A S O P IS S T U D E N A T A F A K U L T E T A L IK O V N IH U M E T N O S T I U B E O G R A D U

FLU
razgovor sa Rudolfom Gabercom, redov-
nim profesorom Plastine anatomije na
Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu
asopis za likovne umetnosti i kulturu

Izdava: OOSSO Fakulteta likovnih ume

tnosti u Beogradu
Adresa redakcije: FLU, Rajieva 10
Beograd, tel. 6 3 0 -6 3 5
JUNI 1983.

,Mlad ovek, umetnik mora

asopis izlazi etiri do est puta u toku
kolske godine
Tira 500 primeraka
asopis finansira Klub studenata FLU
iro raun br. 60806-678-13929
da raisti sa samim sobom.
Ne treba da se povede za
mistifikacijama. Umetnik se.
sa svojim delom, nalazi u
avangardi drutva i sasvim je
normalno da stoji na strani
najnaprednijih duhovnih snaga.
Nejasna i konfuzna linost je
obino produena ruka tudjih
interesa. Mlad ovek mora biti

??
UREDNITVO
jasno odredjen."

R. Gaberc

Glavni i odgovorni urednik

Saa Savi
Urednik
Zlatko Markovi
Tehniki urednik
A N A T O M IJA
Dragan Marinkovi
Pomonik tehnikog urednika
Aleksandar Rasuli
R U D O LFA
Desk
Mihailo Petkovi GABERCA
REDAKCIJA
Svetlana Kneevi (sekretar redakcije),
eljko lli, Iskra Bravo, Dejan Anelkovi,
Ljubica Stanimirovi, Pei Ljubia, Rodjeni ste 14. aprila 1923. u Kako ste se nali u Beogradu i
Ljubica Nikoli i Aleksandar Zekovi podnoju Karavanki. Aprila ove godine ste odakle potie vae interesovanje za ana-
IZ D A V A K I SAVET navrili 60 godina ivota. Posle slube u tomiju?
Goran Desani, Vladan Martinovi, Armiji i 25 godina pedagokog rada odla- Jo u mladosti, pod nemoguim
Zlatko Markovi, Ivanka ivkovi, dr zite u zasluenu penziju. Da li biste hteli uslovima, bavio sam se sportom. Za vreme
Milan Damnjanovi, Sveta Luki, Petar da kaete neto o svom ivotnom putu borbe uvideo sam koliko je bila znaajna
Damijanovi, Branko Jovanovi, Jaa budui da ste poznati kao izuzetno fizika sprema, a posle rata sam, kao
Smodlaka, Saa Savi, Olga Jevri skroman ovek koji ne voli mnogo da naelnik oficirskog doma u Varadinu i na
STALNI SARADNICI govori o sebi? Rijeci, organizovao razna sportska takmi-
Ljubom ir Gligorijevi, dr Milan Damnjan- enja. ak sam i sam uestvovao. Na
ivotni put je dosta interesantan,
ovi, Dragan Vlaji, edomir Vasi, Ivana osnovurezultata ikoje sam postizao bio sam
jer ovek ne moe u potpunosti na sve
Simeunovi, Zlatko Vientijevi, Jasminka
udi toga puta da deluje. pozvan 1950. u Beograd u Fiskulturnu
Brkanovi, Rajko Voli, Stevan Kneevi
Otac radnik. Okunica. Skroman i- oficirsku kolu. Tu sam imao izuzetan
vot ali bogat druenjem i igrom - uspeh u teorijskim predmetima, a naroito
LEKTORI
slobodan ivot. Gradska deca nemaju taj iz anatomije i fiziologije. Kasnije sam
Sanja Markovi, Katarina Oklobdija
oseaj. ivo t sa prirodom, sa ribama, sa postao nastavnik u samoj koli, a usput
FOTOGRAFIJE jelenima. Divna mladost. Bez obzira to u sam iao i u likovnu sekciju Doma armije.
Rajko Voli, Milan Jozi, Zlatko Vien- to vreme nisam imao ni izama, ni Tu sam intenzivno crtao tri meseca i
tijevi zimskog kaputa, a morao sam svako- prijavio se za polaganje rijemnog ispita na
dnevno da peaim i nekoliko kilometara Akademiji - septembra 1951.
tampa: do kole. Gimnaziju sam poeo u Ljub- Nakon poloenog ispita podneo sam
Ofset tamparija TANJUG, Obiliev venac Ijani. Tu sam est godina iveo u interna- molbu za demobilizaciju. Tu su poele
2, tel. 332-231 tu, a maturirao sam u Celovcu. Sa glavne muke. Naao sam se, bez roditelja i
maturske veeri sam morao da pobegnem bez ikakvih sredstava, u naem glavnom
jer sam u Maturalnim novinama nacrtao gradu. Kako sam iveo? Izdrao sam.

??
karikature nastavnika koji su bili nacio-
nalisti. Odmah nakon toga, u martu 1944,
sam otiao u partizane, a u zavrnim
Naslovna strana: Mladen urovi operacijama sam bio komesar bataljona u
Korukoj.
strana 2
Zato i mogu da shvatim sve studente koji
studiraju pod tekim materijalnim uslo-
vima.
Ja sam stanovao blizu Mokrog luga,
iza Cvetkove mehane. esto sam dolazio
peice na Akademiju jer nisam imao para kosti, dok se u naoj anatomiji ovek Nastavnik mora da ima jedan pri-
ni za tramvaj. Prva godina mi je bila izuava posmatranjem i crtanjem, a oblik rodan i jasan stav u odnosu i na predmet
najtea. Imao sam nekoliko drugova ofi- se tumai od vrste osnove (od kostiju) i na studente, da im predoi ta moraju
cira, koji su mi prilino pomogli. Kasnije do meke povrine. To je jedino mogue da naue. Da bi se taj cilj postigao
sam dobio mesto u studentskom domu, a objasniti analitikim putem i preko sin- moraju da budu angaovane obe strane.
pomalo sam zaradjivao crtajui ilustracije teze. Svaka kost, svaki deo veoma je Presudno za uspeh nastavnika je solidna
fiskulturnih vebi za Armiju. Na drugoj ili interesantan i u likovnom smislu dragocen. struna sprema i neposredan ist odnos
treoj godini studija dobio sam jednu Posmatranje i crtanje bogatstva likovnih koji podrazumeva i odredjenu Ijubav pre-
minimalnu stipendiju. sadraja Ijudskog tela razvija i neguje ma mladom oveku. Ja sam ukupno tri
Nakon odlaska iz Armije sam se i likovnu osetljivost. Svaki student crtanjem godine proveo na pritinskoj Akademiji i
razveo, pa s obzirom da sam u tom braku stvara svoj lini pogled na anatomiju, a paljivijih studenata nisam imao nigde.
imao i erku, nisam ba bio u zavidnom nastava omoguuje da taj lini stav dobije Studenti su hteli da se rukuju sa mnom, a
materijalnom poloaju. Taj ivot je bio realnu vezu sa istinom. kada sam odlazio pitali su me, ak, da li
bogat mukama, i ovek bi se svega mogao mogu da me isprate na voz.
odrei ali onih preivljenih muka nikada.
Vratimo se amtomiju
Kad sam doao na Akademiju sluao
sam novu anatomiju. Nakon magistrature
1958. (posle smrti profesora Ivana Lue-
va), poto sam imao gotove radove iz
anatomije prijavio sam se na konkurs za
asistenta i bio primljen. Profesor Teodo-
rovi me je doveo na as i posle uvodnog
dela rekao studentima da ja znam anato-
miju bolje od njega, da u im ubudue ja
predavati i izaao.

QUEM DEI ODERUNT PEDAGOGUM

FACENT

(koga bogovi mrze, naprave ga peda-

gogom)
U toku itavog mog rada anatomija
nikada nije bila predmet diskusije na
nastavnikom veu, sem u trenutku uki-
danja trostepene nastave. Tada je nastava
anatomije svedena samo na jednu godinu
da bi se omoguilo uvodjenje novih pred-
meta. Pre toga, na prvoj godini-studija,
izuavala se anatomija oveka, a na treoj
- anatomija oveka komparativno sa anat-
omijom ivotinja. Ja sam tada bio odu-
evljen, a i sami studenti. Nije bilo pro-
blema oko pohadjanja nastave. Odlazili
smo u Zooloki vrt i Prirodnjaki muzej,
gde je bilo mnotvo skeleta ivotinja, i
tamo zajedno crtali.
Smatrao sam da nastavnik mora
snositi punu odgovornost za svoj predmet.
Ne moe i ne treba nastavno vee da
prua pomo, niti da se bez potrebe mea
u nastavu jednog predmeta.
Vi ste anatomiji udahnuli ivot.
Poznato je da su vaa predavanja izuzetno
zanimljiva. To nije samo puko deklamo-
vanje latinskih naziva i suvopamog gradiva.
ve pravo bogatstvo primera iz prakse.
Studenti godinama, posle odsluane anato-
mije na prvoj godini, dolaze na vae
asove.
Pa vidi, pedagogija kao nauni rad,
nije kompiikovanje ve pojednostavljivanje
stvari. Postigao sam da iz anatomske
nauke izvuem sutinu, a to je to bolje,
celovitije likovno obrazovanje. Anatomija
utie na konstruktivan odnos prema stva-
ralatvu, ak i prema ivotu.
Sutinska razlika izmedju izuavanja
anatomije na medicini i na Akademiji je u
samom metodu. Medicinska antomija skal-
pelom prouava oveka od povrine do Rudi Gaberc, anatomski crte 1978.

strana 3
 Kakvo je vae miljenje o autoritetu Ako se neto svede na istu teoriju, nienja je anarhija, haos - kraj lepote
kod nastavnika, kako se on stvara? onda je i ocenjivanje jednostavno, ali ivljenja.
ovek moe da stvori i vetaki praktian rad u kombinaciji sa teorijom
ini mi se da je takvom stanju u
autoritet, koji nita ne znai. Nastavnik ne ipak je najbolje reenje. Mislim da se
drutvu, pored ostalog, dosta doprineo i
treba o njemu ni da razmilja. Autoritet dananje tendencije kreu ka pasivnom
sadanji sistem vaspitanja i obrazovanja.
dolazi spontano, posle normalnog rada i odnosu prema umetnosti, dok je aktivan
zalaganja; on se izolovano ne izgradjuje. odnos zanemarljiv. A bez tog aktivnog Nemamo kao drutvo jasnih vaspit-
odnosa nema nita (uim, recimo, o nih principa. I drutvo i kola treba da
Svaki as nastave je posebno uzbudjenje.
Direru, a sam nita ne crtam). Umetnike upute roditelje u nain vaspitanja mladih.
Ako ovek nastavu posmatra kao otalja-
vrednosti se mogu mnogo bolje sagledati Obrazovanje mladih Ijudi, pogotovo, iz
vanje posla onda tu nema uspeha.
ako se paralelno sa izuavanjem teorije predmeta marksizam je neodrivo na
Inae, svaki as zahteva odgovarajuu
praktino radi - znai aktivno! sadanjem nivou. Treba mladima tumaiti
pripremu.
odredjene drutvene pojave kroz preda-
Da li imate tremu kada dolazite na Vi ste bili izuzetno aktivni na
vanja i diskusije. Marksizam je generalni
nastavu? drutvenom i pedagokom planu. Predavali
metod i nain ponaanja to se ne sme
ste anatomiju na likovnoj i primenjenoj
Odgovornost postoji, ali ja sam akademiji i na Akademiji u Pritini. Na polagati. Ljudske emocije (patriotizam) i
tremu nazvao uzbudjenje(m). Posle fakultetu ste obavljali sve drutveno-po- Ijudska svest su takva podruja koja se
uspenog predavanja i nastavnik i studenti ocenom ili brojem ne mcgudefinisati.
litike funkcije od predsednika omla-
oseaju zadovoljstvo kao posle uspeno
dine do dekana fakulteta. Gotovo 40
zavrene slike. ovek sam sebi nije dovo- Poslednjih godina imamo izu-
godina ste lan Saveza komunista; ue-
Ijan, potrebna mu je podrka. Najveu zetne generacije. Prosto se
stvovali ste i u NOB-u. Kako vi doiv-
pomo ima u studentima, jer ga samo oni ponosim time, jer za nas sta-
Ijavate ova sadanja drutveno-politika
mogu podstaknuti na maksimalan napor. rije to je izuzetno ohrabre-
kretanja kod nas? _ r
Srena je okolnost da studenti brzo nje .
i sami shvate znaaj i potrebu izuavanja Ima jedna latinska poslovica Rei
anatomije. Student razvija crte, percepciju pokreu oveka, primeri ga vuku. Primeri
i obrazuje se kao umetnik svestrano. iz nae najblie istorije nas vuku, a sada
Vi ste studije i specijalku zavrili u
Anatomija, preko oblika, ponaanja, i su nam ostale preteno rei. Operiemo
klasi profesora Mila Milunovia, a tokom
pokreta otkriva put ka sutini bavljenja raznim frazama koje nita ne znae. Fraza
kolovanja korekture su vam vrili profesor
likovnom umetnou. su medjuljudski odnosi, ideoloko-politi-
Teodorovi, Luev, Petrovi i Gvozdeno-
ki rad, stvaranje marksistikog pogleda na
S obzirom na vae iskustvo, ta vi. S obzirom da ste dugi niz godina i
ivot. Kako sve to realizujemo? Partija,
nislite kakvo nam likovno obrazovanje sami nastavnik u ovoj koli, m oete li
koja je izgubila ugled i kriterijume, sa
nudi dananja kola? izdvojiti neke razlike u nastavi?
aplauzom prima sve bez obzira na njihove
pobude i interese. Izgubili smo lik komu- Seajui se korektura i intervencija
Studentima sam esto govorio (po- niste. Skromnost vie nije nikakav kvalitet. profesora, sa potovanjem i zahvalnou
gotovo na poetnim predavanjima) da Megalomansko ponaanje nacije je i dovelo mogu da govorim o tim izuzetnim li-
moraju da startuju sa maksimalnim ambi- do ovakve situacije. Medjutim, ja sam nostima. Studenti su zaista mogli neto da
cijama da postanu umetnici, znaajni i optimista. Zato i imam hrabrosti da neto naue od njih. Sada se dosta truda ulae
priznati, ali da ne budu razoarani ako to kaem' da se studenti privole, prisile na rad.
svi ne postanu. To umetniko ime zavisi Nisam nesrean ovek (pored bo- Nekada profesiori nisu kontaktirali sa
d mnogih okolnosti. Ono to kola moe lesti), a kao drutveno bie jesam, jer onima koji ne rade. Recimo profesor
da garantuje je visoki stepen likovnog nisam doekao realizaciju onih stvari za Gvozdenovi kada je ulazio u klasu i kada
obrazovanja i 'ovek sa takvim obra- koje smo se borili za ovu zemlju. Teko- bi video belo platno, jednostavno bi
zovanjem e nai adekvatno mesto u vine revolucije i drutvene vrednosti su u zaklanjao eirom tu stranu da ne gleda.
drutvu. On je koristan! Ambicije su neto opadanju. Mi smo udruivanjem rada i Nerad nije zasluivao korekturu.
drugo. sredstava stvorili osnovne materijalne uslo-
Mi nismo, u materijalnom smislu, ve, medjutim, nismo izgradili pravilnu Jedna od sutinskih razlika je ta, da
bogato drutvo i logino je da status klimu za uzdizanje drutvene svesti. Mi sada u nastavi ima mnogo vie slobode.
umetnika nije najpovoljnije reen. Drutve- smo sve razmazili; mi smo razmaeno Ima mnogo manje sledbenika svojih pro-
na funkcija umetnosti, takodje, nije do- drutvo. Sada duhovna klima zabrinjava! fesora. Nekada se na kolskim izlobama
voljno afirmisana, a samim tim i vanost Pa to je bolest blagostanja i nerada, boga
umetnikog vaspitanja kao vrlo znaajnog my!
faktora uzdizanja samog ivota na vii ovek, podstaknut na kreativan rad
stepen i stvaranja povoljnije duhovne klime materijalnim stimulansom, kad tad izgubi
za humaniji ivot. ini se da naem merilo za prave vrednosti ivota, Kad bi
prosenom oveku, ovog trenutka, u nje- sve moglo da se kupi novcem, sirotinja bi
govom vaspitanju, ponajvie nedostaje totalno ostala bez sree. Vrednost oveka
estetsko vaspitanje. nije u njemu samom. ovek postaje
vredan tek kad svojim ivotom i radom
Ponovo se razmilja o osiromaenju
likovnog vaspitanja u kolama. Naime, ostavi vrednost za drugoga. ovek je
posle skraivanja programa i uvodjenja drutveno bie, pa je i normalno da se
opisnog ocenjivanja, sada je izgleda na tako ponaa. Bez toga nema ni stvaralatva
jer za koga e onda da stvara.
redu i ukidanje praktinog crtanja u korist
ogromne materije iz istorije umetnosti. Duhovnim otudjenjem i pasivnim
odnosom gubi se mogunost realne pro-
Kao to nema ni fizikog vaspitanja
cene. Imam utisak da ne umemo dovoljno
kad se fudbalska utakmica posmatra preko
da cenimo do koje mere smo razvili
TV ekrana, tako nema ni likovnog vaspi-
pojam slobode u realnom ivotu naeg
tanja bez praktinog rada, bez pokuaja.
drutva. Sloboda je strogo limitiran pojam.
Likovna pismenost potrebna je u svim
Sasvim je normalno da naa sloboda ima
domenima ivota, u svim profesijama.
odredjena ogranienja. Sloboda bez ogra-
strana 4
odmah moglo primetiti ko je u ijoj klasi.
Beta Vukanovi je, tako, uvek dolazila i
pratila te nae izlobe. Jednom prilikom
se okrenula slici nekog naeg studenta i
uzviknula (sa nemakim akcentom): ,,Pa
ofo je Kvosdenovi!"
Imam utisak da smo pogotovo isto-
riju umetnosti, u izvesnom faktogra'fskom
smislu izuavali temeljitije, pa smo prema
tome i biblioteku vie koristili. Mi smo
prouavali i crtali najznaajnije kompozi-
cije pojedinih slika, a iz tehnologije smo
izuavali i tehnike starih majstora. Dana-
nji pristup je savremeniji jer direktno
upuuje studenta da praktino primeni to
znanje. Nema se mnogo vremena za tra-
diciju.
Kako je tekao va rad na likovnom
planu?
sam esto bio anfaovan na drugim zada-
Drutveno angaovanje pomalo je
ilo na tetu mog linog rada; nisam
uradio sve to sam mogao. Svi su bili fer
prema meni, ali nisam imao podrke od
mojih drugova na likovnom planu. Ener-
gino sam krenuo pa sam zastao.
Vrlo se kritiki postavljam prema
sopstvenom slikarstvu i svestan sam da je
to negativna pojava, jer sputava slobodu
izraza. Milo mi je jednom prilikom rekao:
,,Ti toliko potuje slikarstvo da ne sme
ni da slika". ovek kroz slike permanen-
tno istrauje i sebe i okolinu. Sva nasto-
unutranji sluh jo imam.
janja u tom smislu treba ceniti kao
interesantne pokuaje, bez obzira da li e
ih istorija potvrditi kao umetniku vred-
nost ili ne. Da bi jedan ovek uspeo kao
slikar mora trajno i uporno da radi. Ja
cima, pa sam rad u ateljeu ponekad i
zapostavljao. To se ne sme i to nije
dobro! Ljudi slikaju stalno, ja to nisam
mogao. Kada mi je naila elja onda sam i
slikao, i to vrlo uporno. A zatim je nailo
vreme koje je bilo prazno, kada sam bio
deprimiran i dekurairan.
Sada mi nije ao. Imam jedno lino
zadovoljstvo, satisfakciju u odnosu na ono
to sam kao pedagog postigao. Neto sam
isterao. Meni je zatajio sluh, ali onaj
Razgovor vodio i priredio
Saa Savi
DODIR VELJKA LA LI A
16. maj 1979.
sam sam
samoa krik
samoa nemi krik
samoa je nemi krik
oseam samou i sve oko mene je tiho a
ono to stvarno ujem $u krici sve jer ja
sam tiina
jer sam sam samo zato to oseam bol i
zato ja sam krik
ttrana 6
 STVARANJE

DODIR
Veljka Lalia

7 .-8 . maj 82.

Najjae prisustvo ovih dana

Najvie sam osetio oveka da je tu predamnom
kad sam poeo da mu diram delove tela ovako:
diram mu rame a verujem mu da postoji njegov ostatak tela do cipele

Kad diram ivog oveka:

ako ga uhvatim za lakat onda verujem da postoje delovi tela
koje ne vidim
i znam oseam da ti delovi vode cipeli ili kolenu koje vidim
u hodu drei nekog za ruku

Kada nekog uhvatim za rame

onda oseam da on postoji do kolena nosa cipela

onda verujem da postoji njegov deo tela do kuka ili cipele:

zavisi ta prvo ugledam posle ramena pa onda prvo posle kuka i
tako dalje kako panja luta: ve ta me povue i

i oseam da postoji celo telo prisutno e to mi se desilo kod ove

Ljubine figure: odjednom u toku rada pojavljuju se sve vie
trenuci kada oseam sebe kako diram i vidim ovu zemlju:
da postoji njegova ruka cela: aka da se nastavlja na podlakticu
dok diram i uglavnom gledam lakat
i vidim da sam tu vezu
ja napravio: to kako sada tutnjim kroz razdaljine njegovog tela
i preko dodira delova tela poinjem da oseam prisustvo celog
i sada Ljubo Kaneve mi postaje prisutan i celog ga diram kako sedi

strana 6
Seminarski rad
Veljko Lali

zato nema stolicu

sedi ovek ispred mene

vajam ga bez stolice

kada nema stolicu onda mogu svuda da ga diram

i to je najvanije pravim prostor kojim moe da se prodje jer
bukvalno ovek sada moe da tu stavi glavu
rukom da ga opipa
moe pogledom da dodje do svakog dela tela koji je
sakrivala stolica

znai ako sada moe da se prodje izmedju dupeta i tla

onda prebaena noga preko noge kolena ake ruke dupe grudi
ramena glava sve postaje odvojeno od zemlje gore

odvaja se jasno od zemlje

pa da zahvaljujui stolici ovek se odvaja od zemlje

sada moe da se prodje kroz taj prostor

bez koga ne moe da se sedi

strana 7
 Umetnik je stecite emocija
koje potiu odasvud: s'neba i s'zemlje,
s'komada hartije, od prolaznika, od pau-
kove mree. Zato ne sme da se pravi
tragam u sebi
razlika medju stvarima. Za njih ne postoji
aristokratska etvrt. Stvari moramo da
uzimamo onakve kakve nalazimo, osim u
sopstvenom delu. Uasavam se da kopiram
sebe, ali kad mi, na primer, pokau
sveanj starih crtea, ne oklevam da
uzmem od njih ta hou. Nije vano ta
umetnik radi, nego ta je on, ukratko,
unutranja ovekova drama, ostalo je la-
__
no. n

Pikaso

AJTAJN SE IZ SUNCA SMEJE

U MESECU SE ABA MOLI
PAJA PATAK GRIZE STAZU GRNARA FILOZOFA foto Rajko Voli
LJUDI NA ZEMLJI PODMAZUJU ZGLOBOVE SKA-
FANDERA
ULJEM DINOVSKIH SKAKAVACA
ZIHERICOM U CELOFANU ZAKAENE LEPOTICE
OVEJOM NOGOM ISPRESOVANA PRAIVOTINJA
PAJA PATAK GRIZE STAZU GRNARA FILOZOFA
AJNTAJN SE IZ SUNCA SMEJE
U MESECU SE ABA MOLI

Legenda Tupi Indijanaca:
,,U poetku nije bilo noi;
dan je neprestano trajao. I nije bilo
ivotinja. Sve su stvari govorile.
Ki Velike Kobre je bila za-
ruena. Ali ona nije htela da se uda za
svog zarunika. Rekla mu je:
Udau se za tebe samo
onda kad nastupi no. Ali no nikada
nee doi, jer dan neprestano traje. Uini
neto pa e sve biti u redu.
Poto je mladi stalno nava-
Ijivao, ki Velike Kobre mu poveri tajnu
da je njen otac zatvorio no u orah. Ako
mladi eli da se njome oeni, treba
nekako da nabavi taj orah koji se nalazi
kod njenog oca.
uvi ovu tajnu, mladi od-
mah naredi svojim slugama da dodju.
Zatim im rekne:
Otplovite uz reku. Idite
Velikoj Kobri i donesite mi od njega orah
u kome se nalazi mo.
Sluge odoe Velikoj Kobri i
ovaj im dade taj dragoceni orah u kome
se skrivala no. Velika Kobra im pri tom
rekne:
Pazite na orah. Nemojte ga
nikako otvarati, jer ako se desi da ga
otvorite, sve je izgubljeno.
Sluge oprezno stavie kotaricu
sa orahom na dno amca i potom stadoe
ploviti niz reku.
Ali pri povratku oni ue
neku viku koja je dolazila iz oraha. Ta
vika je ovako izgledala:
Kre, kre, kre ... si, si, si, si,
si ... ula se buka u orahu.
Uskoro sluge nisu mogle da
odole svojoj radoznalosti. Prestadoe da
veslaju i zapalie vatru na dnu amca da
bi rastopili vosak kojim su bile zatvorene
pukotine na orahu. Vosak se rastopi i
istee. I buka odjednom postade jaa i
ivlja. Sluge se uplaie, ali sad ve bee
kasno. Kad sav vosak iscuri na ar,
najmladji od njih odvoji dve orahove
Ijuske.
Svetlost dana se odjednom
izgubi; , no obavi itav svet. I stvari koje
su govorile pretvorie se u ivotinje. Korpa
u kojoj je bio orah pretvori se u jaguara,
koji bee iaran mrljama to su podseale
na rupe i pukotine. A amac kojim su
plovili pretvori se u konja.
U medjuvremenu nodopre do
obitavalita keri Velike Kobre pa se ona
udade za svog zarunika.
Ali u ranu zoru, kad se gasila
poslednja zvezda, ona rekne muu koji je
jo spavao:
- Avaj, ovo je naa prva i
poslednja brana no, jer se tvoje sluge
nisu pridravale zabrane i uputstava moga
oca.
Ona zatim prosu malo pepela
na mua koji je jo spavao i on se odmeh
pretvori u pticu.
A neverne se sluge, kad sti-
goe svojim kuama, pretvorie u IZVANA ULETELA LEPTIRICA I STA-
majmune.
Takose pojavi no na svetu. I
stoga abe i popci pevaju preko noi."
IZAAO JE PREDVEE DA
SE PROETA. SKAKUTALO JE U TRA-
VI. SAGAO SE. MALE ABE. UHVATIO
JEDNU. ODUPIRALA SE, BAULJALA
VLAN A, HLADNA U ACI. ODNEO U
POTKROVLJE, STAVIO U TEGLU SA
MALO VODE, POKRIO KAFENOM O-
LJICOM; HTEO SUTRA DA CRTA. PUS-
Tl JE U TRAVU. VRATIO SE - NIJE
JE BILO; OLJICA IZVRNUTA; TRA-
IO, OTVORIO VRATA POTKROVLJA
DA MOE IZAI, TRAIO SLEDEIH
DANA - NIJE JE BILO. ISTIO, NA-
AO ABU CRNU, TVRDU KRAJ FRI-
IDERA - DODIRNULA PEGLU. ONA
JE KORNJAA; ONA Bl DA PRIA
PRIU 0 NEPOSLUNOJ DECI: MAJKA
UZELA DASKU ZA PEGLANJE - NA-
PRAVILA KRILA, OD NAPRSTKA
KLJUN, OD TOKA ZA KROJ NOGE;
K U -K U -K U U U ODLETELA PLAUI
ZA DECOM PRETVORENA U KUKA-
VICU. BEO OBLAK, OBLAK BELA
ONA, ONA BELA LOKOMOTIVA, LO-
KOMOTIVA KLOPARA, KLOPARA NA
BELIM INAMA BELOG KREVETA.
LA UDARATI O STAKLO GAS-LAMPE.
UZEO UBRUS, BACIO NA LEPTIRICU,
PALI ZAJEDNO. ON PRITISNU AKOM

strana 8
za onim drugaijim u njemu
MESTO GDE SE MRDALO. LEPTIRICA Predanje sa ostrva Nauru:
POELA DEJE DA DREI. ULOVIO
,,U poetku postojalo je samo
PRSTIMA LEPTIRICU; BESOMUNO SE
more nad kojim je lebdeo pra-pauk
TRZALA, RAIRIO JOJ KR ILA, OGRO-
Naiavi jednog dana na dinovsku kolj-
MNA, MESNATA, PUNA PRAHA; GO-
ku, uzeo ju je u ruke i pokuao da nadje
VORIO: PRAINA NA LEDJIMA IMA
neki otvor kroz koji bi se uvukao u nju;
ARU - LJUDSKA LOBANJA. VIKAO
ali nije naao ni najmanju pukotinu.
IZ STRAHA I IZ ELJE DA JE IMA;
Pokucao je po koljki i po zvuku
STAVIO JE U PIRITUS, STAVIO JE U
zakljuio da je ovo telo uplje. Izgovorivi
TEGLU DLAKAVU. D LAKAVI TROU-
bajalicu, pauku je polo za rukom da
GAO, RUTAVI TROUGAO, U RUTA-
odkrine Ijuturu i da se provue. Medju-
VOM TROUGLU RIBA; RIBA SE PRA-
tim, pauk nije mogao nita da vidi, jer
AKA U TROUGLU RUTAVOM, TROU-
tada jo nije bilo ni sunca ni meseca. Sem
GAONA ZELENA LIV A D A - PASU
toga, nije mogao da se uspravi u koljci,
BELI KONJI; BELI KONJI POSTAJU
jer nije bilo dovoljno prostora.
LJUDI NA KOLICIMA SA VODENIM
Traei svuda, pauk je naao
KRASTAVCEM U RUCI. TROUGAONI
vinogradskog pua. Da bi ga ojaao, stavio
PLAVI BAZEN, PLOVE CRVENE RIBE.
ga je pod pazuh, pa je legao i prespavao
TROUGAONI ZELENI PANJAK, TROU-
tri dana. Onda ga je pustio i traio dalje;
GAONO ZELENO TRKALITE - TRKA-
ubrzo je naao drugog pua, pa je legao i
LITE ZA KONJE S LJUDIMA,
prespavao tri dana Zatim je rekao
TROUGAONI RUTAVI BAZEN SA ZA-
prvome:
JAPURENOM RIBOM; ZAJAPURENA
- Da li bi mogao da otvori
RIBA SE SVE VIE I VIE PRETVARA
ovu prostoriju, pa da sednemo?
U PURPUR RIBU. PURPUR RIBA U
Vinogradski pu je odgovorio
PLAVOM BAZENU, PLAVE VODE
da moe, pa je malo rastvorio Ijuturu.
TALASANJE, TONE PLAVO SUNCE,
Pra-pauk je uzeo pua i postavio ga pred
TALASI, BEZBROJ RIBA PURPURNIH.
zapadnu polovinu Ijuture; tako je postao
TROUGAONI BAZEN DOBIJA BEZBROJ
Mesec. Sada je bilo malo svetlije, te je
RIBA OIJU - OIJU PURPURNIH.
pauk mogao da spazi velikog crva; zamolio
BAZEN LJUBIAST, LJUBIAST DO-
ga je i on je jo malo vie otvorio
LAZAK BELE LUTALICE.
Ijuturu. Iz tela crva isticala je slana sluz
koja se skupljala u dorijem delu Ijuture;
tako je postalo nae more. Najzad je
uspeo da mnogo izdigne gornju Ijuturu; i
tako je postalo nebo. Tada je umro Rigi,
crv, iscrpen naporom. Pra-pauk je
nainio Sunce od ovog drugog pua, pa ga
je postavio kraj donje Ijuske koja je
foto R. Voli
postala Zemlja.
OD KAKO JE IV ILU N I PU ON-
GLER
POSTAO DERA SUNCA
SUNCE OD STRAHA POSTADE
NEBESKI JE I PAUK CIRKUZAN
Zvezdara, kraj potencijalnih
samoubica, obeenih Ijudi, velelepnih sva-
dja i jurnjava suprunika na no posva-
djanih. Kraj u kome ene umiruju
komijsku decu obeavajui im otkrivanje i
pokazivanje dragog ivotnog trougla. Kraj
sa dimenzijama pasijeg groba, kraj pseih
apa pseih cvetova, svetlo plavih, svetlo
utih i crnih, duboko crnih; cvetovi u
prolee negovani! A okolo, okolo su bile
njive, seljaci, plugovi, konji i proletnji
kukuruzi, a dalje, jo dalje behu brda
obojena polja aha i tad sam video igru
boja, svaka boja bila je konj, kraljica,
kralj, vojnik i svita plava. U toj igri video
sam drvo, sunce, mesec, kuu i oveka,
liniju, linija bila je nabujala reka. Video
sam gradove, unjim a vesele Ijude, edne
bate, crtee biljki, ptica i usta, letenje
leptira i zujanje muva! Video rat metalnog
vojnika i lutke, amce, lovce, Sindbade
moreplovce koji ubijaju adaju u arenom
moru, na pozornici deijih snova! Video
sam Alisu u zemlji uda i spevao pesmu o
njoj:
ALISA NIJE VIE ALISA U ZEMLJI
UDA,
ALISA OBAVIJENA PLATOM RATA
SANJA BUDNA!
TROJANSKI KONJ SPREMAN NA SKA-
KAVEV SKOK
U CVETNOM PEJSAU IZ LICA IZ-
LAZI.
ALISA NIJE VIE ALISA U ZEMLJI
UDA,
ALISA OBAVIJENA PLATOM RATA
SANJA BUDNA!
BUDNO NA KUKU OKO LETEEG Kl-
NESKOG CARA DARUJE
A RUKA INSTRUMENT OKLOPLJEN,
OGOLJEN,
OGOLJEN DR I CVET I LJUBAVNIKE
U NJEMU.
ALISA NIJE VIE ALISA U ZEMLJI
UDA,
ALISA OBAVIJENA PLATOM RATA
SANJA BUDNA!
NOGE SAKATE NASTAVIE VESELI
HOD TOKOVA
SA ELJOM ZG LAVKARA.
ALISA NIJE VIE ALISA U ZEMLJI
UDA,
ALISA OBAVIJENA PLATOM RATA
SANJA BUDNA
GUTERA TOBDIJU I TANAD NJE-
GOVU ZLATNU.
strana 9
 TRAGAM U SEBI ZA ONIM DRUGAIJIM U NJEMU ivim ivotom zmije osedlane,
ivotom dobrog i zlog brata, sa zmajevima
zaaran letim letom paunice, krilatih
Dr Vj. Stanjek konja i ar ptice i mislim na zrikavce,
skakavce i zlu Ijubav bogomoljke i pevam
. Vidjamo ga u leto kako leti pesmu plave ptice:
po travi i ivicama uma sa peskovitom
podlogom. Larve mravljeg lava spadaju u I RIBA DA BUDE
najneobinije ivotinje uopte. Svaka larva OTPAO LIST I PTICA
iskopa u pesku jamu u obliku kratera i to A PTICA OBLAK I NJEGOVE SUZE
tako to snanim, brzim pokretima lop- TRI KRALJA
taste glave izbacuje pesak na sve strane. TRI MIA
Pri tome se ona okree i tone sve dublje REKOE
dok se ne nadje u dnu peanog levka. KIA
Tamo se ukopa i iz peska joj tri samo KIA
dugaak, iroko razjapljeni pribor za va- KIA
kanje. Mali insekti koji gamiu, uglavnom ivim ivotom vile trkaice,
mravi, okliznu se na rastresitom nagibu volim prevaru i veliku la iz prie, kobilu
levka i nastoje da ispuze iz njega. Mravlji od sedam milja i vrbe nad njom to ine
lav koji eka u zasedi zasipa ih kiom hlad eteocima, volim zaboravljenu glavu
peska dok ne padnu na dno levka pravo u na nekom potoku i lisicu da mi mozak iz
otvorena kleta podmuklog razbojnika. nje jede i da je gadjam otkaenom
Ubrzo on izbaci iz kratera isisano telo nogom, da mi mozak vie ne jsde, i
mrava i vreba novi plen." kunem je kletvom naroda: ,,DA BOG DA
BILA CRNA KO LONAC, TA N K A KO
IZNEMOGLA MUVA PADE Ml NA KONAC, KROZ IBUK PROLA I U
GLAVU LULI NOGE PREKRSTILA"...
SA GLAVE NA ASFALT; TU JE .......................................... ...............................
ISPUTALA DUU,
PADAJU PAHULJICE SUNCA, Podvukao S.K. Stevan Kneevi
IZADJOSMO, GRUDVAMO SE BELIM
SENKAMA
SLOVA PESAK,
REI PELE,
ZAJEDNO SA ZVEZDAMA PSI-LJUDI.

RAJKO VOLI, steci

strana 10
 bez naslova, crte perom

STR A N I
STU D E N T I
NA
FLTJ

Elamin Osman, rodjen 1953. u Sudanu

diplomirao na Koledu lepih i primenjenih
umetnosti u Kartumu, 1977.
Sada studira na FLU drugu godinu
specijalke, slikarski odsek, klasa prof. A.
Lukovia

strana 11
strana 12
 GRAFIKA
NEBOJE JEHUKA
strana 13
VIDEO
VIDEO NA AKADEMIJI
Uvodjenje video tehnike i
televizijskog medija u nastavni program
Fakulteta likovnih umetnosti predstavljalo
bi nesumnjiv korak ka osavremenjavanju
nastave u tehnikom, metodolokom i
kreativnom smislu. Ovaj izum za stvaranje,
prikazivanje i prenos slike na daljinu,
istovremeno omoguava v i z u e I n o
i z r a a v a n j e to video svrstava
medju fenomene od viestrukog i nepo-
srednog interesa za nau kolu.
Zato ba video? Prednost
videa nad drugim sredstvima koja operiu
slikom, recimo fotografijom ili filmom,
nalazi se u daleko veoj manipulativnoj
brzini (jednovremenost snimanja i repro-
dukcije), pogodnostima prikazivanja (svaki
televizor moe da emituje snimljeni mate-
rijal) i ekonominosti potronog materijala
(jedna traka se moe vie puta brisati i
presnimavati). Rukovanje ovim uredjajima
takodje je jednostavno i gotovo da se ne
razlikuje od rukovanja magnetofonima ili
amaterskim kino-kamerama. Upoznajui
ovo tehniko pomagalo dolazimo do sa-
znanja i o nekim drugim svojstvima. Prvo,
video je, kao dosad najbri i najdirektniji
dostupan uredjaj istovremenog beleenja,
uvanja i reprodukcije slike, izuzetno do-
kumentarno sredstvo. Sekunda magnetne
strana 14
trake (oko pola metra) sadri dvadeset i
pet polja (slino dvadeset i etiri kvadrata
na filmu) elektromagnetnog zapisa to uz
pomo uredjaja za zaustavljanje slike znai
dvadeset i pet razliitih slika. Na traci od
pola sata mogue je smestiti celokupnu
istoriju umetnosti! Od posebnog je znaaja
mogunost kontinuiranog, viesatnog regi-
strovanja nekog dogac|aja ili procesa, to
je na filmu nemogue. Upravo praenje
nekog kretanja ili radnje sa odgovarajuim
zvunim sadrajem ili komentarom, moe
biti od velike koristi u nastavnom procesu
jer oigledno uvodi studenta u mnoge
postupke i skrivene momente svakog
praktinog rada.
Nain obrade kamena iii po-
stupak pravljenja litografije, sagledavanje
rada grupe miia prilikom nekog pokreta
tek su nasumice navedeni primeri o mo-
gunostima videa kao dokumentarnog sred-
stva u nastavnom procesu.
tavie, pomou video teh-
nike, studenti mogu sami da kontroliu
svoje postupke u radu (napr. sa materija-
lom) ili, to bi bilo jo vanije, da vebaju
i formiraju sopstveno gledanje i vidjenje
Nam June Paik: Tango Electronics,
predmeta, modela, svega to ih okruuje -
pratei oblike u kretanju i vremenu. Video
kamera prerasta u produeno o ko " a
video traka uva svaku sliku naeg opaa-
nja i doprinosi razumevanju sutine vizuel-
nih fenomena. Time se video legitimie
kao veoma korisno pomono nastavno
sredstvo i vrlo prisutna alatka u shvatanju
i ovladavanju osnovnim elementima likov-
nog to i jeste jedan od ciljeva ove kole.
On ak doprinosi svesti o sopstvenom,
samostalnom gledanju i time udara temelj
posebnom stvaralakom senzibilitetu stu-
denta.
Medjutim, video je prvenstve-
no medijum integrisane slike, zvuka, po-
kreta i vremena. Sprega ovih elemenata na
ekranu stvara televizijsku sliku koja je kao
takva i potencijalno sredstvo umetnikog
govora sa posebnim osobinama. Od pre-
nosa jednog prizora jednom kamerom na
jedan monitor i njegovog eventualnog
snimanja na jednom magnetoskopu, preko
korienja vie izvora slika i kombinovanja
vie slika u jednu, do generisanja tele-
vizijske slike iz samog elektronskog
sistema, esto uz pomo kompjutera.
Jean Piere Bouvet: izraz video
meuodnos, 1978., SKC Beograd

otvara se iroko podruje stvaranja u
okviru nove tehnologije. Ta nova tehnolo-
gija (tek primitivni zametak buduih do-
stignua) je samo alatka, a nain njene
upotrebe iskljuivo zavisi od onoga ko
njome rukuje. Bilo da se radi o statino
postavljenoj kameri koja prati nama ko-
mine reakcije dva psa na pokretanje
nekog predmeta van objektiva kamere kod
Vilijema Vegmena, ili o papazjanijskom
spletu slika i zvukova, snimljenih u realno-
sti ili nastalih u elektronskom studiju, pri
razliitoj brzini kretanja i duini trajanja
kod Nam Dun Paika, bilo da se radi o
snimljenoj akciji Ulrike Rozenbah sa
Madonama u cveu" ili moda o di-
rektnom prenosu hodnika Brusa Naumana,
dakle u bilo u kom od ovih sluajeva,
afirmie se poseban afinitet, posebna stva-
ralaka linost. Video prema tome, moe
b iti umetniko sredstvo, a televizija u
istraivanjima video poslenika moe da
dodje do svoje umetnosti. D rukiji nain
korienja ovog medija od onog koji se
praktikuje na Televiziji nastao je kao
posledica drukije, umanjene i jednostavni-
je opreme ali i drugih ciljeva i namera
onih koji se ovim medijumom bave.
TV slika nastala pomou dve kamere
Razvoj fotografije i filma i njihovo prosti- itih obrazovanja i opredeljenja. Tako
ranje u umetnost mogua su istorijska mala" televizija pokuava da restituie
referenca. ono to je velika" rasturila.
Nije teko zamisliti da e U jednom buduem video stu-
slikarstvo sledeeg veka, kako to predvidja diju, operiui istovremeno slikom, zvu-
Paik, biti elektronski tapeti koji e moi kom, kretanjem i vremenom kao sastavnim
da emituju slike uz pomo ubaene pro elementima jednog izraajnog jezika,
gramirane kartice na bilo kom kraju studenti (i nastavnici) Fakulteta likovnih
Zemljine kugle. Ogromno prisustvo tele- umetnosti imali bi priliku da proire polje
vizije u svetskom okruenju to ve po- svog izraavanja kao odgovor na stvarno
tvrdjuje i u mnogome utie na na nain ivotno iskustvo. Bilo bi suvie prosto rei
saznavanja sveta. Fragmentarnost, da video proiruje izraajna svojstva slikar-
diskontinuitet, podvojenost Ijudskih ula i stva ili skulpture jer se radi o drukijem
ovekove linosti nalije su ukljuivanja bavljenju umetnou, o brem i komplek-
na Svetski kanal Globalnog sela. Kao vid snijem reagovanju na mnogokanalnu stvar-
previadavanja ove dezintegracije javlja se nost na koju smo ukljueni od rodjenja.
polimedijska svest, oformljena na fotografi-
ji, filmu, radiju, magnetofonu i nizu edomir Vasi
drugih tehnikih izuma i tehnolokih ino-
vacija ali i na paralelizmu i simultanosti
razliitih oblika miljenja. U tradicional-
nim umetnikim disciplinama ona esto
dovodi do kritine take autonomnost
pojedinog umetnikog jezika. Kako se to
deava u svim umetnostima nije udno da
video sa svojim multimedijalnim karakteri-
stikama i mogunou pronalaenja izgu-
bljenog jedinstva privlai umetnike razli-
strana 15
 KLTJB FLTJ

*
foto Zlatko Vientijevi, enterijer Kluba studenata FLU

strana 16

G A L E R U A FLTJ
Galerija FLU otvorena je 4. aprila
1979. godine, na Dan studenata, izlobom
nagradjenih radova. Od tog vremena u
ovom izlobenom prostoru organizovano je
oko 100 izlobi, to kolektivnih, to
samostrl'ih, razliitih po karakteru i sadr-
ini.
U prvom -idu, delatnost Galerije
FLU treba da bude shvaena kao prirodan
nastavak sveukupne pedagoko stvaralake
delatnosti Fakulteta. Postojanje Galerije
znai i postojanje mogunosti da ciljevi,
metode i rezultati rada Fakulteta budu na
vreme i na odgovarajui nain prezentirani
studentima, profesorima i iroj publici. Na
taj nain se vri neposredno preispitivanje
ve ostvarenih pedagoko stvaralakih
koncepcija u cilju njihovog daljeg razvoja.
S druge strane, Galerija treba da obezbedi
aktivnije uee Fakulteta u afirmisanju
likovnih umetnosti u naem drutvu, to
pretpostavlja otvorenost Galerije kako
umetnicima koji rade na samom Fakulte-
tu, tako i umetnicima izvan njega.
U tom smislu program rada Galerije
obuhvaen je sledeim okvirnim planom:
1. Zavrne samostalne izlobe radova
studenata III stepena, koje su uslov za
magistriranje na Fakultetu (po dogove-
renom terminu);
2. Kolektivne i samostalne izlobe
radova studenata nagradjenih za izuzetan
uspeh u pojedinim disciplinama (po utvr-
djenim fondovima);
3. Kolektivne i samostalne izlobe
diplomiranih studenata FLU koje omogu-
uju uvid u razvoj i domete tih umetika
10 godina posle diplomiranja;
4. Pedagoke izlobe u uem smislu,
sa materijalom koji je vezan za utvrdjeni
ili samo predloeni pedagoki sistem prak- radom doprineli nastanku i razvoju FLU.
tinog ili teorijskog rada;
5. Izlobe organizovane u saradnji sa
fakultetima likovnih umetnosti i njima
slinim ust ano vama iz drugih gradova,
pokrajina i republika, kao i iz stranih
zemalja.
Mogunosti izlaganja u Galeriji imaju
i studenti koji nisu nagradjeni nagradama
Univerziteta i Fakulteta, a po preporuci
svog profesora.
Napominjemo da galerijski program
stoji otvoren za dopune, izmene i
sugestije. Mogua su i izuzetna od-
stupanja od unapred utvrdjenog plana uz
odgovarajuu argumentaciju zainteresovanih
izlagaa, a uz saglasnost Saveta Galerije,
koji sainjavaju tri profesora, tri studente i
dekan. Program Galerije angauje sve ue-
snike u nastavi, a o njegovom sprovodje-
nju u delo brine kustos Galerije.
Pitanje finansiranja je veoma proble-
matino. SIZ za kulturu grada Beograda
spreman je da dotira samo izlobe od
ireg drutvenog interesa, a pod tim pod-
razumeva uglavnom istorijske izlobe i
izlobe pedagokog tipa vezane za utvr-
djeni sistem praktinog i teorijskog rada.
To su izlobe posveene osnivaima Fakul-
teta, drugim profesorima koji su svojim
Naalost, sve ostale izlobe (ne beznaaj-
ne), ostaju tako bez propratne doku-
mentacije, a zainteresovani autori upueni
su na samofinansiranje, potrebno za pokri-
vanje trokova tampanja kataloga, plakata
i pozivnica, jer Fakultet jo uvek nema
stalnih sredstava za rad Galerije.
Stankovi Sladjana
lan Saveta Galerije FLU
Slaana Stankovi, Celuloid-akril 190?
IZLOBA
strana 18
 Savo Pekovi
2+2, kombinovana tehnika, 1982
(124x115)

MAGISTARSKA IZLO BA

Galerija FLU, 27.6. 2.7.1983.

Savo Pekovi, rodjen 1957. u Novom

Sadu

Fakultet likovnih umetnosti zavrio 1981.

u klasi prof. Petrovia

Ovom izlobom zavrava poslediplomske

studije na slikarskom odseku

Grupne izlobe:
23. oktobarski salon
Novoprimljeni lanovi ULUS a,
1982.
strana 19
 mogunosti
mar ksistieke
estetike
Povodom stogodinjice smrti Karla Marksa

Ovde nee biti rei o gotovom neto pejorativno. ta vie, i oni koji se
ne pretpostavlja marksistiki angaman, ni
uenju, o nauci ili filozofiji, niti o nekoj stalno pozivaju na izvor, mogu to initi iz
partijsku pripadnost istoriara. To vai i
formulisanoj teoriji. Naziv estetika" u razliitih interesa, udaljujui se od izvora.
za marksistiku teoriju uopte, pa dakle i
ovom sklopu oznaava samo mogunost Jer, u pitanju je prihvatanje (recepcija) za teoriju umetnosti. Tako o tome izriito
miljenja oko ijeg ostvarenja se tek jednog miljenja, koje deluje i ivi tako, sudi Arnold Hauser (Hauzer) u svome
moramo pobrinuti. To je poduhvat iji je to se u razumevanju razliito tumai, i sistematskom delu Sociologija umetnosti
ishod neizvestan, i to naelno, u skladu sa to nuno u razliitim istorijskim i soc'jal- (Soziologie der Kunst, Beck Verl., Mii-
istorinim (povesnim) nainom miljenja, nim situacijama. Primaoci ili sledbenici
nchen, 1974). To je pozicija onih marksi-
koji je jedna od osnovnih karakteristika jednog miljenja imaju svoje miljenje, svoj
sta, koji prihvataju Marksova saznanja, ali
marksizma. Otuda otvorene mogunosti ivot i svoj socijalni poloaj; oni razumeju
se poput marksologa praktino ne dre
marksistike estetike odgovaraju otvo- i tumae izvorno miljenje sa svoje take
marksizma u smislu politikog angamana.
renom marksistikom nainu miljenja gledita, iz svoje perspektive, to znai da
Za njih je takvo razdvajanje teorije od
(istorinom nainu naeg opstanka) i ga nuno preinauju. U tome se sastoji ne
prakse ne samo moguno, ve neophodno
prirodi same umetnosti kao stvaralake samo istorija jednog miljenja, ve je u
da bi se sauvala kritika distanca
delatnosti. pitanju istorizam naeg miljenja uopte, naunog miljenja, da se univerzalno
Zahvaljujui velikom iskustvu i pot- to potvrdjuje sam marksizam kao svo-
vaenje naunog saznanja ne bi kompro-
punom uvidu u stanje marksistikog mi- jevrsni istorizam.
mitovalo partikularnim interesima.
Ijenja u estetici Djerdj Luka (Lukacs) je Stoga od opravdanog istorizma u Tu treba primetiti da Marks ne pie
zakljuio da marksistika estetika postoji i prihvatanju jednog miljenja treba razli-
neku filozofsku teoriju ili neko uenje u
ne postoji u isti mah. To, na izgled kovati svesno ili nehotino pogreno ra-
duhu dotada vaeeg filozofskog sistema,
paradoksalno tvrdjenje, govori o tome, da zumevanje i tumaenje tog miljenja, koje
da on utoliko pre ne spada u istoriju
marksistika estetika postoji po naem se na taj nain revidira, to znai iskriv-
filozofije jer nije filozof, ve mislilac koji
zalaganju i po naoj sposobnosti da iz Ijuje, neopravdano menja. Otuda cela isto-
razvija jedan, po tipu nov, nain miljenja,
optih misaonih pretpostavki Marksovog rija prihvatanja Marksovog miljenja spada
to u sebi sadri i empirijsko, nauno
miljenja, kao i iz sadanjeg stanja naunih u marksizam, a oni koji, prihvatajui na
istraivanje, filozofsko miljenje, i poli-
saznanja i filozofskih pogleda na umet- bilo koji nain, tumae Marksovo tiko zalaganje, Marksizam je istorian
nost, te iz opteg drutveno istorijskog miljenje jesu marksisti.
(povesan) ili epohalan nain miljenja koji
okvira naeg ivota, razaberemo ono, to Tu se pojavljuje jedna razlika, koju proistie iz odredjenog naina ivota, iz
sutinski odredjuje umetnost i estetsku treba razjasniti. To je razlika izmedju
odredjenog socijalno istorijskog poloaja i
stvarnost uopte, kao i ono, to se zbiva u marksistikog i marksolokog miljenja,
uvek iznova zahteva ispitivanje sadanjih
umetnosti naeg vremena. Nije tu u pi- izmedju marksista i marksologa. Marksisti
uslova ovekovog opstanka (celokupnost
tanju puko izvodjenje neeg to po ideji se, naime, ne samo dre osnovnog Markso-
tih uslova: ne samo ekonomskih i dru-
ve postoji, primena te ideje kao njeno vog pogleda i Marksovih ideja, ve se iz
tvenih, ve i idejnih i duhovnih u jednom
samopotvrdjivanje u istraivanju, koje una- sopstvenog ubedjenja zalau za ostvarenje
vremenu) s- obzirom na osnovne tendencije
pred zna za svoj ishod; ne radi se samo o Marksovih ideja, to znai za promenu
istorijskog kretanja, o emu govori Mark-
prihvatanju onog, to se u Marksovom postojeeg scsijalno-istorijskog stanja, za
sova , jedna istorijska nauka" (eine
miljenju o umetnosti moe nai iriito, promenu sveta u kome ivimo. Marksovo
Geschichtsvvissenschaft prema jednoj verziji
ili pak samo u njegovom optem pogledu miljenje je za marksiste teorija promene
Marksovog teksta iz Nemake ideologije).
koji obuhvata i umetnost,ve i o onome, sveta, dok marksolozi prouavaju Markso-
Ta jedna nauka" ne moe b iti neka
to moemo rei polazei od umetnosti ve ideje i Marksovo uenje formalno, kao
posebna ili pojedinana nauka (ni
naeg vremena, od implicitne filozofije i svako drugo uenje, kao predmet sa
drutvena, ni prirodna); jedna nauka od-
koja se nahodi u toj umetnosti. Tek iz kojim se ne poistoveuju, iju poruku ne
nosi se ili intendira na celinu na celinu
sklada ta dva puta, koji su u osnovi jedan prihvataju. Njihovo politiko dranje nema
istorijske stvarnosti ili na celinu sveta, i
jedini put, moe se razviti ono, to bismo nieg zajednikog sa zalaganjem marksista,
ona formalno moe biti samo filozofska
nazvali makrsistikom estetikom, ili fi- oni ak mogu biti okrenuti protiv mar-
nauka: postoji mnotvo posebnih nauka, a
lozofijom umetnosti. ksizma i marksista. Otuda se medju mark- samo jedna opta nauka, koju tra-
U ovom pogledu treba razlikovati solozima nalaze ueni Ijudi, koji ak
dicionalno zovemo filozofija. Filozofija,
izvorno Marksovo miljenje od mark- mogu bolje poznavati Marksa od po Marksovom miljenju, ne trpi odvajanje
sistikog miljenja. Marks izriito nije bio marksista, ali se oni ne zalau za ostva-
teorije od prakse, i to vai za svu dobru
marksist, ali samo pozivanje na Marksa renje Marksovih ideja; ta vie, motiv
tradiciju filozofskog miljenja koje se
nije dovoljno da bismo osigurali svoju njihovog prouavanja Marksa moe biti
drao IVIarks Otuda se iz naeg teorijskog
privrenost njegovom miljenju kao izvor- borba protiv marksizma i marksista.
rada ne moe ukloniti politiki smisao,
nom; marksistiko miljenje se razlikuje Posebna je pozicija onih makrsista, osim na tetu same stvari, prikrivanjem
od Marksovog na potpuno legitiman nain koji znaju da su neke Marksove ideje ule
pravog stanja stvari, lanim predstavljanjem
i onda, kada se po svojoj dobroj volji dri u osnovni fond naeg znanja, naeg razu-
i sl. U odluci da se politiki ne zalaemo
Marksa (ta volja, naravno, ne mora biti mevanja istorije, pa dakle i istorije umet-
svojom teorijom ili svojim dranjem u
dobra). Otuda to, to Marks nije bio nosti, te da se dananja istoriografija
marksist, ne znai da je b iti marksist" naprosto dri tih Marksovih ideja, ali zato odredjenoj situaciji, ve se nalazi politika

strana 20
odluka. sve, to se sa tog gledita uopte moeprincipu moe porei, i marksistiki
Pored marksista i marksologa po- znati i rei o umetnosti i estetskoj pogled na umetnost naprosto pripisati
stoje i neomarksisti, odnosno pojava stvarnosti, tako da svi drugi ne marksisti- sociologiji umetnosti, kao i nauci o
neomarksizma u naem vremenu. Pod ki pogledi postaju izlini. Iz tog stava, umetnosti, istoriji umetnosti, ukoliko se
neomarksizmom treba razumeti, najpre, koji je slian religijskom (St. Moravvski) i uopte nauno moe odrati, ali ne i
onu varijantu marksistikog miljenja, koja u kome poznajemo dogmatistiko ideo- estetici ili filozofiji umetnosti.
Otuda se najpre postavlja pitanje
veoma zavisi od Hegelovog nasledja i dri loko obeleje, zatvara se marksistika
mogunosti marksistike estetike ili filo-
se mladog Marksa. Pojavljuje se ezdesetih estetika ili filozofija umetnosti u teorijski
zofije umetnosti u smislu njenog teorijskog
godina u zapadnoj Evropi i u Sjedinjenim sistem, koji joj ne odgovara, jer je ekstre-
zasnivanja, njenog metodikog opravdanja,
Dravama. Tu spada naroito kritika mno oprean Marksovom istorinom i
kao i njenog utemeljenja u umetnikom
teorija Frankfurtske kole (iji su naj- kritikom nainu miljenja, koji se i sam
iskustvu i estetskoj stvarnosti. Tek zatim,
z n a a jn iji p re d s ta v n ic i A d o rn o , podvrgava principu istorinosti.
poto se ta mogunost naelno osigura,
Prema tome, otvoren i kritiki na-
Horkheimer, H. Marcuse, a danas J. Ha-
otvara se pitanje njenih stvarnih mogu-
bermas i A. Schmidt). Razlikuje se od in miljenja nije svojstven samo Markso-
nosti u smislu njenih realnih izgleda,
drugih formi marksizma u vie taaka, vom istorizmu, ve i dobro shvaenom
mogunih pravaca razvoja, puteva izgrad-
naroito u tome to ne naputa, ve marksizmu, koji treba da iz Marksovog
naprotiv brani osnovne vrednosti gradjan- obuhvatnog pogleda izvede ono to su- nje, istraivakih poduhvata i dr.
Tako smo u recepciji Marksovog
ske liberalne politike teorije. Drugo zna- tinski odredjuje umetnost, i to u bitnoj
miljenja poznali sve tri ranije pomenute
enje neomarksizma svodi se na pove- povezanosti sa njenim istorinim nainom
mogunosti: pored mogunosti potpunog
zivanje Marksovih ideja sa drugim hete- postojanja, kao i sa njenim poloajem u
izvodjenja marksistike estetike iz Marko-
rogenim idejama. Ta pojava je istorijski drutvu i kulturi, sa njenim znaajem za
sovog miljenja o umetnosti, pomenuli
dobro poznata; tako neoplatonizam u Ijudski ivot. Pri tome se mora suoiti sa
smo i otvoreno marksistiko miljenje koje
poznoj antici obnavlja Platonovu filozofiju, sadanjom situacijom umetnosti, sa umet-
se razvija ne samo iz istorinog Marksovog
tako danas neopozitivizam ili logiki po- nikim iskustvom naeg vremena. Otuda
pogleda, ve i iz sadanje situacije, podvr-
zitivizam obnavlja pozitivizam iz prolog marksistika estetika formalno povezuje
gavajui kritiki principu istorinosti i sam
stolea i td. Heterogene razloge za takve sutinski, sa povesnim (istorinim) pogle-
M arksov pogled na umetnost, najzad i
misaone sastave treba uvek iznova istraiti;
rnogunost shvatanja marksistike estetike
to mogu biti saznajni ili idejni razlozi
kao naune estetike u smislu moderne
(npr. kada se naknadno pojavi neko novo
nauke, ili pak kao jedne metode u nauci
nauno saznanje, to utie na nae poj-
o umetnosti i istoriji umetnosti. Ali smo,
move o svetu i nuno dovodi u vezu sa
takodje, na kraju videli da ostaje nereeno
naom teorijom, tako da sagledamo mo-
gunost i ak neophodnost njihovog po- pitanje kako se moe razumeti i pro-
tumaiti ono specifino marksistiko mi-
vezivanja u jednu sintetiku celinu). To,
zatim, mogu biti posebni drutveni in- Ijenje, da bi se uopte moglo govoriti o
teresi, nastojanje da se ospori ono prvo- marksistikoj estetici", od. filozofiji
umetnosti. Tome prethodno naelno
bitno uenje itd. Tako smo u naem
stoleu svedoci pokuaja (spajanja marksi- pitanje koje pogadja ideju estetike ili
zma sa psihoanalizom) npr. E. Fromm, H. filozofije umetnosti uopte i kao takvu,
Macuse i dr.), jer se psihoanalitika me- jer istorija estetike, odn. filozofije umet-
toda pojavljuje tek krajem prolog i po- nosti, pokazuje da se ta ideja uvek iznova
etkom ovog veka sa univerzalnim pre- mora osigurati iz odredjenog epohalnog
tenzijama, koje pogadjaju i marksistiki sklopa socijalno istorijskih i idejnih
pojam o oveku itd. Tu je i pokuaj odnosa i uslova ivota. Tako u novo doba
spajanja sa egzistencijalizmom, koji prihva- nae tradicije ta ideja zavisi i od meta-
ta Marksovu filozofiju istorije, ali veruje fizikog nasledja i od duha moderne
da u njoj ostaje podredjena i podsvetljena naunosti u vezi sa tehnikim i indus-
trijskim razvitkom gradjanskog drutva,
per.sonalnost naeg opstanka (tako smatra
kao to se tada pojavljuje nova mogunost
Sartr) i dr.
Navedene razlike izmedju marksi- celovitog istorinog naina miljenja to se
povezuje sa sutinskim filozofskim pogle-
stikog, marksolokog i neomarskistikog
dom na umetnost i sa novim tipom
miljenja vae i za estetiku ili filozofiju Brkanovi Jasminka, Plastovi
naunosti, kome tei marksistiko mi-
umetnosti, koja se poziva na Marksa, ili
prihvata marksistike principe. Tek iz tih Ijenje.
Kako je, dakle, moguna estetika
razlika se moe razumeti takvo pozivanje i
dom na umetnost i estetsku stvarnost, i odn. filozofija umetnosti, a zatim, kako je
prihvatanje ono se stvarno tako doga-
polazei od analiza projedinih umetnikih moguna marksistika estetika ili filozofija
dja. Uzimamo da se iz izvornog Marksovog
dela ili pak estetskih predmeta, te po- umetnosti? Da li to uopte moe biti
miljenja logiki i stvarno moe izvesti sve
stavljajui pitanje o smislu ili znaenju miljenje o umetnosti samo zato to
ono, to je za marksistiku estetiku ili
umetnosti iz njenog odnosa prema svetu u umetnost uzima kao svoj predmet, kao
filo z o fiju umetnosti neophodno i
specifino. Stoga nam nita dalje nije ni kome ivimo, i iz duhovne potrebe koja estetski predmet, i to ga podvrgava svojoj
potrebno (recimo, izvodjenje iz iskustva se u nama nahodi. Bez metodikog dija- metodi? Da li ta metoda moe biti, osim
naeg vremena), jer se, navodno, i u tom lektikog spajanja imanentnog, formalnog to je filozofska, i posebno nauna, tako
iskustvu potvrdjuje ono, to se po ideji (ne formalistikog) prosudjivanja umet- da se pored filozofije umetnosti moe nai
ve nalazi kod Marksa. Tako bi za sve nikog dela ili estetskog predmeta sa i estetika kao pojedinana moderna
marksiste postojao jedan izvor: prethodno heteronomnim pogiedom na umetnost i nauka?
umetnitvo, to znai na socijalno isto- Pokuaj objanjenja kako se u okvi-
postojea Marksova ideja o umetnosti i o
rijski poloaj umetnosti kao kulturne de- ru predmetne metafizike umetnost tumai
estetskoj stvarnosti koja obavezuje sve
latnosti i kulturne ustanove, nema spe- iz neke metafizike ideje i podvrgava toj
marksiste, pa stoga ne bi bilo razliito
cifino marksistike estetike, nema marksi- ideji u mehanizmu samopotvrdjivanja, koji
koncipiranih marksistikih estetika. Veruje
stike teorije, ni marksistike kritike ne brine za izvorno umetniko iskustvo,
se da se u Marksovom miljenju o umet-
umetnosti. Ali, ta specifinost se u bio bi suvie dug za ovu priliku. No, nije
nosti, u obuhvatnom pogledu, ve nalazi
strana 21
 teko razumeti da se metode moderne lakih potencijala ovekovih, na najiroj terijalistika moe drati izvornog zna-
nauke u primeni na podruje umetnosti, demokratskoj osnovi. Pri tome nije presu- enja aisthesis, jer umetniko delo u
odn. na estetsku stvarnost pokazuju ogra- dno vano, mada je zaista neopravdano, svojoj ulno shvatljivoj neposrednosti
niene i da postiu upravo ono to pozivanje na realizam u umetnosti, to otkriva svoj materijalni smisao ili smisao
pretpostavljauu, ne brinui se za prirodu znai na neki produetak postrenesansnog svoje materijalnosti, to je za Marksa
same umetnosti. Tako se ispostavlja da je gradjanskog realizma i naturalizma, na oduvek znailo prednost ulnog sjaja
svaki govor o umetnosti ve unekoliko i u mimetiko prikazivanje stvarnosti u materije" (sinnlicher Glanz der Materie)
izvesnom smislu agresivan: primena hete- umetnosti, ak i na princip mimesisa kao ivog, dinamikog i utoliko dijalektikog
ronomnih naunih metoda ili pak meta- na konstitutivni princip umetnosti. To materijalizma u odnosu na metafiziki
fizikih ideja na umetnost, predstavlja moe imati valjano logiko (teorijsko) i materijalizam. Otuda materija dela, kao
naprosto neadekvatan postupak, kome iz- stvarno, istorijsko opravdanje (vid. Fridrih materijal ili tvar (Stoff), ima konstitutivni
mie sutina fenomena. Sve to, naravno, Tomberg: Mimeza prakse i apstraktna znaaj za samo umetniko delo (prema
vai i za marksistiko miljenje, i za umetnost, Mala biblioteka, Univ. umet., marksistikom tumaenju), to tek omo-
marksistiku estetiku: ni ona ne moe biti Beograd, 1978), ali se u tom pogledu guuje estetski pristup delu. Otuda se
miljenje o umetnosti, ili o estetskim teorija i praksa socijalistikog realizma ne moe razumeti interes marksistike esteti-
pojavama. dre celine fenomena, celine umetnikog i ke za estetske pojave izvan umetnosti, u
Zato treba razmisliti o drugoj mo- estetskog iskustva, ve uzimaju samo jedan svakodnevnom ivotu i u prirodi, naroito
gunosti miljenja iz umetnosti, to znai deo ili moment za celinu i, povrh toga, u dananjem tehnikom razdoblju i si-
polazei od celine umetnikog i estetskog pogreno ga tumae. tuaciji samougroavanja ovekovog sveta.
iskustva, od analize umetnikog dela u Marksistika estetika je moguna Najzad, ako se uzme da je marksi-
nastojanju oko otkrivanja smisla umet- kao estetika ako polazi,dri se prvobitnog stika estetika kao filozofija umetnosti
nitva i znaaja umetnosti za oveka, oko
razumevanja poloaja umetnosti u kulturi i
drutvu idr. Nije to samo umetniki
pristup umetnosti kao operativno miljenje
samih umetnika u umetnosti, kao ono
jedinstveno tehniko iskustvo umetnika u
stvaranju dela, kao vizualno miljenje, kao
muziko miljenje i dr., to se u najpo-
voljnijem sluaju zavrava sa estetikom
umetnika (Kunstlerasthetik), ve miljenje
koje polazi od neposrednog umetnikog ili
estetskog iskustva, i to svuda tamo gde ga
moe nai, da bi se metodiki razvilo do
razabiranja smisla umetnitva kao i prin-
cipa umetnikog tvaranja, strukture dela,
estetske i umetnike vrednosti. To, na-
ravno, vai i za marksistiku estetiku i
filozofiju umetnosti, inae se ona ne moe
odrati kao estetika, odn. filozofija umet-
nosti. Ona moe vaiti samo kao hete-
ronomna metoda; istina, od velikog zna-
aja, ali bez sutinskog uvida i bez
filozofskog temelja. Ako je u istoriji
marksistike estetike najpre bilo zane-
mareno izvorno umetniko iskustvo, odn.
celina estetskog inkastva^onda su se veliki
poduhvati u marksizmu pojavili tek poz-
Sadko Hadihasanovi, kola 1983.
nije, uglavnom u drugoj polovini naeg
stolea, u principu, tek onda kada je bilo
nadoknadjeno ono, to je u tom bitnom znaenja aisthesis kao neposrednog, bitno vezana za razumevanje socijalne
pogledu nedostajalo. ulnog, intuitivno opaajnog naina uslovljenosti i socijalnog smisla umetnosti,
Kako je, dakle, moguna marksi- postojanja umetnikog dela i, sledstveno, onda se taj njen cilj moe postii u
stika estetika kao estetika? S pravom se umetnosti, i ako se u tumaenju dri estetskoj dimenziji", kako je to lepo
smatra da ona kao normativna vrednosna sveta ulnosti koji se umetnikim delom pokazao Herbert Marcuse (Markuze), po-
estetika nije ni opravdana, ni moguna otkriva, a ne tek ulnog aspekta tog dela. lazei s pravom od toga, da se pored
prema dananjoj nauno filozofskoj svesti Taj put pridravanja izvornog znaenja klasne egzistencije oveka ugroava i nje-
i umetnikoj senzibilnosti, te da pred- estetskog bio je od poetka otvoren, pa je gov telesni opstanak, da se njegovi nagoni
stavlja puku ideoloku pretenziju propisi- neobina okolnost to, to se tim putem i strasti sputavaju i suzbijaju, da se
vaa umetnosti, koji su svoj ideal umet- ipak nije kroilo, osim u nekim poku- njegovo ulno doivljavanje i njegova oset-
nosti otelovili u tzv. socijalistikom rea- ajima koji nisu daii ni ton, ni pravac Ijivost uopte slabo razvijaju, potiskuju i
lizmu. Tako shvaena marksistika estetika marksistikog miljenja u estetici. Taj put ak unakazuju, pa se u tom pogledu
nije moguna ne samo zato to je uzeta je bio utoliko otvoreniji, to se saglaavao otvara put oslobadjanja nove ulnosti,
kao normativna estetika, koja se ne moe sa ivotom same umetnosti u naem novog nagonskog ivota ovekovog, nove
odrati, ve i zato to je tu potpuno stoleu, i to se na njemu mogla postii antropologije u marksistikoj perspektivi
podvrgnuta heteronomnom cilju, naime prava aktualnost marksistike estetike, (H. Marcuse: Estetska dimenzija. Eseji o
izgradnji socijalistikog drutva, u stvari koja se inae odvajala i suprotstavljala umjetnosti i kulturi, kolska knjiga,
samoodranju vlasti koja se poziva na savremenoj avangardnoj umetnosti, po- Zagreb, 1981).
ideju socijalizma, pa se tako nalazi u dravajui restaurativne tenje novo- Jedna od najvanijih istraivakih
krajnjoj oprenosti prema smislu socija- vekovnog gradjanskog realizma. mogunosti, koju u naunom i filo-
listike egzistencije kao razvoju stvara- Marksistika estetika se i kao ma- zofskom pogledu otvara marksistika este-

strana 22
 Neopravdano je i odbacivanje mark-
tika, nalazi se, po optem uverenju, u 'noman smisao sa heteronomnim uslovima
njegovog postojanja i delovanja, i, najzad, sistike estetike kao, navodno, zavisne od
svojevrsnom prouavanju socijalne uslov-
sa drutveno-politikim angamanom za ideje moderne nauke, ve po epohi u
Ijenosti i drutvenog znaaja umetnosti,
oslobadjanje stvaralakih potencijala o- kojoj se estetika pojavljuje, po tome to
kao i u filozofskom otkrivanju socijalnog
se estetika navodno podvrgava metodi egzak-
smisla umetnosti. Marksistika estetika se veanstva na najiroj demokratskoj osnovi.
Odatle proistie najvanija mo- tnog istraivanja fenomena koji upravo
ne svodi na sociologiju umetnosti, ni na
izmiu toj metodi. Iz ve navedenih
istoriju umetnosti, ali je ona dala jednu gunost marksizma kao filozofije stva-
razloga, iz Marksovog nastojanja oko
novu metodu novoj disciplini koja se zove ralatva, te marksistike estetike kao fi-
jednog novog tipa naunosti nije dakle
sociologija umetnosti, kao i istoriji umet- lozofije umetnikog stvaralatva. U naoj
opravdano svesti specifinost marksistike
nosti. Prema tome, u pogledu poseb- filozofskoj tradiciji princip stvaralakog se
metode na jednu modernu posebno nau-
no naunog sociolokog i istorijskog pojavljuje vrlo pozno, a filozofija stva-
nu metodu.
istraivanja umetnosti, marksistika ralatva nije nikada ni napisana. Zato
marksistiku filozofiju moda treba shva- Treba dodati da se otvorenost mark-
metoda se pokazala uspenom po svome
sistike estetike ili filozofije umetnosti ne
svojevrsnom analitikom karakteru, koji se titi i negovati prevashodno kao filozofiju
stvaralatva, ali je sigurno da povoljni sastoji samo u ve opisanim dimenzijama
povezuje sa obuhvatnim pogledom na
marksistikog istorizma, ve i u njenoj
epohalno stanje i nahodjenje oveka, sa izgledi marksistike estetike kao filozofije spremnosti da prihvati nove metode koje
umetnosti proistiu iz Marksovog pojma
pojmom oveka kao istorinog opstanka.
novog oveka" i oveka kao jedinstvenog se u naunom ili filozofskom pogledu
Otuda se jednostrani sociologizam ili eko-
stvaralakog bia, kao to se marksistiki pokau uspenijim od marksizma u prou-
nomizam kao naelno deterministika
pojam umetnosti i umetnitva mora uzeti avanju ovog ili onog podruja estetske
shvatanja ne mogu pripisati marksizmu.
ne kao podraavanje ili preobraavanje stvarnosti, odn. sveta umetnosti. To ne
znai prihvatanje gledita koja su nespojiva
sa marksizmom, ve upravo kritiko
dranje koje ne prihvata mehanizam
samopotvrdjivanja jednog opteg pogleda na
umetnost i na estetsku stvarnost, ve
takorei dri ranu otvorenom", iz na-
elne spremnosti da prihvati sve ono to
proistie iz dijalektiki slobodnog kretanja
u materiji, to se iz suoavanja i sao-
seanja sa samom umetnou pokae kao
rasvetljujue za celinu fenomena.
Umesto o smrti estetskog i propasti
estetike i, takodje, umesto o neodrivosti
marksistike estetike odn. o tekoama
marksistike filozofije umetnosti, treba
govoriti o mogunostima marksistike
estetike, koje su danas vee nego ranije,
kao i o zadacima marksistike filozofije
umetnosti prevashodno kao filozofije stva-
ralatva. Prema tome, marksistika estetika
spada u oblast izuavanja Univerziteta
umetnosti.

Rajko Voli, Cevi Prof. dr Milan Damnjanovi

strane, i sa strane neukih marksista, i sa postojee stvarnosti, ve kao proizvodjenje

strane kritiara marksizma. Isto tako, ni
ideoloko tumaenje umetnosti u ime
marksizma nije stvar koja se moe izvesti
iz Marksa, koji je bio kritiar ideologije, a
ne ideolog.
Marksistika estetika kao filozofija
umetnosti bavi se sutinskim odredjenjem
umetnosti i otkrivanjem njenog socijalnog
smisla, polazei od analize umetnikog
dela u jednoj odredjenoj socijalno isto-
rijskoj situaciji, kao i od.osnovnih uslova
naeg opstanka, od pojma oveka kao
stvaralakog bia (animal creans), a ne od
doktrinarnog shvatanja umetnosti kao dru-
tvene svesti, koje se moe odrati i bez
ikakvog istraivanja fenomena umetnosti.
Tako se marksistika estetika potvr-
djuje i u empirijskom istraivanju umet-
nikih i estetskih pojava i u filozofskom
otkrivanju smisla tih pojava, po svojoj
dijaiektikoj metodi koja je u stanju da
povee konkretni nauni rad sa filozof-
skim miljenjem, formalnu (strukturalnu)
analizu umetnikog dela, njegov auto-
nove stvarnosti". Otuda se Marksova
ontologija stvaralatva javlja kao odlu-
ujua u marksistikom tumaenju umet-
nosti.
Odatle se lako moe uvideti kako je
neopravdano poricanje marksistike
estetike zbog estetizma kao gradjanskog
'~NV
naina doivljavanja i stvaranja umetnosti,
pri emu se jo zamenjuje estetsko" kao
odredba predmeta sa estetikim ", to
pripada samo teoriji. Estetika se ne moe
proglasiti prevazidjenom ni kao teorija
estetskih vrednosti, kao svojevrsna aksio-
loka estetika zato to ona otkriva isto-
rijsku logiku stvaranja tih vrednosti, kao
to u duhu Marksovog istorizma
ustanovljuje naelnu mogunost stvaranja
novih umetnikih i estetskih vrednosti u
novome svetu, nasuprot tradicionalnih
uenja o konzervativnom biu oveka i o D. V.
sutinskoj nepromenljivosti svih osnovnih
vrednosti, pa dakle i umetnikih i estet-
skih: u razliitom istorijskom ruhu pojav-
Ijuju se uvek iste vrednosti.

strana 23
 STV A R A LA TV O
I TEH N O LO G IJA
Da bi ovom prilikom jasnije odredili
okvir nae teme koja se tie TEHNOLO-
GIJE U VIZUELNIM UMETNOSTIMA,
prethodno je potrebno ukazati na neko-
liko vrlo vanih momenata.
Postavlja se pitanje da li postoji
posebna umetnika tehnika ili je ona
sastavni deo tehnike sui generis. Podsetimo
se problema koga se jo sredinom prolog
veka dotakao Raskon, da industrija ne
proizvodi umetniki nita vredno. Znai li
to da umetnika tehnika jedina stvara
estetsku vrednost?
Da bi umetnost mogla da parira
savremenom tehnolokom razvoju drutva
bilo joj je potrebno da odbaci prefinjenu
zanatsku izradu i zastarelu tehnologiju.
strana 24
Dragoslav Krnajski, (V.W.) asija
Problem anahronosti umetnikih tehnika
tako neosporno ulazi u samu iu ove
teme. Opasnost nastaje onda kada se uloga
umetnika u procesu realizacije umetnikog
dela svede na ulogu projektanta. Unutar
odnosa UMETNIK - REALIZACIJA -
DELO treba traiti mogunost za iznala-
enje novih reenja.
Sve ove dileme dobijaju svoje pravo
mesto tek u onom trenutku u kome se
odvija znaajan preokret u umetnosti.
Poev od kolaa u kubizmu preko najzna-
ajnije prevratnike figure u istoriji umet-
nosti Marcela Duchamp a i njegovog RE-
A D Y -M A D E -a pa sve do dananjih
dana, umetniko delo nije vie predstava
stvarnog, ve stvarnost po sebi. Obinim
stvarima se oduzima njihova uobiajena
funkcionalnost, uspostavlja se aktivan
odnos prema predmetu a time i svesno-
k ritiki odnos prema stvarnosti. Stvar iz
ivota, pisae Karin Tomas, koja se pro-
glasi za umetnost usmerava panju na
ivot. Da li je takva umetnost u stanju da
izvri snaniji uticaj na otudjeni ivot nae
tehnoloke civilizacije? Da nije ona, ako
ne uvek direktno, onda posredno, putem
predmeta iz ivota", ipak samo odraz
jednog stanja otudjenosti koje se prihvata
sa nedovoljno snanom duhovnom rezer-
vom.
Jo poetkom veka postavlja se
problem koji je po miljenju G uilio a
Carlo a Aragan a i danas aktuelan: ,,lli
je umetnost stvaralaka delatnost, neza-
menljiva i neunitiva potreba Ijudskog
duha, ili je istorijska delatnost, inherentna
odredjenim prolaznim strukturama kulture
i drutva".
Tu se opet potkrada mogunost
postavljanja teze o smrti umetnosti" (o
emu uvek moramo uslovno govoriti) jer
tehnoloki napredak dovodi u pitanje i
samo shvatanje kreativnosti. Tako je, za-
kljuie Argan, umetnost, kao primeran
nain Ijudskog rada, prestala da postoji
kada je tehnoloki sistem industrije, koji
preuzima svqe modele od nauke, preva-
ziao tehnoloki sistem zanatstva. Time je
umetnika delatnost zatvorila sopstveni
istorijski ciklus.
Mnogi umetnici jedini izlaz i
opravdanje za svoje delo nalaze u venoj
opoziciji drutvu. Iz takvog stava, moglo
bi se rei revolta, nastaju mnogi znaajni
pravci i njihove tehnike.
Kao pandan ve pomenutom KO-
LAU (cdlage), DEKOLA (decollage) je
svojevrstan izraz takvog revolta umetnika.
Dekola akcija se najee manifestuje
putem cepanja plakata, hemijskim bri-
sanjem fotografija, presovanjem metalnih
potroakih predmeta svih vrsta, prema-
zivanjem slika i tekstova. U konanom
ishodu on dovodi do regeneracije neiskriv-
Ijenog vidjenja. Pored antitehnike tehnike
dekolaa (Rotella, Hains, Volf) tu je
PIKA (piquage) Fontane On je mono-
hromne povrine platna ili glatko polirani
metal probijao rezovima ili ubodima. Ne
zaboravimo ni Ditera Rota i njegove
plesnive objekte.
Pomenimo da je bitan momenat pop
arta, pa i drugih srodnih pravaca, insisti-
ranje na uzorcima a ne na simbolima.
Predmeti kao takvi uzorci, bivaju fasci-
nantno transformisani. Setimo se samo
Odenburga. Pored ovih, javlja se tehno-
logija ne proizvodjenja, ve tehnologija
troenja i unitavanja. Njihove izvore na-
lazimo u delu Kurt a Scvvitters a. Upravo
u uzorcima bezvrednim otpacima on vidi
osnovu za izgradnju MERC UMETNOSTI.
U istoimenom asopisu pie: Poto je
materijal nebitan, ja uzimam svaki, bilo
koji materijal, kada slika to zahteva. Time
to raznovrsne materijale uskladjujem
jedne s drugima, imam jedan plus u

odnosu na slikarstvo koje se slui samo
uljem, jer ne procenujem samo boju u
odnosu na boju, liniju u odnosu na liniju,
formu u odnosu na formu, itd., ve i
materijal u odnosu na materijal, recimo
drvo prema jutenom platnu . Transforma-
cija materijala moe proizai ve njihovim
rasporedjivanjem na povrinu slike. To e
iskustvo umnogome koristiti i usavriti
umetnici koje je problematika materijala
(materije) uputila ka ENFORMELU (infor-
mel). Jedan od naina apstraktnog ekspre-
sionistikog slikarstva je i DRIPING
(dripping prskanje boje). Pomenimo
najznaajniju figuru amerikog ekspresio-
nizma, to je svakako Jackson Pollock. Kao
svojevrstan vid amerikog slikarstva akcije
u Evropi se javlja TAIZAM (la tache
mrlja). Najznaajniji predstavnici su Wols i
Hartung.
Direktno iz kolaa potie i proces
FOTOMONTAE koji obilato koriste jo
dadaisti i nadrealisti. Ova tehnika poseduje
izvanredno irok spektar mogunosti na-
roito u okviru angaovane umetnosti.
Tipine nadrealistike tehnike bile su
FROTA (frotage) i GRATA (grattage)
koje je uveo Ernst, zatim tehnika sinhro-
nog slikanja kod futurista
S IN E M A TIZA M ". Kao odraz nadreali-
stikih nastojanja pojavljuje se paljeni
kola 1937. god. (Volfgang Palen) ili tzv.
FIM A (fumage).
U pravce koji se javljaju kao obno-
vljeni duh DADE, ija je preokupacija
intermedijalno kazivanje, ukljuuju
masovna sredstva komunikacije, kojima se
koriste sve umetnosti akcije (hepening,
grupe - fluksus, b o d i-a rt, le nd-art, itd.).
Veina vih pravaca, kroz mnogostruke
oblike povezivanja medija, uspeva da ukine
granice izmedju umetnikih rodova.
Tako se umetnost ne moe vie
.deliti na slikarstvo, vajarstvo, grafiku itd.
Vizuelna komunikacija, bio bi izraz za sve
ono to se podrazumeva kada pominjemo
nova istraivanja u umetnosti danas.
Ne treba zaboraviti ni one umetnike
iji se revolt ogleda u odbacivanju svake
tehnoloke inovacije. Ima i takvih koji se
vraaju starim ve prevazidjenim tehni-
kama i u njima trae nove jo neisko
riene mogunosti.
Ma kojim sredstvima se sluila i ma
kako je nazivali, umetnost e i dalje ostati
najsavreniji vid Ijudskog odnosa prema
se
svetu.
Junakov Svetlana
strana 25
 Francuski asopis Verve" tampao je Ali sve ovo nije bilo nita vie do
GRAFIKA nekorisni palijativ. Najvie to se postiglo
litografije, upotrebljavajui iste ploe, ve-

originalni liko izdanje otisaka koji su prodavani sa time bilo je da se informiu laici da re
asopisima. Bio je korien umetnikov gravura" nagovetava neto mnogo iz-
originalni Iitografski kamen: sve to je vornije nego re estampa", koja je bila
suvie naduvana. U Engleskoj i Americi

otisci
nedostajalo sa otisaka, koji su prirodno
nazivani originalni", bio je autorov potpis (USA) re fin e " tj. lepa" stavljena
na donjoj margini. D uplo" izdanje je ispred opteg pojma otisak p rin t" znaila
4 je originalni otisak. U Nemakoj Kun-
dozvolilo radjanje novih nesporazuma.
Prvi znak reakcije protiv ove i sline stdruch" i Kunstgrafik" su razliiti izrazi
prakse pojavio se u Francuskoj gde su od ,,Grafik" ili D ruck", koji ne znae
ovakve zloupotrebe bile najee. Javio se nita vie nego tampa" u najirem i neki
pokuaj da se napravi razlika izmedju put u najneodredjenijem znaenju.
gravure" i estampe". Litografije su Tokom godina muzejski kustosi,
Tek nekoliko poslednjih decenija, umetnici i svi ostali sa posebnim inte-
morale biti ukljuene medju gravure.
osetili smo potrebu da na otiske gledamo resom za grafiku nali su se da pronadju
Izvestan broj trgovaca je vie voleo da
kao na originale" i da ih karakteriemo preciznu definiciju originalnog" otiska
bude nazivan marchand d'gravure" nego
kao takve. U prolosti su ih nazivali prihvatljivu za svakog i za svako vreme,
marchand d'estampes", i poznati pisci
gravurama", a kasnije je izraz lito- koja bi odredjivala posebna pravila da ih
kao to su an Ademar i Klod Roe
grafija" takodje bio u upotrebi; ili drugo- se sledi ili potuje.
Marks u svojim knjigama o grafici nagla-
jaije, govorei uopteno, nazivali su ih
avaju re gravura"
otiscima, ali ta re je imala drugojaije,
otmenije znaenje nego to ga danas ima.
Tek u 19. veku poeli su da prave razliku
izmedju kreativne grafike umetnosti, sa
predstavnicima kao to je Albreht Direr,
Rembrandt i Kanaleto, i neke vrste re-
produkcija koje je, na primer, radio Mar-
kantonio Raimondi (1480-1530), koji je
kopirao Direra i reprodukovao dela rene-
sansnih majstora, mada je i sam bio graver
neospornog talenta. Ali obe vrste otisaka
smatrane su kao originalne i kreativne,
koje su napravili umetnici radei originalni
rad u bakru (procenjene na istom nivou sa
slikarstvom-) odatle potie moda i naziv
peintre graveur" i reprodukcije, gde se
ve postojei model kopira tj. prenosi na
plou. Najzad to je bilo delo pentre
graveur a koje je postalo visoko cenjeno,
mada se nikada stara i utvrdjena praksa da
se rade reprodukcije nije sasvim ugasila.
ak i danas ona se tretira prilino
drugojaije.

II

Pojam originalnog otiska datira tek

od nedavno i delimino je posledica
velikog tehnikog procesa u proizvodnji.
Pored tog pojma postoji i izvesna dvo-
smislenost osvetljena jednim dogadjajem
koji se desio u Parizu posle II svetskog
rata. Nekoliko renomiranih umetnika -
medju njima i or Brak su prilino
brzopleto ovlastili izvesne izdavae i trgo-
vce da reprodukuju njihove slike i grafike
pomou fo to mehanikih sredstava, u
crno beloj tehnici i u koloru. Oni su se
takodje sloili sa jednim minicioznim si-
stemom obeleavanja ili brojanja, koji je u
mnogim sluajevima bio odsutan u origi-
nalu i potpisivali su otiske rukom. Ova
dela, koja su nazvali lani" otisci, zaista
nisu imala nita originalno, osim potpisa.
Medjutim, postojao je jedan poseban slu-
aj, koji se prilino razlikuje, poto su
la n i" otisci bili originalni bar u pogledu
tehnike. Izvesni uveni umetnici, medju
kojima i Huan Miro i Mark agal, spremili
su ograniena izdanja nekih svojih lito-
grafija u boji, koje su i potpisali.

strana 26
 1. Prvi temeljan predlog sastojao se 1. Upotreba tehnikih inovacija je
od pet paragrafa formulisanih na III. dozvoljena u pravljenju otisaka iako gra-
internacionalnom kongresu plastinih fiari ne vole ideju foto-m ehanikih
umetnosti 1960. godine u Beu. postupaka;
Originalni otisak: Pomo profesionalnog tampara ili
1. Ekskluzivno je pravo umetnika- uenika je dozvoljena (kao to je to bilo i
grafiara da fiksira konani broj tiraa u prolosti), ali da umetnik nadgleda
svake od svojih grafika u razliitim tehni- posao. Ako je umetnik sam taj koji
kama (litografija, duboka tampa i sl.) tampa, re ,,IMF" (ressit) trebalo bi da se
2. Svaki otisak, da bi se smatrao doda posle potpisa olovkom.
originalnim, mora ne samo nositi potpis 3. Probni otisci (drugim reima prvi
autora nego i oznaku ukupnog tiraa i pokuaji dolaenja do savrenog originala)
serijski broj otiska (npr. 31/250, 32/250 treba da budu naznaeni kao takvi.
itd.). Umetnik moe da naglasi da je on 4. Takozvani umetniki otisci
sam i tampar. (autorski otisci") treba da budu ograni-
3. Kada je tira odtampan poeljno enog broja.
je da se originalna ploa, drveni blok ili 5. Tira ne mora nuno da bude
kamen ili bilo koji materijal koji je ogranien, kao to nije bio ni u prolosti,
korien za otiskivanje prvog tiraa, uniti kada je tampano vie otisaka nego danas.
(sastrue, olajfuje, spali i sl.) ili treba da A li ako je ogranien onda to stvarno
nosi uoljiv znak koji pokazuje da je mora i biti, i zato svaki otisak treba da
tampanje zavreno. nosi obeleje o ukupnom broju tampanih
4. Gornji principi primenjeni na otisaka.
grafike radove ine da se oni mogu 6. Preporuuje se grafiaru da uniti
smatrati originalnima" to e rei da ili izbrie slike (plou) kada se zavri
umetnik sam pravi originalnu plou, ree tampanje tiraa.
je tj. obradjuje kamen ili radi na bilo kom 7. Oznaeni datum graviranja je Vajarska tehnologija
drugom materijalu. koristan zahtev.
Oela koja ne ispunjavaju ove uslove
POLIESTER
moraju se smatrati reprodukcijama". III
5. Za reprodukcije" nikakva pravila
Poliesterske smole pojavile su
nisu mogua. Bilo kako, poeljno je da se Poslednja u hronolokom redu de- se na industri;jskom tritu kasnih 3 0 -tih
reprodukcije" priznaju kao takve, pre- finicija originalnosti je data decembra
godina, a poetkom II svetskog rata
poznaju i na taj nain odvoje od pitanja u 1964. godine u pravom kartezijanskom
poele su da se upotrebljavaju u velikim
vezi sa originalnim grafikama. Ovo vai duhu od strane Comite National de la
koliinama.
naroito kad su reprodukcije" takvog Gravure". Kasnije je bila prihvaena od
Za umetnike i zanatlije moe
izvrsnog kvaliteta, da autor elei da Chambre Syndicale de lEstampe e Dessin"
biti korisno da saznaju kako sintetiki
prizna rad koji je materijalno izveo i posle toga je tampana u Nouvelles de
polimeri, poznati kao nezasiene poliester-
tampar, smatra za potrebno da ih l'Estampe", februara 1965. godine.
ske smole, iz tenog stanja prelaze u
potpie. Sledee se smatra originalnim gra- vrsto. Poliesterske smole su polimeri koji
Beki predlozi sadre besprekorne vurama, otiscima i litografijama: otisci
se sastoje od velikog broja malih jedinica
preporuke koje bi bilo koji mladi grafiar tampani u crno beloj tehnici ili u boji,
koje se zovu meri. Ove jedinice, ili
vrlo rado prihvatio i koje bi zadovoljile sa jedne ili vie ploa, smiljene i izvedene
sastavni delovi, sintetiu se iz organskih
svakog kolekcionara. Ipak one su vrlo u potpunosti od samog autora, bez obzira
sirovih materijala (uopteno reeno, iz bilo
krute i zato se moe pretpostaviti da ih ni na tehniku koja je upotrebljena i iskljuu-
ega to sagoreva i u sebi sadri ugljenik).
svi autori a niti svi izdavai (u ime njih) jui upotrebu svih mehanikih ili foto-
Sjedinjavanje, topljenje ili pripremanje ovih
ih ne bi pozdravili. mehanikih postupaka. Samo oni otisci hemikalija vri se pod vremenski strogo
2. Ameriki Print counsil of koji odgovaraju ovoj definiciji imaju pravo
kontrolisanim uslovima meanja i tempe-
America", sa seditem u Njujorku, kasnije da se zovu originalni otisci".
rature. Pripremanje se vri na takav nain,
je modifikovala termine Beke definicije i,
da se hemikalijama dozvoljava da se
u isto vreme, proirila njihov domen sa
sjedinjuju samo u molekule (lance) odre-
tipino anglo saksonskim pragmatizmom,
djenih duina. Poste hladjenja, molekuli
dozvoljavajui umetniku mnogo vee slo-
smole se meaju i rastvaraju u oko 30
bode.
postotnom stirenu, koji je (vodenasta)
Originalni otisak je umetniko delo a
tenost niske viskoznosti.
opti zahtevi su:
lako ovi, relativno mali, slini
1. umetnik je sam stvorio sliku
molekuli poliesterskih smola ne mogu
(crte) na ili u ploi, kamenu ili drugim
jednostavno da se medjusobno spoje, oni
materijalima za potrebe stvaranja otisaka.
Izvod iz knjige: imaju afinitet prema razliitim stirenskim
2. Otisak je napravljen sa navedene
Ferdinando Salamon molekulima. koji, pod odredjenim uslo-
poloe (materijala) od strane samog autora
,,A collector's guide to prints and vima, mogu sjediniti dva molekula po-
ili onih koji slede njihova uputstva.
Printmakers" liesterske smole. Jednostavno reeno,
3. Konam otisak je potvrdjen tj.
From Durer to Picasso potreban je katalizator ili in icija to r" da
odobren od umetnika.
Thames and Hudson bi se pokrenuo proces. U ovom sluaju
Ovi zahtevi definiu dananje origi-
London 1972. poliester-stiren rastvora, organski pero-
nalne otiske i ne mogu se primeniti na sve
ksidi, kao to je npr. metil etil keton
druge napravljene pre 1930. godine. Zi-
peroksid, dovee do procesa sjedinjavanja.
grosser je napravio nekoliko vanih
Katalizator (metil etil keton peroksid)
napomena u vezi ovoga inei ameriku Prevod.
dovodi moiekul poliesterske smole u takvo
definiciju fleksibilnijom, iako bi ih trebalo Tanja Vuji
stanje, da se on jedini sa molekulom
pre shvatiti prfc^ kao princip a ne kao Milan uni
apsolutnu n o rm u :sv stirena.
strana 27
 Ali, to nije sve. Katalizator
vrlo sporo izaziva reakciju izmedju mole-
kula poliesterske smole i stirena bez
prisustva nekog ubrzivaa. Ubrziva je ili
neko posebno organsko jedinjenje, neko
metalno organsko jedinjenje ili meavina
ta dva. Njegova funkcija je da se aktivira
ili ubrza razlaganje katalizatora, tako da
taj peroksid odigra svoju ulogu.
Ukratko, evo ta se deava
kada se doda ubrziva i katalizator po-
liesterskoj smoli. Ubrziva poinje da
deluje i aktivira katalizator. Katalizator se
razlae, ime pokree reakciju izmedju
molekula poliestera i molekula stirena.
Faze koje nastupaju po dodavanju kata-
lizatora su sledee: tean oblik poli-
esterske smole prelazi u tenu ,,A " fazu
(na samom poetku reakcije), zatim u
,,B " fazu (koja omekava na toploti, ali se
ne rastvara), do krajnje, vrste ,,C " faze
(koja se ne rastvara i ne topi).
Evo nekoliko vanih karakte-
ristika poliesterskih smola za livenje:
one su vrlo bistre i pro-
zirne
manje ute od epoksi smola
jeftinije su od epoksi smola
skupljanje vrstih poliester-
skih smola je oko 7%
Mran Baji Zidni, poliester, terakota 1982. za bilo koji tip strukturnih
ojaanja ili kontrole skupljanja, potrebna
je staklena vuna ili neki drugi materijal
loe se ponaaju kao le-
pkovi delimino zbog svog skupljanja
odline su za neke speci-
jalne efekte kao to su npr. efekti
slomljenog ili uveavajueg stakla
razliite faze ovravanja
Mran Baji Zidni, poliester, terakota, hartija 1982. smole pruaju odredjene rezultate ako se
na poliesteru namerno intervenie u toku
ovravanja.
Osnovne predostronosti na
koje treba obratiti panju pri radu sa
poliesterskim smolama su sledee:
dobra ventilacija; ako je
mogue, radite pri otvorenim prozorima,
ako ne, pokuajte da obezbedite da se
vazduh u vaem ateljeu ili radnoj sobi
putem ventilacije menja est puta na sat
nemojte puiti; ne samo da
su poliesteri zapaljivi, ve je to i dobar
nain da poliestersku smolu unesete u
usta;
nosite rukavice kad je to
mogue; smola je lepljiva, nadrauje kou
i teko se uklanja sa ruku bez upotrebe
rastvaraa koji su zapaljivi i isuuju kou
naroito pri korienju staklene vune kao
oiaanja, upotreba rukavica postaje nuna:
ubrzivai u istomstanju su
eksplozivni ako se pomeaju sa kataliza-
torom;
dobro promeajte sve sastoj-
ke koje dodajete smoli; ako to ne uinite,
ili nee doi do ovravanja, ili e ono
biti neujednaeno;
nemojte staviti previe kata-
lizatora; to nije samo razbacivanje mate-
rijala, ve u ekstremnim sluajevima do-
vodi do promene osobina poliestera;
strana 28
 uvajte svoje poliesterske
smole na najhladnijem moguem mestu;
zamrzavanje e ih najbolje ouvati;
katalizator takodje treba
drati na hladnom mestu;
Za odlivanje reljefa ili skul-
ptura u poliesterskoj smoli, mogu se
koristiti kalupi od razliitih materijala
(npr.: od gline, gipsa, metala, elatina,
silikonske gume itd.l.
Jedan od pogodnih naina za
pravljenje skulptura, poinje od iane
mree, kao to je rabic-mrea, privrene
ili obavijene oko vrste armature od
drveta ili nekog drugog materijala. iana
mrea se zatim puni zguvanom novin-
skom hartijom ili piljevinom natopljenom
poliesterskom smolom. Poto se smola
stvrdne, pojedini delovi se mirglaju i
ponovo pune piljevinom i smolom. Na
kraju, povrine se oblau ili boje bilo
kojom vrstom boje ili bojom za epoksi
smolu.

Prilagodjeni izvodi iz knjige:

PLASTICS FOR ARTISTS
AND CRAFTSMEN
by Harry B. Hollander
prevela B.J.

A. Rafajlovi/M. Jankovi, Objekat

Aleksandar Rafajlovi, Objekat

 osvrt

U SP A V A N K A

ta se to deava sa likovnim stva-

ralatvom poslednjih godina? Da li je ono
uistinu u dubokom snu kao to tvrde
muzejski slubenici?
Koliko smo kao drutvo zaintere-
sovani za sudbinu likovnog dela, u kojoj
meri nam je ono potrebno? Vaspitavamo
Ji kako treba ukus likovne publike i ta je
razlog za poplavu jeftine likovne robe?
Da li sudbina stvaralatva, i u kojoj meri,
dotie nae galeriste i zato je u Beogradu
svega 8 galerija od interesa za grad? Zbog
ega je likovna kritika ravnoduna i go-
tovo odsutna iz naeg tekueg likovnog
ivota?
Velika, raznorodna porodica likovnih
stvaralaca, njih 1.600 (90% od ukupnog
broja likovnih umetnika u Srbiji) u Beo-
gradu, ve itav niz decenija uporno radi
na irenju likovne kulture i traenju
puteva da jezik vizuelne komunikacije
postane svakodnevni jezik Ijudske i dru-
tvene komunikacije. Ne zaboravimo kako
su nam do jue izgledali izlozi, ulice,
knjige, parkovi, haljine, asopisi, kiosci...
Sve je vie oplemenjenog ulinog, radnog,
ivotnog prostora. Pitam se, jesmo li
pravini kada tim vrlim, hrabrim Ijudima
uskraujemo ak i obinu zahvalnost za
tolike godine pregalatva i entuzijazma?
Likovnu delatnost u posleratnom
periodu prati itav niz protivurenosti i Beloevac Boanka, Enterijer 1983.
potekoa, naroito od vremena ukidanja
administrativnog socijalizma, odnosno nje-
nog punog osamostaljivanja. Razvijajui se esto se postavlja pitanje ukidanja prava galerijskoj i muzejskoj delatnosti), od uku-
u uslovima jasno izraenih protivurenosti na socijalno penziono osiguranje samo- pno 17,200.000 dinara, svega 4,130.000
izmedju proklamovanih naela o jednakom stalnih umetnika, kojih, uzgred, ba nema izdvaja za stimulisanje likovnog stva-
drutveno ekonomskom poloaju umet- to liko mnogo (blizu 600). Zaprepauje i ralatva. Da li to praktino znai da je
nikog rada i svakog drugog institucio- injenica da u ovoj oblasti ne postoji ni drutvo vie okrenuto finansiranju ovih
nalnog rada, s jedne strane, i stvarnih bilo kakav vid regularne zatite autorskih institucija (mada bi bilo nepravedno rei
drutvenih okolnosti u kojima je ivot prava. Nai likovni umetnici (izuzev na da su u pitanju velika sredstva koja su
menjao sudbinu proklamovanog s druge, sedam zajednikih veih izlobi u Beo- danas dovoljna da pokriju njihove pro-
likovno stvaralatvo je iz godine u godinu gradu, gde su izlagali besplatno), sami grame) a neuporedivo manje finansiranju
gubilo svoje prvobitne pozicije (kada je opremaju svoje radove, plaaju zakup ga- materijalne osnovice likovne kulture
uglavnom bilo zbrinuto) i u drutvu i na lerijskog prostora i snose sve trokove. stvaralatvu. Kako sazoajemo u umetni-
tritu. Ukidani su jedan po jedan mnogi Treba li posebno naglasiti da ova velika i kim udruenjima, Gradskoj samoupravnoj
vidovi stimulisanja stvaralatva i otkupa, raznorodna porodica likovnih i prime- interesnoj zajednici kulture Beograda i
izostalo je redovno snabdevanje materi- njenih stvaralaca jo uvek predstavlja osno- Republike, u postupku je izrada i dono-
vu likovne kulture u naoj humanoj soci- enje itavog niza sporazuma o finansi-
jalom, koga na tritu vie nema ni za lek
jalistikoj zajednici. Da li je opravdana ranju i podsticanju stvaralatva, uz puno
(a to bi ga uostalom i bilo, kada nema ni
bojazan da ovih Ijudi ima mnogo, da je potovanje principa selektivnosti, u koje e
lekova), potpuno je obustvljena raspodela
previe umetnosti, slika, skulptura, lepo biti ugradjeni i drutveno potvrdjeni novi
ateljerskog radnog prostora (poslednji ate-
opremljenih knjiga, estetski dizajnirane ro- parametri o vrednovanju likovnog stvara-
Ijei podeljeni su 1975. godine). Od 1976.
be iroke potronje? latva. Na taj nain, istinski vredna
do 1981. godine izdvojeno je svega
U finansiranju ove delatnosti i- umetnika ostvarenja i njihovi stvaraoci,
6,000.000 dinara na ime adaptacija tavana
nimo teko objanjive propuste. ime se pa samim tim i njihovo mesto i uloga u
i zajednikih prostorija, dok u ovoj godini
moe opravdati injenica da se od ukupne sistemu vrednosti u kulturi i drutvu,
za te namene nije izdvojen ni jedan
drutveni dinar. Iz godine u godinu opada mase sredstava namenjenih likovnoj kulturi izborie sebi, nadajmo se, neto dostojnije
promet likovnih dela, a u poslednje vreme u Beogradu (re je, dakle, o likovnoj. mesto.

strana 30
 U itavom kontekstu, sasvim je
nejasno zbog ega naia likovna kritika,
asopisi i dnevna tampa, ostaju nemi na
sve ove ne ba beznaajne dogodovtine u
naoj kulturi i likovnom stvaralatvu da-
nas. Osim to se bavi, povremeno, pukim
razvrstavanjem likovnih stvaralaca i nji-
hovog dela u ovaj ili onaj pravac ili trend
svetskog likovnog pokreta i optom este-
tizacijom, stulistikom i drugim uglavnom
marginalnim pitanjima, prava angaovana
likovna kritika danas i ne postoji. U to se
moemo lako uveriti ukoliko prelistamo
bilo koji od naih dnevnih listova ili
asopisa. Naa domaa likovna kritika, pre
svega, je malobrojna, a potom dosta
privatizovana i neselektivna. Na taj nain,
ona ne slui likovnoj kulturi, ve naprotiv,
pogoduje klanovskim interesima.
Stie se utisak da u Beogradu deluje
tek nekolicina izuzetno vrednih stvaralaca,
a da je sve ostalo prosek i balast. Ne
posveuje se dovoljno panje mladim ta-
lentovanim stvaraocima, koji se najavljuju
svojim prvim samostalnim izlobama,
Rajko Voli
mnoge dobre likovne smotre i izlobd
protiu nezapaeno. Sa zatvaranjem iz-
lobe, gasi se svaki interes za umetniko
delo i njegovog stvaraoca, iji nam na-
dahnuti umetniki svet, do sledee prilike,
ostaje zatvoren i nedostupan za iru javnu
komunikaciju. Postoje li umetnike radio-
nice, ateljei, ima li Beograd zaista 1.600
likovnih stvaralaca, da li je mogue da se
u njemu odri preko tri stotine izlobi,
ta se radi na umetnikim fakultetima,
koli za industrijsko oblikovanje, Vioj
pedagokoj, Centru za likovno obrazovanje
u umatovakoj ulici? Razmilja li ovaj
svet o sebi, o drutvu i moe li da
pomogne da se domaa privreda odrekne
licencnog dizajna? Ima li dovoljno asova
likovnog vaspitanja u osnovnim i srednjim
kolama? Sva ova pitanja kao da nikoga ne
interesuju.
Postojei galerijski prostor nedo-
voljan je da podmiri potrebe tekueg
stvaralatva. Od posle rata, naalost, u
njega nije mnogo ulagano, tako da Beo-
grad, sa svojih milion i po stanovnika, oe
moe da se podii nekim reprezentativnim
izlagakim prostorom. Svega je osam ga-
lerija u Beogradu od znaaja za grad a
ostale su namenjene amaterskoj likovnoj
aktivnosti. Da li je Beograd zainteresovan
da razvija i iri mreu galerija u gradu?
Negde je pisalo da jeste. Re je o
drutvenom dogovoru o Osnovama politike
dugoronog razvoja kulture u Beogradu,
koji je donet 1980. godine. Ako Beograd
ve vie od 10 godina nije dobio ni jednu
novu galeriju, izuzev Galerije A rt, prve
privatne galerije u ulici Ivana Milutinovia
i Atlasove" galerije Sebastijan", onda e
ih, verovatno, u narednom desetleu otva-
rati, kao to je zapisano.
Novi zakonski propisi su, izgleda,
otvorili vrata likovnim stvaraocima, isto-
riarima i trgovcima, da se mogu baviti
privatnim prometom proizvoda duhovne
kulture. Nadamo se da e ubudue Beo-
gradom zajedno s kafiima nicati i nove
male galerije ili meovite prodavnice knjiga
i slika. Pozdravimo ih!
Vesna Kneevi Simonovi
 A. Rafajlovi

izlobe u svetu

SR NEMAKA

Aachen Diisseldorf Hanover

Suermondt-Ludwig Museum Goethe-Museum Kestner-Gesellschaft
12.6. 7.8.83.: Fritz Schaefler 8.6. 10.7.: remek dela japanskih umet- 22.4. 12.6.: Peter Blake: retrospektiva
(1888 . 1954) nepoznati ekspresionist nika iz drugog milenijuma Kunst Museum Hannover
Bei Konrad Fischer 27.3. 23.5.: Jean Dubuffet: crtei
Baden Baden maj: Jannis Konellis 29.5. 31.7.: Mare: Chagall: Biblija
Staatliche Kunsthalle juni: Bruce Nauman
I. 5. 30.6.: Alexej Jawlensky Kunsthandel Wolfgang Wittrock
1.4. - 15.5.: grafike Beckmanna, Bonna- Mannheim
Baden VVeiler rda, Kandinskog, Kleea, Muncha, Picassoa, Mannaeimer Kunstverein
Galerie Dr Luise Krohn Toulouse Lautreca 15.5. 10.7.: izmedju New Yorka i
24.4. kraj jula: Piero Dorazio: najnoviji 15.5. 30.6.: amerika moderna grafika: Moskve
radovi Jim Dine, Sam Francis, Jasper Johns,
Robert Rauschenberg Munchen
Berlin Kunst Museum Galerie fur Naive Kunst
Briicke-Museum 18.5. 20.6.: DADA u Japanu avangarda 6.5. 30.6.' Crno belo", Generali,
28.5. 24.7.: Erich Heckel 1920-1970. Lackovi, Lonari
Galerie Brusberg Kunst Palast Edition de Thomas
26.3. 7.5.: Horst Antes: ,,U znaku 7.5. 26.6.: nemaka umetnost 20. veka 7.4. 4.6.: Edvard Munch: grafike
Hopija" Haus der Kunst
nove slike, listovi i skulpture Duisburg 12.3. 29.5.: Claude Lorrain: pejsai
M ajakowski- Galerie Wilhelm-Lehmbruck-Museum Munchner Stadtmuseum
I I . 5. 30.6.: grafike estonske sovjetske 29.5. 10.7.: Robert Smithson: skulptu- 2.6. 28.8. Honore Daumier: karikatura
republike r. objekti, projekti, fotografije i kritika
Staatl. Museum
Hamburg
Bochum 19.5. 10.7.: remek dela japanskog
Edition Wort und Bild Museum fur Kunst und Gewerbe
pejsaiste: Kaii Higashiyama
3.6. 30.6.: remek dela grafike iz DDR 8.6. - 28.8.: genijalna porodica Bugatti

strana 32 -;
Munster
Wesfalischer Kunsverein
16.6. 21.8.: Michelangelo Pistoletto:
radovi poslednjih godina
VAJCARSKA
Nlirnberg
Germanisches National Museum Basel
10.6. - 13.11.: Veit Stoss Galerie Schmucking
25.6. - 25.9.: Martin Luther i reformacija 15.6. - 20.6.: ART 14 1983.
u Nemakoj Kunst Halle Basel
8.5. - 19.6.: Philip Guston (1913-1980):
Solingen novija dela
Deutsches Klingen Museum Kunst Museum Basel
29.5. 26.b.: anatomski crtei Leonarda 18.5. juni: Sonathan Borofski
U S A
da Vincija
Bern
Houston
Stuttgart Kunst Halle Bern
Museum o f Fine Arts
Galerie am Jakobs Brunnen 19.4. 5.6.: Tony Cragg
do sept.: jedan vek moderne skulpture
31.5. 15.7.: plakati velikih majstora 17.6. 7.8.: Daniel Buren
(1882-1982)
Minneapolis Genf
VVuppertal Walker A rt Center Musee Rath
Galerie W 17.4. 12.7.: Georges Braque, 29.6. 25.9.: japanska umetnost danas
maj - juni: Max Ernst: original grafike, 1940-1963.
skulpture
Lugano
VVashington D.C. Galleria Pieter Goray
National Gallery 1.4. 21.5.: od Rodina do Giacomettia
Alfred Stieglitz
Luzern
ITA LIJA Nevv York Kunst Museum
Museum o f Modem A rt 29.5. 25.7.: amerika umetnost 70 tih
21.3. juni: Piet Mondrian godina
Keltern
26.6. 31.7.: Horst Antes: nove grafike
Metropolitan Museum Zurich
14.5. 25.9.: Henry Moore
Milano Galerie Meaght
Galeria Rotonda di via Besana 7.4. 31.5.: Tapis: papiri
do 12.6.: Leonardo G.H.....A.E. Galerien
Museo della Scieza e della Tecnica 7.5. 4.6.: David Hockney
do 30.10.: Inenjer Leonardo da Vinci
Doverio St. Gallen
do 30.6.: umetnost u Italiji od simbolizma Erker-Galerie
do apstraktnog slikarstva 26.3. 15.6.: Eduardo Chillida: skulpture
Galeria Vismara
12.5. - 6.6.: Aldo Galli
Galeria Gironda
do kraja jula: Elio Mariani
Galeria del Sagrato
7.4. 21.8.: Jenny Mucchi, Kathe Ko-
llvvitz (retrospektive)

Torino
Galeria Bothege dell Incisione
do 28.6.: od Maneta do Picassoa

Bologna
Galeria Moderne umetnosti
juni septembar: Enformel u Italiji

Venezia
Centrieri Navali alla Gindecca
maj septembar: Alberto Burri
Piazzo Grassi
15.5. 31.7.: Vincent van Gogh
4.9. - 20.11.: Filippo de Pisis

I
Aleksandar Rafajlovi, Belutak
 HOLANDIJA

Amsterdam
Rijksmuseum
24.6. 18.9.: pejsai holandskih slika-
ra akvareli
Stedelisk Museum
10.5. 3.7.: Roland Topor: crtei

Den Haag
Galerie Nouvelles Image
16.4. 11.5.: Tapies: gva i crtei

DANSKA

Kopenhagen
Statens Museum for Kunst
5.3. 21.8.: grafika od Diirera do
Rembrandta

BELGIJA

Brussel
Musees Royaux des Beaux-Arts
1.4. 30.6.: 150 godina belgijske umet-
nosti; 400 dela od 1830. do danas

Il
t
k

FRANCUSKA

Paris
Centre Georges Pompidou
I. 6. 12.9.: Dobar dan gospodine Manet
Grand Palais
16.4. - 1.8.: Eduard Manet
31.5. 31.8.: napolitanska umetnost 17
veka od Caravaggia do Giordana
Petit Palais
II. 5. 24.7.: Ferdinand Holder
Musee du Louvre
april septembar: Murillo

i.

foto Rajko Voli

strana 34
 AUSTRIJA
Schallaburg
Schlos
7.5. 1.11.: umetnost i kultura Inka

Linz
Ncuc (ialcric
31.5. 17.7.: Oskat Kokoschka

ENGLESKA

London
Tatc Gallerv
do 12.6.' Turnerove bojene studije
27.4. 9.7.: osnova kubizma od
1907 1919.- Braque i Picasso
28.5. - 28.8.: letnja izloba Royal Aca-
demy of Fine Arts
do 25.7.: holandski majstori (u tampar-
skom delu galerije)
20.6. 31.12.: Turner akvareli
ju n i septembar: umetnost danas
Dulwich Picture Gallerv
stalna postavka starih majstora: Rubens,
Rafael, Rembrandt
Victoria Albert Museum
do 28.8.: crtei rane italijanske renesanse
Juda Rowan Gallery
26.5. 29.6.: Fhilip King: skulpture
R oyal Academy
16.4. - 10.7.: visoka kola holandskih
majstora 19. veka

VEDSKA

Stockholm
23.4. 5.6.: ruska avangarda

strana 35
ASOPIS STUDENATA FAKULTETA LIK O V N IH UMETNOSTI U BEOGRADU BROJ 1 JUNI 1983. CENA 50 DINARA
I

Slavoljub Mirkovi, Relacije III