MODERNA ISTORIJA JUGOISTO^NE EVROPE

Alternativni nastavni materijal

Nacije i dr`ave u jugoisto~noj Evropi

Izdava~i: Prosvetni pregled, Beograd i Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj Evropi, Solun

Za izdava~e: Biqana Stupar i Nenad [ebek

Naslov originala: Teaching Modern Southeast European History, Alternative Educational Materials,
Nations and States in Southeast Europe, Thessaloniki 2005.
Prevod sa engleskog: grupa prevodilaca
Lektura i korektura: Ratomir Despotovi}
Prelom i {tampa: Cicero, Beograd
Tira`: 1500 primeraka

Sponzori srpskog izdawa

Potpomognuto i od:

Original English Edition:

CDRSEE Rapporteur to the Board for the Joint History Project: Costa Carras
Executive Director: Nenad Sebek
Director of Programmes: Sheila Cannon
Project Co-ordinator: Maria Mylona
Project Administrator: Theano Savvaoglou
English Language Proofreader: Ruth Sutton
Graphic Designer: STEP Pbl.-MAMALAKIS IOANNHS. S.A. - Ethnikis Aminis 13 str., Thessaloniki
Printer: FORUM PUBLISHING HOUSE - Kosta Novakovic 16 str., 1000 Skopje

Sponsors: The United States Department of State, the United States Agency for International Development (USAID), the German Ministry of Foreign
Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe.

Disclaimer: The designations employed and presentation of the material in this book do not imply the expression of any opinion whatsoever on the part
of the publisher (Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe), nor on the part of the sponsors (the US State Department, USAID, the
German Ministry of Foreign Affairs, and the Stability Pact for South Eastern Europe). This book contains the views expressed by the authors in their indi-
vidual capacity and may not necessarily reflect the views of the CDRSEE and the sponsoring agencies.

Copyright: Center for Democracy and Reconciliation in Southeast Europe (CDRSEE)

Krispou 9, Ano Poli, 54634 Thessaloniki, Greece
tel.: +30 2310 960820-1, fax: +30 2310 960822
email: info@cdsee.org, web: www.cdsee.org

ISBN: 86-7055-059-8
Sadr`aj

Uvod 13
Hronologija 17

Mapa 1: Prikaz novonastalih balkanskih dr`ava 18041862 24

Prvo poglavqe: Stvarawe nacionalnih dr`ava: ciqevi i

uspesi 25

I-1. Odnos Gr~ke i Evrope, prema pisawu Josifa Mesiodaksa (1761) 26

I-2. Istorijski temeqi bugarske nacije, po re~ima Pajsija Hilandarca (1762) 27
I-3. Evgenije Vulgaris se zala`e za gr~ku dr`avu (oko 1770) 27
I-4. Dimitrije Katarcis obja{wava za{to su Grci nacija iako nemaju dr`avu
(1783) 28
I-5. Rumunska peticija za nacionalnu jednakost u Transilvaniji
Supplex Libellus Valachorum (1791) 28
I-6. Turski dokument o Francuskoj revoluciji (1798) 29
I-7. Uticaj Francuske revolucije na u~ene qude jugoisto~ne Evrope
Ratna pesma Adamantiosa Koraisa (1800) 30
I-8. Manifest Aleksandra Ipsilantija, Borba za veru i otaxbinu (1821) 31
I-9. Konzervativni zahtevi bosanskih spahija (1826) 32
I-10. Hati{erif od Gilhane 32
I-11. Jon Kodru-Dragu{anu o nacionalnoj dr`avi (1844) 33
I-12. Plan Ilije Gara{anina za stvarawe srpsko-slovenskog carstva 33
Na~ertanije (1844)
I-13. Nacionalni zahtevi u revolucijama 1848. 34
A. Slovena~ki zahtevi
B. Zahtjevawa naroda, usvojeno na velikoj narodnoj skup{tini u Zagrebu
V. Nacionalna peticija koju je prihvatila rumunska narodna skup{tina
u Bla`u, Transilvanija
I-14. Nezadovoqstvo bosanskih hri{}ana pod turskom vla{}u, iz pera
fraweva~kog fratra Frane Juki}a (1850) 35
I-15. Turski carski dekret kojim se progla{ava jednakost me|u podanicima,
bez obzira na veru (1856) 36
I-16. Neka mi{qewa o planu za osnivawe dvojne bugarsko-turske dr`ave 37
(1867)
A. Predstavka Centralnog tajnog bugarskog komiteta sultanu
Abdulazizu
B. Reakcija Fuad-pa{e, prema memoarima Hriste Stambolskog
I-17. Projekat ujediwewa Bugara i Srba u ju`noslovensko carstvo pod
vla{}u srpskog kneza Mihaila Obrenovi}a (1867) 39
I-18. Ruski izve{taj o planovima za zajedni~ku rusko-bugarsku dr`avu (1867) 39
I-19. O odnosu politi~ke slobode i nacije u XIX veku uredni~ki komentar
Qubena Karavelova u listu Svoboda (novembar 1869) 40
Sl. 1. Slovenija: Tabori (1869) 40
I-20. Ferman kojim je osnovana Bugarska egzarhija (1870) 41

5
SADR@AJ

I-21. Rezultati ispitivawa o pripadnosti crkvi u Skopskoj i Ohridskoj

episkopiji (1874) 41
I -22. Hristo Botev: Za{to Bugari treba da se bore za nacionalno
oslobo|ewe (1875) 42
I -23. Politi~ki program Centralnog bugarskog dobrotvornog dru{tva
(Bukure{t, novembar 1876) 42
I -24. Albanska pesma napisana u vreme Berlinskog kongresa (1878) 43
I -25. Berlinski mirovni ugovor (1878) 43
Mapa 2: Balkanske dr`ave posle Berlinskog kongresa, jul 1878. 45
Sl. 2. Gr~ka izme|u Turske i Evrope. Karikatura iz lista Aristophanes
(1882) 46
I-26. Za{to Albanci `ele zasebnu albansku dr`avu (1886) 47
I-27. Se}awa Ivana Haxi-Nikolova na razgovore iz 1892. godine, koji su
doveli do stvarawa VMRO (1893) 47
I -28. Deklaracija kojom VMRO obave{tava velike sile o odluci da
zapo~ne oru`ani ustanak (1903) 48
I-29. Politi~ko re{ewe makedonskog pitawa mora se tra`iti u okviru
Osmanskog carstva. Stav Krste Misirkova (1903) 48
I-30. Plan Aurela C. Popovicija za pretvarawe Austrougarskog carstva u
federalnu dr`avu pod imenom Sjediwene Dr`ave Velike Austrije
(1906) 49
I-31. Britanski ambasador u Osmanskom carstvu pi{e o poku{ajima
Albanaca da dobiju vlastitu nacionalnu dr`avu (1912) 51
Sl. 3. Progla{ewe albanske nezavisnosti u Valoni (1912) gravura iz tog
perioda 51
I -32. Govor Kemal-pa{e u Damasku o odnosu Turaka i Arapa (1913) 52
I -33. Projekat Dimitrija ^upovskog za stvarawe savezne balkanske
demokratske republike (Sankt Peterburg 1917) 52
I-34. Krfska deklaracija (1917) o principima ujediwewa Srba, Hrvata i
Slovenaca 53
I-35. ^etrnaest ta~aka iz govora ameri~kog predsednika Vudroa Vilsona
(1918) odredbe koje se ti~u jugoisto~ne Evrope 54
I-36. Rezolucija nacionalne skup{tine u Alba Juliji, odluka o ujediwewu
Transilvanije sa Rumunijom (1918) 55
I-37. Govor Juliju Manijua u rumunskoj narodnoj skup{tini u Alba Juliji
(1918) 56
Mapa 3: Jugoisto~na Evropa posle Konferencije mira u Parizu i ugovora u
Lozani, 1923. 57
I-38. Predlog da se stvori makedonska dr`ava sa kantonalnom
organizacijom po uzoru na [vajcarsku (1919) 58
I-39. Ciri{ki sporazum Gr~ke i Turske o Kipru (1959) 58
I-40. Frawo Tu|man se zala`e za to da svaka nacija ima pravo na
vlastitu dr`avu (1982) 60
Mapa 4: Evropa posle I svetskog rata 61

Drugo poglavqe: Ure|ewe nacionalne dr`ave 62

IIa. Op{ti aspekti dr`avne organizacije 62
II-1. Nacrt ustava iz pera Rige od Fere (1797) 62
II-2. Govor Bo`e Grujevi}a na prvom zasedawu Praviteqstvuju{~eg
sovjeta (1805) 63
II-3. Pismo Vuka Karaxi}a knezu Milo{u Obrenovi}u (1832) 64

6
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

II-4. Srpski ustav iz 1835. godine struktura vlasti 65

II-5. Rumunski ustav iz 1866. godine op{te odredbe 65
II-6. Britanski ambasador u Istanbulu o stavu Turaka prema ustavu (1876) 66
II-7. Turski ustav iz 1876. godine 66
II-8. Prestona beseda kwaza Nikole povodom progla{ewa ustava Crne
Gore (1905) 68
II-9. Mladoturska proklamacija (1908) 68
Tabela 1: Ustavi zemaqa jugoisto~ne Evrope 70
Tabela 2: Uvo|ewe op{teg prava glasa u zemqama jugoisto~ne Evrope 70
Sl. 4. Trg ustava u Atini (1863) 71

IIb. Gra|ansko dru{tvo 71

II-10 Definicija dr`avqana u gr~kom Ustavu iz Epidaurusa (1882) 71
II-11. Definicija dr`avqana u gr~kom Ustavu iz Trezena (1827) 72
II-12. Definicija dr`avqana u srpskom Ustavu iz 1835. godine 72
II-13. Zakonik Danila I, kneza Crne Gore i Brda 73
II-14. Promena odredbe o dr`avqanstvu u ~lanu 7. rumunskog Ustava
(1879) 73
II-15. Sporazum o mawinama koji su potpisale savezni~ke i pridru`ene
dr`ave i Rumunija (1919) 74
II-16. Redefinisawe kategorije dr`avqana u rumunskom Ustavu iz 1923. 75

IIv. Nacija i crkva 76

II-17. Carigradska vaseqenska patrijar{ija osu|uje obi~aj da se deci
umesto hri{}anskih daju starogr~ka imena (1819) 76
II-18. Neka mi{qewa o autonomiji gr~ke crkve u odnosu na Carigradsku
vaseqensku patrijar{iju (1833) 77
A. Teoklet Farmakides, pristalica autonomije
B. Konstantin Ekonomos, protivnik autonomije
II-19. Dekret o uspostavqawu vlasti sinoda u Rumunskoj pravoslavnoj
crkvi (1864) 77
II-20. Komentar francuskog novinara [arla Irijartea na stavove
pravoslavnih i katoli~kih sve{tenika o odnosu izme|u vere i
nacije u Bosni (18751876) 78
II-21. Bugarski ustav iz 1879. o polo`aju Bugarske pravoslavne crkve 78
II-22. Mi{qewe Nikole Pa{i}a o odnosu srpskog naroda i pravoslavne
crkve (1890) 79

IIg. Infrastruktura nacionalne dr`ave 79

II-23. Zna~aj razvoja zanata za malu naciju primer Gr~ke (1841) 79
Sl. 5. Povezanost dr`avne privrede sa predstavama o naciji prva
nov~anica od 500 drahmi koju je izdala Nacionalna banka Gr~ke
(1841) 80
II-24. Uloga `eleznice u ja~awu nacionalne dr`ave primer Rumunije
(1879) 80
II-25. Mi{qewe bugarskog kneza Aleksandra Batenberga (18791886) o
zna~aju `eleznice (18791881) 81
II-26. Opis bugarske `eleznice krajem XIX veka 81
II-27. Bugarski zakon o merama (1889) 81
Sl. 6. Nove tehnologije i nacionalni simboli reklama za {iva}e
ma{ine (Gr~ka, kraj XIX veka) 82

7
SADR@AJ

IId. Stvarawe nacije 83

II-28. Zapostavqawe hrvatskog jezika, opaske Ivana Kukuqevi}a (1843) 83
II-29. Zna~aj jezika za identifikaciju s nacijom mi{qewe Slovenaca
(1861) 83
II-30. O zna~aju jezika za identitet Rumuna, iz pera Titu Majoreskua
(1866) 84
II-31. Peticija hrvatskog Sabora Frawi Josifu za osnivawe
Ju`noslovenske akademije nauka i umetnosti (1867) 84
Sl. 7. Nacionalno pozori{te u Bukure{tu razglednica (kraj HIH veka) 84
II-32. Zna~aj jezika i kwi`evnosti u razvoju nacija izvod iz statuta
Dru{tva za objavqivawe dela albanske kwi`evnosti (1879) 85
II-33. Pismo makedonskih studenata u Sankt Peterburgu o makedonskom
kwi`evnom jeziku (1902) 85
II-34. Planovi da se pobude nacionalna ose}awa Rumuna u Transilvaniji
pismo dr Drageskua upu}eno Emiliji Raciju (1874) 85
II-35. Plan za konsolidovawe albanskog nacionalnog pokreta pismo
novinara Faika Konice baronu Goluhovskom (Brisel, 1897) 85
II-36. Uputstva za predavawe istorije u Gr~koj (1881) 87
Sl. 8. Deca odevena u istorijske no{we (Gr~ka, oko 1875) 87
II-37. Poku{aj da Rumunija dobije svoj nacionalni sport (1898) 87
Sl. 9. Diploma u~esnika u sportskom takmi~ewu sredwo{kolaca u
organizaciji lista Gazet Sporturilor (Rumunija izme|u dva rata) 88
II-38. Albanski kraq Zogu I o zna~aju vojne obaveze za stvarawe nacije
(1928) 88
Sl. 10. Rumunski de~a~i} odeven kao vojnik (1916) 89
II-39. Ciq obrazovawa u Turskoj, prema shvatawu Zije Gokalpa (1914) 89
II-40. Protivnici kritikuju Ataturkovu politiku po pitawu istorije i
jezika (privatni dnevnik, 1932. godina) 89
II-41. Mahmud Esad Bozkurt o nacionalisti~koj su{tini
Ataturkove revolucije 90

Tre}e poglavqe: Nacionalne ideologije 91

IIIa. [ta je nacija? 91

III-1. Prava i obaveze rumunske nacije, po shvatawu pesnika i politi~ara
Dimitrija Bolintineanua (1869) 91
III-2. Obja{wewe {ta je narod prema jednom srpskom uxbeniku (1870) 92
III-3. Odre|ewe nacije po Ziji Gokalpu (1923) 93
III-4. Poimawe nacije kod Mustafe Kemal-pa{e 93
A. Zna~aj religije tokom rata (1920)
B. Kultura (1922)
V. Jedinstvo (1924)
G. Uop{tavawe i pojednostavqivawe (1929)

IIIb. Samoodre|ewe 94
III-5. Biti Bugarin pismo Jordana Haxikonstantinova urednicima
Carigradskog vesnika (1851) 94
III-6. Biti Albanac mi{qewe Pa{ka Vase (1879) 94
Sl. 11. Nacija u slikama slovena~ka razglednica (po~etak XX veka) 95

8
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 12. Nacija u slikama rumunska razglednica (po~etak XX veka) 95

III-7. Biti Tur~in mi{qewe dr Rize Nura (1932) 95
III-8. Biti Slovenac Dimitrije Rupel o naravi Slovenaca (1987) 96
III-9. Se}awa Georga Jonesku-Giona (1889) rumunski seqaci se ne
poistove}uju sa svojom nacijom 96
III-10. Do`ivqaj H. N. Breilsforda (1905) u Makedoniji se ne
poistove}uju sa svojom nacijom 97
Sl. 13. Bosanskohercegova~ki paviqon na Me|unarodnoj izlo`bi u Parizu
(1900) 97

IIIv. Nacionalna znamewa 98

III-11. Riga od Fere predlog zastave i znamewa Gr~ke (1797) 98
Sl. 14. Zastava gr~kog ostrva Psare tokom Rata za nezavisnost, na kojoj
stoji parola Sloboda ili smrt, krst i simboli tajnog dru{tva
Filiki eterija 99
Sl. 15. Rumunska zastava bukure{tanske gradske garde za natpisom Snaga
izvire iz jedinstva (1867) 99
Sl. 16. Zastava i grb Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca
/ Kraqevine Jugoslavije (od 1929) 100
III-12. Zna~aj albanske zastave, govor episkopa Fan Stilijan Nolija na
pogrebu Faika Konice (1942) 100
Sl. 17. Dana{we zastave zemaqa jugoisto~ne Evrope 101
III-13. Himne 101
A. Gr~ka himna (1823)
B. Hrvatska himna (1835)
V. Albanska himna (1912)
Sl. 18. Istorijat dr`avnog grba Bugarske od 1741. godine do danas 103
Sl. 19. Srpski grb prema nacrtu Pavla Ritera Vitezovi}a (1701) 103
Sl. 21. Crnogorski grb 104
Sl. 22. Monarhija i dr`ava rumunska razglednica sa likom kraqa
Karola I (1866-1914) 104
III-14. Poku{aj da se u Gr~koj uvede narodna no{wa (1843) 104
Sl. 23. Srpska seqanka u tradicionalnoj no{wi (1865) 104
Tabela 3: Dr`avni praznici u sada{wim dr`avama jugoisto~ne Evrope 105

IIIg. Nacionalna mitologija 106

Sl. 24. Slikovno predstavqawe nacije 106
A. Slobodna Bugarska litografija Georgi Dan~ova (1879)
B. Francuske razglednice na kojima su predstavqene Srbija i
Crna Gora
III-15. Istorijski koreni makedonske nacije \or|i Pulevski, Za
Makedonce (1879) 107
Sl. 25. Heroji istorije kao savremeni uzori 108
A. Leonida, kraq u drevnoj Sparti, poru~uje Persijancima da se
ne}e predati: Mov (Do|ite i sami uzmite), slika iz
gr~kog uxbenika (1901)
B. Pogibija Vase ^arapi}a prilikom osvajawa beogradske tvr|ave
1806. slika Anastasa Jovanovi}a (1817-1899)
III-16. Se}awe dr Rize Nura o uticaju narodnih pri~a o junacima 108
Sl. 26. Simboli~ko predstavqawe politi~kih doga|aja 109

9
SADR@AJ

A. Crnogorski ustanak slika \ure Jak{i}a (1832-1878)

B. Ujediwena Bugarska slika Nikolaja Pavlovi~a (1885)
III-17. Rumunski zakon o o~uvawu uspomene na narodnu heroinu Ekaterinu
Teodoroiju (1921) 110
Sl. 27. Rumunski plakat povodom 70 godina od osnivawa moderne dr`ave
(1929) 111
Sl. 28. Hrvatska po{tanska marka sa likom slavnog ko{arka{a Dra`ena
Petrovi}a (1994) 111
III-18. Savremeni istori~ar o istoriji albanskog grba (2000) 112

^etvrto poglavqe: Sukob nacionalisti~kih ideologija 113

IVa. Ideologije koje su doprinele izazivawu sukoba 113

IV-1. Nacionalne predrasude prema Nemcima u Hrvatskoj (1866) 113
IV-2. Za{to je dr Riza Nur odbio da se o`eni strankiwom (1910) 114
IV-3. Neki pogledi na gr~ku megale idea (ideja velike Gr~ke) razgovor
profesora Nikolaosa Saripolosa i kraqa \or|a I (1877) 114
IV-4. Istori~ar Aleksandru D. Ksenopol o rumunskom nacionalnom prostoru
(1888) 114
IV-5. Nacionalne podele u turskom parlamentu (19081914) 115
IV-6. Proglasi antikolonijalne borbe kiparskih Grka (1955) 115

IVb. Konkretni sukobi 116

IV-7. Stjepan Radi}, Ho}emo na{u hrvatsku domovinu unutar jugoslovenske
zajednice (1918) 117
IV-8. Proglas Srba, Hrvata i Muslimana iz Bosne (1943) 117
IV-9. Deklaracija Prvog zasedawa Antifa{isti~kog ve}a narodnog
oslobo|ewa Makedonije (1944) 118
IV-10. Te{ko}e antikolonijalne borbe na Kipru 19551959, analiza Georgija
Grivasa, vo|e EOKA (Digenis) 118
Sl. 29. Apel Kipra Ujediwenim nacijama (sredina HH veka) 119
IV-11. Perspektive levi~arske partije kiparskih Grka (AKEL) (1955) 120
IV-12. Kiparski Turci protiv EOKA, 1960. 120
IV-13. Ciqevi hrvatskog proqe}a, kako ih se se}a pisac Vlado Gotovac 122
IV-14. Memorandum Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), 1986. 122
IV-15. Stav Slovenaca o pitawu jezika u komunisti~koj Jugoslaviji 1987. 124
IV-16. Majska deklaracija Slovena~kog demokratskog saveza (1989) 125
IV-17. Fudbal i nacionalizam se}awe jednog hrvatskog navija~a o putovawu
na utakmicu Partizan Dinamo (1989) 125
IV-18. Pisac Dubravka Ugre{i} osu|uje podele i ratove devedesetih 126
IV-19. Odnos hrvatskog i srpskog jezika mi{qewe hrvatskog lingviste
Stjepana Babi}a (2003) 126
IV-20. Reakcija na prikazivawe srpskog filma sa hrvatskim titlovima (1999) 127
IV-21. Raspolu}eni identitet jedne mlade Hrvatice 127

IVv. Prevazila`ewe nacionalizma 128

IV-22. Op{ti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini (1995) 128
IV-23. Sporazum Ma|arske i Rumunije o razumevawu, saradwi i
dobrosusedskim odnosima (1996) 129

10
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

IV-24. Izja{wavawe Rumuna i Ma|ara o me|usobnim odnosima u podru~jima s

me{ovitim stanovni{tvom (2001) 131
IV-25. Sport kao na~in da se prevazi|e nacionalizam. Kiparski Grci
navijaju za lokalni tim kiparskih Turaka (2003) 131
Sl. 30. Linija razdvajawa (zelena linija) u Nikoziji (2003) 131
IV-26. Dva mi{qewa o brisawu zelene linije koja deli gr~ki od turskog
dela Kipra (23. april 2003) 132
A. Mi{qewe Nikosa Anastasijua, postavqeno na internetu
B. Turski u~iteq iz Famaguste opisuje posetu porodici kiparskih
Grka (2003)

Bibliografija 133

11
Uvod

Modernu Evropu, kao i znatni deo neevropskog sveta, ~ine nacije. Od XIX veka, nacionali-
sti~ke ideologije su toliko sna`ne da usmeravaju delawe velikih grupa qudi i uti~u na
funkcionisawe dr`ava. U tom pogledu jugoisto~na Evropa nije izuzetak. Na tom podru~uju
je tokom XIX veka nastalo pet nacionalnih dr`ava. Neke su bile nove, stvorene na terito-
riji koja je prethodno bila pod turskom vla{}u to su Srbija (gde je borba za slobodu
po~ela 1804. godine, dr`avnost postepeno sticana od 1815. do 1830. godine, a formalna
nezavisnost izvojevana 1878), Gr~ka (gde je oslobodila~ka borba po~ela 1821, a nezavis-
nost ste~ena 1830) i Bugarska (gde je do ustanka protiv Turaka do{lo 1876. godine, dr`ava
progla{ena 1878, a nezavisnost 1908). Druge su nastale od vazalskih hri{}anskih kne`e-
vina u okviru Osmanskog carstva Rumunija (formirana ujediwewem Vla{ke i Moldavije
1859, nezavisnost stekla 1877/1878) i Crna Gora (autonomna teritorija na ~ijem je ~elu od
XVIII veka vladika, a koja 1852. postaje nasledna kne`evina, a nezavisnost sti~e 1878).
Po~etkom XX veka su nastale jo{ dve nacionalne dr`ave: Albanija 1912/1913, posle
balkanskih ratova, i Turska, raspadom Osmanskog carstva posle Prvog svetskog rata (od
1919. godine postoji nacionalna vlada, ali je Republika Turska zvani~no progla{ena
1923. godine). Britanska kolonija Kipar je nezavisna dr`ava od 1960. godine, a kada se
raspala Jugoslavija, 1991. godine, nastalo je nekoliko novih dr`ava: Slovenija, Hrvatska,
BJR Makedonija i Bosna i Hercegovina, dok su Srbija i Crna Gora formirale federaciju
koja je 2002. godine redefinisana i ~iji je opstanak i danas otvoreno pitawe.
Naravno, nacionalne dr`ave nisu bile ni ranije, kao {to nisu ni sad jedini tip dr`ave
u jugoisto~noj Evropi. Postojale su i vi{enacionalne dr`ave i drugi vidovi multietni~-
kih dr`ava, a mnoge nacije dugo nisu imale sopstvenu dr`avu. Ipak, istoriju tog podru~ja
oblikovao je slo`eni odnos izme|u nacije i dr`ave, a nacionalne dr`ave su postale
jedno od osnovih obele`ja jugoisto~ne Evrope. Uprkos ~iwenici da su te dr`ave relativ-
no mlade u pore|ewu s drugim evropskim dr`avama kao {to su Francuska, [panija i Bri-
tanija (mada su, i to treba pomenuti, Srbija i Gr~ka formirane kao nacionalne dr`ave
pre Italije ili Nema~ke), wihova nestabilnost i neprestani sukobi na nacionalnoj osno-
vi od kqu~nog su zna~aja za celokupni istorijski razvoj jugoisto~ne Evrope tokom posled-
wa dva veka.
Ve}ina stanovnika jugoisto~ne Evrope smatra da je etni~ki definisana nacionalna
dr`ava normalan oblik dr`avne organizacije. Qudi s tog podru~ja su nau~eni da se
poistove}uju sa svojom nacijom i da se bore za uspostavqawe i odbranu nacionalne
dr`ave. Dr`ave jugoisto~ne Evrope su nastale vrlo kasno, te su stoga istori~ari i poli-
ti~ari poku{avali da osna`e svoj legitimitet, dokazuju}i da postoji neprekinut kontinu-
itet izme|u savremene dr`ave i anti~ke i/ili sredwovekovne dr`ave i da na taj na~in,
u ideolo{kom nadmetawu sa nacijama koje su stvarni ili potencijalni rivali, doka`u da
su stariji, to jest, da su bili prvi.... U tom kontekstu istorija svakog naroda ~esto je
prikazivana kao borba za nacionalne ideale, borba sa ciqem da se stvori nacionalna
dr`ava; svi istorijski doga|aji i procesi, kao i sve istorijske li~nosti, procewivani su
s obzirom na doprinos koji su dali ostvarewu nacionalnog ideala. Iskrivqene istorij-
ske povesti su kori{}ene za ja~awe nacionalnog jedinstva i podsticawe modernizacije

13
UVOD

dru{tva. Istorijat modernizacije pun je zna~ajnih uspeha i katastrofalnih proma{aja, i

nacionalne dr`ave jugoisto~ne Evrope moraju preuzeti odgovornost za sve stavke u isto-
rijskom bilansu. Ipak, evidentno je da je istorija i zloupotrebqavana kako bi se narod
okrenuo protiv raznih unutra{wih i/ili spoqa{wih neprijateqa, bili oni stvarni ili
izmi{qeni. Skora{wi doga|aji u biv{oj Jugoslaviji pokazuju da je takva politi~ka
zloupotreba istorije doprinela izbijawu rata i raspirivawu mr`we me|u pojedinim
nacijama i etni~kim grupama.
Prou~avawe nacionalizma je u posledwe vreme daleko odmaklo. Istori~ari i soci-
olozi istra`uju strukturne komponente nacionalne dr`ave i wihov istorijski razvoj.
Formulisano je nekoliko teorija o prirodi nacije i nacionalizma: od teorija koje nacije
uzimaju kao date i nepromenqive celine pa sve do konstruktivisti~kih teorija koje tvrde
da su nacije samo mentalne, tek nedavno zami{qene konstrukcije. Iako se i daqe vode
`u~ne rasprave, sve vi{e stru~waka se sla`e s tvrdwom da nacije i nacionalni iden-
titeti nisu ve~ni entiteti, ve} istorijski promenqivi fenomeni, vezani za odre|ene
istorijske okolnosti, fenomeni koji tokom vremena evoluiraju, koje odlikuje diskontinu-
itet i koji se u datom trenutku mogu konstruisati, dekonstruisati i rekonstruisati. Mo-
derne nacionalisti~ke ideologije ~esto pose`u za drevnim etni~kim ose}awima i sim-
bolima i daju im novo zna~ewe, kombinuju ih sa novim elementima i sve to sme{taju u nove
mentalne i ideolo{ke sklopove. U tom pogledu moderne nacije su zaista, kao {to je to re-
kao Benedikt Anderson, izmi{qene zajednice (no, nemojte ispustiti iz vida da re~
izmi{qene ovde ne zna~i fiktivne). To, me|utim, nije specifi~nost jugoisto~ne Evro-
pe, ve} obele`je ~itavog modernog sveta.
Sagla{avaju}i se u na~elu sa tezom da su moderne nacije stvorene, istori~ari su do
mnogih novih saznawa do{li raspravqaju}i o op{tim formama i posebnim elementima
koji su uticali na pojedine nacionalne dr`ave. U pore|ewu s drugim delovima Evrope,
nacionalne dr`ave jugoisto~ne Evrope nastale su relativno kasno. Dugotrajne i te{ke
oslobodila~ke borbe vo|ene su ili protiv postoje}ih vi{enacionalnih carstava, ili pak
protiv rivalskih nacionalnih dr`ava. Stoga se mo`e re}i da su neki oblici nacionaliz-
ma prethodili stvarawu nacionalnih dr`ava. Ipak, te hronolo{ki starije nacionalne
vrednosti nisu bile dovoqne za uspe{no funkcionisawe novijih dr`ava, pa su se nove
politi~ke i kulturne elite trudile da gra|anima nametnu nacionalisti~ke vrednosti.
Poku{aj da se pod kapom dr`ave izgradi nacija tako|e nije specifi~nost jugoisto~ne
Evrope. Naprotiv, u nekim delovima zapadne Evrope je jo{ ranije vo|ena takva, pa ~ak i
okrutnija politika. ^uvena kwiga Eugena Vebera Kako su seqaci postali Francuzi poka-
zuje da je u Francuskoj ve}ina seoskog stanovni{tva po~ela sebe da posmatra kroz nacio-
nalnu prizmu tek tokom XIX veka, i to pod uticajem osnovnog obrazovawa, obaveze slu`ewa
u vojsci i modernih sredstava komunikacije.
Nema sumwe u to da je odnos izme|u nacije i vere izuzetno slo`en. Za veliki broj sta-
novnika jugoisto~ne Evrope verska pripadnost je bila i ostala pitawe od kqu~nog zna~aja
takav je slu~aj, na primer, sa pravoslavqem kod Grka i Srba, ili katoli~anstvom kod
Hrvata; za druge, recimo Albance, religija je mawe zna~ajna, a nacija bez nekih te{ko}a
okupqa qude razli~itih veroispovesti. U ovoj istorijskog ~itanci su dodatno osvetqeni
i drugi specifi~ni problemi, kao {to je odnos izme|u nacije i jezi~kog identiteta.
Osnovni ciq ovog priru~nika jeste da nastavnicima i u~enicima ponudi istorijska
svedo~anstva koja im mogu pomo}i da boqe razumeju prirodu slo`enog odnosa izme|u naci-
ja i dr`ava u jugoisto~noj Evropi. Da bi po obimu ostao u razumnim okvirima i mogao da po-
slu`i nastavnicima, u~enicima i nau~nicima, morali smo da izdvojimo neke prioritete.

14
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Odlu~ili smo da se usredsredimo na nastanak nacionalnih dr`ava, na pitawa stvarawa

nacije, na nacionalne ideologije i neke sukobe koje je nacionalizam podstakao. Takav
izbor odredio je i hronolo{ke granice u tragawu za relevantnim izvorima. U centru
pa`we je XIX vek, ali je dodato i nekoliko istorijskih izvora o prosve}enosti pre 1800.
godine i odjecima Francuske revolucije u jugoisto~noj Evropi, a {to je sve doprinelo raz-
mahu nacionalnih pokreta na tom podru~ju. Tako|e smo ukqu~ili i jedan broj istorijskih
izvora iz XX veka sa ciqem da dokumentujemo razmah novih nacionalnih dr`ava, nove
obrte u odnosima izme|u nacija i dr`ava, uticaj nacionalizma na tok nekih sukoba, ali i
pone{to od onoga {to svedo~i o te`wi ka prevladavawu nacionalizma. Pri tom smo se
trudili da ne ponudimo materijal koji se ve} mo`e na}i u drugim istorijskim ~itankama
koje se objavquju o okviru ovog projekta i koje se temeqno i detaqno bave balkanskim
ratovima i Drugim svetskim ratom. Obra|uju}i period posle Drugog svetskog rata, pa`wu
smo usmerili prevashodno na biv{u Jugoslaviju i sukobe koji su tokom devedesetih doveli
do pojave novih nacionalnih dr`ava. Svesni smo ~iwenice da su neki aspekti naciona-
lizma u XX veku ostali zanemareni, ili ~ak nepomenuti. Od onoga {to uop{te nije pomenu-
to, najzna~ajnija je kulminacija nacionalnih ideologija i politike diskriminacije u me|u-
ratnom periodu, kao i specifi~ni vidovi jugoslovenskog, albanskog, rumunskog i bugarskog
nacional-komunizma. Naime, slo`enost tih tema zahteva ukqu~ivawe velikog broja do-
datnih izvora; ako se uzme u obzir da je priru~nik u ovom obliku preobiman u pore|ewu sa
ostalim trima iz ovog projekta, pomenute teme morali smo ostaviti za neki drugi poseban
poduhvat.
Nadamo se da }e istorijski materijal iz zemaqa jugoisto~ne Evrope ispuniti prazninu
u znawu koje narodi ovog regiona imaju jedni o drugima. U stvari, ve}ina stanovnika jugois-
to~ne Evrope o sopstvenoj naciji i glavnim nacijama (zapadnog) sveta zna mnogo vi{e nego
o svojim susedima koje ili zapostavqa ili pak o wima ima samo jednostrane predstave.
@eleli smo da materijali koji ~ine ovaj priru~nik podstaknu profesore i |ake da istori-
ju svoje zemqe uporede sa istorijom drugih zemaqa jugoisto~ne Evrope, da prona|u zajed-
ni~ke elemente, kao i one koji su specifi~ni za neke zemqe ili istorijske periode, i da
proniknu u slo`enost istorijskih promena. Naravno, nismo mogli da predstavimo gradivo
iz svih zemaqa u vezi sa svim aspektima odnosa izme|u nacija i dr`ava tokom posledwa
dva veka. Morali smo napraviti neki izbor, delom uslovqeni raspolo`ivim relevantnim
izvorima, a delom te`wom da se uspostavi ravnote`a i da u materijalima sve nacije ovog
podru~ja na|u svoje mesto. Uprkos svem ulo`enom trudu, moramo se pomiriti sa ~iwenicom
da bi neki ~itaoci ovog na{eg priru~nika bili skloni da naprave druga~iji izbor teksto-
va no, ukoliko je tako, zna~i da je priru~nik postigao jedan od svojih ciqeva, a to je da
podstakne profesore, u~enike i profesionalne istori~are da jo{ jednom, iznova razmotre
slo`ene istorijske odnose nacija i dr`ava na podru~ju jugoisto~ne Evrope.
Uvereni smo da }e uravnote`en pristup istoriji nacionalnih dr`ava u jugoisto~noj
Evropi, zasnovan na svedo~anstvima, pomo}i mla|im generacijama da budu tolerantne
prema drugim nacijama i etni~kim grupama, i da s vi{e otvorenosti posmatraju savremene
doga|aje. Na wima je, kao i na nama, da odluke donosimo na temequ poznavawa stvari, i da
se prilagodimo izazovima istorijskih procesa koji su tek u povoju, a koji ve} odre|uju nove
odnose izme|u pojedinaca, zajednica, nacionalnih dr`ava i nadnacionalnih organizacija
i institucija.

15
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Hronologija
1762 Pajsije Hiladarac pi{e istoriju Slovena i Bugara u kojoj poziva
na nacionalno osve{}ewe
17681774 Rusko-turski rat; Grci podi`u ustanak uz podr{ku Rusije
(17701774)
1797 Riga od Fere pi{e ustav helenske republike
Francuska osvaja Veneciju; Francuska i Habzburgovci izme|u
sebe dele teritoriju Venecije na osnovu sporazuma u Kampo
Formiju: Habzburgovci dobijaju Dalmaciju, a Francuska ostrva u
Jonskom moru (kojima vlada do 1799)
18001807 Jonska republika, vazalska dr`ava Osmanskog carstva; pod
britanskom okupacijom do 1807, a potom dobija status
britanskog protektorata sve do 1864.
18041813 Srbi pod vo|stvom Kara|or|a podi`u Prvi srpski ustanak, koji
Turci ubrzo gu{e
18051813 Veliki delovi Dalmacije, Hrvatske i Slovenije potpadaju pod
Napoleonovu vlast (ilirske pokrajine); posle Napoleonovog
poraza, te teritorije ponovo postaju austrijske pokrajine
18061812 Rusko-turski rat; na osnovu mirovnog sporazuma potpisanog u
Bukure{tu, isto~na Moldavija (Besarabija) pripojena Rusiji
1814 U Odesi se osniva tajno dru{tvo Filiki eterija (Dru{tvo
prijateqa) ~iji je ciq oslobo|ewe Gr~ke od turske vlasti
1815 Drugi srpski ustanak pod vo|stvom Milo{a Obrenovi}a;
decembra 1815. sultan priznaje Milo{a za kneza Srbije (koja je
tada obuhvatala samo Beogradski pa{aluk)
1821 Tudor Vladimiresku predvodi revoluciju u Vla{koj; revolucija
u Gr~koj po~iwe tako {to malobrojna gr~ka vojska pod komandom
Aleksandra Ipsilantija osvaja Moldaviju; posle ustanka na
Peloponezu dolazi do ustanaka i na okolnim podru~jima
1822 Gr~ka narodna skup{tina u Epidaurusu progla{ava Gr~ku
republiku i donosi prvi gr~ki ustav
1826 Sultan Mahmud II ukida jani~arski red i tako otvara put za
reforme u Osmanskom carstvu
1827 Velika Britanija, Francuska i Rusija otvoreno podr`avaju
Grke, wihova zdru`ena flota pobe|uje tursko-egipatsku flotu
kod Navarina
18281929 Rusko-turski rat; Rusi zauzimaju Moldaviju i Vla{ku
1829 Jedrenski mir; Srbija je priznata za vazalsku kne`evinu sa
Milo{em Obrenovi}em koji sti~e nasledno kne`evsko
dostojanstvo; Vla{ka i Moldavija ostaju pod turskom vla{}u,
ali su i pod za{titom Rusije
1830 Londonski ugovor: Gr~ka je progla{ena za nezavisnu monarhiju,
~iji su garanti Britanija, Francuska i Rusija
18311832 Organski statuti, doneseni u Vla{koj i Moldaviji pod ruskim
nadzorom; konzervativna modernizacija, mo} knezova i bojara
ostaje nedirnuta

17
HRONOLOGIJA

1832 Na konferenciji u Londonu odre|ene granice gr~ke dr`ave i

donesena odluka da Oton, drugi sin Ludviga I Bavarskog,
postane kraq Gr~ke s naslednim dostojanstvom
1834 Atina postaje glavni grad Gr~ke umesto Nafpliona
1835 Srpski ustav (koji je sultan odobrio 1838) ograni~ava vlast
kneza u korist izabrane skup{tine
1837 U Atini osnovan univerzitet i Arheolo{ko dru{tvo
1839 Hati{erif od Gilhane; zvani~ni po~etak tanzimata u
Osmanskom carstvu
1841 Osnivawe gr~ke narodne banke
18341844 Gr~ka postaje ustavna monarhija, uvodi se gotovo potpuno
glasa~ko pravo za mu{karce
18301848 Period intenzivnih nacionalnih pokreta u Habzbur{kom
carstvu, izra`ena borba da nacionalni jezici postanu
zvani~ni; u tim okolnostima se hrvatski narodni preporod
(ilirski pokret) bori za hrvatski jezik i autonomnu Hrvatsku u
Habzbur{kom carstvu, dok se u Transilvaniji Rumuni
sukobqavaju sa Ma|arima na nacionalnoj osnovi
18481849 Revolucije {irom Evrope, i u Habzbur{kom carstvu i rumunskim
kne`evinama: revolucionari postavqaju politi~ke, socijalne i
nacionalne zahteve; ma|arski, hrvatski, rumunski i srpski
revolucionari se sukobqavaju na nacionalnoj osnovi; Turci i
Austrijanci uz pomo} Rusije ugu{uju revolucije
1850 Vaseqenska patrijar{ija u Carigradu priznaje autokefalnost
gr~ke crkve, progla{enu jo{ 1833. godine
1852 Knez Danilo I Petrovi} (18511860) progla{ava Crnu Goru za
kne`evinu i zapo~iwe modernizaciju
18531856 1856 Krimski rat; Rusija trpi poraz od udru`enih snaga
Osmanskog carstva, Velike Britanije, Francuske i Sardinije;
Pariskim mirovnim sporazumom Moldavija, Vla{ka i Srbija
dolaze pod za{titu Saveznika
1858 Pariska konvencija; Saveznici pretvaraju Moldaviju i Vla{ku
u dve odvojene dr`ave, ali pod zajedni~kim imenom Ujediwene
kne`evine
1859 Aleksandru Joan Kuza izabran za kneza Moldavije i Vla{ke;
institucije dveju kne`evina postepeno se objediwuju sve do
1862; nastanak moderne rumunske dr`ave
1860 Osnovan univerzitet u Ja{iju (1864. i u Bukure{tu)
1862 U Gr~koj izbija revolucija i princ Oton I je primoran da napusti
zemqu
1863 Danski princ Georg od Hol{tajn-Sonderburg-Gluksburga izabran
za kraqa Gr~ke \or|a I (18631913); prema novom ustavu (1864)
narod je podanik Krune i suverene dr`ave; Velika Britanija
Gr~koj prepu{ta jonska ostrva
1866 Aleksandru Joan Kuza primoran da abdicira; nema~ki princ
Karl od Hoencolern-Sigmaringena postaje knez Rumunije
(18661914, kraq od 1881); ustavom iz 1866. uspostavqena
ustavna monarhija i garantovana gra|anska prava i slobode, ali
je glasa~ko pravo ograni~eno imovinskim cenzusom

18
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

1867 Na osnovu sporazuma dve strane stvoreno Austrougarsko

carstvo; Slovenija i Bukovina ostaju deo Austrije, a
Transilvanija i Hrvatska postaju deo ma|arske kraqevine;
posebnim sporazumom (1868), Hrvatska zadr`ava izvestan
stepen autonomije unutar Ma|arske; ipak, ma|arski centralizam
i politika asimilacije izazivaju veliko nezadovoqstvo me|u
Rumunima i Hrvatima
18661869, 1889 Kri}ani zahtevaju da se po{tuju turske reforme, ali wihov
krajwi ciq je ujediwewe sa Gr~kom
1869 U Rumuniji osnovan Bugarski revolucionarni komitet na ~elu sa
Qubenom Karavelovim
1870 Turskim dekretom stvorena Bugarska egzarhija; iako nemaju
zasebnu dr`avu, Bugari dobijaju crkvenu organizaciju koja je
nezavisna od Carigradske patrijar{ije
1872 Carigradska, Aleksandrijska i Antiohijska pravoslavna
patrijar{ija oglasile da }e se smatrati za jeres svaka podela
crkvene nadle`nosti zasnovana na naciji
1875 U Bosni i Hercegovini ustanak protiv Turaka; po~etak isto~ne
krize 18751878.
1876 Turci gu{e Aprilski ustanak u Bugarskoj; Srbija i Crna Gora
objavquju rat Osmanskom carstvu i do`ivqavaju poraz; zbog sve
ve}eg me|unarodnog pritiska i unutra{wih previrawa, turske
vlasti su primorane da donesu prvi osmanski ustav kojim se
daju potpuna i jednaka prava svim podanicima Carstva, ali se
Carstvo istovremeno progla{ava za nedeqivu celinu
1877 U Istanbulu osnovan Centralni komitet za odbranu prava
albanskog naroda
1878 Mirovni ugovor u San Stefanu (3. mart); posle intervencije
Velike Britanije i Austrougarske, Berlinski kongres zavr{ava
s novim mirovnim ugovorom (1. jul); Rumunija, Srbija i Crna Gora
su priznate za nezavisne dr`ave; Bugarska je podeqena na
vazalsku kne`evinu Bugarsku i autonomnu pokrajinu Isto~nu
Rumeliju; Rumunija dobija Dobruxu u zamenu za ju`nu Besarabiju,
koju predaje Rusiji; Srbija i Crna Gora tako|e dobijaju skromno
teritorijalno pro{irewe; Bosna i Hercegovina su pod upravom
Austrougarske; prema zasebnoj tursko-britanskoj konvenciji
Kipar dolazi pod britansku vlast, ali ostaje pod turskom
upravom (4. jun 1878)
Sultan Abdulhamid II (18761909) ukida ustav iz decembra 1876,
raspu{ta skup{tinu i autokratski vlada do 1908. godine.
Albanska liga u Prizrenu donosi nacionalni program
1879 Prema ustavu iz Trnova Bugarska postaje ustavna monarhija;
prvi knez je Aleksandar od Batenberga (18791886)
1880 Osniva se nacionalna banka Rumunije
1881 Tesaliju i podru~je Arte u Epiru Osmansko carstvo predaje
Gr~koj, u skladu sa Berlinskim ugovorom
1885 Isto~na Rumelija se ujediwuje sa Bugarskom kne`evinom;
poku{aj Srbije da dobije neku kompenzaciju za to propada u
srpsko-bugarskom ratu

19
HRONOLOGIJA

1886 Politi~ka kriza u Bugarskoj; knez Aleksandar od Batenberga

abdicira; Rusija prekida diplomatske odnose sa Bugarskom
1887 U Bugarskoj Ferdinand od Saks-Koburg-Gote izabran za kneza
(18871918)
1893 Osnovana VMRO (Vnatre{na makedono-odrinska revolucionerna
organizacija)
1896 Prve me|unarodne Olimpijske igre u Atini
1897 Gr~ko-turski rat, Gr~ka do`ivqava poraz
1898 Krit postaje vazalna, delimi~no autonomna dr`ava; za
guvernera Krita postavqen gr~ki princ \or|e
1903 Vojni pu~ u Srbiji; ubijeni kraq Aleksandar I Obrenovi} i
kraqica Draga; Petar I Kara|or|evi} (19031921) postaje kraq;
srpska politika dobija jasne nacionalisti~ke crte
Turci gu{e Ilindenski ustanak u Makedoniji.
1907 Velika seqa~ka buna u Rumuniji
1908 Mladoturska revolucija u Osmanskom carstvu; vra}en ustav iz
1876. i organizovani izbori za skup{tinu; Bugarska progla{ava
nezavisnost; Austrougarska anektira Bosnu i Hercegovinu
(aneksiona kriza sa Srbijom i Rusijom)
19111912 Italijansko-turski rat; Italija osvaja Dodekaneska ostrva (i
Libiju)
1912 Albanski ustanak; oru`ani otpor su organizovali Ismail
Kemal i Lui| Guraki
19121913 Balkanski ratovi; ve}inu turskih teritorija u Evropi osvajaju
Bugarska, Srbija, Gr~ka i Crna Gora; Albanija progla{ava
nezavisnost (28. novembra 1912); teritorija Makedonije
podeqena izme|u Bugarske, Srbije i Gr~ke; Rumunija osvaja
severnu Dobruxu od Bugarske
1914 Princ Vilhelm od Vida prihvata presto kraqa Albanije koji su
mu ponudile velike sile
19141918 Prvi svetski rat; povod za izbijawe rata je atentat na
nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu, koji je izvr{io jedan
srpski nacionalista; u rat ulaze sve dr`ave jugoisto~ne
Evrope, izuzev Albanije, koja je okupirana; Austrougarska,
Osmansko carstvo (1914) i Bugarska (od 1915) bore se na strani
Centralnih sila, a Srbija, Crna Gora (od 1914), Rumunija (od
1916) i Gr~ka (od 1917, uprkos protivqewu kraqa Konstantina)
na strani Antante
1917 Srpska vlada i predstavnici Jugoslovenskog odbora donose na
Krfu Deklaraciju o osnivawu zajedni~ke jugoslovenske dr`ave
19171918 Dok u Rusiji traje revolucija, u Besarabiji je progla{ena
demokratska republika, a onda je u skup{tini izglasano
ujediwewe sa Rumunijom (27. marta 1918)
1918 Slom Centralnih sila; Osmansko carstvo i Bugarska
kapituliraju; Austrougarska se raspada; Slovenci i Hrvati se
pridru`uju Srbima, i tako nastaje Kraqevina Srba, Hrvata i
Slovenaca (posle 1929. godine nazvana Jugoslavija); Rumuni u
Bukovini i Transilvaniji pridru`uju se Rumuniji

20
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

19191920 Mirovna konferencija u Parizu; sporazumima iz Sen-@ermen-

an-Lea (sa Austrijom), Neija (sa Bugarskom) i Trijanona (sa
Ma|arskom) postavqaju se nove granice u jugoisto~noj Evropi;
teritoriju Banata me|u sobom dele Rumunija i Kraqevina Srba,
Hrvata i Slovenaca; Bugarska predaje Gr~koj zapadnu Trakiju;
Gr~ka, Rumunija i Jugoslavija, a kasnije i Bugarska i Turska,
morale su da potpi{u posebne ugovore kojima se garantuju prava
nacionalnih mawina u okviru wihovih granica
1919 Uz pristanak Francuske, Velike Britanije i SAD, Grci osvajaju
zapadni deo Male Azije (Smirnu), postavqaju}i tako branu
italijanskoj ekspanziji u tom regionu; Kurdi i Jermeni
poku{avaju da stvore vlastite nacionalne dr`ave; po~etak
turskog narodnog otpora u Maloj Aziji, pod vo|stvom Mustafe
Kemal-pa{e (kasnije nazvan Ataturk)
1920 Mirovni ugovor iz Sevra; sultan Mehmed VI prihvata raspad
Osmanskog carstva (gubitak arapskih zemaqa, Jermenije i
Trakije; posle pet godina gr~ke uprave u Smirni }e biti odr`an
referendum; mogu}nost nezavisnosti Kurdistana; uticaj Velike
Britanije, Francuske i Italije u Maloj Aziji); turski naciona-
listi odbijaju da prihvate sporazum i napadaju Jermene i Kurde
1922 Turska pobe|uje gr~ku vojsku; turske snage preuzimaju kontrolu
nad Smirnom/Izmirom, Carigradom/Istanbulom i isto~nom
Trakijom
1923 Mirovni ugovor u Lozani; prisilna razmena stanovni{tva Gr~ke
i Turske
Kraj Osmanskog carstva i zvani~no progla{ewe Republike
Turske
1924 U Gr~koj ukinuta monarhija i stvorena Prva gr~ka republika
1928 Na zasedawu skup{tine srpski nacionalisti~ki poslanik iz
Crne Gore ubija hrvatskog politi~kog vo|u Stjepana Radi}a
1939 Italija okupira Albaniju
19391945 Drugi svetski rat; 1940. godine Rumunija ostaje bez Besarabije i
severne Bukovine, koje zauzima Sovjetski Savez, zatim bez
ju`ne Dobruxe, koju osvaja Bugarska, i severne Transilvanije,
koja potpada pod ma|arsku vlast (da bi 1944. opet postala deo
Rumunije); Sile osovine 1941. godine okupiraju Jugoslaviju i
Gr~ku; na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine formira
se marionetska fa{isti~ka dr`ava pod imenom Nezavisna
Dr`ava Hrvatska (postoji do 1945. godine); u Jugoslaviji, Gr~koj
i Albaniji ra|a se partizanski pokret; Bugarska i Rumunija
postaju saveznice Sila osovine i suprotstavqaju se
saveznicima, a 1944. godine okupira ih Sovjetski Savez; po
zavr{etku rata, komunisti dolaze na vlast u Albaniji,
Bugarskoj, Rumuniji i Jugoslaviji, ali ne i u Gr~koj i Turskoj
19431946 Jugoslavija postaje federacija {est republika (Bosna i
Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora, Srbija i
Slovenija) i dve autonomne pokrajine (Kosovo i Vojvodina, obe u
sastavu Srbije); prema ustavu iz 1946. godine savezno
rukovodstvo ima ogromna ovla{}ewa, ~ak i dodatno oja~ana
kqu~nom ulogom koju ima centralizovana Komunisti~ka partija
Jugoslavije (od 1952. godine pod imenom Savez komunista
Jugoslavije)

21
HRONOLOGIJA

19461949 Gra|anski rat u Gr~koj

1950 Neformalni referendum na Kipru, na kojem Grci tra`e
ujediwewe s Gr~kom; Velika Britanija na to ne pristaje
1955 Po~etak oru`anog sukoba sa Britancima na Kipru
1958 Te{ki etni~ki sukobi na Kipru
1959 Velika Britanija, Gr~ka i Turska se dogovaraju o stvarawu
nezavisne kiparske dr`ave, u kojoj }e `iveti Grci i Turci
1960 Na Kipru stvorena nezavisna dr`ava
1963 U Jugoslaviji donesen novi savezni ustav; republike dobijaju
nova ovla{}ewa, a partijske strukture se odvajaju od dr`avnih;
relativna liberalizacija i ja~awe pozicija republi~kih
funkcionera omogu}avaju uzlet nacionalizma, naro~ito na
Kosovu i u Hrvatskoj (hrvatsko prole}e), {to je Tito ugu{io
1972. godine
Kiparski Turci izlaze iz vlade zbog rasplamsavawa etni~kih
sukoba
1967 U Gr~koj vojna hunta
1974 U Jugoslaviji se donosi novi ustav, kojim jugoslovenske
republike dobijaju ve}u autonomiju
Gr~ki vojni pu~ na Kipru, ~iji je ciq prisajediwewe tog ostrva
Gr~koj; turske trupe zauzimaju severni deo Kipra
U Gr~koj ponovo uspostavqena demokratija
1980 Umire Tito, privreda propada, a uprkos rotacionom sistemu
vlasti savezne institucije u Jugoslaviji gube na legitimitetu
1981 Gr~ka postaje ~lanica Evropske zajednice
1983 Progla{ena Turska Republika Severni Kipar, koju priznaje
samo Turska, a odbacuje Savet bezbednosti UN
1987 U Srbiji Slobodan Milo{evi} dolazi na vlast
1989 Pad komunizma u Isto~noj Evropi; u Bugarskoj Todor @ivkov
mirno silazi s vlasti, dok u Rumuniji izbija revolucija;
uspostavqaju se demokratski vi{epartijski sistemi i prelazi
se na tr`i{nu privredu
19911992 Raspad Jugoslavije i formirawe nezavisnih nacionalnih
dr`ava Slovenije, Hrvatske (1991), a potom (1992) i Bosne i
Hercegovine, Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije,
Savezne Republike Jugoslavije (Srbija i Crna Gora)
1991 U Albaniji uveden vi{epartijski sistem
Raspada se Sovjetski Savez; Besarabija postaje nezavisna
(Republika Moldavija)
19911995 Posle kratkog rata u Sloveniji, zapo~eo rat u Hrvatskoj, koji je
zavr{io 1995, kada je ve}ina Srba napustila Hrvatsku.
1991 Reorganizacija Evropske zajednice u Evropsku uniju (sporazum
iz Mastrihta)
19921995 Gra|anski rat u Bosni i Hercegovini, uz u~e{}e Jugoslovenske
narodne armije, a kasnije i Srbije

22
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

19941999 U EU donesena odluka o po~etku pregovora o pridru`ivawu

postkomunisti~kih zemaqa Isto~ne Evrope
1995 Dejtonski i Pariski sporazum, kojim je zavr{en rat u Bosni i
Hercegovini
1996 Sporazum Rumunije i Ma|arske kojim se poboq{avaju
me|udr`avni i me|uetni~ki odnosi
1998 Na Kosovu rat izme|u albanske Oslobodila~ke vojske Kosova i
Vojske Jugoslavije
1999 NATO vodi rat protiv Jugoslavije, predsednik Slobodan
Milo{evi} je prinu|en da Kosovo preda pod upravu UN
2000 Uspe{na revolucija u Jugoslaviji protiv re`ima Slobodana
Milo{evi}a; po~iwe tranzicija ka demokratskom politi~kom
sistemu
20002001 Etni~ki sukobi u BJR Makedoniji; uz posredovawe UN, OEBS i
EU sukobi se okon~avaju sklapawem sporazuma, prava Albanaca
se ~uvaju uno{ewem izmena u ustav (2001)
2002 Dogovor Srbije i Crne Gore o privremenom odr`awu zajednice,
uz mogu}nost razdvajawa posle tri godine
2003 Uklowena zelena linija koja deli Kipar; prvi put od 1974.
godine gr~ki i turski Kiprani slobodno komuniciraju
2004 Na Kipru se odr`ava referendum o Ananovom planu za
ujediwewe; turski Kiprani plan prihvataju, ali ga gr~ki
odbacuju
Slovenija i Kipar (odnosno samo podru~ja pod kontrolom
kiparskih Grka) postaju ~lanice Evropske unije; Bugarska i
Rumunija bi trebalo da postanu ~lanice 2007. godine, a
Hrvatska po~iwe pregovore o pridru`ivawu

23
Mapa 1: Prikaz novonastalih balkanskih dr`ava 18041862

24
PRVO POGLAVQE
Stvarawe nacionalnih dr`ava: ciqevi i uspesi

Nacionalne dr`ave nisu ve~ne. One postoje tek odskora, uglavnom u posledwa dva veka.
Devetnaesti se vek u Evropi smatra vekom nacija, jer je tada postojala jaka veza izme|u
ra|awa nacija i politi~kih procesa. Ipak, ni u HIH veku nacionalne dr`ave nisu bile
niti jedini, niti dominantni oblik politi~kog organizovawa zna~ajna je bila i pripad-
nost grupama koje su mawe od nacije, regionalnim/lokalnim ili nekim drugim dru{tvenim
grupama. Religija je, tako|e, za ve}inu qudi i daqe bila od kqu~nog zna~aja, iako je poste-
peno po~ela da potiskuje zainteresovanost za materijalno blagostawe. Nisu svi na isti
na~in do`ivqavali svoju pripadnost naciji, niti se smatralo normalnim da svaka
nacionalna grupa ima svoju dr`avu. Razli~iti stavovi i politi~ke opcije uticale su na
istoriju HIH veka u ve}oj meri nego {to smo mi to danas spremni da priznamo. Ipak, nacio-
nalizam je s vremenom polako ja~ao, vi{enacionalna carstva su slabila i na kraju se ras-
pala, a sve vi{e politi~kih entiteta dobijalo je obli~je nacionalne dr`ave.
Jugoisto~na Evropa nije izuzetak u pogledu tog op{eg evropskog obrasca. Iako su najve-
}im delom tog podru~ja od 1800. godine vladala nadnacionalna carstva, tokom XIX veka su
se javili nacionalni pokreti, a po okon~awu Prvog svetskog rata nacionalne dr`ave su
preovla|ivale. Istorija se nezaustavqivo kretala ka kona~nom trijumfu nacionalne
dr`ave. No ipak, istorijska evolucija je bila mnogo slo`enija nego {to je to prikazano u
pojedinim verzijama istorije. Samo su neke nacionalne grupe uspele da stvore vlastite
nacionalne dr`ave. Druge u tome nisu uspele, ~ak i one uspe{ne kolebale su se izme|u
razli~itih politi~kih opcija, a za kona~an ishod nisu bili presudni samo potezi samih
aktera ve} i me{awe velikih sila i uticaj svetskih istorijskih procesa.
U ovom poglavqu se obra|uju slede}e teme: uzroci nezadovoqstva pojedinim carskim
re`imima; {irewe nacionalisti~ke ideologije; me|unarodni odnosi i me{awe velikih
sila; u~esnici u borbi za nacionalno oslobo|ewe, wihovi motivi i programi: na~ini
borbe za izgradwu nacije/dr`ave; ishodi te borbe, s posebnim naglaskom na razli~ite
kompromise koji su uticali na konkretne rezultate. Po{to su ove teme u stvarnosti ispre-
pletene, one su isprepletene i u istorijskim izvorima odabranim za ovaj priru~nik, pa
smo stoga izvore naveli hronolo{kim redom, ne nastoje}i da se dr`imo nekog tematskog
shematizma. Ali, predla`emo vam ipak da tabelu na kraju ovog poglavqa popunite temama
koje se ti~u pojedinih istorijskih izvora.
Ovim izborom tekstova ne mo`emo, naravno, da obuhvatimo sve elemente i doprinose u
procesu stvarawa nacionalnih dr`ava u jugoisto~noj Evropi. Uvereni smo da }e nastavni-
ci i u~enici u svakoj zemqi i sami mo}i da dodaju zna~ajne podatke o tom procesu, i mi ih
ohrabrujemo da uz pomo} ovog priru~nika raspravqaju o relevantnim izvorima. Ciq ovog
poglavqa jeste da poka`e kako je u HIH i po~etkom HH veka bilo mnogo razli~itih predlo-
ga za politi~ko re{ewe nacionalnog pitawa. Uvereni smo da }e uvid u tu raznolikost
pomo}i da se boqe pripremimo za politi~ke odluke koje }emo morati da donosimo u HHI
veku.

25
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
I-1. Odnos Gr~ke i Evrope, prema pisawu
Josifa Mesiodaksa (1761)
Evropa je zaista potrebna Gr~koj1 jer ona
danas raspola`e mnogim va`nim znawima
iz raznih oblasti koja Gr~koj nedostaju.
[...] Nova Gr~ka mora s dostojanstvom prih-
vatiti ono {to joj Evropa poklawa. Evropa
je Gr~koj zahvalna, ona se ne odri~e ni
svetlosti koju joj je Gr~ka darivala, niti
svog duga prema Gr~koj. Spremna je da
Gr~koj pru`i razne vrste znawa.
[...] ^itava Evropa sa`aqeva Gr~ku i saose-
}a s wom ne samo zato {to robuje ve} i zbog
toga {to joj nedostaje obrazovawa. Smete li
da zanemarite patwe svoje zemqe, vi koji
ste iskreni i stvarni potomci Gr~ke, one
koja je bila uzor i merilo za ~itav svet?
Gde vam je ose}aj ~asti koji su imali va{i
preci? Gde je domi{qatost va{ih o~eva
koji su umeli da savladaju svaku prepreku?
Gde je taj gr~ki duh koji zbog svog istan~anog
ukusa nije znao za drugi ciq osim lepote?
Danas su sve evropske nacije u~ene i kul-
turne, a Grci i Rimqani su mnoge od wih,
ako ne i sve, nazivali varvarskim.
[...] Treba li da vi, potomci tih uzvi{enih
Grka, prvih u~iteqa lepote i mudrosti, bu-
dete jedini koji }e podnositi nepismenost,
jedini koji }e trpeti neznawe i tamu
umesto svetlosti znawa to jest, ho}ete
li, kao {to poslovica ka`e, baciti zlato
a zadr`ati bakar?
Ne, ne. Gr~ka sad mora raspiriti svoj `ar,
povratiti svoju odlu~nost da se usmeri ka
savr{enstvu, setiti se svoje slavne pro{lo-
sti drugim re~ima, mora pokazati svetu da,
ako ni{ta drugo, u woj jo{ uvek `ive Grci.
Moesiodax, Filozofija morala (1761),
u: Kitromilides, str. 331, 338-340
1
Mesiodaks upotrebqava izraze Helada i Heleni, dok drugi u~eni qudi iz wegovog vremena koriste
Go. Kada se misli na modernu gr~ku dr`avu onda u prevodu koristimo izraze Grci i Gr~ka.
26
Josif Mesiodaks (oko 17251800),
jedan od vode}ih intelektualaca
XVIII veka u jugoisto~noj Evropi. Mesio-
daks nije prezime, ve} oznaka etni~kog
porekla (Da~anin iz Mezije). Iako je po-
reklom iz vla{ke porodice a materwi je-
zik mu je rumunski, Mesiodaks se obrazovao
na gr~kom, kao {to je i bilo uobi~ajeno za
balkanske pravoslavce u XVIII veku. Posle
studija u Solunu i Smirni, Mesiodaks je
obrazovawe nastavio kod Evgenija Bulga-
risa u Atonias {koli na Svetoj gori
(17541755). Napisao je uxbenik u kojem se
ose}a uticaj ideja Xona Loka (1779), zatim
Teoriju geografije (1781) i Apologiju
(1780), a bio je i u~iteq sinovima Aleksan-
dra Ipsilantija, vladara Vla{ke. U Mo-
ralnoj filozofiji Mesiodaks isti~e bal-
kansku dimenziju gr~ke kulture u XVIII veku
i zala`e se za kosmopolitski humanizam
prosvetiteqstva. Svoje delo on je posvetio
{irewu zapadnih ideja na Balkanu posred-
stvom gr~kog obrazovawa, radio je na uzdi-
zawu obrazovawa me|u ostalim balkanskim
narodima, emotivno i intelektualno prih-
vataju}i pojam gr~ki kao ozna~iteq {ireg
kulturnog kruga. Wegovo delo je na podru~je
jugoisto~ne Evrope jo{ pre 1780. godine uve-
lo dru{tvenu kritiku i politi~ki skepti-
cizam tipi~an za prosvetiteqstvo.
? Kakav je odnos Evrope i Gr~ke u
Mesiodaksovoj viziji?
Za{to Mesiodaks nagla{ava izuzet-
nost stare Gr~ke?

I-2. Istorijski temeqi bugarske nacije,
po re~ima Pajsija Hilandarca (1762)
Slu{ajte pa`qivo, ~itaoci i slu{aoci,
bugarski narode, vi koji svoj narod i svoju
otaxbinu volite i ~uvate u srcu; vi, koji
biste voleli da nau~ite i znate {ta je
utvr|eno o va{em bugarskom poreklu, va-
{im o~evima, precima i carevima, patri-
jarsima i svecima, kako su oni `iveli i
provodili dane. Potrebno je i korisno
imati u pameti {ta se zna o delima va{ih
o~eva, kao {to i narodi drugih plemena
znaju svoje poreklo i jezik, imaju istoriju
i svako ko ume da ~ita zna tu istoriju, pre-
pri~ava je i ponosan je na svoje poreklo i
jezik.
Ja sam vam, dakle, hronolo{ki predstavio
sve {to je otkriveno o va{em poreklu i
jeziku. ^itajte i u~ite kako vam se ne bi
podsmevala i zadirkivala vas druga ple-
mena i drugi narodi. Prepisujte ovu kwi-
`icu ili platite onima koju umeju da pi{u
kako bi vam je prepisali, i nemojte dozvo-
liti da je nestane! Da, ima qudi koji zane-
maruju svoje bugarsko poreklo, okre}u se
stranoj kulturi i stranom jeziku i ne bri-
nu o svom bugarskom jeziku. Oni u~e da ~i-
taju i pi{u na gr~kom i stide se da prizna-
ju da su Bugari. O, ti sme{ni izrodi! Za{-
to se stidite da ka`ete da ste Bugari i
za{to ne pi{ete i ne govorite materwim
jezikom? Mislite li da Bugari nisu imali
svoje carstvo i svoju zemqu? Mnogo su go-
dina oni vladali i bili slavni, poznati u
~itavom svetu, i mnogo puta su im mo}ni
Romani i mudri Grci pla}ali danak. A
carevi i kraqevi su davali svoje k}eri
na{im carevima za `ene da bi `iveli u
miru s bugarskim carevima. Bugari su bili
prvi od slovenskih plemena koji su sebi
postavili careve, prvi koji su imali
patrijarhe, koji su primili hri{}anstvo i
osvojili najve}e teritorije. Prvi sloven-
ski sveci su bili Bugari i bugarsko pleme
2
Krimu i Rumuniji.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
je bilo najmo}nije i najuglednije od svih
slovenskih plemena; tako je bilo i sa bu-
garskim jezikom, kao {to sam i opisao hro-
nolo{kim redom u ovoj istorijskoj kwizi.
U istoriji mnogih drugih naroda Bugari se
pomiwu zato {to je sve {to sam o Bugarima
rekao potpuna istina.
Paisiy, str. 19-20
Pajsije Hilandarac (17221773),
monah manastira Hilandar na Svetoj
gori. Prvi je izneo ideju bugarskog nacio-
nalnog preporoda pi{u}i Istoriju slavja-
nobugarsku 1762. godine.
? Za{to je Pajsije napisao tu kwigu?
Kako mi danas mo`emo razumeti
wegove re~i?
Kakva je bila uloga gr~kog jezika u jugo-
isto~noj Evropi XVIII veka? Da li je za
nacionalni identitet va`nija vera ili
jezik?
I-3. Evgenije Vulgaris se zala`e za
gr~ku dr`avu (oko 1770)
Osmansko carstvo je trenutno slabo ne sa-
mo zbog toga {to je wegova vojska neiskus-
na i nedovoqno uve`bana ve} i zbog neza-
dovoqstva wegovih podanika. Ako ono
prvo ishodi iz toga {to se ne ume vojskom
rukovoditi, ovo drugo je proiza{lo iz
plime nezadovoqstva. U Carstvu `ive
Grci koji su kao toliki mnogi dugo tirani-
sani, i koji, kad vide da stege i patwe bi-
vaju ve}e, mogu na svoje tirane da gledaju
samo sa jo{ ve}om ogor~eno{}u.
[...] A ako varvarska i tiranska turska
vlast bude morala da d slobodu Tatars-
koj i Dakiji2 tamo, i Peloponezu ili nekom
drugom kutku Gr~ke ovde, i to postane uto-
~i{te i mesto gde }e se odmoriti podjarm-
qeni Grci, onda }e se, navodno, poremeti-
ti ravnote`a mo}i u Evropi! Svaka
27
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
neda}a neprijateqa hri{}anstva bi}e na
{tetu hri{}anskog sveta!
Voulgaris, str. 38, 41
Evgenije Vulgaris je ro|en na Krfu
1716. godine, dugo je `iveo kao u~i-
teq lutaju}i od mesta do mesta, potom je bio
episkop u Rusiji, a umro je kao monah 1806.
godine. Zalagao se za upotrebu starogr~kog
jezika, bio je liberalnih nazora, prevodio
Voltera na gr~ki i objavio jedan esej o tole-
ranciji. Tokom rusko-turskog rata 17681774
zalagao se za oslobo|ewe Gr~ke uz pomo}
Rusije, a 1772. godine ruska carica Katari-
na II pozvala ga je u Sankt Peterburg.
? [ta autor misli o ulozi gr~ke
dr`ave u Evropi?
I-4. Dimitrije Katarcis obja{wava
za{to su Grci nacija iako nemaju
dr`avu (1783)
Moram priznati da smo mi danas pot~iwe-
ni mo}nijoj naciji i da nismo nacija koja
ima svoju dr`avu; onda nas neki Franci,
preuzimaju}i od Aristotela definiciju
gra|anina, optu`uju da nemamo otaxbinu;
ali nije tako: Aristotel koristi [pomenu-
tu definiciju] da bi ozna~io razliku
izme|u gra|ana i robova, helota i perije-
ka, koji su bili sluge Spartanaca i Kri}a-
na. Mi, me|utim, Bo`jom voqom, nismo tak-
vi, jer iako mo`da ne u~estvujemo na svaki
na~in u upravqawu dr`avom na{ih gospo-
dara, ipak nismo ni potpuno iz toga iskqu-
~eni. Stoga jesmo nacija, me|usobno pove-
zani i povezani sa vi{om upravom preko
crkvenih poglavara koji su po mnogo ~emu i
na{e politi~ke vo|e.
[...] Dakle, mo`emo re}i: kada Grk3 pomis-
li da je potomak Perikla, Temistokla i
3
U originalu Romios.
28
drugih Grka wihovog ranga, ili porodica
Teodosija, Vejsarija, Narsasa, Vulgarokto-
nosa, Cimiskija i drugih znamenitih Vi-
zantinaca, ili da poti~e od nekog sveca
ili iz porodice sveca, kako mo`e da ne
voli potomke tako velikih qudi? Kako
mo`e da mu ne bude mila patwa u dru{tvu
takvih qudi? Kako mo`e da ne voli tle
koje je wih othranilo? A dok raskida oko-
ve ropstva, kako mo`e da ne natopi suzama
mesto na kojem su oni prolili svoju krv,
neki slave radi, a drugi da bi se spasli?
Katartzis, str. 44, 45
Dimitrije Katarcis (17301807), u~en
Fanariot. Ro|en u Carigradu i `iveo
u Bukure{tu, gde je bio sudija na visokom
polo`aju. Nadahnut prosvetiteqskim ide-
jema, zami{qao je gr~ki svet u skladu sa
zapadnim merilima iznesenim u Didroovoj
Enciklopediji. Predlo`io je obiman pro-
gram obrazovnih reformi, ~ije je sprovo|e-
we trebalo da bude zna~ajan nacionalni
poduhvat, a rezultat obrazovawe na narod-
nom jeziku.
? [ta autor misli o odnosu nacije i
dr`ave? Za{to se poziva na isto-
rijske li~nosti?
I-5. Rumunska peticija za nacionalnu
jednakost u Transilvaniji Supplex
Libellus Valachorum (1791)
Blagosloveni care Avguste!
[...] Rumunski narod je najstariji od naroda
koji danas `ive u Transilvaniji. Kao {to
je op{te poznato, istorija, neprekinuta
tradicija i srodnost jezika, navika i
obi~aja svedo~e o tome da wu ~ine potom-
ci rimskih doseqenika i mnogobrojnih ve-
terana koje je po~etkom drugog veka car
Trajan u vi{e navrata slao ovde, u Dakiju,
da ~uvaju provinciju.

[...] Rumunski narod se najponiznije klawa
pred prestolom Va{eg Veli~anstva, i uz
sve po{tovawe i poniznost moli slede}e:
1. Da se uvredqivi i prezrivi izrazi kao
{to su mora se trpeti, mora se nekako pri-
hvatiti, ali ne i ubrajati me|u stale`e, i
drugi te vrste, koji su kao spoqa{wa ogra-
ni~ewa nezakonito i nepravedno utisnuti
na ~elo rumunskog naroda, potpuno uklone,
opozovu i javno zabrane kao nepravedni i
sramni; tome zahvaquju}i, milo{}u Va{eg
svetog Veli~anstva, rumunska nacija }e
biti ponovo ro|ena i opet u`ivati u svim
gra|anskim i civilizacijskim pravima [...]
2. Svi okruzi, sede,4 oblasti i gradske za-
jednice u kojima je broj Rumuna ve}i od
broja ostalih treba da nose rumunske na-
zive, dok tamo gde su drugi narodi u ve}i-
ni treba da bude wihov ili pak zajedni~ki
naziv, ma|arsko-rumunski, saksonsko-ru-
munski ili neki drugi, ili treba potpuno
ukloniti naziv koji je do{ao iz ovog ili
onog naroda i ti okruzi, sede i oblasti
treba da sa~uvaju nazive koje su imali i
do sada, prema rekama i tvr|avama, i tre-
ba u~initi da svi wihovi stanovnici, bez
obzira na naciju i veru, koriste i u`ivaju,
u zavisnosti od imawa i uslova svih,
iste slobode i pogodnosti, i da imaju iste
obaveze, opet prema svojim mogu}nostima.
Sve {to je re~eno u potpunosti dokazuje da
su ovi zahtevi zasnovani na prirodnom
pravu i principima gra|anskog dru{tva,
kao i na zakqu~enim sporazumima.
Prodan, str. 453-466
4
Administrativne jedinice u oblastima Transilvanije u kojima `ive Saksonci i Sekeqi.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
U XVIII veku Transilvanija je bila
kne`evina pod austrijskom vla{}u.
Wen politi~ki sistem, nasle|en s kraja
sredweg veka, predvi|ao je da u vlasti u~e-
stvuju predstavnici tri politi~ke grupaci-
je (ma|arskog plemstva, Sekeqa i Sakso-
naca), a iskqu~ivao brojnije Rumune, kojima
je priznato pravo tolerancije. Vode}i ru-
munski u~ewaci su 1791. godine, zajedno s
predstavnicima unijatske i pravoslavne
crkve, podneli peticiju u kojoj su od cara
Leopolda II tra`ili ravnopravnost za tran-
silvanske Rumune; kako bi se izbegao sukob
s politi~kim stale`ima, car je peticiju
poslao transilvanskom Dijetu (skup{tini)
da o woj donese odluku. Dijet ju je odbacio.
? Koje argumente iznose transilvans-
ki Rumuni? Da li uo~ava{ uticaj
Francuske revolucije na ovaj tekst?
I-6. Turski dokument o Francuskoj
revoluciji (1798)
Dobro je poznato da osnova reda i stabil-
nosti u svakoj dr`avi le`i u ~vrstoj veza-
nosti za korene i grane svetog zakona,
vere i doktrine, a da politi~ka sredstva
nisu dovoqna da bi se postigao mir u
zemqi i vladalo podanicima, ve} je nu-
`an i strah pred Bogom [...]; i u davna vre-
mena i sad, svaka dr`ava i svaki narod
imali su svoju veru, bila ona istinita ili
la`na. Ipak, vo|e pobune i zla koje se
pojavilo u Francuskoj su, na na~in nikad
vi|en, kako bi {to lak{e ostvarili svoje
zle namere, i uz potpuno zanemarivawe
29
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

te{kih posledica, li{ili obi~ne qude Tim muslimanima, hudim

straha od Boga i o~ekivawa zaslu`ene Tiranima gr~kim?
kazne, u~inili su zakonitim svakovrsna Kucnuo je ~as osvete,
gnusna dela, otvoreno odbacili svaki O prijateqi;
sram i pristojnost i tako otvorili put da Krik otaxbine svete
se ~itav narod francuski spusti na nivo Doziva nas.
stoke. Ali ni to im nije bilo dovoqno, ve} Deco moja, hrabri Grci,
su na{li sebi bliske saveznike svuda po Po`urite, i mu{karci i de~aci;
svetu kako bi se druge zemqe zabavile Kao jedan, zajedno
odbranom vlastitih re`ima i tako pre- U zagrqaj
stale s napadima na wih. Pobuweni~ku de- Da vam ~ujem glas.
klaraciju koju nazivaju O pravima ~oveka Dosta tiranije!
preveli su na sve jezike i svuda je obja- @ivela sloboda!
vili, i ho}e da obi~an svet svih nacija i
vera podstaknu na pobunu protiv vladara (i)
~iji su podanici. ^udotvorci, Francuzi hrabri
Lewis, str. 66-67 Niko vam od Grka sli~niji nije
Jer i mi smo s patwom srasli.
Pismo je sastavio Ahmed Atif-efen-
Dok nam je Francuza
di, glavni pisar (zadu`en i za odnose
sa inostranstvom), u ime Carskog saveta
[to slobodu vole,
(divana) u prole}e 1798. godine. Turska se Kao i Grka spas,
za doga|aje u Francuskoj naro~ito zaintere- [ta nam drugi zna~e?
sovala po{to je Francuska 1797. godine za- Francuz i Grk,
uzela jonska ostrva koja su ranije pripadala U prijateqstvu jedno,
Veneciji, kao i zbog francuske propagande u Vi{e su no Francuz i Grk,
Gr~koj, Napoleonovih priprema za pohod na Jer nacija jedna, francusko-gr~ka,
Egipat, i poziva Britanije i Rusije da se Uzvikuje sada: prokleto ropstvo!
pridru`i koaliciji protiv Francuske. Nestani s lica zemqe!
@ivela sloboda!
Dimaras, str. 88-91
? Za{to je do{lo do uzbune u vrhu tur-
ske vlasti? Misli{ li da su ideje Adamantios Korais (17481833), obra-
Francuske revolucije mogle da zaraze i zovani Grk, inspirisan Francuskom
podanike Osmanskog carstva u jugois- revolucijom, verovao je da se do slobode mo-
to~noj Evropi? Da li bi zvani~na osuda `e do}i kroz obrazovawe. Priznat kao inte-
od strane Carstva mogla da stane na lektualni vo|a koji je svojim kwi`evnim
radom dao doprinos gr~koj borbi za nezavis-
put takvoj ideolo{koj zarazi?
nost. Wegova Ratna pesma poziva sunarod-
nike na borbu protiv tiranije (1800).

I-7. Uticaj Francuske revolucije na

u~ene qude jugoisto~ne Evrope Ratna
pesma Adamantiosa Koraisa (1800) ? Koje ideje, bliske idejama Fran-
cuske revolucije, mo`emo prona}i u
ovoj pesmi? Kako su ideje Francuske re-
(a) volucije uticale na nacionalne pokre-
Drugovi, zemqaci, te u jugoisto~noj Evropi?
Dokle }emo mi robovati

30

I-8. Manifest Aleksandra
Ipsilantija, Borba za veru i otaxbinu
(1821)
Grci, kucno je ~as! Evropski narodi, koji su
se borili za prava i slobodu odavno nas
pozivaju da ~inimo {to i oni, koji, iako ve}
slobodni, sve svoje mo}i koriste da pove-
}aju svoju slobodu, a time i svoju sre}u.
Na{a bra}a i prijateqi, svuda, u Srbiji,
narod iz Sule i ~itavog Epira, naoru`an
je i ~eka nas; pridru`imo mu se s odu{ev-
qewem! Otaxbina nas zove!
Evropa gleda i ~udi se na{oj tromosti, pa
neka onda gr~ke planine opet zatrepere
od zvuka na{ih truba, neka doline zabruje
od zveketa na{eg oru`ja. Evropa }e se di-
viti na{oj hrabrosti, a neprijateqi }e
pred nama be`ati, drhte}i i prebledeli
od straha.
Prosve}eni evropski narodi rade na
obnavqawu svoje sre}e; puni zahvalnosti
za sve {to su im dali na{i preci, oni
`ele slobodu i za Gr~ku.
Dokazav{i da smo dostojni vrlina na{ih
predaka, kao i ovog veka, nadamo se wiho-
voj podr{ci i pomo}i; mnogi slobodni duh
me|u wima do}i }e i pridru`iti se na{oj
borbi. Pokrenite se, prijateqi, i vide}e-
te kako uzvi{ena sila brani na{a prava!
Vide}ete i kako mnogi me|u na{im nepri-
jateqima, nadahnuti na{om ~asnom stva-
ri, okre}u le|a neprijatequ i pridru`uju
nam se; prepoznaju}i wihov iskren duh,
na{a otaxbina }e ih prigrliti. [...]
Do{lo je vreme da zbacimo taj jaram koji
vi{e nema za {ta da se dr`i, da oslobo-
dimo otaxbinu, da uklonimo polumesec i
uzdignemo znamewe koje nas je uvek vodilo
u pobedu mislim na krst i tako uzvra-
timo nevernicima koji su se s bezbo`ni~-
kim prezirom odnosili prema na{oj otax-
bini i pravoslavnoj veri. [...]
5
Odnosi se na Tursko-austrijski rat 1787-1791, posle kojeg su usledili brojni nemiri u Osmanskom carstvu,
posebno ustanak Srba 1804.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Oru`je u ruke, prijateqi, otaxbina nas zove!
Aleksandar Ipsilanti
24. februar 1821. Glavni {tab u Ja{iju
IEE, vol. 12, str. 23
Manifest je u Ja{iju objavio Aleksan-
dar Ipsilanti (17921828). Sin neka-
da{weg gr~kog kneza Vla{ke, ina~e visoki
oficir u ruskoj vojsci i pripadnik gr~ke
revolucionarne organizacije Filiki eteri-
ja, Aleksandar Ipsilanti je poveo oslo-
bodila~ku borbu protiv Turaka i februara
1821. na ~elu malobrojne gr~ke vojske pobed-
ni~ki umar{irao u rumunske kne`evine.
? Kome se ovaj manifest direktno
obra}a? Analiziraj retori~ka sred-
stva koja se koriste da bi se sunarodni-
ci pokrenuli i uverili da treba da se
pridru`e borbi. [ta misli{, za{to
autor pomiwe Evropu?
I-9. Konzervativni zahtevi bosanskih
spahija (1826)
Od Omer-efendije smo dobili carski
ferman u kojem se tra`i ukidawe jani~a-
ra. Od kada su Turci osvojili Bosnu, na{i
dedovi po{tuju sveti muslimanski Bo`ji
zakon [{erijat] i carski zakon [kanun].
Uvek smo slu{ali i po{tovali carske
fermane. Nikada im se nismo suprot-
stavqali, niti bili neposlu{ni. Ne}emo
ni sada. U ratu smo ~etrdeset godina5
`rtvovali `ivote i imetak. U prethodnom
ratu sa Srbijom, koji je trajao 15 godina,
upotrebili smo sve {to imamo i da bi
osvojili beogradsku tvr|avu platili smo
s deset hiqada `ivota, a nekoliko hiqa-
da nas je raweno. Uvek smo se molili za
sultanovo zdravqe i uvek se nadali
wegovoj milosti. I sada, kada se raspu{-
31
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
taju jani~ari, mi se nadamo da }e sultan
ra{iriti svoje milostive ruke i zaustavi-
ti sve te promene, da }e zadr`ati stari
poredak u Bosni i sve stare vojne forma-
cije i tako, jo{ jednom, pokazati svoju do-
brotu prema nama.
Ali~i}, str. 166-167
Sultan Mahmud II (18081839) je 1826.
godine ukinuo jani~arski red, uklo-
niv{i tako i najve}u prepreku na putu ka
reformisawu Osmanskog carstva. Zahvaqu-
ju}i tome, mogao je da oja~a centralnu vlast
i otvori put za tanzimat.
? Prokomentari{i stav bosanskih spa-
hija u pogledu odnosa sa Osmanskim
carstvom. [ta misli{, za{to je ras-
pu{tawe jani~ara i pokret za reforme
carstva kod wih izazvalo negodovawe?
I-10. Hati{erif od Gilhane
Oslawaju}i se na pomo} Svevi{wega, po-
sredovanu na{im Prorokom, `elimo da
poboq{amo upravu nad pokrajinama
Osmanskog carstva uvo|ewem novih mera.
Te mere se moraju sprovoditi uz nu`no
po{tovawe tri principa: 1. da sigurni bu-
du `ivot, ~ast i imawe podanika, 2. da je
ure|en sistem prikupqawa i odre|ivawa
poreza, 3. da je isto tako ure|en sistem po-
puwavawa vojske i trajawa vojne slu`be...
Odsad pa nadaqe svakome ko je optu`en
sudi}e se javno prema na{em Bo`jem zako-
nu, posle ispitivawa i utvr|ivawa ~iwe-
nica, i sve dok se ne izrekne presuda niko
ne sme tajno ili javno da drugoga otruje
ili ubije na koji drugi na~in.
Niko nema pravo da udari na ~ast drugog
~oveka iz bilo kog razloga.
Svako mo`e imati bilo koju vrstu poseda
i wime raspolagati slobodno i ne}e ga
drugi primoravati da ga otu|i ili ga u
tome spre~avati [...]
32
Ove carske naredbe se ti~u svih podanika
bez obzira na veru i sektu; oni }e u wima
u`ivati bez izuzetka. Mi u na{em Carstvu
jam~imo potpunu sigurnost `ivota, ~asti i
imetka, kao {to su zajam~eni i svetim slo-
vom na{eg Zakona... Po{to svi slu`benici
Carstva dobijaju odgovaraju}u platu (a
plate za te du`nosti sve do danas nisu na
zadovoqavaju}i na~in prera~unate i to
treba urediti), done}e se strogi zakon
protiv podmi}ivawa i tajnih dogovarawa
koje i sveti zakon osu|uje i koji je jedan od
glavnih uzroka propadawa Carstva.
Vucinich, str. 160-161
Carsko nare|ewe izdato u paviqonu
Gilhana carskog saraja u Istanbulu u
ime novog sultana Abdulmexida I
(18391861) smatra se zvani~nim po~etkom
unutra{wih reformi koje su imale za ciq
modernizaciju Osmanskog carstva.
? Koje je probleme ovaj hati{erif
trebalo da re{i? [ta misli{ o
ciqevima ovog akta? Da li je to bio na-
~in da se modernizuje dr`ava, ili je u
pitawu poku{aj da se ubla`i nezado-
voqstvo podanika?
I-11. Jon Kodru-Dragu{anu o nacional-
noj dr`avi (1844)
Jedino }e nacionalna dr`ava stvoriti na-
ciju. Gde nema nacionalne dr`ave, tu nema
ni nacije, a gde nema narodne vlasti, tu je
dr`ava nacionalna himera, a nacija tek
zbir pojedinaca sa nekim zajedni~kim oso-
binama. Stvarna nacija mo`e postojati sa-
mo tamo gde vlada dobro predstavqa svoj
narod, ona mo`e biti samo tamo gde sva
ose}awa, sve mo}i i sva dela slu`e jednoj
jedinoj svrsi, slavi i ugledu, po{tovawu i
veli~ini naroda, kada se gleda spoqa, i
dobrobiti i zadovoqstvu svih dru{tvenih
slojeva, i du{e svakog pojedinca...
Codru-Drguanu, str. 253-254

Jon Kodru-Dragu{anu (18201884),
ro|en je u Faraga{u, u Transilvaniji,
koja je bila pod austrijskom vla{}u. Mnogo
je putovao po evropskim zemqama, od Engle-
ske do Rusije, i bio aktivan u politici i u
kulturnom `ivotu.
? Prokomentari{i tvrdwu da samo
nacionalne dr`ave mogu stvoriti
naciju; da li ona ima veze sa ~iweni-
com {to su Rumuni u to vreme bili
iskqu~eni iz politi~kog sistema Tran-
silvanije?
I-12. Plan Ilije Gara{anina za stva-
rawe srpsko-slovenskog carstva
Na~ertanije (1844)
Tursko carstvo (mora se) raspadati i to ras-
padawe mo`e se samo na dva na~ina dogoditi
1. ili }e carstvo to biti razdeqeno; ili
2. bi}e ono na novo sazidano od svojih hris-
tijanskih `iteqa. [...]
Srbska dr`ava koja je ve} sre}no po~ela, no
koja se rasprostirati i ja~ati mora, ima
svoj osnov i temeq tvrdi u carstvu srbskom
13-ga i 14-ga stoqetija i u bogatoj i slavnoj
srpskoj istoriji. [Po istoriji ovoj zna se da]
su srpski carevi po~eli bili gr~kom car-
stvu mah otimati i skoro bi mu konac u~ini-
li te bi tako na mesto propad{eg isto~no-
rimskog carstva srbsko-slovensko carstvo
postavili i ovo naknadili. Car Du{an Sil-
ni primio je ve} grb carstva gr~kog. Dola-
zak Turaka prekinuo je ovu promenu i pre-
pre~io je ovaj posao za dugo vreme, no sad,
po{to je sila turska slomqena i uni{tena
tako re}i, treba da po~ne isti onaj duh dej-
stvovati, prava svoja na novo tra`iti, i
prekinuti posao na novo nastaviti.
Ovo je temeq i ove osnove zadawa carstva
srbskog vaqa dakle sad od razvalina i
nasutina sve ve}ma ~istiti i sloboditi, na
vidik izneti, i tako na ovako tverdom i
stalnom istori~eskom fundamentu novo zi-
dawe opet preduzeti i nastaviti. ^rez to }e
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
ovo predprijatije u o~ima sviju naroda a i
samih kabineta neiskazanu va`nost i viso-
ku vrednost zadobiti; jer }emo onda mi Srbi
pred svet izi}i kao pravi naslednici
velikih na{ih otaca, koji ni{ta novo ne
~ine no svoju dedovinu ponavqaju. Na{a
dakle sada{wost ne}e biti bez sojuza sa
pro{lo{}u, nego }e ova ~initi jedno zavise-
}e sastavno i ustrojeno celo i zato Srbstvo,
wegova narodnost i wegov dr`avni `ivot
stoji pod za{titom svetog prava istori-
~eskog. Na{em te`ewu ne mo`e se prebaci-
ti, da je ono ne{to novo neosnovano, da je
ono revolucija i prevrat, nego svaki mora
priznati da je ono politi~ki potrebno, da je
u prastarom vremenu osnovano i da koren
svoj u pre|a{wem dr`avnom i narodnom
`ivotu Srba ima, koji koren samo nove gra-
ne tera i na novo procvetavati po~iwe.
[...] Ako se novo preporo|ewe srbskog carst-
va s ove ta~ke smatra, onda }edu i ostali
Ju`no Slaveni ideju ovu vrlo lako razume-
ti a i s radostiju primiti, jer vaqda ni u
jednoj evropejskoj zemqi ne `ivi tako spo-
men istori~eske pro{losti kod naroda kao
kod Slavena turskih [...] I zato se mo`e si-
gurno ra~unati da }e posao ovaj u narodu
dragovoqno primqen biti i nisu potrebna
desetoqetna dejstvovawa u narodu da bi on
samo korist i polzu ovog samostalnog
vladawa razumeti mogao.
Srbqi su se me|u svima Slavenima u Turs-
koj prvi sobstvenim sredstvima i snagom za
svoju slobodu borili; sqedovatelno oni
imaju prvi i puno pravo k tome da ovaj posao
i daqe upravqaju [...]. Kad mi ne bi daqe
mislili nego samo na Kwa`evstvo kao {to
je sad, i kad ne bi u ovom kwa`evstvu klica
budu}eg srbskog carstva le`ala, onda ne bi
se svet vi{e i du`e sa Srbijom zanimao
nego {to je sa moldavskim i vla{kim kwa-
`evstvima ~inio, u kojima nema samostalno
na~elo `ivota i koji se dakle samo kao pri-
vjesci Rusije smatraju.
Nova srbska dr`ava na jugu odavala bi
Evropi sve garancije da }e ona biti vrsna i
krijepka dr`ava i koja }e se mo}i me|u
Austrijom i Rusijom odr`ati. Geografi~es-
ko je polo`enije zemqe, povr{ina zemaq-
33
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
ska, bogatstvo na prirodne proizvode i
vojeni duh `iteqa, daqe uzvi{eno i
vatreno ~uvstvo narodnosti, jednako porek-
lo, jedan jezik sve to pokazuje na wenu
stalnost i veliku budu}nost.
Qu{i} 1993, str. 151-163
Ilija Gara{ananin (18121874), jedan
od vode}ih srpskih politi~ara i
dr`avnika u XIX veku. Pod raznim uticajima,
ali najvi{e pod uticajem savetovawa sa
~e{kim politi~kim emigrantom Frawom
Zahom (koji je bio u kontaktu sa poqskim po-
liti~kim emigrantima u Parizu), Gara{anin
je 1844. godine napisao Na~ertanije, plan bu-
du}e srpske spoqne i nacionalne politike.
U wemu je izneo glavne ciqeve dugoro~ne
srpske politike na Balkanu, zasnovane na
ujediwewu i osloba|awu teritorija na koji-
ma `ive Srbi, ukqu~uju}i i susedne balka-
nske zemqe koje su jo{ pod turskom vla{}u.
? [ta je svrha ovog teksta? Prona|i
istorijske argumente koje autor ko-
risti kako bi potkrepio svoje ideje i
uverewa.
I-13. Nacionalni zahtevi u
revolucijama 1848.
A. Slovena~ki zahtevi
1. Da se svi Slovenci okupe u jednu naciju
i naprave sopstvenu skup{tinu [...]
2. Da na slovena~koj teritoriji slovena~ki
jezik bude ono {to je nema~ki na nema~koj a
italijanski na italijanskoj teritoriji [...]
3. Da se omogu}i uvo|ewe slovena~kog jezi-
ka u svaku instituciju na slovena~koj te-
ritoriji kada i ako mi to `elimo [...]
4. Da svaki slu`benik zaposlen na slove-
na~koj teritoriji potpuno vlada slove-
na~kim jezikom [...]
Prunk, str. 56
34
B. Zahtjevawa naroda, usvojeno na
velikoj narodnoj skup{tini u Zagrebu
Budu} da se u izvanrednom polo`aju nala-
zimo i za povratjewe zakonitog stawa po-
trebito je da imademo zakonitu verhovnu
glavu: zato izabrasmo jednodu{no za bana
trojedne kraqevine barona Josipa Jela-
~i}a Bu`imskog, mu`a svega naroda pov-
rewe imaju}ega, kojemu banu ima se preda-
ti i zapovd nad vojskom granice i pravo
raspisivawa sabora.
Da se na{ der`avni sabor sazove najkasnije
do 1. svibwa ove godine u glavni grad Zagreb.
Krepko i novo sjediwewe u svakom smislu
na{e po zakonu i dogodov{tini k nama
pripadaju}e kraqevine Dalmacie s kra-
qevinom hervatskom i slavonskom, kao
tako|er na{e vojni~ke granice.
Vlastiti nezavisni, na{emu saboru odgo-
vorni ministerium kojega ~lanovi imadu
biti qudi narodu povoqni i od noviega
duha napretka i slobode.
Uvedewe narodnog jezika u unutarwe i
izvawsko upravqawe kraqevina na{ih i
zajedno sve vi{je i mawe u~ionice.
Utemeqewe sveu~ili{ta u Zagrebu.
Slobodu {tampe, vre, u~ewa i govora.
Tako na prvom dojdu}em kako i na svih bu-
du}ih der`avnih sabora na{ih zastupawe
(representaciu) naroda na temequ jedna-
kosti bez razlike stali{a.
Jednakost no{ewa tereta ili pla}awa
{tibre i da}e sviuh bez razlike stali{a.
Podignutje narodne banke.
Ukinu}e celibata i uvedewe narodnog je-
zika u crkvu polag starinskoga hrvatskog
prava i obi~aja.
Horvat, tom I, str. 107-108
V. Nacionalna peticija koju je prihva-
tila rumunska narodna skup{tina u
Bla`u, Transilvanija
1. Rumunska nacija, utemeqena na princi-
pima slobode, jednakosti i bratstva,
zahteva da bude nacionalno nezavisna u

politi~koj sferi kako bi mogla da ostva-
ri svoja prava kao rumunska nacija, da
srazmerno broju svojih pripadnika ima i
predstavnike u Dijetu6, da ima svoje zva-
ni~nike u svim organima dr`avne uprave,
pravosu|a i vojske u istoj srazmeri i da
mo`e koristiti svoj jezik u svim poslovi-
ma koji je se ti~u, ukqu~uju}i i pravosu|e
i javnu upravu. Rumunska nacija zahteva
[pravo da saziva] godi{wu op{tenacio-
nalnu skup{tinu. [...]
3. Rumunska nacija, postav{i svesna prava
pojedinaca, zahteva momentalno ukidawe
kmetskog sistema, bez obaveze kmetova da
plate bilo kakvu nadoknadu [...]
7. Rumuska nacija zahteva slobodu govora,
pisawa i objavqivawa bez cenzure [...]
8. Rumunska nacija zahteva jemstvo slo-
bode pojedinca; niko ne sme biti uhap{en
iz politi~kih razloga. Osim toga, zahteva
slobodu okupqawa: nikome se ne sme nau-
diti zbog okupqawa i rasprave koja mirno
vodi do sporazuma [...]
10. Rumunska nacija zahteva naoru`avawe
naroda, ili nacionalnu gardu koja }e biti
garant i spoqa{we i unutra{we bezbed-
nosti zemqe. U rumunskoj miliciji treba
da budu Rumuni.
13. Rumunska nacija zahteva otvarawe ru-
munskih {kola u svim selima i gradovima,
otvarawe rumunskih gimnazija, vojnih i
tehni~kih instituta, bogoslovija, kao i ru-
munskog univerziteta koji }e dr`ava fi-
nansirati od poreza koji se ubira od naro-
da, kao i potpunu slobodu u izboru direk-
tora i profesora i sistematizaciji nas-
tavnih planova [...]
14. Rumunska nacija zahteva da se ukinu
privilegije i da teret javnih tro{kova
padne na sve, u zavisnosti od imawa i
bogatstva pojedinca.
15. Rumunska nacija zahteva da novi ustav
Transilvanije donese ustavotvorna skup-
{tina [...]; taj ustav mora biti zasnovan na
principima pravde, jednakosti i bratst-
6
Narodna skup{tina Transilvanije.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
va, kojih se moraju dr`ati i novi gra|an-
ski, krivi~ni i trgovinski zakoni.
Murgescu, str. 191-192
Godine 1848. revolucije su izbile u
vi{e evropskih zemaqa, ukqu~uju}i i
Habzbur{ko carstvo i rumunske pokrajine,
ali ne i u Srbiji, Gr~koj i Osmanskom
carstvu. U Habzbur{kom carstvu, posle brze
smene apsolutisti~kog re`ima na ~elu sa
Meternihom, svaka nacija je poku{ala da
defini{e i nametne vlastite interese; od
marta do maja 1848. godine odr`ano je neko-
liko nacionalnih skup{tina na kojima su
usvojeni nacionalni politi~ki programi.
Ipak, borba za politi~ka prava i ustavnu
vladavinu ubrzo je pala u zasenak nacional-
nih sukoba koji su uneli razdor me|u revo-
lucionare i omogu}ili da Habzburgovci, uz
pomo} Rusije, revoluciju ugu{e 1849. godine.
? Koji su glavni zahtevi Slovenaca,
Hrvata i Rumuna? Kako obja{wava{
~iwenicu da su mnogi zahtevi me|usob-
no sli~ni?
Izdvoj zahteve koji su u tvojoj zemqi
danas ispuweni. Koji su to zahtevi i
za{to su ispuweni?
I-14. Nezadovoqstvo bosanskih hri{}a-
na pod turskom vla{}u, iz pera frawe-
va~kog fratra Frane Juki}a (1850)
Ako se u Bosni hri{}anin sudi s Tur~inom,
to ne mo`e biti pravedno su|ewe, a naro-
~ito ukoliko je Tur~in ve} sede brade, jer
svedo~ewe hri{}anina ni{ta ne zna~i.
Sudija uvek ka`e: Slu{aj ti, Vla{e, jedan
Tur~in zna vi{e od hiqadu Vlaha! Ovo je
turska zemqa i vi ste weni podanici,
ovde se ne ~uju crkvena zvona, ve} se pro-
poveda turska vera, itd. Takve su i presu-
de carskog suda. Danas hri{}anin ne mo`e
dobiti nikakvo name{tewe u dr`avnoj
35
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
slu`bi jer je to samo za Turke. Ako hri{}a-
ni u Bosni ho}e da podignu neku novu
crkvu, ili da obnove staru, ne}e to mo}i i
jadni qudi }e morati da se okupqaju pod
vedrim nebom i da golih glava izgovaraju
molitve!
Juki}, str. 307-308
? Koje elemente nezadovoqstva autor
nagla{ava? Misli{ li da je pris-
trasan? Ako jeste, da li ovaj odlomak
mo`emo posmatrati kao istorijsko
svedo~anstvo? Do koje mere?
I-15. Osmanski carski dekret kojim se
progla{ava jednakost me|u podanicima
bez obzira na veru (1856)
Neka bude kako je ovde odre|eno.
Veliki Veziru, Mehmed Amin Ali-pa{o,
koji si odlikovan carskim ordenom
Me|idije prvog reda i ordenom za li~ne
zasluge, neka te Bog u~ini velikim i uve}a
tvoju mo}!...
@eqa mi je da obnovim i pro{irim novou-
vedene mere [...] uz qubaznu i prijateqsku
pomo} velikih sila, na{ih plemenitih sa-
veznika [...] Jemstva koja smo dali Hati{e-
rifom od Gilhane, i u skladu sa tanzima-
tom [...], danas su potvr|ena i oja~ana, i
primeni}emo delotvorne postupke da bi
ona imala puni i stvarni u~inak.
Sve privilegije i jemstva nepovredivosti
duhovnog `ivota koje su moji preci dali ab
antiquo, i nekih kasnijih vremena, svim
hri{}anskim zajednicama i drugim nemus-
limanskim grupama koje su pod na{om za{-
titom stvorene u Carstvu, bi}e potvr|ene
i zadr`ane.
Sve hri{}anske i druge nemuslimanske
zajednice su obavezne da u roku koji }e se
odrediti, a zajedno sa komisijom koju }e
sa~iwavati weni pripadnici, uz moje
odobrewe i pod nadzorom Visoke porte,
ispitaju koje privilegije i imunitete oni
36
zapravo u`ivaju, i da to onda razmotre i
Porti podnesu zahtev za reforme koje su
potrebne s obzirom na napredak civiliza-
cije i novo doba. Vlast koju je hri{}an-
skim patrijarsima i episkopima dao sul-
tan Mahmud II i wegovi naslednici treba
uskladiti sa novim polo`ajem koje te
zajednice sada imaju zahvaquju}i na{im
velikodu{nim i dobro~initeqskim name-
rama [...] Pravila po kojima se patrijarh
imenuje do`ivotno bi}e promewena i
vr{i}e se upravo onako kako to odredi
odgovaraju}i ferman.
Crkvene takse, kakve god vrste i prirode
bile, bi}e ukinute i zamewene unapred
utvr|enim prihodom za patrijarha i veli-
kodostojnike [...] U gradovima, varo{ima i
selima u kojima su svi stanovnici jedne
vere ne}e se postavqati nikakve prepre-
ke za ponovno podizawe, prema prvobit-
nim planovima, gra|evina koje su namewe-
ne bogoslu`ewu, zatim {kola, bolnica i
grobaqa...
Svako nazivawe pogrdnim imenima ili
prozivawe koje za ciq ima da bilo koju
grupu podanika Carstva proglasi mawe
vrednom od neke druge, i to zbog vere, jezi-
ka ili rase, zauvek }e biti izbrisano iz
upravnih protokola. Done}e se zakon pro-
tiv upotrebe uvredqivih re~i, i me|u pri-
vatnim svetom i od strane vlasti.
Po{to se sve vere mogu slobodno ispove-
dati, nijedan podanik ne}e biti onemogu-
}ivan u slu`ewu svojoj veri [...] Niko ne}e
biti primoravan da promeni veru [...] i [...]
svi podanici Carstva, bez obzira na naci-
ju kojoj pripadaju, i bez ikakve razlike,
bi}e primani u dr`avne civilne i vojne
{kole... [tavi{e, svaka zajednica ima
pravo da otvara javne {kole za nauku,
umetnost i zanate [...]
Svi krivi~ni, trgovinski i prekr{ajni po-
stupci koji se vode izme|u muslimanskih i
hri{}anskih ili drugih nemuslimanskih
podanika, ili izme|u hri{}ana i drugih
nemuslimana koji pripadaju nekoj drugoj
grupi, vodi}e se na me{ovitim sudovima.

Su|ewa na tim sudovima }e biti javna: su-
protstavqene strane }e se suo~iti i dove-
sti svoje svedoke ~ije }e se svedo~ewe
prihvatati jednako ukoliko se zakunu pre-
ma verskim zakonima svoje zajednice. [...]
Porezi }e se razrezivati isto za sve po-
danike Carstva, bez obzira na to kom sta-
le`u i veri pripadaju. Za nadoknadu {te-
te u slu~aju nepo{tenog prikupqawa pore-
za, a naro~ito desetka, koristi}e se naj-
br`a i najenergi~nija sredstva. Sistem
direktnog prikupqawa poreza }e poste-
peno, i {to je br`e mogu}e, {to se ti~e
svih dr`avnih prihoda biti zamewen
porezom prema zemqi{nim planovima.
Vucinich, str. 161-163
? [ta je bio ciq turskih vlasti kada
su izdale ovaj dekret? Uporedi kon-
kretne mere ovog dekreta sa primedba-
ma koje su iznete u prethodnom dokumen-
tu (I-14). Misli{ li da je dekret uspeo
da oja~a lojalnost nemuslimanskih na-
roda osmanskoj dr`avi?
I-16. Neka mi{qewa o planu za osniva-
we dvojne bugarsko-turske dr`ave
(1867)
A. Predstavka Centralnog tajnog bugars-
kog komiteta sultanu Abdulazizu7
Dopis,
Wegovom Viso~anstvu sultanu Abdulaziz-
hanu, na{em uzvi{enom gospodaru i ocu,
Od Centralnog tajnog bugarskog komiteta
Va{e Viso~anstvo!
Sudbina pojedinca i svake nacije je u ruka-
ma svemo}nog Boga koji upravqa svetom.
Pre ~etiri veka sudbina je nas, Bugare, i
na{u dragu otaxbinu stavila pod vlast
slavnih osvaja~a koji su u Evropi stvorili
7
Sultan od 1861. do 1876. godine.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Osmansko carstvo [...]
Od Vas molimo qubaznu dozvolu da Vam
iznesemo razloge zbog kojih bugarski
narod od Vas ponizno tra`i da se objavi
wegova nezavisnost.
Politi~ka nezavisnost
^lan 1. Da se formira narodna, na ustavu
zasnovana vlast.
^lan 2. Da se Bugarska, i sva podru~ja na-
seqena Bugarima, proglase za nezavisne i
nazovu Bugarskim carstvom.
^lan 3. Da Bugarsko carstvo bude politi~-
ki vezano za Osmansko carstvo i da wime
vlada car imperator, Wegovo Viso~anstvo
sultan Abdulaziz i wegovi naslednici,
koji }e tituli osmanski sultan dodati i
bugarski car. [...]
^lan 6. Da carev namesnik bude drugi pos-
le Wegovog Viso~anstva kao vladara
dr`ave, posle vlade i izvr{ne vlasti,
vrhovnog komandanta bugarske vojske i
vrhovnog sudije.
^lan 7. Da carev namesnik vlada uz pomo}
Ve}a sastavqenog samo od Bugara koje bi-
ra Narodna skup{tina. ^lanovi tog Ve}a
treba da me|u sobom podele vlast tako da
svaki ima svoj resor. Oni imaju pravo da
predla`u zakone i prave nacrte dr`avnog
buxeta koje }e, po{to ih prihvati Narodna
skup{tina, biti podno{eni carevom na-
mesniku na usvajawe. Svi oni zajedno odgo-
varaju za svoja dela, tako da nijedna odlu-
ka carevog namesnika ne}e stupiti na sna-
gu ukoliko je ne potpi{u ~lanovi Ve}a. [...]
^lan 9. Zvani~na veroispovest u zemqi je
pravoslavqe.
^lan 10. Da se pravda sprovodi u skladu s
posebnim bugarskim zakonima koje }e
doneti Narodna skup{tina. [...]
^lan 11. Da Bugarsko carstvo ima svoju voj-
sku, organizovanu po novom sistemu i
prema posebnom zakonu. [...]
^lan 13. Da bugarski jezik bude zvani~ni
jezik.
^lan 14. Da budu obezbe|ena sva gra|anska
37
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
i politi~ka prava, na primer: sloboda
{tampe, pravo na slobodan govor, pravo na
odr`avawe javnih skupova i rasprava o
politi~kim i dru{tvenim pitawima itd.,
a da bude obezbe|ena i li~na sloboda,
pravo da svako bude gospodar u svom domu,
i verska tolerancija.
Hristomati, str. 400-409
Nekoliko tekstova dokazuju napore
kojima se `eli zasnovati nacionalna
dr`ava. Me|utim, nacionalna dr`ava nije
jedini predvi|eni oblik politi~ke organi-
zacije zbog specifi~nih politi~kih okol-
nosti izneti su i druga~iji predlozi, koji
su zapravo bili alternativa nacionalnoj
dr`avi.
? Analiziraj na~in na koji bi Bugar-
ska trebalo da bude organizovana u
okviru dvojne tursko-bugarske dr`ave.
Kakav bi bio odnos prema osmanskoj
dr`avi? Poku{aj da razume{ za{to
~lanovi Tajnog komiteta iznose ovakav,
a ne nekakav druga~iji predlog. Da li
zna{ za neku dvojnu dr`avu u Evropi?
B. Reakcija Fuad-pa{e,8 prema memoari-
ma Hriste Stambolskog
Poseta Fuad-pa{i. Istog tog dana, 2.
aprila 1867, drugog dana Bajrama, Hristo
je oti{ao Fuad-pa{i, danas ministru spo-
qnih poslova, pod izgovorom da `eli da
mu ~estita praznike i predstavi se... To-
kom razgovora ministar je govorio o dopi-
su i rekao da se vlada 'a fait sourde oreille'
[pravi gluva] i niko od ministara to nije
ni pomenuo. Ako su Bugari to zaista napi-
sali, dodao je Fuad-pa{a, onda su vrlo
sebi~ni; da u Osmanskom carstvu `ive
8
Fuad-pa{a (1817-1869), jedna od vode}ih li~nosti tanzimata, u pet navrata ministar spoqnih poslova i
dva puta veliki vezir.
38
samo Turci i Bugari, to bi onda bila druga
stvar, ali tu su i Grci, Jermeni, Albanci,
Kurdi, Arapi i mnoge druge nacije i svaka
od tih nacija treba da ima ista politi~ka
i nacionalna prava i privilegije... Ne mo-
gu samo Turci, Grci ili Bugari, kako {to
se ka`e u predstavci, da podr`avaju tur-
sku dr`avu, ve} to moraju ~initi svi
ravnopravno; ali sve te nacije moraju ima-
ti i razumne razloge da to ~ine. Zato vam
ka`em, zakqu~io je ministar, sastavqa-
~i ove predstavke su sebi~ni i nezreli.
Stambolski, str. 292-293
Dr Hristo T. Stambolski (1843, Ka-
zanlik 1932, Sofija), lekar i javna
li~nost. Profesor anatomije na Carskoj
medicinskoj {koli u Istanbulu, jedan od
organizatora zdravstvene za{tite u Bugar-
skoj nakon 1878. godine. Bio je aktivan u po-
kretu za stvarawe zasebne bugarske crkve
koja }e biti nezavisna od gr~ke patri-
jar{ije.
? Prokomentari{i stav Fuad-pa{e.
Iz kojih razloga on kritikuje pred-
stavku? Misli{ li da je to bio i zva-
ni~ni stav Osmanskog carstva?
Organizujte raspravu:
Podelite se u dve grupe jedna neka
prona|e razloge kojim bi se mogao bra-
niti predlog za stvarawe dvojne
tursko-bugarske dr`ave, a druga neka
razmotri stanovi{te koje zastupa
Fuad-pa{a.
Uzimaju}i u obzir specifi~ne istorij-
ske uslove, mo`ete poku{ati da ras-
pravqate o sli~nom predlogu koji se
ti~e etni~ke grupe s kojom se vi identi-
fikujete.

I-17. Projekat ujediwewa Bugara i Srba
u ju`noslovensko carstvo pod vla{}u
srpskog kneza Mihaila Obrenovi}a
(1867)
Protokol
Po{to u dana{wim okolnostima narodi
pod Turcima moraju krenuti u oslobodi-
la~ku borbu, mi, Bugari koji `ivimo u Bu-
garskoj, Trakiji i Makedoniji, okupili smo
se da razmislimo i na|emo na~in da oslo-
bodimo voqenu otaxbinu kako bismo se
pridru`ili porodici slobodnih zemaqa
i svetu pokazali da postojimo.
Da bismo uspeli u tako va`nom poduhvatu,
moramo odabrati neki od susednih naroda s
kojim bismo mogli do}i do slobode na obo-
stranu korist i nismo mogli odabrati drugi
narod do Srbe, s kojima smo povezani na-
cionalno, po veri i geografskom polo`aju.
Srbi i Bugari treba da se bratski ujedine
u Ju`noslovensko Kraqevstvo.
Ju`noslovensko Kraqevstvo }e se sastoja-
ti od srpskog i bugarskog kraqevstva (bu-
garsko obuhvata Bugarsku, Trakiju i Make-
doniju).
Na ~elu novoformirane vlade bi}e sa-
da{wi srpski knez Mihailo Obrenovi},
sa naslednim pravom.
To kraqevstvo treba da ima jednu zastavu,
i na woj treba da budu simboli oba naro-
da. Isto va`i i za novac.
Obe zemqe }e zadr`ati svoj jezik kao zva-
ni~ni, a zvani~nici }e biti iz odgovara-
ju}eg naroda i govoriti tim jezikom.
Mi }emo prihvatiti dana{we srpske zako-
ne i prevesti ih na bugarski. Sve regula-
tive Ju`noslovenskog Kraqevstva bi}e,
bez izuzetka, objavqene na oba jezika, to
jest i na srpskom i na bugarskom.
Dokumenti, 1, str. 434-435
? [ta misli{, za{to su Bugari oda-
brali uniju sa Srbijom, a nisu tra-
`ili vlastitu nacionalnu dr`avu?
Kako su planirali da sa~uvaju svoj na-
cionalni identitet?
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
I-18. Ruski izve{taj o planovima za
zajedni~ku rusko-bugarsku dr`avu
(1867)
U pismu br. 1 od 15. aprila imao sam ~ast
da obavestim Va{u ekselenciju da su u ta-
kozvanom Tajnom bugarskom komitetu
uglavnom mladi qudi, da je on osnovan sa
ciqem da pomogne stvarawu pozitivnog
narodnog raspolo`ewa prema Bugarima u
Evropi i da istovremeno podstakne Buga-
re na pobunu protiv turskog jarma.
Podaci koje sam prikupio ukazuju da je Ko-
mitet osnovan dogovorom rumunske stran-
ke Crvenih (liberala) i nekih Bugara.
Osim toga, prema tom dogovoru, Rumuni su
se obavezali da Bugarima pomognu da se
oslobode turske vlasti i proglase Bugar-
sku za zemqu nezavisnu od sultana.
Nema sumwe da su Rumuni, dogovaraju}i se
sa Bugarima, u potaji `eleli da ponovo
stvore vla{ko-bugarsku dr`avu, {to bi
wima i{lo u prilog, koriste}i to {to }e
bugarski ustanak stvoriti probleme tur-
skim vlastima. Oni bi onda mogli da pro-
glase nezavisnu Rumuniju, a {to se ti~e
Bugara wih }e ostaviti da se sami sna|u.
Ali zato su i Bugari imali na umu samo
korist koju bi mogli da izvuku od svojih
sunarodnika s one strane Dunava [...]
Dokumenti, 1, str. 436
? Koji su pravi ciqevi Bugara i Rumu-
na, prema tvrdwama ruskog diplo-
mate?
Uporedi tekstove I -16, I -17 i I-18. [ta
misli{, koji bi projekat bio najboqi za
Bugare?
Uporedi tekstove I-12, I-16, I-17, I-18 i
I-38. Koji su politi~ki modeli u wima
predlo`eni?
39
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
I-19. O odnosu politi~ke slobode i
nacije u XIX veku uredni~ki komentar
Qubena Karavelova u listu Svoboda
(novembar 1869)
Kao {to je suvozemnim `ivotiwama potre-
ban vazduh a ribama voda, tako je ~oveku
najpotrebnija i najpre~a sloboda. Bez slo-
bode, ~ovek ne mo`e biti ~ovek, ve} samo
pola ~oveka; bez slobode, ~ovek ne mo`e
biti ono {to je priroda od wega na~inila,
pa dakle ne mo`e biti ni sre}an.
Sve {to je potrebno pojedincu, potrebno je
i ~itavoj naciji. Jedino nacija koja ima
svoj istorijski `ivot, i unutra{wu i spo-
qa{wu slobodu, to jest ona koja je poli-
ti~ki i intelektualno nezavisna, mo`e da
`ivi i da prosperira. Svaka nacija koja
nema politi~ku slobodu uvek je, ~ak i kad
ima najliberalniju vladu, izlo`ena nepr-
metnom uticaju centralizma i vladaju}e
Sl. 1. Slovenija: Tabori (1869)
Slovenska, str. 232
40
nacije, i retko kada taj uticaj pozitivno
deluje na porobqenu naciju.
Karavelov, str. 165
Quben Karavelov (1834/18351879),
pisac, novinar, organizator i ideo-
log bugarskog nacionalnog oslobodila~kog
pokreta. Osnovao je najve}u bugarsku revo-
lucionarnu organizaciju i bio urednik we-
nih novina. Smatra se jednim od utemeqi-
va~a nove bugarske kwi`evnosti.
? Analiziraj tvrdwu da je sve {to je
potrebno pojedincu, potrebno je i
~itavoj naciji. Uporedi ovaj tekst sa
tekstom III-1 koji je napisao Dimitrije
Bolintineanu. [ta ovi autori `ele da
nam saop{te? [ta misli{, za{to oni
isti~u ideju nacije?
Liberalno orijentisani Slo-
venci su sledili primer ^eha
i organizovali tabore, sastanke
na otvorenom, u znak podr{ke pro-
gramu za ujediwenu Sloveniju. Tokom
dve godine, sve dok Be~ nije zabra-
nio te javne forume, Slovenci su se
okupqali na raznim mestima, slu-
{ali govornike i donosili odluke o
nacionalnim pitawima.
? [ta je svrha ~itave ove sli-
ke? Kakav je smisao fotogra-
fije u centru?
Kakva je veza izme|u pejza`a i
nacionalnih vrednosti?

I-20. Ferman kojim je osnovana Bugarska
egzarhija (1870)
Svi na{i poslu{ni podanici i gra|ani
na{eg Carstva u`ivaju punu i stalnu slo-
bodu veroispovesti i sva druga prava,
`ive u uzajamnom skladu i prijateqstvu,
kao {to i treba da bude sa sugra|anima i u
obrazovanom narodu... Ipak, na na{u veli-
ku `alost, videli smo neslogu i nespora-
zume do kojih je, uprkos na{oj dobroj voqi,
do{lo izme|u bugarskih hri{}ana i gr~ke
patrijar{ije...
1. Osniva se Bugarska egzarhija, terito-
rija sa zasebnom verskom vla{}u. Ona }e
obuhvatiti dole navedene episkopije i
eparhije i neka druga mesta. Egzarhija }e
imati pravo da se bavi svim crkvenim
pitawima u toj veroispovesti.
2. Najvi{i ~in me|u sve{tenicima nosi}e
zvawe egzarh i bi}e kanonski predseda-
vaju}i bugarskog Svetog sinoda, ~ije }e
sedi{te uvek biti tamo gde je on. [...]
3. Prema crkvenim kanonima, taj egzarh,
postavqen na{im beratom (ukazom), mora
u liturgiji da pomene ime carigradskog
patrijarha.
Pre nego {to se odabere osoba podobna da
postane egzarh prema crkvenim kanonima,
treba tra`iti mi{qewe i pristanak moje
vlade. [...]
[...]
Ukoliko svi, ili barem dve tre}ine hri{-
}ana koji `ive van pomenutih mesta, `ele
da pre|u u nadle`nost te egzarhije, i ako
se to doka`e, wima }e biti dopu{teno da
to u~ine.
Hristomati, str. 268-271
Bugarska egzarhija je bila zasebna
organizacija u okviru pravoslavne
crkve, osnovana februara 1870. godine tur-
skim fermanom (sultanovim ukazom). Po-
stojala je sve do 1953, kada je uzdignuta na
stepen patrijar{ije.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
? [ta misli{, za{to su turske vla-
sti prihvatile stvarawe autonomne
Bugarske egzarhije? Iz kog su razloga,
po tvom mi{qewu, pravoslavni Bugari
`eleli da imaju svoju autonomnu crkve-
nu organizaciju, odvojenu od Carigrad-
ske patrijar{ije?
I-21. Rezultati ispitivawa o
pripadnosti crkvi u Skopskoj i
Ohridskoj episkopiji (1874)
Posle ispitivawa povodom postavqawa
bugarskih episkopa u Skopsku i Ohridsku
eparhiju prema ta~ki 10. fermana o osni-
vawu Bugarske egzarhije, utvr|eno je da od
8.698 hri{}anskih porodica u Skopskoj
eparhiji samo 567 `eli da ostane u okviru
gr~ke patrijar{ije, a preostalo 8.131 do-
ma}instvo se opredelilo za Bugarsku
egzarhiju.
Prema podacima od 21. muharema 1291. (27.
februara 1874) iz Solunskog vilajeta, re-
zultati ispitivawa u gradu Ohridu i
okolnom podru~ju pokazuju da je samo 139
mu{karaca reklo da bi ostalo u gr~koj
patrijar{iji, a 9.387 se izjasnilo za pre-
lazak pod nadle`nost Bugarske egzarhije.
Hristomati, str. 280
? Kako komentari{e{ rezultate
ispitivawa? Koji su nam jo{ podaci
potrebni da bismo boqe razumeli te
rezultate? Da li je u XIX veku bilo
neobi~no da se samo mu{karci izja{wa-
vaju? Da li je pravi~no to {to je u
Skopskoj eparhiji ~itavo doma}instvo
imalo samo jedan glas?
41
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
I-22. Hristo Botev: Za{to Bugari treba
da se bore za nacionalno oslobo|ewe
(1875)
Istorija na{eg naroda je tu`na i mra~na, a
wegova sada{wa situacija te{ka i mu~na.
Drugim re~ima, Bugari su robovi Turaka,
robovi samih sebe, robovi oru|a kojim ra-
de, pa ~ak i vlastitog obrazovawa i kul-
ture. Ako pogledate kako rade, vide}ete
da rade kao tegle}a marva, samo jedan po-
gled na wihove neprirodne patwe, i wiho-
va lica, i odmah }ete se uveriti da zaista
rade kao kowi, skupqaju kao p~ele i
`ive kao sviwe.
Istina je da su mnogi stranci pisali, i da
jo{ uvek pi{u mnogo o na{oj vredno}i,
na{oj nadarenosti i kulturnom napretku.
No, gotovo svaki od tih spisateqa je doka-
zao, ili matemati~ki dokazuje da mi, kako
bismo razvili svoje jo{ neiskori{}ene
sposobnosti i postali Prusi juga ili
Englezi istoka, moramo zbaciti var-
varski turski jaram, osloboditi se tog ne-
qudskog ropstva koje sputava sve na{e mo-
}i, i izgraditi bosforski bulevar slo-
bodne ju`noslovenske konfederacije.
Botev, str. 85-86
Hristo Botev (18471876), nacional-
ni heroj, pesnik, novinar i revolu-
cionar. @iveo i radio uglavnom u Rumuniji.
Bio vo|a bugarskog nacionalnog oslobodi-
la~kog pokreta 18741875. Maja 1876. godi-
ne pre{ao Dunav s malobrojnim odredom
ustanika i poginuo u sukobu sa turskom voj-
skom. Napisao je samo dvadeset pesama, ali
to je bilo dovoqno da postane klasik bu-
garske kwi`evnosti.
? [ta je ciq ovog teksta? Kako je pi-
sac poku{ao da naglasi ponos
Bugara?
[ta misli{, za{to pisac insistira na
ideji da bi Bugari mogli biti Prusi
juga, odnosno Englezi istoka? Na koga
se u tvojoj zemqi naj~e{}e misli kad se
ka`e "Evropqanin"?
42
I-23. Politi~ki program Centralnog
bugarskog dobrotvornog dru{tva
(Bukure{t, novembar 1876)
Da bi do{lo do mira na istoku, da bi se
zaustavilo neprestano nasiqe Turaka ko-
ji ne po{tuju nikakvo qudsko pravo, i da
bi se ispunile pravi~ne `eqe bugarskog
naroda, Evropa mora pomo}i u sprovo|ewu
slede}eg programa:
1. Treba ponovo uspostaviti bugarsku
dr`avu koja obuhvata Bugarsku, Makedo-
niju i Trakiju i u kojoj Bugari preovla|uju.
2. Bugarska dr`ava treba da ima nezavis-
nu vladu i ustav koji }e doneti zakonodav-
no telo, izabrano od strane naroda.
3. Sve oblasti `ivota treba urediti po-
sebnim zakonima koji }e biti u skladu s
ustavom i potrebama naroda.
4. Sve mawine koje `ive me|u Bugarima
treba da imaju ista politi~ka i gra|anska
prava.
5. U bugarskoj dr`avi treba da vlada pot-
puna sloboda savesti.
6. Svi gra|ani moraju biti obavezni da
slu`e vojsku i poha|aju osnovno obrazo-
vawe.
Hristomati, str. 609
Po{to je u Bugarskoj avgusta 1876.
ugu{en Aprilski ustanak, bugarske
izbeglice u Rumuniji osnovale su Central-
no bugarsko dobrotvorno dru{tvo, poli-
ti~ku organizaciju ~iji se glavni politi~ki
zahtev ti~e nacionalnog oslobo|ewa
Bugara.
? Kako obja{wava{ izraze koji su
ovde upotrebqeni protiv Turaka i
Osmanskog carstva? Misli{ li da oni
imaju neke veze s tim {to su Turci ugu-
{ili Aprilski ustanak 1876. godine,
ili su to jednostavno uop{teniji reto-
ri~ki argumenti? Kako su autori ovog
teksta planirali da stvore bugarsku
dr`avu? Kako su oni zamislili organi-
zaciju te nove dr`ave?

I-24. Albanska pesma napisana u vreme
Berlinskog kongresa (1878)
Molim vas, oprezni budite
S Albanijom,
Nemojte je poderati
Kao da je siro~e,
Jer nismo mi ni Grci, ni Bugari,
Pa ni Crnogorci
Mi smo samo Albanci
I `elimo jedino slobodu...
Brahimi, str. 62
Kao ni druge balkanske nacije, tako
ni Albanci nisu imali svog predstav-
nika na Berlinskom kongresu, ali i albans-
ke vo|e su poku{avale da defini{u nacio-
nalne ciqeve i pridobiju javno mwewe za
te ciqeve.
? Kakva je svrha ove pesme? [ta pes-
nik `eli da ka`e time {to nabraja
nazive naroda koji `ive na podru~ju gde
i on?
I-25. Berlinski mirovni ugovor (1878)
Ugovor izme|u V. Britanije, Austro-
Ugarske, Francuske, Nema~ke, Italije,
Rusije i Turske. Berlin, 13. jul 1878.
godine
^lan I Bugarska se konstitui{e kao auto-
nomna i zavisna kne`evina pod vrhovnom
vla}u wegovog carskog veli~anstva Sul-
tana. Kne`evina }e imati hri{}ansku
vladu i nacionalnu miliciju.
^lan XXIII Visoka porta preuzima obavezu
da na ostrvu Krit dosledno primewuje
Organski zakon iz 1868. godine uz modi-
fikacije koje se mogu smatrati pravi~nim.
Sli~ni zakoni prilago|eni lokalnim
potrebama, osim u pogledu oslobo|ewa od
pla}awa poreza koje je priznato Kritu, uve-
{}e se i u drugim delovima Turske u wenom
evropskom delu, za koje ovim ugovorom nije
predvi|ena posebna organizacija. Visoka
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
porta }e uputiti posebne komisije, u kojima
}e u znatnoj meri biti zastupqen doma}i
element, koje }e razraditi detaqe novih
zakona u svakoj pojedinoj provinciji. Pla-
novi organizacije koji proisteknu iz ovih
aktivnosti podne}e se Visokoj porti na
razmatrawe koja }e se, pre progla{avawa
akata na osnovu kojih }e oni stupiti na
snagu, konsultovati sa Evropskom komisi-
jom ustanovqenom za Isto~nu Rumeliju.
^lan XXV Provincije Bosnu i Hercegovinu
}e zaposesti i wima upravqati Austro-
Ugarska. Budu}i da vlada Austro-Ugarske
ne `eli da preuzme upravqawe u Novopa-
zarskom sanxaku, koji se prostire izme|u
Srbije i Crne Gore u pravcu jugoistoka na
drugoj strani Mitrovice, osmanska admini-
stracija }e tamo i daqe obavqati svoje
funkcije. Me|utim, da bi se obezbedili
odr`avawe novog politi~kog stawa, kao i
sloboda i bezbednost komunikacija,
Austro-Ugarska zadr`ava pravo da u celom
ovom delu nekada{weg vilajeta Bosne
dr`i svoje garnizone i da koristi vojne i
trgova~ke puteve. U tom ciqu, vlade
Austro-Ugarske i Turske zadr`avaju za
sebe pravo da se dogovore o detaqima.
^lan XXVI Visoka porta, kao i sve one Viso-
ke strane ugovornice koje to do sada nisu
u~inile, priznaju nezavisnost Crne Gore.
^lan XXXIV Visoke strane ugovornice pri-
znaju nezavisnost Kne`evine Srbije, u
zavisnosti od uslova izlo`enih u slede-
}em ~lanu.
^lan XXXV Ni za jedno lice u Srbiji raz-
lika u verskoj opredeqenosti ili konfe-
siji ne sme biti povod za iskqu~enost ili
nemogu}nost u pogledu u`ivawa gra|anskih
ili politi~kih prava, rada u javnim slu`-
bama, obavqawa javnih funkcija i ukaziva-
wa po~asti, kao ni u pogledu obavqawa po-
jedinih profesija i delatnosti, u bilo kom
mestu. Sloboda i javno praktikovawe svih
oblika ispovedawa vere obezbedi}e se
svim doma}im licima u Srbiji, kao i stran-
cima, i ne}e biti nikakvih prepreka u
pogledu hijerarhijske organizacije pojedi-
nih zajednica niti u pogledu wihovih odno-
43
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
sa s wihovim duhovnim poglavarima.
^lan XLIII Visoke strane ugovornice priz-
naju nezavisnost Rumunije, pod uslovima
izlo`enim u slede}im ~lanovima.
^lan XLIV Ni za jedno lice u Rumuniji raz-
lika u verskoj opredeqenosti ili konfe-
siji ne sme biti povod za iskqu~enost ili
nemogu}nost u pogledu u`ivawa gra|anskih
ili politi~kih prava, rada u javnim slu`-
bama, obavqawa javnih funkcija i ukazi-
vawa po~asti, kao ni u pogledu obavqawa
pojedinih profesija i delatnosti, u bilo
kom mestu. Sloboda i javno praktikovawe
svih oblika ispovedawa vere obezbedi}e
se svim doma}im licima u Rumuniji, kao i
strancima, i ne}e biti nikakvih prepreka
u pogledu hijerarhijske organizacije razli-
~itih zajednica niti u pogledu wihovih
odnosa s wihovim verskim poglavarima.
Podanici i dr`avqani svih Sila, trgovci
i druga lica, bi}e u Rumuniji ravnopravno
tretirani bez obzira na veru, na temequ
potpune jednakosti.
^lan XLV Kne`evina Rumunija vra}a wego-
vom veli~anstvu ruskom Caru onaj deo te-
ritorije Besarabije koji je odvojen od Ru-
sije Pariskim ugovorom iz 1856. godine,
koji je na zapadu ograni~en sredwim tokom
reke Prut a na jugu sredwim tokom rukavca
Kilija i u{}em Stari Stambol (dana{wa
dr`ava Moldavija).
^lan LVIII Visoka porta ustupa Ruskoj care-
vini teritorije Ardahan, Kars i Batum (da-
na{we Jermenija i Gruzija, sa malim delom
severoisto~ne Turske) u Aziji, zajedno sa
lukom ove posledwe pomenute teritorije.
^lan LIX Wegovo veli~anstvo Car Rusije
izjavquje svoju nameru da Batum bude slo-
bodna luka, uglavnom trgova~ka.
^lan LXII Budu}i da je Visoka porta izrazi-
la nameru da odr`ava na~elo verske slo-
bode, kao i da mu da naj{ire tuma~ewe,
Strane ugovornice primaju k znawu ovu spo-
ntanu izjavu. Verska razlika ne sme ni u ko-
jem delu Osmanskog carstva biti povod za
iskqu~enost ili nemogu}nost bilo kojeg li-
ca u pogledu u`ivawa gra|anskih ili poli-
ti~kih prava, rada u javnim slu`bama, obav-
44
qawa javnih funkcija i ukazivawa po~asti,
ili obavqawa pojedinih profesija i de-
latnosti, u bilo kom mestu. Sloboda i javno
praktikovawe svih oblika vere obezbedi}e
se svima i ne}e biti nikakvih prepreka u
pogledu hijerarhijske organizacije pojedi-
nih zajednica niti u pogledu wihovih odno-
sa s wihovim duhovnim poglavarima.
Duhovna lica, hodo~asnici, kao i monasi
svih nacionalnosti koji putuju u evropski
deo Turske, ili u wen azijski deo, u`iva}e
ista prava, povlastice, kao i privilegije.
Gore pomenutim licima i wihovim verskim,
dobrotvornim i drugim ustanovama u svetim
mestima i drugde priznaje se pravo na slu`-
benu za{titu od strane diplomatskih ili
konzularnih agenata Sila u Turskoj. Izri-
~ito se zadr`avaju prava koja ima Fran-
cuska, i u potpunosti se podrazumeva da se
ne mogu vr{iti nikakve izmene kada je u
pitawu status quo svetih mesta. Monasi na
Svetoj gori, bez obzira na to iz koje zemqe
poti~u, zadr`a}e svoje ranije posede i pov-
lastice i u`ivaju, bez ikakvog izuzetka,
potpuno jednaka prava i prerogative.
www.fordham.edu/halsall/mod/1878berlin.html, prevod
preuzet sa http://www.mfa.gov.yu/History/1878_s.html
? Nacrtaj tri karte: jednu sa situaci-
jom pre 1878. godine, drugu koja }e
prikazati teritorijalne pretenzije
svake od etni~kih grupa i tre}u na kojoj
se vidi ishod sporazuma u Berlinu. [ta
prime}uje{?
Igra: Zamisli da si na mestu drugoga
Napi{i sastav od 400 re~i u kojem }e{
izneti vlastite predloge za re{ewe
situacije na Balkanu. Izaberi jednu od
slede}ih uloga budi Rus, Nemac, Fran-
cuz, Britanac, Austroma|ar, ili pak
diplomata, predstavnik Osmanskog
carstva, Albanac, Bugarin, Rumun,
Srbin, Hrvat, Crnogorac, Slovenac,
Grk, ali svakako izaberi identitet
koji nije tvoj. Obrazlo`i svoj izbor.
Mapa 2: Balkanske dr`ave posle Berlinskog kongresa, jul 1878.

45
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA

Sl. 2. Gr~ka izme|u Turske i Evrope.

Karikatura iz lista Aristophanes
(1882)

Louvi, str. 230

Turska: Pusti me, poje{}u novoro- ? Za{to je Gr~ka predstavqena kao

|en~e. novoro|en~e? Opi{i ukratko kako
Evropa: Nazad, gospo|o Turska, zahvaquju- su predstavqene ove tri figure. Po
}i meni ti uop{te postoji{. tvom mi{qewu, {ta je autor karikature
hteo da poru~i ~itaocima?

46

I-26. Za{to Albanci `ele zasebnu
albansku dr`avu (1886)
Mi `elimo ono {to `eli svaka nacija:
zasebnu dr`avu u kojoj }e se svi qudi
iste krvi okupiti kao {to se porodica
okupqa u jednoj ku}i.
Kondo, str. 126
Odlomak iz teksta koji je objavio
Jeronim (\irolamo) de Rada
(18141903) u dvojezi~nom ~asopisu Fiamuri i
Arbrit La Bandiera dell'Albania (Albanska
zastava). Jeronim je bio pesnik i izdava~
drugog dvojezi~nog ~asopisa L'Albanese
d'Italia. @iveo je u Italiji.
? Za{to pisac upore|uje porodicu i
naciju? Poku{aj da zakqu~i{ kako
takva vizija na dugi rok uti~e na odnos
prema drugim narodima koji `ive na
istoj teritoriji.
I-27. Se}awa Ivana Haxi-Nikolova9 na
razgovore iz 1892. godine, koji su
doveli do stvarawa VMRO (1893)
Jula 1892. godine do{ao sam u Sofiju da
potra`im Kostu Sahova koji je izdavao ma-
kedonske novine, tra`io sam uglednog
Makedonca koji }e u Solunu stati na ~elo
revolucionarne organizacije ~iji je ciq
oslobo|ewe Makedonije.
Po{to me je saslu{ao, Sahov je rekao:
Shvatam {ta ho}ete, ali ovde ne}ete pro-
na}i prave qude. Ovde samo pri~aju, a ka-
da treba ne{to uraditi, onda nema nikog.
Samo sa jednim ~ovekom mo`ete ozbiqno
razgovarati o makedonskom pitawu. To je
u~enik vojne {kole Goce Del~ev.10
Dogovorili smo se da Kosta Sahov poru~i
Goce Del~evu da `elim da se sretnem s
wim i da bismo mogli da se vidimo u nede-
9
Ivan Haxi-Nikolov (1861-1934), jedan od osniva~a VMRO.
10
Goce Del~ev (1872-1903), istaknuta li~nost makedonske oslobodila~ke borbe.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
qu u dva po podne kod Sahova. U dogovore-
no vreme stigao sam u {tampariju i tamo ih
zatekao kako razgovaraju u jednom }o{ku.
Plan za stvarawe organizacije:
1. Organizacija treba da bude osnovana u
Makedoniji, a ne u Sofiji, jer ako bude
osnovana u Sofiji, onda bi Grci i Srbi
mogli da ka`u da ju je stvorila bugarska
vlada, a zatim i da sami stvore sli~ne
organizacije i na kraju ni{ta od svega ne
bi bilo. Osim toga, organizacija treba da
bude tajna.
2. Osniva~i moraju biti iz Makedonije
kako bi neprestano bili u dodiru s make-
donskim stanovni{tvom, izlagali se
istim opasnostima kojima }e biti izlo`e-
ni wihovi sledbenici i tako lak{e zado-
bili poverewe qudi.
3. Moto treba da bude: Autonomija za Ma-
kedoniju. Da bi bilo neke nade u uspeh, na-
{i se zahtevi moraju pozivati na ~lan 23
Berlinskog ugovora. Da bi bila samostal-
na, Makedonija se mora i{~upati iz ruku
ne samo Turaka, ve} i Srba i Grka. Kada
budu odre|ene granice autonomne Ma-
kedonije, tada Srbi i Grci vi{e ne}e biti
u prilici da tra`e neke wene delove, ali
ako budemo hteli da se spojimo sa Bugar-
skom, onda }e i Srbi i Grci `eleti neki
deo. Na{ zadatak treba da bude o~uvawe
Makedonije kao celine, a to }e se ostvari-
ti jedino ako Makedonija bude samostalna.
4. Organizacija treba da bude nezavisna i
samosvojna, ne sme da ima bilo kakve veze
ili da izvr{ava bilo kakve zadatke koje
bi joj dale vlade susednih zemaqa, jer bi
tako potpala pod wihov uticaj. Ona tako|e
ne sme biti oru|e bilo koje vlade koja bi
`elela da izazove reakciju neke druge
susedne vlade.
5. Od Makedonaca u Bugarskoj i bugarskog
naroda mi tra`imo samo materijalnu i mo-
ralnu podr{ku, bez uplitawa u na{e
poduhvate.
47
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
Posle ~etiri sata razgovora, Kosta Sahov
i Goce Del~ev su prihvatili plan. Goce je
rekao: Slu{ajte, gospodine Haxi-Niko-
lov, toliko je vremena pro{lo, neka pro|e
jo{ jedna godina. Za godinu dana }u zavr-
{iti vojnu {kolu i postati oficir. Na-
pusti}u sve to i oti}i u Solun i tamo }emo
osnovati revolucionarnu organizaciju.
Makedonium, str. 29-30
Posle Berlinskog kongresa, Makedo-
nija je ostala najva`nija turska teri-
torija u Evropi. Zbog etni~ki me{ovitog
stanovni{tva, u woj su ubrzo po~eli da se
nadme}u bugarski, gr~ki i srpski naciona-
lizam. VMRO je osnovan 1893. godine. Ta
organizacija je stajala iza neuspe{nog
Ilindenskog ustanka 1903. godine. Tokom
balkanskih ratova Makedonija je okupirana
i na kraju su je me|u sobom podelile Bugar-
ska, Gr~ka i Srbija. Posle Prvog svetskog
rata VMRO se od pokreta za nacionalno
oslobo|ewe polako pretvorio u fa{isti~-
ku i teroristi~ku organizaciju koja se de-
lom finansirala i trgovinom droge, vodi
gerilski rat, pre svega protiv Srbije (Jugo-
slavije) i neformalno kontroli{e deo bu-
garske Makedonije. Ta organizacija je zna-
~ajno uticala na politi~ki `ivot u Bugar-
skoj sve do 1934. godine, kada su je bugarske
vlasti nasilno rasturile.
? Proceni, na osnovu ovog teksta, koji
su prakti~ni problemi stajali na
putu stvarawa jedne politi~ke organi-
zacije u jugoisto~noj Evropi krajem XIX
veka. [ta misli{, za{to je bilo va`no
uo~iti razliku izme|u samostalnosti i
nezavisnosti?
I-28. Deklaracija kojom VMRO
obave{tava velike sile o odluci da
zapo~ne oru`ani ustanak (1903)
Neka`weno nasiqe muhamedanaca i sis-
tematski pritisak vlasti prisilio je
hri{}ane iz Makedonije i podru~ja Jedre-
na da krenu u sveop{tu oru`anu borbu.
48
Oni su pribegli tom ekstremnom re{ewu
tek kada su se kao neuspe{na pokazala sva
druga sredstva u poku{aju da se Evropa
podstakne na intervenciju u duhu me|una-
rodnih sporazuma koji bi trebalo da odre-
|uju uslove `ivota. Intervencija spoqa je
i daqe jedini na~in da se ukloni zlo i
zaustavi krvoproli}e.
Dosada{wi jalovi poku{aji da se palija-
tivnim merama poboq{a turska vlast
samo su pove}ali muhamedanski fanati-
zam i dr`avni pritisak strano me{awe
}e dati rezultate samo ukoliko se zah-
vaquju}i wemu uradi slede}e:
1. U dogovoru s velikim silama treba za
glavnog upraviteqa postaviti hri{}ani-
na koji nikada nije uzimao u~e{}a u tur-
skoj upravi i koji bi bio nezavisan od Vi-
soke porte u obavqawu svojih du`nosti;
2. Treba omogu}iti trajnu zajedni~ku me|u-
narodnu kontrolu, uz {iroka ovla{}ewa
za sankcionisawe.
Objasniv{i uzroke ovog o~ajni~kog ~ina
narodnog otpora, kao i mere koje bi mogle
da stanu na put wegovih posledica, VMRO
sa sebe skida svaku odgovornost i objav-
quje da }e voditi borbu sve dok u potpuno-
sti ne ostvari svoje ciqeve, a energiju za
to nalazi u uvi|awu svojih du`nosti i ra-
zumevawu na koje nailazi u ~itavom svetu.
Odbrani, str. 484
[ta je ciq ovog teksta? [ta su we-
? govi autori hteli da postignu? Da li
je oru`ani sukob u wemu predstavqen
kao `eqeni ciq ili kao nametnuto
sredstvo za ostvarewe drugih ciqeva?
I-29. Politi~ko re{ewe makedonskog
pitawa mora se tra`iti u okviru
Osmanskog carstva. Stav Krste
Misirkova (1903)
[...] Ukoliko verskom propagandom treba
onemogu}iti ujediwavawe makedonskih
intelektualaca i makedonskog naroda,
onda pre svega treba stvoriti jedinstvenu

crkvu u Makedoniji, to jest Ohridsku
arhiepiskopiju koja }e biti arhiepisko-
pija za ~itavu Makedoniju.
Verska propaganda mo`da ima ne{to pro-
tiv ujediwavawa makedonske inteligen-
cije i makedonskog naroda samo iz nacio-
nalnih razloga. Ako je tako, onda je pri-
rodno da uz zahtev za crkvenu reformu
ide i zahtev za obrazovnu reformu, to jest
da arhiepiskopija preuzme kontrolu nad
{kolovawem i prilagodi ga nacionalno-
sti svojih parohijana: u gr~kim eparhijama
}e se predavati na gr~kom, u vla{kim na
vla{kom a u slovenskim na makedonskom.
Tako }e biti uklowena svaka nacionalna
i verska propaganda koja je qude do sada
podvajala na zava|ene grupe i bi}e mira
me|u narodom, i za Makedoniju i za Tursku
i za Evropu. [...]
Takav ishod je najboqi i za Tursku. [...]
Ukoliko se, s druge strane, ka`e da u Ma-
kedoniji nema vi{e slovenskih grupacija,
nego je samo jedna, koja nije ni bugarska
niti srpska, i ukoliko se Makedonija iz-
dvoji u autonomnu arhiepiskopiju, onda }e
se Turska jednim potezom re{iti uplita-
wa triju susednih dr`ava u makedonska
pitawa.
Na{i nacionalni interesi nala`u make-
donskoj inteligenciji i makedonskom naro-
du da pomogne Turskoj da iza|e iz te{kog
polo`aja u koji su je stavile nacionalna i
verska propaganda koje kolaju Makedoni-
jom, kao i dr`ave koje u Makedoniji imaju
svoje interese. Ne moramo se udru`iti sa
Bugarskom, Srbijom ili Gr~kom. Integri-
tet turske teritorije je va`niji nama nego
Rusiji ili zapadnoj Evropi. Turska ima
najboqi geografski polo`aj. Pripadnost
turskoj dr`avi i o~uvawe integriteta te
dr`ave nama, makedonskom narodu, omogu-
}ava da u`ivamo puna gra|anska prava u
~itavoj Turskoj. To pravo nam omogu}ava i
zna~ajne materijalne dobitke. Zbog toga
makedonska inteligencija, ukoliko se
usredsredi najpre i najvi{e na vlastite
interese, treba da upotrebi sve svoje
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
moralne snage u ciqu o~uvawa integriteta
Turske. Za uzvrat bismo mogli o~ekivati, i
imali bismo se pravo tome nadati, da }e
nam na{ velikodu{ni gospodar dati pot-
punu autonomiju u crkvenim i obrazovnim
pitawima, punu jednakost pred zakonom i
samostalnu vlast u Makedoniji. [...]
Ovakav miroqubivi plan makedonskog na-
roda nai}i }e na podr{ku i priznawe ve-
likih sila koje `ele da o~uvaju integri-
tet Turske.
Odbrani, str. 551-552
Krste Misirkov je, zajedno sa Dimi-
trijem ^upovskim, ~lan grupe aktiv-
nih makedonskih studenata u Sankt Peter-
burgu prvih decenija XX veka. Wegova kwiga
O makedonskom pitawu, objavqena 1903.
godine u Sofiji, dala je veliki doprinos
razvijawu makedonskog identiteta kod
mnogih `iteqa tog podru~ja.
? Za{to je Krste Misirkov smatrao
da je o~uvawe Osmanskog carstva
najboqe re{ewe za Makedonce? Kakva
je uloga crkve u tom projektu? Da li bis-
mo mogli zakqu~iti da je pisac poku-
{ao da predstavi Osmansko carstvo
kao alternativu nacionalnoj dr`avi?
Uporedi tekstove I-23 i I-24, uzimaju}i u
obzir ~iwenicu da je ustanak Makedo-
naca ugu{en 1903. godine.
I-30. Plan Aurela C. Popovicija za pret-
varawe Austrougarskog carstva u fede-
rativnu dr`avu pod imenom Sjediwene
Dr`ave Velike Austrije (1906)
Osnovni principi saveznog ustava
^itava sada{wa teritorija Austrougars-
kog carstva, izuzev Bosne i Hercegovine,
podeli}e se, prema nacijama koje u woj `i-
ve, na slede}e nacionalne i politi~ke je-
dinice: Nema~ka Austrija, Nema~ka ^e{-
ka, Nema~ka Moravska ([lezija), ^e{ka,
49
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
Ma|arska, Transilvanija, Hrvatska, Za-
padna Galicija, Slova~ka, Ukrajina, Voj-
vodina, Erdeq, Tirol i Trst.
Ovih 15 nacionalnih dr`ava ~ine saveznu
monarhiju koja se zove Sjediwene Dr`ave
Velike Austrije pod krunom Wegovog
Viso~anstva Cara Frawe Josifa I.
Svi gra|ani nacionalnih dr`ava su isto-
vremeno i austrijski gra|ani. Svako mo`e
da koristi svoja politi~ka prava samo u
jednoj dr`avi.
[...]
Carska, to jest savezna vlada sa~iwena je
od predstavnika nacionalnih dr`ava.
Kancelar, kog postavqa car, na ~elu je
carske, to jest savezne vlade.
Carski parlament ~ine:
a) Poslani~ki dom
b) Senat
[...]
Vlade nacionalnih dr`ava {aqu svoje
predstavnike u saveznu vladu u slede}oj
srazmeri:
Nema~ka Austrija 7, Ma|arska 7, ^e{ka 5,
Transilvanija 4, Hrvatska 3, Zapadna
Galicija 3, Nema~ka ^e{ka 2, Slova~ka 2,
Nema~ka Moravska ([leska) 2, Ukrajina 1,
Vojvodina 1, Tirol 1, Trst 1, Erdeq 1, {to
je u ukupno 42. [...]
Svaka nacionalna dr`ava ima parlament,
svoju vladu i pravosu|e.
Car postavqa namesnika koji vodi vladu
svake od nacionalnih dr`ava. Namesnik
mora biti gra|anin date dr`ave.
^lanove vlade tako|e postavqa car, ali
uzimaju}i u obzir predloge namesnika.
Svaka dr`ava ima svoj ustav. Da bi ustav
stupio na snagu, mora ga odobriti car. Od
tog trenutka nacionalna dr`ava mo`e
samostalno da koristi sva svoja prava.
Carstvo garantuje integritet teritorije
nacionalne dr`ave, kao i wenu autonomi-
ju, ukoliko ta autonomija nije ograni~ena
50
ustavom Carevine i posebnim nacional-
nim ustavom. [...]
Svaka nacionalna dr`ava odlu~uje koji }e
jezik biti prihva}en kao zvani~ni.
Jezik za unutra{wu komunikaciju unutar
Carstva je nema~ki.
U carskom parlamentu svaki poslanik mo-
`e da se obra}a skup{tini na materwem
jeziku. [...]
Svi zakoni, dekreti i objave carskih vla-
sti treba da budu sastavqene i objavqene
samo na zvani~nom jeziku nacionalne
dr`ave na koju se odnose.
Svi dopisi carskih vlasti, ukqu~uju}i i
vojne, treba da budu samo na odgovaraju}em
nacionalnom jeziku.
Sve kovanice i papirni novac, kao i svi
jezici dr`ava ~lanica, tako|e treba da
budu u upotrebi.
[...]
Be~ je glavni i prestoni grad Carstva.
Popovici, str. 288-297
Aurel C. Popovici (18631917), ru-
munski publicista poreklom iz Tran-
silvanije. Studirao medicinu i politi~ke
nauke u Be~u i Gracu, bio ~lan Rumunskog na-
cionalnog komiteta u Transilvaniji i borio
se za prava Rumuna u okviru Austrougarskog
carstva. Plan za pro{irewe austrougarske
dvojne monarhije i stvarawe pravog fede-
rativnog ure|ewa nastao je okviru poku{aja
grupe inetelektualaca, koju je okupio
prestolonaslednik, nadvojvoda Franc Fer-
dinand, da nekako oja~aju monarhiju ugro`e-
nu bujawem raznih nacionalizama.
? Kako je Aurel C. Popovici zamislio
odnos nacionalnog i saveznog nivoa?
Poku{aj da razume{ za{to je on radije
prihvatao federalno ure|ewe, nego
stvarawe zasebnih nacionalnih dr`ava.
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

I-31. Britanski ambasador u Osmanskom wa, uvideli su da se ti susedni narodi na-

carstvu pi{e o poku{ajima Albanaca da
dobiju vlastitu nacionalnu dr`avu
(1912)
Lord Go{en, tada wegova ekscelencija
ambasador u Carigradu, u izve{taju o tom
pitawu jezgrovito je izrekao su{tinu stva-
ri: Ne mo`e se pore}i da je albanski po-
kret sasvim prirodan. Albanci, stara i za-
sebna rasa, koliko i sve iz wenog okru`e-
laze pod za{titom nekih evropskih sila i
da se wihove `eqe za samostalnijim `ivo-
tom ispuwavaju [...] dok prema wima ne posto-
ji takav odnos. Wihova nacija se ignori{e,
[...] predla`e se razmena teritorija, javqaju
se i druge pote{ko}e, ali stalno na {tetu
Albanije, a Albanci bivaju ostavqeni na
milost i nemilost Slovena i Grka, koji se
ne obaziru na wihove nacionalne zahteve.
Durham, str. 72

Sl. 3. Progla{ewe albanske nezavisnosti

u Valoni (1912) gravura iz tog perioda

Figura desno od
zastave predsta-
vqa Skenderbega.

? Koji je glavni
element na ovoj
gravuri? [ta mis-
li{, za{to je trenu-
tak objavqivawa ne-
zavisnosti povezan
sa nacionalnim sim-
bolima? Kakva je ulo-
ga Skenderbega na
ovoj slici?
Hudhri, str. 44

51
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
I-32. Govor Kemal-pa{e u Damasku o
odnosu Turaka i Arapa (1913)
[...] @elim da vam ka`em slede}e: turski
pokret koji sada vidite u Istanbulu, i
islamskim zemqama u kojima `ive Turci,
ne gaji nikakvo neprijateqstvo prema Ara-
pima. Vi vrlo dobro znate da je ve} bilo
gr~kih, bugarskih, jermenskih pokreta u
Osmanskom carstvu. Danas im se pridru-
`io i arapski. Turci su zaboravili na se-
be. Wih je ~ak bilo sramota da ka`u kojoj
naciji pripadaju. Moglo se dogoditi da
takvo slabqewe nacionalne svesti za-
vr{i na o~ekivani na~in. Pla{e}i se to-
ga, turska mladost se pokrenula i pokaza-
la hvale vrednu samosvest. Ona je objavi-
la sveti nacionalni rat kako bi se Turci-
ma reklo da su Turci i da tursku naciju
odlikuje bezbroj vrlina... Uveravam vas da
turski pokret nije nimalo neprijateqski
nastrojen prema arapskom. On je wegov
brat i nerazdvojni drug. Turska mladost
bi od sveg srca volela da vidi napredak
Arapa i to da oni ostvare sva svoja nacio-
nalna prava. Sada{wi napori turske mla-
dosti usmereni su na va`ne stvari poput
obrazovawa Turaka, sada kada su se kod
Turaka probudila nacionalna ose}awa,
kad su oni postali preduzimqivi, oslo-
bodili se ropstva, okrepili zdravqe,
postali brojniji i bogatiji, sve u svemu,
oni su posve}eni tome da Turci vide da su
po{tovani i blagosloveni i da zaslu`uju
pravo da zauzmu mesto me|u narodima dva-
desetog veka... O vi, koji ste predstavni~-
ka elita arapske mladosti, vi tako|e ra-
dite na ostvarewu istih ideala...
Cemal, str. 220
Kemal-pa{a je bio profesionalni voj-
nik i jedan od vo|a Mladoturaka.
Posle dr`avnog udara januara 1913. godine
postao je vojni upravnik Istanbula, zatim
ministar mornarice, a tokom Prvog svetskog
rata komandant u Siriji, gde je poku{ao da
se odupre Britancima i o~uva lojalnost
arapskog stanovni{tva Osmanskom carstvu.
52
? Koji je ciq ovog govora?
I-33. Projekat Dimitrija ^upovskog za
stvarawe savezne balkanske demokrat-
ske republike (Sankt Peterburg 1917)
Balkan balkanskim narodima
Puno samoopredeqewe svake nacije
Svetski rat koji se vodi donosi slobodu i
mogu}nost samoopredeqewa mnogim porob-
qenim narodima. Mnogo vekova se Make-
donija borila i prolivala potoke krvi za
svoju slobodu i nezavisnost, ali ju je izda-
jni~ki ra{~erupao kriminalni {ovinizam
i pohlepa krvavih dinastija iz okru`ewa.
Posledice te nevi|ene pohare su ne samo
uzajamno uni{tavawe balkanskih naroda
ve} i ovaj nevi|eni rat. Sada, kada je ve-
liki deo Balkanskog poluostrva u ru{evi-
nama, a ostaci wegovog naroda pod tur-
skim jarmom, mi Makedonci, koji trpimo
vi{e od drugih, tra`imo od vas, balkan-
skih naroda, da zaboravite sva|e u pro{-
losti, da se ujedinite i pridru`ite na-
{em svebalkanskom revolucionarnom pro-
gramu za zajedni~ku borbu i stvarawe Sa-
vezne Balkanske Demokratske Republike.
Program na{eg Revolucionarnog komiteta
sadr`i slede}e:
Svi balkanski narodi su obavezni da
zbace svoje vladaju}e dinastije i da uvedu
republikanske vlade.
Svaka balkanska republika treba da bude
potpuno autonomna u svom unutra{wem
politi~kom `ivotu.
Sve balkanske republike ~ine jednu Sa-
veznu Balkansku Demokratsku Republiku.
Savezna Balkanska Demokratska Republi-
ka sa~iwena je od slede}ih republika:
Makedonije, Albanije, Crne Gore, Gr~ke,
Srbije, Bugarske, Hrvatske, Bosne i Herce-
govine, Slovenije i Trakije.
Kao nezavisne republike priznate su ne
samo dr`ave u kojima `ivi jedno pleme

ve} i regioni sa me{ovitim stanovni{-
tvom ~iji su `ivotni interesi usko pove-
zani sa wihovim geografskim, istori-
jskim, politi~kim, privrednim i kulturn-
im uslovima datog regiona.
U republikama sa me{ovitim stanovni{-
tvom, autonomna podru~ja i op{tine treba
da se organizuju tako da svaka nacional-
nost ima punu slobodu upotrebe materweg
jezika, svoje vere i svoje tradicije.
Jezik ve}ine je zvani~ni jezik svake re-
publike.
Svaka republika {aqe svoje ovla{}ene
predstavnike u Saveznu skup{tinu Savez-
ne Balkanske Demokratske Republike.
Od ovla{}enih predstavnika bi}e formi-
rana Savezna vlada i Savet koji }e zame-
niti predsednika Savezne republike.
Saveznu vladu i Savet sa~iwava}e jednak
broj predstavnika iz svake savezne repub-
like.
Savezna vlada i Savet upravqaju svim
unutra{wim stvarima i spoqnim pita-
wima u Balkanskoj Republici.
Makedonium, str. 75-76
Dimitrije ^upovski (18781940), jedan
od istaknutijih ~lanova Makedonskog
saveza u Sankt Peterburgu. Prvi svetski
rat i Ruska revolucija od 1917. godine ohra-
brili su ga da iznese smele planove za reor-
ganizovawe jugoisto~ne Evrope nakon rata.
? Pa`qivo pro~itaj prvi pasus i
uporedi ga sa tekstovima I-28 i I-29.
Poku{aj da razume{ za{to je ^upovski
`eleo da makedonska nacionalna dr-
`ava bude organizovana kao savezna
republika.
I-34. Krfska deklaracija (1917) o prin-
cipima ujediwewa Srba, Hrvata i
Slovenaca
Na Konferenciji ~lanova pro{log koali-
cionog i sada{weg kabineta Kraqevine
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Srbije i predstavnika Jugoslovenskog
odbora sa sedi{tem u Londonu, koji su do
sada paralelno radili, a u prisustvu i uz
saradwu predsednika Narodne skup{tine,
izmewene su misli o svim pitawima, koja
su skop~ana sa budu}im zajedni~kim
dr`avnim `ivotom Srba, Hrvata i
Slovenaca.
(...) Pre svega, predstavnici Srba, Hrvata
i Slovenaca ponovo i najodlu~nije nagla-
{avaju, da je ovaj na{ troimeni narod je-
dan isti po krvi, po jeziku govornom i
pisanom, po ose}awima svog jedinstva, po
kontinuitetu i celini teritorije, na kojoj
nepodvojeno `ivi, i po zajedni~kim `i-
votnim interesima svog nacionalnog
opstanka, i svestranog razvitka svoga
moralnog i materijalnog `ivota (...)
Na{ troimeni narod, koji je najvi{e stra-
dao od grube sile i nepravde, koji je za
svoje samoopredeqewe podneo najve}e
`rtve, prihvatio je sa odu{evqewem taj
uzvi{eni princip kao glavni ciq ove
stra{ne borbe u koju je gurnulo ceo svet
nepo{tovawe prava samoopredeqewa
naroda.
I ovla{}eni predstavnici Srba, Hrvata i
Slovenaca, konstatuju}i da je jedini i
neodstupni zahtev na{eg naroda, zahtev
koji on postavqa na osnovu na~ela slo-
bodnog samoopredeqewa naroda, da bude
potpuno oslobo|en svakog tu|inskog rop-
stva i ujediwen u jednoj slobodnoj nacio-
nalnoj i nezavisnoj dr`avi, slo`ili su se,
da ta wihova zajedni~ka dr`ava bude zas-
novana na ovim modernim i demokratskim
principima.
Na{ narod ne tra`i ni{ta tu|e: on tra`i
samo svoje i `eli da se sav kao jedna celi-
na, oslobodi i ujedini. I zato on, svesno i
odlu~no, iskqu~uje svako delimi~no re-
{ewe svoga narodnog oslobo|ewa i ujedi-
wewa. Na{ narod postavqa kao jednu ne-
razdvojnu celinu problem svoga oslobo|e-
wa od Austro-Ugarske i wegovog ujediwe-
wa sa Srbijom i Crnom Gorom.
Petranovi}, Ze~evi}, str. 66-68
53
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
Dramati~ni doga|aji 1917. godine (na-
ro~ito revolucionarni pokreti u
Rusiji i ulazak Amerike u Prvi svetski rat)
naveli su srpsku Vladu i Jugoslovenski
odbor sa~iwen od politi~ara koji su prog-
nani sa ju`noslovenskih teritorija Austro-
ugarskog carstva da prevazi|u nesuglasi-
ce i iza|u sa zajedni~kim politi~kim pro-
gramom. Deklaracija je sastavqena juna
1917. godine na Krfu, gde se srpska vlada
povukla nakon {to je napustila Srbiju 1915.
godine; u Deklaraciji je bilo 13 glavnih ta-
~aka, me|u kojima su i odredbe koje se ti~u
imena budu}e dr`ave (Kraqevina Srba,
Hrvata i Slovenaca), koja }e biti parla-
mentarna, ustavna monarhija sa vladarskom
dinastijom Kara|or|evi}a, zatim odredbe
o grbu, zastavi i jednakosti tri nacionalna
imena, pisma, verskih obele`ja, teritorije,
jednakosti gra|ana pred zakonom itd. Ovaj
dokument je imao velikog uticaja na stavove
jugoslovenskih politi~ara u emigraciji i
na stanovnike ju`noslovenskih oblasti
Austrougarske.
? Koji je glavni predlog Srba za bu-
du}nost Srba, Hrvata i Slovenaca?
Kojim je argumentima podr`an taj pred-
log? [ta misli{, za{to je predlo`ena
zajedni~ka dr`ava, a ne tri odvojene
dr`ave? Ako bi te neko sada pitao, ka-
kav bi predlog za budu}nost Srba, Hrva-
ta i Slovenaca 1918. godine mogao da
da{?
I-35. ^etrnaest ta~aka iz govora
ameri~kog predsednika Vudroa
Vilsona (1918) odredbe koje se ti~u
jugoisto~ne Evrope
U rat smo u{li zato {to su nas pogodile
povrede qudskih prava; da bi na{em naro-
du `ivot uop{te bio mogu}, te su se ne-
pravde morale ispraviti, i svet se morao
u~initi takvim da do wih vi{e nikada ne
54
do|e. Mi, dakle, u ovom ratu ne `elimo ni-
{ta za sebe. Svet treba u~initi pogodnim
i sigurnim da se u wemu `ivi, a naro~ito
da bude siguran za svaku naciju koja, poput
na{e, po{tuje mir i `eli da `ivi svojim
`ivotom, da stvara vlastite institucije,
bude sigurna u pravedno i fer postupawe
drugih naroda i bezbedna od nasiqa i
sebi~ne agresije. To je, zapravo, interes
svih naroda i {to se nas ti~e, mi jasno vi-
dimo da ni za nas ne}e biti pravde ukoli-
ko je nema za druge. Stoga je program svet-
skog mira na{ program; a taj program, jedi-
ni mogu}i, jeste, kako ga mi vidimo,
ovakav:
[...]
H Narodi Austrougarske, za koje mi `eli-
mo da imaju sigurno i bezbedno mesto me|u
drugim narodima, treba da dobiju najve}u
slobodu i mogu}nost autonomnog razvoja.
HI Vojska treba da se povu~e iz Rumunije,
Srbije i Crne Gore, a okupirana podru~ja
treba obnoviti, Srbiji treba dati otvoren
i siguran izlaz na more; me|usobni odnosi
balkanskih dr`ava treba da budu ure|eni
prijateqskim sporazumima koji }e prati-
ti istorijski potvr|ene linije pripadnos-
ti i nacionalnosti; treba obezbediti me-
|unarodne garancije za politi~ku i eko-
nomsku nezavisnost i teritorijalni inte-
gritet nekoliko balkanskih dr`ava.
HII Treba obezbediti suverenitet turskim
delovima dana{weg Osmanskog carstva,
ali i druge nacije koje su sada pod turskom
vla{}u treba da imaju bezbedan `ivot i
da dobiju mogu}nost autonomnog razvoja;
Dardanele treba trajno otvoriti i u~ini-
ti slobodnim prolazom za brodove i trgo-
vinu svih naroda, sa me|unarodnom garan-
cijom.
HIV Naro~itim sporazumima treba stvori-
ti op{ti savez nacija u ciqu davawa uza-
jamnih garancija politi~ke nezavisnosti i
teritorijalnog integriteta i velikih i
malih dr`ava [...]
www.fordham.edu/halsall/mod/1918wilson.html

U govoru odr`anom 8. januara 1918.
godine, ameri~ki predsednik Vudro
Vilson izneo je svoj predlog od ~etrnaest
ta~aka za okon~awe rata. Taj predlog je po-
stao osnova za mirovni ugovor i osnivawe
Lige naroda.
? Kakve je namere imao Vudro Vilson
sa Balkanom? Kako bi ti okarakte-
risao te namere? Proceni da li bi
ovakva re{ewa poboq{ala situaciju
na Balkanu na dugi rok.
I-36. Rezolucija nacionalne skup{tine
u Alba Juliji, odluka o ujediwewu
Transilvanije sa Rumunijom (1918)
I Narodna skup{tina svih Rumuna u Tran-
silvaniji, Banatu i Ma|arskom okrugu,
sazvana u Alba Juliji 18. novembra/1.
decembra, objavquje ujediwewe tih Rumu-
na, i svih teritorija koje oni naseqavaju,
sa Rumunijom. Narodna skup{tina nagla-
{ava neotu|ivo pravo rumunskog naroda
na ~itav Banat, ~ije su granice Mori{,
Tisa i Dunav.
II Narodna skup{tina pomenutim teritori-
jama daje privremenu autonomiju dok se ne
sastanu wihovi predstavnici izabrani
op{tim pravom glasa.
III U vezi s tim, Narodna skup{tina objav-
quje da }e na slede}im principima biti
zasnovana budu}a rumunska dr`ava:
1. Svi narodi koji `ive zajedno u`ivaju
potpunu nacionalnu slobodu. Svaki narod
}e se obrazovati, upravqati i voditi sud-
ske procese na sopstvenom jeziku, a u~ite-
qi, upraviteqi i sudije }e biti pripadni-
ci tog naroda; svaki narod }e imati pravo
da bude predstavqen u dr`avnim telima i
da upravqa zemqom u skladu sa svojom
brojno{}u.
2. Vlada}e potpuna verska sloboda i sve
veroispovesti }e imati jednaka prava.
3. U svim oblastima politi~kog `ivota
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
vlada}e potpuno demokratski sistem. Po-
stoja}e op{te pravo glasa, a glasa}e se ne-
posredno, tajno, u svim op{tinama, po pro-
porcionalnom sistemu; glasa}e pripadnici
oba pola, stariji od 21 godine, za pred-
stavnike op{tine, oblasti ili parlamenta.
4. Vlada}e potpuna sloboda {tampe, udru-
`ivawa i okupqawa, sve qudske ideje }e
mo}i slobodno da se {ire.
5. Uve{}e se radikalna agrarna reforma.
Sva imawa, a najpre ona velika, bi}e po-
pisana. Bi}e poni{teni testamenti koji-
ma naslednik zemqu ostavqa tre}em li-
cu; na osnovu prava da se imawa slobodno
kr~e, seqak }e mo}i da do|e do vlastitog
imawa (obradive wive, pa{waka, {ume),
barem jednog koji }e slu`iti wemu i wego-
voj porodici. Ciq ove reforme je ve}a
dru{tvena jednakost i ja~awe proizvod-
nih snaga.
6. Industrijski radnici }e dobiti ista
prava i privilegije koje imaju radnici u
najrazvijenijim zemqama.
IV Narodna skup{tina se zala`e da se na
mirovnom kongresu stvori zajednica slo-
bodnih nacija kako bi ubudu}e bila osigu-
rana pravda i sloboda i za male i za veli-
ke nacije, a rat ukinut kao sredstvo za
kontrolisawe me|unarodnih odnosa.
V Rumuni okupqeni u Narodnoj skup{tini
pozdravqaju bra}u u Bukovini koja su se
oslobodila od jarma Austrougarskog car-
stva i ujedinila sa otaxbinom Rumunijom.
VI Narodna skup{tina s naklono{}u i odu-
{evqewem pozdravqa oslobo|ewe svih
nacija koje su do sada bile podre|ene
Austrougarskom carstvu, a to su: ~ehoslo-
va~ka, austro-nema~ka, jugoslovenska,
poqska i karpatsko-ruska nacija, i poz-
drave {aqe i svim ostalim nacijama,
VII Narodna skup{tina pamti hrabre Rumu-
ne koji su u ovom ratu prolili krv da bi
se ostvarili na{i snovi, jer oni su umrli
za slobodu i jedinstvo rumunske nacije.
VIII Narodna skup{tina izra`ava zahval-
nost i divqewe Saveznicima koji su se
sjajno i istrajno borili protiv neprijate-
55
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
qa koji se mnogo decenija pripremao za
rat, i u toj borbi civilizaciju oslobodili
od terora varvarstva.
IX Da bi i daqe upravqala rumunskom na-
cijom u Transilvaniji, Banatu i Ma|ar-
skom okrugu, Narodna skup{tina je odlu~i-
la da osnuje Veliki rumunski nacionalni
savet koji }e svuda i u svako doba pred-
stavqati rumunsku naciju u odnosima sa
drugim nacijama i donositi sve potrebne
odluke u wenom najboqem interesu.
www.cimec.ro/istorie/unire/rezo_eng.htm
[ta se predla`e u vezi sa mawi-
nama u Rumuniji? [ta misli{,
za{to su takve izjave ukqu~ene u de-
klaraciju o ujediwewu sa Rumunijom?
I-37. Govor Juliju Manijua u rumunskoj
narodnoj skup{tini u Alba Juliji
(1918)
Kako bismo odagnali sve sumwe koje bi se
kod stranaca mogle roditi povodom na{ih
namera u vezi sa unijom i nacionalnom
slobodom, Veliki rumunski nacionalni
savet objavquje da ne `eli imperiju koja
}e tla~iti. Mi, koji smo bili potla~eni,
ne `elimo da sada postanemo tla~iteqi.
@elimo da svi budu slobodni i da napre-
duju `ive}i zajedno. Na{ Veliki nacio-
nalni savet dr`i se stare poslovice: Ne
~ini drugome ono {to ne `eli{ da drugi
~ini tebi. U Velikoj Rumuniji mi `elimo
da na presto stavimo slobodu za sve. @e-
limo da svaka nacija na vlastitom jeziku
razvija svoju kulturu, zahteva pravdu i da
se moli vlastitim bogovima.
Sa suzama u o~ima smo gledali kako se
na{ jezik izbacuje iz {kola, crkava i pra-
vosudnog sistema, i to ne}emo u~initi s
56
drugim jezicima. Ne}emo drugima oduzi-
mati ono od ~ega `ive. Ne `elimo da `i-
vimo od tu|eg znoja jer smo u stawu da `i-
vimo od vlastite privrede i vlastite
snage, od vlastitog rada [aplauz]. Rumun-
ska zemqa mo`e oja~ati samo ako se wome
demokratski upravqa, naro~ito ako se
uzme u obzir {ta sve moderna dr`ava
zahteva. Samo ukoliko u na{oj zemqi bude
vladalo pravo i sloboda, onda }emo imati
snage da za svoju stvar tra`imo i podr{ku
od sveta.
Murgescu, str. 284
Juliju Maniju (18731953), jedan od
vo|a rumunskog nacionalnog pokreta
u Transilvaniji za vreme austrougarske
vladavine. Zalagao se za ujediwewe sa Ru-
munijom, postao predsednik Velikog nacio-
nalnog saveta koji je upravqao Transilva-
nijom sve dok ona nije postala deo Velike
Rumunije. U me|uratnom periodu Maniju je
bio predsednik Narodne seqa~ke stranke i
premijer (19281930, 19321933). Branio je
demokratske slobode suprotstavqaju}i se
raznim diktaturama koje su u Rumuniji pos-
tojale po~ev od 1938. godine, a `ivot je
zavr{io u komunisti~kom zatvoru.
Manijuovo izlagawe svedo~i o entuzijazmu
i {irokogrudosti pokreta za stvarawe pra-
ve nacionalne dr`ave pred kraj Prvog svet-
skog rata. Ipak, duh tog wegovog govora, na
kojem po~iva rezolucija Velike nacionalne
skup{tine, nije bio blizak svim rumunskim
politi~arima. Konkretni politi~ki potezi
u me|uratnoj Rumuniji u vezi sa nacional-
nim mawinama bili su, na`alost, daleko
ispod standarda koje je Maniju poku{ao da
postavi 1918. godine.
? Uporedi dokumente I-36 i I-37. Kakva
je razlika izme|u govora i zvani~ne
rezolucije?
Mapa 3: Jugoisto~na Evropa posle Konferencije mira u Parizu i ugovora u Lozani, 1923.

57
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
I-38. Predlog da se stvori makedonska
dr`ava sa kantonalnom organizacijom
po uzoru na [vajcarsku (1919)
[...] Svako ~iste savesti i duha ko se brine
za sudbinu qudskog roda tra`i da se po{-
tuje slobodna voqa svakog naroda. Mi, na-
rod makedonski, tra`imo da se to pravilo
po{tuje i kada je Makedonija u pitawu. Na-
rod Makedonije ima ono {to je potrebno
da bi sam sobom upravqao, on nije bezob-
li~na masa niti je zajednica koja nema
svest o sebi kako su neki skloni da tvr-
de. Naprotiv, ispod prividnog haosa krije
se duhovno jedinstvo koje po~iva na jakim
psiholo{kim vezama kao {to su: nepresta-
ne i sveop{te revolucije, zajedni~ke pat-
we i muka pod istim jarmom. Jedno od glav-
nih vezivnih tkiva tog duhovnog jedinstva
upravo je taj uzvi{eni napor makedonskog
naroda da ostvari nezavisnost svoje
zemqe, napora koji je u Makedoniji uvek
stvarao heroje, propovednike i mu~enike.
Mi objavqujemo pravo na `ivot, posledwi
put potvr|uju}i voqu ve}ine Makedonaca,
koja se ukratko mo`e ovako izre}i: neza-
visna Makedonija s kantonalnim ure|e-
wem po uzoru na demokratsku [vajcarsku i
pod protektoratom jedne nezaintereso-
vane sile: Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.
Svakome ko poznaje Makedoniju i apetite
balkanskih dr`ava ne}e biti te{ko da
razume da mi ovime `elimo da postignemo
~etiri stvari:
Ako Makedonija postane nezavisna dr`a-
va, onda }e jednom zauvek biti okon~ani
sukobi balkanskih dr`ava, jer onda make-
donski narod vi{e ne}e biti predmet
trgovine wenih suseda.
Kantonalno ure|ewe nalik onome u {vaj-
carskoj demokratiji, koje mi predla`emo,
obezbedi}e svim mawinama, bez obzira na
razli~ite jezike i veru, potpunu jednakost
u ekonomskom i duhovnom razvoju.
Protektorat velike sile nad Makedo-
nojim nu`an je da bi se osujetile budu}e
58
intrige korumpiranih diplomatija balkan-
skih zemaqa.
Jednom slobodna i nezavisna, Makedonija
}e, zahvaquju}i pre svega svom odli~nom
geografskom polo`aju, predstavqati
vezivno tkivo za balkanske dr`ave, omo-
gu}i}e im da se susretnu ne dr`e}i oru`je
u rukama, i doprine}e stvarawu balkanske
konfederacije.
Lozana, jun 1919.
Generalni savet makedonskih udru`ewa u
[vajcarskoj
Odbrani, str. 900-901
? Prona|i argumente koji se navode u
prilog stvarawa nezavisne make-
donske dr`ave. Prokomentari{i argu-
mente u prilog tvrdwe da makedonsku
dr`avu treba napraviti po {vajcar-
skom modelu. Smatra{ li da su oni pri-
mereni vremenu pred kraj Prvog svet-
skog rata? Da ti pripada{ nekom make-
donskom udru`ewu, {ta bi ti predlo-
`io/la?
I-39. Ciri{ki sporazum Gr~ke i Turske o
Kipru (1959)
1. Dr`ava Kipar je republika s predsed-
ni~kim ure|ewem, predsednik je Grk, a
potpredsednik Tur~in, i obojica }e biti
izabrani glasawem gr~ke i turske zajed-
nice.
2. Zvani~ni jezici Republike Kipar su
gr~ki i turski. Pravila zakonodavstva i
uprave, kao i zvani~ni dokumenti, napisa-
ni su na oba zvani~na jezika.
3. Republika Kipar ima zastavu neutral-
nih boja i re{ewa koje }e odabrati pred-
sednik i potpredsednik Republike.
Gr~ka i turska zastava mogu se ista}i
zajedno sa zastavom Kipra.
Gr~ka i turska zajednica imaju pravo da
slave gr~ke i turske dr`avne praznike.
[...]

5. Izvr{na vlast je u rukama predsednika
i potpredsednika. Oni }e imati Mini-
starski savet koji se sastoji od sedam gr~-
kih i tri turska ministra. [...]
6. Zakonodavnu vlast }e imati Poslani~-
ki dom ~iji }e se poslanici na mandat od
pet godina birati na osnovu op{teg prava
glasa. Gr~ka i turska zajednica }e glasati
zasebno i bez obzira na statisti~ki odnos
broja stanovnika, 70 odsto poslanika }e
biti izabrano glasovima iz gr~ke, a 30
odsto glasovima iz turske zajednice. [...]
11. U javnim slu`bama 70 odsto zaposle-
nih }e biti Grci, a 30 odsto Turci.
Podrazumeva se da }e ovakva podela biti
po{tovana na svim stepenima slu`be, ko-
liko god je to prakti~no izvodqivo.
U podru~jima i na mestima na kojima pri-
padnici jedne nacije ~ine gotovo apsolut-
nu ve}inu u organima lokalne vlasti bi}e
samo pripadnici te zajednice. [...]
18. Predsednik i potpredsednik su ovla{-
}eni da opozovu smrtnu presudu osu|eni-
cima koji pripadaju wihovoj zajednici. [...]
19. U zemqi{noj reformi zemqa }e pri-
pasti samo pripadnicima one zajednice
kojoj pripada i biv{i zemqoposednik. [...]
21. Sporazum koji jam~i nezavisnost, teri-
torijalni integritet i stvarawe nove ki-
parske dr`ave sklopi}e Republika Ki-
par, Gr~ka, Velika Britanija i Turska. Re-
publika Kipar, Gr~ka i Turska }e tako|e
sklopiti i vojni sporazum.
Ta dva sporazuma }e imati snagu ustava.
(Posledwa ta~ka ovog sporazuma }e biti
uneta u Ustav kao jedan od osnovnih stavo-
va.)
22. Iskqu~eno je potpuno ili delimi~no
ujediwewe Kipra sa bilo kojom drugom
dr`avom, kao i separatizam nekog dela
Kipra (to jest, podela Kipra na dve neza-
visne dr`ave). [...]
11
Ethniki Organosis Kyprion Agoniston (Nacionalna organizacija kiparskih boraca), vidi IV-6 i IV-11.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
24. Gr~ka i turska vlada imaju pravo da
finansiraju obrazovne, kulturne, sport-
ske i dobrotvorne ustanove koje pripadaju
wihovim zajednicama.
Isto tako, u slu~aju da jedna od zajednica
proceni da nema dovoqan broj u~iteqa,
profesora ili sve{tenika koji bi radili
u takvim ustanovama, gr~ka i turska vlada
imaju pravo da im pomognu, ali samo u stro-
go utvr|enoj meri koja ne}e prevazilaziti
stvarne potrebe. [...]
26. Nova dr`ava, koja }e nastati potpisi-
vawem sporazuma, bi}e stvorena {to je pre
mogu}e, a u periodu ne du`em od tri meseca
od trenutka potpisivawa sporazuma.
27. Sve navedene ta~ke ovog Sporazuma
smatraju se temeqnim odredbama Ustava
Republike Kipar.
http://www.kibris.gen.tr/english/photos
/documents/zurich02.html
Sredinom pro{log veka oja~ao je
oslobodila~ki pokret kiparskih
Grka koji su `eleli da se oslobode bri-
tanske uprave nad ostrvom (uvedene jo{
1878. godine). Gerilska borba EOKA11 (uz
nezvani~nu podr{ku Gr~ke) uspela je da
podrije britansku vlast. Ali, kiparski Tur-
ci (koje je podr`avala Turska) bili su pro-
tiv ujediwewa s Gr~kom i tra`ili su pode-
lu ostrva. Na kraju su gr~ki i turski premi-
jer, Konstantin Karamanlis i Adnan Men-
deres, 11. februara 1959. godine u Cirihu,
potpisali kompromisni ugovor i tako po-
stavili principe po kojima }e funkcioni-
sati nezavisna dr`ava Kipar. Potom je do-
net ustav i potpisan niz me|unarodnih ugo-
vora kojima je predvi|eno postojawe bri-
tanskih vojnih baza i pravo Gr~ke i Turske
da vojno interveni{u (Sporazum o osnivawu
i Sporazum o garancijama) i zahvaquju}i
kojima je Kipar 19. avgusta 1960. godine po-
stao nezavisna dr`ava.
59
STVARAWE NACIONALNIH DR@AVA
? [ta misli{ o odredbama koje se
ti~u politi~kog predstavqawa ove
dve zajednice?
Da li zna{ za jo{ neki primer sli~nog
politi~kog sistema?
I -40. Frawo Tu|man se zala`e za to da
svaka nacija ima pravo na vlastitu
dr`avu (1982)
Nijedan narod ne mo`e odustati od vlas-
titog interesa i ciqeva, jer bi to zna~ilo
odustati od `ivota. Narodima, pa~e, nije
dopu{teno ni izvr{ewe samoubojstva, ni-
ti je nad wima mogu}e tajno umorstvo;
wihov krvnik ili izvr{iteq zlo~ina nad
wima uvijek je poznat u povijesti. Narodi
su nezamjewive }elije qudske zajednice
ili bi}a cijeloga ~ovje~anstva. Ta se ~i-
wenica ne mo`e ni~im osporiti. Zbog to-
ga, borba za nacionalni opstanak, za samo-
odre|ewe i slobodu naroda nije i ne mo-
`e biti zlo~in [...] Svaki narod, bez obzi-
ra na to koliko on bio velik ili malen i
ma kakav on bio, ima prirodno i povijesno
60
pravo na svoje mjesto i suverenitet u qud-
skoj zajednici, ba{ kao i ~ovjek u qudskom
dru{tvu, jer je dokazano, da je to bitna
pretpostavka za optimalni razvitak svih
izvora wegovih materijalnih sila i svih
wegovih duhovnih vrijednosti, na dobro i
korist wegovu i cijele qudske zajednice.
Za Hrvatsku, str. 218
Frawo Tu|man (19221999), istori-
~ar i politi~ar, za vreme Drugog
svetskog rata pripadao komunisti~kom po-
kretu otpora, potom bio komunisti~ki
funkcioner. Titov re`im ga je osudio na vi-
{egodi{wi zatvor zbog nacionalizma. Tu|-
man je na kraju postao predsednik dr`ave
Hrvatske (19901999).
? Kako Tu|man brani pravo i potrebu
svake nacije da ima nacionalnu
slobodu? Da li bi, po wegovom mi{-
qewu, ~ove~anstvo moglo da postoji i
bez postojawa nacije? [ta ti misli{ o
toj stvari?
Uporedi ovaj tekst sa tekstovima I-4, I-5,
I-6, I-14, I-21. Prona|i na koje se argumen-
te pozivaju pisci svih ovih tekstova.
Mapa 4: Evropa posle I svetskog rata

61
DRUGO POGLAVQE
Ure|ewe nacionalne dr`ave

Ve}ina novonastalih nacionalnih dr`ava u jugoisto~noj Evropi suo~avala se s istim, dosta

ozbiqnim problemima, od kojih je prvi svakako bilo pitawe definisawa nove dr`avne strukture
i wenih mehanizama. U tom procesu su ustavi, naravno, od kqu~nog zna~aja, ali pored pravnog
okvira, komplikovano je i pitawe konkretne izgradwe institucija. Nove politi~ke elite su se
trudile da na prakti~an na~in kombinuju zapadwa~ke modele sa lokalnim i nacionalnim tradi-
cijama i interesima. Iako je bilo nastojawa da se stvore republike, tokom XIX veka sve nove
dr`ave jugoisto~ne Evrope su bile monarhije, u nekima su vladali lokalni kne`evi (Crna Gora,
Srbija), u drugima kne`evi sa Zapada (Gr~ka, Rumunija, Bugarska, Albanija). Stawe se promenilo
tek po zavr{etku Prvog svetskog rata, kada su nove nacionalne dr`ave, kao i neke stare,
odabrale ili bile primorane da odaberu republikanski oblik vladavine. Pokazalo se da je
put ka ustavnom, vi{epartijskom i u zadovoqavaju}oj meri demokratskom politi~kom sistemu
izuzetno te`ak i trnovit, da ga dodatno ote`avaju rigidnost dru{tva, privredna i kulturna
zaostalost, kao i autoritarna tradicija i obi~aji.
Pitawe dr`avqanstva bilo je izuzetno osetqivo. Nove nacionalne dr`ave nisu bile ni
etni~ki ni verski homogene. Osim toga, u modernom svetu mnogi zna~ajni pokreti prekora~uju
dr`avne granice, a stanovni{tvo se sve vi{e me{a. Zbog raznih predrasuda i razli~itih
interesa, odre|eni qudi i grupe qudi su integrisani u dru{tvo ili iskqu~ivani iz wega; meha-
nizmi za to su razli~iti, a se`u od postavqawa pravnih ograni~ewa do prakti~nih oblika
diskriminacije. U pitawu su veoma slo`eni procesi: davawe punih prava verskim i etni~kim
mawinama ~esto je bilo rezultat pritiska stranih sila, posle ~ega je umeo da usledi zamah
ksenofobi~nih ose}awa, pa i `estoki sukobi i stradawa u kriznim vremenima.
Nove nacionalne dr`ave su bile slabe i nestabilne. Da bi opstale, morale su da izgrade ~vrste
institucije i da se modernizuju. To je podrazumevalo i izgradwu delotvorne administracije i pouz-
danog vojnog sistema, op{tih zakona i mera, restrukturisawe crkve na nacionalnoj osnovi, pa i
izgradwu `eleznica. Stvarawe nacije nije ograni~eno na institucije i infrastrukturu, ve}
podrazumeva i proces akulturacije. Pod uticajem op{teg obrazovawa, u~enih dru{tava i razli~itih
oblika kulturnih medija, qudi su promenili na~in razmi{qawa, legitimilisali nove politi~ke
sisteme, naveli pojedince i dru{tvene grupe da se identifikuju s novom nacionalnom dr`avom.

IIa. Op{ti aspekti dr`avne organizacije

II-1. Nacrt ustava iz pera Rige od Fere

(1797)

O republici vere; ona razli~ite vere ne posmatra s

neprijateqstvom; ona je nedeqiva, uprkos
^lan 1 Helenska12 republika je jedinstve- rekama i morima koji razdvajaju wene
na celina koja obuhvata razli~ite rase i ~vrsto povezane zemqe.

12
Koristimo re~ helenski umesto gr~ki zato {to Riga ne misli na dr`avu Grka, ve} na dr`avu koja bi
bila nadahnuta klasi~nim politi~kim idealima. Osim toga, sam Riga u svojim tekstovima koristi izraz
Heleni i Helada, a ne Grci i Gr~ka ili Romeji, kao {to je to bio slu~aj kod u~enih qudi iz wegovog
vremena (vidi, na primer, tekstove I-4 i I-7).

62

O podeli naroda
^lan 2 Helenski narod, to jest svi stanov-
nici ove dr`ave, bez obzira na veroispo-
vest i jezik, podeqeni su u jedinice u koji-
ma postoji lokalna vlast kako bi sami mo-
gli sobom da upravqaju; zna~i, oni se u
svakoj pokrajini okupqaju da bi izrazili
svoje mi{qewe o svakom problemu. [...]
O pravu dr`avqanstva
^lan 4 Dr`avqanin je svaka osoba starija
od 21 godine koja se rodila i `ivi u ovoj
suverenoj dr`avi.
- Svaki stranac stariji od 21 godine, koji je
u zemqi `iveo vi{e od godinu dana i sam
se izdr`ava, tako|e je dr`avqanin. [...]
- Svako ko se slu`i savremenim ili staro-
gr~kim jezikom i poma`e Heladi, ~ak i ako
`ivi na drugom kraju sveta (jer helensko
se seme prosulo na obe hemisfere), jeste
Helen i dr`avqanin ove dr`ave
- Svaki hri{}anin, koji ne mora govoriti
gr~ki ili starogr~ki, ali poma`e Heladi,
jeste wen dr`avqanin
- Kona~no, svaki stranac za kojeg dr`avna
uprava smatra da je dostojan da bude sta-
novnik na{e domovime, na primer neki do-
bar zanatlija, vredni u~iteq ili zaslu`-
ni patriota, smatra se dobrodo{lim u
II-2. Govor Bo`e Grujevi}a na prvom
zasedawu Praviteqstvuju{~eg sovjeta
(1805)
[...] Mi da podignemo i da dobro utvrdimo u
Srbiji ova dva rada (principa): razum i
pravdu i da ih dobro ukrepimo s celom na-
{om snagom, da se svaka sila i snaga wima
pokori. I ovaj mudri i pravedni zakon, da
nam prvi gospodar i zapovednik bude. On
da zapoveda gospodarima, vojvodama, Sov-
jetu, sve{tenstvu, vladikama, i svakome
malomu i velikomu. On }e nas braniti, i
svobodu i voqnost sa~uvati.
Gde je dobra konstitucija, tj. gdi je dobro
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
na{oj zemqi i u`iva ista prava kao i svi
weni dr`avqani
Rigas, str. 45-47
Ovo su odlomci iz ustava koji je 1797.
godine napisao Riga od Fere
(17571798), jedan od najzna~ajnijih pred-
stavnika gr~ke prosve}enosti. Pod utica-
jem francuskog revolucionarnog ustava iz
1793. godine, on Grcima naziva sve one koji
`ive u republici, bez obzira na veru i
jezik, i okupqaju se da bi donosili odluke
o zajedni~kim stvarima. Rigu je uhapsila
austrijska policija, optu`en je za kovawe
zavere, i predat turskim vlastima, koje su
ga juna 1798. godine pogubile u Beogradu.
? Ko bi, po mi{qewu autora, trebalo
da budu dr`avqani helenske repub-
like? Kakav je stav u pogledu prava
gra|anstva, prema Grcima koji `ive u
Gr~koj i onima koji `ive u inostran-
stvu? Koja su prava i obaveze predvi|e-
ni za strance? Razgovarajte o odnosu
izme|u dr`avqanstva i vere u ovom
nacrtu ustava. Koji su wegovi elementi
inspirisani Francuskom revolucijom?
Uporedite ovaj tekst sa doga|ajima koji
su usledili prema tekstovima II-10 i
II-11.
ustanovqewe zakona, i gdi je dobro ure|e-
na vlast pod zakonom, tu je svoboda, tu je
voqnost, a gdi jedan ili vi{e po svojoj
voqi zapovedaju, zakon ne slu{aju, no ono
{to ho}e ~ine: tu je umreo vilajet i nema
slobode, nema sigurnosti, nema dobra, ve}
je onda pustailuk i ajdukluk (bezakowe i
samovoqa, razbojni{tvo), samo pod drugim
imenom. [...]
Sigurnost 1. `ivota, 2. imawa, i 3. ~asti,
svaki, da, i ono dete koje se jo{ rodilo nije,
i{te od zapovednika, i ako poglavar wima
svima `ivot, imawe i ~ast sa~uvati ne}e,
ili ne mo`e, nije dostojan poglavar biti.
Druga du`nost poglavara jeste, osvobodi-
63
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
ti neosvobo`dene, i svobodu vilaetsku
sa~uvati, jerbo nam je u svobodi dvaput
mio i sladak `ivot. Svoboda nas razlu~a-
va od zverova, i rob gori je od zvera, jerbo
~oveku robu ono se oduzima {to ga ~ini
~ovekom. Boqe je ne `iveti, nego u poga-
nom ropstvu biti. Svoboda ... nas qudima
~ini, svoboda i voqnost daje vojniku
jakost, vojvodama i poglavarima mudrost,
i pravosudije (pravilno rasu|ivawe)... U
svobodnoj zemqi u poqu boqe rodi, i
marva se boqe plodi, lep se hleb jede i
dobro vino pije. Jednom re~ju gdi nema svo-
bode tu nema `ivota.
Memoari, str. 295-297
Bo`a Grujevi} (Teodor Filipovi}),
Srbin iz Ma|arske, `iveo u Rusiji
gde je postao univerzitetski profesor u
Harkovu. U jesen 1804. godine pridru`io se
srpskoj delegaciji ustanika koja je oti{la u
Sankt Peterburg da tra`i pomo} i podr{ku
od Rusije. Marta 1805. godine do{ao u
Srbiju, gde je u~estvovao u stvarawu vlade,
prvih institucija nove dr`ave i bio ~lan
Praviteqstvuju{~eg sovjeta (prve vlade).
[ta je govornik hteo da poru~i?
? [ta misli{ o posledwoj tvrdwi
koju iznosi?
II-3. Pismo Vuka Karaxi}a knezu
Milo{u Obrenovi}u (1832)
Zemun, 24. april 1832.
Va{a svetlosti,
Premilostivi gospodaru! [...]
Istina je ono {to su na{i stari kazali da
niko ne mo`e celom svetu kola~a namesiti;
ali s dana{wim vladawem Va{e Svetlosti
gotovo bi se u skupu moglo re}i, da niko
tamo nije zadovoqan; kad bi se to pak stalo
daqe razgrawavati i razdeqivati, onda bi
se na{lo da su najnezadovoqniji oni ~inov-
nici koji su najbli`e i naj~e{}e oko va{e
svetlosti i najzadovoqniji oni qudi koje
64
va{a svetlost ne poznaje te nikako.
Svi uzroci ovoga nezadovoqstva gotovo bi
se mogli u dva glavna reda razdeliti. Ili
su qudi nezadovoqni zato {to ne samo {to
ne mogu prema svome mogu}stvu po svojoj
voqi `iveti, nego {to niko nije siguran ni
sa svojim `ivotom, ni s po{tewem (~e{}u),
niti je gospodar od svoga bogodanoga i s
pravdom i s trudom ste~enoga imawa; ili
zato {to se za op{tu polzu ne stara i ne
radi onako kao {to bi (po wiovom mweniju)
trebalo i mogu}e bilo. [...]
Opet na kratko da ka`em: s vladawem va{e
svetlosti niko tamo nije zadovoqan, ama
ba{ niko, osim va{a dva sina, a i oni da su
malo stariji, mo`ebiti da bi bili nezado-
voqni, kao makar ko drugi; i {to se god ko
~ini zadovoqnijim i ~e{}e vi~e: Da bog
`ivi gospodara! U zdravqu va{emu gospo-
daru! on je nezadovoqniji, pa se samo pret-
vara da bi nezadovoqstvo svoje pokrio. [...]
Najpre }u da ka`em, kao za pravilo, po kome
}e mi se o svemu ostalom suditi mo}i, da je
za svakoga vladaoca prava polza samo ono,
{to je polezno i za wegov narod; a {to je god
wegovome narodu na {tetu, ono ni wemu
nikako ne mo`e biti na pravu polzu. [...]
1. Vaqalo bi dati narodu pravicu, ili, kao
{to se danas u Evropi obi~no govori, kon-
{tituciju. Ja ovde ne mislim kon{tituciju
francusku, ili anglijsku, ili novu gr~ku;
nego, od prilike, da se odredi na~in pra-
viteqstva i praviteqstvo da se postavi...
da se svakom ~oveku osigura `ivot, imawe
i ~est, da svak svoj posao koji nikog nije na
{tetu, mo`e raditi po svojoj voqi i po
svojoj voqi `iveti; da svaki ~ovek zna,
{ta mu vaqa ~initi, da se ne boji niti vas,
niti ikoga drugoga; da niko nikoga ne mo`e
na silu naterati da ga slu`i; da se tvrdo
zna koji je ~inovnik stariji, koji li je
mla|i; da se bez pravog uzroka i bez suda
ne mo`e ~inovnik ni iz slu`be isterati,
niti na trag u mawi ~in povratiti; da se
niko ne mo`e naterati da se protiv svoje
voqe primi kake slu`be i da svaki ~i-
novnik, kad mu bude voqa, mo`e slu`bu
ostaviti.[...]

Ja mislim: te{ko onome vladaocu, koji za
to dr`i momke i soldate i gardu, da ga ~u-
vaju od wegova naroda! Vladaocu treba da
je najve}a obrana u wegovoj zemqi narodna
qubav, zadovoqnost s wegovim vladawem
i uverewe da mu (tj. narodu) po smrti wego-
voj samo gore mo`e biti, a boqe nikako da
ne mo`e.
A) Danas u Srbiji praviteqstva, u pravome
smislu ove re~i, nema nikakvoga, nego ste
celo praviteqstvo vi sami: kad ste vi u
Kragujevcu, i praviteqstvo je u Kragujevcu;
kad ste vi u Po`arevcu, i ono je u Po`arev-
cu; kad ste vi u Top~ideru, i ono je u Top~i-
deru; kad ste vi na putu, i ono je na putu; a
da vi sutra, sa~uvaj bo`e, umrete (koje jed-
nom mora biti), umrlo bi i praviteqstvo,
pa onda, ko bi bio ja~i, onaj i stariji.
B) Kad bi se u Srbiji praviteqstvo posta-
vilo, onda bi Srbija dobila pristojno i
nu`no poverewe i kod dr`ava i kod pri-
vatni qudi, jer bi praviteqstvo najpre
dobro razmislilo {ta }e obre}i ili u~i-
niti, a kad bi {to obreklo ili u~inilo,
onoga bi se tvrdo dr`alo, po onoj narodnoj
pripovesti carska se ne pori~e
V) Najmudriji vladalac, koji je makar sve
vreme svoje mladosti proveo u~e}i se vla-
dati, opet ne mo`e, kao {to treba, sam dr-
`avom upravqati, jedino zato, {to je za
jednog ~oveka te{ko i jednoga malog sela
svim poslovima upravqati kao {to treba,
a kamo li ~itavom zemqom i narodom; dru-
go, {to ~etiri oka boqe vide nego dva!; a
tre}e, {to je najmudriji i naju~eniji vlada-
lac opet ~ovek, podlo`an svim strastima i
slabostima qudskim, pa bi mogao u qutini
ili u kakoj drugoj ovakoj strasti kome
krivo u~initi. [...]
3) Vaqalo bi urediti {kole. Po mome mwe-
niju Srbija danas nema ni u ~emu ve}i nedo-
statak, ni ve}u nu`du i potrebu, nego u qu-
dima sposobnim za narodne slu`be. [...]
Karaxi}, str. 652-666
? [ta misli{, za{to je Vuk Karaxi}
poslao ovo pismo? Koje glavne prob-
leme dr`avne politike i vlade pisac
nagla{ava?
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
II-4. Srpski ustav iz 1835. godine
struktura vlasti
29. Kwaz Srbski mora biti ro|eni ili
priro|eni Srbin i pravoslavnoga vosto~-
noga vjeroispovedawia. Istog veroispove-
dawia moraju biti Kwagiwa i `ene ~leno-
va familije Kwa`eske.
45. Dr`avni Sovjet Srbski najvi{a je vlast
u Serbiji do Kwaza.
46. Dr`avni Sovjet ~uva, da nikakav Srbin,
kog mu drago ~ina, nepovredi i nenaru{i
ustava kwa`estva Srbije.
47. Dr`. Sovjet motri i ~uva, da se ni najma-
wem Srbinu ne~ini kakva bud nepravda; a
gdi god bi opazio, da se ~ini, a on }e pohi-
tati i u dogovoru s Kwazom ukloniti istu
nepravdu.
79. Po svoj Serbiji rukovodi}e se pravo-
sudije jednako i po jednom zakoniku Srb-
skom, koji }e se kako za gra|anske parnice,
tako i za krivice i zlo~instva {to skorije
javno izdati i sudovima predpisati.
80. Sudija ne zavisi u izricawu svoje pre-
sude ni ot koga u Serbiji, do od zakonika
Srbskog; nikakva, ni ve}a ni mawa, vlast...
ne ima prava, otvratiti ga od toga, ili
zapovediti mu, da drug~ije sudi...
82. Skup{tina narodna sastoji se iz sto
najodabranijih, najrazumnijih, najpo{teni-
jih i poverenija narodnog u najve}em ste-
penu zaslu`uju}i(h) deputata iz svih
okru`ja i svega Kwa`estva Srbije.
Jovi~i}, str. 48-49
II-5. Rumunski ustav iz 1866. godine
op{te odredbe
^lan 1. Rumunska kraqevina sa svim svojim
podru~jima na desnoj strani Dunava jedin-
stvena je i nedeqiva dr`ava.
^lan 2. Rumunska teritorija se ne mo`e
otu|iti, dr`avne granice se zakonom ne
mogu mewati ni pomerati.
^lan 3. Rumunsku teritoriju ne mogu nase-
liti narodi stranog porekla [...].
^lan 5. Rumuni u`ivaju slobodu mi{qewa,
65
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
slobodu obrazovawa, slobodu {tampe, slo-
bodu okupqawa.
^lan 10. U dr`avi nema klasnih razlika.
Svi Rumuni su jednaki pred zakonom, mora-
ju da pla}aju iste poreze i jednako obavqa-
ju svoje javne du`nosti.
Na javnim, gra|anskim i vojnim polo`ajima
mogu biti samo Rumuni. [...]. Stranci ne mogu
zauzimati javne polo`aje, osim u izuzetnim
slu~ajevima koji su odre|eni zakonom [...].
^lan 12. Stoga su u Rumuniji ovim zabrawe-
ne sve privilegije, izuzeci i klasni mono-
poli.
^lan 13. Garantovana je sloboda pojedinca.
[...].
^lan 21. Sloboda mi{qewa je potpuna. [...].
^lan 23. Obrazovawe je besplatno.
^lan 31. Sva vlast dr`ave poti~e od naro-
da i dr`ava je mo`e vr{iti samo preko
predstavnika naroda i u skladu s princi-
pima i pravilima koje propisuje ovaj Ustav.
^lan 32. Zakonodavnu vlast imaju iskqu~i-
vo Kraq i Narodna poslani~ka skup{tina.
Narodna skup{tina je podeqena na dva
doma: Senat i Narodno predstavni{tvo.
Oko svakog zakona moraju se usaglasiti sva
tri ogranka zakonodavne vlasti.
^lan 35. Izvr{nu vlast ima Kraq, i on
raspola`e svim ustavnim sredstvima.
^lan 36. Sudska vlast se vr{i u sudovima
i tribunalima. Wihove odluke i presude
se izri~u u skladu sa zakonom i izvr{ava-
ju u ime Kraqa.
^lan 38. ^lanovi obe Skup{tine pred-
stavqaju ~itavu naciju, ne samo oblast ili
grad u kojem su izabrani. [...]
^lan 92. Kraq je li{en svake odgovorno-
sti. Sva odgovornost je na ministrima.
Kraqev dekret ne stupa na snagu pre nego
{to ga potpi{e nadle`ni ministar, koji na
taj na~in snosi daqu odgovornost za taj
dokument.
Constituiile, str. 33-41
66
Tokom tridesetih godina XIX veka sve
ve}i broj srpskih intelektualaca i
politi~ara suprotstavqalo se despotskoj
vladavini Milo{a Obrenovi}a (17801860,
kwaz 18151839, 18581860). Jedan od najve-
}ih autoriteta me|u wima bio je Vuk Kara-
xi} (17871864), istaknutija li~nost srpske
nacionalne kulture u XIX veku. Jezikoslo-
vac, etnolog i istori~ar, Vuk je objavio prvu
gramatiku i re~nik modernog srpskog jezika,
sakupqao je i objavqivao narodne lirske i
epske pesme, preveo Novi zavet sa crkveno-
slovenskog na srpski. U vreme pisawa ovog
pisma bio je prvi predsednik Suda u Srbiji.
? Kakva je uloga nacije u organizaciji
rumunske dr`ave? Kako se u ustavu
primewuje podela i kontrola vlasti?
II-6. Britanski ambasador u Istanbulu o
stavu Turaka prema ustavu (1876)
Svi su govorili o ustavu i tome da su
softe [u~enici u muslimanskim verskim
{kolama] onaj inteligentniji deo presto-
ni~kog javnog mwewa, koji zna da ga ~itav na-
rod podr`ava. Ni hri{}ani, kao ni muhame-
danci, ~ini mi se, ne}e posustati dok ne do-
biju taj ustav, a ukoliko sultan odbije da ga
donese, gotovo neizbe`no }e do}i do poku-
{aja wegovog svrgavawa, jer ve} sada kru`e
tekstovi iz Kurana koji za vernike pred-
stavqaju dokaz da Kuran zahteva zaista de-
mokratsku vlast. Dana{wa apsolutna vlast
koja je data sultanu zapravo je uzurpacija
prava naroda koju sveti zakoni ne dozvoqa-
vaju, i tekstovi i presedani su tu da poka`u
kako ne treba iskazivati poslu{nost suv-
erenu koji zapostavqa interese dr`ave [...].
Eliot, str. 231-232
? Da li su muslimani u Osmanskom
carstvu smatrali da je ideja ustava
uvezena iz hri{}anske Evrope? [ta
misli{, za{to su pristalice ustava
tvrdile da je on u skladu sa svetim
islamskim zakonima?

II-7. Turski ustav iz 1876. godine
Osmansko carstvo
^lan 1. Osmansko carstvo obuhvata sada{-
wu teritoriju i posede i delimi~no neza-
visne pokrajine. Ono je nedeqiva celina od
koje se nijedan deo ne mo`e otcepiti iz
bilo kog razloga.
^lan 4. Wegovo Viso~anstvo Sultan, sa
titulom Vrhovnog kalifa, za{titnik je
islamske vere. On je suveren i car svih po-
danika Osmanskog carstva.
^lan 5. Wegovo Viso~anstvo Sultan ne
mo`e biti pozvan na odgovornost i wegova
li~nost je sveta.
^lan 7. Me|u suverena prava Wegovog Viso-
~anstva Sultana spada i slede}e: on po-
stavqa i smewuje ministre; na na~in odre-
|en privilegijama koje ima, on daje odliko-
vawa, titule i vr{i imenovawa; on izdaje
novac; wegovo se ime izgovara tokom mo-
litve u xamiji; on sklapa sporazume sa stra-
nim silama; on objavquje rat i progla{ava
mir; on upravqa kopnenom vojskom i morna-
ricom; on sprovodi {erijatsko pravo; on se
stara o sprovo|ewu javnih mera; on ubla`a-
va ili ukida kazne koje je izrekao sud; on
saziva i odla`e skup{tinsko zasedawe; on
raspu{ta, ukoliko to smatra neophodnim,
poslani~ki kabinet i poziva na direktno
glasawe za nove ~lanove.
Li~ne slobode
^lan 8. Svi podanici Carstva se nazivaju
Osmani, bez obzira na veroispovest; status
Osmanina se dobija i gubi u skladu s uslo-
vima propisanim zakonom.
^lan 9. Svaki Osmanin u`iva li~nu slobo-
du ukoliko ne ugro`ava slobodu drugog.
^lan 10. Li~na sloboda je nepovrediva. Ni-
ko ne mo`e biti ka`wen, iz bilo kog razlo-
ga, izuzev u slu~aju koji je odre|en zakonom
i na na~in zakonom predvi|en.
Vera
^lan 11. Dr`avna vera je islam. Ali, iako
se dr`i tog principa, dr`ava }e braniti
slobodno ispovedawe drugih vera i ~uvati
verske privilegije koje su date pojedinim
zajednicama, ukoliko to ne remeti javni red
i moral.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Jednakost pred zakonom, javne slu`be
^lan 17. Svi Osmani su jednaki pred zako-
nom. Imaju ista prava i du`nosti prema
zemqi, bez obzira na veroispovest.
^lan 18. Turski je zvani~ni jezik i poz-
navawe turskog je preduslov za name{tewe
u dr`avnoj slu`bi.
^lan 19. Svi Osmani mogu dobiti dr`avno
name{tewe u skladu sa svojom zaslugama i
sposobnostima.
Imovina
^lan 21. Zajam~ena je sva imovina, pokretna
i nepokretna, koja po zakonu nekome pripa-
da. Ne mo`e biti oduzeta, osim na osnovu
vaqanog razloga koji se javno doka`e i ti~e
se ranijih obaveza pla}awa, a prema zakonu
o vrednosti imovine koja je u pitawu [...]
Narodna skup{tina
^lan 42. Narodnu skup{tinu ~ine dva doma:
Gorwi dom, to jest Senat, i Poslani~ki dom.
^lan 43. Dva Doma }e se sastajati 1. novem-
bra svake godine da bi se carskim dekretom
(irade) otvorio rad skup{tine, a zatvarawe,
koje je zakazano za 1. mart naredne godine,
tako|e se odr`ava po carskom dekretu.
Jedan Dom ne mo`e da zaseda ukoliko ne
zaseda i drugi.
^lan 47. ^lanovi Narodne skup{tine su
slobodni da ka`u svoje mi{qewe i da
glasaju kako `ele.
Oni se ne mogu ucewivati ili mamiti
obe}awima, niti se na wih sme uticati
pretwama. Wima se ne mo`e suditi zbog
onoga {to misle ili kako glasaju za vreme
rasprave, osim ukoliko to nije u suprotno-
sti sa postoje}im Poslovnikom skup{tine,
kada im se mo`e suditi na osnovu odredaba
koje su na snazi.
Upravqawe pokrajinama
^lan 108. Uprava nad provincijama zasno-
vana je na principu decentralizacije.
Razne odredbe
^lan 115. Nijedna odredba ovog Ustava ne
mo`e, ni iz kog razloga, da bude suspendo-
vana ili zanemarena.
www.ata.boun.tr/department20webpages/ata_/constitu-
tionoftheottomanempire1976.doc
67
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
Ustav je donet decembra 1876. godine,
u vreme isto~ne krize 18751878.
Wegovim dono{ewem trebalo je predupre-
diti me{awe velikih sila na strani nemus-
limanskih podanika u Osmanskom carstvu:
nov i moderan ustav im obezbe|uje sva
prava, dok istovremeno potvr|uje nedeqi-
vost Carstva. U tom pogledu Ustav nije bio
delotvoran jer nije odvratio Ruse od objave
rata 1877. godine. Posle poraza, Ustav je
stavqen van snage i vra}en tek 1908. godi-
ne; po zavr{etku Prvog svetskog rata po-
stao je izli{an, po{to se Carstvo raspalo.
? U ~emu je Osmanski ustav iz 1876.
godine sli~an ustavima u drugim
nacionalnim dr`avama na jugoistoku
Evrope? Koji su bezbednosni elementi
uneti u tekst Ustava kako bi se spre~io
povratak autokratske vlasti?
Poku{aj da razume{ za{to u Ustavu iz
1876. godine islam ima privilegovan
polo`aj.
Koje su mere uvedene da bi se Osmansko
carstvo sa~uvalo od raspar~avawa? Da
li su te mere bile realne s obzirom na
situaciju 1876. godine?
II-8. Prestona beseda kwaza Nikole
povodom progla{ewa ustava Crne Gore
(1905)
Gospodo poslanici!
Oblik Vrhovne Dr`avne Uprave bio je do
sad u ovoj zemqi oblik Samodr`avja. Vlast
i vo|ewe te Uprave naslijedio sam i Ja, po
milosti Bo`joj, sedmi Vladalac iz Moje
Ku}e. Ni moji slavni prethodnici ni Ja,
nijesmo se, kao drugi autokrati, smatrali
neodgovornima i nijesmo dr`ali da je na{a
voqa zakon. U mirno doba mi smo bili
Crnogorcima prava bratska bra}a, u bojeve
i{li smo kao oni, - ginuli smo gdje i oni,
13
Mesta na kojima su se vodili bojevi s Turcima.
68
rane smo do~ekivali i zadavali gdje i oni,
sve od Careva Laza do Vu~ijeg Dola.13 [...]
Na{a se vlast za~ela na goloj poqani, na
ni{ta bez ni{ta, pod vedrim nebom i na-
o~igled neprijateqa. Bila je zakonita, jer
je narodom glasovana, a vr{ila se srcem,
qubavqu i energijom. [...] Krajem sedamnae-
stog vijeka Moja Ku}a zatekla (je) domovinu
na{u bijednu i gotovo poplavqenu drugom
vjerom, a na{a lijepa Pravoslavna vjera
nalazila se u velikoj opasnosti. [...]
Danas u Otaxbini granice razmaknute i
me|unarodno utvr|ene od u{}a Bojane u
Jadransko More, do sastanka Tare i Pive,
koje Drinu sa~iwavaju, i od Bijele Gore, do
^akora, vi{e Pe}i i De~ana. [...]
Ovijem danom Otaxbina na{a postaje
Ustavna monarhija i mi sa sre}om stupamo u
nov politi~ki `ivot. Pra{taju}i se sa
onim starim, ne mogu da na ovom raskr{}u
iz dubine Mi srca ne odam dostojnu blago-
darnost i Sijenima Mojih i va{ih Predaka
za wihovu svetu zajednicu i zavje{tanu nam
od wih slobodu. [...]
Moja odluka na izdavawe Ustava na dvije
}e strane radosno odjeknuti. Vi, i svi uop-
{te srpski rodoqubi, prihvati}ete je sa
onom istinskom vjerom, koja ju je i nadahnu-
la vjerom da }e ona biti uspe{na i sre}-
na za razvitak i napredak Otaxbine.
Crnogorski, IV, str. 34-46
Nikola I Petrovi} (18411921) vla-
dao je Crnom Gorom 18601918, najpre
kao knez, a od 1910. kao kraq. Tokom wegove
vladavine Crna Gora je postala nezavisna
(1878) i pro{irila teritoriju na ra~un
Osmanskog carstva. Budu}i da je dve godine
proveo {koluju}i se u Parizu, u Crnoj Gori
je unapredio {kolstvo i podsticao moder-
nizaciju institucija. Zbog otpora tradicio-
nalnih dru{tvenih struktura, mnoge refor-
me su se morale sprovoditi od vrha dr`ave
nani`e i stoga su bile zakasnele u pore|e-
wu s drugim nacionalnim dr`avama u jugo-
isto~noj Evropi.

? Na koji na~in se monarhija legiti-
misala? Za{to je knez odlu~io da
donese Ustav?
II-9. Mladoturska proklamacija (1908)
1. Osnova Ustava }e biti po{tovawe prven-
stva narodne voqe. Jedna od posledica tog
principa bi}e zahtev da se bez odlagawa
utvrdi pred Kabinetom odgovornost minis-
tra i u skladu s tim }e se smatrati da je mi-
nistar u ostavci ukoliko ne dobije ve}inu
glasova u Kabinetu.
2. Ukoliko senatori ne budu ~inili jednu
tre}inu poslanika, onda }e na slede}i na-
~in biti imenovan Senat: jednu tre}inu }e
imenovati sultan, a dve tre}ine narod; man-
dat senatora }e biti ograni~en.
3. Zahteva}e se da svi turski podanici koji
su navr{ili 20 godina, bez obzira na ime-
tak ili bogatstvo, dobiju pravo glasa. Oni
koji su izgubili svoja gra|anska prava ne}e,
naravno, imati ni pravo glasa.
4. Kako bi se po{tovao prvi ~lan Ustava iz
1293. godine (po Hixri), u ustavnu povequ se
moraju uneti ta~ne odredbe o pravu na slo-
bodno formirawe politi~kih stranaka.
7. Turski jezik }e ostati zvani~ni jezik.
Zvani~ne prepiske i rasprave vodi}e se na
turskom.
9. Svaki gra|anin }e u`ivati potpunu slo-
bodu i jednakost bez obzira na nacional-
nost i veroispovest i ima}e jednake du`no-
sti. Svi podanici, po{to su pred zakonom
jednaki u pogledu prava i du`nosti prema
dr`avi, mogu raditi u dr`avnoj slu`bi u
skladu s vlastitim sposobnostima i obrazo-
vawem. Zakon o vojnoj slu`bi jednako se
ti~e i onih koji nisu muslimani.
10. Ve} postoje}e verske privilegije, date
pojedinim nacijama, mogu se i daqe slobod-
no koristiti.
14. Po{to se ne diraju imovinska prava zem-
qoposednika (jer se ta prava moraju po{to-
vati, i po zakonu moraju ostati netaknuta),
seqacima }e biti omogu}eno da kupuju zem-
qu i bi}e odre|en na~in na koji }e oni mo}i
da uz niske kamate pozajmquju novac. [...]
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
16. Obrazovawe }e biti besplatno. Svaki
gra|anin, u granicama propisanim Ustavom,
mo`e da otvori privatnu {kolu u skladu sa
posebnim zakonima.
17. Sve {kole }e biti pod dr`avnim nadzo-
rom. Kako bi svi gra|ani dobili zajedni~ko i
jednako obrazovawe, bi}e otvorene dr`avne
{kole, u wima }e obrazovawe biti besplat-
no i prima}e se |aci svih nacionalnosti. U
javnim {kolama }e biti obavezna nastava na
turskom. U dr`avnim {kolama javna nastava
}e biti besplatna. Sredwe i visoko obrazo-
vawe u javnim i dr`avnim {kolama }e biti
kako je gore odre|eno; u upotrebi }e biti
turski jezik. Trgova~ke, poqoprivredne i
zanatske {kole bi}e otvorene sa ciqem da
se razviju resursi zemqe.
18. Radi}e se na izgradwi puteva, `elez-
nice i kanala, kako bi se olak{alo kreta-
we i pove}alo bogatstvo zemqe. Ukinu}e se
sve {to mo`e da {teti trgovini i poqo-
privredi.
www.fordham.edu/halsall/mod/1908yougturk.html
Posle poraza u ratu 18771878 sul-
tan Abdulhamid II (18861908) stavio
je Ustav iz 1876. van snage i vladao auto-
kratski. Mladoturci, opoziciona organi-
zacija koju su mahom ~inili oficiri i u~e-
ni qudi, tra`ila je vra}awe Ustava i re-
forme koje bi oja~ale carstvo. Na kraju su
Mladoturci 1908. godine izveli uspe{nu
revoluciju i preuzeli vlast, koju su dr`ali
sve do 1918. godine.
? Glavni politi~ki zahtev Mladotu-
raka u vreme dok su se suprotstav-
qali Abdulhamidu II bilo je vra}awe
na snagu Ustava iz 1876. godine. Ipak,
oni su prihvatili i neke izmene Usta-
va: navedi koje su to izmene i objasni
za{to su Mladoturci na wih pristali.
Uporedi ~lan 17 iz ovog teksta sa tek-
stovima iz poglavqa II-e. Kakvu ulogu
ima {kola u procesu izgradwe nacije?
Analiziraj ~lan 18 i uporedi ga sa tek-
stovima iz poglavqa II-d. [ta mo`e{
re}i o ulozi koju politi~kih vo|a u
razvoju privrede?
69
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

Tabela 1: Ustavi zemaqa jugoisto~ne Evrope

Prvi Glavne izmene

Dana{wi
Dr`ava moderni
Pre Prvog Me|uratni Posle Drugog ustav
ustav
svetskog rata period svetskog rata
Albanija14 1920 1925; 1928; 1939 14.03.1946; 1976 21.10.1998
BRJ Makedonija 17.11.1991
Bosna i 24.02.1993;
Hercegovina 14.12.1995
1879 (Ustav
Bugarska 14.12.1947 1971 12.07.1991
iz Trnova)
Gr~ka15 1844 1864; 1911 1927 1952. 07.06.1975
1921 (Vidovdanski
Jugoslavija 31.01.1946 1963; 1974 27.04.1992
ustav); 1931
Kipar 1959 (1960)
Osmansko carstvo 1876
Rumunija16 1866 1923; 1938 13.04.1948 1952; 1965 08.12.1991
Slovenija 23.12.1991
1838; 1869;
Srbija 1835 28.09.1990
1888; 1901
Turska 1924 1961 07.11.1982
Hrvatska 22.12.1990
Crna Gora 1905 12.10.1992

Tabela 2: Uvo|ewe op{teg prava glasa u zemqama jugoisto~ne Evrope

Op{te pravo glasa za mu{karce Pravo glasa za `ene
Albanija 1920 Ograni~eno 1920; op{te 1946
BRJ Makedonija 1913 (Srbija) 1945 (Jugoslavija)
Bosna i Hercegovina 1920 (Jugoslavija) 1945 (Jugoslavija)
Bugarska 1879 Udate `ene 1938; op{te 1945
Gr~ka 1864 Ograni~eno 1929; op{te 1952
Jugoslavija 1918 1945
Kipar 1960 1960
Rumunija 1918 Ograni~eno 1929; op{te 1946
Srbija 1869 1945 (Jugoslavija)
Slovenija 1907 (Austrija) 1945 (Jugoslavija)
Turska 1924 1930
Hrvatska 1920 (Jugoslavija) 1945
Crna Gora 1920 (Jugoslavija) 1945 (Jugoslavija)

14
Kvaziustavna regulativa: Statut Me|unarodne komisije za Albaniju (1914).
15
Pre osnivawa dr`ave, prvi ustavi su se donosili tako {to su za vreme rata za nezavisnost za wih
glasale revolucionarne skup{tine: 1822 (Epidaurus), 1823 (Astros) i 1827 (Trezen).
16
Kvaziustavne regulative: Organski statuti (1831/1832) u Vla{koj i Moldaviji; Pariska konvencija (1858)
za Ujediwene kne`evine Vla{ku i Moldaviju (od 1859. Rumunija).

70

Sl. 4. Trg ustava u Atini (1863)
Markezinis, str. 312-313
? Objasni ime koje je dobio ovaj trg. Da
li u prestonici tvoje zemqe ili u
tvom gradu postoji trg ustava? Da li je
ikada postojao, odnosno da li postoji
nacionalni trg?
? Igra: imena ulica kao lekcija iz istorije.
Podelite se u ~etiri grupe. Uzmite turisti~ke vodi~e za ~etiri istorijska perio-
da tokom XIX i XX veka. Analizirajte imena ulica i trgova i pogledajte koliko se wih
odnosi na istorijske doga|aje i li~nosti, nacionalne heroje i doga|aje. Analizirajte
izbor imena i wihove promene.
IIb. Gra|ansko dru{tvo
II-10 Definicija dr`avqana u gr~kom
Ustavu iz Epidaurusa (1882)
U ime svetog i nedeqivog trojstva, gr~ki
narod, koji vi{e nije u stawu da podnosi
te`ak teret tiranije strahovite osmanske
vlasti, uz velike `rtve uspeo je da je se
otrese i danas, preko svojih ovla{}enih
predstavnika u Narodnoj skup{tini, pred
Bogom i qudima, objavquje svoje politi~-
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Bukure{tanska ulica koja se u me|u-
ratno doba zvala Avenija kraqice
Elizabete, promenila je ime u vreme komu-
nisti~kog re`ima u Bulevar 6. marta, {to je
datum inaugurisawa prve vlade u kojoj su
komunisti ~inili ve}inu, a zatim u Bulevar
Georgi Georgiu De`a (rumunski komunisti~-
ki vo|a 19451965); posle 1989. ta ista uli-
ca je preimenovana u Bulevar Mihaila Ko-
galni~eanua (po zna~ajnom politi~aru, isto-
ri~aru i piscu iz XIX veka), da bi jednom we-
nom delu nekoliko godina kasnije bilo vra-
}eno staro ime (Bulevar kraqice Eliza-
bete). Nije te{ko razumeti da politi~ki re-
`imi koriste imena ulica da bi legitimi-
sali neka ideolo{ka i istorijska se}awa.
Mo`e{ li da prona|e{ takve primere? [ta
misli{ o promenama imena ulica?
? Istu igru mo`ete igrati i sa spome-
nicima.
ko postojawe i nezavisnost.
U Epidaurusu 1. januara 1822. godine, prve
godine nezavisnosti
Privremena politi~ka zajednica gr~ke
Deo A
Odeqak A
O veri
a Na teritoriji Gr~ke preovladava
isto~no pravoslavno hri{}anstvo, ali }e
Gr~ka tolerisati sve druge vere; wihovi
71
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
obredi i sveti ~inovi obavqa}e se bez
ikakvih smetwi.
Odeqak B
O op{tim pravima stanovnika gr~ke
teritorije
Doma}e stanovni{tvo gr~ke teritorije,
koje veruje u Hrista, jeste gr~ko i u`iva
sva politi~ka prava bez ikakve diskrimi-
nacije.
Svi Grci su jednaki pred zakonom bez izu-
zetaka koji bi se pravili na osnovu speci-
jalnih prava, klase ili slu`be.
Svako ko do|e iz inostranstva da se nase-
li ili boravi na gr~koj teritoriji pred
zakonom je jednak kao i pripadnik doma}eg
stanovni{tva.
Vakalopoulos, str. 390
Tokom gr~ke revolucije prvi parla-
ment se sastao u Epidaurusu i doneo
prvi ustav koji je bio pod uticajem sli~nih
tekstova nastalih za vreme Francuske re-
volucije. Iako je izmewen ve} tokom revo-
lucije, Ustav iz Epidaurusa je ostao glavna
referenca gr~ke politi~ke kulture i sim-
bol ideala onih koji su se borili za nacio-
nalnu nezavisnost.
? Ko su Grci prema Ustavu iz Epidau-
rusa? Kakav je odnos izme|u verskog
i nacionalnog identiteta? Da li je je-
zik preduslov nacionalnog identiteta?
Koje principe uo~ava{ u ovom ustavu?
II-11. Definicija dr`avqana u gr~kom
Ustavu iz Trezena (1827)
6. Grci su:
a) starosedeoci gr~ke teritorije koji ve-
ruju u Hrista;
b) oni koji su bili pod turskom vla{}u a
veruju u Hrista, i do{li su ili }e do}i na
gr~ku teritoriju da se pridru`e na{oj
borbi, ili ve} `ive na na{oj teritoriji;
v) oni koji `ive na tu|im teritorijama ali
su ro|eni od gr~kog oca;
g) starosedeoci ili oni koji nisu starose-
72
deoci, ili wihovi potomci, koji su posta-
li gra|ani stranih dr`ava pre objavqi-
vawa ovog Ustava, a koji su do{li na gr~ku
teritoriju i polo`ili zakletvu Gr~koj;
d) svi stranci koji do|u i postanu gra|ani
Gr~ke.
OEB, str. 107
? Uporedi tekstove II-10 i II-11 koje se
ti~u dr`avqanstva. [ta prime}u-
je{?
II-12. Definicija dr`avqana u srpskom
Ustavu iz 1835. godine
108) Svako dete ro|eno u Serbiji ili izvan
Serbije, a od Srbina iz Serbije; svaki u
vreme obnarodovanija ovog ustava u Srbskoj
slu`bi u Serbiji i izvan Serbije nalaze}i
se ~inovnik ili slu`iteq hristijanskog
vjeroispovjedanija; svaki, komu je deset go-
dina pro{lo ot kako se u Serbiji nalazi,
ili koji nepokretna dobra u woj ima, smatra
se za Srbina, i ima pravo, u`ivati srbsko
dr`avno gra|anstvo.
109) Strani trgovci, fabrikanti, zanatlije,
i zemqedjelci hristijanskog vjeroispo-
vjedanija mogu pridobiti prava gra|anina
srbskog, po~em budu u Serbiji sedam godina
dana i ~estno se uzvladaju, ili po~em im
Kwaz zvanije kakvo dade; a inostranci, za-
slu`eni o Serbiji, kako ot Kwaza pismo
prime, da su priro|eni Srbi.
A kako }e se pravo Srbskoga gra|anstva po-
lu~iti otredi}e osobiti zakon.
110) Gra|anin Srbski samo mo`e biti ~i-
novnikom, tutorom, ~lenom op{testva, i na-
dzirateqem javni i ob{tinski zavedenija
(ustanova).
111) Svaki Srbin i bez svake razlike jed-
nak je pred zakonima Srbskim, kako u obra-
ni, tako i u kazni na svim sudovima ot naj-
maweg do ve}eg. [...]
116) Svakomu gra|aninu Srbskomu otvoren je
put k svim ~inovima u Serbiji, kako se samo
na|e, da je sposoban i dostojan k wima. Pri
jednakoj sposobnosti i predpostavqa se
Srbin stranomu.
117) Svaki Srbin ima pravo birati na~in

`ivqewa svog po svojoj voqi, samo koji nije
na ob{tenarodnu {tetu.
118) Kako rob stupi na Srbsku zemqu, ot
onoga ~asa postaje slobodnim, ili ga ko do-
veo u Serbiju, ili sam u wu pobegao. Srbinu
slobodno je roba kupiti, no ne prodati. [...]
128) Sva zemqa, koju narod Srbski ima, pri-
nadle`i (pripada) svakom imaocu kao
prirodno imawe, kojim mo`e po svojoj voqi
raspolagati, i koje mo`e drugomu prodati;
samo mora u tom slu~aju javiti se nadle`noj
vlasti svoga Ob{testva i Okru`ja, i pred
wom prodati ju; a posle ne mo`e naseqa-
vati se na tu|u nekupqenu.
Jovi~i}, str. 48-64
Uporedi ovaj tekst sa tekstom II-14, ana-
? liziraj odnos izme|u vere i gra|anstva
na osnovu odlomaka ustava. Prou~i prve
ustave u tvojoj zemqi i proveri da li u wi-
ma ima nekih odredaba koje status gra|a-
nina vezuju za veroispovest. Da li misli{
da bi status dr`avqana trebalo da zavisi
od vere? Nemoj odgovoriti samo sa da ili
ne, ve} ponudi i neko obrazlo`ewe u prilog
svog stava i na|i primere na osnovu iskus-
tava u tvojoj zemqi. Za{to u tvojoj zemqi
postoje (ili ne postoje) takve zakonske
odredbe? Da li je veroispovest preduslov
nacionalnog identiteta?
II-13. Zakonik Danila I, kneza Crne Gore
i Brda
Do sad je bila Crna Gora i Brda,17 istina
slobodna, ali javnog zakonika, koji }e
Crnogorcu i Br|aninu slobodu ukrijepiti i
braniti, imala nije, ve} je pravica i sudbi-
na wihova samo u ustima vladaoca bila [...]
Prvo
Svaki Crnogorac i Br|anin jednak je pred
sudom.
Drugo
Svakom Crnogorcu i Br|aninu po naslije|e-
noj i do sad sa~uvanoj slobodi ostaje i po
danas i unaprijed, ~est, imu}e, `ivot i slo-
boda wegova obezbije|ena, niti mo`e ni
17
Brda u severoisto~noj Crnoj Gori su postala deo pokrajine tek 1796. godine i tokom nekoliko generacija
su zadr`ali poseban entitet.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
jedan Crnogorac niti Br|anin niti sud
pravednome bratu Crnogorcu i Br|aninu u
ove svetiwe dirati [...]
Devedeset prvo
Uskok svaki dok stupi u na{u slobodnu
zemqu po zavjetu svetog Petra biv{eg Gos-
podara crnogorskog bezbjedan je i ne smije
mu niko ni{ta krivo ~initi, kad se on po{-
teno i po na{emu zemaqskome zakoniku
vlada i upravqa, kojeg pravicu u`iva isto
kako i svaki na{ brat Crnogorac i Br|a-
nin; za svaku pak sagrijehu sudi}e se i
uskoku kako {to ovaj zakonik izgovara.
Devedeset drugo
I ako u ovoj zemqi nema nikakve druge na-
rodnosti do jedine srpske i nikakve druge
vjere do jedine pravoslavne isto~ne, to
opet svaki inoplemenik i inovjerac mo`e
slobodno `iviti i onu slobodu i onu na{u
doma}u pravicu u`ivati kako i svaki
Crnogorac i Br|anin {to u`iva.
Crnogorski, I, str. 167-184
Danilo I Petrovi} (18261860) je 1852.
godine nasledio svog strica Petra II
Petrovi}a Wego{a na mestu crnogorskog vla-
dara. Po{to je odbio polo`aj vladike, dobio
je zvawe gospodara i Crnu Goru pretvorio u
sekularnu kne`evinu s naslednim dostojan-
stvom. Obrazovan i energi~an, Danilo se
uspe{no borio protiv Turaka i upustio se u
proces centralizacije i ubrzane moderniza-
cije dr`ave, zbog ~ega je 1860. godine i ubijen.
? Kako su Crnogorci definisani u Za-
koniku kneza Danila I? Da li su i pri-
do{lice mogle da postanu Crnogorci?
II-14. Redefinisawe kategorije dr`av-
qana u ~lanu 7. rumunskog Ustava (1879)
^lan 7. U Rumuniji razlika u veroispo-
vesti ne predstavqa prepreku za u`ivawe
i kori{}ewe gra|anskih i politi~kih
prava.
73
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
1. Stranac, bez obzira na veroispovest,
bio pod stranom za{titom ili ne, mo`e da
dobije pravo na useqewe ako uradi slede}e:
a) Vladi podnese zahtev da bude naturali-
zovan, navede kolikim imetkom raspola-
`e, koje je profesije ili zanata i izrazi
voqu da se doseli u Rumuniju.
b) Nakon podno{ewa zahteva `ivi 10 godi-
na u zemqi i poka`e se kao koristan gra-
|anin.
2. Od ovog postupka mogu biti izuzete
slede}e osobe:
a) Oni koji u zemqu donose industriju, ko-
risne izume ili izrazit talenat, ili oni
koji su ovde zapo~eli velike poslove ili
pokrenuli industriju.
b) Oni koji su ro|eni i odrasli u Rumuniji
od roditeqa koji su se doselili u ovu zem-
qu i koji nikada nisu bili pod za{titom
neke strane zemqe.
v) Oni koji su slu`ili ovoj zemqi za vreme
rata za nezavisnost i koji su kolektivno
naturalizovani jednim vladinim ukazom i
bez daqih formalosti.
3. Naturalizovawe je mogu}e samo po za-
konu i pojedina~no za svakoga.
4. Done}e se poseban zakon koji }e odred-
iti na koji na~in stranci mogu da se dosele
na rumunsku teritoriju.
5. Samo Rumuni i oni koji su naturalizo-
vani mogu da postanu posednici seoskog
dobra u Rumuniji.
Po{tova}e se sva prava koja su do ovog tre-
nutka ste~ena.
Sve ta~ke i odredbe trenutno postoje}ih
me|unarodnih konvencije ostaju na snazi.
Constituiile, str. 34-35
Rumunski ustav iz 1866. godine je
dr`avqanstvo davao samo hri{}ani-
ma (~lan 7), i tako iskqu~ivao Jevreje i
muslimane. Na Berlinskom kongresu (1878)
velike sile su priznawe nezavisnosti Ru-
munije uslovile promenom tog ~lana. Rumun-
ska politi~ka elita je to odbila, ali nije
mogla dugo da se opire, tako da je na kraju
prona|ena kompromisna verzija za promenu
spornog ~lana.
74
? Da li je promena ~lana 7. zna~ila i
stvarni kraj verske diskriminacije,
bar kad je priznavawe dr`avqanstva u
pitawu? [ta je potrebno da bi stranac
zatra`io rumunsko dr`avqanstvo?
Kako bi ti odredio uslove za dobijawe
dr`avqanstva?
II-15. Sporazum o mawinama koji su
potpisale savezni~ke i pridru`ene
dr`ave i Rumunija (1919)
^lan 1
Odredbe sadr`ane u ~lanovima 2 do 8 ovog
Sporazuma Rumunija prihvata kao zakon s
kojim ne sme do}i u sukob nijedan drugi za-
kon, propis ili zvani~ni akt, niti pak
neki drugi zakon, propis ili akt sme wemu
biti nadre|en.
^lan 2
Rumunija na sebe preuzima da garantuje `i-
vot i slobodu svim stanovnicima Rumunije
bez obzira na poreklo, nacionalnost, je-
zik, rasu i veru.
Svi stanovnici Rumunije imaju pravo da
slobodno izra`avaju, i privatno i javno,
svako verovawe, veru ili veroispovest
koje nije u suprotnosti sa javnim poretkom
i javnim moralom.
^lan 3
U skladu s pomenutim odredbama Sporazu-
ma, Rumunija prihvata i obznawuje da }e,
bez ikakvih dodatnih uslovqavawa,
dr`avqani Rumunije postati svi koji u
trenutku stupawa na snagu ovog Sporazuma
`ive na teritoriji Rumunije, i na podru~-
jima dobijenim na osnovu Mirovnih spo-
razuma sa Austrijom i Ma|arskom, kao i
ostalih podru~ja koja Rumuniji eventualno
mogu pripasti, pod uslovom da te osobe ni-
su ve} dr`avqani nekih drugih dr`ava
izuzev Austrije i Ma|arske.
Ipak, Austrijanci i Ma|ari stariji od 18
godina ima}e pravo da se prema uslovima
navedenim u Sporazumima opredele ~ije }e
dr`avqanstvo prihvatiti. Odluka koju do-
nese mu` odnosi}e se i na suprugu, a odlu-

ka roditeqa tica}e se i dece ispod 18 go-
dina starosti.
Osobe koje koriste pomenuto pravo da se
opredele kojoj dr`avi `ele da pripadaju
moraju da se u narednih 12 meseci presele
u dr`avu za koju su se opredelili. Oni ima-
ju pravo da zadr`e nekretnine koje posedu-
ju na rumunskoj teritoriji. Sa sobom mogu
poneti pokretnu imovinu svake vrste. Pri
prenosu imovine ne}e biti obavezni da
plate carinu.
[...]
^lan 5
Rumunija ne}e postavqati bilo kakve pre-
preke kori{}ewu prava koje pomenute oso-
be imaju prema zakqu~enim Sporazumima,
ili sporazumima koji }e tek biti zakqu~e-
ni izme|u Saveznika i Austrije ili Ma|ar-
ske, a koja se ti~u izbora da li }e prihva-
titi rumunsko dr`avqanstvo.
^lan 6
Svi koji su ro|eni na teritoriji Rumunije,
a nisu po ro|ewu dr`avqani druge dr`ave
postaju rumunski dr`avqani.
^lan 7
Rumunija bez daqih formalnosti priznaje
kao rumunske dr`avqane sve Jevreje koji
`ive na rumunskoj teritoriji, a nemaju
dr`avqanstvo neke druge dr`ave.
^lan 8
Svi rumunski dr`avqani su jednaki pred
zakonom i u`ivaju ista gra|anska i poli-
ti~ka prava bez obzira na rasu, jezik ili
veroispovest.
Razlika u veroispovesti, veri ili pripad-
nosti nekoj verskoj zajednici ne}e biti pre-
preka rumunskom dr`avqaninu da u`iva
gra|anska i politi~ka prava kao {to su, na
primer, name{tewe u dr`avnoj slu`bi, sti-
cawe javnih ili po~asnih funkcija, obav-
qawe pojedinih profesija i tako daqe [...]
^lan 9
Rumunski dr`avqani koji pripadaju rasnoj,
verskoj ili jezi~koj mawini bi}e tretirani
isto i ima}e jednaku sigurnost pred zakonom
i u svakodnevnom `ivotu, kao i drugi rumun-
ski dr`avqani. Oni }e imati jednako pravo
da o svom tro{ku osnivaju, vode i kontroli-
{u dobrotvorne, verske i dru{tvene usta-
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
nove, {kole i druge obrazovne ustanove, sa
pravom da u wima koriste vlastiti jezik i
slobodno ispovedaju svoju veru.
^lan 10
U gradovima i na podru~jima gde `ivi zna-
tan broj rumunskih gra|ana koji ne govori
rumunskim jezikom, Rumunija }e obezbediti
da u okviru dr`avnog obrazovnog sistema
deca takvih rumunskih dr`avqana u osnov-
noj {koli poha|aju nastavu na materwem
jeziku. Ova odredba ne isqu~uje pravo ru-
munske vlade da u pomenutim {kolama
uvede obavezu u~ewa rumunskog jezika.
[...]
^lan 12
Rumunija je saglasna da odredbe u navede-
nim ~lanovima Sporazuma, koje se ti~u pri-
padnika rasnih, verskih ili jezi~kih ma-
wina, prihvata kao obavezu ~ije se po{to-
vawe nadzire na me|unarodnom planu i
koja je pod garancijom Lige naroda. [...]
www.austlii.edu.au/au/other/dfat/treaties/1920/13.html
Posle zavr{etka Prvog svetskog rata
raspalo se Austrougarsko, Rusko i
Osmansko carstvo, a nastalo je nekoliko
novih nacionalnih dr`ava, dok su neke sta-
re dobile nove teritorije i brojne nacio-
nalne mawine. Da bi se izbegle nacionalne
tenzije, na mirovnoj konferenciji u Parizu
(19191920) te mawine su za{ti}ene poseb-
nim me|unarodnim ugovorima koje su odvoje-
no potpisale dr`ave isto~ne i jugoisto~ne
Evrope.
Ugovori o mawinama ~esto su sma-
? trani me{awem u unutra{we stvari
suverenih dr`ava od strane velikih
sila. [ta ti sada misli{ o tome? Da li
su ti ugovori bili legitimni? Da li su
imali dejstva?
II-16. Redefinisawe kategorije
dr`avqana u rumunskom Ustavu iz 1923.
^lan 1. Kraqevina Rumunija je nacionalno
jedinstvena i nedeqiva dr`ava.
75
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE

^lan 5. Rumuni, nezavisno od etni~kog po-
rekla, jezika kojim govore i veroispovesti,
u`ivaju slobodu savesti, slobodu obrazo-
vawa, slobodu {tampe, slobodu okupqawa
i sve druge slobode i prava ustanovqene
zakonom.
^lan 6. Postoje}i Ustav i svi drugi zakoni
koji se ti~u politi~kih prava predstavqa-
ju nu`an uslov za u`ivawe tih prava (uko-
liko je osoba Rumun).
Posebnim zakonima, koji se donose dvotre-
}inskom ve}inom glasova, odredi}e se
uslovi pod kojima `ene mogu da koriste
svoja politi~ka prava.
Gra|anska prava `ena }e biti odre|ena na
osnovu potpune jednakosti polova.
^lan 7. Razli~ite veroispovesti, etni~ke
grupe i jezici u Rumuniji ne predstavqaju
prepreku za u`ivawe i kori{}ewe gra|an-
skih i politi~kih prava. [to se ti~e ko-
ri{}ewa politi~kih prava, stranac mo`e
imati prava koja ima Rumun jedino ako se
naturalizuje. O naturalizaciji se odlu~uje
u svakom slu~aju zasebno, a odluku donosi
Ministarski savet u skladu sa preporukom
iz prestoni~kog Vrhovnog suda i ka`e da
podnosilac zahteva za naturalizaciju
ispuwava potrebne uslove...
Constituiile, str. 71-72
Da li su odredbe iz Ustava od 1923.
?
godine predstavqale neki napredak u
pore|ewu sa prethodnim ustavima?
[ta je predvi|eno odredbama koje se ti~u
prava glasa za `ene? Pogledaj zakone tvoje
zemqe u HIH i HH veku i poku{aj da prona-
|e{ odredbe koje se odnose na pravo `ena
da glasaju. Koje su politi~ke posledice
toga {to se `enama osporava pravo glasa?

? Op{te pitawe:
Razmotrite odnos izme|u gra|anskih prava, nacionalnog i verskog identiteta, pola
i rase. Pogledaj sada{wi ustav tvoje zemqe i prona|i uslove za dobijawe dr`avqan-
stva. Razgovarajte o sada{woj situaciji i uporedite je sa situacijama koje su iznesene
u ovim ustavima, ili sa wihovim prikazima u kwigama o istoriji tvoje zemqe. Kako
obja{wava{ mehanizme koji se koriste za iskqu~ivawe iz dr`ave?

IIv. Nacija i crkva

II-17. Carigradska vaseqenska
patrijar{ija osu|uje obi~aj da se deci
umesto hri{}anskih daju starogr~ka
imena (1819)
Odskora uveden obi~aj da se kr{tenoj
deci daju starogr~ka imena [...] smatramo
za potpuno neprikladan, i za na~in da se
poka`e prezir prema hri{}anskim imeni-
ma; dakle, postoji potreba da se uvedu
vrlo stroga pravila [...]
Dimaras, str. 364
? [ta misli{, za{to su qudi po~eli de-
ci da daju starogr~ka imena? [ta mis-
li{ o stavu patrijar{ije? Da li je u redu da
se verske stare{ine me{aju u odluku rodi-
teqa kakvo }e ime dati svom detetu? Da li
bi u ovoj stvari me{awe dr`avnih vlasti
bilo isto tako neprimereno? Koja su imena
preovladavala u tvojoj zemqi tokom XIX ve-
ka? A danas? [ta misli{, da li su imena
bila i oznaka verskog, regionalnog ili na-
cionalnog identiteta? Ko mo`e da odlu~uje
o identitetu?

76

II-18. Neka mi{qewa o autonomiji
gr~ke crkve u odnosu na Carigradsku
vaseqensku patrijar{iju (1833)
A. Teoklet Farmakides, pristalica
autonomije
Crkva Kraqevine Gr~ke je juna 1833. godi-
ne proglasila autonomiju i nezavisnost.
[...] Gr~ki narod, po{to je proglasio svoju
politi~ku nezavisnost pred Bogom i qudi-
ma jo{ od po~etka slavne revolucije [...],
tako|e je obznanio da je wegova Crkva
autonomna i nezavisna; kako je ciq wego-
ve svete borbe i crkvena i politi~ka
nezavisnost [...], nije bila potrebna ni-
kakva posebna dozvola ili pristanak,
po{to politi~ka autonomija ide podruku s
autonomijom Crkve, ve} po samom verovawu
Pravoslavne crkve [...] bez ikakve potrebe
za posebnim aktom ili sporazumom; jer ter-
itorija i Crkva su jedna ista stvar [...].
Matalas, str. 49
Po{to je dobila nezavisnost, Gr~ka
je morala da re{i i pitawe crkve.
Ve}ina Grka je pravoslavna, a patrijarh iz
Carigrada je bio pod vla{}u Turaka. Da ne
bi i daqe bila podre|ena Osmanskom
carstvu, Gr~ka pravoslavna crkva je preki-
nula odnose sa Carigradskom patrijar-
{ijom. @u~ne rasprave o tom pitawu ovde
su ilustrovane tekstovima iz pera Teokle-
ta Farmakidesa (17841860) i Konstantina
Ekonomosa (17801857).
B. Konstantin Ekonomos, protivnik
autonomije
Koje su sve muke zbog slobodne Gr~ke zade-
sile na{u bra}u koja su se na{la van
dr`avnih granica? A vi tra`ite da ih ne
zovemo ni Grcima ni bra}om, ve} stanovni-
cima Turske i podanicima onoga {to nazi-
vate crkvom koja je u ropstvu! Vi tako
otkidate (koliko god je to u va{oj mo}i)
Gr~ku od Gr~ke i Grke jedne od drugih, dro-
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
be}i naciju i stvaraju}i verski raskol ko-
ji }e dovesti do unutra{wih slabosti i
te{kih sukoba me|u bra}om. Tako vi, na
kraju, dr`avu Grka svodite na preuske gra-
nice i onemogu}avate napredak kraqevi-
ne Gr~ke, koju podr`ava i sam Bog, ~inite
to razaraju}i (opet onoliko koliko je u va-
{oj mo}i) nade i `eqe ~itave jedne naci-
je, kao i mnogih vekova i mno{tva heleno-
filskih hri{}anskih naroda! O, qudi,
zar je mogu}e da ste takvi?
Oikonomos, str. 336-337
? Uporedi ova dva teksta. Koji se
argumenti u wima iznose? [ta
misli{, za{to je za gr~ku dr`avu va`no
da ima autonomnu crkvu?
II-19. Dekret o uspostavqawu vlasti
sinoda u Rumunskoj pravoslavnoj crkvi
(1864)
^lan 1. Rumunska pravoslavna crkva jeste
i bi}e nezavisna od bilo koje strane crk-
vene vlasti u pogledu svoje organizacije i
reda.
^lan 2. Na ~elu Rumunske crkve, ~ije je je-
dinstvo oli~eno u Svetom sinodu, nalaze
se mitropoliti i episkopi, a u upravqawu
im poma`u episkopski sinodi.
^lan 3. Sveti sinod Rumunske crkve je u
dogmatskom jedinstvu svete pravoslavne
vere sa velikom isto~nom crkvom posred-
stvom savetovawa sa Vaseqenskom patri-
jar{ijom u Carigradu.
^lan 4. Sveti sinod Rumunske crkve ~ine:
- mitropoliti
- episkopi
- rumunski arhijereji
- tri predstavika svake eparhije, izabra-
na od strane svetovnog sve{tenstva, i oni
mogu biti ili iz reda sve{tenika u toj pa-
rohiji ili laika koji poznaju crkveno
u~ewe, dekani iz Ja{ija i Bukure{ta.
[...]
^lan 16. Nikada i ni iz kojih razloga
77
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
Sveti sinod Rumunske pravoslavne crkve
ne sme da umawi ili onemogu}i: slobodu
savesti i versku toleranciju. Zakoni ver-
ske tolerancije su u svakom pogledu u nad-
le`nosti zakonodavnih skup{tina.
Jezik pravoslavne vere u crkvama {irom
zemqe zauvek }e biti rumunski.
Murgescu, str. 255-256
Dekret je izdao knez Aleksandar Joan
Kuza (18591866) u vreme izbijawa
sukoba sa Carigradskom patrijar{ijom zbog
oduzimawa crkvenih dobara (1863). Dekret
je bio prvi korak u stvarawu nacionalne
pravoslavne crkve, nakon ~ega je usledilo
progla{ewe autokefalnosti (1885) i
progla{ewe Rumunske pravoslavne crkve
za posebnu patrijar{iju (1925).
? [ta misli{, za{to je za rumunsku
dr`avu bilo toliko va`no da ima
zasebnu i nezavisnu crkvu? Kako dr`a-
va obezbe|uje kontrolu nad crkvom?
Kakve je odnose Rumunska crkva zadr-
`ala sa Carigradskom patrijar{ijom?
Uporedi ovaj tekst sa tekstovima I-15 i
I-24.
II-20. Komentar francuskog novinara
[arla Irijartea na stavove
pravoslavnih i katoli~kih
sve{tenika o odnosu izme|u vere i
nacije u Bosni (18751876)
Pravoslavni sve{tenici su veoma bliski
sa qudima svoje vere i ne treba da se ~u-
dimo {to su vo|e pokreta [misli se na
ustanak u Bosni 1875. godine] uglavnom
bili ti gr~ko-pravoslavni sve{tenici ko-
ji ne samo da su dali znak za po~etak bune
ve} su i sami uzeli pu{ke u ruke i poveli
svoj narod u borbu. Za te qude su vera i
rasa ili nacija toliko sli~ni da je re~
Srbin po~ela da zna~i isto {to i re~
pravoslavac. Katolici to vide druga~i-
je: za katoli~ke sve{tenike u Bosni pojam
78
vere je iznad pojma nacije i katoli~ki
sve{tenici, koji slu{aju naredbe iz Rima,
odvra}aju qude od pobune. Najnapredniji
me|u wima su se ograni~ili na to da na la-
tinskom {tampaju pozive susednoj kato-
li~koj sili [Austrougarskoj] da se presta-
ne s ugwetavawem. Ne treba se ~uditi {to
i daqe postoji nesaglasje izme|u te dve
vere [pravoslavne i katoli~ke]. Osmansko
carstvo ne brine o obrazovawu hri{}ana,
i to sa dobrim razlogom: ono ulogu prosve-
}ivawa ostavqa crkvi {to, prirodno,
podrazumeva da sve{tenici u svom nau~a-
vawu polaze od razli~itosti dveju crkava
kao od osnove za sve daqe. Ishod takvog
sistema je o~igledan i koban: pravoslavna
deca od igumana, katoli~ka deca od fra-
tara i muslimanska deca od uleme u~e sa-
mo da mrze jedna drugu, i to je ono u ~emu
su, na kraju krajeva, jedino i uspe{na kad
odrastu.
Yriarte
Analiziraj kako je opisan odnos
? izme|u verskog i nacionalnog iden-
titeta u katoli~koj i pravoslavnoj
crkvi u Bosni. Da li se sla`e{ s mi{-
qewem da deca koja su odgajana iskqu-
~ivo u svojoj veri u~e samo da mrze
jedna drugu? Kako bi se takve situacije
mogle izbe}i?
Kakva je bila uloga vere u nacionalnom
pokretu u tvojoj zemqi?
II-21. Bugarski ustav iz 1879. o polo`aju
Bugarske pravoslavne crkve
^lan 37. Dr`avna veroispovest u kne`e-
vini Bugarskoj je pravoslavqe.
^lan 38. Bugarski knez i wegovi nasledni-
ci moraju biti pravoslavne vere, ali prvi
izabrani bugarski knez mo`e, izuzetno, da
zadr`i svoju prvobitnu veru.
^lan 39. Bugarska kne`evina u pogledu
crkve ~ini nedeqivu celinu sa Bugarskom
crkvom koja je podre|ena Svetom sinodu.

Sveti sinod je najvi{i duhovni autoritet u
Bugarskoj crkvi, gde god on bio. U pitawi-
ma dogme i vere kne`evina iz istog razlo-
ga ostaje u jedinstvu sa Isto~nom crkvom.
Konstituci, str. 6
? Za{to se u ovom ustavu ure|uju i crk-
vena pitawa? Ima li nekih odreda-
ba koje se ti~u vere i crkve u ustavu koji
je danas na snazi u tvojoj zemqi?
II-22. Mi{qewe Nikole Pa{i}a o
odnosu srpskog naroda i pravoslavne
crkve (1890)
O pravoslavnoj crkvi
Prema tome jasno je za{to je pravoslavna
crkva i narodna crkva. Za{to je te{we
svezana i srasla s du{om kakvog naroda,
koji je ispoveda, no {to to mo`e biti kato-
li~ka crkva. [...] Otuda se [nazivaju] srpska
crkva, bugarska crkva, gr~ka crkva, ruska
crkva. [...]
Sve to ukupno uzev{i slovenska pravo-
slavna crkva, spojena je od po~etka sa na-
rodima slavenskim, koji su joj ostali
verni, sa~uvala tim narodima svojstva
slavenska, karakterne crte i naravi koje
su sad tek podesne da prihvate rezultate
dana{weg napretka [...]
IIg. Infrastruktura nacionalne dr`ave
II-23. Zna~aj razvoja zanata za malu naci-
ju primer Gr~ke (1841)
Nema sumwe da raznovrsni zanati omogu-
}avaju naciji da bude sre}na. Bez indus-
trije, nacija nikako ne mo`e da napreduje
i pove}a svoju mo} na kopnu i moru; ako se
ne uvedu raznovrsni na~ini proizvodwe,
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Suverenitet naroda
[...] Narod srpski podigao je sam srpsku
dr`avu, podigao je krvqu, trudom i ume-
wem svojim i ona nosi na sebi pe~at wenog
tvorca i potpuno je demokratska [...]. U sve-
sti naroda da je sam kova~ svoje dr`ave
po~iva i narodni suverenitet, narodna
najvi{a vlast [...], vlast nad vlastima,
vrhovna vlast nad svima vlastima, jemst-
vo je da narodni `ivot ne mo`e daleko
zastraniti, da ustrojstva nenarodna, iako
se kad-kad provuku kad narod takore}i
spava, opet ne mogu korena uhvatiti i
ostati dugo u `ivotu.
Pa{i}, str. 128-129, 137, 139
Nikola Pa{i} (18451926), jedan od
vode}ih srpskih dr`avnika od kraja
XIX veka pa sve do dvadesetih godina XX
veka. Posle studija tehnike u{ao je u poli-
tiku i 1881. godine osnovao Narodnu radi-
kalnu stranku. U nekoliko navrata bio
predsednik vlade.
? Kakva je uloga crkve po mi{qewu
pisca ovog teksta? Kako on opravda-
va postoje}e odnose izme|u naroda i
dr`ave? [ta misli{, {ta ga je navelo
da napi{e ove redove?
nacija }e morati da se osloni samo na pri-
rodne resurse i ne}e mo}i da se razvija ni
fizi~ki ni moralno [...] Drugim re~ima,
nacija bez industrije zauvek }e biti siro-
ma{na, zauvek }e u zajednici naroda osta-
ti pasivna i bezna~ajna, objekt voqe ove
ili one mo}nije nacije koja je oja~ala ne
zahvaquju}i svojoj prirodnoj lepoti, ume-
79
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
renoj klimi ili plodnom tlu, ili pak svo-
joj brojnosti i prira{taju, ve} iskqu~ivo
zahvaquju}i odr`avawu, {irewu i usavr-
{avawu trgovine i pojedinih privrednih
grana. Stoga su i pre|a{we i dana{we
mo}ne nacije postale prve me|u evropskim
silama, i one su vrhunac svoje slave, veli-
~ajnosti i uzvi{enosti dosegle zahvaqu-
ju}i bogatstvu koje sti~u kroz industriju i
spoqnu trgovinu.
S. B. A ov [Industrije], dnevni list Av [Vek],
26. 2. 1841, br. 238 u: Psalidopoulos, str. 55
Koji se nacionalni argumenti koriste
? kako bi se qudi ubedili da mala zemqa
mora da razvija industriju? [ta misli{,
za{to su ekonomski argumenti povezani sa
nacionalnim?
Sl. 5. Povezanost dr`avne privrede
sa predstavama o naciji prva
nov~anica od 500 drahmi koju je izdala
Nacionalna banka Gr~ke (1841)
Kathimerini, str. 4
? [ta sve vidi{ na ovoj nov~anici? [ta
je zna~ewe svega toga? Za{to dr`ava
mora da ima svoju valutu? Koji su crte`i i
simboli na nov~anicama u tvojoj zemqi?
[ta misli{, da li kovani novac i papirne
nov~anice doprinose uobli~avawu nacije i
predstava o naciji? Ako je tako, onda kako?
80
II-24. Uloga `eleznice u ja~awu
nacionalne dr`ave primer Rumunije
(1879)
U ovom poglavqu jo{ treba da ka`emo da
je uticaj `eleznice na obi~aje, prirodu
odnosa me|u pokrajinama i uve}awe bogat-
stva mnogo ve}i; mnogi se pitaju ho}e li
uspeti da razbiju dragoceno nacionalno
jedinstvo, da li je mogu} preokret koji bi
`eleli, a nemaju dovoqno hrabrosti da to
ka`u, a neki su ~ak spremni da `rtvuju
budu}nost zemqe i suo~e se sa prezirom
zgro`ene Evrope.
Niko ne zanemaruje ~iwenicu da na obe
strane Mil~ova, izuzev onih koji su iskre-
ni i prijateqski nakloweni rumunskoj
naciji, onih koji, na sre}u, ~ine ve}inu,
ima i drugih koji `ale zbog jedinstvenosti
Moldavo-Rumunije, kao i onih koji svoje
mra~ne pretwe kriju pod velom nezavis-
nosti i liberalizma, poku{avaju}i da te
svoje projekte ostvare zloupotrebom naro-
dnog raspolo`ewa. Ipak, mo`emo potvr-
diti da }e, kada smawi razdaqinu me|u
~lanovima velike rumunske porodice, ka-
da mudrom kombinacijom `elezni~kih tak-
si olak{a kru`ewe robe i qudi, `elez-
nica postati jedno od najva`nijih oru|a za
slamawe pomenutih retrogradnih ten-
dencija i efikasno doprineti ispuwewu
velike `eqe rumunske nacije: ujediwewu
svih delova stare Dakije.
Brtianu, str. 51-52
Konstantin I. Bratijanu (18441910),
vojni topograf, oficir general-
{taba, kasnije general i ~lan rumunske
Akademije.
? @eleznica podsti~e modernizaciju
privrede, ali je i zna~ajno sredstvo
u stvarawu nacije. [ta je za Bratijanua
va`nije? Za{to? Kako se mo`e objasni-
ti potreba za izgradwom `eleznice?

II-25. Mi{qewe bugarskog kneza
Aleksandra Batenberga (18791886) o
zna~aju `eleznice (18791881)
Knez: [kole i zakoni nisu toliko va`ni
koliko je va`na `eleznica. Odlu~eno je
da glavni grad bude Sofija zato {to va-
`an me|unarodni put Beograd Istanbul
prolazi kroz wu. Zimi je put preko balkan-
skih planina kroz Berkovicu ponekad pot-
puno neprohodan. Knez je pomenuo da se ne
treba bojati da }e Austrijanci preko te
`eleznice preuzeti od Bugara trgovinu.
Knez: Nije nam va`no ko }e da izgradi `e-
lezni~ku prugu, va`no je da je dobijemo {to
pre.
Jirecek, str. 27
? Uporedi ova dva teksta. Za{to je no-
vonastaloj dr`avi va`no da razvije
`elezni~ku mre`u? Koji su rizici veza-
ni za izgradwu `eleznice?
II-26. Opis bugarske `eleznice krajem
XIX veka
Za vreme turske vladavine izgra|ena `e-
leznica, koja je povezivala Jambol sa Jed-
renom i Istanbulom, bila je u vlasni{tvu
barona Hir{a [austrijskog Jevreja i mi-
lionera]. Vagoni su bili mali i podeqeni
na kabine; kabine su imale vrata na obe
strane, a ispred vrata su bile duga~ke
drvene stepenice koje su koristili kon-
dukteri. Oni su se uvek iznenada pojavqi-
vali na vratima kupea kao igra~ke koje
iska~u iz kutije; no}u su nosili male lam-
pe na gas obe{ene oko vrata. @elezni~ki
slu`benici su nosili strane uniforme,
ve}ina su bili Jermeni ili Levantinci, i
nisu govorili bugarski. Oznake na `elez-
ni~kim stanicama su bile na francuskom,
a vozovi su polazili nakon {to bi se zvo-
no oglasilo tri puta. Svako putovawe za
Kremenli je bilo veseo do`ivqaj pun ne-
izvesnosti i novih zanimqivih stvari.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
@elezni~ka stanica, vozovi, stranci, ne-
poznati jezici. Mogao se osetiti duh ve-
likog i nepoznatog sveta, bio je to kratak
susret sa svetom snova. A putovawe za So-
fiju je bilo prava ekspedicija koja se pri-
premala danima...
Konstantinov, str. 19-20
? Prona|i neke slike `elezni~kih
stanica. Pogledaj wihovu arhitek-
turu.
II-27. Bugarski zakon o merama (1889)
^lan 1. Od sada }e osnovna jedinica mere
za du`inu u Kne`evini Bugarskoj biti
metar. [...]
^lan 6. Osnovna jedinica mere za zapre-
minu bi}e litar. [...]
^lan 7. Osnovna mera te`ine bi}e gram, tj.
te`ina jednog kubnog centimetra destilo-
vane vode u vakuumu na temperaturi od 4
stepena celzijusa. [...]
Pretvarawe starih mera u nove i obr-
nuto
A. Mere za du`inu
I. Pretvarawe starih mera u nove
^lan 9. Gra|evinski ar{in duga~ak je 758
mm (0,758m)
Jedan (kroja~ki) ar{in duga~ak je 680 mm
(0,680m). Jedan lakat duga~ak je 650 mm
(0,650m).
[...]
Op{te odredbe
^lan 13. Za mere koje se ti~u hrane ovaj
zakon stupa na snagu 1. juna 1889, a za druge
mere 1. januara 1892. [...]
^lan 16. Uvo|ewe novih mera u dr`avne
institucije je obavezno od 1. januara 1889.
Svi dr`avni slu`benici su obavezni da u
zvani~nim dokumentima koriste nove mere.
Svi gra|ani koji posluju sa dr`avnim
institucijama tako|e su obavezni da
izve{taje i prora~une koje podnose insti-
tucijama izraze u novim merama.
Dr`aven vestnik, br. 7 od 19. januara 1889
81
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
? Za{to me|u prve mere koje uvodi
dr`ava spada i obaveza primene
novih mernih jedinica? Poku{aj da pro-
na|e{ ekonomske, socijalne i kulturne
razloge za to. Misli{ li da se radi o
sredstvu dr`avne kontrole?
Sl. 6. Nove tehnologije i nacionalni
simboli reklama za {iva}e ma{ine
(Gr~ka, kraj XIX veka)
Atina, zbirka Gr~kog kwi`evnog
i istorijskog arhiva, Fotopoulos, str. 480
82
[tampana razglednica na kojoj se
reklamira kompanija za proizvodwu
{iva}ih ma{ina Singer. [iva}e ma{ine su
se u gr~koj {tampi reklamirale jo{ od 1884.
godine, a {irom zemqe su po~ele da se ko-
riste oko 1900. godine. Tada su i dobile ime
Olga, u ~ast kraqice koja ih je poklawala
siroma{nim devojkama i nevestama.
? Kratko prokomentari{i ovu sliku.
Analiziraj figure prikazane na
woj, wihovu ode}u i ono {to ~ine.
Za{to su nacionalni simboli kori{-
}eni u reklami?
Na koji na~in reklamirawe mo`e do-
prineti ja~em identifikovawu sa vlas-
titom nacijom? Da li se preko reklama
mogu {iriti stereotipi o etni~kim i
verskim grupama? Da li se na taj na~in
pove}ava razlika izme|u nas i wih?
Da li se danas na televizijskim i
radio reklamama u tvojoj zemqi
koriste istorijske li~nosti ili teme
koje podsti~u nacionalnu identi-
fikaciju? Da li su pripadnici drugih
nacionalnih, etni~kih ili verskih
grupa prikazani kao tipi~ni pred-
stavnici svoje grupe ili kao neko s kim
"mi" treba da se poredimo?

IId. Stvarawe nacije
II-28. Zapostavqawe hrvatskog jezika,
opaske Ivana Kukuqevi}a (1843)
Znam ja da mi, koji smo ovdje sakupqeni,
ve}inom ne znamo dobro na{ jezik i da se
u cijeloj na{oj domovini lako daju na
prste izbrojiti osobe obadvojega spola ko-
je dobro znaju ~itati, pisati i govoriti
materinskim jezikom. A {to je tomu uzrok
nego to {to ga mi u javnom `ivotu i u pos-
lovima nigdje ne upotrebqavamo i wime
se samo toliko zabavqamo kao gizdavi
gospodar sa svojim pla}enim slugom. Jo{
ne zna ve}ina na{eg naroda kakva je to
slast i milina mo}i smjeti govoriti svo-
jim priro|enim materinskim jezikom. To
mo`e iskreno osjetiti samo onaj koji je du-
`e vremena morao stanovati i `ivjeti
me|u tu|im narodima u tu|im dr`avama.
Mi svoj jezik ~uvamo jo{ uvijek samo za
dru`inu i za na{e kmetove.
Wein, str. 541
Sve dok je tokom tridesetih godina
XIX veka nije zapqusnuo talas nacio-
nalizma, u Hrvatskoj (i Transilvaniji) je
latinski bio zvani~ni jezik. Ma|arska vla-
da je poku{ala da u ma|arske {kole i
institucije uvede ma|arski umesto latin-
skog. Ra{irena je bila i upotreba nema~kog.
Ipak, hrvatski reformatori su `eleli da
se za zvani~ni jezik proglasi hrvatski, i to
su uspeli da izdejstvuju 1847. godine.
U znaku te borbe Ivan Kukuqevi}
(18161889), pisac, istori~ar i politi~ar,
jedan od vode}ih hrvatskih reformatora
obratio se hrvatskom Saboru, kao wegov
~lan, prvi put na hrvatskom 1843. godine.
? Na koji se na~in Kukuqevi} zala`e
za {iru upotrebu hrvatskog jezika?
Kukuqevi} je bio plemi} da li se to
vidi iz ovog teksta? Za{to Kukuqevi}
tvrdi da samo mali broj qudi govori
materwim jezikom, ako tim jezikom govo-
re svi kmetovi (koji nisu malobrojni)?
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
II-29. Zna~aj jezika za identifikaciju s
nacijom mi{qewe Slovenaca (1861)
Idu}i kroz zamak, de~ak je nai{ao na dvo-
jicu, sli~no odevenih, koji su se prepira-
li i gurali jedan drugog; jednog od wih nije
razumeo, dok je drugi govorio jezikom koji
mu je bio poznat, a i lice tog drugog mu se
u~inilo nekako blisko; stoga mu je prite-
kao u pomo}, jer on svakako jeste bio wegov
sunarodnik. De~ak je sunarodnika i zem-
qaka prepoznao po govoru i po tome bi ga
uvek prepoznao i me|u stotinama qudi ko-
ji su svi isto ili razli~ito odeveni.
Jezik je najboqi znak po kom se mo`e odre-
diti ko pripada kojoj naciji; onaj ko jo{ od
detiwstva govori tvojim jezikom, taj pri-
pada tvojoj naciji.
I {ta je onda zapravo nacija? Posle svega
{to je nau~io lutaju}i svetom, de~ak voli
sve narode i svi su mu qudi dragi, a voli
da prilazi onima koji su iz wegove domo-
vine: onima koji imaju iste obi~aje i mani-
re kakvi su i u wegovom domu; ~ak i kada su
druga~ije odeveni, on ih mo`e prepoznati
po govoru, po wihovom nare~ju. Svi koje ra-
zume, ~ije su re~i bliske wegovom srcu,
svi su oni deo wegove nacije.
^lanak [ta je nacija? A {ta je slove-
na~ka nacija? napisao je Ivan Macun,
u~iteq i istori~ar kwi`evnosti koji je u
formi pri~e opisao do`ivqaje de~aka koji
putuje po svojoj zemqi i poku{ava da otkri-
je ko su wegovi sunarodnici. Pri~a je objav-
qena 1861. godine u qubqanskim novinama
Novice (Novosti).
? [ta misli{ o tome {to pisac na-
gla{ava zna~aj jezika za naciona-
lni identitet? Mogu li qudi koji govo-
re razli~itim jezicima pripadati
istom narodu? Nevedi primer.
83
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
II-30. O zna~aju jezika za identitet
Rumuna, iz pera Titu Majoreskua (1866)
Moderni narod mora `iveti u nacionalnoj
dr`avi i mora imati nacionalni jezik i
kwi`evnost.
[...] Svaki Rumun zna da je Rumun, i {ta god
radio, on se mora truditi da se na neki na-
~in nadove`e, posredno ili neposredno,
na latinsku tradiciju iz koje je iznikao
wegov duhovni svet.
Do sada je ova istina, sasvim opravdano,
prakti~ne posledice imala pre svega na
na{ jezik i kwi`evnost. Jezik je Rumuni-
ma najdragoceniji podsetnik na latinske
pretke, a danas ih podse}a na jo{ jednu
starinu, i uvek ih je samo on vodio pravim
putem, i jedino zahvaquju}i wemu nisu
lutali i utapali se u talasima doseqeni-
ka koji su plavili Trajanovu Dakiju.
Maiorescu, I, str. 277
Titu Majoresku (18401917), kwi`ev-
ni kriti~ar, esteta, univerzitetski
profesor, politi~ar (zamenik ministra,
ministar, premijer), istaknuti ~lan dru{t-
va Junimea. Doktorirao filozofiju u Gi-
senu, a prava diplomirao u Parizu. Kao ru-
munski premijer bio predsedavaju}i na
Mirovnoj konferenciji u Bukure{tu (1913).
Kako pisac obja{wava odnos izme|u
? jezika i identiteta? [ta ti o tome
misli{?
II-31. Peticija hrvatskog Sabora Frawi
Josifu za osnivawe Ju`noslovenske
akademije nauka i umetnosti (1867)
Va{e c. kr. Apo{tolsko Veli~anstvo, kra-
qu i gospodaru na{ premilostivi! Narod
trojedne kraqevine Dalmacije, Hrvatske
84
i Slavonije (...) nikada nije sa svoje kriv-
we zaostao ni u kojem obrazovawu duha
~ovje~anskog. Povijest wegova ka`e mno-
goga junaka, to na kopqu, to na peru, to na
svakom radu uma i srca. Nu ta povijest
`alibo`e ka`e i uzroke, s kojih se na{
narod danas ne mo`e takmiti s drugim
narodima, sretnijima u znanostima koje su
dana{weg vijeka ve}a nego li ikada
glavna poluga svakoj dr`avi. Sabor je ovaj
osvjedo~en, da je na{ narod u svom znan-
stvenom i kwi`evnom razvitku (...) dospio
dotle, da mu nastaje du`nost: pobrinuti
se za najvi{e kwi`evno i znanstveno su-
di{te: to je pak akademija, bez koje ne mogu
znanosti napredovati kriti~no, a po tom
niti uspje{no.
Laszowsky, str. 127
Na koji na~in Sabor obrazla`e po-
? trebu da se osnuje akademija? Kako
se u ovom pismu obja{wava zadatak
akademije? Da li dana{wi akademici
predstavqaju kwi`evnu i nau~nu elitu
ili je wihov ugled s vremenom opao, u
pore|ewu sa XIX vekom?
Sl. 7. Nacionalno pozori{te u
Bukure{tu razglednica (kraj HIH veka)

? Kako obja{wava{ to {to se glavne
dr`avne institucije zovu nacio-
nalne? Zna{ li za jo{ neke instituci-
je koje se nazivaju nacionalnim?
II-32. Zna~aj jezika i kwi`evnosti u
razvoju nacija izvod iz statuta
Dru{tva za objavqivawe dela
albanske kwi`evnosti (1879)
Nacija je prosve}ena i civilizovana zah-
vaquju}i azbuci svog jezika. A svaka naci-
ja koja nema pismo i azbuku za svoj jezik
jeste varvarska i jo{ u mraku.
Myzyri, str. 40
? Za{to sastavqa~i ovog statuta
misle da je za naciju va`no da ima
svoj jezik i kwi`evnost?
II-33. Pismo makedonskih studenata u
Sankt Peterburgu o makedonskom
kwi`evnom jeziku (1902)
Postavqa se pitawe: kada ve} postoje srp-
ski i bugarski kwi`evni jezik, da li je
potrebno stvarati i poseban makedonski
kwi`evni jezik? Za to postoje dva razlo-
ga: 1. kada je po~etkom XIX veka stvoren
srpski kwi`evni jezik, nije se obra}ala
pa`wa na govor isto~ne Srbije, zapadne
Bugarske i Makedonije, tako da progla{e-
wem hercegova~kog govora za kwi`evni je-
zik nisu zadovoqene potrebe isto~ne
Srbije, zapadne Bugarske i Makedonije.
Kada je nastao bugarski kwi`evni jezik,
tako {to je za wegovu osnovu prihva}en
isto~nobugarski dijalekt, dijalektima
isto~ne Srbije, zapadne Bugarske i Make-
donije tako|e nije posve}eno dovoqno
pa`we.
Parcijalnost procesa stvarawa bugarskog
i srpskog kwi`evnog jezika samo je pomo-
gla podeli balkanskih Slovena na dva
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
tabora koja se me|usobno bore i takmi~e
upravo u vezi s onim {to su zajedni~ke ka-
rakteristike i srpskog i bugarskog jezika.
S druge strane, da je u procesu stvarawa
ovog ili onog nacionalnog jezika jedan od
balkanskih dijalekata uzdignut na rang
zajedni~kog kwi`evnog jezika, onda bi su-
kob Slovena sa razli~itih delova Bal-
kanskog poluostrva bio izbegnut i ~itav
bi Balkan bio ujediwen u jednu nacional-
no-kulturnu celinu. Mi smatramo da su
makedonski dijalekti, koje Bugari smatra-
ju bugarskim a Srbi srpskim, zapravo neka
sredina koja bi mogla poslu`iti kao ve-
zivno tkivo za danas me|usobno neprija-
teqski nastrojene Bugarsku i Srbiju.
Drugi razlog za uzdizawe jednog makedon-
skog dijalekta na nivo kwi`evnog jezika
jeste nu`nost da se uklone bugarske i srp-
ske pretenzije na Makedoniju, da se ukine
nacionalna propaganda koja demorali{e
makedonski `ivaq, da u Makedoniji do|e
do ujediwewa Slovena koji bi onda
nadaqe imali kqu~nu ulogu u politi~koj
istoriji Makedonije [...].
Makedonium, str. 56
? Koji je ciq ovog teksta? [ta wegovi
autori misle o nu`nosti stvarawa
kwi`evnog makedonskog jezika? [ta
misli{, {ta zapravo zna~i stvarawe
kwi`evnog jezika?
II-34. Planovi da se pobude nacionalna
ose}awa Rumuna u Transilvaniji
pismo dr Drageskua upu}eno Emiliji
Raciju (1874)
[...] Narodu kao {to je rumunski ne prista-
je uloga prosjaka. Na{i preci su davali i
uzimali: mi ne mo`emo da prosimo!
Treba vi{e da mislite na seqake i `ene.
Preporod po~iwe s wima. Od `ena napra-
vite majke, dobre supruge i dobre Rumunke,
a seqake pretvorite u qude koji }e imati
svest o sopstvenom dostojanstvu, svojim
85
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
pravima i du`nostima tek tada }e biti
u~iwen najte`i i najva`niji korak ka
napretku i spasewu.
Uz wihovu pomo} mo}i }ete da napravite
sve: {kole, prepisku, konferencije, jer
oni su sredstvo. [...]
Lungu, str. 141-142
Koji su, po mi{qewu pisca ovog tek-
? potrebne turskoj vlasti po{aqu dopisi.
sta, na~ini da se u Transilvaniji
oja~aju rumunska nacionalna ose}awa?
[ta misli{, za{to je naglasak stavqen
na `ene i seqake? Kakva je uloga na-
mewena `enama?
II-35. Plan za konsolidovawe albanskog
nacionalnog pokreta pismo novinara
Faika Konice baronu Goluhovskom
(Brisel, 1897)
A. Pod jedan. Ciqevi kojima treba te`iti
i koje treba ostvariti:
1. Razvoj albanskog nacionalnog ose}awa,
pra}en jasnom sve{}u o svemu {to nas
su{tinski razlikuje od Turaka. [...]
3. Raditi tako da svi Albanci, u okviru
zakona i po{tovawa vlasti, razumeju na
koji na~in treba da usmere `equ za priv-
rednim i intelektualnim napretkom koji
}e, kao deo prate}ih okolnosti, ubrzati
re{avawe isto~nog pitawa.
B. Pod dva. Sredstva koja treba koristiti:
a. Novine koje }e na toskijskom, gegijskom18
i francuskom objavqivati narodne pesme,
istorijske hronike, patriotske poeme,
tekstove o privrednim temama i politi~-
ke komentare u vidu vesti, {to sve ne}e
nekim neprijateqskim stavovima izazi-
vati podozrewe Porte, niti pak laskavim
porukama podsticati naklonost kod
Albanaca...
b. Dva ili tri puta godi{we {tampati jed-
nostavne male dvojezi~ne pamflete, na
18
Toskijski i gegijski su glavni dijalekti albanskog jezika.
86
kojima }e kroz pitawa i odgovore koji na-
dilaze teku}a politi~ka pitawa biti
podsticana nacionalna ose}awa [...].
v. [kole: one moraju biti centar na{eg
interesovawa, tim pre {to Albanci svim
srcem `ele da se one otvore; me|utim, ne-
ma ni prave inicijative da se to u~ini, a
nema ni dovoqno u~iteqa. Stoga je neop-
hodno da se iz svih mesta gde su {kole
g. Veroispovest: prijateqski odnosi se mo-
raju uspostaviti sa svim verama, naro~ito
sa bekta{ijama [muslimanski verski red],
~iji uticaj u ovom trenutku mo`e biti od
koristi; s obzirom na mogu}i razvoj stvari
u budu}nosti, treba se u potpunosti okre-
nuti uspostavqawu verske autonomije.
V. Dozvolite da u zakqu~ku ponovim kako
sve na{e aktivnosti i svi poduhvati mo-
raju biti pro`eti ovim dvema zamislima:
ne treba stvarati partiju, ve} svi mi tre-
ba da se zalo`imo za jedan ciq; novine
(~asopisi), udru`ewa, {kole, propaganda
sve to mora nositi pe~at spontanog po-
kreta u kojem nas ranije veze, prijateq-
stva i simpatije ni na koji na~in ne smeju
obeshrabrivati.
Konitza 1993, str. 14-15
Faik Konica (18751842), jedna od
vode}ih li~nosti albanske kulture u
prvoj polovini XX veka. Posle studija u
Di`onu i Parizu, odlazi 1897. u Brisel, gde
je izdavao albanske novine Albania. Za te
novine bila mu je potrebna finansijska
podr{ka Austrougarske, koju je i dobio na-
kon molbe upu}ene tada{wem austro-
ugarskom ministru spoqnih poslova grofu
Agenoru Goluhovskom.
Analiziraj sredstva koja su pred-
? lo`ena za ja~awe albanskog iden-
titeta.
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

II-36. Uputstva za predavawe istorije u li veliki zbog toga {to su se pridr`avali

Gr~koj (1881) zakona, istrajno radili, bili hrabri i
~iste du{e, te stoga prezirali materijal-
Ciq predmeta istorija Gr~ke u osnovnoj
na dobra i prkosili smrti, bore}i se za
{koli nije da u~enici zapamte istorijske
slobodu i vr{e}i svoju du`nost, du{e mla-
doga|aje, datume i istorijske li~nosti, ili
dih Grka }e biti ispuwene divqewem, `e-
da pro{ire svoja op{ta znawa o istoriji;
qom da slede wihov primer i nastave
ciq je, s jedne strane, moralno vaspitawe
slavni `ivot svoje nacije.
dece, bu|ewe istorijske svesti, kao i Koulouri, str. 263
stvarawe dostojnih pripadnika ove slavne
nacije, a s druge strane, sistematizacija
istorijskog znawa koje se podu~ava u okvi- ? Analiziraj ovaj tekst i objasni koji
su ciqevi podu~avawa istorije.
ru drugih {kolskih predmeta i podsticawe [ta misli{ o svrsi prou~avawa isto-
da se to znawe usvoji. Kada shvate veli-
rije danas?
~inu i slavu svojih predaka, koji su posta-

Sl. 8. Deca odevena u istorijske

no{we (Gr~ka, oko 1875)

? Da li {kolske sve~anosti slu`e sa-

mo za razonodu ili su sredstvo u~e-
wa i sredstvo kojim se ja~a nacionalni
identitet?

Fotopoulos, str. 259

II-37. Poku{aj da Rumunija dobije svoj u na{oj zemqi inicirao je takmi~ewa buku-
nacionalni sport (1898) re{tanskih sredwih {kola povodom 10.
maja. U~enici su se takmi~ili u oini20, a
Gospodin Haret,19 ministar sporta, u `eqi pobednici su dobili po~asni pehar koji
da podstakne bavqewe fizi~kim ve`bama pripada {koli sve do naredne godine,
19
Spiru C. Haret (18511912) doktorirao je matematiku u Parizu. Kad se vratio u Rumuniju, radio je kao uni-
verzitetski profesor, zatim kao visoki slu`benik zadu`en za obrazovawe i u tri navrata kao ministar vera
i obrazovawa. Predstavqa simbol nastojawa da se oko 1900. godine modernizuje obrazovawe u Rumuniji.
20
Oina se smatra rumunskom nacionalnom igrom. Sli~an je bejzbolu, igraju dva tima od po 12 igra~a, svaki
na poqu od 80 sa 50 metara. Lopta je pre~nika 6-9 cm, a palica je duga~ka do 95 cm. Iako se smatra nacional-
nom igrom, veoma malo qudi se wome aktivno bavi i poznaje pravila.

87
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
kada }e se, na isti dan, ponovo organizo-
vati isto takmi~ewe. Sklonost gospodina
ministra da propagira fizi~ko ve`bawe
kroz takmi~ewe u na{im izvornim sporto-
vima po svemu je dobrodo{la: a) zato {to
}e mladi qudi opet videti takmi~ewa, pa
i sami u wima u~estvovati u na{im sporto-
vima kojima je donedavno pretio nestanak;
b) zato {to }e ti sportovi, u kombinaciji s
usvajawem dobrog sistema gimnasti~kih
ve`bi, pru`iti pravo telesno vaspitawe,
nacionalno i patriotsko, vaspitawe koje
je zaista neophodno zemqi koja `eli da,
zarad svojih sinova, bude sna`na, ugledna
i da izaziva strahopo{tovawe.
Ionescu, str. 1106
Zna{ li da li se u tvojoj zemqi neki
? sport smatrao, ili se jo{ uvek sma-
tra, nacionalnim sportom? [ta mis-
li{, za{to je krajem XIX veka bilo onih
koji su smatrali da je potreban nacio-
nalni sport? ^emu su ti qudi te`ili?
Sl. 9. Diploma u~esnika u sportskom
takmi~ewu sredwo{kolaca u organiza-
ciji lista Gazet Sporturilor (Rumunija
izme|u dva rata)
ACIME, 37/2000
Pobednicima je lovorov venac na gla-
vu stavqala devojka obu~ena u tradi-
cionalnu narodnu no{wu, koja je trebalo da
simbolizuje Rumuniju.
88
? Kako je ovde Rumunija predstavqe-
na? Razgovarajte o tome kako je ona
vizuelno i simboli~ki povezana sa
de~acima koji mar{iraju.
Koji su simboli i kakva su grafi~ka re-
{ewa diploma koje se danas dodequju u
tvojoj zemqi? A u vreme izme|u dva
rata?
II-38. Albanski kraq Zogu I o zna~aju
vojne obaveze za stvarawe nacije (1928)
Smatram da vojska, kao obrazovni faktor,
predstavqa najvi{u vrednost. Ovoj zemqi
je iznad svega potrebno obrazovawe, i
mu{karci koji su pozvani da slu`e vojsku
vrati}e se ku}i sa {irim pogledima na
svet. Morate razumeti da prose~an Alba-
nac ne zna ni{ta o tome kojoj naciji pripa-
da. Wemu je vrhovni autoritet uvek bio
vo|a plemena, bej, i stoga ga treba poste-
peno u~iti da svoju lokalnu lojalnost,
ina~e po sebi hvale vrednu, preusmeri na
centralnu vlast. On zapravo treba da na-
u~i da je ne samo pripadnik plemena nego
isto tako i gra|anin dr`ave.
Fischer, str. 23
Ahmed Zogu (18951961), najve}i
albanski dr`avnik u me|uratnom pe-
riodu, predsednik dr`ave od 1925. do 1928,
i albanski kraq Zogu I od 1928. do 1939.
godine.
? [ta je zna~ajnije u viziji kraqa
Zogua: uloga obaveznog vojnog roka u
pove}awu odbrambene mo}i zemqe, ili
pak wegova uloga u obrazovawu nacio-
nalnog identiteta mladih Albanaca?
[ta misli{, da li je obaveza slu`ewa
vojnog roka podobno sredstvo za posti-
zawe tih ciqeva? Kakvi su stavovi
prema slu`ewu vojske u dru{tvu u kojem
ti `ivi{?

Sl. 10. Rumunski de~a~i} odeven kao
vojnik (1916)
? Kako obja{wava{ obi~aj da se de-
~aci obla~e u vojni~ke uniforme?
[ta misli{, da li je u pitawu samo mo-
da ili to ima neko dru{tveno i peda-
go{ko zna~ewe?
II-39. Ciq obrazovawa u Turskoj, prema
shvatawu Zije Gokalpa (1914)
Ako pogledate nastavni program u turskim
{kolama, vide}ete da se deca podu~avaju
iz tri oblasti: (1) u~e jezik, kwi`evnost i
istoriju, {to su zapravo turski jezik, turs-
ka kwi`evnost i turska istorija; (2) u~e
Kuran, zatim ~itawe tekstova Kurana u
pravilnom ritmu i s pravilnim izgovorom,
katehizam, istoriju islama i islamskih
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
jezika (arapskog i persijskog); (3) u~e i ma-
tematiku, prirodne nauke i strane (evrop-
ske) jezike, koji }e im biti od pomo}i u
daqem prou~avawu tih nauka, kao i gim-
nastiku i zanatske ve{tine.
To pokazuje da na{e obrazovawe ima tri
ciqa: turkizam, islamizam i modernizam.
Nijedan turski roditeq ne}e dozvoliti
da wegovo dete ne nau~i turski jezik, ili
da ne upozna tursku istoriju. Ali on `eli
i da wegovo dete bude moderno obrazo-
vano, osim {to je obrazovano kao Tur~in i
musliman. Stoga se ~ini da za nas potpuno
obrazovawe obuhvata tri stvari: tursko
obrazovawe, islamsko obrazovawe i mo-
derno obrazovawe. [...] Ova tri aspekta
obrazovawa treba uzajamno da se podupiru
i dopuwuju. Ali, ukoliko ne odredimo
funkciju svakog od wih i ne ograni~imo
wihove sfere na razuman na~in, ne prena-
gla{avaju}i nijedno, onda se mo`e dogodi-
ti da oni jedni drugima protivre~e, pa ~ak
i da budu me|usobno nespojivi.
Vucinich, str. 157-159
Zija Gokalp (18761924), vode}a li~-
nost mladoturskog pokreta i glavni
ideolog turskog nacionalizma.
? [ta misli{ o pi{~evoj `eqi da
napravi ravnote`u izme|u tri tipa
obrazovawa? Da li je bilo prakti~no
da se sve te vrste obrazovawa uvedu u
osnovnu {kolu? Kakva je bila situacija
u tvojoj zemqi po~etkom HH veka? A
danas?
III-40. Protivnici kritikuju Ataturkovu
politiku po pitawu istorije i jezika
(privatni dnevnik, 1932. godina)
17. jul 1932.
Mustafa Kemal je organizovao istorijski
kongres u Ankari. [...] Govore gluposti,
89
URE\EWE NACIONALNE DR@AVE
tvrde da je ~itav svet turski. [...] Osam go-
dina je Mustafa Kemal predstavqan kao
genije za vojnu teoriju, kao genije za po-
litiku, kao genije za poqoprivredu i tako
daqe. Sada on `eli da od sebe napravi
velikog istori~ara. [...] Svrha ovog kongre-
sa je slede}a: Mustafa Kemal otkriva do
sada nepoznate stvari u istorijskoj nauci,
nudi novu teoriju istorije i postaje veliki
istori~ar, genije za istoriju. ^oveka mora
biti stid kada vidi da neko poku{ava da
u~ini ne{to tako sme{no. [...] U kwizi koju
je objavio, strelicama je obele`io sve
zemqe koje je Turska osvojila. Nema nijed-
nog jedinog mesta do kog Turci nisu stigli.
On Grke progla{ava za Turke zbog re~i
ege, a Irci su zapravo Turci zbog jednog
sloga (Ir). Kakva glupost, kakvo neznawe,
kakva sramota! Zaboravio je nesre}ni Iran
[...] Ako dr`ave postaju turske samo zato
{to imaju ir, {ta onda nije u redu sa Ira-
nom? I on ima ir. Da, nije mogu}e da je
toliko glupo. [...]
Tako je Gazi rekao Junus Nadiju da u re~ni-
ku {ejh Sulejmana ^agataja postoji re~
kilturmak i da treba samo ukloniti
sufiks mak i dobije se re~ kiltur koja
je izvorna frana~ka re~ za kulturu. Oni su
od nas uzeli tu re~. O, zemqo otvori se i
progutaj me! Da li da pla~em ili da se sme-
jem? Kada ~itam ove izmi{qotine, onda je
sramota mene, koji sam u Parizu. Taj kil-
turmak je, naravno, ni{ta drugo do getir-
mek (doneti). Gde je tu kultura?
[...]
8. septembar 1932.
U dana{wem izdawu Milijeta21 stoji da
Mustafa Kemal ide na skup lingvista u
dvorac Dolmabah~e. Bo`e, smiluj se na na{
jezik. [...] Ko zna {ta }e sada izmisliti. [...]
Pitawe jezika }e postati jo{ slo`enije.
Bi}e te{ko napraviti novu ~istku. Bilo bi
? Op{te pitawe:
Uporedi tekstove II-34, II-35, II-36, II-37, II-38 i II-39, kao i slike 8, 9 i 10; koja su se
sredstva koristila za formirawe i odr`avawe zajedni~kog identiteta u novim
nacionalnim dr`avama u jugoisto~noj Evropi?
21
Misli se na novine pod tim nazivom.
90
mnogo boqe da to nije ni poku{avao. Zaista
ne znam {ta mu sve to treba. U roku od dve
godine je postao istori~ar. Objavio je isto-
riju Turske koja je puna wegovih izmi{qo-
tina, i sada to mora da se u~i u {kolama.
Jadna turska deca koja na to gube vreme! A
sada je odjednom postao i filolog.
Nur, III, str. 547
Jezik i istorija su bili od kqu~nog
?
zna~aja za Ataturkovu politiku ne-
govawa nacionalizma. [ta misli{ o
preterivawima koje u svom privatnom
dnevniku kritikuje jedan wegov inte-
lektualni suparnik? Da li bi takva
kritika imala efekta da je izre~ena
javno? Da li zna{ za sli~ne slu~ajeve u
tvojoj zemqi?
III-41. Mahmud Esad Bozkurt o
nacionalisti~koj su{tini Ataturkove
revolucije
Dr`avne poslove u novoj Republici Turskoj
vodi}e iskqu~ivo Turci. Nemamo povere-
wa u one koji nisu Turci. Ataturkovu re-
voluciju karakteri{e ponajpre turski na-
cionalizam i prenagla{avawe turskog
porekla. To je princip koji je izbrisao
pro{lost. To je princip koji je uveo moder-
nost. ^itava turska revolucija i sve {to je
ona u~inila zasnovano je na tom principu.
Svako, pa i najmawe odstupawe od wega
isto je {to i nazadovawe i zna~i smrt.
Bozkurt, str. 354-355
Mahmud Esad Bozkurt je bio ministar
unutra{wih poslova u vreme Atatur-
ka. Jedan je od prvih ideologa koji je sis-
temati~no predstavio kemalizam kao zao-
kru`enu doktrinu.
TRE]E POGLAVQE
Nacionalne ideologije

Kultura je od kqu~nog zna~aja za napredak i ja~awe nacije. To su elite nacionalnih dr`ava jugo-
isto~ne Evrope shvatile i mnogo su truda ulo`ile da na svaki kulturni proizvod utisnu naci-
onalni pe~at. Nacionalizacija kulture obuhvata ne samo sistematsko promi{qawe o naciji,
razvoju nacionalnih slika o sebi samima i stereotipa ve} i primenu raznih nacionalnih sim-
bola. U ovom poglavqu }emo se baviti samo nekima od wih. Zastava, grb i himna su obele`ja
dr`avnosti, a gra|ani se u~e da se s tim simbolima poistove}uju. Tokom vremena, svaka je dr`a-
va po~ela da slavi jedan ili vi{e nacionalnih praznika koji predstavqaju najve}e nacionalne
doga|aje. Istorija se pokazala kao nepresu{ni izvor simbola i heroja. Intelektualci i poli-
ti~ari su prisvojili razli~ite istorijske trenutke i li~nosti i iskoristili ih za to da
pro{lost predstave u skladu s vlastitim trenutnim interesima i zamislima. Ve}ina nacional-
nih heroja dolazi iz daleke pro{losti, ali ima i onih koji pripadaju savremenosti. Wihova je
uloga da u doba mira podstaknu ose}awe nacionalnog ponosa, a u vreme rata da ja~aju koheziju i
posve}enost nacionalnim ciqevima. Od kraja XIX veka svaka evropska nacija je imala makar
jednog nacionalnog pesnika, jednog nacionalnog slikara ili vajara i, naravno, nacionalnu na-
rodnu kulturu koja obuhvata narodnu kwi`evnost i narodne no{we. Kulinarstvo i sport tako|e
su kori{}eni za ja~awe nacionalnog jedinstva i ponosa kod gra|ana. Odnosi me|u nacijama nisu
bili ograni~eni samo na simboli~ko nadmetawe. Politi~ki sukobi su ~esto izbijali u moder-
noj Evropi, kao i u jugoisto~noj Evropi koja, zbog svojih nestabilnih dr`ava i mnogobrojnih teri-
torijalnih pretenzija nije bila izuzetak. Stoga je priprema za rat bila jedan od kqu~nih ciqe-
va nacionalne ideologije. Nacionalni panteoni su bili puni politi~kih vo|a i ratnih heroja.
Pa`wa nije posve}ivana samo odraslim mu{karcima, ve} i `enama i deci koji su na{li svoje
mesto u borbi za nacionalne ciqeve. @ene i deca su posmatrani kao nevini i nesebi~ni, te je
wihovo ukqu~ivawe u borbu za ostvarewe nacionalnih ciqeva delovalo kao kqu~ni dokaz da
ti ciqevi, kao i ~itava nacionalna borba, jesu opravdani i vredni. @ene kao majke i vaspita-
~ice dece, i deca kao budu}i gra|ani i vojnici, tako su dobili veliki zna~aj u {irewu uvere-
wa da je budu}nost nacije svetla i sigurna.

IIIa. [ta je nacija?

III-1. Prava i obaveze rumunske nacije,
po shvatawu pesnika i politi~ara
Dimitrija Bolintineanua (1869)
Rumuni su nacija; nacija je narod i sve kla-
se koje ga ~ine i zajedno `ive po istim za-
konima i obi~ajima i govore istim jezi-
kom. Svaka nacija ima karakter po kojem
se razlikuje od svih drugih. Kao {to poje-
dinac ima prava i du`nosti u dru{tvu u
kojem `ivi, tako i nacija ima prava i du`-
nosti prema samoj sebi i drugim nacijama;
wena prava su zapravo wene du`nosti.
Najuzvi{enije pravo nacije je weno pravo
da upravqa sobom na na~in koji sama
odabere, i da se odr`i; nacija uvek ima
pravo, oslawaju}i se na vlastite snage, da
odbije svaku vrstu napada spoqa; weno
tre}e pravo je pravo da slobodno i u pot-
punosti razvije svoje sposobnosti, sve dok

91
NACIONALNE IDEOLOGIJE
wihova primena ne {teti interesima dru-
gih nacija. Prva du`nost nacija, to jest
jedne nacije u odnosu na sve ostale, du`-
nost u kojoj se sa`imaju sve ostale wene
du`nosti, jeste du`nost da se weni pri-
padnici me|usobno vole i poma`u...
Bolintineanu, II, str. 501
Dimitrije Bolintineanu (1819-1872),
rumunski pesnik, pisac i politi~ar.
Ro|en u vla{koj porodici poreklom iz Ma-
kedonije, u~estvovao je u vla{kom revolu-
cionarnom pokretu ~etrdetesetih godina
XIX veka, bio ~lan privremene vlade i po-
krenuo novine Puporul Suveran (Suvereni
narod). U nekoliko navrata 1863. i 1864.
godine bio je ministar spoqnih poslova i
ministar vera i obrazovawa.
? Koji elementi, po mi{qewu autora
ovog teksta, odre|uju jednu naciju?
Uporedi to s definicijom re~i nacija
koju }e{ na}i u re~niku. Koja su, po mi{-
qewu autora, najva`nija prava jedne
nacije?
III-2. Obja{wewe {ta je narod prema jed-
nom srpskom uxbeniku (1870)
Svaki ~as ~itam u novinama, u kwigama, i
svaki dan se ~uje u razgovoru ime narod, i
svaki ~as nam vaqa pomenuti, da smo i mi
narod, i da se zovemo srpski narod. Za to,
kad su jednom prilikom u ku}i Radosavqe-
voj spomenute te re~i srpski narod, upita
ga wegov sin, {ta je to narod, {ta su to
Srbi? I o tome su se posle toga ovako raz-
govarali.
Otac: Zna{ li ti, sinko, kazati mi {ta je
to porodica?
Sin: Znam, o~e! Porodica zovu se deca sa
svojim ocem i materom.
Otac: A kad otac ima bra}e, a mati ses-
tara, pa oni opet imaju svoje dece nije li
i to porodica?
Sin: Jeste, o~e, i to. Sve je to zajedno
92
porodica. [...]
Otac: E, to je ono {to mi treba, da ti ka-
`em {ta je to narod. Hiqadama i hiqada-
ma onakih porodica kao {to smo ih vide-
li, rasute su na daleko i na {iroko po
brdima i dolovima, oko reka i pokraj
mora, po dobrim i po lo{im zemqama na
celoj zemqi na{oj. Sva ta grdna gomila
qudi ne govori sve jednim jezikom da bi se
razumela. S toga su svi qudi ovoga sveta
podeqeni na gomilice koja se svaka svojim
na~inom razumevaju, svaka svoj jezik govo-
re. Dakle koliko god ima tih gomila koje
govore tako da se s drugom gomilom ne mogu
razumeti, one se zovu narodom. [...]
Otac: Narodi se poznaju po jeziku. Koliko
god hiqada porodica govore jedan jezik i
razumeju se, one ~ine narod. Na primer,
kad ti odavde po|e{, mo`e{ znati lako
dokle se prostire narod u kome smo i mi.
Idi na sever, na zapad, na istok i jug, pa
kud god bude{ putovao, dokle god ~uje{ da
se ovako govori kao kod nas, ili da ih ti
mo`e{ lepo razumeti, to je sve jedan na-
rod. Ali ima jo{ ne{to ~ime se odlikuje
narod. Da ti, na primer, po|e{ daleko
odavde, video bi dosta qudi koji ne samo
ne govore na{ jezik, nego i ne ponose se
Milo{em Obili}em, ne pevaju Kraqevi}a
Marka, ne slave na{ih slava, ne idu crk-
vama na sabore, ne `ale za Kosovom na-
{im. ^esto i ne znaju nikako za to. Qudi
dakle koji govore jedan jezik, koji veruju u
jedan ponos narodni i svud se jedan drugog
se}aju, koji imaju jedne iste obi~aje, zovu
se narod.
Sin: I takih naroda ima dosta na zemqi,
je li, o~e!
Otac: Dosta, sinko! I svaki ima svoje ime.
^im narod tim jezik; ~im jezik tim ime!
Koji ovaj na{ jezik govore zovu se Srbi, a
drugih ima nebrojeno. Blizu su nama:
Bugari, Rumuni ili Vlasi, Maxari, Slo-
venci, Talijanci, Nemci i tako ih ima
vrlo mnogo na ovoj zemqi na{oj.
Sin: To, o~e, svaki narod ima svoje ime
onako kao svaki ~ovek.[...]

Pa posle, kad su vi{e naroda ovako u srod-
stvu po jeziku i obi~ajima, kao {to ti govo-
rim za nas, Bugare, Slovence, ^ehe, Poqa-
ke, Ruse i jo{ dva tri, onda se oni smatra-
ju kao jedna porodica, jedno veliko pleme.
To pleme i srodstvo u kom smo mi, zove se
pleme slovensko. A od toga plemena slo-
venskoga, mi (Srbi i Hrvati), Bugari i Slo-
venci, zovemo se ju`nim Slovenima ili Ju-
goslovenima, za to {to mi `ivimo na jugu, a
ostali su Sloveni na sever i istok od nas.
Srpska, I, str. 9-17
? Koje su glavne osobine nacije prema
obja{wewu u ovom uxbeniku? Koji su
specifi~ni elementi srpskog nacio-
nalnog identiteta? Koji su glavni edu-
kativni ciqevi ovog teksta? [ta mis-
li{ o ovde ponu|enom obja{wewu?
Uporedi to sa dana{wim definicijama
koje se mogu na}i u nastavnim programi-
ma za gra|ansko obrazovawe.
III-3. Odre|ewe nacije po Ziji Gokalpu
(1923)
[ta je, dakle, nacija? [ta nas to povezuje
ja~e od rasnih, etni~kih, geografskih, po-
liti~kih sila, pa ~ak i same voqe? Socio-
logija dokazuje da taj odnos po~iva na
obrazovawu, vaspitawu i kulturi drugim
re~ima, ose}awu [...]. Jasno je da nacija
nije rezultat okupqawa na rasnoj, etni~-
koj, geografskoj, politi~koj osnovi, ili
pak na osnovu puke voqe. Naciju ~ine qu-
di koji imaju jednako obrazovawe, koji su
prihvatili isti jezik, veru, moral i este-
tiku [...]. Stoga je uzalud tra`iti genealo-
gije u svojoj naciji. Mi tra`imo samo naci-
onalno obrazovawe, vaspitawe i ideale.
Gkalp, str. 11-15
? Uporedi ovaj tekst sa II-39: koji ele-
ment pisac izdvaja kao karakter-
isti~an za nacionalnu grupu? Kakvu
ulogu on daje obrazovawu?
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
III-4. Poimawe nacije kod Mustafe
Kemal-pa{e
A. Zna~aj religije tokom rata (1920)
Op{ti princip je slede}i: razli~iti pok-
lonici islama koji `ive u podru~jima unu-
tar na{ih nacionalnih granica jesu zaista
na{a bra}a koja me|usobno po{tuju etni~-
ka, regionalna i eti~ka prava. Stoga mi ne
`elimo da u~inimo bilo {ta protiv `eqa
tih qudi. Ukoliko smo u ne{to potpuno
uvereni, onda smo uvereni u to da u okvi-
rima na{ih nacionalnih granica Kurdi,
Turci, Lazi, Kirgizi i tako daqe, svi ti
islamski elementi, imaju zajedni~ke
interese i odlu~ni su da delaju zajedno. I
mi isto tako gledamo na stvari. Sr~ano se
zala`emo za bratsko i versko jedinstvo.
Stoga nikada nemojte sumwati [...] da Laz
ili Kurd ne}e glasati za na{u stvar kada
se od wega to zatra`i [...]
Ozturk, str. 196-197
B. Kultura (1922)
Narodi Turske, rasno, verski i kulturno
ujediweni, puni su me|usobnog po{tovawa,
`rtvuju se jedan za drugoga, i ~ine dru{t-
veno telo koje ima zajedni~ku sudbinu i
zajedni~ke interese.
Atatrk'un, str. 52
V. Jedinstvo (1924)
Kako smo uo~ili, slede}i prirodni i isto-
rijski fenomeni imaju ulogu u formirawu
turske nacije:
1 jedinstvena politi~ka organizacija
2 jedan jezik
3 jedna teritorija
4 jedna rasa i jedno poreklo
5 istorijska srodnost
6 moralna i etni~ka srodnost
Sve ovo postoji u turskoj, ali ne u pot-
punosti i kod drugih nacija. Uop{tenije
govore}i, da bismo neku zajednicu nazvali
93
NACIONALNE IDEOLOGIJE
nacijom potrebno je da svi, ili barem
neki od navedenih uslova budu ispuweni.
Atatrk'un, str. 70
G. Uop{tavawe i pojednostavqivawe
(1929)
Hajde da napravimo definiciju koja bi, ko-
liko god je to mogu}e, odgovarala svakoj
naciji. Oni koji poseduju:
bogatu riznicu se}awa,
iskrenu `equ i saglasnost da `ive zajedno,
zajedni~ku voqu da se brani zajedni~ka
ba{tina,
~ine zajednicu koja se naziva nacija. U
IIIb. Samoodre|ewe
III-5. Biti Bugarin pismo Jordana
Haxikonstantinova urednicima
Carigradskog vesnika (1851)
Evo me ovde i u`ivam gledaju}i ovaj na{
divan narod, tako dobar da ne umem druga-
~ije do da mu budem odan. Zamislite da me
neko pita da li sam u~ewak ili Bugarin?
Ja bih mu odmah odgovorio: Ja sam Buga-
rin. Nije u redu ~initi zlo i izdajstvo
mom slovenskom i bugarskom poreklu.
Pravi Bugarin ne la`e i ne zavidi, nije ni
lew ni licemeran, a ni podao, ne}e pro-
dati veru za ve~eru... Bugarin naporno ra-
di, ore, seje, trguje, ratuje; on je odan,
dobar doma}in, bogoboja`qiv, po{tuje
III-6. Biti Albanac mi{qewe Pa{ka
Vase (1879)
Bili oni muslimani, pravoslavci ili
katolici, Albanci su, uvereni smo, isto
kao i pre trideset vekova, najstariji
evropski narod, rasa koja je najmawe
izme{ana sa ostalim poznatim rasama; to
94
skladu s tim, ukoliko ka`emo da zajedni-
ca koju ~ine pripadnici jedne kulture je-
ste nacija, onda samo navodimo najkra}u
definiciju nacije.
Atatrk'un, str. 48
? [ta misli{, za{to postoji toliko
mnogo definicija i mogu}nosti de-
finisawa nacija? Mo`e{ li pojedine
Ataturkove definicije povezati s
odre|enim istorijskim situacijama koje
su mogle uticati na wegovo poimawe
nacije?
Mo`e{ li ti sam/a da ponudi{ neku
definiciju?
svog vladara i sve {to naredi Bog ili
vladar. Zbog svega toga ja sam Bugarin i
zbog svog uzvi{enog bugarskog porekla ja
moram biti dobar i pun vere, nade i
qubavi.
Hristomati, str. 294-295
Jordan Haxikonstantinov \inot
(1818-1882), ro|en u Velesu. Studirao
u rodnom gradu, a potom u Samokovu i
Solunu. Bio u~iteq u Velesu, Skopqu,
Tetovu i Prilepu. Aktivno u~estvovao u
bugarskom crkvenom pokretu, anga`ovan u
pozori{tu i drugim javnim poslovima,
kolekcionar etnografskog i istoriograf-
skog materijala.
je neverovatan i neobja{wiv fenomen,
ali ta se rasa oduprla vremenu koje sve
uni{tava i mewa, uspela je da sa~uva je-
zik, iako nije imala kwi`evnost ili raz-
vijenu civilizaciju i, povrh toga, uspela
da sa~uva svoj izvorni i karakteristi~ni
profil a da pri tom ne bude nedru`equ-
biva, i da u svom pona{awu ne ispoqava
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

podozrewe prema verovawima i rituali- Sl. 12. Nacija u slikama rumunska

ma religija koje je primila tokom pobed- razglednica (po~etak XX veka)
ni~kog hoda kroz vekove.
Vasa, str. 22

Pa{ko Vasa (1825-1892), istaknuti

albanski pisac i dr`avnik XIX veka,
ro|en u Skadru. Posle mladala~kih avantu-
ra (u~estvovao je u revoluciji u Italiji
1848. godine), u{ao u dr`avnu slu`bu
Osmanskog carstva i na kraju postao names-
nik Libana. Bio je lojalan slu`benik
Carstva, ali je istovremeno osnovao neko-
liko albanskih kulturnih dru{tava i na
albanskom objavio mno{tvo tekstova o
albanskom jeziku, istoriji i politici. We-
gov politi~ki ciq nije bio stvarawe neza-
visne Albanije, ve} okupqawe svih koji na
teritoriji Osmanskog carstva govore
albanskim jezikom u jednu administrativnu
jedinicu (vilajet) koja }e imati izvesni
stepen autonomije.

Sl. 11. Nacija u slikama slovena~ka

razglednica (po~etak XX veka) Romnia, str. 55

Ovo je jedna od niza razglednica koje

prikazuju Rumune u tradicionalnoj
no{wi i pri svakodnevnim poslovima.

? Uporedite ove dve razglednice.

Mo`e li motiv sa razglednice da
doprinese ja~awu nacionalnog identi-
teta? Ako mo`e, kako?

III-7. Biti Tur~in mi{qewe dr Rize

Nura (1932)

Turska nacija je jedna od Bogu najmilijih

nacija. Mudrost, heroizam, znawe i umet-
ni~ke sposobnosti woj su date vi{e no
ijednoj drugoj. I pre i posle Hrista mi smo
stvorili mnogo civilizacija na prostoru
od Kineskog mora pa sve do Balkana,
Egipta, Maroka. Stoga, zbog vrednosti koju
ima draguq sposobnosti u turskoj krvi [...].
Nur, str. 523

95
NACIONALNE IDEOLOGIJE
III-8. Biti Slovenac Dimitrije Rupel o
naravi Slovenaca (1987)
U pro{losti je, ~ini se, versko preobra}awe
bilo glavno oru|e oslobo|ewa Slovenaca.
Preobra}awe zna~i promeniti boga, svece,
moral i kulturu. Ono je dru{tveni prevrat
koji mewa vrednosti, ideje, pravila i zakone.
Preobra}awe iz jedne vere u drugu ka-
rakteri{e Slovence od samog po~etka. [...]
Nijedno veliko preobra}awe nije gurnulo
Slovence unazad. Naprotiv, zahvaquju}i
wima mi smo opstali i napredovali. S dru-
ge strane, `ivot pun preobra}awa zna~i i
stvarawe posebnog mentaliteta ili nacio-
nalnog duha. Taj bismo mentalitet provi-
zorno mogli nazvati duhom prilagodqi-
vosti, kompromisa i potiskivawa, ali i
racionalosti i otvorenosti. U politici su
Slovenci ~esto pravili samo male korake,
neprijatna savezni{tva i bili fleksibil-
ni, zbog ~ega su povremeno trpeli o{tra
moralna prebacivawa. Zbog takvog menta-
liteta oni ~esto pate od ose}aja rezignaci-
je, koja ih nagoni i da napuste svoju zemqu, a
imaju i visoku stopu samoubistava.
Stokes, str. 281
Dimitrije Rupel, slovena~ki inte-
lektualac i politi~ar. Ro|en 1946.
godine, studirao kwi`evnost i sociologiju,
bio vanredni profesor na Univerzitetu u
Qubqani. Tokom osamdesetih ure|ivao
kriti~ki usmerene ~asopise Problemi i
Nova revija, zalagao se za slovena~ku neza-
visnost i januara 1989. godine postao pred-
sednik Slovena~kog demokratskog saveza.
SDU je bio deo opozicione koalicije
DEMOS koja je u aprilu 1990. godine pobe-
dila na prvim vi{estrana~kim izborima u
Sloveniji. Posle tih izbora on je postao
jedan od vode}ih slovena~kih politi~ara i
u dva navrata ministar spoqnih poslova.
Poku{aj da u prethodna ~etiri teks-
? ta umesto zamenice mi umetne{
odrednicu tvog nacionalnog identite-
ta. Da li pronalazi{ neke zajedni~ke
elemente? Napravi spisak zajedni~kih
elemenata i razlika.
96
III-9. Se}awa Georga Jonesku-Giona
(1889) rumunski seqaci se ne poisto-
ve}uju sa svojom nacijom
Ko se ne se}a da si jo{ pre nekoliko godina
mogao da pita{ seqaka: [ta si ti?, a da
ti on, ~e{kaju}i se po glavi, odgovori uz po-
nizni sme{ak: Pa, gospodine, {ta bi treba-
lo da budem? Ja sam, kao i svi hri{}ani,
hri{}anin koji stoji pred Bogom. A ako ga
pita{, govore}i wegovim re~nikom: Pobo-
gu, ro|a~e, za{to ka`e{ samo hri{}anin?
Hri{}anin! Pa i Bugarin je hri{}anin... i
Moskovqanin, i Grk... Ti si hri{}anin, ali
si i jo{ ne{to, zar ne? Zar ne ose}a{ da si
po svojim precima Rumun, Rumun zelen kao
hrast, sa sna`nim rukama koje }e poraziti
neprijateqe. Pa, gospodine, odgovori}e
ti seqak, ne razumem se ja u te stvari, vi
govorite kao iz neke kwige...
Ionescu-Gion, str. 16-17
Georg Jonesku-Gion (1867-1904), dosta
objavqivao kao novinar i istori~ar.
Studirao u Briselu i Parizu, i radio kao
sredwo{kolski profesor francuskog i
istorije, da bi kasnije postao glavni
inspektor za sredwo{kolsko obrazovawe.
Ovo je odlomak iz govora na skupu odr`a-
nom u bukure{tanskom Atenaumu.
? Kako je ovde predstavqena razlika
izme|u verskog i nacionalnog iden-
titeta? [ta je Jonesku-Gionu va`nije?
Za{to je krajem XIX veka nacionalni
identitet postao va`niji od verskog?
Mo`e{ li da uo~i{ vezu izme|u toga i
stvarawa nacionalne dr`ave?
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

III-10. Do`ivqaj H. N. Breilsforda

(1905) u Makedoniji se ne poistove}uju Henri Noel Breilsford (1873-1958),
sa svojom nacijom britanski novinar, proveo nekoliko
godina na Balkanu kao dobrovoqac u
Se}awe na pro{lost je potpuno i{~ilelo helenofilskoj legiji, zatim kao dopisnik i
i seqanima je ostalo samo nejasno preda- upravnik britanske dobrotvorne misije u
we kako su wihovi preci nekada davno Makedoniji 1903. godine. S puno razumeva-
wa za makedonsku stvar, objavio rezultate
u`ivali u slobodi. U jednom zaba~enom
svog kulturolo{ko-istorijskog istra`iva-
seocetu u blizini Ohrida, u kome nema ni wa na tom podru~ju 1905. godine.
u~iteqa ni sve{tenika i ~iji nijedan sta-
novnik ne ume da pi{e i ~ita, razgovarao
sam s nekoliko de~aka da bih video koli-
ko oni znaju o svojoj pro{losti. Odveo sam
ih na osamqeno i neobi~no zaobqeno brdo
na ~ijem vrhu su ru{evine utvr|ewa bugar-
? [ta je glavni izvor identifikaci-
je iz vizure ovih de~aka? Za{to
skog cara, koji se nadvijaju nad jezerom i pisac nagla{ava kako u selu nije bilo
dolinom. Ko je ovo izgradio?, pitao sam ni {kole ni sve{tenika, a da su seqaci
ih. Odgovor je zvu~ao upe~atqivo: Slo- bili nepismeni? [ta misli{, da li bi
bodni qudi. A ko su oni bili?. Na{i odgovori de~aka bili druga~iji da su
dedovi. Da, ali da li su oni bili Srbi,
odrasli u druga~ijim uslovima?
Bugari, Grci ili Turci? Nisu bili
Turci, bili su hri{}ani. I to je, izgleda,
bilo sve {to su oni znali.
Brailsford, str. 99-100

Sl. 13. Bosanskohercegova~ki paviqon

na Me|unarodnoj izlo`bi u Parizu (1900)

Bennett, str. 30

97
NACIONALNE IDEOLOGIJE
Na svetskoj izlo`bi svaka dr`ava
`eli da istakne svoju posebnost.
IIIv. Nacionalna znamewa
III-11. Riga od Fere predlog zastave i
znamewa Gr~ke (1797)
Na zastavi i znamewima Gr~ke treba da
bude Heraklova palica s tri krsta; zasta-
va i znamewa su trobojne, crveno na vrhu,
belo u sredini i crno dole.22
Crveno predstavqa carsku purpurnu boju i
samoodre|ewe gr~kog naroda; tu boju su
koristili na{i preci kada su kretali u
boj kako se rane koje krvare ne bi videle
i demoralisale druge borce.
Belo je simbol ~istote na{e borbe protiv
tiranije.
Crno je smrt na koju smo spremni u borbi za
slobodu i otaxbinu.
Svi gr~ki vojnici nose {lemove.
Svi gr~ki vojinici imaju bajonete koje kao
ma~eve nose zadenute za pojas, ili, ako je
potrebno, i za vreme vojne parade, stav-
qene na pu{ke.
Ode}a gr~kog vojnika je juna~ka ode}a koja
se sastoji od crnih kra}ih pantalona,
22
Sli~an raspored boja je bio i na zastavi Francuske, mada je umesto crne bila svetloplava.
98
? [ta je prikazano na ovom bosansko-
hercegova~kom paviqonu 1900.
godine? Analiziraj pozadinu slike
(arhitektonske elemente), ode}u, na-
me{taj, pona{awe i izgled qudi.
Prikupi podatke o posledwoj Svetskoj
izlo`bi i u~esnicima iz tvoje zemqe.
[ta je tvoja zemqa odabrala da na woj
prika`e?
bele ko{uqe i crvenih ~arapa ili doko-
lenica.
Svi Grci i Grkiwe, kao i svi stanovnici
ove republike, moraju imati na {lemovi-
ma i kapama oznaku poput ove gore prika-
zane, nacrtanu ili izvezenu na beloj
tkanini ili utisnutu na bronzi: to je znak
raspoznavawa me|u slobodnim demokrata-
ma i jednakom bra}om.
Pvv, str. 555-556
? Posle sticawa nezavisnosti, Gr~ka
je prihvatila samo nekoliko Rigi-
nih predloga. Poku{aj da iznese{ raz-
loge za i protiv prihvatawa ~vrstih
pravila odevawa za sve stanovnike
jedne dr`ave.
Uporedi zastavu koju je predlo`io Riga
sa sada{wom gr~kom zastavom (sl. 17).
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 14. Zastava gr~kog ostrva Psare tokom Rata za nezavisnost, na kojoj stoji
parola Sloboda ili smrt, krst i simboli tajnog dru{tva Filiki eterija

Simaies, str. 22

Sl. 15. Rumunska zastava

bukure{tanske gradske garde za natpi-
som Snaga izvire iz jedinstva (1867)

Dve `enske figure predstavqaju

dve rumunske kne`evine, Moldaviju
i Vla{ku, koje su se 1859. godine ujedinile
u jednu dr`avu.

[ta je bio ciq upotrebe likovnih

? elemenata koji direktno aludiraju
na naciju, na zastavi koja je napravqena
za jednu lokalnu ustanovu?

99
NACIONALNE IDEOLOGIJE
Sl. 16. Zastava i grb Kraqevine Srba, Hrvata i
Slovenaca / Kraqevine Jugoslavije (od 1929)
III-12. Zna~aj albanske zastave, govor
episkopa Fan Stilijan Nolija na
pogrebu Faika Konice (1942)
Dozvolite da ka`em i nekoliko re~i o
albanskoj zastavi. Kao {to znate, nijedna
zastava iz na{eg susedstva nije starija od
vek i po, a neke nisu stare ni ~itav vek.
Na{a zastava je stara najmawe 500 godina,
a mo`da ~ak i nekoliko vekova vi{e. Ona
je bila zastava \er|a Kastriota Skender-
bega, albanskog nacionalnog heroja koji se
25 godina borio protiv Turaka i bio pos-
ledwi hri{}anski borac koji je na Balka-
nu uspe{no prkosio najve}im turskim sul-
tanima. Posle Skenderbegove smrti,
Albaniju su napustile evropske sile i ona
je bila osu|ena da jo{ ~etiri veka grca
pod te{kim turskim jarmom. Za to vreme je
Skenderbegova zastava zaboravqena ni-
ko nije znao za weno postojawe sve dok je-
dan mladi nau~nik nije u biblioteci
na{ao Barlecijevu biografiju Skenderbe-
ga, i u woj sliku te zastava. Taj nau~nik je
bio Faik Konica i ta zastava sada prekri-
va wegov kov~eg, crvena zastava sa crnim
dvoglavim orlom upravo je ona koju je Ko-
nica ponovo otkrio.
Konitza 2000, str. 174
100
Zastava i grb su kombi-
nacija simbola tri vo-
de}e nacije u prvoj Jugoslaviji
? Koja je svrha ove slike?
Dimi}
Ovaj govor je odr`an u Sjediwenim
Dr`avama, za vreme Drugog svetskog
rata, dok je Albanija bila pod italijanskom
okupacijom. Fan Noli (1882-1965) je bio
pravoslavni episkop i {est meseci tokom
1924. albanski premijer i regent. Zbog pro-
tivqewa Ahmedu Zoguu morao je da ode u
izbegli{tvo, nastanio se u Sjediwenim
Dr`avama gde je bio kqu~na osoba za odr-
`avawe komunikacije izme|u Albanije i
Amerike. Objavio je nekoliko kwi`evnih i
istorijskih radova, kao i rasprava posve}e-
nih verskim pitawima. Sa 63 godine (1945)
stekao je titulu doktora na Univerzitetu u
Bostonu gde je odbranio disertaciju o Sken-
derbegu. Iako su se wegovi odnosi sa
Faikom Konicom (vidi II-35) pogor{ali ka-
da je Konica postao albanski ambasador u
Va{ingtonu dok je Zogu bio na vlasti, Noli
i Zogu su intenzivno sara|ivali posle oku-
pacije Albanije 1939. godine.
? Analiziraj tekstove III-11 i III-12.
Zna{ li zna~aj zastave tvoje
zemqe? Da li svoju zastavu povezuje{ s
nekim posebnim doga|ajem ili ne~im
drugim zna~ajnim?
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Sl. 17. Dana{we zastave zemaqa jugoisto~ne Evrope

Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska,

Hrvatska, Kipar, Gr~ka, Biv{a Jugoslo- ? Poku{aj da shvati{ zna~ewe ovih
venska Republika Makedonija, Rumunija, zastava. Uporedi boje i wihov ras-
Slovenija, Srbija i Crna Gora, Turska pored. Uporedi ove zastave sa zastava-
ma ostalih evropskih zemaqa.

III-13. Himne

A. Gr~ka himna (1823)

Ah, sporo sti`e taj dan
Znam za sve vas stare, Jer nikog ne be{e
Bo`anski vaskrsle, Da se u senci tirana
U svetlu vam o~i zare Na tako ne{to usudi
Dok se ma~evi kale.
A sad, sinovi, izdr`ite
Iz grobova na{eg roda I uzbu|eni dah zadr`ite
Duh }e va{ da sine pravo U boj krenite
Kad kliknemo vama zdravo! Tra`e} slobodu il smrt
@ivela, `ivela sloboda!
Iz preda~kih grobova
Dugo ste bili Usta}e duhovi
Me|u svetom {to `ali Jer mi ih zovemo:
^ekaju}i glas @ivela, `ivela sloboda!
Koji }e vas pozvati Kapsomenos, str. 93-94

101
NACIONALNE IDEOLOGIJE

V. Albanska himna (1912)

Stihove gr~ke Himne slobodi napisao
je Dionisije Solomos, jedan od najve- Pod zastavom kao jedan
}ih gr~kih pesnika (1798-1857). Tu pesmu od S jednom `eqom i jednim ciqem,
158 stihova napisao je 1823. godine, tokom Zakletvu polo`ismo
gr~kog rata za nezavisnost. Prve dve strofe, U borbu za spas.
za koju je muziku komponovao Nikolaos Man- Samo ro|eni izdajnik
tacaros, progla{ene su 1864. godine za na-
Borbe se stra{i
cionalnu himnu Gr~ke, umesto prevoda himne
Dok hrabar mu~eni~ki
Bavarske, koji je do tada bio u upotrebi.
Pada i za domovinu strada.
Pu{ke u rukama ~vrsto dr`imo
B. Hrvatska himna (1835) I domovinu nikome ne damo.
A ni svojih prava dati ne}emo
Lijepa na{a domovino,
I svakog neprijateqa istera}emo.
Oj juna~ka zemqo mila,
Sam Gospod re~e
Stare slave djedovino,
Narodi }e nestajati
da bi vazda sretna bila!
Ali Albanija }e `iveti
Mila kano si nam slavna,
Jer mi borimo se za wu, samo za wu.
Mila si nam ti jedina. www.albanian.com/information/history/index.html
Mila kuda si nam ravna,
Mila kuda si planina!
Teci Dravo, Savo teci,
Nit ti Dunav silu gubi,
Siwe more svijetu reci, Stihove je napisao Aleks Stavre
Da svoj narod Hrvat qubi. Drenova alijas Asdreni (1872-1947).
Dok mu wive sunce grije, Drenova je deo `ivota proveo u Rumuniji i
umro je u Bukure{tu. Izvorni naslov pesme
Dok mu hra{}e bura vije,
je Betimi mi flamur (Zakletva zastavi), a prvi
Dok mu mrtve grobak krije, put je objavqena 1912. godine u Liri e Shqipe-
Dok mu `ivo srce bije! rise (Sloboda za Albaniju), albanskim novi-
Za Hrvatsku, str. 5 nama koje su se izdavale u Sofiji. Prve dve
Stihove hrvatske himne napisao je strofe, sa muzikom ]iprijana Porumbeskua
Antun Mihanovi} (1796-1861) i objavio (1853-1883) progla{ene su za albansku
u kwi`evnom ~asopisu Danica 1835. godine. himnu 1912. godine.
Mihanovi} je ro|en u Zagrebu, bio je oficir u
vojsci Habzburgovaca i kasnije diplomata.
Muziku za stihove je ~etrdesetih godina HIH
veka napisao Josip Ruwanin (1821-1878),
tako|e habzbur{ki oficir. Hrvati su tu ? [ta zna{ o himni svoje zemqe?
pesmu po~etkom HH veka po~eli da do`ivqa-
vaju kao svoju himnu. U komunisti~koj federa-
tivnoj Jugoslaviji je priznata kao himna ta-
da{we republike Hrvatske i u zvani~nim
prilikama je izvo|ena tek posle jugosloven-
ske himne (Hej, Sloveni). Od 1991. godine je
pesma Hrvatska domovino, poznatija pod na-
zivom Lijepa na{a domovino, postala himna
dr`ave Hrvatske. U prvoj verziji pesme se ne
pomiwe siwe more te dve re~i su dodate
devedestih godina pro{log veka.

102

Sl. 18. Istorijat dr`avnog grba
Bugarske od 1741. godine do danas
? Koji elementi su zajedni~ki na svim
ovim varijantama grba?
[ta je predstavqeno na grbu tvoje
zemqe? Odredi simboli~ki zna~aj ele-
menata koji ~ine grb.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Sl. 19. Srpski grb prema nacrtu
Pavla Ritera Vitezovi}a (1701)
Davidov, str. 21
Sl. 20. Grb Kraqevine Srbije
(osamdesete godine HIH veka)
Qu{i}, 2001
Na ovom grbu su kombinovani carski
(vizantijski) dvoglavi orao i {tit
sa ~etiri S. Nacrt {tita je uradio isto-
ri~ar i politi~ar Stojan Novakovi}.
? Uporedi ove dve slike. Analiziraj
sli~nosti i razlike. [ta misli{ o
wima?
103
NACIONALNE IDEOLOGIJE
Sl. 21. Crnogorski grb
? Za{to je dr`avi potreban grb i {ta
bi grb trebalo da izrazi? Da li grb
treba smatrati elementom nacionalnog
identiteta, ili pak identiteta
dr`ave?
Sl. 22. Monarhija i dr`ava rumun-
ska razglednica sa likom kraqa
Karola I (1866-1914)
? Za{to je napravqena razgledica sa
likom kraqa? Kako je vladar na woj
prikazan? Kakva ose}awa i stavove
treba da nam prenese ta razglednica?
104
III-14. Poku{aj da se u Gr~koj uvede
narodna no{wa (1843)
U interesu privrede i nacionalnog ponosa,
a da bi se izbegli strani luksuz i iskvare-
nost [{to je Gr~ku i dovelo u situaciju u ko-
joj se danas nalazi] vaqalo bi [...] uvesti
narodnu no{wu: jeftinu, prikladnu, ele-
gantnu, sa{ivenu od materijala koji se naj-
~e{}e upotrebqavaju i da ih mogu sa{iti
lokalni kroja~i [...] koja }e odra`avati na-
{u nacionalnost, sve nas povezati u nacio-
nalno jedinstvo i pomo}i u stvarawu naci-
je. Grci, koji su nacija za sebe, istovremeno
i deo Evrope i deo Azije, slavqeni zbog
svojih velikih predaka, svakako moraju
imati nacionalnu no{wu, nacionalno
obrazovawe, nacionalnu kuhiwu [...]
Politis, str. 124
? Poku{aj da razume{ za{to pisac
`eli da uveri qude kako je ne-
ophodno imati narodnu no{wu. Da li se
sla`e{ s wegovim tvrdwama? Da li u
tvojoj zemqi postoji narodna no{wa?
Sl. 23. Srpska seqanka u
tradicionalnoj no{wi (1865)
Todi}, str. 132
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Tabela 3: Dr`avni praznici u sada{wim dr`avama jugoisto~ne Evrope

Zemqa Datum Doga|aj
Albanija 28. novembar Dan nezavisnosti (1912)
BRJ Makedonija 8. septembar Dan nezavisnosti (1991)
Bosna i Hercegovina 1. mart Dan nezavisnosti (1992)
Bugarska 3. mart Dan oslobo|ewa (1878)
Gr~ka 25. mart Dan nezavisnosti (1821)
Kipar 1. oktobar Dan nezavisnosti (1960)
Rumunija 1. decembar Dan ujediwewa (1918)
Srbija i Crna Gora 27. april Dan Savezne Republike Jugoslavije (2002)
Slovenija 25. jun Dan dr`avnosti (1991)
Hrvatska 8. oktobar Dan nezavisnosti (1991)
Turska 29. oktobar Dan republike (1923)
www.seeeurope.net; http://eh.wikipedia.org

Dr`avni praznici slu`e za obele- ? Koji doga|aji se obele`avaju u

`avawe kqu~nih doga|aja u stvarawu
nacionalne dr`ave. Tokom istorije jedne
dr`ave, a s obzirom na promewene poli-
ti~ke okolnosti, mogu se promeniti i praz-
nici, ali ima i dr`ava, kao {to je recimo
Albanija, koje kroz ~itavu svoju istoriju
slave iste praznike. Dobar primer dr`ave
koja je mewala svoje praznike jeste Rumuni-
ja, koja je u drugoj polovini XIX veka i prvoj
polovini HH veka kao svoje najva`nije
dr`avne praznike obele`avala 24. januar,
dan ujediwewa Vla{ke i Moldavije 1859.
godine, i 10. maj, koji je imao trostruku sim-
boliku: tog dana je krunisan Karol I od
Hoencolerna za kneza Rumunije (1866), za-
tim, progla{ena je nezavisnost (1877) i kra-
qevina (1881). Za nacionalne praznike su
progla{eni i ro|endani kraqa i kraqice.
Za vreme komunisti~kog re`ima glavni na-
cionalni praznik je bio 23. avgust (1944), a
ostali praznici su bili od me|unarodnog
zna~aja: Prvi maj i Sedmi novembar. Posle
pada komunisti~kog re`ima za dr`avni
praznik je izabran 1. novembar (1918) jer je
tog dana, ujediwavawem Transilvanije sa
Kraqevinom Rumunijom, nastala Velika
Rumunija.
zemqama jugoisto~ne Evrope? Koji
se jo{ istorijski datumi obele`avaju u
tvojoj zemqi?
Organizujte istra`ivawe:
Saznaj ne{to vi{e o dr`avnim prazni-
cima u tvojoj zemqi i o tome kako qudi
razumeju i pamte te datume. To mo`e bi-
ti zanimqivo. Razgovaraj o tome sa ~la-
novima porodice ili poznanicima koje
odabere{ da ti pomognu u istra`ivawu.
Pitaj ih {ta znaju o zna~aju dr`avnih
praznika, da li su nekada ranije slavi-
li ne{to drugo, kako su se dr`avni
praznici obele`avali dok su oni bili
mladi i kako su provodili vreme tokom
praznika.
Poku{aj i da sazna{ koliko su bili
va`ni verski i tradicionalni prazni-
ci u zajednici u kojoj `ivi{.

105
NACIONALNE IDEOLOGIJE

IIIg. Nacionalna mitologija

Sl. 24. Slikovno predstavqawe nacije

A. Slobodna Bugarska litografija Georgi Dan~ova (1879)

? Kako je Bugarska ovde predstavqena? Da li se i u tvojoj zemqi mogu na}i sli~ne

slike?

106

B. Francuske razglednice na kojima su predstavqene Srbija i Crna Gora
? Analiziraj na koji su na~in pred-
stavqene ove zemqe i wihova naci-
onalna obele`ja. Obrati pa`wu na to
{to su predstavqene `enskim likovi-
ma.
III-15. Istorijski koreni makedonske
nacije \or|i Pulevski, Za Makedonce
(1879)
Za Makedonce
Na{a otaxbina, Makedoncima draga
Bila je kraqevina kraqa Filipa
I drevno carstvo Aleksandra cara.
Na{ makedonski car, u celom svetu poznat
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Kao Aleksandar Veliki
Ostavio je svoje balkansko carstvo
Svim slovenskim br|anima.
[...]
Moramo voleti otaxbinu,
I ~initi sve da je dobijemo,
Jer to je na{e staro makedonsko carstvo.
Hajdemo svi zajedno
U~inimo sve da sebe spasemo [...]
I na{u pravoslavnu makedonsku bra}u.
Budimo kao jedan i borimo se hrabro
Kao na{i preci uz cara Aleksandra.
Neka na{e pesme ~uvaju uspomenu na nas.
Neka istorija o`ivi,
A mi }emo ostvariti ono {to nam je ostavi-
la u amanet.
Lepe su uspomene na na{e stare make-
107
NACIONALNE IDEOLOGIJE

donske pretke,
Svojim delima mi moramo posvetiti ? Koje vrednosti i stavove prenose
wihove kosti, ova slika i propratni tekst? Kako
I pretvoriti ih u zlatne vence. je Leonida predstavqen u odnosu na
Neka se zavijori stari makedonski barjak druge figure sa slike? Koje on mesto
Sa svetim \or|em na jednoj zauzima u prostoru slike? Za{to?
I svetim Dimitrijem na drugoj strani.
Pa }emo se boriti ispod tih svetih znaka B. Pogibija Vase ^arapi}a23 pri-
[...] likom osvajawa beogradske tvr|ave
Pulevski, str. 57-58
1806. slika Anastasa Jovanovi}a
\or|i Pulevski (1838-1895), objavio (1817-1899)
nekoliko komparativnih re~nika,
gramatika makedonskog jezika i predloga
pravopisa, kratkih istorija, genealogija i
zbirki narodnih pesama. Bio je tipi~ni
romanti~ar, `eleo je da pomogne stvarawu
makedonske nacije povezuju}i zlatno doba
drevne Makedonije sa dana{wim Makedon-
cima koji govore slovenskim jezikom. Iako
nije bio pesnik, objavio je Makedonsku pes-
maricu u Sofiji 1879. godine.

? [ta misli{ o ciqevima i poruci

ove pesme? [ta je pesnik hteo da
nam saop{ti? Za{to je odlu~io da pi{e
u stihovima? Narodni muzej, Beograd

Kakva je uloga ove slika? Kakva

Sl. 25. Heroji istorije kao savremeni ? ose}awa i stavove treba da nam
uzori
prenese ova slika?
A. Leonida, kraq u drevnoj Sparti,
poru~uje Persijancima da se ne}e pre- III-16. Se}awe dr Rize Nura o uticaju
(Do|ite i sami
dati: narodnih pri~a o junacima
uzmite), slika iz gr~kog uxbenika
(1901) ^itao sam ih sa zadovoqstvom i uzbu|e-
wem. [to sam vi{e ~itao, to sam vi{e `e-
leo da i sam budem heroj. Sada mi je tek jas-
no da su te kwige govorile o drevnim he-
rojstvima Turaka. [teta {to to danas vi-
{e nema nikakvu vrednost. Potrebno je po-
novo pisati o tome i predstaviti na mo-
derniji na~in [...] Koliko su va`ne te kwi-
ge? Potpuno sam uveren da 90 odsto obra-
zovawa koje su Turci sticali u toku detiw-
Koulouri, str. 72. stva, i koje ih je podstaklo da i sami
23
Vasa ^arapi} je jedan od vo|a Prvog srpskog ustanka (1804-1813).

108

postanu heroji i osvoje toliko mnogo,
dolazi upravo iz takvih kwiga. One pri-
povedaju o herojstvima Turaka od kada su
primili islam. Treba to malo prilagoditi
i ponovo napisati jer mo`e da bude vrlo
korisno za nacionalno obrazovawe.
Nur, str. 90-91
Sl. 26. Simboli~ko predstavqawe
politi~kih doga|aja
A. Crnogorski ustanak slika \ure
Jak{i}a (1832-1878)
Narodni muzej, Beograd
? Postavi dva pitawa u vezi sa ovom
slikom. Uporedi tvoja pitawa sa
pitawima drugih u~enika.
NATIONS AND STATES IN SEE
? [ta misli{ o ulozi kwi`evnosti u
ja~awu nacionalnog identiteta? Da
li si ~itao kwi`evna dela koja su
oblikovala ideju tvog nacionalog iden-
titeta?
B. Ujediwena Bugarska slika
Nikolaja Pavlovi~a (1885)
Slika predstavqa trenutak ujedi-
wewa Bugarske i Rumelije 1885.
godine. Bugarska se maj~inski odnosi prema
novoj zemqi. U pozadini osoba koja pla~e
treba da sugeri{e kako su i druge zemqe
`elele da se prikqu~e Bugarskoj, ali nisu
mogle.
? Opi{i sliku. Pogledaj ode}u. [ta
mo`e{ o tome da ka`e{?
Koje su sli~nosti, a koje razlike izme-
|u ove slike i Slobodne Bugarske?
Kakva je uloga slika sa tematikom iz
istorije?
109
NACIONALNE IDEOLOGIJE
III-17. Rumunski zakon o o~uvawu
uspomene na narodnu heroinu
Ekaterinu Teodoroiju (1921)
Zakon o spomeniku, rodnoj ku}i i `enskom
institutu Ekatarina Teodoroiju
^lan 1. Za o~uvawe uspomene na svetu
devicu heroinu Ekaterinu Teodoroiju, koja
je hrabro poginula za svoju otaxbinu, u
gradu Targu-Jiuu bi}e podignut spomenik
kao deo komemorativnog centra u slavu
pobede na Jiuu, na kojem }e biti upisana
imena svih oficira koji su pali u pobedo-
nosnoj bici u dolini reke Jiu, a na prvom
mestu }e biti ime Device potporu~nika.
Izgradwa, odr`avawe i nadzor nad spome-
nikom je u nadle`nosti Dru{tva za grobo-
ve heroja palih u ratu, a pod nadle`no{-
}u Ministarstva rata.
Ministarstvo }e putem javnog konkursa
odabrati odgovaraju}i projekat za izgrad-
wu spomenika.
^lan 2. Posmrtni ostaci Device }e biti
preneti iz Muncelula i sahraweni u pod-
no`ju spomenika. Pomen }e se odr`avati
svake godine na dana kada je donesen
specijalni zakon o ~uvawu uspomene na
heroje.
Osim toga, bogoslu`ewe za upokojene i
litija bi}e odr`avani u Vadeni (Gorj),
rodnom mestu Heroine, na dan pobede kod
reke Jiu, i sve {kole u zemqi }e tada
uprili~iti predavawa na tu temu.
^lan 3. Ku}a u selu Vadeni, oblast Gorj,
u kojoj je Devica ro|ena, bi}e obnovqena i
trajno sa~uvana, kao i dvori{te, i oboje }e
biti progla{eno za mesto od istorijskog
zna~aja.
[...] Jedna ku}a }e biti sagra|ena za poro-
dicu Heroine, u istom mestu, koja }e na
poklon dobiti {est ari zemqe, stoku i
oru|e neophodno za odr`avawe skromnog
seoskog doma}instva.
110
Odredbe ovog zakona ne iskqu~uju poro-
di~nu penziju koja se daje kao pomo} porod-
ici preminulog brata Heroine. [...]
^lan 6. Pod nadzorom Predsedni{tva
Ve}a, Ve}e ministara }e ministarstvima
raspodeliti novac prikupqen za spome-
nik, ku}u i {kolu.
Monitorul..., str. 3112
Ekaterina Teodoroiju (pravo ime
Toderoiju) (1894-1917), }erka seqa-
ka, radila kao medicinska sestra 1916.
godine. Nemci su je zarobili u bici kod
Podul Jiua, ali je pobegla i nastavila da
se bori u Valea Jiui. Kada je od eksplozije
granate rawena u obe noge, od kraqa
Ferdinanda I (1914-1927) je dobila orden
Virtutea militara (Vojni~ka vrlina) i ~in pot-
poru~nika. Ponovo je radila u bolnici u
Ja{iju, da bi se posle opet vratila u borbe-
nu jedinicu i vodila bataqon u borbi kod
Mara{e{tija gde je u no}i izme|u 22. i 23.
avgusta 1917. godine i poginula.
? [ta misli{, za{to se smatralo
va`nim da se podigne spomenik
Ekaterini Teodoroiju? Kakav je ona
simbol? Kakva se ose}awa prenose kroz
se}awe na wu, i kome se ona prenose?
[ta misli{, da li je veli~awe heroja
usmereno na se}awe samo radi wih
samih, ili je glavni ciq u sferi obra-
zovawa, ili ~ak politike? Nabroj tri
li~nosti koje su najistaknutiji nacio-
nalni simboli u tvojoj zemqi. Koliko je
od wih mu{karaca, a koliko `ena i
dece? Po kojim delima su oni postali
slavni?

Sl. 27. Rumunski plakat povodom 70
godina od osnivawa moderne dr`ave
(1929)
Sl. 28. Hrvatska po{tanska marka sa
likom slavnog ko{arka{a Dra`ena
Petrovi}a (1994)
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Na plakatu je prikazana mapa Velike
Rumunije, a po woj su ra{trkane sli-
ke istaknutih istorijskih li~nosti i poli-
ti~kih vo|a. U centru je slika mladog kra-
qa Mihaila I. Druge li~nosti su vezane ili
za ideju rumunskog ujediwewa (Mihail
Hrabri, vla{ki knez 1593-1601, koji je na
kratko vreme ujedinio Vla{ku, Moldaviju i
Transilvaniju; Aleksandar Joan Kuza, iza-
bran za kneza Moldavije i Vla{ke 1859;
Mihail Kogalni~eanu, premijer za vreme
vladavine Kuze), ili pak ideju monarhije
(kraqevi Karol I i Ferdinand I). Sa strane
se vide likovi rimskog cara Trajana i da-
~anskog kraqa De~ebala, simbola plemeni-
tog porekla Rumuna. Datum od{tampan na
vrhu plakata, 10. maj, u to vreme je bio naci-
onalni praznik u Rumuniji zato {to je na taj
dan Karol I progla{en za kneza Rumunije
(1866), a zatim, na taj dan je progla{ena ne-
zavisnost Rumunije (1877) i progla{eno
Rumunsko Kraqevstvo (1881).
? Zna{ li za neke sli~ne plakate u
tvojoj zemqi? Da li zna{ za neke
sli~ne vrste propagandnih plakata?
Uporedi ovaj plakat sa Sl. 16. Kakva je
svrha takvim materijala?
Posle uspe{ne karijere Dra`en
Petrovi} je tragi~no izgubio `i-
vot u automobilskoj nesre}i 1993. godine.
On je bio verovatno jedini Hrvat koji je
jednoglasno prihva}en kao nacionalni
heroj modernog doba.
Za{to se sportske zvezde ponekad
? smatraju nacionalnim herojima?
Kakvu vrstu heroizma oni predstavqa-
ju? Kakav je odnos tog heroizma i hero-
izma u ratu i pokretu otpora?
Za{to je lik Dra`ena Petrovi}a na
po{tanskoj marki?
111
NACIONALNE IDEOLOGIJE

III-18. Savremeni istori~ar o istoriji Kongres iz Mantove priznali simbole

albanskog grba (2000) Skenderbega.
www.albanian.com/information/history/index.html
Nacionalni grb: dvoglavi crni orao ra-
{irenih krila na crvenom {titu. Naprav-
qen je na osnovu heraldi~kog simbola na-
? Za{to istori~ar tvrdi da je grb
cionalnog heroja \er|a Kastriota Sken- wegove nacionalne dr`ave star i
derbega (1405-1468). Prvi put se kao he- slavan? Za{to je to danas zna~ajno?
raldi~ki simbol pojavio na Skenderbego-
vom pe~atu. Na pe~atu je dvoglavi orao ra- [ta ti misli{ o ulozi nacionalnih
{irenih krila i {estokraka zvezda. Oti- simbola?
sak pe~ata je prona|en na dokumentima iz
1459. godine, kada su papa Pikolomini II i

112
^ETVRTO POGLAVQE
Sukob nacionalisti~kih ideologija

Stara metafora predstavwa Balkan kao evropsko bure baruta, i sugeri{e nam da taj re-
gion ~ini skupina sitnih i gramzivih dr`ava. Ta predstava je nastala krajem HIH i po~et-
kom HH veka, a wenu primerenost su dokazali balkanski ratovi i atentat u Sarajevu
1914. godine. Naravno, ona je u velikoj meri pogre{na. Prvi svetski rat jeste po~eo suko-
bom Austrougarske i Srbije, ali nisu qudi s ovog podru~ja odgovorni za to {to se taj sukob
pretvorio u masakr globalnih razmera. Osim toga, zlo~ini po~iweni u jugoisto~noj Evropi
nalaze se veoma nisko na lestvici u`asa u HH veku. Ipak, to ne zna~i da pojedini oblici
nacionalizma u jugoisto~noj Evropi nisu odgovorni za to {to su doveli do besmislenih
sukoba i stravi~nih zlo~ina.
U ovom nastavnom materijalu ne `elimo da pru`imo ilustraciju u`asa koji su proiza-
{li iz nacionalnih sukoba u jugoisto~noj Evropi. Mi smo, zapravo, poku{ali da to izbeg-
nemo i pa`wu smo usmerili na argumente i ideologije koji na prvi pogled mogu delovati
legitimno, ali koji su ipak naveli qude na nasilno postupawe. Verujemo da }e kriti~ki
pristup ovim istorijskim svedo~anstvima pomo}i mladim qudima da postanu zreli i
odgovorni gra|ani.
U ovom poglavqu na{ ciq je bio da poka`emo da nacionalni sukobi ne traju ve~no. U
stvari, istorijsko iskustvo jugoisto~ne Evrope, pa i drugih evropskih regiona, jasno
pokazuje da svaki sukob pre ili kasnije mora i da se zavr{i, da }e mr`wu zameniti neki
pozitivniji stav, da je boqi i sigurniji svet zaista mogu}, i da on upravo nastaje. Stvara-
we Evropske unije i odnosi izme|u Francuske i Nema~ke tokom posledwih pet decenija
predstavqaju ohrabruju}e primere. Takav razvoj doga|aja, me|utim, ne ukazuje na to da }e
nacionalna dr`ava postati neva`na ili da }e je nestati. Uprkos o~ekivawima da }e
nacionalna dr`ava postepeno odumreti, sada je o~igledno da }e ona du`e vreme biti
glavni ~inilac i evropske i svetske politike. Za dana{we generacije i daqe je va`no
poistove}ivawe s vlastitom nacijom, a promene kroz koje prolaze nacionalne dr`ave i
te kako uti~u na na{ `ivot. Zato moramo voditi ra~una o tome da na{e nacionalne
dr`ave budu dobar okvir za izgradwu zajedni~ke budu}nosti.

IVa. Ideologije koje su doprinele izazivawu sukoba

IV-1. Nacionalne predrasude prema je ~itala Matesonovu Bergruin. A ja zas-

Nemcima u Hrvatskoj (1866)
Nikad ne bih volio plavu Wemicu. Jednom,
zlom sudbinom, sreo sam jednog takvog
wema~kog an|ela ve~nog mira. Potvrdili
smo uzajamnu qubav, i onda je ta wema~ka
djevojka po~ela da mi svira Les cloches du
monastere a ja po~eh da zijevam. A onda mi
pah. I ta plavu{anka je uzdisala po pola
sata dnevno, i tako sedam dana a osmog
dana je vi{e nije bilo. Ja volim hrvatske
|avolice sa kojima se ~ovjek mora boriti
vi{e no s wema~kim Lujzama koje su mlake
kao kakve slabo spravqene limunade.
[enoa, str. 164

113
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
? [ta pisac misli o mladim Nemica-
ma? Da li je u pravu? Zna{ li za jo{
neke ovakve predrasude? O kome se
pri~a najvi{e viceva u tvom okru`ewu?
[ta misli{, kakvu ulogu igraju stereo-
tipi i predrasude? Imaju li oni neku
stvarnu osnovu?
IV-2. Za{to je dr Riza Nur odbio da se
o`eni strankiwom (1910)
Bili smo skup{tinski poslanici. U to vre-
me sam dobijao mnogo bra~nih ponuda. Jed-
na od devojaka je bila vrlo bogata i lepa.
Veoma je bila zainteresovana i mnogo se
trudila oko mene. Srce mi se polako okre-
talo woj. Bila je Albanka. Samo zbog toga
se nisam wome o`enio. Govorio sam:
Mora da bude Turkiwa. Do sada u na{oj
porodici nije bilo tu|e krvi.
Nur, str. 318
? Kako obja{wava{ stav pisca ovog tek-
sta? [ta misli{ o wegovoj odluci?
IV-3 Neki pogledi na gr~ku megale
idea (ideja velike Gr~ke) razgovor
profesora Nikolaosa Saripolosa i
kraqa \or|a I (1877)
[...] Pod vla{}u Va{e krune, Viso~anstvo,
jeste dr`ava sa prestonicom u Carigradu,
koja vlada Kritom, Tesalijom i Epirom,
Trakijom, Makedonijom, Crnim morem sve
do predela blizu Trapezunta, Male Azije
i egejskih ostrva, ne iskqu~uju}i i moju
zemqu, Kipar... Previ{e ste ra{irili
granice Gr~ke, prekide me kraq.
Politis, str. 63
Nikolaos Saripolos (18171887),
stru~wak za pravo, profesor univer-
ziteta u Atini, u Memoarima opisuje raz-
govor s kraqem \or|em I (18631913), vo|en
1877. godine, kada je objasnio na koje sve te-
ritorije, po wegovom mi{qewu, Gr~ka
pola`e pravo.
114
[ta misli{, za{to je kraq preki-
? nuo sagovornika? [ta je pisac
`eleo da objasni kraqu?
IV-4 Istori~ar Aleksandru D. Ksenopol
o rumunskom nacionalnom prostoru
(1888)
U pore|ewu sa drugim romanskim nacijama
koje ~ine zapadnu Evropu zasebnim konti-
nentom, najve}a nepovoqnost geografskog
polo`aja nas isto~nih Latina jeste to {to
smo izgubqeno ostrvo u okeanu tu|inskih
naroda.
Sudbina je htela da rumunski narod `ivi
severno od Dunava i on je sada na velikoj
teritoriji od 300.000 kvadratnih kilo-
metara, teritoriji ni{ta mawoj od itali-
janskog kopna, a ve}oj od polovine Francu-
ske, zatvorenoj trouglom od tri velike
reke. Te reke su Dunav na jugu, Dwestar kao
isto~na granica, i velika pritoka Dunava,
reka Tisa, kao zapadna. Na gotovo ~itavom
tom podru~ju Rumuni `ive u homogenim za-
jednicama, smatraju}i svojima i neke kra-
jeve s one strane granice.
Xenopol, I. str. 43
Aleksandru D. Ksenopol (18471920),
jedan od najistaknutijih rumunskih
nau~nika i humanista krajem HIH veka. Obja-
vio mno{tvo tekstova na razli~ite teme,
ali postao poznat i priznat, i u Rumuniji i
u ~itavoj Evropi, po radovima na temu ru-
munske istorije i teorije istorije. Kseno-
pol je sastavio prvi vi{etomni pregled
istorije Rumunije.
? Kako je u ovom tekstu predstavqen
rumunski identitet i rumunski naci-
onalni prostor? [ta misli{, da li pred-
stavqawe nacionalnog prostora mo`e
imati ideolo{ke i politi~ke ciqeve?
Zna{ li za slu~ajeve da je vi{e nacija
polagalo pravo na istu teritoriju?
Navedi neki primer.

IV-5. Nacionalne podele u turskom par-
lamentu (19081914)
Napadaju}i nas, unionisti (Mladoturci) su
tvrdili da smo se ujedinili sa neturcima
i stranim elementima koji su izdajnici
otaxbine. To je bila la` i ne{to {to nema
nikakve veze sa stvarno{}u. Ta~no je da je
u na{im opozicionim redovima bilo
Turaka, Arapa, Albanaca, Grka i Jermena,
ali wih je bilo i me|u unionistima. U
stvari, ve}ina wih su bili unionisti [...]
Unioniste je bilo mogu}e istisnuti na le-
galan na~in, uz pomo} dobre organizacije.
U to vreme Arapi su nameravali da osnuju
sopstvenu stranku. Vaqalo ih je najpre
nekako uvu}i u na{u Vavilonsku kulu, pa
ih tek onda savladati. To {to mi imamo
pravu Vavilonsku kulu nije ne{to lo{e
pa i unionisti su isti takvi. U stvari, ~i-
tava zemqa je takva i {ta se tu mo`e? Na-
ravno da }e i parlament biti takav. Arapi
gaje veoma opasne nacionalisti~ke ideje.
Ukoliko neko napravi presedan na tom
planu, posledice mogu biti veoma ozbiq-
ne. Kao u austrijskoj skup{tini. Takve ide-
je podr`avju i Grci, ako ne otvoreno, onda
barem u potaji. [...] Ja sam spreman da umrem
za Tursku, ali to krijem kao tajnu. O tome
nikom ne govorim. Ukoliko bismo to radi-
li [govorili o turskom nacionalizmu]
otvoreno, onda bi i drugi imali dobar raz-
log da javno govore takve stvari. A to onda
zna~i podelu u zemqi i weno nestajawe.
Otaxbina (vatan) se prostire od Skadra do
Basre i Jemena. Sastavqena je od 72 i po
dela. Ta situacija je najslabija strana Tur-
ske i izvor velike opasnosti. Zato ja drh-
tim na pomisao o stvarawu nacionalnih
partija. U to vreme je Husein Cahid, uprkos
tome {to je Albanac, pisao o dominantnoj
naciji koja je protiv Grka u Taninu.
Istina, nije imenom pomenuo Turke, ali
kada postoji ustavno ure|ewe, onda nije
dozvoqeno koristiti izraz dominantna
nacija. Bio sam razgnevqen suludim sta-
vom tog ~oveka i rekao sam: On to ~ini
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
ili namerno ili zato {to mu je ambicija
preko o~iju nabacila gusti crni veo ne-
znawa. On nije kadar da vidi koliku
{tetu nanosi dr`avi. Nije bilo ispravno
govoriti o dominantnoj naciji po{to
zemqu ~ini mnogo razli~itih nacija
(mileta). U suprotnom, ne bi moglo biti
ustavnog ure|ewa. Druga~ije bi bilo da
Turska tim podru~jima vlada kao koloni-
jama koje imaju svoje zasebne zakone. Ali,
onda ne bi bilo poslanika odatle. Kako
bilo, Turska nema takvu mo}. [...] Grci su se
zaista razjarili. Bili su protiv te domi-
nantne nacije. Te zakonske odredbe su
bile kao iskre u buretu baruta. Voleo bih
da je rekao Turci, a ne dominantna nacija.
Ali on to nije rekao, nije mogao to da ka-
`e. [...] Ipak, poku{ao sam da okupim opo-
zicione grupacije. Razgovarao sam sa
uglednim poslanicima. Arapi nisu `ele-
li da se pridru`e zajedni~koj stranci.
Abdalhamid Zoravi je bio wihov vo|a. On
je bio u dobrim odnosima sa [ukri
Asalijem, predstavnikom Damaska. [...]
Pripretio sam Arapima: Ako napravite
tu arapsku partiju, mi }emo napraviti
tursku partiju i ujedini}emo se sa union-
istima. A vide}ete onda ko }e izvu}i
debqi kraj. Upla{ili su se i prihvatili
moj plan. Narodna stranka nije htela da se
pridru`i zato {to je imala podr{ku
Gumul~inelija. U~inio sam sve {to sam
mogao i na kraju sam i wih pridobio.
Nur, str. 328-332
Kako mi danas mo`emo razumeti
? probleme o kojima se govori u ovom
odlomku? [ta misli{, zbog kojih je ide-
olo{kih promena i politi~kih stavova
bio zabrinut pisac ovih redova?
IV-6. Proglasi antikolonijalne borbe
kiparskih Grka (1955)
A. Uz Bo`ju pomo}, s verom u na{u ~asnu
borbu i uz podr{ku svih Grka i pomo}
115
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
Kiprana, krenuli smo u bitku za osloba|a-
we Kipra od britanskog jarma, uzimaju}i
za svoj ratni pokli~ isti onaj koji su nam
na{i preci ostavili u amanet kao sveti-
wu: POBEDA ILI SMRT.
Bra}o Kiprani
Iz dubina pro{losti gledaju nas svi oni
koji su proslavili gr~ku istoriju time {to
su sa~uvali wenu slobodu: ratnici
Maratona i Salamine; trista Leonidinih
Lakedemowana i boraca u juna~kom alban-
skom ratu. Gledaju nas borci iz 1821, isti
oni koji su nam pokazali da se tu|inskog
jarma mo`emo oslobiti samo ako stvorimo
nacionalnu dr`avu. [...]
Svi Grci nas gledaju i slede, zabrinuti,
ali i ispuweni nacionalnim ponosom.
Odgovorimo im delima i poka`imo da smo
ih dostojni.
Vreme je da svet vidi kako je me|unarodna
diplomatija nepravi~na i kukavi~ka na
re~ima, dok je duh Kiprana krepak. Ako na-
{i ugweta~i odbiju da nam vrate slobodu,
mi smo spremni da je osvojimo vlastitim
rukama i vlastitom krvqu.
Poka`imo svetu jo{ jednom da dana{wi
Grci ne}e dozvoliti da im neko stavi ja-
ram. Na{a borba bi}e te{ka, na{i ugweta-
~i su mo}ni i mnogo ih je.
Ali, mi imamo duh. Na na{oj strani je i
pravo. Zato }emo pobediti.
Svetske diplomate
Gledajte {ta mi ~inimo. Sramno je da u XX
veku qudi moraju da prolivaju krv za slo-
bodu, taj bo`anski dar za koji se mi bori-
mo na va{oj strani i za koji ste se vi,
barem kako sami tvrdite, borili kada ste
se suprotstavili nacizmu i fa{izmu.
Grci
gde god da ste, ~ujte na{ poziv: Napred!
Svi zajedno za slobodu Kipra. [...]
Vo|a
Digenis
Grivas-Dighenis, str. 34
116
Pukovnik, a kasnije general Georgije
Grivas (18981974), izdao je dva pro-
glasa. On se posle slu`be u gr~koj vojsci
vratio na Kipar da predvodi EOKA i za-
po~ne gerilsku borbu protiv Britanaca s
krajwim ciqem oslobo|ewa Kipra od
kolonijalne vlasti i ujediwewa sa Gr~kom.
Za ishod ove borbe vidi I-39.
B.
1. april
Ustajte deco Gr~ke
i oslobodite zemqu
Carstvo od 500 miliona podanika napada
{a~icu qudi ~ije je jedino oru`je wihova
du{a, a jedini oslonac wihova vera, no
ovi mo}nom Golijatu, koji raspola`e
materijalnom silom, uzvra}aju sna`nim
udarcima. Ova borba za pravdu ra|a mo-
ralnu snagu i budi najplemenitije ideale,
upravqene protiv nepravde i nasiqa.
[...]
Ostvarili smo moralnu pobedu. Carstvo je
uzdrmano i poni`eno. Kipar, za koji niko
nije znao, pa ni diplomate, danas je u cen-
tru me|unarodnih odnosa, on je mora za
Angloamerikance i kancer za Engleze. Na
na{oj strani su svi qudi kojima je slobo-
da na srcu.
[...]
Pro{lo je vreme predaje. Pro{lo je vreme
`ivota na ra~un malih i bespomo}nih. Da-
nas }e nadvladati pravda i moral. Ne
mogu nas poraziti ni zli anglo-ameri~ki
savez, niti anglo-turska zavera taj iznu-
|eni poduhvat dvoje lukavih oportunista.
Papageorgiou, str. 138-139
? Na koji na~in vo|a kiparskog pokre-
ta opravdava borbu za slobodu? Da
li zna{ neki drugi antikolonijalni
pokret iz sredine HH veka?

? Uporedi ovaj tekst sa I-8 i I-22. Koja je
svrha ovog proglasa? Uzmi list papi-
ra i nacrtaj tri kolone. Za svaki tekst
odgovori na slede}a pitawa, uvek imaju-
}i na umu da je proglas pre svega na~in
obra}awa qudima: Ko ga je napisao?
IVb. Konkretni sukobi
IV-7. Stjepan Radi}, Ho}emo na{u
hrvatsku domovinu unutar
jugoslovenske zajednice (1918)
Mi s vama (Kraqevinom Srbijom i Kraqe-
vinom Crnom Gorom) ho}emo jedinstvenu
vawsku me|unarodnu dr`avnu granicu, (...)
ali isto tako ho}emo i nadaqe zadr`ati
unutra{wu svoju dr`avnu granicu hrvat-
sku, i to s ovih razloga.
Prvo, mi Hrvati ho}emo svomu seqa~kome
narodu o`ivotvoriti potpuno wegovo se-
qa~ko pravo prema posebnim na{im pri-
likama i potrebama (...)
Drugo, mi Hrvati ho}emo svoju hrvatsku
dr`avu urediti ne samo na seqa~kom nego
i na slavenskom temequ tako da, na prim-
jer, wema~ki jezik zamijenimo ~e{kim i da
nastojimo k sebi prenijeti i presaditi sve
one ~e{ke uredbe i zakone koji su za nas;
vi, naprotiv, prena{ate uredbe i zakone
iz tu|ega, ako i naprednog svijeta, pa se mi
zbog toga ne}emo s vama bezuspje{no prepi-
rati i biti u svim stvarima vje~na mawina.
Tre}e, mi Hrvati kanimo sav svoj javni `i-
vot urediti na kr{}anskom i na Vilso-
novom ~ovje~anskom temequ tako da se
ugnemo svakoj mr`wi i osveti, a vi ste,
bra}o Srbi, naprotiv, zbog svojih preve-
likih patwa kojima su krivi ne samo na{i
tu|inski tla~iteqi nego i na{a bra}a
Bugari, vi ste zbog toga i protiv te bugar-
ske na{e bra}e tako ogor~eni da, eto, ne-
}ete ni ~uti o tom da i Bugari idu u na{e
jugoslavensko kolo, a zbog svoga juna{tva
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Kome je upu}en? Kada i u kojim okolnosti-
ma je napisan?
Navedi argumente koji su kori{}eni kao
opravdawe borbe za slobodu. [ta prime-
}uje{? Misli{ li da proglas, da bi po-
slu`io svrsi, treba da po{tuje odre|ena
retori~ka pravila?
dr`ite se sad prvim narodom ne samo me-
|u Slavenima nego na cijelom svijetu. Mi
to juna{tvo priznajemo, ali taj va{ ponos
bio bi velika smetwa tomu da u~imo od
svih, a napose od slavenskih naroda.
Radi}, str. 211
Stjepan Radi} (18711928), politi~-
ki vo|a Hrvatske seqa~ke stranke,
vode}i hrvatski politi~ar posle Prvog
svetskog rata, ubijen u Beogradu zbog pro-
tivqewa dominantnoj srpskoj politici.
Ovaj ~lanak je napisao neposredno posle
raspada Austrougarske, na dan ujediwewa
ju`noslovenskih zemaqa 1918. godine.
? Za{to Radi} tra`i da Hrvatska bu-
de samostalna (unutar jugosloven-
ske zajednice)? Da li on zagovara neza-
visnost po svaku cenu? [ta misli{ o
wegovoj ideologiji (seqa~ka republi-
ka, slavizam)? Da li su ove ideologije
danas zanimqive?
IV-8. Proglas Srba, Hrvata i Muslimana
iz Bosne (1943)
Danas narodi Bosne i Hercegovine preko
svog jedinog politi~kog predstavnika,
dr`avnog Antifa{isti~kog ve}a Bosne i
Hercegovine, tra`e da wihova zemqa, koja
nije ni srpska, ni hrvatska niti musliman-
ska, bude slobodna i ujediwena Bosna i
Hercegovina u kojoj }e biti zagarantovana
117
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
puna jednakost i ravnopravnost. Narodi
Bosne i Hercegovine `ele da zajedno sa
drugim narodima ravnopravno u~estvuju u
izgradwi narodne demokratske federa-
tivne Jugoslavije.
^olakovi}, str. 17
? Kakvo je shvatawe o prirodi dr`ave
iskazano u ovom tekstu?
IV-9. Deklaracija Prvog zasedawa
Antifa{isti~kog ve}a narodnog
oslobo|ewa Makedonije (1944)
Deklaracija Prvog zasedawa ASNOM-a
(Antifa{isti~ko sobrawe narodnog oslo-
bo|ewa Makedonije) o osnovnim pravima
gra|ana demokratske Makedonije:
1. Svi gra|ani savezne demokratske make-
donske dr`ave jednaki su pred zakonom, bez
obzira na nacionalnost, pol, rasu i veru.
2. Nacionalne mawine imaju pravo na slo-
bodan `ivot svoje nacije.
3. Svakom gra|aninu se garantuje bezbedan
`ivot i imovina, pravo na posedovawe
imovine i privatnu inicijativu.
4. Svakom gra|aninu se garantuje sloboda
veroispovesti i savesti.
5. Svim gra|anima se garantuje sloboda go-
vora, {tampe, okupqawa i udru`ivawa.
6. Na osnovu op{teg, jednakog, neposrednog
i li~nog prava glasa svako u demokratskoj
Makedoniji ima pravo da tajno glasa.
7. Svaki gra|anin i gra|anka stariji od 18
godina, koji nisu pod sudskom istragom, ima-
ju pravo da budu birani u sva izborna tela
narodne vlasti. Dok traje narodnooslobodi-
la~ka borba, a po odluci Ve}a, mo`e se uki-
nuti princip tajnog i neposrednog glasawa.
Mentalno zaostale osobe, kao i osobe optu-
`ene da rade protiv interesa narod-
nooslobodila~ke borbe, ne u`ivaju prava
iz 5. i 6. ta~ke ove Deklaracije.
8. Svaki sposoban gra|anin ima du`nost i
~ast da se, bez obzira na nacionalnost i
veroispovest, kao vojnik pridru`i narod-
nooslobodila~koj vojsci i partizanskim
jedinicama.
118
9. Sve fa{isti~ke i profa{isti~ke
aktivnosti su zabrawene zato {to su usme-
rene protiv slobode i nezavisnosti na{e
bratske zajednice jugoslovenskih naroda.
10. Svakom gra|aninu se garantuje pravo da
se `ali na odluke organa vlasti na na~in
propisan zakonom.
11. Svaki gra|anin ima pravo da se `ali i
iznosi primedbe svim organima dr`avne
vlasti.
Dr`avna vlast ula`e napore da iskoreni
nepismenost, da podigne nivo op{te kul-
ture i obezbedi besplatno {kolovawe.
U manastiru Sveti Prohor P~iwski, na
Ilindan, 2. avgusta 1944.
Makedonium, str. 119-120
Deklaracija o osnovnim pravima gra-
|ana demokratske Makedonije done-
sena je 2. avgusta 1944, na prvom zasedawu
ASNOM-a (Antifa{isti~kog ve}a narodnog
oslobo|ewa Makedonije). Ovo ve}e, u kojem
su dominirali komunisti, bilo je politi~-
ko telo oru`anog gerilskog pokreta koji se
borio protiv nema~kih i bugarskih snaga u
Makedoniji, a na wegovom prvom zasedawu
postavqeni su temeqi autonomne makedon-
ske federalne jedinice u okviru zami{qe-
ne jugoslovenske zajednice ravnopravnih
naroda. Zasedawe je stoga bilo od presudne
va`nosti za stvarawe budu}e nezavisne ma-
kedonske dr`ave. Partizanske vo|e su na-
merno izabrale 2. avgust, Ilindan, za dan
objave makedonske dr`avnosti, zato {to je
na taj dan po~eo i Ilindenski ustanak 1903.
godine. Tako je preko mita o drugom Ilin-
denu nagla{en kontinuitet oru`ane borbe.
Me|utim, mnogi od ovih sve~ano proklamo-
vanih stavova ostali su puko slovo na papi-
ru po{to je Jugoslavija i Narodna Repub-
lika Makedonija unutar we na kraju pre-
rasla u dr`avu sa totalitarnim komu-
nisti~kim sistemom.
IV-10. Te{ko}e antikolonijalne borbe
na Kipru 19551959, analiza Georgija
Grivasa, vo|e EOKA (Digenis)
Mnogo mo}nih aktera je postavqalo
prepreke na moj put. To su: a) Englezi, koji
su zastra{ivali i, kontroli{u}i osnovno
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

obrazovawe, stajali na putu napretka na-

{e omladine; b) roditeqi, koji su straho-
vali za `ivote svoje dece; v) u~iteqi, ko-
ji su se starali o {kolskoj disciplini i
obrazovawu svojih u~enika; g) komunisti,
koji su `eleli da pridobiju mlade za svoju
stvar, iskqu~ivo u interesu partije; d)
neki qudi iz vlasti koji nisu mogli da
shvate kakvu }e ulogu odigrati mladi, a
posebno {kolarci, u oslobodila~koj bor-
bi koja je prerasla u oru`ani sukob.
Grivas-Dighenis, str. 38-39
? Analiziraj sve argumente koje vo|a
antikolonijalne borbe navodi kao
prepreke na putu organizovawe borbe.
Kakav stav ima dru{tvo u kom `ivi{
prema ukqu~ivawu mladih u politiku?
(Razmisli o svojoj porodici, profeso-
rima, prijateqima, a onda i o dru{tvu u
celini.) Do kog stepena, po tvom mi{-
qewu, mladi qudi treba da budu ukqu-
~eni u politiku? A u oru`ane sukobe?

Sl. 29. Apel Kipra Ujediwenim

nacijama (sredina HH veka)

Karikatura F. Demetrijadisa u Istoria tis Kyprou, str. 243

Tekst karikature: Va{ington, lord

Bajron i Jovanka Orleanka: Dakle, Za{to su izabrane ove tri
svi na{i napori su bili uzaludni? ? li~nosti? Koje nacije one pred-
stavqaju? Na koje sukobe one upu}uju?
Tokom antikolonijalne borbe, gr~ke vlasti,
koje su zastupale zajednicu kiparskih Grka
~etiri puta su se obra}ale Ujediwenim
nacijama tra`e}i pravo Kipra na samoopre-
deqewe. Zahtev za samoopredeqewe je 1958.
godine preto~en u zahtev za nezavisnost.

119
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
IV-11. Perspektive levi~arske partije
kiparskih Grka (AKEL)24 (1955)
S vremena na vreme EOKA i Digenis
brbqaju o ~udnim i uvrnutim stvarima,
ako je verovati ameri~kom dopisniku koji
ga je intervjuisao. Dopisnik je sugerisao
da su Englezi Digenisa obu~ili za koman-
dosa. U posledwem proglasu EOKA, koji je
prenela jedna atinska radio-stanica,
Digenis je rekao da }e Kiprani, ako
Ujediwene nacije odbiju da se pozabave
pitawem Kipra, di}i u vazduh celo ostr-
vo, spaquju}i i sebe i Britance. Ovim
proglasom su Digenis i oni koji ga podr`a-
vaju priznali jednu zna~ajnu ~iwenicu:
pitawe Kipra je u nadle`nosti Ujediwe-
nih nacija. [ta onda zna~e vatrene re~i i
zbrka koje izazivaju u vezi sa tim pita-
wem? To pitamo zato {to oni priznaju da
im ciq nije da razbiju nos Englezima.
Po{to je kiparsko pitawe u nadle`nosti
Ujediwenih nacija, za{to EOKA priznaje
da je to {to ju je napustila Atina, koju su
podjarmili stranci, otvorena i gnusna
izdaja?
U Ujediwenim nacijama, kao i pro{le go-
dine, Amerikanci su nas napustili i izda-
li, dok je Sovjetski Savez glasao za nas.
Nije li kriminal da mi ostajemo kao
{koqke priqubqeni za one koji nas izda-
ju i prodaju nude}i nam vojne baze?
Ako }e, kako EOKA priznaje, pitawe Kipra
biti re{eno u Ujediwenim nacijama, nije
li onda o~igledno da }emo se najboqe
odbraniti ako svi Kiprani nastupe zajed-
no ~emu se, me|utim, EOKA protivi?
Sve dosad re~eno pokazuje da je EOKA u
najboqem slu~aju politi~ki zavedena i da
se zbog toga pona{a avanturisti~ki. Veru-
jemo da re{ewe kiparskog pitawa le`i
pre svega u jedinstvu i borbi kiparskog
naroda i Gr~ke. To je prva i osnovna stvar,
a sve ostalo }e iz toga proiste}i. Veliki
politi~ki udar 2. avgusta na Kipru, koji je
24
AKEL: Anorthotiko Komma Ergazomenou Laou (Napredna radni~ka stranka).
120
bio agresivna demonstracija narodnog je-
dinstva, dokazao je da su patriote na pra-
vom putu. Pustimo narod da jo{ odlu~nije
nastavi borbu za ujediwewe i nacionalna
prava. On }e pobediti, uprkos otporima na
koje nailazi, uprkos opoziciji i poku{a-
jima podele, suprotstavqaju}i se svemu
tome.
The New Democrat Newspaper, 7. avgust 1995, u:
Sp. Papageorgiou, AKEL
EOKA: Ethniki Enosis Kyprion Agoniston
(Nacionalna organizacija kiparskih
boraca), tajna desni~arska organizacija
koja je predvodila antikolonijalnu borbu
na Kipru od 1955. do 1959. godine. Wen ciq
je bio ujediwewe Kipra sa Gr~kom, dok se
vo|stvo kiparskih Turaka opredelilo za
saradwu sa Britancima. Tajna organizacija
kiparskih Turaka, na ~ijem su ~elu bili
turski oficiri nazvana Volkan, a 1958.
godine preimenovana u TMT (Turske odbram-
bene snage) tako|e je imala za ciq odr`a-
we postoje}eg stawa. Desni~arska orijenta-
cija EOKA dovela je do sukoba sa grkokipar-
skim levi~arima, to jest pristalicama
AKEL-a, stranke koja je prethodnih decenija
pobedila na mnogim lokalnim izborima
jedinim izborima koje je britanska uprava
dozvoqavala.
IV-12. Kiparski Turci protiv EOKA,
1960.
Teroristi~ka borba kiparskih Grka se
nastavqa
Petoro mrtvih za deset dana!
Makarios to mora da osudi. Namere EOKA
su sasvim jasne: qude treba zapla{iti i
teror nastaviti svom `estinom. Ko god da
stoji iza ovoga, na kraju }e, nema sumwe,
morati da se suo~i s posledicama svojih
dela.
U prvim mesecima Republike teroristi~-
ka organizacija EOKA je ponovo krenula u
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

borbu. Sa terorizmom je prestala kada su

potpisani Ciri{ki i Londonski sporazum.
Akcije boraca EOKA, koji nastoje da ujedi-
ne Kipar sa Gr~kom, najpre su bile usmere-
ne na ubistva i zastra{ivawe, a potom
pritvorno na stvarawe enosisa (unije).
Da bi postigla svoje ciqeve, EOKA se upu-
stila u teroristi~ku borbu, istovremeno
tvrde}i da su jedinstvo i saradwa kipar-
skih Grka nu`ni. Bez izuzetka i bez kole-
bawa, svaki Grk koji se suprotstavi EOKA,
izda wene ciqeve ili ne veruje u wene
velike ambicije, bi}e izre{etan mecima
ili, kao {to se to ve} doga|alo, kidnapo-
van, mu~en i spaqen.
Turska zajednica nikada ne}e zaboraviti
ono {to joj je ~iweno, kao ni teroristi~ke
napade kojima je bila izlo`ena od strane
ove organizacije, koja se na taj na~in bori-
la za ostvarewe svojih velikih ambicija.
Kiparski Turci su stoga potpuno svesni
zna~aja i stvarnih ciqeva ovih teroris-
ti~kih akcija.
Kiparski Turci }e s gnu{awem odgovoriti
na te akcije koje nisu dobar znak za budu}-
nost republike Kipar.
Makarios25 mora osuditi te poduhvate te-
rorista koji su odabrali smrt i strah. To
je nu`no zbog toga {to su oni sada zauzeli
va`ne pozicije.
Nacak,26 br. 73, 7. oktobar 1960
Ciri{kim i Londonskim sporazumom
iz 1960. godine stvorena je Republi-
ka Kipar kao nezavisna dr`ava za koju ga-
rantuju Britanija, Gr~ka i Turska. Strate{-
ki interesi Britanije su bili osigurani ti-
me {to su na ostrvu ostale dve vojne baze,
dok su Gr~ka i Turska bile prisutne sa 850
gr~kih i 650 turskih vojnika. Kiparski Grci
nisu imali jedinstven stav o tim sporazu-
mima, dok su kiparski Turci podr`ali
ustav. Rauf Denkta{ je izrazio sumwu da
kiparski Grci ne}e po{tovati ustav i da }e
time ugroziti i pogaziti prava kiparskih
Turaka. Gr~ka i turska zajednica su se uza-
jamno optu`ivale za gomilawe naoru`awa
i stvarawe paravojnih formacija pre
progla{ewa nezavisnosti Britanci su pre-
sreli brod Deniz koji je prevozio oru`je
na ostrvo. Decembra 1963. godine te{ka
rasprava o ustavnim pitawima dovela je do
nasilnih sukoba Grka i Turaka. Nakon toga,
januara 1964, povu~ena je linija razdvajawa,
takozvana zelena linija, koja glavni grad
Nikoziju deli na dva dela.
? Uporedi tekstove IV-10, IV-11 i IV-12
i poku{aj da razume{ pozicije koje
su u wima iznesene. Uzmi u obzir i tek-
stove I-39 i IV-6.

25
Makarios III (19131977), studirao na Kipru, u Atini i Bostonu, potom se 1948. godine vratio na Kipar.
Posle smrti Makariosa II, sa 37 godina postao najmla|i kiparski arhiepiskop (1950). Britanci su ga prognali
na Sej{ele 1956-1957. Izabran je za prvog predsednika nezavisne Republike Kipar (na izborima odr`anim 13.
decembra 1959), a 1961. godine mlada Republika je zahvaquju}i wemu pristupila Pokretu nesvrstanih. U
dr`avnom udaru 15. jula 1974. godine, koji je izvela gr~ka vojna hunta, Makarios III je svrgnut s vlasti. Uspeo
je da pobegne u London. Nakon toga su usledile turske invazije 29. jula i 15. avgusta i ostrvo je podeqeno.
Makarios se vratio na Kipar decembra 1974, a umro je 3. avgusta 1977. godine.
26
Nacak (Sekira) je bio nedeqnik koji je izlazio od 1959. do 1963. godine. Izdavao ga je Rauf Denkta{,
ambiciozni nacionalisti~ki politi~ar koji je karijeru zapo~eo pedesetih godina zala`u}i se za stvar
kiparskih Turaka. Denkta{ se suprotstavqao umerenoj politici Fazila Ku~uka, prvog potpredsednika
Republike Kipar. Izabran 1960. godine za predsednika Turske privredne komore. Za vreme sukoba dve zajed-
nice na Kipru, odlazio je u Tursku (1963-1964 i 1967). Predstavqao je turske Kiprane u pregovorima dve zajed-
nice koji su se od 1968. godine vodili pod pokroviteqstvom UN. Postao je vo|a kiparskih Turaka i to bio i
2003. godine, kada je doprineo odbacivawu tre}e verzije Ananovog plana.

121
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
IV-13. Ciqevi hrvatskog proqe}a,
kako ih se se}a pisac Vlado Gotovac
Kada neko nevin dospe u zatvor, taj nema
{ta da o~ekuje. On samo mo`e da ~eka [...]
I ja sam sawao san o hrvatskoj dr`avno-
sti; taj san se mora ostvariti da bismo
mogli krenuti daqe i po~eti da delimo
sudbinu ~itavog ostalog sveta. Za mene je
dr`ava samo neizbe`no zlo. To va`i i za
hrvatsku dr`avu. Ali taj se san mora ost-
variti, i to kao unutra{we pitawe! Tek
tada }e minuti ta vekovna `eqa [...] i tad
}emo po~eti da sawamo jedan drugi san
san protiv dr`ave.
Gotovac, str. 129, 159
Krajem {ezdesetih godina na ~elu
Hrvatske su bili relativno mladi ko-
munisti~ki funkcioneri, Savka Dab~evi}-
Ku~ar i Mika Tripalo. Oni su `eleli ve}u
samostalnost Hrvatske u okviru Jugoslavije
i poku{avali su da uvedu vi{e demokrat-
skih sloboda u okvirima postoje}e komunis-
ti~ke vladavine. Taj pokret je popularno
nazvan hrvatsko proqe}e, a ponekad i
MASPOK. Imao je mnogo pristalica, naro-
~ito me|u studentima. Okon~an je po~etkom
sedamdesetih, kada je Tito s vlasti uklonio
Savku Dab~evi}-Ku~ar i Miku Tripala, a
mnoge wihove pristalice, naro~ito intelek-
tualce, poslao u zatvor. Jedan od osu|enika
bio je i pisac Vlado Gotovac, koji je 4 godine
proveo u zatvoru Stara Gradi{ka.
? [ta je pisac hteo da ka`e tvrdwom
da za wega dr`ava nije ni{ta drugo
do neizbe`no zlo? [ta misli{ o
paradoksu da je neko osu|en kao nepri-
jateq dr`ave zato {to se borio za
hrvatsku dr`avu? Da li je stvarawe
nacionalne dr`ave nu`ni korak ka pot-
punom nestajawu dr`ave?
27
Edvard Kardeq (1910-1979) je bio slovena~ki u~iteq koji je pri{ao komunisti~kom pokretu i postao
jedan od najvi{ih rukovodilaca komunisti~ke Jugoslavije. On je bio glavni ideolog titoizma koji se zalagao
za ja~awe federalizma.
28
Slovenija i Hrvatska.
122
IV-14. Memorandum Srpske akademije
nauka i umetnosti (SANU), 1986.
Zastoj u razvoju dru{tva, ekonomske te{-
ko}e, narasle dru{tvene napetosti i otvo-
reni me|unarodni sukobi, izazivaju duboku
zabrinutost u na{oj zemqi. Te{ka kriza je
zahvatila ne samo politi~ki i privredni
sistem ve} i celokupni javni poredak
zemqe. Svakodnevne su pojave: nerad i
nedogovornost na poslu, korupcija i nepo-
tizam, odsustvo pravne sigurnosti, biro-
kratska samovoqa, nepo{tovawe zakona,
rastu}e nepoverewe me|u qudima i sve
bezobzirniji individualni i grupni egoi-
zam. Raspadawe moralnih vrednosti i
ugleda vode}ih ustanova dru{tva, nepove-
rewe u sposobnost onih koji donose odluke
pra}eni su apatijom i ogor~ewem naroda,
otu|ewem ~oveka od svih nosilaca i simbo-
la javnog poretka. Objektivno ispitivawe
jugoslovenske stvarnosti dopu{ta mogu}-
nost da se sada{wa kriza zavr{i socijal-
nim potresima sa nesagledivim posledica-
ma, ne iskqu~uju}i ni tako katastrofalan
ishod kao {to je raspad jugoslovenske
dr`avne zajednice. Pred onim {to se
zbiva i {to se mo`e dogoditi niko nema
pravo da zatvara o~i.
[...] U tome duhu je re{ewe nacionalnog pi-
tawa formulisao i teorijski razvio Spe-
rans (Kardeq27) u kwizi Razvoj slovenskega
narodnog vrpra{anja, koja je uglavnom po-
slu`ila kao idejni obrazac razvoja Jugo-
slavije ka konfederaciji suverenih repub-
lika i pokrajina, {to je najzad i ostvareno
Ustavom iz 1974. godine.
Dve najrazvijenije republike28 koje su ovim
Ustavom ostvarile svoje nacionalne pro-
grame nastupaju danas kao uporni branioci
postoje}eg sistema. Zahvaquju}i politi~-
kom polo`aju svojih lidera u centrima po-
liti~ke mo}i, oni su i pre i posle prelom-
nih {ezdesetih godina imale inicijativu u

svim pitawima politi~kog i privrednog
sistema. Po svojoj meri i potrebama one su
krojile dru{tveno i ekonomsko ure|ewe
Jugoslavije.
[...] S obzirom na postoje}e oblike nacio-
nalne diskriminacije, dana{wa Jugoslavi-
ja se ne mo`e smatrati modernom i demo-
kratskom dr`avom.
[...] U toj svetlosti Jugoslavija se ne pri-
kazuje kao zajednica ravnopravnih gra|ana
ili ravnopravnih naroda i narodnosti,
nego kao zajednica osam ravnopravnih te-
ritorija. Ipak, ni ova ravnopravnost ne va-
`i za Srbiju zbog wenog posebnog pravno-
politi~kog polo`aja, koji odra`ava te`we
da se srpski narod dr`i pod stalnom kon-
trolom. Ideja vodiqa takve politike bila
je slaba Srbija, jaka Jugoslavija, koja je
napredovala u uticajno mi{qewe: ako bi
se Srbima kao najbrojnijoj naciji dozvolio
brz ekonomski razvoj, to bi predstavqalo
opasnost za ostale nacije. Otuda kori{}e-
we svih mogu}nosti da se wenom privred-
nom razvoju i politi~koj konsolidaciji po-
stave {to ve}a ograni~ewa. Jedno od tak-
vih, veoma akutnih ograni~ewa jeste sa-
da{wi nedefinisani i pun unutra{wih
konflikata ustavni polo`aj Srbije.
[...] Odnosi izme|u Srbije i pokrajina29 ne
mogu se svesti jedino, a ni prete`no na
formalno-pravna tuma~ewa dva ustava30.
Re~ je prvenstveno o srpskom narodu i we-
govoj dr`avi. Nacija koja je posle duge i
krvave borbe ponovo do{la do svoje dr`a-
ve, koja se sama izborila i za gra|ansku de-
mokratiju, i koja je u posledwa dva rata31
izgubila 2,5 miliona sunarodnika, do`ive-
la je da joj jedna aparatski sastavqena par-
tijska komisija utvrdi da posle ~etiri
decenije u novoj Jugoslaviji jedino ona
nema svoju dr`avu. Gori istorijski poraz u
miru ne da se zamisliti.
[...] Bitnu te`inu pitawa polo`aja srpskog
naroda daje okolnost da izvan Srbije, a po-
gotovo izvan u`e Srbije, `ivi veoma ve-
29
Kosovo i Vojvodina.
30
Ustavi Jugoslavije i republike Srbije.
31
Broj srpskih `rtava u dva svetska rata je veoma kontroverzan.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
liki broj Srba, ve}i od ukupnog broja pri-
padnika pojedinih drugih naroda. Prema
popisu iz 1981. godine van teritorije SR
Srbije `ivi 24 odsto, odnosno 1.958.000
Srba, {to je znatno vi{e nego {to je u Jugo-
slaviji Slovenaca, Albanaca, Makedonaca,
uzetih pojedina~no, a skoro isto koliko i
Muslimana.
[...] Uspostavqawe punog nacionalnog i kul-
turnog integriteta srpskog naroda, neza-
visno od toga u kojoj se republici ili
pokrajini nalazio, wegovo je istorijsko i
demokratsko pravo.
[...] Radi zadovoqewa legitimnih interesa
Srbije, neizbe`no se name}e revizija tog
Ustava. Autonomne pokrajine bi morale
postati pravi sastavni delovi Republike
Srbije, tako {to bi im se dao onaj stepen
autonomije koji ne naru{ava integritet Re-
publike i obezbe|uje ostvarivawe op{tih
interesa {ire zajednice.
Nere{eno pitawe dr`avnosti Srbije nije
jedini nedostatak koji bi trebalo otkloni-
ti ustavnim promenama. Jugoslavija je sa
Ustavom iz 1974. godine postala veoma la-
bava dr`avna zajednica u kojoj se razmi{-
qa i o drugim alternativama, a ne samo
jugoslovenskoj, kao {to pokazuju skora{we
izjave slovena~kih javnih poslenika i
raniji stavovi makedonskih politi~ara.
Ovakva razmi{qawa i temeqno izvr{ena
dezintegracija navode na pomisao da Jugo-
slaviji preti opasnost od daqeg rasto~i-
vawa. Srpski narod ne mo`e spokojno o~e-
kivati budu}nost u takvoj neizvesnosti.
Zbog toga se mora otvoriti mogu}nost svim
nacijama u Jugoslaviji da se izjasne o svo-
jim te`wama i namerama.
[...] Bez ravnopravnog u~e{}a srpskog naro-
da i Srbije u ~itavom procesu dono{ewa i
realizacije svih vitalnih odluka Jugosla-
vija ne mo`e biti sna`na; a sam wen op-
stanak kao demokratske i socijalisti~ke
zajednice do{ao bi u pitawe.
Jedna razvojna epoha jugoslovenske zajed-
123
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
nice i Srbije o~igledno se okon~ava sa
istorijski istro{enom ideologijom, op{-
tom stagnacijom i sve izra`enijim regresi-
jama u ekonomskoj, politi~koj, moralnoj i
kulutrno-civilizacijskoj sferi. Takvo
stawe imperativno nala`e korenite, du-
boko promi{qene, nau~no zasnovane i
odlu~no sprovo|ene reforme celokupne
dr`avne strukture i dru{tvene organi-
zacije jugoslovenske zajednice naroda, a u
sferi demokratskog socijalizma i br`eg i
plodotvornijeg ukqu~ewa u savremenu ci-
vilizaciju. [...]
www.haverford.edu/relg/sells/reports/
memorandumSANU.htm
? Poku{aj da razume{ za{to se Tito
trudio da ograni~i srpski uticaj u
Jugoslaviji. Da li je to ~inio zbog toga
{to je u me|uratnom periodu velikosrp-
ska politika izazivala napetosti? Da
li je negodovawe ~lanova SANU bilo
opravdano? Proceni, na osnovu onoga
{to zna{, da li su takvog mi{qewa
bili i predstavnici drugih jugosloven-
skih republika?
IV-15. Stav Slovenaca o pitawu jezika u
komunisti~koj Jugoslaviji 1987.
Odnosi u Jugoslaviji bi bez sumwe bili
idealni da Slovenci znaju srpskohrvat-
ski, a mo`da ~ak i srpski i hrvatski kao
posebne jezike, a po mogu}stvu i makedons-
ki; da Srbi i Hrvati govore slovena~ki i
makedonski i da Makedonci znaju, pored
svog, i jo{ neki jezik. Slovenci se trude da
to ostvare u praksi. Na primer, slovena~-
ka deca u osnovnoj {koli moraju da u~e
srpskohrvatski jezik. Srbi i Hrvati, me|u-
tim, obi~no ne u~e slovena~ki u osnovnoj
{koli. To zna~i da se mi nesvesno zala`e-
mo za jednostrani pristup pitawu jezi~ke
ravnopravnosti. Slovena~ki je jezik dru-
gog reda u Jugoslaviji, to je ~iwenica koju
124
potvr|uje i povr{no ispitivawe situacije,
i o kojoj svedo~e na hiqade {ala i viceva.
Srbi i Hrvati su svesni toga da im znawe
slovena~kog nije neophodno. U susretu sa
Slovencima, videli su kako su oni u ve}i-
ni slu~ajeva spremni da im se obra}aju na
wihovom jeziku. Verujem da bi Hrvati i
Srbi, kada biste im rekli da treba da
nau~e slovena~ki, sebi postavili sasvim
logi~no pitawe: Za{to da u~im slovena~-
ki kada to vreme mogu da iskoristim za
u~ewe jezika koji }e mi biti potrebniji,
jezika koji bih mogao da koristim u svako-
dnevnom `ivotu, i od koga }e presudno za-
visiti moj boqitak i napredak u `ivotu?
Mnogi Slovenci, naro~ito oni koji rade u
saveznoj administraciji, do`ivqavaju
znawe srpskohrvatskog kao svoju moralnu
obavezu, sve u nadi da }e vlastitim pri-
merom podsta}i i druge gra|ane Jugosla-
vije da nau~e slovena~ki. To je, me|utim,
pogre{no polazi{te, i Slovenci bi, kao i
drugi, trebalo sebi da postave slede}e
pitawe: Za{to bih ja u~io srpskohrvatski
ako to vreme mogu iskoristiti da nau~im
neki korisniji jezik? Za{to Slovenci,
umesto srpskohrvatskog, ne bi u~ili
engleski, nema~ki ili ruski?
Odgovor le`i u strahu koji prati Sloven-
ce ve} hiqadama godina. Zamislite Slo-
venca koji se nalazi u inostranstvu u ne-
koj diplomatskoj ili vojnoj delegaciji.
Mo`e se odjednom na}i potpuno sam pred
skupom predstavnika svoje zemqe koji go-
vore samo srpskohrvatski. On jedino mo`e
da zakqu~i da se zatekao s predstavnici-
ma zemqe u kojoj se govori srpskohrvat-
ski, a ne srpske ili hrvatske nacije. Tako
pitawe jezika postaje pitawe patrioti-
zma, pa ~ak i pitawe izdajstva. [...]
A sada ono najva`nije: kako se uop{te mo-
`ete direktno obratiti nekome ko je pred-
stavnik dr`ave ukoliko vas je obuzeo
strah? Svako je imao takvo iskustvo. Sto-
je}i pred komandantom, pred nadre|enim,
pred strogim u~iteqem pre ili kasnije
}ete po~eti da mucate. Slovenci mucaju

jugoslovenski jezik. Samo kod ku}e, u svojoj
porodici i u doma}im institucijama, oni
mogu da govore te~no.
To potvr|uje neoborivi princip po kom
qudi u slo`enim dr`avama mogu biti jed-
naki samo ako znaju dva ili vi{e jezika.
Iz toga se mo`e izvu}i jednostran zakqu-
~ak koji sam u sebi sadr`i protivre~nost,
jer rekav{i to, mi smo rekli da Jugosla-
vija nije zemqa jednakih nacija i jezika i
da, s obzirom na to kakva je u praksi, ona
to i ne mo`e postati.
Problem jezika [...] ne upu}uje na to da slo-
vena~ko nacionalno pitawe po~iwe sa
pitawem jezika.
Stokes, str. 283-284
[ta misli{ o nezadovoqstvu Slo-
? venaca zbog asimetri~nih odnosa u
saveznoj Jugoslaviji koja je, spoqa gle-
dano, bila zasnovana na ravnopravno-
sti? Da li je bilo nekog prakti~nog
re{ewa za to pitawe?
IV-16. Majska deklaracija Slovena~kog
demokratskog saveza (1989)
Potpisnici ove deklaracije izjavquju
slede}e:
1. Mi `elimo da `ivimo u suverenoj dr`a-
vi slovena~kog naroda.
2. Kao suverena dr`ava mi `elimo da
sami odre|ujemo u kakvim }emo odnosima
biti sa jugoslovenskim i drugim nacijama u
reformisanoj Evropi.
S obzirom na istorijske aspiracije
Slovenaca da budu politi~ki nezavisni,
slovena~ka dr`ava }e biti zasnovana na:
- po{tovawu qudskih prava i sloboda
- demokratiji koja podrazumeva i politi~-
ko vi{estrana~je
- dru{tvenom poretku koji }e garantovati
materijalno i duhovno blagostawe u skla-
du sa stvarnim uslovima i qudskim poten-
cijalima gra|ana Slovenije.
Repe, str. 198
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Prva opoziciona partija, Slovenska
demokrati~na zveza (Slovena~ki de-
mokratski savez), izdala je 8. maja 1989.
godine Majsku deklaraciju. Ujediwen sa
drugim opozicionim partijama u Demos,
Savez je pobedio na izborima 1990. godine.
Majsku deklaraciju je potpisao veliki broj
drugih opozicionih partija i grupa.
? Analiziraj tekst.
IV-17. Fudbal i nacionalizam se}awe
jednog hrvatskog navija~a o putovawu na
utakmicu Partizan Dinamo (1989)
Pri~a se da su nam pripremili tople sen-
dvi~e u Beogradu. Nisu se trebali truditi.
Atmosfera je sve toplija, kako je nestajao
viski i kowak tako je raslo i raspolo`e-
we. Vagon je bio izlo`en akusti~kom tero-
ru: 'Iz Zagreba grupa cijela, i krv nam je
plavo-bijela!', a nisu izostale ni nacio-
nalno obojene pjesme, ipak se putuje u Beo-
grad, a u ovo uzavrelo vrijeme prisustvo
dva prili~no tolerantna milicionera nije
razlog da se ne otpjeva song, donedavno jo{
nezamisliv za javnu upotrebu: Oj Dinamo
poginut }u za te, kao Stjepan Radi} za Hrva-
te!. U zraku se osje}a nacionalni naboj,
sve se vrti oko Dinama, Zagreba, Hrvatske,
pa kad upitate 22. godi{weg studenta eko-
nomije iz dobro situirane obiteqi za{to
putuje u Beograd kad je to danas opasno, i
kad im je re~eno da ostanu kod ku}e, budu}i
ekonomist }e re}i: Putujemo jer volimo
jedini pravi zagreba~ki klub, jer nam to
pri~iwa zadovoqstvo, a uz to u`ivamo
tu}i Cigane. Ako ih pitate da li im je to
jedini sadr`aj koji ih ~ini zadovoqnim,
Bruno }e se nasmijati i re}i da ne zna broja
zanemarenih djevojaka zbog Dinama. [...]
Blizu smo stadiona, ~uje se huk tribina,
preko vrhova Partizanovog kolosa bqe{ti
dominantna kupola svetosavskog hrama. I
Jug je ve} pun grobara, undertakersa i kako
se sve ne zovu, nakrcan transparentima, u
125
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
emocionalnom bunilu. Za goste iz Zagreba
o~i{}en je jedan separe bez mogu}nosti do-
dira. A Partizanov jug grmi: Partizan,
Partizan, to je pravi tim, Slobodan Milo-
{evi} ponosi se wim!. Ali, uvrede ne lete
u koli~inama na koje smo navikli posqed-
wih godina. Tu smo se rastali s BBB, jer
povratak je uvijek opasniji dio puta. Naime,
tada po~iwu obra~uni grobara i purgera po
tamnim ulicama, a epilog je obi~no isti
vidimo se kod suca za prekr{aje. Sve
`e{}e, sve razuzdanije i bez ko~nica.
www.badblueboys.hr
Identitet se ~esto izra`ava kroz
podr{ku nekom sportskom klubu. U
dru{tvima u kojima nije dozvoqeno javno
iskazivawe nacionalnih ose}awa, kakvo je
bilo i komunisti~ka Jugoslavija, navijawe
za neki fudbalski klub bilo je na~in da se
izrazi vlastiti nacionalni identitet. Od
~etiri najve}a fudbalska kluba u Jugosla-
viji, dva su bila iz Hrvatske, a dva iz
Srbije. Bad Blue Boys su navija~i zagre-
ba~kog Dinama, torcida navija~i split-
skog Hajduka, delije navija~i beogradske
Crvene zvezde, a grobari beogradskog
Partizana. Kako je raspad Jugoslavije bi-
vao sve izvesniji, tako su tu~e fudbalskih
navija~a postajale sve `e{}e, {to je kulmi-
niralo na utakmici Dinamo Crvena zvez-
da u Zagrebu 1990. godine.
? [ta misli{, za{to je fudbal po-
stao tako zna~ajan za izra`avawe
nacionalnog identiteta? Za{to navi-
ja~i pomiwu Stjepana Radi}a i Slobo-
dana Milo{evi}a? Opi{i nacionalne
sukobe na nedavnim fudbalskim takmi-
~ewima. [ta misli{, mo`e li podr{ka
fudbalskom klubu da bude izraz i ne-
kog drugog, a ne samo nacionalnog iden-
titeta, recimo nekog lokalnog identi-
teta koji je, kao i nacionalni, nepomir-
qiv s drugim lokalnim identitetom?
Mo`e{ li da na|e{ neke primere za to
u tvojoj zemqi?
126
IV-18. Pisac Dubravka Ugre{i} osu|uje
podele i ratove devedesetih
Jesam li se ikada zapitala koliko sam pro-
izvod dugogodi{weg finog ru~nog rada sis-
tema u kojem sam `ivjela, a koliko vla-
stiti? I nisam li u ovom trenutku NITKO,
samo brojka bez identiteta, nisam li ano-
nimno qudsko meso u rukama gospodara ra-
ta? Jer oni, gospodari rata u moje ime, ne
pitaju}i me, odlu~uju u kojoj }u zemqi `i-
vjeti, kojim }u jezikom pisati, kojoj }u kul-
turi pripadati, odlu~uju ho}e li pokloniti
ili oduzeti `ivot mojim bli`wima, mojim
prijateqima, ho}e li sru{iti moje gradove,
odlu~uju o nazivu moje ulice, bri{u moju
pro{lost, odre|uju moju sada{wost [...].
Ugre{i}, str. 121
Dubravka Ugre{i}, ro|ena 1949, poz-
nati romanopisac, napustila je
Hrvatsku 1993. godine zbog neslagawa s
odnosom prema ratu i nacionalnom jedin-
stvu koje je preovladavalo u javnosti.
? Koje ose}awe izra`ava spisateqi-
ca? Kako su politi~ke promene uti-
cale na `ivot obi~nih qudi? Da li po-
liti~ari razmi{qaju o tome kako }e
wihove odluke uticati na `ivote qu-
di? Da li se u tom kontekstu politi~ka
propaganda mo`e posmatrati kao na~in
da politi~ari uvere obi~ne qude u
ispravnost svoje politike?
IV-19. Odnos hrvatskog i srpskog jezika
mi{qewe hrvatskog lingviste
Stjepana Babi}a (2003)
Kad sada uzmemo u promatrawe hrvatski i
srpski kwi`evni jezik, tada je lako utvr-
diti da me|u wima postoje razlike. To
nitko ne nije~e, niti mo`e zanijekati,
samo se mnogi ne sla`u o zna~ajkama tih
razlika. Mogli bismo o wima poprili~no
teoretizirati, no za ovu je priliku boqe

da budemo sasvim konkretni. Uzmimo jedan
o~it primjer.
Ako pomi~emo bira~ na radiju, ~ujemo raz-
li~ite jezike i znamo koji je koji ako ga po-
znajemo. Tako razlikujemo talijanski,
francuski, {pawolski, ruski... Jednako
tako razlikujemo kad govori na hrvat-
skome, a kad na srpskome. Kad na postaji A
~ujemo ovakav po~etak: (...) Danas je 30.
kolovoza. Meteorolozi najavquju lijepo i
vedro vrijeme, znamo da je to hrvatski, a
kad na postaji B ~ujemo: (...) Danas je 30.
avgust. Meteorolozi najavquju lepo i
vedro vreme, znamo da je to srpski.
www.fokus-tjednik.hr
Tokom XIX veka nacionalni kwi-
`evni jezici nastali su od dijaleka-
ta koji se koriste na razli~itim podru~ji-
ma. U Hrvatskoj su lingvisti XIX veka od tri
glavna dijalekta {tokavskog, kajkavskog i
~akavskog izabrali {tokavski za osnovu
zajedni~kog kwi`evnog jezika. Taj dijalekt
je najbli`i srpskom jeziku, i zapravo je
osnova i srpskog kwi`evnog jezika. Za
vreme komunisti~ke Jugoslavije (19451991)
jezik kojim su govorili Srbi i Hrvati nazi-
van je srpskohrvatski (odnosno hrvatskosrp-
ski) i ~esto su se mogla ~uti tvr|ewa da je u
pitawu jedan jezik za koji se koriste samo
razli~ita pisma. Tokom raspada Jugoslavije
i stvarawa novih nacionalnih dr`ava, u
prvi je plan izbila ideja da su hrvatski i
srpski dva potpuno razli~ita jezika, a bilo
je i onih koji su i bosanski identifikovali
kao zaseban jezik.
? [ta lingvista Babi} misli o jezi~-
kom sporu Srba i Hrvata? Pa`qivo
pogledaj dva citata koja on navodi. [ta
misli{ o razlikama izme|u te dve re~e-
nice? Da li su one dovoqne da bi se tvr-
dilo kako je re~ o dva razli~ita jezika?
IV-20. Reakcija na prikazivawe srpskog
filma sa hrvatskim titlovima (1999)
Ve`ite se, pole}emo, ka`e lik s films-
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
kog platna, a ispod pi{e: Ve`ite se, po-
lije}emo. Ba{ tako. Onda se na platnu
pojavi latini~ni natpis Beograd, jesen
1991, a ispod wega nam latini~ni titl
obja{wava: Beograd, jesen 1991. ... U kinu
ludilo. Smijeh, suze radosnice i odu{ev-
qeno pqeskawe po koqenima, a jo{ nije
pro{la ni prva minuta filma. Nema zbora,
ovo je vaqda najlu|e filmsko ostvarewe u
povijesti filma, usporedivo mo`da tek s
ostvarewima filmova iz ameri~ke nijeme
komedije. Naravno, ovo su Rane i tit-
lovi, prvi srpski film u slu`benoj i su-
verenoj hrvatskoj filmskoj distribuciji...,
a sve ostalo ve} je legenda.
Jurak
? [ta na osnovu ovoga mo`e{ da
zakqu~i{ o srpsko-hrvatskom jezi~-
kom sporu? Za{to je to va`no za nacio-
nalni identitet? Da li je pitawe jezi-
ka stvar iskqu~ivo lingvista, ili time
mogu da se bave i oni koji nisu stru~wa-
ci? Za{to dolazi do sme{nih situacija
u sporovima o razlikama i sli~nostima
srpskog i hrvatskog jezika?
IV-21. Raspolu}eni identitet jedne
mlade Hrvatice
Ne volim gubitnike. Autsajdere. Qude koji
se moraju smije{iti. I biti pristojni. Ja
ne volim ni Srbe u Hrvatskoj. Oni kada
ka`u: Babi}, uvijek dodaju: Iz Kor~ule,
A nisu iz Kor~ule. Nego iz Dalmatinske
zagore. Iz vukojebine u kojoj je Babi} ne{-
to drugo. OK. I tamo ima Babi}a Hrvata.
Ali Babi} Hrvat nikad ne obja{wava. I ne
dodaje iz Kor~ule. [...]
A opet, neki qudi su Srbi i osje}aju se kao
Srbi. Misle da je to normalno, biti
Srbin. Ono. Mama Srpkiwa, djed le`i na
srpskom grobqu u Benkovcu i ne{to mu pi-
{e }irilicom na kamenu, u visokoj travi,
imaju svoje slave, popovi su im dlakavi i
smiju se `eniti... A kad se mali Srbin
127
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
rodi daju mu ime Alimpije ili Sava ili
Tanasije. I taj mali Srbin i Srpkiwica
Leposava znaju od malena da su to. Sve im
je jasno. Oni mogu ponekad re}i da su sa
Kor~ule ali znaju da nisu. Ku`ite? Ali
ja. Moj slu~aj. To je frka. Ja n i s a m
Srpkiwa. A moram dodati Kor~ulu. Ja
n i s a m Srpkiwa! Ja bih sada, ovaj ~as,
najradije ustala i zaurlala u mrak:
Nisam Srpkiwaaaaa!
Rudan, str. 14-15
IVv. Prevazila`ewe nacionalizma
IV-22. Op{ti okvirni sporazum za mir u
Bosni i Hercegovini (1995)
Republika Bosna i Hercegovina, Republi-
ka Hrvatska i Savezna Republika Jugosla-
vija (Strane),
priznaju}i potrebu za sveobuhvatnim
sporazumom radi okon~awa tragi~nog
sukoba u regiji,
`ele}i da pridonesu tom ciqu i pomognu
trajni mir i stabilnost,
potvr|uju}i prihvatawe Dogovorenih te-
meqnih na~ela od 8. septembra 1995, Da-
qih dogovorenih temeqnih na~ela od 26.
septembra 1995. i sporazuma o prekidu
vatre od 14. septembra i 5. oktobra 1995,
primaju}i na znawe sporazum od 29.
avgusta 1995. kojim je delegacija Savezne
Republike Jugoslavije ovla{}ena da u ime
Republike Srpske potpi{e delove mirov-
nog plana koji se odnose na wu, uz obavezu
strogog i doslednog sprovo|ewa postig-
nutog sporazuma,
sporazumele su se o slede}em:
^lan I
Strane }e regulisati svoje odnose u skla-
128
Ovo je odlomak iz romana Uho, grlo,
no` Vedrane Rudan (ro|ene 1949.
godine), spisateqice, novinarke i agenta
za trgovinu nekretninama. Glavni junak ro-
mana je Tonka Babi}, ~ija je majka Hrvatica
a otac Srbin.
Opi{i kakve probleme s identite-
? tom ima Tonka Babi}. Kakva su wena
nacionalna ose}awa? Kako obja{wa-
va{ wenu ideju da Babi} Hrvat ne mo-
ra da daje nikakva daqa obja{wewa o
svom poreklu, dok Babi} Srbin to mo-
ra da u~ini? Da li si ~uo za sli~ne si-
tuacije raspolu}enog nacionalnog iden-
titeta u svojoj zemqi?
du s na~elima izlo`enim u Poveqi
ujediwenih nacija, kao i s Helsin{kim
zavr{nim dokumentom i drugim dokumen-
tima Organizacije za evropsku bezbednost
i saradwu. One }e potpuno po{tovati
me|usobnu suverenu jednakost, sporove }e
re{avati mirnim putem, i suzdr`a}e se od
akcije, pretwom ili upotrebom sile ili
na drugi na~in, protiv teritorijalne ce-
lovitosti ili politi~ke nezavisnosti
Bosne i Hercegovine ili bilo koje druge
dr`ave.
^lan II
Strane pozdravqaju i podr`avaju postig-
nute dogovore o vojnim aspektima mirov-
nog re{ewa i aspektima regionalne stabi-
lizacije, kako je izlo`eno u Sporazumima
u Aneksu 1-A i Aneksu 1-B. Strane }e u pot-
punosti po{tovati i podr`avati ispuwe-
we obaveza preuzetih u Aneksu 1-A, i u
celini }e se pridr`avati svojih obaveza
izlo`enih u Aneksu 1-B.
^lan III
Strane pozdravqaju i podr`avaju postig-
nute dogovore o razgrani~ewu dvaju enti-
teta, Federacije Bosne i Hercegovine i

Republike Srpske, kako je izlo`eno u
Sporazumu u Aneksu 2. Strane }e u celosti
po{tovati i pomagati ispuwewe obaveza
preuzetih u wemu.
^lan IV
Strane pozdravqaju i podr`avaju program
izbora za Bosnu i Hercegovinu izlo`en u
Aneksu 3. Strane }e u celosti po{tovati i
pomagati ispuwewe tog programa.
^lan V
Strane pozdravqaju i podr`avaju postig-
nute dogovore o Ustavu Bosne i Hercegovi-
ne, izlo`ene u Aneksu 4. Strane }e u celi-
ni po{tovati i pomagati ispuwewe oba-
veza preuzetih u wemu.
^lan VI
Strane pozdravqaju i podr`avaju postig-
nute dogovore o osnivawu arbitrarnog
suda, Komisije za qudska prava, Komisije
za izbeglice i prognanike, Komisije za
o~uvawe nacionalnih spomenika, kao i
javnih preduze}a Bosne i Hercegovine,
izlo`ene u Aneksima 5-9. Strane }e u ce-
losti po{tovati i pomagati ispuwewe
obaveza preuzetih u wima.
^lan VII
Priznaju}i da su za postizawe trajnog mi-
ra od kqu~nog zna~aja po{tovawe qudskih
prava i za{tita izbeglica i prognanika,
Strane su saglasne s odredbama o qud-
skim pravima izlo`enim u Poglavqu
Jedan Sporazuma u Aneksu 6, kao i odred-
bama o izbeglicama i prognanicima, izlo-
`enim u Poglavqu Jedan Sporazuma u
Aneksu 7, i u celosti }e ih po{tovati.
^lan VIII
Strane pozdravqaju i podr`avaju postig-
nute dogovore o sprovo|ewu ovog mirovnog
plana, ukqu~uju}i posebno civilne (ne-
vojne) aspekte, izlo`ene u Aneksu 10 ovog
Sporazuma, te na me|unarodne policijske
snage, kako je izlo`eno u Aneksu 11 Spo-
razuma. Strane }e u potpunosti po{tovati
i pomagati ispuwewe u wima preuzetih
obaveza.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
^lan IX
Strane }e u potpunosti sara|ivati sa
svim entitetima koji su ukqu~eni u spro-
vo|ewe ovog mirovnog plana, kako je izlo-
`eno u Aneksima ovog Sporazuma, ili koje
je ovlastio Savet bezbednosti Ujediwe-
nih nacija, u skladu sa obavezama svih
Strana da sara|uju u istrazi i gowewu u
vezi sa ratnim zlo~inima i drugim kr{e-
wima me|unarodnog humanitarnog prava.
^lan X
Savezna Republika Jugoslavija i Republi-
ka Bosna i Hercegovina priznaju jedna
drugu kao suverene nezavisne dr`ave u
okvirima me|unarodnih granica. Daqi
aspekti wihovog uzajamnog priznawa bi}e
predmet naknadnih pregovora.
^lan XI
Ovaj Sporazum stupa na snagu kada se
potpi{e.
Sa~iweno u Parizu, 14. decembra 1995. na
bosanskom, hrvatskom, engleskom i srps-
kom jeziku, s time da je svaki tekst jednako
verodostojan.
www.ohr.int/dpa/default.asp?content_id=379
O mirovnom sporazumu kojim }e se
okon~ati rat u Bosni i Hercegovini
19921995 pregovaralo se u Dejtonu, ali je
sam sporazum potpisan u Parizu, gde su bili
i predstavnici specijalnog pregovara~a
Evropske unije, kao i predstavnici Fran-
cuske, Nema~ke, Rusije, Velike Britanije i
Sjediwenih Dr`ava. Ve}ina konkretnih
odredaba sporazuma detaqno je izlo`ena u
12 aneksa.
IV-23. Sporazum Ma|arske i Rumunije o
razumevawu, saradwi i dobrosused-
skim odnosima (1996)
^lan 1
Republike Ma|araska i Rumunija (nadaqe
Ugovorne strane) zasnova}e svoje odnose
129
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
na poverewu, saradwi i uzajamnom
po{tovawu.
[...]
^lan 3
(1) Ugovorne strane potvr|uju da }e se u
svojim budu}im odnosima uzdr`avati od
upotrebe, i pretwe upotrebe sile kojom bi
ugrozile teritorijalni integritet ili
politi~ku nezavisnost druge Ugovorne
strane, kao i od svakog postupka koji nije
u skladu s ciqevima Ujediwenih nacija i
Helsin{ke poveqe. Tako|e }e se uzdr`a-
vati od podr`avawa takvih postupaka i
ne}e dozvoliti tre}oj strani da koristi
wihovu teritoriju za sprovo|ewe sli~nih
akcija protiv druge Ugovorne strane.
(2) Ugovorne strane }e svaki spor koji se
me|u wima javi razre{iti me|usobno i
iskqu~ivo mirnim sredstvima.
^lan 4
Ugovorne strane potvr|uju da }e u skladu s
principima i normama me|unarodnog pra-
va i principima Helsin{ke poveqe po{-
tovati nepovredivost zajedni~ke granice
i teritorijalni integritet druge Ugovor-
ne strane. One daqe potvr|uju da nemaju
nikakvih teritorijalnih pretenzija jedna
prema drugoj i da u budu}nosti ne}e imati
takvih pretenzija.
^lan 5
Ugovorne strane }e, imaju}i u vidu ispu-
wavawe ciqeva ovog Ugovora, stvoriti
odgovaraju}i okvir za saradwu na svim po-
qima od zajedni~kog interesa. [...]
^lan 7
Ugovorne strane }e pro{iriti svoje
odnose i saradwu u me|unarodnim organi-
zacijama, ukqu~uju}i i regionalne i subre-
gionalne organizacije. One }e podr`avati
napore druge strane usmerene na inte-
graciju u Evropsku uniju, NATO i zapadno-
evropsku zajednicu.
[...]
^lan 14
Ugovorne strane }e doprineti stvarawu
klime tolerancije i razumevawa me|u svo-
jim gra|anima razli~itog etni~kog i ver-
130
skog porekla, to jest pripadnika razli~i-
tih kultura i jezika. One osu|uju ksenofo-
biju i svaki oblik iskazivawa rasne,
etni~ke ili verske mr`we, kao i diskri-
minaciju i predrasude, i upotrebi}e delo-
tvorne mere kako bi tome stale na put.
^lan 15
(1) a) U odre|ivawu prava i du`nosti pri-
padnika nacionalnih mawina koje `ive na
wihovima teritorijama, Ugovorne strane
}e primeniti Okvirnu konvenciju Saveta
Evrope o za{titi nacionalnih mawina, u
slu~aju da su odredbe te Konvencije po-
voqnije za mawine u pore|ewu sa odred-
bama doma}ih zakona.
b) Ne zadiru}i u va`ewe prethodne od-
redbe, Ugovorne strane }e u ciqu za{tite
i razvoja etni~kog, kulturnog, jezi~kog i
verskog identiteta ma|arske mawine u
Rumuniji, i rumunske mawine u Ma|arskoj,
odredbe koje defini{u prava pripadnika
tih mawina u dokumentima Ujediwenih
nacija, Evropske organizacije za bezbed-
nost i saradwu i Saveta Evrope, nabro-
janih u aneksu ovog Sporazuma, sprovoditi
kao pravno obavezuju}e.
[...]
^lan 19
(1) Ugovorne strane }e podr`ati i olak{a-
ti direktan kontakt svojih gra|ana.
(2) Ugovorne strane }e pro{iriti svoje
konzularne odnose i pojednostaviti pro-
cedure prelaska preko granice i carinske
kontrole, otvori}e nove grani~ne prelaze
i pro{iriti ve} postoje}e u najve}oj mogu-
}oj meri kako bi se olak{ao protok qudi
i robe. U tu svrhu }e biti zakqu~eni odgo-
varaju}i sporazumi.
www.htmh.hu/dokumentumok/asz-ro-e.htm
? Navedi glavne odredbe ovog spo-
razuma o pitawima bezbednosti i
visoke politike. Da li se te odredbe
ti~u `ivota obi~nih qudi? [ta mis-
li{ o potowim odredbama? Da li su one
opravdane?
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

IV-24. Izja{wavawe Rumuna i Ma|ara o me|usobnim odnosima u podru~jima s

me{ovitim stanovni{tvom (2001)

Pitawe smatra neva`nim ili

Postoji konflikt Postoji saradwa
ne daje nikakav odgovor

Rumuni (ukupno) 3% 20% 77%

Rumuni u Transilvaniji 5% 46% 49%

Ma|ari 6% 70% 24%

www.intercultural.ro/cart/interculturalitate_detaliu_capitol2-1.html#mirceakivu

Kakvi se zakqu~ci mogu izvesti iz ? O kakvoj vrsti solidarnosti je ovde

podataka do kojih se do{lo u ovom
re~? Uporedi ovaj tekst sa IV-16.
istra`ivawu javnog mwewa? [ta misli{ o [ta zapa`a{?
~iwenici da qudi koji `ive u etni~ki
me{ovitim delovima Transilvanije u
ve}em procentu nego stanovnici drugih Sl. 30. Linija razdvajawa (zelena
podru~ja ocewuju da su odnosi Rumuna i
linija) u Nikoziji (2003)
Ma|ara dobri?

IV-25. Sport kao na~in da se prevazi|e

nacionalizam. Kiparski Grci navijaju
za lokalni tim kiparskih Turaka (2003)

Jo{ ne{to treba re}i o Afaniji.32 U tom

mestu postoji fudbalski klub koji se tak-
mi~i u Prvoj ligi Sever, i trenutno se na-
lazi nisko na tabeli tako da mu preti
opasnost da naredne godine zavr{i u Dru-
goj ligi. Kroz nekoliko dana se igra va`na
utakmica, na kojoj }e pasti odluka da li on
ostaje u Prvoj ligi. Grci iz Afanije, koji
su izbeglice ve} 28 godina, odlu~ili su da
u velikim grupama krenu i zajedno sa
sada{wim stanovnicima Afanije navijaju
u toj va`noj utakmici. Oni su ~ak objavili
oglas u lokalnim gr~kim novinama poziva-
ju}i sve biv{e stanovnike Afanije da im
se pridru`e...
Report, 46, str. 27

32
Afanija je selo koje su kiparski Grci napustili 1974. godine; danas u wemu `ive iskqu~ivo Turci.

131
SUKOB NACIONALISTI^KIH IDEOLOGIJA
IV-26. Dva mi{qewa o brisawu zelene
linije koja deli gr~ki od turskog dela
Kipra (23. april 2003)
A. Mi{qewe Nikosa Anastasijua,
postavqeno na internetu
Posle ju~era{weg dana vi{e ni{ta ne}e bi-
ti isto. Preko dve hiqade kiparskih Tura-
ka i vi{e od hiqadu kiparskih Grka pre{lo
je s jedne na drugu stranu, a mnogo politi-
~ara je samo posmatralo, nesposobno da u
svojim uskim univerzumima shvati veli~i-
nu tog doga|aja. Prvi put od 1974. godine,
isti oni koji su postavili barikade sada ih
uklawaju. Grci i Turci su prelazili s jedne
na drugu stranu i i{li kuda im je voqa,
pose}ivali su gradove i sela, pronalazili
svoje stare i drage davno izgubqene pri-
jateqe, a da ih pri tom policija nije prati-
la i ispitivala. Svuda su do~ekivani s ra-
do{}u, dobrodo{licom, osmesima i suzama
radosnicama. Da, svuda! Gra|ani zaista idu
napred, oni su ispred politi~ara. Ovo, na-
ravno, nije trajno politi~ko re{ewe koje
nam je potrebno, ali ipak jeste mo}an kata-
lizator procesa koji vodi re{ewu.
Report, 46, str. 25
B. Turski u~iteq iz Famaguste opisuje
posetu porodici kiparskih Grka (2003)
Danas nam je do{lo nekoliko gostiju s one
strane. Oni, izgleda, kao i mnogi (kiparski)
Turci i Grci, `ele da iskoriste priliku i
posete mesta gde su ro|eni i mesta gde su
proveli deo `ivota. @eleli bi da osete ra-
dost `ivota na celovitom ostrvu i da pode-
le ose}awa koja jo{ `ive u wihovim srcima.
Nisu do{li pred na{u ku}u, ali su automo-
bil zaustavili odmah iza ugla, kao da `ele
da se raspitaju za ulicu koja ve} odavno no-
si novi naziv. @iteqi ovog kraja su odmah
? Zakqu~no pitawe:
Ako je obrazovawe u pro{losti doprinosilo ja~awu nacionalizma, {ta misli{, {ta
bi u budu}nosti moglo doprineti smawivawu me|unacionalnih napetosti?
132
prepoznali staro ime. Mocartova ulica.
@ena i ja smo se slu~ajno na{li na kapiji.
[...] Gospo|a Eleni, ~ije smo ime tek naknad-
no saznali, rekla je: Moja baka je `ivela u
ku}ici koja je bila ovde. @elela sam samo
da do|em i vidim tu ku}icu. Jo{ uvek pam-
tim kako me je baka ovde dovodila da se
igram ispod drve}a. Ovde su bile dve pal-
me [...] Vreme je neumoqivo, i po{to niko
nije brinuo o ku}ici, ona je potpuno propala.
Ali palma je jo{ uvek tu. [...]
Pozvali smo ih da u|u. [...] Po{to smo Kipra-
ni, bilo nam je potrebno tek nekoliko minu-
ta da se zbli`imo.
A onda je Eleni po~ela da nam pri~a svoju
pri~u. [...] Slu{ala sam vesti na radiju.
Ukloni}e barikade. Jako sam po`elela da
do|em i vidim bakinu ku}icu. Ostala mi je u
tako lepom se}awu. Tra`ila sam od doktora
bolovawe da bih mogla da do|em [...]
A on, Nikolas, objasnio nam je: Gledao sam
kako ste demonstrirali. Jo{ uvek mi u u{i-
ma odzvawa ono {to su qudi tada uzviki-
vali: 'Irini', 'Mir za sve Kiprane', 'Kipar je
dom i Turaka i Grka'. A onda je nastavio:
Vi{e nisam mogao da se suzdr`im i zapla-
kao sam. Plakao sam za sve nas. Plakao sam
i prokliwao one koji su Kiprane razdvojili
jedne od drugih. Mi to nismo zaslu`ili.
Wegove posledwe re~i }e zauvek u mom srcu
plamteti kao vatra.
Report, 46, str. 25
? Koji se stavovi obi~nih qudi o
politici i politi~arima vide u
ovom tekstu? Prokomentari{ite Niko-
lasovu tvrdwu: Mi ovo nismo zaslu`i-
li. Da li obi~ni qudi mogu imati neku
ulogu u prevladavawu nacionalizma?
Kako?
Zna{ li jo{ neku podeqenu dr`avu ili
podeqeni grad u Evropi dvadesetog
veka?

Bibliografija
ACIME = Arhiva concursului ISTORIA MEA
EUSTORY [Arhiv takmi~ewa u istorijskom
istra`ivawu MOJA ISTORIJA - EUSTORY].
Ahmed S. Ali~i}, Pokret za autonomiju Bosne od
1831. do 1832, Sarajevo 1996.
Atatrkun Soylev ve Demecleri [Sabrani
govori Ataturka], Istanbul 1945-1952.
Jim Bennett, Robert Brain, Simon Schaffer,
Heinz Otto Sibum, Richard Staley, 1900: The New
Age. A Guide to the Exhibition [Novo doba.
Izlo`beni katalog] Cambridge, 1994.
Dimitrie Bolintineanu, Opere alese [Izabrana
dela], Bucureti 1961.
Hristo Botev, Complete Works [Sabrana dela],
Sofia, 1986.
Mahmud Esad Bozkurt, Atatrk htilali
[Ataturkova revolucija], Istanbul 1967.
Razi Brahimi, Knga Popullore e Rilindjes
Kombtare [Narodne pesme nacionalnog
bu|ewa], Shtpia Botuese Naim Frasheri,
Tiran, 1979.
H.N. Brailsford, Macedonia. Its Races and their
Future [Makedonija. Wene rase i wihova
budu}nost], New York 1971.
[C. I. Brtianu], Missiunea Cilor Ferate
Romne. Studii politice, economice, sociale i tec-
nice, Paris 1870.
Cemal Paa Hatralar [Memoari Kemal pa{e],
Istanbul 1959.
Ion Codru-Drguanu, Peregrinul transilvan,
Bucureti [1956].
Rodoljub ^olakovi}, AVNOJ i narodnooslobodi-
la~ka borba u Bosni i Hercegovini (1942-1943),
Beograd 1974.
Constitut,iile romne. Texte, note, prezentare
comparativ (ed. Mona-Lisa Puchianu, Corneliu
Lungu, Gheorghe Iancu, Ioan Muraru), Bucureti
1993.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Hristomati po istori na Blgari.
Blgarsko Vzra`dane. Vtorata i tretata
~etvrt na 19 vek [Hrestomatija bugarske
istorije. Bugarski preporod, druga i tre}a
~etvrtina 19. veka], Sofia 1996.
Crnogorski zakonici. Pravni izvori i politi~ki akti
od zna~aja za istoriju dr`avnosti Crne Gore (ed. dr
Branko Pavi}evi}, dr Radoslav Raspopovi}),
Podgorica 1998.
Dinko Davidov, Stematografija. Izobra`enije
oru`ij iliri~eskih. Izrezal u bakru Hristofor @efarovi}
i Toma Mesmer, Novi Sad 1972.
Dr`aven vestnik [Dr`avne novine].
K. Th. Dimaras, Ko o o
[Korais i wegovo vreme], Athens 1953.
Ljubodrag Dimi}, Istorija srpske dr`avnosti.
Knjiga III. Srbija u Jugoslaviji, Novi Sad 2001.
Dokumenti za blgarskata istori
[Dokumenti o bugarskoj istoriji], Sofia 1931,
t. 1.
Edith M. Durham, Albania and the Albanians,
Selected articles and letters, 1903-1944
[Albanija i Albanci, odabrani tekstovi i
pisma 1903-1944], Centre for Albanian Studies,
London, 2001.
Sir Henry Eliot, Some Revolutions and Other
Diplomatic Experiences [Neke revolucije i
druga diplomatska iskustva], London 1922.
G. Exarchos, P Bv. Avo
. N oo,. [Riga Velestinac.
Neobjavqeni dokumenti. Nova svedo~anstva],
Athens, Kastaniotis, 1998.
Bernd J. Fischer, Albanian Nationalism in the
Twentieth Century [Albanski nacionalizam u
dvadesetom veku], in Peter F. Sugar (ed.),
Eastern European Nationalism in the Twentieth
Century [Isto~noevropski nacionalizam u
dvadesetom veku], Washington 1995.
133
BIBLIOGRAFIJA
Dionyssis Fotopoulos, Athenian Fashions at the
turn of the 19th century [Moda u Atini krajem 19.
veka], Athens 1999.
Ziya Gkalp, Turkculugun Esaslari [Principi
turkizma], Ankara [1923].
Vlado Gotovac, Zvjezdana kuga, Zagreb 1995.
o o -, (1829-1832), Beograd, 1988.
oo o EOK 1955-1959
[General Grivas Digenis, Se}awa na borbu
EOKA 1955-1959], Athens 1961.
Josip Horvat, Politi~ka povijest Hrvatske, vol.I-II,
Zagreb 1990.
Ferid Hudhri, Albania and Albanians in world art
[Albanija i Albanci u svetskoj umetnosti],
transl. by Zef Simoni and Pavli Qesku, Athens
1990.
o o glavni predmet wihovih studija],
[Teme moderne i savremene istorije, v, (ed. C.Th. Dimaras), Athens 1970.
obra|ene na osnovu primarnih izvora], Athens
2003.
IEE, [Istorija gr~kog naroda], vol. 12.
D. Ionescu, Albina. Revist popular, I, no.35,
May 31, 1898.
George Ionescu-Gion, Studiul istoriei nat,ionale
n coalele noastre [Prou~avawe nacionalne
istorije u na{im {kolama], Bucureti 1889.
o Ko M- Tiran 1967.
(1192-1974) [ Sredwovekovna i moderna
istorija Kipra], Nicosia, Ministry of Education
and Culture, 2001.
Konstantin Jirecek, Blgarski dnevnik
[Bugarski dnevnik], vol.1 (1879-1881), Sofia 1995.
Miodrag Jovi~i} (ed.), Ustavi Kne`evine i
Kraqevine Srbije, Beograd 1988.
Ivan Frano Juki}, Putopisi i istorisko-etnografski
radovi, Sarajevo 1953.
Dragan Jurak, kolumna Film &Video u "Feral
Tribune", No 707, April 5, 1999.
134
E. Kapsomenos, oo o.
oo o Po
[Dionisios Solomos. Antologija tema u
Solomonovoj poeziji], Athens 1998; English
translation: Prof. Nina Gatzoulis, A Portrait of
Dionysios Solomos and Two of His Poems,
http://www.helleniccomserve.com/solomos.html.
Vuk Stefanovi} Karaxi}, Prepiska IV
Lyuben Karavelov, Lben Karavelov.
Sbrani s~ineni (Sabrana dela), vol.7, Sofia,
1985.
Dimitrios Katartzis, o o ou
o ou
o, o
o ou [Savet mladim
qudima kako da izvuku korist iz francuskih
kwiga, a da se sa~uvaju od wihovog {tetnog
uticaja, i o tome {ta bi trebalo da bude
K E [Kathimerini Epta
Imeres], 30/12/01, . o -
[Posebno izdawe: zbogom drahmi], p. 4.
Paschalis M. Kitromilides, o Mo.
O o 18o
[Josip Mesiodaks. Balkanske koordi-
nate u 18. veku], Athens 2004.
Ahmed Kondo, Jeronim de Rada. Flamuri i
Arbrit (Jeronim de Rada. Albanska zastava),
Faik Konitza, Vepra t Zgjedhura [Odabrana
dela], Tirana, Naim Frasheri, 1993.
Faik Konitza, Izbor iz prepiske1896-1942,
London 2000.
Konstituci na Blgarskoto kn`estvo
[Ustav bugarske kne`evine], Sofia 1879.
Konstentin Konstantinov [Put kroz vekove],
Sofia 1997.
Christina Koulouri, o
o (1834-1914).

o oo o. Memoari prote Mateje Nenadovi}a, Beograd
oo . o o 1867.
[Istorija i geografija u gr~kim
{kolama (1834-1914). Sadr`aj i ideolo{ke
implikacije. Antologija tekstova.
Bibliografija uxbenika], Athens 1988.
Emilij Laszowsky, Stari i novi Zagreb, Zagreb
1994.
Bernard Lewis, The emergence of modern
Turkey, [Nastanak moderne Turske] Oxford
1968.
Rado Ljui}, Knjiga o na~ertaniju, Beograd
1993.
Rado Ljui}, Istorija srpske dr`avnosti. Kniga II.
Srbija i Crna Gora - novovekovne srpske dr`ave,
Novi Sad 2001.
Lina Louvi, Po o, O makedonskog naroda], part II, Skopje 1976.
o ,
(1875-1886) [Perigelotos Vasilion; Satiri~ke
novine i nacionalno pitawe (1875-1886)],
Athens, Hestia, 2002.
Corneliu Mihai Lungu (coord.), De la
Pronunciament la Memorandum 1868-1892.
Micarea memorandist, expresie a luptei
nat, ionale a romnilor [Od Objave do
Memoranduma. Memorandisti~ki pokret,
izraz nacionalne borbe Rumuna], Bucureti
1993.
Titu Maiorescu, Opere [Dela] (ed. Georgeta
Rdulescu-Dulgheru, Domnica Filimon), Bucureti
1978.
Makedonium, Antologija na makedonskata
nacionalno-politichka misla [Makedonium,
antologija makedonske nacionalno-politi~ke
misli], Skopje, 2003.
Sp. Markezinis, Po o
Eo [Politi~ka istorija moderne Gr~ke],
Vol. B, Athens 1966.
P. Matalas, o oo. O Nikola Pai}, Sloga Srbo-Hrvata, Beograd 1995.
. o E o o
[Nacija i pravoslavqe. Avanture
jednog odnosa. Od gr~ke do bugarske {izme],
Herakleion 2002.
NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI
Monitorul Oficial, 19 iulie 1921.
Bogdan Murgescu (coord.), Istoria Romniei n
texte [Rumunska istorija u tekstovima],
Bucureti 2001
Hysni Myzyri, Shkollat e Para Kombtare
Shqipe [Prve albanske nacionalne {kole],
Tirana 1978.
Nacak, novine, 73, October 7th 1960.
Rza Nur, Hayat ve Hatratm I [Moj `ivot i
se}awa I], Istanbul 1992.
Odbrani tekstovi za istorijata na makedonskiot
narod, II del [Odabrani tekstovi o istoriji
Konstantinos Oikonomos, E
o E oo o
oo o K. o
[Komentar kratkog odgovora obrazovanog
u~iteqa gospodina Neofitusa Vamvasa o
modernoj gr~koj crkvi], Athens 1839.
K.Ozturk, Atatrk, Istanbul, n.d.
Paisiy Hilendarski, Slavonic-Bulgarian History
[Slovensko-bugarska istorija], V. Turnovo 1992.
Spyros Papageorgiou (ed.), o
o Ko o
1955-1959 [Arhivi tajne borbe Kiprana],
Nicosia 1984.
Spyros Papageorgiou, AKEL: o o KKE
[AKEL, druga gr~ka komunisti~ka partija],
Athens 1984.
P [Parthenon] ~asopis, December
1871.
Branko Petranovi}, Mom~ilo Ze~evi} (eds.),
Jugoslavija 1918-1988. Zbirka dokumenata. Drugo
izmenjeno izdanje, Beograd, 1988.
135
BIBLIOGRAFIJA
A. Politis, Po . oo August [enoa, Zagrebulje, Zagreb 1980.
ooo E o 1830-1880
[Romanti~ne godine. Ideologije i mentali-
teti u Gr~koj, 1830-1880], Athens 1993.
Aurel C. Popovici, Stat i Nat, iune. Statele-Unite
ale Austriei Mari. Studii politice n vederea
rezolvrii problemei nat, ionale i a crizelor consti-
tut, ionale din Austro-Ungaria [Dr`ava i nacija.
Ujediwene dr`ave velike Austrije.
Politi~ke studije s ciqem da se re{i
nacionalni problem i konstitucionalna
kriza u Austrougarskoj], (ed. Petre Pandrea and
Constantin Schifirnet, ), Bucureti 1997.
David Prodan, Supplex Libellus Valachorum or
The Political Struggle of the Romanians ili
politi~ka borba Rumuna u Transilvaniji
tokom 18. veka, Bucharest, 1971.
Janko Prunk, Slovenski narodni vzpon [Uzlet
slovena~kog naroda], Ljubljana 1992.
M. Psalidopoulos (ed.), K Dubravka Ugresic, Ameri~ki fikcionar,
o o 19o . Zagreb/Beograd 2002.
o [Dokumenti o gr~koj industriji u 19.
veku. Prirodni razvoj ili dr`avna briga?],
Athens 1994.
Gjorgji Pulevski, Izbrani tekstovi, Skopje
1985.
Stjepan Radic, Izabrani politi~ki spisi, Opatija,
1995.
Bo`o Repe, Viri o demokratizaciji in osamosvo-
jitvi Slovenije (I. del: Opozicija in oblast) [Izvori
o demokratizaciji i nezavisnosti Slovenije
(Prvi deo, Opozicija i vlast)], Ljubljana 2002.
Report. Friends of Cyprus, issue no. 46,
autumn 2003.
P A
[Sabrana dela Rige od Fere], vol. V (ed.
Paschalis M. Kitromilides), Athens 2000.
Romnia n chipuri i vederi [Romania in images
and postcards], Bucureti, 1926.
Vedrana Rudan, Uho, grlo, no`, Zagreb 2002.
136
. o o Eo
oo Moo [Zastave slobode.
Kolekcija nacionalnog istorijskog muzeja],
uvodni tekst I.K. Mazarakis-Ainian, Athens 1996.
Slovenska kronika 19. stoletja (Slovena~ka
hronika 19. veka 1861-1883), Nova revija,
Ljubljana 2003.
Srpska ~itanka za ni`e gimnazije i realke
(Stojan Novakovi}), Beograd 1870.
Hristo Stambolski, Avtobiografi,
dnevnici, spomeni [Hristo Stambolski
Autobiografija. Dnevnici. Memoari], Sofia
1927, t. 2.
Gale Stokes (ed.), From Stalinism to Pluralism.
A Documentary history of Eastern Europe since
1945, second edition, New York 1996.
A. E. Vakalopoulos, E
o
[Odabrani osnovni izvori o gr~koj
revoluciji], Thessaloniki, Vanias, 1990.
Pashko Vasa, The truth on Albania and the
Albanians, historical and critical essays, [Istina
o Albaniji i Albancima, istorijski i
kriti~ki eseji] London 1999.
Evgenios Voulgaris, oo o
ou o Oo
Ko [Razmi{qawe o trenutnoj krizi u
turskoj dr`avi], Kerkyra 1851.
Wayne S. Vucinich, The Ottoman Empire:
Its record and legacy, [Tursko carstvo: istorija
i zave{tawe] New Jersey 1965.
Martin Wein, Dodjoh, vidjeh, zapisah, Zagreb
1966.
A. D. Xenopol, Istoria romnilor din Dacia
Traian [Istorija Rumuna od Trajanove Dakije],
4. izdawe (eds. V. Mihescu-Brliba, Al. Zub),
Bucureti 1985.
 NACIJE I DR@AVE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

arl Irljar, Putopis po Bosni 1875-1876, Mape

Sarajevo 1981
Mapa 1: Dennis P. Hupchick, Harold E. Cox, The
Za Hrvatsku, Zagreb 1992.
Palgrave Concise Historical Atlas of the Balkans,
New York, 2001, map 25. [The Palgrave, Mali
istorijski atlas Balkana]

Mapa 2: Ibid., map 28.

Mapa 3: Ibid., map 35.

Mapa 4: Patrick K. O Brien (ed.), Phillips Atlas of

World History, London: George Philip, 1999, p. 220.
[Phillip's atlas svetske istorije]

137
OCENITE OVU KWIGU!

Va{e mi{qewe kao ~itaoca ove kwige veoma nam je va`no, i kao ocena na{eg rada i za
planirawe na{ih budu}ih poduhvata. Centar za demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj
Evropi (CDRSEE) je zajedno sa brojnim kolegama i saradnicima ulo`io ogroman trud,
vreme i dragocene dokumente u projekat Nastava moderne istorije jugoisto~ne Evrope, a
rezultat je ova kwiga koju dr`ite u rukama. Da bismo proverili uspe{nost na{eg metoda,
korisnost ovog poduhvata i vrednost na{e investicije, voleli bismo da date svoju ocenu
projekta.
Molimo za va{e iskreno mi{qewe za {ta }e vam biti potrebno izvesno vreme i trud.
Posle ~itawa ove kwige, ili ~ak wenog kori{}ewa u razredu, molimo vas da odete na na{
veb sajt, na|ete History Workbooks section i popunite obrazac za ocewivawe.
Formular za evaluaciju mo`ete na}i odavde: www. cdsee. org.

139
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

94(4-12)18/19 (035.057.874)
321.01:323.1(4-12)18/19 (035.057.874)

ISTORIJSKA ~itanka. 2, Nacije i dr`ave

u jugoisto~noj Evropi / urednica
Mirela-Luminica Murgesku ; [prevod sa
engleskog grupa autora]. - Beograd :
Prosvetni pregled ; Solun : Centar za
demokratiju i pomirewe u jugoisto~noj
Evropi = Thessaloniki : Center for
Democracy and Reconciliation in Southeast
Europe, 2005 (Beograd : Cicero). - 139
str. : ilustr. ; 27 cm. - (Nastava
moderne istorije jugoisto~ne Evrope :
dodatni nastavni materijali / urednica
srpskog izdawa serije Dubravka Stojanovi})

Prevod dela: Nations and States in

Southeast Europe. - Tira` 1.500. - Napomene
uz tekst. - Bibliografija: str. 133-137.

ISBN 86-7055-059-8
ISBN 86-7055-057-1 (za izdava~ku celinu)
1. Murgesku, Mirela-Luminica
a) Nacionalno pitawe - Jugoisto~na Evropa
- 19-20v - Priru~nici b) Nacionalna dr`ava
- Jugoisto~na Evropa - 19-20v - Priru~nici
c) Nacionalizam - Jugoisto~na Evropa -
19-20v - Priru~nici d) Jugoisto~na Evropa -
Istorija - 19-20v - Priru~nici
COBISS.SR-ID 126869516
Ova kwiga je odobrena za upotrebu kao pomo}no
nastavno sredstvo u nastavi istorije na osnovu
saglasnosti ministra prosvete i sporta u Vladi
republike Srbije br. 6-00-00578/2005-06 i mi{qe-
wa Zavoda za unapre|ivawe vaspitawa i obrazo-
vawa Republike Srbije br. 876/2005.