Prof.

dr Dragia Tolma
Prof. dr Slavica Prvulovi

TRANSPORTNI SISTEMI

Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki Fakultet "Mihajlo Pupin"
Zrenjanin, 2012.

1
 Univerzitet u Novom Sadu
Tehniki Fakultet "Mihajlo Pupin"
Zrenjanin

Prof. dr Dragia Tolma

Prof. dr Slavica Prvulovi

TRANSPORTNI SISTEMI

Zrenjanin, 2012.

2
Prof. dr Dragia Tolma
Prof. dr Slavica Prvulovi

TRANSPORTNI SISTEMI

Recenzenti: Prof. dr Miroslav Lambi, dipl. in.

Prof. dr ivoslav Adamovi, dipl. In.

Izdava: Tehniki fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin

Za izdavaa: Prof. dr Milan Pavlovi, dekan

Glavni i odgovorni urednik:

Prof. dr Dragia Tolma

Obrada teksta na raunaru:

Nedin Aleksandra
Kipi Luka

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

ISBN

Tira:

tampa:

3
 SADRAJ

1. OPREMA KOD MEHANIKIH I HIDRO OPERACIJA TRANSPORTA 6

VRSTE OPREME KOD MEHANIKIH OPERACIJA TRANSPORTA__ 6
TRAKASTI TRANSPORTERI _________________________________________ 7
REDLERI _________________________________________________________ 15
ELEVATORI ______________________________________________________ 18
KONVEJERI_______________________________________________________ 22
ZAVOJNI TRANSPORTERI __________________________________________ 25
INERCIJALNI TRANSPORTERI ______________________________________ 30
VALJKASTI TRANSPORTERI________________________________________ 33
HIDRAULINI TRANSPORT ___________________________________ 36
UREAJI HIDRAULINOG TRANSPORTA ______________________ 36
PUMPE ZA MEAVINU _____________________________________________ 36
PNEUMOHIDRAULINI LIFT _______________________________________ 38
EJEKTORI ________________________________________________________ 39
2. MAINE I UREAJI PNEUMATSKOG TRANSPORTA _______ 41
PNEUMATSKI TRANSPORTERI _____________________________________ 42
VRSTE SISTEMA __________________________________________________ 43
CIKLONSKI SEPARATORI __________________________________________ 48
GEOMETRIJSKE MERE CIKLONSKIH SEPARATORA___________________ 52
VREASTI FILTERI ________________________________________________ 55
CIKLON FILTER ___________________________________________________ 58
TOTALNI ODVAJA _______________________________________________ 59
ROTACIONI IZUZIMA ____________________________________________ 60
PRORAUN PNEUMATSKOG TRANSPORTA__________________________ 61
TEHNIKI KAPACITET POSTROJENJA _______________________________ 62
RAUNSKA DUINA CEVOVODA ___________________________________ 62
KOEFICIJENT KONCENTRACIJE SMEE _____________________________ 63
GUBICI PRITISKA PRI STRUJANJU SMEE VAZDUHA I MATERIJALA ___ 64
PRORAUN POTISNIH I USISNIH SISTEMA PNEUMATSKOG TRANSPORTA66
3. PUMPE, KOMPRESORI, VENTILATORI ____________________ 69
3.1 PUMPE ____________________________________________________ 69
TEORIJSKA VISINA PUMPANJA _____________________________________ 73
STEPEN ISKORIENJA PUMPE _____________________________________ 76
POGONSKA KARAKTERISTIKA PUMPNOG POSTROJENJA _____________ 77
PARALELNI POGON PUMPI_________________________________________ 80
USISNA VISINA PUMPE ____________________________________________ 81
3.2 KOMPRESORI _____________________________________________ 88
TURBO KOMPRESORI______________________________________________ 88
SNAGA I STEPEN KORISNOSTI _____________________________________ 88
SPECIFINI BROJ OBRTAJA ________________________________________ 89
RADNE KRIVE ____________________________________________________ 89
KLIPNI KOMPRESORI ______________________________________________ 90
SNAGA I STEPEN KORISNOSTI _____________________________________ 91
DIJAGRAM RADA _________________________________________________ 93
SMETNJE PRI RADU KOMPRESORA _________________________________ 93

4
 3.3 VENTILATORI _____________________________________________ 97
CENTRIFUGALNI VENTILATORI ____________________________________ 97
AKSIJALNI VENTILATORI__________________________________________ 98
RADNA TAKA VENTILATORA U NEKOM SISTEMU __________________ 98
STATIKI, DINAMIKI I UKUPNI NAPOR VENTILATORA _____________ 101
PRIMERI MERENJA UKUPNOG NAPORA VENTILATORA _____________ 102
SPREZANJE VENTILATORA _______________________________________ 106
IZBOR VENTILATORA ____________________________________________ 107
4. VODOVODI _____________________________________________ 109
HIDRAULIKI PRORAUN MAGISTRALNIH VODOVODA ______ 111
HIDRAULINI PRORAUN MAGISTRALNIH VODOVODNIH MREA
_____________________________________________________________ 112
ZATITA CEVI OD HIDRAULINOG UDARA---------------------------------114
5. NAFTOVODI ____________________________________________ 117
TEHNOLOGIJA TRANSPORTA SIROVE NAFTE NAFTOVODIMA_ 118
HIDRAULINI PRORAUN NAFTOVODA PRI IZOTERMNOM STRUJANJU
_____________________________________________________________ 121
6. GASOVODI _____________________________________________ 122
VRSTE I PROIZVODNJA GASA ________________________________ 122
KLASIFIKACIJA I ELEMENTI GASOVODA_____________________ 123
IZGRADNJA GASOVODA-------------------------------------------------------------124
HIDRAULINI PRORAUN GASOVODA PRI IZOTERMNOM STRUJANJU
_____________________________________________________________ 125
7. PAROVODI _____________________________________________ 127
HIDRAULINI PRORAUN CEVOVODA ZA TRANSPORT PREGREJANE
VODENE PARE_______________________________________________ 127
HIDRAULINI PRORAUN CEVOVODA ZA TRANSPORT SUVOZASIENE
I VLANE PARE______________________________________________ 129

LITERATURA _____________________________________________ 130

5
 1. OPREMA KOD MEHANIKIH I HIDRO OPERACIJA
TRANSPORTA1)

VRSTE OPREME KOD MEHANIKIH OPERACIJA TRANSPORTA

U procesnoj industriji transport vrstog materijala se ostvaruje ureajima

koji se prema nainu rada dele u tri grupe:

transportni ureaji neprekidnog transporta;

transportni ureaji prekidnog transporta (dizalice);

transporteri podnog i vazdunog transporta.

Za potrebe procesne industrije od velikog znaaja je prva grupa transportnih

ureaja, jer se esto javlja potreba za premetanjem velikih koliina sitnozrnastog i
komadastog materijala u neprekidnom toku.
Operacija neprekidnog transporta je zastupljena u gotovo svim
industrijskim procesima: transport sirovina, otprema finalnog proizvoda itd.
Faktori koji utiu na vrstu transporta se klasifikuju kao: koliina materijala,
veliina i oblik materijala i naravno pravac prenosa materijala (horizontalan,
vertikalan ili kos). Ukoliko je materijal koji se transportuje sitniji, sam transport se
lake ostvaruje, maine (ureaji) su jednostavnije, a sam postupak jeftiniji.
Sam postupak izbora transportnog srestva pa i sam proraun i projektovanje
instalacija za transport materijala, jo uvek se bazira na steenim iskustvima
projektanata u ovoj oblasti.
Podela ureaja za transport materijala prikazana je u sledeem pregledu

1)
Dedijer, S. : Osnovi transportnih ureaja, 1978.
S. Konar-urevi., Grbavi.: Hemijsko inenjerstvo, 1987.
R.H. Peryy., C.H. Chilton.: Chem. Eng. Handbook, 1984.
ai, M.: Transport fluida i vrstih materijala cevima, 1990.

6
Transportni ureaji neprekidnog transporta:

Ureaji sa vunim elementom:

Trakasti transporteri,
Redleri,
Elevatori,
Konvejeri.

Ureaji bez vunog elementa:

Zavojni transporteri,
Vibracioni i inercioni transporteri,
Valjkasti transporteri,
Pneumatski transporteri,
Hidraulini transport,
Gravitacioni transporteri.

Navedeni redosled, iskorien je u izlaganju pojedinih tipova transporta koji

e biti obraen u ovoj knjizi. Transporteri prekidnog transporta su izostavljeni, iz
razloga to je ova tematika vezana za poseban predmet prouavanja.

TRAKASTI TRANSPORTERI

Trakasti transporteri su rasprostranjene maine neprekidnog transporta. Oni

mogu transportovati rasipne materijale i komadaste terete po horizontalnoj i po
nagnutoj (kosoj) povrini.
Veoma velika primena trakastih transportera omoguena je nizom njihovih
eksploatacionih prednosti: jednostavna konstrukcija, veliki kapacitet, miran i
beuman rad.
Jedan trakasti transporter ini dva bubnja (1) i (2), od kojih je jedan
pogonski a jedan zatezni, i jedna beskrajna traka (3), koja prelazi preko njih.
Pogonski bubanj dobija kretanje od elektromotora (7) preko reduktora (8). Traka
nalee svojom duinom na male valjke (4) i (5), ime se spreava ugib same trake
(sl.1.1). Za poveanje ugla obuhvata trake oko pogonskog bubnja slui valjak za
upravljanje (6). Iz razloga to se traka istee u toku eksploatacije (uticaj vlanosti,
temperature i starenja u toku rada), a da bi se spreilo eventualno proklizavanje
preko pogonskog bubnja, vri se eono zatezanje trake.

7
Za sipanje rasipnog materijala na nosei deo trake slui levak 9. Greba (11) slui
da se traka oisti od nalepljenog materijala.

Sl. 1.1 Trakasti transporter

Traka se zatee na taj nain, to se osovina bubnja posebnim zavrtnjima

moe pomerati prema potrebi ili je pak potrebno opteretiti tegovima odreene mase
koji omoguavaju zatezanje.
U praksi postoje mnogi tipovi trakastih transportera, pa ih moemo
klasifikovati na nekoliko naina:

a). po obliku trake: ravna ili oluasta;

b). po tipu trake: sa gumiranom, metalnom i armiranom trakom (sa ianom
mreom, metalnim ipkama ili drvenim letvama);
c). po vrsti pogona: pogon na jedan ili oba bubnja, sa jednim bubnjem i
priteznim valjkom, sa jednim bubnjem i priteznom trakom;
d). po nainu sipanja materijala na transportnu traku : sa sipanjem materijala
na krajnjem bubnju i na rasponu izmeu dva bubnja;
e). po nainu skidanja materijala sa transportne trake: sa plunim skidaima
materijala, sa specijalnim kolicima za skidanje materijala.

Na sl. 1.2 prikazani su ematski neki od karakteristinih tipova trakastih

transportera.
Slika 1.2a prikazuje konstruktivnu emu normalnog horizontalnog trakastog
transportera. Na sl. 1.2b prikazana je transportna traka podeljena na dva dela, jedan
deo je horizontalan a drugi je kos, dok je na sl. 1.2c prikazana ema specijalnog
tipa trakastog transportera ugraenog na jednom krutom ramu sa tokovima.
Ovakav transporter se moe pomerati po inama na odreenom putu. Traka na
ovakvim
transporterima se moe kretati u oba pravca, pri emu se materijal moe
istovarivati na jednom ili drugom kraju. Ovim se dobija mogunost rasporeivanja

8
materijala po celoj povrini ija je duina jednaka priblino dvema duinama
transportera.
a)

b)

c)

Sl. 1.2. Konstruktivne eme trakastih transportera

Za pravilan rad trakastog transportera bitna je ravnomerna optereenost transportne

trake. Ugao nagiba trake treba da bude za 10o manji od ugla klizanja materijala
koji se transportuje po traci, kada se ona ne kree:
Ugao nagiba trake moe se usvojiti iz tabele 1.

9
 Tabela 1 - Dozvoljeni najvei nagib glatke trake oluastog oblika

Vrsta materijala Ugao nagiba u Vrsta materijala Ugao nagiba u

stepenima stepenima

Ugalj oraast, Vlana ljaka

antracit 17 kamenog uglja 22

Koks drobljeni i
prosejani 17 Suvi pesak 24
Ugalj sortirani,
drobljeni kamen, 18 Drobljena ruda 25
sortirani koks
Ruda u krupnim
komadima 18 Vlaan pesak 27
Zrno (penica,
kukuruz itd) 20 Ugljena praina 28
Cement 20 Komadni teret 20
Sitan sortirani 20-22 Briketi 12
ugalj

Pri ravnomernom napajanju trake sa materijalom ugao nagiba transportera

moe biti blizu ugla trenja materijala o traku. Poveanje ugla nagiba transportne
trake povlai za sobom izradu specijalne vrste traka sa poprenim rebrima. Ugao
nagiba transportera sa ovakvim trakama se penje i do 60o.

Kapaciteti trakastih transportera koji transportuju rasipne materijale dostiu

vrednosti i nekoliko stotina tona na as, a u specijalnim sluajevima i do 1000t/h.
Treba imati u vidu da duina transportera moe biti i vie od 500m, a sama duina
transportera, obino se ograniava jainom transportne trake.

Profil transportne trake zavisi od konstrukcije (profila) noseih valjaka. Da

bi se spreilo rasipanje sitnozrnastog materijala traka se obino izvodi kao oluasta.
Ovo se postie na taj nain to se valjci postave pod nagibom (koso).Bez obzira na
sloenost konstrukcije, oluast profil trake obezbeuje vei kapacitet transporta
materijala i to pri jednakoj irini sa ravnom trakom.

Transportna traka treba da je dovoljno elastina i otporna na habanje i udare

koji nastaju u transportu. Kao takva se izrauje iz nekoliko slojeva tekstilnih vlakna
sjedinjenih meusobno vulkanizovanom gumom. Traka je, sa obe strane, pokrivena
slojevima gume u svrhu zatite od habanja i raznih mehanikih oteenja.

10
 Broj slojeva trake je odreen optereenjem trake u procesu transporta,
odnosno kapacitetom i irinom trake, pa prema tome trake mogu biti jednoslojne ili
vieslojne.

Doziranje materijala na transportnu traku i njegovo skidanje se moe

obavljati runo i automatski (sluaj sa sitnozrnastim materijalima).

Doziranje se obino izvodi pomou punih transportera, rotacionih

dodavaa ili preko oluka i levkova po kojima se sputaju komadasti ili sitnozrnasti
materijali. Zadatak oluka je da se usmerava materijal na traku i da uz to spreava
udare. Pri tome se oluk postavlja po takvim uglom da se brzina materijala koji klizi
ka traci priblii brzini trake, u cilju smanjenja njenog habanja.
Skidanje materijala sa trake vri se na nekoliko naina: pomou ploa-
skidaa, pomou bonih valjaka i pomou istovarnih kolica.
Da bi se trakasti transporter proraunao, potrebni su nam sledei parametri:

potreban kapacitet transporta, Q (t/h);

nasipna gustina materijala, m (t/m3);

najvee dimenzije komada, dmax (mm);

karakteristike samog transportera - rastojanje izmeu centara doboa, duine
horizontalnih delova trake, ugao nagiba itd.

Kapacitet trakastog transportera pri transportu rasipnih materijala dat je

sledeom formulom:

Q = 3600 A v [t/h]

gde su:

A - povrina poprenog preseka nasutog materijala u m2;

v - brzina kretanja trake u m/s.

Prilikom prorauna moe se aproksimirati, da se materijal na ravnoj traci

kree u obliku trougla, pri emu je irina sloja, radi spreavanja prosipanja
materijala:

b = 0.8 B [m]

gde je :
B - irina trake u (m).

11
Najvea visina materijala na traci se definie kao:

b
h = tg
2

gde je:
- ugao osnove trougla.

Povrina preseka materijala na traci je, za ovaj najjednostavniji sluaj:

A =
bh
2
= 0 .16 B 2 tg

2
[m ]2

Svaki naredni sloeniji profil preseka povrine treba razloiti na

elementarne geometrijske oblike, a zatim sve povrine pojedinano raunati i na
kraju izraunati ukupnu povrinu koja figurie u jednaini (1).

Tabela 2. - Kapaciteti trakastih transportera:

Vrsta Ugao Kapacitet ravne Kapacitet

materijala sopstvenog trake oluaste trake
pada pri (t/h) (t/h)
kretanju u
stepenima
Ugalj, koks i 30 Q=155 B2 v Q=310 B2 v
dr.

Ruda, ljunak i 35 Q=180 B2 v Q=338 B2 v

dr.

Zrno 25 Q=128 B2 v Q=284 B2 v

Problemi vezani za praksu upravo obrnuto zadaju problem, kapacitet je

poznat, potrebno je dimenzionisati transportnu traku. Kombinacijom jednaina (1,
2 i 3) dobija se potrebna irina trake:

12
 Q
B = [m]
v tg 576

Iz obrasca se moe videti da poveanjem brzine trake moe se skratiti irina

trake i broj njenih slojeva; dalje dobija se i potrebni reduktor sa manjim prenosnim
odnosom pa i laki i jeftiniji pogon.
Pri dimenzionisanju trake treba voditi rauna da irina trake odgovara
krupnoi materijala koji se transportuje, odnosno irina trake treba da je 2 2.4
puta vea od gabarita najveeg granulata i da je 45 puta vea od srednje dimenzije
komada.

Za transport komadastog materijala, kapacitet se rauna po formuli:

Gv
Q = 3 .6 [t/h]
L
gde je:

G - masa pojedinanog komada koji se transportuje;

L - rastojanje izmeu dva uzastopna komada materijala.

U sluajevima poveanja ugla nagiba bonih valjaka - koji daju oluast

profil traci - poveava se kapacitet trake i do 25%, ali dolazi do pojave optereenja
trake na mestima pregiba, pa se reenje trai u ugraivanju elastinije trake.

Obino je brzina transportera izmeu 1 2 m/s, dok je kod nekih

transportera brzina i 5m/s, pri irini trake 1600 2000mm. Treba napomenuti da se
brzina traka ispod 0.75m/s ne preporuuju, izuzev u specijalnim sluajevima kada
se transporterom prenose komadni materijali.
Gornju granicu brzine trake ograniava nekoliko faktora:

krtost materijala, to je vano pri sipanju i skidanju materijala sa trake;

porast dinamikih optereenja na leajevima oslonaca noseih valjaka, kao i
usled statike neuravnoteenosti valjaka;

poveanje habanja na mestima gde materijal pada na traku, kao i na mestima
gde se traka isti.

13
 U tabeli 3, dati su podaci za uobiajene prosene i maksimalne brzine trake
pri transportu raznih vrsta materijala.

Tabela 3 - prosene i maksimalne brzine trake pri transportu

Brzina trake (m/s) pri razliitoj irini trake

u mm
Vrsta materijala
400 500 650 800- 1200-
1000 1600
Nerasipni (ugalj) i
rasipni (pesak) 1.0/1.5 1.5/2.0 1.75/2.5 2.0/3.0 2.25/3.0
sitnozrnasti
materijal

Rasipni sitno i
srednje komadasti 1.0/1.25 1.25/1.5 1.5/2.0 1.75/2.5 2.0/2.5
materijal (ljunak,
pepeo)

Rasipni
krupnokomadasti 1.0/1.5 1.25/1.75 1.15/1.75 1.5/1.75 1.5/1.75
materijal
(kamen, ruda)

Prainasti materijal 0.8/1.0 0.8/1.0 0.8/1.0 0.8/1.0 0.8/1.0

Snaga utroena na prenoenje materijala data je sledeom relacijom:

Q L2
N = k c L 1 v + 0 .00015 Q L 1 [kW]
367

gde je:
k - koeficijent u funkciji duine transportera L, tabela 4;
c - koeficijent u funkciji irine trake; kod transportera kod kojih su
valjci oslonjeni u kuglinim leajevima c se uzima iz tabele 5;
Q - kapacitet transporta, t/h;
v - brzina transportera, m/s;
L1 - horizontalna duina transportera, m;
L2 - vertikalna duina transportera, m.

14
 Tabela 4 - Koeficijent k u funkciji L

L < 15m 16 - 30 - > 45m

30m 45m
k 1.25 1.10 1.05 1.00

Tabela 5 - Koeficijent c

irina trake, mm 500 650 800 1000 1200

Koeficijent c 0.018 0.023 0.028 0.038 0.04

8

REDLERI

Redler ili grabuljasti transporter je prikazan na sl. 1.3. Sastoji se iz

nepokretnog korita (oluka) (1) koje je uvreno na noseoj konstrukciji (2)
transportera i vunih lanaca sa tokovima (3) koji nose izmeu sebe grabulje ili
lopatice za potiskivanje materijala u lebu. Lopatice (4) potiskuju a (4') se vraaju.

Sl. 1.3 Redler transporter

15
Radna strana transportera moe da bude gornja ili donja, meutim treba imati u
vidu da je sipanje materijala iz transportera znatno lake ako je radna strana donja.
Pri kretanju uzdu leba, grabulje ne bi trebalo da menjaju svoj poloaj
usled delovanja sila otpora pri guranju materijala. Iz tog razloga bira se odreena
veliina koraka i veliina grabulja, kako se materijal ne bi gomilao izmeu njih.
Pored radnih lebova pravougaonog oblika postoje i sa
kosim stranama, koji imaju prednost u tome to se stvaraju mnogo manji otpori pri
kretanju materijala (i do 20%). Poto se kod ovih transportera materijal prenosi
klizanjem po nepokretnom koritu, to su potronja energije i habanje lebova vei
nego kod trakastih transportera.

Osnovne mane redlera u odnosu na trakaste i ploaste transportere su: vea

potronja energije, mogunost drobljenja transportovanog materijala i habanje
lebova. Meutim redleri imaju i svoje prednosti koje se ogledaju u: mogunosti
istovara materijala na eljenom mestu, manja im je teina i cena nego ploastih
transportera, i mogu zahvatati materijal iz gomile to je u nekim sluajevima
veoma vano.

Kapacitet redlera se kree od 100150t/h a duina na koju se materijal

transportuje ne prelazi 5060m.
Kapacitet redlera se rauna po sledeem obrascu:

Q = 3600 B h v [t/h ]

gde je:
B - irina korita (m);
h - visina korita (m);
- koeficijent koji vodi rauna o srednjoj efektivnoj povrini preseka
materijala
(tabela 6);
- koeficijent punjenja (0.5 0.6) .
Q - kapacitet transporta, t/h;
v - brzina transportera, m/s

16
 Tabela 6 - Koeficijent

Karakteristika Koeficijent pri nagibu transportera

o
transportovanog 0 10o 20o 30o 35o 40o
materijala

Lako rasipni 1 0.85 0.65 0.5 ---- ---

materijali

Teko rasipni 1 1 0.85 0.75 0.6 0.5

materijali

Za orijentaciono odreivanje snage elektromotora za pogon redlera koristi

se sledei obrazac:

Q L1
N = [kW]
367

gde je:
Q - kapacitet transporta u t/h;
L1 - duina transportera izmerena po horizontali u m;
- koeficijent ija se veliina bira iz tabele 7, u zavisnosti od tipa lanca i
kapaciteta transportera;
- stepen korisnosti (0.8 - 0.85).

Tabela 7 - Koeficijent

Koeficijent pri kapacitetu transportera

Tip transportera (t/h)
4.5 9 18 27 36 45

Sa lancima sa 2.25 1.7 1.3 1.1 1.05 0.7

tokiima

Sa lancima bez 4.2 3.0 2.25 1.9 1.7 1.6

tokia

17
ELEVATORI

Elevatori su maine neprekidnog transporta koji slue za prenos

sitnozrnastog i komadastog materijala, i to kako u vertikalnom pravcu tako i u
kosom prema horizontali. U ovom drugom sluaju ugao varira u intervalu od 60o
do 75o.
Na sl.1.4 dat je jedan elevator kofiar koji se sastoji iz vunog organa-trake
(1) na koju se privruju kofice (2), gornje remenice (3), donje remenice (4).
Radni organ elevatora je obloen oklopom od lima, koji se sastoji iz gornjeg dela
glave (5), srednjeg dela-elevatorskih cevi (6) i donjeg dela-noge (7). Za pogon
radnog organa slui mehanizam koji se sastoji iz motoreduktora (8) i spojnice (9)
koja povezuje motoreduktor sa vratilom gornje remenice. Vratilo je snabdeveno
konicom (10) radi obezbeenja optereenog kraka radnog organa od vraanja pri
zaustavljanju motora, ukoliko nije predvien samokoei motoreduktor.

Tehnoloki proces transportovanja elevatorima, sastoji se u sledeem:

Materijal se na donjem delu optereenog kraka transportne trake izruuje preko
levkastog otvora A u kofice, ili kofice zahvataju ve nasuti materijal preko otvora
B, iz donjeg dela oklopa. Posle zahvatanja, materijal se die zajedno sa koficama
vertikalno, te prelazei preko gornje remenice kofice se izvru i istresaju materijal
kroz levak C. Pranjenje se vri pomou centrifugalne sile, koja dolazi do izraaja
usled breg okretanja kofice oko gornje remenice. Materijal tako ispada iz kofice, u
obliku kosog hica, kada kofica pree gornju ivicu gornje remenice i pada u izlazni
levak C. Da bi povraaj materijala, a time i lom zrna sveo na najmanju moguu
meru, ugraen je pomini uber D.
Zbog dejstva centrifugalne sile i uestalih udara zrnaste mase, u stranicu E, i ona je
izvedena kao dvostruka, tako da se unutranja stranica moe povremeno zameniti.
Elevatori su snabdeveni dubokim koficama kao radnim organima, kada se koriste
za transport zrnastih materijala, a poludubokim koficama kada se koriste za
transport branastih materijala.

Elevatori se dele na nekoliko grupa:

po vrsti konstrukcije na vertikalne i kose;

po vrsti vunog elementa na trakaste i lanaste;

po brzini kretanja kofica na brzohodne i sporohodne;

po rasporedu kofica.
Zajedno sa trakastim transporterima, elevatori su najee primenjivani
ureaji neprekidnog transporta. U poreenju sa drugim ureajima elevatori
zauzimaju manji prostor.

18
 Kapacitet kofiastog elevatora dat je jednainom:

Vk
Q = 3 .6 v [t/h]
a
gde je:
Vk - zapremina kofice u litrima;
a - rastojanje izmeu kofica u (m);
- koeficijent punjenja kofice;
v - brzina kretanja elevatora u (m/s).

Poslednju jednainu moemo iskoristiti za izraunavanje potrebne

zapremine kofice za dati materijal i eljeni kapacitet:

Vk Q
=
a 3 .6 v

Same kofice za rasuti materijal imaju zapreminu od 1-3 litara, a za krupan

materijal od 15-100 litara.

Na traci ili lananiku se postavljaju tako da ne smetaju jedna drugoj pri

punjenju i pranjenju. Brzina kretanja trake iznosi od 0.75 do 1.25m/s, dok je
visina dizanja do 50m, a u izuzetnim sluajevima i vie. Koeficijent korisnog
dejstva je =0.40.75.

19
Sl. 1.4. Elevator kofiar

20
U tabeli 8, date su brzine kretanja elevatora u funkciji nekoliko parametara.

Tabela 8 - Brzine kretanja elevatora

Pri brzini v
Priroda Primeri Tip kofice Koeficijent m/s
rasipnog tipinog traka lanci
materijala materijala
Ugljena praina duboka 0.85 ----- 0.6-0.8
Prainasti Cement duboka 0.75 1.25-1.8 ----
materijal
Kameni ugalj duboka 0.7-0.8 1.25-2 1.25-1.6
Sitnokomad ljunak preklapajua 0.7-0.85 0.8-1 0.8-1
a-sti i zrnasti Ruda
materijal Pesak suvi duboka 0.7-0.8 1.6-1.8 ----
Pesak vlani plitka 0.4-0.6 1.25-1.8 1.25-1.6
Materijal Kameni ugalj preklapajua 0.6-0.8 ---- 0.6-0.8
srednje Tucanik ruda preklapajua 0.6-0.8 ---- 0.5-0.8
krupnoe

Snaga motora za pogon moe se orijentaciono izraunati po obrascu:

QH
N= (1.15 + v ) [kW ]
367

gde je:

Q - kapacitet, t/h;
H - visina dizanja materijala, m;
- koeficijent iz tabele 9;
v - brzina elevatora, m/s;
- stepen iskorienja prenosnika.

21
 Tabela 9 - Koeficijent

Elevatori sa jednim Elevatori sa

Trakasti elevatori
lancem dva lanca

Prekl
Duboke i Duboke i Duboke apaju
Kapacitet Preklapa- Preklapa-
plitke plitke i plitke e
elevatora Q jue kofice jue kofice
kofice kofice kofice kofic
u t/h
e

< 100 0.95 ----- 1.4 ----- ----- -----

100 - 250 0.8 ----- 1.05 0.9 1.7 -----

250 -500 0.7 0.65 0.8 0.7 1.3 -----

500 -1000 0.6 0.6 0.65 0.65 1.05 0.9

Neke od vanijih karakteristika ovog tipa transportera su: mogunost

mnogostruke primene, mogunost kosog i vertikalnog transporta, veliki kapacitet i
siguran rad. Meutim, ovaj tip transportera ima i svoje mane koje se ogledaju u:
mogunosti zaepljivanja i zalepljivanja ukoliko se prenosi lepljiv materijal,
mogunost sudara kofica usled slabog zatezanja trake i udaranje u zidove oklopa,
usled ega nastaje oteenje i buka.

KONVEJERI

Konvejeri slue za transport materijala u vertikalnom i horizontalnom

pravcu, pri emu je kretanje omogueno tokiima na vunim lancima.
Konvejeri se mogu podeliti na one koji prenose sitnozrnaste materijale i na
visee konvejere koji su sastavni deo nekog proizvodnog procesa i koji ine
odvojenu grupu, mada i oni slue za transport materijala.
Prilikom transporta sitnozrnastog (rasipnog) materijala u upotrebi su
kofiasti konvejeri sa okretnim koficama, i kofiasti konvejeri sa neokretnim
koficama. Glavna prednost kofiastih konvejera je u tome to mogu da prenose
sitnozrnasti materijal u vie pravaca bez pretovarivanja. Okretne kofice imaju

22
prednost to je potrebna manja snaga za utovar i istovar i za transport, i to manje
drobe materijal.
Na slici 1.5, dat je jedan kofiasti konvejer sa okretnim koficama. Materijal
se prenosi u koficama kako na vertikalnom tako i na horizontalnom putu, pri emu
se kretanje omoguuje tokiima ugraenim na vunim lancima. Kofice su zglobno
vezane obinim lancima, tako da se kreu paralelno same sebi u svim delovima
konvejera. Kofice sa materijalom se obino prazne u gornjem horizontalnom delu
staze i to okretanjem pomou posebnih, za tu svrhu odreenih savijenih ina.

Sl. 1.5. Kofiasti konvejer sa okretnim koficama

Prema uzajamnom poloaju kofica na vunom elementu ovi konvejeri se

dele na; konvejere sa zbijenim koficama - vezanim neposredno jedna uz drugu,
tako da ne postoji razmak izmeu kofica, i konvejere kod kojih postoji odreeno
rastojanje izmeu kofica.
Ovi tipovi transportera se meusobno razlikuju po nainu utovara
materijala. Prvi tip zahteva padanje materijala i zasipanje kofica neprekidnim
tokom, dok drugi zahteva doziranje materijala i njegovo sipanje u koficama u
odreenim koliinama.
to se tie pogona konvejera, on se postavlja u njegovom gornjem delu, na
jednom od graninih mesta; zatezni ureaj se ugrauje na jednom od donjih
vorova konvejera.
Glavna prednost kofiastih konvejera je to mogu da prenose rasipne
materijale u vie pravaca bez pretovarivanja. Kao jedna od prednosti nad
konvejerima sa neokretnim koficama je i ta da troe manje snage za transport usled
manjih otpora, i to manje drobe materijal. Meutim, mana im je u teem i
komplikovanijem punjenju kofica materijalom.

23
 Pri proraunu ovih konvejera otpori na horizontalnim delovima se raunaju
kao i za grabuljaste transportere, dok na vertikalnim delovima kao za elevatore.
Kapacitet kofiastih konvejera se izraunava kao i za elevatore po obrascu:

Vk
Q = 3 .6 v [t/h]
a

gde je:
Vk - zapremina kofice u litrima;
a - rastojanje izmeu kofica u (m);
- koeficijent punjenja kofice; za konvejere sa okretnim koficama uzima
se od 0.65-0.8, a sa neokretnim koficama 0.8;
v - brzina kretanja kofice (m/s); za konvejere sa okretnim koficama
uzima se od v 0.15-0.30m/s, a sa neokretnim koficama v0.40-
0.50m/s.

Visei konvejeri nalaze svoju najveu primenu u fabrikama gde se

proizvode delovi u serijskoj proizvodnji, odnosno pomou ovih konvejera prenose
se komadni tereti koji su postavljeni na nosae. NJihova prednost je u tome to se
mogu primeniti za najrazliitiju putanju kretanja materijala. Ovom vrsto konvejera
esto se povezuju i po nekoliko odelenja jedne fabrike, prelazei i spratove
ponekad.

Visei konvejeri se sastoje iz nosee ine, koja je obino I profil, pri emu
se po donjem pojasu profila kreu pomou dva tokia nosee povrine.
Kada je u pitanju duina ovih konvejera, ona moe biti razliitih duina a
sve u zavisnosti od mesnih uslova pa i dostie duinu od nekoliko stotina metara.
Snaga motora potrebna za pogon moe se odrediti iz sledee jednaine:

N =
(FN Fs ) v
[kW]

gde je:

FN - sila u delu vunog lanca koji nailazi na pogonski lananik u kN;

FS - sila u delu koji silazi sa lananika u kN;
- 1.02 1.04, koeficijent otpora vunog lananika (ili kotura);
- stepen korisnosti pogonskog mehanizma.
v - brzina transporta u m/s.

24
ZAVOJNI TRANSPORTERI

Zavojni transporteri (puni transporteri) (sl. 1.6) se primenjuju za transport

rasutog materijala na manja odstojanja, a najvie do 30m. Transportna linija je
veinom horizontalna, ali je mogue racionalno ostvariti i kosi transport ovim
transporterima. Domen primene ovih transportera, s obzirom na osobine tereta je
dosta ogranien. Nisu pogodni za grube materijale krupnih komada, kao ni za one
koji se lako drobe, niti za lepljive ili za materijale koji se grudvaju. Najpogodniji za
transport su sitnozrnasti i branasti materijali. Transport pomou puastih
transportera predstavlja ravnomeran priliv materijala, a to znai ravnomeran tok
transporta du cele transportne linije. Ovaj transporter ne podnosi preoptereenje
jer nastaje zaguivanje na pojedinim mestima unutar transportne cevi, a posebno na
mestima gde se nalaze srednji leajevi. To su maine sa velikim mogunostima
primene a sve u zavisnosti od vrste materijala koji se transportuje.
Zavojni transporter se sastoji iz polukrune cevi (1), spirale pua (2) i
pogonskog dela (3). U cevi se nalaze srednji leaji (4) koji nose osovinu pua.
Jedan od krajnjih leaja (5) je eoni, koji preuzima na sebe aksijalnu silu pua.
Zavisno od smera transporta kretanje materijala u polukrunoj cevi
ostvaruje se okretanjem spirale pua, koja je pogonjena od motora preko zupastog,
punog, lananog ili remenskog prenosa. Remenski prenos se primenjuje kod
kraih transportera i sa prenikom pua do 300mm. Kod veih transportera
primenjuju se zupasti prenosi.
Transportovani materijal vri translatorno kretanje kliui unutar
polukrune cevi transportera pogonjen od spirale pua. Teina materijala i malo
trenje izmeu zidova cevi i materijala, spreava okretanje materijala zajedno sa
spiralom pua. Dobre osobine ovih transportera su u: jednostavnoj konstrukciji,
lakom odravanju i relativno malim dimenzijama, to znai da ne zahtevaju puno
prostora. S obzirom da se polukruna cev moe dobro zaptiti, ovi transporteri su
pogodni za transport branastog materijala kao i materijala sa visokim
temperaturama, ili sa neprijatnim i kodljivim mirisom. Sem napred iznetog, dobra
osobina ovih transportera je i u tome to se dovoenje kao i odvoenje materijala
moe vriti na vie mesta du itave transportne linije uz primenu odgovarajuih
otvora i zatvaraa
Kao nedostaci ovih transportera mogu se uzeti veliko tranje izmeu
materijala i spirale pua kao i zidova polukrune cevi, znatna potronja energije,
brzo habanje spirale pua i polukrune cevi iz napred navedenih razloga, kao i
drobljenje materijala. Iz ovih razloga se puni transporteri primenjuju za kratka
transportovanja kao hranitelji drugih pretovarno-transportnih maina bilo na
poetku ili u meutransportu.
Materijal izrade zavojnog transportera je elini lim i elini profil a
manjim delom elini liv. Zavojnica pua se izrauje iz elinog lima izvlaenjem
kao spirala ili kao segment. Pogon transportera moe biti direktan ili pod uglom u
zavisnosti mogunosti postavljanja transportera.

25
 Kapacitet zavojnih transportera iznosi od 2040 m3/h, dok se pri veim
dimenzijama same zavojnice dostie i 100 m3/h.
Po nainu konstrukcije zavojnice transporteri mogu biti :

sa punom zavojnicom ,

sa trakastom zavojnicom,

sa profilisanom zavojnicom i,

sa lopatastom zavojnicom .

Transportna zavojnica se sastoji iz osovine na koju su privareni elini

zavojci koji su izraeni od odvojenih, presovanih delova debljine 3 - 6mm.
Za grube materijale, koji habaju delove transportera, zavojnice se izrauju
iz odvojenih sekcija od livenog gvoa.

Sl. 1.6. Zavojni transporter

26
 Korak zavojnice se moe raunati po sledeem obrascu:

S = D tg = D [m]

gde je:
D - spoljni prenik zavojnice u m;
- ugao nagiba 14 - 18o;
- 0.8 - 1.0.

U tabeli 10, date su karakteristike materijala u zavisnosti od naina

transporta zavojnim transporterima.

Tabela 10 - Karakteristike materijala i zavojnog transporetra

Materijal Tip zavojnice Koeficijent Broj obrtaja

punjenja leba zavojnice
n [o/min]

Vrlo rasipni Pune zavojnice 0.30 - 0.45 50 - 120

materijal
Komadasti Trakaste ili 0.25 - 0.40 40 -100
materijal loptaste
zavojnice
Testasti i mokri Loptaste ili 0.15 - 0.30 30 - 60
materijali profilisane
zavojnice

Samo vratilo zavojnice je na svakih 2.5 do 3.0m oslonjeno na leita koja se

vezuju za gornji deo leba ili za njegovu bonu stranu, suprotnu od one kojom se
kree materijal pod uticajem okretanja zavojnice. Pored ovoga, vratilo ima i
aksijalno leite koje prima podunu silu zavojnice.

Pogon zavojnice se izvodi preko reduktora. Vratila zavojnice i reduktora se

meusobno vezuju spojnicom koja moe da radi i pri malim odstupanjima pravaca
ovih osa, dok se vratila elektromotora i reduktora vezuju elastinom spojnicom.

27
 Kapacitet zavojnog transportera se odreuje na sledei nain:

Q = 3600 A v [t/h ]
gde je:
A - povrina poprenog preseka sloja materijala u lebu
A =
(D 2
)
d2
;
4

D - prenik zavojnice, m;
d - prenik osovine, m;
- koeficijent punjenja leba, 0.15 - 0.45;
- koeficijent koji uzima u obzir nagib transportera; pri uglovima nagiba
od =15 - 18o, moe se uzeti 0.02;
v - brzina kretanja materijala
n
v = S ;
60

S - korak zavojnice;
n - broj obrtaja zavojnice.

Kombinacijom gornjih jednaina moe se izraziti prenik zavojnice, a on se

nadalje usvaja prema standardnim veliinama prenika zavojnih transportera: 150,
200, 250, 300, 400, 500, 600mm.
U zavisnosti od veliine prenika zavojnice i od osobina transportovanog
materijala, usvaja se broj obrtaja zavojnice ovih transportera.

Tabela 11 - Brojevi obrtaja zavojnice

Broj obrtaja u minuti
Prenik najmanji najvei
zavojnice u mm
150 24.0 150
200 24.0 150
250 24.0 118
300 19.0 118
400 19.0 95
500 19.0 95
600 15.0 75

28
Snaga motora zavojnog transportera troi se na savlaivanje otpora koji nastaju pri
procesu transporta. Ti otpori su uglavnom; otpori pri dizanju materijala, trenje
materijala o leb, trenje o zavojnicu, trenje u leitima, otpor od meanja i
drobljenja materijala, otpor trenja u prenosnom mehanizmu.

Snaga na vratilu zavojnice se rauna kao:

kQ
N vz = (L H ) [kW]
367
gde je:
Q - kapacitet transportera u [t/h];
L - duina horizontalne projekcije transportera u m;
- koeficijent otpora kretanja materijala koji se moe uzeti: za teke
habajue materijale (cement, gips, pesak ...) =4, a za ugalj =2.5;
H - visina dizanja materijala u m;
k - 1.151.25 - stepen sigurnosti.

Snaga motora za okretanje zavojnice se rauna kao:

Nm =
N vz
[kW]

gde je:
- stepen korisnosti transportera (0.8-0.85)
Na sl.1.7. prikazani su razni tipovi punih transportera sa osnovnim
karakteristikama.

Sl.1.7. Puni transportera sa osnovnim karakteristikama (nevedeni kapacitet u

tabeli odnosi se na itarice =760 kg/m3)

29
 Na sl.1.8. prikazan je puni transporter sa prikljucima za punjenje.

Sl.1.8. Puni transporter sa prikljucima za punjenje

INERCIJALNI TRANSPORTERI

Za transport rasipnih materijala i dodavanje materijala drugim transportnim

aparatima, koriste se inercijalni transpotreri. Ukoliko prenose materijal ukoso
navie, kapacitet im jako opada. Kod ovih transportera usled pojave oscilacija,
udara i trenja materijala koji se prenosi, dolazi do izraaja inercija to vodi kretanju
materijala unapred.
Osnovni deo je leb (sl. 1.9), koji se kree oscilatorno. Pri kretanju leba
unapred, usled pojave athezione sile i materijal se kree zajedno sa njim, dok u
povratku leba nastaje klizanje materijala jer je tada atheziona sila mala............
Transporteri sa oscilatornim kretanjem leba se dele u dve grupe:

1. sa stalnom silom trenja (1.9a);

2. sa promenljivom silom trenja (1.9b).

30
 b)

Sl. 1.9. Inercijalni transporteri

leb transportera sa stalnom silom trenja se kree oscilatorno, pri emu

gradi nesimetrian dijagram brzina. Pri kretanju leba unapred usled pojave sile
trenja i materijal se kree unapred pri emu se brzina poveava ravnomerno i blago.
Na kraju hoda leba, brzina leba se smanjuje, a materijal zbog inercije nastavlja
svoje kretanje. Kada se leb kree unazad njegova brzina naglo raste, i materijal po
inerciji nastavlja da se klie kao i na kraju prethodnog perioda, sve dok pri kraju
povratnog hoda brzina leba ne opadne, i materijal ne pone da se kree opet sa
lebom. Ovakav nain kretanja se postie primenom krivajnog mehanizma.

Kod drugog tipa transportera, sa promenljivom silom trenja, leb je

postavljen na nosae nagnute pod izvesnim uglom prema vertikali (), to je zbog
toga i pravac oscilovanja pod izvesnim uglom prema lebu (strelice na slici). Pri
kretanju leba napred sa ubrzanjem, vertikalna komponenta sile inercije poveava
pritisak tereta na leb, dok je pri hodu nazad smanjuje, ime se, znai, postie
promenljivi pritisak na leb, pa i promenljiva sila trenja.

Ako je:
masin < mg - teret se premeta po lebu klizanjem;
masin > mg - teret se odvaja sa leba i kree se poskakivanjem.
Prema amplitudi i frekvenciji oscilovanja leba, ove transportere delimo na
tri grupe, kao u tabeli 12.

31
 Tabela 12 - Podela inercijalnih transportera

Naziv Broj oscilacija u minuti Amplituda [mm]

LJuljajui transporteri 50 - 100 100 - 300

Tresui transporteri 300 - 500 10 - 20

Vibracioni transporteri 1000 - 3000 1.5 - 5

Kada su u pitanju mane inercijalnih transportera, moemo izdvojiti sledee:

pojava dinamike sile pri radu;

relativno mali kapacitet;

smanjanje kapaciteta pri transportu pod nagibom prema horizontali;

vei utroak energije nego kod trakastih i lanastih transportera.

Prednosti inercijalnih transportera nad trakastim i lanastim su:

jednostavna konstrukcija;

manje kotaju;

niska osetljivost prema neravnomernom proticanju materijala.

Kapacitet inercijalnih transportera izraunava se kao:

Q = 3 .6 B h v sr [t/h ]

gde su:
B - irina leba u m;
h - visina sloja materijala u m;
- gustina materijala u t/m3.

Preporuena visina materijala se uzima iz tabele 13 kao:

32
 Tabela 13 - Visina sloja materijala

Vrsta materijala h (m)

prainasti materijali 0.02 - 0.03
zrnasti materijali 0.04 - 0.06
komadasti materijali 0.07

U zavisnosti od koeficijenta trenja , u tabeli 14 date su srednje brzine

kretanja materijala pri horizontalnom transportovanju materijala.

Tabela 14 - Srednje brzine kretanja materijala

0.2 0.3 0.4 0.5 0.6 0.7 0.8

vsr 0.13-0.14 0.2-0.25 0.27-0.32 0.33-0.38 0.35-0.4 0.38-0.42 0.4-0.45

Srednja brzina kretanja materijala kod transportera iji se leb kree

pravolinijski moe se orijentaciono odrediti po obrascu:

r
v sr
40

gde je r poluprenik krivaje u mm.

Snaga za pogon transportera sa pravolinijskim kretanjem leba moe se
orijentaciono odrediti po jednaini:

N = 0 .0025 G [kW]
gde je G masa leba i materijala koji se nalaze u njemu izraena u kg.

VALJKASTI TRANSPORTERI

Za prenoenje tekih komadnih tereta na horizontalnim ili blago nagnutim

deonicama, koriste se valjkasti transporteri.
Valjkasti transporteri mogu biti sa sopstvenim pogonom ili bez njega. U
prvom sluaju valjci dobijaju okretanje od motora i trenjem saoptavaju
translatorno kretanje materijalu koji se nalazi na transporteru, kao na sl.1.10.

33
 a)

b)

Sl.1.10. Valjkasti transporter

Kod valjkastih transportera koji nemaju sopstveni pogon, teret se kree ili
pomou vunog lanca, ili runo, ali i pod uticajem sopstvene teine. Mogunost
samostalnog kretanja materijala zahteva nagnutost transportera za vie od 1.53%.
Teret treba da se oslanja na najmanje dva valjka pri emu korak treba da bude 1/3
do 1/4 duine tereta.
Na sl.1.11 prikazane su mogue izrade valjkastih transportera, a prikazane
su i eme ugradnje valjaka u noseu konstrukciju izraenu od valjanih profila.

Sl.1.11. Valjkasti transporter u zavisnosti od mesnih uslova

Kapacitet valjkastih transportera se izraunava po sledeem obrascu:

34
 Q1 v
Q = 3 .6 [t/h ]
a

gde su:
Q1 - masa jedininog tereta koji lei na valjcima u kg,
v - brzina kretanja u m/s,
a - rastojanje izmeu tereta u m.

Snaga motora pri ustaljenom kretanju se rauna kao:

F v
N = [kW]

gde su:
F - otpor kretanju tereta, kN,
- stepen korisnosti (0.8 - 0.85).

35
 HIDRAULINI TRANSPORT
Pod hidraulinim transportom se podrazumeva transport usitnjenog
materijala tenim fluidom (voda ili sl.). Danas se hidraulino transportuje
uglavnom pesak, ljunak, krenjak, pepeo, ljaka, ugalj i sve vrste ruda, njihovih
jalovina i drugo. Kao poetak ozbiljnijeg korienja hidraulinog transporta uzima
se 1900. godina u SAD za transport fosfatne rude na Floridi. Tek posle 1950.
godine, kada su stvorene i strujne maine visokog pritiska, mogao je i hidraulini
transport bre da se razvija i da u pogledu duine cevovoda praktino bude
neogranien. Pun razvoj hidraulinog transporta uglavnom se vezuje za 1957.-u
godinu kada je u SAD puten u pogon cevovod za transport mlevenog uglja od
rudnika u Kadizu (Cadis) do termoelektrane u Klivelendu (Cleveland). Ovaj
cevovod je duine 172km, prenika 254mm i ima ukupno tri pumpne stanice.

UREAJI HIDRAULINOG TRANSPORTA

Pored cevovoda u ureaje hidraulinog transporta spada i oprema za

pravljenje meavine estica materijala i vode, uvodnici usitnjenog materijala u
vodenu struju, oprema za odvajanje materijala od vode na kraju transporta i strujne
maine koje odavajui vid energije pretvaraju u strujnu energiju transportovane
meavine.

PUMPE ZA MEAVINU

Hidraulini transport usitnjenih materijala vri se centrifugalnim i klipnim

pumpama. Klipne pumpe se koriste za hidraulini transport suspenzija i sitnih
materijala u vidu nehomogene meavine. Koriste se za transport na vea rastojanja,
jer se njima moe ostvariti vei pritisak koji je potreban za savlaivanje otpora
strujanja za vrme transporta. Dobra strana klipnih pumpi je i ta to one daju
konstantan protok bez obzira na promenu pritiska u cevovodu, ukoliko je
instalisana snaga dovoljna. One imaju vei stepen korisnosti od centrifugalnih
pumpi. Mane koje imaju klipne pumpe su pojava habanja klipa, cilindra i ventila,
osetljivost na hidraulini udar i najzad njihova cena i vei pogonski trokovi kod
kraih cevovoda.
Centrifugalne pumpe se primenjuju za transport krupnijih materijala u
veim koliinama i za manja rastojanja. Projektuju i izrauju se kao pumpe za
meavinu i kao pumpe za istu vodu. U prvom sluaju, one iz rezervoara usisavaju
pripremljenu meavinu koju, zatim, potiskuju kroz cevovod do odredita (sl. 1.12).

36

m1 m2

P L,
+
mm

Sl. 1.12. Sistem sa pumpom za meavinu

Oigledno u ovom sluaju meavina usitnjenog materijala i vode prolazi

kroz pumpu, haba njene okvaene povrine i oteava zaptivanje prostora izmeu
pokretnih delova. Samo habanje se donekle smanjuje izradom odgovarajuih
delova od vrlo tvrdog materijala ili se potpuno izbegava oblaganjem tvrdom
gumom svih okvaenih povrina pumpe. Zaptivanje se obavlja ubacivanjem iste
vode posebnom pumpom u zaptivna mesta. Ovakav nain reavanja problema je
prema tome mogu, ali se uvek postavlja pitanje ekonomske raunice. Iz tog
razloga sve se vie ide na reenje transporta pumpama za istu vodu, uvoenjem
usitnjenog materijala u cevovod iza pumpe (sl. 1.13). U ovom sluaju uvoenje
usitnjenog materijal u cevovod iza pumpe nije uvek lako, naroito kada u njemu
vlada visok pritisak diktiran samim transportom. Uvoenje usitnjenog materijala u
cevovod pod pritiskom obavlja se pomou sektorskih i komornih dozatora i
pomou ejektora.

ms

mt

P L,D
+
mm

Sl. 1.13. Sistem sa pumpom za vodu

37
 Da bi se izbeglo habanje i smanjili problemi oko zaptivanja kod pumpi za
meavine i iskoristile dobre strane kod pumpi za vodu ( vei stepen korisnosti i
lake zaptivanje) u poslednje vreme se sve vie koriste kombinovani sistemi
transporta koristei osobine obe pumpe. U ovom sluaju pumpa za meavinu
ubacuje meavinu u cevovod, koju potom pumpa za istu vodu potiskuje u potisni
cevovod radi transporta.
Ovo reenje se veoma esto koristi za hidraulini transport pepela i ljake jer su ovi
materijali poznati kao veoma abrazivni.

PNEUMOHIDRAULINI LIFT

Pneumohidraulini lift predstavlja jedna cev konstanstnog preseka, koja je

uronjena u rezervoar sa tenou ili sa meavinom tenosti i usitnjenog materijala i
u koju se na odreenoj dubini ubrizgava gas pod pritiskom p1 u to veem broju
mehuria (sl. 1.14).

Sl. 1.14. Pneumohidraulini lift

Mehurii gasa kreu se vertikalno navie, odnosno izronjavaju, pod

dejstvom Arhimedove sile, povlaei za sobom tenost silom trenja, a ova, opet
silom trenja, estice usitnjenog materijala ka izlaznom preseku 2-2. Prema tome
gas je ovom prilikom obavio vertikalni transport tenosti ili meavine tenosti i
usitnjenog materijala. Pneumohidraulini lift ima primenu u crpljenju vode iz
bunara i sirove nafte iz buotinskih leita sa nedovoljnim pritiskom, za transport
38
pepela i ljake od kotlova do deponije, za podizanje peska i ljunka sa dna reka
prilikom bagerisanja, za transport eerne repe u fabrikama eera za vreme pranja
itd.
Iako mu je stepen korisnosti relativno nizak (0.15-0.45) pneumohidraulini
lift se esto upotrebljava jer je proste izrade, nema pokretnih delova, nije osetljiv na
habanje, jeftin je itd. Najvie se upotrebljava za podizanje meavine pepela, ljake i
vode do ulaza i kosi cevovod radi transportovanja do deponije.

EJEKTORI

Ejektori su ureaji koji slue za stvaranje strujne energije radi transporta

neke tenosti ili meavine tenosti i usitnjenog materijala. Nemaju pokretnih
delova i prave se od krunih i konusnih cevi spojenih po odreenom redosledu. Na
sl.1.15 prikazana su dva tipa ejektora sa potrebnim oznakama.

a)

b)

Sl. 1.15. Ejektori

Kroz mlaznik M istie radni fluid velikom brzinom, koji silom trenja na
graninoj povrini mlaza povlai za sobom usisavani fluid ili meavinu usitnjenog
materijala i fluida, da bi se u komori za meanje KM izvrila potpuna
homogenizacija. U difuzoru se ova meavina usporava da bi se na kraju difuzora
ostvario onaj pritisak koji je potreban za transport meavine kroz cevovod na koji
je ejektor prikljuen.

39
Razlika ova dva tipa ejektora je u kolinearnosti brzina radnog fluida i usisavanog
fluida. Oigledno je ejektor tipa A bolji u hidraulinom smislu jer je njegov stepen
sigurnosti vei.
Prilikom odreivanja pogonskih karakteristika ejektora, polazi se od toga da
je pritisak mlaza radnog fluida jednak pritisku usisavanog fluida u usisniku
ejektora, tj. p1=p2. Ova predpostavka je opravdana jer je u pitanju nestiljivo
strujanje. Mlaz radnog fluida posle izlaska iz mlaznika se iri pod uglom 2=20o.

Instalisana snaga pumpe, koja potiskuje radni fluid kroz mlaznik ejektora je:

p1 q1
N = [kW]
1000 p

gde je:
1 v12 (1 + m ) + p c1 1 gH + (p1 p a )
1
p 1 = [Pa]
2

napor te pumpe, pri emu se znak "+" uzima kad je nivo radnog fluida u rezervoaru
ispod ose ejektora, odnosno znah "-" kad je nivo radnog fluida u rezervoaru iznad
ose ejektora.

pc1- gubici strujne energije u dovodnom cevovodu za radni fluid, raunati

od nivoa rezervoara do poetka mlaznika u Pa.
H - razmak izmeu nivoa radnog fluida u rezervoaru i ose ejektora u m.
1 - gustina radnog fluida, kg/m3.
v1 - brzina radnog fluida, m/s.
m - koeficijent lokalnog otpora mlaznika.
pa - atmosferski pritisak, 10.1325 Pa.
g - ubrzanje Zemljine tee 9.81m/s2.

40
 2. MAINE I UREAJI PNEUMATSKOG TRANSPORTA1)

Uvoenjem savremenih sredstava transporta u svim granama privrede, a

naroito, u onim gde transport znatno uestvuje u procesu proizvodnje, reava se
jedan od vanih uslova unapreenja procesa proizvodnje.
U nameri da se kompletiraju saznanja i koriste najvia dostignua tehnike u
program ove knjige uvrtene su i osnovne maine i ureaji za pneumatski transport
rasutog materijala.
Primena ureaja za pneumatski transport je vrlo iroka. Primenjuje se u
svim sluajevima transportovanja branastog, zrnastog ili materijala u rasutom
stanju.
Transport se moe obaviti horizontalno, vertikalno ili kombinovano.
Veliina maina i ureaja za pneumatski transport zavisi od kapaciteta
transporta i vrste materijala.
Osnovne prednosti pneumatskog transportovanja materijala u poreenju sa
drugim vrstama transporta su:

1. Manja investiciona ulaganja nego za mehaniki ureaj transporta.

2. Siguran rad i mogunost ostvarenja visokog stepena automatizacije procesa.
3. Potreban je mali prostor za smetaj i ugradnju, jer se materijal prenosi
cevovodom malog prenika.
4. Obezbeuje iste i higijenske uslove rada, ne zagauje okolinu. Zbog
hermetinosti cevnih vodova neznatno je stvaranje praine i mali gubici
materijala pri transportovanju.
5. Lako rukovanje i jednostavno odravanje.
6. Mogunost uzimanja materijala na nekoliko mesta utovara, kao i mogunost
istovara materijala na raznim mestima.
7. Mogunost postizanja velikog kapaciteta, i do 300t/h.
8. Mogunost obavljanja nekih tehnolokih procesa sa transportovanjem, kao na
primer, usisavanje sitnih frakcija iz mlinova.
9. Dodatne funkcije kao to su: hlaenje, grejanje i suenje.

Nedostaci pneumatskog transporta:

1. Visoka potronja energije, koja je oko 10 puta vea u odnosu na potronju

mehanikih transportera.

2. Poveano habanje delova instalacije (kolena i sl.).

1)
Tolma, D. : Pneumatski transport, 1991.

41
3. Neophodnost efikasnog ienja vazduha, u cilju spreavanja zagaenja
okoline.
4. Kod poviene vlanosti materijala izaziva njegovo slepljivanje na kritinim
mestima (kolena) i naruava optimalan rad ureaja.

Navedene prednosti u odnosu na nedostatke, stavljaju pneumatski transport

na prioritetno mesto primene u transportu materijala.

PNEUMATSKI TRANSPORTERI

Jedno od najprimenjenijih tehnika u manipulaciji materijalima u industriji je

transport materijala suspendovanog u vazdunoj struji u horizontalnim i
vertikalnim cevovodima, rastojanja od nekoliko metara do nekoliko desetina
metara.

Mogu se transportovati materijali od fino prakastih, preko paleta od 6mm,

do nasipne gustine vie od 1500 kg/m3.
Kapacitet sistema pneumatskog transporta zavisi od:
1. zapreminske mase proizvoda i veliine estica i oblika u izvesnoj meri,
2. sadraja energije transportovanog vazduha u celokupnom sistemu,
3. prenika transportne linije i
4. ekvivalentne duine transportne linije.

Minimalni kapacitet postie se kad je pritisak transportovanog vazduha

taman dovoljan da prenese proizvod kroz liniju bez zaustavljanja. Da bi se spreilo
takvo zaustavljanje, potrebno je obezbediti dodatno poveanje pritiska vazduha,
tako da postoji faktor sigurnosti.

Optimalni sistem pneumatskog transporta je onaj, koji kroz operativnu

primenu otplati sve projektovane parametre iznad potrebnog minimuma u okviru
kriterijuma za povraaj investicije, utvrenim od strane investitora.
Kompletna tehnika pomo koju nude isporuioci maina i oprema dovela
je do trenda rasta nabavke kompletnih sistema pneumatskog transporta i primene u
industriji.
Ovde je dato nekoliko tipinih sistema pneumatskog transporta u funkciji
ekonominog iznalaenja reenja (slika 2.1 i 2.2).

42
VRSTE SISTEMA

Uopteno pneumatski transporteri se klasifikuju u etiri osnovna tipa:

Pod pritiskom,

Vakuum,

Kombinacija pritiska i vakuuma i

Fluidni sistemi.

U sistemu pod pritiskom (sl. 2.1), materijal se uvodi - isputa u struju

vazduha posrestvom rotacionog dodavaa. Brzina toka vazduha odrava materijal u
suspenziji sve dok materijal ne stigne do sabirnog bunkera, gde se razdvaja od
vazduha vazdunim filterom ili ciklonskim separatorom. Sistemi pod pritiskom
koriste se za materijale u slobodnom toku skoro svih veliina estica do 6mm
paleta, sa potrebnim kapacitetom preko 10000 kg/h i gde je gubitak pritiska kroz
sistem oko 0.4 bar. Ovakvi sistemi efikasno se koriste tamo gde se iz jednog izvora
napaja nekoliko prijemnih mesta - potroaa. Vazduh za transport se obezbeuje
duvaljkama.

Sl. 2.1. Sistem pneumatskog transporta pod pritiskom

Vakuum sistemi (sl. 2.2a i 2.2b) karakteristini su po kretanju materijala u

vazdunom toku pritiska koji je nii od atmosferskog. Prednosti ovog sistema su da
se sva energija pumpanja koristi za pokretanje materijala, a materijal se moe
usisati u transportni cevovod bez pomoi rotacionog dodavaa ili slinog elementa
za zaptivanje izmeu silosa za skladitenje i transportnog cevovoda.

43
Materijal se transportuje suspendovan u vazdunom toku dok ne stigne do
prijemnika. Tada ciklonski separator ili filter razdvaja materijal od vazduha, koji
prolazi kroz separator i filter na usisnoj strani te nakon toga vri potisno dejstvo.
Vakuum sistemi se koriste na mestima gde kapacitet ne prelazi priblino
7000kg/h a ekvivalentna duina cevovoda je manja od 300m. Od posebnog znaaja
su vakuum sistemi projektovani za kapacitete ispod 450kg/h i koriste se za
materijale na kratkim rastojanjima od bunkera za skladitenje do procesnih ureaja
hemijske pripreme. Ova vrsta transporta nalazi sve veu primenu u radu sa
branastim i prakastim materijalima u prehrambenoj industriji.

Sl. 2.2a. Vakum sistem pneumatskog transporta

44
 Sl. 2.2b. Vakum sistem pneumatskog transporta

Sistem pritisak - vakuum (sl. 2.3) predstavlja kombinaciju obe metode.

Vakuum se koristi za povlaenje materijala u transporter, pomeranjem na kratkom
rastojanju od ciklon separatora, izdvojeni vazduh iz ciklona separatora filtrira se, a
nakon toga uz pomo duvaljke vri se potisno dejstvo materijala kroz cevovod.
Preporuene vrednosti brzina transporta date su u tabeli 1.

Sl. 2.3. Transportni sistem: vakuum-pritisak

45
 Fluidni sistemi
Uopteno transportuju prethodno fluidizovane, fino razdvojene materijale
na kratkim rastojanjima. Posebna prednost fluidnog sistema je u primeni na
silosima sa skoro horizontalnim dnom. Fluidizovanje se postie putem komore u
kojoj vazduh prolazi kroz poroznu plou - pregradu koja formira dno transportera
na koju se dovodi materijal za transport. Kako vazduh prolazi kroz poroznu plou,
svaka estica je okruena slojem vazduha (sl.2.4).

Sl. 2.4. Sistem transporta u fluidizovanom sloju

U momentu izvoenja fluidizacije materijal dobije osobine fluidnog toka i

poinje da slobodno tee u pravcu pada korita transportera. Pravac korita
transportera postavlja se sa padom 2o -5o, u smeru transportera.

Za transport cementa primenjuje se nagib od 4%, a potronja vazduha iznosi

do 1.5m3/min po kvadratnom metru porozne ploe, nadpritisak vazduha iznosi do
0.04 bar, irina kliznog kanala izvodi se u granicama od 125-500 mm a pri tome se
postie protok od 20-120 m3/h. Na duini kanala od 10-40 m snaga elektomotora
na ventilatoru iznosi 0.75-4.0 kW.

46
 Tabela 1. Preporuene vrednosti brzine kod pneumatskog transporta

Nasipna gustina Brzina u Nasipna gustina Brzina u

materijala u m/s materijala u kg/m3 m/s
kg/m3
160 14.7 1120 39.0
240 18.2 1200 40.6
320 20.9 1280 41.8
400 23.3 1360 43.1
480 26.6 1440 44.1
560 27.9 1520 45.6
640 29.6 1600 46.7
720 31.3 1680 47.9
800 32.9 1760 49.2
880 34.5 1840 50.2
960 36.3 1920 53.3
1040 37.8

47
CIKLONSKI SEPARATORI
Za separaciju materijala iz suspenzije sa vazduhom najee koriena
oprema su ciklonski separatori. Gas ulazi u cilindrinu ili konusnu komoru
tangencijalno, a izlazi kroz cenrtalni otvor (sl. 2.5).

Sl. 2.5. Proporcije mera ciklona

Prema tome, ciklon je komora u kojoj se vri taloenje usled delovanja

centrifugalnih sila. Pri normalnim uslovima rada ciklona, centrifugalna sila
odvajanja ili ubrzanja moe imati veliinu i do pet puta veu od gravitacionog
ubrzanja. Prema svojoj efikasnosti i nainu dejstva ciklonski separatori nude jedno
od najjeftinijih naina sabiranja materijala; praine sa gledita eksploatacije i
ulaganja.
Cikloni se primenjuju za razdvajanje vrstih materijala i tenosti od gasova
i vrstih materijala od tenosti. Za razdvajanje vrstih materijala od gasova,
primenjuju se cikloni kod estica preko 5m prenika. Za estice krupnoe preko
200m mogu se koristiti cikloni ili gravitacione komore za taloenje, koje su manje
podlone abraziji.
U sluajevima kad materijal - praina pokazuje visok stepen aglomeracije,
odnosno kada postoji velika koncentracija praine (preko 3.5kg/m3) ciklonom se
moe ukloniti praina koja ima i manje estice. U nekim sluajevima mogue je

48
ostvariti efikasnost od 98% na praini sa veliinom estice od 1 do 2 m, zbog
preovaujueg efekta aglomeracije.
Kada gas ue u ciklon, brzina gasa se redistribuira tako da se tangente
komponente brzina poveavaju sa smanjenjem poluprenika r, tj:
v ct = r n

Spiralna brzina u ciklonu moe dostii vrednost nekoliko puta veu od

prosene brzine ulaznog gasa. U idealnom sluaju bez trenja estice o zidove
ciklona je n=11.5. Na osnovu rezultata merenja (Shepherd and Lapple Eng.
Chem. 1940) pokazano je da n moe imati raspon od 0.50.7 u velikom delu
prenika ciklona.
Mada brzina dostie nulu kod zida, merenje brzine u tankom graninom
sloju pomou Pitoove cevi pokazuje relativno velike tangencijalne brzine (kako je
prikazano na sl. 2.6 i 2.7).

Sl.2.6 Sl. 2.7

Sl. 2.6. Promena tangencijalne i radijalne brzine na razliitim presecima

ciklona
Sl. 2.7. Tipski ciklon sa dodatnim sabirkom praine

Pad pritiska u ciklonu kao i gubitak usled trenja najprikladnije se izraava

kao funkcija ulazne brzine gasa u ciklon:

49
 v2c
p c = c
2

Na sl. 2.8 prikazana je efikasnost odvajanja koja se oekuje za datu

veliinu estica, a za ciklone slinih geometrijskih karakteristika (kao na sl. 2.5).

Sl. 2.8. Efikasnost odvajanja za ciklone

Pri razdvajanju estica praine u ciklonu, pod predpostavkom da su estice

kuglastog oblika, i da je koeficijent otpora = 3/rc, moe se izraunati najmanji
prenik estice koju e ciklon efikasno odvojiti.

v (r r1 )
do = 3
n v g s

gde je:
v - viskozitet gasa - vazduha u Ns/m2,
r - poluprenik ciklona u m,
r1 - poluprenik izlazne cevi ciklona u m,
n - broj obrtaja gasne struje u ciklonu,
vg - obimna brzina gasa u ciklonu u m/s,
s - gustina mase estica u kg/m3.

50
 Obimna brzina gasa u ciklonu se kree u granicama 0.7vc vg 0.75vc, gde
je vc=16-20m/s - ulazna brzina gasa u ciklon.
Projektovanje ciklona izvodi se tako da se zadovolje odreene granice pada
pritiska. Za instalacije pneumatskog transporta i rad ciklona pri priblino
atmosferskom pritisku, maksimalni dozvoljeni pad pritiska odgovara ulaznoj brzini
u rasponu od vc=15-20m/s.

Efikasnost odvajanja ciklona direktno zavisi od prenika ciklona. Pri

projektovanju ciklona primarni faktor je odreivanje njegovog prenika, a ostale
geometrijske mere proporcinalno zavise od prenika.

Ciklon sa manjim prenikom ima veu efikasnost odvajanja od ciklona sa

veim prenikom, a pri konstantnom padu pritiska. Meutim, cikloni sa manjim
prenikom zahtevaju konstrukciona reenja paralelnog povezivanja u jednu celinu,
za dati kapacitet. Konano reenje projekta obuhvata kompromis izmeu
efikasnosti odvajanja ciklona - dva ili vie ciklona u bateriji i kompleksnosti
opreme - jednostruki ciklon za dati kapacitet. Uobiajeno je projektovati
jednostruki ciklon za dati kapacitet.

Projektovanje ciklona u redovima odnosno u parovima 2, 4 do 6, opravdano

je u sluajevima gde je efikasnost odvajanja ciklona neadekvatna za jednostruki
ciklon. Smanjenjem prenika cevi za izlaz gasa iz ciklona poveava se efikasnost
odvajanja i pad pritiska. Odnosno, gubitak pritiska u ciklonu ima direktno dejstvo
na potrebni statiki pritisak i snagu koju ventilator mora razviti da bi savladao
izmeu ostalog i otpor ciklona.

Poveavanjem duine ciklona poveava se i efikasnost odvajanja. Ne

postoje strogo odreene proporcije geometrijskih mera ciklona. Neophodno je da
ulazni prelaz u ciklon bude postepen da bi se izbegao veliki pad pritiska zbog
ubrzavanja gasa u njegovoj komori. Veina ciklona sa velikom efikasnou imaju
duinu konusa u rasponu od (1.63.0) d.

Cikloni su jednako efikasni ukoliko rade na potisnoj ili usisnoj strani

ventilatora, ukoliko je prijemnik praine nepropustan za vazduh. Najvei uzrok
slabog rada ciklona je proputanje vazduha i izlaz praine. Proputanje vazduha na
ciklonu ima za rezultat pad efikasnosti odvajanja, posebno fine praine. Za ciklon
pod pritiskom, nedopustivo je proputanje vazduha, pre svega zbog stvaranja
lokalne praine.

51
GEOMETRIJSKE MERE CIKLONSKIH SEPARATORA

Efikasnost ciklona direktno zavisi od njegovog prenika. Ne postoje tano

utvrene metode prorauna prenika ciklona u zavisnosti od koliine gasa koju
odvaja ciklon. Kada je poznata koliina gasa koju ciklon treba da izdvoji od
materijala i praine, ipak se moe priblino izraunati njegov prenik. Za praktinu
upotrebu, prenik ciklona moe se odrediti na osnovu podataka proizvoaa za ovu
vrstu opreme.
Na osnovu konstatacije da efikasnost ciklona direktno zavisi od prenika
moe se izvriti dimenzionisanje ciklona koristei podatak za faktor
k=1.72.1m3/m2s, faktor efikasnog odvajanja za ciklon. U tabeli 2, date su
dimenzije visoko efikasnog ciklona (sl. 10) proizvoaa opreme.
Za poznatu koliinu gasa koju treba da izdvoji ciklon, moe se izraunati
njegov prenik pomou formule:

4 Fc
d= [m]

gde je:
Fc - povrina poprenog preseka ciklona u m.
Ostale geometrijske mere ciklona proporcionalno zavise od prenika
ciklona (sl. 2.9).

52
 A

B
D

L
R

Sl. 2.9. Osnovne mere ciklona Sl. 2.10. Visokoefikasni ciklon

53
 Tabela 2. Dimenzije visoko efikasnog ciklona pri otporu izmeu 18002000 N/m2

A [mm] B [mm] D [mm] L [mm] R [mm] Q

[m3/h
]
20 45 100 390 40 50
30 68 150 586 60 130
40 92 200 781 80 240
50 115 250 967 100 370
61 137 300 1171 120 540
73 164 360 1407 144 770
81 183 400 1562 160 960
93 211 460 1797 184 1270
102 228 500 1953 200 1500
122 274 600 2342 240 2150
142 320 700 2734 280 2950
162 366 800 3124 320 3850
172 389 850 3317 340 4300
183 411 900 3515 360 4900
193 434 950 3709 380 5400
203 457 1000 3950 400 6000

Izdvajanje praine iz struje vazduha vri se iz dva osnovna razloga:

da bi se zadrala korisna supstanca i

da bi se spreilo zagaivanje vazduha - okoline.

Efikasnost odvajaa izraava se stepenom odvajanja. Prema propisima

efikasnost odvajaa odreuje se na osnovu graninih vrednosti emisije (GVE)
praha.
Prema postojeim pravilnicima o zatiti vazduha od zagaivanja propisane
su sledee GVE:

150 mg/m3 za netoksini prah za protok od 10000 m3/h i vei, a 500 mg/m3, za
protok od 3000 m3/h i manji,

100 mg/m3 od transportnih ureaja, a pri protoku preko 3000m3/h.

54
VREASTI FILTERI

Na sl.2.11, data je silosna izvedba vreastog filtra sa dobrim iskorienjem i

filtracijom, kao i sa stalno visokim stepenom izdvajanja pri konstantnom otporu
filtera. Ovi filteri koriste se u sistemu pneumatskog transporta sa nadpritiskom ili
sa vakuumom. Filtracione vree su u obliku xepova i zauzimaju mali prostor.

VENTILATOR

Model motor Dimenzije Teina

kW

Sl. 2.11. Vreasti filter

Inspekcioni pregled i upravljanje izvode se na strani istog gasa.

Elektronski regulacioni ureaj za protiv-strujno ienje vrea izveden je u
kompaktnoj izradi. U tabeli 3, data je zavisnost izmeu povrine filtera i koliine
izdvojenog vazduha.

55
 Tabela 3. Odnos povrine filtera i koliine vazduha

Ukupna filtraciona Filterski elementi Koliina vazduha

povrina [m2] broj i veliina [m3/h]
F-4 6 - KRATKI 700
F-6 6 - DUGI 1000
F-7 10 - KRATKI 1250
F - 10 10 - DUGI 1750
F - 12 12 - DUGI 2000
F - 14 20 - KRATKI 2500
F - 20 20 - DUGI 3500

Faktor optereenja ovih filtera priblino iznosi 175 m3/m2h. Na sl. 2.12, dat
je dijagram zavisnosti koliine vazduha i otpora filtera.

Sl. 2.12. Zavisnost otpora filtera i koliine vazduha

56
 Na sl. 2.13 prikazan je vreasti filter sa filterskim maramama cilindrinog
oblika. Koristi se za otkanjanje estica praine iz meavine praina-gas.

Sl. 2.13. Vreasti filter sa filterskim maramama cilin. Oblika

Okruglo filtarsko kuite omoguava prvu separaciju putem centrifugalnih

sila. Naknadna filtracija kroz filter maramu isti vazduh u velikoj meri
zadovoljavajui sve propise za ouvanje okoline. Osobine ovakvih filtera:

Pad pritiska:

-vakuum do 0.25bar
-nadpritisak do 0.05bar.

Sistem za ienje - otresanje vrea sa visokoefikasnim ienjem troi:

0.035 0.04 [m3/vrei] x (broj otresanja).

57
 Ovi filteri rade efikasno ak i pri velikim optereenjima, omoguavaju
maksimalno ienje filtarskih vrea i daju visok stepen istoe vazduha.
Faktori koji odreuju optereenje filtera:
Maksimalno optereenje je 9m3/m2min sa duinom vree od 2.4m.
Faktori koji utiu na optereenje filtera:
-veliina estica,
-pneumatski sistem aspiracije,
-fiziko svojstvo praine,
-koncentracija praine u netretiranom vazduhu,
-elektrostatiko pranjenje.

CIKLON FILTER

Objedinjavanjem funkcije ciklonskog odvajanja i filtriranja vazduha dobijen

je ureaj koji istovremeno obavlja dve funkcije: odvajanje materijala od vazdune
struje i preiavanje vazduha.
Telo ciklon-filtera je cilindrinog oblika (sl. 2.14). Na glavi ima grupu
elektromagnetskih ventila za regulaciju dotoka komprimovanog vazduha kroz
dizne za uduvavanje (kroz venturijeve cevi) u kojima se struja vazduha priblino
podeava na brzinu zvuka. Na venturi cevi su privrene filterske vree sa
zatitnom korpom.
ienje poliestarskih filter vrea obavlja se pritisnim vazduhom, u
intervalima od 1 do 30 sekundi, a u zavisnosti od koliine praine. Pomou
elektronskog ureaja regulie se interval protivstrujnog otresanja vrea, tako to se
otvara elektromagnetski ventil u glavi odvajaa ciklon-filtera.
U srednjem delu ugraen je izmenljivi deo i u nekim sluajevima je
snabdeven zatitnom reetkom, na kojoj se privruje pokaziva nivoa. Ovakvi
ciklon-filteri mogu da podnesu veliko preoptereenje u radu, jer imaju sopstveni
sistem ienja.

58
 Sl. 2.14. Ciklon filter

TOTALNI ODVAJA

Jedna od moguih primena ciklon-filtera u sistemu pneumatskog transporta

prikazana je na sl. 2.15. Dobre osobine ovakvog sistema su:

Nema gubitaka materijala, jer ima potpuno odvajanje praine.

Potpuno se preiava izlazni vazduh, a time se uva klipni sistem duvaa.

Mali su trokovi odravanja, jer je mali broj delova izloen zapuavanju.

Mali je gubitak pritiska i zbog toga poveani kapacitet transporta.

Mala potreba za smetajnim prostorom, laka i kompaktna konstrukcija.

59
 Sl. 2.15. Totalni odvaja

ROTACIONI IZUZIMA

U sistemu pneumatskog transporta rotacioni izuzima slui za zatvaranje

strane koja je pod pritiskom i atmosfere kod istovremenog iznoenja materijala.
Ima robusnu livenu konstrukciju od SL i jednostavne je izrade.
Zazor izmeu rotora i statora ima direktnog uticaja na ispravan rad
izuzimaa, a odreuje se uzimajui u obzir i vrstu materijala koja se transportuje.
Tako na primer zazor izmeu rotora i statora na izuzimau kree se u granicama od
0.200.50mm zavisno od vrste materijala.
S obzirom na primenu i zaptivajue dejstvo upotreba rotacionog izuzimaa
ograniena je na nadpritiske od 0.8bar.
Specijalne izvedbe rotacionih izuzimaa su rotacioni fluidlift dozatori
prilagoeni za ugradnju na cevovode za pneumatski transport.

Na sl. 2.16 dat je izgled rotacionog izuzimaa.

60
 Sl. 2.16. Rotacioni izuzima

PRORAUN PNEUMATSKOG TRANSPORTA

Pri projektovanju pneumatskog transporta za industrijske svrhe neophodno

je prvenstveno odrediti parametre:

tehniki kapacitet, G [kg/h]

raunsku duinu transportnog cevovoda, Lra [m]

koeficijent koncentracije smee, Ck [kg/kg]

transportnu brzinu vazduha, vv [m/s]

Na osnovu ovako definisanih veliina pristupa se dimenzionisanju prenika

cevovoda i izraunavanju koliine vazduha i pada pritiska.

61
TEHNIKI KAPACITET POSTROJENJA

Tehniki kapacitet definie se pomou izraza:

Gsr k1 k 2
G=
t

gde je:
Gsr - dnevna proizvodnja pogona,
k1 - koeficijent neravnomernog dodavanja materijala u pneumatsku
liniju, (11.5)
k2 - koeficijent poveanja kapaciteta i pogona,
t - vreme rada u toku dana.

RAUNSKA DUINA CEVOVODA

Raunska duina cevovoda dobija se sabiranjem duine horizontalnih i

vertikalnih deonica cevi i ekvivalentnih duina koje proizilaze iz postojeih
krivina, skretnica i dr. Ova se mesta zamenjuju duinama jednakih otpora.

L ra ~ = L h + L v + L ek [m]

gde je:
Lh - duina horizontalnog cevovoda u (m),
Lv - duina vertikalnog cevovoda, izraunava se od mesta napajanja
do mesta prikljuenja, u (m),
Lek - ekvivalentne duine krivina, u (m),

Ekvivalentne duine krivina date su u tabeli 4. "Ekvivalentna duina" leptir-

zatvaraa, prekretaa uzima se; Lek=8m, a za ibere Lek=4m.

Tabela 4. Ekvivalentna duina krivina (L=90o)

Duine krive Lek (m) pri R/d

Vrsta materijala
4 6 10 20
Prainasti 4-8 5 - 10 6 - 10 8 - 10
Zrnasti, jednolian 8 - 10 12 - 16 16 - 20
Sitan, nejednolian 28 - 35 38 - 45
Krupan, 60 - 80 70 - 90
nejednolian

62
KOEFICIJENT KONCENTRACIJE SMEE

Osnovni pokazatelji koji karakteriu reim rada postrojenja pneumatskog

transporta su zasienost struje vazduha esticama materijala koji se transportuje tj.
koncentracija smee.

Postoji masena koncentracija i zapreminska koncentracija. Pod tim se

podrazumeva odnos masa ili zapremine transportovanog materijala i vazduha za
transport.

Masena koncentracija:

Gm
Ck =
Gv

gde je:
Gm - masa transportovanog materijala,
Gv - masa vazduha za transport.

Zapreminska koncentracija:

G m v
Cv = = Ck v
G v m m

gde je:
v - gustina vazduha,
m - srednja gustina materijala.

Kod usisnih postrojenja koeficijent koncentracije ogranien je veliinom

vakuuma i kree se u granicama: 0.525. Kod potisnih postrojenja koeficijent
koncentracije smee je teorijski neogranien i kree se od: 10150.

Pri projektovanju postrojenja pneumatskog transporta neophodno je

odabrati optimalne vrednosti koncentracije smee. Stepen koncentracije utie na
snagu postrojenja i njegove gabarite. Pri malim vrednostima Ck, raste snaga
postrojenja na osnovu poveanja koliine vazduha. Zbog toga male koncentracije
su nepogodne za pneumatska postrojenja. Pri veim vrednostima Ck, smanjuje se
potronja vazduha, pa je prema tome potronja energije manja.

Kod suvie velikih stepena koncentracije, postrojenje pneumatskog

transporta radi na povienom nadpritisku te se javlja potreba za kompresorskim
postrojenjem sa ureajem za preiavanje vazduha (uljni odvajai i dr). Kod

63
visokih stepena koncentracije dolazi do zaepljavanja cevovoda na kolenima i
skretnicama.
Optimalne vrednosti stepena koncentracije smee dobijaju se na osnovu
eksperimentalnih ispitivanja pneumatskih postrojenja u radu. Za proraune mogu
se korisititi podaci za Ck, dati u tabeli 5.

Tabela 5. Preporuene vrednosti za koeficijent koncentracije

Osnovna grupa Brzina vazduha Koncentracija Ck Koeficije

m/s kg/kg nt otpora
K
Sitan materijal 25 - 35 3-5 0.5 - 1.0

Zrnast materijal 16 - 25 3-8 0.5 - 0.7

20 - 30 15 - 25 0.3 - 0.5

Prakasti materijal 16 - 22 1-4 0.5 - 1.5

Vlaknasti materijal 15 - 18 0.1 - 0.6 1.0 - 2.0

GUBICI PRITISKA PRI STRUJANJU SMEE VAZDUHA I MATERIJALA

Ispitivanjem pneumatskog transporta i merenjem pokazalo se da promena

pada pritiska ima linearnu zavisnost:

p sm
= (1 + Ck K )
p v

gde je:
psm- pad pritiska pri kretanju meavine,
pv - pad pritiska pri kretanju istog vazduha,
Ck - srednja masena koncentracija,
K - koeficijent kojim se uveava pad pritiska pri kretanju meavine u
odnosu na strujanje istog vazduha.

Data zavisnost izraena prethodnom jednainom, dokazana je ispitivanjem

pneumatskih transporta pri koncentraciji smee od 0.05 25 kg/kg. Koeficijent K
dobija se eksperimentalnim putem i u velikoj meri zavisi od brzine vazduha vv.
Ako je brzina vea, koeficijent K je manji i obrnuto. Pri veim brzinama vazduha,
estice materijala manje padaju na zidove cevovoda, a to smanjuje gubitke pritiska

64
na trenje. Pri manjim brzinama estice materijala se vie dodiruju sa zidovima
cevovoda, a time se otpori poveavaju.
Na veliinu koeficijenta K, utiu fizika svojstva transportovanog
materijala: oblik, dimenzije, specifina masa, prenik cevovoda (K, se poveava sa
poveanjem prenika cevi). vrednosti koeficijenta K, za razliite grupe materijala,
dobijene eksperimentalnim putem, date su u tabeli 4-5.
Pad pritiska usled lokalnih otpora pri transportu smee vazduha i materijala
moe se odrediti po formuli:

v2v
p lok = (1 + K Ck ) v v
2

gde je:
v - koeficijent lokalnih otpora pri kretanju istog vazduha.

Pri transportu u vertikalnim deonicama cevovoda, treba obezbediti dodatnu

energiju, koja je potrebna za savlaivanje geodetske visine, tako nastaje pad
pritiska, koji zavisi od koncentracije smee Ck i visine dizanja H.

vv
p h = H v C k
vm

Stvarna brzina u vertikalnom cevovodu pri kretanju na gore znatno je manja

od brzine vazduha, vm = vv - vleb na osnovu toga se dobija:

vv
p h = H v C k
v v v leb

Na deonicama, gde je cevovod vie optereen materijalom, a brzina

materijala smanjena i na mestima skretanja cevovoda gde se troi energija
vazdune struje na savlaivanje inercije materijala, javlja se dodatni otpor, a moe
se izraunati kao:

vv
p r = K r C k v
2
gde je:
Kr - (1 - 2.1), koeficijent otpora na savlaivanje inercijalnih,
dobijen eksperimentalnim putem.
Koeficijent Kr , zavisi od fizikih osobina materijala, brzine vazduha i
drugih parametara, pri emu manje vrednosti odgovaraju materijalima sa manjom
specifinom masom.

65
PRORAUN POTISNIH I USISNIH SISTEMA PNEUMATSKOG
TRANSPORTA

Veina niskopritisnih sistema pneumatskog transporta rade sa naporom do

10000 (Pa) = 0.1 (bar), a pri tom specifina gustina vazduha moe da odstupa
10%. Takva odstupanja mogu se zanemariti pa se za pojednostavljenje prorauna
uzima da je v=1.2kg/m3=const.

Pri proraunu pneumatskog transporta zadatak je odrediti prenik cevovoda

d, kapacitet vazduha Qv, ukupne padove pritisaka pi, kao i izvriti izbor instalacije
(tip ventilatora, veliinu i povrinu filtera, dimenzionisanje ciklona, veliinu fluid
lift dozatora i rotacionih izuzimaa).

Na osnovu poznate koncentracije smee Ck, i proraunskog kapaciteta G, odreuje

se protok vazduha;

G
Qv = [m3/s]
v Ck

Na osnovu Qv i zadate brzine vazduha vv izraunava se prenik cevovoda;

4Qv
d= [m]
v v

Na osnovu prorauna prenika cevi d, usvaja se standardni prenik cevovoda i

izraunava tana vrednost Qv (i preraunava se Ck);

G
Ck =
v Qv

Za konanu vrednost Qv izraunava se prenik ciklona;

4 Fc
D = [m]

Qv
Fc = [m2]
k

k = 1.72.1 [m3/m2s] - konstanta za visokoefikasan ciklon.

66
Otpor ciklona nalazi se pomou;

p cik = m Q2v

m=0.150.20 - koeficijent za ciklon

Qv [m3/min]

Otpor za bateriju ciklona odreuje se;

v2c
p cik = v
2

gde je:
- koeficijent otpora ciklonskih baterija,
vc - ulazna brzina vazduha u ciklon (uzima se oko 1520m/s).

Takoe, potrebno je izvriti proraun ventilacionog dela mree, uzimajui

u tom delu brzinu vazduha 1015m/s.

Odreivanje veliine ukupnih otpora u mrei: p (N/m2)

L i v2
p = + i v v (1 + K Ck ) + p h + p r + p ost
d 2

gde je:

- koeficijent trenja istog vazzduha o zidove cevi 0.020,

Li - suma svih duina cevovoda, horizontalih, vertikalnih i
ekvivalentnih duina prema tabeli 4,
i - suma lokalnih otpora,
K - korekcioni faktor prema tabeli 5,
ph - dodatna energija za savlaivanje geodetske visine,
pr - gubici na savlaivanje inercijalnih sila, i
post- ostali gubici u sistemu pneumatskog transporta.

67
 Posle izraunavanja ukupnog pada pritiska u mrei i potrebe za vazduhom
proraunava se naga motora radne maine:

k1 Q v k 2 p
N = [kW]
1000 v

gde je:
k1=1.15 - koeficijent koji uzima gubitke usled prosisavanja u mrei,
k2=1.10 - koeficijent koji uzima u obzir nepredviene otpore u
cevovodima,
v=0.50.8 - koeficijent korisnosti ventilatora duvaljke.

U usisnim postrojenjima, koja rade pri vakuumu preko 0.1bar, uz poveanje

razreenosti po duini transportnog cevovoda poveava se zapreminski protok
vazduha, uz smanjenje njegove specifine mase. U vezi sa tim, pri konstantnom
preniku cevovoda poveava se brzina vazduha. Poto bi se ta veliina menjala vie
od 10%, potrebno je dugake trase cevovoda "razbijati" na deonice sa postepenim
porastom prenika. U tom sluaju duina tih deonica se odreuje raunski iz
jednaine, koja uzima u obzir termodinamiku promenu sastava vazduha pri
konstantnoj temperaturi vazduha:

p12 p 22 L v2
= v2 v2
2 p 22 d 2

gde je:
p1 - pritisak na poetku proraunske deonice,
p2 - pritisak na kraju proraunske deonice,
v2 - gustina vazduha na kraju proraunske deonice,
vv2 - brzina vazduha na kraju deonice.

Ukoliko sistem radi na vie paralelnih linija, i na razliitim optereenjima,

za proraun se uzima linija sa najviim optereenjem.

68
 3. PUMPE1), KOMPRESORI, VENTILATORI

3.1 PUMPE

U okviru ovog poglavlja e se razmatrati pumpe koje su najvie u upotrebi

u procesnoj industriji, kao to su centrifugalne pumpe, propelerne pumpe, klipne
pumpe, membranske pumpe, zupaste pumpe, pune pumpe i dr.
Centrifugalna pumpa sastoji se iz dva osnovna dela: rotora sa lopaticama i
kuita (statora) kojim se tenost dovodi u rotor i uz povieni pritisak iz njega
odvodi (sl. 3.1.1). Rotor je privren na osovinu, pogonjenu nejee
elektromotorom, a ponekad parnom turbinom, vodnom turbinom ili motorom s
unutranjim sagorevanjem. Kuite ima usisni i potisni nastavak, nosi leajeve i
zaptivae, i okruuje rotor.

Spisak glavnih delova pumpe:

111 Spiralno kuite 216 Osigura matice
112 Poklopac spirale 217 Osigura matice
113 Prsten 218 Valjkasti leaj
114 Pritisna aura 219 Tuljak vratila
115 H-prsten 311 Nosa leaja
121 Zaptivna pletenica 312 Poklopac leaja
122 Zaptiva poklopca spirale 315 Vijak za odzraivanje
211 Kolo rotora 316 Pokaziva nivoa ulja
212 Vratilo 317 Zaptiva poklopca leaja
215 Matica kola rotora 318 Zaptivni prsten

Sl.3.1.1. Jednostepena pumpa

1)
Poar, H.: Osnove energetike II, 1978.
Risti, B.: Centrifugalne pumpe u hemijskoj industriji, 1975.
R. H. Perry.: Chem. Eng. Handbook, 1984.

69
 Zaptivni prsten (sl. 3.1.2) ograniava na najmanju moguu meru strujanje
tenosti iz potisnog u usisni deo. Usisnim nastavkom dovodi se tenosti u rotor. Tu
lopatice sa eonim vencima (prednji i zadnji venac, sl. 3.1.2) formiraju kanale, u
kojima se tenost ubrzava, pa mu je na izlazu apsolutna brzina vea nego na ulazu.
Kinetika energija tenosti delimino se pretvara u energiju pritiska u potisnom
delu kuita.
To pretvaranje se odvija ili u spiralnom delu kuita i u potisnom nastavku
(sl. 3.1.3a) ili meu statorskim lopaticama (sl 3.1.3b). Ako nema statorskih
lopatica, najvei deo kinetike energije transformie se u koninom nastavku, a
inae se sva transformacija obavlja meu njima. Danas se najvie horizontalnih
jednostepenih pumpi izvodi bez statorskih lopatica.

prednji zid
zadnji zid
zaptivni prsten
kompenzaciona
komora

Sl. 3.1.2. Jednostrujna pumpa sa zaptivnim prstenom i kompezacionom komorom

difuzor
stator

rotor
spirala
Sl. 3.1.3. Spiralno kuite i statorske lopatice pumpe

Oblik i duina lopatica (sl. 3.1.4) zavise od specifinog broja obrtaja, koji
je definisan kao i za turbine. Tipovi pumpi su okarakterisani smerom strujanja
tenosti u rotoru. Oni ogovaraju Francisovim i propelernim turbinama.

70
 radijalna dvostrujna poluaksijalna poluaksijalna aksijalna
pumpa dvostrujna pumpa propelerna pumpa propelerna pumpa
-1
nq= 25 min nq = 44 min -1
nq = 130 min -
nq = 270 min-
1 1

Sl. 3.1.4.Oblik pumpi razliitog broja obrtaja

Tabela 1, sadri karakteristike etiri tipova pumpi za protok od 0.15 m3/s.

Rotori se izvode i kao dvostrujni, kojima tenost dotie sa obe strane (sl. 3.1.4a, b).
Kad je re o velikim visinama pumpanja i kad se potrebni pritisak ne moe
dovoljno ekonomino ostvariti jednim rotorom, prave se viestepene pumpe, s vie
rotora spojenih u seriju (sl. 3.1.5).

Tabela 1: Primer karakteristika za tipove pumpi razliitih Specifinih brojeva

obrtaja

I II III IV
-1
Specifini broj obrtaja nQ, min 25 44 130 270
Protok Q, m3/s 0.150 0.150 0.150 0.150
Visina pumpanja H, m 21 15 10 6
Broj obrtaja n, min-1 870 1160 1750 2600
Spoljanji prenik D2, m 0.480 0.305 0.255 0.180
Odnos unutranjeg i
spo-ljanjeg prenika D1/D2 0.5 0.7 0.9 1.00

gde je:
I- Radijalna dvostrujna pumpa
II - Poluaksijalna dvostrujna pumpa
III - Poluaksijalna propelerna pumpa
IV - Aksijalna propelerna pumpa

71
 Sl. 3.1.5. Primer izvoenja visokopritisne pumpe

Kod centrifugalnih pumpi osovina moe biti horizontalna ili vertikalna, ve

prema pogonskoj maini ili prema pogonskim uslovima.

72
TEORIJSKA VISINA PUMPANJA

Energetski odnosi u pumpi mogu se posmatrati kao na nain kod vodenih

turbina. Polazei od brzina na ulazu i na izlazu iz kanala meu lopaticama rotora
(sl. 3.1.6), odreuju se ulazni i izlazni trouglovi brzina (sl. 3.1.7).

a)

b)

Sl.3.1.6. Brzine u rotoru pumpe Sl. 3.1.7. Trouglovi brzina:

a) ulaz u rotor;
b) izlaz iz rotora

Izraz za snagu koju rotor predaje tenosti za protok 1 kg/s, iznosi:

Wi = p dV [W]

gde je:
c - apsolutna brzina strujanja ,
u - obimna brzina strujanja ,
nj - relativna brzina strujanja.

Pomou kosinusne teoreme iz izraza , se dobija:

N = u 2 c 2 cos 2 u 1 c1 cos 1 = u 2 c 2u u 1 c1u

Obe relacije vae za pumpu kroz koju protie 1 kg/s tenosti. Uzevi da je
N=gHp, gde je Hp teorijska visina pumpanja, dobija se:

73
 u2 c2u u1 c1u c2 c12 u2 u12 w 2 w12
Hp = = 2 + 2 + 2
g 2g 2g 2g

Pri ovome treba napomenuti da su c1 i c2 stvarne brzine estica, a 1 i 2

uglovi kojima je odreen njihov smer, pa je Hp i stvarna teorijska visina pumpanja.
Meutim, nisu poznate ni stvarne brzine i njihovi stvarni smerovi, pa se
teorijski prorauni esto sprovode uz predpostavku da uglovi strujanja tano
odgovaraju uglovima lopatica. Zbog toga se dobija vea teorijska visina pumpanja,
koja se naziva Ojlerova (Eulerova) visina pumpanja (Ee). Ona ima veu vrednost
od Hp.
Ta razlika, meutim, ne znai gubitak energije, ve samo manju teorijsku
visinu pumpanja jer Hp odgovara stvarnim odnosima u pumpi. Ojlerova visina
pumpanja mogla bi se ostvariti samo ako bi pumpa imala beskonano mnogo
lopatica, pa bi strujanje sledilo njihov oblik.
Zbog konanog broja lopatica poveava se ugao 2 na izlazu iz rotora, pa se zato
smanjuje komponenta c2u, a to je glavni razlog za razliku izmeu He i Hp.

U daljem razmatranju raunae se sa stvarnim brzinama i stvarnim

smerovima tih brzina uz napomenu da se dijagrami na sl. 3.1.7 odnose na te brzine
i smerove.
Prema sl. 3.1.7 dobija se:

c2 u = u2 w 2 u = u2 c2 m ctg2

c1 u = u1 w1 u = u1 c1m ctg1

Ako se vrednost za c1u i c2u uvrste u izraz (3), te se uzme da je protok kroz
pumpu:

Q = A1 c1m = A 2 c2m

teorijska visina pumpanja Hp moe se prikazati izrazom:

u2 Q u2 u2 Q u1
Hp = 2 ctg 2 1 ctg 1
g g A2
g g A1

U relaciji su A1 i A2 povrine preseka kanala meu lopaticama rotora

normalne na komponente c1m i c2m. Kada se posmatra izvedena pumpa koja rotira
sa konstantnim brojem obrtaja, teorijska visina pumpanja zavisi samo od protoka Q
jer brzine u1 i u2, povrine A1 i A2 i uglovi 1 i 2 imaju konstantne vrednosti.

74
Ulazni ugao 1 ima vrednosti od 15 do 50o , a izlazni ugao 2 se kree u granicama
15 do 35o (najee 20 - 25o).
Zavisnost Hp od Q se vidi na (sl. 3.1.8). Za vrednost uglova 1 i 2, koji se
normalno u praksi pojavljuju, teorijska visina pumpanja opada sa protokom.

Hp

u g2 1. lan (1 7)
g
Hp = f (Q)
2
ug

u g2 2. lan (1 7)
g
0 Q

Sl. 3.1.8. Teorijska visina pumpanja Hp u zavisnosti od protoka Q

U pumpi bez gubitaka korisna snaga je jednaka upotrebljenoj,a odreuje se

iz relacije:

Np = g Q H p [W]

gde su:
- specifina masa fluida u [kg/m3],
g - gravitacija,
Q - protok fluida u [m3/s],
HP - teorijska visina pumpanja u [m].

75
STEPEN ISKORIENJA PUMPE

Stepen iskorienja pumpe p jednak je proizvodu hidraulukog,

zapreminskog i mehanikog stepena korisnosti, pa je:

p = h v m

U relaciju nisu ukljueni gubici zbog povratnog strujanja jer se posmatraju

sluajevi za optimalni protok. Stepen korisnosti pumpe zavisi od tipa pumpe i od
specifinog broja obrtaja. Kad je specifini broj obrtaja velik, povoljnije su
vertikalne pumpe poluaksijalne i aksijalne, jer se postie vei stepen iskorienja
(sl.3.1.9).

Sl. 3.1.9. Stepen iskorienja razliitih tipova pumpi u zavisnosti od broja obrtaja

76
POGONSKA KARAKTERISTIKA PUMPNOG POSTROJENJA

Pumpno postrojenje sastoji se iz usisnog cevovoda, kojim se tenost dovodi

iz donjeg rezervoara, pumpe i potisnog cevovoda, kroz koji tenost struji u gornji
rezervoar (sl. 3.1.10).

Razlika izmeu nivoa tenosti u gornjem i donjem rezerovaru naziva se

geodetska visina pumpanja (Hg na sl. 10) , a to je stvarna visina pumpanja koja se
postie delovanjem pumpe. Da se dostigne ta visina dizanja, potrebno je savladati
razliku pritisaka koji deluju na povrine gornjeg i donjeg rezervoara, otpore
strujanja u usisnom i potisnom cevovodu.Ako se postavi Bernulijeva jednaina za
stanja na ulazu u usisni cevovod i na izzlazu iz potisnog cevovoda, dobija se:

pu c2 p c2
+ gH + u = t + gH g + t + w R
2 2

U izrazu je gH energija koju masi od 1kg/s tenosti predaje pumpa, a njR su

gubici energije zbog trenja u usisnom i potisnom cevovodu, ne raunajui gibitke u
pumpi. Potrebna visina pumpanja moe se odrediti iz prethodnog izraza kao:

pt pu c2 c2u w
H = + Hg + t + R
g 2g g

Kad su rezervoari otvoreni, pritisci pt i pu jednaki su atmosferskom koji

vlada na mestima gde su oni postavljeni. Ako je visina pumpanja mala, prvi se lan
moe zanemariti, a za vee visine pumpanja on ima negativnu vrednost. Brzine u
usisnom i potisnom cevovodu praktino su jednake jer se ni dimenzije usisnog i
potisnog cevovoda, normalno, ne razlikuju. Gubici u cevovodu proporcionalni su
kvadratu protoka.

77
 Sl. 3.1.10. ema pumpnog postrojenja

Visina pumpanja za neku pumpu zavisi, dakle, od protoka Q, a ona je

zapravo visina pumpanja koju mora obezbediti pumpa da bi se tenost podigla na
visinu Hg iznad nivoa u donjem rezervoaru.
Potrebna visina dizanja naziva se i pogonska karakteristika pumpnog postrojenja, a
ona je, kao i karakteristika pumpe, funkcija protoka.
Ako se u isti dijagram nacrtaju pogonske karakteristike pumpe i pumpnog
postrojenja (sl. 3.1.11), u preseku te dve karakteristike odreena je radna
(pogonska) taka cevovoda (B na sl. 3.1.11).
Uz konstantni broj obrtaja protok se kroz pumpu menja uz pomo
promene pogonske karakteristike pumpnog postrojenja, napr. pritvaranjem ventila
ugraenog u cevovod. Tada e se pogonska karakteristika postrojenja bre
poveavati sa porastom protoka, pa e protok kroz pumpu postati manji. Sa druge
strane, kada nivo u gornjem rezervoaru raste sa trajanjem pogona pumpe, poveava

78
se statika visina pumpanja (sl. 3.1.11), stoga e se pogonska karakteristika
postrojenja paralelno pomai (A' B' na sl. 3.1.11) uz smanjeni protok.

H
pogonska
karakteristika pogonska
karakteristika
B pumpnog
B postrojenja

dinamika visina
A pumpanja
'

HB
statika visina
pumpanja

QB Q

Sl. 3.1.11. Odreivanje pogonske take V pumpnog postrojenja

79
PARALELNI POGON PUMPI

Ako vie pumpi prenosi tenost kroz zajedniki cevovod, govori se o tome
da pumpe rade paralelno. Zajednika pogonska karakteristika u paralelnom pogonu
dobija se tako to se sabiraju protoci pojedinih pumpi uz jednaku visinu pumpanja
(sl. 3.1.12).

pogonska karakteristika
postrojenja

zajednika karakteristika
pumpe

pumpa 2

pumpa 1

Sl. 3.1.12. Paralelni rad pumpi

Pogonska taka postrojenja odreena je presekom B pogonske

karakteristike postrojenja i zajednikih karakteristika pumpi, a protoci Q1 i Q2 kroz
pumpu 1 i 2 odgovaraju takama B1 i B2 na karakteristikama pumpi, ali za visinu
pumpanja koja je jednaka onoj za taku B. Pri tome vai relacija:

Q1 + Q2 = Q B

jer je za taj uslov i nacrtana zajednika karakteristika. Protok QB u paralelnom

pogonu uvek je manji od zbira protoka Q'1 i Q'2 koji bi se ostvarili kad bi svaka
pumpa zasebno radila. Osim toga, ako su pumpe odabrane tako da postiu
maksimalni stepen korisnosti uz Q'1 i Q'2 , u paralelnom e pogonu pumpno
postrojenje imati nii stepen korisnosti.
Razlika izmeu protoka QB i protoka Q'B = Q'1 + Q'2 bie manja to je
manji otpor cevovoda, a to se postie poveavajui prenik cevovoda.

80
USISNA VISINA PUMPE

Usisna visina horizontalne pumpe je visinska razlika izmeu sredine njene

osovine i nivoa tenosti u donjem rezervoaru, to odgovara zbiru Hu i Ha na sl. 1-
10. Kad je osa pumpe vertikalna, usisna visina je razlika izmeu najvie ulazne
take rotorske lopatice prvog stepena pumpe i nivoa u donjem rezervoaru.
Usisna visina ne sme prei neku maksimalnu vrednost jer bi tenost tada
poela da isparava i nastala bi kavitacija sa prateim negativnim pojavama. Za
odreivanje maksimalne usisne visine vai sledea relacija:

pu ps
H s max = H
g g

Treba spomenuti da je pS pritisak isparavanja tenosti, koji je funkcija od

temperature, koeficijent kavitacije, a H visina pumpanja postignuta jednim
stepenom pumpe. Za praktine proraune koeficijent kavitacije izraunava se iz
relacije:

= 0 .0014 3 n 4q

Maksimalna usisna visina prema izrazu moe imati i negativnu vrednost

ako tenost ima visoku temperaturu i ako su visina pumpanja i specifini broj
obrtaja pumpe veliki. Tada se pumpno postrojenje mora izvesti tako da donji
rezervoar bude iznad pumpe, pa tenost gravitaciono dotie.
Broj obrtaja radnog kola pumpe, pri kome ono troi snagu od 0.736 kNJ
ostvaruje pritisak-napor od 1.0 m, naziva se specifini broj obrtaja.
Izmeu specifinog broja obrtaja nQ, protoka Q (m3/s) i napora H (m) i
oroja obrtaja radnog kola n (min-1) postoji sledea zavisnost:

nQ1 / 2
n q = 3 .65
H3 / 4

Ovaj izraz pokazuje da e pri veem protoku i broja obrtaja i manjem

naporu biti vei specifini broj obrtaja.

81
 U narednom tekstu bie prikazano nekoliko tipova pumpi korienih u
procesnoj industriji.

Na sl. 3.1.13, prikazana je vertikalna proces pumpa.

Sl. 3.1.13. Vertikalna proces pumpa

Na sl. 3.1.14, prikazana je viestepena (sedmostepena) pumpa.

82
 Sl. 3.1.14. viestepena pumpa.

Na sl. 3.1.15, prikazana je aksijalna propelerna pumpa sa kolenom.

Sl. 3.1.15. Propelerna pumpa

Na sl. 3.1.16, prikazana je dvostruka klipna pumpa prostog dejstva.

83
 Sl. 3.1.16. Klipna pumpa

Na sl. 3.1.17, prikazana je pneumatska pumpa pokretana membranom.

84
 Sl. 3.17. Pneumatska pumpa

Na sl. 3.1.18, prikazana je zupasta pumpa sa spoljnim ozubljenjem.

Sl. 3.1.18. Zupasta pumpa

Na sl. 3.1.19, prikazana je zavojna pumpa sa dva zupasta vratila.

85
 Sl. 3.1.19 Zavojna pumpa

Na sl. 3.1.20, prikazana je zavojna pumpa sa jednim vratilom i elastinom

oblogom.

Sl. 3.1.20. Zavojna pumpa

Na sl. 3.1.21, prikazana je pulzometar pumpa.

Sl. 3.1.21. Pulzometar pumpa

86
Na sl. 3.1.22, prikazana je ejektor pumpa.

Sl. 3.1.22. Ejektor pumpa

Na sl. 3.1.23, prikazana je hemijska centrifugalna pumpa.

Sl. 3.1.23 Hemijska centrifugalna pumpa

87
 3.2 KOMPRESORI1)

Kompresori su maine koje energiju dobijenu od motora predaju gasu. U

kompresorima se sabijaju razni gasovi kao: vazduh, vodonik, gas iz visokih pei,
ugljendioksid, zemni gas i dr.
Prema konstrukciji i nainu sabijanja gasa kompresori se dele u dve
osnovne grupe: turbo i klipne kompresore.

TURBO KOMPRESORI

Gas neprekidno prolazi kroz kompresor pri emu se energija predaje gasnoj
struji. Rad je ravnomeran i nema pulzacije pritiska. Turbo kompresori najee se
izrauju kao viestupni. Glavni delovi jednog stupnja su: predkolo, radno kolo,
zakolo, vratilo i kuite. Ovi kompresori se mogu podeliti prema pravcu strujanja
na: radijalne i aksijalne. Radijalni su podesniji za potrebe vieg stepena sabijanja
gasa i za manje protoke, dok su aksijalni za vee protoke i manje stepene sabijanja.
Turbo kompresori se grade za stepen sabijanja po jednom stupnju od 1.15-
1.85, a ukupan pritisak do 10bar. Rade tiho, bez potresa jer nemaju oscilatornih
masa. Kod ovih kompresora ne dolazi do meanja ulja za podmazivanje sa gasom.

SNAGA I STEPEN KORISNOSTI

Gasna struja prima snagu:

QH
NK = [kW]
1000
gde su:
Q - protok gasa u [m3/h],
H - napor kompresora u [Pa].

Vratilu kompresora mora se dovesti vea snaga od NK, zbog gubitaka

mehanike i aerodinamike prirode i ta snaga iznosi:

Nk
N= [kW]

gde je:
- ukupni stepen korisnosti.
Motor kompresora mora posedovati energiju:

1)
Dr Tolma, D.: Pneumatski transport, 1991.

88
 N m = (1 .1 1 .2 ) N [kW]

SPECIFINI BROJ OBRTAJA

Veliina koja odreuje i karakterie kompresor, a ne sadri lan koji

predstavlja konstruktivnu veliinu kompresora je specifini broj obrtaja i prikazan
je izrazom:
Q1
ns = n
4
H3

gde su:
n - broj obrtaja u minuti,
Q1 - usisna zapremina gasa u [m3/s],
H - napor kompresora u [Pa].

Kompresori se mogu razvrstati prema veliini specifinog broja obrtaja,

sraunatog za jedan stupanj, na:

radijalne za nS=11 - 48,

aksijalne za nS=80 - 400.

RADNE KRIVE

Zavisnost izmeu protoka i napora za izvedeni kompresor odreuje se

ogledima i prikazuje dijagramom Q-H, sl. 3.2.1. Korisno je poznavati Q-H krivu za
svaki kompresor, jer za protoke manje od QA rad kompresora je nestabilan. U tom
podruju jednom naporu odgovaraju dve veliine protoka, a kompresor e
naizmenino prekidati usisavanje gasa. Ovo moe dovesti do vibracija kompresora,
i rad u tom podruju se ne dozvoljava.

89
H

Sl. 3.2.1. Sl. 3.2.2.

Zavisnost protoka od napora Zavisnost snage od protoka
radijalnog kompresora

Snaga kompresora se menja sa promenom protoka i to zavisno od vrste

kompresora. Kod radijalnog kompresora snaga raste sa porastom protoka, sl. 3.2.1,
a kod aksijalnog opada, sl. 3.2.3.

Sl. 3.2.3. Zavisnost snage od protoka aksijalnog kompresora

KLIPNI KOMPRESORI

Kod klipnih kompresora sabijanje se vri pravolinijskim kretanjem klipova

u zavisnosti od otvaranja i zatvaranja ventila (sl. 4). Karakteristina veliina je
geometrijska radna zapremina:

Vh = z d 2 s n 60 [m3/h]
4
gde je:
z - broj cilindara,

90
 d - unutranji prenik cilindara u [m],
s - hod klipa u [m],
n - broj obrtaja u minuti.
Za razliku od turbo kompresora, klipni kompresori sabijaju gas
neravnomerno - sa pulzacijom pritiska. Izvode se kao jednostepeni i viestepeni.
Glavni delovi klipnih kompresora su: cilindar sa klipom, klipnjaa, kolenasto
vratilo, usisni i potisni ventil i kuite. Klipni kompresori se grade za stepen
sabijanja u jednom strupnju do maksimum 7 bar, a obino 3 bar.

SNAGA I STEPEN KORISNOSTI

Snaga koju kompresor daje gasu iznosi:

za kompresor sa jednostranim radom:

A pi s n
NK = [kW]
1000
za kompresor sa obostranim radom:

2A pi s n
NK = [kW]
1000

gde su:

A - povrina klipa u [m2],

pi - srednji indikatorski pritisak u [N/m2],
s - hod klipa u [m],
n - broj obrtaja u [s-1].

Snaga koju kompresor dobije na vratilu N, vea je zbog gubitaka, pa je

koeficijent korisnosti:

Nk
= <1
N

91
 ventil

klip

p
pc

po

Veff
Efektivna radna zapremina

V
Geometrijska radna zapremina
h

[tetni prostor

Zapremina cilindra

Sl.3.2.4.p-V dijagram kompresora

92
DIJAGRAM RADA

Zavisnost pritiska od hoda klipa odnosno zapremine cilindra prikazana je na

dijagramu rada kompresora. Ovaj dijagram se snima za izvedeni kompresor
pomou indikatora, stoga se zove i indikatorski dijagram. Stvarni ili indikatorski
dijagram za jednostepeni kompresor prikazan je na sl. 3.2.5.

p
2
p 3
2

p 1
1
4

V0 V1 V
Sl. 3.2.5. Dijagram jednostepenog klipnog kompresora

Na sl. 3.2.5, linija 4-1 predstavlja punjenje cilindra gasom, 1-2 sabijanje
gasa, 2-3 potiskivanje gasa iz cilindra i 3-4 irenje zaostalog gasa u tentnom
prostoru cilindra. Linija 4-1 je neto ispod atmosferskog pritiska, a linija 2-3 iznad
potrebnog krajnjeg pritiska. To je posledica gubitka energije usled trenja i
oscilovanja ventila. Talasasti delovi na ovim linijama ukazuju na vibriranje ventila
pri radu. Radna zapremina V1 zavisi od veliine tetnog prostora V0. Pri
konstrukciji kompresora mora se voditi rauna da odnos V0/ V1 bude to manji.

SMETNJE PRI RADU KOMPRESORA

A. Smanjenje protoka - mogui su sledei uzroci:

proputanje ventila,
suvie jaka opruga na usisnom ventilu,
regulator pritiska nije podeen,
opruga naprave za pritiskanje oslabljena ili slomljena, pa viljuka ne otvara
ventil.

93
B. Neobian um pri radu - mogui su sledei uzroci:

olabavljena leita,
neispravna pumpa za ulje ili je prestala da radi,
ventili nisu ispravni.

C. Lupa u kompresoru - mogui su sledei uzroci:

lupanje u leitu; rukavac vratila ili posteljica su istroeni,

istroeni klipni prstenovi,
zaribavanje klipa i klipnih prstenova zbog stvaranja gara,
opruga ventila olabavljena,
ventil slomljen.

D. Preterano zagrevanje cilindra - mogui su sledei uzroci:

nedovoljna koliina vode za hlaenje ili je voda suvie topla,

prekinut dovod maziva.

E. Preterano zagrevanje leita - mogui su sledei uzroci:

ulje neisto ili ga je nedovoljno,

ne okreu se prstenovi za podmazivanje,
leite se ukosilo,
pogonski kai suvie zategnut.

F. Porast krajnjeg pritiska - mogui su sledei uzroci:

prejake opruge potisnih ventila,

neispravan regulator pritiska,
nedovoljno otvoren zasun na potisnom cevovodu.

U daljem izlaganju bie prikazano nekoliko tipova kompresora.

94
Na sl. 3.2.6, prikazan je petostepeni centrifugalni kompresor.

Sl. 3.2.6. Centrifugalni kompresor

Na sl. 3.2.7, prikazan je kompresor sa profilnim obrtnim rotorom.

Sl. 3.2.7. Kompresor sa profilnim obrtnim rotorom Rutsova duvaljka

Na sl. 3.2.8, prikazan je zavojni (vijani) kompresor.

95
 Sl. 3.2.8. Zavojni (vijani) kompresor

Na sl. 3.2.9, prikazan je jednostepeni vodom hlaeni klipni kompresor.

Sl.3.2.9. Klipni kompresor

96
 3.3 VENTILATORI1)

Ventilatori slue za potiskivanje ili usisavanje vazduha i drugih gasova.

Stepen korisnosti ventilatora iznosi (oko 0.65). Meutim ventilatori veeg
kapaciteta imaju visok stepen korisnosti od 0.80 - 0.85. Prema obliku radnog kola i
principu rada ventilatori se dele na centrifugalne (radijalne) i aksijalne (osne).
Veliku primenu u pneumatskom transportu imaju centrifugalni ventilatori.

CENTRIFUGALNI VENTILATORI

Centrifugalni ventilatori pokrivaju oblast malih, srednjih i velikih napora

prema sledeim grupama:

niskog pritiska, do 1500 N/m2,

srednjeg pritiska, 1500 - 4000 N/m2,
visokog pritiska, od 4000 - 11500 N/m2.

Veliki deo napora ovih ventilatora potie od centrifugalne sile koja

dejstvuje na gas od ulaza do izlaza iz obrtnog kola ventilatora. Razlikuju se
centrifugalni ventilatori sa unapred zakrivljenim lopaticama (2>90o), sa radijalnim
(2=90o) i unazad zakrivljenim lopaticama (2<90o). Sa porastom lopatinog ugla
na izlasku iz obrtnog kola 2, smanjuje se stepen reakcije ventilatora pa je sve
manji udeo pritisne energije u ukupnom naporu to znai da se time i mogunost
postizanja visokih stepena korisnosti ventilatora sa smanjenjem stepena reakcije
smanjuje. Vana odlika centrifugalnih ventilatora je da po pravilu imaju vrlo
stabilne karakteristike u irokom domenu promene protoka.

Centrifugalni ventilator, sl. 3.3.1, sastoji se iz sledeih osnovnih delova:

usisnog grla, glavine, zadnjeg i prednjeg diska kola, lopatica, vratila, spirala i
difuzora. Po nainu gradnje obino su jednostepeni.
Pogon je elektromotorom neposredno preko vratila ili pomou kainog
prenosa. Kod centrifugalnog ventilatora pravac struje vazduha ili gasa prelazi od
aksijalnog u radijalni pravac.

1)
Tolma, D.: Pneumatski transport, 1991.

97
AKSIJALNI VENTILATORI

Kod aksijalnih ventilatora pravac struje vazduha ili gasa ostaje

nepromenjen. Primenjuje se za savlaivanje gubitaka pritiska u cevovodu do 800
N/m2. Aksijalni ventilatori sastoje se iz sledeih delova: kuita, ulaznog levka,
glavine kola, lopatica, usmernog kola i difuzora. Lopatice ventilatora su izraene
od tankog lima, a mogu biti i profilisane. Lopatice mogu biti izraene zajedno sa
glavinom, livene ili odvojene. Konstrukcija lopatica je takva da po celoj duini
zahvataju iste koliine vazduha, nezavisno od periferne brzine pojedinih taaka.

RADNA TAKA VENTILATORA U NEKOM SISTEMU

Stvarna karakteristika ventilatora odreuje se iskljuivo eksperimentalno, sl.

3.3.2. Radna taka ventilatora, bez obzira u kom sistemu ventilator radi, nalazi se
na karakteristici ventilatora. Isto tako, svaki sistem ima svoju karakteristiku.
Radna taka ventilatora dobija se u preseku karakteristike ventilatora i
karakteristike sistema u kome ventilator radi (sl. 3.3.3).

98
Sl. 3.3.1. Centrifugalni ventilator (karakteristike su na sl.3.3. 2.)

99
Sl. 3.3.2. Karakteristike centrifugalnog ventilatora pri =1.2 kg/m3 i n=2900 min-1

Sl.3.3. 3. Radna taka ventilatora

100
 Na ovaj nain se dobijaju stvarni protok Q i napor p. Ako se otpor sistemu
promeni, na primer, promenom poloaja regulacionog zatvaraa pri
nepromenjenom broju obrtaja ventilatora, dobija se nova radna taka P2 umesto
prethodne P1 (sl. 3.3.4).

Sl. 3.3.4. Radna taka ventilatora u funkciji karakteristike sistema

Karakteristika sistema zavisi od otpora koji sistem prua pri strujanju gasa i
od drugog stepena srednje brzine gasa, odnosno protoka, tako da moe da se napie
da je:

2
p1 Q
= 1
p 2 Q2

STATIKI, DINAMIKI I UKUPNI NAPOR VENTILATORA

Statiki napor je deo ukupnog napora ventilatora u obliku pritisne energije

gasa. Dinamiki napor je deo napora ventilatora u obliku kinetike energije gasa na
izlazu iz ventilatora.
Ukupan napor ventilatora je zbir statikog i dinamikog napora ventilatora.
Oba ova napora se izraavaju u J/kg, odnosno Pa.

101
PRIMERI MERENJA UKUPNOG NAPORA VENTILATORA

1. Najoptiji sluaj:

Ventilator usisava i potiskuje gas kroz kanale znatne duine tako da otpori
strujanja u njima ne mogu da se zanemare (sl. 3.3.5).

Sl. 3.3.5. Merenje napora ventilatora za sluaj dugakog usisnog kanala

Ukupni napor iznosi:

2
p = p stI + p stII + (cII c2I )
2

2. Ventilator usisava vazduh neposredno iz atmosfere i potiskuje dugakim

cevovodom (sl. 3.3.6).

Ukupni napor iznosi:

2
p = p stII + cII
2

3. Ventilator usisava vazduh dugakim cevovodom i izbacuje u atmosferu kroz

difuzor postavljen neposredno na izlazu iz ventilatora (sl. 3.3.7).

Ukupni napor iznosi:

2
p = p stI + (cI c2II )
2

102
4. Ventilator usisava vazduh neposredno iz atmosfere i potiskuje neposredno u
atmosferu kroz difuzor (sl. 3.3.8).

Ukupni napor iznosi:

2
p = cII
2

gde je:
p - ukupni napor u [Pa],
pstI- potpritisak na ulazu u ventilator u [Pa],
pstII- nadpritisak na izlazu iz ventilatora u [Pa],
- gustina vazduha u [kg/m3],
cI - srednja brzina vazduha na ulazu u ventilator u [m/s],
cII - srednja brzina vazduha na izlazu iz ventilatora u [m/s].

Sl. 3.3.6. Merenje napora ventilatora za sluaj neposrednog usisavanja vazduha iz

okoline

103
 Sl. 3.3.7. Merenje napora ventilatora za sluaj prema slici 3-5 i izduvavanje kroz
difuzor

Sl. 3.3.8. Merenje napora ventilatora za sluaj na slici 3.3.6 i izduvavanje kroz
difuzor

Neki odnosi meu vanim parametrima ventilatora koji proistiu iz zakona

slinog strujanja (sl. 3.3.9).

N
Q

N

Q -

Sl.3.3.9. Odnos parametara ventilatora

104
Pri promeni broja obrtaja:

Zapreminski protok se menja sa promenom broja obrtaja ventilatora linearno:

Q1 n
= 1
Q2 n2

Napor (statiki, dinamiki i ukupni) menja se proporcionalno kvadratu promene

broja obrtaja:
2
p1 n
= 1
p 2 n2

Potrebna pogonska snaga dovedena vratilu ventilatora menja se proporcionalno

treem stepenu promene broja obrtaja:
3
N1 n
= 1
N2 n2

Pri promeni prenika obrtnog kola pri stalnom broju obrtaja (n=const):

Protok se menja proporcionalno promeni prenika obrtnog kola ventilatora:

Q1 D
= 21
Q2 D 22

Napor (statiki, dinamiki i ukupni) menja se proporcionalno kvadratu promene

prenika obrtnog kola:
2
p1 D
= 12
p 2 D 22

Potrebna pogonska snaga dovedena vratilu ventilatora menja se proporcionalno

treem stepenu promene prenika obrtnog kola:
3
N1 D
= 12
N2 D 22

3. Pri promeni temperature vazduha:

Napor se menja obrnuto proporcionalno promeni temperature vazduha linearno:

p1 T
= 2
p 2 T1

105
 Potrebna pogonska snaga dovedena vretilu ventilatora menja se obrnuto
proporcionalno promeni temperatura vazduha linearno:

N1 T
= 2
N2 T1

SPREZANJE VENTILATORA

Sprezanje ventilatora se primenjuje kada jedan ventilator ne zadovoljava, a

zamena veim nije mogua, ili ako protok ili pritisak postojeeg ventilatora treba
poveati. Sprezanje ventilatora moe biti paralelno i redno. Paralelno vezivanje
ventilatora primenjuje se kada je potrebno poveati protok, a cevi su dovoljno
velikog preseka (kriva gubitaka je poloena). Na sl. 3.3.10, prikazan je paralelan
rad dva jednaka ventilatora. Taka A1 je radna taka ventilatora, a taka A
predstavlja radnu taku paralelno vezanih ventilatora.

Sl. 3.3.10. Karakteristike paralelne sprege dva jednaka ventilatora

Ukoliko je cevovod manjeg preseka paralelna sprega ne bi davala povean

protok (kriva b), a u sluaju krivih c i d, protok bi bio isti i ak neto manji, nego
ako radi samo jedan ventilator. Pri paralelnom radu dva jednaka ventilatora protok
se udvostruuje, a pritisak ostaje isti, ili se neto poveava.

Redno vezivanje ventilatora primenjuje se kada se eli poveati pritisak

ventilatora, a cevi su manjeg preseka. Pri radu, na red vezana dva ista ventilatora,
ukupan pritisak je dva puta vei, a protok ostaje nepromenjen ili se vrlo malo
poveava (sl. 3.3.11).

106
 Sl.3.3. 11. Karakteristike redne sprege dva jednaka ventilatora

IZBOR VENTILATORA

Centrifugalni ventilatori se primenjuju kada su potrebni vii pritisci, a

aksijalni pri relativno velikom protoku, a malim pritiscima. Orijentaciono granicu
izmeu oblasti primene centrifugalnih i aksijalnih ventilatora odreuje kriterijum
brzohodnosti. Kriterijum brzohodnosti za optimalan reim rada ventilatora je:

n Q1 / 2
ns =
p 3 / 4

za nS < 100 usvaja se centrifugalni ventilator, a za nS > 100 usvaja se aksijalni

ventilator.

Snaga na vratilu elektromotora je:

Q p
N= [kW]
1000

= v l p

107
gde je:
Q - kapacitet ventilatora u [m3/s],
p - ukupan napor ventilatora u [Pa],
V - (0.5 - 0.8) koeficijent korisnosti ventilatora,
l - (0.95 - 0.98) koeficijent korisnosti leajeva,
P - (0.85 - 0.95) koeficijent korisnosti prenosa.

Na slikama 3.3.12, 3.3.13, 3.3.14, prikazano je radno kolo centrifugalnih

ventilatora: niskog pritiska, srednjeg pritiska i visokog pritiska.

Z=7 Z=12
Z=12

Sl. 3.3.12. Sl. 3.3.13. Sl. 3.3.14.

108
 4. VODOVODI

Pod vodovodima se ne podrazumevaju samo cevovodi za transport i

distribuciju vode potroaima ve i ureaji za zahvatanje vode na izvoritima,
njeno preiavanje i pripremu za upotrebu, pumpne stanice i ureaje za zatitu od
hidraulinog udara, rezervoari, vodotornjevi itd. Vodovodne instalacije se obino
grade od cevi krunog preseka i u njima se voda nalazi pod pritiskom da bi se
obezbedila planirana raspodela potroaima koji se nalaze na raznim geodezijskim
visinama i zahtevaju razliite koloine vode.
Vodovodne cevi se izrauju od livenog gvoa, elika, meavine azbesta i
cementa, armiranog betona i plastiih masa (polietilen i polivinilhorid). Izbor vrste
cevi vri se na osnovu hidraulikog i mehanikog prorauna, ekonomske raunice i
sanitarnih uslova, korozione agresivnosti terena i transportovane vode, uslova za
eksploataciju vodovoda itd.
Cevi od livenog gvoa koriste se za vodovode u kojima pritisak ne prelazi
deset bara. Zbog slabe elastinosti osetljive su na promenljive pritiske i esto
pucaju za vreme hidraulinih udara. Veoma su dugovene i lako se zaptivaju na
mestima spajanja. Podlone su koroziji ako nisu dobro zatiene odgovarajuim
premazima koji se nanose na njihove povrine jo za vreme izrade u fabrikama.
eline cevi imaju veliku mehaniku vrstou i elastinost i zbog toga se
koriste za magistralne vodovode i uopte za vodovode visokog pritiska. eline
cevi se koriste i onda kad vodovod mora da proe ispod eleznike pruge ili puta,
ili kad se polae u poroznom terenu i seizmoloki osetljivim podrujima. Veliki
nedostatak elinih je njihova osetljivost na koroziju. Obino se zatiuju
premazima na bazi bitumena i to za vreme polaganja u zemlju. Danas se mnogo
radi na usavravanju raznih postupaka za oblaganje elinih cevi plastinim
masama spolja i iznutra, ime se spajaju dobre strane elinih i plastinih cevi a
odstranjuju njihove loe strane. Postoje i propisi o zatiti metalnih vodovoda koji se
polau u odnosu na posledice koje bi nastupile oteenjem cevovoda. Za vreme
pucanja vodovodnih cevi dolazo do velikih gubitaka vode uz osetno smanjenje
pritiska u mrezi. U poslednje vreme se duz magistralnih vodovoda postavlja i
katodna zatita. Vodovodi koji se pruaju du tramvajskih linija zatiuju se i od
lutajuih struja. Vrlo esto se metalni cevovodi uopte, koji bi bili ugroeni jakom
korozijom, zatiuju i na taj nain to se oni postavljaju u posebne cevi od nemetala
i tako polau u zemlju. Za transport vode sa niskom vrednou pH faktora, kao i
vode sa velikim sadrajem kiseonika, ugljen-dioksida sulfata i hlorida, koriste se
cevi ija je unutranjost obloena cementnom kouljicom debljine 3-6 mm.
Plastine cevi su mnogo lake od metalnih, slabije provode toplotu, ne
korodiraju i neosetljive su na lutajue struje, otporne su na kiseline i baze, vrlo su
glatke i imaju mali koeficijent trenja tako da se ova vrsta otpora moe skoro
zanemariti za vreme hidraulinog prorauna. Nedostatak im je to imaju vei
koeficijent linearnog irenja i malu otpornost na kidanje. Zato se cevi koriste za
vodovode na seoskim terenima u kojima pritisak ne prelazi 5 bara. Izrauju se sa
prenicima do 300 mm.

109
 Armirano betonske cevi praktino ne korodiraju i zbog toga se koriste za
transport agresivne vode. Nedostatak im je to imaju veliku masu zbog debelih
zidova. Polau se i na dubinama do 4 m. Zavisno od naina i kvaliteta izrade mogu
da izdre pritiske i do osamnaest bara. Tee se transportuju jer su osetljive na
potrese i mehanike udare.
Azbestno-cementne cevi takoe ne korodiraju, imaju glatke povrine i tanke
zidove, slabo provode toplotu. Osetljive su na mehanike udare i zbog toga
zahtevaju posebno rukovanje za vreme transporta i uvanja u skladitima. Izrauju
se u duinama od 3-4 m od mase koju ini 75-80% portland-cement i 25-20%
azbestno vlakno. Spajaju se pomou mufova napravljenih od iste mase kao i cev, ili
od livenog gvoa.

Slika 4.1 ema klasinog vodovoda

U literaturi o vodovodima mogu se sresti razne njihove podele. Jedna od

njih je, na primer, da se vodovodi prema nameni dele na gradske i industrijske, u
odnosu na veliinu protoka i duinu cevovoda na magistralne i distribucione itd.
Kad je visinska razlika izmeu potroaa velika i kad su velike razlike u
zahtevanim pritiscima, tada se vodovod deli na zone ili sekcije. Na taj nain se
izbegava preterano visok pritisak u celoj mrei i energija za dizanje vode na velike
visine. Svaka sekcija ima svoju nezavisnu mreu, magistralni vodovod za napajanje
mree, pumpnu stanicu i rezervoare.

Na slici 4.1, prikazan je klasian gradski vodovod sa tri razliita izvorita sirove
vode. Na toj slici brojevi oznaavaju: 1-ureaje za uzimanje sirove vode iz reke; 2-
pomonu pumpnu stanicu; 3-ureaje za preiavanje i obradu sirove vode; 4-
rezervoare za istu vodu; 5-glavne pumpne stanice; 6-rezervoare za odravanje
stalnog pritiska u mrei i za obezbeenje ravnomerne potronje vode; 7-ureaje za

110
uzimanje sirove vode iz jezera; 8-bunare sa pumpnom stanicom; 9-magistralne
vodovode za napajanje mree; 10-magistralnu vodovodnu mreu.

HIDRAULINI PRORAUN MAGISTRALNIH VODOVODA

Savremena postrojenja za snabdevanje raznih potroaa vodom

predstavljaju u hidraulinom smislu veoma sloene sisteme i za projektovanje i za
eksploataciju. Osoblje koje se bavi projektovanjem vodovodnih instalacija mora
dobro da poznaje ne samo tehnologiju i ureaje za obradu sirove vode, zakone
hidraulike sloenih sistema ve i sanitarno-tehnike propise za sve kategorije
potroaa. Veliki gradski vodovodi se prilikom projektovanja dele na sekcije iji se
kapaciteti odreuju prema normama pojedinih potroaa. Tako se, na primer, po
glavi stanovnika u gradovima predvia najmanje 150 litara vode na dan, za
hidrante od 600 do 800 litara na minut itd. Ova specifina potronja vode zavisi od
veliine naselja ivotnog standarda ljudi u njima, klimatskih uslova, komunalne
opremljenosti itd. Voda se u sekcije doprema magistralnim cevovodima. Treba
teiti da magistrala svake sekcije doe do njenog teita koje je odreeno
rasporedom i kapacitetom potroaa.
Hidraulini proraun magistralnih vodovoda ne zadaje naroite tekoe. Na
vee tekoe se nailazi prilikom njihovog putanja u pogon i zatite od
hidraulinog udara, jer su vodovodi idealna postrojenja za njihov nastanak, poto se
potroai nalaze na veoma razliitim geodezijskim visinama i troe vodu vrlo
neravnomerno. Inae, hidraulini proraun magistralnih vodovoda svodi se na
odreivanje prenika cevovoda iz jednaine protoka.

D 2
q = vA = v , (1)
4

Za usvojenu vrednost brzine v (m/s) izmeu 0,75 i 2 m/s, i gubitka energije usled
trenja za vreme strujanja pomou obrasca

L1 2 8L
p = v = Sq 2 , S = 5 2 , (2)
D2 D

U kome S oznaava hidraulini otpor cevovoda. Lokalni otpori u magistralnim

vodovodima zanemaruju se u odnosu na otpore usled trenja, jer ne iznose vie od
3% od ukupnog otpora.

111
 HIDRAULINI PRORAIN MAGISTRALNIH VODOVODNIH MREA

Postoje dva tipa magistralnih vodovodnih mrea: Razgranate i prstenaste.

Mesta spajanja i graenja cevi u mrei nazivaju se vorovima.
Razgranata vodovodna mrea (slika 4.2) sastoji se iz magistrala, grana i
ogranaka. Magistrala 1-2-3-4 je zajednika sa obe grane mree, dok je 2-5
magistrala gornje, a 3-8 donje grane. Razgranata mrea koristi se za snabdevanje
manjeg broja meusobno udaljenih potroaa koji dozvoljavaju i kratkotrajne
prekide u snabdevanju, koji mogu nastati zbog pucanja cevovoda ili nekog drugog
kvara. Prstenasta mrea (slika 4.3) sastoji se iz niza zatvorenih kola-prstenova koji
opasuju potroae snabdevajui ih vodom preko grana i ogranaka. Gradske
vodovodne mree se danas izvode, uglavnom kao prstenaste jer obezbeuju
dvosmerno snabdevanje potroaa vodom i ne zahtevaju prekida rada cele mree za
vreme iskljuivanja njenih pojedinih delova. Vodovodne mree protivpoarne
zatite izvode se sa iskljuivo kao prstenaste. Napajanje prstenastih mrea vodom
obavlja se na jednom ili na vie mesta preko magistralnih vodovoda to zavisi od
veliine mree,

Slika 4.2 Razgranata vodovodna mrea

112
 Slika 4.3 Prstenasta vodovodna mrea

rasporeda potroaa i njihove potronje. Razume se, ovde se pod potronjom

podrazumeva srednja vrednost u toku jednog dueg vremenskog perioda.
Hidraulini proraun magistralnih vodovodnih mrea svodi se najee na
odreivanja prenika cevi u deonicama i pritiska na mestima napajanja mree iz
uslova da kroz njene deonice protiu odreene koliine vode potrebnog pritiska.
Ovaj sluaj se obino javlja prilikom projektovanja novih vodovodnih mrea. Moe
da se naie i na drugu vrstu zadatka. Na primer, da se odrede prenici cevi u
deonicama i protoci vode u njima prema raspoloivom pritisku na mestima
napajanja mree. Kod magistralnih vodovodnih mrea lokalni otpori iznose 5-10%
od otpora usled trenja i moraju da se uzmu u obzir prilikom tanijih prorauna. Bez
obzira na to koja se vrsta zadatka pojavila za vreme reavanja problema u
vodovodnim mreama, bile one razgranate ili prstenaste, moraju da budu
zadovoljena sledea dva zakona hidraulike:

- prvi, koji zahteva da algebarski zbir protoka u voru mora da bude

jednak nuli (protoci koji dolaze u vor pozitivni su, a oni koji
odlaze iz njega negativni su)
- drugi, koji pokazuje da se pri ustaljenom strujanju razlika pritiska
izmeu bilo koja dva protona preseka u mrei troi na savladavanje
otpora i visinske razlike izmeu ta dva preseka. Visinska razlika ne
mora da postoji, a moe da bude pozitivna i negativna ve prema toma
da li se posmatrani protoni procesi nalaze iznad ili ispod uporedne
ravni.

Primena ovih zakona pokazana je na magistralnim vodovodnim mreama

nacrtanim na slikama 4.2 i 4.3.

113
 ZATITA CEVI OD HIDRAULINOG UDARA

Havarije koje nastaju za vreme hidraulinog udara mogu da budu veoma

velike. Nisu retki sluajevi razaranja itavih hidropostrojenja usled preterano
visokog pritiska do koga dolazi prilikom hidraulinog udara. Sve to pokazuje da se
zatiti cevovoda i ostalih ureaja u hidroenergetskim postrojenjima mora posvetiti
izuzetna panja. Pored osnovne mere, koja se sastoji u tome da se spreava sve ono
to dovodi do hidraulinog udara, moraju se predvideti i zatitni ureaji, jer do
nepoeljnog brzog zaustavljanja strujnog toka esto mora da doe iz razloga koji su
ranije navedeni. Svakako da vrsta zatitnog ureaja kao i mesto njegovog
postavljanja u instalaciji zavise od vrste i reima rada hidropostrojenja. Zato se
ovde i prilo nabrajanju i obradi zatitnih ureaja u odnosu na vrstu
hidropostrojenja i ulogu koju ovi ureaji imaju u priguivanju hidraulinog udara.
Pri tome se pretpostavlja da su projektom ispravno usvojevi i proraunati svi
zatvarai, regulacioni organi i ostala armatura, od kojih zavisi karakter hidraulinog
udara i tok njegovog razvoja.

a) Vodostan

Vodostanom se naziva jedna vrsta rezervoara u obliku bunara koji se

postavlja u hidroelektranama izmeu akumulacionog jezera i turbina, i to na mestu
gde se dovodni tunel za vodu prelama" u cevovod za transport vode do turbina.
Ovaj cevovod je pod velikim nagibom i u njemu vlada visok pritisak (slika 4.4). Za
vreme ustaljenog reima rada hidropostrojenja vodostan u hidrodinamikom smislu
ne predstavlja nita drugo nego jedan pijezometar u kome nivo vode odgovara
pijezometarskoj liniji na mestu gde je vodostan postavljen. Meutim, kad doe do
poremeaja u radu postrojenja (na primer, zbog promene protoka vode kroz
turbine) funkcija vodostana se menja i on dobija onu ulogu zbog koje je i
postavljen izmeu akumulacionog jezera i turbina. Pre svega, vodostan spreava
prenoenje poremeajnog talasa u dovodni tunel, jer se o slobodnu povrinu vode u
njemu talas odbija, i oslabljen vraa uglavnom u cevovod. Istovremeno dok se ova
pojava odigrava

114
 Slika 4.4 Skica vodostana

vodostan prima deo vode koja po inerciji pristie tunelom iz akumulacionog jezera
i zbog porasta nivoa vode u njemu, stvara se vei protivpritisak koji priguujue
deluje na ponovljeni poremeajni talas. Moe se slobodno rei da se postavljanjem
vodostana skrauje" ukupna duina visokopritisnog dovodnog sistema za
snabdevanje hidroturbina vodom i da se na taj nain smanjuje vreme putovanja"
poremeajnog talasa od turbina do slobodne povrine vode u vodostanu umesto do
slobodne povrine vode u akumulacionom jezeru i nazad do turbina, i na taj nain
indirektno osigurava dovoljno dugo vreme tz>2L/a.

b) Vetrenik

Za razliku od vodostana, vetrenik je zatvoren i u njegovom gornjem delu

nalazi se vazduh pod pritiskom p>pa (pa je atmosferski pritisak) koji poput opruge
regulie punjenje i pranjenje vetrenika vodom za vreme hidraulinog udara.
Vetrenik se ugrauje kod pumpnih postrojenja, i to na poetku potisnog cevovoda
koji je pod povienim pritiskom. On prvenstveno titi cevovod od hidraulinog
udara, jer su pumpe zatiene ugradnjom povratne klapne. itav sistem se zbog
vee sigurnosti zatiuje jo i obilaznim cevovodom (by-pass) kroz koji voda
pretie iz potisnog u usisni cevovod za vreme hidraulinog udara.
Ispravno dimenzionisan vetrenik mora takoe da zadovolji i sledee granine
uslove:

qv dt = Av dz (3)

p pa
E = gz + + v q v qv (4)

115
 Slika 4.5 Skica veternika

Napominje se da u jednaini (3), V predstavlja zapreminu vazduha u

vetreniku iznad tenosti, a ne ukupnu zapreminu vetrenika. Obino se za
koeficijent politrope uzima vrednost n=1,2. Dakle, u ovom sluaju, pored funkcija
E, z, qv treba da se odredi jo i pritisak p vazduha i njegova zapremina V u
vetreniku.

116
 5. NAFTOVODI

PROIZVODNJA I PRERADA SIROVE NAFTE

Sirovu naftu ini jedna viefazno-viekomponentna meavina razliitih

ugljovodonika, vode, gasa i vrstih estica raznih materijala kao mehanikih
primesa. Ne mora svaka sirova nafta da ima sve ove faze i komponente. Zavisno od
masenog uea pojedinih faza i komponenata u meavini, sirova nafta ima i
odgovarajua svojstva. Iz vie buotina na naftonosnom polju sirova nafta se
transportuje cevovodima do sabirnih stavica iji broj zavisi od rasporeda i
izdanosti buotina. Buotine mogu da budu fontanske gas liftne i pumpne. U
fontanske buotine spadaju one kod kojih je pritisak u leitu dovoljan da izbaci
sirovu naftu na povrinu zemlje, i da obavi njen transport do prihvatnih rezervoara
koji se nalaze u sastavu sabirnih stanica. Kod gas liftnih buotina pritisak u leitu
nije dovoljan da izbaci naftu na povrinu zemlje, pa se za to na odreenoj dubini
buotinskog cevovoda ubrizgava gas pod pritiskom, koji strujanjem vertikalno
navie povlai sirovu naftu i izvlai je na povrpnu zemlje. Ako pored nedovoljnog
pritiska u leitu buotina ima i malu izdanost, onda se za crpenje sirove nafte iz
takvih buotina koriste specijalne poluno-klipne pumpe sa tegovima. Razume se,
fontanske buotine vremenom postaju gas-liftne i pumpne, jer crpenjem sirove
nafte pritisak u njenom leitu opada a izdanost se smanjuje.
Preiavanje sirove nafte obavlja se u sabirnim stanicama. Gas je redovan
pratilac sirove nafte, i zato svaka sabirna stanica ima ureaje za odvajanje gasa.
Nekad izdvajanje gasa iz sirove nafte poinje u sabirnim cevovodima kad to
pritisak i temperatura meavine dozvoljavaju. Posle izdvajanja gasa, iz tene mase
se odstranjuju voda i mehanike primese, to moe da se ubrza zagrevanjem tene
mase i dodavanjem kalcijum-hlorida. Posle nekoliko asova mirovanja, voda i
mehanike primese padaju na dno rezervoara u vidu mulja odakle se, posle
prethodnog prepumpavanja preiene nafte u iste rezervoare, isputaju u odvodne
kanale radi transporta do deponije. Preiena sirova nafta se iz vie sabirnih
stanica transportuje cevovodima do otpremne stanice, a odavde magistralnim
naftovodom do rafinerije ili do utovarne stanice ako se transport do rafinerije
obavlja pokretnim prevoznim sredstvima (vagon-cisternama, auto-cisternama,
tankerima). Iz dobijenog gasa se u sabirnim stanicama odvajaju butan i propan, kao
i ugljen-dioksid i sumpor ako su prisutni u gasu. Preiena sirova nafta se, takoe,
pre transporta do otpremne stanice izlae postupku odvajanja sumpora, ako je to
potrebno.
Naftini derivati se iz rafinerija do potroakih centara takoe transportuju
cevovodima ili pokretnim prevoznim sredstvima, ije je punjenje mehanizovano i
obavlja se cevovodima koji imaju svoju pumpnu stanicu i ostale ureaje. U tabeli
5.1 i 5.2, date su osnovne karakteristike magistralnih naftovoda i podaci.

117
Tabela 5.1 Karakteristike naftovoda

Magistralni naftovodi u Zapadnoj Evropi [24]

Kapacitet
Naftovod Duina (km) Prenik (mm)
(mil. t/god.)
NWO (Nord West Oelleitung) 384 710 25
RRP (RotterdamRhein
Pipeline) 479 610 20
RDO (RheinDonau
Oelleitung) 287 660 15
SEPL (LaveraKarlsruhe) 782 860 35
CEL (Geno vaNeustadt) 668 660 - 450 11
TAL (TrstNeustadt) 460 615 25

Tabela 5.2 Podaci o naftovodima

Podaci o jugoslovenskom naftovodu
Duina Prenik
Deonica
(km) (mm)
Omialj-Sisak 168 710
Sisak-Bosanski Brod 141 560
I grana

Bos. Brod-Opatovac 106 400

Opatovac-Novi Sad 77 400
Novi Sad-Panevo 95 350
Sisak-Botovo 100 -
II grana

Botovo-Lendava 38 -
Botovo-Budimpeta-
- -
Bratislava

TEHNOLOGIJA TRANSPORTA SIROVE

NAFTE NAFTOVODIMA

U magistralne naftovode ubrajaju se cevovodi kroz koje se transportuje

preiena sirova nafta od otpremnih stanica na naftonosnim poljima do rafinerija
ili do utovarnih stanica radi punjenja pokretnih prevoznih sredstava, ili od
istovarnih stanica u renim i morskim pristanitima do rafinerija kada se sirova
nafta doprema tankerima. Ovde spadaju i cevovodi kroz koje se transportuju
derivati sirove nafte od rafinerija do velikih potroaa ili do utovarnih stanica kada
se njihov transport predvia pokretnim prevoznim sredstvima. Prenik magistralnih
naftovoda je obino iznad 500 mm, duina preko 50 km, a pritisak transportovane
sirovine na poetku cevovoda 50-65 bara i vie. Sabirni cevovodi na naftonosnim

118
poljima imaju znatno manji prenik i njegova veliina zavisi od izdanosti
buotine. Najee su od 100-150 mm, ali mogu da budu i vei. Elementi jednog
magistralnog naftovoda dati su sa oznakama na slici 3.1. Radi obezbeenja
neprekidnog prijema sirove nafte iz sabirnih stanica sa naftonosnih polja i
optimalnog reima rada magistralnog naftovoda otpremna pumpna stanica, koja se
esto naziva i glavnom pumpnom stanicom, u svom sastavu ima veliki rezervoarski
prostor. Na glavnoj pumpnoj stanici obavlja se prvo uvoenje transportovane
sirovine u cevovod, kao i kontrola fizikih svojstava, ako to nije ranije uinjeno.

Slika 5.1 Elementi magistralnih naftovoda: 1-buotine, 2-sabirna stanica sa

rezervoarima, 3-pomona pumpna stanica, 4-filteri, 5-merni ureaji. 6-glavna
pumpna stanica, 7-ureaj za uvoenje i izvlaenje istaa cevovoda, 8-regulatori
pritiska, 9-ureaji za ublaavanje hidraulinih udara, 10 - prijemna stanica sa
rezervoarima i 11 - rafinerija.

Zbog pada pritiska za vreme transporta, postavljaju se du naftovoda pomone

pumpne stanice u kojima se poviavanjem pritiska sirovoj nafti nadoknauje
izgubljena energija u prethodnoj deonici i obavlja zagrevanje sirove nafte ako je to
potrebno. Tada su i pomone pumpne stanice snabdevene veim rezervoarskim
prostorom i ureajima za zagrevanje sirove nafte. Pomone pumpne stanice se
obino grade du trase magistralnog naftovoda u blizini naseljenih mesta,
prikljuaka za elektroenergiju, vodovod i kanalizaciju. Rastojanje izmeu glavne
pumpne stanice i prve pomone pumpne stanice iznosi od 100-150 km, a rastojanje
izmeu pomonih pumpnih stanica od 50-80 km. Ako naftovod mora da bude
poloen daleko od naseljenih mesta i ako bi zbog toga bilo oteano odravanje
pumpnih stanica i uopte eksploatacija naftovoda, tada se ta rastojanja poveavaju i
na 200 km izmeu glavne i prve pomone pumpne stanice, odnosno do 100 km
izmeu sledeih pumpnih stanica. Najzad, u sastavu rafinerija, kada se kroz
naftovod transdortuje sirova nafta, ili u krugu potroakih centara, ako se kroz
naftovod transportuju produkti sirove nafte, nalaze se prihvatne stanice sa
dovoljnim rezervoarskim prostorom. Kada se jednim naftovodom predvia
snabdevanje vie ili snabdevanje veeg broja potroaa produktima sirove nafte,
119
onda je takav naftovod opremljen odvodnim cevovodima i ureajima za merenje
isporuenih koliina i urerajima za daljinsko upravljanje. To isto vai i kada se na
nekom mestu naftovoda odvodi sirova nafta za utovarnu stanicu radi punjenja
vagon-cisterni, auto-cisterni ili tankera. Zato i utovarne stanice moraju da imaju
dovoljan skladini prostor kako bi se iskljuio uticaj neravnomernog rada utovarne
stanice na optimalni reim rada magistralnog naftovoda za koji je on projektovan.
Magistralni naftovodi se najee ukopavaju u zemlju na dubini od 0,8-1,10
m mereno od povrine zemlje do gornje ivice cevovoda. Dubina ukopavanja zavisi
od kategorije naftovoda i irine zatitnih pojaseva naseljenih mesta, objekata u
blizini cevovoda itd. Ova dubina ukopavanja se poveava na 1,01,35 m kada se
pri polaganju naftovoda moraju da savladaju razne prepreke: vodeni tokovi, putevi,
eleznike pruge i sl. Dubina se u ovom sluaju meri od dna vodenog toka,
odnosno od gornje ivice puta, pruge itd. Ponekad se magistralni naftovodi polau
iznad zemlje na betonskim stubovima visine 0,50-0,75 m. Popreni presek tih
stubova je pravougaon sa polukrunim gornjim delom radi to boljeg oslanjanja
cevovoda. Cevovod je metalnim opasaima" privren za stubove. Ima i drugih
naina polaganja magistralnih naftovoda: na primer, ispod mora i jezera na raznim
dubinama, iznad movarnih terena itd.
Na svakih 10-15 km du trase naftovoda postavljaju se ventili radi
spreavanja veih gubitaka nafte, ako iz bilo kojih razloga doe do pucanja
cevovoda. Oteeno mesto se blokira" ventilima izmeu kojih se ono nadazi. Na
15-20 km gradi se i kua pazitelja naftovoda, u kojoj se nalazi i priruna radionica
sa najnunijim alatom za otklanjanje manjih kvarova na cevovodu ili na linijama
veze.
Sirove nafte koje su vrlo viskozne (teke sirove nafte) moraju da se
zagrevaju pre uvoenja u cevovod. To se obavlja u glavnim i pomonim pumpnim
stanicama koje su tada opremljene i kotlarnicama. Kotlovi se obino loe samom
naftom koja se transportuje, a kao grejni fluid slui vrela voda ili pregrejana vodena
para pritiska 10-15 bara. Vie e o tome biti rei kada se bude govorilo o sistemima
zagrevanja sirove nafte i njenih teih frakcija.
Napomenimo ovde jo i to da naftovodi kao i ostali cevovodi kroz koje se
transportuju energetski fluidi moraju da budu opremljeni protivpoarnim
ureajima. Pogonski motori moraju da budu zatieni od eksplozije i smeteni u
posebnim odeljenjima, naroito kad su u pitanju benzinski ili dizel-motori, ili kad
se za pogon koriste motori koji troe gas kao gorivo.
Analiza ekonominosti transporta sirove nafte i njenih produkata raznim
nainima transporta pokazuje da je transport tih sirovina cevovodima
najekonominiji im je godinji kapacitet transporta iznad pet miliona tona. To je
naroito uoljivo kada se analizira snabdevanje kontinentalnih rafinerija sirovom
naftom. Cevovodi se mogu smatrati nepokretnim prevoznim sredstvima kroz koje
se kree samo sirovina i za koje, prema tome, nije potreban poseban put niti
energija za sopstveno kretanje. Bezbednost transporta je maksimalna, naroito kad
je cevovod ukopan u zemlju na propisanoj dubini. Transport cevovodima moe da
se automatizuje i uloga radnog osoblja tada svede na kontrolu instrumenata,

120
registraciju isporuevih koliina i odravanje ureaja i objekata u okviru naftovoda.
S obzirom na dananja sredstva zatite od korozije, vek ovih cevovoda je relativno
dug i iznosi u proseku 2530 godina.

HIDRAULINI PRORAUN NAFTOVODA PRI

IZOTERMNOM STRUJANJU

Kad je temperatura transportovane sirovine konstantna za vreme strujanja

kae se da je strujanje izotermno. esto se pretpostavlja da je strujanje izotermno i
onda kad se temmperatura transportovane sirovine menja nizvodno, ali ta promena
mora da bude neznatna. Tanije reeno, promena temperature du cevovoda je
tada zanemarena. Ovo moe da se uini samo kad su u pitanju kratki i dobro
izolovani cevovodi bez obzira na to da li je temperatura transportovane sirovine
via ili nia od temperature okoline.
Za sluaj laminarnog strujanja pad pritiska usled trenja jednoznano je
odreen i za cevi krunog preseka iznosi:

128 vql
p = (1)
D 4

Vrednostima 2320<Re<4000 odgovara prelazni nestabilni reim strujanja koji po

pravilu treba izbegavati. Pad pritiska usled trenja jednozvano je odreen i kad se
radi o strujanju u hidrauliki glatkim cevima. Tada se koeficijent trenja menja po
zakonu =0,3164/ Re0,25. Ovo treba naglasiti jer nije dovoljno da se konstatuje da je
4000< Re < 100 000, pa da se koristi Blazijusov (Blasius) obrazac za pad pritiska:

v 0, 25q1,75l
p = 0,241 (2)
D 4, 75

121
 6. GASOVODI

VRSTE I PROIZVODNJA GASA

Gasovi se obino dele na prirodne i vetake. Prirodni gasovi dobijaju se na

jedan od sledea tri naina:
- iz buotina gasnih leita; gas se sastoji, uglavnom, od metana (82-98%) i
manjeg dela teih ugljovodonika,
- iz buotina kondenzatnih leita; gas se, takoe, sastoji od metana (80-95%)
i kondenzata benzina i kerozina,
- iz buotina leita sirove nafte; gas se javlja u vidu meavine metana (80-
70%), propana i butana.
U vetake gasove ubrajaju se gasovi koji se dobijaju gasifikacijom vrstih
goriva i gasovi koji nastaju kao usputni proizvod odreenih tehnolokih procesa.
Gasifikacija vrstih goriva je interesantna i za nau zemlju jer mi, preteno,
raspolaemo lignitima i mrkim ugljem. Kad se tome doda da je kalorina vrednost
tog uglja relativno niska i da imaju veliki procenat pepela, tada se moe sagledati
opravdanost njihove gasifikacije i sa gledita transportnih trokova.
Glavni potroai prirodnog i vetakog gasa su industrijske kotlarnice,
gradske toplane, metalurka i cementna industrija, domainstva itd.
Gasovi se nalaze u gasovitom ili tenom stanju. Metan, etan etilen su u
gasovitom stanju na obinim temperaturama (20 do 30)C i na atmosferskom
pritisku. Propan, propilen, butan i butilen u vidu pare na obinim temperaturama i
atmosferskom pritisku, odnosno u tenom stanju na povienim pritiscima.
Ugljovodonici od izopentana, pa nadalje nalaze se u tenom stanju i spadaju u
grupu benzinskih frakcija.
Prema nekim izvorima, svetske geoloke rezerve prirodnog gasa iznosile su
1966. godine 8601012 mn3 . Od toga je bilo ekonomino za proizvodnju 5401012
mn3 , industrijske rezerve oko 4001012 mn3 , a proizvedeno je svega 0,61012 mn3 .
Najvee rezerve prirodnog gasa nalaze se u SSSR-u i cene se na oko 60 triliona
mn3 . Ova zemlja se po proizvodnji prirodnog gasa nalazi na drugom mestu u svetu.
Radi uporeenja, navode se geoloke rezerve prirodnog gasa u SR Nemakoj
(251012 mn3 ), Italiji (1301012 mn3 ) i u Republikama - Jugoslavije (41,7109 mn3 ).
Proizvodnja prirodnog gasa stalno raste. Ona je 1960. godine iznosila 460109 mn3 ,
da bi 1970. godine dostigla 1000109 mn3 . Tabela 6.1, prikazuje proizvodnju
prirodnog gasa u milijardama mn3 , u SSSR-u i Republikama - Jugoslavije.

122
Tabela 6.1 Proizvodnja prirodnog gasa
Godina 1955. I960. 1965. 1970. 1975.
SSSR 10 26 129 200 289
SFRJ 0,02 0,065 0,33 0,977 1,44

KLASIFIKACIJA I ELEMENTI GASOVODA

Gasovodi se dele na magistralne, sabirne i razvodne. Sabirni gasovodi grade

se na gasnim poljima i slue za transport gasa buotina do sabirnih stanica u kojima
se vri obrada i priprema gasa za transport do potroakih centara. Ovi gasovodi su
manjeg prenika i duine i premetaju se im se izdanost buotine smanji do one
vrednosti pri kojoj eksploatacija gasa nije vie ekonomina.
Pod magistralnim gasovodima podrazumevaju se cevovodi kroz koje se
transportuje pripremljeni gas od sabirnih stanica, ili gasogeneratora, ako je u
pitanju vetaki gas, do velikih potroakih centara. Zavisno od vrednosti radnog
pritiska gasa magistralni gasovodi dele se na:
- gasovode visokog pritiska (radni pritisak gasa u njima je iznad 2,5 MPa),
- gasovode srednjeg pritiska (radni pritisak gasa u njima je od 1,2 do 2,5
MPa) i
- gasovode niskog pritiska (radni pritisak gasa u njima je do 1,2 MPa).
Duina magistralnih gasovoda kree se od desetak kilometara, pa do
nekoliko hiljada kilometara. Prenik im je od 150 do 1420 mm i vie. Godinji
kapacitet im je obino od deset do trideset milijardi mn3 .
Razvodni gasovodi slue za distribuciju gasa direktnim potroaima. To su,
u stvari, sloene mree cevovoda sa izrazito neustaljenim reimom rada jer je
potronja gasa od strane potroaa veoma neravnomerna. I razvodni gasovodi se u
odnosu na radni dritisak dele na:
- gasovode visokog pritiska (sa radnim pritiskom gasa od 36 bara),
- gasovode srednjeg pritiska (sa radnim pritiskom gasa od 0,056 bara),
- gasovode niskog dritiska (sa radnim pritiskom gasa do 0,05 bara).
U razvodne gasovode visokog pritiska spadaju i cevovodi za transport gasa
od magistralnih gasovoda do prve stanice za redukciju pritiska. U ovim
gasovodima pritisak obino iznosi od 612 bara.
Elementi jednog kompletnog magistralnog gasovoda prikazani su na slici
6.1. Du trase magistralnog gasovoda postavljaju se na svakih 2025 km, stanice
za odravanje i remont objekata koji se nalaze u sastavu gasovoda. Radi zatite od
korozije i gasovodi se premazuju sredstvima koja zavise od geolokog sastava
terena u koje je cevovod poloen. Sve ono to je reeno o zatiti od korozije u
odeljku o naftovodima vai i za cevovode kroz koje se transportuje prirodni ili
vetaki gas.

123
Slika 6.1 ema magistralnog gasovoda: 1-gasno polje sa sabirnim cevovodima, 2-
sabirna stanica, 3- glavna kompresorska stanica, 4-pomona kompresorska stanica,
5-stanica za distribuciju gasa, 6-cevovod sa armaturom, 7-prelaz preko reke, 8-
rezervoare za gas, 9-odvodni cevovodi

IZGRADNJA GASOVODA

Prirodni gas se prvi put transportovao cevovodom u Kini pre hiljadu godina.
Cevovod je bio izgraen od bambusove trske. Prvi metalni cevovod (od olova) za
transport gasa izgraen je u Severnoj Americi 1825. godine. Tek 1891. godine
poloen je prvi magistralni gasovod od elinih cevi, prenika 200 mm i duine
195 km, kroz koji se transportovao prirodni gas sa gasnih polja u Indijani do
potroaa u ikagu. U SSSR-u je prvi gasovod izgraen 1880. godine i sluio je za
transport prirodnog gasa u Bakuu posle njegovog izdvajanja iz sirove nafte. Gas je
korien za loenje kotlovskih postrojenja. U periodu od 1928-1935. godine
izgraena su u Severnoj Americi jo dva magistralna gasovoda: jedan od Panhendla
do ikaga, duine 1570 km, i drugi od Panhendla do Detroita, duine 1.375 km.
Neposredno posle ova dva gasovoda izgraen je i trei od Tenesija do Zapadne
Virdinije, duine 2.000 km. Prema nekim izvorima, danas SAD raspolau sa oko
1.000.000 km magistralnih i razvodnih gasovoda.
U SSSR-u je prvi magistralni gasovod u dananjem smislu rei izgraen
19401941. godine, prenika 300 mm i duine 69 km (gasovod Daava-Ljvov).
Zatim je 1946. godine izgraen gasovod Buguruslan-Kujbiev, prenika 350 mm i
duine 160 km, i 1947. godine gasovod Saratov-Moskva, prenika 320 mm i
duine 843 km. Kojom je brzinom rasla izgradnja magistralnih gasovoda u SSSR-u
moe da se oceni i po tome to je njihova duina u ovoj zemlji ve 1960. godine
iznosila oko 21.000 km, sa godinjim kapacitetom od 26 milijardi mn3 gasa,
odnosno 1970. godine 67.000 km i godinjim kapacitetom 170 milijardi mn3 gasa.
Prema nekim izvorima, u SSSR-u je do 1975. godine izgraeno oko 110.000 km
magistralnih gasovoda. Krajem 1974. godine puten je u pogon dinovski gasovod
Sibir-Moskva (Medveje-Punga- Kazan-Gorki-Moskva) duine 3.000 km sa
godinjim kapacitetom od 15 milijardi mn3 gasa. Rauna se da je ukupna duina

124
magistralnih gasovoda u SSSR-u bila oko 145 000 km 1980. godine. Navedimo jo
i to da se ukupna duina magistralnih gasovoda u svetu danas ceni na 1.200.000
km.
U poslednje vreme grade se tri veoma velika i vana magistralna gasovoda.
Jedan grade zemlje SEV-a i njegova duina treba da bude oko 10.000 km, prenika
1420 mm. Prua se od Orenburga pa do svake zemlje SEV-a. Pored toga grana se
prema SR Nemakoj, Austriji i Italiji. Njime treba da se isporui za 20 godina oko
120 milijardi mn3 gasa samo SR Nemakoj. Drugi gasovod povezuje Srednji istok i
Zapadnu Evropu. Ve je gotova deonica duine 1.900 km od Kangana u Iranu do
Iskederuna na obalama Sredozemnog mora u Turskoj. Ukupna duina ovog
gasovoda bie 4400 km, a godinji kapacitet 20 milijardi mn3 gasa. Prenik mu je
1020 mm. Trei gasovod povezuje Alir i Italiju. Duina ovog gasovoda je 2600
km (600 km na teritoriji Alira, 300 km na teritoriji Tunisa, 180 km ispod
Sredozemnog mora, 1.515 km na teritoriji Italije). Za njegovu izgradnju bie
utroeno preko milion tona elinih cevi. U Siclijanskom kanalu bie poloen na
dubini od 500 m, a u Mesinskom zalivu na dubini od 350 m.
U Jugoslaviji se izgradnjom gasovoda, kao i sa eksploatacijom gasa uopte,
poelo relativno kasno. Do sada je izgraeno oko 1.000 km magistralnih gasovoda
i preko 600 km sabirnih gasovoda. Evo podataka samo za neke od njih. Gasovod
Janja Lipa-Zagreb-Sisak dug je 125 km i prenik mu je150 mm; gasovod Mokrin-
Kikinda-Panevo-Smederevo dug je 208,6 km, a prenik mu iznosi 250 mm i 300
mm; gasovod Obili-Skoplje duine 85 km, kroz koji se transportuje gas dobijen
gasifikacijom uglja u Obiliu. Sada se u istonom delu nae zemlje gradi oko 1700
km magistralnih gasovoda. Glavna magistrala prua se od Horgoa pa preko Novog
Sada, Beograda i Nia sve do Obilia, gde e se spojiti sa postojeim gasovodom
Obili-Skoplje. Uz put e se od ove magistrale odvajati gasovodi za Sombor,
Loznicu, Zvornik, Sarajevo, Kraljevo i Negotin. Do danas su zavrene sve deonice
kroz Vojvodinu do Batajnice i gasovod Batajnica-Loznica-Zvornik Sarajevo, koja
je duga oko 300 km i putena u pogon krajem 1979. godine.

HIDRAULINI PRORAUN GASOVODA PRI

IZOTERMNOM STRUJANJU

Svaka podela gasovoda za vreme hidraulinog prorauna moe se smatrati

uslovnom. Moe se doi od podele na gasovode sa ustaljenim i neustaljenim
strujanjem gasa u njima, od veliine radnog pritiska gasa (gasovodi visokog,
srednjeg i niskog pritiska) ili na primer, od veliine protoka gasa (gasovodi sa
konstantnim protokom gasa i gasovodi sa usputnom potronjom gasa). Ovde je ta
podela napravljena u odnosu na temperaturu gasa za vreme strujanja: na gasovode
sa izotermnim i neizotermnim strujanjem gasa. Bie prouavana samo ustaljena
strujanja gasa. Izotermno strujanje gasa moe da se ostvari u uslovima kada je

125
koliina toplote koju gas prima od okoline za vreme strujanja dovoljna da
nadoknadi pad njegove temperature usled ekspanzije Dul-Tomsonovog (Joule-
Thomson) efekta, ako se javlja, i zbog promene geodezijske visine protonih
preseka cevovoda. Uspon cevovoda u smeru strujanja gasa smanjuje njegovu
temperaturu. Hidrauline jednaine koje opisuju ustaljeno turbulentno izotermno
strujanje gasa pri konstantnom protoku kroz cevovod sa nagibom glase:

dp v 2
= vdv + + gdH (1)
2D

m = vA , p = Z ( p ) RT (2)

U ovim jednainama je p-pritisak gasa, q-njegova gustina, v-brzina strujanja, A-

koeficijent trenja, D-unutranji prenik cevovoda, dH-geodezijska visina izmeu
posmatranih protonih preseka cevovoda (dH<0 odgovara usponu, dH>0 padu
gasovoda), A-protoni presek cevovoda, m -maseni protok gasa i Z-koeficijent
stiljivosti koji ovom prilikom zavisi samo od pritiska jer je temperatura gasa
konstantna. Prva jednaina sistema (1) predstavlja dinamiku jednainu, u kojoj
lan na levoj strani oznaava potencijalni rad koji se troi na ubrzavanje gasa du
cevovoda, na savlaivanje trenja za vreme strujanja i geodezijske visine izmeu
posmatranih protonih preseka cevovoda.

126
 7. PAROVODI

Pod parovodima se obino podrazumevaju cevovodi kroz koje se

transportuje vodena para. Meutim, cevovodima se transportuju i pare drugih
tenosti. Hidraulini proraun je isti s napomenom da razne pare imaju razliita
svojstva koja posredstvsom odreenih parametara ulaze u jednaine strujanja. Ovde
e biti govora samo o hidraulinom proraunu cevovoda za transport vodene pare.
Hidraulini proraun tih cevovoda zavisi od toga da li se kroz njih
transportuje pregrejana, suvozasiena ili vlana para, da li je njena temperatura
konstantna ili opada nizvodno i najzad, da li se u cevovodu za vreme strujanja
pojavljuje kondenzacija pare ili ne. U raznim prirunicima daju se nomogrami za
proraun parovoda, koji su napravljevi za izotermno strujanje i za odreene
vrednosti koeficijenata trenja i apsolutne hrapavssti cevovoda. esto se to gubi iz
vida i nomogrami koriste i kad za njihovu upotrebu nisu ispunjeni odgovarajui
uslovi. Zato je sigurvije ksristiti odgovarajue obrasce, ije e se izvoenje dati i u
ovoj knjizi za one sluajeve strujanja vodene pare koji se pojavljuju u praksi.

HIDRAULINI PRORAUN CEVOVODA ZA TRANSPORT

PREGREJANE VODENE PARE

Pregrejana vodena para ima iroku primenu u industriji. Najvei potroai

ove pare su prehrambera, hemijska, procesna i farmaceutska industrija. Prethodno i
usputno zagrevanje sirove nafte i njenih teih frakcija za vreme transporta obavlja
se najee pregrejanom vodenom parom. Pregrejana vodena para ponaa se kao
idealan gas i sve mu je po svojstvima blia to joj je temperatura via a pritisak
nii. Zato se za pregrejanu vodenu paru uzima

p J
= R = 461,1 = const. (1)
T kgK

Kod dobro izolovanih i kraih cevovoda temperatura pregrejane vodene pare je

priblino konstantna pa su pritisci na poetku i na kraju cevovoda povezani
jednainama;

1 p 1
p12 p 22 = 2 p1 + 2 ln 1 1v12 (2)
D p2 2
1 p 1
p12 p 22 = 2 p 2 + 2 ln 1 1v 22 (3)
D p2 2

Da bi se izbegli vei toplotni gubici i kod duih parovoda, uzimaju se vee

127
brzine strujanja pare (izmeu 30 i 60 m/s). Osim toga, vee brzine pare zahtevaju
manje prenike cevovoda, jeftiniju izolaciju i manje investicione_trokove uopte.
Prenik cevovoda je ispod 200 mm, izuzev kad su u pitanju izuzetno veliki protoci
pare. U primeni, temperatura pregrejane vodene pare obino ne prelazi 450 C i
pritisak od 35 bara. Pad pritiska u cevovodu iznosi do 3 bara.
Kod dugih parovoda i kod cevovoda sa slabijom izolacijom dolazi do
osetnijeg pada temperature pare i taj se uticaj na pad pritiska usled trenja u
cevovodu mora uzeti u obzir. Para za vreme strujanja odaje toplotu okolini i njena
temperatura na rastojanju x(m) od poetka cevovoda iznosi:

T = Ta + (T1 Ta )e ax (4)
gde je:
kDm
a= (5)
m c p

Ovde ie k(J/m2sK) koeficijent prolaza toplote kroz parovod, Dm(m) srednji drenik
cevovoda sa izolaiijom, m(kg/s) maseni protok i cp(J/kgK) specifina toplota pare.
Koeficijent prolaza toplote kroz parovod nalazis e izmeu 0,6 i 4,2 (J/m2sK). Nie
vrednosti odgovaraju dobro izolovanim, a vie vrednosti slabije izolovanim i
neizolovanim parovodima. Za vremestrujanja pregrejane vodene pare maseni
protok je konstantan jer se du strujnog toka kondenzacija pare ne pojavljuje. U
tabeli 7.1, date su vrednosti specifine toplote vodene pare za odreene pritiske i
temperature.

Tabela 7.1 (10 -3 Cp(J/kgK) za vodenu paru)

p(bar)
t(C)
1 6 10 15 20 25
200 2,01 2,26 2,47 2,85
250 1,97 2,18 2,34 2,60 2,80 3,10
300 1,97 2,14 2,26 2,43 2,60 2,76
350 1,97 2,09 2,22 2,34 2,43 2,60
400 1,97 2,09 2,18 2,30 2,34 2,47
450 1,97 2,09 2,14 2,26 2,30 2,39

128
 HIDRAULINI PRORAUN CEVOVODA ZA TRANSPORT
SUVOZASIENE I VLANE PARE

Veliine stanja suvozasiene vodene pare odreene su gornjom graninom

krivom Molijerovom (Mollier) dijagramu. Ako se za vreme strujanja suvozasiene
vodene pare njene veliine stanja menjaju tako da su u protonim
presecima~cevovoda nizvodno odreene gornjom graninom krivom, tada e
suvozasiena vodena patra strujati bez kondenzacije. U stvari, pad pritiska du
strujnog toka odlae" kondenzaciju, a pad temperature zbog odavanja toplote
okolini zahteva" kondenzaciju, pa se ova dva suprotna dejstva uravnoteavaju i
suvozaeisna vodena para struji sa konstantnim masenim protokom.
Kad je cevovod kratak i dobro izolovan, tada se veliine stanja
suvozasiene vodene pare neznatno menjaju du strujnog toka, pa se pad pritiska
usled trenja moe izraunavati iz obrasca koji vai za nestiljivo izotermno
strujanje:

l 1 2 lm 2
p = v = 0,8105 , (6)
D2 D 5

ili, kad se promena gustine i koeficijenta stiljivosti mora uzeti u obzir

l 1 Z
P12 P22 = 2 p1 1v12 m (7)
D2 Z1

gde je Zm srednja vrednost koeficijenta stiljivosti. Ako je pad temperature

suvozasiene vodene pare du strujnog toka osetniji, tada treba da se koristi
jednaina;

l 1 Z T
P12 P22 = 2 p1 1v12 m m (8)
D2 Z 1 T1

Po ovim obrascima moe da se odreuje i pad pritiska usled trenja pri

strujanju vlane pare konstantnog stepena suvoe.

129
 LITERATURA

[1] Zrni, .: Projektovanje fabrika, Mainski fakultet, Beograd, 1993.

[2] Tolma, D.: Uvod u teoriju suenja sa primerima iz prakse, Tehniki fakultet
Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 2007.
[3] Zrni, ., Savi, D.: Simulacija procesa unutranjeg transporta, Mainski
fakultet, 1990.
[4] Tolma, D.: Pneumatski transport, primena oprema i primeri, Tehniki fakultet
Mihajlo Pupin, Zrenjanin, 1991.
[5] Lambi, M., Tolma, D.: Tehnika termodinamika, Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 1997.
[6] Lambi, M.: Termotehnika sa energetikom, Tehniki fakultet Mihajlo Pupin,
Zrenjanin, 1998.
[7] Bogner, M.: Projektovanje termotehnikih i procesnih sistema, SMEITS,
Beograd, 1998.
[8] Milai, V.: Teorija projektovanja tehnolokih sistema, Mainski fakultet,
Beograd, 1987.
[9] Zelenovi, D.: Projektovanje proizvodnih sistema, Nauna knjiga, Beograd,
1987.
[10] Adamovi, .: Tehnika dijagnostika, Preving, Beograd, 1997.
[11] Tolma, D., Lambi, M.: Projektovanje pouzdanosti sistema i odravanja, 10.
Meunarodna konferencija Industrijski sistemi, Zbornik radova III, str.(147-149),
Institut za industrijske sisteme, FTN Novi Sad, 1996.
[12] Kuburovi, M., Stanojevi, M.: Biotehnologija, SMEITS, Beograd, 1997.
[13] Tolma, D., Turinski, J., Vujovi, S.: Glavni tehnoloko mainski projekat
toione ulja kapaciteta 20000 lit./h, SM Servo Mihalj Ininjering, Zrenjanin,
1996, (uraen za DD Industrija ulja Dijamant, Zrenjanin.)
[14] Tolma, D., Bulik, D.: Mainsko-tehnoloki projekat skladitenja i transporta
granulata PET, SM- Inenjering, Zrenjanin, 1997, (uraen za DD Industrija
ulja Dijamant, Zrenjanin.)
[15] Marjanovi, P.: Odreivanje pogonskih karakteristika pneumatskog transporta,
Struni skup o opremi u procesnoj insustriji, Zbornik radova, SMEITS, Beograd,
1998.
[16] Bogner, M., Petrovi, A.: Konstrukcije i prorauni procesnih aparata,
Mainski fakultet, Beograd, 1991.
[17] Dedijer, S.: Osnovi transportnih ureaja, Graevinska knjiga, Beograd, 1983.
[18] Toi, S.: Transportni ureaji, Mainski fakultet, Beograd, 1990.
[19] Tolma, D.: Glavni mainsko-tehnoloki projekat pogona za proizvodnju
dekstroze kapaciteta 50 t/dan, SM Inenjering, Zrenjanin, 1987, (uraen za DD
IPOK - Industrija preraevina od kukuruza, Zrenjanin.)
[20] Tolma, D., Lambi, M.: Glavni mainsko-tehnoloki projekat silosa za skrob
kapaciteta 3x150 t, DD invoz, Zrenjanin, 1985, (uraen za DD IPOK,
Zrenjanin.)
130
[21] Bogner, M., Vukovi, D.: Problemi iz mehanikih i hidromehanikih
operacija, Mainski fakultet, Beograd, 1991.
[22] Tolma, D.: Maine i Aparati, Tehniki fakultet, Mihajlo Pupin, Zrenjanin,
2009.
[23] Tolma, D., Lerinc, F.: Glavni tehnoloko-mainski projekat postrojenja za
dobijanje sumpor-dioksida, sagorevanjem sumpora, SM Inenjering, Zrenjanin,
1994, (uraen za DD IPOK, Zrenjanin.)
[24] Tolma, D., Sandi, L.: Glavni mainsko-tehnoloki projekat skladitenja
masti i ulja, SM Inenjering, Zrenjanin 1994, (uraen za DD Sojaprotein,
Zrenjanin).
[25] Tolma, D.: Projekat transporta i skladitenja dekstroze, SM Inenjering,
Zrenjanin, 1987, (uraen za DD IPOK, Zrenjanin).
[26] Tolma, D.: Mainsko-tehnoloki projekat skladita kiseline i luine, SM
Inenjering, Zrenjanin, 1995, (uraen za DD IPOK, Zrenjanin).
[27] Tolma, D.: Mainsko-tehnoloki projekat snabdevanja vodom fabrike piva,
SM Inenjering, Zrenjanin, 1995, (uraen za DD Industrija piva, Zrenjanin).
[28] Jevtovi, V., Mikainovi, M.: Prirunik o transportu fluida sa katalogom,
Privredni pregled, Beograd, 1971.
[29] Alan, T. Bull, i dr. : Biotechnology, OECD, Paris, 1982.
[30] Tolma, D., Lambi, M.: Heat transfer through rotating roll of contact dryer,
Int. J. Heat and Mass Transfer, p.p.(569-573), 4/97.
[31] ai, M.: Transport fluida i vrstih materijala cevima, Nauna knjiga,
Beograd, 1990.
[32] Popovi, G., orevi, B., Valent, V., i dr.: Hemijsko inenjerstvo, Rad,
Beograd, 1987.
[33] Adamovi, .: Tehnologija odravanja, Tehniki fakultet M. Pupin,
Zrenjanin, 1996.
[34] Baldin, A., i dr.: Odravanje industrijskih postrojenja, OMO, Beograd, 1979.
[35] Jaimovi, B., Geni, S., Na, J.: Problemi iz toplotnih operacija i aparata,
SMEITS i Mainski fakultet, Beograd, 1996.
[36] Vasiljevi, N. : Parne turbine, Mainski fakultet, Beograd, 1984.
[37] Veljkovi, V., Dini, P.: Parne turbine, Centar elektro-privrednih sistema NR
Srbije, 1954.
[38] Pio-Uljski G. N.: Parne turbine, Udruenje studenata mainske i
elektrotehnike, Beograd, 1934.
[39] Topi, R.: Osnove projektovanja prorauna i konstruisanja suara, Nauna
knjiga, Beograd, 1989.
[40] Reknagel, Sprenger, Henman. : Grejanje i klimatizacija, Graevinska knjiga,
Beograd, 1987.
[41] Katalozi Jugoslovenskih proizvoaa procesne i termoenergetske opreme:
Prva Iskra - Bari, MINEL Kotlogradnja - Beograd, Jastrebac Ni, 14 Decembar -
Beograd, MIP - uprija, FENIKS Ni i dr.

131
[42] ai, M.: Proraun transporta fluida i vrstih materijala cevima, Nauna
knjiga, Beograd, 1976.
[43] Pavlov, Romankov, Noskov.: Hemijsko inenjerstvo, 1963.
[44] Tolma, D.: Projektovanje Tehnolokih Sistema, Tehniki fakultet Mihajlo
Pupin, Zrenjanin, 2008.
[45] Krsmanovi, LJ., Saljnikov, V., ai, M. i dr.: Zbirka zadataka iz mehanike
fluida, Nauna knjiga, Beograd, 1973.
[46] Obradovi, B.: Osnovi hidraulike zbirka reenih zadataka, Nauna knjiga,
Beograd, 1981.
[47] ai, M. : Proracun transporta fluida i cvrstih materijala cevima, Naucna
knjiga, Beograd, 1976.
[48] Tolma, D. : Maine i Aparati Sistemi Hidraulike i Pneumatike, Tehniki
fakultet M. Pupin, Zrenjanin, 2001.

132