Subotica, 2013.

za praktinu primenu
Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Vodi za praktinu primenu Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu Regionalnog Arhus
centra Subotica je pripremljen u saradnji sa Slubom za zatitu ivotne sredine i odrivog
razvoja Gradske uprave Subotica, a podran od strane Misije OEBS-a u Srbiji.
 Sadraj:

PREDGOVOR | 2

UVOD | 3

1. LOKACIJSKA DOZVOLA | 5

2. PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU | 5

3. GRAEVINSKA DOZVOLA | 8

4. UPOTREBNA DOZVOLA | 8

5. PRIMER IZ PRAKSE | 9

LITERATURA | 9

KORACI U IZGRADNJI OBJEKATA SA ASPEKTA ZATITE IVOTNE SREDINE | 10

REGIONALNI ARHUS CENTAR SUBOTICA

Uz podrku Organizacije za bezbednost i saradnju, OEBS, Misija u

Srbiji, a na inicijativu Udruenja TERRAS, 4. marta 2011. godine,
potpisivanjem Memoranduma o razumevanju izmeu Ministarstva
ivotne sredine i prostornog planiranja, Grada Subotice i Otvorenog
univerziteta, poeo je sa radom Regionalni Arhus centar Subotica.

Osnovne aktivnosti su usmerene na edukaciju razliitih interesnih

grupa za sprovoenje Arhuske konvencije u cilju efikasnije zatite i-
votne sredine, te omoguavanje permanentnog pruanja visokokva-
litetnih informacija o ivotnoj sredini i njihovo distribuiranje u jav-
nost na nain prijemiv korisnicima (medijska i javna kampanja, bi-
blioteka, internet strana, ekoloki informator HORIZONTI...).

Od osnivanja je organizovano vie od pedeset skupova na najzna-

ajnije ekoloke teme na kojima je uestvovalo na stotine graana,
predstavnika lokalnih samouprava, pokrajinskih i republikih or-
gana vlasti, civilnih organizacija, inspektora, novinara, studenata.
Arhus centar je postao mesto okupljanja ekolokih organizacija, a Trg cara Jovana Nenada 15, Subotica
posebna panja se posveuje izdavatvu. Graanima je na usluzi i bi- E-mail: aarhussu@openunsubotica.rs
blioteka sa vie od dvestotine naslova sa razliitom ekolokom tema- Telefon: 024 554 600 lokal 127
tikom na srpskom i maarskom jeziku. www.aarhussu.rs

Izdava: Regionalni Arhus centar Otvorenog univerziteta Subotica

Urednik izdanja i autor: Snjeana Mitrovi | Koautor: mr Gordana Gavrilovi
Prevod: Agencija BABEL 2009. | Tehnika priprema i dizajn: comma | tampa: Fiducia 011 | Tira: 1000
Napomena: Stavovi izreeni u publikaciji pripadaju iskljuivo autoru i njegovim saradnicima i ne predstavljaju
nuno zvanian stav Misije OEBS-a u Srbiji.
 PREDGOVOR

Svako ima pravo znati ta se dogaa sa ivotnom sredinom.

Bez pouzdanih informacija ne moemo odluiti ta je ispravno, a ta nije.

P
itanje je koliko je javnost informisana i svesna mogunosti koje im pruaju postojei zakonski akti o
ukljuivanju u proces donoenja odluka? Praksa pokazuje njihovu nezainteresovanost da koriste posto-
jee zakonsko pravo i primetan je njihov slab odziv na javnim raspravama, posebno o studiji o proceni
uticaja objekata na ivotnu sredinu. Naime, graani su neinformisani i nisu edukovani, te najee reaguju ka-
sno, kada poinje izgradnja objekta.

Uee javnosti u procesima odluivanja dovodi do kvalitetnijih javnih politika, odrivijih razvojnih strategija
i veeg oseanja vlasnitva nad projektima od opteg interesa. Drugim reima, uee javnosti na lokalnom ni-
vou podrazumeva zajedniki rad svih zainteresovanih strana na projektovanju budunosti sopstvene zajednice.

Vodi za praktinu primenu Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu je izdat u cilju informisanja, ali
i podsticanja da se uzme uee na javnim raspravama, pre svega graana, novinara, predstavnika civilnog
sektora, mesnih zajednica. U njemu e i investitori pronai osnovne smernice na putu do realizacije svog
projekta. Opte uzimajui, Vodi na jednostavan nain predstavlja proces praktine primene veoma vanog
Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu, ali i naine za ostvarivanje principa uea javnosti primenji-
vih u naoj sredini.

Ideja za Vodi je nastala kroz dijalog predstavnika Regionalnog Arhus centra Subotica i lokalnih samouprava u
okviru projekta Arhus kampanja 2013. koji je realizovala Mrea Arhus centara Srbije uz podrku Ambasade
Savezne Republike Nemake i Misije OEBS-a u Srbiji.

Pred vama je Vodi koji se bavi ulogom i mogunostima koje su na raspolaganju zainteresovanim lanovima
zajednice i svima koji ele na konstruktivan nain da uestvuju u donoenju najboljih reenja u postupcima
procena uticaja na ivotnu sredinu.

Autori su uloili profesionalni napor sa eljom da korisnicima poslui kao izvor informacija i podataka za
ukljuenje u postupak procene uticaja na ivotnu sredinu projekata za koje su nadlene lokalne samouprave.
Jer, aktivno i pravovremeno ukljuivanje i uestvovanje u svim fazama procesa, doprinee zajednikom uspe-
hu u sagledavanju i analizi celovite problematike, a samim tim i donoenju uslova i mera kojima e se osigura-
ti zatita zdravlja ljudi i ivotne sredine.

Subotica, 2013. godine

Snjeana Mitrovi

Regionalni Arhus centar Subotica

2
 UVOD

O
predeljenost Srbije da se prikljui Evropskoj uniji donosi niz obaveza, a u procesu pridruivanja jedno
od najkompleksnijih je 27. pregovarako poglavlje koje se odnosi na ivotnu sredinu i njime koordi-
nira Ministarstvo energetike, razvoja i zatite ivotne sredine. To podrazumeva usvajanje, a to je jo
vanije, primenu zakona iz ove oblasti.

U zelenom zakonodavstvu prekretnica se, na neki nain, dogodila 2004. godine kada je Narodna skuptina
usvojila set od etiri zakona kojima se poveao obim rada lokalne samouprave, a stvoreni su i ekonomski predu-
slovi kojima se obezbeuju finansijska sredstva za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Inteziviranje se nastav-
lja 2009. godine kada su samo na majskom zasedanju narodni poslanici usvojili 16 novih tzv. ekolokih zako-
na. Ponovo se proiruje nadlenost, ali i obaveze lokalne samouprave.

Tema ovog Vodia je primena Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Slubeni glasnik RS, br. 135/04,
36/09), koji sadri odredbe u skladu sa Zakonom o potvrivanju Arhuske konvencije o dostupnosti informa-
cija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine (Slubeni gla-
snik RS, br. 38/2009) kojim se ureuje procedura obavetavanja i informisanja javnosti o fazama postupka i
mogunostima uea koje zainteresovanoj javnosti stoje na raspolaganju.

Arhuska konvencija je usvojena 1998. godine na 4. Ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu
odranoj u Danskom gradu Arhusu, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu
(UNECE), kada je Konvenciju potpisalo 35 drava. U skladu sa lanom 20. Konvencija je stupila na snagu 30.
oktobra 2001. godine.

Nevladine organizacije su od samog poetka bile ukljuene u pregovore koji su prethodili usvajanju Arhuske
konvencije. Na ovaj nain, trei sektor je prihvaen kao partner u procesu kreiranja i razvoja politike zatite
ivotne sredine, to je predstavljalo sasvim novi pristup u radu Ujedinjenih nacija u ovoj oblasti.

Osnovni korisnik Arhuske konvencije je javnost, odnosno graanin kao pojedinac ili udruen u razlii-
te forme udruivanja. Arhuska konvencija precizno definie termin zainteresovana javnost s tim to se ne-
vladine organizacije koje se bave pitanjima ivotne sredine, a prema nacionalnom zakonodavstvu ispunjavaju
uslove za to, automatski smatraju zainteresovanom javnou. Samim tim, Arhuska konvencija postavlja ne-
vladine organizacije u privilegovan poloaj.

I bez ulaska u detaljnije razmatranje odredbi Konvencije, moe se zakljuiti da ona tei ukidanju dravnog
monopola sa oblasti ivotne sredine tako to graanima i nevladinim organizacijama omoguuje pristup in-
formacijama i aktivno uee u razliitim procedurama od znaaja za ivotnu sredinu i time ih dovodi u po-
ziciju partnera u ovim procesima.

Pravo na informisanje i uee javnosti

Zato je ovo vano?

Prema Arhuskoj konvenciji, pravo uea u odluivanju ima zainteresovana javnost u koju spadaju fizika i
pravna lica na koje neka odluka utie ili bi mogla uticati i koje su zainteresovane za ishod te odluke. Takoe,
pravo uea u donoenju odluka imaju i nevladine organizacije koje rade na promociji zatite ivotne sredi-
ne i deluju u skladu sa lokalnim zakonima.

Tela dravne uprave ili lokalne samouprave nadlena su za donoenje odluka koja imaju ili mogu imati uticaj
na ivotnu sredinu. U ovom kontekstu je, dakle, vano obavestiti javnost i dati dovoljno informacija koje su
potrebne za njihovo uee. Javnost mora biti obavetena o delatnosti o kojoj se donosi odluka, o znaaju mo-
gue odluke, o planiranom postupku delovanja (poetak, mogunost uea u javnim raspravama, adrese za
upuivanje primedbi i pitanja itd.).

3
Proces uea graana organizuje se na nain da postoji dovoljno vremena za informisanje javnosti i uz pripre-
mu delotvornog uea od strane zainteresovanih aktera. Vano je da se uee organizuje u trenutku kada su
sve mogunosti otvorene i kad je mogue ostvariti uticaj koji nije ogranien proteklim procesom odluivanja.

Vanost znaenja izraza u postupku procene uticaja

Za primenu Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu odgovorni su nadleni organi na nivou Republike,
Autonomne Pokrajine i jedinice lokalne samouprave sa obavezama i odgovornostima utvrenim zakonom.
Pored nadlenog organa, subjekti koji uestvuju u proceni uticaja na ivotnu sredinu su i nosilac projekta,
kao podnosilac zahteva u postupku procene uticaja projekta na ivotnu sredinu, odnosno u postupku iz-
davanja odobrenja za izgradnju ili rekonstrukcu objekta ili ostalih intervenca u prirodnom okruenju.
Ovim Zakonom odreeno je znaenje pojedinih izraza od kojih naroitu vanost za uee u donoenju od-
luka imaju sledei izrazi:

JAVNOST - jedno ili vie fizikih ili pravnih lica, njihova udruenja, organizace ili grupe;

ZAINTERESOVANA JAVNOST - javnost na koju projekat utie ili je verovatno da e uticati,

ukljuujui i nevladine organizace koje se bave zatitom ivotne sredine i evidentirane su kod
nadlenog organa;

ZAINTERESOVANI ORGANI I ORGANIZACE - organi i organizace Republike, odnosno

Autonomne Pokrajine i lokalne samouprave i preduzea, koji su ovlaeni za utvrivanje uslova i
izdavanje dozvola, odobrenja i saglasnosti za izgradnju objekata, planiranje i ureenje prostora, praenje
stanja ivotne sredine, obavljanje delatnosti i zatitu i korienje prirodnih i radom stvorenih vrednosti.

Instrumenti uea javnosti

Instrument uea javnosti su javni uvid i javna rasprava, a kod Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu,
propisuje se i postupak prezentacije.

JAVNI UVID je izlaganje dokumenta na osnovu kojih se donosi odluka o ivotnoj sredini (npr. nacrt ili sae-
tak studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu), na odreenom mestu za utvreni vremenski rok.

Tokom JAVNE RASPRAVE, nosilac projekta, odnosno, izraiva studije procene uticaja na ivotnu sredinu,
u formi javne prezentacije, upoznaje uesnike sa sadrajem i obrazlae bitna reenja, smernice i mere utvre-
ne predmetnom studijom. U toku javne rasprave sva prisutna pravna i fizika lica koja su podnela primedbe u
pisanom obliku mogu ih obrazloiti pred nadlenim organom i nosiocem projekta. Na svaku iznetu primed-
bu nosilac projekta zauzima stav i javno ga iznosi pred nadlenim organom, podnosiocem primedbi i prisutni-
ma na javnoj raspravi. Nadleni organ u roku od 15 dana od dana zavretka javne rasprave, na osnovu milje-
nja zainteresovanih organa i organizacija i zainteresovane javnosti, dostavlja nosiocu projekta pregled milje-
nja sa predlozima za izmene i dopune studije o proceni uticaja.

Sve gorenavedeno dokazuje da su usvojeni zakonski akti dovoljni da se omogui uee javnosti u donoenju
odluka. Meutim, sa jedne strane prisutna je njihova nezainteresovanost, a koja, izmeu ostalog, proizilazi iz
nedovoljne informisanosti. Ovim Vodiem e se pokuati na jednostavan nain upoznati javnost sa svim faza-
ma u proceduri dobijanja dozvola za izgradnju ili rekonstrukciju objekata: od lokacijske do graevinske i upo-
trebne dozvole sa posebnim osvrtom na Zahtev za odluivanje o potrebi procene uticaja na ivotnu sredinu.
Aspekt zatite ivotne sredine potrebno je razmatrati u svim fazama planske i tehnike dokumentacije kako
bi planiranja i odluivanja funkcionisala u cilju ouvanja i zatite ivotne sredine, odnosno odrivog razvoja.

4
 1. LOKACIJSKA DOZVOLA

U
reivanje korienja prostora, graevinskog zemljita planiranog za izgradnju objekata regulisano je
propisima i zasnovano na naelima odrivog razvoja, kao i na horizontalnoj i vertikalnoj koordinaci-
ji tokom planiranja.

Koordinacija u vertikalnom smislu podrazumeva uspostavljanje veza svih nivoa planskih dokumenata
(Prostorni plan Republike Srbije, Regionalni prostorni plan AP Vojvodine, Prostorni plan jedinice lokalne sa-
mouprave, Prostorni plan podruja posebne namene, Generalni urbanistiki plan, Plan generalne regulacije,
Plan detaljne regulacije).

Svi planski dokumenti se donose po proceduri utvrenoj Zakonom o planiranju i izgradnji i Pravilnikom o sa-
drini i nainu izrade planske dokumentacije (Sl. glasnik RS, br. 31/2010, 69/2010 i 16/2011). Pre izlaganja na
javni uvid, strunoj kontroli podlee koncept i nacrt plana. Zainteresovana pravna i fizika lica mogu podneti
primedbe na planski dokument u toku trajanja javnog uvida iskljuivo u pisanom obliku.

Komisija za planove razmatra primedbe na planski dokument i donosi zakljuak kojim se primedba prihvata,
ne prihvata, delimino prihvata, kao i primedba nije osnovana. Prva u nizu aktivnosti u postupku izgrad-
nje objekta je pribavljanje lokacijske dozvole za potrebe investitora. Investitor moe, radi pribavljanja podata-
ka o odreenoj lokaciji, zatraiti Informaciju o lokaciji koja sadri podatke o mogunostima i ogranienji-
ma gradnje na katastarskoj parceli, na osnovu planskog dokumenta.

Lokacijska dozvola je dokument u formi reenja koje u skladu sa nadlenostima u odnosu na vrste objekata
izdaje lokalna samouprava na osnovu podnete dokumentacije. Lokacijska dozvola izdaje se za katastarsku par-
celu koja ispunjava uslove za graevinsku parcelu, shodno planskom dokumentu, a sadri urbanistike i teh-
nike uslove i podatke potrebne za izradu idejnog, odnosno glavnog projekta, a naroito:

1) podatke o investitoru;

2) broju i povrini katastarske parcele, osim za linijske infrastrukturne objekte i antenske stubove;

3) naziv planskog dokumenta, odnosno urbanistikog projekta na osnovu kojeg se izdaje lokacijska
dozvola i pravila gradnje za zonu ili celinu u kojoj se nalazi predmetna parcela;

4) uslove za prikljuenje na komunalnu, saobraajnu i drugu infrastrukturu;

5) podatke o postojeim objektima na toj parceli koje je potrebno ukloniti;

6) druge uslove u skladu sa posebnim zakonom.

Reenje o lokacijskoj dozvoli prestaje da vai ako investitor u roku od dve godine od dana pravnosnanosti reenja
o lokacijskoj dozvoli ne podnese zahtev za izdavanje graevinske dozvole.

5
 2. PROCENA UTICAJA NA IVOTNU SREDINU

U
pravnom sistemu Republike Srbe, procena uticaja projekata na ivotnu sredinu, vri se za projekte ko-
ji se planiraju i realizuju u prostoru, a mogu dovesti do zagaivanja ivotne sredine ili predstavljaju ri-
zik po zdravlje ljudi. Ova oblast ureena je Zakonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik
RS, br. 135/04, 36/09) i drugim propisima.

Procena uticaja na ivotnu sredinu je preventivna mera zatite ivotne sredine zasnovana na izradi dokumen-
ta STUDIJE O PROCENI UTICAJA NA IVOTNU SREDINU, kojom se analizira:

kvalitet inilaca ivotne sredine;

osetljivost inilaca ivotne sredine na odreenom prostoru;

meusobni uticaji, te na osnovu ocene utvruju i predlau mere kojima se tetni uticaji mogu spreiti,
smanjiti ili otkloniti.

Projekti za koje se sprovodi postupak procene uticaja na ivotnu sredinu, a u nadlenosti su jedinice lokalne
samouprave (JLS) ureeni su:

Odredbama lana 133. Zakona o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS, broj 72/2009, 81/2009 ...
50/2013, 98/2013).

Uredbom o utvrivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se
moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br. 114/08).

Procena uticaja projekta na ivotnu sredinu je sastavni deo tehnike dokumentacije bez koje se ne moe pri-
stupiti izvoenju projekta.

Postupak procene uticaja projekata na ivotnu sredinu sprovodi se u 3 faze.

I FAZA - Odluivanje o potrebi procene uticaja na ivotnu sredinu

Zahtev za odluivanje o potrebi procene uticaja na ivotnu sredinu, na obrascu Zahteva, sadri: naziv, vrstu i lo-
kaciju projekta koji se planira. Uz obrazac prilae se i druga dokumentacija neophodna za proces i postupak
odluivanja prema propisanim kriterijumima.

U postupku odluivanja objavljuje se obavetenje nadlenog organa o podnetom zahtevu, zainteresovanoj jav-
nosti koja u propisanom roku moe da:

izvri uvid u podneti zahtev, odnosno podatke i dokumentacu priloenu uz zahtev;

sazna podatke o organu nadlenom za postupanje po zahtevu i prirodi odluke koju taj organ moe doneti;

dostavi sugestije, zapaanja i miljenje o podnetom zahtevu, odnosno podacima, dokumentaci.

Sem tih prava, zainteresovana javnost u ovoj fazi ima pravo da:

njeno miljenje uzme u obzir nadleni organ prilikom odluivanja o podnetom zahtevu;

da bude obavetena o odluci nadlenog organa donetoj po zahtevu za odluivanje;

izjavi albu protiv odluke nadlenog organa.

Na osnovu podnete dokumentacije nadleni organ donosi odluku uzimajui u obzir specifinosti projekta i lo-
kacije, kao i dostavljena miljenja zainteresovanih organa, organizacija i javnosti.

6
II FAZA - Odreivanje obima i sadraja stude o proceni uticaja na ivotnu sredinu

Zahtev za odreivanje obima i sadraja studije, na obrascu Zahteva sadri:

- opis lokacije, karakteristika projekta, inilaca ivotne sredine, opis moguih tetnih uticaja na ivotnu sredi-
nu i mera za spreavanje i smanjenje tih uticaja. Uz zahtev prilae se i dokumentacija idejnog reenja projekta,
uslovi drugih nadlenih organa i organizacija, te druge dokaze po zahtevu nadlenog organa.

Po objavljivanju obavetenja o podnetom zahtevu za odreivanje obima i sadraja stude, zainteresovana jav-
nost, takoe, ima pravo, da u roku od 20 dana od dana objavljivanja (prijema) obavetenja izvri uvid u pod-
neti zahtev i izjavi miljenje o podnetom zahtevu.

I u ovoj fazi postupka, zainteresovana javnost ima pravo da trai da nadleni organ dostavljeno miljenje uz-
me u obzir prilikom odluivanja, zatim da bude obavetena o odluci nadlenog organa i razlozima na kojima
se odluka zasniva, te da izjavi albu protiv odluke nadlenog organa.

Na osnovu podnete dokumentacije nadleni organ odluuje uzimajui u obzir specifinosti projekta i lokacije,
kao i dostavljana miljenja zainteresovanih organa, organizacija i javnosti.

NAPOMENA
Odlukom kojom je utvrdio da je potrebna procena uticaja na ivotnu sredinu projekta, nadleni organ moe
da odredi i obim i sadraj studije, odnosno da spoji I i II fazu, ukoliko je dostavljena kompletna dokumenta-
cija propisana za obe faze. Odlukom kojom je utvreno da za projekat nije potrebno sprovoditi postupak pro-
cene uticaja na ivotnu sredinu, nadleni organ, ipak, moe propisati i utvrditi uslove ivotne sredine u skla-
du sa posebnim propisima.

III FAZA Odluivanje nadlenog organa o davanju saglasnosti na studu

Zahtev za davanje saglasnosti na studiju podnosi se na obrascu uz koji se prilau tri primerka Studije u tampa-
nom obliku i jedan primerak elektronske varijante.

Po objavljivanju (premu) obavetenja nadlenog organa o podnetom zahtevu za davanje saglasnosti na

studu, odnosno o vremenu i mestu javnog uvida, prezentace i javne rasprave o studi, zainteresovana jav-
nost ima pravo, u roku koji odredi nadleni organ, koji ne moe biti krai od 20 dana, da izvri uvid u studu i
pismeno izjavi miljenje o njoj, ali i uestvuje u raspravi na javnoj prezentaciji, na kojoj nosilac projekta moe
po iznetoj primedbi zauzeti stav po podnetoj primedbi, sugestitiji i zapaanju.

Nadleni organ uzima u obzir miljenje zainteresovane javnosti prilikom odluivanja o davanju saglasnosti na
studu i obavetava ih o:

odluci nadlenog organa donetoj po zahtevu za davanje saglasnosti na studu;

sadrini odluke;
glavnim razlozima, odnosno odlunim injenicama na kojima se odluka zasniva;
najvanijim merama koje je nosilac projekta duan da preduzima u cilju spreavanja, smanjenja ili
otklanjanja tetnih uticaja.

Zainteresovana javnost ima pravo da zatrai od nadlenog organa, u pisanoj formi, uvid u kompletnu doku-
mentaciju o sprovedenom postupku procene uticaja projekta na ivotnu sredinu.

Tehnika komisija koju obrazuje nadleni organ, ispituje studiju i razmatra izvetaje dostavljene od zaintereso-
vanih organa, organizacija i javnosti, ocenjuje njihovu podobnost sa aspekta predvienih mera zatite ivotne
sredine tokom izvoenja, rada projekta, kao i po prestanku rada istog.

Nosilac projekta je duan da zapone izvoenje projekta u roku od dve godine od dana prema odluke o dava-
nju saglasnosti na studu o proceni uticaja projekta na ivotnu sredinu.

Evidencija o sprovedenim postupcima i odlukama u okviru procene uticaja na ivotnu sredinu vodi se putem
Javne knjige. Zapisi o postupaku se uvode u Javnu knjigu, u skladu sa pravilnikom o sadrini, izgledu i nai-
nu voenja Javne knjige o sprovedenim postupcima i donetim odlukama o proceni uticaja na ivotnu sredinu.
Javna knjiga moe da se vodi i u elektronskoj verziji, to ih ini dostupnijima iroj javnosti.

7
 3. GRAEVINSKA DOZVOLA

I
zvoenje radova ne moe se zapoeti bez provedene procedure procene uticaja, odnosno donoenja reenja
o davanju saglasnosti na studiju procene uticaja na ivotnu sredinu. Investitor podnosi zahtev za izdavanje
graevinske dozvole, a to je dokument kojim je regulisana izgradnja objekta kroz aktivnosti pripremnih ra-
dova, izgradnje i kontrole tehnike dokumentacije, pripremnih radova za graenje i nadzor u toku graenja.

Reenje nadlenog ograna sadri podatke o:

investitoru;

objektu ije se graenje dozvoljava;

katastarskoj parceli na kojoj se gradi objekat;

postojeem objektu koji se rui ili rekonstruie radi graenja, rokovima vaenja graevinske dozvole i
zavretka graenja;

dokumentaciji na osnovu koje se izdaje graevinska dozvola, iji je sastavni deo i reenje o davanju
saglasnosti na studiju procene uticaja na ivotnu sredinu.

Nadleni organ dostavlja po jedan primerak reenja o graevinskoj dozvoli inspekciji koja vri nadzor nad iz-
gradnjom objekata.

Investitor je duan da organu koji je izdao graevinsku dozvolu i nadlenom graevinskom inspektoru prijavi
poetak graenja objekta, osam dana pre poetka izvoenja radova.

4. UPOTREBNA DOZVOLA

P
odobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom. Tehniki pregled objekta vri se po zavr-
etku izgradnje objekta, odnosno svih radova predvienih graevinskom dozvolom i glavnim projektom,
odnosno po zavretku izgradnje dela objekta za koji se moe izdati upotrebna dozvola u skladu sa Zakonom
o planiranju i izgradnji, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva za izvrenje tehnikog pregleda objekta.

Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na zahtev investitora, ako se po zavretku iz-
gradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola izvedenih radova.

Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa graevinskom dozvolom i tehnikom
dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim propisima i standardima koji se odnose
na pojedine vrste radova, odnosno materijala, opreme i instalacije.

U vrenju tehnikog pregleda, za objekte za koje je raena studija procene uticaja na ivotnu sredinu, mora da
uestvuje lice nadlenog organa koje je struno iz oblasti koja je predmet studije.

Organ nadlean za izdavanje upotrebne dozvole izdaje reenjem upotrebnu dozvolu u roku od sedam dana od
prijema nalaza komisije za tehniki pregled kojim je utvreno da je objekat podoban za upotrebu.

8
 5. PRIMER IZ PRAKSE

Sluba za zatitu ivotne sredine i odrivi

razvoj Gradske uprave Subotica

Z
akonom o proceni uticaja na ivotnu sredinu utvrena je obaveza nadlenog organa da u odreenom,
propisanom roku, obavesti javnost o podnetom zahtevu za odluivanje o potrebi procene uticaja na i-
votnu sredinu, za odreivanje obima i sadraja studije i za davanje saglasnosti na studiju o proceni uti-
caja na ivotnu sredinu. Takoe, je zakonom utvrena obaveza nadlenog organa da svojim odlukama, u svim
fazama postupka obavesti javnost putem najmanje jednog lokalnog lista na svakom od slubenih jezika koji su
u upotrebi na podruju koje e biti zahvaeno uticajem planiranog projekta, odnosno aktivnosti.

Sluba za zatitu ivotne sredine i odrivi razvoj Gradske uprave Subotica obavetava javnost na srpskom jeziku
irilinim pismom u Subotikim novinama i Svatari, na hrvatskom jeziku latininim pismom u Hrvatskoj
rijei i u dnevnom listu Maar so na maarskom jeziku. Mimo postupka obavetavanja javnosti, zakonom je
ureena i procedura stavljanja odreene dokumentacije na uvid. Zakon o proceni uticaja, tako obavezuje nad-
lene organe da javnosti stavi na uvid kompletnu dokumentaciju o sprovedenom postupku procene uticaja, u
roku od 20 dana podnoenja pismenog zahteva.

to se tie Subotice, kompletna dokumentacija je dostupna u kancelariji Slube, a javnost se obavetava i pre-
ko internet strane Grada Subotice u posebnom odeljku ivotna sredina (http://www.subotica.rs/sr/4903/
oglasna-tabla). Postavljaju se sva obavetenja propisana zakonom od informacija o podnetom zahtevu za od-
luivanje i o donetom reenju o potrebi procene uticaja do date saglasnosti ili odbijanju studije procene utica-
ja na ivotnu sredinu. Iako Pravilnikom nije predvieno nakon javne rasprave prosleuju se zapisnici sa sedni-
ce Tehnike komisije za ocenu Studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu i to onima koji su podneli primed-
be i predloge u pisanoj formi.

Meutim, predstavnici udruenja graana smatraju da bi celokupna dokumentacija od studije do zapisnika sa

sednica trebalo da budu dostupni na internet strani grada u elektronskoj formi.

Inae, karika u lancu - studija o proceni uticaja, je najvidljivija, pa tako i najvie izloena kritikama koje esto
nisu iz oblasti ivotne sredine. A prva karika jesu usvojena planska dokumenata koja su presudna u davanju sa-
glasnosti i dozvola. Javnost mora biti ukljuena i mnogo vie angaovana odmah na poetku kada se donose ra-
zliiti planski dokumenti.

Literatura:

Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik RS, br.135/04, 36/09).

Zakon o potvrivanju Konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravu
na pravnu atitu u pitanjima ivotne sredine (Sl. glasnik RS Meunarodni ugovori, br. 38/09).

Vodi kroz propise o ueu javnosti u donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima
zatite ivotne sredine, Regionalni centar za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu
Kancelarija u Srbiji, Beograd 2006.

Vodi za implementaciju zakonske regulative i uee javnosti u donoenju odluka u oblasti zatite
ivotne sredine na lokalnom nivou, Udruenje TERRAS, Subotica 2010.

9
10