Dedsibica visokih sposobnosti »Prighav’ ‘Vasduthoplovno jedeil’tarstvo”uze~ Jo je u celom svetu takvor maha da je uuilo u program climpiskog. talemite- anya, Nazodi sa jakim vazduhupiov- stvom tmaja jako, jedrilaéaretvo, lcao glavnt lavor Kadiova za civitno 4 vo}- no vazduhoplovsivo no samo u leta- kom pogledu veé iu tehnitkom 1 stvaralaékom pogledu. Poslednji_mo- menat jo snaéajen 2a°stvaranjo lotee sprave kao Sto Je-to Jedrilica: iil dru= gim reéima avon bez motora, Ui nian domagih zamisli koje su ostvarili na— 31 iskusnt Konsiruktorl, u ovo} godini ugleda je syet nova damata tvorevi- na, dal naiih mladih, nafeg konatru- forskog nareSiaja. A ako ta miada kri- ia sakrivaju u sebj snagu, celishodm Kombnatorilcu, iako, voé davno 3 do- bro posnatih elemenata, onda se pos tavlja pitanje: da li je ovo nae novo delo, maiog Lonstruiionsicog narotte— 40, po svome keraktery zadovoljilo pre Svega, ofekivanja omih koji su po- krenuli novo delo, a u drugom redu da li se moze taknititi u poredenja he samo sa domaéim postojecim lete- Hicama veé | sa onim u drugim cem- Yama, ikoje su mnogo jate u vazduho ployndj tenniei i industriji, a posebno U struénoj i nauénoj dolumontaeij, remljama koje nisu pretipele tako Ja ku oluju i unistavania kao &to su to pretrpeli nai narodi u drugom Svei~ skom ratu, Jedriliéarstys Je vazduho- ploysivo, a vezduhoplovstvo je naka, Slogena nauka nejraskéitijih gran visoice tehnike, kojom se Koristt cela _ toretansivo w 'svojo} miroliubivo} ix eracnji, U tom razvoju nadeg civil= hog vazduhoplovstya, dat je {lov priv tog: jedrilica visokth eposodnostt sTsi Slave, Konstrukelja Jarsslava Kose Ys i Stojana Hrovata siudenta tehni- dkog fakulieta u Ljubljani, U 1947 godini Republikanski odbor 2a sportsko vazduhoplovstvs Sloveni- je raspisay je konkurs za natelne proiekle jedrlce visokin sposcbnostt Jedan od uspelih projekata je jed= Tiliea »Trigiave olimpiske Idese, koju fe izgradio zavod sLetove w Ljublja~ Bi pod rukovedstvom F. Sustersiéa Na probnim etovima u alpstcom te- rena I ievisenlm mezenjima u let i Gelim‘éno uporednim. ispitivaniima sa iedrilicom sOrlilte, mosemo tzneli po tehnitko-konstruktorsko} strani njene ‘warakterstike uw grubim crtzma Peototip Jedribee visokih. sposcbn sti »Triglave, kao Ho smo upomali nae Sitsoce, spade y vollmpijsku kla- sus Koja ima sledeta _ogranitenj Tazmah kr'la najvite 16 m, ogreni~ Senja u dirini trupa, u sopstvenoj tea al (najvBe 168 KE i'y tome prototip ie sa 7 KE teti, Sto 0 se sa odgovaraju- éim premezima 4 sitnim doterivanjem strukiure jedritice na drugorn proto- pu) 1 posebnim uslovima évrstoce ASTUS 1938, Boin). Za rezliku od sta- njijh propisa, koeficijent optereéenia nila j repnih povrkina Icoit je iznos'o za slufaj pozitivaog vadenja Iz obru= Savanja odnosng strmog ponirania A~4, novi uslovi zahtevaju a=5 ea Kooficijentom sigurnosti j—2, Dali us Joy ollmpliske jedrilice je primena vaz dusnth Koéniea koje moraiu ograni- Sil Jedrilict breinw u obruSevanju na najvise 200 kmn/éas, Pored svin ovih ogranitenja kon- struktorima, otvorene su velzke mo- guénosti u ‘arhitekturi jedrilice, celi- shodno} 1 dobro promisijenoj ‘izradi pojedinth elemenata a da so pri tome 2adovolje uslovi Svrstoée i tezina jec~ rilice. Medutim, ovo sa potrebni slo Vi Gisto materijaine prirode a ne do voljni uslovi. U ogranigenju razmaha Feltilica »Trigiave jeste potvrta stvar rales Kenstrulctorstos martSiaja feng anat ee cctag tas See eee Sind eee ee See ee See ee erllvon UMEeSe one PERS tonsa poem a ae ae i cee tea, Sane es makh polupresika @, Baker rise cet eves eee a eee oeeeees See ee tore pois to te ie nie ont Kretnih zakljugaka veé a jednom ta- Belarom pragioy Wportcht seaakes Glimpse use ress Scuba gai Ee {Siem pada ac ree ane ie B eventing messes eee ee ee Been meet ioe nest Spercina seares mena god ebbine dabtaine iaenaante fo mnahes Bee ae Se Kova a Jotittaskonr ease Soe eo ees & navotone wakes mama U aereinamitkon popledus [erate Pave ao. sean ee ee eee filing potency # petals nce pote ct fcbamih prone epee oema oF Sewers |r) ese ilies shew peers te Salndce bo Ul eilastte ig ievucerom pales as ct ima fom prion pon ee Prlmeno sai eg sa ee. ange meponu Sram ec DIS Metse (ian eee ot drug olimptsich een eo atge! Cares. vinta fede Seas 3u G0 kay on fe ee ee mal peepadania ded'sesng Dring C0 keianes Sas, bata tamil eit eeu rg u clot goatee oe so oie Sore. aes Slee inte Deimenjan fe port neat Prof a0 dco ny 1 fore Soa ee ee prosbat gc'na kre in. "esa 2erodinami¢ke i geometrijska vitope- eee eee oe mn aoe me eh) fel oe wae ta es ee Se eee ee iis aoe ages Se See nee ee a Sa ase mn lenin, Suton bi primenom oplemenjenog drveta testers cavern Me aoa cil eee lata povolinie peoding ned ea 2a U odnosu na »Ma 17 — Merle Ge- @rilicu ma talsniéenju za izbor olim= Diiske jedrilice u Seoze kod Rima 1089 godine) { »DFS-Mcisec je duzina Jedritice mala i ios! kod »Trigiavae 683 m (Olympiac: 727m, Mut jenuar 1949, NARODNA KRILA17:7,60 m). Meéntim sOrlikke (nepoznat prof ‘krila, all blkonvelsan, tj. sa manjim pomeranjem centra potiska nego kod ranije pomenutih jedrilica) sa wkupnom duzinom jediilice 5. m pokazae jo bolja dinamidieu stabiinost Kod vetih przina nego »Olympija« (vidi WLM 16 sn NACA-230 serijom. ima duzinu: 1,0 mn), Preciznije moze- mo oyu »meruc dopunlti povrSinom hor‘zontainih repnih poysiina (oTsi- slave: raamah tepa: 2.6m, povrsina: 1.65 m*, Olympia: razmah repa 29 m. 2 povriina’ 2.13 m* § to na vetem od- stojanju nego Ked »Triglayee) Opitni lotovi, a poscbno uporedna ispitivania doneée po toine taénije zakljutice, Po misijenju Konsiruktora »Olympljec i favrfenth opita V — oblik kod reme- nokcrilea (ne kao kod galebovog kri- la »Ovlikes) od 25° se smatra na‘po- volini't. Me@utim, »riglave Ikod V — Obitka od 4° pp igjavi Konstruktora dobro Ie ueruzenju, © ‘Krilo: Se Jednom kutijastom rame- njatom { torzionim nosom od domace bukove dijagonalne drvene lepenka od pet slojeva. Torsion! momenat irila u- Vodi seu trup preko pomoine ramenja- € { worionog rebra. Pomocna reme- njaga prolad of korena krile krafu Krila spala se sa glavnom ra- ‘menjadom i tak ini jedan trougao, Pomoina ramenjata je izmedu glavn: remenig@e i oblasti cd korena keila HAPOUHA KPIZA, janyap 1949 Go vacduine kotnice pokrivena drve- nom lepenkkom i tele Gini lerut sistem, koi zadovoljava prihvatanje tori nog momenta { uvodenje istog pome- a okova trup kao i prihvata tan gencljalne sile. Na taj natin uproscena je gradnja krila a posebno rebara kod ‘korena Krila, jer olpada uchiéajen! Kos ik (@'jagonala) Krile, Verovatno bi se stati&kom probom nadia put ka uate i te2ine krila primenom manje do- bljine drvene lepenke { odgovarajr- im i postepenim prelazom oplete i2- medu toratoneg nosa do pometne Te lav Keser 1 Stolan Horvat { njlhoye deio mnenjate. Krila se spajaju medusobno 1 stedini trupa pomoéu ckova Koji su ‘vezani za poraseve remenjaée pomocu cevastih cliénih sakivaka velikog pretnika. Konstrtiktori su vodili rae una 0 brzo} @ sigue} montazi 1 de- monta Kr'la kao i osiguravanju vor njaka, Krilca su normaino zatvorenog fipe, nalmadne dubine, yelike duzine ber ikeleve Kompenzacije i velo ose tijiva u letu, Krilo ima sopstven frovonciju: oseilaeije 180 minuta, ‘Vezdufne krofnice ugradene u kx‘lo, slitne Kao kod »Weihee, izgleda da sw ————— 24 -THGAy"Nala nova, Konstrukelja — Jeari isuvile blizu trupa, t), da kod otvo~ tenth konica prouzrokovano vriloie- ‘nje moe promenitf pravilnos? strujan'a horizontelnih ropnih povesina. Isto tako lzgleda da ukoliko ogranigenia breine a obru’avanju prelazi 200—220 im/éas, tada é= razlog tome biti u nedovol'nom meduprestoru _izmedu otvorene Koénice i povrsine Kerila, po- Ho se som 2azr ratuna kso etna povrSina a shodno postojeéin opitnim podacins. ‘Mehenizam Kofnice preistavija_ vr Jp dobro i originalno resenje posebno, Jor je Kinomatiia Kkotnico refens, ta- ‘Ko da pilot mote postepeno da kotni- lea Visoke sposobnostl sTriglave cu ‘yladi, Sto ie od velike koristi kod podolaven‘e let u acrozaprezi, gru- pnom 4 figurnom letenju. ‘Trap je normale Konstrukeite, oval- nog praseka, graden po sistem polu- Ljuske sa odgovaraiuéim okvirma i uzduinicama a prevucen drvenom lopenkcorn sa waduzn'm spoljaénim via Kaima, Prednji deo trupa nosi_ pilot sku kabinu koja je pokrivena pleks!- etaklom i pruza pilotu velila: udobnost sedenia 1 dobru preglednost i vidlji- vost. Nozne pedale originaine zamsit omoguéuja podelavanie prema Uzta- stu pilota na vrlo jednostavan natin. ‘Teup po evojo} uproiéeno} zamisii umnogome doprinosi_jednostaynom i eniganja trofkova gradnje. Smuéka, Je lspod sediita prekinuta tako de se pozedi iste nalazj ugraden totak Kofi gnatno olakfava manevar jedrilice na zemiji { pri poletanju, Horizontaine repne povriine bez kompenzacije imaju uproséen sistem vezivanja na trup a pri tom dovoljno Svrsta_veru. Jedna polovina kormila visine saabdevena je trimerom. lofi jeu eta vrlo efikesan, Vertikalne repne povrsine imaju iziuieno i nis- ko Kormilo pravea — vellise povrsine. Bilo bi Korisno, da se na drugom pro- totipa ispita novo kormilo pravea, ist te poves'ne ali vete visine Krutost krlla i trupa na savitanje potpuno zadovoliava, Jedrilica »Trig- Jove pretetavija znatajan uspieh nash mlad'h Konstruktora o@ koji mofom> Jo mnogs obek:vati, a takode veltkt Yadionidici uspeh sLatovae, uzimaiuél u obzir primenu potpuno domaseg ma terifala, *Trigiave kao ollmpliske je- drilica ima savremene zahteve vise uinske jedrilice a po svojoj pokeetlji- vosti uslove alpskog jedrenja. Po syo- jo} Evrstoél on zedovoljava uslove le- jenja u oblacima, Tzvedenje osnovnog figurnog letenta Je narayno moguée no cilj jedrilice visokih sposobnostt hije sakrobataleos Jetenia. Prui proto- tp mladin Konstruktora, ked detal nth opitnth Ietava u ciliu merenja os0bi- na i uporednog iepitivanja poleazaée svoju vrednost, ‘Dimenzlle 1 osobine jedrilice prike- zane su u prilozeno} uporednoj tablll. Posle izvsinih probnih letova prikaza- Gemo nasim Jedciliéerima uporedne polaze brzina »Triglavac i vet posto- feGh jedrilica iste Klase, iodo RN] oe | | He [RE 152 (> 15) 150 150 150 15,0 T40(= 15) | 140¢<15) Ee 6,85, oe 6,88 | 12 650 TS” > 15,3 “13,15 eS 150, 148 14 181 170 15,0 Pasze | slet= 212 “ine 160 | 100 32 Raa =| | Jedinié. opt. GIS Sip. plan, ,Eopt 1655 3 Brzina kod Eopt 75,2 Brz. propad. Vym O75 Bra, jedril. kod Vym @ | mz fedaperaty ‘Vy kod 100km Eas | msek | 12. Naimanja braina | kmas | 5 [Stare Najveéa brzina | km gas Koofic, optereéenja | na 198 yoo] 150 T Ptichoreru na kraju krila | Safonjo krila wo 3 nepor. ali |G 676 (NN6)[bikonveksaa | | nepoz. alt | ne bikonveksan|pike-nveksan| jenuar 104, NARODNA KRILAYi SPOSOBNA Ljubljanski jedriligeri po8elt sa se 4645 godine spremati da sivore nova moguénost jedriligarstvu, letenje Sinima. Najiezi od evih problema bi- lo je pitanje za to pogodne jecrilice, Iskustvo Svajcarskih jedriligara_po- Kezalo ie da bi od jedrilica koje su am tada stejale na raspolodenju od govarala jedino »Grunay Bebie. Zah- fevi Koji su se u tu svrhu postayliall Jedrillei Dili su: velika pokrstijivost, Velika évrstoéa i Ho povoliniji ugao Planiranja, Jedrilica »Grunau Bebi« ‘spunjavala je prvi zahtey, all je i- mala nezadovoljavajuél odnes breina 4 suvitie slab ugao planiranja, Zbog toga le Jedint iziaz bio da sami kon- strussemo odgoverajuéy jedrilicu, To me je doptineo konkurs tadainje yaz~ duhoplovne organizaciie Sloveniie, u ome se tratila prelama jadriliea ma- le braine, razmaha 15 melara i s koe- ficijentom optereéenja do loma 10 u >Ac slutaiu. Jedrilica konstruisana prema tim zchtevima bila bi sasvim sligna poznato} jedrilicy »Jesirebe ‘Drug Jaroslav. Koser uzeo je bes éa na ovom konkursu projelkiom ied- rillee mod Sifcom »Karaven« | za taj Yad doblo prvu nagradu. Jedriliea je 50 zamisli bila vrlo signa danainjoj. Konstrukcija keila nije se _tzmenila, dedino sto jedrilica jo$ nije imala za- krrlaca. Isto tako prineip montase trupa dstao je nepromenjen. Trup je ‘imao spreda Sestougaoni, a pozadi pe- tougaoni presek, Medutim, painju sa izazvale velila ‘vitkost, visoko opte- reGenje, kao 1 yelilti ugao »V« Krila, Na iztedu tadainjeg projekta utica- lo je iskustvo i zopazania ea jedrili- Sarskog slete u Cerkljama, letenje sa Tadlititim jedrilieama, pre sveza na aOrlikuc, a narotito letenje u Alpima prilikom ispitivanja terena u okolint Lesca, Iz svega toga mogli eu se izvesti oyt Konaiini zahtevi 1, Moguénost letenja u Sirokim gra- nicama brzina: 2 velika pokretijivest sa sto efi- Kramnijim dejsivem krilaca; 3. toliko noveéana stabilnost jedri- ice, da ona po mimom vazdahu moze eteti s puStenom palicom, kao i da mote pravilno leteti iu zaokretima; 4. 8to yea uzduzna stablinost ko: Jom bi se povoéala sigumost u ob! 5, 8t0 vets vidliivost 1 udobnost; 6. Sto veéa tvrstoda i Krutost; 7. $9 Roll ugao pleniranja i malo ropadanie; 8. jednostavna i brea montaza i de- moniaza i 9, laka i fevtina izreda, Gomii zahtevi nabrojani su po redu njihove vainosti. ‘Bako Konsteuktor Jaroslav Koser ni je mozeo sam reliti sve potrebne probleme, njemu se pridruzio Stojan Hrovat Koli Je preuzeo konsirakeija svih metelnih delova, montazu euto- matekih prikljugaka i kinematike je- drilice. Oko ntih dvotice obrazovala se tuba koja im Je pomogla, tako da su radioniélt ertedi bill zavrent uw tolsu tri meseca, Ostali Glanovi grupe bili su; Frane Hilinger 1 Mitia Kloptié, konstrule:o- 3 delalia, kao i saradnici: Marko Je~ 283, Marko Vakselj, Janez Hereog, Evgenij Ogrine, Tomo Polane i Raiko Peroviek. AERODINAMICKi PROBLEM Jedna od najznetajnijih osobina je- deilice Jeste vitkost njeain Xrila, Za sedrenje naivalniia osobina jedrilice Jo njona brzina propadanje. Breiau ropadanja movemo smanjiti smanju- Jue jediieno optereéenje krila na ia} natin, Sto Semo povecati njihovu povrlinu. Ako povetamo povrsinu kerla Kod istog razmaha smaniuje se nijihova vitkost § raste indukovani ot- por krile, i tba’ zbog toga smanjuje se_njena’ finesa, Erzing propadanja avis isto tako, i od ugla planiranja, Mapt 1949, HAPOTHA KPHJAUkoliko je ugao planfranja manji, u- toliko j@ manja brzina propadanja. Zato sa vitkost krila 1 optereéenie ferila bili poveéani, ‘ugao planiranja poboliéan a time smanjena breina ropadanja, Jedina promena je ta, da Se pri tome optimaine osobine javija- ju pri veéim brzinama, Inbor profila olakSan je na osnovu ovih zakljuseka. Zbog odlignih osobi- a pri maksimalnim koeficljentima uzgona bio je izabran od protila male ferlvine G 849 kkao asnovni profil kri- la, Taj profil je polulaminaran i po- slednji godina pred rat testo upo- trebliavan (Olimpia, Vaie, Rajer), Najmanji ugao planiranje pojavljuje se kod KoeficlJenta uzgona oko 10 sto je vrlo visoko. Ova osobina smanju- je brzinu letenja, as druge strane o- moguéava veliku vitkost 1 to tim vi- Se, Sto Ima dosta visok cz max, U praveu trupa profil je podebljan’ na 16% da bismo dobili vol ez max. Po dcsadainjim merenjima Jedrilica ima ez max oko 1,42, dok je kod osnov- nog profila cz max = 1,82 Sto dolazi vyerovatno i od razlititih Re-brejeva, Na krajevima rila upotrebljen Je profil M-6, Prednost ovog profila je u tome Sto on ima debra svojstva pri minimaino} braini, 1 sa malom rela- tinom krivinom ima velike promene Koeficijenta uzgona ked mu so ova krivina promeni. Zato Je ovaj profil smesten 1 podradiu krilaca. Krilo ima valid ugao »V« od oko 4° U_ krilu su smeitena zakrilca sa prorezom, Nihovu ocenu na izgrade= no} jedriliei jo ne modemo davati posto ista Jo§ nije ispitana u jedrenju. Ze~ krilea smanjuju przinu Jedrilice pri minimalno} braini propadanja za oko 10 kemiBex, Proutavanie osobina _jedrilice_u zackretima oslania se na praktitno uporedenje jedrilica na Kojima smo Jetell. Zanimijivo je da se 10 prou- Bavanje podudera sa zakljuicima keo- je su kod proba modela postavili dru- Sovi Slanovee 1 Cener, Teléte botnih povrSina je daleko iza tezista jedrili- 0 i ona je vrio stabilna po pravey. Urduina stablingst bila je proutena sa tri tatke glediSta: da osetltivost vi- smnskog krmila bude kocrdinirana sa ‘osetljivoséu krilaca, a da jpak osci~ luctje Jedrilice oko popretne ose budu dovoljno priguiene, kako bi so sa je- drilicom moglo lako leteti kroz obla- ke, Jedrilica ne sme biti osetijiva na HAPODHA KPMJIA, apr 1949 promenu centrage i na spuitanje 2a- Irilaca. Taj zahtev je bio ispunjen. Promena teZiSia jedrilice od 36% na me: ‘uravnotezimo 1 spustime xrmilo visine i zakrilea, smanjuje se brzina jedrilico samo do one braine, koja odgovara braini pri spustenim ' zakrileima. Ove osobine visine postignute su sa srazmerno dugim trupom i volikim etabilizato- rom. Odnos gy = 0.53 fe vrlo vi- Sok, ge Sv omatava povrsinu kr- mila visine sa stabilizatorom, 1= raz~ daljina izmedu lerila i krmila visine, tstetiva krila, Sk — povrsina krila, Oincs SY = 12, go Sve oF natava povisina siabiizatora krmila viene, a Svk povrbina, pomeneg dela kmalla visite. Ova) odaos za Je" Griliea eve Kategorie Je vrlo viol. RADA Konstrukelia je bila _podyranuta velo stronim rabfevima Evrstogs aa bt eo sotaveo pilot w velo. nemienom Sipiskom vaziuma { Oblacima, Pored toga zahtevt Errstode bill sa povets~ Bivjof 1 zbog toga Ho eo nisu poene= vale dovolino fatno avojstva dometeg materijala koji Ge se upotzebiti. To vaii narotito za dryenu lepenku, Krl- 10 je izradeno s jednom glavnom i Jednom pomognom: ramenjasom, Po- mona ramenjata polazi od viha Kri- Ja, gde je spojena sa glavnom rame- njatom, do korena kojem je priguri- éena za trup, Glayna ramenjata radena Je od drveta 1 kutijastog pre- Seka, Mote da izdrdi 12-struko optere- Genje u »A« slugaju i 10-struko ne- gativno opierecenje u slutaju >Ee. Zednja ramenjata ne prenosi moment Savijanja, veé pojaéava lero pri op- tereéenjima od otpora_vazduha pri velikim brzinama, Ratunska defor- macija layne ramenjage pri 10-stru- kom pezitivaom optereéenju iznosl 58 cm,.Xrilo je vrio Kruto 80 se vidi iu letu, Torziono optereéenjo prenosi torzi oni nos izraéen od drvene. lepenke Ja su viakna postaviiena dijagonal- no. Lepenka pojaéava i ramenjaéa Irila, Zbog velike vitkosti bilo je tel- Ko postiél dovolinu torzionu Krutost. Ta krutost ratunata je prema zaht vada deformaaija bude 0,50/min, Ovaj zahtev postavlja se za olimpisiu ka- tegoriju i akrobatske jedrilice Dell- miéno bog nopoznavanja évratoé Jepenke, itao i zbog promenljivesti te Evrstote, do koje dolazi usled spolj- uuticaja, narotito viage, teBio Je tatno oznatiti maksimalna brzinu. U pogledu zahteva za krutos: krila na torziju, teoretska vrednost za najve- éa_ dozvolienu brain ienosi 220 kmfas i to ako uzmemo u taun le- penku najslablieg kvaliteta sa viak- nima paralelnim razmahu. Ako uz- memo lepenku sa vlaknima Koja sto- Je dijegonalno, krutost se je8 vise po- vetava. Po proraéuny Svrsio6e dopu- Siena brzina je 200 kmiSas, Stepen viaznosti lepenke ne sme prelaziti 10% i sastavel_lepenke moraju biti besprekorni, Kod avin ovih problema ryae tem Brxinsia polira vasduhaplovne jodtilies bilo bi od velike Koristi merenje iz arzijivesti probneg kei Torzioni moment kufla Koji prima torzont nos prenosi se na pomo¢nit ramenjagu pomoéu lepenke, Oba Kila medusobno su Vezana te Bgaim oxovima, Vezivanje sa drve tom vrii se pomocu cevastih zakiva- Ka, Okovi so stavijaju u eredini ra- menjaée, jer se time smanjuju napo- ‘ni na savilanje u cevastim zakiveim: ‘Spoj vezuiti dva Suplja ellindriéna syor miaka, Glayna ramenjata vezujese ze trup pomotu vertikainin limenih la- Mela koje si vezane s gorniim 1 do- njim okovom ramenjade. Udaljenost ebeju vertikalnih lamela na glavio) ramenjeet Je 500 mm. Pomotaa rame- njaga vezana je za trup zglobnim sa- stevom, Na taj natin otpadaju sva opleretenja Krlla od savijanja, Krilea su normalne izrade, # torzio- nim nosom. Isto fako { zeleilei, ‘Trup Je ovalnog oblika 1 iaraden je ‘Mao noseéa Iiuskca, Zato su taéne die menzije zadnjega dela trupa izrad. nate tako, de kerivina Jjusice bude ve~ a na onim mestima u kojima viada veel napon, Time se uspelo da sa le- benka trupa racionalno optereti do Paiveée docvoliene mere 1 da se uz prilléno nemnatnu tezinu postigne nie~ Sova visoka évrstoda. Kako je évr- Slofa same Tjuske ‘suvile mele, u trac Pu Sy nameStene JoS trl uzduzne let ve, jedna dole i dve gore, sa obe siva- ne.” Sistem fiju letave u evakvo} Konstrukelji ima sledeée predaosti: silo se maze montirat! ne trup Keo i ‘Kod visokosrilea. premda iarada srod- niekerilea dae moguénost de Kabina bude-sasvim olvorena, a samim tim 4 Huoguénost velike vadliivosti stranu. Sa gledisia évrstoée ave iri letve su 1B atey pri nejraaliéitijim opterogenjima uuvelk doveljno udaljene od neutralne 083 savijanja Montaza krila u sredini ta kode omoguéuje visoky &vrstoéu pri ‘maloj tozini, Clayni okvir trupa visok Je oko 400 mm, Zato oipadaju sva op- ‘terecenia na izviianje. S gomje stra- ne na taj okvir priériéeno je kilo, 3 donje ceniralni jotak. take, da s2 ¥ri spuStanju inercljalne sile krila Brenose preko okvira na iofake {na stali trup, te na taj natin Lup nije suyisno opiereéen. Udarne sie koje ‘prilikom spuStania nastaji, prenose so 5 totka nreko ovina na zadnji prile- Nua iaila ina obe gomje waduzne letve trupa. Okov Koil nosi toBak i sam je vezan za donja ueduiau let vu frupa. Glavni 1 dijagonelnt ok- vir trupa ine vrlo jak trougao. Zato Je _preporutliivo uvek se spustati na togak, one na skiju. Sletanje na to- Sak tokode nije opasno mi iz leta st brevatenom palicom il iz traverse, Sredaji deo frupa proragunat jo oa” mo za sile inlerelje u vazduhu | za ‘Yutnu silu Zice posie starta. Ispred totka nameSiena fe skija koja je prl- Gvriéena za trap jednim amoriizerom Koji sluél jedinn za sluta} kvara ne toc, Kumilo visine je normalne israde, 8 jednom ramenjafom, Stabilizator je 00 oblozen lepenlcom, pomigai dey 1- ma torzioni nos od lepenke i presvi- en je platnom. ‘Primer je srazmerno vetilti i ajime se moze uravacteziti jedriliea kod braina u granicama 55 — 110 kmitas, Stebilizator je prityrséen za trup uti tadke, pozadi hovizontalnim svor njakom, spreda—vortilcalnim zavz! niem koji omoguéava promeny kon struktimnog ugla stabilizetora_ na emt. ‘ Ecmile pravea je takes normolne ‘erade 8 torzonim nosom of lepenke 25 jednom ramenlatom, Przadi Je presvateno ‘platnom fdslimifns oc- Podinamishi ursvastezeno, pogled posona imma Dio Je pe~ stavlien salty da. ono burte Sto Joo fosiaymiie, da mehanifa ofpor pl pomereniu bude Sto mani {'da ite fod bue minimalan, eatno bi bilo da celnictpnt pogon bude peroea pe- {ige. ‘Zoj natin bio bl unckelike te AT used feskose da se nabavi Odgo- arefidl material ‘je uriman (ob Osim ca Letista kemila, svuda_ sa wpomebijent kuaiienlletaievs Time Je postignata Inka pokzetiivon i aver da iabognat mtv Hod, ‘Boson Kellaea je. 2b0g centrenog todka laveten ta Sinkama jon sodita Pomoha poluga na, prodaje) strani Slime ramenfats killa Torciona cov Fole prolael kroz rameniat tina na Zadnyoj stiaoi poteg na kos et pe Evritene ee vonane zy Kailoe Ta takode ange 1 naroeiti gaterici Zea, Jednostaymi t iaktt od oni i sa G3 ada Tit uobieaiont Posonska poliga fe. trupa na krilo ma automatset“osiguran’ prkijaga Kol slut zatn da montaza bade: br. 2 5 Jedncstavna, Bice, tatlica su a fetta sprovedens ive provoanike a Bi so smanillo-epistanje t osdlaclle Sih ita, Dogon zaiailace uw abn) visio? autleomn Keje tajt's leve strane secs tg Ona ge moan sostasliai ans nae Miley da. 4? naniie, Komanda oe pee: ost laws trun pomotu poluga sa au: fomatskim priktiucema Pozen ‘kroz farlezveden jo pomosu towtino sovt {police do raleslaca Koja Je neric- Sena unuicasniost kia, 1 porleda kotniea en jodnilcy ‘na. menjeau letovina ‘a Alpine, poster Tent su veet zahtevi. Pored ‘ubottebs U obleeina + Kod sistanjs One ee te Polrebljavaiu iu eetorspres! kod Jez Eth udare tz sivme padiae, Taga ne mogemo sates Zee s Kizaniem tranth jor to moto be opens oe mk : : Poredanje profile pri 1 = => ‘Mape 1949, HAPOZHA KPUAIIAferni avion, Treba taéno sleciti mo- tori avion i popravijati visina i Zea iedino nomofu Kognica, Zato kotiice moraju biti etikasne, 1ske za uprave Uanje, pa ne sme da se desi da se Dri ofvaranju one same potpano ol vore, tj. ne smeju dejsivovatl ha pi ete, kao Sto- namo dae toslitaj ca Kognicama sistema Hiter (aval, Olim- ile, Jastreb) ili sa koEnicama DFS (Vaje). Pallajucax ea Komande ktinca Uspelo je da se Konstruige nov na- @in pogona Kotnica koje odgovaraju svim zahtevima: zaivorene Hl potpu- no otvorene Kotalce se same blokira- Ju, One ostaiu seme 1 svalcom medu- Dolozaju nezavieno od brzine lelenja, Jer ou acrodinamitkt uraynotezene: Princip rada sistema 2vanog »HSe — Kotnice vidi se % prilogone skice, Pogon ‘se moze vriiti pomoca dica iti pomocu torzione evi, Kod >'Tri- glavac jeu krilu upotrebljena torzi= Ona cev do autometslog prikljutia a frupu. Tu je obrtanje preneto togieom 4 Zicom na pogonsku polug koja do. pire do kabine. Upravljanje kotnlea- ma élitno je kao kod »Zdralae u pr- vorn sedis, Pogon, za visinsko Igmilo normalno je izveden ‘pomoéa lea, Prikljutake ‘krmila je eutomatski kao kod jedri- Mee tipa >Orlike, RuBlce tzimera nalazi se na levoj strani, Kako se pri upravljeniu ne bi morala menjati ruka na paliel, Po meranje se prenosl u prednjem deli trupa polugom, ay zadnjem Zicom. Prikljucak na krmilo visine je auto matski i jednosiavne trade. Orklon feimera Je u cba pravea imut V. Xmilo Dravea polkreée se_priliskom pista ma papudu pri demu pela nilbue Je, Za podeSavanje nozaih komandi Upotreblien je noy naéin: ako ut. cut Koja je namoitena na desno} siras ni ispred palice polkredemo napred 1 nazad, pedala se priblifuju, Ako pale ruéieu otisnemo od ache, papute moe KAPOSHA KPYIA, wapr 1919 demo odgurnuti nogama _unapred. Pogonske Zice za lamilo pravea iétl uporedo sa Zicama krmila visine, Vod kermilapravea slevon jeu trupa. Svo fico koje u trupu vode U pray: eu repa sprovecene su kroz vodice od fibera da ne bi slobodno visile, kao iu leilu, i time smanjile vic bracije, MONTAZA JEDRILICE Iskusivo steteno prilikom sletanja Van gerodroma 3 na takmitenjima Bokazalo je da je neophodno da rae stavljenje i sastavijanje jedrilice bude brea 1 Jednostavno, Pofeljno je dap lot sa dva pomofnika mote bez naro- Utog alata jedrilicu rastaylil ni sastavi- 4i, Isto tako treba dase prilikom tran= sporta menji delovi, svorniaci i osi- guradi ne gube, Kod >Triglavac mon: teZa Je izvedéna 3 obzicom na te vahteve. Svako krilo #e montira na ‘trup kao samoctalna celina sa da Somat hell ae nilaze u ist0l esi, Osigurani su pomoéi dgsla koje Su pritvritene na ‘sam okoy, Kraje- vo kerila podigemo i dvema rudieama votlsicujemo glavne syarnjake u glav- ne okove. Osiguravama obs rudice najednom, Jer one obs nalezuuzato odtedent "na ramenjadl pri¢vrsent svornjak, Pri sastavijanju i rastov- Vanju kere treba paziti na dve stva- 1, Zakrilea morain biti pod mak. simalnim uglom, koinice zatvorene, jer se fedino lake automatsei pre ‘ljage! pravilno spajaiu. U isto vre. me moraju, ramme se, rutice u tru Fx ME wt meta: ete rec il rd ue facecmainae al ape aoe oe ame abe tae ra Sala, cam, Zu Danes yee age lo STS at erat LOTS RE a, a me otha SAS te, ere nom shitaju fe obesbetenie rutice nomoguée, Xmnilo visine montira se normal- no, OPIS _KABINE Pilot uw kabini nalazi se donekle u leeGem polozaju i dobro je 1 udobno sméSten, Korande se nalaze na od- Sevarajuéim polozajima £ lako st Pristupatne. Upotrebljene su ledne Dapute, Vidljivost je vslo velika, o moguéen je takede i pogled unazad. Kebina od plessi-stakla izradena jo iz jednog komad, prostomo je islriy= Vena i otvara se povlagenjem ruti- cc. Kabina, onakva kalva je lon: struisana Kod prototipa, bila je re- Sena 2a nevolju, jer je na raspolole- nju siajalo samo nekolio kemada vet isrezanog pleksi-stakla. Predvi- dena je bila kabina koja bi bila sa stavljena samo iz dva komada, spoje. na samo jecnim spojem u sredini Jedrilica je snabdevena normalnim mstrumentima (jedino Sto Ima dva brzinomera, za male i za velike be zine). Menanizam Yandaipih totniensltoma 8PROBNI LETOVI Jedzilicom su vrSilj probne Ictove slede¢i piloti: Lekovie Slavko, Borl- Sek Milan, Pavle Crnjanski, ” Koser Jaroslav, “Hrovat Stojan, "Hilinger Franc, Poane Tomo i Jetas Marko. Naveceni podaei sa ovih letova iz- vadeni su uglavnom i slusbonih ea. opitenja probaih pilota Slavka La~ Kovléa | astalin, Auiomsld prildjatak timere Jedritica je aa slobednim lermilima volpune siabilna, Kako a pravolini- ‘skom Jet, tako iu zaokretima, te Je pilotaéa vilo lalea, Kmmila su vrlo efikasna, Raatika uy odnosu na druge jedrilice sastoii seu tome Ho ona delije anaino i ber i nojmanjeg zadocnjenja, U isto vee me su kmilo visine 1 krllca skoro polpuno koordinirani, Texko fe radi Kojo je eftkainije, Krmilo pravea unekoliico oseiljivije od druga ava, Ulatenje u zaokret je brzo i vnit ‘se s koordinacljom komandi yrlo lako. Tspravljanje iz zaokreta Je isto tako brea, tako da je menjanje smisle iru. Zenja lako i bor sklonosti za povesa- njem braine, Jedrilica ge u dragom zaokreta odmah ispravija. Velika stabilnost u zeokretima potvedila Je tooriske pretpostavie koje su_nave- dene u ovon Clanxu medu aerodina- mitkim problemima, Tzgleda da je i dejstvo lerila postignuio na oonova ovih preipostavkl. Kod pogreine pl- lotaze Jako pocrhiava i opominje na nepravilnu Keordinaciju nagiba { ix- mila pravea, U pravilnom zaokreta krilea sua normali, ugeo kemila pravea i emia visine zavist, razume se, od knmlle, Sema pogona kritacs te Sa ralcrileima se braing leienja sma- Rjuje takode 1 y zaokrelima za oko 10 Joweas, Najbolji ugao zakrilaca je pribligno "100. ‘Zakeilea povesavaja atabilnost jedeilice q zaokreta narc- io pri manjim brzinams, Najbolia brzina jedrilice pri kruzonju jo oko 70 Jes, ako se zokrilci ‘ne nalaze pod nelsim uglom, 1 60 km/tas, oko se zakrilei nalaze pod uglom od 10! Ove brzine vase do nagiba od 45%, Startovanje u gerozaprezi je vrlo Jako, jer so u tom slubaja jof jade ‘eseéa velika stabiInosl, Sa pravilno dojeranim trimerom jedrilica u za. prezi leti sama, Isto tsleo prt vedi: brzinama u zapresi (190 km/éas) ne oseCa se nikakvo povetanje potreb- ne sile na palicu i pedala. Pri starti fa malom proston, neprimer pel kom sletanja van decodtoma, vazno ie da se jedriliéar odvoli od! zemlje velo brzo, bez vellles vugne silo mo- tomog ayiona, Tako je omoguéen imadi star, oTrigiave je w tom po glecu vrlo’ pogodan, jer je kretanje po zemlji 2bog centralnog totka o- JakSano, Kad se zakrile} nalaze pod cuglom 94 5—10, on se odlepliuje Do- fle nokoliio scivundi, prefavii pri- biizag 10 metara. Usied malog owpora ‘motomi avion se odvaia od zemlje kao da ne vete jednilicu, Sletanje se mora vrSiti na_toéak, sto ne pretstavija nikakve | tefkoge Jer jedrilica pri umerenom izravna~ Vaniu sama dodime to najpre tot- kom, Umereno szravnavanie potre- mo jo da ne bi prvo zep udario 9 le, Prilikem spustanja zakrilcl eu kako izgieds, nepotrebni, Koénice su se polewzale oaliénim, Njihova ofi- kasnost ista je kao Sio je efikasnost Kotnica kod 3Zdralae Jedrilica je bila i2probana velo bri Ajivo pri malim brainama i u kovitu, ‘Minimalna braina bez cbaranja za- rlaca jo 60 kkm/Sas, tako da braina vei ispod 60 kavtas uposoruje Jedri- liéaraJakim podrhtavanjem jedrilice hha mala brainu, Prelazale U kevit jo blag, poleZaj ‘jedrilice u ajemu je stim, okretanje dosta brz0, Vadenje Jedrilice ‘2 tog polazaia Ja bez i mo- 4e 20 iavesti taéno u pravea u Kojem se Zell. Tz zaokreta je kovit, mogué Jedino onda, ked ga potpuno koman- dujemo, Ako je braina u zaokrotu premala, tlt ako pak dode do pogte- pllotske Jeakine Go tila Jake u_pilotezi, jedrilica ne pada a kovit, Ako Kovitu izdacimo kotal- ce, jedriliea odmah prelazi u_ stmt zaoleret, Najvoéa do soda _postigauta braina Je oko 210 kines, Jedsiliea je u fom polovaju potpuno miraa, Po- jatanih pritisaka na krmila nema, U Yectikalnom obrufavanju sa ispuste- him kognicama postignuta j¢ maksi. malne brzina od 190 kmv@as, Jedrill- ca bree povetava brzinu od 16) km! @as, ispotetica polako, te je moramo do. vesti u vertilealni polefaj na sti pri- lisicujucl sa dosta snage palieu. Ka- ko torzionacev ‘ognics ima klizna let Sta to sulle trenja_pri poveéano) br nivelike. Zeto Je maksimalna braina ‘pti Kojo} otvaram Kosnice 160. km fas. Pit veto} broini izviatenjo 42 vrlo teiko, Taj nedostatak nastao je usled nedéstatka potrebnih keuglienin leaieve, Prilikom proba, visina 6 stog obrufavanja “Zznosila je 1.000 VorivanJe ictlla @ trupom pomoéa syor- iaiee motara (1.600500 m), Vadenje je br- 2 1 lao, U poredeniu sa ostalim jedrilica- ma »Triglave spada u kategorja »Or- kas i»Olimpijec,ma da mislimo da Je bolja od obe spomenute jedrilice. ¥ pilotadd »Triglav« jo eligan sVajix, kako iajavijuju piloll Borisek i Le- Kovié, Poredenje sq »Oriikom« vrse- no je 11 Jet. Obe jedrilice cu latele uporede brzinom od 72 kmifas i 100 lam/tas. Pri brainl 04 72 kenv/Cas »Or- Ailee je veé bio nigi, agri brzini od 100 Km/fae ova jedriliea zatno je tonula. Merenja koja Je trebalo da powwrde izracunate osobinie jedrilice, zbog ne ftaénosti instrumenata, abog velileod uticaja nemirnosti almosfere | jedno- Stavnosti metode, pokazala su s2 pot- puno neuspela, Zato zalc\jutlee i tia merenja zasada ne mozemo upotrebiti, PoSio smo se wverili u jednostay- ost. pilotaze, izabrali smo dva_pilota 5 folk dovricnim te8ajom letonja u a- exozaprezi, koji su letell do sada na »Cavcie { aJastrebue, s proverava- njem njihoveg manja ne »Zdralic Obojiea su letele velo miro, bez ikakvin teskoca i posresaa, Oni su igjavili da svako Koji dobro Ieti a sCavkome, moe ez svelce opasnosti Jeleil 1 na »Triglavuc, jer su svi pllo- ‘i koji su do sada leteli na ovo) je deiliei mifljonja da je ona sposobna fake i za postizanje ustova za zlaino 9Ck i da potpano odgovara zahtevima koji se postavljsja jedrilici za leto- ye u Alpima, Mislimo da smo ovom Konstrukeijom dali nase jedrilicar- stvu jedciiiew Koja je barem istih kvaliieta sa jedrilicama iste katego- Mije Konstrulsanim uw inostranstvu. Koser Jaroslav Hrovat Stojan Mapr 1949, HAPOAHA KPYJIA