Doc.

dr Mira Radojevi Filozofski fakultet u Beogradu

Nekoliko slika iz saradnje Milana Rakia i Milana urina

Apstrakt: Nastojali smo da na osnovu dostupne nam gradje, pre svega iz line zaostavtine Milana Rakia, pohranjene u Arhivu SANU, ukaemo na vanost saradnikih i prijateljskih odnosa, koje su tokom nekoliko decenija gradili Milan Raki i Milan urin. Iako su obojica bili Srbi, pitanja koja su ih vezivala odnosila su se na potrebu srpsko-hrvatskog upoznavanja i zbliavanja, najpre u oblasti kulture, a potom i politike. Osim toga, Milan urin je vei deo ivota proveo u Zagrebu, a kao urednik Nove Evrope bio i predstavnik jugoslovenski i demokratski opredeljene hrvatske intelektualne elite. Kljune rei: jugoslovenska ideja, jugoslovenske manifestacije, Srbi, Hrvati, pesnitvo, Srpski knjievni glasnik, Nova Evropa, jugoslovenska drava, kulturna politika

U Arhivu SANU, medju mnogobrojnim vrednim fondovima i linim zaostavtinama istaknutih linosti srpske i jugoslovenske istorije, pohranjene su i privatne hartije uvenog pesnika i diplomate Milana Rakia. Posebnu dragocenost ove arhivske zbirke ini bogata prepiska, nastala tokom nekoliko decenija rada u diplomatiji i raznovrsnih veza, uspostavljanih sa ljudima iz kulture i politike. Jedan od onih sa kojima je Milan Raki korespondirao dui niz godina bio je i Milan urin, danas ne toliko poznat kao pesnik i prevodilac Fridriha Niea koliko kao urednik zagrebake Nove Evrope, asopisa koji je u istoriji jugoslovenske periodike zauzeo zaista posebno mesto. Mada je oigledno da nisu sauvana sva pisma koja je Milan urin u periodu duem od tri decenije slao Milanu Rakiu, srenu okolnost ini to to se u istom arhivu nalazi i deo njegove line zaostavtine. Zahvaljujui tome, kao i drugim izvorima, mogue je poneto saznati i jo vie naslutiti o saradnji, a verovatno i prijateljstvu dvojice ljudi ujedinjavanih pesnitvom i nacionalno-politikim radom. Prvo sauvano pismo Milan urin je poslao Milanu Rakiu 21. avgusta 1904. godine, iz Bea u Beograd, u vreme kada su obojica, kao sasvim mladi ljudi, poeli da piu poeziju i upoznaju jedan drugog. Na prvi pogled, ne kazuje nam mnogo, ali

sjedinjeno sa svima onima koja su potom usledila daje naznake tadanjih i buduih slinosti i razlika, ukljuujui drugaija literarna opredeljenja i duhovne uticaje. Inae sam vam hteo rei, pisao je Milan urin, da sam se za antologiju naih pesama u nemakom prevodu zagrejao poglavito iz uzroka, to je prevodilac, Oto Hauzer, ovek s vrlo finim knjievnim ukusom, te se nadam od njega lepoj knjizi. Vi u Beogradu, francuski obrazovani kao to ste, malo preko ramena gledate na nemaku knjievnost, a, po mom miljenju, nemate pravo; imaju Nemci, i osim Goethe -a, to-ta od vrednosti. Medjutim, moda vam inim krivo, pa mi se samo priinilo, da i u vaem pismu ima traga potcenjivanju Nemaca, kao kod ostalih mojih knjievnih poznanika iz Srbije. Hauzerov ljubimac medju srpskim pesnicima je Dui, dodao je Milan urin, obrazlaui zbog ega je upravo njemu dao najvie prostora u pripremanoj knjizi. 1 Ve je u tom kratkom i jednostavnom pismu sadrana razliitost pozicija dvojice Srba, jednog iz Srbije, drugo g iz preka. Milan Raki (1876), sin Mite Rakia, sudije i prvog prevodioca na srpski jezik Jadnika Viktora Igoa, bio je po majci unuk knjievnika, hroniara i enciklopediste Milana Dj. Milievia, te kao takav potomak starih i uglednih srbijanskih porodica. Ovaj kolenovi i poreklom i vaspitanjem bio je i francuski djak, koji je te 1904. iz Izvozne banke, gde je godinu dana sraunavao izvoz ita i stoke, preao na rad u Ministarstvo spoljnih poslova, u otsek za propagandu, to mu je odredilo dalju sudbinu.2 Godinu dana ranije, objavljena je i prva zbirka njegove poezije, priredjena pod jednostavnim naslovom Pesme, kojom je do tada uglavnom anonimni pesnik, sakriven iza kratkog pseudonima, zaokruio svoj prvi pesniki ciklus. Neto mladji, Milan urin (1880), takodje iz ugledne porodice, ali materijalno bogatije i iz Paneva, pripadao je drugoj, nemakoj kulturi. Ono to ih je, pored pesnitva, delom spojilo, a to teko da se moglo izbei, bilo je upravo tih godina vezano za porast popularnosti jugoslovenske ideje i kulturno-politiko zbliavanje mladjih junoslovenskih narataja. Ne samo tada, ve i u narednim decenijama, jugoslovenstvo i nunost srpsko-hrvatske saradnje upuivali su Milana urina na potrebu upoznavanja jugoslovenske i hrvatske sredine sa Milanom Rakiem i njegovim plemenitim stvaralatvom.

1 2

Arhiv SANU, zaostavtina M. Rakia, 14.331-5I (1). M. Grol, Iz seanja na Milana Rakia, I, Srpski knjievni glasnik (SKG), LV, br. 4, 16. oktobar 1938, str. 175.

Poznati izvori ne dozvoljavaju nam da u detaljima pratimo kako je tekla dalja saradnja dvojice pesnika, pogotovo otud to je Milan Raki nekoliko narednih godina, od 1905. do 1911, proveo u Staroj i Junoj Srbiji, na Kosmetu i u Makedoniji, bivajui vicekonzul i konzul na najdelikatnijim i najteim mestima Pritini, Solunu i Skoplju, u vreme kada je taj deo Balkana postao poprite zuluma, sukoba komita i diplomatskih igara zavadjenih balkanskih suseda i velikih sila. 3 Obavljajui konzulsku dunost, radio je mnoge diplomatske i, moda jo ee, nediplomatske poslove saekivao sultana, pregovarao sa turskim begovima, albanskim glavarima i inostranim konzularnim predstavnicima, sastajao se sa komitama, prenosio oruje i municiju preko granice, sve to sa iznenadjujuom i zadivljujuom mirnoom i hrabrou koja je ostavljala utisak i izazivala nepodeljeno potovanje. 4 Istovremeno, nastavio je da pie poeziju i objavljuje u Srpskom knjievnom glasniku, asopisu u ijem su urednitvu bili njegovi lini i idejni istomiljenici. Mada retke, pesme Milana Raki tih su godina uzbunjivale i zanosile ne samo srpsku nego i jugoslovensku omladinu. 5 Na Gazi Mestanu, Simonida, Prelazno

Odista je to vreme bilo stravino. U carstvu puna anarhija i nasilnitvo da ovek bez straha nije ni kod mutesarifa mogao doi. Kraj za krajem, upa za upom poputala je. Ubijani su prvi ljudi, gonjene sa nasledjena praga vekovne ivije. Koncepcije sultana Abdul Hamida bile su se potpuno podudarile sa onima Mula-Zeke iz Pei: neka nestane Srba, pa e biti mirno i carstvo i Arnautluk!... kole su te k ovdeonde tavorile, uitelji bili po tamnicama. Popa su kradom, stranputicama i nou, dovodili u sela da vena i opeva. Svakodnevni izvetaji o pogibijama bili su ve nemoguni. Ni s donje strane Kaanika nije bilo bolje. Tamo su se i strane sile i perfidne propagande nale bile na jednom putu sa stranim sultanom. Srpskom narodu u carstvu se smrkavalo. Bila je na pomolu bliska samrtna no... Tako je stanje zatekao na Kosovu Milan Raki... (Gr. Boovi, Milan Raki nacionalni radnik, SKG, LV, br. 5, 1. novembar 1938, str. 239). 4 Videti: J. M. Jovanovi, Iz Rakievog ivota. Prizrenska afera 1912, SKG, knj. LIV, br. 6-7, 16. juli 1. avgust 1938, str. 482-582; B. Simi, Raki kao nacijonalni radnik, Nova Evropa, knj. XXXI, br. 8, 26. avgusta 1938, str. 237-240; M. Raki, Konzulska pisma 19051911, pr. A. Mitrovi, Beograd 1985; J. Peji, Milan Raki na Kosovu, Beograd 2006. 5 Seajui se prijateljstva sa Gavrilom Principom i zajednikih dana provedenih u Beogradu, Borivoje Jevti je napisao kako je Milan Raki uz Aleksu antia i Veljka Petrovia, zauzimao poasno mesto u redovima buntovniki raspoloenih bosanskih omladinaca. Rakia smo znali napamet, istakao je, recitovali ga esto, opijali se mutnim ritmom njegovih pesama, u kojima se pesimizam umnog oveka na tako udesan nain meao s nepojamnom verom u naciju i njen novi narataj. esto u noi, kad bismo se, gladni, vratili s Kalemegdana, Princip je umeo da recituje Prelazno pokolenje ili Nasledje, pesme u kojima je bilo toliko potstreka jednom narataju, ve obeleenom za rtvu (B. Jevti, Milan Raki u dui Mlade Bosne, SKG, knj. LIV, br. 6-7, 16. juli 1. avgust 1938, str. 470-474). Seanje Nika Bartulovia veoma je slino ovom: Raki je... bio jedan od bardova predratne nacionalistike i revolucionarne omladine, pa i nas koji smo iveli na obalama Jadrana. Tako da smo ga, pored antia, Nazora, Veljka Petrovia itd., znali naizust ve u etvrtom razredu gimnazije. Nae kolege koji su hodoastili tada u slobodarsku Srbiju, a erina i Ujevi ispred svih, slali su u nae listove napise o savremenoj srpskoj lirici, pa je u tim lancima, koji su se medju omladinom gutali, Rakieva poezija zauzimala jedno od najvidnijih mesta. Antologija Bogdana Popovia, koju je ba u to doba objavila Matica Hrvatska, a u kojoj je Raki, pored Duia, bio jedan od najbolje zastupanih pesnika, pridonela je takoe poznavanju Rakia kod hrvatskih i srpskih

pokolenje, Kondir, Jefimija, Naputena crkva..., ceo taj takozvani Kosovski ciklus postajao je deo nacionalnog oseanja i nacionalnog programa, a prva navedena pesma iz ovog ciklusa i himna novih generacija. 6 ivot, knjievna i univerzitetska karijera Milana urina tekli su sasvim drugaije. Gradjanski aristokrat, napisao je u seanju na njega Dragoljub Jovanovi, kolovan u Beu i po nemakim univerzitetima, u mladosti dekadent i krajnji individualist, zaslueno je uvrten u Antologiju novije srpske lirike Bogdana Popovia. Njegov individualizam je uoi naih ratova izgledao tako iskren da je poeo da stvara kolu, dok je njegov prevod Nieovog dela Tako je govorio Zaratustra bio u svim rukama. 7 Ipak, ni ovaj germanista-pesnik8 i docent Beogradskog univerziteta (1907 1914) nije mogao da ne proivi nacionalnu fazu, sasvim dobro vidljivu u jednom pismu punom gorine i nacionalne ozlojedjenosti, a upuenom Jovanu Cvijiu nakon iznudjenog priznanja aneksije Bosne i Hercegovine i izjave koju je u tom smislu morala dati srpska vlada u martu 1909. godine. 9Angaovan nacionalno i knjievno, a ponet jugoslovenskom idejom tih je godina radio na popularizaciji jugoslovenske kulture i objavljivanju zajednikih knjiga, ispunjenih ostvarenjima srpskih i hrvatskih umetnika i knjievnika. Jedan od prvih kome se u tom cilju obratio bio je Milan Raki, ije je pesniko ime, i pored malog broja objavljenih pesama, bilo poznato na junoslovenskom prostoru. Ponesen idejom, planirao je ak da ode na Kosovo Milanu Rakiu i da u direktnom razgovoru osigura njegovo uee i pomo u jednom takvom kulturno -politikom poduhvatu. Ne naiavi na razumevanje turskih vlasti, pisao mu je u novembru 1909. godine: Hoemo da izdamo jedan almanah srpskih i hrvatskih pripovedaa i pesnika;
omladinaca iz zapadnih krajeva... Ako sam i docnije vrlo esto uzimao Rakieve stihove da ih itam , bilo je to upravo zato, to je Raki bio pesnik prvih naih mladenakih zanosa, rodoljubivih i erotskih... Nije bilo omladinca u naoj generaciji, koji pored Nazorove Zvonimirove ladje, Cvrka i stihova o porodu vuka i arslana, nije gotovo svakog dana kazivao sebi, ili drugima, stihove iz Simonide ili Jefimije, ili poznatu patetinu strofu iz Gazi Mestana... (N. Bartulovi, Raki i predratna omladina, isto, str. 474 -476). 6 M. Grol, Iz predratne Srbije. Utisci i seanja o vremenu i ljudima , Beograd 1939, str. 83-85. O simbolici, znaaju i uticaju Kosovskog ciklusa vie: A. Arnautovi, Smrt Milana Rakia, SKG, knj. LIV, br. 6-7, 16. juli 1. avgust 1938, str. 449-459. 7 D. Jovanovi, Ljudi, ljudi..., Medaljoni 56 umrlih savremenika, Beograd 1973, str. 212. 8 Isto. 9 Kolika je to bruka, napisao je, pretiti s pesnicom u depu, kako se sad vidi da smo mi inili, i voditi jednu politiku proenja po Evropi; i ta bi ovek sad sve bio u stanju uiniti, da zaboravi one demonstracije pod Nuiem! Kad ne moemo nita, bar da smo utali (Arhiv SANU, Zaostavtina J. Cvijia, 13.484/1.305-3).

neto na naroitoj hartiji, u naroitom formatu, sa naroitim umetnikim prilozima i t.d. (u Dijonikoj Tiskari u Zagrebu), i trebamo naroito od vas pesama za to. Od naih pesnika ulaze samo jo Dui, anti, Stefanovi, pa i Veljko Petrovi; od pripovedaa Bora Stankovi, Koi, ipiko, orovi i Milievi. Osim toga, prema planu koji je napravio, potpuni mater ijal trebalo je da bude spreman do kraja te, odnosno do poetka naredne godine.10 Medjutim, i pored truda koji je ulagao, priprema i objavljivanje srpsko-hrvatskog (hrvatsko-srpskog) almanaha nisu ili nainom i brzinom kojom je eleo. Po nekoliko puta traio je da mu Milan Raki ili njegova supruga Milica poalju pesnikovu fotografiju11, a pogotovo vie pesama, jer je jedna suvie malo. 12 Posebno se obraao Milici Raki, inae kerki ministra, istoriara i akademika Ljubomira Kovaevia, koju su savremenici smatrali jednom od najlepih ena Beograda13 i prema kojoj je i on oseao sve vee simpatije i prijateljstvo.14 Sutra nosim i rukopise u Zagreb za almanah, pisao joj je kada su pripreme zbornika bile pri kraju. Obraam se vama svemonoj, gospodjo, da mi izradite bar jo jednu pesmu kod svoga mua, pa da mi je odma poljete u Zagreb..., gde u je eljno ekati. Jer zaista bi bilo teta, da Raki bude zastupljen samo s jednom pesmom. 15 im je Almanah hrvatskih i srpskih pjesnika i pripovjedaa objavljen u Zagrebu krajem 1910. godine16, Milan urin je obavestio Milana Rakia da e mu poslati poastan primerak te da se broirani primerci ve prodaju, to je znailo da je postojalo interesovanje za ovakve jugoslovenske publikacije. Zatraio je i da mu Milan Raki napie svoj sud o Almanahu, a i da ga podri u objavljivanju knjige u kojoj bi pesme sabrali njih dvojica i Jovan Dui. Nedovoljno jasno u tom se pismu pominje jo jedna ideja, vezana za izdavanje lista na kome je trebalo da saradjuje vie intele ktualaca, medju

10 11

Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331-5 I (2). Dopisna karta od 19. marta 1910, isto, 14.331-5 I (1a). 12 Razglednica od 5/18. 1910, , 14.331/5 I (3a). 13 Videti: M. Jovanovi Stoimirovi, Portreti prema ivim modelima, Matica srpska, Novi Sad 1998, str. 141, 145-147. 14 Slino divljenje prema Milici Raki oseao je i pesnik Rastko Petrovi. Videti: R. Petrovi, Diplomatski spisi, pr. M. Miloevi, Beograd 1994, str. 204-205; R. Popovi, Izabrani ovek, Beograd 2009. 15 Pismo od 7. jula 1910, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (3). 16 Ilustrator Almanaha bio je Tomislav Krizman, koji se i docnije isticao na slinim poslovima . Bio je, na primer, umetniki direktor Knjievnog juga, asopisa koji je izlazio od 1. januara 1918. do 16. decembra 1919. godine (Videti: S. Boi, Srbi u Hrvatskoj 19181929, Beograd 2008, str. 324.

kojima i Milan Grol, bliski prijatelj i zet Milana Rakia. 17 S obzirom da je Milan Grol, upravnik i dramaturg Narodnog pozorita, ali i jedan od istaknutijih lanova Samostalne radikalne stranke, bio medju onima koji su najubedjenije propovedali jugoslovensko jedinstvo,18 sa dosta se opravdanja moe pretpostaviti da je orijentacija planiranog lista trebalo da bude jugoslovenska. Na to upuuju i pisma koja je i docnije, poetkom dvadesetih godina, Milan urin upuivao Milanu Rakiu, a iz kojih se moe zakljuiti da su poeci Nove Evrope mogue i stariji od ideja razradjivanih tokom ratnih godina provedenih u Londonu. U medjuvremenu, ne zadovoljavajui se samo hrvatskim izdanjem Almanaha, Milan urin je poeo da radi na pripremanju novog, beogradskog, sa poneto izmenjenim sadrajem. Nadajui se da e Milica Raki moi da utie na mua da mu ovog puta poalje vie tekstova, objanjavao joj je novu svoju zamisao: Taj e Almanah biti ovaj put kao neki pesniki Almanah u uem smislu, t.j. bie u njemu samo pesama, i osim toga lanaka iz oblasti pesama (Bogdan, Skerli, Grol...); i kao neki uvodni deo nekoliko lanaka o jedinstvu od Jagia, St. Novakovia, Cvijia i Murka. Dakle, neto fajn, vie fajn nego to bi se to po ovom opisu moglo suditi! Jedna od novina bila bi u u tome to bi u tom novom Almanahu bio proteiran Milan Raki, kad je to ve, u prvom, i nehotino bio Dui. 19 Jo jednom, medjutim, Milan urin je morao da vie puta pie, moli i ubedjuje kako bi osigurao vei broj pesama Milana Rakia.20 Ne razumevajui u potpunosti sa kakvim se problemima on bori, u kakvim uslovima pie, pa ni onaj duboki nagon
17

Pismo od 12/25. novembra 1910, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331-5 I (4). Ista pitanja i problemi interesovali su Milana urina i u pismu od 11. decembra 1910 (Isto, 14.331 -5 I, 5). 18 Vie: M. Radojevi, Milan Grol u borbi za jugoslovensku ideju (19141918), Jugoslovenski istorijski asopis, br. 1-2/1999, str, 67-84; M. Radojevi, Naunik i politika. Politika biografija Boidara V. Markovia (18741946), Beograd 2007. 19 Pismo od 5. marta 1911, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (6). Nekoliko mesci kasnije, Milan urin je i samom Milanu Rakiu najavljivao da bi on te godine trebalo da vlada u Almanahu, kao to je lane, sluajno, Dui, mislim po kvantumu... (Pismo od 16. avgusta 1911, isto, 14.331 -5 I, 9). 20 ...molim vas, gospodjo, pisao je 5. aprila 1911, da mi javite i ta e biti sa Rakievim pesmama; neka ima na umu, da rukopisi moraju do kraja ovoga meseca biti na okupu, jer pre velikog raspusta moraju u tampariju (Isto, 14.331-5 I, 7). Nekoliko nedelja kasnije opet ju je ubedjivao: Izvadite iz Rakia koju pesmu za Almanah to pre tim bolje. Istom prilikom progovorio je i o problemu velikog premora Milana Rakia, izazvanog munim okolnostima u kojima je obavljao konzulsku dunost. Predlagao je traenje premetaja u Rim ili neki drugi lagodniji grad, zakljuujui: Ne bi vam vredeo mnogo premetaj iz Pritine u Bitolj, ili u Solun; vama treba radikalna promena vazduha, za neko vreme. Naa makedonska politika ne bi moda odvie patila, kad biste ju ostavili za koji mesec dana; ali sve i da propadne sasvim, vie vredi Raki od sve nae makedonske politike (Pismo od 29. maja 1911, isto, 14.331 -5 I, 8).

neophodan da bi stvorio pesmu, 21 ljutio se i prebacivao mu lenjost,22 a onda i sa malim postao zadovoljan. 23 Saradnja dvojice pesnika nastavljena je i nakon objavljivanja Almanha srpskih i hrvatskih pesnika i pripovedaa krajem 1911. godine. Ve naredne godine, Milan urin je pisao o versifikaciji ili stihotvorstvu Milana Rakia, visoko vrednujui njegov doprinos upotrebi jedanaesterca u pisanju stihova. 24 Ubrzo potom, Srbija je ula u viegodinje ratove koji su ih, prema opredeljenjima i dunostima koje su obavljali, privremeno zbliavali ili udaljavali. Po miljenju Dragoljuba Jovanovia, balkanski ratovi su spasli Milana urina od nieanskog pesimizma i mizantropije, iako ih je proveo u Vrhovnoj komandi, radei na poslovima cenzure. Jer, dali su mu prilike da upozna srpske seljake-vojnike i uvidi ko ini osnovu srpskog naroda. 25 Milan Raki, pak, jo jednom je odabrao drugaiji put. ivei svoju poeziju i elei da do kraja deli sudbinu srpskog naroda, kao borac u eti Vojvode Vuka preao je granicu na Merdarima. Bivi konzul, sa redenicima prekrtenim preko kouha i ubarom na glavi, uao je oktobra 1912. godine u Pritinu, a eni napisao: Jue... na elu kolone udjoh u Pritinu. Jo sad ne mogu da se stiam i da mirno piem o svemu to se za ovo nekoliko dana dogodilo. Glavno da je sve bilo dobro i da je Kosovo osveeno. Ja sam vrlo dobro, bolje nego u Beogradu... Ovakve dogadjaje to sam video

21

Odgovarajui na pitanja Branimira osia, Milan Raki je za vreme provedeno na Kosovu jednostavno rekao da je to bilo herojsko doba, veliko doba, a za svoje pesnitvo da je taj posao smatrao kao vrlo ozbiljan, jer poeziju i rad na njoj nikad nije uzimao kao razonodu (B. osi, jedno vee sa g. Milanom Rakiem, Letopis Matice srpske, knj. 319, sv. 2, februar 1929, str. 174-185). U ovakvom razmiljanju nalazi se verovatno i deo objanjenja zbog ega je napisao svega 60 -tak pesama. Koliko je, medjutim, njihov broj bio u nesrazmeri sa njihovim znaajem pisali su mnogi savremenici, pa i Pero Slijepevi (P. Slijepevi, Rakieva poezija, SKG, knj. LIV, br. 6-7, 16. juli 1. avgust 1938, str. 388-398). 22 Pismo od 7. septembra 1911, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (10). 23 Dragi Rakiu, pisao mu je 8. septembra 1911, jue sam vam poslao pismo, a danas sam dobio pesme. Hvala vam lepa i na tolikom; kad je lepo, dobro je i malo. A jeste lepo (Isto, 14.331-5 I, 6a). 24 Raki je pokazao, jo bolje negoDui i drugi pesnici pre njega, da se u jedanaestercu moe govoriti na srpskom jeziku pesniki vrlo ubedljivo i snano, lino i izrazito, i da je ritmiki ovaj stih manje monoton od dvanaesterca... Za tiho, staloeno, otmeno Rakievo rodoljublje prikladniji je dvanaesterac i zato on prevladjuje u kosovskom ciklusu i u glavnim pesmama toga ciklusa. Ne umeju svi koji pevaju danas jedanaestercem da dadu svom stihu lino obeleje kao Raki, i da ga upotrebe tako umetniki u versifikatorske svrhe... U dananjoj jednolikoj ali bogatoj srpskoj versifikaciji, za Rakievu umetnost moe se rei da znai najvii stepen do kojeg se dolo, i moda do kojeg se moe doi... (M. urin, Versifikacija Milana Rakia, SKG, knj. XXVIII, br. 11, 1. jun 1912, str. 842-853). 25 D. Jovanovi, n.d., str. 211.

smatram kao naroito dobroinstvo nekog providjenja.... 26 Prema bibliografiji njegovih pesama, tih je godina pisao manje nego obino. Samo jedna pesma nastala je 1912, a potom jo dve 1914. godine.27 Uprkos oekivanjima, nije se dugo zadravao u Beogradu. Dragi Rakiu, pisao mu je iz Atine s godinama sve blii Milan urin, da li ste opet u Beogradu, ili se vaa ratna Odiseja jo produuje? 28 Godine Prvog svetskog rata jo jednom su ga udaljile od pisanja i uputile na hitnije probleme diplomatsku slubu u Rumuniji, potom u tokholmu, Londonu i Kopenhagenu.29 U Londonu se ponovo sreo sa Milanom urinom, koji je tamo radio sa srpskim poslanikom Jovanom M. Jovanoviem, bavei se, pored drugih poslova, zbrinjavanjem srpskih studenata i jugoslovenskom propagandom. Obojica su, i poslanik i njegov pomonik, bili bliski Jugoslovenskom odboru i dosta daleko od pogleda Nikole Paia na nain ujedinjenja i uredjenje budue jugoslovenske drave. Simpatije za Jugoslovenski odbor i jugoslovensku varijantu ujedinjenja Srba, Hrvata i Slovenaca, osiguranu oblicima federalizma, upravo su tada zbliili Milana urina sa Sitonom Votsonom i podstakli na razmiljanje o Jugoslaviji i novoj Evropi. Ubrzo po dolasku u zemlju prionuo je na pokretanje asopisa o kome je toliko dugo razmiljao , tako da je Nova Evropa poela da izlazi ve 1920. godine, od poetka rada sa vrlo velikim ambicijama. 30 Odabravi Zagreb kao mesto izlaenja, Milan urin je istovremeno pokazao nameru da u vie pravaca pravi oz biljnu konkurenciju beogradskom Srpskom knjievnom glasniku.31 Borei se za kvalitet uredjivakog odbora i stalan krug saradnika, obratio se
26

Navedeno prema: M. Grol, Iz predratne Srbije, str. 83-84. U ovom je ratu, u borbama za Kosovo, poginuo i Vladeta Kovaevi, rodjeni brat Milice Raki. Vie: M. Jovanovi Stoimirovi, n.d., str. 146. 27 Bibliografija Milana M. Rakia, SKG, knj. LIV, br. 6-7, 16. juli 1. avgust 1938, str. 506. Nakon prve knjige pesama iz 1904, druga je objavljena upravo 1912. godine pod naslovom Nove pesme. 28 Dopisna karta od 1. aprila 1913, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (11a). 29 Vie: M. Miti, Poete u fraku, Beograd 2002. 30 Vie: Lj. Petrovi, Jugoslovenska drava i drutvo u periodici 19201941, Beograd 2000; S. Boi, n.d., str. 343-345. 31 Razmiljai o moguim razlozima zbog kojih je Milan urin odluio da asopis izdaje u Zagrebu, Dragoljub Jovanovi je na prvo mesto stavljao elju da to vie uini na popularisanju jugoslovenstva. Po njegovim reima, verovao je da e Hrvati lake primiti jugoslovenstvo iz asopisa lepo radjenog u zagrebakoj Tipografiji, gde je vladao stari obzorovac dr Milivoj Deman, gde se gajila jugoslovenska tradicija trosmajera i Rakog, nego kad dolazi ispod Kalemegdana. Osim toga, na jugoslovenstvu je trebalo raditi vie kod Hrvata i Srba u Hrvatskoj nego u Beogradu, gde se lako prihvataju najsmeliji planovi. Napokon, sam je vie voleo da ivi u jednoj kulturnoj i manje rugalakoj sredini, a to je najvanije znao je da je kafansko ismevanje, u Beogradu otvorenije, u Zagrebu uvijenije (D. Jovanovi, n.d., str. 214-215).

mnogim idejno i politiki bliskim intelektualcima, medju kojima je prirodno i oekivano bio i Milan Raki. U pismu poslatom marta 1920. godine podseao ga je na ranije razgovore i planove. ... videete, kazao je, da smo poeli akciju na koju smo se reili bili jo pre rata, ako se seate, a do koje je i vama naroito stalo, ako se ne varam. Javite mi sve to imate ovim povodom, a kad dodjete izloiu vam pojedinosti.... 32 Prema jednom docnijem pismu, upuenom Milici Raki krajem novembra 1920. godine, oigledno je da Milan Raki nije ni odgovorio na primljenu molbu i zahtev. Teko je odgonetnuti zbog ega, to je vrlo vidljivo ljutilo urednika Nove Evrope. Raki bi mi morao pisati, naglaavao je njegovoj eni sa kojom je u medjuvremenu uspostavio prisan prijateljski odnos, i ja, verujte, poinjem misliti da afektira kad ne pie. Jo u doiveti da vidim neku njegovu pesmu, ili to drugo, u Glasniku pre nego to meni i recu dostavi povodom N. Evrope, koju smo u stvari dokonali da izdajemo zajedno jo pre rata, i koju je on urgirao dok smo bili u Londonu. A sad uti ko zaliven. ta mu to znai? Pa i vi isto, niste Novu Evropu jo ni videli! Kako smete samo to da mi kaete? Javite mi kuda da vam poljem sve primerke od poetka; ili jo bolje , reklamirajte ih iz Ministarstva Inostranih Dela, kamo ih redovno aljem za g. Milana M. Rakia. I uvajte ih dobro, jer e uskoro postati retkost, sad se razailju ve i poslednji brojevi. 33 Ne ekajui da od Milana Rakia stigne bilo pozitivan bilo negativan odgovor, Milan urin ga je uredno uvrtavao medju osnivae Nove Evrope, verovatno uveren da i dalje dele iste ideje.34 S obzirom na tadanju uredjivaku politiku, moemo, medjutim, pretpostaviti da se Milan Raki, poput Milana Grola, koji je takodje bio medju osnivaima, nije protivio korienju njegovog imena, tim pre to je urednik nastavljao da mu trai tekstove i da ga povremeno obavetava o tekuim uredjivakim planovima. Sam je, kao godinama pre i posle toga, bio posveen sloenim diplomatskim obavezama koje mu je nametalo slubovanje u prestonicama drava sa kojima je mlada jugoslovenska
32 33

Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331-5 I (16). Isto, 14.331-5 I (17). 34 Sudei prema jednoj, gotovo uzgrednoj reenici Dragoljuba Jovanovia, upisivanje Milana Rakia, bez linog odobrenja, medju osnivae asopisa nije predstavljalo usamljen sluaj (D. Jovanovi, n.d., str. 215). Pitanje revizije pokretake liste otvoreno je krajem 1923. godine, o emu je Milan urin obavestio Milana Rakia, molei ga da se i sam izjasni dolaskom na sastanak ili privatnim pismom uredniku (Pismo od 16. novembra 1923, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I, 24). Odgovor Milana Rakia nije nam poznat.

kraljevina imala najtee sporove. U godinama u kojima je Milan urin postavljao temelje asopisa, on je delovao u Sofiji (19211927), pokuavajui da to vie uini na smirivanju jugoslovovensko-bugarskih napetosti. Ne osvrui se mnogo na tu vrstu tekoa, urednik Nove Evrope ga je upozoravao na tekst koji je o njemu i njegovom pesnitvu napisao Laza Popovi, 35 oekujui izgleda neku vrstu barem kurtoazne zahvalnosti prema jednom od naih najboljih i najdarovitijih ljudi. 36 Iste 1921. godine Milan Raki je Milanu urinu napokon poslao dve svoje do tada neobjavljivane pesme: Pismo i Lepotu, koje je Nova Evropa objavila i u faksimilu, tako da se mogao videti karakteristian Rakiev rukopis.37 To se, medjutim, desilo tek poto je Srpski knjievni glasnik ve objavio prvu njegovu posleratnu pesmu Veiti putnik,38 to mu Milan urin, koji se toga plaio, nije mogao lako oprostiti. 39 Zahvalan to ga slavni pesnik ipak pomalo voli, radovao se to su im pesme tampane zajedno, ali i alio to tako nije uradjeno i u Glasniku. ...oni pakosnici, dodao je u svojoj omrazi na glasnikovce, imali su obe nae pesme u rukama, ali ba ih silo m nisu doneli u istom broju. Teilo ga je, ipak, to to u Zagrebu postoji grdno interesovanje za Rakieve pesme, osobito u nekim enskim krugovima. 40 Ohrabren i oraspoloen obnovljenom saradnjom, Milan urin je pokuavao da Milana Rakia pridobije za ostvarenje njemu posebno vanog pokuaja potiranja uestalih kritika, upuivanih Novoj Evropi zbog njenog kritizerskog stava prema srpskoj politici i Beogradu.41 Negirajui optube za antisrpstvo, planirao je da jedan od brojeva asopisa posveti znaaju Kumanova, s naroitom namerom da istakne(m) ulogu Srbije i
35 36

Nova Evropa, knj. II, br. 4, 1921. Pismo od 11. marta 1921, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (18). 37 Nova Evropa, knj. II, br. 14, 1. avgust 1921, str. 523-526. 38 Srpski knjievni glasnik, knj. II, br. 4, 1921. 39 Do dve pomenute pesme sam je doao tek posle dugih molbi i ponovnog potseanja na nekadanje planove i prijateljske obaveze. Hou 14. broj ove knjige N. Evrope (od 1. avgusta) da nainim isto knjievnim, u nameri da... demonstriram, da u knjievnosti ima i starih i mladih ali da vredi samo ono to je dobro, bez obzira na godine. Mogu biti zastupljeni svega desetak, zbog prostora, ali i to je dosta ako se dobro pogodi... Podseam vas, ovom prilikom, da ste vi bili jedan od pokretaa, ovakvog lista kao to je Nova Evropa, jo pre rata; dalje, da ste me u Londonu, za vreme rata, pourivali da ponem to pre; dalje, da sam vam ve vie puta pisao o ovom, posle rata, a vi niste nikad nita odgovorili; dalje, da ste tampali, mimo Novu Evropu i bez njenog znanja, pesmu Veiti putnik. Kad se svega ovoga seti vaa save st, i uz to jo vae prijateljstvo, drim da sam dispenzovan od svakog daljeg navaljivanja da mi bez oklevanja poljete neto vrlo lepo za neto vrlo lepo (Pismo od 20. juna 1921, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331-5 I (19). 40 Pismo od 22. jula 1921, isto, 14.331-5 I (20). 41 Vie: S. Boi, n.d., str. 408-414.

srpskog vojnika u poslu oslobadjanja i stvaranju... drve. Da bi broj uspeo, traio je najbolje saradnike, nadajui se da bi Milan Raki mogao da govori o svom ratovanju i ulasku sa komitama u Pritinu. Vrlo je vano, naglaavao mu je, da taj broj ispadne to bolje, jer nam protivnici iznose da izdajemo srpstvo i Srbiju, samo zato to ne doputamo da ih kojeko brani i zastupa. 42 Zauzet drugim obavezama, Milan Raki se nije odazvao ovoj vapijuoj molbi, ali je ve naredne godine obradovao Milana urina prilogom za broj posveen nezvaninoj proslavi stogodinjice Branka Radievia, koji je ujedno trebalo da bude neto kao trea sveska... Almanaha.43 Ljubomoran, medjutim, na svako pojavljivanje Rakievih dela u Beogradu, urednik Nove Evrope bio je uznemiren ve i na samu pojavu vesti da Srpska knjievna zadruga planira pretampavanje njegovih pesama. ta to uiniste?, pitao je u neverici i elji da ga rezervie za sebe i za Zagreb. Zar ne bi bilo lepe da mi priredimo novo izdanje vaih pesama, a ne neko zvanino ili poluzvanino literarno telo? Vidite, ako se ikako moe, pa povucite natrag, i dajte da spremimo sve to treba za jedno lepo izdanje, onako kako smo to zamiljali i govorili. 44 Iz izvora nam nije poznato kako je u narednim mesecima postignut dogovor da pesme Milana Rakia doista budu tampane u Zagrebu, u izdanju Nove Evrope. Sama ideja i ceo posao koji je trebalo oko toga obaviti kao da su usreili Milana urina. Piui Rakiima, izjavljivao im je ljubav, ne tedei lepe rei i pristajui na sve elje i eljice u pogledu izdanja.45 Prepiska je tih meseci bila redovnija i uestalija, pa je ak i Milan Raki nalazio vremena da odgovori na zahteve i molbe koje su stizale iz Zagreba. Poetkom avgusta 1924. godine nakratko je posetio Milana urina, uivajui u etnji i samom gradu.46 Zadovoljan to su svi poslovi oko objavljivanja zbirk e dobro obavljani, urednik izdanja obavetavao je krajem godine svog autora da mu je poslao nekoliko moguih varijanti prvih primeraka, te da su poasni primerci tree knjige njegovih pesama ve prosledjeni damama iz porodice: sestri Ljubici, udatoj za Milana Grola,
42 43

Pismo od 21. oktobra 1922, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (21). Pisma od 1. maja i 11. juna 1923, isto, 14.331-5 I (22, 23). U Novoj Evropi, nazvanoj u tom broju Brankovo kolo, objavljena je njegova pesma Pomrina, napisana 1923. godine u Sofiji (Nova Evropa, knj. IX, br. 3, 21. januar 1924, str. 72-73). Milan urin je tom prilikom objavio pesmu pod naslovom Branku Radieviu, napisanu u Novom Sadu 1896. godine (Isto, str. 86). 44 Pismo od 11. juna 1923, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (23). 45 Pismo od 27. juna 1924, isto, 14.331-5 I (25). 46 Pismo od 7. avgusta 1924, isto, 14.331-5 I (27).

potom sestrama i majci pesnikove supruge, kao i Ani Marinkovi, staroj simpatiji Milana Rakia.47 Mada je iz drugih izvora za sada nepoznato na kakav je prijem u Zagrebu i irem italakom podruju u Hrvatskoj naila zbirka Pesme, da se zakljuiti da prodaja nije ila najbolje.48 Ali, privrenost Milana urina prema Rakiima izgleda da je ostala nepoljuljana. U poneto proredjenim pismima i dalje ih je obasipao izjavama prijateljstva i blagonaklonosti, alei se pogotovo sa Milicom Raki u to nu ve decenijama glumljenog udvaranja, tokom koga ju je nazivao Rakikom i dragom gospa Micom. Kao urednik asopisa naredne je godine objavio izuzetno pohvalan prikaz vrednosti i znaaja Rakieve poezije. Branko Lazarevi, autor ovog prikaza, zakljuivao je da je Milan Raki zahvatao iz istih zdenaca ljudskih emocija, i dohvatio i domaio krajnja saznanja do kojih dolazi misaoni, tanani, i emocijonalni liriar.49 U narednim godinama ni sam se Milan Raki nije mnogo oglaavao. Boravei nekoliko godina u Rimu (19271933), na mestu poslanika Kraljevine Jugoslavije, u vremenu obnovljenih kriza u jugoslovensko-italijanskim odnosima, jo jednom je iskuavao svoje diplomatske sposobnosti, iznova njima impresionirajui savremenike. 50 Prostora za pesme kao da nije bilo, a moda ni mnogo elje. Koliko je poznato , u Rimu je napisao manji broj stihova. Dve pesme nastale 1928, Na Kapitolu i U dansingu, objavljene su nekoliko godina docnije, nakon njegove smrti. 51 I pored tako retkog javljanja u periodici, objavljivanje Oprotajne pesme 1929. godine iznenadilo je veinu savremenika.52 Ne shvatajui da je to zaista poslednja pesma koju je Milan Raki napisao i kojom je eleo da se oprosti od pisanja poezije, Milan urin je jo jednom traio neto i za sebe, odnosno Novu Evropu, pozivajui se na staro prijateljstvo i ljutei se na Glasnik, od
47 48

Pismo od 12. novembra 1924, isto, 14.331-5 I (28). Desetak godina kasnije tira jo uvek nije bio prodat, te je i sam Milan urin imao nekoliko stotina primeraka (Pismo od 7. jula 1936, isto, 14.331-5 I, 33). 49 B. Lazarevi, Pesme Milana M. Rakia, Nova Evropa, knj. XI, br. 1, 1. januar 1925, str. 22-26. 50 Videti: A. Mitrovi, Savremenici o diplomati Milanu Rakiu, Prilozi KJIF, 1982, br. 3-4, str. 202-214; A. Mitrovi, Milan Raki: Na Kapitolu, Letopis Matice srpske, knj. 405, sv. 2, februar 1970, str. 194199; M. Jovanovi Stoimirovi, n.d., str. 139-155. Pohvalama koje su mu u tom smislu davane nije odoleo ni Milo Crnjanski, gotovo redovno sklon da svakom koga je poznavao uputi poneku aoku (M. Crnjanski, Embahade, Beograd 1983, str. 44, 327). 51 SKG, knj. LV, br. 2, 16. septembar 1938, str. 87; isto, br. 5, 1. novembar 1938, str. 213-214. Ova druga pesma zapoeta je upravo jednim naizgled sasvim obinim pitanjem Milana urina: ta rade ovi ljudi?. 52 Isto, knj. XXVIII, br. 2, 16. septembar 1929, str. 97-98.

ije je konkurencije uporno strahovao. Proitao sam s uivanjem, napisao je, vau Oprotajnu pesmu, pa vam vrlo rado vraam va pesniki duh, koji ste mi poverili, da nastavite s pevanjem. Ali pod jednim uslovom.. Da mi poljete, i to to pre, jednu pesmu za Zmajev Broj Nove Evrope, koji bi iziao u novembru. Zacelo se seate Brankova Broja? To je bila najlepa poratna manifestacija jugoslovenske lirike, zahvaljujui ne malo i vaoj lepoj pesmi o njemu. Eto, hteo bih da opet tako neto lepo i pametno napravimo, pa vas molim da me ne izneverite. Pravo bi bilo da ste meni poslali ovu vau Oprotajnu pesmu, - i ja bih je bio upotrebio za Zmajev Broj, pa bi u njemu lepe stojala, i bila vie u stilu, nego u Glasniku, gde danas trukuju pesme, da izvinite za re, i kusi i repati. Ali ne peva se po naredbi; pa se i pesme tampaju po miloj volji. Ipak, drim da je pravo da sad i meni poljete jednu, za ovakvu priliku. 53 Nekoliko godina kasnije, Milan urin se jo jednom naljutio to Beograd prisvaja Milana Rakia. Povodom objavljivanja Rakievih pesama u XXXIX kolu Srpske knjievne zadruge tampao je kratak protest, izjavljujui da beogradski izdava ni jednom reju nije naveo da je u pitanju doslovno pretampano izdanje Nove Evrope iz godine 1924 (sa dodatkom Oprotajne pesme, koja je kasnije objavljena u Srpskom Knjievnom Glasniku).54 Istom prilikom je Milanu Rakiu pisao o neprodatom tirau prethodne knjige, izjavljui da krivica nije do njih dvojice, ve do naroda i do prilika. 55 Ne znamo koliko je jo pisama stiglo Milanu Rakiu iz Zagreba . Poslednje dve godine ivota muila ga je bolest, zbog koje je odlazio na leenje i hirurke operacije u Francusku, gde je ponovo poeo da pie stihove. Prema svedoenju Milana Grola, pesma Jasika, u dui je ispevana u bolnici u Neji-u, nad parkom u kome je treperila jasika, a

53

Pismo od 9. oktobra 1929, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (30). Sudei, medjutim, prema pismu koje je Milan Raki neto ranije uputio Milanu Grolu, njegova su raspoloenja i elje bili potpuno drugaiji. Ne mirei se sa smru sestre Ljubice, koja je preminula u martu te godine, pisao je zetu o tuzi koju i dalje osea, dajui mu istovremeno uputstva ta da ini sa ovom poslednjom pesmom: aljem ti u prilogu ovo tuno soinjenije i elim da se tampa u Glasniku. To su moji poslednji stihovi, ne samo po vremenu kad su napisani, nego zato to posle njih nee biti drugih. Fajrunt. Pa kako su prvi stihovi tampani u Glasniku, neka budu i poslednji. Morava nas voda odranila... (M. Grol, Iz predratne Srbije, str. 87-88). 54 Nova Evropa, knj. XXIX, br. 11, 26. novembar 1936. 55 Pismo od 7. jula 1936, Arhiv SANU, Zaostavtina M. Rakia, 14.331 -5 I (33). Poetkom 1938. godine zbog ove se neprijatnosti pomalo ljutio i na gospodju Micu, prebacujui joj vanbrano neverstvo sa Srpskom knjievnom zadrugom (Pismo od 25. februara 1938, isto, 14.331-5 I, 34).

zabeleena po povratku u Beograd.56 Borei se za ivot, a odbijajui saaljenje, Milan Raki se povukao i iz Beograda, u kome ga je uznemiravalo ak i interesovanje mnogobrojnih prijatelja. Donevi odluku da leenje nastavi u jednom sanatorijumu ispod Sljemena, doputovao je krajem juna 1938. godine u Zagreb.57 Umro je nekoliko dana kasnije, neoekivano i u vrijeme kad su ljudi daleko negde na ferijama, pisao je Milan Begovi, koga je sa uvenim poetom upravo u Zagrebu upoznao Milan urin. I tako se podesilo da Rakia, srpskog akademika, predsjednika Pen-kluba, slavnog pjesnika, koji dolazi da umre u Zagreb, ne pozdravi za zadnji put ni koji hrvatski akademik ni koji lan zagrebakog Pen-kluba. Za Milana Begovia to je bila jo jedna ivotna nepravda, jer je u glavnom hrvatskom gradu bilo mnogo onih koji su voljeli njegovu poeziju i koji su ga visoko uzdizali kao pjesnika i ovjeka. 58 Odajui poast preminulom Milanu Rakiu, Milan urin je za svoj asopis napisao pomalo udan i neprilian tekst, u kome je gotovo manje rei bilo o onome kome je trebalo iskazati potovanje, a vie o ljutnji na Beograd i Srpski knjievni glasnik, koji je veliki svoj dvobroj posvetio Milanu Rakiu, a potom i nekolicinu drugih tekstova u narednim brojevima. Za Milana ur ina sve je to bilo nedostojno velikog pesnika, glupo ili ak namerno uniavajue. Iz njegovog se lanka sticao utisak da ga je jedino on dovoljno poznavao i potovao, a i zasluivao njegovo poverenje. Znao je Raki zato me voli, prkosno je istakao, a znaju i drugi zato me ne vole, pa mi je poveravao svoja intimna miljenja i o naim pesnikim drugovima i o svojim politikim efovima i saradnicima; ali je o tome, moda, prerano govoriti. 59 Nije nam poznato da li je o tome kasnije doista pisao, pa ni koliko su njegovi navodi proverljivi u onom delu linih urinovih hartija, sauvanih u hrvatskim arhivima. Poetkom pedesetih godina obnovio je intenzivniju prepisku sa Milicom Raki, nameravajui da jo jednom pokua
56

Ova pesma, kao i druga nastala u to vreme Taj ogromni mesec, tampana je posthumno u SKG, knj. LIV, br. 6-7, 16. juli 1. avgust 1938, str. 385-387. 57 M. Grol, Iz seanja na Milana Rakia, II, SKG, knj. LV, br. 5, 1. novembar 1938, str. 253-254; M. Radojevi, Milan Grol (18761952) i njegov krug. Porodica, uitelji, prijatelji, saradnici..., u: Privatni ivot kod Srba u dvadesetom veku, pr. M. Ristovi, Beograd 2007, str. 431-432. 58 M. Begovi, Tri ovjeka u mom ivotu. Damel Pirandelo Raki, SKG, knj. LIV, br. 6-7, 16. juli 1. avgust 1938, str. 421-426. 59 M. urin, Smrt Milana Rakia, Nova Evropa, knj. XXXI, br. 8, 26. avgusta 1938, str. 233-237. urinov je verovatno jo jedan krai tekst, objavljen u istom broju Nove Evrope pod naslovom Raki i njegovo doba, hronoloki, u ijem je potpisu Jedan iz Treeg Doba, pri emu se mislilo na generacijske pesnike podele iz Antologije... Bogdana Popovia. O Milanu Rakiu kao nacionalnom radniku i vojniku u balkanskom ratu pisao je u ve citiranom lanku Boin Simi.

objavljivanje knjige pesama Milana Rakia. Iznova iskazujui odanost starom prijatelju , davao je uveravanja da mu se eli oduiti i da veruje kako je, uprkos izjavi jednog izdavaa Milan Raki uvek na redu. 60 Ve ostarela i obolela Milica Raki, teko se, medjutim, snalazila u novim urinovim planovima. 61 Viedecenijsko poznanstvo, prijateljstvo i saradnja time su okonani. Budua istraivanja, uz neophodno sabiranje i analizu to veeg broja relevantnih izvora sigurno e ukazati na mnoge druge znaajne momente i dopustiti ozbiljnije zakljuke. Ono to se na ovom istraivakom nivou moe pouzdanije utvrditi najpre se tie bliskih pogleda na jugoslovensku ideju. Jer, iako nisu bili stranaki angaovani i dosta udaljeni od praktine, svakodnevne politike, ukoliko u sluaju Milana Rakia ona nije bila spoljna, oigledno je da su imali formirane politike stavove i opredeljenja. Pogotovo je tako bilo sa Milanom Rakiem, iji su najblii beogradski i srpski prijatelji pripadali Samostalnoj radikalnoj, odnosno Demokratskoj stranci. Drugo vano pitanje vezano je za injenicu da je Milan urin, iako Srbin iz Paneva, vremenom izrastao u gorljivog preds tavnika onakvih politikih pogleda kakvi su u periodu izmedju dva svetska rata predstavljali stanovita hrvatske intelektualne elite, ivotno zainteresovane za reavanje dravnih i nacionalnih problema u jugoslovenskoj kraljevini.Teko je, medjutim, barem za sada, razmiljati o sadrini i pravcima eventualnih politikih razgovora koje su vodili, tim pre to je u dravi Srba, Hrvata i Slovenaca njih bilo vie nego teko izbegavati.

60 61

Pisma Milici Raki iz pedesetih godina, takodje pohranjena u zaostavtini Milana Rakia. Pisma Milice Raki Milanu urinu (Arhiv SANU, Zaostavtina M. urina, 14.405).

Rezime

Nekoliko slika iz saradnje Milana Rakia i Milana urina

Bogata lina zaostavtina uvenog srpskog pesnika i istaknutog diplomate Milana Rakia, pohranjena u Arhivu SANU, sadri obimnu prepisku u kojoj se kao jedan od vanijih i intrigantnijih poznanika, prijatelja i saradnika pojavljuje Milan urin, t akodje poznati pesnik, ali i urednik legendarnog zagrebakog asopisa Nova Evropa. Nekoliko desetina pisama, koje je tokom vie decenija upuivao Milanu Rakiu iz Bea, Beograda, Londona i Zagreba, kao i nekolicina pisama koje je dobijao od branog para Raki, a koja su sauvana u delu njegovog fonda u istom arhivu, upuuju nas na brojne pokuaje zajednikog angaovanja u kulturno -politikim akcijama, usmerenim ka ostvarenju jugoslovenske ideje, te srpsko-hrvatskom upoznavanju i zbliavanju. Ovaj utisak osnauju drugi izvori i saznanja, naroito lanci u periodici, seanja savremenika i konkretni rezultati saradnje, vidljivi u objavljivanim zbirkama pesama. Istraivaki problem postaje saznajno znaajniji ako imamo u vidu da su Milan Raki i Milan urin pripadali razliitim duhovnim i intelektualnim uticajima, a kao intelektualci i stvaraoci proivljavali potpuno drugaije ivote. Posebno vanu injenicu ini to to je Milan urin, iako Srbin po nacionanosti, u politikom i intelektualno -kulturolokom pogledu bio blii hrvatskoj i zagrebakoj sredini u kojoj je proveo vei deo ivota, postajui vremenom ak istaknuti predstavnik politiki angaovane intelektualne elite u Hrvatskoj.