(2008).

Turistiko poslovanje, 1, 130-144

ISTORIJSKO POREKLO I RAZVOJNI PUT

TURISTIKOG VOENJA

Mr Branislav Raboti,
Udruenje turistikih vodia Srbije, Beograd
rabotic@EUnet.rs

Izvod: Turistiko voenje je jedna od najstarijih ljudskih aktivnosti, jer su vodii postojali jo u
starom Egiptu, Grkoj i Rimu. Tokom rimskog doba, ova delatnost cveta zahvaljujui pravom bumu
putovanja, ali dolazi i na lo glas zbog vodia koji su bili nasrtljivi, previe priali i bavili se
izmiljotinama. U srednjem veku se javlja uloga vodia-pratioca grupnih hodoaa. Poseban znaaj
za evoluciju vodike delatnosti imali su tzv. ieroni, tokom Grand Tour perioda (XVII-XVIII vek),
meu kojima je bilo vrlo iskusnih, informisanih i obrazovanih pojedinaca. Sa poetkom savremenog
turizma sredinom XIX veka, raste i potreba za profesionalnim turistikim vodiima i pratiocima grupa.
Ova dva zanimanja u oblasti turistikog voenja pripadaju razliitim sektorima organizovanog
turizma, inicijativnom i receptivnom. Turistiki vodii nastupaju kao ambasadori svoje turistike
destinacije ili lokalne zajednice, dok su pratioci grupa produena ruka turoperatora i turistikih
agencija.
Kljune rei: turistiki vodi, pratilac, istorijat i evolucija turistikog voenja.

HISTORIC ORIGIN AND EVOLUTION OF TOURIST GUIDING

Abstract: Historically, tourist guiding is one of the oldest human activities and vocations. Guides
existed even during the ancient period, in Egypt, Greece and Rome. In Roman times, the profession
flourished due to a travel boom, but it also got a pretty bad reputation: many guides were aggressive,
talked too much and tended to fabrication. During the Middle Ages there appeared the role of a
pilgrimage leader, who escorted groups of people on their way to religious places. A particular
significance for the evolution of guiding profession had the so-called ciceroni during the Grand Tour
period (17-18th centuries), many of whom were experienced individuals, informed and educated. With
the beginning of modern tourism in the mid-19th century, a need emerged for services of professional
guides and tour leaders. These two guiding professions act within different sectors of organized
tourism: incoming and outgoing. Residential tourist guides should be seen in the role of
ambassadors of their destinations or local communities, while tour leaders function as extended
arm of tour operators and travel agencies.
Key words: tourist guide, tour leader, history and evolution of guiding professions.

UVOD

Turistiko voenje predstavlja jednu od najstarijih delatnosti. Poreklo profesije dananjih

turistikih vodia see u daleku prolost, pre dva i po milenijuma.
Sa nastankom savremenog turizma i njegovim omasovljenjem u drugoj polovini XX veka,
vodii su postali neophodan inilac za funkcionisanje industrije turistikih putovanja.
Realizacija grupnih turistikih aranmana teko je zamisliva bez usluge vodia, kako onih
koji turistiku grupu prate tokom putovanja (turistiki pratioci), tako i onih koji je doekuju u
destinaciji ili kod pojedinih atrakcija, gde pokazuju i tumae odlike i specifinosti konkretnog
prostora ili znamenitosti (turistiki vodii).
Iako postoje koliko i putovanje, turistikim vodiima se jo uvek daje malo panje u
literaturi (Black; Weiler, 2005:25).
 VODII U ANTIKO DOBA I SREDNJEM VEKU

ak i kada nije bilo turizma u dananjem smislu rei, ljudi su iz razliitih razloga putovali
u njima nepoznate predele.1
Vodii su bili traeni i u vreme kada nije bilo smetajnih objekata, saobraajne
infrastrukture i efikasnih prevoznih sredstava. Njihove usluge su koristili ne samo pojedini
putnici, istraivai, ve i vojske u susretu sa nepoznatim, esto i neprijateljski naklonjenim
ambijentom.
Pisani izvori pominju vodie u starom Egiptu: oni su putnike-namernike vodili od
piramide do piramide, kao i po drugim svetim mestima. U Herodotovoj Istoriji, pominju se
u vie navrata, a za neke od njih se kae kako su bili skloni recitovanju datuma, dijaloga i
drugih podataka o poznatim ljudima, koji su iveli stotinama godina ranije.2
Stari Grci su poseivali znaajna panhelenska svetilita (naroito Apolonovo u Delfima,
Zevsovo u Olimpiji ili Asklepijevo u Epidaurusu), koja su uglavnom bila locirana izvan
naseljenih podruja i, ponekad, na teko pristupanom terenu. Znaajan broj posetilaca
dolazio je na popularna sportska takmienja, od kojih su posebno uvaavane Olimpijske igre,
ali i Pitijske u Delfima i Istmijske na korintskoj Prevlaci. Zahvaljujui pogodnoj lokaciji na
Peloponezu i vezama sa grkom kolonijom na Siciliji, stari Korint je uivao pogodnosti
znaajnog trgovakog sredita, koje je putnicima-namernicima nudilo razna ivotna
zadovoljstva (Pariz antikog doba).
Vodii u staroj Olimpiji, koje putopisac Pausanija naziva (eksegeti), to u
prevodu znai onaj koji objanjava; tuma, pokazivali su posetiocima znaajne spomenike
svetilita hramove i statue, a to je bio i posao njihovih kolega u Ateninom svetilitu
ondanje Atine. Imajui u vidu da su ova mesta bila krcata statuama-darovnicama, razumljivo
je to su se posetioci esto oseali bespomonim bez vodia (Casson, 1994:265).
Tokom rimskog doba, vodii dolaze na lo glas, pa ih esto opisuju kao smetala,
oportuniste, arlatane i fanatike. Kod jednog satiriara, ak postoji lik koji izgovara molitvu:
O Zevse, zatiti me od tvojih vodia u Olimpiji, a ti boginjo Ateno od tvojih u Atini3
(Op.cit.). U I i II veku (zahvaljujui Pax Romana, koji je omoguavao sigurnije putovanje), a
naroito u doba imperatora Hadrijana, iskrenog poklonika grke kulture i umetnosti, veliki
broj rimskih posetilaca dolazio je u Grku da se divi njenom raskonom spomenikom
nasleu i uvenim mitskim, boanskim mestima. Na mnogim znamenitim lokacijama bilo
je dosta vodia, koji su i nasrtali na posetioce ne bi li im nametnuli svoje usluge. Agresivnost
u potrazi za poslom samo je jedna od brojnih zamerki na raun antikih vodia.
Plinije Mlai belei da je na vrhuncu Rimske imperije bilo dosta onih koji su se
profesionalno bavili saoptavanjem pria.4 Potencijalne muterije presretali su na lukim
dokovima, ulinim okovima i trgovima. Opreznom putniku bi slatkoreivo nudili: Daj mi
jedan bakrenjak i ja u ti kazivati zlatnu priu, to je bila zavodljiva ponuda. Trebalo je,
meutim, dobro razmisliti da li je prihvatiti: iako ivopisni i naizgled puni znanja, mnogi
kazivai pria su bili nesnosni, govorili kojetarije i naginjali prevari.
1
U referatu Kultura, batina i turizam, Laskaratos je svojevremeno istakao: To to mi upotrebljavamo novu
kovanicu ['turizam'] da izrazimo dananji smisao turistikih putovanja, ne znai da u prolim vremenima nije
bilo turistikih putovanja. Naprotiv, bilo ih je. Dopustite da se posluim seanjima iz istorije svog naroda, bilo je
pravih turista koji su poznati po svojim putopisima kao to su Herodot, Pausanija i Strabon. Bili su to i svi stari
grki filozofi i pisci, za koje znamo da su putovali van svoje zemlje kako bi bolje upoznali misao i kulturu
drugih naroda. Turisti su bili i oni to su hrlili na sveanosti u Delfe, Olimpiju, na Prevlaku... (Turizam, 5,
1978:26).
2
Hillman navodi da se poeci ovog zanimanja mogu datirati u V vek stare ere (oko 460. godine), na osnovu
zapisa koje je ostavio prvi istoriar, Herodot iz Halikarnasa (Hillman, 2003:67).
3
Et me Iuppiter Olympiae, Minerva Athenis suis mystagogis vindicassent.
4
http://www.atheist-community.org/library/articles/read.php?id=700
 Perrottet pominje lokalne vodie koji su u Grkoj pokazivali i objanjavali sveta mesta.
Bili su poznati kao (mistagogi), a potencijalne muterije saekivali su na ulazu u
svetilite. Vodili su posetioca po lokalitetu, identifikovali zgrade i statue, trudei se da
objasne istorijski kontekst, tumaili su teme slikarija, opisivali lokalne rituale i obiaje.
Svetilite boga Apolona u Delfima predstavljalo je jednu od tipinih turistikih zamki
antikog doba, gde su navalentni mistagogi uznemiravali posetioce, ne dozvoljavajui im da
na miru razgledaju izloene statue (Perrottet, 2002:144-145, 206-207).5
Pozivajui se na iskustvo nekoliko antikih turista koji su u drutvu razgledali delfijske
znamenitosti, Plutarh daje zanimljiv opis tamonjih vodia. Oni su svoju priu nauili
napamet i neprestano je ponavljali poput papagaja, ne dozvoljavajui sluaocima da dou do
daha. Jedan od karaktera u Plutarhovom skeu guna: ''Vodii su se stalno drali svoje
utabane prie, uopte ne obraajui panju na nae molbe da ih skrate i izostave veinu
objanjenja o inskripcijama i epitafima''. Drutvo je uspelo da na trenutak meusobno
prodiskutuje o patini na jednoj od bronzanih statua, ali im su se utiali, istog momenta su
vodii krenuli da ponovo graku u njihove ui (Casson, 1994:265). Kada bi im naletelo neko
pitanje van teksta koji su oito unapred pripremili, informisani vodii najee bi ostajali
posve izgubljeni.
U Homerovom Ilionu (dananja Troja u Maloj Aziji) takoe je cvetao turistiki biznis
uz uee velikog broja vodia koji su ukazivali na svako znaajno mesto ili detalj pomenut
u Ilijadi... Oni su pokazivali deo plae gde su iskrcane ahajske lae, ravnicu u kojoj su se
vodile borbe, mesto trojanskog rata, to su smatrali kao pice de rsistance (Op.cit., 257).
Ne samo da su mnogi antiki vodii dojaivali posetiocima svojom neprestanom priom,
ve i onim to su im ponekad govorili. Mnoge informacije koje su pruali bile su korisne, ak
i neophodne kako bi se posetilac snaao na nekom mestu; meutim, podjednako su voleli da
diskutuju o spomenicima koje nisu mogli da pokau kao i o onima na koje su ukazivali. Tako
Ciceron, u jednom svom govoru, primeuje da su vodii u Sirakuzi (Sicilija) ...obrnuli svoje
ture. Ranije su pokazivali gde je svaki od umetnikih predmeta. Sada pokazuju odakle je svaki
od njih ukraden (Op.cit., 265-266).
Nema sumnje da su se mnogi vodii antikog doba bavili izmiljotinama.
Egipatski vodii su rimskim turistima priali kako je jedna piramida u stvari grob grke
kurtizane, Ezopove ljubavnice. Ohrabrivali su besmisleno verovanje da je Platon studirao
astronomiju u Egiptu i pokazivali potleuicu u Heliopolisu, gde je on navodno proveo trinaest
godina, kao i jednu grobnicu u dolini kraljeva za koju su tvrdili da je bila njegov radni kabinet
(Perrottet, 2002:293). Lucian, koga su saletali ostrvski vodii na Rodosu, bio je ubeen kako
oni izmiljaju senzacionalne injenice iskljuivo za svoju lakovernu publiku: Uklonite u
Grkoj lai i svi tamonji vodii e pomreti od gladi, poto nijedan posetilac na eli da uje
istinu ak ni besplatno (Op.cit.,107).
Neverovatne prie i podaci koje su vodii servirali putnicima bilo je nemogue proveriti.
Ipak, neki dobro obaveteni pojedinci su se uverili u neistinitost pruanih informacija, kao to
je to bio sluaj sa putopiscem Pausanijem prilikom njegove posete Argosu na Peloponezu:
Argoski vodii dobro znaju da sve njihove prie nisu istinite, ali ih ipak saoptavaju
(Casson, 1994:266).
Pojedini autori smatraju da je u poslednjim stoleima Rimske imperije zaista postojalo
neto nalik na turizam pre turizma (Encensberger, 1983:18). Iako su to bila putovanja
manjine a ne irokih slojeva stanovnitva, ne moe im se osporiti zabavno-rekreativni, pa i
edukativni karakter. Tada se uglavnom putovalo u Grku, na Rodos, u Malu Aziju i Egipat.

5
Verovatno je Perrottet u pravu kada konstatuje da su neke manjkavosti antikih vodia opstale sve do danas:
Dananji mistagogi, koji sprintuju po grkim arheolokim lokalitetima, maui podmetnutim akreditivma i
nakrabanim svedoanstvima 'zadovoljnih' klijenata, teko da su inovirali svoje metode (Perrottet, 2002:107).
Postojale su utvrene brodske veze, putniki biroi, menjanice i festivali; ve u to vreme
javilo se interesovanje za muzeje karakteristino za na moderni turizam (Op. cit.,18).
Za srednji vek su karakteristina grupna religiozna putovanja u razna sveta mesta, kao to
su Jerusalim, Rim, Santjago de Kampostela ili Kenterberi. Prvobitno nareivana kao pokora
za ispatanje grehova, hodoaa su se izgleda pretvorila u ranu formu bekstva od dosadne
svakodnevice (Bray; Raitz, 2001:25). Predvodnici takvih grupa imali su dosta sloen
zadatak, jer su hodoasnike vodili ne samo u geografskom (prostornom), ve i duhovnom
smislu, to je dosta blisko dananjoj ulozi turistikih pratilaca. Dodue, srednjovekovni vodii
morali su da brinu i o zatiti svojih putnika od raznih opasnosti koje su vrebale na putovanju
(dananji slue kao tampon koji spreava negativne susrete turista i prosjaka ili deparoa u
destinaciji), a pojedinci su i dodatno nagraivani, ukoliko su mogli da garantuju za sigurnost
putnika.
Prema zapisu sa papirusa, koji je sluajno pronaen 1936. godine, vodi Arapin je
poetkom VII veka dobio poveliku svotu novca kako bi jedan karavan uspeno doveo na
Svetu planinu (Sinaj i manastir sv. Katarine), ali i obezbedio sigurnu pratnju za svoje bratstvo.
Isplaena cifra je iznosila polovinu cene jedne kamile, to je oigledno pokazivalo da vodi
nije bio obian klipan, ve kvalifikovani profesionalac (Casson, 1994:318).
Ima podataka da su u doba renesanse pripadnici engleskog plemstva i ljudi iz viih
drutvenih klasa rado angaovali vodie.
U XIV veku, Mleanin Agostino Contarini nudi putnicima svoju uslugu zasnovanu na
prevozu do Svete zemlje i nazad, to bi se moglo smatrati prethodnicom paket putovanja.
Cena od 60 dukata dnevno predstavlja astronomsku vrednost i po dananjim merilima (Bray;
Raitz, 2001:25).
Pisac i filosof Sir Francis Bacon je 1597. godine zapisao kako je za putovanje koristan i
potreban lini vodi pratilac, naroito ako je lingvista, poznaje prave ljude i moe da
pokae prave stvari (Pond, 1993:5).
Renesansni Urbino imao je u XVII veku svog vojvodskog komentatora za ugledne goste
i putnike, a za to due zadravanje gostiju kalvinistika eneva odabirala je besednitvom
obdarene i znanjem istaknute ljude (urii, 1983:4).

VODII U DOBA VELIKIH PUTOVANJA (GRAND TOUR)

U doba tzv. velikih putovanja (Grand Tour), potkraj XVII i tokom XVIII veka, putovanje
u inostranstvo je, po tadanjim evropskim shvatanjima, bilo privilegija svrgnutih vladara,
pustolovnih aristokrata, najbogatijih trgovaca i naunika-lutalica (Burstin, 1983:34).
Zabeleeno je da je 1644. godine engleski kralj Karlo II bio u poseti Stonhendu, pod
velom tajnosti i u pratnji vodia (Cross; prema: Pond, 1993:5).
Sinovi mnogih engleskih aristokrata odlaze na edukativna putovanja po evropskim
zemljama, prevashodno u Italiju i Francusku. Vodili su ih iskusni i obrazovani ieroni
(nazvani prema rimskom oratoru Ciceronu), koji su svojim mlaanim turistima pokazivali
prostor i znamenitosti i poduavali ih o umetnosti i kulturi, a kao privatni tutori (uitelji) i
vaspitai brinuli i o njihovom ponaanju, jer ...mladi aristokrat je odlazio u inostranstvo i da
se istutnji: bezbedna udaljenost od kue i porodinog ugleda pruala mu je mogunost da se
prepusti raskalanim uivanjima (Burstin, 1983:33). Poto je ovde bio naglasak na
edukativnom aspektu voenja (kultura i umetnost), ieroni su na pojedinim mestima
angaovali lokalne vodie, ali su brinuli i o tehnikim detaljima putovanja.6
Pojedinci angaovani za ovaj posao obino su govorili vie jezika i bili dobro verzirani u
raznim oblastima, od istorije i literature do arhitekture i umetnosti. Neki od njih su bili
6
Tako kompleksnu ulogu vodia danas najbolje izraava hebrejski termin Moreh Derech (uitelj puta).
svetena lica, studenti, nastavnici, pisci ili istoriari. Bilo je i vrlo uspenih ierona, kao na
primer vajcarski istoriar P. H. Mallet, pisac R. Weed, pesnik W. Whitehead ili filosof Th.
Hobbes. Konkurencija mora da je bila otra, ako se ima u vidu ondanji stav kako
...zadovoljenje roditeljskih oekivanja najee i u velikoj meri zavisi od tutora, koji deaka
prati na putovanju (Mead, prema Pond, 1993:5).
I lokalni vodii u Italiji su imali dosta posla, do kojeg su dolazili na ulici. Tako
Lochsberg pie: Teko da je posetilac i proao gradsku kapiju ili stanicu za naplatu
drumarine... dospeo do svog svratita i presvukao svoju pranjavu odeu, a da nije naleteo na
potencijalne vodie udne posla (Pond, 1993:5). Pond navodi da je izmeu 1606. i 1659.
godine Hans Hoch, lan papske vajcarske garde, proveo kroz Rim oko 1.300 posetilaca,
pokazujui im gradske znamenitosti (Ibid.).
Tvrdi se kako je sredinom XVIII veka ak 40.000 Engleza preduzimalo putovanje na
kontinent u cilju zabave ili umetnikog usavravanja, u trajanju od po nekoliko meseci
(Encensberger, 1983:20).
To razdoblje opsesije otkrivanjem i prouavanjem nauka i naunih metoda, donosi i prve
rasprave o metodima putovanja. Metodolozi putovanja stvaraju duge popise stvari koje je
vredno videti i koji se uvode u savetodavne tekstove namenjene edukaciji plemstva.
Istovremeno se javljaju i prvi pravi znalci putovanja, poznati kao 'curious travelers' -
radoznali putnici, a putni prirunici obeleavaju predmete po njihovoj retkosti kao
'kuriozitete' (Klari, 2003:451).
Godine 1724. Daniel Defoe publikuje prvi tom knjige A Tour Through the Whole Island
of Great Britan, koju na naslovnoj strani predstavlja kao posebno zabavan izvetaj o svemu
to je retko i vredno gledanja. Ovo delo neki smatraju neposrednim prethodnikom
popularnih putnih vodia ili bedekera (Bray; Raitz, 2001:25).
Posebno su bila cenjena zapaanja sa putovanja pesnika i knjievnika, poput Gtea. Taj
oblik turizma kao istraivakog eksperimenta, gde su putnici prikupljali fakte i stvarali
line zbirke podataka, nije bio obojen emocijama i oslanjao se na hladno posmatranje i
procenu stanja.7 Stvaraju su estetski sudovi, a putovanje se vidi kao prilika za kultivaciju i
odraz linog ukusa. Romantiarska orijentacija dala je doprinos neto kasnijem masovnom
turizmu, koji neki autori nazivaju doba turizma (Klari, 2003:452).

VODII U VREME NASTANKA SAVREMENOG TURIZMA

Doba savremenog turizma poinje u XIX veku.

Napoleonov poraz i uvoenje parobroda u saobraaj kroz Engleski kanal imali su za
posledicu i vie putovanja na kontinent. Neki od engleskih putnika oslanjali su se na usluge
tzv. kurira (courier), koji je bio vrsta turistikog agenta-pratioca. On je iao kao prethodnica
svojih uglednih klijenata i, znajui adekvatne hotele du izabrane rute, obezbeivao im
udoban boravak u luksuznim zdanjima, poput Drei Konige u Bazelu ili Albergo Svizzero u
Luganu. Kuriri su, takoe, ukazivali na usputne atrakcije, a damama davali i savete u vezi sa
prigodnom kupovinom (Bray; Raitz, 2001:26).
Profesionalni gradski vodii, sa stalnom platom, pojavljuju se u veem broju poetkom
XIX veka (urii, 1983:4).

7
U ovom periodu rasprave na temu putovanja okreu se od skolastikog naglaska na turu kao priliku za
diskurs, prema putovanju kao svedoanstvu oevica I karakter smog putovanje se menja, od ranije klasine
Velike ture, zasnovane na emocionalno neutralnoj opservaciji i snimanju galerija, muzeja i artefakata visoke
kulture, prema romantinoj Velikoj turi XIX veka i turizmu lepih pejsaa, kao i znatno veem linom,
strastvenom doivljavanju lepote i uzvienosti (Urry, 2002:4).
 Organizovana putovanja, u obliku mikro-ture ili dnevnog izleta, najpre nastaju u
Engleskoj i to zbog malih razdaljina, srednje klase u usponu i rano razvijenih eleznica
(Burstin, 1983:37).
Prvi grupni turistiki aranman organizovao je 1841. godine
batovan i stolar Thomas Cook, koji ohrabren rezultatom svoje
preduzetnike akcije ubrzo potom osniva i prvu putniku agenciju.
On takoe nastupa i u ulozi vodia, tj. pratioca svoje grupe na
putovanju u Pariz, a 1856. godine vodi i prvu od mnogih grupa koje
e se prijaviti za njegovu, tada uvenu, krunu turu po Evropi. Neto
kasnije, njegov sin John Mason postaje suvlasnik i vodi prvu grupu
u SAD sa razgledanjem bojita iz graanskog rata.8
Cookova firma je organizovala individualna i grupna putovanja
u mnoga mesta arobnog Orijenta, ukljuujui Svetu zemlju, rutu
Jafa-Jersualim i sam grad Jersualim. Meu brojnim uesnicima ovih
putovanja najuveniji je svakako bio nemaki kajzer Wilhelm II, o
Thomas Cook (1808- ijoj se poseti 1898. godine brinula Cookova porodica (Katz,
1892)
1985:54).
Otac modernog
Za realizaciju organizovanih putovanja neophodni su turistiki
turizma (prve turistike
agencije i prvog paket vodii, ali ih na poetku nije bilo dovoljno. Prema zapisu Raea iz
9
aranmana), bio je i prvi 1891. godine , u vreme kada je Cook prvi put doveo engleske turiste
turistiki pratilac. u Karnarvon u Velsu, postojala je samo jedna osoba koja je
dovoljno dobro govorila engleski da nastupi u ulozi vodia. Imajui
u vidu nedostatak adekvatnog vodikog kadra, Rae daje komentar u
vezi sa novim Cookovim turama za kotsku: Ako bi firma koju je
osnovao trebalo sada da objavi turu sa vodiem za Severni pol,
publika bi bila vie nego iznenaena (Gladstone, 2005:209).
Jaanjem turistikih kompanija dolazi do upoljavanja vodia,
ali se razvija i freelance delatnost kakvu su praktikovali pojedini
evropski stanovnici Svete zemlje, poput nemakog naunika dr
Bencingera, autora knjige Hebraeische Archeologie (1884). On je
vodio turiste eljne savremenijih naunih informacija, pruajui im
svestranu interpretaciju (Katz, 1985:54).
U svojim belekama sa putovanja po evropskim zemljama
sredinom XIX veka, uveni pisac i veliki putnik Mark Twain se
kritiki osvre na usluge vodia koji su mu pokazivali pojedine
gradove, esto se izruguje njihovom izgovoru engleskog jezika, a
naroito potrebi da izazovu izlive oduevljenja kod svojih
Cookove voene ture klijenata.10
Th. Cook & Son (potkraj
Tokom XIX veka, zahvaljujui popularnosti turizma u regiji
XIX veka) propagira
svoje voene ture po Alpa dolazi do osnivanja slubi planinskih vodia, kakve danas
Evropi... postoje i na Andima i Himalajima, gde su erpasi postali uveni kao
predvodnici ekspedicija. Na Novom Zelandu je organizovana takva
sluba jo 1880. godine, kada je na planini Kuk izgraen hotel
Hermitage (Carr, 1997).
8
http://www.thomascook.com/content/about-us/thomas-cook-history/thomas-cook-history1841-2001.asp
9
U pitanju je William Fraser Rae, autor knjige The Business of Travel - A Fifty Years' Record of Progress,
napisane povodom jubileja osnivanja prve turistike agencije (Thos Cook & Son, 1891).
10
Izuzetno zanimljiv je doivljaj sa vodiem koji je pisac, u drutvu svog saputnika doktora, imao prilikom
posete Rimu: The Innocents Abroad, 1980. http://www.literaturepage.com/read/twain-innocents-abroad-
206.html
 Ipak, pre XX veka nema dokaza da igde postoji organizovana sluba turistikih vodia ili
pratilaca, osim u sluaju Thomasa Cooka, koji je prvi ponudio svoje uglaene i obavetene
vodie (Burstin, 1983:37), zbog ega ga danas smatraju svecem-zatitnikom turistikih
vodia (Hu, 2007:26).
Posle II sv. rata nastupilo je doba tzv. masovnog turizma.
U Engleskoj je 1950. godine kreiran i ostvaren prvi paket aranman zakupljenim avionom.
Na takvu ideju doao je Vladimir Raitz (otac arter turizma), 27-godinji novinar koji je,
kao jedan od osnivaa Horizona, uloio u biznis svoju porodinu imovinu. Tako je poela
nova era turizma, ija su odlika poslovanje turoperatora, arter avio saobraaj i razvoj resort
turistikih destinacija.11
To je uslovilo i pojavu jednog novog zanimanja u turizmu, koje je turistikom voenju
blisko samo u fragmentima: agencijski predstavnik u destinaciji (Holiday Rep). Poto je
poslovanjem Horizona do 1955. godine bilo obuhvaeno est razliitih programa letovanja,
bilo je nuno uposliti posebne kadrove koji bi, na licu mesta, brinuli o korisnicima aranmana
i pomagali im u nabavci i korienju lokalnih usluga (izleti, rent-a-car i sl.).
Od samog poetka bilo je kritika na raun paket putovanja: tako je ve Cooku prigovarano
da svoje putnike liava incijative, putovanju oduzima pustolovnost, a kontitentalne predele
naseljava filistarskom srednjom klasom (Burstin, 1983:37).12
I danas je slika koju mnogi imaju o grupnom turistikom aranmanu (kao tipinoj formi
masovnog turizma) stereotipna i homogena, ali predstavlja proroanstvo koje se smo
ostvaruje (Weiler; Ham, 2001:257).

OSVRT NA EVOLUCIJU TURISTIKOG VOENJA

Uloga turistikih vodia je sloena i raznovrsna, sastavljena iz brojnih pod-uloga

(Holloway, 1981:385-386).13 Analizirajui studije koje su na tu temu publikovane, Zhang je
evidentirao ak 16 razliitih uloga koje vodiima danas pripisuju pojedini autori (Zhang,
2004:83).
Osnovne funkcije savremenog turistikog voenja imaju poreklo u dalekoj prolosti.
U dugoj predturistikoj fazi, glavni zadatak voenja sastojao se u pruanju pomoi
putniku-namerniku pri orijentaciji u njemu nepoznatom i, neretko, ivotno opasnom prostoru.
Mnogi putnici su zbog toga morali da se oslone na pojedince, koji su dobro poznavali teren i
bili u stanju da izbegnu eventualne zamke na putu do eljenog odredita. Uloga nalazaa
puta (pathfinder), vodia u prostornom ili geografskom smislu, jeste najstarija funkcija
voenja (Cohen, 1985:7).

11
Prvi package holiday ostvaren je maja 1950. godine sa aerodroma Gatwick (London). Let avionom (do tada
uglavnom privilegija dravnih funkcionera) bio je skup, pa je u tekoj posleratnoj situaciji malo ljudi moglo sebi
da priuti takav luksuz. Grupa je najpre letela do Liona, gde je avion natankovao gorivo, a zatim do odredita
Kalvi na Korzici. Tamo su proveli nedelju dana, uglavnom na plai i u restoranu lokalnog kampa, spavajui pod
atorima, uivajui u ukusnim obrocima sa dosta mesa i u onolikoj koliini lokalnih vina koju su mogli da
podnesu (Calder, S.: Heroes & Villains: Vladimir Raitz, Independent, 2004).
12
Burstin navodi rei britanskog konzula u Italiji objavljene u lanku koji se 1865. godine pojavio u jednom
magazinu, gde se pored ostalog kae da su: italijanski gradovi preplavljeni opirima ovih stvorenja; moete ih
videti kao idu ulicom praeni voom koji oko njih krui as na elu, as na kraju kao pas-uvar stada. Sve to
veoma podsea na teranje stada. Do sada sam imao prilike tri takva opora da vidim mukarci preteno stariji,
turobni, tuna izgleda; ene, neto mlae, u putnoj groznici, ivahne, irom otvorenih oiju i pomalo nepristojne
(Burstin, 1983:37-38).
13
Kao takve, Holloway navodi: davalac informacija, izvor znanja, uitelj ili instruktor, inicijator
turistikog doivljaja, misionar ili ambasador svoje zemlje, zabavlja grupe, prisan prijatelj, pastir, onaj
koji se brine o nemonima i voa grupe i stareina.
 Ona je sauvana do dananjeg dana, dodue u transformisanom obliku. U uslovima
razvijene turistike ponude, obilja i raznih kanala distribucije turistikih informacija, kao i
razvijene putne i turistike signalizacije, ova uloga i ne moe da ima nekadanji znaaj. U
dananjoj situaciji, ispoljava se kroz vetinu turistikog vodia da bezbedno i precizno vodi
korisnike svojih usluga prema unapred planiranoj marruti, a kada to nije mogue, iz
nepredvienih razloga ili zbog vie sile, da obezbedi odgovarajue reenje. Ipak, uloga
nalazaa puta dominantna je u radu specijalizovanih vodia (planinski, safari i vodii
rejnderi, vodii biciklistikih i ekstremno avanturistikih, tzv. survival tura).
Po miljenju Cohena, druga znaajna uloga dananjih turistikih vodia, poreklom znatno
kompleksnija, po svojoj prirodi heterogenija i za istorijsko trasiranje tea, jeste uloga
mentora, ije ishodite on vidi u religioznim putovanjima tokom srednjeg veka, kao i
kasnijem periodu tzv. velikih putovanja: Upravo ovaj dvostruki smisao voenja geografski,
kao i duhovni oznaava idealnog vou religioznog hodoaa koji se potom preneo na ulogu
tutora, koji vodi mlade Engleze na kulturno hodoae... u centre evropske nauke i klasinih
starina (Op. cit., 8).
Ova funkcija voenja ne samo da je opstala do danas, ve je u uslovima razvijenog avio-
saobraaja i putovanja izmeu udaljenih i kulturno razliitih podruja, dobila naroit znaaj.
Zbog uloge posrednika u meusobnom upoznavanju turista i turistikog ambijenta, odnosno u
uspostavljanju kontakta izmeu dve kulture (kulture receptivne regije kao domaina i kulture
gosta), pojedini autori tretiraju turistikog vodia i kao uitelja, duhovnog savetnika,
kulturnog brokera ili medijatora turistike publike (u praksi se esto koristi termin guide-
lecturer), a vetinu njegovog posredovanja kao indikator interkulturne kompetencije.
Sagledavajui evoluciju voenja putnika u proteklim vekovima, Cohen je zakljuio da se
mogu izdvojiti dva osnovna tipa dananjih turistikih vodia, koje oznaava kao originalni
vodi (Original guide) i profesionalni vodi (Professional guide).
Prvi vodi poreklo od nekadanjih pathfindera, prua usluge tzv. neinstitucionalnim
turistima, obino nema formalnu edukaciju ili trening za vodia i funkcionie u turistiki
nerazvijenim podrujima ili na periferiji razvijenog turistikog sistema. Za razliku od njega,
profesionalni vodi potie od nekadanjih mentora, prua usluge institucionalnim,
masovnim turistima i uglavnom funkcionie u urbanim podrujima i centralnim sektorima
turistikog sistema (Op. cit., 17-20).
Dodue, Cohenovi originalni vodii najee i ne potpadaju pod (zakonsku) definiciju
turistikog vodia, kakva je u razvijenom delu sveta iroko prihvaena. S druge strane, u
antropolokim, etnografskim i sociolokim radovima, autori ih obino nazivaju lokalnim
vodiima, podrazumevajui pod tim pripadnike domorodakih zajednica u zemljama u
razvoju (Indonezija, Belize, Gvatemala, afrike zemlje) koji se bave voenjem turista iz
razvijenih zemalja, najee bez licence izdate od strane domaih vlasti: ire reeno, oni se
mogu opisati kao grupa mladih neobrazovanih i nestrunih ljudi, posebno mukaraca, koji
nemaju pristup formalnim poslovima u turizmu, ali ive od toga to se naturaju turistima...
Njihovo trite su plae, ulice i lokalne diskoteke (Bras, 2000:40-41).
Sam Cohen ih smatra marginalnim domorocima i vidi kao rezidente koji temeljno
poznaju ambijent, ali takoe imaju bar povrno znanje stranog jezika i osnovnu svest o kulturi
i potrebama turista (Cohen, 1985:18). Zapaajui izrazitu preduzetnost takvih vodia, Dahles
istie da oni ...prodaju slike, znanje, kontakte, suvenire, pristup, autentinost, ideologiju, a
katkad i same sebe (Dahles, 2002:786).
Osvrui se na Cohenov stav o dve sfere sloene uloge turistikog voenja, Pond s
pravom naglaava da je veina dananjih vodia zapravo hibrid paradigme originalni-
profesionalni vodi. Ona smatra da manje prosveeni vodi ne mora da se istie u
'medijatorskoj sferi', dok sofisticiraniji vodi moe da bude zaista majstorski tuma ili
komunikator, pa zakljuuje kako se od vodia danas oekuje da funkcionie u svim sferama.
Jednostavno reeno, i vodi koji odraava Cohenovog profesionalnog vodia takoe mora,
u okviru svog posla, da usmerava vozaa autobusa i grupu, obezbedi pristup mestima koja
turisti ne mogu sami da posete (nonpublic places) i praktikuje kontrolu nad grupom. Zato
Pond zakljuuje da stepen dominacije jedne ili druge uloge ne zavisi toliko od
profesionalizma vodia, ve od uslova konkretne ture, elje i naloga poslodavca, kao i potreba
korisnika usluga (Pond, 1993:70).
Stav o kombinovanoj ulozi dananjih profesionalnih vodia oigledno zastupa i McGrath,
to se moe videti iz grafikona 1.

Grafikon 1. Evolucija osnovne uloge turistikih vodia

(Originalni vodi) (Vodi-uitelj) (Interpretativni vodi)

Vodi kao 'pathfinder'' Vodi kao mentor Profesionalni vodi

Izrazito geografsko Izrazito kulturno poznavanje Kombinuje elemente

poznavanje mesta koje se mesta koje 'pathfindera' i 'mentora'
poseuje se poseuje

Fokus na Fokus na Fokus na

spoljni svet unutranji svet spoljni i unutranji svet

PUSTOLOVINA KULTURA BILO KOJI

NATURE-BASED URBAN-BASED KONTEKST

POKAZUJE KAZUJE NUDI ZNAENJE

Izvor: McGrath, G., Researching the Role of the Tour Guides at Archaeological Sites in Peru: Myth, Magic,
Mystery and the Case of Cusco, http://www.smuc.ac.uk/Courses/
Schools/Management-Business-Enterprises/presentation_18407ppt.pdf

McGrath sagledava evoluciju turistikog voenja kao tranziciju od nekadanje uloge

prvobitnih vodia, koja se manifestovala kao voenje putnika kroz odreeni prostor, preko
uloge mentora ili kulturnog medijatora, koja se ogleda u objanjavanju kulturnih odlika neke
sredine, pa do uloge savremenih profesionalnih vodia koja objedinjuje oba aspekta. Po
njenom miljenju, recidiv uloge najstarijih vodia danas je ouvan samo u domenu voenja
nature-based tura. Ti vodii pokazuju, vodii uitelji ili mentori kazuju, dok vodii-
interpretatori podrobno objanjavaju razliite aspekte ivota u destinaciji.
Uvaavajui Cohenov stav o poreklu mentorske uloge vodia, ipak se ini da bi bio previd
ne zapaziti nagovetaje kulturnog posredovanja jo u najranijem periodu, kod antikih vodia.
Oni svoje putnike nisu vodili samo stazama i bogazama odreene teritorije, ve i kroz njen
socijalni (kulturni) ambijent. Jo tada su objanjavali pojedina umetnika dela, kulturne
vrednosti, prie iz davnina, lokalne obiaje, na ta upuuje i njihov starogrki naziv. Ne lii li
to na vrstu posredovanja u dodiru dve kulture sredine koja se poseuje i one odakle putnik
dolazi? Nisu li tako jo antiki vodii, pokazujui varvarima (strancima) Fidijino svetsko
udo u Olimpiji (statua Zevsa Olimpskog) ili Ateninu maslinu u koli Helena i recitujui
prie o grkim bogovima i herojima, nesvesno uticali na nain kako e putnik-namernik
doiveti njihovu sredinu?

UMESTO ZAKLJUKA

Voenje posetilaca i putnika je delatnost koja ima veoma dugu tradiciju.

 Dok je uloga vodia besumnje istorijski utemeljena, koreni savremene profesije turistikih
pratilaca tee se mogu trasirati u prolosti. Inae, veina autora zastupa tezu da su to dva
razliita zanimanja u oblasti savremenog turizma.14
U sluaju vodia stare Grke moe se govoriti o preteama dananjih (rezidentnih)
turistikih vodia, jer su putnike saekivali na pojedinim mestima i pomagali im da upoznaju
lokalne znamenitosti. Bilo je i onih koji su putovali sa svojim putnicima-poslodavcima, ali u
okviru prostora koji su lino poznavali. Ipak, tek u srednjem veku dolazi do pojave grupnih
putovanja, zbog ega se kod voa hodoaa naziru mogui koreni dananjih turistikih
pratilaca. I tada je, kao i sada, posao lica koje prati grupu na putovanju podrazumevao staranje
o realizaciji programa i intinerera, brigu o putnicima, davanje usputnih obavetenja i
angaovanje na postizanju skladnih odnosa u grupi, kao i dobre atmosfere.
Na sadanjem stepenu razvoja, nuno je precizno definisati razne aspekte delatnosti
voenja putnika i turista, kako je to ostvareno u pravnoj regulativi mnogih zemalja. Takav
pristup treba dosledno zastupati i u teoriji i u neposrednoj praksi. injenica je da se u
uslovima savremenog turizma, kao posledica podele rada i procesa specijalizacije, profilisalo
nekoliko zanimanja koja su meusobno slina, esto i kompatibilna, a koja podrazumevaju
neposredan usluni kontakt sa turistima. Zanimanja kao to su turistiki vodi, turistiki
pratilac, agencijski predstavnik i animator u praksi se meusobno dodiruju, katkad i prepliu,
to doprinosi pogrenoj percepciji i apstrahovanju sutinskih razlika meu njima.
U malobrojnim strunim radovima o turistikom voenju koji su publikovani u Srbiji,
autori ponekad ne prave razliku izmeu pojmova turistiki vodi i turistiki pratilac. Tako, na
primer, uruvija pie: Pod terminom turistiki vodi se podrazumeva lice koje pokazuje i
struno objanjava... bilo da to radi na lokalnom podruju, na nivou svoje zemlje ili u
inostranstvu, i bez obzira na to da li su njegovi poslove vezani sa poslovanje inicijativnog ili
receptivnog karaktera (uruvija, 2007:33). Nasuprot tome, Rajkovi i Milievi sagledavaju
distinkciju i govore o voi puta i lokalnom vodiu (Rajkovi, Milievi, 2007).15
Posao turistikog vodia prvenstveno se odnosi na prezentaciju i interpretaciju turistike
destinacije kao celine ili njenih pojedinanih atrakcija. On je predstavnik (spin doctor,
ambasador) receptivne regije i stoga pripada sferi receptivnog turizma. Turistiki pratilac
ima ulogu u kojoj je naglasak na tehniko-organizacionim aspektima realizacije aranmana.
On putuje sa grupom iz mesta polaska, zajedno sa njom privremeno boravi u destinaciji, radi
u ime i za raun organizatora putovanja i prirodno pripada sferi inicijativnog turizma.16
Adekvatna perspektiva u tretiranju turistikog voenja je utoliko vanija, to je u pitanju
znaajan, a esto prenebregnut segment turistikog proizvoda destinacije. To je u prirodnom
interesu svih uesnika u turizmu, jer turistiko voenje predstavlja jedan od stratekih
14
Pojedini, kao Ham i Weiler (2005), Geva i Goldman (1991) ili Quiroga (1990), koriste za turistikog pratioca
generiki termin tour guide, pa u prvom trenutku nije najjasnije da li se radi o vodiu-pratiocu, koji kao
predstavnik organizatora putuje sa grupom ili o rezidentnom turistikom vodiu. Za razliku od njih, Mossberg
(1995) to precizira ve u naslovu svoje studije (Tour leaders and their importance in charter tours). Takav
pristup imaju i: Wang, et al. (2002, 2003); Lin (2000); Weiler, Davis (1993), Weiler et al. (1992) i dr.
15
U srpskom jeziku, pojam turistiki vodi se koristi za sve vidove voenja turista, ukljuujui i bedeker (putni
vodi), to esto izaziva dodatnu zabunu. Za razliku od mnogih drugih zemalja, kod nas je u upotrebi samo taj
termin, pa izvan profesionalnog okruenja, teko da iko i uoava razliite kategorije voenja. tavie, jo uvek
mnogi smatraju kako je vodi lice koje vodi turiste u inostranstvo i tamo im pokazuje i tumai znamenitosti.
Domai Zakon o turizmu iz 2005. godine regulie samo usluge turistikih vodia i animatora.
16
Zanimljivo je da autor urii uoava vanu kvalitativnu razliku, pa istie da ...ma koliko se turistike
agencije iz mnogih razloga trudile da prezentiranje i tumaenje lokalnih vrednosti drugih krajeva i zemalja
zadre u kompetenciji svojih slubenika [pratioci grupa], uloga vodia-domaina [rezidentni turistiki vodii]
nikada nije bila umanjena, bar kada su u pitanju turistike vrednosti velikog znaaja, sa dubokim istorijskim
korenima... To ne znai da agencijski vodii, koji sukcesivno preuzimaju voenje grupa u razliitim pravcima,
ne ostvaruju visoke strune domete, no, u pitanju je veliko emotivno uivljavanje i veliko poznavanje odreenih
vrednosti, koje se postie tek dugim srastanjem oveka sa njima (urii, 1983:4).
faktora uspenog predstavljanja turistike destinacije na tritu, od presudnog uticaja na
kvalitet turistikog doivljaja, duinu boravka turista i rezultirajuih ekonomskih i drutvenih
koristi (Dahles, 2001:131). Ako u nekoj sredini ne postoji takvo razumevanje, onda ne moe
biti ni realne osnove za unapreenje kvaliteta, operativnosti i efektivnosti ove delatnosti.
U tom pogledu, moda je najmanje bitno to to, za razliku od profesije turistikog vodia,
zanimanja turistiki pratilac, agencijski predstavnik i animator predstavljaju izdanke
savremenog, masovnog turizma.

LITERATURA

1. Black, R.; Weiler, B.: Quality Assurance and Regulatory Mechanisms in the Tour Guiding
Industry: A systematic review, Journal of Tourism Studies, Vol.16, No.1, 2005.
2. Burstin, D..: Od putnika do turiste izgubljeno umee putovanja, u: Turizam i kultura (urednik:
M. Dragievi-ei), tematski broj 60-61, Zavod za prouavanje kulturnog razvitaka, Beograd,
1983.
3. Bras, K. H.: Image Building and Guiding on Lombok: The Social Construction of a Tourist
Destination, autorsko izdanje, 2000.
4. Bray, R.; Raitz, V.: Flight to the Sun, The Story of the Holiday Revolution, Continuum, London
and New York, 2001.
5. Carr, A.: Clients Motivations, Perceptions, Expectations and Satifaction Levels: The New
Zealand Mountain Guiding Industry, Quality Tourism: Beyond the Masses, Proceedings of the
First National Tourism Students Conference, Dunedin, 1997.
6. Casson, L.: Travel in the Ancient World, The Johns Hopkins University Press, 1994.
7. Cohen, E.: The Tourist Guide: the Origins, Structure and Dynamics of a Role, Annals of Tourism
Research, Vol. 12, 1985.
8. uruvija, I.: Kvalitet usluga turistikih vodia, Zadubina Andrejevi, Beograd, 2007.
9. Dahles, H.: The Politics of Tour Guiding: Image Management in Indonesia, Annals of Tourism
Research, Vol. 29, No. 3, 2002.
10. Dahles, H.: The Politics of Guiding: Enclosed Spaces and Controlled Discourses, u: Tourism,
Heritage and National Culture in Java: Dilemmas of a Local Community, Curzon Press, 2001.
11. urii, P., Vodi vitez rei, Turistike novine br. 1158 (tekst pretampan u listu UTVB
Turistiki vodi, br. 1, 1983.
12. Encensberger, H. M.: Jedna teorija turizma, u: Turizam i kultura (urednik: M. Dragievi-ei),
tematski broj 60-61, Zavod za prouavanje kulturnog razvitaka, Beograd, 1983.
13. Gladstone, D.L. From Pilgrimage to Package Tour: Travel and Tourism in the Third World,
Routledge, 2005
14. Hillman, W.: Protectors and Interpreters of the outback: A study of the emerging occupation of the
Savannah Guide, doktorska teza, 2003. http://eprints.jcu.edu.au/79/03/03chapter2.pdf
15. Holloway, J. C.: The Guided Tour: A Sociological Approach, Annals of Tourism Research, Vol.
12, 1981.
16. Hu, W.: Tour Guides and Sustainable Development: the Case of Hainan, China, doktorska teza,
Universityy of Waterloo, Ontario, 2007. http://hdl.handle.net/10012/2732
17. Jafari, J.: Encyclopedia of Tourism, Routledge Taylor and Francis Group, 2000.
18. Katz, Sh.: The Israeli Teacher-Guide: The Emergence and Perpetuation of a Role, Annals of
Tourism Research, Vol. 12, No. 1, 1985.
19. Klari, V.: Umjetnika batina i razvoj turizma, Zbornik X Kongresa hrvatskih povjesniara
umjetnosti, Institu za povijest umjetnosti, Zagreb, 2004.
20. Mc Grath, G. M.: Tour Guides as Interpreters of Archaeological Sites: Heritage Tourism in.
Cusco, Peru, School of Management Studies, University of Surrey, Guildford, 2005.
21. Perrottet, T.: Pagan Holiday: On the Trail of Ancient Roman Tourists, Random House Trade
Paperbacks, 2003
22. Pond, L. K.: The Professional Guide: Dynamics of Tour Guiding, John Wiley & Sons, 1993.
23. Rajkovi, D., Milievi, I.: Kvalitet usluga turistike agencije, 34. Nacionalna konferencija o
kvalitetu, Kragujevac, 8-11. maj 2007
24. Twain, M., The Innocents Abroad, 1980. http://www.literaturepage.com/read/twain-innocents-
abroad-206.html
25. Urry, J.: The Tourist Gaze, 2nd edition, Sage Publications Ltd, 2002.
26. Weiler, B.; Ham, S. H.: Perspectives on the Future of Tour Guiding, in: Lockwood, A. and S.
Medlik (eds.), Tourism and Hospitality in the 21st Century, Butterworth-Heinmann, 2001.
27. Zhang, C.: Application of importance-performance model in tour guides' performance: evidence
from mainland Chinese outbound visitors in Hong Kong, Tourism Management, 25, 2004.