1844.

****** |-
"- |-

-------

VATSKA, SLA VON SE NA I DALMATINIRA.

Broj 43. U Subotu 26. Listopada 1844. Teaj X.

ponavljat vidim sada

Me zakone stare u meni,
im uzdari mene, i vlada
Skup slobodom sjedinjeni.
P. Kanaveli.

Stanak dragin. Vodarica to bila je,

U koj tujem mu boginju.
(Na dalje).
breenog pokraj vrla Kako smo se sad razstali,
Pobdi me sam sasvime; Molim, bratjo, nepitajte;
Dva dodje hitra, smla, Jerbo kanje o toj ali
Hladnom vodom pokropi me. Govorit u mnogo znajte!
. Badovinac.
Skoim, pitam: to je? Tko je? ---

Al kroz garmlje tropot samo

I r ujem: Drago tvoje, Izvrstnost prave prosvte.
Zato stupi blie amo!
(Prevod iz eskoga.)

Kad ja blie nigd nikog

Jedan od najvanih, najblijih, naega ivota i
Tad pomislim: Mili Boe!
vrozakona, naih osobah i naroda , nae tlesne i
Budala sam svta ovog?
duevne sre tiuih se predmetah, jest bez sumnje
Ta i sanjat se tako moe.
tako esto u naem vku, osobito pako od stanovni
kah varokih, opetovana, od jednih kudjena, od dru
Nu i drugi dan odluim
Po navadi tamo doi;
gih hvaljena ri: prosvetjenje ili prosveta. Koj od na
ih itateljah nije uo r ovu sto putah u drutvih
Al sad nespim, samo muim,
i spravitih, u knjigah i novinah? Prosvtjeno vrme,
I zaklopim malko oi.
prosvtjeno stoltje, prosvtjen ovk, krstjanin,
narod, to su poslovice naega vka, koje se svuda
Prie, to miljah sanak da je,
brati se u istinu: ore i razlu; nu jedni ih hvale i preporuuju, drugi
"- kude i odsudjuju; jedni ih raziruju i podupiru, dru
*) Vidi broj 50. Danice lanjske. gi marze i proganjaju. Koliko ih ima od njih, koji
43
 1844.

170 .

neznaju, ta kude, ta li hvale! Koliko ih ima, to s neznanstvo, nevra i praznovrje. I u svakdanjem

nerazumnom gorljivostju u msto prave prosvte sa ivotu ljubimo sve ono, to je jasno, svtlo, isto,
mo ubitani plam razprostranjuju, i opet drugih, to bistro. Svaki ovk voli stanovati u svtloj sobi, ne
radi osobne koristi i kojekakvih obzirah opiru se i go u tamnici; svaki voli po danu za sunca putovati,
diu proti prosvti, koja je najkrasnii ures svakomu nego po markloj noi, gd moe zabasati, opasti, da
ovku, najskuplje blago svakomu narodu, najsjajnia pae zdravje i ivot izgubiti. Iz ovoga vidimo, da
kruna svemu ovanskomu pokolnju na ovom sv prosvta u obe nita drugo nije, nego duevno sve
tu! Zato se je malo ne sav svt u ovom pogledu na tlo, prosvtjujue razum ne samo pojedinih osobah,
dv stranke razpolovio, na priatelje svtlosti i prosv da i itavih narodah; nego odstranjenje tame, vla
te, te na priatelje tmine i mraka: prvi zovuse pro dajuih predsudah i bludnjah, ili drugie, prosveta
svtitelji, a drugi mranjaci. Kojoj stranci valja nam je pravi i jasni nauk o svih vanih, naravnih i o
pristupiti? Na ovo pitanje biti e ovo najshodnii od vjih, udorednih i vrozakonskih, gradjanskih i do
govor: mi emo se priklopiti priateljem svtla, nu maih stvarih, i proiztiue odatle znanje koristnih
razumnim i trznim, nipoto pako estokim, nepra istinah, sposobnost i vtina presudjivati ih vlastitim
vim i nepametnim prosvtiteljem, koji su svojim ne razumom, te mudrost nasldovati ih u ivotu. U ko
smotrenim postupanjem istu pravu prosvtu u sum joj se zemlji mnogo takovih prosvtjenih ljudih i pro
nju stavili. Jerbo i prosvta je dvoguba, jedna je zla, svtjujuih sredstvih nalazi, ond se razvije narodna
druga dobra; ono je nesmotreno, odvino prosvtje prosvta ili prosvtjenje svega naroda.
nje, nepazee na vrme i okolnosti, na mru i kak
vou svtla, na nain i srdstva, na spol i dobu, na U posebnom je smislu prosvta ono stanje, gd
razliku staliah i narodah, ovo je pako pravo, raz svaki ovk na pose ima sposobnost, da moe suditi,
umno prosvtjenje, kao to nam ga karstjanski vro misliti i govoriti o stvarih, koje ga idu kano oveka
zakon i zdrav razum preporuuje. Prosvta ova, i krstjanina. Prosvtjenje ovo od ovka i karstja
te skopana njom krpost i blaenost, glavna je nina nestoji u nkoj visokoj uenosti i dubokoj mu
svrha sviuh uionah i crkvih, sviuh knjigah i novi drosti, u itanju mnogih knjigah i u putovanju po
nah, a narodu naemu obenitoga i svestranoga pro daljnih zemljah; ono nije otrina uma, udvornost vla
svtjenja vie nego ita drugoga trba; zato neemo danja i gladkost govora; nije izvanjska sjajnost i dra
s nae staze zai, ako progovorimo o izvarstnosti pra gocnost oprave, kue, pokutva i drugih stvarih:
ve prosvete; nu ovd valja nam prie promotriti, koja nije oholo preziranje vrozakona, niti ruenje crkvih
li je prava prosvta ; a zatim pokazati emo veliku i oltarah, kao to nkoji njegovi laljivi proroci ne
korist iste prosvte, i nevaljalost obdah, kojimi ju pravo mniju, jerbo svaki ovk nemoe biti uen,
gdkoji protivnici opadaju. otrouman, blagorodan, a prosvetjen moe, dapae ima
biti svaki, poemi od najnijega tja do najvijega.
I. to je dakle prosvta u obe? Ri svtlo, Kao ovk ima svaki, elei biti prosvtjen, znati i
prosvta, prosvtjenje, upravo rei, isto znae, kao ivahno utiti svoju ovju vrdnost i uzvienost,
to i iz istoga korna proizlaze. Svtlost, svtliti, o svoja ovja prava i prednosti, po kojih na najvi
braz je svega, to je krasno i plemenito, ne samo u jem stupnju vidionih stvorenjah stoji, po kojih su si
tlesnom, nego i u duevnom svtu, zato se i sveto svi ljudi ravni, niti smie jedan drugoga kao sredstvo
pismo rju svtlost toliko esto slui. Po svetom smatrati. Prosvtjen ovk ima iztraivati i znati svo
pismu prvo stvorenje boje biae svtlost; oda bo je opredljenje ili svarhu, koju mu je Bog na ovoj
ja jest od svtla i munje; iz bojega obraza izvire zemlji predloio i ima se osvdoiti, da svarha ova
svtlo, a i sam Bog zove se otac svetla. Isto tako ve nije tlesna, da nestoji samo u jedenju, pitju, spava
li Isukrst o sebi: Ja sam svetlo sveta, nasledujui me
nju i odvanju, nego da je to svrha duevna, to
ne nee hoditi u mraku, nego imati e svetlo ivota. Po
jest, da imamo razum razvijati, znanosti nae umno
ri svtlo razumva sveto pismo svekolike koristne avati i bistriti, jednom rju, ovd se za venost
znanosti i istine, slobodu, krpost i druga lpa svoj pripravljati: u koga pak ovo ima, taj je kao ovk
stva: tmina pak i pomarina prilika su svemu, to je prosvtjen. Kao karstjanin prosvetjen je onaj, koj
zlo i runo, tetno i greno, potiteno i nesavareno, negardi i neosudjuje druge vrozakone, nego svaku
kao to su kojekakove varke i bludnje, predsude i vru smatra kao vie manje savreno pojavljenje

boje, koj ne samo to istine i dunosti svoga vro
zakona podpuno pozna, nego i o njih razmiljava, i
ovako, ne samo zato, budu da to drugi zapovdaju,
nego iz vlastitoga uvrenja za svete ih dari, i s to
ga pripravan je svaki as razlog dati, zato ovo ili
ono vruje oli osudjuje. Ko svoj vrozakon ne u
pameti ili u carkvi ostavlja, nego svagda na sarcu
nosi, te po njegovih zapovdih sve svoje misli, go
vore i dla ravna, a njegovim obeanjem i nadom u
svakoj se nevolji utiti zna: on zasluuje krasno ime
prosvtjenoga karstjanina.
U posebniem pako smislu prosvta protee se
na pojedine stalie i zvanja, u kojih ivimo. Glede
parvanjih predmetah, naime ovnosti i vrozakona,
svim ljudim treba da budu prosvtjeni; glede osta
lih predmetah i stvarih valja da bude svaki na toliko
prosvtjen, na koliko mu toga treba na onom stup
nju, na kojem se u ovanskom drutvu nalazi, i u
onih okolnostih, u kojih ivi. Prosvtjen rodoljub i
domoljub, prosvtjen stanovnik i gradjanin zove se
taj, koj pravo i podpuno poznaje svoj narod i jezik,
svoju domovinu i postojbinu, i koj uza to nastoji,
da si pribavi sposobnosti, kojimi bi mog njihovo
razcvetanje i sreu unaprediti. Tkogod ljubi knjiev
nost svoga naroda, podupire uionice i crkve, ove
svetinje prosvte, i nastoji, da mu svaki zemljak na
ui barem dobro itat, pisat i govorit: on je ne sa
mo prosvetjen, nego i prosvtitelj. Izmedju gradja
nah i seljanah onaj je prosvtjen, koj svoje zvanje
ili gospodarstvo, zanat ili trgovinu pametno i smo
treno tera, koj neostaje pri tom, emu se je od svo
ga otca ili metra nauio, nego sve dalje misli, kako
bi svoje orudje popravio, kako bi si posao olakao i
proizvode svojih rukuh oplemenio. Radi toga dogo
vara se sa svojimi priatelji, ita, koristne knjige, tarsi
se saznati naprdak, koj su uinili ostali njegovi dru
govi, u kratko, nastoji, da bude sve vtii i izobra
enii. domain ili domaica obskrbljen je svi
mi znanostmi potrbitimi za pametno ravnanje kue,
koj kuom svojom neupravlja po staroj martvoj na
vadi i po nasldjenom obiaju, nego sam razmiljava
o svih stvarih spadajuih na domai ivot, o svih
prednostih i nedostatcih svoga gospodarstva, i po
dobivenom odatle izkustvu eljad svoju ravna, decu
odhranjiva, dohodke i trokove mri, tetu odstra
njuje, dobitak umnoava, u nesrei pako ne samo se
bi, nego i drugim pomoi znade, dapae i bezumnu
ivinu tedi i ali: to je prosvljeni gospodar i do
main ili domaica. U kojem drutvu ili narodu ne
1844.
171
samo pojedini ljudi nego svi su lanovi ovakovi, on
d nestane duevne tame i slpoe, ond vlada maj
ka izobraenosti, dobroiniteljica ovanstva pro
svta, koje krasotu i izvrstnost odmah emo uviditi.
II. Da, izvarstna je i blagotvorna prosvta i to
tim vie, im je obenitia; jerbo kao sunce noni
mrak, tako prosvta tra iz due i iz kuah svako tet
no praznovrje i skopani s ovim robski strah, koje
na ovku boji obraz oskvrnjuju. Postite samo
koj narod, grad, selo, ili barem dodjite do vratih
koje kolibe, kamo jote nijedna zraka od prosvte
prodrla nije, uti ete, kako ond sve kukavno i
alostno izgleda. Navadno pojavljenje naravi, svtla
koja pruga na nebu, pomaranje sunca ili mseca,
pokazanje repae (zvzde), neobini glas gdkoje pti
ce, svu takovu okolicu grozom i strahom napunjuju.
vakovi se ljudi najvole razgovarati, ne o koristnih
i istinitih stvarih, nego o nevaljanih basnah i vrago
lijah, o gnjusnih arobiah i inih. Prividjenje i uve
nje utvarah i strailah, obenje sa bsi i vragovi, v
tice i vrai, adaje i vukodlaci, bajanje i vraanje,
zaklinjanje i gatanje, razkarstje i amajlije, Vile i Sibi
le, tumaenje od sanah i kartah, te sline im zasne
i obmane, uz koje prosvtjen ovk nezna, bili se
smijao ili sardio, eto ti navadnih drugaricah duevne
tame i slpoe, eto ti dokaza, da gd o takovih stva
rih govore, ond prosvte neima. im arko sunce
od prosvte sine, odmah se sve ove gardobe i izmi
ljotine od varalicah i dangubicah razpre; one pred
njim uteku, kao to slpi mii (imii) i sovuljage
belu zoru be. Gd prosvta vlada, ond voli do
main u msto sanjarice, drugu koju koristnu knjigu,
govoreu o mudrom gospodarstvu, o razumnom od
hranjivanju dce itd. kupiti; ond netrae u bolesti
kojekakovih udnovatih lkariah, nepovruje svoje
zdravje babam, glumcem, aratanom , skitalicam i
protuham, nego izkusnim lnikom, rju svagd sle
di zdravi ovanski razum, nigd bezduni obiaj i
i laljivo praznovrje.
(Konac e slditi.)
Srbski bal u Novom Sadu.
Srbski mladii uenoga reda u Novom Sadu.
dali su na 31. Kolovoza (12. Rujna) t. g. u zdanju
gradjanskoga novosadskoga strelita zabavu pod ime
 1844.

Broj 44. U Subotu 2. Studenoga 1844. Teaj X.

Netuj slato nikadare, ...

Krpostju se samom dii,
ivi dobro i nitare
Od zlobnikov nehaj rii,
I. Ivanievi.

Prava sra. Da, sretan je, kom se kresi

Samo u ovih zvzdah sra:

to je, to nam toli milo Kom" je sarce raj bez smea;

Cvet krposti, dragi uresi.
Blagim mirom sarca krpi?
Gd su oni raji lpi? Djubimir Slavjani.
Gd je sladkih ustih vrilo? o

to kao tihi lta hladki Izvrstnost prave prosvte.

S lipovog nam cvtja ugadja?
to slobodne misli radja:
Rju, ivot ini sladki? (K o n a c.)
Prosvta nadalje radosti ovoga ivota umnoava,
to je, to je? po sto krati" polpava i osladjuje. Ona gladi ljudem postupanje
Znati eljno sarce pita; u uzajemnom obenju, uklanja od obiajah i kretanja
d bisera il je kita, svu divja, nepristojnost i sirovost, tako da im vie
Il su krune, dvori zlati? ima prosvtjenih ljudih, tim manje ima neotesanih
grubianah ivot si ogorujuih. Suprotivno im je
Razum sarcu odgovara: vea slpoa, u kojoj narod ivi, tim mu je kukavnii
Nie od ovih ba ni jedno; i bdni ivot, jerbo nepozna druge radosti, osim
Tatina je zlato bdno, putenoga, potitenoga i neistoga razkoja, za duev
Kruna, biser k san vara. ne slasti neima uti, niti volje. Zemaljsko blago i
imanje, ugodna jela i pitja, zabavne igre, halabuna
Duh krposti, duh ljubavi, drutva, to mu je najmilie veselje. Prosvtjeni i iz
Boanstvena to je sila, obraeni ovk nepometje, istina, zemaljske radosti,
Angjeoska njeina krila nu mnogo veje blaenstvo nalazi on u svojoj dui.
Uznose nas k bojoj slavi. Kudgod gledne po svtu, svuda mu radost cvati; u
44
 1844.

1 4

hramu naravi, gd lpotu i izvrstnost stvarih, gd konah; a u zemlji duevnom pomarinom pokrivenoj
mo i mudrost stvoritelja iztraiva i zamra; u dru svaki se trsi samo na toliko dobro initi, na koliko
tvu, gd pounimi rmi sada druge razveseljava, ga na to zakoni i zapovdi sile. Evo kako se pro
sada od njih bude razveseljen; u ljubavi, gd nenosi svta s vrom i krpostju rukuje, kako ih svagd
sarcu u susret bludne strasti i pohotna dla, nego podpomae, razvija, oplemenjuje i Bez nje ima u
njenu ut i isto sarce; u priateljstvu, gd s iskre zemlji mnogo zakonah, a malo njihovih pravih to
nim prijanom, i sam na putu savarenosti naprduje, vateljah; mnogo gospode, a malo gospodarah, mnogo
i za prosvtu i izobraenje drugih, osobito pako udvornosti, a malo slobode; bez nje ima u crkvi
svoga naroda brine se i stara. Jerbo ne samo naa, mnogo gledaocah, a malo dionikah, mnogo bleska, a
nego i prosvta drugih ljudih izvor je radosti: iz malo svtlosti, mnogo levitah, a malo uiteljah. Samo
trbljenje jednog kodljivog praznovrja ne samo to prosvta moe pravi put u nebo pokazati, i vije lan
je veja zasluga, ve je i sladja radost, nego radost ke vre razgovtno predloiti; ona nas pobudjuje na
vojvode, koj je sa svojom vojskom u gdkojoj zem krpost ne strahom i paklom, nego ljubavju prema
ljima i hiljadu mirnih stanovnikah poskao i unitio, Bogu; ona nevru, licumrnost, bezbonost, gardje
dovedenje naroda do prosvte, veja je slast, veji nje i preziranje svetih stvarih na vidlo izvodi i o
dobitak za ivot, veji ures ovanstva, nego kad sramotjuje; ona sve izvanjske i unutarnje nepriatelje
ovk sto narodah i zemaljah predobije, zarobi, pod vrozakona i krposti odkriva, oruje im tupi i pre
jarmi i egipatski na nje spusti mrak; rju, jedna tvara ih u prave tovatelje Boga i krposti. Da
kaplja duevne radosti skuplja je i dragocnia, nego kako ovo moe samo pravo prosvtjenje uiniti, a
itava jezera putenoga veselja, jerbo ova e sagnjiti ne laljivo, koje samo odlo od prosvte nosi, a u
i presahnuti, a kaplja ona ulijat e se u more v nutri puno je kala i smrada, i pod rukom prosvtje
nosti. nja sakriva najgadnie opaine, najstranie grehote,
Napokon prosvta je sva i podpor na putu do najveju glupost. Ponavljamo s toga, da mi ovd sa
vre i krposti. Istina, da sva ova nije za svaku mo o pravoj prosvti govorimo, i blago onomu na
krpost i za svaki oltar, jerbo pri njezinoj svtlosti rodu, koi ju ima, ona mu je sjajni alem razsvtljujui
lahko se moe razabrati, ta je prava krpost, ta mu danju i noju put do lpe budunosti.
li je samo pretvaranje, ta je vkovita istina, ta li II. Pored tolike izvrstnosti, pored neizmrne ko
je samo ljudska izmiljotina pak ovo mnogim ba risti, koju prosvta ivotu, narodu, dapae svemu
nije po volji. Nu kao to se zlato ognja neplai, ta ovanstvu donosi, je li vrdno i obazreti se samo
ko se niti prava krpost i krstjanska vra prave na ukore i viku, koju su nkoji priatelji mraka proti
prosvte neboji, ova joj je svtlo s neba razsvtlju njoj podigli? Ta ima li ljudih, koji se zbilja svtlosti
jue zemlju i razpudjujue tamu iz sarca i razuma. protive? aliboe to na ovo pitanje nemoemo
Prava vra s pravom prosvtom jednim putem kora odgovoriti neima, nego iskreno moramo izpovditi.
da ih ima. Jest, ima ljudih, kojim ve sama re
a. Vrozakon i prosvta zapovda ivu, dobrimi dli
oitujuu se vru: tama i mrak zadovoljuje se mar prosveta uho vrdja! Ima pokrajinah, staliah, vroza
tvom slepom vrom i fanatizmom, baveim se samimi konah, gd je malo ne zavladao obiaj, sveudilj proti
tajnami; vrozakon i prosvta ui ljubav i tarpljivost prosvti vojevati, garditi ju i priti. U priateljskom
prema ljudim drugo ta vrujuim: slpost i pomar razgovoru, u svtovnih i u vrozakonskih knjigah,
ina davila je nedune ljude, scnei, da time Boga dapae i u gdkojih uionah i crkvih osudjuju s
slui; prosveta i verozakon ele, da bude svaki bo velikom bahatostju tako zvano prosvljenje, kao neki
goljuban, nu zajedno i poslen: tama pako rado u otrov i kunu bolest naega vka. Ovakovi ljudi
mnoava broj bezposlicah i kojekakovih obredah , parstom pokazuju na nemarnost u verozakonu, na
prosveta i krpost zapovdaju, da se ovk ima po prazne carkve i izpovdaonice, govorei: eto posle
starati ne samo za sebe, nego i za svoga iskrnjega: dicah vae proslavljene prosvete! ni pokazuju na
tama i sebinost (egoismus) samo ok sebe nastoji, ne
novosti i izprevratjenje starinskih obiajah i zakonah,
narei zato, ma i clo pokolnje ovansko propa na oslabljeni ili ba prekinuti savez izmedju glavarah
lo; prosveta i krpost ue nas zajedno, da nam va i podanikah, na bunjenje narodah proti njihovim vla
lja ne samo od straha pred pedepsom okaniti se daocem, govorei: eto ploda dine prosvete! n
sreha, nego iz unutarnjega uvrenja, iz tovanja za pokazuju na razmetnost i razsipnost, na bujnost i ra
 1844.

175

bludnost kao propast tolikih obitelih, velei: eto vam nepriateljah prosvte zamamiti i zavesti, ma i licu
poklona od vae prosvte! Nu hvala Bogu, tube mrnu koprenu pobonosti na obrazu nosili! Prosv
ove nisu nikada izustili pravo prosvtjeni ljudi, nego ta da nam bude za ivota najvruja elja, najvanii
tek samoljubi i samoivi, skupci i mranjaci, koji posao; prosvta, i naa, i nae dce, i naega naroda,
tminu zato ljube, jerbo je lahko ribe loviti u mut i naih potomakah ovu r upiimo zlatnimi pi
nom ; ili barem ljudi, neznajui ta je to prosvta, smeni u nae sarce, ona neka bude uvk sadaraj na
prosvtjenje. Prava prosvta ba to ui i kazuje, ih domaih razgovorah, svarha svakoga dela. Za
kako se moe najsigurnie svaka nesra i ugnjetava hvalimo Bogu, otcu svtlosti, to nam se dade roditi
nje, svaka okrutnost i nepravda, svaka smetja i ne u stoltju, gd se sjajne zrake izobraenja sve bolje
red od kuah i rodbinah, od dravah i narodah za razprostranjuju, gd i milomu naemu narodu zora
vrmena ukloniti. Dca mraka upravo daju povod duevne prosvte ve zabli! Bilo je vrme, gd
svakomu takovomu zlu, nipoto dca svtlosti. Tui je samo vrlo malo ljudih pisat i itat znalo, gd se
telji ovi zaboravljaju, da ima jote estiih i okrutniih je onaj, koj znade pisati, kao sunce smatrao, gd
bojevah izmedju narodah divjih i neizobraenih, ne visoka gospoda, vladari i kralji nisu znali ime pod
go li izmedju prosvtjenih; zaboravljaju, da slpac pisati, nego su samo znamenja karsta kukavno dar
hodei po ulici vie moe ljudih oboriti i pogaziti, ljali, gd isti duhovnici jedva to su znali proitati
nego ovek bistra i zdrava vida. Ako i prosvtjeni prepisano evangjelje. Ova vrmena, kojim ime tma
ovek ili narod kad kada pogri ili zabasa, nemoe stih nadvamo, prola su, hvala Bogu, mi moemo s
li on uza svoje svtlo lahko opeta na pravi se put Pavlom apotolom rei: No prodje, dan osvanu!
povratiti i bludnje spoznane u budue tim pomnie jer je nae stoltje prema proastim prosvtjeno. Daj
se uvati? A tko u mraku ami, kako e taj izai? te, da postanemo vrdni ove svtlosti: razprostra
Mogue je, da prosvta, prie nego to se sasvim o njujmo ju u naoj obiteli, u naem zaviaju, po svoj
prosti mraka, nkoje neugodne posldice i promne domovini, po svem narodu!
sobom nosi: nu ta je to prema grozovitim posldi Ivan Kollar.
-o-o-o-o-

cam duevne slposti? Ako li je radi ovoga prosv

jenje tetno, to je neprosvta i slpost hiljadu pu
lah tetnia. Nu prosvta sama sobom niti nemoe
nahuditi, osim ako se zlo upotrbi, i to je onda ne
prava, laljiva prosvta : pa valja li s toga svaku pro
svetu odbaciti? liko okrutnostih i zuluma inili
su odprie pod imenom vrozakona: pa hoe li tko
radi toga nepriatelj biti vri? Zar nebi bilo bezum
no, sve ovanstvo u tamnicu htti zatvoriti, zato
to je gdkoj krao? Hoemo li vatru po clom svtu
utarnuti, zato to ee i to je ve mnogo kuah i
gradovah u pepeo obratila? Hoemo li sve rue u
Distiti, zato to nas je jedan ruini trn bocnuo?
Nipoto! Prie nego to prosvtu osudimo, dobro
am valja iztraivati, nije li ono, im prosvtu po
tvaramo, ostanak davnanje sirovosti i gluposti; kao
to niti u kui, gd je novi pametni gospodar sta
tiega razsipnoga domaina zamnio, neemo ono zlo,
to se u kui nalazi, pripisati drugomu, nego parvo
. Tko pravu prosvtu osudjuje, onaj osudjuje
toga, koj nam podli pamet i hiljadu srdstvah i
prilikah za prosvtjenje; onaj, da ivi u vrme Isu
karstovo, bio bi vikao i proti najuzvienoj svtlosti
veta i prosvetitelju ovanstva: razapni ga!
Bratjo! nedajmo se ovakovim ruganjem i vikom
Knjievna vst.
Dissertatio inauguralis sistens Bre vem on spe
t u m anatomiae topographicae, cum adnexa terminologia
anatomiae, qaam consensu et auctoritate etc. pro IDoctoris
Medicinae atque Chirurgiae Laurea obtinenda, in cele
berrima c. r. Academia Josephina, publicae disquisitioni
submittit Georgius Augustinovi, Glinensis, Alumnus con
/niorum croatico-banalium.
Radostnie kuca sarce svakomu rodoljubu, kad
promotri, kako nam narodnost uz parkos zaprkam,
na koje svaki oivljujui narod magaziva, mirno mu
sve bolje naprduje, kako narodni na jezik bez sva
ke huke i buke, bez svega silovanja i narivanja u
javni ivot stupa, tako da ono, to smo prie malo
godinah medju pia desideria brojili, dan danas ili
se je ve izvarilo, ili e se do mala izvariti, a mi
moemo ve smlo s psnikom uzkliknuti: naa sta
za svtla je! Ovo potvrdjuje na novo i mala jedna
knjiica, koja je nedavno u Beu izala. Kod drugih
narodah, koji su si ve narodnost bi rei emancipi
rali, nebi do due takova ta pozornost probudilo,
odkuda opet sldi, da i nam jote mnogo kojeta