0

S E M I NAR S K I RAD

Predmet: Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje

Tema: Sistem raspolaganja devizama i devizni kurs

SADRAJ

Uvod................................................................................................ 2

Novac u meunarodnom sistemu plaanja.................................... 3

Sistem raspolaganja devizama....................................................... 4

Devizni sistem................................................................................ 5

Vrste deviznih kurseva................................................................... 6

Formiranje deviznih kurseva.......................................................... 7

Kretanje deviznih kurseva.............................................................. 9

Kanal deviznog kursa.....................................................................10

LITERATURA

http://www.maturski.org
 1

Uvod

Nove svetske ekonomije su silom prilika sve vie ili manje otvorene
preme svetskom tritu, bilo da je u pitanju trite roba, novca, rada ili
kapitala. Privreda i ekonomija koje su dovoljne same sebi vie nema, njih
zamenjuju privrede koje postaju komplementarne i sve vie uzajamno
povezane. Nastajanje takvog okruenja, gde su privrede sve vie otvorene,
namee potrebu ovladavanja saznanjima o sloenim tokovima novca i
kapitala u okviru svetske ekonomije, zatim sistemu i instrumentima
plaanja, efektima promene deviznih kurseva, promena kamatnih stopa na
finansijskim tritima, kursnim i valutnim rizicima, inflaciji i dr.
Manipulisanje deviznim kursevima, politika uvoza i izvoza roba i kapitala,
zaduivanje u inostranstvu, otean pristup svetskom tritu novca i kapitala
kao i mnogi drugi problemi dovode do osnovane potrebe njihovog detaljnog
izuavanja. Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje postaje jedna od
osnovnih funkcija upravljanja preduzeem u ostvarivanju i samom kreiranju
politike plasmana i efikasnog korienja finansijskog kapitala, posebnog
kapitala uvoznog porekla.

Savremena konvertibilnost valuta meunarodno devizno trite,

upravljanje deviznim kursom, devizna kontrola i upravljanje deviznim
transakcijama, kao i povezanost domaeg i svetskog deviznog trita postali
su sastavni deo svake finansijske i razvojne politike preduzea i drave u
celini. Upotreba razliitih sistema plaanja, kursni rizik, odnos rizika
kamate, poreske stope i inflacije postali su nezaobilazna tema svih poslovnih
sastanaka.

Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje postaje jedan od najvanijih

segmenata moderne finansijske nauke. Kao takavo ono u sebi sadri sloene
fenomene i delovanja deviznog kursa, meunarodnih plaanja, deviznu
politiku, meunarodni monetarni sistem, meunarodne finansijske institucije
i meunarodno finansiranje.
 2

Novac u meunarodnom sistemu plaanja

Problem opteg novca ne moe umanjiti prirodu, znaaj i cirkulaciju

novca u meunarodnom sistemu plaanja, odnosno njegovu intervalutarnu
vrednost. Danas je nemogue odvojiti njegovo unutranje kretanje i kupovnu
snagu od meunarodne cirkulacije, jer ne postoji ni jedna privreda dovoljna
sama sebi, tj. odvojena ili izolovana od svetskog trita. U svetskim
razmerama razmena roba, novca, kapitala i radne snage izmeu raznih
zemalja, implicira i odreene probleme vezane za razliitu produktivnost
rada, formiranje cena, cena rada, regionalnu podelu sveta i slino. Sve to
dovodi do nastanka razliitih nacionalnih novanih jedinica koje su u
opticaju u okviru nacionalnih granica kao plateno i prometno sredstvo.
Ovakva nacionalna razliitost novanih sredstava dovela je i do razliitih
nacionalnih jedinica koje prestaju da figuriraju kao novac van granica zemlje
u kojoj su aktuelne. Da bi se omoguilo meunarodno plaanje mora se nai
nain da novac prevazie uske nacionalne okvire.

injenica da se u meunarodnim ekonomskim odnosima esto javljaju

dva razliita partnera, s razliitim novanim nacionalnim jedinicama, dovodi
do jasnog problema u kojoj nacionalnoj valuti e se izvriti potrebno
plaanje. Izvoznik obino trai naplatu u svojoj valuti ili u nekoj drugoj za
koju ima opravdan interes. Nasuprot tome, kupac obino raspolae svojom
nacionalnom valutom, a da bi doao do strane valute mora izvriti proces
konverzije svoje valute u traenu valutu. Samim tim, uvoznik ili kupac
prethodno se mora pojaviti na deviznom tritu na kome e za svoj novac
(nacionalnu valutu) nabaviti potrebna sredstva plaanja da bi se napokon
mogao pojaviti na inostranom tritu roba i usluga.

Normalni put dolaenja do meunarodnih sredstava plaanja je

pretvaranje domae valute u potrebnu inostranu valutu. U tom i takvom
odnosu strana valuta, tj. novac je roba koju mi za domau valutu kupujemo.
Da bi dolo do kupovine potrebno je prethodno utvrditi iznos po kojem e se
vriti razmena, odnosno kupovina. Devizni kurs, samim tim, predstavlja
vrednost nacionalne novane jedinice izraenu u stranom novcu, ili
drugaije reeno vrednost stranog novca izraenu u odreenom broju
jedinica domaeg novca. 1

1
Simovi, M.,Monetarne i javne finansije, Ekonomski fakultet Pritina, 2000.godine
 3

Broj koji nam kazuje koliko se strane valute moe kupiti za jedinicu
domae nacionalne valute predstavlja kupovnu mo domaeg novca u
odnosu na stranu valutu.

Sistem raspolaganja devizama

Devize, kao potraivanja u stranim valutama, nastaju iz

spoljnotrgovinskih poslova, odnosno meunarodnih ekonomskih transakcija
roba, usluga, kretanja kapitala i sl. i koriste se radi obavljanja tih transakcija.
Svaka zemlja propisuje zakonski kako rad sa domaom tako i rad sa stranom
valutom. Ova stavka je izuzetno bitna pogotovu ako se zna da na
savremenom nivou razvoja ni jedan graanin, preduzee ni drava se ne
moe iskljuiti iz saradnje sa svetom. U toj i takvoj saradnji veoma, ako ne i
od presudnog znaaja, su odnosi domae i strane valute, odnosno devizni
kurs.

Osnovni subjekti deviznog poslovanja su domaa i strana lica

(preduzea, graani, banke i drave). Svi ti odnosi uesnika u deviznom
sistemu, kao i sloboda pri prometu deviza i sam devizni kurs, kao cena
deviza, zavise od raspoloivog iznosa deviza na svetskom i deviznom
tritu. Pri tome se misli na osnovne odnose ponude i tranje.

Od odnosa suficita i deficita jedne zemlje, zavisi i koliina i kurs

deviza na njenom tritu. Samim tim drava svojim merama u manjoj ili
veoj meri kontrolie protok deviza, i uopteno sredstava plaanja na njenom
tritu. Preduzee moe sticati devizna sredstva na vie naina:
- izvozom roba i usluga u inostranstvo,
- kupovinom na deviznom teitu,
- zaduivanjem u inostranstvu (to nije preporuljivo) i
- eventualnim prijemom deviznih poklona.2

Ostvarene devize preduzea dre na deviznim raunima kod banaka i

koriste ih za:
- plaanja prilikom kupovine robe i usluga u inostranstvu,
- prodaju na deviznom tritu kada su im potrebna domaa sredstva
plaanja,
- ulaganje u obliku kapitala u inostranstvu i
2
Unanin R., Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Via poslovna kola, aak, 2006.godina
 4

- davanje poklona stranim licima.

Devizni sistem

Devizni sistem predstavlja skup svih principa i odnosa datih u obliku

zakonskih propisa kojima se reguliu devizni odnosi i poslovi privrednih i
drugih subjekata u robnom i vanrobnom prometu u zemlji i inostranstvu.
Ako su u pitanju poslovi sa inostranstvom devizni promet se deli na tri
oblika:
- devizni sistem,
- devizno poslovanje i
- devizna politika.

Devizni sistem moe biti:

- liberalan i
- regulisan.

Razlika izmeu ova dva sistema je u tome to je u liberalnom

deviznom sistemu subjektima u poslovanju s inostranstvom ostavljena vea
sloboda u poslovanju i raspolaganju deviznim sredstvima, dok su u
regulisanom sistemu ova prava vie ili manje ograniena

Vrste deviznih kurseva

Problem stabilnosti deviznog kursa danas se javlja kao jedan od

vitalnih problema savremenog sveta. Taj problem se najee reava merama
dravne intervencije na tom podruju i to u obliku deviznih ogranienja,
tako da devizni kurs postaje jedno od najsnanijih sredstava ekonomske
politike. Manipulisanjem deviznim kursevima drava nastoji da osigura to
povoljnije odnose u svom platnom bilansu, da pobolja svoje mesto i uslove
 5

u izvozu i uvozu i tome slino. Sve je to dovelo do pojave razliitih deviznih

kurseva u odnosu na nekadanje postojanje jedinstvenog deviznog kursa.

Devizni kursevi mogu biti:

- stabilni (fiksni) devizni kurs to je kurs koji odrede monetarne
vlasti date zemlje, a koji treba da odraava realnu vrednost domae
valute na svetskom tritu,
- diferencirani devizni kurs,
- slobodni, fluktuirajui i fleksibilni devizni kurs to su kursevi
koji se formiraju slobodno prema dnevnoj ponudi i tranji deviza
na deviznom tritu ili kod banaka,
- upravljako-fluktuirajui (flotirajui) devizni kurs.

Kod deviznih kurseva je karakteristina pojava deprecijacije i

aprecijacije deviznog kursa.

Deprecijacija ili podcenjivanje domae valute se sprovodi radi

poboljanja odnosa u platnom bilansu. Deprecijacija valute, odnosno devizni
kurs iznad kursa ravnotee ini domau robu za inostranog kupca jeftinijom,
pa dolazi do stimulacije izvoza, uz istovremeno ograniavanje uvoza robe
(uvozna roba u zemlji sa depreciranom valutom postaje skuplja).

Kod politike aprecijacije, javlja se potpuno obrnuti efekat:

stimulacija uvoza i destimulacija izvoza i preko toga popravljanje stanja
platnog bilansa (karakteristian je visok suficit).

Visok suficit deluje inflatorno u zemlji u kojoj se pojavi, jer dolazi do

dopunske emisije domaeg novca, to znai da se suficitom platnog bilansa
uvozi inflacija u datu zemlju.

Devizni kurs kojim se osigurava uravnoteenje platnog bilansa,

odnosno dugoronija ravnotea ponude i tranje deviza naziva se
ravnotenim kursom. Zadatak ovog kursa je da osigura:
- ravnoteu platnog bilansa u duem vremenskom periodu od 3 do 5
godina,
- ouvanje unutranje stabilnosti bez inflacije ili deflacije,
- izostanak potrebe za trgovinskim i deviznim ogranienjima,
- stabilnost deviznih rezervi (bez veeg smanjenja deviznih rezervi),
- stabilnost privrede bez izazivanja vee nezaposlenosti.
 6

Ne moe se smatrati ravnotenim kursom onaj kurs koji osigurava

ravnoteu platnog bilansa, ali dovodi do stagnacije ili pada proizvodnje,
vee nezaposlenosti, inflacije i naglog odliva deviznih rezervi.

Realni devizni kurs izjednaava opti nivo cena u zemlji sa optim

nivoom cena u inostranstvu, i izvodi se iz odnosa deviznog kursa koji se
formira na deviznom tritu i kursa koji se formira prema paritetu kupovnih
snaga dve ili vie privreda.

Formiranje deviznih kurseva

U zavisnosti od kretanja meusobnih odnosa ponude i tranje deviza

na deviznom tritu se formira devizni kurs kao cena stranog novca. Ponuda
i tranja deviza su odraz stanja u platnom bilansu tako da do deficita platnog
bilansa dovodi vei devizni odliv od deviznog priliva (ime je i tranja
deviza u privredi vea od ponude), dok je suficit platnog bilansa vezan za
veu ponudu od tranje deviza, odnosno vei priliv od odliva.

Tranja deviza potie od stavki platnog bilansa koje znae obaveze

zemlje da vre odreena plaanja prema inostranstvu. Devizni kurs na
deviznom tritu formira se uzajamnim delovanjem ponude i tranje deviza
kao robe. Poto devizno trite nije potpuno slobodno, intervencija centralne
banke, drave ili niza drava je uobiajena u sprovoenju makroekonomske
politike. Date intervencije dovode do toga da se moe izabrati bilo koji kurs
koji je u funkciji drugih ciljeva razvoja i ekonomske politike. U tim
situacijama kurs predstavlja rezultat odnosa ponude i tranje deviza, ali to
nije ravnoteni kurs. Najee jedan vei deo devizne tranje ostaje
nepodmiren, tako da se nasuprot formirane ponude javlja samo deo tranje
na tritu. U sluaju kada je tranja deviza vea od ponude, tada devizni kurs
slabi, odnosno postoji stalan pritisak na obaranje kursa domaeg novca i rast
kursa (cene) stranih sredstava plaanja (deviza).
 7

7.4. Kretanje deviznih kurseva

Tokom veeg dela prvog kvartala 2004. godine euro je nastavio

apresijaciju u odnosu na veinu vanijih valuta. U proseku, bio je u porastu
za 5% u odnosu na dolar, 3,5% u odnosu na jen i 1% u odnosu na vajcarski
franak. Njegova apresijacija je zaustavljena u martu, kada se vratio na nivo
uporediv sa decembrom 2003. godine. Apresijacija eura je izazvana
zabrinutou u vezi sa finansiranjem trgovinskog deficita SAD-a, koja e i
ostatak godine imati znaajan uticaj na kurs EUR/USD. Kao posljedica toga,
u prvom kvartalu, na odnos ove dve valute nisu mnogo uticali pozitivni
podaci o amerikoj ekonomiji (koji su pokazivali ekonomski oporavak),ve
su prevagnuli loiji podaci koji su se odnosili na trite radne snage u SAD-
u. Jak ekonomski oporavak SAD-a imao je vei uticaj u drugom kvartalu,
pre svega dobri podaci o maloprodaji, poverenju potroaa i poboljanju
 8

uslova na tritu radne snage, pa je dolar uglavnom blago apresirao. Ipak, i

pored odreenih pekulacija, FOMC se nije odluio da promeni kamatne
stope sa istorijskog minimuma od 1%. Iako je ova odluka ve bila
prihvaena na tritu, uticala je da delimino oslabi poziciju dolara.
Majski i junski podaci su bili meoviti pa je kurs EUR/USD
pokazivao velike oscilacije. Na to je uticala i pojaana geopolitika
nestabilnost, kao i izuzetan rast cena nafte. FOMC je u ovom periodu poeo
sa umerenim poveanjem kamatnih stopa za 25 baznih poena, koje je
nastavljeno na svakom sastanku do kraja godine. Meutim, smanjeno
poverenje potroaa i nesigurno poslovno okruenje su prevagnuli u korist
eura. Zabrinutost trita zbog smanjenog priliva kapitala i visokih cena nafte
u treem kvartalu je imala uticaja i na veliku depresijaciju dolara u oktobru i
novembru. Ovakav trend je podran i podacima koji su ukazivali na
usporavanje ekonomske aktivnosti u SAD-u i slabljenju trita radne
snage.
Tokom poslednja dva meseca 2004. godine, dolar je u nekoliko
navrata dostizao rekordno nizak nivo u odnosu na euro, a najnii nivo
iznosio je 1,367. Kraj 2004. godine je obeleila zabrinutost oko budetskog
deficita, a ni podaci o potronji nisu podrali ameriku valutu. Kamatne
stope FOMC-a su se na kraju godine izjednaile sa kamatnim stopama ECB,
ali je to ve bilo oekivano na tritu. Kurs EUR/USD 31.12. 2004. godine
iznosio je 1,362, to je za 9% bilo vie u odnosu na 2003. godinu. 3

Kanal deviznog kursa

Monetarna politika, preko uticaja kamatne stope na devizni kurs, utie

na neto izvoz. Via kamatna stopa znai jau valutu, a jaa valuta utie na
smanjenje neto izvozne tranje i proizvodnje. Obrnuto, nia kamatna stopa
slabi domau valutu, a depresijacija valute utie na porast izvoza i bruto
domaeg proizvoda. Takoe, promene deviznog kursa utiu na cene uvozne
robe i usluga, to dovodi do direktnog rasta cena (kod proizvoda iskljuivo
ili dominantno uvoznog porekla) ili indirektnog rasta cena (preko rasta
trokova uvoznih komponenti sadranih u domaim proizvodima). To je
veoma vaan kanal kod nas.

3
http:/www.fren.co.yu
 9

Navedeni transmisioni kanal monetarne politike moe se predstaviti

sledeom slikom:

Operacije na otvorenom tritu

Rezerve

Referentne kamatne stope

Kratkorone nominalne kamatne stope

Oekivanja vezana
za budui devizni
kurs

Dugorine realne kamatne stope

Devizni kurs

Kanal kamatnih kanal deviznog

stopa kursa

Agregatna tranja

LITERATURA
 10

Komazec, S. i dr.,Monetarna ekonomija i bankarski

menadment, VP aak, 2006.godine
Komazec, S., Risti, .,Monetarne i javne finansije, VP
Beograd, 2003.godine
Simovi, M.,Monetarne i javne finansije, Ekonomski
fakultet Pritina, 2000.godine
Unanin, R.,Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Via
poslovna kola, aak, 2006.godine

http:/www.fren.co.yu
http:/www.ekonomist.co.yu

http://www.maturski.org