Korintski rat

Korintski rat (395. pne. - 387. pne. ) bio je rat izmeu Sparte i
etiri saveznika Atine,Tebe, Korinta i Argosa. Persija je u
poetku podravala saveznike. Neposredni uzrok rata je bio
lokalni sukob na severozapadu Grke, u koji se meaju i Teba i
Sparta. Dublji uzrok je neprijateljstvo prema Sparti zbog njene
hegemonije u Grkoj devet godina nakon kraja Peloponeskog
rata.
Rat se vodio na dva fronta, kopneni rat blizu Korinta i Tebe, te
pomorski rat u Egeju. U kopnenim ratu Sparta je postigla
nekoliko pobeda u prvim velikim bitkama, ali nije bila sposobna
da kapitalizira prednost, pa su se borbe pretvorile u statiku. Na
moru persijska flota je odluno pobedila spartansku flotu, pa je
time spreeno da Sparta postane pomorska sila. Koristei tu
injenicu Atina je pomorskim ratovanjem povratila brojna
ostrva, koja su bila deo njenog biveg carstva.
Kad su videli da Atina pobeuje i da pomae Kipar i Egipat
protiv Persije, Persijanci prestaju pomagati saveznike i poinju
pomagati Spartu. Saveznici su zbog persijske prevage bili
prisiljeni da trae mir.
Sklopljen je Antalkidov mir 387. pne. ,koji je poznat pod
imenom Kraljev mir, jer ga je diktirao persijski kralj Artakserks
II . Po sporazumu Persiji ostaje kontrola Jonije, a svi drugi grki
gradovi ostaju nezavisni.
Sparta postaje uvar tog mira. Time se potvruje hegemonija
Sparte u Grkoj. Sparta ostaje dominantna sila Grke sledeih
14 godina do poraza u bici kod Leuktre. Persijanci su uspostavili
metodu uspenog meanja u grke unutarnje odnose. Posle ovog
mira Persija je vladala Jonijom bez meanja ili intervencija Grka
sve do Aleksandra Makedonskog.

Korint i okolne teritorije

Dogaaji koji su doveli do rata

Glavni lanak: Spartanska hegemonija

U Peloponeskom ratu , koji je zavrio 404. pne. Sparta je uivala

podrku i Persije i gotovo svih kopnenih polisa. Sparta stavlja
pod svoju kontrolu brojna ostrva. Sparta je dobila opljakano
blago pobeenih, a sad je dobijala i danak od biveg atinskog
carstva. Spartanski saveznici nisu dobili udio u pobedi.
lan Peloponeskog saveza Elis je naljutio Spartu tokom
Peloponeskog rata, pa se Sparta 402. pne. obraunava sa njim i
pokorava ga. Korint i Teba su odbili da vojno pomognu kazneni
pohod Sparte protiv Elisa. Teba, Korint i Atina su odbili da
uestvuju u spartanskom pohodu na Joniju 398. pne. .

Persijanci financiraju i iniciraju nemire protiv Sparte

Spartanski kralj Agesilaj uspeno je ratovao protiv Persijanaca u
Lidiji i naporedovao je do Sarda. Jedan persijski satrap je
kanjen i zamenjen novim satrapom zbog toga persijskog
neuspeha. Novi satrap podmiuje Spartance da krenu severno u
pohod na drugu satrapiju sa satrapom Farnabazom.
Farnabaz odluuje da novcem potplati Grke u Grkoj da doe do
pobuna, koje bi prisilile Spartance da se vrate u Grku. Farnabaz
daje novac Timokratu sa Rodosa, koji ga deli po velikim
gradovima Grke i potie nemire protiv Sparte. Timokrat je
uspio novcem da pridobije jake snage u Atini, Tebi, Korintu i
Argosu protiv Sparte. Tebanci su i inae pokazivali antipatije
prema Sparti, pa oni poduzimaju korake da doe do rata.
Rani dogaaji (395. pne. )
Poetne borbe
Teba nije elila da direktno krene u rat sa Spartom, nego
hukaju svoje saveznike Lokriju, da ubire poreze sa spornog
teritorija na koji Fokija polae pravo. Fokijani su osvojiili
Lokriju, pa se Teba mea i osvaja Fokiju. Fokija je bila
spartanski saveznika, pa Sparta sada ima povod da kazni Tebu.
Sparta proglaava optu mobilizaciju. Teba je traila i dobija
podrku Atine, a prikljuuje im se Beotijska konfederacija.
Spartanski plan je bio da se dve njihove vojske sretnu i napadnu
grad u Beotiji Halijart. Lisander je predvodio jednu vojsku, a
Pauzanije drugu. Lizander je prvi stigao i uspeno dobija
podrku jednog grada Orhomena, tako da se Lizanderova vojska
zajedno sa vojskom grada Orhomena sukobljava protiv
Tebanaca u bici kod Halijarta. Lizander je poginuo u toj bici, a
bitka je zavrila neodluno. Pauzanije je stigao dan kasnije, to
je bilo prekasno. Vrativi se u Spartu optuuju ga pred sudom, a
on bei u Tegeu pre donoenja presude.

iri se savez protiv Sparte

I Sparta i protivnici pripremaju se za jai rat. Korint i Argos
ulaze krajem 395. pne. u savez sa Tebom i Atinom. Formiraju
savet u Korintu, koji e voditi poslove saveza. Savez alje
emisare do brojnih malih polisa i dobijaju brojnu podrku.
Sparta je postala zabrinuta i poinje pripremati vojsku protiv
saveza. Trae od kralja Agesilaja da se vrati iz azije u Grku.
Kralj Agesilaj je bio razoaran, jer ga je ekala uspena
kampanja u Aziji. Agesilaj se vraa kui sa vojskom preko
Helesponta i Trakije.
Rat na kopnu i moru (394. pne. )

Grka trirema.
Nemea
Posle poetne borbe izmeu Tebe i Fokije, u kojoj je Teba
pobedila, saveznici su sakupili veliku vojsku kod Korinta.
Sparta alje veliku vojsku i te dve vojske se sreu na korintskoj
teritoriji na reci Nemeji. Sparta pobeuje u bici kod Nemeje.
Kao to se esto deavalo u hoplitskim bitkama, levo krilo svake
od vojski pobedilo je. Spartanci su pobedili vojsku iz Atine,
Tebe i Argosa, dok je vojska Korinta pobedila Peloponeane.
Spartanci onda napadaju i ubijaju savezniku vojsku, koja se
vraala nakon proganjanja Peloponeana. Saveznici su izgubili
2.800 vojnika, a Sparta 1.100.
Knid 394. pne.
Sledea velika bitka je bila pomorska bitka. Kralj Agesilaj je
skupio flotu od 120 brodova i predaje je neiskusnom
komadantu. Persijanci su sakupili feniansku, kilikijsku i
kiparsku flotu pod komandom iskusnog atinskog komadanta
Konona, koji je 396. pne. zauzeo Rodos. Te dve flote sukobile
su se kraj Knida 394. pne. , a Spartanska flota je izbrisana sa
mora. Posle te pobede Konon i Farnabaz proteruju spartanske
guvernere i garnizone du cele jonske obale. Jedino nisu uspeli
zauzeti spartanske baze u Abidu i Sestu.

Koroneja 394. pne.

Spartanski kralj Agesilaj se

vratio preko Tesalije i doao je u Beotiju. Imao je vrlo jaku
vojsku sastavljenu od emancipiranih helota i plaenikih
veterana iz elitne persijske jedinice. Dobija i dodatna pojaanja.
Na teritoriji Tebe, kod Koroneje sree se sa saveznikom
vojskom. Usledila je bitka kod Koroneje, u kojoj ponovo
pobeuju leva krila obe vojske. Tebanci pobeuju na svom krilu,
a saveznivci su im poraeni. Meutim Agesilaj ovoga puta
uverljivo pobeuje, a posle pobede se vraa u Spartu.
Kasniji dogaaji (393. pne. - 388. pne. )
Dogaaji iz 394. pne. su pokazali da je Sparta u velikoj
prednosti na kopnu, a saveznici na moru. Saveznici ne mogu da
pobede spartansku falangu na bojnom polju, ali savez je
dovoljno vrst da sprei Spartu da se eta po centralnoj Grkoj
gde hoe. Sparta sledeih godina pokuava da zdrma bilo
Korint, bilo Argos toliko da izau iz saveza. Protuspartanska
koalicija s druge strane tei ouvanju jedinstvenog fronta protiv
Sparte.
Persijska pomo i ponovna gradnja zidova oko Atine
Konon i Farnabaz su krenuli 393. pne. sa flotom do Grke. Tu
su napadali spartanske teritorije. Dolaze u Korint i dele velike
novce, koje Persija poklanja. Farnabaz alje Konona sa jako
mnogo novca i velikim delom flote u Atiku. Tu se persijskim
novcem ponovo grade veliki zidovi od Atine do Pireja. Pomou
persijskog novca zidovi su brzo zavreni. Atina koristi prednost
dugih zidova, pa pomou flote zauzima nekoliko ostrva.
Graanski sukob u Korintu
U Korintu je izbio graanski rat izmeu demokratske i
oligarhijske stranke. Demokrate su uz pomo Argosa napali
protivnike oligarhe i proterali ih iz grada. Oligarsi su potraili
pomo Sparte, koja je drala oblinji Sikion. Atina i Teba
podravaju demokrate. U nonom napadu Sparta i oligarsi
zauzimaju korintsku luku Lehaj u korintskom zalivu. Sledeeg
dana Spartanci pobeuju i vojsku koja dolazi da povrati
korintsku luku.
Propada mirovna konferencija
Spartanci pokuavaju da preplae Pezijance jaanjem atinske
moi, pa obavetavaju persijskog satrapa Tribaza da Konon
koristi persijsku flotu da bi obnovio Atinsko carstvo. Atinjani
alju Konona da razjasni stvar sa Tribazom. Argos, Korint i
Teba alju svoje predstavnike satrapu Tribazu.
Na mirovnoj konferenciji kod persijskog satrapa Tribaza Sparta
predlae da se mir zasniva na nezavisnosti svih drava. Taj
predlog je bio neprihvatljiv Atini, Tebi i Argosu, koje su eljele
da zadre kontrolu nad odreenim teritorijama. Konferencija
nije uspela, a satrap Tribaz hapsi Konona, a Sparti daje tajno
novac za opremu flote.Konon je uspio pobei, ali je posle toga
umro.
Druga mirovna konferencija je odrana u Sparti, a saveznici su
opet odbili predlog. Predlog je sadravao ponovo autonomiju
svih drava, a Atinu je posebno naljutio predlog da jonski Grci
budu potpuno pod persijskom vlau.
Satrap Tribaz se vratio u Suzu da izvesti cara o konferenciji, a
novi satrap Struta preuzima komandu. Struta sprovodi
protuspartansku politku, pa slede sukobi Sparte i Persijanaca.
Spartanci su dosta uspeno harali po persijskoj teritoriji, ali
nikad nisu odneli odluujuu pobedu.
Antika Grka i Mala Azija. Map courtesy of the United States
Military Academy Department of History.

Lehaj i zauzimanje Korinta

U Korintu na vlasti je bila stranka demokrata, a oligarsi i Sparta
su drali korintsku luku Lehaj. Tokom 391. pne. Agesilaj
zauzima nekoliko utvrenja sa velikim brojem zarobljenih i
velikim pljenom. Dok se Agesilaj pripremao da proda ono to je
zaplenio, atinski general Ifikrat krenuo je protiv spartanske
vojske u Lehaju.
Ifikrat odnosi odlunu pobedu u bici kod Lehaja . Vojska mu se
sastojala od lake peadije i bacaa koplja (peltasta). Tokom
bitke Ifikrat je iskoristio nedostatak bacaa koplja kod
Spartanaca. Taktikom udri kopljima i bei, toliko je proredio
spartanske redove da su Spartanci poeli beati, pa su pri begu
tek stradali.
Agesilaj se vratio kui, a Ifikrat je zauzeo mnoge strategijski
vane take, ali ipak nije mogao da osvoji Lehaj. Posle toga se
bori protiv Flija i Arkadije, pobeujui i kanjavajui Arkadijce
jer se nisu pridruili njegovoj vojsci. Posle te pobede vojska
Argosa zauzima Korint, spajajui teritorija Argosa i Korinta.
Kasniji kopneni pohodi
Posle Ifikratovih pobeda nije bilo veih kopnenih pohoda u
podruju Korinta. Agesilaj je uspeno ratovao na teritoriji
Argosa tokom 391. pne. , a preduzeo je jo dve ekspedicije
tokom rata. Tokom 389. pne. Agesilaj napada Akarnaniju.
Uspeno ih pobeuje, tako da 388. pne. Akarnanija sklapa mir sa
Spartom da bi izbegla nevolje. Agesipol je predvodio spartansku
vojsku 388. pne. protiv Argosa. razarali su i pljakali po okolici,
a vraaju se nakon nepovoljnih znakova.
Kasniji pohodi u Egeju
Posle poraza kod Knida Sparta je ponovo izgradila flotu, pa je
borei se sa Korintom 392. pne. zadobila kontrolu nad
Korintskim zalivom. Posle propasti mirovne konferencije 392.
pne. Sparta alje malu flotu s ciljem da vrate oligarhe na vlast na
Rodosu. Kad su Spartanci stigli do Rodosa demokrati su bili na
vlasti i imali su vie brodova od Spartanaca. Spartancima onda
dolazi flota iz Korintskog zaliva i brodovi sa Samosa.
Alarmirani pomorskom aktivnou Sparte Atinjani alju 40
brodova pod komandom Trazibula. On je smatrao da e vie
postii ako se ne suoava direktno sa spartanskom flotom, nego
da im zadaje udarce tamo gde ih nema. Trazibul je otplovio za
Helespont i tu pridobija nekoliko veih polisa , te uspostavlja
carinu na brodove koji prolaze kroz Helespont. Time vraa jak
izvor prihoda, koji su Atinjani izgubili krajem Peloponeskog
rata. Otplovio je na Lezbos, gde uz pomo Mileta pobeuje
spartansku vojsku na Samosu. Na Lezbosu je Trazibul i ubijen.
Sparta postavlja novog komadanta Anaksibija u Abid.
Anaksibije je u poetku bio uspean protiv Persijanaca, a
zarobio je i dosta atinskih trgovakih brodova. Atinjani alju
Ifikrata u to podruje, bojei se da e ispariti Trazibulovi uspesi.
Ifikrat je uspeno postavio zasedu, u kojoj je ubio Anaksibija i
veliki deo njegove vojske.
Egina i Pirej
Atinjani napadaju 389. pne. ostrvo Egina,koje je blizu Atike.
Spartanci uspevaju da oteraju atinsku flotu, ali Atinjani
nastavljaju sa kopnenom operacijom, pa se kasnije ponovo
povlae. Sparta uspeva da napadne iz zasede atinsku flotu i
zarobi nekoliko brodova. Atina uzvraa. Sparta uspeno
zarobljava brojne trgovake brodove kraj Pireja, glavne atinske
luke.
Antakidski mir 387. pne.
U meuvremenu Spartanci i Persijanci se dogovaraju da e
Persija ui u rat na strani Sparte, ako saveznici odbiju ponueni
mirovni sporazum. Persija je bila ogorena nekim akcijama
Atine. Atina je podravala kralja Evagora na Kipru i Akorisa u
Egiptu, a oba su bila u ratu sa Persijom. Persija smatra da vie
nije korisno slabiti Spartu, a jaati Atinu i saveznike.
Sparta je ponovo ojaala flotu, pobedila je u jednoj bici atinsku
flotu. Sparta dobija i brodove sa Sirakuze, a i od satrapa, tako da
dolaze do Helesponta ponovo pretei Atini kao u Peloponeskom
ratu. Pritisnuti spartanskom flotom na Helespontu Atinjani su
spremni za mir.
Saziva se mirovna konferencija krajem 387. pne. pod
pokroviteljstvo persijskog cara Artakserksa II. Taj mir je
prozvan Kraljev mir, jer ga je kralj Persije Artakserks II diktirao
uesnicima.Odredbe mira su:
gradovi u Aziji i Kipar pripadaju Persiji
grki gradovi postaju nezavisni
izuzetak su Lemnos, Imbros i Skiros, koji pripadaju Atini
Pod uslovima mirovnog sporazuma svi gradovi su nezavisni, a
tu klauzulu Sparta strogo sprovodi i pretvara se u uvara mira.
Teba je ,pod pretnjom spartanske intervencije, bila prisiljena da
raspusti svoj savez. Argos i Korint se ponovo razdvajaju.
Posledice
Persija i Sparta su profitirale ovim mirom. Persija se oslobodila
atinske i spartanske intervencije u Aziji, konsolidirala je svoje
teritorije istonog Egeja, te je zauzela Kipar i Egipat do 380.
pne.. Persija je vladala Jonijom bez meanja ili intervencija Grka
sve do Aleksandra Makedonskog.
Sparta zauzima poziciju na vrhu frkog politikog sistema kao
uvar mira. Mirovni uslov o autonomiji grkih dravica Sparta
koristi da razbije koalicije, koje bi joj mogle biti pretnja. Sparta
kanjava nelojakne saveznike. Sparta ostaje dominantna sila
Grke sledeih 14 godina do poraza u bici kod Leuktre.