Tower 6 PDF

Tower 6
Program za statiku i dinamiku analizu konstrukcija
uputstvo za rad sa programom

[aurirano za Build 1300]
Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Razlike u odnosu na Build 1200 nalaze se u poglavljima:
1.2.1 Pojedinana instalacija programa
1.2.2 Mrena instalacija
3.1.3 Granini uslovi
3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja
6.1 Proraun
8.5.5 Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima
8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima
8.10 Uticaji u indirektnim elementima
8.11.1 Kreiranje reduktora
9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenje
9.3.4 Usvajanje armature
9.3.11 Kontrola ploa na probijanje
9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni
9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni
9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja
9.4.5 Kreiranje tekstualnog izvetaja

Sadraj
Tower 6.......................................................................................................... 1
Sadraj .......................................................................................................... 3
1. UVOD ......................................................................................................... 1
1.1 Potrebna konfiguracija raunara ...............................................................1
1.2 Instalacija programa ...............................................................................9
1.2.1 Pojedinana instalacija programa ................................................................. 10
1.2.2 Mrena instalacija ...................................................................................... 17
1.3 De-instalacija programa ........................................................................ 23
1.4 Pokretanje programa ............................................................................ 24
1.5 Osnovna koncepcija i organizacija programa............................................. 25
2. GRAFIKI INTERFEJS............................................................................... 26
2.1 Izgled ekrana....................................................................................... 26
2.2 Raspored i veliina prozora za crtanje...................................................... 28
2.3 Rad sa prozorima ................................................................................. 31
2.4 Aktiviranje naredbi ............................................................................... 33
2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi .................................................................. 34
2.4.2 Izbor podkomandi sa komandne linije ........................................................... 34
2.4.3 Transparentne naredbe............................................................................... 35
2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima............................................................................ 35
2.5 Izbor taaka ........................................................................................ 44
2.5.1 Slobodan izbor taaka ................................................................................ 47
2.5.2 Ortogonalni i polarni izbor taaka ................................................................. 47
2.5.3 Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate ........................................ 49
2.5.4 Izbor taaka zadavanjem koordinata ............................................................ 50
2.5.5 Izbor taaka preciznim pogaanjem (OSNAP - kriterijumi) ............................... 52
2.5.6 Izbor taaka selektovanjem......................................................................... 55
2.6 Crtanje poligonalne linije ....................................................................... 55
2.6.1 Crtanje proizvoljne poligonalne linije ............................................................ 56
2.6.2 Crtanje pravougaonika ............................................................................... 57
2.6.3 Crtanje kruga............................................................................................ 60
2.6.4 Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture ............................................ 61

2.6.5 Ofset ....................................................................................................... 61
2.7 Zumiranje delova crtea ........................................................................ 62
2.7.1 Zum prozor............................................................................................... 63
2.7.2 Zum prethodni .......................................................................................... 63
2.7.3 Zum pomeri .............................................................................................. 63
2.7.4 Dinamiki zum .......................................................................................... 64
2.7.5 Zum sve................................................................................................... 64
2.7.6 Dinamiki zum na toki mia...................................................................... 65
2.8 Selektovanje elemenata crtea ............................................................... 65
2.9 Komande za manipulaciju sa elementima crtea........................................ 72
2.9.1 Brisanje ................................................................................................... 72
2.9.2 Kopiranje.................................................................................................. 72
2.9.3 Kopiranje u nizu (Array) ............................................................................. 73
2.9.4 Ogledalo................................................................................................... 75
2.9.5 Rotacija.................................................................................................... 76
2.9.6 Pomeranje ................................................................................................ 77
2.9.7 Skraivanje (Trim) ..................................................................................... 77
2.9.8 Produavanje (Extend) ............................................................................... 77
2.9.9 Razvlaenje (Stretch) ................................................................................. 78
2.9.10 3D Kopiranje u nizu (3D Array).................................................................... 78
2.9.11 3D Ogledalo .............................................................................................. 79
2.9.12 3D Rotacija ............................................................................................... 80
2.9.13 Obnavljanje crtea (Undo/Redo) .................................................................. 80
2.9.14 Spajanje kontura ....................................................................................... 80
2.9.15 Razdvajanje kontura .................................................................................. 81
2.10 Vidljivost ............................................................................................. 82
2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata (Vidljivost) ............................... 82
2.10.2 Podeavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje) ........................................ 94
2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo) ............................................... 99
2.11.1 Editovanje nivoa (Edit) ............................................................................. 100
2.11.2 Izbor tekueg nivoa ................................................................................. 103
2.11.3 Lokalni koordinatni sistem nivoa ................................................................ 104
2.11.4 Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci) ...................................... 105
2.11.5 Zamena geometrije tavanica (Zamena)....................................................... 107
2.11.6 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport) ............................................... 108
2.11.7 Generisanje prostornog modela (Generisanje).............................................. 109
2.12 Komande za rad sa ramovima (meni Dispozicija) .................................. 111
2.12.1 Kreiranje novog rama (Novi) ..................................................................... 112

2.12.2 Promena imena rama (Preimenuj).............................................................. 113
2.12.3 Izbor tekueg rama.................................................................................. 115
2.12.4 Lokalni koordinatni sistem rama................................................................. 116
2.12.5 Cilindrini ramovi..................................................................................... 117
2.12.6 Komande za manipulaciju sa ramovima ...................................................... 121
2.12.7 Generisanje ramova ................................................................................. 121
2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled) ............................................... 122
2.13.1 Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit) ......................................................... 123
2.13.2 Renderovan prikaz modela (Render)........................................................... 124
2.13.3 Pogled kamerom (Kamera) ....................................................................... 125
2.13.4 Promena poloaja kamere (Poloaj kamere) ................................................ 126
2.13.5 Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza ............................................... 128
2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz)........................................... 129
2.13.7 Samo tekui 2D prikaz.............................................................................. 130
2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u prozoru 2D pogled
(meni 2D pogled) .............................................................................. 130
2.14.1 Definisanje pogleda.................................................................................. 131
2.14.2 Editovanje liste pogleda ............................................................................ 133
2.14.3 Izbor tekueg pomonog pogleda ............................................................... 136
2.14.4 Izbor pogleda (Ctrl+W) ............................................................................ 137
2.14.5 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport) ............................................... 138
2.14.6 Projekcije definisanih pogleda.................................................................... 138
2.14.7 Izbor taaka u definisanim pogledima ......................................................... 139
2.14.8 Vidljivost projektovanih tavanica................................................................ 139
3. UNOS PODATAKA ................................................................................... 143

3.1 Konstrukcija ...................................................................................... 143
3.1.1 Ploa/Zid ................................................................................................ 147
3.1.2 Otvori .................................................................................................... 152
3.1.3 Granini uslovi ........................................................................................ 153
3.1.4 Grede .................................................................................................... 162
3.1.5 Oslobaanje uticaja ................................................................................. 206
3.1.6 Mimoilaenje greda .................................................................................. 212
3.1.7 Baza masivnih i tankozidnih preseka........................................................... 213
3.1.8 Generisanje nosaa tankozidnog preseka .................................................... 218
3.1.9 Povrinski oslonac.................................................................................... 221
3.1.10 Linijski oslonac ........................................................................................ 223
3.1.11 Takasti oslonac ...................................................................................... 227
3.1.12 Krive povri ............................................................................................ 234

3.1.12.1 Sfera............................................................................................... 237
3.1.12.2 Kupa ............................................................................................... 239
3.1.12.3 Svod ............................................................................................... 239
3.1.12.4 Spirala ............................................................................................ 239
3.1.12.5 Postojea povr ................................................................................ 241
3.1.12.6 Editovanje povri .............................................................................. 241
3.1.13 Faze graenja ......................................................................................... 244
3.1.13.1 Definisanje faza graenja ................................................................... 250
3.1.13.2 Promena faze graenja ...................................................................... 252
3.2 Optereenje....................................................................................... 264
3.2.1 Definisanje sluajeva optereenja .............................................................. 266
3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja........................................................... 269
3.2.3 Povrinsko optereenje............................................................................. 277
3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima ................................... 284
3.2.4 Linijsko optereenje ................................................................................. 291
3.2.5 Takasto optereenje ............................................................................... 295
3.2.6 Pomeranje oslonaca ................................................................................. 297
3.2.7 Temperaturni uticaji u ploi ....................................................................... 298
3.2.8 Temperaturni uticaji u gredi ...................................................................... 299
3.2.9 Aksijalno naprezanje ................................................................................ 300
3.2.10 Pokretno optereenje ............................................................................... 303
3.2.11 Uticajna linija .......................................................................................... 315
3.2.12 Prednaprezanje ....................................................................................... 317
3.2.12.1 Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja ................................... 323
3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja ................................................................ 323
3.2.13 Rezultanta .............................................................................................. 326
3.2.14 Konvertor optereenja .............................................................................. 326
3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka ............................................. 330
3.3.1 Promena setova ...................................................................................... 330
3.3.2 Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata (Promena L.K.S.) .. 333
3.3.3 Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih oslonaca ........................... 337
3.3.4 Kontrola setova ....................................................................................... 339
3.3.5 Kontrola unetih podataka .......................................................................... 346
3.3.6 Kontrola geometrije ................................................................................. 351
3.3.7 Promena dijagonale povrinskih entiteta ..................................................... 356
3.4 Komande za unos elemenata crtea koji nisu deo konstrukcije .................. 358
3.4.1 Pomone ose........................................................................................... 359
3.4.1.1 Postavljanje osa ............................................................................... 362

3.4.1.2 Brisanje osa ..................................................................................... 363
3.4.1.3 Promena rastojanja izmeu osa .......................................................... 364
3.4.1.4 Pomeranje osa ................................................................................. 364
3.4.1.5 Promena naziva osa .......................................................................... 365
3.4.1.6 Automatsko generisanje osa ............................................................... 367
3.4.2 Izbor layer-a za crtanje.......................................................................... 367
3.4.3 Crtanje pomonih linija............................................................................. 368
3.4.4 Ispis tekstova ......................................................................................... 368
3.4.5 Kotiranje crtea ....................................................................................... 370
3.4.6 Oznaka pozicije ....................................................................................... 373
3.4.6.1 Plan pozicija ..................................................................................... 373
3.4.6.2 Generisanje plana pozicija .................................................................. 375
3.5 Podeavanje parmetara koje program koristi u svom radu (meni Setup) . 380
3.5.1 Parametri ............................................................................................... 380
3.5.2 Funkcionalnost ........................................................................................ 390
3.5.3 Ikone ..................................................................................................... 404
3.5.4 Preice ................................................................................................... 408
3.6 Komande za rad sa datotekama............................................................ 412
3.6.1 Otvaranje nove datoteke (Nova) ................................................................ 412
3.6.2 Uitavanje datoteka (Uitaj) ...................................................................... 413
3.6.3 Snimanje izmena na crteu (Snimi) ............................................................ 414
3.6.4 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao) ..................................... 414
3.6.5 Import ................................................................................................... 415
3.6.6 Uitavanje crtea iz AutoCad-a (DXF Import) ............................................... 417
3.6.7 Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport) ........................................... 420
3.6.8 Podaci o projektu..................................................................................... 421
3.6.9 Kraj rada sa programom ........................................................................... 421
3.7 Prelazak u druge module programa ....................................................... 421
4. FORMIRANJE MREE KONANIH ELEMENATA ........................................ 422

4.1 Osnovni pojmovi ................................................................................ 422
4.2 Generisanje mree konanih elemenata ................................................. 423
4.3 Greke koje prekidaju proces generisanja .............................................. 425
4.4 Ocena kvaliteta izgenerisane mree konanih elemenata .......................... 427
4.5 Korekcija izgenerisane mree konanih elemenata .................................. 428
4.5.1 Proguavanje mree ............................................................................... 428
4.5.2 Proreenje.............................................................................................. 431
4.5.3 Pomeranje vora ..................................................................................... 432

4.6 Podela greda koje se nalaze van ploa (Podela greda van ploa) ............... 432
4.7 Ostale naredbe................................................................................... 434
5. PRORAUN STABILNOSTI ...................................................................... 435
6. MODALNA ANALIZA................................................................................ 440

6.1 Proraun ........................................................................................... 440
6.2 Greke koje prekidaju proces prorauna ................................................ 446
6.3 Izbor tekueg tona ............................................................................. 447
6.4 Prikaz tekueg tona ............................................................................ 448
6.5 Animacija tekueg tona ....................................................................... 448
6.6 Kontrola postavljenih masa (Mase) ....................................................... 449
7. PRORAUN MODELA............................................................................... 456

7.1 Namena i opis rada modula.................................................................. 456
7.2 Greke koje prekidaju proces prorauna ................................................ 459
7.3 Naini prorauna ................................................................................ 461
7.3.1 Teorija I-og reda ..................................................................................... 462
7.3.2 Teorija II-og reda .................................................................................... 462
7.3.3 Proraun modela sa nelinearnim elementima ............................................... 462
7.3.4 Seizmiki proraun................................................................................... 464
7.3.4.1 EUROCODE ...................................................................................... 467
7.3.4.2 JUS (Ekvivalentno statiko optereenje) ............................................... 471
7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza) ............................................................... 475
7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP) .......................................................................... 478
7.3.4.5 Bugarski propisi (BUG) ...................................................................... 480
7.3.4.6 vajcarski propisi (SIA) ..................................................................... 481
7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva ................................................................ 485
8. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ......................................................... 488

8.1 Namena i opis rada modula.................................................................. 488
8.2 Izbor tekueg sluaja optereenja ......................................................... 493
8.2.1 Kreiranje SRSS kombinacija ...................................................................... 494
8.2.2 Kreiranje kombinacija............................................................................... 496
8.2.3 Anvelope uticaja ...................................................................................... 497
8.3 Prikaz deformisanog modela................................................................. 500
8.4 Suma reakcija .................................................................................... 503
8.5 Uticaji u ploi - zidu ............................................................................ 503

8.5.1 Obeleavanje izolinija (Legenda)................................................................ 517
8.5.2 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek) ...................................................... 519
8.5.3 Uticaji u ploi u zadatom LKS .................................................................... 525
8.5.4 Relativni ugib ploa .................................................................................. 528
8.5.5 Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima....................................... 531
8.6 Uticaji u gredama ............................................................................... 532
8.6.1 Pojedinani dijagrami ............................................................................... 534
8.6.2 Dijagrami po svim gredama ...................................................................... 542
8.6.3 Dijagrami u poprenom preseku ................................................................ 544
8.6.4 Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda) ...................................... 548
8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima............................................ 551
8.7 Uticaji u povrinskim osloncima (tlu) ..................................................... 552
8.8 Uticaji u linijskim osloncima ................................................................. 554
8.9 Reakcije oslonaca ............................................................................... 557
8.10 Uticaji u indirektnim elementima........................................................... 561
8.11 Reduktor ........................................................................................... 565
8.11.1 Kreiranje reduktora.................................................................................. 565
8.11.2 Uticaji u reduktoru ................................................................................... 567
8.12 Uticajna linija..................................................................................... 569
8.13 Skaliranje uticaja................................................................................ 576
8.14 Skaliranje razmere dijagrama............................................................... 577
8.15 Predmer ............................................................................................ 579
8.16 Tekstualni prikaz rezultata statikog prorauna ....................................... 582
8.17 Generisanje izvetaja za grupe entiteta ................................................. 592
8.18 Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa ekrana (Reset) ......................... 602
8.19 Numeracija vorova sa mree konanih elemenata .................................. 603
8.20 Kontrola setova .................................................................................. 603
8.21 Kreiranje projektne dokumentacije........................................................ 606
8.21.1 Eksport grafikih blokova .......................................................................... 607
8.21.2 Eksport blokova iz dijalog box-ova ............................................................. 614
8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)................................................. 614
8.21.4 Struktura grafikog dokumenta.................................................................. 635
8.21.5 Generisanje tekstualnih izvetaja ............................................................... 638
8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu ....................................................... 652
8.21.7 Potpisi grafikih blokova ........................................................................... 664
8.21.8 Komande za rad sa listovima harije ............................................................ 665
8.21.9 Prelom strana u projektnoj dokumentaciji ................................................... 668

8.21.10 Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji ..................................... 669
8.21.11 Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata .............. 674
8.21.12 Snimanje projektne dokumentacije ......................................................... 676
8.21.13 tampanje projektne dokumentacije........................................................ 676
8.21.14 Eksport u RTF ...................................................................................... 677
8.21.15 Povratak u modul za obradu rezultata prorauna ....................................... 678
8.21.16 Oporavak oteenih dokumenata ............................................................ 678
8.21.17 Tekui jezik izvetaja ............................................................................ 679
8.21.18 Eksport bloka u klipbord ........................................................................ 680
8.21.19 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord ..................................................... 681
8.21.20 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF ................................................ 681
8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom *.txt........................... 684
8.21.22 Direktna tampa pojedinanih crtea ....................................................... 684
9. Dimenzionisanje betonskih preseka....................................................... 686

9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi).............................................. 686
9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenja .......................................... 688
9.3 Dimenzionisanje ploa......................................................................... 694
9.3.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 695
9.3.1.1 Ulazni podaci Globalni ..................................................................... 695
9.3.1.2 Ulazni podaci Lokalni ...................................................................... 698
9.3.2 Proraun potrebne armature...................................................................... 699
9.3.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ................................................................ 700
9.3.4 Usvajanje armature ................................................................................. 712
9.3.5 Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom armaturom u ploama .............. 723
9.3.6 Manipulacija sa oblastima armiranja ........................................................... 724
9.3.7 Kreiranje tekstualnog izvetaja .................................................................. 726
9.3.8 Eksport usvojene armature u ArmCAD ........................................................ 730
9.3.9 Proraun prslina u ploama ....................................................................... 732
9.3.10 Proraun ugiba u ploama ......................................................................... 736
9.3.11 Kontrola ploa na probijanje...................................................................... 740
9.4 Dimenzionisanje greda ........................................................................ 752
9.4.1 Ulazni podaci .......................................................................................... 753
9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni ..................................................................... 753
9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni ...................................................................... 759
9.4.2 Proraun potrebne armature...................................................................... 768
9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja ................................................................ 769
9.4.4 Usvajanje armature ................................................................................. 771

9.4.5 Kreiranje tekstualnog izvetaja .................................................................. 797
9.4.6 Eksport usvojene armature u ArmCAD ........................................................ 801
9.4.7 Proraun prslina u gredama....................................................................... 805
9.4.8 Proraun ugiba u gredama ........................................................................ 806
9.4.9 Prikaz prslina i ugiba u gredama ................................................................ 807
9.5 Dimenzionisanje seizmikih zidova ........................................................ 810
9.6 Proraun preseka ............................................................................... 823
10. Dimenzionisanje elinih preseka ........................................................ 827

10.1 Izbor propisa za dimenzionisanje .......................................................... 828
10.2 Merodavno optereenje ....................................................................... 829
10.3 Kontrola napona ................................................................................. 833
10.4 Ulazni podaci ..................................................................................... 836
10.5 Kontrola stabilnosti ............................................................................. 839
10.6 Prikaz rezultata .................................................................................. 839
10.7 Izvetaj............................................................................................. 841
10.8 Izvetaj za jedan presek...................................................................... 844
10.9 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa ................................................. 845
11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 847

11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje .......................................................... 848
11.2 Merodavno opterecenje ....................................................................... 852
11.3 Ulazni podaci ..................................................................................... 856
11.4 Kontrola stabilnosti ............................................................................. 862
11.5 Prikaz rezultata .................................................................................. 872
11.6 Izvetaj............................................................................................. 875
11.7 Izvestaj za jedan presek...................................................................... 876
11.8 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa ................................................. 877

1
1. UVOD
1.1 Potrebna konfiguracija raunara
Program Tower 6 je potpuno samostalan grafiki program koji radi pod
operativnim sistemima: Windows 2000, Windows XP i Windows Vista. Minimalna
konfiguracija raunara je praktino odreena minimalnim zahtevima ovih operativnih sistema,
pa e program raditi na svim raunarima na kojima su instalirani i rade ovi operativni sistemi.
Meutim, za ozbiljniji rad sa programom, poeljno je da imate to vie raspoloive RAM
memorije.
Prostor na disku
Sam program, nakon instalacije, na disku zauzima oko 50 MB prostora, pa je to ujedno i

teoretski minimum potrebnog slobodnog prostora. Meutim za sam rad programa bie
potrebno znatno vie prostora i njegova veliina zavisi od veliine i broja problema koji e se
proraunavati. Veliina slobodnog prostora na disku utie i na ukupnu raspoloivu virtualnu
memoriju raunara o kojoj e biti vie rei u daljem tekstu.
Memorija
U Windows okruenju, programi za svoj rad koriste tzv. virtualnu memoriju. Virtualnu
memoriju sainjavaju RAM (standardna operativna memorija raunara) i tzv. swap file -
rezervisani prostor na disku. S obzirom na relativno mali kapacitet operativne memorije,
Windows automatski rezervie odreeni prostor na disku (swap file) koji fiziki predstavlja
poveanje operativne memorije. Te dve memorije rade zajedno i predstavljaju jednu celinu -
virtualnu memoriju.
Obzirom da je RAM memorija izuzetno brza, to se namee zakljuak da e na raunaru sa vie

RAM memorije rad sa programom biti bri i lagodniji. Kao to smo ve na poetku ovog
uputstva rekli, za ozbiljniji rad sa programom raunar treba da ima minimum 1 GB RAM
memorije, a poeljno bi bilo da ima i vie.
Potrebna ukupna koliina virtualne memorije za rad programa, zavisi iskljuivo od sloenosti i
veliine problema koji se reavaju. Kako je programu najvea koliina slobodne virtualne
memorije potrebna pri samom proraunu uticaja metodom konanih elemenata, to Vam se
moe desiti sluaj da po aktiviranju prorauna program izda upozorenje da nema dovoljno
virtualne memorije. Poto je koliina RAM memorije fiksna, odnosno ima je onoliko koliko je
ugraeno u raunar, to praktino, veliina virtualne memorije zavisi iskljuivo od slobodnog
prostora na disku i reenje za ovakav problem je u rezervisanju veeg prostora na disku za
swap file. Ako disk ima vie particija, ili na raunaru postoji vie diskova, obavezno treba
naloiti Windows-u da swap file formira na disku (particiji) sa najvie slobodnog prostora.
U daljem tekstu izneemo postupak provere podeenosti veliine prostora na disku za kreiranje
swap file.
Podeavanje virtualne memorije za Windows 2000
Iz Start menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel.

2
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu System, nakon ega e se
otvoriti dijalog box System Properties.
Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,

3
Aktivirajte komandno polje Performance options....
Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....

4
U prikazanim edit box-ovima, zadajte podatke kao na slici. Za prihvatanje novih vrednosti
aktivirajte komandno polje Set, a nakon toga pomou opcije OK izaite prvo iz ovog, a
potomo i iz ostalih prozora naredbe System.
Podeavanje virtualne memorije - Windows XP
Iz Start menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel X System.
Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,

5
Aktivirajte komandno polje Settings.
Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....

6
U prikazanim edit box-ovima, zadajte podatke kao na slici. Za prihvatanje novih vrednosti
aktivirajte komandno polje Set, a nakon toga pomou opcije OK izaite prvo iz ovog, a
potomo i iz ostalih prozora naredbe System.
Za proraunavanje izuzetno velikih primera, samo ogranienje Windows-a po pitanju

maksimalne alokacije memorije od 2 GB moe biti prepreka. Ova granica se moe pomeriti kod
operativnog sistema Windows XP, sa 2 GB na 3 GB. Najbolje je napraviti novu konfigurciju za
podizanje Windows XP-a, i onda toj novoj konfiguraciji podesiti parametre. To se radi na
sledei nain:
Iz Start menija aktivirajte opciju: Programs X Accessories X Command Prompt.
Na komandnoj liniji je potrebno zadati sledeu instrukciju:
bootcfg /copy /d "Windows XP - 3GB" /id 1
Na ovaj nain kreirana je jo jedna konfiguracija operativnog sistema koja je zasnovana na

konfiguraciji broj 1, ali sa imenom Windows XP - 3GB.
Zatim se unese:
bootcfg /raw /3gb /id 2
Na ovaj nain smo prethodno kreiranoj konfiguraciji Windows XP - 3GB, dodali opciju za
podrku veliine virtualne memorije od 3 GB.
Da bi proverili da je sve uraeno kako treba, treba otkucati
bootcfg
Nakon ovoga, na ekranu bi treblo da se pojave sledei podaci:

7
Boot Loader Settings

--------------------
timeout: 30
default: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
Boot Entries
------------
Boot entry ID: 1
Friendly Name: "Microsoft Windows XP Professional"
Path: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
OS Load Options: /fastdetect
Boot entry ID: 2

Friendly Name: "Windows XP - 3GB"
Path: multi(0)disk(0)rdisk(0)partition(1)\WINNT
OS Load Options: /3gb
Za povratak u Windows okruenje, sa komandne linije command prompta otkucajte naredbu:
Exit
Prilikom sledeeg startovanja (boot) Windows-a pojavie se dve konfiguracije. Ako se izabere
"Windows XP - 3GB" Tower e moi da koristi 3GB memorije. Na ovaj nain moi ete da
proraunavate i izuzetno velike primere. Za detaljnije informacije moete konsultovati Help
sistem za Windows XP.
Grafika kartica
Rad programa je podran u svim standardnim rezolucijama koje su predviene za Windows

aplikacije. Meutim, kako program u svom radu koristi i renderovan trodimenzionalni prikaz
modela, to je neophodno da vaa kartica ima instaliran drajver koji podrava 16-bitne ili 32-
bitne boje. Ako to nije sluaj, program e nakon startovanja izdati odgovarajue upozorenje.
Proveru instaliranog drajvera ete dobiti ako iz Start menija aktivirajte opciju Settings X
Control Panel.

8
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Display, nakon ega e se
otvoriti dijalog box Display Properties.
Klikom mia preko opcije Settings otvorite ovu kartoteku.

9
Da biste uopte mogli da pokrenete program, u listi Colors je potrebno postaviti ili High
Color (16 bit) ili True Color (32 bit).
Izlazni ureaji
Od izlaznih ureaja za tampu, program podrava sve ureaje koji su podrani samim
Windows operativnim sistemom i instaliranim drajverima.
1.2 Instalacija programa

Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i
odgovarajui hardlock. Kako postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti
tipovi hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski ogranieni), to morate znati i serijski broj
instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi
instalaciju za Va hardlock.
Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip instalacije tako i
reim rada programa. U sluaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobiete
novi serijski broj, pri emu stari vie nee vaiti.
Program moete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znai da
morate imati pravo pristupa sistemu Power User ili Administrator ako je na raunaru
instaliran Windows 2000, odnosno Administrator ako je na raunaru instaliran Windows
XP ili Windows Vista operativni sistem. Za razliku od instalacije, za korienje programa
nema ogranienja.
Vano:
Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, u sluaju da ste uz program dobili
USB hardlock, nemojte ga stavljati na raunar pre nego to Tower-ov instalacioni program to
bude zahtevao od Vas. Ako to ipak grekom uradite, Windows-ovu automatsku proceduru
instalacije drajvera odmah prekinite. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na prvo
postavljanje USB hradlock-a na raunar. Nakon prve instalacije programa Tower, USB hardlock
moete slobodno postavljati i skidati sa datog raunara.

10
1.2.1 Pojedinana instalacija programa

Sa instalacionog CD-a pokrenete program \Tower6\Setup.exe, nakon ega e
program prvo proveriti da li je ranije ve instaliran drajver za hardlock, i ako nije automatski
e ga instalirati. Nakon instalacije drajvera, program e izdati sledeu poruku:
Kako je u toku instalacije neophodno prisustvo odgovarajueg hardlock-a, ovom porukom,

program Vas obavetava da proverite prisustvo hardlock-a na raunaru.
U zavisnosti od tipa hardlock-a koji posedujete, moete ga prikljuiti ili na paralelni (LPT), ili
pak na USB port Vaeg raunara. Hardlock-ovi za paralelni port, imaju na svojoj zadnjoj strani
enski deo, koji omoguava i prikljuenje printera iza njega.
Postavljanje LPT harldock-a na paralelni port raunara
U sluaju da imate USB hardlock, i da ste ga grekom, pre instalcije programa prikljuili na
raunar, neophodno je da ga prvo izvuete, a odmah zatim ponovo postavite na USB port
(resetovanje porta).

11
Upaljena lampica na USB hardlock-u oznaie

njegovo ispravno postavljanje
Kada ste postavili hardlock, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e otpoeti
instalacija. U sluaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati raunar, program e
preskoiti prethodno opisanu proceduru i odmah otpoeti sa instalacijom programa. Na ekranu
e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Iz zatvorene liste, izaberite jezik instalacije, i nakon toga aktivirajte komandno polje OK.
Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

12
U centralnom delu dijalog box-a, nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa.
Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim, postavite na ukljueno stanje
prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga, bie dostupno i komandno polje Next,
ijim aktiviranjem e procedura instalacije biti nastavljena.
U ovom dijalog box-u, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji
programa. Klikom mia na ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui, i
aktivirajte komandno polje Next.
U edit box-u Vlasnik licence upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podataka
ispisivati u dnu svake strane hartije vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom

13
prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence. Kompletne podatke o

projektantu, kao i o korisniku Vaih usluga, imaete mogunost da potpuno proizvoljno
definiete u zaglavlju projektne dokumentacije (vidi poglavlje 8.21.3).
U edit box-u Registracioni broj paljivo zadajte taan serijski broj inatalacije, koji ste dobili
od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako
niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit box-u Instalacioni
direktorijum zadate potpuno proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje
, koje se nalazi sa desne strane ovog edit box-a, odaberete eljenu putanju. Kada ste
odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje Next.
U sluaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju, va ranije instaliran program, program

e izdati upozorenje i omoguiti Vam, ili da zadrite postojee datoteke, ili da ih zamenite sa
novim.
Da biste se lake odluili za jednu od programom predvienih akcija, naveemo listu datoteka
u kojima se uvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom:
Tower.$dis - konfiguraciona datoteka sa bojama entiteta koje su postavljene pomou

naredbe Parameteri
Tower.$vis - konfiguraciona datoteka sa podeenim stanjima vidljivosti u okviru naredbe

Vidljivost
Tower.$mtr - datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri definisanju

karakteristika greda, ploa, zidova i stubova
Tower.$prf - datoteka sa bibliotekom elinih profila koja se koristi pri definisanju

karakteristika poprenog preseka greda i stubova

14
Tower.$dim01 - datoteka sa podacima o kvalitetu materijala koje program koristi pri

dimenzionisanju betonskih preseka za sve standarde. Ovi podaci se
auriraju pomou naredbe Dimenzionisanje X Beton X Propisi
Tower.$sk - baza spektralnih krivi koju moete kreirati sa opcijom seizmikog

prorauna: Proizvoljna spektralna kriva
Tower.$vet - baza vetrova koja se moe kreirati u okviru naredbe za zadavanje

povrinskog optereenja po krivim povrima
Tower.$po - baza definisanih ema pokretnih optereenja
Tower.$ks - datoteka sa konfigurisanom paletom boja koja se koristi u okvru naredbe

Kontrola setova
Tower.$har - baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju projektne dokumntacije
Tower.$gig - konfiguracije parametara koje se definisu u okviru naredbe Generisanje

izvetaja za grupe entiteta
Tower.$mtz - baza definisanih masivnih i tankozidnih preseka
Tower.$net - biblioteka mrea
Tower.$pec - parametri za seizmiku po propisu EUROCODE
Tower.$pl - definisane konfiguracije legendi za armaturu
Tower.$ppz - definisane konfiguracije za generisanje plana pozicija
Tower.$tb - datoteka u kojoj se pamti poslednji korieni raspored ikona
Tower.$utl - konfiguracije ema pokretnih optereenja koje se definiu pomou naredbe

Uticajna linija
Tower.$bmd - datoteka sa bibliotekom materijala koja se koristi pri dimenzionisanju

drvenih konstrukcija za propis EUROCODE
Tower.$acc - datoteka sa kombinacijama tastera za brzo pokretanje pojedinih naredbi.

Kombinacije tastera se definiu pomou naredbe Preice
Ove datoteke se snimaju u direktorijumu C:\Documents and Settings\Ime korisnika

\Application Data\Radimpex\Tower6.
Ako ste u toku ranijeg rada sa programom, sve baze prilagodili svojim potrebama,
preporuujemo da aktivirate komandno polje Da, to e dovesti samo do inoviranja izvrnih
programa, dok e konfiguracione datoteke ostati nepromenjene.
Ukoliko elite da zadrite samo neke od konfiguracionih fajlova potrebno je da aktivirate

komandno polje Izbor, nakon ega se otvara dijalog box sledeeg izgleda.

15
Dijalog box u kome moete da izaberete konfiguracione fajlove

koje elite da zadrite
U listi su prikazani svi konfiguracioni fajlovi koji se isporuuju uz program. Ostali konfiguracioni
fajlovi se ne isporuuju, ve se kreiraju u toku rada sa programom i oni se ne briu pri
instalaciji. Za svaki od prikazanih konfiguracionih fajlova ispisuje se naziv i kratak opis
njegovog znaenja.
Sada je potrebno da u listi oznaite sve konfiguracione fajlove koje elite da zadrite. Klikom
mia preko check box-a u koloni postavlja se, odnosno uklanja simbol , koji ukazuje
da je dati konfiguracioni fajl selektovan. Aktiviranjem komandnog polja Sve selektuju se svi
konfiguracioni fajlovi iz liste, dok se aktiviranjem komandnog polja Nijedan svi fajlovi
deselektuju.
Postavljeni simboli u koloni , jasno ukazuju koji e

konfiguracioni fajlovi biti zadrani
Izborom komandnog polja OK tekui dijalog box se zatvara, a procedura instalacije

programa se nastavlja.

16
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni
njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam
proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno
sprovedenoj instalaciji.
Aktivranjem komandnog polja OK, instalacioni program e zavriti svoj rad.
U sluaju da hardlock nije prikljucen na raunar, program e obustaviti postupak instalacije i

izdati odgovarajue upozorenje.
Ako je pak hardlock prilljuen na raunar, a pogreili ste pri zadavanju registracionog broja,
komandno polje Next e biti nedostupno za aktiviranje. U samom djalog box-u, program e
napisati informaciju da je zadat pogrean registacioni broj.

17
U ovom sluaju Vam preostaje, da se pomou komandnog polja Back, vratite na dijalog box
za zadavanje registracionog broja, i da ga zadate ispravno.
1.2.2 Mrena instalacija

Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu
njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak
mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska
instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na svim terminalima na
kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut
(aktivan) HASP License Manager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a.
Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a, i smetanje izvrnih programa, to

performanse servera uopte ne utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama
mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a to bre odvijala.
Serverska instalacija na Windows mrei
Kako performanse servera ne utiu na brzinu rada programa, to za server moete proglasiti
bilo koji raunar u mrei. Znai, bitno je da na njemu bude izvrena serverska instalacija
programa, prikaen mreni hardlock i podignut HASP License Manager. Obzirom da pri
instalaciji, program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvrnog
programa, to je potrebno da se na server log-ujete kao Administrator.
Na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenete program \Tower 6\Setup.exe, i sprovedite

potpuno isti postupak kao i kod pojedinane instalacije (vidi poglavlje 1.2.1). Sve ranije
opisano za postavljanje USB hardlock-ova vai i ovde. Svakako da je u ovom sluaju, za tip
instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.

18
Program u toku instalacije automatski konfigurie komunikaciju sa mrenim HASP kljuem.
Instalacija HASP License Manager-a
Nakon zavrene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program

HASP License Manager. Sa instalacionog CD-a pokrenite program
\Hasp\LMSETUP.EXE.
Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog box:

19
Ponuena su dva naina instalacije:
- Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows

aplikaciju
- Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije
Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje

Next, pojavie se dijalog box u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni
direktorijum HASP License Manager-a.
Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog box u kome se moe izabrati da se
program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a
nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put
startovati preko: Start X Programs X HASP License Manager X HASP License
Manager.

20
Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijalog box-ova, doi e se
do kraja instalacije HASP License Manager-a.
Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa
Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri
svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito
pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom.
Rad sa HASP License Manager-om
Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:
Crvena ikona oznaava da je HASP License Manager aktivan
Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License
Manager-a.
Izborom naredbe Exit, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U
sluaju da ovaj program nije startovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom
hardlock-u ni sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad
izvrnog programa.
Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu

izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima na mrei.

21
Klijentska instalacija
Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk

servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete
instalacioni program Setup.exe. Znai klijentska instalacija se ne vri sa instalacionog CD-a,
ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvrena serverska instalacija. Ako niste
menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se
ona nalazi na disku servera u direktorijumu C:\Tower 6 Server\.
Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u se vri izbor vrste klijentske instalacije. U sluaju da se izabere
Klijentska instalacija bez kopiranja izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, na
klijentsku mainu se nee kopirati ni jedan izvrni fajl. Umesto toga program e se startovati
pozivanjem izvrnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo
optereene mree i prednost joj je u tome to je mogue neuporedivo lake auriranje i
instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi
klijenti automatski dobijaju novu verziju.
U sluaju da se izabere Klijentska instalacija sa kopiranjem izvrnih fajlova sa servera

na radnu stanicu, tada e se svi izvrni fajlovi iskopirati na klijentsku mainu. Ova varijanta
je pogodna za mree sa veim brojem korisnika, mree koje su optereenije ili mree koje
imaju manju propusnu mo. Prednost joj je to ne izaziva poveanje mrenog saobraaja i
zaguenje servera pri startovanju, a samim tim se program bre startuje. Da bi se instalirala
novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvriti klijentsku instalaciju na
svakom raunaru.

22
Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.
U ovom dijalog box-u potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska
instalacija, i aktivirati komandno polje Next.
Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste
zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e
otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o
uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.

23
Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim raunarima u mrei,

na kojima elite da koristite program.
1.3 De-instalacija programa

U sluaju da elite da ponitite instalaciju programa, tada je potrebno da iz Start
menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel.
U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Add/Remove Programs, i

otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
U prikazanoj listi svih instaliranih programa, selektujte program Tower 6, i aktivirajte

komandno polje Change/Remove. U sluaju da elite da uklonite serversku instalaciju,
selektujte program Tower 6 Server, a u sluaju klijentske instalacije, program: Tower6
Client.
Kako je ovo destrutivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.

24
Aktiviranjem komandnog polja Yes, otpoee postupak de-instalacije, a na ekranu e se

ubrzo pojaviti informacija o uspenom deinstaliranju programa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, program Tower 6 e biti definitivno uklonjen sa

raunara, a Windows e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a za de-instalaciju ranije
instaliranih programa.
1.4 Pokretanje programa

Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog
pokretanja programa obavezno stavite na LPT, odnosno USB port vaeg raunara. Sam
program se pokree iz Start menija izborom opcije: Programs X Radimpex X Tower6.
U sluaju klijentske instalacije, potrebno je odabrati opciju: Programs X Radimpex X
Tower 6 Client.
U oba sluaja, na ekranu e se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled
programa Tower.

25
1.5 Osnovna koncepcija i organizacija programa

Program Tower slue za statiku i dinamiku analizu ravanskih i prostornih
konstrukcija. Proraun se sprovodi metodom konanih elemenata, a geometrija modela se
definie grafiki, iscrtavanjem samo konture konstruktivnih elemenata i optereenja. Program
se sastoji od etiri modula koja su meusobno povezana:
Unos podataka
Formiranje mree
Proraun
Obrada rezultata
Nakon startovanja programa uvek se ulazi u prvi modul: Unos podataka. Princip rada sa
programom je da se prvo u modulu Unos podataka zadaju svi ulazni podaci potrebni za
definisanje problema. Zatim se prelazi u modul Formiranje mree, odakle se nakon
generisanja mree konanih elemenata, bira opcija za proraun. Po zavrenom proraunu se u
modulu Obrada rezultata analiziraju proraunati uticaji, dimenzioniu elementi konstrukcije i
formira projektna dokumentacija. Prelazak iz jednog u drugi modul se odvija izborom
odgovarajue opcije u padajuem meniju Moduli.
Pre nego to krenemo sa detaljnim objanjenjem naina rada 3D grafikog interfejsa,

pojasniemo osnovne pojmove koji se tiu prostornog modela, a koriste se u programu:
Nivo je horizontalna ravan koja se postavlja na odreenoj visini zadavanjem njene globalne Z
koordinate. Konstruktivne elemente koji se postavljaju na nivoe nazivamo Tavanicama.
Ram je vertikalni deo modela koji moe u sebi sadati: grede, stubove i zidove. Jedini uslov je
da svi elementi rama lee u vertikalnoj ravni iji je poloaj odreen sa dve take u dipoziciji
modela. U sluaju cilindrinih ramova, njihov poloaj je u dipoziciji modela odreen lukom.

26
2. GRAFIKI INTERFEJS
2.1 Izgled ekrana
U svim modulima programa, izgled ekrana je isti, odnosno podeljen je ne sledee
oblasti:
horizontalni meni
oblast ikona
statusnu liniju
komandnu liniju
oblast crtea i
listu nivoa
Izgled ekrana u modulu Unos podataka
Horizontalni meni je oblast koja se nalazi u drugom redu ekrana odozgo. U ovoj oblasti su
ispisani nazivi odreenih grupa naredbi.
Oblast ikona je prostor sa sliicama (ikonama) koje su smetene ispod horizontalnog

menija i uz desnu ivicu ekrana.
Statusna linija se nalazi na samom dnu ekrana i na njoj se ispisuju odreene informacije o
statusu programa. Ona je podeljena na pet polja i u njima se prikazuju sledee informacije:
- Podatak o rednom broju i nazivu tekueg sluaja optereenja

- Podatak o koordinatama koje su odreene trenutnim poloajem mia
- Podatak o jedinacama mera koje su trenutno vaee
- Oblast sa ikonama koje definiu stanje proraunatosti modela sa kojim se radi. Dovoenjem
mia u poloaj da pokazuje na bilo koju od ovih ikona, dobiete informacije kako o znaenju
date ikone, tako i o njenom stanju. Raspoloive ikone daju sledee informacije:
Da li je mrea konanih elemenata generisana ili ne. Ako je mrea izgenerisana,

dobiete inforamciju i o broju vorova na celom modelu.
Da li je model proraunat ili nije. Ako jeste dobiete i informaciju da li je proraun

sproveden po teoriji I-og ili II-og reda.

27
Da li je modalna analiza sprovedena ili ne.
Da li je proraun stabilnosti sproveden ili ne.
- Informacija o autoru programa: Copyright Radimpex
Komandna linija je oblast u visini od jednog reda koja se nalazi odmah iznad statusne linije.
Ova linija menja svoj sadraj, i postaje komandna tek kada se aktivira neka naredba. U stanju
ekanja, kada nije izabrana ni jedna naredba, na njoj se ispisuje ime modula u kome se
program trenutno nalazi. Ovakav izgled komandne linije ujedno i oznaava da program
oekuje da mu se zada neka naredba.
Oblast crtea predstavlja preostali (centralni) deo ekrana. Oblast crtea se satoji od tri
prozora i svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu:
3D pogled - ovaj prozor slui za 3D crtanje i u njemu se uvek prikazuje 3D izgled cele
prostorne konstrukcije
2D pogled - ovaj prozor slui za 2D crtanje i u njemu se prikazuju pojedini ravanski
delovi prostorne konstrukcije
Dispozicija - u ovom prozoru se ematski prikazuje poloaj ramova u osnovi objekta
Lista nivoa se nalazi neposredno iznad prozora 3D pogled i slui za rad sa nivoima, odnosno
horizontalnim ravnima koje su odreene svojim nazivom i globalnom Z koordinatom koja
odreuje njen poloaj u prostoru.
Dok je mi u oblasti crtea, on ima oblik malog krsta, to ujedno oznaava da je to crtaki deo
ekrana, dok u svim ostalim poloajima ima oblik strelice. Naizmeninim aktiviranjem
funkcijskog taster F4 moe se menjati oblik mia u oblasti crtea.
Izgled mia kada se aktivira funkcijski taster F4
Jo jedno aktiviranje funkcijskog tastera F4 vratie oblik mia na prvobitno stanje.
U toku rada sa programom, usled neke pogreno spreveden akcije, u oblasti crtea moe se
pojaviti i poruka o greci.

28
Ovakav tip poruka o greci e stajati na ekranu sve dok ne pomerite mi tako da izae van
gabirata prozora sa porukom o greci, ili pak ne pritisnete neki od tastera.
2.2 Raspored i veliina prozora za crtanje

Kao to smo ve u prethodnom poglavlju rekli, oblast crtea se sastoji od tri
prozora, pri emu svaki od njih ima svoj naziv i jasno definisanu namenu. U gornjem levom
uglu svakog od prozora, ispisuje se njegov naziv i u svakom trenutku jedan od prozora je
trenutno aktivan. Klikom mia preko oblasti sa nazivom prozora, menja se fokus, odnosno taj
prozor postaje trenutno aktivan. Indikator da je prozor aktivan je nain ispisa njegovog naziva
ime se on jasno razlikuje od preostala dva prozora.
Klik mia preko naziva prozora 2D pogled

je postavio fokus na ovaj prozor
Dupli klik mia preko naziva prozora, dovodi do njegovog maksimalnog uveanja.

29
Dupli klik mia preko naziva prozora 2D pogled

doveo je do njegovog maksimalnog uveanja
Ponovni dupli klik mia preko naziva maksimalno uvelianog prozora, dovodi do vraanja na
uobiajeni raspored prozora u oblasti crtea.
Uobiajeni raspored prozora u oblasti crtea
Raspored prozora moete lako podeavati prema potrebi izborom odgovarajuih naredbi u
padajuem meniju Window. Izbor jedne od naredbi u meniju Window: 2D pogled, 3D
pogled ili Dispozicija, dovodi do postavljanja tog prozora u desni deo oblasti crtea, pri
emu e on biti veih dimenzija od preostala dva. Na primer izbor naredbe Window X 3D
pogled e dovesti do sledeeg izgleda ekrana.

30
Izbor naredbe 3D pogled iz padajueg menija Window,

doveo je do ovakvog rasporeda prozora
Naredba Uveaj levo radi kao prekida, odnosno njenim izborom se naizmenino ona
postavlja na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Kada je postavljena na ukljueno stanje
raspored prozora dobija takav poloaj da je veliki prozor uz levu ivicu oblasti crtea.
Postavljanje naredbe Uveaj levo iz padajueg menija Window,

na ukljueno stanje, postavilo je najvei prozor uz levu ivicu ekrana
Ponovno aktiviranje ove naredbe dovee do njenog iskljuivanja i vraanja na default poloaj
prozora, kada je veliki prozor uz desnu ivicu oblasti crtea.
Sve naredbe za operacije sa prozorima moete pozivati kao trensparentne, odnosno za vreme
izvravanja neke druge naredbe.

31
2.3 Rad sa prozorima

Sadraj prozora 3D pogled i Dispozicija je uvek isti. U prozoru 3D pogled,
uvek se prikazuje trodimenzionalni izgled celog modela, a u prozoru Dispozicija ematski
prikaz poloaja ramova u osnovi objekta. Za razliku od ova dva prozora, sadraj prozora 2D
pogled se moe menjati i u njemu moe biti prikazan ili sadraj trenutno aktivnog nivoa ili pak
sadraj trenutno aktivnog rama. Naziv aktivnog nivoa je ispisan u samoj listi nivoa dok je
trenutno aktivan ram u prozoru dispozicija uvak jasno naglaen posebnom bojom kako bi se
razlikovao od ostalih ramova.
U ovom primeru je trenutno aktivan nivo koji se zove Temelji

i nalazi se na visini [Z=0,00], a trenutno je aktivan krajnji levi ram
iji je pravac pruanja u pravcu globalne Y ose
Ako se fokus postavi na prozor Dispozicija, onda e u prozoru 2D pogled biti prikazan
trenutno aktivan ram.
Klik mia preko naziva prozora Dispozicija je doveo do prikaza

sadraja trenutno aktivnog rama u prozoru 2D pogled

32
Klik mia preko liste nivoa, dovee do prikaza sadraja trenutno aktivnog nivoa u prozoru 2D
pogled. Kako fokus ne moe biti na listi nivoa, ve na jednom od tri prozora, to e klik mia
preko liste nivoa, automatski za aktvan postaviti prozor 2D pogled.
Klik mia preko liste nivoa dovodi do prikaza sadraja tog nivoa
u prozoru 2D pogled i postavlja prozor 2D pogled za aktivni
Da bi se jasno videlo u svakom trenutku ta je trenutno prikazano u prozoru 2D pogled, u

produetku naziva ovog prozora se ispisuje ili naziv trenutno aktivnog rama ili pak naziv nivoa
i njegova visinska koordinata, u zavisnosti od toga ta je odabrano za prikaz u prozoru 2D
pogled.
Komentar Temelji [0.00] jasno pokazuje da je u prozoru

2D pogled prikazan sadraj nivoa koji se zove Temelji
i da se on nalazi na visinskoj koti Z=0.00
Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled pored svih konstruktivnih elemenata koji

pripadaju datoj ravni (horizontalnoj ili vertikalnoj), prikazuju i svi konstruktivni elementi koji
dodiruju ili prodiru kroz tu ravan. Prikaz ovih elemenata konstrukcije je vrlo znaajan kako

33
zbog jasnijeg sagledavanja prikazanog dela prostorne konstrukcije, tako i zbog toga to se ti
elementi mogu selektovati pomou OSNAP kriterijuma za izbor taaka (vidi poglavlje 2.5.5).
Prikazani simboli u prozoru 2D pogled, odreuju poloaj svih

greda i linijskih oslonaca koji prodiru kroz trenutno aktivni ram
Na kraju emo jo napomenuti da se u prozoru 2D pogled, pored prikaza ramova i nivoa,

moe postaviti i ravanski prikaz potpuno proizvoljno odabranog dela prostornog modela, o
emu e biti vie rei kasnije (vidi poglavlje 2.14).
2.4 Aktiviranje naredbi

Sve naredbe u programu se mogu ravnopravno aktivirati, kako iz horizontalnog
menija, tako i izborom ikone koja je predviena za izvrenje date naredbe. Dok je mi u
poloaju da pokazuje na neku od ikona, posle izvesnog vremena na ekranu e se otvoriti mali
prozor u kome e biti ispisano znaenje date ikone.
Dovoenje mia u poziciju da pokazuje na odreenu ikonu,

dovee do ispisa njenog znaenja na ekranu

34
Ova opcija e biti od velike pomoi pogotovu na poetku rada sa programom.
Obzirom da svaki od prozora ima svoju specifinu namenu, to se ne mogu sve naredbe u
programu izvravati ravnopravno u svim prozorima. Bez obzira na trenutno aktivni prozor,
program e ipak dozvoliti da pokrenete svaku od naredbi, ali e pri izboru taaka u pojedinim
prozorima vriti kontrolu da li je izbor te take mogu, i po potrebi izdati odgovarajue
upozorenje.
Kako se u horizontalnom meniju ne nalaze sve naredbe koje koristi program, to se desnim
klikom mia preko naziva svakog od prozora, otvara padajui meni u kome su sadrane
naredbe koje su specifino vezane samo za dati prozor.
Desni klik mia preko naziva prozora Dispozicija je postavio

fokus na ovom prozoru i otvorio padajui meni sa naredbama
koje su specifino vezane samo za ovaj prozor.
2.4.1 Ponavljanje i prekidanje naredbi

esto se ukazuje potreba za ponovnim izborom komande koja je neposredno
zavrena. U ovim sluajevima, ne morate ponovo aktivirati istu naredbu, ve je dovoljno
pritisnuti taster Enter ili kliknuti na desni taster mia.
Svaka komanda se moe u toku njenog izvravanja prekinuti. Prekid izvrenja bilo koje
naredbe se vri pritiskom na taster Esc, posle ega e program ponovo biti u stanju ekanja
da se izvri neka nova naredba. Prekid naredbi se moe postii i pritiskom na taster Enter,
odnosno desnim klikom mia.
2.4.2 Izbor podkomandi sa komandne linije

Veina komandi u programu ima svoje podkomande (opcije), koje omoguavaju da
se naredba izvri na vie naina. Korisnik se izborom neke od podkomandi odluuje za nain na
koji e data komanda biti izvrena. Sve opcije koje sadri neka komanda, nalaze se na
komandnoj liniji. Da bismo lake objasnili organizaciju komandne linije, posluiemo se njenim
izgledom kada se aktivira naredba Ploa.

35
<-> Prva taka ploe (Kontura / Prav. / kRu. / Offset/<krAj> / Set):
Na poetku komandne linije se ispisuje poruka, kojom program oznaava kakva se akcija
oekuje od korisnika. U ovom sluaju se od korisnika oekuje da zada poetnu (prvu) taku
linije koja odreuje geometriju ploe. Iza ove poruke, u zagradi su ispisane podkomande ijim
izborom se menja dalji tok izvrenja naredbe (podkomande su meusobno razdvojene kosim
crtama /). Izbor podkomandi se vri ili zadavanjem sa tastature znaajnog slova te
podkomande (veliko slovo u imenu podkomande), ili pak klikom mia preko njenog naziva na
komandnoj liniji.
Pojedine podopcije na komandnoj liniji mogu biti ispisane izmeu uglastih zagrada, to
oznaava da je to podrazumevana opcija, te e pritisak na taster Enter, odnosno desni klik
mia, dovesti do njenog automatskog aktiviranja. U ovom primeru to je podopcija <krAj>.
U sluaju da grekom aktivirate neku od podopcija, pritiskom na taster Esc, moete se vratiti
na prethodni oblik komandne linije.
2.4.3 Transparentne naredbe

Neke naredbe u programu se mogu pokrenuti za vreme izvrenja neke druge
komande. Ovako pozvane naredbe se nazivaju transparentnim, jer ne prekidaju izvrenje ve
aktivirane naredbe. Naime, nakon zavrenog rada transparentne naredbe, program e Vas
vratiti na mesto odakle ste je i aktivirali. U ovu grupu spadaju:
- naredbe za zumiranje (Zum sve, Zum prozor, Zum predhodni, Dinamiki zum,
Zum pomeri),
- naredbe za odreivanje stanja vidljivosti pojedinih elemenata crtea (Vidljivost,
Sakrivanje),
- naredba za izbor referentne take (Referentna taka),
- naredba za ortogonalno crtanje Ortho mod,
- naredba za precizno pogaanje taaka sa crtea (Osnap).
- sve naredbe koje slue za promenu sadraja prikaza u prozorima 2D pogled i 3D pogled
Svakako da se sve ove naredbe mogu pozvati i samostalno, a ne samo u toku izvrenja neke
druge naredbe.
2.4.4 Rad sa dijalog box-ovima

Dijalog box-ovi slue za udobniji i pregledniji unos raznih tekstualnih i numerikih
podataka. U ovom delu uputstva emo objasniti samo osnovne principe u radu sa njima, a
kasnije, u toku objanjavanja pojedinih komandi programa, svaki od njih emo detaljno
opisati.
U dijalog box-ovima su predvieni sledei naini za zadavanje i izbor podataka.
Komandna polja
Polja za unos tekstualnih i numerikih podataka (Edit box-ovi)
Liste sa ponuenim opcijama (List box-ovi)
Tabelarne liste podataka
Polja prekidai (Check box-ovi)
Polja prekidai (Radio button-i)

36
Komandna polja
Komandna polja imaju oblik pravougaonika u kojima je upisana samo po jedna komanda,
odnosno radnja koju treba izvriti. Ova polja se aktiviraju jednostavnim klikom mia preko
njihovog naziva. U svim dijalog box-ovima postoje uvek barem dva komandna polja: OK i
Cancel. Sa oba se zavrava rad sa dijalog box-om, pri emu Cancel oznaava odustajanje,
a OK prihvatanje, ranije sprovedenih akcija u dijalog box-u.
Polja za unos tekstualnih i numerikih podataka (Edit box-ovi)
Polja za upis tekstualnih i numerikih podataka se koriste za unos slovnih i brojanih podataka.
Polje ima oblik izduenog pravougaonika visine jednog reda teksta. Ispred Edit box-a je
obino ispisan i njegov naziv, koji pokazuje koja vrsta podataka se oekuje za unos. Za unos
podataka u Edit box-u, potrebno je prvo miem kliknuti u dati pravougaonik da bi on dobio
fokus, i potom sa tastature zadati eljenu vrednost.
Standardni edit box-ovi za unos numerikih podataka
U pojedinim sluajevima, kada je Edit box namenjen zadavanju numerikih vrednosti u

programski definisanom opsegu, onda se obino koriste Edit box-ovi, koji pored mogunosti
zadavanja vrednosti sa tastature, imaju i mogunost izbora jedne od ponuenih vrednosti iz
liste.
Edit box-a sa ponuenom listom vrednosti

37
Klikom mia preko strelica, napreduje se ka vrhu, odnosno dnu liste, sa ponuenim
vrednostima. Klik mia unutar samog edit box-a, postavie fokus na njemu, i polje e biti
spremno za unos eljenog podatka, direktno sa tatstature.
Liste sa ponuenim opcijama (List box-ovi)
Polja sa listom ponuenih opcija se pojavljuju kada se od korisnika oekuje izbor vrednosti
nekog parametra koji ima ogranien broj poznatih vrednosti. U dijalog box-ovima se koriste
otvorene i zatvorene liste podataka. Razlika izmeu ove dve liste je jedino u tome to
zatvorena lista koristi manji prostor u dijalog box-u.
Zatvoreni List box
Klik na strelicu koja se nalazi sa desne strane zatvorene liste, dovee do prikaza cele liste na
ekranu, i tada je potrebno klikom mia odabrati jedan od lanova te liste.
Otvoreni List box
Kako otvorene liste podataka mogu biti proizvoljne duine, a na ekranu je po vertikali
predvien ogranien prostor za prikaz njenog sadraja, to se sa desne strane liste nalazi
vertikalna traka za skrolovanje (promenu sadraja) liste. Iznad i ispod ove trake nalaze se dve

38
strelice koje pokazuju na gore, odnosno na dole. Klikom na ove strelice se vri napredovanje
ka poetku odnosno kraju liste. Izbor aktivnog reda se takoe postie direktnim klikom mia
na bilo koji parametar u listi.
Tabelarne liste podataka
Za razliku od prethodno opisanih List box-ova, tabelarne liste podataka u okviru jednog reda
imaju vie kolona, odnosno vie parametara.
Tabelarna lista podataka
Pojedini parametri u kolonama nemaju fiksnu vrednost, ve rade kao Edit-box-ovi. Klikom
mia na neki od prikazanih parametara, mogue je promeniti njegovu vrednost, na ve opisan
nain rada sa Edit box-ovima.
U ovakvim listama uvek je po jedan red trenutno aktivan. Trenutno aktivan red se oznaava
posebnom bojom i klikom mia u okviru bilo koje pozicije datog reda, on postaje nadalje
aktivan. Po ovakvim tabelama je kretanje omogueno i pomou kursorskih strelica.
Polja prekidai (Check box-ovi)
Ova vrsta prekidaa se koristi za komadne i promenljive koje imaju samo dva mogua stanja,
ukljueno, odnosno iskljueno. Oznaka za Check box je prazan mali kvadrat iza koga je
obino napisano i samo znaenje datog prekidaa. Uzastopnim klikom preko naziva prekidaa,
on naizmenino postaje postavljen na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Prazan kvadrat
oznaava da je parametar postavljen na iskljueno stanje, a postojanje simbola9, oznaava
da je parametar postavljen na ukljueno stanje.

39
Prikazani check box je posatvljen

na ukljueno stanje
esto se u programu i komandna polja koriste kao check box-ovi. U ovim sluajevima se ne
koristi mali pravougaonik, ve uzastopnim klikom preko naziva ovakvog prekidaa on dobija
udubljeni, odnosno ispupeni izgled.
Udubljeni oblik prekidaa oznaava da je on

postavljen na ukljueno stanje
Polja prekidai (Radio button-i)
Ovi prekidai se koriste kao nain za izbor jedne od ponuenih opcija, u sluajevima kada
samo jedna od njih moe da bude aktivna. Zbog toga su ovi prekidai uvek grupisani i jasno
odvojeni od ostalog dela dijalog box-a.

40
Ove grupe podataka su i meusobno jasno

razdvojene, te samo jedan prekida moe biti
izabran (postavljen na ukljueno stanje)
Postavljanje na ukljueno stanje ovih prekidaa se takoe vri klikom mia, a indikator da je
prekida izabran je zacrnjen mali krug, dok ostali krugovi u okviru te grupe postaju prazni.
Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem razgranatog stabla
Pojedini dijalog box-ovi, su zbog velikog obima podataka koji je potrebno u njima zadati,
odrganizovani putem razgranatog stabla. Na ovaj nain se, isti prostor u dijalog box-u, koristi
za unos razliitih grupa podataka.
U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi

stablo razgranate strukture
Ispred svakog od naziva, na prvom nivou podele, nalazi se simbol +, koji oznaava da na
datom nivou postoji pod-podela.

41
Klik mia preko simbola +,otvorie stablo na dole
U stanju kada je naslov otvoren na dole, znak + zamenjuje znak -. I otvoreni podnaslovi
mogu imati svoju pod-podelu te se i ispred njih moe nalaziti simbol +. Podnaslovi koji
ispred svog naziva u stablu nemaju nikakav simbol, predstavljaju kraj grane na tom delu
stabla, te se klikom mia preko njihovog naziva u preostalom delu dijalog box-a pojavljuju
podaci koji su vezani samo za njega.
Klik mia preko grane na stablu koja nema pod-podelu,

dovee do prikaza njenih parametara u dijalog box-u
Klik mia preko simbola -, zatvorie datu granu, i ispred naslova te grane, ponovo e se
pojaviti simbol +. Efekat otvaranja, odnosno zatvaranja grane stabla, umesto klikom mia
preko odgovarajueg grafikog simbola, moe se postii i duplim klikom mia direktno preko
datog naslova.

42
Organizacija podataka u dijalog box-ovima putem kartoteka
U sluaju potrebe za unosom veeg broja podataka, pored prethodno opisane strukture
razgranatog stabla, u pojedinim dijalog box-ovima se primenjuje i organizacija podataka
putem kartoteka.
Prikazani dijalog box se satoji od 11 nezavisnih kartoteka
Klikom mia preko naziva kartoteke, otvara se deo dijalog box-a u kome su sadrani podaci
koji odgovaraju datoj kartoteci.
Klik mia preko naziva Jedinice mera doveo je do

otvaranja ove kartoteke
Kako u dijalog box-u, istovremeno moe biti otvoreno vie kartoteka, to se promena sadraja
podataka vri pomou scroll traka.

43
Strelicama su oznaene scroll trake pomou kojih se vri

promena sadraja podataka u dijalog box-u.
Ponovni klik mia na naziv otvorene kartoteke, dovee do njenog zatvaranja.
Grafika kontrola u dijalog box-ovima
Zbog lake kontrole unetih podataka, u veini dijalog box-ova se nalazi prostor predvien za
grafiku kontrolu.
Prostor predvien za grafiku kontrolu unetih podataka
Zbog ogranienosti prostora predvienog za crte, i u dijalog box-ovima je omogueno

zumiranje crtea. Sama procedura zumiranja se odvija pritiskom na odgovarajue dugme mia
dok je pritisnut taster Ctrl (vidi poglavlje 2.7).

44
Zumirani deo crtea u dijalog box-u
2.5 Izbor taaka

Programom je predvieno vie naina za izbor taaka, i svi oni se mogu simultano
koristiti, odnosno meusobno kombinovati. Sve to budemo izneli u ovom delu uputstva, moe
se ravnopravno koristiti u svim naredbama u programu, kada se oekuje izbor taaka sa
crtea.
Izbor taaka se moe vriti na jedan od sledeih naina: slobodnim klikom mia, preciznim
pogaanjem taka pomou OSNAP kriterijuma i putem zadavanja apsolutnih i relativnih
koordinata sa komandne linije. Za izbor taaka klikom mia, bez obzira da li se radi o
slobodnom izboru taaka ili o preciznom pogaanju pomou OSNAP kriterijuma, trenutni fokus
prozora nije bitan obzirom da e klik mia u datom prozoru automatski taj prozor postaviti za
aktivan. Meutim, pri izboru taaka putem zadavanja apsolutnih i relativnih koordinata sa
komandne linije, jako je vano koji je prozor trenutno aktivan jer e se koordinate odnositi na
dati prozor i koordinatni sitem koji u njemu vai. U sluaju da je fokus na prozoru 2D pogled
onda je bitno i da li je u njemu prikazan ram ili pak neki od nivoa, jer ovi prikazi imaju razliite
lokalne koordinatne sisteme. U daljem tekstu naveemo sve specifinosti koje vae za svaki
od prozora.
Prozor 3D pogled
Kako ovaj prozor slui za trodimenzionalni prikaz celog modela to se u njemu uvek vri izbor
trodimenzionalnih taka. Dovoenjem mia u oblast ovog prozora, on umesto oblika malog
krsta koji ima na ostalim delovima oblasti crtea, dobija oblik kratkih linija u pravcu globalnih
koordinatnih osa, to ujedno i oznaava da se u ovom prozoru oekuje izbor 3D taaka.

45
Izgled kursora kada se mi nalazi u oblasti prozora 3D pogled
Izbor taaka se vri ili putem zadavanja 3D koordinata sa komandne linije, ili pak izborom
taaka pomou postvaljenog OSNAP kriterijuma. Slobodan izbor taaka u ovom prozoru nije
mogu obzirom da klik mia u prazno ne moe odrediti poloaj date take u prostoru. Ako
miem izvrite slobodan izbor take, program e odbiti ovakav unos i izdati sledee
upozorenje.
U prozoru 3D pogled vai globalni, desno orijentisani koordinatni sistem, i pri izboru taaka
sa tastature uvek se moraju zadati sve tri koordinate meusobno razdvojene zarezom (X,Y,Z).
U sluaju da je fokus na prozoru 3D pogled a na komandnoj liniji zadate samo dve
koordinate, program e odbiti unos ovakve take i izdati sledeu poruku.
Izbor taaka preciznim pogaanjem pomou OSNAP kriterijuma je mogu i u specijalno

definisanim pogledima prozora 3D pogled (vidi poglavlje 2.13.5). Ako za tekui prikaz
postavite recimo pogled spreda (opcija Front u padajuem meniju koji se otvara na desni klik
mia preko naziva prozora 3D pogled), tada e OSNAP kriterijumom biti odabrana uvek taka
koja je najblia definisanom pogledu.

46
Kako se radi o pogledu spreda, program je odabrao presenu taku

sa najmanjom Y koordinatom (najblia taka odabranom pogledu)
iako po dubini postoje jo dve takve presene take
Prozor Dispozicija
Za razliku od prozora 3D pogled i 2D pogled, prozor Dispozicija je pravi crtaki prozor

jedino kada se aktiviraju naredbe za rad sa ramovima i naredba za postavljanje pomonih osa.
U svim ostalim naredbama, izbor taaka u ovom prozoru nei biti mogu i tada e njegova
uloga biti jedino u tome da se u toku crtanja simultano vri promena tekueg rama, a samim
tim i promena prikaza u prozoru 2D pogled. Dok je u ovakvom reimu rada, dovoenjem
mia u oblast prozora Dispozicija, on e dobiti oblik strelice to e jasno ukazivati da se u
ovom prozoru u tom trenutku ne oekuje unos take ve izbor rama koji e biti postavljen za
tekui. U toku izvrenja crtakih naredbi, kada se oekuje izbor take, klik mia na selektovani
ram nee ostaviti fokus na prozoru Dispozicija ve e program automatski za tekui postaviti
ili prozor 2D pogled ili prozor 3D pogled, u zavisnosti od toga koji je bio aktivan pre
promene tekueg rama.
U okviru naredbi za rad sa ramovima, kada prozor Dispozicija postaje pravi crtaki prozor, on
se ponaa prema svim pravilima ravanskog crtanja u osnovi objekta, pri emu vai desno
orijentisani globalni koordinatni sistem.
Prozor 2D pogled
U ovom prozoru se primenjuje izbor taaka koji u potpunosti odgovara ravanskom crtanju, a
lokalni koordinatni sitem se menja u zavisnosti od toga da li je za tekui prikaz odabran neki
od nivoa ili pak neki od postojeih ramova. Ako se izbor taka vri miem, tada e odabrane
take pripadati ravni koju odreuje prikazani nivo odnosno ram, a ako se izbor taaka vri
zadavanjem koordinata sa tastature, tada e vaiti lokalni koordinatni sistem datog nivoa,
odnosno rama.
Kada je fokus na prozoru 2D pogled, uobiajeno je zadavanje samo dve koordinate sa

tastature i one e tada predstavljati lokalnu X i Y koordinatu, a za lokalnu Z koordinatu e biti
usvojena vrednost 0. Ovako odabrana taka e svakako pripadati ravni koja je odreena
trenutnim prikazom u prozoru 2D pogled. Meutim, u prozoru 2D pogled je mogue
odabrati taku i zadavanjem tri koordinate sa tastature. Prve dve koordinate e biti
protumaene kao lokalna X i Y koordinata, a trea e predstavljati lokalnu Z koordinatu. U tom
sluaju, bie odabrana taka, u zavisnosti od lokalnog koordinatnog sistema koji trenutno vai
u prozoru 2D pogled.

47
2.5.1 Slobodan izbor taaka

Pod slobodnim izborom se podrazumeva izbor taaka sa crtea, pomou mia.
Pomeranjem mia po oblasti prozora 2D pogled, program stalno oitava trenutne koordinate i
ispisuje ih na statusnoj liniji. Ovaj nain izbora taaka svakako nee biti esto u upotrebi jer ne
omoguava taan, ve priblian izbor taaka sa crtea. Napomenuemo da je prilikom
slobodnog izbora taaka, neophodno da pokaziva ima oblik praznog krsta.
2.5.2 Ortogonalni i polarni izbor taaka

Ortogonalni i polarni izbor taaka se mogu primeniti samo pri iscrtavanju
segmenata poligonalne linije u prozorima 2D pogled i Dispozicija, kada izabrana taka sa
prethodno zadatom takom odreuje geometriju datog segmenta.
Kada je ukljueno ortogonalno crtanje mogu se crtati samo horizontalni i vertikalni

segmenti polilinije
Polarni izbor taaka se razlikuje od ortogonalnog po tome to se mogu definisati

segmenti polilinije pod bilo kojim zadatim uglom. Naime oko svakog zadatog ugla
postoje uske zone u kojima se mogu izabrati samo take sa pravca datog ugla, a van tih zona
program se ponaa kao pri slobodnom izboru take.
Desnim klikom mia preko ikone, otvara se dijalog box u kome se definiu svi potrebni
parametri:
Nain izbora taaka, a samim tim i izgled ikone, odreuje se pomou radio button-a
Ortogonalni reim i Polarni reim. Kada se izabere Polarni reim za promenu postaju
dostupni i parametri u delu dijalog box-a Uglovi polarnog crtanja.

48
Deo dijalog box-a u kome se definiu

uglovi polarnog crtanja
Iz zatvorene liste se za inkrement moe izabrati bilo koji od ponuenih uglova. Ako se na pr.
izabere ugao od 45 moi e da se crtaju segmenti polilinije pod sledeim uglovima: 0, 45,
90, 135, 180, 225, 270 i 315.
Takoe je omogueno i zadavanje potpuno proizvoljnih uglova, tako to se aktiviranjem

komandnog polja Dodaj u listu ubaci novi red u kome se zatim unosi eljeni ugao.
Zadati su dodatni uglovi od 33 i 50
Pored ovog naina uglove je mogue preuzeti i direktno sa crtea. Pomou komandnog polja
Unos iz 2D pogleda se izlazi na crte i izborom dve take definie pravac, iji nagib sa
horizontalom odreuje eljeni ugao. Ovako preuzeta vrednost se automatski ubacuje u listu.

49
Ugao preuzet sa crtea
Aktiviranjem komandnog polja Brii se selektovani red uklanja iz liste, dok se pomou
check box-a Dodatni uglovi odreuje da li e se ovi uglovi koristiti pri polarnom izboru
taaka.
Check box Aktivan slui za ukljuivanje, odnosno iskljuivanje izabranog reima crtanja.
Indikator da je izabrani reim crtanja postavljen na ukljueno stanje je uvuena ikona, a da je
iskljuen, ispupena ikona. Izabrani reim crtanja se moe aktivirati i levim klikom mia preko
ikone, kao i pritiskom na funkcijski taster F8 .
Zadavanje segmenta polilinije sa korienjem

polarnog reima crtanja
2.5.3 Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate

Relativan unos take zadavanjem jedne koordinate se moe primeniti pri
iscrtavanju segmenata poligonalne linije u prozorima 2D pogled i Dispozicija. Naime nakon
unosa prve take potrebno je postaviti mia u eljenom pravcu i sa tastature zadati duinu
segmenta, ime je njegova geometrija u potpunosti odreena. Ovaj nain izbora take se
najee koristi u kombinaciji sa ortogonalnim ili polarnim reimom crtanja, kada je veoma
jednostavno nacrtati segment polilinije eljene duine pod bilo kojim nagibom.

50
Crtanje segmenta polilinije u pravcu trenutnog

poloaja mia, zadavanjem njegove duine
2.5.4 Izbor taaka zadavanjem koordinata

Poloaj take se umesto slobodnim izborom sa crtea, moe tano odrediti
zadavanjem njenih koordinata sa tastature. Svakako da e ovaj nain biti ee u primeni od
prethodno opisanog, obzirom da svi elementi crtea, zbog prorauna, moraju imati svoje tane
dimenzije.
Take se mogu odrediti zadavanjem apsolutnih (koordinate u odnosu na globalni ili pak lokalni
koordinatni sistem) i relativnih koordinata (koordinate u odnosu na referentnu taku).
Napomenuemo da je referentna taka uvek poslednja zadata, ukoliko se od programa
eksplicitno ne zahteva da je promeni.
Referentna taka je uvek obeleena kratkim crticama

na levoj i donjoj ivici prozora 2D pogled
Ove crtice predstavljaju X odnosno Y koordinatu referentne take, i njihov poloaj se tokom
izvravanja crtakih naredbi automatski postavlja na poloaj poslednje zadate take.
Za promenu referentne take je predviena naredba Referentna taka, koja je

transparentna, odnosno moe se aktivirati u toku izvrenja drugih naredbi.
Izborom ove naredbe, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj nove
referentne take:

51
Referentna taka <7.56, 24.14>:_
Izmeu uglastih zagrada su ispisane koordinate take, koja je neposredno pre poziva naredbe
bila referentna. Nova referentna taka se takoe moe zadati na bilo koji od naina koji se
opisuju u ovom poglavlju: slobodnim izborom sa crtea, zadavanjem njenih koordinata, ili
preciznim pogaanjem na crteu pomou OSNAP-kriterijuma. Relativna koordinata koja se
zada nakon promene referentne take, bie proraunata u odnosu na novo postavljenu
referentnu taku.
I apsolutne i relativne koordinate se mogu zadavati i u pravouganom i u polarnom

koordinatnom sistemu. Koordinate taaka se mogu zadati na jedan od sledeih naina:
Apsolutne pravougaone koordinate
Pri izboru taaka putem zadavanja apsolutnih koordinata sa komandne linije, jako je vano koji
je prozor trenutno aktivan, jer e se koordinate odnositi na dati prozor i koordinatni sistem koji
u njemu vai.
Koordinate se zadaju u pravougaonom koordinatnom sistemu u kome je stalna referentna

taka koordinatni poetak (taka 0,0,0). Koordinate X, Y i Z se unose razdvojene zarezom.
Apsolutne polarne koordinate
Zadavanjem ovog tipa koordinata, taka se odreuje udaljenjem od lokalnog koordinatnog

poetka (0,0) tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, i uglom koji to udaljenje zaklapa sa
pozitivnim smerom lokalne X-ose. Prema tome ovakav izbor taaka je mogu samo u prozoru
2D pogled. Prvo se zadaje podatak o rastojanju, a zatim o uglu, pri emu oni moraju biti
razdvojeni znakom <. Napomenuemo da vrednost ugla raste u smeru suprotnom od
kazaljke na satu. Ako sa tastature zadate na primer: 5.0<60 , bie izabrana taka koja ima
sledee pravougaone koordinate:
X=5*Cos(60)=2,5
Y=5*Sin(60)=4,33
Relativne pravougaone koordinate
Sve to je reeno za apsolutne pravougaone koordinate vai i ovde, s tim to se ispred

koordinata mora zadati i znak @, koji oznaava da se koordinata zadaje u odnosu na
trenutno vaeu referentnu taku.
Ako je fokus na prozoru 2D pogled i referentna taka ima koordinate X=2, i Y=1,
zadavanjem sa tastature releativne koordinate @2.5,-3.0, bie odabrana taka koja ima
sledee apsolutne koordinate.
X=2+2.5=4.5
Y=1-3=-2
Relativne polarne koordinate
Kako se i ove koordinate postavljaju u odnosu na aktivnu referentnu taku, i ispred njih se
obavezno mora zadati karakter @. Ako referentna taka u tekuem prozoru 2D pogled, ima
koordinate X=4,0 i Y=2,0, a Vi zadate: @1.41<45, definisana taka e imati sledee
apsolutne pravougaone koordinate:
X=4,0+1.41* Cos(45 )=5,0

Y=2.0+1,41* Sin(45 )=3,0

52
2.5.5 Izbor taaka preciznim pogaanjem

(OSNAP - kriterijumi)
Pored prethodno opisanih naina za izbor taaka, veoma vano mesto u programu
zauzima i opcija preciznog pogaanja taaka. Ovaj nain ete sigurno najee koristiti u svom
radu.
Naredba Osnap radi kao prekida, odnosno njenim izborom se naizmenino ona
postavlja na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Indikator da je naredba postavljena
na ukljueno stanje je uvuena ikona, i kursor umesto oblika praznog krsta dobija oblik
niana u vidu krsta u ijem centru se nalazi mali pravougaonik. Naredba Osnap se moe
aktivirati i pritiskom na funkcijski taster F3.
Nain funkcionisanja OSNAP kriterijuma objasniemo na primeru presene take. Naime, ako
je potrebno odabrati ba presenu taku izmeu dva entiteta, tada treba za aktivan OSNAP
kriterijum postaviti Presena taka, i dovesti mi u okolinu eljene take. U trenutku kada
mi doe u poloaj da se data presena taka nae unutar niana (mali pravougaonik na krstu
pokazivaa), tada e se na ekranu pojaviti crveni marker X, koji ukazuje da e klik mia u
ovom poloaju odabrati ba tu presenu taku.
Klik mia u poloaju kada se na ekranu pojavi grafiki marker,

odabrae taku koja odgovara datom OSNAP kriterijumu.
Kako je programom pedvieno sedam OSNAP kriterijuma, a vie njih moe biti istovremeno
postavljeno za aktivne, to precizan izbor taaka sa crtea funkcionie tako, to program pri
kretanju mia po oblasti crtea stalno analizira koja bi taka mogla biti odabrana za dati
poloaj mia, i trenutno aktivne OSNAP kriterijume. U sluaju da poloaj mia odgovara
jednom od aktivnih OSNAP kirterijuma, program e na ekranu prikazati odgovarajui grafiki
marker. Prema tome, izbor take e biti mogu jedino ako datom poloaju mia odgovara
jedan od aktivnih OSNAP kriterijuma, pa je na ekranu prisutan odgovarajui grafiki marker. U
suprotnom, slobodan izbor take e biti onemoguen, i na ekranu e se pojaviti odgovarajue
upozorenje.
Bez obzira to program dozvoljava da vie OSNAP kriterijuma bude istovremeno aktivno, izbor
taaka je jednoznaan, odnosno uvek se na ekranu pojavljuje samo jedan grafiki marker.

53
Prema tome, ako je poloaj mia takav da je mogu izbor recimo i najblie i presene take,
program e uvek odabrati presenu taku zato to je to vaniji OSNAP kriterijum.
Naredba Osnap spada u grupu transparentnih naredbi, to znai da se moe aktivirati u bilo
kom trenutku rada programa. Koje OSNAP kriterijume ete postaviti za aktivne, regulie se u
dijalog box-u koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Osnap.
Dijalog box za postavljanje OSNAP kriterijuma
Programom je predvieno sedam kriterijuma i ispred svakog od njih je nacrtan grafiki simbol
koji e se pojaviti na ekranu kada bude odabran dati kriterijum. Na raspolaganju su sledei
OSNAP kriterijumi:
Krajnja taka
Ovaj kriterijum se primenjuje kada je potrebno selektovati krajnju taku nekog segmenta
linije. Izborom ovog kriterijuma, u nian treba zahvatiti deo tog segmenta i kliknuti na levi
taster mia. U zavisnosti od toga koja polovina segmenta je zahvaena, selektovana taka
e biti na jednom ili drugom kraju.
Srednja taka
Ovaj kriterijum radi slino kao i prethodno opisani, s tim to program ne vri izbor krajnje,
ve srednje take selektovanog segmenta linije. Znai, dovoljno je u nian zahvatiti bilo koji
deo segmenta linije i program e automatski izabrati njegovu srednju taku.
Centralna taka
Izborom ovog kriterijuma, dovoljno je u nian selektovati bilo koji deo lunog segmenta
linije ili kruga, i program e izabrati njegovu centralnu taku.
Najblia taka
Ovim kriterijumom se vri selektovanje najblie take sa dela linije ili luka koji se nalazi u
nianu. Ovim kriterijumom se moe odabrati i taka koja odreuje poloaj takastog
entiteta.
Upravna taka
Ovaj kriterijum slui za izbor take sa prave linije ili luka zahvaene u nian pokazivaa,
koja se dobije kada se povue normala iz 'Referentne take (poslednje zadate) na
izabranu liniju ili luk.

54
Tangentna taka
Ovaj kriterijum ima primenu kada treba odabrati taku sa luka, koja sa prethodno
odabranom takom formira tangentu na dati luk.
Presena taka
Ovaj kriterijum se koristi kada treba izabrati taku koja se nalazi u preseku dva iscrtana
objekta. Da bi se ovo ostvarilo, treba nian pokazivaa dovesti u poloaj da u njemu bude
zahvaena okolina presene take i kliknuti na levi taster mia.
Ponueni kriterijumi fonkcioniu kao prekidai i klikom mia preko njihovog naziva oni mogu
biti postavljen na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Uvueni izgled ispisanog naziva
kriterijuma, oznaava da je on postavljen na ukljueno stanje. Izborom komandnih polja
Odaberi sve i Iskljui sve, svi kriterijumi e istovemeno biti postavljaju na ukljueno,
odnosno iskljueno stanje.
U Tower-u 6 je omoguen unos slobodne take i kada je ukljuen OSNAP kriterijum. Ova opcija
postaje aktivna kada se u dijalogu za definisanje OSNAP kriterijuma prekida Slobodna
taka postavi na ukljueno stanje.
Prekida Slobodna taka
Pri kretanju mia po oblasti crtea program stalno analizira da li take koje se nalaze unutar
kvadrata kursora mogu biti odabrane za neki od trenutno aktivnih OSNAP kriterijuma. Ako to
nije sluaj, a ovaj prekida je ukljuen, taka iznad koje se nalazi kursor moe biti izabrana
kao slobodna taka.
Napomena:
U sluaju da nijedan OSNAP kriterijum nije postavljen za aktivan, postavljanjem naredbe
Osnap na ukljueno stanje, kursor e zadrati oblik praznog krsta kao i kod slobodnog izbora
taaka.
Napomena:
Dok je u proceduri izbora taaka, program na statusnoj liniji stalno ispisuje koordinate koje
odgovaraju trenutnom poloaju mia. U sluaju da je poloajem mia odabran neki od aktivnih
OSNAP kriterijuma, na statusnoj liniji e biti ispisana koordinata ba te take.

55
2.5.6 Izbor taaka selektovanjem

U naredbama za unos takastih entiteta, pored svih prethodno opisanih naina za
pojedinaan izbor taaka, programom je omoguen i serijski izbor taaka. Za primer emo
uzeti naredbu Takasti oslonac, ijim aktiviranjem komandna linija dobija sledei oblik:
<1> Takasti oslonac (Izbor / <krAj> / Set):
Sada se od korisnika oekuje ili da na jedan od prethodno opisanih naina, odabere jednu po
jednu taku koja e odrediti poloaj datog takastog oslonca, ili pak da aktiviranjem podopcije
Izbor, ue u proceduru serijskog odabira taaka.
<0. Sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / Deselektovanje / <krAj>):
Procedurom selekcije e biti obuhvaen poetak i kraj svih linijskih entiteta, sve prelomne
take sa konture povrinskih entiteta, kao i poloaj svih takastih entiteta na modelu. Pored
toga, selekcijom e biti obuhvaene i sve meusobne presene take izmeu entiteta, kao i
presene take izmeu postavljenih pomonih osa (vidi poglavlje 3.4.1).
Ovde se neemo uputati u sam postupak selekcije, obzirom da e on biti detaljno objanjen u
poglavlju 2.8.
2.6 Crtanje poligonalne linije

U osnovi gotovo svih crtakih naredbi u programu, je iscrtavanje potpuno
proizvoljne poligonalne linije. Svi principi rada, koje emo u ovom delu uputstva izneti i
detaljno objasniti, odnose se na gotovo sve naredbe u programu. Za demonstraciju i bolju
oiglednost svih objanjenja u ovom poglavlju, posluiemo se naredbom Greda.
Aktiviranjem ove naredbe, komandna linija e dobiti svoj standardan oblik za iscrtavanje
proizvoljne poligonalne linije.
<-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set):
Sama polilinija se moe sastojati od proizvoljnog broja pravih i lunih segmenata, te program
sa komandne linije zahteva da redom unosite prelomne take koje definiu poetak, odnosno
kraj pojedinih segmenata. Svakako da se za izbor taaka moe primeniti bilo koji od
programom predvienih naina koje smo opisali u prethodnom poglavlju. Iza poruke, kojom
program ukazuje da se oekuje unos prve take linije, u zagradi su ispisane podopcije ove
komande, kojima se ostvaruje iscrtavanje specijalnih tipova polilinije.
Podopcija krAj se nalazi izmeu simbola < >, to znai da je ona podrazumevana naredba i
da e se aktivirati kada se pritisne desno dugme mia ili taster Enter na tastaturi. Da bi se
olakalo pozivanje podopcija sa komandne linije, program Tower 6 pamti koja je podopcija
poslednja pokrenuta, i pri novom aktiviranju naredbe nju prikazuje kao podrazumevanu. Ako
na primer pokrenemo podopciju za crtanje pravougaonika, pri svakom sledeem aktiviranju
naredbe ona e biti podrazumevana, sve dok se ne izabere neka druga podopcija.
<-> Prva taka grede (Kontura / <Prav.> / kRu. / Ofset / krAj / Set):
Izbor taaka koje definiu poligonalnu liniju, moe se simultano vriti u prozorima za 2D i 3D
prikaz modela. U toku crtanja, u prozoru 2D pogled moete transparentno menjati njegov
sadraj izborom tekueg rama u prozoru Dispozicija ili pak tekueg nivoa u listi nivoa. Naime,
jednu taku polilinije moete odabrati recimo u prozoru 3D pogled, sledeu u prozoru 2D
pogled u kome je trenutno prikazan neki od ramova, pa potom opet iz prozora 2D pogled ali
sada sa prikazom nekog od nivoa u njemu, i tako redom.

56
Napomenuemo da pri crtanju poligonalne linije program uvek prethodno odabranu taku
projektuje na trenutnu ravan prikaza, te je u stanju da ispravno draguje geometriju segmenta
koja se trenutno iscrtava.
Za prvu taku polilinije odabrana je prikazana taka

sa krajnjeg levog rama
Sada je za tekui postavljen nivo na koti 0,00 i program je

prethodno odabranu taku isprojektovao na ravan tekueg
nivoa [Z=0,00] i prikazao ispravan DRAG mod.
2.6.1 Crtanje proizvoljne poligonalne linije

Kako se prozivoljna poligonalna linija moe sastojati od proizvoljnog broja pravih i
lunih segmenata, to e nakon izbora prve take, program sa komandne linije zahtevati da
zadate sledeu taku.
<-> Sledea taka (lUk / <krAj> / Set):

57
Na komandnoj liniji je sada ponuena i podopcija lUk, pomou koje je mogue definisati
lunu geometriju segmenta poligonalne linije. Znai, ako je prvi segment poligonalne linije
prav, tada treba odabrati taku sa crtea koja e sa prethodno zadatom formirati prav
segment poligonalne linije, a u sluaju da elite da prvi segment bude luni, onda treba
aktivirati podopciju lUk. Ako ste se odluili za luni segment, program e promeniti oblik
komandne linije:
Krajnja taka luka:
Kako je geometrija lunog segmenta odreena sa tri take, nakon izbora krajnje take,
program e sa komandne linije zahtevati da odredite i taku sa luka.
Taka sa luka:
U preceduri odreivanja take sa luka, pomeranjem mia po oblasti crtea, program e stalno
u DRAG modu iscrtavati geometriju lunog segmenta koja odgovara trenutnom poloaju mia.
Bez obzira, da li ste se odluili za lunu ili pravu geometriju prvog segmenta, nakon definisanja
njegovog oblika, na komandnoj liniji e se pojaviti jo jedna podopcija.
<-> Sledea taka (lUk / Nazad / <krAj> / Set):
To je podopcija Nazad, ijim bi aktiviranjem program ponitio definisanje geometrije

prethodnog segmenta, i vratio nas jedan korak unazad. Jasno da se ova opcija koristi samo u
sluaju kada napravite greku, odnosno pogreno izaberete neku taku.
Nakon zdavanja geometrije i drugog segmenta poligonalne linije, na komandnoj liniji se

pojavljuje jo jedna podopcija.
<-> Sledea taka (lUk / Nazad / Zatvori / <krAj> / Set):
To je podopcija Zatvori, ijim izborom definisana poligonalna linija postaje zatvorena. Znai
podopcija Zatvori se pojavljuje na komandnoj liniji tek nakon zadavanja drugog segmenta
poligonalne linije, obzirom da se zatvorena kontura moe definisati od najmanje tri segmenta.
Izbor ove podopcije e automatski dovesti i do zavretka procedure definisanja geometrije
poligonalne linije.
Dalji postupak je u svemu isti pa program nee menjati sadraj komandne linije, odnosno
stalno e zahtevati unos sledee take, sve dok pritiskom na taster Enter ili pak klikom na
desni taster mia (izbor podrazumevane podopcije krAj), ne oznaite kraj definisanja
poligonalne linije.
2.6.2 Crtanje pravougaonika

Svaki pravougaonik se moe iscrtati pomou procedure za definisanje proizvoljne
poligonalne linije, zadavanjem sva etiri njegova temena. Meutim, kako je pravougaonik est
oblik u graevinarstvu, to je u okviru naredbe za iscrtavanje polilinije predviena posebna
podopcija za njihovo konstruisanje.
Izborom podopcije Prav. ulazi se u preceduru definisanja pravougaonika.
<-> Prvi ugao (Centar / Traka / Set):
Programom su predviena tri naina za definisanje geometrije pravougaonika. Prvi nain

podrazumeva izbor dve take koje odreuju jednu dijagonalu pravougaonika, dok se druga dva

58
naina mogu pokrenuti izborom podopcija Centar i Traka koje se nalaze na komandnoj
liniji, kada se ue u proceduru definisanja pravougaonika.
U prvom, podrazumevanom nainu, program oekuje da zadate taku koja odreuje prvi ugao
pravougaonika. Nakon izbora ove take, program e zahtevati da zadate i suprotan ugao
pravougaonika:
<-> Suprotni ugao (Set):
Pri pomeranju mia, program e stalno u DRAG-modu iscrtavati pravougaonik ija je

dijagonala odreena trenutnim poloajem mia. Izborom drugog temena pravougaonika,
naredba e biti zavrena.
Izborom taaka 1 i 2 odreena je dijagonala,

a samim tim i geometrija pravougaonika
Svakako ste primetili da se nakon izbora podopcije Prav., na komandnoj liniji pojavljuje i
podopcija Centar. Ovo je zgodan nain za definisanje proizvoljnog pravougaonika kada
elimo da se njegova srednja taka (presek dijagonala), nae na odreenom poloaju na
crteu. Izborom ove podopcije, program sa komandne linije prvo zahteva da se odredi taka u
kojoj e se nalaziti presek dijagonala pravougaonika.
<-> Centar pravougaonika (Set):
Nakon izbora take koja odreuje centar pravougaonika, program e zahtevati da odredite i
jedno njegovo teme.
<-> Ugao (Set):
I u ovom sluaju, program u DRAG-modu iscrtava pravougaonik ija geometrija odgovara

trenutnom poloaju mia.

59
Izborom centra (taka 1) i jednog temena (taka 2),

odreena je geometrija pravougaonika
Za crtanje pravougaonika programom je predvien jo jedan nain. Naime, kada se izborom

podopcije Prav. sa komandne linije ue u proceduru crtnja pravougaonika, na komandnoj
liniji se pored podopcije Centar javlja i podopcija Traka. Njenim aktiviranjem program e
sa komandne linije zahtevati da zadavanjem dve take prvo odredite srednju liniju
pravougaonika.
<-> Prva taka (Set):
<-> Druga taka (Set):
Kada ste odredili srednju liniju pravougaonika, program e u drag modu iscrtavati
pravougaonik ija geometrija odgovara trenutnom poloaju mia, a sa komandne linije a
zahtevati da izaberete taku na crteu koja odreuje irinu trake.
<-> irina (Set):
Izborom taaka 1 i 2 odreena je srednja linija pravougaonika,

a takom 3 jedan njegov ugao.

60
Napomena:
Obzirom da se kroz dve take moe postaviti beskonano mnogo ravni, to pri opciji crtanja
pravougaonika, izbor taaka u prozoru 3D pogled nee jednoznano odrediti ravan kojoj
treba da pripadne nacrtani pravougaonik. Iz tog razloga, u proceduri crtanja pravougaonika
izbor taaka vrite iskljuivo u prozoru 2D pogled koji jednoznano odreuje ravan kojoj
treba da pripadne pravougaonik. Izuzetak od ovog pravila je crtanje pravougaonika pomou
podopcije Traka, obzirom da se u ovoj proceduri zadaju tri take, a one jednoznano
odreuju poloaj ravni u prostoru.
2.6.3 Crtanje kruga

I krug je isto kao i pravougaonik relativno est oblik u graevinarstvu, pa je i za
njegovo konstruisanje predviena posebna podopcija u okviru naredbi za iscrtavanje polilinije.
Izborom podopcije kRu., program e sa komandne linije traiti da prvo odredite taku koja
definie njen centar, a zatim i taku sa krunice (poluprenik):
<-> Centar krunice (Set):_
<-> Taka sa krunice (Set):_
Prilikom odreivanja take sa krunice, program e u DRAG-modu iscrtavati krunice ija

geometrija odgovara trenutnom poloaju mia.
Izborom take 1 odreen je centar, a takom 2 poluprenik kruga
Napomena:
Kako se i geometrija kruga zadaje izborom samo dve take, koje ne mogu jednoznano
odrediti ravan kojoj krug treba da pripadne, to isto kao i kod crtanja pravougaonika, izbor
taaka vrite iskljuivo u prozoru 2D pogled.
Napomena:
Svaki nacrtani krug koji predstavlja linijski element, program automatski razlae na dva luna
segmenta koja su meusobno spojena po horizontalnoj liniji koja je provuena kroz centar
kruga. Prema tome, kada je potrebno selektovati ceo linijski entitet koji je krunog oblika, tada
je potrebno selektovati oba njegova luna segmenta.

61
2.6.4 Postavljanje polilinije po obodu iscrtane konture

Izborom podopcije Kontura, koja se javlja u komandnoj liniji pri aktiviranju
naredbi za iscrtavanje poligonalne linije, ostvaruje se njeno automatsko iscrtavanje po obodu
selektovane konture.
Ova opcija ima mnogo primena, a jedna od njih je kada na primer treba grede postaviti po
obodu ve iscrtane ploe, ili pak kada je potrebno postaviti linijsko optereenje po ranije
nacrtanim gredama na modelu. Izborom ove podopcije, komandna linija dobija sledei izgled.
<0 sel.> Kontura - Selektovanje (sVe / Prozor / eXtras / Deselektovanje / <krAj> / Set):
Ovo je standardan oblik komandne linije u proceduri selektovanja, i u poglavlju 2.8 bie
detaljno opisane sve mogunosti koje program nudi u ovakvom reimu rada. Znai, sada se od
korisnika oekuje da selektuje jednu ili vie kontura povrinskih, odnosno linijskih entiteta, po
kojima e biti postavljena poligonalna linija koja se kreira.
Ako je podopcija Kontura pokrenuta u okviru naredbi za kreiranje povrinskih entiteta, tada
e u proceduri selekcije, dostupne biti samo konture ranije kreiranih povrinskih entiteta.
Razlog je u tome, to se u optem sluaju selekcije i proizvoljno odabranih segmenata linijskih
elemenata, ne moe uvek kreirati zatvorena poligonalna linija, koja je uslov za odreivanje
ispravne geometrije povrinskog entiteta.
Ako je pak podopcija Kontura pokrenuta u okviru neke od naredbi za iscrtavanje linijkih
entiteta, tada e za selekciju biti dostupne i konture povrinskih entiteta i prozivoljno odabrani
segmenti ranije kreiranih linijskih entiteta.
2.6.5 Ofset
Izborom ove podopcije komandna linija dobija sledei izgled.
<0 sel.> Ofset Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje /
<krAj>):
Naime, sada se oekuje da selektujete entitete ija e geometrija biti ofsetovana. Desni klik
mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon ega e program zahtevati da zadate
odstojanje za koliko e se ofset izvriti.
Odstojanje:
Odstojanje se moe zadati ili sa tastature ili pak izborom dve take sa crtea. Na kraju,
program e zahtevati izbor take koja e odrediti stranu na koju je potrebno izvriti ofset.
Taka na strani ofsetovanja:
Izborom strane za ofset, ova naredba e biti zavrena a geometrija entiteta koji se postavlja
bie odreena ofestovanom geometrijom prethodno selektovanih entiteta.

62
Selektovanjem konture prethodno nacrtane ploe, linijski oslonci su

postavljeni ofset-om na unutra (zadato je odstojanje od 20 cm)
2.7 Zumiranje delova crtea

esto se u toku rada programa, ukazuje potreba za uveanjem, odnosno za
umanjenjem prikaza delova crtea. Zbog toga je u programu razvijen ceo sistem naredbi koje
omoguavaju razne operacije, a sve u cilju dobijanja jasnije slike. Sve ZUM naredbe su
transparentne, odnosno mogu se pozivati i za vreme izvrenja drugih naredbi. U sva tri
prozora, ZUM naredbe funkcionia na potpuno isti nain i imaju potpuno istu ulogu.
Delovanje ZUM komandi je u osnovi slino delovanju zoom-a objektiva filmske kamere.
Odnosno, one na crteu fiziki nita ne uveavaju ili umanjuju, ve samo deo crtea
pribliavaju, odnosno udaljavaju, inei ga prividno veim ili manjim.
Pored uveanja odnosno umanjenja pojedinih delova crtea, pomou ZUM komandi se mogu
dobiti i drugi naini prikaza, pa emo zato svaku od ovih naredbi posebno objasniti.
Kako su naredbe za zumiranje delova crtea esto u upotrebi, to ih je mogue pokrenutu i

pritiskom na specijalno definisane tastere za ovu namenu. Za brzo aktiviranje naredbi Zum
prozor, Zum sve i Zum prethodni, predvien je taster Ctrl. Pritiskom na ovaj taster
na komandnoj liniji e se pojaviti poruka kojom program ukazuje koje su akcije u ovom
trenutku mogue.
CTRL+levo dugme mia=Zum prozor / CTRL+srednje dugme mia=Zum sve/

CTRL+desno dugme mia=Zum prethodni
Znai, dok je pritisnut taster Ctrl, klik na levo dugme mia e odabranu taku protumaiti
kao prvi ugao pravougaone oblasti koju treba uveliati, desni klik mia e aktivirati naredbu
Zum prethodni, a klik na srednje dugme mia e aktivirati naredbu Zum sve.
Pored ova tri zuma, esto je u upotrebi i naredba za pomeranje trenutnog prikaza na ekranu,
pa se klikom na srednji taster mia automatski aktivira naredba Zum-pomeri.

63
2.7.1 Zum prozor

Ovom naredbom je mogue uveliati proizvoljnu oblast na crteu. eljena oblast se
definie pravougaonim prozorom, nakon ega program njegov sadraj uveliava toliko
da zauzme itav ekran.
Izborom naredbe, program sa komandne linije zahteva da definiete pravougaonu oblast koju
treba uveliati:
Prvi ugao prozora:_
Suprotni ugao prozora:_
Naredba Zum-prozor se moe pokrenuti i bez njenog direktnog izbora iz padajueg menija,
odnosno klika mia na njegovu ikonu. Pritisak na taster Ctrl i levi klik mia e automatski
pokrenutu ovu naredbu, a zadatu taku miem protumaiti kao prvi ugao pravougaone oblasti
koju treba zumirati.
2.7.2 Zum prethodni

Program pamti sve prethodno zadate zumove, pa je izborom ove naredbe uvek mogue
dobiti prethodni prikaz na ekranu.
Napomenuemo da se ova naredba moete aktivirati i pritiskom na taster Ctrl i desnim

klikom mia.
2.7.3 Zum pomeri

Pomou ove komande se na ekranu mogu prikazivati razliiti delovi crtea, ne
menjajui pritom prethodno odabrano uveanje. Na taj nain se dobija efekat
pomeranja lupe iznad crtea na konstantnom rastojanju. Nakon izbora ove komande,
pokaziva e promeniti svoju uobiajeni oblik.
Pokaziva u obliku ruke ukazuje da se oekuje

translatorno pomeranje trenutnog prikaza

64
Pritisak na levi taster mia bez otputanja, e translatorno pomerati crte u smeru pomeranja
mia sve dok ne otpustite levi taster mia. Pri otputanju levog tastera mia naredba nee biti
zavrena ve e program i dalje oekivati da na isti nain promenite tekui prikaz, sve dok
pritiskom na taster Enter ili klikom na desni taster mia ne oznaite kraj ove naredbe.
Ovu naredbu moete direktno pozvati i pritiskom na srednji taster mia. Ne otputajui ovaj
taster, promena poloaja mia e odrediti i promenu trenutnog prikaza. im otpustitet srednji
taster mia, ova naredba e biti zavrena i u tome je praktino jedina razlika u funkcionisanju
ove naredbe kada se ona pozove pomou ikone, ili pak ovako, pritiskom na srednji taster mia.
2.7.4 Dinamiki zum

Pomou ove naredbe je mogue i uveanje i smanjenje trenutnog prikaza na ekranu.
Nakon izbora ove naredbe pokaziva e promeniti svoj standardan oblik.
Pokaziva u obliku lupe ukazuje, da se program nalazi

u naredbi Dinamiki zum
Kretanje miem ka gore, dok je levi taster pritisnut dovodi do uveanja delova crtea, a
kretanje na dole, do smanjenja. Po otputanju levog tastera mia, program e i dalje zahtevati
da zadajete novo uveanje odnosno umanjenje, sve dok pritiskom na taster Enter ili klikom
na desni taster mia ne oznaite kraj ove narebe.
2.7.5 Zum sve

Izborom ove naredbe, na ekranu se dobija prikaz celog crtea. Veliina ovog prikaza se
odreuje tako to se na gabarit svih elemenata crtea koji su u tom trenutku vidljivi,
doda po obodu programski zadat procenat praznog prostora.
Napomenuemo da se ova naredba moete aktivirati i pritiskom na taster Ctrl i klikom na

srednji taster mia.

65
Napomena:
Kako se jedino kod naredbi Zum-sve i Zum-prethodni ne vri izbor take, to je jedino za
ove dve naredbe vano na kom se prozoru nalazi fokus, neposredno pre njihovog aktiviranja. U
svim ostalim naredbama za zumiranje, izbor take e ujedno i postaviti fokus na datom
prozoru. Prema tome, ako elite zum-sve recimo u prozoru 3D pogled, a to nije trenutno
aktivan prozor, onda prvo morate postaviti fokus na prozor 3D pogled, pa potom aktivirati
naredbu Zum-sve. Isto vai i za naredbu Zum-prethodni obzirom da svaki od prozora ima
svoju listu prethodnih zumova.
2.7.6 Dinamiki zum na toki mia

U proceduri zumiranja dodata je jo jedna opcija, koja e zbog svoje efikasnosti,
verovatno biti i najee u upotrebi pri zumiranju. Naime, dinamiko uveliavanje i
umanjivanje crtea je omogueno skrolovanjem tokia na miu. Skrolovanje tokia na gore
dovodi do uveanja, a skrolovanje na dole do umanjenja crtea, u odnosu na centralnu taku
koja je odreena trenutnim poloajem mia.
2.8 Selektovanje elemenata crtea

U mnogim komandama u programu, a naroito u onim pomou kojih se vri
manipulacija sa elementima crtea, potrebno je odabrati jedan ili vie elemenata crtea. Grupi
odabranih elemenata se mogu dodavati novi, ali i iz nje uklanjati ranije odabrani elementi.
Prilikom odabiranja elemenata crtea, program pomae korisniku tako to sve odabrane
elemente obeleava isprekidanom linijom.
Poruka na komandnoj liniji, kojom program trai izbor nekih elemenata crtea je univerzalna i
glasi:
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>):
U proceduri selektovanja, pokaziva dobija oblik select-box-a (mali kvadrati za

selektovanje), i sada se od korisnika oekuje da primeni jedan od programom predvienih
naina selektovanje. Nakon izbora nekih od elemenata crtea, procedura se ne prekida, ve
program i dalje sa komandne linije zahteva selektovanje novih elemenata, pri emu se na
samom poetku komandne linije, izmeu uglastih zagrada, ispisuje poruka o broju do tada
selektovanih objekata:
<3 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje / <krAj>):
U proceduri selektovanja, selekciju je mogue simultano vriti u prozorima za 2D i 3D prikaz

modela. Prozor Dispozicija u toku operacije selektovanja ima iskljuivu ulogu da omogui
promenu tekueg rama a samim tim i tekueg prikaza u prozoru 2D pogled (isto vai i za
listu nivoa). Dok je program u proceduri selektovanja, dovoenjem mia u prostor prozora
Dispozicija on e imati oblik strelice koji jasno ukazuje da se ne oekuje izbor nekog
elemenata ve eventualno samo promena tekueg rama.
Oblik mia u prozoru 3D pogled je u toku procedure selektovanja u obliku kruga to opet
ukazuje na to da se oekuje selektovanje entiteta u prostornom prikazu. Pored toga, selekcija
je omoguena i u specijalno definisanim pogledima, stim to se pri ovakvoj selekciji vri
selektovanje svih entiteta po dubini.

66
U trenutnom prikazu prednje fasade (opcija Front) selektovanje krajnjeg desnog

stuba dovodi do istovremenog selektovanja svih sedam stubova po dubini
U trenutnom prikazu odozgo (opcija Top), zadavanjem ovakve pravougaone oblasti,

bie selektovani sve elementi konstrukcije u prednjoj polovini objekta
Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled ne mogu selektovati elementi konstrukcije koji

prodiru datu ravan pogleda i prikazuju se u vidu simbola. Izuzetak je jedino u naredbama
Trim i Extend kada se ovakvi simboli mogu selektovati samo kao granice za produavanje
odnosno isecanje entiteta koji pripadaju datoj ravni pogleda.
Procedura selektovanja se prekida izborom podopcije krAj sa komandne linije, nakon ega e
program nastaviti sa daljim tokom komande, u okviru koje je izvreno selektovanje. Operacije
koje su predviene aktiviranom komandom, sprovee se samo nad selektovanim objektima.
Izborom odgovarajuih podopcija sa komadne linije, program nudi razne naine selektovanja,
koji se mogu simultano kombinovati, i u daljem tekstu ovog dela uputstva izneemo sve
mogunosti koje program nudi i proceduri selektovanja.
Selektovanje svih entiteta
Izbor podopcije Sve sa komandne linije, dovee do automatskog selektovanja svih trenutno
vidljivih entiteta na crteu. ta e biti selektovano, zavisi iskljuivo od toga da li je fokus
neposredno pre aktiviranja ove podopcije bio na prozoru za 2D ili 3D prikaz modela. Naime,
ako je fokus na prozoru 3D pogled i odabre se podopcija Sve tada e biti selektovani svi

67
trenutno vidljivi entiteti na modelu, a ako je pak fokus na prozoru 2D pogled tada e izborom
podopcije Sve biti selektovani samo trenutno prikazani elementi u prozoru 2D pogled.
Pojedinano selektovanje
Ovo je podrazumevani nain selektovanja i odvija se tako to u mali kvadrat na pokazivau

treba zahvatiti bilo koji deo eljenog elementa i kliknuti na levi taster mia. Za elemente crtea
koji predstavljaju povrine, u kvadrat za selektovanje treba zahvatiti proizvoljan deo sa
njegove konture, nakon ega e cela povrina biti selektovana.
Po konturi selektovane povrine se iscrtava isprekidana linija,

a njena unutranjost uvek postaje prazna
Ako se kvadratom za selektovanje zahvati zajednika taka vie elemenata crtea, tada e
program selektovati sve elemente koji polaze iz te take.
Jednim klikom mia je selektovana i horizontalna i vertikalna greda
Pri selektovanju takastih elemenata, kvadratom za selektovanje (select box) je potrebno

zahvatiti ba taku kojom je odreen poloaj takastog elementa.

68
U sluaju da se klikne na levi taster mia, a select box-om nije zahvaen nijedan objekat,
tada e program tu taku protumaiti kao prvi ugao prozora, i ui u proceduru selektovanja
prozorom.
Suprotni ugao:
U ovoj proceduri e vaiti sva pravila za selektovanje prozorom koja emo izneti u daljem
tekstu.
Selektovanje pomou prozora
Ovaj nain selektovanja je omoguen aktiviranjem podopcije Prozor, koja se nalazi na

komandnoj liniji. Izborom ove podopcije, program prvo trai da odredite jedno teme
pravougaonog prozora, a zatim i suprotno po dijagonali:
Prvi ugao:
Suprotni ugao:
Prilikom odreivanja dijagonalnog temena prozora, program u DRAG-modu iscrtava

pravougaonik, ija je geometrija odreena trenutnim poloajem mia. U zavisnosti od toga da
li se prozor zadaja sleva na desno, ili pak sdesna na levo, procedura selektovanja radi na dva
razliita naina. Ako se selektuje sleva na desno tada e biti selektovani samo elementi koji se
svojom kompletnom geometrijom nalaze unutar zadate pravougaone oblasti, a ako se pak
prozor zadaje sdesna na levo (crossing) tada e biti selektovani svi elementi crtea koji su
barem jednim svojim delom zahvaeni zadatom pravougaonom oblasti.
Zadavanjem ovakvog prozora, sleva na Zadavanjem istog takvog prozora, ali sada
desno, nee biti selektovan nijedan objekat sdesna na levo (crossing), bie selektovana i
ploa i obe grede
Selektovanje pomou poligona
Izborom podopcije pOligon, komandna linija dobija svoj standardni oblik koji se koristi u
naredbama za iscrtavanje polilinije:
Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>):
Postupak iscrtavanja polilinije, u svemu odgovara objanjenjima datim u poglavlju 2.6, s tim
to se izborom podopcije krAj, ili pak desnim klikom mia, polilinija automatski zatvara.

69
Kriterijum selektovanja pomou ove opcije je potpuno isti kao i kod selekcije prozorom, kada
se on zadaje sleva na desno. Naime, bie selektovani svi entiteti koji se svojom kompletnom
geometrijom nalaze unutar zadatog poligona.
Selektovanje linijom preseka
Pomou ove opcije imate mogunost da selektujete sve entitete koje preseca zadata linija.
Izborom podopcije pResek, program e prvo zahtevati da odredite prvu, a potom i drugu
taku linije preseka.
Prva taka:
Druga taka:
Odmah nakon izbora druge take, program e izvriti selekciju svih entiteta koji su preseeni
zadatom linijom.
Ekstra selektovanje
Klikom mia preko podopcije eXtras se otvara padajui meni iz koga je mogue odabrati
neku od programom predvienih opcija za ekstra selektovanje.
Prikazane opcije su prilino egzotine i verovatno se nee esto koristiti,

ali u nekim sluajevima mogu biti od velike koristi.
Na koje e se entitete odnositi dejstvo naredbi iz menija eXtras zavisie od toga da li je

neposredno pre aktiviranja neke od ovih naredbi fokus bio na prozoru za 2D ili za 3D prikaz
modela. Ako je fokus na prozoru 3D pogled tada e naredba dejstvovati na sve entiteta na
modelu, a ako je fokus na prozoru 2D pogled, tada e ona dejstvovati samo na trenutno
prikazane elemente u prozoru 2D pogled.
U meniju su na raspolaganju sledee opcije:
Inverzija
Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da pre njenog izbora, barem jedan entitet
bude selektovan. Izborom ove opcije vri se inverzija selekcije, odnosno ono to je
selektovano postaje deselektovano, a ono to nije bilo, postaje selektovano.

70
Set
Da bi ova opcija bila dostupna mora biti prethodno selektovan samo jedan entitet. Nakon
njenog aktiviranja, program e automatski selektovati sve entitete tog tipa, koji imaju isti
set numerikih podataka. Ako recimo na modelu imamo puno greda razliitih poprenih
preseka, onda selektovanjem jedne od njih, i izborom ove opcije, program e selektovati
sve preostale grede na modelu koje imaju iste geometrijske karakterisitike kao prvobitno
selektovana greda. Napomenuemo da ova opcija moe da radi i sa optereenjima. Ako se
nakon selektovanja nekog optereenja izabere ova opcija, program e selektovati sva
optereenja koja su istog tipa i intenziteta kao prethodno selektovano optereenje, a nalaze
se u trenutno aktivnom prozoru.
Kolinearne
Da bi ova opcija bila dostupna neophodno je da predhodno bude selektovan samo jedan
linijski entitet. U sluaju da je selektovano vie linijskih entiteta, onda e ova opcija biti
dostupna samo u sluaju da se svi oni nalaze na istom pravcu, odnosno da su kolinearni.
Izborom podopcije Kolinearne, bie selektovani svi linijski entiteti koji se nalaze na istom
pravcu (pripadaju istoj pravi) kao i selektovani.
Iz iste ravni
Da bi ova opcija bila dostupna neophodno je prethodno selektovati minimalan skup entiteta
koji definie jednu ravan. Da bi ravan bila jednoznano odreena potrebno je selektovati:
dva linijska, jedan linijski i jedan takasti, tri takasta, ili pak samo jedan povrinski entitet.
Njenim izborom program e automatski selektovati i sve ostale entitete koji pripadaju ovako
definisanoj ravni u prostoru.
Na istoj krunici
Da bi ova opcija bila dostpna, neophodno je da prethodno budu selektovani entiteti koji
pripadaju istom luku. Napomenuemo da se geometrija luka, pored izbora lunog segmenta
povrinskog i linijskog entiteta, moe definisati i izborom tri takasta entiteta. Izbor ove
podopcije dovodi do selektovanja svih entiteta koji pripadaju krunici koja ima isti radijus
kao prethodno selektovani entiteti.
Entitet
Da bi ova opcija bila dostupna, neophodno je da bar jedan element crtea bude selektovan.
Nakon njenog izbora program selektuje sve elemente sa crtea koji su istog tipa kao i
prethodno selektovani element. Ako je recimo bila selektovana greda, nakon aktiviranja ove
opcije bie selektovane sve grede koje su prikazane u trenutno aktivnom prozoru.
Nazad
Pomou ove opcije se izlazi iz procedure extra selekcije i vraa na osnovni oblik komadne
linije u proceduri selektovanja.
Desektovanje ranije selektovanih objekata
Izbor elemenata koji je ve selektovan nee dovesti do njegovog deselektovanja, ve e

njegova ponovna selekcija biti ignorisana. Za deselktovanje ranije selektovanih objekata,
odnosno uklanjanja iz liste selektovanih elemenata, predviena je na komandnoj liniji
podopcija Deselektovanje. Njenim izborom komandna linija dobija sledei izgled.
<3 sel.> Deselektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtas / <krAj>):
Na komandnoj liniji su i dalje prisutne potpuno iste podopcije kao i u proceduri selektovanja,
stim to je na njenom poetku jasno napisano da je program sada u proceduri deselektovanja
ranije selektovanih entiteta. Nain deselekcije kao i nain rada sa prethodno opisanim
podopcijama je potpuno isti a jedina razlika je u tome to deselekcija reaguje samo na ranije
selktovane objekte, tako to ih izbacuje iz liste selektovanih objekata. Po zavrenoj deselekciji,

71
izbor podopcije krAj, odnosno desni klik mia e program vratiti na osnovni oblik komandne
linije u proceduri selektovanja entiteta.
Deselekcija se moe vriti i bez aktiviranja prethodno opisane podopcije sa komandne linije.
Naime, ako drite stalno pritisnut taster Shift, pojedinana selekcija i selekcija pomou
prozora e praktino znaiti deselekciju.
Napomena:
Segment linijskog entiteta je odreen zadavanjem taaka prilikom njegovog crtanja, a ne
takama preseka sa drugim elementima crtea. Zbog toga e u proceduri selektovanja uvek
biti selektovan ceo segment linijskog entiteta, onako kako je i nacrtan a ne samo jedan njegov
deo koji je odreen presenim takama sa drugim entitetima.
U ovom primeru je selektovana cela horizontalna greda,

iz prostog razloga jer je ona i nacrtana izborom taaka 1 i 2.
U sluaju da elite da selektujete samo deo segmenta linijskog entiteta koji je odreen
presenim takama sa drugim entitetima, prethodno morate pomou naredbe Razdvajanje
kontura (vidi poglavlje 2.9.15), od prvobitno jednog segmenta linijskog entiteta, napraviti
niz novih.
Napomena:
Elementi crtea koji su iscrtani jedan preko drugog, tako da im se geometrija poklapa
delimino ili potpuno, bie zajedno odabrani ako se selektovanje izvri na mestu preklapanja.
Tipian primer za ovaj sluaj je kada se povrinsko optereenje prostire po celoj ploi, ili kada
se grede i zidovi postavljaju po konturi ploe. U oba sluaja e doi do selektovanja svih
elemenata koji se preklapaju, to moda i ne elite. U ovim sluajevima, pre selektovanja
treba ukinuti vidljivost elemenata koji se ne ele selektovati (vidi poglavlje 2.10).

72
2.9 Komande za manipulaciju sa elementima

crtea
Pomou ove grupe komandi su omoguene razne korekcije na ve iscrtanim
elementima crtea. Korekcije su omoguene nad apsolutno svim entitetima, bez obzira da li oni
predstavljaju deo konstrukcije ili ne. U osnovi svih naredbi iz ove grupe, je da se prvo
selektuju elementi crtea, a da se tek onda na njima sprovedu operacije koje su datom
naredbom predviene. Obzirom da je postupak selektovanja elemenata crtea detaljno
objanjen u poglavlju 2.8, u daljem prikazu svake od ovih naredbi, neemo se uputati u
ponovno objanjavanje ovog postupka.
2.9.1 Brisanje
Izborom ove naredbe, omogueno je brisanje proizvoljno selektovanih elemenata
crtea.
Aktiviranjem naredbe, komandna linija dobija svoj standardni oblik, kojim se zahteva
selektovanje elemenata:
<0 sel.> Brisanje Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje /
<krAj>):
Nakon izbora, pritisak na taster Enter ili klik na desni taster mia e dovesti do brisanja
selektovanih elemenata. Kod ove naredbe treba biti obazriv, da ne bi dolo do neeljenog
gubitka pojedinih elemenata crtea.
2.9.2 Kopiranje
Ova komanda slui za preslikavanje selektovanih objekata na bilo koje drugo mesto na
crteu, pri emu original ostaje nepromenjen. Nakon zavrene selekcije, program e sa
komandne linije zahtevati da izborom dve take zadate vektor koji odreuje pravac,
smer i rastojanje iskopiranih entiteta od originala.
Prva taka vektora kopiranja:
Druga taka vektora kopiranja:
Nakon odreivanja vektora kopiranja, program e sa komandne linije zatraiti da zadate broj
kopija ili da izaberete podopciju Viestruko:
Broj kopija (Viestruko) <1>:
Klik na desni taster mia e oznaiti prihvatanje ponuene vrednosti broja kopija 1, koja se
nalazi u uglastoj zagradi. Svakako da sa tastature moete zadati proizvoljan broj kopija, pri
emu e se svaka od njih nalaziti na razmaku koji je odreen zadatim vektorom kopiranja.
Pomou podopcije Viestruko imate mogunost da kreirate proizvoljan broj kopija

selektovanih objekata zadavanjem razliitih vektora kopiranja. Nakon aktiviranja ove podopcije
program na zadatom mestu crta prvu kopiju i sa komandne linije zahteva da izborom druge
take zadate novi vektor kopiranja.
Druga taka vektora kopiranja (<krAj>):
Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije krAj ne zavrite
naredbu.

73
2.9.3 Kopiranje u nizu (Array)

Ova komanda ima dvostruko dejstvo, i moe se koristiti ili za istovremeno kopiranje u
dva proizvoljno odabrana pravca, ili pak za viestruko kopiranje po luku.
Nakon zavrene selekcije objekata, program e sa komandne linije zahtevati da odredite tip
niza koji e biti primenjen pri kopiranju.
Tip niza (<Ortogonalni> / Polarni):
Pod ortogonalnim nizom se podrazumeva istovremeno kopiranje selektovanih entiteta u dva

proizvoljno odbarana pravca, dok se pod polarnim nizom podrazumeva kopiranje po lunoj
putanji. Izbor jedne od dve ponuene opcije, opredelie dalji tok ove naredbe.
Ortogonalni tip niza
Nakon izbora opcije Ortogonalni, program e sa komandne linije zahtevati da zadate broj
kolona, odnosno broj kopija u jednom redu.
Broj kolona (|||) <1>:
Ovde je upotrebljen termin kolona zato to program za prvi pravac kopiranja podrazumeva
pravac pruanja X ose, koji svakako pri zadavanju vektora kopiranja moete naknadno
promeniti. Nakon zadatog broja kolona, program e zahtevati da odredite njihovo meusobno
rastojanje.
Odstojanje:
Ako rastojanje zadate sa tastature, tada e program podrazumevati da je zadat horizontalan

vektor kopiranja, i pozitivna vrednost e odrediti smer vektora u pravcu pozitivne X ose.
Umesto zadavanja sa tastature, odstojanje moete odrediti i izborom dve take sa crtea.
Nakon izbora prve take, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete i drugu taku.
Druga taka vektora:
Izbor druge take e odrediti kako rastojanje, tako i smer vektora kopiranja. Pomeranjem mia
po oblasti crtea program e u DRAG modu iscrtavati trenutan poloaj svih zadatih kopija u
pravcu koji u programu uslovno nazivamo red. Prema tome red ne mora oznaavati
horiontalan, ve potpuno proizvoljan pravac.
Bez obzira da li ste odstojanje zadali sa tastature ili pak izborom dve take sa crtea, program
e ponoviti prethodno postavljanu seriju pitanja ali sada za kopiranje u drugom pravcu.
Broj redova (...) <1>:
Odstojanje:
Isto kao i kod kopiranja u prvom pravcu, odstojanje izmeu redova moete zadati ili sa
tastature, ili pak izborom dve take sa crtea. Ako odstojanje izmeu redova zadate sa
tastature, onda e program podrazumevati da se radi o vektoru kopiranja u pravcu Y ose, i
pozitivna vrednost e odrediti smer vektora kopiranja u pravcu pozitivne Y ose. Izborom dve
take sa crtea moete zadati potpuno prozivoljan intenzitet i pravac pruanja vektora
kopiranja u drugom pravcu.

74
Prikazani niz je formiran zadavanjem vektora Prikazani niz je formiran zadavanjem vektora
kopiranja 1 i 2 u pravcu globalnih osa kopiranja 1 i 2 u proizvoljnim pravcima
(broj kolona =2, broj redova=4) (broj kolona =2, broj redova=4)
Polarni tip niza
Nakon izbora opcije Polarni, program e sa komandne linije prvo zahtevati da odredite da li
iskopirani entiteti po luku treba da se rotiraju u odnosu na zadati centar rotacije ili ne.
Sa rotacijom (<Da>/Ne):
U zavisnosti od vaeg odgovora na postavljeno pitanje, mogu nastupiti dva sluaja.
Polarni niz sa rotacijom (broj elemenata u Polarni niz bez rotacije (broj elemenata u
nizu=12, ugao za popunjavanje =360) nizu=12, ugao za popunjavanje =360)
U sluaju da elite i rotaciju selektovanih objekata, onda je problem jednoznano odreen i

svee se na pravu rotaciju entiteta, pri emu e selektovani objekti biti rasporeeni po luku u
svom rotiranom poloaju.
Ako pak ne elite rotaciju, ve elite da se selektovani entiteti rasporede po luku bez njihovog
rotiranja, onda je za potpuno odreivanje problema neophodno da zadate i taku sa crtea
koja e biti rotirana.
Referentna taka za rotaciju:

75
Tek ovako zadata taka e potpuno odrediti problem koji se sada svodi, prvo na veestruku
rotaciju zadate take, a potom i viestruko translatorno kopiranje u odnosu na zadatu taku.
Novoformirani entiteti u lunom nizu e se nalaziti na istom odstojanu od zarotirane take kao i
original od izabrane referentne take za rotaciju.
Bez obzira za koji ste se od ova dva naina odluili, dalji tok naredbe je zajedniki. Naime,
program e sada sa komandne linije traiti da zadate broj kopija u lunom nizu.
Broj elemenata u nizu:
Napomenuemo da broj koji zadate podrazumeva da je uraunat i objekat koji je selektovan.

Znai ako elite da dobijete na primer jo 3 nova objekta koja e biti iskopirana po zadatom
luku, na ovo pitanje treba da odgovorite zadavanjem broja 4.
Centralna taka niza:
Izborom ove take se praktino odreuje centar rotacije, odnosno centar luka po kome e biti
rasporeeni novo formirani entiteti.
Ugao za popunjavanje <360>:
Ugao moete zadati ili sa tastature, pri emu pozitivna vrednost raste u smeru suprotnom od
kazaljke na satu, ili pak izborom take sa crtea. Dok budete pomerali mi po crteu program
e u DRAG modu iscrtavati trenutan poloaj svih entiteta u zavisnosti od trenutne vrednosti
ugla odreene poloajem mia i zadatog broja kopija u nizu.
Napomena:
Kopiranje u polarnom nizu je prava ravanska transformacija, te se svi selektovani objekti i
centralna taka niza moraju nalaziti u istoj ravni. U sluaju da se izabere centralna taka niza
koja ne pripada istoj ravni kao i selektovani objekti, program e izdati odgovarajue
upozorenje i prekinuti dalji tok naredbe.
Za kreiranje prostornih nizova je predviena naredba 3D Array.
2.9.4 Ogledalo
Ova komanda slui za osno simetrino preslikavanje odabranog dela crtea.
Nakon zavrene selekcije elemenata crtea, od korisnika se zahteva da zada dve take koje
odreuju poetak, odnosno kraj ose, u odnosu na koju e se izvriti preslikavanje:
Prva taka ose simetrije:
Druga taka ose simetrije:
Na samom kraju ove procedure, korisniku se nude dve mogunosti:
Brisanje starih objekata (<Ne>/Da):

76
Izbor opcije Da e oznaiti potvrdan odgovor, to e dovesti do brisanja elemenata koji su

izabrani za preslikavanje, dok e izbor opcije Ne oznaiti negativan, odnosno selektovani
elementi e ostati u sastavu crtea.
2.9.5 Rotacija
Ova naredba omoguava da se menja ugao zaokrenutosti pojedinih delova crtea.
Nakon zavrene selekcije objekata koje je potrebno zarotirati, program e sa komandne linije
zahtevati da odredite prvo centar, a potom i ugao rotacije.
Centar rotacije:
Ugao rotacije:
Ugao rotacije se moe zadati ili sa tastature (ugao se zadaje u stepenima i raste u smeru
suprotnom od kazaljke na satu) ili izborom take sa crtea koja sa ranije zadatim centrom
zaklapa eljeni ugao. Pri ovom drugom nainu, selektovani elementi se iscrtavaju u DRAG
modu, i to tako da trenutni poloaj pokazivaa odreuje ugao rotacije.
Nakon zadatog ugla, na komandnoj liniji se pojavljuje poruka iji je smisao isti kao u naredbi
Ogledalo.
Brisanje starih objekata (<Da>/Ne):
Naime, potvrdan odgovor brie selektovane elemente (original), dok ih negativan ostavlja u
sastavu crtea. Ovde e klik na desni taster mia dovesti do prihvatanja potvrdnog odgovora
Da.
Napomena:
Obzirom da se pomou naredbe Rotacija sprovodi prava ravanska transformacija, za njeno
izvrenje je neophodno da se i selektovani objekti i centar rotacije nalaze u istoj ravni. Iz tog
razloga, selektovanje objekata u prozoru 3D pogled e biti onemogueno, a pri zadavanju
centra rotacije bie dozvoljen samo izbor take koja pripada istoj ravni kao i selektovani
objekti. U suprotnom, program e izdati odgovarajue upozorenje i odbiti da sprovede naredbu
Rotacija.
Za prostorno rotiranje objekta je predviena naredba 3D Rotacija.

77
2.9.6 Pomeranje
Ova naredba je jako slina naredbi Kopiranje, s tim to se u ovom sluaju original
brie i na taj nain se dobija efekat pomeranja delova crtea sa jednog na drugo
mesto.
Takoe se prvo vri selektovanje elemenata, a zatim izbor dve take na crteu koje odreuju
poetak odnosno kraj vektora pomeranja.
Prva taka vektora pomeranja:
Druga taka vektora pomeranja:
2.9.7 Skraivanje (Trim)

Pomou ove naredbe je omogueno isecanje delova neke linije izmeu dve presene
take sa drugim elementima crtea.
Naredba radi tako to se prvo selektuju elementi crtea koji presecaju dati linijski entitet i na
taj nain prave granice za njegovo isecanje.
<0 sel.> Trim Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Procedura selektovanja je standardna, i grupi selektovanih elemenata se mogu pridruiti i

povrinski i takasti entiteti, iako je isecanje predvieno samo za linijske entitete. Znai,
selektovani povrinski i takasti entiteti se mogu upotrebiti jedino kao granice u odnosu na
koje e se skraivanje linijskih elemenata izvriti. Nakon ove selekcije elemenata, na
komandnoj liniji se pojavljuje poruka, kojom se zahteva selektovanje delova polilinije koji se
izbacuju (mogu biti i luni), a pokaziva dobija standardan oblik select-box-a (mali kvadrati).
Segment koji se izbacuje (<krAj>):
U ovom trenutku je omogueno samo pojedinano selektovanje, odnosno u select-box treba

zahvatiti deo polilinije koji se eli izbaciti i kliknuti na levi taster mia. Segment e trenutno biti
izbaen sa crtea, a sa komandne linije program e zahtevati selektovanje novog dela
polilinije, sve dok klikom na desni taster mia ne zavrite naredbu.
Napomenuemo da se pomou ove komande ne mogu izbaciti celi segmenti polilinije, ve samo
njeni delovi koji su preseeni drugim selektovanim elementima crtea. Za izbacivanje celog
nepreseenog segmenta polilinije je predviena naredba Brisanje.
2.9.8 Produavanje (Extend)

Pomou ove komande je mogue produiti postojee segmente polilinija do odabranog
elementa crtea. Svakako da se segmenti polilinije mogu produiti samo do elemenata
crtea sa kojima se moe dobiti presena taka nakon produenja odabranog
segmenta.
Nakon izbora naredbe, prvo je potrebno selektovati elemente crtea do kojih e se kasnije
izabrani segmenti polilinije produiti:
<0 sel.> Extend - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Ovoj grupi selektovanih elemenata mogue je pridruiti i povrinske i takaste entitete, koji se
u ovoj naredbi mogu koristiti samo kao granice za produavanje. Nakon selektovanja ove

78
grupe elemenata crtea, program e sa komandne linije zahtevati da u select-box zahvatite

deo linije koji treba produiti:
Segment koji se produava (<krAj>):
Selektovani segment polilinije, program e produiti do najblieg elementa koji je odabran kao
granica do koje se produuje. Za produavanje se mogu selektovati i luni segmenti, pri emu
se oni produavaju po lunom (krivolinijskom) zakonu.
Program e sa komandne linije stalno zahtevati selektovanje novih segmenata polilinije za

produavanje, sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite kraj naredbe.
2.9.9 Razvlaenje (Stretch)

Za razliku od naredbe Pomeranje, koja translatorno menja poloaj svih taaka na
selektovanom entitetu, pomou ove naredbe se vri razvlaenje geometrije tako to se
za zadati vektor pomeranja translatorno pomeraju samo selektovane take sa konture.
Nakon izbora ove naredbe, procedurom selektovnja treba selektovati sve take kojima elimo
da promenimo poloaj. Ovde se pod terminom taka podrazumevaju sve prelomne take sa
konture povrinskih i linijskih entiteta, kao i take koje odreuju poloaj samih takastih
entiteta.
<0 sel.> Stretch - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Napomenuemo da je u proceduri selektovanja prozorom, potrebno zahvatiti samo deo crtea

u koji upada eljena taka, jer e selektovanje svih taaka sa konture jednog entiteta dovesti
do istog efekta kao i naredba Pomeranje. Desni klik mia e oznaiti kraj procedure
selektovanja, i program e sa komandne linije zahtevati da izborom dve take odredite vektor
pomeranja.
Prva taka vektora pomeranja:
Druga taka vektora pomeranja:
2.9.10 3D Kopiranje u nizu (3D Array)

Isto kao i kod naredbe Array za 2D kopiranje u nizu, nakon izvrene selekcije
objekata, program e sa komandne linije zahtevati da se odredite za tip niza.
Tip niza (Ortogonalni/Polarni):
Ortogonalni tip niza
Kako je ovom naredbom omogueno istovremeno kopiranje samo u pravcu globalnih

koordinatnih osa, to program prvo postavlja seriju pitanja o broju elemenata u nizu za svaki od
pravaca globalnih koordinatnih osa.
Broj kolona (X) <1>:
Broj redova (Y) <1>:
Broj nivoa (Z) <1>:

79
Uvedeni termini kolona red i nivo predstavljaju elemente u nizu koji se dobijaju
kopiranjem u pravcu globalne X, Y, i Z ose, te je u zagradi ispisan naziv odgovarajue ose.
Sledeom serijom pitanja, program zahteva da odredite rastojanje izmeu elemenata u nizu.
Odstojanje kolona (X) :
Odstojanje redova (Y) :
Odstojanje nivoa (Z) :
Umesto zadavanja sa tastature, odstojanje moete odrediti i izborom dve take sa crtea.
Nakon izbora prve take, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete i drugu taku.
Druga taka vektora:
Polarni tip niza
Smisao i tok ove naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe Array, za kreiranje
dvodimenzionalnog polarnog niza. Jedina razlika je u tome to se kod naredbe Array, vri
kopiranje po luku u odnosu na zadatu taku, pa stoga elementi niza i zadata centralana taka
niza moraju biti u jednoj ravni. U ovoj naredbi se pak, kopiranje po lunom nizu vri u odnosu
na prozivoljno zadatu osu u prostoru. Stoga e program umesto centralne take niza, sa
komandne linije zahtevati da izborom dve take, definiete osu oko koje se vri rotacija.
Prva taka ose rotacije:
Druga taka ose rotacije:
Na ovaj nain u proceduri kreiranja polarnog niza moete selektovati i elemente crtea koji ne
pripadaju istim ravnima.
2.9.11 3D Ogledalo
Jedina razlika imeu ove naredbe, i naredbe Ogledalo je u tome to se ovde radi o
preslikavanju u odnosu na zadatu ravan a ne u odnosu na zadatu osu. Iz tog razloga,
nakon selektovanja svih entiteta za preslikavanje program e zahtevati da pomou tri
ne kolinearne take definiete ravan preslikavanja.
Prva taka ravni:
Druga taka ravni (Nazad):
Trea taka ravni (Nazad):
Podopcija Nazad na komandnoj liniji nudi mogunost vraanja jednog koraka unazad pri
izboru taaka, neto slino kao i u proceduru iscrtavanja poligonalne linije. Nakon zavrene
procedure definisanja proizvoljne ravni u prostoru u odnosu na koju e se izvriti preslikavanje
selektovanih objekata, program e sa komadne linije postaviti i poslednje pitanje o brisanju
starih objekata.
Brisanje starih objekata (<Ne>/Da):

80
2.9.12 3D Rotacija
I ova naredba je izvedena iz srodne naredbe Rotacija. Jedina razlika imeu ove dve
naredbe je u tome to se ovde radi o rotaciji u odnosu na zadatu osu a ne u odnosu na
zadatu taku. Iz tog razloga, nakon selektovanja svih entiteta za 3D rotaciju program
e zahtevati da pomou dve prozivoljno odabrane take definiete osu u odnosu na koju se vri
rotacija.
Prva taka ose rotacije:
Druga taka ose rotacije:
Nakon definisanja ose rotacije, dalji tok naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe za ravansku
rotaciju.
Ugao rotacije:
Brisanje straih objekata (<Da>/Ne):
2.9.13 Obnavljanje crtea (Undo/Redo)

U sluaju uinjenih greaka, programom je predvien mehanizam za obnavljanje
sadraja crtea i vraanje na stanje neposredno pre uinjene greke. Pored toga, predvien je
i mehanizam za kretanje unapred ako ste pogreno aktivirali naredbu za vraanje unazad.
Svaka od uinjenih akcija u programu se pamti za vreme njegovog izvrenja, tako da je
omogueno kretanje unazad, odnosno unapred, za sve sprovedene akcije u programu od
trenutka njegovog pokretanja, i rada sa datim fajlom. Za kretanje unazad predviena je
komanda Undo, a za kretanje unapred komanda Redo.
Komanda za kretanje unazad Undo. Komanda se moe aktivirati jednovremenim

pritiskom na tastere Ctrl i Z
Komanda za kretanje unapred Redo. Komanda se moe aktivirati jednovremenim

pritiskom na tastere Ctrl i Y
Napomenuemo da se prethodni zumovi crtea nemogu obnavljati ovim mehanizmom jer je za

tu namenu predviena naredba Zum prethodni.
2.9.14 Spajanje kontura

Pomou naredbe Spajanje kontura, mogu se spojiti dve istorodne povrine koje
imaju zajedniku ivicu dodira, ali samo pod uslovom da im je pridruen isti set numerikih
podataka. Takoe, pomou ove naredbe se mogu spojiti i dva istorodna linijska entiteta koja
imaju zajedniku taku dodira i nalaze se na istom poravcu - kolinearni su. Svakako da i za
linijske entitete mora biti ispunjen uslov da im je pridruen isti set numerikih podataka. Ovde
pod terminom istorodni elementi podrazumevamo: dve ploe, dve grede, dva linijska oslonca,
itd.
Izborom ove naredbe, na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se ulazi u standardnu
proceduru selektovanja:
<0 sel.> Spajanje kontura Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Deselektovanje / <krAj>):

81
Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve entitete kojima je potrebno spojiti konture.
Nakon zavrene selekcije, program e sprovesti ovu operaciju za sve linijske i povrinske
elemente koji ispunjavaju predviene uslove za spajanje njihovih kontura.
Pomou naredbe Spajanje kontura, od dve ploe je napravljena jedna nova
Pomou naredbe Spajanje kontura, od dve grede je napravljena jedna nova
2.9.15 Razdvajanje kontura

Naredba Razdvajanje kontura dejstvuje samo na linijskim elementima, i ima
suprotno dejstvo od prethodno opisane naredbe za spajanje kontura. Naime, njenim izborom
program sa komandne linije zahteva unos take koja e odrediti mesto podele linijskog entiteta
na dva nova.
Unos taaka za razdvajanje (Izbor / <krAj>):
Pored pojedinanog izbora taaka, aktiviranjem podopcije Izbor programom je omoguen i

masovan izbor taaka (vidi poglavlje 2.5.6).
<0 sel.> Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / Deselektovanje / <krAj>):
Nakon zavrene procedure izbora taka, program e sve linijske entitete na kojima se nalazi
zadata taka, podeliti na nova dva linijska entiteta.

82
Pomou naredbe Razdvajanje kontura, od jedne grede su napravljene tri nove
Napomena:
Obzirom da e pri proraunu, program na svim mestima preseka linijskih entiteta sa ostalim
delovima modela automatski postaviti vorove, to ovu naredbu treba koristiti samo u sluaju
kada je potrebno selektovati samo jedan deo linijskog entiteta koji je odreen presenim
takama sa drugim entitetima. U svim ostalim slujevima je bolje da ne koristite ovu opciju jer
ete dobiti nepotrebno vei broj elemenata na crteu koji samo moe usporiti rad programa.
2.10 Vidljivost
Pomou grupe naredbi koje se opisuju u ovom poglavlju, imate mogunost da
sakrijete elemente crtea koje u odreenom trenutku rada sa programom ne elite da vidite na
ekranu. ta e biti vidljivo a ta ne, moete zadati ili po tipu elementa crtea, na primer elite
da sve ploe na modelu budu trenutno nevidljive, ili pak selektovanjem datog entiteta, pri
emu samo on postaje nevidljiv. Za regulisanje vidljivosti po tipovima elemenata slui naredba
Vidljivost, a za regulisanje vidljivosti samo selektovanih elemenata crtea, naredba
Sakrivanje.
Pri odreivanju kriterijuma ta e biti vidljivo a ta ne, jai je kriterijum stanja vidljivosti po
tipu elemenata crtea. Uzmimo za primer da na modelu postoje tri grede i da smo pomou
naredbe Sakrivanje samo jednoj od njih ukinuli vidljivost. Ako pomou naredbe Vidljivost
ukinemo vidljivost svih greda, onda e sve tri grede biti nevidljive, bez obzira to je pomou
naredbe Sakrivanje samo jednoj od njih ukinuta vidljivost.
2.10.1 Podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata

(Vidljivost)
Aktiviranjem prikazane ikone, ili naredbe Vidljivost koja se nalazi u okviru padajueg
menija Prikaz, otvara se dijalog box u kome se regulie vidljivost pojedinih elemenata
crtea.

83
Izgled dijalog box-a za podeavanje vidljivosti po tipovima elemenata crtea
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a crte e dobiti novi
izgled u zavisnosti od postavljenih parametara. Elementi crtea, kojima je ukinuta vidljivost i
dalje ostaju u sastavu crtea, ali se ne prikazuju.
Za svaki od elemnata crtea postoji poseban deo u okviru ovog dijalog box-a, u kome se
podeava nain njegove vidljivosti.
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje vidljivosti ploa i zidova
Ikona svakog od elementa konstrukcije i optereenja, odreuje da li e dati element crtea biti
vidljiv ili ne. Ove ikone rade kao prekidai tako da se uzastopnim klikom mia preko njih, one
postavljaju na ukljueno, odnosno na iskljueno stanje. Ako je ikona uvuena to znai da e
dati element biti vidljiv, a ako je ispupena znai da e biti nevidljiv.

84
Ispupena ikona oznaava da je ukinuta vidljivost

svih ploa i zidova na modelu
U svakom od ovih posebnih delova, nalaze se prekidai (Radio button-i), kojima se regulie
nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije i optereenja posebno. Svakako da je izbor
naina vidljivosti elemenata omoguen samo ako je odgovarajua ikona postavljena na
ukljueno stanje (uvuena). Ovi parametri su grupisani u vertikalne kolone u okviru kojih samo
jedan od parametara moe biti postavljen na ukljueno stanje. Izbor parametara, odnosno
njihovo postavljanje na ukljueno stanje, vri se klikom mia preko njegovog naziva. Indikator
za izabrani parametar je zacrnjen mali krug, dok su ostali krugovi u okviru te grupe (kolone)
prazni.
Grupa prekidaa koja odreuje nain vidljivosti ploa
U daljem tekstu, emo za sve tipove elemenata crtea objasniti mogua stanja vidljivosti.

85
Ploa
~ Kontura
Iscrtava se samo kontura ploe, dok njena unutranjost ostaje prazna.
~ rafura
Iscrtana kontura ploa se popunjava odgovarajuom rafurom.
~ Set
Cela povrina ploe se rafira brojevima koji odgovaraju rednom broju seta numerikih
podataka koji je toj povrini pridruen prilikom njenog iscrtavanja. Izborom ovog naina
vidljivosti, lako se kontroliu setovi numerikih podataka, koji su pridrueni datoj ploi.
~ Dijagonala
Prikazuje se dijagonala ploe. Njen poloaj program automatski odreuje, tako to od dve
dijagonale gabarita ploe izabere onu koja veom duinom prelazi preko povrine ploe.
Poloaj dijagonale moe se naknadno menjati pomou naredbe Promena dijagonale
povrinskih entiteta.
Ozn. pozicije Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje
dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati oznaka
pozicije ploe. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje
ploe kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Opis Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati opis ploe.
Set Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta
numerikih podataka koji su pridrueni datoj ploi. Zbog preglednosti broj se ispisuje u
zadatoj boji izmeu simbola < i >.
Ortotropija Stanje ovog check box-a odreuje da li e se unutar konture ortotropnih

ploa prikazati i simbol strelica koji odreuje zadati pravac ortotropije. Svakako da e ovaj
prekida imati smisla jedino ako na modelu postoje ortotropne ploe.
Granini uslovi - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na crteu prikazivati linija
postavljenih graninih uslova u ploi ili ne. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino
ako su na modelu postavljeni Granini uslovi.
Zidovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati zidovi. Pod
pojmom zid se podrazumevaju sve ploe koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao vei
od 45 stepeni.
Ploe Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati ploe. Pod
pojmom ploa se podrazumevaju sve ploe koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
koji je manji ili jednak 45 stepeni.

86
Greda
~ Kontura
Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji.
~ Set
Iscrtava se, isto kao i u gore opisanom nainu vidljivosti, polilinija u odgovarajuoj boji, s
tim to se na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje jo i redni broj seta numerikih
podataka koji je datoj gredi pridruen. Zbog preglednosti, brojevi se ispisuju
odgovarajuim bojama i smeteni su izmeu simbola velikih zagrada: {1}.
~ Opis
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, na sredini svake od greda e umesto
rednog broja seta numerikih podataka biti ispisana informacija koja ukazuje na oblik
poprenog preseka date grede.
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svake od greda
prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njenog lokalnog koordinatnog sistema.
vorovi - Stanje ovog check box-a odreuje da li e na modelu biti vidljivi ili ne vorovi
koji predstavljaju poetak, odnosno kraj greda.
Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svake od greda
prikazivati njena oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na
modelu postoje grede kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Stubovi Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati stubovi. Pod
pojmom stub se podrazumevaju sve grede koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
vei od 45.
Grede Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati grede. Pod
pojmom greda se podrazumevaju sve grede koje sa horizontalnom ravni zaklapaju ugao
koji je manji ili jednak 45.
Povrinski oslonac
~ Kontura
Iscrtava se samo kontura povrinskog oslonca, dok njegova unutranjost ostaje prazna.
~ rafura
Iscrtana kontura povrinskog oslonca se popunjava odgovarajuom rafurom.
~ Set
Cela povrina povrinskog oslonca se rafira brojevima koji odgovaraju rednom broju seta
numerikih podataka koji je toj povrini pridruen prilikom njenog iscrtavanja. Izborom
ovog naina vidljivosti, lako se kontroliu setovi numerikih podataka, koji su pridrueni
datom povrinskom osloncu.
~ Dijagonala
Prikazuje se dijagonala povrinskog osonca. Njen poloaj program automatski odreuje,
tako to od dve dijagonale gabarita povrinskog oslonca izabere onu koja veom duinom
prelazi preko povrine oslonca. Poloaj dijagonale moe se naknadno menjati pomou
naredbe Promena dijagonale povrinskih entiteta.

87
Ozn. pozicije Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje
dijagonale. Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati oznaka
pozicije povrinskog oslonca. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino ako na
modelu postoje povrinski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Set Ovaj check box je dostupan samo kada je ukljueno prikazivanje dijagonale.
Njegovo stanje odreuje da li e se na sredini dijagonale prikazati redni broj seta
numerikih podataka koji su pridrueni datom povrinskom osloncu. Zbog preglednosti
broj se ispisuje u zadatoj boji izmeu simbola l i l .
Linijski oslonac
~ Kontura
~ Set
Iscrtava se, isto kao i u gore opisanom nainu vidljivosti, polilinija u odgovarajuoj boji, s
tim to se na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje jo i redni broj seta numerikih
podataka koji je datom linijskom osloncu pridruen. Zbog preglednosti, brojevi se ispisuju
odgovarajuim bojama i smeteni su izmeu simbola srednjih zagrada: [1].
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog od linijskih
oslonaca prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog
sistema.
Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog linijskog
oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla
jedino ako na modelu postoje linijski oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Takasti oslonac
~ Kontura
Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuje poloaj postavljenih takastih oslonaca.
~ Set
Takoe se iscrtavaju odgovarajui simboli, s tim to se uz njih ispisuje i redni broj seta
numerikih podataka koji je datom takastom osloncu pridruen. Zbog preglednosti, i ovde
su redni brojevi setova ispisani izmeu odgovarajuih simbola malih zagrada: (1).
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na mestu postavljenog

takastog oslonca prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog
koordinatnog sistema.
Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se pored svakog takastog
oslonca prikazivati njegova oznaka pozicije. Svakako da e ovaj prekida imati smisla
jedino ako na modelu postoje takasti oslonci kojima je dodeljena oznaka pozicije.
Povrinsko optereenje
~ Kontura
Iscrtava se samo kontura povrinskog optereenja, dok njegova unutranjost ostaje
prazna.
~ rafura
Iscrtana kontura povrinskog optereenja se popunjava odgovarajuom rafurom.

88
~ Intenzitet
Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta optereenja. Iscrtana povrina se
rafira odgovarajuom bojom kao i kod naina vidljivosti rafura, s tim to se u sredini
povrine ispisuje jo i intenzitet optereenja. Ako optereenje nije jednako podeljeno, onda
se uz sve take na konturi, ispisuju zadati intenziteti optereenja.
Linijsko optereenje
~ Kontura
Iscrtava se samo polilinija u odgovarajuoj boji. U sluaju da vektor optereenja pripada
ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, tada se du zadate linije iscrtavaju i simboli
strelica koje ukazuju na pravac i smer delovanja optereenja.
~ Intenzitet
Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta optereenja. Na sredini svakog
segmenta polilinije koja oznaava linijsko optereenje, ispisuje se zadati intenzitet
raspodeljenih sila, odnosno momenta. Za sile je uvedena oznaka p, a za momente m.
Takasto optereenje
~ Kontura
Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuje poloaj postavljenih koncentrisanih sila i
momenata.
~ Intenzitet
Pri izboru ovakvog naina vidljivosti, uz simbole takastog optereenje, bie ispisani
intenziteti zadatih koncentrisanih optereenja. Za koncentrisane sile je usvojena oznaka
P=, dok je za momente usvojena oznaka M=.
Temperaturni uticaji u ploi
~ Kontura
Iscrtava se samo kontura povri po kojoj deluju temperaturni uticaji, dok njegova
unutranjost ostaje prazna.
~ rafura
Iscrtana kontura temperaturnih uticaja u ploi se popunjava odgovarajuom rafurom.
~ Intenzitet
Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta temperaturnih uticaja u ploi.
Iscrtana povrina se rafira odgovarajuom bojom kao i kod naina vidljivosti rafura, s
tim to se u sredini povrine ispisuje jo i intenzitet zadatih temperaturnih uticaja. Za
temperaturnu promenu je usvojena oznaka to= a za temperaturnu razliku dt=.
Temperaturni uticaji u gredi
~ Kontura
~ Intenzitet
Ovaj nain vidljivosti slui za prikaz zadatog intenziteta temperaturnih uticaja u gredi. Na
sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet temperaturnih uticaja u
gredi. Za temperaturnu promenu je usvojena oznaka to= a za temperaturnu razliku
dt2= i dt3=.

89
Pomeranje oslonaca
~ Kontura
Iscrtavaju se samo grafiki simboli koji odreuje poloaj postavljenih pomeranja oslonaca.
~ Intenzitet
Pri izboru ovakvog naina vidljivosti, uz simbole, bie ispisani i intenziteti zadatih
pomeranja oslonaca. Za pomeranja je uvedena oznaka u=, a za rotacije =.
Prednaprezanje
Prednaprezanje - Stanje ovog check box-a odreuje da li e linija kablova za

prednaprezanje biti vidljiva ili ne.
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog segmenta
linije prednaprezanja prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog
koordinatnog sistema. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je
prednaprezanje postavljeno za vidljivo.
Pokretno optereenje
Pokretno optereenje - Stanje ovog check box-a odreuje da li e zadata linija po kojoj
se kree pokretno optereenje biti vidljiva ili ne.
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog segmenta
zadate putanje pokretnog optereenja prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog
lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj check box e biti dostupan za promenu samo ako je
pokretno optereenje postavljeno za vidljivo.
Aksijalno naprezanje
~ Kontura
~ Intenzitet
Na sredini svakog segmenta polilinije ispisuje se zadati intenzitet aksijalnog naprezanja. Za
intenzitet aksijalnog naprezanja je usvojena oznaka P=.
Reduktor
Reduktor - Stanje ovog check box-a odreuje da li e reduktor biti vidljiv ili ne.
Lokalne ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na sredini svakog reduktora
prikazivati i strelice koje odreuju poloaj njegovog lokalnog koordinatnog sistema. Ovaj
check box e biti dostupan za promenu samo ako je ukljuena vidljivost reduktora.
Indeks pozicija
Indeks pozicija - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se pored oznaka pozicija
kolinearnih entiteta prikazivati i indeksi koji jednoznano odreuju svaki entitet. Indeks se
od oznake pozicije odvaja crticom: *-n. Svakako da e ovaj prekida imati smisla jedino
ako na modelu postoje kolinearni entiteti kojima je dodeljena oznaka pozicije sa indeksom.

90
Simbol u preseku
Ploa - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima ploe prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
Zid - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima zidovi prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
Greda - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima grede prodiru ili pak dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
Povrinski oslonac - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati simboli koji ukazuju na mesta na kojima povrinski oslonci prodiru ili pak
dodiruju trenutnu ravan pogleda.
Linijski oslonac - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati simboli koji ukazuju na mesta linijskih oslonaca koji prodoru ili pak dodiruju
trenutnu ravan pogleda.
Reduktor - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati

simboli koji ukazuju na mesta na kojima reduktori prodiru ili dodiruju trenutnu ravan
pogleda.
Presek ispred - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze ispred
trenutne ravni pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan.
Ozn. pozicije - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze ispred trenutne ravni
pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box e biti dostupan za promenu
samo ako je check box Presek ispred postavljen na ukljueno stanje.
Presek iza - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled prikazivati
simboli na mestima na kojima konstruktivni elementi koji se nalaze iza trenutne ravni
pogleda dodiruju ili prodiru datu ravan.
Ozn. pozicije Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled

prikazivati oznake pozicija konstruktivnih elemenata koji se nalaze iza trenutne ravni
pogleda, a dodiruju ili prodiru datu ravan. Ovaj check box e biti dostupan za promenu
samo ako je check box Presek iza postavljen na ukljueno stanje.

91
Pomoni nivo
Pomone ose - Stanje ovog check box-a odreuje da li e pomone ose, postavljene
pomou naredbe Ose, biti vidljive na ekranu ili ne.
Ispis razmaka osa - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se na ekranu prikazivati
rastojanja izmeu susednih osa. Horizontalna rastojanja izmeu postavljenih vertikalnih
osa se prikazuju u vrhu oblasti crtea, a vertikalna rastojanja izmeu horizontalnih osa
uz desnu ivicu oblasti crtea.
Mrea krivih povri - Stanje ovog check box-a odreuje da li e se u prozoru 2D pogled
prikazivati pomona mrea, koja ukazuje na oblik i domen rasprostiranja zadate krive
povri.
Lejeri - Stanje ovog check box-a odreuje da li e svi elementi crtea koji su konstruisani
pomou naredbi: Linija, Text i Kota biti vidljivi ili ne. Kako je programom predvieno
osam lejera, to se pomou ovih osam check box-a regulie koji e od pomonih entiteta
biti vidljiv u zavisnosti od lejera na kome je nacrtan.
Gran. uslovi i oslobaanja
~ Statiki
Prikazuju se simboli samo statikih graninih uslova i statikih oslobaanja uticaja u
odgovarajuim bojama.
~ Seizmiki
Prikazuju se simboli samo seizmikih graninih uslova i seizmikih oslobaanja uticaja u
odgovarajuim bojama.
~ Statiki i seizmiki
Prikazuju se simboli svih graninih uslova i svih oslobaanja uticaja u odgovarajuim
bojama.
Vidljivost elemenata crtea iz modula Obrada rezultata prorauna
Sledea grupa check box-ova regulie vidljivost elemanata crtea koji se javljaju samo u
modulu za obradu rezultata prorauna. Oni su u okviru naredbe Vidljivost prisutni u svim
modulima, meutim njihovo postavljanje na ukljueno odnosno iskljueno stanje e dovesti do
promena na crteu samo u modulu za obradu rezultata prorauna.
M.K.E. Stanje ovog check box-a odreuje da li e na ekranu biti vidljiva izgenerisana
mrea konanih elemenata ili ne.
Br. vorova Stanje ovog check box-a odreuje da li e na ekranu biti ispisani redni
brojevi vorova sa mree konanih elemnata ili ne. Ovaj check box e biti dostupan za
promenu samo ako je mrea konanih elemenata postavljena za vidljivu.
Sve vidljivo/Sve nevidljivo
U donjem desnom delu dijalog boksa se nalaze komandna polja Sve vidljivo i Sve
nevidljivo, pomou kojih se vidljivost svih elemenata crtea postavlja na ukljueno, odnosno
iskljueno stanje.

92
Rad sa listom stanja vidljivosti
Kako ete u radu sa programom esto menjati stanja vidljivosti elemenata crtea u zavisnosti
od trenutnih potreba, to je u okviru ove naredbe omogueno snimanje pojedinih stanja
vidljivosti. Naime, kada podesite neko stanje vidljivosti, za koje smatrate da je relativno
tipino i da e Vam esto trebati u radu sa programom, tada aktivirajte naredbu Snimi.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na postavljeno stanje
vidljivosti, i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi
tipova vidljivosti, program e izdati odgovarajuu poruku.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a Vidljivost je predviena za
izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljivosti.
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih stanja vidljivosti
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste otvara se sadraj liste i
sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj stanja vidljivosti koji se eli
postaviti. Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisano stanje vidljivosti
Default, koje ne mozete obrisati. U svakom od modula programa, Default vidljivost je
razliita i odgovara nameni datog modula.

93
Pomou komandnog polja Brii je omogueno brisanje proizvoljno selektovanog stanja

vidljivosti iz liste. Postupak se odvija tako to se prvo miem klikne na stanje vidljivosti u listi
koje se eli obrisati, a potom aktivira komandno polje Brii.
Brzi izbor ranije snimljenih stanja vidljivosti
Izbor nekog od ranije snimljenih stanja vidljovosti se moe vriti i bez aktiviranja naredbe
Vidljivost. Naime desnim klikom mia preko ikone Vidljivost se automatski otvara lista sa
svim ranije snimljenim stanjima vidljivosti.
Izgled dijalog box-a koji se otvara na desni

klik mia preko ikone Vidljivost
Sada je dovoljno samo kliknuti miem na eljeni red u listi i aktivirati komandno polje OK.
Nakon toga, na crteu e se postaviti odabrano stanje vidljivosti.
Brzo ukidanje vidljivosti pojedinih elemenata crtea
Ukidanje i postavljanje vidljivosti pojedinih elemenata se moe ostvariti i direktnim klikom na

desni taster mia preko odgovarajue ikone. Ako su na primer grede vidljive, desnim klikom
mia preko ikone Greda, one e postati nevidljive. Jo jedan klik na desni taster mia preko
iste ikone, uinie iscrtane grede vidljivim.
Desni klik mia preko ikone Greda, dovee do

ukidanja vidljivosti greda na ekranu
Ovakav nain postavljanja i ukidanja vidljivosti je transparentan (isto kao i sama naredba
Vidljivost), odnosno moe se pozivati za vreme izvrenja drugih narebi. Desni klik mia, je
omoguen preko sledeih ikona: Ploa, Greda, Povrinski oslonac, Linijski oslonac,
Takasti oslonac, Povrinsko optereenje, Linijsko optereenje, Takasto optereenje,

94
Granini uslovi, Pomeranje oslonaca, Temperaturni uticaji u ploi, Temperaturni uticaji u

gredi, Aksijalno naprezanje, Pokretno optereenje, Prednaprezanje, Reduktor, Ose,
Linija, Tekst i Kota. Desni klik mia preko naredbi Linija, Tekst i Kota e dovesti do
ukidanja vidljivosti svih lejera, odnosno do postavljanja za vidljive svih lejera.
Primena naredbe Vidljivost
ako se eli kontrola unosa samo nekih elemenata, onda se za dobijanje jasnije slike moe
iskljuiti vidljivost svih ostalih.
kada crte sadri puno razliitih elemenata na malom prostoru, i nije mogu ba komotan
izbor pojedinih taaka i elemenata. U ovom sluaju treba ukinuti vidljivost pojedinih
elemenata i na taj nain olakati unos.
preko ove naredbe se podeava sadraj i izgled crtea za tampu
Napomenuemo i da se podeavanja vidljivosti koja su u upotrebi pamte za sva tri modula

(Unos podataka, Formiranje mree i Obrada rezultata) i postavljaju za tekua pri
ponovnom pokretanju programa.
Takoe, pri snimanju datoteke snimaju se i trenutna podeavanja vidljivosti za sva tri modula.
Na ovaj nain se obezbeuje da se pri uitavanju date datoteke za tekue postavi podeavanje
vidljivosti koje je bilo u upotrebi u trenutku njenog snimanja.
2.10.2 Podeavanje vidljivosti selektovanjem (Sakrivanje)

Naredba Sakrivanje, ima viestruku primenu, a najvea je kada se ona koristi da
se odreene grupe konstruktivnih elemeneta poveu u nezavisne celine. Na taj nain, se
odreene celine modela mogu naizmenino prikazivati na ekranu (vidljivi samo stubovi, vidljive
samo meuspratne konstrukcije, vidljivi samo zidovi, itd.). Ovo je jako zgodno, naroito pri
analizi rezultata prorauna, jer se tada analiziraju uticaji samo u okviru trenutno vidljive grupe
entiteta.
Izborom naredbe Sakrivanje, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja elemenata

crtea.
<0 sel.> Sakrivanje - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje
/ <krAj>):
Znai, sada se oekuje da selektujete sve elemente crtea koji ne treba da budu vidljivi u
okviru ove grupe vidljivosti.

95
Selektovani su svi entiteti kojima je potrebno ukinuti vidljivost
Po zavretku selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da zadate ime datoj grupi
sakrivenosti.
Naziv grupe <>:
Zadavanjem naziva grupe, ona e biti snimljena u bazu, i uvek ete moi da je postavite za
tekuu. Ako pak ne elite da definisanu grupu snimate u bazu, jer Vam ona treba jednokratno,
onda pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni taster mia, imate mogunost da joj
pridruite programski predvieno ime za privremene grupe vidljivosti: Noname. Ponovno
definisanje grupe vidljivosti koju ne elite da sauvate u bazi, unitie prethodno pridruenu
grupu vidljivosti imenu Noname. Znai, sa ovako snimljenim grupama vidljivosti moi ete da
radite sve dok ne izaete iz programa ili pak ne definiete novu grupu sakrivenosti pod istim
imenom. Bez obzira da li ste zadali naziv grupi sakrivenosti ili ne, naredba e biti zavrena, a
na ekranu e biti vidljivi samo entiteti koji pripadaju kreiranoj grupi.
U definisanoj grupi vidljivi su samo elementi konstrukcije

koji pripadaju krovu

96
Desnim klikom mia preko ikone Sakrivanje otvara se dijalog box sa listom svih grupa
vidljivosti koje su do tada snimljene u bazu programa.
Dijalog box za rad sa grupama vidljivosti
U ovom dijalog box-u se vri izbor jedne grupe ili kombinovanje vie grupa vidljivosti za
istovremeni prikaz.
Da bi se istovremeno prikazao sadraj vie grupa vidljivosti potrebno je da se izvri njihovo

selektovanje u listi.
Selektovane su grupe Stubovi i Krov
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i na crteu prikazuje sve
entitete koji se nalaze u selektovanim grupama.

97
Entiteti koji pripadaju grupi Krov Entiteti koji pripadaju grupi Stubovi
Istovremeni prikaz obe grupe
Aktiviranjem komandnog polja Sve otkriveno vri se deselektovanje svih ranije

selektovanih grupa vidljivosti u listi, a samim tim i otkrivanje svih elemenata crtea koji su bili
sakriveni.

98
Izbor komandnog polja Sve otkriveno, vratio je

u sastavcrtea sve prethodno sakrivene entitete
Izborom naredbe Editovanje liste sakrivanja, koja se nalazi u okviru padajueg menija
Prikaz, otvara se dijalog box za auriranje ranije definisanih grupa sakrivanja.
U listi se pored svih grupa sakrivenosti koje su snimeljene u bazu nalazi i privremena grupa
Noname, jasno ako je ona kao takva prethodno definisana. Na ovaj nain imate mogunost
da preimenujete grupu Noname, i da je smestite u bazu da bude ravnopravna sa ostalim
grupama.
Promena imena neke od grupa se vri tako to se miem prvo selektuje red u kome je data
grupa prikazana, a potom u edit box-u Novo ime grupe zada novi naziv. Potvrdu unosa e
oznaiti ili pritisak na taster Enter, ili pak na taster Tab.
Brisanje grupe iz baze se vri njenim selektovanjem u listi, tako da taj red postane jasno
markiran, i izborom komandnog polja Brii.
Pomou komandnih polja Gore i Dole imate mogunost da promenite redosled u

listi. Naime izbor jednog od ovih komandnih polja trenutno selektovanu grupu u listi pomera za
jedno mesto na gore, odnosno na dole.

99
Postavljanjem check box-a Crtaj sakrivene entitete na ukljueno stanje, imate mogunost
da trenutno sakriveni entiteti na crteu ne budu totalno nevidljivi ve da budu tako iscrtani da
jasno ukazuju na to da nisu trenutno dostupni za bilo kakvu selekciju.
Prikazani sakriveni entiteti slue za lake sagledavanje poloaja

otkrivenih entiteta u odnosu na preostali deo modela
2.11 Komande za rad sa nivoima (meni Nivo)

Desnim klikom mia preko liste nivoa otvara se padajui meni u kome se nalaze
naredbe za rad sa nivoima.
Izgled padajueg menija sa rad sa nivoima
Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, pod terminom nivo, podrazumeva se
horizontalna ravan iji je poloaj u prostoru odreen globalnom Z koordinatom. Uloga nivoa je
da se ili njegovim izborom u prozoru 2D pogled postavi data ravan za crtanje ili pak da se
uitavanjem ranije kreiranog fajla, tavanica postavi na visinu odreenu datim nivom.

100
2.11.1 Editovanje nivoa (Edit)

Pomou ove naredbe se definie poloaj horizontalnih ravni koje se nalaze na
zadatoj visini. Izborom naredbe Edit otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za editovanje nivoa
Pomou ovog dijalog box-a je mogue postavljati nove nivoe, brisati postojee, kao i menjati
njihove visinske kote. U list box-u se prikazuju svi postavljeni nivoi, a u desnom delu dijalog
box-a se uvek grafiki prikazuje njihov poloaj u vertikalnom smislu. Nain rada sa ovom
naredbom je jako slian postavljanju pomonih osa (vidi poglavlje 3.4.1).
Kako svaki model mora imati definisan barem jedan nivo, to prikazana lista sadri uvek
najmanje jedan red podataka. Svaki od novoa je odreen svojim nazivom (kolona Naziv),
globalnom visinskom koordinatom (kolona Z) i relativnom visinom u odnosi na donji nivo
(kolona h). Pored toga, ispred svakog naziva nivoa, u krajnjoj levoj koloni prisutna je
informacija i da li je dati nivo pun ili prazan, odnosno da li je na toj horizontalnoj ravni
postavljen neki od elemenata ili ne. Postojanje simbola jasno ukazuje da je dati nivo pun,
odnosno da se na njemu ve nalaze neki konstruktivni elementi, odnosno optereenje.
Postavljanje nivoa
Svi nivoi koji se postavljaju, stoje u uzlaznom redosledu pri emu prvi nivo ima najniu a
poslednji najviu Z koordinatu. Sama procedura postavljanja nivoa se odvija tako to se u edit
box-u Komanda: zada odgovarajua instrukcija i unos potvrdi pritiskom na taster Enter. U
zavisnosti od zadate instrukcije postoje etiri naina za postavljanje nivoa:
Pojedinanim zadavanjem apsolutne Z koordinate. Ako u edit box-u zadate na primer

vrednost 5.5 i unos potvrdite pritiskom na taster Enter, tada e biti postavljen nivo koji
ima globalnu visinsku koordinatu 5.5.
Pojedinanim zadavanjem relativne Z koordinate u odnosu na referentni nivo. Uvek je po

jedan nivo referentan i taj red je u list box-u posebnom bojom jasno naznaen. Program za
referentni nivo automatski proglaava poslednji postavljen, a klikom mia u okviru bilo koje
pozicije reda u kome se nalaze podaci za dati nivo on postaje referentan. Da bi se programu
jasno naznailo da se radi o relativnim koordinatama, u edit box-u se ispred odgovarajue
koordinate mora zadati karakter @. Ako u edit box-u zadate na primer vrednost @5.5,
tada e biti postavljen nivo koji se nalazi na rastojanju 5.5 od referentnog nivoa.
Serijskim zadavanjem apsolutnih Z koordinata. Broj koji se prvo zadaje predstavlja broj
rastojanja, a drugi veliinu rastojanja. Ova dva broja moraju meusobno biti razdvojena

101
znakom *. Ako u edit box-u zadate na primer 4*3.5, tada e biti postavljena etiri nivoa
koji imaju sledee globalne Z koordinate: 3.5, 7.0, 10.5, 14.0.
Serijskim zadavanjem relativnih Z koordinata. Procedura radi na gotovo isti nain kao i kod
serijskog zadavanja apsolutnih koordinata, s tim to se prvi nivo ne postavlja u odnosu na
koordinatni poetak, ve u odnosu na referentni nivo. Ako je za referentni nivo postavljen
nivo koji se nalazi na rastojanju 10 od koordinatnog poetka, a u edit box-u zadate na
primer @3*2.2, tada e biti postavljena tri nivoa koji se nalaze na sledeim rastojanjima
od koordinatnog poetka: 12.2, 14.4, i 16.6.
Nivoi se mogu postavljati i izborom take sa crtea, pri emu e Z koordinata izabrane take
predstavljati i Z koordinatu dodatog nivoa. Za ovu namenu je predvieno komandno polje
Preuzmi.
Komandno polje za postavljanje nivoa izborom

taaka sa crtea
Nakon aktiviranja ovog komandnog polja program zatvara dijalog box i sa komandne linije
zahteva da sa crtea izaberete take u kojima elite da postavite nivoe.
Unos taaka (Deselektovanje / <krAj>):
Ova poruka e stajati na komandnoj liniji sve dok izborom podopcije krAj, ili desnim klikom
mia ne zavrite proceduru unosa taaka, nakon ega e se dijalog box ponovo otvoriti. U listu
e biti dodato onoliko nivoa, koliko je selektovano taaka sa razliitim Z koordinatama.
Postavljanje nivoa se moe ostvariti i aktiviranjem komandnog polja Dodaj, pri emu se
novi nivo dodaje odmah iznad trenutno aktivnog. Njegovu visinsku koordinatu program sam
usvaja, ali se ona svakako moe promeniti, o emu e biti vie rei u daljem tekstu.
Brisanje nivoa
Aktiviranje komandnog polja Brii dovodi do uklanjanja referentnog nivoa. Znai prvo je
potrebno u list box-u selektovati red u kome se nalaze podaci za dati nivo i potom aktivirati
komandno polje Brii. Kako u svakom modelu mora biti definisan barem jedan nivo, to u
sluaju da se u listi nalazi samo jedan definisani nivo, komandno polje Brii e biti
nedostupno.

102
Promena rastojanja izmeu nivoa
Promena rastojanja izmeu bilo koja dva susedna nivoa se vri direktno u list box-u. Naime,
potrebno je samo miem selektovati datu vrednost u koloni h i sa tastature zadati novu
vrednost. Zadavanjem nove vrednosti, selektovano rastojanje e biti korigovano, a svi nivoi
iznad e biti tako pomereni, da se njihova meusobna rastojanja ne promene. Napomenuemo
da vrednosti u koloni h predstavljaju rastojanja na dole, te se ta vrednost ne moe menjati
za najnii nivo (ta vrednost je uvek 0.00).
Pomeranje nivoa
Promenom vrednosti u koloni Z, mogue je promeniti poloaj bilo kog od ve postavljenih

nivoa. Sutinska razlika izmeu ove operacije i operacije promene rastojanja izmeu dva nivoa
je u tome, to se pomeranjem selektovanog nivoa na ovaj nain, ne menja poloaj ostalih
nivoa.
Editovanje naziva nivoa
Zadavanjem potpuno proizvoljnog teksta u koloni Naziv, imate mogunost da svakom od

nivoa zadate ime (na primer: Potkrovlje, Prizemlje, I sprat, itd). Zadavanje naziva nivoa nije
obavezno i njegova jedina uloga je bre snalaenje u pronalaenju eljenog nivoa.
Grafiki prikaz nivoa
U desnom delu dijalog box-a se grafiki prikazuje poloaj svih postavljenih nivoa. U sluaju
nepreglednog prikaza, u ovom delu prozora je mogue primeniti jedan od programom
predvienih naina za zumiranje:
CTRL+levo dugme mia = Zum prozor

CTRL+srednje dugme mia = Zum sve
CTRL+desno dugme mia = Zum-prethodni
Srednji taster mia = Zum pomeri
Aktiviranjem komandnog polja Cancel se izlazi iz dijalog box-a sa odustajanjem od svih

prethodno sprovedenih akcija u njemu, dok se aktiviranjem komandnog polja OK prihvataju
sve sprovedene akcije i vri kontrola da li su eventualno obrisani ili pomereni nivoi sadrali
neke od elemenata konstrukcije i optereenja. Naime, brisanje nivoa koji ve sadri entitete
istovremeno e znaiti i brisanje tih entiteta. Takoe, i promena poloaja punog nivoa, znaie
promenu poloaja svih entiteta koji su njemu pripadali. Kako ovakve akcije mogu biti
destruktivne, to e u ovim sluajevima program izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do auriranja geometrije modela prema novozadatim podacima,

dok e izbor komandnog polja Cancel znaiti odustajanje i povratak u dijalog box za
editovanje nivoa.
Na kraju emo napomenuti da e za svaki od postavljenih nivoa u ovom dijalog box-u,

program na modelu kreirati i odgovarajuu globalnu Z pomonu osu (vidi poglavlje 3.4.1). Ove
ose e se videti u prozoru 2D pogled kada se u njemu za tekui prikaz postavi bilo koji od
ramova. Svakako da obrnuti postupak ne vai, odnosno brisanje neke od globalnih Z pomonih
osa ne znai i brisanje nivoa na datoj visini.

103
Napomena:
Kako je ploa izuzetno vaan konstruktivni element to je u programu usvojena konvencija da
svaka horizontalna ploa na modelu mora pripadati jednom od nivoa. Iz tog razloga e
program za svaku novonastalu horizontalnu plou sam kreirati nivo koji odgovara horizontalnoj
ravni u kojoj se data ploa nalazi. Da bismo bolje objasnili ovakvo ponaanje uzeemo sledei
primer. Neka na modelu imamo kreiran samo jedan jedini nivo na koti Z=0.00 i na njemu
postavljenu horizontalnu plou. Kopiranjem ove ploe u pravcu globalne Z koordinate na
rastojanju recimo od 3m, pored iskopirane ploe na koti Z=3.00, dobiemo automatski kreiran
i jedan nivo takoe na koti Z=3.00.
2.11.2 Izbor tekueg nivoa

U listi nivoa je uvek ispisana informacija o trenutno aktivnom nivou. Za
identifikaciju nivoa se koristi njegov naziv (ako je zadat), i obavezno njegova visinska
koordinata. Promena tekueg nivoa se vri tako to se miem klikne na strelicu sa desne
strane liste nivoa , nakon ega se otvara padajua lista u kojoj se nalaze svi do tada
kreirani nivoi u modelu.
Postavljen simbol u otvorenoj listi jasno ukazuje,

koji je nivo trenutno aktivan.
Sada je potrebno iz liste odabrati eljeni nivo i on e biti postavljen za tekui.

104
Komentar u produetku naziva prozora 2D pogled: I-vi sprat [6.00]

jasno ukazuje na trenutni sadraj prozora 2D pogled
U sluaju kada je fokus na listi nivoa, odnosno kada je u prozoru 2D pogled prikazan jedan
od nivoa, promena tekueg nivoa se moe postii brzo i pomou sledeih tastera:
- pritisak na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi nivo iznad tekueg, za aktivan
- pritisak na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi nivo ispod tekueg, za aktivan
Home - pritisak na ovaj taster postavlja najvii nivo sa za tekui
End - pritisak na ovaj taster postavlja najnii nivo sa za tekui
2.11.3 Lokalni koordinatni sistem nivoa

Lokalni koordinatni sistem nivoa je takav da se njegove X, Y i Z lokalne ose
poklapaju sa pravcem i smerom globalnih osa, a lokalni koordinatni poetak je translatorno
pomeren u pravcu globalne Z ose za visinsku koordinatu posmatranog nivoa.
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema nivoa
Prema tome ako je fokus na prozoru 2D pogled, a u njemu je prikazan nivo koji ima visinsku
koordinatu Z=3 i sa tastature zadamo apsolutne koordinate: 2,4,6 ,tada e biti odabrana taka
koja ima sledee globalne koordinate: X=2; Y=4; Z=3+6=9.
Ako pak sa tasture zadamo relativne koordinate: @1,2,3 , a referentna taka na nivou koji je
postavljen na visinu Z=3 ima lokalne koordinate X=4; Y=5 , tada e biti odabrana taka koja
ima sledee globalne koordinate: X=4+1=5; Y=5+2=7; Z=3+3=6.

105
2.11.4 Ubacivanje ranije kreirane tavanice na nivo (Ubaci)

Naredbe Ubaci, Zamena i Generisanje imaju naroitu primenu kod kreiranja
prostornih modela koji predstavljaju zgrade. Naime, kod takvih modela moe biti jako
praktino da se u posebnim datotekama analiziraju uticaji u meuspratnim konstrukcijama od
vertikalnog optereenja, a da se kasnije od ovako kreranih posebnih delova konstrukcije lako
sklopi ceo prostorni model.
Pomou naredbe Ubaci imate mogunost da sadraj bilo koje od prethodno kreiranih
datoteka proglasite za tavanicu i ubacite u model na tekui nivo. Kako se pri ubacivanju
sadraja selektovane datoteke njen globalni koordinatni poetak translatorno pomera u lokalni
koordinatni poetak tekueg nivoa, to je znai jako vano da pre izbora naredbe Ubaci za
tekui postavite odgovarujui nivo. Nakon izbora ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
Izgled dijalog box-a za uitavanje tavanica
Po default-u program prikazuje sve datoteke sa ekstenzijom *.twp, to znai da se bez

obzira na njihov sadraj, za uitavanje moe selektovati bilo koja od Tower-ovih datoteka.
Svakako da izbor datoteke u kojoj nije definisan sadraj eljene tavanice ve prozivoljan
prostorni model nee imati mnogo smisla. Za takvo ubacivanje ranije kreiranih modela
predviena je naredba Import u okviru padajueg menija Datoteka (vidi poglavlje 3.6.5).
Program nee spreiti ubacivanje bilo kog modela na tekui nivo ali e pravog smisla imati
jedino ubacivanje tavanica.
Pored Tower-ovih datoteka, za uitavanje se moe odabrati i bilo koja od Planet-ovih

datoteka (Planet je naziv naeg starog programa koji je sluio za proraun uticaja u
meuspratnim konstrukcijama). U ovom sluaju je potrebno iz zatvoren liste Tip fajla
odabrati za tip fajlova Planet (*.plw) i u tekuem direktorijumu e se prikazati svi fajlovi sa
ekstenziom *.plw.
Kada ste odabrali eljenu tavanicu, kliknite miem na komandno polje Uitaj i ubrzo e
program otvoriti dijalog box za mapiranje uitanog optereenja.

106
Izgled dijalog box-a za mapiranje

optereenja iz uitane tavanice
Kako pored elemenata konstukcije, program omoguava i uitavanje optereenja na

tavanicama, to je sada potrebno odrediti koji sluaj optereenja iz uitane tavanice treba
pridruiti modelu koji se kreira, a koji ne. Prikazana lista ima onoliko redova koliko ima i
sluajeva optereenja u tavanici koja se uitava. U levom delu liste su prikazani svi sluajevi iz
uitane tavanice a u desnom delu podaci koji e za svaki od ovih sluajeva optereenja odrediti
da li e on biti uitan ili ne. Znai, potrebno je svaki od uitanih sluajeva optereenja smestiti
u odogovarajui sluaj optereenja modela koji se kreira. Postupak se odvija tako to se
klikom mia na strelicu , koja se nalazi na kraju svakog reda otvori padajua lista i iz nje
odabere sluaj optereenja na modelu u koji elite da smestite dati sluaj optereenja iz
tavanice.
U okviru svakog reda sadraj zatvorenih lista je isti. Na prvom mestu stoji opcija 0. Nijedan,
zatim svi sluajevi optereenja koji postoje u modelu koji se kreira, i na kraju onoliki broj
opcija Novi sluaj koliko ima i sluajeva optereenja u tavanici koja se uitava. Na ovaj
nain su pokrivene sve situacije koje mogu nastupiti. Odnosno, optereenje iz tavanice se
moe ignorisati, moe se pridruiti ostalim optereenjima u okviru nekog od ve postojeih
sluajeva optereenja na modelu i moe se pridruiti potpuno novom sluaju optereenja na
modelu.
Izbor opcije 0. Nijedan znai da njenim izborom sluaj optereenja iz tavanice, koji je
prikazan u datom redu, nee biti uitan. Izbor bilo kog drugog podatka iz liste e dovesti do

107
uitavanja datog sluaja optereenja i on e biti pridruen sluaju optereenja na modelu koji
je odreen podatkom iz liste.
Program po default-u svim uitanim sluajevima optereenja postavlja opciju 0. Nijedan,

izuzev u sluaju da se naziv uitanog sluaja optereenja tano poklapa sa nazivom nekog od
postojeih sluajeva optereenja na modelu.
U sluaju da se izabere opcija Novi sluaj, tada e program pored svih otereenja koja su
uitana, novom sluaju optereenja pridruiti i ime uitanog sluaja optereenja.
2.11.5 Zamena geometrije tavanica (Zamena)

Pomou naredbe Zamena imate mogunost da geometriju jedne tavanice
automatski pridruite bilo kom prethodno kreiranom nivou na modelu. Ova naredba ima
naroitu primenu kada va objekat ima na vie nivoa potpuno isti sadraj. Na taj nain je
omogueno da samo jedanput definiete sadraj jednog od nivoa i da ga potom pomou ove
naredbe lako multiplicirate, odnosno pridruite svim ostalim nivoima koji treba da imaju isti
sadraj. Isto pravilo vai, bez obzira da li ste sadraj takvog nivoa definisali crtanjem ili pak
uitavanjem neke od ranije kreiranih tavanica. Ova naredba ima primenu i kod naknadne
promene sadraja na modelima iji sadraj se ponavlja na vie razliitih nivoa. Tada je
dovoljno popraviti greku na jednom od tih nivoa i potom njen popravljeni sadraj pridruiti
preostalim nivoima.
Kako naredba multiplicira sadraj tekueg nivoa, to je jako vano da pre njenog izbora za
tekui postavite onaj nivo iji sadraj elite da kopirate. Izborom naredbe Zamena otvara se
dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za zamenu geometrije tavanica
U prikaznoj listi ima onoliko redova koliko i kreiranih nivoa na celom modelu. Svaki od novoa
je odreen svojim nazivom (kolona Naziv) i globalnom visinskom koordinatom (kolona Z).
Red u kome su prikazni podaci za tekui nivo, naglaen je posebnom bojom i na taj nain
jasno odvojen od preostalog dela liste. Postojanje simbola ne levoj strani liste, oznaava da
je taj nivo pun, odnosno da su njemu ve ranije pridrueni neki konstruktivni elementi,
odnosno optereenja.
Sada se oekuje da klikom mia selektujete jedan od nivoa iji sadraj treba da bude
zamenjen sa sadrajem tekueg nivoa. Klik mia u okviru nekog od redova e dovesti do
selektovanja tog nivoa i uklanjanje selekcije se prethodno selektovanog nivoa. Znai, na ovaj
nain se obinim klikom mia moe selektovati samo jedan od nivoa iz liste. U sluaju da elite
da sadraj tekueg nivoa pridruite grupi nivoa, tada za multi-selekciju treba koristiti tastere
Shift i Ctrl. Dranje stalo pritisnutog tastera Ctrl i klik mia na neki od nivoa e taj nivo
selektovati, pri emu e prethodno selektovani nivoi ostati i dalje selektovani. U ovoj
proceduri, klik mia na ranije selektovani nivo e dovesti do njegovog de-selektovanja.
Viestruka selekcija nivoa pomou tasrera Shift se odvija slino kao i prethodno opisana
pomou tastera Ctrl, stim to ovde klik mia u okviru datog reda ne selektuje samo dati red

108
ve i sve ostale redove u listi koji se nalaze izmeu prethodno selektovanog i onog koji je
neposredno selektovan.
Izbor komandnih polja Selektuj sve i Deselektuj sve dovodi do selektovanja, odnosno
deselektovanja svih nivoa u listi.
Kada ste odabrali sve nivoe kojima elite da pridruite sadraj trenutno aktivnog nivoa,
aktivrajte komandno polje OK. Kako se u ovoj proceduri mogu selektovati i nivoi koji su
puni, odnosno ve u sebi sadre neke konstruktivne elemente, odnosno optereenja, to ova
naredba moe biti i destruktivna. Iz tog razloga, u ovom sluaju program izdaje odgovarajue
upozorenje i zahteva ponovnu potvrdu izvrenja ove naredbe.
2.11.6 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)

Pomou naredbe Eksport imate mogunost da trenutni sadraj prozora 2D
pogled snimite u poseban fajl. Nakon njenog izbora otvara se dijalog box u kome se definie
nain snimanja greda i ploa koje preseca trenutno prikazana ravan (indirektni elementi).
Kada je check box Pretvoriti u oslonce one indirektne elemente koji se nalaze
ispred/iznad postavljen na ukljueno stanje, na mestima preseka trenutno prikazane ravni
sa ploama i stubovima koji se nalaze ispred nje, u novo kreiranom fajlu e biti postavljeni
linijski, odnosno takasti oslonci.
Kada je check box Pretvoriti u oslonce one indirektne elemente koji se nalaze
ispod/iza postavljen na ukljueno stanje, na mestima preseka trenutno prikazane ravni sa
ploama i stubovima koji se nalaze iza date ravni, u novo kreiranom fajlu e biti postavljeni
linijski, odnosno takasti oslonci.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK otvara se dijalog box potpuno istog izgleda kao i kod
naredbe Snimi kao.

109
Sada je potrebno da se unese ime fajla, a zatim i da se izborom komandnog polja Snimi
izvri njegovo snimanje.
U novi fajl e se snimiti svi entiteti koji pripadaju trenutnom pogledu, ukljuujui optereenja i
pomone ose.
Ova naredba se koristi kada je potrebno da se delovi prostorne konstrukcije detaljnije

analiziraju kao ravanski model.
2.11.7 Generisanje prostornog modela (Generisanje)

Generisanje u sutini predstavlja zamenu linijskih i takastih oslonaca koji su
postavljani na tavanice, odgovarajuim vertikalnim zidovima i stubovima. Ovim postupkom se
zapravo postie prostorna veza izmeu tavanica preko zidova, odnosno stubova.
Izborom naredbe Generisanje, otpoinje procedura povezivanja tavanica u prostorni model

koja se odvija prema sledeim pravilima.
Pri generisanju, program pokuava da svaki od postavljenih takastih i linijskih oslonaca

zameni vertikalnim grednim elementom (stubom), odnosno zidom. Jedini uslov da takasti
oslonac bude zamenjen stubom, odnosno linijski oslonac zidom, je da ispod njega postoji
konstruktivni element, na koji e se tako izgenerisani vertikalni element osloniti.
Ako ispod takastog, odnosno linijskog oslonca ne postoji ni jedan konstruktivni element na
koji bi se izgenerisani vertikalni element oslonio, tada e takasti, odnosno linijski oslonac,
ostati pravi oslonac.
Kako setovi numerikih podataka za takaste i linijske oslonce sadre praktino duple
podatke, odnosno podatke o uslovima oslanjanja kada su oni oslonci, i podatke o njima kao
gredama odnosno zidovima, to izgenerisani stubovi dobijaju set numerikih podataka greda,
a izgenerisani zidovi set numerikih podataka zidova. Ako ovi elementi ostanu i u
prostornom modelu oslonci, tada e za njih vaiti samo deo podataka koji se odnosi na
uslove oslanjanja.
Svi takasti, odnosno linijski oslonci, koji su u proceduri generisanja prostornog modela
zamenjeni odgovarajuim stubovima, odnosno zidovima, uklanjaju se iz sastava tavanica na
datom nivou, i vie ne postoje u modelu kao oslonci.
Iz svega prethodno reenog, proizilazi zakljuak da je za efikasnost ove naredbe jako vano da
geometrija tavanica bude izuzetno tano nacrtana, odnosno da svi konstruktivni elementi u
vertikalnom smislu zauzmu svoj pravi poloaj. Da bismo bolje shvatili smisao ove reenice

110
pojasniemo matematiki algoritam generisanja vertikalnih elemenata koji se odvija odozgo na

dole. Ako se radi o takastom osloncu, program kroz taku kojom je odreen njegov poloaj u
prostoru, postavlja vertikalnu liniju na dole i trai prvi prodor te linije sa nekim od
konstruktivnih elemenata: ploom, gredom, takastim ili linijkim osloncem. Iz tog razloga
usled netane geometrije moe doi do sluaja da stub ili uopte ne bude generisan, ili pak da
bude generisan na pogrenom mestu.
Usled nepoklapanja u visinskom smislu stub Usled nepoklapanja u visinskom smislu stub
nee biti izgenerisan jer nema na ta da se e biti izgenerisan ali na pogrenom mestu
osloni
Slino se deava i sa linijskim osloncima. Naime, program kroz liniju kojom je odreen poloaj
u prostoru datog linijskog oslonca postavlja vertikalnu ravan na dole i takoe trai njen prvi
prodor sa nekim od konstruktivnih elemenata. Ako linijski oslonac ne pada celom svojom
duinom na neki od konstruktivnih elemenata onda se zid kreira samo na delu na kome je
vertikalna ravan nala presek, a na ostalom delu se linijski oslonac skrauje i kao takav ostaje.
Poloaj linijskih oslonaca pre generisanje Izgled izgenerisanog zida.
I kod linijskih oslonaca, loa geometrija moe dovesti ili do toga da zid uopte ne bude
izgenerisan ili pak da bude generisan ali sa loom geometrijom. Ovde pod loom geometrijom
podrazumevamo neoekivani poloaj entiteta.
Poloaj linijskih oslonaca pre generisanje Izgled izgenerisanog (nazubljenog) zida

111
Kada je nepoklapanje geometrije takvo da oslonac uopte ne bude izgenerisan, takva greka
se relativno lako uoava vizuelnim sagledavanjem ploaja svih takastih i linijskih oslonaca na
modelu. Meutim, u sluajevima kada se vertikalni elementi ipak generiu ali na pogrenom
mestu, ili pak sa pogrenom geometrijom, predstavlja jako veliki problem za otkrivanje
greke. Prvo to nepoklapanje moe biti toliko malo da se tek jako velikim uveliavanjem tog
dela modela moe uopte i uoiti. Ovakve crtake greke e se naroito ispoljiti pri generisanju
mree konanih elemenata i za posledicu e imati nepotrebno veliki broj konanih elemenata,
ili pak mrea konanih elemenata uopte nee moi da bude izgenerisana.
Crtake greke mogu nastupiti i pri samom postavljanju takastih i linijskih oslonaca u okolini
nekog drugog konstruktivnog elementa. U ovakvim sluajevima program e izgenerisati
ispravne vertikalne elemente, stubove i zidove, ali e oni u odnosu na druge konstruktivne
elemente imati neregularan poloaj koji e kasnije sigurno praviti problem pri generisanju
mree konanih elemenata.
Kako se korekcija crtakih greaka moe lake sprovesti na modelu koji nije povezan u jednu
prostornu celinu, to je za preporuku da pre samog generisanja vertikalnih elemenata
konstrukcije, pomou naredbe Kontrola geometrije (vidi poglavlje 3.3.6), prekontroliete
kako podudarnost svih takastih i linijskih oslonaca u vertikalnom smislu, tako i meusobna
rastojanja svih konstruktivnih elemenata na svakom od kreiranih nivoa. Ako u ovakvom reimu
program detektuje da nema crtakih greaka, onda moete slobodno pristupiti generisanju
prostornog modela bez bojazni da ete kasnije imati problema pri generisanju mree konanih
elemnata.
2.12 Komande za rad sa ramovima (meni

Dispozicija)
Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, prozor Dispozicija slui za
definisanje i prikaz poloaja vertikalnih sklopova konstrukcije koje u programu nazivamo
ramovima. Poloaj svakog od ramova na modelu je odreen pravim ili lunim segmentom
polilinije, i svojim nazivom. Desnim klikom mia preko naziva prozora Dispozicija, otvara se
padajui meni u kome se nalaze komande za rad sa ramovima.
Izgled padajueg menija za rad sa ramovima

112
2.12.1 Kreiranje novog rama (Novi)

Pomou naredbe Novi imate mogunost da u dispoziciji objekta definiete
poptpuno prozivoljan poloaj novog rama. Njenim izborom, ulazi se u proceduru definisanja
potpuno proizvoljne polilinije.
Prva taka rama (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset. / <krAj> ):
Sva objanjenja data u poglavlju 2.6 za crtanje proizvoljne polilinije vae i ovde. Kako se
svaki od ramova na modelu moe predstaviti samo jednim segmentom polilinije (pravim ili
lunim), to e u sluaju da se definie polilinija od vie segmenata, program kreirati isto toliko
novih ramova. Svakom od kreranih ramova e biti pridruen i programski zadat naziv koji se
ispisuje na sredini linije kojom je predstavljen njegov poloaj u dispoziciji objekta, i to prema
sledeim pravilima.
H_n - Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom u
pravcu globalne X ose (horizontalni ramovi)
V_n - Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom u
pravcu globalne Y ose (vertikalni ramovi)
K_n - Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen pravom linijom iji
se pravac ne poklapa ni sa pravcem X, ni sa pravcem Y globalne ose (kosi ramovi)
C_n - Programski pridruen naziv svim ramovima iji je poloaj odreen lukom ili pak punim
krugom (cilindrini ramovi)
Oznaka n u imenu svakog od programski zadatih naziva predstavlja redni broj rama u okviru
date grupe vertikalnih, horizontalnih, kosih ili pak cilindrinih ramova. Ovako zadati nazivi se
mogu naknadno menjati, o emu e biti vie rei u sledeem poglavlju.
Izbor taaka pri odreivanju poloaja rama u osnovi objekta, moe se vriti u sva tri prozora a
ne samo u prozoru Dispozicija. Takoe, izborom podopcije Kontura imate mogunost da
selektujete konturu bilo kog od ve postojeih linijskih i povrinskih entiteta u prozorima za 2D
i 3D pikaz modela. Znai, poloaj novog rama se moe odrediti crtanjem proizvoljne prostorne
polilinije, stim to e kroz svaki od segmenata takve polilinije biti provuena vertikalna ravan i
njen presek sa horizontalnom ravni e odrediti liniju kojom je odreen poloaj tog rama u
osnovi objekta.
Kako je vertikalna ravan koja prolazi kroz ram beskonana, to e zadavanje vie nepovezanih
ali kolineranih ramova (ramovi iji se poloaj nalazi na istom pravcu u osnovi objekta)
praktino predstavljati jedan te isti ram. Isto vai i za lune ramove koji su nepovezani ali lee
na istoj krunici. Oni e imati isti naziv, selektovanjem jednog od njih automatski e biti
selektovani i ostali koji se nalze na istom pravcu, odnosno krunici, a u prozoru 2D pogled e
uvek biti prikazan kompletan sadraj celog rama.

113
Kreirani ram se sastoji od jednog segmenta Kreirani ram se sastoji od dva kolinearna
segmenta
Kreirani ram se sastoji od jednog lunog Kreirani ram se sastoji od tri luna segmenta
segmenta
U svim prethodno prikazanim sluajevima radi se samo o jednom ramu bez obzira da li je
njegov poloaj odreen sa jednim ili sa vie kolinearnih segmenata.
2.12.2 Promena imena rama (Preimenuj)

Pomou naredbe Preimenuj, imate mogunost da programski zadate nazive
kreiranih ramova naknadno promenite prema svojoj elji. Nakon njenog izbora komandna linija
dobija sledei oblik:
<0 sel.> Promena imena ramova - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Deselektovanje / <krAj> / stiL / osveavanje Indeksa):
Kako se u ovoj proceduri oekuje selektovanje simbola ramova, to e za rad biti dostupan
samo prozor Dispozicija. Pored pojedinanog, omogueno je i grupno selektovanje, pri emu
e zadato ime biti pridrueno svim selektovanim ramovima. Po zavretku selekcije, program e
sa komandne linije zahtevati da zadate novo ime selektovanom ramu.
Novi naziv: H_1

114
Prikazana oznaka H_1 predstavlja stari naziv selektovanog rama, odnosno ramova ukoliko su
svi oni imali isti naziv. Ako je selektovano vie ramova koji imaju razliita imena na komandnoj
liniji se nee ispisivati nikakva oznaka. Potreba za ispisivanjem starog imena rama, proizilazi iz
injenice da je esto potrebno ve postojeem nazivu pridruiti neku oznaku, to je na ovaj
nain znatno ubrzano. Ova naredba je cirkularna, tako da se selekcija ramova i promena
njihovih imena moe vriti sve dok se ne izae iz naredbe, izborom podopcije krAj sa
komandne linije.
Pomou podopcije stiL imate mogunost da definiete stil oznaavanja ramova. Izborom ove
podopcije sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje

stila oznaavanja ramova
Ukoliko je check box Korisniki definisani prefiksi iskljuen, ramovima e biti dodeljeni
default nazivi (H_n, V_n, K_n, C_n). Postavljanjem istog check box-a na ukljueno stanje, edit
box-ovi postaju dostupni za unos i u njima korisnik sam moe da definie prefikse za nazive
ramova. Pored svakog edit box-a je ispisan tip ramova na koje se prefiks odnosi
(Horizontalni, Vertikalni, Kosi i Cilindrini).
Check box Brisanje runo zadatih imena ramova slui za uklanjanje svih runo
promenjenih imena ramova i njihovu zamenu sa default nazivima, ili nazivima koji su zadati u
ovom dijalog box-u. Naime, kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, a check
box Korisniki definisani prefiksi iskljuen, runo zadata imena e biti zamenjena sa default
nazivima. Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, a check box Korisniki
definisani prefiksi ukljuen, runo zadata imena e biti zamenjena imenima koja su zadata u
ovom dijalog box-u. Ukoliko je check box Brisanje runo zadatih imena ramova iskljuen,
promene stila oznaavanja u ovom dijalog box-u nee uticati na runo zadate oznake ramova.
Posle promena koje naruavaju redosled indeksa u imenima ramova (brisanje simbola,
dodavanje ramova, promena imena ramova,...) program ne vri njihovu automatsku
preindeksaciju. Ukoliko elite da izvrite auriranje indeksa potrebno je da sa komandne linije
izaberete podopciju osveavanje Indeksa, i tada e svim ramovima biti pridrueni
odgovarajui indeksi u zavisnosti od njihovog poloaja na crteu.

115
Oznake ramova pre auriranja indeksa Oznake ramova posle auriranja indeksa
2.12.3 Izbor tekueg rama

Promena tekueg rama se vri jednostavnim klikom mia preko linije kojom je
odreen njegov poloaj u dispoziciji objekta. Simbol linije kojim je odreen poloaj datog rama
postaje jasno naznaen, a u prozoru 2D pogled se prikazuje njegov sadraj.
Komentar u produetku naziva prozora 2D pogled: H_2

jasno ukazuje na trenutni sadraj prozora 2D pogled
U prozoru Dispozicija je stalno prisutan i marker koji pri promeni tekueg rama menja
svoj poloaj, tako da jasno ukazuje na smer gledanja tekueg rama.
Kada je fokus na prozoru Dispozicija, tada se promena tekueg rama moe vriti i kursorskim
strelicama. Pri ovakvoj promeni tekueg rama oni su poreani tako da prvo idu horizontalni,
zatim vertikalni, potom kosi i na kraju cilindrini.
- pritisak na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi sledei ram za tekui

- pritisak na ovu kursorsku strelicu postavlja prvi prethodni ram za tekui
Home - pritisak na ovaj taster postavlja prvi ram za tekui
End - pritisak na ovaj taster postavlja poslednji ram za tekui

116
2.12.4 Lokalni koordinatni sistem rama

Lokalni koordinatni sistem rama je odreen njegovim pravcem pruanja u
dispoziciji. Lokalna X osa je u pravcu pruanja rama, lokalna Y osa je uvek vertikalna (u pravcu
globalne Z ose), dok je lokalna Z osa usmerena u pravcu normale na ravan rama. Lokalni
koordinatni poetak rama je uvek na mestu projekcije globalnog koordinatnog poetka
upravno na pravac pruanja rama.
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema

rama u dispoziciji objekta.
Pozitivan smer lokalne X ose je odreen poloajem rama u dispoziciji i on je uvek u smeru
jedne od globalnih koordinatnih osa, u zavisnosti od toga koja je projekcija rama na ove ose
dominantna, odnosno dua. U granianom sluaju kada ram zauzima poloaj u dispoziciji na
simetrali izmeu globalnih koordinatnih osa (ugao od 45) tada se za pozitivan smer lokalne X
ose usvaja pozitivan smer globalne X ose. Pozitivan smer lokalne Y ose je uvek u smeru
pozitivne globalne Z ose, a pozitivan smer lokalne Z ose je takav da se uvek formira desno
orijentisani lokalni koordinatni sistem rama. Kako je u prozoru 2D pogled ram uvek tako
prikazan da mu je smer lokalne X ose usmeren na desno, a pozitivan smer lokalne Y ose na
gore, to je jednoznano odreen i pravac gledanja svakog od ramova u dispoziciji objekta kada
se njegov sadraj prikazuje u prozoru 2D pogled.
Prikaz pozitivnih smerova lokalni X

koordinatnih osa ramova i pravca
njihovog gledanja za sve mogue
poloaje u dispoziciji objekta
Iz gore prikazane slike, potujui pravilo desno orijentisanog lokalnog koordinatnog sistema,
jasno se vidi da je pozitivan smer lokalne Z ose svakog od prikazanih ramova u prozoru 2D
pogled, uvek usmeren ka nama, odnosno izvire iz ekrana ka oku posmatraa.

117
2.12.5 Cilindrini ramovi

U sluaju da se za tekui, postavi ram iji je poloaj u dispoziciji odreen lunim
segmentom, tada se u prozoru 2D pogled njegov sadraj prikazuje u razvijenom obliku.
U prozoru 2D pogled je prikazan razvijeni oblik

tekueg cilindrinog rama
Lokalna X osa cilndrinog rama raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu, a lokalna Y osa
je vertikalna, odnosno u pravcu globalne Z ose. Lokalni koordinatni poetak svakog cilindrinog
rama se nalazi u preseku kruga kome pripada dati luni ram i linije koja polazi iz njegovog
centra u pravcu pozitivne globalne X ose.
Lokalni koordinatni sistem cilindrinih ramova
Znai, lokalna X osa je u pravcu tangente, a lokalna Z osa je u pravcu normale na tangentu
kruga u posmatranoj taci. Kako se svi cilindrini ramovi u prozoru 2D pogled prikazuju u
razvijenom obliku i posmatraju od spolja ka njegovom centru, to je pozitivan smer lokalne Z
ose uvek usmeren ka nama, odnosno izvire iz ekrana ka oku posmatraa.
Za razliku od obinih ramova, kod kojih je oblast crtanja u prozoru 2D pogled neograniena,
kod cilindrinih je oblast crtanja ograniena veliinom punog kruga kome pripadata dati luni
ram. Iz tog razloga u prozoru 2D pogled su vertikalnim linijama jasno oznaene granice
punog kruga, odnosno granice od 0 - 2.

118
Svaka odabrana taka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan razvijeni oblik
cilndrinog rama, predstavljae taku sa cilindrine ravani, bez obzira da li je ona zadata
klikom mia ili pak zadavanjem koordinata sa tastature. Jasno, pri zadavanju koordinata sa
tastature vaie lokalni koordinatni sistem cilndrinog rama. Prema tome, crtanje bilo koje
prave linije u razvijenom cilindrinom ramu e u prostoru predstavljati krivu liniju izuzev ako je
data linije vertikalna, odnosno u pravcu globalne Z ose (jedino u tom sluaju, prava linija e i u
prostornom modelu ostati prava).
Kako leva i desna granica na razvijenom cilindru (granice 0 i 2) predstavljaju praktino jednu
te istu izvodnicu cilndra, a koordintani poetak cilindrinog rama je uvek jasno definisan, to
crtanje i prikazivanje entiteta iju geometriju preseca koordinatni poetak, bi moglo dovesti do
problema. Iz tog razloga su granice za crtanje proirene za jo po 2, i u pravcu pozitivne i u
pravcu negativne lokalne X ose cilindrinog rama.
Ukupna dozvoljen oblast crtanja u pravcu lokalne X ose

cilindrinog rama ide od: 2 do +4
Naime, pri prikazivanju entiteta na cilindrinom ramu vai sledee pravilo: Svi entiteti iji
gabarit ne preseca koordinatni poetak, iscrtavaju se na svom tanom poloaju u predvienim
granicama punog kruga (oblast: 0 - 2), Entiteti iji gabarit preseca koordinatni poetak, uvek
se svojim veim delom prikazuju unutar oblasti od 0 - 2, a ostatak gabarita u jednoj od
proirenih oblasti, u zavisnosti od poloaja entiteta u odnosu na koordinatni poetak.

119
Manji deo zida je prikazan u oblasti od 2 do Manji deo zida je prikazan u oblasti od -2 do
4 0
Znai, program se uvek trudi da vei deo gabarita svakog od entiteta na cilindrinom ramu
bude unutar osnovne oblasti crtanja (granica od 0 do 2). Da ne postoje ovako proirene
oblasti crtanja, entiteti koje preseca koordinatni poetak cilindrinog rama bi morali da se
prikazuju razdvojeno, iako oni predstavljaju jednu celinu.
Izgled zida koga preseca koordintani poetak cilindrinog rama

u sluaju da nema proirenih oblasti za crtanje
Pri crtanju u prozoru 2D pogled kada je u njemu prikazan razvijeni oblik cilindrinog rama
vae sledea pravila:
Izbor taka se moe vriti samo u predvienim oblastima za crtanje od -2 do +4.
Izbor taaka u proirenim oblastima za crtanje (oblast od -2 do 0 i oblast od 2 do +4),

takoe e odabrati taku sa cilindrine povri datog rama, a njen poloaj e u horizontalnom
smislu biti odreen vrednou lokalne X koordinate. Svaka odabrana taka u proirenoj
oblasti moe se zameniti istom takvom u osnovnoj oblasti crtanja (oblast od 0 do +2).
Take odabrane u desnoj proirenoj oblasti crtanja imaju uveanu lokalnu X koordinatu u
odnosu na istu tu taku u osnovnoj oblasti crtanja za veliinu obima kruga (2r). Isto tako,

120
odabrane take u levoj proirenoj oblasti crtanja imaju umanjenu lokalnu X koordinatu za
vrednost obima kruga (2r) u odnosu na istu tu taku u osnovnoj oblasti crtanja.
Kako program ne dozvoljava da se vei deo gabarita nacrtanog entiteta nalazi u proirenim
oblastima, to se po zavretku crtanja proverava poloaj gabarita nacrtanog entitetat u
odnosu na koordinatni poetak cilindrinog rama. Ako se vei deo gabarita nalazi u
proirenoj oblasti, tada program koriguje zadate lokalne X koordinate (poveava ih ili
umanjuje za vrednost obima kruga: 2r), tako da njihov vei deo smesti u osnovnu oblast
crtanja (deo od 0 do 2). Takoe u sluaju da se ceo gabarit objekta nalazi u jednoj od
proirenih oblasti, program e ga korekcijom lokalnih X koordinata premestiti u osnovnu
oblast crtanja. Jasno, pri svim ovim transformacijama poloaj entiteta u prostoru ostaje
uvek isti.
Kako je u programu podrano iscrtavanje samo pravih i lunih segmenata polilinije, to

crtanje lunih segmenata polilinije na razvijenom cilindru nije dozvoljeno (luk na cilindrinoj
povri se ne moe predstaviti nijednom u matematici poznatom krivom). U tom sluaju,
takvi segmenti e biti izbaeni i nee biti prihvaeni od strane programa.
Crtanje linija koje su due od obima datog cilindrinog rama nije dozvoljeno.
Ako elite da crtanjem jedne horizontalne linije od granice 0 do 2 nacrtate puni krug, tada
e on automatski biti podeljen na dva luka po sredini. Tako zadata dva luka e formirati u
prosotru pun krug.
Kada je u prozoru 2D pogled prikazan razvijeni oblik cilindrinog rama, mogu se

prikazivati i postavljati samo globalne Z ose. Jedino ove ose imaju smisla u cilindrinim
ramovima jer praktino predstavljaju horizontalne ravni postavljene na odreenoj visini.
Sadraj cilindrinog rama se moe prikazati u prozoru 2D pogled i pomou naredbe za

definisanje proizvoljnih pogleda (vidi poglavlje 2.14.1). Naime, kada se aktivira naredba
Definisanje pogleda, i sa komadne linije odabere podopcija <Selekcija>, selektovanje bilo
kog entiteta koji pripada cilindrinom ramu e u prozoru 2D pogled postaviti razvijeni obliku
datog cilindrinog rama. I u ovom sluaju e vaiti sva prethodno izneta pravila za editovanje
cilindrinih ramova.
Iako u dispoziciji nije kreiran simbol cilindrinog rama, pomou

naredbe za definisanje pomonih pogleda, za tekui prikaz
je postavljen sadraj centralnog cilindrinog rama

121
Kako se cilindrine povri opisuju praktino nizom pravih segmenata, to gustina mree kojom
se opisuju cilindrine povri moe imati dosta vanu ulogu za tanost geometrije. Iz tog
razloga se pomou naredbe Editovanje povri (vidi poglavlje 3.1.12) za editovanje mogu
selektovati i cilndrini ramovi. Svakako da e u ovoj proceduri za promenu biti dostupni samo
parametri koji odreuju gustinu mree kojom se aproksimira cilindrina povr.
Promenom parametara nr i dH se utie na gustinu mree

kojom se aproksimira cilindrina povr
2.12.6 Komande za manipulaciju sa ramovima

Kako je simbol rama u dispoziciji objekta jasno odvojen od sadraja date vertikalne,
odnosno cilindrine ravni, to na modelu mogu postojati vertikalni i cilindrini sklopovi koji u
prozoru Dispozicija nisu predstavljeni svojim simbolom. Simboli ramova u prozoru
Dispozicija praktino slue samo za lake snalaenje u prostornom modelu i za brzo
postavljanje sadraja tekueg rama u prozoru 2D pogled. Iz tog razloga, programom su
predviene dve grupe komandi za manipulaciju sa ramovima.
U prvu grupu spadaju naredbe koje utiu kako na entitete koji pripadaju ramovima, tako i na
njihove simbole u dispoziciji: Brisanje, Kopiranje, Ogledalo, Pomeranje, Rotacija
i Array.
Druga grupa naredbi slui samo za manipulaciju sa simbolima ramova bez ikakvog uticaja na
entitete koji pripadaju datom ramu. U ovu grupu spadaju naredbe: Trim simbola, Extend
simbola, Brisanje simbola.
Rad sa svim ovim naredbama funkcionie na potpuno isti nain kao i kod odgovarajuih
naredbi iz menija Korekcija (vidi poglavlje 2.9), stim to je kod ovih naredbi u proceduri
selektovanja mogue selektovati samo simbole ramova u prozoru Dispozicija.
2.12.7 Generisanje ramova

Pomou naredbe Generisanje ramova, imate mogunost da automatski kreirate
simbole ramova koji e odrediti poloaj vertikalnih i cilindrinih sklopova u osnovi objekta.
Njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

122
Postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje vri se izbor metode generisanja

simbola ramova. Naime, izborom bilo kog od ova dva kriterijuma, simboli ramova e uvek biti
izgenerisani za vertikalne i cilindrine zidove, dok e kod greda biti primenjeno jedno od
sledeih pravila:
Stubovi spojeni gredama po ovom kriterijumu simbol rama e biti kreiran za sve
vertikalne sklopove koji u sebi sadre najmanje dva stuba koja su meusobno povezana
gredom.
Sve grede po ovom kriterijumu se kroz svaku od grede na modelu postavlja vertikalna
ravan i njen presek sa horizontalom odreuje poloaj simbola rama u dispoziciji objekta.
Znai, pomou ovog kriterijuma e svaka od greda na modelu pripadati jednom od
generisanih simbola ramova.
Izborom odgovarajueg kriterijuma i aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces

generisanja simbola ramova. Na postojee simbole program nee uticati, ve e u prozoru
Dispozicija kreirati samo nove simbole.
2.13 3D Grafika kontrola (meni 3D pogled)

Desnim klikom mia preko naziva prozora 3D pogled, otvara se padajui meni sa
naredbama koje omoguavaju laku grafiku kontrolu unetih podataka.
Izgled padajueg menija za 3D grafiku kontrolu
Sve ove neredbe su transparentne, odnosno mogu se aktivirati i za vreme izvravanja nekih
drugih naredbi. Pre nego to krenemo sa objanjavanjem naina rada ovih naredbi, prvo emo
objasniti kakvi su sve prikazi predvieni u programu. Podrazumevani prikaz je izometrijski, a
predvieno je i etanje po unutranjosti objekta kamerom. Po pitanju dimenzija konstruktivnih

123
elemenata, predvien je iani prikaz (konstruktivni elementi se prikazuju samo obinim

linijama) a mogue je zahtevati i renderovan prikaz, odnosno prikaz realnih dimenzija
konstruktivnih elemenata sa providnou njihovih materijala.
2.13.1 Rotacija izometrijskog prikaza (Orbit)

Kako je naredba Orbit namenjena samo rotaciji izometrijskog prikaza, to ona
nee biti dostupna za aktiviranje jedino ako je umesto izometrijskog, postavljen pogled
kamerom. Njenim izborom, u prozoru 3D pogled se pojavljuje krug koji deli oblast ekrana na
vie delova i odreuje smerove rotacije objekta.
Igled ekrana kada je aktivirana naredba Orbit
Rotacija modela se vri tako to se ne otputajui levi taster mia on pomera u smeru eljene
rotacije. Oko koje ose e se vriti rotacija zavisi iskljuivo od poetnog poloaja mia u
trenutku pritiska na njegov levi taster. Naime, pomeranjem mia po oblasti prozora 3D
pogled primetiete da on menja svoj oblik, ime jasno ukazuje oko koje ose e se vriti
rotacija.
Dovoenjem mia u oblast malog kruga sa leve i desne strane velikog kruga, on dobija
ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju,
rotacija vriti oko vertikalne ekranske ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje
mia samo u horizontalnom pravcu.
Dovoenjem mia u oblast malog kruga sa gornje i donje strane velikog kruga, on
dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom
poloaju, rotacija vriti oko horizontalne ekranske ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla
pomeranje mia samo u vertikalnom pravcu.
Dovoenjem mia u bilo koji poloaj unutar velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji
ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti
istovremeno i oko horizontalne i oko vertikalne ekranske ose, u zavisnosti od smera
pomeranja mia.
Dovoenjem mia u bilo koji poloaj van velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji
ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti oko ose
koja je upravna na ravan ekrana. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia
samo van oblasti velikog kruga.

124
Pored rotacija oko ekranskih osa, programom je omoguena i rotacija oko globalnih
koordinatnih osa. Nain rada je potpuno isti, stim to je za ovakvu vrstu rotacije neophodno da
stalno drite pritisnut taster Ctrl. Dok je ovaj taster pritisnut, pomeranjem mia po oblasti
prozora 3D pogled, on dobija sledee oblike.
Dovoenjem mia u oblast malog kruga sa leve i desne strane velikog kruga, on dobija
ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju,
rotacija vriti oko globalne Y ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia
samo u horizontalnom pravcu.
Dovoenjem mia u oblast malog kruga sa gornje i donje strane velikog kruga, on
dobija ovakav oblik koji ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom
poloaju, rotacija vriti oko globalne X ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje
mia samo u vertikalnom pravcu.
Dovoenjem mia u bilo koji poloaj unutar velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji
ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti
istovremeno i oko X i oko globalne Y ose, u zavisnosti od smera pomeranja mia.
Dovoenjem mia u bilo koji poloaj van velikog kruga, on dobija ovakav oblik koji
ukazuje da e se pritiskom na levi taster mia u ovom poloaju, rotacija vriti oko
globalne Z ose. Za ovakvu rotaciju imae smisla pomeranje mia samo van oblasti
velikog kruga.
Pritisak na taster Enter, ili pak klik na desni taster mia e oznaiti kraj ove transparentne
naredbe, i novoodabrani poloaj izometrijskog prikaza e stajati na ekranu sve dok ga ne
promenite, ili opet izborom naredbe Orbit, ili pak iazborom naredbe Default. Naredba
Default se takoe nalazi u padajuem meniju prozora 3D pogled, i ona uvek postavlja
objekat u programski predvieni poloaj za izometrijski prikaz. Aktiviranje tastera Esc e
oznaiti odustajanje od sprovedene rotacije objekta u prostoru, i vratie objekat u poloaj
neposredno pre aktiviranja naredbe Orbit.
2.13.2 Renderovan prikaz modela (Render)

Naredbe u okviru padajueg menija Render, rade kao prekidai odnosno samo
jedna od ponuene etiri opcije moe biti aktivna. Postojanje simbola ispred naziva jedne
od ponuenih opcija u meniju, oznaava koja je od njih postavljena na ukljueno stanje.
Programom su predvieni sledei naini prikaza konstruktivnih elemenata i optereenja:
iani model u ovom nainu prikaza svi entiteti se prikazuju tankim

linijama, pri emu se povrinski entiteti prikazuju samo
konturnom linijom.
Lite Render i u ovom prikazu se svi entiteti prikazuju tankim linijama

ali se povrine popunjavaju bojom koja je definisana za
svaki tip povrinskog elementa. Ovaj nain prikaza
praktino odgovara punom renderu stim to se debljine
konstruktivnih elemenata ignoriu.
Full Render svi konstruktivni elementi se prikazuju sa svojim realnim

dimenzijama i postavljenom providnou materijala.

125
Full Render kontrola setova i kod ovog naina se svi konstruktivni elementi prikazuju
sa svojim realnim dimenzijama i postavljenom
providnou materijala, ali se za njihovo prikazivanje
koriste boje koje su definisane pomou naredbe Kontrola
setova (vidi poglavlje 3.3.4)
Naredbe Lite Render, Full Render i Full Render kontrola setova jednako utiu i na
izometrijski prikaz i na prikaz kamerom, dok se za iani prikaz modela ne moe od programa
zahtevati prikaz kamerom.
2.13.3 Pogled kamerom (Kamera)

I naredba Kamera radi kao prekida, odnosno odreuje da li e u prozoru 3D
pogled biti postavljen izometrijski prikaz, ili pak pogled kamerom. Napomenuemo da se
pogled kamerom ne moe odabrati kada je za tekui nain prikaza postavljen iani model.
Iskljueno stanje naredbe Kamera dovodi do Ukljueno stanje naredbe Kamera dovodi do
izometrijskog prikaza modela u prozoru 3D prikaza modela kamerom u prozoru 3D
pogled pogled
Kada je naredba Kamera postavljena na ukljueno stanje tada je prikaz odreen poloajem
kamere i pravcem njenog pogleda. Poetno stanje poloaja kamere je programski zadato, a
pomou mia i pritiskom na pojedine tastere, moe se vriti promena poloaja kamere.
Kretanje napred- Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut levi taster mia dovodi do
translatornog pomeranja kamere unapred po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster W.
Kretanje nazad - Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut levi taster mia dovodi do
translatornog pomeranja kamere unazad po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster S.
Kretanje levo Pomeranje mia udesno dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi
do translatornog pomeranja kamere na levo po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster X.
Kretanje desno Pomeranje mia ulevo dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi do
translatornog pomeranja kamere na desno po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster Z.
Kretanje gore Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi
do translatornog pomeranja kamere na gore po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster A.

126
Kretanje dole Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut srednji taster mia dovodi
do translatornog pomeranja kamere na dole po zadatom pravcu. Isto se
postie i pritiskom na taster Q.
Rotacija na levo Pomeranje mia na desno dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi
do rotacije kamere oko svoje vertikalne ose na levo. Isto se postie i
pritiskom na taster P.
Rotacija na desno Pomeranje mia na levo dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi
do rotacije kamere oko svoje vertikalne ose na desno. Isto se postie i
pritiskom na taster O.
Rotacija na gore Pomeranje mia na dole dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi
do rotacije kamere oko svoje horizontalne ose na gore. Isto se postie i
pritiskom na taster K.
Rotacija na dole Pomeranje mia na gore dok je stalno pritisnut desni taster mia dovodi
do rotacije kamere oko svoje horizontalne ose na dole. Isto se postie i
pritiskom na taster I.
Intenzitet pomeraja u zadatom pravcu je odreen duinom pomeranja mia dok je pri
korienju tastera on zadat programski (inicijalna vrednost za translatorno pomeranje je
postavljena na 1m, dok je za rotaciju kamere usvojena vrednost od 15). Pritiskom na tastere
+ i - na numerikom delu tasture, moete poveavati odnosno smanjivati programski zadat
korak pomeraja. Pritisak na taster *, na numerikom delu tastature, dovodi do resetovanja
koraka pomeraja na poetnu vrednost.
2.13.4 Promena poloaja kamere (Poloaj kamere)

Pored prethodno opisanog naina za promenu poloaja i pogleda kamere, etanjem
kroz objekat, pomou naredbe Poloaj kamere imate mogunost da se kamerom brzo
pozicionirate na eljeno mesto.
Igled dijalog box-a za podeavanje poloaja kamere
U centralnom delu dijalog box-a su prikazana etiri prozora u kojima se prikazuje izgled
modela. U donjem levom prozoru je prikazana osnova (dispozicija) modela, u gornjem levom
prednja fasada a u gornjem desnom leva fasada. Model se uvek u ova tri prozora prikazuje
iano, i u njima se odreuje poloaj kamere. U donjem desnom prozoru se prikazuje pogled
koji odgovara trenutnom poloaju kamere. Nain prikaza u ovom prozoru moe biti i iani i
renderovani, u zavisnosti od stanja check box-a Full Render. Ako se ovaj check box postavi
na ukljueno stanje, u donjem desnom prozoru e iani prikaz biti zamenjen renderovanim.

127
Stanje check box-a Full Render odreuje nain

3D prikaza modela u dijalogu
U prozorima predvienim za prikaz modela u projekcijama (dispozicija, prednja i leva fasada),

nalaze se strelice koje jednoznano odreuju poloaj kamere u prostoru. Poloaj kamere je
odreen poetkom strelice, a pravac njenog pogleda je odreen krajem strelice. U dispoziciji se
pored poloaja kamere prikazuje i irina njenog pogleda u horizontalnom smislu. Strelica koja
odreuje poloaj i pravac gledanja kamere predstavlja simetralu ovog ugla. Pomou grupe edit
box-ova u desnom delu dijalog box-a, moe se podesiti niz parametara koji e uticati na nain
renderovanog prikaza:
dx= vrednost koraka pomeraja pri translatornoj promeni poloaja kamere kada se njen
poloaj menja pomou programski definisanih tastera u okviru prozora 3D pogled
xm= maksimalna vrednost koraka pomeraja pri translatornoj promeni poloaja kamere
kada se njen poloaj menja pomerajem mia u okviru prozora 3D pogled
d= vrednost koraka pomeraja pri promeni zaokrenutosti poloaja kamere, kada se njen
poloaj menja pomou programski definisanih tastera u okviru prozora 3D pogled
m= maksimalna vrednost koraka pomeraja pri promeni zaokrenutosti poloaja kamere

kada se njen poloaj menja pomerajem mia u okviru prozora 3D pogled
d= vrednost irine pogleda u horizontalnom smislu
Promena poloaja kamere se vri pomeranjem njenog poetka. Sama procedura pomeranja se
odvija tako to se pokaziva dovede u poloaj da pokazuje na poetak strelice u jednoj od
projekcija, i pritisne levi taster mia. Sada ne otputajui taster mia, pokaziva treba dovesti
u eljeni poloaj i tek tada ga otpustiti. Prilikom pomeranja pokazivaa, program e stalno
iscrtavati strelicu u DRAG modu, tako da njena geometrija odgovara trenutnom poloaju
pokazivaa. Na isti nain se vri i promena pravca pogleda kamere, s tim to sada miem treba
selektovati kraj strelice. Napomenuemo da duina strelice nema nikakvu ulogu na sam
pogled, jer kraj strelice odreuje samo pravac pogleda.
Pored ovakvog naina promene poloaja i pravca pogleda, razvlaenjem poetka i kraja
strelice, programom je omoguena i translatorna promena poloaja strelice. U ovoj proceduri
treba pokaziva dovesti u poloaj da pokazuje na sredinu strelice, pritisnuti levi taster mia, i
ne otputajui ga, pokaziva treba dovesti u eljeni poloaj i tek tada otpustiti levi taster mia.
I u ovoj proceduri, program strelicu iscrtava u DRAG modu, tako da njen poloaj uvek
odgovara trenutnom poloaju pokazivaa.
Promena poloaja kamere u jednoj projekciji e se automatski odraziti i na ostale dve

projekcije. Postavljanjem prekidaa Full Drag na ukljueno stanje, imate mogunost da se
pri pomeranju mie ne draguje samo strelica koja odreuje poloaj kamere ve i trenutni
pogled kamerom u 3D prozoru.

128
Kako se model zbog jasnoe prikaza, u prozorima za projekcije iscrtava to je mogue vei, to
kameru neete moi uvak da postavite dovoljno daleko od objekta. Za ovu namenu je u ova tri
prozora mogue primeniti jedan od programom predvienih naina zumiranja:
CTRL+levo dugme mia = Zum prozor

CTRL+srednje dugme mia = Zum sve
CTRL+desno dugme mia = Zum prethodni
Srednji taster mia = Zum pomeri
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e biti zatvoren, a u prozoru 3D pogled e se

pojaviti prikaz koji odgovara definisanom pogledu kamere.
2.13.5 Ortogonalne projekcije izometrijskog prikaza

Pored mogunosti rotacije objekta u izometrijskom prikazu, pomou sledee grupe
naredbi, od programa se moe zahtevati prikaz programski definisanih pogleda.
Front - Pogled spreda (u pravcu pozitivne globalne Y-ose)
Back - Pogled odpozadi (u pravcu negtivne globalne Y-ose)
Left - Pogled sleva (u pravcu pozitivne globalne X-ose)
Right - Pogled sdesna (u pravcu negtivne globalne X-ose
Top - Pogled odozgo (u pravcu negativne globalne Z-ose)
Bottom - Pogled odozdo (u pravcu pozitivne globalne Z-ose)
Default - Podrazumevani programom predvieni izometrijski prikaz objekta
Naredbe iz ove grupe rade kao prekidai, odnosno samo jedan od predvienih pogleda moe
biti trenutno aktivan. Simbol ispred naziva naredbe u padajuem meniju, ukazuje na
trenutno aktivan pogled.
Opcija Front u izometrijskom prikazu modela

129
Ako je umesto izometrijskog, za tekui postavljen prikaz kamerom, tada e izbor jednog od
definisanih pogleda, postaviti kameru u poetni poloaj koji odgovara datom definisanom
pogledu. Nadalje, pomou mia ili pak programom definisanih tastera, moete se iz ovog
poetnog poloaja kretati u eljenom pravcu.
Opcija Front u prikazu kamerom
2.13.6 Poloaj tekueg 2D prikaza (Tekui 2D prikaz)

Naredba Tekui 2D prikaz takoe radi kao prekida, odnosno moe biti
postavljena na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog
naziva u meniju, oznaava da je ona postavljena na ukljueno stanje, to e za posledicu imati
da se svi entiteti koji pripadaju tekuem prikazu u prozoru 2D pogled jasnije iscrtavaju i na
taj nain vizualno izdvoje od preostalog dela prostornog modela.
Svi prikazani entiteti u prozoru 2D pogled su jasno naglaeni

u prozoru 3D pogled, tako da se jasno moe sagledati poloaj
srednjeg podunog rama u odnosu na ostale delove konstrukcije

130
Ova opcija je jako zgodna za lake tumaenje ta tekui prikaz u prozoru 2D pogled
predstavlja, odnosno gde je ta grupa entiteta locirana u odnosu na ostale delove prostornog
modela.
2.13.7 Samo tekui 2D prikaz

I naredba Samo tekui 2D prikaz radi kao prekida, odnosno moe biti
postavljena na ukljueno, odnosno iskljueno stanje. Postojanje simbola ispred njenog
naziva u meniju, oznaeva da je ona postavljena na ukljueno stanje, to e za posledicu imati
da se u prozoru 3D pogled prikazuju samo entiteti koji pripadaju tekuem prikazu u prozoru
2D pogled.
U prozoru 3D pogled su vidljivi samo entiteti

koji pripdaju tekuem podunom ramu
Napomenuemo da postavljanje ove naredbe na ukljueno stanje automatski iskljuuje

naredbu Samo tekui 2D prikaz, i obrnuto. Znai, u jednom trenutku samo jedan od ova dva
prikaza moe biti aktivan.
2.14 Komande za promenu tekueg prikaza u

prozoru 2D pogled (meni 2D pogled)
U dosadanjem delu uputstva, videli smo da se u prozoru 2D pogled moe za
tekui prikaz postaviti ili tekui nivo ili pak tekui ram. Meutim, kako je orijentacija programa
da se pri kreiranju sloenih prostornih konstrukcija to vie koristi ravansko crtanje, to je
programom predvien ceo sistem naredbi za definisanje potpuno proizvoljnih pogleda. Naredbe
iz ove grupe se nalaze u meniju koji se otvara na desni klik mia preko naziva prozora 2D
pogled.

131
Izgled padajueg menija 2D pogled
2.14.1 Definisanje pogleda

Izborom ove naredbe, ulazi se u proceduru definisanja poptuno prozivoljne ravni
pogleda.
<0 ta.> Prva taka ravni (<Selekcija>):
Program sa komandne linije zahteva da odaberete prvu taku koja definie eljenu ravan, a
izborom podopcije Selekcija moete ui u proceduru definisanja ravni pogleda
selektovanjem postojeih entiteta, koji mogu odrediti poloaj date ravni.
<0 sel.> Povr - Selektovanje (<Izbor take>):
Izbor podopcije Izbor take e Vas vratiti na prvobitan oblik komandne linije kada se
zahteva izbor take. Znai, programom su predviena dva naina za definisanje eljene ravni.
Prvi je izborom tri ne kolinerane take, a drugi je selektovanjem postojeih entiteta. Svakako
da se ova dva naina mogu meusobno kombinovati, i program e sa komadne linije stalno
zahtevati izbor nove take, odnosno selektovanje entiteta, sve dok se ne ispuni uslov da je
ravan jednoznano odreena. U sluaju da izvrite takav izbor taaka i entiteta, da se ne moe
kreirati ravan u kojoj se nalaze svi selektovani entiteti, odnosno take, program e izdati
odgovarajue upozorenje.
Kada program ustanovi da je zadat dovoljan broj elemenata koji definiu jednu ravan, on e je
grafiki prikazati, a sa komandne linije e zahtevati da odredite naziv datog pogleda.
Naziv pogleda <>:
Na osnovu prikazane ravni moete lako zakljuiti da li je ona dobro definisana ili ne. U sluaju
da ste pri izboru taaka ili entiteta pogreili i definisali pogrenu ravan, odustanite od naredbe
pritiskom na taster Esc. Ako je na ekranu prikazana oekivana ravan, tada imate dve
mogunosti. Zadavanjem naziva pogleda, on e biti snimljen u bazu, i uvek ete moi da ga
postavite za tekui u prozoru 2D pogled. Ako pak ne elite da definisani pogled snimate u
bazu, jer Vam on treba jednokratno, onda pritiskom na taster Enter, ili klikom na desni

132
taster mia, imate mogunost da mu pridruite programski predvieno ime za privremne

poglede: Noname. Ponovno definisanje ravni pogleda koju ne elite da sauvate u bazi,
unitie prethodno pridrueni pogled imenu Noname. Znai sa ovako snimljenim pogledima
ete moi da radite sve dok ne izaete iz programa ili pak ne definiete novi pogled pod istim
imenom.
Bez obzira da li ste zadali naziv pogledu ili ne, naredba e biti zavrena, a u prozoru 2D
pogled e biti prikazana definisana ravan pogleda, odnosno svi entiteti koji pripadaju datoj
ravni. U produetku naziva prozora 2D pogled stajae ispisan ili programski zadat naziv
pogleda Noname, ili pak ime pod kojim ste dati pogled snimili u bazu.
Definisan je pogled Noname u ravni prednje strane dvovodnog krova
Napomenuemo da je u proceduri definsanja ravni pogleda omogueno selektovanje i krivih

povri. Izbor bilo kog entiteta koji ima evaluator (vidi polgavlje 3.1.10), dovee do
razvijenog prikaza svih entiteta koji pripadaju istoj toj krivoj povri.
Selektovanje sferne ploe, dovelo je do njenog

razvijenog prikaza u prozoru 2D pogled
Takoe, selektovanje bilo kog entiteta koji pripada cilindrinom ramu, dovee do kreiranja
pogleda koji u potpunosti odgovara prikazu koji bi se dobio u prozoru 2D pogled kada bi za
tekui bio postavljen dati cilindrian ram (vidi poglavlje 2.12.5). Na ovaj nain se u prozoru

133
2D polged moe dobiti sadraj cilindrinih ramova iako nije kreiran njihov simbol u dipoziciji
objekta.
Selektovanjem jednog od eniteta koji pripada centralnom

cilindrinom ramu, definisan je pogled koji u potpunosti
odogavara razvijenom obliku datog cilindrinog rama.
2.14.2 Editovanje liste pogleda

U Tower-u je omogueno kreiranje sloenih pogleda. Sloeni pogled je unija vie
tavanica i/ili pomonih pogleda koji se istovremeno prikazuju u prozoru 2D pogled, sa
smerom gledanja odozgo nadole. Zbog toga se entiteti koji pripadaju pomonim pogledima, u
sloenom pogledu ne prikazuju sa svojom pravom geometrijom, ve se vide njihove projekcije
na horizontalnu ravan. Sloeni pogledi se najee koriste pri pregledu rezultata, kada je
potrebno da se istovremeno prikau uticaji u nekoliko uzajamno povezanih sklopova
konstrukcije. Na primer, sloeni pogled se moe sastojati od nekoliko kosih pogleda koji ine
stranice krova, ili recimo od sklopova koji ine stepenite sa podestima.
Sloeni pogledi se kreiraju pomou naredbe Editovanje liste pogleda. Izborom ove
naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za editovanje liste pogleda
U listi se prikazuju svi pogledi koji su snimljeni u bazu, kao i privremeni pogled Noname,
ako je prethodno definisan.

134
Promena imena nekog pogleda se vri direktno u listi, unoenjem novog imena u koloni
Naziv. Ako se preimenuje pogled Noname, on e biti snimljen u bazu pod novim imenom i
postae ravnopravan sa ostalim pogledima.
Brisanje selektovanog pogleda iz baze vri se izborom komandnog polja Brii .
Pomou komandnih polja Gore i Dole imate mogunost da promenite redosled

pogleda u listi. Naime, izbor jednog od ovih komandnih polja pomera trenutno selektovani
pogled u listi za jedno mesto na gore, odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja Novi sloeni, otvara se dijalog box u kome se kreiraju
sloeni pogledi.
Dijalog box za kreiranje sloenih pogleda
U listi se sada, pored pomonih pogleda koji su snimljeni u bazu, prikazuju i svi postavljeni
nivoi. Klikom mia preko check box-ova, koji se nalaze u koloni Selekcija, vri se izbor
pogleda i nivoa koji e ui u sastav sloenog pogleda.
Postavljeni simboli u koloni Selekcija,

jasno ukazuju koji e pomoni pogledi
i nivoi ui u sastav sloenog pogleda.
U edit box-u Ime pogleda program automatski ispisuje nazive svih selektovanih pogleda i
nivoa i razdvaja ih pomou simbola +. Ovako kreirano ime sloenog pogleda moete
promeniti unoenjem eljenog teksta u dati edit box.

135
Izborom komandnog polja OK vri se povratak u glavni dijalog box naredbe, u kome se sada
prikazuje i naziv kreiranog sloenog pogleda.
U listi je prikazan kreirani sloeni pogled
U listi je ispred sloenih pogleda postavljena sliica celog krova , tako da se oni jasno
razlikuju od pomonih pogleda, ispred kojih je postavljena sliica jedne strane krova .
Kada je u listi selektovan sloeni pogled, dostupno je i komandno polje Edit pomou koga se
mogu menjati parametri datog sloenog pogleda. Njegovim aktiviranjem se otvara potpuno isti
dijalog box kao i pri kreiranju novog sloenog pogleda, tako da ga neemo ponovo
objanjavati.
Nakon izbora komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a u prozoru 2D pogled prikazuje
se pogled koji je selektovan u listi.
U prozoru 2D pogled prikazan je sloeni pogled krova
Napomenuemo da u sloenim pogledima nije mogue uneti taku, tako da se oni ne mogu
koristiti za definisanje geometrije konstruktivnih elemenata. Jedini izuzetak predstavlja
naredba Presek, koja se nalazi u modulu za obradu rezultata, i za koju je dozvoljen unos
taaka u sloenim pogledima.

136
2.14.3 Izbor tekueg pomonog pogleda

Bilo koji od ranije definisanih pogleda se moe potpuno ravnopravno prikazivati u
prozoru 2D pogled po potpuno istim pravilima kao i kada se u ovom prozoru za tekui prikaz
postavlja tekui nivo, odnosno ram. Desnim klikom mia preko naziva prozora 2D pogled,
treba otvoriti padajui meni i potom aktivirati komandu Pomoni pogledi f.
Otvorena lista sa nazivima definisanih pogleda
Sa desne strane ove komande otvorie se lista sa nazivima svih do tada definisanih pogleda, te
jednostavnim klikom mia preko eljenog pogleda, moete u prozoru 2D pogled dobiti njegov
sadraj.
Za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, odabran je pomoni pogled Krov 1

137
2.14.4 Izbor pogleda (Ctrl+W)

Ova naredba je osmiljena da bi se olakao izbor sklopa koji e se prikazivati u 2D
pogledu, prvenstveno u situacijama u kojima se sklopovi esto menjaju (na pr. pri kontroli
dobijenih rezultata). Njenim izborom iz padajueg menija Prikaz ili istovremenim pritiskom
na tastere Ctrl i W, otvara se plivajui dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za izbor pogleda
U dijalog box-u je prikazana lista sklopova koji se mogu izabrati za prikazivanje. Desnim
klikom mia preko dijalog box-a otvara se padajui meni, pomou koga se odreuje vrsta
sklopova koji e se prikazivati u listi.

138
Padajui meni za izbor

vrsta sklopova
Izbor sklopa se vri klikom mia preko njegovog imena u listi, nakon ega se on prikazuje u
prozoru 2D pogled, kao da je izabran pomou neke od standardnih naredbi za izbor sklopova.
Dijalog box se moe postaviti na bilo koje mesto na ekranu, a mogu se menjati i njegove
dimenzije.
Veoma je vano napomenuti da se bilo koja naredba moe pokrenuti i kada je dijalog box
aktivan, odnosno da njegovo prikazivanje na ekranu ne utie na rad programa. Takoe, treba
rei i da je naredba Izbor pogleda transparentna, to znai da se ona moe pokrenuti i kada
je aktivna neka druga naredba.
2.14.5 Eksport sklopova u ravanski model (Eksport)

Ova naredba funkcionise na potpuno isti nain kao i istoimena naredba koja je
detaljno opisana u poglavlju 2.11.6, tako da je ovde neemo ponovo objanjavati.
2.14.6 Projekcije definisanih pogleda

Kada je u prozoru 2D pogled za tekui postavljen neki od definisanih pogleda,
mogue je umesto podrazumevanog prikaza datog pogleda, dobiti i njegovu projekciju na
jednu od moguih globalnih ravni projekcije (komande: Front, Right i Top u padajuem
meniju prozora 2D pogled). U zavisnosti od ravni kojom je odreen dati pogled, moe se
desiti i sluaj da neka od ovih programom pedvienih projekcija nema smisla. Tipian primer je
ako iz bilo kog razloga definiemo recimo ravan pogleda koja je horizontalna, tada nijedna
projekcija nee imati smisla. Takoe, ako definiemo za ravan pogleda vertikalnu ravan iji je
vektor normale recimo u pravcu globalne Y ose, tada projekcije Top i Right nee imati
nikakvog smisla jer se nita nee videti, a opcija Front e dati projekciju koja u svemu
odgovara definisanom pogledu. Izbor komande Default, ponitava prethodno postavljenu
projekciju i vraa prikaz u ravni definisanog pogleda. Sve etiri komade: Front, Right,
Top, i Default, rade kao prekidai, odnosno uvek je jedna od njih postavljena na ukljueno
stanje. Postavljeni simbol , ispred jedne od ovi naredbi, jasno ukazuje koja je projekcija
pogleda trenutno aktivna, odnosno prikazana u prozoru 2D pogled.
Ako je u prozoru 2D pogled prikazana neka od projekcija, program e u produetku naziva

prozora, pored imena tekueg pogleda u zagradama ispisati i naziv projekcije: (Front), (Right)
ili (Top). Napomenuemo i da se pri snimanju datoteke pamti i poslednja koriena projekcija
tekueg pogleda.

139
Primenu projekcija definisanih pogleda najbolje emo objasniti na primeru definisanog pogleda
u ravni nagiba prednje strane dvovodnog krova prikazane hale. Izborom ovog pogleda, on e
biti prikazan tako da sva rastojanja izmeu entiteta odgovaraju stvarnim duinama u toj ravni.
Ako pak za ovakav pogled zahtevamo projekciju odozgo (opcija Top u padajuem meniju),
onda e ta rastojanja biti skraena i odgovarae njihovoj projekciji na horizontalu.
Default prikaz definisanog pogleda Krov1 Prijekcija Top definisanog pogleda Krov1
Iz meusobnog rastojanja horizontalnih osa koje su postavljene u pravcu ronjaa, jasno se

vidi skraenje u horizontalnoj projekciji datog pogleda.
2.14.7 Izbor taaka u definisanim pogledima

Izbor taaka miem u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan neki od
definisanih pogleda, uvek e odabrati take koje lee na datoj kosoj ravni bez obzira da li se
radi o njegovom default prikazu ili pak o nekoj od projekcija. Razlika e biti jedino u duinama
koje odabrane take izmeu sebe odreuju. Naime u default prikazu ta rastojanja e
predstavljati stvarnu duinu elemenata, a u sluaju projektovanog prikaza njihovu projekciju
na datu ravan pogleda.
U sluaju izbora taaka zadavanjem koordinata, vaie lokalni koorinatni sistem definisanog
pogleda. Ako se radi o deafult prikazu onda e lokalne X i Y ose leati u ravni pogleda, a ako
se radi o projektovanom prikazu na jednu od globalnih ravni, tada e lokalne X i Y ose leati u
datoj ravni projekcije.
U sluaju da je definisan pogled odreen selektovanjem entiteta koji ima evaluator (krive
povri), tada e izbor taaka miem u ovako definisanom pogledu uvek odabrati take koje
pripadaju krivoj povri, a meusobna rastojanja ovako odabranih taaka e predstavljati
projekciju njihove stvarne duine na baznu ravan krive povri. O baznoj ravni, i uopte o radu
sa krivim povrima bie vie rei u poglavlju 3.1.12.
2.14.8 Vidljivost projektovanih tavanica

Ova opcija koju program nudi ima vie primena. Jedna od osnovnih je kada elite
da kreirate geometriju nove tavanice na osnovu sadraja neke od ranije kreiranih, ili pak kada
elite da iskontroliete meusobno horizontalno rastojanje izmeu entiteta koji se nalaze na
razliitim nivoima (podudarnost u vertikalnom smislu). Za ovu namenu su predviene dve
naredbe. Pomou jedne se definie ta se projektuje na trenutno aktivan nivo (naredba:
Projektovane tavanice), a pomou druge se postavlja, odnosno ukida vidljivost projektovanih
entiteta u prozoru 2D pogled (naredba: Vidljivost projektovanih tavanica koja radi kao
prekida). Obe ove naredbe e biti dostupne za aktivranje, samo ako je u prozoru 2D pogled

140
prikazan sadraj trenutno aktivnog nivoa ili pomonog pogleda sa ukljuenom opcijom Top
(projekcija na horizontalnu ravan).
Izborom naredbe Projektovane tavanice otvara se djalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Projektovane tavanice
Izgled i nain rada sa ovim dijalog box-om je jako slian kao i kod naredbe Zamena (vidi
poglavlje 2.11.5). Naime, u ovom dijalog box-u je potrebno selektovati jednu ili vie tavanica
iji sadraj e biti istovremeno prikazan u prozoru 2D pogled, zajedno sa sadrajem trenutno
aktivnog nivoa. Nain selektovanja i deselektovanje eljenih tavanica je potpuno isti kao i kod
naredbe Zamena, pa ga ovde neemo ponovo objanjavati. Koji e od entiteta sa
selektovanih nivoa biti projektovan na tekui, odreuje se stanjem ponuenih prekidaa u
desnom delu dijalog box-a. Naime, programom nije predvieno projektovanje kompletnog
sadraja selektovanih tavanica, ve samo projektovanje sledeih entiteta: ploa, greda,
povrinskih, linisjkih i takastih oslonaca. Znai, u ovom dijalog box-u se vri izbor tavanica
koje e biti projektovane na dati tekui nivo, a takoe se vri i izbor konstruktivnih elemenata
koji e biti projektovani.
Nakon zavrene selekcije eljenih tavanica, i izbora entiteta koje treba projektovati, aktiviranje
komandnog polja OK e dovesti do toga da za tekui nivo bude upamena lista svih
selektovanih tavanica, dok e stanje prekidaa koji odreuju ta e biti projektovano sa
selektovanih nivoa vaiti za ceo model. Znai, lista selektovanih tavanica se pamti za svaki
tekui nivo posebno, a stanje prekidaa koji odreuju ta se projektuje vai univerzalno za sve
nivoe na modelu. Pored toga, na izbor ta e biti projektovano nee uticati stanje vidljivosti
datih konstruktivnih elemenata. Odnosno, iako je neki od konstruktivnih elemenata nevidljiv,
on e na zahtev korisnika biti isprojektovan i prikazan u prozoru 2D pogled.
Sadraj projektovanih entiteta iz selektovanih tavanica e se pojaviti u prozoru 2D pogled tek

nakon aktiviranja naredbe Vidljivost projektovanih tavanica, i njenog postavljanja na
ukljueno stanje (ova naredba radi kao prekida). Postojanje simbola ispred njenog naziva
u padajuem meniju, znai da je ona postavljena na ukljueno stanje, te e se tek tada u
prozoru 2D pogled pojaviti projektovani entiteti sa svih tavanica koje su selektovane za
projektovanje na tekui nivo.

141
Vidljivost projektovanih tavanica Off Vidljivost projektovanih tavanica On
Na gore prikazanoj slici postavljanje prekidaa Vidljivost projektovanih tavanica na ukljueno

stanje, dovelo je do toga da se u prozoru 2D pogled, pored sadraja nivoa na koti [4,25],
prikau i svi projektovani entiteti sa nivoa na koti [0,00], jer je prethodno pomou naredbe
Projektovane tavanice samo ta tavanica odabrana za projektovanje na nivo [4,25].
Znai, pomou naredbe Projektovane tavanice se za tekui nivo definie lista tavanica iji
odabrani konstruktivni elementi treba da budu isprojektovani na njega, a pomou prekidaa
Vidljivost projektovanih tavanica se odreuje da li e se projektovani entiteti prikazivati u
prozoru 2D pogled ili ne. Prema tome, da bi se u prozoru 2D pogled prikazali projektovani
entiteti sa drugih tavanica, nije dovoljno da se pomou naredbe Projektovane tavanice
odaberu tavanice za projektovanje na tekui nivo, ve je neophodno i da prekida Vidljivost
projektovanih tavanica bude postavljen na ukljueno stanje.
Takozvani projektovani entiteti se prikazuju pomonim linijama koje se ne mogu selektovati za

manipulaciju (brisanje, kopiranje, itd), ali e biti od velike koristi za izbor taaka pomou
OSNAP kriterijuma. Nain prikaza projektovanih entiteta (boja, tip linije, itd.), za svaki od
projektovanih konstruktivnih elemenata se odreuje u konfiguraciji programa, pomou
naredbe Parametri (vidi poglavlje 3.5.1).
Primena opcije projektovanja tavanica
Kao to smo ve na samom poetku ovog dela uputstva rekli, projektovanje tavanica ima vie
primena, ali jedna od osnovnih je kada elimo da sadraj nove tavanice kreiramo na osnovu
sadraja ranije kreirane koja ima slinu geometriju. U tom sluaju, postaviemo za tekui nivo
onaj na kome treba da kreiramo novu tavanicu a potom emo pomou naredbe Projektovane
tavanice iz liste odabrati za projektovanje nivo na kome se nalazi prethodno kreirana slina
tavanica. Jasno, da bi se sadraj projektovanih entiteta pojavio u prozoru 2D pogled moramo
i prekida Vidljivost projektovanih tavanica postaviti na ukljueno stanje. Sada, korienjem
OSNAP kriterijuma, moemo lako iskotistiti geometriju projektovanih entiteta.

142
Na osnovu geometrije projektovanih entiteta sa prethodno kreirane

tavanice na nivou [6,00], korienjem OSNAP kriterijuma lako moemo
kreirati potrebnu geometriju tekueg nivoa na koti [3,00]
Projektovanje sadraja ostalih nivoa na tekui e imati naroitu primenu i kod kontrole
geometrije pre generisanja vertikalnih elemenata konstrukcije (vidi poglavlje 2.11.7). Naime
nepoklapanje takastih i linijskih oslonaca u vertikalnom smislu, pri njihovoj zameni
odgovarajuim stubovima, odnosno zidovima, moe izazvati niz problema kako pri samom
generisanju vertikalnih entiteta, tako i pri kasnijem generisanju mree konanih elemenata. Iz
tog razloga je potrebno za bilo koji od nivoa, pomou naredbe Projektovane tavanice
odabrati za projektovanje sve preostale tavanice u modelu i postaviti prekida Vidljivost
projektovanih tavanica na ukljueno stanje. Kada je ovakav prikaz postavljen u prozoru 2D
pogled, aktiviranjem naredbe Kontrolu geometrije program e markirati sva rastojanja
manja od zadatih, ime e jasno biti evidentirana sva neeljena nepoklapanja elemenata
konstrukcije u vertikalnom smislu. O ovome e biti jo rei u poglavlju 3.3.6 Kontrola
geometrije.
Na nivo [0.00] su isprojektovane sve ostale tavanice,

tako da e aktiviranje naredbe Kontrola geometrije proveriti
vertikalno poklapanje svih entiteta na celom modelu.

143
3. UNOS PODATAKA
3.1 Konstrukcija
Naredbe koje su svrstane u ovu grupu (padajui meni Konstrukcija) slue za
unos konstruktivnih elemenata modela. Kako svi ovi elementi utiu na kasniji proraun, to se
iscrtanim elementima pridruuju i setovi numerikih podataka kao to su: debljina ploe,
kvalitet materijala, karakteristike poprenih preseka greda, karakteristike oslonaca, itd.
Same crtake procedure su zbog jednostavnosti tako organizovane, da praktino postoje samo
dva naina za iscrtavanje konstruktivnih elemenata, i to jedan za povrinske i linijske elemente
a drugi za takaste. Procedura iscrtavanja povrinskih i linijskih elemenata se zasniva na
postupku iscrtavanja proizvoljne polilinije, koji je detaljno opisan u poglavlju 2.6. Jedina
razlika je u tome to za povrinske elemente polilinija mora biti zatvorena, a za linijske moe
biti i zatvorena i otvorena. Procedura iscrtavanja takastih elemenata je potpuno nezavisna i
svodi se na izbor taaka (vidi poglavlje 2.5).
Pri definisanju poloaja konstruktivnih elemenata treba imati na umu da e pri proraunu svaki
povrinski element (ploa) biti zamenjen mreom konanih elemenata koja se geometrijski
nalazi u istoj onoj ravni u kojoj je nacrtana polilinija koja odreuje njenu konturu. Takoe, i
svaki linijski konstruktivni element (greda, linisjki oslonac, itd.) e biti modeliran linijskim
konanim elementom koji se geometrijski potpuno poklapa sa poloajem polilinije kojom je
odreena njegova kontura. Znai, mrea konanih elemenata kojom se kreira matematiki
model za proraun konstrukcije nema svoju dimenziju upravno na pravac pruanja mree, a
njena krutost se opisuje preko setova numerikih podataka koji su pridrueni konstruktivnim
elementima.
Iz ovoga proizilazi zakljuak da bi poliliniju kojom se odreuje geometrija i poloaj

konstruktivnih elemenata u prostoru trebalo postavljati u teite poprenog preseka datog
elementa. Meutim postoji i drugi, mnogo vaniji uslov, a to je da ukoliko pojedini
konstruktivni elementi treba da rade zajedno, onda i njihove mree konanih elemenata
moraju biti povezane, odnosno moraju imati zajednike vorove.
Prethodno reeno pojasniemo na jednostavnom primeru sadejstva ploe i grede u njoj.
Ako bi se u ovakvom sluaju rukovodili pravilom da geometriju i ploe i grede odredimo

crtanjem polilinije koja se nalazi u njihovom teitu, dobili bismo mreu koja nije povezana,
to svakako nismo eleli. Prema tome, geometriju povrinskih elemenata (ploa) treba
definisati polilinijom u njenoj srednjoj ravni a poloaj greda ne u njenom teitu, ve u teitu
ploe kako bi mrea konanih elementa bila povezana.

144
Pogreno modeliranje Ispravno modeliranje
Ekscentrian poloaj teita grede u odnosu na liniju kojom je odreen njen ploaj u prostoru,
definie se u setu numerikih podataka odstojanjem e.
Nain ispravnog odreivanja poloaja konstruktivnih elemenata pojasniemo na jo jednom

primeru. Uzeemo za primer jednu pravougaonu plou po ijem obodu su postavljene grede,
oslonjene na etiri ugaona stuba.
Za sadejstvo ploe i greda i u ovom primeru vai prethodno izneto pravilo da geomeriju greda
treba definisati polilinijom koja se nalazi u srednjoj ravni ploe. Znai ovde emo analizirati
samo ispravno zadavanje poloaja konstruktivnih elemenata u horizontalnom smislu. Znai
pretpostavka je da se polilinije kojima je odreen poloaj ploe i greda nalaze u istoj ravni.
I ovde bi napravili greku, ako bi poloaj konstrukivnih elemenata odredili zadavanjem

polilinija u njihovom teitu.
Pogreno modeliranje
Pored toga to grede ne bi bile direktno oslonjene na stubove, njihov pomereni poloaj u
odnosu na konturu ploe bi za posledicu imao bespotrebno veliki broj konanih elemenata.
Uopte uzevi, isterivanje tanosti pri crtanju geometrije modela na nivou od 10-20 cm nema
nikakvog praktinog smisla, jer bi takvo crtanje iziskivalo bespotrebno veliki broj konanih
elemenata koji bi usporavao kako proraun tako i kasniju obradu rezultata prorauna.

145
Ispravno modeliranje
to se tie numerikih podataka, oni se zadaju preko dialog box-ova, pri emu njihov sadraj
i oblik zavise od tipa konstruktivnog elementa koji se postavlja. Nain rada sa ovim dijalog
box-ovima je manje vie isti za gotovo sve konstruktivne elemente i ovde emo izneti osnovna
pravila koja vae u radu sa setovima podataka.
Pod setom numerikih podataka podrazumevamo niz podataka koji definiu karakteristike
nekog konstruktivnog elementa. Kako na jednom modelu moete imati vie istih
konstruktivnih elemenata razliitih karakteristika, to je omogueno definisanje vie razliitih
setova podataka. Svaki od ovih setova je odreen svojim rednim brojem od 1 do n, za dati
tip konstruktivnog elementa.
Svaki konstruktivni element ima referencu na odreeni redni broj seta podataka, te e se
naknadna promena numerikih podatak u okviru nekog od setova podataka automatski
odraziti na sve konstruktivne elemente koji imaju referencu na dati redni broj seta
podataka.
U okviru svih naredbi za postavljanje konstruktivnih elemenata, na poetku komandne

linije, izmeu uglastih zagrada, ispisuje se redni broj tekueg seta podataka, odnosno seta
podataka koji e biti pridruen konstruktivnom elementu koji se iscrtava.
Pri prvom pozivu svake od naredbi, izmeu uglastih zagrada e stajati znak <->, koji
oznaava da nije definisan ni jedan set numerikih podataka za dati konstruktivni element.
Promena tekueg seta podataka se moe vriti u bilo kom trenutku iscrtavanja
konstruktivnog elementa, aktiviranjem podopcije Set koja je stalno prisutna na
komandnoj liniji.
Ako se procedura crtanja konstruktivnog elementa zavri a da do tada nije definisan ni

jedan set podataka (izmeu uglastih zagrada stoji znak <->), program e sam otvoriti
dijalog box za definisanje numerikih podataka.
Setovi podataka su odreeni rednim brojem od 1 do n, i njihovi podaci se smetaju u

liste u okviru dialog box-ova. U prvoj koloni svake od listi nalazi se podatak o rednom
broju seta podataka (kolona Set).
Podaci u okviru jednog reda u listi odgovaraju jednom setu. Promena podataka u listi se vri
jednostavnim dovoenjem strelice mia u poloaj da pokazuje na postojeu vrednost i
klikom na levi taster mia. Izabrano polje postaje markirano, to oznaava da je program
spreman za prihvatanje novih vrednosti. Ako u dialog box-u postoje i neki podaci van liste
setova, tada oni uvek odgovaraju aktivnom setu podataka. Aktivan set podataka je red u
list box-u koji je naznaen posebnom bojom.

146
Promena aktivnog seta podataka se vri klikom mia na proizvoljnu poziciju u okviru reda u
list box-u u kome se nalaze njegovi podaci.
Crna strelica sa leve strane list box-a ukazuje na set podataka koji je bio tekui
neposredno pre ulasaka u dialog box za definisanje numerikih podataka.
Komandna polja Dodaj i Brii su predviena za dodavanje novih setova podataka,

odnosno za uklanjanje nekih od postojeih. Aktiviranjem komandnog polja Dodaj u
listu se dodaje novi set podataka, sa rednim brojem koji je za jedan vei od do tada
poslednjeg u listi. U zavisnosti od stanja check box - a Sa kopiranjem mogu nastupiti
dva sluaja. Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje tada e novo dodatom
setu podataka biti pridrueni programski definisani default podaci, a ako je on postavljen na
ukljueno stanje tada e mu biti pridrueni podaci koji odgovaraju prethodno aktivnom setu
podataka (set iji su podaci u listi naglaeni posebnom bojom). Svakako da se ove vrednosti
mogu naknadno korigovati od strane korisnika.
Kako je naredba Brii destruktivna, to je omogueno brisanje samo setova koji nisu ranije
pridrueni nekom od ve postavljenih konstruktivnih elemenata na modelu. Ako se za brisanje
selektuje set podataka koji nije na poslednjem mestu u listi, tada e doi do prenumeracije
rednih brojeva setova koji se u listi nalaze iza njega. Ovakva prenumeracija nee dovesti do
nekontrolisanih promena na crteu, jer e i odgovarjui elementi crtea dobiti nove redne
brojeve koji odgovaraju karakteristikama ranije pridruenih setova numerikih podataka.
Promena redosleda podataka u list je uvek mogua. Ona se vri pomou komadnih polja
Gore i Dole, ijim aktiviranjem se trenutno aktivan red u listi pomera za jedno mesto na
gore, odnosno na dole. Ovakva prenumeracija nee dovesti do nekontrolisanih promena na
crteu, jer e i odgovarajui elementi crtea dobiti nove redne brojeve setova numerikih
podataka.
Aktiviranjem komandnog polja OK, prvo se vri kontrola valjanosti podataka koji su
pridrueni svim setovima u listi i u sluaju da neki od podataka nije ispravan izdaje se
upozorenje i onemoguuje izlazak iz dijalog box-a. U sluaju da su svi podaci ispravni,
dijalog box se zatvara a set koji je bio aktivan neposredno pre aktiviranja komandnog polja
OK (red u listi naglaen posebnom bojom), se proglaava za tekui. Izmeu uglastih
zagrada na poetku komandne linije se ispisuje njegov redni broj, odnosno ti podaci e biti
pridrueni elementu koji se iscrtava.
Pomou komandnog polja Cancel se vri odustajanje od svih akcija sprovedenih u dijalog
box-u.
Napomena:
Redosled iscrtavanja konstruktivnih elemenata je potpuno proizvoljan i iskljuivo zavisi od
izbora korisnika i njegovih navika.
Napomena:
Za konstruktivne elemente ne vai princip superpozicije, odnosno u sluaju da se dva istorodna
konstruktivna elementa preklapaju potpuno ili delimino, na mestu preklapanja e biti
usvojene karakteristike poslednje iscrtanog elementa. Ovde se pod istorodnim elementima
podrazumevaju na primer dve ploe, dve grede, itd.

147
Napomena:
Ako linijske elemente konstrukcije nacrtate polilinijom koja se sastoji od vie segmenata, to e
znaiti da je uneto tano toliko linijskih elemenata konstrukcije sa istim setom karakteristika.
Drugim reima, linijski element koji je iscrtan iz vie segmenata nee biti tretiran kao jedan,
ve kao vie njih. Potvrdu ovoga ete dobiti, ako pomou naredbe Vidljivost za dati linijski
element konstrukcije postavite prekida Set na ukljueno stanje. Tada e na sredini svakog
iscrtanog segmenta stajati isti redni broj seta podataka za celu iscrtanu poliliniju. Po istoj
analogiji, ako elite da pomou naredbe Brii uklonite ceo linijski element konstrukcije,
morate selektovati sve segmente polilinije pomou koje je on nacrtan.
3.1.1 Ploa/Zid
Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za definisanje potpuno proizvoljne ploe,
odnosno zida. Postupak postavljanja ploa i zidova je potpuno isti, pa sve to u ovom
delu uputstva budemo rekli za ploe vaie i za zidove. Nakon pokretanja naredbe,
komandna linija e dobiti sledei izgled:
<-> Prva taka ploe (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Set):
Sadaj komandne linije jasno ukazuje na to da se od korisnika oekuje iscrtavanje polilinije

koja e definisati potpuno proizvoljnu konturu ploe, odnosno zida. Sam postupak iscrtavanja
polilinije je detaljno objanjen u poglavlju 2.6, pa ga ovde neemo ponavljati. Kako su ploe
povrinski elementi to se pri izboru taaka mora voditi rauna da sve odabrane take pripadaju
istoj ravni, i da se iscrtani segmenti polilinije ne presecaju meusobno. U protivnom program
e izdati odgovarajue upozorenje o greci.
Izborom podopcije Set otvara se dialog box za izbor seta karakteristika koje e biti
pridruene ploi, odnosno zidu koja se iscrtava.

numerikih podataka o ploama

148
Karakteristike ploa se definiu preko njene debljine (d), ekscentriciteta (e), kvaliteta
materijala i naina proraunskog ponaanja. Svi ovi podaci ine jednu celinu koja se naziva set
podataka. U koloni Set je prikazan redni broj seta podataka, u koloni d [m] podatak o
debljini ploe, u koloni e [m] podatak o odstojanju gornje ivice ploe u odnosu na
bezdimenzionalnu ravan kojom je ploa predstavljena na modelu, a u koloni Materijal naziv
materijala ije su karakteristike pridruene datom setu podataka. U listi je mogue menjati
samo podatak o debljini ploe i o njenom ekscentrinom poloaju u odnosu na srednju ravan
ploe.
Ekscentrian poloaj ploa
Podatak e [m] ne utie na karakteristike ploa pri proraunu, ve on slui za lepi

renderovani prikaz modela, a imae vanost i pri eksportovanju usvojene armature iz
programa Tower u program za izradu detalja armiranja ArmCAD. Znai, bez obzira na zadatu
vrednost ekscentrinog poloaja ploe u odnosu na ravan kojom je odreen njen poloaj u
prostoru, rezultati prorauna e biti isti, ali e zato eksportovana armatura u program ArmCAD
biti razliito oblikovana u zavisnosti od tanog poloaja gornje i donje ivice ploe u odnosu na
druge konstruktivne elemente.
Program po deafult-u za ovaj podatak usvaja polovinu zadate debljine ploe, to odgovara
njenom simetrinom postavljanju u odnosu na zadatu teinu ravan.
Simetrian poloaj gornje i donje ivice ploe

u odnosu na zadatu ravan (e=d/2)
Maksimalna vrednost koja se moe zadati za parametar e je ukupna debljina date ploe, tako
da teina ravan ne sme izai van gabarita ploe. Zadavanje ekscentrinog poloaja ploa e
imati naroitu primenu kod ploa koje imaju razliite debljine i kojima se modeliraju kapiteli.
Simetrian poloaj (e1=d1/2; Izravnata gornja ivica

e2=d2/2) (e1=e2=d1/2)
Kako vrednost parametra e predstavlja odstojanje gornje ivice ploe od teine ravni, a
gornja ivica ploe je usmerena ka pozitivnom smeru lokalne Z ose, to je za njegovo ispravno
zadavanje neophodno znati orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema ploa.
Lokalni koordinatni sistem ploe
Lokalna X i Y osa svake od ploa lei u ravni same ploe, dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na ravan ploe. Kako ploa moe imati potpuno proizvoljan poloaj u prostoru, to je
zbog jasnoe sagledavanja lokalnog koordinatnog sistema ploa uvedena konvencija da on u
potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za crtanje u prozoru 2D pogled. Prema
tome, ako je u prozoru 2D Pogled prikazan tekui nivo onda e lokalni koordinatni sistem
ploa koje pripadaju datom nivou u potpunosti odgovarati lokalnom koordinatnom sistemu za
izbor taka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan sadraj tekueg nivoa. Potpuno je
ista analogija i kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui ram, odnosno proizvoljno

149
definisan kosi pogled. U svim ovim sluajevima lokalna Z osa je usmerena ka oku posmatraa,
odnosno gornja ivica ploe je blia oku posmatraa.
Karakteristike materijala
Kako su ploe prostorni elementi koji mogu biti napregnuti istovremeno i na savijanje i na
ravno stanje napona, to se kvalitet materijala opisuje zadavanjem karakteristika za oba stanja
naprezanja. Odnosno, materijal se moe tako definisati da ima jedne karakteristike kada je
napregnut na savijanje a druge kada je napregnut u svojoj ravni. Kvalitet materijala se opisuje
zadavanjem sledeih karakteristika u odgovarajuim edit box-ovima:
E - Jungov modul elastinosti za naprezanje upravno na ravan ploe

- Poasonov koeficijent za naprezanje upravno na ravan ploe
- zapreminska teina
t - koeficijent termikog irenja
Em - Jungov modul elastinosti za naprezanje u ravni ploe
m - Poasonov koeficijent za naprezanje u ravni ploe
Svakako da su za uobiajene materijale koji se koriste u graevinarstvu kao to su beton i

elik, njihove karakteristike iste i kada su ploe napregnute upavno na svoju ravan i kada su
napregnute u svojoj ravni. Znai, ovakvo definisanje karakteristika materijala treba shavtiti
samo kao mogunost za neke posebne tipove modeliranja konstrukcija.
Postupak pridruivanja karakteristika materijala odreenom setu podataka se odvija tako to

se prvo miem klikne na proizvoljno mesto u listi u okviru reda ijem setu podataka elimo da
dodelimo karakteristike materijala (taj red treba da postane markiran posebnom bojom), i
aktiviramo komandno polje Materijal.
Izgled dijalog box-a za izbor materijala
U prikazanoj listi, svakom redu odgovaraju podaci koji definiu karakteristike jednog
materijala. U koloni Naziv je zadato ime materijala, u koloni Tip vrsta materijala kojoj on
pripada, a u ostalim kolonama, karakteristike koje ga odreuju: E [kN/m2], ,
[kN/m3], t [1/C], Em [kN/m2] i m. U zaglavlju ovih kolona izmeu srednjih
zagrada su ispisane i jedinice mera u kojima su date vrednosti zadate. Crna strelica koja se
nalazi sa leve strane liste ukazuje na materijal koji je bio prethodno pridruen setu za koji sada
vrimo promenu materijala.
Pomou komandnih polja Dodaj i Brii, omogueno je kako dodavanje, tako i

uklanjanje iz liste bilo kog materijala, a pomou komandnih polja Gore i Dole,
mogue je menjati redosled materijala u listi. Na ovaj nain, korisnik moe po svojoj elji
urediti tablicu materijala, koju e program stalno koristiti u svom radu. Napomenuemo da je
biblioteka materijala univerzalna za ceo program, te e se ona pozivati i pri definisanju
materijala za ostale elemente konstrukcije.

150
Promena bilo koje od vrednosti u tablici se vri klikom mia na nju i zadavanjem sa tastature
nove vrednosti. Izuzetak je jedino podatak u koloni Tip, koji odreuje kom tipu dati
materijala pripada. Naime, u ovoj koloni se moe postaviti samo jedan od programom
predvienih tipova materijala. Izbor tipa materijala se vri klikom na desni taster mia u okviru
bilo koje pozicije u redu u kome se nalaze podaci za dati materijal, nakon ega se otvara
padajui meni.
Padajui meni za izbor tipa materijala
Odreivanje tipa materijala e imati svoju ulogu jedino pri kasnijem dimenzionisanju
elemenata konstrukcije. Naime, kako naziv materijala moe biti potpuno proizvoljan, to njegov
karakter jedino moe odrediti zadati tip. Znai, jedino u zavisnosti od odabranog tipa
materijala, dati konstruktivni element e u proceduri dimenzionisanja biti obraen prema
algoritmima koji su programom predvieni za dati tip materijala. U sluaju da materijal ne
pripada ni jednom od programom predvienih tipova za dimenzionisanje (beton, elik, drvo,
opeka), obavezno mu pridruite tip Ostalo.
Komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od svih prethodno uinjenih izmena u

ovom dialog box-u, dok e klik na komandno polje OK dovesti do uklanjanja ove liste sa
ekrana, a karakteristike aktivnog materijala (red koji je naznaen posebnom bojom), bie
pridruene aktivnom setu podataka.
U koloni Materijal se ispisuje naziv odabranog materijala,

a iznad edit box-ova u kojima su postavljene preuzete
vrednosti iz biblioteke, ispisuje se tip odabranog materijala.

151
Svakako da preuzete podatke iz biblioteke materijala moete naknadno menjati i direktnom

promenom preuzete vrednosti u odgovarajuem edit box-u.
Nain prorauna
U programu su ugraena dva tipa ploastih konanih elemenata, koji se primenjuju u

proraunu. Odnosno, program nudi mogunost da se proraun sprovodi i po teriji tankih i po
teoriji debelih ploa. Jedina razlika izmeu ova dva algoritma je u tome to se po teoriji debelih
ploa uzima u obzir i rad transverzalnih sila u ploama. Koju ete teoriju primeniti, zavisi od
stanja radio button-a :Tanke ploe i Debele ploe. Za preporuku je da sve zidove i
meuspratne konstrukcije proraunavate po teoriji tankih ploa, a temeljne ploe koje imaju
znatnu debljinu, po teoriji debelih ploa.
Ortotropne ploe
Opisani postupak izbora materijala se odnosi na izotropne materijale, odnosno materijale ije
su elastine osobine iste u svim pravcima (E=E1=E2; =1=2). Meutim u praksi Vam se
moe javiti i potreba za modeliranjem ortotropnih ploa (specijalni sluaj anizotropnih ploa),
odnosno ploa koje nemaju iste karakteristike u dva ortogonalna pravca. Stanjem prekidaa
Ortotropija, koji je dostupan za promenu samo kada se radi o teoriji tankih ploa, regulie
se da li je datim setom podataka definisan izotropan ili ortotropan materijal.
U sluaju kada je prekida Ortotropija postavljen na ukljueno stanje, tada je u edit box-
ovima E2, G i mogue definisati dodatne parametre koji zajedno sa ranije zadatim
parametrima E i (sada je E=E1 i =1) potpuno odreuju karakteristike ortotropnog
materijala.
E - Jungov modul elastinosti za glavni pravac 1 (E1)

- Poasonov koeficijent za glavni pravac 1 (1)
E2 - Jungov modul elastinosti za pravac 2 (E2 E1)
G - Modul klizanja za ortotropan materijal
- ugao koji zaklapa glavni pravac 1 sa lokalnom X osom ploe
Vrednost Poasonovog koeficijenta 2, program sam rauna iz uslova: 2*E1=1*E2
Napomenuemo da se pod glavnim pravcem 1 podrazumeva jai pravac, odnosno pravac u

kome ploa ima veu mo nosivosti.

152
Na osnovu zadatih parametara, lanovi matrice kojom se opisuju elastine osobine ortotropnog
materijala program proraunava prema sledeoj emi.
Za izotropne materijale, kod kojih je E=E1=E2 i =1=2, lanovi iste matrice se

proraunavaju prema sledeoj emi.
Napomenuemo kao vrlo vano, da pri unosu modula klizanja G, za ortotropan materijal ne
vai formula koja je primenjena kod izotropnih materijala. Svaki ortotropan materijal ima
razliitu vrednost modula klizanja.
3.1.2 Otvori
Izborom ove ikone se ulazi u naredbu za postavljanje otvora u povrinskim elementima
konstrukcije. Komandna linija dobija svoj standardni oblik za definisanje proizvoljne
polilinije koja odreuje konturu otvora:
Prva taka rupe (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>):
Postupak iscrtavanja konture rupe je identian kao i za ostale povrinske konstruktivne

elemente. Nakon zatvaranja polilinije, program e napraviti otvore u svim povrinskim
elementima koji su u tom trenutku vidljivi. Ovo emo pojasniti na jednom primeru. Ako imate
iscrtanu plou preko koje je postavljeno povrinsko optereenje, pri postavljanju otvora mogu
nastupiti dva sluaja u zavisnosti od toga ta je vidljivo u tom trenutku. Ako su vidljivi i ploa i
povrinsko optereenje, postavljeni otvor e izbuiti obe povrine. Ako pre postavljanja otvora
iskljuite vidljivost na primer ploe, rupa e izbuiti samo povrinsko optereenje koje je
vidljivo, dok e ploa ostati u nepromenjenom obliku. Svakako da ovaj princip vai i za sve
ostale povrinske elemente i stanje njihove vidljivosti u trenutku postavljanja otvora.
Postavljeni otvori predstavljaju regularne povrinske elemente koji se mogu selektovati za:
brisanje, kopiranje, pomeranje itd. Brisanjem otvora, dolazi do vraanja delova povrinskih
elemenata, koji su izbueni prilikom njihovog postavljanja. U sluaju da se otvor postavlja tako
da jednim svojim delom preklapa neki ranije postavljeni otvor, program pravi uniju ta dva
otvora, odnosno konturu koja definie oba otvora.
Pomou naredbi za manipulaciju sa iscrtanim objektima, otvor neete moi da selektujete

jedino u sluaju kada se on postavi tako da see konturu povrinskog elementa. U takvim
sluajevima otvor se ne tretira kao regularan povrinski element, ve on samo menja konturu
povrinskog elementa preko koga je postavljen.

153
3.1.3 Granini uslovi

esto se u praksi javlja potreba za postavljanjem graninih uslova koji deluju u
ploama i zidovima, du zadate linije. Na ovaj nain se mogu lako modelirati zglobne
veze ploe i zida, pukotine u ploi, dilatacije, itd. Izborom naredbe Granini uslovi,
koja se nalazi u padajuem meniju Konstrukcija, komandna linija dobija svoj standardan
oblik za iscrtavanje polilinije.
Prva taka graninih uslova (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/ploa-Zid/ortoTropne ploe):
Po zavretku definisanja geometrije polilinije, klik na desni taster mia e oznaiti izbor
podopcije krAj, i na ekranu e se pojaviti dijalog box za definisanje graninih uslova.
Izgled dijaloga za definisanje

graninih uslova
U gornjem levom delu dijalog box-a je prikazana geometrija nacrtane polilinije, a sa desne
strane su u dve kolone organizovani podaci o uticajima koje je mogue osloboditi, odnosno
postaviti na nulu. Svaka od ovih kolona odgovara izboru uticaja za ponitavanje sa leve,
odnosno desne strane nacrtane polilinije. Kako je teko naslutiti ta je leva, a ta desna strana
polilinije, to je iznad leve kolone postavljena zelena, a iznad desne crvena boja. Jednostavnim
izborom nekog od uticaja iz jedne od kolona, na slici e sa odgovarajue strane biti postavljen
simbol crtica odgovarajue boje. Na ovaj nain, lako se moe odrediti ta je levo a ta desno,
odnosno sa koje strane e biti osloboen odabrani uticaj.

154
Postavljene crtice jasno ukazuju na stranu,

sa koje e odabrani uticaj biti osloboen.
Pri postavljanju graninih uslova moete odabrati proizvoljnu kombinaciju oslobaanja jednog
ili vie uticaja, i to ili samo sa jedne, ili pak sa obe strane nacrtane polilinije. Svaki segment
nacrtane polilinije ima svoj jasno definisan lokalni koordinatni sistem, a ponueni uticaji za
ponitavanje nose oznake lokalnih osa.
Lokalni koordinatni sistem graninih uslova
Lokalna osa 1 je uvek u pravcu zadatog segmenta polilinije, lokalna osa 3 je upravna na
osu 1 i lei u ravni ploe kojoj pripada dati segment graninih uslova, dok je osa 2 u pravcu
normale na ravan ploe kojoj nacrtani segment polilinije pripada. Prema tome, ponueni uticaji
za oslobaanje imaju sledee znaenje:
M1 - Moment savijanja oko lokalne ose 1

N1 - Normalna sila u pravcu lokalne ose 1
T2 - Transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2
T3 - Transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3

155
Nain izbora vrste uticaja i sa koje strane ih treba osloboditi, najbolje emo objasniti na
primeru modeliranja zglobne veze ploe i zida.
Zglob sa leve strane zida Zglob sa desne strane zida
Zglob sa obe strane zida Zglobna veza sa obodnim zidovima
Na svim prethodno prikazanim slikama osloboen je samo uticaj M1 i to na strani ka kojoj su

usmerene kratke crtice.
Programom je predviena i mogunost postavljanja linije fiktivnog zgloba u ploi/zidu, tako

to se izae iz dijaloga bez i jednog osloboenog uticaja. Uticaji u ploi/zidu koji se nalaze sa
razliitih strana linije fiktivnog zgloba se ne uproseuju, to u obradi rezultata omoguava
dobijanje skoka u uticajima na tom mestu. Linija fiktivnog zgloba se na crteu prikazuje
pomou dve paralelne isprekidane linije.
Pomou check box-a Mimoilazan zadaje se mimoilaenje zidova iz razliitih pravaca.

Mimoilaenje se na crteu obeleava trougliima, koji su rasporeeni du zadate linije.

156
Prikazani trouglii ukazuju da je

zadato mimoilaenje
Na geometrijskom mestu spoja zidova ne formira se veza izmeu zidova razliitih pravaca, ve
se prua mogunost zadravanja veze zida ispred sa zidom iza mesta geometrijskog spoja.
Mogue je podesiti oslobaanja uticaja na mestu veze zida ispred sa zidom iza. Na primer, u
sluaju da ni jedan uticaj nije osloboen dobie se pun kontinuitet zida ispred i iza ili ako su svi
uticaji osloboeni potpuno razdvajanje zida na deo ispred i na deo iza.
Mimoilaenje zidova
Radio button-i i zatvorena lista, koji se nalaze u centralnom delu dijalog box-a, slue za
definisanje prirode zadatih graninih uslova. Kada je ukljuen radio button Jedinstven
granini uslov za statiki i seizmiki model, kao to se iz samog naziva vidi, zadati
granini uslovi se koriste i pri statikoj i pri dinamikoj analizi. Razliiti parametri za svaku
vrstu prorauna mogu se definisati kada se ukljui radio button Granini uslov sa razliitim
karakteristikama za statiki i seizmiki model. Tada se iz zatvorene liste prvo izabere
opcija Karakteristike za statiki model i zadaju se parametri koji e se primenjivati pri

157
statikoj analizi, a zatim se iz liste izabere opcija Karakteristike za seizmiki model i

zadaju parametri koji e se primenjivati pri dinamikoj analizi.
Sadraj liste pomou koje se definie

dvojna priroda graninih uslova
Uslovi u poetnoj i krajnjoj taki svake zadate linije definiu se u delu dijalog box-a Uslovi u
temenima. Mogu se zadati tri naina ponaanja:
- Odrediti automatski - program na osnovu geometrije modela odreuje da li e se zadati

granini uslovi primenjivati na dato teme
- Primeniti - zadati granini uslovi se primenjuju na dato teme
- Ne primeniti - zadati granini uslovi se ne primenjuju na dato teme linije
Svaki od tri naina ponaanja na crteu se prikazuje sa posebnim simbolom:
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program e zatvoriti dijalog box, a du nacrtane

polilinije bie postavljene kratke crtice, koje odreuju odabranu stranu za oslobaanje uticaja.
Na sredini svakog segmenta polilinije bie ispisana i vrsta uticaja koja je osloboena.

158
Du zadate linije graninih uslova ispisuje se naziv osloboenog uticaja
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na kratke crtice du linije po kojoj su postavljeni

granini uslovi, dok je naredba aktivna, otvorie sa mali prozor u kome e biti ispisani nazivi
svih uticaja koji su na toj strani linije graninih uslova osloboeni. Ako su osloboeni statiki
uticaji ispred naziva uticaja ispisivae se tekst ST, ako su osloboeni seizmiki uticaji
ispisivae se tekst SE, dok e se u sluaju oslobaanja istih uticaja za obe vrste prorauna
ispisivati samo nazivi uticaja.
Osloboeni su samo statiki uticaji Osloboeni su samo seizmiki uticaji
Osloboeni su i statiki i seizmiki uticaji Osloboeni su isti uticaji za obe vrste

prorauna
Napomenuemo da e ova opcija biti dostupna samo za kretanje mia u oblasti prozora 2D
pogled, bez obzira na to koji je deo konstrukcije prikazan u njemu.

159
Da bi se olakalo modeliranje veze izmeu ploa i zidova, pri aktiviranju naredbe Granini
uslovi na komandoj liniji je prisutna i podopcija za automatsko modeliranje veze na celom
modelu. Naime, izborom podopcije ploa-Zid otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za automatsko

postavljanje veze izmeu ploa i zidova
Postavljanjem jednog od ponuenih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor veze izmeu
ploa i zidova.
Na ploama:
Zglobna veza samo po obodnim zidovima - program e na spoju ploa i obodnih

(spoljanjih) zidova automatski da postavi linije graninih uslova sa osloboenim momentom
oko lokalne ose 1 (M1).
Zglobna veza sa svim zidovima - program e na spoju ploa i svih zidova automatski da
postavi linije graninih uslova sa osloboenim momentom oko lokalne ose 1 (M1).
Fiktivan, na spoju sa zidom - program e na spoju ploa i svih zidova automatski da postavi
linije fiktivnog zgloba.
Na zidovima:
Fiktivan, na spoju sa ploom - program e na spoju zidova i svih ploa automatski da

postavi linije fiktivnog zgloba.
Mimoilaenje zidova u seizmikom modelu program e na spoju svih zidova da postavi

granine uslove koji ukidaju vezu izmeu dva zida u seizmikom modelu, to e omoguiti
njihovo nezavisno pomeranje. U statikom modelu na tim mestima bie postavljen fiktivan
granini uslov.
Zglobna veza samo po obodnim zidovima Zglobna veza sa svim zidovima

160
Fiktivan, na spoju sa zidom Fiktivan, na spoju sa ploom
Kod velikih modela ovakva mogunost automatskog modeliranja moe utedeti dosta
vremena.
Izborom podopcije Ortotropne ploe komandna linija dobija novi izgled:
<0 sel.> Granini uslovi za ortotropne ploe Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
eXtras / Deselektovanje / <krAj>):
Sada se oekuje da selektujete sve ortotropne ploe za koje elite da program automatski
postavi potrebne granine uslove. Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure
selektivanja, nakon ega program na svim prethodno selektovanim ploama postavlja
potrebne granine uslove i vraa se na osnovni izgled komandne linije u okviru ove naredbe.
Automatski postavljeni granini uslovi na svim ortotropnim ploama
Kako zadati pravac ortotropije odreuje pravac noenja date ploe, to se granini uslovi
postavljaju prema sledeem pravilu: strane ploe koje zadati pravac ortotropije moe da
presee prenose sve uticije izuzev momenata savijanja, dok se strane paralelne sa pravcem
noenja oslobaaju od prenoenja svih uticaja.

161
Nain postavljanja graninih uslova za ortotropne ploe
Napomena:
Polilinija kojom se definie mesto delovanja postavljenih graninih uslova mora jasno pripadati
samo jednoj ploi, odnosno zidu. Iz tog razloga, program e po zavretku definisanje njene
geometrije prekontrolisati da li je zadata polilinija ispravna, i ako nije izdae odgovarajue
upozorenje.
Tipian primer neispravnog zadavanje polilinije je ako recimo pomou podopcije Kontura sa
komandne linije, selektujete vie ploa na razliitim nivoima.
U sluaju da liniju graninih uslova postavite tano na spoju ploe i zida ostae dilema da li ona
pripada ploi ili zidu. U tom sluaju program kontrolie da li je jedan od ova dva entiteta
trenutno prikazan u prozoru 2D pogled, i ako jeste onda postavljenu liniju graninih uslova
pridruuje tom entitetu. Meutim, ako je linija graninih uslova nacrtana u prozoru 3D
pogled, tano na spoju ploe i zida, a nijedan od tih entiteta nije trenutno prikazan u prozoru
2D pogled, onda e program sa komandne linije zahtevati da odredite ravan kojoj on
pripada.
<0 sel.> Odaberite ravan - Selektovanje (Prozor / pOligon / pResek / <Kraj>):
Sada je potrebno da selektujete jedan od entiteta na ijem spoju je postavljena linija graninih
uslova.

162
3.1.4 Grede
Izborom ove ikone, ulazi se u proceduru za postavljanje greda, a komandna linija
dobija svoj standardan oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije:
<-> Prva taka grede (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> /Set):
Aktiviranjem podopcije Set koja je stalno prisutna u komandnoj liniji, otvara se dijalog box
za definisanje numerikih podataka koji e biti pridrueni gredi koja se iscrtava.
Osnovni izgled dijalog box-a za definisanje setova greda
Svaki set greda se opisuje sledeim parametrima:
- kvalitetom materijala (E, , , t)

- geometrijskim karakteristikama poprenog preseka (A1, A2, A3, I1, I2, I3)
Parametri kojima se definie kvalitet materijala imaju isto znaenje kao i kod ploa. I ovde je
mogue aktiviranjem komandnog polja Materijal otvoriti dijalog box sa tablicom materijala i
preuzeti karakteristike koje su ponuene za razliite materijale.
Biblioteka materijala
Svakako da pri proraunu grednih elemenata, ovde definisani podaci: Em i m za ravno

stanje napona, nee biti razmatrani.

163
Geometrija poprenog preseka je odreena sa est geometrijskih karakteristika, koje se

odnose na lokalni koordinatni sistem grede.
Lokalni koordinatni sistem grede
Iscrtana linija na crteu kojom je odreen poloaj grede predstavlja lokalnu osu 1 grede,
lokalna osa 2 je upravna na lokalnu osu 1 tako da zajedno sa njom formira vertikalnu
ravan, a lokalna osa 3 je u pravcu normale na vertikalnu ravan koju formiraju lokalne ose 1
i 2.
Bez obzira na potpuno proizvoljan poloaj grede u prostoru,

postavljajui se u poloaj da gredu posmatrate u pravcu njene
lokalne ose 1, i to u smeru od njenog poetka ka kraju, program
e postaviti lokalni sistem grede tako da e uvek imati poloaj kao
na ovoj slici.
Poloaj lokalnog koordinatnog sistema svake od greda postavljene na model, je veoma vano
znati jer e se i rezultati prorauna prikazivati putem presenih sila koje deluju u pravcu
lokalnih osa svake od greda. Ovde emo jo samo napomenuti da se poloaj lokalnog
koordinatnog sistema moe promeniti (zarotirati) pomou naredbe Promena L.K.S., a o tome
e biti vie rei u poglavlju 3.3.2..
Geometrijske karakteristike poprenog preseka grede imaju sledee znaenje:
A1 - Povrina poprenog preseka grede koja se suprotstavlja sili koja deluje u pravcu lokalne
ose 1 (stvarana povrina poprenog preseka).
ose 2 (smiua povrina preseka za pravac lokalne ose 2).
ose 3 (smiua povrina preseka za pravac lokalne ose 3).
I1 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 1 grede (torzioni
moment inercije).
I2 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 2 grede
(moment inercije na savijanje oko lokalne ose 2).
I3 - Moment inercije preseka koji se suprotstavlja obrtanju oko lokalne ose 3 grede
(moment inercije na savijanje oko lokalne ose 3).
Nelinearni tapovi
Pored prethodno opisanih est geometrijskih karakteristika, u jedan set podataka ulazi i
podatak o karakteru grednog elementa. Naime, po default-u program podrazumeva gredni
element koji je napregnut na sloeno savijanje, meutim moe se definisati i specijalan tip
grednog elementa koji moe da primi samo aksijalne sile zatezanja i pritiska.

164
Desnim klikom mia preko polja u koloni P/Z otvara se padajui meni iz koga se moe
izabrati jedna od ponuenih opcija:
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia preko polja u koloni P/Z
Standardan tap - podrazumevani gredni element koji je napregnut na sloeno savijanje
(P) Prost, nelinearan tap pritisnut - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu
silu pritiska.
(Z) Prost, nelinearan tap zategnut - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu
silu zatezanja (sajle).
(P/Z) Prost tap - Reetkasti tap koji moe da primi samo aksijalnu silu pritiska, odnosno
zatezanja.
Gredne elemente koji primaju i pritisak i zatezanje (P/Z) treba koristiti uvek kod reetkastih
tipova konstrukcija, dok grede koje primaju samo pritisak (P) ili pak samo zatezanje (Z), u
sluajvima modeliranja specijalnih tipova konstrukcija. Sam uslov da neki od grednih
elemenata ne sme da primi silu zatezanja, odnosno silu pritiska, iziskuje iterativni nain
prorauna, koji za velike modele moe potrajati. O ovome e biti vie rei kasnije, u poglavlju
u kome se opisuju opcije prorauna.

165
Ofset greda
Za svaki set se posebno definie da li e se grede proraunavati sa ofsetom. Ovaj podatak se

primenjuje i u statikoj i u modalnoj analizi.
Check box-ovi za definisanje ofseta za svaki set greda
Postavljanjem check box-a Ofset greda na ukljueno stanje, imate mogunost da od

programa zahtevate, da krajeve greda koji ulaze u druge elemente konstrukcije (grede i
ploe), modelira veom (realnom) krutou. Ovim postupkom se, na delu izmeu presenih
taaka sa ostalim konstruktivnim elementima (svetli otvor), gredi pridruuju zadate
karakteristike, a du linije preseka ona dobija veu krutost, u zavisnosti od dimenzija
elemenata sa kojima se preseca. Pri ovakvom nainu prorauna, rezultati se prikazuju samo u
svetlim otvorima greda.
Ofset greda - OFF Ofset greda - ON
Napomenuemo da se pri prounu svetlih otvora, u obzir uzima i eventualno zadat

ekscentrian poloaj konstruktivnih elemenata, u odnosu na sistemsku osu.

166
Fiktivna ekscentrinost
Nain prorauna ekscentrino postavljenih greda definie se za svaki set greda posebno.
Omogueno je ukljuivanje fiktivne ekscentrinosti i za grede promenljivog poprenog preseka.
Check box-ovi Fiktivna ekscentrinost, pomou kojih se odreuje nain

prorauna ekscentrino postavljenih greda
Ponaanje programa sa ukljuenim i iskljuenim check box-ovima Fiktivna ekscentrinost

bie detaljno objanjeno u daljem tekstu uputstva.
Oblikovanje poprenih preseka
Da bi se izbeglo mukotrpno preraunavanje geometrijskih karakteristika poprenog preseka,

programom je omogueno i automatsko sraunavanje ovih vrednosti za gotovo sve oblike
poprenih preseka. Aktiviranjem komandnog polja Presek, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
Izgled dijalog box-a za oblikovanje poprenog preseka grede
Pre nego to krenemo sa objanjavanjem kako se radi sa ovim dijalog box-om,

napomenuemo da on pored uloge sraunavanja geometrijskih karakteristika poprenog

167
preseka, ima ulogu i da tano definie sve neophodne podatke za dimenzionisanje u modulu za
obradu rezultata prorauna.
Takoe emo napomenuti da je pored oblika preseka koji se najee koriste za betonske
konstrukcije, omogueno definisanje jednodelnih i viedelnih preseka od elika, kao i izbor i
editovanje nekog od ranije kreiranih masivnih ili tankozidnih preseka (vidi poglavlje 3.1.7)
U gornjem levom uglu ovog dijalog box-a se nalazi prozor u kome se vri izbor tipa preseka.
Tipove preseka moemo razdvojiti u dve grupe, i to na preseke koji se definiu zadavanjem
njihovih dimenzija, i preseke koji se definiu izborom iz biblioteke profila, odnosno izborom iz
biblioteke masivnih i tankozidnih preseka.
Prvih deset tipova (pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni, kruni, cevasti,
sanduasti, otvoreni i nesimetrian I-presek) spadaju u prvu grupu preseka. Izbor nekog od
ovih preseka se vri jednostavnim klikom mia preko njihovog imena, nakon ega se u prozoru
sa desne strane liste pojavljuje njegova slika na kojoj su jasno obeleena znaenja dimenzija
koje treba zadati u edit box-ovima.
Selektovan je T-presek koji se definie zadavanjem njegovih dimenzija
Izbor preseka koji se nalaze u biblioteci profila se vri tako to se miem klikne na mali kvadrat
u kome se ispred naziva Profili, nalazi znak +. Nakon toga e se otvoriti podela na
drugom nivou.

168
Otrvorena lista profila
Sigruno ste primetili da se sada u prethodno selektovanom kvadratu umesto znaka +

pojavio znak -, koji ukazuje na to da je podpodela otvorena (klik mia preko kvadrata u
kome se nalazi znak - e dovesti do suprotnog dejstva, odnosno do zatvaranja ranije
otvorene podpodele). Ispred novo otvorenih podnaslova (I profili, IPE profili, ...), takoe se
nalaze mali kvadrati koji oznaavaju da i ovi podnaslovi imaju svoje podnaslove. Ako na primer
miem kliknete na kvadrat ispred podnaslova I profili, otvorie se i trei nivo podele u kome
su sada prikazani svi profili za koje postoje podaci u biblioteci.
Otvorena baza I profila
Izbor profila na treem nivou podele se vri jednostavnim klikom mia preko njihovog imena
nakon ega e se u prozoru sa desne strane ove liste pojaviti izgled selektovanog profila sa
iskotiranim svim potrebnim podacima.

169
Selektovan je jedan profil iz baze I profila
Na potpuno isti nain se vri i izbor masivnih i tankozidnih preseka iz baze masivnih i
tankozidnih preseka.
Selektovan je jedan masivni presek iz baze
Pomou komandnog polja Edit se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri
selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka, na potpuno isti nain kao i kod naredbe
Baza masivnih i tankozidnih preseka (vidi poglavlje 3.1.7.)

170
Editovanje biblioteke profila
Biblioteka profila koja se isporuuje uz program, moe se editovati od strane korisnika.

Aktiviranjem komandnog polja Profili otvara se dijalog box za editovanje baze profila.
Izgled dijalog box-a za editovanje biblioteke profila
Kako je programom omogueno postojanje vie baza profila, to se u zaglavlju ovog dijalog
box-a ispisuje i naziv trenutno aktivne baze: Tower. Za kreiranje nove baze profila potrebno
je da prvo pomou komandnog polja Snimi kao kreirate kopiju postojee baze.
U edit box-u Ime fajla zadajte novo ime baze i aktivirajte komandno polje Snimi. Po
povratku u osnovni dijalog box za editovanje baze profila, izvrite sve potrebne izmene i
dobiete eljeni sadraj nove baze. Pomou komandnog polja Uitaj otvara se dijalog box
za uitavanje neke od ranije kreiranih baza profila.

171
Postavljenu tekuu bazu profila program e potovati u svom radu, te e u listama za izbor
profila u ponudi biti svi profili iz postavljene tekue baze.
U gornjem levom uglu dijalog box-a, prikazana je lista

svih tipova profila koji postoje u trenutno aktivnoj bazi.
Selektovanjem jednog od njih, u donjem delu dijalog box-a e se pojaviti tabela sa numerikim
podacima o svim profilima odabranog tipa.
Za selektovani tip profila iz liste, u donjem delu dijalog box-a

se prikazuje odgovarajua tablica profila
U prikazanoj tablici svakom od redova odgovaraju karakteristike jednog od profila.

Napomenuemo da se ove tabele meusobno razlikuju, u zavisnosti od odabranog tipa profila

172
za editovanje. Svaki od profila je odreen svojom oznakom i nizom numerikih podataka koji
se zadaju u odgovarajuim kolonama. U zaglavlju kolona je ispisana oznaka podataka a u
zagradi jedinica mere u kojoj se on izraava. Da bi znaenje podataka koji se odnose na
dimenzije profila bilo jasnije, na slici u gornjem desnom uglu dijalog box-a su ematski
iskotirane sve potrebne vrednosti za dati profil. Kako je broj numerikih podataka koji
odreuje jedan profil prilino veliki (zadaju se i sve vrednosti koje su potrebne za
dimenzionisanje), to se u dnu liste nalazi i horizontalna scroll traka pomou koje je mogue
pozicionirati se i na desni kraj liste. Jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati.
Znaenje podataka koji se odnose na dimenzije je jasno iz slike, dok je znaenje veliina: A1,
A2, A3, I1, I2 i I3 potpuno isto kao i u glavnom dijalog box-u za definisanje setova grede.
Jedina razlika je kod L i HOPL profila, kod kojih je umesto momenata inercije u odnosu na
lokalne ose 1 i 2 potrebno zadati momente inercije u odnosu na glavne ose 1 i 2 (nagib
glavnih osa je odreen uglom , odnosno podatakom tan u tablici).
Bez obzira to biblioteke sadre gotovo sve vrste profila, pomou grupe komandnih polja u
donjem delu dijalog box-a moete sami prema svojoj elji ureivati tablice profila za svaki
odabrani tip iz liste.
Grupa naredbi za editovanje odabrane tablice profila
Pomou komandnog polja Dodaj omogueno je dodavanje novog profila u tablicu (uloga
check box-a Sa kopiranjem je potpuno ista kao i u ostalim dijalog box-ovima). Novo dodati
profil e biti smeten na kraj liste i sada je potrebno u svim kolonama zadati mu odgovarajue
podatke. Pomou komandnog polja Brii se iz biblioteke moe ukloniti proizvoljno
selektovani profil, a pomou komadnih polja Gore i Dole imate mogunost da po
svojoj elji uredite redosled profila u tablici.
Pored toga to se za svaki od tipova profila iz liste moe urediti njegova tablica, programom je
pomou grupe komandnih polja sa desne strane liste tipova profila, omogueno i editovanje
same liste tipova profila.

173
Grupa naredbi za editovanje liste tipova profila
Izborom komandnog polja Dodaj, otvara se dijalog box za definisanje naziva i tipa profila
koji e biti dodat u listu profila.
Naziv grupe profila se moe zadati potpuno proizvoljno, pod uslovom da on ve ne postoji u
listi, dok se izbor tipa profila vri iz zatvorene liste. Na osnovu odabranog tipa iz liste, svaki od
profila iz te grupe e biti tretiran prema predvienom ponaanju za njega, i to kako pri crtanju
tako i pri eventualnom dimenzionisanju u modulu za odbradu rezultata prorauna. Nakon
izbora komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni dijalog box za editovanje baze
profila, a na kraju liste e biti smetena novo dodata grupa profila.
Na kraju liste je dodata nova grupa profila
U sluaju da pre aktiviranja komandog polja Dodaj, na ukljueno stanje postavite check
box Sa kopiranjem, to e znaiti da elite da napravite kopiju od trenutno selektovane
grupe profila pod drugim imenom.

174
U ovom sluaju moi ete da menjate samo naziv grupe profila, dok e tip profila ve biti
odreen.
Uloga komandnih polja Brii, Gore i Dole je ista kao i u radu sa tablicom
profila, stim to se sada ona odnose na ureivanje liste tipova profila.
Kada ste zavrili editovanje baze profila, aktiviranjem komandnog polja OK, program e Vas
varatiti na osnovni izgled dijalog box-a za oblikovanje poprenih preseka. U listi profila,
program e potovati sadraj baze profila koja je trenutno postavljena za tekuu.
Ubacivanje preseka u listu
U dosadanjem delu ovog uputstva objasnili smo kako se vri izbor preseka iz biblioteke
profila, i kako se definiu preseci za koje je potrebno zadati njihove dimenzije. Da bi se bilo
koji od ovih preseka pridruio tekuem setu podataka, neophodno je u odgovarajuim edit
box-ovima zadati njegove dimenzije i aktivirati komandno polje Dodaj. Nakon ove
operacije, u listi koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, pojave se ime odabranog
preseka, a na slici koja se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a i njegov izgled.
U listu preseka je ubaen odabrani pravougaoni presek b/d=20/40 cm
Kada se odabrani presek, na ovaj nain pridrui tekuem setu podataka grede, njegovo se
teite automatski postavlja u koordinatni poetak koji je odreen presekom lokalne ose 2 i
3 date grede. Meutim, zadavanjem vrednosti u kolonama 3 (rastojanje teita preseka
od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 3) i 2 (rastojanje teita preseka
od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 2), presek se moe translatorno
pomeriti u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Zadavanjem vrednosti u koloni ,
presek se moe zarotirati za zadati ugao (pozitivan smer ugla raste u pravcu suprotnom od
smera kazaljke na satu). Pored ove dve transformacije, postavljanjem na ukljueno stanje
check box-a Ogled. (uzastopni klik mia na ovu kolonu e dovesti do naizmeninog

175
postavljanja i uklanjanja simbola ), moe se dobiti i slika u ogledalu odabranog preseka

(preslikavanje se vri oko lokalne ose 2 preseka).
U sluaju da treba definisati viedelni presek, prethodno opisani postupak treba ponoviti
onoliko puta, koliko je i samostalnih elemenata sadrano u viedelnom preseku. Znai u
gornjem delu dijalog box-a se odabere sledei presek, i ponovo aktivira komandno polje
Dodaj. Kako je i teite novo dodatog preseka postavljeno u lokalni koordinatni poetak,
zadavanjem odgovarajuih vrednosti u kolonama 3, 2, , i eventualnim postavljanjem
check box-a Ogled. na ukljueno stanje, presek ete postaviti na pravo mesto. Na slici koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a, uvek je crvenom bojom naznaen tekui presek
(tekui presek je onaj iji su podaci u listi naznaeni posebnom bojom). Pomou komandnog
polja Brii se iz liste preseka moe ukloniti tekui presek.
Za uobiajene oblike viedelnih preseka, koji se sastoje od [ i L profila, program nudi

mogunost njihovog jednovremenog ubacivanja u listu preseka. Naime, kada je iz baze profila,
odabran neki od profila koji po svom tipu pripada grupi [ ili L profila, u desnom delu dijalog
box-a se nude dodatne mogunosti.
Za odabrani [ profil, program nudi i opciju automatskog

kreiranja viedelnog preseka
Po default-u program na ukljueno stanje postavlja prekida Jednodelni, to odgovara

prethodno opisanom postupku pojedinanog ubacivanja u listu odabranog preseka.
Postavljanjem na ukljueno stanje, nekog drugog od ponuenih prekidaa, na slici e se
pojaviti odabrani oblik viedelnog preseka sa iskotiranim znaenjem rastojanja koja odreuju
njihov meusobni poloaj.

176
Odabrana je kombinacija dva [ profila
Zadavanjem vrednosti u edit box-u a= i aktiviranjam komandnog polja Dodaj, u listu

preseka e na ovaj nain, istovremeno biti ubaena oba [ profila.
U listu preseka je jednovremeno ubaen odabrani viedelni presek
Na osnovu zadatog meusobnog rastojanja profila, program je za svaki od ubaenih profila, u

kolonama 3 i 2odredio taan poloaj njihovih teita u odnosu na lokalni koordinatni
sistem grede.
Sve prethodno reeno vai i kada se iz baze odabere neki od profila koji pripada grupi L
profila.

177
I za odabrane L profile, program nudi opciju

automatskog kreiranja viedelnih preseka
Znai postupak je potpuno isti, stim to za L profile program nudi mnogo vei asortiman
moguih oblika viedelnih preseka.
Promena podataka o ve ubaenim presecima u listu
U sluaju da ste prilikom ubacivanja preseka u listu napravili greku, program e Vam
omoguiti i da je popravite. Postupak popravljanja greke se odvija tako to klikom mia u
okviru liste preseka, postavite za aktivan presek kod koga je potrebno izvriti izmene (taj red u
listi preseka treba da postane naznaen posebnom bojom).
U listi je selektovan presek za promenu ranije zadatih podataka
Nakon selektovanja, na slici koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, pojavie se izgled
selektovanog preseka, a u edit box-ovima sa desne strane ove slike, pojavie se i sve
numerike vrednosti koje su ranije zadate. Sada treba u edit box-ovima zadati nove podatke,
nakon ega e geometrija selektovanog preseka biti odmah korigovana.

178
Promenjene dimenzije ranije ubaenog preseka u listu
Ravnanje preseka
Kao to smo ve ranije rekli, sam poloaj preseka u odnosu na liniju kojom je odreen njen
poloaj na crteu, regulie se zadavanjem vrednosti u kolonama 3 i 2. Kako ove
vrednosti predstavljaju rastojanje teita svakog od ubaenih preseka u listu, u odnosu na
lokalni koordinatni sistem grede, to za odreene oblike poprenih preseka ovakvo raunanje
rastojanja moe biti mukotrpno. Iz tog razloga, programom je predviena posebna opcija za
tano odreivanje poloaja preseka, u koju se ulazi izborom komandnog polja Ravnanje.
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka
Naime, osnovna ideja je da se taan poloaj preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem
grede ne odreuje zadavanjem udaljenja teita, ve neke od gabaritnih taaka.
Ova procedura funkcionie tako to se u edit box-u e= prvo zada poznato rastojanje, a
potom se aktivira jedna od ponuenih naredbi za ravnanje:
Vrh nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegov vrh nalazi na
zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede
Dno - nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegovo dno nalazi na
zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede
Levo - nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegova leva ivica
nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede

179
Desno - nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegova desna ivica
nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema grede
Uzeemo za primer gredu u ploi. Ako gornja ivica pravougaonog preseka grede b/d=20/40
treba da bude poravnata sa gornjom ivicom ploe ija je debljina d=16, tada je u edit box-u
e= potrebno zadati polovinu debljine ploe (e=8), i aktivirati komandno polje Vrh.
Zadato je rastojanje e=8 i aktivirano

komandno polje Vrh
Na crteu koji se nalazi u desnom delu dijalog box-a, program uvek kotira rastojanje lokalnog
koordinatnog sistema grede od sve etiri gabaritne take preseka, tako da moete imati
potpun uvid u tanost izvrene akcije. Napomenuemo da se ravnanje preseka moe vriti u
vie koraka, odnosno svako aktiviranje jednog od ponuenih komandnih polja za ravnanje, ne
ponitava prethodno zadato ravnanje.
Zadato je rastojanje e=0 i aktivirano

komandno polje Levo
Novo zadato ravnanje u horizontalnom smislu nije naruilo prethodno zadato ravnanje preseka
u vertikalnom smislu.
Komandno polje Postavi u teite slui za ponitavanje prethodno zadatih ravnanja, i

teite preseka postavlja u default poloaj, tako da se poklapa sa lokalnim koordinatnim
sistemom grede. Trenutno postavljena vrednost u edit box-u e=, ne utie na aktiviranje ovog
komandnog polja.

180
Aktiviranje komandnog polja Postavi u teite,

postavilo je presek u default poloaj
U sluaju da se za ravnanje selektuje viedelni popreni presek, tada e za korienje biti

dostupan i prekida Ceo presek.
Za ravnanje je selektovan viedelni presek
Procedura ravnanja viedelnog preseka se odvija na potpuno isti nain kao i za jednodelne,
stim to ovde stanje prekidaa Ceo presek odreuje, da li e se sprovedena akcija ravnanja
odnositi samo na tekui presek (tekui presek je naznaen crvenom bojom na crteu), ili pak
na ceo presek. Znai, ako je prekida Ceo presek postavljen na ukljueno stanje tada e
program pomeriti sve pojedinane delove viedelnog preseka, tako da se zadovolji postavljeni
kriterijum za ravnanje.

181
Ako je prekida Ceo presek postavljen na

ukljueno stanje, tada e na crteu biti iskotirane
gabaritne take celog viedelnog preseka
Pomou edit box-a presek se moe zarotirati za zadati ugao (pozitivan smer ugla raste u
pravcu suprotnom od smera kazaljke na satu).
Edit box za rotiranje poprenog preseka
Ova opcija ima naroitu primenu kada je potrebno ceo viedelni presek zarotirati za eljeni
ugao. U takvim sluajevima je svakako potrebno da prethodno na ukljueno stanje postavite i
check box Ceo presek.
Zadavanjem ugla rotacije od 90, ceo presek

je doveden u eljeni poloaj

182
Nakon zavrene procedure ravnanja i viedelnog i jednodelnog preseka, aktiviranjem

komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren i program e Vas vratiti na osnovni
izgled dijalog box-a za definisanje oblika poprenog preseka grede.
Sve zadate podatke o ravnanju, program e uvaiti, i u kolonama

3 i 2 postaviti vrednosti koje odgovaraju zahtevanom ravnanju
Napomenuemo da e ekscentrino postavljanje poprenog preseka u odnosu na lokalnu osu

grede uticati i na rezultate samog prorauna.
Pridruivanje definisanih podataka o poprenom preseku tekuem setu podataka za grede
Kada su u listu ubaeni svi potrebni preseci (u sluaju jednodelnih preseka lista e sadrati
samo jedan red podataka) potrebno je aktivirati komandno polje OK, nakon ega e dijalog
box za oblikovanje poprenih preseka biti zatvoren, a na ekranu e se pojaviti sadraj
osnovnog dijalog box-a za definisanje setova greda.
Tekuem setu podataka je pridruen pravougaoni oblik poprenog preseka
U edit box-ovima A1, A2, A3, I1, I2 i I3, bie smetene sve proraunate
geometrijske karakteristike oblikovanog preseka. U sluaju da naknadno sa tastature neku od
ovih proraunatih vrednosti promenite, program e u gornjem levom uglu slike postaviti simbol

183
*, koji e ukazivati da je ovakva intervencija izvrena od strane korisnika, i da zadati podaci

ne odgovaraju u potpunosti slici.
Simbol * na slici, ukazuje da zadati torzioni moment inercije

ne odgovara prikazanom preseku.
Svakom setu greda program na osnovu geometrije zadatog poprenog preseka generie i opis i
prikazuje ga u koloni Presek. Ovaj opis u svakom trenutku moete promeniti, tako to klikom
mia obeleite dato polje i sa tastature unesete eljeni tekst.
Setu greda pod rednim brojem 2 je zadat novi opis preseka
Opis seta greda se ispisuje u veini tekstualnih izvetaja, a moe se zadati i njegovo
prikazivanje na crteu, odnosno u grafikim blokovima koji se eksportuju u projektnu
dokumentaciju. Na ovaj nain se u svakom trenutku moe videti kojoj grupi neka greda
pripada.
Grede promenljivog poprenog preseka
Programom je predviena i opcija modeliranja greda promenljivog poprenog preseka. Ova

opcija e biti dostupna samo za jednodelne poprene preseke i to iz grupe preseka koji se
mogu definisati zadavanjem njihovih dimenzija (pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni,
trougaoni, kruni, cevasti, sanduasti, otvoreni i nesimetrian I-presek). Znai, prvo se

184
pomou naredbe Presek odabere osnovni oblik poprenog preseka, a potom se aktivira
komandno polje Promenljiv presek.
Izgled dijalog box-a za definisanje promenljivog poprenog preseka grede
U gornjem levom delu dijalog box-a je ematski nacrtan osnovni izgled poprenog preseka, a
sa njegove desne strane u edit box-ovima su prikazane dimenzije preseka koje su zadate u
dijalog box-u za oblikovanje poprenog preseka. U desnom delu dijalog box-a se nalazi 3D
slika cele grede, a ispod nje tri prekidaa Top, Left i Front, pomou kojih se moe
zahtevati jedan od programski definsanih pogleda. Ovakvi specijalno definisani pogledi slue za
lake sagledavanje zadate promene poprenog preseka du grede.
Pomou prekidaa Front zahtevan je izgled grede sa prednje strane
Sama promena dimenzija poprenog preseka du grede, zadaje se od preseka do preseka u

karakteristinim takama. U listi preseka, koja se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
pomou komandnog polja Dodaj imate mogunost da pored preseka na poetku i kraju
grede, dodate proizvoljan broj meupreseka u kojima se odvija promena dimenzija.

185
Lista karakteristinih preseka du grede
U koloni Presek poetak i kraj grede se oznaavaju slovima S i E, a svaki novo dodati
meupresek svojim rednim brojem. Poloaj meupreseka se definie podatkom u koloni dL, i
to ili svojim relativnim odstojanjem od poetka grede, ili pak apsolutnim rastojanjem u odnosu
ne prethodni presek iz liste. Nain definisanja poloaja preseka se odreuje stanjem ponuenih
prekidaa sa desne strane liste preseka Relativno i Apsolutno.
Stanje prekiraa Relativno i Apsolutno odreuje nain

na koji se odreuje poloaj meupreseka
Prebacivanje iz jednog sistema definisanja poloaja preseka u drugi, bie dostupno samo ako u
listu nije ubaen nijedan meupresek, dok e u suprotnom program izdati odgovarajue
upozorenje.

186
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e unititi prethodno zadate podatke o poloaju
i dimenzijama preseka i postaviti odabrani prekida na ukljueno stanje.
U sluaju da se poloaj preseka odreuje relativno u odnosu na duinu grede, u koloni dL e

za svaki od preseka u listi biti ispisano njegovo relativno udaljenje od poetka grede. Tada
podaci iz ove kolone moraju stajati u uzlaznom redosledu i mogu se menjati samo za
meupreseke, dok e preseci na poeku i kraju grede imati konstantnu vrednot 0, odnosno
1. Ako se pak odluite za definisanje poloaja meupreseka apsolutnim odstojanjima, tada se
u koloni dL zadaje rastojanje datog preseka u odnosu ne prethodni (gornji) iz liste, i to u
jedinicama koje su napisane u zaglavlju te kolone.
Postavljenjem na ukljueno stanje prekidaa Apsolutno,

poloaj meupreseka se odreuje u duinskim jedinicama
Kako se jedan isti set grede moe pridruiti gredama razliitih duina, to barem jedan presek u
listi mora imati nepoznato rastojenje od prethodnog. Oznaka za nepoznato udaljenje je
ispisana oznaka ?, u koloni dL. Svakako da u listi preseka moe samo jedno rastojanje biti
nepoznato, jer se u protivnom ne moe proraunati poloaj preseka za proizvoljnu duinu
grede kojoj je pridruen ovaj set podataka.
U svakom trenutku, u listi preseka je uvek jedan presek aktivan i podaci o dimenzijama
preseka u edit box-ovima sa desne strane slike se odnose na dimenzije grede u datom
preseku. Trenutno aktivan presek je u listi naznaen posebnom bojom, a na 3D crteu
crvenom linijom po obodu poprenog preseka.

187
Trenutno je aktivan presek 1 koji je postavljen na sredini grede
Prema tome, promena dimenzija poprenog preseka se vri tako to se za karakteristine

preseke u odgovarajuim edit box-ovima zadaju nove vrednosti dimenzijama koje se menjaju.
Zadavanjem vrednosti d=100 na sredini preseka,

oblikovan je promenljiv popreni presek grede
Program podrazumeva linearnu promenu dimenzija izmeu dva susedna preseka. Meutim,
postavljanjem prekidaa Luna promena na ukljueno stanje, moe se od programa
zahtevati i promena po krivolnijskom zakonu.

188
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Luna promena,

definisana je krivolinijska promena preseka du grede
Kako se luna promena odreuje tako to se kroz tri take provlai luk, to e ovaj prekida biti
dostupan samo u sluaju de je promena du grede definisana samo u tri preseka. U svim
ostalim sluajevima luna promena nee biti mogua.
Podaci u kolonama 3 i 2 u listi preseka, imaju isto znaenje kao i kod oblikovanja
poprenih preseka greda, stim to oni ovde odreuju rastojanje teita datog preseka u
odnosu na lokalnu osu kojom je odreen poloaj grede na modelu. Takoe, i uloga komandnog
polja Ravnanje je ista, odnosno ona nudi mogunost da se umesto rastojanja teita
preseka, zada poznato udaljenje jedne od gabaritnih taaka u odnosu na lokalni koordinatni
sistem grede.
Dijalog box za ravnanje promenljivog poprenog preseka
Ako je prekida Ceo presek postavljen na iskljueno stanje, tada e se sprovedena akcija
ravnanja odnositi samo na tekui presek u listi preseka, a ako je pak postavljen na ukljueno
stanje, tada e svi preseci du grede biti tako pomereni da zadovolje zadato ravnanje.

189
Zadato je ravnjanje gornje ivice svih preseka tako da budu

udaljeni 10 cm od lokalnog koordinatnog sistema
Aktiviranjem komandnog polja OK, u kolonama 3 i 2 e za sve preseke u listi biti

postavljene vrednosti koje odgovaraju zadatom ravnanju.
Poravnata je gornja ivica po celoj duini grede
Iznad 3D prikaza cele grede nalazi se komandno polje Promena orijentacije tapa.
Komandno polje za menjanje orijentacije tapa

190
Aktiviranjem ovog komandnog polja obre se funkcija promene tapa, tako da ono to je bilo
na poetku ide na kraj i obrnuto. Na ovaj nain se postie isti efekat kao da je svaka greda
datog seta zarotirana za 180 oko svoje srednje take, u ravni u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i
3.
Promenjena orijentacija tapa
U edit box-u = imate mogunost da sve poprene preseke u listi zarotirate oko lokalne ose
1 za zadati ugao, a pomou prekidaa Ogledalo ih moete osno preslikato oko lokalne ose
2.
Aktiviranjem komandnog polja OK program e iskontrolisati valjanost zadatih podataka, i u

sluaju uinjenih greaka izdati odgovarajue upozorenje. U sluaju ispravno zadatih podataka,
ovaj dijalog box e biti zatvoren a na ekranu e se pojaviti osnovni izgled dijalog box-a za
definisanje setova greda.
Tekuem setu greda je pridruena krivolinijska promena poprenog preseka
Za ovako definisani set podataka, u koloni Presek e stajati komentar Promenljiv, a na slici
u desnom delu dijalog box-a e umesto izgleda poprenog preseka grede stajati njena 3D
slika.

191
Popreni preseci od razliitih materijala
Komandno polje Spregnuti materijali e biti dostupno za aktiviranje samo u sluaju da je

za tekui set podataka definisan viedelni popreni presek. Njegovim izborom otvara se dijalog
box sledeeg izgleda.
Dijalog box za definisanje spregnutih materijala
U listi koja se nalazi u levom delu dijalog box-a, ima onoliko redova koliko i samostalnih delova
u okviru datog viedelnog poprenog preseka. Za svaki od njih, u koloni Presek se ispisuje
naziv datog preseka, a u koloni Materijal naziv materijala ije su mu karakteristike
pridruene. U desnom delu dijalog box-a se u edit box-ovima prikazuju karakteristike za tekui
presek u listi (tekui presek u listi je naznaen posebnom bojom, a na crteu je jasno naglaen
crvenom bojom). Znai, potrebno je selektovati presek u listi, za koji elimo da promenimo
materijal (taj red treba da postane naznaen posebnom bojom), i potom aktivirati komandno
polje Materijal. Postupak izbora materijala iz biblioteke je potpuno isti kao i ranije, a jedina
razlika je u tome to se karakteristike odabranog materijala pridruuju tekuem poprenom
preseku.
Prikazani viedelni presek predstavlja kombinaciju

dva elina profila i betonske ploe
Kako je u najeim sluajevima u praksi, sistemsku liniju kojom je odreen poloaj grede u
prostoru, potrebno postaviti u teite idealizovanog preseka, to postavljanjem prekidaa
Postavi u teite idealizovanog preseka na ukljueno stanje, imate mogunost da to
program automatski uradi.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a
za definisanje setova greda, a u koloni Materijal e za dati set podataka stajati komentar
Spregnuti materijal.

192
Tekuem setu greda je pridruen viedelni presek od spregnutih materijala
vorovi greda
Ako nacrtana greda see neku ranije nacrtanu gredu, ili pak konturu nekog drugog
konstruktivnog elementa, tada e pri proraunu ona automatski biti podeljena na dve nove
grede, odnosno na mestu presene take bie ubaen meu-vor. Meutim, kako bi stalno
pronalaenje presenih taaka grede sa ostalim konstruktivnim elementima znatno usporilo rad
programa, to je na crteu poetak i kraj svake grede odreen izborom taaka pri njenom
crtanju. Postavljajui na ukljueno stanje prekidae Set i vorovi, u okviru naredbe
Vidljivost, na crteu e jasno biti naznaeni poetak i kraj svake od greda.
Poetak i kraj greda na crteu Poetak i kraj greda pri proraunu
Ako biste eleli da i na crteu imate isto stanje kao i pri proraunu onda to moete lako postii
pomou naredbe Razdvajanje kontura (vidi poglavlje 2.9.15). Potreba za razdvajanjem
kontura moe nastati kada elite da selektujete samo jedan segment nacrtane grede izmeu
presenih taaka sa ostalim delovima konstrukcije.

193
Kako je donji pojas nacrtan zadavanjem taaka 1 i 2,

to se automatski selektuje kompletan donji pojas
Sve prethodno reeno jedino ne vai za mimoilazne grede, odnosno grede kojima se na izriit
zahtev korisnika zadaje osobina da sa ostalim delovima modela budu povezani samo u zadatim
krajnjim takama svakog segmenta grede (o ovome e biti vie rei u poglavlju 3.1.6).
Kako se setovi greda promenljivog poprenog preseka odnose na proizvoljnu duinu grede koja
je odreena njenom poetnom i krajnjom takom, to u sluaju da se grede promenljivog
poprenog preseka seku sa nekim drugim konstruktivnim elementom, pomou opcije
razdvajanje kontura moete pokvariti njene zadate karakteristike.
Izgled grede promenljivog poprenog preseka Izgled grede promeljivog poprenog preseka
pre razdvajanja kontura posle razdvajanja kontura
Napomenuemo da e pri proraunu program voditi rauna o gredama promenljivog poprenog

preseka koje dobijaju meuvorove na preseku sa ostalim konstruktivnim elementima. U tim
sluajevima novo formirane grede e dobiti takve karakteristike da u potpunosti odgovaraju
eljenom izgledu, odnosno bie proraunate sa karakteristikama koje odgovaraju njihovom
renderovanom prikazu na ekranu.
Iz svega prethodno reenog proizilazi zakljuak da opciju razdvajanja kontura treba koristiti
samo u sluajevima kada je zaista potrebno da se selektuje samo jedan deo nacrtane grede
izmeu njenih presenih taaka sa ostalim delovima konstrukcije, ili pak dati meuvor. U
svim ostalim sluajevima je bolje da ne koristite ovu opciju jer ete dobiti nepotrebno vei broj
elemenata na crteu koji samo moe usporiti rad programa.

194
Lokalni koordinatni sistem greda
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Lokalne ose, u okviru naredbe Vidljivost,

imate mogunost da na sredini svake od postavljenih greda vidite i orijentaciju njenog lokalnog
koordinatnog sistema.
Prikaz lokalnog koordinatnog sistema konzolnog

stuba skokovitog poprenog preseka
Pri selektovanju greda za manipulaciju u okviru naredbi iz menija Korekcija, zadata

transformacija e se odnositi kako na samu geometriju greda, tako i na njihov lokalni
koordinatni sistem. Izuzetak su jedino naredbe Ogledalo i 3D Ogledalo, jer se osnim,
odnosno ravanskim preslikavanjem sve tri ose, na novo kreiranim gredama ne bi mogao dobiti
regularan, desno orijentisani koordinatni sistem. Kako je poloaj lokalne ose 1 uvek
jednoznano odreen, to se pri ovim transformacijama favorizuje dobijanje slike u ogledalu
jedne od preostale dve lokalne ose, dok poloaj tree proizilazi iz jedinog mogueg poloaja za
dobijanje regularnog desno orijentisanog lokalnog koordinatnog sistema.
Primenom naredbe Ogledalo na prikazanom konzolnom stubu, novo kreirani stub nee dobiti
oekivani oblik slike u ogledalu, po pitanju njegove skokovite promene poprenog preseka.
Osnim preslikavanjem se ne moe dobiti slika u ogledalu

selektovanog stuba skokovitog poprenog preseka

195
Ukoliko elite da i skokovita promena poprenog preseka bude zadata kao slika u ogledalu,
onda preostaje da pomou naredbe Promena L.K.S., lokalnu osu 2 desnog stuba usmerite
ka unutra.
Naknadnom promenom smera lokalne ose 2,

dobijena je slika u ogledalu po pitanju oblika
skokovite promene poprenog preseka
Isti efekat bi ste postigli i da ste pomou naredbe 3D Rotacija, levi stub zarotirali za 180. Na
taj nain bi lokalna osa novo kreiranog stuba bila usmerena ka unutra, to bi dovelo do
eljenog prikaza skokovite promene poprenog preseka, kao slike u ogledalu.
Reetkasti tapovi
Pri modeliranju reetkastih konstrukcija esto e se koristiti opcija (P/Z) Prost tap, pomou
koje e dati set greda biti proglaen za reetkasti tip tapa.
Primer reetke koja je modelirana reetkastim

tipom tapova
Pri proraunu e na krajevima svih reetkastih tapova biti osloboeni momenti savijanja, tako
da e dijagram momenata savijanja uvek imati vrednost nula na njihovom poetku, odnosno
kraju.

196
Dijagram momenata savijanja M3 u reetkastim

tipovima tapova
Lokalni momenti savijanja koji su dobijeni du reetkastih tapova, proistekli su iz sopstvene

teine koja je zadata da deluje istovremno sa zadatim koncentrisanim optereenjem.
Isti efekat bi se dobio i da dati set greda niste proglasili za reetkasti tip tapa, ve da ste
naknadno, pomou naredbe Oslobaanje uticaja, na svim krajevima greda oslobodili moment
savijanja M3 (vidi poglavlje 3.1.5).
Modeliranja reetkaste konstrukcije sa grednim elementima

na ijim krajevima su postavljeni zglobovi
Za preporuku je da uvek koristite opciju reetkastih tapova, pogotovu kod prostornih reetki
jer je postupak mnogo jednostavniji i oigledniji od opcije oslobaanja uticaja na njenim
krajevima.
Modeliranje greda u ploi (podvlake)
Popreni presek grede koja radi zajedno sa ploom (podvlaka), potrebno je postaviti
ekscentrino u odnosu na liniju kojom je odreen njen poloaj u prostoru. Znai, pomou
opcije Ravnanje, potrebno je poravnati gornju ivicu grede i ploe.

197
Zadavanjem vrednosti e=8 i aktiviranjem komandnog polja Vrh

bie poravnata gornja ivica grede i ploe ija je debljina d=16 cm
Pored toga, potrebno je i proraunatu vrednost torzionog momenta inercije I1 , smanjiti na

dovoljno malu vrednost (1E-009), kako se u gredama u ploi ne bi javili nerealno veliki uticaji
od momenata torzije.
Simbolom * na crteu, program jasno ukazuje da zadat torzioni

moment inercije ne odgovara zadatim dimenzijama preseka
Ovakvim modeliranjem, e uticaji od torzije u gredama biti predati savijanju ploa, to je

zaista i realno ponaanje za ovakav tip konstrukcije.
to se tie samog prorauna ekscentrino postavljenih greda, sada se nude dve mogunosti. Ili
da one u mrei konanih elemenata zaista budu ekscentrino postavljene u odnosu na liniju
kojom je odreen njihov poloaj u prostoru, ili pak da bez obzira na njihov zadat ekscentrian
poloaj, one u proraun odu centrino postavljene. Na koji nain e ekscentrino postavljene
grede biti proraunate, odreuje stanje check box-a Fiktivna ekscentrinost.

198
Check box Fiktivna ekscentrinost, pomou koga se odreuje nain

prorauna ekscentrino postavljenih greda
Ako je check box Fiktivna ekscentrinost postavljen na ukljueno stanje, tada e greda biti
postavljena centrino u odnosu na liniju kojom je zadat njen poloaj u prostoru, a njen
ekscentrian poloaj e biti opisan uveanjem momenta inercije u odnosu na osu za koju je
teite preseka postavljeno ekscentrino. Na ovaj nain, ekscentino ponaanje grede se
opisuje priblino, ali e se ovako dobijeni rezultatati odnositi na celu gredu, te e biti odmah
upotrebljivi i za opciju automatskog dimenzionisanje greda. Ovakav nain prorauna
ekscentrino postavljenih greda preporuujemo, obzirom da on daje dovoljnu tanost za
uobiajene sluajeve u praksi, a pri tome moete direktno primeniti i automatsko
dimenzionisanje greda i ploa.
Ako je check box Fiktivna ekscentrinost postavljen na iskljueno stanje, tada e greda zaista
biti ekscentrino postavljena, a proraunati uticaji u gredi e odgovarati samo uticaju u rebru
odgovarajueg T-preseka, koji se formira pri zajednikom radu ploe i grede. Naime, program
e na osnovu krutosti grede i ploe sam odrediti tanu pripadajuu irinu ploe, koja
sadejstvuje sa zadatom ekscentrinom gredom. U ovako postavljenim ekscentrinim gredama,
usled vertikalnog optereenja e se pored momenata savijanja pojaviti i normalne sile pritiska
odnosno zatezanja. Kako ovakav proraun podrazumeva da se pri dimenzionisanju ploa vodi
rauna i o normalnim silama, koje se u njima javljaju, ili pak da se pripadajui uticaji iz ploe
redukuju na teite zamenjujueg T-preseka, to ga preporuujemo samo naprednijim
korisnicima za tanije analize sadejstva greda i ploa.
Sve prethodno reeno, ilustovaemo na primeru jednostavnog modela koji se sastoji od ploe,
greda, zida i stubova. Model je optereen jednakopodeljenim optereenjem po ploi i
koncentrisanim silama na kraju konzola.

199
Grede su poprenih preseka definisanih setovima 1 i 2, pri emu je set 1 greda koja je
centrino postavljena u odnosu na referentnu osu, dok je set 2 greda ekscentrino postavljena
u odnosu na referentnu osu.
Poloaji poprenih preseka greda u odnosu na plou.
Greda preseka definisanog u Set-u 1 je definisana teko da joj se teite poklapa sa

referentrnom osom, dok je greda preseka definisanog Set-om 2 ekscentrino postavljena u
odnosu na referentnu osu.
U programu u strukturnim elementima uticaji se nalaze u odnosu na teinu, odnosno

centralnu liniju grede (na slici oznaenu sa Cen.Lin). Greda Set-a 2 u sadejstvu sa ploom
gradi T presek i u klasinoj analizi imala bi znatno vei momenat inercije u odnosu na gredu
Set-a 1, kojoj je ploa na polovini visine. Otuda deformacije nee biti identine na obe grede.
Odnosno zbog realno vee krutosti ova greda e navui vee uticaje od sopstvene teine
ploe na konzoli.

200
Statiki uticaji koje prikazuje program u gredi Set-a 2 su uticaji koje u T preseku prima
vertikalno rebro, odnosno to je samo deo ukupnih statikih uticaja koje prima celokupni T
presek. Ukupni uticaji u gredi T preseka e se odrediti ako posmatramo rezultantu uticaja u
rebru (odreenih kao uticaji u gredi Set-a 2) i ploi (tanije, na sadejstvujuoj irini ploe).
Problem usvajanja Sadejstvujue irine ploe kod T preseka je analiziran u literaturi i

prikazuju se empirijskim izrazima kojima se utvruje ova vrednost:
b= br + 20 d = 0.2 + 20 x 0.2 =4.2 m

b= br + 0.25 lo = br + 0.25 x ( 0.75 x 5 ) = 0.2 + 0.25 x 0.75 x 5 = 1.1375m
Ove vrednosti su dobivene analizom rezultata napona u ploi, i samo su pribline vrednosti,
dok su mogunosti programa Tower da ista analiza moe jednostavno sprovesti i dobiti tane
vrednosti za krutost sistema.
Analiza uticaja u gredi T preseka (koja se sastoji od grede Set-a 2) i dela ploe e prikazati
statike uticaje koji e zavisiti od svojene sadejstvujue irine b . Analizu sadejstvujue
irine moemo sprovesti na konkretnom primeru.
Greda set-a 2 i sadejstvujua irina ploe
Na slici je prikazan dijagram naprezanja u ploi Ny. Opcijom presek , izborom krajnjih
taaka na poetku i kraju grede i usvajanjem irine od 1.125 , opcijom povrina, dobijena je
vrednost ekvivalentne normalne sile u sadejsvujuoj irini.

201
Dijagram normalnih sila u ploi Ny i rezultujuih uticaja po preseku zadate irine
Dijagram momenata savijanja u ploi My i rezultujuih uticaja po preseku zadate irine

202
Dijagram normalne sile i momenata savijanja u gredi set-a 2
Rezultujui uticaji u gredi T preseka na mestu oslanjanja na zid, redukovanih na osu ploe e
biti:
M= Ms + M2 + N2 x 0.3 = -34.68 250.23 + (-418.59 ) x 0.3 = 410.87 kNm
Ovaj momenat je vei od momenta u gredi Set-a 1 ( koji je samo pravougaoni presek ) i zbog
manje krutosti iznosi: -345.18 kNm.
Ovi uticaji se meutim zbog odsustva simetrije nemogu direktno porediti ve se samo moe
uporediti ukupni momenat u ploi i gredama na ivici iznad zida na koji se konzola oslanja.
Uporediemo rezultantu uticaja iznad zida (nalazi se nalazi kao rezultanta uticaja momenata i
normalnih sila redukovanih na sredinu ploe) :
Ukupni moment iznad zida treba bude:
od aktivnog optereenja (dve sile po 200 kN)

200x2x2 = 800 kNm
od sopstvene teine elemenata:
Teina greda u konzolama: 2x2x0.8x0.2x25 = 16kNm
Teina ploe 5x0.2x2x25x1 = 50 kNm
Ukupno: 866kNm
Iz programa Tower rezultate dobijamo u odnosu na teine ( centralne linije ) prikazane na

slici:

203
Rezultujui uticaji iz programa - redukovani su na centralne linije
Dijagram normanih sila Ny i momenata savijanja My u ploi i rezultujuih uticaja po preseku

(po sredini)
i irinom od 5m ( celokupna povrina ploe ), opcijom povrina ,
dobijamo ukupnu normalnu silu i momenat savijanja u ploi.
Oitane vrednosti iz Tower-a su prikazane u sledeoj tabeli.
Oitane vrednosti uticaja u gredama i ploi su:

M2 MP M1 N2 NP N1
Uticaj -250.23 -151.13 -345.18 -418.59 431.59 -8.74
Rezultujui uticaj u ravni ose ploe ju:
M = MP + M1 + M2 + N2 x 0.3 = ( -151.13 ) + ( -345.18 ) + ( - 250.23 ) + ( -418.59 ) x 0.3 =

-872.117 kNm

204
Negativan predznak je prema orjentaciji vektora momenata na slici, pokazuje da je momenat

suprotnog smera od prikazanog na slici odnosno da zatee gornje vlakno.
Poreenjem sa teorijskom vrednou od 866 dobijamo relativnu greku u intenzitetu

momenata od: ( 872.117 866 ) /866 = 0.00706 , odonosno od 0.7%.
Na prethodnom primeru smo pokazali da program Tower daje mogunosti analize

sadejstvujue irine, da je tanost rezultata zadovoljavajua ( 0.7% ) ali i da se u analizi
rezultata mora voditi rauna o specifinostima sistema grede spregnute sa ploom.
Nain prorauna ekscentrino postavljenih greda
Tretman ekscentrino postavljenih greda, u odnosu na liniju kojom je odreen njihov poloaj u
prostoru, objasniemo na dva jednostavna primera.
Primer aksijalno pritisnutog konzolnog stuba skokovitog poprenog preseka.
Gornji deo stuba je dimenzija b/d=40/40cm i postavljen je u teite linije kojom je odreen
njegov poloaj u prostoru. Donji deo stuba je dimenzija b/d=80/40 i postavljen je
ekscentrino, tako da mu desna ivica bude poravnata sa ivicom gornjeg stuba (zadato je
e=80/2-40/2=20 cm). Pri proraunu, normalna sila je ostala konstantna po celoj visini stuba
N1=10 KN, ali je na donjem delu stuba usled njegovog ekscentrinog poloaja, dobijen
moment savijanja M3 = 10 x 0.2 = 2.0 kNm.

205
Dijagram momenata svaijanja M2
Naime, kako se uticaji prikazuju u teitu preseka, a zadato je da sila deluje u pravcu linije
kojom je odreen poloaj stuba, to je usled ekscentrinog poloaja donjeg dela stuba i sile
pritiska, dobijen odgovarajui moment savijanja.
Ovaj efekat emo prikazati i na primeru proste grede sa dva nepokretna oslonca.
Primer ekscentrino postavljene proste grede optereene na savijanje
Greda je konstantnog poprenog preseka b/d=20/40 cm, ali je posatvljena ekscentrino u

odnosu na liniju kojom je odreen njen poloaj u prostoru (zadato je e=10 cm). Da greda nije
ekscentrino postavljena, moment savijanja bi iznosio:
M3 = q x l2 / 8 = -8 x 102 / 8 = 100 kNm.
Meutim, usled ekscentrinog poloaja grede, du nje e delovati konstantna sila zatezanja,
to e dovesti do odizanja momentne linije u teitu preseka grede.

206
Dijagram momenata savijanja M3
Uzrok ovakvom ponaanju je injenica da je teina linija grede pomerena ekscentrino u

odnosu na postavljene oslonce i liniju du koje deluje optereenje. U sluaju da je jedan od
oslonaca horizontalno pomerljiv, ovakav efekat se ne bi javio, obzirom da se normalna sila
zatezanje ne bi mogla javiti u takvom modelu.
Ekscentrino postavljanje greda e imati naroitu primenu pri modeliranju podvlaka u ploi. U
svim ostalim sluajevima budite obazrivi, i imajte na umu da e se rezultati prorauna
prikazivati, u teitu greda.
3.1.5 Oslobaanje uticaja

Kako se pri isrtavanju greda, na njenim krajevima uvek automatski postavljaju
kruti uglovi, to se pomou naredbe Oslobaanje uticaja, koja se nalazi u okviru padajueg
menija Konstrukcija, mogu postaviti proizvoljni granini uslovi na krajevima ranije iscrtanih
greda. Izborom ove naredbe, na ekranu e se pojaviti dijalog box, a komandna linija e
dobiti sledei oblik:
<0 sel.> Oslobaanje uticaja Selektovanje (Sve/Prozor/<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da prvo u dijalog box-u odabere jedan ili vie uticaja za
oslobaanje, a da potom u select box zahvati deo grede za koji eli da promeni uslove na
njenom kraju. U zavisnosti od mesta na kome je selektovana greda, uslovi koji su odreeni
trenutnim stanjem prekidaa u dijalog box-u, bie postavljeni na bliem kraju grede.
Pored ovakvog pojedinanog selektovanja, jednog od krajeva greda, programom je

omoguena i masovna selekcija greda pri emu e biti odabrana oba kraja svih selektovanih
greda. Procedura masovnog selektovanja se odvija na potpuno isti nain kao i kod ostalih
naredbi (vidi poglavlja 2.8).
est ikona koje se nalaze u dijalog box-u rade kao prekidai,

odnosno mogu biti postavljene ili na ukljueno ili na
iskljueno stanje.

207
Uzastopnim klikom mia preko ovih ikona, one se naizmenino postavljaju na ukljueno,
odnosno iskljueno stanje. Uvuena ikona oznaava da je postavljena na ukljueno stanje,
odnosno dati uticaj e biti osloboen, a ispupena na iskljueno. Ikone imaju sledea znaenja:
M1 - Oslobaanje torzionog momenta oko lokalne ose 1 grede
M2 - Oslobaanje momenta savijanja oko lokalne ose 2 grede
M3 - Oslobaanje momenta savijanja oko lokalne ose 3 grede
N1 - Oslobaanje uzdune sile u pravcu lokalne ose 1 grede
T2 - Oslobaanje poprene sile u pravcu lokalne ose 2 grede
T3 - Oslobaanje poprene sile u pravcu lokalne ose 3 grede
U prozoru 3D pogled, program e simbolom malog kruga oznaiti sve vorove koji pripadaju
osloboenim krajevima greda, to e dati samo gubu informaciju o tome da je neto
osloboeno u datom voru. Meutim, u prozoru 2D pogled se moe dobiti prava informacija,
za sve osloboene krajeve greda. Naime, u zavisnosti od odabranog uticaja za oslobaanje, na
selektovanom kraju grede e biti postavljen odgovarajui simbol. Kako bi postavljanje
specijalnog simbola za svaki od moguih est uticaja za oslobaanje, dovelo do pretrpanog
sadraja crtea, to smo se odluili da jedino momentima savijanja M2 i M3 posvetimo
posebnu panju. Znai, jedino u sluaju kada osloboeni momenti savijanja deluju u trenutnoj
ravni prikaza prozora 2D pogled, oni e biti oznaeni simbolom malog kruga. Svi ostali
osloboeni uticaji, ukljuujui i momente savijanja koji ne deluju u trenutnoj ravni prikaza
prozora 2D pogled, uvek e biti oznaeni istim simbolom u obliku dva osno preslikana
trougla.
Simbol kruga se posatvlja samo u sluaju da je na datom kraju grede osloboen

moment koji deluje u trenutnoj ravni prikaza prozora 2D pogled.
Simbol dva trougla e biti postavljen na svim krajevima grede na kojima postoji
osloboen barem jedan uticaj koji ne odgovara osloboenom momentu u trenutnoj
ravni prikaza.
Prema tome, na kraju grede moe biti postavljen ili samo jedan od predviena dva simbola, ili
pak oba simbola istovremeno. Istovremeno postojanje oba simbola oznaava da je na datom
kraju grede osloboen i moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza i barem jo jedan drugi
uticaj.

208
Prikaz osloboenih uticaja na krajevima greda
Na osnovu postavljenih simbola se vidi, da je na gornjem kraju stuba osloboen samo moment
savijanja koji deluje u trenutnoj ravni prikaza, da je na kraju prvog tapa gornjeg pojasa pored
momenta savijanja u trenutnoj ravni prikaza osloboen jo neki od uticaja, a da je na donjem
kraju prve vertikale osloboen neki od uticaja, pri emu nijedan od njih ne predstavlja moment
savijanja u trenutnoj ravni prikaza.
Dok je program u toku izvravanja nerdebe Oslobaanje uticaja, dovoenjem mia u

poloaj da pokazuje na osloboeni kraj neke grede, pojavie se mali prozor u kome e biti
ispisani nazivi svih osloboenih uticaja.
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na kraj prvog tapa gornjeg pojasa,

jasno se vidi da su na tom kraju osloboeni uticaji M3 i T2
Kako se oslobaanje uticaja vri u odnosu na lokalne ose greda, to e pri oslobaanju uticaja
biti korisno da pomou naredbe Vidljivost, u delu dijalog box-a u kome se regulie nain
vidljivosti greda, postavite na ukljueno stanje prekida Lokalne ose.

209
Sve prethodno reeno, najbolje emo objasniti na primeru oslobaanja uticaja u krajnjem
levom ugaonom stubu, koji istovremeno pripada i horizontalnom i vertikalnom ramu.
Obeleeni ivini stub pripada i podunom i poprenom ramu
Kako je ivini stub tako orijantisan da njegova lokalna osa 3 lei upravno na ravan poprenog
rama (u pravcu globalne X ose), to e oslobaanje momenta savijanja M3 na njegovom
gornjem kraju, znaiti oslobaenje momenta savijanja u ravni poprenog rama.
Postavljeni simbol kruga jasno Postavljeni simbol dve trougla jasno oznaava
oznaava da osloboeni moment savijanja da osloboeni moment savijanja M3 ne
M3 deluje u ravni prikazanog poprenog deluje u ravni prikazanog podunog rama
rama
Ako u jedan vor ulazi vie greda na ijim svim krajevima je osloboen moment savijanja u
trenutnoj ravni prikaza, tada e program u samom voru postaviti simbol malog kruga koji
oznaava puni zglob u datom voru.

210
Simbol malog kruga u samom voru, oznaava da je na krejevima svih greda

koje ulaze u njega, osloboen moment savijanja u trenutnoj ravni prikaza
U sluaju uinjene greke, ponitavanje pogreno osloboenog uticaja se vri tako to se u

dijalog box-u na iskljueno stanje postave svi prekidai i selektuje dati kraj grede. Na
selektovanom kraju grede tada nei biti postavljen nijedan simbol to e oznaiti da je on sa
ostalim delom konstrukcije vezan kruto.
Ako je potrebno osloboditi neki od uticaja u voru koji se nalazi unutar grede, tada je potrebno
prvo pomou naredbe Razdvajenje kontura (vidi poglavlje 2.9.15), na eljenom mestu
postaviti meuvor koji e od jedne, napraviti dve nove grede. Selektovanjem za oslobaanje
jednog od krajeva novo formiranih greda, imaete mogunost da oslobodite proizvoljno
odabrani uticaj u datom voru.
Opciju razdvajanja kontura treba koristiti i kada je potrebno da oslobodite neki od uticaja
unutar grednog elementa u presenim takama sa ostalim delovima modela.
Ako je greda donjeg pojasa nacrtana izborom taaka 1 i 2,

tada se ona vodi kao jedna celina

211
Oslobaanje uticaja u gredi donjeg pojasa, na mestu presenih taka sa dijagonalama i

vertikalama prikazane reetkaste konstrukcije, nee biti mogue ako je prethodno pomou
naredbe Razdvajanje kontura ne podelite na niz malih greda.
U Tower-u je omogueno definisanje dvojne prirode oslobaanja uticaja na kraju grede -

jedne za statiku a druge za dinamiku analizu. U dijalog box-u ove naredbe se nalaze dva
check box-a pomou kojih se odreuje priroda oslobaanja uticaja.
Ako je ukljuen samo check box Statiki, zadato oslobaanje uticaja e se primeniti samo
pri statikom proraunu, a ako je ukljuen samo check box Seizmiki primenie se pri
dinamikoj analizi. Kada su ukljuena oba check box-a, zadato oslobaanje uticaja e se
primeniti i za statiku i za dinamiku analizu.
Simboli kojima se obeleavaju zadata oslobaanja mogu se iscrtavati razliitom bojom i

debljinom za dvojno (osloboeni su razliiti uticaji za statiku i dinamiku analizu) i obino
oslobaanje uticaja (osloboeni su isti uticaji). Ova podeavanja se definiu pomou naredbe
Parametri.
Simboli dvojnog oslobaanja uticaja su prikazani crvenom

bojom, a simboli obinog oslobaanja crnom bojom
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na osloboeni kraj neke grede, pojavie se mali
prozor u kome su ispisani nazivi svih osloboenih uticaja:

212
Osloboeni su samo statiki uticaji Osloboeni su samo seizmiki uticaji
Osloboeni su i statiki i seizmiki uticaji
Napomena:
U sluaju modeliranja reetkastih konstrukcija, nema potrebe da se koristite naredbom za
oslobaanje uticaja, obzirom da je mnogo lake da u setu podataka date grede, na ukljueno
stanje postavite prekida P/Z. Na ovaj nain, mnogo bre ete definisati reetkasti tip grede
koja moe primati samo aksijalna naprezanja.
3.1.6 Mimoilaenje greda

Kao to smo ve ranije napomenuli u poglavlju 3.1.4, ako nacrtana greda see
neku ranije iscrtanu gredu, ili pak konturu nekog drugog konstruktivnog elementa, tada e pri
proraunu ona automatski biti podeljena na dve nove grede, odnosno na mestu presene take
bie ubaen meu-vor. Kako se u praksi mogu javiti i sluajevi kada je potrebno da greda
bude povezana sa ostalim elementima konstrukcije, samo na svom poetku i kraju, to je za
ovu namenu predviena naredba Mimoilaenje. Njenim aktiviranjem, ulazi se u standardnu
proceduru selektovanja.
<0 sel.> Mimoilaenje Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/

Deselektovanje/<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede kojima je potrebno pridruiti

karakteristiku da su mimoilazne, odnosno da su sa ostalim delom konstrukcije povezane samo
u svojoj poetnoj i krajnjoj taki. Izbor podopcije Kraj, ili pak klik na desni taster mia,
oznaie kraj procedure selektovanja, i na komadnoj liniji e se pojaviti sledei sadraj.
Mimoilazne grede (<Da>/Ne):
Izbor podrazumevane podopcije Da, e sve selektovane grede proglasiti za mimoilazne, dok
podopcija Ne slui za ponitavanje ranije pridruene karakteristike mimoilaenja,

213
selektovanim gredama. U oba sluaja, naredba e biti zavrena a sve mimoilazne grede e na
crteu biti posebno naglaene.
Najea primena mimoilaznih greda je u elinim reetkastim konstrukcijama, kada se

dijagonale mimoilaze u prostoru.
Crtakstim linijama, jasno su naglaene mimoilazne grede
3.1.7 Baza masivnih i tankozidnih preseka

U Tower-u 6 je omogueno definisanje poprenih preseka proizvoljne geometrije.
Predviene su dve familije preseka - masivni i tankozidni. Obe familije se mogu koristiti u
grednim elementima, ali glavna namena tankozidnih preseka je za generisanje nosaa pomou
naredbe Generisanje nosaa tankozidnog preseka, koja e biti posebno objanjena.
Geometrija masivnih i tankozidnih preseka se definie crtanjem. Masivni preseci se crtaju

pomou neke od naredbi za kreiranje povrinskih entiteta (Ploa ili Povrinski oslonac), dok
se tankozidni preseci crtaju pomou neke od naredbi za kreiranje linijskih entiteta (Greda ili
Linijski oslonac).

214
Geometrija masivnog preseka je zadata pomou naredbe Ploa,

dok je geometrija tankozidnog zadata pomou naredbe Greda
Da bi kreirani popreni presek mogao da se koristi neophodno je da bude ubaen u bazu

masivnih i tankozidnih preseka.
Aktiviranjem naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka, koja se nalazi u

padajuem meniju Konstrukcija, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a Baza masivnih i tankozidnih preseka
U centralnom delu dijalog box-a prikazani su svi masivni popreni preseci koji se trenutno
nalaze u bazi, dok se u desnom delu nalaze naredbe za rad sa njima.
Pomou komandnih polja Levo i Desno se selektovanom poprenom preseku vri

promena poloaja u bazi, pomeranjem u levo, odnosno u desno.
Ubacivanje novog preseka u bazu se vri pomou komandnog polja Dodaj , tako to
nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crte i sa komandne linije zahteva selektovanje
poprenog preseka.

215
<0 sel.> Povrinski entitet Selektovanje(<krAj>):
Selektovani popreni presek se ubacuje u bazu na prvo slobodno mesto.
U bazu je ubaen novi presek pomou komandnog polja Dodaj
Izborom komandnog polja Kopiraj program u bazu preseka ubacuje novi presek
kopiranjem geometrije trenutno selektovanog preseka.
Dvostrukim klikom mia preko nekog poprenog preseka, ili aktiviranjem komandnog polja
Edit, program otvara dijalog box za definisanje dodatnih parametara selektovanog preseka.
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara masivnog

poprenog preseka
U levom delu dijalog box-a se prikazuje geometrija selektovanog preseka. U svim prelomnim
takama poprenog preseka program postavlja mreu horizontalnih i vertikalnih linija i kotira
njihova meusobna rastojanja. Klikom mia preko bilo koje od ovih duina ona postaje
selektovana (obeleena crvenom bojom), a njena vrednost se prikazuje u edit box-u Duina
polja. Zadavanjem nove vrednosti u edit box-u moete da promenite bilo koju selektovanu
duinu.

216
Edit box za promenu selektovane duine polja
U edit box-u Naziv, imate mogunost da selektovanom poprenom preseku zadate

proizvoljan naziv. Pri kreiranju seta greda od datog poprenog preseka kao njegov opis e se
ispisivati zadati naziv, a ako nije zadat ispisivae se tekst Masivni.
Programom je omogueno i dimenzionisanje betonskih greda koje su kreirane od masivnog

poprenog preseka. Obzirom da geometrija preseka moe da bude potpuno proizvoljna,
neophodno je da se definie armatura koja se postavlja uz svaki segment konture preseka.
Selektovani segment konture je obeleen crvenom bojom, a njegovi parametri se prikazuju u
delu dijalog box-a Armatura po segmentima konture. Radi lakeg zadavanja parametara
program svakom segmentu konture dodeljuje broj, koji se za tekui segment ispisuje zajedno
sa ukupnim brojem segmenata.
Redni broj tekueg segmenta konture
Izborom iz zatvorene liste tekuem segmentu se moe dodeliti armatura Aa1, Aa2, Aa3 ili Aa4,
dok se pomou opcije Bez armature definie da se uz tekui segment armatura ne postavlja.
Pomou check box-ova Pripada ipka na poetku i Pripada ipka na kraju se
odreuje da li granine ipke pripadaju tekuem ili njemu susednim segmentima.
Napomenuemo da je za pravac segmenata usvojen pravac suprotan kretanju kazaljke sata.
Aktiviranjem komandnog polja OK zadate promene se prihvataju, a program se vraa u

glavni dijalog box ove naredbe.

217
Aktiviranjem komandnog polja Brii se trenutno selektovani popreni presek uklanja iz

baze, dok se pomou komandnih polja i vri promena tekue strane, odnosno listanje
gore i dole, u sluaju da se svi popreni preseci ne mogu istovremeno prikazati.
Pomou radio button-a Masivni preseci i Tankozidni preseci se odreuje familija

preseka koja se trenutno prikazuje.
Radio buttoni za izbor grupe preseka koja se trenutno prikazuje
Sve naredbe u ovom dijalog box-u funkcioniu na isti nain i za tankozidne preseke. Jedino se
pri editovanju tankozidnih preseka otvara neto drugaiji dijalog box:
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara

tankozidnog poprenog preseka
U edit box-u Debljina se zadaje debljina tekueg segmenta, a debljina svih segmenata se
moe zadati u edit box-u Debljina svih segmenata. Ostali parametri imaju isto znaenje
kao kod masivnog preseka.
Napomenuemo da dimenzionisanje greda koje su kreirane od tankozidnih preseka nije

mogue, ali to i nije njihova glavna namena.
Svi masivni i tankozidni preseci koji se nalaze u bazi bie dostupni za izbor u dijalog box-u za
definisanje poprenog preseka grede.

218
Izbor masivnih i tankozidnih preseka iz liste
Pomou komandnog polja Edit se i iz ovog dijalog box-a mogu menjati parametri
selektovanog masivnog, odnosno tankozidnog preseka.
3.1.8 Generisanje nosaa tankozidnog preseka

Pomou ove naredbe se od izabranog tankozidnog preseka moe generisati ceo nosa,
pravolinijske ili lune putanje, tako to program od svakog segmenta datog preseka
kreira plou odgovarajue geometrije. Nakon aktiviranja naredbe, program sa
komandne linije zahteva unoenje prve take ose nosaa:
Prva taka ose:
Nakon izbora prve take ose komandna linija dobija sledei izgled:
Druga taka (Luk):
Sada se od korisnika oekuje da zada drugu taku ose nosaa ili da izabere podopciju Luk,
ime se ulazi u proceduru definisanja lune putanje.
Bez obzira da li je zadata pravolinijska ili luna putanja otvorie se dijalog box istog izgleda:

219
Izgled dijalog box-a u kome se definiu parametri za generisanje

nosaa tankozidnog preseka
U gornjem delu dijalog box-a su prikazani tankozidni preseci koji se nalaze u bazi. Istovremeno
su prikazana etiri preseka, a prelazak na sledeu grupu, odnosno povratak na prethodnu vri
se pomou komandnih polja i , koja se nalaze u gornjem desnom uglu dijalog box-a.
Selektovani presek je uokviren crvenom bojom i prikazuje se u centralnom delu dijalog box-a.
Deo dijalog box-a u kome je prikazan selektovani presek
Aktiviranjem komandnog polja Edit otvara se dijalog box u kome se mogu promeniti
karakteristike selektovanog tankozidnog preseka.

220
Izgled dijalog box-a za definisanje parametara

tankozidnog poprenog preseka
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe Baza masivnih i tankozidnih preseka,
tako da ga neemo ponovo objanjavati.
Nakon aktiviranja komandnog polja Ravnanje otvara se dijalog box u kome se moe
definisati taan poloaja preseka u odnosu na lokalni koordinatni sistem nosaa.
Izgled dijalog box-a za ravnanje preseka
Ovaj dijalog box funkcionie na isti nain kao da je pozvan u okviru naredbe za definisanje
poprenog preseka grede.
U edit box-ovima, koji su postavljeni uz desnu ivicu dijalog box-a, su prikazane karakteristike
materijala od koga se kreira nosa. Ove karakteristike se mogu promeniti unoenjem novih
vrednosti, dok se pomou komandnog polja Materijal moe izabrati neki drugi materijal.
Kada je check box Automatski generisati i reduktor postavljen na ukljueno stanje,

program e du ose nosaa postaviti reduktor za sve generisane ploe.
Lokalni koordinatni sistem nosaa se moe promeniti pomou komandnog polja Promena
LKS. Nakon njegovog aktiviranja program izlazi na crte i sa komandne linije zahteva da
zadate taku, koja e odrediti kako ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 2, tako i usmerenje
lokalne ose 2.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 2 / <krAj>):

221
Kako je u nekim sluajevima lake odrediti ravan u kojoj lee ose 1 i 3, klik mia preko
podopcije Taka koja odreuje osu 2, dovee do promene sadraja komandne linije.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3 / <krAj>):
Sada e odabrana taka da odredi ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 3. Ponovni klik preko
ove podopcije, vratie nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora eljene take,
program se vraa u dijalog box naredbe.
U prozoru, koji se nalazi uz levu ivicu dijalog box-a, je prikazano kako e nosa izgledati na
crteu sa trenutnim stanjem parametara. Komandna polja, koja se nalaze ispod ovog prozora,
slue za promenu trenutnog prikaza. Ona rade kao prekidai i imaju potpuno istu ulogu kao i
istoimene naredbe u padajuem meniju prozora 3D pogled.
Kada se aktivira komandno polje OK program zatvara dijalog box i generie nosa od
izabranog tankozidnog preseka, a u skladu sa zadatim parametrima.
Nosa koji je generisan pomou naredbe Generisanje

nosaa tankozidnog preseka
3.1.9 Povrinski oslonac

Izborom ove ikone se ulazi u naredbu za postavljanje povrinskih oslonaca. Povrinski
oslonci se najee koriste, pri modeliranju tla, odnosno pri proraunu temeljnih ploa
na elastinoj podlozi.
Komandna linija dobija standardan oblik za iscrtavanje poptuno proizvoljne poligonale linije:
<-> Prva taka povrinskog oslonca (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Set):
Postupak unosa je u svemu isti kao za ploe, a jedina razlika je u izgledu dijalog box-a koji se
pojavljuje na ekranu pri aktiviranju podopcije Set sa komandne linije.

222
Izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka
Jedan set povrinskih oslonaca je odreen sa tri parametra u list box-u koji odreuju da li je
spreeno ili ne pomeranje oslonca u pravcu njegovih lokalnih osa.
R1 - spreeno je pomeranje u pracu lokalne ose 1 povrinskog oslonca, odnosno omogueno

je dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1.


Ova tri parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno
pomeranje. Ako je u odgovarajuem polju ispisan znak , on oznaava da je to pomeranje
spreeno. Uzastopnim klikom mia preko ovih polja, naizmenino se postavlja i uklanja
indikator .
Pored ova tri parametra, jedan set podataka odreuju i tri vrednosti u edit box-ovima koje se
nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2 i K,R3. Upravo se sa ove tri vrednosti
odreuje krutost oslonaca na pomeranje u pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti
po default-u postavlja na dovoljno veliku vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
Svakako da za krutost pomeranja moete zadati proizvoljnu vrednost, jasno pod uslovom da je
dato pomeranje spreeno postavljanjem indikatora u list box-u. U suprotnom, dati edit box
e biti zamrznut.
Lokalni koordinatni sistem povrinskog oslonca u poptunosti odgovara ranije opisanom

lokalnom koordinatnom sistemu ploa i zidova (vidi poglavlje 3.1.1).
Svakako da ete ovu naredbu koristiti najee kada budete modelirali tlo ispod temeljne
ploe. U tom sluaju, potrebno je za vrednost parametra K,R3 zadati koeficient posteljice.
Ovaj podatak zavisi od vrste tla i dobija se iz geomehanikog elaborata. U nedostatku ovog
parametra, kao orijentaciona vrednost se moe uzeti:
K,R3=,stv./ s,stv
,stv. - stvarni (oekivani) napon u tlu

s,stv - stvarno (oekivano) sleganje tla
Ako je na primer ,stv=200 KN/m2, a s,stv=0,02 m, koeficient posteljice e imati orijentacionu

vrednost: K,R3=200/0.02=10000 KN/m3.

223
to se tie vrednosti koeficienata KR1 i KR2, kojima se spreava pomeranje u pravcu

lokalne ose 1, odnosno 2, i za njih je potrebno zadati istu, ako ne i manju krutost od one
koja je definsiana za pomeranje u pravcu lokalne ose 3.
Pri pripremi podataka za proraun, program e za svaki vor mree konanih elemenata
proraunati pripadajuu povrinu i dodeliti mu odgovarajuu krutost. Na ovaj nain e biti
modelirano elastino ponaanje tla po Vinkler-ovom modelu.
U Tower-u je omogueno da se u setu povrinskog oslonca zada nelinearno ponaanje,

odnosno da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca.
Lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose
+/- U pravcu date lokalne ose spreena su pomeranja u oba smera. Ovo je default
ponaanje
NL+ Spreeno je pomeranje u smeru koji je suprotan smeru date lokalne ose - moe da se
dobije samo pozitivna reakcija
NL- Spreeno je pomeranje u smeru date lokalne ose - moe da se dobije samo negativna
reakcija
Napomena:
Povrinske oslonce nemojte postavljati van gabarita ploe, jer e takav model biti neregularan
za proraun. U sluajevima kada proraunavate fundamente koji se sastoje samo od greda
(temeljni rotilji, temeljne grede, itd), tlo nemojte modelirati povrinskim ve linijskim
osloncem, jer za takav model program nee moi da odredi pripadajuu krutost oslonaca u
vorovima sa mree konanih elemenata.
3.1.10 Linijski oslonac

Ova naredba slui za postavljanje linijskih oslonaca na modelu. Izborom naredbe,
komandna linija dobija ve poznat oblik za iscrtavanje proizvoljne polilinije:
<-> Prva taka linijskog oslonca (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Set):
Logika unosa je identina kao i kod greda (isto je linijski element), s tim to se izborom
podopcije Set, dobija drugi izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka.

224
Izgled dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka
Kako je programom omogueno, da se linijski oslonci pomou naredbe Generisanje

naknadno pretvore u zidove (vidi poglavlje 2.11.7), to je jedan set numerikih podataka za
linijske oslonace podeljen na dva ravnopravna dela. Na jedan kada su oni u modelu zaista
oslonci (podaci u levom delu dijalog box-a) i drugi koji se pridruuju eventualno generisanom
zidu (podaci u desnom delu dijalog box-a). Prema tome, u zavisnosti od uloge linijskog
oslonca, program e uzimati u obzir samo deo podataka koji odgovara njegovoj nameni u
modelu. Drugim reima, ako e dati linijski oslonac kasnije biti pretvoren u zid, onda e podaci
u levom delu dijalog box-a biti potpuno ignorisani od strane programa. Svakako da vai i
obrnuto pravilo. Ako dati linijski oslonac u modelu zaista ima ulogu oslonca, onda je sa
stanovita programa potpuno svejedno koja je debljina i kavalitet materijala zadat za zid.
Karakteristike oslonaca
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika oslonaca
Jedan set linijskih oslonaca je odreen sa etiri parametra u list box-u, koji odreuju da li je
spreeno ili ne pomeranje, odnosno rotacija oslonca, u pravcu njegovih lokalnih osa.

225
R1 - spreeno je pomeranje u pracu lokalne ose 1 linijskog oslonca, odnosno omogueno je

dobijanje rekacije oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1.


M1 - spreeno je obrtanje oko lokalne ose 1 linijskog oslonca, odnosno omogueno je

dobijanje momenta ukljetenja oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1.
Ova etiri parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno
pomeranje, odnsono rotaciju. Pored ova etiri parametra, jedan set podataka odreuju i etiri
vrednosti u edit box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2, K,R3 i
K,M1. Upravo se sa ove etiri vrednosti odreuje krutost oslonaca na pomeranje i rotaciju u
pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po default-u postavlja na dovoljno veliku
vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
Lokalni koordinatni sistem linijskog oslonca u potpunosti odgovara ranije opisanom lokalnom
koordinatnom sistemu greda (vidi poglavlje 3.1.4), te se i on pomuu naredbe Promena
L.K.S. moe naknadno menjati. Zbog lakeg snalaenja, u samom dijalog box-u je je
ematski prikazan default poloaj lokalnog koordinatnog sistema za horizontalna poloaj
linijskog oslonca na modelu. Pomou naredbe Vidljivost, postavljanjem na ukljueno stanje
prekidaa Lokalne ose, u delu gde se odreuje nain vidljivosti linijskih oslonaca, od
programa se moe zahtevati prikaz lokalnih osa na samom crteu.
U sluajevima prorauna temeljnih rotilja i temeljnih greda, pomou linijskih oslonaca se

moe modelirati tlo. Tada se linijski oslonci postavljaju ispod temeljnih greda, a parametru koji
odreuje krutost vertikalnog pomeranja (po default-u to je parametar K,R2), potrebno je
dodeliti vrednost koeficienta posteljice, po istim pravilima kako je to objanjeno za povrinske
oslonce:
K,R2=,stv./ s,stv
Takoe, potrebno je i prekida Tlo postaviti na ukljueno stanje, a u edit box-u b= zadati
stvarnu irinu trake, odnosno irinu grede ispod koje je postavljen linijski oslonac. Zadata
irine trake utie na zadatu vrednost koeficienta posteljice tako to e pri proraunu biti
linearno pomnoena sa njim. Na taj nain, zadati keoficient posteljice e pri proraunu biti
ispravno korigovan, a zadati podatak o irini trake e biti korien i u modulu za obradu
rezultata prorauna. Naime, kada budete od programa zahtevali prikaz napona u tlu ispod
postavljenih linijskih oslonaca, raunski dobijeni napon u tlu e automatski biti podeljen sa
pripadajuom irinom trake, te e se dobiti realne vrednosti napona u tlu.
U Tower-u je omogueno da se u setu linijskog oslonca zada nelinearno ponaanje, odnosno

da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca.

226
ponaanje
reakcija
Karakteristike zida
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika

zida koji e eventualno biti izgenerisan
U desnom delu dijalog box-a se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike zida koji e
eventualno biti izgenerisan u proceduri generisanja vertikalnih entiteta. U edit box-u d=,
zadaje se debljina izgenerisanog zida, a u ostalim edit box-ovima krakteristike njegovog
materijala. Uloga komandnog polja Materijal, kao i znaenje podataka koji definiu
karakteristike materijala je potpuno isto kao i u dijalog box-u za definisanje setova ploa.
Nakon procedure generisanja vertikalnih entiteta, za izgenerisane zidove e biti kreirani novi
setovi numerikih podataka, koji e biti pridrueni ostalim setovima ploa i zidova na modelu,

227
3.1.11 Takasti oslonac

Ova naredba slui za postavljanje takastih oslonaca na model. Kako se poloaj
takastih oslonaca odreuje unosom take, to e i komanadna linija nakon izbora ove
naredbe dobiti oblik koji ne odgovara obliku za unos polilinije, ve za unos take:
<_> Takasti oslonac (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Set):
U osnovi postoje dva naina za postavljanje takastih oslonaca. Prvi je kada se oni postavljaju
pojedinano, odnosno bira se jedna po jedna taka sa crtea, i drugi nain je kada se oni
postavljaju serijski. Serijsko postavljanje takastih oslonaca je omogueno aktiviranje
podopcije Izbor sa komandne linije (vidi poglavlje 2.5.6.).
<0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da izvri selekciju svih vorova u kojima je potrebno postaviti
takaste oslonce. Procedura selektovanja i deselektovanja je potpuno ista kao i kada se
selektuju celi objekti u drugim naredbama (vidi poglavlje 2.8). Razlika je jedino u tome stim
to se sada ne selektuju entiteti ve njihove presene take. Izbor podopcije krAj ili pak klik
na desni taster mia, e program vratiti na osnovni oblik komandne linije za pojedinaan izbor
taaka. Sve selektovane take, bez obzira da li su odabrane pojedinano ili serijski, program e
privremeno na crteu obeleiti malim krugom.
Simbolom malog kruga, oznaena su sva odbarana mesta

na kojima je potrebno postaviti takaste oslonce istih karakteristika
Nakon zavrenog izbora poloaja svih taka, u kojima je potrebno postaviti takaste oslonce
istih karakteristika, izborom podopcije Set sa komandne linije, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.

228
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih podataka
Kako je programom omogueno, da se takasti oslonci pomou naredbe Generisanje

naknadno pretvore u stubove (vidi poglavlje 2.11.7), to je jedan set numerikih podataka za
takaste oslonace, takoe podeljen na dva ravnopravna dela. Na jedan kada su oni u modelu
zaista oslonci (podaci u levom delu dijalog box-a), i drugi koji se pridruuju eventualno
generisanom stubu (podaci u desnom delu dijalog box-a). Prema tome, u zavisnosti od uloge
takastog oslonca, program e uzimati u obzir samo deo podataka koji odgovara njegovoj
nameni u modelu.
Karakteristike oslonaca
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika oslonaca
Jedan set takastih oslonaca je odreen sa est parametra u list box-u koji odreuju da li je
spreeno ili ne pomeranje, odnosno rotacija oslonca, u pravcu njegovih lokalnih osa.

229
R1 - spreeno je pomeranje u pravcu lokalne ose 1 takastog oslonca, odnosno omogueno



M1 - spreeno je obrtanje oko lokalne ose 1 takastog oslonca, odnosno omogueno je



Ovih est parametra funkcioniu kao prekidai, odnosno mogu imati ili spreeno ili slobodno
pomeranje, odnosno rotaciju. Pored toga, jedan set podataka odreuju i est vrednosti u edit
box-ovima koje se nalaze sa desne strane list box-a: K,R1, K,R2, K,R3, K,M1, K,M2
i K,M3. Upravo se sa ovih est vrednosti odreuje krutost oslonaca na pomeranje i rotaciju u
pravcu njegovih lokalnih osa. Program ove krutosti po default-u postavlja na dovoljno veliku
vrednost (1E+10) koja simulira apsolutnu krutost.
U Tower-u je omogueno da se u setu takastog oslonca zada nelinearno ponaanje,

odnosno da se sprei pomeranje samo jednog znaka u pravcu bilo koje lokalne ose oslonca.
Klikom mia preko jedne od ikona, koje se nalaze pored edit box-ova za definisanje krutosti,
otvara se lista iz koje se vri izbor ponaanja oslonca u pravcu date lokalne ose.
ponaanje

230
reakcija
Razliku izmeu nelinearnog i default ponaanja pokazaemo na primeru kontinualne grede

koja je optereena jednom koncentrisanom silom.
Deformisani model grede sa standardnim takastim osloncima
Deformisani model grede. U pravcu lokalne ose 3 oslonaca spreeno je

samo pomeranje suprotnog smera od smera ose (NL+)
U zavisnosti od toga koja su pomeranja i rotacije spreene, odnosno koje reakcije i momenti
ukljetenja se mogu dobiti proraunom, na slici u sredini dijalog box-a, prikazuje se njihov 3D
poloaj.

231
Prostor predvien za vizualno sagledavanje poloaja

moguih reakcija oslonaca i moimenata ukljetenja
Pomou grupe prekidaa, koja se nalazi ispod ove slike, moete dobiti jedan od programski
definisanih pogleda:
Top pogled odozgo (prikaz o ravni XY)
Left pogled sleva (prikaz u ravni YZ)
Front pogled spreda (prikaz u ravni XZ)
Default podrazumevani 3D prikaz
2D prikaz prikaz u ravni koja je odreena trentnim sadrajem prozora 2D pogled,

neposredno pre otvaranja ovog dijalog box-a
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoran, a na mestu postavljenih
takastih oslonaca e se pojaviti odgovarajui grafiki simboli.

232
U prozoru 3D pogled, postavljeni takasti oslonci se uvek

prikazuju simbolom u obliku male piramide.
Pomou naredbe Vidljivost, postavljenjem na ukljueno stanje prekidaa Lokalne ose,

moe se od programa zahtevati prikaz pravaca reakcija, za sva spreena pomeranja, odnosno
obrtanja.
Prikazane strelice nedvosmileno ukazuju

na pravac spreenih pomeranja i obrtanja
to se tie grafikih simbola, koji se prikazuju na mestu postavljenih takastih oslonaca, u

prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja. Naime, kada je za tekui prikaz u prozoru 2D
pogled postavljen nivo, onda se oni uvek prikazuju simbolom malog kvadrata.
Simbol takastog oslonca, kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui nivo.

233
Ako je pak, za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, prikazan ram, tada se u njemu postavlja
simbol koji ukazuje i na sam karakter takastog oslonca.
Ovaj simbol ukazuje na spreeno obrtanje i oba pomeranja u ravni prikazanog

tekueg rama. Ovaj simbol se postavlja i kada lokalne ose takastog oslonca ne
lee u ravni prikaza tekueg rama, ali samo pod uslovom da su spreena sva tri
pomeranja i sva tri obrtanja.
Ovaj simbol ukazuje na sreeno obrtanje i samo jedno pomeranje u ravni

prikazanog tekueg rama.
Ovaj simbol ukazuje na sreeno samo obrtanje u ravni prikazanog tekueg rama.
Ovaj simbol ukazuje na sreena oba pomeranja u ravni prikazanog tekueg rama,
dok je obrtanje dozvoljeno.
Ovaj simbol ukazuje na sreeno samo jedno pomeranje u ravni prikazanog tekueg
rama, dok je obrtanje dozvoljeno.
Ovaj simbol ukazuje da datom osloncu nisu spreena sva pomeranja i sva
obrtanja, i da pri tome ni jedna njegova lokalna osa ne lei u ravni prikazanog
tekueg rama.
Napomena:
U Tower-u 6 lokalni koordinatni sistem takastog oslonca ne pripada setu, ve svakom
pojedinanom osloncu koji je postavljen u modelu. Po default-u, program lokalni koordinatni
sistem oslonca postavlja u pravcu globalnog koordinatnog sistema celog modela, a njegov
poloaj se moe promeniti pomou naredbe Promena L.K.S..

234
Karakteristike stubova
Deo dijalog box-a predvien za definisanje karakteristika

stuba koji e eventualno biti izgenerisan
U desnom delu dijalog box-a se nalaze podaci kojima se opisuju karakteristike stubova koji e
eventualno biti izgenerisan u proceduri generisanja vertikalnih entiteta. Kako e nakon
procedure generisanja vertikalnih entiteta, za izgenerisane stubove biti kreirani novi setovi
numerikih podataka, to su ovi podaci potpuno usaglaeni sa podacima koji se zadaju pri
definisanju setova greda. Jedina razlika je u tome, to se ovde ne mogu definisati stubovi
promenljivog poprenog preseka, viedelni preseci od razliitih materijala kao i reetkasti
tipovi tapova. Svakako da se ovakve osobine mogu naknadno pridruiti izgenerisanim
stubovima, kada oni zaista postanu gredni elementi konstrukcije.
3.1.12 Krive povri

Krive povri slue za postavljanje zakrivljenih konstrutivnih elemenata i optereenja
na model. Znai, krive povri nisu deo ni konstrukcije ni optereenja, ve one slue iskljuivo
da odrede zakrivljenost entiteta na modelu. Svaka od krivih povri je odreena svojim
projektovanim oblikom na baznu ravan i visinom u odnosu na zadatu baznu ravan. Programom
su predvieni sledei tipovi krivih povri: sfera, kupa, svod i spirala
Projektovani oblik sfere na baznu Projektovani oblik kupe na baznu

ravan ravan
je pun krug je pun krug

235
Projektovani oblik svoda na Projektovani oblik spirale na

baznu ravan je pravouganik baznu ravan je polukruni prsten
Svaka od programom predvienih krivih povri ne mora stajati uvek uspravno, ve moe
zauzeti potpuno prozivoljan poloaj u prostoru. Poloaj krivih povri u prostoru je odreen
nagibom njene bazne ravni u prostoru i orijentacijom njene visine.
Bazna ravan sfere je postavljena Bazna ravan sfere je horizontalna

koso u prostoru ali je visina zadata u negativnom
smeru u odnosu na baznu ravan
Postupak kreiranja zakrivljenih delova konstrukcije i optereenja, odvija se na potpuno isti

nain za sve tipove krivih povri:
- Prvo se dati element konstrukcije, odnosno optereenje, nacrta u svom projektovanom

obliku na baznu ravan figure, iju e zakrivljenost kasnije preuzeti.
- Pomou odgovarajue naredbe definie se geometrija date krive povri.
- Na kraju, selektuju se svi entiteti koji treba da preuzmu zakrivljenost prethodno definisane
krive povri.
Po zavretku prethodno opisane procedure, svi selektovani entiteti e dobiti takvu prostornu
transformaciju da svojom kompletnom geometrijom pripadaju krivoj povri kojoj su pridrueni.
Ovako transformisane entitete nazivamo evaluirani. Evaluirani entiteti ne moraju
popunjavati celu krivu povr, ve samo jedan njen deo. Pri tome, projektovani oblik
evaluiranih entiteta na baznu ravan krive povri moe biti potpuno prozivoljan. Jedini uslov, da
bi neki od entiteta bio evaluiran, je da se on celom svojom geometrijom nalazi unutar gabarita
bazne ravni date krive povri.

236
Evaluirana pravougaona ploa na Istovremeno su evaluirane i

sferi radijalno postavljene grede i
dobila je prikazani oblik prstenasta ploa
Kako je programom omogueno da se za tekui prikaz u prozoru 2D pogled postavi i

razvijeni oblik prethodno definisane krive povri (vidi poglavlja 2.14.1 i 2.14.7), to u nekim
sluajevima moe biti lake da prvo definiete geometriju krive povri a da potom izborom
taaka u prozoru 2D pogled, odmah definiete i krivolinijsku geometriju datog konstruktivnog
elementa, odnosno optereenja. Obzirom da program pri definisanju geometrije krivih povri
zahteva obavezno i selektovanje entiteta za evaluiranje, to neete moi da kreirate potpuno
praznu krivu povr. U tom sluaju, u baznoj ravni krive povri nacrtajte jedan pomoni
povrinski ili linijski entitet koji e biti evaluiran, a kasnije kada njegovim selektovanjem
definiete pomoni pogled date razvijene krive povri, slobodno ga obriite.
Selektovanjem evaluirane pomone ploe, Brisanjem prethodno evaluirane pomone

definisan je pogled ravijenog oblika krive ploe, dobijena je prazna kriva povr
povri
Kada je za tekui prikaz u prozoru 2D pogled postavljen razvijeni oblik neke od prethodno
definisanih krivih povri, tada se u ovom prozoru, prikazuje i pomona mrea, koja jasno
ukazuje na zadati oblik i domen rasprostiranja date krive povri. Izbor taaka miem u ovako
definisanom pogledu, uvek e odabrati take koje pripadaju datoj krivoj povri, a meusobna
rastojanja ovako odabranih taaka e predstavljati projekciju njihove stvarne duine na baznu
ravan krive povri. Pri izboru taaka zadavanjem koordinata, vaie lokalni koordinatni sistem,
u kome lokalna X i Y osa lee u baznoj ravni date krive povri dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na baznu ravan.

237
Pri izboru taaka u prozoru 2D pogled, vaie pravilo da se mogu odabrati samo take koje
se nalaze unutar domena rasprostiranja krive provri, odnosno unutar postavljene mree
pomonih linija. U suprotnom program e izdati odgovarajue upozorenje.
Naglasiemo da mrea pomonih linija nema nikakve veze sa mreom konanih elemenata
koja e biti izgenerisana pre prorauna. Ona praktino slui samo za orijentaciju u prostoru
gde se nalazi, i dokle se prostire data kriva povr. Pored toga, ova mrea moe posluiti za
precizan izbor taaka pomou OSNAP kriterijuma, a njena gustina e odrediti i preciznost
definisanja koordinata evaluiranih entiteta. Program pri kreiranju krive povri, gustinu mree
pomonih linija postavlja sam po default-u, a Vi je moete naknadno menjati, pomou
naredbe Editovanje povri (vidi poglavlje 3.1.12.6).
3.1.12.1 Sfera
Izborom naredbe Krive povri X Sfera, ulazi se u proceduru definisanja

geometrije ove krive povri, u njenoj baznoj ravni. Kako je oblik sfere u osnovi krug, to e
program sa komandne linije zahtevati da prvo odredite centar kruga, a potom i njegov
poluprenik.
Centar osnove sfere:
Taka sa osnove sfere:
Izbor ove dve take, ujedno e odrediti i nagib bazne ravni u prostoru. Da bi geometrija sfere
bila potpuno odreena, preostalo je jo da zadamo i njenu visinu u pravcu normale na baznu
ravan.
Visina sfere (hmax=3.0000) <3.0000>:
Visina sfere se moe odrediti ili izborom prozivoljne take u prostoru ili pak zadavanjem njene
numerike vrednosti sa tastature. Klik na desni taster mia dovee do prihvatanja ponuene
default vrednosti, koja odgovara zadatom polupreniku sfere. Zadata pozitivna vrednost e
odrediti orijentaciju sfere u pravcu pozitivnog vektora normale na njenu baznu ravan, a
negativna u suprotnom smeru.
Kako je sada geometrija krive povri potpuno odreena, to program ulazi u proceduru
selektovanja entiteta koji treba da preuzmu zakrivljenost prethodno zadate krive povri.

238
<0 sel.> Krive povri Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/

Procedura selektovanja se odvija na potpuno siti nain kao i u ostalim naredbama u programu
(vidi poglavlja 2.8). Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon
ega e naredba biti zavrena, a prethodno selektovani entiteti, koji ispunjavaju uslov za
evaluiranje, bie zakrivljeni. Naime, uslov je da se isrpojetkovana geometrija selektovanih
entiteta, na baznu ravan krive povri, svojom celom geometrijom nalazi unutar gabarita bazne
ravni.
Selektovana horizontalna grede nee biti evaluirana

jer ne upada celom svojom geometrijom u gabarit bazne ravni
Svakako da se entiteti za evaluiranje ne moraju nalaziti samo u baznoj ravni krive povri, ve
bilo gde u prostoru. Jedini uslov je da se njihova projekcija na baznu ravan krive povri, nalazi
unutar gabarita bazne ravni.
Drastian primer je kada se za evaluiranje selektuje ploa

koja se nalazi iznad zadate sfere, ali je njena projekcija ipak
unutar gabarita bazne ravni krive povri.

239
3.1.12.2 Kupa
Naredba Kupa radi na potpuno isti nain kao i prethodno opisana naredba za
kreiranje sfere. Jedina razlika je kod odreivanja visine kupe, jer se za ovu figuru moe zadati
potpuno prozivoljna visina, dok je ona kod sfere bila ograniena njenim poluprenikom.
3.1.12.3 Svod
Kako je projektovani oblik svoda na baznu ravan pravougaonog oblika, to se

izborom naredbe Svod ulazi u proceduru definisanja pravougaonika.
Prva taka srednje linije svoda:
Nain iscrtavanja pravougaone projekcije svoda na baznu ravan, u potpunosti odgovara

crtanju pravougaonika, kada se sa komandne linije izabere podopcija Traka (vidi poglavlje
2.6.2).
Druga taka srednje linije svoda:
irina osnove svoda:
irina svoda se moe odrediti ili izborom prozivoljne take u prostoru, ili pak zadavanjem
njene numerike vrednosti sa tastature. U oba sluaja, izbor ove tri take e ujedno odrediti i
nagib bazne ravni u prostoru. Da bi geometrija svoda bila potpuno odreena, preostalo je jo
da zadamo i njegovu visinu u pravcu normale na baznu ravan.
Visina svoda (hmax=3.0000) <3.0000>:
Visina svoda se moe odrediti ili izborom prozivoljne take u prostoru ili pak zadavanjem njene
numerike vrednosti sa tastature. Klik na desni taster mia, dovee do prihvatanja ponuene
default vrednosti, koja odgovara polovini zadate irine svoda. Zadata pozitivna vrednost e
odrediti orijentaciju svoda u pravcu pozitivnog vektora normale na njegovu baznu ravan, a
negativna u suprotnom smeru.
Kako je sada geometrija svoda potpuno odreena, to je dalji postupak selektovanja entiteta
koji treba da zauzmu njegovu zakrivljenost, potpuno isti kao i kod ostalih krivih povri.
3.1.12.4 Spirala
Kako je projektovani izgled spirale na baznu ravan, oblika polukrunog prstena, to

se izborom naredbe Spirala ulazi u proceduru definisanja ovakve geometrije.

240
Na crteu su obeleene tri take, koje je potrebno zadati pri

odreivanju projektovane geometrije spirale na baznu ravan
Centar osnove spirale:
Nakon izbora centra spirale (taka 1), program e traiti da se zada taka koja odreuje
spoljnji poluprenik (taka 2)
Poetna taka na spoljanjoj krunici (Inverzno):
Ovde se pod poetnom takom podrazumeva ona taka od koje poinje da raste, odnosno
pada, visina spirale. Kako se ovde zadaje polukrug, to je na komandnoj liniji prisutna i
podpocoja Inverzno. Uzastonim izborom ove podopcije, naizmenino se odluujete za
postavljanje jednog od mogua dva polukruga, u odnosu na liniju koja je odreena poloajem
taaka 1 i 2.
Kada ste odabrali poetnu taku na spoljanjoj krunici, program e traiti da odredite i taku
sa unutranjeg polukruga (taka 3).
Taka sa unutranje krunice (Inverzno):
Na komandnoj liniji je i dalje prisutna podocija Inverzno, te njenim izborom moete i u ovom
trenutku dobiti sliku u ogledalu defnisanog polokruga. Izbor ove tri take, ujedno e odrediti i
nagib bazne ravni u prostoru.
Ugao (<180.0>):
Sada je potrebno odrediti centralni ugao koji spirala zahvata u osnovi. Podrazumevana
vrednost je centralni ugao od 180, koju svakako po potrebi moete promeniti. Da bi
geometrija spirale bila potpuno odreena, preostalo je jo da zadamo i njenu visinu u pravcu
normale na baznu ravan.
Visina spirale:
Za visinu spirale se moe zadati proizvoljna vrednost, nakon ega e program ui u proceduru
selektovanja entiteta koji treba da preuzmu njenu zakrivljenost, na potpuno isti nain kao i
kod ostalih krivih povri.

241
3.1.12.5 Postojea povr
Pomou ove naredbe imate mogunost da selektovanim entitetima pridruite

zakrivljenost neke od ranije kreiranih krivih povri. Izborom naredbe Postojea povr,
program e sa komandne linije zahtevati da selektujete entitet koji ima evaluator, odnosno
entitet koji je ve ranije zakrivljen.
<0 sel.> Kriva povr - Selektovanje:
Procedura selektovanja je pojedinana, odnosno moe se selektovati samo jedan od

evaluiranih entiteta. Nakon zavrene selekcije evaluiranog entiteta, program e preuzeti
geometriju njegove krive povri. Sada ste praktino doli u istu situaciju, kao i da ste pomou
odgovarajue naredbe, ponovo kreirali geometriju iste te krive povri.
<0 sel.> Krive povri Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/

Znai, sada je potrebno, na potpuno isti nain kao i kod kreiranja novih krivih povri,
selektovati sve entitete koji treba da preuzmu zakrivljenost date krive povri.
Ova naredba ima naroitu primenu, kada se pri prvom kreiranju krive povri, grekom ne
selektuju svi entiteti koji treba da preuzmu njenu zakrivljenost.
3.1.12.6 Editovanje povri
Pomou naredbe Editovanje povri, imate mogunost da proizvoljno

selektovanoj krivoj povri promenite neki od parametara koji definie njenu geometriju. Sa
komandne linije, program e zahtevati da selektujete jedan od evaluiranih entiteta, iju krivu
povr elite da editujete.
<0 sel.> Kriva povr - Selektovanje:
Nakon zavrene pojedinane selekcije, program e otvoriti dijalog box iji izgled e zavisiti od
tipa krive povri iju zakrivljenost je preuzeo selektovani entitet.
Izgled dijalog box-a za editovanje sfere

242
U desnom delu dijalog box-a se prikazuje ematski izgled date krive povri, i to kako u baznoj
ravni, tako i u preseku. Napomenuemo da, ukoliko je bazna ravan krive povri postavljena
koso u prostoru, ona e u ovom dijalog box-u biti prikazana kao da je horizontalna.
U levom delu dijalog box-a, se nalaze podaci koji odreuju datu krivu povr. Klikom mia na
jedan od edit box-ova, u dnu dijalog box-a se ispisuje i znaenje datog parametra i opseg
vrednosti koji se moe zadati.
Geometrija krive povri
Geometrija sfere je odreena poluprenikom u njenoj baznoj ravni (r =) i ovo je jedini

podatak koji se ne moe menjati u ovom dijalog box-u. Podaci o visini sfere (h =) i
polupreniku cele sfere (R =) su povezani te promena jednog od njih utie na vrednost
drugog. Zadavanje visine sfere, koja je manja od njenog poluprenika u zadatoj baznoj ravni,
praktino znai da se srednja ravan cele lopte ne nalazi u baznoj ravni nego negde ispod nje.
Isto vai i kada se za poluprenik cele sfere zada vrednost koja je vea od njenog poluprenika
u zadatoj baznoj ravni
Podaci o mrei pomonih linija
Jo jednom emo naglasiti da mrea pomonih linija nema nikakve veze sa mreom konanih
elemenata koja e biti izgenerisana pre prorauna. Pomou sledee grupe podataka se utie na
izgled ove pomone mree.
nr broj radijalih podela, odnosno broj na koliko e krunih iseaka bti podeljena sfera
nh - broj tangecijalnih podela, odnosno koliko e koncentrinih krugova biti postavljeno na
sferi
Postavljanje check box-a Ekvidistantna mrea na ukljueno stanje, dovodi do jednakih

razmaka podele mree u prostoru, dok njegovo iskljueno stanje oznaava da e razmak
mree biti jednak u njegovoj projekciji na baznu ravan.
U sluaju da je vie entiteta na crteu evaluirano datom krivom povri, tada pomou check
box-a Pridrui svima imate mogunost da, izvrene promene u ovom dijalog box-u
pridruite ili svim entitetima, ili pak samo selektovanom. U sluaju da na crteu postoji samo
jedan entitet koji pripada datoj krivoj povri, ovaj check box e biti neaktivan. Naime, kako se
u okviru ove naredbe selektuje samo jedan od evaluiranih entiteta, to postavljanjem ovog
check box-a na ukljueno stanje, izvrene promene e biti pridruene svim entitetima date
krive povri. Meutim, u sluaju da je on pstavljen na iskljueno stanje, tada e po izlasku iz
dijalog box-a biti kreirana nova kriva povr, prema zadatim podacima u ovom dijalog box-u.
Selektovani entitet e biti evaluiran prema novo zadtim podacima, a svi ostali e zadrati
geometriju prethodno definisane krive povri.
Sva prethodno data objanjenja za editovanje sfere, vae i za ostale tipove krivih povri. U
daljem tekstu izneemo samo razlike i specifinosti za svaku od programom predvienih krivih
povri.

243
Izgled dijalog box-a za editovanje kupe
Geometrija kupe je odreena poluprenikom u njenoj baznoj ravni (r =), i podatkom o visini
kupe (h =). Poloprenik se ne moe menjati, dok se za visinu moe zadati potpuno
proizvoljna vrednost.
Izgled dijalog box-a za editovanje svoda
Uloga parametara koji definiu njegovu geometriju je ista kao i kod sfere, stim to je znaenje
parametara koji odreuju gustine pomone mree drugaije.
dL razmak koncentrinih polukrugova u podunom smislu. Ovaj podatak se zadaje u

jedinicama za duinu (m).
nr broj radijalih podela, odnosno broj na koliko e delova biti podeljen polukrug koji
odreuje geometriju svoda u poprenom smislu.

244
Izgled dijalog box-a za editovanje spirale
Geometrija spirale je odreena sa spoljanjim i unutranjim poluprenikom u njenoj baznoj

ravni (R1= i R2=) i podatkom o visini spirale (h=). Program za poluprenike nee
prihvatiti unoenje vrednosti koje bi izmenile geometriju konstruktivnih elemenata koji se
nalaze na spirali, dok se za visinu spirale moe zadati potpuno priozvoljna vrednost.
Napomena:
Nemojte zadavati previe gustu mreu pomonih linija, jer ona moe znatno usporiti rad
programa. Default postavljena gustina je za veinu sluajeva sasvim dovoljna.
Napomena:
Napomenuemo da se pomou nardbe Editovanje povri, moe se selektovati i cilindrian ram
(vidi poglavlje 2.12.5).
3.1.13 Faze graenja

Pomou naredbi koje emo opisati u ovom poglavlju, imate mogunost da opiete
fazno graenje konstrukcije. Ove naredbe e imati naroitu primenu kod montanih i
spregnutih konstrukcija.
Faze graenja treba shvatiti kao mogunost da u jednoj datoteci definiete podatke za niz
nezavisnih modela. U okviru jednog modela moete definisati proizvoljan broj faza.
Postavljanjem jedne od njih za tekuu, na crteu se prikazuju samo entiteti koji njoj pripadaju,
dok entiteti iz drugih faza postaju trenutno nevidljivi. Otvaranje novih faza, i postavljanje
tekue faze, vri se pomou naredbe Faze graenja.
Konstrukcija
U faznom graenju je pored mogunosti dodavanja novih elemenata koji nisu postojali u
prethodnoj fazi, neophodno obezbediti i uklanjanje entiteta koji su postojali u prethodnoj fazi.
Ovo emo pojasniti na primeru montae jednospartnog rama.

245
Faza 1: Montaza stubova
Faza 2: Montaa rigle sa postavljenim podupiraem

246
Faza 3: Skidanje podupiraa
Pored toga, kod spregnutih konstrukcija je gotovo redovan sluaj, da jedan isti entitet u
razliitim fazama, dobija kako razliite oblike poprenog preseka, tako i razliite karakteristike
materijala. Ovo emo pojasniti na primeru proste grede spregnutog poprenog preseka.
Faza 1: Popreni presek grede se satoji samo od elinog profila

247
Faza 2: Popreni presek grede se satoji od elinog profila i betonske ploe
Faza 3: Popreni presek grede se satoji od elinog profila

i betonske ploe, ali sada smanjenog modula elstinosti,
zbog analize uticaja od teenja betona
Da bi se obezbedilo, ovakvo fleksibilo ponaanje modela u razlitim fazama, u programu je

usvojena koncepcija da je baza entiteta jedinstvena na nivou celog modela, odnosno vai u
svim definisanim fazama graenja. Znai, za svaki od entiteta, bez obzira da li on predstavlja
deo konstrukcije, ili pak optereenja, vodi se lista podataka koja govori o tome u kojoj fazi se
on pojavljuje, a u kojoj ne. To praktino znai da e brisanjem nekog entiteta on biti izbaen iz
modela, te se nee pojaviti ni u jednoj od definisanih faza. Isto vai i za listu stova numerikih
podataka, koja je takoe jedinstvena za ceo model. Naime, promena numerikih podataka e
se odnositi na sve entitete kojima je ona pridruena, bez obzira na fazu u okviru koje se dati
entitet pojavljuje. Za promenu parametara koji govore, u kojim se sve fazama on pojavljuje,
predviena je naredba Promena faze graenja.
Sve prethodno reeno, pojasniemo na ranije prikazanom primeru jednospratnog okvira i

proste grede spregnutog poprenog preseka. Za uklanjanje podupiraa u fazi 3, ne sme se

248
koristiti naredba Brisanje, ve je potrebno stubovima i njegovim osloncima definisati da se

pojavljuju u sve tri faze, rigli da se pojavljuje u fazi 2 i 3, dok je za podupira i njegov
oslonac potrebno zadati da se pojavljuje samo u fazi 2.
U primeru proste grede spregnutog poprenog preseka, u svakoj od faza je potrebno definisati
novu gredu koja se samo u njoj pojavljuje, i svakoj od njih pridruiti novi set numerikih
podataka. Znai, gredi koja se pojavljuje samo u fazi 1 potrebno je pridruiti redni broj seta
1, gredi koja se pojavljuje samo u fazi 2 redni broj seta 2, a gredi koja se pojavljuje
samo u fazi 3, redni broj seta 3. Pri tome, setu numerikih podataka 1 su pridruene
karakteristike elinog I profila, setu podataka 2 karakterisiteke spregnutog poprenog
preseka koji se sastoji od elinog profila i betonske ploe, a redni set podataka 3 je potuno
isti kao i set 2, stim to je sada, zbog analize uticaja od teenja betona, modul elastinosti
betonske ploe smanjen na potrebnu vrednost.
Optereenje
Lista sluajeva optereenja je jedinstvena za ceo model, odnosno isti sluajevi optereenja
vae u svim definisanim fazama graenja. to se tie entiteta koji predstavljaju optereenje,
za njih vae potpuno ista pravila kao i kod elmenata konstrukcije. Znai, za svaki entitet
optereenja se vodi lista podataka koja ukazuje, u kojim se sva fazama on pojavljuje. Prema
tome, uklanjanje optereenja iz neke od faza, ne radi se pomou naredbe Brisanje, jer e to
izazvati njegovo uklanjanje i iz faza u kojoj je potrebno da ono deluje, ve se pomou naredbe
Promena faze graenja selektovanom entitetu optereenja zadaje u kojim sve fazama
treba da je prisutan.
Kao to smo ve na poetku ovog poglavlja rekli, svaku od definisanih faza graenja, treba
shavatiti kao poseban model, pri emu svi oni imaju zajedniku listu definisanih sluajeva
optereenja. Znai u okviru prorauna celog modela, bie sprovedeno onoliko posebnih
prorauna, koliko ima i definisanih faza graenja. Pri proraunu svake od faza, u okviru
svakog od sluajeva optereenja, na model se nanose sva optereenje koja pripadaju datoj
fazi, kao i optereenja zadata u okviru prethodne faze, ali sa negativnim predznakom
(suprotnog smera delovanja). Dobijenim rezultatima prorauna iz svake od faza, dodaju se i
odgovarajui uticaji proraunati iz prethodne faze.
Prema tome, u svakoj od faza se zadaje ukupno optereenje koje u njoj deluje, odnosno
potrebno je akumulirati optereenje iz svih prethodnih faza. Na ovaj nain, pri proraunu e
svaka od faza biti optereena samo razlikom optereenja koja deluje u okviru nje, a rezultati
e odgovarati realnom ponaanju konstrukcije. Ovakva koncepcija omoguava znatno laki rad
pri zadavanju potrebnog optereenja po fazama.
Sve prethodno reeno pojasniemo na primeru jedne proste grede ije se jednakopodeljeno
optereenje iz faze u fazu poveava za po 2 kN/m.

249
Iako ovaj primer nema mnogo smisla i inenjerskoj praksi, odabrali smo ga, da bi to
slikovitije objasnili nain finkcionisanja programa. Pri proraunu e se dobiti sledei rezultati.
I-va Faza: M1 = q1 * l2 / 8 = (- 3) * 82 / 8 = -24 kNm
II-ga Faza: M2 = (q2 - q1) * l2 / 8 + M1 = [- 5 ( -3)] * 82 / 8 + (-24) = -40 kNm
III-ca Faza: M3 = (q3 q2) * l2 / 8 + M2 = [- 7 ( -5)] * 82 / 8 + (-40) = -56 kNm
Isto vai i za uticaje od sopstvene teine. Naime, kako je programom omogueno automatsko
sraunavanje optereenja od delovanja sopstvene teine (vidi polgavlje 3.2.1), a lista
sluajeva optereenja je zajednika za sve faze graenja, to ovakva koncepcija nee dovesti
do njenog viestrukog dejstva u okviru svake od faza.
Uzeemo opet za primer prikazanu prostu gredu, pravougaonog poprenog preseka od betona,
b/d=20/40cm. Zahtev za automatsko sraunavanja optereenja od sopstvene teine, u okviru
istog sluaja optereenja, praktino e znaiti da je u okviru svake od faza, greda optereena
jednakopodeljenim optereenjem g = 0,2 * 0,4 * 25 = 2 kN/m.
I-va Faza: M1 = g1 * l2 / 8 = (- 2) * 82 / 8 = -16 kNm
II-ga Faza: M2 = (g2 - g1) * l2 / 8 + M1 = [- 2 ( -2)] * 82 / 8 + (-16) = -16 kNm
III-ca Faza: M3 = (g3 g2) * l2 / 8 + M2 = [- 2 ( -2)] * 82 / 8 + (-16) = -16 kNm
Znai, u okviru svake od faza, sopstvena teina e delovati samo jadanput.

250
3.1.13.1 Definisanje faza graenja
Izborom naredbe Faze graenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija

Konstrukcija, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje faza graenja
U prikazanoj listi, koja se nalazi u levom delu dijalog box-a, svaka od definisanih faza je
odreena svojim rednim brojem (kolona N) i nazivom (kolona Faze graenja). Naziv faze
graenja se zadaje jednostavnim klikom mia na dato polje i unosom eljenog sadraja sa
tastature
Pomou komandnog polja Dodaj se vri ubacivanje u listu nove faze, sa rednim brojem koji
je za jedan vei od do tada poslednjeg u listi. Pri dodavanju nove faze moe se iskorisititi i
mogunost kreiranja nove faze koja ima potpuno iste sadraj kao i neka od ranije definisanih.
Naime, ako check box Sa kopiranjem postavite na uklueno stanje (u malom kvadratu
treba da je postavljen simbol ), tada e novo dodata faza imati potpuno isti sadraj kao i
faza koji je bila aktivna, neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj. Check box Sa
kopiranjem je po default-u postavljen na ukljueno stanje, obzirom da u najeim
sluajevima u praksi, nova faza graenja pored novih, sadri i sve elemente iz prethodne faze.
U sluaju kada je check box Sa kopiranjem iskljuen, komandno polje Dodaj e raditi kao i
u ostalim dijalog box-ovima, odnosno bie otvorena nova (prazna) faza graenja.
Komandno polje Brii radi kao i u ostalim dijalog box-ovima, pri emu u sluaju da za
brisanje selektujete fazu sa entitetima koji se pojavljuju samo u njoj, program e izdati
Izbor komandnog polja OK e dovesti do brisanja selektovane faze, pri emu e iz modela
biti uklonjeni svi entiteti koji se pojavljuju samo u toj fazi. Komandno polje Cancel je
predvieno za odustajanje od brisanja.
Pomou komandnih polja Gore i Dole omoguena je promena redosleda faza u listi.
Postupak se odvija tako to se prvo klikne u okviru reda u kome se nalazi faza kojoj je
potrebno promeniti poloaj u listi, i potom aktivira odgovarajue dugme.

251
Izbor tekue faze se vri jednostavnim klikom mia na bilo koju poziciju list box-a, u okviru tog
reda. Taj red postaje naznaen posebnom bojom, i na taj nain se oznaava koja je faza
aktivna. Klikom na komandno polje OK, dijalog box nestaje sa ekrana, a na modelu se (ako
postoje) postavljaju svi entiteti koji su pridrueni datoj fazi graenja. Svi entieti koji se nadalje
budu iscrtavali, bez obzira da li oni predstavljaju deo konstrukcije ili pak optereenja, bie
pridruivani postavljenoj tekuoj fazi graenja.
Ikona za promenu faze graenja
Na ikoni, pomou koje se aktivira naredba Promena faze graenja, uvek je ispisan i redni
broj tekue faze graenja. Brza promena tekue faze graenja, moe se postii i izborom iz
zatvorene liste koja se otvara klikom mia preko strelice, koja se nalazi sa desne strane
prikazane ikone.
Lista za brzu promenu tekue faze graenja

252
3.1.13.2 Promena faze graenja
Pomou naredbe Promena faze graenja, imate mogunost da za prozivoljno

selektovane entitete promenite podatke koji ukazuju na njihovu pripadnosti pojedinim
fazama. Izborom ove naredbe, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Promena faze graenja Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/

Nakon zavrene selekcije, desni klik mia e oznaiti izbor podopcije krAj, nakon ega e se
pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje podataka o

pripadnosti selektovanih entiteta pojedinim fazama
Prikazani dijalog box ima isti izgleda kao i dijalog box za definisanje faza graenja. U ovom
dijalog box-u se ne mogu dodavati i uklanjati faze, i on sadri onoliko redova, koliko je i
definisano faza graenja. Postojanje simbola u koloni , ukazuje da li se selektovani
entiteti nalaze u okviru date faze ili ne. Uzastopni klik mia u okviru bilo koje pozicije reda, u
kojoj su prikazani podaci za datu fazu, dovee do naizmeninog postavljanja i uklanjanja
indikatora . Postojanje indikatora oznaava da selektovani entiteti pripadaju datoj
fazi.
U sluaju da neki od selektovanih entiteta pripada datoj fazi, a neki ne, tada e simbol imati
bled (disejblovan) izgled .. Upravo ovakav izgled simbola ukazuje da se u datoj fazi ne
nalaze svi selektovani entiteti, ve samo neki od njih. Ako klikom mia ne promenite ovakav
izgled simbola, to e znaiti da selektovani entiteti treba da zadre podatke o pripadnosti datoj
fazi, kao i pre aktiviranja ove naredbe.
Kada ste izvrili sve potrebne izmene, aktivirajte komadno polja OK, nakon ega e dijalog
box biti zatvoren, a program e za sve selektovane entitet auriratri podatke koji govore o
njihovoj pripadnosti pojedinim fazama.
Nain rada sa naredbama za definisanje faza graenja, objasniemo na sledea dva primera.

253
Primer jednospratnog rama
Na praznom crteu, postaviemo oba stuba i njegove oslonce.
U okviru tekue faze 1, postavljeni su stubovi i oslonci
Sada emo pomou naredbe Faze graenja, prvo zadati ime fazi 1, a potom emo
pomou komandnog polja Dodaj dodati novu fazu.
Nova faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem
Kako je check box Sa kopiranjem bio postavljen na ukljueno stanje, to e se u sastavu II-
ge faze nai svi prethodno postavljeni elementi iz faze 1.

254
Poetno stanje faze 2, u potpunosti odgovara sadraju faze 1
Docrtaemo riglu, podupira i njegov oslonac.
Kako je tekua faza 2, to su postavljeni elementi

konstrukcije pridrueni samo njoj.
Pomou naredbe Faze graenja, dodaemo i treu fazu.

255
I trea faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem
Kako je samo u okviru faze 3, potrebno ukloniti podupira i njegov oslonac, to ga ne smemo
obrisati pomou naredbe Brisanje, jer bi na taj nain ovi elementi bili uklonjeni i iz faze 2.
Zbog toga emo aktivirati naredbu Promena faze graenja, i selektovati samo ova dva
elementa konstrukcije. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.

256
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi

da oba selekotvana entiteta pripadaju i fazi 2 i fazi 3.
Znai, sada je potrebno prethodno selektovani podupira i njegov oslonac, izbaciti samo iz faze
3
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije treeg reda,

iz kolone e biti uklonjen simbol
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu emo imati
eljeno stanje za tekuu fazu 3.

257
Definitivan izgled konstrukcije u treoj fazi
Primer proste grede spregnutog poprenog preseka
Na praznom crteu, postaviemo gredu i njene oslonce. U okviru seta grede 1, definisaemo
da je njen popreni presek odreen geometrijom I profila, a da je materijal elik.
U okviru tekue faze 1, postavljena je elina greda

I preseka, i oba oslonca
Sada emo pomou naredbe Faze graenja, prvo zadati ime fazi 1, a potom emo
pomou komandnog polja Dodaj dodati novu fazu.

258
Nova faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem
Kako je check box Sa kopiranjem bio postavljen na ukljueno stanje, to e se u sastavu II-
ge faze nai svi prethodno postavljeni elementi iz faze 1.
Kako je sada potrebno promeniti popreni presek grede, tako da on postane spregnut samo u
fazi 2, to ga ne smemo promeniti pomou naredbe Promena setova (vidi poglavlje
3.3.1), jer bi na taj nain greda i u fazi 1 bila spregnuta, to svakako ne elimo. Takoe, ni
brisanje postojee grede u fazi 2 ne bi reilo problem, jer bi u tom sluaju greda bila
izbaena i iz faze 1. Zbog toga je potrebno aktivirati naredbu Promena faze graenja, i
selektovati samo gredu. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.

259
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi

da selekotvana greda pripada i fazi 1 i fazi 2.
Znai sada je potrebno selektovanu gredu izbaciti samo iz faze 2.
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije drugog reda,

Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e se pojaviti
samo oslonci koji pripadaju i I-oj i II-oj fazi.

260
U okviru faze 2, sada postoje samo oslonci
Sada emo docrtati novu gredu, ali emo joj dodati novi set numerikih podataka. U okviru
dodatog seta numerikih podataka broj 2, definisaemo spregnuti popreni presek, koji se
sastoji od elinog I profila i betonske ploe.
Kako je tekua faza 2, to je postavljena greda

spregnutog poprrenog preseka pridruena samo njoj.
Pomou naredbe Faze graenja, dodaemo i treu fazu.

261
I trea faza je dodata korienjem opcije Sa kopiranjem
Poetno stanje faze 3 u potpunosti odgovara sadraju faze 2
Kako je sada potrebno promeniti popreni presek grede, tako da se betonskom delu
spregnutog preseka smanji modul elatinosti, to emo ponovo aktivirati naredbu Promena
faze graenja, i selektovati samo gredu. Nakon toga, otvorie se dijalog box sledeeg
izgleda.

262
Na osnovu postavljenih simbola , jasno se vidi da

selekotvana greda pripada i fazi 2 i fazi 3.
Znai, sada je potrebno selektovanu gredu izbaciti samo iz faze 3
Jednostavnim klikom mia, u okviru bilo koje pozicije treeg reda,

Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e se pojaviti
samo oslonci koji pripadaju I-oj, II-oj i III-oj fazi.

263
U okviru faze 3, sada postoje samo oslonci
Sada emo docrtati novu gredu, ali emo joj dodati novi set numerikih podataka. U okviru
dodatog seta numerikih podataka broj 3, definisaemo spregnuti popreni presek, koji u
potpunosti odgovara setu broj 2, ali emo betonskoj ploi smanjiti modlu elastinosti na
potrebnu vrednost.
Kako je tekua faza 3, to je postavljena greda

spregnutog poprenog preseka, sa smanjenim modulom
elastinosti betona, pridruena samo njoj.

264
3.2 Optereenje
Sva optereenja, koja se u programu zadaju pomou naredbi iz padajueg menija
Optereenje, pridruuju se tekuem sluaju optereenja. Pod sluajem optereenja se
podrazumeva stanje na modelu u kome u jednom trenutku deluje proizvoljan broj optereenja.
Na statusnoj liniji, u donjem levom uglu ekrana, stalno je ispisana informacija o rednom broju i
nazivu tekueg sluaja optereenja. Kako se u praksi esto ukazuje potreba za posebnim
proraunom uticaja usled delovanja razliitih sluajeva optereenja (stalno, korisno, izuzetno,
itd.), to je u programu omogueno definisanje razliitih sluajeva optereenja. Od ovako
definisanih osnovnih sluajeva optereenja, kasnije je mogue praviti prozivoljne kombinacije
njihovog jednovremenog delovanja.
Za razliku od konstruktivnih elemenata, numeriki podaci o optereenjima se ne vode preko

lista setova ve se svakom nacrtanom optereenju direktno pridruuje niz potrebnih
numerikih podataka. Kako se optereenja u programu pamte preko intenziteta i pravca
zadatog vektora delovanja, to ovakva organizacija uvanja podataka omoguava da se u
okviru naredbi za manipulaciju sa elementima crtea (kopiranje, ogledalo, rotacija, itd), pored
poloaja delovanja optereenja, transformie i sam vektor koji odreuje smer delovanja
optereenja.
Osno preslikavanje zadatog optereenja na levom kraju rama,

pomou narebe Ogledalo, dovelo je do slike u ogledalu
i samih vektora delovanja optereenja
Za sva optereenja vai princip superpozicije, odnosno istorodna optereenja se mogu

meusobno preklapati pod uslovom da im se ne poklapa pravac delovanja vektora optereenja.
Pod istorodnim optereenjem podrazumevamo dva povrinska, dva linijska ili pak dva takasta
optereenja.

265
Superpozicijom dva takasta optereenja, omogueno je istovremeno

delovanje i horizontalne i vertikalne sile u istom voru
U sluaju da se pored poloaja zadatog optereenja, poklapa i pravac vektora njihovog

delovanja, nee doi do superpozicije optereenja, ve e postojee optereenje biti
zamenjeno novozadatim.
Zadavanje novog optereenja preko postojeeg, koje ima isti pravac

vektora delovanja, dovelo je do zamene na tom delu postojeeg,
sa novo zadatim optereenjem.
Pored standardnih optereenja silama i momentima, koji mogu delovati na povrini, du zadate
linije, ili pak u zadatoj taki na modelu, programom se mogu analizirati i temperaturni uticaji u
ploastim i grednim elementima, uticaji od pokretnog optereenja, pomeranja oslonaca, i
uticaji od prednaprezanja.

266
Napomena:
Povrinska, linijska i takasta optereenja se na crteu prikazuju odgovarajuim grafikim
simbolima, u vidu strelica. Veliinu ovih strelica moete sami podeavati pomou sledeih
funkcijskih tastera:
F9 Uzastopni klik mia na ovaj funkcijski taster dovidi do poveanja strelica kojima je
na crteu predstavljeno takasto optereenja.
na crteu predstavljeno linijsko optereenja.
na crteu predstavljeno povrinsko optereenja.
Jednovemeni pritisak na taster Alt, i jedan od gore navedenih funkcijskih tastera, dovodi do
suprotnog efekta, odnosno do smanjenja simbola strelica za dati tip optereenja.
Funkcijski taster F12 je predvien za ponitavanje prethodno sprovedenih skaliranja, i

povratak na programski definisanu default veliinu strelica.
3.2.1 Definisanje sluajeva optereenja

Izborom naredbe Sluajevi optereenja koja se nalazi u okviru padajueg
menija Optereenje, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Osnovni izgled dijalog box-a za definisanje sluajeva optereenja
U prikazanoj listi, svaki od definisanih sluajeva optereenja je odreen svojim rednim brojem
(kolona N), nazivom (kolona Naziv) i indikatorom (kolona g), koji ukazuje na to da li
e u zadati sluaj optereenja biti ukljuena i sopstvena teina ili ne.
Ime optereenja se zadaje jednostavnim klikom mia na dato polje i unosom eljenog naziva
sa tastature. Uzastopni klik mia na polje u okviru kolone g e dovesti do naizmeninog
postavljanja i uklanjanja indikatora . Postojanje indikatora oznaava da e za dati sluaj
optereenja biti uneta i sopstvena teina modela. Sopstvena teina ploa i zidova se rauna
kao proizvod zadate zapreminske teine pridruenog materijala, i njene debljine: g = * d,
dok se za grede rauna iz izraza: g = * A1 , gde je A1-povrina poprenog preseka grede.
Ako se za zapreminsku teinu nekog elementa zada vrednost nula, sopstvena teina tog
elementa nee biti uraunata bez obzira na postojanje indikatora .

267
Pomou komandnog polja Dodaj se vri ubacivanje u listu novog sluaja opterenja, sa
rednim brojem koji je za jedan vei od do tada poslednjeg u listi. Pri dodavanju novog sluaja
optereenja se moe iskorisititi i mogunost kreiranja novog sluaja optereenja koji ima
potpuno iste podatke kao i neki od ranije definisanih. Naime, ako check box Sa kopiranjem
postavite na uklueno stanje (u malom kvadratu treba da bude postavljen simbol ), tada e
novo dodati sluaj optereenja imati potpuno iste podatke kao i sluaj optereenja koji je bio
aktivan, neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj. Pored naziva, i stanja
parametra g, novo dodatom sluaju optereenja e na crteu biti pridruena i sva
optereenja koja su definisana u okviru ranije kreiranog sluaja optereenja. Ovakva
mogunost dodavanja novih sluajeva optereenja, preslikavanjem postojeih, ima primenu
kada je malim izmenama na postojeem sluaju optereenja mogue lako kreirati novi. U
sluaju kada je check box Sa kopiranjem iskljuen, komandno polje Dodaj e raditi kao i u
ostalim dijalog box-ovima, odnosno bie otvoren novi (prazan) sluaj optereenja.
Komandno polje Brii radi kao i u ostalim dijalog box-ovima, pri emu u sluaju da za
brisanje selektujete neki sluaj optereenja koji nije prazan (postojanje markera u koloni
oznaava da dati sluaj na crteu ima pridruena i neka od optereenja), program e izdati
upozorenje:
Izbor komandnog polja Yes e dovesti do brisanja selektovanog sluaja optereenja, pri
emu e i sa crtea biti uklonjena sva optereenja koja su mu ranije pridruena, dok je
komandno polje No predvieno za odustajanje od brisanja.
Pomou komandnih polja Gore i Dole omoguena je promena redosleda optereenja u

listi. Postupak se odvija tako to se prvo klikne u okviru reda u kome se nalazi optereenje
kome je potrebno promeniti poloaj u listi, i potom aktivira odgovarajue dugme.
Izbor aktivnog (tekueg) sluaja optereenja se vri jednostavnim klikom mia na bilo koju
poziciju list box-a u okviru tog reda. Taj red postaje naznaen posebnom bojom, i na taj nain
se oznaava koji je sluaj optereenja aktivan. Klikom na komandno polje OK, dijalog box
nestaje sa ekrana, na statusnoj liniji se ispisuje redni broj i naziv tekueg sluaja optereenja,
a na modelu se (ako postoje) iscrtavaju optereenja koja su pridruena datom sluaju
optereenja. Sva optereenja koja se nadalje budu iscrtavala, bie pridruivana postavljenom
tekuem sluaju optereenja.

268
Promena tekueg sluaja optereenja se moe vriti i iz

zatvorne liste, koja se nalazi u prostoru predvienom za ikone.
Promena tekueg sluaja optereenja preko ove liste, moe se vriti transparentno, odnosno
za vreme izvravanja drugih naredbi. Ako se promena tekueg sluaja optereenja vri u toku
procedure postavljanja nekog od optereenja, tada e dato optereenje biti pridrueno sluaju
optereenja koji je bio tekui neposredno pre njegovog postavljanja.
U prikazanoj listi koja se otvara klikom mia na strelicu sa njene desne strane, pored svih
definisanih sluajeva optereenja, na prvom mestu nalazie se i stavka 0. Totalno
optereenje.
Postavljanjem za tekui sluaj totalno optereenje, na crteu e

biti prikazana sva optereenja koja su definisana na modelu
Kada je za tekui sliaj postavljeno totalno optereenje, neete moi da definiete nova
optereenja jer se ne bi znalo kom sluaju optereenja treba da budu pridruena. Uloga
postavljanja totalnog optereenja za tekue je da se prekontroliu svi zadati podaci o
optereenju i da se eventualno koriguju.
Promena sluaja optereenja se moe vriti i pomou ikona, koje su u tulbaru postavljene sa
desne strane liste za izbor sluaja optereenja.

269
Ikone za promenu sluaja optereenja
Klikom mia preko ove ikone bira se sledei sluaj optereenja - sluaj optereenja koji se
u listi nalazi iza tekueg sluaja
Klikom mia preko ove ikone bira se prethodni sluaj optereenja - sluaj optereenja koji
se u listi nalazi ispred tekueg sluaja
Ova opcija se najee koristi kada se u modulu za obradu rezultata vri kontrola uticaja po
sluajevima optereenja.
3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja

Ako kreirani model elite da proraunavate po teoriji II-og reda, u modulu za
obradu rezulatata neete moi da pravite linearne kombinacije od rezultata dobijenih za
osnovne sluajeve optereenja, koji su sraunati po teoriji II-og reda. Zbog toga je i u ovom
modulu napravljena naredba za definisanje kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih
sluajeva optereenja. U sluaju da zahtevate proraun modela po teoriji I-og reda, sve
eventualno zadate kombinacije u ovom modulu, e pri proraunu biti ignorisane, odnosno
proraun e biti sproveden samo za zadate osnovne sluajeve optereenja, a definisane
kombinacije e biti samo prenete u modul za obradu rezultata prorauna. Izborom naredbe
Kombinacije optereenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija Optereenje, otvara
se dijalog box sledeeg izgleda.

270
Igled dijalog box-a za definisanje kombinacija optereenja
U donjem list box-u, su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su do trenutka ulaska
u dijalog box kreirani. Iz ovoga proizilazi zakljuak, da ovu naredbu treba aktivirati tek kada se
definiu svi osnovni sluajevi optereenja. Uloga donjeg list box-a e biti objanjena malo
kasnije, kada budemo objanjavali nain automatskog kreiranja moguih kombinacija, dok
gornji list box slui za pojedinano definisanje kombinacija.
Pojedinano definisanje kombinacija
Gornji list box sadri onoliko kolona, koliko je i osnovnih sluajeva optereenja do tada zadato.
Komandno polje Dodaj slui za dodavanje nove kombinacije u listu, i radi po istom
principu kao i u ostalim dijalog box-ovima, dok je pomou komandnog polja Brii
omogueno izbacivanje iz liste selektovane kombinacije. Komandna polja Gore i
Dole slue za promenu poloaja trenutno selektovane kombinacije u listi.
Deo dijalog box-a predvien za prikaz kreiranih kombinacija
Kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja se definie u okviru

jednog reda i to tako to se u kolonama uz osnovne sluajeve optereenja, koji ulaze u
kombinaciju, zadaju vrednosti multiplikatora (multiplikator se ne moe zadati jedino za

271
sluajeve optereenja rezervisane za konstruisanje uticajne linije, jer se oni ne mogu ukljuiti
ni u jednu kombinaciju). Naime, u kombinaciju e ui sva osnovna optereenja za koja su
zadati multiplikatori, i to tako to e intenziteti svih optereenja u okviru izabranih osnovnih
sluajeva, biti pomnoena zadatim multiplikatorima.
Na osnovu zadatih vrednosti multiplikatora program sam generie naziv kombinacije ali ga Vi
svakako moete naknadno promeniti editovanjem postavljene vrednosti u koloni Naziv.
Na osnovu zadatih multiplikatora, program je

sam generisao naziv kombinacije
U sluajevima kada ima veliki broj osnovnih sluajeva optereenja, list box e biti uzan da
jednovremeno prikae sve kolone koje odgovaraju svim zadatim osnovnim sluajevima
optereenja. Tada se pomou horizontalne scroll trake, koja se nalazi u dnu ovog list box-a,
moe menjati tekui prikaz kolona u horizontalnom smislu.
Automatsko definisanje kombinacija
Kako u realnim sluajevima u praksi, broj osnovnih sluajeva optereenja moe biti jako veliki,
samim tim i broj svih potrebnih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja, moe biti
takav da je za njihovo pojedinano definisanje potrebno puno vremena. Da bi Vam to je
mogue vie olakali posao, razvili smo postupak kojim se prilino jednostavno mogu
automatski definisati sve potrebne kombinacije.
U donjem list box-u, su za svaki od osnovnih sluajeva optereenja, predviene i tri kolone u
kojima se zadaju parametri koji e odrediti dalji tok automatskog definisanja kombinacija. U
koloni St. (Status), klikom mia se u okviru svakog od redova, naizmenino postavlja i
uklanja simbol 9. Ako je u koloni St postavljen simbol 9, to znai da e dato optereenje
ui u sve kombinacije koje se budu automatski kreirale. Ako je polje prazno, to znai da e
dato optereenje ui samo u odreene kombinacije, prema uslovima koje mu korisnik bude
zadao. Status neete moi da menjate jedino za sluajeve optereenja rezervisane za
konstruisanje uticajne linije (za ovakva optereenja e ceo red podataka biti zamrznut,
odnosno neaktivan za rad).
U koloni A. (Alternativno) se definie karakter svakog sluaja optereenja. Naime, ako je u

ovoj koloni postavljen simbol 9, to znai da je dato optereenje alternativnog karaktera i da
e se pri generisanju kombinacija uzimati i sa pozitivnim i sa negativnim znakom. Obzirom da
se na ovaj nain poveava broj moguih kombinacija, programom je uvedeno ogranienje da
se za maksimalno 10 sluajeva optereenja moe zadati alternativno delovanje.

272
Ispod ovog list box-a se ispisuje informacija o ukupnom broju kombinacija koje je u tom
trenutku mogue kreirati.
Zadavanjem uslova da prvi sluaj treba da ue u sve kombinacije,

broj moguih kombinacija je smanjen sa 31 na 16
Ovaj broj kombinacija zavisi od broja osnovnih sluajeva optereenja, i pre postavljanja bilo
kakvih uslova, on e biti izuzetno veliki, jer je proistekao iz proste kombinatorike svaki sa
svakim. Meutim, kako optereenja, koja se koriste pri analizi graevinskih konstrukcija, imaju
i odreeni logiki smisao, odnosno odgovaraju i odreenim prirodnim pojavama, to se lako
moe zakljuiti koja optereenja mogu da istovremeno deluju, a koja ne. Ako na primer u
jednom sluaju optereenja analiziramo uticaje od vetra kada deluje s leva na desno, a u
drugom s desna na levo, jasno da ova dva optereenja ne mogu delovati istovremeno. Ovakvih
primera ima mnogo u praksi, i oni ponekad proizilaze i iz samih standarda za analizu
optereenja.
Iz svega prethodno reenog, proizilazi da bi bilo potrebno da svakom od osnovnih sluajeva

optereenja jasno naznaimo, koja ostala optereenja ne mogu istovremeno delovati sa njim, i
tako smanjimo broj moguih kombinacija. Ovi uslovi se postavljaju tako to se prvo klikom
mia u okviru reda u kome se nalazi sluaj optereenja za koji elimo da postavimo uslove, on
postavi za trenutno aktivan, a potom aktivira komandno polje Ne kombinuj sa.

273
Izgled dijalog box-a za postavljanje

uslova pri kombinovanju
Da bi se uopte otvorio ovaj dijalog box, uslov je da za dato optereenje nije u okviru kolone
St. postavljen simbol 9, koji oznaava da dato optereenje ulazi u sve kombinacije.
U listi su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, pri emu su zelenim simbolom sa
leve strane liste, posebno markirani oni sluajevi kojima je u koloni St postavljen simbol 9.
Ovako postavljeni simboli jasno ukazuju da ta optereenja ulaze u sve kombinacije, te ne
mogu biti obuhvaena ovim uslovima. Posebnim uslovima za kombinovanje, nee biti mogue
obuhvatiti ni sluaj optereenja za koji je otvoren dijalog box za postavljanje uslova (ispred
reda u kome je sadrano ovo optereenje e stajati strelica ), a takoe i sluaj
optereenja rezervisan za konstruisanje uticajne linije. Za sva ostala optereenja, (optereenja
koja nisu markirana sa leve strane liste ni jednim od prethodno opisanih simbola), moete
postavljati uslove, odnosno moete selektovati, koja od njih ne mogu delovati istovremeno sa
optereenjem za koje se postavljaju uslovi. Klikom mia preko optereenja u listi, koje ne
moe delovati jednovremeno sa optereenjem za koje se definie ovaj tip podataka, bie
posatvljen simbol . De-selektovanje ranije selektovanog sluaja optereenja, vri se
ponovnim klikom mia preko njegovog imena, nakon ega e biti uklonjen simbol .

274
Simbol oznaava da se ne moe kreirati kombinacija

jednovremenog delovanja etvrtog i petog sluaja optereenja.
Kada ste selektovali sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa optereenjem za
koje se postavljaju uslovi, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e ovaj dijalog box biti
zatvoren, a u osnovnom dijalog box-u ove naredbe, e biti ispisan novi broj moguih
kombinacija, koji sada odgovara novo postavljenim uslovima.
Na osnovu postavljenih uslova za kombinovanje,

dobijen je novi broj moguih kombinacija (12)
esto se u praksi deava da se optereenja koja uvek deluju istovremeno analiziraju u

razliitim sluajevima. Da bi se smanjio broj kombinacija pri generisanju, omogueno je da se
za svaki sluaj optereenja definie sa kojim optereenjima deluje istovremeno, odnosno bez
kojih optereenja se ne moe nai u kombinaciji. Ovi uslovi su jednosmerni, to znai da ako
se recimo optereenju A zada da se uvek kombinuje sa optereenjem B, optereenje A se ne
moe pojaviti u kombinaciji bez optereenja B, ali se optereenje B moe pojaviti u kombinaciji
bez optereenja A. Uslovi se postavljaju u okviru dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem
komandnog polja Uvek kombinuj sa. Napomenuemo da je pre aktiviranja komandnog

275
polja neophodno da se klikom mia preko odgovarajueg reda u listi, za tekui postavi sluaj
optereenja za koji se zadaju uslovi.

uslova pri kombinovanju
U listi su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, pri emu je tekui sluaj (sluaj
optereenja za koji se definiu uslovi) obeleen strelicom . Klikom mia preko optereenja
u listi, vri se izbor onih optereenja koja deluju istovremeno sa tekuim i ispred njihovog
imena e biti postavljen odgovarajui simbol . Istim simbolom su obeleena i optereenja
kojima je ranije zadato da ulaze u sve kombinacije, to ukazuje da se tekui sluaj ne moe
nai u kombinaciji bez ovih optereenja. Deselektovanje optereenja se vri ponovnim klikom
mia, to dovodi do uklanjanja simbola, s tim to se ne mogu deselektovati optereenja koja
ulaze u sve kombinacije.
Simbol ukazuje da se drugi sluaj optereenja

ne moe pojaviti u kombinaciji bez treeg

276
Aktiviranjem komandnog polja OK tekui dijalog box se zatvara, a u osnovnom dijalog box-u
ove naredbe se ispisuje novi broj moguih kombinacija, koji odgovara postavljenim uslovima.
Na osnovu postavljenih uslova dobijen je novi broj moguih kombinacija
U koloni program postavlja simbol ispred svih sluajeva optereenja za koja je

zadato da se tekui sluaj ne kombinuje sa njima, odnosno simbol ispred svih
optereenja bez kojih se tekui sluaj ne moe pojaviti u kombinaciji.
Postavljeni simbol , u koloni , ukazuje da se drugi

sluaj optereenja ne moe pojaviti u kombinaciji bez treeg
Pre nego to od programa budete zahtevali, da prema postavljenim uslovima za kombinovanje,

automatski kreira kombinacije, potrebno je i da zadate odgovarajue multiplikatore u koloni
Koef (Koeficient). Program, po default-u, svim osnovnim sluajevima optereenja, za
vrednost ovih koeficijenata usvaja vrednost 1.0, ali svakako da je potrebno da za svaki od
osnovnih sluajeva optereenja zadate stvarnu vrednost multiplikatora sa kojim e ono ui u
kombinacije. U sluaju da za neko od optereenja zadate vrednost multiplikatora 0, to e
znaiti da ono ne ulazi ni u jednu kombinaciju bez obzira na to da li ste ih izuzeli ili ne,
uslovima u okviru drugih optereenja.

277
Za sam postupak automatskog kreiranja svih moguih kombinacija, potrebno je aktivirati

komandno polje Generisanje kombinacija, nakon ega e program automatski popuniti
gornji list box sa svim trenutno moguim kombinacijama, potujui pri tom sve prethodno
postavljene uslove. Pri ovakvom automatskom kreiranju, program e i svakoj od kombinacija
programski odrediti naziv u kome su sadrani redni brojevi svih osnovnih sluajeva
optereenja koja ulaze u datu kombinaciju, kao i intenziteti zadatih multiplikatora. Sve ovako
kreirane kombinacije e biti potpuno ravnopravne sa pojedinano kreiranim, odnosno u okviru
svake od njih ete moi da izvrite korekciju bilo kog od podataka.
U sluaju da u gornjem list box-u ve postoje pethodno kreirane kombinacije, program e

izdati upozorenje i zahtevati da odredite dalji tok ove naredbe.
Izbor komandnog polje Zameni e dovesti do zamene postojeih, sa novo kreiranim

kombinacijama, komandno polje Dodaj e sauvati stare kombinacije i na kraj liste dodati
novo kreirane, dok e komadno polje Cancel oznaiti odustajanje od akcije automatskog
kreiranja kombinacija.
Izgled dijalog box-a sa automatski kreiranim kombinacijama
3.2.3 Povrinsko optereenje

Aktiviranjem naredbe Povrinsko optereenje, ulazi se u standardnu proceduru
iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja e odrediti konturu povri na kojoj deluje
optereenje.
Prva taka povrinskog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>):
Napomenuemo, da se pri iscrtavanju polilinije moe zadati i zakrivljena (evaluirana) povr po

kojoj deluje optereenje. To se moe postii, ili izborom taaka u prozoru 2D pogled, kada je
u njemu prikazan razvijeni oblik neke od krivih povri, ili pak ako se pomou podopcije
Kontrura, selektuje kontura neke od krivih povri na modelu.

278
Nakon unosa polilinije koja odreuje konturu ravne ili krive povri, program e automatski
otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o povrinskom optereenju.
Izgled dijalog box-a za definisanje numerikih

podataka o povrinskom optereenju
Intenzitet optereenja
Numeriki podaci o povrinskom optereenju su odreeni intenzitetom i pravcem vektora

njegovog delovanja. Kako optereenje u optem suaju ne mora biti jednako podeljeno, ve
proizvoljno trapezno, to se njegov intenzitet definie putem ordinata u tri nekolinerane take
sa zadate konture. U gornjem levom uglu dijalog box-a, u tri edit box-a u koloni T, moe se
vriti izbor taaka sa konture, a u tri edit box-a u koloni q, zadaju se intenziteti optereenja
u tim takama.
Deo rezervisan za definisanje intenziteta u tri

nekolinearne take sa zadate konture
Postavljanjem check box-a 2D prikaz na ukljueno stanje, u centralnom delu dijalog box-a,
3D prikaz celog modela e biti zamenjen crteom zadate konture na kojoj deluje povrinsko
optereenje.

279
Na crteu se sada jasno vidi numeracija taaka, sa zadate konture
Nakon zadavanja intenziteta u tri proizvoljno odabrane nekolinearne take sa konture,

postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa 3D prikaz, umesto konture, opet ete na
crteu dobiti prikaz prostornog modela konstrukcije.
Iz sadraja crtea, jasno se vidi zadata trougaona

promena intenziteta optereenja
U najeim sluajevima u praksi kada je potrebno zadati jednako podeljeno optereenje, tada
ne morate voditi rauna o postavljenim podacima u koloni T, ve je dovoljno samo u prvom
edit box-u, u koloni q, zadati eljenu vrednost. Nakon toga, program e automatski i ostalim
takama na konturi pridruiti istu vrednost.

280
Zadavanje vrednosti u prvom edit box-u, u koloni q,

dovelo je do definisanja jednako podeljenog optereenja
Pravac delovanja vektora optereenja
Podaci o pravcu delovanja vektora optereenja e biti dostuni za promenu tek nakon zadavanja
intenziteta optereenja. Zadati intenzitet optereenja, program po default-u usmerava u
pravcu lokalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, moete
zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektora optereenja.
Deo dijalog box-a rezervisan za odreivanje

pravca vekrora delovanja optereenja
Nain na koji ete zadati pravac vektora delovanja optereenja odreen je postavljanjem
odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje.

281
Lokalni koordinatni sistem

Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od lokalnih osa zadate povrine
po kojoj deluje optereenje. Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada
su za promenu dostupna i tri prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje
lokalne ose e biti usmeren vektor optereenja. Lokalni kooridnatni sistem povrinskog
optereenja je potpuno isti kao i za ostale povrinske elemente u programu, odnosno on
u potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sitemu za izbor taaka u prozoru 2D
pogled, kada je u njemu prikazana data ravan. Znai, lokalna X i Y osa svake od povri
lei u ravni same povri, dok je lokalna Z osa u pravcu normale na ravan povri.
Globalni koordinatni sistem

Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od globalnih osa celog modela.
Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada su za promenu dostupna i tri
prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje globalne ose e biti usmeren
vektor optereenja.
Prozivoljan vektor
Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu prozivoljno usmerenog vektora.
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, imate mogunost da aktivirate
komandno polje Vektor, i da izborom dve proizvoljne take sa crtea odredite smer
delovanja vektora optereenja. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program e
privremeno zatvoriti dijalog box i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo poloaj
poetne, a potom i krajnje take vekrora delovanja optereenja.
Prva taka:
Druga taka:
Nakon izbora druge take, program e se vratiti u dijalog box za definisanje numerikih
podataka o optereenju, i u edit box-ovima X=, Y= i Z= ispisati normirane
vrednosti zadatog vektora.
Deo predvien za ispis vrednosti

normiranog vektora optereenja
Prikazani podaci o normiranom vektoru se ne mogu direktno menjati u dijalog box-u, ve

oni slue samo kao informacija o zadatom pravcu vektora optereenja.

282
Wizard
Pored svih prethodno opisanih mogunosti, program nudi i mogunost lakog definisanja
optereenja prouzrokavanog raznim fizikim pojavama kao to su: sneg, voda, pritisak,
itd. Ova opcija e imati naroitu primenu u sluaju zadavanja evaluirane, ili pak
cilindrine povri, po kojoj deluje optereenje. Ako prekida Wizard postavite na
ukljueno stanje, tada imate mogunost da izborom komandnog polja otvorite
poseban dijalog box za definisanje nekih uobiajenih optereenja.
Dijalog box za definisanje standardnih

optereenja na ravnim povrima
Procedura zadavanja optereenja je ista kao i na evaluiranim povrima, o emu e biti

vie rei u sledeem poglavlju. Jedina razlika je u tome to se na ravnim povrima ne
moe zadati optereenje od vetra. Tipovi optereenja koji se mogu definisati na ravnim
povrima su: teina konstrukcije, optereenje od snega, pritisak gasa, pritisak vode i
pritisak zemlje.

283
Grafika kontrola
Desni deo dijalog box-a, rezervisan je za kontrolu unetih podataka o povrinskom optereenju.
Dero dijalog box-a predvien za grafiku kontrolu zadatih podataka
Sa tri komandna polja koja se nalaze ispod prostora predvienog za crte, imate mogunost da
utiete na sadraj crtea. Oni rade kao prekidai, odnosno mogu biti postavljeni na ukljueno
odnosno iskljueno stanje. Komadna polja 2D prikaz i 3D prikaz, rade kao dva vezana
prekidaa, i izborom jednog od njih se dobija ili 3D crte, ili pak ravanski prikaz konture
zadatog povrinskog optereenja, sa obeleenim takama sa konture. Komandno polje
Konstrukcija je dostupno za promenu samo ako je na ukljueno stanje postavljeno
komandno polje 3D prikaz. Ako je ovaj prekida postavljen na iskljueno stanje tada e na
crteu biti prikazano samo optereenje koje se trenutno postavlja, a ako je postavljan na
ukljueno stanje na crteu e biti prikazani i svi konstruktivni elementi modela.
Postavljanje prekidaa Konstrukcija, na iskljueno stanje,

dovelo je do uklanjanja konstrukcije sa crtea

284
Komandna polja uz desnu ivicu dijalog box-a e takoe biti dostupna samo ako je prekida 3D
prikaz postavljen na ukljueno stanje. Ona rade kao prekidai i imaju potpuno isti smisao i
ulogu kao i istoimene naredbe u padajuem meniju prozora 3D pogled.
Aktiviranjem komadnog polja OK naredba e biti zavrena, a zadati numeriki podaci e biti
pridrueni nacrtanoj povri po kojoj deluje optereenje.
Grafiki simboli na crteu
U prozoru 3D pogled, zadato povrinsko optereenje se prikazuje u stvarnom izgledu sa

pravim poloajem i smerom strelica. Kako je razmak strelica odreen rastojanjem u
milimetrima (vidi poglavlje 3.5.1), to se moe desiti da iscrtavanje povrinskog optereenja u
prozoru 3D pogled traje dugo, ukoliko je tekua razmera mala (vidi poglavlje 3.5.2), a
povrina po kojoj deluje optereenje velika. U takvim sluajevima je potrebno ili pomou
naredbe Parametri poveati razmak strelica, ili pak pomou naredbe Funkcionalnost
poveati tekuu razmeru. Napomenuemo da je u porceduri selektovanja, pored konture,
mogue selektovati i same simbole strelica.
U prozoru 2D pogled, povrinsko optereenje se uvek predstavlja samo irafiranom

konturom zadate povri po kojoj deluje. Postavljanjem prekidaa Intenzitet na ukljueno
stanje, u okviru naredbe Vidljivost, imate mogunost da u prozoru 2D pogled, vizuelno
sagledate zadati intenzitet povrinskog optereenja.
Napomena:
Ako pri zadavanju povrinskog optereenja, pomou podopcije Kontura sa komandne linije,
selektuje vie kontura, tada ete u dijalog box-u moi da svim selektovanim konturama
dodelite samo jednako podeljeno optereenje.
3.2.3.1 Povrinsko optereenje na evaluiranim povrima
Sva prethodno izneta objanjena vae kako za ravne, tako i za evaluirane povri.
Jedina razlika je u tome, da li e napadne take zadatog povrinskog optereenja delovati po
ravnoj ili krivoj povri. Pored svih prethodno opisanih mogunosti, program nudi i mogunost
lakog definisanja optereenja na evaluiranim povrima, usled raznih fizikih pojava kao to su:
sneg, voda, pritisak, itd.
Prekida Wizard je predvien za generisanje

optereenja usled raznih fizikih pojava

285
Prekida Wizard nee biti aktivan samo ako ste za povr po kojoj deluje optereenje, zadali
spiralnu krivu povr, za koju zbog njene specifine geometrije nije mogue automatski
generisati optereenja, usled raznih fizikih pojava. Ako prekida Wizard postavite na
uljueno stanje, tada imate mogunost da izborom komandnog polja otvorite poseban
dijalog box za definisanje nekih uobiajenih optereenja na krive povri.
Dijalog box za definisanje standardnih

optereenja na evaluiranim povrima
U zavisnosti od oblika krive povri, i odabranog tipa optereenja, program ima mogunost da
sam izgenerie optereenje na zadatoj krivoj povri. Podaci o zadatom optereenju se definiu
uvek u odnosu na celu figuru date krive povri, bez obzira na to to se zadata kriva pov po
kojoj deluje optereenje moe nalaziti samo na jednom delu cele figure.
Ulazni podaci o zadatom optereenju, definiu se u odnosu

na celu figuru date krive povri, bez obzira na to to e ono
eventualno delovati samo na zadatom delu povri.
Izbor jednog od programom predvienih optereenja se vri u levom delu dijalog box-a,
postavljanjem na ukljueno stanje odgovarajueg prekidaa. U zavisnosti od izabranog tipa
povri, na slici u desnom delu dijalog box-a se prikazuje izgled cele krive povri i priroda
odabranog tipa optereenja. Oblik krive povri se prikazuje ematski i ima uvek isti oblik bez

286
obzira na eventualno zarotirani poloaj zadate krive povri u prostoru. Programom su

predvieni sledei tipovi optereenja:
Teina konstrukcije
Ovaj tip optereenja se moe zadati za: sferu, kupu i svod. Optereenje se definie
zadavanjem samo jednog podatka g=. Vektor deluje u pravcu negativne globalne Z ose i ima
konstantnu vrednost u svim takama zadate povri. Ovo optereenje u potpunosti odgovara
zadatom optereenju u glavnom dijalog box-u kada se zada jednako podeljeno optereenje u
pravcu globlne Z ose.
Sfera Kupa Svod
Sneg
zadavanjem samo jednog podatka s=. Vektor deluje u pravcu negativne globalne Z ose i u
svakoj taki na povri ima razliiti intenzitet koji se proraunava iz zadate vrednosti
optereenja po projekciji, i nagiba date take na povri.
Sfera Kupa Svod
Pritisak
zadavanjem samo jednog podatka p=. Vektor deluje u pravcu normale na krivu povr i ima
konstantnu vrednost u svim takama zadate povri. Ovo optereenje u potpunosti odgovara
zadatom optereenju u glavnom dijalog box-u, kada se zada jednako podeljeno optereenje u
pravcu lokalne Z ose.
Sfera Kupa Svod

287
Voda
Pritisak vode se moe zadati na: sferi, kupi, svodu i cilindru. Ovo optereenje uslovno zovemo
optereenje vodom, ali se ono svakako moe primeniti i na bilo koju drugu tenost.
Optereenje se definie zadavanjem podatka h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu na
kojoj se nalazi gornji nivo tenosti i podatka = koji predstvlja zapreminsku teinu tenosti.
Vektor optereenja deluje u pravcu normale na krivu povr, i njegov intenzitet je odreen
zadatom zapremniskom teinom tenosti i visinom vodenog stuba u posmatranoj taki.
Sfera Kupa Svod Cilindar
Naglasiemo da je nivo tenosti odreen podatkom h= koji predstavlja globalnu Z

koordinatu, te u sluaju da je nivo tenosti ispod date krive povri, onda na njoj nee biti
generisano nikakvo optereenje.
Kako kriva povr ne mora stajati uvek uspravno kao na slici, ve moe imati potpuno
prozivoljan poloaj u prostoru, to pomou prekidaa Deluje iznutra odreujete da li se voda
nalazi unutar ili van date krive povri.
Deluje iznutra - OFF Deluje iznutra - ON
Zemlja
Pritisak zemlje se moe zadati na: sferi, kupi, svodu i cilindru. Optereenje zemljom se definie
zadavanjem podatka h= koji predstavlja globalnu Z koordinatu na kojoj se nalazi gornja kota
tla, podatka = koji predstavlja zapreminsku teinu zemlje i podatke = koji predstavlja
ugao unutranjeg trenja zemlje. Vektor optereenja ima svoju radijalnu i tangencijalnu
komponentu, koje su izraene u funkciji od visine gornjeg nivoa zemlje u odnosu na
posmatranu taku, zapreminske teine zemlje i ugla unutranjeg trenja. U sluaju da se za
ugao unutranjeg trenja zada vrednost nula, tada e postojati samo radijalna komponenta to
e u potpunosti odgovarati karakteru prethodno opisanog optereenja vodom.

288
Naglasiemo da je i nivo zemlje odreen podatkom h= koji predstavlja globalnu Z

koordinatu, te u sluaju da je nivo zemlje ispod date krive povri, onda na njoj nee biti
generisano nikakvo optereenje.
Uloga prekidaa Deluje iznutra ima potpuno isti smisao kao i kod optereernja vodom.
Na osnovu zadatih ulaznih podataka program generie optereenje po Rankine-ovoj teoriji za

aktivni pritisak tla.
Vetar
Optereenje vetrom se moe zadati da deluje na: sferu, kupu, svod i cilindar. Kako se svi
ulazni podaci o dejstvu vetra, zadaju u odnosu na baznu ravan cele figure, to e zbog same
prirode dejstva vetra, izgenerisano optereenje odgovarati realnom stanju, jedino u sluaju
kada je bazna ravan figure na koju deluje vetar, horizontalna. U svim ostalim sluajevima,
program e izgenerisati optereenje tano na osnovu zadatih ulaznih podataka, ali ono
svakako nee odgovarati prirodi horizontalnog dejstva vetra.
Vektor izgenerisanog optereenja, u svakoj taki povri je uvek upravan na nju, a odreen je
intenzitetom osnovnog dejstva vetra (w=), uglom pod kojim dejstvuje vetar u baznoj ravni
krive povri (=) i koeficientima oblika za datu krivu povr. Ugao pod kojim deluje vetar,
zadaje se u odnosu na isprojektovani poloaj globalne X ose u centar bazne ravni, i raste u
smeru suprotnom od kazaljke na satu (ovaj ugao se ne zadaje jedino za svod, obzirom da je
programski usvojeno da vetar uvek deluje upravno na pravac pruanja svoda.
Koeficienti oblika zavise od tipa krive povri i uvek se definiu za celu figuru. Koeficienti oblika
su definisani sa dve funkcije. Jednom, koja opisuje promenu optereenja u baznoj ravni krive
povri, i drugom koja odreuje promenu optereenja po visini krive povri. Izuzetak je kriva
povr koju u programu nazivamo svod, jer se kod nje definie samo funkcija promene
intenziteta optereenja vetra po visini svoda. Ovi podaci se zadaju u listama u donjem delu
dijalog box-a.

289
Liste u kojima se definiu koeficienti oblika delovanja optereenja
Rad sa ovim listama je identian kao i ustalim dijalog box-ovima u programu. Naime, pomou
komandnih polja Dodaj i Brii se dodaje novi, odnosno uklanja trenutno selektvani red
podataka. U listama se ne mogu brisati jedno podaci o poetnom i krajnjem poloaju
koeficienata oblika. Aktiviranje komandnog polja Reset e dovesti do pranjenja obe liste
koeficienata oblika, pri emu e one sadrati samo poetnu i krajnju vrednost.
Kako liste sa koeficientima oblika zavise od propisa po kojima se proraun sprovodi, a mogu
sadrati i veliki broj podataka, to imate mogunost da kreirate bazu koeficienta oblika i da je
po potrebi korisitite u razliitim modelima.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa

bazom koeficienata oblika dejstva vetra

290
Aktiviranjem komadnog polja Snimi, otvara se dijalog box u kome moete zadati proizvoljno
ime pod kojim e date liste koeficienta oblika biti snimljene u bazi.
Zatvorena lista je predviena za izbor neke od ranije snimljenih lista koeficienata oblika, a
komandno polje Brii za uklanjanje trenutno aktivne liste koeficienata oblika iz baze.
Za sferu, kupu i cilindar, koeficienti oblika delovanja

optereenja u baznoj ravni se zadaju u tablici koja sadi
kolone: i x (). Kako je projektovani oblik ovih krivih
povri na baznu ravan krug, to se u koloni , u proizvoljno
odabranom broju intervala zadaju vrednosti ovog centralnog
ugla u opsegu od 0 do 180, dok se za drugu polovinu kruga
podrazumevaju simetrine vrednosti. U koloni x () se za
svaki poloaj take na krugu, koji je odreen vrednou
centralnog ugla , zadaje ordinata optereenja u radijalnom
smeru x (). Vrednost ugla =0 odgovara poetnom
poloaju koji je odreen zadatim uglom , pod kojim deluje
optereenje vetrom. Ugao raste u smeru suprotnom od
smera kazaljke na satu i svaka tablica mora sadrati barem
poetnu vrednost od 0, i krajnju od 180.
Oblik delovanja optereenja po visini sfere i svoda se

definie u tablici koja sadri kolone i y (). Kako je
vertikalan presek ovih krivih povri polovina kruga, to se u
koloni , u prozivoljno odabranom broju intervala, zadaje
vrednost ovog vertikalnog ugla u opsegu od 0 do 90, dok se
za preostali deo polukruga podrazumevaju simetrine
vrednosti. U koloni y () se za svaki poloaj take na krugu,
koji je odreen vrednou vertikalnog ugla , zadaje
ordinata optereenja u radijalnom smeru.
Za kupu i cilindar se oblik delovanja optereenja po visini

zadaje u tablici koja sadri kolone h i y (h). U koloni h
se u proizvoljno odabranom broju intervala zadaje globalna Z
koordinata, a u koloni y(h) intenzitet optereenja na datoj
visinskoj koordinati. Promena koeficienta oblika izmau dve
susedne take po visini je linearna, a sve ordinate iznad prve i
poslednje visine u listi su konstantne. Znai, ako u ovoj listi
ima samo jedan red podataka, bez obzira na zadatu globalnu
visinsku koordinatu, intenzitet e po visini krive povri uvak
biti konstantan.
Aktiviranje komandnog polja OK e dovesti do povratka na osnovni dijalog box za definisanje

povrinskog optereenja, a na slici e se pojaviti stvarni izgled zadatog optereenja.

291
Stvarni izgled zadatog optereenja pomou opcije Wizard
Gustina postavljenih strelica na evaluiranoj povri, zavisie od gustine pomone mree koja je
pridruena datoj krivoj povri (vidi poglavlje 3.1.12.6).
3.2.4 Linijsko optereenje

Aktiviranjem naredbe Linijsko optereenje, ulazi se u standardnu proceduru
iscrtavanja proizvoljne polilinije, koja e odrediti mesto delovanja linijskih sila, odnosno
momenata.
Prva taka linijskog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>):
Nakon unosa polilinije, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih
podataka o linijskom optereenju.

podataka o linijskom optereenju

292
U sluaju da se zadata polilinija sastoji od vie segmenata, ili pak da je izborom podopcije
Kontura sa komandne linije selektovano vie segmenata polilinije, to e zadati numeriki
podaci u ovom dijalog box-u biti zajedniki za sve segmente polilinije.
Kako se pomou ove naredbe mogu zadavati i linijske sile i linijski momenti, to se
postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, vri izbor koji tip
optereenja se zadaje.
Izborom odgovarajueg prekidaa, uneti podaci

e predstavljati ili sile ili momente
U sluaju da po istoj liniji istovremeno deluju i sile i momenti, tada se ovakvo optereenje
mora zadati u dva koraka. Prvo se zada recimo linijska sila, a ponovnim aktiviranjem ove
naredbe, preko iste polilinije i linijski moment.
Numeriki podaci o intenzitetu i pravcu delovanja vektora optereenja imaju isto znaenje i za
sile i za momente. Sva objanjenja koja budemo dali u ovom delu uputstva za sile, vaie i za
momente.
Intenzitet optereenja
Numeriki podaci o linijskom optereenju su odreeni intenzitetom i pravcem vektora njegovog

delovanja. Kako optereenje u optem suaju moe biti proizvoljno trapezno, to se njegov
intenzitet definie zadavanjem vrednosti na poetku (p1=) i na kraju (p2=), svakog
segmenta zadate polilinije.
U najeim sluajevima u praksi, kada je potrebno zadati jednako podeljeno optereenje, tada
je dovoljno samo u prvom edit box-u p1= zadati eljenu vrednost, a program e automatski
istu vrednost postaviti i u edit box-u p2=.
Pravac delovanja vektora optereenja
Podaci o pravcu delovanja vektora optereenja e biti dostuni za promenu tek nakon zadavanja
intenziteta optereenja. Zadati intenzitet optereenja, program po default-u usmerava u
pravcu globalne Z ose, a nizom podataka koji se nalaze u levom delu dijalog box-a, moete
zadati potpuno proizvoljan pravac delovanja vektora optereenja.

293
Deo dijalog box-a rezervisan za odreivanje

pravca vekrora delovanja optereenja
Nain na koji ete zadati pravac vektora delovanja optereenja odreen je postavljanjem
odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje.
Lokalni koord. sistem

Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od lokalnih osa zadate linije, po
kojoj deluje optereenje. Ovaj prekida e biti dostupan samo u sluaju kada svi zadati
segmenti polilinije pripadaju ravni koja je prikazana u prozoru 2D pogled, neposredno
pre ulaska u ovaj dijalog box. Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada
su za promenu dostupna i tri prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje
lokalne ose e biti usmeren vektor optereenja. Nacrtani segment polilinije, kojim je
odreen poloaj delovanja optereenja, predstavlja lokalnu X osu. Lokalna Y osa je
upravna na lokalnu X osu tako da zajedno sa njom formira ravan koja odgovara
tekuem prikazu u prozoru 2D pogled, a lokalna Z osa je u pravcu normale na ravan
prikaza u prozoru 2D pogled. U sluaju da je zadat luni segment polilinije, tada e
lokalna X osa predstavljati tangencijalnu, a lokalna Y osa radijalnu komponentu
optereenja po luku.
Globalni koord. sistem

Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu jedne od globalnih osa celog modela.
Kada je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada su za promenu dostupna i tri
prekidaa X, Y i Z kojima se odreuje, u pravcu koje globalne ose e biti usmeren
vektor optereenja.
Prozivoljan vektor
Vektor delovanja optereenja se postavlja u pravcu prozivoljno usmerenog vektora.
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, imate mogunost da aktivirate
komandno polje Vektor, i da izborom dve proizvoljne take sa crtea odredite smer
delovanja vektora optereenja. Aktiviranjem ovog komandnog polja, program e
privremeno zatvoriti dijalog box, i sa komandne linije zahtevati da odredite prvo poloaj
poetne, a potom i krajnje take vekrora delovanja optereenja.
Prva taka:
Druga taka:

294
Nakon izbora druge take, program e se vratiti u dijalog box za definisanje numerikih
podataka o optereenju, i u edit box-ovima X=, Y= i Z= ispisati normirane
vrednosti zadatog vektora.
Deo predvien za ispis vrednosti

normiranog vektora optereenja
Prikazani podaci o normiranom vektoru se ne mogu direktno menjati u dijalog box-u, ve

oni slue samo kao informacija o zadatom pravcu vektora optereenja.
Grafika kontorla
Desni deo dijalog box-a, rezervisan je za kontrolu unetih podataka o linijskom optereenju.
Sve prethodno reeno za grafiku kontrolu povrinskog optereenja vai i ovde, stim to je
uloga komandnog polja 2D prikaz drugaija. Naime njegovim izborom se na crteu dobija
trenutni sadraj prozora 2D pogled neposredno pre otvaranja ovog dijalog box-a.
Izborom komadnog polja 2D prikaz, na crteu se dobija

trenutni sadraj prozora 2D pogled

295
Ova opcija je jako zgodna za kontrolu unetog optereenja, kada ono pripada ravni tekueg
prikaza u prozoru 2D polged.
Aktiviranjem komadnog polja OK naredba e biti zavrena, a zadati numeriki podaci e biti
pridrueni svim nacrtanim segmentima polilinije.
U prozoru 3D pogled, zadato linijsko optereenje se uvek prikazuje u stvarnom izgledu sa

pravim poloajem i smerom strelica, dok u prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja.
Ako vektor zadatog optereenja pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled, tada e
ono biti prikazano strelicama, a ako ne pripada, tada e ono biti predstavljano samo linijom po
kojoj deluje zadato optereenje.
Optereenje pripada ravni tekueg prikaza Optereenje ne pripada ravni tekueg prikaza
u prozoru 2D pogled u prozoru 2D pogled
Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, pored linije po kojoj deluje optereenje,
3.2.5 Takasto optereenje

Aktiviranjem naredbe Takasto optereenje, ulazi se u standardnu proceduru
izbora taaka sa crtea, koje e odrediti mesto delovanja koncentrisanih sila, odnosno
momenata.
Takasto optereenje (Izbor/ Deselektovanje/<krAj>):
Nakon izbora svih taaka u kojima deluju koncentrisane sile, odnosno mometi, istog intezniteta
i pravca delovanja, program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih
podataka o takastom optereenju.

296

podataka o takastom optereenju
Sve izneto u prethodnom poglavlju za linijska optereenja vai i ovde, stim to u ovom sluaju
optereenje ne deluje du zadate linije ve na mestima odabranih taaka sa modela.
U prozoru 3D pogled, zadato takasto optereenje se uvek prikazuje u stvarnom izgledu sa

pravim poloajem i smerom strelica, dok u prozoru 2D pogled mogu nastupiti dva sluaja.
Ako vektor zadatog optereenja pripada ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled tada e
ono biti prikazano strelicama, a ako ne pripada, tada e ono biti predstavljano samo malim
krugom, koji odreuje mesto delovanja optereenja. Za koncentrisani moment postoji i trei
specijalna sluaj kada je vektor momenta u pravcu normale na trenutnu ravan prikaza. Tada
se on prikazuje grafikim simbolom lunog oblika, koji jasno ukazuje na smer rotacije.
Simbol koncentrisanje sile kada je vektor optereenja u ravni tekueg prikaza u

prozoru 2D pogled.
Simbol koncentrisanje sile kada je vektor optereenja van ravni tekueg prikaza u
prozoru 2D pogled.
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja u ravni tekueg prikaza

u prozoru 2D pogled.
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja upravan na ravni

tekueg prikaza u prozoru 2D pogled.
Simbol koncentrisanog momenta kada je vektor optereenja van ravni tekueg

prikaza u prozoru 2D pogled.
Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, pored take u kojoj deluje optereenje,

297
3.2.6 Pomeranje oslonaca

Pomou naredbe Pomeranje oslonaca, kao optereenje se moe zadati
pomeranje bilo kog od postavljenih takastih oslonaca na modelu. Komandna linija dobija svoj
standardan oblik za selektovanje:
<0sel.> Pomeranje oslonaca Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/

Sada se oekuje da selektujete sve takaste oslonce kojima e biti pridrueno isto pomeranje,
odnosno rotacija. Nakon zavrene selekcije, izbor podopcije krAj sa komandne linije,
otvorie dijalog box sledeeg izgleda.

podataka o pomeranju oslonaca
Pomeranje i obrtanje se zadaje u pravcu lokalnih osa datog takastog oslonca, i moe se zadati
samo u pravcu spreenog pomeranja, odnosno rotacije. Programom su predviena sledea
pomeranja i rotacije:
u1 Pomeranje oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1

1 Obrtanje oslonca oko njegove lokalne ose 1
Kako se pomeranja oslonaca zadaju u pravcu lokalnih osa takastog oslonca, to e naknadna
promena orijentacije lokalnog koordintanog sistema takastog oslonca dovesti i do promene
pravca ranije zadatog pomeranja odnosno rotacije.
U sluaju da se pomeranje oslonaca zada u pravcu nespreenog pomeranja, odnosno rotacije,

program nee odmah reagovati, ali e neposredno pred proraun, u okviru kontrole unetih
podataka, ovako zadato pomeranje oslonaca detektovati kao greku u ulaznim podacima.
U prozoru 3D pogled se zadato pomeranje oslonaca uvek prikazuje pomou strelica koje
ukazuju na taan pravac zadatog pomeranja, odnosno rotacije, dok u prozoru 2D pogled
mogu nastupiti dva sluaja.
U sluaju da se sva zadata pomeranja, odnosno rotacije, za dati takasti oslonac, nalaze u
ravni tekueg prikaza, u prozoru 2D pogled, tada se ona prikazuju putem strelica, a ako
barem jedno zadato pomeranje ili rotacija ne pripada datoj ravni, tada se ono predstavlja
jedinstvenim grafikim simbolom u obliku romba.

298
Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekueg
Simbol zadatog obrtanja oslonca, kada se njegov vektor nalazi u ravni tekueg
Simbol zadatog pomeranja oslonca, kada se barem jedno zadato optereenje, ili
rotacija, ne nalazi u ravni tekueg prikaza u prozoru 2D pogled.
Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri selektovanja, mogue selektovati i same simbole strelica.
3.2.7 Temperaturni uticaji u ploi

Pomou ove naredbe se tekuem sluaju optereenja mogu pridruiti i temperaturni
uticaji u ploi, odnosno zidu. Nakon aktiviranja ove naredbe, komandna linija dobija svoj
standardan oblik za iscrtavanje prozivoljne polilinije koja e odrediti konturu povri po kojoj
deluju temperaturni uticaji u ploi, odnosno zidu.
Prva taka temp. uticaja u ploi (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>:
Nakon unosa polilinije koja odreuje konturu povri po kojoj deluju temperaturni uticaji,
program e automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka.

o temperaturnim uticajima u ploi, odnosno zidu
Temperaturni uticaji su odreeni sa dva parametra, koja imaju sledee znaenje:
to- veliina ovog parametra odreuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja
u srednjoj ravni ploe
dt- zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na gornjoj i donjoj strani
ploe (pozitivna vrednost oznaava da je vea temperatura na donjoj ivici ploe)
Pri zadavanju temperaturnih uticaja u ploi, odnosno zidu, svakako da je vano da parametar
t, u okviru materijala koji je pridruen datoj ploi, odnosno zidu, ima stvarnu vrednost.
Napomena:
Pri zadavanju konture povri po kojoj deluju temperaturni uticaji, nee biti nikakvog
ogranienja. Meutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred generisanje
mree konanih elemenata, odnosno pred proraun, izdae greku ukoliko se zadata kontura
ne nalazi celim svojim gabaritom unutar ploe, odnosno zida (vidi poglavlje 3.3.5).

299
3.2.8 Temperaturni uticaji u gredi

Pomou naredbe Temperaturni uticaji u gredi, kao optereenje se mogu zadati
temperaturni uticaji u bilo kojoj od postavljenih greda na modelu. Komandna linija dobija svoj
standardan oblik za selektovanje:
<0sel.>Temp. uticaji u gredi Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/

Sada se oekuje da selektujete sve grede kojima e biti pridrueni isti temperaturni uticaji.
Nakon zavrene selekcije, izbor podopcije krAj sa komandne linije, otvorie dijalog box
sledeeg izgleda.

o temperaturnim uticajima u gredama
Znaenje ponuenih parametara je potpuno isto kao i kod temperaturnih uticaja u ploi, stim
to je ovde mogue zadati temperaturnu promenu u pravcu obe poprene lokalne ose grede.
to- veliina ovog parametra odreuje temperaturnu promenu odnosno uticaje od zagrevanja
du teine ose grede
dt2- zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na stranama poprenog

preseka grede u pravcu njene lokalne ose 2
dt3- zadavanjem ove vrednosti se odreuje temperaturna razlika na stranama poprenog

preseka grede u pravcu njene lokalne ose 3
Za tanu analizu uticaja usled temperaturnih uticaja, pored ispravno zadatog podataka t, na
nivou materijala koji je pridruen datoj gredi, neophodno je i da dimenzije greda budu
ispravno zadate, obzirom da se one koriste pri proraunu temperaturnih promena.
Napomena:
U sluaju da naknadno obrete gredu u kojoj ste zadali da deluju temperaturni uticaji, program
nee reagovati. Meutim, kontrola unetih podataka, koja se automatski sprovodi pred
generisanje mree konanih elemenata, odnosno pred proraun, izdae greku ukoliko zadati
temperaturni uticaji, ne deluju celim svojim gabaritom du neke od greda. (vidi poglavlje
3.3.5).

300
3.2.9 Aksijalno naprezanje

Naredba Aksijalno naprezanje se nalazi u okviru padajueg menija Optereenje i
pomou nje se selektovanim gredama moe zadati aksijalna sila pritiska ili zatezanja.
Analogija za ovu vrstu optereivanja je zadavanje temperaturne promene u osi tapa.
Intenzitet sile koji se zadaje, odnosi se na nedeformisani tap. Usled deformacije modela
(razmicanja ili udaljavanja vorova u kojima je tap vezan za konstrukciju) kao rezultujua
vrednost aksijalne sile u tom tapu e se dobiti neka druga vrednost. Aktiviranjem naredbe
ulazi se u proceduru selektovanja greda:
<0 sel.> Aksijalno naprezanje Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Deselektovanje / <krAj> ):
Ako su selektovane grede koje imaju razliit broj preseka, program e neke od njih izbaciti iz
selekcije (ostae selektovane grede sa najmanjim brojem preseka) uz odgovarajue
obavetenje:
Kada su sve selektovane grede istog poprenog preseka otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:
Dijalog box u kome se zadaje aksijalno naprezanje
U desnom delu dijalog box-a je prikazan izgled poprenog preseka selektovanih greda, dok se
u levom nalazi lista koja ima onoliko redova koliko ima samostalnih delova u okviru datog
poprenog preseka. Za svaki od njih se ispisuju opis i materijal, dok se u koloni Sila zadaje
eljeno aksijalno naprezanje.
Ako selektovane grede nemaju isti popreni presek desni deo dijalog box-a bie prazan, a
umesto opisa preseka pisae Razliiti preseci.

301
Izgled dijalog box-a kadu su selektovane grede sa razliitim

poprenim presekom
Naredba Aksijalno naprezanje ima naroitu primenu kod elemenata konstrukcije koje
nazivamo zatege. Primenu ove naredbe emo pokazati na jednostanom primeru postavljanje
zatege sa zadatom silom (5kN) na kraj konzole. Model se formira kao i u realnosti prvo se
fiziki nanese sila na kraj konzole (faza I), a onda se kraj konzole zakai za zategu, koja je
zategnuta zadavanjem aksijalnog naprezanja (faza II).
Model u fazi I

302
Model u fazi II
Nakon prorauna, u fazi II emo dobiti zadatu silu u zatezi i odgovarajue sile u konzoli.
Dijagram presenih sila N1 u fazi II

303
Dijagram presenih sila M3 u fazi II
Zatege koje bi se naknadno dodavale takodje bi se zadavale kroz dve faze faza u kojoj se na
model nanose koncentrisane sile i faza u kojoj se umesto koncentrisanih sila postavlja zatega
sa unetim aksijalnim naprezanjem. Znai, ako bi na modelu imali dve zatege koje se ne zateu
istovremeno, morali bi da imamo etiri faze. Ostalo optereenje se nanosi na konstrukciju u
kasnijim fazama.
3.2.10 Pokretno optereenje

Nakon aktiviranja naredbe Pokretno optereenje, ulazi se u standardnu
proceduru iscrtavanja polilinije, koja e odrediti putanju po kojoj se kree pokretno
optereenje.
Prva taka pokretnog optereenja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>:
Nakon definisanja polilinije koja odreuje putanju pokretnog optereenja, program e

automatski otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o pokretnom optereenju.

podataka o pokretnom optereenju

304
Zadatoj putanji pokretnog optereenja se pridruuju numeriki podaci koji odreuju emu
optereenja, i korak pomeraja optereenja du zadate putanje. Podatak o koraku pomeraja
eme optereenja se zadaje u edit box-u L=, i on praktino odreuje sve mogue poloaje
eme pokretnog optereenja du zadate putanje. Napomenuemo da e na lunim delovima
zadate putanje kretanja optereenja, ovaj korak predstavljati duinu luka, a u svakom od tih
poloaja, optereenje e menjati i svoj poloaj u zavisnosti od nagiba tangente u datoj taki
luka.
ema pokretnog optereenja se moe sastojati od: povrinskog, linijskog i takastog

optereenja. Ovi podaci se zadaju u levom delu dijalog box-a u odgovarajuim kartotekama.
Nain rada sa dijalog box-ovima u kojima se koriste kartoteke moete videti u poglavlju
2.4.4.
Takasto optereenje
Klik mia preko naziva kartoteke Takasto optereenje,

doveo je do prikaza sadraja tog dela dijalog box-a
Podaci o takastom optereenju se zadaju u okviru prikazane tabele, pri emu podaci u
svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili. Poloaj i intenzitet koncentrisane sile
je odreen zadatim numerikim podacima u odgovarajuim kolonama:
P- intenzitet sile
X1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila u pravcu lokalne ose 1, trase po
kojoj se kree pokretno optererenje.
Y1 - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila u pravcu lokalne ose 3, trase po
kojoj se kree pokretno optererenje.
Koordinate koje odreuju poloaj sila, zadaju se u odnosu na referentnu taku. Ovde pod
referentnom takom podrazumevamo sve zadate poloaje u kojima se moe nai zadata ema
pokretnog optereenja.
Konvencija o lokalnom koordintanom sistemu trase po kojoj se kree pokretno optereenje je

potpuno ista kao i kod greda (vidi poglavlje 3.1.4.). Lokalni koordinatni sistem trase po kojoj
se kree pokretno optereenje, moe se naknadno promeniti pomou naredbe Promena
L.K.S. (vidi poglavlje 3.3.2)
Uloga komandnih polja Dodaj i Brii je ista kao i u ostalim dijalog box-ovima, odnosno
pomou njih se dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.

305
Program po default-u zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog modela. Ispod ove
tablice se u tri edit box-a X=, Y= i Z= ispisuje vrednost normiranog vektora sile za
tekui red podataka, te pravac delovanja vektora moete zadati ili direktnom promenom ovih
vrednosti u edit box-ovima, ili pak aktiviranjem komadnog polja Vektor. Njegovim
aktiviranjem, program e privremeno zatvoriti dijalog box i sa komadne linije zahtevati da
odredite prvo poloaj poetne, a potom i krajnje take vektora delovanja koncentrisane sile.
Prva taka:
Druga taka:
Nakon izbor druge take, program e se vratiti u dijalog box i u edit box-ovima X=, Y= i
Z= ispisati normirane vrednosti zadatog vektora. Naglasiemo da se u ovim edit box-ovima
prikazuju normirane vrednosti vektora za silu iji su podaci prikazani u trenutno aktivnom
redu. Znai, u optem sluaju, svaka od sila moe imati drugaiji pravac delovanja vektora
optereenja.
Linijsko optereenje
Klik mia preko naziva kartoteke Linijsko optereenje,

Programom je predvieno zadavanje samo jednako podeljenog optereenja, koje deluje po

pravom segmentu. Podaci o linijskom optereenju se zadaju u tabeli koja sadri sledee
kolone:
p- intenzitet linijskog jednako podeljenog optereenja
X1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u

pravcu lokalne ose 1 trase, po kojoj se kree pokretno optererenje.
Y1 - koordinata poetne take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u

X2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u

Y2 - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje jednakopodeljeno linijsko optereenje, u


306
Sve prethodno reeno o lokalnom koordinatnom sistemu trase po kojoj se kree pokretno
optereenje, i o pravcu vektora delovanja takastog optereenja, vai i ovde. Znai, program
po default-u usmerava vektor delovanja linijskog optereenja u pravcu negativne globalne Z
ose celog modela, stim to za svako linijsko optereenje zadato u tabeli moete naknadno
promeniti ovaj podatak.
Povrinsko optereenje
Klik mia preko naziva kartoteke Povrinsko optereenje,

Programom je predvieno samo zadavanje jednako podeljenog optereenja koje deluje po

pravougaonoj povri. Podaci o povrinskom optereenju se zadaju u tabeli koja sadri sledee
kolone:
q- Intenzitet povrinskog jednako podeljenog optereenja
X1 - koordinata poetne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u

Y1 - koordinata poetne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u

X2 - koordinata suprotne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u

Y2 - koordinata suprotne take dijagonale povri, po kojoj deluje povrinsko optereenje, u

I ovde vai ista konvencija o lokalnom koordintanom sistemu i pravcu vektora delovanja
optereenja.
Grafika kontrola
Sva zadata optereenja u tabelama, grafiki se prikazuju u desnom delu dijalog box-a. Zbog
lake kontrole unetih podataka u tabelama, optereenje iji su podaci sadrani u tekuem redu
date tabele, na crteu se prikazuaju posebnom bojom. Pored toga, na poloaju referentne
take postavljena je uta strelica u pravcu lokalne ose 1, koja ujedno oznaava i sner
kretanja eme optereenja.

307
Prostor predvien za grafiku kontorlu

zadate eme pokretnog optereenja
Pomou komandnih polja koja su postavljena sa desne strane prostora predvienog za grafiku
kontrolu zadate eme optereenja, imate mogunost da 3D prikaz zamenite jednim od
programom predvienih specijalno definisanih pogleda.
Biblioteka ema optereenja
Kako definisanje eme optereenja moe biti zametan posao, a u praksi se esto primenjuju
iste eme na razliitim konstrukcijama, to je programom predvieno da kreirane eme snimite
u bazu i po potrebi ih naknando pozivate.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa

bibliotekom ema optereenja
Kada ste definisali eljenu emu pokretnog optereenja, aktiviranjem komadnog polja Snimi
imate mogunost da je trajno zapamtite.

308
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandog polja OK, svi zadati podaci e biti
snimljeni u biblioteku ema pokretnih optereenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj
listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom e svi ranije zadati podaci biti preuzeti.
Komandno polje Brii je predvieno za brisanje selektovane eme koja je ranije smetena u
bazu, a pomou komadnog polja Reset imate mogunost da odjedanput uklonite sve
prethodno definisane podatke o tekuoj emi optereenja.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren i naredba zavrena. Na
crteu e na osnovu zadatog podataka o koraku pomeraja pokretnog optereenja, du zadate
linije biti postavljeni simboli koji odreuju sve mogue poloaje zadate eme pokretnog
optereenja.
Postavljeni simbol x du zadate trase, odreuje sve

mogue poloaje eme pokretnog optereenja.
Napomenuemo da program dozvoljava da linija du koje se kree pokretno optereenje bude

Van konstrukcije. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se jedino tako mogu analizirati
sluajevi u kojima optereenje tek nailazi na konstrukciju.
Kontrola pokretnog optereenja
Kako u okviru jednog sluaja optereenja moete zadati vie putanja kretanja pokretnih
optereenja, pri emu svaka od njih moe imati i drugaiju emu pokretnog optereenja, to
pomou naredbe Kontrola pokretnog optereenja imate mogunost da vizuelno

309
prekontroliete, kako izgled zadate eme optereenja, tako i sve njene mogue poloaje du
zadate putanje. Izborom ove naredbe, na crteu e biti prikazana zadata ema pokretnog
optereenja na poloaju poetne take putanje po kojoj se kree, a komandna linija e dobiti
sledei oblik:
Kontola pokretnog optereenja (Play/Napred/naZad/pRvi/pOslednji/poDeavanje/ <krAj>):
Na crteu je prikazana zadata ema pokretnog optereenja,

na poloaju poetne take putanje po kojoj se kree.
Izborom podopcije Play, program pravi animaciju kretanja zadate eme pokretnog
optereenja, postavljajui je redom u sve zadate poloaje du zadate putanja kretanja.
Komandna linija sada dobija novi oblik:
Kontrola pokretnog optereenja (<Stop>):
Izbor podopcije Stop e prekinuti animaciju, i vratiti program na osnovni oblik komandne
linije u okviru ove naredbe.
Napomenuemo da e u sluaju postojanja vie putanja kretanja pokretnog optereenja, one

biti sortirane po svom poloaju, i predstavljae jednu celinu. Odnosno, iz krajnjeg poloaja
jedne putanje, optereenje e prei na poetni poloaj u okviru sledee putanje.
Da bi se imao laki uvid u ispravnost zadatih podataka o pokretnom optereenju, u toku

animacije moete pokretati sve transparentne naredbe. Pored toga, moete transparentno
menjati i sadaj u prozoru 2D pogled postavljajui u njemu prikaz bilo kog dela modela.
Pomou podopcije poDeavanje imate mogunost da u otvorenom dijalog box-u podesite

paramatre koji utiu na animaciju kretanja pokretnog optereenja.

310
Izgled idjalog box-a za podeavanje

parametara animacije
Zadavanjem podatka u edit box-u Timer, moete uticati na brzinu kretanja eme pokretnog
optereenja (zadavanje manjeg broja dovodi do manje pauze odnosno do breg kretanja), a
promenom poloaja klizaa u donjem delu dijalog box-a moete promeniti tekui poloaj eme
Ostale podopcije na komandnoj liniji slue za promenu poloaja pokretnog optereenja:
Napred pokretno optereenje se pomera za jedan korak unapred
naZad pokretno optereenje se pomera za jedan korak unazad
pRvi pokretno optereenje se postavlja u poetni poloaj
pOslednji pokretno optereenje se postavlja u krajnji poloaj
Napomena:
U toku izvrenja ove naredbe, optereenje zadato o okviru eme pokretnog optereenja e
uvek biti vidljivo, bez obzira na stanje postavljene vidljivosti datog tipa optereenja pomou
naredbe Vidljivost. Ova opcija je jako zgodna ako u okviru istog sluaja optereenja pored
poketnog imate i neko drugo optereenje koje istovremno deluje sa njim. Tada e ukidanje
vidljivosti povrinskom, linijskom i takastom optereenju dovesti do jasnijeg prikaza, jer e na
modelu biti vidljivo samo pokretno optereenje.
Napomena:
U sluaju da u nekom od zadatih poloaja, optereenja deluju van konstrukcije, to nee
izazvati greku pri kontroli unetih podataka pred proraun, ve jednostavno ta optereenja
nee biti uzeta u obzir (vidi poglavlje 3.3.5). Na ovaj nain imate mogunost, da se mnogo
komotnije ponaate pri zadavanju, kako trase, tako i same eme pokretnog optereenja.
Nain prorauna
Pokretno optereenje ima poseban tretman u programu, te se sluaj optereenja, u kome

postoji barem jedno pokretno optereenje, posebno obrauje. Naime, pri proraunu e od
datog sluaja optereenja, interno biti napravljeno onoliko sluajeva optereenja, koliko ima i
zadatih poloaja eme pokretnog optereenja. Znai, za svaki zadati poloaj eme pokretnog
optereenja, bie kreiran novi sluaj optereenja, koji e biti posebno proraunat. Od svih ovih
proraunatih internih sluajeva optereenja, pamti se anvelopa ekstremnih i njima
odgovarajuih uticaja. Prema tome, u modulu za obradu rezultata neete videti interno
kreirane sluajeve optereenja, ve ete za sluaj optereenja u kome postoji barem jedno
pokretno optereenje, umesto obinih rezultata, dobiti anvelopu ekstremnih uticaja.
Ostalo optereenje koje istovremeno deluje sa zadatim pokretnim, takoe se posebno

obrauje. Naime, kada se prorauna anvelopa za sve zadate poloaje pokretnog optereenja,

311
tada se za dati sluaj optereenja opet kreira niz internih sluajeva optereanja, i u svakom od
njih se nanosi jedno po jedno optereenje koje deluje istovremeno sa pokretnim. U svakoj
taki modela, tada se analizira da li dato optereenje poveava dobijenu anvelopu uticaja, i u
sluaju da je uveava, onda se prethodno proraunata anvelopa uveava za vrednost dodatog
uticaja.
Znai, od sluaja optereenja koji u sebi sadri barem jedno pokretno optereenje, kreira se
onoliko internih sluajeva optereenja koliko ima i moguih poloaja pokretnog optereenja,
uveanih za broj nanetih optereenja koja ne predstavljaju pokretno optereenje.
Tipian primer primene ovakvog naina prorauna je kada u okviru istog sluaja optereenja,
pored pokretnog optereenja zadajete i peaku navalu koja se nalazi ispred i iza vozila. Sve
prethodno reeno, pojasniemo na jednom jednostavnom primeru kontinualnog nosaa. U
okviru istog sluaja optereenja analiziraemo uticaj pokretnog optereenja i peake navale
koja se nalazi ispred i iza vozila.
Ulazni podaci
Kako se ovaj problem svodi na konstruisanje uticajne linije, i pronalaenje kritinog poloaja
eme pokretnog optereenja za sve uticaje i sve preseke du nosaa, to emo prvo prikazati
rezultate dobijene konstruisanjem uticajne linije i pronalaenjem kritinog poloaja zadate
eme pokretnog optereenja. Za uporeivanje rezultata analiziraemo momente savijanja
iznad srednjeg oslonca, i u sredini celog nosaa, koji su dobijeni konstruisanjem uticajne linije.
Konstruisanjem uticajne linije za oslonaki moment, dati kritini poloaj

pokretnog optereenja je izazvao ekstremnu vrednost Mz= -43.94 KNm

312
Konstruisanjem uticajne linije za moment u polju, dati kritini poloaj

pokretnog optereenja je izazvao ekstremnu vrednost Mz= 31.4 KNm
Sada emo problem reiti pomou pokretnog optereenja, i analiziraemo dobijene rezultate za
razliite ulazne podatake. Kako se za svaki mogui poloaj pokretnog optereanje i peake
navale, kreira niz internih sluajeva optereenja koji se posebno proraunavaju, to se u okviru
zadate eme pokretnog optereenja mora ispod gabarita vozila zadati i negativno optereenja
od peake navale. Na ovaj nain, imamo moguanost da optereenje od peake navale
zadamo po celom nosau, a da pri tome u svakom poloaju pokretnog optereenja ono bude
poniteno ispod vozila.
Izgled zadate eme pokretnog optereenja.
Koliki korak za pomeraj eme optereenja ete zadati, zavisi od geometrije konstrukcije i
vaeg oseaja za oekivanu tanost dobijenih rezultata. Isto vai i za peaku navalu, odnosno
na koliko ete delova izdeliti optereenje od peake navale po celoj duini nosaa. Ovde
svakako ne treba preterivati, jer e isuvie mali korak pomeraja eme optereenja, i gusta
podela optereenja od peake navale, dovesti do velikog broja internih sluajeva optereenja,
a samim tim i usporiti proraun modela.
U ovom primeru je za korak pomeraja eme pokretnog optereenja usvojena vrednost L= 1

m, to e obzirom na duinu nosaa od 30 m, dovesti do kreiranja 30 internih sluajeva

313
optereenja. Podelu optereenje od peake navele du celog nosaa emo varirati i na taj
nain prikazati kako ona utie na rezultate prorauna.
Postavljeno je samo jedno optereenje od

peake navale du celog nosaa
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 1 = 31. Ovakvo
zadavanje optereenja peakom navalom, dovelo je do drastinog odstupanja od tanih
rezultata dobijenih konstruisanjem uticajne linije, naroito za moment savijanja u sredini
nosaa.
U svakom od polja, postavljeno je posebno

optereenje od peake navale
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 3 = 33. Rezultati
su vie nego zadovaljavjui.

314
Optereenje od peake navale, izdeljeno je

na svaki metar duine nosaa
Za ovakve ulazne podatke, dobijen je interni broj sluajeva optereenja 30 + 30 = 60.

Dobijena je ista tanost kao i kod prethodnog sluaja, te je bespotrebno povean broj internih
sluajeva optereenja.
Na osnovu prethodno reenog, proizilazi zakljuak da optereenje od peake navale, ne treba

izdeliti na preveliki, ve dovoljan broj delova, i ova podela najee treba da prati geometriju
konstrukcije. Ovo je naroito bitno kod sloenih konstrukcija kod kojih preveliki broj internih
sluajeva optereenja moe znatno usporiti proraun.
Upotreba pokretnog optereenja, svakako je mnogo praktinija od konstruisanja uticajne linije,

jer se istovremeno dobijaju ekstremne i njima odgovarajue vrednosti svih uticaja, u svim
presecima nosaa. Ovako dobijeni rezultati, mogu se upotrebiti i za direktno dimenzionisanje
konstrukcije.

315
3.2.11 Uticajna linija

Izborom naredbe Uticajna linija, ulazi se u proceduru definisanja poloaja i vrste
uticaja, za koji je potrebno konstruisati uticajnu liniju.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja, za koji je

potrebno konstruisati uticajnu liniju
U prikazanom dijalog box-u, postavljanjem na ukljueno stanje odgovarajueg prekidaa,

selektuje se uticaj za koji se eli konstruisanje uticajne linije. Iz samog naziva prekidaa, jasno
se vidi da se moe odabrati, kako bilo koji od uticaja na gredi, tako i bilo koja reakcija
takastog oslonca. Odabrani uticaji e se svakako odnositi na likalni koordinatni sistem grede,
odnosno oslonca.
Kada ste odabrali eljeni uticaj i aktivirali komamdno polje OK, program e zatvoriti dijalog
box, i sa komandne linije zahtevatti da odredite mesto za koje se trai uticajna linija. Ako je
odabran uticaj koji se odnosi na presene sile i pomeranja na gredi, na komandnoj linije e se
javiti poruka:
<0 sel.> Greda na kojoj se trai uticajna linija Selektovanje (<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da prvo selektuje gredu, a potom i samo mesto uticajne linije na
selektovanoj gredi.
Mesto uticajne linije:
Pri izboru mesta uticajne linije, obavezno koristite OSNAP kriterijume za precizno pogaanje
taaka, obzirom da e program prihvatiti samo taku koja pripada prethodno selektovanoj
gredi. Na odabranom mestu, program e postaviti odgovarajui simbol, i ispisati naziv
odabranog uticaja.

316
Zadato je konstruisanje uticajne linije za

moment savijanja M3, u sredini celog nosaa
Ako ste za konstruisanje uticajne linije odabrali neku od reakcija, tada e program na
komandnoj liniji izdati poruku, na koju treba odgovoriti izborom takastog oslonca, za iju
reakciju se trai konstruisanje uticajne linije.
<0 sel.> Takasti oslonac na kome se trai uticajna linija Selektovanje (<krAj>):
Na selektovanom osloncu, program e postaviti simbol za uticajnu liniju i ispisae naziv

odabrane reakcije.
Zadato je konstruisanje uticajne linije za

vetikalnu reakicju R3, krajnjeg levog oslonca
Program u ovoj proceduri ne sprovodi kontrolu da li je na selektovanom osloncu spreeno

pomeranje odnosno rotacija koja odgovara odabranoj reakciji za konstruisanje uticajne linije,
ali e ovakve greke svakako otkriti neposredno pre zahteva za proraunom, u okviru naredbe
Kontola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5).

317
Bez obzira da li ste zahtevali konstruisanje uticajne linije za neki od uticaja na gredi, ili za neku
od reakcija takastog oslonca, program e po zavretku naredbe automatski otvoriti novi sluaj
optereenja, koji je rezervisan samo za konstruisanje uticajne linije. U okviru ovog sluaja
optereenja je onemogueno zadavanje bilo kakvog drugog optereenja, i ono e imati
poseban tretman u naredbama za definisanje osnovnih sluajeva optereenja i kombinacija
njihovog jednovremenog delovanja.
Brisanje postavljene uticajne linije nije mogue pomou naredbe Brisanje, ve se pomou
naredbe Sluajevi optereenja mora zahtevati brisanje sluaja optereenja koji je
rezervisan za konstruisanje uticajne linije.
3.2.12 Prednaprezanje
Pomou naredbe Prednaprezanje, na model se postavljaju kablovi kojima se
mogu prednaprezati: ploe, zidovi i grede. Prednaprezanje se moe zadati u okviru jednog, ili
u okviru vie sluajeva optereenja. Ovakva koncepcija omoguava da u sluaju
prednaprezanju sa vie trasa kablova, u okviru posebnih sluajeva optereenja, analizarate
uticaje prednaprezanja svakog od kablova posebno. Iako je programom omogueno da okviru
istog sluaja optereenja, zadate i prednaprezanje i neko drugo optereenje, za preporuku je
da uticaje od prednaprezanja analizirate u posebnim sluajevima optereenja. Na ovaj nain
ete kasnijim kreiranjem kombinacija jednovremnog delovanja razliitih sluejva optereenja,
imati mogunost da analizirate uticaje u konstrukciji sa prednaprezanjem i bez njega.
Nakon izbora naredbe Prednaprezanje, komandna linija dobija standardan oblik koji
odgovara proceduri iscrtavanja proizvoljne polilinije.
Prva taka prednaprezanja (Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>):
U sluaju da elite da prednapreete grede, tada zadata linija prednaprezanja mora svojom
kompletnom geometrijom pripadati liniji kojom je odreen poloaj date grede na modelu. Isto
tako, ako prednapreete plou ili zid, tada zadata linija prednaprezanja mora svojom
kompletnom geometrijom pripadati ravni kojom je odreen poloaj ploe, odnosno zida, u
prostoru.
Zadata linja prednaprezanja ima svoj lokalni koordintani sistem ija je konvencija potpuno ista
kao i za grede (vidi poglavlje 3.1.4). Znai, lokalna osa 1 je u pravcu zadate linije
prednaprezanja, lokalna osa 2 je upravna na lokalnu osu 1 tako da zajedno sa njom
formira vertikalnu ravan, a loklna ose 3 je u pravcu normale na ravan koju formiraju lokalne
ose 1 i 2. Lokalni koordintani sistem linije prednaprezanja se takoe moe naknadno
promeniti pomou naredbe "Promena L.K.S. (vidi poglavlje 3.3.2).
Nakon unosa polilinije, program e otvoriti dijalog box za definisanje numerikih podataka o
prednaprezanju.

318

podataka o prednaprezanju
Ako se zadata polilinija sastoji od vie segmenata, tada e se numeriki podaci zadati u ovom
dijlog box-u, odnositi na svaki nacrtani segment posebno.
Ekscentrinost trase kablova u pravcu lokalne ose 2, zadaje se od preseka do preseka, u

karakteristinim takama du zadate linije prednaprezanja. U listi preseka, koja se nalazi u
gornjem levom uglu dijalog box-a, pomou komadnog polja Dodaj, imate mogunost da
pored preseka na poetku i kraju linije prednaprezanja, dodate proizvoljan broj meu preseka
u kojima se odvija promena poloaja trase kablova.

319
Lista karakteristinih preseka
U koloni Presek, poetak i kraj linije prednaprezanja se oznaava slovima S i E, a svaki

novo dodati meupresek svojim rednim brojem. Poloaj meupreseka se definie podatkom u
koloni dL, i to svojim relativnim odstojanjem od poetka linije predanprezanja, u pravcu
lokalne ose 1. U koloni e2 se za svaki od preseka u listi zadaje odstojanje trase kablova u
odnosu na lokalnu osu 1 a u pravcu lokalne ose 2.
Da bi se imao laki uved u tanost unetih podataka, u donjem delu dijalog box-a, grafiki se
iscrtava zadati oblik trase kablova. Pored toga, tekui presek u listi se oznaava crvenom
takom.
Oblik trase kablova izmeu dva susedna preseka se odreuje stanjem ponuenih prekidaa sa
desne strane liste preseka Krivolinijska i Pravolinijska.

320
Prekidai koji odreuju oblik trase kablova,

izmeu dva susedna preseka
Izborom komandnog polja Generator preseka, koje se nalazi ispod prostora predvienog za
prikaz zadatog oblika trase kablova, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Naime, sada imate mogunost da na osnovu zadatog oblika trase kablova izgeneriete jedan ili
vie meupreseka, iji e podaci o ekscentrinom poloaju odgovarati trenutnom obliku trase
kablova.
Ako je prekida Generii samo jedan presek postavljen na ukljueno stanje, tada e u
listu preseka biti ubaen samo jedan meupresek, i to na relativnom rastojanju od poetka
linije prednaprezanja, koje odgovara zadtoj vrednosti u edit box-u : dL=
Ako je prekida Generii samo jedan presek postavljen na iskljueno stanje, tada e
zadata vrednost u edit box-u dL= predstavljati ekvidistantno rastojanje izmeu svih
meupreseka koji e biti kreirani u ovoj proceduri (ako se zada vrednost 0.1, to znai da e
zadata linija prednaprezanja biti podeljena na 10 jednakih delova, a u listi preseka e biti
ubaeno 9 meupreseka).
Nakon aktiviranja komadnog polja OK, program e prvo proveriti da li u listi preseka ve
postoje meupreseci, i ako postoje izdae sledee upozorenje:

321
Izborom odgovarajueg komadnog polja, moete odabrati jednu od programom predvienih

akcija:
Yes svi ranije zadati meupreseci u listi preseka e biti uklonjeni a na njihovo mesto
e doi novo kreirani.
No u listi preseka e biti zadrani stari meupreseci a novo kreirani e biti dodati
Cancel - izbor ovog komandnog polja dovodi do odustajanja od generisanja meupreseka

i povratak na osnovni izgled dijalog box-a u ovoj naredbi.
Ova opcija je jako zgodna kada elite da krivolinijsku trasu kablova, definisanu u par
karakteristinih preseka, aproksimirate odgovarajuom pravolinijskom. U takvom sluaju,
svakako morate zadati generisnaje dovoljnog broja meupreseka.
Parabolina trasa kablova je aproksimirana

odgovarajuom pravolinijskom
Oba naredba ima primenu i kada nakon uvida u rezultate prorauna, elite da naknadno
promenite trasu kablova ba u odreenom poloaju meupreseka.
U edit box-u N=, zadaje se intenzitet sile prednaprezanja, a u edit box-ovima e3,p= i
e3,k= imate mogunost da translatorno pomerite celu trasu kablova u pravcu lokalne ose
3. U edit box-u e3,p = zadaje se ekscentricitet kablova u pravcu lokalne ose 3 na poetku,
dok se u edit box-u e3,k = zadaje ekscentricitet u pravcu lokalne ose 3 na kraju linije
prednaprezanja. Ovakvo translatorno pomeranje cele trase kablova ima naroitu primenu kod

322
prednaprezanja greda sanduastog poprenog preseka, kod kojih se trase kablova nalaze u
rebrima.
Napomenuemo da e optereenje usled prednaprezanja, pri proraunu biti naneto na

konstrukciju du zadate linije prednaprezanja, a ekscentrian oblik trase kablova u pravcu
lokalnih osa, samo e odrediti intenzitet i pravac delovanja sila prednaprezanja.
Grupa edit box-ova u desnom delu dijalog box-a, slui za definisanje podataka koji e uticati
na gubitak sile prednaprezanja du zadate trase.
= Koeficient trenja
= Dodatni koeficijent trenja po duini
ln= Proklizavanje klina
Es= Modul elastinosti elika od koga je napravljen kabl
As= Povrina poprenog preseka kabla
Programom je pored gubitka sile predanprezanja usled trenja i zatalasanosti kabla, obuhvaen
i proraun gubitka sile prednaprezanja usled proklizavanja klina. U poglavlju 3.2.12.2,
detaljno e biti iznet postupak prorauna gubitaka.
Nakon izbora komadnog polja OK, naredba e biti zavrena a na krajevima svakog zadatog
segmenta polilinije, na crteu e biti postavljen simbol koji oznaava mesto unosa sile
prednaprezanja du svih zadatih segmenata.
Simbolima malog trougla, oznaeni su poetak

i kraj zadate linije prednaprezanja
Naime, program po default-u predpostavlja da svaki zadati segment polilinije predstavlja

posebnu trasu prednaprezanja, i da se radi o istovremenom utezanju kablova sa oba kraja,
svakog od segmenata.

323
Napomena:
U sluaju kada se prenaprezanje vri sa vie trasa kablova, pri emu se njihova lokalna osa 1
potpuno poklapa u prostoru, tada ih ne moete zadati u okviru istog sluaja optereenja.
Tipian primer je ako se ista trasa kablova postavlja u rebrima sanduastog poprenog preseka
greda. Tada je potrebno, u jednom sluaju optereenja zadati trasu kablova u jednom rebru, a
u drugom sluaju optereenja u drugom rebru. U okviru svakog od ovih optereenja, trase
kablova moraju biti trasnlatorno pomerene u pravcu lokalne ose 3, za vrednost rastojanja
rebra od sistemske linije, kojojm je odreen poloaj grede na modelu. Kasnijim
kombinovanjem rezultata iz ova dva sluaja optereenja, moete dobiti uticaje od ukupnog
prednaprezanja u datoj gredi.
3.2.12.1 Definisanje krajeva zadate linije prednaprezanja
Pomou naredbe Kotve, imate mogunost da vie zadatih segmenata linije

prednaprezanja, po potrebi spojite u jednu celinu. Pored toga, imate mogunost i da kraj
zadate linije prednaprezanja oznaite kao mesto na kome se nalazi anker (utezanje samo sa
jednog kraja), a ne podrazumevano mesto gde se unosi sila prednaprezanja. Izborom ove
naredbe, komandna linija dobija sledei oblik:
<0 sel.> Kotva Selektovanje (Sve/Prozor/<krAj>/Sila):
Na kraju komadne linije, nalazi se podopcija Sila iji naziv ukazuje na nain na koji e biti
definisan selektovani kraj linije prednaprezanja. Uzastopnim izborom ove podopcije, ona menja
svoj naziv tako da moe dobiti jedan od mogua tri oblika:
Sila kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e

selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se unosi sila
prednaprezanja. Nakon selekcije, na datom kraju e biti postavljen simbol |>
Anker kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e

selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se postavlja
anker. Nakon selekcije, na datom kraju e biti postavljen simbol ||
Nastavak kada je na komandnoj liniji postavljen ovaj naziv podopcije, to znai da e

selektovani kraj linije predanprezanja bti oznaen kao mesto gde se nastavljaju
dva segmenta trase kablova. Nakon selekcije, na datom kraju nee biti
postavljen nijedan simbol.
Znai, od korisnika se oekuje da prvo na komadnoj liniji postavi odgovarajui naziv poslednje
podopcije, i da potom u select box zahvati deo linije prednaprezanja na ijem kraju e biti
postavljen odabrani uslov. U zavisnosti od mesta na kome je selektovana linija
prednaprezanja, uslov koji je odreen nazivom poslednje podopcije na komandoj liniji, bie
postavljen na bliem kraju. Ova naredba praktino funkcionie na potpuno isti nain kao i
naredba za oslobaanje uticaja na krajevima greda (vidi poglavlje 3.1.5.), stim to se uslovi
koji se postavljaju na selektovanom kraju linije, ne podeavaju u dijalog box-u, ve stanjem
podopcije na komadnoj liniji.
3.2.12.2 Gubitci sile prednaprezanja
Pomou ove naredbe imate mogunost da vizuelno sagledate gubitak sile

prenaprezanja du zadate trase kablova. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei oblik:
<0 sel.> Gubitak sile prednaprezanja Selektovanje (Prozor/<krAl>):
Sada je potrebno selektovati jedan segment postavljene trase kablova, nakon ega e program
prvo prekontrolisati da li je ona ispravno zadata, i ako nije izdati odgovarajue upozorenje.

324
Naime, krajevi zadate linije prednaprezanja moraju biti oznaeni ili kao mesto unoenja sile
prednaprezanja ili kao mesto ankera (svakako da postavljanje dva ankera na krajevima linije
prednaprezanja, nije mogue). U sluaju da je kraj linije prednaprezanja oznaen kao
nastavak, tada se njegov kraj mora poklopiti sa poetkom drugog segmenta linije
prednaprezanja, a poloaj kabla se na mestu nastavka mora nalaziti na istom mestu u
prostoru. Prema tome, vie segmenata prednaprezanja koji su meusobno povezani, tako to
su njihovi krajevi oznaeni kao Nastavak, analiziraju se kao jedna celina.
Ako selektovana trasa kablova ispuni formalne uslove za ispravnost, program e otvoriti dijalog
Izgled idjalog box-a za prikaz gubitaka sile prednaprezanja
U levom delu dijalog box-a se u dva odvojena grafikona prikazuje zadati oblik trase kablova i
dijagram promene intenziteta sile predanprezanja du zadate trase kablova. U sluaju gubitka
sile od proklizavanja klina, na kraju na kome se unosi sila prednaprezanja, ovaj deo dijagrama
e biti irafiran.
Gubitak sile prednaprezanja usled trenja i zatalasanosti kabla, proraunava se iz sledee

formule:
- ,x - l,x
N,x = N e
Upotrebljene oznake u formuli imaju sledee znaenje:
N,x Intenzitet sile predanprezanja u posmatranom preseku du zadate trase kablova

N Zadata sila predanprezanja
- Zadati koeficient trenja
,x Suma skretnih uglova trase kablova do posmatranog preseka
- Dodatni koeficijent trenja po duini
l,x Rastojanje posmatranog preseka od poetka trase kablova

325
Proraun gubitka sile predanprezanja usled proklizavanja klina, sprovodi se u dva koraka. Prvo
se iterativnim reavanjem sledee jednaine, sraunava duina do koje se rasprostire pad sile
usled proklizavanja klina.
le Nepoznata duina na kojoj se rasprostire gubitak sile predanprezanja usled

proklizavanja klina
ln Zadato proklizavanje klina
Es Zadati modul elastinosti elika od koga je napravljen kabl
As Zadata povrina poprenog preseka kabla
- Prosean skretni ugao do posmatranog mesta
- Zadati dodatni koeficijent trenja po duini
Na osnovu proraunate duine le, iz sledee formule se proraunava umanjeni intenzitet sile
na mestu njenog nanoenja na model.
2
Ne = N [1 x ( + )]
Ne Umenjeni intenzitet sile na mestu unoenje sile na model

x- Rastojanje do posmatranog mesta
- Prosean skretni ugao do posamtranog mesta
- Zadati dodatni koeficijent trenja po duini
U gornjem desnom uglu dijalog box-a prikazani su svi zadati ulazni podaci o selektovanoj trasi
predanprezanja, a u prikazanoj listi preseka se u prozivoljno odabranim meupresecima moe
dobiti informacija kako o ekscentrinom poloaju kablova, tako i o intenzitetu slie
predanprezanja u datom preseku. Nain rada sa listom preseka je potpuno isti kao i u dijalog
box-a za unos numerikih podataka o predanprezanju, stim to ovde poloaj meupreseka nije
odreen svojim relativnim rastojanjem od poetka trase kablova, ve tanim rastojanjem u
duinskim jedinicama.
I u sluaju da ne analizirate uticaje od gubitka sile prednaprezanja, ova naredba e biti od

pomoi da odredite visinsku koordinatu svih taaka u kojima je potrebno pridrati kablove na
gradilitu. Izborom ove naredbe u okviru modula za obradu rezulatat prorauna, imaete
mogunost da odtampate sve prikazane podate iz ovog dijalog box-a.

326
3.2.13 Rezultanta
Naredba Rezultanta slui za kontrolu tanosti unetih podataka o intenzitetu
optereenja. Njenim aktiviranjem, program sa komandne linije zahteva da selektujete sva
optereenja za koja elite da dobijete informaciju o intenzitetu i poloaju rezultante.
<0 sel.> Optereenja Selektovanje

(Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Nakon zavrene procedure selektovanja, program e otvoriti dijalog box sa informacijom o

intenzitetu i poloaju rezultatne svih prethodno selektovanih optereenja.
Svakako da e u okviru ove naredbe, za selektovanje biti dostupna samo povrinska, linijska i
takasta optereenja. Procenom ispravnosti prikazanih rezultata, moete lako otkriti
eventualno pogreno zadate podatke o optereenju. U sluaju da sva selektovana optereenja
nemaju isti pravac delovanja, tada program nei biti u stanju da srauna i poloaj rezultante.
3.2.14 Konvertor optereenja

Ova naredba ima prevashodnu ulogu da olaka unos linijskog i koncentrisanog
optereenja du grednih elemenata konstrukcije, koji se nalaze van ploa, odnosno zidova.
Naime, kako veina optereenja koja deluju na konstrukcije ima povrinski karakter (sneg,
vetar, teina krovnog pokrivaa, teina podova, itd.), to pri nanoenju optereenja na gredne
elemente konstrukcije koji ne pripadaju ploama, odnosno zidovima, morate runo
proraunavati intenznitet optereenja, koje pripada svakom od tih grednih elemenata. Iz tog
razloga, programom je predviena sledea procedura unosa podatka, koju emo ilustovati na
primeru delovanja vetra na kosoj krovnoj konstrukciji.

327
Prednja strana krova po kojoj treba zadati pritisak vetra odozgo
Iako se krovna konstrukcija sastoji samo od grednih elemenata, prvo emo zadati povrinsko
optereenje koje predstavlja pritisak vetra upravno na prednju stranu krova.
Zadato povrinsko optereenje na prednjoj strani krova koje simulira dejstvo vetra
Izborom naredbe Konvertor optereenja, program e zahtevati da selektujete sva

povrinska optereenja koja je potrebno zameniti odgovarujuim linijskim ili pak takastim
optereenjem.
<0 sel.> Povrinska optereenja Selektovanje

Nakon zavrene selekcije povrinskog optereenja, program e zahtevati da selektujete sve

gredne elemente koje elite da opteretite zamenjujim linijskim, odnosno koncentrisanim
silama.
<0 sel.> Grede Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):

328
Kako se u sastavu prednje strane krova nalaze i glavni i sekundarni nosai, kao i spregovi za
vetar, to je sada potrebno selektovati samo one grede koje e preuzeti optereenje od vetra. U
naem primeru, selektovaemo sve podune grede koje su postavljene u pravcu globalne X
ose.
Selektovane su sve grede koje treba da dobiju ekvivalentno optereenje
Nakon zavrene selekcije podunih greda, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Konvertor optereenja
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, odluujete se za

konvertovanje povrinskog optereenja ili u jednako podeljeno, ili pak u koncentrisano. U
sluaju da se odluite za opciju konvertovanja u koncentrisane sile, tada e za unos podataka
biti dostupan i edit box, u kome se zadaje meusobno rastojanje koncentrisanih sila koje e
biti izgenerisane.

329
Edit box za definisanje rastojanja izmeu koncentrisanih sila
Svakako da e ovde zadato rastojanje odrediti i tanost rasporeda sila, mada ne treba
preterivati, obzirom da e se tada u sastavu modela nai preveliki broj entiteta koji moe
usporavati rad samog programa. Preporuka je da, kada god je to mogue, odaberete
konvertovanje u jednako podeljeno linijsko optereenje, jer e ono u veini sluajeva dovesti
do zadovaljavjue tanosti.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a prethodno selektovano
povrinsko optereenje e biti uklonjeno i zamenjeno odgovarajuim linijskim, odnosno
takastim optereenjem. Svakako da e optereenje biti naneto samo na grede koje su
selektovane u okviru ove naredbe, i to samo pod uslovom da one pripadaju istoj ravni, kojoj
pripada i selektovano povrinsko optereenje.
Prikaz izgenerisanog linijskog optereenja

330
Prikaz izgenerisanog takastog optereenja
Svakako da se na ovaj nain moe preneti i povrinsko dejstvo vetra samo na stubove koji se
nalaze na prednjoj i zadnjoj strani ovde prikazane hale.
Ova naredba ima primenu i u mnogim drugim sluajevima. Naveemo jo samo jedan
oigledan primer, kada se modeliraju objekti sa montanim meuspratnim konstrukcijama.
Obzirom da nas u tim sluajevima, po pravilu ne interesuju uticaji u montanim ploama, tada
ih nije potrebno ni unositi u model samo zbog prenoenja povrinskog optereenja na ostale
delove konstrukcije. Znai, i ovde je potebno prvo zadati povrinsko optereenje na mestu gde
bi stajala data montana ploa (u prazno), a potom to optereenje konvertovati u zamenjujue
linijsko ili takasto optereenje, na gredama koje su postavljene u pravcu noenja date ploe.
Na ovaj nain se drastino ubrzava unos geometrije modela, a pored toga e i sam model imati
znatno manji broj vorova na mrei konanih elemenata.
Napomena:
U Tower-u 6 je omogueno konvertovanje povrinskog optereenja, koje je zadato na nekoj
krivoj povri, u niz koncentrisanih sila du selektovanih grednih elemenata konstrukcije. Sama
procedura konvertovanja je ista kao i na ravnim povrima. Jedino je u dijalog box-u, koji se
otvara nakon zavrene selekcije greda, opcija Ravnomerna optereenja nedostupna, s
obzirom da se zbog sloenosti problema povrinsko optereenje u optem sluaju ne moe
prikazati pomou linijskih.
3.3 Promena i kontrola ranije unetih podataka

3.3.1 Promena setova
Pomou naredbe Promena setova, koja se nalazi u okviru padajueg menija
Korekcija, omoguena je naknadna promena numerikih podataka za proizvoljno
selektovane elemente crtea. Aktiviranjem ove naredbe, ulazi se u standardnu
<0 sel.> Promena setova Selektovanje

Nain funkcionisanje naredbe je potpuno isti, bez obzira da li selektovani elementi

predstavljaju deo konstrukcije, ili pak optereenje. Kako svakom tipu elementa crtea,

331
odgovara samo odreeni tip numerikih podataka, to se u ovoj proceduri ne mogu istovremeno
selektovati raznorodni tipovi entiteta. Ovde pod raznorodnim tipovima elemenata
podrazumevamo: ploe, grede, linijsko optereenje, povrinsko optereenje, itd. Znai,
mogua je masovna promena podataka za vie selektovanih elemenata, ali svi oni moraju
pripadati istom tipu elemenata. U sluaju da se u prvom koraku selekcije, jenovremno
selektuju raznorodni elementi, program e od svih selektovanih zadrati samo elemente
jednog tipa, dok e sve ostale izbaciti iz selekcije. Isto vai i kada se selektuje element crtea
na mestu na kome se njegova geometrija poklapa sa nekim drugim entitetima. I tada e
program sam odabrati element za koji e ui u proceduru menjanja podataka. U ovakvim
sluajevima treba ukinuti vidljivost svih elemenata crtea ija se geometrija poklapa sa
geometrijom elementa za koji je potrebno izvriti promenu numerikih podataka. Prema tome,
najlake je prvo pojedinano selektovati jedan od elemenata datog tipa, a da tek u sledeem
koraku koriste metode grupnog selektovanja. Tada e, svi tipovi elemenata koji ne odgovaraju
tipu prvog selektovanog, automatski biti odbaeni.
Desni klik mia e oznaiti kraj procedure selektovanja, te e se u zavisnosti od tipa elementa
koji je izabran, otvoriti odgovarajui dijalog box, u kome se mogu izvriti eljene izmene.
Selektovano je vie ploa istog seta numerikih podataka
Sada ovde mogu nastupiti dva sluaja. Ako svi selektovani entiteti imaju isti set numerikih
podataka, tada e sa leve strane liste, crnom strelicom , jasno biti naznaeno koji je to
redni broj seta. Meutim, ako se istovremno selektuje vie elemenata razliitih setova, tada e
ispred liste, u okviru svih setova koji su pridrueni selektovanim elemntima, stajati simboli
crnih strelica .

332
Selektovano je vie ploa razliitog seta numerikih podataka
Pored toga, svi podaci u listi e biti ispisani kao neaktivni, a svi edit box-ovi prazni. Ovakvo
stanje e biti, sve dok klikom mia u okviru liste, svim selektovanim entitetima ne pridruite
isti set podataka.
Nakon izvrenih izmena u dijalog box-u, klikom na komandno polje OK, novo zadati podaci
e biti pridrueni izabranim elementima crtea, a program e sa komandne linije i dalje
zahtevati selektovanje elementa za koje se eli promena numerikih podataka. Klik na desi
taster mia, oznaie kraj ove naredbe.
Ista logika vai, i kada se za promenu podataka selektuju elementi crtea koji predstavljaju
optereenje. Ako sva selektovana optereenja imaju iste numerike podatke, tada e u dijalog
box-u biti ispisani svi prethodno zadati parametri.
Selektovana su dva povrinska optereenja,

potpuno istog intenziteta i pravca delovanja

333
Meutim, ako se selektuje vie optereenja razliitog intenziteta, ili pravca delovanja, tada e
podaci u dijalog bux-u biti prazni, sve dok ih ponovo ne zadate. Na taj nain ete, svim
prethodno selektovanim optereenjima, pridruiti novo zadate podatke.
Selektovana su dva povrinska optereenja,

istog pravca delovanja, ali razliitog intenziteta
Promena podataka je omoguena i za elemente crtea koji nisu deo konstrukcije. To su razne
pomone linije i tekstovi, postavljeni pomou naredbi: Linija, Tekst i Kota (vidi oglavlje
3.4). Za linije i kote je mogue promeniti layer na kojem su ovi entiteti nacrtani, a za
tekstove je omoguena promena svih podataka koji su ranije zadati: sadraj teksta, layer,
ravnanje, font, itd. Kako je programom omogueno postavljanje ovih pomonih elemenata
crtea i u prozoru Dispozicija, to pomou ove naredbe neete moi da vrite njihovu
promenu podataka. To proizilazi iz osnovne funkcije prozora Dipspozicija, da se u njemu vri
promena tekueg rama, te e klik mia u okviru ovog prozora, dok je aktivna naredba
Promena setova, biti protumaen kao zahtev za promenu tekueg rama. Prema tome, za
promenu podataka o pomonim entitetima koji su postavljeni u prozoru Dispozicija, morate
koristiti posebnu naredbu Preimenuj (vidi poglavlje 2.12.2). Naime, u sluaju da se
pomou ove naredbe umesto simbola rama, selektuje neki od pomonih entiteta u prozoru
Dispozicija, tada e ona raditi potpuno isto kao i naredba Promena setova.
3.3.2 Promena lokalnog koordinatnog sistema linijskih

elemenata (Promena L.K.S.)
Kako program po default-u odreuje orijentaciju lokalnog koordinatnog sistema
linijskih elemenata modela, to pomou naredbe Promena L.K.S., koja se nalazi u okviru
padajueg menija Korekcija, imate mogunost da ga naknadno promenite. Njenim izborom,
ulazi se u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Promena L.K.S. Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/

Procedurom selekcije e biti obuhvaeni samo linijski elementi, nad kojima ova naredba ima
dejstvo: grede, linijski oslonci, pokretno optereenje i prednaprezanje. Nakon zavrene
selekcije, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku sa crtea, koja e odrediti
kako ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 2, tako i usmerenje lokalne ose 2.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 2/<krAj>):

334
Naime, kako je pravac i smer lokalne ose 1 potpuno odreen poetkom i krajem linije kojom
je zadat poloaj datog linijskog elementa u prostoru, a kroz jednu pravu je mogue postaviti
beskonano ravni, to e izbor ove take jednoznano odrediti kako ravan u kojoj lee ove dve
lokalne ose, tako i smer pruanja lokalne ose 2. Lokalna osa 3 e tada biti postavljena
automatski, tako da zadovolji pravilo desno orijentisanog koordinatnog sistema. Kako u nekim
sluajevima, moe biti lake odrediti ravan u kojoj lee ose 1 i 3, uzastopni klik mia
preko podopcije Taka koja odreuje osu 2, dovee do promene sadraja komandne
linije.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3/<krAj>):
Naime, sada e odabrana taka odrediti ravan u kojoj lee lokalne ose 1 i 3. Ponovni klik
preko ove podopcije, vratie nas na prvobitni oblik komandne linije. Nakon izbora eljene
take, naredba e biti zavrena.
U sluaju viestruke selekcije, vodite rauna da izbor take pravilno odredi, kako ravan, tako i
usmerenje lokalnih osa, svim selektovanim elementima. Ovo emo ilustrovati na primeru
jednovremene promene orijentacije lokalnog koordinatnog sistema svih stubova jednog rama.
Lokalne ose 1 i 2 svih stubova postavljene

su u vertikalnoj ravni X-Z.
Ako elimo da promenimo orijanaciju lokalnog koordinatnog sistema stubova, tako da njihove
lokalne ose 1 i 2 lee u vertikalnoj ravni Y-Z, tada e postavljenjem podopcije Taka
koja odreuje osu 3 za tekuu, i izbor bilo koje take u okviru ravni prikazanag rama,
dovesti do eljenog efekta. Meutim, u zavisnosti od poloaja odabrane take, orijentacija
lokalne ose 3 selektovanih stubova, nee biti ista.

335
Izborom take 1, lokalna osa 3 svih stubova, bie usmerana na desno
Izborom take 1, lokalna osa 3 svih stubova, bie usmerana na levo

336
Izborom take 1, lokalna osa 3 levog stuba,

bie usmerana na desno, a druga dva na levo
Izborom take 1, lokalna osa 3 desnog stuba,

bie usmerana na levo, a druga dva na desno
Znai, smer lokalne ose 2, odnosno lokalne ose 3, odreen je relativnim poloajem
odabrane take, u odnosu na lokalnu osu 1, datog linijskog elementa.
Napomenuemo da se smer lokalne ose 1 ne moe naknadno promeniti, i on se uvek

postavlja tako da ide od poetka ka kraju linije, kojom je odreen poloaj datog linijskog
elementa u rpostoru.
Primena naredbe
Orijantacija lokalnog koordinatnog sistema je neobino vana za sve elemente konstrukcije.

Kod greda, ona je viestruko vana, obzirom da se u pravcu postavljenih lokalnih osa,
prikazuju rezultati prorauna, definiu dimenzije poprenog preseka i oslobaaju uticaji na
njenim krajevima. Kod linijskih oslonaca se u pravcu postavljenih lokalnih osa, spreavaju
pomeranja i rotacije, tako da e i proraunate reakcije oslonaca, delovati u njihovom pravcu.

337
Kod pokretnog optereenja, orijentacija lokalnog koordinatnog sistema definie ravan po kojoj
ono deluje, a kod prednaprezanja, nagib ravni u kojoj se nalazi trasa kablova (kablovi za
prenaprezanja se postavljaju uvek u ravni koju odreuju poloaj lokalne ose 1 i 2).
Napomena:
U toku izvrenja ove naredbe, za preporuku je da pomou naredbe Vidljivost, postavite za
vidljive lokalne ose elemenata konstrukcije, za koji se vri promena lokalnog koordinatnog
sistema. Na taj nain, imaete laki uvid u tanost sprovedenih izmena.
3.3.3 Promena lokalnog koordinatnog sistema takastih

oslonaca
Pored promene lokalnog koordinatnog sistema linijskih elemenata, pomou naredbe
Promena L.K.S. moe se menjati i orijentacija lokalnog kordinatnog sistema takastih
oslonaca. Njenim izborom iz padajueg menija Korekcija, ulazi se u standardnu proceduru
selektovanja.
<0 sel.> Promena L.K.S. - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek/ eXtras /
Ako su selektovani takasti oslonci, program e sa komandne linije zahtevati da zadate taku
sa crtea koja e odrediti pravac i smer lokalne ose 3:
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje osu 3 / Radijalno / <krAj>):
Napomenuemo da u sluaju selekcije samo jednog takastog oslonca, na komandnoj liniji

nee biti prisutna podopcija Radijalno.
Izbor podopcije Taka koja odreuje osu 3 dovee do promene ose ije e usmerenje
odrediti taka koja se zadaje. Jedan klik mia menja na lokalnu osu 2, drugi na lokalnu osu 1
dok trei klik mia vraa provobitno stanje komandne linije.
Pravac i smer izabrane lokalne ose (pretpostaviemo da je izabrana osa 3) moe se odrediti na
dva naina - radijalno i paralelno. Kod radijalnog odreivanja, lokalne ose 3 svih selektovanih
entiteta bie usmerne prema zadatoj taki.
Radijalno odreivanje usmerenja lokalnih osa

338
Kod paralelnog odreivanja zadata taka odreuje usmerenje lokalne ose 3 jednog
(referentnog) takastog oslonca, dok su lokalne ose ostalih selektovanih oslonaca paralelne sa
njom i imaju isti smer. Za referentni takasti oslonac program usvaja onaj koji je prvi
selektovan.
Paralelno odreivanje usmerenja lokalnih osa
Izabrani nain odreivanja ispisuje se na komandnoj liniji kao ime podopcije. Znai ako se na
komandnoj liniji nalazi podopcija Radijalno to znai i da se usmerenje lokalne ose 3
odreuje rdijalno. Promena na paralelno odreivanje vri se aktiviranjem ove podopcije.
Nakon izbora take koja odreuje usmerenje lokalne ose 3, program e sa komandne linije
zahtevati da zadate taku koja odreuje ravan u kojoj se osa 3 nalazi.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje ravan 2-3 / <krAj>):
Naziv podopcije Taka koja odreuje ravan 2-3 ukazuje da e izabrana taka odrediti
ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 2 i 3. Izborom ove podopcije komandna linija e dobiti novi
izgled, odnosno taka koja se zadaje odredie ravan u kojoj se nalaze lokalne ose 1 i 3.
Promena L.K.S. (Taka koja odreuje ravan 1-3 / <krAj>):
Naravno, da je na poetku ove procedure izabrana neka druga osa, pomou ove podopcije bi
se vrio izbor ravni koje njoj odgovaraju.
Nakon izbora traene take naredba se zavrava, a lokalni koordinatni sistemi svih
selektovanih oslonaca dobijaju zadatu orjentaciju.

339
L.K.S. svih takastih oslonaca je promenjen tako to su

lokalne ose 2 usmerene prema centru kruga, a lokalne
ose 3 su normalne na prikazanu ravan
3.3.4 Kontrola setova

Posebno vanu opciju u programu predstavlja i vizuelno sagledavanje tanosti
unetih numerikih podataka, odnosno mogunost da se vizuelno prekontrolie da li su svim
elementima konstrukcije pridrueni tani setovi numerikih podataka. Za tu namenu je
razvijena naredba Kontrola setova, u okviru padajueg menija koji se otvara desnim
klikom mia preko naziva prozora 3D pogled. Aktiviranjem ove naredbe, program e za
dati tip konstruktivnog elementa (ploe, grede, itd.), sve entitete istog seta numerickih
podataka, ofarbati istom bojom.
U prozoru 3D pogled, program je istom bojom ofarbao, sve ploe

i zidove kojima je pridruen isti set numerikih podataka
Komandna linija je dobila sledei sadraj.

340
<Sve> Kontrola setova Ploa/Zid (Promena setova/Izbor/<krAj>):
Za koju vrstu konstruktivnih elemenata se vri kontrola unetih numerikih podataka, i koji
redni brojevi setova e biti farbani a koje ne, odreuje se u dijalog box-u koji se otvara
aktiviranjem podopcije Izbor.
Izgled dijalog box-a u okviru narebe Kontorla setova
Korisniku je sada omogueno da, osim za razliite tipove konstruktivnih elemenata, vri
kontrolu unetih podataka i za tri vrste optereenja - povrinsko, linijsko i takasto. U levom
delu dijalog box-a nalazi se lista svih entiteta (konstruktivnih elemenata i optereenja) za koje
se moe uraditi kontrola unetih podataka. Svakako da e za izbor biti dostupni samo oni
entiteti koji se nalaze u modelu. Za odabrani entitet, u desnom delu dijalog box-a, prikazuje se
lista sa svim setovima podataka koji su do tada kreirani.
Odabrana je kontrola setova za grede
U koloni Naziv je prikazan opis svakog seta, dok je u koloni Boja za svaki od setova
postavljena boja kojom e elementi tog seta biti ofarbani u modelu. Boje program sam
generie po kriterijumu da one za svaki od setova budu to razliitije, ali je omogueno i da za
svaki od setova sami odaberete boju po elji.

341
Klik mia preko strelice sa desne strane color box-a,

otvorio je dijalog box za izbor proizvoljne boje
Ako se za kontrolu unetih podataka izabere optereenje, obzirom da se optereenja grupiu

prema intenzitetu, u koloni Naziv e se umesto opisa prikazivati intenzitet optereenja za
svaki set.
Odabrana je kontrola unetih podataka za povrinsko optereenje
Generisanje palete boja
Pored manuelnog odreivanja svake od boja, izborom komadnog polja Generii boje imate
mogunost da zadate programu iz koje palate e boje biti generisane.
Dijalog box za generisanje palete boja

342
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijaloga, a u
listi e za sve setove biti izgenerisane nove boje iz zadate palete.
U dijalog box-u se nalazi i check box Nijansiraj boje. Ukoliko je ovaj check box postavljen
na ukljueno stanje, svim setovima e biti pridruene razliite nijanse boje koja je izabrana za
poetnu.
Svim setovima su pridruene razliite nijanse boje

koja je izabrana za poetnu
Rad sa listom konfiguracija boja
Program dozvoljava i da odabrane boje za setove numerikih podataka snimite u bazu i po

potrebi ih naknadno koristite. Izborom komadnog polja Snimi otvara se dijalog box za
snimanje trenutno odabranih boja u bazu.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na odabrane boje, i
aktivirati komandno polje OK.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu ovog dijalog box-a je predviena za izbor
neke od ranije snimljenih konfiguracija boja.

343
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija boja
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara se sadraj liste, i
sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj stanja boja koje se ele
postaviti. Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisano stanje boja
Default, koje ne mozete obrisati. Pomou komandnog polja Brii je omogueno brisanje
proizvoljno selektovane konfiguracije boja iz liste.
Uvid u tablice setova numerikih podataka
U sluaju da elite da vidite koji su podaci definisani za koji set numerikih podataka, izborom
komadnog polja Set, otvara se dijalog box-a za definisanje setova numerikih podataka za
odabrani konstruktivni element.
Dijalog box za definisanje setova numerikih podataka o gredama
Ovi dijalog box-ovi u potpunosti odgovaraju dijalog box-ovima koji se koriste pri postavljanju
datih elemenata konstrukcije na model, te je i ovde mogue, po potrebi vriti naknadne
korekcije u prethodno zadatim ulaznim podacima.
Izbor setova koji e biti prikazani
Na kraju svakog reda, u okviru liste setova, nalazi se i check box koji regulie da li e dati set
konstruktivnog elementa biti ofarban ili ne.

344
Check box-ovi, koji odreuju da li e dati set biti ofarban na crteu ili ne
Pomou komandnih polja Selektuj sve i Deselktuju sve, imate mogunost da

selektujete, odnosno deselektujete za prikaz sve setove datog konstruktivnog elementa.
Nakon izbora komandnog polje OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na ekranu e
odabrani setovi datog konstruktivnog elementa biti ofarbani odgovarajuim bojama.
Iz sadraj komandne linije se vidi, da su za farbanje

odabrani setovi greda: 2, i 4
Promena setova
U sluaju uinjenih greaka, odnosno u sluaju da ste nekom od konstruktivnih elemenata

pridruili pogrean set numerikih podataka, programom je omoguena promena setova i u
okviru ove naredbe. Naime, izborom podopcije Promena setova, na komandnoj linija se
javlja sledea poruka:
<0 sel.> Promena setova Selektovanje


345
Nain rada sa ovom podopcijom je potpuno isti kao i kada se istoimena naredba pozove
samostalno (vidi poglavlje 3.3.1). Jedina razlika je u tome to e kraj ove naredbe dovesti do
povratka na osnovni oblik komandne linije u okviru naredbe "Kontrola setova", a boje greda e
automatski biti aurirane prema novo nastalom stanju.
Opcije 2D prikaza
Pomou check box-a Prikai indirektne elemente se definie nain prikazivanja

indirektnih elemenata u prozoru 2D pogled. Ako je ovaj check box postavljen na ukljueno
stanje, simboli indirektnih elemenata e se iscrtavati sa bojama koje su zadate u ovom dijalog
box-u, a ako je postavljen na iskljueno stanje iscrtavae se sa bojom koja je predviena za
neaktivne elemente.
Simboli ploa u preseku su prikazani sa bojama

iz kontrole setova

346
3.3.5 Kontrola unetih podataka

Izborom naredbe Kontrola unetih podataka, koja se nalazi u okviru padajueg
menija Pomone funkcije, vri se osnovno testiranje ispravnosti kreiranog modela. Obzirom
da je program u svom radu toliko fleksibilan, te dozvoljava kreiranje potpuno proizvoljnih
konstrukcija, svakako da ovo testiranje treba shvatiti samo uslovno, jer je gotovo nemogue
otkriti ba sve eventualno uinjene greke. Zbog toga budite obazrivi pri kreiranju modela, jer
e program labilnost sistema moi pouzdano da otkrije, tek u proraunskom modulu, pri
reavanju sistema jednaina. Ipak ova naredba moe biti od koristi za otkrivanje nekih
oiglednih greaka. Nakon aktiviranja naredbe, program odmah otpoinje sa testiranjem
unetih podataka.
Kontrola konstruktivnih elemenata
Program prvo kontrolie da li model uopte sadri minimum konstruktivnih elemenata,

odnosno da bi sproveo dalju kontrolu, neophodno je da na modelu postoji barem jedna ploa ili
jedna greda, i barem jedan oslonac (povrinski, linijski ili takasti). U sluaju da je na modelu
definisano vie faza graenja, tada e ovaj uslov vaiti za svaku od faza posebno. Ako ovaj
minimalni uslov nije ispunjen, dalja kontrola se ne sprovodi i program e u otvorenom dijalog
box-u izdati upozorenje da je model nekompletan.
Upozorenje da je model nekompletan
Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, i sada Vam preostaje da prvo
popravite greke, a da potom optet pokrenete naredbu za kontrolu unetih podataka.
Ako je ovaj prvi uslov ispunjen, program nee izdati nikakvo upozorenje o nekompletnosti
modela, i otpoee sa testiranjem svakog od elemenata konstrukcije posebno. Napomenuemo
da se kontrola sprovodi za sve postavljene konstruktivne elemente na modelu, bez obzira na
njihovo trenutno stanje vidljivosti.
Naveemo kriterijume koji se proveravaju za svaki od konstruktivnih elemenata posebno:
Ploa/Zid - za ispravnost ploa i zidova ne postoji kriterijum, odnosno sve ploe, i svi
zidovi postavljeni na model, su uvek ispravni.
Granini uslovi moraju svojim kompletnom geometrijom pripadati ploi, odnosno zidu.
Greda za ispravnost postavljenih greda konstantnog poprenog preseka ne postoji

kriterijum, odnosno sve grede konstantnog poprenog preseka, postavljene
na model, formalno su uvek ispravne. Lokalna nestabilnost tapa po pitanju
neregularnog oslobaanja uticaja na njihovim krajevima, moe se otkriti
jedino pri samom proraunu. Izuzetak su reetkasti tipovi tapova kod
kojih e program detektovati greku, ako je na njegovom kraju osloboen
neki od uticaja. Meutim, kod greda promenljivog poprenog preseka,
proverava se da li je promena dimenzija poprenog preseka ispravno
zadata. U sluaju linearne promene, kod koje je poloaj meupreseka

347
zadat apsolutnim odstojanjem od poetka grede, proverava se da li se

zadati meupresek nalazi unutar date grede. Ako se nalazi van grede, onda
takva greda ima pogreno pridruen set numerikih podataka. U sluaju
greda sa definisanom lunom promenom, kontrolie se da li je mogue
primeniti zadatu luna promenu. Naime, u sluaju da je zadat takav poloaj
meupreseka i dimenzija preseka u njima, da luk koji se postavlja kroz
zadate tri take izaziva negativne dimenzije, tada je takvoj gredi takoe
pridruen pogrean set numerikih podtaka.
Ovako zadata luna promena visine grede,

dovela bi do negativne visine na sredini nosaa.
Povinski oslonac - mora svojom kompletnom geometrijom biti ispod ploe, odnosno zida.
Linijski oslonac - nema kriterijuma, odnosno uvek je formalno ispravan.
Takasti oslonac - nema kriterijuma, odnosno uvek je formalno ispravan.
Krive povri nema kriterijuma, odnosno uvek su formalno ispravne
Ako svi konstruktvni elementi zadovolje postavljene kriterijume, program e otpoeti kontrolu
zadatog optereenja. Meutim, u sluaju da na modelu postoje neregularni konstruktivni
elementi, program e otvoriti dijalog box u kome e jasno biti naznaeni svi elementi
konstrukcije koji ne zadovaljavaju postavljene kriterijume. U sluaju da je definisano vie faza
graenja, tada e biti naznaeno i kojoj fazi pripadaju elementi konstrukcije sa grekom.
Upozorenje o neispravnim konstrktivnim elementima
Na kraju svakog od redova sa tumaenjem greke, program izmeu zagrada ispisuje i masto
gde se dati konstruktivni element nalazi, odnosno kom sklopu pripada. Izmeu zagrada moe
biti ispisan naziv nivoa, rama ili pak pomonog pogleda, u zavisnosti od toga kom od ovih
sklopova dati konstruktivni element pripada. Ako pogrean konstruktivni element ne priada ni
jednom od sklopava, onda se izmau zagrada ispisuje komenta 3D.

348
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a program e na crteu
jasno markirati sve neregularne konstruktivne elemente,
Specijalnim simbolima, program jasno naznaava koji

konstruktivni elementi ne zadovaljavuju sprovedenu kontrolu.
U sluaju da na modelu postoji vie definisanih faza graenja, tada e markeri greaka biti
postavljeni samo na entitetima koji pripadaju tekuoj fazi.
Kada ste popravili sve otkrivene greke, ponovo aktivirajte ovu naredbu, i u sluaju da vie
nema greaka u konstrukciji, program e otpoeti kontrolu zadatog optereenja. Ako program
opet otkrije greku u konstrukciji, onda ovaj postupak morate ponavljati sve dok ih potpuno ne
otklonite.
Kontrola optereenja
Tek kada svi konstruktivni elementi zadovolje postavljene kriterijume, otpoee testiranje
zadatog optereenja, pri emu se svaki od zadatih sluajeva optereenja, testira posebno. Isto
kao i kod konstrukcije, prvo se kontrolie da li u okviru datog sluaja optereenja postoji
zadato barem jedno optereenje. Ako je definisan prazan sluaj optereenja, odnosno nije mu
pridrueno ni jedno konkretno optereenje (nije ukljuena ak ni sopstvena teina), program
e izdati upozorenje.
Upozorenje o praznim sluajevima optereenja
Izuzetak je, ako se u datom modelu analiziraju uticaji kroz definisane faze graenja. U takvim
sluajevima, u okviru pojedinih faza je dozvoljeno postojanje praznih optereenja.
Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, i sada Vam preostaje da prvo
popravite greke, a da potom optet pokrenete naredbu za kontrolu unetih podataka. Ako je
ovaj prvi uslov ispunjen, program nee izdati nikakvo upozorenje o praznim sluajevima

349
optereenja, i otpoee sa testiranjem svakog od optereenja posebno, prema sledeim

kriterijumima:
Povrinsko optereenje - mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi ili zidu.
Linijsko optereenje - mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, zidu, ili
gredi.
Takasto optereenje - mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, zidu, ili
gredi.
Pomeranje oslonaca - mora biti zadato na takastom osloncu koje ima spreeno
pomeranje (rotaciju), u pravcu zadatog pomeranja (rotacije).
Temperaturni uticaji u ploi - moraju svojom kompletnom geometrijom biti unutar ploe,
odnosno zida.
Temperaturni uticaji u gredi - moraju svojom kompletnom geometrijom biti unutar grede. U
sluaju da je zadato delovanje temperaturne razlike, data greda
mora imati definisane dimenzije poprenog preseka. Gredi, iji
je poreni presek definisan kao Prozivoljan, nije dozvoljeno
zadavanje temperaturne razlika.
Pokretno optereenje - mora svojom kompletnom geometrijom pripadati ploi, odnosno

gredi. U zavisnosti od duine trase, i zadatog pomeraja eme
pokretnog optereenja, kontrolie se potreban broj internih
sluajeva optereenja za konstuisanje anvelope uticaja.
Program e uvek izdati upozorenje o potrebnom broju internih
sluajeva optereenja, ali to nee smatrati za greku. Znai na
vama je da procenite, da li je broj internih sluajeva prevelik, u
zavisnosti od veliine i komplikovanosti konstrukcije. Ovakvo
upozorenje ete dobiti i pri zahtevu za proraun modela. Razlog
je vie nego jasan, obzirom da kod velikih modela, proraun
moe trajati predugo, a moe se desiti, i da se uopte ne moe
sprovesti. U okviru sluaja optereenja, u kome je zadato
pokretno optereenje, istovremeno sa njim moe delovati samo
povrinsko, linijsko i takasto optereenje. U protivnom, proram
e izdati greku za svaki tip, ovako zadatog optereenja. U
sluaju da je na modelu definisano vie faza graenja, tada se
pokretno optereenje, u okviru istog sluaja optereenja, moe
zadati samo unutar jedne od faza.
Uticajna linija zadato mesto za konstuisanje uticajne linije, mora se nalaziti ili
na gredi, ili na takastom osloncu. Ako se nalazi na gredi, tada i
odabrana vrsta uticaja mora odgovarati uticajima koji se mogu
dobiti u gredi. Ako se uticajna linija nalazi na takastom
osloncu, tada on mora imati spreeno pomeranje (rotaciju) koja
odgovara traenom uticaju.
Prednaprezanje sistemska linija prednaprezanja, mora svojom kompletnom

geometrijom biti unutar grede, ili ploe. Za svaki zadati
segment linije prednaprezanja, kontrolie se da li ona na svojim
krajevima ima postavljene dobre uslove (sila/anker/nastavak).
Ako je zadat proraun gubitaka sile prednaprezanja, tada se
kontrolie da sluajno nije cela sila prednaprezanja anulirana
usled gubitaka.

350
Ako sva optereenja zadovolje postavljene kriterijume, program e izdati poruku o uspeno
sprovedenoj kontroli unetih podataka.
Informacija o uspeno sprovedenoj kontroli unetih podataka
Meutim, u sluaju da na modelu postoje neregularna optereenja, program e otvoriti dijalog

box u kome e jasno biti naznaena sva optereenja koja ne zadovaljavaju postavljene
kriterijume. U sluaju da je definisano vie faza graenja, tada e pored sluaja optereenja,
biti naznaeno i kojoj fazi pripadaju elementi optereenja sa grekom.
Upozorenje o neispravnim optereenjima
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, a program e na crteu
jasno markirati sva neregularna optereenja.
Specijalnim simbolima, program jasno naznaava koja

optereenja ne zadovaljavuju sprovedenu kontrolu.
U sluaju da na modelu postoji vie definisanih faza graenja, tada e markeri greaka biti
postavljeni samo na optereenjima koji pripadaju tekuoj fazi. Takoe, markeri greaka e se
prikazivati samo na optereenjima koja pripadaju tekuem sluaju optereenja.

351
Kada ste popravili sve otkrivene greke, ponovo aktivirajte ovu naredbu, i u sluaju da vie
nema greaka u optereenju, program e izdati poruku o uspeno sprovedenoj kontoli unetih
podataka.
Informacija o uspeno sprovedenoj kontroli unetih podataka
Ako program opet otkrije greku u optereenju, onda ovaj postupak morate ponavljati sve dok
ih potpuno ne otklonite.
Napomena:
Postupak kontrole unetih podataka se automatski sprovodi i pri zahtevu za generisanje mree
konanih elemnata. U sluaju kada na modelu nema povrinskih elemenata konstrukcije, pa se
generisanje mree konanih elemenata ne sporovodi, tada e kontrola unetih podtaka biti
sprovedena neposredno pred proraun. U sluaju otkrivene greke, program e izdati
odogvarajue upozorenje i obustvaie dalji tok generisanja mree konanih elemenata,
odnosno proraun.
3.3.6 Kontrola geometrije

Obzirom da je program grafiki orijentisan, i da mu je osnovna uloga proraun
statikih uticaja, to je svakako vano da geometrija modela bude precizno iscrtana. U sluaju
da neprecizno crtate, imaete velike probleme pri kasnijem formiranju mree konanih
elemenata, a i rezultati prorauna, ako uopte i doete do njih, mogu biti pogreni. Crtake
greke se najee ne mogu videti golim okom, pa ih je mogue otkriti jedino izborom naredbe
Kontrola geometrije, koja se nalazi u okviru padajueg menija Pomone funkcije. Prema
tome, pre nego to krenete u generisanje mree konanih elemenata, ili sam proraun modela,
obavezno aktivirajte ovu naredbu.
U edit box-u Tolerancija rastojanja treba zadati vrednost sa kojom e se uporeivati sva
meusobna rastojanja izmeu elemenata na crteu. Drugim reima, od programa zahtevamo
da na crteu markira sva rastojanja izmeu entiteta koja su manja od zadatog. Koju ete
vrednost zadati za ovaj parametar, zavisi od same geometrije modela, odnosno od preciznosti
sa kojom ste eleli da kreirate model. Ako na primer, znate da na crteu ne treba da postoji ni
jedno rastojanje koje je manje od 0.5 m, tada ete zadati: Tolerancija rastojanja =0.5.

352
Parametar Tolerancija uglova, se odnosi na odstupanje linija na crteu od horizontalnog i

vertikalnog pravca, odnosno trai se od programa da markira sve linije koje odstupaju od
horizontalnog, odnosno vertiklanog pravca za ugao koji je manji od zadatog (ako se za ovaj
parametar zada vrednost 0, program e ignorisati sve linije na crteu koje odstupaju od
horizontalnog, odnosno vertikalnog pravca).
Nakon zadavanja ova dva parametra, i klika na komandno polje OK, program e izanalizirati
geometriju modela, i u sluaju da nisu pronaene crtake greke izdae odgovarajue
upozorenje.
U sluaju da se otkriju crtake greke, program e izdati upozorenje o otkrivenim grekama.
Pored toga, program e na crteu posebnim markerima obeleiti sva rastojanja koja su manja
od zadatog, i linije koje odstupaju od horizontale, odnosno vertikale, za ugao manji od
zadatog.
Posebnim markerima, program je oznaio sva

mesta na kojima postoje crtake greke
Segmente linija koji odstupaju od vertikalnog, odnosno horizontalnog poloaja, program farba
posebnom bojom. Rastojanja koja su manja od zadatog, program oznaava tako to markira
take koje odreuju dato rastojanje. U zavisnosti od toga ta data taka predstavlja, program
pri markiranju taaka upotrebljava sledee simbole:

353
- Simbolom malog kvadrata se oznaavaju sve take koje predstavljaju takasti entitet, ili
pak poetnu, odnosno krajnju, taku datog segmenta linije.
- Simbolom malog trougla, program oznaava sve take koje se nalaze na konturi linijskih i
povrinskih entiteta, ali nisu njene krajnje take. Znai, ove take se nalaze unutar
segmenta linije kojom je odreena kontura datog linijskog, odnosno povrinskog elementa.
- Simbolom malog kruga, program oznaava taku koja se nalazi unutar neke od povri
(taka pripada ravni povrinskog entiteta ali nije na njegovoj konturi).
U toku procedure kontrole geometrije, program moe otkriti i mesta koja eventualno mogu biti
posledica crtake greke. Naime, radi se u segmentima linija ija rastojanja nisu manja od
zadate tolerancije, ali njihova geometrija ukazuje na to, da postoji entitet za koji verovatno
niste eleli da ima, ba takvu geomertiju. I ovakve segmente, program e naznaiti posebnom
bojom koja je definsana za upozorenja. Upozorenja, e program dati za sledee sluajeve:
- Ako na modelu postoji vie lunih segmenata koji su povezani, a iji se centri krunice
nalaze na malom rastojanju. Kako ste verovatno eleli da ti lukovi pripadaju istoj krunici,
to je mogue da se ovde radi o crtakoj greci.
- Ako na modelu postoji luk sa isuvie malim poluprenikom. Ovakvo upozorenje se izdaje jer
e pri generisanju mree konanih elemnata ovakav luk sigurno izazvati veliki broj konanih
elemenata.
- Ako na modelu postoji evaluirani linijski entitet, koji je tako postavljen na krivu povr, da
njegova geometrija ne predstavlja regularnu 3D du, odnosno 3D luk. Tipian primer je ako
na sfernu krivu povr postavite segment linije koji malo odstupa od njenog radijalnog
pravca. Kako ste verovatno eleli da on bude ba u radijalnom pravcu, to se i ovde radi o
verovatnoj crtakoj greci.
Sa ovako markiranim rastojanjima i pravcima, mogue je lako sagledati eventualne greke

nastale pri nepreciznom crtanju.
Postavljeni markeri e stajati na crteu sve dok crtake greke ne uklonite i ponovo ne
aktivirate ovu naredbu. Ako pak smatrate da otkrivene crtake greke nisu mnogo bitne, onda
postavljene markere greaka moete ukloniti i izborom komadnog polja Cancel , u okviru ove
naredbe.
Pomou dva prekidaa, koja se nalaze u vrhu dijalog box-a za kontrolu geometrije, mogue je
programu zadati, koji e sve elementi crtea ui u testiranje.
Samo u 2D pogledu Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni samo entiteti koji

pripadaju sadraju prozora 2D pogled, neposredno pre
aktiviranja ove naredbe. Da li e u testiranje geometrije ue samo
trenutno vidljivi entiteti iz ovog prozora, ili pak svi koji mu
pripadaju, odreuje stanje prekidaa Samo vidljivi entiteti.
Samo u 2D pogledu Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni svi entiteti koji su

prikazani u prozoru 3D pogled, neposredno pre aktiviranja ove
naredbe. Da li e u testiranje geometrije ui samo trenutno vidljivi
entiteti iz ovog prozora, ili pak svi elementi modela, odreuje
stanje prekidaa Samo vidljivi entiteti.
Samo vidljivi entiteti Kontrolom geometrije nee biti obuhvaeni entiteti koji nisu
trenutno prikazani u odabranom prozoru. Naime, svi entiteti koji
su proglaeni za nevidljive, bilo pomou naredbe Vidljivost, bilo

354
pomou naredbe Sakrivanje, bie izuzeti iz kontrole geometrije.

Pored toga, kontrola geomerije za entitete optereenja, vrie se
samo u okviru tekueg sluaja optereenja.
Samo vidljivi entiteti Kontrolom geometrije e biti obuhvaeni svi entiteti koji pripadaju
odabranom prozoru, bez obzira na trenutno stanje njihove
vidljivosti. Pored toga, kontrola geometrija e se sprovesti i nad
entitetima optereenja, koja nisu sadrana u tekuem sluaju
optereenja.
Znai, pomou prekidaa Samo u 2D pogledu, odluujete da li e u kontrolu geometrije ui

sadraj prozora za 2D, ili za 3D prikaz modela, a pomou prekidaa Samo vidljivi entiteti, da
li e u okviru odabranog prozora, u testiranje ui svi entiteti koji mu pripadaju, ili pak samo oni
koji su trenutno prikazani u njemu. Napomenuemo da se indirektni elementi, koji su prikazani
u okviru prozora 2D pogled, ne tretiraju u okviru kontrole geometrije, obzirom da oni nisu
entiteti, ve predstavljaju presek datog elementa konstrukcije sa trenutno prikazanom ravni
pogleda u prozoru 2D pogled.
U donjem delu dijalog box-a, nalazi se i prekida Popravka geometrije, ijim postavljenjem
na ukljueno stanje moete od program zahtevati da popravi otkrivene crtake greke. Pri
korienju ove opcije budite obazrivi, obzirom da program nee moi uvek da popravi sve
napravljene crtake greke. Pored toga, u proceduri pomeranja taaka, popravka jedne crtake
greke moe izazvati nekontrolisani niz novih greaka. Problemi koje program ne moe da rei,
najee su javljaju kod povrinskih elemenata, kada je za popravku crtake greke, potrebno
pomeriti jednu taku sa njene konture, u poloaj koji bi celu ravan povrinskog elementa izveo
iz njene prvobitne ravni. Isto vai i za evaluirane povri i lune segmente linijskih entiteta.
Takav nain reavanja problema bi praktino zahtevao nekakvu vetaku intelegenciju, to je
praktino nemogue automatski reiti. Prema tome, za preporuku je da crtake greke sami
otklonite, jednu po jednu. Da li ete to sprovesti brisanjem, po ponovnim iscrtavanjem datog
entiteta, ili ete pak pomerati njihov poloaj, iskljuivo zavisi od Vas i Vasih navika. U svakoj
sluaju, najlake je da pri samom kreiranju modela precizno crtate.
Analiza geomtrijskih greaka
U sluaju da postavljeni markeri greaka ne ukazuju dovoljno jasno u emu se sastoji greka,
programom je predviena naredba Analiza geometrijskih greaka. Njenim aktiviranjem,
program e sa komandne linije zahtevati da selektujete postavljeni marker greke, ili pak
segment naznaen kao upozorenje.
Marker greke Selektovanje (<krAj>):
Ako selektujete marker za taku, tada e program posebnom bojom naznaiti i selektovani i
susedni marker, koji odreuju rastojanje manje od zadatog. Pored toga, posebnom bojom e
biti naznaena i kontura entiteta kojoj pripada susedni marker. Na ovaj nain moete lako
sagledati u odnosu na koji entitet se selektovana taka nalazi na manjem rastojanju od
zadatog.
U sluaju da selektujete neki od segnmenata koji je markiran kao upozorenje, tada e se

otvoriti dijalog box sa znaenjem upozorenja.

355
Aktivranjem komandnog polja OK, dijalog box sa upozorenjem e biti zatvoren, a program e
sa komadne linije i dalje zahtevati selektovanje postavljenih markera, sve dok izborom
podopzije krAj, ne oznaite kraj ove naredbe. Postavljenii simboli e i po zavretku ove
naredbe stajati na crteu, sve dok ne otklonite sve crtake greke. Napomenuemo jo
jednom, da se postavljeni simboli greaka mogu ukloniti sa crtea i pozivom naredbe
Kontrola geometrije, i aktiviranjem komandnog polja Cancel.
Primena naredbe
Kako je neobino vano da geometrija i konstrukcije i optereenja bude precizno nacrtana, to

je za preporuku da u toku kreiranja modela, s vremena na vreme, pomou naredbe Kontrola
geometrije, prekontroliete tanost unetih podataka.
U sluaju da konstrukciju kreirate generisanjem njenih vertikalnih entiteta, pomou naredbe

Generisanje (vidi poglavlje 2.11.7), onda je vano da pre same procedure generisanja,
prekontroliete podudarnost svih konstruktivnih elemenata i u vertikalnom smislu.
U takvim sluajevima, je najbolje, krenuti od vrha objekta, i pomou naredbe Projektovane

tavanice (vidi poglavlje 2.14.8), u prozoru 2D pogled postavite za vidljiv samo nivo koji
se nalazi iznad tekueg.
Za projektovanje na tekui nivo odaberite samo linijske i takaste oslonce, obzirom da e u

proceduri generisanja vertikalnih elemenata, samo oni biti zamenjeni odgovrajuim stubovim i
zidovima. Sada aktivirajte naredbu Kontrola geometrije i postavite na ukljueno stanje
prekidae Samo u 2D pogledu i Samo vidljivi entiteti.
Ako u ovakvom reimu, program detektuje da nema crtakih greaka, onda moete za tekui
nivo postaviti prvi ispod, i ponoviti prethodno opisani postupak, sve do najnieg nivoa na
modelu. Ako program otkrije crtake greke, onda prvo popravite otkrivene crtake greke, pa
tek onda preite na sledei nivo ispod.

356
Tek nakon sprovednog prethodno opisanog postupka za sve nivoe na modelu, odozgo na dole,
moete slobodno pristupiti generisanju prostornog modela.
Bez ozbira na koji ste nain kreirali geometriju konstrukcije, obavezno pre zadavanja bilo
kakvog optereenja, prvo prekontroliite isrpavnost geometrije konstrukcije, po pitanju
crtakih greaka. Isti postupak ponovite i kada ste naneli sva optereenja, odnosno pre
prelaska u modul za formiranje mree konanih elemenata.
Pri prvom aktiviranju naredbe, sve prekidae posatvite na iskljueno stanje, kako bi ustanovili
da li na celom modelu uopte postoje crtake greke ili ne. Ako ne postoje, program e izdati
odgovarajui komentar, a ako postoje, na crteu e biti markirani svi neregularni entiteti. Pre
nego to krenete u otklanjanje crtakih greaka, morate prvo otkriti izmeu kojih entiteta je
markirano rastojanje manje od zadatog. Ovo je najlake otkriti selektivnim ukidanjem
vidljovosti pojedinih elemenata crtea. Ponovnim aktiviranjem naredbe Kontrola geometrije,
ali sada postavljanjem odgovrajuih prekidaa na ukljueno stanje, lako ete otkriti izmeu
kojih entiteta je markirano rastojanje manje od zadatog. Svakako da e ovde od velike pomoi
biti i naredba Anliza geometrijskih greaka.
Napomena:
Naredba Kontrola geometrije se automatski sprovodi i u okviru naredbe za generisanje
mree konanih elemenata. U sluaju da na crteu otkrije takve crtake greke, koje za
posledicu imaju da mrea konanih elemenata ne moe biti izgenerisana, program e
obustaviti postupak generisanja, i izdati odgovrajue upozorenje. Naglasiemo da sve
otkrivene crtake greke ne moraju po pravilu praviti probleme pri generisanju mree. Neke od
nih program moe i sam prevazii. U svakom sluju, najbolje je da ih nema.
Napomena:
U sluaju da je marker take postavljen na unutranjosti luog segmenta (simbol malog
trougla), tada Vam se pri velikom zumiranju moe uiniti da dati simbol ne pripada luku.
Razlog ovome je to se marker uvek prikazuje na svom pravom poloaju, a luk se uvek
aproksimira nizom pravih segmenata. Znai, markirana taka sigurno pripada luku.
3.3.7 Promena dijagonale povrinskih entiteta

Pomou naredbe Vidljivost moe se ukljuiti prikazivanje dijagonale u svakom
povrinskom konstruktivnom elementu (ploe i povrinski oslonci) modela. Njen poloaj
program automatski odreuje, tako to od dve dijagonale gabarita elementa izabere onu koja
veom duinom prelazi preko povrine tog konstruktivnog elementa.

357
Ukljueno je prikazivanje dijagonale ploe
Automatski odreeni poloaj moe se promeniti pomou naredbe Promena

dijagonale povrinskih entiteta. Izborom ove naredbe iz padajueg menija
Pomoni nivo, ili klikom mia preko prikazane ikone, program e sa komandne linije
zahtevati da selektujete dijagonalu kojoj elite da promenite poloaj.
<0 sel.> Promena dijagonale povrinskih entiteta Selektovanje ( Prozor / <krAj> ):
Nakon selektovanja, potrebno je da izborom dve take sa crtea zadate novi poloaj
dijagonale.
Prva taka:
Druga taka:
Program e ostati u proceduri selektovanja sve dok izborom podopcije Kraj ne zavrite
naredbu.
Izborom dve take sa crtea promenjen je poloaj dijagonale ploe

358
3.4 Komande za unos elemenata crtea koji nisu

deo konstrukcije
U ovu grupu komandi spadaju naredbe pomou kojih se kreiraju elementi crtea
koji nisu deo konstrukcije, pa samim tim i ne utiu na proraun modela. Pomou ovih naredbi,
koje se nalaze u okviru padajueg menija Pomoni nivo, mogu se postavljati pomone ose,
iscrtavati proizvoljne linije, ispisivati tekstovi i kotirati crtei. Svi ovi entiteti, mogu se
ravnopravno postavljati i u prozoru Dispozicija, i u prozoru 2D pogled, bez obzira na to,
koji je deo modela trenutno prikazan u njemu. Pomone linije, tekstovi i kote, mogu se
postavljati i na specijalno definisanim pomonim pogledima, koji se dobijaju selektovanjem
evaluiranih elemenata konstrukcije (vidi poglavlje 3.1.12). U tim sluajevima, ovi entiteti se
mogu nalaziti i van domena prostiranja date krive povri.
U sklopu pomonog pogleda Sfera, postavljena je kota i naslov
Ovako postavljeni entiteti se ne mogu selektovati u okviru datog pomonog pogleda, ve

iskljuivo u baznoj ravni date krive povri. Znai, ukoliko elite da pomerite, ili pak promenite
sadraj ovako postavljenih entiteta, morate za tekui prikaz u prozoru 2D pogled, postaviti
baznu ravan date krive povri.

359
U prozoru 2D pogled je prikazana bazna ravan sfere
Postavljeni entiteti, nalaze se praktino u baznoj ravni krive povri, a programom je samo
omogueno njihivo prikazivanje u sklopu definisanog pomonog pogleda.
3.4.1 Pomone ose

U poglavlju 2.5 smo detaljno objasnili naine na koje se moe vriti izbor taaka
sa crtea. Jedan od svakako najpraktinijih je biranje taaka pomou OSNAP kriterijuma (vidi
poglavlje 2.5.5). Kako se prilikom projektovanja, konstruktivni elementi gotovo uvek
postavljaju u pravcu nekih osa, to bi izuzetno praktino bilo da na crteu imamo tako iscrtane
pomone ose koje e pratiti geometriju konstruktivnih elemenata.
Za ovu namenu je i napravljen ceo sistem naredbi, u koji se ulazi ativiranjem naredbe
Ose.
Iako pretpostavljamo da Vam je ve poznato, naglasiemo jo jednom da ove horizontalne i

vertikalne ose nemaju nikakve veze sa mreom konanih elemenata, ve one treba samo da
prate geometriju konstrukcije radi kasnijeg lakeg definisanja njene geometrije.
Izborom naredbe Ose, na oblasti crtea se pojavljuju po jedna horizontalna i vertikalna osa
koje prolaze kroz koordinatni poetak (taka 0,0,0, a komandna linija dobija sledei oblik.
Vertikalne ose (Oznake/Pomeri/Brisanje/proMena/Ref.osa/Gen./<krAj>/Drugi pravac):
Izborom naredbe, ose automatski postaju vidljive bez obzira na stanje parametra Pomone
ose u dijalog boksu naredbe Vidljivost. Na komandnoj liniji su u zagradi ispisane podopcije
ove naredbe, a ako se ne izabere ni jedna od njih, od korisnika se oekuje unos nove ose.
Kako se u jednom trenutku moe raditi samo sa horizontalnim ili vertikalnim osama, na
poetku komandne linije se ispisuje koje su ose trenutno aktivne, odnosno na koje e se ose
odnositi sve dalje operacije. Promena aktivnih osa se vri klikom mia preko poslednje
prikazane podopcije na komandnoj liniji Drugi pravac. Naime, svaki klik mia preko ove
podopcije e naizmenino postavljati za aktivne Horizontalne ose ili Vertikalne ose.
Pomone ose se mogu ravnopravno postavljati i u prozoru Dispozicija i u prozoru 2D

pogled, bez obzira koji je trenutno definisani pogled u njemu. Iz tog razloga, u programu
razlikujemo takozvane globalne i lokalne pomone ose. Naime, globalne pomone ose su one
koje se pruaju u pravcu globalnih koordinatnih osa i one su jedinstvene (zajednike) za ceo

360
prostorni model. To praktino znai, ako u prozoru 2D pogled, kada je za tekui postavljen
neki od nivoa, postavite pomone X i Y ose, one e istovremno vaiti i za sve ostale
horizontalne ravni, na nekom drugom nivou. Iste te ose bie prikazane i u prozoru
Dispozicija.
Postavljene pomone ose u pravcu globalne X i Y ose,

zajednike su i za prozor 2D pogled, i za prozor Dispozicija
Takoe, u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan neki od ramova, iji se pravac
pruanja u dispoziciji objekta poklapa sa pravcem pruanja globalne X i Y ose, takoe e biti
prikazane odgovarajue globalne pomone ose.
Prikazane vertikalne ose u prozoru 2D pogled, kada je u

njemu prikazan popreni ram, praktino predstavljaju
postavljene pomone ose u pravcu globalne X ose.

361
Prikazane vertikalne ose u prozoru 2D pogled, kada je u

njemu prikazan poduni ram, praktino predstavljaju
postavljene pomone ose u pravcu globalne Y ose.
I postavljene globalne Z pomone ose e vaiti za sve vertikalne ravni koje se prikau u
prozoru 2D pogled. Znai postavljanjem za tekui, bilo kog od ramova u dipoziciji objekta,
bez obzira da li je njihov pravac pruanja u pravcu globalnih koordintanih osa ili ne, prikazane
X ose e odgovarati globalnim Z pomonim osama.
Prikazane X ose u prozoru 2D pogled, zajednike su za sve ramove,

bez obzira na njihov pravac pruanja u dispoziciji objekta.
Prema tome, globalne pomone ose su zajednike za ceo model, i prikazuju se u svim ravnima
pogleda iji je vektor normale takav da se zadati razmak globalnih osa moe prikazati u pravoj
veliini bez ikakvih transformacija.
Kako je programom predvieno da se pomone ose mogu uvek zadavati u prozoru 2D

pogled, bez obzira na ravan tekueg prikaza, to u sluaju da se ose zadaju u ravni prikaza u
kojoj se ne vide odgovarajue globalne ose, zadate ose program e proglasiti lokalnim za datu

362
ravan pogleda. Tipian primer je zadavanje Y osa u prozoru 2D pogled kada je za tekui
postavljen neki od ramova koji u dispozociji zauzima kos poloaj u odnosu na globalne
koordinatne ose.
Postavljene lokalne Y ose, nee se videti ni u jednom

drugom 2D prikazu, osim u onom koji ima isti vektor normale
kao i prikazani ram u dispoziciji objekta.
I ovde vai prvilo, kao i kod globalnih pomonih osa, da se zadata meusobna rastojanja
izmeu lokalnih osa moraju ouvati u svim prikazima. Znai postavljene lokalne pomone ose
se vezuju za ravan u kojoj su zadate, i bie prikazane samo u ravnima pogleda koji imaju isti
vektor normale kao i ravan u kojoj lee zadate lokalne pomone ose.
3.4.1.1 Postavljanje osa
Kao to smo ve napomenuli, ako se ne izabere ni jedna od ponuenih opcija, od

korisnika se oekuje postavljanje ose, horizontalne ili vertikalne, u zavisnosti od toga ta je
ispisano na kraju komandne linije. U zavisnosti od toga, koji je prozor trenutno aktivan, ose e
biti postavljene u njemu. Buditi obazrivi, naroiti pri postavljanju pomonih osa putem
zadavanja koordinata, obzirom da e se zadate koordinate odnositi na trenutno aktivan prozor.
Sve ose koje se postavljaju, numeriu se brojevima od 0 do n, i to posebno za X, a

posebno za Y pravac (numeracija osa se sortira po rastuim koordinatama). Ose obeleene
sa brojem 0, program sam postavlja i one prolaze kroz koordinatni poetak (taka 0,0).
Redni broj horizontalnih osa se ispisuje uz levu, a brojevi vertikalnih uz donju ivicu oblasti
crtea. Programski postavljene nazive osa moete promeniti na nain kako e to biti opisano u
poglavlju 3.4.1.5
I za vertikalne i za horizontalne ose vae isti principi, i one se mogu postavljati na jedan od
sledeih naina:
izborom slobodne take na crteu ili preciznim pogaanjem taaka pomou OSNAP
kriterijuma. Klik mia e dovesti do postavljanja X ili Y-ose ba kroz izabranu taku.
Kako je postavljenje pomonih osa omogueno i u prozoru Dispozicija, za vreme
izvravanja ove naredbe neete moi transparentno da vrite promenu tekueg rama, jer e
svaki klik u okviru prozora Dispozicija biti protumaen kao zahtev za postavljenjem nove
ose.

363
pojedinanim zadavanjem apsolutnih koordinata, odnosno X ili Y koordinata u zavisnosti

od toga da li se postavljaju horizontalne (zadaje se Y koordinata) ili vertikalne ose (zadaje
se X koordinata). Ako sa tastature zadate na primer vrednost: 5.5, tada e, u sluaju da
su aktivne Y-ose program postaviti vertikalnu osu koja se nalazi na rastojanju 5.5 od
koordinatnog poetka. U sluaju da su aktivne X-ose, bie postavljena horizontalna osa na
rastojanju 5.5 od koordinatnog poetka.
pojedinanim zadavanjem relativnih koordinata u odnosu na referentnu osu. Uvek je po

jedna horizontalna i vertikalna osa referentna, i one su jasno naznaene kratkom
podebljanom linijom na poetku date ose. Program za referentnu osu automatski proglaava
poslednju postavljenu, a pomou podopcije Ref. osa, korisnik moe sam postaviti
proizvoljnu osu za referentnu. Izborom ove podopcije, na komandnoj liniji se ispisuje
poruka:
Referentna linija vertikalne ose (<krAj>):
Pokaziva dobija oblik select-box-a, u koji sada treba zahvatiti bilo koji deo ose koja se
eli postaviti za referentnu. Svakako da se ne moe za referentnu osu postaviti horizontalna
osa ako su vertikalne aktivne i obrnuto. Nakon selektovanja ose, program e se vratiti na
osnovni oblik komandne linije i marker postaviti na poweku novo postavljene referentne
ose.
Da bi se programu jasno naznailo da se radi o relativnim koordinatama, ispred

odgovarajue koordinate se mora zadati karakter @. Ako sa tastature zadate na primer:
@5.5, program e, ako su aktivne Y-ose, postaviti vertikalnu osu koja se nalazi na
rastojanju 5,5 od referentne vertikalne ose. Ako su aktivne X-ose, onda e biti
postavljena horizontalna osa koja se nalazi na rastojanju 5.5 od referentne horizontalne
ose.
serijskim zadavanjem apsolutnih koordinata. Broj koji se prvo zadaje predstavlja broj
rastojanja, a drugi veliinu rastojanja. Ova dva broja moraju meusobno biti razdvojena
znakom *. Ako sa tastature zadate na primer: 4*3.5, to e biti postavljene etiri
horizontalne, odnosno vertikalne ose, koje imaju sledee apsolutne koordinate: 3.5, 7.0,
10.5 i 14.
serijskim zadavanjem relativnih koordinata. Procedura radi na gotovo isti nain kao i kod
serijskog zadavanja apsolutnih koordinata, s tim to se prva osa ne postavlja u odnosu na
koordinatni poetak, ve u odnosu na referentnu osu. Ako je za referentnu osu postavljena
osa koja se nalazi na rastojanju 10 od koordinatnog poetka, a sa tastature zadate na
primer @3*2.2, to e biti postavljene tri ose koje se nalaze na sledeim rastojanjima od
koordinatnog poetka: 12.2, 14.4 i 16.6.
3.4.1.2 Brisanje osa
Pored postavljanja, izborom naredbe Ose, mogue je vriti i razne manipulacije sa

postavljenim osama. I ovde e se isto kao i kod postavljanja, sve operacije odnositi na
trenutno aktivne ose (horizontalne X ili vertikalne Y).
Izborom podopcije Brisanje, pokaziva dobija oblik select box-a, a na komandnoj liniji se
javlja poruka:
<0 sel.> Brisanje vertikalnih osa (<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da selektuje vertikalne ili horizontalne ose za brisanje, u

zavisnosti od toga koje su postavljene za aktivne. Princip selektovanja je standardan, te je i
ovde omogueno pojedinano i grupno selektovanje. Za pojedinano selektovanje treba u mali
kvadrati zahvatiti bilo koji deo ose koja se eli brisati. U sluaju da se select box dovede u

364
poloaj da ne see ni jednu od osa, klik na levi taster mia e biti protumaen kao zadavanje
prvog ugla pravougaone oblasti, te e sa komandne linije program zahtevati da se zada i
suprotni:
Suprotni ugao:_
Sve ose, horizontalne ili vertikalne, koje prolaze kroz ovako definisanu pravougaonu oblast,
bie selektovane. Pored ovog klasinog selektovanja miem, omogueno je i selektovanje sa
tastature, zadavanjem rednog broja ose koja se eli obrisati. Ako na poruku sa komandne
linije, kojom se zahteva selektovanje osa za brisanje, zadate na primer:
<0 sel.> Brisanje vertikalnih osa (<krAj>): 2
Tada e osa broj 2 biti selektovana za brisanje, pod uslovom da postoji na crteu.
3.4.1.3 Promena rastojanja izmeu osa
Izborom podopcije proMena, korisniku je omogueno da u sluaju uinjene

greke promeni rastojanje izmeu bilo koje dve susedne ose na crteu. Zbog lake kontrole
tanosti unetih podataka o poloaju osa, horizontalna rastojanja izmeu postavljenih
vertikalnih osa se ispisuju u vrhu oblasti crtea, a vertikalna izmeu horizontalnih osa, uz
desnu ivicu oblasti crtea.
Izborom podopcije proMena, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete

rastojanje izmeu dve susedne horizontalne ili vertikalne ose:
Izaberite rastojanje izmeu vertikalnih osa (<krAj>):_
Selektovanje eljenog rastojanja se vri jednostavnim klikom mia na oblast crtea izmeu dve
susedne ose (horizontalne ili vertikalne), ili zadavanjem sa tastature veeg broja linije koja to
rastojanje definie. U oba sluaja, susedne ose koje definiu izabrano rastojanje e biti
markirane, a na komandnoj liniji e se pojaviti poruka kojom se od korisnika oekuje
zadavanje nove vrednosti:
Novo rastojanje izmeu vertikalnih osa <6.74>:
Izmeu uglastih zagrada je ispisana informacija o trenutnom stanju izabranog razmaka, a nova
vrednost se moe zadati ili sa tastature ili izborom take sa crtea koja e odrediti novi poloaj
markirane ose sa veim rednim brojem. Zadavanjem nove vrednosti, selektovano rastojanje e
biti korigovano, a sve ose sa veim rednim brojevima e tako biti pomerene, da se njihova
meusobna rastojanja ne promene.
3.4.1.4 Pomeranje osa
Izborom podopcije Pomeri sa komandne linije, mogue je bilo kojoj selektovanoj

osi promeniti poloaj. Sutinska razlika izmeu ove opcije i opcije kojom se vri promena
rastojanja izmeu dve ose, je u tome to se pomeranjem selektovane ose na ovaj nain, ne
menja poloaj ostalih osa.
Izborom podopcije Pomeri, program na komandnoj liniji izdaje poruku kojom se oekuje od
korisnika da selektuje osu kojoj eli da promeni poloaj:
Pomeranje vetikalne ose (<krAj>):_
U ovoj proceduri je omogueno selektovanje samo jedne horizontalne ili vertikalne ose,
dovoenjem mia u poloaj da select-box preseca eljenu osu. Selektovanje ose se moe

365
postii i zadavanjem sa tastature njenog rednog broja. Selektovana osa e biti markirana, a
program e sada sa komandne linije zahtevati da zadate njen novi poloaj.
Novo mesto vetikalne ose (<krAj>):_
Njen poloaj se moe zadati bilo kojim od ranije opisanih postupaka za izbor taaka (izbor
take sa crtea, apsolutne koordinate, relativne, itd.).
3.4.1.5 Promena naziva osa
Izborom podopcije Oznake sa komandne linije, moete promeniti zadati naziv

bilo koje od postavljenih osa na crteu:
Oznaka vertikalne ose (Stil / <krAj>):
Sada se oekuje da selektujete osu kojoj elite da promenite ime, ili da izaberete podopciju
Stil. Nakon izbora ose na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka:
Oznaka vertikalne ose n: 1
Prikazana oznaka n oznaava redni broj selektovane ose, a 1 njen stari naziv.
Zadavanjem novog naziva za selektovanu osu i pritiskom na taster Enter, novo ime e biti
prihvaeno a program e se vratiti na prethodni oblik komandne linije. Selekcija osa i promena
njihovih naziva se moe vriti sve dok se izborom podopcije krAj sa komandne linije ne izae
iz naredbe.
Izborom podopcije Stil sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box u kome se definie stil obeleavanja osa
Sve pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Y ili u pravcu globalne Z ose pripadaju
nekoj od YOZ ravni. Program svakoj od ovih ravni dodeljuje oznaku i sa njom se na ekranu
obeleavaju sve ose koje predstavljaju presek date YOZ ravni i trenutne ravni prikaza. Na ovaj
nain je obezbeeno da pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Y ose i koje pripadaju
istoj YOZ ravni, a nalaze se na razliitim nivoima, imaju istu oznaku. Istu oznaku e imati i sve
pomone ose koje se pruaju u pravcu globalne Z ose, a pripadaju datoj YOZ ravni i razliitim
ramovima koji se pruaju u pravcu globalne X ose.
Objanjenje za XOZ i XOY ravni je analogno objanjenju za YOZ ravni.
Stil oznaavanja datih ravni se definie izborom jednog od ponuenih stilova iz istoimenih
zatvorenih listi, dok se iz zatvorene liste Lokalne ose vri izbor stila obeleavanja pomonih
osa.

366
Sadraj jedne liste za izbor stila oznaavanja
Zadato je da se YOZ ravni obeleavaju rimskim brojevima,

a XOZ ravni velikim slovima abecede
Izborom stila Vrednost od programa se moe zahtevati da pored svake pomone ose ispie
njeno rastojanje od ose koja prolazi kroz koordinatni poetak tekue ravni prikaza. Ovaj stil se
najee koristi za obeleavanje XOY ravni, odnosno horizontalnih pomonih osa kod ramova,
obzirom da te vrednosti predstavljaju visinske koordinate izabranih osa.

367
Obeleavanje XOY ravni pomou stila Vrednosti
Pomou check box-a Brisanje postojeih oznaka osa briu se sve runo zadate oznake, a
umesto njih se ispisuju izabrane oznake osa. Ako je ovaj check box iskljuen, promene stila
oznaavanja u ovom dijalog box-u nee uticati na runo zadate oznake osa.
3.4.1.6 Automatsko generisanje osa
Pored poznatih naina postavljanja pomonih osa, omogueno je i automatsko

generisanje osa na osnovu geometrije modela. Automatsko generisanje osa vri se izborom
podopcije Gen sa komandne linije, i tada program u svim prelomnim takama kontura
konstruktivnih elemenata modela postavlja pomone ose za trenutno aktivni pravac.
Promenom aktivnih osa, a zatim ponovnim izborom podopcije Gen, automatski e biti
generisane ose u drugom pravcu. Automatsko generisanje se moe vriti u prozorima 2D
pogled i Dispozicija.
3.4.2 Izbor layer-a za crtanje

U okviru naredbi za postavljanje pomonih linija, tekstova i kota, na komandnoj
liniji je uvek prisutna i podopcija Layer. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box za izbor
tekueg layer-a za crtanje.
Izgled dijalog box-a za izbor tekueg layer-a

368
Programom su predviena osam layer-a na kojima se mogu iscrtavati elementi crtea koji
nisu deo konstrukcije. Za svaki od ovih layer-a, predviena je po jedna boja, koja e na
crteu tano odreivati kom layer-a pripadaju pojedini entiteti, konstruisani pomou ovih
naredbi.
Izbor tekueg layer-a za crtanje, vri se jednostavnim klikom mia preko njegovog imena,
tako da mali krui ispred odabranog nivoa postane zacrnjen. Aktiviranjem komandnog polja
OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na poetku komandne linije, pojavie se krug
popunjen bojom, koja odgovara layer-u koji je postavljen za tekui. Svi elementi crtea koji
se budu nadalje iscrtavali, bie iscrtani u boji tekueg layer-a, kome e i pripadati. Ovakva
organizacija u programu Vam omoguava da pojedine tekstove, linije i kote postavljate po elji
na razliite nivoe.
Kako je pomou naredbe Vidljivost mogue postavljanje i ukidanje vidljivosti za svaki od

layer-a posebno, to je vie nego jasna jedna od osnovnih primena ovakvog naina crtanja.
Osim toga i pri tampi moete pored boje, za svaki od layer-a definisati drugaiji tip linije i
njenu debljinu (vidi poglavlje 3.5.1).
Desnim klikom mia preko bilo koje od ikona, kojima se aktiviraju naredbe Linija, Tekst i
Kotiranje, naizmenino sa svi layer-i postavljaju za vidljive, odnosno nevidljive. Selektivno
definisanje vidljivosti svakog od layer-a posebno, postie se u okviru naredbe Vidljivost.
3.4.3 Crtanje pomonih linija

Izborom ove ikone ulazi se u naredbu Linija pomou koje se mogu iscrtavati
proizvoljne linije na crteu, a koje nee uticati na proraun modela.
Nain rada sa ovom naredbom je detaljno opisan u poglavlju 2.6, pa ga ovde neemo
ponavljati. Linije se iscrtavaju u boji koja odgovara tekuem layer-u. Ova naredba ima
primenu naroito kod komplikovanijih modela kada je za definisanje njihove geometrije
neophodno iscrtati i razne pomone linije.
Napomena:
U sluaju da pomone linije elite da postavite u prozoru Dispozicija, tada morate poetnu
taku linije odabrati u ovom prozoru. Svakako da tada svi segmenti polilinije moraju pripadati
ovom prozoru. U sluaju da poetna taku linije odabrete u prozoru za 2D ili 3D prikaz modela,
tada e klik mia u okviru prozora Dispozicija biti protumaen kao zahtev za promenu
tekueg rama.
3.4.4 Ispis tekstova

Naredba Tekst slui za ispis raznih naslova i komentara na crteu. Izborom ove
ikone, komandna linija dobija sledei izgled:
Referentna taka (Font <2 mm>/Ugao<0>/Ravnanje<LD>/Layer/<krAj>):_
Naime, program od korisnika oekuje da unese referentnu taku teksta. Ova taka odreuje
poloaj teksta na crteu, odnosno u odnosu na nju e se uneti tekst ravnati u zavisnosti od
tekuih uslova ravnanja. Nain izbora uslova ravnanja emo objasniti malo kasnije. Kada se
miem klikne na referentnu taku, na komandnoj liniji se ispisuje poruka:
Tekst:_
Program sada oekuje od korisnika da sa tastature unese eljeni sadraj teksta. Dok se unosi
tekst, program ga u DRAG modu ispisuje na crteu, pa je na taj nain smanjena mogunost
pogrenog unosa. Zavretak unosa teksta se oznaava pritiskom na taster Enter, nakon

369
ega e uneti sadraj teksta biti ispisan na crteu u boji koja odgovara tekuem layer-u (na
poetku komandne linije se nalazi simbol kruga ija boja ukazuje na postavljeni tekui layer), i
poravnat u odnosu na referentnu taku prema tekuim uslovima ravnanja.
Veliina slova na crteu, ugao pod kojim se tekst ispisuje, uslovi ravnanja i font, e odgovarati
tekuem stanju parametara koji to reguliu. Tekue vrednosti ovih parametara su ispisane
izmeu uglastih zagrada uz svaku od podopcija na komandnoj liniji. Postavljanje parametara
se vri pre izbora referentne take i to pomou podopcija koje se nalaze na komandnoj liniji pri
pozivu naredbe Tekst.
Referentna taka (Font <2 mm>/Ugao<0>/Ravnanje<LD>/Layer/<krAj>):_
Tekue vrednosti ovih parametara program pamti i koristi ih u svom radu sve do njihove
sledee promene od strane korisnika.
Font i veliina slova
Izbor veliine slova i fonta se postie aktiviranjem podopcije Font, nakon ega se otvara
Izgled dijalog box-a za izbor fonta
Izbor fonta se vri iz zatvorene liste koja se nalazi u levom delu dijalog box-a. Svakako da e u
listi fontova biti prikazani svi fontovi koji su instalirani u okviru Vaih Windows-a.
Zadavanjem zeljenih vrednosti u edit box-ovima: Veliina i Faktor irine imate

mogunost da utie na veliinu fonta i na odnos njegove irine prema zadatoj visini. Visina
slova se zadaje u milimetrima, na osnovu ega e program sam proraunati odgovarajuu
veliinu u crtakim jedinicama. Nain prorauna veze izmeu zadatih veliina slova u
milimetrima na hartiji i crtakih jedinica na ekranu, bie detaljno objanjen u poglavlju 3.5.2
kada budemo objanjavali nain postavljanja tekue razmere. Za sada neka ostane na tome da
treba zadati veliinu slova u milimetrima.
Pomou prekidaa: B , I i _ , imate mogunost da definiete jedan od stilova

odabranog fonta: bold, italic i underline fontove.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren a odabrani font e biti
postavljen za tekui. Na komandnoj liniji e izmeu uglastih zagrada, u okviru podopcije
Font, biti ispisana i odabrana veliina fonta u milimetrima.
Ugao ispisa teksta
Izbor ugla pod kojim e tekst biti ispisan na crteu se ostvaruje izborom podopcije Ugao. Na
komandnoj liniji se tada pojavljuje poruka:
Ugao <0>:

370
Od korisnika se sada zahteva zadavanje ugla u stepenima (izmeu uglastih zagrada je ispisana
tekua vrednost, a ugao raste u smeru suprotnom od kazaljke na satu). Ugao se pored
zadavanja sa tastature moe odrediti i izborom dve take sa crtea, pri emu e program
oitati sa crtea ugao dui koja spaja te dve take. Izborom prve take sa crtea, program e
sa komandne linije zahtevati i unos druge take.
Druga tacka:
Zadatu vrednost ugla, program e usvojiti kao tekuu i vratiti se na osnovni oblik komandne
linije u okviru naredbe Tekst.
Ravnanje teksta
Izbor naina ravnanja teksta u odnosu na referentnu taku se postie aktiviranjem podopcije
Ravnanje sa komandne linije. Ravnanje se moe vriti i po horizontali i po vertikali. Po
horizontali je mogue da se tekst ravna u odnosu na levu ili desnu marginu, ili da se centrira.
Ravnanje po vertikali je mogue u odnosu na vrh, dno ili centar. Na samoj komandnoj liniji, u
okviru ove podopcije, je izmeu uglastih zagrada ispisan tekui uslov ravnanja. On se
oznaava sa dva poetna slova, i prvo se odnosi na ravnanje u horizontalnom smislu, a drugo
na ravnanje u vertikalnom smislu. Izborom podopcije Ravnanje, na komandnoj liniji e biti
ispisana poruka:
Horizontalno (<Levo>/Centar/Desno):_
Sada se od korisnika oekuje izbor ravnanja u horizontalnom smislu (pod horizontalnim se

ovde ne smatra ugao od 0 ve pravac pod kojim se ispisuje tekst). Klikom mia preko jedne
od ponuenih podopcija u komandnoj liniji, bie izabran nain ravnanja po horizontali, a na
komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka sa opcijama, ijim se izborom vri ravnanje po
vertikali (pravac upravan na pravac pisanja).
Vertikalno (Gore/Sredina/<Dole>):_
Izborom novog uslova ravnanja, program e se vratiti na osnovni oblik komandne linije za
izbor referentne take, a izmeu uglastih zagrada e biti ispisani novo postavljeni uslovi
ravnanja.
3.4.5 Kotiranje crtea

Obzirom da je program Tower grafiki orijentisan, i da omoguava formiranje
kompletne grafike dokumentacije, to je svakako zbog preglednosti ulaznih podataka
neophodno i iskotirati nacrtanu geometriju modela.
Sam postupak kotiranja je veoma jednostavan i postie se izborom naredbe

Kotiranje, nakon ega se na komandnoj liniji pojavljuje poruka:
Unos take za kotiranje (Izbor/Deselektovanje/<krAj>/Layer):
Sada se od korisnika oekuje da izvri izbor svih taaka, ije je meusobno rastojanje
potrebno iskotirati. Pored pojedinanog izbora taaka, pomou podopcije Izbor, imate
mogunost i da selektovanjem odaberete sve eljene take.
<0 sel.> Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/<krAj>:

371
Procedura za izbor taka je detaljno opisana u poglavlju 2.5. Kada su odabrane sve take sa
crtea, izbor podopcije krAj e oznaiti kraj procedure izbora taaka, i program e sa
komandne linije sada zahtevati da odrediti poloaj kote.
Poloaj automatske kote (Unos taaka/Horizontalna/Vertikalna /Kosa/Layer):
Iz sadraja komandne linije, vidi se da u stvari postoje etiri nezavisne procedure, i to za

postavljanje: automatske, horizontalne, vertikalne i kose kote (podopcija Unos taaka
je predviena za provratak na proceduru izbora taaka).
Po default-u, program uvek nudi postavljanje automatske kote, dok se izborom ostalih
podopcija sa komandne linije, moe ui u proceduru za postavljanje horizontalne, vertikalne,
odnosno kose kote.
Postavljanje automatske kote podrazumeva, da e poloaj mia u odnosu na odabrane take

za kotiranje, odrediti da li e biti postavljena horizontalna, ili vertikalna kota. Program, u DRAG
modu stalno iscrtavati horizontalnu, odnosno vertikalnu kotu, u zavisnosti od trenutnog
poloaja mia.
Poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje,

odredio je postavljanje horizontalne kote.

372
Poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje,

odredio je postavljanje vertikalne kote.
Klik mia e dovesti do kraja procedure kotiranja, i na odabranom mestu e biti postavljena
horizontalna, odnosno vertikalna kota.
U sluaju da u DRAG modu, ne moete lako odabrati eljeni tip kote, tada izborom
odgovarajue podopcije, ulazite u proceduru eksplicitnog postavljanja horizontalne, odnosno
vertikalne kote. Izbor podopcije Horizontalna, dovee do sledeeg izgleda komandne linije.
Poloaj horizontalne kote (Unos taaka/Automatska/Vertikalna /Kosa/Layer):
U ovom sluaju, program e u DRAG modu uvek iscrtavati horizontalnu kotu, bez obzira na
relativan poloaj mia u odnosu na odabrane take za kotiranje. Isto vai i za eksplicitno
postavljanje vertikalne kote, pomou podopcije Vertikalna. Izbor take sa crtea, uvek e
postaviti vertikalnu kotu.
Za postavljanje kosih kota, treba sa komandne linije izabrati podopciju Kosa, nakon ega e
se pojaviti poruka kojom se od korisnika zahteva da zada ugao nagiba kotne linije.
Ugao kose kote (<0>/Unos taaka/Automatska/Horizontalna/Vertikalna //Layer):
Ovaj ugao se moe zadati ili sa tastature u stepenima (pozitivan ugao raste u smeru
suprotnom od kazaljke na satu) ili izborom dve take sa crtea. Ako se izabere taka sa crtea,
na komandnoj liniji e se pojaviti poruka:
Druga tacka:_
Izborom i druge take sa crtea, bie odreen ugao nagiba kose kote, a dalji postupak je
identian kao kod horizontalnog i vertikalnog kotiranja.
Poloaj kose kote:_
Naime, izbor take sa crtea, odredie poloaj kose kote, a sva meusobna rastojanja
odabranih taka za kotiranje, bie isprojektavana na zadati kosi pravac.

373
Napomena:
Izbor fonta, broj decimala u kotama, tip strelica i nihova veliina vri se u okviru naredbe
Parametri (vidi poglavlje 3.5.1).
3.4.6 Oznaka pozicije

Svim konstruktivnim elementima (ploa/zid, greda/stub i svi oslonci) moe se
zadati tekstualno-numeriki identifikator - oznaka pozicije. Ovaj identifikator se ispisuje u svim
tekstualnim izvetajima. Takoe se moe zahtevati i njegovo prikazivanje na ekranu, a samim
tim i u grafikim blokovima koji se eksportuju u projektnu dokumentaciju. Oznaka pozicije
praktino predstavlja ime elementa kome je pridruena i znatno olakava rad kako pri crtanju
modela, tako i pri kreiranju projektne dokumentacije.
Pri pozicioniranju, redosled entiteta program odreuje prema koordinatama njihovog teita.
Prvo se porede Z, zatim Y i na kraju X koordinate. Recimo da se pozicioniraju sve grede jednog
modela: prvo se pronau sve grede ije teite pripada ravni sa najmanjom Z koordinatom,
zatim se meu njima pronau sve grede ije teite pripada pravcu sa najmanjom Y
koordinatom i izvri se njihovo pozicioniranje, poevi od grede ije teite ima najmanju X
koordinatu. Vano je napomenuti da prednost imaju entiteti koji pripadaju zadatim nivoima
modela i oni se pozicioniraju prvi, a zatim se prelazi na pozicioniranje ostalih entiteta.
Naredbe za rad sa oznakama pozicija nalaze se u padajuem meniju Pomoni nivo.
3.4.6.1 Plan pozicija
Pomou ove naredbe se oznake pozicija dodeljuju entitetima koji su selektovani sa

crtea, tako da nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled:
<0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
Deselektovanje / <krAj> / osveavanje Indeksa / Brisanje svih oznaka):
Napomenuemo da se istovremeno mogu selektovati samo entiteti istog tipa, na pr. samo
grede ili samo ploe.
Po zavretku selektovanja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za dodeljivanje

oznaka pozicija
U edit box-u Opis pozicije se zadaje oznaka koja e biti dodeljena svim selektovanim
entitetima.

374
Pomou check box-a Numerisati pozicije definie se da li e program pored oznake,

svakom entitetu da pridrui i redni broj. Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno
stanje, za promenu postaju dostupani i ostali parametri u ovom delu dijalog box-a.
U edit box-u Poetni broj se zadaje broj od koga kree numerisanje pozicija. Ako je zadati
broj 0 numerisanje se nee izvriti, odnosno program se ponaa kao da je check box
Numerisati pozicije iskljuen.
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Grupisati kolinearne od programa se

zahteva da kolinearne entitete numerie sa istim brojem.
Napomenuemo i da program automatski, svim entitetima koji imaju istu oznaku pozicije i isti
redni broj dodeljuje indekse koji ih jednoznano odreuju. Ovi indeksi su od oznaka pozicija
odvojeni crticom (*-n), a njihovo prikazivanje se definie u dijalog box-u naredbe
Vidljivost.
Komandno polje Brisanje oznake pozicije slui za uklanjanje oznaka pozicija koje su
ranije dodeljene selektovanim entitetima.
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a program svim selektovanim

entitetima pridruuje zadate oznake pozicija. Prikazivanje oznaka pozicija definie se u dijalog
box-u naredbe Vidljivost, pojedinano za svaki entitet.
Pomou naredbe Plan pozicija svim selektovanim

gredama su dodeljene oznake pozicija
Pomou naredbe Plan pozicija mogu se promeniti oznake pozicija koje su ranije dodeljene
konstruktivnim elementima. Ako su svi selektovani entiteti pozicionirani sa istim parametrima,
program e ih prikazati u dijalog box-u:

375
Svi selektovani entiteti imaju iste parametre
Parametri koji nisu isti za sve selektovane entitete bie posebno oznaeni:
Parametri Opis pozicijei Numerisati pozicije

nisu isti za sve selektovane entitete
Poruka kojom se zahteva selektovanje entiteta e stajati na komandnoj liniji sve dok se
izborom podopcije krAj naredba ne zavri.
<0 sel.> Promena oznake pozicija - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek /
Deselektovanje / <krAj> / osveavanje Indeksa / Brisanje svih oznaka):
Izborom podopcije osveavanje Indeksa sa komandne linije, vri se auriranje oznaka

pozicija. Ovo je veoma korisna opcija, s obzirom da se redosled rednih brojeva i indeksa moe
lako naruiti (na primer brisanjem i dodavanjem novih entiteta, brisanjem zadatih oznaka
pozicija itd.).
Pomou podopcije Brisanje svih oznaka uklanjaju se oznake pozicija svih elemenata
modela.
3.4.6.2 Generisanje plana pozicija
Pomou naredbe Generisanje plana pozicija se istovremeno mogu dodeliti oznake

pozicija svim konstruktivnim elementima modela. Nakon njenog aktiviranja otvara se
dijalog box sledeeg izgleda:

376
Izgled dijalog box-a za generisanje plana pozicija
U gornjem delu dijalog box-a nalazi se lista svih nivoa koji su definisani za dati model. U koloni
Naziv nivoa ispisana su njihova imena, dok su u koloni Z ispisane njihove Z koordinate.
Desni deo liste je podeljen na dva dela: Greda i Ploa. U kolonama Opis zadaju se
oznake pozicija koje e biti pridruene svim ploama/gredama datog nivoa, a u kolonama
Broj se za svaki nivo zadaje redni broj od koga poinje numerisanje. Desnim klikom mia
preko zadate oznake pozicije otvara se padajui meni sa dve ponuene opcije:
Dodeli svima - data oznaka pozicije se dodeljuje ploama/gredama na svim nivoima
Ukloni svima - uklanjaju se oznake pozicija koje su zadate za ploe/grede na bilo kom nivou
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia

preko oznake pozicije

377
Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Nast., moe se zahtevati da numerisanje
greda pone od prvog slobodnog broja koji je ostao posle numerisanja ploa. Recimo da je
zadati poetni broj za numerisanje ploa na nekom nivou 101 i da se na tom nivou nalaze 3
ploe. Ako je ukljuen check box u koloni Nast., numerisanje greda e poeti od broja 104.
Kada su ovi check box-ovi ukljueni, odgovarajua polja za definisanje poetnog broja
numerisanja greda bie nedostupna za editovanje.
Pomou check box-ova, koji se nalaze u koloni Poz., definie se da li se ploe/grede na tom
nivou pozicioniraju.
Desnim klikom mia preko bilo kog od ovih check box-ova otvara se meni sa dve ponuene
opcije:
Ukljui sve - ukljuuju se svi check box-ovi u datoj koloni
Iskljui sve - iskljuuju se svi check box-ovi u datoj koloni
Padajui meni koji se otvara desnim klikom mia

preko bilo kog check box-a
U donjem delu dijalog box-a nalaze se parametri za definisanje naina pozicioniranja ostalih
entiteta.

378
Grupa parametara za definisanje naina

pozicioniranja zidova
Za svaki od ovih entiteta se u odgovarajuem edit box-u Opis zadaje oznaka pozicije, u edit
box-u Broj poetni broj za numerisanje, dok se pomou check box-a Pozicionirati
odreuje da li e se izvriti njihovo pozicioniranje.
Kada je check box Grupisati kolinearne postavljen na ukljueno stanje, program e svim
kolinearnim entitetima istog tipa (na pr. svim gredama), koji imaju istu oznaku pozicije,
dodeliti isti redni broj. Takoe, svim entitetima sa istom oznakom i istim rednim brojem
dodeljuju se indeksi koji ih jednoznano odreuju.
Trenutno stanje parametara se moe snimiti u bazu konfiguracija pod eljenim imenom. Za
ovu namenu je predvieno komandno polje , ijim se aktiviranjem otvara sledei dijalog
box:
U edit box-u se zadaje ime konfiguracije, dok se aktiviranjem komandnog polja OK vri
njeno snimanje u bazu. Ime konfiguracije se moe definisati i izborom iz liste neke od ranije
snimljenih konfiguracija. U tom sluaju e prethodna konfiguracija biti prepisana, a program e
pri izlasku iz dijalog box-a izdati odgovarajue upozorenje:

379
Sve snimljene konfiguracije se nalaze u zatvorenoj listi, i pomou nje se mogu u bilo kom
trenutku uitati.
Komandno polje se koristi za brisanje tekue konfiguracije iz baze.
Deo dijalog box-a za rad sa konfiguracijama
Nakon aktiviranja komandnog polja OK program zatvara dijalog box i pozicionira sve
elemente modela u skladu sa zadatim parametrima.
Svim entitetima u modelu su pridruene oznake pozicija

pomou naredbe Generisanje plana pozicija

380
3.5 Podeavanje parmetara koje program koristi

u svom radu (meni Setup)
Izborom komandi iz ove grupe, podeavaju se globalni parametri koje program
koristi u svom radu. Vrednosti ovako postavljenih parametara se pamte, sve do njihove
sledee promene pozivom jedne od ovih naredbi.
3.5.1 Parametri
Izborom naredbe Parametri, koja se nalazi u okviru padajueg menija Setup,
otvara se dijalog box za definisanje parametara koje program koristi u svom radu, a kojima se
odreuje nain prikaza crtea, kako na ekranu, tako i na hartiji nakon tampe.
Izgled dijalog box-a za podeavanje parametara boja i debljina linija
Kako je u ovom dijalog box-u potrebno prikazati veliki broj podataka, to je on organizovan
putem razgranatog stabla (vidi poglavlje 2.4.4). Izborom jedne od ponuenih opcija u stablu
i njihovih podopcija, vri se promena sredinjeg sadraja dijalog box-a. Donji deo dijalog box-a
je zajedniki za sve delove podataka u stablu, i funkcionie na potpuno isti nain bez obzira na
to koji je od njih trenutno aktivan.
S obzirom da se u dijalog box-u ove naredbe zadaje veliki broj podataka, da bi se olakao rad
sa njima i smanjila mogunost greke, u Tower-u 6 je omogueno istovremeno prikazivanje
parametara za Ekran i Papir.

381
Izgled dijalog box-a za podeavanje parametara
Stanje svih parametara, koji se mogu postavljati u ovom dijlog box-u, se moe trajno
zapamtiti i snimiti pod proizvoljno zadatim imenom. Znai kada postavite parametre po svojoj
elji, aktivirajte komandno polje Snimi, nakon ega e se otvoriti dijalog box sledeeg
izgleda:
Sada u edit box-u treba zadati eljeno ime i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da
zadato ime ve postoji u listi parametara, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do gubitka stanja parametara koji su prethodno bili pridrueni
odabranom imenu, dok e negativan odgovor dovesti do odustajanja od naredbe snimanja.

382
U zatvorenoj listi, koja se nalazi sa leve strane komandnog polja Snimi, nalaze se sve
snimljene konfiguracije.
Zatvorena lista za izbor neke od ranije snimljenih konfiguracija
Pored konfiguracija koje ste sami kreirali, u listi e uvek stajati i konfiguracija koja se
isporuuje uz program i koja se vodi pod imenom Default. Promena tekue konfiguracije se
vri tako to se klikom mia na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove liste, prvo lista
otvori, a zatim miem u otvorenoj listi selektuje jedna od ponuenih konfiguracija.
Pomou komandnog polja Brii se vri brisanje konfiguracije koja je postavljena za tekuu.
Znai, konfiguraciju koju elite da trajno uklonite iz konfiguracione datoteke, prvo morate
postaviti za tekuu a potom aktivirati komandno polje Brii. Poto je ova naredba
destruktivna, program e zatraiti potvrdu ove akcije, i tek nakon potvrdnog odgovora obrisati
selektovanu konfiguraciju.
Takoe, omogueno je preuzimanje parametara prikaza iz konfiguracionog fajla drugog

korisnika. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Import , ijim se aktiviranjem
otvara novi dijalog box:

383
Dijalog box za import konfiguracija parametara
Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smetaju u datoteku Tower.$dis. Sada je

potrebno da se eljena datoteka pronae i da se pomou komandnog polja Uitaj izvri
preuzimanje konfiguracija. Sve konfiguracije, koje su se nalazile u izabranoj datoteci, bie
snimljene u istoimenu datoteku koju Tower koristi pri svom radu, i bie dostupne za izbor iz
zatvorene liste. Ako neke od preuzetih konfiguracija imaju isto ime kao ve postojee
konfiguracije, dodae im se simbol zvezdice *.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a tekuu konfiguraciju
program e koristiti u svom radu sve dok ponovnim izborom naredbe Parametri, za tekuu ne
postavite neku drugu konfiguraciju.
Ako menjate stanje parametara u kartotekama ovog dijalog box-a, a ne sprovedete prethodno
opisanu akciju snimanja podataka u konfiguracionu datoteku, po izlasku iz ovog dijalog box-a,
aktiviranjem komandnog polja OK, program e potovati postavljene parametre, ali pri
ponovnom pokretanju programa e oni biti trajno izgubljeni.
Izgled ekrana
U ovom delu stabla, mogue je menjati parametre koji definiu izgled samog programa. Na taj
nain, lako moete, prema svojoj elji, podesiti najprijatnije okruenje za rad.

384
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje izgleda ekrana
Da bi ste imali bolji uvid u znaenje ponuenjih parametara, u desnom delu dijalog box-a,
prikazuje se izgled podeenih parametara za tekuu stavku u stablu. U sluaju da Vam
znaenje nekog od parametra nije jasno, promenom njegove boje u neku drugu, lako ete
protumaiti njegovo znaenje.
Promena boje, bilo kog od ponuenih parametara, postie se klikom mia na odgovarajue
komandno polje sa bojom koja je trenutno vaea za njega.
Padajui meni koji slui za izbor boje pozadine ekrana

385
U ovom delu dijalog box-a, pored boja mogu se podeavati i tip i debljina linija pojedinih
entiteta koji se prikazuju na ekranu. Tip linije se odreuje klikom na strelicu sa desne strane
ovog komandnog polja, nakon ega se otvara padajui meni za izbor jednog od programom
predvienih tipova linija.
Padajui meni koji slui za izbor tipa linije
Debljina linije se zadaje u pixelima, i ona se postie zadavanjem eljene vrednosti u

odgovarajuem edit box-u.
Edti box za izbor debljine linije na ekranu

386
I veliina simbola se takoe odreuje u pixelima, zadavanjem eljene vrednosti u

odgovraajuem edit box-u.
Edti box za izbor veliine simbola na ekranu
Konstrukcija
U ovom delu stabla, nalaze se parametri koji utiu na nain iscrtavanja konstruktivnih
elemenata, kako na ekranu, tako i na hartiji prilikom tampe.
Deo dijalog box-a rezervisan za podeavanje parametra

o konstruktivnim elementima

387
Za sve parametre se dre dupli podaci, odnosno svaki parametar moe imati jednu vrednost
na ekranu a drugi pri tampi. Napomenuemo da se debljina linija na ekranu zadaje u
pixelima, a na hartiji u milimetrima.
U ovoj kartoteci se pored prethodno oisanih porametara zadaju i podaci u vrsti fonta kojom se
ispisuju pojedini tekstovi na crteu.
Deo dijalog box-a rezervisan za ibor tipa i veliine fonta
Pored svake grupe parametara, kojima se definie ispisivanje tekstova na crteu, dodato je
komandno polje pomou koga se zadati parametri mogu dodeliti svim ostalim tekstovima.

388
Komandno polje za brzu promenu parametara
Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Pomou prikazanih check box-ova vri se izbor parametara, dok se aktiviranjem komandnog
polja OK njihovo trenutno stanje pridruuje svim ostalim tekstovima.
Napomenuemo da se dodeljivanje parametara pomou ove naredbe vri odvojeneo za ekran i

papir. Takoe, parametri za tekstove ija se veliina zadaje u mm nee se dodeliti tekstovima
ija se veliina zadaje u pikselima, i obrnuto. U dijalog boxu se u zagradama, pored naziva
grupe parametara Font, ispisuje na koje e se tekstove zadate izmene odnositi.
Za povrinske elemente konstrukcije, omoguen je i izbor tipa rafure.

389
Padajui meni koji slui za izbor tipa rafure
Pored tipa, svaka od rafura je odreena i bojom rafure i bojom njene podloge. Postavljanjem
prekidaa Providna, na ukljueno stanje, imate mogunost da se rafura ne postavlja preko
podloge ve da bude providna (tada e zadata boja podloge biti ignorisana).
Sve prethodno reeno za konstrukciju, vai i za sve ostale elemente crtea, te se vie neemo
baviti ovim dijalog box-om.

390
3.5.2 Funkcionalnost
Izborom naredbe Funkcionalnost, imate mogunost da podesite grupu
parametara koja utie na nain funkcionisanja programa.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe Funkcionalnost
Zbog velike koliine raznorodnih podataka, ovaj dijalog box je organizovan putem kartoteka
(vidi poglavlje 2.4.4.). Svaka od ponuenih kartoteka predstavlja celinu za sebe i ovde emo
ih detaljno opisati.

391
Jedinice mera
Izgled kartoteke Jedinice mera
U okviru ove kartoteke imate mogunost da podesite merni sistem u kome elite da radite.
Naime, izborom jedne od ponuenih vrednosti u zatvorenim listama, birate jedinice mera za:
duinu, sile i temperaturu. Jedinice mera ne moraju uopte biti meusobno usaglaene, te
moete odabrati za duinu recimo ft (stope), a za sile kN. Ported toga, u bilo kom trenutku
rada sa programo moete potpuno slobodno menjati tekue jedinice mera. Na primer, moete
model kreirati u jednom, a rezultate gledati u drugom mernom sistemu.
Ovakva fleksibilnost je omoguena zbog toga, to se sve vrednosti zadate u programu, interno
pamte u metarskom mernom sistemu (m, Kn, Celsius), te se promenom podataka u
ovom dijalog box-u one trenutno preracunavaju i konvertuju u odabrani merni sistem. Na
statusnoj liniji, uvek se ispisuje trenutno aktivan merni sistem.

392
Deo statusne linije rezervisan za prikaz tekuih jedinica mera
Izborom iz svake od ponuene tri zatvorene liste, moete odabrati jednu od programom
predvienih jedinica mera.
Lista za izbor jedinica mera za duinu
U okviru svake od ponuenih duinskih jedinica mera, na prvom mestu se ispisuje osnovna
jedinica, a u zagradi njeni manji delovi. Manji delovi osnovne duinske jedinice mera, koriste
se jedino pri zadavanju geometrije poprenih preseka greda. Ako za duinske jedinice
odaberete m [cm, mm], to znai da e se cela geometrija modela izraavati u metrima, a
jedino e kod zadavanja dimenzija poprenog preseka greda biti koreni santimetri. Ako pak

393
za duinske jedinice odaberete cm [mm], to znai da e se cela geometrija modela,

izraavati u santimetrima, a jedino e kod zadavanja dimenzija poprenog preseka greda biti
koreni milimetri.
Na kraju emo napomenuti i to, da e promena duinskih jedinica mera dovesti i do

automatskog prepravljanja sadraja eventualno postavljenih kota na crteu. Na taj nain, one
e uvek odgovarati trenutno postavljenim jedinicama mera za duinu.
Jezik
Izgled kartoteke Jezik
U okviru ove kartoteke, nalaze se dve zatvorene liste iz kojih moete odabrati jedan od
programom predvienih jezika. Iz zatvorene liste Jezik aplikacije, vri se izbor jezika koji
e program koristiti pri samom radu. Znai, samo okruenje programa e biti na odabranom
jeziku. Koji e sve jezici biti podrani u ovoj listi, zavisi iskljuivo od licence kupljenog
programa. Naime, kako cena programa nije ista u svim zemljama u kojima se on prodaje, to
e kupljena licenca odrediti i sadraj ove liste.
Nakon promene jezika aplikacije, i aktiviranjem komannog polja OK, program e izdati
odgovrajuu poruku.

394
Iz sadraja prikazane poruke, jasno se vidi da je za prihvatanje novog jezika, neophodno da

prvo izaete iz programa, i da ga potom ponovo pokrenete.
Kako Vam se u praksi moe desiti i sluaj da projekat radite za inostrano trite, to bi svakako
bilo dobro da i projektna dokumentacija bude na datom jeziku. Izborom eljenog jezika, iz
zatvorene liste Jezik izvetaja, svi nadalje generisani tekstovi na hartiji, bie ispisivani na
odabranom jeziku. Znai, sam izgled programa i dalje ostaje na istom jeziku, ali tekstualni
izvetaji, kao i potpisi svih blokova crtea se kreiraju na jednom od ponuenih jezika. U ovoj
listi nema ogranienja po pitanju kupljene licence, te e na raspolaganju uvek biti svi
programom predvieni jezici.
Osvetljenje 3D scene
U okviru ove kartoteke imate mogunost da iz zatvorene liste izaberete jedan od 3 naina
prikazivanja renderovanog modela: Svetlija scena, Normalno osvetljena i Tamnija
scena. Ove konfiguracije se razlikuju u kontrastu, otrini i osvetljenosti modela.

395
Animacija
Izgled kartoteke Animacija
Pomou pet klizaa, koji su prikazani u ovoj kartoteci, imate mogunost da utiete na nain
animacije koju program vri pri prikazivanju formi oscilovanja, i deformisanog modela
konstrukcije. Na vrednost ovih parametara utiete tako to svaki od klizaa postavljate u
eljeni poloaj, od manje ka veoj vrednosti. Za vraanje klizaa u programski definisan
poloaj, predvieno je komandno polje Default.

396
Eksport u ArmCAD
Izbor jednog od ponuena dva prekidaa, odredie fomat datoteke u koju se eksportuje
usvojena armatura u program ArmCAD. Stanje ovih prekidaa, program e potovati u okviru
naredbi za eksport usvojene armature u ArmCAD (vidi poglavlja 9.3.8 i 9.4.6).

397
Automatsko snimanje
U okviru ove kartoteke imate mogunost da podesite automatsko snimanje datoteke sa

ulaznim podacima (ekstenzija *.twp), kao i datoteke sa kreiranom projektnom
dokumentacijom (ekstenzija *.twp_d). Program e automatski da snima ove datoteke samo
ako je check box Ukljueno automatsko snimanje postavljen na ukljueno stanje.
U edit box-u Period snimanja se zadaje vremenski interval automatskog snimanja, dok se
u edit box-u, koji se nalazi ispod njega, zadaje putanja do nekog ve postojeeg foldera, u
kome e se snimati ove datoteke. Izbor foldera se moe izvriti i pomou dijalog box-a, koji se
otvara aktiviranjem komandnog polja, koje se nalazi u produetku edit box-a.
Dijalog box za izbor foldera
Bilo koji od automatski snimljenih fajlova se moe u svakom trenutku oporaviti, odnosno
snimiti na eljenom mestu radi daljeg korienja. Za oporavak datoteka sa ulaznim podacima

398
je predvieno komandno polje Oporavak datoteka. Nakon aktiviranja ovog komandnog

polja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za oporavak automatski

snimljenih datoteka
U centralnom delu dijalog box-a se nalazi lista sa automatski snimljenim datotekama. Pamti se
maksimalno 10 datoteka, a ista datoteka se moe pojaviti u listi proizvoljan broj puta sa
razliitim vremenima snimanja. Program datoteku snima na prvoj praznoj poziciji u listi. Ako
su svih 10 pozicija popunjene, traie one na kojima je ve snimljena tekua datoteka i
presnimie najstariju kopiju. Ako u listi nema kopija tekue datoteke, presnimie generalno
najstariju kopiju.
U koloni Projekat su prikazana imena datoteka, dok su u koloni Vreme za svaku

datoteku ispisani datum i vreme snimanja. Ako dati projekat pre automatskog snimanja nije
bio snimljen dodelie mu se ime Noname.
Trenutno selektovana datoteka je u listi obeleena posebnom bojom, a samo selektovanje se

vri klikom mia preko imena eljene datoteke. Da bi se izvrio oporavak selektovane datoteke
potrebno je da se aktivira komandno polje Oporavi datoteku, nakon ega se otvara novi
dijalog box:
Dijalog box za snimanje datoteka
Ovo je standardni dijalog box za snimanje datoteka i pomou njega se oporavljena datoteka
snima na eljeno mesto na disku radi daljeg korienja. Ako oporavljenu datoteku sa ulaznim
podacima snimite preko datoteke od koje je kreirana, program e izbrisati sve datoteke sa
rezultatima koje su istog imena (naravno, ako postoje).

399
Pomou komandnog polja Brii se selektovana kopija datoteke uklanja iz liste.
Za oporavak datoteka sa projektnom dokumentacijom je predvieno komandno polje

Oporavak izvetaja. Nakon aktiviranja ovog komandnog polja otvara se dijalog box
sledeeg izgleda:
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i sa dijalog box-om za oporavak datoteka sa ulaznim
podacima.
Vano je napomenuti da je neophodno da se oporavljena datoteka snimi preko datoteke od

koje je kreirana, odnosno sa istim imenom i u istom folderu u kome se nalaze sve ostale
datoteke datog projekta, kako bi u daljem radu sa projektom mogla da se koristi.
Razmera
Izgled kartoteke Razmera

400
Da bismo objasnili ulogu ove kartoteke, moramo prvo pojasniti osnovnu koncepciju programa
u vezi sa razmerama crtanja i tampanja. Da bi se izbeglo mukotrpno preraunavanje razmere
u kojoj se crta, u programu je usvojeno da se sve crta u 1:1. Odnosno, , ako je za tekuu
duinsku jedinicu odbaran metar, onda jednoj crtakoj jedinici odgovara 1 m. Iz ovoga
proizilazi da zadavanje bilo koje razmere crtea nee promeniti ekranski prikaz crtea po
pitanju geometrije modela i optereenja. Meutim, to nije sluaj sa tekstovima, obzirom da se
njihova veliina, iz razloga itljivosti, zadaje u milimetrima. Zbog toga je i potrebno zadati
razmeru, koja e odrediti veliinu svih tekstova na ekranu u crtakim jedinicama. Ovo se
odnosi na sve tekstove koji se ispisuju pomou naredbi Tekst i Kota, a takoe i na tekstove
koji predstavljaju redne brojeve setova konstruktivnih elemenata, intenzitete optereenja, itd.
Pored tekstova, ovo preraunavanje se odnosi i na sve simbole ija se veliina takoe zadaje u
milimetrima (simbol za takasti oslonac, takasto optereenje, simbol ortotropije, itd).
Pri izboru razmere imate mogunost ili da iz liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa
desne strane edit box-a, odaberete jednu od ponuenih vrednosti, ili da u samom edit box-u
zadate eljenu vrednost.
Nakon zadavanja nove razmere i aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e biti
zatvoren, a program e na osnovu trenutnih gabarita crtea, odrediti veliinu tekstova i
simbola na ekranu u crtakim jedinicama. Kako je tampa tako organizovana, da se bez obzira
na postavljenu razmeru pri eksportu grafikih blokova, zadata veliina tekstova i simbola u
milimetrima na hartiji uvek potuje, to e promena razmere imati uticaja samo na ekranski
prikaz.
Obzirom da e Vam promena razmere realtivno esto trebati u radu sa programom, to imate
mogunost da ovaj combo box, pomou naredbe Ikone (vidi poglavlje 3.5.3), postavite i
u prostor predvien za prikaz ikona na ekranu. Znai, promenu razmere moete vriti i bez
ulaska u ovaj dijalog box.
Podela
Izgled kartoteke Podela

401
Kako se lukovi u programu aproksimiraju kao niz pravih segmenata, to se pomou etiri
prikazana klizaa odreuje finoa njihove podele, i to kada su oni luni segmenti linisjkih
entiteta (lukovi), kada su deo 3D cilndra, 3D povri, ili pak kada je lukom odreena luna
promena grede, promenljivog poprenog preseka. Vodite rauna da e preterana finoa lukova
usporiti rad programa te je za preporuku da ove vrednosti ne menjate ve da korisitite
default postavljene vrednosti.
Postavljanjem check box-a Izolnije sa obe strane na ukljueno stanje, zahteva se od

programa da u prozoru za 3D prikaz modela, u modulu za obradu rezultata prorauna, izolinije
iscrtava sa obe strane povrinskih elemenata konstrukcije. Naime, ako je ovaj check box
postavljen na iskljueno stanje, moe se desiti da pune izolinije ne budu vidljive na svim
delovima, jer ih zaklanja poleina datog povrinskog elementa.
Izolinije sa obe stane - OFF Izolinije sa obe stane - ON
Za vraanje klizaa, i svih ostalih parametara u ovoj kartoteci, na programski definisane

vrednosti, predvieno je komandno polje Deafult.
Preklapanje
Izgled kartoteke Preklapanje

402
Obzirom da kod konstruktivnih elemenata ne vai prncip superpozicije, to se u okviru svih

naredbi za manipulaciju sa elementima crtea (kopiranje, pomeranje, itd), proverava
preklapanje istorodnih elemenata. U sluaju potpunog ili deliminog preklapnja, na mestu
preklapanja se usvajaju karkteristike poslednje iscrtanog elemenata, i na taj nain se izbacuju
nepotrebni elementi crtea. Kako ova stalna provera moe znatno usporiti rad programa, to
smo jedino za grede dozvolili da se one mogu privremeno preklapati na crteu. Da li e
duplikati greda biti automatski izbacivani ili ne, regulie se stanjem check box-a Izbaci
preklopljene grede. U oba sluaja, model e ui ispravan u proceduru gemerisanja mree
konanih elemenata, i sam proraun modela. Naime, kako se kontrola unetih podataka
automatski poziva i pred generisanje mree konanih elemenata i pred proraun, to e u
sluaju postojanja preklopljenih greda program sam izbaciti duplikate. Ipak, za preporuku je
da ovaj check box bude uvaek postavljen na ukljueno stanje.
Rezultati
U okviru ove kartoteke se mogu podesiti odreeni parametri koji utiu na nain prikazivanja
rezultata:
Prikaz ekstrema povrinskih entiteta - pomou ovog check box-a se definie da li e se pri
prikazivanju uticaja u povrinskim entitetima, u takama u kojima se nalaze ekstremi,
ispisivati vrednosti uticaja i odgovarajui simboli
Kotiranje linijskih u 3D - pomou ovog check box-a se definie da li e se u prozoru 3D

pogled ispisivati numerike vrednosti na dijagramima prikazanih uticaja u linijskim entitetima
Dve boje za izolinije i legende - pomou ovog check box-a se moe zahtevati prikazivanje
svih rezultata sa samo dve boje - jedne za pozitivne, a druge za negativne vrednosti
Poetni broj podela za povrinske - u ovom edit box-u se zadaje poetni broj podela za
prikazivanje rezultata u povrinskim entitetima. To znai da e se neki uticaj u povrinskim

403
entitetima prikazivati sa ovim brojem podela sve dok se u okviru naredbe za njegovo
prikazivanje ne zada neka druga vrednost
Poetni broj podela za beton - u ovom edit box-u se zadaje poetni broj podela za
prikazivanje rezultata dimenzionisanja betonskih ploa
Proraun
U okviru ove kartoteke definie se nain prorauna modela. Detaljna objanjenja ponuenih
opcija nalaze se u poglavlju 7.1.

404
Ponitavanje automatskih odgovora
Komandno polje za ponitavanje automatskih odgovora
U dijalog box-ovima nekih upozorenja, koja program u toku rada prikazuje, se moe zahtevati
da se oni vie ne pojavljuju i da se poslednji dati odgovor koristi ubudue. Aktiviranjem ovog
komandnog polja se takva podeavanja ponitavaju u svim dijalog box-ovima u kojima su
zadata.
3.5.3 Ikone
Pomou naredbe Ikone imate mogunost da sami odredite raspored ikona na
ekranu. Nakon njenog aktiviranja otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

405
Dijalog box za odreivanje rasporeda ikona na ekranu
U ovom dijalog box-u se radi sa pojedinanim ikonama koje se grupiu u logike celine, a
zatim se ovim grupama zadaje poloaj unutar izabranog tulbara. Izbor tulbara se vri iz
zatvorene liste, koja se nalazi u gornjem levom uglu dijalog box-a.
Iz zatvorene liste je izabran tulbar koji se nalazi uz gornju

ivicu ekrana
Sve grupe ikona koje pripadaju izabranom tulbaru su prikazane u listi. Redosled grupa ikona u
listi ujedno odreuje i njihov poloaj na ekranu.

406
Grupe ikona koje pripadaju gornjem tulbaru
Poloaj selektovane grupe ikona u listi, a samim tim i na ekranu, se moe promeniti pomou
komandnih polja (na gore) i (na dole). Pored imena svake grupe u listi nalazi se check
box, ije stanje odreuje da li e se data grupa ikona prikazivati na ekranu.
Pomou komandnog polja Dodaj se u listu ubacuje nova grupa, dok se pomou
komandnog polja Brii selektovana grupa uklanja iz liste. S obzirom da se mogu brisati
samo prazne grupe, program e pri pokuaju brisanja grupe koja nije prazna izbaciti
odgovarajue obavetenje:
Sve ikone koje pripadaju selektovanoj grupi se prikazuju u donjem levom delu dijalog box-a,
istim redosledom kojim e se prikazivati na ekranu:

407
Ikone koje pripadaju selektovanoj grupi Datoteka
Poloaj selektovane ikone u grupi, a samim tim i na ekranu, se moe promeniti pomou
komandnih polja (na gore) i (na dole).
Selektovana ikona se moe ukloniti iz grupe aktiviranjem komandnog polja , dok se pomou
komandnog polja grupi moe pridruiti bilo koja nerasporeena ikona (nerasporeene ikone
su prikazane u desnom delu dijalog box-a).
Komandna polja za ubacivanje i izbacivanje ikona
Napomenuemo da je u ovom dijalogu dozvoljena viestruka selekcija, tako da se istovremeno

moe ubacivati/izbacivati vie ikona.
Iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad nerasporeenih ikona, se bira modul programa za koji
se odreuje raspored ikona na ekranu. Od izabranog modula zavisi koje e se ikone pojaviti u
dijalogu, s obzirom da se neke naredbe ne pojavljuju u svim modulima.

408
Iz zatvorene liste je izabran modul Unos podataka
Pri rasporeivanju grupa ikona na ekranu, imate potpunu slobodu, s tim to se grupe
Sluajevi optereenja, Faze graenja, Razmera, kao i grupa Izbor uticaja (koja se
pojavljuje u modulu za obradu podataka) mogu postaviti samo uz gornju ivicu ekrana, s
obzirom da se u njima ne nalaze ikone, ve combo box-ovi, koji ne mogu fiziki da stanu uz
desnu ivicu ekrana. Ove grupe ne mogu da se izbriu iz gornjeg tulbara, pa je komandno polje
Brii disejblovano kada je neka od njih selektovana.
Kada se aktivira komandno polje OK program zatvara dijalog box i na ekranu prikazuje
raspored ikona koji je u njemu definisan. Ako postoji neka prazna grupa ikona izlazak iz dijalog
box-a nee biti dozvoljen, a program e izdati odgovarajue obavetenje.
3.5.4 Preice
Pomou naredbe Preice, bilo kojoj naredbi u programu moe se dodeliti
kombinacija tastera koja e se koristiti za njeno pokretanje. Ova naredba se nalazi u
padajuem meniju Setup, a njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

409
Izgled dijalog box-a za definisanje preica
U donjem delu dijalog box-a su prikazane sve naredbe kojima se mogu dodeliti preice. Izbor
naredbe se vri klikom mia preko njenog imena, nakon ega se ona obeleava posebnom
bojom. Obzirom da se u listi nalazi veliki broj naredbi, omogueno je i njihovo pronalaenje
pomou tastature. U ovoj proceduri se klikom mia obelei bilo koja naredba, a zatim se sa
tastature unese prvo ili nekoliko poetnih slova imena eljene naredbe.
Da bi se selektovanoj naredbi dodelila preica potrebno je da se klikom mia, ili pomou

tastera Tab sa tastature, postavi fokus na edit box Unos preice i u njemu zada eljena
kombinacija tastera.

410
Naredbi Snimi je dodeljena preica Ctrl+S
Aktiviranjem komandnog polja Postavi ova procedura se zavrava, a u gornjem delu

dijalog box-a se ispisuju naziv naredbe i preica koja joj je dodeljena.
U listi se prikazuje naziv naredbe i preica koja

joj je dodeljena

411
Kao preice se mogu zadati sva slova i svi brojevi, kao i njihove kombinacije sa tasterima
Ctrl i Shift. Ako se pokua zadavanje preice koja je ve u upotrebi program e izbaciti
odgovarajue obavetenje.
Napomenuemo i da se preice za transparentne naredbe mogu zadati samo u kombinaciji sa

tasterom Ctrl. Ako se pokua zadavanje neke druge kombinacije program e izdati
Uklanjanje preice se vri tako to se u gornjoj listi selektuje naredba kojoj je dodeljena, a
zatim se aktivira komandno polje Brii .
Komandno polje za brisanje selektovane preice

412
3.6 Komande za rad sa datotekama

Svi podaci o jednom crteu (modelu), uvaju se u datotekama koje se snimaju na
tvrdi disk raunara. U samom vrhu ekrana, u prvom redu odozgo, iza imena programa, izmeu
uglastih zagrada ispisano je ime datoteke sa kojom se trenutno radi. Pri svakom novom
pokretanju programa, automatski se otvara prazan crte kome se programski zadaje
privremeno ime Untitled. Pod ovim imenom e se voditi svi elementi koje budete crtali, sve
dok ne izaete iz programa ili ne aktivirate neku od naredbi: Nova, Uitaj, Snimi. Nakon
izbora jedne od ovih naredbi, program e Vas automatski ubaciti u proceduru naredbe Snimi
kao, i svi podaci o do tada kreiranom crteu e biti snimljeni pod imenom koje Vi zadate.
Imena datoteka, korisnik zadaje sam po svojoj volji, dok se ekstenzije odreuju programski.
Kako se u datotekama pored ulaznih podataka i mree konanih elemenata uvaju i rezultati
prorauna, to svaki model moe imati vie datoteka. Sve one imaju zajedniko ime, dok
progamski zadate ekstenzije odreuju koji se podaci u njima nalaze:
*.TWP - uvaju se podaci o samom crteu (modelu) kreirani u modulu Unos podataka, i
podaci o izgenerisanoj mrei konanih elemenata u modulu Formiranje mree
*TWP_M - uvaju se podaci o rezulatatima prorauna modalne analize koji su kreirani u

modulu Formiranje mree.
*TWP_0 - uvaju se podaci o rezulatatima prorauna koji su kreirani u modulu Proraun

modela.
*TWP_D - uvaju se podaci o grafikom dokumentu koji se kreira u modulu Obrada

rezultata.
3.6.1 Otvaranje nove datoteke (Nova)

U sluaju kada ste radili sa nekom starom datotekom i elite da kreirate potpuno
novi model, potrebno je da aktivirate naredbu Nova koja se nalazi u okviru pradajueg
menija Datoteka. Kada se izabere ova naredba, program prvo analizira stanje crtea sa kojim
se do tog trenutka radilo, i ispituje da li su na njemu izvrene neke izmene. U sluaju izvrenih
izmena, otvara se dijalog box u kome se daje opis izvrenih izmena i nudi izbor jedne od
moguih akcija.
Sada moe nastupiti vie sluajeva, u zavisnosti od toga da li je za dati model izgenerisana
mrea konanih elemenata, da li postoje rezultati prorauna, i da li uinjene izmene utiu na
njih. U svim ovim sluajevima, program e Vas obavestiti svojom porukom, a izborom nekog
od ponuenih komandnih polja mogu se sprovesti sledee akcije:
Yes - promene se snimaju u datoteku pod tekuim imenom, a u sluaju da uinjene izmene
utiu na ranije formiranu mreu konanih elemenata i eventualno postojee rezultate
prorauna, ti podaci e biti uniteni (datoteka *.TWP_O e biti obrisana sa diska
raunara). Razlog ovome je vie nego jasan, jer podaci o mrei konanih elemenata i
rezultatima prorauna, moraju odgovarati sadraju crtea ulaznih podataka.

413
No - sve promene na crteu e biti ignorisane, odnosno nee biti zapamene.
Cancel - izborom ovog komandnog polja se odustaje od otvaranja nove datoteke.
Ovakvu kontrolu program sprovodi i pri aktiviranju naredbi Uitaj i Snimi, koje se takoe
nalaze u okviru padajueg menija Datoteka, kao i pri izlasku iz programa ili pri prelasku u
druge module programa.
U sluaju izbora komandnog polja Yes ili No, aktivirana naredba Nova e biti nastavljena i
program e otvoriti prazan crte, kome e zadati privremeno ime Untitled. Sada na ovako
praznom crteu moete kreirati svoj model, a sledeim aktiviranjem neke od naredbi koje
menjaju tekui crte, program e Vas automatski ubaciti u proceduru naredbe Snimi kao,
gde ete imati mogunost da kreirani crte snimite pod imenom koje Vi zadate.
3.6.2 Uitavanje datoteka (Uitaj)

Pomou naredbe Uitaj, omogueno je uitavanje neke od ranije formiranih
datoteka. Kada se izabere ova naredba, program prvo analizira stanje crtea sa kojim se do
tog trenutka radilo, i sprovodi kontrolu o eventalno izvrenim izmenama, onako kako je to
objanjeno u prethodnom poglavlju. Nakon toga se otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za uitavanje fajlova
U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi Lokacija:, nalazi se ime tekueg direktorijuma, a u
centralnom delu dijalog box-a su prikazani svi Tower-ovi ulazni fajlovi (*.twp), koji se nalaze
u tekuem direktorijumu. Ispred imena Tower-ovih ulaznih fajlova, kao i ispred imena pod
direktorijuma nalaze se odgovarajui simboli:
simbol koji oznaava Tower-ov ulazni fajl

simbol koji oznaava pod direktorijum
Za lake pronalaenje datoteke koju elite da uitate, programom je predvieno da se nakon

njenog selektovanja, u prozoru koji se nalazi u desnom delu dijalog box-a, pojavi sadraj
crtea, a ispod njega i svi opisni podaci koji su pridrueni modelu pomou naredbe Podaci o
projektu (vidi poglavlje 3.6.8). Takoe, iznad prozora predvienog za prikaz sadraja crtea,
ispisuje se verzija programa sa kojom je selektovan model kreiran, kao i status modela po
pitanju rezultata prorauna.
Samo uitavanje datoteke se odvija tako to se ona miem selektuje i aktivira komandno polje
Uitaj. Komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od procedure uitavanja
datoteke.

414
Uitavanje datoteka starog formata
U sluaju da elite da radite sa nekom od datoteka koje su ranije kreirane, pomou naih
starih programa Tower i Planet, potrebno je da kliknete miem preko strelice koja se nalazi
sa desne strane zatvorene liste Tip fajla:, i za aktivne postavite datoteke koji imaju staru
ekstenziju: *.twr ili *.plw. Nakon ove operacije, u centralnom prozoru dijalog box-a za
uitavanje datoteka, pojavi er se sve datoteke koje imaju odabranu ekstenziju, odnosno koje
su kreirane pomou jednog od naih starih programa.
Obzirom da se nova verzija programa znaajno razlikuje od starih programa, to ete za uitane
stare datoteke, morati ponovo da izgeneriete mreu konanih elemenata i ponovo sprovedete
proraun.
Nakon selektovanja eljene datoteke starog formata i aktiviranja komandnog polja Uitaj, u
oblasti crtea e se pojaviti sadraj datog modela, sa kojim se sada moe nastaviti rad. U vrhu
ekrana e stajati privremno zadato ime Untitled. Samo kreiranje datoteke novog formata
*.twp moete sprovesti pomou naredbe Snimi ili Snimi kao.
Nakon uitavanja datotetaka koje su kreirane sa starim verzijama programa, obavezno

aktivirajte naredbu Kontrola geometrije, obzirom da pri konvertovanju starih datoteka
mogu nastupiti odreeni problemi, koji proizilaze iz injenice da je stara verzija programa
radila sa tanou 1E-04, a nova u tanosti 1E-07. Iz ovog razloga moe nastupiti i
situacija da kontrola geometrije u staroj verziji programa pokae da nema crtakih greaka, a
da nova verzija programa otkrije greke.
Napomena:
Uitavanje datorteka se moe vriti i bez aktiviranja naredbe Uitaj. Naime program pamti
nazive poslednje etri datoteke sa kojima ste radili i njihova imena ispisuje u padajuem
meniju Datoteka. Jednostavnim klikom mia preko jednog od ponuenih imena, eljena
datoteka e biti otvorena.
3.6.3 Snimanje izmena na crteu (Snimi)

Naredba Snimi, ima osnovnu ulogu da trenutno stanje crtea sa kojim se radi,
snimi u datoteku pod istim imenom pod kojim je i uitana u program. U sluaju da za dati
model postoji izgenerisana mrea konanih elemenata, i eventalno rezultati prorauna,
program sprovodi kontrolu o tipu uinjenih izmena, i u sluaju da one utiu na ove podatke
izdaje odgovarajue upozorenje, kao to je to ve objanjeno u poglavlju 3.6.1.
Napomena:
Ovu naredbu treba s vremena na vreme aktivirati, kako bi se spreio gubitak veeg broja
podataka usled nestanka elektrine energije ili nekog drugog nepredvienog dogaaja.
3.6.4 Snimanje datoteka pod drugim imenom (Snimi kao)

Pomou naredbe Snimi kao, trenutni sadraj crtea se snima u novu datoteku
pod potpuno novim imenom, a postojea ostaje nepromenjena. Ova opcija se najee koristi
kada se pravi vie varijanti reenja za jedan isti model, ili kada se malim izmenama na
postojeem moe kreirati potpuno novi model.
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se potpuno isti dijalog box kao i kod naredbe Uitaj.

415
Novo ime datoteke se zadaje u edit box-u Ime fajla: koji se nalazi u donjem delu dijalog
box-a. Zadavanjem novog imena, i aktiviranjem komandnog polja Snimi, ovaj dijalog box se
zatvara, a novoformirana datoteka u okviru tekueg direktorijuma postaje aktivna, odnosno
sve dalje operacije e se odnositi na novu datoteku. Ako je postojala i mrea konanih
elemenata i eventualno rezultati prorauna, a trenutno stanje crtea je bilo takvo da im je
odgovaralo, onda e biti kreirana i datoteka *.twp_o, pod novozadatim imenom. U
suprotnom sluaju, trenutni sadraj crtea e biti snimljen samo u datoteci sa ekstenzijom
*.twp.
Ako se za novo ime datoteke zada neko koje ve postoji, program e Vas o tome obavestiti
svojom porukom:
Izborom komandnog polja Yes, stari podaci koji su uvani u datoteci pod izabranim imenom
e biti uniteni, odnosno sada e im biti pridrueni podaci o trenutnom stanju crtea, dok e
izbor komandnog polja No oznaiti odustajanje od ove operacije i povratak na osnovni izgled
dijalog box-a naredbe Snimi kao.
3.6.5 Import
Pomou naredbe Import, imate mogunost da u sastav crtea ubacite sadraj
bilo koje od ranije kreiranih datoteka. Izborom ove naredbe, otvara se potpuno isti dijalog box
kao i kod naredbe Ubaci, koja se nalazi u okviru padajueg menija Nivo (vidi poglavlje
2.11.4).

416
Izgled dijalog box-a za import proizvoljno selektovane datoteke
Pored toga, i sam tok naredbe je potpuno isti kao i kod naredbe Ubaci. Jedina razlika je u
tome to se kod naredbe Ubaci, sadraj selektovane datoteke ubacuje na tekui nivo, dok se
kod ove naredbe sadraj selektovane datoteke ubacuje na prozivoljno odabrano mesto na
crteu. Pored toga, sadraj importovane datoteke moe se postaviti u potpuno proizvoljan
nagnuti poloaj, u odnosu na globalni koordinatni sistem tekueg modela. Nakon selektovanja
datoteke za ubacivanje, program e sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj globalnog
koordinatnog poetka datoteke, koja je selektovana za import.
Poloaj koordinatnog poetka (Ref. taka/<0, 0, 0>):
Znai, sada je potrebno odabrati taku sa crtea, u koju e biti smeten koordinatni poetak
modela koji se ubacuje. Svakako da e poloaj svih entiteta, iz datoteke koja se ubacuje, biti
odreen njihovim udaljenjem od ovako postavljenog koordinatnog poetka.
Kako definisanje poloaja koordintanog poetka ne mora biti uvek najzgodnije reenje, to
program omoguava da se izborom proizvoljne take sa crtea, odredi poloaj referentne take
importovanog modela. Naime, izborom podopcije Ref.taka, komadna linija e promeniti
sadraj, te se sada od korisnika oekuje da odredi poloaj referentne take importovanog
modela.
Poloaj referentne take (Koord. poeak/<0, 0, 0>):
Ovakav nain odreivanja poloaja importovanih entiteta, podrazumeva da ste prethodno u

modelu koji se importuje, za referentnu taku odabrali i snimili onu koja e lako odrediti
poloaj importovanih elemenata, u odnosu na elemente tekueg crtea. Napomenuemo da se
poloaj referentne take modela postavlja pomou naredbe Referentna taka (vidi poglavlje
2.5.4).
Umesto izbora take sa crtea, desni klik mia e u oba sluaja dovesti do prihvatanja
podruzemvane opcije da se koordinatni poetak, odnosno referena taka, smesti u koodintani
poetak tekueg modela. Na ovaj nain se ceo importovani model translatorno pomera tako da
koordinatni poetak, odnosno refrentna taka, zauzme poloaj odabrane take.
Eventualno zaokrenuti poloaj importovanog modela, u odnosu na globalni koordintani sistem

tekueg modela, odreuje se izborom take koja e sa prethodno zadatom, odrediti pravac
globalne X koordinatne ose imporovanog modela.
Taka sa X ose ubaenog modela (<Globalna X Osa>):
U sluaju da model nije potrebno zarotirati, klik na desni taster mia e importovanu globalnu
X osu postaviti u pravcu globalne X ose tekueg modela.

417
Kako se kroz prethodno zadate dve take moe postaviti beskonano mnogo ravni, to da bi
poloaj importovanih entiteta bio potpuno odreen program zahteva da odaberete taku koja
a se prethodno zadate dve take odrediti ravan koju formiraju globalne X i Y ose
importovanog modela.
Taka iz XOY ravni ubaenog modela (<Globalna XOY ravan>):
U sluaju da model nije potrebno zarotirati, klik na desni taster mia e importovanu XOY
ravan postaviti u XOY ravan tekueg modela.
Obzirom da je izborom i poslednje take poloaj svih importovanih entiteta potpuno odreen u
prostoru, program e otvoriti dijalog box za mapiranje osnovnih sluajeva optereenja.
Izgled dijalog box-a za mapiranje

importovanih sluejva optereenja
Smisao i nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kod naredbe Ubaci (vidi
poglavlje 2.11.4), te ga ovde neemo ponavljati.
Primena ove naredbe je velika kada se pojedini delovi kreirane konstrukcije mogu primeniti i
na nekom drugom modelu. Znai, tada je potrebno ukloniti suvine elemente konstrukcije i
pomou naredbe Snimi kao, snimiti sadraj samo modela koji se eli kasnije importovati u
neki drugi model. Ovakva logika, gotovo u potpunosti odgovara AutoCad-ovom nainu rada
sa blokovima crtea.
3.6.6 Uitavanje crtea iz AutoCad-a (DXF Import)

Bez obzira na svu lakou iscrtavanja modela u programu Tower, ova opcija moe
biti zgodna ako crte modela imate ve ranije kreiran u programu AutoCad (arhitektonska
podloga). Napomenuemo da pored ravanskih crtea, pogram podava import i 3D geometrije
modela. Kako je format DXF datoteke univerzalan, to preko njega moete importovati
geometriju modela i iz ostalih crtakih programa, koji podravaju ovaj format datoteka. Da
biste ovu opciju pravilno koristili, naveemo neka od pravila koja se moraju potovati prilikom
kreiranja DXF datoteka:

418
obavezno eksplodirajte sve blokove na crteu

ukinite vidljivost svih nivoa (Layer-a) koji Vam nisu potrebni,
ukinite vidljivost svih rafura, jer se pri uitavanju u Tower moe preterano opteretiti
crte.
crte skalirajte tako da jedna crtaka jedinica u AutoCad-u odgovara odabranoj jedinici
mera za duinu u programu Tower (naredba Funkcionalnost -> Jedinice mera).
ako je poloaj entiteta u AutoCad-ovom crteu predstavljen sa velikim koordinatama, pre
eksporta u DXF, sve ih translatorno pomerite u okolinu koordinatnog poetak (0,0,0), kako
velike koordinate ne bi izazvale tolerancijske probleme u Tower-u.
ako sadraj DXF fajla elite da ubacite na odreeno mesto u ve postojei model, prethodno
u AutoCad-u sve entitete pomerite tako da njihove koordinate dobiju eljene vrednosti.
vodite rauna da linijske entitete predstavite samo sa jednom linijom a ne sa duplim
linijama (zidovi, grede, itd).
Izborom naredbe DXF Import, koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka, otvara
se dijalog box koji je identian dijalogu koji se otvara pri izboru naredbe Uitaj.
Izgled dijalog box-a za uitavanje DXF datoteka
Jedina razlika je u tome, to se sada u listi prikazuju samo datoteke sa ekstenzijom *.DXF.
Nakon izbora eljene DXF datoteke, program e analizirati stanje u selektovanom fajlu i
otvoriti novi dijalog box.
Izgled dijalog box-a za mapiranje layer-a, odnosno boja

419
Kako program omoguava da se geometrija svakog od layera-a, pretvori u drugi tip entiteta,
to je sada potrebno odrediti koji od layer-a e biti uitan, a koji ne. Prikazana lista ima
onoliko redova koliko ima i layer-a u datoteci koja se uitava. U levom delu liste su prikazani
svi layer-i iz uitanog DXF fajla, a u desnom delu podaci koji e za svaki od ovih layer-a
odrediti da li e oni biti uitani ili ne. Postupak se odvija tako to se klikom mia na strelicu
, koja se nalazi na kraju svakog reda, otvori padajua lista i iz nje odabere tip entiteta koji
elite da preuzme geometriju iz datog layer-a.
Padajua lista za izbor tipa entiteta
U okviru svakog reda, sadraj zatvorenih lista je isti. Na prvom mestu stoji opcija Nita, a
zatim spisak svih entiteta za koje je predvieno da mogu preuzeti geometriju datog layer-a:
ploa, greda, povrinski oslonac, linijski oslonac, takasti oslonac, layer 1, layer 2, layer 3 i
Layer 4. Izbor opcije Nita znai da njenim izborom sadraj layer-a, koji je prikazan u
datom redu, nee biti uitan. Izbor bilo kog drugog podatka iz liste, dovee do uitavanja
sadraja datog layer-a i njegova geometrija e biti pridruena odabranom tipu entiteta.
Napomenuemo da se pri odreivanju poloaja takastih oslonaca pored taaka moe preuzeti
i teite zatvorene figure, kojom je on predstavljen u DXF datoteci (kvadrat, krug,
pravougaonik, itd.).
Pored mapiranja layer-a, program podrava i razlikovanje tipa entiteta po bojama. Naime,
postavljanjem prekidaa Boja na ukljueno stanje, u listi e se pojaviti onoliko redova koliko
ima i definsanih boja u fajlu koji se uitava.
Postvaljanjem na ukljueno stanje prekidaa Boja,

od programa je zahtevano mapiranje entiteta po bojama
Logika rada je ista kao i kada se mapiraju layer-i. Znai, za svaku od boja se moe odrediti
da li e biti uitana ili ne, i ako se uitava, koji tip entiteta e preuzeti njenu geometriju.

420
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa ekrana, i otpoee proces
uitavanja entiteta iz DXF datoteke. Jasno da e program uitati samo entitete sa vidljivih i ne
zamrznutih layer-a. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti sadraj DXF datoteke, pretvoren u
Tower-ove entitete, na nain kako je to zadato u prethodnom dijalog box-u. Svim
konstruktivnim elementima bie pridruen tekui set podataka, te pomou naredbe Promena
setova, moete naknadno svim entitetima lako pridruiti eljeni set numerikih podataka.
Napomenuemo da je pomou ove naredbe mogue uitavati i zakrivljene delove modela.
Izgled uitane DXF datoteke sa geometrijom torus-a
3.6.7 Eksport geometrije u DXF format (DXF Eksport)

Pomou ove naredbe moete da eksportujete geometriju celog modela u DXF
format. Ovaj format je univerzalan i podrava ga veina crtakih programa (na pr. AutoCAD).
Naredba se nalazi u padajuem meniju Datoteka i njenim aktiviranjem otvara se dijalog box
sledeeg izgleda:
Dijalog box za eksport modela u DXF format
U edit box-u se zadaju ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i
pomou standardnog Windows-ovog dijalog box-a za snimanje datoteka, koji se otvara
aktiviranjem komandnog polja .
Iz zatvorene liste se vri izbor mernih jedinica koje e se koristiti pri eksportovanju modela.
Napomenuemo da se eksportuju samo konstruktivni elementi koji su trenutno vidljivi. Svaki

tip elemenata se eksportuje u poseban layer. Ploe se eksportuju u layer PLATE, grede u
BEAM, a povrinski, linijski i takasti oslonci redom u layer-e AREASUPPORT,
LINEARSUPPORT i POINTSUPPORT. Ploe i povrinski oslonci na krivim povrima se

421
eksportuju u posebne layer-e, PLATEMESH i AREASUPPORTMESH, gde je njihova

zakrivljenost predstavljena pomou linija.
3.6.8 Podaci o projektu

Izborom naredbe Podaci o projektu, omogueno je zadavanje raznih tekstualnih
podataka koji e biti snimljeni u datoteku *.twp, zajedno sa svim ostalim podacima o crteu.
Izgled dijalog box-a za zadavanje podataka o projektu
Znaenje podataka koje treba zadati u odgovarajuim edit box-ovima je vie nego jasno, i oni
imaju prevashodnu ulogu da budu od pomoi pri kasnijem uitavanju datoteka u program.
Pored samog prikaza crtea, i ovi podaci e jasno ukazivati na sadraj date datoteke. Kako se
u program mogu uitavati i datoteke kreirane sa starim verzijama programima, koje su radile
u tanosti 1E-04, to se u donjem delu dijalog box-a programski ispisuje informacija o
tolerancijskoj tanosti sa kojom je datoteka kreirana.
3.6.9 Kraj rada sa programom

Izlaz iz programa se moe postii ili izborom naredbe Kraj u okviru padajueg
menija Datoteka ili jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F4. U oba sluaja, pre
izlaska iz programa analizira se trenutno stanje crtea, i u sluaju da ono ne odgovara sadraju
datoteke (*.twp), pojavljuje se dijalog box sa odgovarajuim upozorenjem, kako je to ve
objanjeno u poglavlju 3.6.1.
3.7 Prelazak u druge module programa

Kao to smo ve na poetku ovog uputstva rekli, program se sastoji iz vie modula,
pa je izborom jedne od ponuenih opcija u okviru padajueg menija Moduli, omoguen
prelazak u te module.
U ovom meniju jedino nije omoguen direktan prelazak u modul Proraun modela, obzirom
da se on moe aktivirati jedino iz modula Formiranje mree.
Pri izboru bilo koje od ponuenih opcija, analizira se trenutno stanje crtea i po potrebi otvara
dijalog box sa upozorenjem o vrsti uinjenih izmena, identian kao i kod naredbe Uitaj.
Ako je kreiran novi model, logian potez je prelazak u modul za formiranje mree konanih
elemenata.

422
4. FORMIRANJE MREE KONANIH

ELEMENATA
4.1 Osnovni pojmovi
Obzirom da se proraun vri metodom konanih elemenata, jedna od kljunih
operacija u pripremi modela za proraun je generisnje mree konanih elemenata. Sutina
metode konanih elemenata je u tome da se svi konstruktivni elementi predstave skupom
odgovarajuih manjih elemenata.
Programom su predviena tri tipa konanih elemenata:
- ploasti
- gredni i
- granini (oslonaki).
Ploasti elementi mogu biti trougaonog i etvorougaonog oblika, pa samim tim i celokupnu
plou proizvoljne geometrije treba predstaviti skupom malih trouglova i etvorouglova. Oni se
moraju dodirivati samo po celim stranicama, a njihove dimenzije treba da su to ujednaenije,
odnosno mrea treba da bude to homogenija. U samom proraunu, bolji rezultati se dobijaju
za etvorougaoni nego za trougaoni element, pri emu se najbolji dobijaju za kvadratni. Iz
ovoga proizilazi da trougaone i razuene etvorougaone elemente treba koristiti samo na
mestima gde je geometriju nemogue opisati kvadratnim elementima.
Broj ploatih elemenata sa kojima predstavljamo neku plou ili zid, moe biti u veoma velikom
opsegu, i on naravno zavisi od veliine same ploe, odnosno zida, i komplikovanosti njihovih
kontura. Manji broj konanih elemenata znai krae vreme prorauna ali i loije opisivanje
modela, pa samim tim i nepreciznije rezultate. Sa druge strane, sa veim brojem elemenata
vernije opisujemo model, ali zato vreme prorauna raste. Prema tome, optimalno reenje je
negde u sredini: dovoljno veliki broj elemenata da bi se opisao model, ali ne preveliki jer je
posle odreene granice dobitak u tanosti izuzetno mali u odnosu na vreme prorauna. Tokom
rada sa programom, vrlo brzo ete stei iskustvo i oseaj za procenu optimalne mere po
pitanju broja konanih elemenata.
Gredni elementi mogu biti samo pravi, to znai da se lune grede na modelu zamenjuju nizom
pravih greda. Gustina mree kod grednih elemenata koji se nalaze unutar ploe utie kako na
kvalitet opisivanja lukova, tako i na kvalitet dijagrama uticaja u gredama, koji se mogu dobiti
u modulu Obrada rezultata prorauna (dijagrami se iscrtavaju na osnovu proraunatih uticaja
na krajevima izgenerisanih grednih elemenata). Za gredne elemente koji se nalaze van
gabarita ploe ovo pravilo ne vai i za njih nije potrebno generisati mreu konanih elemenata.
Prema tome, mrea konanih elemenata se ne mora generisati za modele koji u sebi ne sadre
ploe (gredne konstrukcije).
Granini elementi se rasporeuju na mestima gde su predvieni takasti, linijski i povrinski

oslonci. Sa graninim elementima se modeliraju kako kruti tako i elastini oslonci. Kod linijskih
i povrinskih oslonaca, koji se nalaze unutar konture ploe, gustina mree e takoe uticati na
kvalitet opisivanja modela.
Iz svega napred reenog proizilazi, da nije ba lak posao napraviti korektnu mreu konanih
elemenata. Da bismo Vam u tome pomogli, razvili smo naredbu pomou koje se moe
automatski generisati mrea konanih elemenata.

423
4.2 Generisanje mree konanih elemenata

Naredba Generisanje e biti dostupna za aktiviranje samo u sluajevima kada na
modelu postoji barem jedan povrinski element konstrukcije (ploa, odnosno zid). U
protivnom, ova naredba e biti nekativna, te moete odmah aktivirati naredbu za
proraun, bez prethodnog generisanja mree konaih elemenata.
Nakon izbora naredbe za generisanje mree konanih elemenata, program prvo ispituje
regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe Kontrola unetih
podataka (vidi poglavlje 3.3.5).
Konstrukcija mora biti stabilna i optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude
proraunata, nee se dozvoliti formiranje mree konanih elemenata, a korisnik e biti
upozoren.
Upozorenje o neispravnosti modela po

pitanju zadatih ulaznih podataka
Ako doe do ovog sluaja, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke
koje e program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka.
Ako su ispunjeni formalni uslovi da mrea konanih elemenata moe biti generisana, program
analizira geometriju modela i otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje

mree konanih elemenata
Za odreivanje gustine mree konanih elemenata, imate dve mogunosti. Ili da kao ulazni
podatak zadate ukupan broj vorova na modelu, ili da zadate prosenu veliinu jednog
konanog elementa. Koji e od ova dva podatka biti zadat kao ulazni, zavisi iskljuivo od volje
korisnika i njegovih navika. Ovi podaci se zadaju u odgovarajuim edit box-ovima, koji rade
simultano. Naime, zadavanjem vrednosti u jednom edit box-u, automatski se proraunava i

424
prikazuje odgovarajua vrednost u drugom, tako da je potpuno sve jedno koji se od podatka
zadaje kao ulazni.
Default vrednosti koje program nudi u edit box-ovima, nalaze se unutar intervala moguih
vrednosti. Do njih je program doao analizom veliine i sloenosti modela, kao i na osnovu
samog ogranienja programa, po pitanju teorisjkog maskimalnog broja vorova (300000).
Napomenuemo da postavljeno teorijsko ogranienje od 300000 vorova ne znai i da model
sa ovolikim brojem vorova moe biti proraunat. To jednostavno zavisi od sloenosti modela i
ne moe se eskplicitno rei. Pored toga, izgenerisanu mreu od 300000 vorova moete
opcjom proreenja svesti na drastino manji broj elemenata koji je mogue proraunati.
Default vrednosti program postavlja po sledeem pravilu. Prvo ispituje da li se prosena

veliina jednog konanog elementa od 1m nalazi unutar postavljenog intervala, i ako je to
sluaj, tada se ova vrednost, i njoj odgovarajui broj vorova, usvaja za default. Ako se sa
veliinom elementa od 1 m ne moe izgenerisati regularna mrea konanih elemenata (nalazi
se van postavljenih intervala), tada se za ovaj parametar kao default vrednost nudi vea,
odnosno manja vrednost.
Broj vorova koji program preporuuje treba uzeti sa velikom rezervom, obzrom da se pre
samog procesa generisanja mree konanih elemenata, ne moe dobiti pouzdana informacija o
potrebnom broju vorova. Prema tome, moe se desiti i sluaj da program ponudi mreu od
300000 vorova, a da ipak uspete da je izgenerieta sa recimo 250000 vorova. Znai u
sluajevima, kada se nudi maksimalna broj vorova, za preporuku je da pokuate da
izgeneriete mreu sa manjim brojem vorova.
Pored mogunosti zadavanje prosene veliine jednog konanog elementa, odnosno ukunog
broja vorova na modelu, postavljanjem check box-a Minimalna mrea na ukjueno stanje,
imate mogunost da od programa zahtevate da izgenerie mreu sa najmanjim moguim
brojem vorova.
Nakon zadavanja parametara kojima se definie gustina mree konanih elemenata, potrebno
je aktivirati komandno polje OK, nakon ega e otpoeti proces generisanja mree prema
zadatim kriterijumima.
U toku samog generisanja, na ekranu e stajati dijalog box, koji pokazuje da se odvija neki
proces.
Dijalog box za praenje procesa generisanja

mree konanih elemenata
Ako se sa zadatom prosenom veliinom elementa ne moe izgenerisati reguralna mrea

konanih elenata, program e ovu vrednost smanjivati sve dok se ne uspe da izgenerie
regularnu mreu konanih elemenata. Posle izvesnog vremena, na ekranu e se pojaviti
poruka o uspeno sprovednom postupku generisanja mree konanih elemenata, i informacija
o broju izgenerisanih vorova.

425
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvroen, a na ekranu e se
pojaviti izgenerisana mrea konanih elementa.
Igenerisana mrea konanih elemenata
Napomenuemo da broj vorova na izgenerisanoj mrei konanih elemenata, nee u

potpunosti odgovarati zadatom, ali e mu biti to je mogue blii. Ova nemogunost apsolutno
tanog procenjivanja, proizilazi iz uslova da konani elementi treba da budu to homogenijih
dimenzija, a pri tome model moe biti potpuno proizvoljne geometrije. Informacija o broju
izgenerisanih vorova na mrei konanih elemenata je stalno prisutna na poetku stausne
linije.
Ako niste zadovoljni gustinom i oblikom mree konanih elemenata, postupak generisanja
moete ponavljati zadavanjem novih ulaznih parametara, sve dok ne dobijete zadovoljavajuu
mreu.
Za uobiajene konstrukcije sa kojima se moete sresti u praksi, prosena veliina jednog

konanog elementa trebalo bi da se nalazi u granicama od 0.5m - 1.0 m. to se tie ukupnog
broja vorova na modelu, on ne bi trebalo da bude vei od 50000 i za vrlo komplikovane i
velike modele.
4.3 Greke koje prekidaju proces generisanja

U sluaju da ste neprecizno crtali, moe se javiti i sluaj da program ne moe
uopte da izgenerie mreu konanih elemenata, jer je geometrija modela takva da je za
generisanje mree potreban preveliki broj vorova. Ako program doe do ovakvog zakljuka,
izdae odgovarajue upozorenje.

426
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj prozor e nestati sa ekrana, a program e

automatski pozvati naredbu Kontrola geometrije (vidi poglavlje 3.3.6). U okviru ove
procedure, parametre: Samo u 2D pogledu i Samo vidljivi entiteti, program postavlja na
iskljueno stanje, to odgovara 3D kontroli geometrije. Sada mogu nastupiti dva sluaja,
Ako 3D kontrola geomertije otkrije crtake greke, na ekranu e se pojaviti upozorenje u

okviru naredbe Kontrola geometrije.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na modelu e biti
markirane sve crtake greke.
Sprovedena 3D kontrola geometrije,

markirala je sve crtake greke
Sada je potrebno da preete u modul Unos podataka, i popravite sve markirane crtake
greke.
Ako je tip crtake greke takav, da ga 3D kontola geometrije ne moe otkriti, program izdaje
sledee upozorenje.

427
Upozorenje da u okviru sklopa Ram H_13

postoji crtaka greka
Na osnovu sadraja upozorenja jasno se vidi u kom sklopu je problem. Sada je potrebno prei
u modul za unos podataka i postaviti za tekui 2D pogled, navedeni sklop. Pokretanjem
naredbe Kontrola geometrije i postavljanujem prekidaa Samo u 2D pogledu, na ukljueno
stanje, program e sada biti u stanju da markira crtake greke.
Napomena:
Da bi se izbegle greke koje e onemoguiti formiranje mree konanih elemenata, a samim

tim i proraun modela, pored preciznog crtanja, neophodno je i pravilno modelirati
konstrukciju. Odnosno, uvek kada je to mogue, treba arhitektonski crte svesti na to
pravilniji oblik. Isterivanje tanosti na nivou od 10 ili 20 santimetara nema nikakvog smisla u
cilju poboljanja rezultata prorauna.
4.4 Ocena kvaliteta izgenerisane mree konanih

elemenata
to se tie same procene, da li je sa izgenerisanom mreom konanih elemenata
model dobro opisan ili ne, ne postoje jasni kriterijumi, pa je na korisniku da sam da procenu.
Uporeivanjem dobijenih rezultata prorauna sa oekivanim, sami ete uoiti da li je mreom
konanih elemenata model dobro opisan ili ne. Svakako da ete vremenom stei iskustvo i
dobiti oseaj za bre postavljanje ovakvog kriterijuma. U principu, ova ocena se dobija
vizuelnim sagledavanjem mree, i ona treba da zadovolji sledee uslove:
mrea treba da sadri to je mogue vie kvadratnih elemenata istih dimenzija.
Dobra - homogena mrea Loa - nehomogena mrea
broj konanih elemenata treba da bude dovoljan da se funkcija promene uticaja moe
dovoljno dobro opisati

428
Dobra - dovoljno gusta mrea Loa - retka mrea
treba izbegavati etvorougaoni konani element ije stranice formiraju ugao blizak 180,
kao i trougaoni jako izdueni element.
Lo etvorougaoni element Lo trougaoni element
Kako e program uvek izgenerisati mreu sa formalno regularnim konanim elementima (nee
se nikad javiti neregularni petougaoni elementi), to se na pojedinim vorovima sa mree
konanih elementa mogu pojaviti markeri upozorenja koji signaliziraju da te delove modela
treba vizuelno prekontrolisati (boju ovih markera moete podesiti pomou naredebe
Parametri). U sluaju da postoje neki elementi ne ba pravilnog oblika, tu zonu modela treba
ili progustiti na nain kako e to biti opisano u sledeem poglavlju, ili ponovo izgenerisati
mreu konanih elemenata, ali sada sa veim brojem vorova.
4.5 Korekcija izgenerisane mree konanih

elemenata
U sluaju da Vam izgenerisana mrea ne odgovara u potpunosti, programom je
predvien niz naredbi, koje emo opisati u ovom poglavlju, a pomou kojih se moe vriti
korekcija izgenerisane mree. Ako niste ba mnogo iskusni po pitanju procene valjanosti mree
konanih elemenata, najbolje je da ne koristite ni jednu od ovih naredbi, ve osnovno
izgenerisanu, dovoljno gustu meu konanih elemenata.
4.5.1 Proguavanje mree

U prethodnom tekstu je pomenuto da gustina mree utie na tanost rezultata. Na
mestima dejstva koncentrisanih sila javljaju se nagli skokovi uticaja koji kod krupne mree
mogu da ne budu dobro obraeni, s obzirom da se tane vrednosti uticaja dobijaju samo u
vorovima i sredinama konanih elemenata. Zato, smanjenjem veliine konanih elemenata na
tim mestima, smanjujemo rastojanje izmeu taaka u kojima se uticaji proraunavaju i
poveavamo kvalitet rezultata prorauna. Ovim se obezbeuje da se ne poveava gustina cele
mree, to bi uticalo na poveanje vremena prorauna, ve samo nekih delova mree pri emu
se tanost poveava.
Korienje proguenja nije obavezno i na korisniku je da shodno svom iskustvu i oseaju
koristi fino podeavanje gustine mree.

429
Za proguavanje mree predvieno je sedam ema. Odnose se na etvorougaone ploaste

elemente, a kod trougaonih, koje moemo smatrati polovinama etvorougla, proguava se
samo ta polovina.
eme proguenja dele jedan etvorougao :
na dva dela jednom vertikalom na dva dela jednom horizontalom
na etiri dela, i sa vertilkalom i sa na dva dela sa desnom dijagonalom

horizontalom
na dva dela sa levom dijagonalom na etri dela sa obe dijagonale
Sedma ema proguenja je proguenje Kapitel, koje poveava gustinu okolnih elementa
koji imaju zajedniki vor.
Ovo proguenje se preporuuje na mestima stubova - takastih oslonaca ili na

mestima dejstva koncentrisanih sila.
Sva proguenja se mogu kombinovati.
Proguenja se postavljaju na ve gotovu, regularnu mreu konanih elemenata na sledei

nain:
prvo se aktivira ikona koja predstavlja izabranu emu proguenja i tada e se od korisnika
zahtevati da na mrei konanih elemenata obelei zonu koja e biti proguena.
Prva taka proguenja (Kontura/Prav./kRu./<krAj>):
Ovaj postupak u potpunosti odgovara proceduri iscrtavanja proizvoljne zatvorene

poligonalne linije (vidi poglavlje 2.6). Svi konani elementi koji se nalaze unutar zadate
zone, bie progueni izabranom emom proguenja.

430
pri korienju proguenja za kapitele, posle aktiviranja odgovarajue ikone, potrebno je

selektovati jedan vor osnovne mree (ne mogu se selektovati vorovi koji su dobijeni
nekim od proguenja), tako to e se on uhvatiti u mali pravougaonik na pokazivau.
Proguenje za kapitel:
Nakon selekcije, oko tog vora bie postavljeno navedeno proguenje.
Nakon postavljanja svakog od proguenja, program e na statusnoj liniji ispisivati informaciju

o novom broju vorova na mrei konanih elemenata. Proguavanje ve proguenih delova
modela nije mogue, odnosno uzastopnim proguavanjem sa istom emom, nee se dobijati
duplo manji konani elementi.

431
Napomena:
Proguavanje mree treba koristiti samo na modelima gde je to zaista i potrebno. U ostalim
sluajevima e se dobiti bolji rezultati za homogenu mreu. Naroito treba izbegavati
proguenja sa dijagonalama, jer kao to smo na samom poetku ovog dela uputstva rekli,
bolji rezultati se dobijaju za pravougaone nego za trougaone elemente. Dijagonalama je
poeljno proguavati samo jako razuene etvorougaone elemente.
4.5.2 Proreenje
U sluaju da izgenerisana mrea konanih elemenata ima veliki broj vorova, i da
elite da ubrzate proces prorauna, pri tom ne utiui mnogo na samu tanost, program e
Vam omoguiti da proredite mreu na proizvoljno odabranim delovima modela. Izborom
naredbe Proreenje, koja se nalazi u padajuem meniju Korekcija, na komandnoj liniji se
javlja poruka, kojom se od korisnika zahteva da na mrei konanih elemenata obelei zonu
koja e biti proreena.
Prva taka proreenja (Kontura//Prav./kRu./<krAj>/Dubina <1>):
Na kraju komandne linije nalazi se podopcija Dubina <1>, pomou koje je mogue zadati,
do kog stepena (dubine) je potrebno izvriti proraenje. Uzastopnim klikom mia preko ove
podopcije, ona menja svoj naziv iz koga se moe jasno videti koji je stepen proraenja
odabran. Stepen proreenja ide od 1-5, odnosno od manjeg ka veem proreenju.
Kada ste odabrali stpen proreenja, sam postupak definisanja oblasti je potpuno isti kao i u
naredbama za proguenje mree. Znai, zadaje se proizvoljna zatvorena poligonalna linija.
Svi konani elementi koji se nalaze unutar zadate zone bie proreeni tako to e im, gde god
je to mogue, biti izbaeni nepotrebni vorovi (konani elementi, na ovaj nain dobijaju izgled
rombova).
Proreena mrea konanih elemenata

do zadatog stepene proreenja 1
Koju zonu ete odabrati za proreenje zavisi iskljuivo od Vaeg oseaja ta je to dobra mrea
konanih elemenata, a ta ne. Obino se za zone proreenja biraju delovi modela koji u svojoj
okolini ne sadre oslonce i koncentrisana optereenja koja mogu uzrokovati nagle promene
(skokove) u uticajima.

432
Svakako da je mogue i za ceo model zahtevati proreenje, ukoliko je osnovna izgenerisana

mrea, sama po sebi, ve dovoljno homogena.
Napomena:
Napomenuemo da sa zadavanjem veeg stepena proreenja ne moe dobiti homogena
mrea, te ovu mogunost treba koristiti samo u sluajevima kada modeli imaju izuzetmo veliki
broj vorova, a tanost rezultata Vas ne interesuje na svim njegovim delovima. Tipian primer
ovakve primene je kod velikih zgrada, kada Vas ne interesuju uticaji u meuspratnim
konstrukcijama, ve samo u temeljima ili pak vertikalnim sklopovima od horizontalnog
optereenja. U takvim sluajevima, uticaji u meuspratnim konstrukcijama od vertiklanog
optereenja, mogu se proraunati u odvojenim datotekama, a uticaji na prostornom modelu sa
maksimalno proreenom mreom u meuspratnim konstrukcijama. Tada je potrebno, pomou
podopcije Kontura, za maksimalno proraenje selektovati sve meuspratne konstrukcije. Na
ovaj nain, drastino ete smanjiti broj vorova na mrei konanih elemnata, a rezultati
dobijeni proraunom, bie savim dobri za uticaje u verikalnim delovima konstrukcije i
temeljima.
4.5.3 Pomeranje vora

Pomou naredbe Pomeranje vora, koja se takoe nalazi u okviru padajueg
menija Korekcija, imate mogunost da pomeranjem pojedinih vorova sa mree, korigujete
geometriju elemenata koji imaju nepoeljan (kritian) oblik (vidi poglavlje 4.4). Nakon izbora
ove naredbe, komandna linija dobija sledei oblik.
Izaberite vor sa mree (<krAj>):
Sada se od korisnika zahteva da select box-om zahvati vor koji eli da pomeri. U ovoj
proceduri nije mogue selektovati vorove iji je poloaj fiksiran samom geometrijom
konstruktivnih elemenata i optereenja. Nakon selekcije vora iji poloaj nije fiksiran, na
komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka.
Novi poloaj (<krAj>):
Pomerajui mia po crteu, program e u DRAG modu iscrtavati geometriju okolnih elemenata
iji je selektovani vor zajedniki, sve dok mu klikom mia ne odredite novi poloaj. Program
e kontrolisati valjanost novog poloaja, i u sluaju da se sa njim ne bi dobili regularni konani
elementi, nee dozvoliti ovu operaciju.
4.6 Podela greda koje se nalaze van ploa (Podela

greda van ploa)
Kako se procedurom generisanja mree konanih elemenata, ne moe uticati na
podelu linijskih elemenata koji se nalaze van ploa, to je programom predviena naredba
Podela greda van ploa. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

433
Izgled dijalog box-a za podeavanje gustine vorova

na gredama koje se nalaze van poloe
U edit box-u Veliina segmenta, definia se duina segmenta, na koje e biti izdeljene
grede koje se nalaze van ploa, a stanje ponuenih prekidaa odreuje, da li e ba sve grede
van ploa biti ovako podeljene, ili samo one za koje je ovakva podela neophodna. Podela greda
van ploa je neophodna samo za oslonake grede (grede ispod kojih se nalaze linijski oslonci),
lune grede, i grede spregnutnog poprenog preseka. Na ovaj nain, du datih linijskih
elemenata, ubacuju se meu vorovi, te e njihova gustina odrediti i tanost rezultata u ovim
linijskim elementima konstrukcije. Naglasiemo da se ovaj parametar ne odnosi na grede i
linijske oslonce koji se nalaze unutar ploe, jer e u tom sluaju njihovu podelu odreivati
sama gustina mree konanih elemenata.
Kako podela i ostalih greda, koje se nalaze van ploa nije neophodna, to program po defult-
u, na ukljueno stanje postavlja prekida Samo neophodne. Ovo je uraeno zbog toga to
bi podela svih ostalih greda samo bespotrebno poveala broj vorova na mrei konanih
elemenata, bez ikakvog uticaja na tanost prorauna po teoriji I-og reda.
Ali, kako je programom predvien i proraun stabilnosti, proraun po teoriji II-og reda, a i
postupak modalne analize, to kod nekih modela moe biti od interesa da sve grede van ploa
budu podeljene na niz manjih delova. To se naroito odnosi na linijske konstrukcije kod kojih bi
ovakva, sitnija podela, dovela do poboljanja tanosti pri proraunu stabilnosti i proraunu po
teoriji II-og reda. Pored toga, pri modalnoj analizi, ovakva podela e kod linijskih konstrukcija
dovesti do mnogo preciznijeg prorauna pripadajuih masa u svakom novo dodatom voru du
greda koje se nalaze van ploe (vidi poglavlje 6.1). Znai kod ovakvih modela, za preporuku
je da na ukljueno stanje postavite prekida Sve grede.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a program e pri
kasnijem proraunu potovati ovde postavljeni parametar podele. U sluaju da reulatati
prorauna ve postoje, a parametar podele je promenjen, program e izdati odgovarajue
upozorenje.
Izbor komandnog polja Yes, dovee do gubitka postojeih rezultata prorauna, dok e izbor
komandnog polja No oznaiti povratak na dijalog box za definisanja parametara podele.

434
Da li ete podelu vriti za sve grede koje se nalaze van ploa, ili samo za one za koje je to
neophodno, zavisi iskluivo od Vas, i Vaeg oseaja za oekivanu tanost rezultata prorauna.
U nastavku, izneemo neka osnovna pravila koja Vam mogu biti od pomoi pri donoenju
odluke da li ete na ukljueno stanje postavite prekida Sve grede.
- Ako se proraun sprovodi samo po teoriji I-og reda, podela svih greda van ploa nee imati
nikakvu ulogu na tanost prorauna.
- Zahtev za podelom greda, tamo gde to nije neophodno, nee izazvati nikakve tetne
posledice na samu tanost prorauna, ve e samo proraun biti sporiji, obzirom da je na
ovaj nain, dobijen bespotrebno vei broj vorova. Prema tome, ako niste sigurni da li je
podelu potrebno izvriti za sve grede van ploa ili ne, a model nema preveliki broj vorova,
iskorisite ovu mogunost.
- Kod modalne analize, zahtev za podelom svih greda zavisi iskljuivo od vrste konstrukcije
koju model predstavlja. Kod modela koji predstavljaju zgrade, grede koje se nalaze van
ploe uglavnom predstavljaju stubove. Kako je njima pripadajua masa znatno manja od
masa koje su koncentrisane u meuspratnim konstrukcijama, to finija podela stubova nee
dovesti do znaajnijeg poboljanja rezultata prorauna. Za linijske konstrukcije, za
preporuku je podeliti sve grede, jer su ovo ionako mali modeli koji se brzo proraunavaju.
- Kod prorauna stabilnosti i prorauna po teoriji II-og reda, za preporuku je da zadate

parametra podele na svim gredama jer ete dobiti tanije rezultate prorauna.
Napomena:
Kako se zadati parametar podele greda, odnosi na sve grede van ploa, to u sluaju da elite
da ova podela bude razliita na pojedinim gredama, onda nemojte podelu zadavati pomou
ove naredbe, ve pri samom odreivanju poloaj greda na modelu, eljene grede nacrtajte iz
vie kolineranih segmenata. Ovako postavljene krajeve manjih greda, program e morati da
potuje i pri rasporeivanju masa a i pri samom proraunu.
4.7 Ostale naredbe

Izborom naredbe Reset, koja se nalazi u okviru padajueg menija Korekcija, sva
postavljenja proguenja i proreenja se automatski uklanjaju sa modela.
Naredbe Undo i Redo, funkcioniu na potpuno isti nain kao i modulu za unos podataka,
stim to se vraanje korak unazad, odnosno unapred, ovde odnosi iskljuivo na mreu
konanih elemenata. Ostale naredbe, koje su prisutne u ovom modulu, ve su ranije opisane u
poglavlju 2.. Nain rada sa njima je identian ranije opisanom postupku.

435
5. PRORAUN STABILNOSTI
U okviru padajueg menija Stabilnost, u modulu za formiranje mree konanih
elemenata, nalazi se grupa naredbi za proraun i prikaz rezultata, za ovu vrstu analize
konstrukcije.
Padajui meni sa naredbama za proraun i prikaz rezultata stabilnosti
Kako se proraun stabilnosti sprovodi tako to se intenzitet definisanog promenljivog

optereenja varira, sve dok se ne pronae prva nulta vrednost determinante postavljenog
sistema jednaina po teoriji II-og reda, to e za ovakav proraun vaiti ista ogranienja kao i
kod zahteva za proraunom po teoriji II-og reda.
Znai, pomou naredebe Proraun koja se nalazi u okviru padajueg menija Stabilnost,
od programa moete zahtevati proraun kritinih sila i duina izvijanja za sve grede na
modelu. Kako se proraun stabilnosti vri samo za zadate kombinacije u modulu Unos
podataka, to e ova naredba biti dostupna samo u sluaju da su prethodno zadate i
kombinacije optereenja. U protivnom program e izdati odgovaraju}e upozorenje.
Pod uslovom da postoje kreirane kombinacije, nakon izbora nardbe Stabilnost =>
Proraun, otvorie se dijalog box u kome se vri izbor kombinacija za koje treba sprovesti
proraun stabilnosti.

436
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih

podataka o proraunu stabilnosti
Kako za vee modele proraun stabilnosti moe trajati prilino dugo, to u desnom list box-u
imate mogunost da odaberete samo neke od kombinacija za koje elite proraun stabilnosti.
Uzastopnim klikom mia na kolonu St. u njoj se postavlja, odnosno ukida simbol .
Postojanje simbola u koloni St. oznaava da je data kombinacija selektovana za proraun
stabilnosti.
Postavljeni simboli u koloni St., ukazuju da je proraun

stabilnosti zahtevan samo za drugu i etvrtu kombinaciju
U levom list box-u, prikazani su svi zadati osnovni sluajevi optereenja. Kako se kritina sila
dobija iz izraza: N,kr = N,stalno + N,promenljivo, to je jasno da se pri proraunu
stabilnosti varira samo intenzitet promenljivih optereenja, dok intenzitet stalnog optereenja
ostaje nepromenjen. Iz tog razloga, u koloni St. je potrebno odrediti status svakog od
osnovnih sluajeva optereenja po pitanju njegovog promenljivog, odnosno stalnog karaktera.

437
Postojanje simbola u koloni St. oznaava da dati osnovni sluaj optereenja ima stalni
karakter, odnosno da se njegov intenzitet nee varirati pri proraunu stabilnosti. U koloni
Koef. moete svakom od optereenja za koje je definisano da ima stalni karakter, zadati
multiplikator sa kojim e dato osnovno optereenje ui u kombinaciju pri proraunu stabilnosti
(multiplikatori zadati pri kreiranju samih kombinacija nemaju nikakvu ulogu pri proraunu
stabilnosti, jer oni uglavnom predstavljaju koeficijente sigurnosti pri proraun uticaja po teoriji
I-og, odnosno II-og reda).
Postavljeni simboli u koloni St., ukazuju da e pri proraunu

stabilnosti samo prvi sluaj imati karakter stalnog optereenja
Svakako da u okviru odabranih kombinacija za proraun stabilnosti, ne mogu sva sadrana

optereenja imati stalni karakter, odnosno barem jedno od njih mora biti varijabilno. U sluaju
da je za proraun stabilnosti odabrana kombinacija u kojoj su sadrana samo fiksna
optereenja, program e izdati odgovarajue upozorenje.
U donjem delu ovog dijalog box-a, nalaze se i dva edit box-a pomou kojih moete
zadavanjem drugaijih vrednosti od ponuenih, uticati na duinu i tanost samog postupka
prorauna stabilnosti.

438
Interval u kome se trai vrednost koeficijenta

kako se problem stabilnosti reava iterativno, pronalaenjem nule funkcije u nepoznatom
intervalu, to u sluaju da znate maksimalni koeficient, ijim mnoenjem e promenljivo
optereenje dovesti do sloma konstrukcije, moete znatno ubrzati sam tok prorauna.
Dovoljna tanost izraunatog koeficijenta -

Ovaj parametar praktino odreuje kada e iterativni proraun biti prekinut, odnosno kada
e kriterijum za dovoljnu tanost prorauna biti ispunjen. Svakako da i vrednost ovog
parametra utie na duinu prorauna.
Aktivaranjem komandnog polja OK, otpoee proraun stabilnosti i po njegovom zavretku,

pojavie se dijalog box sa informacijom o uspeno sprovedenom postupku proraunan
stabilnosti.
Promena tekue kobinacije za koju je sproveden proraun stabilnosti, vri se pomou naredbe
Kritino optereenje, koja se takoe nalazi u okviru padajueg menija Stabilnost.
Izborom ove naredbe, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box koji se otvara u okviru naredbe Kritino optereenje
U prikazanoj listi ima onoliko redova, koliko i kombinacija za koje je sproveden proraun
stabilnosti. U svakom od prikazanih redova, nalaze se numeriki podatak o vrednosti
parametra koji predstavlja kritian faktor optereenja, pri kome dolazi do naruavanja
stabilnosti sistema za datu kombinaciju, Klikom mia na proizvoljnu poziciju u okviru jednog od
redova, taj red postaje naznaen posebnom bojom, to znai da e nakon aktiviranja
komandnog polja OK ta kombinacija postati tekua.
Naredba Prikaz rezultata, u okviru padajueg menija Stabilnost, radi kao prekida,
odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je postavljena na
ukljueno stanje, na ekranu e na sredini svake od greda biti ispisana vrednost normalne sile
pri kritinoj vrednosti optereenja N,kr, a u zagradi podatak o koeficijentu izvijanja za
kritino optreenje sistema. Ove vrednosti se izraunavaju po sledeim formulama:

439
= l0/l = /l
(EI/N,kr)1/2
N,kr = N,stalno +
N,prom
Upotrebljene oznake u prethodnim formulama imaju sledea znaenja:
- koeficijent izvijanja za kritino optereenje sistema

lo - duina izvijanja grede
l- stvarna duina grede
EI - krutost grede
N,kr - normalna sila u gredi pri kritinoj vrednosti optereenja
N,stalno - normalna sila u gredi od optereenja iji se intenzitet ne varira
N,prom - normalna sila u gredi od optereenja iji se intenzitet varira
- kritian faktor optereenja pri kome dolazi do naruavanja stabilnosti sistema
Prikaz duina izvijanja i kritinih sila u pritisnutim

grednim elementima konstrukcije
U ovakvom reimu rada, program na poetku statusne linije, sada ispisuje i informaciju o
trenutno postavljenoj kombinaciji, za koju su na ekranu prikazani rezulatati prorauna
stabilnosti.

440
6. MODALNA ANALIZA
6.1 Proraun
Modalna analiza slui za proraun svojstvenih vrednosti i oblika oscilovanja
konstrukcije. Ovako dobijeni rezultati, koriste se kao ulazni podaci pri kasnijem seizmikom
proraunu konstrukcija. Pri modalnoj analizi, konstrukcija se opisuje sa njenom krutou i
rasporedom masa koje deluju na njoj. Da bi uopte moglo da se pristupi proraunu modalne
analize, neophodno je da model bude kreiran i da bude fomirana mrea konanih elemenata
(jasno da za modele koji se sastoje iskljuivo od linijskih elementa, formiranje mree konanih
elemenata nije neophodno). Kako su nakon formiranja mree konanih elemenata, poznati svi
podaci koji opisuju geometriju i krutost modela, to je za sprovoenje modalne analize potrebno
jo zadati poloaj i intenzitet svih masa koje deluju na objektu. Sam proraun, kako intenziteta
masa tako i odreivanja njihovog teita, bio bi dugotrajan i mukotrpan posao, te smo zbog
toga razvili potpuno automatizovan postupak za odreivanja pripadajuih masa svakom od
izgenerisanih vorova sa mree konanih elemenata.
Izborom naredbe Proraun, u okviru padajueg menija Modalna analiza, program prvo
ispituje da li ve postoje rezultati prorauna, i ako postoje, otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e aktiviranje komandnog polja Yes

dovesti do ponovnog prorauna.
U sluaju da rezultati prorauna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih

elemenata, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mree konanih elemenata, program
prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe
Kontrola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5). Konstrukcija mora biti stabilna i
optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proraunata, nee se dozvoliti
proraun, a korisnik e biti upozoren.

U ovom sluaju, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke koje e
program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka.

441
Ako je model ispravan po pitanju kontrole unetih podataka, program e samo za linijske
konstrukcije proveriti, da li ste pomou naredbe Podela greda van ploa, zahtevali podelu
svih greda na manje segmente (vidi poglavlje 4.6). Ako to nije sluaj, program e izdati
sledee upozorenje.
Ovo upozorenje ne predstavlja greku ve slui kao podsetnik da je za ovakvu vrstu

konstrukcija, pri modalnoj analizi preporuljivo sve grede izdeliti na manje segmente.
Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e izbor komandog polja Yes
dovesti do nastavka naredbe za dinamiki proraun.
Potrebu za podelom svih greda, ilustrovaemo na jednostavnom primeru konzole koja je

optereena sopstvenom teinom. Konzola je od betona, pravougaonog poprenog preseka
b/d=40/40 cm, i visoka je 10 m. Kako se mase postavljaju na poetku i kraju svake od greda
na modelu, to u sluaju da nije izvrena podela greda na manje segmente, mase e biti
posatvljene samo na njenom vrhu i na dnu. Na ovaj nain, u proraun e ui samo 50% od
njene stvarne mase, a proraunate forme oscilovanja nee dobiti realne vrednosti. Ako se pak
zada podela greda, recimo na svaki metar, tada e mase biti postavljene na svaki metar njene
duine, a forme oscilovanja e dobiti tane vrednosti.
Podela greda - OFF Podela greda - ON
Ako su ispunjeni svi formalni uslovi da proraun moe biti sproveden, program e otvoriti

442
Izgled dijalog box-a za proraun modalne analize
U listi koja se nalazi u gornjem delu dijalog box-a, nalazi se onoliko redova koliko ima i
osnovnih sluajeva optereenja. Sada je potrebno u koloni Koef. zadati multiplikator, kojim
e se mnoiti sva zadata optereenja u okviru datog osnovnog sluaja optereenja pri
proraunu masa. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite pojedinim seizmikim
propisima koji tano definiu koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta
(na primer: 100% stalnog tereta, 100% optereenja od snega i 50% od projektovanog
korisnog optereenja). to se tie sopstvene teine konstrukcije, ona e biti uzeta u obzir
jedino ako je zadata u okviru nekog od osnovnih sluajeva optereenja.
Pomou check box-ova Spreiti oscilovanje u X, Y ili Z pravcu utie se na stepene

slobode oscilovanja konstrukcije, odnosno omoguava se filtriranje dobijenih formi
oscilovanja. Na primer, ukoliko se sprei oscilovanje u Z pravcu, forme oscilovanja nee
sadrati vertikalne oscilacije, a ukoliko se spree oscilovanja u X i Y pravcu, forme oscilovanja
sadrae samo vertikalne oscilacije.
U edit box-u Broj tonova zadaje se eljeni broj tonova, koji ne moe biti vei od 128
(ogranienje programa).
Komandno polje Napredne opcije seizmikog prorauna otvara dijalog box u kome se
mogu definisati napredne opcije seizmikog prorauna.

443
Izgled dijalog box-a u kome se definiu napredne opcije

seizmikog prorauna
Nain grupisanja masa u modelu moe biti:
- Realni raspored masa masa se nalazi u svakom voru konstrukcije, a veliina svake
mase je sraunata na osnovu vertikalne komponente optereenja koja deluje u tom
voru. Ovo je podrazumevani nain grupisanja masa i ekvivalentan je grupisanju masa
u programu Tower 5.
- Mase grupisane u nivoima izabranih tavanica kod ovog naina korisnik bira
horizontalne nivoe (nivoe tavanica) u kojima e koncentrisati mase.
Za grupisanje masa su izabrani svi nivoi osim nivoa 0.00

444
Ovim nainom grupisanja, mase iz vertikalnih elemenata konstrukcije (zidova, stubova) bie
dodeljene tavanicama i to e program izvesti automatski. Izbor nivoa u kojima e se grupisati
mase vri se ukljuivanjem check box-ova u listi tavanica (nivoa).
Ostale napredne opcije seizmikog prorauna slue za uticanje na karakteristike modela koje
se pri seizmikoj analizi (modalnoj analizi i proraunu uticaja u seizmikim sluajevima
optereenja) razlikuju od karakteristika modela za statiku analizu.
- Faktor krutosti horizontalnih ploa na savijanje pomou ovog parametra moe

se smanjiti krutost horizontalnih ploa na savijanje pri seizmikom proraunu. Opseg za
ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri emu za faktor 1.0 karakteristike ploa ostaju
neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje se smanjuje 1000 puta. Ovo
smanjivanje krutosti nee se primenjivati na temeljne ploe ploe ispod kojih se
nalazi povrinski oslonac.
- Faktor krutosti na savijanje greda u horizontalnim ploama pomou ovog

parametra moe se smanjiti krutost na savijanje greda u horizontalnim ploama. Opseg
za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, pri emu za faktor 1.0 karakteristike greda ostaju
neizmenjene, a za faktor 0.001 krutost na savijanje oko pravaca 2 i 3, kao i torziona
krutost se smanjuju 1000 puta. Ovo smanjenje krutosti greda nee se primenjivati na
gredama koje se nalaze u temeljnim ploama a to su ploe ispod kojih se nalazi
povrinski oslonac.
- Faktor krutosti vertikalnih zidova na savijanje pomou ovog parametra moe se

smanjiti krutost na savijanje vertikalnih zidova pri seizmikom proraunu. Opseg za
ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a znaenje je isto kao i kod faktora za krutost ploa.
- Faktor krutosti vertikalnih zidova na aksijalno naprezanje pomou ovog

parametra moe se smanjiti aksijalna krutost vertikalnih zidova pri seizmikom
proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001, a znaenje je isto kao i kod faktora
za krutost ploa.
- Faktor krutosti vertikalnih stubova na aksijalno naprezanje pomou ovog

parametra moe se smanjiti aksijalna krutost vertikalnih stubova pri seizmikom
proraunu. Opseg za ovaj faktor je od 1.0 do 0.001.
- Multiplikator krutosti oslonaca pomou ovog parametra se moe poveati krutost

svih oslonaca u seizmikom proraunu.
- Sadejstvo zida sa zidom u upravnom pravcu omogueno je definisanje

sadejstvujue zone zida iz drugog pravca koji utie na poveanje krutosti zida. irina
sadejstvujue zone (sa jedne strane) zadaje se kao multiplikator (n) debljine
posmatranog zida (d).

445
Definisanje sadejstvujue zone zida
Zadate opcije seizmikog prorauna se ispisuju i u glavnom dijalog box-u naredbe.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju zadate

napredne opcije seizmikog prorauna
Za modele sa nelinearnim elementima proraun modalne analize izvrie se sa

zanemarivanjem nelinearnosti, o emu e se i dobiti odgovarajue obavetenje.
Po zavrenom proraunu, program nudi i grafiku i numeriku obradu rezultata sprovedene

modalne analize za trenutno postavljeni tekui ton. Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na
odgovarajuu ikonu na statisnoj liniji, pojavljuje se mali prozor u kome se ispisuje informacija
o trenutno postavljenom tekuem tonu.

446
Informacija o periodu oscilovanja konstrukcije za tekui ton
Napomena:
Ako je geometrija modela takva da svi elementi konstrukcije pripadaju istoj ravni, i pri tome
optereenje deluje ili u istoj, ili pak u upravnoj ravni, program e ovakav model pri proraunu
proglasiti za ravanski. To e za posledicu imati da e pri proraunu biti ukinuti svi nepotrebni
stepeni slobode, te e i sam proraun biti mnogo bri. Meutim, u sluaju da elite da
sprovedete prostorni proraun za ravanski model, neophodno je da program prevarite, tako to
ete dodati poseban sluaj optereenja u okviru koga ete na ravanskom modelu zadati jednu
koncentrisanu silu iji vektor ne sme pripadati ni ravni konstrukcije ni ravni koja je upravna na
nju. Svakako da ete ovaj sluaj optereenja ignorisati pri obradi rezultata. Tipian primer
primene prostornog prorauna je kada elite da dobijete forme oscilovanja i van ravni kojoj
pripada model.
Napomena:
U sluaju da model sadri vie faza graenja, tada e se proraun modalne analize odnositi
uvek na poslednju fazu.
6.2 Greke koje prekidaju proces prorauna

U toku prorauna velikih modela, moe Vam se desiti sluaj da na raunaru nema
dovoljno raspoloive virtualne memorije. U donjem delu dijalog box-a za praenja procesa
prorauna, program stalno ispisuje informaciju o trenutnoj koliini raspoloive virtualne
memorije.
Prostor predvien za prikaz treuntno raspoloive

virtualne memorije raunara

447
U sluaju da u toku prorauna ponestane slobodne virtualne memorije, proces prorauna e

biti prekinut, a na ekranu e se pojaviti sledee upozorenje.
Sada Vam preostaje da, na nain kako je to opisano u poglavlju 1.1, obezbedite dovoljno
raspoloive virtualne memorije, za proraun modela.
Iako program pre samog procesa prorauna vri kontrolu ulaznih podataka, zbog njegove
fleksibilnosti u definisanju potpuno proizvoljnih konstrukcija, eventualno uinjene greke, koje
izazivaju labilnost sistema, pouzdano se mogu otkriti jedino u samom postupku reavanja
sistema jednaina. U ovom sluaju, program e prekinuti proces reavanja i izdati
Sada se morate vratiti u modul za unos podataka i otkloniti sve pogreno zadate podatke. Pri
otklanjanju ovakvog tipa greaka, naredba Kontrola unetih podataka Vam nee biti od
pomoi jer se ne radi o oiglednoj greci, koju je program mogao sam da otkrije, a sistem je
ipak labilan.
6.3 Izbor tekueg tona

Promena tekueg tona, vri se pomou naredbe Izbor tekueg tona koja se
nalazi u okviru padajueg menija Modalna analiza. Izborom ove naredbe, otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a za promenu tekueg tona
U prikazanoj listi ima onoliko kolona koliko i proraunatih formi oscilovanja. U svakom od
prikazanih redova, nalaze se numeriki rezultati prorauna za dati ton, i to podatak o periodu
oscilovanja konstrukcije i o frekvenciji. Klikom mia na proizvoljnu poziciju u okviru jednog od

448
redova, taj red postaje naznaen posebnom bojom, to znai da e nakon aktiviranja
komandnog polja OK taj ton postati tekui.
6.4 Prikaz tekueg tona

Naredba Prikaz tekueg tona radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena
ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je postavljena na ukljueno stanje, tada se u
prozoru 3D Pogled iscrtava deformisana mrea konanih elemenata prema formi oscilovanja
za tekui ton.
Prikaz forme oscilovanja za tekui ton
U ovakvom reimu rada, program na poetku statusne linije sada ispisuje informaciju o
trenutno postavljenom tekuem tonu i vrednost njegovog perioda oscilovanja, odnosno
frekvencije.
6.5 Animacija tekueg tona

Nakon izbora naredbe Animacija tekueg tona, program e neko vreme utroiti
na kreiranje AVI fajla i na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.

449
Izgled dijalog box-a za animaciju tekueg tona
U otvorenom dijalog box-u, prikazuje se animacija oscilovanja konstrukcije za tekui ton.

Pomou naredbe Funkcionalnost (kartoteka Animacija), moete uticati na parametre koji
odreuju nain kreiranja animacije (vidi poglavlje 3.5.2).
Komandna polja Play i Stop slue za pokretanje i zaustavljanje animacije, dok izborom
komandnog polja Snimi imate mogunost da kreiranu animaciju sauvate na disku raunara
kao AVI fajl koji moete kasnije, van okruenja programa Tower, putati kao posebnu
animaciju pomou Windows-ovog programa Media Player.
Komandno polje Izlaz je predvieno za izlazak iz dijalog box-a i prekid animacije tekueg
tona.
6.6 Kontrola postavljenih masa (Mase)

Kako je postupak prorauna i postavljanja masa potpuno automatizovan, to
pomou naredbe Mase imate mogunost da prekontroliete ispravnost njihovog postavljanja.
Izborom ove naredbe, na modelu e svaka od izgenerisanih masa biti oznaena simbolom
malog kruga.

450
Uz svaki od postavljenih simbola, ispisuje se i intenzitet date mase.
Nakon aktiviranja ove naredbe, program e ui u standardnu proceduru selektovanja, a za

selektovanje e biti dostupni samo postavljeni simboli masa.
<0 sel.> (Sve/Prozor/pOligon/Deselektovanje/Izvestaj/<krAj>):
Kada ste odabrali sve mase za koje Vas intersuje zbirna vrednost, klik na desni taster mia e
oznaiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu e se pojaviti dijalog box sa eljenom
informacijom.
Naime, na ovaj nain moete dobiti informaciju koliki je ukupan zbir proizvoljno odabranih
masa.
Izborom podopcije Izvetaj sa komandne linije, otvara se dijalog box u kome je mogue
sumirati mase po nivoima (horizontalnim ravnima).

451
Izgled dijalog box-a u okviru podopcije Izvetaj
Ovaj dijalog box gotovo u potpunosti odgovara dijalog box-u za editovanje nivoa (vidi
poglavlje 2.11.1). Jedina razlika je u tome, to se na slici za svaki od postavljenih nivoa,
pored njegove visinske koordinate i naziva, ispisuje i njemu pripadajua masa.
Za svaki od postavljenih nivoa, ispisuje se i njemu pripadajua masa
Algoritam prorauna pripadajuih masa odvija se tako, to u masu posmatranog nivoa, pored
svih masa koje imaju istu visinsku Z koordinatu kao i sam nivo, ulaze i sve mase koje se
nalaze izmeu horizontalnih ravni koje su postavljene na polovini visinske razlike sa susednim
nivoima. Ako iznad posmatranog nivoa nemi ni jedan drugi nivo, tada e u masu tog nivoa ui i
sve mase koje imaju veu visinu koordinatu od posmatranog nivoa. Ista logika vai i ako ispod
posmatranog nivoa nema ni jednog drugog nivoa. Prema tome, ako na modelu postoji samo
jedan nivo, njemu pripadajua masa e odgovarati ukunoj masi celog modela.

452
Ispod crtea nivoa, uvek se ispisuje i informacija

o ukupnoj masi celog modela
Pri prvom pozivu ove naredbe, program po deafult-u postavlje sve nivoe koji su ranije
kreirani pomou naredbe za editovanje nivoa. Meutim, kako ovi nivoi nemaju nikakve veze sa
prethodno postavljenim nivoima na modelu, to poloaj ovih nivoa moete potpuno slobodno
editovati, dodavanjem novih, ili pak brisanjem postojeih. Na ovaj nain imate potpunu
slobodu da po svojoj elji sumirate mase u odnosu na proizvojno postavljene horizontalne
ravni.
Kako se kompletan padajui meni Modalna analiza, nalazi i u modulu za obradu rezultata
prorauna, to ete imati mogunost da sve podatke o sprovedenoj modalnoj analizi priloite i u
projekat. Eksportom grafikih blokova u toku izvrenja naredbe Mase, imaete mogunost da
u projekat ubacite crtee sa oznaenim poloajem i intenzitetom masa. Pored toga, u projekat
moete priloiti i sliku svih kreiranih nivoa sa informacijom o pripadajuim masama. O nainu
kreiranja projektne dokumentacije bie vie rei u poglavlju koje se odnosi na modul za obradu
rezultata prorauna.

453
Izgled dijalog box-a Mase po nivoima
U ovom dijalogu se moe podesiti nain prikaza masa u modelu. Pri ukljuenom stanju check
box-a Prikaz - jedan nivo jedna masa (u teitu nivoa), umesto prikazivanja mase u
svakom voru modela prikazuje se simbol samo jedne jedine mase u teistu svakog nivoa.
Mase elemenata koji ne lee u ravni nivoa preraspodeljuju se najbliim nivoima.
Prikazivanje mase u svakom voru modela Prikaz jedan nivo jedna masa
(u teitu nivoa)
Kada se ovaj dijalog pokrene u modulu za obradu podataka dostupne su i opcije za

prikazivanje centara krutosti i kreiranje izvetaja.

454
Izgled dijalog box-a Mase po nivoima u modulu

za obradu rezultata
Pri ukljuenom stanju check box-a Prikaz centra krutosti nivoa, program prikazuje
poloaj centra krutosti u svakom nivou. Centar krutosti se odreuje na osnovu rasporeda i
krutosti indirektnih elemenata (stubova i zidova) za svaki nivo.
Prikaz centra krutosti u svakom nivou
Aktiviranjem komandnog polja Parametri za centar krutosti otvara se dijalog box

sledeeg izgleda:

455
Dijalog box za definisanje parametara

prorauna centra krutosti
U edit box-u Procenat uea zidova moe se definisati procenat sa kojim se u obzir
uzima krutost zidova pri odreivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese
vrednost 0, zidovi se nee uzeti u obzir.
U edit box-u Procenat uea stubova moe se definisati procenat sa kojim se u obzir
uzima krutost stubova pri odreivanju centra krutosti. Ukoliko se za ovaj podatak unese
vrednost 0, stubovi se nee uzeti u obzir.
Check box Zanemariti krutost zidova na savijanje omoguava da se zanemari krutost

zida na savijanje oko slabije ose.
Pomou komandnih polja za kreiranje izvetaja mogu se tabelarno prikazati podaci o veliini
mase na svakom nivou, koordinate teita mase na svakom nivou, kao i koordinate centra
krutosti na svakom nivou.
- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i smeta u projektnu dokumentaciju

- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i alje na tampu

456
7. PRORAUN MODELA
7.1 Namena i opis rada modula
Modul za proraun, metodom konanih elemenata odreuje uticaje u ploatim,
grednim i graninim elementima. Sam postupak se odvija tako to se prvo vri priprema
podataka, odnosno sadraj crtea sa definisanim podacima o konstrukciji i optereenju se
numeriki obrauje. Na osnovu pripremljenih podataka, formira se globalna matrica krutosti
sistema sa odgovarajuim slobodnim lanovima, i za ovako formiran sistem linearnih
jednaina, sprovodi se prvo prenumeracija, a potom i sam postupak reavanja (dekompozicija
sistema jednaina). Iz dobijenih reenja, program prvo izraunava pomeranja, a potom iz njih i
sve potrebne presene sile u modelu.
Kako konstrukcije mogu biti proizvoljne geometrije i sloenosti, to sistem jednaina koji se
formira moe imati veliki broj nepoznatih. Kod ravanskih problema, u svakom voru sa mree
konanih elemenata, javljaju se tri nepoznata pomeranja, dok se kod prostornih konstrukcija u
svakom voru javljaju nepoznatih est pomeranja.
Za efikasan proraun, naroito velikih modela, neophodno da imate dovoljno raspoloive, kako
virtualne tako i RAM memorije. Nain podeavanja ovih parametara, detaljno je opisan u
poglavlju 1.1 Potrebna konfiguracija raunara.
Program Tower raspolae sa dva proraunska modula (solvera). Prvi, takozvani standardni
solver je isti solver koji se koristi i u programu Tower 5. To je direktni in-core solver,
velike brzine prorauna. In-core oznaava da se ceo sistem jednaina reava odjednom, to
dovodi do ogranienja kapaciteta. Drugi, takozvani solver velikog kapaciteta je novi solver.
To je direktni, out-of-core solver. Out-of-core oznaava da se sistem jednaina reava tako
to se deli u niz manjih sistema jednaina (blokova) koji se zasebno raunaju, a za pamenje
rezultata faktorizacije i dekompozicije ovih blokova se koriste privremeni fajlovi na disku. Ovaj
solver ima daleko vei kapacitet nego in-core solver, ali zbog sloenijeg postupka koji se uz
to sastoji od vie faza, brzina vrenja prorauna je manja.
Korisnik moe da izabere solver sa kojim eli da vri proraun modela u dijalog box-u naredbe
Funkcionalnost, u poglavlju Proraun.
Deo dijalog box-a Funkcionalnost u kome se definiu

parametri prorauna modela

457
Ukoliko je izabran solver velikog kapaciteta, moe se ograniiti njegova upotreba samo na
velike modele, odnosno na modele koji mogu biti preveliki za standardni solver. Izborom check
box-a Koristi samo za modele sa vie od 40000 vorova, modeli sa manje od 40000
vorova reavae se standardnim solverom.
Reavanje sistema jednaina veoma intenzivno koristi resurse raunara. Podeavanjem nivoa
prioriteta prorauna odreuje se njegov prioritet pri korienju procesora i ostalih resursa
raunara u odnosu na druge procese koji su istovremeno aktivni. Predviena su tri nivoa:
Normalan prioritet - proraun se sprovodi najveom moguom brzinom uz maksimalno

mogue iskorienje (zauzetost) procesora
Manji prioritet - srednji nivo angaovanja procesora
Najmanji prioritet - najmanji nivo angaovanja procesora
Pri normalnom prioritetu, vreme trajanja prorauna je najkrae, a kada je prioritet najmanji, u
toku prorauna mogue je raunar koristiti i za rad u nekim drugim programima.
Tokom rada, solver velikog kapaciteta snima velike koliine podataka na disk u obliku velikih
fajlova, tako da mu je potrebno dosta slobodnog prostora na disku, reda veliine nekoliko
gigabajta. Nakon prorauna, ti fajlovi se briu i ne zauzima se prostor na disku. Program za
smetanje privremenih fajlova koristi direktorijum koji je operativni sistem (Windows)
predvideo za tu namenu. Taj direktorijum se nalazi na istoj particiji (disku) na kome je
instaliran Windows. U sluaju da na toj particiji nema dovoljno prostora, omogueno je da
korisnik sam definie direktorijum (a samim tim i particiju, odnosno disk) za smetanje ovih
velikih privremenih fajlova. Kada se check box Korisnik sam definie folder gde e se
praviti veliki privremeni fajlovi postavi na ukljueno stanje, u edit box-u ispod njega se
moe uneti putanja do nekog ve postojeceg foldera.
Izborom naredbe Proraun, u okviru padajueg menija Moduli, program prvo ispituje da li
ve postoje rezultati prorauna, i ako postoje, otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Komandno polje No je predvieno za odustajanje, dok e aktiviranje komandnog polja Yes

dovesti do ponovnog prorauna.
U sluaju da rezultati prorauna ne postoje, a konstrukcija se sastoji samo od linijskih

elementa, te za nju nije potrebno prethodno generisanje mree konanih elemenata, program
prvo ispituje regularnost modela, odnosno automatski sprovodi testiranje kao kod naredbe
Kontrola unetih podataka (vidi poglavlje 3.3.5). Konstrukcija mora biti stabilna i
optereena, i ako ne postoje ni teoretski uslovi da ona bude proraunata, nee se dozvoliti
proraun, a korisnik e biti upozoren.

458

Ako doe do ovog sluaja, pomou naredbe Kontrola unetih podataka, otkrijte sve greke
koje e program markirati na crteu, i popravite ih u modulu Unos podataka.
Ako su ispunjeni formalni uslovi da proraun moe biti sproveden, program e otvoriti dijalog
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za proraun modela
U ovom dijalog box-u se nizom ponuenih parametara odreuje nain i vrsta prorauna. O
znaenju ovih parametara, bie vie rei u narednim poglavljima ovog dela uputstva.
Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee odabrani nain prorauna. U toku samog
prorauna, na ekranu e stalno stajati dijalog box u kome se prikazuje kako napreduje proces
reavanja.
U ovom dijalog box-u je prisutno i komandno polje Cancel ijim izborom moete odustati od
zapoetog prorauna.

459
Nakon zavrenog prorauna, program na disku raunara kreira odgovarajuu datoteku sa

rezultatima prorauna (*.TWP_O), i automatski prelazi u modul za obradu rezultata
prorauna.
Napomena:
Ako je geometrija modela takva da svi elementi konstrukcije pripadaju istoj ravni, i pri tome
optereenje deluje ili u istoj, ili pak u upravnoj ravni, program e ovakav model pri proraunu
proglasiti za ravanski. To e za posledicu imati da e pri proraunu biti ukinuti svi nepotrebni
stepeni slobode, te e i sam proraun biti mnogo bri. Meutim, u sluaju da elite da
sprovedete prostorni proraun za ravanski model, neophodno je da program prevarite, tako to
ete dodati poseban sluaj optereenja u okviru koga ete na ravanskom modelu zadati jednu
koncentrisanu silu iji vektor ne sme pripadati ni ravni konstrukcije ni ravni koja je upravna na
nju. Svakako da ete ovaj sluaj optereenja ignorisati pri obradi rezultata.
7.2 Greke koje prekidaju proces prorauna

U toku prorauna velikih modela, moe Vam se desiti sluaj da na raunaru nema
dovoljno raspoloive virtualne memorije. U donjem delu dijalog box-a za praenja procesa
prorauna, program stalno ispisuje informaciju o trenutnoj koliini raspoloive virtualne
memorije.
Prostor predvien za prikaz treuntno raspoloive

virtualne memorije raunara
U sluaju da u toku prorauna ponestane slobodne virtualne memorije, proces prorauna e

biti prekinut, a na ekranu e se pojaviti sledee upozorenje.
Sada Vam preostaje da, na nain kako je to opisano u poglavlju 1.1, obezbedite dovoljno
raspoloive virtualne memorije, za proraun modela.
Iako program pre samog procesa prorauna vri kontrolu ulaznih podataka, zbog njegove
fleksibilnosti u definisanju potpuno proizvoljnih konstrukcija, eventualno uinjene greke, koje
izazivaju labilnost sistema, pouzdano se mogu otkriti jedino u samom postupku reavanja
sistema jednaina. U ovom sluaju, program e prekinuti proces reavanja i izdati
Program moe da konstatuje labilnost modela u dva sluaja:
1. Kada ne moe da doe do reenja sistema jednaina zbog toga to je matrica

krutosti singularna
U ovom sluaju program prekida proraun i izdaje odgovarajue upozorenje.

460
Na osnovu podatka o tome koja jednaina je uzrok singularnosti matrice, moe se dobiti
informacija o poloaju vora i njegovom stepenu slobode koji je uzrok labilnosti. Program na
modelu obeleava labilan vor i ispisuje oznaku datog stepena slobode (Xp, Yp, Zp, Xr, Yr i
Zr).
Labilan je vor na desnom kraju grede, a uzrok

labilnosti je stepen slobode Xr
Simbol labilnog vora ostaje vidljiv i u modulu za unos podataka kako bi se lake mogao
otkloniti uzrok labilnosti. Ovaj simbol e nestati sa modela pri ponovnom pokretanju prorauna
ili aktiviranjem komande Reset u modulu za obradu rezultata.
2. Ako su deformacije prevelike
U ovom sluaju, program je reio sistem jednaina, ali u modelu su za pojedine sluajeve
optereenja pronaeni vorovi sa prevelikom deformacijom, koja je oigledno posledica
greke. Kontrola postojanja prevelikih deformacija vri se nakon prorauna, prilikom
inicijalizacije rezultata u modulu za obradu rezultata, i tom prilikom program izdaje
Mogue je da vie vorova ima velike deformacije, ali samo e prvih 5-6 biti navedeno i
obeleeno na crteu. Granica za prevelike deformacije je ono pomeranje vora koje je vee
od gabarita modela ili ona rotacija vora koja je vea od 90 stepeni.

461
Velike deformacije imaju vorovi na poetku (Yr),

sredini (Zp) i kraju (Yr) grede
Simboli labilnih vorova e se ukloniti sa crtea aktiviranjem komande Reset u modulu za

obradu rezultata.
7.3 Naini prorauna

Kao to smo ve na poetku ovog dela uputstva rekli, postavljanjem ponuenih
parametara, u okviru dijalog box-a naredbe Proraun, od programa se mogu zahtevati
razliiti naini prorauna.
Izgled dijalog box-a u okviru naredbe za proraun modela
U delu dijalog box-a Teorija, postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje,

vri se izbor teorije po kojoj e se sprovesti proraun. Na raspolaganju su teorija I-og i II-og
reda.
Omogueno je iskljuivanje (redukcija) torzionih uticaja u gredama koje se nalaze u

horizontalnim ploama. Ukoliko se izabere ova opcija, program e automatski, u dovoljnom
stepenu redukovati torzionu krutost to e dovesti do znaajnog smanjenja momenata torzije
u tim gredama.

462
7.3.1 Teorija I-og reda

Proraun po teoriji I-og reda se sprovodi za sve zadate osnovne sluajeve
optereenja, a eventualno zadate kombinacije jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva
optereenja e biti samo prenete u modul za obradu rezultata prorauna.
7.3.2 Teorija II-og reda

Proraun po teoriji II-og reda se odvija u dva koraka. U prvom se vri proraun po
teoriji I-og reda, a u drugom se proraun sprovodi sa korigovanom matricom krutosti sistema
usled sraunatih deformacija i normalnih sila u grednim elementima. Rezultati dobijeni u
drugom koraku prorauna sada odgovaraju uticajima po teoriji II-og reda.
Zbog svoje specifinosti, proraun po teoriji II-og reda, bie dostupan samo za uobiajene
konstrukcije, dok e za egzotine mogunosti koje program nudi, biti nedostupan. Tu se pre
svega misli na modele koji u sebi sadre faze graenja, zadato pokretno optereenja, zahtev
za konstruisanje uticajne linije, pomeranje oslonaca i temperaturne uticaje. Proraun po teoriji
II-og reda nee biti mogu ni za modele koji u sebi ne sadre ni jedan gredni element.
Ako u modelu postoji barem jedna greda koja se nalazi van ploe, a prethodno niste pomou
naredbe Podela greda van ploa, zahtevali podelu svih greda na manje segmente (vidi
poglavlje 4.6), program e nakon zahteva za proraun, izdati sledee upozorenje.
Ovo upozorenje ne predstavlja greku ve slui kao podsetnik da je za ovakvu vrstu prorauna
preporuljivo da sve grede koje se nalaze van ploa izdeliti na manje segmente. Komandno
polje No je predvieno za odustajanje, dok e izbor komandog polja Yes dovesti do
nastavka prorauna po teoriji II-og reda. Ovakvo upozorenje ete dobiti i pred proraun
stabilnosti, obzirom da se i on zasniva na proraunu po teroiji II-og reda.
Napomenuemo da je za proraun po teoriji II-og reda neophodno da sve potrebne

kombinacije zadate u modulu Unos podataka, jer se od rezultata prorauna po teoriji II-og
reda ne mogu naknadno praviti linearne kombinacije, u modulu za obradu rezultata prorauna.
7.3.3 Proraun modela sa nelinearnim elementima

U sluaju da model sadri neki element sa nelinearnim ponaanjem (tap, oslonac),
aktiviranjem komande Proraun otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:

463
Izgled dijalog box-a za proraun modela

sa nelinearnim elementima
Gornji deo dijaloga identian je dijalogu koji se otvara pri pokretanju prorauna modela bez
nelinearnih elemenata.
Omoguen je proraun po teoriji II reda za modele sa nelinearnim elementima i to tako to se

iterativni nelinearni proraun vri po teoriji I reda dok se poslednja, konana iteracija vri po
teoriji II reda.
Omoguen je i seizmiki proraun za modele sa nelinearnim elementima. Svaki seizmiki sluaj

optereenja e se proraunavati dva puta, za pozitivan i za negativan pravac dejstva
seizmikih sila. Kao rezultat, dobie se rezultati za dvostruko vei broj seizmikih sluajeva
optereenja.
U delu dijaloga Parametri nelinearnog prorauna mogu se zadati:
- Maksimalni broj iteracija moe da utie na duinu prorauna, a ukoliko se unese

nedovoljno veliki broj, moe se desiti da se ne dobije reenje.
- Koeficijent redukcije za jednu iteraciju utie na korak degradacije

karakteristika elementa koji je u odreenoj iteraciji napregnut uticajima koje ne moe
da primi. Vrednost 0.05 oznaava da e se karakteristike (krutost) elementa redukovati
20 puta (na 5% od vrednosti u prethodnoj iteraciji). Utie na potreban broj iteracija.
- Tolerisano prekoraenje napona u tapovima zadaje se maksimalna vrednost

napona neodgovarajueg znaka (za tap koji moe da prima samo zatezanje, ovo je
maksimalna vrednost napona pritiska koji taj tap moe da primi, a dovoljno mali da bi
mogao da se ignorie). Veoma mala vrednost uticae na duinu prorauna i ukupan broj
iteracija.
- Tolerisano prekoraenje napona u tlu zadaje se maksimalna vrednost napona

neodgovarajueg znaka (za povrinski oslonac koji moe da primi samo reakciju
pritiska, ovo je maksimalni napon zatezanja koji tlo moe da primi, a dovoljno mali da
bi mogao da se ignorie). Veoma mala vrednost uticae na produenje trajanja
prorauna i ukupan broj iteracija.

464
7.3.4 Seizmiki proraun

U ovom delu uputstva, objasniemo nain funkcionisanja programa pri analizi
uticaja u konstrukciji usled delovanja seizmikih sila. Programom su predvieni seizmiki
prorauni za razliite standarde. Programom je omogueno zadavanje poptuno proizvoljnih
pravaca delovanja zemljotresa, te e nakon sprovedenog seizmikog prorauna, uz ostale
sluajeve optereenja biti dodato onoliko novih sluajeva optereenja, koliko je i zadato
pravaca delovanja zemljotresa. Ovako dadati seizmiki sluajevi optereenja bie potpuno
ravnopravni sa ostalim sluajevima optereenja, koji su kreirani u modulu za unos podataka.
Odnosno, u modulu za obradu rezultata, mogue je praviti i kombinacije jednovremenog
delovanja seizmikih i ostalih sluajeva optereenja.
Svi ponueni standardi za seizmiki proraun, baziraju se ili na multi modalnoj analizi, ili na
metodi ekvivalentnog statikog optereenja. Multi modalna analiza predstavlja taniji
portupak, ali su za razliku od metode ekvivalentnog statikog otereenja, njeni rezultati dosta
nepregledni obzirom da su dobijeni nekom od statistikih metoda, te su uvek istog znaka,
odnosno uvek imaju pozitivnu vrednost.
Metoda ekvivalentnog statikog optereenja
Ova metoda ne uzima u obzir uticaje od viih tonova oscilovanja konstrukcije. Kao ulazni
podatak, zadaje se period oscilovanja konstrukcije iz prvog tona koji odgovara translatornom
pomeranju u zadatom pravcu delovanja zemljotresa. Na osnovu ovog ulaznog podataka, i
ostalih koje definie dati standard, proraunavaju se zamenjujue statike sile koja na celom
modelu deluju u pravcu zadatog zemljotresa. Na taj nain dobijaju se seizmiki sluajevi
optereenja koji po karakteru u potpunosti odgovaraju bilo kom drugom zadatom optereenju
na modelu. Velika prednost ove metoda je u tome to proraunate presene sile imaju
odgovarajui predznak te svi dijagrami presenih sila dobijaju oekivani oblik.
Kako se za period oscilovanja konstrukcije moe zadati potpuno prozivoljna vrednost, to

ovakav tip prorauna ne zahteva prethodno sprovedenu modalnu analizu. Tada se svakako
podrazumeva da ste na neki drugi nain doli do podatka o periodu oscilovanja konstrukcije.
Ipak, za preopuku je da, i pre ovakvog naina seizmikog prorauna, prethodno sprovedete
modalnu analizu i dobijete taan podatak o periodu oscilovanja konstrukcije u pravcu zadatog
zemljotresa.
Multimodalna analiza
Sam postupak se moe grubo podeliti na dva dela. I to na deo u kome se vri modalna analiza,
i deo u kome se vri proraun odgovarajuih seizmikih sila, na osnovu rezultata prethodno
sprovedene modalne analize. Prema tome, pre samog seizmikog prorauna obavezno je
sprovesti modalnu analizu (vidi poglavlje 6). Na osnovu perioda i formi oscilovanja, za sve
prethodno sraunate tonove oscilovanja, i na osnovu ulaznih podataka vezanih za dati
standard, program za svaku od masa na modelu sraunava odgovarajuu inercijalnu silu.
Svaka od ovako proraunatih inercijalnih sila deluje u pravcu oscilovanja konstrukcije u okviru
datog tona
Kako se veliine projektnih seizmikih sila sraunavaju posebno za svaki oblik sopstvenih
oscilacija objekta, to program interno sprovodi analizu za n nezavisnih sluajeva optereenja,
pri emu broj sluajeva optereenja n odgovara proizvodu zadatih pravaca delovanja
zemljotresa i broju proraunatih svojstvenih vrednosti oscilovanja konstrukcije. Po zavrenom
proraunu program sada sve ove interne sluajeve optereenja redukuje na onoliko sluajeva
optereenja koliko je i zadato pravaca delovanja zemljotresa.
Merodavne presene sile za svaki od zadatih pravac delovanja zemljotresa, dobijaju se jednom
od statistikih metoda - CQC ili SRSS.

465
CQC metoda modalnog kombinovanja
Ova metoda modalnog kombinovanja (Complete Quadratic Combination) je optija metoda od

do sada primenjivane SRSS (Square Root of the Sum of the Squares).
Ekstremna vrednost oekivanog uticaja sraunava se na sledei nain:
F= f
n m
n f
nm m
gde je f n modalna sila koja se odnosi na ton n.
Koeficijenti korelacije nm za CQC metod sa konstantnim priguenjem su:
8 2 (1 + r )r 3 / 2
nm =
(1 r 2 ) 2 + 4 2 r (1 + r ) 2
gde je r = n / m i mora biti manje ili jednako 1.0, a je priguenje.
U sluaju da nema priguenja = 0, svi vandijagonalni koeficijenti nm su nula, a dijagonalni

su jednaki 1.0 pa se ova metoda modalnog kombinovanja transformie u SRSS metodu.
F= f
n
n
2
Izbor standarda
Postavljanjem check box-a Seizmiki proraun na ukljueno stanje,

od programa moete zahtevati i sezimiki proraun konstrukcije.
Zatvorena lista, pomou koje se vri izbor propisa po kojima e se sraunavati seizmike sile,
bie dostupna tek nakon postavljanja prekidaa Seizmiki proraun na ukljueno stanje.
Ako prethodno nije sprovedena modalna analiza, tada ete seizmiki proraun moi da
sprovedete jedino za standarde koji se zasnivaju na metodi ekvivalentnih statikih sila.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, u zavisnosti od odabranog standarda, otvorie se

odgovarajui dijalog box za definisanje ulaznih podataka koji su neophodni za odabrani propis.

466
Napredne opcije seizmikog prorauna
Propisi u kojima se seizmiki proraun vri metodom multimodalne analize (EUROCODE, SNIP,
BULG, SIA262, JUS multimodalna, proizvoljna spektralna kriva)
Za ove propise neophodno je izvriti modalnu analizu pre sprovoenja seizmikog prorauna.
Napredne opcije seizmikog prorauna koje su izabrane pri modalnoj analizi, vaie i pri
proraunu seizmikih sluajeva optereenja.
Propisi u kojima se seizmiki proraun vri metodom ekvivalentnog statikog optereenja (JUS,
HRN-N, SIA)
Za ove propise sprovedena modalna analiza nije neophodan uslov za proraun, pa se

napredne opcije seizmikog prorauna mogu zadavati i na ovom mestu, neposredno pred
seizmiki proraun.
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun

po JUS-u (metoda ekvivalentnih statikih sila)
Komandno polje Napredne opcije seizmikog prorauna aktivira dijalog u kojem se

mogu definisati napredne opcije seizmikog prorauna.

467
Izgled dijalog box-a u kome se definiu napredne opcije

seizmikog prorauna
Rad sa ovim dijalogom je detaljno objanjen u poglavlju 6. MODALNA ANALIZA.
Ukoliko je modalna analiza ve sprovedena, u dijalogu e biti prikazani parametri koji su zadati
za proraun modalne analize. Preporuljivo je, ali nije neophodno, da se modalna analiza i
seizmiki proraun sprovode sa istim parametrima. Ako to nije sluaj, program e pri izlasku iz
dijalog box-a izdati odgovarajue upozorenje.
7.3.4.1 EUROCODE
Seizmiki proraun po EUROCOD-u, zasniva se na multimodalnoj analizi

konstrukcije, pri emu se u obzir uzima uticaj svih proraunatih tonova iz modalne analize.
Izborom ove opcije seizmikog prorauna, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

468
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun po EuroCod-u
U gornjem delu dijalog box-a se zadaju parametri koji definiu vrstu tla, tip konstrukcije,
intenzitet seizmikog dejstva, itd., a u listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a, definie
se pravac delovanja zemljotresa.
Eurocode 8 EN 1998-1 definise Horizontalni elasticni spektar odgovora kao:
gde
Se(T) je ordinata elasticnog spektra odgovora
T je period oscilovanja linijskog sistema sa jednim stepenom slobode
ag je projektovano ubrzanje tla
TB donja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
Tc gornja granica za period oscilovanja za granu sa konstantnim spektralnim ubrzanjem
TD vrednost koja definise pocetak oblasti spektra sa konstantnim pomeranjem
S parametar tla, velicina direktno zavisna od kategorije tla.
korekcioni faktor zavisan od priguenja, sa referentnom vrednou od 1.0 za viskozno
priguenje od 5%
Napomena: Vrednosti karakteristinih perioda oscilovanja (TB,TC,TD) mogu biti definisane

Nacionalnim Aneksom.

469
Eurocode 8 EN 1998-1 preporuuje upotrebu dva tipa spektra: Tip 1 i Tip 2 koji su definisani
za tipove tla A,B,C,D i E. Koji ce se od ova dva tipa spektra izabrati zavisi od karakteristike
najverovatnijeg zemljotresa.
Nacionalnim Aneksom mogu biti predvieni razliciti spektri odgovora.
Eurocode 8 EN 1998-1 definie kategorije tla kao:
A stena ili neke druge stenolike geoloske formacije ukljuujui najvise 5m slabijeg
materijala na povrini
B krute naslage peska, ljunka ili prekonsolidovane gline, najmanje debljine nekoliko
desetina metara sa karakteristikom postepenog poveanja mehanikih osobina sa
dubinom
C duboke naslage srednje gustog peska, ljunka ili srednje krutih glina sa debljinom od
nekoliko desetina do mnogo stotina metara
D naslage rastresitog tla bez kohezije (sa ili bez izvesnih mekih kohezionih slojeva)
E tlo koje se sastoji od naslaga tla tipa C i D sa debljinom koja varira izmedju 5 i 20m,
ispod kojeg se nalazi vri materijal.
Kategorija znaaja
Eurocode 8 EN 1998-1 definie ketegorije znaaja objekta kao:
I Graevine ciji je integritet za vreme zemljotresa od vitalnog znaaja za zatitu

stanovnitva, npr. bolnice, vatrogasne stanice, elektrine centrale itd. (faktor znacaja =
1.4)
II Graevine ija je seizmika otpornost znaajna iz aspekta posledica nastalih zbog
njihovog ruenja, npr. kole, dvorane, kulturne institucije... (faktor znacaja = 1.2)
III Obine graevine, koje ne pripadaju ni jednoj drugoj kategoriji (faktor znacaja = 1.0)
IV Graevine sa minimalnim znaajem za javnu sigurnost, npr. poljoprivredni objekti itd.
(faktor znacaja = 0.8)
Napomena: Nacionalnim Aneksom mogu se definisati drugacije vrednosti faktora znaaja.
Da bi se izbegla eksplicitna nelinearna analiza, uzimajui u obzir kapacitet konstrukcije za

disipaciju energije kroz prevashodno duktilno ponaanje njenih elemenata, vri ese linearna
analiza zasnovana na spektru odgovora koji je redukovan u odnosu na elastini spektar. Taj
redukovani spektar se naziva Projektni spektar.
Eurocode 8 EN 1998-1 definise Projektni spektar za linearnu analizu kao:
gde su

470
q faktor ponaanja
donja granica elastinog spektra, preporuena vrednost je 0.2
Faktor ponaanja
Faktor ponaanja je uveden kao mera disipacije energije i sraunava se prema sledeem
izrazu:
q = q0 x kD x kR x kW 1.5
Upotrebljene oznake imaju sledee znaenje:
q0 osnovna vrednost faktora ponaanja

kD faktor koji uzima u obzir klasu duktilnosti
kR faktor koji uzima u obzir pravilnost konstrukcije po visini
kW faktor koji uzima u obzir preovlaujuu vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima
Osnovna vrednost faktora ponaanja (q0) zavisi od vrste konstruktivnog sistema:
- Okvirni sistem => q0=5.0

- Dvojni sistem - sa dominantnim okvirima => q0=5.0
- Dvojni sistem - sa dominantnim zidovima, sa povezanim zidovima => q0=5.0
- Dvojni sistem - sa dominantnim zidovima, sa nepovezanim zidovima => q0=4.5
- Sistem zidova - sa povezanim zidovima => q0=5.0
- Sistem zidova - sa nepovezanim zidovima => q0=4.0
- Sistem sa jezgrom => q0=3.5
- Sistem obrnutog klatna => q0=2.0
Faktor koji uzima u obzir klasu duktilnosti (kD) treba usvojiti prema sledeem:
kD = 1,00 za DC H
kD = 0,75 za DC M
kD = 0,50 za DC L
Faktor koji uzima u obzir pravilnost konstrukcije po visini (kR) ima sledee vrednosti:
kR = 1,00 za pravlne konstrukcije

kR = 0,80 za nepravlne konstrukcije
Faktor koji uzima u obzir preovlaujuu vrstu loma konstruktivnih sistema sa zidovima (kW)
usvaja se prema sledeem:
kW = 1,00 za okvirni i dvojni dominantno okvirni sistem
kW = 1 / (2,5 - 0,5 a0) 1 za sistem zidova, dvojni sitem sa dominantnim zidovima i sitem sa
jezgrom (a0 je preovlaujui odnos dimenzija zidova
konstruktivnog sistema - odnos visine prema duini zida)
Odnos ag/g
Odnos ag/g je odnos projektovanog ubrzanja tla i gravitacione konstante. To je u stvari

koeficijent seizmikog intenziteta (Ks) koji je propisan na osnovu seizmike zone u kojoj se
objekat nalazi.
Donja granica elstinog spektra

U ovom polju se zadaje vrednost za donju granicu elastinog spektra . Preporuena vrednost
je 0.2 ali se Nacionalnim Aneksom moe predvideti i druga vrednost.

471
Tip spektra
Osim dva podrazumevana tipa spektra (Tip 1 i Tip 2) za koje se automatski postavljaju
vrednosti parametara S, Tb(S), Tc(S) i Td(S) za sve kategorije tla (A,B,C,D,E),
programom je omogueno definisanje novih elastinih spektara ubrzanja saglasnih sa
Nacionalnim Aneksima.
Edit box-ovi omoguavaju definisanje sva etiri parametra sa kojim se definie neka spektralna
kriva. Nakon unoenja parametara koji definiu novu spektralnu krivu, ukoliko elite istu da
trajno zapamtite, aktivirajte komandno polje za snimanje . Komandno polje je predvieno
za brisanje neke ranije definisane spektralne krive.
Procenat viskoznog priguenja (CQC)

Procenat viskoznog priguenja je ulazni podatak za CQC statisticku metodu kombinovanja.
Ukoliko se unese vrednost 0, CQC postaje ekvivalentna SRSS metodi kombinovanja.
Pravac delovanja zemljotresa
U listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost da zadate proizvoljan broj
pravaca mogueg delovanja zemljotresa (ova lista funkcionie na potpuno isti nain kao i
ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definie zadavnjem odgovarajuih
koeficienata u kolonama kx, ky i kz, u koloni Naziv moete datom pravcu delovanja
zemljotresa pridruiti i proizvoljan naziv.
7.3.4.2 JUS (Ekvivalentno statiko optereenje)
Kako se ovaj standard bazira na metodi ekvivalentnih statikih sila, to za njega nije
neophodno prethodno sprovesti modalnu analizu. Izborom ovog standarda, otvara se dijalog
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun po JUS-u

(metoda ekvivalentnih statikih sila)

472
Prema vaeem pravilniku za objekte visokogradnje, ukupna seizmika sila se proraunava

prema sledeoj formuli:
S = Ko x Ks x Kd x Kp x G
U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla (ovaj parametar zajedno sa zadatim
periodom oscilovanja konstrukcije odreuje vrednost koeficienta dinaminosti Kd), seizmike
zone (=> Ks), kategorije objekta (=> Ko) i vrste konstrukcije (=> Kp), te e program na
osnovu tih podataka usvojiti odgovarajue koeficiente koji se koriste u formuli za proraun
ukupne seizmike sile koja deluje na objekat.
Kategorija objekta
- I kategorija (Ko=1.50)
Zgrade sa prostorijama predvienim za vee skupove ljudi (bioskopske dvorane, pozorita,
fiskulturne izlobene i sline dvorane), fakulteti, kole, zdravstveni objekti, zgrade
vatrogasne slube, objekti veze koji nisu uvrteni u prethodnu kategoriju (PTT, RTV i drugi),
industrijske zgrade sa skupocenom opremom, svi energetski objekti instalisane snage do
40MW, zgrade koje sadre predmete izuzetne kulturne i umetnike vrednosti i druge zgrade
u kojima se vre aktivnosti od posebnog interesa za drutveno-politike zajednice.
- II kategorija (Ko=1.00)
Stambene zgrade, hoteli, restorani, javne zgrade koje nisu svrstane u prvu kategoriju,
industrijske zgrade koje nisu svrstane u prvu kategoriju
- III kategorija (Ko=0.75)

Pomono-proizvodne zgrade, agrotehniki objekti
Seizmika zona
- VII seizmika zona => Ks=0.025

- VIII seizmika zona => Ks=0.050
- IX seizmika zona => Ks=0.100
U sluaju da objekat nije lociran ni na jednoj od ponuenih seizmikih zona, imate u

mogunost da u edit box-u Ks= zadate prozivoljnu vrednost koeficienta seizminosti.
Kategorija tla
- I kategorija tla => Kd=0.5/T (1.00 Kd 0.33)

- II kategorija tla => Kd=0.7/T (1.00 Kd 0.47)
- III kategorija tla => Kd=0.9/T (1.00 Kd 0.60)
Vrsta konstrukcije
- 1. (Kp=1.00)
Sve savremene konstrukcije od armiranog betona, sve eline konstrukcije osim
konstrukcija navedenih u taki 2 ovog lana, sve savremene drvene konstrukcije osim
konstrukcija definisanih u taki 3 ovog lana.
- 2. (Kp=1.30)
Konstrukcije od armiranih zidova i eline konstrukcije sa dijagonalama.
- 3. (Kp=2.00)
Konstrukcije sa fleksibilnim prizemljem ili spratom, odnosno naglom promenom krutosti,
kao i konstrukcije od obinih zidova.

473
Kako se za objekte do 5 spratova raspored seizmikih sila po visini objekta vri prema
priblinom obrascu:
Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi)
gde je:
Si - seizmika horizontalna sila u i-toj masi

Gi - teina i-te mase
Hi -visina i-te mase od gornjeg ruba temelja
to je neophodno u edit box-u Zd= zadati visinsku kotu u odnosu na koju se raunaju visine
rasporeenih masa (program po default-u za ovu vrednost usvaja visinsku koordinatu najnie
potavljenog nivoa u objektu). Sve mase koje se nalaze ispod zadate visine svakako nee ui u
proraun seizmikih sila.
Prekida 15% sile, odnosi se na lan 31, koji regulie da se za objekte preko 5 spratova,
prema prethodno navedenoj formuli rasporeuje samo 85% ukupne seizmike sile koja deluje
na objekat, a da se preostalih 15% sile zadaje da deluje kao koncentrisana sila u vrhu objekta.
Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, aktivan e postati i edit box Zg= u kome
treba zadati referentnu visinu koja odreuje vrh objekta (program po default-u za ovu
vrednost usvaja najvii postavljeni nivo u objektu). Naime, svim masama koje se nalaze na toj
i veoj visinskoj koordinati, program e srazmerno njihovim intenzitetima raspodeliti 15%
ukupne seizmike sile kao koncentrisane sile.
ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definie zadavnjem ugla u koloni
() (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose), potrebno je u koloni T zadati i period
oscilovanja konstrukcije za taj pravac, a u koloni Naziv moete datom pravcu delovanja
zemljotresa pridruiti i proizvoljan naziv. Ako ste prethodno sproveli i modalnu analizu, tada e
se na desni klik mia, kada je on u poziciji da pokazuje na kolonu T, otvoriti i lista sa
proraunatim periodima oscilovanja konstrukcije za sve zahtevane tonove.

474
Klik na desni taster mia u okviru kolone T otvara padajui

meni za izbor proraunatih perioda oscilovanja.
Jednostavnim klikom mia u okviru eljenog reda, ta numerika vrednost e biti upisana u
koloni T. Ovde emo kao veoma vanu stvar napomenuti da period oscilovanja konstrukcije
mora odgovarati tonu u kome je dominantna translatorna oscilacija u datom pravcu, i ako ima
vie tonova u kojima je dominanto pomeranje u tom pravcu, tada od svih tih vrednosti treba
za perid oscilovanja odabrati najveu (uticaj prvog tona za dati pravac).
U uvodnom delu ovog dela uputstva, rekli smo da se metoda ekvivalentnog statikog
optereenja moe primeniti i bez prethodno izvrene modalne analize. Zbog toga je predviena
mogunost zadavanja potpuno prozivoljne vrednosti u koloni T. Ovakav nain seizmikog
prorauna ima vie primena. Prvi i osnovni je kod izuzetno velikih konstrukcija. Tada imate
mogunost da prvo napravite jednostavniji model koji e dovoljno dobro opisati ponaanje
konstrukcije u modalnoj analizi, i da tako sraunate periode oscilovanja, unesete kao ulazni
podatak za proraun ekvivalentnih seizmikih sila na stvarnom modelu. Drugi razlog moe biti i
u tome da uopte nemate potrebu za sprovoenjem modalne analize ve elite da za vrednost
koeficienta dinaminosti Kd umesto stvarne vrednosti usvojite maksimalnu pravilnikom
dozvoljenu vrednost (Kd=1.0). U takvim sluajevima ete za period oscilovanja konstrukcije, u
svim zadatim pravcima delovanja zemljotresa, zadati dovoljno malu vrednost, recimo T=0.1.
Svakako da ovaj nain ne preporuujemo, ali je injenica da i ovaj postupak daje reenje, koje
za mnoge objekte moe biti zadovoljavajue.
Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proraun konstrukcije u kome e sada pored
svih zadatih osnovnih sluajeva optereenja, biti dodato jo onoliko sluajeva optereenja
koliko ste i zadali pravaca u kojima deluje zemljotres.
U sluaju da prethodno nije sprovedena modalna analiza, programu e nedostajati podaci o

teini objekta, na osnovu koje se proraunavaju seizmike sile. U takvim sluajevima,
aktiviranjem komandnog polja OK, nee odmah otpoeti seizmiki proraun, ve e program
otvoriti jo jedna dijalog box, u kome je sada potrebno odrediti nain na koji e biti izvren
proraun teine objekta.

475
Izgled dijalog box-a za definisanje teine objekta
proraunu teine objekta. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite propisu koji tano
definie koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta. Aktiviranjem
komadnog polja OK, otpoee seizmiki proraun.
7.3.4.3 JUS (Multi modalna analiza)
Izbor ovog standarda e biti mogu jedino ako je prethodno sprovedena modalna
analiza. Algoritam koji se nudi u ovoj opciji, zasniva se na pravilniku o tehnikim normativima
za projektovanje i proraun inenjerskih objekata u seizmikim podrujima. Pravilnik jo nije
usvojen, ali ga u programu nudimo kao opciju zbog toga to se oslanja na potpune rezultate
modalne analize i teoriju dinamike konstrukcije, a pored toga dosta je slian i ostalim
standardima koji se primenjuju u svetu.
Izgled dijlaog box-a za seizmiki proraun

po JUS-u (spektralna analiza)
U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla, seizmike zone i kategorije objekta,
na osnovu ega e program usvojiti odgovarajue koeficiente koji se koriste u formulama za
proraun seizmikih sila, a u listi koja se nalazi u donjem delu dijalog box-a imate mogunost
da zadate proizvoljan broj pravaca mogueg delovanja zemljotresa.

476
Veliina projektnih seizmikih sila za svaku od masa postavljenih na konstrukciju, izraunava

se prema sledeem izrazu:
Sik = Ks x i x ik x x Gk
Vrednost koeficienta seizmikog intenziteta (Ks), odreuje se prema formuli:
Ks = Xmax / p
gde je vrednost maksimalnog ubrzanja tla (Xmax) odreena u zavisnosti od seizmike zone, a
faktor duktilnosti konstrukcije p je odreen u zavisnosti od vrste konstrukcije i ugraenih
materijala.
VII seizmika zona => Xmax = 0.10

VIII seizmika zona => Xmax = 0.20
IX seizmika zona => Xmax = 0.40
Vrsta konstrukcije 1 => p = 4.00

Konstrukcije su klasifikovane prema sledeem:

1. Nadzemne eline i armiranobetonske konstrukcije; ramovskih, lunih i grednih sistema
2. Nadzemne betonske i armiranobetonske konstrukcije sa nosivim zidovima
3. Nasuti objekti - konstrukcije od zemlje i kamena
4. Delimino ukopani objekti; objekti izloeni zemljinom pritisku
5. Podzemni objekti
U sluaju da objekat nije lociran ni na jednoj od ponuenih seizmikih zona, imate u

mogunost da u edit box-u Ks= zadate prozivoljnu vrednost za koeficient seizminosti.
Koeficient dinaminosti (i), proraunava se prema sledeim obrascima:
Za 0 < Ti < To
=>
za To Ti Ts
=>
za Ti > Ts =>
Parametri a, To i Ts zavise od kategorije tla, i vrednosti se usvajaju prema sledeoj

tabeli:
I kategorija tla => a=0.20; To=0.10; Ts=0.35

II kategorija tla => a=0.25; To=0.15; Ts=0.55
III kategorija tla => a=0.30; To=0.20; Ts=0.85
Koeficient priguenja zavisi od vrste konstrukcije i ima sledee vrednosti:
Vrsta konstrukcije 1 => = 0.05


477

Koeficient (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije, te se za svaki pojedini oblik
oscilovanja (i=1,2,3,4,...) komponentalne vrednosti (ikj) odreuju prema sledeem izrazu:
gde je:
Uikj - projekcija normalizovanog vektora (Uik) i-tog tona oscilovanja u taki k na tri
ortogonalne koordinatne ose X, Y, i Z (j=1,2,3)
Cos(ikj) - cosinus ugla izmeu vektora seizmikog dejstva i projekcije normalizovanog

vektora i-tog tona oscilovanja u taki k (Uikj), j=1,2,3.
Gk - teina mase u kojoj se proraunava intenzitet seizmike sile.
Poslednji koeficient koji figurie u izrazu za odreivanje seizmike sile je koeficient redukcije
(), koji zavisi od vrste konstrukcije i ima sledee vrednosti:


U donjem delu dijalog box-a se u prikazanoj listi zadaje proizvoljan broj pravaca dejstava
zemljotresa, a zadavanjem vrednosti koeficienata u kolonoma: Kx, Ky i Kz, odreuje se
smer delovanja zemljotresa.
Kx - koeficijent delovanja u pravcu globalne X ose

Ky - koeficijent delovanja u pravcu globalne Y ose
Kz - koeficijent delovanja u pravcu globalne Z ose

478
7.3.4.4 Ruski propisi (SNIP)
Proraun seizmikih sila po Ruskim standardima, takoe se zasniva na multi

modalnoj analizi.

po Ruskim propisima (SNIP)
U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla, seizmike zone, i zadaju se vrednosti
koeficienata K1 i K, a u listi u donjem dijalog box-u se zadaje proizvoljan broj pravaca
delovanja zemljotresa. U daljem tekstu emo ukratko izneti formule po kojima se
proraunavaju projektovane seizmike sile. Proraunsko seizmiko optereenje Sik u
odabranom pravcu, postavljeno u taki k, koje odgovara i-tom tonu sopstvenih vibracija
konstrukcije, odreuje se po formuli:
Sik=K1 x Soik
K1 - koeficient koji obuhvata dozvoljena oteenja objekata
Soik - vrednost seizmikog optereenja za i-ti ton sopstvenih oscilacija konstrukcije, koji se
odreuje prema predpostavci elastinih deformacija konstrukcije.
Vrednosti koeficienata K1 se odreuju prema sledeoj tabeli:
Dozvoljena oteenja zgrada i objekata K1

Zgrade i objekti sa konstrukcijom kod kojih se ne doputaju ne elastine
deformacije i oteenja. K1=1.00
Zgrade i objekti sa konstrukcijom kod kojih se doputaju ne elastine
deformacije i oteenja, koja ometaju normalnu funkciju, ali obezbeuju
bezopasnost po ivote ljudi i neoteivanje opreme a koji su izgradjeni:
- iz armirano betonskih krupno panelnih ili monolitnih konstrukcija K1=0.22
- iz ramova od elika bez vertikalnih dijafragmi ili veza K1=0.25
- iz ramova od elika sa vertikalnim dijafragmama ili vezama K1=0.22
- iz ramova od armiranog betona bez vertikalnih dijafragmi ili veza K1=0.35
- iz ramova od armiranog betona sa vertikalnim dijafragmama ili vezama K1=0.25
- iz blokova od opeke ili kamena K1=0.35
Zgrade i objekti sa konstrukcijom gde mogu da se dopuste znaajnije ne
elastine deformacije, prsline, oteenja sekundarnih elemenata, njihovo
pomeranje, privremeno obustavljanje funkcije objekta pri obezbeenju K1=0.12
bezopasnosti po ljude.

479
Vrednost seizmikog optereenja za i-ti ton sopstvenih oscilovanja konstrukcije se izraunava

prema sledeoj formuli:
Soik = A x i x ik x K x Gk
Vrednost koeficienta A se usvaja u zavisnosti od seizmike zone:
VII seizmika zona => A = 0.10

VIII seizmika zona => A = 0.20
IX seizmika zona => A = 0.40
Koeficient dinaminosti (i) koji odgovara i-tom tonu sopstvenih oscilacija konstrukcije, zavisi
od odabrane kategorije tla i izraanuva se prema sledeim izrazima:
I-va i II-ga kategorija tla:

za Ti <=0,1 sec => i = 1+15Ti
za 0,1 sec < Ti < 0,4 sec => i = 2,5
za Ti >= 0,4 sec => i = 2,5(0,4/ Ti)0,5
III kategoriju tla:

za Ti <= 0,1 sec => i = 1 + 15 Ti
za 0,1 sec < Ti < 0,8 sec => i = 2,5
za Ti >= 0,8 sec => i = 2,5(0,8/ Ti)0,5
gde je Ti period sopstvenih oscilacija konstrukcije za i-ti ton oscilovanja. U svim sluajevima,
koeficient i ne sme biti manji od 0.8
Koeficient (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije i izraunava se prema

sledeoj formuli:
gde je: Xi(Xk) i Xi(Xj) - pomeranje konstrukcije prilikom sopstvenih oscilacija po i-tom tonu u
razmatranoj taki k i u svim takama j, a Qj - teina mase u taki j.
Vrednost koeficienta K se usvaja po sledeoj tabeli:
Karakteristike konstrukcija K
1. Visoki objekti sa malom razmerom u osnovi (kule, jarboli, dimnjaci,
odvojeni liftovski ahtovi i sl). Objekti sa stubovima u prizemnom spratu, sa
odnosom krutosti prizemlja i viih spratova jednakim 0.25 i veim. K=1.50
2. Objekti iz ramova, kod kojih ispuna po spratovima ne utie na K=1.30
deformabilnost objekta.
3. Zgrade i objekti koji ne podpadaju pod take 1. i 2., izuzev hidrotehnikih K=1.00
objekata.


480

7.3.4.5 Bugarski propisi (BUG)
Proraun seizmikih sila po Bugarskim standardima, takoe se zasniva na multi

modalnoj analizi.

po Bugarskim propisima (BUG)
Seizmika sila se proraunava prema sledeem izrazu:
Eik = Kc x C x R x i x ik x Qk
Koeficient seizminosti Kc, usvaja se na osnovu odabrane seizmike zone:
VI seizmika zona => Kc = 0.05

VII seizmika zona => Kc = 0.10
VIII seizmika zona => Kc = 0.15
IX seizmika zona => Kc = 0.27
Koeficient znaaja C zavisi od kategorije objekta i ima sledee vrednosti:

I kategorija objekta => C=1.50
II kategorija objekta => C=1.00
III kategorija objekta => C=0.75
Vrednost koeficienta reagovanja R, usvaja se iz tablice regulisane propisima i moe imati

vrednosti od 0.20 do 0.50.

481
Koeficient dinaminosti i zavisi od proraunatog perioda oscilovanja konstrukcije u i-tom

tonu sopstvenih oscilacija konstrukcije i kategorije tla:
I kategorija tla: i=0.9/Ti (0.8 i 2.5)

II kategorija tla: i=1.2/Ti (0.8 i 2.5)
III kategorija tla: i=1.6/Ti (1.0 i 2.5)
Koeficient (ik) zavisi od oblika sopstvenih oscilacija konstrukcije i izraunava se prema

sledeoj formuli:


7.3.4.6 vajcarski propisi (SIA)
Kako se ovaj standard bazira na metodi ekvivalentnih statikih sila, to za njega nije
neophodno prethodno sprovesti modalnu analizu. Izborom ovog standarda, otvara se dijalog

482

po vajcarskim propisima (SIA)
Ukupna seizmika sila se proraunava prema sledeoj formuli:
S = Ck x Sk(T) x G
U gornjem delu dijalog box-a, vri se izbor kategorije tla, seizmike zone, kategorije objekta i
vrste konstrukcije. te e program na osnovu tih podataka usvojiti odgovarajue koeficiente koji
se koriste u formuli za proraun ukupne seizmike sile koja deluje na objekat.
Koeficient Ck se izraunava iz izraza Ck = 0.65 / K, pri emu vrednost koeficienta K zavisi

od kategorije objekta i vrste konstrukcije.
Vrsta konstrukcije Kategorija objekta I Kategorija objekta Kategorija objekta

II III
Vrsta konstrukcije 1 K = 2.5 K = 2.0 K = 1.4
Vrsta konstrukcije 5 K = 2.5 K = 1.5
Kategorija objekta
Karakteristike Normirana oteenja Dokazi

I - nema veih okupljanja ljudi - mogua vea oteenja na - nosivosti
- robe i oprema bez naroite nosivom sastavu, ali bez
vrednosti ruenja objekta
- nema opasnosti po okolinu
II - verovatna vea okupljanja - srednja oteenja - nosivosti
ljudi - u izuzetnim
- objekat sa vrednom sluajevima i

483
opremom i robom upotrebljivosti

- vana infrastrukturna
funkcija objekta
- veliki stepen ugroenosti
okoline
III - ivotno vana infrastrukturna - manja oteenja bez - nosivost
funkcija ugroavanja funkcionalnosti - upotrebljivost
- veliki stepen ugroenosti objekta
okoline
Vrsta konstrukcije
1. elini i betonski ramovi

2. Betonski nosei zidovi sa armaturom, eline konstrukcije
3. Drvene konstrukcije
4. Zidane konstrukcije bez armature
5. Gredni mostovi (oslonci, nosai)
6.Luni i prednapregnuti mostovi
7. Nepomini oslonci mostova
Na osnovu odabrane seizmike zone i kategorije tla, propisom je definisano osam oblika
spektralne krive.
Seizmika zona
- seizmika zona 1
- seizmika zona 2
- seizmika zona 3a
- seizmika zona 3b
Kategorija tla
- tvrdo tlo
- srednje tvrdo tlo
Spekralne krive prema vajcarskim propisima
Vrednost koeficienta Sk(T) odogvara ordinati odgovarajue spektralne krive za zadati period
oscilovanja konstrukcije.

484
Kako se raspored seizmikih sila po visini objekta vri prema priblinom obrascu:
Si = S x (Gi x Hi) / (Gi x Hi)

gde je:
Si - seizmika horizontalna sila u i-toj masi

Gi - teina i-te mase
Hi -visina i-te mase od gornjeg ruba temelja
to je neophodno u edit box-u Zd= zadati visinsku kotu u odnosu na koju se raunaju visine
rasporeenih masa (program po default-u za ovu vrednost usvaja visinsku koordinatu najnie
potavljenog nivoa u objektu). Sve mase koje se nalaze ispod zadate visine svakako nee ui u
proraun seizmikih sila.
ostale liste u programu). Pored pravca zemljotresa, koji se definie zadavnjem ugla u koloni
() (uglu od 0 odgovara pravac globalne X ose), potrebno je u koloni T zadati i period
oscilovanja konstrukcije za taj pravac, a u koloni Naziv moete datom pravcu delovanja
zemljotresa pridruiti i proizvoljan naziv. Ako ste prethodno sproveli i modalnu analizu, tada e
se na desni klik mia, kada je on u poziciji da pokazuje na kolonu T, otvoriti i lista sa
proraunatim periodima oscilovanja konstrukcije za sve zahtevane tonove.
Klik na desni taster mia u okviru kolone T otvara padajui

meni za izbor proraunatih perioda oscilovanja.
Jednostavnim klikom mia u okviru eljenog reda, ta numerika vrednost e biti upisana u
koloni T. Ovde emo kao veoma vanu stvar napomenuti da period oscilovanja konstrukcije
mora odgovarati tonu u kome je dominantna translatorna oscilacija u datom pravcu, i ako ima
vie tonova u kojima je dominanto pomeranje u tom pravcu, tada od svih tih vrednosti treba
za perid oscilovanja odabrati najveu (uticaj prvog tona za dati pravac).

485
U uvodnom delu ovog dela uputstva, rekli smo da se metoda ekvivalentnog statikog
optereenja moe primeniti i bez prethodno izvrene modalne analize. Zbog toga je predviena
mogunost zadavanja potpuno prozivoljne vrednosti u koloni T. Ovakav nain seizmikog
prorauna ima vie primena. Prvi i osnovni je kod izuzetno velikih konstrukcija. Tada imate
mogunost da prvo napravite jednostavniji model koji e dovoljno dobro opisati ponaanje
konstrukcije u modalnoj analizi, i da tako sraunate periode oscilovanja, unesete kao ulazni
podatak za proraun ekvivalentnih seizmikih sila na stvarnom modelu. Svakako da ovaj nain
ne preporuujemo, ali je injenica da i ovaj postupak daje reenje, koje za mnoge objekte
moe biti zadovoljavajue.
U sluaju da prethodno nije sprovedena modalna analiza, programu e nedostajati podaci o

teini objekta, na osnovu koje se proraunavaju seizmike sile. U takvim sluajevima,
aktiviranjem komandnog polja OK, nee odmah otpoeti seizmiki proraun, ve e program
otvoriti jo jedna dijalog box, u kome je sada potrebno odrediti nain na koji e biti izvren
proraun teine objekta.
Izgled dijalog box-a za definisanje teine objekta
proraunu teine objekta. Na ovaj nain imate mogunost da se prilagodite propisu koji tano
definie koja optereenja treba uzeti u obzir pri proraunu teine objekta. Aktiviranjem
komadnog polja OK, otpoee seizmiki proraun.
7.3.4.7 Proizvoljna spektralna kriva
Pored svih prethodno opisanih mogunosti seizmikog prorauna po odreenim

standardima, program dozvoljava i opciju kreiranja proizvoljne spektralne krive. Pomou ove
opcije imate mogunost da sami definiete spektralnu krivu i tako sprovedete seizmiki
proraun prema proizvoljnom standardu. Ovakav nain seizmikog prorauna se zasniva na
multi modalnoj analizi.

486
Izgled dijalog box-a za seizmiki proraun,

kreiranjem prozivoljne spktralne krive

Izborom komandnog polja Biblioteka ulazi se u proceduru definisanja nove, ili izbor neke od
ranije kreiranih spektralnih krivi.
Izgled dijalog box-a za definisanje proizvoljne spektralne krive
U desnom delu ovog dijalog box-a, nalazi se lista sa svim do tada kreiranim spektralnim
krivama, a sa njene leve strane graficka interpretacija trenutno aktivne krive iz liste. Svaka
spektralna kriva je odreena svojim nazivom i nizom ordinata u odabranom intervalu perioda
oscilovanja. Pomou komandnih polja Dodaj i Brii, koja se nalaze ispod ove liste, moete

487
ureivati svoju bazu spektralnih krivi. Uloga check box-a Sa kopiranjem je potpuno ista kao
i u ostalim naredbama u programu, odnosno postavljanjem ovog check box-a na ukljueno
stanje imate mogunost da napravite kopiju spektralne krive koja je bila trenutno aktivna
neposredno pre aktiviranja komandnog polja Dodaj.
U donjem levom uglu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj se definise sam izgled krive. Njen
izgled se definse zadavanjem vrednosti ordinata (podatak u koloni m/s2) za prozivoljno
odabrani broj taaka na apscisi, koja predstavlja period oscilovanja konstrukcije (podatak u
koloni T (s). Pomou komandnih polja Dodaj i Brii dodajete, odnosno uklanjate par
podataka koji definie oblik spektralne krive. Kako je veza izmeu dve susedne take linearna,
to na krivim delovima spektra morate definisati ordinate u vie meu taaka, dok je na pravim
delovima dovoljno definisati ordinate samo na poetku i kraju.
Izborom komandog polja OK program e se vratiti u osnovni dijalog box i preuzeti sve
definisane podatke za odbaranu spektralnu krivu iz baze.
Deo dijalog box-a rezervisan za naziv odabrane spektralne krive
U edit box-u K=, potrebno je zadati vrednost koeficienta sa kojim e biti linerano pomnoene
vrednosti ordinata na definisanoj spektralnoj krivoj. Znai, vrednost ovog koeficienta
predstavlja proizvod svih koeficienata koji su odreeni datim standardom u zavisnosti od
sezimike zone, kategorije objekta, itd.


488
8. OBRADA REZULTATA
PRORAUNA
8.1 Namena i opis rada modula
Modul za obradu rezultata omoguava sveobuhvatnu analizu rezultata prorauna i
priprema grafike i tekstualne izvetaje za formiranje kvalitetne projektne dokumentacije.
Rezultati prorauna se mogu dobiti za sve konstruktivne elemente, i prikazuju se putem
izolinija, dijagrama presenih sila, ...itd. Na osnovu sraunatih uticaja i odabranog standarda,
programom je predvieno i automatsko dimenzionisanje betonskih, elinih i drvenih
konstrukcija.
Rezultati prorauna se prikazuju u prozoru 2D pogled. Kako se u okviru prozora 2D

pogled, za tekui prikaz mogu postavljati prozivoljno odabrani delovi konstrukcije (ramovi,
nivoi, pomoni pogledi), to e prikazani rezutati u ovom prozoru biti vie nego pregledni.
Nain prikazivanja uticaja je isti za sve entitete. Uticaji se prikazuju odmah nakon pokretanja
odgovarajue naredbe. Ako su za dati entitet u toku rada sa programom prikazivani uticaji,
program e prikazati onaj koji je izabran poslednji, u suprotnom e se prikazati default uticaj
za taj entitet (Mx za ploe, M3 za grede itd.). Uticaji koji se prikau pri pokretanju naredbe,
mogu se naknadno menjati pomou liste za brzi izbor uticaja ili pomou opcija sa komandne
linije.
U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se
moe vriti brza promena uticaja.
Lista za brzi izbor uticaja
Ova lista se moe koristiti u toku prikazivanja svih vrsta uticaja: statikih uticaja u svim
elementima konstrukcije, uticaja u reduktoru, rezultata dimenzionisanja betonskih ploa i
betonskih greda. Sadraj liste zavisi od uticaja i entiteta za koji se on prikazuje. Ako je recimo
prikazan momenat savijanja Mx, iz liste se moe izabrati neki drugi statiki uticaj u ploi.

489
Sadraj liste kada se prikazuju

statiki uticaji u ploi
S obzirom da se za neke entitete moe prikazati veliki broj uticaja, u zatvorenoj listi se nalaze
samo oni koji se najee koriste. Ostali uticaji se mogu izabrati iz dijalog box-a koji se otvara
izborom opcije Ostali. Naime, izborom ove opcije za svaki entitet e se otvoriti isti dijalog
box koji bi se otvorio pomou naredbe za prikazivanje uticaja u datom entitetu.
(kraj 6.3)
Pomou naredbe Rezultati, koja je dodata u okviru padajueg menija prozora 3D

pogled, rezultati se mogu dobiti i u prozoru 3D pogled. Ova naredba radi kao prekida,
odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na iskljueno stanje. Kada je ova naredba
postavljena na ukljueno stanje, (ispred njenog naziva je postavljen simbol ), tada e
rezultati, za odabranu vrstu uticaja, biti prikazani na celom modelu.
Pomou naredbe Rezultati, od programa je zahtevan

prikaz rezultata i u prozoru 3D pogled
Prikazani rezultati u prozoru 3D pogled mogu biti znatno pregledniji aktiviranjem

naredbe Samo tekui 2D prikaz koja se nalazi u okviru padajueg menija 3D pogled

490
Postavljenje prekidaa Samo tekui 2D prikaz na

ukljueno stanje, dovelo je do prikaza rezultata u prozoru 3D pogled
samo za tekui nivo temelja
U Tower-u 6 je omogueno ispisivanje numerikih vrednosti uticaja na dijagramima linijskih

entiteta koji se prikazuju u prozoru 3D pogled. Prikazivanje ovih vrednosti definie se
pomou check box-a Kotiranje linijskih u 3D, koji se nalazi u dijalog box-u naredbe
Funkcionalnost, u kartoteci Rezultati (poglavlje 3.5.2 Funkcionalnost).
U prozoru 3D pogled prikazane su numerike

vrednosti uticaja u gredi
Kako se rezultati za odabrani uticaj prikazuju samo na trenutno vidljivim elementima

konstrukcije, to pomou naredbe Sakrivanje imate mogunost da grupiete pojedine delove
modela u celine (vidi poglavlje 2.10.2). Na ovaj nain moete lako pronalaziti ekstremne
vrednosti i jasnije prikazivati rezultate u srodnim delovima konstrukcije: u stubovima,
meuspartnim gredama, zidovima, meuspratnim ploama, itd.

491
Za trenutno vidljivu grupu Stubovi,

rezultati prorauna postaju jo pregledniji
Ukidanje vidljivosti po tipovima entiteta, postie se isto kao i u modulu za unos podataka, ili
pomou naredbe Vidljivost, ili pak desnim klikom mia na odgovarajuu ikonu (vidi
poglavlje 2.10.1).
Desni klik mia preko jedne od prvih 5 ikona,

dovodi do ukidanja vidljivosti odgovarajueg konstruktivnog elementa
Gotovo sve naredbe opisane u poglavlju 2. Grafiki interfejs, nalaze se i ovom modulu
programa. Izuzetak su jedino naredbe pomou kojih se menja geometrija konstrukcije i zadato
optereenje. Iz tog razloga, iz menija Nivo su izbaene sve naredbe osim naredbe Edit
(vidi poglavlje 2.11). Ova naredba funkcionie na potpuno isti nain, stim to je u modulu za
obradu rezultata zabranjeno brisanje i pomeranje nivoa koji u sebi sadre konstruktivne
elemente. U sluaju da pokuate ovakvu akciju program e izdati odgovarajue upozorenje.

492
I iz menija Dispozicija, izbaene su sve naredbe koje utiu na geometriju konstrukcije:

Brisanje, Kopiranje, Ogledalo, Pomeranje, Rotacija i Array (vidi poglavlje 2.12).
Naredbe za rad sa simbolima ramova su ostavljene, tako da i u modulu za obradu rezultata
imate mogunost da brete i postavljate nove simbole.
Sve naredbe iz padajuih menija prozora 2D pogled i prozora 3D pogled, postoje i u

modulu za obradu rezultata prorauna, te ih moete aktivirati na potpuno isti nain kao i u
modulu za unos podataka.
Naredbe za manipulaciju sa elementima crtea, prisutne su u meniju Korekcija (vidi

poglavlje 2.9). Meutim, u proceduri selektovanja nee biti mogue selektovati elemente
konstrukcije i optereenja, obzirom da bi to dovelo do gubitka postojeih rezultata prorauna.
Ova grupa naredbi je predviena za manipulaciju sa entitetima koji se kreiraju u modulu za
obradu rezulatata (zone postavljene armature u ploama, zadata linije preseka za iscrtavanje
dijagrama presenih sila, itd.).
Kako naredbe iz padajueg menija Pomoni nivo ne utiu na geometriju modela, to su one
prisutne i u modulu za obradu rezultata prorauna (vidi poglavlje 3.4).
Obzirom da se projektna dokumentacija pravi samo u modulu za obradu rezultata prorauna,

to su u ovom modulu prisutne i naredbe za obradu rezultata sprovedene modalne analize i
prorauna stabilnosti. U okviru padajueg menija Uticaji, nalazi se kompletan meni
Modalna analiza i meni Stabilnost koji su prisutni i u modulu za formiranje mree
konanih elemenata (vidi poglavlja 5 i 6). Pokretanjem ovih naredbi, u okviru modula za
obradu rezultata prorauna, imate mogunost da u projekat priloite i rezutate modalne
analize i prorauna stabilnosti. Isto vai i za naredbe Rezultanta, Gubitak sile
prednaprezanja i Kontrola pokretnog opterecenja, koje su preuzeta iz modula za unos
podataka.
Na kraju, napomenuemo jo i to da se naredba za promenu tekue faze graenja ne nalazi u

meniju, ve se moe aktivirati jedino preko odgovarajue ikone (vidi poglavlje 3.1.13.2).

493
Ikona za promenu tekue faze graenja
8.2 Izbor tekueg sluaja optereenja

Nakon zavrenog prorauna, program automatski prelazi u modul za obradu
rezultata prorauna i za aktivan postavlja sluaj optereenja koji je bio tekui u modulu za
unos podataka. U modul za obradu rezultata prorauna, moe se ui i kada se radi sa modelom
koji nije proraunat. Jasno da se u ovom sluaju ne mogu analizirati nepostojei rezultati
prorauna, ve se mogu eventualno samo pripremiti ulazni podaci za tampu.
Izborom naredbe Sluajevi optereenja koja se nalazi u okviru padajueg menija

Uticaji, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

tekueg sluaja optereenja

494
U listi su prikazani svi zadati osnovni sluajevi optereenja. Crna strelica sa leve strane list
box-a pokazuje koji je sluaj optereenja bio tekui neposredno pre aktiviranja ove naredbe.
Promena tekueg sluaja optereenja se vri jednostavnim klikom mia preko njegovog imena,
nakon ega taj red postaje naznaen posebnom bojom.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a program e biti spreman
da prikae razultate prorauna za novo postavljeni tekui sluaj optereenja.
Izbor tekueg sluaja optereenja, moe se vriti i iz zatvorene liste,

koja se nalazi u prostoru predvienom za ikone.
8.2.1 Kreiranje SRSS kombinacija

U okviru naredbe Sluajevi optereenja, omogueno je i kreiranje SRSS
kombinacija optereenja. Izborom komandnog polja SRSS kombinacije, otvara se dijalog
Izgled dijalog box-a za kreiranje SRSS kombinacija
U donjem levom delu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj su prikazani svi osnovni sluajevi
optereenja koji su do tada zadati, dok se u gornjem delu dijalog box-a nalazi lista sa
kreiranim SRSS kombinacijama. Aktiviranjem komandnog polja Dodaj u listu se ubacuje

495
novi red, koji ima onoliko kolona koliko je i osnovnih sluajeva optereenja. SRSS kombinacija
se definie tako to se u kolonama koje imaju isti redni broj kao i osnovni sluajevi optereenja
koji ulaze u kombinaciju zada multiplikator.
Zadavanjem multiplikatora treem i etvrtom osnovnom

sluaju optereenja, kreirana je SRSS kombinacija
Bilo koji uticaj za SRSS kombinaciju se rauna po sledeoj formuli:
E= k i Ei2
gde je:
E uticaj
k multiplikator
i redni broj osnovnog sluaja optereenja
SRSS kombinacije se u programu tretiraju na isti nain kao i osnovni sluajevi optereenja,
tako da e sveka promena u ovom dijalog box-u dovesti do brisanja rezultata dimenzionisanja,
ukoliko oni postoje. Iz tog razloga, ako su vam SRSS kombinacije potrebne, najbolje je da pre
bilo kakvog rada u modulu za obradu podataka izvrite njihovo definisanje. Obzirom da ova
naredba moe biti destruktivna, u dijalog box-u se prikazuje i odgovarajue obavetenje.
Komandno polje Brii je predvieno za uklanjanje selektovane SRSS kombinacije iz liste,

dok se pomou komandnih polja Gore i Dole trenutno selektovanoj kombinaciji vri
promena poloaja u listi na gore, odnosno na dole.
Nakon aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara tekui dijalog box, uz prihvatanje
svih unetih izmena, i vraa se na osnovni izgled dijalog box-a naredbe Sluajevi optereenja.
Obzirom da se SRSS kombinacije tretiraju kao osnovni sluajevi optereenja, prikazivae se u
ovom dijalog box-u potpuno ravnopravno sa ostalim osnovnim sluajevima i bie dostupne za
kreiranje anvelopa uticaja i obinih kombinacija optereenja.

496
Kreirana SRSS kombinacija je prikazana u dijalog box-u

Sluajevi optereenja ravnopravno sa ostalim
osnovnim sluajevima optereenja
8.2.2 Kreiranje kombinacija

Pored izbora tekueg sluaja optereenja, u okviru naredbe Sluajevi optereenja,
omogueno je i kreiranje proizvoljnih kombinacija njihovog jednovremenog delovanja. Izborom
komandnog polja Kombinacije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za kreiranje kombinacija
Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i sa naredbom Kombinacije
optereenja u modulu za unos podataka, pa sve reeno u poglavlje 3.2.2, vai i ovde.
Napomenuemo da kreiranje kombinacija u modulu za obradu rezultata prorauna, nee biti

mogue jedino u sluaju da je proraun sproveden po teoriji II-og reda, i u sluaju da se svi
postavljeni sluajevi optereenja odnose na konstruisanje uticajne linije.

497
8.2.3 Anvelope uticaja

Pored prikaza rezultata za tekui sluaj optereenja, odnosno kreiranu kombinaciju,
od programa se moe zahtevati i prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. U ovom sluaju treba
check box Anvelope postaviti na ukljueno stanje, a zatim klikom mia na kolonu A u list
box-u, oznaiti sve osnovne sluajeve optereenja i kombinacije koje e ui u obzir pri
proraunu anvelopa ekstremnih uticaja. Uzastopnim klikom mia preko polja u koloni A,
pojavljivae se i uklanjati simbol . Postojanje simbola oznaava da e taj sluaj
optereenja, odnosno kombinacija, ui u proraun anvelopa.
Postavljeni simboli, u okviru kolone A, jasno

ukazuju od kojih sluajeva optereenja
i kombinacija je zahtevana anvelopa uticaja
U edit box-u, koji se nalazi ispod check box-a Anvelope, su prikazani redni brojevi svih
sluajeva optereenja i kombinacija od kojih je zahtevana anvelopa uticaja.

498
Redni brojevi svih sluajeva optereenja

i kombinacija od kojih je zahtevana
anvelopa uticaja
Izbor sluajeva optereenja i kombinacija za proraun anvelope uticaja se moe vriti i

direktno u ovom edit box-u unoenjem njihovih rednih brojeva ili intervala koji obuhvata
eljene redne brojeve. Ako je na pr. potrebno selektovati sluaj optereenja sa rednim brojem
1 u edit box treba uneti string 1, a kada je potrebno izabrati sluajeve optereenja sa rednim
brojevima 1, 2 i 3, u edit box treba uneti string 1-3. Uneti redni brojevi/intervali se moraju
razdvajati zarezima.
Kreirani anvelopski sluaj optereenja se moe trajno zapamtiti u modelu. Za ovu namenu je
predvieno komandno polje Snimi , ijim se izborom otvara dijalog box sledeeg
izgleda:
U edit box-u se zadaje eljeni naziv, dok se aktiviranjem komandnog polja OK vri
snimanje. Od tog trenutka, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv, a njegovim
izborom se u bilo kom trenutku mogu uitati svi podaci koji su mu pridrueni.

499
Zatvorena lista iz koje se vri izbor ranije snimljenih

anvelopskih sluajeva optereenja
Pomou komandnog polja Brii se tekui anvelopski sluaj optereenja uklanja iz liste.
Izborom komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a u zatvorenoj listi za izbor
sluajeva optereenja nalazie se svi snimljeni anvelopski sluajevi optereenja, sa svojim
nazivom i rednim brojevima sluajeva optereenja koji su selektovani za proraun anvelopa
ekstremnih uticaja.
Ukoliko definisani anvelopski sluaj optereenja nije snimljen, nakon aktiviranja komandnog
polja OK, u zatvorenoj listi za izbor sluajeva optereenja umesto imena pojavie se tekst
Anv:.
Na osnovu sadraja zatvorene liste, jasno se vidi da je za

tekui sluaj postavljena anvelopa ekstremnih uticaja.

500
Svi rezultati koji se od ovog trenutka budu prikazivali u okviru pojedinih naredbi, u ovom
sluaju e predstavljati anvelope ekstremnih uticaja.
Ponovnim ulaskom u dijalog box ove naredbe, i postavljanjem check box-a Anvelope na
iskljueno stanje, moete umesto prikaza anvelopa, ponovo zahtevati prikaz rezultata za bilo
koji od osnovnih sluajeva optereenja ili proizvoljno kreiranu kombinaciju.
Moe se desiti da se u toku rada sa modelom izbriu neki sluajevi optereenja ili kombinacije,
tako da ne postoje redni brojevi koji su zadati pri kreiranju anvelopa. U zatvorenoj listi za izbor
sluajeva optereenja e se ispred datih anvelopa ispisivati znak pitanja (?), a pri pokuaju
njihovog izbora program e izbaciti odgovarajue obavetenje.
Ako se takva anvelopa izabere iz zatvorene liste u dijalogu Sluajevi optereenja, program e
ponuditi mogunost njenog brisanja, kao i mogunost brisanja svih ostalih neregularnih
anvelopa.
8.3 Prikaz deformisanog modela

Naredba Prikaz deformisanog modela, koja se nalazi u okviru padajueg
menija Uticaji, radi kao prekida, odnosno moe biti postavljena ili na ukljueno ili na
iskljueno stanje. Kada je naredba postavljena na ukljueno stanje (ispred njenog naziva
postavljen je simbol ), tada se pored trenutno vidljivih konstruktivnih elemenata i
optereenja, u prozoru 3D pogled, prikazuje i prostorni izgled deformisane mree konanih
elemenata za postavljeni tekui sluaj optereenja.

501
Deformisani model se prikazuje samo u prozoru 3D pogled
U sluaju da elite da pogledate deformisani oblik samo odreenog dela modela, tada je
potrebno da prvo sadraj tog dela konstrukcije postavite za tekui prikaz u okviru prozora 2D
pogled. Nakon toga, postavljanjem naredbe Samo tekui 2D prikaz, na ukljueno stanje, u
prozoru 3D pogled e biti prikazan deformisani oblik samo odabranog dela modela (vidi
poglavlje 2.13.7).
Pomou naredbe Samo tekui 2D prikaz, od programa je

zahtevan prikaz samo deformisanog oblika temelja
Ako elite da u prozoru 3D pogled bude prikazana samo deformisana mrea konanih
elemenata, tada pomou komandnog polja Sve nevidljivo, u okviru naredbe Vidljivost,
moete uknuti vidljivost svih elemenata, crtea.

502
Iskluivanje vidljivosti svim entitetima na crteu, dobija se

prikaz samo deformisane mree konanih elemenata
Na kraju emo jo napomenuti da se prikaz deformisane mree konanih elemenata ne moe

dobiti ako je umesto tekueg sluaja optereenja, od programa zahtevan prikaz anvelopa
ekstremnih uticaja. Isto vai i ako je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno
optereenja, obzirom da se i u tom sluaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih
uticaja za razliite poloaje pokretnog optereenja.
Nakon izbora naredbe Animacija deformisanog modela, program e neko vreme utroiti
na kreiranje AVI fajla i na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za animaciju deformisanog modela
U otvorenom dijalog box-u, prikazuje se animacija deformisanog modela za tekui sluaj

optereenja. Pomou naredbe Funkcionalnost (kartoteka Animacija), moete uticati na
parametre koji odreuju nain kreiranja animacije (vidi poglavlje 3.5.2).

503
Komandna polja Play i Stop slue za pokretanje i zaustavljanje animacije, dok izborom
komandnog polja Snimi imate mogunost da kreiranu animaciju sauvate na disku raunara
kao AVI fajl koji moete kasnije, van okruenja programa Tower, putati kao posebnu
animaciju pomou Windows-ovog programa Media Player.
Komandno polje Izlaz je predvieno za izlazak iz dijalog box-a i prekid animacije tekueg
tona.
8.4 Suma reakcija

Za kontrolu tanosti intenziteta zadatog optereenja, predviena je naredba Sume
reakcija, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji. Njenim izborom, otvara se
U levom delu dijalog box-a, prikazuje se sume zadatog optereenja u pravcu globalnih
koordinatnih osa, a u desnom delu odgovarajue sume reaktivnog optereenja za postavljeni
tekui sluaj optereenja. Svakako da, u sluaju ispravno sprovedenog prorauna, aktivno i
reaktivno opteerenje moraju stajati u ravnotei.
Naredba za dobijanje sume reakcija, bie neaktivna u sledeim sluajevima:
- ako je umesto tekueg sluaja optereenja, od programa zahtevan prikaz anvelopa

ekstremnih uticaja.
- ako je u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenje, obzirom da se i u

tom sluaju rezultati prikazuju putem anvelopa ekstremnih uticaja za razliite poloaje
- ako tekui sluaj optereenja predstavlja seizmiko optereenje koje je proraunato

metodom multi modalne analize. Prikazivanje sume reakcija u ovakvim sluajevima nema
nikakvog smisla, obzirom da su sve reakcije oslonaca dobijene nekom od statistikih
metoda, te uvek imaju pozitivnu vrednost.
8.5 Uticaji u ploi - zidu

Izborom naredbe Ploa, koja se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, program
odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje rezultate prorauna u ploastim elementima za
tekui sluaj optereenja.
moe vriti brza promena vrste uticaja.

504
U zatvorenoj listi se nalaze samo oni uticaji koji se najee koriste. Ostali uticaji se mogu
izabrati iz dijalog box-a koji se otvara izborom opcije Ostali u tulbaru, ili pak izborom
podopcije prIkaz sa komandne linije.
Izgled idjalog box-a za izbor uticaja u ploama i zidovima
U levom delu ovog dijalog box-a se nalazi oblast u kojoj se vri izbor uticaja koji e biti
prikazani na ekranu. Kako se pomou programa Tower, pored ravanskih, mogu reavati i
prostorni modeli, to je mogue zahtevati prikaz bilo kog od uticaja koji se javljaju pri sloenom
naprezanju ploe. Na sledeoj slici su prikazane sve presene sile koje se mogu javiti na
jednom konanom ploastom elementu.

505
Na levoj slici su prikazane presene sile koje odgovaraju savijanju ploe (naprezanje upravno
na ravan ploe), a na desnoj presene sile koje odgovaraju membranskom naprezanju
(naprezanju u ravni ploe). Iz slike se jasno vidi i usvojena konvencija o pozitivnim smerovima
presenih sila.
Vrsta uticaja
Izbor uticaja se vri postavljanjem odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Na

raspolaganju su:
Mx - moment savijanja u pravcu lokalne X ose

My - moment savijanja u pravcu lokalne Y ose
Mxy - torzioni moment
Nx - normalna sila u pravcu lokalne X ose
Ny - normalna sila u pravcu lokalne Y ose
Nxy - smiua sila u ravni ploe
Tz,x - transverzalna sila u pravcu lokalne Z ose (deluje u ravni koja je definisana poloajem
lokalne Z i X ose)
Tz,y - transverzalna sila u pravcu lokalne Z ose (deluje u ravni koja je definisana poloajem
lokalne Z i Y ose)
Lokalna X i Y osa svake od ploa lei u ravni same ploe, dok je lokalna Z osa u pravcu
normale na ravan ploe. Kako ploa moe imati potuno proizvoljan poloaj u prostoru, to je
zbog jasnoe sagledavanja lokalnog koordinatnog sistema ploa uvedena konvencija da on u
potpunosti odgovara lokalnom koordinatnom sistemu za crtanje u prozoru 2D pogled. Prema
tome, ako je u prozoru 2D Pogled prikazan tekui nivo onda e lokalni koordinatni sistem
ploa koje pripadaju datom nivou u potpunosti odgovarati lokalnom koordinatnom sistemu za
izbor taka u prozoru 2D pogled, kada je u njemu prikazan sadraj tekueg nivoa. Potpuno je
ista analogija i kada je u prozoru 2D pogled prikazan tekui ram, odnosno proizvoljno
definisan kosi pogled. U svim ovim sluajevima lokalna Z osa je usmerena ka oku posmatraa,
odnosno gornja ivica ploe je blia oku posmatraa.
U sluaju rotaciono simetrinih tela, za koje se generie radijalna mrea konanih elemenata
(sfera, kupa, spirala), lokalna X osa je usmerena u tangencijalnom, dok je lokalna Y osa
usmerena u radijalnom pravcu.

506
Lokalni koordinatni sistem ploe za radijalno

izgenerisanu mreu konanih elemenata
Pored presenih sila, rezultatima prorauna su predvieni i glavni naponi, i oni se prikazuju
posebno za gornju i donju stranu ploe (gornja ivica ploe je usmerena ka pozitivnom smeru
lokalne Z ose ploe).
1,g - napon za pravac glavne ose 1, na gornjoj ivici ploe

2,g - napon za pravac glavne ose 2, na gornjoj ivici ploe
,g - napon smicanja na gornjoj ivici ploe od Nxy i Mxy
u,g - uporedni napon na gornjoj ivici ploe
1,d - napon za pravac glavne ose 1, na donjoj ivici ploe
2,d - napon za pravac glavne ose 2, na donjoj ivici ploe
,d - napon smicanja na donjoj ivici ploe
u,d - uporedni napon na donjoj ivici ploe
,g - pravac delovanja glavnih napona na gornjoj ivici ploe
,d - pravac delovanja glavnih napona na donjoj ivici ploe
Kako se glavni naponi proraunavaju samo na gornjoj i donjoj strani ploe, a vrednosti
smiuih napona od transverzalnih sila su u tim takama jednaki nuli, to naponska slika za
sloeno naprezanje u potpunosti odgovara ravnom stanju napona.
Glavni napon 1 predstavlja maksimalnu, a 2 minimalnu vrednost napona u posmatranoj

taki, i ove vrednosti se za ravno stanje napona raunaju iz sledeih izraza:
Vrednosti komponentalnih napona, koji uestvuju u prethodno prikazanim formulama se

proraunavaju iz izraza koji takoe odgovaraju ravnom stanju napona:
U izraze za proraun glavnih napona, svakako treba uvrstiti odgovarajue komponentalne

napone, u zavisnosti od toga da li se glavni naponi raunaju na gornjoj ili donjoj strani ploe.

507
Preglednu sliku o rasporedu napona u proizvoljnoj taki modela, za ravno stanje napona prua
Mohr-ov krug.
Ugao koji zaklapa pravac napona 1 sa pravcem globalne X ose je odreen sledeim izrazima:
Ravni u kojima se javljaju glavni naponi lee upravno jedna na drugu.
Vrednost uporednog napona se proraunava iz Miss-ove formule (hipoteza najvee energije

distorzije):
to se tie deformacija, program pri sloenom naprezanju prikazuje rezultate za sva tri
pomeranja i sve tri rotacije u pravcu i globalnih i lokalnih koordinatnih osa.
Xp - pomeranje u pravcu globalne X ose

Yp - pomeranje u pravcu globalne Y ose
Zp - pomeranje u pravcu globalne Z ose
Xr - rotacija oko globalne X ose
Yr - rotacija oko globalne Y ose
Zr - rotacija oko globalne Z ose
u1 - pomeranje u pravcu lokalne X ose
u2 - pomeranje u pravcu lokalne Y ose
u3 - pomeranje u pravcu lokalne Z ose
r1 - rotacija oko lokalne X ose
r2 - rotacija oko lokalne Y ose
r3 - rotacija oko lokalne Z ose

508
Pomeranja i rotacije imaju pozitivne vrednosti ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih
globalnih, odnosno lokalnih osa.
Vrsta izolinija
Kako su izolinije najpogodniji nain za prikazivanje uticaja u povrinskim elementima, to se u

gornjem desnom delu dijalog box-a nalazi pravougaona oblast u kojoj se biraju vrste izolinija
kojima e biti interpretirani izabrani uticaji. Izbor tipa izolinija, se vri postavljanjem
odgovarajueg prekidaa na ukljueno stanje. Programom su predviena tri tipa izolinija i to:
Empty (prazne) izolinije su linije koje povezuju take na ploi sa istim intenzitetom
(potencijalom). Du svake od postavljenih linija na crteu, ispisuje se i njen intenzitet. Nulta
linija se naznaava posebnom bojom, tako da se jasno razdvaja od ostalih.
Empty (prazne) izolinije
Full (pune) izolinije se grafiki interpretiraju tako to se oblast izmeu dve susedne
izolinije popunjava istom bojom, koja odreuje interval uticaja izmeu vrednosti te dve
izolinije. Na ovaj nain se cela povrina ploe, odnosno zida, popunjava ofarbanim
povrinama, pri emu svakoj boji odgovara odreeni interval uticaja.

509
Full (pune) izolinije
U gornjem desnom uglu prozora 2D pogled uvek se postavlja i tablica koja za svaku od
postavljenih boja izolinija ukazuje na opseg vrednosti.
Smooth (glatke) izolinije, za razliku od punih, ne povlae jasnu granicu, ve se boja

postepeno preliva, pratei veliinu uticaja. Na ovaj nain se dobija plastina slika o
uticajima.
Smooth (glatke) izolinije
Zanenje tablice u gornjem desnom uglu prozora 2D pogled je isto kao i kod prikaza punih
izlinija.
Kada su rezultati u bilo kom entitetu prikazani putem izolinija, od programa se moe zahtevati
da oblasti izmeu njih farba sa samo dve boje. Pri tome se za pozitivne vrednosti koriste
razliite nijanse jedne boje, dok se za negativne vrednosti koriste razliite nijanse druge boje.
Zasienost boje se poveava od najmanje do najvee vrednosti izolinija. Odnosno, oblasti

510
izmeu izolinija sa najmanjim vrednostima farbaju se najbleim nijansama, dok se oblasti

izmeu izolinija sa najveim vrednostima farbaju sa tamnijim nijansama zadate boje.
Prikazivanje rezultata sa dve boje bira se u dijalog box-u naredbe Funkcionalnost, u kartoteci
Rezultati, tako to se check box Dve boje za izolinije i legende postavi na ukljueno
stanje.
Rezultati u ploi su prikazani sa dve boje
Izbor boja koje e se koristiti za prikazivanje pozitivnih i negativnih vrednosti vri se u dijalog
box-u naredbe Parametri, u grani Rezultati => Povrinski => Pune izolinije.
Anvelope
Izbor prekidaa u delu dijalog box-a Anvelope, bie dostupan jedino ako je pomou naredbe
Sluajevi optereenja, umesto rezultata za tekui sluaj optereenja, odnosno kreiranu
kombinaciju, zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja. Isto vai i za sluajeve optereenja
u okviru kojih je zadato pokretno optereenje. Kako se na crteu putem izolinija ne mogu
jednovremeno prikazivati anvelope i za maksimalne pozitivne i za maksimalne negativne
uticaje, to se izborom jednog od prekidaa: Max + i Max -, definie za koje vrednosti e
biti iscrtane izolinije.

511
Na delovima ploe, na kojima je ekstremna vrednost odabranog

uticaja suprotnog znaka, izlonije se ne postavljaju.
Broj podela izolinija
U edit box-u Broj podela, koji se nalazi u donjem desnom delu ovog dijalog box-a, moe se
zadati broj na koliko e se jednakih segmenata podeliti interval od maksimalne do minimalne
vrednosti izabranog uticaja. Ovaj broj podela praktino odreuje gustinu izolinija, i moe se
zadati u opsegu od 2 (najree) do 20 (najgue). Podrazumevana vrednost koja se nudi je 7
podela. Napomenuemo da ako izabrani uticaj ima nultu vrednost, tada e ona obavezno ui
kao jedna od granica. Ostali intervali se postavljaju na jednakim razmacima.
Pored ovog edit box-a, na podelu izlonija utie i stanje prekidaa Ceo model. Naime,
pomou njega se odreuje gornja i donja granica celog opsega moguih vrednost odabranog
uticaja. Ako je ovaj prekida postavljen na isklueno stanje, tada e interval odabranog uticaja
odrediti njegova maksimalna i minimalna vrednost u svakom sklopu modela posebno (nivo,
ram, pomoni pogled, itd.). Znai, svaki od sklopova na modelu e imati svoj opseg moguih
vrednosti.
Meutim, ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada e sve ploe i zidovi na
modelu imati zajedniku tablicu vrednosti, jer e se maksimalna i minimalna vrednost
odabranog uticaja osnositi na ceo model. Na ovaj nain imate mogunost da dobijete
jedinstvenu podelu u svim ploama i zidovima na celom modelu. Na primer, zelena boja e na
svim ploama i zidovima predstavljati jedan isti interval odabranog uticaja.
Kako je pomou naredbe Sakrivanje (vidi poglavlje 2.10.2), mogue za vidljive postaviti
samo pojedine delove modela, to se pod terminom Ceo model, ovde podrazumevaju sve
ploe i zidovi na modelu, koji su trenutno vidljivi.
Za tipian primer ovakve primene prikaza izolinija naveemo primer zgrade koja ima tipske
spratove. Kako ete verovatno sve tipske spratove armirati istom armaturom, to ukidanjem
vidljivosti svim ostalim ploama i zidovima, i postavljanjem prekidaa Ceo model na
ukljueno stanje, na svim trenutno vidljivim meuspratnim ploama, izolinije e biti
postavljene u istim intevalima. Na ovaj nain e jedna boja predstavljati isti interval uticaja na
svim meuspratnim ploama. Pored toga, lako ete uoiti i na kojoj od meuspratnih ploa se
javljaju ekstremne vrednosti.

512
Postavljanjem prekidaa Ceo model na ukljueno stanje,

sve meuspratne ploe su dobile zajedniku oznaku izolinija
Prekida Globalno, koji se nalazi u okviru dijalog box-a za izbor uticaja u ploama, moe se
aktivirati jedino ako je prethodno na ukljueno stanje postavljen prekida Ceo model. Tada
e njegovo postavljanje na ukjueno stane dovesti do promene sadraja centralnog dela
dijalog box-a.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja

koji su projektovani na pravac jedne od globalnih osa
Ova naredba ima primenu kod ploa koje stoje zakoeno u prostoru te sa na ovaj nain uticaji
projektuju na pravac odabrabe globalne ose, ali tako da pripadaju samoj kosoj ravni ploe. Na
ovaj nain se praktino menja lokalni koordinatni sistem zakoenih ploa.
Mx,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu ravan
ploe
Nx,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na kosu
ravan ploe
Nx,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne X ose na
kosu ravan ploe

513
Mx,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X ose na
kosu ravan ploe
Nx,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne X
ose na kosu ravan ploe
Tx,n transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne
X ose na kosu ravan ploe
My,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu ravan
ploe
Ny,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na kosu
ravan ploe
Ny,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Y ose na
kosu ravan ploe
My,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y ose na
kosu ravan ploe
Ny,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Y
Ty,n transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne
Y ose na kosu ravan ploe
Mz,s moment iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu ravan
ploe
Nz,s normalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na kosu
ravan ploe
Nz,s transverzalna sila iji se vektor poklapa sa pravcem projektovane globalne Z ose na
kosu ravan ploe
Mz,n moment iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z ose na
kosu ravan ploe
Nz,n normalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne Z
Tz,n transverzalna sila iji se vektor poklapa sa normalom na pravac projektovane globalne
Z ose na kosu ravan ploe
Zone oslonaca
Poslednji podatak koji se moe zadati u ovom dijalog box-u, odnosi se na parabolino
zaobljavanje momenata savijanja iznad oslonaca. Naime, postavljanjem prekidaa Zone
oslonaca na ukljueno stanje, od programa se zahteva da sve piceve momenata savijanja u
ploama, na mestima njenog oslanjanja, parabolino zaobli u zavisnosti od zadatih dimenzija
elemenata na koje se ona oslanja. Svakako da e ovako proraunati momenti savijanja imati
uticaja i na intenzitet svih ostalih uticaja (napona), iji se intenzitet dobija na osnovu vrednosti
momenata savijanja.
Na levoj slici je prikazan dijagram momenata dobijen direktno iz prorauna metodom konanih
elemenata, u kojoj se svi elementi konstrukcije modeliraju bez dimenzionalnim konanim
elementima.

514
Meutim, kako oslanjanje ploa u prirodi ne deluju samo u jednoj taki ve po celoj irini datog
konstruktivnog elementa, to mnogi standardi dozvoljavaju parabolino zaobljavanje raunski
dobijenih oslonakih momenata, na nain kako je to prikazano na desnoj slici. Iz slike se jasno
vidi da na ovo ublaavanje oslonakih momenata direktno utie irina konstruktivnog elementa
na koji se ploa oslanja, u pravcu pruanja dijagrama. Naime, to je konstruktivni element na
koji se ploa oslanja iri, to e se parbolinim zaobljavanjem dobiti vee ublaavanje
momenata savijanja.
Pri parabolikom zaobljavanju uticaja, na mestima gde se ploa oslanja na prave takaste i
linijske oslonce, za podatak o njihovoj dimenziji se koristi pridrueni parametar u okviru seta
njihovih numerikih podataka. Za linijske oslonce to je podatak d, a za takaste oslonce oblik
i dimenzije koji su mu pridrueni pomou komandnog polja Presek.
Prikaz rezultata
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e nestati, a na ekranu e se pojaviti prikaz
izabranih uticaja, na nain kako je to i zadato u dijalog box-u. Promenom tekueg prikaza u
prozoru 2D pogled, izolinije e se prikazavati za sve ploe i zidove koji pripadaju tekuem
sklopu (nivo, ram, pomoni pogled, itd.). Svakako da e izolinije biti zajednike za sve ploe i
zidove u okviru datog sklopa. Uzmimo za primer meuspratnu plou sa kapitelima. U ovom
sluaju, izolinije e biti tako postavljene da predstavljaju podelu od najvee do najmanje
vrednosti na svim ploama koje se nalaze u datom sklopu.
Polje predvieno za ispis vrste prikazanih uticaja i njegovih ekstrema
Na statusnoj liniji, u krajnjem levom polju, ispisuje se naziv uticaja za koji su prikazane
izolinije i informacija o njegovim ekstremnim vrednostima. Ako je prekida Ceo model bio
postavljen na iskljueni stanje, tada e prikazani ekstremi odgovarati tranutnom sadraju u
prozoru 2D pogled, a ako je bio postavljen na ukljueno stanje, tada e prikazani ekstremi
imati uvek istu vrednost obzirom da se odnose na sve ploe i zidove na modelu.

515
Polje predvieno za prikaz oitane vrednosti uticaja miem
U krajnjem desnom polju statusne linije, ispsuje se vrednost odabranog uticaja na mestu koje
je odreeno trenutnim poloajem mia. Naredba radi tako, to se miem kree po povrinskim
delovima modela, pri emu se na statusnoj liniji, u krajnjem desnom polju rezervisanom za
informaciju o autoru programa, ispisuje vrednost aktivnog uticaja, koja odgovara trenutnom
poloaju mia. Ova opcija je namenjena brzom pregledu rezultata prorauna koji se u
povrinskim elementima konstrukcije predstavljaju pomou izolinija.
Bez obzira na odabrani tip izolinija, na svakoj od prikazanih ploa, program oznaava i poloaj
lokalnih ekstrema.
Simbolom malog trougla oznaen je poloaj

ekstremne vrednosti na ovom delu modela
Napomenuemo da se lokalni ekstremi nalaze samo u prvom i poslednjem intervalu podele

izolinija.

516
Od svih uticaja koji se mogu prikazati u ploama, jedino se pravci glavnih napona (prekidai
,g i ,d) ne prikazuju putem izolinija ve pomou strelica koje jasno ilustruju pravac
njihovog delovanja. Naime, u sredini svakog konanog elementa e biti postavljene dve
ortogonalne strelice u pravcu delovanja glavnih napona. Na krajevima linija koje odreuju
pravac delovanja glavnog napona 1, odnosno glavnog napona 2, se u sluaju zatezanja
javljaju strelice okrenute ka spolja, a u sluaju pritiska ka unutra. Prikaz krstova glavnih
napona nee biti mogu ako je umesto tekueg sluaja optereenja zahtevano od programa da
prikazuje anvelope ekstremnih uticaja.
Napomenuemo da uticaji transverzalnih sila nee uvek imati oekivani oblik u zoni gde se
javlja skok transverzalne sile. Ovo emo ilustrovati na jednostavnom primeru izduene
kontinualne ploe na dva polja, koja je optereena verikalnim optereenjem..
Dijagram transverzalnih sila
Du linije srednjeg oslonca, umesto oekivane vertikalne, dobijena je kosa ordinata. Razlog
ovakvom prikazu lei u samoj organizaciji podataka pri prikazu izolinijama. Naime, da bi se
uticaji u povrinskim elemntima prikazali putem izolinija, neophodno je da u svakoj taki na
modelu postoji samo jedna vrednost datog uticaja. Iz tog razloga, u svakom od vorova se
vrednosti uproseuje sa vrednostima iz okolnih vorova. To kod ostalih uticaja nema nikakvu
tetnu posledicu, meutim kod transfrzalnih sila dovodi do ovakve pojave. U svakom sluaju
gua mrea konanih elemenata e dovesti do priblinijeg izgleda dijagrama na mestu skoka
transverzalne sile.
Ovaj problem se moe prevazii postavljanjem fiktivne linije zglobova iznad srednjeg oslonca,
pomou naredbe Granini uslovi (vidi poglavlje 3.1.3). Ovde pod fiktivnom linijom zglobova
podrazumevamo postavljanje graninog uslova iznad srednjeg oslonca, bez oslobaanja ni
jednog uticaja.

517
Dijagram transverzalnih sila sa postavljenom

fiktivnom linijom zglobova iznad srednjeg oslonca
8.5.1 Obeleavanje izolinija (Legenda)

Ve smo ranije rekli, da se izolinije postavljaju tako to se ukupan interval od
maksimalnog do minimalnog uticaja koji se analizira, deli na zadati broj jednakih
podela. Pomou naredbe Legenda, imate mogunost da sami podesite kako broj
izolinija, tako i njihove meusobne razmake. Izborom ove naredbe, ulazi se u standardnu
<0 sel.> Legenda za uticaje u ploi Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/

Deselektovanje/>krAj>):
Sada je potrebno selektovati jednu ili vie ploa, iju podelu izolinija elite da editujete. Kako
su izolinije zajednike na svim ploama i zidovima jednog sklopa to se selektovanjem jedna
ploe automatski selektuju i sve ostale ploe koje pripadaju tom sklopu.
Klik na desni taster mia, oznaie kraj procedure selektovanja i program e otvoriti dijalog

518
Izgled dijalog box-a za podeavanje vrednosti izolinija
U sluaju da se naredba Legenda aktivira kada su na modelu prikazane izolinije za sve

trenutno vidljive ploe i zidove na modelu (u okviru naredbe Ploa, prekida Ceo model je
postavljan na ukljueno stanje), tada e program odmah otvoriti ovaj dijalog box bez
prethodne procedure selektovanja ploa. Razlog lei u tome, to u ovakvom reimu rada,
postavljene izolinije imaju zajedniku podelu te prethodno selektovanje nije neophodno.
U prikazanoj listi, nalaze se sve vrednosti uticaja za koje su iscrtane izolinije na crteu, a u
gornjem desnom uglu dijalog box-a program ispisuje ekstremne vrednosti datog uticaja na
svim selektovanim ploama (prva i poslednja vrednost iz liste).
Gustinu izolinija moete definisati ili zadavanjem broja podela ili zadavanjem vrednosti
ekvidistance jednakih rastojanja izmeu susednih izolinija (ova dva podatka se zadaju u edit
box-ovima Korak i Broj podela). Nakon zadavanja eljene vrednosti, u jednom od ova
dva edit box-a, i pritiskom na taster Enter ili Tab, program e automatski preurediti listu sa
vrednostima prema zadatom kriterijumu.
Pored prethodno opisanog automatskog definisanja gustina i intenziteta izolinija, programom

je omogueno i pojedinano editovanje svih vrednosti koje se nalaze u list box-u.
Klikom mia preko bilo koje vrednosti izolinije u list box-u, ona postaje markirana, i tada je
mogue sa tastature zadati joj novu vrednost. Kako vrednosti izolinija moraju biti u rastuem
poretku, to e nakon svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u listi.
Uklanjanje neke od vrednosti izolinija iz liste, obavlja se tako to se prvo miem klikne preko
nje (taj red u list box-u postaje posebno naznaen) a zatim se aktivira komandno polje Brii.
Svakako da e brisanje biti onemogueno ako se u listi nalaze samo dve vrednosti koje ceo
interval proraunatih uticaja dele na minimalan broj od dve podele.
Aktiviranjem komandnog polja Dodaj, u listu se moe ubaciti nova vrednost izolinije i to
ispod aktivnog (markiranog) reda. Dadavanje novih vrednosti e biti omogueno sve dok se ne
dostigne maksimalan broj od 20 podela.

519
Kao i u ostalim dijalog box-ovima, komandno polje Cancel je predvieno za odustajanje od

izvrenih izmena, a komandno polje OK, za potvrdu izvrenih korekcija u listi. Klikom na
komandno polje OK, dijalog box e nestati, a na crteu e se pojaviti nove izolinije iji e
intenziteti odgovarati zadatim vrednostima.
Mogunost selektovanja vie sklopova na modelu ima naroitu primenu kada elite da
unificirate podelu izloinija na srodnim delovima konstrukcije (tipski sprat, zidovi, itd.). Tada e
na svim prethodno selektovanim sklopovima, uticaji biti prikazani u istim intervalima izolinija.
Na kraju emo napomenuti da se podela izolinija za dati uticaj pamti za svaki sklop na modelu
odvojeno. Prethodno editovanje vrednosti izolinija moete ponititi na celom modelu, jedino
ponovnim izborom naredbe Ploa, i zadavanjem novog broja podela.
8.5.2 Uticaji u proizvoljnom preseku (Presek)

Za korisnike kojima prikaz uticaja u povrinskim elementima putem izolinija nije
dovoljno jasan i pregledan, razvijena je ova naredba pomou koje je mogue uticaje
prikazati putem dijagrama za proizvoljno zadat poloaj preseka.
U zavisnosti od toga da li su na ekranu iscrtane ili ne izolinije nekog od uticaja, mogu nastupiti
dva sluaja. U stvari, tok naredbe je uvek isti, ali je razlika jedino u vrsti uticaja koji se
prikazuje. Naime, ako su izolinije prisutne na ekranu, onda se i dijagram odnosi na te uticaje,
pri emu zadata linija preseka odreuje samo mesto njihovog delovanja. U suprotnom sluaju,
kada nema izolinija na ekranu, pre zadavanja poloaja preseka otvorie se dijalog box za izbor
uticaja za koji je potrebno isrtati dijagrame presenih sila.
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja,

kada na ekranu nisu prikazane izolinije
Na raspolaganju su sledei uticaji:
Presene sile:
Ms - Momenat savijanja koji deluje u pravcu zadatog preseka

Mn - Momenat savijanja koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka
Mns - Torzioni moment
Ns - Normalna sila koja deluje u pravcu zadatog preseka
Nn - Normalna sila koja deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka
Ts - Transverzalna sila za ravan ija je normala upravna na zadatu liniju preseka
Tn - Transverzalna sila za ravan ija je normala u pravcu zadatog preseka

520
Naponi:
s,g - Napon koji deluje u pravcu zadatog preseka, (na gornjoj strani ploe)
n,g - Napon koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka (na gornjoj strani
ploe)
ns,g - Smiui napon koji deluje u pravcu zadatog preseka (na gornjoj strani ploe)
u,g - Uporedni napon (na gornjoj strani ploe)
s,d - Napon koji deluje u pravcu zadatog preseka, (na donjoj strani ploe)
n,d - Napon koji deluje u pravcu normale na zadatu liniju preseka (na donjoj strani
ploe)
ns,d - Smiui napon koji deluje u pravcu zadatog preseka (na donjoj strani ploe)
u,d - Uporedni napon (na donjoj strani ploe)
Deformacije:
Xp - Pomeranje u pravcu globalne X ose

Yp - Pomeranje u pravcu globalne Y ose
Zp - Pomeranje u pravcu globalne Z ose
Xr - Rotacija oko globalne X ose
Yr - Rotacija oko globalne Y ose
Zr - Rotacija oko globalne Z ose
u1 - Pomeranje u pravcu lokalne X ose
u2 - Pomeranje u pravcu lokalne Y ose
u3 - Pomeranje u pravcu lokalne Z ose
r1 - Rotacija oko lokalne X ose
r2 - Rotacija oko lokalne Y ose
r3 - Rotacija oko lokalne Z ose
Kako se pomou naredeb Presek mogu analizirati uticaji i u povrinskim osloncima, to je za

izbor uticaja predvien i napon u tlu:
,tla - Napon u tlu
Uloga i znaenje prekidaa Zone oslonaca je potpuno isto kao i u dijalog box-u naredbe za
prikaz uticaja u ploama, odnosno njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, program e
parabolino zaobliti sve raunski dobijene piceve momenata iznad oslonaca.
Nakon izbora eljenog uticaja i aktiviranja komandnog polja OK, dijalog box e nestati sa
ekrana i dalji tok naredbe e biti isti kao i kada su na ekranu prikazane izolinije nekog od
uticaja. Naime, na komandnoj liniji e se javiti poruka kojom se od korisnika zahteva
iscrtavanje potpuno prozivoljne jedno-segmentne linije.
Prva taka (Krug/<krAj>:
Nakon zadavanja poloaja prve take, na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka, kojom se
zahteva izbor i druge take linije preseka.
Druga taka (lUk/<krAj>):
Izborom odgovarajuih podopcija sa komandne linije, pored prave linije, mogue je zadati i
luni i kruni oblik linije preseka. Zadavanje krunog, odnosno lunog preseka, moe biti od
koristi pri analizi uticaja u rotaciono simetrinim delovima konstrukcije (sfera, kruna ploa,
itd.).
Kada je poloaj linije preseka potpuno odreen, program e sa komandne linije ponuditi i
mogunost zadavanja irine trake, u odnosu na zadatu liniju preseka.

521
irina (Spreg-sila) <0>:
Napomenuemo da se podopcija Spreg-sila, pojavljuje na komandnoj liniji samo ako je za

vrstu uticaja odabrano: Nn, Ns ili Nns.
Sada se nudi vie mogunosti, u zavisnosti od toga kakvu vrstu dijagrama elite da dobijete
du zadate linije preseka.
Dijagrami bez zadavanja irine trake
Ako elite obian dijagram, bez integraljenja po zadatoj irini preseka, klikom na desni taster
mia prihvatite default irinu trake 0, i na ekranu e se pojaviti dijagram du zadate linije
preseka.
Dijagram momenata savijanja u pravcu zadate linije preseka: Ms
Ovakav nain prikaza dijagrama je uobiajen za sve vrste uticaja u povrinskim delovima
konstrukcije.
Isti dijagram ete dobiti i ako sa komandne linije izaberite podopciju Spreg-sila. Izbor ove
podopcije e takoe za irinu trake usvojiti vrednost 0, stim to e na poetku zadate linije
preseka, program ispisati i numerike vrednosti koje je dobio redukcijom uticaja du zadate
linije preseka, na njegovo teite.

522
Dijagram normalnih sila Nn sa opcijom Spreg-sila
Normalna sila N=, predstavlja povrinu dijagrama, pri emu se potuje pozitivan, odnosno
negativan znak uticaja. U teitu svake povrine dijagrama istog znaka, program postavlja
strelicu iji intenzitet predstavlja povrinu tog dela dijagrama. Moment koji prave ovako
proraunate normalne sile, u odnosu na teite zadate lnije preseka, predstavlja proraunatu
vrednost M=.
Ovakva vrsta dijagrama ima naroitu primenu kod seizmikih zidova koji su optereeni
horizontalnim silama. Na ovaj nain, povlaenjem horizontalne linije preseka, za odabrani
uticaj Nn, moete dobiti intenzitet ukupne normalne sile i momenta savijanja koji izazivaju
horizontalne sile u ravni zida.
Dijagrami sa zadavanjem irine trake
Ako elite da se uticaji integrale du zadate linije preseka na odreenoj irini, tada ili izborom
take sa crtea, ili pak zadavanjem numerike vrednosti sa tastature, odredite eljenu irinu
trake. Nakon ovoga, na komandnoj liniji e se pojaviti sledea poruka.
Vrsta dijagrama (Spreg/Povrsina/<srednja Vrednost>):
Izborom jedne od punuenih podopcija sa komadne linije, sada se nude nove mogunosti. Bez
obzira na koju se opciju odluite, na poetku zadate linije preseka, program e ispisati zadatu
irinu trake b= i oznaiti odabranu vrstu dijagrama. Oznaka za srednju vrednost je Sr., za
Spreg M a za povrinu T
Izbor podrazumevane podopcije srednja Vrednost, dovee do uproseivanja uticaja na

zadatoj irini trake.

523
Za uticaj Ms zadata je irina trake b=2.0 i

odabrana je podopcija srednja Vrednost
Svaka ordinata na dijagramu, predstavlja srednju vrednost odabranog uticaja, du linije koja
je upravna na zadatu linija preseka, a na duini koja odgovara zadatoj irini trake. Ovakava
vrsta dijagrama ima primenu kod analize uticaja savijanja u ploama. Na ovaj nain,
ekstremne vrednosti uticaja se ublaavaju njihovim uproseavanjem na zadatoj irini.
Izborom podopcije Spreg, odabrani uticaj se na zadatoj irini integrali, tako da dobijena
vrednost u svakoj taki zadate linije preseka, predstavlja moment od sprega sila, koje se
prostiru upravno na zadatu liniju preseka.
Za uticaj Ns zadata je irina trake koja odgovara celoj

irini zida i odabrana je podopcija Spreg
Ovakva vrsta dijagrama se najee koristi kod zidova koji su optereeni horizontalnim silama.
Na ovaj nain, povlaenjem vertikalnog preseka za odabrani uticaj Ns, dobija se dijagram
momenata savijanja u ravni zida kao i kod odgovarajueg grednog elementa.

524
Dobijene ordinate na ovakvom dijagramu, praktino predstavljaju vrednost M= koja bi se

dobila povlaenjem horizontalnog preseka za odabrani uticaj Nn, na posmatranom mestu.
Niz horizontalnih preseka za uticaj Nn, bez zadavanja

irine trake, sa korienjem podopcije Spreg-sila
Podopcija Spreg ima primenu i kod zidova sa otvorima, koji su optereeni vertikalnim
teretom. Povlaenjem horizontalnog preseka, po srednjoj liniji, dela zida iznad otvora, na ovaj
nain moe se dobiti dijgram koji u potpunosti odgovara obostrano ukljetenoj nadvarnoj
gredi.
Za uticaj Ns, zadata je irina trake koja odgovara visini

nadvratne grede, i odabrana je podopcija Spreg
Izborom podopcije Povrina, odabrani uticaj se na zadatoj irini integrali tako da, dobijena
vrednost u svakoj taki zadate linije preseka, predstavlja povrinu dijagrama sila koje se
prostiru upravno na zadatu liniju preseka.

525
Za uticaj Nns zadata je irina trake koja odgovara celoj

irini zida i odabrana je podopcija Povrina
Ovakva vrsta dijagrama se najee koristi kod zidova koji su optereeni horizontalnim silama.
Na ovaj nain, povlaenjem vertikalnog preseka, za odabrani uticaj Nns (smiue sile u ravni
zida), dobija se dijagram transverzalnih sila kao i kod odgovarajueg grednog elementa.
Kako je programom omogueno da se u jednom koraku iscrta proizvoljan broj dijagrama, to e

se ova serija pitanja pojavljivati na komandnoj liniji, sve dok na pitanje o prvoj taki preseka
ne odgovorite klikom na desni taster mia.
Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja zahtevan prikaz anvelopa ekstremnih uticaja,
tada e se du zadatih linja preseka pojaviti po dva dijagrama, pri emu e jedan odgovarati
maksimalnim pozitivnim, a drugi maksimalnim negativnim uticajima. Isto vai i za sluaj
optereenja u kome je postavljeno pokretno optereenje.
Ponovnim izborom ove naredbe, prethodno iscrtani preseci nee biti uklonjeni, a zadavanjem
novih moete dopuniti postojei crte.
Postavljene linije preseka, bie dostupne za selekciju u okviru svih naredbi iz padajueg menija
Korekcija. Znai, postvaljeni dijagrami se mogu brisati, kopirati,rotirati itd.
Napomena:
Bez obzira na odabranu vrstu uticaja, dijagrami preseka se u prozoru 3D pogled, uvek
iscrtavaju uprvano na ravan ploe, odnosno zida. Znai, ravan u kojoj se prikazuju dijagrami
preseka na odgovara uvek i ravni u kojoj dati utucaji deluju.
8.5.3 Uticaji u ploi u zadatom LKS

Pomou ove naredbe moete da definiete lokalni koordinatni sistem ploe u odnosu na
koji e se prikazivati uticaji. Izborom naredbe Uticaji u ploi u zadatom LKS, koja
se nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, ulazi se u proceduru selektovanja ploa.
<0 sel.> Zadavanje LKS ploa Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Deselektovanje / <krAj> / prIkaz):
Istovremeno program za svaku plou iscrtava simbol koji pokazuje trenutnu orijentaciju
njenog lokalnog koordinatnog sistema.

526
Izborom naredbe Uticaji u ploi u zadatom LKS

na svakoj ploi se prikazuje simbol njenog LKS
U bilo kom trenutku rada sa ovom naredbom, pomou podopcije prIkaz moete izabrati
uticaj koji e se prikazivati u ploama. Njenim aktiviranjem otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:
Dijalog box za izbor uticaja u ploi
Izbor uticaja vri se u delu dijalog box-a Vrsta uticaja, postavljanjem odgovarajueg
prekidaa na ukljueno stanje. Na raspolaganju su:
M1 - moment savijanja u pravcu lokalne ose 1

M2 - moment savijanja u pravcu lokalne ose 2
M12 - torzioni moment
T3,1 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana poloajem
lokalnih osa 3 i 1 )
T3,2 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 (deluje u ravni koja je definisana poloajem
lokalnih osa 3 i 2)
N1 - normalna sila u pravcu lokalne ose 1
N2 - normalna sila u pravcu lokalne ose 2
N12 - smiua sila u ravni ploe

527
Pomou check box-a Crtanje simbola LKS odreuje se da li e se crtati simboli koji
prikazuju orijentaciju LKS ploa.
Ostali parametri imaju isto znaenje kao kod obine naredbe za prikazivanje uticaja u ploama,
tako da ih ovde neemo objanjavati.
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i prikazuje izabrani uticaj.
Prikazan je moment savijanja M1 u LKS ploa
Nakon selektovanja ploa kojima se menja orijentacija LKS, komandna linija dobija novi izgled:
Prva taka vektora ose 1 (Ugao / Radijalno):
Sada je potrebno da zadate prvu taku vektora koji e odrediti novi pravac lokalne ose 1, ili da
izaberete neku od ponuenih podopcija. Nakon izbora prve, potrebno je da zadate i drugu
taku vektora ose 1, ime e njena orijentacija biti potpuno odreena.
Druga taka vektora ose 1:
Osa 2 LKS imae pravac koji sa pravcem ose 1 zaklapa ugao od 90.
Pomou podopcije Ugao, pravac lokalne ose 1 definie se unoenjem sa tastature ugla koji
e ona u ravni trenutnog pogleda da zaklapa sa horizontalom.
Ugao <0>:
Pomou podopcije Radijalno imate mogunost da izborom centralne take, selektovanim

ploama zadate radijalni LKS:
Centar radijalnog LKS:
Bez obzira kojim ste od navedenih naina definisali LKS selektovanih ploa, program e
izabrane uticaje prikazivati u odnosu na njega.

528
Gornjoj ploi je promenjen LKS, tako da se pravac ose 1

poklapa sa pravcem due stranice ploe. Na ovaj nain
su u datoj ploi dobijeni isti uticaji kao i u donjoj ploi
Na kraju emo jo napomenuti da se pomou ove naredbe ne mogu prikazivati uticaji za

anvelopske sluajeve optereenja.
8.5.4 Relativni ugib ploa

Izborom naredbe Relativni ugib ploa, koja se nalazi u okviru padajueg menija
Uticaji, prikazae se izolinije ugiba u ploama:
Izolinije ukupnog ugiba u ploi bez zadath referentnih taaka
Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledea poruka:
Referentne take za relativni ugib ploa Prva taka ( prIkaz / <krAj> ):
Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

529
Dijalog box Relativni ugib ploa
U ovom dijalog box-u se pored parametara za zadavanje broja podela i izbor vrste izolinija
kojima e se prikazivati ugibi, nalazi i check box Iscrtavanje referentnih taaka. Njegovo
stanje odreuje da li e se simboli referentnih taaka prikazivati na crteu.
Sada imate mogunost da zadate prvu referentnu taku za proraun relativnog ugiba ploe.
Referentne take predstavljaju nepomerljive take na konstrukciji, a to su najee take na
mestima stubova ili zidova. Korisnik moe za referentne take da izabere bilo koje take iz
tekueg 2D pogleda, koje se nalaze u vorovima mree konanih elemenata, koristei OSNAP
kriterijum. Zadate take se odnose na proraun relativnog ugiba u svim ploama tekueg 2D
prikaza. Nakon zadavanja prve referentne take komandna linija dobija novi izgled:
Referentne take za relativni ugib ploa Druga taka ( prIkaz / <krAj> ):
U ovom trenutku naredba moe da se zavri aktiviranjem desnog tastera mia ili izborom
podopcije krAj sa komandne linije. Tada e u ploi biti prikazan relativni ugib sraunat u
odnosu na zadatu prvu referentnu taku. Ugib u njoj e biti nula, a ugibi u svim ostalim
takama ploe e se umanjiti za deformaciju koja je postojala na mestu referentne take pre
nego to smo istu proglasili za nepomerljivu.
Prikaz relativnog ugiba u ploama wr nakon postavljanja referentne take

530
S obzirom da je programom omogueno zadavanje maksimalno tri referentne taake naredbu

moete i da nastavite unosom druge take, nakon ega komandna linija dobija novi izgled:
Referentne take za relativni ugib ploa Trea taka ( prIkaz / <krAj> ):
I nakon unosa druge referentne take naredba moe ili da se zavri ili da se sada zada trea
taka, posle ega e se naredba automatski zavriti. S obzirom da ove tri take definu ravan,
jasno je da se one ne mogu nalaziti na jednoj osi, tako da program onemoguava unos tree
take koja je kolinearna sa prve dve.
Prikaz relativnog ugiba ploa wr, nakon postavljanja tri referentne take
Radi boljeg razumevanja pojma relativnog ugiba ilusrovaemo rezultate na jednostavnom

primeru jedne tanke ploe oslonjene na dva stuba. Ploa je optereena sa sopstvenom teinom
i dve koncentrisane sile u stubovima P1 i P2.
P2
P1
B
C2
C1 T1
T2
A
X
Pretpostavimo da je ukupni ugib u ploi oznaen sa A i da on predstavlja stvarnu

deformaciju, pri emu se i stubovi deformiu. Ukoliko elimo da zanemarimo skraenje stubova
(C1 i C2), potrebno je da referentne take postavimo na mestima tih stubova (take T1 i T2) i
na taj nain e one biti proglaene za nepomerljive take. Relativni ugib u tim referentnim
takama bie, naravno nula. U svim ostalim takama relativni ugib e se dobiti tako to e se
na osnovu pomeranja referentnih taaka (C1 i C2) napraviti ravan koja e sadrati osu koja
prolazi kroz take T1 i T2. Formula po kojoj se rauna relativni ugib u sredini ploe glasi:

531
X= A B
X relativni ugib ploe dobijen nakon postavljanja referentnih taaka na mestima

stubova, ime je zanemarena njihova deformacija
A ukupna deformacija ploe pre postavljanja referentnih taaka
B deo deformacije u ravni koja sadri pravu provuenu kroz referentne take
stubova T1 i T2
C1 i C2 deformacije stubova
Analogno ugibu koji se sraunava u sredini ploe, dobijaju se i ugibi u svim ostalima takama
ploe.
Ponovnim izborom naredbe Relativni ugib ploa, ukoliko su prethodno zadate referentne
take, komandna linija dobija novi izgled:
Referentne take za relativni ugib ploa Prva taka (prIkaz / Brisanje / <krAj>):
Izborom podopcije Brisanje sa komandne linije uklanjaju se sve ranije zadate referentne
take, nakon ega se ponovo prikazuje stvarni ugib ploa.
Na kraju je potrebno jo napomenuti i da se za anvelopske sluajeve optereenja ne moe

prikazivati relativni ugib ploa.
8.5.5 Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima

Izborom naredbe Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima, koja
se nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, ulazi se u proceduru zadavanja
dodatnih taaka u kojima e se kotirati uticaji u povrinskim entitetima:
Poloaj dodatne kote (Brisanje / <krAj>):
Za dodatne kote korisnik moe da izabere bilo koje take povrinskog entiteta iz tekueg 2D
pogleda, koje se nalaze u vorovima mree konanih elemenata. Nakon zadavanja svih
dodatnih taaka u kojima je potrebno izvriti kotiranje, iz komande se moe izai na desni klik
mia ili aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije. Ako nakon toga pozovete komandu
za prikaz uticaja u povrinskim entitetima, u svim izabranim takama e se izvriti dodatno
kotirnje uticaja, tako da e osim ekstremnih vrednosti uticaja biti prikazane i sve dodatne kote.
Svaku taku koja je izabrana za dodatno kotiranje program predstavlja istim simbolom kojim
se obeleavaju i lokalni ekstremi u povrinskim entitetima.

532
Uticaji u ploama su dodatno kotirani u svim zadatim takama
Napomenuemo da je mogue i da se prvo prikau uticaji u povrinskim entitetima, a nakon

toga da se aktivira naredba Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima i izaberu
take za dodatno kotiranje.
Izborom podopcije Brisanje sa komandne linije, ulazi se u proceduru selektovanja dodatnih

kota koje korisnik eli da obrie, a komandna linija dobija novi izgled:
<0 sel.> Brisanje dodatnih kota - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / <krAj>):
Aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije ili klikom na desni taster mia sve
selektovane dodatne kote bie obrisane sa ekrana, a program e se vratiti na osnovni oblik
komandne linije u ovoj naredbi.
8.6 Uticaji u gredama

Izborom naredbe Greda, mogu se dobiti dijagrami presenih sila u gredama.
Svakako da e izbor ove naredbe biti onemoguen za modele koji u sebi ne sadre
ni jednu gredu.
Izborom naredbe Greda, mogu se dobiti dijagrami presenih sila u gredama. Svakako da e
izbor ove naredbe biti onemoguen za modele koji u sebi ne sadre ni jednu gredu.
Nakon aktiviranja naredbe, program odmah u prozoru 2D prikaz prikazuje rezultate

prorauna u grednim elementima za tekui sluaj optereenja, a na pokazivau se pojavljuje
mali kvadrati za selektovanje.

533
moe vriti brza promena vrste uticaja. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija Disp. koja
obezbeuje prikaz numeracije poetka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajuim brojevima vorova

sa mree konanih elemenata (dispozicija greda)
Sada imate dve mogunosti. Ili da zahtevate jednovremeni prikaz vie dijagrama za
selektovanu gredu (pojedinani dijagrami), ili pak da zahtevate, da se za sve grede prikau
dijagrami odabranog uticaja (dijagrami po svim gredama).

534
8.6.1 Pojedinani dijagrami

Numeracija poetka i kraja svake od prikazanih greda, vri se zbog identifikacije
greda na crteu i njima odgovarajuih pojedinanih dijagrama. Naime, svaki od prikazanih
pojedinanih dijagrama, nosi i podatak o poetnom i krajnjem voru grede za koju je iscrtan.
Ova numeracija je jako zgodna kod formiranja grafike projektne dokumentacije, kako bi se
tano znalo na koje grede se odnose iscrtani dijagrami. Prilaganjem u projekt i dispozicije
greda sa obeleenim vorovima na njihovim krajevima, tano e biti odreen i njihov poloaj
na modelu. O kreiranju projektne dokumentacije bie vie rei u poglavlju 8.21.
Nakon aktiviranja naredbe Greda, program na komandnoj liniji ispisuje poruku kojom se
oekuje izbor jedne ili vie greda, za koje se eli prikaz pojedinanih dijagrama.
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Presek/<krAj>):
Selektovanje vie greda je mogue samo u sluaju kada su one meusobno povezane. Znai,
nakon selektovanja prve grede, sledea greda koju moete selektovati mora biti povezana sa
njom. Pored pojedinanog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na
komandnoj liniji e se pojaviti i podopcija Kolinearne. Njenim izborom, automatski e biti
odabrane sve grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom.
Kada ste selektovali sve grede za koje elite prikaz dijagrama, potrebno je desnim klikom mia
oznaiti kraj procedure selektovanja, nakon ega e se, pod uslovom da su grede pravilno
selektovane, na ekranu pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
U vrhu dijalog box-a, ispisuje se oznaka greda

koje su selektovane za pojedinaan prikaz dijagrama
Izborom Komandnog polja Set, otvarie se dijalog box za izbor uticaja za koje se eli
iscrtavanje dijagrama.

535
Izgled dijalog box-a za izbor uticaja za koje je

potrebno istovremeno prikazati pojedinane dijagrame
U levom delu dijalog box-a se postavljanjem odgovarajuih check box-ova na ukljueno stanje
vri izbor koji e sve dijagrami biti istovremeno prikazani u dijalog box-u.
Iscrtavanje dijagrama se moe zahtevati za sledee uticaje:
Presene sile:
N1 - normalna sila u pravcu lokalne ose 1 grede

T2 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 grede
T3 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 grede
M1 - torzioni momenti oko lokalne ose 1 grede
M2 - momenti savijanja oko lokalne ose 2 grede
M3 - momenti savijanja oko lokalne ose 3 grede
Deformacije:
u1 - pomeranje u pravcu lokalne ose 1 grede

r1 - rotacija oko lokalne ose 1 grede
Xp - pomeranje u pravcu globale X ose
Yp - pomeranje u pravcu globale Y ose
Zp - pomeranje u pravcu globale Z ose
Xr - rotacija oko globalne X ose
Yr - rotacija oko globalne Y ose
Zr - rotacija oko globalne Z ose

536
Naponi:
,max - maksimalni normalni napon u preseku. Napon se sraunava u svim takama

poprenog preseka i kao rezultat se usvaja najvea dobijena vrdnost
,min - minimalni normalni napon u preseku. Napon se sraunava u svim takama
poprenog preseka i kao rezultat se usvaja najmanja dobijena vrdnost
,0 - napon od normalne sile u preseku. Kako pojedini seizmiki propisi ograniavaju
maksimalno aksijalno naprezanje seizmikih stubova od vertiklanog tereta, to ovaj
podatak moe biti od korisiti.
,2 - napon smicanja u pravcu lokalne ose 2
,3 - napon smicanja u pravcu lokalne ose 3
,23 - srednja kvadratna vrednost smiuih napona
Pri proraunu napona primenjene su sledee formule:
,max/min = N1/A1 M2/W2 M3/W3
,0 = N1/A1
,2 = T2/A2
,3 = T3/A3
,23 = (,22 + ,32)1/2
Prema usvojenoj konvenciji, presene sile su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu
pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa svake od greda, a deformacije su pozitivne ako
njihovi vektori pomeranja i rotacija deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih, odnosno
globalnih koordinatnih osa.
Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja umesto tekueg sluaja optereenja zahtevan
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e u ovom dijalog box-u biti mogue odabrati i uticaj
za koji treba konstruisati anvelope. Znai, za odabrani uticaj u delu Anvelope, bie
konstruisane anvelope ekstremnih vrednosti, a za ostale dijagrami odgovarajuih vrednosti.
Isto vai i za sluaj optereenja u okviru koga je definisano pokretno optereenja.
Kako se za jednoremeni prikaz moe odbrati proizvoljan broj dijagrama, to se pomou check
box-a Automatski odreen, odreuje njihov meusobni poloaj. Ako je ovaj check box
postavljen na ukljueno stanje, tada e program sam rasporediti poloaj dijagrama, tako da
prostor u prozoru za prikaz pojedinanih dijgrama bude to optimalnije popunjen. Meutim, u
sluaju da elite da tampate ove dijagrame, takav programski odreen poloaj dijagrama
Vam ne mora uvek odgovarati. U tim sluajevima, postavite prekida Automatski odreen na
iskljueno stanje, nakon ega e edit box Broj kolona biti dostupan za unos podatka. Kao
ulazni podatak zadajete, u koliko redova e odabrani dijagrami biti prikazani u dijalog box-u.
Znai, ako ste odabrali za prikaz recimo 5 dijagrama, i elite da oni budu smeteni u jednoj
koloni, tada je potrebno za broj redova da zadate broj 5.
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, na ekranu e se istovremeno pojaviti svi odabrani
dijagrami.

537
Svi dijagrami imaju obeleene i iskotirane ekstremne

vrednosti, kao i oznaku vrste uticaja na koje se odnose.
Postavljanjem check box-a Uspravno, na ukljueno stanje, umesto poloene orijentacije

dijagrama, moe se zahtevati njihov uspravan poloaj.
Uspravna orijentacija pojedinanih dijagrama
Ovakav nain prikaza je primeren kada se za prikaz pojedinanih dijagrama selektuju stubovi.
Pomou check box-a Obrnuto moete promeniti smer crtanja dijagrama, odnosno redosled
poetka i kraja selektovanih greda.

538
Promenjeni redosled poetka i kraja selektovanih greda
Moe se desiti da prikazani dijagrami nisu dovoljno jasni da bi se tampali. Na primer kada se
preklapaju ispisane numerike vrednosti susednih dijagrama ili se prikazuju uticaji u dugakim
gredama, pa sve deluje jako zbijeno. Da bi se izbegle ovakve situacije omogueno je
podeavanje razmaka izmeu dijagrama, kao i veliine samih dijagrama.
Da bi bilo koja vrsta podeavanja uopte bila mogua, neophodno je da se klikom mia preko
povrine predviene za prikaz dijagrama postavi fokus. Nakon toga se na statusnoj liniji, koja
je postavljena uz donju ivicu dijalog box-a, ispisuje kratak opis moguih podeavanja.

539
Nakon postavljanja fokusa na statusnoj liniji

se prikazuje opis moguih podeavanja
Podeavanje razmaka izmeu dijagrama vri se sa tastature pomou strelica:
K - Pomou strelice koja je usmerena na gore poveava se vertikalno rastojanje izmeu

dijagrama
L - Pomou strelice koja je usmerena na dole smanjuje se vertikalno rastojanje izmeu

dijagrama
J - Pomou strelice koja je usmerena na desno poveava se horizontalno rastojanje izmeu

dijagrama
I - Pomou strelice koja je usmerena na levo smanjuje se horizontalno rastojanje izmeu

dijagrama
Pre podeavanja dolazi do preklapanja Poveano je vertikalno rastojanje, da bi se

numerikih vrednosti izbeglo preklapanje numerikih vrednosti
Podeavanje veliine dijagrama vri se sa tastature, istovremenim pritiskom na taster Ctrl i

odgovarajuu strelicu:

540
Ctrl+ K - Poveava se vertikalna dimenzija svih dijagrama
Ctrl+ L - Smanjuje se vertikalna dimenzija svih dijagrama
Ctrl+ J - Poveava se horizontalna dimenzija svih dijagrama
Ctrl+ I - Smanjuje se horizontalna dimenzija svih dijagrama
Dijagrami pre podeavanja veliine Poveana je horizontalna dimenzija dijagrama
Pritiskom na taster Home ponitavaju se sve zadate promene, a razmak i veliina dijagrama
se vraaju na default stanje.
U sluaju selektovanja greda spregnutog poprenog preseka, dostupna e biti i zatvorena lista
za izbor pojedinanih delova spregnutog poprenog preseka, koja se nalazi u donjem delu
dijalog box-a.
Zatvorena lista za izbor pojedinanih delova

spregnutog poprenog preseka
Izborom jednog od ponuenih preseka iz liste, na ekranu e se umesto uticaja za ceo presek,
pojaviti dijagrami pripadajuih uticaja odabranog dela spregnutog preseka.

541
Dijagrami uticaja koji pripadaju elinom profilu I 260,

u okviru definisanog spregnutog poprenog preseka
Napomenuemo da e dijagram momenata savijanja u pojedinanim presecima imati testerasti

oblik zbog skokovite promene normalne sile u njima. Skok normalne sila se javlja na mestima
povezanosti pojedinanih delova spregnutog preseka i zavisi od zadatog parametra podele
greda van ploa (vidi poglavlje 4.6). Razlog skoku normalnih sila je ekscentrian poloaja
pojedinanih delova spregnutoig preseka u odnosu na postavljenu sistemsku osu grede.
tampanje pojedinanih dijarama za selektovane grede je obezbeeno pomou komandnih

polja koja se nalaze u donjem desnom uglu dijalog box-a.
Komandna polja za tampu pojedinanih dijagrama
O nainu kreiranja projektne dokumentacije, bie vie rei u poglavlju 8.21.
Aktiviranjem komadnog polja OK, dijalog box za prikaz pojedinanih dijagrama e biti
zatvorem, a na ekranu e opet biti prikazana dispozicija greda. Program e opet oekivati ili da

542
selektujete neke druge grede za prikaz njihovih pojedinanih dijagrama, ili pak da od
programa zahtevate jednovremni prikaz dijagrama za sve grede na modelu.
8.6.2 Dijagrami po svim gredama

U tulbaru, koji je postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista
pomou koje se moe vriti brza promena vrste uticaja.
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama po svim gredama
Ovaj dijalog box je gotovo identian dijalogu koji se otvara izborom komenanog polja Set u
okviru dijalog box-a za prikaz pojedinanih dijagrama. Jedina razlika je u tome to sada
prekidai u levom delu dijalog box-a ne rade kao check box-ovi ve kao radio button-i,
odnosno ne moe biti odabran jednovremeni prikaz dijagrama za vie uticaja, ve samo za
jedan.
Takoe u ovom dijalog box-u se pored svih prethodno opisanih uticaja pojavljuju i prekidai
N,sr, M2D i T2D koji imaju sledee znaenje.

543
N,sr - postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje, od programa se umesto prikaza

dijagrama normalnih sila N1, zahteva da na sredini svake od greda ispie srednju
vrednost normalne sile koja se u njoj javlja. Ovakav nain prikaza je jako zgodan kada
se eli prikaz normalnih sila u reetkastim konstrukcijama.
M2D - postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje od programa se zahteva da prikae

dijagram momenata savijanja u ravni tekueg 2D prikaza. Naime, program e
momente savijanja, koji su proraunati u odnosu na lokalni koordinatni sistem svake
od greda (M2 i M3), isprojektovati na ravan savijanja koja odgovara trenutnoj ravni
T2D - postvaljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje od programa se zahteva da prikae

dijagram transverzalnih sila u ravni tekueg 2D prikaza. Naime, program e
transverzalne sile, koje su proraunate u odnosu na lokalni koordinatni sistem svake
od greda (T2 i T3), isprojektovati na ravan koja odgovara trenutnoj ravni prikaza u
prozoru 2D pogled.
Izborom eljenog uticaja i aktiviranjem komandnog polja OK, na svim gredama e se

jednovremeno pojaviti dijagrami odabranog uticaja.
Jednovremeni prikaz dijagrama M3 na svim gredama
U sluaju da se na modelu nalazi veliki broj greda, dijagrami mogu biti prenatrpani pa samim
tim i nepregledni. Izborom podopcije Sakrivanje uticaja, koja je prisutna na komandnoj
liniji, moete od programa zahtevati da na pojedinim gredama ne prikazuje dijagrame.
Izborom ove podopcije, ulazi se u standardnu proceduru selektovanja (vidi poglavlje 2.8).
<0 sel.> Sakrivanje uticaja Selektovanje

(Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselktovanje/<krAj>):
Na svim selektovanim gredama, program e odmah ukloniti dijagrame i bie u proceduri
selektovanja sve dok se klikom na desni taster mia na vratite na osnovni oblik komandne
linije u okviru ove naredbe.

544
Pomou opcije sakravnja uticaja na ekranu su ostali

samo dijagrami u temeljnim gredama
Svakao da se procedurom deselektovanja u sastav crtea mogu vratiti svi prethodno sakriveni
dijagrami. Napomenuemo da ova opcija radi potpuno nezavisno od opcije sakravnja elementa
konstrukcije (vidi poglavlje 2.10.2). Naime, sakriveni elementi konstrukcije uopte nei biti ni
vidljivi na crteu, te se samim tim na njima dijagarami nee ni iscrtavati.
8.6.3 Dijagrami u poprenom preseku

Pored prikaza pojedinanih dijagrama, i mogunosti crtanja dijgrama po svim
gredama, programom je omogueno i crtanje rasporeda napona u ravni odabranog poprenog
preseka. U ovu proceduru se ulazi izborom podopcije Presek, koja je stalno prisutna na
komandnoj liniji. Njenim izborom, program e sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete
gredu za koju Vas interesuje raspored napona.
<0 sel.> Greda na kojoj se trai presek Selektovanje (<krAj>):
Napomenuemo da e u proceduri selekcije, dostupne biti samo grede za koje je definisan

oblik poprenog preseka. Za grede koje su definisane kao Proizvoljne, selekcija e biti
onemoguena.
Nakon izbora eljene grede, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete taku koja
pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja e odrediti mesto poprenog preseka.
Taka na gredi:
Izbor take na selektovanoj gredi, dovee do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom raspodele
napona u datom preseku.

545
Dijalog box za prikaz raspodele napona, u odbranom poprenom preseku grede
U srednjem delu dijalog box-a, program iscrtava dijagram rapodele napona u odnosu na
zadate linije preseka. Na crteu poprenog preseka, lokalne ose grede su naznaene crnom
bojom, dok je poloaj preseka, u odnosu na koji se crta dijagram napona, naznaen crvenom
bojom. Po default-u, poloaj preseka odgovara poloaju lokalnih osa. Translatorno
pomeranje poloaja preseka se vri zadavanjem eljene vrednosti, u jednom od edit box-
ova: Koristi pomerenu osu 3 i Koristi pomerenu osu 2.
Zadat je pomeren poloaj preseka u odnosu na lokalnu osu 3.
Ova dva edit box-a rade i kao prekidai, te klikom mia preko njih, moete sa ekrana ukinuti
prikaz jednog od prikazanih dijgrama.

546
Zahtevan je prikaz samo dijagrama u odnosu na lokalnu osu 3
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na unutranjost poprenog preseka, program u dnu

dijalog box-a ispisuje informaciju kako o trenutnoj vrednosti napona u datoj taki, tako i njeno
udaljenje u odnosu na lokalne ose grede.
Informacija o trenutnom udaljenju mia od lokalnih osa,

i intenzitetu napona u datoj taki
Informacija o udaljenju mia od lokalnih osa, bie od velike pomoi za odreivanje vrednosti,
koju je potrebno zadati u edit box-ovima za translatorno pomeranje preseka. Na ovaj nain,
bez prethodnog pamenja dimenzija preseka, moete lako odabrati eljeni poloaj preseka.
Ako se model sastoji od vie faza graenja, program e za sve oblike selektovanog poprenog
preseka u njima, iscrtati raspodelu dijagrama napona.

547
Dijgram napona u poprenom preseku grede,

kroz sve definsane faze graenja
U tom sluaju, bie dostupan i check box Sve faze, ijim postavljanjem na iskljueno stanje,
moete od programa zahtevati prikaz raspodele napona samo za postavljenu tekuu fazu
graenja.
Prikaz dijagrama napona samo za tekuu fazu graenja
U sluaju jednovremenog prikaza dijagrama za sve definisane faze graenja, dosupan e biti i
edit box Broj kolona, koji regulie nain rasporeivanja poprenih preseka u dijalog box-u.
Ovaj podatak ima potpuno isti smisao kao i kod pojedinanog prikaza dijagrama u gredama
tampanje raspodele napona u porenom preseku, omogueno je pomou komandnih polja

koja se nalaze u donjem desnom uglu dijalog box-a.

548
Komandna polja za tampu dijagrama

u selektovanom poprenom preseku
O nainu kreiranja projektne dokumentacije, bie vie rei u poglavlju 8.21.
8.6.4 Prikaz uticaja u gredama putem izolinija (Legenda)

Ako su po zavretku naredbe Greda, na ekranu ostali prikazani dijagrami
presenih sila u gredama, za aktiviranje e biti dostupna i komanda Legenda. Njenim
aktiviranjem na komandnoj liniji e se pojaviti sledea poruka:
<0 sel.> Legenda za grede Selektovanje

Sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede, za koje eli prikaz uticaja putem izolinija.
Nakon selektovanja prve greda, na komandnoj liniji e biti dodata nova podopcija Legenda
<1 sel.> Legenda za grede Selektovanje

(Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/krAj/<Legenda>):
Kada ste zavrili proceduru selektovanja, klik na desni taster mia e oznaiti izbor
podrazumevane podopcije Legenda, nakon ega e se otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.

549
Izgled dijalog box-a za podeavanje vrednosti

izolinija u grednim elementima konstrukcije
Ovaj dijalog box gotovo u potpunosti odgovara dijalog box-a za editovanje izolinija u
povrinskim elementima konstrukcije. U gornjem desnom uglu dijalog box-a program ispisuje
ekstremne vrednosti datog uticaja na svim selektovanim gredama (prva i poslednja vrednost iz
liste). Jedina razlika je u tome to je dodat deo Anvelope koji e biti aktivan samo u sluaju
da je za tekui sluaj postavljena anvelopa, ili pak kada je u okviru tekueg sluaja
optereenja zadato pokretno optereenje. Kako se na crteu putem izolinija ne mogu
jednovremeno prikazivati anvelope i za maksimalne pozitivne i za maksimalne negativne
uticaje, to se izborom jednog od prekidaa: Max + i Max -, definie za koje vrednosti e
biti iscrtane izolinije.
U ovom dijalog box-u, dodato je i komandno polje Set ijim aktiviranjem se otvara dijalog
box za izbor uticaja u gredama.
Izgled dijalog box-a za izbor utcaja za koji je

potrebno postaviti izolinije u gredama

550
Nakon izbora eljenog uticaja, i aktivaranja komandnog polja OK, u osnovnom dijalog box-a
za editovanje vrednosti izolinija u gredama, program e postaviti listu moguih vrednosti
odabranog uticaja, za sve prethodno selektovane grede.
Lista moguih vrednosti izolinija

za novo postavljeni uticaj N1
Nakon izbora eljenog uticaja, i podeavanja broja podela i vrednosti izolinija, aktiviranjem
komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na crteu e sve prethodno
selektovane grede biti ofarbane odgovarajuim bojama, pri emu e svaka od postavljenih boja
odrediti interval odabranog uticaja.
Izolinije su postavljene samo na prethodno

selektovanim krovnim gredama

551
U gornjem desnom uglu prozora 2D pogled, uvek se postavlja i tablica koja za svaku od
postavljenih boja izlonija ukazuje na opseg vrednosti.
Program e i dalje biti u proceduri selekcije novih greda, pri emu i dalje ostaju selektovane
sve prethodno odabrane grede. Znai, u sluaju da elite da selektujete novu grupu greda,
prvo morate da de-selektujete ranije selektovane grede. Ovakav nain obrade rezultata u
gredama, bie dostupan sve dok sa komandne linije ne izabrete podopciju krAj. Njenim
izborom, ofarbane grede e zameniti dijagrami koji su bili prikazani na ekranu neposredno pre
aktiviranja naredbe Legenda.
Ovakva obrada rezultata u gredama ima viestruku primenu, i najee se koristi za otkrivanje
ekstremnih vrednosti pojedinih uticaja na celom modelu. Korienjem mogunosti grupisanja
istorodnih elemenata konstrukcije u celine (vidi poglavlje 2.10.2), i selektovanjem svih tih
grednih elemenata, ova naredba posataje naroito efikasna. Lako se moe dobiti informacija o
poloaju momenata savijanja koji premauju neku postavljenu vrednost recimo u svim
meuspratnim gedama na modelu, poloaj ekstremnih normalnih sila pritiska u svim
stubovima, poloaj pritisnutih i zategnutih tapova u reetkastim konstrukcijama, itd.
Program je markirao sve stubove na modelu u kojima se

javlja normalna sila pritiska vea od 50 kN
8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima

Izborom naredbe Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima, koja se
nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, ulazi se u proceduru selektovanja
linijskih entiteta u kojima e se dodatno kotirati dijagrami uticaja.
<0 sel.> Linijski entitet koji se dodatno kotira - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek
/ eXtras / Deselektovanje / <krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da prvo selektuje sve linijske entitete ije uticaje eli dodatno da
kotira, a potom i sve take u kojima eli da se kotiranje izvri, pri emu komandna linija dobija
novi izgled:
Poloaj dodatne kote (Brisanje svih / Ravnomerno / <krAj>):
Za dodatne take mogue je izabrati bilo koje take koje pripadaju selektovanim entitetima.
Ukoliko imate potrebu da dijagrame kotirate u takama koje se nalaze na odreenoj

552
udaljenosti jedne od druge, dovoljno je da sa komandne linije izaberete podopciju

Ravnomerno, nakon ega komandna linija dobija novi izgled.
Odstojanje <1>:
Od korisnika se zahteva zadavanje odstojanja na kojima e se nalaziti dodatne kote, izraenog

u metrima, a izmeu uglastih zagrada je ispisana njegova tekua vrednost.
Nakon zadavanja svih dodatnih taaka u kojima korisnik eli da iskotira uticaje, iz komande se
moe izai na desni klik mia ili aktiviranjem podopcije krAj sa komandne linije. Ako nakon
toga pozovete komandu za prikaz uticaja u linijskim entitetima, dijagrami uticaja e biti
dodatno iskotirani u svim zadatim takama.
Dijagrami uticaja u gredama bez zadavanja Dijagrami uticaja u gredama sa ravnomerno

dodatnih kota zadatim dodatnim kotama
Potrebno je napomenuti da je dodatne kote mogue uneti i na taj nain to se prvo prikau
uticaji u nekom od linijskih entiteta, a nakon toga se aktivira naredba Dodatno kotiranje
uticaja u linijskim entitetima i izaberu se eljene take za kotiranje.
Izborom podopcije Brisanje svih sa selektovanih linijskih entiteta se uklanjaju sve

prethodno zadate dodatne kote.
8.7 Uticaji u povrinskim osloncima (tlu)

U sluaju fundiranja na elastinoj podlozi, pomou naredbe Povrinski oslonac
moete dobiti informaciju o naponu u tlu i sleganju oslonaca. Svakako da e ova
naredba biti dostupna za aktiviranja samo u sluaju kada je na modelu postavljen
povrinski oslonac.
moe vriti brza promena vrste uticaja.

553

u povrinskim osloncima
Ovaj dijalog box je veoma slian ranije opisanom dijalog box-u za izbor uticaja u ploama i
zidovima. Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se eli prikaz rezultata putem izolinija. Kod
povrinskih oslonaca, na raspolaganju su sledei uticaji:
,tla napon u tlu (reakcije u pravcu lokalne ose 3 povrinskog oslonca)

s,tla sleganje tla (pomeranje u pravcu lokalne ose 3 povrinskog oslonca)
R1 - reakcije u pravcu lokalne ose 1 povrinskog oslonca
R2 - reakcije u pravcu lokalne ose 2 povrinskog oslonca
Konvencija o lokalnom kooridntanom sitemu povrinskih oslonaca je potpuno ista kao i kod
ploa i zidova, pa sve prethodno reeno vai i ovde. Prema usvojenoj konvenciji, napon u tlu
ima pozitivnu vrednost ako predstavlja pritisak (reakcija deluje u pravcu pozivne lokalne ose
3). Takoe i sleganje je pozitivno ako deluje u pravcu pozitivne lokalne ose 3.

554
Znaenje svih ostalih ponuenih parametara u ovom dijalog box-a je potpuno isto kao i kod
naredbe za izbor utcaja u ploama, odnosno zidovima.
Prikaz sleganja tla putem punih izolinija
Svakako da e izolinije biti prikazane samo kada je u prozoru 2D pogled prikazan povrinski
oslonac. Prema tome, nakon aktiviranja ove naredbe, za tekui prikaz u prozoru 2D pogled
potrebno je da postavite sklop koji u sebi sadri povrinski oslonac.
Nain funkcionisanja naredbi Presek i Leganda, za jasniji prikaz uticaja u povrinskim

elemntima konstrukcije, potpuno je isti kao i kada su na ekranu prikazane izolinije uticaja u
ploama, odnosno zidovima.
8.8 Uticaji u linijskim osloncima

Izborom naredbe Linijski oslonci, analizira se raspodela uticaja du linijskih
oslonaca.
Naredba radi potpuno isto kao i naredba opisana u poglavlju 8.6, pomou koje se analiziraju
uticaji u gredama. Jedina razlika je u vrsti uticaja za koje se mogu prikazivati rezultati.
Izborom opdopcije prIkaz, sa komandne linije, ili pak opcije Ostali u tulbaru, otvara se

555
Izgled dijalog box-a za izbor

uticaja u linijskim osloncima
Kod linijskih oslonaca se iscrtavaju dijagrami sledeih uticaja:
R1 - reakcija oslonca u pravcu lokalne ose 1 linijskog oslonca

M1 - moment ukljetenja oko lokalne ose 1 linijskog oslonca
,tla - napon u tlu za sluaj fundiranja na elastinoj podlozi
s,tla - sleganje tla za sluaj fundiranja na elastinoj podlozi (pomeranje u pravcu lokalne
ose 2 linijaskog oslonca)
Za linijske oslonce kojima je u setu numerikih podataka prodruen i podatak o pripadajuoj

irini temeljne trake (prekida Tlo je postavljen na ukljueno stanje) tada e prikazana
vrednost napona u tlu prestavljati kolinik reakcije R2 i zadate pripadajue irine trake b=.
,tla = R2/b
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije su pozitivne ako njihovi vektori deluju u pravcu pozitivnih
smerova lokalnih osa linijskih oslonaca.
Napomenuemo da se u ovom dijalog box-u ne mogu birati uticaji za konstruisanje

anvelopa,ve u sluaju da je za tekui sluaj postavljena anvelopa, tada e odabrana vrsta
uticaja ujedno predstavljati i anvelopu njegovih uticaja. Znai, za razliku od greda ne mogu se
dobiti odgovarajui dijagrami uticaja za proizvoljno odabrani uticaj anvelope. Isto vai i kada je
u okviru tekueg sluaja optereenja zadato pokretno optereenje.
Nain prikaza uticaja u linijskim osloncima u potpunosti odgovara prethodno opisanom

postupku za grede, te se u linijskim osloncima mogu dobiti i pojedinani i jednovremni
dijagrami odabranog uticaja.

556
Pojedinaan prikaz dijgrama za selektovane linijske oslonca
Jednovremeni prikaz dijagrama ,tla na svim linijskim osloncima
Pored toga, i za linijske oslonce je dostupna opcija prikaza uticaja putem izolinija (naredba
Legenda). Na ovaj nain i u linijskim osloncima se lako moe dobiti informacija o mestima
gde se javljaju naponi u tlu koji prekorauju zadatu vrednost, mesta najveih sleganja tla, itd.

557
Program je markirao sva mesta na linijskim osloncima

na kojima se javlja napon u tlu vei od 30 kN/m2
8.9 Reakcije oslonaca

Izborom naredbe Reakcije, na crteu e uz sve takaste i linijske oslonce biti
ispisane njihove reakcije.
Prikaz reakcija oslonaca na ekranu
Izborom podopcije prIkaz, koja je prisutna na komandnoj liniji, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda.

558
Izgled dijalog box-a za izbor reakcija

koje e biti prikazane na ekranu
Pomou prekidaa koji se nalaze u dijalog box-u, vri se izbor reakcija koje e na crteu biti
prikazane uz odgovarajue takaste i linjske oslonce. Ovi prekidai rade kao check box-ovi,
odnosno vie njih moe istovremeno biti postavljeno na ukljueno stanje, i oni imaju sledee
znaenje:
R1 - reakcija takastog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1

M1 - moment ukljetenja takastog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose 1
r1 - prosena raspodeljena reakcija linijskog oslonca u pravcu njegove lokalne ose 1
m1 - prosean raspodeljeni moment linijskog oslonca za obrtanje oko njegove lokalne ose
1
Prema usvojenoj konvenciji, reakcije takastih i linijskih oslonaca su pozitivne ako njihovi
vektori deluju u pravcu pozitivnih smerova lokalnih koordinatnih osa takastih odnosno linijskih
oslonaca.
Nakon izbora vrste reakcija i aktiviranja komandnog polja OK, na ekranu e se uz sve
takaste i linijske oslonce pojaviti sve odabrane vrste reakcija.
Ako je pomou naredbe Sluajevi optereenja umesto tekueg sluaja optereenja zahtevan
prikaz anvelopa ekstremnih uticaja, tada e se na crteu prikazivati po dve reakcije, pri emu
e jedna odgovarati maksimalno pozitivnoj a druga maksimalno negativnoj vrednosti. Isto vai
i za sluaj optereenja u okviru koga je zadato pokretno optereenje.

559
Check box pomou koga se bira nain prikazivanja

reakcija za anvelopske sluajeve optereenja
Kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje, na crteu e se za svaku reakciju
prikazivati po dve vrednosti, pri emu e jedna odgovarati maksimalnoj a druga minimalnoj
vrednosti date reakcije.
Prikaz reakcija takastog oslonca kada je check box

Max/min postavljen na ukljueno stanje
Kada je check box Max/min postavljen na iskljueno, za promenu su dostupni i radio button-i
koji se nalaze u delu dijalog box-a Anvelopa. Pomou ovih radio button-a vri se izbor
reakcije za koju se prikazuje anvelopa. Znai, za izabranu reakciju prikazivae se ekstremne
vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima.

560
Prikaz ekstremnih vrednosti reakcija Prikaz reakcija za izabrani uticaj R3
Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Skraeni prikaz, imate mogunost da

reakcije oslonaca prikaete bez oznaka. Na taj nain se smanjuje guva na crteu i poveava
se njegova preglednost.
Prikaz reakcija sa oznakama Prikaz reakcija bez oznaka
Pravac simbola reakcija koje se nalaze u ravni trenutnog pogleda jasno ukazuje na to o kojim
se reakcijama radi, dok se za reakcije koje nisu u ravni trenutnog pogleda iza prikazane
vrednosti u zagradama ispisuje oznaka.
Ukoliko se check-box Prikaz bez simbola postavi na ukljueno stanje dobie se

maksimalno komapaktan prikaz reakcija takastih oslonaca, bez iscrtavanja grafickih simbola.
Sada se vrednosti reakcija ispisuju sa znakom, tako da znak minus (-) ukazuje da je smer
date reakcije suprotan od smera odgovarajue lokalne ose takastog oslonca.

561
Prikaz reakcija bez simbola
8.10 Uticaji u indirektnim elementima

Naredba Uticaji u indirektnim elementima,slui za jednovremeni prikaz uticaja
u elementima konstrukcije, koji ne pripadaju tekuoj ravni prikaza u prozoru 2D pogled, ve
je prodiru. Znai, pod indirektnim elementima se podrazumevaju grede, ploe i zidovi koji
prodiru trenutnu ravan prikaza u prozoru 2D pogled.
Ovakav nain prikaza rezultata je naroito zgodan kada se za tekui prikaz u prozoru 2D
pogled postavi nivo. Tada se na jednom crteu istovremeno moe sagledati raspored
normalnih sila u svim stubovima i zidovima od vertikalnog tereta, ili pak raspored momenata u
stubovima i zidovima ako se radi o seizmikom sluaju optereenja. U svakom sluaju,
naredba ima viestruku primenu. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei oblik.
Uticaji u indirektnim elementima (prIkaz/<krAj>):
Kako proraun ovih uticaja za ceo model moe potrajati, to se oni prikazuju tek nakon izbora
podopcije prIkaz, sa komandne linije. Znai, prvo je potrebo za tekui prikaz u prozoru 2D
pogled, postaviti deo konstrukcije za koji vas interesuju uticaji u indirektnim elementima, pa
tek potom aktivirati podopciju prIkaz. Njenim izborom otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.

u indirektnim elementima
U dijalog box-u, se nalaze parametri kojima se vri izbor uticaja za prikaz u indirektnim
elementima. Na raspolaganju su sledei uticaji:

562
Uticaji u indirektnim grednim elementima (stubovi i grede)
N - uticaji u indirektnim gredama u pravcu normale na ravan tekueg 2D prikaza

Tx - uticaji u indirektnim gredama u pravcu lokalne ose x tekueg 2D prikaza
Tz - uticaji u indirektnim gredama u pravcu lokalne ose y tekueg 2D prikaza
Mt - torzioni momenti oko normale na ravan tekueg 2D prikaza
Mx - momenti savijanja oko lokalne ose x tekueg 2D prikaza
My - momenti savijanja oko lokalne ose y tekueg 2D prikaza
Uticaji u indirektnim ploastim elementima (zidovi i ploe)
M - moment savijanja u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru 2D pogled (vektor momenta je upravan na ravan zida).
T - transverzalna sila u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru 2D pogled. Pravac delovanja transverzalne sile je odreen linijom
preseka ploe, odnosno zida, sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled.
N - normalna sila u ravni zida, odnosno ploe, na mestu preseka sa tranutnom ravni
prikaza u prozoru 2D pogled. Vektor sile pripada ravni zida i upravan je na liniju
preseka ploe, odnosno zida, sa tranutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled.
Uticaji u indirektnim reduktorima
N - uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu normale na ravan tekueg 2D prikaza

Tx - uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu lokalne ose x tekueg 2D prikaza
Tz - uticaji u indirektnim reduktorima u pravcu lokalne ose y tekueg 2D prikaza
Mt - torzioni momenti oko normale na ravan tekueg 2D prikaza
Mx - momenti savijanja oko lokalne ose x tekueg 2D prikaza
My - momenti savijanja oko lokalne ose y tekueg 2D prikaza
Bez obzira na to ta je trenutno prikazano u prozoru 2D pogled (nivo, ram, kosi ram...),
lokalna osa x pogleda je uvek horizontalna a lokana osa y je uvek vertikalna.
Lokalne ose u prozoru 2D pogled
Kako uticaji u indirektnim elementima obino imaju skok na mestu njihovog preseka sa
trenutnom ravni prikaza u prozoru 2D pogled, to se pomou sledee grupe prekidaa
odreuje mesto delovanja odabranih uticaja za prikaz.

563
Iznad/Ispred - Program e prikazati odabrane uticaje u indirektnim grednim elementima

neposredno iznad, odnosno ispred, trenutne ravni prikaza u prozoru 2D
pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz normalnih sila u stubovima od
vertikalnog tereta, neposredno iznad ravni kojoj pripada postavljeni tekui
nivo u prozoru 2D pogled. Znai, bez tereta koji deluje u ravni tekueg
nivoa.
Ispod/Iza - Program e prikazati odabrane uticaje u indirektnim grednim elementima

neposredno ispod, odnosno iza, trenutne ravni prikaza u prozoru 2D
pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz normalnih sila u stubovima od
vertikalnog tereta, neposredno ispod ravni kojoj pripada postavljeni tekui
nivo u prozoru 2D pogled. Znai ukljuujui i teret koji deluje u ravni
tekueg nivoa.
Razlika - Program e prikazati razliku odabranih uticaja u indirektnim grednim

elementima neposredno iznad (ispred), i neposredno ispod (iza) trenutne
ravni prikaza u prozoru 2D pogled. Tipian primer je ako se eli prikaz
normalnih sila u stubovima od vertikalnog tereta, koji deluje ba u ravni
tekueg nivoa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, dijalog box e biti zatvoren, a u prozoru 2D pogled, uz
sve trenutno vidljive indirektne elemente bie ispisane vrednosti odabranih uticaja.
Na nivou temeljne ploe zahtevan je prikaz

normalnih sila u svim stubovima i zidovima
Uticaji koje program prikazuje u indirektnim zidovima i ploama, u potpunosti odgovaraju

vrednostima koje bi se dobile pomou naredbe Presek. Uzeemo za primer uticaje u
krajnjem desnom zidu, od delovanje seizmike u X pravcu, na mestu njegovog preseka sa
temeljnom ploom.

564
Uticaji u zidu, na mestu njegovog ukljetenja sa temeljnom ploom,

dobijeni naredbom Uticaji u indirektnim elementima
Iste vrednosti uticaja, dobili bi i pomou naredbe Presek, povlaenjem preseka u datom
zidu, na mestu njegovog dodira sa temeljnom ploom. Za vrstu uticaja, potrebno je odbrati
Nn, a sa komandne linije podopciju Spreg-sila.
Uticaji u zidu, na mestu njegovog ukljetenja sa temeljnom ploom,

dobijeni naredbom Presek.
Npomenuemo da je povlaenjem istog preseka, za dobijanje transverzalne sile na mestu

ukljetenja sa temeljnom ploom, potebno odabrati uticaj Nns.
Velika prednost naredbe Uticaji u indirektnim elementima, je u tome to se na jednom

crteu, istovremeno mogu dobiti uticaji u svim elementima konstrukcije koji prodiru datu ravan
pogleda.
Pri ispisu uticaja u indirektnim elementima, program vodi rauna o trenutnom stanju njihove
vidljivosti. Naime ako je pomou naredbe Vidljivost ukinuta vidljivost indirektnih grednih

565
elemenata (u okviru dela Simbol u preseku, check box Greda je postavljen na iskljueno
stanje), tada za gredne indirektne elemente nee biti ispisani uticaji. Isto vai i za ploe i
zidove, a i za naredbu Sakrivanje pomou koje se selektivno ukida vidljivost samo
odreenoj grupi elemenata crtea.
Napomena:
Uticaji u indirektnim povrinskim elementima za multimodalne seizmike sluajeve optereenja
sada se izraunavaju statistikim kombinovanjem uticaja od svih tonova (CQC shema).
8.11 Reduktor
Reduktor je linijski entitet koji omoguava da se uticaji iz vie paralelnih
konstruktivnih elemenata redukuju u jednu osu, radi daljeg zajednikog prikazivanja i
analiziranja. Elementi iji se uticaji redukuju mogu biti i povrinski (ploe/zidovi) i linijski
(grede/stubovi).
Naredbe za kreiranje reduktora i prikazivanje uticaja u reduktoru nalaze se u modulu za

obradu rezultata, u padajuem meniju Uticaji.
8.11.1 Kreiranje reduktora

Izborom naredbe Reduktor ulazi se u proceduru selektovanja ploa i greda koje
e se pridruiti reduktoru.
<0 sel.> Reduktor Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje /
<krAj>):
Napomenuemo da se u prozoru 2D pogled, pored ploa i greda koje se u njemu nalaze,

mogu selektovati i ploe i grede koje prodiru ravan trenutnog prikaza, odnosno i indirektni
elementi.
Pri selektovanju treba voditi rauna o tome da entiteti koji se pridruuju reduktoru moraju da
ispune odreene geometrijske uslove. Naime, pravolinijske grede moraju biti paralelne sa
reduktorom, dok se lune grede moraju nalaziti u ravnima koje su paralelne sa ravni u kojoj je
reduktor, s tim da se njihovi centri nalaze na istoj normali na te ravni (odnosno njihovi lukovi
moraju biti koncentrini). to se ploa tie, one moraju biti ravanske i moraju biti paralelne sa
ravni u kojoj je reduktor.
Nakon selektovanja eljenih entiteta, crtanjem proizvoljne poligonalne linije zadaje se

geometrija reduktora.
<-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>/ Gustina):
Ova procedura je identina sa crtanjem bilo koje poligonalne linije, tako da je ovde neemo
objanjavati.
S obzirom da proraun uticaja u reduktoru moe da traje prilino dugo u zavisnosti od gustine
mree konanih elemenata, pomou podopcije Gustina, korisnik ima mogunost da utie na
gustinu dijagrama reduktora, a samim tim i na duinu trajanja prorauna. Nakon izbora ove
podopcije program sa komandne linije zahteva unoenje gustine:
Gustina (<Default>):
Gustina se zadaje u metrima, a izmeu uglastih zagrada se ispisuje tekua vrednost. Jasno je
da e duina trajanja prorauna biti kraa, to je vea vrednost koju korisnik zada za gustinu.

566
Ako se izabere podopcija Default sa komandne linije, gustina dijagrama reduktora e biti
proraunata na osnovu gustine mree konanih elemenata.
<-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj>/ Gustina <1>):
Kada se zavri definisanje geometrije reduktora, program za svaki selektovani entitet

proverava da li zadovoljava navedene geometrijske uslove. Entiteti koji ne zadovoljavaju date
uslove izbacuju se iz selekcije uz odgovarajue obavetenje.
Ako se od svih selektovanih entiteta moe kreirati reduktor, na komandnoj liniji e se nakon
selekcije pojaviti i podopcije Teite i Centar krutosti.
<-> Prva taka (Kontura / Prav. / kRu. / Ofset / <krAj> / Gustina / Teite / Centar krutosti):
Ove opcije imaju smisla samo ako se u prozoru 2D pogled bar neki od izabranih entiteta vide
u preseku. U tom sluaju program e odrediti teite, odnosno centar krutosti svih njihovih
preseka sa tekuom ravni, i na osnovu geometrija selektovanih objekata odrediti geometriju
reduktora, tako da sadri i navedenu taku. U sluaju da se kroz datu taku moe postaviti
vie reduktora, program e izabrati onaj koji je normalan na tekuu ravan u prozoru 2D
pogled.
Ako se u prozoru 2D pogled ni jedan od selektovanih entiteta ne vidi u preseku, nakon

aktiviranja neke od ovih podopcija program e izdati odgovarajue obavetenje.
Bez obzira na koji nain ste odredili geometriju reduktora, kada se naredba zavri on e se
prikazati na crteu.

567
Prikaz reduktora na crteu
Napomenuemo da se pomou naredbe Promena setova reduktoru mogu pridruiti novi

entiteti, kao i da se ve dodeljeni entiteti mogu deselektovati. Takoe, pomou ove naredbe je
mogue promeniti i gustinu dijagrama reduktora.
8.11.2 Uticaji u reduktoru

Aktiviranjem naredbe Uticaji u reduktoru program sve uticaje iz entiteta koji
su pridrueni reduktoru redukuje na zadatu osu. Ako se naredba pokree prvi put
prikazae se dijagram default uticaja (M3), a ako je ve pokretana prikazae
dijagram poslednjeg izabranog uticaja.
U reduktoru je prikazan dijagram uticaja M3
Istovremeno se na komandnoj liniji javlja sledea poruka:
Uticaji (Prikaz / <krAj>)
Aktiviranjem podopcije Prikaz otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

568
Dijalog box za izbor uticaja u reduktoru
Izbor uticaja koji e se prikazivati u reduktoru vri se postavljanjem odgovarajueg prekidaa

na ukljueno stanje. Na raspolaganju su:
N1 - normalna sila u pravcu lokalne ose 1 reduktora

T2 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 2 reduktora
T3 - transverzalna sila u pravcu lokalne ose 3 reduktora
M1 - torzioni momenti oko lokalne ose 1 reduktora
M2 - momenti savijanja oko lokalne ose 2 reduktora
M3 - momenti savijanja oko lokalne ose 3 reduktora
Aktiviranjem komandnog polja OK program zatvara dijalog box i prikazuje dijagram

izabranog uticaja u reduktoru.
Za prikazivanje je izabran uticaj T2
Uticaji u reduktorima koji prodiru ravan prikazanu u prozoru 2D pogled mogu se prikazati
pomou naredbe Uticaji u indirektnim elementima (vidi poglavlje 8.10).
Napomenuemo i da se za anvelopske sluajeve optereenja ne mogu prikazivati uticaji u

reduktoru.

569
8.12 Uticajna linija

Izborom naredbe Uticajna linija, program na komandnoj liniji ispisuje poruku
kojom zahteva izbor jedne ili vie greda po kojima se kree pokretno optereenje.
<0 sel.> Grede sa pokretnim optereenjem - Selektovanje (Deselektovanje / ema opt /

<krAj>):
Pored pojedinanog izbora jedne po jedne grede, nakon izbora prve grede, na komandnoj liniji
e se pojaviti i podopcija Kolinearne. Njenim izborom, automatski e biti odabrane sve
grede koje su kolinearne sa prvom selektovanom.
<1 sel.> Grede sa pokretnim optereenjem - Selektovanje (Deselektovanje / Kolinearne /

ema opt / kriTini poloaj / <krAj>):
Nakon selektovanja svih greda sa pokretnim optereenjem, na ekranu e biti prikazana

uticajna linija za odgovarajuu vrstu uticaja.
Uticajna linija za momenat savijanja M3
Program prua mogunost definisanja eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju, koja se
sastoji od vozila (proizvoljno definisanog pokretnog optereenja) i peake navale
(raspodeljenog optereenja), koja opciono moe biti ispred i iza vozila, proizvoljne duine i
proizvoljnog rasporeda.
Izborom podopcije ema opt sa komandne linije otvara se sledei dijalog box:

570
Dijalog box za definisanje eme pokretnog optereenja

za uticajnu liniju
ema pokretnog optereenja za uticajnu liniju definie se zadavanjem koncentrisanih i linijskih

sila i kontinualnog optereenja.
Koncentrisane sile
Podaci o koncentrisanim silama zadaju se u okviru prikazane liste u gornjem levom delu dijalog
box-a, pri emu podaci u svakom od redova odgovaraju jednoj koncentrisanoj sili.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje koncentrisanih sila
Novi red se ubacuje u listu pomou komandnog polja Dodaj , dok se pomou
komandnog polja Brii selektovani red uklanja iz liste. Poloaj i intenzitet koncentrisane
sile se zadaju direktno u listi, unoenjem numerikih vrednosti u odgovarajuim kolonama:
X [m] - koordinata take u kojoj deluje koncentrisana sila
Pz [kN] - intenzitet sile

571
Radi breg i lakeg unosa podataka, konvencija za znak sile je obrnuta od uobiajene, znak
+ oznaava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose
celog modela.
Linijske sile
Podaci o linijskom optereenju se zadaju u listi, koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog
box-a.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje linijskih sila
Prikazane kolone imaju sledee znaenje:
X1 [m] - koordinata poetne take linije po kojoj deluje linijsko optereenje
X2 [m] - koordinata krajnje take linije po kojoj deluje linijsko optereenje
P1 [kN/m] - intenzitet linijskog optereenja na poetku
P2 [kN/m] - intenzitet linijskog optereenja na kraju
Kao i kod koncentrisanih sila, konvencija za znak sile je obrnuta od uobiajene, tj. znak +
oznaava delovanje sile na dole. Program zadate sile usmerava u pravcu globalne Z ose celog
modela.
U najeim sluajevima u praksi, potrebno je zadati jednako podeljeno optereenje. Iz tog

razloga zadatu vrednost u edit box-u P1 program automatski postavlja i u edit box-u P2.
Naravno, kada je to potrebno u ovom edit box-u moete zadati vrednost koja se razlikuje od
one u edit box-u P1.
Uloga komandnih polja Dodaj i Brii je ista kao i pri unosu koncentrisane sile, tj.
da se pomou njih dodaje novi red podataka, odnosno brie trenutno selektovani.

572
Kontinualno optereenje - ispred i iza
U delu dijalog box-a Kontinualno optereenje - ispred i iza omogueno je definisanje

peake navale, koja moe da se nalazi ispred i/ili iza vozila. U edit box-u Intenzitet
zadaje se intenzitet peake navale, a njen poloaj je definisan slobodnim prostorom do
vozila (proizvoljno definisanog pokretnog optereenja) ija se duina unosi u edit box-u
Slobodan prostor. Konvencija za znak sile je takoe obrnuta od uobiajene, tako da znak
+ oznaava delovanje sile na dole.
Deo dijalog box-a predvien za zadavanje kontinualnog optereenja
Sva zadata optereenja u tabelama i edit box-ovima grafiki se prikazuju u donjem desnom
delu dijalog box-a. Zbog lake kontrole unetih podataka u tabelama, optereenja iji su podaci
sadrani u tekuim redovima datih tabela, na crteu se prikazuju posebnom bojom.
Deo dijalog box-a predvien za grafiku kontrolu zadate

eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju

573
Biblioteka ema pokretnog optereenja za uticajnu liniju
U praksi se esto primenjuju iste eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju. Da bi se

izbeglo nepotrebno ponavljanje definisanja istih ili slinih ema, omogueno je da se kreirane
eme snime u bazu i po potrebi naknadno uitaju.
Deo dijalog box-a rezervisan za rad sa bibliotekom ema

pokretnog optereenja
Nakon definisanja eme pokretnog optereenja za uticajnu liniju, ukoliko elite da istu trajno
zapamtite aktivirajte komandno polje Snimi .
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandnog polja OK, svi uneti podaci e biti
snimljeni u biblioteku ema pokretnih optereenja. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj
listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim izborom e svi podaci koji su mu pridrueni biti
preuzeti i prikazani u dijalog box-u. Komandno polje Brii je predvieno za brisanje
selektovane eme koja je ranije smetena u bazu.
Za snimljene eme optereenja se moe kreirati i izvetaj.

574
Komandna polja za kreiranje izvetaja
- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i smeta u projektnu dokumentaciju

- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i alje na tampu
- Komandno polje pomou koga se izvetaj generie i snima u tekstualni fajl
Izvetaj se sastoji od naziva eme pokretnog optereenja, crtea (kao u dijalogu) i tablica sa
numerikim podacima kojima su definisana zadata optereenja.
Izgled kreiranog izvetaja
Ukoliko ema optereenja nije snimljena, pri izlasku iz dijalog box-a aktiviranjem komandnog
polja OK, pojavie se upozorenje Izabrana ema optereenja nije snimljena. Nastavljate
dalje? i tu emu ete moi da koristite samo dok ne izaete iz programa.

575
Napomenuemo i da se za emu koja nije snimljena ne moe kreirati izvetaj.
Pomou komandnog polja Reset imate mogunost da odjedanput uklonite sve prethodno
definisane podatke o tekuoj emi optereenja.
Kritini poloaj
Nain prorauna kritinog poloaja optereenja se definie pomou zatvorenih listi, koje se
nalaze levo od grafikog prikaza eme pokretnog optereenja.
Zatvorene liste za definisanje prorauna kritinog

poloaja optereenja
Iz prve zatvorene liste se moe izabrati jedna od tri ponuene opcije:
Analiza oba poretka analizira se kretanje optereenja u oba smera.
Analiza samo I poretka analizira se kretanje optereenja samo u jednom smeru (sa leve
na desnu stranu). Na crteu se pored rezultata koji su dobijeni analizom prvog poretka
postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja optereenja: -->.
Analiza samo II poretka analizira se kretanje optereenja samo u jednom smeru (sa
desne na levu stranu). Na crteu se pored rezultata koji su dobijeni analizom drugog poretka
postavlja simbol koji ukazuje na smer kretanja optereenja:<--.
Napomenuemo da izbor poretka ima smisla samo ako zadato optereenje nije simetrino,
obzirom da su kod simetrinih optereenja rezultati za oba smera kretanja identini.
Pomou druge zatvorene liste se izborom jedne od ponuenih opcija (Maksimum i

minimum, Samo maksimum i Samo minimum) definie za koje se ekstremne
vrednosti trai kritini poloaj.

576
Izborom podopcije kriTini poloaj sa komandne linije, na crteu e se prikazati ekstremne

vrednosti kao i njihov poloaj za tekuu emu pokretnog optereenja.
Uticajna linija sa prikazanim kritinim poloajem
8.13 Skaliranje uticaja

Pomou ove naredbe se utie na raunski dobijene rezultate prorauna i na nain
njihovog ispisa na crteu. Izborom naredbe Skaliranje uticaja, koja se nalazi u okviru
padajueg menija Vrednosti, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za skaliranje uticaja
U edit box-ovima u levom delu dijalog box-a, zadaju se vrednosti multiplikatora, sa kojima e
biti linearno pomnoeni rezultati prorauna. Bez obzira, za koji se od konstruktivnih elemenata
analiziraju rezultati, zadatim multiplikatorima e biti pomnoeni svi odgovarajui rezultati, pri
emu se oni razdvajaju jedino po svom karakteru:
Presene sile - zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoene sve presene sile u
ploama, gredama, kao i reakcije oslonaca.
Naponi - zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoeni svi naponi u ploi kao i
napon u tlu u sluaju fundiranja na elastinoj podlozi.
Deformacije - zadatim multiplikatorom e linearno biti pomnoene sve deformacije ploa i

greda, kao i sleganje tla u sluaju fundiranja na elastinoj podlozi.
Svakako da je jedna od najveih primena ovih faktora skaliranja u tome da se rezultati iz

jednog mernog sistema prevedu u drugi. Ako je pri iscrtavanju modela za duine kao jednica

577
mere korien metar, zadavanje vrednosti 1000 u edit box-u Deformacije, dovee do
prikaza proraunatih pomeranja u milimetrima.
Pored zadavanja faktora skaliranja, u ovom dijalog box-u se moe uticati na preglednost ispisa
numerikih rezultata prorauna na crteu, i izgled dijagrama presenih sila.
Broj decimala - u ovom edit box-u se definie sa kojom preciznou, odnosno sa koliko
decimala, treba prikazivati rezultate prorauna. Ako se zada vrednost 0,
tada e svi rezultati, bez obzira ta oni predstavljaju, i na koji konstruktivni
element se odnose, biti prikazani kao celobrojne vrednosti.
Donja granica - kako se veina rezultata prorauna prikazuje putem dijagrama na kojima se
ispisuju i ordinate ekstremnih vrednosti, to crte u nekim sluajevima moe
postati nepregledan. U takvim sluajevima imate mogunost da u ovom edit
box-u zadate proizvoljnu vrednost i da od programa zahtevate da ne kotira
vrednosti koje su po apsolutnoj vrednosti manje od zadate. Vrednost zadata u
ovom edit box-u se odnosi i na prikaz reakcija takastih oslonaca, odnosno na
crteu e biti ispisane samo reakcije iji je intenzitet po apsolutnoj vrednosti
vei od zadate donje granice (zadavanje vrednosti 0, znai prikaz svih
vrednosti).
Tehnika nula - zadavanjem eljene vrednosti imate mogunost da program svim vrednostima
koje su manje od zadate dodeli vrednost nula. Na ovaj nain program ne
samo da nee kotirati vrednosti manje od zadate, ve ih nee ni prikazivati.
Akriviranje komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, a sve postavljene parametre,
program e potovati u svom daljem radu.
8.14 Skaliranje razmere dijagrama

Izgled dijagrama u linijskim konstrukcijama, moe se podeavati i skaliranjem
vrednosti ordinata na dijagramu. Pritiskom na funkcijski taster F5, ordinate se
proporcionalno poveavaju, a jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F5 se smanjuju.
Pored promene razmere u kojoj se iscrtavaju dijagrami, pomou funkcijskog tastera F6 je
mogue podeavati gustinu rafure dijagrama. Naime, pritiskom na funkcijski taster F6
gustina rafure se poveava, a jednovremenim pritiskom na tastere Alt i F6 se smanjuje.
Funkcijski taster F7 je pedvien za ponitavanje svih prethodno zadatih skairanja dijagrama i
povratak na poetnu, programski zadatu razmeru.
Dijagrami uticaja u linijskim entitetima mogu se prikazivati i bez rafure, odnosno bez
unutranjih ordinata. Istovremenim pritiskom na taster Ctrl i funkcijski taster F6
prikazivanje ordinata se iskljuuje, dok se ponovnim pritiskom na iste tastere ukljuuje.

578
Prikaz dijagrama sa ordinatama
Prikaz dijagrama bez ordinata
Sve prethodno reeno ne odnosi se samo na dijagrame u linijskim elementima konstrukcije ve

i na dijagrame preseka u povrinskim elementima konstrukcije, simbole strelica kojima se
prikazuju reakcije takastih oslonaca, prikaz deformisanog modela i prikaz tekue forme
oscilovanja konstrukcije. I ovde je za skaliranje razmere predvien funkcijski taster F5, a za
ponitavanje skaliranja funkcijski taster F7.

579
8.15 Predmer
Pomou naredbe Predmer moete automatski da generiete tekstualni izvetaj
sa potrebnim koliinama materijala za selektovane grede i ploe modela. Naredba
se nalazi u padajuem meniju Vrednosti, a njenim aktiviranjem se ulazi u
standardnu proceduru selektovanja:
<0 sel.> Predmer - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje /
<krAj>):
Klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure selektovanja i na ekranu e se pojaviti
dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno izabrane grede i ploe.
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izvetaja
Ploe - predmer
Tabela sa predmerom za ploe
Predmer za ploe se sastoji od tabele u kojoj su za svaki set ploa prikazani sledei podaci:

580
Set - redni broj seta

d [m]/Materijal - u prvom redu se ispisuje debljina ploa, dok se u drugom redu ispisuje
materijal od koga su ploe datog seta kreirane
[kN/m3] - zapreminska teina materijala
P [m2] - povrina svih ploa datog seta
V [m3] - zapremina svih ploa datog seta
m [T] - masa svih ploa datog seta
U poslednjem redu tabele Ukupno prikazuje se povrina, zapremina i masa svih

selektovanih ploa.
Grede - predmer
Tabele sa predmerom za grede
Za izvetaj predmera greda predviene su dve vrste tabela. Tabela Grede - predmer po
setovima se uvek prikazuje i u njoj su selektovane grede grupisane po setovima. Tabela
Grede - predmer po poprenim presecima se prikazuje u situacijama u kojima se meu
selektovanim gredama nalaze grede koje imaju isti popreni presek i iste numerike podatke, a
pripadaju razliitim setovima. U ovoj tabeli se grede grupiu po poprenim presecima i ona ne
sadri kolonu Set. Ostale kolone su iste za obe tabele:
Set - redni broj seta

Presek/Materijal - u prvom redu se ispisuje opis preseka grede, dok se u drugom redu
ispisuje materijal od koga su date grede kreirane
L [m] - duina svih greda datog seta/preseka
V [m3] - zapremina svih greda datog seta/preseka
m [T] - masa svih greda datog seta/preseka
U poslednjem redu obe tabele Ukupno ispisuju se duina, zapremina i masa svih
selektovanih greda. Prikazani numeriki podaci u ovom redu moraju biti isti za obe tabele.

581
Rekapitulacija koliina materijala
Tabela rekapitulacije koliina materijala
U ovoj tabeli prikazuje se rekapitulacija koliina svih materijala koji su korieni za kreiranje
selektovanih ploa i greda. Za svaki materijal su prikazani sledei podaci:
Materijal - u ovoj koloni se prikazuje naziv materijala

V [m3] - zapremina svih greda i ploa koje su kreirane od datog materijala
m [T] - masa svih greda i ploa koje su kreirane od datog materijala
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izvetaj
predmera se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju ( ), tampu ( ) ili tekstualnu
datoteku ( ).
Komandna polja za eksport izvetaja

582
8.16 Tekstualni prikaz rezultata statikog

prorauna
Pored mogunosti prilaganja u projekat, crtea sa grafikim prikazom rezultata
prorauna, programom je omogueno i kreiranje tesktualnih izvetaja, u kojima se u formi
tabela mogu dobiti numeriki rezultati sprovedenog statikog prorauna.
Izborom naredbe Tekstualni izvetaj, koja se u modulu za obradu rezultata prorauna

nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, program e sa komandne linije zahtevati da
selektujete entitete u kojima vas interesuju numeriki rezultati prorauna.
<0 sel.> Selektovanje entiteta Selektovanje

Kako se numeriki rezultati mogu u jednom teenutku gledati samo za jedan tip entiteta (ploe,
grede, itd), to e izbor prvog entiteta odrediti i koje je sve entitete mogue nadalje selektovati.
Znai, ako elite da gledate numerike rezultate u ploama, tada je potrebno da u prvom
koraku selektujete samo jednu od eljenih ploa, a potom i ostale. Ako u prvom koraku
selektujete vie raznorodnih entiteta, onda e se program sam odluiti za jedan od njih, a
ostale izbaciti iz selekcije. Nakon zavrene selekcije, program e u zavisnosti od tipa
selektovanog entiteta otvoriti odgovarajui dijalog box.
Izgled dijalog box-a za prikaz numerikih

rezultata prorauna u ploama i zidovima
Nain rada sa ovom naredbom je potpuno isti za sve tipove konstruktivnih elemenata a jedina
razlika je u vrsti uticaja koji se za pojedine elemente konstrukcije mogu dobiti. Zbog toga
emo u daljem tekstu prikazati nain kreiranja tekstualnih izvetaja za uticaje u ploi, pa e
sve nadalje reeno vaiti i za ostale elemente konstrukcije.

583
Ploe
Izgled dijalog box-a za kreiranje tekstualnih izvetaja

u ploama i zidovima
Izbor optereenja za koje e se kreirati tekstualni izvetaj vri se u donjem levom delu dijalog
box-a (Optereenja). Prikazane opcije imaju sledee znaenje:
Tekui sluaj optereenja - Izvetaj se generie za sluaj optereenja koji je

izabran iz zatvorene liste, koja postaje dostupna tek
kada se izabere ovaj prekida. U listi se nalaze svi
osnovni sluajevi optereenja, sve kombinacije i sve
anvelope koje su ranije kreirane za dati model. Bilo koji
od ovih sluajeva optereenja moe se izabrati za
kreiranje izvetaja.
Sva osnovna optereenja - Izvetaj se generie za sve osnovne sluajeve

optereenja.
Sve kombinacije optereenja - Izvetaj se generie za sve kombinacije optereenja.
Sva optereenja - Izvetaj se generie za sva optereenja.

584
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor optereenja
U gornjem delu dijalog box-a, nalaze se tri tabele koje e biti aktivne ili neaktivne, u zavisnosti
od stanja prekidaa koji se nalaze na njihovom vrhu.
Prekidai koji odreuju koja e vrsta uticaja

biti prikazana u tekstualnom izvetaju, a koja ne
U zavisnosti od stanja prekidaa Presene sile, Deformacija LKS i Deformacija GLO donji
deo odgovarajuih tabela e biti dostupan ili ne.
Nain rada sa tabelama je potpuno isti. Objaniemo nain rada sa tabelom za presene sile, a
to e se odnositi i na ostale dve tabele.
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa koji se nalaze sa leve strane naziva uticaja,
odreujete da li e se ti rezultati nai u sastavu tekstualnog izvetaja ili ne.

585
Prekidai koji odreuju broj kolona u izvetaju
Prekidai koji se nalaze sa desne strane naziva datog uticaja, bie dostupni za promenu samo
ako je prekida Ekstremi postavljen na ukljueno stanje.
Prekida koji odreuje vrstu tekstualnog izvetaja
Pomou prekidaa Ekstremi, praktino se odreuje vrsta tekstualnog izvetaja, odnosno da

li elite da se prikae samo odreeni broj maksimalnih vrednosti odabranog uticaja ili pak
rezultati u svim selektovanim elementima konstrukcije. Znai, ako je prekida Ekstremi
postavljen na iskljueno stanje, tada e kreirana tabela sadrati onoliko redova koliko ima i
vorova na mrei konanih elementa u selektovanim ploama, a broj kolona e odrediti broj
odabranih uticaja za prikaz. Ako je pak prekida Ekstremi postavljen na ukljueno stanje,
tada je potrebno da odaberete za koje uticaje traite ekstreme.

586
Deo dijalog box-a za izbor vrste i broja ekstrema
U svakom od prikazanih osam redova, definiu se parametri za datu vrstu presenih sila. U
okviru svakog od ovih redova, u edit box-u n, se zadaje broj ekstremnih vrednosti koje je
potrebno prikazati, a postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa u kolonama +, - i ,
odreujete kriterijum sortiranja rezultata. Naime, odreujete da li rezultati treba da
predstavljaju maksimalne pozitivne vrednosti, maksimalne negativne ili pak maksimalne
vrednosti po apsolutnom znaku. Svakako da e ovi prekidai biti aktivni samo u redovima koji
se odnose na odabrane uticaje za prikaz. Prema tome, za svaki od odabranih uticaja moete
traiti eljeni broj ekstrema po jednom, ili pak vie odabranih kriterijuma sotriranja. U okviru
jednog reda, mogu i sva tri prekidaa biti postavljena na iskljueno stanje, to e oznaiti da
se za taj uticaj nee traiti ekstremi ve e se oni prikazivati samo kao odgovarjue vrednosti
pri pronalaenju drugih ekstremnih vrednosti.
Znai, broj postavljenih prekidaa sa leve strane naziva uticaja e odrediti broj kolona, a broj
prekidaa postavljenih sa desne strane naziva uticaja e odrediti broj tabela. Svaka od ovih
tabela e sadrati onoliko redova koliko je i zahtevano ekstremnih vrednosti datog uticaja
(podatak u koloni n).
Kada tekui model sadri faze graenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (Faza graenja). Izborom iz ove liste
odreuje se faza graenja za koju se generie izvetaj. U listi se nalazi i opcija Sve faze.
Njenim izborom izvetaj se generie za sve faze graenja.
Pomou check box-a Razdvojeno po setovima od programa se moe zahtevati da rezultate

u izvetaju grupie po setovima. Ispred svake grupe rezultata ispisuje se redni broj i opis
datog seta. Ova opcija je dostupna samo kada se kreira izvetaj za zadati broj ekstremnih
vrednosti izabranih uticaja, odnosno kada je check box Ekstremi postavljen na ukljueno
stanje.
Kako ete u radu sa programom esto menjati vrstu izvetaja u zavisnosti od trenutnih
potreba, to je u okviru ove naredbe omogueno snimanje pojedinih stanja prekidaa.
Naime, kada podesite neko stanje za izvetaj, za koje smatrate da je relativno tipino, i
da e Vam esto trebati u radu sa programom, tada aktivirajte ovu ikonu.

587
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na odabranu vrstu
tekstualnog izvetaja i aktivirati komandno polje OK.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu ovog dijalog box-a je predviena za izbor
nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja.
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja
Kada ste odabrali vrstu tekstualnog izvetaja, i sadraj njegovih kolona i redova, aktiviranjem
komandnog polja OK, program e otvoriti dijalog box sa sadrajem kreiranog tekstualnog
izvetaja.

588
Dijalog box sa sadrajem kreiranog tekstualnog izvetaja
Isto kao i kod ostalih procedura u programu, u kojima se generiu razni tekstualni izvetaji,
imate mogunost da se izborom odgovarajueg komadnog polja odluite ili za direktnu
tampu, ili pak za smetanje ovog izvetaja u glavni projekt.
Ikona za smetanje TXT izvetaja u glavni projekat
Ikona za direktnu tampu TXT izvetaja
Ikona za eksport TXT izvetaja u txt datoteku
Aktiviranjrem komandnog polja OK, program e se vratiti na osnovni izgled dijalog box-a u
okviru ove naredbe.
Osnovni izgled dijalog box-a za kreiranje

tekstualnog izvetaja sa rezultatima u ploama

589
Sada imate mogunost ili da zahtevate novu vrstu izvetaja za iste selektovane entitete, ili pak
da se izborom komandnog polja Cancel, vratite na osnovni izgled komandne linije u okviru
ove naredbe.
<0 sel.> Selektovanje entiteta Selektovanje

Program e biti u proceduri selekcije novih entiteta, sve dok izborom pod-opcije krAj ne
oznaite kraj ove naredbe.
Grede

u gredama i stubovima
Za stubove i grede moe se kreirati izvetaj sa kljunim vrednostima izabranih uticaja. Pod
kljunim vrednostima se podrazumevaju vrednosti u svim karakteristinim takama grede,
odnosno takama u kojima se javljaju lokalni ekstremi.
Izborom jednog od prekidaa, koji postaju dostupni nakon postavljanja check box-a Ekstremi
na iskljueno stanje, definie se sadraj izvetaja:
Kljune vrednosti U izvetaju se prikazuju samo vrednosti u kljunim takama

selektovanih greda/stubova
Kljune vrednosti + dx Pored kljunih vrednosti u izvetaju se prikazuju i vrednosti u

takama koje su odreene zadatim intervalom u edit box-u dx

590
Parametri pomou kojih se definie kreiranje izvetaja

sa kljunim vrednostima u selektovanim gredama
U sluaju da je za tekui sluaj optereenja postavljena anvelopa, i pod uslovom da je check

box Ekstremi postavljen na iskljueno stanje, imate mogunost da odaberete uticaje za
koje e biti traena anvelopa.
Prekidai koji odreuju vrstu uticaja za koje se trai anvelopa

591
Takasti oslonac

u takastim osloncima
Ako se meu izabranim sluajevima optereenja za kreiranje tekstualnog izvetaja u takastim

osloncima nalazi i anvelopski sluaj, za promenu postaju dostupni i parametri u delu dijalog
box-a Anvelopa.
Parametri pomou kojih se definie kreiranje izvetaja

za anvelopske sluajeve optereenja
Kada je check box Max/min postavljen na ukljueno stanje u izvetaju e se za svaku

izabranu reakciju i anvelopski sluaj optereenja ispisivati dve vrednosti, maksimalna i
minimalna.
Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, pomou ostalih check box-ova vri se
izbor reakcija za koje se trai anvelopa. Znai, za izabrane reakcije u izvetaju e se prikazivati
ekstremne vrednosti, a za ostale reakcije vrednosti koje odgovaraju ovim ekstremima.
Napomenuemo da sve to je ovde navedeno vai i za naredbu pomou koje se generie

izvetaj sa rezultatima statikog prorauna za ceo model. Ova naredba se nalazi u editoru
hartije, u meniju koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja Statiki proraun.

592
8.17 Generisanje izvetaja za grupe entiteta

Pomou ove naredbe moe se na jednostavan nain kreirati kompletan izvetaj za
izabrane grupe entiteta. Ovaj izvetaj moe da sadri tekstualne i grafike blokove sa
rezultatima statikog prorauna, kao i tekstualne i grafike blokove sa rezultatima
dimenzionisanja i to za sve vrste konstruktivnih elemenata.
Izborom naredbe Generisanje izvetaja za grupe entiteta, koja se u modulu za obradu

rezultata prorauna nalazi u okviru padajueg menija Vrednosti, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a koji se otvara aktiviranjem naredbe

Generisanje izvetaja za grupe entiteta
Sam postupak rada sa ovim dijalog box-om moe se podeliti na dva dela. U prvom se pomou
ponuenih parametara vri izbor tekstualnih i grafikih blokova koji e se nai u izvetaju, kao
i snimanje njihovog trenutnog stanja u bazu konfiguracija radi daljeg korienja. U drugom
delu se kreiraju grupe entiteta i za njih vri generisanje izvetaja.
Definisanje konfiguracija
Izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima statikog prorauna vri se u delu dijalog
box-a Statiki uticaji.

593
Deo dijalog box-a za izbor tekstualnih i grafikih blokova

sa rezultatima statikog prorauna
Moe se definisati izgled izvetaja za ploe, grede, povrinske oslonce, linijske oslonce i
reakcije oslonaca. Svakom entitetu su pridruena po dva check box-a i komandna polja. Oni
koji se nalaze sa leve strane imena entiteta predvieni su za rad sa tekstualnim izvetajima,
dok su oni sa desne strane predvieni za rad sa grafikim blokovima.
Postavljanjem na ukljueno stanje nekog od check box-ova sa leve strane, postaje dostupno i
komandno polje koje se nalazi pored njega. Aktiviranjem datog komandnog polja program
otvara dijalog box u kome se vri izbor uticaja koji e se nai u sastavu tekstualnog izvetaja
odgovarajueg entiteta.

594
Dijalog box za izbor uticaja koji e se nai u sastavu

tekstualnog izvetaja ploa
Rad sa dijalog box-ovima za tekstualne izvetaje je isti kao kod naredbe Tekstualni izvetaj,
s tim to je deo za izbor sluaja optereenja i faze graenja nedostupan, s obzirom da se
njihov izbor vri u osnovnom dijalog box-u naredbe.
Aktiviranjem komandnih polja sa desne strane imena entiteta, otvaraju se odgovarajui dijalog
box-ovi u kojima se vri izbor uticaja za generisanje grafikih blokova.
Dijalog box za izbor grafikih blokova u ploi

koji e se nai u sastavu izvetaja
Rad sa ovim dijalog box-ovima je isti kao kod naredbi za prikazivanje statikih uticaja u
odgovarajuim entitetima.
Izbor tekstualnih i grafikih blokova sa rezultatima dimenzionisanja vri se u dijalog box-ovima

koji se otvaraju aktiviranjem odgovarajuih komandnih polja u delu Dimenzionisanje.

595
Dijalog box za izbor tekstualnih i grafikih

blokova sa rezultatima dimenzionisanja
betonskih ploa
Nakon izbora svih grafikih i tekstualnih blokova potrebno je snimiti tekue stanje parametara
u bazu konfiguracija. Za ovu namenu je predvieno komandno polje , ijim se
aktiviranjem otvara dijalog box sledeeg izgleda:
Zadavanjem eljenog imena, i aktiviranjem komandnog polja OK, svi zadati podaci bie
snimljeni, a zadati naziv e se pojaviti u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija.
U zatvorenoj listi nalazi se i konfiguracija sa imenom Default, u kojoj su svi parametri

postavljeni na iskljueno stanje, tako da se njenim izborom na najbri nain mogu ponititi
unete izmene.
Kreiranje grupa entiteta i generisanje izvetaja
Izborom komandnog polja Nivo, koji se nalazi u delu dijalog box-a Definisanje novih
grupa, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

596
Dijalog box za izbor nivoa
U dijalog box-u su prikazani svi nivoi koji se nalaze u modelu. Sada je potrebno da izaberete
nivoe za koje elite da kreirate izvetaj i da ih aktiviranjem komandnog polja OK ubacite u
listu.
U listu su ubaeni izabrani nivoi
Izborom komandnog polja Ram, dijalog box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja
ramova u prozoru Dispozicija, pri emu komandna linija dobija sledei oblik:
<0 sel.> Ramovi - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje /
<krAj>):
Klik na desni taster mia oznaie kraj procedure selektovanja, nakon ega se dijalog box
ponovo otvara, a svi selektovani ramovi prikazuju u listi.
Pomou komandnog polja Pomoni pogled u listu se mogu ubaciti i pomoni pogledi.

597
Dijalog box za izbor pomonih pogleda
Grupe za koje se generie izvetaj, mogu se kreirati i selektovanjem linijskih entiteta (greda i
linijskih oslonaca) sa crtea. Naime, aktiviranjem komandnog polja Linijski entiteti dijalog
box se zatvara i ulazi se u proceduru selektovanja linijskih entiteta:
<0 sel.> Linijski entiteti - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Napomenuemo da se ne mogu kreirati grupe u kojima se istovremeno nalaze i grede i linijski

oslonci, tako da e entitet koji je prvi selektovan odrediti koji e entiteti ui u selekciju.
Klik na desni taster mia oznaie kraj procedure selektovanja, nakon ega se dijalog box
ponovo otvara, a u listu se ubacuje grupa sa imenom Grupa greda ako su selektovane
grede, odnosno Grupa linijskih oslonaca ako su sa crtea selektovani linijski oslonci.
Selektovanjem greda sa crtea, u listu je ubaena grupa greda

598
U koloni Naziv u listi, zadaje se ime poglavlja u koje se ubacuje izvetaj za entitete koji
pripadaju datoj grupi. Jednostavnim klikom mia preko naziva bilo koje grupe, on se selektuje i
moe se promeniti unosom novog imena sa tastature.
Za svaku grupu entiteta, u koloni Konfiguracija nalazi se zatvorena lista iz koje se moe
izabrati bilo koja ranije snimljena konfiguracija. Znai izvetaj se ne generie za trenutno
stanje parametara, ve za snimljenu konfiguraciju koja je pridruena datoj grupi entiteta.
Ako se izvetaj za sve grupe generie sa istom konfiguracijom, dovoljno je da se ona dodeli
jednoj grupi, a zatim da se iz padajueg menija, koji se otvara desnim klikom mia preko
njenog imena, izabere naredba Dodeli svima. Na ovaj nain svim grupama bie pridruena
izabrana konfiguracija.
Naredba za dodeljivanje iste konfiguracije svim grupama entiteta
Stanje check box-a koji se nalazi na kraju svakog reda, odreuje da li e se za tu grupu
entiteta generisati izvetaj. Desnim klikom mia preko nekog od ovih check box-ova, otvara se
padajui meni sa stavkama Selektuj sve i Deselektuj sve. Njihovim izborom mogu se
selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. Grupe entiteta mogu se
selektovati i unoenjem njihovih rednih brojeva u edit box-u Izbor, koji se nalazi ispod liste.

599
Ukljueni check box-ovi oznaavaju da e se za te grupe

entiteta generisati izvetaj
Pomou komandnih polja Gore i Dole omoguena je promena redosleda grupa

entiteta u listi. Postupak se odvija tako to se prvo klikne preko reda u kome se nalazi grupa
kojoj je potrebno promeniti poloaj u listi, a zatim aktivira odgovarajue dugme.
Pomou komandnog polja Brii selektovane grupe se uklanjaju iz liste.
Napomenuemo da se kreirane grupe snimaju u datoteku pri snimanju modela, tako ostaju
trajno zapamene za kasnije korienje.
U datoteku se snimaju i sve konfiguracije koje su dodeljene grupama. Pri pokretanju naredbe
program poredi ove konfiguracije i konfiguracije koje su snimljene u bazu. Ako se u bazi ne
nalazi konfiguracija koja je dodeljena nekoj grupi, pored njenog imena se ispisuje zvezdica (*)
koja ukazuje da ona nije snimljena u bazu, ali da se moe koristiti u datom projektu.
Ukoliko se u modelu nalaze faze graenja, izborom iz zatvorene liste Faze graenja
odreuje se faza za koju se generie izvetaj. Izborom opcije Sve faze, izvetaj se generie
za sve faze graenja.
Zatvorena lista koja se nalazi u delu dijaloga Vidljivost, predviena je za izbor nekog od
ranije snimljenih stanja vidljivosti, sa kojim e se vriti generisanje grafikih blokova. Pored
ove liste se nalaze i dve ikone.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box Vidljivost u kome moete da reguliete
nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije i optereenja posebno. Izabrano
stanje vidljivosti je jednokratno, tako da e ono vaiti sve dok se ne izae iz
dijalog box-a Generisanje izvetaja za grupe entiteta, kada e biti vraeno stanje
vidljivosti koje je postavljeno u modulu za obradu rezultata.

600
Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podeavati

karakteristike blokova koji se generiu. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box
koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za
obradu rezultata, tako da e sve izmene parametara ostati zapamene i nakon
izlaska iz tekue naredbe.
U delu dijalog box-a Optereenja vri se izbor optereenja za koja se generiu izvetaji
rezultata statikog prorauna. Pored pojedinanog sluaja optereenja koji se bira iz liste,
izvetaj se moe generisati i za: Sva osnovna optereenja, Sve kombinacije
optereenja ili Sva optereenja.

za generisanje izvetaja
Napomenuemo da se izabrano optereenje, faza graenja i vidljivost ne snimaju u

konfiguraciju, ve se pri svakom generisanju izvetaja ponovo definiu.
Kada su zadati svi potrebni parametri pristupa se generisanju izvetaja. Pri tome, treba
proveriti da li je za svaku od grupa u koloni Konfiguracija izabrana neka od ranije snimljenih
konfiguracija, jer e na osnovu nje biti generisan izvetaj, kao i da li je grupama za koje se
generie izvetaj odgovarajui check box postavljen na ukljueno stanje.
Generii ceo izvetaj Izborom ovog komandnog polja izvetaj se generie i

eksportuje u projektnu dokumentaciju
Generii ceo izvetaj Izborom ovog komandnog polja izvetaj se generie i alje na
tampu
Pomou check box-a Grupisati po nazivu odreuje se poloaj generisanih blokova u

projektnoj dokumentaciji. Kada je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje program
automatski svaki blok smeta u odgovarajue poglavlje. Tako e na primer blokove sa
rezultatima dimenzionisanja elinih greda ubaciti u poglavlje Dimenzionisanje (elik). Ako je

601
ovaj check box postavljen na ukljueno stanje program e za svaku grupu entiteta kreirati
novo poglavlje sa imenom koje je zadato u koloni Naziv, i u njega e ubaciti sve blokove koji
su generisani za entitete iz date grupe.
Blokovi koji se eksportuju mogu se sortirati na vie naina. Izbor tipa sortiranja se vri iz
zatvorene liste, koja se nalazi sa desne strane komandnih polja za generisanje izvetaja.
Sortiranje tip 1 (po sluajevima optereenja) se vri prema sledeim kriterijumima:
1. Redni broj faze graenja

2. Redni broj grupe u listi
3. Redni broj sluaja optereenja
4. Tip entiteta
5. Vrsta uticaja
Sortiranje tip 2 (po vrsti entiteta) se vri prema sledeim kriterijumima:

3. Tip entiteta
5. Vrsta uticaja
Sortiranje tip 3 (po vrsti uticaja) se vri prema sledeim kriterijumima:

3. Tip entiteta
4. Vrsta uticaja
Da bi se olakalo kreiranje konfiguracija i kontrola unetih podataka, omogueno je generisanje

izvetaja i za trenutno stanje parametara. Naime, desnim klikom mia preko selektovanih
grupa u listi otvara se padajui meni, iz koga se moe izabrati neka od ponuenih opcija za
generisanje izvetaja.

602
Sadraj padajueg menija za generisanje izvetaja

sa trenutnim stanjem parametara
Moe se generisati ceo izvetaj ili samo neki njegov deo, na primer tekstualni izvetaj sa
rezultatima statikog prorauna za ploe ili izvetaj dimenzionisanja betonskih greda. Sadraj
ovog menija nije uvek isti, ve zavisi od toga koji su tekstualni i grafiki blokovi izabrani za
generisanje. Tako da ukoliko npr. nisu ukljueni check box-ovi koji se odnose na
dimenzionisanje, u meniju se nee nai opcije za generisanje izvetaja dimenzionisanja.
Izborom neke od stavki iz menija, izvetaj se generie i prikazuje na ekranu.
Napomenuemo da se izvetaji koji su generisani za trenutno stanje parametara ne mogu

ubacivati u projektnu dokumentaciju. Njihova prvenstvena namena je kontrola unetih
podataka pri kreiranju konfiguracija.
8.18 Trenutno uklanjanje prikazanih uticaja sa

ekrana (Reset)
Kada su na ekranu prikazani neki od uticaja, izborom druge naredbe za obradu
rezultata, oni se uklanjaju i zamenjuju novim. Meutim, esto se ukazuje potreba za
uklanjanjem prikazanih uticaja sa ekrana i bez aktiviranja neke druge naredbe za obradu
rezultata. Ova potreba se javlja, kada se recimo ele pripremiti ulazni podaci za projektnu
dokumentaciju, ili kada se eli iskontrolisati tanost zadatih ulaznih podataka.
Izborom naredbe Reset, rezultati se uklanjaju sa ekrana, a na njemu ostaje samo

crte ulaznih podataka.

603
8.19 Numeracija vorova sa mree konanih

elemenata
U sluaju da elite da u projektnu dokumentaciju priloite i tekstualne izvetaje,
koji se pri prikazu ulaznih podataka i rezultata prorauna pozivaju na brojeve vorova sa
mree konanih elemenata, tada e Vam svakako trebati i crte koji ima numerisane sve
brojeve vorova sa mree konanih elemenata.
Pikaz numeracije vorova sa mree konanih elemenata se postie postavljanjem na ukljueno

stanje check box-a Br. vorova koji se nalazi u okviru naredbe Vidljivost. Svakako da
postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje nee imati nikakvog smisla ako se za
vidljivu ne postavi i sama mrea konanih elemenata (check box M.K.E.).
8.20 Kontrola setova

Kada se naredba Kontrola setova pokrene u modulu za obradu rezultata na
komandnoj liniji se pojavljuje i podopcija iZvetaj.
<Sve> Kontrola setova - Ploa/Zid (Izbor / <krAj> / iZvetaj):
Izborom ove podopcije otvara se dijalog box iz koga se vri generisanje izvetaja kontrole
setova.
Dijalog box za generisanje izvetaja kontrole setova
U delu dijalog box-a Prikaz smetena su dva radio button-a: Izvetaj za trenutni 2D
pogled i Izvetaj za 3D pogled, pomou kojih se vri izbor pogleda za koji se generie
izvetaj.

604
Komandna polja za izbor pogleda
U sluaju da se projektna dokumentacija tampa na crno-belom tampau, eksport grafikih

blokova sa bojama ne bi imao smisla. Iz tog razloga se u delu dijalog box-a Prikaz nalazi i
check box Samo sa crnom bojom, kojim se od programa moe zahtevati da u grafikim
blokovima sve setove prikazuje sa crnom bojom.
U delu dijalog box-a Entiteti se, ukljuivanjem odgovarajuih check box-ova, vri izbor
konstruktivnih elemenata i optereenja za koje se generie izvetaj kontrole setova.
Deo dijalog box-a u kome se vri izbor entiteta

za generisanje izvetaja
Check box-ovi entiteta koji se ne nalaze u tekuem modelu su disejblovani, tako da se oni ne
mogu izabrati za generisanje izvetaja.
Deo dijalog box-a Sluajevi optereenja bie nedostupan za promenu sve dok se bar
jedno optereenje ne selektuje za kreiranje izvetaja. U njemu se pomou ponuenih radio
button-a definie da li e se grafiki blokovi generisati samo za tekui ili za sve osnovne
sluajeve optereenja.

605
Aktiviranjem komandnog polja Generii ceo izvetaj, na kome se nalazi ikona , grafiki
blokovi se eksportuju u projektnu dokumentaciju, dok se izborom istoimenog komandnog polja
sa ikonom grafiki blokovi eksportuju direktno u tampu.
Komandna polja za generisanje izvetaja

606
Generisani grafiki blokovi sa setovima povrinskog optereenja
Napomenuemo da se grafiki blokovi sa setovima numerikih podataka konstruktivnih

elemenata smetaju u poglavlje Konstrukcija, dok se grafiki blokovi sa setovima numerikih
podataka optereenja smetaju u poglavlje Optereenje.
8.21 Kreiranje projektne dokumentacije

Kako je ceo program grafiki orijentisan, to je pomou grupe naredbi koja se
opisuje u ovom delu uputstva, omogueno lako pravljenje kvalitetne projektne dokumentacije.
Svaki Tower-ov ulazni fajl ima istoimenu datoteku sa ekstenzijom *.TWP_D, koja slui za
kreiranje tekstualnih i grafikih izvetaja. Prema tome, za svaki model je mogue kreirati samo
jednu projektnu dokumentaciju. Pri ulasku u modul za obradu rezultata prorauna, ovaj
dokument postaje aktivan i spreman za smetanje, proizvoljno odabranih prikaza na ekranu,
bez obzira da li oni predstavljaju ulazne podatke, ili rezultate prorauna. Pored toga, u ovaj
dokument se mogu smetati i raznorazni tekstualni izvetaji, a postoji i mogunost njihovog
automatskog generisanja.
Izborom naredbe Editor hartije koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka, otvara
se prozor sa izgledom projektne dokumentacije.

607
Izgled prozora za rad sa projektnom dokumentacijom
U levom delu prozora, nalazi se razgranato stablo koje celu projektnu dokumntaciju deli na
manje celine, a u desnom delu izgled trenutno aktivne strane dokumenta. U dnu ekrana, na
statusnoj liniji, ispisuje se informacija o rednom broju tekue strane projektne dokumentacije.
8.21.1 Eksport grafikih blokova

Eksport crtea u projektnu dokumentaciju, vri se iz osnovnog okruenja programa,
u modulu za obradu rezultata prorauna. Kako se u svakom trenutku moe eksportovati
sadraj bilo kog od prozora, to je jako vano da pre eksporta slike, postavite fokus na eljeni
prozor.
Kako je fokus na prozoru Dispozicija, to e izborom naredbe

Eksport bloka, u projekat biti priloena dispozicija ramova

608
Default karakteristike blokova koji e biti eksportovani
Iako se veliina eksportovanih grafikih blokova moe naknadno menjati, u okviru

prozora naredbe Editor hartije, poeljno je da se pre samog eksporta crtea,
postave default karakteristike blokova koji e biti eksportovani. To se postie
desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka, nakon ega se otvara dijalog
Izgled dijalog box-a za podeavanje default

karkteristika blokova, koji e biti eksportovani
U desnom delu dijalog box-a, prikazan je definisani izgled tipske hartije, i raspored grafikih
blokova koji odgovara trenutno postavljenim parametrima u ovom dijalog box-u. U delu dijalog
box-a Maksimalna veliina bloka, odreuje se default veliina blokova koji e nadalje biti
eksportovani. Da bi projektna dokumntacija izgledala to preglednije, veliina grafikih blokova
se odreuje veliinom prostora na hartiji koja se dobija njenom podelom na zadati broj redova
i kolona. Zadavanjem podatka u edit box-u Broj redova, slobodna povrina hartije za
tampu, deli se po horizntali na zadati broj jednakih delova. Isto tako, zadavanjem podatka u
edit box-u Broj kolona, slobodna povrina hartije za tampu, deli se po vertikali na zadati
broj jednakih delova.

609
Default veliina garfikih blokova, odreena je

zadatim brojem redova 3 i brojem kolona 2
Prema tome, ako elite da grafiki blok bude na celoj strani hartije, potrebno je da za broj
redova i kolona, zadate 1. Znai, veliina eksprtovanih blokova ne zavisi od trenutne razmere
crtea, ve od definisanog podataka, na kom delu tipske hratije treba da bude smeten.
U skluaju da elite da eksporotvani blokovi budu u zadatoj razmeri, potrebno je da u delu

dijalog box-a Razmera bloka, prekida postavite na ukljueno stanje i da u edit box-u
zadate eljenu razmeru.
Deo dijalog box-a za zadavanje eljene razmere blokova
Napomenuemo da e program pri eksportu blokova kontrolisati zadatu razmeru, i u sluaju da

dati blok ne moe biti eksportovan u zadatoj razmeri, na celom listu hartije, ograniiti veliinu
bloka.

610
U delu dijalog box-a Orijentacija bloka, postavljanjem na ukljueno stanje jednog od

ponuena dva prekidaa: Uspravno ili Poloeno definie se default orijentacija bloka.
Odabrana je poloena orijentacija blokova
Deo dijalog box-a Rezolucija bitmape se odnosi samo na opciju eksporta tekueg prikaza u
clpboard (ova opcija eksportovanja blokova e biti opisana u ovom poglavlju, malo kasnije).
Zadavanjem ejene vrednosti u ovom edit box-u birate rezoluciju bitmape koja e biti kreirana.
Edit box za definisanje rezolucije bit mape
Kako svaki eksportovani blok sadri i naslov i potpis, u delu dijalog box-a Potpis bloka,
pomou prekidaa: Levo, Centar i Desno, podeava se ravnanje ovih tekstova.
Napomenuemo da se pod naslovom podrazumeva tekst koji se ispisuje u vrhu bloka, a pod
potpisom deo teksta koji se ispisuje u dnu bloka. Postavljanjem na ukljueno stanje chack box-

611
a Uspravan tekst, menja se poloaj naslova i potpisa, tako da se naslov postavlja uz levu, a
potpis uz desnu ivicu bloka
Odabran je centriran ispis i naslova i potpisa,

i to na bonim stranama bloka
Sledea dva check box-a: Poni na novoj strani i Poni u novom redu, vezani su za
prelom strane u projektnoj dokumentaciji. Naime, svakom grafikom bloku se moe zadati da
pone na novoj strani, odnosno u novom redu. Preporuujemo da po default-u ovi check box-
ovi budu postavljeni na isklueno stanje, a da tek po zavretku kreiranja projektne
dokumentacije, samo pojedinim blokovima prodruite ovakve parametre. O nainu preloma
strane, bie vie rei kasnije.
U delu dijalog box-a Margine, imate mogunost da zadate veliinu slobodnog prostora oko
crtea. Pre nego to objasnimo ulogu parametara kojima se regulie veliina slobodnog
prostora oko crtea, objasniemo osnovnu koncepciju programa po pitanju razmere i gabarita
crtea. Naime, fiziku veliinu crtea koji se eksportuje, program odreuje iz njegovog gabarita
i raspoloivog prostora za tampu, koji je zadat u delu dijalog box-a Maksimalna veliina
bloka. Kako se veliina svih tekstova u programu zadaje u milimetrima na hartiji, to se pri
odreivanju gabarita crtea oni ne uzimaju u obzir. Iz svega prethodno reenog, proizilazi da
pri eksportu crtea, u njegov sastav nee ui ni jedan tekst koji se nalazi van gabarita crtea.
Da se to ne bi desilo, u edit box-u X i Y moete zadati proizvoljno procentualno uveanje
stvarnog gabarita crtea u oba pravca, i na taj nain obezbediti da se svi tekstovi po ivici
crtea, smeste u tako napravljen slobodan prostor. Koliki ete procenat uveanja zadati,
svakako zavisi od vrste crtea i zadate veliine tekstova u milimetrima. Preporuujemo da
default podatak od 5% ne menjate, obzirom da ete u prozoru naredbe Editror hartije
imati mogunost da samo pojedinim blokovima, gde je to zaista i potrebno, poveate slobodan
prostor oko crtea.

612
S obzirom da program po default-u uske tekstualne izvetaje automatski prelama u vie

kolona, u programu Tower 6 omogueno je da se izabere njihov prikaz u jednoj koloni.
Check box Jedna kolona, pomou koga se regulie da li e

tekstualni izvetaj biti prikazan u jednoj koloni
Poslednji parametar koji se nudi u ovom dijalog box-u, vezan je za iscrtavanje okvira oko
eksportovanih blokova. Naime, postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Okvir oko
bloka, svi nadalje eksprotvani blokovi bie uokvireni.
Aktiviranjem komandog polja OK, program e prihvatiti sve zadate parametre, i potovae ih
pri eksportu novih grafikih blokova.
Koju ete defualt veliinu eksportovanih blokova zadati, i da li e oni biti uspravni ili pak
poloeni, zavisi iskljuivo od odabranog formata hartije i sloenosti geometrije modela sa kojim
radite.
Eksport grafikih blokova
Sam eksport grafikih blokova, postie se ili izborom naredbe Eksport bloka,
koja se nalazi u okviru padajueg menija Pomone funkcije, ili klikom mia na
ovu ikonu. Kako je operacija eksporta grafikih blokova relativno esta, to se ona
moe postii i pritiskom na funkcijski taster F2.
Nakon zahteva za eksport bloka, program e trenutni sadraj prozora, na kome je postavljen
fokus, priloiti u projektnu dokumentaciju. Eksport bloka e biti mogu u svakom tenutku rada
sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazni neki od rezultata prorauna, ili pak ulazni
podaci. Napomenuemo da trenutno stanje zuma nee uticati na sadraj bloka, obzirom da se
uvek eksportuje kompletan sadraj prozora. U sluaju da elite da u projekat priloite uveeni
deo modela, za tu namenu je predviena posebna naredba, u okviru prozora naredbe Editor
hartije. O ovoj naredbi e biti vie re kasnije. Znai, i u ovakvim sluajevima se eksportuje
ceo blok, a potom se on naknadno uveava.
U zavinosti od toga ta je sadrano u eksportovanom bloku, on e biti smeten u stablu

dokumenta uz odgovarajui pod-naslov. Ako pri eksportu bloka nisu bili prikazani rezultati,
tada mogu nastupiti dva sluaja. Ako u prozoru iji se sadraj eksportuje, nije prikazan ni
jedan entitet optereenja, tada e takav blok biti pridruen pod-nasovu Ulazni podaci

613
Konstrukcija. Ako je barem jedan entitet optereenja vidljiv, tada e blok biti pridruen
podnaslovu Ulazni podaci - Optereenje. Ako su na ekranu prikazni bilo koji od rezultata
prorauna, ukljuujui i prikaz deformisnog modela, tada e blok biti pridruen pod naslovu
Statiki proraun. Eksportovani crtei tekue forme oscilovanja, bie pridrueni pod-naslovu
Modalna analiza, a svi rezultati dimenzionisanja odgovarajuem pod-naslovu koji se odnosi
na dimenzionisanje za dati materijal. Jedino e eksport sadraj aprozora Dispozicija uvek
dovesti do istog sadraja bloka.
Eksport vidljivog dela bloka
Izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka, iz padajueg menija Pomone

funkcije ili klikom mia na ovu ikonu, u projektnu dokumentaciju se eksportuje
grafiki blok sa delom modela koji je trenutno vidljiv u prozoru na kome je
postavljen fokus. Znai trenutno stanje zuma utie na sadraj bloka, tako da na
ovaj nain moete eksportovati uveani deo modela. Kako je ova operacija
relativno esta, to se ona moe postii i istovremenim pritiskom na tastere Shift i
F2.
Kako je fokus na prozoru 2D pogled, to e izborom naredbe

Eksport vidljivog dela bloka u projektnu dokumentaciju
biti priloen zumirani deo modela iz ovog prozora

614
Sva pravila koja vae za eksport kompletnog sadraja prozora pomou naredbe Eksport
bloka, vae i za ovu naredbu.
8.21.2 Eksport blokova iz dijalog box-ova

Pored prethodno opisanog naina eksporta grafikih blokova, program omoguava
smetanje u projektnu dokumentaciju i blokova koji se generiu u dijalog box-ovima pojedinih
naredbi.
U veini dijalog box-ova prisutno ji i ovo komandno polje, ijim ektiviranjem se

vri eksport bloka u projektnu dokumentaciju.
U zavisnosti od sadraja datog dijalog box-u, program e eksportovati ili grafiki ili pak
tekstualni blok.
8.21.3 Definisanje formata hartije (Format hartije)

Pre bilo kakvog rada sa projektnom dokumentacijom, potrebno je da definiete
veliinu i izgled jedne strane dokumenta. Izborom ove ikone, otvara se dijalog box
sledeeg izgleda.

615
Izgled dijalog box-a za podeavanje formata hartije
Ovaj dijalog box je zbog velike koliine podataka organizovan putem kartoteka, U kartoteci
Format hartije imate mogunost da definiete veliinu stranice dokumenta. U zavisnosti od
izlaznog ureaja za tampu koji imate, iz zatvorene liste odaberite jedan od ponuenih formata
hartije. U sluaju da u listi nije ponuen eljeni format, postavljanjem na ukljueno stanje
prekidaa Proizvoljni format, imaete mogunost da u edit box-ovima irina i Visina
zadate potpuno prozivoljne dimenzije papira. Svakako da je uslov, da va izlazni ureaj za
tampu podrava zadati format hartije.
Edit box-ovi za zadavanje prozivoljnih dimenzija hartije
Postvaljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, moete odabrati

orijentaciju hartije: Uspravno ili Poloeno.

616
S obzirom da projektna dokumentacija sadri veliki broj tekstualnih blokova, da bi se olakao

rad sa njima omogueno je prikazivanje sadraja blokova koji su selektovani u stablu izvetaja
sa posebnom bojom pozadine.
Selektovani tekstualni izvetaj je prikazan sa izabranom bojom pozadine
Boja pozadine selektovanih tekstualnih izvetaja moe se promeniti pomou color box-a
Boja pozadine selektovanog izvetaja.
Klik mia preko strelice sa desne strane color box-a,

otvorice dijalog za izbor boje

617
Definisanje margina
U okviru kartoteke Margine definie se neto povrina hartije za tampu.
Izgled kartoteke Margine
U centralnom delu dijalog box-a, prikazan je odabrani format hartije, a sa etiri edit box-a, sa
njegove gornje, donje, leve i desne strane imate mogunost da definiete odgovarajue
margine. Vodite rauna pri zadavanju ovih vrednosti, obzirom da svaki izlazni ureaj ima
ogranienje po pitanju neto povrine za tampu. U ovoj proceduri, program e dozvoliti
zadavanje potpuno prozivoljne vrednosti, ali se zato pri tampi dokumenta moe desiti sluaj
da drajver ne moe na tom delu ivinog prostoru da izvri tampu. U ovakvim sluajevima,
nakon zahteva za tampu, program e izdati odogvarajue upozorenje.
Jedino oganienje pri zadavanju margina e biti u edit box-u Dole, obzirom da se u futer-u
svake hartije mora nai i potpis autora programa. Minimalna, programski ograniena vrednost,
za donju marginu je 8 mm.
U sluaju da svaka strana vaeg dokumenta treba da sadri i zaglavlje, tada je potrebno u edit
box-u Visina zaglavlja, zadati njegovu dimenziju. Ako ne elite zaglavlje, tada u ovom edit
box-u zadajte vrednost 0.
U okviru kartoteke Margine postoje etiri edit box-a za unoenje proizvoljnog teksta, koji e
se ispisivati u header-u, odnosno footer-u svake strane izvetaja:

618
Kartoteka Margine sa etiri edit box-a za unos

teksta u header i footer
Gore - Levo: - tekst iz edit box-a e biti smeten u header pored leve margine
Gore - Desno: - tekst iz edit box-a e biti smeten u header pored desne margine
Dole - Levo: - tekst iz edit box-a e biti smeten u footer pored leve margine
Dole - Desno: - tekst iz edit box-a e biti smeten u footer pored desne margine
Izborom ove ikone, koja se nalazi sa desne strane svakog od prethodno opisanih edit
box-ova, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski definisanih
tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi:
#p - Redni broj tekue strane

#n - Ukupan broj strana
#t - Trenutno vreme
#d - Tekui datum
Ubaeni programski definisani tekstovi, u edit box-u se oznaavaju simbolom # i

odgovarajuim slovom.
Definisanje izgleda zaglavlja
U okviru kartoteke Zaglavlje definie se izgled zaglavlja koje e biti odtampano u vrhu
svake strane dokumenta.

619
Izgled kartoteke Zaglavlje
Default izgled zaglavlja koje se isporuuje uz program, predstavlja smo ugledni primer za
postupak njegovog formiranja. U gornjem delu dijalog box-a, prikazuje se trenutan izgled
kreiranog zaglavlja. irina tablice zaglavlja je odreene irinim papira koja je umanjena za
levu i desnu marginu, a visina zadatim podatkom u edit box-u Visina zaglavlja, u okviru
kartoteke Margine. Tablica zaglavlja je podeljena na niz elija (pravougaonih oblasti), i
klikom mia u okviru svake od njih, u donjem delu dijalog box-a se prikazuje sadraj trenutno
aktivne elije.
U donjem delu dijalog box-a je prikazan sadraj

trenutno aktivne elije namenjene prikazu naslova projekta

620
U svaku od elija, moe se uneti potpuno prozivoljan sardaj. Postupak editovanja sadraja
trenutno aktivne elije, u potpunosti odgovara postupku rada sa tekst procesorima, kakav je i
programom WordPad. Izbor i veliina fonta se vri iz zatvorenih lista koje se nalaze iznad
polja predvienog za editovanje sadraja trenutno aktivne elije.
Zatvorne liste za izbor vrste i veliine fonta
Pomou sledee grupe ikona, utie sa na izgled i sadraj trenutno aktivne elije.
selektovani tekst se izbacuje iz elije i prebacuje u clipboard
selektovani tekst se prebacuje u clipboard bez izbacivanja iz elije
prethodno smeteni tekst u clipboard, ubacuje se u eliju, i to na mesto koje je

odreeno trenutnim poloajem kursora
Ukljueno stanje ove ikone odreuje zadebljani ispis selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje zakoeni ispis selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje podvueni ispis selektovanog teksta
Izborom ove ikone otvara se padajua lista za izbor boje koja e biti pridruena
selektovanom tekstu
Ukljueno stanje ove ikone odreuje levo ravnanje selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje centralno ravnanje selektovanog teksta
Ukljueno stanje ove ikone odreuje desno ravnanje selektovanog teksta
Izbor ove ikone, selektovani tekst oznaava kao stavku u listi niza podataka

621
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za postavljanje okvira oko elije.
Izgled dijalog box-a za postavljanje okvira oko elije
Postavljanjem na ukljueno stanje ponuenih prekidaa, na odogvarajuoj strani elije se

postavlja linija okvira. Oznaka za ukljueno stanje je uvuen izgled ikone, pri emu se u
centralnom delu ovog dijalog box-a, na odgovarajuoj strani postavlja linija okvira.
Postavljanjem na ukljueno stanje prekidaa Pridrui svima, imate mogunost da odabrane
strane za postavljanje okvira, pridruite i svim ostalim elijama u zaglavlju. Za najee
sluajeve u praksi, kada je potrebno postaviti okvir oko svih elija, sve ponuene prekidae u
ovom dijalog box-u, postavite na ukljueno stanje, to e dovesti do eljenog efekta.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box za uitavanje slika sa diska raunara.
Izgled dijalog box-a za ubacivanje slika u eliju zaglavlja
Izborom jedne od ponuenih opcija iz zatvoren liste Tip fajla, pored bitmapa, u eliju je
mogue ubaciti i sadraj metafiles-a. Nakon selektovanja eljenog fajla, i aktiviranja
komandnog polja OK, na poziciji kursora e se pojaviti sadraj uitane slike. U sluaju
velikog formata slike, kliknite miem na nju, i pomou scrooll traka dovedite jedan od njenih
okova u poloaj da se vidi u prostoru predvienom za prikaz elije.

622
Selektovanjem ubaene bit mape, u njenim uglovima i na

sredinama svake od strana, postavljaju se simboli malog
kvadrata pomou kojih se vri promena dimenzija slike.
Dovoenjem mia u ploaj da pokazuje na mali kvadrat postavljen u uglu slike, i njegovim
razvlaenjem ka unutra, dovedite veliinu slike na eljenu dimenziju.
Smanjena veliina uitane slike
Izborom ove ikone, otvara se padajui meni za automatsko ubacivanje programski

definsanih tekstova. Na raspolaganju su sledei tekstovi:

623
#p - redni broj tekue strane

#n - ukupan broj strana
#t - trenutno vreme
#d - tekui datum
Ubaeni programski definisani tekstovi, u eliji se oznaavaju simbolom # i odgovarajuim

slovom.
Da biste definisali raspored elija koji odgovara Vaem zaglavlju, potrebno je da prvo zadate
eljeni format hartije, odredite margine i visinu zaglavlja. Pored toga potrebno je i da
ponititite default zaglavlje koje je isporueno kao ugledni primer. To ete postii tako to ete
krajnju levu eliju proiriti do maksimalne veliine zaglavlja.
Razvlaenje desne ivice krajnje leve elije po celoj irini zaglavlja
Znai, dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na desnu ivicu krajnje leve elije, ovu ivicu
razvucite da krajnje desne ivice zaglavlja. Na ovaj nain dobiete da se zaglavlje sastoji samo
od jedne elije.

624
Izgled zaglavlja koje se sastoje samo od jedne elije
Selektovanjem bitmape u donjem delu dijalog box-a, koji je predvien za editovanje sadraja
trenutno aktivne elije, i pritiskom na taster Del izbacite ovu bitmapu iz sadraja vaeg
zaglavlja.
Potpuno prazan sadraj zaglavlja
U donjem levom uglu svake od elija, nalazi se mali uspravan pravougaonik, pomou koga se
svaka od elija moe podeliti na dve nove, po vertikali. Mali poloeni pravougaonik u gornjem
desnom uglu svake od elija, slui za podelu elija po horizontali. Dovoenjem mia u poloaj
da pokazuje na jedan od ova dva mala pravougaonika, kursor menja oblik u odgovarajui oblik
koji ujedno ukazuje i na smisao mogue akcije.

625
Pravougaonici za podelu elija na manje delove
Operacija podele elija se odvija tako to se miem klikne na eljeni mali pravougaonik, i ne
otputajui ga dovede u poloaj eljene vertikalne, odnosno horizontalne podele.
Razvlaenjem gornjeg desnog pravougaonika

na dole, dobijena je nova elija
I na novo dodatoj eliji, u donjem levom i gornjem desnom uglu, nalaze se mali prvougaonici
za njenu eventualnu podelu na manje delove. U gornjem delu zaglavlja dodaemo jo jednu
eliju.

626
Razvlaenjem donjeg levog pravougaonika gornje elije

u desno, dobijena je nova elija
Ovaj postupak je potrebno ponavljati, sve dok ne dobijeti eljeni broj i raspored elija.
Dovoenjem mia u poloaj da pokazuje na sredinu jednu od unutanijh strana elije,
omoguena je naknadna promena dimenija date elije.
Unutranje strane elija koje se mogu razvlaiti
Kako se razvlaenjem pomou mia ne moe odrediti tana dimenzija elije, to je programom
predvieno i numeriko zadavanje dimenzija svake od elija. Klikom mia unutar bilo koje od
elija, ona postaje trenutno aktivna, a u edit box-ovima irina i Visina, prikazuju se njene
trenutne dimenzije.

627
Edit box-ovi za numeriko zadavnje dimenzija trenutno aktivne elije
Kako zaglavlje ima ograninu, ranije zadatu dimenziju, to promena dimenzija jedne elije utie
i na dimanzije ostalih elija. Usvojeno je da se promena dimenzija elija odvija sleva na desno,
i odzgo na dole. Iz tog razloga, selektovanjem jedne od ivinih elija, odgovarjui edit box za
numeriko podeavanje dimenzija elije bie neaktivan.
Za selektovanu gornju desnu eliju, nije mogue menjati irinu
Kada ste podesili poloaj i broj elija u zaglavlju, preostalo je jo da u svakoj od njih zadate i
odgovarajui sadraj, na nain kako je to ranije opisano.

628
Definisanje tekstova na hartiji
U okviru kartoteke Tekst, imate mogunost da definiete sve podatke o vrsti, boji i veliini
tekstova koji se ispisuju na hartiji.
Izgled kartoteke Tekst
U delu dijalog box-a Hartija, definiu se podaci koji se odnose na tampanje naslova
poglavlja. Naime, kako je grafiki dokument podeljen na manje celine, to se u vrhu strane na
kojoj poinje dato poglavlje, automatski postavlja i naslov datog poglavlja: Osnovni podaci o
modelu, Ulazni podaci Konstrukcija, Ulazni podaci-Optereenje, Seizmiki proraun,
itd. Pomou check box-a tampanje naslova, odreujete da li e naslovi poglavlja biti
tampani ili ne. Ako je ovaj check box posatvljen na ukljueno stanje, tada postavljanjem na
ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa: Samo na poetnoj strani i Na
svakoj strani, odreujete uestalost njegovog pojavljivanja. Znai, naslov poglavlja se moe
pojaviti ili samo na vrhu strane na kojoj je se nalazi njegov poetak, ili pak na vrhu svih strana
na kojima se dato poglavlje prostire. Za preporuku je da se odluite za ispis naslova samo na
poetnoj strani poglavlja.

629
Pomou ove tri ikone, koje rade kao prekidai,

odluejete se za nain ravnanje naslova
Iz zatvorene liste koja se nalazi u vrhu ovog dela dijalog box-a, moete odabrati prozivoljnu
vrstu i veliinu fonta sa kojim e biti ispisani naslovi poglavlja. Pored mogunosti definisanja
podebljanog, zakoenog i podvunog ispisa naslova, mogue je odabrati kako boju samog
teksta tako i boju njegove pozadine.
Komandna polja za izbor boje teksta i njegove pozadine
Prvo komandno polje slui za izbor boje samog naslova poglavlja, a drugo za izbor boje
pozadine. Na ovaj nain moete dobiti osenene naslove poglavlja.
U edit box-u Broj prve strane moete promeniti redni broj poetne strane dokumenta.

630
Edit box za definisanje rednog broja prve strane dokumenta
Promena poetnog broja prve strane e imati uticaj samo na ispis rednog broja strane na
samoj hartiji dokumenta.
U delu dijalog box-a Tekstualni izvetaj, nalaze se parametri koje e program koristiti pri
kreiranju raznih tekstualnih izvetaja.
Deo dijalog box-a za podeavanje fontova u tekstualnim izvetajima

631
U tekstualnim izvetajima, svi tekstovi su razvrstani u tri grupe:
Glavni tekst: zadati parametri e se odnositi na sve tekstove unutar izvetaja,

ukljuujui i zaglavlje tabela
Tekst na crteima: zadati prametri e se odnositi na kote i oznake na crteima koje se kreiraju
u okviru pojedinih tekstualnih izvetaja. Na primer crtei poprenih preseka
greda u okviru setova njihovih ulaznih podataka, itd.
Naslov tabele: zadati prametri e se odnositi na naslov svake od kreiranih tabela u okviru
tekstualnih izvetaja. Na primer naslov tabele: Tabela materijala, itd.
Pored boje samog fonta, za naslove i zaglavlje tabela, omoguen je i izbor boje pozadine. Na
ovaj nain naslovi tabela, kao i njihova zaglavlja mogu biti oseneni.
Komandna polja za izbor boje pozadine naslova i zaglavlja tabela
U donjem delu dijalog box-a nalazi se parametar kojim se odreuje nain potpisa grafikih
blokova.

632
Deo dijalog box-a za izbor vrste i veliine fonta

kojim e biti potpisivani grafiki blokovi
Naime, svaka od eksportovanih slika, ima rezervisan prostor u kome se ispisuje njeno
znaenje. Na primer: Deformisani model, Ram V_1, itd. O samom eksportu grafikih
blokova, i znaenju njihovih potpisa, bie vie rei kasnije.
Snimanje zadatih podataka o hartiji
Kada ste podesili sve potrebne podatke, potrebno je da izgled tipske hartije sauvate u bazi.
Izborom komandnog polja Snimi, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Sada je u edit box-u potrebno zadati tekstualni opis koji e Vas asocirati na definisane podatke
o hartiji, i aktivirati komandno polje OK. U sluaju da ste zadali ime koje ve postoji u listi
tipova hartije, program e izdati odgovarajuu poruku.

633
Aktiviranje komandnog polja Yes, e znaiti potvrdan odgovor i prethodni parametri hartije,
koji su bili upameni pod zadatim imenom, bie izgubljeni. Izbor komandnog polja No e
dovesti do odustajanja od operacije snimanja.
Zatvorena lista koja se nalazi u donjem levom uglu dijalog box-a, predviena je za izbor neke
od ranije snimljenih konfiguracija.
Zatvorena lista za izbor jednog od ranije snimljenih tipova hartije
Klikom na strelicu koja se nalazi sa desne strane ove zatvorene liste, otvara se sadraj liste i
sada je dovoljno miem kliknuti na red u kome je opisan sadraj hartije koja se eli odabrati.
Napomenuemo da se u listi uvek nalazi i programski definisana hartija Default, koje se ne
mozete obrisati.
Pomou komandnog polja Brii je omogueno brisanje proizvoljno selektovane hartije iz

liste. Postupak se odvija tako to se prvo miem klikne na hartiju u listi koja se eli obrisati, a
potom aktivira komandno polje Brii.
Poslednje odabrani tip hartije se pamti, te e pri kreiranju novih modela, njihove projektne
dokumentacije imati iste karakteristike hartije kao i dokument sa kojim ste poslednji put radili.
Pored toga programom je omoguena i naknadna promena svih prethodno zadatih podtaka o
hartiji. Znai, moete kreirati projektnu dokumentaciju za jedan format hartije, o posle toga je
moete promenom podataka u ovom dijalog box-u, naknadno prelomiti na potpuno drugi
format.

634
Preuzimanje snimljenih konfiguracija od drugog korisnika (Import)
Programom je omogueno i preuzimanje snimljenih konfiguracija sa podacima o hartiji od

drugog korisnika. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Import :
Komandno polje Import za preuzimanje konfiguracija

od drugog korisnika
Izborom ovog komandnog polja otvara se novi dijalog box:
Dijalog box za import konfiguracija sa podacima o hartiji
Konfiguracije parametara se prilikom snimanja smetaju u datoteku Tower.$har. Kada je

odabrana eljena datoteka, klikom miem na komandno polje Uitaj izvrie se preuzimanje
konfiguracija sa podacima o hartiju. Od tog trenutka, sve importovane konfiguracije
prikazivae se u zatvorenoj listi za izbor konfiguracija, i bilo koja od njih moi e da se postavi
za tekuu. Ako neke od importovanih konfiguracija imaju isto ime kao i postojee konfiguracije
u listi, dodae im se simbol * na kraju imena.

635
8.21.4 Struktura grafikog dokumenta

Projektna dokumentacija se sastoji od niza blokova, koji mogu biti ili tesktualni ili
grafiki. Kako broj blokova moe biti veliki, to je ceo dokument zbog preglednosti, podeljen na
manje celine. Organizacija ove podele je prikazana u stablu koje se nalazi u levom delu
prozora za rad sa projektnom dokumentacijom.
Struktura projektne dokumentacije
Ceo dokument se uvek deli na sledee celine, odnosno poglavlja:
- Sadraj
- Osnovni podaci o modelu
- Ulazni podaci
- Rezultati
- Dodaci
Grana Ulazni podaci, deli se na dve nove podele u zavisnosti od toga da li se ulazni podaci
odnose na geometriju konstrukcije ili pak na zadato optereenje. I grana Rezultati, ima
svoju pod-podelu, u zavisnsoti od toga, na ta se odnose prikazani rezultati: Modalna analiza,
Seizmiki proraun, Statiki proraun, Stabilnost ili pak dimenzionisanje.
Kako se u projekat mogu prilagati i tekstualni i grafiki blokovi, to e program svaki od njih
smetati u odgovarajuu granu, u zavisnosti od prirode datog bloka. Svi ubaeni blokovi u
projektnu dokumentaciju se pamte kao takvi, te naknadnim izmenama na modelu, i njegovim
eventualnim ponovnim proraunavanjem, nee doi do automatskog osveavanja ovog
dokumenta. U takvim sluajevim, svi ranije ubaeni blokovi, koji ne odgovaraju novom
sadraju modela, moraju se prvo obrisati pa potom ponovo ubaciti u projekat.
Da bi se olakalo organizovanje projektne dokumentacije, omogueno je dodavanje novih

poglavlja u stablo izvetaja. Kao poslednja grana u stablu izvetaja sada se nalazi poglavlje
Dodaci. Desnim klikom mia preko njega otvara se meni sa stavkom Novi direktorijum:

636
Desni klik mia preko naziva poglavlja Dodaci, otvara

meni u kome se nalazi stavka Novi direktorijum
Izborom ove stavke iz menija, otvara se dijalog u kome se zadaje ime novog poglavlja:
Aktiviranjem komandnog polja OK, u grani Dodaci bie smeteno novo poglavlje sa
zadatim nazivom.
Ukoliko elite da promenite ime novododatog poglavlja ili da ga obriete iz stabla, potrebno je
da iz padajueg menija koji se otvara desnim klikom mia preko njegovog naziva izaberete
odgovarajuu naredbu.

637
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko

novog poglavlja
Izborom naredbe Preimenuj ponovo se otvara dijalog u kome se sada moe zadati novo
ime poglavlja, dok se aktiviranjem naredbe Brii poglavlje uklanja iz dokumentacije. Ukoliko
poglavlje sadri neke grafike ili tekstualne blokove, a aktivira se opcija Brii, pojavie se
odgovarajue upozorenje:
Dodata poglavlja su potpuno ravnopravna sa ve postojeim poglavljima, tako da i za njih vae

sve programom predviene naredbe za ubacivanje blokova (ubacivanje praznog bloka,
premetanje i kopiranje blokova).
Za razliku od ostalih poglavlja, poglavljima koja se nalaze u direktorijum Dodaci moe se

menjati i poloaj. Naime, kada se selektuje neko od ovih poglavlja postaju dostupne ikone koje
se koriste za promenu poloaja blokova:
Izborom ove ikone, trenutno aktivno poglavlje se pomera u stablu za jedno mesto na
gore.
Izborom ove ikone, trenutno aktivno poglavlje se pomera u stablu za jedno mesto na
dole.
Promena poloaja poglavlja se moe vriti samo unutar direktorijuma Dodaci, odnosno
poglavlje nije mogue prebaciti u neki drugi direktorijum.

638
8.21.5 Generisanje tekstualnih izvetaja

Pored tekstualnih i grafikih blokova, koje se mogu eksportovati u projekat iz
modula za obradu rezultata prorauna, programom je omogueno i automatsko generisanje
tesktualnih izvetaja, iz okruenja samog prozora za rad sa projektnom dokumentacijom.
Naime, desnim klikom mia preko jednog od ponuenih naslova poglavlja u stablu, otvara se
padajui meni.
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja

Ulazni podaci - Konstrukcija, otvara se padajui meni
U sklopu svih padajuih menija, koji se otvaraju na desni klik mia preko naslova
odgovarajueg poglavlja, nalazi se i naredbe Generii, Njenim izborom, ulazi se u proceduru
generisanja datog tekstualnog izvetaja. Ako se zahteva ponovno generisanje ve postojeih
izvetaja, tada e stari izvetaji biti obrisani, a novi ubaeni u projekat. U sluaju da model nije
proraunat, tada pojedini delovi izvetaja za koje su potrebni podaci iz prorauna, nee biti ni
generisani.
Generisanje sadraja
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Sadraj, i izborom naredbe Generii,
automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje njen sadraj. U sadraju se ispisuju
nazivi poglavlja i redni brojevi strana na kojoj data poglavlja poinju. Kako se sadraj stalno
aurira, u zavisnosti od broja i veliine ubaenih tekstualnih i grafikih blokova, to je potpuno
svejedno kada ete ga generisati.
Generisanje osnovnih podataka o modelu
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Osnovni podaci o modelu, i izborom naredbe
Generii, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuju osnovne informacije o
modelu.

639
Izgled izgenerisanih osnovnih podataka o modelu
Na poetku ovog izvetaja, prikazuju se podaci koji su pridrueni pomou naredbe Podaci o
projektu (vidi poglavlje 3.6.8). Ako ove podatke niste zadali, tada e oni i u tesktualnom
izvetaju biti presekoeni. U daljem tekstu ovog izvetaja, program ispisuje naziv datoteke i
datum sprovedenog prorauna.
U delu izvetaja gde se ispisuje naziv prorauna, program e u produetku postaviti oznaku ili
3D ili 2D, u zavisnosti od toga da li je model ravanski ili pak prostorni. U sluaju da se radi
o ravanskom proraunu, pored informacije 2D, program e u zagradi ispisati i oznaku
slobodnih pomeranja, koja ujedno oznaavaju i ravan u kojoj je proraun sproveden. U ovom
delu izvetaja, program simbolom X, oznaava i vrste analize koje su sprovedene.
Veliina modela se opisuje brojem vorova na mrei konanih elemenata, i brojem

odgovrajuih tipova konanih elemenata.
Na kraju izvetaja, program ispisuje i informaciju o jedinicama mera koje su postavljene za

tekue pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2). Vodite rauna, da pre
generisanja ovog izvetaja, tekue jedinice mera u programu budu usgalaene sa jedinicama u
kojima su kreirani ostali delovi projektne dokumentacije.
Generisanje ulaznih podataka o konstrukciji
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Konstrukcija, i izborom naredbe Generisanje
izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.

640
Izgled dijalog box-a za generisanje ulaznih podataka o konstrukciji
Postavljanjem odgovarajuih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor tekstualnih blokova

koji e ui u sastav projektne dokumentacije.
Lista faza graenja - ovaj check box e biti dostupan samo za modele koji u sebi imaju
definisane faze graenja. U listi e biti ispisani nazivi svih zadatih faza graenja.
ema nivoa ovaj check box e uvek biti dotupan, obzirom da svaki model u sebi mora
sadrati barem jedan nivo. U ovom tekstualnom bloku, bie prikazana tablica sa svim
podacima koje ste zadali pomou naredbe za editovanje nivoa (vidi poglavlje 2.11.1).
Koordinate vorova ovi podaci se mogu prikazaviti na dva naina. Naime, moe se
zahtevati prikaz koordinata ba svih vorova na modelu, ili pak samo vorova koji se nalaze na
konturama konstruktivnih elemenata i optereenja. Nain prikaza koordinata vorova se
odreuje postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa: Svi vorovi
i Samo konture. Napomenuemo da e se kod modela u kojima su definisani granini uslovi
u ploama ili zidovima, pojaviti vie vorova sa istim koordinatama (vidi poglavlje 3.1.3).
Razlog ovome je to se granini uslovi modeliraju izjednaavanjem pomeranja vorovima koji
imaju isti poloaj u prostoru, a pripadaju razliitim konstruktivnim elementima. U takvim
sluajevima, u okviru jednog reda podataka e se pojaviti informacija o rednom broju prvog i
poslednjeg vora u nizu, koji ima iste koordinate.
Ako model sadri preko 5000 vorova, a izabrali ste prikaz svih vorova, aktiviranjem
komadnog polja OK program e izdati odgovarajue upozorenje.

641
Razlog ovakvom upozorenju je vie nego jasan, obzirom da bi tampanje koordinata svih
vorova, za velike modele, zahtevalo jako veliki broj strana dokumenta. Obzirom da je
program grafiki orijentisan i da imate mogunost da geometriju modela i optereenja
prikaete putem slika, preporuujemo da prikaz koordinata vorova uopte ne prilaete u
sastav Vae projektne dokumentacije.
Setovi numerikih podataka u ovom delu dijalog box-a, bie dostupni prekidai samo
za one konstruktivne elemente koji su sadrani u modelu. Napomenuemo da se za ceo model
pravi jedinstvena tablica upotrebljenih materijala, te e uz setove konstruktivnih elemenata,
umesto karakteristika materijala, biti prikazani samo njihovi redni brojevi koji odgovaraju
numeraciji u tablici materijala. Svakako da e tablica materijala sadrati sve podatke koji
definiu jedan materijal. Kako se ova vrsta ulaznih podataka ne moe prikazati
eksportovanjem grafikih blokova, to preporuujemo da svaka Vaa projektna dokumentacija
sadri setove numerikih podataka za sve konstruktivne elemente. Ako ipak ne elite prikaz
setova numerikih podataka, check box Setovi numerikih podataka postavite na isklueno
stanje, nakon ega e program ignoristai stanje ostalih prekidaa u ovom delu dijalog box-a.
Kontura konstruktivnih elemenata- u ovom delu dijalog box-a, bie dostupni prekidai
samo za one konstruktivne elemente koji su sadrani u modelu. Podaci o ploaju
konstruktivnih elemnata se opisuju u tablicama za svaki konstruktivni element posebno. Ove
tablice sadre onoliko redova koliko ima i entiteta tog tipa na modelu. Kontura entiteta se
opisuje nizom rednih brojeva vorova na njegovoj konturi. U sluaju lunih segmenata, vor
koji oznaava taku sa luka povezan je sa ostalim vorovima simbolom ~. Kako se poloaj
konstruktivnih elemenata opisuje rednim brojevima vorova sa mree konanih elemenata, to
u sluaju da se odluite za ovakav prikaz ulaznih podataka, dobro bi bilo da u projekat piloite i
koordinatam kontrurnih, ili pak svih vorova. Obzirom da je program grafiki orijentisan i da
imate mogunost da geometriju modela i optereenja prikaete putem slika, preporuujemo da
ovakve ulazne podatke uopte ne prilaete u sastav Vae projektne dokumentacije.
U delu dijalog box-a Grafiki blokovi, postavljen je niz prekidaa koji odreuju koji e grafiki
blokovi biti automatski kreirani.
3D prikaz - kada je ovaj check box postavljen na ukljueno stanje za izbor su

dostupni radio button-i koji se nalaze ispod njega:
iani - kada je izabran ovaj radio button kreirae se grafiki blok sa

ianim trodimenzionalnim modelom.
Render - kada je izabran ovaj radio button kreirae se grafiki blok sa

renderovanim trodimenzionalnim modelom.
Tavanice - postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje, bie kreirani

grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi horizontalni sklopovi
(nivoi) na modelu. Znai, kreirae se onoliko blokova koliko ima
horizontalnih nivoa na modelu.
Dispozicija ramova - kada je ovaj check box postavljen na ukljueno kreirae se grafiki
blok sa dispozicijom svih ramova modela.

642
Ramovi - postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje bie kreirani

grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi vertikalni sklopovi
(ramovi) na modelu. Znai, kreirae se onoliko blokova koliko ima i
simbola vertikalnih ramova u prozoru Dispozicija. Pored toga,
program e obavezno kreirati i grafike blokove od vertikalnih
sklopova koji u sebi sadre zidove, bez obzira da li je njihov
poloaj u prozoru Dispozicija odreen simbolom ili ne.
Pomoni pogledi - postavljanjem ovog prekidaa na ukljuno stanje bie kreirani

grafiki blokovi u ijem sastavu e se nai svi definisani pomoni
pogledi na modelu (vidi poglavlje 2.14.3). Svakako da e ovaj
prekida biti aktivan samo u sluaju da su na datom modelu
kreirani pomoni pogledi.
U okviru svih ovih grafikih blokova, optereenje se nee nikada prikazivati dok e vidljivost
svih ostalih elemenata crtea biti odreena trenutnim stanjem vidljivosti u modulu za obradu
rezultata prorauna. Zbog toga je u ovom dijalog box-u prisutna i zatvorena lista za promenu
stanja vidljivosti.
Zatvorena lista za izbor vidljivosti koja e odrediti sadraj grafikih blokova
Znai na ovaj nain moete odrediti da li e se uz vidljive konstruktivne elemente prikazivati i

redni broj seta numerikih podataka, da li e pomone ose biti prikazane ili ne, da li e se
videti pomone linije sa kotama, itd.
Izborom ove ikone otvara se dijalog box Vidljivost, u kome moete da

reguliete nain vidljivosti svakog elementa konstrukcije posebno. Izabrano stanje
vidljivosti je jednokratno, tako da e ono vaiti samo dok se ne izae iz dijalog
box-a Generator ulaznih podataka o konstrukciji.

643
Izborom ove ikone otvara se dijalog box u kome se mogu podeavati karakteristike
blokova koji e biti kreirani. Ovaj dijalog box je isti kao i dijalog box koji se otvara
desnim klikom mia preko ikone Eksport bloka u modulu za obradu rezultata,
tako da e sve izmene parametara ostati zapamene i nakon izlaska iz tekue
naredbe.
U sluaju modela koji su definisani u fazama graenja, u dnu dijalog box-a se nalazi zatvorena
lista pomou koje imate mogunost da definiete da li e se grafiki blokovi generisati za sve
faze graenja ili pak samo za odabranu fazu graenja.
Zatvorena lista za izbor faza gra|enja ija e geometrija biti eksportovana
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e pored svih ostalih ulaznih podataka,
automatski generisati i sve odabrane grafike blokove koji definiu ulazne podatke o geometriji
konstrukcije.

644
U delu stabla Konstrukcija, program je postavio

sve prethodno izgenerisane tekstualne i grafike blokove
Generisanje ulaznih podataka o optereenju
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Optereenje, i izborom naredbe Genersanje
izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za generisanje

ulaznih podataka o optereenju
Postavljanjem odgovarajuih prekidaa na ukljueno stanje, vri se izbor blokova koji e ui u

sastav projektne dokumentacije. U svakom sluaju, poeljno je da u projektnu dokumentaciju
priloite i listu svih osnovnih sluajeva optereenja i eventualno kreiranih kombinacija njihovog
jednovremenog delovanja. Kada je prekida Lista sluajeva optereenja postavljen na
ukljueno stanje, tada e dostupan postati i prekida Suma spoljanjih sila. Kada je on
postavljen na ukljueno stanje u tablici e se pored imena svih osnovnih sluajeva optereenja

645
ispisivati i sume zadatog optereenja u pravcu globalnih koordinatnih osa. Izuzetak

predstavljaju sluajevi optereenja sa pokretnim optereenjem, seizmiki sluajevi optereenja
proraunati metodom multimodalne analize i uticajne linije. Isti podaci e se ispisivati i za sve
kombinacije koje u svom sastavu nemaju pokretno optereenje ili seizmiko optereenje koje
je proraunato metodom multimodalne analize.
Tabela sluajeva optereenja sa prikazanom sumom spoljanjih sila
Da bi uopte dolo do automatskog generisanja grafikih blokova, potrebno je da prekida

Poloaj optereenja postavite na ukljueno stanje.
U sluaju modela koji su definisani u fazama graenja, u dnu dijalog box-a se nalazi zatvorena
lista pomou koje imate mogunost da definiete da li e se grafiki blokovi generisati za sve
faze graenja ili pak samo za odabranu fazu graenja.
Sve prethodno reeno, za postavljanje vidljivosti i veliine grafikih blokova vai i ovde (vidi
deo generisanja ulaznih podataka o konstrukciji).
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e automatski generisati i grafike blokove koji
definiu poloaj zadatog optereenja u okviru svih osnovnih sluajeva optereenja.

646
Automatski generisani grafiki blokovi sa poloajem optereenja
Veliine simbola strelica kojima se predstavlja delovanje povrinskog, linijkog i takastog

optereenja, odreena je trenutnim faktorom skaliranja koji je postavljen u modulu za obradu
rezultata prorauna funkcijskim tasterima : F9, F10 i F11 (vidi poglavlje 3.2).
Napomenuemo da se grafiki blokovi kreiraju samo za sklopove u kojima se barem jedan od

entiteta optereenja vidi. Uz sva pikazana optereenja uvek se ispisuje i njihov intenzitet.
Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenoj modalnoj analizi
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Modalna analiza, i izborom naredbe
Generisanje izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tesktualni
izvetaj koji sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedene modalne analize.
Izgled izgenerisanog izvetaja modalne analize
Napomenuemo, da sadraj tablice u kojoj se prikazuje raspored masa po visini objekta, u

potpunosti odgovara sadraju dijalog box-a, koji se otvara izborom podopcije Izvetaj, u

647
okviru naredbe Mase (vidi poglavlje 6.6). Ukoliko niste editovali nivoe pomou naredbe
Mase, njihov poloaj e odgovarati zadatom poloaju nivoa u samom modelu (naredba
Edit).
Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom seizmikom proraunu
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Seizmiki proraun, i izborom naredbe
Generisanje izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tesktualni
izvetaj koji sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedenog seizmikog prorauna.
Izgled izgenerisanog izvetaja seizmikog prorauna
Pored zadatih ulaznih podataka, program za svaki zadati pravac delovanja seizmike, kreira i
tablicu rasporeda seizmikih sila po visini objekta. Raspored nivoa u ovim tablicama u
potpunosti odgovara rasporedu nivoa koji je definisan izborom podopcije Izvetaj, u okviru
naredbe Mase (vidi poglavlje 6.6). Ukoliko niste editovali nivoe pomou naredbe Mase,
njihov poloaj e odgovarati zadatom poloaju nivoa u samom modelu (naredba Edit).
U sluaju seizmikog prorauna, koji se bazira na multimodalnoj analizi, tada e se u okviru

ovih tablica prikazivati proraunate seizmike sile za svaki od proraunatih tonova. Na kraju
izvetaja, program e kreirati i tablicu sa faktorima participacije, iz koje se moe sagledati
doprinos svakog od tonova, pri proraunu seizmikih sila.
Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom statikom proraunu
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Statiki proraun, i izborom naredbe
Generisanje izvetaja, otovorie se dijalog box sledeeg izgleda.

648
Izgled dijalog box-a za generisanje numerikih rezultata statikog prorauna
Izbor optereenja za koje e se kreirati tekstualni izvetaj vri se u desnom delu dijalog box-a
(Optereenja). Prikazane opcije imaju sledee znaenje:
Tekui sluaj optereenja - Izvetaj se generie za sluaj optereenja koji je izabran iz

zatvorene liste, koja postaje dostupna tek kada se izabere ovaj prekida. U listi se nalaze svi
osnovni sluajevi optereenja, sve kombinacije i sve anvelope koje su ranije kreirane za dati
model. Bilo koji od ovih sluajeva optereenja moe se izabrati za kreiranje izvetaja.
Sva osnovna optereenja - Izvetaj se generie za sve osnovne sluajeve optereenja.
Sve kombinacije optereenja - Izvetaj se generie za sve kombinacije optereenja.
Sva optereenja - Izvetaj se generie za sva optereenja.
Kada tekui model sadri faze graenja, za promenu postaje dostupna i zatvorena lista, koja
se nalazi u donjem desnom delu dijalog box-a (Faza graenja). Izborom iz ove liste
odreuje se faza graenja za koju se generie izvetaj. U listi se nalazi i opcija Sve faze.
Njenim izborom izvetaj se generie za sve faze graenja.
U levom delu dijalog box-a se nalaze komandna polja sa nazivima svih konstruktivnih
elemenata koji su podrani u programu. Svakako da e za aktiviranje biti dostupni samo
elementi konstrukcije koji su zastupljeni u modelu, sa kojim trenutno radite. Sa leve strane
naziva, svakog od konstruktvnih elemenata, nalaze se prekidai ijim postavljanjme na
ukljueno, odnosno iskljueno stanje, reguliete da li e se njihovi rezultati nai u sklopu
izgenerisanog tekstualnog izvetaja ili ne.

649
Prekidai koji odreuju da li e se rezultati

za dati konstruktivni element izgenerisati ili ne
Izborom bilo kog od ponuenih komandnih polja, otvara se dijalog box za definisanje sadraja
tesktualnog izvetaja koji e se odnositi na rezultate u datom konstruktivnom elementu.
Izgled dijalog box-a za definisanje sadraja

tekstulanog izvetaja sa rezultatima u ploama i zidovima
Nain rada sa ovim dijalog box-ovima je potpuno isti kao i kod dijalog box-ova u okviru
naredbe za generisanje tesktualnih izvetaja selektovanjem (vidi poglavlje 8.16).
Kada ste zadali sve potrebne podatke u ovom djalog box-u, izbor komandnog polja OK e
dovesti do vraanja na osnovni izgled dijalog box-a u okviru naredbe za generisanje
numerikih rezultata statikog prorauna celog modela.
Pored rezultata za odabarane konstruktivne elemente, u okviru ove naredbe za nudi

mogunost i generisanja tabela sa deformacijama vorova sa mree konanih elemenata.
Izborom komandnog polja Deformacija vorova, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

650
Izgled dijalog box-a za definisanje sadraja

tekstulanog izvetaja o deformacijama vorova.
Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i kod konstruktivnih elemenata, stim to
se menja jedino vrsta uticaja koje moete selektovati za prikaz. Ovde su za prikaz predviene
deformacije vorova sa mree konanih elemenata u globalnom koordinatnom sistemu.
Isto, kao i kod naredbe za kreiranje tekstualnih izvetaja selektovanjem, i u okviru ove
naredbe je mogue snimanje u bazu trenutnog stanja prekidaa, odnosno odabranog sadraja
tekstualnog izvetaja.
Zatvorena lista za izbor nekog od ranije snimljenih tipova izvetaja
Ove baze su meusobno usaglaene, odnosno konfiguracija snimljena u okviru ove naredbe
sadri niz pod-konfiguracija koje se odnose na pojedine konstruktivne elemente.
Aktiviranjem komandnog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a u delu projektne
dokumentacije koji je rezervisan za rezultate statikog prorauna, bie postavljeno onoliko
tekstualnih blokova koliko sti ih i odabrali u ovom dijalog box-u.

651
U delu stabla Statiki proraun, program je izgenerisao

sve prethodno odabrane tekstualne blokove
Generisanje tekstualnog izvetaja o sprovedenom proraunu stabilnosti
Desnim klikom mia preko naslova poglavlja Stabilnost, i izborom naredbe Generisanje
izvetaja, automatski se u sastav projektne dokumentacije ubacuje tesktualni izvetaj koji
sadri kako ulazne podatke, tako i rezultate sprovedenog prorauna stabilnosti.
Izgled izgenerisanog tekstualnog izvetaja o kritinom optereenju
Opciono brisanje ve postojeih generisanih blokova pri ponovnom generisanju
Prilikom generisanja izvetaja program proverava da li u projektnoj dokumentaciji postoje

tekstualni ili grafiki blokovi koji su ranije generisani sa istom naredbom. Ako postoje
pojavljuje se upozorenje koje korisniku prua mogunost da ove blokove izbrie iz izvetaja.

652
Izborom potvrdnog odgovora briu se ranije generisani blokovi, dok se izborom negativnog
odgovora oni zadravaju, uz dodavanje novih blokova u dokumentaciju.
Ako se check box Automatski koristi ovaj odgovor postavi na ukljueno stanje, program
e zapamtiti poslednji dati odgovor (Yes ili No) i koristie ga pri buduim generisanjima
blokova, tako da se upozorenje vie nee pojavljivati. Ukoliko elite da ponitite zapameni
odgovor, odnosno da omoguite ponovno prikazivanje upozorenja, potrebno je da u dijalog
box-u naredbe Funkcionalnost (Setup-> Funkcionalnost) aktivirate komandno polje
Ponitavanje automatskih odgovora.
8.21.6 Komande za rad sa blokovima u stablu

Svi generisani tekstualni izvetaji i eksportovani grafiki blokovi, smetaju se u
stablo projektne dokumentacije, i to u podruje pod-naslova, kome po sadraju pripadaju.
Izgled stabla projektne dokumentacije sa eksportovanim blokovima
Kako program ima razliit tretman prema tekstualnim i grafikim blokovima, to se oni u stablu
oznaavaju posebnim ikonama.
Ikona za oznaku tekstualnog bloka u stablu
Ikona za oznaku grafikog bloka u stablu
Iza ovih ikona, program ispisuje i naziv datog bloka, koji ukazuje na njegov sadraj.
Napomenuemo da naslovi blokova ne utiu na sadaraj projekta na hartiji, ve slue iskljuivo
za lake prepoznavanje njihovog sadraja.

653
Kako je prostor za prikaz stabla dokumenta ograniene veliine, to pomou horizontalne i

vertikalne scroll trake na stablu, moete vriti promenu njegovog tekueg sadraja na ekranu.
Scrooll trake za promenu tekueg sadraja stabla
Raspoloivi prostor za prikaz stabla, moe se menjati u horizontalnom smislu. Naime,

razvlaenjem njegove desne ivice, ovaj prostor se moe poveati, odnosno smanjiti.
Razvlaenjem desne ivice prostora predvienog za prikaz stabla,

moe se menjati dimenzija ovog prostora
Svakako da e poveanje polja predvienog za prikaz stabla, dovesti do smanjenja prostora za

prikaz lista dokumenta.

654
Promena tekueg bloka
U svakom trenutku rada sa projektnom dokumentacijom, uvek je jedan blok trenutno aktivan
(naslov aktivnog bloka, u stablu je naznaen posebnom bojom). Promena tekueg bloka, vri
se jednostavnim klikom mia preko njegovog naziva u stablu. Nakon toga, u desnom delu
ekrana, za tekuu stranu projekta se postavlja ona strana na kojoj se nalazi trenutno aktivan
blok.
Trenutno aktivan je grafiki blok u okviru

pod-naslova Statiki proraun
U sluaju tekstualnih blokova koji se prostiru na vie strana, za tekuu e biti postavljena
strana, na kojoj poinje dati tekstualni blok. Na ovaj nain, tekui blok u stablu je uvek
usaglaen sa prikazom tekue strane projekta, to omoguava lako pozicioniranje na eljeni
deo dokumenta. Promena tekueg bloka, moe se vriti i pomou kursorskih strelica.
Viestruka selekcija blokova
Kako se pojedine naredbe u programu mogu jednovremeno odnositi na vie blokova, to je u

stablu omoguena viestruka selekcija blokova pomou tastera Shift i Ctrl. Dranje stalo
pritisnutog tasrera Ctrl i klik mia na neki od blokova e taj blok selektovati pri emu e
prethodno selektovani blokovi ostati i dalje selektovani. U ovoj proceduri, klik mia na ranije
selektovani blok e dovesti do njegovog de-selektovanja. Viestruka selekcija blokova pomou
tasrera Shift se odvija slino kao i prethodno opisana pomou tastera Ctrl, stm to ovde
klik mia na blok ne selektuje samo dati blok ve i sve ostale blokove u listi koji se nalaze
izmeu prethodno selektovanog i onog koji je neposredno selektovan. napomenuemo da je
pomou viestruke selekcije mogue selektovati blokove iz razliitih pod-oblasti. Viestruka
selekcija e imati primenu kod naredbe za brisanje blokova i naredbe za podeavanje
karakteristika blokova.

655
Viestrukom selekcijom su selektovani svi blokovi dokumenta
Promena naziva bloka
Klikom na desni taser mia, u poziciji kada on pokazuje na naslov selektovanog bloka u stablu,
otvara se padajui meni u kome je uvek prisutna i naredba Preimenuj. Njenim izborom
otvara se dijalog box u kome prethodno selektovanom bloku moete zadati novi naziv.
Dijalog box za promeu naziva bloka
Brisanje bloka
Brisanje selektovanih blokova se moe postii ili izborom ove ikone, ili pak direktnim
pritiskom na taster Del. Pored toga, klikom na desni taser mia, u poziciji kada on
pokazuje na naslov selektovanog bloka u stablu, otvara se padajui meni u kome je
uvek prisutna i naredba Brii.

656
Padajui meni koji se otvara na desni klik mia preko naslova bloka
Karakteristike bloka
Izborom ove ikone, ili pak naredbe Karakteristike bloka, iz padajueg menija koji
se otvara na desni klik mia preko naziva bloka u stablu, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
Izgled dijalog box-a za podeavanje karakteristika

selektovanog grafikog bloka
Ovaj dijalog box u potpunosti odgovara ranije opisanom za postavljanje default

karakteristika eksportovanih blokova (vidi poglavlje 8.21.1). Jedina razlika je u tome, to se
ovde zadati parametri ne koriste kao default vrednosti, ve se pridruuju samo selektovanom
bloku. U sluaju da se ova naredba aktivira kada je selektovan tekstualni blok, tada e u
njemu biti neaktivne sve opcije osim prekidaa Poni na novoj srani i Jedna
kolona.

657

selektovanog tekstualnog bloka
U sluaju viestruke selekcije grafikih blokova, tada e dostupni biti samo paramteri koji su
zajedniki za sve selektovane blokove.

vie selektovanih grafikih blokova
U ovakvim sluajevima, podaci koji nisu zajedniki za sve selektovane blokove, bie
nedefinisani, odnosno prazni. Zadavanjem samo odreene grupe podataka, i aktiviranjem
komandnog polja OK, svim selektovanim blokovima, bie pridrueni samo podaci koji su bili
prethodno postavljeni u dijalog box-u, dok e ostali ostati ne promenjeni.
U sluaju jednovremenog selektovanja i grafikih i tekstualnih blokova, za promenu e biti

dostupan samo parmetar koji odreuje poetak bloka na novoj strani.

658
Promena rezmere bloka
Izborom ove ikone, ili pak naredbe Razmera bloka, iz padajueg menija koji se
otvara na desni klik mia preko naziva selektovanog grafikog bloka u stablu, otvara se
Dijalog box za promenu razmere bloka
Sada je u ponuenom edit box-u potrebno da zadate eljenu razmeru prethodno selektovanog
bloka.
Promena poloaja bloka
Svaki novododati blok se automatski smeta na kraj grupe blokova koji su vezani za dati
naslov poglavlja.
Izborom ove ikone, trenutno aktivni blok se pomera u stablu, za jedno mesto na gore.
Izborom ove ikone, trenutno aktivni blok se pomera u stablu, za jedno mesto na dole.
Pored izbora jedne od ponuenih ikona, promena poloaja bloka je omoguena i drag-
ovanjem. Sama procedura se odvija tako to se miem selektuje blok za pomeranje, i ne
otputajui levi taster mia on prevue na novi poloaj u stablu. Po otputanju levog tastera
mia, prethodno selektovani blok e biti postavljen neposredno ispod bloka na ije mesto je
prevuen. Iz ovoga proizilazi zakljuak, da u sluaju da neki blok elite da postavite na prvo
mesto u okviru datog podruja, neete moi tu akciju da sprovedete u jednom koraku. U
takvom sluaju morate selektovani blok postaviti prvo na drugo mesto, a potom prvi iz liste da
premestite na drugo mesto.
Pri promeni mesta blokovima, vodite rauna o blokovima kojima je zadato da ponu na novoj
strani ili pak u novom redu. O ovome e biti vie rei u poglavlju u kome se opisuje prelom
dokumenta.
Na prethodno opisani nain, blokovi se mogu premetati samo unutar istog pod naslova.
Da biste mogli da izvrite rasporeivanje blokova po svojoj elji, omogueno je prebacivanje i

kopiranje trenutno selektovanog bloka iz jednog poglavlja u drugo.
Izborom naredbe Premetanje bloka pomou ove ikone, ili iz padajueg menija koji
se otvara na desni klik mia preko naziva bloka u stablu, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:

659
Izgled dijalog box-a za premetanje

i kopiranje trenutno aktivnog bloka
iz jednog poglavlja u drugo
U zatvorenoj listi trenutno je prikazan naziv poglavlja kome selektovani blok pripada. U sluaju
da blok elite da premestite ili iskopirate u neko drugo poglavlje, potrebno je da iz zatvorene
liste odaberete naziv tog poglavlja, a zatim aktivirate jednu od dve ponuene opcije:
premetanje ili kopiranje bloka.
Izborom radio button-a Premetanje bloka, blok e biti premeten iz poglavlja kojem je
prvobitno pripadao, u poglavlje koje je izabrano iz liste, dok e u sluaju da je aktiviran radio
button Kopiranje bloka, selektovani blok biti iskopiran iz jednog poglavlja u drugo, tako da
e se nai u oba poglavlja. Izlaskom iz dijalog box-a na komandno polje OK, u stablu e blok
biti premeten, odnosno iskopiran u zahtevano poglavlje.
TXT blokovi u okviru projektne dokumentacije
S obzirom da se pri kreiranju projektne dokumentacije, pored tabela i crtea, esto javlja
potreba za dopisivanjem raznih tekstova (naslovi, komentari, analize optereenja, itd.)
omogueno je ubacivanje praznih blokova koji bi se koristili za ovu namenu. Blokovi se mogu
ubacivati u projektnu dokumentaciju izborom odgovarajuih naredbi iz menija koji se otvara
desnim klikom mia preko imena poglavlja u stablu:
Ubaci blok na poetak poglavlja - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su ubacuje
na poetak datog poglavlja
Ubaci blok na kraj poglavlja - izborom ove naredbe iz menija prazan blok su ubacuje na
kraj datog poglavlja

660
Naredbe za ubacivanje praznog bloka na poetak,

odnosno kraj poglavlja
Takoe, blokovi se mogu ubacivati i aktiviranjem odgovarajuih ikona ili izborom naredbi iz
menija koji se otvara desnim klikom mia preko imena bilo kog ve ubaenog bloka.
ktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe Ubaci blok iznad blok se
ubacuje neposredno iznad selektovanog bloka
ktiviranjem ove ikone ili izborom iz menija naredbe Ubaci blok ispod blok se
ubacuje neposredno ispod selektovanog bloka
Naredbe za ubacivanje praznog bloka iznad, odnosno

ispod trenutno selektovanog bloka
Nakon ubacivanja bloka u izvetaj pomou neke od prethodno opisanih naredbi, program e
automatski otvoriti dijalog box u kome se unosi sadraj bloka:

661
Izgled dijalog box-a u kome se unosi sadraj

ubaenog bloka
Nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i u proceduri definisanja zaglavlja tipske
strane projekta. Pored mogunosti definisanja proizvoljne veliine i sadraja kolona i redova,
imate mogunost i da proizvoljno selektovani tekst iz Word-a, preko clip-board-a prekopirate
u sadraj ubaenog bloka.
U sadraj bloka je iz Word-a iskopirana analiza optereenja
Nakon aktiviranja komandnog polja OK, sadraj ubaenog bloka pojavie se u sastavu
projektne dokumentacije.

662
Sadraj ubaenog bloka
Veliina ubaenih blokova je programski definisana, ali se ona moe naknadno promeniti
razvlaenjem graninika koji su postavljeni na njegovim stranama.
Razvlaenjem donje ivice blok je dobio potrebnu veliinu
Ubaeni tekstualni blok je potpuno ravnopravan sa ostalim grafikim i tekstualnim blokovima,

tako da se nad njim mogu vriti sve programom predviene operacije (promena poloaja,
brisanje, itd).
U meniju koji se otvara desnim klikom preko imena ubaenog bloka u stablu nalazi se i
naredba Edit ubaenog bloka. Izborom ove naredbe otvara se potpuno isti dijalog kao i pri
ubacivanju bloka, tako da na ovaj nain u svakom trenutku moete editovati njegov sadraj.
Napomenuemo da se ista naredba nalazi i u meniju koji se otvara desnim klikom preko
sadraja ubaenog bloka.

663
Naredba za editovanje ubaenog bloka
Eskport grafikog bloka u AutoCAD (DXF)
Izborom ove ikone, ili pak naredbe Eksport u DXF, iz padajueg menija koji se
otvara na desni klik mia preko naziva selektovanog grafikog bloka u stablu,
otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Dijalog box za eksport trenutno selektovanog grafikog bloka u DXF format
U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i
U donjem delu dijalog box-a nalazie se zatvorena lista Duina ACU, iz koje se biraju merne
jedinice koje e se koristiti pri eksportovanju bloka.
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom .dxf, a svaki tip elemenata se
eksportuje u poseban layer. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer CONSTRUCTION,
mrea konanih elemenata u FENET, legenda u LEGEND, a rezultati u layer RESULTS.
Eksport grafikog bloka u klipboard
Izborom ove ikone, ili pak naredbe Eksport bloka u klipbord, iz padajueg
menija koji se otvara na desni klik mia preko naziva selektovanog grafikog bloka
u stablu, program sadraj selektovanog bloka kopira u klipbord

664
Eksport bloka u TXT
Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za eksportovanje selektovanog

tekstualnog bloka u TXT format.
Sada je potrebno da zadate eljeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja Snimi
izvrite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu.
Sve tekstualne izvetaje generisane u programu moete eksportovati u poseban fajl koji ima
ekstenziju *.txt. Izvetaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u programu (na pr.
u formi tabele), tako da su pogodni za uitavanje u druge programe koji podravaju isti format
fajla, pre svega u Excel.
8.21.7 Potpisi grafikih blokova

Ve smo ranije rekli, da se pri eksportu grafikih blokova, uz sadraj samog crtea
automatski pridruuju i tekstovi koji ukazuju na njegov sadraj. Naime, svaki grafiki blok ima
svoj naslov i svoj potpis. U dnu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom, za trenutno
akrivan grafiki blok, u odgovarajuim edit box-ovima program ispisuje ove podatke.
Edit box-ovi u kojima se ispsuje naslov,

odnosno potis grafikog bloka

665
Ove tesktove program sam kreira, u zavisnosti od toga ta dati grafiki blok predstavlja. U
program je usvojena sledea konvencija pri kreiranju ovih tekstova.
- Ako model u sebi sadri definisane faze graenja, onda se obavezno u prvom redu naslova
ispisuje naziv tekue faze graenja, a u drugom redu tekui sluaj optereenja, pod
uslovom da grafiki blok po svom sadraju pripada ili poglavlju Ulazni podaci
Optereenje ili poglavlju Statiki proraun.
- Ako model ne sadri definisane faze graenja, tada se u prvom redu naslova ispisuje tekui
sluaj optereenja, pod uslovom da grafiki blok po svom sadraju pripada ili poglavlju
Ulazni podaci Optereenje ili poglavlju Statiki proraun. U svim ostalim sluajevima
naslov e biti prazan.
- U prvom redu potpisa bloka ispisuje se naziv dela modela koji je sadran u grafikom bloku
(naziv rama, nivoa, pomonog pogleda, naziv trenutnog stanja sakrivenosti, i sl), a drugi
red se ispisuje samo u sluaju da grafiki blok predstavlja rezultate prorauna. Tada se
ispisuje naziv uticaja za koje su prikazni rezultati i njihove ekstremne vrednosti. U svim
ostalim sluajevani, drugi red potpisa bloka e biti prazan.
Nalov i potpis bloka su sastavni deo crtea, i moete ih menjati po svojoj elji. Pri editovanju i
naslova i potpisa bloka, moete zadati vie od predviena dva reda. Dovoenjem mia na kraj
tekueg reda, i pritiskom na taster Enter, program e prei u sledei red datog edit box-a.
Promena sadraja ovih tekstova, bie prikazana na listu hartije tek kada promenite fokus sa
tog edit box-a, pritiskom na taster Tab.
Naslov i potpis bloka ne utiu na gabarit samog grafikog bloka, ve se ispisuju u njegovoj
unutranjosti, na mestu koje je odreeno parametrima ravnanja u sklopu naredbe
Karakteriste bloka. U sluaju da naslov ili potpis bloka preklapaju neki deo crtea, izborom
nekog drugog naina ravnanja, on se gotovo uvek moe smestiti na prazan deo crtea.
8.21.8 Komande za rad sa listovima harije

U desnom delu prozora za rad sa projektnom dokumentacijom, uvek se prikazuje
stvaran izgled trenutno aktivne strane dokumenta. Na dnu ekrana, na statusnoj liniji, uvek se
ispisuje i informacija o rednom broju tekue strane kao i podatak o ukupnom broju strana u
dokumentu.
Polje predvieno za ispis tekue strane dokumenta

666
Ve smo ranije rekli da se promenom tekueg bloka u stablu dokumnta, automatski aurira i
strana na kojoj se dati blok nalazi. Meutim, promena tekue strane se moe vriti i pritiskom
na tastere PgUp i PgDn, kao i izborom odgovarajuih ikona.
Izborom ove ikone, za tekuu se postavlja prva strana ispred trenutno aktivne.
Izborom ove ikone, za tekuu se postavlja prva strana iza trenutno aktivne.
U sluaju da dokument sadri veliki broj strana, za brzo postavljanje tekue strane, moe
posluiti i scroll trake koja se postavlja uz desnu ivicu ovog prozora.
Scroll traka za brzu promenu tekue strane
Podrazumevani nain za prikazivanje stvarnog izgleda dokumenta je prikaz samo jedne strane.
Meutim, ponekad moe biti od interese da se istovremeno prikae vie strana projekta.
Izborom ove ikone, prikaz tekue strane dokumenta, zamenjuje se

jednovremenim prikazom vie stranica

667
Jednovremni prikaz dve stranice dokumenta
Koliki e broj strana biti prikazan jednovremeno, odreuje se izborom jedne od puneenih
opcija iz zatvorene liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane ikone za
jednovremni prikaz vie strana dokumenta. Programom je ogranieno da se istovremeno moe
prikazati maskimalno est strana.
Zatvorena lista za izbor, koliko e strana

dokumenta biti prikazano istovremeno
Izborom ove ikone, jednovremeni prikaz vie strana, zamenjuje se prikazom samo
tekue strane.
Naredbe za zumiranje sadraja hartije rade na potpuno isti nain kao i ostalim modulima
programa. Znai, mogue ih je pokrenuti ili izborom odgovarajue ikone ili pak pritskom na
taster Ctrl i odgovarajue dugme mia (vidi poglavlje 2.7).

668
Zumirani deo tekue strane dokumenta
U prozoru za rad sa projektnom dokumentacijom podran je i sistem za obnavljanje sadraja

projekta. Ikone Undo i Redo funkcionia na potpuno isti nain, stim to postoji
ogranienje da se undo buffer ne moe osveiti nakon generisanja tektualnih izvetaja.
Naime, u trenutku generisanja bilo kog od tekstualnih izvetaja, program mora prvo da snimi
bazu projekta, te se nakon ove operacije program ne moe vie vratiti na prethodno stanje.
Meutim, u sluaju kada se u seansi rada sa projektnom dokumentacijom ne generiu
tekstualni izvetaji, tada e kompletan sistem za obnavaljanje crtea u potpunosti
funkcionisati.
8.21.9 Prelom strana u projektnoj dokumentaciji

Prelom strana u projektnoj dokumentaciji, vri se automatski, potujui pri tom
kako trenutno veliinu grafikih blokova, tako i definisane podatke o fontovima u generisanim
tekstalnim izvetajima. Tesktualni i grafiki blokovi se mogu kontinualno postavljati jedan iza
drugog, po redosledu koji je odreen u stablu dokumenta. Grafiki blokovi mogu stajati jedan
pored drugog, ako to njihova veliina dozvoljava. Isto vai i za tekstualne blokove. Ako je
njihova irina takva da mogu stati u vie kolona tada se oni tako i postavljaju na listu hartije.
Znai, uslov je da prostor na hartiji bude maksimalno popunjen. Jedino ogranienje je u tome
to se tekstalni i grafiki blok ne mogu nae jedan pored drugog. Razlog ovome je to
tekstualni izvetaju nemaju pravougaoni gabarit pa bi za algoritam prelamanja ovo bio isuvie
komplikovan zahteva. I grafiki i tekstualni blokovi se uvek ravnaju uz levu ivicu stranice
dokumenta.
Pri prelomu strana, program potuje i zadate karakteristike blokova po pitanju zahteva da oni
ponu na novoj strani, odnosno u novom redu. Svi blokovi kojima su zadate ovakve
karkteristike, u stablu se oznaavaju posebnim ikonama.
Ikona za oznaku tekstualnog bloka kome je zadato da pone na novoj strani
Ikona za oznaku grafikog bloka kome je zadato da pone na novoj strani
Ikona za oznaku grafikog bloka kome je zadato da pone u novom redu
Napomenuemo jo jednom da se tekstualnim blokovima ne moe zadati karkteristika da

ponu u novom redu.

669
Iako je prelom strane potpuno automatizovan, promenom karakteristika pojedinim blokovima,

po pitanju njihove veliine, i podatka da li treba da ponu na novoj strani (novom redu), ili ne,
ipak moete uticati na prelom dokumenta. Inae, svakom bloku koji je prvi ubaen u jedno od
podruja podnaslova, program automatski postavlja karakteristiku da poinje na novoj strani.
Vi ovaj paramtera svakako moete ponititi, ali e projekat izgledati mnogo preglednije ako
svako poglavlje pone na novoj strani.
Pri operaciji promene redosleda blokova vodite rauna o blokovima kojima je postavljan
parametar o poetku na novoj strani, odnosno novom redu.
8.21.10 Komande za rad sa grafikim blokovima na hartiji

Neke od ranije opisanih naredbi za rad sa blokovima u stablu, mogu se aktivirati
i na samom listu hartije. Naime, desnim klikom mia preko prikazanog bloka na hartiji, otvara
se padajui meni u kome su sadrane ove naredbe
Desnim klikom mia preko grafikog bloka, otvara se padajui meni
Promena dimenzija grafikih blokova
Na listu hartije, mogu se selektovati samo grafiki blokovi, i samo jedan od njih moe biti
trenutno aktivan. Oko aktivnog bloka postavlja se okvir, koji u svojim okovima, i na
sredinama svake od strana, ima postavljene male kvadrate koji slue za promenu dimenzija
bloka.

670
Kvadrati za promenu dimenzija trenutno aktivnog grafikog bloka
Znai, promena dimenzija aktivnog bloka se moe vriti i razvlaenjem njegovih uglova. Za
ovakav nain rada, potrebno je da pokaziva dovedete u poloaj da pokazuje na jedan od
uglova bloka. U tom poloaju pokaziva e dobiti oblik dvostrane strelice ime vam program
ukazuje da je spreman za ovu vrstu operacije. Sada pritisnite levi taster mia, i ne otputajui
ga dovedite selektovano teme bloka u eljeni poloaj, i tek tada otpustite taster mia. Na ovaj
nain, odnos irine prema visini bloka ostaje neporomenjen.
Razvlaenjem dijagonalnih temena, odnos visine

prema itrini bloka ostaje nepromenjen
Pored razvlaenja uglova bloka, programom je omogueno i razvlaenje njegovih stranica.

Postupak se odvija na potpuno isti nain, stim to je sada umesto ugaonog, potrebno
selektovati mali kvadrat na sredini eljene strane okvira. Na ovaj nain, menja se odnos irine
prema visini bloka.

671
Razvlaenjem donje strane bloka na gore,

poremeen je odnos irine prema visini bloka
Ovakav nain promene dimenzija blokova moe biti jako pogodan kod crtea koji imaju jako
izraenu jednu dimenziju. Na taj nain, kod njih e biti eliminisane suvine praznine na crteu.
Pri naknadnoj promeni dimenzija blokova, morate znati da e ona uticati na poloaj blokova
koji se nalaze iz njega. Pored toga, program e odmah napraviti i novi prelom strana
dokumenta.
Pojedinaan prikaz blokova
Izborom ove ikone, umesto tekue strane dokumenta, na ekranu se prikazuje

sadraj trenutno aktivnog grafikog bloka.
Pojedinaan prikaz trenutno aktivnog grafikog bloka
Ova ikona radi kao prekida, te se njenim ponovnim izborom, na ekranu vraa prikaz tekue
strane dokumenta. Isti efekat se moe postii i duplim klikom mia. Naime, dupli klik mia

672
preko grafikog bloka, na prikazanoj tekuoj strani dokumenta, ikonu Prikaz bloka postavlja
na ukljueno stanje. Po istoj analogiji, dupli klik mia preko sadraja trenutno prikaznog bloka,
ovu ikonu vraa na iskljueno stanje.
U reimu rada, kada je prikazan samo tekui grafiki blok, stablo je nekativno, te se promena
tekueg bloka, moe vriti samo pomou kursorskih strelica.
Od svih naredbi, na raspolaganju e biti samo naredbe za zumiranje delova crtea, edit box-ovi
za promenu naslova i potpisa bloka, kao i naredbe Edit bloka i Plot window, koje se
mogu aktivirati samo u ovom reimu rada programa. Oko bloka se postavlja uti okvir koji
jasno ukazuje na gabarit crtea.
Editovanje sadraja bloka
Ova naredba je predviena za finalno podeavanje sadraja bloka pre tampe.

Njenim izborom, ulazi se u proceduru editovanja tekueg grafikog bloka.
Ikona ostaje uvuena za sve vreme trajanja ove naredbe, sve dok se njenim ponovnim
izborom ne oznai kraj naredbe. Za vreme trajanja ove naredbe, program je stalno u proceduri
selekcije tekstova, a sve ostale naredbe, izuzev naredbi za zumiranje i obnavaljanje sadraja
crtea, bie neaktivne (zamrznute). Pod pojmom editovanja, ovde podrazumevamo samo
promenu poloaja svih tekstova i njihovo eventualno brisanje (kote dijagrama, vrednosti
izolinija, redni brojevi setova numerikih podataka, itd).
U proceduri editovanja bloka omogueno je viestruko selektovanje tekstova. Selektovanje

tekstova se vri po sledeim pravilima:
1. Klik levim tasterom mia preko nekog teksta selektuje dati tekst, pri emu ranije
selektovani tekstovi ostaju i dalje selektovani
2. Ukoliko se ispod pokazivaa mia ne nalazi nikakav tekst, a klikne se levim tasterom mia,
program e ui u proceduru selektovanja prozorom
3. Klik levim tasterom mia preko nekog selektovanog teksta, dok je pritisnut taster Shift
na tastaturi, deselektuje dati tekst
4. Ukoliko se ispod pokazivaa mia ne nalazi nikakav tekst, a klikne se levim tasterom mia
dok je pritisnut taster Shift na tastaturi, program e ui u proceduru deselektovanja
prozorom
5. Desnim klikom mia se vri deselektovanje svih ranije selektovanih tekstova
Pomeranje tekstova se vri tako to se prvo pokaziva mia dovede iznad nekog od
selektovanih tekstova i pritisne levi taster mia, a zatim se selektovani tekstovi dovedu u novi
poloaj i tek tada otpusti taster mia.
Pritiskom na taster Del briu se svi selektovani tekstovi.

673
Prikaz selektovanog tekst za pomeranje, odnosno brisanje
Napomenuemo da se za pomeranje i brisanje, moe selektovati i kompletna tablica legende

punih izolinija. Na ovaj nain, u sluaju da ona preklapa neki deo modela, imate mogunost da
je postavite na slobodan deo crtea.
Plot window
Izborom ove naredbe, imate mogunost da umesto kompletnog sadraja bloka, u

projekat priloite samo jedan njegov deo.
Nakon izbora naredbe Plot window, program e oekivati da izborom dve take sa crtea,
odredite pravougaonu oblast za uveanje. Po zavretku naredbe, sadraj zadate pravougaone
oblasti bie tako proiren da popuni kompletan prostor zadate veliine bloka.
Prikaz uveanog dela crtea
Sigurno ste primetili, da je ikona Plot Window po zavretku naredbe ostala uvuena, to
oznaava da ona radi i kao prekida. Naime, ako trenutno prikazani blok sadri samo deo

674
crtea, ona e biti postavljena na ukljueno stanje (uvuena), a ako je prikazan blok sa svojim
kompletnim sadrajem, ona e biti postavljena na iskljueno stanje (ispupena). Prema tome,
ako se ova ikona aktivira kada je ispupena, tada e ona funkcionisati kao naredba i oekivae
se od korisnika da pravougaonom oblau definie deo crtea za uveanje, a ako je uvuena,
njenim izborom ona e biti postavljena na iskljueno stanje, i u sastav bloka e ponovo ui
kompletan crte. Znai, ako niste zadovoljni prethodno zadatim uveanjem, imate mogunost
da u sastav bloka ponovu vratite ceo crte, i da ponovnim aktiviranjem iste naredbe definiete
novu pravougaonu oblast za uveanje.
Postavljanjem ikone Prikaz bloka na iskljueno stanje, ovako uveani deo bloka e biti
prikazan i na samoj hartiji dokumenta.
U sastav projktne dokumentacije, priloen je uveani deo bloka
Ova naredba ima naroitu primenu kada je crte veliki i ne moe da stane na odabrani format
hartije.
8.21.11 Import grafikih blokova i tekstualnih izvetaja iz

drugih projekata
Pomou naredbe Import, imate mogunost da u sastav projektne
dokumentacije ubacite grafike blokove i tekstualne izvetaje iz drugih projekata.
Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

675
Izgled dijalog box-a za import grafikih blokova

i tekstualnih izvetaja iz drugih projekata
U vrhu dijalog box-a, u zatvorenoj listi Lokacija, nalazi se ime tekueg direktorijuma. S
obzirom da se kreirana projektna dokumentacija snima u fajl koji ima isto ime kao i fajl sa
ulaznim podacima i ekstenziju *.twp_d, u centralnom delu dijalog box-a su prikazani samo
fajlovi sa ovom ekstenzijom, koji se nalaze u tekuem direktorijumu.
Sada je potrebno da klikom mia selektujete eljeni fajl i aktivirate komandno polje Uitaj,
nakon ega se otvara novi dijalog box:
Dijalog box u kome se biraju blokovi za import
U listi su prikazani svi grafiki blokovi i tekstualni izvetaji koji se nalaze u selektovanom fajlu.
Za svaki od njih je ispisano ime, kao i naziv poglavlja kome pripada. Izbor blokova za
ubacivanje u projektnu dokumentaciju vri se postavljanjem odgovarajuih check box-ova na
ukljueno stanje.

676
Komandna polja u donjem delu dijalog box - a imaju sledeu namenu:
Sve - aktiviranjem ovog komandnog polja selektuju se svi grafiki i

tekstualni blokovi u listi
Nita - aktiviranjem ovog komandnog polja deselektuju se svi ranije

selektovani blokovi
Inverzija selekcije - aktiviranjem ovog komandnog polja selektovani blokovi se

deselektuju, a neselektovani postaju selektovani
Blokovi se mogu selektovati i aktiviranjem naredbi iz menija koji se otvara desnim klikom mia
preko naziva poglavlja kome dati blok pripada:
Meni koji se otvara desnim klikom mia preko naziva poglavlja
Selektuj poglavlje - selektuju se svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju
Deselektuj poglavlje - iz selekcije se iskljuuju svi blokovi koji pripadaju datom poglavlju
Izborom komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a svi selektovani blokovi se ubacuju u
odgovarajuu granu projektne dokumentacije.
8.21.12 Snimanje projektne dokumentacije

Aktiviranjem prikazane ikone moete da snimite trenutni sadraj projektne
dokumentacije u bilo kom trenutku rada sa njom.
8.21.13 tampanje projektne dokumentacije

Izborom ove ikone, otvara se dijalog box za unos parametara koji e regulisati
nain tampe.

677
Izgled dijalog box-a za tampanje dokumnta
U delu dijalog box-a Print range, definie se da li elte da tampate ceo dokument ili samo
pojedine njegove strane. Postavljenjem prekidaa All na ukljueno stanje, od programa se
zahteva tampanje celog dokumenta, dok se postavljanjem prekidaa Pages na ukljueno
stanje, u edit box-ovima sa njegove desne strane moe zadati redni broj poetne i krajnje
strane koje odreuju deo dokumenta koji treba odtampati.
U edit box-u Number of copies imate mogunost da zadate broj kopija za tampu, a
postavljanjem check box-a Print to file na ukljueno stanje, imate mogunost da umesto
direktnog izlaza na tampa, kreirate datoteku koja se moe odtampati i van okruenja
programa.
Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces tampe.
8.21.14 Eksport u RTF

Izborom naredbe Eksport u RTF, imate mogunost da ceo grafiki dokument
(*.twd fajl) prebaciti u *.rtf format, koji je itljiv za gotovo sve Windows tekst
procesore, kakav je i Word. Njenim aktiviranjem, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda.
Izgled dialog box-a za eksport u RTF
U edit box-u Datoteka moete zadati potpuno proizvoljno ime *.rtf datoteke koja se kreira,
a u delu dijalog box-a Opcije eksporta, regulie se da li elite da eksportujete ceo izvetaj ili

678
samo odreene strane. Obzirom da veliina kreiranog RTF fajla zavisi i od kvaliteta slika koje
se eksportuju, to pomou klizaa Kvalitet slike imate mogunost da utiete na ovaj
parametar. Jasno da e visok kvalitet slike dovesti i do kreiranja mnogo veeg RTF fajla.
Aktiviranjem komandnog polja OK otpoee proces eksporta, i duina trajanje ovog procesa
e zavisti iskljuivo od sloenosti i veliine projektne dokumentacije. Kasnijim uitavanjem u
Word, ili pak neki drugi tekst procesor, moi ete potpuno slobodno da editujete sadraj
ovako eksportovane projektne dokumentacije. Ova naredba ima primenu i kada elite da
projektnu dokumentaciju aljete svojim poslovnim partnerima u digitalnom obliku, iako za ovu
namenu svakako moe posluiti i tampa u PDF format koja je takoe podrana programom u
okviru naredbe tampa.
Napomena:
Kako ne postoje tehnike mogunosti da se sadraj zaglavlja konvertuje u odgovarajue
tekstove i tabele, to se zaglavlje eksportuje kao slika (meta file). Negativna posledica ovoga
je nemogunost auriranja eventualno postavljenog brojaa strana u Tower-ovom zaglavlju.
U takvim sluajevima je onda bolje da izgled tipskog zaglavlja kreirate u samom Word-u a da
zaglavlje iskljuite iz Tower-ovog zaglavlja. Postoji jo jedno reenje a to je da u okviru
Tower-ovog zaglavlja ne ubacujete broja strana ve da to uradite u Word-u.
Napomena:
Vodite rauna da zadate margine u Tower-u budu usaglaene sa maksimalnom povrinom
tampe koja je omoguena u Word-u ili pak nekom drugom teskt procesoru, u koji ete
kasnije uitavati eksportovani RTF fajl. Naime, Word, pogotovu starije verzije, ne moe da
tampa na celoj povrini hartije koja je definisana drajverom datog tampaa. Znai, Tower
moe da tampa na veoj povrini. Iz tog razloga moe Vam se desiti da kreirani RTF fajl, kada
se uita u Word, nema odtampane sve delove dokumenta po ivicima strane.
8.21.15 Povratak u modul za obradu rezultata prorauna

Pomou ove naredbe, vri se povratak u modul za obradu rezultata prorauna.
Njenim aktiviranjem, program prvo proverava da li su u dokumentu izveene neke
izmene, i ako jesu otvara dijalog box sledeeg izgleda.
Izbor komandnog polja Yes, dovee do snimanja u projekt svih prethodno izvrenih izmena,
komandno polje No e oznaiti da ne elite da snimite sprovedene izmene, dok e izbor
komandnog polja Cancel znaiti odustajanje od povratka u modul za obradu rezultata.
8.21.16 Oporavak oteenih dokumenata

U sluaju da, iz nekog razloga, doe do kvarenja dokumenata, tako da vie ne
mogu da se otvore, predviena je naredba za njihovo oporavljanja uz zadravanje blokova.
Naime, istovremenim pritiskom na tastere Ctrl i D u modulu za obradu rezultata otvara se

679
Izborom potvrdnog odgovora izvrie se defragmentacija, odnosno oporavak izvetaja, dok e

negativni odgovor oznaiti zatvaranje dijalog box-a bez prethodnog oporavka dokumenta.
Ako se check box Automatski koristi ovaj odgovor postavi na ukljueno stanje, program
e zapamtiti poslednji dati odgovor (Yes ili No) i koristie ga pri buduim pozivanjima ove
naredbe, bez otvaranja dijalog box-a.
8.21.17 Tekui jezik izvetaja

Kako Vam se u praksi moe desiti sluaj da projekat radite za inostrano trite,
to bi svakako bilo dobro da i projetna dokumentacija bude na datom jeziku. Pomou naredbe
Funkcionalnost, koja se nalazi u okviru padajueg menija Setup, imate mogunost da
odaberete jezik izvetaja (vidi poglavlje 3.5.2).
Zatvorena lista za izbor jezika izvetaja
Nakon promene tekueg jezika izvetaja, u postojeoj projektnoj dokumentaciji nee doi do
promene, ve e svi nadalje generisani tekstualni izvetaji, kao i potpisi grafikih blokova, biti
ispisivani na novo odabranom jeziku. Znai, program ne moe ranije kreirani projekat,
automatski prevesti sa jednog, na drugi jezik. Razlog tome je to se potpisi blokova mogu
editovati od strane korisnika te ih je nemogue automatski prevesti. to se tie tekstualnih
izvetaja koji se automatski generiu, tu pri promeni jezika izvetaja nema mnogo potekoa,

680
obzirom da e novo generisanje prvo obrisati stare izvetaje, a potom izgeneristi nove na
tekuem jeziku.
Kako se jezik na kome je poslednji put bio izgenerisan tekstualni izvetaj, odnosno potpis
bloka, pamti u samom dokumentu, to e u sluaju promene jezika izvetaja program pri prvom
pokuaju eksporta grafikog bloka, odnosno generisanja tesktualnog izvetaja, izdati
upozorenje o trenutno aktivnom jeziku.
Ovo upozorenje slui kao opomena da e se u sadraju istog projekta nai tesktovi na
razliitim jezicima.
8.21.18 Eksport bloka u klipbord

Grafiki blok sa trenutnim sadrajem prozora na kome je postavljen fokus, moete
prebaciti u clipboard radi kasnijeg korienja u nekom drugom programu. Za ovu
namenu je predviena naredba Eksport bloka u klipbord, koja se u modulu za
obradu rezultata nalazi u padajuem meniju Pomone funkcije. Takoe, naredba
se moe aktivirati pomou prikazane ikone, kao i istovremenim pritiskom na
tastere Ctrl i F2. Napomenuemo da trenutno stanje zuma nee uticati na
sadraj bloka, ve e se eksportovati kompletan sadraj prozora.
Blok se u clipboard-u pamti kao bitmapa. Veliina i rezolucija bitmape zadaju se u dijalog
box-u koji se otvara desnim klikom mia preko ikone.
Izgled dijalog box-a koji se otvara desnim klikom mia preko ikone
Ovo je isti dijalog box kao i dijalog box koji se otvara desnim klikom mia preko ikone Eksport
bloka. Veliina bitmape se zadaje unoenjem vrednosti u edit box-ove Broj redova i Broj
kolona ili zadavanjem eljene razmere u edit box-u Razmera bloka dok se rezolucija
bitmape zadaje unoenjem vrednosti u edit box Rezolucija bitmape.

681
Primena ove naredbe je velika. Recimo ako u Word-u vrite sreivanje projektne
dokumentacije, preko clipboard-a u dokument moete ubaciti i eljeni grafiki blok.
Eksport bloka u clipboard moe se vriti i iz editora hartije, aktiviranjem

prikazane ikone. Ova naredba funkcionie na isti nain kao i naredba koja se nalazi
u modulu za obradu rezultata, s tim to se pomou nje umesto sadraja prozora u
clipboard eksportuje selektovani grafiki blok.
8.21.19 Eksport vidljivog dela bloka u klipbord

U clipboard se moe prebaciti i grafiki blok sa delom modela koji je trenutno
prikazan u prozoru na kome je postavljen fokus. Eksport u clipboard uveanog
dela modela obavlja se izborom naredbe Eksport vidljivog dela bloka u
klipbord iz padajueg menija Pomone funkcije ili klikom mia na prikazanu
ikonu. Ova naredba se moe aktivirati i istovremenim pritiskom na tastere Ctrl,
Shift i F2.
Sva pravila koja vae za eksport u clipboard kompletnog sadraja prozora pomou naredbe
Eksport bloka u clipboard , vae i za ovu naredbu.
8.21.20 Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF

Pomou naredbe Eksport bloka u Bitmapu ili AutoCAD .DXF imate
mogunost da trenutni prikaz u prozoru na kome je postavljen fokus snimite u DXF
formatu ili kao bitmapu zadate rezolucije. Eksportovanje bloka e biti mogue u
svakom trenutku rada sa programom, bez obzira da li su trenutno prikazani neki
od rezultata prorauna, ili ulazni podaci. Nakon izbora ove naredbe iz padajueg
menija Pomone funkcije ili klikom mia preko prikazane ikone, otvara se dijalog
box sledeeg izgleda:
Dijalog box za eksport bloka u .DXF

format ili bitmapu
Pomou radio button-a Eksport u BMP i Eksport u DXF odreuje se vrsta eksporta.
U edit box-u se unosi ime datoteke, kao i njen poloaj na disku. Ovi podaci se mogu zadati i

682
Eksport bloka u bitmapu ili AutoCAD .DXF se moe vriti sa parametrima koji su pomou
naredbe Setup X Parametri definisani za prikaz modela na ekranu, kao i sa parametrima koji
su definisani za prikaz crtea na papiru. Koji e se parametri koristiti pri eksportu odreuje se
izborom jednog od dva ponuena radio button-a: Eksport sa parametrima za tampu i
Eksport sa parametrima za ekran.
Radio button-i pomou kojih se biraju

parametri za eksport
Ukoliko je izabran radio button Eksport u DXF, za promenu e biti dostupna i zatvorena
lista Duina ACU, iz koje se biraju merne jedinice koje e se koristiti pri eksportovanju
bloka.
Zatvorena lista za izbor mernih jedinica

koje se koriste pri eksportu u DXF
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa ekstenzijom .dxf, a svaki tip elemenata se
eksportuje u poseban layer. Konstruktivni elementi se eksportuju u layer CONSTRUCTION,
mrea konanih elemenata u FENET, legenda u LEGEND, a rezultati u layer RESULTS.
Eksport bloka u DXF format moe se vriti i iz editora hartije, aktiviranjem

prikazane ikone. Ova naredba funkcionie na isti nain kao i naredba koja se nalazi
u modulu za obradu rezultata, s tim to se pomou nje umesto sadraja prozora u
DXF format eksportuje selektovani grafiki blok.

683
Kada je izabran radio button Eksport u BMP, donji deo dijalog box-a dobija novi izgled:
Dijalog box za eksport bloka u bitmapu
U edit box-ovima irina i Visina unose se redom irina i visina slike u pixel-ima. Ako su
zadate dimenzije slike velike, moete je podeliti na proizvoljan broj delova, unoenjem
vrednosti u edit box-ove Broj kolona i Broj redova. Svaki od ovih delova snima se u
posebnu datoteku.
Slika podeljena na etiri dela (dve kolone i dva reda),

pri emu je svaki od njih smeten u posebnu datoteku
Pri ovoj vrsti eksporta datoteka se snima sa zadatim imenom i ekstenzijom .bmp. Ukoliko je
slika podeljena, naziv svake datoteke formira se tako to se zadatom imenu dodaju broj reda i
broj kolone u kojima se dati deo slike nalazi.

684
8.21.21 Eksport tekstualnih rezultata u fajl sa ekstenzijom

*.txt
Sve tekstualne izvetaje generisane u programu moete eksportovati u poseban
fajl koji ima ekstenziju *.txt. Izvetaji se eksportuju u istoj formi u kojoj su prikazani u
programu (na pr. u formi tabele), tako da su pogodni za uitavanje u druge programe koji
podravaju isti format fajla, pre svega u Excel.
Eksport u *.txt moe se izvriti iz svakog dijalog box-a u kome je omogueno

kreiranje tekstualniih izvetaja, odnosno u kome se nalazi komandno polje sa
prikazanom ikonom. Aktiviranjem ovog komandnog polja otvara se standardni
dijalog box za snimanje fajlova.
Dijalog box za snimanje fajlova
Sada je potrebno da zadate eljeno ime fajla i da aktiviranjem komandnog polja Snimi
izvrite njegovo snimanje u izabranom direktorijumu.
Pored pojedinanog eksporta tekstualnih izvetaja, omogueno je i snimanje u *.txt fajl

izvetaja koji su ranije eksportovani u projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je
komandno polje , koje je u editoru hartije postavljeno uz desnu ivicu ekrana. Naime,
neophodno je da se prvo selektuje tekstualni blok koji se eksportuje, a zatim da se
aktiviranjem ovog komandnog polja izvri njegovo snimanje u *.txt fajl.
8.21.22 Direktna tampa pojedinanih crtea

U ovom poglavlju, objasniemo nain pojedinane tampe, odnosno postupak
tampanja samo jednog grafikig bloka bez kreiranja projektne dokumentacije. U dosadanjem
dela uputstva objasnili smo postupak kreiranja kompletne projektna dokumentacija. Meutim,
u toku rada sa programom moete imat potrebu da samo jedan crte brzo odtampate, i to
van okruenja projektne dokumentacije. Za takve sluajeve, predviena je naredba Print
koja se nalazi u okviru padajueg menija Datoteka. I kod ove naredbe je vano, na kom je
prozoru postavljen fokus, jer e sadraj tog prozora biti pripremljen za tampu. Nakon izbora
ove naredbe, otvorie se prozor, slian prozoru za rad sa projektnom dokumentacijom.

685
Izgled prozora za pojedinanu tampu
Praktino, ovom procedurom se eksprotuje grafiki blok iji sadraj odgovara sadraju prozora
na kome je bio fokus neposredno pre aktiviranja ove naredbe. Veliina i orijntacija bloka se
preuzimaju iz paramtara za default karakterisitike grafikih blokova, a format hartije u
potpunosti odgovara odabraniom formatu za projektnu dokumentaciju. Ovakav reim rada u
potpunosti odgovara stanju projekta u kome je sadran samo jedan grafiki blok. Jasno da
komande za rada sa stablom nee biti dostupne, dok je nain rada sa ostalim naredbama
potpuno isti kao i u postupku kreiranja kompletne projektne dokumentacije.
Program omoguava direktnu tampu i blokova koji se generiu u dijalog box-ovima pojedinih
naredbi.
U veini dijalog box-ova prisutno je i ovo komandno polje, ijim aktiviranjem se

vri direktna tampa njegovog sadraja, bez obzira da li je sadraj datog dijalog
box-a grafii ili pak tekstualni.

686
9. Dimenzionisanje betonskih
preseka
Jedna od veoma vanih mogunosti ovog programa je automatsko dimenzionisanje
betonskih preseka, na osnovu sraunatih uticaja u konstrukciji, i izabranog standarda.
Programom je predvieno kako dimenzionisanje povrinskih elemenata konstrukcije (ploe,
zidovi), tako i dimenzionisanje linijskih elemenata (stubovi, grede). Svakako da e u proceduri
dimenzionisanja biti tretirani samo elementi konstrukcije kojima je u okviru ulaznih podataka
pridruen tip materijala Beton (vidi poglavlje 3.1.1.). Naredbe za promenu propisa, i
definisanje eme kombinovanja optereenja, zajednike su za sve betonske elemente u
konstrukciji, dok je sam postupak definisanja ulaznih podataka, pustupak dimenzionisanja i
prikaza potrebne armature, razdvojen po tipovima konstruktivnih elemenata.
Napomena:
Rezultati dimeznionisanja, kao i podaci o usvojenoj armaturi se automatski snimaju tek pri
izlasku iz programa i pri prelasku u druge module programa. Iz tog razloga, za preporuku je da
svremena na vreme aktivirate naredbu Snimi, kako ne bi dolo do neeljnog gubitka
rezultata dimenzionisanja usled nestanka struje, li pak nekog drugog nepredvienog dogaaja.
Napomena:
U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, elementi koji su dimenzionisani (grede,
stubovi ploe i zidovi) nee izgubiti ulazne podatke kombinovanja, dimenzionisanja i usvajanja
armature, ukoliko nisu pretrpeli promenu geometrije ili poprenog preseka.
9.1 Izbor propisa za dimenzionisanje (Propisi)

Pre kretanja u sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po
kome e se vriti proraun potrebne armature. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u
okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> Beton, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor tekueg propisa
Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u
levom delu dijalog box-a. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e nestati sa
ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei. U sluaju da za pojedine delove modela ve
postoje rezultati dimenzionisanja po nekom drugom standardu, program e izdati sledee
upozorenje.

687
Aktiviranjem komadnog polja OK, svi postojei rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni.
Znai, svi betonski preseci na jednom modelu, mogu biti dimenzionisani samo po istom
standardu.
Pored izbora eljenog standarda, u ovom dijalog box-u je mogue definisati i globalne
parametre koje e program koristiti u svom radu. Oni se pre svega odnose na karakteristike
materijala (komandna polja Beton i elik za armiranje), i vode se odvojeno za svaki od
ponuenih standarda. Znai, za svaki od ponuenih standarda moete definisati razliite vrste
kako betona tako i elika za armiranje.
Izborom komandnog polja Beton, otvara se dijalog box za definisanje karakteristika betona.
U prikazanoj listi se nalaze podaci za razliite marke betona, a na slici u desnom delu dijalog
box-a je prikazan radni dijagram betona za odabrani standard. Karakteristike betona su
odreene sa njegovom raunskom vrstoom pri pritisku fb i raunskom vrstoom pri
smicanju rd (podatak rd se koristi samo u delu prorauna armature za prijem smiuih
naprezanja u gredama i stubovima). Bilo koji od ponuenih podataka moete izmeniti, a
pomou komandnih polja Dodaj i Brii ovu listu moete urediti prema svojoj elji.
Izborom komandnog polja elik za armiranje, otvara se dijalog box za definisanje

karakteristika armature.
Ovaj dijalog box funkcionie na potpuno isti nain kao i dijalog box za definisanje kvaliteta
betona, s tim to je ovde kvalitet elika odreen samo sa podatkom o njegovoj granici
razvlaenja v.

688
9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenja

Pored svih ostalih ulaznih podataka, koje je neophodno zadati pred samo
dimenzionisanje, svakako je potrebno odrediti i merodavne statike uticaje za proraun
armature. U opciji dimenzionisanja betonskih elemenata konstrukcije, program nudi dve
mogunosti. Ili da sami po svojoj elji za tekui sluaj optereenja postavite merodavnu
kombinaciju za dimenzionisanje, odnosno anvelopu odabranih kombinacija, ili pak da programu
prepustite opciju automatskog kombinovanja optereenja. Opcija automatskog kombinovanja
optereenja od strane programa, svakako je mnogo bolja i lagodnija, obzirom da u tom sluaju
ne morate voditi rauna o parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju moguih
kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja. Kako je programom
omogueno da svaki betonski element konstrukcije moete dimenzionisati ili za tekui sluaj
optereenja ili pak za definisanu emu kombionovanja, to emo u daljem tekstu izneti oba
postupka.
Dimenzionisanje za tekui sluaj optereenja
Ovaj nain odreivanja merodavnih statikih uticaja podrazumeva da pre dimenzionisanja

datog betonskog elementa konstrukcije, pomou naredbe Sluajevi optereenja, koja se
nalazi u okviru padajueg menija Uticaji, za tekui sluaj postavite merodavnu kombinaciju.
Uobiajeno je da se pri ovakvom definisanju merodavnih statikih uticaja za dimenzionisanje,
vrednosti koeficijenata sigurnosti reguliu zadavanjem multiplikatora u kombinacijama
optereenja.
Pomou naredbe Sluajevi optereenja, za tekui sluaj

optereenja je postavljena kombinacija: 1.6xI+1.8xII
Pored mogunosti prorauna armature za postavljeni tekui sluaj optereenja, program moe
da vri dimenzionisanje i za vie selektovanih sluajeva optereenja. Naime, u tom sluaju je
pomou naredbe Sluajevi opetereenja potrebno prekida Anvelope postaviti na
ukljueno stanje, i u koloni A postaviti simbol 9 za sve sluajeve optereenja, odnosno
kombinacije, za koje elite da program vri dimenzionisanje.

689
Pomou naredbe Sluajevi optereenja, za tekui sluaj

optereenja je postavljena anvelopa za sve kreirane kombinacije
U ovakvom reimu rada program e vriti proraun potrebne armature za sva selektovana
optereenja, a rezultat e svakako biti maksimalna potrebna armatura.
Automatsko definisanje eme kombinovanja optereenja
Naredba ema kombinovanja optereenja, koja se nalazi u okviru padajueg menija

Dimenzionisanje X Beton, bie dostupna samo u sluaju da je za tekui propis odabran
standard za koji je predvieno automatsko definisanje eme kombinovanja osnovnih sluajeva
optereenja. Njenim izborom, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za definisanje eme kombinovanja optereenja
U gornjem levom delu dijalog box-a, nalazi se lista sa svim osnovnim sluajevima optereenja
za koje je konstrukcija proraunata (eventualno kreirane kombinacije se ne uzimaju u obzir).
Ostali podaci koji su prikazani u ovom dijalog box-u, uvek se odnose na trenutno aktivan sluaj
optereenja, odnosno na red u ovom list box-u koji je posebnom bojom naznaen.
Pri prvom ulasku u ovaj dijalog box, program automatski svim zadatim osnovnim sluajevima
optereenja, po default-u pridruuje karakter Nedefinisano optereenje, to praktino

690
znai da se proraunati uticaji od tog sluaja optereenja nee uzimati u obzir pri proraunu
potrebne armature. Klikom mia na strelicu sa desne strane zatvorene liste, koja se nalazi u
gornjem desnom uglu dijalog box-a, otvara se lista sa svim tipovima optereenja koja su
predviena za postavljeni tekui standard.
Zatvorena lista za izbor tipa optereenja
Kada ste zadali odgovarajui karakter za trenutno aktivan osnovni sluaj optereenja, to je
potrebno i da izborom odgovarajueg prekidaa u delu dijalog box-a Alternativno dejstvo,
definiete da li je to optereenje alternativnog karaktera ili ne (program po default-u jedino za
seizmiko optereenje postavlja na ukljueno stanje prekida Da, dok je u svim ostalim
suajevima po default-u aktivan prekida Ne).
Prekidai koji odreuju da li je selektovano optereenje alternativno ili ne
U sluaju da pored prorauna potrebne armature, elite da sprovedete i proraun prslina i

ugiba, tada je neophodno i da svim osnovnim sluajevima optereenja odredite i karakter po
pitanju duine njihovog trajanja.

691
Zatvorena lista za izbor duine trajanja optereenja
Optereenja koja ne elite da tretirate pri proraunu prslina i ugiba, potrebno je da oznaite
kao Nedefinisana.
U sluaju da zadata osnovna optereenja imaju takav karakter da neka od njih ne mogu
jednovremeno delovati sa drugima, tada pomou komandnog polja Ne kombinuj sa,
moete dodatno definisati i ovakve uslove kombinovanja (tipian primer je ako se u jednom
sluaju optereenja analizira dejstvo vetra sa leva na desno, a u drugom sa desna na levo).
Tada treba selektovati jedno od ovih optereenja i aktivirati komandno polje Ne kombinuj sa.
Dijalog box za definisanje sluajeva optereenja

koja ne mogu delovati istovremeno
U prikazanoj listi sadrani su svi zadati osnovni sluajevi optereenja (ispred reda u kome je
sadrano optereenje za koje je otvoren ovaj dijalog box stajae strelica ), te je dovoljno
klikom mia oznaiti sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa selektovanim.
Klikom mia preko optereenja u listi, koje ne moe delovati jednovremeno sa optereenjem
za koje se definie ovaj tip podataka, bie posatvljen simbol . De-selektovanje ranije
selektovanog sluaja optereenja, vri se ponovnim klikom mia preko njegovog imena, nakon
ega e biti uklonjen simbol .

692
Kada ste selektovali sva optereenja koja ne mogu delovati istovremeno sa optereenjem za
koje se postavljaju uslovi, aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e ovaj dijalog box biti
zatvoren. Napomenuemo da za seizmike sluajeve optereenja nije potrebno definisanje
ovakvih podataka, obzirom da je programski reeno da vie seizmikih optereenja ne mogu
delovati istovremeno.
Aktiviranjem komandnog polja Uvek kombinuj sa otvara se dijalog box za izbor

optereenja bez kojih tekui sluaj ne moe da se pojavi u kombinaciji.
Rad sa ovim dijalog box-om je isti kao i kod naredbe ema kombinovanja optereenja (vidi
poglavlje 3.2.2).
Izborom komandnog polja Izvetaj, od programa moete zahtevati prikaz liste svih
kombinacija za koje e biti izvreno dimenzionisanje.

693
Dijalog box za prikaz kreiranih kombinacija emom kombinovanja
Kao i u veini ostalih dijalog box-ova, i ovde imate mogunost da izborom odgovarajuih ikona,
ovaj tekstualni izvetaj ekportujete u projektnu dokumentaciju, direktno odtampate ili pak
eksportujete u TXT izvetaj.
Kada ste svim osnovnim sluajevima optereenja pridruili odgovarajue ulazne podatke,
izaite iz dijalog box-a za definisanje eme kombinovanja optereenja, aktiviranjem
komandnog polje OK. Kako se sada tano zna karakter svakog od osnovih sluajeva
optereenja, to e program znati da pri dimenzionisanju sam kreira sve mogue kombinacije
jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva optereenja i automatski e osnovnim
sluajevima optereenja znati da pridrui odgovarajue parcijalne koeficijnete sigurnosti.
U sluaju da na modelu postoje elementi konstrukcije koji su ve dimenzionisani za ranije

definisanu emu kombinovanja, promena bilo kog od ulaznih podataka o emi kombinovanja,
po izlasku iz ovog dijalog box-a, dovee do sledeeg upozorenja.
Aktiviranjem komandnog polja OK, rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni, na svim

delovima modela koji su dimenzionisani sa starom emom kombinovanja.

694
Napomena:
Dimenzionisanje za postavljeni tekui sluaj optereenja treba koristiti samo u sluaju da za
odabrani standard nije predvieno automatsko kreiranje eme kombinovanja optereenja. Za
standarde za koje je predvieno automatsko definisanje eme kombionovanja optereenja,
treba koristiti emu kombionovanja za sve konstruktivne elemente izuzev za meuspratne
ploe. Kako su ovi konstruktivni elementi napregnuti uglavnom na isto savijanje usled
vertikalnog tereta, to je za njih lako predvideti merodavnu kombinaciju optereenja. Na ovaj
nain, znatno ete utedeti vreme potrebno za dimenzionisanje meuspratnih ploa. Naime pri
dimenzionisanju ploa, proraun potrebne armature se vri u svim takama sa mree konanih
elemenata, te preveliki broj kombinacija istovremnog delovanja osnovnih sluajeva
optereenja, u svakoj dimenzionisanoj taki sa mree konanih elemenata, moe potrajati
dugo.
9.3 Dimenzionisanje ploa

Automatsko dimenzionisanje povrinskih elemenata konstrukcije, ogleda se u tome,
da se u svakoj taki ploe, odnosno zida, za zadati pravac postavljanja armature, odredi
raunski potrebna povrina armature. Naredbe za dimenzionisanje povrinskih delova modela
(ploa, zidova) nalaze se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje X Beton X Ploe. Da bi
se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona Beton: Dimenzionisanje
ploa, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.
Ikona za brzi izbor naredbi iz padajueg menija

Dimenzionisanje X Beton X Ploe
U daljem tesktu ovog uputstva koristiemo samo termin ploa, pri emu e sve izneto vaiti i
za ploe i za zidove.

695
9.3.1 Ulazni podaci

Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno odreen, pored izbora propisa i
merodavnog optereenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao to su: kvalitet
betona, vrsta armature, rastojanje teita zategnute armature od ivice preseka, nain
armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odredie nain prorauna potrebne armature u ploama.
Kako je programom omogueno zadavanje razliitih ulaznih podataka za svaku plou posebno,
to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna slui za pridruivanje istih ulaznih podataka svim
ploama (Ulazni podaci Globalni), a druga samo selektovanoj grupi ploa (Ulazni podaci
Lokalni).
Izgled dijalog box-a za definisanje gloablnih ulaznih podataka
U levom delu djalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definiu karakteristike materijala i
rastojanje teita armature od ivice preseka. Izbor betona i armature se vri iz zatvorenih lista
iji sadraj je odreen definisanim nazivima materijala za odabrani tekui propis. Kao to smo
ve na poetku ovog dela uputstva rekli, za svaki od standarda se u okviru naredbe Propisi,
pomou komandnih polja Beton i elik za armiranje, moe definisati kako sadraj liste
materijala tako i njihove odgovarajue karakteristike. Vrsta elika za armiranje, kao i
rastojanje armature od ivice preseka, definie se posebno za gornju i posebno za donju zonu
armiranja. Znai, imate mogunost da recimo u donjoj zoni postavljate mreastu, a u gornjoj
zoni recimo rebrastu armaturu. Napomenuemo da kod zidova terminu gornja zona odgovara
strana zida, koja je blia oku posmatraa kada je dati zid prikazan u prozoru 2D pogled
Pomou prekidaa u desnom delu dijalog box-a moete uticati na nain odreivanja
merodavnih momenata savijanja u ploama. Ponueni prekidai imaju sledee znaenje.
Zone oslonaca postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje, od programa se

zahteva da sve piceve momenata savijanja u ploama, na mestima njihovog oslanjanja,
parabolino zaobli u zavisnosti od zadatih dimenzija tih oslonaca.
Mxy postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje od programa se zahteva da pri

proraunu momenata savijanja uzme u obzir i uticaje od momenata uvijanja Mxy.
Sada je primenjen algoritam koji je predloen u EuroCod-u 2. On se svodi na uveavanje

merodavnih momenata savijanja Mx i My za proraun potrebne armature, u zavisnosti od
njihovog meusobnog odnosa, kao i veliine momenta Mxy, koji deluje u posmatranoj taki
ploe. Posledica ovog algoritma je kako uveanje momenta savijanja na zategnutoj strani

696
ploe, tako i dobijanje raunski potrebne armature na suprotnoj strani ploe. Za odreivanje
proraunskih graninih momenata nosivosti, primenjen je sledei algoritam.
U prikazanoj blok emi je usvojena konvencija da je u posmatranoj taki My Mx, da pozitivan

moment zatee donju stranu ploe, kao i da se pravci armiranja poklapaju sa pravcima
globalnih koordinatnih osa. Algoritam svakako vai i u ostalim sluajevima, pri emu onda
oznake uticaja Mx i My zamenjuju svoja mesta, a oznake Mx i My se generalno odnose na
momente savijanja koji deluju u zadatom pravcu armiranja 1, odnosno pravcu armiranja 2.
Upotrebljene oznake u algoritmu imaju sledee znaenje.
Mx raunski dobijen moment savijanja u posmatranoj taki ploe u pravcu globale X ose
My raunski dobijen moment savijanja u posmatranoj taki ploe u pravcu globale Y ose
Mxy raunski dobijen moment uvijanja u posmatranoj taki ploe
Mdx merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne X
ose, na zategnutoj strani ploe
Mdy merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne Y ose,
na zategnutoj strani ploe
Mdx merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne X
ose, na pritisnutoj strani ploe
Mdy merodavan moment savijanja za proraun potrebne armature u pravcu globalne Y ose,
na pritisnutoj strani ploe
Ovakav nain odreivanja statikih uticaja ne preporuujemo, izuzev u sluaju specijalnih

konstrukcija, kod kojih bi zanemarivanje momenata uvijanja dovelo do znaajne greke. U
svakom sluaju na korisniku je da odlui da li e i ove momente uvesti u proraun potrebne
armature.
Aktiviranjem komandnog polja OK, zadati ulazni podaci e biti pridrueni svim ploama na
modelu. Kako je programom dozvoljeno zadavanje razliitih ulaznih podataka na svakoj od

697
ploa, to Vam se moe desiti sluaj da pri pokretanju ove naredbe, u sluaju da ste prethodno
pomou naredbe Ulazni podaci Lokalni, nekim od ploa zadali druge ulazne podatke,
pojedina polja budu prazna, odnosno prekidai zamagljeni.
Prazno polje za Beton ukazuje da nije svim ploama

na modelu pridruen isti kvalitet betona
Zamagljeni izgled prekidaa Zone oslonaca ukazuje da je na nekim

ploama zahtevano ublaavanje olonakih momenata savijanja, a na nekima ne
U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo ulaznih

podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
U sluaju da na modelu postoje ve dimenzionisane ploe, naknadna promena ulaznih

podataka e pri aktiviranju komandnog poljaOK dovesti do izdavanja sledeeg upozorenja.
Izbor komandog polja OK, dovee do gubitka rezultata dimenzionisanja na svim prethodno
dimenzionisanim ploama.

698
Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Ulazni podaci za ploe - Selektovanje (Sve / prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada je potrebno selektovati sve ploe kojima je potrebno promeniti ulazne podatke.
Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka
Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i dijalog box za definisanje globalnih ulaznih podataka stim
to su sada dodata nova dva prekidaa:
Simetrino armiranje postavljanjem ovog check box-a na ukljueno stanje, od program se

zahteva simetrino armiranje. Ova opcija ima smisla samo kod zidova te program po deafult-u
ovaj prekida postavlja na ukljueno stanje samo kod vertikalnih zidova.
isto savijanje postavljanjem ovog pekidaa na ukljueno stanje moete od programa

zahtevati bri algoritam prorauna potrebne armture. Naime, u ovakvom reimu rada program
e u obzir uzimati samo momente savijanja dok e normalne sile biti potpuno ignorisane. Jasno
da postavljanje ovog prekidaa na ukljueno stanje ima smisla samo kod horizontalnih ploa
koje su optereene vertikalnim teretom.
Kako promena ulaznih podataka, automatski dovodi do gubitka prethodnoh rezultata

diemenzionisanja, to se u donjem desnom uglu djalog box-a ispisuje informacija da li su
selektovane ploe dimenzionisane ili ne.

699
Deo dijalog box-a u kome se ispsuje informacija

da li su selektovane ploe dimenzionisane ili ne
U sluaju da su selektovane ploe ve dimenzionisane, naknadna promena ulaznih podataka e

pri aktiviranju komandog polja OK dovesti do sledeeg upozorenja.
selektovanim ploama kojima su promenjeni ulazni podaci.
Napomena:
Default ulazne podatke program postavlja prema sledeem pravilu:
- prekida Zone oslonaca je za sve ploa i zidove na modelu po default-u postavljen na

ukljueno stanje
- prekida Mxy je za sve ploa i zidove na modelu po default-u postavljen na iskljueno
stanje
- prekida Simetrino armiranje je samo za vertikalne zidove na modelu, po default-u
- prekida isto savijanje je samo za horizontalne ploe na modelu, po default-u
- kvalitet materijala se pri svakom novom postavljanju zapisuje u Registry te se pri
dimenzionisanju novih modela, po default-u postavljaju poslednje zadati podaci za dati
standard.
9.3.2 Proraun potrebne armature

Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Dimeznionisanje ulazi
se prvo u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel.> Dimenzionisanje ploa - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada se oekuje da selektujete sve ploe za koje elite da izvrite proraun potrebne
armature. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su selektovane
ploe ve ranije dimenzionisane i u tom sluaju e izdati odgovarajue upozorenje.

700
Upozorenje o statusu selektovanih ploa
Sada se oekuje da odaberete merodavno optereenje za sve selektovane ploe koje je

potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo ploe
koje elite da dimenzioniete za isto merodavno optereenje. Znai imate mogunost ili da
dimenzionisanje uradite za postavljeni tekui sluaj optereenja ili pak za definisanu emu
kombinovanja optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja
sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada e ovaj prekida biti
neaktivan. I komandno polje OK e biti neaktivno sve dok se klikom mia jasno ne opredelite
za jedan od mogua dva naina izbora merodavnog optereenja. Aktiviranjem komadnog polja
OK, otpoee postupak dimenzionisanje u svim takama sa mree konanih elemenata
prethodno selektovanih ploa. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za
obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju.
Napomena:
Napomenuemo jo jednom da je u sluaju meuspratnih konstrukcija, za preporuku da
neposredno pre dimenzionisanja, za tekui sluaj optereenja postavite kombinaciju
jednovremenog delovanja vertikalnih optereenja, sa odgovarajuim parcijalnim koeficijentima
sigurnosti. U okviru ulaznih podataka, za nain prorauna odaberete isto savijanje, i
zahtevajte dimenzionisanje za postavljeni tekui sluaj optereenja. Na ovaj nain utedeete
znatno vreme neophodno za proraun potrebne armature. Pored toga, u sluaju velikih
modela, opcija dimenzionisanja samo selektovanih delova modela takoe, moe utedeti
znatno vreme. Ako uzmemo za primer veliku zgradu u kokoj se geometrija tipskog sprata
ponavlja, zbog utede u vremenu, za dimenzionisanje moete selektovati samo jedan od
tipskih spratova.

Izborom naredbe Prikaz rezultata, program odmah u prozoru 2D prikaz
prikazuje potrebnu povrinu armature u dimenzionisanim ploama i zidovima. U tulbaru, koji je
postavljen uz gornju ivicu ekrana, nalazi se zatvorena lista pomou koje se moe vriti brza
promena vrste armature za prikaz.

701
Lista za brzi izbor vrste armature
U zatvorenoj listi se nalaze samo one armature koje se najee koriste. Ostale opcije se mogu
Zbog preglednosti rezultata prorauna, a i zbog mogunosti dvojnog armiranja, odnosno

mogunosti da u jednoj taki ploe postoji armatura i u gornjoj i u donjoj zoni, u jednom
koraku se vri prikaz potrebne armature ili samo u gornjoj, ili samo u donjoj zoni (prekidai
Gornja i Donja).
U delu dijalog box-a Pravac armiranja, imate mogunost da za odabranu zonu zahtevate
prikaz rezultata za jedan od mogua dva pravca (prekidai Pravac 1 i Pravac 2), ili pak da
zahtevate jednovremni prikaz potrebne armature za oba pravca (prekida Oba pravca).
Program po default-u, pravce armiranja postavlja u pravcu lokalnih osa date ploe, tako da
pravac 1 odgovara lokalnoj X osi, a pravac 2 lokalnoj Y osi. U sluaju da za pravac armiranja
elite da usvojite neki drugi pravac, potrebno je da pokrenete naredbu Usvajanje armature
(vidi sledee poglavlje 9.3.4).
Znaenje edit box-a Broj podela, kao i zatvorene liste za izbor snimljenih konfiguracija, ima
isto znaenje i ulogu kao i kada se pokrene naredba Legenda, o kojoj e biti vie rei malo

702
kasnije. Znai, uloga ova dva parametra je da se izolinije potrebne armatura mogu prikazati u
eljenom formatu i bez pozivanja naredbe Legenda.
Ako se zahteva prikaz samo jednog od pravaca armiranja, tada se rezultati prikazuju putem
izlonija, te u delu dijalog box-a Tip izolinija imate mogunost da izaberete tip izolinija
(prekidai Empty i Full). Aktiviranjem komandonog polja OK, ovaj dijalog box e biti
zatvoren, a na ekranu ete dobiti prikaz rezultata dimenzionisanja na zahtevani nain. Jasno
da e rezultati dimenzionisanja biti prikazani samo na prethodno dimenzionisanim delovima
modela.
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za Pravac 1, putem praznih izolinija
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za Pravac 1, putem punih izolinija
U sluaju da elite istovremeni prikaz potrebne armature za oba pravca, tada je potrebno da
na ukljueno stanje postavite prekida Oba pravca. Kako se za ovakav prikaz ne koriste
izolinije, ve rafiranje oblasti putem linija odgovarajue boje, to e prekida Empty biti
neaktivan.

703
Jednovremeni prikaz potrebne armature

u donjoj zoni za oba pravca armiranja
Postavljene linije rafure odgovaraju zadatim pravcima armiranja, i postavljaju se samo na

mestim na kojima je raunski potrebna armatura u datom pravcu. Na delovima ploe na
kojima se preklapaju ove dve rafure znai da je potrebna armatura u oba pravca. Boja
postavljenih linija rafure odgovara intenzitetu raunski potrebne armature u posmatranoj
taki, a prikazana maksimalna vrednost u legendi odgovara veoj raunski potrebnoj armaturi
u jednom od pravaca (ako je na primer, maksimalno potrebna armature za pravac 1: 4.69
cm2/m, a za pravac 2: 8.69 cm2/m, tada e za ekstremnu vrednost u legendi biti postavljeno:
8.69 cm2/m).
Bez obzira na to da li je odbaran prikaz potrebne armature putem izolinija, ili pak rafurom,
dostupna e biti i opcija oitavanja vrednosti potrebne armature etanjem mia. Ovu
informaciju program ispisuje u donjem desnom uglu ekrana, i ona je namenjena brzom
pregledu rezultata dimenzionisanja.
Prostor predvien za prikaz raunski potrebne armature,

na mestu koje je odreeno trenutnim poloajem mia

704
U sluaju da je zahtevan prikaz samo jednog pravca armiranja, program e ispisivati samo
jednu vrednost koja odgovara potrebnoj armaturi u datom pravcu, dok e u opciji
jednovremenog prikaza rezultata za oba pravca, prvi broj predstavlajti potrebnu armaturu za
pravac 1, a drugi za pravac2.
U proceduri obrade rezultata proraunate potrebne armature, bez obzira da li ste

se odluili za prikaz rezultata za jedan od pravaca, ili pak za jednovremeni prikaz u
oba pravca, veoma vanu ulogu ima naredba Legenda.
Ona radi na potpuno isti nain kao i pri analizi statikih uticaja u povrinskim elementima
konstrukcije. Naime, njenim izborom, kada su na ekranu prikazani rezultati dimenzionisanja,
imate mogunost da selektujete sve ploe za koje elite da editujete listu moguih vrednost
raunski potrebne armature.
<0 sel.> Legenda za armaturu Selektovanje

Mogunost selektovanja vie ploa na modelu ima naroitu primenu kada elite da unificirate
podelu raunski potrebne armature na srodnim delovima konstrukcije (tipski spratovi, zidovi,
itd.). Tada e na svim prethodno selektovanim ploama, uticaji biti prikazani u istim
intervalima izolinija. Napomenuemo da ete u ovoj proceduri moi da selektujete samo ploe
koje su ve dimenzionisane. Nakon zavrene selekcije, otvorie se dijalog box u kome e sada
umesto statikih uticaja biti prikazane vrednosti raunski potrebne armature.
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti

raunski potrebne armature
Znai, pomou naredbe Legenda imate mogunost da interval izolinija podelite na segmente
ije vrednosti odgovaraju tano usvojenoj armaturi. Ako elite da svuda u donjoj zoni postavite
recimo neku minimalnu armaturu 8/20 (Aa=2.50 cm2), a jaom armaturom pokrijete samo
mesta gde je to zaista i potrebno, tada ete interval izolinija podeliti na sledei nain:

705
Aktiviranjem komandnog polja OK, program e posebnim bojama oznaiti sva mesta na
modelu na kojima je usvojena minimalna armatura 8/20, neto jaa armatura recimo 8/10
(Aa=5.00 cm2), i konano armatura za pokrivanje ekstremnih vrednosti 12/10 (Aa=11.31
cm2),
U Tower-u 6 je omogueno kreiranje i snimanje konfiguracija sa zadatim moguim

vrednostima izolinija raunski potrebne armature i opisom za svaku od njih.
Izgled dijalog box-a za editovanje vrednosti

raunski potrebne armature

706
Za ovu namenu je predvieno komandno polje Biblioteka , ijim se izborom otvara

Izgled dijalog box-a za kreiranje konfiguracija legendi
Dijalog box je podeljen na dva dela. U levom se zadaju mogue vrednosti izolinija raunski
potrebne armature u donjoj zoni (pozitivne vrednosti), dok se u desnom delu zadaju mogue
vrednosti izolinija u gornjoj zoni (negativne vrednosti).
Dodavanje novog reda u listu vri se aktiviranjem komandnog polja . Novi red se ubacuje
neposredno iza trenutno aktivnog reda, a dodavanje je mogue sve dok se ne dostigne
maksimalan broj od 20 podela.
Pomou komandnog polja u listu je ubaen

novi red
Selektovani red se uklanja iz liste pomou komandnog polja .
U koloni [cm2/m] se zadaje vrednost izolinije raunski potrebne armature, dok se u koloni
Opis unosi eljeni opis. S obzirom da vrednosti izolinija moraju biti u rastuem poretku, to
e nakon svake promene program automatski aurirati i njihov redosled u tabeli.

707
Zadate su vrednosti izolinija i opisi koji

odgovaraju Q mreama
U polju Opis omoguen je jednostavan nain unosa grkog slova , koje se esto koristi za
oznaavanje preseka armature. Da bi se u polju pojavio pomenuti simbol, potrebno je uneti
%f, a program e automatski ta dva znaka zameniti grkim slovom.
U sluaju da je kreirana jednu tabela, a druga treba da sadri iste ili sline podatke, radi
spreavanja nepotrebnog ponavljanja posla, programom je omogueno njihovo kopiranje iz
jedne u drugu tabelu. Za ovu namenu su predviena komandna polja i .
Pomou komandnog polja , podaci iz levog dela

iskopirani su u desni deo dijaloga
S obzirom da e se u praksi esto koristiti iste vrednosti izolinija, programom je predviena i

mogunost njihovog snimanja u bazu. Naime, aktiviranjem komandnog polja Snimi
otvara se dijalog box u kome se zadaje ime kreirane konfiguracije:

708
Izborom komandnog polja OK program zatvara dijalog box i snima datu konfiguraciju u
bazu. Od tog trenutka pa nadalje, u zatvorenoj listi e se pojavljivati zadati naziv i njegovim
izborom se u svakom trenutku mogu uitati zadati podaci.
Zatvorena lista iz koje se vri izbor

snimljenih konfiguracija
Pomou komandnog polja Brii se tekua konfiguracija uklanja iz liste.
Aktiviranjem komandnog polja OK se vri povratak u glavni dijalog box ove naredbe, uz
prihvatanje svih zadatih podataka. Ukoliko konfiguracija nije snimljena, pri izlasku iz dijalog
box-a pojavie se odgovarajue upozorenje, a konfiguracija e moi da se koristi samo dok se
ne izae iz programa.
U zatvorenoj listi, u glavnom dijalog box-u naredbe, sada je prikazan naziv tekue
konfiguracije, dok se u levom delu dijalog box-a prikazuju mogue vrednosti za izolinije
raunski potrebne armature. Ako je u selektovanim ploama prikazana armatura iz donje zone
ove vrednosti se preuzimaju iz leve tabele, a ako je prikazana armatura u gornjoj zoni
preuzimaju se iz desne tabele.

709
Prikazane su vrednosti izolinija koje su

snimljene u tekuoj konfiguraciji
Napomenuemo da se u listi nee prikazivati sve zadate vrednosti za izolinije, ve samo one
koje su manje od maksimalne vrednosti raunski potrebne armature u selektovanim ploama.
Maksimalna vrednost raunski potrebne armature prikazana je u poslednjem redu u listi kada
se prikazuje armatura u donjoj zoni, odnosno u prvom redu ako se prikazuje armatura u
gornjoj zoni selektovanih ploa.
Check box-ovi Prikaz vrednosti i Prikaz opisa su dostupni za promenu samo kada je iz
liste izabrana neka snimljena konfiguracija i pomou njih se podeava prikaz tablice legende na
ekranu. Stanje check box-a Prikaz vrednosti odreuje da li e se u tablici prikazivati
vrednosti raunski potrebne armature, dok stanje check box-a Prikaz opisa odreuje da li e
se prikazivati zadati opisi. Vano je napomenuti da bar jedan od njih mora uvek da bude
postavljen na ukljueno stanje.
Check box-ovi pomou kojih se definie

prikaz tablice legende na ekranu

710
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na ekranu se prikazuje raunski

potrebna armatura u skladu za zadatim parametrima.
Prikazana je armatura u donjoj zoni ploe za oba pravca
Izgled tablice legende na ekranu
Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija se nalazi i u dijalog box-u naredbe Prikaz
rezultata, tako da se potrebna armatura moe prikazati u eljenom formatu i bez pozivanja
naredbe Legenda.
Zatvorena lista za izbor snimljenih konfiguracija

u dijalog box-u naredbe Prikaz rezultata

711
U sluaju da Vam prikaz potrebne armature nije dovoljno jasan i pregledan putem
izolinija, tada imate mogunost da pomou naredbe Presek, raspored potrebne
proraunate armature prikaete putem dijagrama u proizvoljno zadatim
presecima.
Napomenuemo da e naredba Presek biti dostupna za aktiviranje samo ako je u odabranoj

zoni armiranja, zahtevan prikaz raunski potrebne armature za jedan od mogua dva pravca.
Ako je zahtevan jednovremni prikaz potrebne armatura za oba pravca, tada naredba Presek
nee biti dostupna.
Prikaz potrebne armature u donjoj zoni za

pravac armiranja 2, putem dijagrama preseka
Pri iscrtavanju dijagrama potrebne armature program prikazuje samo raunski potrebnu
armaturu u odgovarajuoj zoni, odnosno sve ordinate na dijagramu se nalaze sa iste strane. U
okviru naredbe Presek, dostupna e biti i opcija zadavanja irine preseka, koja e dovesti do
uproseivanja raunski potrebne armature na zadatoj irini trake.
U sluaju da ste pomou naredbe Usvajanje armature, u pojedinim zonama modela zadali
pravce armiranja koji se ne poklapaju sa pravcem lokalnih osa date ploe, tada e program u
unutanjosti tih oblasti postaviti simbole strelica koji ukazuju na usvojene pravce armiranja u
datoj oblasti. Na ostalim delovima modela, podrazumeva se usvojeni defult pravac arniranja
koji odgovara pravcu lokalnih osa date ploe.

712
Postavljeni simboli strelica jasno ukazuju na usvojeni

pravac armiranja na oznaenim delovima modela
Ako je zahtevan jednovremeni prikaz rezultata za oba pravca armiranja, tada e i postavljene
linije rafure u tim oblastima, pratiti usvojene pravce armiranja. U svakom sluaju, bez obzira
da li je zahtevan prikaz samo jednog, ili pak jednovremeni prikaz za oba pravca armiranja,
vrednosti potrebne armature u svakoj taki modela, odgovaraju sprovedenom dimenzionisanju
za zadate pravce armiranja
Napomena:
U okviru dijalog box-a za prikaz rezultata prorauna, nalazi se i prekida Usvojena
armatura. Naime, njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, na ekranu e biti postavljene
oblasti usvojene armature, a izolinije e predstavljati razliku izmedju potrebne i usvojene
armature. Ovaj prekida ima ulogu da program dovede u stanje, koje odgovara prikazu na
ekranu kada je pokrenuta naredba za usvajanje armature. O nainu usvajanja armature, bie
vie rei u sledeem poglavlju.

Naredba Usvajanje armature ima dve namene. Jedna je da se na osnovu
rezultata dimenzionisanja usvoji konkretna armatura, a druga je kada elite da na pojedinim
delovima modela promenite default postavljene pravce armiranja. Opcija usvajanja armature
svakako nije neophodna, ali u sluaju da je geometrija modela takva, da je neophodno zadati
drugaije uglove armiranja od default postavljenih, tada ete svakao morati da pomou ove
naredbe definiete delove modela na kojima se ti uglovi razlikuju. Oblasti koje se zadaju
pomou ove naredbe, zajednike su za obe namene. Naime, one odreuju kako usvojenu
armaturu, tako i odabrane pravce armiranja. Izborom ove naredbe, komandna linija dobija
sledei izgled.
<_> Prva taka oblasti armiranja Donja zona (Kontura / Prav. / kRu. / <krAj> / Set /
prIkaz / Radijalno):
Sada se od korisnika oekuje da zada oblast u kojoj e postaviti istu armaturu u odabranim
pravcima. Procedura iscrtavanja zatvorene polilinije u potpunosti odgovara postupku
iscrtavanja i ostalih povrinskih entiteta u programu. Kako se armatura moe usvajati ili u
gornjoj ili u donjoj zoni, to je na komandnoj liniji ispisan komentar koji jasno ukazuje da li se
trenutno radi sa gornjom ili sa donjom zonom. Promena tekue zone, vri se izborom

713
popdopcije prIkaz koja je stalno pristuna na komadnoj liniji. Njenim izborom otvara se
Ovaj dijalog box u potpunosti odgovara dijalog box-u koji se otvara u okviru naredbe za prikaz
rezultata dimenzionisanja. Razlika je jedino u tome to je ovde postavljen i prekida Nita.
Izborom ovog prekidaa, za odabranu zonu armiranja, rezultati raunski potrebne armature
nee uopte biti prikazani. Znai, izborom podopcije Prikaz, vrite promenu tekue zone za
koju usvajate oblasti armiranja, i reguliete na koji nain e na ekranu biti prikazana potrebna
armatura. Aktiviranjem komadnog polja OK, program e se vratiti na proceduru zadavanja
oblasti, a na ekranu e biti prikazani rezultati dimenzionisanja na odabrani nain.
Nakon zadavanja geometrije oblasti, u okviru koje je potrebno usvojiti istu armaturu, program
e sa komandne linije zahtevati da odredite pravce postavljanja armuture u datoj oblasti. Kako
program u obe zone, po default-u pravce armiranja postavlja u pravcu lokalnih osa date
ploe (horizontalan i vertikalan pravac koji su meusobno ortogonalni), to u nekim sluajevima
oni ne moraju odgovarati Vaim zahtevima. U takvim sluajevima, imate mogunost da za
pravce armiranja zadate dva potpuno proizvoljno odabrana ugla, koji pri tom ne moraju biti
meusobno ortogonalna.
Pravac 1 Ugao <0>:
Ugao je mogue zadati ili sa tastature u stepenima, ili izborom dve take sa crtea. Klik na
desni taster mia e oznaiti prihvatanje podrazumevane vrednosti od 0. Nakon izbora pravca
1 armiranja, program e sa komandne linije zahtevati da odredite i pravac armiranja 2.
Pravac 2 Ugao <90>:
Nakon izbora i drugog pravca armiranja, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.

714
Izgled djalog box-a za usvajanje armature u postavljenoj oblasti na modelu
Pomou ovog dijalog box-a, zadatoj oblasti se pridruuje tano usvojena armatura. Prikazana
lista u dijalog box-u, funkcionie na potpuno isti nain kao i bilo koja druga lista u programu za
pridruivanje setova numerikih podataka. U vrhu dijalog box-a, program prikazuje ekstremne
vrednosti raunski potrebne armature koje je pronaao u zadatoj oblasti. Podatak potr. A1=
se odnosi na pravac 1, a podatak potr. A2= na zadati pravac 2 armiranja. U redu ispod
ovih podataka se prikazuju povrine usv. A1= i usv. A2=, koje odgovaraju tekuem setu
podataka, a proraunavaju se iz zadatih podataka u kolonama: 1, e1, 2 i e2.
1 - prenik usvojene armature za pravac 1 armiranja

e1 - razmak ipki usvojene armature za pravac 1 armiranja
2 - prenik usvojene armature za pravac 2 armiranja
e2 - razmak ipki usvojene armature za pravac 2 armiranja
n - multiplikator oblasti armiranja - vrednost sa kojom se mnoi koliina usvojene armature
i koja e se nai u sadraju kote, ukoliko je razliita od 1
U koloni Naziv moete zadati i tekstualni opis datog seta podataka koji e kasnije biti ispisan
u koti date oblasti kao informacija o usvojenoj armaturi. Kako se u praksi uglavnom koriste ili
zavarene mree ili pak uvek jedan broj istih profila, to da ne bi morali stalno da zadajete iste
podatke, moete kreirati svoju biblioteku tipskih armatura. Izborom komandnog polja
Biblioteka, otvara se dijalog box za definisanje eljenih tipova armatura.
Izgled dijalog box-a za editovanje biblioteke tipskih armatura

715
Pomou komandnih polja Dodaj i Brii moete urediti ovu biblioteku prema svojoj elji i
potrebama. Kako je programom omogueno postojanje vie biblioteka armature, to se u
zaglavlju ovog dijlalog box-a ispisuje i naziv trenutno aktivne biblioteke: Tower.$net. Za
kreiranje nove biblioteke tipskih armatura, potrebno je da prvo pomou komandnog polja
Snimi kao kreirate kopiju postojee.
U edit box-u Ime fajla zadajte novo ime biblioteke, i aktivirajte komandno polje Snimi. Po
povratku u osnovni dijalog box za editovanje biblioteke tipskih armatura, izvrite sve potrebne
izmene i dobiete eljeni sadraj nove biblioteke. Pomou komandnog polja Uitaj otvara se
dijalog box za uitavanje neke od ranije kreiranih biblioteka armatura.
Postavljenu tekuu biblioteku tipskih armatura program e potovati u svom radu, te e u

listama za izbor tipske armature, u ponudi biti sve armature iz postavljene tekue bibloteke.
Pri izboru tipske armature, primenjena je gotovo ista logika kao i sa bibliotekama materijala
koja se koristi u programu za konstruktivne elemente. Naime izborom komandnog polja OK,
ovaj dijalog box se zatvara, a podaci iz tekueg reda se pridruuju tekuem setu armature.

716
Tekuem setu podataka su pridruene karakteristike

odabrane tipske armature iz biblioteke
Kada ste odabrali set armature koji ete pridruiti zadatoj oblasti na modelu, aktivirajte
komandno polje OK, nakon ega e program postaviti dijagonalu izmeu dve najudaljenije
take sa konture zadate oblasti, i na njoj e ispisati informaciju o usvojenoj armaturi i o
zadatim pravcima postavljanja armature.
Postavljena kota na zadatoj oblasti armiranja
U sluaju da se u okviru odabranog seta armature u koloni Naziv zadat neki tekst, tada e
program umesto prenika i razmaka armature ispisati samo zadati naziv. Poloaj kote moete
naknadno menjati pomou naredbe Kota, o kojoj e biti vie rei u poglavlju 9.3.6.
Ako ste u zadatoj obalsti usvojili veu armaturu od maksimalno potrebne, tada e rafura
potpuno nestati iz te oblasti, to e znaiti da unutar nje vie nije potrebna nikakva armatura.
Ako ste usvojili manju armaturu od maksimalno potrebne, tada e program odgovarajuim
rafurama obeleiti samo nepokrivene delove na kojima tako usvojena armatura ne
zadovoljava. Kretanjem mia po delovima novopostavljene rafure, program e na statusnoj
liniji za potrebnu povrinu armature prikazivati vrednosti koje predstavljaju razliku izmeu
maksimalno potrebne i usvojene armature na tom mestu.

717
Novopostavljena rafura jasno ukazuje da usvojena

armatura ne zadovoljava na svim delovima date oblasti
Isto vai i ako je za prikaz odabran samo jedan pravac armiranja, odnosno ako je zahtevan
prikaz potrebne armature putem izolinija. Postavljene izolinije e predstavljati razliku izmeu
raunski potrebne i usvojene armature.
Postavljene izlonije predstavljaju razliku izmeu raunski

potrebne i usvojene armature u datoj oblasti
Kada ste u zadatoj oblasti usvojili potrebnu armaturu, program e sa komandne linije i dalje
zahtevati zadavanje nove oblasti armiranja sve dok klikom na desni taster mia ne oznaite
kraj ove naredbe. Znai, prethodno opisani postupak je potrebno ponavljati sve dok na svim
delovima modela, u obe zone, ne usvojite potrebnu armaturu.

718
Prikaz kompletno usvojene armature u donjoj zoni
Prikaz kompletno usvojene armature u gornjoj zoni.
U sluaju da ovu naredbu koristite samo za promenu default usvojenih pravaca armiranja,
svakako da je onda potrebno zadati samo oblasti u kojima su pravci armiranja drugaiji od
default postavljenih. U ovakvo zadatim oblastim, potpuno je svejedno koju ete armaturu
usvojiti, obazirom da ovu naredbu korisite samo za dobijanje raunski potrebne armature u
zadatim pravcima.
Ako ste u proceduri usvajanja armature, pomou podopcije Prikaz, na ukljueno stanje
postavili prekida Nita, tada program nee automatski otvarati dijalog box sa setovim
usvojene armature, ve e zadatoj oblasti pridruiti tekui set podataka. Podatak o tekuem
setu usvojene armature je stalno ispisan na poetku komadne linije, a izborom podopcije
Set, koja je takoe prisutne na komandnoj liniji, moete pozvati dijalog box za izbor tekueg
seta usvojene armature. Program e se na ovaj nain ponaati i ako ste naredbu za usvajanje
armature pokrenuli pre samog postupka dimenzionisanja.

719
Pri postavljanju oblasti armiranja koje se potpuno ili delimino preklapaju, vai princip
superpozicije. Odnosno, na preklopljenim delovima, armatura iz obe oblasti se superponira i
uestvuje u pokrivanju raunski potrebne armature na tom delu modela. Tipian primer
opravdanosti superpozicije je kod postavljanja armature u gornjoj zoni iznad stubova.
Prikaz potrebne armature u gornjoj zoni
Na osnovu postavljenih rafura, jasno se vidi da je jedino iznad srednjih stubova potrebna
armatura u oba pravca, dok je na ostalim delovima modela potrebna armatura samo u
odgovarjuem pravcu noenja. Iz tog razloga, iznad horizontalne grede je usvojena armatura
samo u pravcu globale Y ose, a iznad veretikalnih greda, samo armatura u pravcu globale X
ose. Na ovaj nain, raunski potrebna armatura iznad srednjih stubova, pokrivena je
usvojenom armaturom u oba pravca.
Prikaz usvojene armature u gornjoj zoni
Ako elite da postavite oblast preko ranije zadate, ali tako da ne vai princip superpozcije, ve
da na preklopljenom delu bude usvojena samo armatura iz novo postavljene oblasti, tada prvo
morate pomou naredbe Otvor, u postojeoj oblasti postaviti otvor, a posle po konturi

720
otvora definisati oblast sa novo usvojenom armaturom. O naredbi Otvor, bie vie rei u
sledeem poglavlju.
Napomena:
Napomenuemo da su pri iscrtavanju oblasti dostupne sve opcije kao i pri iscrtavanju
proizvoljne polilinije. Obratite panju na podopciju Traka koja se javlja na komandnoj liniji
kao opcija iscrtavanja pravougaone oblasti. Ovakav nain iscrtavanja pravougaone oblasti
moe biti jako zgodan kada se armatura postavlja u gornjoj zoni iznad lnijskih oslonaca i
greda. Takoe pri postavljanju oblasti, imajte u vidu da se oblast moe zadati i van gabarita
ploe, odnosno i preko otvora u ploi, a program e sam automatski otkloniti ovako
postavljene vikove i korigovati geometriju zadate oblasti. Na ovaj nain moete znatno
ubrzati iscrtavanje oblasti ne vodei rauna o tanoj geometriji konture ploe.
Radijalno usvajanje armature u ploama
Izborom podopcije Radijalno, koja se nalazi na komandnoj liniji nakon izbora naredbe
Usvajanje armature, ulazi se u proceuru radijalnog armiranja.
<-> Prva taka oblasti armiranja Donja zona Radijalno

(Kontura/Prav./kRu./Ofset/<krAj>/Set/Prikaz /Paralelno):
Izbor podopcije Paralelno dovodi do povratka na osnovni oblik komandne linije za usvajanje
armature, odnosno na proceduru usvajanja obine (ne radijalne) armature. Postupak usvajanja
radijalne armature se odvija tako to se prvo definie oblast u kojoj se postavlja isti povrina
armature i u centralnom i u radijalnom pravcu. Kada je definisana kontura eljene oblasti
armiranja, program e sa komandne linije zahtevati da zadate centralnu taku iz koje polazi
radijalno armiranja.
Centar armature:
Nakon izbora centralne take problem e biti potpuno odreen, odnosno program e biti u
stanju da prorauna maksimalnu potrebnu armaturu i u tangencijalnom u i u radijalnom pravcu
unutar zadate oblasti.
Izgled dijalog box-a za usvajanje radijalne armature
Ovaj dijalog box je jako slian dijalogu za usvajanje obine armature, stim to treba znati da
su setovi usvojene radijalne armature potpuno nezavisni od setova usvojene obine armature.
Potrebna tangencijalna armatura se izraava potrebnom povrinom po jedinici duine u

radijalnom pravcu, dok se radijalna armatura ne moe izraziti na ovaj nain obzirom da njena

721
povrina po jedinici duine u tangencijalnom pravcu varira sa udaljenjem od centra kruga.

Zbog toga se potrebna radijalna armatura izraava ukupnom potrebnom povrinom na celom
krugu.
U vrhu dijalog box-a se ispisuju podaci o potrebnoj povrini

tangencijalne (potr. A1) i radijlane (potr. A2) armature
Potrebna tangencijalna armatura se usvaja izborom prenika ipki (kolona 1) i zadavanjem

njihovog meusobnog rastojanja (kolona e1). Radijalna armatura se usvaja odabranim
prenikom ipki (kolona 2) i brojem ipki na punom krugu (kolona n/2).
U tangencijalnom pravcu je usvojena armatura 19/15cm a u radijalnom 5019
Izborom komandnog polja OK, program e u zadatoj oblasti postaviti usvojenu radijalnu
armaturu.

722
U sadraju kote se za armaturu u radijalom pravcu, pored broja komada ispisuje

i podatak o centralnom uglu koji formiraju radijalne ipke.
U sluaju da zadata oblast za radijalno armiranje ne predstavlja pun krug, tada se u dijalog
box-u takoe usvaja broj komada ipki radijalne armature na punom krugu, stim to e u koti
biti ispisan taan broj ipki koji je potreban na delu kruga koji je odreen zadatom
geometrijom oblasti.
Za zadatu oblast od pola kruga, program je na kotnoj liniji ispisao da je usvojeno 2719
iako je u datom setu podataka zadato da je na punom krugu potrebno usvojiti 5219

723
9.3.5 Automatsko generisanje oblasti sa usvojenom

armaturom u ploama
Obzirom da procedura definsanja oblasti u kojoj je potrebno usvoiti isti tip armature
moe potrajati, to smo napravili naredbu pomou koje se ova procedura moe potpuno
automatizovati. Izbrom naredbe Generisanje oblasti armiranja, na komandnoj liniji se
javlja poruka kojom se od korsinika oekuje da selektuje ploe za koje eli automatsko
generisnjre oblasti.
< sel.> Generisanje oblasti armiranja Selektovanje

Nakon zavrsene selekcije, otvorie se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijlog box-a za automatsko generisanje oblasti sa

usvojenom armaturom u selektovanim ploama
Pomou prekidaa Gornja zona i Donja zona, vri se izbor zone za koju elite
automatsko generisanje oblasti. Znai, moete od programa zahtevati da generie oblasti ili u
obe zone, ili pak samo u jednoj od njih.
Zadata vrednost u edit box-u irina predstavlja irinu trakaste oblasti u gornjoj zoni sa
jedne strane oslonca. Zadavanjem decimalnog broja u edit box-u 2 x Lo x, irinu oblasti za
generisanje moete uveati za deo raspona, sa date strane oslonca. Napomenuemo da e
zadati decimalni broj pomnoiti svetli otvor raspona Lo, odnosno dati raspon umanjen za
dimenzije oslonaca koji definiu dato polje.
Pomou prekidaa Temelji regulie se da li se radi o meuspratnoj konstrukciji ili o

temeljnoj ploi. Naime, ako ovaj prekida postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi
o temeljnoj ploi te e pojmovi gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano
obzirom da se usvojena pravila za generisanje oblasti posebno odnose na gornju, a posebno na
donju zonu. Aktiviranjem komandnog polja OK, otpoee proces generisanja oblasti prema
sledeim pravilima:
- U sluaju da u sektovanim ploama ve postoji neka od ranije postavljenih oblasti

armiranja, program e ih prvo ukloniti a potom izgenerisati nove oblasti. Razlog ovome lei
u injenici da pri usvajanju armature u ploama vai princip superpozcije, te se na ovaj
nain izbegavaju neeljene greke, odnosno dupliranje oblasti sa usvojenom armaturom.
- Pri generisanju oblasti u donjoj zoni vai pravilo da one budu oiviene gredama i osloncima,
odnosno da zona ne bude preseana ni jednim od ovih linijskih entiteta. Za prvace
armiranja se uvek usvajaju uglovi od 0 i 90.
- Oblasti u gornjoj zoni su uvek pravougaonog oblika i postavljaju se iznad svih greda i
linijskih oslonaca, odnosno zidova. Pravac ovih linijskih entiteta odreuje srednju liniju
trakaste pravougaone oblasti, a njena irina je odreena zadatim podatkom irina u

724
dijalog box-u. Za glavni pravac armiranja se usvaja pravac koji je upravan na pravac
pruanja linijskog entitata, iznad koga se pokrivaju uticaji, dok je pravac 2 uvek upravan na
pravac 1.
Prikaz automatsko izgenerisanih oblasti armiranja u donjoj zoni
Svim ovako izgenerisanim oblastima program automatski pridruuje aramaturu koja je

definisana tekuim setom podataka, te preostaje da naknadno, pomou naredbe Promena
setova, ovim oblastima pridruite onu armaturu koja je potrebna za potpuno pokrivnje
raunski potrebne.
Obzirom da je dosta teko automatski postaviti oekivane oblasti armiranja u gornjoj zoni, a
pored toga ovom procedurom nisu obuhvaceni ni uticaji iznad takastih oslonaca, odnosno
stubova, to preporuujemo da ovu naredbu koristite za postavljanje oblasti samo u donjoj
zoni. Svakako da moete zahtevati i generisanje oblasti u gornjoj zoni, ako je geometrija takva
da se moe oekivati dobar rezultat rada ove naredbe.
9.3.6 Manipulacija sa oblastima armiranja

Kada su na ekranu prikazane usvojene oblasti armiranja, a nije aktivna ni jedna
komanda, program nudi niz opcija za manipulaciju sa njima. Da biste program doveli u ovakav
reim rada, potrebno je ili da pokrenete naredbu Usvajanje armature i da izete iz nje, ili
pak da pomou naredbe Prikaz rezultata, na ukljueno stanje postavite prekida
Usvojena armatura.

725
Stanje programa kada su dostupne naredbe za

manipulaciju sa oblastima usvojene armature
Program e biti u ovom reimu rada sve dok ne aktivirate naredbu Reset ili neku drugu
naredbu za obradu rezultata koja e sa ekrana ukloniti postavljene oblasti usvojene armature.
Sve naredbe iz padajueg menija Korekcija rade na potpuno isti nain kao i u modulu za
unos podataka, s tim to se ovde za manipulaciju mogu selektovati samo postavljene oblasti
armiranja. Znai, umesto iscrtavanja svake oblasti armiranja posebno, imate mogunost da
pomou naredbi za manipulaciju (kopiranje, ogledalo, rotacija, brisanje, itd.) znatno lake i
bre usvojite armaturu na svim delovima modela.
Pomou naredbe Kopiranje, prethodno zadata oblast je

postavljena i na ostalim delovimam kodela
Napomenuemo da se naredba Promena setova nalazi i u meniju Korekcija i u meniju

Dimenzionisanje -> Beton -> Ploe. To je jedna te ista naredba, ali je zbog njene relativno
este primene ona postavljena u oba menija.

726
Pored naredbi iz menija Korekcija, u ovom reimu rada programa, za aktiviranje e biti
dostupna i naredba Otvor. Ova naredba radi na potpuno isti nain kao i u modulu za unos
podataka, s tim to se ovde otvori postavljaju samo unutar zadatih oblasti i to u trenutno
prikaznoj zoni armiranja (gornja/donja). Kako pri postavljanju oblasti sa usvojenom
armaturom vai princip superpozicije, to je postojanje ovakve naredbe neophodno, kada
unutar ranije zadate oblasti elite zamenu, a ne superpoziciju armature.
Ako su na ekranu pored oblasti sa usvojenom armaturom prikazane i izolinije nedostajue

armature, program ih zbog brzine rada nee automatski aurirati posle svake od komandi za
manipulaciju sa oblastima, ve samo na izriit zahtev korisnika.
Klik na desni taster mia preko ikone Beton: Dimenzionisanje ploa, dovee
do auriranja prikazanih izolinija tako da one odgovaraju trenutnom stanju oblasti
armiranja na modelu. Automatsko auriranje izolinija potrebne armature se vri
samo aktiviranjem naredbi Usvajanje armature i Prikaz rezultata.
Kako se pri postavljanju oblasti armiranja, poloaj njene kote automatski odreuje, to izborom
naredbe Kota imate mogunost da je promenite. Aktivranjem ove naredbe, komandna linija
dobija sledei izgled.
<0 sel.> Kota Selektovanje (<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da selektuje oblast iji poloaj kote eli da promeni. Nakon
izvrene selekcije, program e sa komadne linije zahtevati izbor dve take koje e odrediti novi
poloaj kote.
Prva taka:
Druga taka:
Izbor ovih taaka je potpuno slobodan, stim to se novopostavljena kota mora nalaziti unutar
date oblasti i uvek se prostire do krajnjih gabarita oblasti u zadatom pravcu. Tekst kote se
uvek ispuje na sredini ovako postavljene linije kote.

Pored grafikog prikaza rezulatata dimenzionisanja putem izolinija, odnosno
rafura, programom je predvieno i kreiranje tesktualnih izvetaja. Kako se dimenzionisanje
sprovodi u svim vorovima sa mree konanih elemenata, to svakako nebi bilo prihvatljivo da
se generiu izvetaji za sve vorove modela. Iz tog razloga, izborom naredbe Izvetaj, ulazi
se u proceduru izbora taaka za koje se eli kreiranje tekstualnog izvetaja.
Take za izvetaj potrebna armatura (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz):
Da biste se lake odluili za izbor merodavnih taaka za izvetaj, pomou podopcije prIkaz
moete zahtevati jedan od programom predvienih naina za prikaz rezultata dimenzionisanja.

727
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i u okviru naredbe za prikaz rezultata dimenzionisanja,
stim to je u delu TXT Izvetaj dodat i prekida Usvojena armatura. Naime, pomou
ovog prekidaa birate sadraj tekstualnog izvetaja, odnosno da li e u okviru njega biti
prikazana i usvojena armatura ili pak samo potrebna. Ako ovaj prekida postavite na ukljueno
stanje, u tekstualnom izvetaju e pored potrebne biti prikazana i usvojena armatura.
Napomenuemo da je u sluaju prikaza rezultata putem izolinija, pomou OSNAP kriterijuma

mogue odabrati take koje predstavljaju lokalne ekstreme potrebne armature.
Prikazani lokalni ekstremi se mogu selektovatri pomou OSNAP kriterujuma
Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru merodavnih taka, na komandnoj liniji je pristuna i
podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija sledei izgled.
<0 sel.> Selekcija ploa Selektovanje

Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve ploe u kojima eli da mu program sam
odabere take sa ekstremnim vrednostima potrebne armture. Nakon zavrene selekcija,
program e simbolima malog kruga, na svakoj od prethodno selektovanih ploa, oznaiti take
u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na osnovni oblik
komandne linije u okviru ove naredbe. Za svaku od zona armiranja, program pronalazi mesto

728
maksimalno potrebne armature u oba pravca armiranja, tako da se u optem sluaju za svaku
od selektovanih ploa mogu pronai maksimalno etiri razliite take.
Svi prethodno prikazani naini za izbor taaka se mogu meusobno kombinovati, pri emu je
svakako najlake da pomou podopije Ekstremi, od programa zahtevate da sam obelei
mesta sa najveom raunski potrebnom armaturom, u obe zone, i za oba pravca armiranja.
Napomenuemo da je u sluaju pogreno odabrane take za izvetaj, pomou podopcije
Deselektovanje mogue deselektovati bilo koju ranije odabranu taku.
Svaku taku koja je izabrana za kreiranje izvetaja program obeleava simbolom kruga sa
krstiem u sredini i odgovarajuim rednim brojem.
Sve izabrane take su obeleene simbolima i brojevima
Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure
izbora taaka i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno
odabrane take.

729
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata dimenzionisanja
Kako je u proceduri izbora taaka mogue odabrati take sa vie razliitih ploa, to program
tekstualni izvetaj sortira po ploama. Na poetku izvetaja, za svaku od ploa se ispisuju
ulazni podaci, a potom i rezultati dimeznionisanja za sve take koje pripadaju datoj ploi.
Poloaj svake od zadatih taaka je odreen sa tri koordinate koje nedvosmisleno odreuju njen
poloaj. U optem sluaju, za svaku taku postoje etiri rezultata potrebne armature: Gornja
zona Pravac1, Gornja zona Pravac2, Donja zona Pravac1, Donja zona Pravac2. Ako
neki od ova etiti rezultata daje da raunski nije potrebna armtura, tada se zbog preglednosti,
taj rezultat nee ispisivati.
Ikone za direktnu tamu i eksport bloka u projektnu dokumentaciju

730
Potred diraktne tampe, programom je predvien i eksport ovog izvetaja u projektnu

dokumentaciju. Sve take zadate u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju,
tako da je na vama da odredite kako ete odabrane take grupisati.
Prikaz tekstualnog izvetaja sa rezultatima dimenzionisanja

ploa u sklopu projektne dokumentacije
Kako tekstualni izvetaji mogu biti prilino obimni, to se oni kreiraju u vie kolona, pri emu
broj kolona iskljuivo zavisi od odabranog fonta i njegove veliine.
9.3.8 Eksport usvojene armature u ArmCAD

Pored velike lakoe sa kojom se detalji armature i odgovarajue specifikacije mogu
kreirati, velika pogodnost programa ArmCAD je i mogunost uitavanja eksportovanih
datoteka iz programa Tower. Naime, usvojenu armaturu u programu Tower, ArmCAD je u
stanju da sam pozicionira i kreira kako planove oplate, tako i prave detalje armiranja. Pravila
po kojima se detalji armiranja kreiraju, navedena su u uputstvu za rad sa programom
ArmCAD.
Kada je u prozoru 2D pogled, za tekui prikaz odabrana ploa sa usvojenom armaturom,

tada se od programa moe zahtevati eskport usvojene armature u datoj ploi. Izborom
naredbe Eksport u ArmCAD, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

731
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armture u ploama
U edit box-u Datoteka potrebno je zadati ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni
podaci o usvojenoj armaturi u ploama, a aktiviranjem komandnog polja imate
mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara. Ime datoteke
moe biti potpuno proizvoljno, dok je za tip datoteke predvien default naziv *.pa3,
odnosno *.pa4 koji takoe moete po elji promeniti.
U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji
e pri kasnijem uitavanju u ArmCAD, lake odrediti njen sadraj.
Pomou prekidaa u levom delu dijalog box-a vri se izbor elemenata crtea koje je potrebno
eksportovati. Ovi prekidai imaju sledee znaenje:
Oplata eksportuje se oplata, odnosno izgled svih konstruktivnih elemenata u svojoj

pravoj veliini i smetaju se na layer koji ima programski zadato ime
A3_OP. Oplata se eksportuje pomou entiteta koji se u AutoCad-u
nazivaju regioni, te u sluaju da elite da ove regione pretvorite u obine
linije, potrebno je da aktivirate AutoCad-ovu naredbu Explode.
Napomenuemo da e program konstruktivnim elementima kojima nije
odabran izgled poprenog preseka, sam usvojiti default dimenzije.
Donja zona eksportuje se usvojena armatura u donjoj zoni i smeta na layer koji ima
programski zadato ime A3_DZ.
Gornja zona eksportuje se usvojena armatura u gornjoj zoni i smeta na layer koji ima
programski zadato ime A3_GZ.
Proizvoljnim izborom stanja ovih check box-ova, moete sami regulisati da li ete u istom fajlu
imati i gornju i donju zonu ili ete se odluiti za odvojeno eksportovanje ovih armatura. U
svakom sluaju, program nudi i jednu i drugu mogunost. U sluaju da eksportovanu armaturu
elite da smestite u ve ranije iscrtanu oplatu, koju ste recimo dobili iz arhitektonske osnove
nacrtane u AutoCad-u, tada moete postavljanjem prekidaa Oplata na iskljueno stanje
eksportovati samo usvojenu armaturu bez plana oplate.
Kako se na osnovu seta usvojene armature u ploama ne moe eksplicitno zakljuiti da li se

radi o mreastoj ili obinoj armaturi, to pomou prekidaa Mrea, u okviru obe zone
armiranja, programu moete jasno naznaiti da li se radi o mreastoj armaturi ili ne.

732
U sluaju da eksportujete mreatu armaturu u donjoj zoni, tada je potrebno da u edit box-u
da= zadate veliinu preputanja mreaste armature u donjoj zoni preko oslonaca.
Napomenuemo da ovaj edit box nee biti prikazan u dijalog box-u, ako je u okviru naredbe
Funkcionalnost postavljeno da se eksport vri i program ArmCAD 2005 (vidi poglavlje
3.5.2).
U edit box-u a0= potrebno je zadati veliinu zatitnog sloja (po defalt-u program za ovu
vrednost usvaja 1.5 cm), a pomou prekidaa Temelji reguliete da li se radi o
meuspratnoj konstrukciji ili o temeljnoj ploi. Naime, ako ovaj prekida postavite na
ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj ploi te e pojmovi gornja i donja zona
dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano obzirom da se usvojena pravila za oblikovanje
armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu.
Deo dijalog box-a Podeona armatura se odnosi iskljuivo na ploe kod kojih je usvojena
obina armatura. Naime, kako imate mogunost da u setu usvojene armature za drugi prvac
ne postavite armaturu, to je naroito zgodno kada se usvaja armatura u gornjoj zoni na
delovima gde se oblasti ukrtaju pod pravim uglom, to e program na svim delovima usvojenih
oblasti armiranja na kojima nije usvojena armatura u drugom pravcu, kao podeonu postaviti
armaturu koja je definisana u ovom delu dijalog box-a. Program e svakako proveriti da li
ovako zadata podeona armatura zadovoljava uslov da je povrina podeone armature najmanje
20 % povrine glavne i ako ovaj uslov nije ispunjen, onda e umesto zadate armature u ovom
dijalog box-u usvojiti ili manji razmak ipki ili jai prenik tako da i ovaj uslov bude zadovoljen.
Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom. U sluaju da ste odabrali datoteku sa ve
postojeim imenom, program e izdati odgovarajue upozorenje.
Potvrdan odgovor e dovesti do snimanja novih podataka u ve postojeoj datoteci, dok e

negativan odgovor oznaiti odustajanje od snimanja novo zadatih podataka u ve postojeoj
datoteci.
Napomena:
Da li e eskoprt usvojene armature biti u formatu programa ArmCAD 2000 (*.pa3) ili pak u
formatu programa ArmCAD 2005 (*.pa4), zavisi od stanja postavljenih prekidaa u okviru
naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2). Ako se odluite za eksport u program ArmCAD
2005, tada u edit box-u nee biti prisutan edit box da=
9.3.9 Proraun prslina u ploama

Sam postupak prorauna prslina u ploama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti
kao i kod prorauna potrebne armature u njima. Izborom naredbe Proraun prslina, koja
se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje -> Beton -> Ploe", ulazi se prvo u standardnu
<0 sel.>Proraun prslina ploa - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada se oekuje da selektujete sve ploe za koje elite da izvrite proraun prslina. Po
zavretku procedure selektovanja, na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.

733
U gornjem delu dijalog box-a, nalaze se edit box-ovi u kojima se zadaju ulazni podaci
neophodni za proraun prslina.
x- koeficijent starenja betona

- koeficijent teenja betona
s - koeficijent skupljanja betona
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa u donjem delu dijalog
box-a, odreuje se merodavno optereenje za proraun prslina. U sluaju da se odluite za
kompletnu emu, tada e vrednosti dugotrajnih i kratkotrajnih uticaja biti jednoznano
odreeni na osnovu ulaznih podataka koje ste zadali u okviru naredbe "ema kombinovanja
optereenja". Kako se proraun prslina sprovodi za eksploataciono optereenje, to e vrednosti
parcijalnih koeficijenata svakako biti ignorisane.
U sluaju da se odluite da proraun prslina radite za tekui sluaj optereenja, tada e za

promenu biti dostupan i edit box u kome moete zadati procentulano uee kratkotrajnog
optereenja.
Edit box ija vrednost odreuje odnos kratkotrajnog

prema ukupnom eksploatacionom optereenju
Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak prorauna prslina u svim takama sa
mree konanih elemenata prethodno selektovanih ploa. Nakon zavrenog prorauna,
program e biti spreman za obradu rezultata.

734
Izborom naredbe Prikaz prslina, na ekranu e se u formi izolinija pojaviti prikazni rezultati,
a komandna linija e dobiti sledei izgled.
Take za izvetaj (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz):
Izborom podopcije "prIkaz" otvara se dijalog box za izbor uticaja koji e se prikazivati na
ekranu.
Ovaj dijalog box je jako slian dijalog box-u za prikaz rezultata dimenzionisanja u ploama.
Kako se izolinije prikazuju istovremeno za obe zone armiranja, to se u ovom dijalog box-u vri
samo izbor uticaja, odnosno vrednosti prslina u trenutku T=0 i T=. Znaenje ostalih
parametara je potpno isto kao i u dijalog box-u za prikaz rezultata dimenzionisanja.
Aktiviranjem komandonog polja OK, ovaj dijalog box e biti zatvoren, a na ekranu ete dobiti
prikaz rezultata proraun prslina na zahtevani nain.
Prikaz prslina u T= za pravac 1, putem punih izolinija
Svakako da e u ovom reima rada programa biti dostupne i naredbe "Presek" i "Legenda".
Pomou naredbe "Legenda", editovanjem liste proraunatih vrednosti, lako moete locirati sva
mesta na modelu u kojima je vrednost prslina vea od doputene.

735
Program je locirao sva mesta na modelu na kojima je

vrednost prslina vea od granine vrednosti a=0.2 mm
Pored grafikog prikaza rezultata vrednosti prslina putem izolinija, odnosno rafura,
programom je predvieno i kreiranje tesktualnih izvetaja. I ovaj postupak je gotovo iti kao i
kod prikaza rezultata sprovedenog proprauna potrebne armature. Znai, imate mogunost
izbora proizvoljno odabranih taaka, ili pak od programa moete pomou podopcije sa
komandne linije "Ekstremi", zahtevati da on sam odredi merodavne take za prilaganje u
projekt.
izbora taaka, i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve
prethodno odabrane take.
Izgled tekstualnog izvetaja za sprovedeni proraun prslina

736
9.3.10 Proraun ugiba u ploama

Obzirom da se proraun ugiba ne moe raditi za svaki presek nezavisno, kao
proraun prslina, to prikaz rezultata putem izolinija nije mogu. Naime, pri proraunu se
tretiraju relativni ugibi, odnosno neophodno je vriti integraciju krivine preseka du zadate
linije. Izborom naredbe "Proraun ugiba", koja se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje ->
Beton -> Ploe", program e sa komandne linije zahtevati da odredite liniju du koje elite da
dobijete dijagram ugiba.
Poetna taka (Brisanje/Izvetaj/prIkaz/<Kraj>):
Nakon izbora poetne take, program e zahtevati i izbor krajnje take eljene linije.
Krajnja taka:
Izbor taaka 1 i 2, odredio je liniju du koje e biti prikazan dijagram ugiba
Sada se oekuje da odredite sve oslonake take du zadate linije, odnosno sve take u kojima
ugib ima vrednost nula.
Taka oslonac (Izbor):
Program e sa komandne linije stalno zahtevati unos novih oslonakih taaka, sve dok klikom
na desni taster mia ne oznaite kraj ove procedure. Pored pojedinanog izbora oslonakih
taaka, pomou podopcije Izbor moete ui i u proceduru izbora taka selektovanjem (vidi
poglavlje 2.5.6), Nakon toga, program e otvoriti dijalog box za definisanje ulanih podataka
koji e odrediti nain prorauna ugiba du zadate linije.

737
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i pri proraunu prslina, te sve pethodno reeno vai i ovde.
Aktiviranjem komandnog polja "OK", na ekranu e se du zadate linije pojaviti dijagram ugiba.
Dijagram ugiba u trenutku T=0, du zadate linije
U ovom trenutku, komandna linija je dobila svoj osnovni oblik u okviru ove naredbe, odnosno
oekuje se unos poetne take nove linije preseka.
Poetna taka (Brisanje/Izvetaj/prIkaz/<Kraj>):
Program e sa komandne linije i dalje zahtevati unos sledee linije preseka, sve dok klikom na
desni taster mia ne oznaite izbor podrazumevane podopcije "Kraj".
Izborom podopcije "prIkaz" otvara se dijalog box za izbor uticaja koji e se prikazivati na
ekranu.

738
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, od programa moete

zahtevati prikaz ugiba ili u trenutku T=0, ili pak u trenutku T=
Dijagram ugiba u trenutku T=, du zadate linije
Pod-opcija "Brisanje" slui za brisanje neke od prehodno zadatih linija preseka, a pod-opcija
"Izvetaj", za kreiranje tekstualnih izvetaja o sprovedenom proraunu ugiba. Izborom
podpcije Izvetaj program e sa komandne linije zahtevati izbor taaka du ranije zadatih
linija na kojima je prikazan dijagram ugiba.
Take za izvetaj (prIkaz/Ekstremi/Komletan presek/<Kraj>):
Ova procedura u potpunosti odgovara ranije opisanoj za kreiranje tesktualnog izvetaja sa

proraunatom potrebnom armaturom u gredama (vidi poglavlje 9.4.5). Analogija je potpuna
stim to se ovde, naredba ne odnosi na grede, ve na zadate linije preseka.
Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure
odabrane take.

739
Izgled tekstualnog izvetaja za sprovedeni proraun ugiba
Napomenuemo da se rezultati sprovedenog prorauna ugiba du zadatih linija preseka ne

snimaju u fajl, ve se koriste jednokratno, sve dok ste u modulu za obradu rezultata
prorauna.
Napomena:
Obzirom da na vrednost proraunatih ugiba utie i koliina usvojene armature, a ugibi se
proraunavju du zadate linije preseka, to Vam se moe desiti situacija da u istoj taki ploe za
razliite pravce armiranja dobijete razliite vrednosti ugiba. Ovu pojavu emo objasniti na
primeru kvadratne ploe koja je simetrino optereena.
U pravcu X ose je usvojeno 8/10, a u Y pravcu 8/20
Proraunom ugiba u dva ortogonalna pravca, dobiemo u ovom sluaju razliite veliine ugiba
u srednjoj taki ploe.

740
Ovo deluje paradoksalno ali je u stvari sasvim oekivano obzirom na primenjeni algoritam i
vaee standarde.
9.3.11 Kontrola ploa na probijanje

Za ploe neposredno oslonjene na stubove bez kapitela kao i za ploe optereene
koncentrisanom silom mora se izvriti obezbeenje od probijanja. Programom je omogueno
sprovoenje prorauna sa kojim se utvruje otpornost ploe na probijanje kao i koliina
armature potrebne za obezbeenje ploe od probijanja. Ovaj proraun se moe izvriti po dva
razliita stadarda - EUROCODE (EN 1992) i PBAB 87.
Naredba Kontrola ploa na probijanje se nalazi u meniju Dimenzionisanje X

Beton, a nakon njenog aktiviranja komandna linija dobija sledei izgled:
<0 sel.> Indirektna Greda - Selektovanje (Brisanje / Izvetaj / Kalkulator / <krAj>):
Od korisnika se sada oekuje da za kontrolu na probijanje selektuje taku u koj se ploa

oslanja na gredu (indirektna greda), ili da izabere jednu od ponuenih podopcija sa komandne
linije. Selekcija se vri u 2D pogledu i to samo kada je ploa za koju se sprovodi kontrola na
probijanje prikazana u izgledu (samim tim su grede na koje se ploa oslanja prikazane u
preseku - indirektne grede).
Selektovanje indirektne grede

741
Sama procedura selektovanja se odvija tako to se pokaziva dovede iznad simbola grede u
poprenom preseku i pritisne se levi taster mia. Napomenuemo da u setu numerikih
podataka ploe za materijal mora da bude postavljen beton, kao i da selektovana greda ne
sme da bude proizvoljnog poprenog preseka. Ako ovi uslovi nisu zadovoljeni program e
izbaciti odgovarajue obavetenje, a ako jesu otvorie se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a za kontrolu probijanja ploa
Iz zatvorene liste Propisi vri se izbor propisa na osnovu kojeg e se sprovoditi kontrola
probijanja ploe. Izabrani propis ne mora biti u saglasnosti sa trenutno postavljenim propisom
za dimenzionisanje betona. Za razliku od njega marka betona i vrsta armature koje e se
koristiti pri kontroli ploe na probijanje uvek odgovaraju trenutno postavljenom propisu za
dimenzionisanje betona.
U gornjem levom uglu dijalog box-a nalazi se polje u kojem se prikazuje kompletan izvetaj
kontrole ploe na probijanje. Pri promeni bilo kog parametara izvetaj se ne aurira
automatski, ve je neophodno da se aktivira komandno polje Proraun, to dovodi do
ponavljanja prorauna i generisanja novog izvetaja.
U donjem levom uglu dijalog box-a nalaze se parametri pomou kojih se definie postojea
armatura u ploi na mestu na kojem se vri kontrola na probijanje. Ukljuivanjem
odgovarajueg radio-buttona vri se izbor jednog od tri predviena naina za definisanja ove
armature:
Preuzmi trenutno usvojenu armaturu - za potrebe prorauna program iz oblasti

armiranja, koja je postavljena na mestu kontrole ploe na probijenje, preuzima podatak o
usvojenoj armaturi.
Poznata armatura - izborom iz baze mrea korisnik usvaja armaturu u gornjoj i donjoj
zoni ploe, a u prikazanim edit box-ovima Ugao unosi pravac prostiranja izabrane
armature.
Poznati procenti armiranja - korisnik za oba pravca unosi procente armiranja ploe,
koji e biti korieni pri proraunu otpornosti ploe na probijanje.

742
Napomomenuemo da je za propis PBAB 87 minimalni procenat armiranja sa kojim se vri

proraun =0.5%, dok za propis EUROCODE ne postoje nikakva ogranienja.
U centralnom delu dijalog box-a se zadaju podaci o ploi koji su potrebni za proraun:
Beton - iz ove zatvorene liste se bira marka betona ploe. Ponuene marke su u skladu sa
trenutno aktivnim propisom za dimenzionisanje betona, a ne u skladu sa aktivnim propisom za
kontrolu ploa na probijanje.
Rastojanje od ivice ploe do teista armature - podatak se odnosi na zategnutu zonu.
Poloaj kritinog preseka - ovaj podatak definie poloaj kritinog preseka i zavisi od
propisa, ali je programom omogueno i njegovo menjanje. Default vrednost za EUROCODE je
2.0 a za PBAB 87 je 0.5. Rastojanje kritinog preseka od ivice stuba rauna se kao proizvod
ovog koeficijenta i statike visine ploe (hs).
Temeljna ploa - omoguava razlikovanje probijanja ploe na gore i na dole, odnosno

na osnovu ovog podatka program pretpostavlja koja je zona ploe na mestu probijanja
zategnuta. U sluaju da je check box postavljen na ukljueno stanje pretpostavlja se da je
zategnuta donja zona ploe i obrnuto, u sluaju da je check box postavljen na iskljueno stanje
pretpostavlja se da je zategnuta gornja zona ploe.
Model zamenjujueg krunog stuba - korisniku je omogueno da bira izmeu dva naina
odreivanja oblika kontrolnog preseka. Model zamenjujueg krunog stuba je default model za
propis PBAB 87. Za pravougaone ali i sve ostale ne-krune poprene preseke prenik
zamenjujueg krunog stuba se rauna po formuli:
d s = 1.13 b d
ds - prenik zamenjujueg krunog preseka

b i d - stranice gabarita poprenog preseka stuba
Ako je jedna stranica gabarita poprenog preseka vie od 1.5 puta dua od druge stranice, za
proraun e se umesto njene prave vrednosti koristiti duina krae stranice pomnoena sa 1.5.
Tako bi se kod pravougaonog preseka b/d=40/80cm za duu stranicu koristila vrednost
d=1.5b=60cm.
Ukoliko se ne koristi model zamenjujueg krunog stuba, program odreuje kontrolni presek
na osnovu prave geometrije poprenog preseka stuba uz minimizaciju duine kontrolnog
preseka na odreenom rastojanju od ivice stuba. Ovaj nain je default za EUROCODE.

743
Kritini presek za model zamenjujueg Kritini presek na osnovu prave geometrije

krunog stuba (PBAB 87, b/d=40/50cm) poprenog preseka stuba (PBAB 87,
b/d=40/50cm)
U delu dijalog box-a Parametri zadaju se koeficijenti koji su neophodni za proraun po

EUROCODE-u.
Podaci o armaturi koja e se koristiti za obezbeenje od probijanja definiu se u delu dijalog

box-a Armatura za obezbeenje od probijanja ploe. Iz zatvorene liste se bira vrsta
armature za obezbeenje, pri emu su ponuene vrste u skladu sa trenutno aktivnim propisom
za dimenzionisanje betona. Ovaj podatak se koristi pri proraunu po oba propisa, dok se ostala
dva podatka Ugao prema glavnoj armaturi i Razmak izmeu ipki u radijalnom
pravcu koriste samo pri proraunu po EUROCODE-u.
Kontrola ploa na probijanje moe se sprovesti na osnovu dva izvora podataka za presene
sile/napone. Prvi izvor podataka su transverzalne sile iz ploe na mestima kontrolnih preseka,
dok drugi izvor predstavljaju presene sile u stubu na mestu kontrole probijanja. Iz zatvorene
liste, koja se nalazi u delu dijalog box-a Izbor podataka za odreivanje naprezanja,
korisnik sam moe da izabere na osnovu kojeg podatka e se vriti proraun.
Vano:
Metod sa transverzalnim silama u ploi (transverzalna sila u ploi)
Ovaj metod na osnovu smiueg napona u svakoj taki ploe na mestu kontrolnog preseka
odreuje da li je dolo do prekoraenja napona i ako nije, da li je potrebna armatura za
obezbeenje od probijanja. Ovim metodom e automatski biti uzeta u obzir i eventualna
ekscentrinost sile usled prisustva momenta savijanja ali i povoljni efekti optereenja unutar
kontrolnog preseka. Nedostatak je u tome to je tanost prilino zavisna od gustine mree
konanih elemenata i to e se za mreu krupniju od dimenzija stuba dobijati manje precizni
rezultati.
Metod sa presenim silama u stubu (aksijalna sila u stubu)
Ovaj metod odreuje smiue napone u kontrolnom preseku na osnovu normalne sile u stubu
na mestu preseka (ukoliko se stub nalazi i sa gornje i sa donje strane ploe u obzir se uzima
razlika normalne sile ta dva stuba). Ovaj metod ne uzima u obzir ekscentrinost sile u stubu i
povoljno dejstvo optereenja unutar kontrolnog preseka. Uticaj nesimetrinog naprezanja
ploe unosi se runo, zadavanjem faktora ekscentriciteta (EUROCODE) odnosno
zadavanjem faktora poveanja napona zbog ekscentrinosti (PBAB 87). Za povoljno
svojstvo ove metode moe se smatrati to to njena tanost nije previe zavisna od gustine
mree konanih elemenata.

744
Metod sa prozvoljno zadatom silom (proizvoljno zadata sila)
Ovaj metod odreuje smiue napone u kontrolnom preseku na osnovu sile koju korisnik sam
zadaje, unoenjem njenog intenziteta u edit box Sila u stubu. Ovaj metod ne uzima u obzir
ekscentrinost sile u stubu i povoljno dejstvo optereenja unutar kontrolnog preseka. Uticaj
nesimetrinog naprezanja ploe unosi se runo, zadavanjem faktora ekscentriciteta
(EUROCODE) odnosno zadavanjem faktora poveanja napona zbog ekscentrinosti
(PBAB 87).
Odnos obima kritinog preseka prema obimu kritinog preseka unutranjeg stuba
pomou koeficijenta koji se unosi u ovaj edit box moe da se izvri korekcija obima kritinog
preseka stubova koji se nalaze na ivici ili u uglu ploe. U sluaju da je iskljuen check box
Model zamenjujueg krunog stuba ili da se za izvor podataka koristi metod sa
transverzalnim silama u ploi, ovaj edit box e biti nedostupan. Za preostala dva metoda
potrebno je da se check box, koji se nalazi pored ovog edit box-a, postavi na ukljueno stanje,
ime e edit box postati dostupan za editovanje.
Propisom PBAB 87 definisano je da se u zavisnosti od poloaja stuba vri korekcija obima

kritinog preseka Okp na sledei nain:
- kod srednjh stubova 1.0xOkp
- kod krajnjih stubova 0.6xOkp
- kod ugaonih stubova 0.3xOkp
Pomou radio button-a Tekui sluaj optereenja i Kompletna ema vri se izbor
sluajeva optereenja koji e ui u razmatranje. Naravno, ovi radio button-i nemaju smisla, a
samim tim i ne postoje u dijalog box-u, ukoliko je za Izvor podataka za odreivanje
naprezanja izabrana opcija proizvoljno zadata sila.
U gornjem desnom uglu dijalog box-a nalazi se lista kontrolnih preseka (opsega) na kojima
elimo da program izvri kontrolu ploe na probijanje. Propisima je definisano da se ova
kontrola mora uvek sprovoditi na 2 mesta i to: neposredno uz ivicu stuba i u kritinom
preseku.
Pored kritinog preseka, koji je obavezan, aktiviranjem komandnog polja Dodaj u listu
se moe ubaciti proizvoljan broj novih preseka u kojima e se vriti kontrola. Udaljenost
kontrolnog preseka od spoljanje ivice poprenog preseka grede zadaje se direktno u listi, u
koloni Lh [m]. Ukoliko je zadato vie kontrolnih preseka, u listi e kritini presek biti
vidljivo oznaen.

745
Pored kritinog preseka koji je definisan propisom,

u listu su ubaena jo tri kontrolna preseka
Za uklanjanje selektovanog kontrolnog preseka iz liste predvieno je komandno polje

Brii.
Ako je postupkom utvreno da je potrebna armatura za obezbeenje od probijanja u jednom

kontrolnom preseku, potrebno je pronai udaljeniji kontrolni presek za koji nije potrebna
armatura za obezbeenje od probijanja. Na ovaj nain se odreuje udaljenost od ivice
poprenog preseka grede do koje se postavlja armatura za obezbeenje od probijanja.
Programom je predvieno i grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje. Nakon izlaska
iz dijalog box-a popreni presek stuba se na ekranu iscrtava sa pravim dimenzijama, dok se
pomou check box-a Crtanje ofseta utie na izgled grafikog simbola kontrole ploa na
probijanje.
Kada je check box Crtanje ofseta iskljuen, uz crte poprenog preseka grede moe biti
ispisano:
nita - ako su svi uslovi ispunjeni i ako je ploa obezbeena od probijanja i bez dodatne
armature.
povrina dodatne armature - ako su svi uslovi ispunjeni ali je potrebna dodatna
armatura za obezbeenje od probijanja. Prikazana vrednost za povrinu armature za
obezbeenje ploe na probijanje odnosi se na ukupnu povrinu armature koju treba
ravnomerno rasporediti po obimu kontrolnog preseka.
znakovi uzvika !!! - ako je neki od predvienih uslova prekoraen.

746
Grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje,

check box Crtanje ofseta iskljuen
Kada je check box Crtanje ofseta ukljuen, pored crtea poprenog preseka grede bie
iscrtani i kontrolni preseci. Uz svaki kontrolni presek moe biti ispisano:
nita - ako su svi uslovi ispunjeni i ako je ploa obezbeena od probijanja i bez dodatne
armature. U tom sluaju e i kontrolni presek biti iscrtan isprekidanom linijom.
povrina dodatne armature - ako su svi uslovi ispunjeni ali je potrebna dodatna
armatura za obezbeenje od probijanja. Prikazana vrednost za povrinu armature za
obezbeenje ploe na probijanje odnosi se na ukupnu povrinu armature koju treba
ravnomerno rasporediti po obimu kontrolnog preseka.
znakovi uzvika !!! - ako je neki od predvienih uslova prekoraen.
Grafiko predstavljanje kontrole ploa na probijanje,

check box Crtanje ofseta ukljuen

747
Pored svakog simbola kontrole ploe na probijanje program ispisuje i njegov redni broj. Ovaj
broj se ispisuje i u tekstualnom izvetaju kontrole probijanja. Ako se u projektnu
dokumentaciju pored tekstualnih izvetaja eksportuje i grafiki blok sa ovim simbolima,
pomou rednih brojeva se lako moe videti kojoj taki ploe pripada koji izvetaj.
Kao to smo ve napomenuli, proraun se ne sprovodi automatski posle promene nekog od

parametara u dijalog box-u, ve je za njegovo izvrenje neophodno da se aktivira komandno
polje Proraun.
Postupak prorauna EUROCODE
Do probijanja ploe nee doi ako je karakteristina smiua sila manja ili jednaka
projektovanoj otpornosti ploe na kontrolnom preseku:
vEd vRd,max
i ako je manja od projektovane otpornosti ploe sa armaturom za obezbeenje od probijanja:
vEd vRd,cs
vEd - projektna vrednost karakteristine smiue sile
vRd,max - projektna vrednost maksimalne sile probijanja du kontrolnog preseka
vRd,cs - projektna vrednost otpornosti ploe na probijanje zajedno sa armaturom za

obezbeenje od probijanja
VEd
vEd =
ui d
- faktor kojim se u proraun uvodi dodatni napon zbog ekscentrinog naprezanja

EUROCODE pretpostavlja da se kritian presek nalazi na udaljenju od 2hs od ivice stuba.
hs statika visina ploe
Projektna vrednost otpornosti ploe na proboj, bez armature za obezbeenje od probijanja je

data kao:
v Rd ,c = C Rd ,c k (100 f ck )1 / 3 + k1 cp (vmin + k1 cp )
Ako je vEd > vRd , c tada je potrebno rasporediti armaturu za obezbeivanje od probijanja
du kontrolnog preseka. Koliina potrebne armature sraunava se prema sledeem izrazu:
d Asw f ywd ,ef

v Rd ,cs = 0 . 75 v Rd ,c + 1 . 5 sin
sr u1 d

748
Postupak prorauna PBAB
Napon smicanja u kritinom preseku sraunava se kao:
Tmax
=
Okp hs
gde je:
Tmax najvea transverzalna sila u kritinom preseku pri eksploatacionom optereenju

Okp obim kritinog krunog preseka
hs srednja statika visina ploe za dva usvojena pravca armature u kritinom preseku
Ako popreni presek stuba ima oblik pravougaonika sa stranama b i d u raun se uvodi
zamenjujui kruni stub prenika d s = 1.13 b d , uz ogranienje da dua stranica bude
najvie 1.5 puta vea od krae.
Uticaj ekscentrinog oslanjanja ploe na veliinu napona smicanja ne mora se posebno

odreivati ako se napon smicanja povea najmanje za 40%.
Ako u kritinom preseku napon smicanja zadovoljava uslov:
2
1 a
3
nije potrebna posebna raunska armatura za prijem zateuih sila usled dejstva transverzalne
sile Tmax.
Ako se napon smicanja nalazi u granici:
2
1 a < 2 b
3
za prihvatanje zateuih sila usled dejstva transverzalne sile Tmax mora se dodati posebna
poprena armatura.
Nije doputeno stanje pri kome je:

> 2 b .
Koeficijenti 1 i 2 se odreuju iz izraza:

1 = 1.3 a ; 2 = 0.45a
gde je srednja vrednost procenta armiranja zategnute armature iz dva upravna pravca.
Koeficijent a iznosi 1.0 za GA 240/360, 1.3 za RA 400/500 i 1.4 za MA 500/600.

749
Potrebna koliina armature Aak koja se postavlja pod uglom 45 90 u odnosu na

o o
srednju ravan ploe sraunava se iz izraza:
0.75 Tmax T
Aak = = 1.35 max
v / 1.8 v
Ikone koje se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a slue, kao i kod svih ostalih naredbi,
za eksport izvetaja u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u TXT dokument.
Ako su podaci u dijalog box-u menjani, a nije pokrenut proraun, program e nakon aktiviranja
komandnog polja OK prvo da izvri proraun za trenutno stanje parametara, a zatim i da
zatvori dijalog box.
Po izlasku iz dijalog box-a na ekranu e biti prikazani grafiki simboli u svim takama ploe u
kojima je izvrena kontrola na probijanje,
Prikaz kontrole ploe na probijanje na ekranu
a program e se i dalje nalaziti u proceduri selektovanja indirektnih greda.
<0 sel.> Indirektna Greda - Selektovanje (Brisanje / Izvetaj/ Kalkulator / <krAj>):
Pomou podopcije Izvetaj vri se generisanje izvetaja kontrole ploe na probijanje u svim
takama u kojima je kontrola ranije izvrena. Izborom ove naredbe izvetaj se generie i
prikazuje u novom dijalog box-u.

750
Dijalog box za eksport izvetaja
U ovom dijalog box-u se nalaze samo komandna polja pomou kojih se vri eksport
generisanog izvetaja u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u TXT dokument.
Podopcija Brisanje slui za uklanjanje grafikih simbola kontrole ploe na probijanje.

Izborom ove podopcije ulazi se standardnu proceduru selektovanja:
<0 sel.> Brisanje - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje /
<krAj>):
Aktiviranjem podopcije Kraj ili klikom na desni taster mia svi selektovani simboli e biti
obrisani sa ekrana, a program e se vratiti na osnovni oblik komandne linije u ovoj naredbi.
<0 sel.> Indirektna Greda - Selektovanje (Brisanje / Izvetaj / Kalkulator / <krAj>):
Pozivanjem podopcije Kalkulator sa komandne linije otvara se dijalog box u kome korisnik
ima mogunost da uradi kontrolu ploa na probijanje za proizvoljno zadati popreni presek
stuba i proizvoljno zadatu silu u stubu:

751
Dijalog box koji se otvara izborom podopcije Kalkulator sa komandne linije
U ovom dijalog box-u se, pored podataka koji se zadaju u standardnom dijalog box-u naredbe
Kontrola ploa na probijanje, moraju definisati i podaci koji bi se inae preuzieli iz stvarnog
entiteta u konstrukciji.
Aktiviranjem komandnog polja Izbor preseka otvara se dijalog box u kome moete da
definiete eljeni oblik i dimenzije poprenog preseka stuba:
Dijalog box za izbor preseka
Ovaj dijalog box funkcionie na gotovo isti nain kao i dijalog box za definisanje poprenog
preseka greda u modulu za unos podataka. Za svaki odabrani tip poprenog preseka iz liste, u
edit box-ovima se zadaju njegove odgovarajue dimenzije. S obzirom da se teite poprenog
preseka automatski postavlja u koordinatni poetak koji je odreen presekom lokalne ose 2 i
3 date grede, zadavanjem vrednosti u edit box-ovima 3 (rastojanje teita preseka od
lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 3) i 2 (rastojanje teita preseka od
lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 2), presek se moe translatorno pomeriti
u odnosu na lokalni koordinatni sistem grede. Nakon aktiviranja komandnog polja OK,
program preuzima sve zadate podatke o poprenom preseku i vraa se na osnovnii dijalog box
ove naredbe.

752
U edit box-u Sila u stubu korisnik zadaje intenzitet sile sa kojom e se ui u proraun
kontrole ploa na probijanje.
Debljina ploe, izraena u metrima, zadaje se u edit box-u Debljina ploe, a korisniku je
omogueno i da izborom jednog od devet ponuenih prekidaa definie poloaj stuba na ploi.
Stub se moe postaviti u sredini, na ivicama ili u uglovima ploe.
Simbol crvenog kvadrata na izabranom prekidau

oznaava da je stub postavljen na levoj ivici ploe
Aktiviranjem komandnog polja Proraun, za zadate podatke sprovodi se kontrola ploa na

probijanje i generie se izvetaj.
Izborom komandnih polja , i kreirani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu

dokumentaciju, poslati direktno na tampu ili snimiti u tekstualni fajl.
9.4 Dimenzionisanje greda

Automatsko dimenzionisanje greda se ogleda u proraunu potrebne armature u
svim grednim elementima konstrukcije. Proraun se u optem sluaju sprovodi za potpuno
proizvoljno naprezanje i podrazumeva proraun potrebne, i podune i poprene armature. Da
bi se sprovelo dimenzionisanje, podrazumeva se da je grednim elementima, u modulu za unos
podataka, pridruen odgovarajui popreni presek, i program dimenzionisanje sprovodi samo
za jednodelne preseke sledeih oblika: pravougaoni, T-presek, I-presek, trapezni, trougaoni,
kruni, cevasti, sanduasti, otvoreni i nesimetrian I presek. Dimenzionisanje e biti dostupno i
za sve masivne preseke, ako im je definisan nain armiranja (vidi poglavlje 3.1.7). Ostale
vrste poprenih preseka e biti ignorisane u ovom delu programa.
Naredbe za dimenzionisanje greda i stubova, nalaze se u okviru padajueg menija

Dimenzionisanje X Beton X Grede. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena
je ikona Beton: Dimenzionisanje greda, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom
naredbi.

753

Dimenzionisanje X Beton X Grede
9.4.1 Ulazni podaci

Da bi zadatak dimenzionisanja bio potpuno odreen, pored izbora propisa i
merodavnog optereenja, potrebno je zadati i niz drugih ulaznih podataka kao to su: kvalitet
betona, vrsta armature, rastojanje teita zategnute armature od ivice preseka, nain
armiranja, itd. Svi ovi ulazni podaci, odredie nain prorauna potrebne armature u gredama.
Kako je programom omogueno zadavanje razliitih ulaznih podataka za svaku gredu posebno,
to su na raspolaganju dve naredbe. Jedna slui za pridruivanje istih ulaznih podataka svim
gredma (Ulazni podaci Globalni), a druga samo selektovanoj grupi greda (Ulazni podaci
Lokalni).
Izgled dijalog box-a za definisanje globalnih ulaznih podataka

754
U gornjem delu djalog box-a, zadaju se ulazni podaci koji definiu karakteristike materijala.
Izbor betona i armature se vri iz zatvorenih lista iji sadraj je odreen definisanim nazivima
materijala za odabrani tekui propis. Aktiviranjem komandnog polja OK, zadati ulazni podaci
o kvalitetu materijala e biti pridrueni svim gredama na modelu. Kako je programom
dozvoljeno zadavanje razliitih karakterisitka materijala za svaku od greda, to Vam se moe
desiti sluaj da pri pokretanju ove naredbe, u sluaju da ste prethodno pomou naredbe
Ulazni podaci Lokalni, nekim od greda zadali druge karakteristike materijala, pojedina polja
budu prazna.
Prazno polje za Beton ukazuje da nije svim gredama

na modelu pridruen isti kvalitet betona
U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo ulaznih

podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
U sluaju da na modelu postoje ve dimenzionisane grede, naknadna promena ulaznih

podataka e pri aktiviranju komandnog poljaOK dovesti do izdavanja sledeeg upozorenja.
dimenzionisanim gredama.
U delu dijalog box-a Nain prikaza povrine uzengija vri se izbor jednog od dva ponuena
naina prikazivanja povrine uzengija u programu.
Prvi nain, Klasian nominalna povrina dvosene uzengije je uobiajen i korien je

u svim prethodnim verzijama programa. U ovom sluaju povrina uzengija se izraava kao
nominalna povrina dvosenih uzengija. Na primer, povrina dvosenih uzengija 8 / 20 bi se
raunala na sledei nain:
8 / 20(m = 2) => (0.82 / 4) (100 / 20) = 2.513cm2

755
Kada se koristi ovaj prikaz povrine uzengija, pored vrednosti za raunski potrebnu povrinu
uzengija ispisuje se (m=2).
Drugi nain, Ukupna povrina preseenog elika prikazuje povrinu uzengija kao ukupnu
povrinu preseenih ipki na segmentu duine 1 m. Na primer, povrina dvosenih uzengija
8 / 20 bi se raunala na sledei nain:
8 / 20(m = 2) => (0.82 / 4) (100 / 20) 2 = 5.027cm2
Kada se koristi ovaj prikaz povrine uzengija, pored vrednosti za raunski potrebnu povrinu
uzengija ispisuje se (m=1)
Kao sto se vidi, povrina uzengija izraena na ovaj nain uvek e biti 2 puta vea od klasinog
prikaza. Pri usvajanju armature na osnovu raunski potrebne povrine rezultat e na kraju
uvek biti isti i na jedan i na drugi nain i odgovarae fiziki istoj usvojenoj armaturi.
Ilustracija dva naina prikazivanja povrine uzengija - izvetaj dimenzionisanja sa usvajanjem

armature:
(nain 1 - Klasian) (nain 2 - Ukupna povrina preseenog

elika)
T2u = 160.00 kN T2u = 160.00 kN

T3u = -160.00 kN T3u = -160.00 kN
M3u = -400.00 kNm M3u = -400.00 kNm
b/a = -3.500/3.266 b/a = -3.500/3.266

Aa1 = 10.23 cm2 Aa1 = 10.23 cm2
Aa2 = 26.96 cm2 Aa2 = 26.96 cm2
Aa3 = 0.00 cm2 Aa3 = 0.00 cm2
Aa4 = 0.00 cm2 Aa4 = 0.00 cm2
Aa,uz = 7.17 cm2/m (m=2) Aa,uz = 14.34 cm2/m (m=1)
[Usvojeno Aa,uz = 10/10(m=2) = 7.85 [Usvojeno Aa,uz = 10/10(m=2) = 15.71
cm2/m] cm2/m]
Kao to se vidi krajnji rezultat usvajanja armature je isti, odnosno, i u jednom i u drugom
sluaju usvojene su dvosene uzengije 10 / 10 koje pokrivaju raunski potrebnu povrinu. Na
mestu ispisa usvojenih uzengija (m=2) oznaava usvojenu senost a ne nain prikazivanja
povrine uzengija.
Pomou check box-a Voenje podune armature prema liniji zateuih sila se moe od
programa zahtevati da formira linije zateuih sila pomeranjem linije M/z du ose nosaa za
zadatu veliinu, koja je zavisna od statike visine nosaa. Pri tome program automatski rauna
i prikazuje dodatnu armaturu za prijem glavnih napona zatezanja. Takoe, kada je ovaj check
box ukljuen usvajanje armature i rasporeivanje iteracija podune armature vri se prema
pomerenoj liniji zateuih sila.

756
Voenje armature du nosaa prema pomerenoj liniji zateuih sila
Podrazumevano stanje je da se pomeranje linije zateuih sila izvodi za grede, a vrednost

pomeranja je 0.75 x hs (gde je hs statika visina nosaa). Vrednost pomeranja za bilo koju
gredu se moe promeniti u dijalog box-u za definisanje lokalnih ulaznih podataka (vidi
poglavlje 9.4.1.2).
Ostali podaci koje se definiu u ovom dijalog box-u, odnose se na nain prorauna svih vitkih
elemenata na modelu, te u pravom smislu predstavljaju globalne ulazne podatke. Svakako da
e ovi podaci uticati na nain dimenzionisanja samo greda kojima je u okviru lokalnih ulaznih
podataka zadato uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Kontrola stabilnosti vitkih elemenata je
primarno uslovljena podatkom o horizontalnoj pomerljivosti konstrukcije. ta vie, i
proraunske procedure se bitno razlikuju. Kako ne postoji mogunost algoritamske provere
pomerljivosti konstrukcije za opti sluaj, to je deklaracija konstrukcije kao pomerljive
(konstrukcija sa pomerljivim vorovima) ili nepomerljive (konstrukcija sa nepomerljivim
vorovima) ostavljena korisniku. Pri tome se korisnik upuuje na preporuke za projektovanje
odreenih vrsta konstrukcija definisane aktuelnom tehnikom regulativom i njene komentare.
Prekidai kojima se odreuje da li je konstrukcija pomerljiva ili ne

757
Pod nepomerljivom konstrukcijom se podrazumeva konstrukcija koja ima horizontalno

nepomerljive vorove u oba pravca. U situacijama kada se konstrukcija po pitanju
pomerljivosti vorova, ponaa razliito u dva pravca, konstrukciju treba deklarisati kao
pomerljivu.
Nepomerljive konstrukcije
Odreivanje armature pritisnutih vitkih elemenata, u sluaju nepomerljivih konstrukcija, bazira

na analizi izdvojenog stuba iz konstrukcije. Duina izvijanja nepomerljivog stuba je ili jednaka
duini stuba, ili je njoj bliska (esto se konzervativno duina izvijanja nepomerljivog stuba
usvaja kao duina stuba, bez obzira na konturne uslove). S obzirom na ove, relativno, male
razlike, primenjeno je reenje koje duinu izvijanja locira centriranu po visini stuba.
Odstupanje od stvarne lokacije duine izvijanja je takvo da su greke u krajnjim rezultatima
zanemarljive i na strani su sigurnosti (zahvaljujui postavljanju minimalne vrednosti faktora
duine izvijanja na 0.85).
Osiguranje stabilnosti pritisnutog vitkog elementa se sprovodi uveanjem momenata savijanja
prvog reda usled netanosti prilikom izvoenja (imperfekcija) i uticaja drugog reda. Preseci
elementa se zatim dimenzioniu na, ovako, uveane uticaje. Pri tome se, konzervativno,
momenti savijanja uveavaju nezavisno u dva ortogonalna pravca pravci definisani lokalnim
osama poprenog preseka.
Izbor metoda prorauna uveanih momenata savijanja

za umereno i izuzetno vitke delove modela
Programski su podrani sledei postupci prorauna uveanih momenata savijanja:
Metoda dopunske ekscentrinosti

Metoda dopunske ekscentrinosti je predviena za primenu na elementima umerene
vitkosti. Uticaji drugog reda su predstavljeni kao direktne funkcije geometrije elementa i
uticaja prvog reda.
Metoda model-stub, kod koje se aproksimira krivina poprenog preseka u ukljetenju

Model-stub postupak obezbeuje vii stepen tanosti, zbog ega moe biti primenjivana u
svim oblastima vitkosti elemenata. Aproksimativni oblik ove metode bazira na direktnoj
proceni krivine preseka u funkciji geometrije preseka i nivoa aksijalnog optereenja.

758
Podrazumevani (default) nain prorauna dodatnih uticaja je metod dopunske ekscentrinosti u

oblasti umereno vitkih stubova, odnosno model-stub postupak u oblasti izrazito vitkih
elemenata. Meutim, korisniku je ostavljena mogunost da za obe oblasti vitkosti sam odabere
jednu od ponuenih metoda prorauna. Granica izmeu umereno vitkih i izrazito vitkih
elemenata se zadaje u edit box-u lambda,gr=.
Podatak koji odreuje granicu izmeu umereno

i izuzetno vitkih elemenata konstrukcije
Znai, i za umereno i za izuzetno vitke elemente konstrukcije moete proizvoljno odabarati bilo
koji od poneenih postupaka prorauna. Na ovaj nain omoguen je izbor i neloginih
postupaka prorauna, poput izbora metode dopunske ekscentrinosti za proraun izrazito vitkih
elemenata. Primena ovakvog izbora nema opravdanja u tehnikim standardima, kojima je
definisana kontrola stabilnosti elemenata. Sa druge strane, iskusni korisnici mogu na ovaj
nain stei grubu aproksimaciju tanijeg ponaanja konstrukcije.
Napomenuemo da su razlike u rezultatima aproksimativne i "tane" model-stub metode esto

zanemarljive. Kako je proraun aproksimativnim postupkom znatno bri, to se primena
"tanog" postupka retko ispostavlja opravdanom, uprkos veoj tanosti rezultata koji su njome
obezbeeni.
Pomerljive konstrukcije
U sluaju pomerljivih konstrukcija analiza izdvojenih stubova iz konstrukcije ne daje dovoljno

tane rezultate, zbog ega veina tehnikih standarda, u ovom sluaju, zahteva primenu
kompleksnijih metoda prorauna, kojima se zahteva analiza celine konstrukcije na uticaje
drugog reda. Odredbe tehnikih propisa kojima je regulisana ova oblast daju izuzetno krta
uputstva za proraun ovih konstrukcija. Dodatno, uputstva su u obliku koji nije mogue
algoritamski prezentovati za opti sluaj neregularne prostorne konstrukcije. Zbog toga,
programski su implementirana tri aproksimativna postupka prorauna.

759
1. Proraun statikih uticaja po teoriji II-og reda
Pre samog prorauna statikih uticaja po teoriji II-og reda, potrebno je definisati sve
merodavne kombinacije za dimenzionisanje, obzirom da nakandno kombinovanje rezultata
dobijenih po teoriji II-og reda nije mogue. U proceduri zadavanja lokalnih ulaznih
podataka, svim stubovima je potrebno iskljuiti uzimanje u obzir uticaja izvijanja. Pre
samog dimenzionisanja, pomou naredbe Sluajevi optereenja, potrebno je postaviti
anvelopu svih prethodno definisanih kombinacija. Na ovaj nain e vitki elementi
konstrukcije biti dimenzionisani bez dodatnog uveavanja dobijenih momenata savijanja,
znai samo na osnovu dobijenih rezultata po teoriji II-og reda.
Napomenuemo da su opisanim postupkom stvarni momenti savijanja potcenjeni. Razlog

ovome je neobuhvatanje prethodnim proraunom materijalne nelinearnosti, niti imperfekcija
konstrukcije. Korisnik se upuuje da o ovome vodi rauna prilikom usvajanja armature
pritisnutih elemenata.
2. Proraun statikih uticaja po teoriji II-og reda + Analiza izdvojenog stuba
Ovaj postupak je u potpunosti isti kao i prethodni sa stanovita odreivanja statikih uticaja
prema teoriji drugog reda. Razlika je u tome to ovde u okviru lokalnih ulaznih podataka za
stubove ne treba isljuivati uzimanje u obzir uticaja izvijanja. U ovom sluaju treba odabrati
da je konstrukcija nepomerljiva, odnosno zahtevati dimenzionisanje kao za nepomerljive
konstrukcije za nove, manje vrednosti vitkosti.
Napomenuemo da opisana procedura nema opravdanja u aktuelnim tehnikim

standardima, zbog ega je preporuena njena primena samo u sluaju potrebe grube
procene realnog ponaanja konstrukcije.
3. Proraun statikih uticaja po teoriji I-og reda + Analiza izdvojenog stuba
Ovaj postupak se bazira na rezultatima po teoriji I-og reda. Znai postupak je isti kao i kod
nepomerljivih konstrukcija, izdvajanje stuba iz konstrukcije i njegov nezavisan tretman,
stim to je u okviru globalnih ulaznih podataka potrebno zadati da je konstrukcija
pomerljiva. Kako je re o elementima sa pomerljivim krajevima, to su duine izvijanja ovih
stubova vee od duine stuba. Konzervativno se usvaja da se cela duina stuba nalazi u
sredinjem delu duine izvijanja. Sa ovim pretpostavkama, uveanje momenata savijanja se
sprovodi saglasno ranije opisanom aproksimativnom model-stub postupku.
Napomenuemo da ni ova procedura nema opravdanja u aktuelnim tehnikim standardima,

zbog ega je preporuena njena primena samo u sluaju potrebe grube procene realnog
ponaanja konstrukcije. Oigledne prednosti ovako definisanog postupka lee u njegovoj
brzini, uvoenja u o proraun imperfekcija i mogunost superpozicije uticaja. Dodatno, na
reenje posredno utiu i karakteristike materijalne nelinearnosti armiranog betona.
Izborom ove naredbe program ulazi u standardnu proceduru selektovanja.
<0 sel> Ulazni podaci za grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada je potrebno selektovati sve grede kojima je potrebno pridruiti iste ulazne
podatke. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.

760
Izgled dijalog box-a za definisanje lokalnih ulaznih podataka
Kako procedura selekcije nema nikakvih ogranienja, odnosno mogue je selektovati potpuno
proizvoljno odabranu grupu greda, to pojedini podaci u ovom dijalog box-u mogu biti ispisani
kao neaktivni. To ujedno oznaava da data grupa podataka nije zajednika za sve selektovane
grede. U ovakvim sluajevima, aktiviranje komandnog polja OK dovee do promene samo
ulaznih podataka koji su jasno ispisani u dijalog box-u.
Prazno polje za Kvalitet betona ukazuje da sve prethodno

selektovane grede nemaju isti kvalitet betona
Kako se u ovom dijalog box-u zadaju raznorodni ulazni podaci (kvailtet materijala, nain
armiranja, duine izvijanja), to ovakva koncepcija omoguava laku promenu samo eljene
grupe ulaznih podataka. Znai, ako elite da pojedinim gredama zadate recimo samo nove

761
duine izvijanja, onda je, ne obazirui se na ostale podatke u ovom dijalog box-u, potrebno
selektovati sve grede koje treba da imaju istu duinu izvijanja. Isto vai i za promenu ostalih
ulaznih podataka.
U sluaju da ste za promenu ulaznih podataka selektovali grede razliitih setova ulaznih
podataka, tada u dijalog box-u nee biti slike poprenog preseka, a zatvorena lista za izbor
eme armiranja e biti nedostupna za promenu, obzirom da ona zavisi od oblika poprenog
preseka.
Dijalog box bez slike poprenog preseka, oznaava da su

selektovane grede razliitog oblika poprenog preseka
Rastojanje armature od ivice preseka
U desnom delu dijalog box-a, nalazi se skica poprenog preseka na kome su ematski
oznaene armature ije e se vrednosti proraunavati u postupku dimenzionisanja, a u
gornjem levom uglu dijalog box-a se u etiri prikazana edit box-a definie rastojanje teita
armatura od odgovarajuih ivica preseka. Program po default-u za vrednost ovog rastojanja
usvaja 10% od odgovarajue dimenzije, ali svakako da moete zadati potpuno proizvoljnu
vrednost.

762
Deo dijalog box-a za definisanje rastojanja armature od ivice preseka
Materijal
U donjem levom uglu dijalog box-a se nalaze podaci o materijalu, koje ste definisali u okviru
globalnihn ulaznih podtaka, i oni su tu prisutni u sluaju da elite pojedinim gredama da
pridruite razliite materijale. Naime, aktiviranjem komandnog polja OK svi zadati podaci u
ovom dijalog box-u e biti pridrueni samo selektovanim gredama.
Deo dijalog box-a za definisanje kvaliteta materijala

763
Nain armiranja
U sredinom levom delu dijalog box-a nalaze se dve grupe prekidaa koje su meusobno
povezane i pomou kojih vrite izbor naina dimenzionisanja.
Deo dijalog box-a za definisanje naina dimenzionisanja
Kako program u optem sluaju reava naprezanje od kosog savijanja (M2, M3, N1) i
naprezanje usled smiuih naprezanja (T2, T3, i M1), to su za prijem uticaja od savijanja
omoguene sledee opcije:
Oba pravca simetrino. U ovom sluaju presek se obostrano simetrino armira sa etiri
linije raspodeljene armature (Aa1=Aa2 i Aa3=Aa4). Pri tome se algoritamski trai optimalan
odnos koliina armatura Aa3/Aa1, koji rezultira minimalnom koliinom ukupne armature u
preseku.
Dominantni moment. U ovom nainu armiranja imate mogunost da sa dva prekidaa

ispod, definiete koji je uticaj dominantan (M3 ili M2), odnosno da li ete uticaje primati
sa armaturama Aa1 i Aa2 (prekida: Oko ose 3 (Aa1,Aa2)) ili sa armaturama Aa3 i
Aa4 (prekida: Oko ose 2 (Aa3/Aa4)). Ispod ova dva prekidaa koji se meusobno
iskljuuju, nalazi se i prekida Drugi moment se zanemaruje koji radi kao check box,
odnosno moe biti postavljen ili na ukljueno, ili na iskljueno stanje. Ako je ovaj prekida
postavljen na ukljueno stanje (u malom pravougaoniku treba da stoji simbol ), tada e
program u proraunu armature moment iz drugog pravca potpuno ignorisati, a ako je
postavljen na iskljueno stanje tada e program oba uticaja tretirati u proraunu, ali e ih
primati samo sa dve armature koje su odabrane. Ovaj nain armiranja program preporuuje
za sve grede na modelu.
Proizvoljno, kada je ovaj nain armiranja odabran tada imate mogunost da zadate
potpuno proizvoljne odnose za svaku od etiri mogue armature prema ukupnoj armaturi u
preseku. Ovde je jedini uslov da suma ovih odnosa mora imati vrednost 1.00.

764
Moment torzije se zanemaruje. Postavljanjem ovog prekidaa na ukljueno stanje,

imate mogunost da od programa zahtevate da pri proraunu potrebne armture zanemari
uticaje torzije. Ova opcija ima primenu kod dimenzionisanju greda u ploama, kada ove
uticaje objektivno preuzima sama ploa.
Za sve grede, program po default-u usvaja nain armiranja Dominantni moment ->
Oko ose 3 (Aa1,Aa2), a za sve stubove usvaja Proizvoljno, pri emu uee pojedinih
armatura odreuje iz uslova da armatura bude rasporeena homogeno po preseku.
Napomenuemo da se kod krunih i cevastih preseka ne moe birati nain armiranja, ve je
programski usvojeno da se u celom preseku proraunava samo jedna armatura Aa1 koja se
rasporeuje ravnomerno po obimu preseka.
eme armiranja
Deo dijalog box-a za izbor eme armiranja
Poslednji podatak koji odreuje nain armiranja, je izbor jedne od ponuenih ema armiranja.
eme armiranja zavise od oblika poprenog preseka i za: T-preseke, I-preseke, sanduaste
preseka, otvorene preseke i nesimterine I preseke su predviene dve eme armiranja, koje
variraju samo poloaj bonih armatura: Aa3 i Aa4. Za sve ostale preseke, izuzev
pravougaonih, postoji samo jedna ema armiranja te ovaj podatak nema nikakvog uticaja na
nain njihovog dimenzionisanja. Za pravougaone preseke, koje se inae i najee javljaju u
praksi, pored eme armiranja putem linija armatura, predviena je mogunost zadavanja
jednog od predefinisanih rasporeda ipki armature u preseku.

765
ema 1 ema 2 ema 3 ema 4 ema 5
Izbor jedne od ponuenih ema armiranja, sa predefinisanim rasporedmo ipki u preseku, ima
naroito primenu kod stubova, jer se na ovaj nain raunski dobija manja potrebna armatura
nego kada se radi sa linijama armature. Pored toga, na ovaj nain se prevaziliazi i problem
ugaonih ipki. Naime, pri izboru eme sa linijama armature, ugaone ipke iskljuivo pripadju
glavnim armaturama: Aa1 i Aa2. Svako da je pri emama armiranja sa tano usvojenim
rasporedmo iki u preseku podrazumevano da sve postavljene ipke u preseku imaju isti
prenik. Pri obradi rezulatata ovako dimenzionisanih stubova, rezultati e takoe biti prikazani
putem dijagrama odgovarajuih linija armature (Aa1, Aa2, Aa3, Aa4), iako je rezultat
dimenzionisanja dao ukupnu potrebnu povrinu armtuture: Aa,uk. Ordinate na ovako
prikaznim dijgramima, bie preraunate na sledei nain:
ema2: Aa1=Aa2=2/4Aa,uk; Aa3=Aa4=0

ema3: Aa1=Aa2=2/6Aa,uk; Aa3=Aa4=1/6Aa,uk
ema4: Aa1=Aa2=3/6Aa,uk; Aa3=Aa4=0
ema5: Aa1=Aa2=3/8Aa,uk; Aa3=Aa4=1/8Aa,uk
Uticaji izvijanja
Deo dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka o vitkim elemenata
Pomou prekidaa Uticaj izvijanja, odreuje se da li e selektovane grede od strane

programa biti tretirane kao vitki elementi ili ne. Programski, svim stubovima se ovaj prekida
postavlja na ukljueno stanje, dok je za ostale gredne elemente na modelu on po default-u

766
postavljen na isklujueno stanje. Ako je ovaj prekida postavljen na ukljueno stanje, tada
ete u edit box-ovima Koef. duzine izvijanja oko ose 3 i Koef. duzine izvijanja oko
ose 2 imati mogunost da zadate odgovarajue koeficiente duine izvijanja. Programski se za
ove koeficiente usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.
Duina izvijanja pojedinih elemenata se odreuje aproksimativno, saglasno preporukama

veine tehnikih standarda, na nain koji u njen proraun uvodi geometriju elementa i uslove
njegove veze sa susednim elementima (zapravo stepen ukljetenja krajeva stuba u ostatak
konstrukcije). Pri tome se bitno razlikuju izrazi kojima se sraunava duina izvijanja
nepomerljivog stuba, od onih za pomerljive stubove. Duina izvijanja elementa nepomerljive
konstrukcije (osim konzolnih prepusta) je najvie jednaka duini stuba, dok je u sluaju
pomerljive konstrukcije ona najmanje jednaka duini stuba.
Duine izvijanja stubova sa horizontalno nepomerljivim vorovima
Duine izvijanja stubova sa horizontalno pomerljivim vorovima
Pomou prekidaa S (Start) i E (End), odreuju se uslovi pridranosti na krajevim stuba, i

to u pravcu obe lokalne ose. Naime ako je prekida S postavljen na ukljueno stanje, to
oznaava da je poetak tapa bono pridran u pravcu date lokalne ose, a ako je postavljen na
iskljueno stanje, to oznaava da je dati kraj tapa slobodan. Isto vai i za stanje prekidaa
E. Stanje ovih prekidaa praktino odreuje da li je dati kraj tapa u srednjoj duini izvijanja
stuba ili ne. ta je poetak a ta kraj tapa najlake ete videti ako pomou naredbe
Vidljivost, za vidljive postavite lokalne ose greda. Naime, pozitivan smer lokalne ose 1 je
uvek usmeren od poetka ka kraju tapa.

767
Pomeraj linije zateuih sila
Deo dijalog box-a za definisanje pomeraja linije zateuih sila
Omogueno je zadavanje vrednosti pomeraja linije zateuih sila. Vrednost pomeraja je

jednaka proizvodu statike visine nosaa i koeficijenta koji se zadaje u edit polju. Pomeraj
linije zatezuih sila nezavisno se sraunava za svaku od dve ose savijanja. Ako se za vrednost
koeficijenta unese 0.0 to e znaiti da se ne koristi pomerena linija zateuih sila i to je default
vrednost za stubove, dok je default vrednost koeficijenta za grede 0.75.
Napomena:
U sluaju preseka, kod kojih su u ulaznim podacima zarotirane lokalne ose, one se u modulu
za dimenzionisanje uvek tako postavljaju da se dovodu u poloaj glavnih osa datog preseka
(popreni presek je uvek uspravan). Pri tome se svakako i statiki uticaji u preseku redukuju
na novo postavljeni poloaj lokalnih osa.
Zarotirani poloaj preseka zadat ulaznim Redukovani poloaj preseka u modulu za

podacima dimenzionisanje

768
9.4.2 Proraun potrebne armature

Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Dimeznionisanje ulazi
<0 sel.> Dimenzionisanje greda - Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Deselektovanje /<krAj>):
Naime, sada se oekuje da selektujete sve grede i stubove za koje elite da izvrite proraun
potrebne armature. Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su
selektovane grede ve ranije dimenzionisane i u tom sluaju e izdati odgovarajue
upozorenje.
Deo dijalog box-a sa upozorenjima
Obzirom da se ranije usvojena armatura u gredama ne uklanja automatski, nakon ponovnog

dimenzionisanja, to pomou prekidaa Ponititi usvojenu armaturu u gredama koje se
ponovo dimzioniu, imate mogunost da to zahtevate od programa.
Sada se oekuje da odaberete merodavno optereenje za sve selektovane grede i stubove,

koje je potrebno dimenzionisati. Prema tome, za dimenzionisanje je potrebno selektovati samo
grede i stubove koje elite da dimenzioniete za isto merodavno optereenje. Znai imate
mogunost ili da dimenzionisanje uradite za postavljeni tekui sluaj optereenja ili pak za
definisanu emu kombinovanja optereenja. U sluaju da u okviru naredbe ema
kombinovanja optereenja sva optereenja imaju karakter Nedefinisano optereenje, tada
e ovaj prekida biti neaktivan. I komandno polje OK e biti neaktivno sve dok se klikom
mia jasno ne opredelite za jedan od mogua dva naina izbora merodavnog optereenja.
Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak dimenzionisanje svih prethodno
selektovanih greda i stubova. Nakon zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za
obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u sledeem poglavlju.
Napomena:
Napomenuemo da je u proceduri dimenzionisanja greda i stubova poeljno da koristite opciju
Kompletna ema, obzirom da je ovaj nain mnogo lagodniji jer ne morate voditi rauna o
parcijalnim koeficijentima sigurnosti, kao ni o broju moguih kombinacija jednovremenog
delovanja osnovnih sluajeva optereenja. Opciju dimenioznisanja za tekui sluaj optereenja
treba koristiti samo za standarde u kojima nije podrana ema kombinovanja optereenja.

769

Za prikaz rezultata dimenzionisanja greda i stubova, potrebno je odabrati naredbu
Prikaz rezultata. Nain rada sa ovom naredbom je gotovo isti kao i sa naredbom Greda
koja slui za prikaz presenih sila u gredama. Jedina razlika je u tome to se ovde ne prikazuju
presene sile, ve dijagrami raunski potrebne armature du greda (ordinate se izraunavaju u
cm2 potrebne armature u datom preseku).
moe vriti brza promena vrste armature. Na prvom mestu ove liste nalazi se opcija Disp.
koja obezbeuje prikaz numeracije poetka i krajeva svih greda na modelu.
Numeracija greda odgovarajuim brojevima vorova

sa mree konanih elemenata (dispozicija greda)
Kako se pri prikazu pojedinanih dijagrama, kao i u tekstualnom izvetaju dimenzionisanja,

program poziva na redni broj grede za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja, to bi
svakako bilo dobro da izvetaj dimenzionisanja otpone sa dispozicijom greda, na kojoj su
oznaeni redni brojevi vorova, na njenom kraju i poetku. Upravo eksport ovakvog bloka u
projekat, koji e biti smeten u poglavlje Dimenzionisanje (beton), omoguie lake
tumaenje gde se na modelu nalazi greda za koju se prikazuju rezultati dimenzionisanja.
Izborom naredbe Prikaz rezultata, na komadnoj liniji se javlja sledea poruka:
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / <krAj>):
Izborom podopcije prIkaz sa komandne linije, otvara dijalog box sledeeg izgleda:

770
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama potrebne armature
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, praktino se vri izbor

dijagrama koji e se prikazivati na crteu.
Aa2- prikaz samo armature Aa2

Aa2/Aa1- istovremeni prikaz armatura Aa2 i Aa1
Aa3/Aa4- istovremeni prikaz armatura Aa3 i Aa4
Au,uz- prikaz potrebne povrine uzengija po dunom metru grede, za prijem smiuih
naprezanja (programom je predvieno da se smiua naprezanja pokrivaju samo sa
uzengijama bez kosih gvoa). Rezultati se uvek prikazuju za dvosene uzengije, te
je na primer, za pokrivanje proraunate vrednosti na dijagramu od: 5,00 cm2/m
potrebno usvojiti dvosene uzengije: 8/10 cm.
Aa- prikaz ukupne podune armature u preseku (Aa1+Aa2+Aa3+Aa4)
Kada je ukljuen check box Prikaz linije zateuih sila istovremeno e biti prikazani
izabrani dijagram raunski dobijene armature i dijagram potrebne armature prema pomerenoj
liniji zateuih sila.
Izborom jednog od ponuenih prekidaa, i aktiviranjem komandnog polje OK, program e

rezultate proraunate armature prikazati u formi odabranog dijagrama.

771
Prikaz dijagrama potrebne armature Aa2/Aa1
Napomenuemo da se jedino za grede krunog i cevastog preseka, ne prikazuju sva etiri

dijagrama potrebne podune armature, ve samo dijagram Aa1. Za ovakve oblike poprenog
preseka, kao rezultat se dobija samo jedna armatura koja se postavlja simetrino u poprenom
preseku.
Kako se jedino pri proraunu smiuih naprezanja moe desiti sluaj da se proraunati uticaji
ne mogu prihvatiti armaturom, to je u takvim sluajevima, jedino reenje ili u promeni
kvaliteta materijala ili u poveanju poprenog preseka greda. Ovakve grede e na crteu biti
jasno obeleene crvenom bojom.
Ostale opcije koje se nude u ovoj naredbi, kao to su: sakrivanje uticaja i prikaz pojedinanih
dijagrama za selektovane grede, potpuno su iste kao i kod naredbe za prikaz presenih sila u
gredama.

Kako su programi Radimpex-a grafiki orijentisani i imaju stalnu tenju za to
veom automatikom, a krajnji cilj svakog prorauna konstrukcije su radioniki crtei, odnosno
u sluaju betonskih konstrukcija, crtei detalja armiranja, to smo kao prirodni nastavak
postupka dimenzionisanja predvideli i procedure usvajanja i voenja armature du svih
grednih elemenata. Nakon izbora naredbe Usvajanje armature, program e sa komandne
linije zahtevati da selektujete grede za koje elite da usvajate armaturu.
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz / sakrivanje Uticaja / Kopiranje iteracija /
uJednaavanje iteracija / <krAj>):
U ovoj proceduri je predviena pojedinana selekcija, pri emu je nakon izbora prve grede,
dozvoljeno selektovanje i ostalih greda, koje su povezane sa prethodno selektovanom, i imaju
isti set numerikih podataka. Znai, odabrane grede za usvajanje armature moraju biti istog
seta numerikih podataka, i moraju biti meusobno povezane. Klik na desni taster mia e
oznaiti kraj procedure selektovanja, a na ekranu e se ubrzo pojaviti dijalog box sledeeg
izgleda.

772
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u gredama
Dijagrami
U donjem delu dijalog box-a se prikazuju dijagrami proraunate armature du selektovanih

greda. Kako ovi dijagrami ne bi bili optereeni kotama numerikih vrednosti, a sve zbog
preglednosti, to je predvieno da se kretanjem mia po proizvoljnim delovima ove oblasti,
odmah iznad dijagrama, prikazuju oitane vrednosti: x= i Aa=.
Deo dijalog box-a za oitavanje vrednosti ordinata

na dijagramu potrebne armature
Podatak x= predstavlja horizontalno rastojanje u metrima od poetka dijagrama do

trenutnog poloaja mia, a podatak Aa= predstavlja ordinatu na dijagramu (cm2 potrebne
armature), koja je najblia poloaju mia. Kako dijagram ima vrednosti i sa gornje (armatura

773
Aa2), i sa donje strane (armatura Aa1), to e se prikazivati vrednost gornje, odnosno donje
ordinate, u zavisnosti od toga da li se mi nalazi u gonjem ili donjem delu dijagrama. Obzirom
da je prostor za prikaz dijagrama fiksne veliine, a da dijagram moe biti proizvoljnih
dimenzija, u ovom delu dijalog box-a je omogueno zumiranje pritiskom na taster Ctrl i
odgovarajue dugme mia.
Kako za svaku od greda postoje tri vrste dijagrama potrebne armature (Aa2/Aa1, Aa3/Aa4 i
Aa,uz), to pomou prekidaa u delu dijalog box-a Dijagram, birate koji od ova tri dijagrama
elite da bude prikazan.
Prekidai za izbor dijagrama potrebne armature
Pored toga to utiu na prikaz dijagrama, ovi prekidai utiu i na logiku rada celog dijalog box-
a, o emu e kasnije biti vie rei. Za sada neka na ukljueno stanje bude postavljen prekida
Aa2/Aa1.
Popreni presek
U gornjem desnom delu dijalog box-a je previen prostor za prikaz poprenog preseka za koji
se usvaja armatura. Kako i popreni preseci mogu biti razliitog oblika i proizvoljnih dimenzija,
a prostor predvien za njihov prikaz je fiksan, to je i u ovom delu djlalog box-a omogueno
zumiranje pritiskom na taster Ctrl i odgovarajue dugme mia.

774
Zumirani deo crtea poprenog preseka
Postavljanje podune armature u poprenom preseku
Poduna armatura se postavlja jednostavnim klikom mia u okolini malog crvenog krsta koji
odreuje mogui poloaj ipki u poprenom preseku (ova opcija e biti dostupna jedino ako je
na ukljueno stanje postavljen ili check box Aa2/Aa1 ili Aa3/Aa4).
U gornjoj zoni su postavljene dve ipke prenika =16
Ispod slike poprenog preseka, nalazi se edit box =, u kojem se zadaje prenik ipke koju
elite da postavite.

775
Edit box za izbor prenika ipke koja se trenutno postavlja u poprenom preseku
Postupak uklanjanja pogreno postavljene ipke je potpuno isti, odnosno klik mia u okolini
ve postavljene ipke e dovesti do njenog uklanjanja iz poprenog preseka, a na tom mestu
e se ponovo pojaviti crveni krst. Program po default-u za mogui poloaj ipki u poprenom
preseku odreuje sve uglove uzengija, s tim to svakako moete sami uticati na njihov
raspored. Naime, du svakog od segmenta uzengije moete postaviti proizvoljan broj meu-
krstia. To se radi tako to se miem klikne na eljeni segment uzengije tako da on postane
crvene boje, a u edit box-u n=, koji e tek tada biti dostupan za editovanje, zada eljeni broj
ipki. Nakon pritiska na taster Enter ili Tab, program e prihvatiti zadati broj i tano toliko
krstia postaviti du prethodno selektovanog segmenta uzengije.
Na gornjem segmentu uzengije, ubaena su nova 3 meu-krstia

776
Svi krstii e biti postavljeni na jednakom rastojanju, tako da u sluaju da elite da ipke budu
nesimetrino postavljene du datog segmenta uzengije, jasno je da treba da zadate vei broj
podela, a pri samom postavljanju ipki, postaviete ih samo preko krstia koji odgovaraju
eljenom poloaju ipke.
U sluaju da je potrebno usvojiti toliko armature da ona ne moe stati u jedan red, omogueno
je i armiranje u vie redova. Za ovu namenu su predvieni delovi dijalog box-a Aa1 i Aa2.
Naime, tu je u edit-box-u n= potrebno zadati broj eljenih redova armature i unos potvrditi
pritiskom na taster Enter ili Tab. U tom trenutku e za editovanje biti dostupan i edit box
e= u kome moete zadati osovinsko rastojanje izmeu redova armature, a na slici poprenog
preseka e se pojaviti i drugi red krstia koji u podunom smislu odgovara rasporedu iz prvog
reda.
U gornjoj zoni je zadato armiranje u 2 reda armature na

meusobnom osovinskom rastojanju od 3 cm
U sluaju da se za tekui prikaz dijagrama, na ukljueno stanje postavi prekida Aa3/Aa4,

tada e prethodno opisani delovi dijalog box-a za definisanje armiranja u vie redova dobiti
nove nazive: Aa3 odnosno Aa4, i po logici stvari ti podaci e se odnositi na bonu
armaturu: Aa3 i Aa4. Napomenuemo da ugaone ipke uvek pripadaju armaturama Aa1,
odnosno Aa2.
Simetrino postavljanje podune armature
U sluaju da imate simetrino armiranje, tada je dovoljno da samo jednoj armaturi, recimo
armaturi Aa2, definiete taan poloaj ipki, dok drugu, u ovom sluaju Aa1 moete
automatski preslikati.

777
Naredba za osno simetrino preslikavanje usvojene armature
Ovaj postupak se sprovodi tako to se miem selektuje segment uzengije du koga je ve

postavljena armatura, tako da on postane crven, i potom klikne na desni taster mia. Iz ovako
otvorenog padajueg menija treba aktivirati naredbu Simetrino i program e automatski
osno preslikati ranije postavljenu armaturu na odgovarajui segment uzengije.
Pomou opcije Simetrino, prethodno usvojena armatura

u gornjoj zoni, postavljena je i u donjoj zoni
Kako se na crteu poprenog preseka ne kotiraju postavljene ipke, a sigurno je od interesa da

u toku rada u svakom trenutku znate koji ste prenik ipke na kom mestu postavili, to je
razvijena procedura identifikacije postavljenih ipki. Naime dovoljno je da miem doete u
okolinu ipke iji vas prenik interesuje, i ispod slike poprenog preseka, pojavie se
informacija =.

778
Deo dijalog box-a u kome se ispisuje prenik ipke,

u iju okolinu je doveden kursor mia
Prethodno opisana procedura postavljanja podunih ipki u poprenom preseku vai za sve
oblike poprenih preseka izuzev za kruni i cevasti presek. Naime, kada se za usvajanje
armature selektuje greda krunog ili cevastog poprenog preseka, tada se otvara isti dijalog
box, s tim to se sada na crteu poprenog preseka ne pojavljuju crveni krstii koji odreuju
mogui poloaj ipki u poprenom preseku, ve se odmah pojavljuje armatura koju je program
sam postavio po default-u.
Izgled dijalog box-a za usvajanje armature u krunom poprenom preseku
Kako smo poli od pretpostavke da e se armatura u ovakvim oblicima poprenih preseka

postavljati homogeno po obimu, to je ovde predvieni nain za postavljanje armature znatno

779
bri i jednostavniji nego kod drugih oblika poprenih preseka. Naime, dovoljno je samo u edit
box-ovima n= i =, koji se nalaze ispod crtea poprenog preseka, zadati eljeni broj i
prenik ipki, i one e automatski biti postavljene homogeno po obimu preseka. Za ovakve
oblike poprenih preseka postoji jo jedna specifinost koja proizilazi iz injenice da se kao
rezultat dimenzionisanja dobija samo jedan dijagram podune armature Aa1, te e check box
Aa3/Aa4 biti zamrznut - neaktivan.
Postavljanje uzengija u poprenom preseku
Za proces usvajanja poprene armature, neophodno je da na ukljueno stanje postavite

prekida Aa,uz, nakon ega e se u dijalog box-u pojaviti dijagram potrebne poprene
armature.
Postavljanjem prekidaa Aa,uz na ukljueno stanje,

ulazi se u proceduru usvajanja poprene armature
Sada e za editovanje biti dostupan i deo dijalog box-a Aa,uz. Naime, zadavanjem eljenih
vrednosti u edit box-ovama =, e= i m=, usvaja se prenik uznegije, rastojanje
uzengija i njihova senost, ime e biti poznati svi neophodni podaci za poprenu armaturu.

780
Edit box-ovi za izbor prenika, rastojanja i senosti usvojenih uzengija
U edit box a0= moete zadati veliinu zatitnog sloja, odnosno rastojanje od ivice preseka
do spoljne ivice uzengije. Ovaj podatak je jedinstven za ceo presek i direktno utie na poloaj
kako uzengija, tako i ipki u poprenom preseku.
Edit box za zadavanje veliine zatitinog sloja
Naknadna promena ovog podataka, kao i prenika uzengija, bez ikakvih posledica e
automatski sraunavati novi poloaj ranije postavljenih ipki u poprenom preseku.

781
Voenje armature du grede
U dosadanjem delu uputstva smo objasnili kako se postavlja armatura u poprenom preseku,
pa se sada postavlja pitanje za koje preseke po duini selektovanih greda ona vai, odnosno
dokle se po duini tako postavljena armatura prostire. Kako svaka od postavljenih ipki u
poprenom preseku (izuzev konstruktivnih) pripada jednoj od etiri mogue armature (Aa1,
Aa2, Aa3 ili Aa4), to e njena povrina ui u zbir odgovarajue armature. U dijalog box-u, sa
leve strane crtea poprenog preseka, prikazuju se trenutne vrednosti za ove etiri armature.
Prikaz povrina usvojene armature u preseku
Sigurno ste primetili da se nakon postavljanja ipki u poprenom preseku, na dijagramu

potrebne armature pojavljuju horizontalne linije sa njegove gornje i donje strane, ije
udaljenje od ose dijagrama odgovara povrini odgovarajue postavljene armature. Ova linija
se prostire du celog dijagrama i oznaava da postavljena armatura u poprenom preseku vai
po celoj duini svih selektovanih greda. Kako sigurno neete celu gredu armirati sa
maksimalno potrebnom armaturom, to se postupak usvajanja armature sprovodi u iteracijama.
Naime, u prvoj iteraciji se obino postavlja neka minimalna armatura, koja ide celom duinom
grede, a u sledeim iteracijama se dodaje nova armatura koja po pravilu mora biti vea od
usvojene u prethodnoj iteraciji. Sa koliko iteracija e biti pokriveni dijagrami potrebne
armature zavisi iskljuivo od elje i navika korisnika.

782
Prikaz usvojene podune armature u dve iteracije
Sve prethodno reeno za voenje podune armature du greda, vai i za poprenu armaturu -
uzengije.
Rad sa iteracijama
Kada ste postavili minimalnu armaturu u prvoj iteraciji, tada je u veini sluajeva potrebno
dodati novu iteraciju (jasno da kod selektovanih neoptereenih greda, kod kojih su armaturom
iz prve iteracije pokriveni svi dijagrami potrebne armature, nema potrebe za dodavanjem nove
iteracije). Desnim klikom mia na proizvoljno mesto unutar oblasti predviene za iscrtavanja
dijagrama potrebne armature, otvara se meni u kome su sadrane naredbe za rad sa
iteracijama.

783
Padajui meni sa naredbama za rad sa iteracijama
Na raspolaganju su sledee naredbe:
Sledea iteracija - pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja sledea iteracija (naredba e biti dostupna samo
ako ima vie od jedne iteracije)
Prethodna iteracija - pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja prethodna iteracija (naredba e biti dostupna samo
Prva iteracija - pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja prva iteracija (naredba e biti dostupna samo ako
ima vie od jedne iteracije)
Poslednja iteracija - pomou ove naredbe se vri promena tekue iteracije, odnosno za
tekuu se postavlja poslednja iteracija (naredba e biti dostupna samo
Dodaj iteraciju - pomou ove naredhe se dodaje nova iteracija, koja dobija redni broj za
jedan vei od do tada poslednje (program automatski preuzima ve
postavljenu armuturu iz do tada poslednje iteracije i pridruuje je
novoformiranoj iteraciji)
Brii tekuu iteraciju - kako je ova naredba destruktivna vodite rauna da ne aktivirate ovu
naredbu grekom (i ova naredba e biti dostupna samo ako ima vie
od jedne iteracije)
Napomenuemo da su za promenu tekue iteracije pored prethodno opisanih naredbi

predvieni i tasteri: PgUp, PgDn, Home i End, koji e funkcionisati samo kada je
fokus na delu dijalog box-a predvienom za prikaz dijagrama potrebne armature (fokus se
postavlja obinim klikom mia unutar ove oblasti).
Informacija o tekuem broju iteracije se prikazuje neposredno iznad dijagrama potrebne

armature: Iteracija 1/2". Prvi broj oznaava redni broj tekue iteracije a drugi ukupan broj
iteracija.

784
Usvojena armatura u prvoj iteraciji
Pored toga, na dijagramu potrebne armature, horizontalnu liniju pokrivanja koja odgovara
tekuoj iteraciji program iscrtava crvenom bojom, a armatura na crteu poprenog preseka
uvek odgovara tekuoj iteraciji. Samim tim i armatura koju postavljate u porenom preseku,
uvek se pridruuje tekuoj iteraciji.
Usvojena armatura u drugoj iteraciji
Na osnovu postavljenih linija usvojene armature, na dijagramu potrebne podune armature,

jasno se vidi da armatura iz dodate iteracije, vai na svim delovima selektovanih greda na
kojima ne vai armatura iz prve iteracije.

785
Vano:
Naglasiemo da su iteracije jedinstvene za sve armature, i to kako po broju, tako i po
njihovom sadraju. Ako ste recimo kreirali tri iteracije, to e znaiti da e i dijagram Aa1/Aa2
i dijagram Aa3/Aa4 i dijagram Aa,uz sadrati tri iteracije, bez obzira da li je u nekom od
ovih dijagrama dovoljan manji broj iteracija. Kako je za regularnost iteracija vano da svaka
od iteracija ima veu ili jednaku povrinu odgovarajue armature od one u prethodnoj iteraciji,
to znai da armature kod kojih je broj potrebnih iteracija manji od ukupno kreiranih, u
iteracijama koje su viak, mora imati istu povrinu kao u poslednjoj potrebnoj iteraciji. Iz ovog
razloga, program pri dodavanju nove iteracije uvek kopira sadraj armature iz prethodne
iteracije. Sve iteracije u kojima je neka od povrina armatura manja nego u prethodnoj
iteraciji, program markira isprekidanim linijama.
Isprekidana linija na dijagramu potrebne armature

jasno ukazuje da je u okviru druge iteracije, u gornjoj zoni,
usvojena manja armatura nego u prvoj iteraciji
Proraun ipki
Obzirom da je pri usvajanju podune armature, najei potreban podatak informacija koji
prenik i koliki broj komada neke armature odgovara potrebnoj povrini armature, to smo
napravili naredbu Proraun ipki. Ova naredba se aktivira iz menija, koji se otvara na desni
klik mia preko dijagrama potrebne armature. Za aktiviranje ove naredbe nije sve jedno na
kom mestu ete kliknuti na desni taster mia, unutar oblasti predviene za prikaz potrebne
armature. Naime, poloaj mia e odrediti i koliinu potrebne armature za usvajanje.

786
Neposredno pre pritiska na desni taster mia, on je doveden u poloaj

da pokazuje na ekstremnu vrednost potrebne armature u gornjoj zoni
Procedura radi potpuno isto kao i ranije opisana za oitavanje vrednosti sa dijagrama potrebne
armature. Znai tek kada ste mi doveli u poloaj blizu eljene ordinate na dijagramu, tako da
je neposredno iznad dijagrama oitana prava vrednost, i ispisana informacija Aa=", kliknite na
desni taster mia i aktivirajte naredbu Proraun ipki.
Izgled dijalog box-a u okviru

naredbe Proraun ipki
Prikazana tabela je podeljena u kolone Usvojeno i Potrebno, i okviru nje se mogu

menjati samo podaci koji nisu oseneni plavom bojom (edit box-ovi = i n=). U redu
Aa2=, u okviru kolone Usvojeno, prikazuje se povrina armature koja odgovara zadatim
vrednostima u edit box-ovima = (prenik ipki u mm) i n= (broj komada), a u okviru
kolone Potrebno, prikazuje se povrina oitana sa dijagrama (odreena poloajem mia
neposredno pre aktiviranja ove naredbe). U sluaju da su na tom delu dijagrama ve
postavljene neke ipke ranije, tada e taj broj predstavljati razliku izmeu oitane vrednosti sa
dijagrama i povrine ve usvojenih ipki. Praktino taj broj oznaava povrinu potrebne
armature koju treba dodati u tom preseku da bi on bio potpuno pokriven.
Na osnovu zadatog prenika i broja komada ipki, u edit box-ovima = i n=, u koloni
Potrebno se prikazuju jo neke korisne informacije koje zavise od trenutnog stanja vrednosti
u ovim edit box-ovima. Naime, za zadati prenik se u koloni Potrebno, u okviru reda n=,

787
prikazuju dva broja od kojih prvi predstavlja broj komada ipki koji je potreban da se sa
zadatim prenikom dostigne potrebna povrina, a drugi broj, koji se nalazi u zagradi,
predstavlja maksimalan broj ipki koji moe stati u jednom redu. Ovaj drugi broj se
proraunava iz geometrije preseka, zadatog prenika i minimalnog istog rastojanja izmeu
dve susedne ipke u jednom redu. Podatak o minimalnom istom rastojanju izmeu susednih
ipki, moe se zadati takoe u ovom dijalogu, u edit box-u e=.
Po istoj analogiji potrebna je i obrnuta informacija, odnosno koji je prenik ipke potreban za
zadati broj komada, da bi se dostigla potrebna povrina armature. Ovaj podatak se takoe
prikazuje u koloni Potrebno, ali sada u okviru reda =. Koja e od ove dve grupe podataka
biti prikazana u koloni Potrebno, iskljuivo zavisi od toga da li ste kao ulazni podatak zadali
prenik ili broj komada ipki.
Iz svega prethodno reenog se moe zakljuiti da je uloga ove naredba praktino da se ponaa
kao inteligentan kalkulator koji daje korisne informacije. Meutim pored te namene, ova
naredba se moe koristiti i za postavljanje ipki u poprenom preseku. Naime, postavljanjem
na ukljueno stanje check box-a Ukupna armatura, dostupno za aktiviranje postaje i
komandno polje Postavi ipke. Kada je check box Ukupna armatura postavljen na ukljueno
stanje, tada se u koloni Potrebno, u okviru reda Aa2=, prikazuje uvek celokupna potrebna
armatura, bez obzira da li u toj iteraciji ve postoji armatura u poprenom preseku ili ne. Iz
ovoga se moe i naslutiti ta e program uraditi nakon aktiviranja komandnog polja Postavi
ipke. Naime, program e prvo ukloniti sve ranije postavljene ipke u datoj iteraciji (jasno
samo one koje pripadaju datoj armaturi, u zavisnosti od toga koja je vrednost oitana sa
dijagrama neposredno pre poziva ove naredbe), i na osnovu novo zadatih podataka o preniku
i broju ipki, datoj iteraciji pridruiti novu armaturu. Svakako da se na ovaj nain mogu
postavljati samo ipke istog prenika i na meusobno istom rastojanju. Ako zadati broj ipki
prelazi maksimalan mogui broj ipki u jednom redu, program e ih smestiti u dva reda.
Ova naredba se moe aktivirati i kada je u dijalog box-u prikazan dijagram potrebne povrine
uzengija, odnosno kada je na ukljueno stanje, u delu Dijagram, postavljen check box
Aa,uz. Logika pozicioniranja mia je potpuno ista kao i kod prethodno opisanog prorauna
podune armature, s tim to se na desni klik mia sada moe aktiviarti naredba Proraun
uzengija.
Izgled dijalog box-a u okviru

naredbe Proraun uzengija
Prikazana tabela funkcionie na gotovo isti nain kao i kod prorauna ipki, s tim to sada u
okviru nje postoje tri reda: = (prenik uzengija u mm), e= (podatak o meusobnom
rastojanju uzengija u cm) i m= (podatak o senosti usvojenih uzengija). U koloni Potrebno,
takoe se prikazuju pomone informacije, i to ili potreban razmak uzengija za zadati prenik i
senost, ili potreban prenik uzengije za zadati razmak i senost. Aktiviranjem komandnog
polja Postavi ipke, program tekuoj iteraciji pridruuje zadati prenik, razmak i senost
uzengija.

788
Brisanje segmenta iteracije
esto Vam se moe desiti sluaj da pojedini segmenti nekih iteracija u podunom smilu vae
na jako kratkoj duini, te bi zbog jednostavnosti izvoenja bilo bolje da se na tom delu usvoji
armatura iz sledee iteracije, iako je njena povrina vea nego to je potrebno. Uzrok ovome
moe biti ili sam oblik dijagrama potrebne armature (jako strm) ili pak preterano detaljisanje
pri usvajanju armature, odnosno nepotrebno veliki broj iteracija.
Segment u okolini desnog kraja grede koji je mogue obrisati
Uzmimo za primer postavljenu armaturu u donjoj zoni prikazane grede. Jasno se moe uoiti
da bi zbog jednostavnosti, na njenom desnom kraju mogli da usvojimo armaturu iz druge, a ne
iz prve iteracije. Postupak brisanja segmenta iteracije se sprovodi tako to se miem
jednostavno klikne na njega, nakon ega on postane oznaen plavom bojom, i tek onda
pritisne taster Del. Bez ikakvog upozorenja, program e ukloniti selektovani segment i na
tom delu produiti liniju koja odgovara sledeoj iteraciji. Ako na prethodno prikazanoj gredi
obriemo segmente prve iteracije na njenom desnom kraju, dijagram usvojene armature e
dobiti sledei izgled.

789
Brisanjem segmenta, armatura iz druge iteracije

je produena do desnog kraja grede
Kako se na obrisanom segmentu iteracije postavlja armatura iz sledee iteracije, to proizilazi

jasan zakljuak da se za brisanje ne mogu selektovati segmenti poslednje iteracije.
Ovu mogunost programa treba koristiti na samom kraju procedure usvajanja armature,
odnosno tek kada ste ve usvojili taan poloaj ipki u svim iteracijama, jer e svaka
intervencija nad usvojenom armaturom iz bilo koje iteracije obnoviti obrisane segmente.
Promena duine segmenata iteracije
Pri usvajanju armature program automatski odreuje mesta poetka i zavretka iteracije na
osnovu uslova o pokrivanju dijagrama potrebne armature. Sada je mogue uticati na duinu
bilo kog segmenta iteracije. Neophodno je da se prvo klikom mia selektuje segment kome se
menja duina. Selektovani, odnosno tekui segment se iscrtava plavom bojom.

790
Selektovani segment iteracije
U meniju koji se otvara desnim klikom mia unutar oblasti predviene za iscrtavanje dijagrama
potrebne armature nalazi se opcija Promena duine segmenta, pomou koje se moe
promeniti duina trenutno aktivanog segmenta iteracije.
Padajui meni sa naredbama za rad sa iteracijama
Izborom ove naredbe otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

791
Dijalog box za promenu duine

tekueg segmenta
U prvom i drugom edit box-u prikazane su udaljenosti levog i desnog temena segmenta od
poetka grede, dok su u treem i etvrtom edit box-u prikazane udaljenosti levog i desnog
temena segmenta od kraja grede. Unoenjem nove vrednosti u bilo koji od ovih edit box-ova,
moete da promenite duinu selektovanog segmenta.
Polje Duina segmenta slui za kontrolu unetih izmena i u njemu se ispisuje trenutna
duina segmenta.
Unoenjem vrednosti 130 u prvi edit box, promenjena je

udaljenost levog temena segmenta u odnosu na poetak
grede, a samim tim i njegova duina
Kontrola usvojene armature
Ova naredba se nalazi u okviru menija, koji se otvara na desni klik mia preko prostora
predvienog za prikaz dijagrama potrebne armature. Naredbu nema smisla aktivirati ako su svi
dijagrami potrebne armature pokriveni, a predviena je za kontrolu u sluajevima kada ste iz
nekog razloga usvajanjem armature u poprenom preseku promenili zadati nain armiranja za
koji je proraunata potrebna armatura, te su neki delovi dijagrama ostali nepokriveni.

792
Padajui meni iz koga se moe aktivirati naredba za kontrolu usvojene armature
Nakon aktiviranja naredbe, program e proveriti da li usvojena armatura u svim presecima

zadovoljava i izdati poruku kojom e Vas obavestiti o rezultatu analize. U sluaju da barem u
jednom preseku usvojena armatura ne zadovoljava, program e na odgovarajuim
dijagramima debelom crvenom linijom markirati ordinate u svim presecima koji nisu zadovoljili
proveru.
Naglasiemo da se provera usvojene armature vri za trenutno vaee ulazne podatke,

odnosno za ulazne podatke sa kojima je i proraunata potrebna armature. Razlika je jedino u
tome to se proraun potrebne armture sada ne sprovodi za zamenjujue linije armature, ve
za tano usvojeni poloaj svake od ipki u preseku.
Izlazak iz dijalog box-a za usvajanje armature
Kao i u svim ostalim dijalog box-ovima, komandno polje Cancel je predvieno za

odustajanje od svih sprovedenih akcija u dijalog box-u, dok se nakon izbora komandnog polja
OK, prvo sprovodi kontrola regularnosti usvojene armature u svim iteracijama. Ako se u
nekoj od iteracija pronae da povrina neke od armatura nije vea ili barem jednaka povrini
odgovarajue armature iz prethodne iteracije, program izdaje odgovarajue upozorenje.
Ako povrina usvojenih armatura u svim iteracijama stoji u uzlaznom redosledu, po aktiviranju
komandnog polja OK, program e zatvoriti dijalog box i vratiti se na osnovni izgled
komandne linije u ovoj naredbi, a na ekranu e se pojaviti dijagrami usvojene armature.

793
Prikaz dijgrama usvojene armature
Kao ordinate na ovim dijagramima se prikazuje tano specificirana usvojena armatura koja na
toj duini vai, a u zagradi se ispisuje podatak u duini ipki na tom delu iteracije (kod prikaza
usvojenih uzengija, u zagradi se umesto duine ispisuje proraunati broj komada uzengija koji
je potreban na toj duini segmenta iteracije). Grede koje nemaju pokrivene sve dijagrame
potrebne armature, bie jasno naznaene crvenom bojom.
I ovde je isto kao i kod prikaza rezultata dimenzionisanja na komandnoj liniji stalno prisutna i
podopcija prIkaz, ijim izborom se otvara dijalog box za izbor dijagrama koji e biti
prikazani na ekranu.
Igled dijalog box-a za izbor dijagrama

koji e biti prikazani na crteu
U ovom dijalogu je prisutan i check box Potrebna armatura ijim se postavljanjem na

ukljueno stanje od programa moe zahtevati jednovremeni prikaz kako usvojene, tako i
dijagrama potrebne armature.

794
Jednovremeni prikaz raunski potebne i usvojene armature
Jednovremeno usvajanje armature u svim gredama istog seta
U do sada opisanoj proceduri, prikazan je postupak usvajanja armature samo u selektovanim

gredama. Meutim, postupak usvajanja armture se moe znatno ubrzati na nain koji emo
opisati u ovom delu uputstva. Naime, dovoljno je da selektujete samo jednu gredu koja ima
set numerikih podataka podataka za koji elite da izvrite jednovremeno usvajanje armature,
i da u otvorenom dijalog box-u, na ukljueno stanje postavite check box Sve grede.
Ukljueno stanje prekidaa Sve grede dovodi do prikaza dijgrama

potrebne armature sa ekstremima koji odgovaraju svim gredama na modelu datog seta
U ovom reimu rada, dijagrami uvek imaju trougaoni oblik iji je ekstrem na polovini
dijagrama, obzirom da je ovo jedini nain da se prikae zajedniki dijagram za sve grede na
modelu istog seta. Dalji postupak usvajanja armature se odvija na potpuno isti nain kao i da
se armatura usvaja samo za selektovane grede. Znai, potrebno je kreirate onoliko iteracija

795
koliko je potrebno da se svi dijagrami potrebne armature pokriju. Aktiviranjem komandnog

polja OK, program e usvojenu armaturu pridruiti svim gredama na modelu datog seta
numerikih podataka.
Prikaz jednovremeno usvojene armature u svim

gredama istog seta numerikih podataka
Svakako da e u neoptereenim gredama, program usvojiti samo armaturu iz prve iteracije,

odnosno tamo gde ne treba, nee usvajati armaturu veu od raunski potrebne.
Iako su pri jednovremenom usvajanju armature u gredama ovog seta zadate

dve iteracije, na prikazanoj gredi je postavljena samo armatura
iz prve iteracije, obzirom da ona kompletno pokriva potrebnu armaturu u njoj
Kopiranje i ujednaavanje iteracija
Na komandnoj liniji naredbe Usvajanje armature prisutne su i podopcije: Kopiranje

iteracija i uJednaavanje iteracija.

796
Opcija Kopiranje iteracija omoguava da se podaci o usvojenoj armaturi (iteracije)

iskopiraju sa jedne na vie drugih selektovanih greda. Njenim aktiviranjem ulazi se u
proceduru selektovanja grede ije e se iteracije kopirati:
<0 sel.> Izvorina greda Selektovanje (<krAj>)
U ovoj proceduri moe se selektovati samo greda koja je dimenzionisana. Nakon selektovanja
jedne izvorine grede program e zahtevati selektovanje greda na koje e se iskopirati iteracije
usvojene armature:
<1 sel.> Odredine grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Po zavretku selekcije, program e izvriti kopiranje iteracija. Duine iteracija bie za svaku
gredu automatski odreene. Uslov za uspeno kopiranje iteracija je da izvorina i odredine
grede imaju isti popreni presek.
Opcija Ujednaavanje iteracija omoguava da se za vie greda, koje su istog poprenog

preseka i jednake po duini, dobije identino usvojena armatura. Kao rezultat ujednaavanja
iteracija, dobie se jedinstveni raspored iteracija koji obuhvata iteracije svih selektovanih
greda (unija iteracija). Na ovaj nain se znatno olakava i ubrzava izvoenje konstrukcije, ali
na raun odreenog poveanja ukupne koliine upotrebljene armature.
Kada se aktivira ova opcija, program e zahtevati selektovanje jedne grede (referentna
greda):
<0 sel.> Prva greda Selektovanje (<krAj>):
Nakon selektovanja prve grede bie omogueno selektovanje ostalih greda za koje treba da se
izvri ujednaavanje iteracija:
<1 sel.> Ostale grede Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
U ovoj proceduri mogue je selektovati proizvoljan broj greda razliitih poprenih preseka i
duina, ali samo za one grede koje imaju identian popreni presek i duinu kao greda koja je
prva selektovana bie izvreno ujednaavanje iteracija.
Armatura u gredama pre ujednaavanja Armatura u gredama posle ujednaavanja

797

U programu Tower za kreiranje tekstualnog izvetaja sa rezultatima
dimenzionisanja betonskih greda predviena je posebna naredba Izvetaj.
Izborom ove naredbe komandna linija dobija sledei izgled:
Take za izvetaj potrebna armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz /

Kompletna greda):
Kako se izvetaj moe kreirati i za potrebnu i za usvojenu armaturu, na komandnoj liniji se

ispisuje koja je vrsta izvetaja trenutno aktivna, odnosno koji se izvetaj kreira. Promena
izvetaja, kao i promena vrste dijagrama koji se prikazuje na crteu vri se pomou podopcije
prIkaz. Njenim izborom sa komandne linije, otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Dijalog box za podeavanje parametara

pri kreiranju tekstualnih izvetaja
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, vri se izbor dijagrama

raunski potrebne armature koji e se prikazivati na crteu.
Pomou check box-ova koji se nalaze u delu dijalog box-a Armatura, odreuje se nain
prikazivanja izabranog dijagrama:
- Kada je ukljuen samo check box Potrebna prikazivae se potrebna armatura
- Kada je ukljuen samo check box Usvojena prikazivae se usvojena armatura
- Kada su ukljuena oba check box-a prikazivae se i potrebna i usvojena armatura
- Kada nije ukljuen ni jedan check box prikazivae se dispozicija greda, odnosno svi krajevi
greda bie numerisani odgovarajuim brojevima vorova sa mree konanih elemenata
Kada je prikazana potrebna armatura, i ukljuen check box-o Prikaz linije zateuih sila
istovremeno e biti prikazani dijagram raunski dobijene armature i dijagram potrebne
armature prema pomerenoj liniji zateuih sila.
Stanje check box-a Usvojena armatura odreuje da li e se kreirati izvetaj za potrebnu ili
za usvojenu armaturu.

798
Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box se zatvara, a na crteu se prikazuje izabrani

dijagram. Takoe, u sluaju promene vrste izvetaja komandna linija menja svoj izgled:
Take za izvetaj usvojena armatura (Deselektovanje / <krAj> / Ekstremi / Prikaz /

Kompletna greda):
Prikazani tekst na komandnoj liniji oznaava da se izvetaj kreira za usvojenu armaturu.
Sada se od korisnika oekuje da zada poloaj taaka na gredama za koje se eli kreiranje
tekstualnog izvetaja. Da bi Vam to vie olakali posao pri izboru merodavnih taka, na
komandnoj liniji je prisutna i podopcija Ekstremi. Njenim izborom, komandna linija dobija
sledei izgled.
<0 sel.> Selekcija greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Naime, sada se od korisnika oekuje da selektuje sve grede u kojima eli da mu program sam
odabere take sa ekstremnim vrednostima potrebne armature. Nakon zavrene selekcije,
program e simbolima preseka i rednim brojem, na svakoj od prethodno selektovanih greda,
oznaiti take u kojima se nalaze ekstremne vrednosti potrebne armature, i vratiti se na
osnovni oblik komandne linije u okviru ove naredbe.
Ako elite detaljniji izvetaj dimenzionisanja, tada imate mogunost da pomou podopcije
Kompletna greda uete u proceduru selekcije greda i stubova za koje elite izvetaj
dimenzionisanja. Izborom ove podopcije, program ulazi u poptuno istu proceduru selektovanja
kao i pomou podopcije Ekstremi.
<0 sel.> Selekcija greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Razlika je u tome, to e sada na selektovanim gredama take za izvetaj biti postavljene na

svakih pola metra i na svim mestima na gredi gde dolazi do skoka uticaja. U sluaju da se
selektovana greda nalazi na ploi tada e na ovakav izbor taaka svakako uticati i veliina
mree konanih elemnata.
Svi prethodno prikazani naini za izbor taaka se mogu meusobno kombinovati, pri emu je
svakako najlake da pomou podopcije Ekstremi, od programa zahtevate da sam obelei
mesta sa najveom raunski potrebnom armaturom. Napomenuemo da je u sluaju pogreno
odabrane take za izvetaj, pomou podopcije Deselektovanje mogue deselektovati bilo
koju ranije odabranu taku.
Kada ste odabrali sve take za izvetaj, klik na desni taster mia e oznaiti kraj procedure
odabrane take.

799
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz

rezultata dimenzionisanja
Kako je u proceduri izbora taaka mogue odabrati take sa vie razliitih greda, to program
tekstualni izvetaj sortira po gredama. Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju
ulazni podaci, a potom i rezultati dimenzionisanja za sve take koje pripadaju datoj gredi.
Poloaj svake od zadatih taaka je odreen njenim rastojanjem od poetka date grede.
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, kreirani izvetaj
se moe eksportovati u projektnu dokumentaciju ( ), tampu ( ) ili tekstualnu datoteku
( ).

800
Komandna polja za eksport izvetaja
Check box Podeli izvetaj se nalazi u ovom dijalog box-u samo kada su izabrane take sa
vie greda i slui za definisanje naina eksporta. Kada je ovaj check box iskljuen sve
selektovane take e pripadati jednom tekstualnom izvetaju, a kada je ukljuen program e
pri eksportu za svaku od greda kojima pripadaju izabrane take kreirati poseban izvetaj.
Podeli izvetaj - iskljuen Podeli izvetaj - ukljuen

801
9.4.6 Eksport usvojene armature u ArmCAD

Esksport usvojene armature u gredama i stubovima, odvija se na slian nain kao i
kod ploa. Naime, i za linijske elemente konstrukcije, predvieo je zapisivanje podataka o
usvojenoj armaturi u datoteku, na osnovu ijeg sadraja je ArmCAD u stanju da kreira prave
detalje armiranja. Obzirom da se grede mogu nai i u sastavu nivoa (tavanica), i u sastavu
ramova, to su napravljene dve komande koje rade na slian nain, ali se selektovane grede i
stubovi za eksport, prikazuju u razliitim projekcijama. Znai, jedna ista greda se pomou ove
dve naredbe jedanput moe u ArmCAD eksportovati u pogledu sa strane, a drugi put u
pogledu odzgo.
Eksprot u ArmCAD (osnova) ova naredba je predviena za eksport usvojene armature u

gredama koje su u prozoru 2D pogled prikazane u sklopu
nivoa, odnosno tavanice. Tada se usvojena armatura u gredama
eksportuje sa pogledom sa strane, odnosno sa pogledom koji je
upravan na ravan tekueg 2D prikaza.
Eksprot u ArmCAD (ramovi) - ova naredba je predviena za eksport usvojena armature u

gredama i stubovima koji su u prozoru 2D pogled prikazani u
sklopu rama. Tada se usvojena armatura u gredama eksportuje
sa pogledom koji odgovara ravni tekueg 2D prikaza.
Na osnovu prethodno reenog proizilaze sledei zakljuci:
- Kako ravan tekueg 2D prikaza odreuje i ravan projekcije u kojoj e selektovane grede biti
eksportovane, to se u okviru obe naredbe za eksport usvojene armture, mogu selektovati
samo grede i stubovi koji su trenutno prikazani u prozoru 2D pogled. U suprotnom,
program e izdati sledee upozorenje.
- Eksportom usvojene armature u jednoj te istoj gredi, kada je ona prikazana u sastavu istog
sklopa (nivoa ili rama), pomou jedne naredbe ete dobiti njen pogled sa strane, a pomou
druge njen pogled odozgo.
- Eksportom grede koja je prikazana u sastavu nivoa, pomou naredbe Eksprot u ArmCAD
(osnova), dobiete isti rezultata rada programa kao i kada bi tu istu gredu eksportovali
pomou naredbe Eksprot u ArmCAD (ramovi), ali kada je ona prikazana u sastavu
odgovarjueg rama.
Eksprot u ArmCAD (osnova)
Izborom naredbe Eksprot u ArmCAD (osnova), u prozoru 2D pogled e se du svih

grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature, a komandna linija e dobiti sledei
izgled:
<0 sel.> Izbor greda - Selektovanje (Set/<krAj>):
Kako je programom omogueno selektovanje vie greda (jedini uslov je da grede moraju biti
meusobno povezane), to e ova poruka stajati na komandnoj liniji sve dok desnim klikom

802
mia ne oznaite kraj procedure selektovanja. Ubrzo e se na ekranu pojaviti dijalog box koji
je jako slian dijalog box-u koji se koristi za eksport usvojene armature u ploama.
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature

u gredama koje pripadaju tekuem nivou
U edit box-u Datoteka potrebno je zadati ime datoteke u kojoj e biti snimljeni svi potrebni
podaci o usvojenoj armaturi u selektovanim gredama, a aktiviranjem komandnog polja

imate mogunost da se brzo pozicionirate na eljeno mesto na disku vaeg raunara. Isto kao i
pri eksportu usvojene armature u ploama, ime datoteke moe biti potpuno proizvoljno, dok je
za tip datoteke predvien default naziv *.pa3, koji takoe moete po elji promeniti.
U edit box-u Komentar imate mogunost da u datoteku upiete i proizvoljan komentar koji
e pri kasnijem uitavanju u ArmCAD 2000 lake odrediti njen sadraj.
Postavljanjem check box-a Oplata na ukljueno stanje, pored usvojene armature eksportuje
se i oplata, odnosno izgled svih selektovanih greda u njihovoj pravoj veliini i smeta se na
layer koji ima programski zadato ime A3_OP.
Pomou prekidaa Temelji reguliete da li se radi o temeljnoj gredi ili ne. Naime, ako ovaj
prekida postavite na ukljueno stanje, to e znaiti da se radi o temeljnoj gredi te e pojmovi
gornja i donja zona dobiti obrnuti smisao. Ovo je veoma vano obzirom da se usvojena pravila
za oblikovanje armature posebno odnose na gornju a posebno na donju zonu.
Izbor komandnog polja OK e oznaiti kraj ove naredbe, odnosno usvojena armatura e biti
eksportovana u datoteku pod zadatim imenom.
U daljem tekstu izneemo neka osnovna pravila kojih se program pridrava pri ekportovanju
usvojene armature u gredama:
- Ako se za eksport usvojene armature selektuje vie povezanih greda, program ih tretira kao
jednu celinu, te e ipke koje se na spoju ovih greda dodiruju u istoj taki, i imaju isti
prenik, biti spojene u jednu poziciju armature.
- Grede koje se nalaze na kosim delovima modela, eksportuju se u svom stvarnom podunom
izgledu pod nagibom koji je odreen zadatom kosom ravni na kojoj se nalaze.
- Selektovane lune grede se eksportuju u razvijenom obliku. Poduna armatura se u

ArmCAD-u prikazuje pomou reprezenata koji imaju pravi oblik, dok se u specifikaciji
prikazuje stvarni (zakrivljeni) oblik lune ipke. Na krajevima lunih greda, program ne
oblikuje vertikalne zavretke za sidrenje, jer bi se na taj nain dobio prostorni oblik ipke. U
sluaju da irina krajnjeg oslonce nije dovoljna da se obezbedi pravilno sidrenje samo
pravim delom, neophodno je da sami naknadno interveniete tako to ete u ArmCAD-u
promeniti geometriju date pozicije armature.

803
- Program pri eksportu armature ne vodi rauna o duini ipki obzirom na uslove transporta,
te u u sluaju da imate raspone vee od 12m, preostaje da sami u ArmCAD-u naknadno
interveniete tako to ete od jedne napraviti dve nove pozicije, sami birajui optimalno
mesto nastavaka (zona najmanjeg naprezanja).
- Program ima jasna pravila za voenje armature du nosaa kao i pravila po kojima zavrava
armaturu na njenim krajevima. Kako je omogueno eksportovanje vie povezanih greda, to
se pod krajevima podrazumeva gabarit svih selektovanih greda.
- Za nain voenja podune armature du grednih elemenata bitnu ulogu ima raspored
oslonaca koji se na njoj nalaze. Pod osloncima se podrazumevaju svi takasti i linijski
oslonci koji seku ili se nalaze du selektovanih greda. Kao oslonac program e tretirati i
grede iz drugog pravca koje seku selektovanu gredu za eksport usvojene armature.
Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program ArmCAD 2000. U sluaju da je

pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2), za tekui postavljen eksport u
ArmCAD 2005, tada u ovom dijalog box-u nee biti prisutan predkida Temelji. Umesto
njega dostupna e biti sledea dva prekidaa.
- Sloene uzengije podeliti na prvougaone. Ovaj prekida e biti aktivan jedino ako je za
popreni presek grede odabran T presek, I presek, Sanduasti, Otvoreni ili nesimetrian I
presek. Njegovim postavljanjem na ukljueno stanje, umesto jedne serije uzengija, ija
geometrija odogovara obliku samog poprenog preseka, bie eksportovano onoliko serija sa
pravougaonim oblikom uzengija, koliko ima i pravougaonih delova dati presek. Na primer za T
presek e biti eksportovane dve serije uzengija. Jedna uzengija e biti smetena u flani a
druga u rebru.
- 3D prikaz. Postavljanjem na ukljueno stanje ovog prekidaa, program e kompletnu

geometriju eksportovati kao tro-dimenzionalnu.
Eksprot u ArmCAD (ramovi)
Isto kao i kod prethodno opisane naredbe, izborom naredbe Eksprot u ArmCAD (ramovi),
u prozoru 2D pogled e se du svih grednih elemenata pojaviti dijagrami usvojene armature.
Komandna linija e sada dobiti sledei izgled:
< sel.> Izbor greda Selektovanje (Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras / Deselektovanje
/ <krAj> /Set):
Obzirom da se pomou ove naredbe usvojena armatura eksportuje u istom pogledu u kome je i
trenutno prikazana u prozoru 2D pogled, to pri selekciji nema nikakvog ogranienja po
pitanju povezanosti greda. Jedni uslov je da sve selektovane grede za eksport moraju pripadati
tekuem ramu. Nakon zavrene selekcije, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.

804
Izgled dijalog box-a za eksport usvojene armature

u gredama i stubovima koji pripadaju tekuem ramu
Ovaj dijalog box je gotovo isti kao i u okviru naredbe za eksport usvojene armature u gredama
kada one pripadaju tavanicama. Razlika je jedino u tome to ovde ne postoji check box
Temelji obzirom da se odjedanput mogu za eksport selektovati i obine i temeljne grede, a
program je u stanju da sam prepozna koja je greda temeljna a koja ne. Naime, da bi greda
bila temeljna, ispod nje se mora nalaziti ili linijski ili povrinski oslonac.
Zadavanje podataka u edit box d= ima smisla jedino u sluaju da se na modelu nalaze
takasti i linijski oslonci. Naime, tada program nema podatak o dimenzijama takastih i
linijskih oslonaca i ne moe korektno da oblikuje kako oplatu, tako i samu geometriju
armature.
U daljem tekstu izmeemo neka osnovna pravila kojih se program pridrava pri ekportovanju
usvojene armature u ramovskim konstrukcijama.
- Program uzima u obzir i konstruktivne elemente koji ne pripadaju posmatranom ramu ali
zato utiu na raspored armature u njemu.
- Svi gredni elementi na modelu se dele na grede i na stubove i program ima razliit tretman
prema ovako grupisanim elementima konstrukcije. Svi gredni elementi koji su horizontalni
tretiraju se kao grede a vertikalni kao stubovi. Kosi gredni elementi se tretiraju kao stubovi
ako je u njima primenjeno simetrino armiranje ili ako je ugao njihovog nagiba prema
horizontali vei od 45. U svim ostalim sluajevima kosi gredni elementi se treitaraju kao
grede.
- Kolinierane grede i stubovi se grupiu u celine i pri oblikovanju armature program postavlja
pravila za voenje armature du greda, odnosno stubova i pravila za oblikovanje armature
na krajevima greda, odnosno stubova.
- Izgled eksportovane armature ne zavisi od toga koji su gredni elementi selektovani za

eksport. Moe da se razlikuje samo oplata jer se prikazuje samo poetak oplate grednih
elemenata koji nisu selektovani. Tipian primer je kada se eksportuje samo armatura niza
stubova koji su deo neke ramovske konstrukcije.
- Pri eksportu cilindrinih ramova, moi ete da selektujete samo vertikalne stubove, dok je
za eksport lunih greda predviena ranije opisana naredba Eksprot u ArmCAD (osnova).
- Oplata stubova se uvek prikazuje simetrino u odnosu na teinu liniju bez obzira da li se
popreni preseci ralikuju ili ne.
Prethodno opisana naredba se odnosi na eksport u program ArmCAD 2000. U sluaju da je

pomou naredbe Funkcionalnost (vidi poglavlje 3.5.2), za tekui postavljen eksport u
ArmCAD 2005, tada u ovom dijalog box-u nee biti prisutan edit box d=. Umesto njega
dostupni e biti prekidai Sloene uzengije podeliti na prvougaone. i 3D prikaz.

805
Znaenje ovih prekidaa je potpuno isto kao i kod eksporta iz osnove.
9.4.7 Proraun prslina u gredama

Sam postupak prorauna prslina u gredama kao i prikaza rezultata, je gotovo isti
kao i kod prorauna potrebne armature u njima. Izborom naredbe Proraun prslina, koja
se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje -> Beton -> Grede", ulazi se prvo u standardnu
<0 sel.>Proraun prslina greda - Selektovanje

(Sve/prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>/prIkaz):
Naime, sada se oekuje da selektujete sve grede za koje elite da izvrite proraun prslina. Po
zavretku procedure selektovanja, na ekranu e se pojaviti dijalog box sledeeg izgleda.
Ovaj djalog box je poptuno isti kao i kod prorauna prslina u ploama, te sve rpethodno reeno
vai i ovde. Aktiviranjem komadnog polja OK, otpoee postupak prorauna prslina u svim
prethodno selektovanim gredama. Nakon zavrenog prorauna, program e biti spreman za
obradu rezultata.

806
9.4.8 Proraun ugiba u gredama

Obzirom da se proraun ugiba ne moe raditi za svaki presek nezavisno, kao
proraun prslina, to jednovremeni proraun ugiba za sve selektovane grede nije mogu. Iz tog
razloga, izborom naredbe "Proraun ugiba", koja se nalazi u okviru menija "Dimenzionisanje
-> Beton -> Grede", program e sa komandne linije zahtevati da selektujete jednu ili vie
povezanih greda.
<0 sel.> Izbor greda za proraun ugiba Selektovanje (prIkaz/<krAj>):
Klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure selekecije, i program e sa komadne linije
sada zahtevati da odredite sve oslonake take, odnosno sve take u kojima ugib ima vrednost
nula, du prethodno selektovane grede.
Taka oslonac (Izbor):
Program e sa komandne linije stalno zahtevati unos novih oslonakih taaka, sve dok klikom
na desni taster mia ne oznaite kraj ove procedure. Nakon toga, program e otvoriti dijalog
box za definisanje ulanih podataka koji e odrediti nain prorauna ugiba u prethodno
selektovanoj gredi.
Ovaj dijalog box je potpuno isti kao i pri proraunu ugiba u ploama, stim to je ovde dodat i
prekida Savijanje oko ose 3. Naime kako se proraun ugiba sprovodi samo za jedno-osno
savijanje to pomou ovog prekidaa odreujete da li se radi o savijanju oko ose 3 ili pak oko
ose 2.
Aktiviranjem komandnog polja "OK", na ekranu e se du prethodno selektovane grede

pojaviti dijagram ugiba.

807
Dijagram ugiba u trenutku T=, du prethodno selekovane grede
U ovom trenutku, komandna linija je dobila svoj osnovni oblik u okviru ove naredbe, odnosno
oekuje se selektovanje nove grede za proraun ugiba, sve dok klikom na desni taster mia ne
oznaite izbor podrazumevane podopcije "Kraj".
9.4.9 Prikaz prslina i ugiba u gredama

Izborom naredbe "Prikaz prslina i ugiba", koja se nalazi u okviru menija
"Dimenzionisanje -> Beton -> Grede", ulazi se u proceduru prikaza rezultata proraunatih
prslina i ugiba u gredama.
<0 sel.> Izbor greda Selektovanje (prIkaz/sakrivanje Uticaja/Izvetaj/<krAj>):
Nain rada sa ovom naredbom je potpuno isti kao i kod naredbe za prikaz rezultata
dimenzionisanja u gredama. Jedina razlika je u tome to se ovde umesto potrebne povrine
armature, prikazuju proraunate vrednosti prslina i ugiba u gredama. Izborom pod-opcije
prIkaz, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor dijagrama

koji e biti prikazani na ekranu
Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuenih prekidaa, na ekranu ete dobiti

jednovremeni prikaz dijagrama za odabrani uticaj.

808
Jednovremni prikaz prslina u gredama u trenutku T=
Kako su procedure za proraun prslina i ugiba razdvojene, a naredba za prikaz rezultata je

zajednika za oba prorauna, to e za prikaz rezultata svakako biti dostupni samo proraunati
uticaji.
Izborom podopcije Izvetaj ulazi se u proceduru izbora taaka iji rezultati se ele priloiti u
projekat. I ovaj postupak je potpuno isti kao i u okviru naredbe za prikaz rezultata
dimenzionisanja u gredama.
Take za izvetaj (Deselektovanje/<krAj>/Ekstremi/prIkaz/Kompletna greda):
odabrane take.

809
Izgled dijalog box-a za tekstualni prikaz rezultata prorauna prslina i ugiba
Ako je u datoj gedi sproveden i proraun prslina i proraun ugiba, tada e se u okviru
tesktualnog izvetaja nai rezultati oba prorauna. U sluaju da jedan od ovih postupaka niste
sproveli, tada e biti prikazani samo postojei rezultati.
Pomou naredbe Legenda, dok su na ekranu prikazani dijagrami prslina ili ugiba, lako
moete od programa zahtevati da Vam jasno markira sva mesta u kojima su proraunate
vrednosti prekoraile dozvoljene.
Program je locirao sva mesta na gredama na kojima je

vrednost prslina vea od granine vrednosti a=0.2 mm

810
9.5 Dimenzionisanje seizmikih zidova

Ovaj nain dimenzionisanja je predvien samo za seizmike zidove koji su preteno
napregnuti na sloeno savijanje u samoj ravni zida. Tada se dimenzionisanje vri kao za
odgovarajui pravougaoni presek kod koga irina preseka odgovara debljini zida, a visina
preseka odgovara zadatoj duini preseka. Napomenuemo da se rezultati sprovedenog
dimenzionisanja ne snimaju u fajl, ve se pamte jedino dok ste u modulu za obradu rezultata
prorauna. Isto kao i kod greda, dimenzionisanje se moe sprovesti ili za tekui sluaj
optereenja, odnosno anvelopu kreiranih kombinacija, ili se pomou naredbe Dimenzionisanje
-> Beton -> ema kombinovanja optereenja, moe od programa zahtevati da sam kreira
merodavne kombinacije za dimenzionisanje.
Nakon izbora naredbe Dimenzionisanje -> Beton -> Seizmiki zidovi, program e sa
komandne linije zahtevati da odredite prvu taku linije preseka,
Prva taka (Brisanje/Izvetaj/Edit/<krAj>):
a odmah zatim i krajnju taku.
Druga taka:
Izborom taaka 1 i 2, odreena je linija preseka za dimenzionisanje
Nakon zadate linije preseka, program e otvoriti dijalog box sledeeg izgleda.

811
Izgled dijalog box-a za dimenzionisanje seizmikih zidova u zadatom preseku
Kako su seizmiki zidovi uglavnom napregnuti u svojoj ravni, odnosno merodavni rezultati se u
njima prikazuju putam uticaja: Nx, Ny i Nxy, to se prilikom dimenzionisanja seizmikih zidova
ne moe primeniti postupak kao kod ploa, da se jednoznano u svakoj taki zida odredi
potrebna armatura i ona prikae putem izolinija, ve se postupak svodi na dimenzionisanje
odgovarajueg pravougaonog preseka ija je irina odreena debljinom zida, a visina
poetnom i krajnjom takom zadate linije preseka.
U gornjem desnom uglu dijalog box-a, ematski je prikazan odgovarajui parvougaoni presek
koji se dimenzionie, a ispod slike je ispisana informacija o njegovim dimenzijama (b/d) i bruto
povrini preseka (Ab).
ematski prikaz odgovarajueg pravougaonog poprenog preseka
Obzirom da se algoritam dimenzionisanja seizmikih zidova svodi na dimenzionisanje grednog

elementa pravougaonog poprenog preseka, to se uticaji od sloenog savijanja prihvataju
vertikalnom armaturom koja je grupisana u uglovima zida (Aa1 i Aa2) i vertikalnom
armaturom koja se postavlja ravnomerno po bonim stranama zida (Aav). Uticaji od smiuih
naprezanja prihvataju se horizontalnom armaturom (Aah) koja se takoe postavlja
ravnomerno po bonim stranama zida.

812
Poloaj ovih armatura je odreen rastojanjem njihovog teita od spoljne ivice betonskog
preseka, i ove podatke moete zadati u edit box-ovima a1=, a2= i a3=, koji se nalaze sa
leve strane slike na kojoj je ematski porikazan popreni presek.
Edti box-ovi za definisanje rastojanja teita sve etiri armture od odgovarajue ivice preseka
Merodavni uticaji za dimenzionisanje
U desnom delu dijalog box-a, nalazi se lista u kojoj su za svaki od osnovnih sluajeva
optereenja prikazne presene sile (M, T, N), du zadate linije preseka u zidu.
Lista sa prikazanim presenim silama za sve definsane osnvne sluajeve optereenja
Za dimenzionisanje preseka na sloeno savijanje u ravni zida, merodavni su uticaji M i N, a

za prijem smiuih naprezanja uticaj T. Uticaje M i N program sraunava integracijom
dijagrama normalnih sila koje deluju u ravni zida, upravno na zadatu liniju preseka, i redukuje
ih na teite preseka, dok vrednost uticaja T program sracunava integracijom dijagrama
Nns.
Kod multimodalnih seizmikih sluajeva optereenja znakovi svih uticaja (a samim time i
znakovi M i N su uvek pozitivni). Program ovakve sluajeve optereenja dimenzionie za sve

813
etiri kombinacije znaka ova dva uticaja M>0 i N>0, M>0 i N<0, M<0 i N>0, M<0 i N<0 i
kao rezultat usvaja armaturu iz najnepovoljnijeg sluaja.
U skladu sa novim nainom modalnog kombinovanja (CQC umesto SRSS) moi e se ukljuiti
ili iskljuti modalno kombinovanje uticaja, ukljuivanjem ili iskljuivanjem check box-a CQC
(Koef. priguenja) ili ukoliko je koeficijent priguenja jednak nuli, SRSS.
Check box pomou koga se ukljuuje/iskljuuje modalno kombinovanje uticaja
Pomou prekidaa koji se nalaze u donjem delu dijalog box-a, vri se izbor da li e se
dimenzionisanje sprovesti za tekui sluaj optereenja ili pak za definisanu emu
kombinovanja.
Prekidai za izbor merodavnog optereenja
U sluaju da u okviru naredbe ema kombinovanja optereenja sva optereenja imaju

karakter Nedefinisano optereenje, tada e prekida Kompletna ema biti neaktivan.

814
Rezultati
U gornjem delu dijalog box-a Rezultati, ispisana je informacija o merodavnim statikim

uticajima za koje je sproveden postupak prorauna potrebne armature. Iza svakog od
prikazanih uticaja, program ispisuje i informaciju iz koje kombinacije je on potekao, i svakako
da je merodavna ona kombinacija koja daje najveu raunski potrebnu armaturu.
Prikaz merodavnih uticaja na osnovu kojih je dobijana raunski potrebna armatura
Vrednosti merodavnih uticaja za dimenzionisanje, moete i sami dobiti ako za svaku od

kombinacija koja se razmatra, pomou naredbe Presek od programa zahtevate da po
zadatoj liniji preseka integrali odgovarajue dijagrame presenih sila i da ih pomou opcije
Spreg-sila redukuje na teite tog preseka. Vrednosti Mu i Nu ete dobiti ako zahtevate
integraciju dijagrama Nn a vrednost Tu integraciju dijagrama Nns.
U donjem delu dijalog box-a Rezultati, ispisuju se rezultati sprovedenog dimanzionisanja za

defalt usvojeni nain armiranja i default odabrani kvalitet materijala. Raunski potrebna
ugaona armatura (Aa1 i Aa2) se izraava ukupnom potrebnom povrinom, dok se poduna
verikalna (Aav) i horizontalna (Aah) armatura izraavaju po dunom metru, i podrazumeva se
njihovo postavljanje na obe strane zida.
Prikaz raunski potrebne armature u zadatom preseku

815
U produetku svake od raunski potrebne armature prikazuje se i informacija o minimalnoj

potrebnoj armaturi koja je proistekla iz minimalnih procenta armairanja koji se za svaki od
standarda mogu posebno definisati.
Minimalni procenti armiranja
Izborom komandnog polja Parametri otvara se dijalog box sledeeg izgleda.

minimalnih procenata armiranja
U ponuenim edit box-ovima, moete regulisati minimalne procente armiranja u zavisnoti od

bruto povrine betonskog preseka.
Aa1 - minimalan procenat armiranja ugaonom armaturom

Aa2 - minimalan procenat armiranja ugaonom armaturom
Aav - minimalan procenat armiranja vertikalnom podunom armaturom
Aah - minimalan procenat armiranja horizontalnom podunom armaturom
L/ - u ovom edit box-u se zadaje na kojoj duini zida se mora grupisati ugaona vertikalna
armatura pri emu je L oznaka za duinu zida. Ovaj podatak je regulisan sizmikim
propisima i ima uticaj samo na proceduru usvajanja ugaone armature i njenog pravilnog
smetanja
Napomenuemo da se ovi podaci pridruuju tekuem standardu i da se za svaki od programom

predvienih standarda mogu definisati razliiti minimalni procenti armiranja.
Nain armiranja
Kako se pri dimenzionisanju na sloeno savijanje, ravnotea sila u preseku moe uvek dobiti za
potpuno prozivoljno zadate meusobne odnose vertikalnih armatura (Aa1, Aa2, i Aav), to su
programom predviena dva osnovna postupka za definisanje naina armiranja. Koji od
postupka ete primeniti zavisi od stanja prekidaa Poznata Aav koji moe biti postavljen na
ukljueno, odnosno iskljueno stanje.

816
Poznata Aav ON
Prekida Poznata Aav je postavljen na ukljueno stanje
Ako elite da po duini zida postavite odreenu armaturu (najee se u praksi tu

postavljaju mree poznatih karakteristika), a da ostatak uticaja pokrijete ugaonom
armaturom (Aa1 i Aa2), onda ovaj check box treba da postavite na ukljueno stanje, a
zadavanjem proizvoljnih vrednosti u edit box-ovima Aa1/Aa= i Aa2/Aa= reguliete
meusobni odnos ugaonih armatura. Program po default-u predlae simetrian nain
armairanja ali Vi svakako moete po svojoj elji urediti njihov odnos, jasno pod uslovom da
ukupan zbir ovih koeficijenata mora biti 1.00.
Pri prvom proraunu, program za poznatu vertikalnu podunu armaturu (Aav) usvaja
minimalnu potrebnu podunu armaturu koja je odreena zadatim minimalnim procentom
armiranja. Sada, na osnovu rezultata sprovedenog prorauna, imajui u vidu i proraunatu
potrebnu povrinu horizontalne podune armature za prijem napona smicanja, aktiviranjem
komandnog polja Biblioteka moete istovremeno usvojiti i horizontalnu i vertikalnu
podunu armaturu.
Ovaj dijalog box je isti kao i kada se aktivira komandno polje Biblioteka u proceduri
usvajanje armature u ploama. Jasno da ovu bilioteku moete urediti po svojoj elji i da je ona
jedinstvena i u proceduri usvajanje armature u ploama i u ovoj proceduri usvajanja armature
u zidovima. Izborom eljene armature i aktiviranjem komandnog polja OK, program e se
vratiti u osnovni dijalog box i preuzee za poznatu vertikalnu armaturu podatak odabran iz
bibloteke. Sada je potrebno da ponovo aktiviranjem komandnog polja Proraun sprovedete

817
novo dimenzionisanje, pri emu e program potovati novo usvojenu koliinu vertikalne
podune armature.
Poznata Aav OFF
Prekida Poznata Aav je postavljen na iskljueno stanje
Ako je ovaj check box postavljen na iskljueno stanje, tada imate mogunost da u
postavljenim edit box-ovima zadavanjem potpuno proizvoljnih meusobnih odnosa vertikalnih
armatura, sami odredite nain armiranja.
Aa1/Aa - odnos ugaone armature Aa1 prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom
preseku
Aa2/Aa - odnos ugaone armature Aa2 prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom
preseku
Aav/Aa - odnos podune armature prema ukupnoj povrini vertikalne armature u celom
preseku
I ovde je jedini uslov da zbir svih koeficijenata koji se zadaju bude 1.00.

818
Kvalitet materijala
Deo dijalog box-a za izbor kvaliteta materijala
Pomou zatvorenih lista: Ugaona armatura, Poduna armatura i Kvalitet betona,

definiu se karakteristike materijala, i analogija je potpuno ista kao i kod dimenzionisanja
greda.
Proraun armature
Aktiviranjem komandnog polja Proraun, program uvek ponovo dimenzionie dati presek,
potujui pri tome sve parametre zadate u ovom dijalog box-u.
Usvajanje armature
U ovom delu dijalog box-a imate mogunost da na osnovu rezultata sprovedenog

dimenzionisanja usvojite konkretnu armaturu u datom preseku. Ako je check box Poznata
Aav postavljen na ukljueno stanje, onda e za usvajanje biti dostupna samo ugaona
armatura Aa1 i Aa2, obzirom da se u ovom nainu dimenzionisanja horizontalna i vertikalna
poduna armatura usvaja iz biblioteke mrea. Ako je pak ovaj check box postavljen na
iskljueno stanje, tada e za usvajanje biti dostupne i podune armature. Aktiviranjem
komandnog polja ! uz odgovarajuu ugaonu armaturu, otvara se dijalog box sledeeg
izgleda:
Izgled dijalog box-a za usvajanje ugaone armature

819
Analogija rada sa ovim dijalog box-om je potpuna kao i u proceduri usvajanja armature u
gredama kada se aktivira naredba Proraun ipki. Jedina razlika je u nainu smetanja
ugaone armature. Naime, u ovoj proceduri se ugaone ipke moraju smestiti na zadatoj duini
koja je odreena seizmikim propisima za dati standard (podatak L/ koji se zadaje pomou
naredbe Parametri u ovom dijalog box-u), pa se podatak o koliini ipki koji moe stati na
odreenoj duini izraunava iz proraunate duine i zadatog istog rastojanja izmeu ipki u
edit box-u e=.
Kako je programski usvojeno da se ipke postavljaju samo uz ivice zida, to se proraunata

koliina armature koja moe da se smesti udvostruuje.
Na primer neka je duina zida 3m, a propisima regulisano da se ugaona armatura mora
smestiti na duini od L/10. Prema tome, za usvojeni prenik 16 i zadati ist razmak izmeu
ipki e=3 cm, na toj duini u jednom redu moe stati 6 ipki: 30/(3+1.6)=6.52 Kako se ipke
postavljaju obostrano, to na datoj duini moe stati ukupno 12 ipki (podatak koji se ispisuje u
koloni Potrebno izmeu zagrada).
Izborom komandnog polja Postavi ipke ovaj dijalog box e biti zatvoren a u glavnom
dijalog box-u e biti ispisana informacija o usvojenoj armaturi. U sluaju da elite da ponitite
ranije usvojenu armaturu onda je potrebno da u edit box-u n= zadate vrednost 0 i
aktivirate komandno polje Postavi ipke.
Za usvajanje podune vertikalne i horizontalne armature, takoe je skoro potpuna analogija

kao i kod usvajanja uzengija u gredama, kada se aktivira naredba Proraun uzengija.

820
Izgled dijalog box-a za usvajanje poprene armature
Kako se poduna armatura proraunava po dunom metru zida, to se i procedura usvajanja

armature odvija na isti nain. Znai, na osnovu zadatog prenika se proraunava potreban
meusobni razmak armature a na osnovu zadatog rastojanja se proraunava potreban prenik
ipki. Izborom komandnog polja Postavi ipke u glavnom dijalog box-u e biti ispisana
informacija o usvojenoj armaturi.
Takoe emo napomenuti da u sluajvima da je minimalna potrebna armatura vea od

raunski potrebne, tada e program u koloni Potrebno uvek ispisivati veu vrednost.
Kontorla usvojene armature
Aktiviranjem komandnog polja Kontorla usvojene armature program kontrolie da li

usvojena armatura zadovoljava i izdaje odgovarajue upozorenje.
Osim izvetaja koji sadri rezultate dimenzionisanja (Izvetaj sa armaturom) mogue je

dobiti izvetaj koji sadri samo tablicu uticaja u izabranom preseku zida po sluajevima
optereenja (Izvetaj sa silama) i izvetaj koji sadri i jedno i drugo (Izvetaj sa
armaturom i silama).

821
Zatvorena lista iz koje se vri izbor izvetaja koji e se generisati
Aktiviranjem komandnog polja OK procedura dimenzionisanja zadatog preseka e biti

zavrena i program e na crteu obeleiti prethodno zadati presek, a sa komandne linije e
zahtevati da definiete novi presek za dimenzionisanje.
Na crteu je jasno oznaen prethodno dimenzionisani presek
Editovanje preseka
Izborom podopcije Edit sa komandne linije, program e zahtevati da selektujete neki od

ranije zadatih preseka.
<0 sel.> Edit Selektovanje (Prozor/pOligon/pResek/<krAj>):_
Nakon selektovanja, program e otvoriti potpuno isti dijalog box, sa svim ranije zadatim
podacima u proceduri dimenzionisanja tog preseka.

822
Izgled dijalog box-a za editovanje ranije dimenzionisanog preseka
Svi ponueni parametri su sada dostupni za promenu i sprovoenje novog dimenzionisanja.
Brisanje preseka
Izborom podopcije Brisanje, program e sa komandne linije zahtevati da selektujete sve

ranije zadate preseke koje elite da uklonite sa crtea.
<0 sel.> Brisanje - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Kreiranje tekstualnog izvetaja
Izborom podopcije Izvetaj program otvara prozor rezervisan za prikaz tekstualnog

izvetaja, i prikazuje sprovedeno dimenzionisanje u svim zadatim presecima.

823
Izgled dijalog box-a za prikaz tekstualnog izvetaja
Rad sa ovom prozorom je potpuno isti kao i u ostalim naredbama u programu u kojima se
kreiraju tekstualni izvetaji.
9.6 Proraun preseka

Pomou ove naredbe, koja se nalazi u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -
> Beton, moe se proraunati potrebna armatura za proizvoljan popreni presek i proizvoljno
zadate statike uticaje. Naime, izborom naredbe Proraun preseka, otvara se dijalog box
koji funkcionie kao potpuno nezavisan deo programa, a proraun potrebne armature se
sprovodi za odabrani standard.
Zatvorena lista za izbor standrda po kome e se izvriti dimenzionisanje

824
U gornjoj polovini dijalog box-a se definie eljeni oblik i dimenzije poprenog preseka. Ovaj
deo dijalog box-a funkcionie na gotovo isti nain kao i dijalog za definisanje poprenog
preseka greda u modulu za unos podataka (za odabrani tip poprenog preseka iz liste, u edit
box-ovima se zadaju odgovarajue dimenzije).
Odabran je pravougaoni poprecni presek b/d=20/40 cm
U delu dijalog box-a Uticaji, zadaju se granini statiki uticaji koji napreu presek
(pomnoeni sa parcijalnim koeficijentima sigurnosti).
Deo dijalog box-a za zadavanje intenziteta presenih sila
Izborom komandnog polja Nain armiranja, otvara se dijalog box u kome moete definisati
kako kvalitet materijala tako i nain armiranja.

825
Izgled dijalog box-a koji se otvara nakon izbora komandnog polja Nain armiranja
Sadraj i nain rada sa ovim dijalog box-om je potpuno isti kao i pri aktiviranju naredbe
Dimenzionisanje -> Beton -> Grede -> Ulazni podaci Lokalni. U ovom djalog box-u,
neaktivan e biti jedino deo koji se odnosi na proraun uticaja izvijanja, obzirom da se ovaj
problem ne reava na nivou preseka, ve na nivou celog tapa. Zatvaranjem ovog dijalog box-
a, vraa se na osnovni dijalog box i svi zadati podaci, kako o nainu armiranja tako i o
usvojenom materijalu, pridruuju se preseku za koji je potrebno sraunati potrebnu armaturu.
Aktiviranjem komandnog polja Proraun, za zadate ulazne podatke i odabrani propis,
sprovodi se proraun potrebne armature, a rezultati se ispisuju u delu dijalog box-a
Rezultati.
Deo dijalog box-a u kome se prikazuju rezultati sprovedenog prorauna potrebne armature
Tek kada su u dijalog box-u prikazani sraunati rezultati prorauna, dostupne za aktiviranje e
postati i ikone za eksport bloka i direktnu tampu. Izborom jedne od ove dve ikone, program
e formirati tekstualni izvetaj koji sadri sve podatke o sprovedenom dimenzionisanju.

826
Izgled tekstualnog izvetaja koji je formiran pomou naredbe Proraun preseka
Izvetaj e otpoeti sa proizvoljno zadatim tekstom koji ste zadali u edit box-u Naslov,
neposredno pre aktiviranja jedne od ponuenih ikona. Ova naredba moe imati viestruku
primenu, a naroito kada radite kontrolu tuih projekata.

827
10. Dimenzionisanje elinih

preseka
Pomou ovoga modula imate mogunost da dimenzioniete eline konstrukcije, za
sve vrste naprezanja i skoro sve oblike jednodelnih i viedelnih elinih preseka. Naredbe za
dimenzionisanje elinih preseka, nalaze se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje ->
elik. Da bi se olakao izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona elik:
Dimenzionisanje, ijim izborom se otvara meni sa ovom grupom naredbi.

Dimenzionisanje -> elik
Napomena:
Kako se dimenzionisanje vri samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja
osnovnih sluajeva optereenja, to e naredbe za dimenzionisanje elinih preseka biti
neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znai, pre samog postupka
dimenzionisanja potrebno je da definiete sve merodavne kombinacije iz kojih e program
preuzimati statike uticaje za dimenzionisanje. U sluaju da model ne sadri ni jednu kreiranu
kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija Dimenzionisanje -> elik, program
e izdati sledee upozorenje.

828
10.1 Izbor propisa za dimenzionisanje

Pre kretanja u sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po
kome e se vriti dimenzionisanje. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u okviru
padajueg menija Dimenzionisanje -> elik, otvara se dijalog box sledeeg izgleda.
Izgled dijalog box-a za izbor tekueg propisa
Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi u
levom delu dijalog box-a. Aktiviranjem komandnog polja OK dijalog box e nestati sa
ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei. U sluaju da za pojedine delove modela ve
postoje rezultati dimenzionisanja po nekom drugom standardu, program e izdati sledee
upozorenje.
Aktiviranjem komadnog polja OK, svi postojei rezultati dimenzionisanja e biti izgubljeni.
Znai, svi elini preseci na jednom modelu, mogu biti dimenzionisani samo po istom
standardu.
Pored izbora eljenog standarda, u ovom dijalog box-u je mogue definisati i globalne
parametre koje e program koristiti u svom radu. U edit box-u Tolerancija, definie se
dozvoljeni procenat prekoraenja doputenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku
jako bliski dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoraenja), te
tapove program e u naredbama Kontrola napona i Kontrola stabilnosti, tretirati kao
regularne.
Doputena granica razvlaenja elika v, bie odreena izborom vrste elika iz zatvorene
liste koja se nalazi u gornjem desnom delu dijalog box-a. U edit box-ovima M0 =, M1 =
i M2 =, imate mogunost da definiete parcijalne koeficijente sigrunosti i vrednost
koeficienta vec=.
Napomena:
Za dimenzionisanje po JUS-u, od globalnih parametara se zadaje samo podatak o toleranciji i
kvalitetu elika v.

829
10.2 Merodavno optereenje

EUROCODE
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dijalog boz za izbor, koje e od svih prethodno kreiranih
kombinacija, biti tretirane pri dimenzionisanju elinih preseka.
Izgled idjalog box-a za izbor merodavnog optereenja
U prikazanom list box-u se nalazi onoliko redova koliko je i kombinacija definisano pomou
naredbe Sluajevi optereenja. U koloni N, ispisuje se redni broj date kombinacije, u
koloni Naziv zadati naziv, dok je poslednja kolona predviena za izbor, da li e data
kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje simbola u ovoj koloni
oznava uzimanje u obzir date kombinacije, dok prazno polje oznaava da data kombinacija
nee biti uzeta u obzir pri dimenzionisanju.
U Tower-u omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u

projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Izvetaj , koje
se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.

830
Komandno polje za kreiranje izvetaja

sa merodavnim kombinacijama
Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:
Dijalog box sa kreiranim tekstualnim izvetajem

merodavnog optereenja
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, izvetaj sa
merodavnim kombinacijama optereenja moe se eksportovati u projektnu dokumentaciju,
direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
JUS
S obzirom da koeficijent sigurnosti K.S. zavisi od karaktera osnovnih sluajeva optereenja

koji ulaze u datu kombinaciju optereenja, programom je omogueno da se njegova vrednost
automatski dodeljuje kombinacijama optereenja na osnovu njihovog tipa.
Izborom naredbe Merodavno optereenje otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

831
Izgled dijalog box-a Merodavno optereenje JUS
U donjem list box-u su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su kreirani do trenutka
ulaska u dijalog box. U koloni N, ispisuje se redni broj osnovnog sluaja optereenja, u
koloni Naziv zadati naziv, dok se pomou poslednje kolone Tip bira tip optereenja, koji
e preko koeficijenta sigurnosti K.S uticati na korekciju doputenih napona. Za svaki od
osnovnih sluajeva optereenja imate mogunost da izaberete jedan od tri ponuena tipa
optereenja: osnovno, dopunsko ili izuzetno. To se postie tako to se pokaziva mia dovede
iznad polja u koloni Tipi pritisne desni taster mia, ime se otvara padajui meni sa opcijama
osnovno, dopunsko i izuzetno. Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da
promenite tip optereenja na eljeni, nakon ega e se u koloni Tip ispisivati odabrani tip
optereenja.
Padajui meni koji se otvara pritiskom na

desni taster mia iznad polja u koloni Tip

832
U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija optereenja, koja ima onoliko redova
koliko ima i kombinacija definisanih pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No
ispisuje se redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok se u poslednjoj
koloni Tip ispisuje tip svake od kombinacija na osnovu tipa osnovnih sluajeva optereenja
koji ulaze u datu kombinaciju. Ako je bar jednom osnovnom sluaju optereenja koji ulazi u
kombinaciju dodeljen tip dopunsko, a nijednom nije dodeljen tip izuzetno, datoj kombinaciji
e biti dodeljen tip dopunsko. Ako je bar jednom osnovnom sluaju optereenja koji ulazi u
kombinaciju dodeljen tip izuzetno i datoj kombinaciji e biti dodeljen tip izuzetno. U koloni
K.S. program svakoj kombinaciji automatski dodeljuje vrednost koeficijentu sigurnosti K.S.
u zavisnosti od tipa optereenja kome pripada i to na sledei nain:
K.S. = 1.500 za osnovno optereenje
K.S. = 1.333 za dopunsko optereenje
K.S. = 1.200 za izuzetno optereenje
Korisnik za koeficijent sigurnosti K.S.moe zadati i proizvoljnu vrednost, tako to e prvo

miem obeleiti polje u koloni K.S., a zatim sa tastature uneti eljenu vrednost.
Ukoliko ne elite da vrite dimenzionisanje za sve ranije definisane kombinacije dovoljno je da

u ovom dijalog box-u za koeficijent sigurnosti (podatak u koloni K.S.), svim kombinacijama
koje ne elite da uzimate u obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost 0.
Pomou komandnog polja Izvetaj, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu
dokumentaciju. Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:

U izvetaju su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja i sve kombinacije optereenja. U

koloni K.S za osnovne sluajeve optereenja prikazan je tip optereenja (osnovno,
dopunsko ili izuzetno), a za kombinacije vrednost koeficijenta sigurnosti.

833
10.3 Kontrola napona

Izborom ove naredbe, program e sprovesti naponsku kontrolu, i ubrzo e svi
tapovi u modelu biti ofarbani ili zelenom ili crvenom bojom. Zelenom bojom e biti ofarbani
svi tapovi koji zadovoljavaju, a crvenom svi tapovi koji ne zadovoljavaju naponsku kontrolu.
Proraun se sprovodi za normalne, smiue i uporedne napone, i to prema sledeim izrazima:
stv = N/Ax + My/Wy + Mz/Wz
stv = Ty(z) /Ay(z)
u = (,stv2 + 3,stv2)1/2
I za normalni i za smiui napon, program e proraunati odgovarajui koeficient iskorienja

preseka, odnosno odnos doputenih i stvarnih napona, i na sredini svakog od tapa ispisati
maksimalnu vrednost proraunatog koeficienta iskorienja preseka. U produetku ove
vrednosti u zagradi e biti ispisan i redni broj kombinacije iz koje je prositekao maksimalni
koeficient iskorienja. Iako je verovatno, ve samo po sebi jasno, naglasiemo da je idealna
vrednost ovog koeficienta, po pitanju iskorienja napona 1.00, dok e svi tapovi koji ne
zadovoljavaju imati vrednost > 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00.
Napomenuemo da e tapovi koji imaju koeficent iskorienja > 1.00, biti ofarbani u zeleno,
ukoliko se prekoraenje napona uklapa u toleranciju, zadatu pomou naredbe Propisi.
Prikaz koeficienata iskorienosti po pitanju doputenih napona
Nakon aktiviranja naredbe Kontrola napona, kursor dobija oblik select box-a, a na
komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje gredu za koju eli
da dobije detaljniji prikaz sprovedene naponske kontrole.
<0 sel.> Kontrola napona Selektovanje (<krAj>):
Nakon selektovanja eljene grede, program e otvoriti dijalog box sa detaljnim prikazom
sprovedene naponske kontrole.

834
Izgled dijalog box-a za prikaz sprovedene naponske kontrole
naredbe Sluajevi optereenja. U koloni N, ispisuje se redni broj date kombinacije, a u
ostalim kolonama vrednosti proraunatih napona za datu kombinaciju. Program posebnom
bojom markira ekstremne vrednosti napona, odnosno napon koji odgovara maksimalnom
iskorienju preseka, jer nekada i manji napon moe biti merodavan, ako je odgovarajui
doputeni napon smanjen.
Za sprovedenu kontrolu napona selektovane grede moe se generisati i izvetaj. Za ovu

namenu je predvieno komandno polje Izvetaj, ijim se aktiviranjem otvara dijalog box
sledeeg izgleda:
Dijalog box sa kreiranim izvetajem kontrole napona

835
Generisani izvetaj se prikazuje u centralnom delu dijalog box-a. U prvom redu se ispisuju set i
opis selektovane grede, a u sledeim redovima proraunata kontrola napona za sve
kombinacije optereenja. U koloni Opis se prikazuju brojevi vorova mree konanih
elemenata u poetnoj i krajnjoj taki grede, kao i ozanka pozicije, ako je za datu gredu
definisana. Redni brojevi kombinacija optereenja, za koje je izvrna kontrola napona, se
prikazuju u koloni LK, a u ostalim kolonama se za svaku kombinaciju ispisuju proraunate
vrednosti normalnih, smiuih i uporednih napona. Vrednosti napona koje odgovaraju
maksimalnom iskorienju preseka su posebno naznaene.
Pomou komandnih polja, koja se nalaze u donjem desnom delu dijalog box-a, moe se izvriti
njegovo eksportovanje u projektnu dokumentaciju, direktno na tampu ili u tekstualni fajl.
Izvetaj se moe istovremeno generisati i za proizvoljan broj selektovanih greda. Za ovu

namenu je predviena podopcija Izvetaj sa komandne linije:
<0 sel.> Kontrola napona - Selektovanje (iZvetaj / <krAj>):
Izborom ove podopcije program ulazi u standardnu proceduru selektovanja entiteta:
<0 sel.> Izvetaj - Selektovanje (Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Sada je potrebno da selektujete sve grede za koje elite da kreirate izvetaj kontrole napona.
Po zavretku selekcije program e generisati izvetaj i prikazae ga u istom dijalog box-u kao
kod kreiranja izvetaja iz dijalog box-a za kontrolu napona.
Dijalog box sa kreiranim izvetajem kontrole napona
Format izvetaja je potpuno isti kao kod izvetaja koji se generie iz dijalog box-a za kontrolu
napona, ali se u njemu za svaku od selektovanih greda prikazuju samo vrednosti napona koje
odgovaraju maksimalnom iskorienju preseka.
Aktiviranjem komandnog polja OK, zatvara se ovaj dijalog box, a program e sa komandne
linije zahtevati da selektujete sledeu gredu, sve dok desnim klikom mia ne oznaite kraj ove
naredbe.

836
10.4 Ulazni podaci

EUROCODE
Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku
kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj
liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Ulazni podaci za grede - Selektovanje

Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i

program e biti u poroceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e
se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.
Izgled dijalog box-a za definisanje ulaznih podataka
Koje podatke je mogue zadavati u dijalog box-u zavisi iskljuivo od vrste preseka (da li je
jednodelni ili viedelni, i ako je jednodelni da li je zavareni ili ne), i od toga da li je selektovan
samo jedan tap ili vie njih. Prvo emo objasniti znaenje svakog od ulaznih podataka.
Koeficienti duine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)

Za selektovani tap, u edit box-ovima z i y zadaju se koeficienti duine izvijanja oko
lokalne Z, odnosno lokalne Y ose tapa (ako se radi o L profilima tada se zadaju
koeficienti duine izvijanja oko glavne , odnosno ose preseka). Programski se za ove
vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti. Pored
zadavanja duine izvijanja u relativnom smislu (zadavanjem koeficijenta duine izvijanja),
omogueno je i zadavanje duine izvijanja tapa u apsolutnom iznosu. Naime, aktiviranjem
ikone naziv edit box-a se menja u Duina izvijanja, a u njemu se ispisuje apsolutna
vrednost duina izvijanja
Krive izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)

U zavisnosti od oblika poprenog preseka tapa, program tano usvaja odgovarajuu krivu
izvijanja prema standardu, kako za z-z tako i za y-y ose, stim to Vam ipak ostavlja i

837
mogunost da iz zatvorene liste, koja se otvara klikom mia na strelicu sa desne strane
odgovarajueg edit box-a, odaberete i neku drugu krivu izvijanja.
Razmak bono pridranih taaka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog izvijanja, i program po defalt-u za njegovu
vrednost postavlja stvarnu duinu tapa. Napomenuemo da se proraun bonog izvijanja
moe iskljuiti ako za ovaj podatak zadate vrednost 0.
Razmak limova ukruenja (zadaje se samo za jednodelne zavarene preseke)

Ovaj podatak je neophodan za proraun izboavanja i bie dostupan za zadavanje samo ako je
selektovan tap zavarenog poprenog preseka. Za ostale tipove poprenog preseka, u
proraunu se za razmak limova ukruenja uvek usvaja cela duina tapa.
Koeficijent duine bonog izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa
Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog torzionog izvijanja, i odnosi se na obrtanje
krajnjeg preseka u ravni.
Koeficijent duine torzionog uvrtanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa
Ovaj podatak je neophodan za proraun bonog torzionog izvijanja, i odnosi se na krivljenje
krajnjeg preseka
Koeficijent neto povrine preseka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa
Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri proraunu.
Poloaj optereenja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)

Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena tri prekidaa, definie se poloaj
optereenja. I ovaj podatak se koristi pri prounu bonog izvijanja.
Vrsta elika
Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuenih opcija menja se vrsta elika, tako da se sada
mogu analizirati i konstrukcije napravljene od vie vrsta elika.
Tip stapa (zadaje se samo za viedelne preseke)

Ova grupa ulaznih podataka e biti dostupna samo ako se selektuje tap viedelnog poprenog
preseka. Postavljanjem na ukljueno stanje jednog od ponuena dva prekidaa, definie se da
li se radi o ramovskom ili reetkastom tapu.
Ramovski tap
Razmak spojnih limova

Program po default-u za ovu vrednost usvaja treinu stvarne duine tapa, te je na vama
da u edit box-u Razmak: zadate stvarni razmak spojnih limova.
irina
U edit box-u irina:, zadaje se dimenzija spojnog lima u pravcu pruanja tapa
Debljina
U edit box-u Debljina:, zadaje se debljina spojnog lima
Resetkasti tap
Razmak tapova ispune

Program po default-u za ovu vrednost usvaja treinu stvarne duine tapa, te je na vama
da u edit box-u Razmak: zadate stvarni razmak izmau vorova reetkaste ispune.

838
Proraunska povrina
U zavisnosti od sistema ispune, a prema vaeem standardu, potrebno je u edit box-u
Povrina: zadati proraunski presek dijagonale Ar.
Poluprenik inercije
U edit box-u Poluprenik inercije:, treba zadati vrednost poluprenika inercije za slabiju
osu tapa ispune.
Parametri oblika dijagrama - Omogueno je uticanje na nain odreivanja parametara

zavisnih od oblika dijagrama. Kada se check box Proizvoljni postavi na ukljueno stanje
mogu se uneti koeficijenti C1, C2, C3, i M.LT koji e se koristiti u kontroli
stabilnosti. Kada je ovaj check box iskljuen, program e koeficijente odreivati automatski, za
svaki sluaja optereenja prema njegovom obliku dijagrama momenata.
Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata
iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou
check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj.
Zanemarivanje uticaja - Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili

vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi
greku.
Na poetku ovog dela uputstva smo ve rekli, da e grupa podataka dostupna za unos, zavisiti
kako od vrste poprenog preseka selektovanog tapa, tako i od toga da li je selektovan jedan
ili vie tapova. Ako je selektovan samo jedan tap, tada e u dijalog box-u biti dostupni samo
podaci koji su predvieni za dati oblik poprenog preseka, te je nakon zadavanja eljenih
ulaznih podataka dovoljno aktivirati samo komandno polje OK. Meutim, kako na modelu
moe biti puno tapova, tada je sigurno mnogo praktinije selektovati vie tapova, koji imaju
barem jedan deo ulaznih podataka isti, ime se postupak zadavanja ulaznih podataka znatno
ubrzava. U tom sluaju, dostupni e biti samo podaci koji su zajedniki za selektovane
tapove.
Kako se dimenzionisanje vri za vie kombinacija jednovremenog delovanja osnovnih sluajeva

optereenja, to u fazi definisanja ulaznih podataka pojedini ulazni podaci mogu biti i suvini,
obzirom da se oblast naprezanja u ovom trenutku ne zna, a lako je mogue i da jedan isti tap
u jednoj kombinaciji na primer bude pritisnut a u drugoj zategnut. Postoji i drastiniji primer,
da program za ulazni podatak uvek trai duine izvijanja tapa a da dati tap recimo ni u
jednoj kombinaciji ne bude uopte pritisnut. U ovakvim sluajevima suvini ulazni podaci nee
uticati na dimeznionisanje, pa je potpuno svejedno koju vrednost ete im pridruiti.
JUS
Za dimenzionisanje po JUS-u, koeficijenti duine bonog izvijanja i duine torzionog uvrtanja

se ne zadaju, ali je zato potrebno zadati podatak o razmaku viljukastih oslonaca. Ovaj
podatak je neophodan za proraun bonog izvijanja, i program po defalt-u za njegovu
vrednost postavlja stvarnu duinu tapa. Pored toga, u okviru ulaznih podataka za proraun po
JUS-u, nije potrebno zadati ni podatak o koeficientu neto povrine preseka. Parametri oblika
dijagrama se po JUS-u definiu zadavanjem koeficijenata , i , a vrsta elika se
umesto izborom iz liste, odreuje zadavanjem vrstoe elika u odgovarajuem edit box-u
v=. Skraeni izvetaj bez nemerodavnih izvetaja - Postavljanjem ovog check box-a
na ukljueno stanje moe se dobiti skraeni izvetaj dimenzionisanja elika, tako to e biti
izostavljeni svi izvetaji za bono izvijanje i izboavanje limova ukoliko oni nisu merodavni,
odnosno nisu kritini. Svi ostali ulazni podaci imaju potpuno isto znanje kao i kod EUROCOD-
a.

839
10.5 Kontrola stabilnosti

Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Kontrola stabilnosti ulazi
<0 sel.> Kontrola stabilnosti - Selektovanje

Naime, sada se oekuje da selektujete sve tapove za koje elite da izvrite dimenzionisanje.
Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da li su selektovani tapovi
ve ranije dimenzionisani i u tom sluaju e izdati odgovarajue upozorenje.
U ovom sluaju imate mogunost da odustanete, ili pak da izborom komadnog polja OK
nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih tapova. Nakon zavrenog
dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e biti rei u
sledeem poglavlju.
10.6 Prikaz rezultata

Izborom ove naredbe, program sve tapove, za koje je prethodno sprovedena
kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane tapa se
ispisuje koeficient iskorienja preseka, ije je znaenje potpuno isto kao u naredbi Kontrola
napona. Naime idealna vrednost je 1.00, dok tapovi koji ne zadovoljavaju imaju vrednost
> 1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00. Nakon aktiviranja naredbe Prikaz
rezultata, na komandnoj liniji se javlja i poruka:
<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (<krAj>):
Sada se od korisnika oekuje da selektujete proizvoljan tap, nakon ega e se otvoriti dijalog

840
Izgled dijalog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja
U donjem delu dijalog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani tap, a u donjem
desnom delu dijaloga se kao orijentacione vrednosti prikazuju koeficienti iskorienosti preseka
() za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem delu dijalog box-a se nalazi detaljan
prikaz sprovedenog prostupka dimenzionisanja. Promena tekueg sadraja ovog prozora se
moe vriti pomou scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i tasteri PgUp,
PgDn, kao i kursorske strelice , , ali pod uslovom da je fokus na tom prozoru. Ako vam
ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da miem kliknete na bilo koje mesto unutar prozora
predvienog za prikaz rezultata dimenzionisanja, to e dovesti do promene fokusa, a samim
tim e i tasteri za scroll-ovanje proraditi.
U sluaju da elite da promenite ulazne podatke za dati tap, ne morate da izlazite iz ove
naredbe i da pokreete ponovo naredbu Ulazni podaci, ve je dovoljno da u ovom dijalog
box-u izvrite sve potrebne izmene i potom aktivirate komandno polje Proraun. Nakon ove
operacije program e za selektovani tap sprovesti ponovni proraun uzimajui u obzir sve
izvrene izmene u ulaznim podacima. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da korienje naredbe
Ulazni podaci i nije neophodno ako elite da dimenzioniete jedan po jedan tap. U tom
sluaju je dovoljno bez prethodnog aktiviranja naredbe Ulazni podaci, aktivirati naredbu
Kontrola stabilnosti, i ne obazirui se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku,
selektovati jedan po jedan tap, u ovom dijalog box-u zadavati potrebne ulazne podatke i vriti
ponovno dimenzionisanje.
Ako Vam tap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi
na konstruktivno reavanje problema (na primer promena razmaka bono pridranih taaka,
razmak spojnih limova, i slino), ne moe da proe sve potrebne kontrole, tada je reenje
svakako u promeni poprenog preseka tapa. Kako e promena poprenog preseka tapa
dovesti do preraspodele statikih uticaja na celom modelu, u tim sluajevima je neophodno da
se vratite u modul za unos podataka, da promenite popreni presek tapa, da sprovedete
ponovni proraun statikih uticaja, i svakako ponovo dimenzioniete sve tapove na modelu.
Meutim, ako je Vaa procena da promena poprenog preseka nee dovesti do znaajnije
preraspodele statikih uticaja na celom modelu, to program nudi mogunost da promenite
popreni presek i bez ponovnog prorauna konstrukcije. Za tu namenu je predvieno
komandno polje Novi presek. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji je identian
dijalog box-u za definisanje poprenih preseka greda u modulu za unos podataka. Tu moete

841
promeniti popreni presek i potom pomou komandnog polja Proraun, zahtevati novo
dimenzionisanje selektovanog tapa, za stare statike uticaje, ali sa novim karakteristikama
poprenog preseka. Napomenuemo da e ovako promenjeni popreni presek biti tretiran
samu u modulu za dimenzionisanje elinih preseka, dok e u svim ostalim naredbama,
program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za unos podataka, i za
koji su proraunati statiki uticaji. U sluaju da elite da odustanete od promene poprenog
preseka, dovoljno je da aktivirate komadno polje Originalni presek. Njegovim izborom,
prethodno promenjeni popreni presek e biti zamenjen originalnim.
Omogueno je generisanje izvetaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u

Rastojanje preseka od poetka tapa unosi se poloaj preseka u kome se trai izvetaj
dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja Generisanje izvetaja, generie
izvetaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja Proraun , ponovo e se
prikazati izvetaj kontrole stabilnosti za ceo tap.
Izborom komandnih polja i svaki prikazani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu

dokumentaciju ili poslati direktno na tampu.
Aktiviranjem komandnog polja OK, sve eventualno izvrene izmene u ulaznim podacima, kao
i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani tap e biti trajno upameni,
dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje od svih uinjenih izmena.
Napomena:
Kako se u okviru kontrole stabilnosti po JUS-u, pored naponske kontrole sprovode i prorauni
na bono izvijanje, izboavanje i provera smiuih napona, to se moe desiti i sluaj da tap na
crteu bude ofarban u crveno iako mu je koeficient iskorienosti preseka < 1.00. U sluaju
da neki od ovih postupaka nije zadovoljio, program sa donje strane tapa, izmeu zagrada
ispisuje poetno slovo postupka koji nije zadovoljio:
(B!) - proraun bonog izvijanja

(I!) - proraun izboavanja
(T!) - proraun smiuih napona
10.7 Izvetaj
Kako je ova naredba predviena za kreiranje tekstualnih izvetaja na hartiji, to njen
izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe na
komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje
jedan ili vie tapova.
Naime, sada imate mogunost da selektujete sve tapove za koje elite kreiranje tekstualnog
izvetaja. Kada ste odabrali sve tapove, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure
selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno
odabrane tapove.

842
Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati

sprovedenog dimenzionisanja.

843
Ikone za direktnu tamu i eksport bloka u projektnu dokumentaciju

dokumentaciju. Svi tapovi odabrani u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju,
tako da je na vama da odredite kako ete odabrane tapove grupisati.
Prikaz tekstualnog izvetaja sa rezultatima dimenzionisanja

elika u sklopu projektne dokumentacije
Kako tekstualni izvetaji mogu biti prilino obimni, to se oni kreiraju u vie kolona, pri emu
broj kolona iskljuivo zavisi od odabranog fonta i njegove veliine.

844
10.8 Izvetaj za jedan presek

Ova naredba omoguava dobijanje izvetaja na odreenom mestu tapa za koji je
ve sprovedena kontrola stabilnosti. Njenim izborom ulazi se u proceduru selektovanja tapa:
Nakon izvrene selekcije, od korisnika se oekuje da izabere mesto na selektovanom tapu za

koji eli da dobije izvetaj kontrole stabilnosti:
Taka na gredi:
Nakon izbora take sa grede, pojavie se dijalog box sa izvetajem:

845
10.9 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa

U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno
definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog
veoma slian onome za prikaz rezultata. (Zbog analogije sa ostalim propisima, prikazaemo
ovu naredbu samo za propis EUROCODE).
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa
U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u
dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka
koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji.
Vrsta elika Izborom iz zatvorene liste jedne od ponuenih opcija menja se vrsta elika.
Duina U ovom edit box-u unosi se duina tapa.
Uticaji U ovom delu dijalog box-a nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji
deluju du tapa.
Parametri oblika dijagrama - Pretpostavljeno je da du celog tapa deluju uticaji

konstantnog intenziteta a efekti razliitih oblika dijagrama momenata mogu se zadati preko
koeficijenata C1, C2, C3 i M.LT.
Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na

osnovu izabranog tapa iz konstrukcije.
Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled:
<0 sel.> Pojedinani tap Selektovanje (<krAj>):
Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od
selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu
stabilnosti.

846
Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim
aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka.
Aktiviranjem komandnog polja Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U

polju Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.

847
11. Dimenzionisanje drvenih

konstrukcija
Pomou ovog modula imate mogunost da dimenzioniete tapove drvenih
elemenata konstrukcije: prave tapove, zakrivljene tapove sa konstantnom dimenzijom
poprenog preseka, prave tapove sa promenljivom dimenzijom poprenog preseka, viedelne
drvene tapove, za sve vrste naprezanja. Naredba za dimenzionisanje drvenih elemenata
konstrukcija, nalazi se u okviru padajueg menija Dimenzionisanje -> Drvo. Da bi se olakao
izbor naredbi iz ovog menija, predviena je ikona Drvo: Dimenzionisanje, ijim izborom
se otvara meni sa ovom grupom naredbi.

Dimenzionisanje -> Drvo
Napomena:
Kako se dimenzionisanje vri samo za odabrane kombinacije jednovremenog delovanja
osnovnih sluajeva optereenja, to e naredbe za dimenzionisanje drvenih elemenata
konstrukcije biti neaktivne ako prethodno niste definisali barem jednu kombinaciju. Znai, pre
samog postupka dimenzionisanja potrebno je da definiete sve merodavne kombinacije iz kojih
e program preuzimati statike uticaje za dimenzionisanje. U sluaju da model ne sadri ni
jednu kreiranu kombinaciju, nakon izbora bilo koje od naredbi iz menija Dimenzionisanje ->
Drvo, program e izdati sledee upozorenje.

848
11.1 Izbor propisa za dimenzionisanje

Pre kretanja na sam postupak dimenzionisanja, potrebno je odabrati standard po
kome e se vriti dimenzionisanje. Izborom naredbe Propisi, koja se nalazi u okviru
padajueg menija Dimenzionisanje -> Drvo, otvara se dialog box sledeeg izgleda.
Izgled dialog box-a za izbor tekueg propisa
Promena tekueg standarda, vri se jednostavnim izborom iz zatvorene liste, koja se nalazi na
gornjem delu dialog box-a. U edit box-u Tolerancija, definie se dozvoljeni procenat
prekoraenja doputenih napona. Naime, ako su stvarni naponi u preseku jako bliski
dozvoljenim (u granicama zadatog dozvoljenog procentualnog prekoraenja), te tapove
program e u naredbi Kontrola stabilnosti, tretirati kao regularne. Aktiviranjem komandnog
polja OK,dialog box e nestati sa ekrana, a izabrani propisi e nadalje biti vaei.
EUROCODE
Za propis EUROCODE neophodno je da se pre samog dimenzinisanja definie i baza materijala

drveta. Za ovu namenu je predvieno komandno polje Materijal, koje e biti disejblovano u
sluaju da je izabran propis JUS.
Komandno polje Materijal koje slui

za definisanje baze materijala drveta
Nakon aktiviranja komandnog polja Materijal otvara se dijalog box sledeeg izgleda:

849
Izgled dijalog box-a za definisanje baza materijala

drveta sa tekuom bazom
U levom delu dijalog box-a prikazana je lista sa svim bazama materijala drveta, koje se
trenutno nalaze snimljene u konfiguracionom fajlu. Sa programom se isporuuju tri default
baze materijala. Prva u listi je trenutno tekua baza i ispred njenog naziva nalazi se strelica
( ). Napomenuemo da e podaci iz tekue baze materijala drveta biti preuzeti u dijalog box-
ovima Ulazni podaci, Prikaz rezultata i Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa.
Korisnik u svakom trenutku moe izvriti promenu tekue baze. Postupak se sastoji od
selektovanja eljene baze iz liste i aktiviranju komandnog polja Postavi za tekui. Ovo
komandno polje je aktivno kada se iz liste selektuje bilo koja baza materijala drveta izuzev
tekue.
Pomou komandnog polja Postavi za tekui,

promenjena je tekua baza materijala
Dodavanje nove baze materijala drveta vri se aktiviranjem komandnog polja Dodaj. Ako
je check box Sa kopiranjem postavljen na ukljueno stanje, dodata baza predstavlja kopiju
baze koja je bila selektovana u trenutku aktiviranja ovog komandnog polja i u svom nazivu
ona sadri oznaku 1.

850
Pomou komandnog polja Dodaj u listu

je ubaena kopija selektovane baze
Ako je check box Sa kopiranjem postavljen na iskljueno stanje u listu se dodaje prazan red
kome korisnik sam dodeljuje naziv. Takva baza je potpuno prazana, tako da je neophodno da
joj sami zadate sve potrebne parametre.
Naziv bilo koje baze materijala iz liste, moe se promeniti tako to se prvo miem obelei polje
u koloni Naziv, a zatim se sa tastature unese eljeni naziv.
Za uklanjanje selektovane baze predvieno je komandno polje Brii. S obzirom da je ova

naredba destruktivna, program e izdati odgovarajue upozorenje:
Potvrdan odgovor e dovesti do brisanja selektovane baze, dok e negativan odgovor oznaiti
odustajanje od naredbe.
Komandna polja Gore i Dole e biti aktivna jedino ako se u listi nalazi vie od jedne
baze materijala i pomou njih se trenutno selektovanoj bazi vri promena poloaja u listi na
gore, odnosno na dole.
Aktiviranjem komandnog polja Edit, otvara se novi dijalog box u kome imate mogunost da
za trenutno selektovanu bazu materijala definiete sve potrebne podatke.

851
Dijalog za definisanje parametara za razliite kvalitetne klase drveta
Pored naziva dijalog box-a ispisan je i naziv baze materijala drveta koja se trenutno edituje. U
gornjem levom uglu dijalog box-a nalaze se tri radio button-a koja se odnose na tri vrste
drveta: Monolitno drvo etinari i meki listari, Monolitno drvo tvrdo drvo i Lepljeno
lamelirano drvo. Izborom jednog od njih korisniku se prua mogunost da u tabeli, koja se
nalazi u centralnom delu dijalog box-a, definie sve kvalitetne klase drveta koje e pripadati
upravo toj vrsti, tako da e svaka od te tri vrste drveta imati svoju tabelu sa kvalitetnim
klasama i njihovim parametrima. U prikazanoj tabeli svakom od redova odgovaraju
karakteristike jedne klase drveta. Svaka kvalitetna klasa drveta odreena je svojim nazivom i
nizom numerikih podataka koji se zadaju u odgovarajuim kolonama. U zaglavlju kolona
ispisana je oznaka podatka, a u redu iznad i jedinica mere u kojoj se on izraava. Naravno,
jasno je da se svi podaci u tabelama mogu menjati. Ukoliko neki od parametara nisu zadati,
program e pri aktiviranju komandnog polja OK izdati odgovarajue obavetenje.
Pomou komandnog polja Dodaj omogueno je dodavanje nove kvalitetne klase drveta u
tabelu. Nova klasa drveta bie smetena ispod reda koji je bio selektovan pre aktiviranja
komandnog polja Dodaj i on e zapravo predstavljati kopiju tog reda. To znai da e imati
isti naziv i sve ostale podatke kao klasa drveta koja je prethodno bila selektovana.
Novododatoj klasi drveta neophodno je promeniti naziv, s obzirom da vie klasa drveta ne sme
imati isto ime. U suprotnom, pri aktiviranju komandnog polja OK program e izbaciti
obavetenje:

852
Pomou komandnog polja Brii moe se ukloniti selektovana kvalitetna klasa drveta, a
pomou komadnih polja Gore i Dole imate mogunost da po svojoj elji uredite
redosled klasa u tabeli.
11.2 Merodavno opterecenje

JUS
Aktiviranjem ove naredbe, otvara se dialog box za unos korekcionih koeficijenata za prethodno
kreirane kombinacije optereenja.
Izgled dialog box-a za unoenje korekcionih koeficijenata

za merodavne kombinacije optereenja
naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No, ispisuje se redni broj date kombinacije, u
koloni Naziv zadati naziv, dok su poslednje dve kolone predviena za unos korekcionih
koeficijenata Ko i Kd. Korekcioni koeficijenti Ko i Kd se koriste za korekciju doputenih
napona.
Koeficijent Ko zavisi od karaktera osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u datu

kombinaciju.
Ko = 1.00 za osnovno optereenje

Ko = 1.15 za osnovno + dopunsko optereenja
Ko = 1.50 za osnovno + dopunsko + naroito optereenje
Koeficijent Kd zavisi od duine trajanja optereenja
Kd = 1.00 za kratkotrajna optereenja

Kd = 0.90 za permanentno korisno optereenje korisno optereenje ili sneg deluju bez
prestanka due od 3 meseca.
Kako se u ovom dialog box-u preuzimaju sve zadate kombinacije pomou naredbe Sluajevi
optereenja, to vam se moe desiti sluaj da ne elite da vrite dimenzionisanje za sve ranije
definisane kombinacije. U tom sluaju je dovoljno da u ovom dialog box-u za korekcione
koeficijente (podatak u koloni Ko ili Kd), svim kombinacijama koje ne elite da uzimate u
obzir pri dimenzionisanju, zadate vrednost 0.

853
U Tower-u omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u

projektnu dokumentaciju. Za ovu namenu predvieno je komandno polje Izvetaj, koje
se nalazi u dijalog box-u naredbe Merodavno optereenje.
Komandno polje za kreiranje izvetaja

sa merodavnim kombinacijama
Izborom ovog komandnog polja otvara se dijalog box sa kreiranim izvetajem:


854
EUROCODE
Izborom naredbe Merodavno optereenje otvara se dijalog box sledeeg izgleda:
Izgled dijalog box-a Merodavno optereenje EUROCODE
U donjem list box-u su prikazani svi osnovni sluajevi optereenja, koji su kreirani do trenutka
ulaska u dijalog box. U koloni No se ispisuje redni broj osnovnog sluaja optereenja, a u
koloni Naziv zadati naziv optereenja. Pomou poslednje dve kolone Tip i Trajanje
zadaju se tip optereenja i njegovo trajanje. Za svaki od osnovnih sluajeva optereenja imate
mogunost da izaberete jedan od dva ponuena tipa optereenja: osnovno ili izuzetno. To se
postie tako to se pokaziva mia dovede iznad polja u koloni Tipi pritisne desni taster mia,
ime se otvara padajui meni sa opcijama osnovno i izuzetno. Izborom jedne od ponuenih
opcija imate mogunost da promenite tip optereenja na eljeni, nakon ega e se u koloni
Tip ispisivati odabrani tip optereenja.
Padajui meni koji se otvara pritiskom na

desni taster mia iznad polja u koloni Tip

855
U zavisnosti od zadatog tipa optereenja i vrste materijala proraunava se parcijalni koeficijent

za karakteristike materijala m, pomou koga se vri korekcija karakteristinih vrstoa (bie
naknadno objanjeno u poglavlju Kontrola stabilnosti).
Na slian nain imate mogunost da onovnim sluajevima optereenja dodelite i odgovarajue

trajanje. Naime, desnim klikom mia u koloni Trajanje, za svaki od sluajeva optereenja
otvara se padajui meni sa opcijama stalno, dugotrajno, srednjetrajno, kratkotrajno i
trenutno.
Padajui meni koji se otvara pritiskom na desni taster

mia iznad polja u koloni Trajanje
Izborom jedne od ponuenih opcija imate mogunost da promenite trajanje optereenja na

eljeno, nakon ega e se u koloni Trajanje ispisivati odabrano trajanje optereenja.
U gornjem list box-u nalazi se lista svih kombinacija optereenja, koja ima onoliko redova
koliko ima i kombinacija definisanih pomou naredbe Sluajevi optereenja. U koloni No se
ispisuje redni broj date kombinacije, u koloni Naziv zadati naziv, dok se pomou sledee
kolone odreuje da li e data kombinacija biti razmatrana pri dimenzionisanju ili ne. Postojanje
simbola u ovoj koloni oznaava uzimanje u obzir date kombinacije pri dimenzionisanju i
ona e biti prikazana u izvetaju, dok prazno polje oznaava da data kombinacija nee biti
uzeta u obzir pri dimenzionisanju, a samim tim ne javlja se ni potreba za prikazivanjem takve
kombinacije u izvetaju. Desnim klikom mia preko nekog od ovih check box-ova, otvara se
padajui meni sa stavkama Ukljui sve i Iskljui sve. Njihovim izborom mogu se
selektovati, odnosno deselektovati svi check box-ovi istovremeno. U poslednjoj koloni
Trajanje ispisuje se trajanje svake od kombinacija na osnovu trajanja osnovnih sluajeva
optereenja koji ulaze u tu kombinaciju.
Na osnovu dodeljenog trajanja optereenja definie se korekcioni koeficijent Kmod, koji

takoe utie na korigovanje karakteristinih vrstoa materijala (bie naknadno objanjeno u
poglavlju Kontrola stabilnosti).
Pomou komandnog polja Izvetaj, koje se nalazi u donjem levom delu dijalog box-a,
omogueno je kreiranje i ubacivanje izvetaja sa merodavnim kombinacijama u projektnu
dokumentaciju. Izborom tog komandnog polja otvara se dijag box sa kreiranim izvetajem:

856

U izvetaju su prikazani dve tabele, prva sa osnovnim sluajevima optereenja,a druga sa svim
kombinacijama koje e se uzeti u obzir pri dimenzionisanju (postojanje simbola u dijalogu
Merodavno optereenje). U koloni Tip je sada pored svake kombinacije optereenja
prikazan i njen tip osn. ili izuz, u zavisnosti od tipova osnovnih sluajeva optereenja koji
su uli u tu kombinaciju.
11.3 Ulazni podaci

JUS
Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u
postupku kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na
komandnoj liniji se javlja poruka:
<0 sel.> Ulazni podaci za grede Selektovanje

Sve/Prozor/pOligon/pResek/eXtras/Deselektovanje/<krAj>):
Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, i

program e biti u proceduri selekcije sve dok ne kliknete na desni taster mia, nakon ega e
se otvoriti dialog box za definisanje ulaznih podataka.

857
Koje podatke je mogue zadati u dijalog box-u zavisi iskljuivo od vrste preseka (da li je
jednodelni ili viedelni, da li je od masivnog drveta ili od lepljenog lameliranog drveta, da li je
konstantne dimenzije poprenog preseka ili sa promenljivom visinom poprenog
pravougaonog preseka, i od toga da li je selektovan samo jedan tap ili vie njih. Prvo emo
objasniti znaenje svakog od ulaznih podataka.
Koeficijenti duine izvijanja (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)

Za selektovani tap, u edit box-ovima 3 i 2, zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko
lokalne ose 3, odnosno lokalne ose 2 tapa. Programski se za ove vrednosti usvaja
vrednost 1, a na korisniku je da sam koriguje ove vrednosti.
Uzastopnim klikom mia preko ovog prekidaa, moete od programa zahtevati ili unos
bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne duine izvijanja u metrima. Obzirom da
se u proceduri zadavanja ulaznih podataka moe selektovati vie tapova koji imaju
razliite duine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog koeficijenta i duine izvijanja u
metrima nisu meusobno povezane, odnosno ne dolazi do meusobnog prepraunavaja. Znai,
pri konstroli stabilnosti e biti potovan podatak o duini izvijanja koji je trenutno vidljiv u
dijalog box-u.
Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri proraunu podunih t napona od sile
zatezanja kao i pri proraunu napona od poprene sile.
Maksimalne vitkosti tapa max (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)
Za selektovani tap zadaje se maksimalna vitkost tapa u combo box-u kao jedna od
ponuenih mogunosti, u zavisnosti da li je glavni ili sekundarni element konstrukcije i kako je
odreena vrednost max:
- Glavni element konstrukcije (priblino Lk) max Lk = 120

- Glavni element konstrukcije (tano Lk) max Lk = 150
- Sekundarni element konstrukcije max Lk = 175
Materijal (zadaje se za sve oblike poprenog preseka tapa)

Zadaje se kvalitet materijala za selektovane tapove. U combo box-u biraju se neke od
ponuenih kombinacija:

858
Vrsta materijala:
- Masivno drvo
- Lepljeno lamelirano drvo
razliitih botanikih klasifikacija:

- Listari
- etinari
i prema klasi:
- Klasa I
- Klasa II
- Klasa III (samo za masivno drvo, etinare)
Sem izbora materijala drvenog tapa prema vrsti materijala, botanikoj klasifikaciji i prema
klasi potrebno je uneti i procenat vlanosti drveta tokom eksploatacije. Za masivno drvo bazni
napon je za vlanost od 18% dok je za LLD bazni napon za 15%. U sluaju da se vlanosti
drveta razlikuju od 18% za masivno drvo, odnosno 15% za LLD, doputeni naponi se koriguju
sa koeficijentima Kf.
Korekcioni koeficijent (izloenost) se unosi u zavisnosti od izloenosti elementa konstrukcije

atmosferilijama i mogu se uneti vrednosti od 0.85 do 1.00 a u svemu prema sledeoj tabeli
Glavni nosei elementi Sekundarni nosei

Vrste objekta i stepen konstrukcije elementi konstrukcije
njihove izloenosti Nenadzirane Nadzirane Nenadzirane Nadzirane
atmosferilijama i i i i
neodravane odravane neodravane odravane
Potpuno otvoreni objekti
sa nezatienom
konstrukcijom, izloenom
atmosferilijama ili
0.85 0.90 0.90 1.00
permanentno visokoj
relativnoj vlanosti
vazduha u zatvorenom
prostoru
Delimino otvoreni
objekti, najvie sa jedne
bone strane, sa
0.90 0.95 0.95 1.00
nezatienom
konstrukcijom i delimino
izloeni atmosferilijama
U ostalim sluajevima za Korekcioni koeficijent izloenosti unosi se 1.00
Viedelni tap
Razmak izmeu elemenata veze:

Zadaje se razmak izmeu elemenata veze (drvenih umetaka ili podvezica), maksimalni razmak
izmeu elemenata veze mora biti manji od treine duine tapa.
Korekcioni koeficijent veze (kod viedelnih tapova):

Zadaje se u zavisnosti od veze izmeu samostalnih elemenata i spojnog sredstva prema
sledeoj tabeli

859
Element veze Spojno sredstvo Korekcioni

koeficijent
veze K
Lepilo 1.00
Modanici, karike 2.50
Drveni umetak
Ekseri, trnovi i 3.00
zavrtnjevi
Lepilo 3.00
Podveze drvene
Ekseri, trnovi i 4.50
spojne ploe
zavrtnjevi
Korekcioni koeficijent K koristi za proraun raunske vitkosti tapa oko nematerijalne ose.
Kod tapova koji su od Lepljenog lameliranog drveta definiu se i sledei ulazni podatci
Broj faza lepljenja

Jedna faza lepljenja kada su sve lamele meusobno paralelne (lameliranje u jednom mahu)
Vie faza lepljenja kada postoje vie ravni lepljenja, mogue kod tapova sa
promenljivom visinom poprenog pravougaonog preseka (lameliranje
u vie mahova)
Za pravac lamela (I faza lepljenja) moe se izabrati jedan od tri ponuena pravca:
- u pravcu ose tapa,
- u pravcu gornje ivice tapa,
- u pravcu donje ivice tapa.
U zavisnosti od broja faza lepljenja, i pravca lamela osnovne faze (I faze) lepljenja lamela,
odreuje se postupak prorauna kao i korekcioni koeficijent K.
Debljina lamele
Kod tapova koji su zakrivljeni, kod kojih je odnos 130a R1 < 150 a (u funkciji debljine
lamele i poluprenika krivine), vri se redukcija dozvoljenih normalnih napona, dok se za
odnos 150a R1 < 200 a, vri provera debljine lamele u funkciji zakrivljena.
Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa, sada moe sadrati i tablicu koeficijenata
iskorienja tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou
check box-a Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj.
Zanemarivanje uticaja - Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili

vie uticaja. Na korisniku je da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi
greku.
U sluaju ponovnog statikog prorauna celog modela, tapovi koji su ve dimenzionisani

zadravaju svoje ulazne podatke za dimenzionisanje, ukoliko nisu pretrpeli promenu
geometrije ili poprenog preseka.

860
Napomena:
Bazni dozvoljeni naponi u zavisnosti od vrste materijala, botanike klasifikacije i klase redukuju
se sa sledeim korekcionim koeficijentima:
Ko - karakter osnovnih sluajeva optereenja koji su uli u datu kombinaciju,
Kd - zavisi od duine trajanja optereenja,
Ki - zavisi od izloenosti elementa konstrukcije atmosferilijama u toku eksploatacije,
Kf - zavisi od vlanosti drveta u toku eksploatacije,
K - kod elemenata konstrukcije od LLD zavisi od ugla izmeu ravni lepljenja i pravca sile
Ukupan korekcioni koeficijent K se dobija kao proizvod svih prethodnih korekcionih

koeficijenata
EUROCODE
Ova naredba slui za definisanje ulaznih podataka koje e program koristiti u postupku
kontrole stabilnosti. Njenim izborom, program ulazi u proceduru selektovanja, a na komandnoj
liniji se javlja poruka:
<0sel.> Ulazni podaci za grede Selektovanje ( Sve / Prozor / pOligon / pResek / eXtras /
Deselektovanje / <krAj> ):
Sama procedura selektovanja je potpuno ista kao i u ostalim naredbama u programu, a

program e biti u proceduri selekcije sve dok ne izaberete podopciju Kraj ili ne kliknete na
desni taster mia, nakon ega e se otvoriti dijalog box za definisanje ulaznih podataka.
Levi deo dijalog box-a predvien je za definisanje materijala za sve selektovane tapove, pri
emu e se koristiti podaci iz baze, koja je u dijalog box-u Baza materijala drveta postavljena
za tekuu (vidi poglavlje Izbor propisa za dimenzionisanje).
Materijal
Izborom jednog od ponuenih radio button-a definie se vrsta materijala:
- Masivno drvo etinari i meki listari

- Monolitno drvo - tvrdo drvo
- Lepljeno lamelirano drvo
Svakoj od ovih vrsta drveta pripadaju odgovarajue kvalitetne klase drveta, koje korisnik moe
da bira iz zatvorene liste. Sadraj zatvorene liste odgovara listi kvalitetnih klasa drveta koja se

861
nalazi u tekuoj bazi materijala drveta, tako da je jasno da e se i on menjati u zavisnosti od

izabrane tekue baze.
Lamelirani
Kod tapova koji su od lepljenog lameliranog drveta definiu se pravac i debljina lamele.
Za pravac lamela moe se iz zatvorene liste Pravac izabrati jedan od dva ponuena pravca:
- u pravcu gornje ivice tapa

- u pravcu donje ivice tapa
U edit box-u Debljina lamele unosi se debljina lamele u [cm].
Eksploataciona klasa
Za sve vrste i kvalitetne klase drveta potrebno je izabrati jednu od tri ponuene eksploatacione
klase:
- Eksploataciona klasa 1 - sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20

i relativnoj vlanosti vazduha od 60%
- Eksploataciona klasa 2 - sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20
i relativnoj vlanosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godinje prelazi 85%
- Eksploataciona klasa 3 - kada je sadraj vlage vei nego kod eksploatacione klase 2
Izvijanje
U gornjem desnom delu dijalog box-a zadaju se koeficijenti duine izvijanja.
Za selektovani tap, u edit box-ovima Koeficijent duine izvijanja 3 i Koeficijent

duine izvijanja 2, zadaju se koeficijenti duine izvijanja oko lokalne ose 3, odnosno
lokalne ose 2 tapa. Programski se za ove vrednosti usvaja vrednost 1, a na korisniku je da
sam koriguje ove vrednosti.
bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak stvarne duine izvijanja u metrima. S obzirom
da se u proceduri zadavanja ulaznih podataka moe selektovati vie tapova koji imaju
razliite duine, to vrednosti zadate preko bezdimenzionsalnog koeficijenta i duine izvijanja u
metrima nisu meusobno povezane, odnosno ne dolazi do meusobnog preraunavaja. Znai,
pri kontroli stabilnosti e biti potovan podatak o duini izvijanja koji je trenutno vidljiv u
dijalog box-u.
Korekcioni koeficijent neto/bruto preseka - zadaje se za sve oblike poprenog preseka

tapa. Ovaj koeficijent redukuje bruto povrinu preseka pri kontroli napona od sile zatezanja
kao i pri kontroli smiuih napona.
Koeficijent duine bonog pridravanja - koristi se u dokazu bone stabilnosti elementa.

Program za ovu vrednost automatski usvaja vrednost 1. U zavisnosti od konkretnog primera
korisnik moe sam da koriguje ovu vrednost.
bezdimenzionalnog keoficijenta, ili pak unos stvarnog razmaka bono pridranih taaka
upravnih na pravac ose 2, izraen u metrima.

862
Zanemarivanje uticaja
Kontrola stabilnosti moe se sprovoditi uz zanemarivanje jednog ili vie uticaja. Na korisniku je
da odredi koji su to uticaji i da vodi rauna da pri tome ne napravi greku.
Uvrstiti tabelu faktora iskorienja po optereenjima u izvetaj
Izvetaj kontrole stabilnosti svakog tapa moe sadrati i tablicu koeficijenata iskorienja
tapa po svim kombinacijama. Ukljuivanje ove tablice u izvetaj vri se pomou pomou ovog
check box-a.
11.4 Kontrola stabilnosti

Kada ste definisali sve ulazne podatke, izborom naredbe Kontrola stabilnosti
ulazi se u standardnu proceduru selektovanja
<0 sel.> Kontrola stabilnosti - Selektovanje

Naime sada se oekuje da selektujete sve tapove za koje elite da izvrite dimenzionisanje.
Po zavretku procedure selektovanja, program e prvo proveriti da si su selektovani tapovi
ve ranije dimenzionisani i u tom sluaju e izdati sledee upozorenje.
U ovom sluaju imate mogunost da odustanete, ili pak da izborom komandnog polja OK
nastavite naredbu za dimenzionisanje svih prethodno selektovanih tapova. U okviru kontrole
stabilnosti sprovodi se i proraun maksimalnog razmaka bonih pridrajnih taaka. Nakon
zavrenog dimenzionisanja, program e biti spreman za obradu rezultata prorauna, o emu e
biti rei u sledeem poglavlju.
Nain prorauna - JUS
Kod nosaa sa konstantnom dimenzijom poprenog pravougaonog preseka, proraun napona

se vri prema sledeim obrascima:
za podune-normalne napone:
Z
M3 M2
t dop odnosno N
'
, i
W3 m W2 m
= c dop
' ' '
= = t n =
m3 dop m2 dop
Aneto c n
A
za napone smicanja:
Q
A
' Mt
= 1 .5 ,
;
W p dop
'
m m dop t
=

863
Superponiranje podunih napona se vri na sledei nain:
ako na presek deluje normalna sila pritiska

m3 + m2 c n
+ ' 1 .00
m' dop c dop
ili ako na presek deluje normalna sila zatezanja
m3 + m 2 t n
+ ' 1.00
m' dop t dop
Superpozicija napona smicanja se vri na sledei nain:

+ m 2 m dop
'
m3
ukoliko deluje momenat torzije na preseku:

m + t dop
'
Proraun napona kod nosaa koji su zakrivljeni, sa promenom visine pravougaonog poprenog
preseka (koji se formira u jednoj fazi) i u temenom preseku vri se prema sledeim
formulama:
za podune-normalne napone:
M M Z N
m3 = k m W33 m dop , m2 = W22 m i
t dop odnosno c dop ;
' ' ' '
=kn c n
=kn
dop t n
Aneto A
za poprene napone:
N
M Z odnosno n = k n A
m3 = k m W33 , i n
= k n
Aneto
.
Proraun napona kod nosaa sa promenom visine pravougaonog poprenog preseka, kod koga
su sve lamele paralelne, vri se prema sledeim formulama:
za normalne napone:
Z
M3 M2
Aneto t dop
N
'
, i odnosno c dop ;
m m =
' ' '
= = t n c n
=
m3
W3 dop m2
W2 dop
A
za poprene napone:
M Z N;
m3 = k m W33 , i n = k n Aneto odnosno n
= k n
A
za podune napone smicanja:
Z
m3
=km
M3 , i
W3
n
= k n
A neto
odnosno
n
=kn
N;
A
Kontrola kombinovanog naponskog stanja na zakoenoj ivici se vri prema sledeem obrascu:
2 2

2
1
ako je < 0 1 + c 1 +
1
dop 1
c dop 2.66 dop

2 2
2

ako je > 0 1

+

t 1

+ 1 1
1.33
dop
1
dop 1.25
t dop

864
Prilikom prorauna stabilnosti obraala se panja na specifinosti kao to su:

- odreivanje duine izvijanja tapova sa promenljivom dimenzijom poprenog preseka,
- redukcije preseka kod zakrivljenih tapova kada je razvijena duina lamela manja od 4.0 m,
kod nosaa koji se formiraju u jednoj fazi (lameliraju u jednom mahu),
- odreivanje koeficijenata K (ugla izmeu pravca sile i pravca lameliranja),
- kod zakrivljenih tapovi iji je odnos zakrivljenja =R/h u relaciji 2 10 proraunavaju
se kao zakrivljeni tapovi, ukoliko je > 10, proraunavaju su kao pravi tapovi (bez uticaja
zakrivljenja).
tapovi koji nisu mogli da se proraunaju, u okviru naredbe za prikaz rezultata se oznaavaju
sa !!!!. To znai da su neki od sledeih uslova prekoraeni:
- izvijanje, > max (definisano u ulaznim podacima),

- kod zakrivljenih tapova ukoliko je odnos zakrivljenja =R/h manji od 2 (<2),
- kod tapova koji se formiraju u I fazi (lameliraju u jednom mahu) ako zavrni klinovi lamela
ne zadovoljavaju propisane kriterijume,
- ugao izmeu dejstva normalne sile (ose tapa) i pravca lamela kod LLD.
Dimenzionisanje drvenih konstrukcija prema EN 1995-1-1:2004
Definisane su sledee eksploatacione klase:
- Eksploataciona klasa 1 sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i

relativnoj vlanosti vazduha od 60%
- Eksploataciona klasa 2 sa sadrajem vlage u drvetu koji odgovara temperaturi od 20 i
relativnoj vlanosti vazduha koja samo nekoliko nedelja godinje prelazi 85%
- Eksploataciona klasa 3 kada je sadraj vlage vei nego kod eksploatacione klase 2
Korekcioni koeficijent za razliito trajanje optereenja kmod se odreuje kao:
Trajanje opt./Eksp. 1 2 3
klasa
Stalno 0.6 0.6 0.5
Dugotrajno 0.7 0.7 0.55
Srednjetrajno 0.8 0.8 0.65
Kratkotrajno 0.9 0.9 0.7
Trenutno 1.1 1.1 0.9
Parcijalni koeficijent za karakteristike materijala m se odreuje na sledei nain:
- za osnovnu kombinaciju optereenja, za masivno drvo m = 1.3

- za osnovnu kombinaciju optereenja, za lepljeno lamelirano drvo m = 1.25
- za izuzetnu kombinaciju optereenja m = 1.0
- za granino stanje upotrebljivosti m = 1.0
Odgovarajue vrstoe fm,d , ft,0,d , ft,90,d , fc,0,d , fc,90,d , fv,d se dobijaju kada se tabline
vrednosti fm,k , ft,0,k , ft,90,k , fc,0,k , fc,90,k , fv,k pomnoe sa korekcionim faktorom klase trajanja
optereenja i eksploatacione klase kmod i podele sa parcijalnim koeficijentom za karakteristike
materijala m.
kmod
f x.d = f x.k
m

865
Nain prorauna:
a) Savijanje bez normalne sile (N = 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:
m , 3, d m , 2 ,d t
km + 1 +
f m , 3, d f m , 2 ,d 100
m , 3, d m , 2,d t
+ km 1 +
f m , 3, d f m , 2,d 100
gde je:
t - doputena tolerancija u %
km - faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke km = 1.00
fm,3,d i fm,2,d - odgovarajue vrstoe na savijanje
m,3,d i m,2,d - sraunati naponi savijanja (M/W)
b) Ekscentrino zatezanje (N > 0) , moraju biti zadovoljena oba uslova:
t , 0 ,d m , 3, d m , 2 ,d t
+ km + 1 +
f t , 0 ,d f m , 3, d f m , 2 ,d 100
t , 0 ,d m , 3, d m , 2 ,d t
+ + km 1 +
f t , 0,d f m , 3, d f m , 2 ,d 100
gde je:
t - doputena tolerancija u %
km - faktor oblika za pravougaoni presek km = 0.70, za ostale preseke
km = 1.00
fm,3,d , fm,2,d , ft,0,d - odgovarajue vrstoe na savijanje ako ne postoje onda je on fm,d
(ako je presek malih dimenzija razlikuje se od fm,d )
m,3,d , m,2,d - sraunati naponi savijanja (M/W) kao i za JUS (odgovarajue ose)
t,0,d - sraunati poduni napon (N/Aneto) kao i ranije
c) Ekscentrian pritisak
L3 L2
3 = 2 =
i3 i2
vitkost L3 i L2 su duine izvijanja, a i3 i i2 su poluprenici inercije poprenog preseka
2 E0,05 2 E0, 05
c ,crit ,3 = c ,crit , 2 = kritian napon izvijanja
32 22

866
f c , 0 ,k f c , 0 ,k
rel .3 = rel .2 = relativna vitkost
c ,crit ,3 c ,crit , 2
ako je rel,3 0.3 i rel,2 0.3, onda sledea dva uslova moraju biti ispunjena:
2
c , 0 ,d
+ k m m ,3,d + m , 2,d 1 + t
f f m , 3, d f m , 2,d 100
c , 0 ,d
2
c , 0 ,d m , 3, d m , 2 ,d t
+ + k 1 +
f f
m
f 100
c , 0 ,d m , 3, d m , 2,d
u ostalim sluajevima sledea dva uslova moraju biti ispunjena:
c , 0 ,d m , 3, d m , 2 ,d t
+ km + 1 +
k c , 2 f c , 0 ,d f m , 3, d f m , 2 ,d 100
c , 0 ,d m , 3, d m , 2 ,d t
+ + km 1 +
k c , 3 f c , 0 ,d f m , 3, d f m , 2 ,d 100
gde je :
1 1
k c ,3 = k c,2 =
k 3 + k 32 2rel ,3 k 2 + k 22 2rel , 2
i
[
k 3 = 0.5 1 + c (rel .3 0.3) + 2rel .3 ] [
k 2 = 0.5 1 + c ( rel .2 0.3) + 2rel .2 ]
c - poetna imerfekcija u odnosu na prav tap (za monolitno drvo c = 0.20, a za lepljeno
lamelirano c = 0.10)
d) Uticaj transverzalne sile
Q2 Q3
2 ,d
= 1.5
Aneto 3, d
= 1.5
Aneto
naponi od transverzalne sile
Mora biti ispunjen sledei uslov:
2,d + 3,d 1 + tol

2 2
f v ,d

867
gde je:
Q3 i Q2 - transverzalna sila
Aneto - povrina poprenog preseka (po odbijanju svih oslabljenja)
e) Uticaj torzije
Napon od uticaja torzije se sraunava kao:
Mt Mt
tor , 3, d
=
Wp3 tor , 2 , d
=
Wp 2
Moraju biti ispunjena sledea dva uslova:
tor , 3, d
1 + tol
fv, d
tor , 2 , d
1 + tol
fv,d
U sluaju istovremenog dejstva momenta torzije i transverzalne sile moraju biti ispunjena
sledea dva uslova:
2,d + tor,3,d 1 + tol

f v, d

3,d + tor , 2,d 1 + tol

f v ,d

f) nosai sa jednostrano nagnutom ivicom
Na nagnutoj ivici modifikuje se vrstoa na savijanje i to:
ako je nagnuta ivica tapa pritisnuta od dejstva momenta
f m, d
f m, , d =
2 2
f m, d f
1+ tan + m, d tan 2
1.50 f f
v, d c,90, d
ako je nagnuta ivica tapa zategnuta od dejstva momenta

868
f m, d
f m , , d =
2 2
f m, d f m, d
1+ tan + tan 2
0.75 f f
v, d t ,90, d
Kontrola je ista kao i za prav tap samo je broj uslova koji moraju biti ispunjeni povean na
etiri zbog razliite vrstoe na savijanje na pravoj i kosoj ivici.
iskorienje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom tapa
uticaji od pritiskuju e
+ k m m ,3,0,d + m , 2,d (1 + tol )
ili zateua sile f m ,d f m , 2,d
i
uticaji od pritiskuju e m ,3, 0,d
+ + k m m , 2,d (1 + tol )
ili zateua sile f m ,d f m , 2,d
iskorienje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom tapa
uticaji od pritiskuju e
+ k m m ,3, ,d + m , 2,d (1 + tol )
ili zateua sile f m , ,d f m , 2,d
i
uticaji od pritiskuju e m ,3, , d m , 2,d
+ + km (1 + tol )
ili zateua sile f m , , d f m, 2,d
g) zakrivljeni nosai konstantnog poprenog preseka
Moraju biti ispunjena dva uslova
uticaji od pritiskujue
+ k m m ,3,d + m , 2,d (1 + tol )
ili zateua sile f m ,d k r f m , 2 ,d
i
uticaji od pritiskujue m ,3,d
+ + k m m , 2,d (1 + tol )
Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosa zakrivljen) sraunava se kao:
M3
m , 3, d = k l
W3
k1 = 1 ; k 2 = 0.35 ; k 3 = 0 .6 ; k4 = 0

869
2 3 2
h h h h h
kl = k1 + k 2 + k3 + k 4 = 1 + 0.35 + 0.6
r r r r r
Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade:
rin
ako je 240
kr = 1
t
rin r
ako je < 240
kr = 0.76 + 0.001 in
t t
U sluaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak,
potrebno je sprovesti i kontrolu poprenih napona zatezanja i sledei uslov treba da je
ispunjen:
t ,3,90,d
0 .2
1 + tol
V
k dis 0 f t ,90,d
V
kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosaa sa konstantnom visinom i ima
vrednost 1.4
M3
t ,3,90,d = k p
W3
V0 - uporedna zapremina od 0.01 m
V - zapremina zakrivljenog dela nosaa, maksimalna vrednost V=2/3 Vb
Vb - ukupna zapremina nosaa (zapremina nosaa izmeu dva zgloba je ukupna vrednost
nosaa kao uoptena vrednost)
k 6 = 0.25
h h
k p = k6 = 0.25
r r
h) zakrivljeni nosai sa promenom dimenzije preseka
Neophodno je da budu ispunjena etiri uslova:
iskorienje preseka u zoni gde su lamele paralelne sa ivicom tapa
+ k m m ,3,0,d + m , 2,d (1 + tol )
i

870
uticaji od pritiskujue m ,3, 0,d

+ + k m m , 2,d (1 + tol )
iskorienje preseka u zoni gde lamele nisu paralelne sa ivicom tapa
+ k m m ,3, ,d + m , 2,d (1 + tol )
ili zateua sile f m , ,d k r f m , 2 ,d
i
uticaji od pritiskujue m ,3, ,d
+ + k m m , 2,d (1 + tol )
ili zateua sile f m , ,d k r f m , 2 ,d
Napon savijanja za osu 3 (osu oko koje je nosa zakrivljen) sraunava se kao:
za vlakna paralelna sa ivicom tapa
m,3, 0, d = kl (1 + 4tg 2 )
6M 3
bh 2
vlakna na nagnutoj ivici
m,3, , d = kl (1 + 4tg 2 )
5M 3
bh 2
- ugao izmeu pravca lamela i ivice tapa
Uvodi se faktor redukcije kr zbog savijanja lamela u toku izrade.
rin
ako je 240
kr = 1
t
rin r
ako je < 240
kr = 0.76 + 0.001 in
t t
Na nagnutoj ivici modifikuje se vrstoa na savijanje i to:
ako je nagnuta ivica tapa pritisnuta od dejstva momenta
f m,d
f m, ,d =
f m,d
sin 2 + cos 2
f c ,90,d
ako je nagnuta ivica tapa zategnuta od dejstva momenta

871
f m,d
f m , ,d =
f m,d
sin 2 + cos 2
f t ,90,d
Koeficijent kl se sraunava kao:
2 3
h h h
kl = k1 + k2 + k3 + k4
r r r
k1 = 1 + 1.4tg + 5.4tg 2
k 2 = 0.35 8tg
k 3 = 0.6 + 8.3tg 7.8tg 2
k 4 = 6tg 2
U sluaju da je napon u spoljnoj ivici u odnosu na centar krivine od uticaja momenta pritisak,
potrebno je sprovesti i kontrolu poprenih napona zatezanja i sledei uslov treba da je
ispunjen:
t ,3,90,d
0 .2
1 + tol
V
k dis 0 f t ,90,d
V
kdis - faktor za raspodelu napona kod zakrivljenih nosaa sa konstantnom visinom i ima
vrednost 1.4
V0 - uporedna zapremina od 0.01 m
V - zapremina zakrivljenog dela nosaa, maksimalna vrednost V=2/3 Vb
Vb - ukupna zapremina nosaa (zapremina nosaa izmeu dva zgloba je ukupna vrednost
nosaa kao uoptena vrednost)
M3
t ,3,90,d = k p
W3
2
h h
k p = k5 + k 6 + k 7
r r
k5 = 0.2tg
k6 = 0.25 1.5tg + 2.6tg 2
k7 = 2.1tg 4tg 2
i) Dokaz bone stabilnosti elementa
U sluaju da je nosa napregnut momentom savijanja sa ili bez sile pritiska.
Mora biti ispunjen sledei uslov:

872
m , 3, d
1 + tol
kkrit f m, d
relativna vitkost se odreuje kao:
f m ,k
rel ,m =
m ,crit
kritini napon izvijanja se uzima kao:
M 3,crit E0, 05 I 2G0, 05 I tor

m ,crit = =
W3 l ef W3
Na osnovu vrednosti rel,m odreuje se kkrit
ako je rel,m 0.75 kkrit = 1

ako je 0.75 < rel,m 1.40 kkrit = 1.56 - 0.75 rel,m
ako je 1.40 < rel,m kkrit = 1/rel,m2
E0,05 - 5% fraktil modula E paralelno vlaknima

G0,05 - 5% fraktil modula smicanja
Itor - torzioni moment inercije
l ef - razmak pridrajnih taaka upravnih na pravac ose 2
11.5 Prikaz rezultata

Izborom ove naredbe, program sve tapove, za koje je prethodno sprovedena
kontrola stabilnosti, farba zelenom, odnosno crvenom bojom. Sa gornje strane tapa se
ispisuje maksimalna vrednost proraunatog koeficijenta iskorienja preseka za: normalni,
smiui napon, kontrolu kombinovanog naponskog stanja kako na zakoenoj ivici tapa tako i
u temenom preseku. Iako je verovatno, ve samo po sebi jasno, naglasiemo da je idealna
vrednost ovog koeficijenta 1.00, dok e svi tapovi koji ne zadovoljavaju imati vrednost >
1.00, a oni koji zadovoljavaju vrednost < 1.00. Napomenuemo da e tapovi koji imaju
koeficijent iskorienja > 1.00, biti ofarbani u zeleno, ukoliko se prekoraenje napona uklapa
u toleranciju, zadatu pomou naredbe Propisi.
Nakon aktiviranja naredbe Prikaz rezultata, na komandnoj liniji se javlja i poruka:
<0 sel.> Prikaz rezultata - Selektovanje (<krAj>/Dijagram b.p.t ):
Sada se od korisnika oekuje da selektuje proizvoljan tap, nakon ega se otvara dialog box
sledeeg izgleda.

873
Izgled dialog box-a za detaljan prikaz rezultata dimenzionisanja
U donjem delu dialog box-a se nalaze svi ulazni podaci za selektovani tap, a u donjem
desnom delu dijaloga se kao orijentacione vrednosti prikazuju koeficijenti iskorienosti
preseka (), za svaku od zadatih kombinacija posebno. U gornjem delu dijalog box-a se nalazi
detaljan prikaz sprovedenog postupka dimenzionisanja. Promena tekueg sadraja ovog
prozora se moe vriti pomou scroll trake sa njegove desne strane, a mogu se koristiti i
tasteri PgUp, PgDn, kao i kursorske strelice , , ali pod uslovom da je fokus na tom
prozoru. Ako vam ovi testeri ne reaguju, onda je dovoljno da miem kliknete na bilo koje
mesto unutar prozora predvienog za prikaz rezultata dimenzionisanja, to e dovesti do
promene fokusa, a samim tim e i tasteri za scroll-ovanje proraditi. U sluaju da elite da
promenite ulazne podatke za dati tap, ne morate da izlazite iz ove naredbe i da pokreete
ponovo naredbu Ulazni podaci, ve je dovoljno da u ovom dijalog box-u izvrite sve potrebne
izmene i potom aktivirate komandno polje Proraun. Nakon ove operacije program e za
selektovani tap sprovesti ponovni proraun uzimajui u obzir sve izvrene izmene u ulaznim
podacima. Iz ovoga proizilazi i zakljuak da korienje naredbe Ulazni podaci i nije
neophodno ako elite da dimenzioniete jedan po jedan tap. U tom sluaju je dovoljno bez
prethodnog aktiviranja naredbe Ulazni podaci, aktivirati naredbu Kontrola stabilnosti, i ne
obazirui se na sprovedeno dimenzionisanje u prvom koraku, selektovati jedan po jedan tap,
u ovom dijalog box-u, zadati potrebne ulazne podatke, i vriti ponovno dimenzionisanje.
Ako Vam tap ne zadovoljava, tako da promenom nijednog od ulaznih podataka koji se odnosi
na konstruktivno reavanje problema, ne moe da proe sve potrebne kontrole, tada je
reenje svakako u promeni poprenog preseka tapa. Kako e promena poprenog preseka
tapa dovesti do preraspodele statikih uticaja na celom modelu, u tim sluajevima je
neophodno da se vratite u modul za unos podataka, da promenite popreni presek tapa, da
sprovedete ponovni proraun statikih uticaja, i svakako ponovo dimenzioniete sve tapove
na modelu. Meutim, ako je Vaa procena da promena poprenog preseka nee dovesti do
znaajnije preraspodele statikih uticaja na celom modelu, to program nudi mogunost da
promenite popreni presek i bez ponovnog prorauna konstrukcije. Za tu namenu je
predvieno komandno polje Novi presek. Njegovim aktiviranjem, otvara se dijalog box koji
je identian dijalog box-u za definisanje poprenih preseka greda u modulu za unos podataka.
Tu moete promeniti popreni presek i potom pomou komandnog polja Proraun,
zahtevati novo dimenzionisanje selektovanog tapa, za stare statike uticaje, ali sa novim

874
karakteristikama poprenog preseka. Napomenuemo da e ovako promenjeni popreni presek

biti tretiran samu u modulu za dimenzionisanje drvenih elementa konstrukcije, dok e u svim
ostalim naredbama, program baratati samo sa originalnim presekom, koji je zadat u modulu za
unos podataka, i za koji su proraunati statiki uticaji. U sluaju da elite da odustanete od
promene poprenog preseka, dovoljno je da aktivirate komandno polje Originalni presek.
Njegovim izborom, prethodno promenjeni popreni presek e biti zamenjen originalnim.
Napomenuemo da e u sluaju greda promenljivog poprenog preseka opcija za promenu
dimenzija poprenog preseka biti nedostupna.
Omogueno je generisanje izvetaja za kontrolu stabilnosti u izabranom preseku. U edit box-u

Rastojanje preseka od poetka tapa unosi se poloaj preseka u kome se trai izvetaj
dimenzionisanja, dok se aktiviranjem komandnog polja Generisanje izvetaja, generie
izvetaj koji se odnosi na taj presek. Izborom komandnog polja Proraun , ponovo e se
prikazati izvetaj kontrole stabilnosti za ceo tap.
Izborom komandnih polja i svaki prikazani izvetaj mogue je eksportovati u projektnu

dokumentaciju ili poslati direktno na tampu.
Aktiviranjem komandnog polja OK, sve eventualno izvrene izmene u ulaznim podacima, kao
i rezultati ponovno sprovedenog dimenzionisanja, za selektovani tap e biti trajno upameni,
dok je komandno polje Cancel predvieno za odustajanje od svih uinjenih izmena.
Izborom pod-opcije Dijagram b.p.t., koja je prisutna na komandnoj liniji, prikazuje se

dijagram maksimalnog razmaka bonih pridrajnih taaka, na kome su prikazane reciprone
vrednosti maksimalnog razmaka pridrajnih taaka za sve kombinacije optereenja, za svaki
drveni element konstrukcije, objedinjeno za donju i za gornju ivicu tapa, kao na sledeoj slici.
Izgled prikazanog dijagrama b.p.t. (bone pridrajne take) na ekranu
Napomena:
Opcija prikaza dijagrama bono pridrajnih taaka je dostupna samo za proraun stabilnosti
prema JUS-u.

875
11.6 Izvetaj
Kako je ovu naredba predviena za kreiranje tekstualnih izvetaja na hartiji, to
njen izbor ima smisla tek nakon sprovedenog postupka kontrole stabilnosti. Izborom naredbe,
na komandnoj liniji se javlja dobro poznata poruka kojom se od korisnika oekuje da selektuje
jedan ili vie tapova.
Naime, sada imate mogunost da selektujete sve tapove za koje elite kreiranje tekstualnog
izvetaja. Kada ste odabrali sve tapove, klik na desni taser mia e oznaiti kraj procedure
selektovanja i na ekranu e se pojaviti dijalog box sa tekstualnim izvetajem za sve prethodno
odabrane tapove.
Na poetku izvetaja, za svaku od greda se ispisuju ulazni podaci, a potom i rezultati

sprovedenog dimenzionisanja.

dokumentaciju. Svi tapovi odabrani u jednoj seansi pripadae jednom tekstualnom izvetaju,
tako da je na vama da odredite kako ete odabrane tapove grupisati.

876
11.7 Izvestaj za jedan presek

Kako se u izvetaju za celu gredu, za svaku od sprovedenih analiza automatski
odreuje merodavno mesto na gredi, to se moe desiti sluaj da pomou prethodno opisane
naredbe ne dobijete prikaz rezultata na eljenom mestu, obzirom da za datu analizu to mesto
nije kritino. Zbog toga je i napravljena naredba Izvetaj za jedan presek,pomou koje
imate mogunost da dobijete tekstualni izvetaj rezultata dimenzionisanja, ba na zadatom
mestu. Njenim izborom, program e sa komandne linije prvo zahtevati da selektujete gredu u
okviru koje elite da razmatrate lejeni presek.
Nakon izbora eljene grede, program e sa komandne linije zahtevati da odaberete taku koja
pripada prethodno selektovanoj gredi, i koja e odrediti mesto preseka.
Taka na gredi:
Izbor take na selektovanoj gredi, dovee do otvaranja dijalog box-a, sa prikazom

sprovedenog dimanzionisanja u odabranom preseku.
Izgled dijalog box-a za prikaz rezultata dimenzionisanja u odabranom preseku

877
11.8 Kontrola stabilnosti pojedinanog tapa

U programu je omoguena kontrola stabilnosti i pravljenje izvetaja za proizvoljno
definisan tap sa proizvoljno zadatim uticajima. Aktiviranjem ove komande pojavie se dijalog
veoma slian onome za prikaz rezultata.
Izgled dijalog box-a za kontrolu stabilnosti pojedinanog tapa
U ovom dijalog box-u, pored polja za unos standardnih ulaznih podataka, koja se nalaze i u
dijalog box-ovima za ulazne podatke i prikaz rezultata, nalaze se i polja za unos onih podataka
koji bi se inae preuzimali iz stvarnog entiteta - tapa u konstrukciji.
Grupa parametara Geometrija omoguava definisanje geometrije tapa. U edit box-u

Duina unosi se duina tapa, a u sluaju da je potrebno dimenzionisati tap sa lunom
geometrijom check box Luna geometrija postavi se na ukljueno stanje i u edit box-u
Radijus unese se poluprenik luka. U tom sluaju moe se podesiti i orijentacija lokalnog
koordinatnog sistema tapa da li je osa 2 tapa usmerena ka centru ili od centra krivine.
U delu dijalog box-a Uticaji nalaze se edit box-ovi za unos uticaja (sila) koji deluju du
tapa.
Komandno polje Preuzmi omoguava da se podaci u ovom dijalog box-u inicijalizuju na

osnovu izabranog tapa iz konstrukcije.
Aktiviranjem ovog komandnog polja, izlazi se na crte i komandna linija dobija sledei izgled:
<0 sel.> Pojedinani tap Selektovanje (<krAj>):
Mogue je selektovati samo jedan tap nakon ega sledi povratak u dijalog box. Od
selektovanog tapa preuzimaju se popreni presek, duina i ulazni podaci za kontrolu
stabilnosti.
Komandno polje Novi presek slui za promenu poprenog preseka tapa. Njegovim
aktiviranjem ulazi se u dijalog box za izbor i definisanje poprenog preseka.

878
Aktiviranjem komandnog polja Proraun vri se proraun i generisanje izvetaja. U

polju Iskorienje bie ispisan maksimalni koeficijent iskorienja.

Tower 6 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tower 6 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Tower 6

Program za statiku i dinamiku analizu konstrukcija

uputstvo za rad sa programom

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

1.2.1 Pojedinana instalacija programa

1.2.2 Mrena instalacija

3.1.3 Granini uslovi

3.2.2 Definisanje kombinacija optereenja

8.5.5 Dodatno kotiranje uticaja u povrinskim entitetima

8.6.5 Dodatno kotiranje uticaja u linijskim entitetima

8.10 Uticaji u indirektnim elementima

8.11.1 Kreiranje reduktora

9.2 Definisanje eme kombinovanja optereenje

9.3.4 Usvajanje armature

9.3.11 Kontrola ploa na probijanje

9.4.1.1 Ulazni podaci Globalni

9.4.1.2 Ulazni podaci Lokalni

9.4.3 Prikaz rezultata dimenzionisanja

9.4.5 Kreiranje tekstualnog izvetaja

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

3. UNOS PODATAKA ................................................................................... 143

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

4. FORMIRANJE MREE KONANIH ELEMENATA ........................................ 422

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

5. PRORAUN STABILNOSTI ...................................................................... 435

6. MODALNA ANALIZA................................................................................ 440

7. PRORAUN MODELA............................................................................... 456

8. OBRADA REZULTATA PRORAUNA ......................................................... 488

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

9. Dimenzionisanje betonskih preseka....................................................... 686

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

10. Dimenzionisanje elinih preseka ........................................................ 827

11. Dimenzionisanje drvenih konstrukcija ................................................. 847

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Sam program, nakon instalacije, na disku zauzima oko 50 MB prostora, pa je to ujedno i

Obzirom da je RAM memorija izuzetno brza, to se namee zakljuak da e na raunaru sa vie

Podeavanje virtualne memorije za Windows 2000

Iz Start menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel.

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Aktivirajte komandno polje Performance options....

Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Podeavanje virtualne memorije - Windows XP

Iz Start menija aktivirajte opciju Settings X Control Panel X System.

Klikom mia preko opcije Advanced, otvorite ovu kartoteku,

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Aktivirajte komandno polje Settings.

Za promenu podataka o veliini virtualne memorije, aktivirajte komandno polje Change....

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: info@radimpex.rs * Tel. 011 3809-158

Za proraunavanje izuzetno velikih primera, samo ogranienje Windows-a po pitanju

Iz Start menija aktivirajte opciju: Programs X Accessories X Command Prompt.

Na komandnoj liniji je potrebno zadati sledeu instrukciju:

bootcfg /copy /d "Windows XP - 3GB" /id 1

Na ovaj nain kreirana je jo jedna konfiguracija operativnog sistema koja je zasnovana na

bootcfg /raw /3gb /id 2

Da bi proverili da je sve uraeno kako treba, treba otkucati

Nakon ovoga, na ekranu bi treblo da se pojave sledei podaci: