@@@Sredinom 19.veka jaca rumunski unionisticki pokret. Sultan 1857.

saziva ad hoc
skuptine. U Moldaviji unionisticke tenje bile su slabije nego u Vlakoj, pa je
posle izbora u skuptini postojala antiunionisticka vecina. Ipak, intervencijom
Napoleona III i kraljice Viktorije izbori su ponovljeni i stvorena je skuptinska
vecina opredeljena za uniju dveju kneevina pod stranim knezom. Pariskim ugovorom
1858. godine stvorene su Ujedinjene kneevine Moldavije i Vlake. Ovo reenje bilo
je polovicno, jer potpuno ujedinjenje kneevina nije postignuto. Ugovorom je
potvrdjen sultanov suverenitet (proglaenje kneza i godinji danak), ali su
stvorene nove uporedne ustanove. Obe kneevine imaju po jednog izbornog kneza. Knez
je vladao zajedno sa Ministarskim savetom koji je birala zakonodavna skuptina.
Zakonodavna vlast je bila zajednicka. Knez je vladao doivotno , a birala ga je
skuptina koju su birali gradjani obe kneevine. Ukinut je bojarski stale i
njihove povlastice. Dalje ujedinjenje bilo je neminovno.
@@@1857. godine Aleksandar Jon Kuza izabran je za Moldavskog kneza. Poto zamisao o
izboru istog kneza preovladala u obe kneevine, ubrzo je Kuza izabran za
zajednickog kneza, sto su zatecene velike sile priznale samo kao izuzetak.
Na redu je bilo donoenje zajednickog ustava, ali sultan je 1861. dozvolio samo
stvaranje personalne unije, a krajem te godine i formiranje zajednicke vlade i
skuptine, ali samo za vreme Kuzine vladavine. Kuza je iste godine proglasio
ujedinjenje Rumunije.
@@@Kuza nije imao sopstvenu stranku koja bi parirala Konzervativcima i Liberalima u
kojima su preovladjivali jedini preostali bojari (nasledni bojari). Bojari
zemljoposednici bili su konzervativci, a bojari koji su uli u trgovinu i
industriju doprineli su stvaranju buroazije i propagiranju liberalnih ideja.
1863. godine Kuza za predsednika vlade postavlja vodju liberala Kogalniceanua da
sprovede korenite reforme. Kogalniceanu je Zakonom o nacionalizaciji oduzeo posede
crkvi uz odredjenu odtetu.
@@@Kuza je doneo i Statut kojim je uspostavljena dvodomna skuptina, potcinjena
vladi.Izvrio je i agrarnu reformu. Seljaci su postali potpuni vlasnici zemlje,
oslobodjeni svih dabina i obaveza. Uspostavio je potpun obrazovni sistem sa dva
univerziteta; u Bukuretu i Jaiju.Crkva je stavljena pod kontrolu vlade.
Kuzin poloaj je postepeno slabio. eleo je da rei pitanje nasledstva priznavanjem
svog nezakonitig sina. Vodja opozicije, Jon Bratijanu izveo je prevrat. Kuza je
1866. godine napustio zemlju. Kneevine su sada bile obavezne da se odvoje. Ipak,
Bratijanu je uz odobravanje Napoleona III tragao ta novim knezom. Najbolje je bilo
da to bude stranac. Knez Karl od Hoencolerna Sigmaringena postao je rumunski knez
Karol I. Rumunija je proglaena jednom i nedeljivom. Karol je preko novoformirane
vlade doneo novi ustav, po ugledu na belgijski. Drava je postala nasledna
monarhija sa dvodomnom skuptinom. Knez je imao velika ovlacenja. Zakonodavnu
vlast su delili skuptina i knez.
@@@Ustav iz 1866. bio je prakticno manifest rumunske nezavisnosti. Iako je Turska
protestvovala velike sile nisu nita ucinile i time precutno priznale tadanji
poloaj Rumunije. Sultan je imao samo simbolicnu vlast.
Bratijanu je formirao Narodnu liberalnu stranku koja bila za prorusku i
antiosmanlijsku politiku. Konzervativci su najveceg neprijatelja videli u Rusiji