OBDUKCIJA

Prof. dr Slobodan Savi

Pouzdano utvrivanje porekla i uzroka smrti mogue je na osnovu obdukcije, koja

predstavlja postupak utvrivanja spoljanjeg nalaza na leu, kao i otvaranja telesnih
duplji i seenja organa po utvrenom redosledu, u cilju utvrivanja i razjanjavanja
uzroka smrti. Pored utvrivanja niza injenica koje su znaajne u krivinopravnom
postupku, obdukcija ima i veliki opti medicinski znaaj jer omoguava kontrolu ispravnosti
dijagnostikog i terapijskog rada lekara, a moe imati i profilaktiku ulogu, npr. otkrivanjem
nekih infektivnih bolesti ili masovnih trovanja moe se spreiti njihovo dalje irenje u
populaciji.
Zakonske odredbe o vrenju obdukcije nalaze se u Zakonu o zdravstvenoj zatiti
(ZZZ), u lanu 222 i u Zakoniku o krivinom postupku (ZKP), u lanovima od 136 do 140.

lan 222. ZZZ

Kao posebna mera utvrivanja vremena i uzroka smrti umrlih lica vri se obdukcija.
Obdukcija se obavezno vri:
1) na licu umrlom u zdravstvenoj ustanovi ako nije utvren uzrok smrti;
2) na licu umrlom pre isteka 24 sata od poetka leenja u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi;
3) na novoroenetu koje je umrlo u zdravstvenoj ustanovi odmah nakon roenja ili tokom leenja;
4) na zahtev doktora medicine koji je leio umrlo lice;
5) na zahtev doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od strane nadlenog organa
optine, odnosno grada;
6) kada je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana ili kada to nalau epidemioloki ili
sanitarni razlozi;
7) na zahtev nadlenog suda;
8) na zahtev lanova ue porodice umrlog lica;
9) ako smrt nastupi u toku dijagnostikog ili terapeutskog postupka.
...
Pri vrenju obdukcije doktor medicine koji vri obdukciju moe zadrati organe, delove organa i druge
uzorke biolokog porekla, u skladu sa pravilima struke, kada je to potrebno radi utvrivanja uzroka smrti ili
je to od posebnog znaaja za zatitu zdravlja graana.

lan 136. ZKP Pregled i obdukcija lea

(1) Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad je oigledno ili postoji sumnja da je smrt
odreenog lica neposredna ili posredna posledica krivinog dela ili je u vezi sa krivinim delom. Ako
je le ve zakopan, odredie se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije.
(2) Pre preduzimanja pregleda i obdukcije lea, a naroito radi procene da li postoji sumnja da je smrt
odreenog lica posledica krivinog dela, organ koji vodi postupak moe zatraiti struno miljenje lekara
koji je izvrio neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i vremena smrti.
(3) Pri obdukciji lea preduzee se potrebne mere da se ustanovi identitet lea i u tom cilju posebno e
se opisati podaci o spoljnim i unutranjim telesnim osobinama lea.
(4) Kada je to potrebno primenie se identifikacione strune i naune metode uzimanje i
uporeivanje otisaka prstiju lea, analiza DNK uzorka i poreenje dobijenog DNK profila sa DNK profilom
nestalog lica ili drugog lica, krvnih srodnika lica za koje se pretpostavlja da bi mogao biti identifikovan, a po
potrebi i preduzimanje drugih analiza i primena drugih strunih i naunih metoda u cilju utvrivanja
identiteta lea.

Prema svom cilju i karakteru, obdukcije se tradicionalno dele na patolokoanatomske i

sudskomedicinske, mada se ovi termini ne pominju u tekstu zakona. Naime, u ZZZ i ZKP
pominje se samo pojam obdukcije, bez podele na tzv. patolokoanatomske (klinike) i
sudskomedicinske. Ove dve vrste obdukcija bitno se razlikuju po tome ko ih zahteva.
Naime, patolokoanatomske (klinike) obdukcije obavljaju se po zahtevu lekara koji
je leio umrlu osobu i prvenstveno su indikovane medicinskim razlozima, odnosno slue
za proveru postavljene klinike dijagnoze i primenjenog naina leenja.
Prema lanu 222 ZZZ oigledno je da, pored ostalih situacija, obdukcija mora
obavezno da se izvri na zahtev lekara koji je leio umrlo lice, kao i na zahtev
doktora medicine odreenog za utvrivanje uzroka smrti od strane nadlenog organa
 Prof. dr Slobodan Savi 2 Obdukcija i
ekshumacija

optine, odnosno grada tj. tzv. lekara mrtvozorca. Zakonom je takoe predvieno
obavezno vrenje obdukcije u sluajevima kada smrt nastupi u toku dijagnostikog ili
terapeutskog postupka. U ovim situacijama obdukcija je veoma znaajna za utvrivanje
injenice da li je nastali smrtni ishod u bilo kakvoj uzrono-posledinoj vezi sa
primenjenim medicinskim dijagnostikim i terapijskim merama, a na ta se esto prvo
posumnja, naroito od strane lanova porodice umrle osobe. Ukoliko u ovim sluajevima
lekar ne pokrene postupak za vrenje obdukcije i ona zbog toga ne bude izvrena, vrlo je
verovatno da e u daljem toku takav postupak lekara biti protumaen kao rezultat njegove
namere da prikrije greku koju je nainio u procesu dijagnostike i leenja i time uzrokovao
smrt pracijenta.
U taki 7 lana 222 ZZZ pie da se obdukcija obavezno vri na zahtev nadlenog
suda, a u lanu 136 ZKP regulisano je da se pregled i obdukcija lea vre u sluajevima
kad je oigledno ili postoji sumnja da je smrt odreenog lica neposredna ili posredna
posledica krivinog dela ili je u vezi sa krivinim delom. Ovo su upravo situacije kada
se vri tzv. sudskomedicinska obdukcija koja predstavlja jedan od vidova
sudskomedicinskog vetaenja i prema naim zakonskim odredbama njeno vrenje
odreuje organ koji vodi postupak. U lanu 137 ZKP navodi se da ovim vetaenje
rukovodi "javni tuilac ili istrani sudija u prethodnoj istrazi ili u istrazi, odnosno
predsednik vea nakon to je istraga zavrena ili nakon podizanja neposredne optunice".
Kako se obdukcija najee vri u fazi istranog postupka, obdukciju kao vetaenje
uglavnom zahteva i njome rukovodi istrani sudija.
Kao to je prethodno navedeno, organ koji vodi postupak duan je da zahteva vrenje
obdukcije u svim sluajevima u kojima postoji sumnja ili je oigledno da je smrt
prouzrokovana krivinim delom ili je u vezi sa izvrenjem krivinog dela. U zakonu nisu
decidirano navedene situacije kada je vrenje sudskomedicinske obdukcije obavezno, ve
procenu i odluku o tome da li se oigledno radi o krivinom delu ili postoji takva sumnja u
svakom konkretnom sluaju donosi nadleni organ koji vodi postupak. Rodbina
pokojnog ne moe da sprei vrenje sudskomedicinske obdukcije, jer odluku o
eventualnom storniranju obdukcije moe da donese jedino organ koji je tu obdukciju i
zahtevao.
U postupku odreivanja vrenja sudskomedicinske obdukcije lekar koji pregleda le i
dijagnostikuje smrt ne zahteva sudskomedicinsku obdukciju, ve ima ulogu predlagaa
iji zadatak je da obavesti nadlene organe (organe unutranjih poslova ili neposredno
istranog sudiju) o tome da se radi o smrtnom sluaju u kome bi trebalo izvriti
sudskomedicinsku obdukciju. U stavu 2 lana 136 ZKP predvieno je da pre preduzimanja
pregleda i obdukcije lea, a naroito radi procene da li postoji sumnja da je smrt
odreenog lica posledica krivinog dela, organ koji vodi postupak moe zatraiti
struno miljenje lekara koji je izvrio neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja
uzroka i vremena smrti. S druge strane, prema lanu 220 ZZZ lekar koji pregleda
umrlog i konstatuje smrt duan je da bez odlaganja o smrtnom sluaju obavesti
nadleni organ unutranjih poslova kada: nije u mogunosti da pouzdano utvrdi
identitet lea; pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnu
smrt; na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti
(najee zbog nepostojanja medicinske dokumentacije o nekom oboljenju koje je moglo
biti uzrok prirodne smrti). Ova obaveza odnosi se na sve lekare bez obzira na to u kojim
uslovima su konstatovali smrt, a za njeno nepotovanje u l. 259 ZZZ predvieno je
novano kanjavanje lekara.
Obavetenje o sluaju i predlog za vrenje sudskomedicinske obdukcije lekar moe
uputiti direktno istranom sudiji, ali je i tada obavezan da o sluaju obavesti i nadleni
organ unutranjih poslova. Na osnovu obavetenja i predloga, definitivnu odluku i
naredbu o vrenju sudskomedicinske obdukcije donosi istrani sudija. Lekar koji je
konstatovao smrt i predloio obdukciju ne sme izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne
donese odluku u vezi sa vrenjem obdukcije (l. 220 ZZZ). Oigledno je da je za pravilno
sprovoenje istranog postupka u smrtnim sluejvima neophodna tesna saradnja izmeu
 Prof. dr Slobodan Savi 3 Obdukcija i
ekshumacija

lekara koji je pregledao le i konstatovao smrt i istranog sudije koji je nadlean za

odreivanje sudskomedicinske obdukcije.

lan 220. ZZZ - Doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica radi utvrivanja uzroka i
vremena smrti, bilo da je smrt nastupila u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili na nekom drugom
mestu, duan je da bez odlaganja o smrtnom sluaju obavesti nadlenu organizacionu jedinicu
ministarstva nadlenog za unutranje poslove ako:
1) nije u mogunosti da utvrdi identitet umrlog lica;
2) pregledom umrlog lica utvrdi povrede ili na drugi nain posumnja u nasilnu smrt;
3) na osnovu raspoloivih medicinskih injenica nije mogue utvrditi uzrok smrti.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana doktor medicine koji vri neposredan pregled umrlog lica nee
izdati potvrdu o smrti dok nadleni sud ne donese odluku u vezi sa obdukcijom.

lan 259. ZZZ - Novanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara, kaznie se za prekraj zdravstveni radnik
ako...bez odlaganja ne obavesti nadlenu organizacionu jedinicu ministarstva nadlenog za unutranje poslove
o smrtnom sluaju pod uslovima propisanim u lanu 220. stav 1. ovog zakona;

lan 137. ZKP Pregled i obdukcija lea van ustanove i izuzee lekara koji je leio umrlog

(1) Kada se vetai van strune ustanove, le e pregledati i obducirati jedan, a prema potrebi dva ili
vie lekara, koji treba da budu sudsko-medicinske struke. Javni tuilac ili istrani sudija u prethodnoj
istrazi ili u istrazi, odnosno predsednik vea nakon to je istraga zavrena ili nakon podizanja neposredne
optunice, rukovodi tim vetaenjem i u zapisnik unosi nalaz i miljenje vetaka.
(2) Za vetaka se ne moe odrediti lekar koji je leio umrlog. Prilikom obdukcije lea, a radi davanja
razjanjenja o toku i okolnostima bolesti, lekar koji je leio umrlog moe se sasluati kao svedok.

Organ koji vodi postupak moe zahtevati vrenje obdukcije od strune ustanove, kao to
je npr. Institut za sudsku medicinu, u okviru koje rukovodilac odreuje lekare koji e obaviti
obdukciju. Kada se vetai van strune ustanove, organ koji vodi postupak pismenim
zahtevom tj. pismenom naredbom odreuje jednog ili po potrebi dva ili vie lekara koji
e obaviti sudskomedicinsku obdukciju. Iz zakonskog teksta (stav 1 lana 137 ZKP)
proizilazi da obducenti treba da budu "sudskomedicinske struke", to praktino ne
znai da je to i obavezno. Stoga se u praksi jo uvek deava da sudskomedicinsku
obdukciju po zahtevu suda obavljaju lekari koji nisu specijalisti sudske medicine (najee
patolozi). Jedino opravdanje za ovakvu negativnu praksu mogao bi da bude relativno mali
broj lekara specijalista sudske medicine u naoj zemlji. Meutim, nadleni organi bi takvu
praksu trebalo da izbegavaju jer vrenje sudskomedicinske obdukcije zahteva veoma
kompleksno teorijsko i praktino specijalistiko znanje, koje lekari drugih specijalnosti ne
poseduju, bez obzira na svoje opte medicinsko obrazovanje i iskustvo. Dosadanja praksa
uglavnom je pokazala da sudskomedicinska obdukcija izvrena od strane lekara koji
nisu specijalisti sudske medicine (naroito u sluajevima nasilnih smrti) ne ispunjava
zahteve koji su postavljeni u ZKP (l. 138, 139 i 140), a u mnogim sluajevima miljenje o
poreklu i uzroku smrti, kao i o drugim znaajnim pitanjima u istranom postupku, u
suprotnosti je sa injeninim stranjem, odnosno sa morboznim i traumatskim nalazom na
leu. Ovo svakako moe imati teke krivinopravne posledice ne samo za pojedince u
konkretnom sudskom postupku, ve i za drutvo u celini.
Prema ZKP, za vetaka koji vri obdukciju ne moe se odrediti lekar koji je leio
umrlog, ali se on moe sasluati kao svedok radi davanja razjanjenja o toku i
okolnostima bolesti.

lan 138. ZKP

(1) U svom miljenju vetaci e naroito navesti koji je neposredni uzrok smrti, ta je taj uzrok
izazvalo i kad je smrt nastupila.
(2) Ako je na leu naena kakva povreda, utvrdie se da li je tu povredu naneo ko drugi, i ako jeste,
onda ime, na koji nain, koliko vremena pre nego to je smrt nastupila i da li je ona prouzrokovala
 Prof. dr Slobodan Savi 4 Obdukcija i
ekshumacija

smrt. Ako je na leu naeno vie povreda, utvrdie se da li je svaka povreda naneta istim sredstvom i
koja je povreda prouzrokovala smrt, a ako je vie povreda smrtonosnih, koja je od njih ili koje su
svojim skupnim delovanjem bila uzrok smrti.
(3) U sluaju iz stava 2. ovog lana naroito e se utvrditi da li je smrt prouzrokovana samom vrstom
i optom prirodom povrede ili zbog linog svojstva, ili naroitog stanja organizma povreenog, ili
zbog sluajnih okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta. Pored toga, utvrdie se da li bi
blagovremeno pruena pomo mogla otkloniti smrt.
(4) Vetak je duan da obrati panju na naeni bioloki trag (krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.) i da ga
opie i sauva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno.

Na osnovu nalaza ustanovljenog sudskomedicinskom obdukcijom i eventualno

primenjenih dodatnih dijagnostikih procedura, u skladu sa karakterom konkretnog sluaja
(rendgenski, patolokohistoloki, hemijskotoksikoloki, bakterioloki i seroloki pregledi),
sastavlja se obdukcioni zapisnik koji se dostavlja nadlenom organu koji je odredio vrenje
obdukcije. Obdukcioni zapisnik se sastoji od tri dela: zaglavlja, nalaza i zakljuka. U
zaglavlju se navodi ko zahteva obdukciju, generalije pokojnog, vreme i mesto nastupanja
smrti ili pronalaenja lea, mesto i vreme vrenja obdukcije, ime obducenta, odnosno imena
obducenata ako su angaovana dva ili vie vetaka. U nalazu, koji se sastoji od spoljanjeg
i unutranjeg, navodi se opis osobina lea koje su neophodne za identifikaciju, postojanje i
stepen razvijenosti lenih osobina i/ili lenih promena, kao i opis svih povreda i promena
konstatovanih kako spolja na telu, tako i na unutranjim strukturama (glava, vrat i grudi,
trbuh i kosti).
Na osnovu ustanovljenog nalaza formira se zakljuak. U tekstu ZKP decidirano je
navedeno ta vetaci moraju da utvrde na osnovu izvrene obdukcije, odnosno ta
mora da bude navedeno u obdukcionom zakljuku. Iz lana 136 i 138 ZKP proizilazi da
lekari vetaci treba da utvrde:
- identitet lea
- poreklo smrti (prirodno smrt usled oboljenja ili nasilno smrt usled povrede)
- neposredni uzrok smrti, ta je izazvalo taj uzrok smrti, kao i
- vreme nastupanja smrti.
U stavu 2 lana 138 decidirano se navodi ta sve vetak treba da utvrdi ukoliko na leu
konstatuje jednu ili vie povreda. Vetak tada mora da odgovori na sledea pitanja:
- da li su te povrede nanesene za vreme ivota
- da li su i koja od njih prouzrokovale smrt
- da li je smrt iskljuivo prouzrokovana zadobijenim povredama, to je uslovljeno
njihovom vrstom i optom prirodom ili su na nastupanje smrtnog ishoda uticala i
svojstva povreenog (tzv. lina svojstva i naroita stanja organizma), kao i
sluajne okolnosti ili okolnosti pod kojima je povreda naneta
- da li bi blagovremeno pruena pomo povreenom mogla spreiti nastupanje
smrtnog ishoda.
U stavu 4 lana 138 ZKP posebno je naglaena obaveza vetaka obducenta da obrati
panju na naene bioloke tragove (krv, pljuvaka, sperma, urin i dr.), da ih opie i
sauva za bioloko vetaenje ako ono bude odreeno. Ovi tragovi su izuzetno znaajne,
naroito za identifikaciju osobe koja je nanela povrede i/ili povrednog orua.

Primer obdukcionog zakljuaka u sluaju prirodne smrti uzrokovane infarktom miokarda:

Smrt je prirodna i nastupila je usled izumiranja sranog miia zbog poremeaja njegove ishrane,
uzrokovanog tekim aterosklerotskim promenama na venanim arterijama.

Primer obdukcionog zakljuaka u sluaju nasilne smrti kod osobe povreene u saobraajnoj nezgodi, koja je
bila u stanju alkoholisanosti:

I Smrt je nasilna i nastupila je usled iskrvarenja iz rascepa grudnog dela aorte i raskidanih krvnih sudova
oko viestrukih preloma kostiju trupa.
II Rascep grudnog dela aorte, prelomi kostiju, kao i sve druge opisane spoljanje i unutranje povrede
nanesene su dejstvom tupine zamahnutog mehanikog orua.
III U vreme umiranja postojalo je stanje alkoholisanosti.
 Prof. dr Slobodan Savi 5 Obdukcija i
ekshumacija

U veini sluajeva obdukcijom se moe utvrditi poreklo smrti (prirodno ili nasilno) i uzrok
smrti. Kod nasilnih smrti na osnovu obdukcionog nalaza moe se sa manjom ili veom
verovatnoom zakljuivati o tome da li se u konkretnom sluaju radi o zadesu, samoubistvu
ili ubistvu. Meutim, definitivnu odluku o ovom pitanju donosi istrani sudija na osnovu
svih injenica utvrenih u toku istrage razliitim dokaznim postupcima. Sluaj se nakon toga
prosleuje tuilatvu koje donosi odluku o tome da li u konkretnom sluaju postoji krivino
delo i u skladu sa tim podie optunicu.
U nekim sluajevima, npr. kod leeva u stanju odmaklih trulenih promena, obdukcijom i
drugim dijagnostikim postupcima nije mogue utvrditi poreklo i uzrok smrti. Meutim, i u tim
situacijama vrenje obdukcije bi trebalo da bude obavezno s jedne strane zbog pouzdanog
utvrivanja identiteta lea, a s druge strane zbog iskljuivanja povreda koje se na leu mogu
konstatovati i pored izraenih postmortalnih promena (npr. ustreline, ubodine i sekotine,
prelomi kostiju i dr.).
Pored prethodno navedenog, injenice utvrene sudskomedicinskom obdukcijom pruaju
i mnogo ire mogunosti zakljuivanja u kasnijem procesu sudskomedicinskog
vetaenja, kao to su npr. rekonstrukcija mehanizma povreivanja kod smrtno stradalih u
saobraajnim nesreama, kao i u drugim sluajevima nasilne smrti (pad, udar ili sudar),
dinamika toka dogaaja u sluajevima ubistava, identifikacija povrednog orua, provera
tanosti primenjenih dijagnostikih procedura i terapijskih mera, utvrivanje eventualnog
uticaja lekarske intervencije na nastupanje smrtnog ishoda i dr. Egzaktni odgovori na ova
pitanja su veoma znaajni za donoenje sudskih odluka u krivinopravnom i
graanskopravnom postupku.

U lanu 139 i 140 ZKP posebno se reguliu obaveze lekara vetaka u sluajevima kada
se radi o obdukciji lea zaetka i novoroeneta, odnosno o sumnji na to da je smrt
prouzrokovana trovanjem. Ovi lanovi bie detaljnije komentarisani u odgovarajuim
poglavljima posveenim sudskomedicinskim aspektima smrti zaetka i novoroeneta,
odnosno trovanjima.

lan 139. ZKP

(1) Pri pregledu i obdukciji zaetka, treba posebno utvrditi njegovu starost, sposobnost za
vanmaterini ivot i uzrok smrti.
(2) Pri pregledu i obdukciji lea novoroeneta, utvrdie se posebno da li je roeno ivo ili mrtvo, da
li je bilo sposobno za ivot, koliko je dugo ivelo, kao i vreme i uzrok smrti.

lan 140. ZKP

(1) Ako postoji sumnja da je smrt prouzrokovana trovanjem, uputie se sumnjive materije (krv, urin,
tenost staklastog tela, telesni organi i dr.) koje su naene u leu ili na drugom mestu na vetaenje
ustanovi koja vri toksikoloka ispitivanja.
(2) Pri pregledu sumnjivih materija, vetak e posebno utvrditi vrstu, koliinu i dejstvo naenog otrova, a
ako se radi o pregledu materija uzetih iz lea, po mogunosti i koliinu upotrebljenog otrova.
(3) Ustanova u kojoj se vri toksikoloko ispitivanje duna je da na odgovarajui nain uva preostali
analizirani materijal radi nove analize, odnosno ponovnih ili dopunskih vetaenja ukoliko oni budu
odreeni.

SUDSKOMEDICINSKA EKSHUMACIJA

Ekshumacija predstavlja iskopavanje iz zemlje prethodno zakopanih leeva ili

njihovih delova. Naziv potie od latinskih rei EX - iz i HUMUS - zemlja. U zavisnosti od
toga da li se sudskomedicinska ekshumacija i naknadna obdukcija obavljaju u fazi istranog
ili krivinog postupka, ovu vrstu sudskomedicinskog vetaenja odredie i njime e
rukovoditi istrani sudija (eventualno javni tuilac) ili predsednik sudeeg vea. U
nekim sluajevima sud moe odrediti vrenje ekshumacije na predlog sudskomedicinskog
vetaka.
 Prof. dr Slobodan Savi 6 Obdukcija i
ekshumacija

lan 136. ZKP Pregled i obdukcija lea

(1) Pregled i obdukcija lea preduzee se uvek kad je oigledno ili postoji sumnja da je smrt odreenog
lica neposredna ili posredna posledica krivinog dela ili je u vezi sa krivinim delom. Ako je le ve
zakopan, odredie se ekshumacija u cilju njegovog pregleda i obdukcije.

Sudskomedicinska ekhumacija se zahteva u sluajevima:

kada prethodno nije uopte uraena obdukcija u nekim sluajevima radi se o
ekshumaciji lea rtve zakopane u zemlju van groblja od strane ubice u cilju prikrivanja
zloina; poseban problem ine ekshumacije tela iz masovnih grobnica, koje zahtevaju
angaovanje i drugih strunjaka pored lekara specijalista sudske medicine, kao to su
arheolozi, forenziki antropolozi, forenziki odontolozi, forenziki entomolozi i dr.
kada se ustanovi da je obdukcija neadekvatno izvrena, to najee konstatuje
sudskomedicinski vetak na osnovu analize podataka iz predmetnih spisa
kod sumnje na pogrenu identifikaciju lea
u cilju uzimanja materijala za odreene analize DNK analiza, toksikoloki
pregled.

Ciljevi sudskomedicinske ekshumacije:

utvrditi poreklo i uzrok smrti ukoliko je to mogue na osnovu ustanovljenog nalaza
na leu
utvrditi mehanizam povreivanja naroito u sluajevima saobraajnih nezgoda
utvrditi identitet lea
uzeti materijal za analize DNK analiza (npr. kod vetaenja oinstva materijal za
DNK analizu moe biti uzet sa lea mukarca koji se navodi kao bioloki otac), hemijsko-
toksikoloka analiza (trovanje metanolom)

IZVOENJE EKSHUMACIJE

1. Identifikacija grobnog mesta i pokojnika identifikaciju obezbeuje organ koji vodi

postupak dovoenjem lanova porodice pokojnog ili drugih osoba koje pouzdano znaju
grobno mesto. Rodbina prvo treba da opie le, odei, obuu i druge stvari sa kojima je
pokojnik sahranjen u cilju uporeivanja sa nalazom utvrenim pregledom lea.

2. Ekshumacija vaenje lea iz zemlje (sa sandukom ukoliko je u njemu sahranjen).

3. Pregled i obdukcija lea obavljaju se po principima vrenja sudskomedicinske

obdukcije. Obdukcija se obino vri uz grobno mesto, ukoliko za to mogu da se obezbede
adekvatni uslovi. Ako to nije mogue, le se transportuje do mesta gde e biti obavljena
obdukcija.
U cilju dobijanja dodatnih informacija, ekshumaciji i obdukciji po mogustvu treba da
prisustvuju prethodni obducent ili lekar leilac, ako je osoba bila leena pre nastupanja smrti.
Naroita panja obraa se na pregled kostiju jer se mogu uoiti prelomi koji prethodnom
obdukcijom nisu konstatovani ili nisu bili adekvatno opisani.
Ako postoji sumnja na trovanje, a organi se jo mogu identifikovati, za toksikoloki
pregled treba uzeti organe i to kod parnih treba uzeti oba organa (npr. oba bubrega).
Ukoliko se organi ne raspoznaju, uzimaju se njihovi ostaci. Obavezno treba uzeti i uzorke
materijala iz okoline lea (zemlja, pokrov, cvee, sanduk i dr.) da bi se iskljuilo eventualno
posmrtno dospevanje otrova u telo.

4. Fotografisanje - pre poetka i u toku ekshumacije treba detaljno fotografisati svaki

znaajan nalaz.

5. Sanitarno zbrinjavanje grobnog mesta - dezinfekcija. Organ koji vodi postupak mora
da obezbedi prisustvo sanitarne ekipe na mestu vrenja ekshumacije.
 Prof. dr Slobodan Savi 7 Obdukcija i
ekshumacija

DIJAGNOSTIKA UPOTREBLJIVOST SUDSKOMEDICINSKE EKSHUMACIJE

Upotrebljivost nalaza zavisi od stepena ouvanosti lea, koji je uslovljen:

- vremenom koje je le proveo u zemlji
- lokalnim uslovima u kojima se le nalazio na brzo propadanje lea naroito utiu
vlaga i velika kiselost sredine.
- Nalaz na mekim tkivima - upotrebljiv je samo u kratkom vremenskom periodu po
zakopavanju lea, odnosno dok se nisu razvile destruktivne lene promene. Praksa je
pokazala da u tom pogledu lokalni uslovi u kojima se le nalazi esto predstavljaju znaajniji
faktor nego vreme provedeno u zemlji. Naime, u vlanoj i kiseloj sredini veoma brzo (za
nekoliko meseci ili ak nedelja) mogu nastati jakostepene destruktivne promene na mekim
tkivima lea.
- Nalaz na kostima i zubima - najznaajniji je zbog otpornosti kotanog tkiva i zuba, tako da
se kosti, a naroito zubi, mogu odrati, a promene i povrede na njima raspoznavati i
decenijama po sahranjivanju tela.
U svakom sluaju je najkorisnije u toku istranog postupka pravovremeno izvriti
sudskomedicinsku obdukciju jer kasnija ekshumacija i naknadna obdukcija poveavaju
trokove postupka, a znatno smanjuju dijagnostiku upotrebljivost nalaza ustanovljenog
pregledom i obdukcijom lea. Meutim, u indikovanim sluajevima nikada ne treba
odustati od vrenja ekshumacije bez obzira na vreme koje je proteklo od smrti i
sahranjivanja lea jer se nikada ne moe unapred predvideti kakav e nalaz biti
ustanovljen na ekshumiranom leu.