,

Biljana Vulovi 07/04/2015 Nastavnici i profesori, Otvorena vrata 171 Pregleda

,
.
, ,
. , ,
.

( ,
, ).

:







( ). , , ,
, .
, .
, , .
, ,
( , ,
, , ).
, .
, , .
:

?
.
?
,
, .
 - , ,
, .
( , .).

O a.

.

, . ,
, , , , ( ), ,
( ,
, .).

 ,
.
.

( ,
, , ).

, , ,
, , .

,
, ,
.

:
50

Veseli kamenii
Zorica Boi 25/03/2015 Nastavnici i profesori, Otvorena vrata 234 Pregleda

Da kamen moe da progovori imao bi ta da nam ispria i razuveri nas da i on ima duu.

Od drevnih vremena cenili su ga Egipani , arali po njemu Indijanci koristei ga za lov, a

Tibetanci mu se klanjali duboko kleui po njemu figure svojih svetaca.

Poznata misao glasi ,,Zrno po zrno pogaa,kamen po kamen ,palaa. Nekada se kamen daleko
vie koristio u svrhu gradnje a klesari bili vrhunski umetnici svoga vremena, jer su zgradama
davali lepotu a kamenu veliinu i venost.
Kroz istoriju
ova umetnost se menjala u skladu sa potrebama i savremenim nainom ivljenja.

Nekada je kamen bio temelj gotovo svake kuce , ponegde ograda a danas se moze nai u
prijatnim tonovima najee u savremenom enterijeru veine modernih stanova.

Ponegde slui i kao ukras, deo nakita a nije iskljueno da se na velika vrata vraa kao i veina
prirodnih materijala za dekororaciju.

Naa pria poinje u uionici , gde po ko zna koji put, sa svakom novom generacijom kolaraca
prepriavamo stare prie o kamenu kroz vreme. Taj tajnoviti i veito inspirativni materijal slui
nam kao podloga za slikanje.

Sakupljamo ga gde god se nadjemo. Na obali mora, pored puta , u pliaku reke. Svaki je
poseban , neizecivo lep i kao da krije neku tajnu.

Na njemu se moe oslikati bilo ta , od portreta , preko cvetia , ivotinja pejzaa Jednostavo
je : zatvori oi , zamisli eljenu sliku i ceo svet je tvoj. Ko jednom proba , uvek sa radou
koristi ovu tehniku.

I na kraju ono najlepe ; uzmi kameni u ruke kao najveu dragocenost i apni mu neku
tajnu .On e je zasigurno uvati odavde pa do venosti.

Snaga je u lepim reima

Zorica Boi 17/03/2015 Nastavnici i profesori, Otvorena vrata 234 Pregleda

Oduvek se znalo za narodnu izreku ,, Lepa re i gvozdena vrata otvara . esto se trudimo da
govorimo lepe rei kako svojim blinjima, tako i nepoznatim osobama. ak i ako moramo da
kaemo neto loe trudimo se da to kaemo na lep nain.
Budite fini i dozvolite drugima da budu fini prema vama. Ne zaboravite na etiri osnovne rei koje
moete da primenite u svakoj prilici: hvala, oprostite, molim i izvolite i ubrzo ete osetiti blagodeti
lepog ophoenja.

U naoj uionici , trudimo se da u neogranienim koliinama koristimo ove lepe rei, jer
Sunce obasja nasa lica kad god smo ljubazni. Da ih ne bi zaboravili , napravili smo divan pano
na zidu nae uionice . Zapamtite : hvala, oprostite, molim i izvolitei biete prijatno iznenadjeni
reakcijom okoline. Probajte ! Nije teko biti fin !
PRAVILNO DRANJE OLOVKE
Sunica Mievi 11/02/2015 Nastavnici i profesori, Otvorena vrata 271 Pregleda

Sa pt godina (najkasnije do este), hvatanje olovke postaje pravilno. Olovka se tada

dri vrhovima prstiju (izmeu kaiprsta, palca i srednjeg prsta), a prilikom pisanja miu se
prsti.
Tek ovakvo hvatanje i dranje olovke omoguava maksimalnu kontrolu i fleksibilnost prilikom
pisanja.

Kako nauiti dete da pravilno dri olovku?

Na vrlo lak i jednostavan nain, uz pomo papira ili loptice, moete nauiti dete pravilnom
dranju olovke.

Takoe moe i uz pomo zabavnih pomagala.

Kako su meseci u godini dobili nazive?

Jovanka Ignjatovi 09/12/2014 Nastavnici i profesori, Otvorena vrata 232 Pregleda

Savremeni kalendar smo preuzeli , tanije nasledili od Rimljana koji su prvobitno imali deset
meseci u godini, a ona je poinjala 1.marta jer tada poinje buenje prolea. Kasnije su Rimljani
dodali jo dva meseca, uveli red u kalendar i napravili ga ovakvim kakvim ga danas poznajemo.
Mesecima su Rimljani dali nazive ili po bogovima, ili po uvenim vladarima ili po rednom broju u
kalendaru.

JANUAR je dobio ime po Janusu , rimskom bogu ulaza, kapija, vrata, poetka i kraja. Janus je
imao dva lica, svako na jednoj strani glave kako bi mogao da vodi rauna o poetku i kraju svega
to se deava.
FEBRUAR je dobio ime po uzanim remenovima kozije koe zvanim februa , a sluili su za
obredno ienje. Ako je mart bio prvi mesec u godini, u februaru su se istili hramovi i ulice pred
novu godinu.
MART je dobio ime po Marsu, rimskom bogu rata. Obzirom da je Rim bio zemlja sa bogatom
ratnikom tradicijom, bilo je logino da prvi mesec u godini bude posveen bogu rata.
APRIL je dobio ime po latinskoj rei aperire to znai otvoriti, a to, opet, simbolizuje otvaranje
pupoljaka biljaka u aprilu.
MAJ je dobio ime po Maji, rimskoj boginji zatitnici biljaka i njihovog rasta.
JUN je nazvan po boginji Junoni jer je njen simbol bio paun, a jun je mesec pun raznobojnog
cvea.
JUL je dobio ime u ast velikog vojskovoe i vladara Gaja Julija Cezara. Takvu odluku je njemu u
ast doneo SENAT.
AVGUST je poklonjen velikom imperatoru Oktavijanu Avgustu, osvajau Egipta.
SEPTEMBAR (septem-sedam) je oznaavao da je ovaj mesec bio sedmi po redu. Godina je, da
podsetimo, poinjala od marta.
OKTOBAR je dobio ime isto kao i septembar, po rednom broju. Octo znai osam.
NOVEMBAR je bio deveti mesec po redu, a nove znai devet.
DECEMBAR, na kraju, deseti mesec po rimskom kalendaru je nastao od rei decem koji znai
deset.

ta je kreativnost?
Sunica Mievi 15/11/2014 Nastavnici i profesori, Otvorena vrata 166 Pregleda

Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritinost, stvarno

obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u dananje vreme.
Sve one smetaju prosenom graaninu da napreduje.

Kreativnost je re koja se na alost esto zloupotrebljava, zbog ega se istroila. Danas su ljudi na
nju gadljivi i smatraju je uvertirom ili pokriem za razne gluposti. Ona je ukrasni papir loih
poklona, orue za prodaju najrazliitijih proizvoda i usluga.

To ide u prilog drutvenom ureenju ije smo rtve. Kreativnost, inteligencija, originalnost,
kritinost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u dananje vreme. Sve one
smetaju prosenom graaninu da napreduje. Jo gore: ako ih ispoljava bie smatran ludom,
potcenjivan, odbaen. Najee ovako razmiljaju roditelji koji sigurno nee svom detetu omoguiti
da bude kreativno.

Kreativnost je ono to istie oveka kao jedinku i

ini ga posebnim u odnosu na sva druga iva bia.
Ona je sposobnost ljudi da ni iz ega stvore neto.
Kreativnost je ono to istie oveka kao jedinku i ini ga posebnim u odnosu na sva druga iva
bia. Ona je sposobnost ljudi da ni iz ega stvore neto. Ona nastaje u njegovoj mati i pokree je
njegova kanalisana, toliko kritikovana, agresivnost, koju upravo kanalie sama kreativnost. Re
agresivnost vodi poreklo od latinskih rei ad prema, ka, i rei gradi kretati se, to bi se moglo
prevesti kao korak ka neemu, ili u prenesenom znaenju aktivnost koja je usmerena ka
postizanju odreenog cilja.

Kreativnost, kao ni agresivnost, nisu neto to neko ima, a neko ne. One su uroene sposobnosti
svakog oveka, svakog deteta. I jedna i druga ine pretpostavku za celokupno ostvarenje njegove
prirode, to je smisao svakog ljudskog bia. Kod nekoga su vie, kod drugih manje istaknute.
Koenje i neadekvatno tretiranje obe ove ovekove osobine ine ga sputanim, frustriranim,
otuenim od samog sebe. Nedostatak ispoljavanja kreativnosti dovodi ga u afektivna stanja besa,
nemoi, pomraenja svesti.

Kreativnost se mora podsticati. ovek dok stvara osea punu snagu svoga bia. Negujui taj
nagon on osea zadovoljstvo i mir. Kao to mora da jede i pije, tako mora da zadovolji i glad za
stvaranjem da bi opstao.

Kreativnost se mora podsticati. ovek dok stvara

osea punu snagu svoga bia. Negujui taj nagon
on osea zadovoljstvo i mir. Kao to mora da jede i
pije, tako mora da zadovolji i glad za stvaranjem da
bi opstao.
S obzirom na to da se profesionalno bavim decom kroz kreativne programe koji se baziraju na
muzikoj i dramskoj umetnosti, kao i sportu, svedok sam toga koliko su ove aktivnosti potcenjene
od strane veine roditelja. Na promotivnim radionicama svi su oduevljeni, i roditelji i deca, i
nastavnici koji su prisutni, ali kad doe vreme da se odvoji novac za tu aktivnost, tu interesovanje
prestaje.

Svestan sam teine ivota i nematine, i ja ivim ovde, ali sam svestan i toga da e roditelji kao
primarne dodatne aktivnosti za dete birati strani jezik, pomo u uenju, neki sport, a kreativnost
ostavljati za kraj.

Da li e u okviru ovih aktivnosti biti razvijana njihova kreativna inteligencija? Moda, ali sigurno
nedovoljno, jer kreativnost dolazi iznutra, a ne spolja. Aktivnosti moraju u detetu razvijati potrebu
za otkrivanjem, za stvaranjem, a ne za preslikavanjem, oponaanjem, ponavljanjem. Kada se dete
oseti kao stvaralac, tog trenutka poinje da se razvija njegova kreativna inteligencija.

Kreativna inteligencija je relativno noviji pojam u psihologiji. Psiholog Robert Sternberg objanjava
kreativnu inteligenciju kao sposobnost za stvaranje novih ideja i u njegovoj trovalentnoj teoriji
inteligencija, ona ini sponu izmeu analitike, koja je angaovana u analiziranju novih ideja,
reavanja problema i donoenju odluka, s jedne, i praktine inteligencije sposobnosti da
stvaramo na osnovu apstraktnih ideja, s druge strane. U prevodu, ona je pretpostavka za uspean
ivot.
Aktivnosti moraju u detetu razvijati potrebu za
otkrivanjem, za stvaranjem, a ne za preslikavanjem,
oponaanjem, ponavljanjem. Kada se dete oseti kao
stvaralac, tog trenutka poinje da se razvija njegova
kreativna inteligencija.
Kreativnost se razvija podsticanjem mate, igrom, reavanjem problemskih zadataka i kroz
umetnost, a najbolja je ona umetnost koja detetu prirodno najvie lei.

Kreativnost kod deteta mogu podsticati i roditelji, ali nemaju svi tu sposobnost, znanje, energiju.
Zato je bolje da ukljue decu u kreativne programe. Kroz kreativne aktivnosti deca stiu radne
navike, ue da ue, razvijaju ljubav prema saznanju, ue da cene stvoreno, i svoje i tue, razvijaju
kritiko miljenje, ue da potuju sebe i druge, ostvaruju svoju svrhu i srena su.

U BG Vrapcima sve prati od kreativnosti. Deca stiu znanja o sebi, o svetu, o vezama izmeu
ljudi, o oseanjima, kroz glumu, muziku i karate, istovremeno postajui pravi borci.

Evo jednog primera kako na tip rada dovodi i do umetniih rezultata. Ovo je predstava koju sam
napisao i reirao 2013. godine u okviru projekta Deja Republika Zmaja i aja, koji sam izveo u
saradnji sa Centrom za razvoj dejih interesovanja Povratak prirodi.

Izvor: Detinjarije