slatkovodnog ribarstva Jugoslavije i specijali- zacije nash: struénjaka ‘Velika i Siroka istrazivatka djelatnost iz. ob- lasti_praktifme primjene savremene ribolovne tehnike (uvodenje mehanizovanog nadina ribo- lova i novih mrega na Dunavu i Skadarskom jezeru, praktiéna priprema eholota u ribarstvu), iehnologije prerade ribe, transporta ribe, porib- Tiavanju i ribarstvenom iskoriSéavanju velikih akumulacija (Vlasina, Grofnica, Meduvrije), in- ventarizacija ribolovnih voda Srbije, prougava- nje riblje populacije i gustine ribljih naselja Save, Dunava, Tise, Derdapskog Dunava itd, karakteristige djelatnost ovoga strunjaka. ‘Narogitu sklonost imao je u oblasti gajenja riba. Posebna teoretska i praktigna dostignuéa imao je u dvogodiinjem pogonu na Saranskim ribnjacima, zatim u projektovanju i izgradnii prvog mrijestilista j ribogojiliéta za Cyprinidae irjbe grabljivice u Curugu (Suke, smuda, soma, Sarana, sve prvi put kod nas), a naredito u vje~ Statkom mrijestu i dubrenju ribnjaka, Tzradio ie pored niza projekata, elaborata, referata stru- &nih Yanaka i radova i opsene ribarsko bio- lo8ke studije za unapredenje ribarstva na ka- nal Dunav—T'sa—Dunav, Skadarskom jezeru. mehanizmu riblie produkelje na plavnoj zoni Panonske nizije, itd Mihajlo D. Ristié, Novi Sad Za svoj rad u ribarstvu FNRJ odlikovan je 1955. godine Ordenom rada sa stebrnim vijen- cem, vise puta je nagradivan, a od 1955. do 1959. bio je narodni poslanik Narodne skupStine Crne Gore. Bio je nekoliko godina predsjednik i os- nivat udruzenja ribarskih privrednih organiza~ cija Srbije, a idejni je tvorac danainjeg Jugo- slavenskog udru%enja ribarskih privrednih or- ganizacija, Golem je to i vrijedan rad, iako je ovdje iznijet u sazetom i skraéenom obliku! Profle godine drug Mika je te8ko obolio od infarkta srea. Tako ga je to sprijeéilo u njego- vom operativnom djelovanju, nije ga to moglo sprijeBiti da i dalje djeluje korisno, On je sada pregao da to svoje ogromno iskustvo i znanje stavi na papir { uéini ga pristupagnim svim ri- barskim strutnjacima, au prvome redu onim naimladima. O tome sviedoge i ovi originalni radovi druga Mike, koje donosimo veé w ovom broju, kao i daljnji, koje éemo donositi u nared- nim brojevima, Zbog svega ovoga najtoplije testitamo drugu Miki niegoy jubile} i Zelimo mu, da jo3 dugo, dugo dieluje na Korist na’eg slatkovodnog ri- barstva i nage socijalistitke zajednice. Inz, Zlatko Livojevié Sistematika ribolovnih sredstava, alata, na¢inai metoda ribolova u slatkovodnom ribarstvu SFRJ Poznato je, ne samo kod nas, veé i u mnogo razvijenijim zemljama, da su oznake, nazivi, ter- mini za sve vrste ribolovnih sredstava, alata, nagina i metoda ribolova ne samo neujedinateni, veé dau opite ne postoji nikavo sistematsko odredivanje ribolovnih sredstava. Isto tako, uo- Beno je veé odavno, da su imena za jedan isti ribolovni alat ili sredstvo vrlo razlitita i da se ne mogu objediniti ni za jednu w%u pokrajinu ii oblast, a pogotovo ne za fednu gitavu zemlj Jednim imenom 8ée puta se naznaéavaju i imenuju u stvari veoma razlititi ribarski alati i sredstva. Nije redak slutaj, da se sa ovakvim Zinenicama susreéemo { u struénoj ribarskoj Ii teraturi. Cesto je 3 dobrome struénjaku za r polovnn tehnikix te¥ko, da na osnovu te Siroke Sarolikosti u_terminologifi ribarskih sredstava alata i pribora utvrdi o kakvom se sredstvu kon- reno radi i koji je najpravilniji termin za to sredstvo, Ova Sarolikost, nerazumijevanje termina 1 pojmova iz oblasti ribolovnih sredstava i alata, jo8 ie veéa kada se moraju strutniaci dveju zemalia sporazumevati o terminologiii ribolov- nih sredstava. Prosto je nekad nemoguée regu- lisati pitanje zastitnih mera u upotrebi ribolov- nih sredstava na graniénim vodama izmedu dyeju ili vige zemalja, Tedkote w sporazume- yanju oko toga, kakay je pravilan termin za jedan odredeni ribolovni alat ili sredstvo, kao Sto vidimo, velike su i u okvirima sporazume- vanja u jednoj zemlji, a pogotovo sporazume- vanje postaje praktigno i nemoguée, kada se radi o razgovorima i strutnoj terminologiji iz~ medu struénjaka dveju zemalja. Teskoée pogo~ tovo proiziaze pri internacionalnim sastancima savetovaniima. U takvim sluéajevima ne po- may ni najbolji prevodioci i poznavacci raznih jezika. Znati, da nedostatak pravilne sistematike ri- bolovnih’ sredstava { alata u jednoj zemlji, po- vlaéi za sobom jo8 veéi niz nédostataka i nemo- guénosti utvrdivanja o kojim sredstvima se radi internacionalnim okvirima, Da bi se ovo tako vaino pitanje na izradi si stematike ribolovnih sredstava { alata pokrenulo, ne samo u nacionalnim, veé i u internacionalnim okvirima, ribarski struénjak kolonije Singapur "T, W. Bourdon, na sastankn Saveta za ribarstvo Indo-Pacifik u! okviru organizaclje FAO pred- odio je jednu sistematiku ribarskih sprava, ala~ 7ta i ribolovnih metoda, februara meseca 1951 godine u Madrasu. ‘Veé 1953. godine Dr A. von Brandt razraduje sistematiku ribolovnih sredstava, metoda i nagi- na ribolova, moze se reéi za severno Evropske ribolovne prilike { svoj predlog sistematike upu- éuje birou Generalnog Saveta za ribarstvo Me- diterana u Rimu. Nakon ovako zapotete akeije dvojice istaknu- tih struénjaka za oblast ribolovne tehnike u sve~ tu, pristupaju izradi sistematike ribolovnih sred- stava druge zemlje, kao Sto su Engleska, Fran- cuska, Holandija, Poljska i SSSR. Ova’ akcija na izradi ne samo nacionalnih sistematika ribo- lovnih sredstava, metoda i nagina ribolova, veé 4 internacionalne sistematike, zasnovane na un'~ verzalnoj decimalnoj Klasifikaeiji (UDC), na- stavlja se { dalje. 1957. godine saziva se pod po- kroviteljstvom FAO kongres za ribolovau teh- niku i ribolovna sredstva ,ali, naZalost, naga ze- mija jo8 uvek ne uéestvuje u ovim akeijama. ‘Neshvatlfivo je, da zemlja kao FNR Jugosla- vija, sa vrlo interesantnim ribolovnim sredstvi- ma, ‘na&inima i metodama ribolova, ovako za- ostaje u jednoj velikoj i znaéajnoj medunarod- noj akcifi ‘Autor ovoga rada, pod pritiskom &injenica, a nemoguéi da ne odgovori svojoj struénoj save- sti i tridesetgodiinjem radu u slatkovodnom ri- barstvu, prigao je izradi prve jugoslovenske si stematike ribolovn‘h sredstava, alata, nagina i metoda ribolova, Ovaj rad pretstavlia sintezu praktignog i teoretskog rada na poliu ribarstva u FNRY, te ga treba smatrati kao skroman pri= log autora afirmacifi jugoslavenskog slatkovod- nog ribarstva u medunarodnim razmerima, T ova prva jugoslovenska sistematika ribolovnih sred- stava faradena je na bar Klasifikacije. Sistematika ribolovniti sredstava, natina i metoda ribolova sastoji se iz dva dela: Opiter dela, Koji obuhvata internacionalnu sistematiku i posebnog koli obuhvata detaljnu razradu si- stematike sredstava, metoda 1 nagina ribolova, primenjenth u okvirima jugoslovenskog slatko- vodnog ribarstva. Pri izradi sistematike sluzio sam se radovima poznatth strufnjaka za ovu oblast i to: Dr. A von Brandt-a i Dr. J. Scharfe-a. Da bi ova sistematika jugoslovenskih ribo- lovnih sredstava, natina i metoda ribolova mo- ela korisno posluziti i za sporazumevanie sa ino- stranim struénjacima. koji ne poznaiu na’ pri- log do sada veé utinienim nanorima na inter- nacionalizaciji ovakve s'stematike, na krait: ovo- ga rada daiem pregled termina po ‘nternacional- noi klasifikaciji i to na nemaékom, francuskom ruskom, poljskom, engleskom i holandskom je- ziku. OPSTI DEO SISTEMATIKE 1. LOV RIBE BEZ, UPOTREBE SREDSTAVA T ALATA ZA RIBOLOV 11, Lov ibe rukama i presufivanjem vodotoka-odvra- éanjem vode, 28 12, Riboloy pulem gnjuranja, wz eventualnu primenu pomo6nih stedstava: ostve, koplja, harpune itd, 18, Ribolov uz pomoé Zivotinja i ptlea. Ptice I Zivoti- ‘inje ne upotrebljavaju se za neposredan ulov ribe, veb posredno svojim delanjem pomazu tovelu s2 odredenim rlbolovaim sredswvima i napravama u ulovu ribe. 181. — Ribolov pomotu kormoran: 182, — Ribolov pomoéu drugih barskih ptica, kao Sto su gnjurei, ubatke, itd 2. ORUDA I SREDSTVA ZA RANJAVANSE RIBE Primenjuju se oruda | sredstva, koja neposredaim dejstvom ranjavaja ribu, da bi Je spretila u beg, ill je ub‘jaju. U ovu grupu sredstava spadaju 1 oruds, Kojima se riba hvata uz povrede, kao ito su kleita, Stipaljke, makaze, grabulje, itd. 21, Oruda u vidu koplia 1 motke, 211, — Ostve, 21. — 1, Ostve sa vite vrhova, sa ill ben jezitks, ail, — 2. Ostve sa vite vrhova, sa ill bez jeaithca, all sa najvige tri. 21 — 8. Ostve sa veéim brojem vrhova u vidu eta, 212. — Stipalyice, 213, — Grabulje, 4. — Klesta, mafice, utvrdene na Slapu ili mot isi, da bi se mogla cbuhvatiti riba, Mogu biti krat~ ike, duge, pritvridene ili ne na Konopeu u svrhu ‘bacanja kao kople. 215, — Stele raznih oblika i veli8ina 216. — Harpune. 216. — 1, Ruse harpune, 216, — 2. Pulfane harpune, 22, Puke za dlrektno ubljanje ribe koja vidl okom. 3. NACINI I METODE ZA OMAMLJIVANJE RIBE Metode ribolova, koje podivaju na prineipu omam- ivanja vibe u eilju spretavanja njenoga bogstva. Omemijena riba se skuplja ili rukama ili posredstvomn pomoénih sredstava, 31, Oruda kojlma se udara po vodi, tspod vode It po edu, u svrhu trvodenia xvutnih treperenja t vat ath talasa, 311, — Stapovi, durunge, motke, natinjene od dr veta, Kojima se udara po vod!, ispod vode ill po edu, u cilju omamljivanja — ofamutenja ribe, co~ ja se nalazi pod ledom, 312, — Komadi drveta Kofi se bacaju u oblieu bu- merangs vodu, 32, Ribolov primenom otrova, 321. — Primena biljaih otrova, narotito setinje- rth od delova biljaka, bogatih saponinom, 322. — Primena otrova Zivotinjskog porekla, 323, — Primena otrova Usto hemijskog porekla. U ovu grup spada i primena 2ivoga kveéa. 83, Elektelgni riboloy, Primena elektriciteta u ribolo- 831, — Ribolov sa jednosmernom strujom. 382, — Ribolov sa naizmenitnom strajom. 388, — Ribolov sa narotite fizlolofki podesnim u- darima struje — impulsima za ribolov sa udicama,381893, — 1, Priobslni elektrigni elektritne energije stoji na obali, ribar-hvatag, 2, Pokrelnj elektritn! ribolov. Izvor elektriéne energie na oball i se pak nosl na ledima i= bara-hvataéa Koji se rede dua vode, 8, Blektr'Gni ribolov iz Samea, Tevor cleatriéne cenrgtie nalazi se u Eameu, ‘koji se krese | u kome se nalazi | ribar-hvatag, Camac istovre- ‘meno slu2i i kao jedan pol, 34, Eksplozivni materijali w ribolovu, Primenom ek- sploziva u ribolovu, tei ce ne Xa povredi i ubija~ fnju ribe, veé samo omamljivanju-osnesvettenju Hibe za kraéi vremenski period, 1 to dejstvom ek- splozivnoga pritiska pod vodom, 841, — Pueanje na ribu pod vodom iz puke bo- Jevom municijom. 342. — Ribolov bacanjem u vodu ruénih bombl. 343, — Dinamitagenje, Ribolov becanjem u vod Ainamitske patrone sa upaljenim stapinom { ika- pislom. 344, — Ribolov bacanjem u vodu boca napunjenih karbidom, 35, Ribolov putem primene ultra zvuka, Do sada nije nadena praktiéna primena u neposrednom ribo- lovu, ali se posredno ultra 2vuk primenjuje u pro- naladeniu sibljih jata upotrebom sparata BHO- LOT-BHOSAUNDER-ULTRA ZVUCNI DETEK- ‘TOR, ribolev, izvor Na oball je 1 4, UDIOARSKI RIBOLOV. UDICARENJE UDICAR- ‘SKIM RIBOLOVNIM ALATIMA. 41, Uditarski ribolov ber primene kuke, Riba 2agrizn a mamak zubima, o koji ostaje vise, 42, UaWéarski ribolov sa primenom kuke. 4ai, — Udiarenje sa pravim il) malo povijenim zafiljenim 1 izdwfenim Stapiem natinjenim od tvrdog drveta—tme, esti i metala na koji se namesta mamac 4 tako puta u vodu. Riba guta namamteni sapié vertikalno, Pri poviagenju na fore Btapié se u erlu ribe popreti, riba ga ne mote iabseitt { na taj natin se ulovi 422, — Krive kuke. 422, — 1, Udice koje se pri ribolov tuvaju, Prisustvo toveka kod ovog natina ribolova ie neophodino. 422, — 11, Uditarenje — pecanje rukor. 422, — 111, Udigarenje strakom, Je- nostrulk ribarski Jonge u vidu strun ka, na kome je privezana jedna iti vei bro} udiea 492, — 112, Udisarenje sa stapom i lovkom. Plovak na povrsini vode odréava na odredeno} visini udiew, pri- vvezanu na koneu, 422, — 118, Dubinsko udivarenje, Udi- cca, privezina na koneu, opteredena je texom {lei na dnu vode. 422, — 114. Spinovanje, Izbatenu udieu sa mamikom ik metalnom veitatikom ribo (blinkerom) ribar neprekidno povladt kc seb. 422, — 115, Ribolav se vestaékom mu- Sicom. Izbacivanje I neprekidno po- vlagenje sa Stapom po povriini vode lit jspod same vode neoptereéene udice 9 veitaticom musicom, 422, — 2, Udlidardai alati kojima se lovi bez aadzora Covel, 442. — 21. Ploveéi — plivajuéi uditersit alati, 422, — 22, Usldreni uditarski alatl, 422, — 221. Stajase udice 422, — 222, Mali i veliki strukovi 19, Stajadl samolovni udiéarski alati, — Pampurski strukovi, Vrlo oltre udice i neuvijene, pritveséene tw glavni konopae putilima, vise obefene o partadi pute i postavijene popreko na tok vode nepre- ‘kkdno se ‘kreéu pod dejstvom vodene struje. Na ovako postavijene udice riba se u prolazu pri dau zakati telam i tako ostaje ulovijena, Bro} udiea na Jednom straku od 10-200, zavisno od velitine udi ce i velitine tlhe, koja se Jovi 431, — Pampurst strukov! 432, — Morunsk! strukovi — takum 483, — Pampurske metle — vilespratno po- stavijeni pampurski strukovi — plutovate za lov jesetri 5, SAMOLOVNA RIBARSKA ORUDA. Ribolovni uredaji natinjeni od razligitih materijala, u oje riba u svom kretanju dobrovoljno ulaz!, all ko~ ih praktiéno vise sama ne mote Izaét, 51 Ribolovno-ulovne gradevine Cvrsto podignuti ure- @aji spectjalne Konstrukeije, kojl Koriste pravee vodenih struja, oscllacije vodostanja ! poplave, ko- je ubseuju rib u pokretu u njihova posebno kon- struisana spremista, Iz ikojth ona vige ne mote ixadt 511. — Plotovi — pleter! i ograde Nu plavnim podrudjims narotito pri visokom vodostanfu, kada wiba uleri na ista, postavijaju se plotovi i ograde sa ulaznim vratima, kroz koje ulazi riba, Materijal za izradu ovakvih ograda su: trska, prute, kolje, lese, 2itana mreéa, kudelj- ne i pamutne impregnirane mrele, Ovi ure- daji se kombinuju sa vrikama i lavirintima Zatvaranje 2agradene ibe vr8l se na ulaznim vratima lesama ij mrezama, | to prililcom opa- anja vodostanja, 512, — Samolovke, Najtesée izradene kon~ strulkelJe po tipu ambara, u koje riba biva uba- Sena vodenom strujom { odakle se vie ne moze avuél, 52, Lavirinti — Ribolovni uredaji izgradent sa ploto- vima { ogradama vrlo veto smiéljene konstruketje, sa ulazima za ribu, koje ona u svome kretanju lako pronade, al pronalszenje izlaza (z lavirinta je veo~ ‘ma otefano, 58, Klopke w wiem smislu, — Uredaji kod kojih se ulov vr8i bez rada Zoveka (sem vaéenja ulovijene ibe) ali posredstvom mebanizma koji se otvare dejstvom same ribe, 28581, — Klopke sa primenom slobodnog pada vode, Funkeija ovih ‘klopki se odvija gravita- clonim dejstvom vode. Tzgraduju se od twrdos ‘materijala — drveta kamena itd. 582, — Ome — zamke, Ovo su samostalno de- lujuéa ribolovna sredstva all ipak sa poslugom Boveke. 582, — 1. 2itane omée — zamke. 592, — 2 Ome — zamke leradene od conea, kanapa, konopea, fd. Materijal za Jaradu razlititog porekla (pretezno biljnog i sintetiénom), 532 — 3, Omfe — zamke pritvriéene na ‘rik stspa, Materijal za izradu razligitog porella 538, — Klopke sa utegama, Uredaji sa elastit- ‘no nategnutim krivim okvirima, Ko}! se pri kom prolaska ribe otvaraju { zatvaraju, uvo- dei rbu u Klopkc, 584, — Torziona Klopka. Za ulov ibe koristi se poscbna ikonstrukelja sa dejsivom torzione sile, 54, Veike. Pokretna ribolovna sredstva sa jednim ili vige suZenih ulaza-grla-gufa u vidu stepenice, pro- era ill levka, koji su3avaju ulaz u ribolovno sred= sivo u ellju da vibu navede u ula, a zathm u kraj rj] sudenl deo sredstva, 12 ovoga krajnjeg dela ri- bbolovnog stedstva u koji je riba usla vise ne mote aél Izlaz, Ovakva tibolovna sredstva mogu s° skoncentrisati u veéem broju na jednom mestu pri Yemu se moze postavifati i strada, S41. — Vrike za ribolov pri dau, 541, — 1, Vrike u obliku Kola, Vidke fzradene ‘od celog drvets, cepanth daitica, prucs, trske, pletene ili na drugi naéin izradene, B41, — 2, 2igane wrike. Yzradene w potpunosti od Ziganog platna ili sa glavama i guiama od rele, S41 — 3, Pletene vrike, Izradene na bazi kkon= ca za plletenje mrefa razliitog porakla (bilj- nog, sintetItkog), Vr8ke moraju biti snabde~ vene detovima za rastezanje — postavijanje, radi postizanja funkeionalnost! same vrike. S41. — 31. Viéke u obliku rastognutih vro- Ga, Vertilsalni polotaj vrike postite se pu- tom obrute, a horizontalni polozaj zabije- jem drvenog kolja za rastezanje u dno. 541, — 82, Vike sn obrugjem, Vertikalnt poloa} postive se sa dva do pet ill vike @rverth Mt 2itanth obruveva, 1 jednim ili va ‘krila, Horlzontalnt polozaj vrske po- stize se pobadanjem drvene motke u dno na tkraju repnjaka i kerlla S41, — 4, Vitke u obliles delet, Po pravitu cela Konstrukelja — skelet vrike nadinjen Je od drveta - pruéa ji gvolda a zatim pre svuéen ‘unapred skrojenom marefom biljnog ii sinte- 1i8kog porckla razlitite veli8ine okaca, S41, — 5. Vellko vrike, Vike, takvih dimen- aija j velitine koje jedan ribar sam ne mote postaviti za mibolov, 541. — 81, Naobrutane vrike, Postavljanje za ribolov 4 zatezanje putem velikih obrux a, rila { drvenih ti gvozdenth moth. Po~ Stavijanje 2a ribolov sa najmanje dva r= bara, 541, — 52, Sanduéasti tip veld, Vrska se sastoji Iz vile odeljenjs, posebne konstruk- ele i broja ulaza-grla-guia, Dao i strane velike vrlke izradeni od mreie, Gornjl deo vrike — keov, otvoren. Za postaviianie ovakve vrSke potreban je veéi bro} ribara, ‘S41, — 521. Vrike po tipa ‘klopki na stubovima, Ovo su vrike razlisitin kon- strukelja, izradenth od mrete. Poste vijanje 1 zatezanje vrbke putem stu- ova za rastezanje, pobijenth na dno. Pobijanjem stubova na odredena me- sts daje se { obllk { funkelja vrlke, 541, — 822, Usidrene vrike, Postavija- nje ovih veliiih vr8ki vr8i se putem sidva i pobljenth stubova u vod. 542, — Plivajuée vrake. VrSke, koje se postavljajy ‘spod splavova koji plivaju ill pak slobodno plivaiu vezane za sidra i stubove, te se onda tretiraju kao sat. — 522, 6, RIROLOVNA SREDSTVA, KOJA FUNKCIONISU NA NAVICE I INSTINKTU RIBE DA ISKACE IZ VODE. RIBOLOV SA LIULJASKOM. Ovaj ribolov tkoristi naviicu { 1 instinkt ribe 2a iska- Kanjem iz vode prilikom stvavanja utiska da jo} na putu stoji prepreka ili kad prepeeka zaista postoji G1. Liuljaska, Horizontalno il koso postavijene mre~ Ye, lako zategnute, u vida mreda-ljuljakl za od- maranje, na samo} povr8ini vode ili koso iznad vo- dene povrsine, u koje ribe prilikom Iskakanja iz vode upadaju, ali iz kojih ne mogu pobet!, 62, Ribolov sa plivajuéim asurama, Asure, baéene na povrdinu vode slabodno plivaja po povrsini | stva- raju senku u vodi, stuze za prihvat ribe, koja iz vode Iskae 1 pada na asuru, Gi, Ribolov sa Ljuljaskom u gameu. Princip isti kao i kod 81 1 62 sa tom razlikom, ito se preko celoge Games, Koji stojl IK se lagano kroée, postavja ako jantegnuta mre sa trbohom, u koju upada ribs, ‘koja je ‘skot!ta ix vode, Veoma afikasan sbolov pa pogodnim mestima, 81, Riboloy Ljuljaskom sanducastog tipa. Posebno iz gradeni uredaji od mrega i kolja w vida. sanduka 458 nastreSnicom, Kojl se postavljaju kao prepreka ra putu ribe u migraciji. Iz ovih Ijuljaski riba ne mode pobeél. 7. MREZA SA KRUTIM RAMOM I DUGOM MREZA- STOM KESOM, — HAMEN-CIGNJAK, Ribolovno sredstvo luradeno prvenstveno od mreze, u vidu dugog i uskog déaka, sa krutim drvenim okvirom na ulazu mrede, Poloda) mreze za vreme ribolova uslov- en strujom vode. 71, Mall Hamen-keea, — Slobodno pokretijivo ribo- Jovno sredstvo manjih dimenzija opremljeno 2a Tugno rukovanje, Rastezanje mreze i ulnznog qcla putem dve ukritene letve. Ribolov se vréi iz famea, TUL — Cignjak-Hamen sa obrutima, Zatezanje i postavijanje putem okrugllh, ovalnih il poluotve-renih obruteva nati ‘avordene Bice. 7 712, — Makazasti Hamen. — Zalezanje se vrii pus tem ukritenih letava i tega. 713, — Povlateéi Hamen. — Ribolovno sredstvo, Ikoje se postavija na dugu motku, koja se prilikom ribolova postavija pod podvodne panjeve, korenje Jipotkope u obalama ill se povladi i gura iznad dn 714. — Vutnl Hamen, — Manja mre%a, Koja se vvude po nu posredstvom Iudske ili konjsice vutne ssnage (ne odnosi se na povlatne mrege iz Kdlase 8). 72, Veliki Hamen, — Staclonarni ribolovni uredaj po ‘ipa vel'kih naobruganih vr8ki sa repnjakom ft am~ arom. — Stajaéi Hamen, ‘721, — Hamen na stubovima, — Postavijanje ribo ovnog sredstva \zmedu drvenih stubova, pobljenih u dao, ‘722, — Hamen na sidru, Postavijanje ¢ nad putem sidra ili w kombinacifi sa plovnim objeletom, 723, — Hamen sa daskama Sirilicama, kao stacio- narno posrojenje, all ber pune moguénosti ostva- renja (erutog silaza — grla w mresu, enh od drveta Ui deblje 8, POVLACNE MREZE — RIBOLOVNA SREDSTVA NA POVLACENIE. Ribolovna svedstva, obiéno bee krila jli sa keratlalm terl- Tima, Koja se povlage du neogranigenog puta sa Je~ nog mesta poviatenja u praveu nameravanog mesta izviaéenja. Povlatenje rutno ili mehaniskt 81. Grabilo — dredza, — Srodstvo izradeno od 2ice ill metals, sa Kraticim ulaznim griom, 82, Povlatne mreze u vidu zida. 821. — Jednostruke povlaéne mrede obltno sa la- ‘kim izbotenjem na sredini mrede. 822, — Trostruke povlatne mrete, trogublee koje imaju ista lovna svojstva kao pod 13:1. 83, Poviaéne mreze po tipu vreéa, kesa — Koée. 831, Dubinske povlaéne mrete, 881. — 1. Dubinske povlatne mrete bea Kelle, 881. — 2, Dubinske povlatne mrede sa krilima. 891. — 3. Dubinske povlatne mreze u vidu du- go trouglaste kese sa krutim trouglastim ra- ‘mom na uleznom grlu. 832. — Pelagitne povlatne mreie, Ove mreze mo- guée Je podetavati za Zeljene dubine na Kajima se vr8i ribolov, 882, — 1 Podesavanjo Zeljene dubine vrll_ se putem dugih veza sa plovelma na gornialk 882, — 2. PodeSavanje Zeljene dubine se vrdi utem vera sa Stapelma I Mdlizatima na do jal 882. — 8, PodeSavanje dubine visi se putem vutne brzine 1 krila 2a upravijanje mrezom, 832, — 4. Podefavanje Foljene dubine vill se odgovarajuéim tegovima — clovnicama na do- njaci i brainom vuée mrete, 882, — 5. Podelavanje Zeljene dubine iskiju- Givo tegovima na donjaci 9. MREZE POTEGACE sredstva, sa kojlina se prethodno il; krilima {il vudnim konopima opkoll mesto ribolova, a ribolovno sredstvo nakon toga izvlati na tom istom mestu, Ribolovna 01, Mrete potegate bez diaka. Ravno jzradene mrete, ber trbuha 1 diaka, po tipu slova, 92, Mrede potegaze sa déakom, — Ravno izradene mre~ 2e sa trbuhom | obifno na sredini jli na jednoj tre- Gini dutine mreze sa dugim @akom kojl se zavr~ Sava u vidu levka, u koji se skuplja ulovijena riba, 321. — Priobalni alov-grib-viak. Icbacivanje mre- %e sa plitke obale ij peitanog spruda. Tzviaéenje mreie na istom mestu ribolova, na plitio) obali lit ppeBtanom sprudu. 922. — iMreza potegata koja se poteze iz ribarskog famea, Izvlatenje mrege vr8i se u usidren! ribarski %amac ili Zamac, koji je u laganome pokretu, 928. — Polegata’ sa primenom Panara. Mreda se ivlatl w ribersleu lad na dubokoj vodl, ali kroz konstrukelju od pobijenth Sipova na dau, Kao kroz, prorez, koji Je od dna do povrsine vode zatvoren posebo vertikalno zategnutom mresom. 10, OPKOLJAVAJUCE — ZATVARAJUCE MREZE. Ribolovna sredstva, Gjim dejstvom se opkoljavaju i zatvaraju sakupljena jata riba. Mreze 2a propretavanje puta ribl. Zatvaranje ribljeg Jata mrefom, koja prepretl iziac vibe ix valiva ill uvala, Riboloy se nakon toga vrsi po- ‘moénim xibolovnim sredstvima, 10:2 — Spiraine mreze, — Ribolovna sredstva plitkih voda, Ravns, plitka mreda razbacuje se sa jednog centralnog mesta spiraino, a zatim ena istom ‘mestu § iaviati 10,8 — Plivarloe. Sakuplieno riblje jato opkoljava se ‘dubokom | ravnom mredom sa jednog ribarsicog bbroda uz pomoé tamea, a zatim se mreia preko 10:1. alki-na donjaki skupi 1 stegne, tako, da riba ‘ostaje zarobljena u mei 11, DIZAJUGE 1 PUSTAJUCE MREZE. — VAGE, Vise, CERENCI, Riba se lov! ovim sredstvom na taj nadin, Sto il) slu- Gajno Ill privusena mamikom na mreéi riba dolazi b- nad mreie, koja se naglim izdizaniem prema povrsini 1 skupi zejedno sa ribom ili u rastegnutom stanju sa ‘bom na njoj izvladi napolje. 1:1. — Cerenae — Yaga — Krsta’ mreia, Dizanje mreze ruéno sa jednoga mesta ili iz tamea, 13:2, — Crpae mreda, Dizanje i spustanje mrete rut no, all uz dejstvo konstrukeije utega 12, MREZE GRABILICE, Riba ovim sredstvom biva ulovijene na tej nadin, sto se stedsivo nabacuje kroz vodu na nju i tako je 2grabi, 12:1, — Poklopaai — ribolovna sredstva xa poklapa- nje ribe pod plitkom vodom, 12:11, — Kosevi za poklapanje ribe. 12:12 Poklopadi sa mrezom. 12:2. — Kruine bacajuée mrede, Ribolovna sredstva aé.njena od mreZe Ili specijaino ispletena, sa karaktristitnim diepovima za hvatanje ribe ili nizom zatega za centralno skupljanje mrede, koja se na taj natin zatvara, 12:21, — Sertma za rutno bacanje, 12:22) — Sertma-satma sa mehanlzmom za ba- conje 1 iviatenje. 3112:28, — Drljajuéasertma-Turata, Sredstvo, koje viseéi jednim delom na stranici Gemea koji je u pokretu, drugim delom Kdlal-drija svojom donjakom sa déepo- vvima i olovicama po dau i skuplia na taj nadin ribu po dfepovima, 13, STAJACE MREZE, Stalne stajabice, plivajuée ill nofene strujom vode dll pokretom éamea, 18:1, — Trogublee — trostruke mrefe. Ovom mrezor riba se hvata u diepove, koje prilikom udara ibe u stednju, finu, manjih okaca mrete, Gini riba, prolazeéi kroz mreiu velikih oksaca sa je- ne ill druge strane mrete, 13; 1, — Mreze trogubice — kao stajatice, 13:12, — Mrege trogubice — keo dubinske po- vvlatne mrete, 18:18, — Mreze trogubice — povlatne — po- vrbinske. 13:2 — Jednostruke stajatice — shrine mrefe. Riba se lovi na taj natin, sto se glava rie u pokretu Dr. Oskar Senk, Poljoprivredni fakultet — Sarajevo Prilog poznavanju razvitka. petenyi U poduzetim isiptivanjima razvitke cikloid- nih krljusti slatkovodnih Koiljoriba u toku su ispitivanja na xkrljustima Barbus meridionalis petenyi. Znataj ovakvih ispitivanja, koji proizlazi iz potrebe da se iz strukture krljusti protita pr Slost jedne vrste riba u odredenoj sredini 1 jos vie, da se pomoéu krijusti utvrdi starost riba, moze se sagledati pra¢enjem literature u kojoj ima podataka, koliko je ovaj problem aktuelan za savremena ribarsko-biologka istradivanja, Ta~ ko jo§ Biickmann (1929.) navodi niz istrazivata, koji su se ovim problemom sa vise ili manje uspjeha bavili, medu kojima su najznatajniji Damas (1909.), Savage (1919) { ‘Thompson (1923,). Iza_ovih se pojavijuju Belloc (1929.), Segestrale (1933), Otterstram (1933), Buschiciel (1933), Pritchard (1936.), Wundsch (1936.). Ovaj autor 1936, nalazi da se starost riba moze pou- zdano utvrditi samo do 5 ili 6 godina njene sta- rosti, ali veé tri godine kasnije (Wundsch, 1939.) odreduje starost riba do 10 godina. Mnogi autori nalaze, da se po krijustima ne moze pouzdano utvrditi starost, pa ovaj rad dopunjuju analizom drugih koltanih elemenata riba. Takovih radova u Iiteraturi ima mnogo, pa i u najnovije vri- jeme, Tako Popova (1961.) odreduje starost samo do 5 godina Zivota ribe i rad sa keljustima do- punjuje analizom presjeka Zbica peraja, Koliko Je utvrdivanje starosti riba u raznim istraziva’- kim zadacima potrebno i koliko se truda ulaze 32, zagiavl do Merge u chee mrede, gde ostaje 2a robljena, 13:21, — Mrede stajatice, Vile ili manje posta- vijaju se pri dnu, priévriéene 2a kolje, manje sidro ili kamen, povezan sa plov- kom. 18:22, — Plivajuce mreze, na jednom mestu pritvriéene za dno. 13:28. — Plovete metlice — setke, Slobodno pploveée ili privezane uz Samac, kojl se lereGe, Mreéa u vod! stoji verti&alno, kao plovest 23d, 13:8, — Upetljavajuée mrete, Ove mreze love na taj natin, Sto se riba u potpuno legernu i nezateg~ utu mreéu u vodl, 1 KxoJo} slobodno Iebal, pot- ‘puno upetlja i na ta) nagin se zarobi, 13:81, — Upetijavajuéa_meeza postavijena u vertikalnom polozaju, kso zid 13:52, — Mreda postavijena harizontaiio — rafirena da Iebdl ma odredeno} dubint. Narotito podesna za lov rakova. (Nastavit 62 6e) krijusti Barbus meridionalis (Heckel) 1a metodiku ovog rada, neka pokazu razlititi ra- dovi kod ispitivanja Thymallus thymallus. Sve- tovid, (1936.) odreduje starost ribe do § godina, Probatov (1936.) je odreduje do 9 godina, Senk (1954,) do 6 godina, Jankovié (1960.) do'7 go- dina. Svetovid (1936.) iznosi, da Hutton u En- gleskoj odreduje starost lipljena do 6 godina, a Oterstrom u Danskoj odreduje je tak do 13 go- dina. Kod nekih vrsta riba u svladavanju ove problematike otislo se prilitno daleko. Tako Ba- Jahanova (1961,) odreduje starost Coregonus mu- ksun Pall do 11 godina,a Zavjalov (1960.) jednoj podvrsti Coregonus nanus odreduje starost Sak do 16 godina. ‘Tefkcoée u odredivanju starosti riba po krlju- Stima, a jo8 vise u analizi prethodnog Zivota riba po krijustima, proizlaze iz toga, Sto krljusti nisu uuvijek pouzdano ditljive i Sto’ zakonilosti raz~ vitka cikloidnih krljusti ni izdaleka jo nisu dovoljno upoznate. REZULTATI ISPITIVANJA U ovom radu su izneseni rezultati analize krljusti riba razlititog uzrasta, lovijenth u mje- secu junu i oktobru 1961. godine u Kosevskom Potoku kod Sarajeva i u mjesecu otobru 1958. godine u Drinja@i, pritoci rijeke Drine. Sa svake ribe izvréen je pregled 10 do 20 krljudti, koje su skidane sa strane oralnog i ka- udalnog tijela oko boéne linije. Svaka pregle-