AB Soft Beograd

Sadraj

1. POKRETANJE PROGRAMA POGS 2

2. OSNOVE KORIENJA PROGRAMA 4

HELP SISTEM 4
WINDOWS STANDARD 5
TOOLBAR 6
TAMPANJE PODATAKA 6
EXPORT PODATAKA 8
SLANJE PODATAKA E-MAILOM 8

3. IFARNICI 9
DELATNOSTI 9
MESTA TROKOVA 10
UINCI 11
NOSIOCI TROKOVA 13
IFARNIK KLJUEVA ZA RASPODELU TROKOVA 14
DEFINISANJE KLJUEVA ZA RASPODELU TROKOVA 14
IFARNIK VRSTA TROKOVA U POGONSKOM KNJIGOVODSTVU 15
KONTA ZA PREUZIMANJE TROKOVA U POGONSKO KNJIGOVODSTVO 15
KONTA ZA PREUZIMANJE POETNIH ZALIHA U POGONSKO KNJIGOVODSTVO 16
DEFINISANJE ODREDITA PRENOSA 16
DEFINISANJE NAINA PRENOSA 17

4. KNJIENJA 20
RASPODELA NERASPOREENIH PRIMARNIH TROKOVA 20
ULAZNE FAKTURE USLUGA (MESTA TROKOVA) 20
ULAZNE FAKTURE USLUGA (NOSIOCI TROKOVA) 21
UNOS PODATAKA SA RADNIH LISTA (PROSTA EVIDENCIJA) 22
UNOS PODATAKA SA RADNIH LISTA (KOMPLETNA EVIDENCIJA) 22

5. OBRAUN 25
RASPODELA SEKUNDARNIH TROKOVA 25
CENA ANGAOVANJA PO ULOENOM SATU RADA 25
PRENOS TROKOVA NA KONTA NOSILACA TROKOVA 26
OBRAUN EKVIVALENTNIH BROJEVA 26
OBRAUN NOSILACA TROKOVA 26
OBRAUN FAZNIH NOSILACA TROKOVA 27
OBRAUN KLASE 9 27
BRISANJE OBRAUNA 28

6. IZVETAJI 29
NESLAGANJE POGONSKOG I FINANSIJSKOG KNJIGOVODSTVA 29
NESLAGANJE POGONSKOG I FINANSIJSKOG KNJIGOVODSTVA PO NALOZIMA 29
PREGLED UNETIH UINAKA 30

7. TOOLS (ALATI) 31
PARAMETRI 33

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 1

 AB Soft Beograd

1. POKRETANJE PROGRAMA POGS

Startovanjem programa iz toolbara ili klikom na ikonicu programa na desktopu, program e ui na masku
prikazanu na slici 1-1.

Slika 1-1

Da bi se program zatitio od neovlaenog korienja, primenjen je metod prijavljivanja operatera. Pravo upisa
novog operatera ima samo glavni operater, koji ima korisniko ime "SYSTEM". Pored imena, svaki operater ima i
svoju lozinku, koju samo on zna.

Na poetku korienja programa POGS, postoji samo SYSTEM operater, koji ima lozinku "SYSTEM".

Posle ispravnog unosa lozinke, raunar e vam omoguiti ulazak u program. U sluaju neispravnog unosa imena
operatera ili lozinke neete biti u mogunosti da uete u program, sve do trenutka dok to ne uradite na ispravan
nain.

Nakon ulaska u program korisnik moe sam sebi promeniti lozinku. System operater ima mogunost da unosi nove
operatere, da brie operatere, zabranjuje im pristup odreenim opcijama u programu i sl. Sve gore navedeno
moete uraditi startovanjem opcije Tools osnovnog menija.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 2

 AB Soft Beograd

Slika 1-2

Program se moe koristiti istovremeno za vie korisnika tj. pravnih lica koja takoe moe otvoriti samo System
operater. Dodavanje, brisanje i menjanje podataka vezanih za firmu moete uraditi u opciji Firme osnovnog menija
ili klikom na odgovarajuu ikonicu Toolbara.

Slika 1-3

Takoe, System operateru je jedino omoguen pristup opciji brisanje svih knjienja menija Tools.

Iz programa POGS korisnik moe izai jedino izborom opcije Exit menija File ili klikom na X u gornjem desnom
uglu prozora programa.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 3

 AB Soft Beograd

2. OSNOVE KORIENJA PROGRAMA

POGS ima izgled standardne AB Soft knjigovodstvene aplikacije. U MDI meniju nalaze se sledee opcije:

File (Unos podataka o gazdinstvima, odnosno firmama, naputanje aplikacije)

Edit (Koristi se za prenos podataka iz drugih delova sistema)
View (Definisanje izgleda toolbarova, dodatne mogunosti u izvetajima)
ifarnici (Unos i izmena ifarnika)
Knjienja (Ova opcija moe imati i drugaije nazive, zavisno od programa. Zajednika osobina im je da
sadre opcije knjienja)
Obraun (Opcija koju startujete jednom godinje, ili po potrebi, a koja kao rezultat daje obraun
poveanja ili smanjenja zaliha gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje)
Izvetaji (Pregled izvetaja)
Tools (Razne servisne operacije, definisanje operatera koji rade u programima, definisanje prava pristupa,
podeavanje parametara)
Window (Podeavanje izgleda i rasporeda na ekranu trenutno otvorenih prozora)
System servis (Neke servisne operacije standardne za sve AB Soft aplikacije. S obzirom da kod vas
postoji System administrator koji e voditi rauna o ovim operacijama, nije potrebno koristiti ove opcije
za dodatna arhiviranja)
Help (Informacija o programu, sistemu na koji je instaliran, bazi i sl)

Opcije File, Edit, View, Tools, Window i Help mogu imati i nazive Program, Izmene, Prikaz, Alati, Prozori i
Pomo, respektivno. Promena naziva ovih opcija ne utie na to ta se iz njih radi.

Help sistem

Na svim mestima na kojima je potrebno uneti informaciju tipa ifre, moete koristiti Help pritiskom na taster F1.
Help se moe koristiti tako to ete uneti poetnu kombinaciju na koju poinje ifra, a zatim pritisnuti F1. U tom
sluaju, program e izdvojiti samo one ifre iz ifarnika koje poinju zadatom kombinacijom. S obzirom da se na
ovaj nain znaajno skrauje pretraivanje ifarnika, preporuujemo dodelu ifara na asocijativan nain.

Za sluaj da gornja preporuka nije ispotovana, izvesno ubrzanje moe se postii pretraivanjem u samom Helpu.
Pretraivanje u Helpu postie se tako to najpre pritisnete taster <SHIFT>. Program e vam otvoriti polje za unos
rei po kojoj pretraujete, u donjem delu Helpa. Unesite na ovom mestu tekst koji traite. Nakon toga, program e
pretraiti tabelu izabranog helpa, tako to e tekst najpre pretraiti u prvoj koloni, pa u drugoj, pa u treoj, itd , za
sve kolone Helpa. Kada pronae stavku sa unetim tekstom, pozicionirae se na nju i moete je preneti u polje za
unos pritiskom na taster Enter.

Posebna napomena vai za help sistem kod ID brojeva, prilikom unosa temeljnica.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 4

 AB Soft Beograd

Help za unos ID brojeva

Pored uobiajnog Helpa koji dobijate pritiskom na taster F1, moete koristiti i dodatne mogunosti, dok ste u
samom Helpu. Najpre, pritiskom na desni taster mia moete u Helpu dobiti lager listu artikala za izabrani
magacin, i to kompletnu, ili samo za artikle koje imate na stanju. Takoe, na ovaj nain moete pogledati
rasporeenost artikala u magacinima. Ovakav Help moe biti inicijalni Help kojeg e vam program nuditi prilikom
pritiska na taster F1, to podeavate parametrom.

Pritiskom na taster F2 dok ste u Help listi, program e vam prikazati dodatne podatke u prozoru koji e se pojaviti
ispod Helpa, i to:

- ID broj
- naziv
- jedinica mere
- rezervisana koliina po aktivnim privremenim dokumentima (to su dokumenti koje trenutno knjie drugi
operateri koji su u mrei)
- rezervisana koliina po nekompletnim dokumentima
- rezervisana koliina po aktiviranim predraunima iz programa FAKT ili KOM
- rezervusana koliina po neaktiviranim predraunima
- rezervisana koliina po ponudama iz programa KOM

Pritiskom na taster F3, dobijate opis artikla koji se unosi u ifarniku artikala, u prozoru koji e se pojaviti desno od
tabele Helpa.

Windows standard

AB Soft knjigovodstveni programi su koncipirani tako da u maksimalnoj moguoj meri zadovolje standarde o
grafikom user interfaceu (izgledu i nainu korienja programa) koji podlee MS Windows standardu. Pri tome,
poto je korien MS Visual Basic v.6 u projektovanju aplikacija, mogunosti programa su odreene alatima koji
se isporuuju uz ovaj programski paket.

U tom smislu, treba skrenuti panju na neke mogunosti koje su kroz program sprovedene, a deo su tog standarda:

Toolbar u gornjem delu ekrana je podeljiva stvar i njegov izgled vezuje se za operatera. Moete ga
podesiti iz opcije View, iz koje menjate trenutan izgled Toolbara, ili iz opcije Tools Parametri, ako
elite da program zapamti izgled i ponudi vam isti kod sledeeg ulaska u program. U Toolbaru se
pojavljuju dodatne ikonice kada ste u nekoj od opcija. Kada kliknete na neku od tih ikonica dobiete i
dodatne mogunosti, zavisno od opcije u kojoj ste trenutno. Pozicioniranjem strelice mia na neku od tih
ikonica, program e vam u Tooltipu dati skraeni opis mogunosti koju dobijate klikom na dotinu
ikonicu. Opcija View moe imati i naziv Izgled

Desni taster mia se standardno u Windows aplikacijama koristi za neke dodatne mogunosti, obino
izvetajnog karaktera. U AB Soft aplikacijama e se ove mogunosti uglavnom pojaviti i u meniju View,
kada su aktivne. Dodatne mogunosti su tipa: sortiranja izvetaja po rastuim ili opadajuim vrednostima
nekih kolona, izdvajanja zapisa iz izvetaja po nekim vrednostima, pretraga izvetaja, razna filtriranja i sl.
Kada je izvetaj "obraen" na neki od ovih naina, tada je tabela prikazana u utoj boji, a u zaglavlju
tabele prikazano je na koji nain je tabela dobijena. Takoe, u tabeli koju dobijate pritiskom na desni
taster mia ili iz opcije menija View, izabrani nain je tikliran. Koristite ovu mogunost to vie, jer ona
znaajno uveava broj izvetaja koje moete dobiti iz programa.

Klik na kolonu u delu gde je naziv kolone, u tabelama tipa izvetaja ili Helpa sortira izvetaj po toj
koloni.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 5

 AB Soft Beograd

Toolbar

Klikom na izabranu ikonicu tool bara ili izborom odreene podopcije osnovnog menija korisnik moe izvriti
eljeni zadatak. Na ekranu e se u zavisnosti od izabrane opcije menjati i toolbar sa ikonicama i korisniku
omoguavati da u zavisnosti od opcije u kojoj se nalazi jednostavno izvrava pojedine poslove. Sve ikonice se
mogu startovati i pritiskom na odreeni funkcijski taster.

Slika 2-1

Funkcijski tasteri koji se koriste u programima AB Softa su F1, F2, F3, F4, F5 i F6. Pomou njih se, u reimu
obrade (unos ili prikaz podataka), aktiviraju potrebne pomone funkcije.

Pozicioniranjem mia na odreenu ikonicu program e ispisati koji funkcijski taster odgovara datoj ikonici kao i
naziv opcije koja se startuje klikom na datu ikonicu ili pritiskom funkcijskog tastera. Na sledeem primeru su
prikazane najee funkcije pojedinih tastera:

F1 - Help (pomo), koristi se prilikom unosa podataka, u kom sluaju program po pritisku na F1
prikazuje spisak razliitih mogunosti, tako da operater moe lako da odabere pravi podatak (aktivni
Help).

F4 - Print (tampanje), se koristi kada je potrebno prikazane podatke odtampati na tampau. Standardno
u AB Soft programima, tampanje izvetaja, knjienja i ifarnika je klikom na ikonicu tampa u gornjem
levom oku, ili pritiskom na taster F4. Ukoliko neki od izvetaja ne moe da se odtampa (nije
predvieno, ili nije podrano verzijom koju imate), program e v cvam javiti Print error. Vie o samom
nainu tampanja u naim aplikacijama, u daljem tekstu.

Navedeni tasteri F1, i F4 mogu da budu vezani i za neke druge funkcije, zavisno od situacije. Ovde su opisane
funkcije koje su dodeljene ovim funkcijskim tasterima u najveem broju sluajeva.

Pored ovih tastera, uvek su aktivni i tasteri Esc (Escape) izlaz iz aktivnog prozora i Del (Delete) brisanje.

Ikonica Izgled sa toolbara korisniku omoguava promenu naina prikaza spiskova. Svi spiskovi se mogu
prikazivati u vidu detalja (nalee korien), velike i male ikone i u vidu liste.

Ikonica Izlaz je ekvivalentna pritisku tastera Esc, tj. klikom miem na ovu ikonicu zatvara se aktivni prozor.

U svakom trenutku klikom na ikonicu Firme korisnik moe prei u drugu firmu i nastaviti sa radom za drugo
pravno lice.

Klikom na ikonicu Print korisnik jednostavno moe odtampati eljeni dokument ili spisak.

tampanje podataka

Iz programa AB Soft-a proces tampanja zapoinje klikom na ikonicu tampanje*F4 koja se nalazi u toolbaru.
Proces tampanja se moe aktivirati i pritiskom tastera F4 na tastaturi. Aktiviranjem procedure za tampanje
tampae se sadraj trenutno aktivnog prozora. Procedura za tampanje je podeljena u dve faze. U prvoj fazi

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 6

 AB Soft Beograd
dokument je prebaen u mod "Print Preview". To znai da e se pojaviti izgled vaeg dokumenta na ekranu, a taj
izgled e odgovarati odtampanom dokumentu.

Napomena: Ako koristite vie tampaa, izgled tampe e biti u skladu sa Default printerom.

Na slici 2-2. prikazan je izgled jedne analitike kartice u Print Preview modu.

U toolbaru prozora prikazanog na slici 2-2 nalaze se tri objekta.

0. Objekat Zoom ini padajua lista u kojoj korisnik bira stepen uveanja ili umanjenja prikaza na ekranu.
Ako izaberemo vrednost 100%, to znai da je izgled dokumenta za tampu prikazan u razmeri 1:1.

0. Objekat sa sliicom knjige i strelicom na gore predstavlja funkciju Export. Klikom na ovu ikonicu
dokument moe biti sauvan u nakom mestu pod proizvoljnim imenom i odreenom ekstenzijom. Ovakav
nain rada sa dokumentima pogodan je na primer za slanje dokumenata Internetom. Dovoljno je sauvati
dokument pod .HTM ekstenzijom i dokument e moi da prikae (otvori) svaki raunar koji ima instaliran
Web browser.

0. Klikom na ikonicu sa znakom tampaa zapoinje druga faza procesa tampanja u programima AB Softa.
Ova faza predstavlja pozivanje Windows procedure za tampanje. To znai da treba proveriti i podesiti
nekoliko parametara: tampa na kom se vri tampanje, broj kopija, orijentaciju papira i sl. Na slici 2-3.
prikazana je procedura za tampanje Windowsa XP.

Nakon provere i popunjavanja i ovog dialog boxa definitivno tampanje zapoinje klikom na dugme Print.

Slika 2-2

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 7

 AB Soft Beograd

Slika 2-3

Export podataka

Svi izvetaji u AB Soft Windows programima imaju dodatnu mogunost eksporta podataka iz izvetaja, u Excel
fajl. Dovoljno je da, kada ste u prikazu izvetaja, pritisnete tastere <Shift> i F4 i program e sve prikazane podatke
automatski preneti u jedan Excel fajl. Ovo se dalje moe koristiti za formiranje drugih, specifinih izvetaja ili za
prenos u druge obrasce.

Slanje podataka e-mailom

Da biste neki izvetaj ili dokument poslali mailom, najpre odaberite izvetaj tako da ga program prikae na ekranu.
Nakon toga iz opcije File (odnosno Program, ako vam je podeen ispis Windows standardnih opcija na Srpskom
jeziku), odaberite opciju e-mail.

Program e vam najpre ponuditi da odaberete format slanja. To moe biti:

8. Unicode HTML_UTF8
8. HTML
8. Unicode text
8. Text

Unesite broj da bise odabrali format. Iza toga, ulazite u masku za unos podataka o mailu. Ako ste u podacima o
operateru uneli e-mail poiljaoca za ime operatera pod kojim ste se prijavili, sada e vam program ponuditi mail
poiljaoca. Moete ga po potrebi prekucati.

E-mail primaoca moete uneti, ili ga moete odabrati iz spiska firmi. Uz e-mail moete uneti i poruku, subject, a
izabranu izvetaj odnosno dokument e biti poslat kao attacmhment.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 8

 AB Soft Beograd

3. IFARNICI

Opcija ifarnici iz programa za pogonsko knjigovodstvo se koristi za unos inicijalnih podataka sa kojima ete se
sresti u toku rada. U ovoj opciji unose se osnovni podaci o:

- Delatnostima
- Mestima trokova
- Uincima
- Nosiocima trokova
- Vrstama trokova
- Raspodeli trokova
- Prenosu trokova sa klase trokova u pogonsko knjigovodstvo
- Nainu obrauna izmeu mesta trokova i prenosu sekundarnih trokova

Da bi uopte moglo da se radi u programu POGS pa i kontrola pogonskog knjigovodstva u ostalim aplikacijama,
potrebno je iz opcije ifarnici definisati sve ove podatke.

Slika 3-1

DELATNOSTI

Iz opcije ifarnici, Delatnosti unostite podatke o delatnostima za koje ete obraivati podatke u okviru programa
POGS. Za svaku delatnosti koju otvorite na ovom mestu treba da predvidite po jedan sintetiki konto na klasi 9 u
okviru kontnog plana u programu FIPO. Ovde se unose osnovni podaci: ifra delatnosti, naziv delatnosti, sintetiki
konto na koji se knjie mesta trokova delatnosti, konto prihoda, i da li je u pitanju fazni nosilac ili ne.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 9

 AB Soft Beograd

Slika 3-2

MESTA TROKOVA

Mesta trokova treba da otvorite samo ako elite da sprovedete kompletan pogonski obraun sa prenosom sa
klase trokova na mesta trokova, obraunom izmeu mesta trokova i vezivanjem primarnih i sekundarnih
trokova za nosioce trokova. Ako ne elite da radite ovakav obraun, ve vam je dovoljan obraun vezivanjem
trokova za nosioce trokova i prenosom indirektnih trokova po kljuu, ne morate otvarati mesta trokova.

ifre mesta trokova koja se definiu u okviru programskog sistema za praenje i obraun proizvodnje AB Softa,
definiu se pomou dve komponente:

0. Organizaciona jedinica organizacioni deo preduzea

0. Konto mesto trokova otvoren prethodno u kontnom planu u programu FIPO.

Po trenutno vaeem Zakonu o raunovodstvu, kontnim okvirom za preduzea i zadruge propisano je da se mesta
trokova otvaraju na klasi 9, grupe 92 (rauni mesta trokova nabavke, tehnike), 93 (glavna proizvodna mesta
trokova) i 94 (mesta trokova uprave i prodaje). Potrebno je da u programu FIPO otvorite ova konta, kao konta sa
iframa pri emu su ifre vrste trokova. Nakon toga iz programa POGS (ili POP) definiete organizacione jedinice
u okviru kojih se rade poslovi definisani mestima trokova sa grupa 92, 93 i 94. Tek nakon toga imate potpuno
definisana mesta trokova.

Najpre je potrebno da unesete organizacionu jedinicu. Organizaciona jedinica je ifarnik zajedniki za ovaj i ostale
programe (FIPO, ROK itd). Za unetu organizacionu jedinicu definiete sva konta koja ima smisla vezati za nju,
prema delovima poslova koji se obavljaju na toj organizacionoj jedinici. Kombinacija organizaciona jedinica
konto mesta trokova predstavlja jedno mesto trokova, na kojem ete raditi knjienja.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 10

 AB Soft Beograd

Za unos konta moete koristiti Help, pritiskom na taster F1.

Slika 3-3

UINCI

Iz programa POGS moete unositi uinke iz proizvodnje, kako sopstvene, tako i po ulaznim fakturama usluga. Ovi
podaci mogu se preneti u program za obraun zarada, OZ. Ukoliko elite da koristite ovu mogunost, popunite ove
ifarnike.

Poslovi za koje se evidentiraju uinci

Ako ne elite da evidentirate interne uinke, ne morate popunjavati ifarnike iz ove grupe.

Pored ifre i naziva posla, potrebno je uneti delatnosti i mesto trokova na koje se unosi posao i jedinicu mere u
kojoj e posao biti izraavan prilikom evidencije uinka. Za mesto trokova dovoljno je uneti konto (ne mora
organizaciona jedinica).

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 11

 AB Soft Beograd

Slika 3-4

ifarnik grupa uinaka

Pored vezivanja za vrste poslova, ako su vam ifarnici uinaka kompleksni, uinke moete grupisati. Ova
informacija se kasnije moe koristiti za izvetaje.

ifarnik uinaka

Za unete ifre poslova, na ovom mestu unosite uinke koji se mogu obavljati u okviru poslova koje ste definisali.
Unosite sledee podatke: ifra, naziv (opis), jedinica mere, grupa. Pritiskom na taster F7 unosite normative za
operaciju na kojoj ste: ifra normativa, naziv, norma na dan (u unetoj jedinici mere), cena po jedinici mere i
vrednost norma dana.

ifarnik uslova rada

Ako su poslovi koje imate takve karakteristike da odobravate dodatne bodove za obraun zarada, tada iz ove
opcije definiite takvu mogunost i sve varijante posebnih uslova rada koji se mogu javiti. Koeficijent koji na
ovom mestu unosite je broj sa kojim e se mnoiti broj bodova da bi se poveao broj bodova kod specijalnih
uslova rada

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 12

 AB Soft Beograd

Normativ trokova uinaka

Za potrebe planiranja i uporeenja stvarnih trokova sa planskim, potrebno je definisati normativ trokova
uinaka. Normativ trokova uinaka unosite za izabranu ifru posla, uinak i organizacionu jedinicu. Za unos
svakog od ovih podataka u zaglavlju, moete koristiti Help, pritiskom na taster F1.

Poto unesete podatke u zaglavlju, program e vam ponuditi tabelu u kojoj treba da unesete vrste trokova i iznose
koji su u normativu za jedinini uinak unet u zaglavlju. Potrebno je ovo da unesete za svaki uinak i svaku
organizacionu jedinicu za koju ste definisali mesto trokova na kontu koji odgovara poslu unetom u zaglavlju.

Ovaj ifarnik koristi se samo za potrebe analize i planiranja i ne treba ga unositi ako ove informacije ne elite da
pratite iz programa.

NOSIOCI TROKOVA

Poslednja faza u obraunu trokova je prenos trokova na nosioce i vezivanje za proizvode odnosno usluge. Iz ove
opcije definiete nosioce trokova koji e figurisati u obraunu.

Knjienje delatnosti na kontima nosilaca trokova

U prvoj opciji menija ifarnici definisali smo ifarnik delatnosti. U ovoj opciji, se za analitika konta nosilaca
otvorena iz programa FIPO definie kojoj delatnosti pripadaju. Ako je u pitanju delatnost koju ete pratiti po
fazama proizvodnje i koja e imati fazne nosioce, tada u programu FIPO rezerviite bar onoliko analitikih konta
grupe 95 koliko faza imate.

U prvoj koloni tabele koju e vam program prikazati su sva analitika konta grupe 95. U narednoj koloni je naziv
konta, a nakon toga dve kolone u kojima unosite delatnost i fazu, za sluaj da je delatnost fazna.

Slika 3-5

ifarnik nosilaca trokova

Nosioc trokova je obraunska kategorija u pogonskom knjigovodstvu. Moe biti usluga ili gotov proizvod.
Postoje i varijante sloenih (sintetikih) nosilaca trokova, kao i specijalni sluajevi individualnih porudbina.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 13

 AB Soft Beograd

Na ovom mestu najpre definiete ifre nosilaca trokova. Potrebno je da definiete ifru, naziv, delatnost kojoj
pripada i konto nosioca trokova. Konto mora biti analitiki i mora mu odgovarati sintetika vezana za delatnost.
Ukoliko je obraun u poslednjoj fazi pomou ekvivalentnih brojeva, ovde unosite i ekvivalentni broj.

Unos dodatnih podataka o nosiocima po fazama proizvodnje

Fazni nosioci su specifini po tome to se radi o jednom proizvodu (ili grupi proizvoda) koji se prate po fazama
proizvodnje. Na kraju svake faze, proizvodi dospevaju u magacine iz kojih se mogu vratiti u proizvodnju i to u
narednu fazu, ili mogu biti prodati. Magacini koji se nalaze na krajevima ovih faza moraju pripadati istoj grupi. Iz
ove opcije unosite podatke o tome koji fazni nosilac se nalayi u kojoj grupi magacina. Ova informacija se koristi u
poslednjoj fazi obrauna, prilikom obrauna zaliha i prodaje.

Unos podataka o gotovim proizvodima po grupama magacina

Ako su u pitanju obini nosioci ili usluge, tada se informacija o vezi izmeu ifre nosioca i artikla odnosno usluge,
unosi u ifarnik artikala (usluga) u programu ROK ili FAKT.

Ako su u pitanju fazni nosioci, tada se informacija o artiklu u fazi vezuje za ifru nosioca u okviru ove opcije.
Potrebno je da unesete ifru grupe magacina i program e vam izlistati artikle na osnovu lager liste i magacine koji
pripadaju toj grupi. U poslednjoj koloni definiete ifru faznog nosioca.

IFARNIK KLJUEVA ZA RASPODELU TROKOVA

Ukoliko imate potrebu da neke trokove razbijate po kljuu na konta klase pogonskog knjigovodstva, tada na
ovom mestu treba da unesete sve kljueve koje nameravate da koristite u programu. Kljuevi se unose po iframa.

DEFINISANJE KLJUEVA ZA RASPODELU TROKOVA

Za ifre kljueva koje su definisane u prethodnoj opciji, na ovom mestu unosite mesta trokova na koje se trokovi
prenosi i klju. Klju predstavlja srazmerni iznos troka sa klase trokova, koji e biti rasporeen na neko mesto
trokova u odnosu na ukupan iznos kljua. Kako je napred ve napomenuto, mesta trokova su odreena kontom
na klasi pogonskog knjigovodstva i organizacionom jedinicom. Da biste na ovom mestu mogli da unesete ove
podatke, potrebno je da budu definisani u ifarniku mesta trokova.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 14

 AB Soft Beograd

Slika 3-6

Uobiajno je da se kao klju koristi npr. broj radnika, povrina koju mesto trokova zauzima, i slini
neknjigovodstveni podaci.

IFARNIK VRSTA TROKOVA U POGONSKOM KNJIGOVODSTVU

Prilikom otvaranja konta na klasi pogonskog knjigovodstva, sva konta mesta trokova i nosilaca trokova otvaraju
se kao konta sa iframa i vezuju za tip ifarnika Vrste trokova. Na ovom mestu definiete ifre na ovom ifarniku.

Ovaj ifarnik moete definisati ili iz programa POGS ili iz programa FIPO.

Programski sistem isporuuje se sa predlogom verzije ovog ifarnika, pa ga moete koristiti bez izmena, ili
dodati svoje ifre.

KONTA ZA PREUZIMANJE TROKOVA U POGONSKO KNJIGOVODSTVO

Kod preuzimanja trokova iz finansijskog knjigovodstva u pogonsko knjigovodstvo prenos se radi preko konta na
sintetici 902. Na ovom mestu treba da definiete preko kojih konta sintetike 902 e se prenositi koji konto sa
sintetike klase 5. Ova informacija e se koristiti na svim mestima u informacionom sistemu gde se ovaj prenos radi
(knjienje ulaznih faktura usluga, amortizacije, obraun zarada, trebovanja i slino).

Predlaemo Vam da da analitiku klase 902 formirate tako to e etvra i peta cifra na kontu 902
odgovarati drugoj i treoj cifri sintetike klase 5. Analitika klase 902 otvara se u kontnom planu programa
FIPO, na ovom mestu se samo uspostavlja veza za prenos.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 15

 AB Soft Beograd

KONTA ZA PREUZIMANJE POETNIH ZALIHA U POGONSKO KNJIGOVODSTVO

Zalihe se u pogonsko knjigovodstvo preuzimaju preko sanalitikoh konta sintetike 900. Na klasi 1 zalihe se vode u
okviru grupa 10, 11, 12 i 13. Na ovom mestu potrebno je da za svaki analitiki konto sa sintetike 900 navedete
prenos kojih zaliha se radi preko njega (sintetika klase 1, sa navedenih grupa). Svi podaci treba da budu uneti kriz
kontni plan u programu FIPO.

DEFINISANJE ODREDITA PRENOSA

Kompletan prenos od klase 5 do obrauna vrednosti zaliha, sprovodi se u nekoliko faza. Da bi obraun bio mogu,
po fazama se definie na koje mesto sa kojeg se vri prenos (odredite prenosa) i na koji nain se to radi. Ove
opcije definiu najpre oderdite gde e u pojedinoj fazi obrauna biti uraen prenos.

Prenos primarnih trokova sa sintetikih ili analitikoh konta trokova

Na ovom mestu definiete na koja konta mesta trokova ili nosilaca trokova e se preneti trokovi, kada se bude
knjiilo na neki konto koji je prikazan u zaglavlju.

Definisanje moete uraditi koristei sintetika konta klase trokova, ili analitika. U opte sluaju, prenos se
definie za sintetika, a onda se specijalni sluajevi (ako postoje) definiu za analitika. Unos podataka u tabele za
definisanje prenosa, je u oba sluaja isti.

Najpre unesete konto za koji radite definisanje, a nakon toga u tabeli, unosite sledee podatke:

0. Mesto trokova (koje se sastoji od konta i organizacione jedinice i mora biti definisano u ifarniku mesta
trokova)
0. Vrsta troka (iz ifarnika vrste trokova)

Prenos trokova na nosioce

Ukoliko trokove sa klase 5 prenosite najpre na mesta pa onda na nosioce, tada je u jednoj od faza obrauna
potrebno trokove koji se nalaze na grupama 92, 93 i 94 preko potrane strane preneti na grupu 95, da bi se mogao
zavriti obraun.

U zaglavlju unosa unosite analitiki konto sa grupe 92 i 93 (mesta trokova glavnih delatnosti proizvodnje), a
ispod, u tabeli, sva konta nosilaca na koja se prenose trokovi sa tog mesta trokova.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 16

 AB Soft Beograd

Slika 3-7

Prenos trokova na trokove perioda

Za mesta trokova koja iznose koji su preneti na njih prenose na trokove perioda, na ovom mestu unosite na koja
konta se prenose trokovi obuhvaeni ovim mestima trokova. U zaglavalju je potrebno uneti konto mesta
trokova, a zatim u tabeli, konta na koja e se preneti trokovi.

Prenos sekundarnih trokova ista OJ

Sekundarni trokovi nastali na sporednim mestima trokova, a koji se mogu ukljuiti u cenu kotanja, prenose se
na glavna proizvodna mesta trokova. Ukoliko su ta mesta trokova u okviru iste organizacione jedinice, tada na
ovim mestu definiete na koja glavna mesta trokova e sporedna preneti svoje trokove.

Prenos sekundarnih trokova druga OJ

Ako ste mesta trokova otvorili tako da za sporedna mesta trokova imate druge organizacione jedinice, tada ta
mesta trokova trebaju da svoje trokove prenesu na neka mesta trokova sa drugim organizacionom jedinicama
nego to su njihove. U tom sluaju, takav prenos definiete iz ove opcije.

Definisanje zatvaranja konta 950

Na kraju, za potrebe definisanje naloga za zatvaranje knjiga, definiite jo im kod zatvaranja konta 950 preko kog
konta 959 i 960 e se formirati nalog za zatvaranje. Podaci koje unosite, moraju biti analitika konta otvorena iz
kontnog plana programa FIPO.

DEFINISANJE NAINA PRENOSA

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 17

 AB Soft Beograd
Kompletan prenos od klase 5 do obrauna vrednosti zaliha, sprovodi se u nekoliko faza. Da bi obraun bio mogu,
potrebno je, pored toga na koja se konta prenose vrednosti, definisati i kako da se to uradi. Iz ovih opcija u
nekoliko faza potrebno je to definisati.

Sa klase trokova na klasu 9

Analitika konta klase trokova definiu se iz programa FIPO, na nain kako je to objanjeno u uputstvo za ovaj
program.

Na ovom mestu moete definisati na koji nain se knjienja na ovim kontima prenose na mesta trokova,
definisana u odgovarajuem ifarniku. Ovo definiete u tabeli, u kojoj e Vam program prikazati sva analitika
konta vaeg kontnog plana, kod kojih se iznosi prenose u pogonsko knjigovodstvo.

Mogue vrednosti za naine prenosa su:

- 00 direktno prilikom rasporeivanja iznosa sa ovog konta, program e zahtevati da se unese koliki
iznos se knjii na koje mesto trokova
- 01 definisani klju - trokovi koji dou na konto, rasporeivae se na konta klase 9 srazmerno kljuu
koji navedete u koloni Klju pogonskog. Kljueve definiete u opciji Definisanje kljueva za raspodelu
trokova
- 02 runi klju ovaj nain prenosa koristi se za sluajeve kada se rasporeivanje na konta pogonskog
knjigovodstva vri po kljuu, ali je nemogue unapred odrediti koji se klju primenjuje. U tom sluaju,
prilikom knjienja i prenosa trokova potrebno je da unesete klju.
- 03 ukupni preneti trokovi na mesto trokova iznos e se preneti na mesta trokova, srazmerno do tog
trenutka proknjienim trokovima na mestima trokova.
- 04 preneti direktni trokovi na mesta trokova iznos e se preneti na mesta trokova, srazmerno do
tog trenutka proknjienim direktnim trokovima na mestima trokova. Da li je neka vrsta trokova
direktna, potrebno je da definiete u ifarniku trokova.
- 05 preneti trokovi materijala na mestima trokova trokova iznos e se preneti na mesta trokova,
srazmerno do tog trenutka proknjienim direktnim trokovima materijala na mestima trokova. Da li je
neka vrsta trokova materijal, potrebno je da definiete u ifarniku trokova.
- 06 preneti trokovi neke vrste kod rasporeivanja trokova na mesta trokova, program e koristiti
klju dobijen kao iznos proknjienih trokova na mestima trokova, neke vrste. Koju vrstu program treba
tom prilikom da uzme u obzir, definiete u koloni Vrsta troka.

Sa neproizvodnih mesta trokova

Sa neproizvodnih mesta trokova podaci se prenose ili na glavna mesta trokova, ili na trokove preioda. Ako se
prenose na trokove perioda, onda nikakva rasporeivanja nisu potrebna. U soprotnom, na ovom mestu je potrebno
rei na koji nain se vri rasporeivanje. Mogui naini su:

- 01 prema evidentitanim uincima

- 02 definisani klju
- 03 ukupni vezani trokovi po mestima trokova
- 04 vezani direktni trokovi po mestima trokova
- 06 vezani trokovi neke vrste

Sa proizvodnih mesta trokova

Sa proizvodnih mesta trokova trokovi se rasporeuju na nosioce. Mogui naini rasporeivanja su:

- 03 ukupni vezani trokovi po nosiocima trokova

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 18

 AB Soft Beograd
- 04 vezani direktni trokovi po nosiocima trokova
- 06 vezani trokovi neke vrste

Sa konta nosilaca na pojedinane nosioce

Na kraju, kada se trokovi dobiju na kontima nosilaca, mogue ih je rasporediti i na same nosioce. Za obine
nosioce postupak je relativno jednostavan, dok se za fazne obraun sprovodi po fazama, o emu e biti neto vie
rei u daljem delu uputstva. Za sada, ovde treba navesti da je za svaki konto nosilaca potrebno definisati nain
prenosa trokova na proizvode (usluge):

- 01 vrednost prodaje
- 02 vrednost izlaza
- 03 vrednost proizvodnje
- 04 ekvivalentni brojevi

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 19

 AB Soft Beograd

4. KNJIENJA

U ovom poglavlju su opisana knjienja u programu POGS. U okviru ovog dela programa mogue je knjiiti
sledee promene:

0. Raspodela nerasporedjenih primarnih trokova

0. Ulazne fakture usluga (mesta trokova)
0. Ulazne fakture usluga (nosioci trokova)
0. Unos podataka sa radnih lista (prosta evidencija)
0. Unos podataka sa radnih lista (kompletna evidencija)

RASPODELA NERASPOREENIH PRIMARNIH TROKOVA

Primarni trokovi su trokovi koji nastaju na klasi 5. U okviru pogonskog knjigovodstva, oni se prenose na klasu
9, preko konta 902.

Program FIPO moe da kod knjienja iznosa na klasi 5, ponudi prenos na klasu 9, ukoliko taj iznos ve nije prenet
iz nekog drugog programa. Tom prilikom, koristi se ema prenosa definisana u programu POGS.

Na ovaj nain preneti iznos, ostae vezan za originalnu stavku na klasi 5 i program e imati evidenciju da je stav
prenet. U ovom izvetaju program e prikazati sve stavove koji nisu na ovaj nain ili iz nekog drugog programa,
automatski preneti.

Ovaj izvetaj treba kombinovati sa prva dva izvetaja iz opcije izvetaji, kao i sa izvetajima o stanju na kontima iz
programa FIPO, radi dobijanja tanih informacija o iznosima i stavovima koji nisu preneti sa klase 5 na klasu 9.

Inae, rezultat opcije je nalog za knjienje koji e biti smeten u neku fasciklu u programu FIPO, a koji e dati
predlog prenosa neprenetih stavova sa klase 5 na klasu 9.

ULAZNE FAKTURE USLUGA (MESTA TROKOVA)

Iz ove opcije se knjie ulazne fakture usluga koje se ne mogu vezati za nosioce trokova, ve se vezuju za
definisana mesta trokova. Da biste koristili ovu opciju, potrebno je da prethodno imate definisana mesta trokova
u odgovarajuoj opciji u ifarnicima.

U zaglavlju unosite konto i ifru dobavljaa, kao i broj i iznos rauna. Ukoliko raun ve nije unet u knjigu KUF,
program e vam na ovom mestu ponuditi unos. Takoe, unosite i konto trokova na klasi 5.

Nakon toga, ulazite u tabeli unosite sledee podatke:

Konto mesta trokova

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 20

 AB Soft Beograd

Organizaciona jedinica mesta trokova potrebno je da kombinaciju koja definie mesto trokova imate
definisanu u ifarnicima mesta trokova
Inventarski broj ovo je podatak o osnovnom sredstvu, na kojem je eventualno izvrena intervencija za
koju ste dobili fakturu. Ovaj inventarski broj treba da bude definisan u programu OSA i to na mestu
trokova koje ste uneli u prethodnim kolonama.
Nosilac trokova ako troak iz fakture treba vezati, pored mesta, i za nosioca trokova, na ovom mestu
unosite ifru nosioca troka. Potrebno je da ovu ifru najpre definiete iz ifarnika nosilaca trokova.
Vrsta trokova definie se kao ifra u ifarniku analitike iz programa FIPO, na tipu ifarnika nosilaca
trokova.
Iznos iznos koji se vezuje za navedeno mesto trokova
Opis

Za unos svih polja koja su tipa neke ifre, moete koristiti Help, pritiskom na taster F1.

Poto unesete podatke, pritiskom na taster F2 moete temeljnicu iskontirati (program e sam ponuditi stavove) i
pritiskom na taster F3, proknjiiti. Knjienjem, prenose se podaci u program FIPO i pamte podaci o rasknjienoj
fakturi.

ULAZNE FAKTURE USLUGA (NOSIOCI TROKOVA)

Unos podataka (prijemnice, prenosnice)

Neto detaljniji unos mogu je iz ove opcije. U zaglavlju unosite: podatke o raunu konto i ifra dobavljaa, broj
rauna i iznos (ako podatak ne postoji u knjizi KUF, na ovom mestu e biti unet), konto trokova, delatnost,
organizacionu jedinicu i vrstu trokova. Vrsta trokova treba iz programa FIPO da bude definisana kao troak tue
usluge. Nakon toga, u tabeli unosite sledee podatke:

Vrsta posla (iz ifarnika uinaka) ova vrsta posla mora da odgovara delatnosti unetoj u zaglavlju
ifra uinka
Radno mesto (iz ifarnika radnih mesta)
Odelenje, odsek (ako imate ove informacije)
Cena bez poreza cena sa porezom bie automatski obraunata, na osnovu odgovarajueg parametra
Koliina uinka (vrednost sa porezom i bez poreza se automatski izraunavaju)
ID broj koji je nastao kao rezultat uinka. Ovaj ID broj moe da kroz program ROK bude knjien kroz
prenosnicu ili kroz prijemnicu, u zavisnosti da li se radi o proizvodnji ili doradi. ID broj takoe mora da
bude definisan kao gotov proizvod, sa konta nosilaca trokova koji odgovara delatnosti unetoj u zaglavlju
Magacin ili dva magacina, u zavosnosti od toga da li se radi u prijemnici ili prenosnici
Nosioci ako elite da troak odmah prenesete na konto nosilaca trokova, na ovom mestu unesite ifru
nosioca koji e vezati troak.

Nakon toga, sledi uobiajna procedura kontiranja i knjienja, kao to je to objanjeno u prethodnoj opciji. Ukoliko
imate u va informacioni sistem ukljuen i program DUGA, i za izvrenje usluga drugih lica sa njima zakljuujete
ugovore, tada se pozivanjem na ugovor kroz unos ulazne fakture usluga u knjigu KUF, izvrene usluge mogu
vezati za ugovor i iz programa DUGA tada moete da pratite izvrenje zakljuenih poslova, kao i finansijske
efekte.

Prikaz podataka

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 21

 AB Soft Beograd
Podaci uneti iz prethodne dve opciji mogu se pogledati iz ove, u formi stabla, sa izvetajem na desnoj strani.
Izvetaj ima i sve standardne alate sortiranja, filtriranja, tampanja, eksporta i drugih mogunosti, kao i ostali
izvetaji AB Soft programa.

Slika 4-1

UNOS PODATAKA SA RADNIH LISTA (PROSTA EVIDENCIJA)

U prostoj evidenciji unosa internih uinaka, cilj je evidentirati koliinu uinaka koje je izvreno na nekom mestu
trokova, eventualno drugom mestu trokova. Podatke unosite u jednoj formi i to:

Datum
Podaci o mestu koje daje uinak
Vrsta posla (ova ifra sadri informaciju o kontu mesta trokova)
Organizaciona jedinica
ifra radnog mesta
Podaci o mestu koje prima uinak
Konto
Organizaciona jedinica (potrebno je da ovaj par bude definisan u ifarniku mesta trokova)
Podaci o uinku:
Vrsta uinka
Koliina
Radni nalog
Opis

Uneti podaci ostae u trajnoj evidenciji.

UNOS PODATAKA SA RADNIH LISTA (KOMPLETNA EVIDENCIJA)

Kompletna evidencija koristi se ako za uinke imate unete normative i elite da podatke sa radnih lista prenesete u
program za obraun zarada. Korienje opcije zahteva postojanje programa za obraun zarada OZ i odgovarajue
baze.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 22

 AB Soft Beograd

Poetak obrade za mesec

Da biste mogli da unosite podatke, potrebno je da najpre zaponete obradu za mesec. Opcija je pandan
odgovarajuoj opciji iz programa OZ.

Unos podataka (prijemnice, prenosnice)

U zavisnosti da li je neki radnik bio angaovan na operacijama koje su rezultovale ulaskom proizvoda u magacin
gotovih proizvoda ili meufaznu obradu, koristiete jednu od ove dve opcije.

U zaglavlju unosite sledee podatke:

Mesec i godina obrauna

ifra radnika iz programa OZ
Organizaciona jedinica (s obzirom da se radi o dve baze, neophodno je da ifarnik organizacionih jedinica
iz programa OZ i FIPO budu usklaeni)
Broj unosa za tog radnika
Broj provedenih sati
Faktor redukcije kojim se poveava ili smanjuje uinak
Stimulacija

Nakon toga, unose se podaci sa radne liste o uincima i mestima gde su oni uinjeni. Podaci se unose u tabeli, a za
obraun se koriste informacije vezane za normative koje su unete kroz ifarnike.

Pritiskom na taster F2 moete obraunati zaradu i uinak, a pritiskom na taster F3, podaci e biti proknjieni.

Prikaz podataka

Podaci uneti iz prethodne dve opciji mogu se pogledati iz ove, u formi stabla, sa izvetajem na desnoj strani.
Izvetaj ima i sve standardne alate sortiranja, filtriranja, tampanja, eksporta i drugih mogunosti, kao i ostali
izvetaji AB Soft programa.

Prenos podataka u program OZ

Svi podaci koje unosite ili pregledate iz prethodne tri opcije, odnose se na podatke unete u okviru proizvodnje
(pogonskog obrauna). Tek startovanjem ove opcije prenose se podaci u program OZ. Pri tom, podaci koji su
jednom preneti ne mogu se preneti ponovo.

Program e vam u tabeli prikazati neprenete podatke i preneete ih pritiskom na taster F3. U okviru programa OZ
preuzeete ih iz za to predviene opcije.

Kraj obrade za mesec

Kada zavrite sa unosom podataka sa radnih lista i sve ih prenesete u program OZ, tada oznaite da je za taj mesec
zavrena obrada iz ove opcije. Nakon toga, izmena podataka nije mogua.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 23

 AB Soft Beograd

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 24

 AB Soft Beograd

5. OBRAUN

Na kraju obraunskog perioda, iz ove opcije ete startovati obraun koji e vas dovesti do obrauna cene kotanja i
zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, sa obraunom na klasi 9. Opcije u ovom meniju su:

0. Raspodela sekundarnih trokova

0. Cena angaovanja po uloenom satu rada
0. Prenos trokova na konta nosilaca trokova
0. Obraun ekvivalentnih brojeva
0. Obraun nosilaca trokova
0. Obraun faznih nosilaca trokova
0. Prenos na 960
0. Kontrola 960
0. Prenos 969 na 980
0. Utvrivanje poveanja ili smanjenja vrednosti zaliha
0. Brisanje obrauna

Pre nego to krenete u ovaj obraun, potrebno je da su svi trokovi koji se prenose sa klase 5 na klasu 9, preneti.
Program nee vriti proveru da li je ovo ispunjeno, ve e odmah prei na obraun. Za utvrivanje da li je prenos
primarnih trokova kompletiran, koristite prve dve opcije menija Izvetaji.

Kao rezultat korienja veine od ovih opcija, dobijaju se nalozi koje program smeta u fascikle programa FIPO i
treba proknjiiti da bi se krenulo dalje sa obraunom.

RASPODELA SEKUNDARNIH TROKOVA

U trenutku kada se poinje obraun trokova iz ove opcije, trokovi vezani za mesta trokova nalaze se
rasporeeni po svim kontima grupa 92, 93 i 94, sa dugovne strane. U prvoj fazi obrauna najpre se sekundarni
trokovi sporednih i pomonih delatnosti rasporeuju na glavna proizvodna mesta trokova, sa grupe 93. Za
rasporeivanje program e koristiti informacije koje ste uneli kod definisanja rasporeda iz ifarnika. Rezultat
obrade je nalog koji e preko potrane strane konta sa grupe 92 i 94, preneti trokove i vezati ih za mesta trokova
grupe 93. Neki od trokova sa grupe 94 ne vezuju se za konta sa grupe 93, ve idu direktno na trokove perioda
(uprava i prodaja).

CENA ANGAOVANJA PO ULOENOM SATU RADA

Ako ste koristili opcije programa POGS ili POP da biste uneli uinke, bilo po prostim, bilo po kompletnim
varijantama, i to i za sopstveno angaovanje i za ulazne fakure usluga, kao i ako ste trokove koje treba vezivati za
mesta trokova, zaista vezivali za mesta, tada moete obraunati cenu angaovanja uloenog rada.

Cena se obraunava posebno za sopstvene uinke i posebno za angaovanje drugih. Kako e se iz mase trokova
izvui koji su trokovi sopstveni, a koji po ulaznim fakturama, zavisi od definicije vrste trokova kao ifara

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 25

 AB Soft Beograd
analitike iz programa FIPO. Naime, na drugom tab stripu za ifre analitike koje su odreene da su vrste trokova
(subanalitike na kntima mesta trokova i nosilaca trokova) definie se da li je taj troak troak spoljne usluge ili
ne. Kod unosa podataka sa faktura dobavljaa treba o ovome povesti rauna, da biste na ovom mestu imali
ispravne podatke.

Opcija je izvetajnog karaktera i iz ove opcije dostupne su vam sve standardne mogunosti AB Soft izvetaja.

PRENOS TROKOVA NA KONTA NOSILACA TROKOVA

Poto ste iz prve opcije ovog menija sve trokove vezali za konta mesta trokova koji su mesta trokova
proizvodnje, iz ove ih prebacujete na sama konta nosilaca. Za formiranje naloga za knjienje, koristie se
informacije unete u opcijama za definisanje prenosa, iz menija ifarnici. Rezultat obrade je nalog koji e preko
potrane strane preneti trokove na grupu 95. Nakon ovih obrada, saldo grupa 92, 93 i 94 treba da bude na nuli, za
konta koja svoje trokove prenose na nosioce.

OBRAUN EKVIVALENTNIH BROJEVA

Ekvivalentni brojevi unose se kod unosa podataka o nosiocima trokova. Na ovom mestu, vri se obraun
procenata da bi se mogao dalje nastaviti obraun na grupi 95.

***

Od ove take nadalje obraun se deli i ide u dva paralelna toka:

0. Jedan je za obine nosioce trokova. Za njih treba da redom proete sve opcije u meniju Obraun nosilaca
trokova da biste na kraju dobili cenu kotanja

0. Drugi je za fazne nosioce trokova i za njega vai sledea opcija.. U ovom sluaju, za jednu po jednu
delatnost ponavljate obraun faza dok god ne doete do poslednje faze. Nakon obrauna svake faze treba da
proknjiite nalog kojim se srazmeran deo trokova jedne faze prenosi na sledeu. Rezultat je cena kotanja
nosilaca trokova u svakoj fazi.

OBRAUN NOSILACA TROKOVA

Da biste mogli da krenete u ovu obradu, potrebno je da ste ve uradili sve obrade iz prethodnih opcija. Svi trokovi
koji mogu da iu u cenu kotanja treba da se nalaze na kontima grupe 95. Ovu obradu ete startovati za sve
nosioce trokova koji nisu fazni. Za fazne nosioce treba da pokrenete obrade iz naredne opcije menija Obraun.

Potrebno je da redom izvravate jednu po jednu opciju menija i da knjiite naloge koje vam program bude
prikazao. Za obraun zaliha koriste se zalihe iz programa za robnomaterijalno knjigovodstvo, ROK.

Obraun nosilaca po vrstama trokova

Vrste trokova definisane su iz programa FIPO kao ifre analitike na grupi koja je oznaena kao vrste trokova
pogonskog knjigovodstva. Vrste trokova moete pogledati i definisati i iz programa POGS. Jednom definisane,
vrste trokova postaju vidljive i iz svih programa u sistemu.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 26

 AB Soft Beograd
Iz ove opcije se obraunavaju trokovi vezani za nosioce, po vrstama. Prilikom knjienja, neki od trokova koji se
prenose na grupu 95 se odnose na konkretne nosioce i ti trokovi ostaju vezani za njih. Ostali trokovi, koji nisu
vezani rasporeuju se na nain kako je to definisano u ifarnicima. Ova i sledea opcija omoguuju vam da
obraunate i pogledate ove trokove.

Obraun se radi za period i za delatnost.

Obraun koliina i kljueva

Posle prethodnog obrauna, svi trokovi neke delatnosti koji su knjieni na analitikom kontu grupe 95, vezani su
za nosioce, ma koliko nosioca se knjii na tom kontu. Ova informacija uva se u obraunskim tabelama i moete je
pogledati iz opcije 2.

U sledeoj fazi, obraunavaju se koliine i vrednosti na zalihama. Obraun se radi za period obrauna i za
delatnost. Obraunate podatke moete pogledati iz opcije 4. Ukoliko ima potrebe, koliine na zalihama moete i
promeniti iz ove opcije.

Obraun cene kotanja iznosi

Cena kotanja obraunava se kada se trokovi vezani za nosioce u jednoj od prethodnih opcija, veu za proizvode
(usluge) koji se nalaze na svakom od nosioca. S obzirom da se kroz ceo obraun ouvava i informacija o vrsti
trokova, iz ove opcije dobijamo i strukturu cene kotanja, prema definisanim vrstama trokova iz programa FIPO.
Kod obrauna cene, koristi se informacija o ukupnoj proizvodnji svakog proizvoda, odnosno o ukupnim izvrenim
uslugama.

Obraun cene i vrednosti zaliha

Na kraju, u poslednjoj fazi, na osnovu cena i koliina iz programa ROK, obraunavaju se cene i vrednost zaliha.

OBRAUN FAZNIH NOSILACA TROKOVA

Obraun faznih nosilaca se u mnogome poklapa sa obraunom obinih nosilaca. Razlika je u tome to se kroz
obraun prolazi vie puta po jedan put za svaku fazu.

Naime, kod obrauna se ide od prve faze, sa obraunom nosilaca, koliina i kljuena i cena kotanja. Poto se u
nekoj fazi obrauna cena kotanja, deo trokova srazmeran prenetim koliinama iz faze u fazu, prenosi se na
narednu fazu kroz nalog za knjienje. Poto proknjiite tako dobijen nalog za knjienje iz programa FIPO, treba da
ponovite obraun do ove take za narednu fazu i tako redom, do poslednje faze. Broj faza i konta na kojima se
nalaze nosioci u nekoj fazi, definisani su iz opcije ifarnici.

Kao i za obine nosioce, i za fazne se mogu obraunati cene kotanja i vrednost zaliha.

OBRAUN KLASE 9

Poto ste zavrili sa obraunima iz prethodnih opcija i poto imate na grupi 95 prenete sve trokove koje moete
vezati za nosioce, potrebno je da redom proete i kroz ostale opcije iz kojih e se automatski zatvoriti knjige na

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 27

 AB Soft Beograd
klasi 9. Krajnji rezultat je utvrivanje poveanja ili smanjenja vrednosti zaliha gotovih proizvoda i nedovrene
proizvodnje.

BRISANJE OBRAUNA

Obraun ostaje trajno zapamen dok ga iz ove opcije ne obriete i oslobodite prostor za novi obraun.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 28

 AB Soft Beograd

6. IZVETAJI

Izvetaji je opcija koja vam omoguuje da na ekranu ili tampau pogledate razne korisne izvetaje o
evidentiranim promenama u proizvodnji. Takoe, moete izvriti razna sumiranja po razliitim osnovama.

Posle izbora opcije "Izvetaji" pojavie se meni sa sledeim mogunostima:

Slika 6-1

NESLAGANJE POGONSKOG I FINANSIJSKOG KNJIGOVODSTVA

Iz ove opcije moete pogledati da li su svi trokovi koji treba da budu preneti na klasu 9, zaista preneti. O tome
koji su trokovi preneti, koristi se informacija o nainu prenosa sa klase 5 na klasu 9, unetom iz opcije ifarnici.
Izvetaji e vam prikazati potrani promet analitike 902 i odgovarajui dugovni promet konta sa sintetike sa klase
5.

NESLAGANJE POGONSKOG I FINANSIJSKOG KNJIGOVODSTVA PO NALOZIMA

Ukoliko ste iz prethodne opcije utvrdili da postoje neslaganja izmeu finansijskog i pogonskog knjigovodstva,
tada vam ova opcija moe pomoi da pogledate na kojim nalozima je dolo do neslaganja. Ova opcija vam moe
koristiti ako na istom nalou knjiite i klasu 5 i klasu 9. Ukoliko to nije sluaj, tada vam ovaj izvetaj nije od
znaaja.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 29

 AB Soft Beograd

Slika 6-2

PREGLED UNETIH UINAKA

Sopstvene uinke koje ste uneli iz opcije Knjienja Unos podataka sa radnik lista (prosta evidencija) moete
pogledati iz ove opcije. Izvetaj je u formi stabla. Izvetaj se moe sortirati i filtrirati po svim kolonama. Takoe,
moe se tampati pritiskom na taster F4.

Slika 6-3

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 30

 AB Soft Beograd

7. TOOLS (ALATI)

Re tools se prevodi reju alati. Dakle, u ovom meniju se nalaze alati kojima dodatno podeavate karakteristike
programa vaim potrebama.

Opcija Saldo omoguuje pokretanje procedure za obraun salda i iz ovog menija. Opcija se ree koristi jer je ee
lake kliknuti na odgovarajuu ikonicu u toolbaru.

U opciji Period upisuje se datumski period koji e program prihvatati. Za svaki uneti datum van ovog opsega
program e vas opomenuti da datum ne odgovara definisanom opsegu datuma. Ako u ovoj opciji niste upisali ni
jedan datum, program e automatski upisati datumski opseg koji je podeen u Windows operativnom sistemu.

Opcija servis ima dve podopcije. Obe podopcije su dostupne samo system operateru, odnosno operateru koji ima
ovlaenja system operatera. O ovlaenjima e biti vie rei u pasusu Rad sa operaterima. Ove opcije su Brisanje
neusmerenih stavki i Brisanje svih knjienja. Napomena: pre startovanja opcije Brisanje svih knjienja predhodno
obavezno arhivirati podatke. Podatke briete na sopstvenu odgovornost.

Opcija Rad sa operaterima sadri dve podopcije: Lini podaci i Spisak operatera.

U podopciji Lini podaci operater moe pogledati svoje podatke i promeniti svoju lozinku. Na slici 7-1 prikazan je
prozor koji se dobija aktiviranjem podopcije Lini podaci.

Slika 7-1

U prikazu podataka sa slike 7-1. operater moe pogledati nivo svojih ovlaenja (User level), upisati svoje ime i
prezime i izmeniti lozinku. Kada system operater kreira novog operatera, lozinka je identina sa imenom operatera.
Na primer, system operater unese operatera Pera. Lozinka za prvi ulazak operatera Pera je takoe Pera. Lozinka
Pera moe i da ostane, ali zbog integriteta podataka poeljno je da lozinka bude razliita od imena operatera. Zbog
toga operater Pera treba da ue u ovu opciju i promeni svoju lozinku. Promena lozinke zapoinje klikom na dugme
Izmena lozinke. U novom prozoru se u polju Stara lozinka upisuje stara lozinka, a zatim dva puta nova lozinka, u
poljima nova lozinka i Potvrda nove lozinke. Klikom na dugme OK, stara lozinka e biti zamenjena novom.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 31

 AB Soft Beograd

U podopciji Spisak operatera prikazani su svi operateri. Na slici 7-2 prikazan je ovaj prozor.

Slika 7-2.

User level je nivo korisnika. Postoje dva nivoa operatera: system i default. Operateri sa user level-om system imaju
sva ovlaenja u programu: brisanje i ispravke naloga, brisanje svih knjienja, dodavanje novih operatera,
definisanje prava i nivoa operatera i slino. Operateri sa nivoom default su "obini" operateri i nabrojane
privilegije system operatera njima nisu dostupne. Poeljno je da samo jedan operater ima ovlaenja system
operatera.

Ova opcija znaajna je iz jo jednog raloga mogunosti System operatera da 'otkljua' pojedine ili sve operatere.
Naime, u toku nekih operacija u programu operateri zakljuavaju pojedine obrade, odnosno oznaavaju ostalim
operaterima da su poeli neke obrade i da u tom trenutku ostali operateri moraju da saekaju ako ele da rade iste
takve obrade. Za sluaj da operater 'ispadne' neregularno iz programa i ne uspe da regularno otkljua opciju, ona
e se automatski otkljuati sa ponovnim ulaskom operatera u program, sa iste stanice. Ako operater ne ue u
program, tada se opcija ne moe otkljuati, ali to moe da uradi System operater iz ove opcije.

Sam ulazak operatera u program je takoe jedna od takvih opcija. Regularnim naputanjem programa omoguuje
se da isti operater ue u drugi program ili u isti. Ako doe do nasilnog izlaska iz programa, tada je potrebna
intervencija System operatera koji iz ove opcije moe da otkljua operatera i omogui mu nastavak rada.

U desnom delu prozora prikazanog na slici 7-2 prikazani su tasteri za rad sa operaterima. Tasterom Prava definiu
se prava operatera. Klikom na ovaj taster pojavljuje se prozor prikazan na slici 7-3.

Prozor prikazan na slici 7-3 mogu dobiti samo operateri sa ovlaenjima system operatera. U ovom prozoru se
oznaenom operateru zabranjuje pristup odreenoj opciji u programu. Ako elimo da pomenutom operateru Peri
zabranimo ulazak u opciju Knjienje naloga treba uraditi sledee: u prikazu operatera sa slike 7-2 treba oznaiti
operatera Pera. Zatim kliknete na taster Prava, nakon ega se pojavljuje prozor prikazan na slici 7-3. U prikazanom
prozoru kliknete u pravougaonik ispred opcije za koju elite da zabranite pristup operateru. U pravougaoniku e se
pojaviti znak , i opcija e biti nedostupna.

Ako elimo da pomenutom operateru ponovo dozvolimo pristup nekoj opciji, treba kliknuti na pravogaonik ispred
te opcije, ime e nestati znak u tom pravougaoniku.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 32

 AB Soft Beograd

Slika 7-3

Parametri

Parametri su jako vana opcija u programu. Parametrima se podeavaju neke obrade u programu, i zadaje
ponaanje programa na mnogim mestima. Od kljune je vanosti da na ovom mestu pregledate sve parametre i
podesite ih onako kako smatrate da je potrebno.

Parametri se dele na: opte (vezane za samu instalaciju, za sluaj agencijske verzije programa, ovi parametri su isti
u svim firmama za koje se vode knjige), vezani za firmu, vezani za program i vezani za operatera.

Generalno vai napomena da se kod instalacije nove verzije programa AB Softa, obavezno instalira i po nekoliko
novih parametara. Pregledajte zato ovu opciju i podesite ih da bi program prilagodili Vaim potrebama.

Ako vam iz ma kog razloga neki od parametara nedostaje, a pouzdano znate da verzija koju imate treba da ima i taj
parametar, startujte opciju Inicijalizacija parametara program e automatski dodati sve parametre koji odgovaraju
instaliranoj verziji.

Klikom na ovu opciju pojavljuje se prozor prikazan na slici 7-4.

U levom delu prozora Parametri nalazi se hijerarhijsko stablo, i na njemu svi parametri. Do odreenog parametra
dolazi se klikom na pravougaonik ispred grupe parametara, a zatim i klikom na sam parametar. U desnom delu
prozora Parametri strelica e biti pozicionirana na izabrani parametar. U dnjem delu desnog dela prozora nalazi se
opis znaenja parametara i znaenje vrednosti koju je mogue uneti u polje Iznos. Podeavanje parametara se
svodi na upis odgovarajuih vrednosti u polje Iznos. Nakon podeavanja parametara potrebno je kliknuti na taster
Pamenje i promene parametara e biti zapamene.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 33

 AB Soft Beograd

Slika 7-4

Na kraju, inicijalizacija parametara je opcija koja dodaje nove parametre, ako su kod isporuke nove verzije takvi
dodati.

POGS POGONSKO KNJIGOVODSTVO 34