MATINA PLOA

MATINA ili OSNOVNA PLOA predstavlja zbirni naziv skupa

komponenti koje ine neophodnu osnovu svakog PC raunara.
Ona je veoma komplikovana tampana ploa sa mnogobrojnim
elektronskim elementima (provodnici, integrisana kola,
tranzistori, otpornici, kondezatori), a slui za povezivanje
delova raunara u funkcionalnu celinu, omoguava njihovo
napajanje strujom i njihovu meusobnu komunikaciju. Na
matinoj ploi se nalaze prikljuna mesta za procesor i
memoriju, skup provodnika kojima se signali kreu izmeu
razliitih delova ploe (magistrala), skup ipova koji kontolie
rad raunara (BIOS) i prikljuci (slotovi) za dodatne kartice
(zvuna, grafika, TV, video, modem, mrena i sl). Pored toga
na matinoj ploi mogu biti i kontroleri za diskove i disketne
jedinice, kao i prikljuci (portovi) za povezivanje raunara sa
drugim ureajima (skener, tampa, zvunici i drugi periferijski
ureaji).

Matina ploa slui za objedinjavanje i komunikaciju delova

raunara i znatno utie na njegove celokupne performanse, pa
je zbog toga prilikom izbora sastava raunara veoma vano
izabrati dobru matinu plou.
 PROCESOR

PROCESOR ili centralna procesorka jedinica (CPU - Central

Process Unit) je osnovna i izvrna jedinica raunara u kojoj se
realizuju sve raunske i logike operacije i izvravaju komande
koje su zadate programom tokom rada raunara. Nalazi se na
matinoj ploi raunara i u obliku je tanke ploice malih
dimenzija (svega nekoliko centimentara) koja se sastoji od vie
miliona integrisanih tranzistora. Sa donje strane poseduje
pinove (tanke iice) koji slue za vezu sa matinom ploom na
kojoj se nalazi njegov prikljuak. Prilikom ukljuivanja raunara
procesor instrukcije za rad dobija od BIOS-a, a nakon
pokretanja operativnog sistema i drugih programa dalje
instrukcije za rad dobija upravo od njih. Od procesora u
najveoj meri zavisi brzina rada raunara.

Karakteristike procesora odreene su njegovom ahriktekturom,

a to su: brzina procesora, duina procesorske rei, radni takt i
interni ke. Brzina procesora je merna jedinica koja pokazuje
koliko miliona instrukcija moe mikroprocesor da obradi u
jednoj sekundi. Duina procesorske rei je broj bitova koji se
istovremeno prenosi i obrauje unutar procesora. Radni takt je
uestalost impulsa koje generie sat specijalno elektronsko
kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Interni ke je brza
memorija koja se nalazi unutar procesora i kojoj procesor prvo
pristupa.
 MEMORIJA

MEMORIJA je komponenta raunara neophodna za njegov rad.

U memoriju se smetaju programi koji se izvravaju, kao i
podaci koji se tim programima obrauju. Memorija se sastoji
od osmobitnih registara (bajtova) i njen kapacitet se izraava u
upravo u bajtovima. Pored kapaciteta druga vana
karakteristika memorije je vreme pristupa koje protekne izmeu
zahteva memoriji za podatkom i dobijanje podatka iz memorije.
Postoje tri osnovna tipa memorije: ROM, RAM i ke memorija.

RAM (Random Access memory) predstavlja najvei deo

memorije i u nju korisnik moe da upisuje sadraj i da ga ita.
Glavna karakteristika RAM memorije je da podatke koji se u njoj
nalaze ona zadrava (uva) samo dok raunar radi. Nakon
iskljuenja raunara kompletan sadraj RAM memorije se gubi i
prilikom ponovnog ukljuenja raunara ona je potuno prazna.
Zbog ove osobine RAM memorija je veoma pogodna za
izvravanje programa i obradu podataka, pa se prilikom rada
raunara programi i podaci uitavaju u RAM memoriju (obino
sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor koji izvrava
instrukcije uitanih programa i obrauje dobijene podatke.
esto se zove radnom memorijom.

ROM (Read Only Memory) predstavlja statiki deo memorije

koji moe samo da se ita. Njen sadraj se ne gubi nakon
iskljuenja raunara. Koristi se za uvanje programa i podataka
koji su esto potrebni (npr. instrukcije za pokretanje raunara)

KE memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom

procesoru (interni ke) ili uz njega (eksterni ke). U njoj se
privremeno dre podaci koji su kopirani iz RAM memorije
prilikom prvog zahteva za podacima.
 HARD DISK

HARD DISKOVI u raunarima se koriste za uvanje (smetaj)

programa koje korisnik upotrebljava tokom trada na
raunaru, kao i za smetaj podataka (dokumenata) nastalih
korienjem pomenutih programa. Osim ove dve namene,
sam PC raunar koristi hard disk kao privremenu memoriju ,
kada mu za potrebe nekog posla ponestane RAM memorija.
Fiziki sastav hard diska ine kuite, osovina, ploa, glava
za itanje i pisanje, kontrolor i ke memorija.

JEDINICE DISKETA

disketa

JEDINICA DISKETE je deo raunara koji se koristi za itanje i

pisanje podataka na disketu. Ona sa spoljne strane ima otvor u
koji se stavlja disketa. Diskete spadaju u spoljanju memoriju,
ugraene su u kutiju od tvrde plastike i njihov kapacitet iznosi
1,44 MB. Jedinica diskete danas moemo nai samo na starijim
raunarima, jer se diskete retko koriste zbog malog kapaciteta
i male brzine prenosa podataka.
 OPTIKI UREAJI (CD ROM, DVD)

Za razliku od disketa i hard diska koji su magnetni medijumi CD

ROM i DVD su optiki medijumi. Kod ovih diskova se primenom
laserske tehnologije nanose zapisi na tanku metalnu povrinu
diska koja je naneta na plastini disk. Poto se povrina diska
trajno oteuje jednom upisani podaci se ne mogu vie menjati,
nego samo oitavati. Kapacitet CD ROM diska je 600 700 Mb,
a DVD diska do 4,7 GB. DVD disk je nastao zbog potrebe
snimanja dugometranih filmova koji zbog svoje veliine nisu
mogli da se snime na obian CD.

TASTATURA

TASTATURA je najrasprostranjeniji ureaj za unoenje

podataka i komunikaciju sa PC raunarom. Koristi se za unos
teksta u raunar, zadavanje komandi, pomeranje kursora na
ekranu ili izbor eljenog menija - opcije. Pri ovome radu na
ekranu kontroliemo ispravnost unetih podataka i po potrebi ih
ispravljamo.
 MI

Mi je ulazni ureaj i koristi se za izbor objekata na ekranu.

Postoje dve vrste mieva: optiki i mehaniki (sa kuglicom).
Mehaniki mi sa donje strane ima kuglicu koja se rotira pri
pomeranju mia. Dva senzora registruju rotaciju kuglice i
kodiraju to u elektrini signal koji se prenosi do raunara.
Kod optikog mia sa donje strane postoji laser koji evidentira
pomeranje mia u odnosu na podlogu i to pomeranje mia
kodira u elektrine signale koji se prenose do raunara.

PRIKLJUAK (PATA / SATA)

Prikljuci PATA (Paralel ATA) ili SATA (Serial ATA) se koriste za

povezivanje hard diska sa matinom ploom raunara. Za
prikljuivanje PATA hard diskova, na matinoj ploi postoji
najvie dva prikljuka, dok kod SATA hard diskova na matinoj
ploi postoje obino od 2 do 8 SATA prikljuka, pa se svaki
hard disk odgovarajuim kablom prikljuuje na neki od
raspoloivih prikljuaka.
 MONITOR

Monitor je izlazni ureaj koji prikazuje raunarske signale kao

sliku koju korisnik vidi. On je vaan deo PC raunara. Korisnik
preko njega komunicira sa raunarom jer monitor daje na uvid
korisniku ta raunar radi. Kada korisnik unosi podatke, oni se
prikazuju na ekranu, a takoe i rezultati rada raunara, kao i
eventualne programske poruke. Na osnovu tehnoligije kojom
su napravljeni monitori mogu biti: katodni monitori (CRT),
monitori sa tenim kristalom (LCD), gas-plazma monitori i LED
monitori.

NAPAJANJE

Izvor za napajanje strujom

obezbeuje elektrinu energiju za
napajanje svih komponenata
raunara koji se nalaze unutar
kuita.
Na njemu se nalazi i ventilator koji
omoguuje strujanje vazduha
unutar kuita i na taj nain
hlaenje komponenata u njemu.
DODATNE KARTICE

ZVUNA KARTICA ima zadatak da

zvuk koji je uskladiten u raunaru
u digitalnom obliku pretvori u
analogni oblik tako da moe da se
reprodukuje u zvunicima.

GRAFIKA KARTICA je ureaj koji

podatke u raunaru uskladitene u
digitalnom obliku pretvara u
analogne signale koji kontroliu
povezivanje slike na ekranu.

TV KARTICA omoguava prijem

televzijskog programa pomou
raunara.
FAKS MODEM VOICE KARTICA
slui za povezivanje raunara sa
drugim raunarima korienjem
telefonske linije.

MRENA KARTICA (mreni adapter)

slui za povezivanje raunara na
lokalnu raunarsku mreu