neto budalasto i strastveno. Uinila mu se tako krhka da poele da je od
neeg zatiti a onda ostane nasamo s njom. asovi njihovog intimnog ivota zaplamsae poput zvezda u
njegovom seanju. Njeno pismo boje suncokreta lei pored njegove olje za aj, i on ga gladi rukom.
Ptice cvrkuu na brljanu a lelujava senka zavese podrhtava na podu; od sree tada nije mogao da jede. Ili
stoje na peronu prepunom sveta i on joj uvlai voznu kartu u vreli dlan ispod rukavice. Zatim: stoje na
hladnoi, gledaju kroz reetkasti prozor u oveka kako izrauje staklene boce u uarenoj pei. Veoma je
hladno. Njeno lice, mirisno na hladnom vazduhu, tik je uz njegovo; i ona iznenada dovikuje oveku kraj
pei:
Je l vrua ta vatra, gospodine?
Ali ovek je ne uje od buke. Utoliko bolje. Mogao bi da odgovori neto nepristojno.
Talas jo nenije radosti izli se iz njegovog srca i kao vrela bujnca stade da mu struji venama. asovi
njihovog zajednikog ivota o kojima niko nije znao niti e ikad znati, zaplamsae mu u seanju kao
blaga toplina zvezda. udeo je da i za nju prizove te trenutke, da je privoli da zaboravi na one dosadne
asove njihovog zajednikog ivota, i da pamti samo trenutke zanosa. Jer godine nisu, oseao je, zatomile
njihova oseanja. Njihova deca, njegovo pisanje, njena briga o kui, sve to ipak nije moglo da ugasi ar u
njihovim srcima. U jednom pismu koje joj je tada napisao, rekao je: Zato mi ove rei deluju tako
dosadno i hladno? Da li je to zato to nijedna re nije dovoljno nena da bi bila tvoje ime?
I kao neka udaljena muzika, te rei koje je nekad napisao izronie sad pred njim iz prolosti. eznuo je da
ostane sam s njom. Kad ostali odu, kad njih dvoje budu u hotelskoj sobi, tada e biti sami. Tiho e je
pozvati:
Greta!
Verovatno ga nee odmah uti: svlaie se. Onda e je neto u njegovom glasu prenuti. Okrenue se i
pogledae ga...
Na uglu Vajntavern Strita naoe koiju. Dobro mu je dolo kloparanje tokova jer ga je spaslo
razgovora. Ona je umorno gledala kroz prozor. Ostali prozborie re-dve, pokazujui neku zgradu ili
ulicu. Konj je tegobno kasao pod mranim jutarnjim nebom i teglio za petama rasklimatanu koiju, i
Gabrijel se u mislima ponovo naao u kolima s njom: hitaju da stignu na brod, hitaju u susret svom
medenom mesecu.
Dok su kola prelazila OKonelov most gica O Kalahan ree:
Kau da ne moe prei OKonelov most, a da ne vidi belog konja.
Ovoga puta vidim belog oveka, ree Gabrijel.
Gde je? upita g. Bartel DArsi.
Gabrijel pokaza spomenik20, na kome su se belasale grudvice snega. Onda mu se prisno nakloni i mahnu
rukom.
Laku no, Den, veselo ree.
Kad se koija zaustavi pred hohelom, Gabrijel iskoi i uprkos protivljenju g. Bartela DArsija, plati
koijau. Dade mu i iling napojnice. ovek se zahvali i ree:
Sreno vam bilo u Novoj godini, gospodine.
I tebi, srdano odgovori Gabrijel.
Silazei iz koije, ona se na trenutak osloni o njegovu ruku i zastade na ivici plonika da se pozdravi s
ostalima. Lagano se oslonila, isto onako lagano kao i dok su pre nekoliko asova igrali. Tada se osetio
ponosan i srean, srean zbog toga to je njegova, ponosan na njenu otmenost i enstveno dranje.
20
Spomenik Denijelu OKonelu (1755-1847), voi liberalnog krila irskog nacionalnog pokreta. Prev.

92
Ali sad, nakon naleta tolikih seanja, prvi dodir njenog tela, skladnog, tajanstvenog i mirisnog, proe ga
otrim bolom poude. Pod platom njenog utanja on joj pritisnu ruku uza se; i oseti, dok su tako stajali
na hotelskom ulazu, da su pobegli od ivota i obaveza, pobegli od porodice i prijatelja i kako s
pomamnim i uarenim srcima zajedno, hrle u susret novoj avanturi.
U predvorju je dremao starac u velikoj prekrivenoj naslonjai. On upali sveu u portirnici i krenu ispred
njih ka stepenitu. Sledili su ga u tiini, stopala su im tonula u debeli mekani tepih. Pela se za portirom,
glave pognute od uspona, s krhkim ramenima povijenim kao pod teretom i suknjom pripijenom uz telo.
Dograbio bi je oko struka i vrsto stegao: ruke su mu drhtale od udnje za njom i samo nokti zariveni u
dlanove obuzdae taj divlji nagon tela. Portir zastade, jer je svea kapala. I njih dvoje zastae za njim.
Gabrijel zau zvuk rastopljenog voska kako u tiini pada na posluavnik, i svoje srce kako udara o rebra.
Portir ih povede hodnikom, onda otvori jedna vrata. Zatim spusti klimavu sveu na noni stoi i upita ih
u koliko sati ujutru ele da ih probudi.
U osam, ree Gabrijel.
Portir pokaza na prekida za svetlo i promuca neto kao izvinjenje, ali ga Gabrijel prekide:
Nije nam potrebna svetlost. Dovoljna nam je ona s ulice, I, budite dobri, dodade on i nokaza na sveu,
pa ponesite i tu stvaricu.
Portir ponovo uze sveu, ali nekako neodluno, jer ga je ova nova ideja zbunila. Onda promrmlja laku no
i izae. Gabrijel zakljua za njim.
Sablasna svetlost uline svetiljke pruala se kao pruga od prozora do vrata. Gabrijel prebaci svoj kaput i
eir preko divana i ode do prozora. Pogleda dole niz ulicu i pokua da obuzda svoje uzbuenje. Onda se
okrenu i nasloni se na komodu, leima okrenut svetlosti. Ona je ve skinula eir i ogrta i etajala pred
velikim ogledalom otkopavajui steznik. Gabrijel je neko vreme utao i posmatrao je, a onda ree:
Greta!
Ona se lagano okrete od ogledala i krenu du svetlosie pruge k njemu. Lice joj je bilo tako ozbiljno i
izmoreno da Gabrijel ne ree ni re. Ne, jo nije pravi trenutak.
Deluje umorno, ree on.
I jesam pomalo.
Da nisi bolesna ili slaba?
Samo sam umorna.
Prila je prozoru i tu stala, zagledavi se napolje. Gabrijel jo malo saeka, a onda, strahujui da e ga
stidljivost nadvladati, naglo ree:
Zna, Greta!...
Da?
Jadni Fredi Maline, ree on brzo.
ta je s njim?
Pa eto, siromah... U stvari, on je potenjaina, nastavi Gabrijel usiljenim glasom. Vratio mi je zlatnik
koji sam mu pozajmio. A ja sam i zaboravio. teta to ne izbegava tog Brauna, jer u dui uopte nije lo.
Drhtao je od muke. Zato je tako odsutna? Nije znao kako da pone. Da li je i ona zbog neeg
uznemirena? Kad bi mu se samo okrenula ili mu sama prila! Bilo bi grubo uzeti je ovakvu. Ne, prvo
mora da u njenim oima zaplamti strast. Goreo je od elje da zagospodari njenim udnim raspoloenjem.
Kad si mu pozajmio taj zlatnik? upita ona nakon kraeg utanja.
Gabrijel se jedva uzdra da ne plane i ne ispsuje onog pijanog Malinsa i taj zlatnik. Poeleo je da je zovne
iz dubine srca, da je stegne uza se, da je potini. Ali samo ree:
O, na Boi, kad je otvorio onu malu prodavnicu boinih estitiki u Henri Stritu.
Bio je u takvoj groznici od besa i udnje da nije uo kad mu je prila. Zastala je na trenutak pred njim i
udno ga pogledala. A onda, iznenada se podigavi na prste, neno ga zagrli i poljubi.
Ti si veoma plemenit, Gabrijele, ree.
Zadrhtavi od sree zbog njenog iznenadnog poljupca i jednostavnosti njenih rei, Gabrijel joj dodirnu
kosu i poe da je lagano miluje. Kosa joj je posle pranja bila meka i sjajna. Srce mu se nadimalo od sree.
Ba kad je i on to poeleo, sama mu je prila. Moda su im se i misli podudarale. Moda je osetila tu

93
neobuzdanu elju u njemu, a onda se i u njoj probudila strast. Ali sad, poto mu se tako lako prepustila,
muilo ga je zato je tako bojaljiv.
Stajao je i drao njenu glavu u rukama. Onda je naglo pomilova jednom rukom po telu a drugom rukom je
ustro privue sebi i neno upita:
Gretice, o emu razmilja?
Nije mu odgovorila niti je odgovorila na stisak njegovih ruku. On je ponovo neno upita:
Reci mi ta je, Greta. Mislim da znam, a?
Nije mu odmah odgovorila. Onda, briznuvi u pla, ree:
O, mislim na onu pesmu, Cura iz Ogrima.
Ona se otre od njega, polete do kreveta pa prebacivi ruke preko naslona, sakri lice. Gabrijel je na asak
stajao kao ukopan, onda poe ka njoj. Dok je prolazio pored ogledala ugleda samog sebe, u punoj
veliini, svoja iroka, dobro popunjena prsa, lice koje ga je uvek zbunjivalo kad god bi ga video u
ogledalu, i svetlucave naoari u pozlaenom okviru. Zastao je na nekoliko koraka od nje i onda ree:
ta je s tom pesmom? Zato te je rasplakala?
Ona podie glavu i kao neko dete obrisa nadlanicom oi. Ljubaznije nego to je nameravao, on joj ree:
Zato, Greta?
Mislim na nekog ko je to davno pevao.
A ko je to bio, tako davno? smeei se upita Gabrijel.
Jedna osoba koju sam poznavala u Golveju dok sam tamo ivela kod bake.
S Gabrijelovog lica nestade osmeh. Neki priguen gnev ponovo poe da se skuplja u njegovoj dui, a u
ilama mu se razbukta stara strast.
Neko u koga si bila zaljubljena? s podsmehom je upita.
Mladi koga sam poznavala, odgovori ona, zvao se Majkl Fjuri. Ponekad je pevao tu pesmu, Cura iz
Ogrima. Bio je tako oseajan.
Gabrijel ne ree nita. Nije eleo da ona pomisli kako ga zanima taj oseajni mladi.
Vidim ga kao da je ovde, ree ona posle nekog vremena. One njegove oi, krupne tamne oi! I taj izraz
u njima taj izraz!
Znai, bila si zaljubljena u njega? ree Gabrijel.
etali smo ponekad zajedno, ree ona, dok sam ivela u Golveju.
Jedna misao proe Gabrijelu kroz glavu.
Zato si htela da ide u Golvej s onom Ajvorsovom? upita on hladno.
Ona ga pogleda i u udu upita:
Zato?
Njen pogled ga zbuni. On slegnu ramenima i ree:
Otkud znam? Moda da ga vidi.
Ona skrenu pogled i zagleda se u svetlosnu prugu na podu.
On je mrtav, ree najzad. Umro je u sedamnaestoj godini. Zar nije uasno umreti tako mlad!
ime se bavio? upita Gabrijel, jo uvek s podsmehom.
Radio je u gasovodu.
Neuspeh njegove ironije i prizivanje ove osobe iz mrtvih, ovog mladia iz gasovoda, uini da se Gabrijel
oseti ponienim. Bio je pun uspomena na njihov zajedniki skroviti ivot, pun nenosti, radosti i udnje, a
ona ga je u mislima poredila s drugim. Ophrvala ga je sramotna svest o vlastitoj linosti. Video je sebe
kao smenu figuru koja izigrava potrka svojim tetkama, nervoznog dobronamernog sentimentalistu koji
dri govorancije vulgarnim skorojeviima i uznosi vlastitu lakrdijaku strast, jadnog blesavka koga je
video u ogledalu. Instinktivno se ukloni sa svetlosti, da ona ne bi primetila stid koji mu se pojavi na licu.
Pokuao je da zadri hladan ispitivaki ton ali mu glas, kad je progovorio, postade ponizan i ravnoduan:
Znai bila si zaljubljena u tog Majkla Fjurija, Greta, ree.
Lepo mi je bilo s njim, ree ona.
Glas joj je bio tmuran i alostan. Osetivi kako je uzaludno da je navodi na ono to je namerio, Gabrijel je
pomilova po ruci i ree, takoe s tugom:
Od ega je umro tako mlad, Greta? Tuberkuloza, zar ne?

94
 Mislim da je umro zbog mene, odgovori ona.
Neki nejasan uas obuze Gabrijela kad ovo u i kao da ga je, u trenutku kad se ponadao da e
trijumfovati, neko nepojmljivo i osvetoljubivo bie epalo, podigavi u svom nedokuivom svetu mrane
sile protiv njega. Ali naporom razuma on se otre od svega toga i nastavi da joj miluje ruku. Nije je vie
nita pitao, oseao je da e mu i sama priati. Ruka joj je bila vrela i vlana: nije odgovarala na njegov
dodir; ali on nastavi da je gladi isto kao go je gladio i njeno prvo pismo okog proletnjeg jutra.
Bila je zima, ree ona, poetak zime, kad je trebalo da napustim baku i doem ovde u zavod 21. U to
vreme on je leao bolestan u svom stanu u Golveju i nisu ga putali da izlazi a i obavestili su njegove u
Uterardu. Plua su propala, rekli su, ili tako neto. Nikad nisam tano saznala.
Ona zauta na trenutak i uzdahnu.
Siroti deko, ree. Mnogo me je voleo i bio je tako nean. Izlazili smo zajedno u etnje, zna,
Gabrijele, onako kako se to na selu radi. eleo je da ui pevanje ali nije mogao zbog zdravlja. Imao je
divan glas. Siroti Majkl Fjuri.
I... ta je onda bilo? upita Gabrijel.
Kad je dolo vreme da napustim Golvej i odem u zavod, bilo mu je sve gore i nisu me putali da ga
vidim, pa sam mu napisala pismo da idem u Dablin i da u se vratiti na leto i da se nadam da e dotad
ozdraviti.
Ponovo je na momenat zastala da bi savladala uzbuenje, a onda nastavi:
I te noi uoi puta, dok sam se pakovala u bakinoj kui na ostrvu Nans, zauh udarac kamenia o
prozor. Ali prozor je bio zamagljen i nisam nita mogla da vidim pa sam strala dole i iskrala se na zadnja
vrata u vrt, gde ugledah njega, jadnika, kako tamo stoji i sav se trese od zime.
Zar mu nisi rekla da se vrati? upita Gabrijel.
Preklinjala sam ga da odmah ide kui jer e inae umreti ka toj kii. Rekao je da ne eli da ivi. Vidim
te oi kao sad, kao sad! Stajao je na kraju ograde, uz jedno drvo.
I... je li otiao kui? upita Gabrijel.
Da, otiao je. I samo nedelju dana posle toga ja sam bila u zavodu umro je i sahranili su ga u
Uterardu, odakle su njegovi. O, taj dan kad sam ula da je umro!
Ona uuta guei se od plaa a zatim, savladana uzbuenjem, baci se licem na krevet i zajeca u pokriva.
Gabrijel je jo trenutak neodluno drao njenu ruku, a onda, postidevi se to ometa njen bol, pusti da joj
ruka lagano padne, i tiho ode do prozora.

vrsto je spavala.
Naslonjen na lakat, Gabrijel je bez ljutnje neko vreme posmatrao njene zamrene uvojke i poluotvorena
usta, sluajui njeno duboko disanje. Tako znai, doivela je tu romantinu ljubav u mladosti: jedan ovek
umro je zbog nje. Jedva da ga je sad dirnula pomisao na to kakvu je on, njen mu, bednu ulogu igrao u
njenom ivotu. Posmatrao ju je dok je spavala kao da nikad i nisu iveli kao mu i ena. Njegov
ispitivaki pogled dugo je prelazio preko njenog lica i kose: pomisao na to kakva mora da je bila onda, u
cvetu devojake lepote, probudi mu u dui neobinu prijateljsku samilost. Jedva da je i sebi mogao da
prizna da joj lice vie nije lepo, ali je znao da to vie nije ono lice zbog koga je Majkl Fjuri prkosio smrti.
Moda mu nije ni ispriala sve. Pogled mu odluta do stolice preko koje su bile prebaene njene stvari. Po
podu se pruila vrpca od podsuknje. Jedna izma stajala je uspravno, samo se sara presavila; druga je
leala na strani. udio se provali svojih oseanja od pre jednog sata. ta ju je izazvalo? Veera kod tetke,
njegov budalasti govor, vino i ples, ale i smeh prilikom pozdravljanja u predvorju, ugodna etnja po
snegu pored reke. Jadna tetka Dulija! I ona e uskoro biti samo sen pored seni Patrika Morkana i
njegovog konja. Dok je pevala Udeena za venanje opazio je u momentu taj oronuli izgled njenog lica.
Uskoro e, moda, on opet sedeti u onom istom salonu, ali u crnini, s cilindrom na kolenima. Zastori na
prozorima bie navueni, tetka Kejt sedee kraj njega, plaui i mrkui priae mu kako je Dulija
izdahnula. On e pokuavati da nae rei utehe, i nai e samo neke neuverljive i beskorisne. Da, da: to e
se uskoro dogoditi.
21Krajem XIX i poetkom XX v. u Irskoj se bilo uobiajilo da se devojke koluju u katolikim manastirima. Prev.

95
Najeio se od hladnog vazduha u sobi. Paljivo se uvukao pod pokrivae i ispruio kraj svoje ene. Svi
emo, jedan za drugim, postati senke. Bolje je odvano prei na onaj svet, u zanosu kakve strasti, nego
jadno iileti i usahnuti s godinama. Pade mu na um kako ona koja sad lei pored njega tolike godine uva
u srcu sliku oiju svoga dragana kad joj je rekao da ne eli da ivi.
Gabrijelove oi ispunie se iskrenim suzama. On nikad tako neto nije osetio prema nekoj eni ali znao je
da to mora biti ljubav. Suze mu jo jae navree na oi i uini mu se da u polumraku vidi neku priliku
kako stoji ispod drveta s kog se sliva kia. Pridruie joj se i druge prilike. Njegova dua zala je u
podruje gde prebiva neizmerna vojska mrtvih. Bio je svestan njihovog udnog i treperavog postojanja,
ali nije mogao da ga shvati. I njegovo sopstveno bie poe da iezava u tom sivom nedokuivom svetu:
postojani svet koji su ti isti mrtvi nekada gradili i u njemu iveli, rastakao se i iezavao.
Nekoliko laganih udara o prozorsko okno nagnae ga da se okrene prozoru. Ponovo je poelo da veje.
Pospano je posmatrao pahuljice, srebrnaste i tamne, kako ukoso padaju u svetlosti fenjera. Vreme je da se
i on uputi ka zapadu. Da, novine su u pravu: sneg pada u itavoj Irskoj. Pada na svaki deli tmurne
centralne ravnice, na ogolela brda, lagano pada i na movaru Alen, i jo dalje, na zapadu, zavejava
mrane buntovne talase enona. Veje i po svakom deliu pustog crkvenog groblja na breuljku gde je
Majkl Fjuri pokopan. Debeli nanosi lee po nagnutim krstaama i nadgrobnim spomenicima, po iljcima
na maloj kapiji, po ogolelom trnju. I dok je sluao kako tiho kroz vaseljenu pada sneg, itavo njegovo
bie se rasplinjavalo, i tiho je padao sneg, kao to tiho doe poslednji as, na sve to ivi i na mrtve.

www.skripta.info

96