EKOLOKI MOTIVI PROIZVODNJE

ELEKTRINE ENERGIJE IZ
OBNOVLJIVIH IZVORA

eljko urii
2012.
Struktura primarnih energenata u globalnoj
proizvodnji elektrine energije 2008.
Struktura proizvodnje elektrine energije
u EPS-u u 2008.

10028 GWh
(~25%)
29700 GWh
(~75%)
Efekti zagaenja ivotne sredine usled proizvodnje
elektrine energije iz konvencionalnih elektrana

Lokalni:
Zagaenje vazduha, zemljita i voda (TE)
Promena mikroklime (TE, HE)
Toplotno zagaenje renih tokova i vazduha (TE, NE)
Unitavanje plodnog zemljita i stvaranje jalovita (TE, HE)
Stvaranje radioaktivnog otpada (NE)
...

Globalni:
Poveanje glabalne temperature na Zemlji (efekat staklene bate)
Pojava kiselih kia
Negativan uticaj na kvalitet voda i ekosistem
 EFEKAT STAKLENE BATE

Efekat staklene bate je prirodno prisutan proces kojim

se zagreva Zemljina povrina i atmosfera.

Rezultat je injenice da pojedini gasovi, kao to su:

CO2, vodena para, CH4,... apsorbuju dugotalasno
zraenje sa Zemljine povrine a proputaju niskotalasno
zraenje od Sunca.

Poveavanjem koncentracije gasova staklene bate u

atmosferi se naruava termodinamika ravnotea i
dolazi do permanentnog poveanja temperture na Zemlji
Primer 1: Ako se pretpostavi da je Zemlja crno telo sa
prosenom temperaturom povrine od 15C i povrinom od
5.1 1014 m2. Proraunati snagu hlaenja zemlje i talasnu
duinu na kojoj se emituje najjaa snaga. Uporedite talasne
duine maksimalne snage upadnog (Solarnog) zraenja i
maksimalnog zraenja Zemlje. Pretpostaviti da je Sunce
apsolutno crno telo na temperaturi 5800 K.
 Spektar sunevog zraenja na povrini Zemlje

Spektar Suneve svetlosti sastoji se od 7% ultraljubiastog zraenja, 47% vidljive

svetlosti i 46% infracrvenog zraewa
Koncentracija CO2 u atmosferi
 Globalna odstupanja srednje
temperature (u 0C) na povrini Zemlje
 KISELE KIE
Kisele kie su iroko korien pojam za opisivanje vie
puteva kojima kiseline padaju iz atmosfere. Precizniji
termin bi bio kisela depozicija, koja ima dva oblika:

Vlana depozicija se odnosi na kiselu kiu, maglu i

sneg. Sve ove kisele padavine spolja i kroz zemlju utiu
na biljke i ivotinje. Jaina tog uticaja zavisi od niza
faktora: stepena kiselosti vode, hemijskog sastava
zemljita, tipa drvea, vrste riba i drugih organizama u
vodi.
Suva depozicija se odnosi na kisele gasove i estice.
Oko polovine kiselosti u atmosferi pada na zemlju u vidu
suve depozicije. Vetar nanosi kisele estice i gasove na
zgrade, kola, kue, drvee... Suvo deponovani gasovi i
estice mogu takoe biti sprani kiom, inei vodu jo
kiselijom.
Nastanak kiselih kia
 Kisele kie kao posledica sagorevanja
fosilnih goriva

Kisele kie nastaju kada se produkti emisije gasova pri

sagoravanju fosilnih goriva, u prvom redu SO2 i NOx
kombinuju sa vlagom u atmosferi.

Ekoloki efekti kisele kie su:

Zakiseljavanje jezera i reka,
Pomor riba i divljai
Oteenje uma i drugog rastinja
Ubrzano propadanje zgrada,
Smanjenje vidljivosti, i
Loiji kvalitet vazduha.
Ozbiljan je uzronik oboljenja (utie na rad srca i oboljenje
plua, Izaziva astmu i bronhitis)
Emisija neradioaktivnih gasova pri proizvodnji
elektrine energije iz razliitih izvora
posmatranom na nivou ivotnog veka izvora
Faktori uticaja emisionih gasova na
zagaenje ivotne sredine
Primer 2: Na jednoj lokaciji u Vojvodini planirana
je izgradnja dve vetroelektrane ukupne instalisane
snage 300 MW. Na osnovu merenja brzina vetra u
regionu proraunato (procenjeno) je da e
vetroelektrane raditi sa prosenim godinjim
faktorom iskorienja kapaciteta od 27,15 %.
Proceniti godinju utedu u emisiji gasova staklene
bate koja se postie proizvodnjom elektrine
energije u analiziranim vetroelektranama.
PODSTICAJNE MERE ZA PROIZVODNJU
ELEKTRINE ENERGIJE IZ
OBNOVLJIVIH IZVORA
Eksterni trokovi proizvodnje elektrine energije
iz razliitih izvora izraeni u Euro-cent/kWh
Proseni minimalni eksterni trokovi za razliite
konvencionalne i obnovljive izvore
elektrine energije
Posledice eksplozije reaktora u ernobilju
Nuklearne elektrane u okruenju Srbije i Crne Gore
Trokovi proizvodnje elektrine energije [Euro cent/kWh] iz
razliitih primarnih izvora bez uvaavanja eksternih trokova
Modeli podsticajnih mere za proizvodnju elektrine
energije iz obnovljivih izvora u zemljama EU

ij a
rb
S
Feed-in Tarif za neke zemlje EU
Podsticajne cene za proizvodnju elektrine
energije iz obnovljivih izvora u Srbiji
 Podsticajne cene za proizvodnju elektrine
energije iz obnovljivih izvora u Srbiji

http://www.ssl-link.com/mre/cms/mestoZaUploadFajlove/Uredba_o_merama_podsticaja_za_proizvodnju_el_energije_koriscenjem_OIE.pdf
 Struktura novoizgraenih i dekomponovanih
izvora elektrine energije [MW] u EU u 2011.
 Struktura novoizgraenih i dekomponovanih
izvora elektrine energije [GW] u EU 2000 - 2011.
Uporedna analiza strukture proizvodnih
kapaciteta elektrine energije [GW]
u EU u 2000. i 2011.
 Targets by 2020:
20% reduction in greenhouse gas emissions,

20% improvement in energy efficiency,

20% share for renewables in the EU energy mix.

Trenutna i prognozirana struktura uea
pojedinih primarnih energenata u ukupnoj
svetskoj proizvodnji elektrine energije