Bibliotel<a

KnjiZevne nauke Tihomir Komparativni

Edicija Veze

%,'&,i"
B@ovic identiteti
U red nici

Gojko Teiii
Srpsl<a l<njiZevnost
Vlaho BogiSii izmedu evropskog
Recenze nti
ijuZnoslovenskog
prof. dr.lovan Deli( kontel<sta
prof. dr Mihajlo Panti6
dr Bojan Jovif

Clavni i odgovorni urednil<

X tt- /Y0d'//
Slobodan Gavrilovii

;7&r3/
t
lq /?p,{
I
I
{Bt 461 {,/
t
 ' ,, l( I rza)

il/\(il/\)( uA I I(OMPARACUA
,, L,rrl, r,rr rvronr identitetu srpsl<e l<njiZevnosti tsl
rrrr r,;, rl. ,l ,r lrr,r\pel(tiva i l<omparativno razumevanje
r l' ,1,r' krrliTevnosti [zs]
r'',r,, r\/, r rl{, jr rZnoslovensl<ih l<njiZevnosti izmedu
I r r1 r, r,vr rr ristorijsl<og i uporednog metoda [+o]l
r rrrl ,r I o1,r rrctlostaje:juZnoslovensl<a l<omparatistil<a [6r]

I \/II( )I)5I(A I(ULTURA I LITERARNI BALI(AN

,r lr,, "\/ {
'{ 'i,l U SVetlU l(Omparativnog raZUmeVanja {.rfr
II rlr rv,rro.,l<a hronil<a kao paraZanr srpsl<e l<njiZevnosti Irr s]

r r r rr.r lr r I r,rl l<an izma i evrocentrizma: istorija kao,,l<rivo ogledalo"

r( llrrt iteta u romanima lve Andrita lr+zl
| 'r rr 1or lr r i" l<u ltu rn i identiteti i njihova na liija
| /inskom ljetovanju Vladana Desnice [r6r]
.. _-tnt , (i.t
r,!ririlii;{i,:
'--r'L'
-*'- " ' ,, I/\I(I" I,,sLABI" IDENTITETI
l,. ,l,ililcntarne naracije i l<njiZevno pamaenje nacije Irsrl
/\|l',,r1(lcTSl<a paradigma u srpslcom romanu s ratnom tematil<om lzr 6l
I .r ron rcni lcompu lzivno-repetitivne i l<ompenzativno-deplasirane
n remorije u savremenom juZnoslovensl<om naralivu lz+sl
,lrk,r sveta u romanima pisaca nove l<ulturne emigraciJe:
(samo)izgnanstvo u juZnoslovenskom l<rugu lztol
( )v,r l(rji(la nastala je l<ao rezultat istraZivanja l<oje u ol<viru projel(ta ON l78oo8 l(.lo dvostrul<a pozornica: emigrantsl<a slil(a Zapada
"v{,1
.',r prk,r l<njiZovnost u evropsl<om I<ulturnom prostoru" lnstituta za l(njiZevnost u savremenom 5rpsl<om romanu IzBs]
rilfi,lri(),,1 uLlooqradufinansiral\,4inistarstvoprosveteinaul<eRepublil<eSrbije. /r,rrsl<o je mu5l<o je Zensl<o: problem,,ul<rstene" rodne identif l(acije
u novom srpsl<om ijuZnoslovensl<om romanu [zq8]

A )P Sluzbeni glasnik, 2ot2 Irrrleks imena [3 1e]

t\t/\(llA)clJA
I t.,( )N/ PARACUA
-

+i*#'$ii;-' jr I ,'. l,"l&

l-fe_4",{1;, r

() 1,1r1141,An \TI\,T{OM IDENTITETU

', il r'sr( ri TNJIZE\NOSTI

/( irrvtrriti o identitetu, odnosno o identitetima, o naii-nimg $ihq..vo_g

r,,lroljrrvanja-i.{.11g-1r-e"y",anj.?,* to je danas ponovo moderno/Moglo bi
,,t' ilik reii da je u izvesnom smislu postalo i pomodno, buduii da su t,
,,,', vcd decenijama unazad, ,,dru5tvene i humanistidke nauke predale I

rr,i i 'iclentitet'; da to ima kako intelektualnu tako i politidku cenu", )

;r'r ,,,rko Lg idg1rl"ltg-t9yu_{3, ondl 91nlje nigd,e",1 a ako se mnogo

li()v()ri o identitetima i ako svi govore o njima, onda je to u neku
r r rli rr kao i da zapravo ne govorimo o njima, zar ne?

lli je, uprkos svemu, moida ipak u pitanju neophodnost i

r rr rirrost jednog svekoliko turbulentnog i tranzicionog doba, u kojem

vric ni$ta nije samorazumljivo i podrazumevano, a ne tek kulturna

rr orh i civilizacijska povodljivost?
r

Govoriti o identitetu savremeneknjiy',evnosti - to, narar,no, dqUgS,

t.rliocle 11ai.lff gr+91$ o podrudju sam9,
".t.;ii9"p-b-e1!kao
1_%g gjl"li
,lovoljno-sti i autarhidnosti, o knjiievnosti,,kao takvoj",
rrr.rh govoriti i o kulturi, pglitiql ideologrii, istqriqgiafijrr sg.glqlogijr,-
.r rr toropologiji, informaticl, dgmo,gr-4fi1!, gk-o-logljr, bipgligi ...

G ovo riti o i d ent it etu s av r em en e n a c i o n aln e.knj.|?3y2o_ :tj -. to p ak

,,, i i. i,., e go.',,o-'i'-';tp,r 9 ;i ii i ; ; ;;t t"t iffi ;gj1 ;krs l"':Slg" g g

I l{otl')t'rs l}rulrejl<t'r, lirt'rlt'r'ili Krpcr, ,,S ()nu slllnu 'itlcntitctr"', prcv..fclcn.r St.r
Lr,', lir'r'lrr. (r(), .).(X) l, slr..l05.
 rr.uo(1,r, \(,( l () krr;rzt'vrroslirrr,r rlrtrt,ilr rr,r.o,l,r, rltlttosrro () ()[)scl]u, ,i ! ,, '.,r t!!1, ..i\ r',r 1r(l,rl).tt.rl,r lirrlltltrrt'lil.t i;t', rr liojt'lrr P,rli irrt,rr',1
s.r,l' z.r;rrr trtlr')i'.sli li.'t.cPl,1 rrrtt.i.rr.lllrt,krr.jiicvlr.sti
,., tra,., ,.=:r;rrl,,;r.,rrr.,lr!'r,r,rrlluittjtttttlttl,lgtl",ptiit'ttrtt,ittrvltlj.trr:t1ttr
sr.rr r.lr.rlrrilr irrlcqr'.rciju, (r'rrrrsl<.rrtirrcrrtlrlrrilr "p,rlii
pr.cgr-uprrcija, roclrrilr, ,.- ,,!;!i l,i'r r ..nr ..u.,lron t'vrollsliog ttltcirrtltlizrttlt posc[ltttl l<tlirrci
t'l ri i li l r, li u l t rr r.rr oist or.i.jsl<i lr rcvizija
i r.cl<apitJ".f".'
r r
i,' ' !, ,1,,,,,, ,,1'l1l,1v;11 lt'1rt'lirrjiicvrtosti t'()tttllttor)t", zrtttl ittt jc
( iovrrli(i o idcntitctu
ncke savretnenc jui.noslovenske i/iri ;.r.,,ii ir,,.l,,l,rrr,,, tt'nttttt P1,1li1r1;sPlrrrir'.tstnlrcijir,objcktivizujuii
( :', p 1,,r I ktt tt ske
knj iievno sti to, dakako, u ovolll mo_er.t.,
i. li,' r.,r,r,.r.l)(lnrl()q()stnrl<o'naciot'ralnogiivota,iopona$ajuci
rt ) t 11 1 1
1r

zrr.i'i i sov.riti tek o etniikim iri drzav'im granicarna i

'c Iepe knjiZevnosti, ogra- !,,i! !,rr. nr, r.rr.r I.,rtrJ.rsntloivicicnazgomilanost jezikaistilova".'l
rii'c'jirna nego istodobno i o moguinostiira i lr,, 1,,, l.rl l,',, r rr.r;plonrirrcntnijern modernorn beletristidkom
isli'icr.rjir'a'jihovog (re)definisanja i razumevanya, ali isto
to prevladavanja, to, posle svega, znadigovoriti i o neizbeinom
tako i
parti_
!! ii, r, ' r,r,,n,lrl,of isvcstrlnogkulturnogtraganjaza narativnim
;.f
. !,,,i,i, r,'ttt,l,rr,lu, r,l,r srr, prcmnsawemenimshvatanjima,ppjg{ina-c- ll
cipiranju u regionalnoj i kontinentalnoj, kao i globalistidkoy
kulturr i ri.,lrrr,.r...r'.rr()\/.rr)iusvonriclentitetustvarqnjemnalqc.ijakojgzl
I<oja'ezaustavljivo izrasta u okruzenju unirr"rzilno
dostupnih sred- ,,iii,l,,'tr;rrrrllror,.r plrvrristorija",zatoStounajveioj meri,,-s_ubjekti Na(ra)cija
stava opitenja, iijibrzi razvoj je teiko i pratiti a ikomparacrja
pri tom jednako i .. L 1,,, I
i,,., r r,r lr I u lrlii'1y11 1 koje pripovedajU o sebi samima".s
sve vreme imati na umu i peru interesovanja i interese
sopstvenog
jezlka, tradicije, zajednice, individue ...

r ,,'\,,1 rtr o tttrt'ittnalnomknji\evnom ilikulturnom identitetu -

r,,,lrll,,l,r('rrr.lrrivr.ruteorijskekonceptualizacijekojijenasnazi,
Govoriti o naciji, identitetu, kulturi _ zbog svega prethodno
reie_ tt'r l\ { ' . r}rr()g() icrnu znadi parafraziratir problematizovati,izja-
nog i podrazumevanog, to reklo bi se _ znaii progov
- oriti o reali- !!1,\ ,rr',{., r,rsl)r'xvljatio jednoj odtzv.metanaracijallivelikihnqra-
jama o faktima i njihovim kolektivJo prihvaienim
-iJikcionalijama, !,,, r, 1,,' l r.r l no prtradoksalnoj situaciji koju, po Liotarovim redima,
ili prihvatljivirn,,kreacijama", buduii da teorijski aktu"lno
i globailo ,, ,r ,' ,r\.r sl,rrr,jc lculture posle preobraiaja koji su uticali na pra-
gl eclano ple,ov-I3fl uiuiep,oimanle nacrja
i njihovogqi4epfl leia poiiva , iI,,1.r, r i rr.luci, literaturi i umetnostima, podev od kraja 19. veka",
na konceptu kultqfrre,Bolrti(ke,
ideolo-$ke, poygqng,,tvolb-9ngsti.., r I ,,;r ..r' ,r,llctlr-rje ,,u odnosu na krizu naracije" kao autoritativne
,,.ko'strukl1vn,o-st!ll !,,1ela9!ogalnosti.., a ne iski]utivo
"t"iif."
ifi f."f..,," , ,,,1, r', l, rlrlrrtrizacije znanja.6
tlruge ..esencijalisticke", odnosno,,prirodrre.. (za)datosti
i rr_oJo_ 1., (l\,(' tcn.reline postmoderne pretpostavke o savremenom
vollnostl,- pq se nacija, p1em3 jednoj vei slavnoj definiciji,
danas t,, l",\'('r'('In.iLr prema ry-gt"ana-r"agiialla" takoreii neumitno sledi -
prevaslrodno poima kpo il1tagrnqrno slo,ds.tvq po izboru,
1,,,f , 1111, .rrr i l<ontroverzar\ ali nesumnjivo uticajan i diskurzivno
kao ,,zami_
ilj ena politidka zaj ednica | . . .l mo*"-"no i.,h"."rr,rro
og*rrii"* ,1, 1,,r1 111,111 zakljudak o tome da,,narativna funkcija gubi svoje
i snverena L...ltzato Sto pripadnici dak i najmanje
nacije nikad neie I r,,'lilic junake, velike opasnosti, velike peripetije i veliki cilj.
ru;roznati veiinu drugih pripadnika svoje nacije,
pa iak ni duti o njima, { }, r,r '.r, r'.rstum u oblake naratir,rrih, ali i denotativnih preskriptivnih
no ipak u mislima svakog od njih Zivi slika o"og zajedniitva".3/ , ,1, ,l r rptivnih itd. jezidkih elemenata [... ] Svako od nas Zivi na ras-
"jit
I(irzano rednikom savremene naratologije,to
tla sc nrrcrye rnogu legitimno razumeti i kao-,jmaginarni
posiedidn o znaii L , rnr.r rrrrrogih od tih elemenata".T 9-yaklo 9tan1qs,fv"-arip-r-oizlvi
konstrukti r . . i
r' s l i o pomgnulgj krizl civrli-za"qijgla! mqhp!,z.1g1,s1gsf gtvgrn-e

.l ( ) trvrri
rrrrrblcnutici vidi, npr: Eric J. Hobsbawm , Nacije i nacionarizam, zagreb
l()()3; f ;iliyr I)rrtirjrr,Zosli'Stref-Fenar, Teorije o etnicitetu,-Beograd
I lrrrrrrtlryllrcnrran,,,Thenationallongingforform",t:NationandNarration,ed.
1997; Ar-rtoni I'r I l.rrrr K. llhabha, LondonandNewYork2009,p. 49.
'\r)ril, r r)//r/rti itlcntirti, Beograd 199g;
futard Dicnkins, Etnicitet u novom krjuiu,
^vri
llcrrrrr''rtl J(x) r; 'l'.r..rs Irir'r ' l'.rrrll{irtrcrrr','finteandNarrafiue-Volume3,trans.byl(athleerrBlarney David
F,r'iksen, Etnicitet inacionalizam,Beograd,2004. l', ll rr,.r, (llric.rso Louclon 1988,p.247.
I rrt'tlilit Articrs.r, Ntcijtr: zamilrjena zajetlnica,prev.
lle
Nato dengii i Nataia pa-
vlovit', Ilcotrrrrl I99Ii, str. I7. " /.rrr lrr.rrrstn[-iot;rr,Posfnodernostanje,pret.FridaFilipovii,NoviSad1988,str.5.
/ ./rr, sl r. (r.
 It'r'rlrrrrrz,,rt i;t' zrr.rrr.j.r, ruoci, P11r j1'li{ovrurilr t iljt'v.r, ito n.rPoslctliu :.r., i, r, l, rrl rlr'l l .ro rlr rr!;lvt'rrr Iorrsl r ulil rr,tl,rzr st' u tlilt'littto;
zrr.ri i tl,r, rrrriclrro glcrlrrno, t,t'lil,rt pritttjcstc ,,izgrrbilrr vcr.orlostojnost, , = = .i i,. i,,r r r, l'r' ,/{ nl,l( tf('
st'z.tto s.tvtt'tttt'tri [rlotti-.tv.lttei,
, l).1
rrr,r li.rli.rv joj n.ri-in ujcclinjavurjrr bio prirlavan: i I<lo spckLllirtivnir r !. ; ;,i, iitrt, trrrr.r l..ro,lrslirllzivlrilrr l<.onstlrrlicij.ullt b.IVc [ ... ]

plii'ir i li.ro pric\rr o ct'nancipaciji".s , ! ,, !! ,, ,.i'rr rlrlr()\'rlg Plt'tlstrrvljlrrrjlr tr lirtji')cvrtosti, z,viruiitrinr

lzloy'.cna i oblikovana kao r-gman, istorija knjiZevnosti ili kul, l ' .,,', . I ir t,,1 r .rlr;r, rrr, ,lr;rn.t, tclcviziji".lr
I tr'c, i sirnir, iclentitetski v uLi^ *itonoiracija o nacionalnom identitetu,
I'irr orr ,,vclil<i" ili .,mali", teSko, rek.lo bi se, danas mo2e da sc izmalcre
od dejstva pomenute spoznaje o i$dezavanju nekada bezmalo aksio-
matski pojmljenih izvesnosti i neporecivosti, odnosno o odluduju- I . | ,r, t,, ,lrrrli.rt ryt' isli.tzluro, pomenuto shvatanje znadi da
12 cem udelu imaginacije i njenih inherentnih svojstava q*(re)kre+-cui , ll,, iit,r, nlr( rrr ,.rrlcrrtitcti su konstituirani unutgly Iistakao r3
tih kolektivnlh kultgrnlh i civilizacijskih konstrukati koli ," i l! I ,, 1,1,'7,';11.', ijc. ()ni su u istoj mjeri povezani s izmi3lja-
I lrorrir Erajovia pgtlg!1i-itole,_1ema sumnje, upravo stoga neprestano i neumorno ""- .,!.;rr rr,,,lr, ,1' l.'lrl.r) r srl surnollltradiciiom"rl2aobevrstetradicije, Na(ra)cija
ikomparacija
i stvaramo. :,,,,,,,,.,,'u,,l1r'rr.r" ili,,zarni$ljena", uistinu su,,qlo relevantne () (oripJral v ro rl
derlllriL !rp!i(c
; :,,, ! l it r r,, rt'vi ju istorijsku inovaciju.,'naciju'.r i fenomene sa
: r r r rnl 2evnort

i .., l',.,( .. rr,': rr.rt iorrrtliz:.rrn, laciju;d1fanrr, naqio4aln-g.qimbSlg,

.:! r
! iirr , ,, .l,rlo I

t t 1 11, ' , n,u,rvr)(), nroZda pre svega podrazumeva ba$ knji-

. Govoriti o lyyjli,gungm identitetu jedne tradicijski oznatene i ,,zami- i= ,,,, r ! ,,;,r ;r' l..rlli.,rtl bila shvaienlkag.,,slu5t<inja",akatkadkao
iljene" zajednice kakva je nacija - u svetlu prethodno kazanog ovo,
svakako, znadi uvaiiti iinjenicu da u tom kompleksnom polju imamo =t..i.,,,1,,1 r1 ,,';., , .rli jc u poslednjim stoleiima bezmalo uvekbila.
po-sla u najmanju ryku s dvostrukim delovqmjem imaginacije- perso- i , i! ,n.r ., l. r,'rr.ur jcm i iuvanjem nacionalne tradlglje ! qvqsli g
! .rrli r r l,' 1,,,/,rl)r'ilv() identitet.naciie.ra U tom smislu, a u kontek-
T1!9 i luplSp-9fs9-neb9,"indi"i49a-1ne i kolektivne, q1tlgtidke i p.oli
tidke. Zato u prvom redu ,,moramo da obratimo painju ... na ideje
[ ] =r,, , r r.1,,;, 111v1,, rrrrcionalna k1jlieynopt kao-wojevrsno ,rodno.
koje sve vi$e nastaju usled postojanja zamidljenih zajednica" ,e a ,,pre ,.,' ', ,.r\ t { nr('r)()g nr}cionalnog identiteta - reklo bi se - ne treba
r

nego na zajednidku i nepromenljivu kulturu, interakcija izmedu dla-
nova jednog istog dru3tva upuiuje na ne$to dru$tveno imaginarno..,10
iz iega onda sledi i zakljudak o ,,powatnom" dejstvrr knjiZerme imagi-
nacije na integrativno delovanje druJtvene imaginacije kao ,,pogon_
skog mehanizma" unastajanjur oblikovanju i opstajanju kolektlvnih,
odnosno nacionalnih identiteta, tih u osnovi dinamidnih i manje-viie
promenlivih, manj e-vi$e spontanih ili smiSlj enih vidova i d entifkacij e
pojeciinaca i zajednica s predstavama o pripadnosti istom rodnom,
kultumom, civilizacijskom, politiiko-istorijskom okrilju.
Ovakvo shvat anj e naj ve iim delo m zapravo p r oizlazi iz te orlj-
skilr i praktidnih elaboracija sawemenlh studija kulture,koje stoje na
8 /.sfo, str'. 62.
: . .l ' l,r,l,', slikovito kazano, doZivljena kao zbirka,,kanonskih
I i,,',,r l,';t 1t' prirodnom,boZjomilipredadkomrukom zavazda
,, i i, r rr
' , ,lrlr
li i surer samorazumevania i prepoznavanja kolektiv-
.,,.r:,i.rrr,,,r.rlrrogiclentiteta,alitakode,dinise,nakonobiljateorij-
,i ,, ,'r, t,,,l,rloiliih pokuSaja i iskuienja koje je videlo naSe vreme,
,,, t i, l,,r, l.r I'rrtlc poirnana ni kao svojewsna tabula rasa po dijoj se
,,, i,rr rlrr'; povr.!ini proizvoljno upisuju-predikali i prerogativi tog
! rrrtr, rt'1, rtlt'lttiteta.
rr l, l, n.r l )rrr rlt'vir:r PLtstkultura, Beograd 2009r str.355.
r,r,, "r l l,rll,,,homc treba'identitet'?", prev. SandraVeljkovii, Reibr. 64,200l,
r,ii

9 Ugo Frbijeti,Roberto Maligeti,Vindenco Matera, tJvod u antropologiju, Od lokal_ I LrI IIrrIrslronr,,,Uvocl:kakosetradicijeizmijljaju",r:Izrnilljanjetrddicije,pr:r.

nogdo globdlnog, prev. Mirela Radosavljevii, Beogracl 2002, str.223. r',1 ll,,l,..l'rrrr, I'elcnslLejndZerprev.SlobodankaGliiiiiMladenaPrelii,Beograd
l0 ,,Lnaginarno u ide'titetskoj afirmaciji", Razgovor sa Zan_Fra'soa Bailrom, u: L,r 1'j t".l
Identitet(i): Pojedinctc, grupa, druitvo,prir.r{atrinJalpe'r i Za' Klod Ru,rno-Borbala., !l \',lr,rrpr:llorrril(.Bhabha,,,DisserniNation: time,narrativerandthemarginsof
Beogracl 2009, str. 38-5. ,1,, r,r,,,1, rrr rr,rtion', tNationandNarration,nav.izdanje,str.29l-322.
 A lr, ,1, rrr'trr.,ilrrslil l,rl.trtlc v,t/.1 I /.t tl,ttt.tsrt.;tt, s.tvlr.llt(,nil
r! : | ,,sr ' ,, rrrr',1, ,lro( ( nu s l)()t)()vnint islirrslvtlrrr Ir0litiili.tg i
( itrvtl'ili o trtrcioruilnorn knjii.cvnonr idetiiLclrr, oclnosr.ro iclcntitc- lr ' ,,' 'i ,1, |,,n11111'11,1,, rr.rli.orr r-,rsp,rtllr;rrgoslovt'nslit z.tjctllricc,
Lit.trt to rllrras, clakle, n-rozcia vi$e od svega i pre svcga, zraii raznri-
ilyati i pisati, konccptualizovati i verbalizovati neito Jto zapravo podiva
n.r ,,Lrris:rno.n prostoru" izmedu stvarnosti i zamiiljanja, izmedu dinje, I,1, , , l',l, ilr'.tr, Lrlr t iviliz.rci;sl<ih tenrlcrrcija ikultulnih tren-
I
i rjihovog kreira'ja i/ili tumadenja, izmedu (de)konstrukcije i 4 , ' lr,, r, rr n,.liolilio potcrrcij:rlnih glavnih,,struja"
, upravo
'ica
(re)konstrukcije naizgled oievidnoga i naoko prividnoga. ,, i i,,i. r , ,r'.\.rrrl.r r
Prilrvlttarrja trrkvog strruja stvari.rr
Uprkos deskriptivno podrazumevanom stanoviStu po kojen-r
14 ,,nacionalni identitet jedne knjiiev.osti bio bi skup osobina koje tu r5
knjiievnost dine knjiievno5iu tog naroda",,., neposredno bavljenje
Tihomir Brajovia ovom problematikom po pravilu, naime, vodi ka uvidu da ,,nema. i .,,, r, r' rt r r r.r lol r llit r' i rrltcnrrrcije v;rlja kirzati - ne suspenduje Na(ra)cija
nijednog umetnidkog svojstva koje bi pripadalo bilo kojoj litera- , .i.,i, ,I'r,,,r. rr.r /r/,,/,,iLoq kritcrijwru,principijelnogledanoznatno
i komparacia

tr"rri posebno, koje bi predstavljalo njenu privilegovanu oblast, jer :it!iirri rr.r11111.,11n.ritlt'jrrc,tcmatske,(dg\gvno)istorijskeiostale (n :'l v r1r'.1

to svojstvo rnoierno otkdti i u nekoj drugoj literaturi, ili, dak, u bilo i ,i,,,,,,, r, u' r. \,r j,r pojrnrr nacionalnog krjiZevnog ideirtiteta.
r r

kojoj drugoj","'ito, dalje, znaii da,,nacionalne komponente knjl i .,r r.rrl r p,.,l.rrr ;t'zik jcrlna l<ujiievnost'ima toliko izuzetaka
ievnosti iesto su nesigurne, fluidne, te$ko odredljive. One spadaju . ti.,l' t! r{ nro./('nlo trzcti kao pravilo", prirneiuje, tako, povo-
u sferu znaier-rja, a ne u oblast ii'jenica, te zato podlezu razliditim
')
interpretaci jama".'t .,, rr, rr ,.r'o1oj sttrrliji o povesnom ,,putu" srpske literature
I r, r,
Stoga ne moZe biti netadno ako se tvrdi da ,,srpsku knjiZevnost '.,,,,1, r \, r,n r r, lt'rrt itctu, rr konstatujuii da.,,srpska knjiZevnost
rnozemo svrstati u literature s .aglasenim oseianjem vlastitog iden- , l, ,r ,,rr, lrtr,r.rturt'iijc sn lingvistidke granice neodredene. Nju
titeta"r'' od'osno da ,,s1pska knji2"emost obnavllaia se i menjal"a uvek ii,,,,', l, .r I,r,', I t lr rrqilr litcratura, vei spaja s nekima od njih".ra
s punom sve36u o nacionalnom identitctu"r,, n o isti mah se uodava . , .1, r, r I , rrr..l,rl,rt rjlr u prvonr redu se, naravno, tide ,,starog", tako-
svojevrsno ,,dvojstvo identiteta" stare i novije srpske knjiievnosti, r,' r r r, I r, r.r r.r Ir roq pi tanja jeziikoga razgranidenja/dodira srpske
uspostavlja'o izrnedu nacionalnog i nadnacional'og, tj. ,,slovin_ ,t I , I rryru r,r'r)()sli l(.lo l<ornplernenttrrnih u juZnoslovenskom
skog" i docni]99 jugoslovenskog identiteta,2o Jto je u izvesnom smi- ,l;,i ,, .r u ,,l,,tr r.le vlcnlc i delikatnog pitanja odnosa granica
slu trajno situira izmedu naielne potrebe/zelje za samosvojnoscu i
unutra5njim kontinuitetom, s jedne strane, i praktidnog suodavanja s ,,,;,,,,rltrr,,\rl,.r,,lolr.r, l)ragilaZivkovii(EapoucruorauputpuxtrntDtLcaLto_
,,.i
diskontinuiranoiiur2r inkluzivnoscu i supranacionalnom povez.no- i ! "!t
'\ lt,'/1,( rl).(r0).,,1)r1v11i'.1y;lllicPoetikcsrpskcknjiievnosti z.naiiprouta-
3iu kao njenom konkretnoistorijskom ,,sudbinom", s_ druge strane. ,r,'l,,rrr, .l..rrlrult'lirlovrlioji jciinc.Alitai skupnijenir.rpribli2nomsn.risltr
r,,, t,,,',,rrtr,t,rliorlt'iNovicll)etl<out,objainjavajuiichpri totne,,nisli se
,,,r,,,, r,,\rr,rtrl).1 li1yy.1 i-incsrpskuknjiievnost;nilusm-llu,star.n(vezirnuza
I5 JonirH [epetuh, nlta cpucKe nuutfteartttcutu: l4genwuwew, rpuuu4c, tuottt,c,ba I 1",", ,,,,',1, llrrltrrrt')irnnovrr knjiicvr.rost.()r.reset6likorneclusobnor:rz.liku-
orpa4 1996, crp. 34-35. , ,,i r,,r,,rr,,,,, lr,,, rstoorlrt'Llrnjclinjiicvnogatclistapttclrulrrnevati iujerltroj iu
I 6 lsto, str.12. !,, r1,,,,1 (t tttrLlu tt tl)ut^t' ut,(ltlf,ttlicor'P14 1990,c'rp.52 -53).
17 i.sftr, str.46. I L' , ' rrrl' l,l'.,1,,r,,r1r, /ryrr11111,1 u(ltol,uin Lrpcoitu,rt: Kptniru'rcu IctleKe]j Kp03
II /-slo, str. I24. i | ,i t I ttti 1tlt, 1 llttttt,,,lpcrr,.rrrrrrr J009.
l9 JorlilH AelrerHh, Ilcwoltu j,t c|tatct;c Ku,ttlltdH()alrlr, r'[)ehe, rrl]()rrnpcs() lrit1rl,(., ,i l,tt, t t t |.tt hr'tt|trt ttt|, t t;t. S.)..
Iicolp.r,l 2002, cL p. 7.
l0 []rr,1rr:-ftrr.rrrf,epcrrrh, Il.vuL.ltliKc KtrtDta(Ljlt)t.tintt c.r.P. I2.1 IJ6. ,, r,,!.r\.rrlr rr. rrrrrrirr rrr r,rtlrli.rlniji IrislrrPi Problr'rrr,ttici rr.tcionllnoq
l.l ,,hrrl,r jcttt:osrpslilrj krrjiieyrrgsti XVIlliXIXve[.rl... lrri.it,letlrr. jt,cl,rtrrlitcr.,rtr,,r , ,,i,,,trt, t r, l,rlr 1r,rl,rzr' ,t,l lvr,ln1,' ,l.r ,,osrrovrro olrelciit jctlnc n;rr'iorrrl
ittt.tttltloqt'li.tr.lklt'ristilierr(l\{)r)lir)uir.rn()qlirrjiit,rrroqr'.rzritli.r",lirrnsl.rltr;crr,rjrrlrr.r;rri;r ,, t, t, .t, 1,. rJ rr.r I (,llrr lr ()r,r l.rl,r.,.ut,t , ,l,r I'r ,,,lrn,rlt l,olLrlt slirlli i rlo
 i pnriirnrrrrj.r s ,,ttovittt", olicijclntt strsccltrittt rt.tciott.tlttittt ltrriiicvrrirrr i i 1,r,,.,1,r,,1, ll, r'1,.1t,1,t,,rrrr)r.slrr r.l 511rlslirnr,t r',tl;,t tr'.t
iclcntitctinrrr Ll oblikovrurju, kojc sc znatltint clclotrt tic'c i itttcrnog/cl<s
ternclg poloiaja sarne srpske kuiturne komponcnte, pcrput bo3njat-lic/
bosar-rskohercegovaike i crnogorske knjiZelr-rosti, na prituer.2('
Iz ovoga proizlaziizapai.anje da je te$ko pobeii od zakljuil<.r r i, .! !i,, ,l ,l r r rr.r, r()n.rln.l lilr jiicvrrost z:lpt.ilvo nijc rlorrolitarr
nacionalni identitet knjiZevnosti ic I r, ' i,,rrt l r , rrlrlr'l", rrr'qoz:tistl ,,sistcnt odnosit" svojevrste,
o tome da
"po svojoj prirodi
razliiit od lingvistidkog identiteta knjiievnosti [... ] tak i u onirn i
r r., ,i,i ,1, ,llrrrrrr, n{) l)r'()(('suillrrih iinfinitivnihpojavapove-
sludajevima kada se ta dva identiteta manje ili vi5e poklapaju-'i. " r,,r,',,,,r.rr r .,,,rrnr liorrstclltcijanlrtili,,sistemimaodnosa",
Jednostavno kazano, Qilievna i kulturna praksa dezavui3u ,,dilltt.
. ., i .,,,r,I trrtrt r.r, r,rrr,rlrrilr kltjii.evnosti, ilipak internecionol-
16 realizaciju nadela, ideja i teorijskih projekcija, bilo da se - u ovorrr ; ., i t,',,r l,r,' r,r un(.nov.rrr rcgionalno (juinoslovenskeknji- 17
slutaju - radi o prihvatanju lingvistidkih ili pak,,autonomno" litc- : . 1,,,'l',rll,,rrslit'lirrjiicvrrosti,kr-rjiievnostijugoistodne
Tihomir Brajovia rarnih kriterijuma u razumevanju pojma, opsega i granica fenomenrt * i L,i,rrrrr rrt.rlrro (t.r,r'opslilr knji2evnost) ili univerzalno Na(ra)cija
rkomparacrja
nacionalne knj iievnosti. ! ,, , ! ,,rr , rr,, ,t, ,,r't.lsli.r lin jiicvlrclst). I i Lr rfr,:rtl r,'r Lr ir
(r,ri iel .rlr,(
, ., r,rrr t,'rr,' nr\l,l rrr.urjc nijcvaZnoniprateiestanovi$te,

! i i,",,, 1,,,.r,,Irr,'rlr 1l,rsrt'tlrtoltornparirani,,elementikonteksta

!I r i \ r r r',r r, I r.r ;,',l.ttt z.tltvrtcta u drugi; zbiva Se produktivna
!,,
rr , , I'rr,lrr, r tl.r tcl< orro otkriva teorijski i praktidno
I ,l . , .. I l.'v
NeSto drugadiji pristup problematici donosi mogudnost da sc
pode od shvatanja prema kojem ,,nacionalne osobine nisu samtr I i,,,,,,,, lrl u u {r(ln()su n.r trrrdicionalopostavljenorazufileva-
pokazatelj autohtonosti date knjiZevuosti. One mogu da upute i" i* i ;','l,l,rrr.rlrl,r'
na neito drugo, suprotno: na naiin kako se u odredenom nacio-
nalnom kontekstu Iistakao T. B.] prelamaju obeleija i tendencijc
koje su zajednidke za razne vrste knjiievnih zajednica".2s Ovde jc
od ldjudne va2nosti pojam nacionalnogkonteksta, koji je povezarr i,,,
r r, .rt rl\'.rl\\,oq plistuprr ukazuje se usvetluvec dugo
' 1,,, t,, , ,,.rt, , 1.r ,,tt'ilio i'c lriti ubuduie pisati istoriju neke naci-
kor.rstatacije cla ,,stvarnost je [...] mr-rogo sklienija ocl ovog pravila", zato $to, pritlrcricc, i,, i,, r,, \ r.,,t r I ro I r rttlicitlnrtlnitn principimir", zato Sto,,videna
r

,,pojedini Srbi, pa iak i veii delovi srpskog narocla, pisali su i piiu na drugim iezicinrrr", ! .',. ,,,,1r1, r rrrrr'.r'.lt'nl,sv.rli.rpojavllutakvornsistemllnacionalne
odnosno,,na srpskom )ezikr: pisali su ipiir-r ipredstar,rrici clugih naroda". (flerap Mrr
t; tr 1,11;1.1,1.r i rlrrrqirr sisternima",r'5to onda znadi da se
.r.ocan.ueouh, Yeog v cp|uctuur4, Lpyro Ir3AaIre,6eorpa4 2003, crp.45) Neito drtrqr
tiie kazano, to zr-rati da,,poku$ai da se knjiZevni identitet nacionalne knjiZermosti gratli
., .,,,, r,,, l,'1,,,, 1,,' ist r'.r7iv;ti-lii prostor za delovanje savremeno
porr.roiu autora, ditalaca, kulture, obavezlro nas uvodi u polje kulture i nier-rih granicr. I, . ,,' I "rtl,,u ttlr\ltl\t'ili uporcdnc knjil,evnost.
U torn aspektu identjteta ukrita se n-uroStvo kulturnih sloieva i uticaja koji mutc slil<tr ,l ,,11 111',nr( n( ,,1.r izc rrporeclne knjiZevnosti", koja je bila evi-
izor.r-rorfizrnl hulture i knjiievnosti", pa zato neizbeZno ,,u srpskoj kr-riiier'rrosti posto i i.,, t ",', r l,,. r, lr ulr' p,'1,rui"e prollog stoleia| i koja je bila posle-
ji pluralizam kulturnih znaienja u koja se, neretko, upliiu i znaienja drugih kulttrr.r".
. ,,, , r,,
(3opaH Aepauonu\,9uju je KtuuMeaHuK u *eloeo gc'to: Pacipaaa o Ky^u-t))pHo.M ltqttiltttt ' 'rt.r n.r l,rn.rrrirrr rclrtcijrrnta i ,,hiyerarhijski" ustrojenim
i{etLty cprcKc Kr;btccsHocwLr, CpevcxH Kap,totqu Honn Caa 2003, crp.Z7 tt29)
-
26 Vidi, npr: Enver l{az:rz, Boinjaiki roman XX ulfeta, Sarajevo 2004; Davor l}egl
novic, Poetika meldnkolije : N a tragovima suvreme ne bosansko-hct'cegouatkc ktrjiicvtto:l t, r L,11,,r1,, 11,rrlrr,,lLrrlKrrpcr,,,S()ltustrilnu'iclentiteta"',nttv.iz.dtt-
Sarir.jevo 2009; Protiv kanona: Nttva crnogorska knji2eunost I okantenjeni sparrtt', (ie lr '
nje 2010; Crasuurrr Ty"ru,enut.r, ,,'LLIra cy ll rro cy'- napHj.rqrijc t].l rcNty It^ettrrll,' , 1,,, /,/ /,, r u lLtttttl,:ltr: tlrlltrt i orlttosi tr not,ijoj knjilcutrosti,Z;rgrcb
ra Myc.lHuirta" u,,Myc,Lltlt:rucKrr ltarll{o}riL{IIil tt I(bl1)t(cttHll lll)ctlo[)()4", y: l)tl.t]t(lltt
[J'.DttcsHu)i ruoKttr:Lt tltt Cl.lo0errcro,u !ry, Iicorpa,l 20I l, c lp. 2.S9 .129. r , l , , ,',',',,,,"'rlr, \'1r1r11 1'1,111r|117r11, ttltit,ttlndlt,t t;tt,totttattLtrtVtt, IicorPirl
27 .f onrrr ,A,cpcltrlr ,llottltrtnd Il,tt(K( titti, Iit'otp.t1 1997, t r'p. .]2 rll
^lt,urirntrtrt
28 ls/o, slr'. .17. I i ,,, \,l,l.l ttlt'1,t1,',1ttt,,t't, llcrr1,1,q1l l()(r(r,slr. lSl l$8.
, .lf\r lf.,
t) l/_l i,l 1

*,r ;n; .1tr'irf ;

 trtic.r jirrra u snrcnl lin jiicvrrosti l)r'cnl.r orrirrr ,,rnirrr jirrr,l",
otl ,,vcliliih" l. i, l,,,,,1, 11.rl rr rr.r l.tt;tzlr,tlpsl iz lvr' ltt't'spt'litlvc lrtlli
tlttilo jc, nrlir.uc, rlo svojevrsr.tt'rg obrtrr koji jc olii-crr r-r,,prorrrcrrl *!i*tl,=t :lr, ! l,! r,, r,,,r r r' l, on,,l r ttl\(r.1t' i llorrovrrt)ll p()tvtdtv.ulj.l
firrrlicijc knjiy'evne pojave u novoln kontekstr.r", oclnosr.ro r-t svcsti ,,o i.,rr rlrr,ry,rrlr rllrlcl,r rt 1rosllitllolrijltlrrortt pct'itltltt".rrl
+irrr
o tl r e tluj ui o j ul o zi knjii.evnosti primaoca primr ne p oj ave u p r()c cs
u
interliterarne recepcije".3a Rei je o drugom imenu za vei pornenutu,
egalil.qri;lj{;u"ftsrc_ppclju p.t4vri9p{ayno*s_!i'l elgm91q.{a kontek.s!g u
bilo korn vidu njegovog razumevanja, i o-g_leiay"aiuioi ,pro.dukti:r. (
..tt'l.ovirre " globalizircije, postkolo-
r,r , . rlr.,,r( r,,,1,
noj tih elemeqat a. Z ahv aljujuii ovim zami sli nr ir I
inte rp ene-traciji" t{ 1,,'=lrr",l' rr..nr.r r rrrullrlirrlttrr'.rlizrtrrr rnogu da doprinesu
razurnevanjima, proudavanje nacionalnih knjiZevnosti dobilo je, tinl lirli,rr,,l r,lr,rr,ltttl ,t;t"l,.l)()ll()Vll()llrptltvlcliVanjU"naCiO-
IB se, novu perspektivu i novi horizont. , .rg, l , I rr;rz,'r,rrosli idlugih l<nji2evnostislidnog r9
{ r*r r, r,,, u \ r.nrr'nlr ltoslt' r'rricnj.r Berlinskog zida, ras-
lf
fnp,'=1., i', i r .1,,, .1.rr'll,r rrl.r,,n()v()q ttrcdunlrodnog poretka
Tihomir Rralovii Na(ra)cija
i<omparacrja
|3,tl'- l. i r, r .t r,, l,,l'r r, tt,,pl 1117y1yilnjonr" nadnacio_n3lnih.-i/
rr !r (r r lrir. r i'L
,1, t Lfit ' r'. r
I

Q:tb aEg:1t.q. ryyltjkultur alegm, po stkolo nij alizam - !o_qp na:z.r.Vl Ilr, i,,rr rlrrrlr l,rrr,,lrrrl..tl;1, Poptrt L,vropske unije, i obna- r U!t'r\lii

p_1_9-c,ej1i fenomena koji su, reklo bi se, u odluiujuioj meri gbelei{l lr,,, lr r,, rr, .t \,r .r l('n r n.tt ionirlttih clriirva na ru5evinama
.r r

drugu polovinu XX veka ikoji su postmodernim spletom egalitaristit. 1rl1il, 'rulrr, Irrr, l. rlr r ntrrltilirrltrrrnih zirieclnica u razliditim
ko-univerzalistidl<ih, liberalistidkih tendencija i konkretno-istori j" llrr, . t,'1, |,,t'. I r'11;111, tr1.,'
skih, oclnosno topolo3ko-singularistitkih i partikularnih grupnili, Hri"l':t.it I r,..rr,,,l,trttl,,ttrtlislit'ku vizuru ovde - u skladu s
kulttrrnil-r, rocinih i drugih realizacija, svoj odjek nemino.rmo prona$ll lrilrr lr,' rltlr l, rr,lt'ttt ij,t tr rratrci o k.jiZevnosti - mOZemO
i u savremenoj nauci o knjiievnosti.
fflurr,.rtr,, I r,, 1,,'l,
,,nrr r potlclrru ,,meto_dolo$ku mggg(qo-q!.
'fal<cl ono progresivno Sirenje konteksta razumevanja, kojc
u !trr,, - !, rir r,',1 r r,r,,r' l. r j r ievrrosti potvrdi upravo iz bogatstva
r

krajn j oj liniji prouzrokuj e komparatimo i komparatistidko uvidarr ,f,,,1i,.,,,,,1,,,i',rnrlrlt.r.rlrrr'.rrtt:t",t"oclnosnokulturamaizajed-

ie
da
"sam
identitet knjiievnosti kao predmeta proudavanja nije vilc 1 Er,,, r rr, r,l.r 1r' rr pil,rl1i11,,pokuiaj dadodemo doitopot-
razgovetno jasan",3s takoreii zakonomerno vodi zaldludku da ,,jedrrn
=itt. ,, ,' .,l,',1 ,r; I'rt;t7t'vttosti r.r kor-rtekstuiuSiStemUevrop-
od glavnih zadataka s kojim se proudavaoci knjiZevnosti suoiavitjrr i l c r =l, l r, p.,, r' r,,,,1 r", r" pri i'crrru pojam kttjiigy"qgrOiqleme",
r

danas jeste ponovna artikulacija knjiievnih wednosti koja jednirl<o lr,l,, = tlr,,,lrr,, rrl,rir'ntttt l)oirnJlrjem savremene kompara-
1,,,
uvaiava njihove individualne, subjektivne aspekte [... ] i nyihovc r ",, i irlrr. r r'.r'nr'nl()i('tl:r [rtrtlc shvaierr,,autonomistitki"
socijalne i politiike implikacije".36 Glavni podsticaj za taj ,,povr.r rlr, t,,,,i tr, I r rr rrrotlt'r rristii'liorrr, ckskluzivistidko-intelektua-
tak" decenijama nepoZeljnog prisustva politike, ideologije i kulture , 3 |.,r,, . r,,r' , nlr r ( ( r, n('t() zrrittno clastitnije i ,,angaio_v4nije",
u Sirem znaienju reii, u oblasti knjiZevnosti i znanja o njoj, dolirtr
l;i,,=1,,',,,,1, rrr,,t11 ',.1111';"1vrl i ,,protltrl<tivnirn" presecimarazliditih
je, nema sunnje, iz ,,duha i slova" postkolonijalizma kao epohalnog
i1lt,,l ,,;r r ,,,rlr" t ,,r',tttlittjricvrrih" kOntekSta.
procesa koji daje pedat dobu,tt pu j" tako najzad postalo mogu(.e f r.f ,,, r, ,lrr,',1, ,.,1vo l,urroznrrg kontckstttrazumevanjourazli-
lt r, r,,n.rlnt, r tt'orijsl<i svc silnlosvesnijim kompara-
34 .A,aouua \ypuutuu, IJJuta je csewcKLt rcttu eeuocw?, npen. Mupoc.lan ,{y4or, r\.rnlrn,r, pli lorrrc svc viic okrenutirn nadelnim
Cpeucrlr Kap.roequ - HoeN Ca4 1997, crp.25.
3-5 Charles Bernheitner, ,,The Anxieties of Comparison" , n: Comparative Lilt,rrtlrt
re ln the Agc oJMulticulturalism, ed. by Charles Benrhcinrcr, l]altinrorc ancl [,orrtlorr t"tt. I t,tulttnttlu,t I rlttrtltrtr, A (lrititrrl Ilrtrcltluctiolt, Oxford UK&
199.5, p. 2. lr,ri l, r,')
.16 /sfo, str. I (r. ,, , ,rr r rrrr,,r,rrlr lx"tttt'tltrttttttruttt ,ntllttt,t tltttct't' rtunltottocttttl, Hosu
\7 Virli, nlrr.: 'l'ltL ('dntl'rrLlgc ('orttprtniotr Io lroslcolottiril l,rltrtrl, !1fi115,ct1. lry Nt,rl
l..tz.t rrrs, ( i.rrnlrlirll'.c 2()()'1.
 problemima i poetiikim aspektima, skoro po pravilu je, ipa( ,rr.,r,, , ,l', rlrr, rr;trli,r. nccloumicamaikontroverzamakoje
nideqgg dg-meta - iako ,,ne postoji oskudica u pristupu kom 5; ;.,lrrrrr, 1.,r,, r sv,rlii vicl preuredivanja konvencionalno
tivnoj poetici. U praksi, medutim, postoje prepreke koje su vi lt nr.l,,,l l L'll,llll.l.
odredene kolektivnom voljom i shvatanjem nego predmetni ll. :irr ( r, lI rrtr'.1 I trlitijc nacionalnog identiteta Savremene
pote5koiama",ot p?je, statistidki gledano, u ravni beletristidko- : I rrpr.. l. .r,, r ,llugih juinoslovenskih i/ili zapadnobal-
,,,, .rr,
etidkih komparacija najde3ie praktikovano,,poredenje domina ih F r rli :-, r r'',1 r, l. .ro, uos[.llont, i u sludaju joS nekih slovenskih
r

intrakultsrno, iak i intr anacionalno".a2 Uprkos promenentnim I Gt r,,p, :! ll, I l ii :, \ | r, l.,l r ltojc nrrstaju u zajednicama dinamiinih
kulturnim i interliterarnim tendencijama u razudenoj teorijskoj p gf+l r, i i lil,iilr, illl.rrrlr P()ltliirja, to istodobno znadi razumeva-
dukciji na5eg doba, kolektivna volja za srar,njivanjem kulturnih/kn r tL, : t :, i,, r, l,,r, l,r i r i l t i slda$njih,,-s-tari!rl'.i,,novl!r'r,,bliZ_ifi"

20
r

21'
1

Zevnih tvorevina i njena individualna realizacljai dalje su, drugi ll, ,,-r1ilr r , r','r'ilr" l)r'trgih injlhovihi{9n!1!-e!q
redima, preteZno au,to centriine, okrenute s opstvenim,,,unu! gnj irl" Fll',,i. =, l,.r r i IrI r'r .r r rr irrr slil<arna druitvene stvarnosti u sadei- i

Tihomir Brajovia interes ovanj ima,.ops esij ama i relacij ama, pa iz to ga plgizlaz!.li.ollgl
=ilr,,,r =", |i |,,t r,r r( )!"' 1...',,.rt"krio ili pit U"t"lrirtitlirn rridt Na(ra)cija
il<omparacija
(omJtaral vn
denliter
verza izmedu,,progresirmosti" knjiZevne/komparatistidke t-eo.! I rrr==ilr trr,lrlr" l.olt.litivr-rih predsev_q, s*tryg,!_qllj"p.!_"m1!p.v_a., O (omparal vnom
dent[et! !]p:r(c
svoievrsne,,regresivnosti" interpretativne komparatistidke p*raksc, rr r p,r r ltistika pri lome zaplavo gyek pqdlva
u=-1,', =l,r r I 1, r r,r 1., r (nl Zevno5t

gl:, il,,,, i.,,, I r,,,, r,, I o I i I o iktt m, b ilater alnom ili multilat er aI-
r r

i! r r==rr,,, r :,r i ! I,r t,ty r I t I r t r i sl itkom naielu saobraianja i uzajamne

lEtlE !! r,,r i r,r, t r. r n,r, itlt'j.t, toposa, s4dlZ4jqr kpnfigUfa_Cija...
(9 mp ar ati;tikq kqg 96 n eumitn o,,angaLo v ana" d1$y;
! ako-r
zivna delqtnosf, kao pre svega kulturno i pogtidki zaista samosvcsno
aet(o")i"je, podrazumeva, medutim, svojgvtsnu,,(re)konstrukcijrt{
nacionalnih knjiZ_evn-ih identilela u pgstup_kg gtvarno razumevajui'r'1 iir tlri, ,,rr s,l1 ,l.rtt,r ttiir', ttrcclutim, svejedno u kojem se kon-
piilit;tilj; Drugog i drugih, a to pre svgga z.44ii putem uval,uvs. lr l,,irrl,,rr.rlrr rrr' ,,( rt')liortstrukcije" identiteta nacionalne knji-
nj a kulturoloSkih, ggopo]itidkih, ideoloSkih, informatidkih rea I j l I i reti 1.r.,.lr,rlr,rpr r lurrr.rit' rrcko delo, pojava ili proces, zato 3to,
kreativno-estetskih fikciqnalij a, odnosno razumevanj a konkre t n i 4! r=!ir'f r, !lrir'r'/rr rrr;.' rrvcli. u jednakoj fireri primenljivo u ,,asi-
aktu.g$giqtorlj.s-ki,h rglqcija i !2, njih izvedenih, umetnidki ,,naclogr'.t. !5 i1rri * l.r, rlr / nr('( lu liulturnoistorijski i knjiZermoistorijski
r

dgnih'predsfava f.slika o sopstvenoj zajednici i drugim zajeduicirrrr,l,
R9_Q[vng_n-o-ve-{lqgrplttr_", poput komparatiune poetike, imagltlogijrll
llikulturne memorije,gkoje savremenim metgdima i gr.-gdgtvirna pro
*a"ai" iiaie, poZnate-probleme i relacije, 41_ogq-d?-!u-du od znatue:
41 Earl Miner, Comparatfue Poetics, An Intercultural Essay on Theories o-l l ,iltt ,rlut r',
NewJersey 1990, p. 3.
42 isfo, str.5.
43 Vidi, npr: I magologt: The culturdl construction and literary reprcsentdl ioil ol ntltn
nd t'horoclcrs A critical survey, ed. byManfrecl Beller ancl.f ocp Lccrssctr, Arrtsllrl,tttt
NcwYrrrl<2O07;lQkovidimoslrtncztmljc Llvoduintn,tologLTrr,pr-ir. l).rvor l)111.11',
Zlinli.r Ill,ricvi(', L.rhorl<n I)lcjic'l)ojc i Ivurn 13rkovic, T,isrcb 2(X)9.
.l,l Virli, rrlrr': ('trllrtrrrl Mtntor.1, tuttl Ilr( ('onslntctiott ol lrlrtttilv, e tl. by l),rrr l['tt-
Arrrrrs.rrrtl l,ili,rrrt'Wcisslrt'rt, l)clroil 1999 I ('outlttrniott lo ('trlltrrrtl A'1,,,,,',1, .'1,,
,/r,t, t,l. lry Astrirl lrr ll, Arrsli.rr Niirrrrinli (irr toll.rlror.rliorr willr S,rr',r ll. \'orrrrg),
llr.rlrrr Nr.r' \'orl, .)Ol1l.
riili I i' t,rl. vrlr Irrliozvlnih ,,velikih" i,,malih" kniiievlg
lult,tt r . l,, lrr,",t r,ur(', i, s tlruge strane/ u,,simetridnoj" relaciji
llu ;'r' i!,, , r,lrr, r', rr( ) tlr trtill od njih.
ir,,:r,,,r,,rl1r',,1'oli,rzrrjcistorijatkomparatistike,,,asimetridne"
*4ii= i!ri,', :, ! ,rr! !r,rrrrr(', svoj istlliivatko-proudavaladkiizrazp1o--
H:.,t!= !, i:! t'{rrrl'Ar,/.rrrtlrtf. lrrirrtvczamakojepopravilupodrazu-
$c,ri,rl.i,,.l ,r,,lrrl,.r,rlrryslit'tlodilc,ustroienepoprincipu,,uticaj-
prl' ,r.',;. r t, I rl.lorrr, rr rrovijc vlcurc, iu tzv. tipoloikimodnosimq
F'i- ,,,,,,,,,,, ,, , 'rl nrr.rilt,rrlr',rzrrrrrcvljLr uoiavanjeformatirmo-stnrk-
t:==,;:,:1, i,,rl,r, r ,r.,1r,,,r'nllr l)()l)t in(il)u,,ltrrltlogijil-razlika".as
i ,,,:,li iri lt(,,1,,;r, rr,tit'lrri r'.tzlozi protiv ,,prcor:ijentacije" na
4=l i ii., i l'r, ,,r Lr,lrrIr, ,,
Itlouirtvrrrric tiPoloil<ih oclnosa iu okviru
. r.: ,,;!, r,1,s, 1;,1 r/nr{'(lrr rrovilt slrrlilt rr.rt'itlnltlnilr l<rrjiicvr-rosti
 cvl.t)psl(og.i vilncvl.opsl(o{.r l<r.ug1,
lrrlrtll jc Iul<vlt rrrogutrrosl zr]
Lr postupkr-r disku rzivn
og o blikova,.r,i. r.u,",,
;::l:ll :'!]:,]na
k.jiievnog iclentiteta,rn.io,rn, Iokal'a/rlgiil;;r;;.;,,i;
je, iini se, nije apsolviralj u potpunosri usvol
l:11::11::""ek
konkretno-interpretativnom tilr l t = l, r,1 , Ir,rri,', ,rlrr'lt'it'rtrl trlrlvrro[c),cnirrt sutlejstvttm
razumevanju.
; i,.,,,-,,'i{,rlnt 1t'rs1tLI'tit,r. 'l'o zrrrtcti drr [ri aktuelni,r
rri r1, r,l, rrtrt, t,r',.rvr(.nl('n('sr'psl<c l<lrjiicvnosti - skupa
*tiilu r r-,.,!,i 1 rrl,r nlln()r' rlijltltlorrijsl<og l<ontinuitieta u
I d e ntifika cij sko dero v anj e ko mp :11,.. l";l' ;,, rr,,rl,r r,.1',,lr,t Pl'iltrclcrr izraz rnogla da ima
22 cesima knjiZevne (re) konstrukcij
ar ati st i ike v i zur e uaktuer' i r rr
!i f.r r,"-',i .l",il,' ,1.,,,1, 1,qrl1/pi(rr.q prirtcilto i bitno kontekstual-
na evropskom prostoru praieno
e novih_starih kulturnih n rrc
je, drugim reiima, svojevrsr
l, 1.,,i,1,, 1,, 1 .1,, 1, I rvrrorl srurrcr.rrvrruja onoga $to tendira 23
Tihomir Brajovia
koja ," ogi"da .pr".,,rir"i u
5:T::"":r:m
ran o g ( tn te r ) na c i onal izma " ,,zvanitno,, dcct: Na(ra)cUa
i.llnLrteL kao njenog naielnog, teorijski ikomparacija
vi$cst
overenog i prihvaienog polazi$ta, r ir.r)il rrili, l

i ,,nezvaniino.. re_centririt a,t l litl Lt L.f

:r ,tr., ir i
recidivnog eurocentrizmo luo p.uktitrrog
rriJu I"anog metocloIt !
interpretativno renoviranog ru l,r( nr.r l()nlc, r.l t'rvll<vornpristupukaoper-
p rrn orioirolimo. p ritome je
r.r.rtr
roiiti i sirnptomatid.r., .urlikrl, onrr|opill;rr#;'ilii
prve, , orklonr-r ^"du,
ooi,:" I r .'rr.rt .r;, .rlio vci' rrcmlju jednaku knjiievnoi-
1lu,':',1.to.Ptiktqnj "d
;;.i;,;l;
kolonijalnih ko'srafi I r r'.lr,rzrv,ti:lirr prrinju.
aj u .,i!q!om'f kulturnom
:1n' -!.91 nacionalizmu k"u t, rul ri li rrt rtr't .i.lvr'('lncnc srpske knjiZevnostir_gd-no-
od,,povratn j
og",, ofi itrLo"nn o d ejstva ;r;,
qd" je vei pove"s,'o'i,rrtni,i,ra prevlast plancr,r "id ;"ffi;; I r (. li r j i2evnosti odgovarajuieg polo2aja,
r,' r i.r r r

ff::ijl: :1-.T,:
uticajnih jezika kao dto su engleski, francuski,i,
l .r,',lrn.urui rlr i sloi.cna, komparativno ustro-
Spu"rf.i, a*r,.', It,.r't.', ,',Ir os.r, rrt icirjl, tekstualnih kon{iguracija
r
s oy sa"", u 1 bivs ys ge av,il e, rc c i
,:"'::,^]T: llvgegispolj s!94os el I r r l| i..,i', 1,,',, ,.rir..,1 .,,r
vt'e,,lirrrrt'rniz.ovanorn" tradicijom, ali
uz
-donekle
sliino "
avanj e rro.rog l"lt,r..rog nacional i zrrr ir, 4.,.1==l!!i',rirl.l rlr ,,.r1', r.rt ijc" tr odnosu l.a niu, a ne kao isklju-
:ji:-lTl |".*r.TrF dejs1va,." tut o'dn_rl napustenih driuvrr Ir,r;r rrr', ,,ppslvt'rriltr ,,spletom" omedeno, zadato
s truktura

klanj
/ o kvira i ku[ urnih ko n g truksr;,
r""o"riarim. evrocentristidkirn porivi-u
aj ui
;;"#;;;;ffi il,X rrr' 11..,1t,,'".7
i ;,, I
redbenim
interesovanjima.
'it".n.,.,,,
Ovo je, iini se, pos,ebno ugdlilv,o
.
tinuira.nograzvoja,
kod knjiZevnosti tzv. rlisl,tn.
kl$:uz neke a..,g" (rnpui;;j#il;;;._,',
j uznoslovenske kuldi;l i:__
i*luo ko, e svo, e'm:il;ffi
okvirima, nestabilni- ot*J"ortiti* prliulr.ovske
a u
; I ;, i i i, pilr
kons.ritr,rt r;e, tsi' r, 1,, 1, I r .rri r r tl.rrr.rirr jcnr
geopolitiike koncentracije itehnorojkog, r I . lrI 1
l.roimanju civilizacijskih
"kono-rko-korpor.,rr iv
nog, o dnosno infbrmatiiko_kornuniku.ilrkog,,ukrupnjiva t:, ,. r,llrrI rIt'l sr';rslii' lirrjiicvnosti, kao i identitetbilo
r,

k,::]::.jTog iglobalnog trencla, ,ri.r",' .,rp"rrr.rno,.rr..r)t,n j rr,, l<,r rr *..i. I' , , ,, lrl,,. rr,rt ror1.1111l.' li.rrjiicvlrttsti, Lrosta,19g,2,3p1 vo'
,.krrcr m " putem vec poznd tog,,.vertil<a irtrrr.l i : .r r ,: rrrrr,.( r'.r ) v.rlj.rrr,r i lrez rrcPrcmg,sliviir teoqljgkrhl
hrog.., korr l.r ktlr. _[ ;;; t- i, I,,, r ruunrl l,orrr|.u.rIivrrilr lcl.rr-ijl i sar-neravanjar bili
kulturnog p.veziu'r'rl.r s riter.r"rur.rrrra ;",r:,, f , '! '
korrtir.i,..r'rrt r..rzvitri.r, rrrrr,r t, !nrr .r rr.r;t t'irt' r jt'tlrri i tlrrrgi sl<rrpl. lt'
naciorralno znada;r.re tratlicijcitlrrgotrljnih
Lrtic.r,;.r,
rrrrdrcdcrrih i l)()vcsn() rk,tl,rrrrr
1.r.vlaii-crrih ,, ,rl.,tii i,ii,-t1,,'i ,1ru.i,,,,;,, .rrtrs
ktrt'1r1151 l<oji sc o[rii-1111
irrrt,rrrryt.sirrl.rrirrrorrr r,t,t.ttltsktt
P11ryi71rs;1119 ,,,,1 , | ,t, .l,rlr/(,\'Dr, r'r.rzryr' llrrl,rrrijt", Lt: /itrlrilrs/rr' sltrLlijt Ltrl
lr.rtji)1t,111tr1. ,,,rlrr,,.r rrrlrrrtrtIt,ll,,11'r.r,l){){)1,.;tr. lO.l llfr Srrr'j.r(,rriltrr,
 Srri,cto l<rrznno, izglcda ds nlcionttlni krliicvni itjcntite li u t
snlt vrentc zLtprauo i postoje najveOna porctlhmo i komparuli
teorijski osvesienom i praktiino operacio'al'o'r sagledavrrrrjrr
nosti i preq4 {rugip.ra kao onom postupanju koje r-r krrj
1+zlike
liniji odreduje ko smo i 5ta smo u odnosu na njih._I q4,poul.r$i
sopstvene prgdgJavg o sepi. ga-m!!ra, n?J?v.!o. A uporedivati i l<r
pariiati woju knjiievnost sa k rjlZerrrrostima dr'gih lrnl
"aiio"al"u
onalnih zajednica, to * kazano teorijskim Zargonom na$eg doha
moZe da znadi i na drugaiiji natin,,pridati" mnogo puta (is)prii tlri-:t i t l t,,l'l I l l\.A l R()Ml'Al{A'l'tVNC)
24 prekidanu i nastavljanu metanaraciju, sada u znatnoj meri korrr lFr :,,11 lil' ,l I l.f .l lll,lrVN()S'l'l
zovanu nizanj em ko mplem ent qrnih sub nqr acij a, koje bi u prov i
Tihomir Brajovia nom ,,mozaiikom" zajedni5tvu mogle da budu jedna od instrul<t
i izglednih alternativa te, nekad neprikosnovene, kanonski shvuC
,,velike pride" o literarnoj kulturi naciona.
I(omparativni identitet srpske knjiLeunosfl - to se, po svoj pr
danas vi3e nego ikadapre, moZe u neku ruku razumeti i ako pogledamo isto-
kio ni",-,',,]ri f *l r,,1= 1: i l,r t r l',,lil,',1, rr,'1,tit'otltlt.r' Ali,
'neprirodnosti""
i stvarni identitet, ono_,3to oqq je-ste u vazda iivoj interakciji ilil,t,. i,lr , ,l.r ov.tl<vill
1

s clrrrl ' rrr{r ;,' 1'11t1.1

knjiZermostima i kulturama, odlosno u Pismqiztudine,
$ferencij!prema njirna, i Irr is' =,ri,, lrr;rr111 r,tt',1,t olpotirritr Pelcideva
ono Sto je moi.dabila, ono $to mislimo, priZeljkujemo i snujcnro tsri rr rii',tr if rrlrrllr l, rr;r1',,r t'Pisttlllrrtre proze o drugim kultu-
jeste, ili ono $to bismo hteli da ona tekbude ubuduinosti.
f *?ii,l;.,,,. rr 'r1',1 'rl l.rrlr/('vrr()sti, l<ojainadeimaprilidnoizda-
, ii'',,', rr | |, r'.r ll r(' r l( )t t t i:ltt l't.I, llodev od putopisa u pismima
rrl r i i;.1 1,1,, i 1, ,r, lor',ttt,t I )tri'ii'll i Isidore Sekulii, pa sve do
:.r l'=! i, ,r i \'r,1, ( l!,lll('tt()vic tr rtlrjnovije vreme. ,,Govoriti o
g l1,li,,i rrijt rt. r t,.v()rili o rtt.t l<orll doveku u toj tudini" (16),
ili- +r,r,,f ' l,tl tt,,.r,. t ! t ttrt t ( )olitrt koje su pojeli skakqvciu pro-
lr *,"r'rc !riilr trrr"lr,1,r,l.rri,tv.rjtri'i da rastumadinavodnu,,nepri-
,l ! ,,i. ,r I i' , pll,,z,t;.t sl pslitlg piscir u Londonu, a ne u svojoj
g l.,,,ii i, l!,' I'rrr,,, li l,ozivrt rrtcsto [...] sonimazakojepi5e"'
xi. !ii,, i li r, lrr rlt tr r r.r,,;,l it o.llltl" jcz,iiko i kulturno okruZenje
r

i,,i ii,!.1, I trr rlrrr .rrrrl,rlt'ttt iijrr prorlrcrlir odludujuie razlikuje

.,,rl .r,,, I r,rn.rl.t i l,iltt liog drtrgog doveka utudini, pisac
1,,,t .lr llr r/rtrrr(o! ittt lsltld lltltotn, medutim, pravi
svo-
'
l'r r'.t r, r,r', l,' .llt ttPttzttutlr Britance, nego jo3 bolje
rr rs,u r I

r, '1, r l. ,rI'. r oVt'[ s l].rllirrlr.r vidi svet, videie se moi'da

rr,rr I I rlrrr1,rrr,r, li,to rr oglctlltltr, vicleiemo sebe" (tZ).

'i', 1'1,1 1'1 tttrt ! l!trlltr, Novi S.rtl l(X)'1, str. 1.5. Svi tlsteli
nrrvodi

i!,!!,I,,t",,,,,'l,rttltt,l)r"( rr.lttl(l',.l,t,ltlosciozrl.tliclrlgirt'icijutrzl-
,'l)t'rr.rtrrr.rlizirrgcrrlturrllr.rti.rr.rljsnrs:r)lrrlti(.ltrrrrrl.t,.r,lirres.l Arrsrr.rli.r ,r,r, l" r l,,rrrg,rl(rpurr,rrotttltlisl(tstl(lilliillJV()(liizptrttlpisrlih
Lttttl Nrtrl lliont ntu,. i:tltnti(, ()() I l().
l).
 Mctirfirla cl clrugimir kiro o ,,ogleclalu" sopstvcrro gkulturnog
Srlrt,, rt,,, i ,r r rrrr'l.rlrrti tl ,,ogledalski" refleksivnom karak-
lcfa, zasnovana na isto tako metaforiinom shvatrtnju o ,,videnju Hr i,lrr rlr r,,;: r I ,,1, ltr"trog viclenja drugih i Drugoga, Borislav
1,

kao izrazu bitnih odlika onoga ko je nosilac tog videnja, na u tlr, q, ,l,l l, , r',\ un .,rr.r liniji" ovakvog shvatania, oliienog
nadiry moglo bi se reii, dotite problematiku (samo)razumev4liry !t r! r ! r I','
r )v i r)) il heter o imaginir anj a \ a4-9 iryqryl
rri rr IrIr
(

titeta rnjoj odgovarajuiu , imagoloiku plr;gqktiyyu tumadenju knji'l

nosti i kulture. ,4gg_q!g "qy-oj !!k moigarno videti samo u oglqdqlu., I iirrl ! I i I i, l " t,r l'.r r,r I t r najveiim delom se,
li. l)i.slna iz t11Q.-11e

je i sa na3im unutrainjim sopstvom", primeiuje, tako,Jan 4g111g *lt.l,, I |,, | | | |, r', \ r'\ ( ), vrlo desto i duhovjto rgzm!$-lja-1j-e .o-
rr

svojoj uticajnoj studiji o kulturnom pamienju i shvatanju ident rri.f rt,i,",' r,irrlirrtr'rr'r)/i1rirrra,.g_{nos19l9lij.eima,' at9 i9 Ieii_
dodajuii da ,,ovo posmatranje kroz ogledal o, re-flexio, ima strul r rr-=!.rlli rrrrrr, .r pti torn pirrcijalnlm !svrsishodno s,elek-
26 stvaranja svesti i reGksivnoiti. Radise o nbiem mnogo r,"."- oJ plr,l=,=, rrrr,r, lt l ,,rrrplcl<sit.tra predstava o drugima i o sebi 27
igre redi. Odngs.9a drugrm,a je.pjgdao i o.d:roq ga samlm sohqll*'r litr i,,,,s.,,1,, I rr ,{'1,\litll rtlcstima" ukojima je koncentrisana
Tihomir Brajovii slika pojavljuje se i u uzorno imagolo$kim teorijama i njimi rr rl,,',,,,,, I, I r r, t,l isti ltl<tivnog,,zami5ljanja" i identifiko
r I rr r Na(ra)cija
i komparacija
l(o rptIlv]r rajuiim metodolodkim razumevanjima.Joi u prvim sistemati ill.l u' : I ,rltrrr.r, l,,,l,trl.tciirr i celih nacija. ,,Ma koliko tg bilo I r.lgo oj tl
p{r lpr(l rir

poku3ajima odredena kao ,,funkcionalistidko" a ne ,,esencijali r i r* 1,r ,,, ,lrr,,, rr.rr,ilili srrlo da narode poistoveiuiemo s
podruije koje ne obuhvata samu neuhvatljivu ,,supstancu" nacit l 1,,i, r rrlrlr ,lr zitrto lctrakteristidnim", beleZi, tako, na3
5rlr,(1.(rrl ze! rai!l

nog odnosno kultumog identiteta, nego,,nacionalno samorazu t il*, .,,,,,,,I r r1I 1 I r1 r r,',Itt l'risttlu, navodeii pri tome verovanja
nje, sopstvenu sliku i njen (ogledalski) odraz (Bild und Spiegelbild)
| Fr., E \rrrr r rl.,ur( r su prccluzirnliivi, \-9m9i disciplinovani
u kulturi i umetnosti dva poslednja stoleia",3 imagologija je danrrs,, r F=Fl, ,1,,1 .',r l,r st'lrr' srllttraju hrabrim", a ,,Englezi su
gotovo sl-rolastidki @fut1q*C k"oterninoloiko-pojmovno i metorlr
Ski stabilizovano ,,istraiivanje u polju naiih mentalnih slika o
i o nama samima".a To znaii da ie, smi5ljeno i metodidno, ,,irr.ti
lozi imati posebno zanimanje za dinamiku izmedu slika koje k,t ir n,,.t' \rr, ., crtulcskoj ekscentridnosti toliko su
r,,, l.lt'
teri3u Drugoga i onih slika koje karakterizuju neiiii vlastiti ide.rtitcti 1E,l.i',,,l,,rr r',lr'rrr livropcjrrc [...] misli kako je ovo narod
p-ri_demu je teZi5te uplavg na ,karakteroloikom tumadenju kultuntl H,.li,,.r g,1.,1,'. l,rrl.trrskitn iskustvomtudine,odmahdoda-
razliditosti",s buduii da ,,imagolozi moraju da krenu od subjektivr & t', i,,lrr,,,l.rr n. nrl('istirr.t. l)rclsedanEnglez [".] nijeekscen-
slikovitih predstava i moraju da pokusaju da analizuju njihor,u illr , =,,,,,, lr, r rr,r ',r'r,;u itttovittLl: olto $to stvarno poseduje i
'rrtrvr.
ciju i funkciju, usredsredujuii se na samu tu subjektiwrost",(' inr,rjrrrrll .lr:rrr,, i, ,1, , rrvr'i. 1,' 1... I tr zrrtlniem vrtu niegove lidnosti i
naravno, uvek na umu to da su ,,slike koje se tidu karaktera i iclcnt itt'la I i l r rl r.r r r r,,.r',lt'r't'otilrttc, rr to znaiipojednost4irtjgn-eiu
[...] konstitutirne za obrasce nacionalne identifi kacije".- Ir i 1.,,,, :,,, iri,,, rrllt'zrttr,t, Itckid' iini se, u isti mah sugeri3e
Ii

i 5 r','i I ,,y.1, .1 r1 ,r,,1,,; z,rliolri.rrrtlsti r.r dobroj rneri podriavaju

111 -li!,1 1 .,,,,r, I rr r r',lrr lttrtkttitto rryotrcbljiuefkcije,itostereo!1q!
2 l(ultura pomienja: Pismo, seianje i polititki identitet u ranim visokinr kultut,tntsr,
prev. Nikola B. Cvetkovii, Beograd 201 1, str. 139. iir,..,,, ! i 1r rr, l,rl,,,l.t st' liitr tlrLrgill ili nas samih.,,Ispod" ili
3 ,,vorwortderHerausgebcr",u:Europaunddasnationale sclbverstiinduis: lrrrrl,qrrlrr
-=
rl r, ;',,i r .rrr'.1'" r'r,ll;tv,rgttli.tztricscpirkonoStoznadajniie
t
gische Probleme in Literatur, Kunst und Kultur des 19. und 20.
Jtthrhrntrler./s, I lcr,,rrrtgs. rlr. ,r.. L,1, I tr, rr,, ('..uno)r'.tztttrtcvltttjc, lr to je ovde prikazano
geben von Hugo Dyserinck und l(arl Uh-ich Syndr:lrn, Bonn I9lt8, S. 7.
,l ,,Forcworcl", in: lmagology: 'fht culturd conslnrtlIott ,tnJ li!r'r,t11,,1,1,,1.\r.nIillrrll lb*,, , : , t,'t t l'rr.r,l,'1.',.tlrtosl, ,t ttt'cliscclltriinost, to ie stvarni
o.l' nnt iontl chorttctets A critictl nu"vty, F,ditcd by M.r n ficd lie llc r' .r rr cl ot,I Lt,r.r *r,nr
L=.. ei- | .,: ,lrrlr r, rt ,'.rl() .lrtl()t'
};.. .lrll()l' Stttlirtrcttltlttc ltottcsti llritanskog
Stttlirtrcttltilttc pottcsti
Anrstcrrllnr Ncw Yorli 2(X)7, p. xiii.
.f
i.,
!. r .,!,,1',l,,,,,,l,ri,lrrllllt,tlr;,ttri,rrrl.ri
,t ',I !,1r" il lrl(rlllllll \',lll,,ltl,,lrrrtr trcbllircci?- r:rdO
I

.S /.s/o, xiv. $".,= I ',,1,,i rr,,r,l,,,l.trt,t,,, llotl.ttl,l ,,lritilirltlczicvci-i1-rosclli

(r M^trrli ccl llcllct,,,1)er ceptiorr, irrr.rqt', irrr.rqoloql,, u.
Fr. i ! .i'... t ltl'r), rl,r I't,'rt,l,t, tt olrlltt litlji Prilitti s,tttttltlt,,l'rt-ctl
7 locI l,t't't sst rt, ,,1 rrr,rr',,tlo1'1'; I I islor 1, .11111 rrrr'l lrorl , u g. , : !!,,r! r!lr ,1,, ,t,,,1,t',.1';\'llll 1r,rr.ltlolls.tlltoq, ltlizlrog Itlqll
 'r.,l.t
.r,t.l(
'tl't',.'ll()1,, .l.'rr, l.,rl.,, ,,1,rtrsr,i.trt l)l.i't(.t.,ll(
z.tl.l;rrr l,.t ' ,rl1rr,r',1 I I'llvl(lll()sl l'rrltrrrrrrlr l'liit"r' iz'r l<ojrlr st'
rt,l( rl(', s,rsl.rlllr'rrt'svt.otl s.trrrilr p.rr.rtl6lis.t, rr.rjplriirrije jt,stv.,r.e
rr;r,
: ,! ,,r, ,,',g', t t;.tltt.t" rlr l'.tll ,,1'r'lorrri'llrr'r" tl''ttlicil'l (s'r
n.r s\'('lu' ( I lt)). ,,,1, l'r,l','rtl.rlt.t'l','rt,ltttqtltltt'zlrlrvlrljtrjtrc-irrjcuovtlj
ll,ri.v.ri rr.rr'.rtl.lisrrlrri o[r't p'crlst.rvli.l,'lc(l.tirrr, tlru,,.glt, , 1, 1 rr'l I,tltttr'.l r t,coqt.tlslioi, politii'l<tl-istoriiskoi,
rrr

tl.rlski" rrrt't.llirliilrtr sporrtt izrncclu lu'te rointogirrirtutjd i dt.ttoity(teitl t . ; 't, ,'i, ,,t rlrl.l ,l.r,;, tr.t ttt'lli rr.li'irt vitlcti slitnclst t't opretuo-
t rru jtt u I'istttitrru iz tutline . Skrivajtrii svojtr obidnost iza kliieizir..rnc +{i .., i l,, r,,t r t r, t rrrl,r, trst'tViti Po strlrtri i htltimiir-ro redukovati
lJ.l(' () t'lisr'e rrt.ii'rrosti, Errglezi u stvilr.i, .tk'ive pckit, poclr.).rv.r1tr ! ri,,',, .t.r1.r''ltv.rt,rrri,l, i prihvrrtitiprotivrednostkaonadin
i l i, l<rrzirn o i nragolodkirn rednikom,,,konstrui$u,, ,. i ..1, i r,' rrrlr rrlt rrlrtt't,t,.t to Pravogovoreii-znaiii 1t+,n^
Ze!enu /potreb rr rr a!
i.'r, L, r',( l,.tirriirtt.l,tl.rbiscpokazalokakomimoonoga
28
preclstavu o sopstvenoj neobiinosti i izdvoje'osti, koja je isto t.rli.r
kar.kteristiina i za Ralkance, (bivse) Jugosrovene, odnosno Srbt,
.I
f
L
. , !.
r=r i, ,,,',,, ,',rrrrl;tt'()l)()st()ji ict-Lrgadijaperspektiva,kojatahu
?o
buduii da su to ide'titetski nazivi koji na razliditin mestima ult"r:rij , i', i ,, l,lrr rzult'ttt izvestrtltnsmisludovodiupitanje'
raju u njegovoj knjizi. ,,Lna naroda koje brzo upoznate, nikad kasni.je i,,l,l ri,r rrtl lrrrqlczrr Ll sverlu razlikovali ["'] ima jedna
r . Na(ra)cia
ikomparacija

nemajuii razloga da ih rnenjate. Verujem da je takav i na$,,, upravo , r 'r,,r ,,,,' ,lr, rrr" (198), tvrdi stoga Pekii, apostrofirajuii f)rrslxril '.'il
u ovorrr duhu primeiuje pekic, ,,ali ima i onih koje brzo upozrratc, ..,1',' ! r rrr ..p.ttrii'rlrl strah od Evrope" britanskog ibalkan-
irir!it (rr:L:i i
da biste posle niza godina shvatili da ih uopite ne poznayete
[... . ,'. i, I ,,r' | ,r I'sliou. tncntaliteta, da bi, uopStavajuii, potom ir:T

Meclu takve narode idu i Englezi" (st). rista narzgGd nepremo.sti-

I

,,,,', .rrrl(' iztrzctnosti, nepripadnosti, samosvoinosti"

-rnh
r3glika nastavlja se konstalacijom da,,Englezi rri,o l"ko.rrbod-!-* ,i,' 1,, ..1'.r,r i Iilrglezi, mi sebe smatramo izuzetnim' samo
svet i nisu, kao na5i [... ] stalno u nekom somnabulnom transu,, i :ii! ,!ri,,1,,1',,,1'.t'tli,, j.ttrrizbogkoie'trivijalnerazlike"'(ZOO)'
(60); na drugom rnestu, istiie se da ,,Englezi se [...] kao i ostali i, , ' ,,,, ,r rrt.rrploil<i uzornom duhu znanja o tome da "vred:
',,
svet - ne svadaju" ( t oz ) , da bi ova tvrdnjc potom bila delirnidno ,,,1, I rr,,,',,,,.,
"i;" i ...I ni3ta drugo do refleks sopstvene tatke
ispravljena, u imagolo$k1,,bogorndanoj,, komparaciji, u kojoj se s! i, i,,,\ (' ll()r('(lcrtjc po razlititosti i slidnosti istovretneno raz-
pojayljulu stereotip(izova)ni predstavnici dvaju naroda, ,,Ako se dak ,,,' r., I'l 1,,l,r ,1,, 1l'ctlstave krainostima koje se svoiim rubovima
1rl'ctlstave o krajnostimakoje
'11,
i na | ... j rudimentaran nadin svada [ ... Errgi", se svada iz potrebe, i i,', t, i 1,,, t,,,,,," t,,' kategorijalno saiete u paradoksu engleske sldo-
]
zivorad iz tajtine. Englez se svada ra.ii koristr, zivoradr"ai t"rii. i . r, i, r r.r 1.,,, rr 1,r'r.rtlisir,,da bi pod niegovom zaititorn negovala
r

I najzad, Zivoradse najteSce svacla zbog drugih i za druge, Englez i.,,, l,',,'.t r .r rosI i, krajnosti i nepornirljivosti" (48), 3to se u neku
r

uvek samo zbog sebe i za sebe" ( tO+). e etrdeset pisama posle tJga, .,i ,, , t,,,,1 ,,,lrt'tlctritn uslovin-ra moie razutneti i kao "ogledalski"
ovo kontrastivno ogledanje, u kojem je, nasuprot tipizovanom I r i,rirr r.rl.() lrc, naravno, u svefiIu veran - ,,odtaz" onoga Sto se
skom gospodinu DZonsu, Zivoradpredstavljen kio nai mentaliiet- "rrgl"_ tt'sttl, kontekstu balkansko-jugoslovensko-srpskog
', l, rr r',,r r r tt r.r

ski prototip, svedeno je na ietiri lapidarne receuice: ,,Slika arrglo_ ',,,,'r,.u!n('\l,trtjir,irnenujekao,,tainana3emarciialnepsihologije"

srpskih odnosa nije vedra, ali je poudna. Britanija je gledala s-Ioie ,, | !I r r(.I )()nrir-ljive i ratoborne prirode.,,Bavirno se ostrwom koje
interese. Mi smo se bavili duiom. Ko nam je l<riv.. (233). 1 ,r I i r,rpr, i,1li1.v neZelidabudeipoluostrwomkoieuEvro-puhoie
Pa ipa(
ova (inter)nacionalno didaktitna ,,naraclja,,,u koju na !r 1 , ,,, 1,rrit.r jtr" (ZZO)'slikovito sa2ima Pekii ovo autorefleksivno
mornente prerastaju Pisma iz tudine, omoguiuje balkanskom/srp_ ,, odnosno enlesko-srpskih relacija kao
1,,, 1, 1,, r t,rrrslitt-balkanskih,
sko'r ditaocu i neku vrstu kulturne utehe. u pekiievski paradoksal- ,, l,l r r ;r rr,' rrporeduiuieg kulturnoistorijskog ogledanja svoje vrste
,to1 ono ito je u prvi mah izgledalo k"o opredno, na drugi, ,,,',., 1,,,', I i, g"og.nfrkom-rubno5iu oba prostora u odnosu na sredi-
?b-.1"1
,,ogledalski" refleksivan pogled neretko, naime, rnoie da se ukaZ! i ',1, ,1, ,, 1....rr',tinenta. Njegovo
bespoitedno b-aratanje stereotipima
kao izraz skrivene sliinosti. ,,Balkanska aljkavost ovde je leiernost; , I l, ,, rn.r, tr littjem rr, stavliena shvatania i "ove" i "one"
- ^u-pro,r"*
balkanska nepouzcianost - opreznost; balkanska pritvornost pro- r r rrr, , p1rlil17uie da ovim ustalienim formama poimanja po svoj
-
mucurnostl balkanska neefikasnost - umeren.st; balkanska rvido-
glavost - postoia'ost" (ZZ0), na duhovit naii., tako, zapaia autor \1.,rr1, ,I Iiclltr, ,,Perception, image, irr-rirgology", p'6'
 l,r tlt, I t tll.o tl(' nt(),/(' ,1.t rtril,tl,rr,' l t lrrrl 11q,,r,,.,, r, ,rlr r , l.r rsl.0t..ti iv,ttt;t. tz ' ' I I t'r'ilrr"l ll\l()\'ll('ll()sll svtlr tllsl'tllzrr''rrlt;'l'tl'st i Ptrll't'lrr tl't
l)lrIr'lnrs.rorr('ll('t( rjt'rrroztl.t lt.rl rlt'lorrr n)(),/(.(l,r lroslrr)r vl.le.lniu u ! ., '., l( ,r1tt()lt'llt'lisiVrrt'Iozitiit'rl'r tlItrqlliiji
ll'liil1 1r()st'lvi
It"ro "krairl.ii
zrvol rrJrlrovt'l)t\,()l)itn(', sJiolo z.rlrollrvlje rrt. lrt.ur.islii.lie nttlc-i.'' ' i '' !tr,lrr 1., r.r./.lllll('v.llrjc litcr'.tttrr-c i ttttlcttltlsti'
( )st,rvly.r jrrt'i
l)() str'.lni l'ct()l'sl(c ()s()l)cn()sti lrcl<i(-cvrlq lucirlnoli = .,,,1 ,1, , r1,11111. l.oj,t;e vt'i-r,iic
otl stolccit poztlatl l'tOcliuretrotr-t
.rrrtolsl.oq z.rlrvrrtrr,rr) irrrric i lc krrko lritnc za inr.rgoloilii pristup, vri(' i ,.1 ,, trri n, l tr;tzr'vltosti", " irltrrQo/otlt/rl, a llloZtla jo!pte konltara-
svega kolek-
P.r'irr je ()l)r.ltiLe n)o ovclc ni,r onaj aspel(t koji proizlazi iz {encrrrlnog ' ,,,, 1,'',/',1'1y,1, l.'ro poljc prottillvltrjlr ttzlrjllunih, Pre
trviclrrn j.t rlrr ,,inrasologija je ukorenjena u polju knjiZevnih studii.r, .:i, 1,,,,1.1,rr,r rslili.r rr l)r()ccsu (sanlo)identifikacije,pri
tomlle
',
()s()bit() Iioruparativne i<njiievnosti".rr eini naln se, naiffle, d:r l)clii . l: l,,rrrg,, lrlrvr)r l,olctlrtk tr htlii suveiugradenehijerarhizovane
c'cvl l<njiga nil skoro egzemplaran naiin svedodi o moguinostint.l i i ir, r n.r, r()n.lllt()g ,,rllrtlllretanja" izvan lepe knjiievnostir vei
3o imrrgoloiko-kornpirrativnog pristupa u poliLr proudavanja knjiZcv
nosti posebnog, u izvesnom smislu diskontinuiranog razvoja i kLrl r
rrr1,. ,,,.rt.rslii srrbli'.risrrnil.r postupaka indiviiualnlh i kolek-
,,:i, ,,1, r,lrlrl..rr ii.t, ocirtostro procesa razlikovanja, pribliiavanja i
3l
turnoistorijski manje ili viSe ,,perifernog" poloZaja u odnosu r1a tzv. | . !,', ! ,1 kulturne imaginacije uopite'
, rr p,rl111 unlctrlidke i ),1[]1ll.l"
velike, vei stoleiima, rnoglo bi se kazati, vodeie knjiievnosti kakvc 1,,, ir,,,1,, ,t\()r)r pcl'spcktivorn inspirisan slogan ,,Ne'evropska l .lrl'l '"
I
su neke zapadnoevropske (nemadka, francuska, engleska, ipanskrr, . :i ! ,t! r',,, l,rlr.t.rtot'iia Evropa' [ .] ,t" samo r;hditi rnocleli naci- 'll"' 'i''
l :' ll''l'l
italijar-rska) ili recimo ruska knjiZevnost. Itao i druge juinoslovenskc , ,i,,,,,. ,,.r.r/,.'tcv.^;",."go irto t"t o i razliditi oblici evropske
i/ili zapadnobalkanske knjiier,nosti, i srpska lcrjiiemost, kao Sto sn-rtr , I r bcletristidki sugestivno uprizorenje otuda dobija
|
,' '';r'oic
vei videli, pripada torn posebnom kulturnom ,,obrascu" ili ,,tipu". i, ! !,,r ( rl.ilrlrr i t'rtz.ttmevanju ostvarenja kakva su Pehiieva Pisnta
IGiza komparatistike ili uporedne knjiZevnosti, o kojoj se pi3e i . ',, !',,' Lr. r u lrror-ttilvanju ktrlturne vizure knji2evnosti kakva je
govori joi negde od polovine proSlog stoleia, a koja je na neki nadin ,
r i,,,i l r !1,,il() lirtlive su clruge balkanske ili juinoslovenske knjiiev-
b;la posledica upliva sveukupniir politiikoistorijskih i kulturnih de$a- *.i i'' r r r,, I'iitti-i Lt naniru koii je jednako blizak konvencijan-ra
r

vanja i prekomponovanja, s pojavom irnagolo$ke perspektive, od prc ;: ;l ,,rr .l ,' r prrlopisne knjiZevnosti, a ova druga se iesto uzina kao
nekoliko decenija, kao da je dobila jednu od izglednijih alternativir. . ,, ,, ,1,, .1 r l,otlolrttrt sama po sebills i radeii to pod sloganom
-vei
Na sada vei davni Velekov poziv da ,,knjiZevnost prestanemo da i,',,,,, rtrlr'(l,r) rrrrrocl strancima,apritomeisambiti-stranat; (f:), ]

' ,, i,r, ,'lrr l'.rll':.trlskog/srpskog stranstvov'rnja u neku

shvatamo kao oruije u ratu kulturnogprestigea, ili kao spoljnotrgo- ruku-nemi-
.
vinsku robu ili, pa( kao pokazatelj nacionalne psihologije",'r 5to jc ,,
' ,, r, , ,, rr.rt i plcclritua" ,.Zlt.tlt tirnba l.")kojom se on ["'] brani
I<omparatistiku odvelo u zadarirni krug mayoritetsko-rninoritetsldh I l, I r, t,,, l.serro{bbslcih oseianja domaiina" (ZZe),Borislav Pekic
I r
turnadenja uticaja i recepcije, imagclogija oclgovara povezano3i-t1 sir I i,l ,,, r, l( , n,rirnc, svoje londonske epistole kao bezmalo oPsesivllo
znanjirna drugih nauka i disciplina (antropologija, sociologija, filozo- ,,r! ,! ,,,rr ,rrrt(' rr.r tcnrr-r blizine/daljine u odnosu na Ewopu, a u okviru
hja, politidka teorija, psihologija), vodenorn izrazitor-tt (samo) sveiiu ',' r' r,, r r, r r, r1' 1lql gi;1nja u britanskim/ engleskim navikama, shvata-
,i:,., Lrrturt.l tlttha, na tako sliian, a opet i na tako razlidit nadin
,
, . I , l,tr{ nilr) u r)dnosunanasukulturolo$kuvizuru.Doiaravaiudi
9 l)opnt stercotipa, i kliiei prcdstlvljaju ,,traclicionalni oblik ljudske ckspresije [...]
l.oji jczahvaljrrjr,rii ponavl.ja.juioj upotrcbi u clruitvcnonr iivotu - izgubio svoju iz-
', ,, " ,, ,rr, ,ltrsttlrtto r.lporedujuii i razlikujuii dosluh dva atipidna,
vrrrrrrr, dcsttr ingenioznu heuristiiku rnoc." (Manfi.ed Bciler, ,,Clich6", u: Imttgologv, ! ! , ( , r ,,r ul)rr.l", il tle kontinentalno tipska vida savtenene evrop-
p. l,e7 ). !,,rrro,.r,t.Sl i, ostrvsko-britanski i poluostrwsko-balkanski, autor
l0 Vicli:'l-rxounp 6pljoHnlr,,f,pyru r<ao orleAa^o: KoNilrapar]rBHo-uMa|o^olrxo
'rr'r'.rrr,c I Icr<ulrerrrrx flrLcrt'trrt us wyl,1uw",y: fToerTnra EoprtctttaLt IIeruh* flpeutututt-
1t,t' )ttttilltt)titt, ypcAn,\rl llcrap lkjaHonnh u A.r,enc.rH4ap Jepxoc, Eeorpl4 2009, crp. r t, ,, | )\ ,(.,rr( k, .,1\()ntl)lrrrtistische lmr.rgolOgie", LL Ettfllrl Untl tlas nationdlC

l.+5 1..i6. , ,,, /,r,..,,tr. lS.

II ,,liorcrvolcl", rr: lrrrriqo/ogl,, p. xv. Lr I '
ll N.rr'. 1r'cr..r: li.e'e Velck, liritiiki poj,to,i, Prcvcli Alcksa'darl. Spasii iSlobo, irl,r \'l,t.lrrtrir ('voztlt'tl, lot,rtt I)utit |llttt)Pisnct Oller/ i:l'rtrtqoiogtfe'
Ntlvi
J.ur [)orrlevii-, l]eosr.l(l I 9(r(;, str. I 88.
 l'isrtttrrt i:
rttrlitrc istirrr zarrr.rrrt)r)l .vc() ga jc, trr-Lrgirrr
rrrrrl.r vr.ata tr o..j altcr.ativni, tairijc
rei.irrrir, .rr vcriri.r , i
.ii,,, r rr.r',1.t;tt rrjilrovlr zrtrti'eltj.t","'lirrrttlt,ttlttivtttt-irrr.rgoltlilii
i..r"no, .rrter,.'iraJuci obrik rirrr i .l ,, rrtn() r.lztrttcvltnic l)cl<ic-cvc lirrjigc llils 11lt iznctlllciujuii,
..
tur.rg rlzur'evarja i s.unor.rzu'rcvarrja hoji, bare'r
u .au'i t",r,-i,.r.,,g . i i,: . i 1,,,r,1,',1 z..robilrtz.lrlt rtrliinr upuir-rjc zapr:avo u saflo sredi5te
promi$ljanja, obeleiava naje doba.
Ta pomerenost u odnosu na eurocentriinu
',- ,lrri r', , r7v('srt()r)r smislu povlaiieneproizvodnje znadenjakoja
tendencryu, kojrr se
neprestano pojavljuje ne kao personalni ', l,', l1, rr.r Irorrrcrtr-rtim opStim procesima.
i privatni, lr"j kno l, r , ,1,,1. u lrlojnim situacijama dosetliivo i duhovito dokona
nentno kulturoloiki izraz,upekiievim pismimaima
i dodatno ",,.ri i
=-1, i rrrl l'.rIli..rnskim i engleskim/britanskim autostereotipima
zrr.r
denje, uslovljeno iinjenicom da se irnaginiranje
i odmeravanje ciis r,. r. i ' ! r , r .otipirnil, najieSie uz iqp-omoi tlplzovanih likqva ;tzot'
tance- prema evropskim za datostima
orrd" oilgru"" ;.i;. .. ,,'11 ,l ., ,/.ivolrrda, odosno gospod.ina Dignsa, a:ulo.r Pisama iz
32 minule,-imperijalne tradicije i njenih naknadn'ih ", "";;;
odjeka. rJt. r- r' j,,,, ir '.tr',rri svc vreme razvlja i kontekstualno ilustruje onu vei ))
JJ
e gzemplarnost p ekiievih
epistola u naj manj u ruku udvo strut""",
Tihomir Brajovia nam one istodobno ng{g pogled s dvogube, ;., 1 -;.,, .rrr,r, liljrri-nu predstavu ili dvosmislenu figuru kulturoloikih
bolje reii, affqq;ifurc. | :;,t,, tr rlr t rrbovakoji se svojim soytstvenim rubovima dodiruju, osve- Na(ra)cija
(omlllrat vn
"margine"-evropeizma i evrlcentrizn.,-n, on" koja je f tr" ikomparacija

afirmisana kao stabilna, da bi se preobrazila , -., ;,', r t .r li o,,iskosa" ili,,sa strane" ono Sto imagolozi zovu,,intet:
i; nra(loloiid
'ri".'irr.i
u svojevrsnu ,,sablast,, r.i ,r"iir ,l.rtt' rrr.rcionalne reprezentacije kao figure".le Opisan kao
pLr.spe(t!n
(omta dt! ro
imperijalne kulture, i one koja jeistorijski razlr rrevanja
bila problemntltr* i ,rt,,
, =r i,, !,,,', ;,r rro-globalistiika, ali joS uvek u velikoj meri i evrocen-
.r p! (e irl )P!!o!t
I
nestabilna, zato $to je u izvesnom smlsl,,
bila ,,nestandardni.,, maclrr iii rir,..1 .111vv,rnakulturno-civilizacijskakonstelacija,ovaj intertekst
i te kako uoiljivprodukt te iste kulture
i njene povesti u trpnom znit-
ienju reii. Ni jcdnog dasa ne treba zaboravltida rt; li I rrrzrvno-oznaditeljski okvir u literarizovanoj interpretaciji
ye tay dvoqalsleLri
pogl,ed u isti rnah i (auto)reflektuyuii, 1= l,',,r,, l, o l<r:rtski deklarisanog srpskog/balkanskog pisca na pri-
rrr

buduii da p nlegorr""rl"i"i &!,i,, ,(,rrr lroravku u evroskeptidnoj kolevci demokratije, i uz to

nosila-c predstavljen u figuri dvostrukog stranca
f.rjl i" i ,,t"_o;; i ;. !,,,, I,,, I r.r jvciih imperija u povesti, biva prikazan u zaista nesva-
r
,,ovde" j eda'ko,,stranac,,, odnosno,,doi-raiin.,
t,,Up rr' i"a,, i r |, ,r,, rrr svctlu, jednako neuobidajenom zauzorno ewocentridnu
tudinu, htedoh da izgubim svoju, da vidim "r"";"
kako y" Uiti r,rurrulr',
tudoj zemljir po$to sam stranac bio u sopstvenoj i = ', r r r.,, ,, rr,r cvroskeptidnu poziclju, i stoga, dini se, narodito pro-
1...] Uspeo sanr 1,.! r r\ r.nr zrl razumevanje i jedne i druge ponaosob.
samo da... postanern srranac sr,ruda...
l+2i17. I r,'rt,,.ri ijc kazano, to znadi da spontano imagolo$ka, iako ambi-
U tom smislu, pj:-fff iz tudinerru ,"irtn primeran
i intrigan_ -=1, r ril r ,,l,rrnrerena" vintra Pisama iz tudine moi'da uverljMje
rr nego
tan.naiin, moglo bi se kaiati, imaginativno sudeljavaju
i., irrr"rio' r =,,! ,I .l ( , orni5ljanje, ma koliko ono bilo sugestivno, pokazuje pro-
pffiyyituiu sva rri bitna Jspekta inreresovanja 1,r
:T]:li savremene;
u,nai ve i oj meri o dreden e o dj e cima
!,,i i r rr'.;l rrve, u izvesnom smislu inovirane perspektive razumeva-
r

I-":-litt:]trtl_<1, opitih pro."r. ,.; , ' r , r',1 ;t'rr l<omparatistidki pogled na komplementarne primere sa
, r
demo kratizac ije, dekoronizacije i gJobarizacije.16 polazeci
od r".roui- =,,1,1.| 111"' stlane to, verujemo, samo potvrduje i osnaZuje. U
vidu,
ranog komparatistidkog shvatan]a, po
kolemu se ,,knliZevnim tek_ : IiJi r\ i,, Ir)riuno dva hronolo5ki relativno udaljena, no moZda ba$
stovrma sada pristupa kao jednoj oJ
mnogih diskurzivnlh pr"f.rr-u - !.,, 1 t,11.1 i r struktivna primera. Na prvom mestu, mislimo na jednu
r

i iesto protir,."i",ro- polju kulturr" pro-

,Y:l::l;t..1-""]]tyo-
cluKcrre ,' Sto znaii da ,,tekstualno precizno ditanje treba da vocli i, ., l, r' I ;r' r tr knjigu koja je pisana iz obrnute, britanske perspektive,
r

raduna o ideolo.kim, kulturnim i institucionalnim .,.rto rrosi podnaslov,,Putovanje krozJugoslaviju", bududi da

; ! ',1 r
kontekstima ;. '1,1 r'l;r'nrl rlr samom podetku Drugog svetskog rata, za razliku od
,

i , L, , r'rlr t'pistola, zaokru2enih pedesetak godina docnije, u predve-

16 vidi, Mary Louise pratt, ,,comparative riterature . , r, ',,,vilr lrrrll<anskih ratova i raspadaJugoslavije. Red ie, naravno,
'pr: a'd globar citize'sriip,,,
tt: Comparatiue Lite,dture in the Age L{ dijem zavr$etku, posle
I i,, r i t'l rt' lic Y cst Crno j agnl e i sivi soko,na
Multicurturarism, ed.by ci.rorl".. B"rr-,h";n.,i.,, I,, I

Brtltinror ;rncl London 199-5, p. 59.

l7 "oornp;11'1trvg r,itcrature at thc Trrrn of thc ae'tury: -fhc llc.rhcirrcr
99.1",u : (' o l p t nr l i r t' l, i l t, rrt l t t rt
rcr)o'1, : /t,',..|r .l \
i n th A pr: o
1
t
l' Mtt l t i c tt l l u rtth sn t, \2.
lt. ' l"' 1' l .r'rsscn, ,,lnt.rgoloty: llistory.llltl Mcthod", rtcrv. izdanjc,slr-28.
 r'l.rlt'nzrvrrrlr r tlt'l.rl!rilr Plt.tlsl,rvl;.rrrl,l h,ll(,\,,t r l;trrli, rli'r" iijt'P'rlt
P1.1r11.11,1111 frli,1 ', r,, r,,\,l.trtt;t'ttt cltrstt ,,)'tlvctlogs'ttttoPtttliite
l)r irrt'r it t', r l<,rr',rlilt'r'rstii'rrrr l<v.rlilili.rt ijtr tl.r ,,frrirri Slovt,rri rrrrl t,I rr., rr r, ! [tr.l,rl(.)ivotorrr" (tisli), ie Ist. ,,i lr.ttii.t rtloic stroi'iti
r) strst' j.i slt'Pt'11 viit'rr sv.jri P.r';rtl.lisirlrr.j ist.r'iji",ll z.r ni()nr i g1..., g',,tr,l,rrttr l..r,r i poictlirrrrc tlrr ispiic strtlbintt l<ojaioj sc iini
rrlr',rzlo)t'n jt'tlrr ,,orri l<rlji srr rrrctlu
Poslctlrrjinra Prilrv,rtili lrr.iit,trtst *!,, ,,,,1r ',,rrrtrrttttiitclrltr" (S4Z). Svc vrctnc ilnajuci llll LlIllLl
s,r.l,r su Poslctlrrji l<oji ga tuvirju u njegovonr prvo[ritnorrr olrliltrr, rlg *i 1,, r r '. r | ,.r | ,r lt'lizrl lrt iz.l.tlccltt britar-rske
, rr
i jugoslovenske pozi-
()vtlc jc tc!l<. .e zlpaziti imagoloiki zrrista zrruirrrljivu potrrr ti,rl',,rrr, ilrlrl()sll() l)rvtltl't svetskom ratu, RebekaVestkonsta-
rr I
nost u videnju i cloiivljaju. Poput Pekiia, koji Englczc clozivlj:rv,r rl r =rr lrr; nr :il()\'('lli ',svtlje poraze preobratili
u velike pobede'
n.rrotl i nrciju paradoksa (,,Biti Englez je vec'i po sebi pirr;rclol<sirlr Eil =.r. il\ ,rl,' rrr()rrl('slrveznidke irnperije od sramote da
postanu
,,f)roseian primerak nacije, sastavljene sve od samih parrrrlok F l,',1,, I r ; I
", i I t I rr.ri posle
r r r upuiuje i na autoimaginatirrno bitno'
34 itd.), i RebekaVes! naime, govori o,,paradoksalnoj istoriji,,Jrrt 1,,,,,,,',,,,,t t rl. t tl rlcku ruku epilo3ko razumevanje
1
o tome kako 35
Slovena. Poput Pekiia, koji uporeduje britansko i balkansko ose
Lr,,, *,r rrrlr lttl'osl.rviic otkriva [ "' ] porazna svojstva imperija"
I rlloilrr Brnjovjt nje izuzetnosti i izdvojenosti u odnosu na kontinentalno poi.rr lf f l f ,r,r111'.l.,,,rl.r.,rtuoBalkana,,,autok'ritidki"zaldjudujeRebeka Na(ra)cija
i kompara.ija
sveta, iVestova, pola stoleia ranije, pribliZava Engleze
h.*'1, rrl,r rr rlcltr tlngedije, a imperije ne razumeiu pojam tragid-
lmagolorka
rlr Il Li,l
iJ pfr5p!kl va
(0mpiria vr o
upravo_po oseianju izuzetnosti i inokosnosti, piiuii, na svoj rr.rC
paradoksalno, o tome da u vrtlogu svetskog rata ,,mi u Englcsk
Ig ,, ' I ), rrrrplit itno, reklo bi se, upuiujuii ovakvim razumevanjem
r
sm!kr'kfJl:evno 'ii
!i..',,,,, 1,,,',",.ltrhtlvueempatidnostiikolektir'rre,hegemonistiiki
ostali smo sami. Mi, koji smo bili neprikosnoveni gospodari sve,tni p,, -,,',',,,',',' lr,ttiinosti kulture u diiem je okriliu ponikla'
=
r r I
-
bili smo siroma3ni i opsednuti poputJuinih Slovena.;(843). lnru. ' .' ,, l.rl.. sltv.ricna p"grson{p-a p-lii-9.p9i"oli 11 ;udbing dTgglll i
goloSki dosledno razumevanje ovde bi, naravno, moglo d4p19pozn1 ,',;,' ista ona.paradoksalna i u
,',.rzerno da se zapitamo -
Utilg,,g,,
isti obra??g, u izvesnom smislu i kliSe u poimanju kontin"ntalnoj
[r. =,,,,,,,', n r rsl t r protivslorma empatitnost 31oprggovar4 1-u z1a-tpq
men!a_!!-g[4 i kulturnoistorijskog sticaja ot otnosit, i t{ Handkea' tom
_"I-rgprkog $ir rrrlr rr,r, I'rrrrtroverz+p-g"Ztf;-lkp-mPat-Q1an!,l,Petera
bez obzirana razlidite intertekstualne okvire, u sludaju Rebeke Vcgi obelodanjenom Sezdeset i neku
,i,,u,,,' rrr re ltr koji iemo pomenuti,
i,,
joS uvek poznokolonijalni i predglobalistiiki, a u sluiaju Bprislavg samo neku godinu nakon Pekiieve
1o,1,,,,, ,'.,1.,,,t Crnog iagnjeta,i
Pekiia vei uveliko postkolonijalni i globalistidki odredenih, ,,Nasi:
f ,,,,r,,,,, I . t' sc',. -"oZ" ro"liutto razumeti
;
mimo kompleksne' na odre-
lje je zaista bilo sve Sto sam znala o Balkanu; sve ito sam znala o ,l=,,','.r, ,,' t.'lt.o.le epiloSke,,,autoimaginatirme" perspekiveo*gtl"Toq
Juinim Slovenima. Svoje znanje crpla sam iz sopstvenog seianja no nemadkog jezika i nekad
Iu:tri1',1. r r1,, nrruansijera, odnosno rrelikogpisca
ranije doba kada sam [ . .. ] bila sklona liberalizmu, iz hsLva otpalih inr1,, r rl,rlrrt', nemaike kulture, sai'ete u primedbi: ,,Nije
li moia genera-
iz te dZungle pamfleta, uvezanih kanapom i iu$nutih u na;prainjavije
, ii,, odraste u sludaju ratova uJugoslavti? Da odraste ne
I'r,,l,rrstilir da
uglove starinarnica, a potom iz predrasuda Francuza, koji su ukori- la,, t,,lrl.r liojisami sve najbolje znaiu, zauvekgotovi ["'] I odrastaju6i na
stili red'Balkan' kao sinonim za zlo jnagilj e, za r astaquor e- varvarina t ti r r,rr rrr, rrri.slio sam, ja, sin iednog N emca,izaiiizistorije ovog stoleia'
koji je probisvet i protuva" (25), priznaje Vestova joi u ,,prologu,, r:.r' r r/ l()slatrcazala,izaiika jednoj drugadiioj istoriji"?2'
svog famoznog,,Putovanja krozJugoslaviju", na slikovit nadin we, \lrr.lirajuii na isto ono 3to na drugom mestu eksplicitno ime-
dodeii o sopstvenom rv4ju s plqdlqpudama i ifereolipiril. rr,;,' ,,li.rrr staro, protiv ubica imperiie upereno 'Serbig-qmuq stqr--
Intrigirajuia koincidencija paradoksu sklonog sagledavanja bri- t,i' rr" , .r.lnosno kao nesp2relu sy99t ,,rle-?dkt-t
(i;;tiiiltttog)
tanske i juinoslovenske povesti, koja oznadava iskorakiz stereotipne ,,,rr,,,1.r o tome Sta su sve pgiinili tokom D-ruggg svetpkog rata na
vizure ikoja zbllii'ava autore crnog jagnjetq i pisama iz tudine, pri lr.rll.,rnu ili 5ta su aop"itiii a" se tamo po(ini" (tZ), i pri tom pri-
tome je, tini se, u odludujuioj meri omoguiena empatijskim anga_ l,' ,rt.r jui'i neotklonjrvi udeo tog nasied.a u lldnom identitetskom
Zmanom pisca eks-kolonijalne i eks-imperijalne kulture u kriznim,
clramatiinirn politiikoistorijskim okolnostima, koje inspirisu na gest Caee' Mopaae
'I N,rv lrrerna: flerep Xan4re, 3uncrco uytuoaatr'e go peKa Ayuaaa'
., \/,,,,,,' ,,", Irpaaga ,i cpSuiy,y npeBoAy Heua4a Epucxor u -X(apra Pa4aronzha'
20 RebekaVest, Crnojagnjeisivisoko,prev.A,naSelii,Beograd2004,str.g60. r il l/ /, .rerlria lrn Aovatax,23. Qe6pyap 1996, crp' l8'
 s.lilros.lgl('(l.lv.ul,iu,rr Il.trrtllit'rr stv.r|r sv(,v|r,nr(., s,r sclri svojslvcttl
polt'rrrii ltrrrr vitle rr je rrr, ()sp()r'ilv.l rregtlrrirr je i tl.ur.rirric l<ultrrlrro
/ *l .ijsl<e stcrctltipc, rrc sporcci d.r rr lrjirrr.r ilrrrr trrtlrrosti,.rli isto
j
zniritri'i clu irnrr i rrrnogo rrctrrinosli i loiih gcnclalizirc-ijl. ,,( lotr
svc slilic ivcsti pr:otckle ietiri goclitrc", l<uzujc or.r u osvrttr rrrl I
blll<rrrrsl<e ratove, s patoson iskrenosti koja se moida rnoizc pt
s retorskirn tonom Rebeke Vest, ,,izgledale su mi sve viSe l(atl
uobld.ajeng. str1n9, !.7i192J24n9g pogle.da [ ... ] ni u kom sl,uilju
svedodanstvo. Gonilo me je ne5to iza togogledala" (Z), yer, ,,i
36 zna onaj koji pred odima umesto stvari ima samo njenu sliku,
kao 9 tglgvizlirki*
skraienicu qllke, !lt._kag u syetu m
ves_tima,
Tihomir Brajovia informisanja, s\1a-ienicu slgaienice?" (4) pro5avii s ,,druge strir
(trfLrJ ativrl ogledala", za$av5i iza medijskih simulakruma oficijelno predstavlji
stvarnosti, pisac Zimskogputovanja stigao je do neke wste alternr
nog iskustva iz kojeg je i nastao njegovpolemidki rukopis, to pi
,,protiv struje", starih-novih medijskih i kulturnih stereotipa. Belctrh
stidki ostvaren - poput knjige Rebeke Vest, dije, imperijalno-kontl.
nentalno istorijsko ,,nalidje" u izvesnom smislu opisuje ponaj
-
u minucioznom slikanju qv..akodnevnih situacija, tzv. malih ljudll
naizgled trivijalnih deiivanya, a ne politidki korektnih, ,"i"f.ii"nrU
,,.9k{g$.-e lJi\g* i,,skraieplc4 sfuaignica", Handkeov odgovor nr
ignorantski niveli3uie dejstvo stereotipa sastoji se u imagolojki sub.
verzivnom uverenju, koje baca neuobidajeno, postranidno svetlo nl
danas sveprisutnu problematiku identitetske politike, zato $to pret.
postavlja da, ,,ono 3to bih imao da ispridam o na$em putovanju kroz
Srbiju sigurn o nisu namerno izabrane protivslike [istakao T. B. ] vi$e.
struko $tancovanim pogledima badenim kroz Spijunku na tu zemlju,,
(7),vet,,da se upravo idggi ghit+.?licom neb.-114og u svakom sludaju
22 vei na samom podetku svog provokativog putopisa Handke bezmalo katarktic-
ki otk.iva to prisustvo stereotipnih shvatanja povodom jedne dame pozorisne pred-
stave sopstvenog komada pred srpskom publikom, ,,koja, mislio samtada, juinjatki ili
balkanski prirodno [istakao T. B.] nije mogla da bude sazrela za tako dugo iutanje na
pozornici" (2), da bi potom promenio vizuru, okreiuii se od kliieiziranih medijskih
slika rata prema empatiiskorn, gotovo beletristidki iivopisnom sazivljavanju s pozici-
jorn prokazanog Drugog (,,da sam tako neki Srbin, polumlad i bez porodice..... 5),
koje jcda' od svo.jih vrhunaca dobija povodom medijskog predstavljanja izgona kra-
jinskih S'ba, u nesumnjivom otklonu od logike stereotipa (,,NiJe li
[... ] vei pred tirr
slikama [... ] ponekom od tih gtedalaca iz daljine bilo jasno da su se ti do tada goto-
vo 'iiiezavajnii'paienici iavljali [... ] po pravilt sasuim druktije od hekatombi Drugih
[istahao T. B.]", str.6).
filr!if , ' Ir.rf rtl(' ncgrt ttl<ttr'ltv.tttf cttr tt tl.rvrr gl,rvrrilt l,tlilttlt, [rur'li.r,lt,,
t+tiz,ltil, l rt :r' r rut lt' lt,t .s,'l,c I ist,rli.rtt' l'. l]. l" ( I 8).
\
l,.rr,rli tlrr tr lllrrcll<covorn slutrrju to potrovo proni.rcient'r
.rl1,r
.f ile,lrrr,'l. o st't';rrrjc na sclre" iruil zn;'rtenje najmanje dvostrukog
pti=er rrr;,r, ,)n()ll.r l<ojc teZi da prevlada balijere i4medu ,,velillih'l
i ii"lrl'' l.rrlttrr',r i nlroda, ali ibarijere izmedu,,malih'l, {osko13,
hli.!il' l, rrlttn.r rrrcdusobno, pa ie stoga sve napisano a Zimskom
nrunenjeno, pored ovog ili onog nemadkog ditaoca,
tltl.,t tutttt,,lrrlo
illr t, 'lrl, , | , )v() r)r ili onom ditaocu u Sloveniji, Hrvatskoj ili Srbiii"
l l rt t u r', li vo n, u isti mah,,Vg4ibll+qjl l r.trq4ZqrJalt]9"1 -qme-f e4om
r r
37
-pelrr z,r rr,rtlvllc{avanje krajnje ove$talih shka kole kr-uZe savSemg-
hr*rlr''rlrlsl(our ,,stvarnosiu'1 kontinenla, rqflektujuii se daki u tzv. Na(ra)cija
ikomparacija
tier , 1, 1 l. r l l u ri, rnoguie je, najzad, prldryZi! i ie41u v_rslu,,interio-
r f r maqo oa(a
perspekt va
ti=ti, l, nl'" ,rspcl<ta, koji se tidg pl5dewog lidnog samorazumevanja i (omparativno
ra zu eva nj e
lrrii rrrlrrl,r jcclnim delom posredno oljaSajava njegovu- empatid-
'n (njl:evno5l
srplke
itlrst 1,r viztrrtr ,,malih" kultura. Ne skrivajuii u svojim prethodnim
tet ul, v rr.r d ir, uz ofi cijelni, austrijsko-nemadki kulturni identitet,
r r r
ralrr,rlpr;rri-i porodidnoj istoriji, nosi seianje i na udeo juinoslo-
r r r.i nij e : slovenadkog identiteta,23 pisac Zimsko g p utov anj a
l.,';1, I .r
=
r il osvesno mlrkira j ednu dalekoseZn o medij alnu p o zi cij u
!&r r ( r sir I n
b+,i 1.,'r,,, ,,Ne, niti sam u Srbijibio domaii, niti sam sebe doZivljavao
f a, ',t r ,r rrcrl u smislu nepripadnosti ili dak nekog ko bi bio uvreden"
I I i I I )crrronsgaliy1r-o_-br:ejU.gj.p.plsL-pjiz:medu-.=.xpJtki,h]i",,ma-lihll
g"rrrr,rnsl<ih i slovenskih, .zapadnih i figgo)iptodllih - modernih
er.l rlrsli ih naroda i kultura, i blcajuij- q1 taj nadlq ,,rukgvlcu u lic,eii
rl,r,l,r;rrt'oj mentalnoj.ip.o-1it!il-<o|ingrciji, Peter Handke ispisao je
u rlonr limskom putovanju, dini se, jednu od, imagoloiki gledano,
l.r1rr.rzovnijih i najuzbudljiviiih knjiga naiega doba.
I rr rrda se na prvi pogled moZe diniti i drugadije, ovakvo, nekli3e-
r
i,lr,rr() poimanje, u celosti uoblideno iz nominalne pozicl)e pripad-
rril, ,r tzv. velike kulture, ima dalekoseZnu vainost i u diskurzi.rnom
1 ,,1 )etctu iz nemadkog velegrada behu ti slovenadki pra-glasovi grozni u udima, po-
'
lr,l;r,i'akisvojurodenumajkuzbogtogauiutkivalo,upravonju",uispovedno-katar-
',,
. i, !, ,r r lonr-l svedodi Handke o wemenu provedenom u Kortdkoj, dodajuii, u rukopisu
r
I.'r, l( l)r'cthodioZimskomputovanju,da,,utokugodina,dabogmepresvegatime3tosu
',,i ., 1.rvl;de - pripovedno javljale siike slovenadkih predaka, postade sve to drugadije
' 'ihrvcnac', medutim, nikad postao nisam, dak ni 'polu-'... ", i poentirajuii, u karak-
!, r1() subverzirmom maniru: ,,ako sebe danas i vidim u nedemu ito ie narod, onda
'.,rri
,, "rr,,rn Nikojih" (Oupotutuaj cabdpa og !,eeerue seu,ae Cuteapuocru roja je upowta:
' L,ttr.r tti C,toaeuujy,npeneo )Kapro Pa4arow.rh, Bprirau1992, crp. 11 u 13).
 svctrrr svctrri.rrp.ih r<trrtrr'rrilr
i.P.vcsrtih k[ctrrtt;;t' t

(s.trtto)r'itztrnlcvilnir.t srpsl(c l<njiicvtrosti, otlnosrro drugih kuji firrr ,,r, \ ir., ,r . [ri cla tlobijc
sti i krrltrrr.r sroclnog civilizlcijsktlg poloi.rrjir. Ncprcst:lno pot Ftrrl,+,rtl\ rr( irvir"f' ;;it'sk" kniiicvn.osti'rnoglo
t pr'(ttri
i'o'I" svcgrr ito !c viclclo na5e vreme
juci nrr to cla je
"p1ogd4v44jg nacionalnih slika po sebi ko4r lr=t r,,,,f ',,rr ,ri. r ptttlst'"k"'
n"kliS"i'itotro i detabuizirano
pocluhvat: ono pre, govgri o medunacionalnim relaciiamq llFlir , 1,, tt,t',,' potlrrclrlic' rlPr'lvo
,i ,'1.,"'l'r' izmedu na;i11 i naroda predstavlia'
nacio nalnim identitetima ",za im agolo ika p er s p ekt iva svo j pu n i il:,:'j; ,,,,,'qt() "lnti;'" u knjiievnosti jed-
taj, naime, stide teku ovom uporedno reflektujuiern razumev lnr .". ,,r',, rr.r'r i" p;;;;;; i dobrodoilo'
u kojem, pekiievski kazano, dobijamo priliku da,,u drugima, L.lil I v,lll llf("
J
i ogledalu" bacimo pogled i na sebe same, ako je to moguie,
( svih stereotipa i op5tih mesta.Jer, osim 5to relaksiraju i raz
39
3B jednostranosti, qgs,!.g19_!p_np,,,oglgdalqki' otrgZn|ujuia,,vidl
samih u otima drugrh, u izvesnom smiglu povlaSienlh \1rii7_":n Na(ra)cija .
ikomparacUa
Tihomir Brajovia i njihovih predstavnika, poput Rebeke Vest ili Petera Handkea, lmaqo oika
per5Pel(llvd
l(omparativni tome zapravo nagoveitavaju kulturolo3ku produktivnost sliC liomPalat vno
raz! llcva lie
ideftiteli
tretmana i pri gledanju u obrnutom smenr. Kao Sto nam, uostal !rp!kc k rlizevno!f

govori i vlastito iskustvo, negativni heterostereotipi i pozitivni

reotipi, svojevrsno potcenjivanje drugih i precenjivanje sebe
u jednakoj merisu svojstveni tzv. ,,velikim" i ,,malim" kult"iima,
u jednakoj rneri i kontaminuju ukupno samorazumevanje i jednih
drugih, dodu5e, s razliiitim posledicama i povesnim odjecima.
,,Pesnik je glasnik i svog sela i glasnik sveta" (16), veli Bori
Pekii, na svoj naiin saieto i slikovito izrai.avaju(iovu novu
svest o sposobnosti i pozvanosti knjiievnosti da u sadejstvu ili sarad.
nji iskaZe ono Sto je bitno zazajednictu kojoj nastaje, ali isto tako I
ono $to je vaino za druge zajednice, odnosno uZe ili pak Sire okrui,e.
nje. Isto to, moglo bi se kazati, svojirn sredsMma i metodima omo.
guiava i imagolo$ka perspektiva komparatistidkih istraZivanja. Stoga
i ne dudi 5to je upravo ta perspektiva pomogla i poduprla oZivljava.
nje interesovanja za komparatistiku, kojemu svedodimo poslednjih
decenija i godina. Danas je, reklo bi se, sasvim jasno da imagolo-
gija nije, kao $to se na njenim poiecima podozrevalo ili insinuiralo,
tek prikrivena ,,etnopsihologija koja ne moZe da kaZe svoje ime",
vei je - kao $to umesno sugeriSe jedan od njenih pionira - mnogo
bliZa tome da bude ,,jedna nova evropska disciplina koja u osnovi
doprinosi relativizaciji koncepta'karaktera naroda"', prerastajuii
u,,proudavanje medunarodnih duhovnih odnosa".2s Posmatrano

24 Joep Leerssen,,,Lnagology: History and M ethod", nav. izdanje, p. 29.

25 Hugo Dyserinck, ,,Komparatistische Imagologie: 'Une etnopsyclrologic qui
n'ose pas dire son nom'?" , u: lmagologie heute: Ergebnisse, Heraus.forde rungr:tr, Parsp,:k
tiven,Bonn2012,5.26.

Pno ueavaN;E ;uZNo sr,ovENS KrH KNJIZE\,'IJOSTI
TzMEDU rN;rZrvNorsr oRrJSKo c r UPOREDNOG METODA
Skoro puna dva stoleia nakon ranih, teorijski i metodolo3ki gledano
sinkretidnih poku3aja, komparatirmo prouiavanj e juZnoslovenskih
knjiZevnosti nalazi se na novom poietku. IGo i prvih decenija XIX
veka, taj podetak i sada podrazumeva nedoumice o tome kako na
odgovarajuii nadin razumeti i tumaditi medusobne odnose knjiZev.
nosti zapadnobalkanskog kulturnog prostora, koji je u meduvre.
menu - bugarskim izuzetkom, naravno - pre$ao vijugav povesni
s *eirlrrr r r rrz
put od projugoslovenski usmerenog miSljenja i delanja do eks-ju-
goslovenski obeleZene konstelacij e.
Novi * ili moZda pr(a)vi - podetak komparativnog prodava-
nja juZnoslovenskih knjiievnosti praien je pri tome dvostrukom
koincidencijom, koja se tide hronolo$ki indikativnog podudaranjt
samog nastanka sistematskog interesovanja za,,uporedno" razume-
vanje juZnoslovenskih knjlZevnosti i evropskih zadetaka disciplinc
koja je dobila naziv littdrature comparde, s jedne strane, i svojevrsnc,
ni5ta manje simptomatidne obnove ili metodolo5ke ,,revizije" i regi-
onalnog i kontinentalnog zanimanja za komparatistiku u poslcd-
njih nekoliko decenija, pod uticajem smene paradigmi u sarreme rroj
nauci o knjiier,nosti, ali i pod uplivom op5tih druStvenih, kulturrrilr
i scijentistidkih promena, s druge strane. U isti mah, to proudavir-
rr jc jc r.rtrirro odrecieno i sopstvenim ,,unutrainjim", interkultumittt
i irtlcrlilcrtrtrinr rclacijtrna, odnosno ,,nasleclcr.rinr" okolnostinrrr i
plolrlcrrrirrrrt. ()ttrtl.t jc slrvatlrrjc o tor.r.rc $tir ono odsatl rnoic ili trclrrr
tl.r Irutle u zrr.rtnoj rrrt'r'i, i'ilrisc, rrslovljcrrtl ir'.rzrrrrrev.urjerrr rrnog.r
ilo jt'ono lrilo tlo s:rtlrr.
l=1t,1t111g
Ft*r*,t, ul, r
1',rl<rrIaj zajednidkog proudavanja juZnoslovenskih litera-
lirrr rr,rl'r,rvljcn je pod prostranim okriljem knji\evne istoriografie,
)i,, ,,ir,,1' ,,vclil<og", tradicijski zasnovanog i kolekti'r,no-identitetski
ii*rl rrrt'l.r)naratirmog modusa, koji ie i potom, praktidno sve do
rg,, (
64Eilr ,l,rrr.r, ostlti njegov,,pokrovitelj" svoje wste, dineii ga u osnovi
tsretrr,l,'lrrilii n\bllLimporedbenojllikomparativnojistorijiknjil.euno-
ifi L an orro, ,,hibridnoj" moguinosti koja kombinuje i ukr3ta istraZi-
tar'!,r. r ,,lrrs.rtcljske procedure povesnog i uporednog pristupa. 41
Istrt tlrt juinoslov_en-ske.fujil*e"ryq;lj.(Geschichte der si.rdslawischen
l.t,t,ttru ) slovadkog filologa i povesnidara Pau!.a-J.oqgf1,,,,,,,,,,,,,,,, Sa,ftrlka Na(ra)cija
ikomparacija
sbl+, 11,.rr,r jc posthumno, zahvaljujuii trudu kolege i prijateljaJosefa Prouaavanle
j!Zfos ovensk h
flrs,''1 tri dela, u Pragu, 1864.i 1865. godine, iako je pisana
.r, r to u (nl zevnostl
zmedu
iilalrtrr I'tt' [oga, u intervalu tf-ong{y-tS-?f,.i ],831, godine, odmah l(nli2evnoi5lor!sl(oq
i uporednog
HaL,' r r l' rrIrI i l<ovanj a autorove ambiciozne I st or ij e slo v ensko g j ezika i metoda
lrilr.'r'r,rrirs/l prema svim nareijima (Geschichte der slawischen Sprache
utFl I ttr't ttlttr nach aIIe Mundarten,182,6), koja je i posluiila kao neka
r!!t,r u\'o(l.l (,,eine einleitende Uibersicht") u trotomno predodeno
i*u'',r\,,ilrlr' ,,slovenadke i glagoljske", ,,ilirske i hrvatske", odnosno
ei;rl, r' l, rr jiicvnosti. Safarikovo delo pokazuje, prema tome, transpa-
to indikatirmu disonantnost izmedu forrnalnog nominal-
llrFl i r u t lrlSnjeg, kompozicionog ustrojstva. Naslolmo odredena
rrr
! al i I t' glrr na i u izvesnom smislu unitarna studij a jedne, slou enske
rr I
lrrf r r'r,rrrrs/i, tj. zajednidka literarna povest juZnoslovenskih naciona,
ru rl, l,r,lrr s poznatim Herderovim razumevanjem Slovena kao jedne
rr,l rr,'1., rlil<tr velikih evropskih porodica naroda, lstorija juLnoslouen-
,1, lrt1t.\Lt,trttsflipak je, naime, spisateljskirealizovanaUlfrp-esgbga
,,,1,.,'1,.r" lioji slede lingvistiiku, kulturnu i literarnu logiku nastajanja
1,,,\ r',,n() rrtrtonomnih ,,rukavaca" razvoja knjige i pismenosti kod
Irr.'rrrlr Slovcna.r Na taj nadin je u izvesnom smislu relativizovana
.-.r 1,, I r i lr.r, ob j edinjujuia nomin aclja (,,Pt noslovenska knjiZev-
r r
r r',.1 " ), .r u isti mah je, u dana$njem znadenju redi, ostala metodolo-
il' i r rr..u t il<rrlisrrna i moguia komparacija pomenutih ,,odseka", dije je
I ',rrrltrro glctlrrrro, izvorno se, poJiredekovim redima, zapravo radi o,,$est mko-
t.i,,,rlr rv(.z,rl(.r (lroliobrincie) razliditog opsega", koii predstavliaiu knjiLevnost Srba,
tlri rl,r, llrr'.r (l).rlrnutinrcl), Slovcrrlca i glagoljskc pismenosti (,,Vor-wort", u, Paul
l ' ',. rl. rr ili 's t it.;tlt itltl t dt'r stidsltu,iuln'n Littrutur l. Slowutischcs und glagolitisches
.t,,tlultttttt, l,r.rq llJ(r,|, S. ii).
 ,,ul)or'('(ln()" istorijsl<o tunrat'cnjc srrtlcii po otlsrrstvu [rilo k.rkvog
olrrrlrv.rt rrog rrutolsl<og r,rvodir ili prrl< z..rl<ljuilix u l)rv()rn rcr'lrr, r*inl
sc, b i I rl z.rl [) r'il vo pocl razurnevan o, ocl nosno i rn p lici rirno.
Vrlja, nrcdutim,zapazitida nije bilo clrugatije ni u drugiur, lrr.rr.
noloiki simultanim poku$ajirna naporednog prouiavanja knjiievuostl
drugih ewopskih naroda. Tako u svomKursukomparatiune knjiltv.
nosti (Cours de littdrature compard,e), odrZanom izmedu 1816. i I U2.S,
godine, u iijem se nazivu verovatno prvi put pojavljuje ime buc{uCe
discipline, Fransoa Noel (Noel) u stvari ,,samo paralelno postavljo
42 predavanja iz francuske, latinske, engleske i talijanske knjiZevnosti",
da bi tek u Pre davanjima izfancuske knjii,evnosti.Lbela Vilmena (Vil.
Tihomir Brajovia lemain), drianim 1828, a$tampanim 1838. godine, bila metodolo$kl
KomDarativfi samosvesno istaknuta potreba da se pokai,e ,,s pomoiu komparativ.
de rt teti
nog pregleda, $to je francuski duh dobio od stranih knjiievnosti i $to
je francuski duh njima watio".l Vei pomenutoj koincidenciji regional.
nog i kontinentalnog proudavanja knjiiermosti u proilosti i sadainjo.
sti, s druge strane, moguie je dodati i zanimljiw podudarnost izmedu
nekada$njeg i danas aktuelnograzumevanja lepe knjiZe'"nosti. U pred.
govoru svoje kumulativne Istcrije slovenskog jezika i knjii.evnosti, kojn
je prethodila Istoriji juLnoslouenske knjitevnosti, Safari( naime, pi$c
kako je ,,osirn knjiZe'rme, uzimao u obzir i politidku istoriju i etnogrn-
fiju slovenskih plemena ( Slawenstdmme), prikazujuii celinu vi$e kao
trenutno stanje nego kao sistem",3 i time demonstrira shvatanje koje
kao da u neku ruku anticipira pretpostavke sawemenih studija kulture,
ali i sawemene komparatistikei njoj primerenog tretmana kniiZevno-
sti kao integrisanog a ne vi5e modernistidki,,izdvojenog", samosve-
sno samodovoljnog segmenta kultumog Zivota uop$te.a Tome moida
valia dodati i Safarikovo, i danas, iini se, aktuelno ,,retrospektivistiiko"
shvatanj e, izneto u Jiredekovorn instrukti.rmom,,Pre dgov oru" za I sto-
riju srpske knjiheunosti, po kojernu,,razumevanje sada5njih stanja jed-
nog naroda [ .. . ] predstavlja najsigurn iji pat za dopiranje do pravih
shvatanja drevnih knliiermih spomenika".s
2 Cl. Pichois, A. M. Rousseau, Kotrparativna knjii.evnost, prevela Jerka Belur, Z,.r
greb 1973, str. 19.
3 PaulJosef Schaffarilg ,,Vorbericht', ,t: Geschichte der slawischen Sprache untl Litt
ratur nach allen Mundarten, Ofen 1826, S. V.
4 Vidi, npr: Comparative Literature in the Age of Multiculturulism, Edited by chilrl(.s
Bernheimer, Baltirnore-London 1995; Jelena Dordevi c, posrkulturo: L)vod rt slrtdijr
kulture, Beograd 2009 .
5 Paul-f os. Saf:riik's Gtsilicliult's scrbisc/rcl Schrilillttrttts,l)r.rg lll(r.S, S.
clnltci jl i u tegrrrl istitkrlg i rrrcrrov.rn j ;r i rru tonontistiikog
A lt
r,rrrrrrrt'virrrjrr plirrrctnir je i u Ogledulu knjii.cvne poviesti jugosluujun-
rlr' Sirrrc l,jLrbiiir, iija je prva knjiga objavljena 1864. godine, u isto
n {,nr(., tlrrkle, u koje je Stampan i podetni tom Safarikove lstorije
1tt; troslovcnske knjiy',evnostl. Iako u naziv cele povesti, kao i u naslove
r v I r tl c ova (,,t'rvi dio
1'
r I
Jugoslavj anske knjiievnosti",,,Nova jugo-
t l.r v ;,r n s I<a knj iievnost" ) stavlj a zaj edniiko ime,,j ugoslavj anske"
I n;ricvnosti, Ljubit, naime, u naslovima zawsnih delova, koji se tidu
r l r v I i ('ll tloba (,,Pregled knliievne poviesti jugoslavjanskih qaJoda
r,r ,lltrgtrga doba"), kao i u samom tekstu svogOgJedala, propedeu-
43
It,'l. i crsrni5ljenog ,,na podudavanje mladeLi" , u stvari govori o poje-
,Ii rr r n acionalnim knjiiermostima sa slovenskoga Juga ( ,,Odsiek I.
r rr Na(ra)cija
ikomparacija
I lr v,rtsl<a knjiZemost", ,,Odsiek II. Slovenska knjiZevnost") kao svo- Prouaavanio
juZnoslovenskih
1r' r' r s n i m,,izdancima" proyizorno shvaiene,,jugoslavjanske grane". knjiZevnosti
izmed!
Nlito sliino uodljivo je i u lingvistiikoj ravni razumevanja, buduii knliZcvnoisloril5kog
i uporcdnoq
rl,r,r r I or naslovno imenuje zajednidki,,Prostor hrvatsko-srbskoga
r
meLoda
1r.rrli,r", irli isto tako i,,Razlidnosti obstojeie medu hrvatskim i srbskim
lv()r'orn", dodajuii da ,,te razlike nisu ipak tolike kolike su one, koje
irr
r rl,st ojc izmed mnogobrojnih izgovora talijanskih. A ipak Italija nije
rl n ilro5to otimala, da jedan samo za kniiZevni primi; znada( dobro,
,l.r I'cz. sjedinjenja u govoru nema ni politidkoga ni knjiZevogai,ivo-
t,r"," I rnada je praksa docnije demantovala zapai.anje o italijanskim
l rr;ricvnim prilikama i jezidkoj politici, argumentacija koja iz njega
1nofu.hzi, a tide se slpsko-hrvatskih odnosa, ukazuje na problem nji-
lr,'vog balansa kao na srediSnje pitanje ,,jugoslavjanskog sjedinjenja",
n,lnosno juZnoslovenskih knjiZevnih i kulturnih relacija uop5te.
I 7 i st o rij a knj ilevn o sti n ar o d a hrv at skoga i srb skoga ( t S eZ ) Vatro-
'.l,rv.rJagiia vei u samom uvodu sumira shvatanje juZnoslovenskih
rcl,rcija koje je dovelo do pomenute alternacije, konstatujuii dak
,,vo jcvrsno povesno trojstvo (pod)razumevanja i imenovanja. Pri-
rnt'livii da ,,ried juZni Slovjeni uzima se das u $irem, das u uZem paie i
rr,r;tricrn znaienju" ,Jagii ovde precizira da,,u $irem su znaienjt juLni
',lrrvjcni sva detiri plemena zajedno", misleii pri tom na Slovence,
. I lr v.rtc, Srbe i Bugare; ali zato 5to su ,,sve do danas Bugari odieljeni i
r r I r s t orijskom i u knjiZermom pogledu od ostalih grana jugoslavj an-
i
.,
I lr . . . uzima se ried juZni Slovieni obiino u uZem znadenju tako, da
r
, r,llrivii Bugare, ostaju Slovenci, Hrvati i Srbi. Napokon, u najuiem
r rr.ri cnju zovu kad i kad vei same Hrvate i Srbe jednim imenom
v vi. r, r )plLrltlo knjiicvne pouiesti jugoslavjanske, Itrjiga I, Rieka I864, str. 67.
F

Irirrilr tl. ,,rrrj s(,'.lziv rrii.irrr rrcpr.cl)()r.'|d", vl

Sl.v;t'11.1", trz.p;151i1;
a+nr !rti, l.r' o:.olrt'rrosli st'Psl<og i lrlv;rtsllrg
(lslll('l)()ll peslriltvit rr

st'Pl1'1111'., to
z.rtl.r Plilrv,rtc sc l<aoJuirri sklvcni ,,niti tr nrr jiir.crrr rtltl
n,rjuit'lrr zrrlrt'cnjrr, ovrr tli plcnrcnir: Skrvcrrci, Hrvirti i sr[1i,,.,
Ira
l)()t()'l ',r'rill)()sc g.vori o clviem posljedrrji'ra", .irz.ivirj.i'i ilr ,,pla
irrrc..r'' Hrvati i srbi,
jezik im jezikonr rrrvatskim i srrrsr<irrr iri
a
gocl kr.de: jezikorn hrvatsko-srbskirn,,, dodajuii da
,,zad.trk j*
knjige, da pripovieda o duievnom iivotu naroda hrvatskogl
i
skoga, kako se je poiamsvi od prvih vremena se do danas
pogl;r
u knjiZevnosti pokazivao",s VatroslavJagii tim gestom lmpiicl
44 usp ostavlj a j ednu vrstu medij alne istorio grafij e juinoslou.
knjiZevnosti koja, po logici upuienosti na 6ir,".rr" relacije
n slr 45
clvc kr
Tihomir Erajovia ture_i literatute, zapravo vei latentno sadrZi i komparativni iz pripoviiedanjaurazvtianju du$evnoga rada"'t3
pristuii i* ;,,,,,,,', t it.rlirc Na(ra)cija
ikomparacija
a jednim delom i komparatistidku metodologiju
Isrl l r r r ;, r t' gl c clu dveju kniiZevnosti Surmin j e, medutim, pristupio
i(o fpaTat vn
dpft tcti prorrturrur;r. OvO Prouiavanlc
l!:nos ovefs(ih
j e j asno r azaznatljiv o u-,, IGatkom
prij e gle du hrvatsko _srp si<e k n l.
J
He t t,, l. r, rzti lvltnivnij e od Jagiia,
r dajuii zasebne delove hrvatskoj (nj:evnosll
lzmed!
Zer,nosti od pos!ednje dvijerri godine,' (IGiiZevnilg 1866), koie dalie interno delj na doba i periode, a
(nj Zevnolstorlj5(oq
,, kojern I ei1,,.1,,,, linjii,evnosti, iuporednoq
jeJagiQ iako se zalagao za ,,jedinstvo jez1ka.i metoda
,,jedinstvo -irli,,,'trlo ng!,,,',,,,,', ostavlja,,pomnom ditaocu", u skladu s uvodnom opa-
prinud,en da konstatuje kako ,,hrvatsko-srpska knyiZer,nost ne o njiho-
no'l cL,,,',, .1,, srttn uodava slidnosti i naporednosti i zakliuduje
samo dvoje ime vei je sve do sada ialibog rrirti.r., dvo)a'
,bududi clE lrnr lls('lltl i doma5aju'
,pravac na5e knjiievnosti, kako se razvUa na jednom kraju, bitno se N,'.f ,igica, ali isto tako i na Safarika kao zaietnika, u izvesnom
razlikuje od onoga $to biva na drugoj strani.;, $to najposle
rezultira ulril,,lrr sc rr,istavljailsfo rijastarijih julnoslovenskihknjiLevnosti
(tms)
uvidanjem znaiajnih razlika ,,medu zapadom i istokom vei i M urka, u kojoj figurirafu ,,detiri istorijska i nacionalnopolitidka
kod li,rtil.'
samih pisaca".e u izvesnom
smislu rudimentarni metod uporednog ir,lirlr,ltr,rliteta, Slovenii, Hrvati, Srbi i Bugarl" , iz iega sledi shva-
praienja srodnosti i razlika demonstriran je u ovom pregledu rndul t,rrr;r' tlrr ,,na slovenskomJugu postoie takode i tri, odnosno detiri
klvano, kako j e nalagala, u-",,-ut", ij a,, r aziatianj a, p o dev
-o1ako ! rr;irt'vnosti", s oslrtom na poseban odnos Hrvata i Srba, koji podra- \
od opitih kulturnoistorijskih prilikar0 pa sve do konkretnih
iarrro.,r- ,,,,,','u. ,,najzanimljivije jezidke, etnografske i politidke probleme"'ta /
skih konstelacija i dostignuia.lr Na siidan nadinJagii je i u
studiji I rrr,rtl.t u ,,Predgovoru" istide svoje ,,dvrsto ubedenje da je kniiZev-
,J rZnoslavenska epika u pro$losti,. (tSSO) ,"rprurrqio o nedoumici ir,r,.r juinosloveirsklh naroda moguie i potrebno obradivati
zajedno
da li je tzv. dugi stih od rs i r6 slogova ,prip-adao'samo predstavlianiu (Paralleldqrstel-
narodnoi | / rrsttmmenhang), ane u uporednom
egici jed19g odredenog juZnoslovenskog plemena ili je bio
,,o,rd" u /rrrr1,'tt)",ts u daljem pisanju - u kojem, primerice, posebna poglavlja
obidalu", t2 detaljno i paLljivotumadeii me[ridko-prozodijske, i iadranski Hrvati - Murko se prikianja onom-vei
stilske ,l,,i,ijaju Bosanci
,r,'t.rljenom, povesno indukovanom i konkretizovanom prikazu kojr'
7 Vatroslav Jagit, Hktorija knji2evnosti naroda hrvatskoga i srbskoga, Zagreb
rrpr'lies obledinlulueem opredelienju, u osnovi implementira upo-
I 867, str. 1. r,:,lni pristup, posvedodujuii na taj nadin magistralni tok-p1gudaya;
8 Isfo, str.2.
, juinoslorgpgki!.kniiievnosti kao ,jar,ursovskill,fenomqn s nomi-
y.r
9 Nav. prema: VatroslavJagii , Rasprave, ilanci i sjetanja, Zagreb
,,,, ll',o knl iZevnoistorij skim, a sustinski zapr av o komparatistidkim
'
l963,str. 143.
l0 ,,Sto je godina 1815. za kneievinu.rprkr, or-ro je otprlolike
god. Ig4g. za na3
narod ovkraj Save; jednim je narod osloboden od jarma turskoga,
dr-ugim od veriga
gospodstva f'e ucialnoga" (n av. izd anj e,str. I g
4 ).
I 1 ,, ... Ima viie mladih knjiZemika na istoku negoli na zapadu;
I t Duro Surmin, P oujest knjiLevnosti hrvatske i stpske, Zagteb 1 898' li]'
prema tomu je i par_ l.l Nav. prema: M. Murko, Geschichte der alteren siidslawischen Literaturen'
nas srpski rnnogo bogatiji od hnatskoga.., (nav. izdanj
e,str. 1 7g). lvlLrnchen 1971, S. i.
12 Rasprave, ilanci i sjetanja, str.267 .
I 5 Isfo, str. iii.
 mctocloloil<inr ,,licem". Pristupajuci, u ist;o vreme, pregledu novijt, i .t,,, t lutttt rr lioioj l)rrvlc l)opovii priznaje da ,,na5a [jugclslovcnslirt ]

srpskc i hrvatske knjiierarosti nedvosrnislerno integralistiiki i izlai.rrci i irIrIr'rrr)St nijc lirro clruge, velike svetske knjizevnosti - englcsl<rr, i

pri tonre kumulativno, ,onim redom kojinn su se i dogadale litenlrrc rr rrr, u,,l..rr l<ojepreclstavljajuodistaceline",rsstoiereii daiediskon- I

pojavc r-r Srba i Hrvata kao jedne velike celine", u pogovoru svojc r,,ill,,r/r()sl traino, cksterno i interno sagledivo obeleZje juZnosloven-
lstorijc srpske i hrvatske knjilevnosti narttdrnoga jezika pod naslovorrr I , ',: l. n lrie vnog korpusa, a to znadi da ,,nisu samo knjiZermosti svakog
rri plernena bile odvojene u proilosti; i u kniiZevnosti jednog
L

,,O br.rclucnosti knjiievne zajednice" i An,dra Gavrilovii je, takode , ,,,1

',.,',.r
prinuden cla konstatuje da je ,,knjiievno jtedinswo Srba i Hrvata joi i L ,!,, l,|(.Incna postoji ta podvojenost".re Ono sto sledi u Popoviievoj t1

vrlo ovlaSno: ono je samo mehaniiko jedinrjenje u kome svaka iesticir ,, 1 r rrrr. rr t rrciji ipa( dini se, proizlazi iz etninentno komparatistidkog I

stoji sa svojirn osobinama nevezana uz clrruge jadom svezom. Tcl jc l', rLrrr j.r i predstavlja svojevrstan pledoaje za njegovu primenlr u 1i

46 bilo u pro3losti - tako je i u sada5njosti".r'); ,,, proudavanju. ,,Ako smo se i razvijali po pokrajinama,
1', ''.1 1'1111s11 47 l

Unekoliko drugadiji, premda ne bit.no promenjen pogled nir i,r1, 111111,11[s",veruie pisaclugoslovenskeknjiLeunosti),dasusvitiraz-
I hornir Brajovii istu povesno-literarnu materiju i gradr.r, uL politidkim prilikama kojc ,,1 r l, rt r lrcz c{odirnih tadaka, bez crta koje su svirna zaiedniike",ro pri Na(ra)cija ij
i komparacija

faktora, osim ideje

su juZnoslovenske knjiZevnosti ,,navrnule"' na zajednidki put, donosi ' ,il, r, r r t r';rienju pribliiavajuiih i obledinjujucih
I ugo-slou enska knj i\euno st ( t I t S ) Pirvla Prop oviia, mono grafij a ko j,r ,, ,r.,lrro{rr i knjiievnoga jedinstva, posebno lnesto imaju ,,dodiri ::,)lai-
I

i r|!ni) l(rtl!i.,
odnosno ,,novi obrasci
', , , I rriiicvnosti s tudirrr kniiZevnostima",
ri rrl

- po autorovim redima - ,,predstavlja iedian mali poku$aj da se knji lllt

ievnost Srba, Hruata i Slovenaca izloZi kao jedna celina". Vei sanrrr i , , r' tude knjiZevnosti dati
,1, na3oi".21 Dotiduci polie kontaktnih uti- jllir

dinjenica da je ova studija, podev od treCeg od ukupno Sest meclu- ,, /,, l,',, roslovidno povlaiieno podrudje uporedno-komparatistidkih
1

i I I / \ n rr,il, Pavle Popovii ovde podrazumeva integri$uie delovanje

lr

ratnih izdanja, Stampana upravo pod r-rarslovom I(njiteunost Srhu, I I

Hrvote i SIovenaca,joS jednom, medutim, upuiuje na novu-staru ,,,,,,1r.1 11i711jsiih tendencija koje dolaze iz drugih kultura i knjiZevno- it

alternaciju na relaciji unitarno : partikullarno kao magistralni pro- ir, ;, r ,,j.rsno je i to da iemo se, dim dodemo do saznanja Sta drugi llii

blem uzajamno sameravajuieg proudaviania i razumevanja juZno- ;, r, l r r, t l e, prenuti i mi, i poii za niima" -)z
i]lL
r r

slovenskih knj iievnosti . Za r azhku od Jargi6a ili Surmina, Popovi i', t r r t,qrlllistidke tendencije u proutavar-rju juinoslovenskih knji-
r
jiiirr

dodu5e, daje kumulativno uobliden pregled juinoslovenskih knji' :, \ ,r ),,1i lrile su I inade najizrai'en\je u periodu izmedu dva svetska
iii
ievnosti novijeg doba, podev5i od druge polovine XWII veka, s izri , ,r r, l,()r)irjpre u zapaZenim poku5ajima etnopsiholo$kog, socijal-
ditom twdnjom o tome da,,srpska, firvnfsrka i slovenadkaknjiZermost ,,,, 1, oikog i nacionalnokarakteroloSkog razumevania pret-
., I r,r I
ll

koje su dotle bile odvojene i bez uzajamnog dodira, pribliiuju se sacl, 1,,,:.r,,,,1j.,ne rnl"dtridk" narodne i kulturne
osnove politidki naj- iilj'

ujedinjuju i postaju nerazdvojna celina".'7 Ali dak i ovakva, integrrli- ,,1 rrlr'tlinjcnih jugoslovenskih naroda (1. CvlllC, Psihitke osobine 1

stidka tendencija, nesumnjivo osnaiena aktuelnim politiiko-driavo- t,, r .\ o c tr a, 19 3 I ; V. Dvorniko vii, I(ar akt er olo gij a J ugo sl o v en a,
rr rI I rt l

tvornim dogadanjima, u samom spisateljskom postupku realizovrrnrr l', !') ) | tlol< je u etnopsiholo$kim istraZivanjimaJovana Cvijiia
I rrlrrr'r,nt)St imala rnanje-vi5e uzgredno mesto, uokvireno zapa-
i

je zapravo nekom wstom sukcesivno nadovezujuieg predstavljrrnjrr jill

pojedinadnih juinoslovenskih,,odela" u periodizacijski i ianrovsl<i ,r,1, 111 111 juinoslovenske povesne,,migracije i njihove posledice
uredenom nizanju koje vi$e implicira i irnputira zajedni5tvo ncgo ittr r,, i, .r r rtl.rvni povod zajednidkih knjiZevnih, nacionalnih i politidkih ill

ga obrazlaie i argumentuje striktno knjiZevnirn metoclim:r. ,,,,, r's l,r ci j rr;',tt .t o-bi.ioznim i ekstenzivnim poku5ajima Madi-
rrI 11ir

Razlozi ovakvog stanja eksplicirani su u pristupnoj besedi Sr'1, ,rrrr r l)r,onriliovica da naudno zasnuje,,du3evnu sliku celokupnog lllii

sl<trj I(raljcvsl<oj Akaclemiiiizlg22. godirre, lugoslovensktt knjiicvtttt.sl ii

iiil

It' lltiltttltttltt r/)r/(lr'r/.\'/,rrr/lrir^{ ttttl)otlilottt /r'ilikrr, l;('()r'l)rA I()ll), I

^il,u.tt(riloiilt!t l

r rlr ',1))
llill
I N.rr l,rr'nr.t I l,rrrrI I l,trrrtrrrrlr, lyt'r, trtrttttrktl il|q). I lcrr.tl ,\'y
trrrrrr,,rrrrlr, l',,,r1'11 l')')'),, rl' il
^lt,ttlhttutt)t/r/,
lir.or 1r,r1 .r.(X)(r, e'r'p. l5 ll

Itr
 jttqoslovt'rrsli,rg rr,rrocli.l", onrr ic, rrt'tltrtirrr, tlo[rilir zn.riillnlr ul(rEut
l<rt. P.vl.rii'crriiirilac,,stvarirlrrtl<c l.rrrt.rzijc tr .r'g,rrrizrrrr
;r;,'rltr
vcrrsl<c psihc". l)r'cduzirnajuciizrl.t,it intelckttr.rlrri rrrll)()r', usnre.iFn
prcnrn sintetisanju decenijarna i stoleiirnrr uotrrvlnih sliirroslr rr *vl,
dentnim kulturnoistorijskim osobenostirna juinoslovcrrsl< i l r r,r r.rli,
autor impozantne i osporavane I{arakterologije Jugoslovutrr jc, uz irll,
canje autentidnih dometa (,,uJuZnih Slovena kroz ve kovc zrr,rla
f r, I i : ri r .r t I t' t i j rt m etoda u starijim razdobljima
I i, ",1il slti rro I)t()gtlcc ie z.rrplz.ili i tr iztri'.lv.rniinlrl Atrtuuir Birl'c.t,
t,,!,,, , /.rl,,ri('rrc i uticrtjnc lugosluvcnske knjiLevnosti (t9S+). lozl-
:i!" r '.,' n.r V.ttlttslrtvirJagica i Matiiu Murka kao istraZivadke pio-
r,i:, I i,r r .r,, l.rko, u z,rradajnom ogledu,,Evropski okvir jugoslaven-
r : i, I rr;r r t'vrrosti" ( 1959), koji jugoslavistidka izudavania postavlja
=t
na to ,,da ie gotovo
' rr r,,r l, r ,r n litlrnparatistidki okvir, skreie painjujugoslavenske knii-
=i
r

da izbije tu i tamo [ ... ] po koja visoka lokalna kultura" ), ncizlrr.]nu r., ir, lr.r,ijcsti bila komparativna", jer,,neki su pisci na osnovi
konstatovao i to da ,JuLni sloveni od davnine primajr-r l<r'.2 lrhsf !',,,,1'.11.r, ija cloSli do zakljudka da su jugoslavenske knjiievnosti
48 svojih rasnih osobina sve moguie zapadne uticaje".2a .:,, .t,r;.rlt' zrr evropskima. Drugi su, naprotiv, isticali originalnost, 49
Dalje razvijanje uodenih, permenentnih kulturnih uticrr,i;r v.r Iilrr :,ir,,lr|.rrost [... ] No i jednima i drugima odito su pred odima leb-
Tihomir Brajovii :; je zapatanju da ,,sa Zapada dopirali su usmenim i pisme'ri.r prrlcrrl 'l;, l, . l r. t l n oewopske kniiZe\,nosti" .28 P olaze(iod uvereni a da',kao
.r r
Na(ra)c!ja
ikomparacija
(onrparf,l vr ' razni motivi i ditavi sizei, tako da se pailjivijim ispitivanjcrrr rrr'gu r .- r ..r.rl'r cvropski narod, i za jugoslovenske se narode [... ] posta- I Pro!aavanje
luTnoslovenl (lil
otkdti srodstva i analogije iz svetske klasidne literature", i t. r.rr' ,11.i
l,rt,rrr jt': koliko su uvezi s Ewopom
znali stvoriti, pokazujuii pri ; l(njlievno!t
lzmcdu
dito u usmenom kolektil,nom stvarala5tvu, u dijim okvirirna, krrlitr lt r,,irr, vl,rstitc stvaraladke crte",2s Barac daje i metodolo$ke sugestije, ; I
inji:evno
!poredno!
ltorj! (oq

verovatnom odjeku dometa istorijske poetike veselovskoga i slii rrtlr !'rir '.r' tii tr odgovora na pitanja ,,IGko jugoslavenske knjiievnosti mct0da

uporednih tendencija - distingvirajuii primeiuje Dvornikovii-,,,k.r rr r,, ;, r r 5[i prema ewopskim knjiievnim pokretima i poj avama",
r 11
= 1,.1
paratir,no istraiivanje tradicionalne knjizevnosti do$lo je do rirztrlt.rl,r obljei,jadobivajuerropskiknjiier,nipojmovi,metode,
=l:trrrr.,l,.,rl<va
da motive, tipiine situacije, treba razlikovati od same sadrii'c i ri'rr ril,,rr\'r 'r stilovi na jugoslavenskom tlu" te ,,Da li se poznavanjem
kretnog sii,ea" .2s Pristupajuii neposrednom uporednorn tu llt il (!(, ! t, I r f
,ii ,, .l.rvt'nskih kniiZevnosti moZe unaprijediti znanie o opiim knji-
tzv. jednostarrnih usmenih knjiier,nih oblika (legenda, skaskrr, li,ri,r, :i ! uun pojavama".30 Na posledniu nedoumicu data ie neka vrsta
anegdota itd), Dvornikovii iznosi i metodolo$ko uvidanje cfu ,,lilrr e ,',, t,', oiki produktivnog i istraZivadki instruktivnog odgovora,
I o I

==,r,lrr,rrroB u uverenju da ,,jugoslavenske knjiievnosti mogu ewop-

pesnidkih dozivlj aj a, zakoni stvaraladke fantazij e, problemati kr i i v o r,r
i sveta u osnovici je ista u svih naroda viie manje srodnog kr,rltrrr.rr.g je evropskih struja i
=i,,' r.r ('i o knjiZermosti pokazati kakva sudbina
r r r

tipa i stepena", a ,,granice izmedu ovog psiholo$ko-konver:gcrrtrrog r t( perifernom tlu", s opaskom o tome da ,,moZda bi polgd
)v,r na
1,,,l
faktora i stvarnog preuzimanja [... ] testo su toliko mutne i rcj.rsrre ,t.t ttl jccajtrebalo u nauku o knjiZevnosti uniieti ipojam poticaj" ,
1,,,1
da jedino detaljno ispitivanje i uporedivanje raznih izvora'r.it, ,l,r l,r r,lr rt'r .la ,,prwi oznaduje vi5e-manj.e nedto pasivrro, gdje jedan ipak
unese nejto svetlosti".26 Najkonkretnije rezultate u takvo'r, l<.rr , i,, z r r.ri-i od drugoga", dok,,poticaj je ne5to drugo - on pobuduje na

p arativno indukovanom razumevanju kulturnog stvaralas tv rr u r I . r r ,i trr rrost snage koje samo traZe priliku da se potpuno razviju".3l
I{arakterologije lugoslovena du9_ je upravo u tumadenju folkl.r.rr, rr.r /,.rrrinrljivo je da ovo razumevanie, koie pledirazaprevlada'
primer u studiji ,,Psiha jugoslovenske melanholije" (t9ZS), u lio;o1 ' .r 1,r ogrrlridenja komparatistidke usmerenosti na upliv,,velikih"
r r

se bavi specifidnim oblicima juinoslovenskog melosa i eposn, rr.t,rrv,! i iilrr r'vrrosti na tzv. male literatute) zaptavo nastaie sinhrono s uoda-
juii pri tome simptomatiino da,,naporednosti i anillog'osti izhi;,rrr ' ,rr lt'nr pojave koju je Rene Velek imenovao naslovnom
sintagmom
ispod analize svake nepatvorene tvorevine narodne psihc"..r,' , ,,;, p1r7111[eg eseja ,,IGiza uporedne kniiievnosti" (tfSl), a obia-

, r r r r, 1, o I rrvo isldjudivom orij entacii om na,,proudavanj e knjiZermosti,

24 Nav. prema: EopSa ugeja,6eorpa6 199S, c.rp. 32.

25 I{aparcwepo.toluja Jyloc,tLtaeutt, Ecorpr4 2000, c lp. .S27. ', N.rr. lrrcnrrr: O knjilevnosti, Zagreb I968, str. 60.
26 /.s/o, str. -528. , I'1r,, slr'.69.
27 Nrrv. plcnrrr: vl.rrlirrrir I)vorrriliovic, ,,1)sih.r ;rrgoslovt'rrslil rrrt rrrrrllrri;, /,,/rr, str. (r2.
br',9 I2,scl)tenrl)u (l('(('r)rllilr I99 l. (XXXVII),slr. Il.i. r t /,,/rr, slr.6ti.
 na osnovu poimova pozitivistiikog dinieniStva devetnaestog vcka, ! .. i i : r r r', 5to je io5 vaLnlie, ona je raznovrsnrr'
rsl pliliiuo je bogata;
kao proudavanje izvora i uticaja", pri demu se po pravilu favoriztrfe .
=.=!,!
l, n.r. M i trbcclliivo potwduiemo isprarmost hipoteze da se umet-
,,uzrodno obja$njavanj" [...] koje se daje ispitivanjem [.'. ] tlo i:,,.,r r | .,.t r;.tlizrrtu ne svodi na odreden broi kalupa., nego da se buino
nekog drugog, u hronolo5kom pogledu raniieg dela", s teii5tem ne i ' ul.,, ,"rg."nata",3s da bi se onda, po principu generaciiskog,
i:, ,Ir
i opisalo stanie na celokup-
ustanovljavanju dinjenice ,,da je jedan pisac poznavao i ditao drugo= ;.,', rr, l ,,1i i stilJlog sabiranja grupisanja
ga".r2 Dajuii prednost iz;ttiavanju podshcaja a ne tek uticaja, uz isll= ,.,.; ,,,,,,,',I,,u.,lrkolk tjiiemoj sceni, s posebnim oswtom nakniiZev-
canje moguinosti koje otvara ispitivanre refleksa ,,evropskih strttia ,,., ,, ,'.,,,,.lrrosti", odnosno nacionalnih manjina (madarska' alban-
i pojmova na perifernom tlu", Antun Barac naznadio je, dini se, ottaf =i .. i r, I ) r r r l.rrrainjem
znadenju redi. Retrospektivno gledano' dala-q
pravac razmi3ljanja u oblasti komparatLstike koji ie postati istinskl i= 1,rl l.rl,,r liorrstatovati da,,poiamiuyoslouenska/eknjiL'eunostinikad
nadreden u odnosu na imenova-
trl
Jt
5o aktuelan tek neku deceniju docnije, s pojavom multikulturqlktitklh
tendencija, odnosno pos tkolonijalne teoilje i inteqpretatirme praksc',
i
'i , l,'r lrr()nt trenutku nije postao
,. ;. 1,, r,' v r ih koqpusa na ovom prostoru na-cionalnim imenom"'
1, r
vei
I\r*,.o
Tihomir Brajovia DoduSe, decenije koje su usledile donele su, u dobroi merl i e. | podrazumij ev?o sve- nacionalne knjiielrrosti i knj iZer'ne
|, r . | \, ),,
(
ikomparacija

i,,,1,,, .,' 1,,,1r'tu zajednidku knjiZevnost dine, a nacioltalno iliposebno Prouaavanle

l(omparatlvnl zahvaljujuii oficijelnoj ideolo5koj klimi i njenom neizbeinom uplivtt j!:nosloven! (lh

,,.,,i ., ,'1,.' ,rrl tih knjiZermosti istorremeno je najie3ie podrazumiiel

dcftitet <rji2evno5tl
natzv. humanistidke discipline, jednu vrstu metodolo5ke retardit lzmedu

. l,' r ;, rr,, pripadnost zajednidkoi jugoslovenskoi

literaturi"'36 l(nllZevnol5lorLli1(oq

cije u pogledu razumevanja uzajamnih, ali i kumulativno shv:rc'c 1 1 !porednoq

l', ric, lnedutim, u ovom intervalu i drugadiji pristupi' Tra2eii

nih relacija juZnoslovenskih knjiZevnosti prema drugim evropskittt '',t,
gi, ', , ,,;,,1,'ti ,,jugoslavenski udio u knjiievnom razvitku
Ewope"'
literaturama. Jedan od paradigmatidnih primera ovakvog tretmirtta '
predstavlj a, recimo, ogled,,Evropska i jugoslovenska knjiZevnost " .,:,,r\ ,r( lrrvrttske komparatistike Ivo HergeSii sredinom $ezdese-
f 'Vojislava Duriia, koji otvara konstatacija da ,,u iugoslovenskittt ril, r,,,,lrrr.r ploilog rr"ku orn"rrro podseia da ,,poviiest iugoslaven--
-i zemljama veoma dugo uslovi za razvojknjltevnosti bili su nepovoli' =1.
ii, L, p z..'vnosti s'komparatistidkoga gledl5ta nije dosad napisana"'
tradicija, na srpskoj i na
: ni",:: praiena povesnim pregledom (zapadno)evropskih i ruskilr f., i r r Lr,,1rostoji knjiZevno-komparativna
r r

!,, , .,t'.1.,,; stlrrnii', i pri tom - oznadavaiuiiVatroslavaJagiia

i Stoiana
beletristidkih uticaja, podev od druge polovine XVIII veka pa do
! i,,i .rl ovit'.t l<ao zadetnike ovog pristupa - primeiuje da "udenici
i
posleratnog doba, ali gaizatvara tvrdnja da,,od svega je vainii;r
komp aratizam, a da to uvijek i ne'
dinjenica da je jugoslovenska knjiZermost u sociialistidkim dru$tve ",, I t,', I Ir r' i primjeniuju knjiZermi
r r

nim odnosima, iako na razliditim jezicirna (srpskohrvatskom, slove ' =-i! r1r I srrn-r konstatuiuii da,,prvobitno iedinstvo, o kojem svje-
.1,,, r ;r'z rli, lirlklor, narodna poeziia, nipo5to nije sporno, kao 3to niie
nadkom, makedonskom), osno'rnom svoj om orij entacij om postir I a
I lr (, r i l<:rsnije razrlai'enie" ,38 Herge$ii nesumnjivo zastupa -s-ta -
odista jugoslovenska i da se ne nalazi u rukavcu nego u glavntlttt =1,' '
r

juinoslovenskih
toku evropske literature".3a ',,,', .,,,, p or edno medii at'orskom ruzvoittnoviiih
t t

Ipak, verovatno najambiciozniji i u isti mah ideolo3kim ambi i.1,:r'vr)r)sti, zasnovano na uvidanju da,Jugoslavgni qq nalaze na
jentom na)izrazitlje odreden pokuSaj uvida u knjiZevnost to;i . lil ,,; r.rslirsnici, vaZnom kriZopuiu, pa bijahu i iesu svjesni svoje
i komple-
vemena predstavlja monografska,,Rasprava o knjiievnom Zivottt t r,,, ,, ,/,,,,'/'.' uloge [istakao T. B.]".3e Ovako obrazlot'en
! I .r r .r rr llrrtevoi teoriji podsticaja, Herge|iiev koncep I posred-
knjiiemim merilima koda nas" Svete Lukiia, koja jednostavno po.l .. !
' !

razumeva driavotvorno uspostavljeno knjiZevno zajedni3tvo.'l'rrl<tt ',r, I, rrlrr,1'r' jtr').r.roslovensLiht<nllZet'nostiikulturauizvesnomsmislu

se, recirno, u poglavlju pod naslovom,,Karakter nove jugoslovcrr
sl<c l<n jiicvnosti" jednostavno kaZe da ,,savremena jugoslovcnsl<,t
:,,r',, tt(utt ittposlovenskaliteraturq (tg+S-DAS)'Beograd 1968'stt' 42'
I rilililil.r 'l'y.r'rr,cuuh,PasnellaKtl,ulteLltuxfuoroeauaC.toaeucrconJyty,6eorpa4
,,iL rl, l(rli l()().
\.) N,rv. ;rrt rrr.r: l{t'rrc Vcle k, Iiritir'ki pojtnovi, prcv. Alcl<s.trrtl,tr I. Sprsic iS l.'t,.,''l.rvt'ttsllt.lirrliicvrltrstius|tlopr'rsvjetskekujiZevnosti..,I{olobr.4,svibarri
I )or,llvrr, slr. 13.1.
ll.rr1,1,1,l l()(r(r, '', : .tr l'1.
{ t N,n' 1'r, rrr,r lt(!J[(^.Ur liyIrrlr, lirrrrr| ttot.ttrlt I, licor'P.t,1 l()(r(r,L rP. l()l'i I 1,,. ,r r | ()().
t I /.,/,'.,.1r .'o.l ' / r,' .lr .llio.
 Prerlst;rvlj,r irrrPlcn.rentaciju stava sir zavrictkir njcgovog pionirskogr
rrrcrlrr'irt..g rrv.cla u komparatistiku, o torne da,,"ay"eZiideal malilr
rr.rr.tlir jcst da se okoriste raznolikim kulturnim vreclnO-
'irstojanje,
l.rrrrir, clir kombiniraju i stvaraladki upotrijebe te wednote, koje izviru
iz osebina pojedinih velikih naroda [ ... ] .r" zaboravljajuci
'arodnih
pri tom, da su grana slavenskoga debla... ..a0
Polaze(i, sredinom iste dekade, od stano'i3ta da su _ izwzev u
starijim periodima - ,,srpska i hrvatska literatura odvojene ili u naj-
manju ruku da su najieiie bile odvojene.., i ugledni hrvatski pesnik,
52 odlosno versolog Ivan Slamnig pita se u ogledu o odnosu^nacio-
nalne knliievnosti i komparatistike ,,sto je s medusobnim odno-
Tihomir Brajovii sima literatura pojedinih jugoslovenskih naroda.., odmah potom
t'?""';',li"Jl zaklluiuluil da, po svemu sudeii, ,,oni bi pripadali
komparitivnoj
literaturi".ar Ovo, moZda i prvo, stavljanjelrpsko-hrvatsi<ih, odnol
sno juznoslovenskih knjiievnih relacija u eksplicitan i nedvosmislen
komparativni kontekst praieno je, medutim, znaiajnom opaskom
o tome ,,da je komparatistika kod nas ptolomejevska; s nailm hte_
raturom kao centrom oko kojega se okreiu sye sfere _ barem ito se
tiie naiega zahvatau niih".42 poftrdujuii se u izvesnom smislu na
samom zavr$etku ogleda, u mi$ljenju da ,,upravo u zadatak kom_
parativne knjiZevnosti spada i to da [... ] tako koncipira svjetsku
situacij-u da u njoj na3a knjilevnost dobije ono mjesto, koje i zaslu_
i,uje",a3 zato 5to ,,umjesto zatvorene suvislosti Zapadai zatvorene
suvislosti Istoka mi iemo suprotstaviti otovorenu suvislost Svijeta,
makar samo kao ideal",++ naredeno ,,ptolomejevsko.. poimanje pre,
reklo bi se, predstavlja komplementarnu nego zaista kontrastii-u
perspektivu prethodno pomenutom, stimulativno-medij atorskom
shvatanju nacionalne knjiZermosti u komparatirmom kljucu. Oznata_
vajuii i kvalifikujuii internu, ,domaiu" perspektivu i saznajnu,vizunn
prouiavanja, ono zapravo imenuje ideolojki i politidki korektno,
prihvatljivo ,,lice" onoga videnja koje bi, dovedeno do krajnjih
konsekvenci, moglo da bude slikovito imenovano i ,,koperrrik"rr_
skom", de-centristiikom, tj.,,satelitskom,. terminologij om, olide_
nom u poznatim pojmovima knjiievn oguticaja i genetsko_kontaktne
40 Poredbena ili komparativna knjiievnost,Zagreb 1932, str.90.
4l Dlsciplina maite,Zagreb 1965, str.24.
42 /.sfo, str. 30.
4.1 lsto, str.44.
41 /sfo, str. 4.S.
l)()vczlurosti ,,vclikih" i ,,malih" knjiicvnosti. U torn kontckstu
rrroguie je, uostalom, razurneti i stanovi$te slovenadkog istoriiara
lirrjii,evnostiAntona Slodnjaka, koji misli da je ,,istorijska sinhronost
rr,rrodnopreporodnih i romantidarskih estetskih podsticaja na slo-
ve naikom, hrvatskom i srpskom prostoru podetkom devetnaestog
ve l<a prouzrokovala jedinstvenu umetniiku idejnu sintezu izmedu
rr.rrodnog i umetnidkog stvarala$tva".4s
Druga polovina proilog stoleia bila je, uostalom, po mnogo
d crnu obeleZena revizijom ustaljenih i uvreZenih shvatanja u nauci o
lirr jiZermosti, i ona je, izmedu ostalogar dovela i do komparatistidkog
53
rrvicla prema kojemu ,,nauiili smo [... ] da ono $to nazivamo utjeca-
;t'nr u uiem smislu rijedi [... ] dovoljno pouzdano razlikujemo od Na(ra)cija
onog $to bismo mogli nazvati prihvaianjem jednoga medunarodnoga
ikomparacija
Prouaavanle
luZfoslovens(lh
lirr jiZerrnog konteksta, identifikacijom sa nekom Sirom tradicij om" ,+0 knjiZevnost
izmed!
rz iega sledi zaHjudak,,da se ni pitanje o izvornosti odnosno original- l(njizevnoistorijskoq
I uporednoq
rrosti kniiZevnog djela, ni pitanje o autentidnosti odnosno wijednosti ffretoda
tljcla, ne rjeiava nipo5to u opreci nacionalne tradicije i medunarod-
i og knjiievnog konteksta".aT Primereno terminolo$ko-pojmovnoj
r
,rlrrrraturi i metodologiji savremene komparatistike, to znati da .za-
to $to postojanje kontaktnih veza moZe i da obmane, da dovede do
pogreinih zakljudaka o jednostranim uticajima, potrebno je d" [ ... ]
tlobijemo sliku o obliku i intenzitetu pojedinih kontakata".a8 U c9l9j
It.pezi moguinosti (remjniscerrc-iie, kpng{u-encije, imitacije, adep!?_
. ijc itd.), kao p_oqebno produlctivne sa-stanoviita-unutra5njih l.i ,,spo-
lj.rlnjih", ,,intemih" i,,eksternih" relacija juZnoslovenskihknjiievnosti
rrli.rzuju se pri tome dve: impuls,ilpodsticajrifilijacijo, fi povezanost
ro jezitkom/kulturnom/povesnom,,srodstvu".
1
Upravo svest o potrebi nove kontekstualizacije eksternih i inter-
nilr podsticaja, odnosno uzajamnih filljaclja, ali i diferencija, odre-
,le na aktuelnim politidkim, ideolo$kim i kulturnim procesima, koji
srr pokazivali da se ,,i sam druStveni entitet jugoslavenskih/jatno-
sl.rvenskih odnosa nalazi u razdoblju snainog previranja", upravljala
1t', iini se, naporima koji su tokom osamdesetih godina pro5log sto-
'l\ Anton Slodnjak, ,Jugoslovanske knjiievnosti v dobi romantike, njihovi medse-
I ,lrr i odnosi in mesto v svetovni kji2evnosti", (separat), \rI kongres Zveze slavistidnih
, Ir
',
rltcv Jugoslaviie, Budva 1969, str. 14.
r
l(l Svctoz-rr Petrovi t, Priroda kritike,Zagreb 7972, str.262.
'Ii l.sf o, str. 26.3.
.l$ llrrpirrr I(orrclurlrurronnfr, Yaoq y yuopegno ap(ry4alarbe KH'urretHocuu, EeorpaA
l()S.1, cr'p. (r;l 6.5.
 leia najposle doveli do serije naudnih skupova, odnosno prirteCllt , o tonte da ,,usporedivanje pojedinih pojava ne ide njihovonr
r|.1.;1i11

zborrrika, pod zajedniikim naslovom Komparativno proutuvtttll To je takode znadilo i da je, u poku3ajimatipoltt-
'1,',ln.ti-rtvilttlu"." sazrelo uodavanie
jugoslavenskih knjiL,eunosti,koji su proiziSli iz uvidanja da je nulttrt 'l i '.tsltrttutizacije, rec\mo,kao naudno legitimno I

, 1.,,. r itr oslovenske knjiievnosti ne pripadaju

istom istorijskora-
ustanoviti ,,sasvim novu znanstvenu oblast, od specifidnog inte rerl ; r I

'zarazvoj metodologije proudavanja posebnih - awlo srodnih i hll, . \ r,'n()nr tipu, ali ih moramo svesti na modele
koii opSteewop-
su 1l

skih - nacionalnih knjiZevnosti',4e s naglaskom na zapaZanju tla fi .,1 ,, ,,..l,r,rsrio takvi da se pojavljuju u evropskim regijama u globa- 1i

,,komparativna jugoslavistika znanstvena disciplina u nastajarr i rr I e l,r", r brrcluii da su, posle kompleksnog razvojnog puta u ranijim tl
je neizbjeino da ona stanovito vrijeme traZi svoje ciljeve i razvlf l t I'r )lriunrr, ,,nakon 19b0. godine iuZnoslovenske knjiZermosti postale jl

,1, ,, ;..'..linstevnog evropskog literarnog sistema, pa se njihove

dija-
posebne znanstvene metode".s0 U poku5aju da sumira pretpostirvkt
54 talwe, komp arativne jugo slauistike kao (sub)discipline u formirlnf tt, lr,,r ri;ske posebnosti u neku ruku iednade u sistemskoi ravni, i to ne 55 tjir

',,,,,',, ,r,"it sobom, nego i u dosluhu s drugim srednje- i istoinoe-

til
Franjo Grdevii zakljuiuje da bipredmet njenog izudavanja trcbrrlo
ll
Tihomir arajovit da predstavljajg najpre,,,paralelizmi, sukladnosti, komplementu'ttrt= ' r,rp5lii11
literarnim kompleksima".ss NeSto drugadije reieno, to je Na(ra)cija
il(omparacija

r.,1, ,',,1c znatilo i da tek,,konstituirano knjiZe-rno-znanstveno

podrudje Pro!aavdnjc ill
sti i korespondencije knjiievnog razvoja s obuhvaianjem ewopskog jLr2noslovens( h

iziskuje specifiine, izvorne postupke i

( k.nfrr,rl (nll2evrrostr l

konteksta i ukljudivanjem u promatradki fokus drugih nacionirlrtllt | ,,1111tr1t.utivne jugoslavistike lzmed!

rji:e!foistorlsko! riil
plorr"lur" adaptiraniem i inventir'nim preoblikova-
l(

knjiiemosti", a odmah potom i ,,idejni aspekti, Zanrovske i tipolo= t,,.1c koji se i LporNlnoq
',,,
()piekomparatistitkog modela knjiZevnih istraZivania",tu uklil
ilir
5ko-modelativne srodnosti i simetrije", kao i ,,problemi recepcijr, I II tr. II I
utiecaja", ali isto tako, i ne na poslednjem mestu, razume se, i,,zajctl ,,,1,,,'i i izglednu moguinost,,da se projekt otvori suradnji interdi- ll;

nidki [... ] pokreti, tokovi i gibanja".s' ,, ,1,1i'rarn-og i multidisciplinarnog karaktera", odnosno da postane

Ovakav generalni pristup implicirao je, gotovo zakonomerrrtt, l,r rt,'rrrtiv za,,nove
teme kniiierrne i druStvene aktualnosti, kao 5to su: 1ll,

shvatanje da je prilikom implementacije ,,u operatft'ne swhe [... I t 1,,

,',t,rroclernizam, Zenski i pacifistidki pokreti, ekoloSki i alternatirmi ir
, iz;rcijski program".sT
fle&ita difrenciranog jedinstva jugoslovenskih knjiievnosti nouij ega doht Y r(
r ) lilr

fistakao T.B.], zbog svoje gipkosti" metodoloiki posebno pogodrra )prkos pra"ol metodolo5koj i interpretativnoi lepezi pristupa
t iilt

savremeno shvaiena kontaktna tipologija koja donosi ,,tipolo$ko 1,, 1i,,rl avistiikim knj iievnim
relacii ama, podev od individualnih
iiilltr

tumadenje i izudavanje zajednidkih knjiZevnih pojava medu nrrt'tt- ,r,l,,l.ilr, tematskih, idejnih ili poetidkih komparaciia, preko tipo- j

1,,', l. i, s ti lsko-formacii ski i kulturnoistorij ski zasnovanih

poredenl a
dima i kulturama jedne $ire oblasti ili kulturno-geografske zone, rncrhr ii
srodnim ili susednim porodicama jeztkai slidnim istorijskim tradi ,1,,'1rr ilivi5e nacionalnih literatura, pa sve do poku3aja sintetiikih
iiil
cij ama",s2 zato $to,j ugoslavenske knj iZevnosti predstavlj-aj-r1 n_149 ve trrru.ri'cuja i razumevania istorijski sagledanih i savremenih konste-
ovaj obedavajudi projekat ie, medutim, u weme vei uodljivih
tijl
kojima je zajednitkJ Siri kontekitiialna osnovica", uz karakteristitrru l r, r;,r,
s kraja osamdesetih i
I'r ,,( ('srl clru5tvene i driavne dekompozicije
I

49 ,,Uvodne napomene", v Komparativno proutauanje jugoslavenskih knjiLcvttotlt, i,, ,, ,'tlirr devedesetih godina
pro$log veka, kao Sto su bili prinudeni lii,

Zbornik radova sa znanswenog skupa ,,Odnosi, susreti i komunikacije jugoslavcrrskrlr ,1., l.,,rrstatuju i sami nlegovi iniciiatori, ,,u-aktualnim konfrontaci- l

knjiZevnosti u prwoj polovici 20. stoljeia", Urednici: Franjo Grievii i Erncst lriit'r, 'nidijoj
1 , r,r
'izmedu unitarizmal separatizma' [ ' ' ' ] nekako ostao na iii

Zagreb Vala2din 1983, str.4. ',

lj
50,,Uvodr-re napomene", t l(omparatiuno proulavanje jugoslavenskih knjiicvtrotlt
, t t i.rlo l)clei,,,Odrednicezaknliie'rmo-historiiskoproudavanie jugoslavenskihknii
(Z), Zbornlk radova. sa znanstvenog skupa ,,I(omparatirmo proudavanje iugoslrvcrr ltji

skil-r/juinoslavenskih kniiZemosti", prir. Ernest Fi5er i Franio Grtevii, Zagrcl' V,r , rrr,.rr", t:KomparativnoproutavaniejugoslavenskihknjiLevnosti'nav'izdanje'sft'28' t1

r.ridin 19S7, str. .i. I l,rrrlirr l(os, ,,Poskus tipologiie iuinoslovanskih kniiievnosti"' v Komparativno
t, tt'tt ni( jttg(,slavanskih knji\evnosti (2) 'Zagreb-YaraLdin 1987 ' str' l5- 16'
tll
.5 I ,,1'roblcrrri i pe rslrcktivc liorrprrrrrtivnog prorrdavnrrju jLrgoslavcrrsl<.ih l<njiie vrtoslr", t', ', t

t lrotrrltrtt rtIit,ttrt l,t oiltttnitu]i(' ltt!t.s/rrrt'rrs/.i/r knjiir:vnos!i,'/.ttgrctr V.rraitliD I 9tl.], sl . ll,

r
. /,'/r), slr'. 17.
lit

u:
S-l l'r'crlr,r1i l'.rl.rvt slr,r, ,,( ) jctlirrslvrr lirrjiicvrro cstrtslic tipologijt' juqosloverrslitlt i' l r.rrr;tt (iricvic, ,,(iiviliz.aciiski poticaii za knjiZevno-znanstvenu paradigmu"'
lirr;rzcvrroslr \\ vr.li.r", t: liutnltrtrrtlt,tttt lrtttlt;tirlutlt lultt.\lttfttrskilt Lniiitvtto:li, ttrtt' t ,,tlt,t trlutttr, l,t ouittttnuit julosltncnskih kjiievntr'sfi (3), Zagreb-Varaidir-r 1988' str' 7'
t.,l'ttt1r,,,lr .r(l .r I l',rrsrrrr lr/rr, slr. ll.
itl

ll
 Ito it.tllro trirjnije i rr rr:rrrtrrorrr srrrlrlg
z.t'rnlyr"','" rrll,rsivii sc pl'c ncg() [ ,rlio ./,votrko l(ovrri, rltttor triz'rt zaprr)'cnih "rlrcduknjiZevnih"
i I "'rl).rf .rt istiil<ih stuclijir (Porcdbena i/ili interkulturna
povijest
iilt' lrlilrv,rccrrc lezultate. otucll sc li.ro svojcvrsni, cPiloil<i ,ut,nmrl
MeduknjiL'evne
clorrr Porlrrhvrrtu ukazuje jecian od z.lkljtri'irkir iz. poslcclrr jcg u siJllfi
t I rrir r lrrrrS/i, 2OO|; McduLnjirLevna tumaienja'2005;
krizi aka-
zlrolnil<a konrparativno prouiavanje jugttslmenskih knjiit'r,trtLstt, Lrrli ,,i 1,,,,,,r,2tit t ), ., ,Llopu Sireg razmi5ljanja o svoievr'snoi
poruiuje l<ako, primerice, ,,spoznaju da izrneclu hrvltsl<e i sr1,rlre ,1,.,','.1., slrvrticr-re slavisiike u wetu, najpre nudi
dve
"kompromisne
kr-rjiZevnosti postoje odredene relacije, susreti bliske vrstc, rrt. treh; , |, i", ,,interkulturni studij slavenskih iezika i knjiievnosti"
t|,r rr r r()s[

|... ] apsolutizirati [... ] ta spoznajawijedi isto onoliko kolil<o vr.r,cdi r 1,1',,,',ll'",to-slavistidki studij", da bi zatim, "kada ie pak posebno
podsetio da "u
spoznaja da postoje odredene relacije, dodir izmedu hrvatsl<e i rreLl ,i1l , ,, itrirroslavenskom kuiturnom Prostoru"'
ga juZno slavensko
druge knliZevnosti", paiztogasledi i shvatanje da je ,,jugosl,rvr11, =,,,,,,,',' 1r..,
i komp arativno ga prou-davani a
t-7
56 ski kniiievni prostor dista [... ] fikcija".se Svodeii jugoslovcrrshc/
"tku
!,,1r,,, rr,,qrr i knjiZevniga kruga, a posebno sredi5niega
kro-atistid- )/
iuinoslovenske knjiZevne relacije, kao $to je najde5ie i iinjcrro, n* i,, .,", f,,i,rf,oga ['. ] itogli smo se odluditi za stanovitu kompa- **"
da seunut-a1
Tihomir Brajovii medusobni odnos hrvatske i srpske literature, a pri torn prcvitl;rf rrr,l ,,itt .trkrr trodicija i opusa" ,"'bog togu Sto "uvidjeli smo ikomparacija
poredbenim
,lrt, r ,'r rt imno j l"dirr.tu"; tih lirliZevnosti' usporedo Prouiavanje
s I

Komp.rrativni ili pak hotimice zanemarujutijeziike, kulturnoistorijske i clrugc shr.. i!Zfoslovcf5klh

drrtllci svih relevant- (nl Zevnosli il
nosti i dodirne tadke, u prethodnim razdobljima isticane ili pose lrrrr ,,, ,lu.un:r, rnoraiu izwsiti opisi, pa i razgranidenia' izmedu

Aludirajuii l(ijl:cvno slorrls(oq

llit
naglaiavane, ovo stanovi3te, dini se, zatvara jedan problemsl<i kr,rrg , l r l. irc vuih, povijesnih i kulturolo5kih fenomena"'60
i rr
;
r
l uporednoq
iretoda
stoletnog uzajamnog razumevanja ju2noslovenskih kultura rrir rrat lrl ,,\,('rr)rr rod"Zi, na rezultate projekta Ko-mparatiuno prouiavanj.e I

f ','

koji dovodi u pitanje dotada5nje pristupe, implicitno zahtcv,rjrrr,l ttr- rtrt:lrtrtt'tlskih kniiteunosfl,
I(ovad se ovde praktidno nadovezuje L

u okviru tog projekta'

drugadija videnja i drugadija metodoloika re5enja. ,, i ',,,g,stvctre rnetodolo3ke projekciie, iznete
.r ,,,,1( )nf da poviiest iugoslavenskih knji-
snc na uverenje ,poiedbena
,,,,',,r,i [ ...] osimsto moZebitikamenku3ni" [' ] jugoslavenske
I

ArluprNo sTANJE r pERSpEr(TrvE .1" ,rroi" 'diferencirano jedinstvo' shvati

kao svoiu jedinstuenu l
L r lt r rr r,
razumijevanju razlidi-
,ll"ltt t ttiirLtntsl [... ] -oZ" aktivno doprinositi
I

Bilo je potrebno da prode rarrno 20 godina od publikovanja poslcrl t,,,,t r ',rts jcclnih kultura...
"61 r r vr : ,---j-::. ii
reviziii
metodoloSkoi
njeg deh,'rtog toma iz serije l{omparatiuno prouiavanje juLnoslavursktlt t I .rposteriornoj rekapitulaciji i svojewsnoj
da poredbene
knjitevnosti da bi se pojavilo ne5to slidno, ovoga puta pod okrilje rrr ,rl, v()g sagledavanja auior pak istide "metodologija
"\ kao wsta regionalne' primije- !

iasopisa Sarajeuske sveske, iija uredivadka koncepcija podiva upr..lv(r g,,,r',,,'r, i iuinoslavenskih knliZevnosti,
ubitilest inovainterkulturna/interkulturalna
L

na obnovi knjiZevne i kulturne komunikacije na eksjugoslovensl<orrr 1,,, ,,.' 1l,,,l',puratistike,

prostoru. Pi$uii o istoj problematici nakon raspada jugoslovcnskc knjii.eunosti".62 Oslanjajuii se u znatn"i T:ii "
pii'y'::i: l

1,,,,,,1, ,1
u teoriiskim radovrma slo-
drZavne zajednice i dezintegracije nekadainjeg zajednidkog kultul Itt, r rn nostilonako kako je on predstavljen I

DuriSina, I(ovad pri tome- i sAm pretp.o-

nog prostora, autori iz biv3ih jugoslovenskih republika, od kojih srr , r liornparatiste Di'oniza
r I r rll
i nif e
neki udestvovali i u prethodnom projektu, napravili su tom prilikorrr r ,' t1., ,l.r vei ustaljeno istraZivanje "tipologije" "kontaktologiie"
',,kritiiiuiurazvojne I

diferencira'nosti"
u tematskom bloku pod naslovom ,,Interkultumo-poredbeno izuc.rlv,r ,l,,vrllrro zir razumevanje prema
hod i uzjamne rela-
nj e knjiZewo stl" (S ar aj ev ske sv eske,br. 32 -33, 20 1 I ) svoj ewsn u rc li,r ,,. rlr lrt cnttura koie ,., l-"1" specifidan povesni
pitulaciju uzajamnog razumevanj a jugoslovenskih, odnosno j uin os o obiike niihovog suiivota i koegzistenciie lr
l , za
r;, , ,r,lnosno ,,posebne
venskih i balkanskih literatura modernoga i sawemenoga doba. I

Sarajevske sueske' No 32-

,,rr .'il,rvistilta vs. regionalna knliievna kornparatistika" ' I

: r 't) I l, str. fl7.

ll

58 l-sfo, str.7. ,, r . ',u()(lr)()si

'plisirodobljene' poviiesti iugoslavenskih kniiievnosti"' u: Kompara-
.59 Zlatko I(n.unarii, ,,Moguinosti/nertroqudnosti konrtrnili.rcijc izrrrctlrr jrrriosl,r (3)' Zagreb-Varaidin 1988' str' 51'
",t', 1,1't11i111ts11ir: ir4r'sl,tvcn'skihkiiil'evnosti
poviiest knjit'evnosti' Beo'
vcrrsliilr ktrlturr i knjiievrrosti", t Konryanrtivntt lstltnrtrtnutlt itrg()r/rlt,/rsll/l l;ttji)Lltt,t l, r/rrl.rrliic'l'rrc tnspr(Ne: Poredbena i/ili interkulturna
'\
i/, /l,onttk ll, 1'r r1. l;1.,"1,, ( ir, r'r'rrl, /.rrrt.l, l,),t ;,.11,1
q
,,,,1 'oll,slr. lf,9
 zakoje je kirrakteristiina neposredna, neobiino intenzivnarnclir
r il= :rll.r r, rnstlrrl<tivnost l<ortrprrrittistic'l<c rnctotlologije u prevladavrr-
vojne interakcije".63 Poput Duri$ina, koji je jos pre dvadesetak
g.rilnil lirr ,r,lrt'tlcrrilr aporijir r,r l<njiZevnoistorijsl<i singularnom izudava-
tvrdio cla ,,primere za smenjivanje razvojnih impulsa pruZ.. ,iu ,lrf,
,lr n,r( rornlnih literatura. U tekstu pod naslovom ,,Da li su danas
dajno i posebna interliterama zajednica bivieJugoslaviye",6a i
ZvrrrrL ,,,,,1,u, (' jtrinoslovenske komparativne studije", Mihajlo Pantii na
I(ovai, naime, misli da ,,meduknjiZevna zajednica juZnoslavcrrrklh
r r' enu nedoumicu odgovara rezolutno pofwdng, pre-
|, r r,, lt r rostrrvlj
naroda moie se razumjeti kao kompleksna 'zajednica'uskosr.tlrrlh
1

, irrr,rJutli tlrr ,,ta uia pod-disciplina evropske i svetske komparati- il

jezika i idioma narodite kvalitete i posebnih povijesnih
okol'usrl",r. r r i l, ' r r r r lrr I . . .l
r r izmenjenim sociokulturnim okolnostima [istakao 1r

5to ie reii da se ,,kompleks juinoslavenske meduknjizerme zajctrrrlut

I ll ] , .r vocleii "raduna o njima, tolerantno uva2avati posebnost ir
trajnije moie sistematizirati kombinacijom uzih filoloskih i $irilr kul,
tr,r,lrt 1;;1, ali i naglaiavati ono $!o je pajgdaldko i univerzalno u ttm i

sB turolo Skih kriterijuma".66

1,
nla", s fokusom na kriterijumima,,wednosne selekcij e",
r,,, r' l r r r os ti s9
j

ri

Upravo svest o nedostatnosti tradicijski, uie prihvar.crrlh I r r.r, I ) rrrrcionalne reprezentativnosti" i,,kontaktne vainosti".68
ti

Tihomir Brajovia metoda uporedne nauke o kntiievnos ti za razumevanje slo/,crrlh rl

It rrrrrrilirjuii o jo5 Sire koncipovanoj regionalnoj komparatistici,

il
Na(ra)cija
i
(orfl)arativnl odnosa istorijski, odnosno savremeno razliiito relacionairanih i komparacija
dentitct lrre. r r t,'nru ,,Balkanska komparatistika kao po-etika balkanske kul- Prouaavanje i

ratura i njima odgovarajuiih kultura uticala je, nema sumrrje l!:nos ovenskrh
, nil trrrr.'', Anton Beri5aj veli pak da u instalaciji takvog pristupa, koji l(nll2evnogti
prisustvo terminoloske, odnosno metodoloske alternacije iznrcrlrt ,,r u /n.rtnoi meri oslanja na dostignuia sociologije, antropologije i
lzinedu
knjiZevno storlskog
l

uporednoll j
komp ar atistike i interliter arne / interkulturne p ou esti knj iLei r

no st i, koln ',.r r (.nrcr1ih studija kulture, ,,sama komparativna djelatnost bi otvo-

metoda

je paradigmatidna i u sirem smislu reii. u izvesnom smisru ',

se narrrr ' r rl,, 1','r'spektivu za poku5aj uspostavljanja svojewsnog balkanskog
vezuju(i na onu stariju alternaciju izmedu,,emisiono_recepc j s h e,, j

i l, r r;r u 1'vnqg ftanona", koji ,,ne bi trebalo da konstituiraju samo juLno- l

komparatistike i tradicionalno shvaiene istorije knyiievnosti, k'1,r l

,, rI v t' r s l< knjiZevnosti, kao svoj ew sna interliter arn a zaj ednica, ve(
r r
je od samog poietka, prvih decenija XIX veka, pratila pro.rtau,r,ric
r ,rll',rrrska i grdka knjiZevnost", da bi se otvorio ,,jedan novi prostor l

juZ,noslovenskih knjiievnosti u zajedniikoj perspektivi,

,lry.rlrrsitnosti kniiievnih, kulturnih i inih diskurzal...] nove po-
l
ova .rsa
wemenjena perspektiva izudavanja nasledila je, reklo bi se, i I

rrt, ,trl.t' brrlkanske kulture".6e

nedoumice. osim Zvonka Kwada, i praktiino svi ostali udesnir.i 'je
rr N ije bitno drugadije ni u podruiju eksternog,,,inostranog" razu-
pomenutoj anketi Sarajevskih svezaka o stanju proudavanja cksju ti

rr''v,rnja dana$njih moguinosti i buduiih perspektiva proudavanja

goslovenskih knjiiewosti izjainjavali su se, naime, o delotvorn.sil I

1
r v r r t rs I ovenskih i/ili
jugoslovenskih i / lli zap adnobalkanskih
eks- 1

ko mp ar atiun o g i inteiliter arno g, tj. interkulturno

gpristupa. I rrlicvnosti. Ne arbitrirajuii o tome da li 1e Stokavski knjiZevno- I

Pi5uii na temu ,,Regionalna komparativistika I situacijir i i1

1,' z ri li i standard koji vlada na potezu od Zagreba do Podgorice ll

persp ektive", Jasmina Moj s:j eva- Guieva primeiuj
e, prime ri t.e, ,,;,',l.rn policentridni standardni jezik s detiri nacionalne varijante
da sintagma o regionalnoj komparatistici,,na prvi poglecl, tljt,
luje zbunjujuie i konfuzno", ali zapravo ,,ovim
| . I ili 1... ] r" radi o detiri odvojena nacionalna standardna j ez7ka", i

-"toioi, posti,l,.
se demistifikacija odredenih'svetih' tadaka u okvirima .raci<r,.,rl
rr rr.rstavku pomenute debate u Sarajevskim sveskama, u prilogu pod
rr. i v o rn,,Proudavanj e i predavanj e jui,noslovenskih knjiZevnosti
r z.
nih knjiievnosti", j er,,komp arativna shvatanj a, u svakorn s I u c.^ j rr,
1

,l,rrr.rs" belgijski (jugo)slavista Stijn Vervaet upozorava da ,,umesto

dovode do preokreta u nacionalnim koncipiranjima i izudavariirr
r'y,.1 .jg mnogo korisnije prikljuditi se savremenim teorijama knji- l

l<' j i i,cvr.sti",t" po drazumevajuii ovakvim stanovistem,

po,u",.,.,,, /( vn()sti i kulture, jer se upravo tu kriju izazoiza proudavanje svih j

roslovenskih knjiievnosti", problematizujuii nedoumicu,,da li

rz
[rrrrrrrr r 'ljyPrrlrrrrrr,
;r
| r r
()
lllir,t 1t tLctucrct KH,u]tdcttlottil?, rrpcn. MHpoc,tlrr
Iy40r,
(
I lorur .r,1 l()()1/, trp l J(r. mr lirro strani slavisti reba da pratimo [... ] retrogradno zatvaranje ll
l
lr

(t.l /\/r,, \l I I l() , ,.r r lic o l<njiievnosti u uskonacionalne okvire kakvo se u poslednjih
r

(r', l\lr'ltrl,tt1t.'rltrL ttt\l,rtntt.,str. 17.1. 1i

(t(t /r/r',,,1r l', L

, { l\1", \t r. l ().'l l (r5 |.1q1;111.
(r' N,' l.l tt,.l|l I,str. II I I l.).lr.rssrrrr.
"'tt,tt,t,l,r,r.,..l,, tr) /s/o,slr. Il.l().
 qf
rlv.rtlt.,,,.l,rl. l,,..lrrr,r tlr,irrv.r
1... |rl.r vt,t.rr.rr rrrivt,rzil(,1,r I . |'bt ,:ittiinrr',lr.rtlorrr tr sltvltl.trrjrt ,l;t li,rtrlt,u,rlrsllilii ,,ltrostttrPttt't'
if
jll::'ll H,,.v.rrstioi.i t<,ic
],1.,1,,:l;f,,l"li,],i
;,rlrz,rt r1r' 'uirro ttov.tti ,t,, l',,,,ri
st''Iit.". ,, LJ tcl<sttr pu.'l i,.,.1i1 ,,t1",.,,,.,, ,,:l'; J.,,;-,l,rrr.r,, trliljtrt'trjc polcclcrrj.r izttrcrltt trrnctrrii'l<ih proclnl<cijrr
,.'.rrf ,,r,;,',;
lrt'r.rrr lrrl<srrztr irtor'iziranja'i ;l i ,',, l,r,,rr,'.rvrrrrih u okviru lrrzliiitilr tlisciplirr.r, iz.urcdu razlititilt
(jrrf.)srrrvistr.i,rl" l\rtr
'c'rai'r<c
rrl<ii'r i Arr{cril Itirrter iz'ose jo5 |*L,',,rrIr 1.,;rrsIlrrl<cija tih disciplinl, izrncclu zapadnjadkih kultur-
'f izriiitijc uvcrc',ic trrr sr' s,rvrF 3il, i: r,lr, I ... I i onil-r koje ne pripadaju Zapadu, izmedu pred- i
'r,,
procesu,,ato,,
:ll,t. ::i:::' T:'^i91:-skom
zi m j u c i ,,l,,,,rl.rlrrih l<ulturnihprodukcija 1...]izmedurasnihietnidkih
n, n
ri rr
l]rtcrlopustivi, 1,r I r
g,,-=rl
jer se radi o tome da studenti ,r"ni,.],,",]i',:";,;i;:,i*
venski korpus uz pomoi usporedne lq1,,,1ri , r ,,zrr,ri'.rvrrnjn [ ...] i izmedu mnogo toga jo5".7a To, takode,
p"rrp"ktiu".., p.r srr i ,ri,,,rirr-$
napon usmereni, ,,umjesto na pridavanje p:,,,1r.r.'rrrrt'vrr i uverenje po kojem, prema reiima Mi5ela Rifatera,
6o pojedinirn litcr,rtrue
n a p okaziva,r; ! r'" J,zu;,ri
f ',,,lr r, r r.:;t tliscipline ne leZi u delimidnoj ili potpuno j fuzrjr sa stu-

6t
r*::::.1* f '.*r
. li aiferenciranj e juznosla'enskih h i s 1, r.1. r, e1
t iZ"rr'o rii;J ;;i. ;l. i ;; ;
1
r I 1 ,li; =,, r.r I r r I I rr lc, rlego u preraspodeli zadataka na obe strane i u defi-
Trhomir Brajovif 1tr I "; rti = J i,
r r r,
I
r ovi h pristupa pre kao komplementarnih nego kao opo-
I
r I

lj ji.^'"- T:|--.,
kritike "r:meny.koj - po d pritiskom pos
e
mora odustati od,imper4ah;;;;rf";
r l< o Io r r iI rir,rilr t I nclto drugadijem podeiavanju metodolo3ke aparature, Na(ra)cija
1(omparaltvnl
rdeftitel

iini . . . za iu-dn o - p,i

;il ;,,fi $ 1,,i, l, ,r' ollgon'o. na rastuiu plimu multikulturalizma i kulturnih
ikomparacija
Pro!aavanle
ju:noslovens< h
zt
l,
$tokavskoga
i
:f\y
^,*: ;::" idioma mogu smislerro ."rlikor.ut, ", " " ;, ; "
aoJ ud r.
i, r,.r,,, # =i,,,1,1.r , 1'rcr{laie Gajatri Spiva( priieljkivana ,,inkluzivna kompa- l(njizevnosl
izmed!

nacionalnih drLava*.'r U sliinom ;;;;i,, ;;; r:r ii |,,r l. ji)cvnost" pretpostavlja da ,,politika proizvodnje znanja u
r r
l(nll:evnoislor
I !porednoq
i3l(oq

duhu, najposf _,,-,rlif

davaoci koji potidu s ovih prostora, ",
i,l;, ;';;,;: t,,,,Irrr, rrrrrr studijama" moZe ponovo dabude obeleZena,,brigom za
metoda

ali su akJdemski domicil rrrrelf

napolju' Branisrav Takovrjevii (stanford), i= = i l. r r t I rorn",t(' s tim 3to bi sada vi3e nego bilo kada pre vaZila svest
tako, misli a";"''r1','i'"1 r'
,l.r ,,komparativna knjiZevnost uvek prekoraduje granice",
r
!."" t'' I yedan radik"ran ist-i.ir"- J"ilrJr,
,1 r,,
k r,ru"r.rr.sti,jrrtrrih :li i ', t,)nrc da jeizljaglobalne kulture oznadena,,pomanjkanjem
Slovena' uklonio mehanizam instrumenta lizacijesa
kojirn srr otlF ! *,r, r r i li.rcije unutar ogromne kulturne heterogenosti sveta",77
duboko poistoveiene,.,:z dok Zoran r r

M,l"ri""_C flr"a"Jj p,;ili; I ll,r .rvo potreba za prekoraienjem novih-starih granica u stanju
da, uprkos aktuelnom regionaln
om 1, u-o i^t".lorrir_.,, :: U ;;
ie se pojaviti no"" g"n".u.ija knjizerrrih
; ; ,l ru, lrrog i vei hronitnog ,,pomanjkanja komunikacije" izmedu
k itit"r" kojima ie biti z-r'r= t)sti eksjugoslovenskog i/ili juinoslovenskog kulturnog
l
mllivo da jedan fenom L i r 1
rz v rr
na prostoru Sirem neg' $lrt
l,r ,,',t( )r',r r-rpuiuje, dini se, na valjanost ovako shvai
njihova lokalna ,."arn"llfosmatraju le enlh regionalnih
t ,,1111t11v11[ivnih studilai metodoloiko profilisanjeluLnoslovenskelcom'

"*:r :.1-Olementaciji,,radikalnog istoricizma,, koji bi uklonto y,,tt,tIt.,like kao moZda prede od - takode potrebnog i poZeljnog, a
:1-"1":t","i::itki,,mehanizam instrumetr',"rir".i; ir omoguiio kn;1. ,,., ,,,lr cclen nadin moida i oportunijeg - ispisivanja interliterarne/
:::'T g.i:t-"
nego .to je njihova
" g".
*ani
r"kilii
fenomen prr-"irJ;"""
sredina,,predstavlja, ""1,.iil il i ;; 1.,, r ; rr mtivne istorij e juZnoslovenskih literatura. Ne plediraiuci za
r r

stan refl eks one, decenij ski oblikovai", ';;;;;";;;,1 r povesno afirmisanih perspektiva izudavanja knjiievnosti,
r,rpr ri[;111js
p
stiike konstelaciie ito it porruJom "rrp "ktivistidko_rela t i v I , t.trtndlna komparatistika moglabi, drugim redima, da predstavlja
t
Bernhajmerovom izveitaiu (, t,he ',r,',lrr ju, medijatorsku perspektiu: koja pruZa priliku za (samo)razu-
Bt'.__t^ im er
er nh e^;.-^ ^.. D -,,,,
Rep
;^ ^l
o rt, 1 9 9 3), s p odnaslov._ Jf<"_p ;;;; #j:; r:,: ,r.v.urje ,,malih", jednako kao i ,,velikih" knliZevnosti i kultura u
:::::fli:u prol", ., riol;;;;;#;;,
stoteia,., oznadeno kao ".
' ,r'r ('nreno uspostavljenom uporednom kljudu izudavania i tuma-
intern a ci on alizam p o sleratnih
cerrtrizam $to je u skorije ur"-" i a.z*", 7"*1kH;;;:, ;
go dina
,, rr. Tako zamliljena, j uLno slou enska ko mp ar atistika ne bi., poput
orpor"r," iz razliiitihp"rrp"f.O",i:,
r r
1

70 Sarajevske sveske, No 35_36,2011, str.2l9_220passim. I Nriv. prema: Comparative Literature ln the Age OJ Multiculturalism, nav izdanje,
77 Lsto, str. 194-I95 passim. tt ll 12.
72 Isto, str.214. , lsfr.r, str. 66.
73 Isto, str.224. i, ( iiryatri Chakravorty Spivak, Death oJ a Dkcipline, New York 2003, p. 4-5'
I.sfr.r, str. 16. I
 tllof'lt( t'Irrrrrp,rr'.tttvlt. lst9r'rje jrrirrpslpvt,rrsliilr rt.tt.i6ltlrlltilr lrlr.trt
tttr',t, lrtl.r tt'li, pop,lt'tl ll.r pl'()Slost I z.rtcttt.lr6 st.ltic, rrcg6 z.upr.rvl 6lrr.
t.rv.r;rrii Itoglt'tl tl l<rrjiZcvr.ru [ruclucnrlst l<ojtr rrroicrno r{rr olrlil<rr;crrr6
s.rrrri, irrr.rirrii, rr:lrrlvno, uvek na unru povcsno nrrslcclc rr rrjt.govirn
lrrzlit'itirrr inrplikacijama/ ali isto tako i otvorcne moguirro.sli kofe
zrrrri'c rrlzrru'rcvrrnje i ujedno prevladavanje tog naslccla u skl;rtlrr rc
sl.rvirtrrnjima na$eg doba.
i

l. r t,l. ,\ t(r)-f A NEDOSTAJE:

6z II ' 'i J( ):II,()VI]NSKA KOMPARATISTIKA

Tihomir Brajovia lll'

i

" ",?:l1ii:li l

tl
i

r t, Ir r.., r r r r cd r-rsobnog razumevanja juZnoslovenskih kjiievnosti u dru-

1,,
,
| , lr't t,rr iii XXI veka - makar panoramski i na prvi pogled, dini se kao
I

,l.r lr r,,111.1[111rno sliku u nekom zatamnjenom i u isti mah zakrivlje-

il;

r,,
'rr r to znadi: obratnu projekciju onoga $to je moglo da
, r1'1111111u, a
l

.,.i pil ct lir

', pre ravno sto godina, u drugoj deceniji XX veka. Naspram rl

I' r,, n l.r, I t i u ieg entuzij azm a zbllii.av anja i/ili spaj anja nakon dvaju
r ill
l',r ll ,r rs li ih ratova i Prvog svetskog rata, odnosno stvaranja
r
il

Jugosla-
, iir', \'r ('nrc posle novih balkanskih ratova, kontinentalnog prekom-

f
,, l l r, ) \',u r
i ir i raspada Jugoslavij e takoreii b ez izuzetka obeleZeno j e, Irl

r r.u tlcziluzionizmom udaljavanja i/ili razdvajanja.

rr r(', 1i

.,S,rtl, kad je ujedinjenje izwieno", pisao je davne 1919. Pavle itii

l',;'oyi(', ,,stvari ie jamadno poii bolje. I(njiievnost ie isplivati iz lii
,,',,ri I'r'otloloma mnogo yeia no $to je bil". [...] KnjiZevnost ie dobiti i

lrr
,rn(,r',() iiru podlogur pisci mnogo Siru pozornicu, publika mnogo $iri
l

ir r t . r t's".r Skoro celo stoleie docnije, i sawemeni domicilni pratioci

tii
rlr ;rrinoslovenskih knjiZer.nosti ponaosob takode gledaju prema Ll
'
',rr o; 1r1r7.1'v1'1ici" i ,,Sirem interesu", samo 5to ovoga puta po pravilu
r' nr,riu rr vidu neposredno, nego kontinentalno i globalno okruZe- rl

,';, S,rtl, kad je drZavno-pravno razdvajanje okondano, slpski, hrvat- Ii

il
.l r, ,.I rvcnntki i drugi juinoslovenski prouiavaoci literature ponovo,
l

,lr r r1' 111y rciima, veruju da ,,stvari ie jamadno poii bolje", ali pri tome ii
.\
' ',('
n.r(lc i odekivanja mahom polaLu dalje od prvog susedstva. I

I N.rr'. 1rr<'ru.r: I)avlc Popovii, Jugoslovenska knji1evnost, eetwto izdanje, Beograd

,, , ', \t r . 55
| I I .56 passinr.
ii
ri
tl
 rclrrci'
l lorr poglcdu sasvirn je p;rrrrdignrltiiirn, rcl<kr bi sc, nre tlu.
I lilrrrr.rrristii.l<ih cklstignuc:t i njihov pritlritct n,rcl susedskil'n
so[rtti otlrtos srpskc i hrvatske knjiZelnosti, i s istorijskc taikc glctlilte ; ,rrr.r, l,.rsii tt stvari in-rplicitno
postavlja presudno pitanie srnislir i
irrrri'c prcstrdiln zA razumevanje juinoslovenskih literarnih i uolr$le , 1,,,',.' l.t n ccl-rsobnog uporednog proudavanja
tzv' malih knjiZevnosti
l<ulturnil.r rclacija. I(ao svojewsnu ilustraciju vec skoro dva clcsctlt de r l, rrllru'.r,
r

oslobodentg.,"port"Jttih politidko-istoriiskih' ideolo3kih rllti

treba
vaicdcg stanja u ovoj oblasti uzimarno pri tom polemidki pr.z.'.rlu r ,lr tr1',ih trticaja i povezanosti' I zaista: kakavkonketan smisao
tvrdnju Stanka Lasiia, autora impozantne Krlei.ologije i celog nizrr ,l.r lnoZemo da se zapitamo - uzaiamno Proudavanje srpske'
rrrr,l irir,i
odnosno
drugih znadajnih studija iz oblasti kroatistike, da je nakon rasp,rrl* lr r r',rl slic, slovenadke, u poto- i bosanskohercegovadke'
jugoslovenske drZarme zajednice srpska knjiZe'rnost u njegoviur pr.e 1,,,',rr j.ri'lie, crnogorske, makedonske ili bugarske
kniiZevnosti sa sta- llilrli
identiteta"
okupacijama ,,dobila status bugarske knjiievnosti i daleko je ispotl rr,vrit.r onoga 3ti Lasii imenuje kao ,,stvaranje i izgradniu
f_ a
V+ onoga 5to lmil govore druge europske kniiZevnosti"; jer, ,,u nrc.cht ,, ,' , r,r z.lhtevima ,,temelinog humanistidkog iskustva"
? Ima li zaista 6s rll
bliZim l"'] konkretnim pojavama"' ili
1
'
srpska (bugarska itd.) knllZevnost sano je jedna od malih ewopskilr
i,,,t,..'bc za ,,komparaciiama"s liir
i urgentnom
i, t , r:r l< u neku ruku ,,suviSak" i luksuz na neodloZnom
Na(ra)cija
Tihomir Brajovia knjiZevnosti za koj e", nedvosmisleno veli Lasii.,,,ne vidim pos c b r i h r
1
ikomparacija
prema proie-
t,.,,,riciiskom putu svake od ovihknjiZevnosti i kultura
l(ar G kojr
l(omparat vn razloga da udu 1...] u onu sferu u kojoj se knjiZevnost identificirl r nedo5lillo
idenriteri
visokim duhovnim uiitkom".2 Posebno, dodu5e, napominjuii: ,,sve i ielienom ewopskom identitetu kao konadnom
utodi5tu' lu:rrosiovcrrska iiii
I,''',',,,r,n komp.la{islika

5to sam u sqpskoj knjiievnosti doiivro kao knjiievnu vrijednost | .,, I rr.r l.oicrn se bez okoli5enia i posredovanja treba okrenuti "diialogu" iil,,,
nikada nisam odbacio i neiu odbaciti", Lasii ipak naglaSava to tla ',,, r,'., i,,l nirn,,ewopskim partnerima" i tzv' velikim
literaturama' koje
,,hrvatska ie knjiZevnost morati neposredno uii u dijalog sa svojirrr ,,,', t rt ccima kreiraju i diktiraju knjiZevni ukus ?
I
iilLLr

evropskim 'partnericama', prije svega s onima najveiima", jer ,,orra l{azrni5ljajuii, pre skoro dve decenije, o aktuelnim problemima
-ie
samo na taj nadin [...] moii stvarati i graditi svoj identitet",3 tj. ,,trr rrrr, .rv.utja ttptt . t ,,nasuprot jo5 uvek dominirajuiim iitrlr;
' u ko mp ar a cij am a s bliLim ili d ali im lco nkr etnim p o j av am a I istakao' I',
"liZevnosti,
,,lrv,rt.rrrjitna o zatvorenosti ovakvih poduhvata u svoie nacionalne
B.] 1...] nego u suoienju s temeljnirn humanistidkim iskustvom".'l .,1 r r
rl,. t tr r e,,, i zalaLu(i sepri tom za
naielo kontelstualne otvorenosti, -'l iiur

I mada je pro$lo petnaestak godina od momenta u kojenr ye ,,, I' v.r li trjuii koiem bi mogla,,da se samosvoinost
na5e kniiZevnosti
uobliieno, ovo stanoviSte je, verujemo, i dalje wedno paZnje i raznti- bogatstia nienih dodira sa drugim literaturama"' - I

1,,,t u,.li .tprurro'i, lil',

$ljanja, buduii da okolnosti u kojirna je nastalo u osnovi nisu pro srpski komparatista Zoran Konstantinovii i sam' inte-
i, ',u,'lu priznati
menjene, pa njegove pretpostavke i dalje imaju svoju nadelnu, ali i r , ',.r rIt no, predlaLeprouiavanje u prvom redu zasnovano na "nepre- illt

rot D swaraladkom susretu sa o"i- Sto nam ie

praktidnu znadajnost.s Istiduii vitalnu vaznost prisustva univerzalnilr I r, Ir
dolazilo sa strane"'
lll
i na5a
,1,1 razumelo ,,kako su se iz ovakvih susreta ujedno meniala
ll sc
2 '.1'r'.rt,rrrja i kako se preobraZavala na5a kritidka misao' Sto je izmedu
Nav. prema: Stanko Lasi(, ehnci, razgovori, pisma: pogledi i istraiivanja - l(tii
ga pwa, Zagreb 2004, str. 457. ,,, r, f '.i.t"aifo t.-] i do preoblikovanja naSeg knjiZevnog iztaza"'6 I
3 Isto, str.45B.
,',,.,,r,-,r,ro kao jasno usmeren ,,poku$aj da dodemo do 5to
potpu- llll
4 Isto, str.460.
u kontekstu i sistemu evropske i svet-
s itt tcze srpske knjiievnosti
;,
5 O tome na uverljiv nadin svedoii, primerice, i serija zbornika pod naslovonr /(rrrrr i
r r

.l ,' l.,rliicvnosti",t ovo opredeljenie zapravo se - striktno gledano

parativna pouijest hruatske knjibeunosti, podev od 1999. godine publikovana pod po ll
za Primenu
kroviteljstvom istoimenog projekta odsjeka za komparativnu kniiie''nost Filozoflkog , ,l.,rr,tric l<ao su5tinski saglasno s Lasiievim zalaganiem
fakulteta sveuiili$ta u Zagrebu, a realizovana na osnovu godiinjih naudnih skup.v,r
lllll
odriavanih u Splitu. Programski i deklarativno,,z amiiljenl...f u dvostranoj komunikilt tlt
ostvaren)e gore-
s 1...) europskim kontelcstom fistakao T. B.], sa stajaliita recepciie inozemnih i inojczii ,' , , lrrrr lr'pojctiir.rrrtlrim pokudaiirn i ogledirna, reklobi se'predstavlia
nih vrijednosti i stru)anja, ali i s aspekta emislje, tj. ocljeka naiih [...] pis;rca u p.jcrli po kojem,,swarati i graditi svoj identitet" u postjugosiovenskom lrir
I ' ,, , ', , ,,,1,,g l .,,rccptir,
'partnericama""
nirr errropskim sreclinarna" (Mirko Tornasovii, ,,Uvoclnrr biljcik.r", u: Konrprrrrilivttrt , l' ,l ,, , , i i 1, r'cv;rslrotlno ,,uti u di jalog sa svojim europskim
',., ca4 1993' crp' I 1'
povifst ltl.rtskt'knjiit'vtrosti lbornik rudovt l, (xlx notitr'(), prir. l)crrrr I)url.r, Virrk,r ,, l' "rrrr,tl,,ttrttrutro ,tullctt c cpucre nt'uweattocutu,Hosu lrit

(llrrntii'lltri.rrri'ic, llrrisScrrl<cr,Mirko'l'orn.rsovic,sl)lil 1999,str.5),ovrrj potlrrlrv.rl / ,1,r, sl r'. 1,0 l.

ijii

i\t
 runivcrzllrro-literarnih, pre svega evropskih kulturnih
merih r.
i !" n rrkon raspada deceniiskih ideolo3kih i drZarmo-politiikih
r r'. t r', r
i hoda hrvatske knjiiei,nosti.s Iiko, ,rui-", I(onstantinovii =

otr ts[.'l,r'r r ncrlAta izve(egdela XX veka, i Lasii i I(onstantinovii, dini

i.bcz. ustczanja govori o ,,stvaraladkom susretu sa onim Sto rr,rril -sF r r',lr rrrlh ipak zagovaraju ostajanje u koordinatama onih obu-
d.l.rz.ilo sa strane", a Lasit tek eufemistitki o
,,strasnom i irtcnl [, rrr rI lr, trajnijih i unekoliko suptilnijih kulturno-ic]eoloikih kon-
r
noru radu" koji podrazumeva makar,,solidno
poznavanje nnj bi tek u na$e vrelne postali
-=rr rl ,rl.r l<oji postoje vei stoleiima, da
cvropskih pisaca i mislilaca svih vremena.., i r-r-jedno_
i u .lri rIrrrt l istinskogproblematizovanja, itako zapravo obnavljaju dis-
slutaju na delu je u stvari dobro poznati, u osnovi f,rr
tradlcilskl irrri l, r r .' r' r r i govor o metanaracij ama lli tzv.velikim, nacionalno-identi-
cept, koji je Rene Vele( piiuii pre vi5e od pola
stoleia . fL,ri ,,jr" lrl. r, rl,,liirn naracijama.
knji'errnosti,,na osnovu p oj'rova poritir.istitkog
66 'edne
XIX
dinj c rr ltV;
paradigmatski saieto oznaiio ,,kao proudav-anje'ir.u.,rl
v9J<a"
i
i
|, r lirrcla, recimo, Konstantinovii u jednoj od svojih poslednjih
Irrlrri.r z,rprria da se ,,poku5aj da dodemo do Sto potpuniie sinteze o 6t
uticaja", oslonjeno na ,,neizmerno mnoitvo naporednosti
sllt'.rri[ =r 1,',1 , ,; lirr jiievnosti u kontekstu i u sistemu
ewopske i svetske knji-
fihontir Brajovja a ponekad i istovetnosti
l. ] fkoje] otkrivaju 3hlentcu da jc je.hi r, \ r, r.,li" ostvaruje u prvom redu kroz odgovore na pitanja o tome Na(ra)cija
pisac poznavao i ditao drugoga,..e ikomparacija
r,r/rlrr() ikqko smo usvajali fistakao T. B.] teme, fabule, likove,
I
Iz dana3nje perspektive, medutim, kao gotovo rrdo5tric
ravna ovrtlfr lrlr/{ vnc vrste, kako se iz ovog stvaraladkog usvajanja meniao[...] lr-2fosloven!(a
metodolo$kom prigovoru pozitivizmu ukazuje se
i moguc,r .,p1, i ,,1'lrl.trvrrtl na5 kniiZevniizraz", onda on, dini se, u osnovi revidira
ska na radun svrsishodnosti,,j ednosmerno
g., prorrda,ra.J"o i ru,, l,Jl metodoloiki zapravo sal'remeniia, problematizovaniu
,,t.r r.r)i.irr, a
='
uticaja na relaciji odtzv.velikih prema mallm k ryiZ"rrrrorii,r-'n/t.,il"
turama, koja je posledica onog centristidki zasnovanog
r* Lrn.r r';ltiva proSlosti bliZa stanovi$ta. To se u Prvom redu odnosi
poirn.rrrfl rt{ i'()vo op$tekomparatistidko, a danas, dini se, aktuelnije posta-
r
dto je, zahvaljujuii nastoja njima tzv. postkolonijalne
ritit r,,., ,r,,uija '
t ,li, rro le oriisko i metodoloiko polazi6te, po kojemu ,,ie se i naci-
vreme prepoznato kao jedan od tipskih izraza,,id,eolo3kog
diskrrru ,,, rl'(' kniiZevnosti lak5e predstavllatl kroz pojedinadne modele u
modernizma" u iirokom znadenju redi, tako sklonog
d" ,,ior.u,,.,ur Lrrf rn,r sc otkrivaju slidnosti i uzaiamnostl",pazalo uPravo ,,kom-
sloZenost, pojednostavljuje poipunu heterogenost
i nejedarrkort
stvarnih prilika, redukujuii ih na 'binarnu stiukturu t,,rr,rtr tili.r se [...] pokazuje kao neophodna [...] ako prevladamo
opizicii(,,,,,r0 , , r, r, r'rrtriiko gledanje"r't azatimi na ne$to konkretnije iuLe,regi-
Priklanjajuii se eksplicitno_ili implicitno ,,hijerarhijskom,.
lnjt,l,*v. ,, l.r i odredeno razumevanj e slidnosti kultura i knjiZevnosti
I r,, I i t' l<
nom kompariranju kao povla3ienom i ,,skraiinom..putu
do olrlik,, l,r!,',r',toi'nc Evrope u poredbenom kljudu, koji zatim podrazumeva
vanja novih-starih nacionalnih kurturnih identiteta
u svetru prirrvr- . , lr r lr'l rt'z.u komparatistidkih moguinosti i opsega (istodnoewopska,
tanja velikih beletristidkih uprizorenja,,temeljnog
humanistitk,,6 ,.,, ,lrr lr rcvrc.rpska, balkanska komparatistika).t'z Zaslapajtciu docni-

i i I r,,' \r (
r l vremenu hronoloSki bliiim radovima promenu istraZivad-
) rr
Na istovetnim pretpostavkama poiiva, uostalom,
.B
iljavan
i magistralni, dcce'ijski ,srrrt
I r,1. lokusil i povratak obnovljenom poimanju procesa i procedura
i dogradivan autorski poduhvat verovatno najuticajnijeg
srpskog l(ontl).u,tll
stc Dragi3e zivkoviia, u konadnorn obliku
publikovan u pet to'rova p.rr zujt,trrrii rrrr
rraslovom Europ ski okviri srpske knji2evnosti
a metocrski ostvaren r1:l osrov. r<.rr c|14 crp' 171-172' U
h.ji prctpostavlia,,sagledavanje pojava i dela srpsr<e larjizevr-rosti r r \,,,'i/ y .vuopcLlHo upo/4a\arbe Ktbu)Ke\Hocluu, Eeorpa4 1984,
XVilr XX vc[,r rr r ,, t, rr, r;rr l,,,vLrtkr binarno-hijerarhiiskom komparatistidkom modelu na relaciji na-
h.rlelistr cvrrpskih knjiievnih tokova i orijentaiija",
pri tcmtr sc ,,srpsr<. r<rrjiit,vrr.rr ,,'rlrr,, ,'v|opskonasvoi nadinseuklapaiKonstantinoviteval4uwepwercculla^Ha
.slv'r.rrjt'lir..riqilrrrlna naciona]na knjiiev..st'ovi'cg.rolra,,
k.,rr" r", I<1, r,rrv,r, ..,,,t,tt,,|ilttt rlrrr,r(lleorpaA,20OZ),tliadvazawinapoglavljanosekarakteristidnena-
r;';'r;rsr.sr.rlirD t'vr'Pskirrr r<njiicvnostirra
[...]trljudi tirr",uu, t6prirr.s.rr,rrt,irrr l.', l'r,l.rzslpskcduhovnostiuevropskikontekst"i,,Proces'ewopeizacije'slpske
1r' ;rr" ( i.l. s.rr',l.tl rr'.r. li.r. jt'trirrstvc.u, 'sv,ctsr<a
knjiicvnost',, (ri,,poutr.tt r^u,,1,,,,1,,,, I,,i, , \l'),|t
t^r rrrrr /, licol.|.1,1 I99.1, q.1,p. S).
.

^il,u),tt|ttrt \ r,lr /.or',ttt I(orrstirrttinovii, ,,Bild und Gegenbild - Ein Beitrag zur Imagologie
', N,rr 1'r1,111.1 ll,,rr,.Vr.lt.li, Ixrilitl,i lointot,t,
Ir.cv. Alelis.rrrtl.tr I \1l,tsit' i \lrrl',',l.rrr , rr,l, r,,tr rrlo|).tist.lrcn Viilkcr itr cler Phase ihrer nationalenWiedergeburt", tr: Euro-
I )i'r(1, \ r,, llr.rr111.1,l l,)(r(r, slr. I S ].
lo N,.rlLrr.rrrr,,,.lrrtro,lrr,tltj,l)o\l(olorl,rlslrrrltr.s,,,u:.l.lrr(,tut ' ,,,,,t ,1,t, tttt!it'iltil( Stlbslvcrsliindni.s, Imirgologische Probleme in Literatlur, I(tlnst
1,'l',,.1,,t1,t111,11',ltr,lrr.,e,l , I I rrltrrr ,lt.s l(). trrr<l 20..f.rlrrhrrnrlcrts, Ilcrltrsgcgebclr von Hltgo Dyserinck untl
l,t N,.rll,.rz.rrrrs,(.,rrrrl,rrrl1,r,.l{){).l,pr I
,'i t rlrr, lr \),n,ll.tttt, llorttt l()lil\, S. .).I"i'l lS5.
 'T

,,:, i',r.rlr()g l<onteksta i svim savremenim druitvima upuiuje veli-

tcrnacionalno/kontinentalno etabliranih beletrist ir' LH
u stt ( t j ( u t i tt i n
:ir ,rr r'n , ivilizacijski izazov".'s Ovaj novi, decentrolizovani intgrna;
prosctlcrr i formativnih dinilaca uopite, Itonstantinovii se - l)o !!U=
;.,,t,tlr rtnt rrtnesto ideolo3ke unifikovanosti i solidarnosti starog
rnituoj logici knjiZevnoistorijskih dinjenica o uticajima i njilrovlel
I . ' ' r 1,,,i lr',lzumeva, nema sumnje, stalno (pre)ispitivanje i traganje
lrlihvntrrrjirn a - zapravo priklanja istom, moglo bi se kazati u osttu{
. : ' lr rrr,,.rr iiinr moguinostima razumevania odnosa singularno pojm-
i lio n zcrwativnij em, evr o centri tn o m shv atanj u koj e - simpto rrr.r I k'llil
l;.,, rl, I. rr lltrra prema perspektivi zami5ljene op5tosti ili celovitosti.
kao poZeljno ubuduie u vidu ima i Lasii onda kad pi$e o rretipa
I r,,, ,,,lt t i lrri tome, po svoj prilici, u pitanje vei ove3talu, ',statidnu"
h c.rsti dij alo ga hrvatske knj iZermosti s,,ewopskim'p artne li c.r u lt
cl no r

!, " i .r r r l. t i j tr evropskeili pak sv etske knjiLevnosti,kao idealnog zbira

prije svega s onima najveiima koji oduvijek dine takozvani z,tp4{, r

i,: i. i .rlr ,loprinosa i lrhunskih dostignuia, preuzetih iz pojedinadnih

6B
noevropski kvartet (engleska, francuska, nj emadka, talij arr s k a )';
s punom sve$iu da takvog dijaloga nema,,bez dugogodiSnjilr lrotl:
,,', i' r r.r l r i h baStina da,,sadiniavaju ba$tinu dovj edanstva [...] [kao]
r
6g
-=. r,, I r, l i t o, iako pripada naciji, pripada i svim nacijama
i $to, izmedu
vaka u evropskim metropolama, bez solidnog poznavanja nrrjvr.t'lh 16
i,.i, n, l n grr i nadnacionalnog
i'
i () r postavlj a posrednidku ravnoteiu", Na(ra)cija
I ilri)nrir srajovii evropskih pisaca i mislilaca svih vremena".'3 ikomparacija

Ova ob novl j ena, (r etr o) ev r o c entr i in q t eLnj a kornparat i s t i t h lt1

,
"', 1,' l l,', rr prvi plan proudavania stavlja neprekidan,,laboratorijski" i
,,, I r r.1 li
Promi5ljanja i problematizovanj a konvencionalnih pred-
Ir !o5 ovorrriQ

videnja srpske i hrvatske, ali, rekJo bi se, i vecine drugih juinoslovgll.

. r
f 1 orrrDnrnl'rll(J
-=i r' r ,,lt'r'cotipnih relacija, po pravilu,,posuvraiuiuii" raniju ten-
skih, jugoistodno-ewopqkih ili pak zapadnobalkanskih knjiZcvrrtrrtfu
.1. ., lr r ,,rn iroljubivo-koegzistentnog", a ipakhijerarhijski ustrojenog
nesumnjivo podstaknuta procesima i rezultatima skora$njilr geo: r

=l l,r1,.rrr;.r rcprezentati'unih nacionalnih kultura prema

dinamiinoj i u
polititkih rastakanj a, revidiranj a i pregrupisavanj a, i!-na, m cd t i rnp rr

,,, I rr r rrlrrr preiutnoj logici (dugo)traine dominacije i subordinacije,

i svoje dru,go, selovilg tic_e, na prvi pogled skriveno iza aktrre lttcf
l,il,,,l,r srr u pitanju tradicionalne, istorijski afirmisane nacionalne
eltg?t a?ma p 4rticlpaqij 9 u stvaranju novg g, sveewop sko g kr"r t r ol I r r rt

i ,rlirrr. rli rrrrdnacionalno naznadeni kulturni prostori poput, recimo,

i politidkog pr.ostora. Raspravljajuii o moguinosti jedne ,,cvroprk
.. r , ,1'.,1.1vs;1, u najnovije vreme medu samim Evropljanima u dobroi
nauke o knjiievnosti" s aspekta komparativne imagologije kao tlisr l.
,,', r r rr.r,lr cclen apstrahovanoj globalnoi perspektivi.
pline koja se specijalistidki bavi ,,predstavama koje Evropljani tr rv*
jim literaturama stvaraju jedni o drugima", rodonadelnik savlcrttettlh ,Alio hoce da bude temeljna i potpuna", u istom duhu opomi-
,'iir '..r\'rt'rrrcni komparatisti, ,,kdtika evrocentrizma ne moZe da se
imagolo5kih istraZivanja Hugo Dizerink je jo$ krajem osamrlcsci'ih
,, 1,,,', t. v i rr ra.,,ni zamene jednog skupa tekstova drugim [...] Mnogo
godina problog veka upozoravao na to da se radi o konceptrr hrrf l r

I'r , , ,lt r,r t lcba da preispituje samu pretpostavku

da su nacionalne
bi trebalo da bude ,,ne3to drugo u odnosu na ideolo$ki o[rcle is!t1
Ir : rr. s,r svoiim nacionalnim jezicima jedine moguie kulturne for-
model 'ewopske nacije' (Nation Europa) ili pak jedne suprim,rr hr:
,!r r' r,, l.ojc proizvode 'knjiZevnost'vrednu proudavania".tt -$tdg-
nalne zajednice", imenuj :uci to drugo nedoktrinarnom sintrtgr rrurtt
ii ,! ,til,' t l,ravo na razlilitost, kao kulturnoistorijski konkretizovano
,,laboratorija Ewopa (Laboratorium Europa)" , zasnovanom n.r ,,rrrrrl
tinacionalnom knjiievnoistorijskom znanju [...] a ne sar-r-ro rr.r r',rrll
: I .',t vo, s retro-modernistidkim ideologemama univerzalizma i
!1, I r.rl.In()q prava na jednakost, ovaj novi, samosvesni i autokri-
ditim modelima nacionalnog samorazumevanja". ra
r i, I r
1,r ,
rrrr illjeni internacionalizam u stvari otvara Siroku - istina, i
Prilidno je jasno, dini se, da iza pojma ,,multinacionrlrrog l,rrf l-
,, | ,rr'rrrr tlilr-rznu - lepezu moguinosti uporedivanja kao priliku za
ienoistoriiskog znanja" ovde zapravo stoji prilagoden kont'e pl ttrtl
tikulturalizma kao one ideje koja, ,,postavljajuci moden.ritctrr pil,rttfe
prev. Vesna Injac Malba$a, Beograd
prllva na rlz.liiitost [...] prevazilazi specifitnosti sval<clg po jctlirr,r r, nr rg
rI I'rt Irois, A. M. l{ousseatt, I(omparativna knjiLevnost, prev. Jerka Belan, Za-
( ltiltttt ttt.,t,0t.t,ti,lrisDttt,slr'.,15|i. i, l't l,rtr. l0l.
I \
lr, 1 ( 1rr11, ,,ln llrt, N.trrrc 0lr (iorrrplrative Literature", v Comparative Litera-
l.l llrrl'o
l)y5,1111,|i, ,.1(orttp.tr.tlistisrlrt' lrrr.r11rlo1,,tL:', /,lt lt,rliltsrlrt'tt Ir,tyiwrlle
f

( ilr( r ( ilr(tl),[.,r lrIrr WrrsL rrsr lr,rll vort rlt'r Lilt'r,rlrrr, nt: Iitttrtltrt tutrl rlrts ttrtltttilrtlt
,,' //r, \i,r' rtl Nltrlltttllrrt,lirttt, c,l. by (lharlt-s Rernhcin'rer, Raltinore-London,
"tl ' l, l{)')
I,.lttt'l,ttt'lrtt,., \ ;

"
 r,1.' r..ir;t. liorr t r.rtlikt.ii,r
uror roli trlt rrr.rli;
"ill
.1li].,.'
.l:,, rrtornslrri.rjrrrrcst.rtiorrog'l<rrprrrri,r'rr rrcicnrlrlisktlnrigottlvtl
;,:l'1,,il,1,:,1';:i:i;l',::jll",''i'''..r.,,,,,,::':,::;;ul;:,i,;,li;l':ll:l',ili
-'-''"a"rrIv(tL('ltttt
slrvrri.cnilt ,l,rr,r .rrr,.r iPlrli rrc svojcrrr", Strtnl<o l,lrsii'izlltz.io jc zrtpravo, motclrr
rrsl.v.rrr. .jr,..r'ia,_
trshrvplr, ..ll..lv'o, ({.1
.r_ ,,:io1;rlno littllttt'rtilt itk'rtlrlr.l,t,
krrllur.rrilt itk,rrlitr.ra r
! i l.lr,,lr, ni ), l(.(l.ln od lutjvlljanijih irrgurtrcrrrrta za postojanje ovakve,
c'*,,,,,,,,,,, r,,,,,,
r,

t'r;c it
;

1:f :'i.rpsolutizacije.
;;
";, ";;:::^";l i.,;1;;1:tiili:
tr{P'rslll; ri()l)slv('lt('
rtk,olo$
I ir ! r i r r l,'r trsrrriiljcnc fu LnLtslovenske komparatistike, posebno u svetlu
l( )
r11
,, i,1 rn1,r ,l,r
Lr rrovourlstaloj situaciji ,,trebat ie se 1...] direktno suoditi

, luinoslovenska kot
to'r sr'istu, rtd
E ,,,,,l r r',, rlt'rrront i nesirnpatiinom zvUeri koja se zove ewopska kul-
Iogijan t;;;ffi;#rl{?!i!"t'k:mogla
p o desan,
b-i, u
tlr.r, rl.{rl.rl(ir()tlrrsarnodekakakoienaspotopitiizagutiti".IeDodatni.,
izmedutradicionarn,,::'c;:;;:i:;;,::::l,ll.1ll,?,li;,1i,;li
izmedu tr"aio",_,ll odn osn o po rr.c h,r
r,. rr
l

7o ^^..:1]:" r
i=liu r , ttt po[pLrllo" artikulisan argrrment za ovakvO razumevanje pro-
'.ll::? " "' ",re.perspek tive " p.r.;; ; il;, ;
.r:l.rirrr. rr nicgovom zapai.anju da,,uzbrigu o sebi samoj, hrvatska
i

,,n"'i** kazano: polikultu'rn'o

--- ^'vru'dLru vec multikulturQlno j'l:i
i':::':,n;i;,f::;;:::::*,r;.',,-,,Jff1:;;'|;;',,;u'il: ili, l,li
t llt ; r r r rosl irrrrr jo$ jednu, dodatnu, ne bai malu brigu. To je srpska
71 1l
I l i r r' r' r os t rr -l rvatskoj". Pomenuta,,nepotpunost" tide se nedoumice
*'ili :;:fi : M
; r l

; j;i
t(ofitDrrativni
;:i
rdont te!
;l*'"",il'#iit:i *,'-r-s'ruru '1.,,
r r,t,,.r t l.r l i :rtrtor Tri eseja o Evropi i niza drugih zapaLenthnaslova
;.,,,1 ,rrrl,llqrrront,,srpskaknjiie'rrnostuHrvatskoj"podrazumevane5to
Na(ra)cUa
ikomparacija
11l

1 tj'
t/' nenlrerarhijski
nehij erarh,it,i' Kafrka kola
poredbama
oredb
p

;;*. il', - #ilf;ll T:''H,::,:ff ;ffiT

ama i distinkci-
drsti,", r..; ;1v,1 :e^::vnim ' rri r,,li,
oslv,

i.il, *,:,;l I
;l',rr,r( {' ili prk,,strano", buduii da deklarativno istide kako ,mjera
,tir r r ri. ,,l.rlrodc" ;este ,,iznad svega, Zivot u dvojnosti", a zatim i to da
!2io5 rtvcr:,(:
l

it
,i, /rr,r tlvo.jna pripadnost (pripadnost srpskom narodu u cjelini,
;H:l,ffi i"ff i,ll:gll;il;;i:lilT:ti,"i,.)il:J',,fi
i,r i l,, r, l n( )st I l rvatskoj ) jest njezina kob, ali i njezina sreia"r a ovo pak
k"o,^;"*,i""u"r;:ff rlil

,rj,:I:I:,f:'Jllil:1"1:"1::i1l;li;lll ,1,,1 r,,r , rt utla ito ,,u stvaraladkom pogledu sqpska knjiie\.nost u Hrvat- ,i

ograniien a Jr.,
f.T:l'" i kulture.
rnyrzer.nosti " r" r*;;I ; iifjre
i u
b,, r r,[ o s u
I
)r| (' I
=1.,,1
rtr.r ;'r'eclnosti jer izireiznemira (iz dvojnosti, dualiteta)".'z0 llr

j "^.:dt *^ ;. ;l:il.,ff :T iJ;li : | ::i ( ).,nr) toga Sto nagove$tava obrise svojevrsne filozofije kul-
ve n e avn e,
s k d 12
_Y- o ; i: ; : trr n,,l' r'.rzvoja, zasnovane na uverenju da je nacionalno, odnosno l

", "

x;**:*i*.j *;::
zajedniikim n.pot#, r "'.-'"t vrid il: ;JTj:h
,,c' uostalom,
:H, ffifl1 *],,;l: [::
i bila irr.rugrrr.isirrl
,lr ;,rr'' r, r rlvojna ili ,,dualna" pripadnost izvor podsticajnog ali poten-
, rl rlrrr r l<.obnog,,nemira", a to znadi irazlogsvojevrsne strukturne
I ;;# ;i J:ilfi " # ffii:Tfii:;",:
, ^,,.
rn;rzeunosti,:,i:,i
raspadne li jugoslave-nrf.if.fi**
se
:,,,,:
okvir,,, iprccizir..rjrrdi
lni ,r,,,r,rlrrlrrosti", ovakvo gledi5te, s druge strane, primenjeno na
,,1,1 ,11 1111 ili neku drugadiju moguinost (hrvatska knjiievnost u Srbiji,
rl
;,'.1. .r ili prrk hrvatska knjiZevnost u Bosni i Hercegovini, boSnjadka
,,r
l8 Mislimo, naravno, n: I rrlr r,.vrrost u Srbiji, makedonska knjiievnost u Bugarskoj, bugarska
11

nauinih skupova i it
iedniikim prateir zbo.rrik,r
I

'-,.r,"""*,?#..seriju pr*uro)1i l, llzlvrrost u Makedoniji itd), implicitno ukazuje i na razloge pret-

j
ra
/ rgBB/
Iegt), koii,u'p-or:.r,rno kniiict'tu':ri 'r,rr,rri,""
(trtttt/
.rg87
koncepta kao rnodela,rur,f.lil-'n' "",'rt"tt""i,i al^si"o""kih 1',, ,t,rvIjcrrc prijemdivosti za ideju ukupnog komparativnog ogleda-
l

to ito wijedi ! rt r r .,,urcr'.rvanja juZnoslovenskih literatura u celini. Uz pomenutu

t...t po,"r,nn,.ul]]1111**',""",il;-;;';il::liJ[Ji,i::;;1;;;';111"i rl
hrvatsku i srpsku
'ti
cilerog stoiauil;;;;:.|] ':tevnost l,,rru /.r lirrjiievnosti novih-starih suseda u sopstvenom okruZenju,
fL,n.
o,- u ."."p.,;? ?l"a iffi U:*: Xl #:ilril,:.
i
fil;,lln:; pt'r'spcktivc
,ll,,r'rl( (' irrtcresovanje u Hrvatskoj i za srpsku knjiZevnost izvan i

1il,.,-t'rffi::"''r;,;;s;l;l*iun *,i,r"".,,i,'", i,l,'u'"'"'

kt'r111"1 I lr r ,rtslic, odnosno interesovanje u Srbiji I za hrvatsku knjiZevnost
i , , .r rr Sr'[rije, itd. na najmanje dva nadina, naime, doprinosi potpu-
srr. r0),. otrrros'o
a. ,,p"r,,.,11'.1,fl"l' "..-"1.
, r,;J'#il?'l;ll,l";:j;lJ.ilil',i',j',, lllr
,rt{ nr s,lr)lol'azumevanju ovih kultura. Osim toga Sto omoguiuje
ll,l.l:1,",,,,,,,,:,1,,,".,'u,li,
_.,',,1lff ll;:|].l:Hl,li,I:l]1u,,,1i,.r..,, ,.,,,.,"ri",, ,.i,,,,u lll
sllvlcrllc,), rlij.rltrili ctvtltz.tcijskih Llrrrt,rv.r, z.r6t'r,v,r ,, r, , lno ncizbe2no ,,'kupanje'u nedem bliskom i gotovo doma-
.rrst.1ylj1,11
' t",r...,*Ll ,,,',.,'..1"]"'^tt llt
,r rr,i,hrryrze v ri ,,;::J ,.11.';l;:.::;:ll' ,, , ,,,,, ' , rrr, .r iprrl< ne svojem", u prvom redu zahvaljujuii manjoj ili veioj
r rrrrrrl.rr n;tlr s.rrrtrlr,,
i,:;llljl;:]:,,;',1:lili u,,,",,,,,,",',,i1',""
(( j.rio ll,i li'l
,r,,,.,.t.it t.,,,,r,.,,',,,,,,1:""',',j;:;;;1,;:;;;,;;:;Jl";l;i]::;,:1il;ll:,';ll'lll,:l;:1,;1'j
t i,rir, r, rir:1ortri, pisma, str. 458. iltl
/./rr, str'. .l.St).
illl

ilrrl
 ltrr1,y151r,.l.,r1 i lirrllrrr.t)()istoriisl(()j lrlrzrrri, prr11
.rr';-i ist6 t.rl<9 tlrrjr,;,rtltL(
i z'r rirrijc (r,r,no)r,rzr,,rcvrurjt,iro i rlr ..vt'tsl<ilr olr'lrzltc,t i rrzort [)rcnlx rr;rt iorr.rlrrirn potlrlrirtvit<'lcirrtir i
l,r rgt, z,r ,lt.lovc sLrscclnih
pr..izir.rzi iz civirrz.v,urg ,l, ,llrt'rrit'inrlt. LJost:rlorrr, to rra izvcstun ltlri'in poclr';rzunrevl i siutrlr
kr-rltr.rrnilr l<or.Ptrr,, , ,.i",,i,i"il
pir.;t,jrr izvlut rrr;rticc, l<o;i ,',111111.
s ,,ove,, str:.rltc;tvalllilt rr pirrrnt'ntrrcijrt Strrnl<rr [,asica, u okviru kojc se poredenje srpske i
ttit'.r, i'irrrc sc zipravo ili p'rk z'ilrrri.illolilr grr=
afirmi$e I'rr1,.rrsl<c l<rrjiicvnosti kao natelno jednako zanimljivih za hrvat-
r, rv o,,, r e re,,,;;;;;JT lj,:l]]j;il:?:
d u i zvi
* il: ,1, ,
'|',r poz.nrrv;loca savremene beletristike, nema sumnje, pojavljuje
k.rrtckstualizovane ili perspektivizwane
brige za sopstvcri lirrlrrrr
i : I ::i
I rl,r.rv() tr podrazurnevanom juinoslovenskom kontekstu, doduSe,
korpus, takode, buduCi
d, ," orukuim postupan jern, rl , 1",',lzn;rkom koji bi trebalo da problematizuje donedavno usta- lrr
logidrro, lr;f l1, rro rrri$ljenje o te$njim i bliZim serbo-kroatistidkim relacijama.23 il
7 2'",:il: ffifi'?il::ilff ;:f #:^ p'";u kulturnom
"r'ii ",'," ", "*, s,,,, I 1pu prrktitnom smislu, ovakvo, ,,tercijarno" ili,,medijacijsko"
II
-ranica, prost.r'rr hrrfl rll
zvaniino pripada drusima. !,l, ,lritc znadi da i onda kad su po sredi konkretna poredenja dva 73
rihomirBraiovi. t
.'l:l;ili:il -"X:::rf:r-l,lO"jp" Clayci, razgouori, pisma,kuo
ito fr
,1,'1.r, pisc:r ili knjiievnosti iz juZnoslovenskogkruga, sam interpreta- l

gore r,"',.d""n" prinere I

l)()stupak te$ko moZe da ostane ,,binaran" u konvecionalnom Na(ra)cia
r\ r
il;"
rr

;;;ffli::lo, uglavnom oslonj enu rrn

k-oristi;; crrug,*,rfr ; rr,ri t'rrju reii. Najtadnije bi moZda bilo kazati da je ova, intrpreta- i::[Ti,:'t
l

,,obrudirrurTumentaciju, togit,, is k I j tr t, i vog lr'rrrr ulroredulula, u izvesnom smislu horizontaina dvolnoit tzv. i1u,,",'T"t""*,,"
l

opr""'",,j"?:rril.iliJ.Tk"iil:1,*J:iJ::: j:wru: ,'r,rIrIr, Iokalno/regionalno povezanih knjiievnosti na neki nadin iii

till
i geopolitika ovde ipak , li prrtiena sve3iu o virtuelnom ili pak transparentnom prisusfi"u
imanentno, p;r;;;;",!J , r, llr
korist valjanosti rl;"0,.,,.'u,
plin
zamisri iu,nosr'orenske
komparatisfike kl. trist
,, ,, r r r nadelno obuhvatne, dijametralne, v ertikalne dvojnosti na
t I ltr gr
]I
e koj a, osrobo den a
pr"zt""itr, ideorosko-ioiri,!"Lriio r r, l.rt iji nacionalno - internacionalno/opite, a to proistide iz nadel-
n."1,., r,' 1' r v i clanj a da,,ako nacionalno knjiiermo istraiivanj e nije u stanju
kao drza,^votvornog nadela, 1u r r

l"t"""tj:::i:tva otvara izglede za ,,.sr(,pr. ,1, 1... 1 clbvede u medusobnu vezu odnose polazne knjiievnosti i llr
u," 0,"","
"'ifXll
koriguie prema
ffi il'f;,ilJ
:.il,:'*
uvodenju putn1"ur"an"
se u stvari ukazu je cela
Jn*:*X I I i:
,,terci;lfrJ oi.ij", ir., t ,,;u
lepeza,"rn"likil-;;;;,nor".T
* ,lrrrliilr knjiievnosti, onda upuiuje na gnoseolo5ki izolacionizam i
rrIr'1iovi zakljudci imaju samo parcijalni karakter".2a
l(rro moguii odgovor na ranije opisani, novi metodoloiki redukci-
j

uop$te kulturnog por"d"nlu ,,,."r..,,,,* , trur: runt koji je, iz vei obja3njenih razloga smene ideolo5ko-politidkih
i kompariranja. tl

Ne podvrgavajuci rrno-civilizacijskih paradigmi, ponovo oiiveo ,,partikularistidke" ill

$kih gredaka starije uporea""
se bez ostatia j"Jri'"a
kljuinih met.t'rl,
r l, rr lt t

r rr rsti rnah evrocentristidke tendencije u razumevanju nacionalnih

r..r;ii"unosti, koja se jo$
od porr V.rrr
1l

Tigema, 'ograniiava ie v rr osti JuZnih Sloven a, zahtevaju(i,,skraien" put i neposredno

rl

f.. I
," proul"urr,," meduveza dveiu
knjii.avnt
l, r ry r

sti"2r .to je ',.r rclrrvanje svake od njih s relevantnim ewopskim i svetskim ,,partne- ll'
'pretvara
o stranim iz13l3a
r r;"r;nu disciprinu ispitivanja pocr.t'ri.r
"
i' r r

1r
r r( , ,r )rna", iznova ili moLdapo prvi put zaista uspostavljena i koncipi
nis-aca i njihom ugledu nu r-ll'i,1,)znorlr,,r,,
ska komparatis.tika jL,.Aog t ,rrr.r jrtinoslovenskakomparatistikc, oslonjena na znanje o specifidnim li
potilrutt)rnogkarukt"ra
ta'rjih" reracija ,,spoljnjih,. i ,,rrrr rr
na kojim-ale i relacijama u okviru poimajuie i inteqpretativno ,,elastidnih" il

zasnovana,
takoreii prea.trr.c ','/.uni.l
""2;;
de'a i otvorena za nehijerritt;rr."
ii.,ogiinost izmedu ror jilcvrr.sri
l

i ' I t lpozorirvaiuii, bai povodorn spornog poredenja srpske i bugarske literature,

l,::illll,i;?::ii '^ l'"'i:^a^i""," ,."i"alioiiln
ll
'nuti ,".,,',, ,l
' ., ,.rr lililtr [...] velikih nacionalnih filologija upravo odvija proces formiranja me-
, j*rnaie#il,:ti,":',f lff :H'#H1;:'ljffi r ,, i,
'lo1',ijg rr znirku interkulturalnosti", Zvonko Kovad u instruktivnom tekstu pod na-
i1

,,rrr.rrr jirnl.. i tradicjiski manje znaiajnima,

odnosrrei u.l cu.,rl,rl.il,
;illriil;: '

'r.rrr ,,1'lpistolarna knjiZevna historiografija Stanka Lasi6a" slikovito slueie paZnju

l,

,r, t,r rl.r Lr isti mah ,,nitko od anglista ne Zeli ameridku knjiZevnost svesti na bugar-
I

Lr, ,',lrrosno nizozemsku knjiievnost, niti se njemadka kniiievnost zatvorila prema l1

j:;:;]:,1"1::'"iti"ki poi"'lovi'str *il ,,r .r r r;sti rrr piscin.ra" (MedukniiLevna tumatenja,Zagreb 2OO5, str. 39).
;j ' I ,\rrrlrrrr 'ljypurnun, llJtua je ceeutcrca rcrcutrceauociu?, npen. Mrpoc.tan !,y4ox,
l

( 1,,.^r, r(n lr.rlrrolrlu I-lonn Ca4 1997,crp.27. 1r

iiiil

llr,
 i rr trtl't'tlt.rrrrj r'eri uvekprovizornih interliterarnih zajednica,zs u slto
7n.r,n()nr Pogledu zapravo predstavlja svojevrsnu Sansu za izlaz:rl< it
,,z.rt .rr .rrrtrg l<rr-rga" proudavanja tzv. genetsko-kontqktnih veza i prcl,r
z.rlr rr:r lrrrvljenje tipoloiko,poeiiikim odnosima u naroditom interkrl
, r r lir, sadinjena od promenljivog, fleksibilnog niz'a ulantanih elipsi.
Itrrtro i irftediterqrno prijemdir.om znadenju redi. Dok je, naime, pr.vr,
rr u c on alno-elnopejski smer izuiavanj a, uprkos
i
svim naporima, i- i r
sc, nepopravljivo ograniten na ispitivanje upliva i uticaja, s ,,prtv()
linilski" nastrojenim i,,renoviranim" determinizmom koji praktit,rro
bez izuzetka ide od ,,inspiratcra" i ,,kreatora" prema ,,primaocinrrr"
74 ,,opona3aocima", ne uvaiavajuii u punoj meri medudelovanja i pr.e
lazne moduse, ovaj drugi vic - obogaien poznavanjem ,,posebttilt
I lromir Erajovia oblika 1...] koegzistencije za koje je karakteris titna neposredro, t,ro
bitno intenziuna rr'era razvojne interakcije" (Duri$in) - takoredi prr
definiciji jednako vodi brigu o specifidnim, regionalnim analogijanttr r
razlikama, buduii da, vei i po sebi, ,,tipoloike analogije predstavljryrr
mnogo slobodniju vezu, koja nije uslovljena genetski direktnim odno
som",26 a ,,razlike dolaze u obzir ne sarno na op5teistorijskoj rar,ni, vci. i
kod ra$dlanjivanja knjiZer,rrostina wste", odnosno tamo gde se izuilv;r
,,uzajamni odnos opStih druShenih i knjiiemih momenata na jednoj,
i individualnih dispozicija autora, na drugoj strani".27
U svrhu slikovitog pribliiavanja, metodoloika distinkcijrr
izmedu ponovo prigrljenog evrocentrizma i ju2noslovenskog ali i
-
ne samo ju2noslovenskog * rzgionalistiikog pluralizma u kompar.l
tivnoj nauci o knjiZevnosti moie da bude predstavljena shematsli i
svedeno i unekoliko, nara'uno, pojednostavljeno. U takvom prikaztr,
(retro) eurocentritno orijentisana komparatistika ukazuje se kao istr.r
iivadka moguinost koja podseia na simetridnu i visoko urederru,
hij erarhijsku strukturu ko n cer,trit nih kru2.nic a, u dij oj se nomin al r t r
sredi3njoj tadki nalazi kulturni konstrukt zvan nacionalna knjiicv
nost (srpska, hrvatska, slovenaika, bugarska itd.), koji je deklarisrrni
interpretativni fokus proudavanj4 dok prividno periferna, a zaprrlv()
poimajuie nadredena i najobuhvatnija kruinica po pravilu prcclstrr
vlja nadnacionalnu super-konstrukciju (evropska, zapaclnoevnrl,
slca, svetska knjiievnost), koj a j e neotklonjivi tematsl<o-prob I c rrr s li i
i alcsiolo$ld regulativ i horizont proudavanja.
,),5 l\/r), sl r. I .)'.\
1,17.
.)(' /r/rr,slr (r\
/\/r), \lr. (,()
druge strane, r e gio n ali stiiki o r ij enti s an a ko mp ar atistika, p opuf
S
lrrirroslovenske, mogla bi da bude predstavl;ena kao ',asimetridna"
r stoga donekle ,,neuredena", tj. nehijerarhilska, ,,mobilna" struk-
r
l(.rz.log zbog kojega jebai elipsa ovde prepoznata kao kliudna, she-
r r rrr.rtski odgovarajuia predstava leii u dinienici da ova geometriiska
z.rlirivljena figura po definiciji podrazumeva uvek dva ravnopravna
..tLdilta ili,fokusa, Sto znadi da je u izvesnom smislu ,,bifokalna", a to
r y, srrsvim podesno za sugestiju odsustva aksiolo5ke ili neke drugadije
r s rostavlj ene hij erarhij e u komparatirmim izudavanj ima, odnosno
r
1
75
,.r naznaku okrenutosti dvostruko ili vi$estruko fokusiranim istra-
z rvrrnjima i tumadenjima. Dalja geometrijska analogija, koja kazuie
Na(ra)cija
ikomparacija
,l.r ic zbir pojedinadnih odstojanja svake tadke na elipsi od dva nedo!l.1]e
prrnenuta fokusa uvek jednak, dovolino je, verujemo, sugestivna jt 2 ro! cvent (il
(omparnf5tika
r.r poirnanje o nadelno uspostavljivoj - iako, naravno, praktidno
rrt' i nuZnoj - ekvidistanci i odsustl-u monocentridne perspektive u
,,' ri onalistidki orij entisanoj komparatistici kao onoj emancipatorski
.;lrvrrdenoj disciplini 5to je sasvim drugaiiie ustrojena u odnosu na
, vr ocentridno postavljenu komparatistiku.
Istina je da i ovakav model, makar na prvi pogled, podleie
primedbi o favorizaciji ,,proudavanja meduveza dveju
','Ichovskoj
l. rr jiievnosti" kao generatoru deceniiske krize uporedne nauke o
l, rr jii.evnosti. Ali on - najpre i moida naivaZnije - takvo proudava-
rr t' j rsno o slob ada diktata 1ngj oriJqtdlo--minoritetskih relacii a ( onaj
1
I'oji utide > onaj koji trpi uticaj), a zatim, zahvaljujuii pomenutoj
,' r.,sucnosti medusobnog povezivanja ili ulaniavanja polaznih, ,,bifo-
l', t l o" ustr oj enih izutqv anj a, stv at a potencij aln o nelimitirano istra-
r r
r , rvaiko i interpretativno podrudie.Jer dok mo delkoncentritnih kru-
t t c t zapr av o neizb eino po drazumeva 1o giku vi5e struko p onovlj
i
Mh
r ,,1rlo$irujui e" inkluzivnih binarno-hijerarhiiskih odnosq (npr. srp-
', l',r /hrvatska knjiZevnost
- francuska/nemadka knjiZermost, srpska/
lrr v.rtska knjiievnost - romanske/germanske knjiZenosti, srpska/
Ir r v.r I sl<r kn j iievnost - evropska/ svetska kniiievnost), mo del ulan-
, ,rrttlt t'lipsi,ovde ,,rezerwisan" za regionalistidki zasnovanu kompara-
t rslilirr, srrsvim je osloboden takvih sistemskih imperativa, sto znadi
,1.r, rr,ri'clno gledirno, moie biti primenien u ,,iistom", tj. Skolski pri-
r('r n()n) ,,bifbl<alnom" vidu (npr. srpska knjiZevnost - hrwatska knji-
'
/ ( \,r r( )st, lr rvrrtska knjiZelrrost - slovenadka knjiievnost, makedonska
l rrlrit'vrrosI bugrrt'sl<r knjiievnost itd), ali i u ,,nadogradenom",
 I liP,rr.1 11,,,,,,, olrlil<tr ( rrr
srpska l<' ji)'cvrt,sr,lr'vrt tsk;t
i.,,.';'.;, i., ;;';;:;lll" ocitttrstt.
li rr jt )r,
;,ri,trr1r,r rrt.izlreirr. tlrrjrr srrsvilrr rlrrrg.ri.ijt',
v,ri
vrri-l<i
r<i i i,'rcr
irrtcrrrcrrrriv,rn tt rtckottt ,r,,,*i,,J,,'r, lr.jctlrrostirvljcnijc i po
l,cr.rriv'o ^::itl]'--
"11u..",1i" o;;i.j;,: (l;:ilil],lliili]jlllll t'r r' i I u r r r,r r r jc vcrocltlstojnc rcz,trltrrtc.
ii;ii:.lli ;lJ:il: i;;;;;J;',':l t/.'"
,,c,i ,i s,
) (jirri
NI'rtl,r, stogrr, ove alteruittivrro irloclatno ulaniavajuie ili
struko i:'l;*:::':4 il.'",*" ovoS'r
viiestrairo ,rturturruy.J; ,c sc ,,,
tl,r fe, vr
1,,,, r,' r rogucnosti i njihovo dejstvo na ukupno razumevanje knji-
I
opreina binarno svedenorn rntrtlt'1,t, lrll
r

;^;:;.: ^:l'jrosrko rnpa !r, lr r,, t r r jt'tlno na najbolji nadin pokazuju valjanost i potrebnost,
gi"a* ; ;l.'d:,fi * tis ,' e ti ft r,r er
r

"' "l"g; '-

posebn ::i:"::"'ii
, -,' 4rrq,r
r rr
e rrt tr.f rrnptrtiranu luksuznost juZnoslovenske, odnosno regiona-
li'ti,'l r ,tt jcrrlisane komparatistike u ovom momentu, obeleienom
t

nx*T f;#**#-*i?:ffi ft;.#

, n
ry
^;iJ,,lXff.l
,;"*;:r"X!;T
t tumaienje uvekna
orirokarni,.
t a. ), n,i- i # ;
l,,p ill
li,i,lr"
;li:ll, i,,,$
Irr,,'rrr ...rrrIotrornistidki" shvaiene nauke o knjiZevnosti i njenim
rI/IrrI(,rI||cnt" pred ekspanzijom disciplinakao ito su, recimo, stu-
,|i1, l, I I r lc i savremena druStvena teorija u celini. Bivajuii jednako
r r r
77
"
i"a"u irtu, i,linJi'*",.,rr.,, ,,ugte, ,'r', r r. n,r i prijemiiva za proudavanje,,horizontalnih"r tipolo5ko-po-
" "; :.,rir^"
'1"
'"r"''
n"rnu tn/" vei se
onapo potrebimoz",;;;;cr*k. r ti, l rlr, i tlchijerarhizovano ,,vertikalnih", generiiko-formativnih
ffi;il':"*,
k a n s ka, :J:il :,ft-,il ii?i ?' l' "'l 6 ;*il; I i u,. u
1,
*
i rrr,fr
k,,, r, 6 r,
r, I r, r1.r, i pri tome takoreii prirodno usmerena na poimanje iza-
I' r r | | ( )l', ist raZivaikog fokusa kao njihovog dinamidnog,,preseka",
Na(ra)cija
ikomparacija
lGrll(a koja
nedostajel

(rlou".,rt knjiie'nosti, per.spcliriv.lnl j!2foslovenska

kornpaftl stial
' " ', t,.ttt,tttlno,uporedna nauka o knjiL,evnosti u velikol meri bi mogla da
su g a v n e,r
r.i "*oo"',]^krL]-jt;si,"".1ttim
" ", " " "i",.,1". i, i!, ! IflXiiH it'
:1 I il ::;l* li .,'
1,, 'l,,ric kao podesna za prihvatanje i kritiiki rezonovanu primenu

ll;Hffi :n ut n'2"""il;;#,'' ,1, t,

't,rlizujuiih tendencija savremenih filololkih i/ili kulturoloikih
fi i'i:, ,fi "a'i cr' r,s i,, r ) r
I r r'.r I,r r rr, koj a nacionalnu i internacionalnu instancu zaista razu-
.
i
r

;?;;;:;iilii:#**::,t::?ilfl ft i/trrrl;;:il:i' ,,,, lr r lirro l<onvencionalno ustaljene i raspoznatljive,,perspektive"

ilr ,r,,1't'li1c, a ne kanonski fiksirane ,,monade" i iskljudivo zadate veli-
l"u""ru"_:(r,r_"i"1"":";:tr;#::::;J:!il::*:fi
"'ff ::lllll: , rrr,,.'f '.rl<o uspostavljenaiistraZivaikipraktikovana, jul,noslovenska

,,nl:il?,"ntu,to,,",,"ik", il.,,r.,(r:,il.jillll,o,,,,,,,., t,
I t,ntl,tu Lttistika moi.e, iini se, da ima nesumnjiv znaiaj i u regional-
verzitetskim studij ama knjiZevnosti koj e trat e svoje mesto i
r
"""
i', " I ilfil ;:: i ff::\; ;,*' l" r' I'i" "# k'J " u,',,, i
k n,iz r r,
r r r r r r rrrr i

rt'nrin()vno preispituju svoj poloZaj u sawemenim procesima uspo-

knlizeunosti itd.), u li)
niyansiran o-p,t-1:,-o"q"t:ue
I 1 m.r k rrr rkp
tan j a
sti koje u okviru
a
;; il;;#ilffi
k tu ern"
fffi ,1.#;:H1i"Jl;;l l]
",k '.t,rvlj,ur ja novih, aktuelnim shvatanjima i konstelacijama primerenih
.' l r, t' rr skih ustrojstava i epistemoloikih struktura.3o
. I r

p"t p.i-"r"iiru.rro-irrjerarhijskog I
Nc pledirajuii za napu5tanje povesno afirmisanih nacionalnih
" porccrrrcrr.g
r I t' r'r.r acionalnih vidova poimanj a knj iievnosti, vei prevasho dno
rrr

da demonsrrira,,,,, 1'r, rlrlcrnatizujuii njihovu samodovoljnost i zatvorenost u tradicij-

::"iii;::"il:X';-'i::::;:';:::nJ;u'*,'smo
Njegoda, Ivana ']-i"':l*kih spevova l)ctr;r l)t'rr.vir.r
L, k,,,,,1,,n
',1.r otlrcclene koncepte, ovako osmi3ljena komparatistika, drugim
;;;;.Ji'.i
Maiurani,"
iito,Beograd2ooT). ta (vidi: TihomirBr.rjovi.,,
hlttrttlttrttrt.lt r ( ( in)it, predstavlja doprinos potencijalnom prevladavanju
protiv-
29 Ipak, opredeljenie za
te r lt rrosti koje gotovo neminovno iskrsavaju unutar njihovih neretko
,t,,i;"s evrocenlriinog
stariieg, d rte Krug, u shelnrttskolrr
shenatsk.nr prctrsr;rvr1,,,rjrr
mod
"u.o'."ni#;JJJ,:ti!;:1i',',:::::ftrag, l)r'('(lsl.rvll.rri' rzol,rcionistidki ili pak nekrititki praktikovanih izudavanja. Stoga bi
moguinosti
moguinosri nije
,'i;" red s'hv.rt.rnit' . r111111,
,"t o,,prekrivaniu.,
o ,l#il;lj,,iTl":i:ll"iuie,a
r ,preldapanju..
11.1 ,, ,,l.",, ii 1,,
celih litcr arnr I tr;rdiciisliilr
v;rrli" 't^-- uticJi,l",.r
,lii,;iif.) lil,i::HlH::T.:]:::'':,:1T:liffi li
ttskrvrr. h.lz,rr. i<rrrzenya,;;,,,, . ",'"l""ltr ''slcla '-":
-t.tv'tt'rrrlt'|.rl'17('vrrc
ll;:: l;li:llii
trr zr1.1ii .J., i
krrji2t'vrrt'l((rrrrl).rr,rtr\ril\(.
"lr'vr
i,;l l;li 1o t l .v.rr kor.rtekstu valja zabeleiiti i to da se na Filololkorn fakultetu u'iverzi-
cl.'11rv1111
1It';.11,v111, i,rri,,ri",,,,.l',,'::,'.;:ll:
irrkirrziv.rrsr, ;:""t''t"t" ktrtttP.11,11151il.,.,'" r)(. 1,,,.1,,,r,,,,,,,,.', t, l.r rr Ilc.grlrlu, na l(atedri za srpsku kn,izevnost
juznoslovenskim knjiievnosti
sa
,'. ;";:::: r

,lrrrg,,rr1, i .b1111v.11111v,,,r ,'r'r, Ii.irr inra vcc'stolcie clugu tradiciju akadernski institucionalizovanogproudavanja
ili rL
,,,,,,,,,"'
rrqirrr,,,,,,,,,,,.,,,,',,,1,,,,'i,,i,,
,,,i,il;,,:','.)]l:111":t'l:'lr tic r,rrjiu,.vrr,,,,,rr,,i,,
Iilli ultrrrr.
:1:ll:l',,, ',,
zJrrrrr.tellijsril;,,,,.,,,,..,".,i,.i.,,,,,,,,",,,,,.u'.^ ', ,.,
r,'rr.rlrrilr litcrlturl s podrutia slovenskogaJuga, podev od r996.godine zvanidno
',.r,
slii yrro1,11,5,u,,,. rrltr.r1r, tvttsl z.r lll]1]:::ll:,.,1,,:r,vt.t,s.r',,,,1,,,,,,,,,,, ,r,,,,rv.r Pt,sclrrlrr Prctlnrct pod nazivon'r Pregled yuinoslovenskih kniizelr-rosti, a od
P0jrrrovl)r) li.rlt,1,o11;.,1,,,, i
i rrpllvr 1,i1..,,,,1,,y
.'1)o(r. liotlirrc z.r orllctlt'rrc nlstlvne grlrpe uveden je i savlemeno osmi$lien predrnet s
,,1r, r;t.lnirrr lr.rzivolrr trinoslttvcnska kontpirratistika.
-f
 je bai, tako valjalo i prihvatati
- <ao korisnu meduperspektivu i prel<rt
potrcbn u rtltcrnatiw koja nas pibliZ"lru
.rrrk". mozaitki upotpun ji
v.r' srrgleclavanju, ako.je vec neowatno
iiiezla d"'_o p.iJ"!*;.;i,,
ce Iovit.st ,,monadolo5kog,. tip.Jer
ut o;" u ,f"ri tzv. humanistitr
kog z'.'ja, odnosno studija r."t*"
i r.";il"rirorti, danas odista iru
zt'rrno projektovati sveobuhvatre
i trajne konstrukcije koje bi liciic
mostoee rije postojanje je nekad
l]:j':j5::*]:T_1i"" izglect;rto
neqogredno r neokrnjivo, onda
noZemo makar
trebljive ,,cuprije" koje moZdan"i"
dapostauly"m"o
u1r,, I VROPSIG KULTURA
pob;;i;ati velike razdalji'c i
7B zauvek stal'ati na istom mestu,ali
ie nam zato davati mogutnost ILITERARNI BALIGN
da u hodu savladavamo sve brQnije
pr"f."i" , procepe koji iskrsn
Tihonrir Brajovja vaju pred nama, kao i da .ru od;o*rryuii
naiin razumevamo svojc
l(1 IIl) il,lt vn mestomedu drugima i svojpotzaj
I l(.ltit ori u svetu koji se tako brzo i trrk.
nepredvidljivo menja.
;\rnrrrcEv Goya u s\aETLU
I ' ll\ll)Atu\TI\,T{OG RAZUMEVANJA

l,rl,,, svc do pedesetih godina pro3log veka i podetka rada na romanu

nije pisao ni
t rtttrt
ltola Latas o slikarstvu i likovnim umetnicima
,r ',to ni mnogo, u periodu izmedu dva svetska rata, u relatirzno krat-
1.,,,lr rrrtervalu od sedam godina, Ivo Andrii posvetio
ie, ipak, dva
,, ,,1,r, p;rinje rredna ostvarenia iednom od najveiih Spanskih slikara,
I r.rrrsisku Goji. Objavljeni u Srpskom kniiy'evnom glasniku 1929'
r t,) \r. godine, biografski esej ,,Goja" i-Zanro. ys\i nek9pV.e..+",ciL9.3
1.,r, t,'l<si ,,Razgovor sa Gojom" bez sumnje mogu da se ditaju kao
,,,lIr jq'l1s, autonomne tvorevine, ali isto tako, dini se, i kao tematski
r

,lr1,tilr" svoje wste u kojem se vei suvereno oglaSava onai docniji

\ r r, lr ii', tvorac nezaboravnih knjiZevnih figura i trajno sugestivnih
t
i r r r, r
1,,
i r r rr tivnih vizljakoj e i danas plene ditaoce.
to $to je daroviti i od samih podetaka svog knii-
St.r je, dalde,
: r ! ( i{ racla zapaZen i pisac Ex p onta i P uta A-lij e D erzeleza pronaiao
rr )

rr ,rrrIo|r.r famoznih,,I(apridosa" i niza drugih, planetarno poznatih

)vrr lci,ro povod spisateljskog waianja i r-12,t--o-g. fl3-9-9 izlgZe- q9k9
'.r'.1(
,,,1 rr.r jsugcstivnijih razmi$ljanja o uqrelngsti i polo2aiu umetnika
l ,r't'lu pro$losti i savremenosti? Mada je odgovor na ovo pitanie,
,, .,, ., u, r.,, rn o guie trai,iti i b ez izlai,enia iz okvira samih Andriievih

t, l, .lovrr o (ioji, povla$ienim tumadeniem njihovih ,,unutra5niih",

,,,1r,'rr'ntnilr" ocllika i osobenosti, veruiemo da zapravo tekpored-
l', rr.r, /.rrrrrlrrt ralivnu vizura omoguiuje valjan pristup onome sto je

,/.r l)r\i(.v()1,, iivot.r 0hjrvljcrro jc i z.rjctlniil<o, ,,intcgralno" izdanie ovih tehsto-

I1r,,, Arr,lprrlr, lir1,r, lit'otp,t,1 A'y(ia,.rrrr .lllpc6 197'1.
 It'rrr'rrrl'rr rr,r'rrtrirzrrrti'lt,irt. iil'sc lr r7v(.s'()rr srrrisrrr lrr.it,trr11;1fi$
l.,to l.rl.t, srr pis.rrri prc viic tld tlsrtrrttlcscI gotlirtrt, Antlriievi osobctri
1 11'1,1 1 I 11 I 1; r vo,,.1111ll.ii.L,yslio,, rr n,irrr.t.
:.11,r'.r () lir'.rrrsisl<u (ioji pn-riaju, iirti sc, llti trrkvu, savremenim
'ttztv,tlttt'i liorrrpitrtttivrti pl.istrrp,
,l llr.i (orrrc, trlll.i.tvn(), irrHtn6 r, r, r rr'\,.r r riirrrrr primerenu moguinost ,,horizontalne" i ,,vertikalne"
rr vitlrr tl,ur.rirrjt'stlnjc k.r,.,.,1r.r.tirtil<c, o[rclcicrrtl r

Pol<ui.rjirnn lrre !,,rrr1,.u.rt ijc. I)rva od njih pojavljuie se u onda$njem jugoslo-

i pr.octirZenth octjcl<a u,,..pu,i"u"
Il.il]:ll,,i,1,lUo.slcdica liojrr jr.Ieltt n..l .nr, rr srrrlir.injem juinoslovensko-regionalnom kontekstu,
Vclc'. joi sr.cclinom pr.oslog stolecr .r
i,r",rou",l ii;;;*;,;l;;,i ;;:; ir 1rr r r.r llrt,nr)nr iitanju ,,Goje" i teksta pod naslovom ,,FranciscoJos6
Lrp.rcclre k'jiiev'osti", u znaie'ju
svojevrsnc ,,rf"p"l,f ,, ,;l;il | 1' l,trcicrrtes", autorski potpisanog imenom Miroslava KrleZe
izuiavanja, po prlvilu":*u.,lu,ti
srr u to vreme zapalakomparatistiika 'r1.r
na ekskluzivno i l,ril,lrliov:rnog tri godine pre Andriievog eseja, podetkom 1926.
"binarn e", genetsko-kontaktne, maj ori tc t s k o
Bz nt* rr zrrgrcbadkom iasopisu Obzor.Valja pri tom kazati da su i
B:
r r r r 1111
ritetske relacije izmedu ,,velikih.. s,,,f
i ,,malih,. literatura i pisacrr. I lp1a6
na to stan je referira sintagma .1|r,Ir r{ ,'v i l(rleZin esej Stampani u godinama koje hronolo5ki graviti-
,,smrt discipline.., koju'".r1.,',, ,i,irri
Tihomir Braiovia u naie vreme upotrebrjava u ielji r:irr l.,r slogodi3njici Gojine smrti (tlZS), s tim Sto jeAndriievtekst
da naznaii neizbez.ost .,t,,i,,url
nazir anj a obrisa j edne_ drugadij e,,,inkluzivne
l,i, r rrr'Iosredno inspirisan tada aktuelnom izloZbom u Spanskoj Evropska kultura
'"nliilllll kompara t i,
i literarni Balkan

odgovora na zavrietak,hiadnoga rata..

t i l<,,,, k ee l,r,,t,,rrit i, r-rprilidenom povodom pomenute obletnice.a ArLdricev
! sve[ L
(iola

i fotrebu usp.stirvl;rrrfl ritev i IGleZin tekst pripadaju onoj naroditoj esejistidkoj

I A rl (omparat vnoq
nove, pluralistidke naudn"-par"digm", rr
razumevanja
r.adi" da uvazi i r",,i,,,,' J=
1,rrrf )1rs5;Ii kojabi se
cedurama implementiru ukt.r"LrJrt"rr;" i,, t mogla oznaditi kaobiografski esei, preteZno
riuari. Uri_";ui., ,, ,,i,Xr ,f i .1. rr z rvrrtr intonirano pisanje o znaiajaiznadenju konkretne iivotne
zapai.anje da je, s druge strane r

, ,vai.aninfrastruktur", p."frf ..,,, ,,lrr= dinjenica i vainih mome-

niiene probojnosti l, r'. I' o v n c, odredeno okvirom biografskih
r I i
idana$nje _ prim. T. B.] global"" k"lrr,;',,,;;,ul
komunikacije unutar ogromne raznorikortilJkahrih rr rt r rz zivota irada istaknute litnosti kojoi je esej posvecen. Ali tu

Spivak podseia na svest o tome

k rrrJ; ,, -;;;lf, rr i.,r,rzitc fbrmati'ime slidnosti uglavom i zavr5avaju, buduii da su u
da ,,komparativna kr_rjiit,vrrort
(od)uvek mora da prekoraiuje :.r r, n r i'itlnju i razumevanju primetniie razlike i osobenosti. To je,
r I

g.";i.J,;;'; znadi da'agrveiter* rrrr,,1,1111111, razaznatljivo veciiz samih naslova: KrleZin esej u svom
,,planetarna imaginacija .rorr" kJ-pu.nti.,,"'"
t rr,iZ""""r;i'r, ;; rr.r.'rvrr rrosi slikarevo celokupno, oficijelno ime iprezime, Fransisko
zahteva powatak na izvorne pretpostavke l., r;
discipline. I 1,,,,, ( i oja i Lusijentes, dok je Andriiev esej naslovljen lapidarno,
Alt ono $to je u vreme nastanka komparatistiikih
.
nja, polovinom ,,nacionalistidkog"
istrirlivn. ,,,rrr r,, riegovim op6tepoznatim, ljubiteliima njegove umetnosti u neku
r

X.* veka, predstavljalo tirrtrr ec,l lrl, rr l,rrrrilijarno bliskim imenom, Goja. I dini se da nadini naslovljava-
direktan izrazpotrebe nla?yi
ogr*rd"rr;a tek uspostavljnrlhj;:a
r,1., r l rbrl sludaja nisu sludajni, vei predstavljaju znak svoje wste.
( samo zadatosti
) nacionalnih kultura, ""r"r.". t neposredni'
ravanjem sa susednim nacijama
s il l r e r l,..rlio, naime, u izvesnom smislu sugeriSe i sim naslov, IGleZin
i njihovim kult,r.rrim;;;; ,r;;;;;,
u nade vreme neizbeino ima sloZeniji , ., , irr.rte praktidno zaobiden u opseinoj kritidkoj literaturi o oYom
lik. A to _ kazano Zorg,,;;.;,;,
novog doba i njemu saobrazene po."ib".r" l,r:, u lrrevashodno beleii Gojinu jarrnu dramu u komplikovanim
metodologije - zrrrr,i rr,i
kq izevnosti du.,u, pod,",#;,,.i,,,,,,
ff::::::
LrvosrruKu:-Y:.T"::"j
vrzurq Sto ie :
reii da .komparativizam sad uklyuirrlr.
;;;
I { )rro ito je bilo narodito dobro i korisno u toj proslavi, to je velika izloiba Go-
g
oilo fairilii a:n og,'horizontalno g' p or" r
;',,,1, ,lrl..r tr mrdridskoj galeriji Prado", beleZiAndrii u svom eseju, dodaiuii da su
d"rr, a sluiaj a A sa ri",.,
B, i'vertikalni' posao relacioniranlaif iI",, 1,, ,r , ,1 st.rlno izloZenih, mogli da se vide portreti i skice koii su privatna
svoiina [...] i
i lokalnog...: I ' ,lr r r.r( (' vcl< vekuju zatvoreni u nepristupnim salonima" (Eceju I, Ca6pana 4e.ta I4ne
"U"f ""f \rr
'g,rrlr.r I(rr,ura 4eanaecra,6eorpa4 1976, crp.137. I ostali navodi izAndriievih
Chakravorty .,1.rrLrlisuprcrnAovornizdanju,pasenanjegaodnoseoznakepaginaciiekoieprate
1
3 9-"t":t
MarT Louise pratt,
Sp ivak, Death of a Dkcipline,New york
2003, p. t6. r' I .t ) t I .rrrtobiografskim kazivanjima LjubiJandriiu pisac ,,Razgovora sa Goiom"
"comparative Literature and Global citize'srrip.,, tr: ( irrrrl,,r
rative Li.terature in the Age of . , ,1,
', r 1r.rli tl.r ,,izloiba je trajala punih Sest meseci, i ja sam svake, ili gotovo svake ne-
Murticurturalism, Edltedby charles
Ber'hcirrrcr., t,rrtl ll,,r,ll.rziotl.rjcvidirn"i,,tuuGalerijiPradorodilaseieljadanapi$emesej oGoji"
i,
mor and Lorrdo n 1995, p. 63_64.
, r.1 t rr r l.rr,11rrrlr, Ct l4aon Angpuheu 1968 I 975, Eeorpa4 1977, crp. 28).
 I
)( )v('sr r lrr r ok olr rosI i rt.trl i pcrsottltln irrr
i!
r.cl,
t'vr.''srii1;1 vr.rtr,''i',,r.s lobs suvlcrrre nili []e I<onrr i [)cl<.tltir, rrrrrilc 1... I l<ad.r l(rorrr
r.,-o;o xvir i,;,;.;iiil ,,1 1... I
vt'lovc sjcrrc ncstajc sir htrrizontir"; ,.Sp.ruij.r jc l(olumba okov:rla, rt
ti,rvr',rlit r;t.lrrc lir-nosti, dakje,
koja.,",,.il.,orl"^;i-;":::];'Jiill]lj';l;i
friri .1f.",r.i.1,r.',,,..,.t ( io,ju prognala" itcl.), te dogradivan tipidno krleZijanskirn topositna
srrrrtrrirrr t,*zil.r', .r .,tai bijeg osamdesetogodisnicg
glul.'.r;.;;.;,,... ,, rivotir-rjskog u ioveku (,,Ti generali i biskupi nose kod njega glave
pis ac,,motiv t'",i-b olito,,,'.,",,,;',,,,,,,
l

I J;'.ll l li; "lr*ill:::i " l,.rPiga, majmuna, kameleona, vukodlaka i magaraca") i gluposti kao lli

, /ai,i
r i s takao ;:rH
u duhu zapai,anjakoje je
; ;.::i,trl;;:+';;l
"f
.iff f ;,' l: I j i:X;,
plrrnetarne sile (,,on je svojom iglom mjerio dubine gluposti, uiasa i
I'crfidije ljudske"), ovaj proteini esefistidki prosede lucidnog pisca
ilil
lll

Nikola nmoS"rriC.., svojoj poznairi

o lGleii i Andriiu saieo ,ir.i,i. t ) c mb aj eu ih i ro mana Pou r at ak F ilip a L atino u iia u svoj oj osnovi sluZi
I
umi3lj"r;" a" _r<rf"" f.llr,_**".;,n,,,i:: il

B4 onalno teZi koncentraciji dramskii .rrtikulaciji nadela 5to ga Mihail Ep3ejn vidi kao ,,bitno svojstvo 1...] l1ill

BS
r11

uvek angaZova'i .ul.r i.rnra koji je usmeren na samootkrivanje i samodokazivanje indivi-

eseja,,Fransisko "f.k;;;,.,.
Hose Goja i Lisijen,"r" or.J",
11il

Iihomjr Brajovja dni se, nastoji da p.rrc tIualnosti".8,I(ao i u svojoj dnevniiko-memoarskoj prozi, Miroslav
1il

lllr
iitaocu sugllse emin;ntno
ilX';:::fi,H:i3:i-"ltl'st ese; ist i,' l(rleia i ovde ne okleva da bude sasvim lidan, uspostavljajuii jasnu Evropska kultura
li4

ji,"*"r.*iffi
ltii
i literarni Balkan
isasto .rnalogiju izmedu sebe i svog esejistidkog,,junaka". ,,Mnogo mislim llllt
! !v{1!
predmet iz njega,u-og, I/iF:T::J:11?Ti",i?i5;ff
I I r..ir"rr;;;"g.r" konceptualizacijc,,,
o Goji ovih dana", pi5e on, seiajuii se vlastitog spisateljskog sna kar nparrL iu,oal
l

,,o velikoj junadkoj pentologiji", u koju je, pored Hrista, Mikelan-

l

i to tako Sto ,,tokom

tit"uog,uog p",", ll.i*"
vezu sa neponovljivinr
t'
pojedinainostima.,.T clela, I(olumba i l(anta, medu ,,pet monumentalnih figura" trebalo l

U oyJm ,iit.;", ," ,"1,, du ""j:,,1;;:;

spliie kazivanje o opStem i rol"u" neprestarrgc dir bude uvr$ien i veliki Spanski slikar, i dodajuii - u maniru koji i

poledinainom-,1.
uspostavljajuii preiutne relaciye jzm:d;;v;,t 4oggau;no konkrgtrtorrr, iitaoca lako moZe da podseti na Andriievu potonju, autosuge- I

intelektualaca, odnosno,metnika. r"a1,"" stivnu evokaciju autora ,,I(apridosa" sa samog podetka ,,Razgovora i
"ffi:,,k.rl.r
,,Goja rodio se iste godine,
sa Gojom" - da mu se slikar javlja ,,od wemena na wijeme kao stara
1l

su u Eskorijalu pokopali l

F{f a y,,,. az"i u prvoi reicrr it.r t"na [...] kao napast i iesto [...] govori jasno" (0S), t" zavriavajuii,
eseja, dodajuii da je ""1"f." "ei
,,te godine t. .t vrri"i-
stio francuski dvor na
j;;";;Hi;l,;:,],: ipak, ovu subjektivno intoniranu refleksiju generalizujuiim zakljud-
"y"trr" "r"_""".1 ioko nagoveStavajuii ,,lajt
motivsko" srediite svogzanimanja, kom o tome da Gojino proslavljeno bakrorezno delo ,,znadi jedan iirl

odmah potom ponovo prizva'.

ciubok konfesionalni razgovor dovjeka sa samim sobom" (66).
I

vidu zapaZanja o tome-da

j" p,r""l"l";; i;" tr

Tomasa Hobsa jos uvijek " y:t*J",U"l

nije p-o6"dt";;;vrecne
,:;; Nema sumnje da je taj (samo)razgovor posledica istog onog iilir

pretkopernikovskog i predgalile;e;rG;;;_"na.., mraine sablasri ,,dramatskog dogadaja 5to fascinira vjekove", ponavljajuii se jed-
l

najposle veli da ,,nema s poentom koj:r nako u Hobsovom, Volterovom, Tolstojevom sludaju, i obnavljajuii
I
j

_*f"?,i f."ri za posljednjih trisr,r

go dina opisao T.p:trg tako usud samosvesnog evropskog intelektualca novijeg doba kao I

1e llbio takvu ;',itarnyih problemat*' i I r I

nemira, i od Hobsa do Gyie, 1t4;;;;;h neotklonjiv i ,,dubok kontrast izmedu 1...1 Zivota plaiene dvorske il
od Coje a"iJri"i", ta su j

teristiina za neprekidne krize bjeZanja kar.rl< lude i lakaja [...] i onog bistrog gledanja u svojoi intimnoj samoii 1

(62_63passim).
""*prf.*, "_oira.. [...] kada se stvari gledaju istinito, jasno i konadno neopozivo" (69). i

Variran u istovetno ili vrlo Neie, prema tome, biti netadno ako se kaZe da Miroslav lGleia ovde,
slitno ustrojenim formulacij:rrtrir i1

(,,nito mu je u subjektivno osendenoj formi esejistidkog,,samodokazivanja indi-

[...] detrdeset, ;;;;e,i?","
i

glava Luja XVt,,; vidualnosti", zapravo opsesirrno tematizuje u neku ruku univerzalnu
ti

1i

sudbinu modernoga evropskog intelektualca kao kontroverznog 1i

5. Mnp.r1a13 Kp,rcrrlt, Ettju It .

Fr1,1,i1,.",, rrit:'1,, I lr6rr politidkoga biia, razapetog izmedu etidkog imperativa i nametnute,
1i

M.trc A,r11'1.1;,, Iie,rr'1..14 197-, (.rr)..4. rr r(r)^re trr.rl)tl ii

,rv.q izri,r.jrr,
I.st.rri ,,rv()(ri iz ,a,ll.i]l.n'l't""1''
s, I,..rrr.r
neretko oportunistitki prihvaiene javne uloge i poloZaja,_\oji su g
I,,r s(.r;.r ,rj.q,,,,,j,1,,,1,,,,,.,,.",,.,*,,,.,i,;..',.1,;,:,;11:];Jl:,;ci.r.t.rri
(r Niliol.r MiLricvie,,4rrrlr.ir, ru crazreSivorn sukobu
.s
pomenutim moralnim nalogom. li

I
7 Mr. n,,,,,,,,,,,,i,,',,,,,),",,;,,1,i;l;;iil;11111,,;:ll; ;:,:;l;;l;il,]li:llf,ljl,)()r,,ssi,,
i

lJ /s/o, str. ll.

il
rl

tll
I
 /,.t t t tlrl,u otl lir.lclc, Arrtlrii
sc lr. ',,'lri".rrl)rr irrlitl sc tcilio srrgllsiti s kvalilililcijoul o tolne drrAnrllit.
rt.r'.rrsr,.,riv,)o iro,ri litnog
i.,*. ",,,,.]llliJl:l1 il:,ir..l,,,:lll;;:: ,,nllr()go clirektnije govclri o salnon sebi',''t moguie je kazati da, skri-
'tl ( i.yirrrlr ,lcl.r Lr galeriyi prido, J"r.r;;;. je clrr ya.s oznr.r,,,pii. r,rr
s rr1.1r1r51.1,1111 j111 jrll r'.r juti sc i zakliuijajuii iza biografskih detalja i pikanterija, ovoga
L

l,rrtrr rnnogo vi$e povezanih s privatnim nego javnim iivotom, ne

v i, r r i r,,,,.;
r

(irrr' r'az'nz'r.rtrjivirn
;.;,; ;.::::T":i'.",ffi
u formurac.ijam"
:Hiffi ;:[:X, : i:; l;
;

lrorccleci ga s Hobsom, Volterom ili Tolstojem, nego s Mikelande-

I

tr c'rsrrovi ekspresivno
i."f" p".ronalno uop.tavrrjrt r, Ionr i Betovenom, buduii pisac ,,Razgovora s Gojom" velikog sli-
poruiuju au ,,ioi^u4s ponese,
tr.str.rii i oduSevi. I ui odete, zaprcp;lstl, li.rr:r i njegov iivotni usud pri tome zaista, iini se, doiivljava sasvim
prolazite ruiro_ i muzejima,
nefute mo(i njkada da,zaboravite,, .rli (io;rr t'nrpatijski, kao ,,martirij bez nadzemaljske utehe" i ,,tragiku iulnosti,
jZ).
B6 ti poznato je da
pisarrjt, rr l)r'e SV8o"r kao ,,gordo iutanje ploti koja strada bez nade i lluzrie"
;l?:ff i?,fiT1 ;n"
o" zapravo
"" -o z"'"i'ta da umaknl,,, i,i" r. ( r37-138). Bt
I il)oDir Brajovia o gi ke,, G ;;;;il* :l:ili
:ii 5ii.l 3 ::l: Jil,;;;ffi l';ln,
Ne, dakle, krleiijanska predstava intelektalca kao rastrzanog
isto lice javlja usul,stu.r.mtsi.C"g
irroi"nog..,,, a ovo proiz.ltt.i l,olitidkog, javnog bica, vei andriievska vizija umetnika kao plotski Evropska
i
kultura
literarni BaJkan
toga .to ,.sama prirod a, ja, it lragidnogr intimnog biia, osudenog na stradanje ,,bez nade i iluzije" A|rlr rc!a(,r
je,uf.""au ," ,rJ _oZ" izdvojiti,u ir lvcl Ll
obliku, iz svih ostalih sivari tist.rrr i borbu s tulima - to ie ono 5to obeleiava imaginativno ustrojstvo
i;;^;i;ji su opaZajni i osr'istivr
cseja s kratkim naslovom ,,Goja". U p-i mah zadudujuie, autorovo
Tako posmatran, Andricev
_Tn:T""'.,,,
obezlitavanju kazivanja
poriv prema retorsk.rr birvljenje brojnim glasinama, naklapanjima i legendama koje prate
u njegovom p*o_ tekstu
moZe razumeti o Goji prc s;(, Gojin privatniLivot, s jarmom pozicijom kao tekpovesnim ,,fonom",
kao .simptom
airo.rt i"."rrtnosti, tako tipiinc
ovog pisca nakon njegovih " zir rukazuje se pri tome gotovo zakonomernim sa stanovi$ta zanimanja
mladalatkih lirskih p"t","ti
stvarno mo gui i interpretativno za onotto se imenuje formulomom ,,I(ontradikcije su logika ovog
odriiv izr' air t"rr.ir;;;; ;"i;;,il;,
,,predmeta-' esejistiikog pisanja. il:; cluha", a Sto u samom eseju dobija i svoje lajtmotivsko uoblidenje.
Iako ,,bezliino-.,stiliza.ijorn ,,Zivottoga dudnog doveka i velikog majstora, umnogome je legenda
pokudava da ,,uveri.. ditaoca
piSe bez subjektivnih
primisli,
kak. puna sjaja i mraka fistakao T. B.]" (lZl), beleZi A.ndrii u onom
Zanrovskog izb or a, t"o 4r"rf;";rifnherentnoj teleologiji osobenom spoju diskurzivno-metaforitnog kazivanja, koji EpStejn
*-91-(,.d.";;;;rma, poput Miroslavu
IGleZe, tako,,egzibicionistiiki.. podesno imenuje kao esemu, bazidnu ,,jedinicu" esejistidkog izraza
se' u
skl";";il;;j intonaciji, i sAm, ii,, I u vidu dvogube i nerazlidive ,,mis1i-slike".ra Perzistentnost antitetid-
Goji raspoznaje o'o $to doprino"sr
karakteristitnom ,,sarn()-
otkrivanju i samodokazivanju kog kontradikcijskog koncepta u koji je saZeto Andriievo poimanje
indrvidualnosti", koje poiiva
znaji da, kako god bio stilizova" na spo- lidnosti Spanca oievidna je u dinjenici da se on pojavljuje u razliditim
,,individualnost polazi od sebe "i;"
"r;1,;;;il tzr.az, ukrajnjoj liniii izr at ajnim s e gme ntima, o d Zivopis nih opis a milj ea (,,Ziv ot tadanj e
i dolaii (Epitejn).rr ,,I(rlei.:r
Gojino delo koristi da bi govorio Saragose sa svojim jarkim osvetljenjima i dubokim senkama [istakao
dopunio"' zapai'aRank' iisojevri
;;"_";u, da bi ga obrazloZio, T. B.] privlaiio je mladog Goju" Itf A]) pa sve do ldjuinih iskaza o
.,;"anon' aosad postojecem tek-
stu.posvcienom komparaciji prelomu u umetnikom iivotu (,,tih godina Goja je na whuncu svojih
eseja jva pisca o istoj Iiinosti,
,ucl' u pomalo iznenadujuiem obrtu, dotl.r spoljnih uspeha. Tu podinje nizbrdica[...] ta druga, mratna polovina
a, n,.,onaric,ne iirri rriir;r
drugo' on jo$ viSe nego IGleia,
t -ffi [istakao T. B.] GolinaLivotai rada" lt+z)).
iit"itnije, govori o sarnorl
9 1.sto, str.. I I. 12 ,,Goja Andriiev i IGleiin", Putevi,br.5, septembar-oktobar 1968 (XIV),
I0 /.slr;, str. I 4. str. 40 I -402.
I I "Il istrz:rrr0j /iv.trr.i l.l I sarn Risoievii, uostalorn, obrazl;riuii ,-furdriievu misaonost" koja je ,,postig-
rrtrrtsr,i,vr.r{ rrrDctr'li.r bot.rt.i Tiv.trrirr
tt l.rtl iiicv isrrrrsrv.rrr,., r'rtri, nLrhr tlistlncirrrnjenr od obiekta o kome se govori", u daljem tekstu pi3e d;r ,,opreznost
'11'1"'' f Irioqr.rl AIil,sr l t.'r,.,,,r.,,, n,,,,,^t',:,.,,,.,,rrzrr.rrr slrrrrrr.(,r(,nrr.nr(.
rr tl.rrtrlol I,roql,rliyr; (,r,jrr.r jc svojstvt'nrr cclokupnom Andriievom delu", clok, ,,nasuprot Ardriiu, Krleia je is-
r. isl,tlitrrrj. 11.r,1,r'r(rr(.'.lslrirt.tsrr
r,r/.{.rr(,rlirr.r. (N,lrr.sl,tv,a.,'""'""', 'tl vl.tsrtrrrr l<ljrri-iv irrstrri'crr. ()n lntl govori, govot'i celirn svojinr biicn.r" (nrlu. iztlanjc,str.l03).
t.tttl,r, . lrr,/rr, tt,lt1,l,,nt,tlr1,, llr.r,rlr.r,l ,t)1,r,
rtr r I ) I.l /ir t 7, t r p. 'l(r.
 Uprrrvo na ovom
mestu c

rrc t.rko retko poistoveiuje s modernistiikim pogledom na svet u

ill,lll':il:l1;g*7r',:'*iiiTl"'f,ilil;:il:;ii:';
f(r.lcz.r k,l^.ro-r^^ , . -i-l-. ^4u rul/tze,vnim antipod.
,,'lirri, bio on shvaien pozitivno ili pak negativno.rs

[l
j,lf Ovakav zakljuiak ne suspenduje, dini se, iaknizapai.anje da se
^,,,,,,.*1,."J;?[:**TiliT#j*Tr[il'.;,ffi
ovih efek
ntu" .", .
Andrii ,lv,r velika pisca znatno razlikuju u svojoj ukupnoj hermeneutiikoj
,lrspoziciji prema pomenutoj drami Gojine lidnosti - dok je Krleii, l

.t or*ul-tn.; o*"-"lkcionalno '"ut "rt-tut*,,,r, l

" u sliladu s njegovim intelektualno angaZovanim stavom, manje-viSe

,ce,omtri?3r.';3i:##*:j=il,11',",Tii:y".,kui.r,.uirt
',vc jasno i zato nema nedoumica, pa je njegovo pisanje otuda tran- l

,*,;:i,E;i,=-#,:,ffi;iffi
',1).rretno i gotovo apodiktidno u zakljuicima (,,Konadno je pobijedio
r r jemu slobodnjak i on je na$ao vlastitu rarmoteZu, ali po cijenu emi-
rr
11i

r; o,,,,i B,irov,( kno

'dr",,'*o'
cinise, naime.
i;"ar"1"a*;ffi; da r, 1ir .rcije"), Andriievo razumevanje je zapravo ,,nesigurnije" i..nepou- Bg ii
ll

,".";;ry$1f1*:;"ii::ii,,,ri:"lmiTffi :ttll z,lanije", i zato je njegovo pisanje obeleZeno nedoumicama i pitanjima,

,, cnigmama (,,Niko ne moZe sagledati 5ta je bilo i $ta se deiavalo u toj Evropska kultura l
i literarni Balkan

i":-Jffi il"Tffi,?3,:#1?g1';'";;;;;';,rr:.$'"'1,1"'.1,1, ,luii") i aporijama (,,Ne moZe se znati zaito postoji zlo u svetu, jer sve Andritev Cola
! svell!
ito postoji nema smisla ni razloga") kao krajnjim ishodiitem.
jtril}ffii;il*Um
l(omparalvn0g

,,,T,fi f ";_",,#;;.ffi,,lltT ; Ako se uzme u obzir ono 5to je prethodno redeno o individu-
,rlistidkom horizontu gledanja na stvari, moglo bi se, Stavi5e,kazatt

ffi, j: I i{;Hf; t' ; : fJi:,t*t trj* iln ru:: I

:
Ul
.l.t Miroslav IGleZa i Ivo Andrii svojim tumadenjem Gojinog Zivota

up u c u e,
i .",T"T[:: ffi :rf,ff k"'u-. p,"ffi
Xo" un ti,,,,,,
i tlela zaBravo na paradigmatidan na(in izrai.avaju karakteristidno
tlvojstvo modernistidkog ,,uma", koje, u jednom od brojnih i sada
obzira ';na to je rt ahnritet posebnoaa
,"a'"-rru.'#'ILKr reda. I bcz
vci vremenski rasutih poku5aja tumadenja, a oslanjajuii se pri tome lilr
kom, ilj pak intimno*,;;;;;il#",Ti Gojinom luinom, potirir
rrr prethodnu zamisao Huga fon Hofmanstala, DZejms Mekferlejn
n/e, odreden KrJ"zinim
nosti u mod,
iffi;iloI]:: :l,uLnl :,ie, nema surrr trz,nadava antonimskim pojmovnim parom refleksija - fantazija.r6
ili

f ff L:"'lilJ;"T:: i lzveden iz Hofmanstalove distinkcije oprednih poriva prema ,,ana-

s a m os
- ilt li;
*
"i:lHJ
rako;."r;l;;;;:rf"
figuri, koje se *.lr
:Pisanie o globalno ll
por,,.t,,l'
lizi Livota" (Analyse des Lebens) i ,,bekstvu od Zivota" (Flucht aus
dem Leben), takode zamislivih i u predstavama ,,odraza", tj. ,,slike u
I

dto indi\,udu u"o'vom novom

t-ari;; ;;:"
li,,nasrednolllt pretpostavlia
univerzalizrtr t r
tr gle dalu" (Sp U gelb il d) i,,snovidenj a " (T r a umb il d), ovaj p ar, iini s e,
srodstrufJ;;1;;*
r

"prirodn.,rr" unekoliko shematski definiSe krajnje, granidne moguinosti moderni,

*
1

kakvom a.uJ
i;
lerfi ;;,1*: r: fru r'::,",#
kolektir,nim dete.minlni]}.";;;::,|'le.:nom
i.'l;'-*il :;1,
smjslu nadrettujrrt
;
stidkog odno5enja prema postojanju-u-svetu kao bivstvovanju koje se
Lr samorazumevanju viSe ne oslanja na ,,spoljne" autoritete i konstruk-
j
j

ie i cije, nego na,,unutarnje", sebi svojstvene,,,inherentne" moguinosti ll

ot"ajuii u Fransisku (i.ji i procedure. Sagledane u tom svetlu, IGleiina fascinacija autereflek-
;*i:T[:{llil;,i.'il1';]i'rkiod'"a*'ll-"110'''u""
'l'f""j;ffi r r,lt"tl "r."r"#-" rolpt* sivnim svetom ,,evropskog intelekta" i njegovih ,,unutrainjih pro-
'recrournice blematiinih nemira" u antagonizmu prema despotski nastrojenom
,rostiia,r,"",,'^"1111:';;:ilil"d'Ji:L#Tff ;-*X;::i:::l;i" t'

nnl jlx$,i:,";|r.fl ';:;,::ilil:**lff n"il'*li

iir
l-5 Istitu6i da ,,humanizmom se mogu nazvati peiat i geslo ditave nove civilizacije",
l<oja ie ,,znati sarno za doveka",Julijus Evola, tako, u svojoi opseinoj, kritidki ir"rtoni- ll
ri
", ,;;,;,ii,]ilil,ii::ii:]:;"r
gr",i,,,;. ranoj studiii o ,,dekadentnoj prirodi modernog sveta" twdi da ,,prvi oblik pojavljiva- |1
ust'ctlslctlcrr()i.r nil '4.,.,,.g ',,.','",.,,).,,,',.,,.u.,*
sir)roll i.vckrr u,,,,,,ll]],ll.,ttr.rrristiiliog st.rrroviilrr, rr jrr Irrrrrrirrriz.ma jeste individualizam" (Pobuna protiu modernog suefa, e aiak-Beogra.l
ili
tr'r 1t.st.tLrrr, i, Ir('ll)()s11'(lrrrr t'szistt'rrt 1,0 10, str. 387).
,,,,,1,.,,1,i,,i,;;:,.,;,:; iirr,;r rrt, iil
1lil
v (.(l('nll ,.t.st.rrt iirr,,, I (r .rrrrcs McFnrlirrrc, ,,1'heMind of Modernism", u: Modernism 1890- 1930, ed.by
,i.,,,.r,, N'l.rlr
.f
rrlrrr llr',rrllrrrly .f rnrcs McFarllne, [,ondon 1991, p. 7 1.

1r
 tl'rrirvrr r rrlt'g.vrrrr vrucraocirrrrr,.rrrr.,sr,
gor r rt,
Arrtrr.id.cvlr opscsij.r.rr''- l,,rrrtrrrdil<cijc rncdurirtnc evropske i birlkanske stvarnosti.''/ Protitrn
l,r r r l,r zr r r.r f slirlrrr,,tragikorrr
ir.ijc
i,u llr,ls t i,, it t.t rricrrr Ih ril" I rr torrr l<ljutu, nekoliko godina docnije napisan i objavljen, ,,Raz-
,,rr r ir r.r rr r bcz .arlzc'raljske utclrc,, 0,., ..: ;l:l:_:ll'rt
j"'u'r" J, b ;;;;,, ; :il:l lil'::ll l'()v()r sr.l Gojom" u stvari predstavlja produZetak i eskalaciju istog
I il ill,:: i:,,1 fi esejistiike projekcije r"o;"
;;l ill l. i illllllj l. rt',rtivnog poriva, lakonski oznadenog formulom .Flucht aus dem
pocles.e .t" - t ntl-1t1*e r'r,.., i ulo I tl'r'tr" .,,Svet misli, to je jedina stvarnost u ovom kovitlanju priiina
'i. r ,rvcti koje se zove stvarni svet. I da nema misli, moje misli [...] sve
'aiinizraze,,""*"'on$Tffi :fi :,U"J:,',i:#:'l;ll,:;:f il;
stoje I'r sc survalo u niStavilo iz kojeg je i izi5lo" (ZA-ZZ),ba3 u tom duhu
"izdvoj enost autorskog ja' t r."r*."" nera$?ianyen"ri
sveta",r7 a u tiiem .r.., i,,,rg
r""*f. Oo;^ovl;;," mogui'ost cla 1'. l t t u e imaginarni G oja iz ovog proslavlj eno g ostvare nj a, izr aziv(i
j

9o
r r

i:,ho9u
Iidnosti ["' r r" uzdiLedo ,,s'rlr.rlr n,'posredno pre toga neku wstu prezrenja prema dru$tvu i njegovoj
p.uu"
nalaZenje vanlidnog i nadlitnog
ri""]rt1i" individuarnog
"l,r_l_
,"Ur".,, 'ririr,
,r t .r li.trzvanoj stvarnosti (,,Ah, dru$tv ot. Znam mu zakone kristaliza-
ot
Tihomir Bra.jovid
"
Gledano iz naknadne p"r"rp"t , rjc, toliko proste da nas zbunjuju [...] eujem mu hod koji je [...]
tirr", ti.ri ," da se knjiicvrri
Kompdrativni Miroslava Krleie ore, a moZia ,,,rrrro tapkanje u mestu"), i posvetiv5i se odmah potom tumadenju kultura
idcntiteti
Goja
yoS ,riS" rr"t on eseja
i Lusijerrtes.: odviyao,rp.J*
'lrl
,,Fransisko I l're ,,ugestivnih snovidenja - poput onog frojdistidki ,,dudnog sna", u
Evropska
i literarni Balkan

individ u.r gg r""ii',r*"ranja AfdnaevCoJ,

! svetl!
"
mita" u dijem srediitu stoji^intel"r.*ritrn,r" Irr
li.oicrn se, ,,dok razum spava", pojavljuju fantazmlgoridne tapete sa komparalivno!

agonistiiki nepomirljiva odbrana poremitna i razuff)evania

'crclkrr
pt""" ,r" ,,slobodu liinosti,,, ,,srnltolikom" Sarom-natpisom ,,Mors" - kao prelomnih momenata
pravilu spisateljski reiizorr"rr", rru srrlrstvene Zivotne i kreatirrne pustolovine (,,Da bih zavarao strahove
,,hof,rr;rr'*rf.*.,porirror.,r
osobito l modernistii koi 1r,.,,,rr0 | ... I podeo sam da [...] slikam'protivstrahove"'itd.).
sp i egetiil;-ir.
oJ,r,.ru
Ski a ngaZova n oj,,analizi
i,"" ri;. ir oii,i"'_Or"r",,ke
M o g ob r at un a s nj i m a. (
;lr,:;i:l
kn j igc,'.'
"Hil;; Red je.., nema sumnje, o naroditom, fantazijsko-slikovitom izrazu
to sz),;;;,"i ;;, m,r
1 1

r
1 onc naroiite ,indlvidualne pltqlqgije_i koja je vei pomenuta povo-
ska ostvarenia, kao tto ^ovetistiiko_ro rr siic
,lorn esejistidkog metoda i njemu odgovarajuieg, modernistidkog
su Cvriat poa uo,iopodom
pameti (rq:s) ili prve dve.kniig[ (tSSz), Nu ,ul,u
Ba;k;;: , Btitvi (te3B_ t e.]()), 1'.rgleda na svet. Onako kako je iskazana u ,,Razgovoru sa Gojom",
u okviru razliditih Zanrovskih ttrra bi se, recimo, mogla razumeti i kao neka vrsta progresivne
m"a trir^ r^o,
,Tlql :,1::
ku," ti,6ol i,,, il.. ;;;;;,;:ffi111 fitil,i;:i:liHl]
#, :l",,lJ,,i;I,,,
posledice one ,,tragike dulnosti" koja se odigrava ,,bez nadzemalj-
,ucr l(olem u pM plan izlazi (auto)refleksiyn, sl<c utehe" koja je poznata iz eseja ,,Goja", s tom 5to je ovde ,,etio-
i izop.tenosti dosledna.indi,ridua, Ioild" razvijena u pravcu svojewsnog ,,ru5evnog" idealizma, buduii
do Tolstoja probiia se rjudska
a,od;;*ff rl.r podiva na sentenciozno oblikovanom uverenju da ,,ovaj svet je
plekse tmine i pobiedup-d,
*ir;; ;;:;edrjka kroz sirne r<.rrr
;";;;;;;L*1",",_
q rurrt objektivacij.rr',r
( ilrstvo materijalnih zakona i animalnog Zivota, bez smisla i cilja, sa
estetskimi sociialnim..'(64). snrriu kao zaw5etkom svega. Sve Sto je duhovno i misaono u njemu,
Neotklonjivo -^r1klo bl.r"._ nrrilo se tu nekim sludajem l...lZato sve na5e ideje nose dudan i tra-
skeptitan prema ovakv.rr,
u osnovi humanistiiko-prosvetiteljskom riian karakter [...] One nose na sebi i znake zaboravljenog drugog
poimanju moii intcrcktir,
drugi veliki moderni piru. sveta iz kojeg smo nekad krenuli" (28). Poentirana shvatanjem da
srou"n;l;;;jffi'tvo Andrit, k.o iro
uostalom, pokazuie vei i r., ,,otud je svaka velika i plemenita misao stranac i patnik" (ZS-20),
kratki U,rgi"dki"rej ,,Goja,,,
je bio skJon onome ito z.atrro vi*t.
Hofmanr,i,;;;;; kao Traumhil,/ i ir. zaurisao o tome da ,,sve Sto je duhovno i misaono" nosi ,,na sebi
pripada dirokom, diofuzno
s,lrvatf;i"om oi;l an,ur,;"
Livota" kao f i,, lreks rv r .t I r
svo j ewsnom ., o dbrarrl il;;: ;rovoru n a nc *r z r.c.{ i v r. I 9,,Pri analizi procesa umetnidkog stvaranja", pi$e, tako, KatarinaAmbrozii u ogle-
r lr piidevom odnosu prema likovnoj urnetnosti, ,*Andriia u prilazu problemima sli
ro
17 Ecej, crp.67. li,rlstvl viic zanima svet u umetniku nego onaj izvan njega, umetnikova a ne materi-
I tl 1.slo, str. g0.
1.rlrr.r rcrlnost" (,,AHapr.rh r.r c.rarapcrno", y: 36opuurc pagosa o l4eu Angpuhy, npup.
A r rrrr u jc l.lcirxoouh, Eeorpa4 197 9, crp. 7 53).
r r
 | ... I zrr.rl.,. z,rlror'.rvljt.rrtlg
tlrugot svt,[.r,', tf . pretlst.rvljrr izr..rz nrt,lrtli r,,,Irrrsli bclctr.istiil<ih ligr-u'a i krelcij;r.r'
Priliino jasno, zah-valir"riuci
ziilit' ,,,rrrrrt'zijt"'svojc vrstc, rroic se ,.,.1-,or..d'-'" ieze izmedu dvaju
autora i niihovih shvata-
Pl.i t.rrrc nlr ncl<.i rrlri.irr s|'flll rl l.,tt1.r'r1'"r
s P.dclrrirrr ,,.r'grrrrrcntorn" Anciriicvog (iojc, l<oji, clcrrrorrslr,ir.rf i niihove mentalno-psiholo-
ttr'l ,';.r r upttdivlnietn na "n'uti""" aktere
rrt'lrrri P.crrrrr obilju, liziiko.i lcpoti i r.usl<oJr.sri kcrr .,1,r' sve tove, tai tiPoloski;;;ekt naznaden lekao
podruijefkcionalno
'rrrterijalnom
si'rp[.rrri'rrr propadljivosti, samo svesti i Livotq stu ara'
veli da,,prostc i ubclge srcdi.c su o d'o'o umehtiike
l)r7ll. , rl k rt I ttno razumeu anj a
rI r
8
r"ricc zrr tud' i velike stvari. Hramovi i palate svoj stvarnosli. sr.rgeriSuci hermeneutitku ieLna*v.a-ltltjl
i
sv..;.j vclii irrr r l, r ; k r,r Juh a
lepoti u stvari su samo dogorevanje i dowetavanje ' o^ogrr it. jc rrikrtr
, l,'r., MunouogASenbaha i svoga Goie'
pisac "zaPrsa
ili planulo u prostoti i sirotinji", jer ,,u prostoti je klica tudud.rr.srt, ontolo$ku
" -*-:-f .::"::
a ltr gim redima, nagovestio i njihovu "ravnopravnosr'
;,., r I
na
u lepoti i sjaju neprevarljiv znak opadanja i smrti.., pa je on slrrr
l,i ,,, ,,i",, a" ;e, posrJdno, t'o ipuk dot'olino..razaznatljivo' ukazao
92 ,,uvek na strani jednostarmosti, na strani slobodnog, dubol<og livol6
zalrr
,,,rsvinl oportunu mogu6nost biletristidkog ditania
i tumaderrja "Raz- 93
oskudnog sjajem i oblicima" (13). ; e"1om" fikcionalne' a ne tek esejistidke proze'
;,;';;;r" '-iklloiu Evropska kultura
naldeiie dinjeno u interpretatimojpraksi'
Tihomjr Brajovi( literarni Balkan
i .'1.., 1e
i

ova odludna afirmacija takoreii asketskog afiniteta prcrrrir jr.rr primetno je' dodu$e' Andriacv Lolr
U noviioj krititf<o; literatt'ri o 'q'ndrieu
(omparat vn ! svel !
idefr tetl
nosta'nosti i ,,dubokom Livottt" na radun spolasnleg sjaja, b.girtrrv,r prema znatno komparatvnoq

1,,,rrrcranje oi
i"nro.rrki rigidnog i 'rkonzervltivnog" taz!mevanla

i velelepnosti paZljivog iitaoca gotovo zakonomerno, mecluti.r, v.rll recimo' Ivo

teksta' Tako'
IrIrclrlnijem rur.r-""u"1t' o"'og ';obitnog
piSe kal o "filozofsko-umetnidkoj
I .rrtrlja o ,,Razgovom t'" C"iJ-"
i prema drugim, fantazijski slidnim shvatanjima i ,,indivicluirrrrrrrr
mitologij,ama" u ewopskim knjiievnostima modernoga clobir, otv,r :',',,"r,".i ti"i U"i"li * koio; tt umetnidka iskustva [ "'l slivaiu
,',,,,),
rajuii umetnika"' uodavajuii pri
sada, osim,,horizontalne", regionalno-juznoslov-enskc'r'grrr,
,r plorodki g9-ro, o ,,'Jbini i pozvanju
nosti,_hermeneutidku perspekilu i prema onoj ,,vertikalnoj,, nr,rgr o"a9 ima samo okvirno izlaganie'
r,, ,,,1rr" a;,,itJ,o bselistitkik"iittt"t
nosti komparacije Andriievih dragocenih ,,zapisa" o Fransiskrr i ;.,;r l, rrlz.ivom StqapSplqvod"'23
Predrag Palavestra ovo delo oznadava
oswa-
u kontinentalnom, ewopskom literarnom koniekstu. pome'utrr
.rrir' it" ,a"JuJi aod"'un hibrid"' odnosno kao "iedinstveno
i'.'i, estetitki
macija jednostarmosti vei je, naime, u literaturi o Andriiu dovotle
rr,r rt'rrie u modernoj ttpt"ft"iGtZ""-o:tl.t t:"kuko naitudniji
u vezu s jednim mestom iz verovatno najpoznatije novele To'lirs,l
slris napisan ,ru )'io" 'to zakljudujuii potom da ie f1{rie
Mana, ,,$mrt u Veneciji", na kojem njen junak, pisac Gustav Ait,rr "us"* ii
oblik sfttit
priie' koiabi'se
t nenametlivo razvijene
,l,r;"-'., "a"o u
bah, tvrdi da ,,sve veliko ito stoji, stoji uprkos .r"d"-r,, da jc rrr.gl.
s r'alim naporom i neznatnim
intervencijama mogla pretvonti
da seosfvari samo uprkos ialosti i patnji, siroma3t,u,u, napL,$tcn,, rekio bi t:'1""t"
sti, telesnoj slabosti, poroku i strasti, uprkos hiljadama bri.a
;,;;;;;;td""tt t urt""-'utivne forme"'2s.Najzad'
u fikcionalnom kllutu'
i 1.,r." f ovan Deli6
sasvim prikiania.t"i"*:"11i"
p_reka", otkrivajuii tako, misli narator,
,,formul,Ll njegovog iiv.trr r ,,rrcla kad - dodt'Se,'i"rminolo5ki
i dalje ambivalentno - ukazuie
slave, kljui za njegovo delo".20 ,,Tomas Man i ja nismo li.iui;
rra to da ,,Andrii i" iedan tip pripoviietke
vica je na strani A5enbaha
1.,.i
i Goje" ,21kazuje pakAndrii u lakorsk.rrr ""i- "t";em'otkrio'
odgovoru na pitanje o pretpostavljenoy vezi s Manovom novclonr, i Ivo Tar-
.).1 o poetiikoj relaciiiAndrii - Man pisao ie' izmedu ostalog podsticajno
tako s problema neposred nlh knjil,eunih uticaja,povla$ienog u st,r llpua oeegateaa ec{ileuturca:
r.rlirr u poglavlju ,,Tparonr'r Touata Ma"a" u okt'iru studiie
rijim vidovima komparatistidkih istraiivanja, intrpretativ'u crp'79-93' Sam pisac pak na
uoeuturce'Eeorpa4 1979'
]rri. j rr I Ipr.t.,tol uosuaaarcy Augpuhreee
dve naikrupniie
moida i nehotice usmerava prema modernijem aspektu tipitrotkiirt
;r'tl.otn rrestu k","i"
d";;; ;o ";"rntt' 'Do-iopvskl i Tomas Man nova
tu't"li'd"t'"t"aestog i dvadesetog veka; sa njima je podela
lir jii.cvne figure na
da ;e "diiao i proudavao dela
ovih pisaca" (Ca l4eou
, vropslra kniiZev".,t", ati"tJt
20 Tomas Man, Pripovetke I, odabrano dera Tomasa Mano, ytt'cv. Miroi [).r'crcvrt', t\,,,11,uhrn lg AS- DZ 5', crP' 152)'
Novi Sad 1980, str.394. I ostali navodi iz Mar-rovih novcl.r rl;rti su
[)ronr.l ov.rrr izrl,r ),.\ Illpuuoaegarreaa ectuetuurca' crp ' 53' l98l'str' 143'
nju, pa se r"ra njega odnose oznake paginlcijc kojc pratc tckst.
.l'l Skrivenipcsnik:h|:i|f ititl'olUiografiilveAndrifu'Beograd
2l Nav.prcrrra:Ary6oJan,1pnh, Ctl4uouAtrqptlttu l963 /97.5, licorP;r,1 l977,c,ryr. I l:. .),5 Islo, str'. 150.
 FilF
tr kojol upoli,11r..,,,, stvarn.t i.s
i;l ;;;'r" ;':;;; ;ll ;T:l:i:J": l. r,'1,1'1,r" jcstc iinjcnica cla Manova novela u sebi takode irna jeclan
;l ;' l;: ;i;1, 1,;; lil ;: ft il:';ili i/r,,()v()r , r-r vidu debate o umetnosti koju glavni junak vodi sa
.r

Nurrr'r sc.'rft tini ,,\',,t()nr prijateljicom, slikarkom Lizavetom Ivanovnom, i koju je

da upravo kornp.rativrri
l<.rlio jc ()v(lc k.rtcr<.s1, n,,r1ucc iitati kao paradigmatidnu ,,pridu" u pridi, tj. kao narodito
predst"uti"n i J.r, "dL
u",,,",t,*.t,-ffi ;ffi l,',,, r
(. (l ()vlrn oblik transpozicij e tematskog,,iezgra" pripovedanj a,

u korist nedvosmislen
o
",::::l,""rl',-,i:i:iHiill:;*r*
bll"tririrtkog razunr
,,'1,,rIizovanog uz pomoi dijaloike forme, odnosno,,objektivizo-
derom ekspricirana paralera, evu,rlr. N.,g,,u..ir r,rrt r,.rn()g l<roz interpersonalnu komunikaciju. U literaturi o Tomasu
io-ro- I

" i:i{i #i:f,?fl:ffi

tvturro- doru.,r vir, l\ l.r rrr r vci je, naime, primeieno da ovo ,,ipak nije pravi razgovor, vei

4-
ja r r,r i l r*1

e rrr,rnolo$ka ispovest", buduii da Ivanovna,,ne izgovara ni$ta 5to vei

drugaiije Jice ovog
Andrii*og."rr,"rrgg or,r,"r"rr,,
niT rl:*t'nlJ; I r 11l f(r"*"t sam na isti taj nadin ne bi mogao kazatl" , iz dega onda,
r r r
'95
rihomirBrajovi. u
poredbenomsvetlu r,"i 1lj lrermeneutidkoj eksplikaciji problem a, proizlazi zakljudak
pori"rru *nf:,:iiiill))l), ior,.,.,.r,.,,,,,,g r r 1,
r ; 11

.,lo:ii:i"Jl odndu umetniike ,,,r,,r,1, u ,l,r yt', ,,poput ovog razgovora, i cela novela usagla5ena s junakom i
,o^orrriti i ,trarrorti.U tom Evropska
i
kultura
literarni Balkan
nestandardni narativ o velikom smislu, Arrrl'iCev rrlr'13rvim razvojem", zato Sto ,,motor dogadanja ne predstavlia obo- Andr acvCoJ.l
$r slikaru uporecliv u Svellu
ne samo ," ,,s,_* ir;;;;l:l""skom 1", ,*rrir, ',tr,rrro i obuhvatno oblikovana napetost izmedu junaka i njegovog talulncvalJ
rGe ge ro m ", d."s
vokacije' r.fI*r, riteraturi
;; "
il;#.::h : ,'.liJl X tr ilil :;:l:_; :
,,1, ruicnja [...] nego junakova refleksija o tom okrui,enju".2'
'l'akoreii istim redima bilo bi moguie predstaviti i Andriiev
po praviru razma,,,ro-riu,r*i.t,r,*
u istom ,, l{,rzgovor sa Gojom", na dijem podetku narator obja5njava kako
"paketu" s proslavljenompripovetkom o fatalnoj
pes n ika Asen baha rr.rkl.rr'rII ;,' ,lrrspeo na mesto famoznog susreta, azatim,posle prvih redi vol-
prema ovozer.rlar;sko j l
stva koji vodi ravno u
epoti kao izr azusir v r.it, r ,,, 1'rrtr iskrslog Goje, dodaje: ,,I mi smo nastavili tazgovot' koji je u
odrl.anl" od Zivota. r

Uostalorn, pretpostavljena ,,tvrrri bio Gojin monolog o sebi, o umetnosti, o opitim stvarima
srodnost uotrjiva je vec
da' kao u t"
rzti,., jcrrrr t,
c"l"-;, i llrrtlske sudbine" ( tE). Otuda bi se verovatno i ovde moglo prime-
"Razgovoru i.u obe pomenute novele ,[,.rr.rsrl
Mana trtr tl:r je ,,cela novela usaglaSena s junakom i njegovim razvoiem" ,
"sn ovi dn a", oniriin f^ntu',rii
a u n agra*c n o r r r r.r
sustvu T r aumb ild _logike ^(AS ^,rearizovan
enbahov ;
r
l,rrtluii da i u njoj ,,motor dogadanja" zaista nije ni5ta drugo do
fi nalno,,, arkadijsko.. r(, v( r .varv"rrki " r;; ircgc ,,rrol<o razvijena,,junakova refleksija o okruienju". Najveiim delom
n"1sa Hanzena i Ingeb orge
ft ',g;i
igra verovatno presudnu H o I r r r ), I t r sc odnosi dak i na one delove ,,Razgovora" koii tazijeno tema-
., ob[tovanju one
"togu
logije" na kojojpoiiva oago;rajuca ,,indivicruarrrc rriro trzuju mi5ljenja i shvatanja drugih likova, poput teorije o umetno-
umetniika srika sveta vre ,
modernizma. Ali i mimo ,r(i .,li jtrnakovog prijatelja iz mladosti, slikara Paola, recimo, za kojega
vJi po_,.*," scene Gojinih fantazmag.r.id
nih, ,,Mors.. r:oll, ,,R"rgorro. ,,' .loslovno veli da je ,,kazivao [...] zajednidku misao", pa ie - uz
co,o_.._og"Jr;;;: d.)iv,jt.rr
u celini kroz fluidnu r.iziru
ra
,krzu neophodne rezerve, koja ie u daljem tekstu biti obrazloZena
"";;;
kaouneku-r.u""or.-i;;;;;;"":;r,kffi j;:lil"il,j*^,,,lll nroZda i ovde, kao i u slutaju Lizavete Ivanovne, dozvoljeno reii
tl.r trn ,,ne izgovara ni$ta", ili skoro ni\ta, dabudemo preciziniji, Sto
ilfi,r:nrTo
kao,,oratorri.i,. i,,to'i,"1; r*r;;lTii;l_ ve i' sam Andriiev Goja ,,na isti taj naiin ne bi mogao kazall" . Uosta-
"",.n.,,
Lebendao,,T,llffi Iorn, Andriievo i Manovo ostvarenje na neki nadin se susreiu i u
moglo ovladati na intelektual"no +ffi',H:T::ff :J,i::?*::f
,lliii: ( )v()n'r, poetidko-oblikotvornom ogledanju koje relativizuje ianrov-

^ Ono jto, osim same teme i *irrtitt i zadovorjavajui nrrc.irr. slic granice, buduii da su noviji tumadi proze nemadkog nobelovca
i opSt"g pr.istulxr, tr l<orrrprrrirtivlrrr
tipolodkoj vizuri dodat'o z.rprrz.ili ,,problematidan" Zanrovski lik njegove novele o gradanskom
pribri2rvT *".ig.""ir,, i',"),,,,i:,',
,,,r,.ri,r
26 .',ti lnqc l)icrsen, (Jntersuchungen zu Thomas Mann: Die bedeutung der Kiinstlerdar-
!t )tt:l'tltttt' I ( i.r,1 lit'.r';,.r4
)f ',':i,',:,!,',::'nlrir:,"'""(!tt .10 r r, < rrr. (ro.
'rrrrr ,trlltrng lrir ,lit [r,ntwicklung des Realismus in seinem erzahlerischen werk,Berlin 1959,
S (r7 6li.
 ttttl('lnrl(u lio;i hrarnove arr l sugerrsuLr'
plcispitr_rjc svojtr trrr.rctnrlst, li.,lrst.rtrrjrrtli, tr sverllU .lrvlrt'rrilic l<oji ih opsluiujr'r kao sveitenici '
rrtri.rv,rrr;,r ,,r irlrrii'l(ih t<3la t*f,T]::*:l
Ponirvljanjrr otlr-cclcrrilr rrrotivrr,, rrl rlri.rlr t1rgr, rrt'r l.rrs i'inicnici Sto ie ,'kod ["'] telegrafstiJ
tl.r jrrr' jt'tli.stvcrr.sti i'eponovljivosti, swsi' dok su crkveni
tlrr zrlpl.rrv() ,,'r'otrio t titt r,,,n()Vi i svc sluii lasno odredenol praktitnoj
rrrrrrrjt' li.rr':rktcr novele nego duie pesrne u prozi,,.r,, ^,q,.r su i ovi poslednji "nekad
t,,,,,1. vi .'1,,,',u, ,o-o luksuz i simbol", da
L/ ttllr ko.tekstu zanrovski fluidnog razur'eva.ja i bili gradeni na racionalnoi osnovi" ( 1 I )' pa tako
irrcrik.rtivrra fe1 1,,, r.,ti iz. potrebe
po svcmu sudeii, vei i naratorova inicijalna opaska (ioji
o tr Arrrltl r r r / v('snoln smislu i izie'dnaiavaiuci
sakralno i profano graditeljstvo'
naime'
'cevom esejistiiki narativizovanom ,,Razgovoru... _ Drr,
. gospotlllr: imaginarnog Andriievoga Goje kao da'
1, ,11.':;,ri ,,sekretar"
- rekao je neko pored m e_}e, qotvrdujuii moje misli kao ,lu'r,,,,', ,1, u o snovi mo d Jrnistidli-o
cl ;t
verovanl e u racionalistidko -fu nk-
r,, 1,,, v c
141,1
sveistorijsku pt""11t'
.sno kqzao fistakao T. B.]" (tZ), izveSiava on o samom poictl<rr
z,rrrl , r,,rr.rlistidko ustroistvo civilizaciie i takoreii
96 Sljenog razgovora,van svake sumnje otvarajuii
moguinrlst tlir sve r rl I t rr ltro-praktidnoga
r r
nad metafzidko-duhovnim' odnosno
estet- 97
ono 3to potom sledi, u vidu slikarevog ,,dramatizovan-og,, ,,1.','r n,rdelom,,luksuza i simbola"'
,r.,o,r,,1.,g,r,
bude dozivljeno i rastumadeno u sveilu lucidne antopr"oyek.il., mogu biti shvaceni i Evropska kultura
lstina je, medutim, da navedeni iskazi
Tihomir Brajovja
literarni Balkan
k,lj,r i

(orfparativfi
- zbliiavanie sta- AndriacvGoia
idenritcti
,,preslikavajuii", u jednoj mimikdjskoj progresiji, rrl"riit. ,i,,,,,,ui ,lr,,snrisleno, Uoaoei da neodekivano analogiisko r !vei[r
Sta na samog,,junaka", odnosno na nyegove narativne i kompn alvnoq

,,sautcsnikr,,, rrlr i uovih ,,duda", starih i novih civilizacijskih "hramova" "sve$te- razurilevanj.l
pod-
rrrli.r" koii ih ,,opsluZuju", bar iednim d"l:T
- reafirmi5e p oriv za,,nalazenje vanlidnog i nadlidnog zalazitt lelujavo
u sarno'r scrrr,,
kao izraz onog izvomo esejistidkog,,p."ri ,r" stvaranje
i'divitrrr.rhr,g r rrt;c ironije k"o fig.rre,
odnosno postupka toi] p?,Pt"dy yl::f
mita" (Ep*tejn) $to stoji i iza p*o[ attariievog eseja o
$pa.sk.rrr ,,,, ,.,"irb"zno aficiranost Onime sto se
ironizuje. Nema sumnJe da
velikanu kao osrvarenja nazatomrjivo riine autor"ske
artikuiaciyc r-rr rr tom sludaju difuzno svetlo ironiie
zahvata i pomenutu.afirmaciiu
umevanja sopstvenog sveta, wemena i individualnosti.r0 civilizacije kao onoga
,.,..1'.^;ftr,ttko-funkcionalistidkog poretka
Cini se kao da u prilog takvom tumaienju bez ostatl<.r itlc izbe(i' ali mu se - bar
I It'rromena dije deistvo nije sasvinimoguie
do kraja
naratorovo,/ autorovo uvodno zblii,av anje staro i
g n ovo g, sv c t ir t t,l Gojinog,,,"Lt"t"'"" - isto tako' dini se' niie
'z l,crspektive di
dicionalne kulture i sveta savremene tehnologije
t,,vJr"ti,i,ri., ni prikloniti. iosmatrano iz ove vizure'Ptd::t^1?::j?
mislio sam neprestano na sliinost izmedu vitif, iprestarelih ',ri,gr6" osnovr L"'l
kiric
',,
ii."-olri pro5lih stoleia ,,bili gradeni naracionalnoJ moie onda'
drala i ovih delidnih tornjevaaeiiine telegrafile"). racionalna o"1o"n poiakla' a svrha nestala"'
osirn ,og,, ri, S.ruro se ta
motivi.e pripovedaievo prividenje na javi (,,Ta analogiya
,r_,e ,i.lr,, r).1
relativizujuie' odnosno ironizujuie
rrlvr1o, da ima i,,povratno'i
pratila i od nje se u mojim mislima neobiino jasno i,ri"dlyluo
u"ri , l"lrwo na prividnoiransparentu
apologiju savremenog tehnolofko-
valo [...] 'moguino'sa'nemoguinim' utilitarizma o kofem je prethodno bilo
reii' a kojeg
[...] da mof a misao i uobrazili,r i.,,|t tnit
IakSe i bri,e prelaze i oiivljuju prodla r."-"rr" ".-nog moguie doiiveti i kao neku vrstu
i pomrle ljude..), .v' ;" ;t"L;" takve iefleksif e moida-
zblltavanje takode, reklo bi se, upuiuje i na ono Sto je, cMlizacijskog "luk-
na clorrt, i.,.,.t"."g, ne vi5e tako funkcioanlnog-i korisnog'
kle iznenadujui naiin, svojstveno njegovom osobenom razumevanie waia nas'
svetorr.r s;,'r" i simbola". U krainioi liniii pak'ovakvo
zoru- Nazivajuii tornj eve beiiine teregrafij e,,modernirn ka vec tumaienoi skepsi
c rkvir r ir r r otluosno upucuje ,,ul"p*a", tto-2. te.kst'
u kojima se svakoga trenutka deSava iulo..ioje i palata"
,,imaju svoje stalrt. s.unog Goie prema ,,[p'"tt i siaju" belosvetskih "hramova
i rczoiutnoj afirmaciji iednostavnosti prostote'
i
29 povezuje shvatanja
Erich Heller, Thomas Mqnn: Der ironische Deutsche, Frir'kfurt
arr Mcirr l()75, I mada, s obzirom na sve izreteno' odista
s. 65. svoiom posrednoiiu pomenuto
30 ',Pravi jur'k te proze rlar.lvno'ije coja'ego s.rn A'crrir-, koji iz p.l.iujrr ,,plipovedada" i niegovog "iy1ka",
.rrrrrr r..rz.r.rrnevanje isto tako,?eido bi se,
vodi i uvidaniu da-ie - Siroko
r';t-junakir prisuttvo'r dvo.jrrika nr:rskir. sopstvcrxr
srrvat.r. jl", z.rkrjtr.*Lrjc rrrc,rr..rg r,.r u umetnidkom sklopu
lrtvcstr'r n;r trrrgrr ovlkvog rrrzrrncvinjn, trotrajui'i
r'rl ,,r<ritii-ur 1... I lr"z ik.rku,rr r"ir.,,.,r
slrvaiena - ideolo5ka pozicila autora/naratora
yrrottrti'i t'c rr (iojinirrr rci'inrr'r nrnrxJc prirrcipe Arrtlr.ii.cvc (rrzgovora ro co; kompleksnij a od "pravolinii ski
o#'p"i'""t"t
ril.zorijt,i l...l.,sr,rvrr.r,,.r ,, I
niegovo-g
icl.r rtjcgove poclikc, plilir ivcrr.r sliirrostirrr.r lioje srr rrcsrrrrrryiv() ( auto)biografskog horizonta u zaledu
l)ev(,7iv.tl(, tlrrlrlvrr.r
s.rzveitl.r olroji< t' urnt,l rrili.r" (S(r.rrrrlr
|r.rll(,
sl r. l.l5 ). ','"iti""""ii",',og,'
sp i srr tcl j sl<i r'., g" ri r,r.og,,iniividuaLog mita"' Pitanie i e' drugim
 slrnr clolazjtr-tr tlodil
i slr pozoriitcrlt
rr'(ur.r,,l,rlrz.rrsl.tiltczzrrtlrilicArrrlli,-t'v,,(ioj;tgttvoti(tn()iloltlqar. i,, ,irrtlz,rtPlti.ltlicltr: "U iivottr da ie poz'ori5te nl1-
se lnogao uveriti
rrrr:,1r" ( I'.rlvt'slr.r), ili jc ipak plili.lrrtlrrije Ii;tzrt(i tl.t ,,svrtlii sl,rv ttrr,rgi , ,,r r'ltttttcittr.r' I sv;rlii pt'tt sarn mctlc
sa scenom i glumcima
rr,rrrrr' (,oyrrrt' isptlvcsti [...] liii lr.r sttr[r ivt'sttr ./.1\tl()v,ltt(' lrl.rrrl;1p ; ,1,,r t1t ,,.1 svilr rr'riih rl'rpora' U dodiru da li ova
t.tl<vo or.ttnitni'""i" t ttti"atosti da se pitam:
rrrrrt'lntrstrirstovrcttrenoieizraz,piiicvc I)tcl(() r)ij,rlsit',trtt'ttt'vr'tlLe ' pre
l,rrrri
', t .r v lr ost pozoriSta
;;" sLka onoga Sto deka sve ve$tine'
l)r'('nl.l ur)ivcrzrrlnom va2enju sopstve nih rlzrniiljlrr jrr" ('l'.rrt,rl1,r l "'l;
r r r

'I'rr suzcllilnost i nijansiranu ,,llevericu niihovom putu" ( lB)'

nema sumnie' tek jednu
,lr g,,,sle , rr.r
Prernit ultivcrz.lIrr()rlI v,rtF
rrju sopstvenih razmi$ljania" moguce je, ttclstalorl, iii'itrrti vt't' ! li ()vaj poznatt -"t"ti"g;;i"ut'l1n'
onu' naime o odnosu umet:

;*
, l, litrtt-t varijaciju na naivaii-'4u
temu -
naiina oblikovanja Gojine potencijalno rezonerske figulc. I J rrrter
pretativno-kritidkim osvrtima na samo delo, inade nc trrl(() [rttrlttlrtt, ee
9B tumadena su pre svega Gojina shvatanja o umetnosti i stvrtt'tttrslt, ,tll :rimrut*m,l6x1;411q:
t"Sftoiu p"k"
*- to 3to autor "Razgovora
nije obraiano previse pai.nje na neobidne okolnosti i snt islolvot ue ',( {'n smisao.J"' 1" 'lotuit-tost gh-"'"1
Tihomir Brajovia posledice niegovog osobenog,,poj avljivanja" u svetr-r A r tl t i r r v ng ',,
l,,rlnu artikulaciju flfd;" uverljivostii
"ii":'':i
zabavliadkim zanatom i
ll-
na
lili::"'J:i[:l*'f
ili:i:"::"""
r
titk"tLo
,,,r'iiuog um.t",
(ri fp.rJtl\trri slarmog ostvarenja. A one su talore da ih zaista treba uzeti r-r ol'ztt , llt, "p":;;;;;g ' svojoi umetnidkoj ozbilinosti' pove- ::'iil'il;:'ll"t
t.r; rrrriin do.r"d"'1og o ';;"i"" "
ac rl lct
verujemo, ukazuju na to da figura slar"rrog slikara nije tc[< tr ,,slru,lri" dija ie pojava na
r.rvrr tajanstvenom r o-nlo brzarnom::::""t"'
f i
piscu bespogovorno lojalnog glasnogovornika. cirkuskim (polu)svetom
s
skopcana
Izveitavajuii o svom dolasku u Bordo, misaono nastroicni n.u,t rrlrtrviffid pripovetki i sama lt' -lli'
li. dovedenn t"t'g"*iltro dt'o'-i'1"'lu vezu s njim' Niie
tor,,Razgovora" kazuje, tako, da je dospeo ,,pred jednu l<rtlrtrrrr ri t .r ostvarenJa
smotreni iitalac Andriievog
,lrtrgim redima, au '" 'upitn
predgradu", a ,,ove male kafanice [...] lednake su manje-viic svttrl,r
*'' ; n
i menjaju se sa uremenom i modom listakao T. B.]"; ,,necl:tlcli, r , r,l
ne !o b ic n o o a u n i, iX
,'
" "
,,..t,,.t uh, s po i e tk a' i skrsava
u n e pos red n
'*
r::1T;1 :,1""i I il; lL l'l'l
kafane, na jednoj utrini, pored grade odbadene sa poslecln jilr 1ir ,r "'. :]t:: ::::'":"Lf
prwlda.naratoru sred
gomile koja se .i"i.,
clevina, podiZu cirkusku iatru", primeiuje joS on, da bi c.rrtl,r, ;'ri , ilkusa, u pti
"u*s"ttti
fnt*"
pojavi svoga buduieg sagovornika, dodao da je to bio ,,stari sosl'o ,, l<upl j a oko 5 atre,
1"n'"* " ;,* i'
jurodiv i na svolu n-
l**:"jil-l ;f;
:ffi :',t];il,:?'
din u tamnozelenoj kabanici neobidnog kroja. Na glavi je inutt t t ttl ,',r,tulo - moguie je - u nlegovom gradu'
Se$ir ... " (tZ).Nij e te3ko zapaziti da je neugledna atmosferu pc li I t' l:r:ffi;;il; ip""t'og slikara' preminulog svetltma
traii uhlebljenie pod Sarenim
rijskih kafanica i cirkusa koji se ,,ne menjaju sa wemenom i urotlorrr" ,r uz to i mozda pt"il;;;;"" pomocnik artista
n"* tonferansiie ili
pri susretu sa ,,stadm gospodinom" upadljivo drugadija od ptti'e lrrr' profane ,,po'o"tit":' i- i litno
vrsti samoute5iteliskog poriva'
i pelivana, p"
,,scenografij e" koj orn dorniniraju moderni,,tornj evi beiidne tc c g r .r I
'"t"' " ""toj
efemernosti toga ble5tavog
i budnog sveta
fije". Na zavrietku teksta pak, posle okondanja starievog sugcstiv nodstaknut da u veseloi inaie neretko Preten-
I'H;;;* ri"itr"rt veitina i umeia'
nog kazivanja i pripovedadevog bezuspe5nog dekanja na novi suslt'l '"trt i na veinost?
sa njim, obave5teni smo da,,cirkus je bio potpuno gotov. Ol<o rrieu,r l;fi;"d'-vanih "oroienih" ova moguinost ipak
je' dini
su se kupili radnici, besposliiari i crni vojnici kolonijalnilr trup,r" Ma koliko bil;;i;""" i kolebljiva'
retorske stilizaciie' i kao
(Zl), a zatim i o tome da,,pred kafanom se, sasvim f"gitl"-"tl o svetlu Andriieve
i"'""to- '-islu menja unutra$nii porldf
je bilo pusto, ali sc olitr
"n1zl11ora
cirkusa jednako skupljao grlat narod [...] Odlednom rni scr utini tl,r takva ona u paZnju na tenomen
sa Gojom", io5 iednom waiajudi interpretatirrnu
sam na kraju gomile, u polutami, ugledao pognutog starcrr u li.rrprrtrr
zastarelog kroja, sa $tapom u ruci i velikim 3e$irom r.ra glavi. I oclrrrrrlr
na
kazuie Andriiev Goia
ga izgubih izvida" (aO). Nalposle, treba se prisetiti i togrr clrr jc, joi bio mladi' de5avalo mi
se dosta puta ovo"'
.l |.,Dok sam
na ruku ovakvom razumevaniu: "snivam
da
negde pri sredini ,,Razgovora"r ,,sti'rri gospoclir.r", hoji jc jctlno vr.('nr('
sluiilo trube i dobo$e koji sr"r clopirali iz cirl<trsrr progovot'irt, iztrstivii,
itclnom mestu'
k"" d";"';;;"""
po"otr'il'
'a"
i'J"""'uti'""t "]ts^::,*"""HTJr""t"'3:"f:""T
t*';|f;
iqr.tttr tt:t
'.'"t'o1
izrucclu ostrrlclg, i to cla ,,jc cirlttrs rrajplistojrriju lirt'rttrt pozoliilrr. ( )rr
I :: : :
jl ru i:i,il l:*-:"il,'1ff :l;i: il:ff i*
i"'*'" """ o; t '' I
jc n.tjrnrrrrjrr lrctlrr tr toj vclilioj bt'tli." Nl,;zrttl, ort pot'rtlit;t srtsvitn
 fn llrlF

lilit rrrr'rlrr,sri, 'r rtl z'aci:,pollre.ilir-ri'i

poriva z.ir.r.kirrr;errnr. lor.rrrulrrcijan-ra pokazuiu nemale slidnosti s mislima
i redima Mauo-
it'rrjt'rrr 'rrrr,r'sr<c i.rkterske iz.zaj'c 1;:r.rr r
'sumnjivo lice"
I'lt,rrrrr tlrsl<rrr.zivrro_J:Fialrg
vorjc iprcastav"
1rr",,,1, i,ru, v,,lq znrrtnenitogknjiievnog junaka. ,,Umetnik to je
iuop3t* 1rj,r,,r.r.,,rr',g stirtus.t ,lr,,rl.irln do'u"k., s,rmraku, putnik sa laZnim paso5em"' pamtliivo
tlrrjut'ilr, ,,cscjistiikih l,r,covla.
i ,.g-.rr"to. Ako se, nairnc, svc t' r t c n ciozno p orutuj e glagoli ivi j unak Andriievo
g
it. govori (sarnozvani).ir1ri. Goja zaisl moie razurneti
ollg ,,
r "Razgov-ora-'
crv.jrrk rrrrlr;l t.rlioleii odmah nakon pot"tt svoje ispovesti, dodajuii da "ljudi
l<ao ,,ozbiljno'., autentiino
teorijsko rasudivanye, 'ir " zovu sumnjivim
,,rrcozbi ljno", imitativno_empatijsi<o,
ali takotlt. t L1g rrt' vole tu neizvesnost ni tu zakukulienost, i zato ga
r rr;;";;;;;;;;;;.1;;. r rlvolitnim", $to znadi da je ,,umetnikova sudbina ["'] da u Zivotu
artiste,-onda je i sama ,,supstanca., drugl i da vezu)e protivrednoslzapto-
,]ii]"^:iTtrtienog tog klzivarrft iz jedne neiskrenosti u
too ko;a se tiie magistralne relacije
umetnik - Livot,odnosno trrrre lo$
1,.rtlrr
iivrcdnost. I oni mirni i sreini [...] t" u sebi stalno kolebaju i sasta-
vljaju bez prestanka dva kraja koiise nikad sastaviti ne mogu"
(t+)' rol
,ilT::*rl":".T,:*"podroinakorozivno_r"tatiuirulr.;.:.,,r,if ;_
umetnikovog biia
t )vo razoikrivanje protivrednog i podvojenog
Tihomir Brajovit
, Posmatranukomparativnoj izuri,ovajmomenatdiskrctrro
vconxr reklo bi se, podseia na ono 5to, detvrt veka pre Andricevog Evropsh kultura
! gesfrvnog fikcionarizovanj" riarrti ru.
gl#og F{r"Lu, u smisru'r..hrs.
iliterarni Ball(an

vci Manov junak misli i govori onda kad primeiuie da "pomoiu'

d,"nt tat AfdriacvCoia
matizovanja i relativizovanja njegoiog
habitusa, u odluiujuioj meri,
r;.Sf"gr"f..S"i;;i;,il1 rrrilo o5trijeg oka, vi &teiditave mase ljudi lako izdvoiiti umetnika
omparativnog
rnz!mevdnja
iiii ,", p.iUiiZ"rr"^arariJ"rug Oseeanie da ie odvof en i da ne pripada amo, da su ga poznali
i
Goiu,i Manovog fr.g"... o""k", "ui, | ...1

mo'da valja kazati: -Gojino' u"ronun,"

;;;;, kao $to se Gojirro tlt
-
u svetlu paLljivogiitanja, postepeno
u vrastito artistiik.
otk irr" kao moZda neizvcs,'
'it(c,
i nesigurno, i ubedenost ionia'Kregera
umetniike egzistencij e, u kontekstu
u autentitnost sop.stvcrre
iazvoj a pripovednih situir c j,r
okolnosti, ukazuie se kaonepourd;o;;
.1. gu po*"iraju, neSto uiedno kraljevsko i snebivliivo iavlja
se- na
,rj"iorro- liru;',irdega sledi uvidanje daje svako skrivanie i prikri- i
u..]*r"ltdnot se, zakrabuljite se ["'] dovoljno ie da
,,Preobucite
da vi niste dovek,
otvoriie odi i da izgovorite jednu red, i svak ie znati
rro ne$to tude, i Sto otuduje i zadudava, neSto drugo "'" (ZZ+)'Vita-
r i

kao onajkoji radi da biZiveo,

n;potpuna. ,,on nijc r.,rtlio
itrii ko je i 3ta ie zaptavo umetnik, Tonio Kreger otuda zakljuduje
se
i. j'f,oo'gtu^o,
?r koji je ski,uo trt .la ,,niko in" podorr"va da je tu red o nekom veoma zlo uslovlie-
n i a k a d,,* o :t o
:\:J i:::('
D. ::,!: l,,, :i'
\L/2o ), pnmecule narator na jednom
i t
d"a p r k a z
i eil;il.; ;: i nom, do kraf nosti sumniivom daru", priznaiuii pri tome
da on lidno
mestu, pribegavajuii i s.lrrr dos"" pronalazi ,,u duhomu oblast Preneseno - cel3
,,u dnu srrol"
h i str i o n sk o j fi gurativnosti
najpri_"r*r; kao destitih
izr ono podozrenjeprotiv tipa umetnika koje je ma koji od ["']
odnosa prema vrastitom umetnistvi.32 "_ pa(azujunako votrq
novele, da nije bez osnova sugestija
spoznajuii pri zavr$ctr<. i ispravnih predaka [."] oseiao prema nekom lakrdija$u ili artistu-
nyegove
Lizavete Ivanol,ne, o tlme d.u"or, "f,", "g. prr","ji,...,
,u_ ir-iie niSta
pustolovu" (zgs).
drugo clo ,,verirrl,, Je li tek puka koincidencija - te5ko ie ne zap\tati
se --to-Sto
t.'abludeh gradanin", oanor"o l,g*danin koji je histrionski,,sumniivom daru" umetnika kao
_Biirg.er"
umetnost, boem ko ji iezn e zadomaiom,igl"denoiiui .,ezl zalutrg rr se IGegerova misao o

Tonio IGeger iitaocu otvara moguinost

_;'; 01', ,,r"k biia, tako srodna ideii Andriievog Goje o..umetni\u
di "i'rrll"rrog" hcu" i
retrosp ektirm om svetlu rurl1:
u posebno osente'.lrr kao ,,surrrniivJm ,,maskiranom doveku u sumraku"' najposle
i"ny egove r"tirodrr",rf.^ umetnika"'
ske postavke o odnosu umetnika/uri"trrortif i1., _:, i- sme5ta u siikovitu predstavu okoline i predaka o "tipu
reklo bi
Nije mnogo drugaiije, usudujemo
i iivota,/stvarnosti. o ,,lakrdif a5u ili artiiti-pustolovu", u neku ruku i doslovno'
se da primetimo, ni sir iskir_ se, realizovanu na obodima Andriieve neobidne, retorsko-pripo-
zima Andriievog Goje, pogotovo
.to oni r, ,,"ki_ ,".;,r"'"ri*ir,,.,,,, vedne fikcije iz kafansko-cirkuskog predgrada Bordoa? Ne
oznadava
dvaiu
:Z potnr"Ci.ua Butienbrokovil.t_iiduii .I.oniju li ova odevidna koinciden ctiazaptavo iasnu tipolo5ku srodnost
prr.rr.ra lirc[trili Sttrrtiu Vt,rtt.tiji,u,t,.tti
ntljivo' .gledr psi nilzivorn ,,t) gra.i.r,rinr.r ta",r",,r.".1.., junaka, Manovog i Andriievog, u njihovom ambivalentnom polo-
svt,t.z,rr r(.rjcvir,'.st,rr
iaju izmedu eksliuzivnog sveta umetnosti i umetnika i modernog
rro svctio blca rrprilv() n.l tct)tu
,,protivrci.j.t ir,r.,".1,,,1,,1.,,ru,,
iiv.t;r ka. gru'r'' stotinjak
n,'",,i", i.,j, izrrurr.r [,<xrriv,r t ... t r,,i,, ,,,,,i]l],llii];i,
)ivrrt"(Vitli:svctoz:rrlt,,ljcvic, Iltrttrrtrirrrrl,llt.91qr..rrll()(r(),slt..lU7.l(X)). i,l]l,il::iili]1;l gra.lanskog sveta, prikazlnih u nominalnom rasponu od
kult.r.,r" istoriie, ti' od prwih decenija XiX do prvih
[o<.li,.t" "urJ1.,rl..
 F ill?
deccrrij.r XX veka?Ne
odjekuie li, drugaiije.k
az.ano,zawsno prrzf{ z,.rvrietku svoje ispovesti, deklari$uii se tako konadno i nepovratrro
l I r r ra I o*
n j e,, z
**t:;"
l<r;g";", ;: riii,* izm edu_{v.4
u kojcnr nisam doma ".,
[...] Cled"am u i"_o"rri svet senki
_qv_e r:r,
{ rrsvojoj Bilrgerlichkeit, svojoj neugasloj pripadnosti gradanstvu kao
kojc su i jedno t dfuqo_y
istimah.. 1...] trkvlh ,;(rrnju svesti i pogledu na svet koji zazire odkrajnosti bilo koje wste,
svojcvrsnog naiela, jo3 lZZi_ZZSpassim), uop$teno dg stoga umetnost, u njenoj sklonosti prema nesvakida5njem i izu-
i kod lrre AnJriCa,.u P.r
Gojinom verovanju {1 zctnom, neminovno doZivljava ,,kao ono Sto je dovedeno u blizinu
,,.sve ideje [...] ,i,i,::.pr"rr"no,
protivnim'aie f-o.li sa 1...1 njima u su$rtfll
svetom [...J i u isto vreme lrolesti i zlodina5tva",3a u opasnu blizinu prestupni3tva i naru3avanja
u stalnom [...] prilagod.unnlu
tom svetu.. (ZS)l tnije li tlru$tveno poieljnoga i prihvatljivog^,zapravo. ,,Zdravo i snaino
taj a"or_irf"rril dvoznaini,,eho..u
n a j up ta tl j ivi ji,, o df ek" r"1ut stvtd oscianje 1...] nema ukusa", govorio je i mislio Manov zdvojni junak
1C2 e

dispozicija knjiZevnih
.rp.,if l"s'"o,'tr, sfi inosti
i men ta rh sruno s podetka, dok jo5 nije spoznao i prisvojio svoje nezatomljivo
t03
n
;"rrf." f.Jyri; il. ;
r

rihomir Brajovii
0"," ff#T0""",""t;:a
b I u d e lo g ;;il;
;'" " I(resera v e c j e
sradansko biie, uveren da,,umetnidka su samo razdrai,enjaihladne
t'l<staze na$ega pokvarenog [...] iivdanog sistema" (Zlz), pa zalo
il; ;; ;;; ffi
m n o go
(orr')araltvnt
r ,,knjiZevnost uopite nije poziv, vei prokletswo" (234), odnosno
irlcntrtctr
prosuduje u isti
;xn:Tihf n:n n i?:T :,T'k]ff
mah-s a"" t"d." gl"diS;: ,,sumnjiv dar" i neka vrsta ,,demonskog" umeia ili ,,dijabolidne"
Evrcpska
i
kultura
literarni Balkan
AndriaevCoJa

ke".'i osloniena na junakovo gradanske i umetni.l u svellu

vc$tine, u krajnjem sludaiu. Sve Sto je doSlo potom znadilo je, medu- komparativfoq
,,rr"fi,. ;;;;;"nje
'(iS).,pa, da su ,,gradansrvo razurnevanja
i [...] l;ubav prema iivotu;"drro Iirn, samo ,,napredovanje" prema ,,zrelom" beletristidkom prikazi-
irio" sledsrveno rorrc,
"postoji jedno umetnistvo koje je ,uto ).ro"ot vanju njemu slidnih, dvojnih personalnosti, ,,koje su i jedno i drugo
koja mu se iini srada.[...] o [... j du nema ierrrro rr isti mah - a ovima sam", kako sAm priznaje, ,veoma naklonjen"
;?Jr;;;;" #tima obiino sti,, (zz+,),
ova imanentna dvojstvenost (275), iz iega sledi zakljudak o deZnji ,,za slastima obidnosti" kao
Tonila KrJ; drugom imenu za Kregerom ljubav prema intelektualnoj i moralnoj
,Ti==ff
slaboiiu
xn*i*nen:km:iffi
za sve Sto ie priprosto-, :,.}
,,priprostosti" gradanski spokojnih i neuzburkanih egzistencija kao
tristinu nedohvatnoj opciji (,,,{li mola najdublja i najtananija ljubav
pt3""i"s"" i prijatno-normarrr',
i prist (iz+i.;Jar.; pripada onima koji su [...] sreini, milokrvni i obitni").
:l: i" ""*"lijalno
jednom "i"r. ,"ii
prisetimo zugestivnih S druge strane, vei pominjana, nesumnjiva sklonostAndriievog
vajuii
Arrd;;;; tlil ,:rffi::i::
,,sjaj" i ,,yednostavnost,. kao junaka prema ,,jednostavnosti" (,Ja, lidno, bio sam srcem uvek. . . ")
svog kazivanja tvrdi: "du" Ii."
itivota,.,jo5 s poietk.r
od samog podetka pa do kraja izridito je odredena idealom ,,slobod-
,la, Ii5no, Ur" ,"_ ,.."_ uyek
stavnosti, na strani slobodnog na strani jedno_ nog, dubokog Zivota oskudnog sjajem i oblicima". Istiduii, pri tome
oblicima" jer,,u prostotij"
;;ll.o"gilra
oskudnog sjajerrr i
kti;-; da su ,,liudima [...] podjednako potrebni i sjaj i jednostavnost. To
va.rlliv znak propadanja i:;yaffii.u.tepori i sjaju neprc.
i smrti. f rEl, su dva lica Zivota", ali, takode i da ie ,,nemoguino [...] sagledati ih
ilr

ufi,,it"to oba u isti mah, nego se uvek gledajuii jedno mora izgubiti drugo iz ii
1-1ii* o1*" f pr,jp.Jrrr",,;;
o.
"f."1'". J::;:
il;f;ffi i; vida" (13), ovaj imaginarni Goja u stvari se deklariSe kao dovekkoji lt
itril:,'#,ti:l'":"0's"o'tii'otatr'iiJii,aizmeduManovog rr krajnjoj liniji ne priznaje,,kregerovsku" dvojnost i sasvim se jasno I

AIi ovaj poriv prema jednaienju priklanja intelektualno emancipovanom postojanju, posveienom i

ima svoje nesumnjivo slirbt.

taike, uoiljive vei i ,ri oulr$r,o; ouome 5to je bitno, a ne ugodno, spektakularno i raznoliko, te u tom t1

gordima i hladnima, njima ;;ffi; provere. ,Jr sc tlivirrr

smislu i efemerno u gradanski raspoznatljivom nadinu odvraianja
1

r.o;i ,rouoirio zr cl.iivljir I

jima po stazama velike, otl spoznajno usredsredenog tivljenja. Uostalom, Tonio IGeger je li
'toveka" ari
dr,,:"::i;;;;r"i,r,"u"" 'itaju
T. n.l, i prczir.rr
- y'a irn ne zavicrir','r" 1zzii,".itii,r",. r(rcgc*a i prikazan kao dete iz trgovadke i konzulske porodice, tj. kao lid- i,l
j
sirr()rr nost koja je sme$tena u gradanski milje jednog precizno stratifiko- l

vrrrrt'rg clruitva koje zauvek ostavlja svoj mentalni otisak u njegovom

,i,1,,,,f ',,i',,]r;.'lt",Arrrrillr.r/ ' l/rrltrtt,.t !rltl lrrrtl,i\tr*s .\s1111,1,11 r,ti 'r,rtt,trtt\ I

l,l lslo, str'. I 0ll.

 li.tz.rttr: t,rzr;rrrr.rr
\r\'r'l ()t)lll(()v.lll, l,lfllirf
r.,^;^--^-,_-- rrlrrrs.r'l'ornrrsrl Milrrrt, u kojcm sc tcurir dvojtriitvu pojavljuje utcstrrlo,
,,,,,,,,,.' i.f';i1,1,.,,{,i:[fifi:;:ll;il;*)ililj:
stvrr, ,rli lri isr. r.rko mogla da tude , ,i.,,i",,.r"1,rr"ri,,.,,,I f
k;r. rr*lt
:*i r Itli torrtc kao relcvantna, po pravilu realizovana putem motiva narci-
',lri l<i pcrsonalizovanih, erotski simbolidnih ,,ogledala" glavnih junaka
v.st'r "suvi'i'og toveka" ('l'orrio lGeger i Hans Hanzen, GustavAienbah i Tado, Hans lGstorp
ili ,,suspendovorl.g r a .ro,cra vci.
z.'rg,,, rr'e s:lrno k i ,,irf p= r l'iibislav Hipe iz earobnogbrega,Adrijan Leverkin i Rudi Svertfeger
U tom smislu,"g".ourLi,,""bl,rd"log,; ;?";;;;- u l)oktora Faustusa),3s simbolidno ogledanje u ,,Razgovoru sa Gojom"
ponajpre ,,sablasnog..
{ldriiev ;.r,ruk,rki,i," ;;;;",.r,rrirlrrort rr potpunosti je, medutim, izvedeno u okviru (samo)razumevajuieg
identiteti u znatnoj meri li$ena st:rlelkc

4 fi:lljnru;:TIilq:r;:::t;*;m*l.*
r.e1,1,s= ,r to znadi: ne toliko narcistidkogkoliko ,,antagonistidki" distinktivnog
1 0 j:l; r s rostavlj anj a intelektualnog i artistidkog habitusa sredi$nj e figure

t05
r
1

za sopstveno,gradanstvo.
Gojina rritorrl pr"arau*l*um"t,,
i Arrtlriievog teksta.
rihomirBraiovii ik,r karr Ogradujuii
se od Paolove sklonosti prema ,,maitanju i mistici",
"sumnjivom licu",,,maskiranom ioveku.. idr"rk;
*'lilli'll?l $em" simptomatski je i simbolican iJun,,.,., u.,*,, , Goja plgdspylja se, drugim redima, kao lidnost koja,
rval<o prikazar,ri Evropska kultura
z.nak tog isiezlog ili prcv'zitle i literarni Balkan
nog gradanstva, jo$ uvek rr opredeljenosti za isku5enja ,,slobodnog dubokog Zivota oskudnog AndriaevCoja
tako bo u svellu
s j.ricm i oblicima", svoj unutra3nji li( dini se, sagledava prevgqho{lq
o; j
1 g,ur,, p o d er en o s ti i";;;,;jl:,1.
xru::"l,,f, : li:l :1H1, komparalivnog
razurnevailja
dalaika predsrava o ,,a"_onrt u opsegu svojewsnog stoiikog racionalizma, s jedne strane oznaie-
oi,?r1,,.kao stremljenju ,,gorrli'
hladnih,,umetnika u ,,nrrgo,,,o* I rrog odricanjem od spektakularnosti i rasko5nosti zarad samom
sa Golom_ j" _ tr;;-;,J;
tidno _ pripisana drugorni sirrrpr1r1l1,g sobom i prirodom odmerene umnosti, a s druge strane odredenog
irtirru rrod'o_ i*go-_"oIti,.u
prijatelja iz mladosti, paola.ledni- ,,u,,,,,,g orlbacivanjem neukrotivosti fantazije i onoga Sto dolazi od tajan-
delom iskazujuii i Gojina vr..stire
shvatanja, ovaj ,,Italijan st veno-natprirodnoga. Suprotstavljeno Paolovo m dualistiiko-ma-
,r rtorr".r-rt om krvi,, Zit"_";_iJ1
je pravi ,,umetnik,izvan nai'rc, rl*r ttihejskom shvatanju ,,da se iz mraka nepostojanja ili iz tamnice koju
zakona,,
,_*i" ,"t,,,
,,demonsk'o "a_""L,
sto jasno upuiuje na ( , S ),
por"klo "iS"_ lrredstavlja [...] povezanost svega sa svime" umetnidkim naporom
stvorio i uiwstio oblike, umetnik ,um;;;;;;,';;;:,^ko tl.g jc ,,iz tih okova otima komadii po komadi(Livota",pa jezato,,,uzima-
ie onaj koji ih ,*".i r" r".j
utwduj e ponovo ; far sifi kator, ,"curr i
ari r e z ai n t er e s o v an ak iuci od jednog tamnog sveta za drugi neki koji nam je nepoznat [...]
T. B.] po t"l till* i r"to
opasaJ, i,o g" tini svojewsnom
f ifikat or I i s tir k rr' trmetnik'izvan zakona', odmetnik u vi5em smislu redi" ( f 5), ovakvo
Antihrista.., ,pretcclsrrr rno razume v anj e p o dr i,ano j e izridito m o ni stiikim verovanj em,, da
s rr
.kada se bude ,"_f;,,
Bog stvorio,\T: fo,arrio
samo sa veiom vedtiiromi yiie
,*"r"ti
"" saw.enstva.., sve $t. jc jc sve $to postoii jedna jedina stvarnost, i da nas samo naSi instinkti
zapravo,,umetnift pa je tirk' i rrejednake reakcije na5ih dula zavode da u mnogostrukosti pojava
[...J tvorac 1... i varljivih *"rr""
pri bliZem dodiru, propada i_.ii..z kojc st., liojima se ta jedina stvarnost objavljuje vidimo izdvojene i zasebne
oa_un u ambis ni5tavila,. ( I r)
rstiiuii najpre, povodom
i"i",;;";,;il :1.,,ir,,,*,t,, svctove" (tZ). fo sudeljavanje dvaju opreinih, metafizidki apstraho-
umetnika t O*a,*.n:rt"ii "";s,r"
istijaz vlnih naiela, u okviru psiholo$ki jedinstvene ,,teorije" umetnikove
i...] koji postoji izmedu Boia'srv;r
i sveta.,, da ,,ovako ji p1"il, litnosti kao mimikrijske personalnosti (.umetnik to je 1...] maski-
,irz"!,,r. y"dno* fikcijom, kazivao
zayednitku miruo.. (rs), rr.irr ran dovek u sumraku, putnik sa laZnim paso5em"), naslonjeno je,
vrjene zamisri.o "ti'r;;;
;;, o"sle.izlaganja ne.to uie p'.sr'
r.uo ar"i"a,rntihrista", rcl<lo bi se, na etitko shvatanje o su5tinski kontradiktornoj poziciji
maitanju t 1'1;tniku da ,,treba biti skr.rr
trrnetnika kao u neku rukukritiine egzistencije,buduii da,,umetni-
kao ito je on aolo__ prim.
i:r,l.l
sroditi ovako.., dok, medutim,,,r"rJ_
lt T. B.l bio, pa svc ro l<ova sudbina je da u Zivotu padaizjedne neiskrenosti u drugu i da
drugojaie sa;Jei;; ; .sklopli cr r,
" ja nisam
nikad mogao uci u nlegou vcz.uje protiwednost za protiwednost", 5to (ere(i da dak,,i oni mirni
autorefleksivni.Gojl uvodi
naii' oseia''a" ( r6), Artrriit,v
nas ri.,'," r,,1r..u., u al,biv:rlc't'.-si'rlrrr i sreini [ ... ] r" u sebi stalno kolebaju i sastavljaju bez prestanka dva
IicYno poclrr,rije knjiZcvnog ar,r1,,ii't"r,, t l<raja koja se nikada sastaviti ne daiu" (14).
pcrrorrlrlrro ,,ckstcrior.izovrr
rrog" izr.rrz.r ulrutr.;tirrjih ^o
.r1r,rrila i rrt,tLrLrrrricrr.,,/,.,t rtt.lil<ttotl P11r7111yg tS V id i: I.lrich I'Icller, Thomas Mann: Der ironische Deutsche, nav. izdanje, p. Il9.
 l.tl.,'.,,1r'.rvr,l.tl)()llt.ull,tlslt,p11rlyl1.111,rlllit,,l).t6lpr,|(;r,li',
1,, ,1,,,vt',llr o Ion)e ,,llrlio se iz svctlr gr'.t,luttsl,lt' sigttltltlsti r'.rzvij.r lili. .r
ltl'.1,'lrllr l..r,,,lr'.r, n.la('ln() ipr.,rlitiirt6 l1119rtt,,t ptlp6v6l,t
1,1 1p, l.r,;rzrrLr 1... I k.r,r.lrrhovntlg st.rvlt, lilto r-rnutrllirljcg tlr"rlcvtrog st.rrrirr
r'rf r r) r''rr'rrl.i's'rlrr.i Ptlziciji r.l('tril(i), P'irrrtrcrr.g koji svoiu sopstvenu umct-
'i
tr.r sr r,rr u
;, ,lrros i'ovcl<a | ... I gra.lanskog pesnika,
n('r.r./r(':.r\'()sr'rr li.ro slun()lll istinorrr s()l)slvcr)()11 "'rt'
1rol,ri,rl,r rrsvt,(g lrrl ,',,,.1 ..lovocli .1o ,rpsur.la, tonuci u opasan, neljudski zanos '''
lonl1';,. l',rolov ocigovor, Ll svoioj viz.iji trrrrctlril<.r li,t,, us,ull,t.nir=
lrrl<o takocle zalaziusloZeno polje (samo)razumevanja tzv' gra-
ktrrl ,,l,rJsilili,lt()rir po instirktu" koji ,,stvarl zrr
svoj r..i..r.r", ,(.lr'rr, , l. rrrs l<.c r-r t-netnosti, umesto razvojno stepenovane, Andriiev "Razgo-
t ivr i rrcP.Pr-avljivo individualistiiki. Gojin interio-
p.k ocrg.v.r. ..,,,.],,, ,,,, r,,,r.s.r Gojorn" predodava, medutim, sinhrono i kontrastirmo
srrP'.tuu stranu, u svom podseianju na to da sublimaciie
,,prostc i trb.gc sr t,,ltrrr. r r./()vinu ioglku ovogvisoko simbolidnog gesta artistidke

t06 srr pozornice zaiudaivelike stvari., (t:),

,,na$a liina misao u svorrl naporu ne znaii mnogo,.,
i, narodito, ,, u.,.,u,,,,;,, ,1,,
prt zrrto ,,lrr.lr,r
l. r iliinih p-bl"-" socijalno-politidke i kulturne istorije
,l,rbrt. Namesto narativno autonomnog pomeranja od vitalistidke
modernoga
1C-7
osh'Skivati legende, te tragove kolektivnih l/udsfih (tGeger) do
nastoj.rr j,r l.r,,i , t'irrje gradanskog umetnika za ,,slastima obidnosti"
Tiho[tir Brajovii stoleia, i iz njih odgonetati, koliko s" mo,e, smisao (A3en-
,,,'.' ,rutidestrukti rnog afi.niteta prema iluziji saw3ene lepote
Evropska kultura
na$c strrllrirrt,,,, literarni Balkan
jer one ,,iako sve manje verno, ponavljaju naime, u
i

( !itirtat oblik onog zr.nc,r irtrr,,l l'.rh), $to je suvereno dato u Manovoj novelistici, ovde se, A rdr ic'/ aolr
! 5!Ptiu
okotoj eg se slaLu" (25 ) . Unekoliko iznenadujui" u rlrJlu (Goja, Paolo) pripoveda l(Llrrparallvrorl
gc n t, r,r r, Irr ,,l..ui.o iste, dvojnidki ,,razlistane" predstave
predstave,,Razgovora" o umetniku kao kolebi,lvom
i,,'"ir]..",,,,,,,,,, ,, tlonekle slidnim iskuienjima i niihovim imaginarnim razresenjima.
druStveno ,,sumnjivom licu'., ova afirmacija kolektivno tipo-
g",r",.ir,,,,,. i l...rr1 kaZemo: slitna iskuSenia, mislimo, naravno, na posrednu,
kontrolisane uobrazilj e kao nadliinog i, uprkos i druStva, odnosno
svemu,"najp,,,,r. l.r l,,iku analogiju izmedu stanja umetnosti stanja
nijeg izvora istine, u stvari je neophodna piotivteza paolovorr
lit rr. r r jcgovih stale5kih aktera.
indukovanom,,maitanju i mistiii,., odrrorrro tamnim,,plocl
o v i r r.r,, r Tako sagledana, razliditost u slidnosti Paolovih i Gojinih pred-
takvog opredelj enj a u obliku nekonvenciorr"lrr" korr."p.ll
i, t,, stirva na nekinadin ukazuie na aporijsku prirodu sveukupne umet-
kao instinktivno diy abolidnog,,pretede Antihrista... ",.,.1
rriike vizije koja stoii iza njih. Predstavljen kao Gojino diskretno
(egaproizlazi. ovo dvojniiki
-lJiiz paritetno i u isti mah konl<rr rr lznaieno,,drugo Ja", Paolo u stvari verbalizuj e nj egol-r'r senovitu'
retsko razumevanje umetnosti i umetniia? Sta,
dakle, zaista poclst ii c rrtisnutu, y rb o go dredenih shvatanj a, ne sasvim prihvatlj ir'rr stranu'
r
i oblikuje ovo,,unutra$nje,,-diversifikovanj e naoko jedinstverrog 1

SlZeta o rr".orr"nlo da ie ,,umetnik'izvan zakona', odmetnik u vi5em

shvatanj a, razdelj enog izmedu protivreine
odbrane r.rdi-d,ror,r,,1i srnislu redi, osuden da natdovedanskim i bezizgledenim naporima
ibezr_ezewneapologijekolektivnogstvaraladkognadela? (1'
tlopunfuje neki vi3i, nevidljM red, remeteii onaj niZi, vidliM, u kom
Jo$ jedan, zawsni oswt na Tomasa Mana u ,,vertikalnoj..korrr
bi irebalo da iivi celinom svoga biia" ( t5), ova shvatanja dodiruju,
parativnoj perspektivi moZda omoguiuje valjanije
razumevanyc i .lakako, Gojino videnje umetnika kao ,,sumnjivog lica", ali ga rsto tako
moguie,razre5enje ove nedoumice. ,,Tonio IGeger
bio ye tipidan l<rto i prema5uju. Paolovo dokonanje o ,,niiem redu", u kojem bi trebalo
graclanski umetnik. GustavA5enbah tipidan yelao znadenju redi, i
lrmetnik impc cl;r se Zivi ,,celinom biia", ali se to i ne dogada u punom
rijalistidke epohe", konstatuje Inge Dirsen u svom
socijalno-isio ,,visem, nevidljivom redu", koiem se teii ,,natdovedanskim ibezizgled'
rijski zasnovanom tumaienju, kofe u krajnjem ishodu
uspostavljr rim naporima", jasno, naime, upuiuie na neku wstu ,,a5enbahovski"
tipoloiku analogiju izmedu dveju najpozrraii,lh Manovih
r.o.,,"tn,'.', rizidne nastrojenosti koja vodi u raskid sa ,,slastima obidnosti" zarad
smislu predstavlj adki razvoj nog razumevanj
a p oroi.aj aumetnika u sklonosti prema metafizidki apsolutizovanom i nedohvatnom'
Precizirajuii da je ,'u noverironio Kreger razvoj staleia
,drujtr'u' obu- Nema sumnie da je i sam Goja * onako kako je prikazan u
hvaten samo u onoj meri koja je neposredno bitna
zaumetnost 1...1 ,,Razgovoru" - do izvesne mere aficiran sugestivnom predstavom
A nasuprot tome, u Smrti u Veneciji izrat ene su odredene
t"rrd"r.f" o ,,delonskom poreklu umetnosti,., budu6i da izridito tvrdi kako
ce.lokupnog r azv oja gradansko g staleZa putem ljudske krvi",
osobenosti umetni ,,oko lepote su uvek ili mrak ljudske sudbine ili sjaj
kove individualne sudbine", Dirsen istide da
Man u priii o Aienba-
hovoj fatalnoj erotskoj fascinaciji, koja vodi ravno
u smrt, zapravo 36 ljntersuhungen zu Thomas Mann, nav' izdanje, p' 87 '
 strlrc tnrilric izlc instirrktc"' belctiA'nc|'ii'tr
P,r ,,Itrrotl.r rrrrrt'trrosti je t.rl<vrr tl.r rrijt'nroqtri'rro rrrrslili..rti Irili,rrlrr rlt. r,,,vtt lirLttrttltt zrr svtlic
nilr pol.rt'l.r lioji, sv.rlii zir scbc, rrisrr rrrr.ri'rri rri zltll<tlbrri 1... I Z,rlu lttlp : : i, ., ;;,,.i - i, r, r
".
u stv,r'r, tllrrlii ijilr pokretir i ncrtrrr" (20). AIi tlcl<llrrisirrrorrr sirrrp4[l'
". I ;1h*''Jil*$il'JXi*ili:ir',i.-il;
neodgovornost
udi da "zai amtena
iorrr plt.rrr,r ()n()ntc itcl jc,,niklo ili planulo u prostnti isirotirrii" h*0 : lll]ilI'il; i, illll" : ;ilt"1
islrorliitrr ,,slolroclnog, dubokog Zivota oskucinog sjrrjcrn", s tt.'i,iltefil "r,. ri.ri. v o st ma kakv lg;"#'u* ;li :*^il' ;] #11::
i
i l; ff
:il:#:*:: i Y#*ii :'ff il i ;i" ) *'i;""'q i
rrir tlczvcnorn verovanju u to da,,treba oslu$kivatil...] tragove kolel" I r i;:

tivnih ljuclskih nastojanja" koji ,,ponavljaju oblik onog z.rnt,r isllnt i, lll f naiin moida zaista moze
oko kojeg se slaZu", njegovo shvatanje u svojoj celosti ipali rrk,rrrtft ,,t.rlci.rr i mentaliteta
';;;';^tJ"" ""tt
t;raktitno I''lEarizovani
deri-
na presudno izbavljujuie okretanje prema obidnome, svrrkotlncv. ,,rz,rr'reti kaokol"kti"l'':;";;;;;; koii se u sa Golom
Io 9
toB nome i iskustveno osvedodenome u dugom vremenskonr tr',r jlrrfu v,rt ,,bczgranit''og
l"d;Juit'*""' "Razgovoru
vidu Paolove metahztc-
i estetizovanom
kao ,,jedinoj stvarnosti" i uravnoteZujuiem, ili pak izbavljujrrdcrn, 1,t,i.rvliuie u autonomnom
raro"^^-*--- ffi1:f
Tihomir Brajovia izvoru umetniike inspiracije, odnosno imaginacije. l.
t.o'''t"ptif o "dtmo"'ko*
,,' cstetiike
ntt#;"H"Hl1[i"t:T:;
l(omparativni Te5ko bi, medutim, bilo reii da je to stanovi$te i zaistir ,,krc :".;;;;;;"iku kao "opasno.nel:-t:t"t"totxoortr f't:$#'
id.ntiteli
geroysko" po vokaciji, buduii da svojom blagonaklono$iu plerrrrr
kolektivno prihvatlj ivom ono ne odgovara gradanski raspozn I t j i v o r r
',',"o"5:il1""*;'JililH:":',T.'ll:iil:il:::":tlfi Ul;i
I r

r.r,r;u umetnika koia ie

oznaiena Pit-tl:,:k"
etosu kao suverenom nosiocu evropskoga modernizma. I)r'c bi :rp u sumraku" i ,,putmt<a
moglo kazati da ono predstavlja jedan vid revizionistidke (auto )kll i;l;;"':i:i::sl1;;ill'i-*::ll'.";;;;"ivnom,prestup'
u vrutrr)s
lirznim pasosem " r"._1^,*,r,".,ioveka ,,izvan zakon
zakona
tike suStinski individualistidkog gradanskog gledanja na svet, ,,izrru
tra" provocirane i reaktivno podstaknute opasno zavodljivinr rlcf
s.r
r ri i'ko-prewatnitLo'X ffi # :;ff :::'l1tupuiuiu'
ii l*eka "izvan
dakako' na neot-
i drugo videnie
stvom ,,jeretidke" ideje o ,,demonskom poreklu umetnosti", ,r rr rr videnju drugoga' I itd;" i aktueln o g d ruStveno
g o Kru-
izvesnom smislu nadogradene starim-novim shvatanjern o torne li I. rr i
iv untu gon i'um' ;;;;;"tnika
da ,,na5a lidna misao [...]
""
znadi mnogo i da ne moie ni3ta". Itri
c.riu rei o kontemptatlvnu'
iiil:1; *;;:f;:;;l,f'"il#i:;
;;;;;'nieg-ovoi:l#ift r:"'::;^
ekspanzivnu
ekspanztv
tome natelo nadlidnog postojanja koji se ovde favorizuje zaprirvo ^io.r.',r.)." na
odsovora
- razumeli smo to - predstavlja svojevrsnu,,konstrukciju" kolckti .lubokog zivota" k";;6atorskog
viteta kao proteinog i simbolidnog ,,entiteta", u smiglu kulturnoi ,..:01",,,,i"r.r,,",;#frl;il'l*,T:;iU;i,lil:i::,l1:iil:j:;-
storijski nadovezujuieg i nadopunjujuieg (pod)seianja na ono 3to r'.rrroi i makar simbolrcno "^t:::?".. t-..".roS"riu", koie se desava
; pustolovnoi vizili "otimal"'.] "P] iz nidega
,,sporo i u finim naslagama" stvara ,,pravu istoriju dovedanstva", rr lto
'G' ;i; ;;il; tit i" nepoznat ["']
nastaje u uzajamnom diskurzirrnom delovanju darovitih pojedirutc.r ,,od iednogta-""; "u-
s a
iz razli(itlhstaleZa i perioda koji svoju pamet i veitinu podrecluju i u shvatani u o dno
" ""1'.il!,l.,",:iiltilt:Aktui e se'
1.1:u*o'
imaginativno oblikovanom ,,zrncLtistine" Sto ga stqpljivo i smotrcntr
,,prenose kroz stoleia". .'tistitkeindividuffi ;;;;;'""oll:'i::','"T"lit1ff :l'""i::3
Sudeii po svemu, ovaj transisto rljsl<t, im aginativ no ko n st r u i s u t i, i.;;;;s u odno':
"" yl,'^""HXT";;;;il; individua-
"aiela'
suiunski ostaie u granrcan
r

a itencionalno konstruktivni kolektivizam, koji Andriiev Goja razLunc -i"",""i" iiak

kao stvaraladko-spoznajni odgovor na jalovost liine misli 3to stnrrt rizma",koresp"";;;;;;*u"::::ilT"ffi ;"ff"I-i:ff "Hi:
'-. po sebi ,,ne moZe r,ri3.ta,'.', stoji na suprotnoj strani od provizorrrog
i nepravog, u osnovi destruktivnog kolektivizma ,,mratne, slrrovc n**::*n1:*:n;'Tli'#"t""-'';;;-modernizmakoii
romantidne mladiie
i
\ ie l"Jnako
buiant"?;;;";t*r"ttt surove
.l provincije", rodenog iz neduvene eskalacije ,,bezgranidnog ir-rdiviclu, u vreme
regrutovane po pravilu
iz redova "mradne'
alizma" modernoga doba koje je najposle iznedrilo faiiziun i njcgovc l<riminalne tipove"'
,i
t
- beskrupulozne predvodnike, odnosno sledbenil<c. ,,1)rrlrurl<rr, zrrvrr 1995' crP' 14'
P alat'e $awusna' Eeorpa4
dena i sitnidava 1...] na5la je u novim borblnrrr .jctlrru poluz.rl<orritrr, \7 Nirv. pretna: l4so An6puh'
 Irllr 111, ,,, , ,.;r.rlrrryrrlltli ilt rr ,,rrovr,,, rrlt.olrril.i llv.tzivni I r)'lltll(" PIt'tlst'rvlirr je tlrrrr
.rr.rstrtvltli." lrioq|rtlsliog cse i'r "( io;rt", ort'
lrolrlril t
.r1lr(",r'.r,
'
(),,'()\rl .rr rlilit-ijt,lrri li..k,lilivitcl. S tl.rr11c rl,..,,r.,, ( i.yrrrrr Ir::ltr liIitiitro st.trr.f c gt'irtl'ltr
liorrrPlclisrr0q :rr.tistii:ltog tldgovo|rr rt.t
rr()rr.rrr. 1.,r,, ,l.r lr sv()j()i
tlcl<lir'lrtivrr.j rrt,tlrt iji lii.rrc rrrisli ,,,,r,,',,,,, ,.1.,. lirrlttrr.c rrc;Lrrrrt..g dob,i Vracalltdi sc r-ttttctt.til<r.r, isp.va p'ctl
:,l,rr',r r Irrziv,r lrt'zuslovlto
Prcvlrl(l.lvunjc ,,[)czgr.ilnii.n()g irrtlivi,lrr,rlr '. l .r v l i c n otl l<.rlj nj paradigmom gradanskog inclivid r'rl-
c,u"i"rlo-
7rr,r ()l)ilsnQg voluntrrliznrlr zar-l.l jc,,lrrtrg vei samo
Irzrrn, u kojoj nema,,nideg prometejskog-ni faustovskog"'
r rl('1r()v()11
lritr..rlr0v,rrr,,1"
ot I I lt'rr r rl
ilr istorijskih zabluda i os[ra(icnosti oslo[ro.lcnot dulnosti"' intelektualnu
.,rl.,' r,rtj l-,"r r-,n.lr"-"ljsk! utehe" i "traglka
rr
liolt.li I i
viIctrr, lirji p.st.ji tekkao imaginarna, natpovesri'r u dvojnidki
pr.jekcija, tt.z,rrrr ,lr,rnrrr te .rro.ne figurelvo Andrii naknadno tematizuie
rrc brlujc od i metafizidki intoniranoj pred-
',zajamtenih neodgovornosti" i,,zrih instikatal' it.r r.rr.,, , t' I lclitovanol, aporetitno nerazludivoj

ilo podlezu ,,kultu toljage" i nasirja.Jednako nestvaran

srirn Goja -
umetnik-ili-glumac koj. ne iezne ,,kregerovski., z,.r (rrr.r
lo)gradanskim ,,slastima obidnosti;, nego priziva
i ,,sablrrsrrrr', ri.r,, r ';lrrvi: kao protivrednog Prometeja, koji otima "od
svcti za drugi neki koji nam je nepoznat", pa stoga u
jednog tamnog
sebi' dini
::a
dijabolidnog
i-" lll
o'o sto prevrrzir,rzi r pone5to oi prokletstva modernog Fausta,
odnosno
nj ihovo mediokritetstvo ^apstrahova'i
I ih0rnir Brajovia
poresio - orra] ali u isti mah i kao gotovo narodski trezvenog Evropska kultura
kore r<t v i t t, t i ,pretede Antihrista"; i literarni Balkan
kulturnogpamienja i civilizacijske opo-"rr" pr"dstavlja, j, niLn, ,,srcem uvak na strani jednostavnosti' na strani slobodnog' Andr arv Cnl.l
l ri ri tFti iini sc, svrr ! !!etlL
altemativu p ovesno ob elo danj en oj invaziji,,zavadene i ba5 zato' reklo bi iaifparni \r lll!
i:*r.1" i sit ri r ,lLrbokog Zivota oskudnog sjajem i obljcima"'
dave" palanke, u weme nastajanja,,F.azgovora i tamnih sla-
sa Gojom,., sredirr.rrr ,", ,toZia podesnog b"lgod napasti ekscentridnosti
tridesetih godina proslog veka, vei j teiako prisutne "
u samom sr(.u ,ti ,,ubistvene du5evne oseiajnosti" koja vodi u kobnu zanesenost
Ewope i njenog turbulentnog politiikog iivota.
r(auto)destrukciju gradanskoga elementa, odnosno njegove stole-
"Gradansko ima izvesnu duhorrnu transcedencu u kojoj sarrr. kulture'
i'ir-na razviiane civilizaciie i
sebe ukida i menja", konstatovao je Tomas
Man u eseju o'Getct, Srrg"riSrrCl valjanost uverenja da treba "oslu$kivati legende'
klo ,reprezen-tantu gradanskog raadoblj/,otprilike u isto kroz stoleia" Goia rz
vre,nc te tragJve kolektivnih ljudskih nastojanja '
u koje je i Andrii ispisivao-svoje esejistidio-fikironurn" i pripove-
."n"r.rrr" . ,,Rn"g"orroru"propovecla zapravo ono 3to ie potom udiniti
kontroverznoj sudbini gradanskog rmetnika i
gradanske umetnosti ciad Manovog monumentinog ostvarenia/o sif i niegovabrafukada'
Nesumnj ivo prime iuj uii zloslutn e rrrlko.r" da nam se'
.uop ;te. destruktivn o g ,foS,u;"et rJr, ,,d,tboki studenac pro5losti"' konstatuje
kolektivizma novog doba, olidenog u nacionalsocijalistidk"_
p.;.,: ,,'Sro dobli" prodiremo 1...1 podeci
liudskoga, njegove povesti nie-
lizmu njegove sopstven" domolri-rre, pisac Tonia ali se ipak "kod
Kregera i S*rti , g."" f."ft.", p.edodarr4o IJ"o 'u"'i- neizmerliivi"'
Veneciji tom prilikom trezveno .rporlrurru moie zastati' pa da na taj
na krizu s"amih osnovil ink rog l"dnog'p.u' r', nacionalnom smislu
gradanstva, na ,,nedovoljnost individualnog, koja Uostalom' i tako
an.ru, Uuau, i"L ,rutlrl?od" dJ nekog lit"og i povesnog smirenia"'a0
svi ispunjavaju ljudske zadatke,-pojedinac
plstaje funkcija, javlja se liao 5to su Na D rini iuprijaiProkleta avlija mogo
razlidita ostvarenja
pojam zajednice, komuniteta,,,:s pri iemu is.tog poverenjau pronalaie-
,,gradanin iiguhlj.n ie i ," ,rr"tti- delom ditati kao plodovi
izgubiie vezu proSlo-
sa svetom koji nastaje ako ne irp" du rurkJt, sa ubi_ nje ,,lidnog i povesnog smireiia" u spu5tanju niz "studenac
stvenom du$evnom oseiajnoiiu i Zivotu rrrp.otrri_ imaginaciie
ideologijama.., ,ii" l ruhrrut"nlu iz naidistijih izvora mitskoJegendarne
jer ,,ono Sto je danas potrebno, to je veliko kao
rastreZnjavan;i"arrog i (,rud)r.".lo,tulno-kol"kiivnoga pu1:""i1, 3to ih predstavlja
svet;i koji propada zbog o'ih dto, baveii se urna'
lskludivo d"S;rrr, ;t; ,rele plodove one narodi te, TriumbildJogike modernistidkog
vaju i koie Livot".3e osmiSljenom
ko;a p u ranoi fazi podivala na subiektivno "bekstvu
I sdm ,,Razgovor sa meandrima indMdualnih snovidenja,,
$9iom,,, rnoglo bi da se zakljudi nakon oiniuotn" o rrld., traganja po
svega kazanog, nosi donekle slidnu, alii
umetnidki osobeno obli_ a sada se vei oslanla-na
fantaziju i opite obrasce ovlada-
kovanu opomenu. proditan kao tematski produietak 'npa"ittt"
i svojevrsni vanja Zivotnim pojavama i dogadajnim sklopovima'

38 Nav. prema: Tomas Man, Esell I, Novi Sacl PriieJakovljeue'prev' Tomislav

t9g0, str. 161 _
40 Nav. prema: Tomas Man,/o sf iniegovabraial:
39 Isto, str. ) 62.
Beki6, Novi Sad 1990, str' 7-8 passim'
 L/ srrrrronr ,,R
,' r i',,,
c, r r ;J:f : ;::;:.:"?:ff;*nffi :"ff ::1,1 koji su svojim osobenim sredstvima oblikovali urnetnidku lepotr-r ito
t r r i. ca "*" o'e
c Ir r
"
dramatski
"
ri ; : ;
c, rnedutim, metafi zidki apstrahovana,,,svij etlila kao poluboZanska
rrr.tlcrrizr.na koje svoju ""..rr;'s;;;poretitnosti medurat' og z.imisao nad materijom [...] potitravajuii kao mutna pojava nad ljud-
to_pf"r"","_i, ,trurr., pronalazi u fatali
sl it li rr lrredavan ju til"irn
rr r
."liTl,,O"rgrurr,tnog individualizm,r,.,
sliir.n glavama [...] bespredmetna, kao 3to su u stvarnosti bespredmetni
.r.rli.rr. i po cenu koja je s vj etovi dj edjih igradaka".a3
u krajnjoj liniji pl"acena
rrc.icc' olicava sudbina kobno slomom, kakav, pri U svojim najpoznatijim i najcenjenijim ostvarenjima, poput
.abru;"i";, gradanskoga umetnik.r
rr Manovom romanu ( ) o sp o de Glemb aj euih i P ov r etka F ilip a Latino v it a, Iklet a b ad u tom
Dokt1r.lau;t r. nr.fl."U, r";;:T;;;;;r.
ova re tkcr s uges tivna e s ej rrhu i prikazuje gradanske umetnike-intelektualce: kao dekadentne,
,.1

112 t" i st i ik-a

ia u,,vertikaln onr,,, fk r rl o

lrhr)rnir Bratovia
evropskom komparativno_
titne, u neku ruku j
nosti
"tanari
t ooa"t rt., po;"rrf;,r;" kao izrazaute'-
viziie gtud""'k" rttrt"t" i
stanoviita r:::,tittP"t:"""e
,,urutne" i druStveno neosveSiene lidnosti koje klize u propast, ili druge
sa sobom povlade u nju, ne uspevajuii da uspostave vitalistiiki predu-
zimljiv i delatno konstruktivan odnos prema modernom svetu i nje-
I3
sa
"-"' '

kr e ;,;; ;; ;i : I I I :::? li,i il:"J"T:'

a ri v nh ffi #:iill,:i*J;
qovim sloienim poslovima, r]9go poput Goje, Tolstoja ili Voltera iz
= Evropska
i
kultura
literarni Balkan
odgovora na otvorena pitanja n jegovog meduratnog biografskog eseja o velikom Spanskom slikaru
i kontradikcije iz eseja Lr \v{! )!
govor sa G oiom,. ,,Goja,., ,,Raz- vrludaju i lutaju u ,,unutarniim problematidnim nemirima" i ,,nepre-
Oe jedn og,,nouog,,, povesri,
""r.-l:g,:,:
mitu okrenutog Andrica, rradici j i i liidnim krizama ewopskih umova", tragajuii za putevima do Zeljene
spremnog da,preispituje
gorije i formaciie, jednako ove velike katc_ rnoguinosti da se ,,stvari gledaju istinito, jasno i konadno neopozivo".
Lao i da ir*i t ..pt iz njihovih
nedogledn ih sprerniSta. takorei.i I)ri tome nije nezanimljivo za razumevanje i tumadenje u kontekstu
I(omplementarnu m ogucnost l<ritidkei iitaladke recepcije IGleZinog opusa razrni5ljanje o tome zbog
k_ritickog razumevania gradauskc
ku I tu re,
o sl o n j e n u n a i-cga autorov Siroko raspoznatljivi ,,za$titni znak" nisu postala neka od
o dI rn i s c I;; ;p,.rS;
b i H _l o gikui eks p
intelektuaJni-anga2man ^m spram ll
druStvene stvarnosti u,,horizonta
Ii c i ta r r
lrrethodno vei pomenutih dela (Na ntbu pameti, Banket u blitvi itd),
nom", ju2noslovenskom l_ okrenuta slikanju vei osve$ienih i kritidki angaZovanih gradanskih
stvaralastvo Miroslava
konrekstu, il;;;;;
vet kazano, predsravlj.r inclividua, nego se to dogodilo ba5 ovim ostvarenjima,.posveienim sli-
umjetniike nepotpunosti", ]:t_u",M;,;;;;Avna
konstatuje
oznaka gradanskc l<lnju gradanski,,zabludelih" i intelektualno neangaiovanih egzisten-
petrice uuror"ii,ao a o
"
tl:-
najvaznijem programskom
tekstu,,predgovor,podravski
l(erempu h,t cija. eini se, naime, da rezolutnost i transparentnost kritike gradanske
lir-rlture ne stoji ovde u direktnoj srazmeri s uspelo5iu umetniikog
motivima' t<trl"
T"g"l""Siea.. (,:S), p.,birkorr",rom praktiino nr
vreme u koje A.ndrii pj,r" u ist. prikazivanja tipskih predstarmika te kulture, u prvom redu zahvaljujuii
rloi ,,nrrgr,;.;r" Eo;om.,, i dodaje
pomanjkanje da ,,ni_ sugesti'inosti postupaka naratir.'ne/dramske stilizacije, tematsko-rno-
]e artistiike
wemena razlog, Sro to
nije u doZivlj"jl"-Jlstin" Ui"arlrf.rS
jl:.:j,"t" f;"foi" ravno
t ivske orkestracije i imaginatirme konfguracije prikazanoga u najdita-
:!"-"to ito je to wiieme gotici iti antici, rrijim i najoglaSenijim ostvarenjima ovoga pisca.aa
pre2ivjelo r"n..o'r-"'b"-b",
^ego
deno na likvidaciju prij" "fnrffi i.;; ;r::
| rzrazitor<ritiia'
prema kulturi gradanske "i*ri "r-;""tJi"'J*r"r"".-
kq,, _;;;;;.,r"sa Mana, recirr. rnlclcktualnog predstavnika evropskog gradanstva, pa u tom sn-rislu i istide tla on,
- posmatra u povesnom "poh",
rasponu od r"r"ru,lr" clo ,l,rtl<r.rj sve vilheirninske malogradanske konzervativnosti nosi u sebi slrr suvreme-
kao'jc'c XX,"f.i f<.i"2.
,,neclovr5ene,., a to i. ..",u r,,n.,nru"r.e izclrrrl<c
nrr l<onhrziju i poplavu otvorenih kulturnopolitidkih problema" (I-seli I, Sabrana djela
"[rcz s.rrslvc'.g rit''r" ctr'.rko ""i"".ij,'r..,
Fr. ;;.,"1,1., ,
f
Nliroslrrv:r t(rleie - Svezakosamnaesti, Zagreb 1961, str. Zt+)- Nekl tumaii misle da
i l)ili'rs'r, "i,ri
jctrrr.,r' r'ciju sivc ore Miricr.rrr t(' ul)rirvo ov:r) esei ,,krunshi dokaz" ambivalentnog odnosa autora Gospode Glembaje-
'lcl'r - ".,,.,.,,,t,.r,
istarirrrrrc urrrctrrir<c' li/r lrrcrrn ptscv })udenbrokouih (Yidi: lvar-ra Zivandevii-Sekerui, ,,Miroslav Krleia i
';.;r:tr;-': l'rrnr.rs Mrrlr", ,,Z,boniik Matice srpske za slavistiku", br. 52, 1997, str. 255 257).
il I \ Ii.c-t'ju I: JyiocttLtaaucre tueue , str. 7-8 passirn.
l.l Vitli, npr, orlctlc ,,Stilenra krleiiiarra: direktan neupravni g;ovor" i ,,Gospoda
t,ltttrlt,tll,i ili 'f 'r'.rgcdija rnotlcrnog intelclcturlcir" u naSoj knjizi O|,tut1u uogeprrusua,
li' ,rr;',r,1 ltl(l\,. rl'. l()- l.l(1.
 Citlni i tumadeni u ovakvom,
retrospektivnom svetlu
oprrsrr tlv.rju aurora,.Krleiini ccllna
iAndr;;;ri rJni odnosno
'fikciic. (loii, pojavljuju ;; kil;;iirliiu",
"r";i, eseiktilk'
paradigmarski izrez
i',',i.lii;',1J,{iiii|,Iodernistiikosi*Li'*i'ltit' ,"i,,,,,)f,"[,iil;;,
;r1"s1,-"*';;;1,ffiff 1'#.illiTil?:i::U:';ffi
Muzil, Broh, zidi
srifan naiin
pre dr-). ,,"go t*l;
sro';'rJ_ ,r,"t i na svoj karakterr.
- posvetiti n-"tnr".ru rlr"r"""i
batkanskih, bosanskih, tematizaciji (zapadno)
114 snih prilika i/ili individui",f,
i"r"i"f.ffi;;
".""r*il:;;;;il
r"eyu, kotektir,nih pove.
MerovaaoSra HroNtKA KAo PARAZANR
sRPSKE rN;tZnrrNosrt
Iilrornir Brajovit
;ul*a:**y::i':.f{xtTilTd:Ti*ffi
j;o*:ifi
:l;
l((rIlnittvfl
(ll,ntiktr
r.";
"'",p,
"i.
i biografskom
:frHffi ffi ;ffi?jll f ;; *:j I
putu, veisuinrt-", ."r"Jil
nja i oprobataneka od svoya buduia interesova-
An d ri ie vo' x,r #il.;;fr;
docnije
t",ri
"u, ".
racije, na vi$e
$ .{";H;::H:::H ::ffitjj:, :;
kombinovanom,,,horizontalnom..,
"u"*,iJno_,, kontekstu kompa_
I(ao i svaka uopsteno formulisana misao, i Geteova poznata i desto
priTlr:n
naiin svedoa o navodena maksima o tome da hroniku pi$e samo onaj kome je vaZna
""So for,".rro signifikantnom
momentu preteznosti modemistiike sveoburivatnosti sadasnjica moze da se pfivati i tumadi na razlidite nadine. Za bilo koji
partikularno$iu i zasebnoi, i totarnosti nad
od tih nadina da se opredelimo, teZiste tumadenia uvek ie, medutim,
ili
1_"grl.,"t.,og" kulturno _na-
cionalnoga tipa' AIi ono
isto 1"5A""
tako, ,"krJbr se, svedoti biti na sadainjicikao onom diniocu hronidarskog odnosa prema lre-
pomenute univerzalnosti.za i o znaiaiu menu, dogadajima i niihovom sukcesirrnom iezidkom beleZeniu koji
nastajan;. or"g" S,. ie
uslediti, a Sto ie
se upravo iz njenog epohatnog
oraitla n";:;" nesumnjiio nosi ovu jednostarrnu a intrigantnu misao moZda i naj-
razyiti u decenijama koje pojaviti i umetniiki
su p'"a_,il,i"'"" veieg nemaikog knjiiermika svih wemena. Jer to da je zanimalje- z1
sadaln jost,mi1-s-ta-pgpq-dtimeBod:azumere,l9'.zap!3vo-rukovodei-e
naielo hrorid*.t\qg pigl"i?,.p-o pr1y19 do4vljenog kao uronjenog u
pro5losi i min"lgst, otkriva i na svetlo razumevanja iznosi svoigYr*e{t
paradoks u osnovi hronike kao nlr-oiitog knjiZe'rrnog i'anra' Taj para-
ioks fe sid-rZan u din;enici di se oderridni,,glp4,tlz-qgi'.fu9plk3ln9g
izrazapokazule kaq 19[pri-vid3p'buduii da vezanogt za ono'Sto-se
odigraio i desilq, da bi potom bilg- uklopfleng 9 gzu lli siru, lokaL;nv,

1l.i uniu grzaln;u p9ue9;lka9,,PSl d*: ili dogadajno ustroistvo, upuiuje

t"i"oioski koncept u osnovi ovog vida pis ania. Ateleloloikikoncept
"i
uvekpodiva t" rr"ko* aktuelnomr ,,sadasnjem" poimaniu stvari, ili
," p"L naslanja na njega, $to ie reii da je odreden ,,Livim" intere-
sovanjima i isto tako ,,iti-^" interesima, pa je otuda i hfsniia{sb-
tr o bl i d en a .slika' o
t9g1 $!9 -i9 p g\tZt$ klo-i.ef-9g-3!" 119 Prgglg - u

tom smisiu Sto aoUiji ir""ino znadenle, ili znadenia - za one koji
piitr/iitaiu, u stvari proiektovana pred.stava o,.9loT::to igl Wgk-niS
rrrirrulo, alijc nekako povezano g-m-inulf-rnrteZ-e-eiilamusegndJ-rei-u -
nir$cur pamicnju i razumevanfu, i da tako izrazi na$e.vjdenie sv-eta.
 proi{a i iz nellgdnosti tradiciona-ln'og
(
.t nt(tloudt'olko j hronici l<lrtl svojcvr.snor)r, r.cl(.v,1ll1tq6
,r r1,1v1 11 t .rrrrlrivrtlctrtt'to situilrlnjc $to
pr'eglgdn'g g Z4nrov;k9-g
li'rr'rrrt'rrrr sr'Pskc lir.jizcvnosti rl.brr, t., z.ll.gsvt,;i,r .l'rcd I' r,' r r i l< rrl n c'r g narativno g oblika i relat-wno
'roclcrrrrlgrr
li.rz,rrro1i, z,rr.rt'i z.rrnirnati se za jednu dvostrul<o rnodertre kniiZevnosti'
lrar.ackll<sirirrtr i 9s.,lre6u
r t't l<.t koj a bi'
c']' i1',1 ""''"ti-o' T r avniike hr o nike'
1,,,
;r.j,rvtr. Vt'c zrrPrr')anje da neka od istak'utih clell srpsl<c Iirr!ilcvrrlr. I zb or Na n' i'i

sti X X vcl<rr r-r uaslo's ih poJ"aiio"" ,-roie or'aku rriorrir<c r,1rrr,,rr1q ,,, ;;,;), n nriuo; - -oit"
da u.pu iu,i e
" i l:iqid."".::
iinlentcom oan l::)::t::
n.r i ruc, n.t ( auto ) transparentnost pomcnutog paradol<s;r
1,,,ri, t, ;,,,ii
,, r,r,,i'.,, o- obliku m sloJ aroike hr o nike' obia3nliv ie
tktuelizam, koji je u ovom sludaju pak i dodatno orn"Z,-,,., jrlr,,g l,rk., ,,, s v i t tt saieto kazano, i'p'ipo"eauno
\reme travniikih "I(onsuiskih
Aldriievo g romana'
r

redi notorne dinjenice da su modernost i modernizam u cvr..1rskrnl, kako glasi po d'-'u'lorrtta sintagma
tu'Lut i kalendarski *j"t""l
u, .',,,
,,lruhvata relativno kt5;;;;tiosit'
",-r"",
ali i u naiim okvirima, bili u znaiajnoj meri obeleze'i 117
ll6 p orivom za,,zab or avllanj em" znanj a ili p ak ignoris a'j ent'ir*c;rrrskrrrl
s t. r.i s k, g i
;
:':i'I
";;
;il
g; a*"'( r son - la y)'3razliku
o d gotovo- detvg
hronike"' mnogo
seianja.l Posmatrano u tom kontekstu, zanimanje nekirr istrrlirrtrilii r r,st.letnog raspona itiiZ-rqt+)'lis"gtudtke kultura
'aktera izvornog hronikalnog EvroPslG

slpske beletristidke scene za hroniiarski manir i hronil<irlrri rll! I bliZeg obiiajima i manirim,a i literarni Balkan
1,r irrrr'renijeg
Tihomir Brajovia
[,4r ovaroila
koji kritika niie propustila'da
(omirarat vn pripovedanja dobila zaista dimenzije u neku ruku protivslovrrc
r*r r',,.Iusa, iz iega t"d";l"dt;;kfut'k' hronike para:anr 5r Pske
naf uzorniiiprimer kniiZeme
deri tctl knjl2evno!t
dencije koja upuiuje na ,,neuralgidno" mesto nacional.e litcr'.rtrrr e' I n.r1r11vf , da "Na Drini cupriiaje
o nrotiltiftl" tipu teksta se
naibolje ogleda u ovoj
kulture. Pisati hroniku uweme koje ne samo da nije bilo skl.rr. lr'' r Arrtlriceva svest j'ili''
nego - generalnb gledano - ni istorijsko* pri.1.rpp lr r j izi".3 T ome valj
a dodati zapii'unieo transp i
arentno
.ciklidno
1ic1 1,,, r
svoie-
11op$t1,,
hi o nike'koi a i e uokvirena
drugim reiima, znadi bezmalo broditi mimo ili d"kt;;ii" l;jiicvrre l, r'sten
astoi t ornpo'iti 1i-i' *nitt" videne
i "epilogo.m:" ciii su akteri
,,struje" i epohalne ,,matrice". Ali to u isti mah, ako s" joi jctlrr.rrr vrsrrim pripovednim ':;t;i;;;;' dolazak' a onda
i
oswnemo na Geteol'u maksimu, isto tako moie da znadi i pol<rrziv.rI L.rs.rbalije Sto up'io'ii upoit"tioti komentariiu "

takozvanih velikih siia evropske

posebno uobliden i izrazen interes za sada$njicu i njene bitne rrsPckle, .tll;rzak diplomatskih p'Ja'i"""tft"
kao.zdravorazumski rezoneri koii sve
odnosno pfobleme, ko,ji s qdredenih razlogp l,olitike, i tako
se
i.poriva bivaju ,,pat-irrizrr
vani" i utkani u hronidarski sklopljenu,,sliku" proilosti.
"'pti""t"i"
osvetliavaju u izvesnom smislu
samodovolinom
ito ie ispripovedano
l$ay_qlq Ip
"r_qfp-ik hf q nik a p r i me zn avam o n a p r. v ( ) r I r li:'i:'ilil";;J;"*j'
" "' "ii:i;;tt)
ii"'ia nije do zore sorira"'" ,
'1d)
in dividualn a pregnu ia i
to
ry q" g. o ad istorii sku
mestu dela koja po vremenu pisanja i/ilipojavljivanja pripltlirju
";1;"ot'ui"u kolektivnog iskustva' ti-
gornjoj granici onog intervala koji se knjiievnoistorijski .[ritrrrr plomenliivost sa stanovi3ta dugotrajnog g
oznadava kao knjizevnost izmedu dva svetska rata, a to su HrorriLrr ru rrrativno p'-qrrt"$Ce"i
komentiori p rip adnost ovo g Andriievo
zapravo na niegovim "rubovima"
moje uaroii (1938/9) Momiila Naitasiievii a, Kronika pttltttrtti ,'.rrnanahronidarskom Zanru dine
kog groblja (tl+O) Isidore Sekulii iNq Drini tuprija (tb+S) tu. t"ti"et o"3 Sto neki tumaii vide kao
t"-""
v.razitoslmbolidn# akraln t leLnlt za
Andriia.2 A:rdriigva proslavljena knjiga, moida nominalrro ,,n.r j rnu letopisnu, u o"to"l siedni ovekovno -s
z,vo
istide vremenitost doga-
i

qrgb-l9rnglidlija_'u ovom kratko-m nizu jer se danas uglavnonr jc,i ostvareniem a"i'*"!t ""t"itl' "Sto '" iade
vedni i vanvremeni smisao"'a To dei-
noznadno odreduje kao roman - pokatkad, doduie, i kao ,,ronr,rrr rlrria, to se vi5e otkriia njihov riferno..,
hronika" - u svom drugom i treiem izdanju (tO+e ,1947) inrrl. je slvtl g T r qu ni iko j hr o ni ci,me
dutim, rasp o znaj e mo t ek,,p e
,
a'ima iariii skih p rvaka'
naime, podnaslovnu odrednicu ,,Viiegradska hronika., koja cloprr tu p o menutim p t"f Sftt - "pilo Skim koment
" laidko-profanom znadenju redi'
$ta ovakvo terminoloSki-pojmovno, a jednim deror' i znnr"ovski .t to znaii i o i"a"o- ";;;;"t""' je
dogadaia i aktera onime 5to
tr srnislr-r oar"a"rlorii prikur".rlt-t
1 o ton"re vidi vije u uvodnom tekstu, ,,Moclcrnizlrn, rrrotlcrnizrri, rrrgtlt,r.rri
sti... ", naie knjige O|.tu4u noqcptnt3Md,llcolpa4 200-5, cr,p. 7 I2. ctagilctua
BPcra"' y: Hay'#tu cactuauorc
2 U treito drLrgaiijcnl vitlrr i s dnrg.rt'ijirn lcrrrrinoloiliirrr r(.i(.njcr)l ).rrrr'vslir,1, \ .rcobsctl, ',Xponuxa Kao Kral,orteBHa
l)e r'.f
tlnzivlt ptltttctttttirll dclirttit blvili srro sc rr potl.rvljrr ,,llronili.r p.rl.rrr.riliilr rr.rr.rvr" y liyrrtrrt'ririrtc I>tQcpttrLnt u cttttuwflte*a
tU/t'U"Y.:.::.987' crp l08'
rr npen' 6or6a-
lilrjizi: lJrrr)irlrrirr tt utntttlj'tuh(': Atiurtrttt,trtttttrt,ltrlt,Lrotl(,l,t1t1tt,1ttt .t A. (1. Artx.t'tott, I Ioctlrtrrttt ctlrrapt 1tlctc Kil'u'ce,Hocutu' 'A'ur'rurpnje
tt ltt,^tt1!tt I l,t /1,t11y11
lt yt t p 1 1
j 11, lit.or'P.r,1 .1(X)9, c r,lr. S7 I 01,. l()rrrlr, l;c()rl)il1 197'1,elp ll l'
 ono sobom nosi'
Vei i sattr
wemena i onoga Sto da svaka "hro-
inlrr'rt'rrtno ol<olnostima i konstelacijama samoga doba, ali joj isto ili ,,zaokruiivaniu" 3'"9 tgznju' buduii
iz.vorni i'anr pokazui"' ;;;;' savremeni izvor'
t.rl,r r r r.rroi it irrr,spokojno-nadmoinim prepoznavanjem mnogo ptrl,t s iedne'stran":-onu i"
i Ponovljenog,,obrasca" osionog ispoljavanja i iscrpljivart;,r rrika ima dvostruku O"ioaut
'rtlt'rr.l,,
l,t l,,svt'tslic sile i moii, u isti mah najveiim delom uskraiuiu "stl'()tr lffi ;;";".."r,1,ih*l;,';iil::il1'5.'f
h
J:lTili:il::
Ir r or r rloilii poredak i sporost pripovedanja [koii - prim. T. B.] stvrr
stora". Savremena, u oieruino pisanog sve-
,,izvor" (Quelle) 'n1t"niu-lukoie zadobiia aurorirer
r

r. r yr r r t i srr k'neumoljivosti' istorij e, nj ene ireverzibilnosti i kobn og

r
lir., "";;;;,
l*,ilffi 1:fi1'il:'#i:i$'::th.':'il[u*t*i*'
i
l..r r'.r Ii I c rrr" Lr uzornim hronikama evropske kulturne tradicij e'6
Na Drini fuprija se odlikuje ba5 pomenutolr
S clruge strane,
,,slroroidu pripovedanj a" , izkoje na neki nadin sledi i izrazita nalit
Zato ona
naivecoi meri "preraden
ie zaista u e na sasvrlr
kolu up'u* svoiom "preradom"
IB tivna proteZnost ovoga rado ditanog ostvarenja, kao, uostalottt, rctrbeitendeoo^ttll'ngi
osoben, estetski o"rr"'oi;;1;n,
u n. pragmatski neposredan i pravo-
ii:r':';i i:[:'"'
iir

i proteinost drugih dveju odabranih fikcionalnih hronika, Isidorinc i

nutin',uoffi it ;F:iirhiil-*T;iljj il.Til rii

azan lii
Nastasijeviieve, takode posveienih imaginatimom beleZeniu malo
varo5kih prilika u znadajnim vremenskim rasponima, s promer-rlii
s n

i "ip'.', "' ot" 1' ".:f ,,1,: ;l: lT:[ ? rui; n -,,, t
: il *
u
"
t o
i
treba traZt "
u kojemu
virn akterima i s razliditim dogadajnim okolnostima u prwom plarrtr srpskoi t<niizerin3^sfl."'
naracije. Reklo bi se da vei i ovla6an uvid u dogadajni sklop ova tli obrascu u modernoi inai" bi ove dugacke I

s am ov o'": *i"i" o''nou Jdu"'

clela ukazuje na razliku u odnosu na Trqvnitlcu hroniku, buduii clrr 'J a
lil:T,'l: il l: ::il ;J' i,'

sffaribile romani' n
iiil

nijedno od njih ipak nije moguie svesti na zaol<ruLaiu(e prepoznl-

v,rnje (sve)obuhvatnih ,,obrazaca" i ponovljivosti u saietom hro- ;,, n ;; ;i",ff :*: n *l * ;:: i :J ilil :3ii
;
"
te
t
n k
I
a,i j iii

ii
liii
nolo5kom odsedku, kao Sto to biva u poznatoj povesti ,,konsulskilr
vremena". Poput Andriieve,,Vi5egradske hronike", i Hr o nika'mo1,:
):lli:f :::,:llf,"iiil?;4;1{Ti.r::*:i:'f Jtri'i,i!11lii,:g i,ii

;" .' - kn
varoii t I{ronika palanaikog groblja, drugim retima, wemenski manic
ili viSe razvedenim i ekstenzivnim pripovedaniem zaista tgmgtlzujtr
'i: :'-':ffi :';.: ilfJ : il'llf i:ii#
kont'"Jiktlio'
"
u'r i

ier kronika
i
i

i prita'
2e v n o

ir

roda ili forme"' d"dtil;'il"'p"d'?

illil
porninjanu ,,neumoljivost" i neponovliivost istorije, u izvesnom smi-
slu ,,kobne" zaprlkazane aktere upravo zbog nemoguinosti smislo- 'o'le'ni11 "
Ovo razlikovalle PrtpL'v(u"::
:r#j:;i;'l:"*;xl*:'-:l iili$l**
iiil
lil

tvornog ovladavanja njenom ,,amorfno5iu", i stoga u znatnoj meri '" -;^

tniutno hroniiarskog ^Loioi'ie hronidarsko$ "kn1t-
oh"lezie "k iiil

za uasu doslovno' vei

cloiivljene kao ono Sto onespokojava svojom nepoznato$iu, beiiut-
Zevnog roda
'p''nt"tittl!#;;-
ili ;;ba"ipak' 'r'ultitisrsvim ih narativ-
1il

i
no$cu i neumitnoSiu. "iJ":' dt'aiu komplementarn
To, naravno, ne znaii da junaci i pripovedadi triju imenovl. u .lel im ice p'"'^*";t;)""t"^it t'^j: jln:ll fil lili''$| : iiil

r-rih hronika ne pokazuju sklonost prema smisaonom ,,zatvaranjr'r"

rihm d s a'*t "' ; :'';;' ;'i' "'.,
o u
;: iiit

ii*; iru il:li ::,'i,:? ; ii::T fi* rr ll*l* *fi :i:

size no g (ne
d':i ie
iril

.5 /sto, str.312. ;"kr #daino g/ j

iini
)

- ;;i iil'"a'r."i ; i Iiej den ijill

"T;H;;"itjt,l"a"'
;
se
o"-'oi'i' to je -
ttiil
(r lscrpno opisrrjr,rii, komcntlliinii i turnadeii Anclriiev rirrl na dokumcttt;rrttoi ii,J't.i;"Iu pisoei liii
o istonls
i trglrilc istoriotrlt.sl<oj gracli za Lomln, i pri torle metoclitno i rlctlljno uporctltrjrri'i
izvorc ipiiicv z.rlrv.rt pri olllihovlnju lorrancsknih lil<ov.r, scctn icpizotla, Mitlll.rt
;il svojoj uticainoj studiii He-
ii[
Erster Band'ZwetleAuflege'
I'iteraturgeschtc'hte -
iliij
S.rnric z,rlr.ri.r d.r ,,Antlrit'cv trlcrrrt Prco[rrrriirvir poziljnrl,cr)tt qrrtltt" tlcrttotlstl ir.tjtlci tkr S' 213' ,i
7 licrrllc;rikorr Deutschen
wolfg"ng Mohr' Bcrlin lqSS'
rzr..tzilrr ,,119r'.rsirtrilrriiic", i lo l.rl.o ilo ,,poncl<.trl ktrtlrrttittilt glttltt, trl,roicttjt'1t'i *l''li""o.'iti"i't'o' t'.'t
li,rrr,l,.rrzrr;t,;tlrrrr,,rprrljt r,tuntlt,il.t,r'.rzvij.r,liorrrplilirric;i.tstloljtrrrjt rslilizttlelrlrtrl
l ,rttq' g' l'e tt ""'t
:: N. r'""" "'''^;''t t' uyr'tt' o".':r:";#i:tfij'[:tll;':Tli]";:]t" iiil

l,,,1rr rr,r,l1 1 r/\,olt, ,,rs .r.rrrr rzrrrril;.r rr, lirr ltttitt , Itril.l.lrtl,rlrt.r s, tt,tllt,,sli z.lliljrrilirr rt)o lostalr l'(' lii
lr'r'\l()--'t.r|
,,,rtt rAl\r'r'l;(\rr l::":::,:',:,;;..;'-.,d''n.,po'"Jcit'rr')
rl,r1, /r,r14rr'/,rrltt,,tttl,,t ,1r'rlrro,r,lr,rrr, l,ll, l,ttslott;r[,rt'r,,nr'trr'i,l"r li rlrrl,rJ \\r"rl rrtlttilst'i ()7ll'lkc IJFtil"Lil,,,,*,i"",ria Il
,,\,,ilr r/,l.rrlil l,.r \r'il.r rr r,viltrt teksttt'
ttreu.'r
Ll()vrrl|il!( r()nr,lnrl,l()rl.r, l,L,(.!l,tt lt"ttttL, l ll lt,ttlJ,tt.t'ttt! Itttl'ttttltltt,'tttl,rlt', sr'ttl't' i "'tt"'l' iz'lrrrgilr lrtltt llll

I l'rrrr rr'r" ltt rl'rttL

\|tlItttt,t1tlr,,r',rrrrtr1'lrtr,l,rlr,r't1"',r//,/.';.llr1,r,tl')1t),.1r l')')r')()')
 o ,,1)r.illlrlrvnilt),, ili poietnim
,,n

;;i:rl,t:,iit j#;,t*#11rrri"ij,I,Tj:e'?:j::Trllri
poricanja hronidarskog manira, ovu ambivalenciju koja u isti malr
o pri mar'ortr' prigrljuje i odbacuje hronidarski Zanr?
sP. 1'1'11 1 a"srJ"irloi*:;J;
'' r'.r "'ote hroniiarskorr
1 r
eini se da najbolju moguinost zarazjalnjenje pomenute nedo-
rrj,r", .r p1r[1r;p .i o
njegovom ,,r."t"1t:.1:oosJedu,njihovogpojavljiv.r umice i ovoga puta nudi poredenje s izvorno srednjoveko.rmim, reli-

;i I i::ll:'#ff .tf
#: ,1;-#jr 6
iz,rvr$etak.rj,r<"iu,"i';;;fi',,::;ire:rn;;:i:X2;;::,il!;i;,:,
ji : li! ; q l;:f*:, I gijskim shvatanjima omedenim oblikom hronike/letopisa, odrede-
nim nadelnim zapatanjem da ,,jednolik i ograniden izbor dogadaja
o kojima pi5e letopisac istide [... ] 'nevainost' [... ] pojedinainih

1 2 O ; il i II I :: f.._.", dililI;.:"*;,;, *:,*^{!"l:,',#lfil[:

dogadaja sa stanovi3ta vanvremenog smisla egzistencije i istowe-
menu vainost vednoga", iz iega onda sledi i zakljuiak da ,,letopi-
runutar njene knjige
ne obiediniu;"., jrpir"r."i..., " sac teZi da vidi dogadaje s visine njihovog 'vednog'r a ne realnog 121
1"'ou" paktan i zaokruie"n
j,lg"tk" ko'r
'r'|"'l ..-";;;k"1;pJ,t ,,1,r";ro smisla",r3 zato Sto, u krajnjem ishodu, ,,on hoie da pokaZe 'ta5tinu'
r,ry il,""J" ;:;
h1;*:r') *, iti iu *ii;;;u;,ffi sto ima *t'i"i"i'*r"
rtu.,.i
aog"d.;,.,
istorije".ta I(ada govori o nedohvatnoj moguinosti da se ,,pronade
izbezizlaznog tek pravi izlaz" i da se iz ,,oprednosti tokova" dosegne
Evropska
i
kultura
literarni Balkan

iarskom,. ."3].it *.?' ryi, ;"; ti"; #;;" p ri (,,st o

n ?,, h-rslr :
lVnloveroil(a

,iinihi;.'i,i#;:;li;ni;5:nmi:*ru;'il**** jedinstvena i u neku ruku eshatolo3ka,,tiSina Toka" kojivodi u ,,pre-

stanak" wemena, tj. u Spasenje ih pak Otkrovenje kao priZeljkivano,
!a(aZnnr !r|!l(r,
)(niiievnoa

ultimatir,no,,Dogadanje", Nastasijeviiev fikcionalni letopisac, prema

y,i,',:fi ,l; f, :Sif, ffi ,Tl'fix
n s ki ied n o sm ;; ; ; ;:, t,a i e,,1.r
tome, svoj ,,nenagradeni" spisateljski trud nesumnjivo na ultimati-
da "ideinj n,o"ttl' dogadaia""r sto ce rcii
van nadin samerava drevnim uzorima letopisadkogpregnuia koje je
s e do gadaj u u wem ensko", 'li:;;;;':i:::':1''"9Y
r" r, ii]iJlii,i"flflffi zasnovano na poimanju profane povesti prema sakralnim predsta-
svest odrede nog Livlia"
.tt ff [:,ffi
otu ur zdDelZ?v? .
: vama i religioznim shvatanj ima, b ez izuzetka okrenutim prevladava-
"T
,,Hronikom okrstih ova nju svakodnevno-poja'rmoga i konkretno-nerazludivoga, i to tako da
kazi
se ,,u hronici na raznowsne nadine medaju istorijsko i aistorijsko, pri
;ffi :i'J:::i:Ly*1#','#*Tit';i;lit,ilTti;,li
nadovezivanja iemu aistorijsko ima razliiite vidove: pojavljuje se u svim moguiim
pojedinainih naslov.
"llr';;tr."".u;;;;;'Jii:u
pot om o,
je; iz opreinosti
r.'*"
tokova,
o ffi i i:?i ;lT.,ffi 'r:'ffi",::il"xffi
,,,,"" i"r.r'i'""# ir. tr",
f
i
pr elazima izmedu teolo$ki zasnovane metaistorije ( Svetska hronil<a)
i nekritidkog fabuliranja".ls Otuda je njegom ,,izriditu" tvrdnju: ,,Ne,
nije ovo hronika" po svernu sudeii najuputnije razumeti tako kao
izlaznog tek.pravi irt"r, "i"",
oirg.nal ," in; da oznaiava samorazumevanje koje ima u vidu neumitno teleolo3ko
vreme. Ne, nije ovo ;"r""_ i ouu d.u_"] prest:rc.c
hronikl,.,,,, Ifuo u.lsidorinom odstupanje i ,,otpadanje" u odnosu na podrazumevano Zanroysko
odredno tvrdenje, medutim, ;fu;;;r, ni ovo
ne Uri"Ur. izvori$te, ali u isti mah i kao protivslovnu, ali neotklonjir,u vezanost
"r";;;;;i;;#i i zbog 'za njega, buduii da se neprestance i takoreii opsesivno postavlja
;:?;' ,Tilil:J#
i'"',T; T"x:il i:va
n.,r asr o v, H r o n i
k'a-mt o i,, vu roi i, upravo u odnosu prema njemu.r6
, v' o n d,"d n, r< ;
eg., ri

" "
sc krcc'e izltreclu'eposreduof
;" :? :,ll i ffi :;:* Jlil i,l I il ilili_l], lr
tr""i""";. i ist. trrl<o lr crr..srctrlr.e 1 3 [. C. Anxavor, Iloewura cutape pycKe KbwretsHocwu, nav. izdanje, crp. 307 308 t1

() ll,ry,h.rr Wlr P.tssitn.

t""tpi""t""'l .l i.sfo, str. 3 10.
i

,;';1ll:lill (,,,!!,,,'
I

l' ;;i1,,i*",t1!,',,!t1'''r''""'"tt
'ttttt' t tlttttl('\lt lllT
"'1
Ni,,(t,,,1tt,
I5

l6
|lcalle
,,Znrr sc to",
ilkon der Deutschen Literaturgeschichte, p.273.
reii ie, primerice, Nastasijeviiev letopisac sa skru$enirn pouzda-
rl

I I /./,,, '.11 11;11

rrlcrrr rr jcdnoj od prvih priia, ,,kako prevrnu i nasta druga sudi)a; i kako promisao bi
N.rr 1,1,,111.1 Alonr.rrr.ro I l,r, r,rr rrlr,rrrlr,
N

/rl"tr, irt.r li,r,, 't'. tt. l, tc rrc odril zaduso"

(ZOS), dodajuii zatirn i da ,,zna bog ako ljudi ne& i
1,,,rr1,,11 l,) 1,, rt, ,ol tr1'1111,,,,,11,^t tllttt\tt.. ll,rrrrr ( ,r,
I

]irl.rl.r,r'1 . l]. l, n,r tlolrro sc rrslrtclo" (ZOC). wa ilnrgorn mestu on ie se, nrcdutim, I

r',lr',riilr rl.t ,ho;i rlirno v('lu osirrrntliistc, ttrvite ovo: rci jc ko

 r(.(,(. 1)il i rrctircrrr. .tk.
sc li.rit, ,l.r ()v() r)()v()vt.(,'t(.'!lt
,,,,,,,,.L1 lrrtt
;;r,,, 1111t111111i's('rlic prcsrrl,r,r .,.t,:r.t,,j,..'irl,rr,,"",,,.,.r ()virkvtl, svct()vn() silln osvcsno i konr r-ur i trrrrro oclgovorno n a r';r
.lrlrl.,rv, vr.(,r))crir u prikazivirrr,l,, .sr.rlrrr I o losko ( auto) lcgitin-risanje omoguiilo je odgovarajuia interpreta-
dug.,,l.ry.,
,,,,,, ,,,,,..1,,,., ir-,.iri"'.vcsri, lril,r tivnrr zapaianja, po kojima ,,upravo inzistiranjem na opiem zahvatu

:l;,ili j:iilil;:::i$i;f ,1"",,3;:;;:*:JJ*hfi :xl

,.,,r,,. ,,",]:,l:t^.slortac.izvornog
, sl<.
12?.,ir**'rt'x*r#:trf$rffi
j;: stvrrrnosti, gdje je 'glavno lice' romana druStveno bice, ulogapripo-
vjcc{ada u komponiranju priie post4je veoma znaiajna",rs pri demu
hroniiarskog z",,..,Tr.,.rcr.rri
postaje svestan lt,rrr ,,traganje za povijesnim slojevima [... ] povjereno je pripovjedadu
,,ro,r"",otto
varljivosti ir"irii.,.lr'orti
J<i-rlcrrrl,rr
lioji je na granici uloge nekog kronidara", ali ipak,,razlikuje se od kro-
nidara time 3to literarno ostvaruje pojedine Zivotne situacije dajuii
ih tako u samo njima svojstvenom ritmu i atmosferi".te Odluiujuii
tl

iii
I

,.m Ba./c J% k;;;*ja

rnomenat tog laidki zasnovanog i razvijenog hronopisanja predstavlja 123
,,tugu ;;"k-;ff;{1|*1];1ffi J.:;ti:ffilll lrak naratorova empatidnoit,\ u tumadenju Petra Di,adLita shvaiena
. .i ", Nastasijeviiev merinhoria""-."g"r.r,*ii"e|rli,ri'r';;r""., tako kao da ,,pripovedad-hroniiar nastoji da 5to viSe antropomorfi- Evropska kultura
I

I bi se reii'
r'rn'pin'.nu krizu ,"iiou"" rlro*r() z.uje prisustvo Mosta, da njegovu materijalnost obogati ljudskim i
i literarni Balkan
r

{
l\l.r ktva aoa (,
r-?:1"i".r,"i"
r

' I""sri koj.r sr, sirnbolitkim znadenjima u kojima bi i njemu samom [... ] bilo omo- pnr,l2nnr srp!rrl
l

;::ffi:Ti:H;:TflI*ffiI'"r,0,,-"ffii"")ag,eaa,,,,,,,
lne guieno da na proticanje, Zivot i ljude gleda onako kako bi ih gledao
knJiTwno!t ir
l'
no_ovovremenskim. suoienosti s profanim,
rlr)ror.l oZivotvoreni Most".20 i

An dri i eva pro st avlj Tako uspostavljenom shvatanju kao da na ruku idu naratorski- i

O"OrlJ;llt "m, "l " :,V-is rgra dska h ro' i k.r,, komgnlap,]<oji su po pravilu sme5teni na zaw3etke pojedinih pogla- l1

i n u,utiun ogofi
nuto kazivanje o mostu, "!ui"T,!!: ill" i:H*
oa f.oi"*, .,f.r,
imir,xrlll ; vlja i koii hronolo5ki ritam pripovedanja o razliditim lludima i broj-
nim, istorijski, odnosno privatno znaiajnim dogadajima stavljaju
1

cela valovita dolina,

t*"gt.d'rk";- * "a "r""r.;, #i"
f."r"U"-,
lepezirsl. u jedan,,Siri" okvir trajanja, odreden posebnim doZMjajem mosta,
l
l,

upuienom iitaocu ukazujJse, o"tlol,.,onr..,,

rui*", kuo "nro_ koji je, ,,iako smrtan po sebi, liiio na veinost [istakao T. B.], jer mu
i1

vide sakralno, vei laiiki

,"r".""".g f 'o.,,';j"illrk.iyn ,,. je krajbio nedogledan" (St), pa kako su se ,,obnavljali nara$taji
jom' u okviru'kojegn ","Or*rg ""r"d;"ln,a istori i

t" u"l"r"pn, Iludska [ ... ] o" je kao pra$inu stresao sa sebe sve tragove koje su na njemu
postaje smisrotuorno a ue-bo,ansku tuor"ui,.,.,
srediSre pripovedanla ostavljale prolazne ljudske iudi ili potrebe" ( tOf ), i zato ,,mnogo-
*i, f,our"s.",.,-1' t, liii

J ^"r, - brojne i zamaine promene u duhovima i navikama [... ] varoSi kao

ffi ll, [T T: iff :XTl-i i{: : r ; ; 1ll
; ; I 1 l. l.', n g,,,
da suprolazilemimo mostalistakao T. B.] ne dodirujuirga" (t73),
" "; " " ii
n o e u, b i o i
s
;;J":;;;
str
:Ji lffi:i: jer ,,most je i dalje stajao, onakav kakav je oduvek bio sa svojom i

tragu Andrii e-v "., ",,

"

tetom objajn javajuci a^

: i._l,rJ,l?Jtr
": sasekularno-hrorrieurrlr',
fkcio n arni leto p i;ac,- * veditom mlado$iu savr5ene zamisli i dobrih i velikih ljudskih dela"
ili
1r

_iViii" zi,roqa il;;;";a

nfi n i - (ZeS), ukazujuii se uvek iznovakao ,,dist, mlad, i nepromenljiv, ii

vekovna veza*, i'stosa;_!.,di

., rnosta a savrieno lep i ja( jaii od svega $to vreme moZe da donese i ljudi
n:?l1lr#, p,,t" i sudl,ini 'i
i priia o iivotu kasabe "-prl#^
i njenih li,i,,',i,rarrit.r;.r
da smisle i udine" (?2,!
u narastaj" rr]il"
Ova izrazitq'"iiffi, zatrajno3iu i postojano$ig'tako svojstvena
letopisnoj svesti u njenom izvornom vidu sve vreme je, medutim,
ja v.,s,,isa,,, ,,i proieta nasluiivanjem sopstvene provizornosti i iluzornosti. U bez-
'i.:;:
i;i;;il';,flllll,tJ::i;:,;ilt:T", ,,,,,ri,,,ig,,rri,,,r,, g.,
n-ralo svakom pominjanju stabilnosti i dugoveinosti mosta otkriva
i).Er'.r(lcir,''".1,,,,r,''i.r*.,'r,,,,,,,,,'r,;:;:,;;:.,f""":'ttzigttit'tttrr,.,i.|.y,,ii,,.1.r,.rrt.rrr.r i

'
j
rri'111, sc rr.r ri.r1,jjql rr,rt.rr
,, ,,,,,,,,,, ,.,i,,,;:;;,.,,;1,;l::]i.1.1,,.,,,,.:,],1 'r' (;; ,)jrr s,),1
t7
1,,1q1 ,,,
tr,,4,,,,,,,, l,j,l,,'li,l,,;:]'l':,:;:1,';;;j;1,,1,^'scie (2s2)
'".'1"""r n(A'l I llr('AllAl)trlr,l
' rr,,, 1i
ij

( rl). () 10. rir,rr,r l'rr.r, li(..rlr.rA Itl ( iajo Pelei, Poe tika suvremenog jugoslavenskog romana, Zagreb 1966, stt. 82.
ii
l()7(),
I9 /slo, str. .59.
tli

)0 I lrrtslovt srcLla u kamenoj kapiji,Beograd 1983, str. 190.

ti,
 prewaraju se' dosledrro
autorltinom shva-
sc, zirt(), i jilrova prividnost, uslowost i kondicionalnost (,,lzgledulo
n liudskjh gradcvina i naselia' sto po
fc tlrr ce lrcli clrer,'r-ri most [ ... ] ostati [ ... ] nepromenjen i odoleti [ ...
- ]
tanju hronica,,tt"t"n'lilll;;" potresnih istoriia"' zato "kao se survava u neku
li;ro ilo jc uvck odolevao"; ,,smisao i su5tina njegovog postojanja ftrro pravilu, posle dosta ""g;i;t1" 9:g."dtl-11:t,:tiia
tld su l,ili u njegovoj stalnosti" i sl)." Otuda ruienje jednog stub.r ffi;;;;;n . Q7e) u'"""a""'i bereili sasvrm" "'11:i"^iiffi,;jil?:.j;"f
medutim' 1

nrostu r.rrl poietku Prvog svetskog rata i na zawgetku.ov-ogjed!r-s!yc1; metafizika istorile dobiia' ponosnt
pitanja: "?i.tt" srobovi nisu
rros l<n.jiievnog ostvarenja skupa sa zgasnuiem iluzije nedoglednc sadrZano u nizu manie '"tottfttft
t;;;il: i istrebliule"se? zasto :k-"lt:,"-":i
t rrrjnosti ujedno oznadava i simptomatiino gaSenje letopisnog porivrt znaci? zasro nas svet zaito se
i zirrnaha, neizbeZno osendenog ispolinskom siluetom ,,vanwemc- daroviri degenerisu i[ ;;"JirJ'" drugoj.iri treioi generaciji?
nog smisla", simbolidno nagriZenog i nadetog s podetkom uruirr- :r;**,,x'"',:;; :h***,"';;?FT',Th ": ?f,iir: 125
124 vanja gradevine koja ga je u neku ruku oliiavala. e ak ni dinjenicn
* a' o'iioli'i"i''' i"i malo
gtada^t* t:1";^::: _'-'- )
da je epilog romana Na Drini iuprija dat pripovedno fokalizovanhyt varoski, odnosno modernt-
.r""a""t ptvesni nosilac druStvene :;1{:g1;i5:l;'i
t ilronrir Br njovia ,,suiavanjem" perspektive i tadke gledi$ta na vizuru jednog junakl, iokalno i regionalno
'"#'"irgli"f.;a" ishoda i posledica iste *.i","'1i:i:'
te
t
samozvanog i samovlasnog tuvara mosta Alihod2e Muteveliia,.rlq ""trU"z;ipodnosilac
u"lk"na' Im-engvlno kao uoroS' nEi[il]'-"
menja bitno ovakav zakljudak. Sve vreme oscilujuii i kolebajuii sc modernizacij"
"" n'"J;;;"p4"".g g rotiwedno g
izmedu distanciranosti od prikazanog sveta i doiivljajno-empatijskc k';;;
kao ka s ab a,* p "k
;'ko"' t"f, u"o stani3te ovo p

amblema' u koiem ie moguce

involviranosti u njegove poslove, romaneskni hroniiqr * indikativno, staleza postaie
'"k";'i;;;;;;;"i""g
i pri tom dvosmisleno, odnosno ironidno - svoj letopisni afinitet raspoznati"pgo"un"'i;;;;;"""::::H:,':"tlfit|5i,:'iilii
zaprav o mimikrijski saobraZava limitirano-religioznoj svesti j ednog
knj iZer,no g junaka, prib avlj ajuii
oj b eletristidko j tvorevini mak;y
svoj
;;; " *Veliki
l*n :: ;nT; i"; ::'.fi ;:H Ji;J ?i;':i il prisutna'
i'
" " ^r' "
gra-
i

liudskof a'uStuu' veina i svr'rda

nataj, posredan nadin ne5to od one nepovratno izgubljene, ,,van- ie veina forma v^eli kouaroika grobli
a
vremenski", transcendentno orijentisane dimenzije izvorno hroni- dovi su sast avli eni't;: ;;;;;
"trt
f "r"""r'"' malih krugova
iz palanadkih grobalja'
Tamo i tamo imamo mnoiinu
darskog pogleda na stvari.22 vezivali se i istreblii-
su Ziveli' ra'govarali'
Svojevrsno nalidle tog zamaha pronaii iemo u Isidorinoj I{ro- rodaka i poznanlkal koli
p" p-"r"""1"-a' koz odnose i'tod1t"
nici palanaikog groblja, u kgjojj.e _h;oriikalno knjigovo_dstvo- ljudlhlr vali se na naiine k"i;;:';;i ike'
malih kal ibar"," k";;;"; " - "*rtir
t-i leto pisac isi dorine [o o nzbir
tvorevina i n4geqbina zamenjeso melanholidnim kniigol'gdstvor1 mania ili veta palanka'
ft'ti" poiedna
smrti i nestajanja. ,,Groblje je kronika grad4" (IZZ), nedvosmisleno zakJfuduiuii d" "'^;;;;it okviiu' p" i (5i)'
kazuje Isidorin usamljeni hronidar, ,,jer kronika groblja vezuje doga- uskih Zivota o pdt#ko* "tt;;"iuetu" kao i pri-
nu goain" obiavliivania'
daje naroiitim naiinom, po liniji raspleta i tehnici srnrti" (tZO). Osvrnemo u t;;;;;"d*- hronike'
oovedno tuhuut"'-'o vreme
tri pomenute malovaroSke
U docnijem sledu ovog zaista osob_9n9g Sttt_ttpp_is_stlja one,,tajan-
stvene drame i istorije", koje su kod Andriia povezane s pove$iu il ; "
;"" ;;; il; i' t'
"''
ciu
:lT:.', ff T; :iB !l; ;
"
i

ilX$:f, ;ffi il^;:;::,i:':il"'"Ti'ii\;;kogg'oitioi"Visegrad.

svJiiatin' moglo"!Td
bi se
2l C) ovorn aspektu razurnevania Andriievog romanaviie smo pislli u tcltstu pori
ska hronika'
',ti' x'o" oi:i'i )up'iio'svaka na
g
nrslovorn ,Na Drini fuprijaka,o nodernistitkir hronika pll:itraikih nrr'.rvi", u lirrjizi sudbinu p alanaiko-kasab alii sko
()i,uuqu uogepurl.r,ua, Eeorp;r4 200-5, crp. 2OS 227. kazati, kroz protei'no prikazanu
22 ,,lm.t valjtla joS negdc rrirnih lu-ajeva irazunrnilt ljudi hoji zn.rjtr z.t hoili lr.rlor'. rnoie imati sasvim odgovaraiuii
poimovnt sa-
Ako jc Ilot diciro rul(c orl ovc ncstce'ttc l<rrsllrc rr.r I )r'irri, rrije vrljclr o,l t t,loq svt,lr i svt, )3 ,,Sam ternin palanka niti ima niti upozoravaiu tumaii' "jer
t"tpootUi"'
zcrttljcilo jt'poil trclrorrri", rrrisli Alilrotlia n.l silr)r()nr z.rvlit'llig Arrrl;icqypr,, r()1r.y1.r, tlri;rj u prevoclu na neke "u
i"#il;;.-i""o srodno znadenie' a ne mo-
itn to*n' p-'n'in"'kleinstadt\maittsamo
pocrrlir.tjttt'i z.tliljrrilionr il.t .,Sve ntoit lrili. Ali;r'rllro rrr'r1o7r.: lt rlrrzt lrrti rl,r i1 l,1svt, izrrrzi lirrtr srr -small
(Gordana Daia Duhadek'
i z.tttvt li rrt'sl.rli vciliilr i tttutttlt,t,lrricvrrilr Ilrrtlr lio;i rl z.r lrrr);rr llrrlr.rrr lrrrrlrz,rlr tr,rlrrc rrtrsiti svc
'.,,r"1"rr.",
.rc satrri.aje ,.:il;il;t;"i-^ior.ipoiorko"
'rr
1,t,r,lr'\tlt(,,1.rI'rz,rrrl1,rl,rl,rlr'1,.,,rriovr'1.rr,rnlol/t\'(()l.rli,, rl',rlJ, \.r,1lrrrr;rlrrrr'.,t,r1,r, l'r,1,rrsp,rt;.rl<c",,',;;;;;;;;;;i1oa't''opao*e:novaiitanja"FilosoJrjepa'
Bcogntl 2008' str' 92)'
lt""tl""l"""''l'l' tl"ttf t)akovii''
lolrrztt,t,rl,',1,r,,r1,,'rl.rllrrl'.rvlr,.r.,rlrlrrnr.,l.rlr,,,r',rll.r lr,n,rrr,.,,l'rlr'(i,r,) /ilr/'r"' Iirlr/i)r,ii'i'
"'n'
 .svt'l.r u slv,rlr
Ir.lP1rycrh ju o iiroko slrv.r.,t,rr
rnulu( (' plcrttc pnrtlui.rlv:t ovll<o sctrc l<rtlz svct pal:rnke, iZf_AZa.'u,gjg._i
;:;: :il l' ;;. : I lr j ;l,i
iliunji:li lif li;,illi::r:lil ii :[l tS rr,'rrllt'rrjc slt svojorn prrlpiq;cu"."' lz ovoga proiztlazi i glavna unu--
u"*r Ir ,r',rry;r t crrzija rr.rllovarcl$ko-palirnatkog sveta, ,,zaverenog trajanju

"::
Iil*i:";':l' "'li'.i";: ;,;'"';:'l ;:lil i:';;, :,:l:,H
:]; :ll.i | |s one striruc vrcmena" i sklonog,,zaboravu istorije" s ove strane

*::il1
jh*jr*fr \' r {' r r gl s istorn tom lstgrijom nepJestlno suodava, trajng
r('rril, l<ojc i

lii
:*i,i,:!iil:T;rr::'i,;r,xf
moga gradanstva kltl
:x*,fr
ltjcgrvrg ,,,r,tttii[ l,,r ,,nt.spol<ojavajuii i suiiinski ga dingc! nep.qs!-o-j4p!4. Otuda se
nosioca
r.rog rtrrrlrttttrolkd hronika, svejedno je Ii oznadena kao ,,hronika varoii",
l,i

26
=
,1. rorril<.r prlanatkog groblja" ili ,,hronika (viSegradske) kasabe", u
ooiu"n tri zap'ic'.r .s, vn r enf i11
1
-"r3,.fiil,il ?:;,ffi:l#?l: r .,rrrrslrr rrlcrrpr.ro-izraZajne,,etikete" i oblikotvorne,,matrice" u koju
go dina
" ",r .,1 q*,[ p,._a3;:iffi H ffi: *, j]:, l;, I lll-: I'r lrilo rrroguic smestiti pomenuta dela, kako je vei i nagove3teno, 127 iil

r'|homi'r Erajovic tematizuju

ruabi"u ou.oskr-prr""*r.rg il; :, ::
rrl,.rzrrje rr isti mah i kao sasvim naroditi izdanakletopisnog tanrai
t,, r.rr.Lr,ri,iri,;:J.:,|;';,t'f ,rii
'"",!:':".i::tr stavlja vi$e odpuke r.r-oa"lr,i*
iini-r", ,r;;,* :i,,,i;.1 tr..rrrlr6l1p l'.r,' r1i1'g1yy intplicitni osporavatelj. Evropska
i
kultura
literarni Balkan
tll
ustroj eno pripovedanj l'oirrvilrr se, rnoZda prvi put i gotovo usputno, na samom podetku Malovdroika 1r
e da, e p odes""
tgg g_v_q!a u_ us-'etus "k;;.;
duhom ;r;,i,r;l;r,,,. r' uu I'r, rilog stoleda, u vreme zadetka modernizma kod nas, u knjigama
hronika kao
paraZanr 5rp5ke
,j
l

-oderrr"r,, a,rri"irrrr *1,.to,,t.r,t,= knli2evnosU

l, \/,r'(lq jcvundelja (tS99 ), Boi,jiljudi (tlOZ) i, posebno, Stari dqni
;f-:1ff:il:iil?:i??fi*i: ;:: *"'"r'r" r'l'"'l''l "'' t"' r ( l{)().1) l}ore Stankoviia, tom nizu pripovedaka iiji ,,glavni junak"
I

tt'i i"'"' o" ffi ;i'ilt"

"'it 1 ,'j''

,1i:*:[:" "
o'#: li : :; i I];l : l' I l: ;
; ; l, /,rl)r'ilvo ,,prosta, mala varo5ica, opkoljena vinogradima i brdima
| ... . I lirri'c pola seoske, pola varo5ke [... ] das nove, sve po planu,
ll

i::irunm:;*il;
rl

""'""i:.i"fL*lr i ,r,, \l.u'(., turske [ ... ] te stoje kao neke trupine",zT a povodom kojeg rl

,njegov. medutim, j!ste a" f, ir_ B r,,,uh ,' ,' I r.ri lsitlora Sekulii, po logici stvaraladke empatije i saZivljavanja,
il
i

i svetskog duh", r."; "a" ;f "_""rf.rg,r,l..u,, i,,",,,,,,, l, v,rl;,1.r, v.rrilrrjuii kljuine momente iz svoje sopstvene Kr onike, dece-
,a.",1r_o,uor.,i,i,:,
*tilfiH-
r

u"ti n.,.l,,rrrrr rr,,rn,r poslc pisati u eseju pod nazivom ,,Bore Stankoviia vilajet":
ui'"ir""lr 'i*'u,
,.i" illX,iJ?r'i,T,'#'!:'::n" i"i r uut, ,,'rto sitrr ij.r |rrlandica, to je Zivot u njoi vi3e nipet. Svako je u svaiiioj
tii

lulo'
duhu pulur.ke negde je d" "o''nnu"'t iii
u tome: P*'lrrrsr,rvld l, rr,'r korn(ijir, prijatelj, i tihi otrov. Danju i noiu neito gmiZe, klokie
o'^oll".tt
:':::'li.:ius" """
r r a"''"il"'# i:,:?,i"" i lj' ;.1l1::l'Jli
I r i,r p r f 1, ; pli uritivne snage brekte; iivot je uvek pun i gotov kao kur-
1
i'

;:: l, ; :I ,,rrr r, A svugrlc po svetu je palanadki dvor i guZva! Ilgiyedi grad

ie, qd

""o,r,*u*,Tnli[_d_la:'"e?]::T*,;lffiilt jHl+j
patrijarhalno-pt"*""rkog--"n-t"iiiioip.*ro.i,.,ro,rc'risrit,rtilr
l,,rl,rrr.rlirr srrz,clan. Zata su palanke i sela i tako slidni i tako razliditi. i1,
',v,rli.r p.rLrrrl<ir ponaosob vi5e razlidita u samoj sebi nego slidna drugi-
'li,-".",,y r*rr r r r.r." "' l{t'l<lo lri se da se ba5 u ovom izboru po spisateljskom srodstm,

H.*nil*e;-;;il;ffi
a i J,,: * ),,,?5;,11',:,il
u
gu'1.
zi, is t,r s c, r' r,g
i".' o i,i i 1,.,,,,,, u,,,
r. r, I ss ,,,lrrosno tr sl<lonclsti da se malovaro$ki/palanadki mentalitet vidi kao
ii

" i:l I i?; ::l " ",

cprilt v:t
r rrr vt'r'z,rrlrro filrrnativan, jasno razaznaju i kljudna svojstva malovaro-
r
,"]
svetskoistort;rr.tn pron-,""J;#* ::nlu,' t'r rti;t r,r Bh,l h rr h, ,,l, lrrrrrrilic l<rro provizornog i nesta(bi)lnog ali i te kako relevantnog
mena.., zato i. r ',rlirrrlilirrtivrrog y'.irnra srpske knjiZevnosti u doba modernizma.
s,ran e -,' ;?J :, ;,'"Tiri*fff ;H ly ilil
palanke, koji I i :,llr
: i;' S v o i r r s I i l< :ur j c m sarnoduvarnog i tvrdokornog patrij arhalnog
i r

produZr*"o.t,ii.i,"ili :
r rl r r t.r I i ( et u i pri gtrleno-melanholidnog sentimenta, otpornog na

niji" svedoii o tonre a.',.,,.r,r,r.j.,',;,;; pl",r.,nrti

r

svcr rr,,1,:g,,u,,;,,;,,,
.,",, l,lcrrrc rr tlt,li,r.lt,rr, r,,, .r,,
'r, l,/rr,',lr lO.l.
,,'l'rcii Progrrrrr.,, lct() 1969, ( r.[rroilrrlr, ('trtrtItt
1!
.lS /r/o, slr. JS(r.
str.. lS5 .lS(r. li,r1'11q 1.111 .r1111111 liottcju,t'y11u, tPcltc u:r1an,c, Cir6pirlrir 4e-
!r ril,rr.r ill)il.r,illrrl).)l(rrrroP,r,1 ( rrrjrrotrttlt, lit'0r'1l16 l9U0,cTp. llt6.
't: / /,' ,.tr lli
 l.:'l:;ll.,].].i,::;l;:;i;ifi:]l;pt.r7i.trrrtll|(.lltt.
nclit-tt'ri'itt
lirrmc, ili u strukturi i kornpoziciji tog proslavljenog ostvarenja ipal<
tttlttt,,tt ttr,t,tl'ttlrt'o!t,r; tr[)r'.rv() slrttkltt
r;,,;-:j::"1:.|l "t postoji odludujuia prevaga pomenutogr sukcesi''rno-hronoloSkog i
v i i,,;;,;#:::;+1xiljl{;:l$;i*ilI tck postupno-progresir.nog,,nivoa konceptualizacije", koji doprinosi
rrrlr,rrrt,g,
[,lcrrrcnskogr""aptl_"nrt o*)"n. u vrelrrerrirnir l<oj,r rrr
lliij;l; n j e r ro j doZivlj ajno-ditaladkoj,,atomizaciji" i,,fragmentarizaciji" do
t lt rr r.s i l.r rrczaparn
ien tLtrnoto1ru, nivoa ,,labavo" objedinjenog niza pripovesti i novela (o Fati Avda-
Ir.l( i()nillne i opSte
istorije, stavljajuci ,j
,_uf
^r;;, arg"a";;; , ;;:;J.,i;;. ginoj, Corkanu, Milanu Glasindaninu, Lotiki, AlihodZi itd.), Sto tek
tl.tad .epoz""," ,il"q:,1rrU"rySi.i, "
,,veliJ<e,. aktcr.c pr t,tl
gravitiraju istom simbolidko-smislotvornom sredi$tu u,,liku" mosta,
. J' Srrr,t, dana,
k r u i' kao svoiewsnog' itiiak N,.,,r,/,,
t28 romansirino rizvijenog i orkestrirarrog
tr.vr
ne doseiuii sasyim do dimenzija i granica konvencionalno shvaiene
,,velike" forme na tragu realistidkog i/ili istorijskog romana XIX veka,
;;';^r':;?:ff::::,s-t'i:t,::;i;";;;il;rGonikepatanaiiog,r,, okrenutog prikazivanju znadajnih dogadaja, karakternih tipova i sta- 129
Tihomir Bra.jovia

t(0ilr1)ar
ativf
dcntitrtl
, :::!#;:;i'T:::ii:':,1,::3;:T:ffilli:?ffi
rotvorenosti, izmedu doTu."g,
,r.rrrog.r,"rog
:**ll,; leZa u njihovom povesno-konkretizovanom kretanjur a ne slikanju jed-
nog umnogome ,,konzervisanog. mentaliteta i stanja svesti u susretu Evropska kultura
i ngv.-g& te n.rjz1{" s onim 5to ga isku5ava i dovodi u pitanje?
i literarni Balkan

;;:.JJJir,,T:T:l -_*a, izmedu r.iutr.og Jurir.; Ma ovdftra(a

r..r, p;J,].,, hron e k.lo l

Verujemo da nije moguie dati sasvim jednoznadne odgovore

,ui*"r."jio"al";*TfiX_#ff ::ffi l(rtr/evn0st

,:,,Iiilill:,n;lll;l na ova pitanja. Ovaj vid hronikalne naracije koji smo prepoznali
titl

strukturalnom, ali isto tako i u,a"rirSf.l_znatenju kao malouqroiku hroniku odista, reklo bi se, postoji ponajpre kao
Da Ii su Nastasiievii *u reti.
uron,ioi'r]iirinu para2.anr, a to po_draqumgva _o{,sustvg dyrste i stabilne ianrovske
pojedrnacnrhpripo'lduku zbirrie l{ronikatek
i ne$to vi$e oj ton., o',"
r;;;;;;;;;, r
znacen,u te reti, ili su i1,1ti
,,.!k9", u znaienju teorijski savremenog razlikovanja opsega pripo- l

j;T,T:ilff
"*;;,::::,:ll::'r
r,"'r,",1il";,;:il",::,","li,,i,fi
vedanja, i neprestano izmicanje i prekoraienje zami5ljenih ili pret-
jf j postavljenih granica forme ili oblika. U tom smislu, malovaroikq
pukog zbira novela ili pripo""a"f.", fr ',::,,",:,f
:
prrUf*Jrru ,*, statusu veie hronika bi zapravo mogla da bude prihvaiena ikao sablasni y',anr
ar,*.:,J"
Ii to.onaj neophodni,*"#;;ffi prozrc svoje vrste, a to znadi kao sturukturalno neuhvatljiv oblik koji je
noloske o'.g"nrr".iy" Jogadaja ;
znaienju relativno slozenog
r''r..".plr"#T:i?jff.,T,,fi :lil svoje obrise pokazao u nekim od najznaiajnijih ostvarenja moderne
i *".";:h srpske knjiZevnosti, a opet, nigde se nije uobliiio do kraja, potpuno
*"" ."-^ ;;;; rj

koj i ima,; y#:(ff

a koji ie povezan
nog nastajanja i narastanja,
".ry* ", " *, ;'#-fi ;T 3:ff
s pnkazivanjem
"r;;,k";;snice kroz hrorriku .ic-
i nedvosmisleno u odnosu na uobidajena ianrovska shvatanja, da bi
1}fif se ustalio kao takav, postav5i manje ili vi5e prihvaiena spisateljska
,,norma" ili bar standardno kori5iena moguinost kod veieg broja
I

Ii, s druge strane, Andriieva

odn-osno ,"ri";ur.,;., (;t;;;0",,i,^ pisaca, uklluduluil i opona5etelje i epigone, ne samo njegove ,,osni-
,,ViS"g."drk;Tro,rit zaista a
sawemenom znaieniu
reii, sa r.,,j; (""t;;islvim",,
romr' u vade" i nastavljade.30
koje podrazu-".,," mogucnostirl.r
-.,a".n;;##iJll" ponn;viie prorcjskc
U samom sredi$tu tog oblikotvornog kolebanja 5to prevas- j

hodno obuhvata prr.r polovinu XX veka, vreme - dakle - koje je

ff-,"J::#:,|"",'.:l'j:-.1"'ll: :'1"9"9ima i pramclcdi,nx ncso o s.r

30 Bez mnogo ustezanja, iako uz izvesna oglanidenja, medu ove pisce moguie je
I

ro,,,..",.""J!.;;ff":J;"',J;:.i[:,j,ff,;,::]'; ,,.,r.,t,]r ,., s.r.r.r11 'ji,,., 111i1,1ri11 uvrstiti i autore kao Sto je, primerice, Simo Matau:li, u prvom redu zbog pripovesti
I

stavljajuiipotoln,krozceloorronn,rl..J;^ '. , scutlolctopistroglnnlrir.t,

.r-.. r rru
,,Novi svijet u starorn Rozopeku" (1892), kola predstavlia svojevrsnu povest susreta

:;iiiliil:;ll,:l;lji);:;liif:;;;;, ;:';";.;''lii:;;il.1i:;'l';;;;l:;;i;'lil palani.ril<og mentaliteta i modernog doba i u kojoj se i izrekom govori o fiktirrrorn
p*rtl11)"tt"* izti'trtli ll,i:; .,rozopcikorr ljetopisri'. Neito slidno moglo bi da vati i za Stevana Sremca, satirit-
ll

,,Niih.vlr je kac,.r 6il.r slirr.r. t vtrlttt'lttt ltt.rril<c srrrrrt.r,.r.rii:

I tttt,', jc v;tt'rti ',., rro hurnoristitkog slikara mentaliteta slpskog sela i varo$i, dija prozna osh/alenia na
Itt';v,t krrt',r hil.r r.. (,,.,.,
,,,,,,,,1,1'i.i1ll'1" "'t l1rf1'l'1 t't'st'rr.rti, ,;, ;" ;;;; llrritlrroj rclrrciji pripovest - rornan (Iukoua slava,1895; -lz knjiga starostavnih,7903l
l,rr;rrrt,'r.r, r,,,,,,,,r,,t,,,"',rr"l)'llzl)loltl)l,iziil'r",.'ild.(11,t,1,,,,,^r,,,,,.,,,,,r,,.,n,.].,
rlil rl)(.ll.r, li|orlr.lA l(),9(), ,/.ont /lunlirorLt, l9t)7) irnalu i r-reke rudimentarne elemente letopisno-hronidarskog
r r1r..,,)
rrr.rrrir.r i i.rnlr.
illl/
 liian ocluQs
obtlcltt pokazuic ovil! tlrrbolco
i rr l.,rrrtll.rtr sor ij,rlrro-politii'l<rc, tltlttostto l<rrlttrtttc istolijc sr'p,,[119 n.r sv()ln tcl<stttrrlttotlr moga ocr '
ipigtuftL" Posvete "seni
It't.'iscrr. Nrt srrrn.t';;;k;
f l1"s'! * i:: -?1lilffJ,ffi l3#
tlrrr,,lr',r olrt'lt'z.t'rro Pojrrvom nrodcnrizuitr('ilr tcrrtlcrrcijl i le rtlir t;rrrrr
rr,r rr;rlr, rr.rl,rzi sc ligu:tJrkciona.lnoghroniitru ili urtilicijclttogltltltl .r t c w s r c d n o o' "'.'
r
u..
"i'i " se u i":"t'rtt*:;i;^;;;; f I
.r,,1. Upr,rv()()n jconapripovedh-rainstattc:rr-riijcrrrol<riljtr scttslv,r ,
'.,a'.* "i;1ru;[:
svet'r", autor-letopisac mladoiiu
.:t g"tl;
rrr;r' n.rgovcitcno ,,izneveravanje" Zanrovskil-r ureclrt i tttitttit':t, .t lirrl,l
r r.r s s vtlj i nr verbalnim manifestacijama i konfigu raci jrtttt rt rt.t v,,, l l

tf .r ptrrrrcrrute izdanke malova;roike hronike posmatramo [riv.rjrrr'i

,,,
t*ii: ;;## l::,H
j:1ru,1:;",n;:il:1i[[ili{j3li:tliu*i*;r;
ncocllutni oko toga imamo li pred sobom tek vence trhrri-rnilr pri :':* ono $to po
svetlom senii sve 1
pclvedaka ili pak romane u nastajanju, odnosno oko togir itttrrtno ll ,"',", itft,"tm ;ilHil'i'^"i.'u'- 31
130 posla s romanom u punom znadenju redi, ili pak s romanoltt ,,u l.ts kr.ri kniige, kada se,;:il;;';;"di'niil
sa posledniim
paragrahma'
iino imenui t "Oo''"ii;'
tiitttL"ttft"'
padanju" na ,,epizodne naracijie" svoje wste, sloiene hronoloil<irrr
P1"",q"bi'::1:1:LilI1T:l;f
I

r o, posto produ
g'a';:'
I ilrotrrir Brajovia

11r I ra.rL lni

(icalrtcir
redom i medusobno skopdane povezano5iu vremena i mestrr rlog,t
danja, a tek katkad i lidnostima aktera. Podev od nostalgidno-sct nog
*;:i*r:8lli: i:-:'lili?i,:*1**,?J*rum*U:l
i' i
il:t** ::'**

glasa pripovedada u Stankoviievim Starim danima,3t tako vairrog osta sam" -"'";;;;;"iiiiuo
za ukupno razumevanie ove knjige,f kcionalni letopisci"u delinr,r tr ;il;;;'l-'t"eni "koniiar " ,,u t'"t'uo*
odfeku Stankoviceve P;;,';;;;"o su sletali
kojima govorimo nis-u, naime, poput njihovih dalekih prethocLril<,,t l<ao u svojevrsnom
iz srednjovekovnih hronika gradova i naselja, bogobojaZljivo.suztlt'
:il*' *:tl:il.: ff :k jitl ::r"
:iliJ] i'3.Ui t "'x
l{ronika'rewo ;
iani i s.amozatajno povuieni u stranu, doslo-mo kazano na margirrrr
po
se sretovi sljive *:J;; ii'jl r*roi'ido'irlu
u odnosu na ono o demu kazuju, vei su uvek manje-viSe prisutLri
i lidni, bivajuii na rubu prikazanog sveta, odnosno afektivno ili bise,osim"dr,q"i";;#F;:r::'l'"T[",i't1l::ffi
natin stiie ner
:'; t
komentatorski, ako vei nisu i doslovno akterski upleteni u svct.i u"t*J tn"ft na diskretan
dogadaje o kojima se pripoveda. Na taj nadin i sam ditaladki prijcnr il,tjiffi:.Norevlne'
::lj *t]*-'--;]--*,^
nnn ^."oove.teno
;tr"::l'"ll:u'*:_:*
:d- rrE LrN
J;' ;;;;;l
osmi5liene ie, s druge
biva preveden u podruije interferencije i pretapanja, tako karaktc- ;
:l'-,}is.""H' i lX ll,il'i
i

ristiino za ovaj su3tinski provizoran obli( buduii da se naratorskir r o p e r s o n at " :

";'
ii;i N astas ii evii a ve i
: "-tT l::; i^ n"^*'boze"' u
"

empatiinost i senzibilizovanost - nesumnjivo moderna po odsustvu ,t, zaf'5'Ji{^til""Oi^",'

"""i zatim i potcrtano ut9-dnil "
disiince premi prikazanome - ovde pojavljuje kao dvosmisleni stil- t"-Si;, a dragi zemljaci' vise'
kojem lidno t"d'k""#ti";po;t
-trtt "'Prostite'
sko-retorski prostor ,,komunikacije" izmedu onih koji su ,,unutrrr'i
i onih koji su ,,spolja", LZmCdpprqS,i_o-S!r_i qada$nissli veTanosti zr
staro i vezanosti za novo.
s am i a ovo
ne so

utreiemlicu: "osl [*j]

sio oa'u*o'g '"be
]l**j;:;:Uffi'I"i';li#X;
na svagda
'l)^lr
Iako ji na prvi pogled moida i najbliZa tradicijski ustorojenoj iutania; d"s" *t;;;;;;utl' kao interpetativni srogan
( z0z). on" ,"t",'if,;;;;;t;1
qo'l:zi ige koii se
f-o.-t pflpqygdqg ,zbirke, dak i Isidorina Kronika palanaikqg grobljry N"stasiieviceve knf
ti"iijrt"
i svih preost'r'r-' i]il"t*f'rt etape autoegzegeze
pn-
odista mogu iit"u svoiewsneilt "razvoine"
3l ,,Aho ikada srce zaboli, du(a se razdraga i slatka tugl obttznre cluiu", ua sitttp-
tomatidno ambivalentan nadin kazuie Stankoviiev pripovedad ni silrl.rolrl poi'ctlitr
knjige, ,,to.je pri uspornenama na proilost, minule daIre, roclno nrcsto, tlrugovc iz rlc
p.
" "i
*
"
i, n, -; r u* Jrifa:Qg;
t"J::i#[ili'J';;;"nivaizkoieg;:^71:;]::,:;',$iil'G"'.'ou
*'"l.1-tj,il,
hi nike' oblikuiu
tinistvx... Or-re, koji su por.nr1i, spomin)c$ s poboi,noidu i poitoviu jcrn, it onc, ko ji sLt
joi iivi, glodai iuclor.n klko su sc pronrcnili" ( 123); ,,Alitlost.tl Nlitr ovol", pitil sc ttn u sw ari' a*' z*l'Ji
;;;;s;" 1 1i' " i gtudu' tradicionalnog i
tt" o

p.tli rr nrrslovltoj priii, ltotlcnhrriirrdi sltorojcvii'lic rt.rvilic ,,ttovilt g.tztl.t", gtttovtt s irt
ciotr:rlnttpou""-'ui"a"it" nl razmeii '"tu autoriteta
tliqrr.rrijorrr i rr isli rrr.rlr s rroslllgijorn rloti.tjtrci: ,.Svc jc ovo l.tlio sirrrvo, trrsnrt! Nt'r'tt ;"""t""'"p'Ikotttovenih
Io... Sl.rro, sl.tlo rrri rl,rjlc! ()rro ito lrriliit'rr.r srrlr lrosiljrrli r ilo s.rtl,r l.rlio sl.rllio l,.rrl.r.
ttt.tlct'trog'1"b"''il;il""ti"t sopstvene svesti, nien ambivalentan
jt'srrr" ( ll'ifi).
l'.rrl.r i rirt;r', rirt ist.tl.lrrr. tcrnetizuie i dramu
 n(.r,r/r(,iiv.,.r,r,,",,1::lclitrvrrog.llrsroj,rnj,r
l.i;,,,;,,j,i,, iz [.r_rJr,! !E
i '.1 ,,rtltltlo lllcst()" plo[rlcrtt.ttit'
rl, lelrrrili.tr i stlrrlitttt'tt s,ttttc ttat'ltcijc,

I :;; :l. i,l : :;:;,

;l li ll,li :l:" I .il,'
i, rt,, il;
f ; ill Hii,lji |iffi rro rrt'lrrrstrtjrrrrog intrt'rr ttalot,arolkc ltronikc tr gcttoltlil<tltrl okvit'tt

,, ; .,li J;J;lij, i::ff:"?l .fii,;j.::ll,l::: ;;:,ilh

:
, n ro.lcrrrc srpskc l<njiZevnosti. Naslanjajuii se, hotimice ili spontiu.ro,

n.r ()llo ito dini izraiajno-spoznajnu osnotu izvornih vidova hroni-

usle z.rn j.r^t.louretne:
,,Zato svi mi otuda ncki ntir.nosirrr ;,::ll;j
:;;::
"'^"'rvruu<rrrcl(lll'lll'trositttortttt'rrrir',f ,.rrslic naracije, a to je svojevrsno ,,dilalektidko jedinstvo" lidnosti
duii" (212).
r z.r jcc{nice u sarrrom gestu spisatellski filtriranog beleZenia doga-
Upravo ovalu unutraSnju pustolovi'u,,distirn ,l.r j.r od opiteg zna(aja, sa svim onim Sto ide uz to, autori ostvare-
ci ru rr.
32
it lt.r
1 *:;L:?:f i:',jffi** "#qfi'.Hril[:;. r I I lr rri.r koja je moguie podvesti pod opisni naziv malouaroike hronike
u stvari omeduju jedan pomalo skrajnut, atipiian prostor moder-
rnom,re,ayov;i
uprkos prirdu neutralno-sveznajuccg ],1 ;:, r r istidkog doZivljaja sveta, usmeravajuii narativno interesovanje s 133
ffHl"Il]":rator, ivr.t,rrrr,,
rrrate povlaiiene teme ep1n-qipgv4nog subjekta ka problematici

:t I m dd*l*itr"' ;nx:*i;^;[i* i'l ; :il

j j rr jegove odgovornosti prema socijalnom, kulturnom i povesnom

trkruZenju. Ibez obzira na to koliko duboko se vraiaju u pro$lost,

EvropslG l<ultura
i literarni Balkan
fln ovar0il(t

i,.'"
i]il,'':;;'"u'
13 ry ;" ;':"' i# ;i:':T[: ;;:)ii;;';, ;;
::
l<njiZevni tvorci ovih dela zapravo uvek idu za onom geteovskom
nri$lju o vainosti sada5njice, stavljajuii u prvi plan pripovedanja ten-
iraia2aIr ! p\ii,

sav taj
dff.'.;Ji:,1ili]';:,:11:,f3 ^:,;:;;;il"':, ri r'; z.iju izmedu komunitarno-plemenskih i individualno-solipsistidkih

;'"'.'"H'Ii.Yi*,," i:1fr/1iliff fi'*::r:l.li1li; poriva i interesa, karakteristidnu za neke zapadnobalkanske kulture,

poput srpske, u vreme koie je u zapadnoevropskom kontekstu bilo
negde u svetu, oni uftoliko bi ponekad se
i'j.rvilr
ili nisu dopl.ul;trA oznadeno drugadijim vidovima napetosti, pre sYega onim koii su se
in rra zu m r ji vi "
r z+ i1,.. l-, J":J iJ,1i ticili problema harmonizacije subjektivnih interesa i instanci unutar
negde dareko u svetu {q l:;k:,#: :;! fl, ;ll i:,1 I
tg'" k.Jr."
r.- rr;;; # i:;^l^sucJr,i,;r
i, liberalno emancipovanih zajednica savremenog tipa.
'"
';if;::^i!;:;::i:l.H:Li*""r"ls';**illi,,u,;.,,,,, IGatak osvrt na ju2noslovenski kontekst baca moZda jasnije
napudtan j a retorske svetlo na ovu pojavu. Poslednje decenije XIX i prve decenije XX
tra I n osti,,,rur run;u'i zijc
ii""-; ;;:"* u
i
veka i u druge dve vodeie knjiZevnostiJuinih Slovena, hrvatskoj i
I
r r c rr

kao i u sruia,u
;;#:l??;:.:"inl:l*liiij:
r,,a",*,g,r, slovenadkoj, donele su, naime, udestalo bavlienje problematikom
p ravil u odrede na
oi" # ;r:il; ;;::fi l:
kulturne i politidkoistorijske tranzicije iz ruralno-patrijarhalnog u
"r",.il;;;;i;
identifiku.i" .,".",*"
; ffi
:,0 u
;
urbano-liberalno dru5tveno ustrojstvo. Pomenuta tendencija nije,
#,ihi",l#sna "hj"k"," i11,,,"r,,o,,, medutim, u ovim dvema knjiZevnostima dala autore ili iztazila

f; **ixfu :i#,:ffi t#;:ffi :ilffi*l;i"x*ili ostvarenja koja bi u svom tematskom sredi6tu imala malovaro$ki
svet i njemu primerenu predstavljadku optikg karaketristidnu za srp-
svet i utoliko je indikativnije "stranih" glediit:r
ovo je rod'o-kom '.r sku knjiievnost istog interwala. Tako, primeta radi, hrvatski pisac
svesti upravo, "r,1,T,9.i^tl]n' u rr t:r rr rc
-"dup.o;;;;"#?"vt'Jtvan I(saver Sandor Dalski, diji pripovedni senzibilitet svojim i'alomza
i
r:
ru.i on i, u ir.ir,', r. n-,
Uz malo slobode,
r.
" "'i, ". u ;';i: i?j j. :: "#;;
r r ru ga n i h,
z. - i r i
zavidajnom pro5lo$iu u odredenoj meri korespondira s odlikama
_"*f" O,IJ, da je upravo oscilova.jc narativnog manira Bore Stankoviia, ne5to malo pre srpskog pisca
kolebanie izmedu *atr,ilr1i#)i'nli^"
nunitarn o sti,prclorr.rljcn
i
obiavljuje nekoliko pripovednih zbirlo (Pod starim krovovima,l9s6;
o kroz
Iz varmedinskih dana,I89l; Diljem doma,1899) koje se mogu ditati i
.12 () ovorl rtspcklq 4,.,.1a,,r,vog kao ,,ulomci" ili ,,fragmenti" iste, rastodene povesti iednog vei skoro
nrrrr;ur.r vi rr.rst._r.r,r,,vc: ..n,t
,(.,o
^,o^cr),,rjcr,,,,,.. ;,,,;;;;;.;;:,lll:ll::"
:i,ti ,\1,111,,1 rrttt,rtt,t iiiezlog sveta, ali to nije malovaroSki, nego ,,plemenita3ki" milje
\\\v,r:,,,,r,r,'ll li;i::l;;,,,:]il:jj;l'jl,lll,lll,;ll,l,l;l::,:,1;:,l,llll'),!i,ii,', ,,,, ,,, tz.v. ,,propalih dvora" i socijalno ogranidenog kruga ,,suviSnih ljudi"
z.rgorsl<c- aristokratije u nestajanjur poput njegovog prvog i uzornog
 poglrtvrto
rrgletl'rt) ll'l ('vlt'psl<c'
rn.rl'.r, rllrr:,tr rssinrrrslr lllrtolyt lt.r. I ito jt' ;oi v.rirriir,, t.r j svr.l rrllr sc pt'i tolttt'po svoi prilici viic rtt'ttrrt ili 'l'cotlolrr
f
pop'-'t Kl'-'"tctrs't []r e
l.rrIz,'r.rr,' lrrt')rvt'o svttjc prvo Poj.rvljiv.rrrjt'rr.r rr.ri'irr litrii lri rrro;t,lt ncrtrrli'l<c ltrriiie vnc t'''t"t,, Vilhclnrr' M'ri-
tlauie pis'1c' k1o ittr stt tlvir
rrli i rrrr ;;;'J
,l.r lst'lt lt'llcl<sc Strrnkoviicvc poctizov.rrrc i'aliijc u v(.(1 (lptrr,t
rr,r Stortnlr,
uo'*torn' priPovcst gl'rvrr.g
rrlr.l.l (Mcirrhol.-l) ofi" iilJ;tj'i'
1r,t,
n()ilr l).il.17..ilr|rlvsli.c-rn-r fenOmenu rtr()clc|nc sfpsl(c l<rrjiie vrroslr, '
Nt'lirr vlstu pandana ovom spisatcljskont konccptu tr lrv.rlslirrl i-rr.raha,IsicloraIGl""";;';;;*"**1'l::i-iT'"i[:3lTJ::T]
lirr;iie vrrosti pronalazimo, u stvari/ tek decenijarna poslcr u glcrrrlr,t
:l* I : :l fi :ffi TI
I'"J"".il;; ; t ;;TiHil
j c vs lio nr prozno-dramskom ciklusu Miroslava
IGleie iz tl vrrt t.st. I I r I r
Ii Ti:ffi
Ka.lan,-ya do liino
intoniranog
goclirra proilog stoleia, koji takode donosi deliie jednc iilt. i li.orrr tucestvovali muskj elanoJ i"t"att" na teritoriii
paktnije zami5ljene povesti i5dezavajuieg gradanskogplernstvrt, ()v(!fl,r svedodenja o tto'lt'o"""i
iatolici'ma i protestantizma
rata' Vraiaiuii r35
134 puta ,,agramerskog", regrutovanog iz autohtonog ruralnog miljcrr, slo danasnje Sloveniie " ;;;it tzv' Tridesetogodisnieg
diuge porovine xVll
veka'
priliino duboko, iroato* p'cu o kultura
plj enog s inostranim elementom i suodenog sa posebnim okolrrost i r.r r r
se "L;;;; odemu veoma modernu
-"ogo
EvroPska
i literarni Balkan

Iihomir Brajovia koj e pr oizlaze iz sumradne atmosfere ep ohalno - cMlizacij sl<o g s o r r, r Tavdar zapravop"p;;;; univerzalnu temu u liku
Ma oliiroil(i

i'1"b;1"; ;;erioriiuj uci ovu

I r
t
dnosu do gme da !ara2a 1r srir',
(on pnraLivn u weme oko i posle I svetskog rata. I onda kad pi5e u narativno-l)to o
nacin' sadrZan u iinjenici kr r2!vrost
rd,anl leti
znoj formi, IGleia se, medutim, ne priklanja onom naroditorn, rrli.li fikcionalnog t-"onitu'u' i'to na ironiian bogobola-
ispoljava posloviinu
-istorii e' ali
tir,no-empatij ski osendenom letopisno-hronidarskom stilu ko j i s r o rr
tai famililarn'
'tt"n'"t ^J-;;i";
J*doku sveprisutne taitjne liudske
prepoznali kao ,,za5titni znaV' malovqroike hronike u slpskoj knjiicv Zljvost spisatelisko g kao nosilac tastine'
nosti, vei preteZno pripoveda u maniru ewopske genealo$ke knjiicv se u ditaladkor,'
ru".r-*io sa* uspostavlia verskim i zakonskim
udalien od istinske;';t;;;;'
t'q:"t::tek iman;a t
nosti (Golsvordi, R M. di Gar, Saltikov-Sdedrin i dr.), na nadin koji je oiuvania porodicnog
okrenut rodoslomoj hronologiji i bioloSko-psiholo5koj problematit i formalnostimu, oa*'"* "misiiom" ka'o u neku ruku usaml;en
t

,,porodidnih grehova", nedvosmisleno svedodeii o kritidkoi distanci nasleda po svaku t;;;';;';"s";i 1t enih' ti' ve6 nePo stol e-
a izgublj
prema tom fikcionalno prikazanom svetu i njegovim akterima. izolovan rlttul,,""'isi"i""Ut""utlj
Pravi spoj genealo5ke i hronidarske naracije pronalazimo kotl t"'
iih vrednosti'
"i;; koja se na prvom
ova predestavliaika partikularnost'
a tek naknadno i
Ivana Tavdara,kojivaLiza jednogod uzornih realista u slovenadkoj izvedeno
knjiZer,nosti, ali je, po skoro jednoduinom miSljenju kritike, do naj- mestu tiie liinihi po,Jiiil?;;;iJ'"'"' pri tom ipak iz
;:-::::'uiuci
veieg umetnidkog dometa stigao poznim romanom pod naslovont dopire do univerzati;f*ti grupaciia' ozna-
pustolovina sociialnih
Visoikahronika (tltl). Na svom zavr5etku izrekom oznaden kao polia povesno '"'nouu'-"h i
u odnosu na malovaroSki "koncept" r
,,prva Visodka hronika" i zami3ljen kao tek podetni beoiug planirane tava momenat raztlK;anla p ovratnu
o dno sno b eletristidki
trilogije,33 ovaj, po gradenju likova i karaktera osoben i inventivan ffi #;;;i;;; "i;;;;""'t'*"a" ruralnog i urbanog'pJ:':"::
roman predstavlja na slovenadkom jeziku izdvojeno i usamljeno sve- ,,produktirmu"
"""0'i;i';""tt
dodanstvo beletristidke delotvornosti ianrovskog koncepta koji je ;[:;';;;il:\:l l::iil:ffi :l* :f:iltilH:ff ; ?:;Ii i :
u srpskoj knjiier,nosti istoga doba, i kasnije, uz odredene tematske to iesu li u pitanlu l(alanuvt' "i'""- tn itusi'
:-;", ili an ski'
:lr l;Lorelno-oradanski,
I ib erain o- grad

modifikacije iznedrio neka od veoma cenjenih i ditanih narativnih ,,km eiki" gospodari' #;J ""pl"-
evi' Krl eiini junaci' dru
-
rski" ti""' o
"lskii i politiikoi-
ostvarenja. Izabrav$i f,ormu hronidarske naraciie, koja u slovenadkoj ,,agrame
"'i""k'"'i; """t
vliaiu slanieslucri' kulturno
knjiievnosti pre njega gotovo da nije bila u upotrebi,3a Ivan Tavdar gim retima, t'utrt p'JJ*t iako' naravno'
itoriiski konkreti'ouai"iil'
t; l"* smislu prolaznih'
u "tipolo5ki" generalizuju(em
takode raspoznatljivii''''""trn"tivih staleza
;il;ilg" usuda minulosti porodica'
33 Vidi:MapjaBopurHnrg,,TaouapuBucourcaxpouura",y:74nauTaB.rap, Bucoqrca kljudu ponavijanja
xpouura,npee.Ypom IJonuh r fojroJam;nleenh, Honu Ca4 1977, crp.9 10.
34 Miran Hladnik, autor opseZne i sisternatiine studije o siovenadkom istorijskorn hronika: literarnozgodo-
u: Mariian ISamberger' Visoika
ronranu, rravodi tek jedan prirner, roman Ivana LahaValka hronika (t9OZ). (Vidi: 35 O ovom aspektu vidi
ti"o'*'c4a' Ljubljana 1964' str' l5-32'
Milan Hladnil<, Slouenski zgodouinski romon, Ljubljana 2009, str. 133) i)roi
 upravo zato Sto 'r
llt,,l,',lrt',,,.tttlttt1.tt-tlrtrgaiijihtlrtritvt'rrilrlirrrn.rtij:r.Stlltrgt,slt,utr:, 1,,'rr,rvlj.tnic
(tr.rilrric) orl()!l'r t'" t" ::l:t1",:-rstinito
'., l,.,tt.tvli,r. Stvrtrtrost pi dLtrgirn recilnl'
bt;nzlnost" '+t'
lt,'z ,'l,ztt.r tt.l to ito i sanri t"ti u l<orn sltri,rjtr rristr liit'rri l<orrltrt,lrrrr banalnoga
aps.olutizaciji
r:;;r.'l;.rv.trrrlr isiicjrtcl clejstvenih strrlciliilr iponrrlii'ltilt l<rrr'.rklcr,istrli,r Alto ovli zakliuink o svoievrsnoj makar i za trenu-
I tz.r ,tztlosli, Isitlorini, Nastasijevicevi iAntlli('cvi prcko potrebnog''oduhovlienia"
.jtrrreci, zvrrlisr.orrt ,,,,,,',"' rl;.'guvog preteran, dovoljno je podsetiti
l,.rz,rlit'i, Vlirovidi, Besnopotodani, MLltcvcliii, zirlrvaljrrjrrci svo1n; l.rr. rrrrze ,rrr sc ukaze klo usiljen"ili
koiem se - diskretno
svt'otllctlttjt-tcoj i nerazreiivoj uhvaienosti u kontrovclzu irrtlivrrlrr ..(, ().()g tnesta iz ,o-u''u No brini foiprija''a

.rlno l<onrunitarno, u laajnjoj liniji uvek olitavaju jcdno isto, rrr,rlrr rr t,rrii'tttr, reklo bi
i;;";; foilozofia kasab'e" 'uv'idu'
'" u o"'o* banalnog shvatania 'ldu.i",ul::,:
varo$ko stanje svesti, u izvesnom smislu neprolazno, bLrtitrci tl,r r. , ,.l,,rrrr.lrc'o irt "
"runog, n"p'estano trosi iosipa' a ipaktraje i stoll
""n'|"i"io
f 1A takoreci rteprestano i do danaSnjeg dana obn.rvlj.r u svojtrj liullrrrrr,,l ,r,.'lrv.rtliivo tudo, ier sli 137
iq+)' oa"koseini znadai Konstanti-
:
IJ u i civilizacijskoj neprevladanosti, ato znadii sig'ifika'tn.sti. , vr sr. 'l<.to nr Drini ;;;;" bai
ogleda se mozda ponaipre
Ilrjiieyloistorijskim jezikom reteno, nikad do kr-:rja stlbiIrztr ,,(,viL('vc Filosofie potini' 1rboo) civi- EvroPska kultura

Tihomir Brajovia vani, ali na neki 1raSip-fSlq tAkg lgeuni$!!-v! svet malov(trolkc lrrotttkr rr lt',rriiskoi .p,otu"'-"iil
ou" tukottfi univerzalne otpornosti i literarni Balkan
f/a ovaroi(a
i3t<u1v.ai'
l,z.r, iisl<i i l<ulturno *ltt*tg' '
(0mpaEt vn u svojoj rekuperalivnoqli zqprayo, dini se, oznadava prcdst:rvlj.rt'l,i
palanaikog "duhovnog *' paraianr !lP!tal
rd,"nt teti
i;"""l"uk"; filt":"e ili"e stetske ( p ro ) me ne'
proteinu sliku medijalnog dlana iz trodlane civilizacijske shcrr,.,sr.1, r. r o I t i dko ir,"rij'ko i
kao
duhu' svud y?gutoier ie nemoguia
r

l', rli rrrL'a niie u svetu, i*- it'

1,

ske kulture na prelazu iz predmodernog u moderno clobrr, liojrr s,ri i

Ivoiswenim paradoksom
,

nj avaju,,zapadnoewopski, folklorni i me3oviti palar"raiki'r.tl c l r l'i r r 1,'r rl t tt r

swarnost","iJi"i"ii "tta"' sebi
kolebanie duha izmedu
,r t r

,tva" ,36 pri demu u ovom nepostojanom, paraianrovskclr.r.r olrr.;rs.' rr t,rrrst.ttrtittot., aoaitlC ioS it" da "svet ie j

i"t;; apsolutno racionalnog i apsolutno-iracio-

pojavljuje se kulturno ambivalentan ,,svet usfireren prerrl pltr.rj.rr 1,.'l,rrrke i sveta, trtno
rel evant-
halnim vrednostima | ... ] vrlo kritidan prema savrernero'r tl'rrirvr r, r
t, tg." u;uil" r puttzunto'u:k formatirrro u
no; uuli
i romanopisania' ovo'
l
',r
s jedne strane, a s druge, svet okrenut (malo)graclanskoj litrllrrlr",
'koji '',rrt -ta""clg "?skoi pripo"eda5wa
..lclilna
t* dij agnosti fi kovano "koleban e i
,,najde$ie je okvir privatnog ispoljavanja junaka".,, l(lz,r rr., r,, r.r rr r rr o"ii""r;"^;;"p"i,ii
rrr s i

visoko apstrahovanim teorijskim jezikom to takocle, nrctlrrtirrr, ,l ;r iztneclu putu'-tft" i'i'"tu" "t
l
t'"ki naiin svedodi i o formatirmom
i kulturni identitet u celini'
rr r

moie da znadi i da u odredenom smislu ,,svet palar-rke p<tstoji srrrrrrr ;;;:,,'.''u, ,.

"'iion"tni'ttoiiZevni beietristidke primere
Ui'--o nailazili na slidne
u duhu; sim duh palanke je jedina apsolutna p"la,"rl.", ,r^r |.r..,,j,,,,, ,,,,, l)rr rrije tutto, kao u
""XX dodu$e' ne tako koncentrisano
staje svaka stvarnost palanke"r38 buduii da ,,stvernost jt, tlrrrrlo itrtt r rr rlrtrgoj polovini ""ku' i razredeniie'
auu *"t'ttn vec ne3to razudeniie
vetnosti u duhu i filosofiji palanke. [ ... ] Stvalnogt j.^ istina, ovtlt,, rr., Irr'r ror ltt izrnedu 'ata' p-itt nekoliko poratnih deceniia
lrrtlili.rtivr-ro i", tt";;t;;;o
zato6toseutouveravamo-empirijski [...] ona jeistiua jcr- jc tr,rj au;"
" pri-
nost, jer je sama vednost. [ ...] To je jedna duhovna.sllrrrrrro.s/ li.rtr /.rl)r;rvo te$ko pronl'ci put" i'aA" koja bi zaista bilo moguie
ano g Lama'
predstar'nici-,1.:"oS neposto
j
jedan duhovni stav prema stvarnosti, kao jedna clulr.v.n I r r r i i t i lrrn i j im i o"o"ll-
Pr.ctlslir v,r
r
jo't"tto s politiikolstorijskim
kulturno- i
stvarnosti, protivstavljena stvarnoj stvarnosti [... ] [koj.r pr.irrr. 'l'. t I rrrtrgttiem ,

B.] uzima od stvarnosti samo ono 5to joj je potrebnn",,', rt to jt,, rr,r; r'.r,,r iysliit'
""'"""t"ti
r""t"ti"tu i'';;;;;; i iu'goslovenskom druStm nakon
ildeoloskim kampanjama
urba-
posle, ono Sto palanadku svest utvrduje u uverenjn dl ,,stv:r.rrosl 1t, I :;vt'tsl<.g ."r", ""itr"-
I
"b;;;;;lt autori koii su po zavidainoivokaciii
imali
r r,.rt ilc i in.iustrilaiiJacijf

36 AparaHa Bytnhennh, ,,llpuearnn )Kuuo' y or'^c^i^y r)c.Ar(-l r,rr((, rir,lr)r(( rr(r i prograne i u modemoi
i cres'e ideie, oriientacije
crtt",y:Ilpuaawuul,;uaowrcoqCpSttytlcauuttacararrlrrri,Ay: otl ttt.^tt
^l,ttlttt,tttutttt(tt^tt
l'] lli:,;:1,:, i:i,,,,., 1,r.ii*a rcve
gLt uouewrca nplot csewcKol pirTli, nPup. Allr ( l r,orl rlr rr I It'rr.r,1 l\l.r r yr,t.rrrrlr, l it.r,r
1,,r,1 ' t,,,,1,\,1'r'1. ,l)rirrr((tri('ti'tt''"'"t't""t'ttl't':i.::::l',:,;:tlXljl"t-l:i:l;
istrll,ll'l )fUl
2006, c'rp. 461 . / rl' ,rll,' /',1/'l,l/'r'll( l)l()i( ll'tlli\'lll 'ltttslvt'tt't rluho palLtnke: nova
37 /slo, str..1(r.5. r l',rtttt'lisl ,lcl'r I{'rtlt'rrrir;'t
l(ortst'ttltitrovi{-rr"' liLttotncrtolo{iia
r r1 ,1,
rt l\()'lJlr/'lli'lr)lri('ri' stl l '14)'
l,q Ii.rrlrrrrril Korrsl.rrrlirrovie, ,,1;il6srrlij.t l,.rl.rrrli,. , 111,. titltltlr, !lr. .)\(r. rl,ttt1,r
lirtrlottttt
,'l:tlt:ttltlL ltttltttlk("
", 'lO'l 'lO \
l() /si rr, slr. ]1.-). .1.). l p'.155i111. | ' ,,lirl,,s,rlil,t 1,.tl.trtli, slr
 il'l;',;l;:l:;;i:',1;;:*1::J;1.:::lll'",'i,r,r,,s(r1q t,!o1,is,,,r r,(.r(,11h116,
str rt'tjt'c$ic ttic,rli ..rsltrv.'.r t/irr'c .srr vruil(rril ( tv.lo) r
*u"t u,,t"g,,,.iri.;';",if;,t"t1t:t
lskc Pspifspije, sa 'l"u prih,rz,rrfuil P.trrirsr.v'rr ,,1 lr..rrikrr, l<.j,r
sviln oni,r., str., ,u,,.y.: jc Povlcnrcno r()r'n.rn, ili rornirrr, l<rlji je p'vr.crrrt,n. lrr.olril<a,,,
.r.ivirti.lg ,u.r,i.rtu",,.,, ,r,f istiiuci
,1. ,,u Poslovirna ovakve vrstc, ti^jclricc i rrralcrijrrl pcsrriku obezbe-

t: *; iil*: !d.l_ n f:::,

: * * :li j: il ti ilii J,T fii ;:
;
;
tlrjtristorijaiistoriiari-pes'ikovisupritir,i'tcrpretacij aiaura".aa 7
Sl<lapljuci, uz pomoi istoriografbkih izvora i dokumenata, odnosno

;:':::i'"' j"':l?-'*l'lY;""llU:nn*::lillnl*[ rrrrrrrtivne ,,interpretacije", bas kao u starinskim hronikama,

eksten-
z,ivnu povest jednog grada i okolnog prostora od doba neolita
I3 B tr**#;Jiy3l'T?y:y"*i;tn*:*""/, ffi*i; tlo srcdine XX veka, s powemenim prelascima na kazivanje u stiiu
i poscbnim naglaskom na novijoj istoriji, narodito .,
pa

,""0,",::,:;:#ir;:'^?,1:fl -"-" Drugog

rihomirBrajovi' Kad
su rrt_t:!, tikve,
h,[r#*;r,r.;:r;,"*':i':;;,::;:i!i!,
rg'6gf,la""r"" vrdoru'"
svctskog rata i odmah nakon njega, kada dolazi do
,,naglog i neiril
lodnog zavr5etka njegove istorije", oznadene preimenovanjem u
t3g
'"
i3i"',r,y?l mrtvak, 1969; Niiii, lgz t','prrrir,irki s,"""r"",r,, (lllut 'l'itrrvo uLice, kdtidki nastrojeni
zma jevi,l gTB ).,, letopisac simoviieve knjige poku-
"rut
t"rir#rrli ro"t to da spisateljski poriv irrva da obnovi potiskivano povesno i kurturno seianje, slivaiayuei
Evropska kultura
iliterarni Balkan
Malovaroika
z,a trrrr
",o"fffio-i:t pri torne teleolo$ke pretpostavke samog Zanra, dini se, neposrednije hronika kao

jiii:r:Ti,1xr*xil; paraZanrsrpske

Aru#nx#*;i*j i doslovnije nego Sto su to dinili njegovi proslavljeni prethodnici, l(njiZevnosti

dolazi do izrairja tck ir svc u poku5aju ispravljanja ideolo$kih zabluda i njima

krajxXveka,;
*.f;i;"#st+onovo p.r svojstve_
rrih rnatrica pamienja. Najsugestivniji i najpamtljiviji aspekt ove
i ideolo$kih r.'"'*r".ti",;;;il:::takanja.decenijskih drl,, u' iir
Ir *r rr i ke ip ak p re dstavlj a prip ove danj e o obidaj ima'i mentaiitetima,

ffi fl"ff l:,orr',.*)"li;#il^',?J'l"Hf :i"'#'"lf i:;l,ll,l .tr triiikim kafanama, pijacama, plai,ama,kuhinjama i drugim povla_
svetskog,."X;ffi1[T'j;"tJ,'f ::]:
vedanje'o r.riri r h ron iiars k i
r ) r, g,, g
us tr. j c'..1, ri
gi;;ri" : ia palanaikog tl,rh.r,/t'ii,ri'r.,,
l rro) 1,'
{ ;
: ;"'"' il,l;" r
i c c rr i m
mestima varo(kog iivlj enj a. stoga LJLice s a vr an ama p r edsta-
vlj. jedan od ,,najortodo[sniyit ", t utoliico moida i najprobiematit-
\
rrijih poku5aja uspostavljanja Zanrovske konstante u okr.irima oblika
drugim reiima, da je
malova-rt /
,n
o nYt.',',-t l<.ji konstantnost, kao Sto smo pokazari, iz sebi inherentnih razloga
1' "/
o, i,
11 z6yxnt..nxrir-rr",
*
^ii ^n, .1ru,, " i1 "." ;:, ;#;,,;: #^,llill i ll
il i i.:::i,l l ; ; j
;
zirlrravo nije mogao da dosegne i prigrli.
r.rf irrrri"l..ro_kor,r";,;;;;;;.i.i.",,",,i,,,, 'fa nestalnost svoje ,,pravo lice" pokazuje,
medutim, i u danainje
krititnim p:vesnI.m
"Urrr.
t","*iri-.,
itr^i.uu^aktue,'i ,,.,,",..,..,'is.rt.;r v'crne, u knliievnosti tzv. postmodernog doba, kao neka wsta epilo-
'f"Y:f i'''i
*' a" ini;*",,
d oku m e n t. u,u,-,,
i
il<i produZenog odjeka onoga Sto se u sryskoj knjiZevnosti
poyavilo
l':.:.'^"""* g,, i,, r,..
i ;';;r,;
belezen je pro$losti jo( pre stotinjak godina. ,,Nema tog krepkog vetra koji
komemorati:::TlT' ;,,,, .,r,, r,",,, ,-ru_ -oZ"
ane i (ri) uie i uutot tlci sve detir'strane da razduva, iz varosi toju svaku noi sanjam,
r-ra
r.o-r#iffi?1fffli:pituj n' i r.).1'i,,. r'
"giti
E
i. r,,
i tla rrovo razmeni za staro"as poseiuii za gotovo amblemskim
Jer ulralo_-to ii
" - sli-
vii, 1a
posle niza pesniikir,
j3fu ."i", ."f.f. bi se, kad LjuborDir.Sirrr' lirrrr., koje evociraju momente iz dela Bore stankoviia ili Momdila
f.ry,g", o"blikuje *;;."",1.,1,,,;" N as trs j eviia,a6 kazuj e pripovedai s p o detka Lal kov
i
aike pruge, pw o g
1,,,.t

+:'J;H;:l:I,l':I.iiil;;ill;;ilI:lJ,.vri.,.Srev.,,,.vi,,cv,,.,*,,,(r,v.,,,, 'l,l Nrv. pren'ra: rby6ouup Cuuoruh ,ywu4e ca BpaHaMa,Eeorpa4 2002, crp.4B9.
,r,,,,.,,,
razmotreni u treir k',,sv,,.,,,,
,l\ )ir,lonarr Eearl Mapronnh, Aajroaaarca upyia, EeorpaA 1997, crp. lZ.
I

'l(r 'l'raicii pisce ,,dija je poetika bliska Belom Markoviiu", Milisav savii pominje
l: I,lliiji;'...].l,y,,:,ffi
2 r
i r,,,'ii"u,,,,
1,.',',.i;l;l :ltil,l ;:'|i
.,rirrkr 1,lr,,.:1u,.,,,r,....,,,",.,,,,,.u.,i:,;::l;:lil;,:l;i;;ll;ll,,l,jlilii;;lii,illili:i rr1'r v. .Stnnl<oviia i Nastasijevi (a, preciziraju(i da ,,i po nadinu i oseianju Zivota Beli
.r

lt.,rrili,rLr.'st^)jcr)(, Nl,rr k.vir-cvi junaci irnaju dosta sliinosti sa stankoviievim bozjacima. A nfegovi jezid-
.it'r.ifc,,rli t.,,rr,rtisLi,,
,rl,"l,;i1i,rr,t ,,,;;,1;;:;;,::.,,;:;1,1,,1,,,r,,r,,,,,
r.rlilt'r.isrir.rr.irrrrlrir.rrr.1,,,,r,,,"..,,,,,,j,,,,,,a,,,ul,",*,.,,,,,lrr.rrl,rlirt.lrrrsl.r'rsv(.srr. lr t'ksPcrir'crrti na pojedinim mestima na liniji su nekih Nastasijeueevih rstraiivanya."
( ,.1 l.t'r'rr:r.r'rrr,e' c,r'rapHocr'",
y: pagorau Eelrz Maproenh, Ctrtape ilpuue, nt6op u
rr(rlr)n()l) Mrrrrrcurr OanHh, Beorpa4 1996, crp.219)
 kolubarskog zemljomerstva
ili beleiaka za neku ,,buducu kroniku"
Ll nlzqliur.rl()nr rlizu ili provizornom ciklusu romana iz kolubarsl<o1i
jc otl i .litnih formalno-kompozicionih "izuma"' -
l<r'ir jrr l{:rtlovrrrrl Belog Markoviia. U tom istom romanu, koii formama' i u isti mah
Andriievorrr Naginiu6i minim'alistidkim proznim
rre it il<e vei u momentu pojavljivanja uporeden s
guracii a i pio:'o-t:o
u izgr adnjimaksimalistidkih konfi
st m li r
,
,,Viicgr'lrtlsl<on-r hronikom",a7 postoji takode i fiktivna ,,hronika znrr "a"f"i.ia struktura' romani Radovana Belog
Mar- ''
trlandavajuiih ro-u""'k"ih
rrrcrririlr triiarija", nastala, kako se fikcionalno-mistifikatorski k.rit', i kao ian-rovske "himere" svoje ''
liovica mogu se, ,tupo'l"tko, ditati
,,u t.rjnoj redakcijiverovatno pokojnogknjiZewika R B. Markoviil" malovaro3ke hronike'
vrste, tj. kao oblikow"t"" ftiUtta"e "sablasti"
( I7), pi$ievog skriptorsko-hronidarskog ,,dvojnika", u docniiirrr po sebi,sablasan i avetinjski' Izmiduii
prrra2anra koji ie
rrtmlnima najde5ie imenovanog kao weiss-Markovitch, u mattit tt ""t'"-o
,r,',', iznom Formatnom odredenlu' ali i unutarniem
usredsredtfliu'
clvosmisleno simboliikog poistoveiivani a-razlikovania premr I ii i neopredel)rve KnJrge 141
1,".', f.p", pripovedne magme nepredvidljive
14C- nosti samog autora, ali i prema instanci sveprisutnog komunitct'r,
;;;;'; lu"tlnirki- outiq"i.' mozia na ekscentriian
natin pokazuiu
onako kako to i inade biva u malom ali znadajnom nizu malovarolkrlt
kultura
oduvek i jeste bila:.paradoksalni
Evropska

st:rlo malova,oiko t iliterarni Balkan

Tihornir BIaJovia hronikau modernoj i savremenoj srpskoj knjiZevnosti. 'on-iio'up'uuo

n o p r o t w e c n a p ri )p ov
( es
lValo!.lroi (;l

i. ;.' ;, ; ;; ; i", o f u, p' o i

l'1ilj
:. I^"I^t::
(L) | [] (11

1ll,rlrlof
vN I bez obzira na to 3to se u jednom od sledeiih Markovii'cvilr ',
,,i",.,ih junaka, opire vremenu
"' oslaniajuii se na sam vremensKl sres prra:anr !rP!le
larl zt! roit

romana izrekom tvrdi ,,da knjiga ova bude valjevska kronika tlrrlcli,,, istoriia;ednigmlll,
r ono Sto on sobom nosi, izmi3lieno-stvarna
I<:to i tr
ie od svake pomisli",as obazriv i smotren ditalac ie
u tom, j"
It,g-rktuelnog sveta, duha i mentaliteta koji ''"YilT:]i?:."1i'
drugim, stilski razbokorenenim i siZejno razudenim rornanitn:t islol', vei nepostolanost' 1:tto]
,ril.,rko rre doie2e trajnost i spokojstvo'
pisca, verovatno prepoznati bad osobeno dejstvo hronikalnog pr i oblik' uspostavliaiuii
rr,rst l<ao svoj naitrai'ni1 t nni'"tpoznatliiviii
povednog natela, u izvesnom smislu i do krajnjih granica podvoit' irtlodo,i"o nase kontradikl3rno seianie
na ono Sto
nog izmedu minimalistidko-narativnog i maksimalistidko-r'ortt;lrrsr ''", " irq"i# jesmo'
,ri1...1 tlr-o ono $to takoreii oduvek
bili, ibivaiuii
jerskog poriva, $to ie, kao sto smo videli, sasvim karakteristii'rro z'r
paraLanrovski status oblika koji smo oznadili sintagmonr tildlot,tu tl
ika hr o nikq. L ajkov a iku p rugu (t9OZ ), Limun a cij u u i elij am u ( l( x x ) ),
Poslednju ruLu l{olubare (zOot),l(neza Miikina u Belonr VttliLIrt
(zooz), Deuet belih oblqka (zoo:), Orkestqr na pedalc ( 200'l ) |

I(au aler e star o g pr emer a (ZOO6), u desetogodisnj en-r rrtsl) () r r r r (I()

sada objavljene romane, zaista moZemo ditati kao izclrtrrl<.c it'tlrrr'1'

provizornog, neogranideno razrastajuieg ciklusa ronlilrlrl, i I i k,r,'
skoro zastra$ujuie i nesluieno metastazirajuii rornan-rcl<u s Prilirr
veno hronikalnom osnovom. S druge strane, sval<o otl ovilr I'o;t'
dinadnih ostvarenja sadinjeno je i ispisano delovrrnicrD 0[il,rIrr0li,
iznutra diversifikujuieg i fragmentarizujuie g po |i v rr, o I i it' t o| t t r

razliditim mimikrijskim vidovima kazivania i nru"rrciic, orl t'Pislol,' r

,,apendiksa", preko fiktivnih,,protokola rot.ttntrcsl<trih zrtpoit'l'rl''r",

narotitih ,,fascikala za trice i kr-riine", pa svc do ,,zgotltrinilr rtrtl.rl.t"

47 ,,Cit"ua,, c,c rr.rjprc p.rsti rr oi'i ol<olrrost tl.r jc n'i o turtz.ti,'lit lit,ttrlt,'tr,tr"ttt,t, , , lt

rri |.-. I ()rrt, i11r lrlrjstlirrj,rv.r svt'lirgnrcnlt.rrijr'rrclii,t,l lrli,'r,t vr'(, l\'ro t tt Attrltt, r't,'trr
rrrrttttt'N.t l)1i11i 1rttIrij.t , tilolt.llrri lt'ttt.llsl.t t'livtt oltit'tt rr l r;li"v ril"'1 |rrrlr, rr rrl( rr.l
,lvt rlt rllorl,rrltsttl()l t\l()r i1r" ( ltt lt:;li l rr.l ll,r1'rlr )

llj l',t,1,rtr.tttli,rrrNl.rl'r,,'rrrrlr,\r'rr('rlrr\r'ttttrr,rr,rrrr'l;((!rl',r,\){){}l'r1' l'tli

 a 1,,tsl.'rlrrjrlr .lt'. t'nr,;.r, z.,tist.r rrroit'tl,r st'r,lzuntt' l.,r,t;t'tlrr,t vtst.t oIrtr
I'tlu l,,t't u uALKANIZMA I EVROcENTIuzMA : r i li c rl tr n osc stvarnu istoriju ovog kutka jugoistodne Ewope i Zapad-
rs'r'or{uA r(Ao ,,KRIVO OGLEDAIO"
TDENTTTETA u RoMANTMA Ive ANonrcn
u slavodobitnidkoj besedi povodom prijema Nobelovc .rrgr..rtlt,,
izgovorenoj pre ravno pola stoleia, Ivo Andrii izneo jc, iznrcrltr
'ostalog i svoje stvaraladko uverenje da ,,dovedanstvo od prvog [rlc
ska svesti, kroz vekove priia sAmo sebi, u milion varijanata ...
| I
stalno istu priiu" i da ,,moida je u tim priianjima, usmenim i
l.risrrrc
nim, i sadrzana prava istorija dovedanstva".' ovo testo navotrcrr.
shvatanje, koje podiva na zamisli o antropoloikom znadaju .ar.ncijt,,
praieno je paZnje vrednom, iako ne tako desto citiranom ko'st:rtrr
cijom da nam pripovedaii svih wemena i razliditih prostora zaprilv()
uvek govore o istim temama: ,,Biti dovek, roden bez svoga zn.'jrr i
bez svoje volje, baden u okean postojanja. Morati plivati. postojati.
Nositi identitet".2
Posmatrana iz dana$nje teorijske i praktiino-delatne perspck_
tive, u znatnoj meri obelezene novim-starim, neretko zudnim diskr-
sijama o znadenjima i smislu onoga Sto se imenuje tim pojmorl,
ggp\3 jedn og od najpoznatijih srpskih i juZnoslovenskih pisaca XX
veka o identitetukao teretu svoje wste, koji neizbeino pratiindivrdu
lkglektiqu egzistenciju, ukazuje.se r.". r"r-"r. anticipatorski.
alnu
Yqglg bi naime, !a se kaZe da to kako pojedinci, zajednice i nalg!!
(p o d) e svoj e (ne) o stvarene, priZ eljlvane, glorifi kovan;,, ;p;,-
"oq
ravane identitete sred globalnih lomova i sukoba kojima svedodimo
1 Nav. prema: tr,Ino AH4puh, Eceju I, Ca6paua AeAa _ Krbr.rra ABaHaecra, Eeorpa4
797 6, crp. 66-67 passim.
2 Isto,str.68.
lrv.tlttt'slilic iiyt'oluist' jt'pis.rt Ii,.t'p1t11111 r l'tol,ltlr rl,/ll('nl()l5l() (l,t
rr.rzlt' svojorrr spisrrtcljsliorn prorrit ljivoit'u, ili it' p.rk rrrogrro drt ilr
rr.rslrrti z.rlrv.rljujrri-i svonr lii-nonr, iivotrrtlrrr i proli'siorrrrlnorn isl<u-
slvu, obclci.cr-rorn slirtnir-n, epohrrlnin-r prevlatinr.r r plonren:tnra.
LJ isti rnrrh, op$te mesto literature o Andriiu u novije vrerre
lrrt'tlstrrvljrr i rniiljenje da njegove proslavljene romansijerske hro-
r
rros llall<anir, po mnogo demu verodostojniju i valjaniju od ponude
,rlit ijclnc istoriografije u razumevanju nedavnih i jo5 uvek dobrim 143
, lt'l orn aktuelnih pohtidkih, kulturnih, konfesionalnih kontroverzi
,tv.rlio ozn:rdenog prostora. Upravo iz tako motivisanih razloga Evropska kultura
i literarni Balkan
lroljcg razumevanja lokalnih prilika, po svemu sudeii, i vojnici u rrul
z.rprrdrril"r zemalja koji su u vreme sukoba devedesetih godina pro-
iloq vcka upuiivani u Bosnu opremani su katkad i najpoznatijim ( vr) 0(l
l!ri
(tlllr
lorrrrlnima Ive Andriia. Te5ko_.je, medutim, reii koliko su ostvare-
rdcnt
lreAr( r an
rr j.r liao ito suTravniikahronikalliNaDrini fuprija zaista mogla da
l,rrtlu clobri izvori popularne i neposredno delotvorne etnopsiholo-
riijc zr mirorme operativce na negostoljubivom balkaqgkor-n tglenq.
'
|'.r liozvana lep a kniiZevno5J n!kad-1, naime, nij e bila podesna_ kao_
1'r'rrl<tikum za stvarni iivot, dak ni onda kad je moglo da izgleda kako
svc vodi upravo u tom smeru. To vaLi, naravno, i za povest ,,I(on-
srrIskih vremena", odnosno,,Vi5egradsku hroniku", koje, istina, pri-
1'.rvedaju o regionalnim i kontinetalnim naravima, mentalitetima,
,rlinitetima i animozitetima, i to na nadin 5to je u vreme izbijanja i
lr.ajanja novih balkanskih ratova ponovo vratio u opticaj zamisao o
Arrrlriievoj sposobnosti da ,,vidi" i razume unazad i unapred kroz
vlcrne. Ali razumeti i diniti nisu is!o, pogolovg kad je rgd o lakg )ii -..\ r
sloienim p+vtm; popui ,,no5enja" identiteta u ovom delu sveta.
Stoga se mnogo izvesnijim dini valjanost Andriievih moZda i naj-
l)oznatiiih naracija romanesknoga zamaha za moguie rasplitanje
z.r rrrrienog klupka ekternih razumev anj a i internih samorazumev anj a
( zapadno)balkanskih identiteta pred isku5enjima moderne istorije,
nt'go za njihovo nesumnjivo i nedvosmisleno odredivanje i omedi-
vrrnie, u smislu onoga Sto im je ,,su$tinsko", ,,urodeno" i 5to ih kao
I ,r l<vo dini ,,jedinstvenim", pa onda i podloZnim etno-nacionalnom i
li. rr lturnoistorijskom klasifikovanju, odnosno njemu odgovarajuiem
;
rlrrgmatidnom tumadenju i postupanju.
Najveiim delom Andriievi rado iitani i komentarisani romani
,,lrlil<ovani su, kao 5to je poznato, kao [ikcionalne pripovesti
 o sLlsl'e ltr tlortrrtieg i stranog, lokaltrog i l<tlrrtirrcrrtrrlrrog, tr',rtlit ro
nitln()g i rnodcrnog poimanja sveta i 2ivotrr u r.ils[)()r)u otl poic1lt,1
XIX rlo poi'ctk;r XXveka.3 Napoleonovi polrotli, I)rvi srpsl<i rrsl,r
anclisijrr.RosneiHercegovinerbalkanski ratovi, Prvi svctsl<ir.rr
rr;rl<,
t. su globirlno i regionalno vatni dogadaji koji kao sv.jcvrsr,rrr
povcsni okvir omeduju pripovedanje o ratu i miru, o korrzrrlskrrrr
vczi rskirn vremenima, pobunama i otp.orlma, uvrezen i'r n rr v i l<.r r r, r r
i zasenjujuiim novotarijama koje dramatidno i nepovratnt) nr('nl,rll
2ivot domaiegLivlja, ali isto tako i do$ljaka iz velikog svctl. Stop,,,r
1AA
|
++ bi se moglo kazati da ove, manje ili vi3e hronikalno ustrojcrrt' rr.rr,r
cije na inventivan i intrigantan nadin zapravo opsesivlto tcln.t lizr rlrr
Tihomir Brajovia krizu identitefa kao epohalni fenomen u svetu novog clolrrrr u l<o jt,nr
je istorija, kaZu neki, zahvaljujuii velikim pokretima vojsl<i i st.rrrov
drhtitil i
ni$tva postala masovno iskustvo.
/Osobenost Andricevih romansijerskih ostvarcnjl tii.t, st,
lr,rI
dinjenice da je pomenuta tema epohalne krize identitcll pr.ili,rz,rrr.r
ne iz civilizacijskog epicentra, nego sa svojevrsne pcri.lcrijt' islrtt r1
skih deiavania, oliienih u Bosni i Zapadnorn Balkirnu rr poslt,tln;,r
dva stoleia evropske povesti, obeleZena prevlaiiu l<oja jc l)o l)r,r
rrlu dolazila sa Istoka lliZapadakontinenta, iz politiil(ih i l<rrllrrr rrrlr
centara koji su diktirali,,pravila igre" medu naroclirn.r i rlr.i.rv,rrrr,r
prema sopstvenim nahodenjima i interesirn"/,,U d,rl"ki'r.r i n,rrr,r
nepoznatim gradovima iz kojih se sada carevalo i upmvlj.rlo i ovrrrr
krajem, vladalo i" [ ... ] jedno od takvih retkih i l<ratl<ilr z,.rrri j.r rr
ljudskim odnosima i druStvenim zbivanjimir. Ne$to otl tog;r zrrlii;,r
oseialo se i u ovim zabadenim krajevima, kao ito sc vclilirr tiiin,r s.r
mora oseia i u najudaljenijim dragama" - tako pr-i;rovctl.ri r.()nr,rr.r
Na Drini fuprija na sugestivan nadin opisuje op$tc prilil<t, s l,.r.r1,r
XIXveka, dodajuti jo5 da,,u zabadenu bosanshu l<asrrbu tlopir.r lr
su od svega toga Zivota XIX veka tek izloml.jeni odjcci, i orri s,rrrro
3 Opseg tzv. ispripovedanog vrernena Ll l'omilnu Nrr /)rirrl lrryrijt lt(t' s(., n,1.r\rrr,,
znatno $ireg povesnog interwala od ravno tetiri stotinc gorlirrrr ( I 5 I (r l() l,l ), .rlr r u
ovom ostvarenju istorijski raspon od poc,ctka XIX tlo potctlt;r X X vt,k.r z.rl,r,,rrr.r rrl,,.
dljivo najveii deo naracije, ocl VI do zrrvlirrog, XXIV |1ul1yli,1. Alio st,torrrt.rlo,l,r
prvopoglavlje,kcljc jcncl<lvrstrtIrcistorijshcn.lr'.rtivn('irrlrotlulitr;t ilo1rrctlrorlr prr
povetlirrrjtr o prvoj z.rrnisli i Poi'ctl<rr izgr.rtllrjc r)r()st.l,.t z,tl)t,t\,() s(.nro7(.t,rl.rlr r 1,r,,
,,ltltt'rtrltivtti", rr rrclirr ruliu irrvt'r'lov.rrri ePilol,11y111,,,,., (vr,lr;,r,l,l.rvl;,.,,Su,lrr;r,.r.,1,.
l)()l('"tt: fttxtrliltPIi|.r;o1s111r,.lr/l(,/rrtrrtt!tt)!ttt!t.t,tilt,(tlir.orI),r1,lOOr),trI lOl Il,),
lo ztt.tii tl.t sr's.ttttrt t't'lilr lro1il.rvlj.r prip6vtrlrtrl p,l1,,r,.lr.r yt(,1r(. 111t1 (,/1.r( (.111,
t.tz,l, tl,l;.t, r r'sl o n.t/tv.lto), r rrr,,, l,.t tlrr , l,,l r,,trr
r l', (),( rtr. l.).1.
rr orroi rrrcli i orrtrrrr o[rlil<tr rr l<onrc jc t.r zaostala orijcntalska sle
,lin:r rrrogla tl;r ih plirrri i r.ra svoj naiin shvirti iprimeni".aAuditiunu
utrltt.lttrrr,,iz.lorrrljcnih odjeka" u ,,I(onsulskirn vemenima" Zamerlila
jt' r,i:uclnu mctaJoriku, ali ie smisao, reklo bi se, ostao praktidno isti.
,,'l'i ncmiri ipromene iz daleke prestonice odraZavali su se u ovoj
r zrrbatenoj provinciji, iako mnogo docnije, izmenjeni i karikirani,
li..rrr r-r krivorn ogledalu", na indikativan naiin kazuje narator Trav-
ttit'kc hronike o burnim prilikama s podetka XIXveka, objainjavajuii
l)otorn da ,,strah, nezadovoljstvo, oskudica i bes koji je uzalud traUio
otltril<a, mudili su i razapinjali turski svet po gradovima. | ... ] Zato su 145
sc rrjihove snage okretale u kovitalac i troiile u vetar. A u sabijenim
li,rs.rbrrna, medu visokim brdima, gde su, mahala do mahale, Zivele Evropska kultura
i literarni Balkan
r,f znc vere i suprotni interesi, stvarala se razdraLliiva i te5ka atmos- zrnQCt'rr
le r'.r, r-r kojoj niSta nije bilo nemoguie i u kojoj su se sudarale slepe
islor la (no
srr.rgc i redale besne uzbune".s r/ ivo oq[a] rlal
.
rdcnlitrLl
oq]edala" nam se pri tome mozda i pode-
dgt3f":11gt"% ljni
srrijon'r zES-aZi-niarije predstave o istoriji, onako kako je prikazana ne
s.uno u pomenutoj epizodi, nego znatnim delom i u istorijskim roma-
rrirrn Ive Andriia uop$telKao i metafora ,,izlomljenih odjeka"r ona,
rr,rirrrc, sugeriSe svoiewsnu doiivljajnu i spoznajnu de-formaciju ktorii
dogadajnosfl prema preovladujuioj psiholo3koj i mentalnoj poziciji
'kc
li,rsrrbalijsko-dar5ijskih kolektiva iz koje je ,,posmatrana", ali koja je u
r ,rrrr.urirna Ive Andriia po pravilu nadogradena i usloinjena moderni-
,;t ii'l<irn umnoiavanjem indMdualnih i drugih kolektivnih perspektiva/
.Svaki ljudski naraStaj irna svoju iluziju u odnosu prema civilizaciji;
;.'tlrri veruju da udestruju u njenom raspaljivanju, a drugi da su svedoci
jcuog ga$enja", sentenciozno kazuje na jednom mestu trezveni hro-
r r
nii.rr rornana NaDrini tuprija,dodajuii da cMlizacija,,u stvari 1... ]
rrvcl< plamsa i tinja i gasne, vei prema tome sa kog mesta i pod kojim
rrlllorn je posmatramo" (290-291). An{legu.r,gm-4pi ni ne pokuda-
r,.r jrr, clugim redimq da dosegnu takozvanu,,objektimu", ,apsolutnu"
rsttrlijsku istinu, nego oblikqju narodito, imagoloiki plodonosno polje
r,'l:rtivistidki odelitih i spoznajno konkurentskih predstava o povesnim
,1, rgrrrlnjirna i njihovom znadenju u Zivotu pojedinaca i zajednica. \,,,
r
I ll,t ,\prttut lryiptrjo, Ca6paHa 4era 14ee An4pr.rha - Krrr,rra npna, Beorpa4 1976,
,l' .l I .l .l I i p.rssinr. I ostrrli navorli iz lomana dati su prema ovom izdanju, pa se na
r
,r'( r',r o(ln()se i ozrr.rlic Prrginacijc u zrrglltlarna poleci citata. Isti nadelo primenjer-ro je
r l, Anrlr.ii'cvilr bclctristiil<ih tlcla.
I rr,rvorlt'rrj,r rllLrgilr
',
, I l',ttttrrux,r ,\'/,orlll^(1, ( l.t(ip.rr.r lcnr l.1rrc Arr4pnlrl r(H,uri Apyrl, Iieorpa4
 #'t
tI r.'r',.,rronr snlisltl .rtttbletttsl<.t', tttt'l,tltttt',,r'zlorrrljt'ttilr otl;t'1.,r
l n.rrrr rlr' ..1.r'ivog oglctlltl.r" ttpttctrjrr ttl)tilv() t)ll ttl, f t(',s/)('Alll'l
,ltil.rr t't. rrtr li.t.r otlltritrjlrtr-r plctlst.rvljrrili(t str'.ltcgiitl, l<oi;r st'r1t,rl'
pr v.rr.,lvt'rro lrit' ,,ilourrrcih" kolcl<tivrrih i irttlivitltr.tlrrilt .llitt'trt. I'.tr.r
, rlrlirrr.rlslir rt,rtt,lc, uslovno redeno izttltciottttlisliikt'vizttt'c, tttltt'tl,'llt'
r oqr.rrrii crtc jcrlnom vrstom ksenofbbi.;slctlg potlsticrrjrr, l<rto i slr',rlr.r
otl rrttvog i Inociernog, dat je u slici ,,dornaiih 'l'r-rlrrl<1" lirrs.rbrrli;,r, z,r
lrojc se, povodom prispeia konzula evropsl<ih sih, v1 '!'v111t11illap1 ltr rt
nicikaLe:,,Nepogre$ivim instinktom rase koia cL'ii z,crrrljtr i sosplr
146 dari vei stoleiima, iskljudivo na osnovu jednog Llstilicrrog lrott'lli.t,
,./'oni su oseiali svaku i najmanju opasnost koja je pretila tottrc Pott'llitt
r i njihovom gospodstr,'u. Oni su dobro znali da svaki stt'artrtc lioji tlo.lt'
Iihomir Brajovia
jc bio odrciit i
l,rolt,siorr.rlrro tlrli(rr,rrri tlorrricil.,,l).rnitr 1... l,tn
lrrir..rrr i.t.,vcli, s,r.r,lr.c,le lrirrr irrrcnolrt, zvlttrjctrt irirngom, jaSninl
t ilje rrr i vitll.iivirrr z.ttlrlcirttrl zbog kojih je clo$ao u olr zabadenu tur-
,1.r., pruui,,.:iju, l<ao ito bi cloiao u rna koji drugi kraj sveta",
kazuie
..1.,[.,r',.r otrru.]$tcrri i psiholoikim pozicijama brojnih
junaka prilago-
tlljivi nrrrrtor, primecuiuii, medutim, i to da ,no,f9, on je bio i ono
iro icstc i s,re ono sto je nekad bivao ili Sto bi iiebiio da bude' I taj
iovt'l< I<oji je leiao u mraku dugih februarskih noii bio ie zanjega
s,un()g strirn, vi$estruk i na mahove potpuno nepoznat' [ " ' ] Dugo
,.' koicbao izmedu jave i sna, jer su snovi imali vi5e veze sa iavom 147
,lrrsrrrlalnjeg niegovog Livota,a sada5nja java lidila ie pre na neki san
rr li.r'c to.i"Lbirrn naglo baden u dudnu, daleku zemliu i dovede-n
Evropska kultura
i literarni Balkan

(a]iir;r nt ! u Bosnu utapka malko put izmedu neprijatelishe tuclirrc i rriilr, ,r tl,r rr rrctrbidan poloi.aj" (ZO). O"o zanimljivo kazivanje o ,,dnevnoj"
i zrnedLl
ra rzta
r LrJ

oc-noj", ohcijelnoj i privatnoi lidnosti francuskog diplomatskog

atrrlllct cvroac ttliTftlJ
konsul, sa svojim naroditim ovlaftenjima i sredstvil.nrr, iirottt otv,tt.t .,rr iltorja (ao

prctlstavnika iopunieno je njegovo,rp-saietom Zivotnom predi-

irivooqleLla o
taj put kojim za njih i njihove interese i svetinje ne tnoic tll ,lo,lt' ldent tela

nikakvo dobro, a moze svako zlo" ( tO+). slolijt'rn, u kojoi sredi5nje mesto it6'a zapa?'anje da ,,pod Zrvnjem veAndriaa

Andriievo narativno slikanj e perspektivistidki od cl j c n i t i z rt t v t I I ,..'u.rlt'.,ije sve se'mrvilo, menjalo i nestajalo, btzo rbezttaga" (77),
renih virzura_ne oglanidaya se,. medutim, samo na ,,clottl.ti'c" itlt'rr ,,r,, znrrii da je Davilova rutina vei doZivela odludujuii potres zahva-
titete- Naprotiv, moglo bi se kazati: neki kljudni lnotlcrrli i tlt'lovr llrryui-i polititkom i civilizaciiskom prevratu koji su doneli famozna
Andriievih istorijskih romana, ili romana-hronika, l<rtl<o sc trtliotlt' y,,lrlia pobuna protiv monarhiie i sve ono Sto je sledilo u godinama
nazivaju, ispripovedani su tako da u prwi plar-r st.rvljajtt psiltoloilitr 1,,,r1" r,1e. IGo pravi zapadnjak
i dovek od karijere, on se ipak rela-
i mentalnu ..optiku" doiljaka i stranaca, koji, I<.rl<o sc frtrli.1711i.', ,', t,u,r., brr.o prilagodio novonastalim okolnostima i pronaSao svoje
' sami nisu oslobodeni od dejstva efekta ,,krivog oglctlitl.r" ' ,,Srr,l 1,,,v1:rii:eno ,,mesto pod suncem"
novog dru5tenogustrojstva, dabi
bine svih ovih stranaca, doplavljenih i zbijenih u c'rvtt ttslitt i vlrtirtrr t,'1, ..l,,l,rzak na Balkan doneo pad poslednjih iluziia o sigurnoi ibez-
i
dolinu i osudenih da u njoj Zive neizvesno vrelnc, 1-rtltl rlcobii'rrirrr l,t't I rrtrj pozicljisred turbulentnoga doba nezapamienih promena'
pogodbama, naglo su sazrevale", primeiuje llarator nrr poi'ct I<tr X X I I l)r'vi dani travnidkog sluibovanja Davila, drugim
"^Z^na
poglavlja Travniikehronike,preciziraiuii da,,neobiinc plilili.c tr ltoit' rti irnrl, ujedno znade i konadno{sazrevanie otreZnjujuie spoznaje o
su badeni ubrzavale su u svakome od njih unutanrjc 1.,r,rccsc | ... I
pr ovizornosti socijalne personalnosti kao garanta stvarnog i trajno
i gurale svakoga Livlje i nemilosrdnije u pravcu njcgovilr nirs()rr.r. i,, I r i i vo g liino g identiteta. Zv anitna biograilj a ukazuj e mu se otuda
Tu su se nagoni razvljalii ispoljavali u toj meri i u tlkvoltr oblil<rr tr l .r, r opsena javno pothranjivane taStine, ,,jer dok ie dovek u svom
kakvom se pod drugim okolnostima ne bi, rnoicl:r, rrikrrtl r'.tzvili rrr , l, , r!tvtr i u redovnim prilikama, ti podaci iz njegovog
curriculum-a
ispoljili" (+os). Ir/,r( znltie i za njega samog vaZne delove i znadaine prekretnice
Ovakvo dejstvo travnidke ,,uske i vlaine clolirrc" Irrr gostc iz vcli n t(.1,()v()g iivota. A1i dim ga sludaj ili posao ili bolest izdvoje i usame,

kog sveta prikazuju, uostalom, vei uvoclnl poglavljrr ,,1(onsrrlsli rlr
vremena", koja gotovo u celosti protiiu u zlrrrl<tt tritttrtkr l:llit' rrtlillrlrr
cije tekpristiglog francuskog konzula l)avill.rlrr prililic tt trovotlt, t ivi
lizacijski i kulturno sasvim nepoz.trrttttltt i stl-itttoltt oliltrit'rlitl. ( )v.rj
scgment rolrana prcclstrrvljrr stogl gotovo iliolsli.i pt itttcl irrrrttolrrilii
rrrstulnli'ivog suicljavrut j.r tloiljrrlirr iz t'vt'olrslit' tttt'ltolrolt' s pt'rrli'
lijsl<o pr.ovincijsli.irtt plilili.:rrrrrr Iirrjt' t't' z,t ttt'lio vr ('rtr(' lriti lr jtgov
r' 1,,,,1.rci potinju odjednom da blede i gasnu ["' ] kao beiivotna
,,,.,,,1,., otl hrrtiie i laka [ ... ] A lspod njih podne da se pomalia na5
,lr ul',r, s.uttt:r trrttna znani Livol, ti. 'zaistinska' istorija naSeg duha i
,, l,',1',,y., irrrrt vt'l<t tnlllo vez,e sa na$im dru$tvenimuspesima, allkola
1,. z.r il.rs i z.r nrric l<r-lin.ic z.lo i clobro iedinir
vaina i jedina stvarna"
i ,:i ) Vt.i s Poi.ctli.rrr.()l)[Ut:r ovrrj rclrrtivrto rnllc]i dovek, rodenjem
, ,,'111 ,lllvlrit iozlti lrt'oviltt'ij.rl.rc i rtcl<lr vl'stlt tipsl<tlg l<al'lktcra, vi$e

put.l l)r.il(.tzrlr)ir u Stendalovim ili, recinl(), llrrlz.rtl<ovinr rtltttrtttittt,t,"
ul)r'.rv() z.rlrvaljujuii izme$tenosti i istrgnutosti iz, uobii.rjclrog iivol
rrot olilrr').cnja, dospeva, prema tome, na Prag ollog rctktlg isl<ttslv,r
litrje vtrtli prcrna individuacijiusmislu uposebljivarljl i clopirrtrri.r tltr
Iit'rtog idoftitefa kao jedinstvene i neponovljive ,,tvoreviue", rl llc s()(
jalno detenninisanog i kontrolisanog konstrukta. Otucla i trc t'tttlt
[)avilov nokturalni doLivljaj personalnog podvaianja, iak i tlisot ii,r
cije, iskazan utiskom da,,tajiovekkoji ielei'aou mraku | ... I trit' 1,'
za njega samoga stran, vi3estruk i na mahove potpuno ncpt'rzttrtt".
148 Ali tai presudni unutradnii korak prema individulcili trt't't'
dobitl svoj produZetak u Davilovom daljem romanesknotn iivtrltt
Tihomir Brajovra pod okril; em negostoljubivog bosanskog milj ea. lJtnesto tr.t t'ctl. t
(ririrp.lal vn vanja prema samosvesti oslobodenoj predrasuda i rdavih prctltrl'e
/der r leti
denja, njemu je, veli pripovedai, ipak ,,sada5nja java lit-ila 1''r'c n.r
neki san u kom dovek biva naglo baden u iudnu, dalcl<tr zcrtrlirr r
doveden u neobidan poloi.aj" (26), zbogiega ,,iz tanre i ti$irrc ove
varo5i, koju jo5 nije ni video kako treba [...] izgledalo je cl.t sc rriit.r
na svetu ne da srediti ni izmiriti" (ZS). SruSene iluzije o prcclrirticrtt,
takoreii,,internom" iivotnom okruienju, Davil, dakle, trntlo rll cli' t i t'
prelaskom u drugu, ,,eksternu" zonu dru$tvenih iluz,ijir i opscrtrt. l)r'i
tome je gotovo i5dilela njegova ,,noina", beskor.nprtlnristrl sprr
znaiai,,kako se primicao dan prve posete fveziru - prinr.'l'. l]. l, t.r
seianja i razmatranja sve su viSe ustupala mesto novinr rrtiscirrrir i
trenutnim a stvarnim brigama i poslovima" (Zg). I r.r-r rrtl.r ic joi l<.r t
kad iskrsavati u njegovoj svesti, ono neponovljivt.l sr'tzt.rrln jc ',srtrlto
nama znanog i,ivota" kao autentidne, ,,'zaistinske' istoriic rlrricg tltrlr.r
i naSeg tela" ustupiie ponovo mesto ,,maski" clru$tvctrc i politiil<t'
persone, sasvim upletene u ,,stvarne brige i ptlsltlvc", l<oirt c'e sve
deSie i doslednije novo okruZenje gledati i razumcvi.rti oi'inrrr tipit'
nog zap adnj aka, sklonog kulturnim predubeclen j i In rr i l< I i i c I i t r.r.
pavilov_o b9s1n9ko iskustvo stranosti kao z.rtzorrlc tlrttgosIi
k911{9v9d1u. pitalj e dotada$niu kompaktnu sliliu ct so ps Iv(' I () I I I
identitetu, pomuieno je, drugim redima, sustcttlltt srl zlrttrritrirrcilrr i
uznemirujuiim ispoljavaniima,,orij en tal tr o" trcpoztl.t tog i,,cszol i i
nog" balkanskog mer-rtaliteta, ito otltln tt rlicgovoi sve sli biv.t tl rzvt'
snom smislu shematizovano klo Iiolizii:r zrrprttlrri.rilit' r.t'zolrrlttosli
(r ,,llilo lrrrr jt'sctlrtrrrr.rt'sl
1yLlirr.r", li.rzrt;t'tt.tt.tlot ttl)r,l\'o rr lottt ,lttlttt, ,,l. r,l 1, rr.r1',r
sli0sv0jrr r0tlltU r,.rr,ri n.t nl()t\l(oi illr.tlr rr.t,r'rr',. l;r,rrrr rtslir.r rl,,.,,to rr l'.ilrr, li.r,r loltl,t
'i
l)r( rrl( t',.r, lt.r)r'ii o,l ilt',.t rl.t u tvt r l.rl.,t,l,r sr'1'r1r',1.11'1" 1.t
-l
i l<,.rrrrlitt,r'rrt. t t.lovitosti i istoi'rr jailie pritvorrtosti i lilrrr'rkterne atnorll
rrtrsti.ft)tpor'()v()rtl rrclrtgotlntttrt iskttstvtr oltcritettr pojavljuje se,
njenih samoodbrambenih predstava,
..lrrltal<o, tr polirr irrr:rginircijc i
rropitcrrilr do trcettlivnilt hetcrostereotipa, odnosno predstava o dru-
l ginrrr, 1-roput ttop$tcnog suda po kojem ,'i ovaj Trar,'nilg i na sto milia
ol<o rrjcga, svc vi1n1 je to blatna pustinja, nastanjena bednicima od
tlvc vrste: rnuditeljima i mudenima, a mi smo nesreinici koji moraju
tl.r iive rnedu njima" ( t+t); ili pak poput slike Levantinca, koji je
tlo'i.ivljen kao ,,dovek bez lluztja i skrupula, bez obtaza, ti. sa vi5e
obrirzina, prisiljen da glumi das snishodljivost, ias hrabrost, das poti- 149
ite nost, tas odu3evljenje", Sto je, medutim, praieno i kontrastiv-
1'r
rrirn z,irpaZanjem o tome da,,stranac, koji ie baden u tu nejednaku Evropska
i
kultura
literarni Balkan
r tcil<u borbu, potone sav u nioj i izgubi svoju prar,rr lidnost" (43). lzntd!
!.r)i(.rriz ru
( )prrskl o gubljenju ,prave lidnosti" onoga koji stranstvuie u neobid-
d
rrorn balkanskom okruienjur.iza koje kao da se nazire sAm konzul, .i( vo o!li!:la
drr ririel,r
;'r'ci'utno;" oi""Z""" rnattj"m da je kao olidenje Levantinca viden vrA rdri,r
rric{ov lekar i tumad Davna, zapravo Cesare Davenato, odnosno
( 'csrrl c{'Avenat, ,,rodom iz Savoje, i po prirodenju Francuz", koji je
r ,,.rtl lrrne mladosti na Istoku", a u dijem je ,,nepriiatnom" i ,,rufijan-
,,1,i odvratnom" Sapatu Davil od samog podetka ,,nasludivao kakav
rrrrrr.r lriti iivot doveka saZapadakoji svoj iivot prenese na istok i
z.rrrvcli veZe svoju sudbinu sa njim" (31). Oseia;uii averziju prema
l),rvrrir L)avil, dini se po tome, u stvari zazire odmoguinosti da se
r nf ('nru samom, kao zapadnjaku koji takode Zivi na Istoku, moie
,l,,r,,,tliti isto ono 3te se dogodilo i njegovom lidnom sluibeniku,
r t,rl.o zilpravo posredno ispoljava nepopustliiv otPor, odnosno
I ulttrlolo$ku indignaciju prema ,,me$anju" mentaliteta i ,,kontami-
rr.r, r;i" itlentiteta. Obratno, takoreii insajderski empatidno viclenie
l, I r roistorijski,,hibridnog", u neku ruku i podvoienog levantin-
r I rr r
r
I ,,v' lrpit, koji je prinuden da Zivi ,,na ivici izmedu dva sveta [ ." ]
r r ;,r ; rct ", claje doktor Kolonja u razgovorLr s Davilovim kancelarotrl
I I l, l()s('()rn, podvladeii da,,to su rnuke koje rnude ljudi l-rri$iirni sa
I i \'.url,r l<ojc vi, pripadnici hri$ianskog Zapld:r, ne t.tloiete nikacla
l
,, ,t
l,r rno lrrzunrcti [ ... I To
jc strc-lbinl levrrrltinskog iovckrr, jcr tlr.t
t, 1,,lu:,si('l-e htrnrltinc, ljudsklr prttiirtlt, ito nttrino pronrii-c iznrccltt
l .t,,l, .r r z,rP11l1, rrc prip.rcl.rjui'i ui jctluonr .r bijcn.r od obrr | ... I dotl'i
,r,.rl, r lsloli..r iZirp.ttlrr injilrovilr o[rii'rtjrr ivcrovrtltjrt,:rli potljcdrlrrlio
l,r' /r,'nr r srrnrtjivi jt'tlrroj itlrtrgoi sttrttti" ('tto).
I I r,urt,rttittt.t ltttlttili,.ttttlr lvt'Arrtlrit':t tlislit't'ttto jt',.ltltltrit',
rr r.'rt.rr,'rr0 t r;v0jt'v|str0 1,oljt'tt,'1,,,st..',llt,rl',irvolrrolt,tltt.lir',r ,,iztltt'tltt
 TI
rropitc, izr'.riert.r tr lror'[ri ltjcgovog jr,rlrrrl<.r
r,,r1,rl,,l.ortr tlrrlrrr iistol<Lr
lsl rrl.,r r'l..rp,rtl.t", l<oic tr ncktlrtll(tl lrriic stctcotipno i shcrlrrrtsl<i
i ll'rllirrrrrlcrt' otlttostttt "tlt i l,r,,lrr',l,rlr'lit'Azije"; r'r1t, u njcrttu,,iivcl.r jc i llosnrr, osl<uc{nazcrtrlj.r
,,.p,,*t,tul1,',,t' r'.rzlil<c iztneclu Evrtlpli'rrr'r ,.,r tr.,,l,orn lilirrrorrr izlirrr ljr-rclirrrrr, rrli pod irucnon-r Tauride" (qO-qt
7'ravt.rit'k':,hr()'liLc' ir Povodotll prc(l
;t'rrl,rl,tt,r".'l'.tl<tl tr V poglavliu l',r,,,,rrn ). l(,ro, r'ccirrrtl, i l{uritanija iz povesno i geografski ,,egzo-
trzul rr' ni cgov frrrn.ctrsk i
1 ., j,..;..'*,.l.r l.rsl<rr riualsf,o g, austrijs.kog ko Ir, nr'" lrr rt,r rrslit' prrrz.c X IX i prve polovine XX veka,7 i Davilova Tau-
rnu oclloii
da plete mreiu spletlii' iincci sve clir
i
i,.,,],ri.rfi,r,.,,inie l.r, r'r;.r t,lirrrologijrr n.roida potiie od latinskog taurus, $to znadi bik,
je preko Dirvne i Jevrejirrr pod
r rr
l,i.ir, *,,.,1r",r1e na duinost (,,Davii ,',rl,r,r\'o vt'r irrrcnonr rrsocira na ruralno-zooloiku i rudimentarno-
kapetanu da Sto vi$e moZe sa pre dajonr
,r-ri,r.t a"*"*skog ""t"gtt" r r rrtoh r,.1. rr, rr sv:rlionr slutaju razvojno inverzivnu i stoga civilizacijski
ion Miterer je' vec u Broclu-dok
berata"); alizauzwat,veli narator, "i
' r r'.,r\, I rr I liorrst rtrl<ciju. U tom kontelatu valja kazatii da je Taurida
r ,
otvara poStu koia ic zrr [r 'rrl

150
ie tekao na svol berat, poieo da potajno
H"t *;;;trll"r"rtr" iz Liubijane" ( 107)':sliino' praktiino-dc-
f

rIr l ,rrrr rr .r (lrcvn() ime za poluostrvo Ikim, koje je, po legendi pre- t5t
manira' srrtrto n ,,{'nr )l
kotl I lcnrr{ota, postalo druga domovina princeze Ifigenije
f"tto irift""tanie inade neprihvatljMh "oriientalnih" r ;s1 yr. Irogirr jrr Arternida spasila od Agamemnonovog irfvovanja
tL nivo tzv' svakoclncvnog 1l,,t, Evropska kultura

Tihomir Brajovia r Jtpfl-",tf.e ,rrisok" "og"" 'p"it"1o r r,,, r l r, r;.rrrskog r:rta, da bi u tamo5njem hramu postala sve5tenica
iliterarni Balkan

romani N aDrini iupriia'Dobar primer predstrr-

lzrned!

Kotrlljiralivni Livola,sreiemo i u r;.r 1'rtrrr.r krli.rlninr ritualnim verovanjima irtl'uje prido5le strance.
b.r lcrfizfira

ViSegradana i sluiberrikl
1.,
vlia uzaiamni uticaj u ponaSaniu zmedu
tdentlleti stcr la (ao

svet' nrroi-ito Lrrrrr,l,r ;t' l,rliotlc [rio i nazivodgovarajuie administrativne oblastiu (rvooillcdalL)

iiJtU,j.sf." -or,",nii" potkraf XIXveka' kada ie "na$ r r,'rrr,' l{usl<og crrlstvir, od 1802. godine u statusu gubernije s razli- u
de rtiteLl
o fanimn
da lidi svc visc
;;;;t ti."t"ii, poj"o " od""uttlo i ophodenju nisu ostaiali
'it
neprorllc- r t r r .,(' l,.u,l l i st i i'lii m tendencijama i etnidkim napetostima, koja je,
r
lveAndr iaa

t,t""." f.Ji" |e dovela okupaciia, ali i stranci

r r r, r lr rt r rr r, r.r lion Oktobarske revolucije najpre proglaSena Narod-
od r'"di"" u.iojo1 su morali da iive'
Mnogi ic od r

t n',nr | ('llrtl)lrliorrr, s vodstvom preteino tatarske etnidke populacije,

"-iJ ^"iirnuti
tih dinovnika, zustar Madar ili nadmen Poliak,
sa-zebnionr prc'$'ro
,l.r I'r l', rslr. rrt'lioliko godina faktidki bila ukinuta, tako Sto je njena
A vei koju godinrt tloc-
most i sa odwatnosiu stupio u kasabu [ "'l ,l'rt,r,l,ri,rr;.r tcritolij:r podeljena izmedu Rusije i Ukrajine u okviru
debeli cilibarski cigarluk
nije on ie sedeo satima na kapiii, puSio na
't i begovirna kod akia- ',r 'r lr'l'.Iot', s.lVe Zll.
i.l. t rft'i" dodekivao .e" 'u ""5i- gazdama ovo pribli'irvir' llrl,', .l.rlile , drr sc Taurida razume kao doslovno vraianje na
, i"f"'f." . .1 " (z t+) OaletoseZniie gledano' medutim' ,rrtr' I' u proilost i njcne ,,varvarske" navike i obiiaje, odnosno kao
pozitivne poslcdicc
r iuie deiswo svakodnevice ipak nJ ostavlja trajno
.rlrr,'r1,r rr,r .rlitrrt'lnc prilike Napoleonovog doba, parabolidno pre-
ko'takti.r'r i
;;;;;;"am" 1"d"ih i drugih' Uprkos blagotvornimdrugim rciim:r' rr't, u rrrslirr ttrrlrcrniiu toga vremena, ili - moZda ponajpre - kao
, t,itto.otoskim dodirim", i io-"ii i stranci ostaju' ,,1",l lr,(ln()l',r i tlrtr{ogir, Davilovo epski intonirano izmi3ljanje isto-
neprihvataniu vcc.rirn ii c
i u osnovi privrZeni zazQrv'nepoverenju-i
orroga koii bi r ijr' 1'1 1'11\1.1vlj.r ;cdutr vrstu, u isti mah lidno i nadliino motivisane
i ;o;t"li"";ga i mentalno ,t-Jst"ttog"; D"'gog" kao l. ,,r r;,,'rr z,rt rjt., izr':rslc na zaboravu onog individuacijskog osamlli-
r

mogao biti isto 5to i oni sami'

- poirt- \ ,r I t.r r I'r':,1< orrr plont isnog gledanja istini u odi, i stoga oslonjene na
U,.ro-k ajnjem obliku, otporpomenutim' meclijalnim
r

r r,.l,r.rr I u r( | uvt,r'crr jc c.la ,,toliki ljudi se po$tapaju, u sebi, na neku ilu-

vama, koje bri5u odsedne, mentaino
ko-fo"l" granicc iz'mccltr "dvrl r

:r1 r,,(,\ r jtr i rnrrglovitiju nego ito je jedno poetsko delo" ( t+l).
civilizaciia i ktrlturl l<orr- rr l n i
r

sveta", u Andriievim romanima o susretu

I ti ,1p1rl11yi;,r irrtlividurrhtih i kolektivnih iluzija ima, dakako, i svoju
fikcili Drvilo"tlstlllll:'l'l:l*
,1
ceptualizovan je, moglo bi da se kaie'.u I ltrrr r :,t o li jsli i liorr l<rctizovanu formu. Imaginativno stapanje
ishodu netlovricrtog sltcv't 1\lt'L
rr rr r r

i ptwemeno pisanog, ali u krainiem

odn osno svoi c v rstt o i' i s ttr
;qndri dakao prih,,aiiiivoi vizij i istorii e' \ r,lr \', .rr,r (,,'lsvorti, I-rtrri[jrntjr I\rritrurijt': lnperijdizannaalfe,Beoglad2000.
isktrstvrt tt svclrt' svoit'
,i"orr"nol proiekciji sada3njice, ier "sva svoia !,,r,,t,,, tr rtu, r,,,, nr/ l)ul()l)i\nill, |csrrii-liih ipnrzrto-lilicioniilnilr dcla u kojirna se
iclic i svoirt rrcgotlov'ttti't'
misli o Napoleonu, o ratu, o polititi' svoic It,ll r,, t,,,t.rrltrrt, l.ro,,liorrslrnlicij.r" bril.rrrskc,,irnPclij,rlnc nriritc"', (lolsvortiievlpo-
l., ',1r"'lrl.,rtrlnr'r/,tn.r5rrrspir,rlivlrt'lt'zt'tl.r,,stv.tlrtill.rllirrrrpost.rjaojcutontpt'o
Daviljeprebacivaotr.lllcklrvrcl.llcll.lirrr.rgltrvitelrrilil<etrl.triirrr.rie
t'rrorrt spcvtr k'rlio , t. , ',r ,l1, rr,r l r,rl;r'r'rrr,r l{ur rt.rrrr;.r, rtsrr,l.'rr.r rl,r z.rrrv.'k lrtrtlc 'l;.vloprt koj.r to joi nijc'
i,iveo r-riegov glavrri iunal<" (ltf ) L) t'tliorrsrrtiilf .l' ', ' l,';, I rrrrp,rrr,li.r,llttl.t" (,.lttt,l1',ttvttt stlrsli,rlttiztl.rrrjrr",sll.x).
lrrirrrcitrjcllllrlttol.jlrsrlojctl.rt.ri,,t'cllrl).lviltlv.rtrtlvt.ltttttrsll)l.elllil
 n('l,rl.o,l,rlcl.r'llosrrc s t.rlio,,tlrrlcli()nl n7,il()nl" u nivcliiuc()i sli(r
,lrll;,'1i I I'r ( t('Lr't] lst()lcr cto irrr.rgoloilii slrv.ret'rrr)t ()[)itcp lr)cstJ
1r'r lr rr' l. r rll rrr rro lrcgcntonistiikc i pri tolrr irrcl'(rrc sivcsti, l(oic svcrloi-i
. :,lv,u rroru tlt'jstvu ,,l<rivog ogleclala" r'r'totlcr.ne istolijc u granicarr.rrr
ArrtIlrrevilr r.()nrtnilinaonekojipotiir,rizsrrnroproizvcclenogsrecli-
it.r t ivilizacijc. Prisvajajuii imperijalno antiiko naslecle kao eksklu-
zivno svoje, zami$ljajuii stvarnu i konkretnu Bosnu kao ,,daleku
A't.iju" , i konstrui3uii Tauridu kao ekvivalent te bliske-daleke, posto-
jeie-nepostojeie zemlje, francuski ko4zul legitimiSe se, drugim
152 redima, zapravo kao tipski nosilac evrocentristitkogpogleda na svet.
Uspostavljen kao u osnovi ignorantska konstrukcija,,dominantnog
Tihomir Bra.iovia i vednog Zapada" u opoziciji prema rudimentarno-mitskom Ori-
io jentu, evrocentrizam - kako primeiuje SamirAmin u svojoj instruk-
fp,tr.rL V I
tivnoj studiji o kdtici e'vrocentrizma i kulturalizma - p,o,i,!y3- gA-ide-
olo5ki invazlynoj ideji ,,progresije zapadnjadke istorije od antiike
Grdke, preko Rima, do feudalno-hri5ianske i kapitalistidke EVr-Spell.l
I mada nastupa kao ,,trijumf humanistidkog univerzalizma nastalog
u. Ewopi", evroientiiiam u stvarl upozorava Amin,
,iqkrivljuie | . . l
univerzalistidku ambiciju 1a kojoj 1... ] tvrdi da je zasnoval",e $to
,"i8i da gi oatil";" ,,;";o;;;;o;t videnja onoga sto je dfl+gaflje
od Zivota komforno situiranog u modernom svetu", iz tegatakoreii
zakonomerno sledi uvidanje da je ,,ewocentrizam sa sobom doneo
uni5tenje lludl i civilizacija koji su se opirali njegovom Sirenju".rrr
Upravo u tom svetlu moguie ie ditati i one, majstorski izvedene
odeljke Travniikehronikekoji konzulske ,,borbe i smicalice" nakon
dolaska austrijskog zastupnika fon Miterera ironijski i satiridno-hu-
moristiiki prikazu ju kao slikovite ,,bure u iaii vode". U pozadirri
tih proceduralnih nadmudrivanja zapadnih predstavnika rrr" ur"-",
kako zapaZa pripovedai, stoji poti5tenost ,,zbog neobidno teSkih
okolnosti pod kojima prosveien Evropljanin [... ] mora da Zivi u
ovim dMjim i brdovitim krajevima", buduii da,,obojica su morali
da iive u ovoj istoj orijentalnoj varo5ici, bez druitva i prijatnosti, bez
ikakve udobnosti [... ] medu divllm planinama i surovim svetor.n,
da se bore sa nepoverenjem, netadno3iu, nedistoiom, bolestirut
i nedaiama svake vrste. Ukratko, da Zive u sredini koja dovcl<a sl
8 Samir Arnin, Eurocentrism: Modernity, Il.cliqion tnLl I)t,tttorntr.y' A ( rittrytL ol
F)urocentrism and Cultuntlism, New York ZO(X), p. l(r(r.
9 Islo, str. I 78.
I 0 /s/rr, sl r. I 85.
/,.r1r.111;1 rr.rjPn'rtsltttii, zrttirrr grr rrd-uri lrolt.srro r.rz,tlr'.riljivirrr
i tt.iliirtr
st'lri itllrrgirrr.r, tlrr ga rr.r.jposlc | ... s,rvrj.' i nrrroqo
I Pr.c srrrr.[isulrr.,rrrr
rr rilrrvoj ravrrotluinr:rsti" ( I l,l I l4 ). Nrrrrrt'slo lrrrrrr"lristii-l<tlt
rrrri
r','r'z.rlizrnrr, doiljaci sr Zapirdrr u rrcl)()sr'('(lnorrr susrctu s lol<lanirrr
1'r rlik.rrnu [rcz izuzetka, dakle, ispoljlvrju ignor-lntski eksklr-rz.ivi
z,rrrr ili i-rrk zazor od korozivnog dejstva ,,clivljih pla'ina i surov.g
',r,t l,r" .rl njihove,,prosveiene" liinosti, kojima sledi
skoro izves'ci,
I'rrtlrr[rrro ,,savijanje" karaktera, odnosno zaborav na njihove spek-
t.r L rrl.r.'c Zivote i karijere, kojima sada preti
,.r rr jrlr tr ncku ruku gora i od same smrti.
,,gluva ravnodu$nost,,,
r53
/\rrtlricevo umeie sudeljavanja narativnih vizrrra i kurturolo$kih
1'r'r sP1'litlyl daje nam, medutim, isto tako moguinost da baci'ro
i rl('r,r[r lr.rll.rir
1,, 'r'1,,,1 i nir obratnu, orijentalno povla$ienu stranu, koja _ iznena_
,,11
' I r r tr r,'t' ili ne - uspostavlja praktidno isti odnos prema bosanskoj i
l'.r I l,.r rrsli.j stvarnosti kao i okcidentalno reprezentativna
strana.
I 1., r t I.z'rrjemo da, vei pri prvom susretu sa francuskim konzulom,
. r
tr.rvrrri lii vczir Topal-pa$a ,,nije propustio da u razgovoru podr,rrde
,lr'l;rrrr .vc zemlje, grubost i zaostalost naroda. priroda je sirova,
ltrr,lr rrt.rrrotlucni. [... ] Sve Sto ovaj svet radi i govori nema znadaja
rir r'.i)rr.sli .iti rnoze imati uticaja na poslove ozbiljnih i prosvece-
,,,1r llrrtli | ... ] t odmah je sa tih neprijatnih sitnica po.rorro preiao
,, r ;r'r Ir r rsrvorru velidinu Napoleonovih pobeda i na znadaj i vainost
,
'rr,!',r i(() [ri dva carstva, tursko i francusko, u prisnoj i smi$ljenoj
,.r r ,r,lrr;i n)()sli postiii'
G7). Osim dinjenice da ih izgovara ovlajieni
I r , , l,,t.rv rr il< nrrjveie istodnjadke imperije onog doba, u svemu dru_
r
ri, 'r| ()v(\ *'i'i zapravo odgovaraju zapadnjaiki oblikovanim, ewocen-
Lr',Ir, l\rrrr stc'c.tipimaodivljoj ineprosveienoj periferijicivilizacije
I rr , 11111yl ,, /,,rl.()ra, nelagode i prezira prema plodovima napretka,r r
1r1
| ,r'i '|lr.r lri rrr.glc c'lir br.rdu shvaie'e kao izraz svojevrsnog, obratno
I,r r r r"t'ntrll ili tnimikrijskog evrocentrizma,btl.ducida
travniiki vezir,
,, .l l s lt,rlitil<or.r svogir carstva koja irna kontinuitet asimilacije
',lrr
r, r rr,,r r,.r/ st.rrr.v'iitvrr, lli i kultur'ih, od.osno politidklh obrazaca,
''1'l'.i.rl)r.rv.,,P'isvrrjrr"cvrocc'tristidkulogikuinadingleda'jana
| |r r*,r rr'.r, l).r i s.rrr p.jrrr' l)rugog., ako se tako rnoie kazati. C)vakvcr
r r. rrr'\'.rrl('rrosrrovi rrc rncnjitlrl<ni iinjcnicadlturski-rvlastkatl<lcl
tI I r rrrr'.lrrrr ,l.r rrr.Ioslo;j rl,lr.rs rr lrvrrrIi trlio lresP111r1.1 zt,rllj.t liro ito jc llosrr.t,.,
I ' "t' Irl"'It1t,1ttir'lvtlotttl)or'l.r\'lilrr'orr.ur,t,rlotl.rjrriitl,r,,ov.rjrrlrotl,rlirrrpsvt.
. r'l','rr',,1,,,\'(.t.r,rl.rrr,.lirrrrt,r,rzrrrnllivrr,lrt,tvt.rznrrlrtrilrjuIrerrr.tyrrrlt.viur.t,lioji
,,, rr.rl'r,,l.rl r lrl.r1'1151.111,, ... (S\)
 l<'to tr lrrtttltlrl()'i scclll
r', r,rrrrrrrl;ivi, rtt'stvltt'tti i rtcoz[rilirri tl ot ittt,l svt't.l svi li niilrovi
i s,tttr,t t:.1,,r1;.tv.t llilElxicl)o virl'virrsl(c lllllllilc'
tt svrhtt .lctlrtltl- l"' 1"\rl (ltrl l(r.lP.1ssi111).
* .,,.,1;...'',,' .lcltrvin.rl tela batcrrirrr pt.ctl l<trrrztrlc
,1,,', ,y.' It.ttltttoci i sile koja treba da ih upllii
i rlrrvcdc lla Prihvatlrlljc f t 'rr,,r/r'(rr ltrotrikrt tlonosi joi izmziti.itr dc-lorrrraciju
'l'r'avniku
kolektivrrc'
.lrl.,' ,, ,,t'lrr r o tlrttgittu. ,,Nikacl tril<o tt niie ni pomislio
diplomatskir.n odnosima' Bez obzira
l.rktrii,i 1,,r..llc.lcnog poloZaja u ,lr 1, t,r v.lr()i stvorcltlt za obiian iivot i svagda$nje dogadaje",
n,r ist..rlilsl<c, krrlturn" i konfesionalne razliditosti u odnosu na evoro-
., 1 r v1'1 l.rr' joi nrr podetku prvog poglavlja Andriieve hronike
naime' u konkretnim |
;, 1I
1,1
t'crrtristitko videnje stvari, i ovo stanovi3te ie' 1.,'n;rrl,,l,rlr vlt'tttcnrl, clodajuii da je domaie stanovnikevodio "tai
ekonomski' civi-
povesnim okolnostima obeleZeno istom, kulturno' r r,;r ri r\'r u , r:rr't',r j tlu su oni odnekud drugadiji nego ostali svet, stvoreni

1\,lizaciiski hesemonistiikom teLnjom' koja u spoju s politidkom-moii i 1,, z.r rrt'{to bolje i vi5e" (t:f uspostavlien, kako se doslormo
nepogre3ivJ rrodi pragmatidnom- uvaZavaniu
i priznavanju iednako
l'.r F, ,
".\"uu
t'rrr.r vrsol<oj, gordoj i nedostiZnoj predstavi koju oni imaju r55
154 ''t
-Jerr"og rrrpamlt<a
UJ,,istinskog" Drugoga' a ignoranciji i nipodaSta-
,, ., 1,1
,.1,r

.,s1111111,r rsvojojvaro5i", o,*uajp94f|v7t-i-qU.tp;tg.f9gti|l:paslonjen'"

j ,i"Uiitn i nemoinijih indiidua i7ili kolekttva kao civilizacijski
"""i" i simbo- !r.r r.u I r, rlrr tr,rvrriil<u gordost, lLindm, dostiZe whunac u samopro- Evropska kultura

1' nepodobnog i zapravo

nepriznatog u praktidno-delatnom iliterarni Ball<an
Tihomir Braiovia l l ,rr,, 'r',rrr,,; :;li.. i 'l'ritvnika kio ,,4ajgogpodskijgg grada-n47emliijf, lzmedL.

1., titt o- znailniu iedi',,nepostoj eieg" Drugog' ba ranizma

l(o lDarJLivn
l 'lrlrrf . l,rIo rrttsiti, jer ona obawezuje ,,i kad bi u sebi poZeleli da evrotenlr zma

lJ romanima tve Anirlia po'tojl, najposle' i treia' u neku n-rku iiloaja kao
i i r r n r rt, r rt'zlrri)'.no, u nekoj od onih obidnih, neslavnih kasaba, ,l vo og eda o
i rI r I

uzvratna i reaktivna, lokalnoiodnosno regionalno "iskrivljena"

dentiteLa

Tako vei u uvod- I r 1r',,r' rr' l)or rr rr ju ni u sukobima driava i koje ni5u na udaru sVet-
r r r Andriia
iskljudiva kolektivna predstava o sebl i Drugome'
Lve

.,1 ilr,l,,;i.r,l.rl,r rri tt;t ptrtuslavnihivaZnihlidnosti". Imldgnarajoru

poietkom izgradnje vi5e-
nim poglavliima ,Ji$Lgradske hronike", s
, l i ., r,. ll ro n r l ()n r.r primeiuje da je u stvari jedna
idu' kolektivno razu- rrr r
"njihov grad lo
gr"drkog mosta i prvim teikoiama koje uz to r, .,rr.r | ,lrrl,ol.,r lrrsjcl<lina koju su nara5taji s vremenom izgradili i
menja od
mevanje onoga Sto se dogada pred oiima kasabe hitro se
po detku ,,1,r r,lrlr", .r polorrr i tla ,,dogadaji su navaljivali sa svih strana, suda-
lago stanj a do zazor a rotp ora :
rwu iodeki.ranl a f, "U
r .rl i,, r l',,r'rl l.rli 1ro l')vropi [ ... ] i dopirali dak i u oll kotlinu i zau-
"uaorroti rr"liko zJuibinu [ "' ] Tada jo5 nisu znali ono
su svi bili gordi na
',t,r, ll rlr ',r' rr rr;oj li.ro bujice i nanosi", sve ipak okondava i vrhuni u
3to vide sJa, da te slavne gradevine traZe
ovoliki kr5 i nemir, napor
iu detiri i , 'r ! r i' ., ,1 rr,i,lrrrclrrtsti l<asabalija, pre svega ,,domaiih Turaka", kgji
i tro3ak. [... ] Tako misleLasabalijski Turci poturdenjaci bi u njemu
oka priznaju da im je priselo i na nos udarilo
i gospodstvo,i ponos 'ii.rl,rr r,rl rrrsrr srrr.rtlrrli dovolino velikim i vaZnim da
,r,,.l. rr,{,.(.r.,v()lrrnirrrcthomilidaksvojomlidnoSiu",koji,,o'I(ara-
samo mole boga da
i buduia slava, i ot.esaiu se i mosta i vezira' i
vrati nekada- ,1,,r,1,r,'1 rrrl,rrrri'l...lsugovorilisausiljenimnipodaitavaniem",a,,i
ih oslobodi orre napasti i da niima i njihovim kuiama i
r I l.r1r, rL''rr rr it'govirtr podvizima podeli da se izraZavaju kratkim
.. *f -o i tiSinu ,Lio-rrog Livota..." (?r) IGko odmidu deceniiei
, r rr

1,, .. r rt'i t'rrit:.rtDl.I ili samo ponosnim i prezirnim uspijanjem

r,r, ,rI il Dr
do5ljacima i11elik1s sveta
-,) i protur" stoleia, nepo.reienje Pt".-" u manie-vide zaokruZenu'- ri. rr | {I P.15i111 ). Nelna, iini
ll"i se, stoga prepreka da se posle
., niihovim poslovima prerasta, medutim' l,l, l l l, r, l r r,, l,,r z,r rot ovrrj, intemo uobliien i narcigqf4po (p)od$1
sliku' "Ovi stranci
,'' ,oJUr"-b"no" i gotovo ksenofobiiski profilisanuizgleda da su reSeni
, f ., ,l'i rl,ttrltrr rttrloitrrttittotTLrosnopredstawagqgpq!-v-gnolTajed$-9i
,t" rnirojr, i ne dilu nikome da ostane miran; ,!ir r, r Lr,,',l,,rrr(,rrro irrritrrtivno invertovanjel<ulturnoistorijskir,nad-
zakona' nare-
J" ,rroio* nevidliivom ali sve vi5e osetnom mreZom rr rir'rrr , r.,1. l,rlio srtpcllrttivue, (pseudo)univerzalistidki inva-zivn-e
ljudima' Zivotiniama i mrtvim
J"U" i ptopfa obuhvate Zivot sam, sa r , r r,, , nlr r,,trr kt' slrlie o sclri, tt tlvom sludaju reflektovane sa svojelr-
i spollni izgled kasabe
stvarima, i da izmene i pomere sve oko sebe; .,r,,|! , i\ rlrr.rr rlsLrr lirrllrrlrrog,,rralidja", ipritomhumorno-satiridnq
u XI poglavliu
i navike i naravi zivih l)udi od kolevke pa do groba", taj
fuprije, saobraiavaiuci svoi "glas" " "' t i ",, r',, r,r' r l( ) l, rli,r l rro-r'cgittrrllnih climenzija i okolnostir i na
r

primeiuje pripovedad N a Drini !, ,' !!! l,' ' ',\'t'rur srrtlci't izloicnc irtrplicitr"roj kriticl i subverziji.,l2
^podr"rom",ranom koii s podozrenjerl' a u isti
mnjenju kolektiva,
mah s visoka, , posmatra poslove clollial<rt ltrtkott austrii-
pr""."'-'j"-
l<oii poirrr'r.izgleda i r,,"i,,rr'.1,i)r,r/urr.r rtlt,l'tti,'koi/ltrrrtltlttcprrti jrrsntrpodclulihovanaonesa
ske okupaciie Ilosr-re' misieii da "svaki 1-rosro i . !,,,.,,, ,.'r1,.r,1,1,rr.r lrvroIl;.rrrr'sjerlnt',i Iktsrrttci()srrrrrltlijcstlt'ttgcstraue",
"'l
(lz'glcda l<rro tlrr sc igr''litr.'['rtl<o sr-t
bcz,lzlct.t, iak bcsnrislc'r' I
 lzr',',ltrro lrrt'itlttort.t ironijsl<orrr rtpottclrortt pr-ipovctllrilt slctl
sl.rr'.r r l',,tlrrP.rlilt, liojc poclrrrz.urltcvitn() oPtlrrlri:rjtr(-irtt,,tttttrrtrji
\,,ur'('nr ()ll()t.r ito satno sobotn tei.i svcobtrlrv;rlnosti Il:1 bczlttrtlo
l,rr l,'sl..rrr rr.riin raskriva njegor,u priviclnclst i (is)prrrz.nost, to irrvcr-
Io',,.rrrjt's.lluge strane takode upuiuje i na osobena, clistiuktivrra
rrlrclcija l,olkanske slike sueta.Ako dolazaku Bosnu doprinosi rasta-
l<.r n j Lr naizgled stabilnih i poslovidno bezbednih, hegemonistitkil-t
prcclstava o sopstvenim identitetima kod zapadnjadkih doSljaka,
onda kod domaiih kasabalija susret sa dotad nepoznatim Drugim
r56 u krajnjem ishodu, naime, intenzivira nestabilno-stabilno, a su5tin-
ski amb iu alentn o samor azumevanj e b alkanskih identiteta.,,Spe ci-
Tihornir Braiovia fidnost Balkana [...] [t"] dugotrajni meduetnidki kontakti",13 pri-
meiuje Tatjana Civjan u svojoj studiji o balkanskom modelu sveta,
dodajuii da je jedno od kljudnih ,,svojstava'balkanskosti' [...]
tome Sto se nejedinstvene pojave slaZu u jedinstven mozaik', koii u
" ( \ro oq arh o
ovom sludaju,,pretpostavlja koegzistenciju jasno izraienih suprot-
nosti i njihovo stapanje, neutralizaciju".'a lJ krajnjoj liniji to znadi
da potreba da se bude ,,direktan, jednoznaian, odreden, ne odgo-
vara zahtevima balkanskog modela sveta, koji se dvrsto pridrZava
ambivalentnostil'.rs lJ osnovi te ambivalentnosti, koja je opisana i
kao ,,borba sa determinisano$iu, neodekivani kontrasti i isto tako
neoiekivano rastvaranje konfliktne situacije [...] ttn raznim nivo-
ima",t0 stoji pak naroditi mehanizam preolcretanja - ,,kretanje koje
teZi stabilnosti, stabilnost koja prelazi u kretanje, nemoguinost da se
stoji u mestu - u ime oduvania svog mesta"r7. Opserviran i teorijski
elab o riran, ov aj m eh an iz a m amb iv al en tn o g p r e o kr et an j a p ro izvo di
pak u internacionalnim okvirima vei odomaien pojam balkanizma
(balkankm) kao onoga za $ta se pretpostavlja da bi trebalo da bude
prirleiuje u tom smislu i Zoran Milutinovii tt svom tunaten.iu hronike ,,konsulskih
vremena", obia$njavajuii da ,,zbog te dinan-rike udvriiivar-rja i razgrldnje podele r-ra nrl
i oni, koja se nikacl ne n-roZe svesti na stabilne zapadne i istoine idcntrtete, 'l'ravnitka
hronika podriva opoziciju Istoka i Zapacla". (,,Hecnopaaym je rtp.rtrrntr, p.r.r)'Nrctl.rrr'c
je ,tyyo: Tpaeuu4Ka xpoHuKa l4ne Ar4pnha", Caecre 3agvNStLue llat Angpuhd) cn.26,
jyu2009. ()LXVIII), crp. 132).
l3 Nav. prema: TarjaHa B. I-{uajau, ,,O 6a-,rx;rttcrou MOAeAy cre lil", (ircac iirl.4.t'
rc5rnre tr7ac AtLgpuhdt ct . 14, arrpr'm I 998 (XVI l), c'rp. I (r9.
I 4 /.sfo, str. I 7().
l5 /sLr, str. 19.S.
I (r /s/rr, st r'. I S7.
ll /s/rr, sl r. .) l
().
ir,ll rir ,',,i1 ,'l,ll.(),,(.()1 sltr,.rl.rilili.rl,,rs('t.lzg6tcpfemapfedubc-
i ,,r,,,,r ' rli.r(lrr,'; l:r'r()l)i, iz.l it,r Nl.lrij.l'l'otlttrctvausvojoj pozna-
i ,i!,iir, r;rrrrl .tu,lr;r lrrr,rlrrrlttplltt, Ilttlktttrstvrdi da,,podvodisepod
i,r.1,,rrir,'rrl,rt.rlr/rrr,riirl<.ili.rritorrijccksplicitnoreieno",a,,bal_-
i .,ii ,,' rrrt, tr.l, 1'otlvrs{,lolijcntltliznrrr",on je,,vi5eodobidne'ori-
i.,,.,1i r r, l r \ .u rl.r( r,(' n.r tcrnLr Balkana"'.rs Povlaieci konsekvence
,' i,.. , I r rirl r, or rlr.rrl,rlistii'l<og diskursa kao svojevrsne imagina-
r,,,. t,,r r I r r rl, rl{. ()l)()r'tunc slike lstoka, Todorova polazi od ideje
,,,, i., l r,,..r r.rzlrl.rr o,l nctlpipljivog Orijentar Balkan postoji kao
r
' i ,'i Ir I r,, rrt'r.rl:,lirliorrlirctnrtcelina",'epridemu,,gotovosviopisi 157
r! iii ,i, r r lr, u nlr'11()\/ qrrrrrit-ni poloZaj. Zapad i Orijent obiino se
!, i r,, il rgrr l,rrr rrt.splyjiyi crrtiteti, kao suprotnosti, alizaokruZene Evropska k!lturd
literarni Balkan
,'1 ,',r,,,,,tr | ',/.,r i
] r,rzliliu ocl toga,Balkanseuvekprikazivaokao 2merl!
.., i rir I ,,' r.r,,l,r,,,,'".'" l,r'istLrpljuiiskritidkornrezer-vomovakvoj,
",.i,;,l,,,,1l.rrn.,trrrl.,r;ii.cljcrrepredstave,autorkalmaginarnogBal- ilorLrtu)t:
| ,,. ,,, , r, .r\.r l,rtll,rutr:ttrn l<.tttt,,cliskurs o inputiranoj dvosmisleno- I ro[],rfiil,,l
i, i .,l, l,,r,,, lr, l, r l or',1 tl:r, gotovo po pravilur,,Balkan se poima ne
! , ,,, l,,,rl,ru{r (lrrr1',o ygi. lirrcl r-repotpunosopstvo",2r
\ i,, l, r r .r I f r r, r ;t' I rrq zrrrnilljeuo,,nedovr5enog" sopstva, koje,
!,i i, ,,rt, rrr llrrrrir, rr srrrislu ltaspramnog i suprotstavljenog, ali
',i',1,, I r I'rr/r.rlog itlcntiteta, nego je zapravo paradoksalni,
.,, t,,, r,,1, , t r,lr.rrlrtt't, rr cvrt'rccntristidkom, totalizujuiem znade-
,,;,, i., i l,'t{ u\,r/.r\,,r s.lrn() jcdnirkovaljaneentitete,nijeteikopre-
| ,, rr,r, r l,r,'lrilnr nl(.slinr.t, tr cpizodidnorazudenompripovedanju
',, ,rr, .* It, rrrrrr r',tr,lostirrrrr ipreclrasudarna, iracionalnimrazmiri-
,,,,,1,,,rr rlrrrrr:,rrl.olrrrrr.r,.rli incotekivanimsavezimakofesional-
,..i. , L,lt , rr , i,r lt',lr! ii ,r tr Arrc'lricevim rornanima. I(ao da na neki
' 'lr
.:: !.,,.lrr rr ,u,.rr't r.r,rott'ntristit-kintpredstavamadodljakaistranaca
.,t, !.1', 1.,'1,, r('./(.r v()nr, iqnorancijom, katkad i s indignacijom
! , lr ,' ,t,,
',lrlr,,r,r ,t'rrrljtr, rrrtctin Zivota i ophodenja, uspevajuii
l.,i' ,,1, i,r,'t,.l..lrlrrzlrt',otlnrtsnone-egzistentneruSmislu,,var-
-' i ',, ,,.r.rl.rrrl.r r/\'.ul ()l)scgil civilizovanog (samo)razurnevaniai
,; l1 r' ,,';r, ,\rr,lri ('\'r r()n).lrrcsl<rtijunirci, BosauciiBalkanci, opiru
, r ! . t r r r i r / (.{ u n.l
r ul)r',lv() orrirrr vrc.clnostima koje pristiiu sa
t ,r, I l',r,'r r, I'tr'tr.ttt'ttttt /i,i//',irr, IrLr,. l)r.trt.rn.t St.tri'evir'i Alclis.rntlrr ll.r-
, ,,, ll, ',,,r r,l 1't't't.,,1, I i
,.
, l, 1r'
. r, llr
 zlp,r1l11;,1, krln tt'lrniikitr izumima,
sitobl'rrdi.rjttillr kotrtttlril<rlcijltrnrr
i irrIr',rsIlrrlitrrr'.trt.trt, odnosno nauinim i kultumim tekovinarnl kojc
trjt'rlno zrr;ric i prcvagu modernog iivota i gledania na svet, obeleie-
rrrrg itlcirln progresa, izrai.avaju(ipri tome uglalmom i preteZno tek
r rr siretko i fatalistidku priwZenost konzervativno shvaienim
vn u, nc
1
vre rlnostirna i ne igpgljavajui! delqtnu sveg! I moguiir-n nailnima-
njihovog oduvanja i Zivotno odriivog negovanja. Pa dak i u vreme
koje je internacionalno poznato pod imenom belle dpoque, a to su
bila ,,ona tri decenija relativnog blagostanja i privi{nqg, fr4ncjo--
r5B zefskog mira kad je mnogi Ewopljanin mislio da ima nepogre3nu
formulu za ostvarenje stoletnog sna o punom i sreinom razvitku
Tihomir grajovif lidnosti u op$toj slobodi i napretku" (ZtZ),kako primeiuje prijem-
(ofrllar al vr dM i smotreni pripovedai romana Na Drini fuprijat $i za koga od
r.lef!iletl
kasabalija nije novi Zivot znadio ostvarenje onoga Sto su oni u krvi
nosili i oduvek u du3i ieleli; naprotiv, svi su oni, i muslimani i hri-
56ani, ulazili u njega sa mnogovrsnim i apsolutnim rezervama, ali te
rezerve su bile tajne i skrivene, a iivot vidliiv i moian, sa novim i na
izgled velikim moguinosti ma" (Zt +-zt S).
Posebno znadenje i teiinu u svetlu ovako intoniranog ditan)a
i razumevanja imaju epizode koje sre6emo na zaw$ecirna Andriie-
vih romana. Tako u finalnoj sceni ,,Vi5egradske hronike" samovla-
sni duvar lokalne tradicije Alihodia Mutevelii, u samo predvederje
Prvog svetskog rata, u momentu kad je vei uveliko zaboravljen
entuzijazam koji je pratio prosperitet prethodnih decenija i preti
opasnost od uniStenia vi5egradskog mosta, doiivljava karakteri-
stiinu viziju ,,sudnjeg dana". Ta kataklizmiina slika bliske i sveoP-
5te propasti odludujuie je obeleZena ambivalentnim razumevanjem
$to odgovornost za sunowat pripisuje profanoi instanci, doiljacima,
strancima saZapada,koji se pak sami legitimiSu kao graditelji, civili-
zatoriinosioci reda. ,,Sad se vidi demu je stvarno sluiila sva njihova
zgoda i naprava, sva ta hitnja i radinost. [... ] Saa se vidi 5ta su i
su da odbijaju,
za iimidu. [... ] Od najtvrdeg i najtrajnijeg podeli
od boZieg dauzimaju",misli, medutim, AlihodZa, skonadavajuii sa
'' zebnjom ,,da ie se ova pogana vera Sto sve ureduje, disti, prepravlja
i doteruje da bi odmah zatim sve proLdrla i poruSila, raSiriti po celoj
r zemlii" (lg+-lgS). Doiivljavajuii nastupajuii,'smak sveta" kao
nestvarnost i san (,,Samo u snovima mogu da se doiive i vicle takve
stvari. Samo u snovima."), a u isti rnah izrli.:rvljuc'i plalliivtt i vlr-
ljivtr nadu r.r opstojr.rost boi,jeg porctl<a (,,nko 1c lltu tlig.ro rtrl<c ocl
ovc ncsrc(-rtc l<rtsrrlrc nrt l)rirti, rti.ic v.tlitlrr otl tt'logsvt't.t isvc zcrrrlic
'.r,, i,l',,,1 rr,.l',,rrr:' Nt.t t'nr ovi ov.rko,lov,.li.r." ), rrPrli.rs bogolroj.r
tiir ,,,'r r.,r,r.,r, rrrnrrrrt'iAlilrotli.rsvojc ilrrzonttl ,,llozrlttnje" ttstvltri
ii.E ii, .. rr r'.,1.r\'.t ,,oPstvt'rrorn l<tlrrlt'siort.tln()rn vct'ovi.lnju i kultr-rr-
",'iirl,r,,l.rr;rr,rrr'1'o itottii'lto,r'cl<lttbi sc ttosntlvizapravoistom
',i',,,r lrrnr.ru',llrl(()nl trrrivcrzrrlizmtt nrt hojenr potivaisAminva-
! i ,ri , ! r ',, , ntr r,,trt'lii tlrrlr ito mu se tako r-repornirljivo protivi.
t t1 1; ..111r;t,1. lrvrro i (rrc)pouzclano, dvosmisleno intoniran, po
r, r,,,!,, {, r u,,( )l v( )r.('n cpilog romana Nz D rini fuprij a,koji u pred-
, r r
. .,, t, \, lrl,,'y' r.rt.r lrt'z lazreienja suieljava kriznu svest balkanski
"
,,,rl,i' rl, rrtrr.1, lr.r,lit iolrrtlizr-na i preduzimljivost kontradiktorno r59
I ,3l:rr rtr, n,,ll nr,ttlt'r'rrizrr.rA koji dolazi saZapada, s imagolo5ke ,/
r; L trl,,lr.,t,r prt'rlsl.rvljrr, i'ilri se, rnoguiureplikunanaratir.'niokvir' Evropska
literarni Balkan
kultura
I ,, 't,,l , ltr,,ttrh , nir'll()vu kompozicionu ,,zatvorenost" i nadliino
i
izrrei!
L).r (.rn zft,r
i,,i,,. t .u u r, z,,l l rrosl. N rr poietku i na zavr$etku ter za celo stoleie
r r rr i'v otefi lma
,,,,, r, l l,,,r r(, r t' t, povcsti kratkotrajnih bosanskih konzulskih we-
r r
ait rt (tJ
,,,erI r rr r r, rrrt' N,rpoleorrovih pohoda s podetkaXIXveka, koje je
lvtAnalr L.l
l,rl,,,,l', lr,' r' r. Ir v rlr znrlcirna rnodernizma kao svojevrsnom uver-
r r
ri',rrr ,.,r l ,'rr.r, rrr plotlol cvrocentrizma na Balkanr travnidke age i
l'-,.,,,r1,,1rr,r1...,1,,'lioirroponavljajuda,,Vojskesuovdjepadalepase
rri:,r rrrr,1,l, ,lrr1it,z,rtlli.rti", jer,,Nidijanijedo zoregorlla",atoznaii
l, , , r, rn r/\'r',,n() ,,rrcst:rti tih stranacasanjihovimdrugadijimineo-
I i. r,irrr n r' rrrnr iivol.r, srr njihovim drskim me3anjem ubosanske
t,,,-1,,,r r l,rrlrl','",.r,,svci'copetbitikaoSto je,poboZijoj volji,oduvi-
;. 1 l,i l,,
l',r,,,,1 o, r r rt'tl rrtin.r, pokazuje upravo rasfumadeni zawSetak
i i:., l,r r,l,.l ,. lrr,,rrilir"', u llsponu od jednogstoleiarpredrazornim
r, r!r t,,' r r r r rt lr'r n(' rslolijc i rrjcnih paradoksa nepovratno su dovedeni
,' l,ir ,,ii, , l',,ll..rrrsl..r p.rs.rtistiiko spokojstvo ipreduzimljivo ewocen-
r r i,, r i, l r, ..r r r r,, z,r, lovol jst vo, to je zaldjudak koji gotovo neizbeLno
l.i,'i l,r, r r,, u l,r )r,., lrrrrg iit.urja epiloga dvaju romana u svetlu onoga
:i., , ,1, . rt,rl,r il l)()v('sl)()t)r SVCttt iZVannjih.
\l i, .{ rn.r n,r unlr.l ovlrl<vcr r.rzumevanje,moidasemoZekazati
I , I'r r, r , n.rr .r, Arrtlrit.cvih romalta nije u njihovoj podesnosti da
l,,,l,rt,l.'rr,,;,1,,11,,s1oit'rri ,,priruinici"zapotvrdivanjeimputirane
,l:1 ,1 irrt, rlr/()\,.u1(', rrlurrctr.rrrtc ili nasarnomBalkanuprihvaiene
1 ,, ,l r rr r ' tz\' ,rrrrrnozitctirrrrr rnrtlih razlika i teiini s kojom Bal-
! ::r, r ,,, j, , i.,.lo l,rrrrozrre Plctlstlvc o sopstvenim identitetima.
1,,.'i,,, 1,r,, lr,r,rl,'(,t lttrtttiktt i Nt l)rini fuprija zapravo pred-
i . l ;, 1, r r r r r.r n,,r r .r ntt svt'tltliJttstvo o l<ontrovcrzatrra tnoderne
, '1, ,, r;, , r ,i1,\'rrrr l.o;t'li,rlli,rrr post.rjc ltcurrrlgiino poljc ukr5ta-
; ' i ,,. , ly rr.rn;,r ,.r','lil<ilr" i ,,rrrrrlilt" l<trltru'rrilr irrtlctitctrt, s gotovo
 7.,rli()r)(lu('r'n()nr posleclicotn u clcfi)nllisilninr (.luto)itlcrrtilil<acijirnt.r
i islir ivljcrrinr prcdstirvarna o clrugintrr. Uostrrlortr, zitr i c{irnirs on jo$
rrvt'li nijc ,,spolja" viden kao manje ili vi$e Lrsiiano i pretcie,,bure
lr.rlut.r", :r ,,iznutra" kao povla5ieno, izuzetno mesto na kojern otpo-
t'irrjr-r svetski ratovi i nepovratno se menjaju tokovi evropske isto-
rije, ,,snagom" i ,,naporima" samih Balkanaca, ili pak uz ,,nesebidnu
pomoi" sa strane?
Relativizujuii svojom lucidnom romansijerskom imaginacijom
te shematski iskljudive i nerealne slike koje imamo o sebi i drugima,
160 Ivo Andrii na umetnidki suveren naiin pokazuje, iini nam se, da ie
Balkan tek jedan od poligona na kojima ie, u dugom i nimalo jed-
Tihomir Brajovia nostavnom povesnom hodu, u strpljivom razvejavanju,,spoljnih" i
(orii')araL vn ,,unutarnjih" predubedenja i stereotipa, bez naglih i spektakularnih
dentii{'tr
reienja morati da se traZi odgovor na pitanje da li Evropa, takva
kakva jeste, u buduinosti moZe da bude zaista odriiva zajednica
naroda i pojedinaca, a ne puki konglomerat interesa i uticaja. Tako
prihvaieni, njegovi romani bi, verujemo, mnogo vi3e bili od koristi
balkanskim i evropskim politidkim liderima nego vojnicima mirov-
nih snaga na Balkanu. lJza sve o demu i inaie pripovedajrt,Travniika
hronika i Na Drini fuprija bi upravo o tome, dini se, najvi5e mogli
da kaZu onima koji umeju da ih iitaju, imajuii sve weme na umu da
pred sobom imaju plodove umetnidke fikcije o onome 5to neretko i
simo nastaje u fikciji, da bi potom preraslo u teSko porecir,r-r, neretko
i okrutno neotklonjir,rr stvarnost.
li1,1r,ll,rll l..t rl,'l tlltNl ll)liN'fl'l'ETI I NJIHOVA NAt'l()A
i . i \t .1 r r\t I /l l( )\','\N/(i VI,ADANA Dg.sNlcr'
i,I,, li l,t.t nturt,l.r.l.rlriie obris i lik? MoZe li, drugimretima, ouo
!r..i. rr ii\,',il,rilr .'ttttsltt lrezsatlriaja,neispunjenorbez-oblidr-ro,cllr
i!..1 t,,'.t rn, ".r,lrz,r;rr,,, vrtlliivo i prcclstavljivo, poprimaiuii izgled
, .t tit ili , l,,rl r,r,lts,tttto()[)tll(oi opseniuobraziljeiiluzijimi$ljc-
rrir l:rr,r:t lr,l,rl,,ttlt',ovltl<tlslrvaierr,,oblikpraznine"dananeki
,,, i,, .1,'l'rl' r "\r)ltt ,,l,rttloi-tt", tr zr-radenju onoga Sto - rna koliko
i'el..l,l,,l,,rr,rrlr,l,',,tltto obclci.rrva itlcntitetpoiedinacaikolektivir'
*,,, r r druStvenikon-
i.,ii =.r1,r 1,',lttottt i rl tlrtrgtlrn sludaju,,uvekie
=rr.i I i I r,, Lrl. .,t', ttr'.'l'l it' litrlttrrni ider-rtitet"'r
. 'lrr r 1',,1,r\'o rrTl',r'('(lrr.r slikl iz' Zimskoglietovania Vladani'r
f
ov;l
ir, =,,i, , 1,,,1 ,1711;1' ,1,t, rtr.tlirlr l<rttl jc r'r pitanju lepa knjiZevnost,
,,= l.',r,rri, I nr.rrr.,,l,r lrtt,lc tcl< pitlnje retorskeprirode' Pomenutlr
zna-
=lil , ,, rlrii .r n.r',.trrr()lll zrtvt'ictlitt XlXglave ovogkratkogali
1i!',,1:r"rrrr.r,,,l,;.rvl;t'tto1il9.5(),tcl<llckLlgoclinunakonzavr5etkll
t! = .i .1 ,,r' r rl,t, l ,,;r ;t'tl.t t.rlio rrcolriilrn trliiu prikazan i umetnitki
= . tli, rr ul,r,r\'il rr,('tr()villt ostlbctrittr Pril-lovcclnirn ustrojstvol-n
i
;,,',r,i,,,lri rr, ',1. 1,,1,,1111. [).r pptlsctitlo: Polllctltlta gl:rva Posvc-
,''i, 1,,, l, ,lrr;, rrr rsl)r.l(1.litl izttctlrrtlrl itt srrnroii 1'roroclidnc kr-ri'c
1 , ,,,;,,'l, nrrl;, t,tt l.t' l,op.rtliit'
l).rrirrlic, do i'ijeg obiirrjnog, skoro
.',,, '1..,. ti1, I r'!' I'.1.()l).1 z.t.[.tt'slit'izlrcglicc, koic str lll scbc tlobro
!i,,, 1',,,r.,l, ltt,ltt)ttttsr,itttist',itcl<'rl<otll'ic,iltltoslllllLlP()l)x
!:1,,,,i 'r ', r;l',,l1, l,,,ztt.tv,tlt'rriti lrilc tt rtcl<ittl Prisrtirlr |cllrciilrln'l
. r ,,'.,, t ,,lltt't ltttttttrttltt I'rtttr', 't"tttlL t prtl111'f irlLttlt!tl tt t'ttttttt t'tt"ktttt
r;rl,,l r il t vcllrrvtr, llcr'1ir'rtl 'tl)l l' \lt l l()
 ''Irl,rrrr l','',l, t.rzlriililrIt'r'rPt,lr;.t r'rqrlrl,,11,.r,l.t,;rs.st,.tlr.t,tl.tlit.tlr
',, I,,lrrrr iiltlr on()1, ll('tlt('( lVil1' 1111',l..t "ltt,rsl,fje Z.t ftjiflt.f
I!rrl'r( rrr.r z.r |oq1q'11.11i eilr is,urroq rrjt,qovoq izv11l1,l1j;1,,r li6ji srr, ' ; r , ,1 1,,.'lrr!,i, lrt( t/r'/1,t rr.r tl\'.lr rlr.t i lrl'ctlttlctitlrlr slt
tr
',r;rrr.rl.rr o1l 111,1 (-('l.l (lJD:t/ t()t()v() 1 l)()tl)11()sti z.l()l(11)ili [).rittirr r i ,l't.. , rrrr ,,\'rrlt'll I)r'.r7nnlu,,izr'.rrr.r",sirrrboliikiosl-rc'l-
\ r( nr( \,()r l'..rr.1.r, Irr.nesti.r f)oncl.i.l, Nrrr_ciz.r (iolob.r
iostrrlilr, r.,l,,.,,,,, ' ! , , ,, '. , , '\ .ri.r, rr oi irrr,r iz,lrt'rilri lii ,,Pr iqodrrttg" kolektiva
;t" rr'r opi((' ol'iliianje, najzad i obavrjcrra. Z.rvrirrrr pfipovc(rn.l ()r),r
sl''r, r't'zrrrrrr zrl .,v!.i clogaclaj, zatide Zaclrarle
. !,ii. ,r,, |! ,
",r,i, ,zvo,lljivo tt'li
rr.t ivlstoi rrr.rtcrij:rlnoj pocl-
r. povr.tku sri sirlrr..rrr,., , i,i, r,, r..., 1rr, pltrjt'lieijc, rr olivir-rr liojcse,protivredno
rr t'c'utliu kad.r ,,prolirzeii mimo popadiji^r-r
kud', baciic ,l , i, ;,1,,,,, I rl (, ul()t'lt(t', rtcttlriiltlr intttginatiuna predstava
nl nju". Ono $to p.l:T sledi nesumnjivo irna posebr.ro
svetLr romana, buduiidaje dgg u nekoj
'tule ,,
,n"i_.,,1" : .,,.,1, 1,, 1, l' l r 1,l.rl..rt.r" poiavlitrjc.,,oblijepljena po zidovima"
vrsti zajeclniikog, g,.,,1r,,..,,,
162 pri'ide'ja, ili bar refleksije. ,,Tek sad in se uiinila
pr"r,_,",'po,1.,,,,,,,,
. 1.,.. ,,, , I ,,1,11',11'lr' krri'c, rurrbivalentno ,,{iksirana" u obliku
.,rr, r;r Irr,'1'", I'l.rlirrtsliog prividenja koje ih prekriva, i r63
konrrcno prazna" ,primec.uje povodom tog
momenta upuieni nrrr.rr ,rrrr r,,,, r, l.rn() qdcsc ncizostavno odekujenekavrsta
tor, slikovito i u nekoj vrsti prikriven" po"it.
prikazujuii ono $t. srr ,,.1,,, ) ,.( r,t,r'lr.rlnoq i/ili slikovnog sadriaja, u stvari Evropska kultura
umorni grad:rr-ri posle svega uoiili, ili ' Iiterarni Balkan
su bar mislili iir uoiavalu rr,r , ,, .',,r' r l.,r;r rr.r t.rj nrriin vicle i doiivljavaju.
i

popadijhoj kuii, kojoj ,,kao da se ta praznina vidjela irrra,_,i 1..,,

'a r,, r, i,,Ir,r 1'1 1l.1 1vg11o l zltisti't oznadujude u toj utvarnoj
da je bila oblijepljena po zidovirna, pop.r, bijelih plakata,,., ,. r r r r',, r,i r, i / r,{ r,i',1().s/i i svcljevrsne prisnosti sa smriu kao
r
Naiinrra koji praznina ovde postaje ,,_aiyirru..i /
,,osetna,,, to vrrlj,r 1,', l,, Ir,,,1'r r\\'irl.riui'cg" doiivljaja metafizidke praznine
primetiti, dva puta je posredovan pripovedaievorn
- stilizacijorrr, ' ! i,, i irr!,,1,, 1',,,r.;tr'rrtij:rlnogi5ieznuiasvakodnemoznanog
s jedne, i sin-rbolidkorn predstavorn
samih aktera romana, , .i;,,;:. : i . ! , , rr , ,rr, ,rrr ,.rrrslu tr liojcnt, recimo, Martin Hajdeger, egzi-
str ane. Autorski pouzda', u jeziiki
briiljivorn oblikovanju t."rr.,tni,r j, r, I r r r,,r I r., I,r rr rrt'i'tric cllr,,na umiranju Drugih moie biti
.
videnja, narator najverovatnije pri tome siedi
podrazurne,ranu k,gikl .,, ,, 1,,,,, rrr l.rrrrnrr'rr lritlirr, l<oji jernoguieodreditikaoprewat
g.:p.", koja, zahvaljujuii smi3ljenom i ,naka. delimice
,oglnr,.,i.,,r, i i .',,r tr l,rtl..r lrrlritlirt (odnosnoiivota)uNe-vi5e-tubi-
zajedniikorn delanju, a ovde i doiivljavanju,
ima bitna obelliya ,,pr i , ! ., , ,,,,, 1,r,.,'rrrrrrli'koii | ... ]bi;aSe otet onima Sto su'ostali
godno stvorenog" kolektiva, oznadenog jednorn
reiju ,,na3i..,r i obc 'lrr
| ,, .!r', I 1r 11,1ry.111j.r'nl naiin posmrtne svetanosti..."s
leienog svojevrsnorlr
-od"ro po,ru$"n j.
modifikacijo,r-r sti.rdardnirr
u novinr okolnostima, nast.lirn iz posledica
! ! r ,', , ,.lr rrrrnr.r rr l)t'srrii'inott-r rornanu proizlazi,rnedutim,
ratne dislokacile iz uoL-,i i,,, !,,, l.r .r r rsl r,,ostrrli" z.r popadijornr u smislu,,otetosti"
: :: r
iajenog Zivotnog okruienja. Razvileno poredenje,
kojem., po_"n,, i ! ,,i, ,!.., ,u l,rtl.,r s.r,lltrqinra", odnosnoposmrtnog,,brigova-
toj pripovednoj slici pribegava pripovedad_strlizator,
i t o;"'r.,f".ii.. i .,11,,,,,' ..r, ( .ur()r'l postrrpitnjakojeproizlaziiztoguzajamno
claodjednom praznina,,ftao da re j ... vidjela
] rzvana, ka'o daie brl.r
oblijepljena po zidovima t poputUi;"frt plnk"tn.,, . i , l',,,,r{,t,rrf .r, neq() su svojevoljno prihvatili obavezu sta-
,urrrorru,lo1", p,, ., r,,,,,rr,,,t.r, rnr,l" l)r'cnrillulc/ a u cilju njihovogpokopava-
sverru sudeii, teiko imenljivom sadriaju koji zbliiava Z^irrrrnr,
'a
ne samo u razurrevanju
. r t,,1,',,,,,lr,rzunr('v:rrriltr shvrttlnjirnaiprocedurama.
poslova i duZnosti prema umrlima, nego i ,,,,,, i,,,' r, r rt r', rt't.rlizii-l<i lcllcksivne dimcnzijer smfir medu-
r r r

. 'ti r '.(,, rl,rlrro intt'r'lrlitivtrtt strauu, vainu za razumevanje

2 \4adrr.r L)es'ica, Zirnsko rjetovanje, zagreb
1950, str. 124. U k;rsnijinr izcrrrn jirrr.r ,, l, r, 1,, r r /.r l.r nrr()q otlnoicrrja illuova neke zajednice ili
. rr
navecleno rnesto nalazi se nl kraju XX
I'l:r;r6p.raa 4e,ra Bra4aua
glave romana (Bv4a, unp. 3utrcrt> ,t,e rTtrtorttr,r, .
. ! 'r. i,, r, ' ',\(,nr \lui.riu vitlljivovci-iizopaskeda,,gradanise
!,ecnur1e y vernpu Klrure, npup.
P.r4;.,ronntr, Eeor.pa4-llprurrrma I 993, crp. f t S). Osin alo je
{p
CraHro Kopah n.f orr.rrr ,. ,, 1,, rr,,,tr,l,r.;,', rz rrt'kcsolitllrt'rtosti,z;trtztttuokopogreba
to poseb'o
svi clalji aavodi clonescni slt prerlt:r prvom
izditniu 'agl"i",,,,, I rrr I , r'r1., 1,,.2 iko!l.l otl hliiilr; :l nroid:r pone$to i od
rontna
-l Srntagnra,,prigodno stvor.erj kot..ktiv..nc
postoii, doduie, u prvotl.l iz.Ll.rpjrr r,, r ( I()r, ) , .l.rrr rttl rr.r jzrr.ri',rinijilr rttcrltt tirtr vidttvirna
f
r::tr]1 i cch,ster-ra rr k.jo j .potrebljenr (vidl
navedeno i z,tlanie i,zlz.rbr.rrr
\u. jz :l:
.jc ih Lh.l,r,
/, r K,to tilt(v.t oni, poplltioj neki[r r-rrrr:rtivni]r segnrenitt;t, ukazuje n.r pr.orlrrit,rrrr
lutorsku potrcbu za clif-erenciranjem delikatnih (naclipersonalnih
relacii.r rr r()nr.rrr
 i titc sc', rrrirne, nqdina.n"a ko jtkolektiai poimaju sebp-ssryl9
kr-.ozfpru!:
Irur povorltlrn pominje ukazuje se u prvom redu kao razumevanje
t
rr e v c dg Ziyljgjq,;ry1f1
un j
-kao_'qvgj evrsnog .,praiskustva' fengme.4a l','1,'i,r jrt tlsobe iste statusne grupe, jer je ona, dak i u smrti, a bez
il isl<ontinuiteta, tako neophodnog za uspostavlj anj q kompJgp;g-+; ,rl'zrr,l rr.r prcthodnu egzistencijalnu saZivljenost, u datom okruZe-
[.rnr()g i nadredenog pojma konlinuiteti, presudnog u sh-vatanju-
'1r /,rl)r'.lvo inokosna, ,,bez ikoga od bliZih", pa bi se stoga moglo
: i razumevanju svih oblika identitetabez rzuzetka. U tom smislu l..rz.rli tl:r .jc rcd o izrazito simbolidkom gestu zajednidkog traZenja
,,razlika,ilmea" pilioano! t .. ] 'seiati se' pojedinca, koji se oswte ,,,,vt't,r srrrisla" u statusno solidarnom ,,ophodenju" sa smriu nekoga
rra svoj protekli Livot, i seianja na njega od strane iivih i posle nje- ('
I
', ,,rlirdanske ruke" kao i sami Zadrani. Podozrenje smiljevadkog
f

gove smrti | ... ] istite upravo onaj specifidnikulturni element kolek- r llnr,l(1ilrr.r lcana Brnosa, koji, tokom radnji i aktivnosti preduzetih

,Aivnogseianja [...]
j"t umrli moZe da zahvali odludnoj volji grupe I r r r r r 1 i I i lqe11,,,zawtiglavom sumjidavo" jer,,moida mu se dinilo da
r

164 ', Sto ga nije prepustila zaboravu, vei ga je snagom seianja zadri,ala
'\kao ilana zajednice i deo trenutne
1

t, r ,,;r.111;1 u l<atolidki obred" (tO0), ukazuje se u ovom kontekstu kao 165

sada5njosti".6 Posmatran u tom r,'rnl('sllo, zato Sto cilja na konfesionalno, a ne naznadeno stale5ko
Tihomir Brajovia svetlu,
3jg{giiki zazor z-q!qg[jh_ izlgglica od-Bgaar_rigg smrti, koja r I r I t' r t' r t'i rrlrlje u susretu Smilj evtana i Zadr ana. Shvaieno ozbiljno
r Evropska kultura
iliterarni Balkan
(omp.rraLvl se u pomenutoj sceni Zimskogljetouanja slikovito pomalja u biro- r {l{),;l()vno, ovo podozrenje vodilo bi, naime, insinuaciji o skrive- .Prgodni (Litur r

dentltet denitcll nl hov,l

tehnidko-publlcistidkoj formi plakata, nagoveitava, po svoj prilici, q1,
'; rr,rrrrcli Zadrana da ,,pounijate" pravoslavnu popadiju, makar i u ra ala !jmikon

sasvim naroiit karakter kulturnog pamienja i njemu odgovarajuieg ',r r r I r, i t.rko ostvare svojewstan konfesionalni ,,trijumf'. eitanje dela
r

(samo)razumevanja identiteta,,prigodnog kolektiva" o kojemu je
red. Trenuta ina vizrja,,bijelih plakata",,,oblijepljenih po zidovima"
p opadij ine kuie, ta kontradiktor na tip o gr afska ant azm a kao bizarna
f
predstava pustoSi koju smrt ostavlja za sobom, umesto sugestije zai-
sta ,,brigujuie" prisnosti s preminulom kao pretpostavljenom ,,dla-
nicom zajednice" ima, drugadije kazano, u sebi ne5to neotklonjivo
strano inepremostivo tude, Sto svojom tako transparentnom, ,,teh-
r.rr.urir koji je posveien popadijinoj smrti i sahrani, osobito seg-
r r r,'r t.r lioji se tide ritualno-obrednog
r opremanja mrtve ieners jasno,
rrr,',lrrlirrr, pokazuje, da o takvoj nameri ne moZe biti redi, odnosno
r Lr
;r' lr,lr)t)Vo sumnjiiavost bila preterana i neopravdana.
I lostrrlornr o neprimerenosti konfesionalne vizure kao stvarno
r,'lrr,,urtrrc za svesno uspostavljanje ,,simbolidkog sveta smisla" kao
irrI r i d c g irnpulsa,,prigodno stvoreno g" kolektiva smilj evadkih
t' 1,,
r rr

no-birokratskom" depersonalizovano5iu implicitno dovodi u pita- /.r,lr,rrr.r tlclvoljno govori i sama ,,plakatna" predstava praznine,
nje prethodno preduzete obidajno-ritualne i ceremonijalne radnje i 1,,,1,r slt,tli rrakon svih prethodno preduzetih tradicionalnih radnji i

postupke, a svojom formal(izova)nom beSiutnoSiu najposle proiz-. l, o1r1,1'111 i1111^lnih gestova tokom popadijinog poslednjeg ispraiaja.

vodi neku wstu o ds gstv-a.ilf .ne- smislq.lgo p oslgdicu. A taj ne-smisao, Itr.,,,rt lr"irr jnost, patvorenost i stranost kojom odi$e ta vanredna slika
koji; p; il"ii1ji -isry"";" piit t io
"piur"i""" u zajednidkoj
,lr',',,rrrislcrrt-r, ali dovoljno jasno sugeri3e odsustvo ,,Sire", konfesio-
"r";"
p re dstavi smilj evadkih izb e glic a, zap r av o j e imaginativ. r,r l r, r lt' l gi ozne identifikacije i njoj odgovarajuie metafizidke iden-
1i, n e gatiy" r r i

ili simb oliiko,,nalidf e " on e,,prigo dn e " koiektime svest! koj u o!e_!9- trlrl,,rr iic l<lo rnoguieg spoznajnog okvira problematidnog zajedni-
'/ Lava, i,ei
"da
bi neko u odnosu s drugima izgladio svoj ti3"i lag"iilg1 ',tr',r rr svt'sti izbeglidke kolonije u Desnidinom romanu. O prirodi
on mora s njima da iivi zajednidki 'simbolidki svet smisla'. Ali to t, ,,;r11rlrl1's1111titne" svesti moZe isto tako da posvedodi i ono slidno,
zajedni$tvo ne mora nuZno predstavljati i njihov (kolektivni) iden- ,r ()l,r.t r',rzlii-ito mesto iz IVglave romana, u kojoj su Zadrani pri-
titet. To se deiava samo ako se svesno stvara i svesno odrZava".- l.,r z,rrri rr sv()nr gr:rdskom miljeu, nakon velikog bombardmana, a
O kakvoj wsti svesti je red mogla je da nagovesti vei navedena I' r,,.,r n r()ll zbcgr, onda kada je podelo da se pojavljuje stanje kolek-
opaska o tome da, osim ,,od duga vremena", ,,gradani se osjeti$e u Irlno ,,iznlcrricnc svesti", u znadenju odstupanja od svakodnevne,
duZnosti da se [ ...f zauzmu oko pogreba osobe gradanske ruke bez
ikoga od bliZih". Posmatrana retrospektivno, ,,solidarnost" koja se
': l'p
111t11!11111tt rttttltttrki, scljanl<e je obuku kako se najbolje moglo
[...] U clvije
lrrt.rlrrrr 1'r,gnrrriicu ruirn.rrinrr 1...)tcloglave joj postaveikonusuetogDurdas
(r .flrr Asrrrrtrr, tt,n,. rlclo, stt. 3 I 32. ,,,',l,tt"rtt,,,1 ktok,t,lillilrl,olt,trt,krsttrrsltwrttctrjoj 'l'ancStnLtrdlije iupaleLlvijci.trtc,
7 Isto, slr'. I ]9 1,10. ,.t!tt, t,t.trtjttt,. ] rsr.rli.ro l li. l" it(1. ( I 08).
 rrl,()(l()l)si((' r'rtirc, pl jc.,,sv.rri.r
stv.rr' l-.- J ir':rh'eki izva'recr.',
ncvlt.r'ov,rlrrn vid f ... ';, r",.rtlllosr)o.la, rr ltolurrcrloj stt'rrrs l,rnt.rznr.rtskttnr trtrljorl,
,1,,,
].Svirn1je godih;gotovo laskala, iznimnost
tl.g.rtl.r j.r li.jc'ru su bili lrrrrrr'iIo ,,to slrriarlcirrrlr iz.glctllt ncln()l]ucc, tlpct nesvi.jcsrttl
svjedo.il ,urrrutl Lrtve,,,i kad se '1,11., ',,
odnekud ,r r,t'lr, ,l.r rr to vjcltrju".'['ruc'lcci sc ,,rrcsvijcsrro" a to bi rnoglo cl:r
1r.1.rviI. osccirnje za,,skupnu, zajedniiku savjest;
t r t.rkvi rn okolnostima, zapai,apripovedai,
(3r_3r. ;;;^ ir r, r p() n.rvici i iltcrciji - da poverujr.r u vclbalizovanu fantazrnu,
.kod ugl" y"J"","i,"." I , '1,r 1r' l,rlio oi'ito prckomerna i neverovatna, i uz to vodi prema ,,jo5
l<'ttrrice grupica teljadi o t'Ltus""o- cri""i" pron'lt."
na zidu mrlju ,r, rrr,.rrrorlr stmhu", lrombardovanjem fascinirani gradani zapravo
sliinu ljudskoj sjeni, i svojom n"oUifnorn r'.I,
ti3inom privlaii daljnje , rl.l.rrr jr jrr jcdnoj naroditoj ,,oseiajnosti" koju te5ko mogu da
znatiZeljnike: neko obja$njava 1,r
da je tu zratnipritlr"i pritf";;;r"
zid prolaznlka, i uvjerava da ta , ,,llrl' r r;r r nt.rrsiljcno i verodostojno odno5enje prema iskustvu umira-
166 -A;"
sama, tako splosnj ena i svedena,
trag, otisak Lrtve, nego
"rr"
;;;;;'ri;; ,i l r r l t' n ( ) r )r cn u r.r.rctafizidke praznine koji iz nj ega proizlTazi. Napro-
11tv.1
debljinu cigaretnog papiriia. I
ma da to slusaocima izgleda nemo-
il;U::i" I r\ , r lil ,r j.r rr jcm uz ovu ,,kinematografski" imaginiranu fantazmu
I' t67
Iihomir Brajovii guie, opet nesvijesno a, vjeruju, i podilazi it""1r)o ' 'r,r (,,,\,('(loi'ujlu artiJicijelnost zajedniikog doiivljajnog ,,sklopa",
(oJrpa ativni
idenIteti
gomilu ude jedan novi,!?t!i, 11o
nesku:oni ,troii' (istakao T. B.]" (30).
i ".-.j-i u ,1, I l.rr rirri'i sc tako kao nosioci jedne,,prigodne" lliprovizornekul- Evropska k!ltura
literarni Balkan
foi
,"rko zakljuditi rrl,, 1)r oviz.omost je, naravno, posledica vanrednih okolnosti, koje i

.l] qodnr'kLrltur
da sliinost s" pr"thodno_ ,frf.""\llir"", ( arfL
r

leti r I i{rvt
-^:*)t_"na-zapai.anju da i ovde zid kuie,
na,pre, ,, ,,, 1. rr lrrlitr suspenduju socijalnu, rodnu, obrazormu raznolikost i za I rir air !lirtiiloil

ivrsta podloga ili figurativno

odnosno rg."l;;rl;;, i;" !,, l. {, \'Ir('nlc ih ,,stapaju" u jedan novi, prolazni kulturni konstrukt ili Vlaalana Dcrnrc,.
,,platno"
kolektivne predstave, a zatim i na
rr ruoi"u.Ji,r*;;ffi;:: l,r rv r t'r r rt.n i ,,identitet", u izvesnom smislu obele2en voljom za isku-
uotavanyu utvarne ilifantazmat-
sk1, pri tom joSi (auto)sugestivne prirode te predstavq. ,tr. 1l1vl.11l ,,r.reiskuianog straha" kao integriSuie.
o kojoj je ovde rei u nekri_ruku Fantazma I'r'ot ivrcinost tako shvaienog provizornog konstrukta najbolje
,eid;;;d", zasnovanija,
uoiena zidna ,,mrlia sliina ljudskoj'sjeni" zato $to ., , 'r'lt'tlrr upravo u fenomenu ,,nesvesnog nastojanja" da se veruje
n,," ,_"rrouani paradok_
salni ,,otisak" meta'zidke prurnin",'l'u;;k u Lrrr l,rzrrratsko-katikaturalne slike terora i trauma. Kao i u sludaju
l" obja.njenju koje nudi
,' ,,neko" od prisutnih _ to
nije ni ,,otisak irtve.. koju ;'l,rl,.rlslic" predstave praznine, red je o svojevrsnom ,,negatil.u" ili
sakprilijepio uza zid",-,,nego it tuarr-";, ;":;;;;;;;;; rr.rlrr ;rr" istog, ,,prigodno stvorenog" kolektiviteta: neobidna i pro-
znaii: telo doslovno Irr rr'i rr.r ,,intencionalnost" tog gesta, tj. ne-svesno usmereno nasfo-
pretvoreno u mrlju. Kao posledica "',o
razume
/,r,r/r', l(oic ih na ias dovodi u pozicrju ,,gomile", 1 opet je i rlsmerelo
,rordahovske "
^ri1",,sledi
vidualno indukovana,
zaktyutuk
du 1" polilllrf;:ilf:i:?; I'r, nr,r stcreotipno imaginirlgpq.dg-zyliaju videnog - to, reklo bi se,
i to u gotovo t urit .'t,r."trrom obliku,
da u maiti onoga koji imaginira buduii l', ', lr .rztrrneva isti, neutaiivi nedostatak u pozadini svih pojedinadnih
pr"d ort"ii-", kao u kakvom animi_ ,,r r'rtr i volja koje
ranom filmu, pretposta"ljeno ga privremeno sadinjavaju. Sklonost onih koji su
teio irtve ,,.rZurrro_ silinom pritiska,.
biva sptjosteno ,,n" debljinu '., u.rle lili u pomenutoj situaciji da na jedan, kulturno raspoznatljiv,
ciga.";;;;;;; ica,, , a zatimkao takvo
i pril eplj en o na zid zgr
a de. pa i"pa( ;','rlrvljiv i pri tom nesumnjivo patvoren nadin zami5ljaju nezami-
sti ove fantazme, i sami nemi "p?f,or?"r,tdnoj prekom erno _
C.rS"o.i
'.lrr,,r i rrciskazivo stra5no, ne bi
li prona5li korelativ onoga $to im
,,nesvijesno nastoje da u to
vjeruju, i podilazi ih jeza,.,, kazuje
pripor,"tut, imenujuii potom i 1, rz 1,r'cthodnog iivota i njegovih rutiniranih iskustava bilo sasvim
iskustvo novog, ,,jo3 neiskuda".g rr (' to, predstavlj a neop ozivo kontradikto r an izr az zaj ednid-
) ( )z I r ir
l;:
"*i";svijest, . ,", Sto ih sjedinjuje
|

u pripravnosti ,,za skupnu, I r r r, ! on

t t ttn jkanj
a do 2ivlj aj no - o s e(aj ne nep o sr e dn o sti i,,p rir o dn o sti"
zayediiiku
I mada je, u odnosu n.awzy)u,,bijelihplakata.., l .r,r rrrrrg jezgrenog ,,sadrtaja" koji se tom dispozicijom u isti mah
tek ovla3 prikri_ r I'rrzivrl i opoziva, buduii da prirodnost po pravilu podrazumeva
veni ne-smisao zamen en izr azitim,p.i_urri^
i
afektima f."irl_"f ',lrrrrrt.rrrost i neindukovanost, a ne nastojanje i trud, makar oni bili
svoju funkciju, a to znaiiir,"por."dio
Zi"ri"i smisao, ni ovde, iini " ,'z rr,rt crri i l<iro,,nesvesni".
se, nije uputno govoriti o.nepatvorenosti
i prisnosti doLivlienog;.
kav zakljuiak proistite iz iapai,anjada, b;;_ I)o natinu prihvatanja egzistencijalno strana i metafizidki tuda,
,,svitna je godila, gotovo lask,rla,
na irrrestan .ati'
bizarro,
l,r.rzrrirrrr l<oju clonosi smrt, tako, zaZadrane i trajno ostaje strana
iz'inrrrost Joga.la,a kojenru su
bili r lrrtlrr, rrprl<os isl<trstvu neposrednog (pri)videnja i simbolidkim
 tt'tl'ittot
:,lrl.,rrrr.r 1..;.' ;.j tl.r,;tr privirlntl Prilrv.ttljivo o[rlii.jc, [rikr rh jc u pitlnir_r t,r.r,l.rrtt trrrrijtr tl.l lltsPot-ctlc vliie rrre"' z'rlilitritric' stoglr'
qt'ttrlatte' tt.l<tttt
rlrolr'sl.n.r slrli.r ,,ljtrtlslic nrrllc" ili nc-srrrislcrrrr prcclstr'rvl ,,prropisno" rrrrlrrg llLlot'rrttitt trll tlrttgotn lllcsttl' irrrt'rrtritti'i
jcdniltr'
r l'.'t,r.lr),rirro ,,plll<atirane" pr;rznine. C)sim ,,spoljnih", arnblgmskih t, l .trr rr;iltovou pritrutlncig sa-i'ivota srr Srrrrlicvirtllima'
ozn.rk,r, tr vi.lu belih, dakle praznih plakata i karikaturalno spljo.{tene I rrltrrr,,l.ili.i u..li.".lujue in., ,,i-",totl" kl.
fu'kcio'alnot' oznlk.ttl
ljrrtlslic tclcsnosti, o protivslor.nim znadenjima tih slika na svoj nadin |,r ' ' \'r / r )r n()u
liultr'rrnog identiteta zadarskih izbeglica u "prigodniln"
govoli i njihova,,gradivla" klkvoia. Iig4lgi"d*ga slika simbolidki i,l ,,1, jcr, liiro Sto i" po"t"!o,- ,Mi-svest [ "' ] svoj intenzitet
'.,.tirrr.r,
str ,,l.rrojektovanei naimb, na arhitektonsku ravan zidi"kuie, odnq- rl.rzr rr r'.rzrlvirjar-rju od bni't"'] I"]tottil - to=lno-gubitipred-
sno zgrade, koji po definiciji podrazumeva
'',t,rlrrrt r visol<ih ili niZih sloleva [ "' ] ili ttutto\tttici
susednog sela"''
okruiujuie solidnu struk-
oni' koji toliko zazirs,od
r68
turu oko fiziiki praznog, ali funkcionalno smislenog, a to znadi ne
i ni5tavnog prostora u sredi3tu. P1a.7nin3., drl1gg jje reigno, gotovo
r t,lrrr.rlr z,.rtinr pripovedad primeiuje i da
l,r,r/n()f lto.l,ri' u-vrem",to, -"'llit'o
i prileZno "raskroie svoj dan' r69
nikada ne znadi isto Sto i ni$tavilo: dokniitsuilo oznaiava metafi- , i,,,1,1,'1.: grr ru otsiedke, izmedu
otsjedaka poudaraju pregradice dvr-
Tihomir Brajovia ziiku negaciju postojanja i/i]i bivstvov an;a, praznina u stvari ozna- .', , ,','1,.rl.olebljwe kao zakon; otsjetke ispune duZnostima' navi-
l(on)palntjvni dava njihovo odsustug,jer tu gde sada vlada praznina nekada je bila 1.,,,,,,,, ,l,.,,ritvcnirn obavezama i obzirima,
brigom za svojetijelo, za
rdeilt teti
nidim drugim' a
punoia ili makar kakva sadriajnost, a tamo gde je (pret)pqstavligno ,\,'tu [)r'.r(lu, za svoje nokte, ikoiedim slidnim - ako
Tako ras-
niStavilo zapravo nije bilo i nema niiega, pa ni odsustvS,.[<-ao nggp- ,,,',, 1,',,l.t,tiin.,,-, na iugoiasnost imiSlju o svoioj :t"j.k1bf
tivnog doiivljajno-poimajuieg traga nekog odstranjenog prisustva urilerne ," I""k svladava i konsumira"
(66)' Tako "rascep-
, 1, 1,1..',,.,, " zastraSuiuioj
ili postojanjq.",Metafora ,,gradivno" - da tako kaiemo - vidljivog l ,rrro", ,,usitnjeno" i ,,razdrobljeno" u svojoj
.r to z.nadi
odsustva kao paradoksalnog ,,oblika" praznine preiutno upuiuje na r r r,, r o l t t osti, weme r",
r r dukl",.,tals3 si']adala i konsumira"' ironidno
t

pomenutu protiwednost razumevanja. To Sto su vizije belih plakatai Lr z t t;t' l't il)ovedai, po prilici aludirajuii na kolektivnu zabludu
'no1
ljudske mrlje,vec same po sebi patvorene, poput figurativnih ,,nalep- , ,',,ir,,,,u.,1 mentalnoj i psiholobkoj "probavliivosti"
' da tako kaZemo'
nica" ili ,,etiketa" prer.'udene preko zidova, koji pak - u popadijinom lttttrac,,konrrrri",ttskog", "potro5adki"'
V r

sluiaju i doslovno - omeduju, zaklanjaju i zastiru fizidku i egzisten- '. t .r rrt l,r rtlizovanog" odnosa
prema vremenu i neumitnostima koje
neo-
cijalnu prazninu nastalu smriu, moie se, takoreii i bez naknadnog .rrr) n(rsi pojavljuj! u naslovnoj sintagmiromana kao izrazu
se
,,rada" uobrazilje, shvatiti kao imaginatirmo sloZeni izraz ovog karak- t l l,, r ; i vc' y'totrete gr adana da svo4eratno
r
izbegli3tvo' tako neslidno
poznatim
teristidnog doi.ivljaja Sto uZas metafiziike, natdulne i nadosetilne ',',.,,',, ito im |e do tadabilo poznato, razumeiu i imenuju
oni bili srodeni u oksimoronskom
tudosti uspeva da nadomesti tek kulturno posredovanim slikama l, ,rt.r',oliirttna i odnosima, -"k"'
simbolidki konkretizovane i,,objektivizovane" tudosti. .1,,,1,,,ri,trLogljetovanja:'.Nelogidanibizaran'owaispoi'kojije-tako
od
uostalom, skoro sve Sto inade dine izbeglidl<t iunaci Zimskog .',lrrirrtt od r'l,ih", svo; smisao pronalazi tekkao iedan
,,plihva6en
lietovanja upereno 1e protiv pojavliivanja te neotklonjive tudosti ,,,',1' ,,t'"'gitt"tilrrih ,,plakata" koji poz'natom
i civilizovano-rutinizo-
i (s1mq)p-otkazuju(q besadrZajnosti koja prati njeno uprizorenje \ .r r( )r r r tirr,t-rom pr"ltivaju teskotu od
bezmalo svakog neposrednog
Sto
i dolaZenje do paradoksalnog oblika u svesti i jeziku. ,,Da nekako ,. vida brutalnog ratno-izbeglidkog iskustva "u
' ','1.'rct',rdenoi"
zatrpaju tu nepredvideno nastalu rupu u wemenu [ ... ] organiziraju ,'1,',,l, p.bu.lojJtrrai strah i tug"o" dabiei'e' s prastaromPanikom
muSkarce i djecu kolonije da staroj popadiji odadu podast ophodom ', i..,,,,ur su liudi bjeiali od gubavaca" \")'
A prepu5tanie nagon-
strahu od
oko odra" ( t tO), na karakteristidan naiin zapai.apripovedad povo- ',l r r lrlirtttrrcliialnome, naiiz/azitljeispolienom u zgolinom
dom preduzimljivosti zadarskih iena u trenutku kad se pojave prvi '.rrrr li i ncstrriania, ru g,udut'ski kultivisane i
uz to rutinerski nastro-
samo drugaiije
problemi i nedoumice oko popadijine sahrane. r.' Desnidinog prvog romana zaptavo znadi
"Rupa u vremenu", 1,', ;tttt;tl<e
ivu- ispunj e-
koja je ovde imenovana, zapravo je ,,praznina" u precizno organi- , 1,, r, u i sku stv o p r aiii,'k^o ono ga Sto nema prihvatlj
u I
1
n
" kada im' posle dugog
zovanom utro$ku vremena, koje kao takvo, planski ,,popunjeno" i rr,,,.t i z.rrttt ttc moZe imati ni imisao' Pa i onda
bezbedno ,,isparcelisano", ne dozvoljava ni jedan ,,prazan" trenu-
tak i suotavanje s onim strahobnim iskustvom ljudske prolaznosti. 'r f ,ut Asttr.ttr, litlturt ptnttcrtja, str' 162-163'
 Il t\'tl..tr.rr;.r r rls;r1rsIilvli.lnr.l l<,olrl.o lolrIo
z.ttl6vel,,.tv,r jrrt ilr sv.ir. i ;:, r l ur{ .ur():;,ttttosvt'sttigr',ttltutslirrtrnt'lnrl. r l.rliilii
tltt''t trtlr I rltt,tl.t, zlrrle lltsltoloi.t'trr
P'ctcd't'P'ilrli,),rv.rjrrt ilr r..rtrrilr .rlitivrr.sti tlalji ,=,,i,,lu.n.rlor l)r'o//t'ritlt,rtrttt(lttlcltrr(ltl5'z'),ltr,'.rz.ir'.tiu{'i itotl.r,z.r
l',tr.rr'.rl.rrSrriljt'vt.irrJl)()sl.lr)(.1)r.,tlilir,,,r,.,.,ir,l,.iiu,z.rtl.rr.sl<igr.r.ta,r,
(('sv()r li.rr.rirritltlrrrzakviclcti,.c ::.',.ii!!r,,rr',r',rliontsrrtislul-r'osct'tttlrlgr-.r.l.urrrr.r,,,osjci'lrj rrc[ilisir'.rrr
karl rrusrirru potr:cbr_r iirLr,rit;.,,-r;",
r('r'() l('l() ()'() $t..,,trebalo je sa'-ro iekati iok it
-. I rl ri lr;r, lir plcrlrrrct postrrjc ptrl<rt sjcrrrr, iiovjcl< rr[rrz.tl poi'irrjc
tl,rljcg opstanka'. i
,-r"nrof.rlnort .lr ,,irrrrr;.r ,r rt',rlrrrr opstojirnost svog osjcd'.rjlt, rrl<o je tre clokrrzr.rju
J qat1",ra na taj
(lr,t). Mo2da viie nego igde drugo skok u prqzno iistakao f. n.J" ,:, i r , r rt.r lr r l,r r'(lnrcti koji ga u sebi r-rtjelovljr"rju".r l

li.to odsustvo svakodn"*.'.-"^".

pruiriLoi,uril;,;;"";;r, ', r r
1,' l, r .r j rr jc i nr plikacije ovo nadelno zapai.anje pokazalo je,
r

";- :,-;^,,
poznatog ustaljenog i otekivanog otkriva ,,r' ,lrrrrnr, vr',' u T,itnskomljetovanju, u kojem je - opet, indikativno,
se ovde kuo ,_ir"orinevno
17C- ;;;r;;;ffi ;;ilNliill;,1*15;rjil:iJ':il[::*:it1: i, 1 1,,,,' \' ( )( l (l()cniiih izdanja, u nekoj vrsti retrospektivne dograd-
,' i i r j \ 171
nih prilika izdiferenci.ra nog.kulturn.og iarriurrr,;)a:r'i;;;;,';;rt,;; "r r r,' z.r rrr isli romana - moguie pronaii i razvijeno razmi$lja-
Iihomir Brajovia na;'veima ruralnu smi!evadku ,,i-, / r.r( ,1,u prccilneta materijalne kulture za gradansku civiliza-
srediiu, skronih tome da napustanyl"
civiliza cij ski rasp o znatljivih urb , itri r nlr'n() s.ultorazumevanje. Ovo shvatanje sadrZano je u opasci Evropska kultura
dentrT|r anih,,iir.^t^, do iive k"; ;;;r; i literarni Balkan

juce odsusrvo egzistencijalne !' r,, r I (', l,r,,t r pr-rstoii, iz svake stvari poZudno rastu uspomene. Iz
r frr qoL fi liL t!r r

sadriajnosti, dak i onda

- kad to napu3tanje moje da ,n^ii rpu.r rusamu njihow -;#;i.;J;" t, l, t t r ( t t i t (' l, lvij est [istakao T. B.]. Svaka rbina postaje spomenik.
t t
0rnttrlr nl xjh
ra ald
Ietarunju
L,Zrr!l(drl

i moguii powatak ranijem, porduno egzistenciju I i', r r l vt i rrrr, jednako kao i ma gdle drugo. Gladna ma5ta oploduje
r r I
I r
Vadana Dr! r rrl
rutiniranom zivotu.
., ..\.rl.()ru i'csticom saznanja. Krnjadak srednjovjekovne mamuze
Ali ako je .oblik.. praznine zapravoneloljno , ., ,r, l,,rrr lt'rrrc$om izzaoranoggroba moZe da nam izazove pred odi
i prinudno sagle_ r l.r'.r' oli lopnika u juri5u [ ... ] I limena porcija iz koje sad mirno piju
dano smisaono ,,naliije.,, jta onda r

u Desnir
1,,1,, r, r otlbrrien SarZer strojnice 1... ] sve je to spomenilg sve je to
vt japravo,,rt.""'g."i"-":keegzistenci
nju i samoprihvatanju? Epizoda
j""";}fi :""TT:i;i1'*_ , i r i r r r I r ).i vot".
r
2
ViSe nego karakteristidno, ovo uop5tavanj e dolazi
I

sa iznenadnom bole$iu
djor Karla, rr.rl on rrpciatljive epizodne pripovesti o Mili Pladidrugu, odlukom
nezvaniinog predvodnika male izbegliike
zajednic", , ,. ,, rt,rlr;,rrrsliih ratnih vlasti preimenovanom u Emilia Placcidruga i
ias", ba$ uoti oda$iljanja prve "";g".,
,,izvid"nice,. u2adar, p"k^;;;;Z:;,
po svemu sudeii, i to ,,lice..kao l, r,,, z v t.rl c nom u lokalnog okupacionog,,heroj a". Tragikomidno-
samosvrhoviti etikecijrk. g;r;i;
r'r ( )t('slu ro l<azivanje o ,,Mili kokoSaru", dija je biografija politidkom
sad12ine. N"lngodnort koju
;ll1'|..*
oanr to'tojlnl
pri tome
smilje;,*
*r; r',,1;orrr rrzdignuta u rang ,,pal1hza stvar fa3izma", vispreno je pove-
osecaju, kao iuvek u bli.ini smrti,
a izpotreblza ,,' r. s rlcokolonijalnom i kulturno-prosvetiteljskom ambicijom itali
civilizovanim ophodenjem I ponaianjem, ' '
,rrr"S"nn je .,dosetkom*
' trgovca Moriia, koji nagove$tava l.rrrsl<.os f-ederala (,,mi, eto, po Ewopi i bliioj Africi gradimo drugima
da bi upravo odlazak u Zad.ar
mozda mogao da pribavi rekara , l, I r lc clrurnove kroz bespuie, kao da smo postali neko poduzeie za
zasyor Karraii tako tom '

moralni,,ahbi" r"oi ,rsl.rltiranje cesta"), odluinog da ovo inaugurisanje seoskog momka

or_u j e bila pronadena,,,"Jr"rr."l"i"
zakljuiuj e
","^r_:1":,,F
pripovedad tim povodom, rr j t r :rka invazij e podupre,,arheoloSkim"
r r dokazima kontinuirano g
istina, ,r" , p*oir, vei _ karakteristiino
- tek u docnijim izdanjima D"rrritirrog,o-urr",,u ,""a"t"ii pr isrrstva rimsko-latinske civilizacije i stoga sklonog da sludajno pro-
prilici, o sazrevanju autorski ,"ok-Z"riog,J"";" p. ,: rr,rrlcrru,,kamenicu izkoje su sipali prasetu" u Iianovom dvori$tu
gradanske potrebe
verbalno-gestualnim i imaginatir,rrri ;trtrglasi ni manje nivi3e nego za drevnu urnu cinerariu ,,koj,a,spomi-
"a obhcha kao simbliikim r jc l<anonik Claccich u svome djelcu Vestigia romane" (88).
,,kalupima".jednog potpuno transparentnog r

postojanja u svetu. U svetlu ranije pomenutog zapai,anja da ,,u pusto5i 1... ] iz

,,Pravi, iistoknmi gradanin ne
nosi u srcu niita, ama ba$ nista.,,
ie, stoga, s uop$tavajuiom ambicijom, moci svrrhe trice niie povijest" i da ,,gladna maSta oploduje se svakom
ali, ," ,rrr"rrro_ jetko*.u da

I0 Vidi. r'rpr. navedeno izdanje iz Izabranih I I Ilponeha l4eaua f a.,te6a, tr4sa6pana 4e.r.a B,ra4aua [ecHnqe y cerr.{pr4 Kmrzre,
dela Vlada Desnice u deti.i knjige,
3uucrco r"."p"f_gp'rrrrL.r'a, 1993, crp. ,or.'nn licolpa4 flpnnruna 1993, crp. 69.
^,em)aa*r,
12 3uncro neruoearoe, Eeorpa4-flpuurrrHa 1993, crp. 86.
 ( ('srr(.rr s.r/ri,rli.l"' jcr,,sve jc
to s'.'crriri, svc jc to'ri.uri i.iv.t..,
.v,r, rrt'.lrri r)i P1r1iv r11.ie se, - rl,r r\'r polvrrlrrit's.rvrcrncno slrv;ttrrrrjt',1,r str ,,izrrriiljene tradicijc
rirz'llrcti i kao oricijelro_ ,, rr ..rnl,lorrri i Prr-'1111 tontc intlil<rrtoli Plolrlcrrr:r l<oji clrugatijc nc
rsl1r1171rv.111i, tl;rlile: zvaniino 'recluti'r,
priznati i autoritetom uo]no-poiitrike
rrr.t'i vt'r'ilil<ttv,rtri iz.raz iste one potrebe za sakrivajuii- l,i rrr,'r,.rr,,l.r st'prepoz.'r,r 1... lJcrsvc iz.rrriiljcnc trlclicijekolikogocl
r ,"ru"rrp
j c i rr,,. blikovanjem"
rr r
nenadoknadivog odsustva, saZete u rlo;;;r, i, r r',r,u, r' l.olislc istorijr.r kiro ono Sto daje legitirnitet akciji i cemen-
,,lro''r;r je bila pronadena,., kojom ,r"r"=to, na drugom rir r rrrr|,rrrr li.olrcziju".I'r Onda,dak-le,kadasefederalepita,retorski
rrr"r,.r rioii
viic kulturnu nelagodnost smiljevadkih izbeglica 1,,, L rr'.rlrr,'i srrrrtrrt'r pogubne posledice italijanske ratne invazije,
iim iskustvom smrti. pa kao Sto su Zadrani
p"red bhJ" ;;;; . r',tr | ,,(, r.rzlijci-curo po svijetu i hoiemo da usreiujemo ljude i
6ili skloni a" ,,'',, 1, ;,r r rt i rr jihovoj volji" (SZ), on uistinu ne iskazuje samo lidno
"Ui;.f;_
u grotesknoj",,ljudskoj
plakatima" vide ,,ozvanidenu.,sliku p raznine,a
172 mrlji" poslednje, kulturno stereotipizovane ostat"ke i,, L, | | .r r r,r t' li t irci ju nadobudnog okupacijskog dinovnika, nego i
Ir rr I

tako, iini
neiije telesnosti,
se, i federale ,,volio je da lma pred sobom
ne*to stvarno,
!rl'l .l
', l.,tu ()nu, prethodno ve(zapatenu, opsesi'rmu i samo_sakriva- 173
Tihomir Brajovia vidljivo, opipljivo, dulima dostupno, rr"ito Sto podstiie iir, u l,rlt telrl r.t.forrnomkao izbavJjenjem Jd unutra$nje bezoblid-_
rrob."ritlu.. ,,,, ,rr r rrr'l.rgodnosti pred sqrriu, u bllo kolem njenom obliku, koja
(ont!.t,at vni da bimogao da imaginira istoriju po sopstvenoj Evropska kultura
identrft'ti volji, s tom razli_ i I r ...rr'.r r 1r'ctl z.ajednicama u njihovom kolektivnom samorazume-
iliterarni Balkan

komito za-njega,po volji narativnelrorij" ,o-"rr", ,Pr qodrl" <! trnrl

dcnt tel i r)irl)ova
,,bilo ye, dakako, \ rr1r, r)(ln()sno grupno kol.rezivnom ispoljavanju. S tom razlikom ndliajn uZirskotrr
poZeljno, da to vidljivo i opipljivo bude, po
moguinosti,
ioi i lijepo; ir ',1,',('!,rr r Poslcdicama, naravno, koja pokazuje da u ovom sludaju
,eLovanjr
Vada ra Dc! r (e
u kom se sluiaju, po njegovom shvatanju,
povijest pretvarala u kul_ rritr r r'( li.ro u scenama s popadiiom ili sa Sjor Karlom i zadarskim
turnu povijest" (SS).
Federalovo poilanl; kulturne islorijeovde, r: r rrlnrt rnrr.l" o incidentnoj i kontigentnoj smrti pojedinadnog
-
buduii da ga on i I Irr vt'i', n;rprotiv, o izvesnoj i zakonomerno izazvanoj, takoreii
rll' )t',,
sprovodi kao,,prosveieni., predstavnik jedne
militantno_r"pririrrrr" , r r, lr.r r r r,' k i ,,1i[rrikovanoj", serijski ponovljivoj smrti kolektirmo doii-
i okupacione vlasti, zapravo nije niita drugo
do oficijelni;;l'dil;_ , I 1, r r, I ) r rrgcrg kao neposrednoj, a kulturnoistorijskim razlozima
oloiko pokriie onog ekspanzivnog i u iivesnom '1',
smislu glo"balno r i.r n, r n z.r l< lonjenoj posledici pomenutog,,usreiiteljskog" Sirenja
t:*t""o.g kulturnog id.entitetq Sto, u krajnjoj liniji, i nyegii ,^a^, r ,1, l, rr'.r il jlr tt SvetU.
ske izbeglice, zvaniinike i tzv. obidne ly.ri",., jednakoimeri
dini li'z obz.ira na nedoumicu dini li to nehotidno ili namerno aro-
pripadnicima iste, ( zap adno ) evrop ske g7 a d an ske riu rti"o'ri1,
i s,.rrrlrro, lt'tlcrale u stvari na svoj nadin zastupa i brani pretpostavke
samosvrhovitih, formalno_proceduralnih i etikeci;rf.r_g"rt"li;ih
^1 "n-;t,
rituala.r3 Kao , ,r jno, ekonomski i polititki invazi'rmog pogleda na svet 5to
r,,1' :.rzn.l
ito utr.arni,,oblik.,praznine u eplzodi s poiadijinom
smliu p. redstavlja svakodnevno, imaginativno samorazumevajuie 1, rr rr,rit. vrclre imenovan kao eurocentristiiki, a koji je, joS negde
,,naliije" tog identiteta, tako, naime, i ]kreatir,no.. dopisirranye (ori_
, | ,lr rlr,r
', lrrosvetiteljstva, oblikovan iz zapadnoevropskih kolonijal-
i r l.rrltrrn-rih sredi$ta na videnju istorije kao ,,progresa od antidke
govanje politidke i kulturne povesti okupiranog "'lr
kraja u epizodi s ( , r r L t', p rcko Rima, do feudalno hri5ianske i kapitalistidke Evro-
Milom Platidrugom, odnosno kamenicom_koritom,
u stvari i samo
predstavlj a nesvakida5nj e, ofi cij elno,,doterano..
i j avno proklamo-
l'," ' I I svojoj osnovi ovaj svetonazor oslonjen je na pragmatidnu
I I, z o I I j l,,mehanidkog materijalizma", koja j e
vano licelnalidje istoga. ovo poritidki motivisano r 1
- u savremenom kri-
izmiirlanle istoriie kulturno civilizacijski nadelo tehnid-
t r l. { n r t r rrr adenju
r )
- i r gktrois{a
1 , , tclrrolo{kog i materijalnog progresa, stvarajuii uslove da razlidito
l3 "zadarje razvio jedan svoj-specifidni iivot i poprimio jedno narodito lice. Izgra-
dio je svoju skroz naskroz gradsku i gradansku lrrrrtlrrrrrc' icleologeme., u v.r{u.lvrdnje da Bog (Providenje) vodi
fizionorrri,.,, daleko viie nego ma koji
od ostalih dalmatinskih gradova., piSe.Desnica
u poznatom tekstu ,,O jednom graclu
i jeclnoj knjizi" kao svojevrsnom (auto)tumaien
iu Zimskogtletoronlu, i'rlod^i" i^ ,po I I lr r rli I I trbshonr, ,,Uvocl: kirko se tradiciie izmi$liaju", u: lzmiiljanje tradicije, prft.
toj urbanosti Zadar ne samo da je predstavljao
nesun_rnjivo najgradskiji i najgradrrn_
skiji ambijent kod nas, je pripadao valjia m".lu r",gr".1"n.[i,e
I r rl l l,rl'slronr i 'l'crcns llcjnclicr, prev. Slobodanka GliSii i Mladena Prelii, Beograd
'ego anrtri,cnt.:r,vrop_
skog Zapada". (Nav. prerna' Eceju, u,ltrrugu, ioi.tequ,l4r"fir"r,"
'l)l)r,,,lr .)-).
4"n" l1rr4;rrr.r ,A,e cr1rrlt, I l,,uur n l)lin, li,ttrotuttrlsut: Modcrnity, Rcligion Ltnd Dcmocracy, Second eclition,
ycci'HpH rct,nie, Feorprr4_Ilprrutr.rlrrr 199.3,
cr,p. I l-5 I l6)
t r rr r'. l ry l(Lrssell Moorc .rrrtl,f ,rrrrcs Mcrnbrcz, Ncw York 2009, p. 66. 1
 r ( )v(.i.r tcrn n_agr_etka ili da pak nauka ispunjava tu funkciju,
r.,t \,( ) l)u
()r.rl()r,rl( (. istrr 1",'srrrlno izmestio iz njihovog svakodnevnog Zivotnog okruienja u
stvar: fda] svesni, neotudeni ljidi,zajedno q""o.i
;.rlrrirrr lilrrsrrr'., nestanu sa scene...rn O..vo ,,n.est4j4rr1" r" qa"rr"" ,ri;",
'r lr,rrrt) zalede, kao 3to ie ih powatak iz izbegli$tva i njegove prividne
'.rrirrnrtrsti naterati na obrnuti, ali u biti istovetan ,,skok u prazno"
,
rr.r r ,rvrr(), [rilo doslovno i potpuno,
kao Sio srr"J"ti io""ri r..UJ"rh; ()lupina na suncu iLjestava
.,rrt ttr
st,r lcil<ih i ideolo5kih sukoba u novovekovnoj
Jakovljevih u krajnjoj liniji, naime,
istoriji Ewopg i kao l,rrl'ovcda i o demaskirajuiem ,,naliiju" ili pozadini rata kao svet-
it., trrkode, na svoj naiin svedoti i diskretna, ali veoma ko.rk
,

'.l.,,irtolilskogf.;o-""niradikalnouobliieie,azapravoizoblidene ,'' ''

i rrrrr.tivno iivopisna socijalna stratifikacija unutar "trr"
granica Desnidi- .lrl, t s.rrne, evrocenlristiiki kontaminovane civilizacije.
nog debitantskog romana. einjenica da iSiezavanje socijalno ()clgovarajuii na primedbe ideolo$ki budnih kritiiara, poput
i ide_
olo$ki,,svesnih, neotudenih ljudi" ni]e bilo izvedeno uriimativno
i lozt' I lorvata., koji po publikovanju romana medu prvima iznosi
174 u krajnjim konsekvenc.131, tr" suspenduje, medutim,
zapai,anje da ('r)u cla u njegovoj knjizi,,sve je ipak jadno, prljavo, sitno, ialosno 175
' '(
je njegova ,,prividnost" bila i te kako delotvorna
u fenomenalnom rru.rd'no" i da je na partizanske ,,oslobodiladke snage" i njihov dola,
I ihomir Brajovia znadenju redi. Amblematska,,nalidja.. (ne)postojanog '
kulturnog ,'.r1. ,,pisac posvema zaboravio",18 odnosno na opaske Marina Frani- Evropska kultori
l(orf r,1 it v l identiteta plakata.. praznine i fantazmatslih,,ljudskii i literarni Balknn
def:t tet ".-d:,,bi;elih , t vit'rr, koji twdi da ,,narodna revolucija za selo Smiljevce ne postoji" ,lirqalln'( 1L
mrlja" kao (ne)svesnih,,nastojanja.. da se (po)veruj" o rny"drrttkt,
r

I rl i,v
l.lenl lel l
, ,l.r ,,u njegovoj [Desnidinoj - prim. T. B.] prozi nema ni jednog
simbolidki izraziv smisao, makar on bio proiivred"n i sasvim '.r'rjctlog momenta",re u godinama nakon publikovanja romana
iruzo-
ran,_a toznadi: ,,prigodna" kolektivnost izbeglih
zadarskih gr adana, l,t:;tt limskog ljetovanjapisao je, stoga, da,,narodnooslobodiladka
medusobno ,,stopljenih" silom prilika i polebom diferJrr.ir".rl"
lror lu, u onoj materiji i onoj sredini koji su zahvaieni u knjizi, jasno
od smiljevadkih seljana, a upla$enih od Jgzistencijalnih
,,skokova 1, , tl.r nije mogla da bude smjeitena u prvi plan, u samo sredi3te
u-prazno" i zato voljnijih da nadomak ratnog grotia iive
u opseni ,l'rvrrrrja".20 Stavljajuii u sredi5te zbivanja grupu gradana ,,srednje
obnovljivosti svojih svakodnevnih urbanih out"an i rituara,
u svetru r r rlit"' i njihove kulturoloike nevolje s prilagodavanjem seoskim pri-
kritike evrocentrizm a moi.e,prema tome, da se ukaZe kao u
neku lrl.,rrrrrr, sudeljavajuii urbani i ruralni mentatlitet kroz ,,kontrpunk-
ruku minimizovana slika i prilika istog onog dogadanja
koje je u tr:;tri'lic opredne niti njihovih Zivotnih uslova, njihovih odnoSenja
kontinentalnim i globalnirn razmeraJa dov'ero io .irritrru.'i]riog
I'r ('nrir osnovnim pojavama i vidovima Livota" ,2t Desnica je u stvari
sloma i op$teg ratnog sukobljavanja.
rr.r1r'avio znaiajan otldon od onda$nje socrealistidke knjiZevne eks-
Na ovaj prihva (eno, Zimsko ljetouanjemoguie je iitati
/ ,kao pripovestn-aiin koja zapravo u celini podiva na ironijskom otrtanju
l,lt',rtacije Drugog svetskog rata u klasnim stereotipima kolektivnog
'.lr.rtlrrrrja i herojskog Lrtvovanja, Sto je najveiim delom umetniiki
'
tolldlj-eliih vizur a i narativnom pre dstavlj anj u s am op otk azujuclh t r r v i jrrlizovala ideoloiki neoptereiene slike ljudske egzistencije i
,,iralidl a" konvencionalnih shvatanj a i zvanidne istorij e.-Ni j
e. d*gi_ rrrrrilrrnja. Lucidno obrigi_i ugao posmatranj4r odludujuii da stra-
redima, u Desnidinom romanu prikazano samo povesno
razottri- lrolrrrost rata dodara ne u ,,krupnom planu", tamo gde je ona bila
vajuce ,,nalii1e" urbanog mentaliteta i gradanskog identiteta,
r^koii, 'r,r,
rt'iglednija, a_li,ujst|m-ah i knjiZevno najistlqienljq, nego iz ,,dru-
kako jednom prilikom veri sam pisac, imajuii na umu
kurturnoisto- I'oq plana", tamo gde je bila gotovo svedena na incident i skandal,
rijski saiimajuiu i simplifikujuiu perspektio,u, ,,sav Zivot ... j
| ] tekao ,
'r'.r lir'.rtl<i roman o ratu na inovativan i neoiekivan natin waia smrti
je po unaprijed utvrdenom redu, nedostupno,
, a po nategn utoj Lici, rr;t'rr cgzistencijalni ekskluzivitet i neponovljivost, onako kao $to to,
-'l i svako koleba-nje na toj zici znatilo i. z^ tai mentalrtei opasnost ,. r l r vrr l j r-rjuti usredsredenosti na prikazivanj e,,nalidj a" ofi cij elnih
pada u prazno fistakao T. B.], u provaliju...rT pripovedajuii
..
o hrono-
lodkom zel.u konkretnog ratnog ,,pad,aiprazrrj., odrrorrro:
u nepo_
znato i zazorno' koji je zadarske izbeglice privremeno
ali psirrolo$ki
l:i N.rv. prcnn: Madan Desnica, Progutane polemike, prir. Jovan Radulovii, Beo-
,'r,r,l .).t){)1, str. I I l.
I') /r/rr, slr. II-5.
I 6 /s/rr, st r. |

l7
.51J.
'(l l,trl!t, ttitilrtlk, ioi,tc.qtt, c'rp. 122.
I:,itjtt, 'r.t,ttttqtt, loLt(.tlur (.,r.1). | (r.
'l
|
/,/,), st r. l l S.
 | ,|

prc(lst:lva o stalezima i naravima u njihovom nelagodnom ratnom
susrctu, z.apravo iini i sa_doZivljajem istorijski konkretizovane egzi_
stcncijc individua i zajednica.
'.tr,rtl.urjrr predstavlja samo poslednju varijarciju u celom nizu kul-
t r rr , rloiliih zabluda prido$lica, i ona, paradoksalno, samo pojadava
1,r ,.,1 )trlrcden ja Zadrana o seoskom mentalitetu i 2ivotu.2)
r

-k ri var-rjVrhovni i ujedno klyudni momenat ovog pripovednog razot_
a zab oravlj enoga odigrava r" .ru ru-o- zavrjetku .lqr-qrr",
u iesto navodenoj i komentarisanoj sceni smrti devojdi." M"iuia"
u kobnom ,,zagrljaju" krmka Miguda, koji je inade trebalo
da igra
,,ulogu" njene zive igradke. Neizbezno stra$na vei po zamish dJti-
,,('hc paesi" - ,,IGkvih li krajeva", tako glasi jedan od uobidaje-
,rrlr rrzvika kojim gradani u romanu iskazuju svoje trajno dudenje
I'r , ,1 orr irn $to svakodne'rmo susreiu medu seljanirna, a 3to na drugi
ri.r( nr sniimaju u sveobuhvatnom sloganu ,,Bestie!- Zivotinje!", kao
'.1, r.rr't'rroj formuli za razumevanje pripovedno prikazanog ruralnog

njeg stradanja u susretu sa Zivotinjom, ova majstorski uoblidena rrr,'rrl,rlitcta i nadina ponaianja. Podrazumevajuii tim izrazom odsu-
176 scena negativnog klimaksa romana odlikuje se pailjivom narativ_ ,tr',r ljrrrlski smotrenih iizobral,enih oblika razmi3ljanja i delanja, 177
nom.stilizacijom, koja se krece od diskretnog uuodnog nagove5taja ,,,1r rr rsnt) odsustvo raspoznatljive antropoloikeforme kao civilizacij-
da
"dijete je gledalo rastvorenim plavim odrma grd^ir rrir." sio ," t
Tihomir Brajovii
.1, (t'l<trvine, zadarski gradani se, sa nagladenimzgrai.avanjem tu, Evropska klrllur,r
()mpnrativ I pomolila na njegovom vidokrugu.., preko zlosttnog momenta, ,r '.\,()nr neposrednom zaledu (,,Nije potrebno da dovjek putuje na
i literarni Lirlk,rr
li gor rr ILrllL]
dclttitet r

u kojem ,,po mekorn I'ru razlio se strah, da se ias k"srriJ" r"rplirr" svijcta pa da doiivi ne5to neobidno"), susreiu sa Zivotom koji
dc rtLli.l r rit lr \,
,, l,
'.r1
osmijehu u kome 1... ] umijesi se rupica na obradiiii-u.
[... ] al, 1r' z.r rrjil) zapravo izuan dometakulture kao osobenog oblika ljudski
odice su uvije( i kroz smijeh, malko zapla3ene, i taj osmijeh ,1, r"lo j116vg i dolidnog postojanja. Otuda za njih takav Zlvgt neizbe-
kao da
hoie da uiara nepoznatu zlu silu", pa sve do neumitno kobrrog rup"_
' ltrip:rda jednom amorfnom, zazornom i zapravo nerazumljivom
, rr,
Lanja da,,Migud [... ] psekideigru grdnim grokajem
[ ] iraZiu 1,,
,,lr r ri'ju neljudsk-lu dsiog'i,de.ntiteta bez identiteta, simptomatski

ljene ralje Zivotinje padose po djetencet.r", Ldnor.ro horibilno-tra- ,r, ljivog u razliditim vidovima civilizacijski neprihvatljivog pona-
',
umatske zavr5ne slike, u kojoj ,,krmak sl"sno m!"rkno podlg"rrsl .,rn1.r i opitenja, podev od nekultivisanih i dobrim delom ,,primitiv-
1"
' gubicu da mu n" bi irp"o kakav koma dii iz
Lvala,i tr"rt gl#o- ,, rlr" svakodnevnih navika ,,u opcoj divljini i zaostalosti sela", preko
"o
kako bi pomogao oldizanje samljevene hrane u grlo.., dok,,ijetetu , .r r v.r lsl<ih" obidaja i pojava, najvidljivije olidenih u novowemskim
je falilo pola lica, s okom i komadom dela.. (f ltit92,
passim). Ir.r;tIrrcirna" i detniikim,,klapcima Sto su se zawglipu5kom", pasve
U karakteristidnim reagovanjima na ovaj strahoian dogadaj, , l. r r t' r .l z.Lr mljive,,ralmoduinosti" prema nadinu ispraianj a pokojnika
k1o trpski predstavnici seoskog i gradanskog mentaljte-ta, li netuvenim mogucnostirna neioveinog stradan ja beza-
i;pV:l;_ rI r 1,.1
r 1'('1nn
nitni ielnici dveju zajednica, rian i sjor I(arlo izraiavaju sasvim
1

' Ir.r rrlr i ncduinih biia kakva su deca.

opreina stanovi5ta. ,,Da je pobrojati svu djecu Sto je po ovijem ( )vakvo stanovi3te, koje zadarske izbeglice moi.da ne bi uvek i u
selirna pojelo prase,'samo otkad ja pamtim, bila bi ih, bogami, ','',
lippa r r r r r skrino ispovedale izvan datih okolnosti i,ivota u,,prigodnome"
detica!..." (tlS), okrutno trezveno kazuje Iian, u nameri da relati_
vizuje Sjor l(arlom rezolutnu izjatu o besprimernosti onoga ito
se
desllo (,,Nikad nisam iuo da prase mo2e pojesti dijete!..)."fr"jrr;" " Nt lit' otl tih zabluda, n4ralryrtq
Jlqt4+e'j hp? ualtr.r _lrkpva, dobiiaju.komiino-
reakcija najiskusnijeg i najobrazovanijeg m"d., l " ,rrrrr.rlrrc tlimenzije, ali gu
rl gyg\ 9!e1e91rpl19 ?4sjr9,v_4!e_i-dCn"g,qe iraqgolpiki_tipit
lzbegil_
cama pokazuje, medutim, sasvim obratan udinak "aiarskim ',,,,.lrrvljcnc"predstaveo-drugim-a_:,,ZaLisettuselojebiiomjestogdjeirnaizobilja
Iianovog otkio_ 1,,1r,,r,prrr.rn.r,priuta,vina,igdjesepredUskrsovcedadunaposaodanakotedovoli-
venja. ,,Dio mio, che condizioni! I uive proprio come le bestie!; (We),
,,,' ,.rrt,r(.r .r liol<oii cla snesu dovoljno jaja. Na selu dakie ima obilno svega toga, ali
s uzdahom poruduje Sjor I(arlo, idiomski se obraiajuii ,, r, l.r', r l n lrjcli.r, rtrlijeka! [...] Na selu ima i dosta voia, ali ie ituro, nezrelo, ni izdirleka
Svevijnjern, r

i iskazujuii u zaldjuiku o tome da Smirjevdani ,,iive ba$ I<rr. iiv.ti- ,,,,1,,,1,'l,rrriizslcclnok:roonougradu,iodnjegascdobijasrdobolja.Naselutakotlc

tjc" gotovo jednoduino nriiljcnjc sv.jirr srrg'rrtl:rrrr tr .cv.rji, srrtlrr , , 1','11,r r lrv.rtl.r (rr,rroi-ito livadrr, kojc su ljcpic jcr su uvijcl< zclcnc); 1...1 l,1u,li srr ,r
"
i ttcll.,rccivtl ()vct'ct)o M.tfhldirrorl stlltirrolrr srrrr.t rr i tlon)lrr,irrovilrr , lrr 1',r,11',"1 11 i lLrlirrvi, i irr.tjrr Lrvijcli plljavc rrrltc; z.lto in) nc vrtljrr rlozvoliti tl.r biloit.r
,1,'r1rrrrrl.,rrrr.r.()rrisrr,osirnlorlr,Ir'iliirrosrrrijcirril...lZivclirrl<rvrro,.rlilorrrt'srrkrivi
ob,tvf i11'1111''tr zrl rrt'vcr.ir.u. No lrlio jt, lr,lutov.r lvrtlrrl.r o ui.t,sl.rlosli
rrr J('r \u l,r.r;njt ncrrrrrjtirrr r ntsrr.rl.r)l;ivi lc rrt'rrrrijrr tl.r iskorislt.i rr)iv.t;rr lolrlio
sliilrilr rl('sr'('(1.r l.rirr,t, orrtl,r ijrrl l..,tllrlv,r rrris.ro o i.i ,,,,,1,,,,,,,. 1 , ,, .,,,t .,, ,.,,t,, ,.,1...t.,,, ,1, ,,...t,,.1..,.. .,r..,..,,. ' r rrr r r ,..,,....\
 l Irrnlrlttr'rn,'l.olr'liltvu srr'(l nr,rlrrr, ,,,lrr'llr't'," ()liluiclll,t, Plctlst.rvlj.r
tr n('l.rr rul.tr rtt'iz.lrcirtlr Pltlrv,rl,tnl('l('(ln()r',silorrr lrrilih.r stv()r'clr()ll,
"tttl.rr'lr('tt()r,, l)()ittl.liu{'r: Icstliktivrroq,
i (oPitc)qlrrtl.utslitu ktllttnto.'
rrlLttltltlrt, u sv()i()j osllovi, i'ini sc, svtr,liv,rq n.l izvorno proielitoviulu
( r', (rr { r,/, r.\/,rrktt.ligtru, zirprivo svojcvlsni t iviliz.rcijsl<i ,,1<orrstrtrkt, i-iji
lion'rri se iu unirzacl, do renesanse, a hojit ispunjirvir su$tinski ideolo$ku
lirrrliciju u oblikovanju iskrenog po5tenog burioaskog gradanina, oslo-
bodcnog religioznih predrasuda srednjeg veka"zr - ukatko: humanog
178
ernirncipovanog i civilizovanog doveka s univerzalistidkim aspiraciiama,
ali pri tom i sa (zapadno)ewopskim shvatanjima, odnosno kulturno
reduktirmim sistemom wednosti u pozadini ove ideolo5ke projekcije
Iihomir Dralovia epohalnih razmera. Bivaiuii suodeni s nesvakida$njim stradanjem nevi-
t ,, I ,, !", rrr,r rr, r'|,r ll t t'l;ttsltttt't ilViltl1111'
l.lrlllilFi'ilrl.i ," -
| : :rr1:. .ii! iltl,rl ilt{}t1il(rll()Sti p.f r'.rlt,ltltit L$H
kotrtctrtitr'lctlrttr;' ittl cl'lrt"lrrtlr
I , .,,c . il rl ,' I 'r 1"rztr;tt 1tr illlii'llvil
Mirrtrttl't' t.[rt"t'
,;.. .,ri! r i 1,. 1q111,.', ,, ,lt'i'tv'lrtil, izvesnogkroilia
|i.,,c,'.1,,,1,,,,,,'1, lrvrro11 ,t.rl)uteainjegolrrkratkovidupolitiktr
r fr,,.l.lr' llr,, l,' 1,,,",'r,t ltlttl puran Sto su mu Nijemci naizad
na London!"' Eto
.1.,.. ,'lili ,l,r i .tt l','i.tllt' rrclioliko svojih aviona
prirode.uopSte'
,,,,, =...1 r i I r,lr,,1i ,1,' ,rl..,ic i tc$ku osudu ljudske
.r lr' r,rrt tr ttr r r"'r'lrt; \l)()7ll'lii cla "toviekie pravaiivotinia"zalzre-
179
una bestia!")' ba3 kao
, ri ri,r rl ,lrl.rrt',l.,rrrt (,,M'r I'r'romo d proprio
iz pom,enute EvroPska kultrlr.r
i :r, il.1'. r, t,, ,,1'r,'rro slii'trrr lior l(arlova kvalifikacija i literarni Balkirt

i(I, lr.iI { vn noga deteta u zaledu svoga grada i samoga rata, sablaZnjeni gradani u =.,,. \lrl,rl,lrrr,'1',str'.ttl'rrlirr("tuiu"propriocomelebestie!"),,au identiletl L rJ (rv.r

p;detkaizaw$etkakniige'2s ovai
11('rliLaI falraia ulrrrr\kirrl
prvom romanu \4adana Desnice takoreii bez izuzetka prigrlj uju zgra- 1,,,.|,.,r t',rII .rlrr/ivr't,"t' ,,tlt"l"ltu"
lJebvorttr
VhdJna Dc'ifr I
meri
i"anje i indignaciju, ne toliko prema samom dogadaju i nesreinom ,,,rrrrl.rr,lrl rrr,l lr.rr'.r, i'itri sc, SaSvim narOditO i U OdredenOi
sticaju okolnosti, koliko - karakteristidno - prema selu i niegovim :r,,r,, ,\r'll. rr.l 1,r..,l,lerlt.ltilit-' (strmo)razumevaniaiuzaiamnogodre-
iiteljima, medu kojima je sve to jedino i moglo da se desi, sudeii po ,f 1, rrrl.t ,,1'r rt',,r,lttilt" litrlttrnrih identiteta
i ratnih naravi tZimskom
komentarima o krajevima i ljudima koji ,,Zive kao Zivotinje". Ii, i,,t ,trtItr S,rsvrttt tt[rrrtttro ocl 5jor l(arlovog
zgtai'anja':p"t:log
i obidaiima' Minudiieva
Desnidin kratki roman o kulturnoj nelagodi, izbegli5tvu i umi- l,r, rrr,r ',1'1,',It]rrr rrrclrt'rlitcttr "varvarskim"
ranju daje, medutim, kao ito je vec nagoveiteno, imogutnosl -" ,,1,r,,1.,r, rrtolilirr tt'i.r ittr dollzi oclstranePripadnilGgradanskezaied-
uvida u jedan Siri i otuda neminol'no relativniji horizont izvan ovog kulturnih centara "nove"'
r', r lo:'t'l;t'tr,,q iz ;ctlrtog otl povlascenih
'r, univerzalistidku formu i da
zatvoreno-komunitarnog i - zahvaljujuii vanrednim okolnostima_ rr'.r, . tlt'l;slit"' i,tt1'"'iic,i"'tluci tla irna
* u ponedemu ekskluzivnog opsega poimanja zadarskih izbeglica u i, r,'rr'r.',,.t llcstiillnosti unutar istOg' zapadnoe-
1,|.tu.'(.lutr''"tt"il' zapravo ie uperena
Smiljevcima. Ako se ditalac priseti dve epizode i dve prateier gotovo , ,,,1,''1.,,l1 ,,1r,rr,r.lii',t.'g" lit'ttg't, str$tirrsl<i gledano
/'rr//r,'rrt'r1 iJenfitetau njegovoi ciYiliza-
uzgredne opaske aktera Zimskogljetovanjau sasyim razliditim prili- l,r,rtr' vl.tsti[.rg,,tr,,,/,',,,sLt't o koiemu ie sve
kama, biie, moguie je, u prilici da razume ovo kontekstualno razmi- , obttltvrltnosti tr trtonrcrlttr cpohrllrrog sloma
'1,.1.,,y
canje i smislotovorno pomeranje. Prva, i znaiajnljaod njih, nalazi se \ r r'rtr(' i lci tr l)csniiitrtlttl totrtlltttt'
se ima u vidu druga
u III glavi romana i prikazuje podg_taksavezniikog bornbardo+ania- Moglo bi sc, clocluie, misliti i clrukiiic' ako
aktera Desnidinog
okupiranog Zadra.JJ njoj postoje i tako surovi opisi Zrtava Sto sli- ,,,1 ,lvc, frcthodr"ro pometrtttc' r'tz-grctlrte opaske
kome se' u
kaju,,rasporene utrobe, otrgnute udove, raskoljene lubanje" (21), ,,,,rl.'t". Niu u XIV glavi izgovarrr italij'rnski federale'
entuzija-
odnosno pokolj kod dedjeg obdani$ta, gde je ,,bomba [ ... ] pogodila r r t(.11()vorr iehmice pi*rri"iorl1,,kulturnousretiteliskom"

koju ovdje nalazi' svi ti Turci' Saraceni'

red maliSana i djevojiica upravo kad su ih izveli u $etnju. Neke je ,, rrrrr, iini ,,da sva ta poviiest

eksplozija bacila visoko u zrakpa su padajuii zapeli na telegrafske Avali, Normani, G'oti i Kelti, svi ti iomaii vladari' domaie dina-
Zice pored puta; vise tako dedja tjelaica, presumiiena preko Zica kao st if c, svi ti priori, gradski knezovi,
biskupi' kapetani' kneginie-opa-
sabori i zborovi vlastele - da sve to siedi
vil".n, t'k""ni
. djetinje haljinice izvjeiene na su3enje" (23). Neotklonjiva brutal- t icc, gradska
nost ove deskripcije, stilski, ali ne i znadenjski ublaiena tek zaw$nim
poredenjem, objainjiva je,motda, tek iz perspektive zaw$nice celog 1993' crp'22'
.l't Vidi: 3lr*cro r'i'tttQtttttt't'r Iicolprl4 llpntltrnua
romana, koja i sama prikazuje brutalnu, iako - makar na prvi pogled bonrbarc.lovlni;r Intlicla zirista upu-
1.5 Bucluii nllkn'rtllr() (l()|is'l11' oval tlco scctre strlislo'
poietlia i zlvrictlia, tlrltlostttl
t Lrje na autorovu [rrigrr z.r ,,1,,riu,,,, povcziv;rrrjc
23 Samir Amin, Eurocentrism, str. 167. tttvorno zaokrttiiv'trrie t t'liltt' t ttttt'ttl'l'
 r,r llr,ur o,l obl.rka,
dlr jc .svc to lijcp.r i z.rnirrrl.,
t.tli. priiati.l" r,, ,,,-,,^,.':1;t,]:,:1''1"]"tt]]v.r prii'4, alibisc ist
r1111g11., tfr ,rr,,,1,,,.11,',lrrltri.yrsrr rlltsttrpi rr ltrrrl', lirrllrrrrrrlrrr.rltltlll" (l'l(r),
jll':l'ckad.bili i I'kc rr' tr,n"i".it i...'i
ili \)(trrrolc(lr
"'*tt
(rn hi
.sr.rrt. rriir;r ito ;^ porvr'divaro
b;is
lil' lll, ut o,,.,,,gLd" - t ,rrr.,,.,lrj"
1 "' I it rrl
,, $l=r i=,,',,lttl,',lvt'li.r'.rilrosti, l<lltlptt'l,lzttrolrlrtrsvoicvt'stc, Itltlltzc
_
biiovjek mos.r. GiaF,r,,,Fil, rrr,,,tr 1r1,11l.111sl<c cgzistcrrcijc l<oie Pt'ilttct'ctro olitirv:rjtr
l],1,'r'irl.l:
Mlecanima.i postou.,a,-o
i"",""rtJ"""
",j;;,,;;;J"",1'.
je ostalo za tu'rlin. fti: iirlrr,, .tt I,r.l()v,lnrl i rr oclrcdcltr-rj rrrcri hultulno c-livergenttrlr
il'ljl]: I
Verecija oti$lo utamln uloiili i Rirn $ir rr r,,ir Nlrilrrt ri.r i ijor l(alla. Necltklonjivrr clijirrr-retralnost u
kao da ie beio.^ ,,
g'''' n*, ; i: :rt :il:i :
^ll_:I".t, li"!;.i: !:: [grrrirnli' ,,; ',ltr rrosti tih shvatania, usnterenih jednom prema aktu-
i;[, ;,:,'ru ;* :ii
,e ;ffi;pm*ru;*#J*,i"1;;in[li, ur,*
Vr gq"pu l-aqi ::::1
nskog !|ilr, , rt{irr, r'rrr i,,vt'litt, lr to znadi i zapadnorn tovedanstvu uopSte
i ;iiyanskog yez;ka
" ";J;; na kt,u tnom mes tu | 1,,.,,,,,, l,t t,ltt to ItttLt bestia"),a drugi put prema smiljevadkorn
]ell r-=t,,, I .r,, u tvljtt rlil samom rubu urbane, tehnoloSki razvijene - r'r-
; ir ili' r, it, ( ,,r'rt'r' ltroltrio comelebestie"), upuiuje,, s druge strane,
t6r
,;"""'- ;','iil ffr fJ,?.::Hf*1f,",*Tij"{i:i[
ffi'::il:H: fit'F,il.r!,,',rr':,lt'rr()rrrztnicaniei$irenjehermeneutidkoghorizonta
ttan izraz samo"t"ttog,,"iitistiSk#
samozvanog
'-':'1 "'1" distanciranja
't'l::l::1yi' *-^--,
distancirania i nadmoci
n:rlm^r: ',elitistiiko?'', l tt =,ri, ilr 'li rl rnr.lrtil l<;t jednom smislotovorno ambivalentnom poi-
Evropsl(i l((rll I lr,r
o;;;;;;;::tLlaz odnosno smilievaikoi
iliteraflri llilk.rrr
lokalnom
-ity"u nr t.,i,, ,r ,,1. r'ttu liojcga hijerarhija ipak nije tako odevidna i jasna' 'rl,r1 rrl
tki pr.di-"nzi -""irili"i".
t rrrl"tto"-'t:: jednom potwdule
oniran u sklon ost tip-' I'=r,,lr rrrtor,,irrr.rr.tctttttopreuredujuiegpoimanjanalazisezapravo
kr"::::
$ t o J e,,s rva rno, vo, ;;;;;;:# i,, lr,;,1r, rr.rrrr ol.sitttttronski poiam ,,ljudskog Zivotinjstva", na koji se
vi d l, I
" ;,: :,: :!!;::1, H;nl; rr,rr:, .\,".1r ple tlroclno pomenuta shvatanja, kao moguia diferen-
;:iTlL:,*i" 1l:*. * ori * i" i n ",tuin n ;" spomen ika ri msko_mre_ , iirll r l.r, l..r t.tztttttevanja sveta o kojemu se pripoveda'
n epos roi ani
noj ignoranciii 1lf i':".,l*" H
i i"h I j:::i : i", _ [n ;':
I I r', r.r I r r i zrrvrsnica romana u vidu Mafaldinog fatalnog susreta

\ lir,rr,l'rrr rrt' tlortc-rsi zaPravo tekkrajnji, neprevladivr dogadaj zadar-

s

i iskliuiiv"rri. O",.", "::i

istomprostoruurustenih#;;";llili:itli:_JlJ,li::JJ*J; ,,|r i.'l ,,'r,lri l<og iskustva, nego, Po svemu sudeii, predstavlja i zao-
-=l

L,, :11;11, r n rolrrcnAt, Odnosno retrospekti'trnu ziZu romaneskne slike

; :q i: i, #; Ji L l' r,, l<azano, ako se interpretativno uzme u obzir sve ono
;r:1?; :t iff :iT;'":' I :;J.".,r"',
tome, i nesumniivo " ", "
-., t r I )o:,I()vno
varsku..friroarr,t o;u;" ii'Jrri]i]]"""r" ,,var_ ir, r 1r r; 1r11'llvlrdi u poretku pripovedanja, Mafaldina kob ne predsta-
postojanja, a u svrhu eminentnog natina ne tako kratkom
opravdavaju,"-t"'j]Ill! ' l1r r.'rrr,'l,rl< l',cz pandana, vei samo poslednju u
e ksp an r ri; r r lrr r rt.r lrr ilr smrti koje umetnidti sugestir,'no prikazrr je Zimsko lje-
zi

i moii' koje federare

wr o _ k or o ni j ar n
fi
,"r.-"cl r".-"iurt"
i h,
";; ;;;:, l;rlXffi :l lil: *il; I t,,t tt,tlt ( )li.r'trtnost Mafaldinog umiranja nije, pri tome, zapravo niSta
dodavanja tak i lokatno .rt.*".i",ru*lrrt p.i_ r il 1,r,,, I tloirrrane okmtnosti sakaienia liudskih tela u bombardo-
;;ilffi;'riariyanti iti ,,ogranaka..ispotja_
, r r

vanja iste, zapadlolwo-prfj, . ,,r1r '. pot'ctkrr romana. eaki moguii zakliudak o narotitoj seman-
suitinski ,,nepostojei",,,
grJ""rki
oriyentisan;krirr* u .rnr"*
,, irrl"rrror,'.rmisl,, t i, I,' I Ir r r r snrti u smislu teSko shvatliivog i neprihva-
lici j i Mafaldine
,,varvarski,.zabatene i r llrr ,,1, t le I irr jcg stradanja, iz perspektive univerzalno-humanistiikog
0":5
il :i:I:]T: ""'" .il i'g
*"imperije' r.,a ia
", n e kad
biva
l,','n,ur,ir, kojc zadarske izbeglice bar deklarativno zastupaju,
" cravn o .,kr j u e"n
e
predstavlja,
ort i.r", Llil,j
'
,,kolarerarnerr"i:T.l:,
prosveien o- tro i" 3t"*og
poi mania granica,".noprot

;, ;#::!ff", _J;:1.i:i,il1i;,,
e,;;
; ",
tn
"^r"
-oiun og,
rr r|\'r'( rrrr .lclorn relativizovan
, rr.rr

\
zapai'anjerno analognom moralnom
t.rrlU sccltc lnasovnog urniranja dece iz zadarskog obdanista za
r, nr(' l)()r)r[)r'rtcltrt:tttrl, koja, zatudo, nije praiena ni pribliZno istim
uspostavlja jedan,
p*, prgi"i, jasan hijerarhijski *,.,,,
",';'poredak ,,,,,r.rlrrinl rrvoltom prelltlr okrutnosti ratnih mehanizama i njihovih
?r11,
,.prigodnih.. kulturnih " ,'l.ri.r, ji ncrnirrovtrtt .lclvoc{c clo tih pogubnih posledica'
identitetal ;il: |
,, ,1. r l<o
tra ran i p o /.,r ijol l(;rIlrt, li.r'rtcstr i ostrrlc il:rnove nrale sl.l.rilievadke ,,kolo-
s
vr a$ c e
" ".Ji;;;;,
,,van arski., bezoblican,
n, (
h ffiT iil iJ;il:lI:, :y, LTil; ,,,y,," lVl.rlirltlirr slrri.rrj jc, fasrro ic to, ncupor-ctliv srr bilcl tirre c-lrugitl1
ri' zivo ra za osta "",rrUrr^,", rr lo1, 111,51.g1rroq Pt,r'rotlir, zrrlrvrrljrrjrrci trve lctt jLt tlrt jc, zlroq ,,ncljtr.l-
na
ri h r,,,,i."ffi ,.,il:;l:;l :fi:lll,offi u,,J,i]]l,i ,,1.,r11" lrrt ilt:r llrrit.rrrrjrr u i't'ljrrstirtr:r zvt'r'i, rr rriilrovorrt vitlcrritr stv.tri
 i !i=-r, a : =i.r ir* r.rr, r/\,.rr :,vlll ( tvtltz.t( l;slirlr rrrt'r.illt i z.urtislivilt , r, ll r.rt t'llr) l,tt),,tttst vo, vt't,l,llt'l" r t"l tttlllt l<o;t str :''
/ ..1.==e. : j: ii,r! i.rrr;,r, Slo;1,r ,,slr'.rirri tlot,r1l.1j" ltcut)titlto stltvlj.t rr .'= 'i , i,, ',,.,'l rll rrl' l',(l\'7o' l)()ltl()(i i t'tzrttttt'v'ttr;tt tt tlt'z'tsltt)'t'rroi 1r'tI

r=i, r ;= r ri. ri il r',\'r ),,'l,rl<uPrto lloinrirnjc, Ple('utno c{ovoclcii rr Pil ir

;rir i ,rrrl,ir',rf r.ril sltris:l() Postojanjlr u takvoln Svetu, u kOjetn n:tjctl
rl,rrrrrr.,.t,r,ulll:llticeizmeduhumanogibestijalnog,itotakorcl.i rri :i:E , ,,r,, .'.r,lt'ttt.l 1,,rvotlottl Mal'aldirrc sttttti, 't l<oilr ic si"lll1o l-lit!]()-
n.r r r,() [oral< udaljenosti od njihovog, do jude sasvim uredenog i ; - ,, ' ,, l" r : r\ rr l't t't tt't'rtictlc icnc jo$ z'l v r.' lllc botlrbirrclmlltll'
l',.,,.1re rlnog, iivotnog prostora i nadina Liv\enja. Priklanjajuii sc krrl :.,.i,,ii,,i',,,1 l.,,ttsr.'livertci zlpravojQsporosmislenosti'pnogasir
t u rolo$ki iskljuiivom obj a$nj enju datih okolnosti, koj e izj ednai u j e : f 11,- =', jr l r.rr r .' lrrs( oq ljt:l ovanjasuodeni bez pripreme i bez
prave
Zitelj e,,divljih" seoskih kr aj ev a iz gradskog zaleda sa samim divly i rr r ll, =,',,',,,y' 1,, l,t st' r ei'i. Otuda je razlika izmedu Sjor IGrlove lalike
t82 iivotinjama (,,1 uive proprio come le bestie!"), Zadrani su zakono- t, 1,., i,, 1,,,,",t,,v, rg /rtit'liog reuoltau stvari rtzllkaizmedu potrebg
lB3
merno dovedeni i pred neizbeinost razmi5ljanja o razlozimatakvog, i , =- ,, ' ,' i ,r r,' ',t, srj dcsilo pr"porau neki, makar i
r-regativan, nedo-
i odajnidke nuZnosti Evropsl(a kLllllrl.l
Trhomir Brajovia nepojmljivog postojanja (,,Perchd i xe bestie?"). Odgovor koji nuili I,, i,,! il 1,,,,,,(,r r r P|onliilju uzrokovan smisao, i litcrini llilkirrr
I,
(0nrparat vn Sjor Karlo, kao nezvanidni intelektualni autoritet male zajednice, a l. =.,, t,,I I r'. \ r( I i otlsustvo smisla. Brutalna smrt neduzngg d-e-tgta lil.r r
(larrlrlIl r rlrlrr r'L

. ! 1, r l r r r,r 1,,' :; o vcst.tc iivotinje na zavrSetku romana iini, drugim

idrntit-"tl
koji kazuje da je seljane valjda ,,tako Bog stvorio" (,,perch6 cosi Iddio I

li ga cred!"),ima, naj3ire gledano, moguie znadenje jedne sekularne, . = ii ! ! r r r, r z 1,,' z t t i tlt i rreodloZnim postavljanje
tog pitanja smisla' na
Iaiike teodiceje kao gradanski,,trezvenog", formalnoJogidki zasnova- r, r r.r,
. ! i. irl.
,.=li. r r rt' tt.tslttiivanog i sugerisanog bezmalo od prve stranice
nog poku3aja razja5njenja zlog sticaja okolnosti i uklanjanja uznemi- . Drugom svetskom ratu i njegovim, kulturno
!!i ' 'l'r{ rrt' povcsti o Dnrgom
rujuieg egzistencijalnog paradoksa s kojim je izme3teni i provizorni z,rrlttnoi meri omedenim naravima'
i:
'l, runrrr r rrrt z,tlttrtoi
urbani kolektivitet ovde ultimativno suoden. l','.rrr.rIr.lIr() Ll ovom svetlu, krajnje znadenje "stra5nog doga- i

.Oh,taivad bog taj va5 bog!", redenica koju, daki u ovoj granii- I=Ir r NIr1',rrtlovcrg fatalnog,,gesta" kao niegovog neposrednog
no j e gzisf eniij alno; siiuaci; i, na izobr at enom italij ans kom (,, iAh,'ii o ,'.,,,, ,,rl .r z..tistrl se moZe razumeti kao Siroko shvaieno pitanje
r',r r i,t shvatania o ustrojstvu i kulturnim granicama
pripo-
l, !' r I' I
vostro Dio)'sto vostro Dro!"),naravno, ,,zavapi s pobgnqml: nesredni r r r

otac male Maf4ldg, Ernesto Doner, rrpnCoy", medutim, na nqdg-- sveta. Videti Mafaldinu smrt kaoposledicu "iivo-
1', l..rz.rrrog
. , ,1,,, , r

voljnost i izli5nost Sjor Karlove ponudene laiike teodiceje za one riiil.l ,,1,, ,'.ri'inllivljenjau ruralno-varwarskoi sredini, kako to dini
koji su neposredno pogodeni posledicama pretpostvljenog boijeg ..i,,1 l .rrlo, zrrrrdi u stvari smestiti ono Sto se tu dogodilo na sam
izjednadavanja ljudskog i animalnog bitisanja putem smrtnog sudg. , kulturno uredenog sveta, iz dega sledi
,,1' I ,,,2.r r tslii obuhvaienog i
ljavanja deteta i Zivotinje kao njegovog beslovesnog,,egzekuto-r3". 1,,, ,r,',lno oir-rvanje niegove
smislenosti kao omedene i suprotsta-
Na izvestan nad-in, !q iZjawa neodoliivq podseia n4 onu dlgmAtii4g_r i ,,,. ,,,, s'tislenosti onoga Sto zapravo ne ulazi u njegov oPSe8,
1,,
ali usamljenu redenicu . . , !',.r :;.un() kontrastirmo lstite i odreduie' Naralmo, kad Sjor
IGrlo
- ,,Boi.e,boi.e, gdje si!" - koju, prekrstivii
se, s jaukom izu36uje neka Zena pred analognim prizorom stradA--_ t .l rtrgil-r
1,,', 1,,,
romana - govori o boijem stvaranju i njime
iunaka
nja zadarske dece s poietka Desniiinog romana. Zajedno uzeti pak ,,l,rrlrv.tccttom svetu, on to, videli smo, dini sa stanovi3ta jednog
ovi jzrazito ekspresivni islazi opisuju moguci spoznajni luk manje rrir rr l.r'r)()g1 daklet evrocentristidki shvaienog, a to,znadi:
velikim
ili viie istaknutih, kulturno povezanih aktera Desnldinqg {emAna ,l, l, 'rrr ,.[trl"rr-,.o ,,filtriranog" hri56anstva, koje podrazumeva for-
'i
-, kao unutraSnje kretanje od za;zivanja boZjeg prisusfva i po-mgii,{o ,, r prillatanie i etikecijsko po3tovanie, ali ne i stvarno
religiozno
'.,lrr, i
t njegovog podrazumeyapo-g preispitivanjx i nevoljnog opoziv41rj.a kulturnih mehanizama
1,,,,',,i,urje, kuo i n"so-niil'u prevagu svih
L-.rputnli i pobuni izazvznoj besprirnernim ratnim iskistvgm. p-og. 1,, y,, .r llr i j shih obtazacakoj i su proiziSli
rz niega'
kojgga p,riliva uiasnuta iena s podetka romana nije vi$e izvestan- ( lini se da se u osnovi istovetnoi strategiji, li3enoj' dakako'
u svom metafizidkom autoritetu i promisli, ali to je jo5 uvek jedan ,,, 1,,,srcdnih religioznih konotacija, prikiania dak i oficijelna
kritika'
i iedini zajedniiki bogsvih hri$cana; bog o kojemu govori skr- ,,,',1. l."du u zavr5noj sceni Desnidinog romana prepoznaje simbo-
hani otac Ernesto samo je, s druge strane, ,,taj va5 bog", tude i n-4 lr, l',r, clakle smislotvorno koherentna i zaokruZena
znadenia namesto
 nr()tluceg odsusrva.
lll]]1,',.',, I(ada, na primer.
r('l)t'7('rr l.rrivi,u ,u"o."oi,i,;;;,::,"j,',::pnmer' stanko J(orac, sasvirn r rit. 1,r l',r r r(., rli rnctiti da ovaj doZivljaj groteskno-nepoimlji-
,,,,,,, i,,. ffi ,i'd
1

" IJ i:: il xT?L?:;r*{* F; : ,'-, '1.; i'r I lr\ I rl', l)()llilipre YaLi za Same al(tere romana, zadarske
*-{l,."
tuio'isnos, ;;"'" osobito :""Tili $l;:r i'1.=;li, r , ,r'r s(' tt[rt'.lvo njima, u uznemiruiuioj izmeitenosti i
,..;l'l"ll1-; ["ji;f;;:l' q"tu ;;j"_,u *1,. :rr,, ,r r r; .,r11rrIrrosti gradanskih rituala i za$tiienih mehani-
l<.rtl
<.ro sto - -" sq "u N trKrr wltgudu
sro je uobtiieno
uobliieno u, Migudu uobliieno
,ouiit"no
ulrj,l}ll,,"ifrmt<u
I
ilril
jazlo
',
',vt'l rnjednom ukazuie kao zastra5ujuie ,,preobra-
: i=l*ri r .,5'l', ',1, rr;.r,
1;
,,)4 :1
il:H #.:'"y; ?:iJ f; #,Tjom ro, u H "-ffi
"
r
r ; n a n
k;t i' = t, r i n l,('r .,, rnrrlrro jezovit bai u epizodi bestijalnog usmriiva-
r r

.l= .'i, i, , l\l.rl.rlrle.'1,ar;ivajuci'_boga, iltp{otgqlujui,ipro_tiv=njegar

igi:;: ntn ;: ::::1il;:".Til -Til'i: :il il :,# ;
p1 ;iiffil.#.#::;?*h;;':iil#;;:i*# =tr
l!:'...,,1,,!,,t.r1,,'lrcsrnislenggstpdA-nja'oniustrraripqku3avajud.a
a:!r',,.ii.ii .rr,,p.rs,ly1j11iiisvepokriv1jqi!p,retafiz,idkioblik$tq,t1qdi
1.,' , ,

nom,,
vt,lavan ja i,izraLavanja,
B,drovi. tanju gradanrki
'\v'''l
r^pi^ro pi. '" i u'L'
u ut ugaclloJ ravni
bogobraniteljskom
d.o*ii- g=i r . =t I i r r; r 1'1t'11'111 prazninu egzistencije koja sg
-vei
nggtklonjivo t85
'|

."r::ri|i:l ri-: p-i p,gr"J, krl;";;;il;#:it^":i" slryl- p:,rr

"i1-
r i i 1,111.
,,1 rrr.r rttrr njihove saqemen.qsti. Za Desnidine gradane,

ji il;ffi';n"":ill'il;.",,u, ,";;;:
nie daje samo pripov;";;;;;"isanie
r: r i : . r .r,r r r !,r{ r rr,rglczle u sva.\ldainje bivstvovanje i u - hajdege- Evropska
literarni Balkan
kultura

; :i .,, = [ i i. ., r.r r r,, r r.rviku bekstva od sriiiti'u, svim njenim oblicima,

i

Pnqodn' (! lLrr r

Miguda, koji je opisan kao identlteti nl ho!,r

silne poiave; kad bi
stao nasred juor;st" t'.'g .,.' i. 1,r,, 1',l,r vl j.r onu posledn ju formu transcendencije $to poput fa aja ulirji(dI
i:i'il:? ,," mu usi bogato ipidigao glavu l'.',,,.,,,, r,.l.rry,,rtctrcclraperijezakrivanepowatnopreobraienisve!
ljetawnju

ii .il r[1;;";
Vladana Dc!f 1 (,

narni, z,u f o"]" _

ne pojecti-
nego sam spomenik
sun.lskim;;i: I'i = 1,,,r,,' r l',, zol rl ii'jc koje vi5e nije moguie pojmiti i prihvatiti. Bog
sama srilizKrmak, (ss). vcc
bi:l:J 5::fi.i;li:l,l ii$:". :*;; ;;;;:i,
ir = rriilr, ,lr rr1',rrrr lciima, ultimativno, iako vei takoreii i5tilelo i
=
no vos r,, n osti ria. r, +i. . , ir' , 1,.1, rr r isplrtienjeno metafizidko ,,lice" onog ,,zajednidkog
sv '
si t u a cij e p a,a n n o ti p k ak o d ev
r,:=:F,ii , ..,rrr,,l.r" liojc i tvori njihov.prigodni" kolektivitet, odnosno
;;;;;; ;;bo
svo;i:.1,
r i
ewsni
"n'
ino s r.
rodu ", svojim rtupunyi- ",",:::] svinjskonr
nalnog
;;il". "spomenik
rzalnog, konkretno-ba-
. i. ;li..r, r y.,1, r r.listt'nz.ivan kulturni identitet, predstavljajuii sada vei
i uopsteno-uzviienog,
,""i9 l:."t"" =i 1l,.r' r r r
(,,, 1 ) l rnur rr od suodavanja s nepostojanq5iu i pr.pvi?grlo-
1

e rek talo,i j e n a j bri z i k,'";c"";;

vreii u o,n ori.,.ngtk
; ;:iliil ; i:;;Il #:il ::,g, i rr l,,l,,l ,rl.r', tr.rirrt'ideutifi_ka5ije-u
!r'ir
svetu sveop$tegratnograskola,

p." j;;;r,"r,",
ri ,r rrr lr\(. niitrl nc moie da bude s,lgurno i postojano.
i};H"Hiiro ", r. I it,rrr, r'/.ttttskogljetouanjaimaju, medutim, pred sobom i dru-
auzn,;"g;k':i;:;w.i;:r"i:ii:;frlJ:#Ifi "1,,; "" "*
_na jnc.
s.:' iii r,'lror, 7,rsn()vltn na shvatanju relativnosti ove, personalno i
irf

:
:fiTff :: :Tt;i;fr:"_{x
;y,lt* : : i
ilF ; ffi ; :: IX*il ii.iil,.', rr,'l'rt'vlrrtlivc psiholoSko-egzistencijalne i pseudo-ontolo-
=i, l', r'.1',' L t vc I )csrridinih junaka, zatvorenih u provizorne, ali zato
I

ffi i.""'fi' :-l : 1;;^ * : ;;;:'Wil; : i,*H : f :::ff l :

,',,,' ,lrr,r l.r rrlt.{r'unicc poimanja vlastitog identiteta. U odluduju-
1
i r r r, r r, t,r t llr rgrriijrr nrogutnost razumevanja podiva na uodavanju
f4; i;
.
'

:nog oseianja ,"i;it

i;ffr
jeze: i strave p;;; il'"t
il fr
t;ta; r,iJ;ju okornosti o.,o 0.";ijjz""g svetoml', buduii da u
m l*l: ;t*T # ,' .',,,1 .I ,'.t', r,t.'ilrt!t'trjrr iz.rneclu
, ii, 1,r,,,;t,1, plrsrrstvl i iinjer-rice da se tamo gde se ono priieljkuje,
konvencionalno besadriajne evoka-

,,o,ro ii,r.r rr.r rr lrlt'srrdrronr momentu ukazuje ni manje ni vi5e nego

osta jenepo j_r ji"",;;;;;;;;,;,,',"#:;:XlL:li:usvakodnevicu
i:rr rtr ,.l. n() rs( ('r.cnit i lrrz.japljer-ra iivotinjska nju$ka krmka Miguda.
I ir r rr ..to ,l,r lrr rtlt' sirrrboliil<a itrkarrracija samog zla, Migud se, iz ovog

26 Cauieil, nygu u peanu3a ' ,l'rrlr r .rl r r i;t'q i rr ist i rrrrrh rcllrtivrrijeg ugla razumevanja, pojavljujc
27 Isto, str. r4o. '
'u B'tagaua,a,ecuLt4c,
EeorpaA 1972, c,r'. l.|ll. i rr,111.,1,v tloslovtro jcstc bcslovcsnt iivotiuja, iniita clmgo, sti-
28. Borfr.rur l(.rj:t.p, lpp4 , r,, rn 1)l\rutrrilr olirllrrrlsti Potlcsul zrr silnbolictl(() rlspoznrlvrtr.ic,
rt rl,r\1,uri(' orrilr zrrrricrrj;.r l<tljrr grl, u svctu osctljivih isr'urrosvc-
rrr
,,,,l.rrllrvrs.rrrilt jrrrr,tli,t, pt'ontrtviiu rr rrcg.rtivrri cl<viv.rlt'rrt otlsuslvrt
J''-

slnt l()lv(
rri koriko toriko u
i.ff nrl"."n',"# i: ,i ,:. trr '' lspoljavajuii
tazuj uieg
brift l::: se u simboliikim nagoveStajima
l:; ;" : ;;$ii"::r, t n. "?ffi I a' vrh o vn a i ron
i
i a ie
o e
.,,; r 1,r, l..to tnedusobno zamenjiva i provizorna ,,nalidja"
"',tn
,.'"",i" ,J]lil19t' tt"' ^ij'* !'"
u.,,,,,, r,,, J..ll, !
F::!
r,.rr,rc ,.]'i1' "'," ,,. ,, ,rl)r"tolijske konstrukciie kolcktivnih identiteta i nji-
r
t ni"r.g iTttil:J
nehumane egzistenc*!jc F-
I
r
rl ,,rr.ri nadin ideolo5ki zasrlovane i poieljne, odno-
rrrrresto ,11'1" rn e n ta l i teta'
"r"*ucuocanstvo
J" n e,
' lrijclrrhije, ovi mentalno-intelektualni shemati u
sas vi m,"ul^?:r"
-"'n
"1i;;
t"i'
o' ut
;;sKos 1..;;-;ff
*lrTr' ! r('sltne imaginacije Madana Desnice zapravo gube
r,,
"r.iiri ri rol
I3
:1iilH; :';ff :;#3f = i:i i, ! !,,r I r.r r

i' i,', ;,,'. t, ovcitala znadenja i postaju tek podrazumevani fik-

IB 6 *H#:iitffilT:r:: I smrti
: p'ri"'"i"ri,."J-,,,;111i*
da prepoznaju
i ,'..rfta,nd 1
..,,
i ,':!;,i r t rlirrr" ;ctlne ironiiski relativizujuie, a istinski ozbiljne i
I',. i, r. r.r r I ivrre igre kulturnog demaskiranja u kojoj ditalac
u"li u ,oprtjama
ut 'r*ll"i"'itali'
uaoo-kultivisanom p;;;;; rir r .r

osim moguiih predubedenja, a u prilici je da 187

:
,m, Bra.v.
pripadnik .'.'""" ;:il3 "10iffi,fi:TT;Tl::,:-"";t'"
I
rihom, Brarovi. pripadnike Ptrsustvo-- .. = '., , ,1 ,
miljeu, ; #;" I ',1',rrlri
i I,l, rrrrrr,1,o (ogrl, daki danas,viSe odpola stoleia nakon obia-
;, i"J;;:i;i:J:e;:j:i:::::i::1, " r"oitJ_.,;fi::",:;:_ .
i!!i r ,,\ ! n{ svill(icla5nje knjige. Evropska kultura
odb ija ju ci ar',ri" " "':' literarni Balkan
n y r'1 o u, ) b,, i
i

nosioci evr i3r, oo i l"'1j' t .P.lqoLl r" (LrLttrr l

"\;,!,1: kra n j ih posledi ca, zolova ni
tti'ti.k pl"ui;a,::' i
i
dentrtcI rr] hovi
na laja !Zrrr5k0/r
, tuari ot'uT,.l" gradanskog pogleda lelovdri!

sim boritke?i'-l -tgur*; ;rarttt n, ru"i'u VLaianJ De!nirr

:f
,,
-,, f ; *1, r : fJ,";: t:;iilft*
i
" "
fl *3 ;J#:;[T
"0,1; doduie
ililill;,* neodoliivo J,'"ctn' o tom" -
dotaz'
l"' ',n""i
rt,"."riiiii"fTo suocavanie
naime, nnr,lg."',
p*"it""* 'J:Jffi',Til.o" raspr$ilo bi'
koia, uro,lli:" t",o"'-'C J'i"o' podtzauun" try'u1
kulrurnorn : t3:: "";rnoistoriiski
sopstve,osffi :y;:;r,",."nhi;rfitJ:{;:,::^,,,;::I:!,

i:'' *,f
:H :TJ:si# ff ?]j I ii;,:'"i: :""'"'.:T' ;
kut",p,.ikn',u,Jil* j,"".i":X jm#:1ir.Tj",11,","ruil;{;",{
s onu stranu m osucn os t
I bacan]' pogleda
:;; ;;
-," :o"n/u
J ii vo -..i.Ti'l
sr in
-l d" or"u
r.''r-, i'r
t' i med uso b n
oi n r-
""
k u ru rnih,a"
I
tu' "lll't:t "aoai
"' i*t'".,," Jl iiXti, i: il i i,fi gj"T,:
znaie n j u,";,' "?.?
"""
Raskrivaiu ,
p.ostepeno i posredn
l;;
skog rt.r' poiam -ljud- oksimoronski
danske, ",]li]:, luo togu c J ;tn]i':'u ( samo
*;t",;;;;::
t
) sagleda vi n ia
""*r",il^
cen e egz isre
i gra -
n.,,? ::1;: :

:::,,j::;il;;;1ii""f,,,:il1ff :#"fl,g;l[]1,:",'":T:
ffi l;::ff5;j::':.'l:;^;i;;!'Ji;f'!i|i,i','l,,',*'i',..,"'Bi'u'
,,kurturi,.t.,o
itot'"pusi.,-il:J,j.:t" ied'orrr rtck.trvt'rtt'itt-
au"liu
m.r ,r,ri'"t,ro ,,,,;;;;;;.;-i::.itrc Irrt'tlst'tvt' t, ,,P1'r111,f 1" I
tvrrrr, lcrrrt,lini,,,
(,,1,)li, i,,,.r
i'F, t lr\ltNlr NARACIJE
^n',
llNlr;rr' ) t,AM('IiNJE NACIJE

,Vl=,,,, 1. r r,lovilo, na$e pamienje je fragmentarno; iskren rukopis

trtlit4 'l,r lrrr,r rrlrc ove osobine."t
ll,rr r', lr.rr.r, scntenciozno uoblidena redenica neimenovanog
h{r at, rr ,r ., poi ct l<:r 'f estamenta ( tqse ) Vidosava Stevanoviia mogla
!i,lu u,. r rt, i l<rro svojevrsna poetidka,,formula" orrog,,romana u
rr rr

i ! l,,l' rr;,r", li.rlio glasi podnaslov kojim je praien. Pripovedadeva

l;rail.,r l uvotlrrorn clelu romana neposredno se, dodu$e, tide njego-
rrrg rl'rf rrog doiivljaja sveta, koji je obeleZen svoiewsnim liieza-
rr1',
r Fm'r.rr | \t\,.r ln()snc korelacije (,,Stvari su prestale da me slu$aju. [...]
illrrli poteli su da se udaljavaju, da prelaze u neku drugu
',rr1lr,rtl.rrri
ta,,,r' | .. I Svi su vec bili mrtvi."), odnosno iskorakom u difuznu
l rr oniridnosti, u kojoj, priseia se onaj koji pripoveda
rrr l,rrrl,tz,r rrrrr i
. r t r r r',,, se svi moji snovi slivali u jedan koji se povremeno
l,r grr r rrl sr.r

1,,,r,rvl1,ro. Ali nikada ditav; morao sam da ga sastavljam iz delova

!.rrr rrr.u,ril( 1...] i da uspostavljam nove nizove slika" (6). Ovo,
I I,rrrl'l{.( I s,rsvinr lidr-ro zasnovano kazivanje ,,uokvireno" je, medutim,

r ,r,,1r r r1.11ljiyo irrtoniranom uvodnom redenicom, ,,U trideset treioi

r

g,,,lrrrr irvotir prirnetih da sam ostao bez senke" (S), t<oja je podr-
.,r r |.r l,( ),.r v()nr tirjanstvenog, ,,vergilif evski" preduzimljivog vodida
1.r,,7 111v,rlrri, nit provizorne krugove isparcelisani svet snovidenja

I I lrr,1r rr .rrr ( l'r'crrr rrouu h , 'f ecitaueuw, Beorpa4 1986, crp. 7. I ostali navodi iz ro-
,,rrrr.r rl.rtr \u l)r'cn)il ovorn iz.dlniu, pa
se na njega i odnose oznake paginacije u za-
,, r,l,rrr.r l)or('(l (it.lll. lsto rrac'clo primcnjeno je i prilikorn obeleZavar-rja navoda iz
1,, lr Il.,trr liilr rlel.r tll'rrgilr,lul()ril u ovorrr rirtlrr.
 Kl" l ,,"LABl"
EN H il Tt
 (,,Nis,rnr viie bio sam. Ne znam kada (moida na sredini tog kruga) ?!.: :"i r ,, .r, rrinr"rl odnosno podrazurnevanog shvatanja koje
pricilrriit'r rni se neki iovek [...] I on rede: 'Podi za mnom!"'), da bi, .., t.,. r r .r Ir' r r potpunoga ciklidkog procesa".s Takva zamisao \
i r rrr r

rrrrjposlc, ,,odasl'ud se duo nejasan rrlrmor glasova; dizali su se iz : i, , ,: ' rr,('nr( c cla,,zareligioznogdoveka arhaidnihkulturaSvet
zcnrlje, padali sa neba, krurili oko meseca. [...] I svaki kao da je [...] i ', ,,11,i r.,,,1t,),rtl(,clrugim redima, on suake godine ponouo prond- ,,',\' t
plitrro svoju pridu kroz vreme koje nije proticalo" (S-tO passim). , , , , ',l,rt t11r '.,r,t'tost'r kakvu je imao u trenutuku kada je izTiao iz.r''
Nesumnjivo danteovski inspirisana, pa vei i stoga skoro neu- ,1 rr l-,r,.r "

mitno alegorijski obojena, sugestija paradigmatskog poloZaja i ,,i , |,'1sl)('l(tive postaje jasnije i bezuslovno imeqovanje,
naratora, koji je - prema starom, numeridki simbolidnom verova- , ' ,i.' L t t t tttutrr l<ao svojevrsqog merila ,,lskrenosti" pisanja, diju
nju - zateden ,,2.ifu nqm na pola puta",) dabi, ,,snom zanet od onih i...,,', i,,rrr1,fr'111..'lll"rrnustranupredslav\afragmentarnostpamknja.
192 tasa" , postao prijemdiv zapojave i glasove ,,utuara videnih sred one : . i ! i ! { r ., l,( )t )uno$iu, nedeljivo3iu i,,neokrnjivo5iu" vremena,
|
rr
I
r93
noti",3 upucaje interpretatir,nu paZnju na semantidku relaciju pojedi- i ,i !! , ! ..r'r .rnjc rnoie da se pribliZi tekparcijalno, necelovito i
Iihomir Brajovia nadnost - mno6tvenost, individualnost - kolektivnost, konkretnost r,,,;, r !rr 711,111 posredno, uvidunadomestakaisvojevrsnihspo- ,,Jaki'i,,slabi'
identiteti
(orrrparalvrl
dcftitct
- univerzalnost. Vei s podetka se takoreii demonstrativno odriduii , ll.l. s,r", pripovedad Testamento uvodi nas, nema sumnie,
r \ Testa
na
fcfln fc
a.jc .rll:evro
od autonaratimih ambicija u korist medijatorskog, posrednidkog . :. , . ,, , , ,,, ,l,,rilt'tlno tradicijsko podrudje sudeljavanja nasledene, )panracrlc ndalie

,,svedodenja" o pravom ,,obilju" priiaiz njenog sna, danteovski obli- !,,,, rr,,,,.lr('r('nc s(lkralneslikesvetqinjenogprofanogdoi.iullaia."'
kovanafgura nqratora 5irom, prema tome, otvara vralaza ditanje i r .,, r, , ,, ie pri tome osendena ,,fragmentari-
,.1. ,r .r lrrzivr-rost, kojom

onoga $to potom sledi u nekoj wsti arhetipskogl<ljuda. e ak i opaska . r i,,

',.r.rrl('slo1a naracija, fokusira razumevanje na alegorijski
pripovedaievog,,vergilij evsko g" saputnika, koji,,ni5ta ne duj e" o d ! !, !,
!! r r,, rt't rij u tzv. uniuerzalnih analogija, zato Sto,,takav pri-
r r r

pomenutih glasova mrtvih, i koji stoga tvrdi: ,,To ti sam sebi ne5to
prida5!" (t0), zapravo ide u prilog ovakvom tumadenju. Naratorova,
bezmalo epifanijska evokacija zaboravljenog sna u njegovoj frag-
mentarnoj ,,celovitosti" (,,Xajzad sam (odjednom) imao ditav san,
:i,.1,t,,',lr.r/unr('v.lo jepreno5enjepsihologijeindividualnogstvarala-
:,,,, r !, r'.1 I I 11 li r rr niverzum", odnosno zapaLanje da je zapravo,,cela
!i ,irt tt t tt,t l,ttttt('dija ogromno arhitektonsko zdanje, konstrukcija
i i i i, ! !, .., r r r.r
", p li iemu se,,specifi.dnost Danteove poziclje,kao stva-
r

oblikovan [...] kao freska samnogo kruZnih i kvadratnih slika") moie .,,, r ri l, .,t,r, s,rstoji [...] u tome 3to on, uzdigav$i se do Tvordeve
se, naime, razumeti kao reprezentatirmo prizivanje uspavane memo- ., i, r, 1,, I r:,t,r, rrc rrapu$ta ljudsku".? I(onkretno kazano, to znadi da
rije zajednice putem priseianja na uskome5ani ,,mrmor glasova" koji i, t,, .' r, 1. r z vopisr.ro prikazano putovanje kroz pakao, distili$e i raj,
r

,dizali su se iz zemlje", a to znadi putem budenja ,,kolektivno nesve- ! , r'r,,l.t.rl;no ispripovedanim dogadajima, odnosno opisanim
i r' |,' I
snih"", snovidno datih sadriaja i slika u svesti i jeziku posebno pri- t. i I r r.r, r r j i lr ovirn akterima, tako ljudski prepoznatljMm u svo-
r

jemdivog i, moglo bi se kazati, retorski odgovornog predstavnika
te zajednice. Pedeset i dva ,,bdenja", koja dine narativni ,,mozaik"
romana, u tom svetlu verovatno predstavljaju jo5 jedan numeridki
analogon sedmidnog,,mozaika" godi$njeg kalendarskog kruga
kao od davnina dobro znanogr simbolidnog,,ciklus(a) stvaranja
rr,rlrr,1,q11v.1, Prrtnjama, nadama i snatrenjima, u celini gledano
! "ttt,,lt1t rp.rli. srrobraZeno pomenutoj sakralnoj slici sveta, simbo-
L ,,1,1, 11111,'.rcrroj u irksiolo$ki ustrojenoj spacijalnoj projekciji, u
, ,, ,1 l, , ,;t' ,,.rsrr 'gore-clole' organizuje ukupnu smisaonu arhitekto-
r, l, ,.i,r | . I pa jc l)anteovo kretanje u tekstu uvek spuStanje ili

2 Intrigantna moguinost, koia u neku ruku ,,ukrita" closlovno i simbolidno razu ,,1, I rr lr lrrrl,r'r, l/rrslrtrrrtni cilclklopedija tradicionalnih simbola, prev. Slo-
mevanje ukazuje se ako se uzrne u obzir zavrdna, autobiografska beleika uz prwo izcll- ,,, I r,'r,lcrr,, llcolit.trl l9li(1,str.44.
nje romana, na iijem podetku je ubeleZena autorova godina rocler-rja, I 942, a pri iijcnr ',1, I t lr,.v.rlrr.r A. (ilrccrbrlrrt, Iljrtnik simbola, grupa prevodilaca, Zagreb
zavrietku sto.ji da,,prve stranice Tcstamenta napisane su u leto 197.5. godinc" (241), ' I' ll,(r
iz tega slcdi zakljuiak cia je pisac u rronrentu otpoiinjanja rldit nr nrl<opisrr irnlo .l.l .,1',1, (
'.r lirrr;,r1r', 6rutn l ulo(ftt!(), n[)cr]. l]oplrr (}'ojrrnonult, [1cltu Ca6 1986,
gotlinc, t;ri-no onoliho koliko ih irr.r i n jcgov rrlronirrrrri ,,rlrrrtcovslii" lrripovcrl.ri.
I Nav. l)r'cn).1: A.ulr'o, I;o)t\tlttiutrtntt t\ttNr.tlulttt rlr(r. AI).lrrrrrr.r (ir'.rrrojt.rrrlr, Iir. i j\l I r'llr,ur,,,/..tyr.tl.q11;.1 o tttrtelttiiliottt I)11)sl()rrr", httji)tt'ttrt Iri1r/irr br'. /1, irr
or 1r.t,1 I()).1i, r'r p. \ ,.Lr I l,)li() (\\),str I ll.
 Ol r) ' '

penianic 1...] izarealnog spuitanja ili penjanja nasluiuje se duhovrro .l ,,r,t'rlt'rrc na preovladujuci socijalno-stratifikacijski
S;=t., =r,-,., .i r
r-rspcrrjc ili pad",s a to onda znaii da ,,Danteov etidki model prostorB iE==tr,'r=i; I,,,,;1,,11117.,1q'ioniobrazac,odnosnonadogadajno-istorii-
u rrcl.rosrednoj jevezi sa njegovim kosmidkim modelom".e $ ,,, ,=,=,,'1,r, 1,1,, ,'v otl ,,gubljenja carstva", a s niim i slobode, pa
I nrada se Divina Commedia pojavljuje kao sugestivno nrrgor * * r, .. r i . I l,, r1i,,1,, svctskog rata, koji predstavlja njen narativno i
vcieni intertekstaualni referenl uvodnog fragmenta, a to znadi i k.ro klr,r ''i ""," "l'lrl'ov.ttti ,'zavrsetak".
n-roguii reper koji upuiuje na putanju razumevanja samog rorlld. I ' i r.,,,,, r.r, j t-t.riin, T estqment se akazuje kao u neku ruku
r v.r
nesknog,,mozaika", bliii uvid u tekstualnu ,,gradu" Testamtnld git er t. r -,, r |, | r.r | .r I ivrrrr tvorevina - alegorijski ispisan roman, koii
|

pokazuje zapravo odsustvo pornenute, prostorno-arhitektonskl I l=.ir'r monumentalnu sliku

rrrr, r j.rlnc'r evocira danteovski
zasnovane i alegorijski dosledr-ro razvijane simbolike. Nemoguc{e *i:l r = '.i;,!ir!r rnrv('tzrtlnim kosmoloSkim, eshatoloikim i mora-
194 j e, drugim redima, uspostaviti semantidke koordinate pretpostavl j e. k*t,,1
',.,
r, l, rr n( .unil, A s druge strane celinom svoje pripovedne r95
nog i traienog ,,kosmiikog modela" u Stevanoviievom ostvarenju rl'.rli rrcposredno upuiuje ditaladku pai'nju prema
Tihomir Brajovia po ugledu na Danteom lhmediju. Umesto transparentne spacijalne 1,.1 r1,,,,,,, r.r, ( )nr lno-istorijskom egzistenciialnom kontekstu,
r r ,,jaki" i,,slabi"
identiteti
(o fparatrvnr simetrij e s univerzalno-moraln in irnplikacij am a, T est am ent ntll, iit:r1..,.1,'l,ir 'ru t'lini, ali i u nekim bitnim delovima, Podetno Pri-
, rr t Icstantentarnc
idcnt tetl naraaije I l(nji:tvno
u nekoj wsti ,,osujeienih oiekivanja", u stvari ispostavlja vremenskl l\ l.1,11v bi, Stavi$e, da se kaZe da je ova knjiga, u svojoi pamienle nacljc

proteian model narativne organizacije koji u osnovi ima pravolirrii.
ski ekspanzivnu, hronolo$ko-istorijsku, a ne prostorno korelativntt
osu kao svoje oblikotvorno naielo. Na prwi pogled difuzan i dezor-
ganizovan, ,,mrmor" narativnih glasova koji su - u izvesnom smislu
iiti',,=,-,1,i,,1 1,,r1,,rv('t'lnoj evidenciji, koja se, primerice, tide roma-
aFsL r, -, !' r ! n r.r', l i li c, mentaliteta junaka i hronikalno-sukcesivnog
iiir l,i: | ,,1, 1.trvrro vrrinih i presudnih dogadaja, zapravo bliZa doma-
Hii !,, ii :, r r I I r,rtl iciji. Iako ne postoie onakvi, transparentni inter-
1 1 r

retrospektivno , prizvani na poietku , ubrzo se, naime, artikuli$e f eL==r,,.l,ri .r1i'.rli li.rl<vi suuodljiviu sludaju BoL,qnstuenekomedije,
u manje-viSe pregledan sled od srednjovekovnih ,,podetaka" pa do tilt' :liirlu' r l,lr:;liosti upravo pomenutih aspekata, Testament se,
modernog,,zavr5etka" povesti imaginarne kalj anske zajednicc. rrl
,il,, gi,,,, ., rroida moZe ditati i kao neka vrsta modifikovanog,
| | | r.r, r

U toj, prete2no rrrralno-patrijarhalno ustrojenoj zajednici nije pri tonr !rii l, r , r r[,olitki zama5nije dimenzioniranog ,,srodnika" onog
,,, r

'Errr:!
odvei teSko raspoznati moguieg kolektir,nog reprezentanta samog rlr =, r r,r r ii! r r,1,, p,11';ly',irnrovskog fenomena srpske knjiievnosti koji
srpskog naciona, onako kako je on naznaden u romanu. Zahvalju- :ur,1 i! i{ {lu.r!r ()(l prethodnih ogledaYei imenovali provizornom
juii celom nizu detalja, deskriptivnih momenata i pripovednih sig" =irr| : gi l'r
r r,,r r r.tIovnroika hronika".

nala, postaje, naime, verovatno i interpretativno prihvatljivo dir se l, I r r.r 1r', t otl uic, da T estamenf, kao Sto je i nagove5teno, u stvari
r I

doslednom primenom sinegdohskog nadela ,,deo umesto celirrc" nF l.r iI!' ,, ,',l.r o rrrrrlogradanskom provincijalnom svetu i njegoYom
Stevanoviiev I(AI/ IGo razume kao hr o n o topslcl nagoveiten,,mo d c ", 1
,;=,,,1,r, Lrl..rv ;t', r'ccimo, prikazan ttHronici moje varoii Momdila
svoj el.rsna,,umanj ena slika" srpske nacionalne p ovesti, u izvesn o l,n r r ::r r .rt, r'r, ,r, ltojrr bi po ukupnoj atmosferi i slici mentaliteta inade

,',,, I,, l.r r r r r r Itrrrlc i najbliia. Skupa s Pomenutim $irenjem seman-

1,

,,r,l,,,lii liilr granica pripovedanj4 koje Stevanoviievim Kalja-

8 lsfo, str. 137.
9 Isto, str. 138.
10 Pri in-renovaniu ove zami$ljene zajednice autor rornana na vise mesta koristi Ie lr
siiki dublet Kil/IGo, ako valja suditi po pripovednim aluzijama i n:rznakar-na, Lr vr
rovatnoj semantidkoj ,,rezonanciji" osnovnog znadenia ,,raskvaiena zcmljl, blrrto", ,r
moZda iednim delom i u sugestiji alternativnih ili izvecler.rih znaicnja, ko.jir sc tiiu ,,pr.o
dukta kaljenia metala", ili pak dolaze od hor.r.ronirnnog porctlbcnog vcznil<ir hro, ko;i
iskazuie sliinost, ali isto tako i pribliinost, ncpotprntost, ncsigrrrrrosl, lolroirrjc poslo
janjc. Na trrj rlliirt stvrtnt sc rsocij.ttivno-itttcrlt'r'crrlrro serl.rrilir'lio poljt', u zrrvisrroslr
rrirr' 'rrr.!,ur rrjc drr budu ditalaiki do2ivljeni ne samo kao IGljani,
,!i F,' r!ir rr,'1.r rr;rt''irr i kao povesno paradigmatidnipredstavnici srp-
=l,, 1, I 1 1,','r r,r,r.lol{ -- Po mnogo demu slidni * stanovnici Nastasije-
,, , , ,,ti I rrvljt'g l)oljrr ipak ne mogu da dosegnu takve dimenzije,
I ,i,lrr, r ,l.r sr' u l)r'von) rcdu ipak cloiivljavaju kao literarno olidenje
i..1,,,,r,tr.rrrzilivnogsloyrili stllci,al<ojijcuhvadenizmedurudimen-
r urlr.rrrt)ll i rtrotlcnttl r.lrl)lrr()g rrrcntrtlitcta i natinl iivota, ovtl
r :, it,

otl log.t l<rl<o sc i'it.t i lrzttrttt'tttto ilo je o lolroirrlt'rrr/slv.urront lirrlt,klrvrroru jrrrr,rlirr ,, ,,lrrrlc v,r,li zrrliljrrrtl<tr tl lirlrrr.tlivtttlltr,,prcl<orlriclliLl" l<tljc Stc-
isPlillor,t'tlrtttrt Lr ()\,()il) t()lt).)nlt, t',lt',l.trt,r U , r'lItr rlr 1,.rli rt n;, 1,r,r ilil ,r.J,It(.ltltnl.t. !.ii!\ r( r'\i r(lnr.ln rtitti rt otlltostt lt:t vitttlt'lrrt'grltltit'c ttt.tltlv.tt'tlil<o1l
 |.u.t/.rlr,r. Nr,lii rlr.trei rrrorrrt.ltti tcn).ttsl( svt' polt'tltrt'ri tlt't'gztstt'ttt t;t'
t

l,,l.st.r 1,.,,i,r2,,1,r, ,,,",i,,ti,rr, 1 ,,;t' ie ttittlt'ctlctro i l<oic olrtrhv:tt't ne itrt

Ar 1r..uir.r.t;J,ri:;:iJiiltflilil:: vr.er)1c
ic u ovof irrte Irroi lriicr.rllriii
,,,,1,,,1i"i", ,,o,.ipuu"d.il.u,,
srr tlr'.r;rr .srv.r'c.ja ipak
,"r,rirn b", orr.rorr". izbot'r't on()8'l
^ije Mislimo, u prvom ,,';,.: ir.*""fjcno, ali ie ipak "sloboclno' 1'rrcpttltcrro
1c [ "' I podclicrro
;;:lJi,il,i;ilil'iffltki
probrem f ipou"a''o t"-"ti,o.,,'u,'og i i'i,', ,1,.'a.:j, i stog.r - kako se ios kaze. - "rastcgliivo
i rastavliati"' za razliku od
rr.r orllotlke koie ie -tg"ei sastavljati
I kocl Nastasijeviia i kod Stevanoviia pretPostavi' u stvari konti-
.rrpregnut odnos izmedu h.onikaln"
primetan je, naime, ,,,,t,',t"g;tt"*",'", k;:;", moZe da se i nepredvidlivih sticaia
pojmljenog vremena. pripovedno_
n"r"it"" matrice i,,holistiiki,. ,'-,.r.'r", t"a",l
a" ptji"z'" iudima trenutka
f or,r'rfrru romana Vidosava nosti svakodnevice'
ol
Stevanoviia, ,,Vreme je celovito, , r li.
hronidara' neizbeino suo-
tg6 u Nastasijeviievom narativnom "X"'p"LC"";e
je fragmentarno..,
verr..,,, odr"d"''il #;;i;;"
Poput Nastasiieviievog fikcionalnog
;nun|"* a" sloso!11 Ja sadini letopis koii bi
zai- 197
plementarna tei,njafikcionarnog oo; ,
"tl! aozivliaj sveta u porede-nius boiiim
no3iu izvornog letol^.""S."15_""ru,
h;il;; za sakrarnom obuhvat_
",rog"r'u
.,., ;;;;* starinski
Tihomir Brajovia
't,"J forl" uvodne izjave
'tt'os""
o*"t"o izmite iellena' sakralna dimenzija
,,Jaki"
identiteti
i,.slabi

nikom okrstih ova kazivaij a,. ,,Hro_ rcrilima, te mu stoga

l(lipdrat viti
izraLe,narrft urrl"*, .Ali kamo
rr
""f izmedu sna i iave ["'] niti smrt ikom' rar tall. nrlj /t'v
postojanja (,,Nema pt"g""a"
idcntireri (r

to. [...] Dogadan je da je; i'"p;;;;;,;;'onou", da su l)an)iolljlllai i'

presede")' i Stevanovicev ano-
I

Toka da izbija".rr Famozni huke njine, tisina li.ro makazama, tainu oi^ k'oZ"n;'
da ie' iako Ti:" dini da
Stvenoj,,opreinosti tokova, 1"go;.ri
,,Tok,., koji je nadreden .irnni povesnitu' ptiit'i"tl" ai silvati
frrt",;i"";,, f.r;ipr,r,"" _;"";,mno_ weme"' umetnidki ispripove-
I

cev srarinski ieznutljivi letopisac,

za;;;_ ,,tok,, samog Vremena, i,,;;iil"t" ,,rr"ko^w'do i neuni5tivo liudskoi volii i strahu'
tltno i prikaz""" *"*J,*"* Sto i" "podloZno :

apstrahovanog u njegovoj
metafiziiki shvacenoj ,,neokrnjivosti., proizvoljno'.' t:
n e do di rrj ivosti" iz nelizbrqi"rr,,,J"""' i lilatko i sludaino", 'up'^uo"u "'itit'i " 1T::*i"^:
uostalom' zaista "fragmentarno
11

"
p., edinainih i zaj ednidkih i.rr;njo1 liniii, kao i na5e pamcenje'
ljudskih dogadaja i istorija, vremena'
razumeti samo sa povladienog,
onako, .".iriro, kako bi se ono
mogro ;;:;p;";o od"o"' ita punoiu,i celovitost ambicioznog "pravog"
PoYe-
ukratko: sakralnog stanovijta.r2 Otuda se i ovde, u govoru ovog "danteovski"
,,Vreme je ne$to neodreieno, neizbeZno pomalia rezignacija
t"erro J ,r".rhvatljivo, a pri snidara iivota poiedi"u* i ^;"a""ica'
stvarno, mo ino i sam oro dno,,, tom
kazujes umos,o"s.ri p rip oved.ai solidno.i traino-v-reme "medutim
menta kao da pravi varijaciju T e st a- zbog uvidan ia da &t i", nt-td"t
n, opr"riunu temu Nastasijeviievoe nestaiu narodi"'
varoskog letopisca, 6scailangS nestati u pravom w""'"'it' u koiem
ijejom il;i;;il;;:;:: iudima i iluzijama' ne moi'e
janja, a zatim dodaje: Shvatajuii d", ";;k;; ""i'iittti- deli sa
,,pisuii, k"uo au rtr"r"L resetku kroz
koju ie da umakne .g'i't"oif ;ltom
usudu koii svaki Zivuii dovek
vreme lak$e propasti. pripovedait
rrr"_"l"zhkuje;" Testamentanam' Po svoi prilici'
preiutno nudi
wemenai ono je slobodno, prepuSteno
o ;;;;;il; drugima, pripovedad ^o
kolizll i n e dohvatne c elovi-
izboru onoga koji prita, pod_ i obj a$nj eni e,"oi po
loZno.liudskoj volji i strahu,
f.r"af." i ,fr.qrr. " "iiitt" "fo'*"I"i'
fragmentarnosti ljudskog pamienia
L I piSuii (i tro.eii tosti Vremena i neprevladive
svoje jedino Ijudsko weme),
kao au ,*u."_.,eko twdo koii u "rukopis"' ti'
vremei ono ie, medutinl nestati i neuni$tivo kao povlasi""trn
upravom wemenu kao Sto;;;,; delo u
';;";J;'no-lpt"dm,etu"'
t'lu"i t"k-tt' po1oi iskrenosti'lsl<re-
umetnidko
narodi" (sg)' eini se da, ovaj
narator pravi trostruku razliku: 'l't"j*"io'
o"d" lozinka svole wste' kao red
koia oznaiava naro-
izmedu ;;t;;;;i"kl",
',obiinog",,,pripovedatkog.: l,pr"rroi:"."."""". subjek(a)ta' U svorn lo-'":-
nje u stvari isto $to i ono, iniciyanJpo_".rrlto je ovo posled_ Jn t it"" nadin (samo)ispoliavania istide
^f."
,,celovito.. vreme, izudavanju istoriie poimatoii
stoji iza ove redi' Laionel Triling
izlaga'
da se iskreno,""z;;;;;zJ definisati kao "neposredovano
ll Nav. prema: MoM.rr.Ar o nie Ja", odmah dJ;; k;io 1" ""kad vazilo ito da' "ako ie dovek
-Eeorpa4 r97l,crp.2or. ""ttntuieeuh'
[recue/upuaoaewrce/gpaue,
Hosm Ca6
veran svomeJ" ;;;; utit"i""t"" ma kojem drugom doveku"''3
12 O ovom aspektu razumevanja ""
Nastasijeviieve Hronikevidi poglavlje
palnldkih naravi" u na3oj stucliji ,,Hronika 1990'
3a6opaa prev' Branko Vudiievii' Beograd
uuiitetua y "O,rrr"^r"i,
pouary no 4p,,iru hyupuja,Eeorpa4,2009, 13 Laionel Ttll\rtg, Iskrenost i autentitnost'
,rr!r?:#:r*Ho ^u4e.+'ogep- str. 24.
 I,r lrr,., rr1rr.. r ,1.r,
r))cclutiln, viS(,
I,il.r svo,; r bas t'rko i da
st'ttus"' '1"il,"* jt": ie "isk
,r,.,.',,,,*,1''lliji
zrv.r.r, ,..,i: 1".i"
najpre p";t"r;t^tl"n 'u'o-'i'n)
nto svojstvo
au
#;ilil'f: rs I iranje Stevanoviievog romanesknog pripoveda ia na iskrt,.
I r r
,,

.,.' tt 1rr..,111js u tom kontekstu se pojavljuje kao logiina i bezmaltr

t" il*'";;no licnos '
i . ,l ,,rr,,nrcrna posledica pojedinadne i/ili kolektivne fiksiranosti
d:.i::t" ""
,,.,'r.crrr.r
r. u p
l",iff
r
# i ll;,J TU:",H: : fi [T-'l = , g', , ,lrrroderno, u najboljem sludaju granidno moderno povesno

-'-'-ff##*l,#liil=#fffif:ilr,'ii.l,?':,fl
;
",113.Tn:n =i , rr;, 1r. <)rrmnitarno senzibilan i isto tako odgovoran, ovaj, s atavi-
=t i, I r r r rilasovima pro$losti saZMjeni urbani pripovedat, koji je pri
r

I
re8 fixHl#;
r,,r1s1 ,,1',' pola naSeg iivotnoga puta" suoten s krizom lidnog iden-
!;i! r r, ,,t().ir, reklo bi se, na sredokraii izmedu proilosti i sadadnjosti,
pripovr
Pripovedajuct"" orn dru3tva ". a ,r,..rvljuii da spasi ono Sto se uop3te moie spasiti od starinskog,
r9g
I

rrhomir Erdiovi' nalazi tn-,"i".*tren ',,'l

1,,,:.1ll5lysns" velidajnog gledanja u celovitost sveta i vremena,
negoe na rubu
socijalne .l^11ri"".:kom kolektiv koli
or reci i koii'participira , se
',, r,. I r rrrrh i shvatajuii da je - poput svih koji joi uvek nisu postali
r

taristiikirr
t"k u od."alg,LlL..'i" -ro")lrritetu' trostalom - vei" ^^'r"
nepovratno ,,otpao" od tog gotovo sinkre-
,*".*; j,.lxl,.iil#*';tLt'f r,, | , lt'tlinstva. Njegova dvoznadna, u neku mku i dvoguba pozicija
;liil, lii '

romanuslikrr neni^^^r,- -'-'erruvlcponudio

ponudio je n, r"i
ie na -^ ". u svom
tai naiin
*1,p*:i#;Tffi*# 'r'
i,1, , lrrr r predstavlja i krunski izraz ambivalentne norotiune memorije
|,11 1

tradicijski;::i:'':""";;"J;::"r'"";;:'a'" glavnim obeleii*a odgot.u

'.rr \.ur()viievog romana. Iako se, naime, na prvi pogled dini da taj,
.rr.r-"rrr,l31*uyrl"*d ; t'tako reci a i I r . rrosti posveieni pripovedad - dak i po cenu lidne, empatijski
t' kade m s ki orfi
ge n era rn
u'
il. :." 3n " " ;;;;;; r' o uln e van
uuc"" n J''i ', .t\ ,u rvc regresije iz individualno-urbanog u patrijarhalno-ruralno
o, tu n'," ot ". ra z
ie os lon'
ri i a bil ar,r,l]1 "i"l'i'"j
da;'ifi ;
,."'*; h n a'o
:tJ;',;'::
t rrr;t' svcsti - utodi$te od modernistiiki gorke usamljenosti zaista
J ;;;;"olrusi
i.] l
sn o n a 1-'o ua se oiuva svoj i 1'r,rrr.rlrlzi u ,,prostranom i toplom 'mi', onoj za5titniiki i pokro-
^,,, p."oul;r#; identitet", odno-
konzervjsan'.uk ' t , I ys li i obuhvatnoj instanci, dakle, koja olidava jedan od tradicij-
r

nesona""rTl_'i:uuun{':;;ffi-:i?"'ri#li:1ilff I r,. I r vrrcenih, stabilnih i,,jakih" identiteta (kolektiv/ro d / naclja),

vitu formulu stranama, pa
1l*gtn-t
br se stosa
,HIX*I , ,rl,rrpno ustrojstvo njegovog kazivanja u potpunosti ide na ruku
moglo sajeti u '
nja i oranja",lT:T"i"s;;;;;;ir' sliko- i, r r lcorijski osvedodenom znanju da postulirana ,,jedinstvenost
"duSorn kretaniu izrnedu
jednog kla-
n"rodl ;li"*n;"n':"*"a;::,: .lr r'.rt.rrrja mnemidke reprezentacije je vi$e privid koji odri,ava vla-

:"r,,1,,",;l.lltlliffi 1t,#J.:tlilJ;::L:i.T,,J:*:iT
, I,r' r r r r r sredi5nle perspektive", jer je pri tome,,svaki kulturni znak,

o torne ,'l"rIrvrrfen kolekti-,nim pamienjern, nuino ambivalentan, u njega

o',0-Jo",J,Jcoceii da ruie .kako
;ffXJ'"tlrnil li t: t* <on tatova o se
s ,rr rrIoicne neprekrivne spoznajne sadrZine, suprotstavljeni vred-
n e p ozn j
e, J "^ L l t; ;''"# aot
" m oi e u zn
"miren o ',,'.,"
i n,rglasci",16
a

ten" (ee-too;'f11""/i "t"i,,

"
"
;;"#i' Ti"" "moderan covek ( )vrr, takoreii neminovna i sveprisutna ambivalencija kolek-
pravo,ka o
e za pravo
^,^Tm l*fo
*;;;il;,#;::1;.T:1: q p,,;_ r' rrr r trznadenog pamienja unutar narati'rnog ustro jstva Testamenta
;;;#L: :_,:n,ip,."
s I
" e p a ri j sd *, )a
ifi:l"J :i:r" "i,l,i ,
",n.ricnil je divergencijom izmedu podrazumevane ,,srediinje per-
ffi :'l fi; i[ : ::: n' *uu k
,**] "d' " " "i; k;;;:" ',1't l. t ivc" i transparentno ogla5enog pluraliteta ,,perifernih" perspek-

n cera*ffi ;;::',
"ffi
"r"i,,;;tf t rr',r, lio jc su predstavljene pojedinadnim ,,glasovima" seianja u mno-
a
ffi ::j ffi :* :[Tiltrf"1,n::ff,lill ',I\'( rr()rn pripovednom,,mrmonr" romana. ,,Tamo gde se zajednidka

14 l'r , riltrsI rastade u mno$tvo heterogenih verzlja seianja", umesno

Isto, str.45.
I' r rrrr ci'rr j u savremeni tumadi beletristitkih naiina reprezentacij e
l: Ma'ropa4 Erc.tr{e,rafi. ,4
'lt livnc memorije, ,,otlrivaju
Hoeou aee; t I , li se pukotine i konkurentnosti unutar
4s; ;;;;"'n:r:"':.^.r:::::,,, t,,uthv x r,rr,.,t t
s , . g n, r.,,;*"
i,,,,,i,'.l.li.r,n:n,n., ll::l,lilil ll:)li
l;liiilii:Jiil :,1;1
Nl.rrlitr.f rrvnn, Nsuka o knjii.evnosti u rekonstrukciji: Llvod u sourcmcnc slrrlijt
, r'lrr)s/r,l)rcv. Miljcnha Vitczovid, Bcogracl 201 I, str.27U.
 'Tiliffi.i
lil.r r..,rlrr.rl svct:r scdarlja".rTJirvljajuci se ovde kao atavistidki sabla-
srri r .rr lrt'trPslii snovidni, brojni konkurentski,.periferni" narativr.ri
1',l,rs,tr,'r rr izvcs^om smislu bivaju interioriozovani, prisvojeni od
:ll:t,lll:i;"",il::i::'il:1f
.
#*i":lf
sralnim ratovrma
i
iff
Poglbiin*i':"181 *uuu, simboliino -
', , ,t,rrr.r k"j":'::"
str,urc sxr))og naratora (,,to ti sam sebi ne5to pridai!") kao auto- . ::,'', l''': t"*""ttk"th "ratuna"' T Testamenta'
dm ah
rl t. l<. l osioca izr ai,ajno i saznajno,,sredi5nj e p erspektive,,
a l is rrno g n ' ::, i, l:;,', ;k'oli
,,,'' T.i[#1il#:Jil!loi"
"'ii""ka 1 -o

r'onliu1a. Posledica ovako uspostavljenog,,mozaika" je ono ito smo 1',llrlikovanasredtno*,"t'l'l::-"-,?r.r."rtiZ*om NIN-ovom

smislu "kanonizoval" l:;;rk"* i pgo'ton"n-
ved imenovali kao ,,interferentno" narativno ustrojstvo romana, 1,1,rrr'r tt izvesnom
koii ie u tadasniem ",[.."r..r."ii;"
a Sto se sada, osim na ,,tehnidkom" planu organizacije pripoveda- il::,, :','.;'; *o-"n* 'l':: 2O1
p'l*i" J.' i P' d:
200 nja, pokazuje i na ideolo5ko-tematskom planu romaneskne ,,slike I
i."::* i:*:s-:'.fi ff lil:*::T" " " :? -
sveta". S jedne strane podsvesni i ne-svesni, u neku ruku ,,idski,, resr
ift;K::;tr:#
:, ; i
neobitna
potisnuti sadriaji, koji tvore,,magmu* individualno-kolektivnih r, , , ,','"i,ves'.'" b"d":;';il;;; t"ftit_-i'il;i* ;lllli"l;;"'
Tihomir Brajovit slika, simbola i memorijskih konstelacija, u prvom redu svojstvenih \.,r()rrr simboliino-totalizuiuiom *t"tttt,'tki gest i'
ne oznatav a' :t"' l"':'lli;1;'i; ;'; oi uriret-
l(0fi)p.lini vI
idcrtiltsii
tlu, rodu i naciji, a sa druge (samo)svesna, u izvesnom smislu nad- , : : : ;, :;'.i;;;;roslosti
"! *--
*;h*t ffi ltri:ff'fiJ1x#;J;'""'-r-'
svesna superkonstrukcija, koja velikim delom evocira jednu shola-
stidki zasnovanu viziju sveta s whovnim metafizidkim autoritetom i i, i l ii ;

lllj**rm*"'' :*: om]:': :i'? l*:#:* *:l

i

odgovarajuiom religiozno-etiikom, odnosno kulturnoistorijskom

i eshatoloSkom vizijom, u ovom sludaju usvojivom u vidu univer- l; li
zalne, a ne lokalne intelektualne i duhovne tekovine - to je, sa2eto l' :: ;, i.:;;; ;eoloskom' drzavn inte-
":Tf$;;;;;"i"'le
kazano, ona ultimativna, i pri tom bar u nekim aspektima ,,iznutra"
nesrodna,,slika sveta" koju nam ispostavlja ovo romansijersko ostva- , ii,:.iH;*:*: ,,'*l lliri'"$;#ffii*::"Jxl;
t::
renj e Vidosava Stevanoviia.
*"t"**l ii,T'F Hl'i:l
Ambivalentan je, pri tome, i sam ,,obrazac" knjiZevno posre-
'i' i,',.:.;l;'l fr :t Ji*j;Tx;H?:
dovanog kolektivnog pamienja koji nam na taj nadin u krajnjem ,ll,;i;;;;an1u,
l,',,,',1i'n'oiio*
koie ie s fedne'::'i::;r;l)ii,,^s iruge kririi-
ishodu ispostavlja Testament.Iako, kao Jto je vei primeieno, nara- nracionalne polttitke'*n'u"'lrlO':,";'i'o"'"';'" kako
'
tirmo ustrojstvo romana u osnovi sledi hronoloiko-istorijsko naielo,
':::::":,::k:;:,:::',:;;;:'r1,?:x:""::,1'.'n::.:l;::i::l
iz prethodno izloZenih osobenosti tog ustrojstva proizlazii njegova
svojevrsna,,difuznost" i konglomeratska,,sablasnost", koja se tejko \ r('.rcna' Dobrica
Cosic' istiiuii dl "T:ffi;t;"i;;;";'
oibraniti i
i imenovati
moZe razumeti kao fikcionalno transponovani, teleolo5ki osmiiljen l'' , ...''t"^"i sagledati 't"tl l;i;Oiivnog bica u niego-
wednosti svog
i tradicijski kompaktan ,,kanon" nacionalnog pamienja. pa ipalg r,,'Lvlditi egzistenciialne
roman nosi vi5e nego indikativan naslov koji upuiuje na ,,zave$tajni,. 'r',,nristoriiikombitisaniu'-""' tinitogsaffiosaznan.ianacio'
stavlja imperattv'ts';;;;* ne*to
smisao tako oblikovane knjii,evne memorije, u znaienju onoga Sto Kad u prvi plan Stevanovica
",,' i
se ,,zavetom" i ,,savezom", dogovorno i sporazumno, u nekoj vrsti r,
r8' *r: m i,1,, u",,'o't
,,, r I r
^
i ": f
,",i::
sam insisttll
:'J,""J:il:,1;:;;i tzra-
n j e govo m tr;':lt
kolektivne,,oporuke", odnosno transpersonalnog i transistorijskog , t,.,.,''ii e, ::,'::i|.;-roorrr"ino,,neposrednom"
,.,, ** r.i*r- J J{r- t<o r rn o r D e o b a
o dno sno
"pakta"
za buduinos! ostavlja i prenosi u,,naslede" i ,,amanet" onima
a, ""
liTei' " "'' J*'n" ;'t r;
^'''Iii"XI )i o
i, v'r r i u' o'r "' i t :i :l ; :1''1
koji nastavljaju da pamte i beleZe. ,,Bili smo svi zajedno, niko nije r r i "'' "
kaciie zapravo i otvorc rr'r il i
nedostajao; jezdili smo preko sveta, pevajuii i podvriskujuii kao na ,,, -l gt".ifi ".": l"^T ;l J.1 u r,r.r.i
".. ".
j:i:i lln: Ilil"'# :lii l5?i,1, ;ffi
; f*b I i e n i e rn s,. i, s :,'
17 Birgit Neumann, ,,The Literary Representatiorl of Me'rory", l: A ('otrtprtttiort to
Cultural MemoryStudies, ed. by Astricl Erll antl Ansgirr Niinnirrg, ltcrlirr Nt,w Yorlr
20 I 0, p. 339. lljN.tv.1,rt'ttt.t.l)trlltit.t(]tlsie,slt,.tlrtrli,l|()lll/(:('jillill(i'l)!/('lli,l{i1tll.r|()l'.1',slt'l('7.
 Zivota, rlobara, moguinosti... ,,Mudno je samim rodenjem biti 1,, ,l .r z rvan je nacionalne vojne i politidke gcllgotc tol<our Prvt'lg svt'l
n c rrr zt l rr i r.r o duian mrMm a", izj avljuj e potkraj sedamdesetih go dina L,1, r.rlrr kao prelomnog momenta u povesti naciona. ,,Nirciorlrlllli
proilog veka upravo u tom duhu pisac slavljenog i ditanog Vremena ! " r i r,r r r I iirrri u srpskom ratovanju I 9 14- 19 1 8. vide samo herojslic

.srrrli, gotovo kao da zapisuje jednu od buduiih replika iz Stevano- 1,,,, l l rrit', rnoralnu veliiinu, moi i wline srpskog naroda", pi$e
autor'
viievog Testamenta, dodajuii tom prilikom i da ,,joS je muinije biti ja sam, kao pisac,
,
','r.rn.l rredugo nakon njegovog zavr$etka, ,,a tr

nekome i u svemu kriv 5to si sin, unu( potomak tih 5to su zanosno ,r,ll,rrri Srbije u Prvom svetskom ratu, video ipoku3ao daizrazin:,
i uporno, svesno i zabludno ratovali, 'za slobodu i ujedinjenje', od rr,,. 1, ,rr.r i r azum om teiko shv atlj iu u lju dsku i nacio n alnu tr age dij u
1 f
"..f
1912. do 1918...."te Rekuperativne ambicije za ponovnom afirma- r I t,ltsgplesgnu zabludama i zlom [istakao T' B.] [.'.] PokuSao sam,
cljom nacionalno g knj i2evno g p amfunj akao bitnog aspekta kolektiv- ,l I l,', tl:r sledim tvoradki etos svog naroda: umetno i(u, romanom da
202 nog kulturnog identiteta ovde su, jasno je to, praiene senkom nad, I't ,
'
I rtt ttiim granicu istorijske stvarnosti [istakao T. B.], s nadom drr 2C-3
nacionalne, ujediniteljsko jugoslovenske identitetske konstrukcije ,,.r tt' Rrrrnice pobeduje dovek; sa uverenjem da se romanom moic
kao njegove teleoloSke ,,kobi" koja je odludujuie uticala na javlja- 'ovladati
svojom sudbinom'..' Nedovoljnost racionalnih
"23 J,rIr' r rL'l i
Trhomrr Brajovta Ir
nje pomenute tragidno-nekroloSke vizije. U istoriografski narativ- . r , ,lst.rvil i postupaka za razumevanje onoga Sto se srpskom naci-

noj interpretaciji autora Dugogkretanja izmeduklanja i oranja,lek , rr r r t logodilo u Velikom ratu i nada da ie knjiievno$iu, po ugledu
,

neito benevolentnijoj prema rezultatu Velikog rata, to znadi da srp- ri,r ,,,rrr narod i - moie se pretpostaviti - niegov kosovski "zavet" ,
ska dr2a.rnost ,,se utopila u improvizovanju jugoslovenske dria'',no- rrr.1,,11i'g ,,prekoraditi granice istorijske stvarnosti" i tako,,ovladati
sti, sa kojom je lsrpski narod - prim. T. B.] doZiveo najveii poraz .r {
't()r1r
sudbino-" - to su odludujuii momenti eosiievog poima-
u svojoj istoriji",20 buduii da ,,za srpski narod sfvaranjeJugoslavije rr;.r r;opstvene umetnosti. Bezobzirana moguiu nedoumicu o tome
je bila Pirova pobeda. U ratu 1914-1918. je imao toliko Zrtava da ;rr.ri i li ono, sa svime 5to implicira, i stvarno otklon od nacionalno-
je srpski nacionalni pokret dobio defanzivni karakter. Od tada je to poimanje nesumnjivo moZe da bude
',,nr.rrrtidarskih shvatania,
samo branio postignuto".2' Ono Sto istorijskoj naraciji, po definiciji , r',tr rrl<tivno u razumevanju i tumadenju umetnidke konstrukciie i
usmerenoj na sumiranje pro$loga, moi,da nije moguie, knjiZevnoj slotvornih intencija Vremenq smrti.
'. r r r r

imaginaciji je, medutim, dozvoljeno, a neretko i svojstveno. ,,Na3u l(ad zaklopi korice i poslednieg, detvrtog dela, strpljivi i tru-
knjiZevnost izazivaistorija daizrazi svest o tragidnoj sudbini svoga ,1,'liubivi ditalac Cosiieve tetralogije po svojprilici svoje utiske
naroda i ponese pobunu protiv takve sudbine", nedvosmisleno, ,,,,ric cla svede na dvazapai.anja. Prvo se tide retkog moglo bi se - i
stoga, zakljuduje Cosii, obja5njavajuii da,,mi smo na onoj tankoj rr r r1q' [-,", izvesnog razloga - kazati: tolstoievskogta obilja likovir

granici s koje se zakoraduje u prazninu ili stupa u Zivot kojim se

uspravlj amo i pribliZavamo svojim istorijskim idealima".22 lslo, str. 189.
Vreme smrti (1972.,1979), romansijerska tetralogija s mnogo , I Mirno manje-viie pauSalne i interpretativno nerazviiene kritidarske opaske o tol-
elemenata nacionalne ratne epopeje u ruhu tzv. romana reke, .r, r;r.vslrorn zarnahu Vremena smrti, koia se oslania na tematske koincidenciie izrrctltr

u celini, moglo bi se reii, podiva na ovako shvaienoj viziji istorije , , ,' r,nsijerski razudenog pripovedania o ratnoj golgoti ruskog, odnosno srpskog n'l
r

,,,, l.r u dvl velika rata, vodena u razmaku od tadno jednog stoleia, shvatanie o Tolsto
i njoj adekvatnom razumevanju uloge knjiZevnog pamienja, koje
t, \ t'nr u eosiievom romanu pokazuie svoiu opravdanost vei i pukinl trvi
treba da svedodi u prvom redu bai o toj ,,tankoj granici" izmedu , l, rr je goru tekstuah-ru evidenciiu. Na nekoliko mesta junaci vrenreno smrl
r I tr 'risustvu
,r
i vo<lc ,
propasti i pribliiavanja povesnim idealima. Zaista zavidna nara- rr.r rr rrc, iivc i delom polemidne razgovore o R atu i mirukao repernom ostvarenjtr, koit'
tivna energija utrodena je ovde na retorski i kompoziciono razudeno ;, r l)obrica Cosii rnogao imati na umu kad ie podseiao ,,na noinil<a izJasnc l)olj.r
rr,., jc, posle Napoleonovih ratova, uzviknuo:'Napisati stvarr-ru, istinittl istoriitr
lil;i
, ,r r r1,;1 vg[;1. Fito cilja za sav iivot!"' (Stvarno i moguie, str. 168).Jedan takav di;alog sc,

l9 l.sfo, str. 172. l,r rrut.r.it.c, u prvoln dclu Cosiieve sage odvija
izmedu Bogdana Dragoviil i Iv.tn.t l(r
20 M ilorad F.l<nrctii, nay. Liclo, str. 37 I. rr, .r, r oliorri-uvrr sc opashom ovoga posledniega: ,,Sc6ai li se hako Bolkonski, rrrttirttci,
l, I /.s/o, str. 172. r r I r r.1rr sIvr(i s.rv srnislo i bcsnrisao Zivota.Ja venrjetrr cll
jc ttt istitr.t i zlto ielillt spor'
.).,1. ,\lt,rtt tto t,r/r)(l(i,, sl t. I 7L r rtr()r.rrr litttitrtlt" (lll'r'ttt tttl'ttrtt 1, Iicolpll^ 1972, clP 30l ) SIii''rlr r'l7t()v()l' slrrr{l
 t/ \'rlt \r)( rl.tlnilr slo;t.r,.r, ,t.l s..l,.rL.r, Prt,Io Ir'.rrl.rnstv.r tltl irrtcl .1L,,, r .,riposrc :;-$JilJ:,1"*$[r;"., -".".:
Irr.rl,r, ,r, .tl .lrii rrilr v. jrrli..r .l,t gt..t.r'.rl.r i vr.lr.vrrilr l<tl.trt'tllrrtltt
otl rrt'Pozrr,ttilr, otlnosrro .rrrorrirrrrrilr [torirc.r do poz.natih i slrtvtt ''''' :. l:,1',::,:lll;l':' ilJJ'"
liirr.slr li..r. ito su Zivojin Miiii', Stcp:r Stcprrnovic, Nikola pa$iC
tlr'. I )r'rrgtl z.rlxianje svodi se nl korrstatrtciju c{a je lnonurnenttll
rrr,lr rrr'l'tl vlsttr Priki'
t::'ji:"i""1""r*""i
ffi,,."..*.;*i-l*
r.:it-'
1

111, r , ,,.,!',()vc*tii
niskoq neba.. prema
r r rr rir t i vn :t,,nrir$inerija" ove ekstenzivne ratno-istorijske
sage st ,r r,r,.r('.trt"i'ttT:;;;; zatvorenog, l'*,
, .ri ie kao fiktivni
I

vljcnl u ,,pogonr' zarad pripovedanja o samo dve poietne godin r,,,rr', r.,,'r inrenovanlciu rrp:k:,]:l:;;
i".""i
*:il;;ii;;*i"i"*:T;""'ikoia ;:lll;"&ffi,p ZO5
ude$ia srpskog naroda i vojske u Prvom svetskom ratu. Dogadaji !' r, ,,, \(' trpucuie 6e nastatr

204
kojima je pripovedano okondavaju se, naime, krajem f 91S. i samim
podetkom naredne, 1916. godine, scenom isplovljavanja konvoja
'J
i ii'J, : I :,'l,"Ji','.T
. il*l:U ;i :l J,:: : : ;;J" -
p okore n ju"

koji ostatke srpske vojske treba da preveze na IG{, u momentu kld j::,i':;ii
i;:::" ItF;;;;'";'"*:: :i*l%11if1[:l'':"'"q.'=fl ',
,,motori zastraSujuie zabrunda$e i lade krenuie, noseii ih nekudn,
-r*'***tfu.dffi
Tihomir Braiovia

ka kraju niskog neba".2s

lliffi
l(o[)parat vni
idcnfiteri
Ovako oblikovano pripovedno ustrojstvo romana, s ,,otvore. -
nim" zawSetkom, koji zapravo ne svodi sudbine prikazanih pojedi. , ii
naca i kolektiva ni u odnosu na uobidajeno shvaien aristotelovski
zahtev zaprikazivanjem celovite i zaokruZene ,,pride" ili ,,sklopa
dogadaja", u smislu kauzalno izvedenog lanca koji ima podetak,
sredinu i kraj, ali ni u odnosu na politidkoistorijsko znanjei njemu
odgovarajuie dinjenice, ditaocima i tumaiima Vremena smrti tako-
:'
reii neizostavno ispostavlja pitanje o njegovoj narativnoj teleolo-
giji.Za razliku od Rata i mirakao moguieg romanesknog uzora ili
obrasca, koji takode nudi pripovest o ratnom stradanju naciona, ali
'-$#uff*ll'*''gll*ff*':*l
i:T,ffi:'ffii:H:i:Ti:"T"'ft#t:":":
i:,\
;' o:"T1T:lT:ji* *iil!!*
i o preokretu ratne sreie koja ie dovesti do Napoleonovog sloma I
;,,
1,,'
L)vai, za sar **l: "*X;",f,;
l;ft, ;1,:ru#;l'*;:f*l*l},'fl":^9rj:+
i pobedonosnog powatka ruskih trupa i naroda u Moskvu, sledeii
tako u osnovi faktografiju, a u isti mah gradeii i svoj autonomni fik-
cionalni poredalg pripovedni zamah Cosiievog roman zaustavlja
I,,: :

l*.mffi#ffi
se, naime, nawhuncu srpskog stradalni$tva u Prvom svetskom ratu,
upravo na onom mestu i u onoj tail<tuelikognacionalnognarativa od
koje - u istoriografski dokumentovanoj verziji- otpodinju konsoli-
dacija i oporavak slpske vojske, ali i politiikogvodstva, ito ie potom

t***
imati za rezultat povratak u Veliki rat i aktivno uie5ie u njegovoj ^r^* nqlo-

sa jo$ daiekoseznijim posledicama, u drugom delu romana vode profesor Zarija i voj-

voda Zivojin Miiii, koji povodom pripovedno oblikovane figure Napoleona u Rafa i
miru iznosiuverenje da ,,desto je za pobedu, poraieni zasiuiniji od pobednika
[...]
viSe podtovanja zasluiuju oni dto nisu ratovali za ratnu pobedu ""j_
[...] oni koji su branili
opstanak svoga naroda", da bi potom u neku ruku oponirao Kutuzovljevom uverenju
,,da se rat dobija strpljenjem i vremenom", ustvrdivii da ,,weme je uvek protiv malih i r::'Jff]il;}x##,:;
slabih" (Bpene cuptuu 2, Eeorpa4 1972, crp. t71-172 passim).
25 Bpeue cupwu4, Eeorpa4 L979, crp. 601. i-,H'JTT$,Ilil'lx;
 razun)cvanja znadi da se tako oponirana gledi5ta moraju ,,,'.trrrsliog" videnja, koie treba da ide iza i preko dogadaia'
razumeti
cgllitrrrno, kao ravnopravna i n"hiyerarhltna, u smislu moguieg rrr r .rronrc*5to je,,veinije od dina", predstavlja,
naravno'vei
pr.vcnstva )ednoga ili drugoga unutar neposredno_rurgorroi.rogn ,',,1,' ,,.rrnputacija" dve poslednje ratne godine, one dve godine
1,,,,,,,
tcl<stualnog okruzenja. U tom sluiaju ro-u.reskna cehia
imala"bi , ,,,, .', l,,riicevskom" videnju bile potrebne zarad proslavliania
u
zaista teleoloski ,,otvoren" i nesvodiv zavrdetak. Ali
postoji i nesto rl,rrrslii" shvaiene ,,snage i veliiine" naciona, a koie ovde
clrugadiji put razumevanja, u kontekstu ne samo internog, 'r,
nego u t',,, I r r .' r r r r r t' vrrnu narativnu teleologiju ulaze tek posredno i podra-
neku ruku i ,,eksternog", ,,spolja$nje g,, val.enjapomenutih u srnislu tragidnog nacionalnog,,prekoradenia granica
\ .rrr(),
stan-ovi_
$taknjiZevnih junaka izvan neposredno_razgovornog konteksta, rrr,rt i". Romansijeisko ,,brlsanle" godina koie su donele
opo-
kao
,,sazetaka" dva naielna pristupa tretmanu iata i naJionalne istorije uloge u ratu predstavlja, dru,Sfm
206 uopite. U tom sludaju, pomenuta shvatanja ne moraju n.rZno ja
'.r
1,slic vojne moii i polltidke
! ' , ,r,r, rr.u.rtivni ,,minus postupak", doveden do dimenzija struktu- 207
b.u.du tretirana s egalitaristickog polaziita, vec mogu biti i hijerarhij- r rlr r'r, I l.onrpozicionog .odroit ,n" koje u-neku ruku znadi vi5e od
fihomir Brajovia ski postavljena, u smislu prvenstva jednoga ili drigoga krunski izraz autorovog i,,slabl'
1r|isustva, odnosno predstavlja
,,Jaki"
apodrazu_ ,,,, ,,,,,, , r, identiteti
mevanom refleksu na razumevanje poetidkih i ideynih preipostavki ,,' , ,, ,'y,, ,i,r je ,,krMcom I zabludama monarha, vlastodr2aca i poli-
(ornpaaat vf Teslamtnlarnl
laent tet naraalei (nll7t!rro
samog romana u kojem se pojavljuju. Tako posmatrano, ri' rr r l . I velika, preskuparatnapobedasrpskognarodaponiStena lamaefle nrLiie
gl"diSr.
romaneskno p-rikazanog Milutina Bojiia ,,o novom mesiyiJuinih ir rr. r r istovrem"nl, di.ri se, i poku3aj ostvarenia spisateliske
, "'
Slovena, o [...] ludskoj snazi i veliiini..moZe da bude uzeto .rrrrl,r, Ilt' tlrr se na osoben nadin romanom prekoradi "granica
istorij-
kao
paradigmati(no za ono ito je cosii u svom esejistidkom diskursu ,l , .lr'.rtttost t", azauzvralse stvori ,,nova dovekova samosvest"'
imenovao kao stanoviite,,nacionalnih romantidara,. koji,,u
slpskom
? t |,;retli$tuovakoshvaiene,,,kompozitfime" naratiuneteleologtie,
ratovanju 1914-1918. vide samo herojske podvige, moralnu I ,,1 rrrrr.r chspliciraniineeksplicirani,implicitniaspekt,inioj odgova-
veli_
dinu, moc ivrline srpskog naroda.., u ,r" orro zbo-"g tega ,, r' t' r' k j iLevno g p amfunj a,oblikovanog fikcionalnim rekvizitima
i
,,Srbija je I
r r t

,r, ,l'.lvrttta, ,t"l"ri ," - kao 5to, reklo bi se, sugeri5e vei
samoubiladki prekoratila granicu svoje moii.., dJbi iu i sam naslov
,,p."rk.rio
ratna pobeda" potom bila ,,iak pretvorena u njego*r ,istorilsku |,,m.rn.r velika (pri)povest stradanja i umiranja kao beletristidki
t<ri-
vicu"'.2s u tom kontekstu Vinaveru pripisano stanovi5te i . rr u.uri ttagiil<tpatiskolektivnog nacionalnog "tela"' u znadeniu
o tome da
,,velike stvari moramo nazvati malim iedima.., odnosno da , ,rr, r1' ,,1,tliog""i kompaktnog identiteta koji podiva
na empatijsko-ima-
,,treba
pisati tragediju u romanu", mnogo je, dini se, bliZe krltidkom i sadadniih pripadnika zajednice'
gleda_ ,,,,,.,1 , u,t,,i s"olidarnosti n"k"dnSttlih
nju samog autora Vremena smrti,ko)ije, po sopstvenoy tvrdiji,
,,u I, 1. r,,rr',,tacionalno-tragiiki uspostavljenom razumevanju' koje'
zudbini Srbiie u Prvom svetskom ratu, video t, ,, .r v n(), in'rplicira da paios trpljenja i stradanja prethodi
neizve-
[...] naclorral"" t;;"-
diju [...] isprepletenu zabludarna i zlom. .ze ,1,,;, .rIi ,tt.rgtriol obnovi i ponovom, resurekcijskom''radaniu"
istog
Proditano u ovom kljutu, Vreme smrtiukazujese _ po moguioj r,,,, l,,,le l<.tivnog ,,tela", i to ne u onom istorijskom dogadanju koje
sugestiji samog pisca - kao fikcionalizovana povest Sto,
sa nadeLom r r,
1,r,'' I 1'1111.', slJi,
na ruku ide i pominjana, "tolstoievska" narativna
sveiiu o razmerama nacionalne tragedije koju je (o)znadio prvi , 1, r ( k rr t i tltost, odnosno masormost ratnih
r r )
aktera koj i se po j avljuiu
svetski tat, aszprimenu poetiike ambiciie da se medusobno
stope r r r r rr r r,r r) tlr tr ueku ruku Zivo tvoreii
pomenuti korpus' i bivajuii pri
,,dr1ma, komedija, parodija [...] I satira na sve.., zapravopoku5"rra t, rr r. ir,t'rtzito nacionalno samosvesni, odnosno retorski
i rezonerski
ia ,

realizuje,,vinaverovski" postavljen nalog,,videti ono .rer.idno, , ,lr rz.irrtliivi, u toj meri da ie teSko ne zapaziti kako "veiinajunaka
ono t,,
su$tinsko, ono 3to je vednije od iina, dogadaja,.. I(ljuini
momenat \ t t tttt'ntt.srrrrli govori o Srbiji, njenoj istoriji, etnologiji' politidkoi
1,,.,1.,'r".'r l)rtrgi tnomenat koii takode ide u prilog sugerisanom
(Hnaluna4uja ucwopuje: IIpo|tw ucruopujcrc r.t Krbnrcolottutt,ttrcx.t. r r:rrttt'vrlttirr titc sc provizorne filozofija istorije koju nagoveStava
rlrL.trrLtrttqc .y t1tr.r
(-Ko.M
lovutry o flpaon tortucrcou llout.y ltopolt(^.tr rottitrt,r,.L.tu,lit,or,p.r,1 199,1, c,r1. 12.1.)-
2li Slvttno i,,,(){t/ri', stt.. lgg.
l() /s/rr,slr.1,9().
Nlrrlrrrr.v{r fi,r,rtrttlt, lltt,ttttrtrttltrirtllttttoltttlr'lttltt ttttltltt'(' rr';r' l5}'
 ,', rt.nl.r( ic, ali i u pogledu ditaladkog i kulturnog odjeka'
takode'
Zivojin Miiii, romarsijerski oblikovani ratni komandant, ali u neku
romanesk-
ruku i rnoguii nacioralni ,,ideolog", spreman da veruje kako ,,najvi5e 1,, , t, , rr,r'iN,no, oi trilogiiiStevanaJakovljeviia'
"-Sr[tt p etsto ietrn aest a (I%4)' P o d kr sto,m
poitovanja zasluiuju oni Sto nisu ratovali za ratnu pobedu [...] Oni r r r I r r ) [ lru koji sadinj avaju De
', " I

koji su branili opstanak svog naroda". Izjainjavajuii se protiv logike r r,r r '' ) r (tOZe) i koji u mnogo iemu predstavlia
{apija slobode
,,,,1.,,' t ;rsiie,rol ,.prkojtetralogiii' Ono Sto ie Cosii
uraditi ietr-
sopstvenog vojnog poziva, on zapravo drugim redima kazuje isto ono 1,
na kasnilo Jakovlieviile, naime, u izvesnom smislu vei
ito ie reii joS jedanalternativni ideolog nacije, Vuka3in Katii, kad ,l, .,,' t ri.,,li
',
,, , , ,, , r i,lcsetih godina pro5log vekar pripovedajuii
takoreii istu'
u razgovoru s oficijenim ideologom, Nikolom Pa$iiem, upozorava: , ,

, I .t, n z ivtto datu povest srpskog vojnidkog stradanja

u Prvom svet-
,,Ne prolivajmo zaludno krv i ne gubimo vreme. Ne nastavljajmo
I , 'r r r .r lu Postoje, istina, i odevidne razlike u pristupu
temi' a one se
srednji vek', jer se, on je sasvim siguran, ,,nacionalnoj stvari [...] sluii
208 radom za sutra" (VS2,68-69 passim). ,,1'1, ,l.r;rr l izboru narativne instance, odnosno romanesknih
aktera' 2C-9
I ,,,t ,,.'( .osiiev autorski ,,bezlidni" narator, kao
Sto se moglo razu-
Iako je na prvi pogled,,krnja"" i nepotpuna, buduii da ignoriSe
,,', tr, grr iriclno povuden iza mnostva, odnosno iza
,,polifoniiskog ,,Jaki' i ,,slabi"
Tahomir Brajovaa znatan deo prikazane ratne epope je, auzto moZe da izgleda i kao da identiteti
rt
je nefunkcionalna, u smislu (ne)podsticanja identiteske (re)integra- , , t,,r ,,1. t rqul3egiasia tomanesknih aktera
kao makar nadelno' ako ne lelEmen1,l
i(ornparat v l
rdentit(ttt
. , , r l. r ,r t lretno ravnopravnih nosilaca odredenih pogleda na svet i
tivnosti kao svoje mrida kljudne uloge,32 knjiL.evna memorija eosi-
(evogVremena smrh,prema svemu redenom, u stvari podrazumeva |, |, r, r r.r I lo stradanje, tako da,,t Vremenu smrti
I
nemogtie ie prepo-

,,nevidnu" i projekti'mu, ,,eshatolo$ku" dimenziju onoga $to ie tek ,,r rtr l.rliu mesta ukojima se otkriva glas pripovedada"3aJakovlje'
! r, r \ u.u rtor je u isti mah i lidno upleteni udesnik
ratnih operacija'
do6i i 5to treba da seostvari, kao presudni aspekt ovog, nacionalno
i i , r',r sl,.li zaklludak da pisac Srpske trilogije istoriju iz
integri5uieg i identifkacijski revitalizuiuieg delovanja.33 lJ tom smi- ' "romansira
,11,1,1 ,,lrii rog srpskog vojnika, onog subiekta
koji je Prvi svetskirat
slu, i ona se moie razumeti kao eminentan izraz testamentarne nara-
tiunosti u savremenoj srpskoj knjiZevnosti, onog vida pripovednog ,1, ,, ,',, ir p"rspektive",e's pa je otuda niegova vizija nacionalne
', "frke
ustrojstva koji impli;ira ,,savez" i ,,zave$tanje", odnosno narativno r r, r r t',,, t"k t ruku moZda ipak,,demokratidnija", ti' populistidki
r
;

zapeda6en i osvedod:n,,pakt" izmedu mrMh i Zivih, izmedu biv5ilr r,l,r,l.',,,' ,crodostoinila, buduii da u nioj nema politidki- istaknutih
aktera, koji bi u isto vreme bili i povla-
i sadadnjih, odnosnobuduiih pripadnika iitaladke i/ili nacionalne i,, , '., ,,'.' inadredenih vojnih
zajednice kojoj je sano pripovedanje upuieno i namenjeno, u smi- 1., , ,,1,.'olozi disperzivno date romaneskne istine'36
'',
slu apela za ,,novu slmosvest" naciona i ,,prekoradenje istorijske t )rrt ito ne dgurira u Prvom planu pripovedanja desto' medu-
stvarnosti" kao stalno ponovljivog stradanja u ratnom entuzijazmu ,',,,,. tprutliu i" sente. VeJsmo videli kako "odstranjenje"
i nacionalnoromantiiarskom zanosu. ,1,',' godirr" i njima podobnih deSavanja, odnosno odsu-
"t.e
esk"nog epiloga, u znadenju aristotelovskih shvaienog
Slidan, iako ne istovetan apel moguie je pronaii i u ostvare- r o r r un

nju koje je svojevrsni preteda Vremena smrti, u pogledu tematskc

| \ r,y$ Je uosmh, l4uarutta4uja ucwopuje, str' 124'
I rr
1,r

. / /,",,1.lll.
32 Vidi: Birgit Neumann,,,The Literary Representation of Memory", nav. izddn|:, , , lr r stru.rc, Jakovljeviteva trilogija obeleiena je' moglo bi se reti' mon,oJonii
' , rr

dogailania sa pomenutog stanovidta obidnog srpskog voinika' bez

,"b"^r----o
str. 335. ih dogaoanlasaPurllcrruru6
rr \r/lloil l.ltllll1
p,roscvi
33 Postoji, naravno, i dmgaiija moguinost tumadenja, koja sasvinr ne suspentlrr ,'l , rr ',l.rxrviitl tlrugih i Dr.,gogn, koia se tek na kratko' u imaginativnim
u poglavlju pod
je ovde naznatenu problenatiku, ali ie postavlja u neito drugatiii kontekst r;rz.unre ,., , \,rt, r stc, n;rsluiujtt i ."."itlo tematizr'rju' Tako se, primerice'

vanja. Ako se, naime, Vrene smrti ne interpretira iz.dvojeuo, negrr untrtar ('-trsiJe vrrll ,,,l',\('rr|.l'rel<oSlvc",tlplaoln dcluTrihtgije,upredvederiebitkekoiaieusletliti'
tek klko ie ouima nl suprotnoi straui' Oni stt vi-
razgranatog ciklusa o preruskoj familiji I(atii kao palircligmirtslio j porotlici, Lrplctcnoi , ' '1 ',', ,1.r, rzrnc,ltt ostrrlog, pitl: ,,A
!. l, ,,, r1.Lt'lj.r, ztt.rjrt tlrr srt nrtr stiglrt pojiri'anja ["'] lsprecl njih je ncprijateli' pozrrdi
tu sve bitne dogadaje idcSrvanja moclcrne nilcionllrtc istorijc (/(orr'ril, 19.5.1; /)r'ol,r' 1'r

/ .3, l9(r1;Vrunczlu I .1, 198.5 1990; Vrclrcvhrsli I ll,l99(r, l(X)7),orrtlust'iorro .,l,,,,,,,,l,,zlrijerritr.rolr.rli,trtrrtlini,ttrltrrtc'tlojrtoti,prepuitcnisLrsvojojstrtl[rini"

()75'
lrrrr'c l
t l rt t tt ultlt tt,tttltl: At'ttt'Ittt tttnttt'tttlttttttIttttt/llo'1 xpritotr' IieoIp'r1 lc
I
o i-clnrr pripovcd.t ov.r tctlrlogijrr o Irrvorrr svelsliorrr r.rlu, z,rkljrrirrrr s Irilrrrit'rrr slruli
rlt'liolil<o istovlstttt ohliliov'trtilt tt't
tur'.rlrrt'z.tolilttit'nttsli, ttto)e r.tzrrrtrcli li.rr lt li jerl.ttt ,,\('l',lnlnl" rli .,ltcoirrq" \,er'e .,rt' ,'l ',,, , ,,.1.*1,,'f'11lorirfr'lrr()t',1lre ic Prolt'tt'i ioi
Irrtt" i rtyt n,111 li,tttt1,l,'lisrt,t1 lrslr()lslv.l. , ,t,' r,rlr',r'lvcttt i.
 zavrictka koji kauzalno zaokruZuje odabrani
sklop dogadaja, ;,' I ,r lt vo razumevanje: data u naslovima delova pojedi-
Inoro u isti mah da znadi i nepostojanje telelolo$ke i rr.r, u,
',
rrizi;",ia.iora }fn,,, 'rrrl.r'.li.r strgestija, dini se, upuiuje na spasonosno kretanje
istorije u romanu. praien,,internim.. sugestijama
romanesknih
simbolidkim nagJve5iaytma u samojnar
fr 6t'lg, 't,,1,, '1,i I'oloZaja ,,pod krstom" do izbavljujujieg pristizania
"l:gl ll.?f!oS""t
noj stilizaciji, ft 1.1',1,',1.1'1v11."'.
Cosiiev,,minus postup;k,, na jovoljno prrl";
Alr lrrr'1,'r,,1, narativni deo samog ,,Epiloga" nije, reklo bi se,
iitaoca i/ili tumaia mote, stavi$e, da detuye
k"o srroy#starr, tstrilr rr '.,rpll.rsirr s ovako uspostavljenim shvatanjem, i pre bi se
slotvoran poziv ili ultimativan zahtev. eirri ,",
po svemu, da je aul [,rr,rlr tl.r on unosibar delom disonantan ton. Pripoveda-
Vremena smrtiiradunao upravo sa takvim Fnpl',
,,nalogom.. ditaocu kao e pr rt, rvr r tlvoclecenijske udaljenosti, o powatku ratnih veterana
odluiujuiim iiniocem svoje spisateljske strategije. ipi.
21C- p nrsat.r rr,'li.rtl.r$njeg stradanja i slave, zaw5nica romana iznosi na
I(ompoziciono projektovana u srodnom kluiu,
stvo o prve tri ratne godine, zakludno
kao ildel',, l,r r r (', nrerkantilnu ravnodu3nost, odnosno ignoranciju
r r 211
s krfskim egzodusom i njr
Tihomir BEjovi( vim- oporavljajuiim razre5enjem , Srpska trilogiji ipakr" tliel',p 1','l.,rlje nja" prema njihovom patosu i stradanju: ,,Tragovi
,r"r"ti * cr Ostatak bolne i te5ke agonije raznose turisti. Vreme
e r rrr' 1'r 1lr1'.
,,,aki" i "slabi"
zaokruLaje na drugadiji nadin, konvencionai'rro
(Omparat Vf
identitcri ,r""t""i_ .fiio. brise tr j.t uspomenu na ljude koji su stvorili legendu o IGpiji
,,r't ,rrr
identiteti
Teslameflarne
gom romana koji ono o demu se pripoveda naracije i knjiTevrr)
svodi s izvesne h.ono. llnt,,,,l,' \,unolrrane majke, ute3ite se!... Na Kajmakdalanu, zaklo- pamCenjc nacije
lo$ke distance, omoguiujuii tako iitaocu
da baci pogled ,r" ,uu , ffeira ,rrrrrr lirrnrenjem Sto je nekad Stitilo va$e sinove, sada raste
,izmaknute", ,,5ire" postavljene pozicije. Onako k.[o j;,robliten
u ittrirr, it'rrtirrna verna" (Ega). Zelenalincura, gentiana vern6,
(
Jakovlj eviievom troknjiij u, taj epilo g pre dstavlj a, medutim, i ishoi
di$te ambivalencije koju je t"iko ,ar,rmeti fF f
e r r,' wet... Raste samoniklo
i r r,r bilika koja ima zatvorenoplav
kao tipski rarporrrutl,iv |r,1",,,,,', l, r rrr ltvima, kad se vei ljudi nisu setili da im okite grobove"
izraz narativnog smirivanja i smislotvorrrog
r"ok ,iiivanja. O";",-'"i I l*i.' l, vllr pri tome pripovedad, nagoveStavajuii znadenje finalne
prvom mestu, praien izdvojenim, gotovo epigrafski
pisanim komen. aii*1,,,1r. rr.' sckvence romana kao svojevrstan kolektivni memento
tarom: ,,Od Triglava do I(ajmakialana, oJ ii_ot
do;"dr"rrrkog iltr,r i, , r|l()ilrcnu zbog zaborava mrtvih koji su svoje Zivote Zrtvovali
mora... IUGOSLAWIA.,. Ratne zastave su svijene.Jedna"
gencl til rlr rf ,q l 1 i priieljkivanu buduinost. Drugadije, retorski izrazitlje
11 1

racijapriklonila je glavu. Iz zemlje natopljene krvlu

niklo,";;;; ticHr l, otl ( )osiia, kod kojega je mnogo $ta implicirano, podev od
p okolj enj e. Z emljom epro struj ao n ovi livot. ..rt
) ha+l,rlrrr' lrrr clo zavrine pripovedne sugestije, a opet monofonijski
Hronolo$ki situiran u 1936, godinu, ovako najavljen
i into. *F,llnrl(' rrcgo kod Vidosava Stevanoviia, kod kojega figurira celi
niran epilog romana, to je jasno, upuiuje na
narativnu teleologiju r r r r r. | " r rr rativnih glasova mrtvih, i kod Stevana Jakovlj evica pro-
j: oponirana podrazumevanoj iutorskoj zamisli Vrr^rno riiil,
r r

Itti
buduii da se tn,r,r, ,l,rklc, onaj karakteristidan, opominjuii patos koji upozorava
u osnovi moZe poclvesti pod shvatanye koje
Dobricir i a1,,,lrr1r, rr.r iitaoca Srpske trilogijekao na ,,izdanak' istog onog naci-
C osii oznaiava kao,,nacionalno.omaitiiarsko..,
ukljuiujuii i natl - ,,r,.rlrr,,p1 ,,te ll" $to se konstitui5e na oseianju kolektivne solidarno-
nacionalno-driavotvornu ideorogiju jugoslovenstva
kao neku vrstrr -.ri, ,r to zn.ri'i i obaveznosti prema Zivotima i delimabiv5ih dlanova
,,istoinog greha', koji je voiio to-" da bude
:/:i:I:g .r"lik" i pr... * ef r'r lr 11 t.. I to, na izvestan nadin, uprkos deklarativnom optimizmu
r
skupa ratna pobeda srpskog naroda poni$tena u
miru... Imenujuc,i ,r
1,,,111,,, r r [r ucluinosti nadnacionalne,
1 jugoslovenske zaj ednice, pod
koje je.niido ,,i, ,"-ty" natoplene krv!u.. i
,yov9 pokoljenje" ,,Jovi , if rrr r 1,ovg5llim okriljem je nastalo ovo, nesumniivo lojalistidki into-
U?;t j e,,prostruj ao" zemlj om, poir"r.r-"rani
l1^": autor T r ilogi j t nir,u r(, .lt'lo, svcdodeii tako o svojevrsnoj krizi nacionalnog knjiZev-
- drugim reiima,
kao da, pristaje uz oficijelni optimizam i entuziia;r;)
,, rr, p.111vi'('11ja nl epohalnom drZavotvornom, politidkom i ideolo-
kojim je bilo praieno progla$enje norr" d.Zulrr",e
tvorevineJuinilr ::1,, u r r r,rskricu n-rodernoga doba.
slovena' Uostalom, i simboliiki okvirJakovrj
cviccvog tri pti rr. l<ir tr l'otlr'.rztnncvan ili ekspliciran, lamentacijski duh koji provejava
I r,,7 ,,v.1 rrrlvctlcrn, tt izvcsnom smislu paradigmatska romansijer-
77 O'r'crr:rrr .frrcorr,r,crrrrh, (|rir.1.11 titlrujoutitt
l\ttliltitt t.tot\tttl(, ,1. ,r ,stvrrrt'n j.r slpsl<c l<njii.evnosti, u raspottu ocl pola stoleia $to
()75,
| r l|. .Jfi L
, ,",lr,.r,,r.f rrl<rlvlje vi('cvu'l'rilodju iStcvlllrovii'cv'l'csltrrrrt'rrl, i to bcz
 ffil;:*"#;:;:::'.lT
t| wstu (samo spoznajne,,puk
"
s rrategij e i ideorodke
izbor e, r+ e:t.r r'.r;r r, rr.rirrle, njeno takoreii formativno prisustvo u istoriji
tar
tjLr' u vencio n a,"^ T.llfl-t
kon v:ncionalno'r,,;"J""rs,dil;1]:,"0'znajne,,pukott
)
ti, rrilr r,lt,rrtilikacija koje tvore Siroko shvaieno polje nacional-
f: .lon
definiciii - identitet nacionalne - takorecl zajednice irlr r r t,. |,r l<.ro kontinuirano oblikujuie i autoreguli3uie,,veli-
o.,"L*:ti:.
r r

o do dana5njeg dana.,,Mi ginemo dim jedno koleno

il: ",.1
I :T;, I
t ra d i c ij i, p o," ra u, ffi ;: ffi ff 1li:1:l:-: :::l: ,,,1, l,rvrrul.l
{ i ;,rrr rrl tl.r ').ivi, dim se kuie podignu, polja obrade, a grobovi
I^'!i'riiiii,;:;n:il?#1.;'X,TiT"i'naravno'seca
n eka
ek a grup
r
rva r: n
srup a tvara . ^I:',n ;i: i:"i;
ss
;;; ilil;::
*v'lL'r
iI ll#li:ii j'?
y
.
,!|t.+,' r r lr,r vu", defetistidki, i u isti mah upozoravajuii, kazuje jedan
pl ll ,,lrrrlr rr.rr'.rtivnih glasova iz simbolidno oblikovanog zagrob-
:: 'g*t, o" "o_n
212 ff;!tri:ia '';' ;;:;.il;.:;^., -^*ff iltdentifikiu
ne postoji |,r"_
"on nepostoji
T"t"; ff I :i#
Lranovr :;.i,# f,rrg t, l,r" l)()vcsno shvaienog naciona u Testamentu, dodaju(i,
i :::i
g'-l * '":il i : ;:?: ::ffi;; ::T i; I lrrrrrr l, r rf r lr,rt) dr dopire iizVremena smrti, ,,ako neiemo da ginemo,
no, ul**
,
",
;;,tJ:
p.o
"r, "
voj n
u il s:
ustra ci u, ;:, ""fi
ffi'r"JJ:il trf;
prrl,i;l rr,r', l..r,r izdajnike i dezertere. Ako hoiemo, na$i vodi nam 213
+''"#;
,, i
;:"'i biva,;";il ft r,, i, r,lrr r r srrsret" ( 134). einjenica da se upravo to ,,svedotenje"
?r :,
,,
tivnu,,.,,skraienu" )".ii.J:r't o.o da orva svejedno da
'"l3iR:i:il t1v.nu.',
srprt'r;;;;;,:" o"liIi daju,,se1
deir, .^r-,
LGi,,,,., r' I' r r r rlih i vojski irtvovanih o sveprisutnom tanatologijskom
"r'J"1:l:1: f ,,Jaki" i,,slabi"
sttku(rutam,,t),n^i/iua;;:^;:;{l:tvr.lmesyrti),ili,,integral' u r r r,,t r rn.rh afirmi$e kao autentidni glas nacionalnog pamienja,
identiteti
lcstameftar frl
pak'acionat"#;u"Juiill,?, (srp ska tritigij Frri' naracle i knj 2avrr0
a) [rr;* t r ,'l'.rl,r .la bude testamentarno ,,zaveitanje" za buduinost, u
l,r pnmacnte na(itr'

j,".*,.ffi
r estament)-T;:::ff::u:-l'ti"
stam en t) _ nacionalne
'"]^t::uas.tiikuirro,{"'i7io*r,^,
"",,,oi *
e

;ffiffij:fi3 ""ly#r; !l!lrirrrr

r,,tr, zirpravo, obelodanjuje njegovu disonantnost u odnosu

nr i r .r, 1,, ;,,k i povla$ien, majestetidno-glorifikatorski koncept kao

:frilfl"fl",filLi"':i5::'"" d; ;" fi Lur;u;u pred mo
r

t I r r r r r,r l<." nacionalne samosvesti u znadenju tzv. jakog i stabil-

kao
pur.rnos,'rlil,no.,j,J,?lT'""i" jedan =&r r r

Ambivqlentn(
Am b o _ +,, ^ ^,,
rrl"r.:g
_o i,,j
^ D,q^vB
'a
akog,, rvu_roentiteta.
Mi_identiteta. '*f"" ""ili ilrg i,lt r lrlt'l.r. ,,Buduinost gledamo kroz tamu", u istom tonu, reklo
r

Irt =r,. ,r t' rrrrlii: dvosmisieno i zave3tajno pesimistidno, zakljuduje

i rt Io
za ista'. krajn i izr az ovog, b eletristi
romansijerisru rrn"lll/l'- i
iki I I .a, r I n r('n r istclriografski narator, svodeii povesne radune naciona

;*iliii;rTi'"n1dy;f;,".ff j ;iF1;'"'/#i:nn sr + 1,, r r r, v i l balkanskih ratova iz devedesetih godina pro5log veka,

r r I

''t r',tiirr rrlrcdenjem da, posle svega, ,,gotovo je nemoguie, dak i u

nice usposta"rp zasluznih tlanova
r."","r)rl1#:I)^.-:lYh zajccl. h if l! r r rl'llr n crtama, predvidati buduii razvoj" .3e

fi ffi ;*ititpll.'.:;:frrr:if.."":I#illtr
:,i}r-b"lt:nim potomcima, u odnosu re[- r.rrr
Vr lrrrrr.rc samospoznajne ambivalencije u isti mah, medutim,
n ,, r , | \'r st r nlcionalno-legitimiSuie narativnosti znadi i vrhunac
r

rr srnislu izratajno-oblikovne verodostojnosti predstave

cI t eve i podrazu m err
-,:: ": *. na Dl
"" Pto-*l;un ovane kolektivn '.,1r,

seznije razumevanie,
tattl"'
;.1-. i^ r..,

;i;" tott;",'i::tffi:n:lf i;j,il: r. r .:,,p',l vr'n()ln ,Ja", odnosno: ,,Mi", u ovom sluiaju. ,,Nacija kao
E rirl,, I o ( It/SeU), ogoljena i otudena od svog veditog samoproi-
omenutu i den ti te
u smi slu d o tiin
os ti r .1t1.: :*li "
p
isku-,fid|,: : . r rr l, r f .r, postitje liminalna forma socijalne reprezentacije, prostor
r

,
"ui,
n p,.Jf o,# lJf ll'J;::fl :*Tn:#Ju n aci on i, o,u_o,,, I t,it lt t. ilnlt'rl obeleien kulturnom razlikom", s pravom, dini se, i s

izuze
"
,,naslede',
tk o
i traino obe
m J k o u ri u r
ji.1'^" i ;ffi "'i:"# ;::l :]il:Hll 13
"
l,',' lr ,r / u nr('vlnog opiteg stanoviSta, koje nadilazi svaki pojedinadni
=lr, ,rt, ul)()zorrrvi.r Hotni Baba, jedan od prominentnih savremenih
" ,"\
i5:",":iil#,
povesnu,,dubinu,.,,;r;;';;;}il:?i"*ffi :
,^.,:zeci u njenu
"
J:J:ffi "od;;;'.ll l,r '
,r r' .r v,rl.lc.l i tcoretidara ovog povesnog fenomena Sirokih tazmera,
!);!? genezu i ,, I, 1.r', i il r clo pornenutog razj ednadavanj a u nacionalnom
rr
;.r vrr i rr i'

'*r"'""iii";;;"il:#iltifi;::;T:il:;ffi l"',,,-.,jil*l
rn.r,r,/unlcv.rn ju tlolazi zato 5to je ,,subjekt kulturnog diskursa
rrr'.l,lrr :r rrrrotlil -' podvojcn u diskurzivnoj ambivalenciji koja
Asttt'trt'./r'rrlltrt't r z l.rz i rz n.rtl nrctrtrr jrt pcdago$kog i perforrnativnog narativnog
Ptutlit:.nitt: r,iiiltt, st,,,tttit t l, r,,
,ii,,, :fll]
Kuilt!huutt, r,,tritrr
flr(,v. Nili,)l.r li. (,vctt.vr(.,
Ilt,.tr,rrl-l()ll, , ttutint t,i\t,l\tttl
str. ,r,r,r,,,,r,,,,,,),r,
'j I tr,r,r' Ittltutl( t.:tttrrltr l,lriltirt i t,tttilitt,ilttr. i:rlttttjt', str'.55.5.
 au toriteta".a0 Razumevajuii narativnost u liotarovsko-rikerovskom ! ,r,, rrr,lividue i kao kolektivi, postoji, jasno ie, na5e,,Zivo"Ja. Sto
kIjLrtu opitekulturnog i civilizacijskog modusa (auto)legitim izacije -,r, rr rt tIutir11, obuhvatnij e i ,,)aie" na5e biv5e i naSe tek zami5ljeno,
zn anj a,i istiduii kulturnu,,rasceplj enost" privilegovano g nosiocil l,,i,lrr, t'.1:r, to je neizvesnija i,,slabija" na3a stvarna, aktuelna svest o
kolektivne samosvesti izmedu,,pedagoikog", odnosno projekto- 'i! rtu to je, dini se, paradoksalno, aliheremeneutidki instruktivno
vano-zadatog, utilitarnog, i,,performativnog", konkretno-datogr i.,l i r',tvo lcoie proizlazi izknjiiemo dodaranih slika kolektimog pam-
odnosno diskurzirmo (samo)ostvarujuieg aspekta, Baba zapravo u . r'r,,r rr rtacionalno agilnim testamentarnim narativima o koiima je
teorijskoj ravni izrai.ava istu onu nesroinost koju je moguie uoditi l,il' rr,i i Ll ovom ogledu.
pri razumevanju i tumaienju nekih uticajnih i ditanih ostvarenja
moderne i savremene knjiZevnosti. U izvesnom smislu primerni
214 za narativnu autoritativnost s ambicijama povesno verodostojne 215
i proteZne reprezentacije zajednidkog, nacionalno-memorijskog
Trhomir Brajovia identiteta, romani StevanaJakovlyeviia, Dobrice iosiia i Vidosava ,,Jakl r,,s!aDf
identiteti
(omparativnl Stevanoviia nalaze se, naime, negde na sredokraii izmedu ovako naracle ( il rl'v (r
ident tetl
pamienlc rar
shvaieno g,,p edago5kog" i,,performativno g" aspekta, legitimi$uCi 1r

se tako kao najautentidniji, ali u isti mah i kao moZda najproble-

matidniji izraz kulturne teZnje i ieLn)e za tradicijski prepoznatom
kolektivnom subjektivnoiiu,,jakog" tipa.
,,Bili smo svi zajedno, niko nije nedostajao" ,kazuje,upravo u
tom duhu uvekiznova evocirane kompaktnosti, simboliino obledl-
njujuii glas kolektiva na zaw$etku Testamenta, poentirajuii zatim,
na karakteristidno ambivalentan naiin: ,,I niko od nas nije znao dl
li smo mrtvi ili Zivi ili smo grada nekog velikog sna" (Z+O).1ed-
nako kao na pro5le, ove redi mogle bi, u duhu romansijerske vizijc
iz Stevanoviievog romana, reklo bi se, da se odnose i na aktuelnc
glasove kolekti',rre samosvesti u Jakovlj eviievoj trilo gij i, u i osiievo j
tetralogiji, kao i u nekim drugim romanima, odnosno beletristidkint
ostvarenjima iste kulturnoistorijske, tematske i poetiike paradig-
me.a1 Izmedu onoga 5to viSe nismo i onoga Sto sanjamo da budemo,

40 Homi K Bhabha, ,,DissemiNation: time, nararative, and the margins of the mo

dern nation", u: Nation and Narration, ed. by Homi I( Bhabha, London New york
-
20O9,p.299.
4L Iako su uoblideni unekoliko svedenije i kamernije, iz novije produkciie ovoj pl
radigmi bez mnogo oklevanja mogu, primerice, da budu pridruZeni romani projao il
uot (1996) Jovana Raduloviia ivostanije (2004) svetlane velmarJa'kovii. poscbrrn
,,ogranak", takode, rnogla bi da predstavljaju ostvarenja koj.r su zasnovan:l 11 11()1()
loiko.f naraciji kvaziorallog tipa, s idejnim i tematskirn pretcnziiinra prcrla ncposr.e tl
no-iskusfvenom svedoienju o it.ttcgr:rlno shvaicnirn pnr[rlcrnirrrrr rtrciorrrrlrrc povt'sti,
popnt /(nflge o M ilutinu (1985) l)rrrrl<n l)opovitrr, otirrosrro Pr ipovctlno ronrarrsijclslic
trilogijc,,krrzivirrrjrr ocPcrl<u",{111onijr Is.rliovic,r, kojrr s.rt'irrjrv;rjrr 't'rut (1976), 1'rttr
.l ( I 981) i Nlirrrtt :lolitr: /)'r'rr .l ( I t)tr.r I.
fF

I lli rrcito manje odiglednom i izvesnom od ove istrajne i kon-

t a r r I r r. r.rskulinizacije ratnidkog delanja u kolektivnom poima-
r r

rrirr rrl,ru rrjc se zapa!4nj_e_ dg je-i..pi;Aqjp q ratu prevashqdno,,mq$ki,

lru,rr r". N ije te$ko proveriti ga: poku5ajte da se setite imena bar
rr e I r I l. t r icna-pisaca koj e potpisu ju zap ai.ene i p amtlj ive romane
r r
\
H r,rtr I shvatiiete da to nije nimalo lako,3 za razliku od podseia-
.r'.r r,r nruil(e pripovedade i romanopisce, koji namah iskrsavaju u
Aursa,ttrRSKA pARADIGMA u sRpsr(oM r'niu, iednako kao i njihova brojna dela, koja - zakljudujemo
F4rr'
RoMANU l,* rr,,tt'z.rnja - dine magistralu ewopske knliZevne tradicije jo$ od
S RATNOM TEMATIKOM
e+r rrilr rr je nih potetaka. Pevati junake i oraLie, kako bi kazao drermi 217
i*'u ril., to je izgleda svojstveno oqo_.{r,r_ l??_qmeyanfusve-takojekolek*
tir rr. or rriirne sqkgbe _vidipfe s_"ega kao-,prt{od-nu'i i poZelinu p-ri' ,,Jaki i,,slabi
identiteti
lilrr r,r y.rvna ispoljavanja odb.14m!png_iliiqvaq1y,.ne -s,nlg9r agresi'rn-o Aulsajderska
paradigma u
tp )orlri.rvrne i branje-ne dfp-$!_qe."qg-m.pii, odnosno ultimativne i 5rpskom romanu s
ratnom tenrall <onl
!,,rrllrlilno demonstrirane potrebe za autoritati'rmim, neretko i auto-
p,gtqo - evo sentence koja, civirizacijski
\ot,ig*ri"k'
gledano, ima skoro aksiomatsko uai,enie.p*""ti
i kurtur-oro$kl rit,u rrrrrr upravljanjem liudima - svih onih odlika i poriva, dakle, koji
antidki mit o ama. l. I r o i politidkoistorijski mogu da se poveZu s prevla5iu muSkog
zonkgp"q Zenama ratnicamako,e samosvesn" r r I rr r r

r""""";"f.r ff; rr,r,','1,r" lcao rodno formativnog u znadenju druitveno konvencio-

ustrojstvo, preuzimajuii,,muiki.. violentne
Tli: l-aieno
militantne uloge u svetu iz kojega su mu$karci prognani,
manire i rr,r lr r,' rtlcntifikacije.
svoju trajnu S obzirom na sklonost na5eg doba prema teorijskom oznada-
intrigantnostcrpi upravoil
gakvlg slvatanya.l Isto ia
i desto reprodukovanu D-glekrginir
pop,olunu Ziir r ,r r l r , ,r s posebnim osvrtom na recentne ge nder teorlje,a preovladu-
slrkl gllbods prra*i, i"r'r;il;; lu' i r/ r',ri:rino-formativni postupak u tradiciiski ustrojenoj naratirmoj
nas danas, dva veka ,r"ko' i;"".;;k;
i"rroir.iy", ne uzbuduje vi$e L l lirc vr rosti o ratu, u smislu formatirmo zdruZenih konstanti, mogao
zivopisnim prikazom jedne alegorijski
shvaiene scene epohalno.,
politi dko g prevrata $to je u .r,
"i.rrrr"- """
mesta, vei pre svega o.trim ikonografskim
d;;;;;;";il;i;;
kontrastom izmedu puSke ',,lrr, rl. rr rrchim francuskim gradovima okupljale u jakobinskim klubovima, izmedu
s isukanim bajonetom i
'ti n.rzivirle i ,,ustavnim amazonkama" (Vidi, Gizela Bok,Zena u istoriji Europe:
.,-'r rl'
obnaZenit, gotovo majiinski punitr,
ali u isti .',1 r,,ltty,q t,cka do danas,prev. Liubinka Milenkovid, Beograd 2005, str.96-97).
mah i ,,amazonski" slobodnih i isturJnih
iensLih grudirr"dtil;
re2 -
gotovo oksimoronskim spojem, d"kl", il:
,"ot"kivanim i provo-
t ',lrri.r j globalno proslavljenog romana Margaret Midel, Prohujalo sa uihorom (Go-
,', lttrlrtlrcWind,lg36),kojizatemuimaameridkigradanskiratikojijenajprenagra-
katir,rrim u bezmalo svakom *"-"rro
i of.roZ"rr;". ' I' r r l 'r lr( (,r'ovoln nagradom, a potom je postao i internacionalno popularan zahvalju-
i,r, r { )'.1.,11111111 ovendanom, istoimenom filmu Viktora Fleming4 primer je ,,velikog"
I Ambivalentnost kao im1ne1t1i dinilac ovog ,, ,r rtrr,r ko ji kao izuzetak samo potvrduje ovo nepisano,,pravilo", istowemeno poka-
sloienog mita sugerisana je i u
kim od sar'remenih psihoanaritiikih rrc- .,, tr r, r l\,rl(() r icnski autori do Sirokog uspeha kod publike stiiu izlaze(i u susret kli5ei-
shvatanja, k'o,e u-""orrku ,"rumeju kao jedarr orr
,,granidnih" arhetipova zenskoga, buduii daova _ . ir r r r rr r r oi t'li ivnn jima. ,,ProduZeni" flert ,,s preprekama" mado-osvajada i ,,uliksovske"
takoreii femirristiiki
na - figura u mnogo demu zapravo ,,preuzima kolektivne mu.ke "_"i;;;;" .l rt lr, r l}atlera, i fragilne, a u isti mah i prgave lepotice-dekalice, Skarlet O'Hare,
r., l{e I

vretr'osti,., p. oturrir .lr/r() jt', rrlirlc, u ovom rolnanu kao kulturno raspoznatljiv i delimice humorno
,,/ i ,,Animus amazonke olii
( ;;;;; ?ffiff ;idi jmru*; Iff ,ffi 1:;$;l
1,, '

l, r ' r .r, lr'r I er otshi zlplet koii strukturno ,,konkuri3e" ozbilinoi, epski razlrrdenoi, a na-

"i,;ig::ll;
lungouo naslede, pr. Velimir B. popovii, B"ngr".l I 99.5, ;t , ,rr\," ,,is(('l)kirnoj" ratnof fabuli, u mnogo demu je zapravo implicitno ,,ideoloiki"
str. 29 .l I px55;i111 ).
2 o ur'esnosti ove .rsocijrrcijc tr.vorj.. ,u..,r,ri'i 1,,,, l,,l'r
ilrrstrujrrci. rrer i
i 1r,r,r."..,,,i" lr.r iilrjt,rrir.tr tr.r srr st,
icnc' ktljc su zrrstrrPrrrc idcjc gl1rrr.rrrsr<e jctrrr.rkosri I V r,vc() nl.l tlobro osnr iiljcn, konrponov.rn i autorski izveden zbornlk: Uvod
lr, r)
I) r',
u
;r,,r,,v.r i r<ojt,su st,il vrt.rrrc r{t, ,,,,lttt ltottlr', IJrcrlrtiec: Ivrnrr Mihrjcvii-iSlobotlarrk;r Mitrkov, Novi Sacl 2011.
F-

bi, uz mllo slobode, da bude imenovan kao ,,muiki" diskurs, po svof iGrFqrr()fi broja socijalnill lghnolggije kqj" stvaraju matricu razlik_a
prilici jedan od,,najmu5kijih" medu svakovrsno relativizovani Itu ['r,",r't .rju iczlke,kqo i kp[1119i|,?
i ploblernatizovanim polnim/rodnim fenomenima koji su danas U l.,r.l.r sc s ovakvim nadinom razumevanja pristupi tradicional-
kr-rlturnom opticaju. Mimo teLnje zanesumnjivim i op5teprihvatljl. *rrriir rlrv.rtan it maskuh)ii1;iq, gnAa tigotovo neizbeZno konstJtup
vim oznadavanjem, ovaj uslovno oznadeni pojam,,mu$kog" diskursl ustaljenih oznqtiteliskih
.dd, rr rn,rrrilu jedne od,,velikih"r povesno
ukazuje se, naime, kao termin koji u interpretativno-operatirrnofi ,i, i samokontrolu u svim vreme-
lr,'rl ,,vtrtliti iastan Zivot zadri.ati
smislu saZima jedan odreden idejni, tematski i stilski kompleks, svoj, irrrrr,r | 1,' I bilo deo istinpke muZeyl1-o..q.ti::,8 odnosno da je ,,od prvog
stven ne samo srpskoj knjiZevnosti, nego i evropskim i severnoa. iilr!! r('il lrl muZevnost posmatrana kaq kompqktna; telo i du5a, spo-
meridkim knjiievnostima i kulturama u njihovom, najveiim delom llairrlr rzglcd i unutraSnja wlina trebalo je da oblikuju harmonidnu
218 tradicijski povlaiienom vidu.Znacinavoda, koje pri tome figuriraju rcltrrrr, savrienu konstrukciju u okviru koje je svaki deo na svome 219
kod imenovanja ,,mu$ke" rodne odredljivosti beletristidke upotrebe nrrIlr",'' l<ao i da je u mnogo iemu kroz dugo weme ,,muiki stere-
Tihomir Brajovia jezika i njemu odgovarajuiih diskurzivnih praksi, ne ukazuju, knji. *rttp ost.ro netaknut uprkos strukturnim promenama koje ie iskusilo ,,Jaki" i,,slabi'
identiteti
l(ompaftilivIl Zermoistorijski gledano, na njegovu formativnu,,labilnost" ili,,nesi. Ir r, r, t' r' r o dru5tvo".t0 Generalno gledano, takvo zakljudivanj e pove-
I r Alt5ajie 5(d
ldent r.t paradlqnr.r rr

gurnost", vei pre na neizbeZnu ontolo5ku provizornost i ne-esenci. +4nr ) l(' s podseianjem np -flnjgnic.u da ,,vl4qt muS\qca je oblikovala sTp5rom orJ rL :
ralnom temirt io I
jalistidki karakter ovakvog obeleZavanja. Ono je, naime, podesno da l,r i,' tvo, d al a mu ii-vp tnu e n e r gi j u jl, ]'lfi-i-"- 4-o-Ur.-kf p z c"t o-le-(-a
tl l L r $

fiksira, ne metafizidki monolitne rodne ,,su5tine" ili,,entitete", nego Frr{rl)sl(c, i ne samo evlopske istorije ,,podrazumevalo se darrzi-
kulturno uobidajene, odnosno odekivane ili zadate funkcije, uloge I lr,,r I i iivot na poslu ili u ratu mu$kar"ca dini herojem, dok ;e Zena
i delovanja koja znadenjski ,,nadograduju" neotklonjive biolo$ke :- l.l1,r ;,' dila Zivot izvriavaiuii materinski zadatak, doZMjavala samo
determinante, simbolidki ih potvrdujuii ili osporavajuii. r,1,':ltr sudbinu".12
Jasno je da-gva p,grsp-ektiya u velikoi meri uva ava teoriiskl l(rrstumadeno u tom kljudu, konvencionalno raspoznatljivo
savremer-ro stanovi$te. da .rod ie konstruisaq; 3tg zna-di da jp l_o-kg rrttro;stvo - da tako kaZemo - trljno prgviz-9-rgog,.m.uitr<og" dilkp:qg"
s.p9 oblkoyano istorijskim okolnostima i socijalnim diskur_s-ima,a u r,rlrr i rqtn1ikig11"p-gS]p-y-igl"a moglo--b"i. da s-e okarakteri5e kao tran-
1""_bi-o-lq-$kerr-'-.slu-dajn-o5-tu._Bgdneslege, pe-bisk!-i-y!c p-p-zisrj-e-k-ojg ri',lrrrijski proteZna i u osnovi redundantna diskurzivna praksa,
zauzimamo u dru$t'r,rr, kgnstruiqp_ng su iz sf_o-Zeng mr9!9 u!-19g1!; ,r,lurrsnokaosvo jewsnocivili'',za_ci jfu ',.t,.k1gdlilpll--vg-olne.frekve-ntnih
":3ggd-qtt-'-{9j.9t-avq-\ontroli3emo,.aiiii!'Sene.'','it_oi"f Sijff. t n ;
stereotipi,. simbola, fabula, zapleta, idej a, slika, i, naravno,
ros;1,
ro dn o s t, u d an a$ n j em z.n 4( qnj.u 1e di, p1-gv,as[ 9 dq 9".p erto,rm*t taAd lrrn,rl<ir, koje se neprestano prazni i puni, bivaiuii tek s vremena
ir,r vrcule osveZavano i redizajnirano u detaljima i pojedinostima,
rr ,,li,lrrtlu s aktuelnim shvatanjima i odekivanjima kulturne publike.
vanja, 1e119ij9-, is!-9 kgo- ! fil-riagi;9, ulicaje, prinude i, narav"no,'re-ti i I'rr p111vilg, tim shvatanjima i odekivanjima upravlja saznanje da je
diskurzivnu praksu Uop$!"g. Redima Tereze de Laurentis, jedne od
uticajnih teoretidarki feminizma,,,rod nij e svoj ina-t-ele-i[ lg_ig$jlg
' N.rv. prema: Diane Elam, ,,Feminism and deconstruction", t: Twentieth-Cen'
izvorno po-stojj q- ljgds,kir! b.!-iimal veC je to p6 ,,prgizv-gd
1p_1gqes trtt y I Iisloricnl, Philosophical and Psychological Perspectives, The Cambridge History
Christa I(nellwolf and Christopher Norris,
'il I ile lirry Criticisrn - Volume 9, ed.by
5 Maurice Berger, BrianWallis, and SimonWatson, ,,Introduction", u: Constructing t ,rrrrlrritlge 2001, p.210.
Masculinity, ed. byMaurice Berger, BrianWallis and SimonWatson, NewYork 1995, It t icorge L. Moss, The Image oJ Man: The Creation oJ Modern Masculinity, New
p.2 3. \ , rr li ()xfbrd 1996, p. 7.
6 ,,Nerna nikakvog rodnog identiteta iza izrai.ajit roda; taj iclentitet performativno
konstituiraju sami'izraiaji'koii se smatraju njegovim uiincinra", vcli Diudit Batlcr u
svojcm poznatorn odredenju, precizirajuii da sc ,,rocl pokazujc l<rro pcrfirrmativnrr I I Arrrlrc l{o*, ,,1(trlt i oprdrrrjc tnuicvnostil', t ldentitet(i): Poiedinac, grupa, dru-
1o jcst, rrn l<onstituira idcntitct koji bi trcblo l)iti" (Judit Ilutlcr, Nclo/lr,s rodottt: Iit,uri ./r'1, l)r'ir'. li.rtlin I IllPcrn iZ.rrr'l(krd Ilulrto-Rorbllat-r, Beograd 2009, str.82.
tlt:ttltt isuItt)u:ijrt idlrlilLlrt, Ilt'v. Mirj.rrr,t l),rit' lulilritl, Z,rr',r'elr .2.()(X), slr'. ]8). /r/rr, sl r. ll'[.
 pretlrodno opis,eU,i r-Gemq)n4rye,tny\i id9,al,my;(.e!.U9.t!j ,,ltJ-glt!1o) lirrrf,,;11g,,'rr,rvljrrnjqkojatraZidamu5koststvoriime zasebe",itokao
mcri z.rsnovan na ratniikom staleZui',13 zato 5to se kroz Livot razIi. 11e ; : i r. i I., v os rnisleni,,subj ekt nadziranog seksualnog poretka; kao
1 I

iitih civilizaci;a pof<azalo au ,,r"t"u disciplina anglZujg-sve-el,,e_peg!-e ll,lr l, t l',' r :;or r likovane humanosti".
i
ts
stvarnor zbiva kad se Ali Sta se,
dluitva", a mu$karac, ,,hersj u_syof oj pojedinadnosti.[...] n-SSitlj_glg i;l,r;: r rr. t,,{ )v()r otakoreti narcistiiki uspostavljenoj muSkosti i kad se
t; iitave socijalng- z1jgdnlce; on sam zapravo pfedstav,la
-\o19kg.t'4u l + i l, n l / r' v n o clodarani,,subj ekt seksualnog poretka" i,,objekt perso-
r

volju, te njeg-ovq pojed!114dnost nije ni5ta drugo do simbol sgd-p.lti rt.lrl,',\,,rr(' lrunranosti", tj. kao ,,jaki" delatni zastupnik, ali i svojew-
kolektir,ne vo_liq"."
=lri l
! r t" umetnidkog prikazivanja univerzalno i/ili nacionalno
, , ln r ('

Ovakvo razumevanje otvara, naravno, polje moguieg obliko.
vanja jedne razudene i visoko organizovane taksonomije svojewsne
22C- ratne kuliurh kao semantidki i simbolidki preglednog ,,izdanka" ili
,,produietka" soci jalne, polititke, ideolo$ke, Jntropoioske, etno16l
Iihomir Brajovia 5ke, nacionalne povesti velikih i malih zajednicau njihovom ci;1i!-
l(omparal vnl zacij sko m traj anj u i isp olj avaniu. Pre gle d knjiZevnih do stu gnu-ea_i
ldent teti
dometa na temu rata bio bi onda tek deo - istina: istaknut i vaian
- tako shvaiene kulturne sistematike posebnog reda kao jednog oql
kljudnih formativnih aspekata rradicrjski
"igkifr" kolektivnih ijen-
titeta i njima piimergnfh, ,,velikih" civilizaciyskifi i/iii
narativa. lJnutar nje svoje, tradicijski afirmisano mesto "".to"it"ih
prona$la bi,
dakako, i srpska knjiZevnost s ratnom tematikom, podev od srecj-
njovekovnih, pre svega laidkih, patrijarhalno-epskih, ali u izvesnoj
meri takode i religijskih, hagiografsko-povesnih korena, pa sve do
savremenoga doba i njegovog poetidkog i uopSte predstavljadkog
razn o glas j a. Jer, militaristidka pustolovina naciona i nj gv,i! p qgt-
ih
ski ovekoveienih belikoznih heroja, sawemenim reinikom kazancl,
pre dstavlj a metanarativnu,,glavnu stru j u" lli Ln s aj d er;ku liniill fu1L
Zevnoistorijski osyedodene slike na5eg miru inade tako naklonjer-rog
i okrenutog civilizacij skog sveta.
Istinski zanimljiva moguinost razumevanja pomenute slikc
otvara se, medutim, tek s eventualnom promenom spisateljskc i
ditalaike, produkcijske i recepcijske optike, odnosno sa zalaienjcnr
u ono podrudje koje nije samo konvencionalno i stereotipno, vcra
pretpostavlja pristup drugadijim, tradicijski nepovla$ienim moguc(.
grr ilr r .r, r'rr rlrvlcdnosti vi$e ne postavi na razlidite nadine povlaSiena
i*-=t.rrrr .r rn,rsliuliniteta, i sve to u pripovedanju o,,najmu5kijoj" od
=.
ilr r r,,!,,rrt'ilr tema, temi rata i svega onoga $to on sa sobom nosi?
r 221
l',,1r'11 i1l{ uvekpreovladujuie produkcije, oslonjene na reflekse
El,',l., tr,r,lit ijc t obrazac (novo)istorijskog romana, a to znaii i na ,,jaki'i,,slabi'
identiteti
L,,ltrrr,,l,,ilirr prevlast ,,marcijalne psihologije" (n. f et<ii), u moder- Autsalders(a
paradiqma u
.r,'l i ,,,rvrcnrcnoj srpskoj knjiZevnosti kao umetnidki relavantna Stps(om rcman! .
tatnom lemat (o rl
rt1, r i
' r lo jc iinjenica od posebne vainosti - da se raspozna i ova-
1,.r, ,rlt('nrirtivna linija, u okviru koje je velika, civilizacijski odre--
,lriirr, ,r t('rnir rata sagledavana i prikazivana s tradicijskog ,,nalidja",
t[,, , ,' rt'e i: uc iz ugla nadmoii i povla3ienosti, nego iz perspektive
f,rttt'rl ll('n()sti i ne-moii, iz perspektive, {akle, manjinskog p oToLaja,
tll na svet, naime, koji se jednom reiju moZe imenovati
',1, ';q ;',t11le
!.r,, ,rrrlrrr/r/cr-s/ci, kao pogled na svet svojstven poloZaju po strani od
r l.r,l,r;rr,'ilr svetonazora, kao stanoviSte osujeienih i prikraienih u
,rlrr,rI rr.r poziciju veiipe ! kulturno, odnosno politidkoistorijski
shvatanja - ukratko, kao stanovi3te takozvanih ,,slabih
'r,r1,rrlt'tsl<rl
=ul,lll.,rlir" i personalnih identiteta.
I're b.r kazati da pri tome zapr:avo ne mislimo na knjiZevnost -
l,,, r .r',lr,rtlno pripovedno-proznu - koja ratu pristupa iz doiivljajne i
i,1,., rl, rilic" perspektive tzv. obidnog ,,malog'| dov-gka kao ,,topq-vskqg
rrr, ',,r" i rrrnpred poznatog gubitnika u svim oruZanim sukobima koji
rr.r'.t.r;u iz, ovih ili onihrazloga, alipopravilubivajuprogla$enidogada-
lir n.r , rtl rrrrcionalnog interesa i patriotskog znaiaja. Osvedodeni poli-
I r, l r rr:rltrrijslii autsajder, taj famozqi Euqryman'! isti mah je, naime, u

nostima i aspektima. ,,Po svaku cenu treba izbeii govor o mu5kosti , r,,\'rt(' vr ('n rc postao i legitimni, priznati beletristidki junak koji je b91

uopite, sui generis" , upravo u tom duhu primeiuje Homi Baba, jecltrr ,,;l'rl;nijqg ()tpora preuzeo primat na difuznoj i razudenoj pozomici
od najagilnijih proudavalaca velikih ideolo$kih i kulturnih konstnrl< i rr,r lr'r'nt' l<n jiicvnosti s ratnom tematikom. Cini se da je takav ishod

cija modernoga doba, dodajuii da takav, apstrahovani govor je ,,tlis ,,, lrr,.rrrr lrrrslcciicaprogresivnedemokratizactjemodernogadobqkoja
'
kurs samo-stvaranja, reprodukovan kroz ge'er:rcije patrintc.rnij:rl notrr ii , | ,,,1r I r lrtrlit ii'l<c, clor"rela i neku wstu kultume instalacije egalitaristiikog

I3 (icorgc L. Moss, rrrrr. r/r,/o, str. 17. I I lf rrf r l\. lllrrrlrlrir,,,Arc Yorr rr Mlrr ora Mouse?",y: ConstructingMasculinity,nau
l,l St'tt.trJin Mrrsrbctovitt, Il.t!: l,ottsltlrntltt lt)lttliltuntt,t, /r,t{/r/, S,r.l,(,v() .).(X)ii, slr. I 10. , ./,rrr1, , rl r. \7.
 rr,rti'Lr kao ultim atlnogizrazahumanistidkih ideala prethodnih stoleta.
Zrr rrrzliku od klasika istorijskog romanaXlXveka, poput Skota, Igoa
ili 'l'olstoja, koji u ratnim i revolucionarnim okolnostima takoreii jed-
nrrko prate delovanje povesno markantnih lidnosti i sudbine proseinih
irrclividua,l6 s retkim intzecima (npr. neki delovi veliko g ci$usa Ljudi
dobrevolje Zila Romena), pisci modernog istorijsko-ratnog romana ili
pripovesti, kao 5to su Ernest Hemingvejr Erih Marija Remark, Andre
Malro, Mihail Solohov, Boris Pasternak ili DZozef Heler, svu svoju
paZnju usmeravaju prema manje-viSe prosednim, politidki neizrazitim
222 ili nepovladienim akterima, koje bi - ba$ onako kako to na zaw$etku
earobnogbregadini Tomas Man sa svojim Hansom I(astoqpom - bez
Tihomir Brajovia mnogo ustezanja i s pomalo ironijski nastrojenom ,,humanistidkom
(o I rparatlvnl i-uobraziljom" bilo moguie predstaviti kao ,,bezazlenu sirodad Livota"
I r rl l-otl
Sto pred iitaoce stupa sred sumome i u mnogo iemu apsurdrr" ,,rrr"C
,i ske svedanosti u dast smrti".17
Isto to vaLi i za srpsku knjiievnost, kao, uostalom, i za druge
moderne juZnoslovenske knjiZevnosti. I(ao i drugde, inaZapad-
nom Balkanu je, podev od prvih decenija XX veka, postalo uobi-
iajeno nadugo i na5iroko pripovedati o Zivotu i prildjudenijima
tzv. obidnih ljudi sred buke i besa ratnih dobo$a. Bilo da je red o
Crnjanskovim romanim a Dnevnik o earnojevi(u i Seobe, Cruenim
maglama Dragi3e Vasiia, IGilima Stanislava lGakova, Pokolenom
p olj u Br animira C osiia, Srp sk o j tr iI o gij i Stevana
Jako vlj evi(a, P r o -
lomu i Gluvom barutu Branka Copica, Pesmi OskaraDaviia, Danu
iestom Rastka Petroviia, celom nizu romana s ratnom tematikom
Mihaila Laliia (Uaika, Zlo proljetu, Svadba, Lelejska gora itd.), ili
pakTurdavi Me$e Selimoviia, u sredi5tu naratirmog interesovanja
gotovo uvek su, dalde, nevoljni akteri rata koji ne pripadaju druStve-
noj eliti i uskim krugovima politidke moii,lB ali, isto tako, ni krajnjoj
16 O problemima prikazivanja ,,svetskoistorijski"znadajnih i prosednih, ,,odrai.aya-
juiih" individua u ,,klasidnom" istorijskom romanu uverljivo i instruktir,no je pisao
Eerd Lukat u svojoj kapitalnoj studiji o istorijskom romanu, primeiujuii da ovaj na-
ratirn-ri paralelizam sluZi tome ,,da se pesnidki otkrlje uzrotna vezaizmedu iive sponta-
nosti masa i ponekad moguie maksimalne istorijske svesti vodeiih lidnosti" (Istoriski
romdn,prey. Frida Filipovig Beograd 1958, str. 34).
1,7 Vidi: Tomas Man, earobnibregll,prev.Milo3 Dordevii i Nikola polovina, No-
vi Sad I 980, str. 555.
Itt Uprkos stolctnoj distanci, n ovom hontckstu postrjc rlzurnljivijc i porcdcrjc
'f 'olstojcvinr lTtrtttnt inirLtn,l<o.jcnrLI jc, l<rto ito
srrro vct'virlcli, l<rtlirrrl plibcgrvurro
slrrt,rjrr Iiritii.lsliogr'.tzrnrrcv.rnj;tVrtntrttrttnttli(197-) 1979)l)olr;irt'(lrsiL,.r.Mir1p
,r,r lrloj margini, sumradnom podrudju odbaienih i prokazanih u
rl,r
rrrlrrrrSLr na veiinsko stanovi$te i gledanie na stvari. I(ao i u noveli-
',r rr l( rn zbirkama Hrvatski bog Mars Miroslava IGleie i Strah i hra-
l,r, '../ lr,clvarda I(ocbeka, odnosno u romanima Balada o trubi i oblaku
t r rl,r l(osma ia, Menuet za gitaru Vitomila Zupana, Kiklop Ranka
r
lt Lr r rr koviia, ili pak nekom drugom istaknutom modernom ostva-
r
r, r ; r r iz. juZnoslovenskog kruga,,,prosedni junaci" ovih narativnih
r
,',,t v.r rcnja bivaju, medutim, po logici demokratske reprezentatir,no-
',ir rr,ricgad,oba,p,Joizv-edeqiu,otelo]'ljenja,,personifi.kovanehuma-
rr,,,.t i" koja knjiievno uspe5no nose Siroko shvaieno ,,telo socijalne 223
,.r;,',lnice" i koja simbolitki odluduju o njenoj sudbini.
U svim navedenim sludajevima ti nosioci su muikarci, i to ,,Jaki r,,slabl
identiteti
rrrrrslirrrci koji - uprkos svojoj sociialno-politidkoj neizrazitosti ili Aulsalderska
pdrad qmn r
, .rk podredenosti, odnosno lidnoj konfuziji, pomerenosti i ldonulo- rrp!l(orn rainlaf! !
ratlo I lemat l(o[l
rtr zirpravo u krajnjoj llniji otelovluiu,odbrambeni telesni i moralni
r ri,rlizam zaiednlqq, odnosno njenih ostataka, u onoj meri koja je jo5
rrr, ,11uia u smrtonosnom ratnom kovitlacu i na nadin koji je joS zami
', I r t r protiwednim i paradoksalnim modernim wemenima. Takav i e
v
,lrri,r; dak i s karnevalski grotesknim romanom Miodraga Bulatoviia
I lrr oj namagarcu (VeZ),iednim od, tradicijski gledano, naineobidni-
plr romana o ratu u modemoj srpskoj knjiiermosti, koji u mnogo demu
rnve rtuje ove5tale konvencije tama, prlkazujuii poslovidno epsko
kolektimih i individualnih sudbina kao rableovski raspojasani
1',
,z,orje
,l,olrlel ratnika", jer, ,,pomografija, bestide, beSda5ie [...] najbolie pod-
r rr,,r icleje, politidke i nacionalne, verske i militaristidke ... Pornografija
',r( )zirva ideologiju i romantiku, Slem i pu$ku, svaku maPu, sve bojne
,',rsIrrve".le Najavljena kao sveop$ta, pornografska subverzija naratil'no
',,' .rvde ipak realizuje kao ,,separatna", uperena prevashodno prema
r'.torijski shvaienom Drugom, jer je glarmi akter romana, ,'naiiskreniji
r n,riltrdi junak II svetskog rata", vlasnik crnogorskog provincijskog
, r, ,lrrosnih pretenziia, ova paralela svoju razloinost, naime, mo2e da pronade u poe-
r ,' r tlcsl<riptirmoi dinienici da, poput Tolstoievog romana-reke o Napoleonovom po-
1,
I r, ,, Irr nl Rusiju, tog moZda najslavnijeg izdanka istorijskog rom ana XIX veka, i iosi-
, , \.r ('( tvorotomna romasijerska saga o Po6orekovom pohodu na Srbiiu u I svetskorn
r.rrrr slr.Lrhturllno i kompoziciono obuhvata ratno delovanie i iivotne sudbine, kako
, , r, r0 rr.r luoistoriiski znadainih (npr. krali Petar, N. Pa3ic, Z. Mi3ii, S. Stepanovii) tako
, , ,1, ,,odraiavajuiih" individua (npr. tlanovi porodica I(atii i Dadii).
r, rr ilr, p()vosr.ro
s l'r Nrv. Prcrnrr: Miodrag Bulatovii, Heroj na magarcu, Beograd 1981, str. (r5 66'
u irr.rrcrlrri rr,rvo,iitlrrti suprclnlovorrrizcllnju. lsti princippl'inrcr.rjcniciprilikorllobc
l, Lrr.rrrj.t tr,rvorl.r iz bclclristiihilr 0slv.rrcnir tlrLlgilt irutorrr tr ov0rtt lt'l<sltt.
 ' kupleraja Gruban Malic,
inaie kulturni i militarni
\. autsajder, I r I ror'.r ttrim naravima na prostoru bivse Jugoslavije i
A"".i,,rU","r"" : !', rl IIiII

f1;.1raziti-erolki,insllder", kurcem ,,rt',liitu ima tipski oblikovan liubar,'ni trougao ,,t'ena

ko j e mu,,
ga i e, tamo
sj " ;" i;;; ;,ffi;fi l"l;[...]j
; ff
=
i , r r r('
T.,"&'J: Ir ,l\ r r r r,li.rr crt" (Crni - Nataliia - Marko). Prikazani pre kao
il'::i*f f lJi "1iili,i:,ati "
n tu du.: i ;; ;;;,, iron *n oj iin j i=. r I i r ,r1,,11i1', rrli $armantne barabe" nego kao ,,neki
junaci",
ff;,ru;;ru;:f: -;$#;,-" il#ffi'JJ::Tfi 3,,: ;;i y.prrl ,lrtrgih komunistidkih agitatora i konspiranata u
kao
ka o i karakterisriinn
t"t ru"t"t-
karakteristtno'':::?'"tf-T'"tomljjvim r,igo
naqon .n,r j.rl,r,rvo loPovi i crnoberzijanci Sto ie se iz socijalnih aut-
;, ;"ffii,n::sj i:I]im
"grlJ";, j.r";ilil:"if, lTlilJili; p;1 i l,r'l,r t locnije preobratiti u politidke insaidere, a u nekim
' 1

iiF r irr i rrosioce vlasti, Crni i Marko poiavljuju se ovde u isti

224 ""#:j:,"^1^rl:3q,::!",:;,;; j*#fl*tr*T"'"i# . F r,, I l' r I li s I iika otelotvoreni a (pseudo ) istorilskog stereotipa
li:.-d
seksuJno$iu iiil,':t':;,''f;:tr
r.;;1;;i#,.r;;;.; vaienim".-.rar_rstiikom, destrukti
nalitjem njihove k
I

Jir,,*,,,. ',l,,,rrr stt':lrnistvu kod Srba.

Motivi$uii to izvorno erotskim 225
rBrajovr noistorijcko politidko-hegemoni-
furl=r,,,,,r, 1.,,;t' cc teknaknadno dobiti svoje
omirBrajovjr .- i
'i
hom noistorijske razriiitosri ^-
rcotix:+^-t::i stranosti.
Be;i#ffi;:lr?#fi:#j
"-t".r ::
pridu ,,na
S;l = ,., r 1, ,;,r', I )trian l(ovadevii u stvari vodi romanesknu ,,Jaki" i,,slabi"

*Hn:,g:*:i::,-.:*"1,i:, -.ii mackojedima,,, Maric, naime, u identiteti

', mah neu obi

na en i- ufi
daj
;.il# h'Jlii:ll r::,
o u fti ,..1,,,;,r" r P|i torne sve vreme pripoveda o ironijski invertova- A!tsajdersl(a
paradiqma u

rrilr,,l,,, 1" I irl<rnici za mo(,u kojoj su konvencionalna znadenja

srps<om loman! s
jeprotivu r"si-", irrebno ako su ti ri lfr| rr Tatnom tenlat (oill

T::'"-,iJ,T,:1i'1.,"_,11"
p e d era Ji " ( e irritl* r,,y' r n('tl.ltivnog, ,,nadzemnog" i ',podzemnog" pola zamenila
3 ), o dnosn: d;
:i
r
j
" "rpr;;;;
r;"'J"','#:? ,,l,r I o s.rtiriino o!.r$nje moralne i ideolo$ke vi44e islljp-
od svesa lto;e rui"il, ftr,I* ,".
ii^y1l:ii:^'l*:,1,r," gnjJo i bolesno, fadisti
hr" ", rrr, ,lrrlirtt, odnoil ni politidkoistorijsku s-feru znadenja, dok
{3f},:;ifiT"",?:T'i;#;:;#fi 'ffi"*.':l?;ff ::t -lr*.,,t,1,,,,,
,,rrrrriki" intonirana naracija o erotskoj voliiza (nad)moi
zawsetka
zaw*etka rom a n,,.
romana inaugurisaie,
j:::l:':':\:t":-patriotsko rr'iut"n;. Fr* :i. r,r I, rr t.t i izuzeta iz njegovog deistva.2l
Proditan iz te vizure,
", r."i
"" "-r"ffiil;Xl:Tll pFifir l,rrrl,'slirttl parodirane povesne intrige o ratnom stvaranju i
l;f lL'::,j:r,:"":,::l-:**l;#ffi jruanu ,i,u,,unguruuhur
nguru u hut .= r r r r, I r r gc
J ugoslavije,
roman Bila j ednom j edna zemlj a, moglo
Tt:I.' samosvesnogi univerzalirtrtki d"kl", f rr r I r

hi =e l,,,r,rli, ,krnosi i alternati'rmi, kulturoloSki rastumadiv zaplet, u

ii'rJ.il#::f'--"'1.;;;':t:i&;#ffii1,lT:?"lT"l
aliSvjetske,nikoganiyeimao.;[;;fi ff J"XTh:":?l *l' iirr 1,,,;t'1,,rr tlosetka s deceniiski dugim ,,podrumskim" Zivotom
""ilffi trlii,rr.rr PoPut onoga sto pronalazimo iu BulatoviievomHeroiu
ie o tors i::i ::P
l#;:5::,:: :-i.1 s""..r" ."1''n "'o'ui- rr,, ,,,,,,,,,,, rr sugeriSe dvostruku ,,ekonomiju" politidke i erotske
sve d o re*y111 yai
ko
;;F ;;
n ",,,.,,.
i ; ;,td T,,ff ;,:l:T'# re;.r, ' ,,,' l,,to tlva lica iste, ,,madistidki" ustrojene naracije o Pravu na
IJr;:TT::l,T:,s ::n:l:vrjania'J""ffi "I"*osti jru;:::fr.||
kodiranogznaka,ti""p,i**,i;;i;ilffi11:?il" kao dvostruko irrrr, l.,ro l)r.lvu tla istinu - politidku, patriotsku, istorijsku"'
i njemu komplementamog,,objekr" l'.r r ,rt lignratski primer ,,slabog", autsajderskog. junakq, udinig
lsto j, u rne b esn
i"r**r.ovane humanosti,,. ,,,,g r,rl. urril zrthvaljujuii individualnim karakteristikama i lidnom
o_groies
kn o;, f."_
dano rf."i, al,.f J i:1,"r u, ,r rrc zbog gubitka primata u ,,mu$kim" kulturnim imperl;
"""f
"boinoi" tradiciji vra.a;r",ig'"-"siog' airkrrsa ", ",.r0 " r,..
skoj kniilevnosti oripada o raru u sr,. t i. i r r.r r :'l )ostavlleioj i prihvaienoj utakmici za
mo{ pronalazimo,
, p_, ,Jrnr" irinLou,og
r r

Du$ana Kovaieviia, dramskog piscs .'irri ,,r', ,,'n.ru"li Borislava Pekiia I'Jspenje i sunovratlkara Gubelki-
na osnow scenariia za
si,o lrino*lr:)'r) )*tir(r gqs). pubtiliova'a i,ilr,r ( l,Xr7), trlpisanoj decenijama pre l(ovadeviievog romana, ali
poznati 6rm Emira l(usturicc,
Podzemlie / LJndergrountl .inagradivani
( lggS)," ir i .lr r Vrt'rrrc tr kojc ie nastala i prva verzija BulatoviievogHeroia na
r?;a*; s
' etnom ,,tezom,, . ,:l:.9" ,,O."g, ,";kt ,rtprovokarivnom
nn balkruskim
i akru.
i I I I r r.vr,t srr lcgli prvih rrcclcljl, jcscr.ri I 942. S malirn pauzama za odmor, uz pi6e,
storima nije zavrden",m pro.
l(ovaie#;;;;;;"""rkna verzija furioz'c , rlr ,rr l|zr,r'r tlo lirrjrr r;rtrr. Mrrrko jc, s vrcrncnit llit Vrelllc, napuitao kUiu u potra-
.: , lil,ilr,In" ( I lt)), r.cpr()titrlirrjrri'i ilbk)|r tt lttttil<rtrctt osvljadtr-ljtrbirvlliktl-i-lovcrt
20 A,yurln l{onauennh, [)u i.,', r 'trl. rr.rr.tlrtt ytovtttlttrtt littlr.lvtt,rgz.tplc(r tl koicrrr Marl<o, nirhttll trltjllol4i ttlrr
rtorrcr<u,lictrr,pn^ l9glJ, r.rJr. i::,r'.""'"'
icqttt 'tcu"t',r, rtnycr?rrrltrjc lln,r,,1ilvup (
)r,,ur ,,,1,,rl.rtrIrro1,,1,,,,llrrrrrsli,,1,,,,rrl.rrrrrrir'r,lri.r"(ilnog,,,olirtt,t"N.rl,rlijLris.tsvilttIlcttziltt,t
1 ,. r, rl tvr' l)l lv.ll(' t ;.tvttl tttrtt i tt svtt;t' t ttlit''
'tl
 tna{arcu.I Pekiieva pripovest sme$tena je u vreme Drugog ii r, ,'i rve trarsuprot mitskim, imen ::: 9:::: ,y:::!i:rir',2;:;#;t
skog rata, s tim Sto su njeni kulturoloiki predloici, naslovom pri
;rntitki mit o smelom letadu Ikaru i biblijska ,,Knjiga Propoved lr:t rl,r,' I . D'.l. r\e "":;;;;l;"h..)nprematome, moderno aut-_
kova", inade eksplicirana vei u epigrafu knjige, od samog prrrlrr"loL ttt,:-",15':l:s" ttuo "heterg;
intra-distinktivno, i o" io /
,,sn iiavani" do parodij sko-travestij skih i trivii alizujuiih dime lil,l' r "lvo poiavllu;e sek"o i "rrrsloiavanja" prividne
u vidu priie o jermenskom prvaku u umetniikom klizanju, o-i,,,,,',,'a.j, it
t*li" ptoblematizovanla
i :\Yt" koje nastaj e'
nom nerealnim umetnidkim pretenzijama, koji zbog svoje umiSlj f,.""';i'.'
,, r,,,, t,,,sti i komparctioiii'";"dnite autorovlm
;;;;"' obluull"n" 1 975' godine'
t
1'.'

ambicije i ta$tine postaje olidenje kolaboranta s nemadkim ;.'' ;;a studila'

cijskim vlastima.lPekiieva ironijska povest o,,LeteiemJerme reirrrr,r li.tzrno, ,,potu'i
li"w'lf "'a" t" gt'ul1"tko prosvietitelistvo
na iniciialnu 227
226 pri tome, nije u prvom redu pripovedanje o autsajderstvu Iri,rl,,vrlo",r\ a to znaii
*"' nt l":-" f a"11 naslania frag-
julrosti"tit"li iz. slavn ih "fi lozofskih
i umetnosti u surovo weme rata (,,Moja umetniika karijera, ako u r r, I \,r rn ouni3ten
r ..
"t'"" A!3rna o diialektici ovog ',lXH;,iiJi''
Tihomir Erajovi( uobraZenim preterivanjem smem da obeleZim stalno napredova **.rr,,r,r,, Maksa H"rkhl;;;iiloaot" pisanih
T:"d ll:::: i:l:"i:lll
l(o f paetivn i marljivo usawiavanje inade izopadenog poziva... ",22 r rrrl,,.,\ iiskj magistral"iJ;t*t* 1."'"jlll. eitana u tom :l?':T T't:
identteti godinu n"kott njega'
poruduje Gubelkijan na podetku svog kazivania), nego moralisti r.rl.t, a obiavlienihi"?;"fu
6!,,1q
ffide"n^jJ;i*'t"' o'ttt"e enosti i obeleZenosti
parabola moderne vrste, utemeljena na ,,junakovom" Irrrrl,'l.sttt, Majerovo g' ho mo sek'
g" doba' u vidu i'ensko
s humanistidkim nasledem i sopstvenim, kulturnoistorijski determi. i'r v tna i k"lt"t";;';;;;";
iedna vrsta
r i
rr r I rr
se razumeti kao
nisanim autsajderstvom u vreme holokausta. Umesto da ispolji-qoli.
-. rr,rl,r,,.q i ievreiskogzt#ffi;;'froZ"
darnost sa sopstvenom etniikom zajednicom, jednom od naji-1!q. .'.,, ,,,1,*"
"ia;fi.;"p'k#;tli io''"
Zene kat 9"t
1:*""11ffinl'1ilil:
ol'i]i'il
rl uua mri'nl.e spram
Zenijih u stra$noj kampanji nacistidkog ,,konadnog reienja"r23 i tako
zadobij e simbolidki status nosioca,,personifi kovane huma4ggq!,
1,,
,i,i'i;,,
1, 11'.,'
1," nori
t

na ielu pedat moii' ui"ol-t],"-l il;;;;;',

*"
pretvarajuii svoje autsajderstvo u civilizacijsko i knjiZevno hgrgj-
stvo, ovaj pometeni i sunovratu skloni,,letad" preobra2ava se u srl.s.
,,
1,,'
g,r,,',vt'titeljstva,
J,'', l,
" "; ", I I 5i;'":
obr n*ngieni;::ii*Y;"#:T:
,"ria" iniividuira",se
ne dopu3ta
jewsnog antijunaka, kadrog da tek s etiikog ,,naliija" , s druge sfqpe trttt(li.tr.lc kao gospodar
humanistidkog
"ogJedala" _e-p.ohe,
posvedodi o degradaciji rukovo.
d;iKCffilizacijskih nadela, reafirmiSuii ih na,,isko$en" nadi4, pr-o;
; ;:I:Iifiq,, $*:*i;:m'"XX"['JiJ;::?,ift
blematidno i neizvesno, nehotidno i nevoljno, posredno i neiz-ra.yqg-,
kako moida i dolikuje wemenu sveop3teg rascepa vrednosti.
l:,:l'l,li:L"J::?i;1?:,if:i1#:i:1:r*i'f,
nlsu vlaqarr' vru !rr-i
lrrrr,llecima
-, :,"",'Jffi
;- K2a
ffi ;
,,Kr3ianski monoteizam poznaje autsajdere samo na podruiju Utvotni element strah i slabost-"
i"
jedinstva v1ere", podseia Hans Majer u svojoj poznatoj studiji o Itrpravo- jeqv;;;;;;{"zdruienioblkirnsko'ieureiskag
paradigm-e
autsajderske
autsajderstvu u evropskoj tradiciji, dodajuii da, u Siroj povesnoj ",,',"1'"
,rtt'.tItlerstva""i'"""ii""Ui'i;"t"t"t1it^r'id s ratnom
romana
Sezdeset godina..srpskog
perspektivi, ,,spoznaja da su autsajderi moguii s one strane mita i ,r 1,.'rlt'tlnjih pedeset^iii e" autsajderske paradigme'
u
dogme ispunjava se kao proces sekularizacije. Siri se u renesansi i t, rrr,rIil<orn' o"t ta*i";t;i 'f"i"i"t1"1tf
losikom' posebno ie zaru-
pripada gradanskom mi$ljenju", 3to znadi da tek s Novim Vekom, ,,u ,t ,r r'( i s pr"ouladuluilirl"i"S-tt*tialnom d i sku r s a kao
{'
t r""rt."" ui]l il;;;;Ifi
' t' ort"it"" muiko
"
toj epohi nastali su 1...] umjetniiki likovi koji su jedini bili sposobni r r rI 1
r v r r t "'s

22 Borislav PekiC, Uspenje i sunourat lkara Gubelkijana, Beogracl l9ll4, str. I I . l98l' str' 12-13 passim'
prcv' \4adimir Biti' Zagreb
23 Ovakav polo2aj samo je osnaien saznanjern da je lk:rrova rrirjkrr prcdstirvlicrrir ' I I l.tns Mrrycr' Arrfsafilcri'
kao osoba,,poluZidovske krvi", kao i tinjcnicon.r tlrr, po ot'cvoj lirrji,,,rrplkos rlsuorrr Diialektika prosvjetitclistta'prev-
*: o.""'-o.'
prczinrenu [...] nail krv ocl:rvrro lrcic izrrrc{.rrrrr sa 1... ] krvljtr rlrtrgilr srcrlozerrrrrih srr ',' ,l:,1:';l; llorklrcir.cr''I'hc.cl.r 1989' str" 9'
Srrraicvo
jcv.r, poctcv otl Slove rt.t ijcvlcjsltih pokrile n j.rli.r Moron.r, rlo lirk()( rl(.t sl(ilr rrrt'i,rrr.rr'.r ' L,l, z'l'r ( l'riirtovir l'trltovslii'
iz Mosl<o1xrlj.r iM.ttctkrrrijr " (l,l). ' I'lrr. slr' I l()
 kulturnoistorijski preovladujuieg, to u ovom sludaju znadi unutrr
a
rrrrrrrtivnog sldopa i manira koji ne napu$ta pripovedanje o simbolidki
i rr tcgrativnoj civilizacijskoj pustolovini zajednica, obeleZenoj feno.
nrcnina moii i nasilja, vei joj samo pristupa iz unekoliko drugadijeg
prikazivaikog ugla i/ili doiivljajne perspektive. Naspram Pekiievog
! ,,, rrr'I()r'nralni,,produZetak" romanaNqDrini iuprija: ako se
.!,',.r,,V iiegradska hronika" okondava u predvederje Velikog rata,
.,,,,1., ( ,'rrslrr)dlca donosisliku samog podetka, traianja i ishoda tog
. ,i r "' lstirra, I svetski rat ne obuhvata ovde celokupno ispripove-
.l rrrr r vt ('nre romana, koje seZe i do druge polovine tridesetih godina

Ikara Gubelkijana, koji je bioJermenin i polu-Jewejin, no ipak muika. i,r ' r'.1.r, vcka, a i prikazan je s povesne distance, buduii da je delo
rac - iako autsajderski ,,zabludeo" u narcistidki artizam - u surovoul : tl'r.r\,() nlstajalo za vreme sledeieg, II zato je svetskog rata. Ali
svetu ,,mu$kih" ratnih,,igara" i njihovih posledica, junaci nekih od znt- !. ,, ' n l('n tog globalnog sukoba prikazaniz samog njegovog epicen-
,

dajnih srpskih romana nakon II svetskog rata u stvari su * junakinjc, i, r, ',.u.r jcva, grada u kojern je i simbolidno otpodeo, atentatom na
228 i to takve junakinje koje u isti mah, na ovaj ili onaj nadin, zastupaju i =,
r r r r; li o g prestolonasledinka Franca Ferdinanda. Naj zanimlji-yij g
r
;
229
ono drugo izrazito civilizacijsko autsajderstvo ovoga doba, dovedeno ' i,, r' r ( il ovakvog pristupa tiie.se, medutim,,,iskoiene" perspektive
I
r r

Tihomir Brajovia do kulminacije u (u)ni5titeljskoj ideji fa5istidkog antisemitizma, jer i, i r ,1r' yc rirt sagledan - oiima i shvatanjima jedng iene, opsednute ,,Jaki" i,,slabi
identiteti
(om!nratv aii;te7,ldovinisuman jina,negoprotruasa,negativnlprru"c-'igkno., =,,1,..tvt'rrirn snovima i i,ivotnim ambicijama, a ne politidkom i voj-. paf,rd .j fn !
"zaf
r

: i, rn I ,,{v;11ns$iu', i pri tom neumitno upletene u poslo'tme odjeke tog

alant tct [ '
takav''.2s Ova knjiZevna dinjenica * ,,stapanje" dva vida izrazitog aktt
5rps(onrr0n[L
r:ln.mlr f,rL ilrrI

ne i krajnjeg ratnog autsajderstva - simptomatidna jezarazumevanjt .

romana o kojima je red, kao i kreatirrne linije koju olidavaju.
,,DefiniSuii ienu [...] sva_ki pisac defini$e svoju op5[q e.tr.Lr,r i
predstar.u [oju l-a o samom iebi", zapaZa Simon de Bovoar, Zenl
koja je dobro poznavala mu5karce i njihoru knjiZemost.ze Postavljir-
1,,,1'.'l'rog dogadaja,
./, r r rr taj ovakvo g spis atelj sko g opredelj enj a p ostaj e odevidniji
,l ,, ,.r' zrn da je Ivo An-drii, odmah nakon svr5etka I svetskog rata,
,r , l,r.ku pod naslovom ,,Na5a knjiZevnost i rat", pisag o tome--da
r I yr, i ouimo koji p"r9 to nisu hteli da vide pokazao kako smo dwsto
r

, r ...' r r Srr zemljom svojorn, kgtio qmo nglTbeZng gdgovo-qn! prella

juii, u pojedinim ostr,'arenjima, u sredi5te svog naratir.nog intereso-
vanjazarat Zene, kojesu na neposredan ili posredan naiin dovedenc ,,rrrrn.r lioji su davno pomrli isto kao i prema onima koji se joi nisq

u vezu sa poloiajemJevreja, i opredeljujuii se tako za ,,manjinsku"
vizuru sagledavanja nLilitantno razornih politiikoistorijskih dogacll
nja modernog doba, inade po pravilu prikazivanih prema epsko-pir-
,,,,lrlr l{rrt je u svemu pomakao naglalak sa individualnog na opie-
,,i I r," I Ako je to potrebno i interpretativno zadovoljavajuie, spisa-
I
r, l;,,l.rr zrrrnisao Gospodice moguie je saZeti u pokuSai da se ovo, u

trijarhalnim i patrimonijumskim konvencijama, neki od najznadai- ,, ,r1.vi 111;lgistralno maskulinistidko gledanje na rat, uzorno u svojoj
nijih srpskih pisaca druge polovine XXveka tatrorim gestom naznadili r r,).r l i rrnaciii ratnidko-patriotske,,dwste vezanosti sa zemlj om", pri-

su, nema sumnje, bar iednim delom i ono Sto Simon de Bovoar inre '
nuje kao stvaraladku,,op$tu etiku": Pripovedno istaknuto ocrtavir-
juii dva komplementirna vida izrazitog autsajderstva u oblidju istilr
figura, ,,ilji je iivotni element strah i slabost", pa stoga na uzorln
nadin olidavaju paradoks evropske prosvetiteljske tradicije, iz iija,
deklaratir,no emancipatorske senke i dalje nezatomljivo proviruir.
tip idn o
"-,*L-bl ""o-1j+-"2a. h ad) m.o- c ti p is ci, dru gim re dim a, n a go v c
Stavaju obrise jedne alternativne vizije ratne ,,kulture" i na5e, zrrtt
nim delom takode ratnidke civilizacije.
I(ao prvi primer navodimo Andriievu Gospodicu ( tl+S).
izvesnom smislu, ovo pomllo skrrjnrrto ostv.u'crr.jc rnoie sc i'it,rli
I ,:, a",izpozicIje,,junaka", ili moida antijunaka, odnosno
s ,,nalidj
r,tr;rrrr.rlcinje, koja se na3la u samom eruptiurom sredi5tu globalnog
:,, l\, lii pripovedni detalii i okolnosti posredno idu u prilog ovakvoj mogu6nosti
l',,(/,rr()g r;rzurnevanja.UVlglaviGospodice,nakonkazivaniaookondanjuratai
r,,, , rl r rr 1r
rronr preseljeniu u Beograd, pomin)u se, primerice, i ,,dva pesnika Bosanca"
! ,r, .,r pril)ir(ii1li pokretu bosanske revolucionarne nacionalistidke omladine i detiri
.,,,',,,1, l,,rtlincsvetsl<ogrataproveliuaustrijsko.j internaciji".Jedanodr-riihimenovan
i,t,,{,}nr liroStikovii,itojemoguiaautorska(auto)refrencanaJankaStikoviia,epi-
'' 1., ,1, ;11111fi" iz mmana Nr; Drini iuprija,koji je u XLX glavi, povodom viiegradskih
t t
,',1,lrl.ril.rlrrlclr.rtiruoc'i slmogizbijanjarata,opisankao,,mr$avrnladiisaoitrimpro-
r,1,,,', l.,rjr .,iil.r rnrrogo i iriie dlanke [...] u revolucionarnim on-rladinskim listovima
\ r ( n l)ii(' i pcsrrtc .. - " (H t !,ptLrtu hynpuja, Eeorpir4 197 6, crp. 292).
l f

.1.,q /s/rr, st r. | 7 ]. t lrl.rv. 1,rtrn.r: /rr'ftt I IltiroltrtjLru^clettqotCa6paHl 4cllllHcArr,lpHha I(rr'H

.)() ,,\1t1,trttrrtt:lrr/tilr/l tltttt,ttttttqtlt\tuuttrttt,1i,,,r1,.r,11()li.l,rrp. ll{) , ' ' \.rNrr,r(( r,t, lit'otp,t1 I97(l,e r1l- l7j.
 sukoba, ne hajuii pri tome zapodrazumevanu
,,vezanost., i pr*+r. r ,1,, ,rlrssrdx, zahvaljujuii transpoziciji nadela Stednje i trplje-
vomost, pokuiavajuii, dakle, da negira op3te, i da gleda
samo it. , .,1, , rr.r sopstveno telo, zdravlje, odnosno Zivot (,,Sta ie joj srce
liine interese. Ova koncepcija ima, *"dtrii-, i svoj-skriveni iro |rrie,,t r,rr,r tr oiSak?").
,ialac", sadrian u paradoksu (anti)junakinjine individualne s I , r .r l. o sprovedenogr ,,nesentimentalnog vaspitania" sledi i
svesti, koja se ukazuje kao problematidna dim se razume
da Fsll,r, rrlrI svieukupnog -Gosp-odiiinog pona$anja. "Njoj nije tre-
nd jvr{g{,i.g*n-'llies!.re_+,e-ippt**9g,_tggpzep:-*_e_ir,}g*tlyr
"f fti|,, ,,,,',,1,., cla celu or,'u varo3 i sav Zivot oko sebe podne da smatra
a to znaii p.geudolojkog, fine h,,J,, li A^ s-e,
oseudolo{lrno tipg,b-gdu-di-.da- .^ saslelt-o
-^-r^:: ,- qp_-r_{r.aii
^.^ ^-- - t i dazaboravi na sve osim na svoiu Ludnju za plenom
on o gao dnol a i-if ava_\o ji p-i p gled 1gnori6
o
- f r rrf i r r r /, r ul/c nn
.,,, I . l].1 " (67), kazrie narator tim povodom, indikujuii vei
"i 9 I .,eo.U_itiiil-
IGo prip adnica ;;tabt ;g;;,,d*go g,t ofu, n";fiu i"dalq_vr
I i-r
"
l,

i uri:1, r,, r rnLetaforikom i terminologij om Rajkino pristaj anje uz

23C- naime, ngtn!l-oy4! 99!9{der u palrijalhilnom i
uz ro miliiil
11 r .r r r r

i*li.l'rr" l,rgilcu gledanja na stvari i odnose medu ljudima. -U-q"e-stg, 231

ratnom okruZenju u kojem se obrela, ona je _ kako bl
!eZ?*o"I; fa ., 1,,,l.,rlno p-1!$gpi o,vg$lAlpj Ulqzi Zene u latno.m p,kruZ,eljg,
Tihomir Erajovia Majer - egzistenc-ijalni aulsajdev, ono Sto se postaye vet iarn
i I ri-, , rro7 t l.r ma koqfglmislii.l.ri n1-din potraZi lidni spas u figuri egzi-
r ,,Jaki"
identiteti
i,,slabi'
(omparativni ,,rodom, podrijetlom, tjelesno-du3evnom samosvojno$tu,.,
denttteti icr slerr, il.rlrros auts{dqJa, p-ri,znatog i civilizacijski za5tiienog u tolp A!lsajderska
paraal qma L
tamo gde takvo obeleije (pol, rod, poreklo) odudara od
-oy, ilrl'rr rlr'lrr,rur poloiaju, Rajka Radakovi! lrudi 19 svim silama da lrps(om romdnLl !
ratnom tenralil(om
tetske ,,norme", na neki naiin ,,sami egzktenrcija postala prekort
i!=i,, r', r ov i rn- pfllkama muSke -.iivotne i poslovne konkurenciie,
r rr
njem granice".32 Stvarna osobenost ove knjiZevn" figrr."
otltuya y,,1,,'.r r(.i, ru isti mah da 4eminovne dinioce te konku-
me_dutirn, u njenom stremljenju ka tome da preneb.e"grre ''.r;r "amputil4"
,,priro.l iu*,, ,;,' ,, r,rtniry,o,!gfo9.s-tima (,,eim bi razgovor skrenuo na rat in a
zadatosti, najvernij e i naj s aZetij e izr ai,enom aZivotnoJ deizi,,Zt r l, r, ( osprodisx js podinjala da se mr3ti i vrpolji i da traZi zgodan
diti milion" i odgovarajuiem sloganu,,Ne biU na strani koya I,li i r i

gubi i,g,,,,,, ,l,r sc udalji"), u kojima, u danima posle Sarajevskog aten-

stradava". Andriieva vedita Gospodica preduzima, drugim
,"ii*t lata, ,rl,r rrrrto, odveiine sveta, samo powsno prede pogledomprve
f.ot<uiij da izmeni svoj drustveni lik i status, ali ona priiq4e pr ek.rilr, ,' novirna, a paZljivo dita iedino poslednju, na kojoj se nalaze
zima i kulturnu ulogu i profesionalnu,,masku..m"sf.rr.i,
iiidpd sp=tr r r lrr i{rrcijama, rasprodajama i zajmovima, o kretanjuwednosti
i pona5anjem. U narativnom oblikovanju, ovakva odl"k"
il.ii ii l,'i\ rr'(li i na novdanomtrii5tu" (lZ). K3o-Zafuq9-rr-I9rl13-p.o5-l9d-!,q3
sana ie, na moida odlucujui naiiry ,,pedagoikig.
gti.-{.gp",ggar ! 11|,rs,,,,(.1),u'irtnog'i,-qe]-e$iylogprihra-tanj,a,.pu$ko-g'razuaevanja',,,
Raj\1 r,sinlk,r podstiiuii
r vsvltvslr ,,misku.8"irii""
nyd ,rrruD\u
u:r r.r/v, LvrSLu.lu Iiiu^ori
t .. 3ov9
.. . .-. l:---::-- sam( Er!.r I I nl('nrLr odgovarajuieg delanil ne pgily.ljujq se emancipacija
1os.t
j"Ti
si od sada sebi i otac i majka... "), i
;;; 4,,,1' i, ,'v,' rrntijunakinje od kultqnih pr9{1pqd3 i strereotipa, nego
i sudbonosni zavetnjenog Livota,,, u potpunosti "r"drr;rilq
saobraZen trac r rrlr rr l. rrye rrc ,,imitatrv4e" figp4g u kgleklivnqi pergepciii na karika,-
onalnom, rigidno, u izvesnom smislu samoiivo shvaienom
iclt t,ri rlrr,, :;vcrlcnu ,,mu$kost"r odnosno ,,povratno" sagledir''u, i tim
stzdrLljive,samosavladavajuie muierrrosti i sveden na pragmatic*rtJ
, in, .,.r /( )r n() ldi3eiziranu Zenskost.
suieno uverenje ,,da su ludi dobri i savjesni prema orrirn"u koji t)v,r l{ajka"r kazuje narator na jednom mestu, u stvari sumira-
od
njih ne zavise i ni$ta ne trai.e, alidim veie$ i iodes u rarrisanse
folti 1i', r ,l,,zrvljrrj sarajevske dar$ije, ,,stisla se i usukala pa niti gleda ita
Laj, sve prestaje", jer,,svi su na5i osjeiaji i obziri samo
na$e slalrostl I i. r, ,l .rlr znrr 5ta je obraz,ineliti na devojku iz gazdinskekute nego
njih vreba ina njih cilja sve oko nas.., pazato,,ne uspijeva kocl ,,.i 1,,,/l,/.o1 (ifutina [podvukao T'B.].Otkako se Sarajevo zakopalo,
ljurll
onaj ko je dobar i izdaian, tr"go orr"jko je sposoba" stuorenjebilo poslouan iovekkoji radi
t t .1.',,,u
ljudi ne mogu ni5ta".33 u krajnjem ishodu,'ovakav uticaj stvori(e
,trt ,' trt ltruuti da je ikad Zensko
: ,,,1'r r't n r lrtrtijama od vrednosti fistakao T. B'], i to ovakav titiz i
Rajke svojevrsno olidenje starog literarnog tipa tvrclice, 'd
sacla prila ! r r r I r r 1.. N i kad se to nije videlo ni u jednoi uerl [istakao T. B.]. 1...]
r r r

godenog novim, rnodernirn uslovir'a i clk"'lnosti'ra i cl.vcrlc.rr,rg t' ' rr',,r, rrrct|u svetom, Gospodica jeimalaveiutwdenglas,nimalo
i, 1, r 1,rr :iv('nlr.l ncobidan glas najpre
nastranogi nakaznog iudoui-
\2 Attt*tjdt,ri, str. 14. :t,r ,lr tr lrt I isl.rli.r,r T. B.], pa zatim glas gospodice-zelenaia, stvorenja
f.1 l ltrrrAtr,lp;;11, I ilttollttrltt,lit,orlr,r1 l()(r1,, 1 11r..lr) 10yr,q5511;1 . , ,/rr',r' r lrrrllosr r, ko jc je izuzetLtk medu l,enskim svetomt neito kao
 moderna velticq [istao T. B.]." (88-89 passim) Te$ko je, znisttl
srpskoj knjiZewosti'onaii potpuniji skup autsajderskih tipovl
jeclnoj osobi, koja je isti mah doiivljena kao ,,poljski eifutin",
,,nastrano i nakazno doviite-dete", ,,stvorenje bez du6e i po
ali isto tako i kao ne$Sto se ,,nikad [...] nije videlo ni u jednoj
,,neito kao moderna itica" i kao ,,izuzetak medu Zenskim
Moglo bi se kazati, lz mnogo oklevanja, da, zahvaljujuii s
nesvakida$njem poranju, Rajka Radakovii u kolektivnoj i f ,,r'r, . l(irda, nakon Vidovdanskog atentata, koji ie oznaditi pode-
naciji izrasta u neku rtu krajnjeg ,,tudinca u postojeioj zajeclrrle
232 odnosno u ultimativr,, i pri tom sada vei vi5e intencionalnog,\'t (
mo)voljnog, nego egrtencijalnog, rodenjem determinisanog
Tihomir Brajovia
^sajdera. ,,Ko se samlvoji od dru3tva", veli pripovedad rorrr
(omparativni 'l saZimajuii mehanizt kolektivnog poimanja ove vrste socij
ident teti
r ,,postranjenosti", ,,drtvo ga isldjudi bez i.aljenja i bez mnogo u
i kanja, i jo$ se pobrinla mu zauvek onemoguii powatal<, svc dn
1,. ipredomisli'Gz).
U sludaju Andrjve neobidne Gospodice, medutim, mogud.
nost predomiSljanjavarno ne postoji. I pre velikog prelortrir, 1
posebno u njegovim:znim momentima, ovaj ,,izuzetak medu il,r.t!.
skim svetom" sys5nsaimer pravi iskorak iz zacrtane Zivotne role
na opSte zaprepa5ier odaje se ,,mu$koj" delatnosti sa finansijskhR
transakcij ama,potoi lihvarskom zaj modavst'nrr.3s Posledica o vo g,
a nl, r rvcne ili obelodanjene namere, ukazujuii se tako kao zapravo
prvo unutra$njeg a <la i spolja5njeg skoka nije, medutim, Zcljcrrl
beg od manjinskogr;zistencijalno autsajderskog statusa slabe I
nemoine Zene sred niki ustrojenog dru5tva, vei, obrnuto, zapada.
nje u novo autsajdelo. Uortadujuii se sa sarajevskimJewejirrorn
Rafom I(onfortijem tokudaju da u ratnom vremenu uveia porrt.
didni imetak, junakinAndriievog romana od dar5ije dobila najpo-
sle i pogrdni nadimaSajlok u suknji", bivajuii Zigosana kulturntr
raspoznatljiy61n,,sf:tom" koja na simboliino-paradigmatir'rrrr
34 ,,Monstnrmi su gre5rudi djelima i miSlienjima", veli Majer (Autsajdcri,
72), saLirrrajuci u imaginalo i verbalno kliSeiziranoj predstavi ovo razlikovanic irr
tencionalnih autsjadera, za e ,,monstruoznost" ili dudoviinost, kao i u sludaju tlo,)l
vijavanja Andriieve antijurrnje, uostalom, ne predstaviia fiziiko, ved pre psihic\ko
mentalno obeleZje.
35 ,,Rajkino pona3anje f"i" [...] parodija ienstvenosti. Onl nc mch, .rli e'irri rl,r
se novac koti", zaldjuduje lpovodorn Fclisiti l{oslin, dodajrrii tl;t ,,uprrrvo tirnc ltrr
jc lcna istiie se ono ito jeodvrirtni.ic u zclcrr.ritvLr, l<.ro i rr srrrnorrr lvrrlitt,njrr: jr,r
jczcfcrrrritvopirrazitrclhti'(,,1'lrroAlr4prrlrnl'otttollttryi',(rt't,rt'.ltt.tl.v)tiluu(llttt
Att,11,1111,,,6;'. J, n1.11qy1i.1p I l, r r
1'. .t l8 )
Ha' iil :;l)rrja njeno bioloSko Zenstvo s njenim iivotno odabranim 1
is vom", stereotipno svedenim na pogrdno-uniZavajuiu pt"d- )
i r r';sl
sla r r r z t' cna$kog posla kao ( auto )kompromitujuieg,zanata", dove- r''
I
rl* i,,, 1,,,, o granice koj a podrazumeva sasvim nehumano lihvarstvo,
I
!elr'lo u sloganu noYdane pozajmice ,,za funtu mesa" kao ,,sigurno-
5rilt ' li,ll rrnciiu.36
Ali, tu nije kraj pojavljivanju autsajderskih likova Rajke Rada-
f af I'r'vog svetskog rata, poku5a da se ,,otrese" vlastitog etnidkog
i*lrrrlrtcta koji je postao autsajderski nepoZeljan u uzavreloj -do-lini 233
llrl1,r, lic,37 orra saraievska Srpkinja najpre postaje moralni autsaidth
riirrt.rl sopstvene nacionalne zajednice,38 a zatim svojom ukupnom ,,raka'i,,slab|
identiteti
+rr',r,.t'tljuvo3iu i twdokorno5iu izaztva neku vrstu izop5tenja i iz Aut5aldersG
paradigma u
, r'1,', ctnidki meSovite gradske zajednice, bivaiuii dak oznadena i kao
stp5(om ronan! 5
ratnom tmat (onr
i,.,I,rrr ocl ratnihprofitera. Romaneskna sudbina Gospodice ukazuje
er., I .r l<tr, kao sudbina paradoksalnog autsaidera, koji beZeii od svog
r pi r s t c ncij alno g autsaj derstva samo umnoZava ni egova naknadno
r
fiv,'tlcna" lica.3e evrsto verujuii da ie svojevolinim istupanjem iz
iillritlajene ienske uloge u dru5tvu uzeti sudbinu u svoje ruke, Rajka
11 ll,r,l.rl<ovii, mimo odekivanja, ispu5ta konce sopstvenog ZMjenja i
po,,lrrjc osoba koja iinjenjem neprestano dezavui3e i upropa3iava
{,ruto)ironijska fgg-r4*ajJ-!-s--aid-"-rg-;fig"ura eso-.be ko*ja -rgu"ori$-e
1r, Zrrrrimljivo ie da Hans Maier upravo junaka SekspirovogMletatkogtrgoucauzi-
[.r,, kulturoloiku paradigmu ieweiskog autsaiderstva koja u sebi obuhvata vekovi-
,,
'.,
,, r,r l.rloier-re predstave i predrasude o pripadnicima Mojsijevog plemena, saiete u dis-
l.r,,lrtrrjuii,,fenotip za izialovljenu iidovsku emancipaciju", koii olidava ovai cinidni
, ,,v jt'k bez rodnog imena, mletadki Zidov" (Autsaideri, sft' 248-249).
r ,,Sta znadi uopite za niu to 3to se zove'opdta pitanja', 'politidki dogadaii'i'naci-
,'rr,rlrri interesi'?Neitotudeidalekodegaseuvekbriiljivoldonila.Sve jetozanjupo-
.t,,1,rkr srlrno utoliko ukoliko je moglo da neito donese i1i, u proti'"nom, da se zaobide
l,, z:ltctc. [...] Staimam jasaSrbimastudentima?pitala jeljutitotubledutamukoiase
str', ,,t,r, iila pred niom" (str. 103-104 passim).
1ri ,.'Srpska rijed' je donela jednu beleiku o tome kako neki potomci onih koii su
, , ,, r,,v.rli srpske ustanove u Saraier''u zanemarrrju tu lepu tradiciju i, ogrezli u duhu ma-
I ti ill,rliznr] i ruZne sebiinosti, zaboraviiaju svoju duinost prema narodu i narodnim
,l'rrstvirnl" (91).
1') l{ujnhrrcl l,mer iclc i korak dalje kad tvrdi da, ,,piiuii tai roman, od decembra
t') I l. tlo oktobrl 1944. gotlinc, u okupiranorn Beogradu [...] autor nije mogao a da
,,, lrrrtlc svcstlr) izvcslrc prrlrrlclc u oporturtistic'l<otn ponlianju svojejurlakinjc i tzv.
I r'r.;liniliilr'lilrrgov.r z.r vrcnrc okuplcijc" (Nrv. plc'ru' l{cirrlr.trd Latrcr, i)trcfl[-ri I i/rr-
i
L,,r,t l
l : l u t:osli t'r'rl \l r' /(',,r(', llcolilrtil l 9li7, st r. I (r5 ).
t t
"
 sopstveni pofnr, kgltutlt3,-nqqlonglni
identiteb da bip_os_tala
ir-rr' itrrrltturirlno-kompoziciono mesto kao drugi pol kontra-
ffi|
usl

::;:::::5::.:::1':;'l;r{'"""g"'iiiuffi
put protvrduje snagu i fatalnost koi"ktiurrit
k;jffi pr*rl l,r rl
viru kojeg je pripovedni interes nagla$eno usmeren ka
rli
i;;;)li;f_ i; {ri.r,i1,,; ( r rv.lrki njenog dnevnika, Veri Kroner. I sama polu-Nemica
;]:::T:::,5:-il"Ih.tatni,,nata4)a,i-o,u,,,-"varr.ierr
dincaumodernorrlindir,rduiisti.ru""rlr",;"rl;;"iLttl#.i,il ftr rrr.r;, r, Verir ipakbivl 9b9!9i9na dvostrulco autsajderskim, ieyrej-
j:l*:1,: t"rspektive nego, recimo, u kulturolo$ki konvencion aln llin {1,,r,',.'tr) i Zenskim (po bioloikom odredenju) poloZajem.
j
ll 1,, t1,,,r,,'.lrroj figuraciji TiSminog romana, ona je, medutim, vei od
'j3nli;"o-, ali recepcij-sk daleko'bofe ;;;;o'rrrom roman u 1rrtr,,;, 1,1r1r''11<a prikazana kao samosvesna osoba, kojaprozire kli3ejg
ostao indikato, dqqgai.i/e,
?,'#,:T.:::,::j:,11\'
niine" f
autorske vrzlje, koii daje moguino","J,,"
4,.,.s ;
i e*rn'.tr1,t', buduii d" "" obiSJlima, kilupima navika, no5njama,
234 ;;;;;:;;#; i,.,,,,',', r;.rrrra oseiala je neSto glupo, zaostalo, ali ujedno i opasno,
[i j;:lza njeno
barem !:,!bolje
:,!:,,, u.,,""d* g"-e,, a,ft
o d,, or
razumevanje i pon-o""";r';"* "ve
rom an_eJ ( 1l*r;r r.,tr.rjrrosti sa kojom oni ljude, hteli oni to ili ne, obeleiavaju i 235
Tihomir Brajovia menih razumevanja roda i tzv. ;"J"li::,; j " (65-66). Alikako samosvgs! s3m1 po seblne gqlgb{1-
6 : r r r r, v,r t r r

t(otrtparativni
,"t"" t ,rtt.rr", p." r,o"*u.
1

Hrl 1;,1111c i politiike prinud_e'naroiito ne u militafltno-represiv- ,,Jaki'i,,slabi'

dentitet
",r1 identiteti

Sliino ukr3tanje autsajderskih pozicija irirr r r I ot.r trrrnim latqim olglngslima, narativni amblemi Verinog
Ii A!tsalder!(a

postoji i 11_!Jattt
paradiqma u

,or:(1.( t lzo)aleksandra Tism", Irlrl l.rr;ivo autsajderskog poloiaja postaiu u neku ruku komple- srpskonr rotDru 5

.J_unu'loji prikazuje ceo ratnorn lelrLllil(o rr

,rusrun
mu5kih ri zenskrh
Zenskih sudbina,
sudbina. uql.aw^- nr podr.r8y.,
uglavnom ,r" rr lrrostori konrcentracionog logora i ,,kuie radosti" , provizor-
nrF n I ,r r rr r
^^r--,::_- Norrog
S..l,r i flrF r l,rrrrrrclnog bordela unutar logorske iice. U igri implicitnog
Vojvodine, u vreme D;rugog,svetskogrataiposle
hrni-i* -..JL:_-_, n;ega.M"edu tlrn )l{ osvetlj avanja dva sredi3nj a lika-sudbine u simptoma-
";,T;;i fi* ffi ;::TJ::,
bro nim r :r l,r
+ rrrrr(
dbinama
-"*iltrir" o *
j s u
ska lika, koji, svaki na svoj naiin, X I i?r,,, r', r s I o v Ij m rom anu IJp o tr eb a i o v eka, lq*D:g ttye-!-$,* i
e no
ot.lorry.,;u literarne moguC'orfl \' r r, r I' r () r c r zapravo. -ovaploiuiu dve.mo guino sti ienski indukova:
autsaj derske paradiqme. Ti$mina r

jednim delom
C orp'o ii.u, Ana Drentve' $ek1 n',;1 ,rrrts.r jclerstva u svetu muikih ratnih prilika: (malo)gradanski
-ogt""bi da bude -rd"l;;;; po ugledu na A^drl. u i polrrdenu,"oliienu u Aninim sholastidkim seansama pro-
ievu Gospodicu:,,Stalno. jeneito lrr l / r,r / r l
o,piuJJui",
..

ri".i.i*, lei,,r L t' rrcmatkog jezika u njenoj podstanarskoj sobici, i gradanski

da otplati, da odr"di,"J""air
i uvek je uspevala da u$tedi
nja - i novca i zadovoljstv a _
,";rr;;;;;;l: lr1,r,,lolr1111, istaknutu i izdvojenu, olidenu u Verinim posleratnim,
razjeiala,; ,oo u"Ii p'npovedai
poietku romana, kao da ,r" .r"Li negclc prl | 1, I I I r rr I z iv r.r o-erotskim seansama u nj enoj usamlj enidkoj sobici, kao
,ratio al.rlira na Anino du$cvrrrr
1

*,'Ir.vlsrroj, bezobzirno opsesivnoj evokaciji cinidno imenovane

Gospodicom ,
::;::1. sudbinom
saietom .liaraiw;t<9m ";*r_ u jednu reccrricu 1,,g,,r.,1<t' ,,|<uie radosti". U kontrastivnom osvetljavanju i same smrti
( Sta ee yoisrc
" e koj e ;; ;;;;l :i;:; ,l,, 1rr lrnrrkinja dobijaiu gotovo simbolidko znaienje: Ana umire na
i" 3to- !p4k najpostojanrje
:": prati fit"rrt, ryetu ";;',;;)
kao_oor.i+11 tnk I l.rl, r t i t rivijalan nadin, vapeii za joi malo svog jednoliinog iivota,
r
velikog nuyiu _ p";b"o,;"ravno,
tzv.
l.jlld"tkiokruienju
stranom dovodi " pripadnicu u .r \', r,r
11.r sc svojevoljno odride, ne pristajuii
na Zivotarenje po svaku
na sarnrub autsajderstv",
uz to u,podsticajnom okruzenju "ri."ri.r",._, ,, , n.l i.ivljenje kao obezdu3eno plutanje posle Auivica.
rrrr
slovenaike irr*rtrt i.,*l
se za nju u narativnoj predistoriji Srrrrrr Aninog Zivota je njen dnermik- pisano sredeno i dvosmi-
o iivotu "-rr",,"";,
u zagorskom uinug,,rl,i ,,1, o r I i urno svedodanstvo njene vedito nedozrele ienskosti, zatvo-
"pazila je posebno na ponasanje i naiin izrai.avanja,pa i
r r r r

svojine'. jer je valjalo potvrditi .l isti(.il,lr(, r,

' rr scntirrentalistitko-romantidko i po svoj prilici knji5ki inspi-
r r

se, izdvojenosti i moral.ir.r.r

scrrk.r'r,r r i ..ur(r silr)losagledavanje. Suma Verinog i,ivota, i pored odsustva
uprkos" (zl-z+).
Gospodiiina predratna, mirnodopskil, l,r.,.r n rlr t lrrgovil, i pored indukovanih a potom neprestano opetova-
. _ u os,.vi .bic.,u iiv'rrra r rs rt a, j este bolnar tragidna ali ipak dosegnuta samos p oznaja,
prida - umire u bolnidkom krevet. oi f_,ot"rti ,trti rrr l
1,, rr n j

lL)4O.g.tlirr.,, rr rr, l. .r vlstrr l<rltarziino destruktivne individuacije rodene iz surovog

iasu clok se jo$ uvck v.rja
'at 1'rrcr'l ,.'.iirrr 1',,.rri,,ri',.,. irrrrr, rr r ctrr rr ir r r, : (,tnoll isl<ustva i rrajveie patnje. U tom svetlu, njeno poslelogor-
r\

l0 N.lv.;rttrtt,r: \/ttrttttlttirt,lr,rrr.lrr, lit,prlr,rr\ ,l ,r pr1'p11i111njc trloz,i naloinice i ,,lake iene" rnoglo bi moZda da
l()17,,r'. _lli.
.r r,r/unr('i liao 1.rol<ttiaj dl sc [rczrtslovr.to,,potttt.tc do dna", kako
 bi se potprunim ,,mehanizovanjem" obesmislila i na izvestan nltln
'lrir n.r ;cvrejsk-a d-ev--ojh-q,-il 9gT:J" pod g.atiruiim iun!5!3vaju!im
potrh njena, u mu$ko-ratnidkom dru$trru na vulgarno-telesni i sck, ,l. t,, millgnln-g,g okruien j a do ngodlgi+e Selig"deeoltel-e-- /
r,, r 1 1 j g 1n

sualno-represivni nivo svedena, ,,vedita" ienstvenost. Na vrhuncl I'r /ilil('no bice" i_tako naizadizbriSe svoju druitveno surovo Zigo-
svoje protiweine samospoznaje, V_91a t(r_ gpgJ
72;V_da
jg-!1yo_tposh .*rrrr r.rzlititost i u ratnom okruienju neizbeLrut posvema5nju pri-
logora ,,nastavaklogora, isti logor u koji je odvedgna i 4a,qidg141W It rr r tltlst.
godinu i p-o aanEngg_llpgqpbb,ggla iako se r.at,zayriis; biv5i znpo.
vednici potonuliu kw, u svoju smrt, pruiaju za njom ruke ovtrno . \ rt ts t j d e r sk a. py. g!.q- q sp--o tFy-li"+ W, t-?ke, .p a. p r aJ,ilq-keg
"? 4!
do mesta njenog zarobljavanja" ( tSZ-tS:). Stoga ona shvatr rh a ! u r,' I r,i l< i antonim insaj derskoi,,a !g: ig f g(! h91
qj ;koj.par qdlWj j.- - "

je njeno jewejstvo overeno drugadijim pedatom od jevrejstva onih r r.rtrr. Ako ,jqkr+", herojqku paradigml'lnadelno odlikuje svoje-
46 koji su izbegli Licl,pa se ,,tudi malobrojnihJevreja powatnika [,.,]
ni u jewejsku opitinu ne odlazi vi$e" iako je ,,detiri godine bila rotr;
=li,
ri-rr ,rl(sioloski entuzijazam, verovanje u opstojavanje i potvrdiva-
ilI| I r,r ( I cionalnih r,nednosti i entiteta upravo u kriznim situacijama
i
237
Tihomir Brajovia nosila je na grudima i ledima L:utu zvezdtt" (t+S-t+l), i tako stit !r,l, li livnilr preloma, onda ,,slabu" , autsajdersku paradigmu odlikuju ,Jaki" i,,slabi'
identiteti
l(otrrparatlvfl
ldcflt tet
do konadnog i nepowatnog osamljivanja: ,,Ledeno je usamljena, svE
=iiililrl,r i l<riticizam, urodena
ili silom prilika stedena potreba za pre- A!tsalde6(a
paradiqma u
to okolo su tudiri, aveti" ( 139) , i zato,,okreie se samo sebi, ovog iaIIrIIv.rnicm i ponor,nim, ponekad i negativistidkim wednovanjem' 5tp5<o n ronra lu5
rilnoilenrat (orl
puta svesno, u dubokom saznanju da je sama sebi jedina ostala, rh ,r,t'vi Andriieve Gospodice i duvarke dnermika TiSmine Gospo-
je jedinstveno bije drukdije od svih ostalih, ste3njeno neprijate "lrri
If . lli, ,, n,r izo5tren nadin pokazuju - kako to u kniiZevnosti katkad ume
stvom" (tSA). ,l.r l,rv,r - da pritom.-e,!idka imperativnogt nije povlatieno woi.stvo
i,' Gotovo zakonomerno, do ove, takoreii kompulzivne, inclivl.
' duacije mogla je
lrllrlrrc od ove dve stidne: Vera Kroner jeste usamljena Zrtva per-
da stigne samo osoba prinudena da se spusti sve * r l,,v.rnih shvatanja zalednice koja deklaratirrno zastupa potwdene
.do zgoljne ljudskrsti, kadra da, zahvaljujuii potpunoi re-presiji nld r i i ,ln()sti, a stvarno ih nipodaStava, ali Ralka Radakovii je najveiim

\oiim biolo$kimi dru5tvenim biiem, zahvalju;uii, dakJe, potpunof ,1, l,,rrr irtva vlastitih zabluda i perwertovanih shvatanja koja, iako
neza5tiienosti, sagleda uobidalene polne, etnidke, socijalne prc.rir.. rr,r', I,r l,r' iz. t elje zasvoj ewsnim integrisanj em u postoj eii sistem
wed-
gative i svojstva kao velove privida. Muiki junaqi IJpotrebe lovaka, rr,,, I r, r 1r5f ajs nj egova gotovo karikaturalna ne gacij a.
1

uprkos ratnoj represiji koju i sami tqpe, do ovakve krajnje spozurrjg
ne mogu da stignu: Nemanja i Sredoje Lazul<ti,Armanji, Gerlrrnl
I(roner, Sep Lenart, Milinko Boiii i ostali akteri, dg( ! u pqtpU$)rn
strada,nj.q ga izw-91!3g p3d-in 99 43t!i,en-i sy,ojqgr.mug[qjfu, svojorrq
( )poniranje kolgktlvu, kontrastirrno osvetljavanje njegovog, iza
,lrrr,rl,rr stereoiipi i m1pe 7,qklonignog duha predstavlia, otuda, pravi
+nu,..r() .rutsajdeiskog delovanja i uknjiZermost! ivaq njg. U Upotrebi
,',, r,r'l, r rrclni branilac tradicionalnih, humanistidki shvaienih wedno-
r

stedenom ,,muikom" potre privilegij

potrebom, navikom i privilegijom da veruju .,rr ul)ravo individua-autsajder (Vera), u Gospodicije to i te kako
r.t odrzir.oit i;";;-"J;;ii kol"kii""o uspostarrll!"ift I "'
:,l.r,,rrr l<trlektiv (etniika zajednica, dariija). Ali, bez
obzita na to da
nih mehanizama mo ii, vlasti, nadre deno sti, kulturn o g i p "gg1-r-,1
olitiC-l-lgt{ lr ',,' l.rvljr kao nosilac prihvatljivih ali potisnutih ,,starih", humani-
poretka - sy!-o4!1_r,dejs!a-v-ak ie Se qt1p1q-tlom, m+rrjintko-m, mino ',rr, l. ilr vrednosti (Vera), ili kao nosilac neprihvatliivih ,,novih", mer-
ritetnom poloZaju ipogfe{u na stvari moraju u jednorn trenutku l. r t l o-profiterskih wednosti (Rajka), izdvoj eni i izop3teni poj edi-
r r r rr

ukazati k19 pykg rypg-+e. ,,Sve same senke, i glasovi. Ima li ideg tvr rr,r, l,ovl;1$isno je sredi$te romaneskne slike koja nam poznati svet
stog na ovoj zemlji, ima li iieg 5to stoji neizmenljivo, na $ta nrojici ,,, r 1,., I r o nt otkriva u nj egovoj raspoluienosti. A to sto i e alternatirmo
r

pomisliti a da istcwemeno ne zakljuti$: i to je pro$lo? [...] Prosto

rom se koprcaju ielje, namere, ljudi uzvikuju r-r njcga svoj ljub.rvni
zov i jauke bola, asve to konaino postajc nragla, l<oja sc vr.ric rrcpo II ,( )tl vce inc srpsl<ih pisaca Tiima se razlikuie time sto ie manie ognjevit i drama-
r,, rrr,lrsr'nP,rtos.rilrrtniikogistoriiskogbesa",primeiuiePredragPalavestra,dodaiu-
vezano, l<ao dron,ci, pokiclanc niti..." ( lttT) ()vc lci-i sulrur jc rr svcl
, , 'l.r .. 1'rirrrrr nc Privlai-c vclil<c, sveopite tragediie podgrevane patosom, vei njihovi
onal<lv kal<lv iclr dl vidc irllrclotl.rrrc l<rrltrrrrt izrrjt'tllricrr, srrsvirrr ,,, orljeci ilo tlopirtl do tcskobc samotuika" (Jeapejcrcu uuc4u y cpucroi rrcu-
',1,rrr,rlrrr
lrrilii'rrc jrrrrrrt'irrrrr.ll'evrrilr lrrrgt'tlijrr, v (tltolrLlti frrrt'Lrr izqovrtrrt jctlrr,t t r rIrtt,t ttttttIit'or p,t,1 I()9lt, c'lp. 1.1.5).
7

yidenje rata u,srpskom rornanu testo

uoblideno iz udvostru ri.r. \ r kqju qs g-c-?-iU
mereno ovakvom p oretku, dak i
r
-zebnj a
rr r r i
iensko-jewejske personalne perspektiv" 1

I vizure upuiuje na I :r i r i ll il c n o vona j e-kao-,,aktivni s-trah-",. a zensko b d9ni9 a--a--sli-

vrsnu mimikriju autorskog prolemiikog
poriva, t oyl, ,rJ tr j r:,, v r' r lo iima juie mu$kimr, militarn-im p o re d enj.em-; .,, on a j e
zaista kulturolo$ku rr"dr" d"rort
veiin"skogr,,mu5ki.. ""grr.i
1

uspostav ,, I I :,t,r jrrh pored tog odra ka o vojnik koji je nekim iudom ostao
:'^8^:ff:l:.'ii"g Fd"aa nia svet, do"odi., sumnju tek
nje f ',,'lr
r'l. ,ilozije bombe ito je pala na rov u kome se borila njegova
rii1""'., o"slo,vn.o iti figurativn o zdrui:eniuiLi
3:::'::::l t,,t trtrlrt .:loji pored zajedniike mogtle 1...] onih koji su bili njegovi
i e n s t u o i j e u r ej stv o u srpskom .:o-"rro
ill"_1", r".li';il;; ff,liri, lr !,,' r,r i .\ kojima j e delio cigarete l...f a on se p ita kako to, kojim
r

;: : :: :T y:lil'
ali,t; e m o d e rnog d rusrva, svi kr
n jer njegovo je mesto
:j H:T
za mo ( kao
o g na_v
F,i,,nr 1, trt tiostal iz stroja pri poslednjoj proziuki,
4B 5: ::. ::ill,l:l
iliJeweja
na p okretaiko nad eloi na ny

:n
otuda je "e"l:
u p o,ste di cu. ri,
eni ;lr;"rt,i.ii;?.
- "" ",r." i p otoi. aj Z e n e
i fu tt .tt,'1rr I istakao T. B.]" (Z+). t<ao u nekom zakrivljenom nara-
Firr,,,,' ,,;,1,'tlrrlu, i kad govore o svojoj i istorijskoj sudbiniJevreia, 239
rihomir arajovit
-Lzdu,ris-* od p"k" k"il";;i#;.:i';; Ii,,,, .r l. t,' r'l(c govore redima i mislima mu5karaca (,,'8, i^mislim'
(omparat vf :
::qi:::
l:i:""^l: e, ne
drugadij
gjiT ena. autorsko g-;11"; o koj e s e o sranj a Zidovi upropastili sve. Moj mut, j e gov orio da su oni
t:r= F ; r' r r.r,', l.r su ,,jaki i,,slabr"
identlteti
vi$e samo tradictl sko, heiolsh
;;;";""";ffi ;j |rrr i ,i r,r/ | istakao T. B.l. I za sve drugo.' - l2B), zatvarajuii krug
identiteti
Autsajder5ka
paradl!lma r
izraz",opsio,ii r.or"r.ti,,,,",,j;!l h L*,;'.y' l(' u ()vom sludaju nemoguie izaii. stp5(on tonan! !
::?""':j:.::.ll1l":
vei :t-boliikog
- pod uplivom saznanja o ciiilizacijskim kontradikct;;;; Talnomlemal (otl

je donelo doba posle svetskih l\ I, r.. li rrIi n izac 1j1" jezka oponirana j e, p a\ svoj elrsna,,feminiza-
ratova i'hoioku,rrt" uzima u ,' ''ue grr tnoralnih znadenja. Situaciono i ideoloiki podredeni
i moguinost uspostavljanya jerdngg - o !lf a 1,;
nolrog ,ur.r_evanja, ,, ,rrrtnl ienski likovi ovde postaju etidki superiorni zahvalju-
meri upuienog na singurarno-iin $r rur,,l'rr j.r,
diiidualn"a _rroluntaristiika
i rre s ta il,'r ,,, ,,1,,; tclesnoj izdrZljivosti i psiholo5koj snazi koja je udinjena
::":lyll""." 'uto "" -""1" #;"#;
ali
i l:-h"',"lskinn'
de{ilo1o znadajnim rr !f i i r., 1,,r r (' r t l on1 pomoiu j ednostawih a upedatlj Mhr gotovo melo-
r r

akierinna i tipovirna.
rlr a ', l, r rr li'rtivnih rekvizita, kakav je, na primer, motiv Zrtvovanja
r , r I r r
Tako Marija,Zanaipolja,, junakinje psalmq '

romana Danila ICSa, svojim pozicijama

44 \1962), prvog i4 rir ll
tlt'tcti'r. Samoproklamovanoj muikoj mo6i suprotstavljena
u momentima ,t t"rry"ny. ui rrrr,rz,rl.r,ine Zenska snaga, cerebralnosti je - u jednom shvatanju
muike militaristidke agresijetgrur"iir.rro ie.
iJurrry,, epohalno_istori jsh f ,,i, l<ritiiki evocira poznatu opoziciju kultura : priroda -
,.r1,r.rvtr
udes zene u tumadenju p isca ie*ianika
i Grobnice za Borisa Davido, Frr1,r,,l"t,rvljcu instinkt, a razmetljivom ratno-militantnom liderst\'Lr
viia, naroiito prijemiivog za sudbine
odbaienih i prokazanih. Sl<rl. Hl,, r, ) j c trp eljivo kainj enidko autsaj derstvo. P-ozitivnom kon,
I r r r r r r (
vanje u orman, mrtvadki kovieg
i krevet pretvoren u grob, Stcl su- fs!,,irr,rlrr,rcijom,,mglkpgflsh,yat4qj-4 ft ieqg sv-oj-u slabogtpretvlraju
varijacije u osnovi istog letalno!
stanja uioyem najveii dgo pr1{C n -il,rl',n trlrzrranjena je, pri tome, narodita, moderna dilalektika aut-
provode Kidove nepoznate heroir",
,_glyfgl i".'primereno kobi oniJr :ttfil, t:llrr loo onog fenomenakoji u epohi krizevelikih civilizacijskih
i!o, poput TiSmine Vere Kroner., b";pr;;;;o iskusrvo
konc-Io,,,.,,.,
proii vl j avaj u p rep u Sten e,,muskti.
sti i nemilosfl. MuSkarci, poput
.,ru qpi r"n g ;il;; # #il,i l : I ,,rrr.nl,rriiudi Marijin razgovor sa Zanom, narator romana primeiuje da ,,ona
Jatobu I d. Nid"., nisu ovde srr.tr
naratimo-situaciono ... 1 , rr, ,lrrclrrijc poielazapetljavalitrtutelkumulkumrei,umisle(.idaietoglupiiablon
oni su u toj pozicljii intelektualrro,
buduii,da svaki od njih i"dl".g-""U , t rt, l,,t silnom fnom iglom \enske pasivnosti potela da bode u prazno fistakao
u I(Jovr_.o_".r.Jigr",rtog, konstrul<tiv I tl
' "1,1,
it:
.rr' ,lol< sc nije- upetl.jala u dvrste niti mreZe pa morala da pozove u pomoi
nog, odnosno destruktivnog,,idteologa..,
o' Jgo koli pred ; r,,; ; ; ;,, ,,.; lrr'r', lrrvo.fuliobr,pronda[...] togMaksa[...]kojiveimesecimaPostojizaniu
i za druge formuli.e, obja$n]ava, I
brJni ;";iog" za i protiv ljuclshe !r', i,i,,',r,,r \l,ttstt,irkrtrnd.ijatogmulkogboga-akcijelistakaoT.B.l"(Psalam44,Za-
solidarnosti i humanosti. vladawin -..1, Il, ,,r,r.rrl 19,8.3, str. 27). Besprekorna i diskretno (pre)naglaiena stilizacija, ko-
a,,m u$kog" n lc.crrr p ril.rr-rvcrr rr
je oblikovana, na taj naiin, tr
kao svcprisLlt'or, *r., ," , s tli.skrctlr.rrr ,. r. rrl r, .,vo,slvcn,r li.iiovorr narativnom maniru, ovde ie od odluduju6e vaZnosti;
iro'ijom' reklo bi se - otkriv. ia k i rr:rr.rtivrrtrj , ';1,,,r, rl,rr liqur'.rtivrro potcncirrr kulturoloiki usvojene i kliieizirano predstavljene
' rcr.rrrir.l.giji r<.j,r , . i'l , rrrr,.k.1,, i ie rrsliol3 tlcl(ov)anjl, i tako il-r u stvari podwgava korozivnom i uvek
ilttclrrjc,,liru iglr lcrr.sr<c
rrrrsivrr'sri" lrrrs.pr..r ,,rrrrrili.g rr.grr irr<t.i ! ,, rrrr'.llrror)r rlcjs(vrt irortijc.
 narativa najednom
dc

:ll*::;f, ,ilil:;:,'iiJ'fl l;1l:lfi,H,T#lo:t::*o+g N r t r t 1' t o l,

.ov'ory. -neglfiygq+
delp"qnj q mitske matlige g.ppgg

fif :?"i:il?ffi*:,:tiiffdlTl"f :,Hl::Tm Ft

n h r'' I r I (,

i;1rrr,'rrr, virfleli smo to

I
i
s k,.o-insajderske paradigme., u romanu s autsayderskom_-
jiTillg"tajcen vei, kao oslobadaiuci deluje pozitivan
humanistiiki r,,#*,J?ll mosuinost u
l y. y.,1 I im"idlr"-". b1.glp&o,i s$zi spqi; sho [uitrj;l#-1"-
;i:i:r;i{x#r*i**ffimmr
Ir r, | ;
I, ; _

f ic
fr_1t-",11 t<aa^ m t i,r.;d;fi
ko-jevre jlkW
d r' r' rr r,

nr rl' n,l ilttvnog sveta emigrantskog secanja

r r s
i "d;;;
na domovinu, na

24O nYfi-fhi*:ii:;:[irf iHili::::HHffi

' "*t[l;l: "'" "uko po*"-""o
."",1,$
,l
se ona rrt r ,,,rrl.rir.rfost,uMamcu (tlOO) DavidaAlbaharija,
iako niie
'."".11;y;tri,1i"1.i3 filr,r,rrr,r rr,r to, bira jewejski identitet za sebe i svoju d".rr, on"
paradigmom u Clrli 1rl r11u",, l,ogokratskom miiljenju, koje _ u lucidnoj
-:_ -
. '",:,*;]XlJ:'jiitrffJiJ"il*1,0".:to-
rihomrB^rovii
m"ll"nlg
'-::;1,.i;*ffiru na apsorutizaciji
tradicj:r-'muskog"
pogl.i" na sve
i l f inrrli.r Stejnera, primerice _ dolazi do spoznaje
!r'n
interpre_
da stvarni 241
"l'()ricanja predstavlja nebeska predodredenost Izraela za
j::,,i,I,$id;,,'f;?,f:ljifi::i.",,*i r' I r r r, t t'r.r lnu sudbinu", tj.
r r
protivno razrozima trezvenog i kri-
r i
,,Jaki i,,slabi"
lF, rrr,r, ito u dijalektici samoproklamovanog identiteti
izabrani$tvJMoj_ Autsajdcrska
?rrg r.tl,r p'onalazi skrivene uzroke njegove paradigrna u
lionkretnoistorijske srpskonr rcrnanlr \
iigosanostirtruduii da,,mesi;anska metafora prerasta
I a r,r r r os t i i ratnom tcntttl<onr

, I rr 1',IrIrliu o'ih koji odlaze u obeiani nacionalni dom".a7^sasvim

Epr'rrro otl Andriieve Gospodice, koja bezeii od svog etnitkog
fl* r I I I r, I,r zir Pirda u nevolynol,rtsay ierstvo, albahariyerra';q*, ;;
ptt.rrr,rlr.Srpkinia kasnijeJewejka, u svakom sludaju tudinac, dvo_ a
**r! r rr rr lrrr.rc",aE svojevoljno se, u jeku Drugog ,rr"irkog rata, opre_
**i*nrii**#*lf*j $11*;,. ,,r lir.rjnjuL inkriminisanost jewejskog Jut-sajderstvi , puruiot_

'l'.r'.rzloienjem,,udinila (sam) sve st mogu da stvorim drugu

lahrlrrr ,
ah*lrr | .. I tl.r biln nasla neko twsto tlo tamo gd"" ,rr" kririro
iri:; ]e
ptrt v,r r .r l, r rr uskome$ane gasove.. (SS_S+ p"rri*), a upravo j evrej_
ilr',r, njoj donosi tu traZenu sigurnost, bud,rei i" o.ro
,,tlrr ne trebaprestatipamtiti,.,, jer,,iiaborav jewstakrivice,.
'',rs.1111;[salno,
Frfur,r\,,r
!l', 11',', r tl;r rnoie da navede nazlo,, (ttZ).
/,r r'.rz.lil<u od vladajuie ,,mu5kog.., logocentriikog poimanja,
t1,' p !L' sh ematima i zakonitostima mi$lyenya,
rr q, 1 i

srcceg r./rogog jr -gltlgrq Beimu-_

,vl lq' r'rrz.r-rre dijalektiku povesnog pa-e"";" t"o
dovodi i a",
o*ouiiif. r"k;".;;;; $to najposle rr
-Jiost ko]a
,amoosroba;;;r;?::l:"1:;T:;',,^!;i;;^1,1;c",,ffi ffi
il; tr
trir
i r,r l,r od sarnog razuma,jer podiva na obuhvatno- r.rlikorr".riu
r r

r' r' r zlrr, liategorija koje racio u svojoj ekviribristici

ume d" pJr-
lr lr rr r r ,rsrv.r'i i relativizrie gotovo do neraspoznatljivosti i nesiaja-
ryHorkheimer,Theodor '
ljn1e, str. 17S. W. Adomq Dijalektika ; i I
r.1 r r' I'iir'ine vere Kroner', i Aibaharijeva junakinja
prosvlctiteljstwr,
trtru iz tht ' 1 1
u jednom
O_ Bovotr, nav.
:: Dijalcktika
1,.:l tteto, srr.
r4.
I46 .y"., ;" ,rr,,pnxujctitclis,tud, stt. ZS. = r'lr; rr'r llr,,r r:rzirclovanja cro kojeg danas sr,r:da dorazi. ukolikoprosvjetitelj-
l.r1<h.rirrre r. '
Irr()r1(l).rirrer.i
,,..rru,.,nr, i:r: Prtx-vjctilclisrv' sc 'rr.g
i Atl.rrr.,
A.l,,rirrr,, ,,;;:,*; "''1" Itrrsvictilt'lisrvrr
,,,,,,,0;'l:lll::: st, vr,rt;r rr ,,ril., 'r " r'tr ;r11l1v'lrlrcllcl<siju otinr nazadnimmomentima,zapedatitiesvojrivl".titur.ri-
s,rr',, ri,,, kr(.r,,,,,, r,i.r,,,i1.i.;,,,
,, r1r11111g1,,i,,,
"'|,,,,, 11 i::l'i:;:";'l';,:;;1,;: ,,",,* t ,','t I I tit,tl(kltkil
r,,,,,,,,1.111,',u;:l:i ;i,ll;
;.i;;;.,;i,:i.:; ll"i.',;,^i,,.1,.l.'ll
,,,,0ii",,i,,,'.,',1,]
li:: ltrosrjctitcljstva, str.9).
l:li";]ili,ilil]ll,]1,
tlu( i,,t l t \ r,lr ,, f o r.r'nr rrnrr tt6y,,, flucuo 6p. 2ll, :,rrv,r 1992, c,rp-ZZl.
ko;t, jt. z.rplt,lt.tro,
l!, llril,rrrl, l;(.ot,l)r,1, 199(r, c,r1r. $5.
 clrrrrnrltiinom momentu, koji predstavlja ponavljanje i dowsen;e
nog liinog iskustva, dorasta do neoiekivane metafiziike sp
upri.rvo zahvaljujuii potpunoj ogoljenosti u svom voljnom, I
onalnom autsajderstvu. ,,Kada seJugoslavija po drugi put ra
veli stoga sin-narator i majdin ,,sekretar", uvodeii u pridu naj
istoriju, ,,moja majka je mogla da umre sreina, slobodna od s
prianjanja listakao T. B.]. Nigde nije bilo nidega: bila je san koji
Ziveo u tudem snu. Nikada nije niSta imala, nikada nije ni5ta
jala, uvek su joj oduzimali, uvek je davala i gubila " (+O). fako
242 romansijerskoj vizlji Davida Albaharija ova savremena Majka H
brost najposle postaje ono Sto Di.ordt stejner naziva Luftmensch
..galdginiA _ljgdskim biiima" koj a,,ne misle u okvirima'korgn3.
Tihomir Brajovif
(omparativni
ident teti
kao da uvek lebde iznad tla".ao
I tako smo se, gotovo neopazice, obreli u samom sredi3tu
neskno oblikovane agZtstencijalne dijalektike autsaj derstva. Bivaj
'sveweme od drugih obeleZen, obezliien ,,etiketom" koja niveli
onalnu p o sebnost (t ena,Jevrej in), ratni auti.,4jg[
nj egor,'u p ers
upravo u dasu najdubljeg odajania dobija priliku za bezmalo kj
gorovski sko( za onaj gguprySnji otrt \oji ga vodi u ryjdu-b.lj9_s,rzl
nje, a ovo, paradoksalno, moie da bude u isto vreme i
5 tavanj e i s am op o twdivag j
-e-
p s amop revl a davanj u ko j e s e- p-r!b_ lj
sveljudskom, u brutalnom i surovom svetu romana ipak samo njemU
dostupnom iskushrr. U prikazanim naratirmim svetovima savreme.
nog srpskog romana o ratu ovo su, razumljivo, tek retki, epifanijskJ
momenti koji ne odlaiu izvr5enje autorove vo!e ili neumitnog pri.
povednog, odnosno politidkoistorijskog usuda, a on je praktiino
bezizazelkatragidan, buduii da se romaneskna svest osim vlastitilr
poriva oslanja i na civilizacijsko-istorijsko znanje i pamienje.
I(ao narativni katalizator, rat, naime, upravo svojim podra.
zumevanim rasapom vrednosti i dru$tvenih poredaka, odnosno
pragmatidnim ultimatumom kolektilrro-nacionalnih interesa indi.
vidualnim samorazumevanjima, omoguiuje kontrastivno umet-
nidko uzno$enje i prikazivanje ovih momenata. Nagove3tavajuii,
putem doiivljajne perspektive ienskih i/ili jevrejskih autsajdera,
poneito od svoje ,,opite etike" (S. de Bovoar), a uprkos lidnim spi-
sateljskim osobenostima, mu$ki autori o kojima je ovde bilo reti
zapravo uvek iznov-a pribegavqu jedno; lsio; narativnojfguri koya til
se mogla oznaditi sintagmom rekulter ativne mimikrij e,obnavljajuicg
l9
ili ,,prilagodavanja", kqie proizlaziiz svesti o tome da jq,
tst',r!, , . rnl.r
H e;,,,1rr I o;.r sc, na fonu,pqstmodernistidkih
shvatania o krajuvelikih
aai-:, rt r r , rvilizacijskih proiekata, vei dosta dugo
nazivq iposthu-
n!r,r, rr, /.,,rrr, neSto od lumpnistidkg-.g n4gleda mqgu(e spasiF lSk
5i ,,.,, ,,' k,rji podrazumevS ljqggll krltiku i preispitivanje'.\od-9n-
ir .;,,,1',' ;,.rtrijarhalne tradicije kao magistralne linije kolektivno-
Fi, i"r,rln(){ samorazumevanja, ni ratli roman nije izostavljen iz
prlL, , '1' r.rztrmevanja; naprotiv, kao jedan od ,,stubova" kolektivnog
|t*ir;, r'rr, r11 panienj4 a jednim delom i nacionalnog identiteta, on i
fe !.r l, , , l', rtlleZe pomenutom kretanju.
243
l'.r r,rko ne predstavlja tzv. glavnu struiu i nije uvek u svim seg-
arFr I tr r r,r ycdnako uspeo, srpski roman o ratu s autsajderskom para-
,,Jaki" i,,slabr"
identiteti
rlip'r,,nr rr sredi$tu pripovednog zaniman)a odAndriieve Gospodice A!t!ajdeE
parad qma !
,f ,, 1 1,. I rr lij e v og Mamca,sasvim izvesno otvara moguinoq! Ia
I r r
ung; !
5rprl(oit torrLlrr!
r:ln.rn lenrJl (aff
f ,,lil , ' ,lrrrqadije, estetiiAi i kulturoloski dragQcen-o literarlo
videqie
rl',rri,\,rrc i sveta,u si!.ga-cjjamqp-q-!p1419 !,krajnje krize' Ako roman
tr,r,lr, r;sliorn, herojskom paradigmom znadi po pravilu afirmaciju
=
*lrrsl,r ilr) Borislav Pekii zove ,,marcijalnom psihologijom" i njoj
=agl,r',rrrr glorifikaciju naciglalngg ali, neretko, i suspenziju kritidkog
J,,1,,,, ,,,r,ll roman s autsaiderskom paradigmom otvara polje autoe-
il.l u rl),lciie nacionalnog i istowemene afi.rmaciie ne samo kulturo-
i,o[, r lir itiikog duha, nego i otvaranje moguinosti da se romanesknoi
:li, i r,rtrr obezbedi stira-norra univerzalnostvat'e.niai znadenja koja
ir, , ,' l,rt i samo ratna i ne samo i isldjudivo n3$a, ovdainja, premda ie,
l|,il .r \1r r( ), r-rvek biti obeleZena prwensfveno naiim povesnim iskustvom
i i.Jrl.()rn. Red je, dalde, o produkcijski,,manjinskoj" mogudnostipri-
jednog istorijski manjinskog pogleda na tzv' velike teme
L,r; r r',rn jrr
t rr.rr,rlivc, koja, medutim, u ,,mozaidkom", ,,subnaracijski" orijenti-
, srtgledavanju savremene srpske literature moZe da zau;zme
,, , r r
' '
: rl',r/('r() mesto u procesu permanentnog (pre)oblikovanja a ne tek
kao knjiZeme
1,,,t!rtlivrtnia i evociranja liinih i kolektir'nih identiteta
i l.rrllrrnrc ,,tvorevine" posebnog, povladienog reda.
( icstovi i postupci identifikaciie, koje na razliditg 1aiin9 prrye
1,,
,;,',lirrci, grupe i zajedniCe, oblkquA ono $to se naziva nacignlnj
,, l r t t l r l kii iZivno sti u danaSnj e,,,postistorijsko" i,,postideolosko"
r r
1 ,,.ilr(. t.cLltivizacijc i snr.unjc r-r closkora monolitne kulturne i pove-
,,, l.one cptc, vi$c rrcgtl il<lrtl pre, ttaime, govore u prilog torne
,i.' irlt.tlt)() slltll()svcsrru l<rriiicvlrtlst "tntlogill-t svCljin'r saclria-
rr.rt
lrrrr.r i0so[ritrrtrrrrr PIr'lrtzi ili Pol<rrzrric tcinjtr tlrr prctlc
lillgvistii-l<c,
1,,,lrlli.lit'i l<rrllulnt'gr';rrritc svog rtrrt'o.l.t itlrt protlrt' rt tltlltovttc
 prostore drugihga-rgd q" , zato jto ,,ne moZemo staviti znak jedn:r
sti izrnedu gradanske i knjiZer,ne nacionalnosti jednog naroda,
u sastav iedne knjiZevnosti mogu ulaziti pisci, pa dak i ditave
Zevne tradicije drugih naroda, kao Sto se pisci i delovi sopstve
naroda mogu ostvariti u drugim literaturama.,.r0 Modern-a i sa
mena srpska knjiZevnost nije izuzetak, vei zapravo jedna od
(zapadno) b alkanskih i juZnoslovenskih knjiZerrrrorii
koj e, up
svim politidkoistorijskim iskudenjima i kontroverzama, ili m I IH I IiNI KOMPULZI\,NO-REPETITI\D{E
FI
ypravo zbog njih, svojim kapacitetom personalne, tematske, I } I t i\ I I, I N 7-ATI\'NO -DEPLASIRANE MEMORIJE
244 blemske integrativnosti na primer"., ,rudin svedote o svoje
1

l, 1\'t{ TIMENOM JUZNOSLOVENSKOM NARATIW

zakonomernosti ovog dogadanja i njegovoj vitalnosti , d,^iii "
Tlhomir Brajovia i kulturno samorazumevanj e.
(omparativn
dentitet
,,Mi smo jo$ uvek bolesnici i daleko smo od toga da
vljamo teze i razmatranja o svojoj bolest 1,, zabeleLio trro
,st 1""
pre skoro stotinu godina, sumirajuii duhorno stanje nacije i s
knjiie\,l1osti potkraj I svetskog rata, a u isti mah post avljajati je s,r-"alne grupaglie i dru$tva u celini imaju neku vrstu zajed-
I ,, ,l,r
kulturolo$ku dijagnozu koja bi u izvesnom smislu *oglu du'
tri, 1,,,g l).unienia koje je jedan od najznadajnijih formativnih din!;
valjana i za doba posle raspadaJugoslavije i novih balkan"skih
ra l * r L, L k I ivn o g identitet a xrei dosta dugo predstavlj a,,op5te mesto"
I

Isto vaii i za njegovo zapai.anje,proisteklo iz takvog stanja stvari,

e r,rilr, \vc broinijih i popularnijih pristupa koji se kulturnim feno-
,,naia dana$nja knjiie'nost nosi nezavidan oblik nedegu pr"lurrog,,, ur',rrn.l bave s Sirokim uvidom, a to znadi multidisciplinarno, kat-
Osim nezavidnosti i neizvesnosti, iivljenje i pisanje L iranzicij L+,1 r. ,.li.olo sinkretidki obuhvatno.,Ali dok komemorativni gestovi,
wemenima - ne tako retkim na naJim prostorima _ podrazumc
ritl,rlrro obredne radnje, spomenidka i kultura tzv. mesta seianja
medutim, isto tako i otvorenost $to sobom nosi mno$tvo mogucr
irr.r;rr po pravilu traieno i ustaljeno, neretko i kli$eizirano dejstvo
sti koje obeiavaju i obogaiuju. lJ ovom ogledu tumadeni ro]rrnn
u l, r rnlirruiranom oblikovanju zajednidkog seianja, s knjiZevno5iu i
ratu, obeleZen tzv. autsajderkom paradigmom, nema sumnje,
prci ,iirr.lrroidu je neito drugadiji sludaj. Pevati i pripovedati, redju i(li)
stavlja iednu od njih.
*li1.,,rrr, o lidnostima, dogadajima, pojavamawednim pamienja cele

1r,r1r1l,11ijc tek jednim delom znadi diniti to

na predvidljive nadine
[,,1r ,,rr,r jl<raiim putem" stvaraju i utvrduju oseianje solidarnosti i
,,i rl.lnnc pripadnosti. I(ao i inade u polju estetske kreacije, i ovde,
,r rn rr', rrajsnaZniji, a desto i najtrajniji uticaj na kolektivnu memoriju
,,.,t \',r I uiu ona dela koja uz ponavljanje i povladivanie odekivanjima

l,r ',r/ r,()(lc i efekat neodekivanog drugadijeg

katkad i subverzi'rnog,
ir i rr'!r('nLl $to ie potom doii desto prevedenog u novouspostavljeni
.r rtrr:, lrotlcbnog i vitalistidki vaZnog za sAm identitet zajednice o
1,,1,'1 ;t't'ct.
tj prrrlcloks, svojstven delovanju umetnosti i lepe kniiZelrro-
)v.r

50 ,fonaH !,epcruh, flytu cputrc nr,rDtt(,anolaut r r, rsobcn naiin uodljiv j e u zaj ednicama malih razhka i velikih
r r, r t
lttl(1 I I u rt utt'ilt, I
l)rh t t t llt,, t u t)rt l{, l;l
olpa,1 1996, crp. 49. ,, ,,'tl;rvosti, l<rtkvc stt, primerice, savrelnene juinoslovenske, oclno-
5I ,,1 llurrr rol,rnl<ctlroe,r.lr r1t1r. i:,tlt1ri(,slt t7.t. ,,,, ,'l.s jugosltlvctrsl<c I<trlttrrc. Ncl<atia$nji i skclrairrji afil'ritcti, tlclno-
I)it1.",
Sl /s/rr, slr. l7l. irttlivitltrrrlllc il<olcl<tivrrc tl'iltllllc,
'r,.urir)l()zit('ti, srrl<olri irltlovi,
l" r I r r, v.lril u ko3marno ponavliaiuiu stvarnost
r p 1 r'l
ponovnog
brutalno rastakanje starih i ni$ta manje okrutno stvarlrtf e ''.,',,'..' ," i, u predmet vi5estruke
drirrvno-politidkih konstelacija - sve su to okolnosti koie str +,,,,, -"dij" o -"dij prl"tutla
,1,,, i,,, odnosno r"'nedijaciie'koia' zahvaliujudi
an-rbijent podesan za pojavu atipidnih beletristidkih fenomettit ",,dcrivacije",tt"'"ttto i popularnostl tift::13:.1:-1:
" llisustvu,*, *
n,,nr
r\ il,
I I {\ ^--
trkore6i aporetidan nadin ukr3taju neprevladivo sedanje nn ",, " stvaralu< li i stabilizujuci
t, rr ,l.r trivrsti kulturno pamienie'
sa svojewsnim zaboravom sada3njosti, u smislu suspenzi)e, t O AvaLitemo se d," kii"i? d't
1,. r, r.r t .t t ive i rlit"
r r
p'oSio' tI"'2
sublimacije traumatskih iskustava i njima odgovarajuiih neku ruku i interkul-
konstelacij a. Stoga neka od naj intrigantniiih umetnidkih f::l]:,',,'' ..i,' *iiltlt"'p""o""1":'p..1"
lil'
toi," t"uli"ill tli
regiona, koja se titu paradoksa]nih vidova knjiZevno, a delonr i hrt " .,,,,,,, v rn,,slimmJ'
r l i
i
i
"-ni:,l;r"T:H :::l#
illireno liudsku sposobnost
dodarane kolektivne memorije, tematizuju uPravo ovo kobno ;'.;',, ;,' :' ;l'';' ;;'F' ;;Jnicakao "ief
1:

daiu smisao iskustvu"'1 A 247

246 kanje u mestu", ne kao tek neinventirrno i stereotipno opetovitttfl irr ., r'.r r; r url ^rntotn'ilh in''t'ut'oiokoji
r
(re)konstruisan smisao ovde je'
videnog i doiivljenog nego kao nasu5no potrebno, iako u ll,r-t , ,, I, r1e lnu 1" ,t.'2"" ""'uti"tlo nema)
d uufenomen svoje wste' "( Ova prida
,,jaki" i,,slabi
identiteti
smislu pomereno i deplasirano raskrivanje problematiinih i nii.r \ r',, l.,,lcl<tivni d(i
Tahomir Brajovia
koja stoji pri samom zaw-
(oniparativni mesta kolektivne memorlje,bezkojega teiko moZe da budc ili , f , \ \)), lapidarna autorska opaska simptom i izraz tog
(orrpulzivno
rcpetitivnei

lrt! r l' )v.ri'cviievog romana preditavlja iasan

(o rlPenzatlvfL)
ldPntiletl (
i o kolekti'moibuduinosti u pravom znaienju redi.
r dcpla5lrJne
Zapadnog Balkana' mcrnoriju !
il:;,;,:,,, lr t'trnia aoii,,ti"1" 1t" "lllottom nezavr5enosti i povrat- 5avlemollom

t ) (!l)()rtllnos ti ,,ve'(uid""og" i'kostva

j!2foslovefsl(orl

okondanog globalnog rata

Dnuct srArNo \aRAeA" rl - r r 1,', I t rt g istorij sko-politidkilavno
r t
svETSKr RAT ,,KAo BOLEST KOJA sE
rr r r r rl..llrvnorn ',ruhu"
J*u'"*"n'kih lokalno-regionalnih ratova
odsustva nacionalnih' driavnih'
na ,i\ rrl rr,ri-ill svedoti ilinlenica
;,Davne, 1975. godine napisao sam 'Proleie u januaru', crnu,
I rrltrrr rr tlr, generacilskih
p'"p'"k" i granica u javljan|-u :vog simbo-
guiu'dramu o ljudima koji Live, rade, radaju se i umiru u i p"rimerenih "slika"' Tako se'
pri-
Ir, rr,, , rrlittl.rrnog isk"s-t* ";"-u
,prevareni da Drugi svetski rat nije prestao [... ] Samo dvatl proze neSto mladeg
rr i J ( (',' I' r og zmaj
ev""iop t,$iie"-pt'povedne
godina kasnije, od te neverovatne pride ostala je tuZna, taloa I r

moZe ditati i kao provizo-

pogubna istina da je red o skoro dokumentarnoj drami. Drugi r'r,r;,'vsliog pisca Antoni i^Z^iii"tt")-t:"
opsade Saraieva' zavr5lva
rat na balkanskim prostorima nije zaw5ery a podrum iz I97 5' r ar, ,.lr ,rl<titlni" ,o-"t f"izorima iz doba
' ima karakteristidno "odudu-
postao je jedino utodi3te za mnoge stanovnike bivie, Velike I, 1,,' t.'lotn o,r"o*zuti"t ""'od"" 3to
r

U nekoi wstiflei-bekretrospek-
slavije".t Aludirajuii na surovu realnost novih balkanskih rirto lr' " l)()(lrrirslorr,,u"oi""o fi""""i""
f
seianje na
r )v.r cf-cktno ,,oe"t'"
piipo""st "'"kottstruiSe"' naime'
devedestih godina pro5log veka, ovim redima dramski pisac I)ulittr ' il. povratka u
,1, z rvll.ri srnrti Josipa nro'u
tt"o momenat simbolidnog
Kovadevi6 propratio je u zaw$noibele5ci svojprvi roman, Bilu icd'
r

balkanskim prostorima
I rr r rl',r koii u izvesnom smislu
svctski rat "na
nom jedna zemlia, obja5anjavajuti njegov nastanak kao poslcdieu
,,rt' /.rvricr\",3to ie ovde poentirano prizivant"i T\*:Tf::t?:
,,prerade" ved postoje6eg sopstvenog dramskog ostvarenja, ali i lihn' kao da ce
kao da ce sutra biti rat a radimo
skog ,,predloika" u vidu internacionalno nagradivanog filma Errtire 1,.,, ,,1..' ,,spremaimo '" mi smo
' ,,, biti mir", s dodatkom ironijskoq komentara "i nadin
Kusturice Llnderground ( tfS), za koii je autor Prole(a u ianuuru $ '*,.i,,t'. diiela pJrole"'* koji na taj
meduvremenu zaiedno sa reiiserom sadinio i scenario. .. r()!',r rlrzali, barem;;;;;;"ga
Tako je Kovadeviieva parabolidna priia o zatoienosti cclih Mediality of Cultural Memory"'
t A Com'
' i\ sl r irl lilll,,'Litcrature, Iihn and the
zajednica u iluziju o nezavr$enosti Drugog svetskog ratir ito sc and Ansgar Niinning in colabo-
1,,11v1p11 !1r ('rtltrrrol Mcmorytt'ittt' "i'itt"':tl1:l
l',',,,,,, *,tU Rt'rlirr NewYork20l0'p'393'
i.t. l) Yorrngl,
"',1,,1]i'i,li'l','r,";': oiui't'u"iuitv: Exre1e1ce,"fl;::Ti *.,|':,
':;;';;;'"' ,r,,,,,, i,,n th p""'i' ed bv Mieke
I !,ynaH Konl.renHh, liu,tt jtqtrou icqttd .t$tt,tt, licor'pit,1 l99ii, clP. .1.1.5. I osl,rll ' Bar' Jonrthan
nrrvotli iz rorrtltrtlt tlltti su l)rcnl.l ovoru iztl.trrjrr ;l.t st'rt.r nit'g.r otlttosc tlzrt.tlit'p,tgirt.tt t
, l
]:'^i'l:,;l;;t,.,,tt'ri,',,',,,',',))',i
:
l'otrtlou l999' P 36'
,, ru,',.ttt,l l,t'o Spilzcr', I lrttrtlvcr
je rr z.rgr'.rtli porcrl t itrt.r. N.t isti rr.tt'irr olrclr.i,rr',rrri srr i rr.tvorli iz lrt'letr islit'l<ilr ostv.rrc 'l llcogr'rtl 199'S' slr' I S0'
Ailltrttiit' /,,rlic.l, Iriq :"rr'lrl'('irll'r'
rrjr tllugilt,trl()r.r u rtvrtttt t.ltltt.
 postaie tipski izraz one mentalne dispozicije ito je aktuelni I)ostavljajuii u sredi6te narativnog interesovanja
tr,r,=+* l,r, r;.rnr,r.
zcrnlje prepoznala kao psiholoSki ,,okidad" za fatalistiiki a Er* rr r l,r rlontrtdku generaciju poratnih srpskih i hrvatskih egzi-
r

u p ro$lost ideolo$kog stereotipa,,narodnooslobodiladke 1 lugoslavije u I(anadi i prikazujuii ih kao simbolidne

i, I'r \ ',r'
doiivljaj njene rdave, ali nlizbeZne infinitivnosti. ,, . 1,, i l, rvrtic, zToiince"bez-.rloitl"" koie u mudnim seianjima i
Vei iz ovako saietog pogleda na generacijski i prostorno, l c =r i r r r r,' l., r i t rrlacij ima sustiiu predadka nepodinstva iz globalnog
r r
1

sno kulturno ipak razlidite primere umetnidkog videnja je
istog fenomena jasno je danije red o njegovom pukom narati,
,,odrazu" ili tek ovlaino trinsponovanomizraztt, nego o kritiC
tretmanu koji tematski ,,pofuatava" uodenu poja.r,,r-r, u isti mah je
248 Zuii implicitno ili pak eksplicitno podrivadkom dejst.v.u odab
a ir r l l. t l,rr]ttikpri tome na izvestan nadin u sam fokus razumeva-
ffi ==llr, ,,1 ,r ol,st'siiu obuhvatnijim i dalekoseZniiim verovanl"T " to
$ ,,,,,,1 1,,, y.',lrrorn ude u istoriiu [...] nikada iz nje ne izlazt" (ll3),
*t r-t,,r t.r t, s[ t'.tltovit balast [...] istorija nikad ne moZe da otupi, pa
r

Ll i ,t ,, r rtrrpi, ona i dalje moZe i te kako da sede" ( t26). Otuda se, u 249
artistidkih sredstava i postupaka. Red je, dalde, o narodito prikazi f*rl.,,li, riiitavaniu, istoriia ovde pojavliuiekao,,povampireni"
riiitavanju,rr,rrrr
Iihomir Brajovii udu kompulziune memorij eLao opsesir,no,,projektovanog,, pre rt t,tslova romana, kao belosvetski,,masovni ubica" koji se
i,, t,' r, ,,Jaki' i ,,slabi'
$ill, r
identiteti
vanja i,powatnog" p reLivllwanja/ doZivljavanja zlokobno neza Lli = i, ,1,',,,', rr jcgovog kraja na drugi, ne birajuii previ5e svoje Zrtve i
(onrpdrativnl
dent teti -, komp!lzivno

, ratne pro$losti na podlozi kosmarne i moZda ba5 stoga jedino nir dejstvo i na daleke krajeve, u izvesnom smislu
i ,, ,,1,' 1,ogr-rbno repetitivnel
lire' 1(ompcfzat vno-
\naiin shvatljive sadaSnjosti Ovaj vid (samo)prinu dnog, repetiti {*,ir,11, n,' lirro prostore izvan istorije u ewopski dinamidnom
i eks- deplasira re
ntemo{llc !
pamienja pokazuje da 5avtemcfoill
9no,q ilm 19 moiemo ili ne uspgv1ryo leir;ir rrotrr srrrislu redi. i!:no5lovens(onr
nepggredno ne noi'emo, medutim, ao f.ra;a Ja,1l l.J,r'.1,1.1111 ovog romana, pripovedno fiksiranog za prekookean-
luoi;mo, "i
damg, a toznadi da nim se lno po-prallilu.vraiakao ila rr r,,'l.r rrrr l<oiima nema dovoljno istoriie" a ipak su nepowatno
,,nesahranjivl" ploglost svoje vrste koja potiskuje, katkad i sirsv -l,r,r'u.r rr.iome kao simbolidnom ,,boleiiu" modernog doba,
istiskuje realnost i preientrost. Tq je oq-o, S!q.-se. u t*or{lkfrlt 13lr,,rl;rrlrt'i ,,irnportovanju" iz Evrope i sa Balkana, stoji Mamac,
m e m,orij
! drugadij e im enuii i ka o kq lttr ap r.g Vg nt n o- p_.e.i anj e kpj :lll,,rlr,rr r1t'v vcrovatno najpoznatiji roman s kraja proSlog stoleia,
tivizuj e sadaSnj e mesto p 9is,e-ianjem na drugo ". s Ei,.t!!t(.il li.,ro narativno dodarano egzilantsko Zivljenie paralelno u
$vetgkj p^@;r1.ilk, roman loji na neki nadin epiloiki sumira =a,l,rirr;r
rsti i pro5losti, Novom i Starom svetu, koje je pri tome osen-
malnu egzilantsku trilogiju Davrdg AQg.!r. yya (I<ratka knjiga, I 9911 ;.rr,, ,l|zilrrz.ionistidkim saznanjem da ,,onai ko iivi sa istorijom, ne
SneLni iovek, I995; Mamac,L996), nudi moida i najsugestirmiju irrrtr if ri ,,,r irvotorl, mrtvac je dakikad je Liv"s, jerje,,istorija, ukraj-
ginativnu uteg, kpjc se dr ilit t|l r:,lrotlu, uvekista prida o spremnosti na saradnju i kompromise
"f-o.-tTgly-ltpg,.v-4-4-o-yrc-(arr,ia.llld-a,v-s
vljava bglest ko-ia se stah9.1r1ia'1, jer,neke ,1., l,r ,,, srri.r.rvala glava na ramenima ili obezbedio poiitidki uticaj"
,,k1o
n_j"p"i*,1;i; ;il; i:iil;;;;;+.*.i;;l#.,ii;
lolggtt,l,.'-,.].f,:J:l,l
I I t[ ] ) 'l'() tlezavuisanje epski velidajne i respektabilne slike istorije
i kako weme odprile I .
] po.'r_t";"ryg !v,e gv-gr-eqiii da be, n;e, ii,,,r, ii ! url() sc, virlja primetiti, odigrava u pratnji istog onog doi'ivl)aia
bolesti, F9p-qlqrdia"i;.diriin";" a" r" etU"t ai4"u,,rri
n.e blpmo_ b-4! fenomen kompulzivno-repe-
l,r rr r r,lt"' pcrrravljanja iz kojega i nastaje
r

romanu ove redi u prom redu odnose na opsesir.rro "pamienje ,,biv$e t I t, t ( t t t c t no rij eu savremenom juZnoslovenskom/zapadnobalkan-
t t

',
zemlje" kao te famozne ,,bolesti koja se stalno waia", ito upucujc I kao na svoievrsnu
'l { rn niil'rltivu. Prinuda na ',oPetovanu" istoriju
na yizuru dobrog dela sawenene srpske knjiievnosti zakojtje pro=
,
pastJugoslavije povezana s frksacijskim doiivljajem nezavr$erosti I l l,r..l,rltrr, i s;im naslov l(ovadeviievog romana, Bila jednom jedna zemlja, ina-
powativosti Drugog svetskog rata u tek donekle d*gadijim prilil<lrrra . , r.,,,.r.rvljt,rr Lr lilnrskoj verziii iste pride, iednako namenjenoi internacionalnoj
kao i
i ,,,,.r,,,; lirrtlrrnroj jlvnosti, na primeran nadir-r takode svedodi o znadainosti ove vi-

,,,, , /n,rlr)() rn.utjc pristtttte ili sasvim odsutne u savremenim narativima drugih ju-
5 Jan Asman, I{ultura pantenjtt: Disrno. Sc(un jt i idtntilt,l tt t tunnt i ttisokill krlllt tt ,,,,..l,,r,.rrsliih,/z.rp.rtlnobirlkrrnskih kultura, u odgovarajuioj meri ipak manie - dini
mo,ptev. Njhola B. (lvctl<ovii, Ilcolr.atl 2OI l, str..3(Xr. , ,,1 rr'rrttlilr tcrrr.ttizrtciii cx-ytl silrtlronra.
6 I)avid AIb.rhari, Sttlsl;i lttrltrik, llc()llr.,r(l Z(X)1, str...\1. I r.rvr,l Allr,rlrrrri, NIdiltn(t llcogl.rti l9r)6, str.96.
 neizlctiru ,,bolest na smrt" u Mamcu se razre5ava tek svojevrsnim paradoksalna tadka divergencije u odnosu na
t ) vo icr reklo bi se,
rnetirfizidkim eskapizmom, egzistencijalno ultimativnim bekstvorn i!l, , n('rctl(o kli3eizirane zapadnobalkanske slike kulturne memo-
ocl nje - u nepostojanje i smrt. Pripovedadeva majka, taj istinskl r ii, l,,r, svojer,nsnog usuda ,,neizledive bolesti" zajednidkog pamienja

junak romana koji se irtveno prildanja jevrejstr,'u u dasu njegovog

'r irlrr r irkul:rrne (samo)prinude i kompulzljeizkoje
, nema iskora-
r-rajgoreg stradanja, deklarativno ispovedajuii pri tom uverenje cla ,,,r;.r l)obru ilustraciju ovakvog stanja stvari donosi monografija
ne treba zaboravTlati, ,jer i zaborav je wsta krivice, $to znadi da n-q:ie l'.r, l,r Lt'vijrr Raspad lugoslavije nafilmu, posveiena tematici kolapsa
da navede na zlo" , i zato ,,ne treba prestati pamtiti" (ltZ), na krajq i,il , rvcnsl(a zaiednice u svetlu filmske naracije. U poglavlju pod
',.1,
je, kako svedodi sAm narator, ,,ne Zeleii da u ponavljanju istorije -=r r r r t' in im naslovom,,Neizbe2ni ratovi" Levi, primerice, tumadi
r r r.r t i

ponovo proZivljava svoj Zivot, re$ila da pristupi smrti" ( 159). - IrIrr r,' iroslava Lekiia i Jakova Sedlara, N oy', i eefu er ored, nastale
r', M
25C- Priseianje na lidnost majke kao simbolidki stoZer postojanja u g,r, lrt.r.u nirn predlo5cimaVuka DraSkoviia i IvanaAralice, u kojima 251
svetu ratovima rastodenih identiteta (,,Sve dotle dok u duhu moiel -, ll .vt'lsl<i rat i ratovi devedesetih prikazuiu kao samo dva ,,lica"
Tihomi. Brajovia obnoviti sjeianje na svijetlu kuhinlu po kojoj se kreie i u kojoJ i;r' '],.r r rsr r(lA 5to uvek iznova se obnavljajuii prati kolektive i zajed- ,,Jaki'i,,slabi
identiteti
(omparaL v I govori jedna dobra Zena ti nisi potpuno izgubljen... ") u neku ruku ,t, , "''/,,\ r'rrzliku od ovakvih i brojnih drugih, manje-vi5e stereotip- Fenome r

<ompulzvto
obeleiava i pripovedaia romana Sara i SerafnqDtevada I(arahu. ,r.lr rr.r r ,rlivr, koji uistinu ne prave stvarnu razliku izmedu kolektivno repel tlvlc
kompeizJl vrto
sana.e Simptomatidno empatijsko iensko Zrtveno prianjanje ut i irr,lr'r,lu.rlno opsesivnih seianja, neretko prikazujuii pojedince u dep asiranc
menrorlc !
prokazano jevrejstvo ovde je, pal dato u naslovnoj figuri Serafine utrr l, .ro tt'l< nova-stara uprizorenja takoreii,,etalonskih" figura ,,det- 5avTemenofft
juZno! ovEr!1(oill
naEl v!
Bllal,iz solidarnosti prema mladaladkoj prijateljici u weme Drugog ,,il' r ', ..rrstrrirr", ,,ballja",odnosno njihovihtipskibespomoinih Zrtav4 .
svetskog rata deklarativno samoimenovane kao Sara, i, sledstveno ll,, .t,,l{', rrrcclutirn, i umetnidka ostvarenja koja svojom nesvodivom
tome, u potpunosti pripravne na sve Sto ovaj gest nosi sa sobom U lll r,rr,,nr svedode o tome da su, doduSe, fig.4gk3_F-i9g"-1r,.]--13-t1*."g
pomenutim godinama opasnog Zivljenja. Ni za mgm'9npj t9._9-d1gtit. ,rrr ,t,1 1r111'scdanjaiive",tj.da,striktnokazano, zaista,,seianje [...]
juii od uverenja da,,ima stvari koje vrijede mnogo vi$e od r4tgylg t',, t, praktikuje svako od nas kao individua".11
rtr l,.,ro lcultura, ali ga

lp1gi_L_y!"+y_g$g"
(SO), Serafina alias Sara doiiveie - kao sv,oj.svrurl ' \' (' ( ) rl'zap ai.eni,,dokumentarni roman" D a5e Drndii S onnen-
)lr

memento mori"svogindividualno gizbora - da silom ratnih prilikal -, /i, rr .,vojrr lcritiku povesnog ignorantstva kao nivelacije i relativi-
rarmo pola stoleia posle prelaska u simbolidki izabrannovi identi$tr ..rr rt{' ,,tr.,rtlrrnja u zaboral-u donosi, tako, vei neduvenim gestom
1992. u opkoljenom Sarajevu jo$ jednom spozna kako ,,ta Seralirre irr I, ri r .r Irr o g p ublikovanj a svoj ewsnog kataloga imena,,9000 Zidora
1... ] potpuno je prozirna i kroz nju se, kao kroz leiu, mora jasrro I ,tt q,,,1 | 11 ,u r ih iz italije ili ubijenih u Italiji i zemljama koje ie okupirala
to uveiano vidjeti dri.ava, partija, crkva, ona institucija moii kojrr je i.'r{ ,lu l9/+.1. i 1945. godine",12 s epigrafskim obja5njenjem da,,iza
odludila... " (gS),koja je, dalde, predodredila njeno dru5tveno rns. =, 11, hriie se prida". Doslovno spasavajuii od zaborava one
,,|,, rrrrt'nrr
poznatljivo i raspoloZivo biie. Do samog kraja psihotidno meandri. ! ,,ir ',rr ost.rlizirtureni u slepirn rukavcima tzv. ,,velike", Politidke isto-
rajuii hodnicima amnezije i anamneze izmedu svoja dva alternativrra ,r1, , ,';,'rrilr spcktakularno.krupnihp_Jan-ova', ovaj katalogirtvovanih.
lika, Serafina-Sara prerasta, tako, na izvestan nadin u dramatidno ,,li' 1,,
r .t .r;r' tt listrnlizovani ,,spomenikll.qvoie vrste, odnosno verbalno

r,rr", opresirnu figuru kompulzivne memorije I(arahasanovog neolriI=
nog romana, u celini, dini se, posveienog afirmaciji ovog,,ldinic'kl"
kontradiktornog, ali zato ne i manje znaiajnog egzistencijrlrtog
gesta otpora, a to ie red i simboliikog alteriteta svemoii ideolo$kilr
mehanizama vedno istog obnavljanja represivnih fantazmi nrrtl lii
nim pamienjem i intimnim seianjem.
!l',i'll, ('u() ,,nrcsto sei_anj{', tekstualno simbolidno lieu de mdmoire,
.'i, ,tl ntt ntot.t',, l<lo oblik,,estetskog iskupljenja" u savremeno uspo-
=r ri lli,rr.j trrrrliciji l<oja je nakon svetskih ratova i internacionalno
.,::! rrr( ('n.l u vidu ,,ciernokratizovanog" prava svakog pojedinca
t r,lr l'.rvlt l,( vr, l{rr5l,r/r/ ltrposlrrrijt tt,t.lilntu, l}cogr.ttl 2009, str. 17l 175.
ri I rrr,t \','rr Al;rlrt'rr, ,,syntplortts otl I)ist.rtrsivily: Ii,xpt'rittct', Mclllol'y,'l'r.tttltr.t

t) l)it'v,trl l(.rr,rlr.rs.rn, ,\tttrt i,\ttrtlitttt, llcog,rrtl str ,lS ,

.1.(X).1,
'r,lr it.r',.r1)rrrrlrr,.\r)/lrr'l/\rlrLttt,'/\trcsti.lOO'r',slr.l(r\.),(r'1.
 da ni'r nadgrobnim kamenovima ili drugim artefaktima bude zap
i zapamien bar imenom u sveop$toj povesti stradanja.13
Ni
Sonnenschein donosii drugu, subverzivniju narativiz
nerazreiive kontroverze individualnog i kolektivnog seiania u
Zivotne povesti Haye Tedeschi, Jevrejke iz Gorice koja u jeku
svetskog rata stupa u ljubavnu yezu s nemaikim oficirom, Ce[
juii potom beznade2no Sezdeset narednih godina njegov povra
u senci kolektivnog stradanja svog etnosa i neotklonjivog gri
du$ja, turobno svesna da ,,dok se sve pride svijeta ne sloie u ve
252 kozmitlt patchworkkojiie obmotati Zeml)a daZemljamoZe u
povijest, ta utvara stvarnosti, i dalje ie parati, sjeii, komadati, k
fihomir Brajovia krpice svemira i uiivati ih u vlastiti mrtvadki pokrov" (S-q).
l(omparallvnl kao svojewsni karakterni ,,negativ'i moralno ,,nalidje" samoZrl
figura Albaharijeve Majke i I(arahasanove Serafine/Sare, ova p
matidna junakinja, koja u svojoj intimnoj pustolini smrt deka
kao izbavljenj e, zaptavo na kontrapunktski nadin svedodi o kultu
generisanom javljanju kornpulzi.*rno-repetitirme memorije dak i
pojedinaca koji su u izvesnom smislu izop3teni iz zajednice, m
baS stoga bivajuii osudeni na psiholo5ki pakao njenog samotn
b eskrajnog i nepodnoSljivog trplj enj a.
Te3ko je, medutim, ne primetiti da i komunitarno profilislnO
izlai.enje na kraj s fenomenom kompulzivne memorije nije m:rrrJ
protiwedno i paradoksalno. Tamo gde se, kao na prostorima Zapird.
nog Balkana, u stvarnosti i,i u literaturi, odnosno na filmu, po pravilu
polazi u novi rat da bi se okondali nezawseni stari ratovi, izgleda da strl
bg ,aca4 r4oguia tek dva ralr,eie-nja. prvo od njih, u-o *i dobro,
podrazumeva entuziiasticki,,,uzlazni" beg u kolektivne "t
stereotipc,
p oves ne fan y1vm, e i p s eu do mitove u ko j ii
a,,il^i,, i p;"t g! Ci iri
,,mi" odnosimo konadnu pobedu nad inkriminisanim ^il;
,,nyima,;, .rliqi
ne pre, m,ak3r u,obeianojb.uduinosti, najde5 (ebezobzira na ccnrr I
Zrtve. Drugo re5enje.predstavlja pak deziluzionistidku,,,silaznu,, viziju
kao neku wstu simbolidnog izlaska iz rdave istorijske ,,utvare stv,u..
nosti", a ova po pravilu poita;e moguia tek u nekrolodki ultimativnof
proj ekciji, u koj o j se_
11-t ggonislliki diqk4mipatlyaa p od-el4 n a,, rr.rg,,
,.} i,,nj!h'ipreyGdavipoienu ish,o-da u kojem su zapravo svi irtvt, pq
mrM"ll, pg lidaom ili kolel<tivnom izborrr,
sledstveno tome, i ,,svi su
l3 Vidi: Jay Wintcr, ,,Sitcs od \4cnrory .rnd Sh.rtlrrv ol W.rr
('trltrrrol Mcnor.y S/rrr/lcs, p. (rll.
A t o je vei raspoznatljivo,,naS", juinoslovensko-zapadnobal-
!,r ',1. i , ,,domaii" narativ kao ,,vediti hepiend istorije na Balkanu",
r r
l=r1,,,, l,r'irnerice, ironidno primeiuju posmatradi stranci, a egzisten-
tsrl.rlililn gestovima posvedoduju domaii akteri pri zavr$etku filma
f rr,r,' Mrlstafiia pod simtpomatidnim naslovom Remqke
(ZOO:), u
iz II svetskog rata,
Posveienom fenomenu ponovljivost i zla
er= 1,,,, I r
l,';,' rr lrosanskom ratu iz devedesetih godina proilog stoleia samo
lr, ir;,r izvriioce, ali njegov povesni usud biva tako sugestivan da
i'r,|,,ry1. 11,ro aficira i glavnog junaka, filmskog rediteliakoiiu slikama 1 f -)
n,l\ rll',.r stradanja raspoznaje tragove onoga starog' stvaraiuci na tai
"
Z) 5
ril, rrr r ecluloidno ovekoveieni ,,zadarani krug" zapadnobalkanskog, \-
*rlnrlsno eks-jugoslovenskog nanoSenia i trpljenja nasilja' Kao,;/ ;'*"'*oi'
rrrr,.t,rltrrn, i u I(uqtrr{f tngmIJndeygrpundu,na iriem z4q$etkq swi Fenom.n
rrrrt.,r .r-Zivi junaci sablasno veselo ple3u ,.u p"rt",o ,,b*S";
'"-l;" ffii!$il:""
1,,1,' z.ruvek pluta vodom, ili pak'q Dragojeviievom hvaljenom i i;fi ,l;
rlo1,,)r.rvanom filmuLepa sela lepo gore (tOl6), Sto se i doslovno ;i:l"J[ii,\i,""
,,l,,,rr,..rva kadrom u kojem su u retrospekti'r,no-prospektivnoj viziji n;rTarv!
(bivSih) dedaka svi odrasli akteri mrM i zgomilani na jednu
,fi:,, ; r. c
!,,,r1,rr,/sllks TdlruZege smrti nikad4, medutiql ne predqtavljaju puko
!r;i,:li,r'niStenjg, vei pre donose ambiyalgntne i u isti mah suggltiYn-e
pro-,
Itr/()rc total(itar)nog dejstva ratne ,,kulture" kao zlokobnog
t.,,,, l.r l<omprrlrlrrrro-i"p"tiiivne memorii e i nj ene zaumne lo-gike"/
flr,rrstvc'r distopijska vilja.. '
" "gqtaianfu-k+p:!q+ii-tkid--e-l-mi$-1ena,
irl,,rvljcnja" od vednog waianja ovdaSnje bolesti istorije - to je, dini
u,., ,lvosrnisleno krajnji i krajnje paradoksalni odgovor nestereotip-
rrtlr ;rritroslovenskih narativa na stereotipne predstave i pseudomi-
t,,r r' ploSlosti, ali i sadaSnjosti.
( ir r ltlv HRAST NA ZAPADNoM BAU<ANU
,,1,
,,r tl stoleia posle zawsetka II svetskog rata i zatvaranja kon-
1.rola l
, l,'1,,,,'r,r Buhenvald, blizu Vaimara u Nemadkoi, a tek neku godinu
l,r '' r ,rsl)irdaJugoslavije i zlokobnog
powatka logora u ewopsku isto-
r r;r r, il Slrajevu se pojavio jedan roman pod karakteristitnim
naslo-
r r,ln (]ct.eov hrest u Buhenvaldu. Pripovedajuii u uvodnom delu
, \ r r' | ) r v() g romansij erskog ostvaienj a o izgtadniizloglasnog logora,
I
,,,, ,1,u .r',i.',., ugl"dni pesnik i dramski pisac MiodragZalica,kroz
r, , r losorsl<ih graditelja evoqirl ! vaqlr4 d.ob1o poznSlu idejur da je
 razgledati u urednjm
t,ov I r r .rst | ... ] prava i autentidna Nemadka..,r+ koja ie pos
.,( it,t
! !,,r,, , nlr,tcionc-rg logora, koii se sada mogu
It.ro r.rzlos za ostavljanje famoznog drveta unutar logorskog centra je obidna' normalna
k ,,,,,,, ,,,,.', ,..r ,luZb".ile memoriialnog
nazi--
;t'r' ,,li.r,l rrcl<o | ... ] pomisli da ie u lageru
naii i naiii na qe3atrr, ,i'atr,t,i' U njihovim spisima sve 3to dine sasvim ozbiljno
it t' rr rr jcmu hrast pod kojim je sjedio Gete.., pa time.qpojia ','.. ".
( iS) ntipo""dad romana' uiedno
i njegov
,.t*,,,', u rr,"," r"i,.tjo"'.
| ... I l<orisno sa dobrim. Korisno je u ovom sl.r8uyrl samj.o,rcl \"raia na isto mesto patnie
Gr,L.r, ir n('vltni autor, koii se svakegodine
i internacio-
rr rlobro: taj Geteovhrast, njegova romantiina kuitura,,rr,s
te trrko, t';,;' rr 1',.tovo ritualnogr a oficijelno organizovanog
podstaknut ie' medutim'
.^irlra koji su i dosli na nju, ova neobidna zamisao, ova nesvlkl i.t,',, , '1,,',',, "lavanog obnirr!",t1u pamienj4
/ irr ja .,ideia ima i svrhu i pijetet" ( l6). gu g, .r 1,,".,,ria i iskuienie p'iporl"d"tt1u saznaniem o Sire shva6enim
no za niega istodobno i
U svetlu onoga $to ie uslediti u romanu kao narativni rrrr Dt,,l' r, ' pnrir tog p.il;"l,tog isistemaiiinog 255
254 gon samih istorijskih dogadanja, pomenuti ,,pijetet.. _ kao, ur [,,i,,, , ' i' ,. ,,on],',t-roglo bi"se reii, na neki nadin "zabor
avnog" Erin-
Ivanji
lom i s njim povezana ,,swha", odnosno ,,korist., morai v./.ivt,yt
- l*,,,,,, ,i,1,, ir-.i ,.rada*na seianju"' Bez okoli$anja' lPravo 1
Trhomtr Erajovia ironitno, u najmanju ruku sasvim drugaiije od onoga Sto gr..rrl .,,' da neposredno nakon zavr5etka rata' "kojiveii ,.J aki ' i ,,slabt'
,r',, ,t.rirlJu identiteti
Rusi su na istom mestu'
l((nnL)araI vn
idfft tcti
logora u predstavljenoj sceni po svemu sudeii podrazumevriju i I J.,, , ,,', ,',.rrrstvir proslavlja kao pobedu "'
ponekad, dak i u iste repelilfurr!
daizraze njime.Jer ova red i ovaj pojam ,pijetel,kojiu isti mah lt *r,, r r I \ r lr cnvald, zawarali sv-oje protivnike'
r r

centar u depli!rrine
tavaju po$tovanje, priwienost, odanost i, najposle, spomen ili rk
Llr.r., z,r prrtnje tih ljudi takode se izgraduie memorijalni rnemor l('ll

janstveno seianjg, pokazaie se kao presudne za razumevauje rttttt centru". ( 17)

r1.rlt
jLZnoslo/en:l lorr'
trt ir=,,,,,, riaral vl

$to se odigra(va)lo u Buhenvaldu. I ne samo u njemu, nar.avno. logora postalo topos i\l
I rl ,, ;r' rrrcsto izgradnie buhenvaldskog
belezi gotovo besprimernih
Dvadesetakgodina nakon Zalitinogromana, a u vrerrrc sll f r ,,-r, , rl , ,1,, se t'.ttt j.t niolem se susreiu
nja sumornih posledica novih balkanskih ratova, Buhenvald i ( I brrr r rrl r r r, leoloiliih okrutnosti modernoga
r
doba'r- U romanu Mio-
hrast jo$ jednom, naime, iskrsavaju naZapadnom Balkarrrr, ovr [, r,' , ' ,',' ' t";t pripoveda o neposrednom Posleratno- ::k"tT
,'.r.,
p"j1y romanu jednog slpskog pisca i nekadainjeg zatoierril<l lrrrl ttF,ir, 1,,t,hrsorrtsa,
r roo!".rogrrudaniemraspoznatliivog, staliinlstid-
valdskog logora, Ivana Ivanjija. U lvanjljevo m eiveku ocl
lttprlrt, [;,', i' : ; i.' li ; nj egorioi domovini, socij alistidkoj J"go$avtli'
je napisan kao esejizovani romanllimoida romasirani esr.j ",)s; i"tilo"dnih uterivada novoga poretka za
. st.i,rr [,[,, ,,, f ,',";,.'u,l.rrni1ih,
na rat i zatodeni5tvo, koncentracioni logor ,,sada je, u stv:rri, ]r 'it i, [ , 'l, ril< c 1'rrotivnike i Zrwe
bez dlake na ieziku veli: "Ubiiamo ih
lnuA;J
odnosno memorijalni centarl',16 a ,,ophodenje sa su oni ubiiali nas", ikazqe to' sasvim
simptoma-
[... ] pretlrrrr,iltii hlrr rl,, qtt
1,, rl;r' tte ito
o Geteovu sliku na zidu" (gO)'
lii,,,, .lr r( ,ln-|","
.r'rl() i tl",
'ugl"d"t'
1)orreie ," ,obJ-
, , rr r slrlirr medu ljudeJona.',n11z11elt !9":i:
14 ,,Buchenwald [...] was chosen as the name of the camp bec.rrst' .r'rrrr, , rrrrs ti. A ,,1,, ,
'
es of the location toJoha'n wolfgang fon Goethe, who was bcirrg itrt..rrrir.rr ,rr
rfu i,,,,,,,,,,,,,'r('l)iz;diukoioj ie- podozrevaiuniegovibliinji--"p-iianili
u
'embodiment of the german spirit' ('verk\rperung
des cleutschen (Jcisrr,s'). r'rrr, I rrief$! ,-,',, togotut, a on sim uzvikuje'Jdemo Johane'
",,,','..1 icnlrtkog
r r

Eiche (Goethe's Oak) stood inside the camp's perimeter, and thc sl,unl, ul tltF oko sebe' i tim krui'eniem
ltcl r,,. i .' \,,l, t l,r lri poto-",,pi"ko se okretao
r
is preserved as part of the memorial at concentration Lager-rlLrclrcrrw,rrrl",
rrrrI rdFl ( strinama" passim)' (teS-tel
sano na stranici Vikipedije koja je posveiena logoru u Buhe nv.rl,lu (wru* rrrl, 11,*sf11 1,..i i, rr 1,, ,t'te ,t svirn post-
org/wiki/Buchenwald_concentracion_camp#cite_notc- l',, ,1.r vllt'tt.t tl sltlr centar ove ambivalentne i protiwedne
1, 23. 02. 2() 0 ),,l.,rl rr fg nacistitku pro$lost
r, r,r'r rl ,l , lrlis.rciie $to istim gestom
ze priia Goethe je svaki dan znao dolaziti do obliz.jeg brtraic.r Iite
1
spaia
rsrre r;,.r, ,r
rr,rFhlrH
ofiriljen bio mu je jedan hrast ispod kojeg je veriki kniiicvnik orrit.rv.r. ,y,', rrr r, r,,
r a,l1l
pribil.jeike", iitamo pak u gotovo zalrorirvlienoi p.brik.ciii s.l sv('(r.('.rr.,r\,'rn
rurc
ocl 1937' ao is+s; kao sovelskls 'lo\J
',: ;,';,, ':: -:,.,,,,'.,g '.,*""
slovenskih logorasa iz Buhenvalth, Lr kojoj sc l<onstrrtujc i to tlrr .,1ir.r,lrrr.r1i
1r,lrre Hc osnaZu;e
nljveiihbuduiihtvornic:rsnrrti nrrrcdili strtlascrr.rvcliliorrr[rr.()slr.u)\tlrlt,.i*l,FrFl ,,,,,,, ,,, ) 1,,1,,,,r.r t,,l lg4i (lo lg50; ikao mcrnorijalnogmestakoie
posjekrrsvastabll,.rostrojcjctlinoltrrstkoji jelriovt.z.rrrrrz(jrrt,llrt,orolr,,. i,, lrr I, r,, n,ltt l)l)l{ .r otl 1950' tlo 1990 gotlinc" (Sarah Farmer' "symbols
llrltri rt lltrc
Iicr[rlcr,'l'rrnrisl.rvNov.rk, lsllrrri oltrtrlrtntt,,tllrr,Zrr]rt,lr l()7S,str.()r1,,) | ",, \\'.tt'r: ( ttttltrtt'tttot'llitrq tlrc Vietirrrs ol N'tzisttr 'ttltl Strtlirlisll
f5 Witllcl ;t195' 5pgci'rl lssrrc:
Miotlr.rqZ,lli(.1, (;(/{ol ltnrl rt !ltltttty,t/r/rr, S,rr.t;r.r,,r l()SS, str. I r ,,,,1 ,.r, lr"t ttll,tr,r,',,', l(''1"t"'"/rtlirttts Ntt 'l()'
l() lr,.trr lv.rrrji, ( r,r,LA orl
l,rl,l,t,l| 61,1;111 .).(lg(,, \tr .'. :i'.r!!',llr'l,,ttr'r:ll.l\l('llitll()l)('lltlott"ttttlAllt'rl')fi()'Il()7)
 zaSto bi upravo
i s I,r I
Iirr ist i i'l<u aktuelnost,_
figura najveieg pesnika nemadkog jr ic,h,r thugoga. ,,Nikad nisam uspeo da dokudim
r1,,.r r
na znadenie
li.rrr i s rritrrrr povezan amblem Geteovog hra sta)
zapravo,iini se, ,., i,,' rr.bilJdu bude Geteov', veli on' podseiaiuii
( ulc n.r sasvim naroiitput
kulturnogi knjiZermogpamienjakoji ', lf ttche nwald* bukova Suma, i pretpostavliajuii da "rtoit!1,
fiarir',r l

rlol.rzi clo izraza. U prilog takvom razumevanju na posredan r ,, r(.()v hrast bio Uot"" to;u 1"
ttu drugoj padini brda"
r fE 'tujut" u sla'mim Ekerma-
govori i primer nekad slavnog i iitanog romana istoinonemaikt I
'
ltl za ovakvo t"ta""i" pronalazi
), .r lx)tporu tl
o hrastu
pisca Bruna Ap ica N ackt unter Wdlfen pisan izmedu l
9SS. i 1 9.5 1lrrr rrrr lirtZ$o uorimatu kojima, kako uodava' tgma govora
susretao s madam Staln i
I

jedva deceniju nakon preZivljene logorske traume,

dakle, roman N, 1,,, I 1,,;t'grr se veliki pesnik
savremene teorrle po svo)
i1:::y::,:, LL

medu uukqyima, inaie najpoznatiji evropskoj kulturnoj

;""rroiti *r,,,.,r,, i"t o U"t uilr Redeno rednikom
m izmiSljanju kulturne.is:otli". i
I

krugu ostvarenja koja tematizuju buhenvaldsku golgotu, u potpun , st', .lakle, nadi .;;;t;;
256 sti je posveien temi delatne i praktidne ljudske sohJarnosti
u patn
'rrlrr
l,;, ,,, ',,,"l'oliike tradicif e, o ,'radu"
legendarne imaginact;e Kola le 257 1

p-rikazlnoj kroz pustolovinu logora3kog skrivanya i spasarranya rrqrr, r{'rr;l lla naredeni i tekdelimice
oduvani hrast'iet - podseialva-
skog dedaka od esesovskih istraZitelja i-iuvara. i
fr drvo iz legend9"' a znadi: kultno
i posebno ,Jaki'i,,slabi'
T'homir Brajovia
-ud" r" ,r" pol"i ,,,, ,,lr r.rst ie nernadko !o identiteti
p:"1t"'"l1 i"'iT; Feiomqrl

;,1',,',;;:,;'.,'; *o,
l(omparatlvr romana pominje famozna Suma na brdu Etersberg a potom
i born. rukoje ie o o1-o- 1ui3iu: kompulzrvno
Buhenvaldu L"'l vec
drntitoti repet Ivnel
bardovanje Buhenvalda u avgustu 1944,ukoiemo
f" ,p"ty"r, glasovld t.rirr) uvcrenle, zaPrsano ,,u iednoj bro5uri.o ' korltpettzatlvrlo
deplas rane
Geteov hrast, I I izraziti simboliiki potencij aii ovog ambi"-" oltuul;. ir \ r,,ril(' lstodne Nemadke [.-]
a" ie onbio'pravi spomenikhuma- mcmoriJe u
ni 5avre[]enofl
Nemadka 6e
su sasvim po strani u Apicovoj sugesivnoj pripovesti.re
Decenijaln8 *'il r"', lirro Sto je, isto tako, i "vezano prorodanstvo: juZno5klvensl(orll
naralivLl
izbija zeleno li56e' a sad
posle toga, bai oni su, medutim, na izvestan na3in stavljeni
uprviplrrn :i\ r'tr s,uno dotle dokna niegovim g'u""-u
da ie' kako se docnije
pripovedadkih vizija zapadnobalkanskih romanopisaca, zabavljenih
=rr
t,l. rnci osudeni ,r" propui'" l roZ;, buduii
evokacijom i svojewsnom aktuerizacijom buhenvaldskog !,r:, , 'il.tvtto drvo u ,"io sve do samog korena'22
sindronra r
'p"l|"tto autora i nara-
onoga Sto on sa sobom neizbeZno nosi. Upravo ta tinjenica
upuiuje l..ro rlekada$nleg buhenvaldskog zatodenika'
na moguii zakljuiak da postoji ne$to bitno u ovom sindrom" posebno uznemirava neobidna
legendarna
ne$to f ,,r .r ('rr uclCo o d prp'di
li humanosti u
3to aficira zapadnobalkanske pisce i zapadnobalkanske kurturei
berc" !,'rr',tltrl<ciia o ,,rpomi"iku humanosti".('Jadne
tristiiki koju na svoj nadin podrZava
vraia u Zivot uz pomoi pomenutog amblema.2o
ga llrrlr,'rr v.rlciu sa hrastom ili bez hrasta")'
Ivan Ivanji u svom esejistiikom romanu detaljno pi5e o legenrll
_ u koju smo pre pedeset godina
urezali
koja je spletena oko pomenutog amblema i o moguiim znaieiyinr,r : r ipak da vam pokazem i bukr'rr ["']
I l
,
'ru Uito ie sasvim ty:"lo i umilno' pa smo u lepe letnie
=, ,,t r trr('r'rir. [..'] Sr'rrda otto
";" ovde vlaino i neprijatno' Ono
Lr' , rvtle israli svoi'g i-p-t#'o""n" lakrdiie' Sada ie drveie' tako
18 Vidi: Bruno Apic, Nag medu vukovima, prev. Sonja perovii, Titograd ;;raslo ie u meduvremenu u senovito
"i,ko ;t';It",
bilo tek
stt.7 i 65.
196.5, :r, , r,
'( li.t(l usred ovog destara" (Johan Peter
.
i,.,, rvrr.r bukva naie mUlorti ied.ra loi razaznaie
l

19 Poznati austrijski pisac jewejskog porekla C,t** u po't'd'iim god.inomo'kfo.'o:':'o:-ltj";,itllTl

Jozef Rot pisao ie, s druge strirrc, jol
1939, u vreme kad se nije moglo znati da te logor postati
rI ' .l.ur, IiLtzgovori ,oBeograd 1970' str' 463)' kazuie' odista'
Gete svom brograru u
,po^un-ko-pr"ks i odrt.tri .', rr r r r Vt'rr Stoiii,
Ste komemorativnog hodoiaiienja, s neskrivenom l8Z:7'ko1i'dinise'idenarukuovakvomtumadeniu'
ironijom da,,simboiidnost rririirrr,r ,1,r',rr,l.tiitrtttot.trZO.septelbta
Horhe Sempruna' koii
'ije
bila tako jertina kao danas. Izmedu perionice i kuhinje stoii hrast
madanr jrr ' ' v.rrrii reii 5p-a"'itg pOt" t ""kadainieg logoraia
i
nadin svedodi i o su-
sr,r I
r
'r.rvodi
Getea - i kao takav on je zaitiieni istorijski spomenik" (Nav. prema, Sarah ,' rtr{ r s(' svog ratnog cra Geteovog hrasta' na neki
F.r.r,,r, "pttU+
,,Symbols that Face Two Ways...,,, p. IOO;. f"gJ,L"f"iit,"godinu dana pred kai rata jedna'fosforna
1, rrrrrrrsli i vitalnosti kada se podetkom pro-
20 ,,Pojava simbola povezanih s genocidom mora biti ispitana u svetltr scii' j.r ri';,r I,, ',,rI,,r l,ototlill ie Geteov hrast' AIi
tog dana' tog popodneva'
su individualno i kolektiv'o represira.a, kao i u svetlu'jihove trarrsfbrrnacijc, oJeienilo ie nekoliko grandica na izgoreiom pa-
P.srt, 1,, r 1,, , rr.rl,rvliivlo t Utoi '"ta'
la stoleia, u kulturne artefakte narodite vrste,,, smotleno '""t'ttog autobiografskon-r romanu o buhenvaldskom
upoz()l.ilv:l []ct l)cnit rr svonr ,,r,,' ( I I t). t-; S"mp,unoio'lipo"'lclrn'
inaie kontroverzno prihvaienorn ilanku o silnbolic.nonr povr.ttkrr pak ameridki ofrcir koji odmah nakon
tcnoeitl.r z,l vlr,nt(, , I rr .tr rr t rricgovitn p.'ftan"ti" pojavljuie se
tako dist' tako
,,kon-ratlanja"Jugoslavijc, skretuii pl2nju nri ovu vrrirru
lr,r,rrrcnrjiv,,st i prir.rg6tljiv.rr ' ' l, ,l ,, ,r l( r i,r |,tg,,,"
r *,"nt'tl iti"-'o V"j"lo'" kazuje' 'Vai ljupki grad ["']
srce klasidne prosvjeienc Nic-
ltr.nblernatskih slikl i predst.rvl l<ojc i.rrvl;rr
P.rrrrtt,rric rr,r tiviliz.rtijslic tr.rrrrrrt,. (Virlr I',rt rl.rr, isl)trllicrl (rsl)olllcrlillllil iz kt'ltu'"" povijesti'
llcttc l)cnich, ,,1)isrrrcrnbcr.irrg yLrgosluvi,r: N.rliorr,rlist Irh,ohrriirs .rrrtl 1'11.1t.,/l\,i(}jt,tllr.tvijt.rrtlillrtrtrrizrurcistii.lrilrkrcrrri-rtorija[rcziI<akvcgriTrrjcslvjcstil'.
tlrt, Syrrrlrolrr slr" I Zl)'
l{evir,.rl rrl (it'..titlc",u..Antrrtt,tttlilltttolotrrl,V'1..). 1,N,r.).(/\l.ry, r l',r1,,, \t tttlrttttt, t',.,,,'1t ili ii"t'f' Prev
l(selriirt (lrvctrl<ovic' S;trrticvo 1997'
lr)r).1),1r.}|il)
 I r'|r (') rv('li l.gora$
iz romana Miodraga
I'ts, trtir,r'rc 2rtve govori,o Zahce onda kad s reflekso'r
i ',r,'lucnica. I PriStina, dabome, i PriStina", da bi se potom zapitao:
, rr,ri ti.r" i
Geteovori-u;;r" koji je ,,prava Nie.
,,prijesronic" k"til;:; ;"1; hrasr prepozna je
,:91" I )., I i se mo_qg biq qlgbodan sam-o qko s-e nidgg n9 st!di5?j' (z z), i nai-
11p6sl1ofirajuii romansij ersku fantazmu svo ga opominjuieg

*
kao 1,,''. I 1',
j.i ;;;:j
ff:::I i";';t)*l:.1"f razgovore "ii i:
;
:,tllry
gcneracije"
generacije" (Z t ) O.^
(2r)' ono.st" '^_-:
i+^ p'i to-" pr#;; za budu{e
od pepela", sadinjenog od poslednjih tragova Lfiava, izia-
, ,,r,,'l<il
.,r,,, ..lrl je, osim u Buhenvaldu, on zaista ,,potreban i na nebu moje
videnja jeste povezivanje
Zivota "'f:ffi"':.,T:li:
p";i;";kolektiva, u prvom
,, t .r, libine. Iznad Jasenovca, Banjice, I(eraterma, Ovdare, I(nina,
',r,l,rcnice"
slu_ (t+t).
;:L:n:?:l,x Jll,T"'i" du 'N";;''" ',"a"", na propast", a pomenuti roman-esej, u potpunosti posve-
258 rr Moida dovoljna za

" i., "',"i ilil:il i: i'T ;:i; il :i:mi:

opomena, reldo bi
' n lii'rlo do2ivljenom seianju na Buhenvald, ova
s r. t ,
zatotenika m : i*l svoj pravi izraz,pre svega u dana$njoj srpskoj knjiZevnosti i 259
Tihomir Brajovia
koji neie nre2iveti ratllt',-" Ji,l, .f" uobliii ",:f .r , n('nra.
ouo, .Jglo I r lt rrri, viSestruko i kontroverzno obeleZenoj nedarmim ratnim isku-
il: ::;:$il ffi *, a u. ., i,f . .r\ r n.l, ali ona u odredenom smislu, dini se, nema odgovarajuii odjek
ialentrt!ti
iqi,ql
i u drugom 4iluir;,,
sruiaju u ^^,^_ ,,,
,i p*on,
: *f, :,"" l':1 r"
2a.;ednice.
a.;ednice. jednorn
I u jednorn
; n

'
,,i r r ,llugim knjiZerrnostima regiona.Je li pri tome odsustvo famozne
,,Jaki" i,,slabi"
idenrireti
Fefoirieni
'u,d:ugoT
naiela nad individual .
;;;;;;';";, rr('sne distance glavni razlog dinjenice da nije tako lako pronaii
(omp! zivno
repettivfa
1,, kompcfzatvno
j .,u,.1,r lclevantna romansijerska ostvarenja i autore koji se na neposre- dep as rafc

lln.l***l:: n;l,"Tilil :,:::x* il

memorijc
;: il:rj: :::::T
Ll

,l,rrr rr.riin bave traumom raspadaJugoslavije, poYezanom s ratnim, 5avTem-on0|t

j!7no5 ovefs(o I
i i's." Jr
r
: d ;::il: :T;:;:, :: ,lr r nrilnodopskim zlodinima, odnosno s poimanjem individualnih i
naratvu

"
a m b i v a I e n I n o" j rl i, i G, t, o ri g 1,, o ""J, lTfI::, *".j"",,:T*:*
n o r rlJ I o))1,
I I,'1,' li I ivnih udela i ude3ia u svemu tome?23 Ili je - kao ito je vei nago-
i, rlt'n() - pomenuto stanje ipakposledica dublih uzrodnosti koje
x::i?:;:?,,:l:::ilur,i,oritnu'i;;,;;;':!':"',';:;1,'::;;:,li:;' ., tr, u osobene logike ratnog seianja na Zapadnom Balkanu, makar
smilitaristiiko* okru,n'^''!'l'l''f:'"1"''egzemplar ko)[ri''"'"gr;li1i'i', i,, l'11,v i sedanje na relativno skorainje dogadaje, i s njim povezanog
n i eg o v i m k o m
{',, r, )')) ):;,",i :: ;::
"
1
"l ;' p t e m n t a r n i m'i
:;: i rito t e
rt r .,,r rr ro )razumevanja zapadnobalkanskih kultura?2a
,,I(oncentracioni
logor B,uhenvald kao. ,"1)i$em o neiem drugom da ne bih pisala o onom prvom, kao
tinenta? Kulture? deo kulture
N" samo d";;;;ai" tstorije?" nadeg korr '.r, r ',t' sjcfxffi nedega dega nije bilo da se ne bih sjeiala onoga Sto je
nakon svesa u pi"t;;;;:j:::::.e (121),pita sc l, rlr r", ' ' l<onstatuje Dubravka Ugre3ii u Muzeju bezuvjetne predaie,

i ' 'rr uTornom egzilantskom romanu o Berlinu i o bolnom isku-

l* *"ru*'ffi :i IF1 tekTlilT:ffi".ilr,il*
naiizrazitiji' ali nikak"
il * :i I rr rr, otLrosno pamienju raspadaJugoslavije, u kojem se gla'imi grad
mljen, t:,';;;;",:.fov1tno .; il; ;;, ;
s* d; "-c
;; ;;ffi #;
lifi :[;ff :!::1,l: g*:li; :il
j ': l.rlirr, recimo, David Albahari u kratkom romanu Gec i Majer (t99S) rekon-
kwlju, reke, jezera i mora,
:, u.kojim" i; !, i, ., 1( n()nrcr1 pokretnih, kamionskih gasnih kornora koje su u organizaciji nemad-
posledn jeg boraviSta o;;;;;,
za liudek",; ; ;;;;i
_oglisu se naci u rrl.rzr ! il ,'
,1. Iionilr
rl vlasti
).r. prvih godina rata saobraiale na relaciji izrnedu logora Sajmiite
ola; !c""; p a,
gr
svest o pomenutom
as,
", " " ;;'
naradoksu, , ;;"dr",',:io
jd;
:; ;;;ffi
l1i/;,;l j l';*l',
, 11r,,', r u llcogradu, dok Daia Drndii u svom ,,dokumentarnom romanu" Sonnen-
r",ri ( .l{)07), u kojem - kao ito smo videli - sredi3nje mesto zauzima ,,kataiog" s
:!!!, ,,,rr.r olio g000Jevreja,,deportiranih iz ltaliie ili ubif enih u Italiji i zemljama koje
tvrdim da bih kuo mi daje zr l)r.irv() (l,l
ia N*,'.n. b,;;;;l;';; vecirte Nern.rt.ri tl.t1r
r. ,,1 rrl,rr.rl.r izrrctlu 1943. i 1945. godine", zapravo tematizuie problem danaSnjeg,
od njih?" (o;) ovo;;;;;:":'j:":y'od ; ',.,r,,1, .,t L,urjrr (ne)svesno lidno saudestvovanje ,,u povijesti sveopieg be$da6ia",
ima, naravno, i ct.rgu, ',4
i pori"r.,o )"p]jJ##llslianJe korlu.crrrrr r' .,, t,r n nc stnnice ispisane iezdeset godina ranije na iirem podrudju lstre.
,

f rru f #J':'lll :h jt jir r I ovorr korrtekstu govori o ,,ratnocentriinom seianju", tvrdeii da

,,,lor hrrljii- rr

sc
ffi I',':, :,:
:i:l I I
zov(,v,,r..,u,,.,,r,ru;j'i:;:li::l):lil,llllilll,lill;,ll
:: ::
ii ,. , Ittogttitrosti emotivne homogenizacije ratna proilclst ie
rl rrrrr Iirrllrrrrrtr.t ,,zbog
.,1 ',r,,.l,l1rvrj.r otl rrrilr", rli i to da jc ,,lrrllirnsl<a traciicijii rlttroccrttriine istorijc sirnro

! , lr, r, , vlopslic lr',rtlit ijc" (kttllrrr,t stritrrfrt, llt'ogrrttl 2()Oh, \tl. 1()ll i lr)l )-
ii;Ill;:::ii; I rrrlrr,rvli.r Ulirtiic, l\lrr.t1l,r.tt'1rltt(l,tttlttlt', Z.t1',lclr lleogr'.t(l l(X)l,slr..l.ll'1.
 Ncnraif<e pojavljuje ka o before-after place, tj.simboliino
,,arheok ;. p oievidno da ,,nemadka priia iz tridesetih godina, to je prida
l, ,l.r
nllazi$te" na kojem ,,wemenski slojevr slaZu se jedan preko
i: vt'tlcsetih",'6 turobna jugoslovenska ,,prida" o ratovima, pode-
,1,
[ ... ] kao da kakav nevidljiv, smu3en arheolog posvudi ostavl;a l.r',,r r r'.rspadu, naravno. Prateii tragove emigrantskih sudbina, ali i
crzrrake_: desto je teSko reii 5to je bilo priye, a
ito poslije.. (ZSZ), ",11,
1,,, iivotnih drama Berlinaca koji pamte vreme bujanja fa$izma,
stoga i boravak na takvom mestu desto predstavlla hojanye
i I'r tl" '\'('(l'rv romana postepeno, naime, uvida da za veiinu nemaikih
porne$anih povesnih, ideoloSkih i kulturnih relikvija, kao ; l,,rll,.rnskih udesnika bliie i dalje pro5losti svedoditi i seiati se znadi
$to
samu_naratorku pripovedanje o priiama i sudbinama koje
su nl l1r i, .rtr r)c o sebi, nego o drugima. To je moida najbolje iskazano
ovaj ili onaj nadin povezane s gradom neretko prerasta .,
ko,,fll rrnrrtr,rinjim iskustvom jedne epizodne junakinje koja oseia da ima
ziju tragova Drugog svetskog rata i pada Berlinskog zida, nentAf.
260 kog i eks-jugoslovenskog iskustva pod"l", animoziteta, afinitctir
,,, ,
'tl.lorr
jiv,,problem s tudim seianjem", zato $to je ,,mori neito $to
*il. rr;q'11e, a $to je poielo da oZivljava [...] postajuii potom sve tei,e, zGt
nerazmrsivih degrsti. Poput junaka onog, vei pominjanog
1,,,r l.ri cdi je u dubinu, da bi joj se vratilo kao eho nedijih seianja",
Tihomir Brajovii Davida Albaharija, potomka barkanskog ratnog zlodinca
i"egzir.rrti t,,' r.rlrvrrljujuii njemu ona,,podinje da se seia neiega 5to nikada ,,Jakl i,,slabl'
l(ornpartt v I druge generacije u I(anadi, koji je, sticaJem ok"olnostl, porf,o rltri.ivela" (lZ-ll identiteti
ident tc! ,,t.,,t. rrr;r' passim). Fenomen nevoljnog ali neotklonji-
v ac b ez krivnj e, zlo iinac b ez zlo iina, di.elat (o'ipulzivno
b ez Lrtve,,, i prip ovc d n. 1, rslilsi'rvanja ,,tudeg seianja", onoga Sto se ,,waia kao eho nedijih repel llvne
';,
dica ovog fragmentarnog romana Dubravke Ugre$ii r"irr*"nlt
1e, =, , .rrri.r" a Sto lidno ,,nikad nije do2ivljeno" pojavljuje se ovde u vi5e mornorijc
naime, dejstvom sasvim naroditog kulturnog f"-no-"r" koji L,

bisrrrJ r r r r r ,rl rr l<ao nesumn jiv izraz kompenzativne memorije koja hronolo- o
lLi toslovr t! lr
mogli nazvati sindromom,,premedteno g,, transponovanog pamfuttld n.rftivrl
I'r ostorno i pesonalno ,,premeita", dislocira pamienje na ljude
t ,=l'r,
ili kompenzativne memorije, karakteristilne, dini r", r" r"rilrur.,,.,ru.
i '
lr t1i,111111s.
v-anje i prikazivanje neuralgiinih tema novije proslosti
u znadaj''rn lit'rlinsko okno pokazuie da je ova neobidna, takoreii kompul-
delu savremenih zapadnobalkanskih knjiievnosti. , rr t rlnspozicija teskobnih uspomena - toliko nalik vei tuma-
r r.r
U prilog ovakvom shvatanju govore i primeri dva zapai,cn,t , { il()nl, opsesivnom vraianju seianja na II svetski rat, da se moze
romana pisaca mlade generacije, obereiene peiatom novih
Lalkrru- r,rrrrrncti i kao njegovo ,,drugo lice" - u stvari posledica svojevr-
skih ratova, koja je u knjiZevnost stupila par decenija nakon rlr 1.l{5gr1va ili pak nepotpunog prisustva onog jedinstvenog
sredrr je, ,; r

medijalne generacije Dubravke ugresii i Davida Albaharija, '

o.ru.. .,
lro$tovanja, dostojanstuenog sei ania, priwt enosti i Zive svesti
1,,',.r
sno bezmalo pola stoleia nakon generacije Miodraga Zarice
i Ivrrrru r r 1r sc1i koji smo na podetku teksta imenovali u pojmu pijeteta.
1 11'{f
Ivanjija, u potpunosti oznadene i opsednute prelorinim iskustvorrr
l,rrrro gde nema pijeteta kao svesnog pamienja i etidkog opredelje-
D rugog svetsko g rata. Red j e o*Berl in sko m oknu
S a{e IJrca i Elij ah o v o I
',.r u punom znadenju redi, odnosno tamo gde postoje ideolo5ke,
;! o hci-Igoy a Stiksa, romani-a [oJi no i tematski rup."uo'rp.,,, ,i
Jiz"y
f
, tr, li t', snznajne prepreke ili pak kompleksne, neretko i kontroverzne
dva epohalna ratna iskustva sredine i kraja XX veka, i iine
to ,r" u"t r r e rr jegovog uobliiavanja, pojavljuje se kompenzativna memo-
r rr
pomenuti nadin, prelamajuii eksjugoslovensku, odnosno zapaclno '
, i/, l(ro neka vrsta ,,deplasiranog", spontano ,,premeStenog" seianja
r
balkansku povest i aktuelnost kroz tematsku i simboridku
i.ir,,,rr I
' 't(' l)ostaie
amblematski izraz ove unutrainje prinudne ,,zamene
novije nemadke istorije i kulture kao kroz paradigmu svoje rrrr',;t,r" ito moZe da izme3a i ukrsti individaulne i kolektivne, domaie
vrstc.
iu Muzeju bezuvjetne predajeDubra"ke UgreSii, i u /lcl r ',lr,ulor ovovremenske i nekadainje uspomene, odnosno slike i figu-
linskom oknu Saie Iliia nemaikiglavni grad pojavljuj'e se,
tako, liir, ,,rtrvr)c predstave koje ih olidavaju. LJ romanu SaSe Ilita takvo olide-
izr azito b eJo r e- aft er pl a c e,,v r emanski kompleksn a p o zorn
ic a p r ip rr ,, ;,', lo rr osi Zivotna sudbina Ize Fenneren,,,petnaestogodi5nj akinje
vedanja i palimpsestni urbani topos toliko zasiien istorijo'
crir o',r . lr.rr rrronikorn" koja je, ,,odbivSi jednog jutra u ikoli da poz,dravi
neretko potiskuj e savrernenost. Naratoru rorn irl a, stipe r cl i j
st i ctl rr c rr.r, rstii'l<u zr'rstrrvu, bil.r [...] prirnorana da napusti svojr.r ginrnaziju
nevladi'e organizacije iz Beogracla, plaicr.ror' .la pr.ui istrai.ivrrt
razl{ovoIc sa z.apird nobrr l klursl< i rrr crrr igr.rur ti rrr;r i ncrrr
l<t,
'r l,rl,cl<u i I<rcrrc [... I u potrazi zrr poslonr", tlrr bi tlospelrr u l]crlin,
i l .,vrr ., l vs tr(,
lt()ln u ovrl rrcvoljnrr igr.rr
Pl.ctlrPlrrrjlr Proilosliis.rrllrirrjosti, pl.i trlnt, 'r, 'r.r!,r llir, Ilttlrttsk,, lr/.y11r, llr'o1,r.rrl .)()0\, slr, IO.
 gtlt' jc ,,otvoren kabare_I(a takombqu kome je od 1933. nastupala,,, ililcrno izrai,ene u poznatoj Levinasovoj maksimi, stavljenoj u
l,r
.r z.tti'r i redom ,,pro$la kroz madine Ravensbrika, koja poruduje da ,,Proilost drugog i, unekoliko
nuhenvalda i i,r ,,iclje romana,
l)ahaua" (tO-t t passim),preZivev$i ih gotovo iudom, a r,,t,,, ija iovedanstva u kojoi ia nisam sudelovao, koioj nikad nisam
,,goding
clirna po zavrdetku rata iza$la je kryig" nyenih seianja.. (ZgS):.
l,r rstrstvovao,
jeste moia proSlost" (4)'
Iako
kulturolo5ki unekoliko drugaiija od paradoksalne slike Na ovekay ettdki imperatirl piletetom oznaderlog prihvatanja
Ge.teovog hrast-a u logoru Buhenvald, koja spaja visoku trr,lcg postoj-1nj,a ka-.o sopqtvenoga, samo s obratnog polazi$t-a, od
kulturu
militaristidku okrutnost, ova predst"rr" d.rroJii.e kao kabaretske! /,r1,1fq{3 ti;il Zapadnom Balkanu, na svoi nadin radqn-a, dini se,
pevaiice, uz to i buhenvaldske zatodenice, koja u sebi t t:Irilrhoia stoligalgornStiksa, koja svojim ukupnim romanesknim
spaja popu.
larnu kulturu i ideoloiku represi'nost, odnosno artrstidko-politicrd stvom apeluj e na evokaciju novij e evropske istorij e-be$iasia,
zGz angai,man,z7 donosi zapravo isti, vei naznaieni fenomen
,pr"_*.
r r., I |t I j

, I'lio je uopie mogao i pomisliti da ie se

ovako ne5to dogoditi!? 263
51enog" i zato nelago dnog komp enzativno-deplasiranog t I S,rr.ajevul Opet smo u logoru!",28 uzvikuje junak romana Richard
p am(.enj u,
,,Prida o Zivotu Ize Fermeren me je wedala. Saznanje aJii nfibeke l{ rt lrterr austrijski pisac i tragalac za tajnom sopstvenog porekla, iro-
Tihomir Brajovii ,,Jal<i" i,,slabi'
identiteti
(o rparativn otiSla kao udenica koja je odbira da jednog jutra u Skoii ,,r;,rrn sudbine doveden u sam epicentar ratne tragediie i primoran Fcnomen
deft teti pozdravr (ompL zlvno
nacistidku zastavu me je dinilo nervoznim; (ZSZ_ZSA),-priznaje . l.r r I rolgoti bosanske prestonice j o3 ednom
j simbolidno vidi kolek- rcpetltlvnc
l(ompenznlrvno
ViktorGreber, jedan od junaka romana, nekada5nji prof"*r;"Zni t,r,,'... stradanje getoa i konclagera, a u tamnim putevima svojih dula
dop as ranc
mcmofllt !
r rrrrlir jo3 jednom raspozna paradigmatski i protivredni lik evrop-
slavistike na Humbolt univerzitetu, svedotgii o neiagod"i$to
trajno l!:no5 ovcf!l(onl
prat] one koji nisu spremni da se na vrgme i u polp-111oqli .,1. , ,grr intelektualca, ocrtan u Sirokom luku od Sofoklovog Edipa do
_s,Ugig.
t3 t?_P.:,1I".1..m i zajednldkom p1o{l-og"iu". O tom poznom l;r riovog Valtera Fabera iz romana Homo faber.Podivajuii na tezi
saznanju
svedoii i Greberovo finalno uvidanje da mu sudb^ina Ize Fer,mercru ,1.' ,,cvropski homo Jaber stvara danas svoiu sudbinu u Sarajel-u, jer
ipak pruia ,,nadu da jednu stra5nu plovidbu moiemo , rnrr ito ovdje danas vidi samo je ogledalo u kojemu
mu se prikazuje
preZi";;i;., i t;
makar naknadnim shvatanjem i priseianjem, jer,,pitania
koja posta. vl,rsrira buduinost" (tt+), stiksova uzbudljiva i dramatidna pripo-
vljamo o nestalima i mrtvima, naposleti<u i o log^orima v,,st u najveioj meri je pri tome oslonjena na intrigantnu zamisao
t i riri;fu
ne vraiaju utivot, tek nama koji smo ih postavili vra(ajuneSto
of .,,rsvim nalik romanesknim videnjima SaSe Iliia i Dubravke Ugre-
dovednosti" (aot). To ,,neito" od izgubrjene dovednosii i,rt' o tome da urbani prostor ima slojevitiju i trajniju ,memoriju"
pokusavn,
reklo_ bi se, da povrati i narator.o-"rru, takode ,,,1 ljrrdi, jer ,,gradovi svoiu povijest upisuju u zidove, u stvari, a ne u
opr"d.r^rrt amblc.
matskom sudbinom Ize Fermeren te stoga na izvestan nadin
i sant r'.rrliivo i potkupljivo ljudsko pamienie" (tZ+)'
praien sindromom kompenzativno-deplasiranog pamfunjaonoga U svoloi sugestivngj studiji o ,,umetnosti i kritici zaborava"
$ttr
neminovno stide i nosi sa sobom zahvaljajufrapad"otakurriko,.,, I t.rr.,rlcl vajnrih iznosi takode nadelnu, teorijski potkrepljen" tYt{-
iskustvu kraja prodlog stoleia, u kojemu su, kaogod i rrlrr tlrr ,,dovek je po prirodi zaboravno biie (animal obliviscens)",2e
u nemadkorrr
iskustvu prve polovil" stoleia, sticajem oiolnosti spletene ,l,,tl.rjuii na opoqlnju(i 4-ad!n, a povodom monstruoznog koncepta
log
nedoumice o lidn-om i kolektivnom moiarq'seianju i odgovornosti, trtrttntricidaili uni5tenja kolektimog pamienja u olc'riru holokausta, ',
,l.r ,,Prrrnienje koie hoie da trajg mora zSto svakodnevno da se bori
27 ,,Buduii da kabare zavisi od sawemenog politidkog konteksta, od kojega ,., ,ulro."'t o-".3d btimaiuii od zaborava enigmu vlastitog identi-
dorrij.r
satiridni 'materijal', kao i od instinkti\.ne solidarnosti p.rbhk",
on ,e u mno"go vc{oj r,.r.r, Stiksov homo faberWaja veka istim zahvatom kojim otkriva svoj
meri od drugih artistidkih praksi pod uticajem istorijskih pro'rena,.,
u ton sriisru pr,i , ,lr1,rrvski hybris otk:i(e, medutim, i to da ie, znatno Sire gledano, u
meiuje Dioan Mekneli u zar-rimrjivom ogleciu o promenljivom
criskur.su ,.,"n.,"tk,,g r .r / n rcri.lr.na postojania kultuirnoistoriiskih
i nacionalnih zajednica
kabarea u vreme nacio'al-socijalizma, u kojemu je poscbna
paz.jrr Por<r.'jcrr.r upr.rrv.
'Katakombi'vernera Finka kao
karrar"tr t.g tr.rr.r. ( N.u. pr"n.,l,.;,,.,,,,"
M vlNal]r, ',The Changing l)iscotrrscs 'ajslavnijcrn
of'(icnnrrrr (].rb,rrct irr l{csporrsc to N.rti.rr,rl 'ir l1,,ol Stilis, I;,lijtthow.slrr/ictr, T,aprcii[ 2006, str' 241'
Socialisrn lrctwccn 1929 urrrl 19.1.S", u: LilLtrtristltr.s l,('/.r, Irrcv. l)r'irrl<.r (iojl<ovii', lScogr'ld 2()0t], str' 9'
ttttrl 1trtli1i5;11r.5 lxrtltru.rll ro,r lt)01 ") I l.rr'.rtrl Vrjrrrilt,
Iti5 !<1t1<1, I lcrrrrsgt'gcbsr v.rr sig,ritr ri,rrrsr rrirrly.r,
r'iirrirrl.lt rr rrrtr il.rst,r .10(x), s. r.r7). 1il ls/rr,slr. l.lli.
 tt.tl',,' on( )ll,
vr,(1 porrr i n j.r
,,, l rrog irr rr.rli.r Allr.r
lr
:iil,' lrrrtltrt,i
irn,r", ,?''".'.'),."'i;li;],1,fi;I:1'ljI
" "r\IIV'lc ttcz krivlrjc, ,lu..i,t.rc ,, I rr rl,,()lr'r svctsl<ortr lltu ili Plk o rrttovitttit tlcve tlcsctilt, rllt se tt
,i;:;J,:l',i,1';lil:':lll:,'r','
rl:r irrr.r ; [,cz I ,rrr,111',f 11i.1j1v mznri$lj:r io ncl<tlj vrsti trrrltsl.rttlt()villlc, kortr\tcnzutitttrt'
r,, r.., i
,,,,,,,.,, ".;,:;: ;,;=l;:'j :xl ? ;:lli:;;l;,,,,1 l" ", i,, ",ii ; i.t,'r r/./.{' stnnosvesti kao onot.ue $ttl stoji izr.t same knjiicvnosti i urnet-
r,,,.tr ' l'r'oizilazi li - drugim reiima - ova zaista osclbeua memorijska
tteotckivane, jil,ffi
:;l:ilJ::'"I"T;.:
ovc
sp.oziciie zaborava
ali u svetu :il,"i*:_,q;ll;il;H::;::ij:,:ll
;'""*'rzqarstava,
pa lnu s(., r sv
rsto tako izakono'rcrrre i*r vei $iroko apsolvirane dinjenice da ,,kulturorn seianja
rl,.rrr,rt ijrr iz
,pr*r*L"iana lrfi r!1",,,t,rvli lnlo i utvr5iujemo dru$tvene slike o sebi",3' a ,,ratovi i
uhvaierr k
l,r' r i,,, r vcl i kih kriza narodito indukuju velike promene
u dominant-

4
I

;;,#
. .,
26 rrirr ,.lrl(iu)rl proSlosti, jer se tad menjaju akcenti kolektivnog samo-
"
il;j:,,i:j#*}3g*l'':t#,,"T,"i:ffi
,;; 3;;i::ry?[',ilT,[T, n:r;fu.;".11:11 *li:l
"ii:ii:l't ske civiiizacij" k";;r;;:;;:#Ir" u vidu krjtike,"o"a,,u*u,l ,i
,,,lr, ,lt'rr jrr i identiteta, kao i odredenja Drugog u odnosu na koga se
-"i \ ,r r ,r l( r

' / rava,nespremne d" r"
rirrr,
poiilioniranja" ?32 I znaii li to, najposle, ako prihva-
'.rova
pomenuto istorijsko (samo)saznanje,
rzloy'.cno shvatanje, da
265
kratko.vidog (^samo)z,rtri 1,,,1,u1 linji2evnogvidenja na koje je naslonjeno, znadajnim delom .,Jal(i' i , \l,rln

rr;':; ffili::!
po reiima glavne junakinje tl"l da' oklevaiuii nu n.lk,r,r[ l', ,r \,,r n rr ligurativnom ,,premeitanju paLnje" , koje u slici Drugoga
r
iderrtit{rl r

ratnom sariy.vu, ,r-r* koia inscenira Frisov ,,1,111, 11jc l<oliko-toliko bezbednu sliku nas samih, stvarajuii na taj
,,ewopski ho-o il.r' il r rr)ccliiacijski, ,,tampon" prostor za ,,novapozicioniranja", okre- ,l(1r,r
f"! ;;;"'""il: *i;
.rl
svoju sudbin
d:,,,l'ii"", i-' *il9 r 91J " I ll'l lut.r rrciz.beZnoj rekapitulaciji sopstvenoga identiteta, ovim putem i
m u s e, p"
;; il;:ii
ol li " k o
I,, r, t' I i rn idno,,relaksiranoj " u ovda5njim,,zaj ednicama nelagodnog

ill,'*::;f:;*n Ji
r I
z a t a j en o
" m,,l I T,"- " l,: ,,r,,rr,.l'r u neizbeZnom procesu ponovnogsamoodredenja nakon
",

#H:? #r Ll]*'l]fi
ratova'
*uvi "t,mtT i #rilil "
ne
,r, 1i.r ito je videlo naie podneblje i na5e vreme?
,lstorijs-ko znqrje- [,,,] lma-\Jjuinuulogu u konstrukciji identi-
neku ruku
-","u"tt*n jcclnice", svojim teorijskim autoritetom podseia Hejden Vajt,
onsam.e*.,ir,il1,;";1,31
e t n =i*' ka an o, o.d
*1ff;lT,..,J,TH,i;,;"Hn:::* t, t.r z.r

li"11
ko j Ia
u.
f; r u
"q,-.,,.','u ":;I:i:t:,lo
rv ra U,"",,
r
z

",.1,,..,
u r ,1,./()r''lvaruii, medutim, odmah umesno i na to da ,,problemi iskr-
;;;iff.*ffi:;: j:llll,,t
a
.z
"
*, a
ro,". r",, r", ,,,rv,rlu Lr svakom poku5aju da se istorijsko znanje upotrebi u svrhu
::i:rr, " "
iden Htet'
;:iil:?';[,Tanja n';-"' k''r r; ;;:;; na Zapadrr.ttt
l, r sl lukcije identiteta", zato $to,,istorijsko znanje uvek stiZe do
r r r

,,r,l.rirr josti u 'obradenom' (processed) obliku, ne kao sirova datost

nih ostuareni;, i
,.-;"' '"rllu ;:;:o'ot'uaze " sil;";i5:t"::iT
p enza tivn a. s e-,"t ;:t^ : "j " ll:i;:*f : i; rlr g,otlrrtakpohranjen u arhivi", vei,,jedino kao reprezentovano zna-

;*,"*r- : rp
roman u p ri kazan rr..- rr;t', lioje u podrudje javnosti ulazi kao pisano, filmovano, fotografi-
"t*o,lll -"1:T f
"r"j'.,,,1, '., r r, r, tl rarrratizovano i narativizovano ".3a Zastup ajuti dobro znan o

**
r

: ;:{ef n{T
T#j# :fr i llfi ; r;rl:,;u,i::j ;lr
r rrtrt.rjno shvatanje da se ,,ne moZe istorizovati bez narativizacije",
\'.r;1, n:rime, u isti mah podvladi i to da ,,se istorijski narativi odnosc
:;i'" ll,ffi:i"'lT;l T il ffi ;:il fl :ilfi:j;"'#1*m:f
;
nerazresenih,,,;,il;*::,,:*::;,'m:lI.:o:ll,;;:;J;:, I I lt'le nr Vasiljevii, ,,Proilost i razumevanje rata", u: ,Intima javnosti, Okviri pred-
t rvl;,rnj.r, nirrativni obrasci, strategije i stereotipi konstruisanja Drugosti u upeiatlji-
''0";Ti;;;:;:;:3H::,x;;;:J:';L""1'i;::il'adrik'l' , rrrr ,krrStlajirna tokom razgradnje bivieJugoslavije: Starnpa, TV, fiLn, prir' (iortlln,r
oa se zapitarno I r, ri, llcograd 2008, str.339.
rajuii iitanje nekjh posle svegl, strrri
r

;'Jv4Lrrru 1 ' /r/rr, str'. 340.

hrvatskih' ;;;""il;:ill*p':''':"
tati vn ii i I
1 I ) ptrjrrtr z.ajednice nelagodnog seian)a vidi: Todor Kuljii, I(ultura settttrjtr, rt,tv.
(

{," p..r, -
tr;cg.rvir'"'Z.'anr
";;;, l.1;: il:#," r:il::fl:i, : ; l::: ;l;
:::lilil ;
,rrli', str. 298--300.
i,

I I I l.rytlcrr Whitc, ,,Historical l)isconrsc ancl Literlry Writirlg", itt: 'l'ropts.lor llrt
f ey1 111.,'rlik.,,rr,,,;;i,';,;l]l,t;lH;l';];l:il.]il
l',r.t. IIrt.\tJt'tt Wltitc"uil !ln'I Iislor.v / l,ilt'ntlure tlebtttr, ctl. by I(uisttrl l(orltortctt, Arrr
:
.t, r,l,un Ncw Yorl< .l{X)(r, p. .l().
 n,r s\,('t stv.rrrrosti 1...] i predstavljaju taj svet svojom
littlrt,r't'rrt iior1l",t'il to zn:rti da su istorijski narativi zaPrilv(l
pliltt
il: . I,t,r. :,*#*x#*iilx"lIrtr,t*l*:ir*
I t L : t t r I t I i v t i i auto demo
t r r nstr ativni smislotvornom urecl c toltttl r

p istr j rr i clonose predstavljenom svetu istorijske stvarttort l,

1rli
qlcdrrno, pripovedna koherencija koju donose beletristii'kl I

,y
ski narativi kojima srno se ovde bavili mo2e da se razultrc snttltl
koherencija naroiite, transponovane ili kompenzativlrc vt'trl

266
neophodno potrebno (sa)znanje o sopstvenoj bliskoj proilortl
posredno, u izvesnom smislu distancirano u slici ne tako lrliske,
nekim bitnim momentima slidne i stoga figurativno reprczctttol
ulll$fffigwffffff* tu,,a",#:ililq_'J_i,;,*n*:t:#$',.,"i,::
pro$losti drugih. ,,r,
:'*
Tihomir Brajovia Vajt nam moZda nudi i podesan teorijski okvir za vrli.rnlle
; ]] Jiil:i;.il,;'i'r',"r'*ttt**it*il#il;;
"',',,",,,,,,,.,',"r.
l',',',',',','
p:,.:k:l:,1''
umevanje ove pojave, onda kad govori o tome da se ,,latcrttrro

;, -,
KofflparaLrvrti

denje istorijskog diskursa sastoji iz naracija generidke vrste ( i

story-type), diji pojavni oblik predstavljaju same dinjenicc, th
il, :
u poseban raspored i obdarene posebnim znaiajem", pri it'ttttl
svaka pojedinadna, konkretna naracija ,,slika dogadaia o l<o;ttttt
pripoveda, dok naracija generidke vrste sluZi kao konceptuulttr
rr 'L ' ' rrrl'l'o
, r,,,t,,, " l'1
l tr t'rr.tuttlli.ti*
1 'il$['i*$.Fi[t*f,ffi
rV'rrrl,:.::;;;bismo
lntgniraii;Senosivog
simb

iskustva,,nrle
-:r H":ffi ;f:
.
na koji ti dogadaji asociraju da bi bilo prihvatljivo njihovo ctth
' :,', I I II :
;: l,lU;l :ff iiil*.",';'ffi
::
:
ranje u elemente raspoznatljive strukture".36 Nesumnjivo ttshrtt tt'ias
r.i,. ,r ,,,,,,,1|| 'rrri
na strukturalistiike tekovine, ovo shvatanje svoju iuerple tt',rtlv itTli, ,"* i, ,o0..:^1.\ vriieme.. kao ,,iskuswo
i eksplanatornu upotrebljivost moZda ponajpre, usucltricrrrrr r,e tll I,,,,-,, \,, r('
".'
"''?:i;rt,"".pr"ti"1T*o*,,t,izborakonstr-
primetimo, pokazuje upravo u primerima poput na3egrr, tr ltof ltlll
[ ;,',,,:,,)I:)ilil])"""',i'',io i" l"a"n,'1 :ilTo;; roi" r: "k:1*
postoji uoiljiva naporednost izmedu zapadnobalkanskih i z,r1r,11|1111;
evropskih povesnih naracija.
Ali koj a j e to n ar acila generiike vr ste, za kulture zapltl rr o g.r l hl'
]:'

I i.;i', i:. I ii,:,s:ru$'ff"Ti;i:::'Ji,:{i*i*r

ml
kana paradigmatidno raspoznatljiva u izrazitim vidovinrit i v.rr il,tr I'
jama modernog nemadkog knjiZevnojezidkog, polititkog i, tt,t t .rvrrtt,
I : :' I il; lr$*q}:*f
: :i
;ffi9*t*1;tillilri
ratnog iskustva? Yraiajucj se joS jednom na irnplikacijc legt'rr,lr,rt
'Geteovom :; ],
: ,
',;:,i,,,,i"
i*p**iliX}?tril" r,u""
""*l-:g,:3*"
hrastu, reii iemo da je razumevanje te tlzorllc rr,tt,tr lfd duse podruiie
l t t"-vt'tltlict il ""'"t"o
',,,r rl ;;l' (302) '
, moZda najpregnatnije i najsamosvesnije izraier"ro tt os(v.tt't'ttlittlA ,, , rl,, , ,
' .'*''"i'*L'.,i; 't'
',, pisaca koji su sami iskusiii srahote holokausta. Rccituo, tl t'()tllilllll

' Ivana lvanjija, diii simboliini juna( nastao ,,od pepeh [... I rrbiicrrllr tr
koncentracionom logoru Buhenvald na brdu Etersbcrg kotl V,r;rrr'rt 't I I :,i::i: : i:l li;ll'illl'illil "T'lill'*;*:l';i''ll'il:'l::;'ll
[...] poseduje osobine kornpleksnog bica i ziltutjc ct'/,rftt1'rt,,1 ,','t''' I ,:I
:;i r:ii:'iii'i1,
ianstva fistakao T.B.]" (le ), a ttt zuiutic ic tt ovottt sltri';rirr s,tirlrt
1,r,1:nji:,,i:'till-.Iil.ll:':i:i*n ir l;
*'
"""'"""
.15 Isto, str.3().
.16 Il.rytlcn Wlritc,
l,rrrtLlon l()7li, p. I l ().
Ilrt1rirs rt/ l)lJrr,l/,sr': llr,tvs ttt ( trllrrt,tl ( ll.rllrrrr,'rr
" , ,
\ L rrrrrr
l"
""rt
t rlrrri l/l'
( rrrr\ll
"l:'r"'il:i|"lj:l;|;;ll;);;l:;ill'lll:;:l;i;"""
1'r'r'r' 1' I lS)
 litl;. r,',tllsolrrtrro Zlo
l;l
,;* ji
-'\q qq 1c genertckaj pripovest tir*'
ll()v()r'lnt(),
',i ;, : ri'l;

A t t I t t t t. t,,,
llny i::::i iu::H-
l)() svemu , , c.'
ri,r'r",, )r)' i),uae
t, u r r i u e rz al n o
v ain
;il; l::l', . 1 i
riir
i l,1,,1rto iskustvo u kontekst $iroko poznatih,,narativnih isto-
I r r;t. sc tnogu razumeti kao ,,generidke,., tj. paradigmatiine i
\^-t,,rt
r,osr(Lricoro kolr'-1.nt'npoto:ki
o'irr;;:;;i::lr"r::"::',:;:, *E'"
'|" , r t.rl<o do izvesne mere zaista ubrazavaju iielaksiiaju i dalje
d ir'' r r'' l'
t t c r t It t
r t
; /"';i'
i z,.r m a,
e
1t 1 I a i a u k at

t'o'i'l
i ar *''
i r ev it a I i z
rl r u sopstvenih, na izvestan nadin
civilizacijski refl ektuyucih
o i lnj ;-": tosno negouanju I
;f' l,rllrrr,r ,'
t t

p r a ln a p o v esn ";, ";; u

lr'l i * z, t, o ta !!
te kontrouerze.3s pile 'rcophodnom suodavanju svake od njih sa singularno5iu
R,,L^---
,,Buh envatd r, .,,1,.r\ r.n(. trloge i neponovljivo5iu sopstvenog doiivljaja
onoga Sto
.
" ""r"_o.",..#"iii o^n le ,,l', 1,.zrI. clevedesete godine prodlog stoleia u regionu, u., ir.ra_
26 B ".",. . Ali h o c tl
;:::1.?1J,;','"'rtlfX i,'::rl "ko je oduvek -l"i
bi ro o,r
c,
:rr"rr ',nu\lu i na celom kontinentu.

,,--; ;*J,"trj"T;T
r , da ie odista
::1"'1i ?,'l:i " "'
u
o
"
l'* "' i" i,i;i ii
s,r r

n, jrii
tJ, rrr.riki primer bi ovde, iini se, upravo zbog
svoje paradig_
n()sli lnogao da bude instruktivan ne samo u pomenutom
269
D. vn
"Tir ;itiii
cL;\.^^:.. ",,r,,|f,i)!,:J::-::-",lbezno 'i..vctr :i,,rl,,,lrt rrorl vraianju pro3losti, nego i u aktuelnomipoznaynom
i e p o dr oi a''
i n s, i s ro ga
s c,e
:
;Y* U;:::," ?i;,
"',i!,1;*]' o kontroverzi
u sredi$ttr s't
l'r' li! ,t, r.'proilo$iu, bila ona bliZa ili ne3to dalja, o kojem smo
.,Jakt' i ,,slabi"
ski, hrvatski :?ciie'snut"-"li;uive := |r r 11111.11to raspitivali, odnosno u njenom
buduiem prevladava-
identiteti
Fen0'reIr

*:::::qri+iff il:[:JJl;]:' j:;i;

civirizaci jskirirffi
,;:i:T;T'#L',I#il;:T:fi
,1' l. ,r, ito r-rverljivo pokazuju novija istraZivanja, svojevrsna ,,eks- kontluhrvr
rePal rivrI
r r

g#f*i:f-';ii 3; ; il tJX ;'l'" r1,r" ,lt'bata o seianjima na ratne kontroverze i koncentracione

l.,F,, r,,,, ligrala je, naime, nakon 19g9.
godine vainu ulogu u kolek_
depl.r! rarir,

j!zrrr!|rvr, ()
:tiff:;*,'"','i,tffni;llo;"dLn?'u'no;#ilt*"::',;#if::]:l;l;; ri ' 11, 11,' \,r'torazumevanju i bila
;e iak ,,kamen_temeljac.. ponovne nai,rl v r

t ii tt" n a r i i. y r r,lr.r 1t' rrcrnadkog nacionalnog identiteta.ar pa

doksaln u i e sv o i e ac
ako je analogiya s
o;*;;"d, ;' !.o'
al<-tuernetraurne,ill::ili;::fj:::7=',{.,::;:iililillli
t'
!r,
"'.r, l, rrr iskustvom Drugog svetskog rata do sada mogla da f,ude
ocl;e sops
lve n",,i"_1:].: irrspiratir,rra za romanopisce Zapad'og Balkana, onda bi,
ortiz u je ", drr,,' "o
,,arn ,1,, r ,

iskustuo.drugih.
rncira i t
"ob;ektivizuje' prrseianjem "r";;;;ffi ;'; 'l;1111
"' 'rr,r ',rrrrr'je, u godinama koje dolaze za kulturu i javnost regiona
na pov(,rro
i-=t' I l'. rrroglo da bude podsticajno i novije nemaiko
,,Jedna i,ivotni r
iskusvJovra-
l.r' r r,.r,,viiestrukim, preklapajuiim istorijama,, i kompleksnom,
p,;m e cul e, m;;ffi: i,:ii[ ffi o_p o ve zan
h'. '
r

dru3tvenom pamien,;u, l:
dodajuii d"
: : nl i r.r,
r;;,l;;,
r j il,,,
,,
IIrrr ,rIrsIitkom prirodom socijalnog pamienja i identiieta"a2 kao
-rr"l:li:struktivnoj l,r irrr.r rrirn izrazom postblokovskog i postmodernog doba koji
;:1ffi:l?;lrl,:o*,;l:"k;;;;;::ii"ffi':Xlilll;liilli'
naiin
t'! r ',., rl,r7 i iz ukupne povesti evropskog XX veka i njegirih brojni'h
nararivnih irro6;r..11,T ponasanja u kontekst I , rr1111v1,..1'7i. Nema sumnje da eksjugoslovenski i postjugoslovenski,
izvesn.''li'r'rh
u neku ruku epohar.'9r'"'iu'io ;;"-';il
ct nem a tko rn
i's
' l,r l,'
jvciim delom novi-stari juznoslovenski kulturni identiteti
I r r,r
t' k t Iv
m, r"l?l i': ":*';t";'T
u onim ob ratni t
,, r, ,y 1,1111 .11i5fidkoj koncepciji, koja ipak
^
i u krc"ttivrrrrrr nije liiena pamienja i svesti I

romanopisci,
moslo *d#:'ucem
i.llftt*'rn
ma' zapad
ka.zati,";;;; ;ii" n o b;r I k'r rr r I I
I ,, ll,volnosti, mogu da pronadu
'r prostor za sebe, gledano pojedi_ I

dan i,,s kokoui t- ! ' rrr r, Ii i sveukupno, u znadenju boljeg uzajamnog razum-evanya
strane i domace
;6,ji.'"oor,"r;#ili;;:,-"ti" uobii;rjc',
1,r,s11.
' ,

i , rlt,rrrrlt'g, opitenja.
.r
I

nr.ut:,y proslc i s't

cije o ratovi;;;#J;:u;.u
-"'* r rotrolfellllma'
t l'tit t;r', I

J9 .,Z.rsto ovaj sviiet

llost;lvlj'r;rtr'l I

ros.sroznoB ^.;1. .
nece,r nJit'"'1i,
d., shvari. .r.r
"".;;:i,;;;:]'. r

;:if ;n:i;t"',:Hi[,T*l{l'.llj;il:,'*,,:ii'l";;;ll;l ll::' ',.,],,i

t'r/rirt /rt'trl "l:li
{.)v(rrrf
rr.r'.r(,()Lsrr}(,r).r(te
,,,,,,.,,,,,,,,,,,
,,,,','."''tt""l'''''tt,;,;,,,,'.1
i;,:;;:i::;;;;iiili:11il,:;i,:jlil;jil.,l,,;i
'tIlt'l'''t"'l'l"""tr
;;,;,,
1: ;l
t t \ r,lr S.rr.rlr l;rrnrrt'r,,,Syrrrhols'l'lrrrl l;rr.r,,l,wo W.rys...,,,
p. t)ll
i t l t,,,,,tr. loli I l5 |.1551111.
 s., I I .rr r on o $to proizlazi iz niega. Ni u jednom sluiaju ne moZe se,
ririr ri', r'()voriti o egzilanstvu/izgnanstrru u smislu oficijelne i proce-
,lrl rl r,' osvedodene,,nepoZeljnosti" od strane zvanidnih autoriteta
r

,l.,tr rr zcn'rljama i dri,avnim okvirima kojima nominalno pripadaju

,r vei internacionalne karijere, katkad i internacionalne
i ;rr,,1 i, sitcla

l,ll'.r,lrrosti", u smislu izbora kulturnog identiteta i aktuelnog knji-

s\,TrA u RoMANTMA prsACA ler ,lOrliCila.
,!-.-1y
KULTURNT EMrGRAcu., NovE
11r11,

u.,J uZlosr.ovENSKoM
('*oiirfXoorrruo rvoznainor a to ie reii i dvosmisleno, u neku ruku neoprede-
I

KRuc u ll-r, rt'ig11;", koje je, uprkos tome, istaknuto vei u naslolrr ovog tek-
ur.r, r. ; v c f i rn delom j e posledica avai.avanja (samo) razumevajuiih
r r 271
1=1,' rly,1y,11lj1 pisaca o kojima je red. ,Ja nisam izgnanik. Izgnanik je

::rrr' r)nilj koji je primoran da ode, kome je naredeno da napusti ,,Jaki" i,,slabi"
identiteti
;sr,r,l rlr z,e urlju ili knjiZevnost koje je do tada nastanjivao, koji nema 5llka \!cLl r

,l' r1,,,'f izbora",1 pi3e, dodu3e, David Albahari u eseju pod karakteri-
r fova (Lt l!lit1
Na samom !t i' | | n | | nrrslovom ,,Izgnani fragmenti", ali se zatim oswie na proSlost
crrr !lr,[ ]c
Orr",Ou,f:r,llja o osobenoj slici (!anrrrrz!r, f,lvL
povlaiienom videnju suetakao u neku r.ulu !l!/ o\ OVI'rr',iL11rr

stvarnosti t ,1,',1.q;.' da ,,izgnanidka sudbina je u dvadesetom veku videna kao (ruilL r

u rom anjn
novali deskriptivnon rr rtr, st() je nerazludivo povezano sa politiikim angaZmanom", jer .
",i,1,i,#ffiT,ilTf l:; *:j:]:{T"1ii,lfi ;1
,u; *
vremenoirisbrno,r.:li$_";:il#;'j,ilii,!)i,i;f
;; ;
; 'r
,lr .rtle sctorn veku, ceo spektar dovekovog biia sveden je na nje-
1,',, 1','litiiki aspekt".2 Sugeri5uii ovim putem nepostojanje lidnog
a, raz.u1 ti, u Ii
iJij j; jll, 1,,,lrt r, kog :rngaimana u smislu ideoloSkog opredeljenja i odsustvo
iilTfl :i: j'.T,,l5:::l I
."g" e u z kn j v''r r s i zc *, I',l',r('(L1c politidke represije, koja je u pro$lom veku predstavljala
s ravi j e, k;; ;,# r: l'*::ili i*;: l"'; F,rtr ,\'o isl<ljudiv razlog egzilantskog statusa angaZovanih pisaca, autor
nedoumica o prirodi
i smisru :,,, :'l,fl
izbiv;"j; ; I ,...|; r t l', t, I o r o cli in o g v r emen a i niza drugih zap ai.enlh romana u isti mah
t t
)

neophodno
i"n"po-lnlr,.gu j" -;.-"e sredine. Nirrirvrrl, , l, r,,
r t' r a ( ne)pristajanj e na politiiku,,jednodimenzionalnost" kao
r r
;
r

"r;,;;il;;"rjena
zbogiinjenice da ti autori ditema,,r.grr..{ ,r. 'nrr,nt razlikovanja izmedu ,,stare" i,,nove" emigracije.
::,"j""8u
skim naracija; *;il, ugr avnom rom,r n jr,r
o; r;; ;;;:::j: :" :vo,1tm, s i
l',r .rl<c.r - daparafraziramo jednu popularnu krilaticu - politiku
-" k"k; ;;;ffi ff" :# J,"ff :?j : Ji [',: : r : :-,'' ; ; ;; ;il ;, ;; I r, ' '.rrtlbinu u drugoj polovini XX veka nije bilo moguie izbeii u
na naiin koji u manjo; rrt
*ro;--"ffifiii]::':,."'l: uto ) b i og r;r s k,r
1 a
prik,rzuf rr ,,,, rl.rlrro j interakciji i komunikaciji, onda pisci-iseljenici s njegovog
tak",.lrlir"r*rn;:"1""r r . ,\ r',(,tl(ir pokazuju sldonost da se i doslo.rmo i simbolidno i3dupaju iz
i,rT"a""iu,
memaoarskog :bxkuluii
aishrsa. esavinu fikciolr.tlrrog
r,,1, l t rf rl l1rg zagr\aja.,,Pokuiavam da pobegnem od onog tumadenja'
Pomenutanedoumica i . r,r r.r r rst je obojeno politidkim razmi3ljanjem", veli Albahari u
vrr l<oje
rnima pisaca koii c,, ,, j::^? j,u!", 'pitunosti o to'rc j. li rr
:#; ;F ill
r)t,,Fragmentima",
r, ukazujuii tako i na stanovi5te jo5 nekih
T,5jtrej:" : --'"
l,,, r r r r ti

ff ilT;i,j:
rr r

svoj izvorni donicil :

::l
q vaucscroK
": f il
;:,:, llill)uslil
gocllna il-l' ; j l,l .,r{ .r, roiljivo vec i iz iinjenice da veiina ne menja domicil pod
r v tsltlu iti
ttt o.emrgratrls!
r

noj vrsti izgnan.stva

izgnan srva ili
r,' :#l :f:'t'-
svoj e:.vol j n o
o, :1::
o
.e
m i sr a trl../ utt, .,,.,,
urr, o jt',1t ,,, 1', 1'1111111n prinudom aparata vlasti, vei po nalogu sopstvenog
prisilnom
p risi I n om odtasku,r,
od re ^ l1l l'cl I n i-'i t u ;;;
"1,,,,, I".'1, ffiil"Til,1;:1';J,i, "
;;
;l ;' i :,' :,
'.,1
,1,,. ,r'ly.rjrr i shvatanja etiikih imperativa.,,Sama nisam ni emigrant, ni
nh.;.^* -^ ,
;? il:,T ffi i: 1';:Ji:in,, il{ li :::
": : !i Ii lllil:,: l,'
" 1'
;iilI'Til l,;,?::'ll.lli"r"':'ii'u.ilii,:i;;l
l'u.sic'a i Alcksarrlru
IJr'lll()llil
:X
r'(t' I /trl)l'(lvlitt L'lgl'ci
:;'::'il.i;;;;;
l.
:,
i, l'1, 1ilrr .r, rriti politidki azil.ant", moie, otuda, u odricanju od uobida-
1, ,, rlr ,lr r rilvcnih etiketa, da kaie Dubravka Ugreiii, autorka Poze za

,,,-.. .:
srrricl,',, i; rr'11q,jy11y
srtrislcrr
tltlttlvtlt'lli tttrtt'ltrl tlrr
1,i,,,,",,riu,.,,,;;;i;r,:,;,;r',':];J,i:],:il]i:;1,:]:,:i::, r I ) rr rrl Allr.rir.rri, '/'t'ri,l, llcotrad 2004, c,tp.4tt.
Po1,lt,tlrr,r / /,r, ,,1 r. \ 1.
 rtt tt t' t l"girr, trrrr.t.,c i'csto ir.'iir.
r
rr.rsrovr;clrirr ostvarc' jir,
rr .glL,1lu ,,1)isac u egzilrr,, lvtr Ir Ir1'111,,r'1rr,, kaz,anoga proizilazi da karakteristiina svojstva tog
za scbc .ta ,turtou'o,
'.l.rrr
kr;,r jt' rr jcdnonr trcnutku'odlutilo ju ,j", ,,s[)isitlr,l ,,.,\,,l"r,,,tl o b ro volj nog izgnanstv a" lli (s am o) izgn anstu a u srpskoj
rrjczirrir zcrnlja vise nije
il;r; tl svoioi zctttl,l
lrrlrr, vrrosti, ali i u drugim eks-jugoslovenskim, odnosno jui,no-
bila njezina., ., "ul
Osirn paradoksa igre reiim .f ,,r n.,l(inr l<njiievnostirna, predstavljaju njegova izrazitakulturna
a (,,njezinazemlja viSe '
zirra" ), ono Sto posebno nijc bila rrftr t,, l, t, r l, t, r r tl rr osrlo dv o smisleno marginalan p olo Laj,sadrian u sazna-
treba zapaziri ; ;;;_ iskazu jc.srt, t*h irirr r l.r .,t' rr isti mah rnoie biti autsajderski izme$ten na periferiju, ili
:*,n#:i:li::;: "'.i:.::"ft { : +;i,"";
na vras tl,,,,, rprr
" ;:f u,r rric, l opet, zahvaljujuii iSdezavanju,gyozdene" ideolo3ke i
:^:"J*iT;::Y;uY':^'*":"-"';k;;;:lliilililil;fr
jnstitucionalnu ll g,,,lrtr, l. t, liotrtrole, u izvesnom smislu i insajderski prisutan u samom
272 jeie onda sazeto
saiern,,u zakluiak
-.,,,,..1^t]" a"
prisilu n" oalrr,,k, iti , , lr,,l r ,,tkrmaiih" knji2evnih zbivanja, upravo zahvaljujuii kultur-
""grir;-";i"ffi,;:;Jlllilli::
r
=r

an izb y",+ so"orloj

Ii o
o* u an onirn n os r |,,, I
n", l,l()lr()dllosti i nepostojanju otvorenih zabrana, kao nekad.,Ja 273
Tihomir Brajovia
l:gr,i i" .1:liJ",;",
samokapituliranie na marginu-.s *.1,' r ccl Lr kultura", pi5e tim povodom bivsi Sarajlij a nastanj en u
r r r r
Ne hajuii za uobiiajeno rirzltkrl,
(ornparativnr
vanie emigrantsrva lrrr'r rt i, Aleksandar Hemon, u tekstu pod naslovom ,,Kako sam
idL.ntitetr
1,"Srjl""rtu1,
na unurrajnje iednaienje
Ugr"sill* ovde zapravo uk,rzrrl
,,,aki'i,,slabi"
identiteti
l,r,it,rr ) 1'nrfesionalni pisac", eksplicirajuii da to ,,niie prazan prostor,
dovedena u istu ravan z.ahvalj-uiuii
ova dva iiau zi"r;*l; ffi; il:,], rrr s'r r p11;5[61 pre$"gp_anja [,.,] gdj" se mije$aju udaljena iskustva i,
Sl (a sveld u
romanlma pisaca
nove kultuflre

il znatost' makar u trenutku "Ol"a"l,*,, za marginu i rrcno.

odrui" i oatast<a, ar,,r,r, u,,oul, huidniji ia""iit"ti"; pri demu pi5d"lr" odgorro.nost u\ l eftr gracle
(sa nr) zqfanltvo
buduii da potorrji tivrrf ujuZnoslovenskom
p o z n a t i j i h e m i g ran r 1 l,, \' r il i nternacionalne tr2i5no-literarne utakmice vi5e,,nii e odgo- <turq!

ff p.;; ;.k
ts ki h pi s a c a p
a zuy e ;;""d;;; ;,,,lJ,,
n

i' "
Jewsnog powatka u ii2u knyiZevne " yavnosii.
;
r r,r IIr )st rracionalnog knjiZe'"nika, nego odgovornost javne lidnosti
I Postoji, nara\mor i istorijski [ ri cst'luie u demokratskoj, nehijerarhijskoj razmeni miSljenja i
j f.r"f*"tlr*no obja$njenje une k.= ', t,r
liko drugaiijih konsekv-en.i lrrl, rr rrr,rcij?".8 Imajuii na urnu uprayo tu tinjenicu da u postblokov-
;"";;;;;;i$tva
koje nije rek p'sre= (vctu tzv. demokratska "javnost [...] ogranidava izbor pred-
tt dica dekreta i spoljne prinude,
nego p;;;;g"
rezultat unutra$rrjag
,'l
"rrr
naloga i izb or a.,, poli tiike ut,rr'.r i trloga", Vladimir Tasii pak, ne bez (samo)ironije, misli da
i p.";";:
; [rri, r"setih
iile su piscima koji su ," oir.rtili "r"_ [... ] o,,,,,u,, ,\, (,1)itil i tako aktuelna spisateljska ,,potraga za identitetom moZe

Tog"i" [...] d" iive, ako 2"f", anf"" "d;;;;e$to $to ranije nijc rrir'
.f.o oa ,lza- rata
., 1'r
rsrrrrltrati kao potraga za ulogom u teatru javnog Livota" .e
o,i;ft#:
"kj"r", llil:,llili?'i,it1:"
j;iln,',,.Tff
[...] a da prlonr, V.rli:r, medutim, kazati da nisu samo istaknuti pisci ,,nove kul-

f
i
*-::i:r:;;;;ilt:T:'&:
omoguiavajuci im
za1,
isto vieme budu
;H:l:"i,il:;
da u
r

r ,
r r

,
r r r t' c rn i gracij e" svesni svog ambivalentnog
l<titki i te kako prisutnog intelektualca, tj. njegovih moguiih
, pi , r I rr
p olo i.aja frzi(l<t odselj e-

' ma ci
;i' ,lnosti i slabosti u postblokovskom svetu, i pri tom su izrazito
do di ",u rru p.r" ai g_"ti i"" ;;;;p"Tfffi:ti
tu I'r,
ovu neobiinu tekovinu r"rpid"
komunizma i blokovske podelc
ll ::,1; ;rt ' rl;11i il11 izbegnu zamke svodenja iskljuiivo na politiiku dimenziju
sveta, odnosno slomaJugosl^,ii", llrr,lsliog postojanja, nego se, shodno vei pomenutom stapanju fik-
postojanja na prvi pogled
por.";;; ; razlaLu(ii mogr-ri'.st
paradrf.r"f"", ,"pravo legitimne , i memoarskog u njihovom pisanju, to isto moZe kazati
1,,11,111169

,,dob rovoljn og izgnanika; " poj;rvc r ;.r lrlojne romaneskne junake koje su podarili ditaocima. Tako,
i,,dobrovol;;;;;g"r^srva..,
umesnim podseianjem n, pod r.i:r rt,, r
,, ( rn(), u junakinji Muzeja bezuvjetne predaje (ZOOZ) Dubravke
loia"l:-i.t
1...i ostavlja mogucnost da izgnanstv.
etn;?,.,i.u da ,,veiina ret,ili,r
1 r1'r t'iii', rla osnovu niza tekstualnih detalja i nagoveitaja, nije te$ko
U"l" i"U.ovoljan tin...
l, r i'l)()zrlrti autorkinu fikcionalnu ,,dvojnicu", koja je i sama zagre-
1,,r, li.r spisateljka Sto se otisnula u svet nakon podetka raspada bivde
3 Dubravka lJgrelic, Zabranjeno
titanie' ZagrebtBeogracl .., rrlit' , dar bi se povremeno vraiala u nju, a neito slidno moglo bi
4 Isto,str. 153. 2002, str. I 46.
5 lsfo, str. 162.
6 'l'crcl, str.
4.\. . N.rr,. lrrcnra: Alcksanclar Hemon, Pitanje Bruna, prev. Deian Stankovit, Beo-
7 /s/o, str. So
t, crp.2l0.
l(X).1,
',1
'i N,rv.;rrcrrr,r; lL,r4rrurrlr'l',rurlr, Il'.yutKtrttuin!y^rr,iloluOan2(X).5,crp. ll0 lll.
 tl,r v.r)r r z.r .r'stcrtlrr'rsku prof-csorku jugoslirvistike 'l'..j. l,rrr, l,r1r tlovodi do toga da, kako primeiuie jedan drugi slavni izgnanik,
rr,rr',rltr'lrrr i ,jrrrrrrki'ju nje'og romalla Ministarstvo
boli (200.t),kt f ,,, n l, r'ovid,,,.r-Jtrrik o emigraciii l.'.] mora lid no da izdrLipritisak
r
t' I r.s vcc'c n rr i rDirginativnom i j eziikom inventarisanju i$tczlr ili
grrrl,,,q i nezrelog Zivota"rra samo pisanje, bilo ono fikcionalno
I
v
P'.ilosti kao ,,homeopatskom" leku od satiruie sada$njosti. ( i r,, 1,1., i,r,ralno, ,rr"trro pre, dini se, naginje svoievrsnom
preurede-
akter i pripovedad neformalne emigrantske trilogije David.r egzilantske stvarnosti' O sobni
A rr l r r
r s r slotvo rno
r rizriazitoikorekciji "
harija o pripremama za odlazaki o Zivotu u rasellenlu, kojrr pokuiati racionalizirati u tekstu
r I,,n,,',', u kojem se obreo pisac ie
IGatka knjiga (1993) , SneLni iouek (1995) i Mamac (t'996)
,'t,r I razlomljeni iivot nastojat ie dovesti u red u tekstu" ,kazuie
I ',r',ri
je odseljen u Novi Svet, pri tom ophrvan politii
3vdaSnjlpisac liu lrrrvodom Dubravka UgreSii,ts skreiuii paLnp na-kompenza-
sada5njo$iu i pro$loiiu, ali i opsednut postmodernistidki
ti\ ru stlrnu emigrantske knjiievnosti. ,,Mogao sam da pi5em 5ta
274 prrrrl
tiikom idejom da se ,,svet pretvara u tekst, da prizori postaju si
Ir,,, rr r l<rr[<o god hoiu, kao Sto sam mogao od svega toga danapra-
275
da se ti5ina pretapa u belinu papira,..r0 GeneracijskiLl"..li, David Alba-
1,., r irr n()vLl kttJi2errno igru", zakliuduie, sa svoie strane,
Tihomir Brajovii njihovog autora, i intelektualni junaci romana Madimira ,li,rs nakon
L,,, r, rr.rvodeii dobre itr"rr" vlastitog spisateliskog polo2aia
,,Jaki" i,,slabi"
identiteti
i(otnpa'al Oproitajni dar (ZOO') i Kiia i hartija (ZOO+), borave izva. ,.t,,l1gi
,,,ll,r',1..r, r zatim i otkrivaiuii ,,oseiaj beskrajne stvaraladke slobode"
vrJr
Slika svcta u
ideft teti romanirna Pltl(,1
zemlje, obuzeti sumiranjem znanjao svetu kao poslednlorrr i vredniii, od svih
nom pustolovinom sred (po-st)istorijskih kovitlaca, diji
stvnti f .r,, l',,*cbnu dimenziiu i t t";"ji doma5aj,,,vai'nlii, 6 I
emigraclje:
(samo)lz!nrf!lvo
su osobe6f , r',' i t n e gatir,rrih asp ekata kni iievno g
I
stranstvovanj a"' !j!inoslovon\kor I r
1,,,,,..'
samosvesni svedoci. Najzad,Jozef pronelg junak razlititih krugu
pcr,ror t )vtr svlst o neizbeZnoj divergenci ji, razllat'enju izmedu emi-
nalnih identiteta, obeleienih bosanskom mrado$iu i amcrir.kon
pr,r r r g iskustva i b eletristidko g predstavlj ani a to g iskustva
I s li t'r
,,zrelo!;ia", srediinja figura roma na Nowhere Uan (ZOOZ), .l,,rta
,',,'1i,,, je sentenciozno sai,eti; onako, recimo, kako to dini nara-
ditanog i kritiiarski visoko valorizovanog s one strane Atrartiklr " Ugre-
I t,,,1' .' , iunakinia prvog (samo)izgnanidkog romana dubravke
njegov autor, Aleksandar Hemon,,t po piidevim redima jcr,llro;
iz ii, ,,rr,lrt kada,'povodom iednog trivijalnog detalia iz pro$losti, koii
novinskog-intervjua, j esu zapravo svoj ewsni metaforidni,,
t., t i ro'ci rt (, \ t,r t i svoiewsni memoriiski,,okidai" i podsticai za pisanj e pride,
l'
1...1 koji nikad nisu na istom mestu".t2
!-,,,,1,' ,l.r ,,izmiSljanje stvarnosti i iest posao prave kniiievnosti"'r7
Ova transparentna, u velikoj meri neskrivena naporctlrrolf pomisliti da ie ovim truizmom u isti
_
lidnog iskustva autora i njihovih knjizevnih junaka ipak,.,e
l.J,r g,rvi pogled, moglo bi se
.r,,,,,,ri ,,,,,1, ,,,,1i,'"f,tno porJk t.rta i bilo kakva razlika izmedu
egzilantske
nuzno i prevlast veristidke perspektive u novoemigrantskir' koia to nije, buduii da se dobro
r.rrr*= !rr1i,'vnosti i one kniiievnosti
nima. U svojim ,,BeleSkama o izgnanstvu., e eslau Milo$, jctl,rrr
.{ 1,,, n.rl ir
/ (auto)biografska obeleienost pisania izvan domovine
najznatajnih egzilantskih pisaca XX veka, tvrdio je da
r, ,,,1, ,r,r op3teknjiZevni poriv za ,,izmiSljanjem stvarnosti"' Da
,,nc.kc krrfl_ sve
ie'rne wste (na primer, realistitki roman) medu-
[...] ,r" mogu se [... ] ,l.g,r. irilr t,rlio iednostavno i gotovo samorazumljivo pokazuie,
vati u izgnanstvu", zato ito ,,uslovi izgnanstva, kojipiscti ,.,r,,,*..r1
ti,rr, ,,1,.151i11 koju je pripovedadica smotreno uputila ditaocu jo3 na
razli(ite perspektive, pogoduju drugim vrstama i stilovir.rrrr, rr,rltt. u njegovom kratkom proslovu, savetujuii
= ,,,r,,rrr potetku ,o-urr",
dito onima koji su vezani za simboliinu transpoziciju stvarrr.sri",rl i
,r rilr r' 1i.1, ,,ako mu se dini da medu poglavljima nema smisleniiih
Za r azliku o d nep osrednog egzistencij alno g d,oLivlj aj aegz (e se postepeno uspostavljati
i I l, r l,r k I e1 , ,,i., ,lr ucr.a [...] bude strpljiv,veze

10 DavidAlbahari, Mamac,Beograd 1996, crp. 174.

| | ltrrr,,r1 l'ou6poau'r,,A3uauur I (1g53-1956), npeu' Ilerap BlHuHh (ay"rop
Ll 7a
_ rc7l'lli:o od drugih pisaca ,,nove kulturne emigracije,., koji su nrst.rvili rl,r ptl1l ,1 , ,,,,rr,r1r.1 ), licolpr6 198-5,c'rp.94.
i objavljuju na matidnim/maternjim jezicima, AJeksandar
Hcmon jc u izvesrr,,rr*rrrr i'rl'r,tttlr'ttot'ifrrrrjr:,str. 144.
slu i doslovno podelio sudbinu svog junaka, prihvativii
r.rovi jeziil<i itlcrrtite I i ;, l,rrl,slr..S.l.
da pi$e na engleskom, jeziku svoje c{rtrgc, dorrovinc.
l,oi.,vll
r \lrr r7 l,t:ttvltltrt'plr'r/rrlt', Z.rgrc[r l]coqr''ttl 2(X)2, cr'p 275' l ost'rli ltrvotli iz ttt
12 Blic, utorak I 9. decembar 2006, crp. 2 I .
,,
',, r ,l.rtr \il l)r('rrt.r
islortt iztl,tttirt, I).1 s('ll'l ttit'q't orltlttse i 0ztt'tlit'1r'rgirr'rtiie rr zrgr't
l3 N:rv.Prcrna:ccslavMiloi, Iionrittt'ttti,prir.iprcv. Irct.rr.Vtrjiiir,,(i.rr;r lrelt'tr islii liill
/\rrr,rrrrr !,,,, , l,,,r r.rl rr.ll.l.
( Isli pr rlt ip lrr ilrerrjt.rr jt' t pt i rtlrt'lt'i.tv.ttrltt tt,tvo,l.t iz
vrc I 9ll(r, str. I (r0.
, ,', 'r;,r,lrrtr'llt.llllol.l tl lrl'llttt lr'lisltl
 "'T
je zatnricna sintaksa obc-
lt'tt izgnarriike etike"' bucluci
cla
sarnc" ( I 1), a zatim i potkrepljujuii taj ,,rastresiti" i kornpoz t,lt rr r ''ta
proze i ne poclaie se lako
r

,,bczoblitni" poku3aj dodaravanja emigrantske egzistencijc pr lF; r' r Irernatke ;;;tt;topske

'sl(c, zahtevima novinarske ptoze" ')t "Dvo-
r-rjcrn na knjiievne autoritete, poput iesto navodene Rilkcovt 5ar r, nrt'ttilll kornerciialnim pre
o,ko.iima kazuje Bojmova'
dir "prita o uzdrmanom iivotu moie biti ispridana samo u cijclid .,,,,, .' .'r.rr" i ,,dupla ekspoziciia"' i
podvoienosti izmedu zavidainog
fragmentima" (tll),ili pak manje poznatih redi ,,priwemenog :r, ',.r ',(', rrirr;rvno, titu Jgianicke
pro$losti i sada5niosti' Ali
f od
lanta" Viktora Sklovskog koji je jednom prilikom izjavio da ,,rro i+1,, lilrt li.g dornicila,
;i;;;;;edu
vi5estrukosti
rr l.r / r c pod"ti i lto;"otti do albahariievske
graditi fabulu" vei hoie da pi5e ,,o stvarima i mislima. Poput r

bi se' ni pola koraka' a zamiSlieno

t ",
"noJti
citata" (23). r 1,,
'lrl'r'r'sPcktivnosti "ttu' '"ttto
,,,r,,1,',r1" izmedu niih premo3iuje"ylrav.o^O-::""ut"
"ratvasta"'
Naratorski glagoljivi glavni junak Albaharijevog prvog e pisanla'
277
276 grantskog romana otkriva nam pak, joS u poietnom delu r ,',,,,',.',t., sintaksa" (samo)izgnanidkog
svoiih ma3tariia' l:d":
ispovesti, onaj dublji razlogte skoro tipske ,,amorfnosti" pisrrrrJl ,,1 )trscljenici t" i'-i';;;"n"tii't"io pri-
dolazi r ,tog" nikad niie tu,
proirost uvek odlazi", ,ixi,,i;l:t'
Tihomar Erajovi( iskustvu egzlla, predstavljenog u nekoj vrsti ,,milo5evski" sinrl rrvcr< nekoliko
',,,.r iztazaiedanod
(oIrp.]ral vn kogizrazaili ,,slike": ,,Sve je bilo tako naglo, pomislio sam, i t .r. rl(' ttr osobenos;frut"*tn: s'""stii romana "if;:\:"-'
junaka drugog' nagradivanog ::$ili;:i""
rr,l.r,lr5 (r"-o)irg,tu"i'ftift
ideft tetl
dolazak [...] kao da se moj Zivot raspadao zajedno sa istorijour r premosiavanie' fil:lliiJJ::""f'
da je neprestino
zemlje, moje bivie zemlje [...] i kao da vi3e nisam bio samo j \ Lr,lrrrriftt Tasiia, dodaiuii "iivot kruqu
je volla i predstava koja se odigrava
dovek, jedno biie, vei vi3e ljudi i vi5e biia, tako da sam svaku rtv{ rrI r',lt'rticrt na dva t";k^rsvet
jedna do druge' Predstave
istovremeno video iz vi3e uglova, u beskraju umnoienih trentrtnhl ,,trrrttlt.lttt'r, na dve po'o"t"" po't""5""" je scena prepuna
* kostimaj Sminka je operska'
kao 5to je svaka misao odmah postajala mnogo misli, istih ir rtirllr ',, 'f ,r",t", bogatih pomagala konstruisana su
sa pre-
ditih, dovoljno razliditih da me sprede da prihvatim bilo kojrr od r, .rlrrlii'kih detalia, mehanidka ponekad se
te sloienosti'
njih...".'8 Uz malo interpretativne slobode, moglo bi da se kai,c kahg , irrrrrii'tt t"ro""it"'"' MotdaU"S 'Uog kulisa
u tami iza
ova albaharijevska analogija izmedu raspada socijalnog i psihololkol ,1,,1',,,1i t"-iil;k""
.ln ["'] Kanapi skriveni
," ate-
b og a masine iznenada
ustrojstva, tj. kolektivnog i individualnog iivota, i njena trarrspozl; ,, r,., I r r s.trno r" r"n;;; ;;;1 "S'i i"o, prMaii p azniu
cija na samo romaneskno ustrojstvo, predstavlja moida neku vlrtu ,',',',',,,i ;;;;;;vidi il;l t"sJ*'" a*gi- susednoi
d;;;;gi;t"ca kakoL
ezikom' i
bini igra osobu
modela emigrantskog i izgnanidkog pripovedanja uop$te, brrtlrrrrl r,,1,,',,.t koii nije
iikot koia' b.u{uii da je i on glumac'
da ono - kao Sto na drugom mestu primeiuje sam autor Srrcirrog r',r, 'r' irrrcrla t...1
'b;;;;
e,,.'"'n""ot"nF gJ;i Poiivaiuii
n
na pretposta":t
l Lt^:tt"
ioveka - vei po definiciji u sebe ,ufljuduje dislociranost, clczorl= ,, r', r . r t t tr
osoba za "pukotine" u ovesta-
)

jentisanost, deobu biia".ro Kazivanje i pripovedan;e o ,,uzdnrr.rn,,rrt ivosti disloti'"nih'"raselienih

l,rrt,'rrri vi3estruko zna-
r,, r,,, rl Ll tofi atrzovanom.;
dozMl ., vremena, ova
Livotu", kako bi rekao Rilke, po svemu sudeii zaista podrazur)r(.vrt r r

sloienost videnja i "zamrienost"

"1
izvesnu razdrobljenost, delimiinost i perspektivistidku,,uur noie. , ,';rr.t rtrrrativ""
, ,l't,rvll.rni"
'hk;'';aksidki'
egzistenciie.neposredno
povezuie s per-
nost" koja onda iz toga sledi. 1,r
"*ig'u"t'Le
, , 1,r tiot)r rru"rno'?'il"" '*"!'""i""
iiiitu'iie s dvostrukim Jll1m"
U svojoj lepoj knjizi o ,,hipohondriji srca" i ,,imaginarninr zrrvl. tome' upravo
oqleda se' pri
iajima" u postblokovskom i postkomunistidkom svetu Svclllrrrl 1 ,,, 11l1t1tst imaginaliie Tasicevog iunaka
ui'arnostiivih "realistidkih
Bojm twdi da ,,glar.n_o obeleije izgnanstva je dvostruka svest, tlrrpl,r ,r ,,trt'zrriuiut"rn n'"-g'*"t"1u vai;i-r'3stii
,1, t.rl;,r" i ,,kulisa"
Livlieni.a.'zapletenog u nerazmrsivu
ekspozicija railiiitih vremena i prostora, stalno radvanje",r(' i, osl,r "!)i"*tclg upravl;an1a'
i mehanizama
njajuii se na Brodskog, govori o tome da "zar-nr$ena jc sintal<srr | ... I , ,', r.rzi.tirtiiw -'""; predod"redenostj
u svoievrsni egzistenciialni
teatar
I ,,1r rricgowr realnost p'"t"u'"it'
ili pak zbunjenog
,lr',,irril<rr, a njega'u*og" u pometenu "lutku"
IU I)avid Albrh;rri, .S,tt'i,ri (r)t,c(', llcoqr;ltl 199.5, slr.. .1,1.
I9 /'r'l'l, str. (r0.
1.0 Svctl.rr.r llojrrr, llrrr/rri'rrrr.s/ rrrrr/rrkr/r., I'n'veli Zi,r ( ilrrlrlrr.l,,ovit trttnrtttrr 't ,.,1(,, str.'197.
Ilorrrl(ir'120()'l'c'rp''11'12
vrr, llcrr1,1,11l ,)(X)\, slr. lTrr " llr.rlttrttt|'1")(rrlr'l\l/l{l1l ttIttltttttittt
t
 " u ton.r tragikomiit'tol'n,,,opcrcts ki" r'ra$min l<iur orrr
,,gl tr n r t ir i r tt )l,t tpozntttc uutctftitnosti vlastitttg (sunto)izgttal':f::t-li]:llt*
egzistcnct; atn og
rronr poz.oligtu. ,,I(ako bilo koja retenica mo2e da bucle sl rro,,terl I rskom" metaFororn udvoielog
l,'r r 1.,,'z.r (Tasic)' a drugi put
pitrr sc, lrostalom, u istom duhu i junak,pripovedat Albahirr,lfe '*,,,,",.r" lr;r ,,operetskoj" iivotnoi "pozornici"
u
alno g tudinca koii raste
SncLnog ioveka. l, i.'l' t. z"rl.orrrko'rr'-etaforom bestij
1,,, pisaca
emigranta (Hern31)' u romanima
f

Naparadigmatidnost ove situacije ukazuje i d!!a{e Hcnror gr rr,lrrrn tlezorijentisanog

je' naime' u svoiof knji-
.9m3-11,o_,9_oJ9'k3 peyl_qm9p,gm, s4e,e!.91,onr r,,,r,,' lirrlturn" ili
k?__o_
"-ig.u.iiJ(re)ionstruisano
bezsvory-t_1v.g", koji"+i'o_!Lg-d_a-1
afirmiSe nadelno saznanje da ,,teZak deo u rev stttislotvornoj ceiovitosti kao narati.rno "pounutra5njeno"
rrr r
kao narati'sno
pride o nedijem iivotu jeste odabir iz obilja detalja i mikroclt . u t l' t l i t tt() interiorizov
t ano (Tasic' Albahari)'-odnosno
o (Hemo n' u gre 3ii)'

278
koji su svi podjednako vaini, ili podjednako nevaZni",23 da lri
svog glaynog iunaka .slabog" ili ,,nestabilnog" ldentiteta dovco
da "je zamislio sebe kako zami$lja sebe u toj sobi" i do zapit
,
, ;;
i'. ;i;'' ";
tl i s;imb oli'ino )k't'r i o' zo'an i

llt, neizbei'an rizik pojednostavliivania'-ipak ie' romansller-

nu,flrct primetiti i izves-ne posebno{i
i
u modalitetima
prema tome'

koia postoji u
le
,,Jaki'i r,slabi'

ul ,,;i prikazivanja iste one sioZenosti "zamr5enosti"

identiteti
rihomirBrajovie.-:) sti o tome rrZq-$tq,ga.r-re bi magao da bude viSe osoba odj
ono 5to sam 5llkalvr'l'r L

(203), a onda i do deziluzionistidkog uvidanja da ,,dovek kakvi ,rvrrrr lil<cionalnim povestima o (samo)izgnanstvu' "Sve
".?"-l:",,,"11
sada ie predstavljatg tek zbir
frag-
,1,, rr,'.lrrvno poznavao kao celinu,
c tl(11,r ('
je sam sebe smatrao i dovek kakvog je ona fReydel - prim 'l'. ll,] (:a trr rtl r,Ltl .ll"
sam sa dosta pozdanosti'mogao ujLrl rrr L,rv|rr 'l." 't
njemu videla nisu ista osoba" (204), ili pak do joi jedne ,,dvojrr ur.rr,ltit, i ako se sve raspalo, onda l(rll(Jt
da sam
scene u kojo j ,l.r r.rkliudim da sam," i""'otutpao' *):nt:1t:.":'*t'""r":
",jelei.ao licem okrenutim podu, dok mu je srce [u drie na okupu" (39)' sasvtm ParaorS-
toliko snaZno da je zamislio da Sapicama poku$ava da prorijc lcbl u,,,,',., ,,,,ttiu ili neodludnost
evo g Sn eLno g
put van njegovih grudi" (ZOS). Poslednjenavedena slika predstlv{l rr r,r I i t t'r zakliuduj
t
e autorefl eksirmi narator Albaharii
r
da'
zapravo neku vrstu ,,odjeka" zamisli iz poietne redenice rot.nArlt r.,r,i./rrrr nadovezujuii se tako
na sopstvenu opsesijuidejom 9o1]e
jedno biie' vei vi5e
u kojoj pripovedad, Pronekov dragizmladosti, i sam ima zaprevg uv,'1,,;r w5e ;t"
ito ie iskusio, dove!
"'u-i iedan qoput
istu, intermedij alno-citat na alien vizlju:,,D a sam sanj ao", vc I i oR; I 1r r, I i i vi5e biia", 5to ga na kraiu ostavlia'praznog'izmudenog u
poput olupina'
otpodinjuii svoje kazivanje, kao da neposredno evocira lajtrrrovlt. ,,,,,,,,, popnt olrrpln", odto"to' po-p"i lluitura,,
", od tih misli pretvarali" (34)'
sku situaciju iz poznatogSF-horor filmskog serijala o svemir.sk16 1 ,,1,' su se svako oa,ift Uie" i s""ku
i umno-
tudincima, ,,bio bi to san o tome da sam neko drugr, neko u c.ijetl t )vde je vaLno zapaztti da je ova viziia "razdroblienog"
iivlienia kao svojewsne
se telu krije stvorenjce koje iznutra kandZama poku$ava da pr.orlfl r.rv,rjrrJ-c ',fragmentari'ou"'log; "gzilantskog retorskih
zidove mog grudnog ko5a" (t t). Tal ,,neko drugi" je, ispostavic(e rg, lllli r. savrem"rrog zi.roi" ,rofS,Ja*" u viJo fgura ( "ako
upravo Pronelg ali simbolidko udvajanje i umnoiavanje identitett
':'
;;.;;;;;l' '"- ['u*
t"lt t
puta variranih
se] raspao";
"poputliust""'.1:ll'
u nezatomllt-
Hemonovih su5tinski bezdomnih junaka tu neie biti zaustavljcno, ,,f ,,1,,,t"; ital, ut ,,-oti'""ih i mnogo
t"r"Joti"oi -t"3.r""itij struf i nr1rov1d11a koja'
vei ie se, u nezaustavljivom siZejnom i kompozicionom ,,raivirrrju" v,,; i lirrmalno
iuMamcu dodu5e uklluduie glit:"."dt".gl
t:^y::?
naracije, preneti i na neke druge istaknute (kar)aktere, tvorcc(i rn l,,r(), rccimo,
posreduje iskustvo stmboucno
taj nadin vi5estruko ,,eksponirani" postupak i njemu saglasno rorrru= i i,,,,."ia, lvtalka), ali zapravo ditaocu i iste
neskno ustrojstvo. r tllrklovane i rr\rt *i"i'
singularnosti' Gotovo isti postupak
Madimira Tasiia' Dobru ilustraciiu
Tematski slidne, prethodno rastumadene slike/situacijc iz ,, ,slcclice sre6emo i o
I 'o-ui-a prvog romana koje kazuf e o tome
romana Vladimira Tasiia i Aleksandra Hemona istovreneno, c.irrl t'tlstavlja ono mesto iz niegovog
1,r teoriie
se, upuiuju i na poetidki, dakle konstruktivno varijativne rnogrrt, ,,,1,r Pride Zive u stvarnosti
ati nisu stvarnost 1...] da postoje
svaka pomisao' prouzrokuierczgrana-
nosti ,,zamriene" narativne sintakse kao primernog izraza slrly',e ,,'.',ir. f.o1i*a svaka odluka, u kojima se postvarujtt
nog, problernatizujuieg (novo)emigrantskog doZivljaja stvrrr r',rrr j.r r-rovih ,t rur.ro,ti, pararelnih-sv.et:va
nosti. Jedinstveno i signifikativn o iskustvo uznemiruju(e tlruposlt r II t' nt.rt ivne -ogolno'it"'
Sto onda ispiri5e pripovedaie*' il'']l:1:
rr lioioi ,,iskoraiuie(m) iz sebe
i luta(m) kroz praz'ninu sverrrrlt
se sa svakim korakorr clcli'
rllstric
23 Alcl<srntlar I Icrnolr, Nowlrt,rt' Mrjl,, I)r'('v. Srbisl.rv.f elilit,, llcogr..rtl 2(XXr, str..l7, rr l,tlittttr, 1rro,i'"nnt tcitr koje
 i r',rsP'irrjc se, l<rro zin-rski dal.r".t'r 'I'eor.ctitnost, lrlternrrtivnosr,
li r r/ v('snorll smislu ipak susreiu u globalno j nrctzaitko juizryi' u arn[ri
rrrtivrrost su pojrnovi koji sasvirn verodostojno, reklo lri st, svoie vrstc'
.to r,,rlr'rrttttrttt videniu svet akao fragmentarne celovitosti
z rr j rr u t' ) r'cfleksivnost sredi$nj e pripovedne
rr ( celovitosti sasvim uzorno poka-
svesti opr,Jlrl l'rrradoksalnu prirodu te
tltru, ytop.utAlbaharijevog naratorskog yun"ka takode ,rn ,ru*r,ii ""tt"lo" akera TasiievogOproitajnog
:rr;rr, i'it'ti se, redi glarmog pripovednog
nltin sudbinski zatodene u sopstvenu singularnost u granit'ugl ,1,,,,,', pr"d ruioS"t"L"*ofe
1.r.',1i ispovesti dolazi do uverenja da"pojam
grit m p.-o--\u aiu u j g n o g- p r ev-l a d ava nj gp_o_L", u.,, .r,',,, ,.-t
je trik jezika, iza kole ne stoii ni5ta osim karnevala
l,e l :ll"Jn9
S
" 3 eI ',"'ku
,,teorijski" bliskog a r-liy karakeristidno' ovo
,1
"
I"!9lrui"o O*rpg,g_(trrrit r,'i r i vcdno iutliivog noumena" (92)' Vi$e nego
ona druga emiliantbka inZija;e pik "Ji!""r.g upravo u unutra5njem zel'u ilinevidliivom
rascePu
. mozda nal-suz"[i{.',..ritr,
vljena redima autorkine fikcionalne dvojnice, izredenim u
l,,,rrrtrrnje nastaje
bilo tako davno ["'l
i.,,,i1i'',lr-,trkog ist uswa' ,,Nekada, mada to nije
2Bo porred,
njem delu Ugre$iikino g Muzeja bezuvjetne predaje,u koyirrrrr
keO l ,,,l,r s,rm," 6dr"kao nekih iluziia o noYom i starom svetu' o svetu zBt
da neki naiin odjekuje ranomodernistlika, ,,r.r-utrnlrtitkni na periferiji Zrenia-
_na rrrrlritc [...] zami$ljao sam da iemo Ziveti u selu
nada ,,da ni5ta, zapravo, nije izgubljeno, da se prema tome dodajuii zatim: i,,\lrl)i
,,,,,,,", u"h t , aiizrazlto (auto)reflelsirmi pripovedad'
.,jaki"
Tihomir Brajovif
ncnll fl idcntitcll
(ompaaat vni dime ialiti,-da sve negdje postoji, kao $to imi, razbacani, kanadske varo5ice za koiu
ident toii postojirnO ,l,' v o f ... ] ml Zivimo na periferiii zamrznute
posvuda, da se sve negde spaja, da se sve dovodi u veru,, (Ziff),
.,,l.,r..l,rniste duli, u kuiinedaleko od reke' Niie li dudno kako snovi- 1,llil,LL i
f,,r r(, / l| | .Lv
Proditano u kontekstu podetnog obeianja da ie se, iako lzgletlrr Zivot prahu
,,d1 ,1,'rri.r, ponekad, ne uvek ali ponekad, udahnjuju
^'i"tug-u i.ry:l" LrlLl/ [r rr/ r'1,'

medu poglavljima nemasmislenijih i dwsiih veza.., one ie i pepeo (na5e) zblie" trie,
,,pu*tn. i ",',1
,ritri"i: ira)' stit ot it" "prah
vei
peno uspostavljati same", kao i u svetlu znanja da roman
donosi celu ,i(', nrrravno, one stvarnosti koja je, ,,ne tako davno"' a zapravo
galeriju ,,ukritenih" emigrantskih likova i sudbina, ovo stan.virte jedinu zamislir'rr i prisnu
r r,,l.,ljeno ,,nekada", predstavliala takore6i
zaista moze biti rastumaieno kao primeran izraz ,,ekstenoristic.lte" ,,r,, f , rr'r-rort. Ali sada, nakon odricanj a
od misaonih "iluzlia o starom i
poetike, kojom se u ono osnovi istovetno, a,,interioristidki" toi i$dezloj stvar-
reflekto, , svetu", sugeri5e lidno zainteresovani narator'
vano shvatanj e neumitne,,r azdr oblj enosti.. i,,fragmentarnosti,, 'uu't snovidenjima'
moguie ,irdahnuti iivot" tekponekad, samo u
',
e r' l. rrosti je
grantskih iivota (Albahari, Tasii) sada daje ,r rrido celog m'o{tv* koje' medrrtim' ne
r,r', lcpim i"neobavezujuiim opsenama uobrazilje'
-mozaidki" komplementarnih narativno-egzistencijalnih?guracija, sp o-
,,,' * p c nduju, v"i .ruproii',, p otwduju i osna2uju deziluzionistidku
uz neke korekcije, koje se u prvom.edu iiiu manje strukiurar'r. ,rr,t1u o tome da,poj"- sveta samo je trik jezika"'
kompozicione ,,labavosti", i Hemonov roman Nowhere Malz Svet kao provizorni ,,mozaik" i kao karnevalski "trik iezlka" --
se moZda takode razumeti kao delo ,,mozaiiki,,ospoljene figuraciJe 'ro,rc
r,t o to su, -oglo bi se reii, dva lica istog
koncepta ili 'slike sveta"'
izgubljenih emigrantskih egzistencija. ipsihidkog ulaganja
l,,,iir r.r oba sluiala zavise iskljudivo od doiivljaja
,,Svet je mozaik [...] i svaki-komadii stoji za sebe, ali jedini srni se tidu, u smislu onog poznatog Haidegerovog
,,,'.,ga/onih kojih
sao stiie u celini. Izvan celine
[...] svaki komadii nije niita, ili jc, u ,,, l, ..1l"nj a .rorrorro g odnosa prema sveukupnoj stvarnosti
"kol,no
najboljem sludaju, zagonetka",zs primeiuje, meduiim, i narat..,rl
l..ro leprezentatirmog ili prldstav!adlog, pri demu' kao Sto se kaZe
pisac Albaha\jevog Svetskog putnika,diji junaci su egzilanti
razliCitih ,, .''r"1o ,,Doba slike sJeta;, samo bivstr"ujuieg traii se i
"bivstvovanje
generacij4 ,,zlotincibez zlotina" i ,,krivci bez krir.rrjJ.., osudeni (eg" ,t6 alamo se takvo ne5to
na t. ,,.rl.ri t
predstavljenosti bivsh'uiu "gde
da trpe posledice ovdaSnjeg,,viska" istorije, dak i u dalekim samog sebe pre-
i mir'irrr ,|,'(rtvr, torrek stiie shku o bivstvujuCem ["'] dovek
sgvgrnim krajevima, na mestima,,na kojima nema dovoljno postavljakao pozornicu
istorijc,,, rrosi tlA pozornicu", 5to znadi da,,doveksebe
ali do kojih ipak stiZe koh-krvsys ljudske povesti, tog simboliinog da prezen-
i ,,.' l.ojoj od sada bivstvujude mora sebe da pred-stavlja'
zlogukog, neumornog globtrotera naieg doba. Tako!e oba da bude slika"'27 To 5to romani pisaca
nove kulturnc
poetli.i<,r t,rit', io'jest
vida novoemigrantskog romana,,,interioristitki" i,,eksterioristiiki",

,r, npcrr. fleTlp l3cr1, Ilr'trr1lr1

N.lv. prcrn;r: Mirprau XaiAelep, IJJyncru uyuleau'
24 Bna,luvnp Trculs, OupourRd jttu qdl,l lonu Crr,1 2(X) l, c,rp.
2r) 'llO(), t ry.7l.
2.s I)rrvid Albahari, Swtski ptttnik, Iicogrrrtl 2(X) l, str. 47.
ls/tr, str.73
 'lll

e rrrrgr'.rt iic iz jtrinoslovesnkog kulturnog kruga mogu cll posre 1,t,, vr{cn" (7), moi'e,stoga, s oniridnom i ironidnom nostalgijom
.,,r

b;ri ir'ti-esencijalistiiku ,,sliku" svegi posto;eicg kir. r ,l,r l.,ric i tek probudena emigrantkinja i glavna junakinia u
prvoi
'Pis;rrr,
snc, utvrlrne celovitosti, koja nastaje tek u preseku lidnog isk
ve 'fasiieve Kiie ihartije, tog eruditnog romana o svetu sawe-
if., r'nici
i ( sa)znanja, svedodi o bitno drugadijoj priiodi,,.,olrog,, i,,sta !tl'n()ll stranstvovania i stranstvovanju sawemenog sveta' Pribirajuii
nckada5njeg i sada$njeg egzilantskog pogleda na svet ,roS*g .l.rhi r r r',',1 trsobno propituiuii domete tehnolo$kih inovacija, dimenzije
U ranijem, blokovski podeljenom svetu prevashodnri pnllt{ ! r r I I rr rrr i h obr azacai moii alternativnih znania, ova
sva5tarsko-poli-
kog egzilanstva stvari su, u neku ruku, bile jednostavno i prrlledf, I r i,, I pripovedadica time zaprav o sopstvenu, fragmentarno-ce-
rr ls l<a
postavljene, jer su za pisce azilante iluzija i utvarnost p.rriolelf l,,vrt rr cgzilairtsku svest, kroz koiu struji i pretade se
bezbroj vizija'
jedne strane zamiiljene granice ili,,zavese.., dok je istinska, ulil.,r, icllja - hajdegerijanski kazano - ,,postavlja kao pozornicu
na
zBz tvorena, ,,esencijalna" realnost bila s one druge, priieljkivanc'cLrl
stra l.,, y,, i | ... ] bivstmjuZe mora sebe da pred-stavlj a",
dineii j e tako usta- 283
u postblokovskom svetu dobrovoljnog kulturnog egzilantstv* l,r,,.rrrorn slikom na5eg simbolidno postapokaliptidnog sveta'
Tihomir Erajovia (samo)lzgnanstva bez ideoloiki l(ro i u Hemonovom romanu, odnosno u nekima od romana ,,,aki" i,,slabi"
Jasno"polarizovaiilisuparrrrrr! identiteti
l(o nparat vr strana sve, medutim, izgleda drugadije i znatno sloienije. ,,,7,lvel I r,rvith Albaharija i Dubravke Ugresii, i ovde granica
izmedu lokal- S <a lvela !
romal ma p saca
ideft teti
sam na rubu nedovr(enog istorijskog wtloga pri tome postaie porozna, bar kad je reto *:9::
nove l(ulturne
[...] iza privicta ist.rlfr rr,,g i globalnog enrigracije:

skih ra'moteza koje su se raspadale u nayneodekivanijim (257 (samo) zqnanstvo

tre.uciuull i,,,,1,'..isti. ,,Sve ie povezano [...] pride se proZimaiu i ponavljait"
)
' ulu:nos ovenSkom
(r!g!
kazuje tim povodom dezorijentisani junakArbaharilevog srrcf kao da oslu5kuje eho
[.u.rrjc u tom durr.iu Tasiieva glagoliiva naratorka,
'rrj
ioveka, istituii,,oseiaj neverice pred iovekovom spremno$?u ,l,r pdi ,'r rrI r lcdi pripovedadice Ugr eiitl<tnog MuzSa bezuujetne predaje o lome
hvati privid, pred brzinom [...] prihvatanja prividt brzinom ,pri,n.
,,,1,, ," ,ti negdje zbtaia,J" r" ,,," dovodi uvezu"' U ishodu tog zbra-
nosti da samog sebe ubedi u istinitost lluz\je' (SZ_SS). j.r, ko.ie pJko5"rru ia evocira modernistidka nadome$ienja
i3dezle
1,rrr
I(ultur-emigrantski pisci, odnosno njihovi alter-ego jurracll tr,rnscendencije, njenaprida - kao, uostalom, i druge novoemigrantske
s podrudja biv$eJugoslavije pojavljuju se, prema tome, medutim, neumitno i zakonomerno detektuje "snove'
ka-o takoredi pncc - uve(
bogomdani medijumi raskrivanja i razobliiavanja iluzije o neclotlir,lf
l. 1,,,'u,,r", opsene koje ie
nazivati zbiljom", gde dak i "smrt je ["'] uvek
voj realnosti. ,,Powatak u zemlje iz kojih smo dodli naia je srnrt, l,,,,rru ,liku [...] glumac koji se na kraju predstave pomalja ispod maske
nak u zemljama u koje smo stigli nai je poraz"" ove reii narntor,k 'rH= stvarnost", da bi posle svega toga.jo5 jednom
- l,oirr smo ptitttltiti t
poslednjeg emigantskog romana Dubravke ugre5ii mogre bi cl. burlu "o darolila" (162)'
1,,., i'll"tolt"t i sam,,Svet. Gnusna, gnusna
njihov svojewsni moto i primeran izraz njihovog jedinstvenog polo, Ono Sto se pak jednakom snagom opire tom skidanju svih
Laja,tako podesnog za izo5treno sagledavanje swari. otisavii iz zcrrrlf rrr.rski i ru3enju svih kulisa realnosti, i 5to novoemigrantski
romani
e
koja se raspa(da)la u svet koji samo sto se nije rastodio u svolol opscsif rr,r ovaj ili onaj nadin takode uvek prepoznaju, iestecivilizacijska
l
-
postojanodiu, ovi nevoljni (samo)izgnanici samim svojim egr;st*i= r,, v ka i potreba za nep o dno iljiu om lako
iom p o sto j anj a,\ako bi
r i
|aza,:
cijamasvedoie o moguiem i preteiem (samo)izgnanstvu stiarrr'rtr a 5to bi
y,',1.,', oi n"lslavnijilL politidkih egzilanata proilog stoleia,
naieg doba. ,,Ztfmo u svetu u kojem vi5e ne postoji jasno defi.isnn nastrojen intelektualni prethod-
r
1cl{ov stariji, egzistencijalistidki
centar, pa otuda ni jasno definisane granice i teritorije l<.jih rrili verovatno imenovao kaoVerfallenheit, .propalost" u znadeniu
'asprarn
izgnanikmoZe da defini3e sebe", primeiuje tim povodom autor Sl,r,f rrt'fxavog neautentidnog bivstvovanja u svetu' Radi se zapravo, o
skogputnika,zaldjuiujuii da,,u takvom svetu, nara'no, ne postoji viS* I ('r nrrtizaciii one potmul;vesti o neotklonjivosti
opStecivilizacijske
ni jasna ideja o domu, o kuii, s obzirom na to da takav svet klic tl* ', l,rbosti prema ule3nosti, lagodnosti, (samo ) zadovolj strtr' j ednom
dom prestaje da bude fiksirano mesto u naioj mentalnoj mapi,,.r, ,,'..'jtr, piema kiiukoii,kako kaie Tasiieva pripovedadica, poput
,,Pre nego $to ie posrnuti i otkotrljati se ka neobjalnjivoru ,,vcprisutnog egzistencijalnog modusa, a ne samo rubno-estetidke
,krahu,
-
svet je, u meri u kojoj svetovi kao tal<vi nrclgu biti s:rvr.$crri, l.,rtc'gorije, ,Jub pt"tutta u tiraniju", svejedno je li u pitanju "vera'
,.,rtau,r, tradicija, slobodno trii5te" ili neSto sledeie'
l)ulrrrrvl<.r tlgrciit,, Mitti.slrtrslt,o l,r,/l, llt,,rgr.r,l l(X),1, str...r.7 | Mol,da sc zbog toga ba$ ovde, pri sAlrlom zavr$ctku raztni-
slirrrrj.t o slici sve t.r rr n0vtte tttigrlrlltSk()tl-t follllllltl, tfcllll llrisctiti
)() '/
i'ri'/, sl r'. (r() (r I .
 Brol.rove unekoliko tendenciozne
opaske o tome da ,,unutar
svcta u romanu, kii je.od,ogromnog nlllf
znaia.ia, kao p"f ,i, Sa
oclreclivanju wednosti valjJimati l ;'i,6
Jroi;;;,," zato ito ,,svako u1rlr
Iriiko delo sadrzi
odrrosi na roman, f 5.;,
. ..] r.
r."f r.iJi,r' a to se onda narrcrt.
p;,arllrt;; rodi tanra,,,treba.svoftilf
ll,t: "::
jedinstvom da obuhvata
iitav svet, rrru- izborom floskura
nosti treba da odrai.avakosmogoniju stvrft
pisci i iitaoci po svojprili.i
,*r"".., f _"a" ,"i",.r.i0f
U", r.!r"po^";"
zB4
starinski angaZovanom verovanj
u aitora Me s e i a, Urrgrtq ;r-r'i,r nfl "rr"iililJi, Svr,'r' rno DVOSTRUKA PozoRNICA:
da roman ne moie svojom
srikom sveta da konkurise ", pojedi'ac\rrrrnl r Nl(;r{ANTSKA SLIKA Zapxoa,u SAVREMENOM
nauinim, struinim, filozofskim ROMANU
stit ,r"e ,,mora biti ogledrrl, rl "l(t'st(oM
Tihomir Brajovit sve slike
sveta., kroz koje urr"k "_",
(ontparat vn
koga htenja", upravo romani
,rrror" fr"rj*", beskonainost e lld.
idontiteti pisac" rrJrr" k rlt.rrrr" emigracije sv'f ln
ukupnim ustrojstvom pokazuju
iSiezao sa horizonta nul"g
q;,j";;;r_isao ipak nije sasvtrR
(ru.o;r"/uil*"n;r.
,".,r*t?i:il;:1fl:':'*'n "'"kogr"'o"li Dub'u.,ka ugrc$ic u
.'rvi se pisci romana slaZu, uglavnom, kad je red o svetu u kojem
naArbahari je*;il]il,:, jil;:;lff r rvirrro. 'Io je,kaLu, neka wsta velike, tudnovate, pozornice, na kojoj

sinonimi, meda$i na istom putu,. ffi:l'J;fi il,:i;i::li:i ,,

v.r k i, neko vreme, igra svoju ulogu. A zatim silazi sa scene, da se na
Ali orro ,roEulr*ye skrivene parltllg,
m ati inosti (samo izqnaniiL
) egziste',.il" ru rt"rr;e duha sawent (,t r r 1r ri vi$e ne pojavi.
[...] Niti zna za(;to jeu tom teatru igrao, niti zaito
ioveka ima i dodatak"u (,g I
1r' lr,ri tu ulogu imao, niti ko mu je tu ulogu dodelio, a ni gledaoci ne
fd." yn3"^r";j;l;;;;"..
tima egzila", tj. da,,dana$nj..\hl*"
preplavtjen ,,surosil. r r r.r jrr, posle, kuda je iz tog teatra otiiao. [...] Pisci kaZu i to, da smo,
idejom samoiz.g.rrd
gy u brojnim obli.i-u".i iu"s "Oq"*Li"
i" nivelisuia komercij,rr-
,,,rrrro pri tom silasku sa pozornice, svi, jednaki."r
llitrilmira
zacijaibagaterizacija uspostavrja, Ove pamtljive redenice dopiru, naravno, iz uvodne glave
ii"i r", p.*i znataj izvorne (slrrr.)
izgnaniike teskobe i njene betetristitt<e lirttttttna o Londonu (tgZZ) Milo$a Crnjanskog. Svet kao pozornica
s'f,e t onog ogteda sa sarrirrr
sobom koji je joi uvekmogui. "o jednogAJbaharijcvog ',vrrjc vrste, theqtrum mundi, to je naravno metaforidna predstava s
Daparafraziramo
junaka: Ako i nije sama ,lrrgorn tradicijom, zaietom u antiiko doba, koja ovde, dodu5e, biva
susia istina, (samoffirnr*o
bi mozda'r.gr.
da bude bar drugo ime za r.rsIrrrnadena kao u neku ruku,,urodena" imaginaciji romanopisaca i
tu zapretanu isilnrinaSeg sveta,
onu samosvesno protiweinu odno.srr. zr r,rzvijcna uzpomoi srodne, histrionske metaforike $to podrazumeva
ili protiweino sar
bezmalokor-ogo,riyrta"buhl+.r",""*;#rfi:il;Jrtijil:J..'li ,r1ir'.rnje" Zivotne ,,role" ili ,,uloge" svakoga ko se pojavi na toj global-
kiia
nebrojenim oblicima, i u isti
u rroi ,,pozornici". Milo$ Crnjanski znao je, izvesno, da ova metafora
filnlilm
sno opire, bez obzjrana_to je li,
mah se upravo njoj str.,r
rrr;c svojstvena samo romanesknom Zanru, kao Sto je, iako narator
brohovski i_"rrorr"rr",
etitkoghtenja" u njoj i ady" ,,beskoniri_rr.sl n,r'rl()vog romana kazuje drugadije, znao i to da nju ne prigrljuju
""porr"l". ".,f;,*,f, "". l',ri svi l.risci romana. Uostalom, opaska o tome da,,pisci kaiu [...]
,l,r snro, samo pri 1...] silasku sa pozornice, svi, jednaki", pre prilidi
30 Nav. prema: Herman I)roh'
Pe'srrr(fuo i saznonjc, prcv svt'tornir'.f .rrrltovri,
1g7g, crp. 174. Nti
3I /sfo, str. I 8-5. I i\turtrrr Aougouy,Eeorpag20O4, crp.9. I slededi navodi iz
lfpu,irucrn, Ponau o
.\2 /sfir, str. |9l. r , rr,r rr.r tluti paginacije:uzagra-
su prema ovorn izdanju pa se na njega i odnose oznake
II
'
htbrtttt jr'no r\ilrtrt jt, slt. I,l,\. , Lr r,r posle citatl. Isti princip primenjen je i prilikom obeleZavania navoda iz drugih
rr

I
', 1, t r rst iikih ostvlrcnja u ovom tekstu.
 lltt

r).rsi()' i r'.1' ()') i'i taocLl sekspirovi rr crra'rrr .ego rlcpop'strjivorrr

apo, I rrr.o[rnost je utisak $to sve weme prati ovu svedenu Zivotnu ,,pred-
Iogrr lonrirncsl<r.rtrga Zanra i pripovednog
rnanira. rt,rvu" o doveku koji je su3tinski sAm u tudoj zemljii tudem gradu, i
. lstinrr, i jcdan od najslavnijih primera romansiierske tiil L r ryr l'c iz te unutrainje pusto5i moii da se izbavi samo nepovratnim
t'c'c rc.tarsko-histrionske metaforike dorazi b;s ;;;;r"ri., rrtttr=
r,l,rskom preko Stiksa.
glavni grad ne samo da figurira u naslovu 1,r
Crnjanskovog poslctluf eg I(;rd govori o ,,svim piscima romana", Cmjanski - usudiiemo se
romana/ nego se u neku ruku moie razumetii
kao njeg#sin.'lr.,lii.nl ,,1og.r cia pretpostavimo - pri tome ipak misli prevashodno na pisce
,,glavni junak". Red i e,.
ylavno, o Tekerij evom Vanity f air ( t A 48), rornilna s emigrantskom tematikom, kakav je i sam bio dok je pisao
jednom od najpoznatijih britanskih,o-ur"
p*" polovine XIX veltl rvoj.r poslednja dela, zakljudno s pove3iu o Rjepninovom neumit-
u dijem se autorskom ,prologu.. pod
286 naslovom ,,pred zavesorn,, kirlel
,,Dok reditelj ove predstave sediispred zavese,
na daskama, I p*,rrn_
rrorrr i voljnom silasku sa Zivotne ,,pozornice". Iza pomenutog retor-
,.l.os gss14 skriva se, drugim redima, karakteristidna logika emigrant- 287
tra vatar, njega obuzima dubokaseta
pred onim Sto ," i"J*r',r, ,.litrg trma koja dolazi do izrai.aja u pomenutom vidu knjiievnosti.
Trhomir Brajovjt tome huinom prostoru',, da bi zatim biio
reieno da, uprkos on.r,ria f itlcsetak godina nakon Romana o Londonu, sreiemo je ponovo u
'r ,,jaki" i,,slabi
(omparat vn $to oseia povodom svoje ,,predstave,., identiteti
identiteti pomenuti ,,reZiser.. ipnk ,,t 1r'.lrrtrm od paradigmatskih romana nove generacije pisaca, u Kiii i Svet o dvostT! (a
ponosom pomi5lja da su njegove lutke pozornica
pruiile zadovoljstvo /r, r'llll Madimira Tasiia. Moida kljudno mesto ovog romana o sawe- emiq rants (a
ljem.dru.tvu u ovoj carevini:., i zato odaje "_ifr". s (aZapada !
priznanje ,,odobravirrrJu nr('r)om ,,odlivu mozgova" i sudbini raseljenih lica na razmedi mileni- 5avtemenom
Srps(om aoman!
primJjena u.svilna glavnim gradovima
:lliT]. Ergl"rk; k;;; lrrrrrr donosi, naime, viziju u kojoj ,,doseljenici su [...] razapeti izmedu
Kole fe ovo""a
pozoriSte proilo.,.2 ,,vo jih maitarija. Buduinost uvek dolazi i stoga nikad nije tu, pro3lost
Mnogo blii,a izv ornim vidovima tatarsko_histrionske
topi ke, rrve l< odlazi. Vreme je dvostruko, razdvojeno u sebi. Prostor, takode.
Tekerijeva slika modernoga drustva kao
neke vrste marion"tsl<rq ( )vdc smo ali nismo odavde; odande smo, ali nismo tamo. Zivot je
pozori$ta, s ljudima kao taitim
,,lutkama.., razlikuje ,"
vizije Romana o Londonu jo!, ipo obelodanjenom "i
;;;;i;r: rrr'lrrestano premoSiavanje, ukrStenica na dva jezika, svet je volja i
,,pokretaCu" l,rctlstava koja se odigrava simultano, na due pozornice, postavljene
cele ,,predstave" u liku pisca k"ot r,"rrog
dobriiudno;;;;iliil,, lt,lrta do druge listakao T. B.]. Predstave su sloZene, bogatih kostima,
lJ romanu Milo5a Crnjanskog ,rr"
1", riedutim, neojredeniye,i u irrrinka je operska, scena je prepuna realistidkih detalja, mehanidka
izvesnom smislu ozbiljnije : ,glumac"
na.pozornici..sveta ,,nitl
zna za(to je u tom tealnl ig-rao, niti zaito 1',tnragla konstruisana su sa precizno$iu daso.,rtidara. Moida ba5 zbog
ko mu je tu ulogu dodelio-". Ima neiega
ye bai tu
"1.g"
i;";;';;;; It' sloZenosti, ponekad se dogodi da se namah dotaknu, da se na jed-
r"por".irro zlokobnog u rroj od pozornica neito 5to predstavlja drugu predstam i ukazuje na
ovom neznanju. To postaje odigledno
posebno onda kad r" rr:u,li_ rr jrr. I(anapi skriveni u tami iza kulisa medusobno se zapli6u, neobja-
nih pasaZa prede na ditanje ,u-og ro-"na.
l,mesto sme$ne i tuirre tin jivo, bogizma$ine iznenada aterira na pogre3nu binu i progovara
strke brojnih aktera u Tekerijevoi.emek_delu,
koje ,""ri;;J;;- ,lr ugim jezikom, privladi paZnju glumca koji vidi drugog glumca kako
katkad zaista liii na vodvilj, kuikud ,.,n
Il1t-l l.r"ie3taljesMma
DrrrKu satrru druStenih naravi u burnom wemenu "
rr,r susednoj bini igra osobu istog imena, i zastaje, muca, duje Saptada,
smene druStve.irr ,rli ne reaguje, zbunjen slikom koja, buduii da je i on glumac, nije
ustrojstava, u crnjanskovom rornanu
vlada neka ,l-uotitn., rriita manje stvarna od njega."3
kamerne atmosfere, s jednim gllvnim,,glrr_."_.., "rr,"
usamljenim srcd U odnosu na relativno jednostar,'nu evokaciju kod Crnjanskog,
velegradske,,p ozornice... o r"-tyi koy
a ni; e nj egova, prep u$ten i rrr slil<l sveta kao pozornice u Tasiievom romanu odlikuje se sloieno-
tuToT sebii svojim sudbonosnim rr"do.r-i."rrri,
od ko;ih ni jedn.r, i r' rr i stovremeno g prizivanj a Sopenhauerovsko g, idealistidko-p esi-
reklo bi se, skupa r oroS,pr,"l,rdnom zapitano$iu
o tome zaito jc ttr rrristidkog, ali, moglo bi se kazati, i ,,tekerijevskog", marionetskom
i ko mu je takvu,,ulogu', dodelio, ,^pruulne
nalazi smislen .d;;;;;. sirrrbolikom proZetog nasleda, pa onda 11tldkgg deus ex machina
,'lcl<ta i, najposle, modernog, ironijski, eik iburltjikno os"en&nog
2 Nrv prenrii: Viljcr' Tcl<cri, vrrs'rir rurtittt, ltrcv..fcrisrrvctu Mnrk.vic,, I).trg.rir.;r
2(X):1, str. .5 (r p;rssirr:.
I llrr,lnvnp'f 'ncnh, l(rrrrrrt rr xaptuttja, Honn CaA 2004, crp.4l-42.
 It

ytdg{" emigrantskosd"aiiv-lja.la(,,$minka je operska, scena je | ,iilriboliino, uz obilatu pomoi ironije, nagovesti umetnidku sabir- l

pu'a realistid:kih detalja [...] bog iz madine iznenada aterire; |;iv t rs t iskustv a i zaoirruLivo st do ZMj aj a, i er,,uslovi izgnanstva, koi i
pogre3nu strarru" itd.). odluiujuia sliinost s uvodnom situlcl
yn( u nameiu razlidite perspektive", kao Sto tadno-primeiuje jedan
Crnjanskovog; romana uspostavlja se pak u sferi neodgonetlji ,lr,rgi slavni izgnanikm-ode.nog doba, ,,pogoduju ["'] stilovima l"']
uzroka i pokreltada, odnosno ,,reLisera" neveselih emigintskiir vezani za simbolidnu transpoziciju stvarnosti"'7
1.,,;i r;u
bina (,,kanapi skriveni u tami iza kulisa medusobno ,Jraplidu, Isto to vaii, dodaiemo, daki za niskomimetsku, u izvesnom smi-
bla$n;ivo... "). U osnovi, to je, naravno, ista, teatarsko-liistriu qlr r vcristidko-naturalistidku perspektivu, kakvu, primerice, pronala-
metaforika, ksrja, reldo bi se, na uzoran nadin prikazule emigranE I irI rtr u Bulatoviievi m Ljudima sa ietiri prsta Qez s),publikovanim
sko iskustvo, bruduii da, kako primeiuje Svetlana Bojm u,uo,u;
,f1 tlli rrcku godinu posleRomana o Londonu, a oslonienim na epigraf-
2BB slavnoj studiji ro nostalgiji, ,glarmo obeleZje izgnanstva je au*trub
nl r istaknirt egzilantski slogan,Jeste, sudbina, ali svinjska! l"'] P-rvo 28g
svest, dupla ekspozicija razlititih vremena i prostora, stalno
rirdva. r',,lri domovi-"" t...] Domor.ina t" [...] odbaci, i ti se nade3 ["'] "u
Irhomir Brajovit nje", 5to znaii dapo pravilu ,,fiziikaistrgnutost iz korena i izrnr. rrrt'ijem bunji5tu",s koji zatim, potev od naslova prvog poglavlja ,,jaki" i,,slabi"
identiteti
(omparatlvf Stenost u drugri kulturni kontekst menja shvatanje same urne ( ,,t )tl zvezda do svinia"), preko stilizacije kazivanja i naziva pojedi- Svet kao dvosttrka
ldent tetl tnr pozornlca:
sti kao i oblika autorstva".a Romani s emigrantskom tematikorn rrrlr junaka (Enver Papak, Herr Berkshir, Richard Svinjskog srca), pa
s_awemenoj srpskoj knjiievnosti, u rasponu od Milo3a crnja'sko;
I emlqrantska
s lkaZapada !
,1,, zrrvrSnih dosetki o ,,svinjskom lrstu" i prii'eljkivanom praniu
ruku Savremenom
sTpS(om lomanu
do Madimira Tasiia, na razlidite natine, dini se, izrai,avajut.l variranu,
,,d ,,,1 ,,svinjske kwi", u samom romanu prerasta u dosledno
simptomatidntrr,,dvostruku svest" o iskorenjenosti i dislociranortl
,.g,,,r'lcoloSki" oznadenu,,,silaznu" simboliku sveukupnog pripoveda-
koja njihovim akterima ili autorima, ili i jednima i drugima, au,,uii
rrl,r o polusvetu jugoslovenskog i srpskog emigrantskog podzemlja
moguinost dez,iluzionistidkog suodavanja s pitanjem (ne)aute
r N cmadkoj i Zapadnoi Evropi. Takode paradigmati ian za roma-
r

nosti ljudske egzistencije u svetu modernosti i sawemenosti, 'tl.

z.ut rr,.sl<rri tretman egzilantske tematike s kraja modernistidke epohe
$to ,,izgnanstvo podrazumeva i patnju progona i skok u novi ,livotnl
l..r() i veliko ostvarenje Milosa Crnjanskog, Bulatoviiev roman,e
a_,,skok je jaz, desto nepremostiv, on pokazuje nesamerljivost
izgu_ r,, I r r ) il, ne operi5e transparentno s teatarsko-histrionskom topikom,
bljenog i nadenog".s interesantno., ima cela poglavlja ili njihove delove koji su
,rlr zrrto,
U Romanu o Londonu ova izgnaniiki samopotkazujuia ,,rlvo, i formalno i retorski (,,I(o sad igra
1,r,'uclo-dramski uoblideni i koji
struka svest", ova, bojmovski kazano, neumitno nostalgiina
,,r)r.il, t,' ,,l.rgo... ?" i sl.) tematizujur reklo bi se neizbeZnu i fatalnu "podelu
tai'a dveju slrka - otq{zline i inostlanstva, proslosti i"sadainirutll ,,1.,g,,; unutar kompleksno ustroiene ekonomske i politidke emi-
s1-a-i gv1kodnev,nqg ii11p!a",6 jo! uvek je, rnedutim, koliko_tolikri
yi,,r.'i;" pre pada Berlinskog zida, tako Zivopisno naslikane u ovom
zaokruiena i kompaktna. Ona je, dodu5e, redima naratora, vcc,
ohe. r,r prr').enom ostvarenju.
leZena pomalo rnelanholidnom spoznajom da
,,svet se, u mislirrr*,
ceo, da sagledati, jod samo u nekom starom planetarijumu,
Cijirrt
' Nnv. prema, eeslav Milo!, I{ontitenti, prev' Petar Vuiidii, Gornii Milanovac
karatama, na$eg globa, Sunce se, i sad joI, vrti oko naseg'asvt l,rrio, str. I60.
l*l,l
(9), alise moida ba$ zbog toga, po redima samog autora iz jct.lnog tt N.rv. prema: Miodra gBulatovit, Ljudi sa tetiri prsta, Beograd 1977 , str'7 '
r azgovor a, napravlj eno g u vreme obj avJj ivan j a 'r llrrlirtovi6el'u knjigu uzimamo kao primernu u poredeniu s, recimo, romanom
--u.ro, p o,., lj 1,,,e
moie razumeti kao lidno tekstualizovani ,,kraj jedne epol-,",, (69J
!, ,t,l :tr tvctale tikve (1965),zato lto roman Dragoslava Mihailovi6a,
inade beletristidki

), Ir/ ( )r.u), striLtno kazano tek dodiruie emigrantsku tematiku, bivaiuii zapravo u potpu-
a to znadi kao pripovest koja je ipak u stanju da, makar nut domovinskim prilikama, dok su Ljudi sa tetiri prsta u celini posvedeni
posr.ctrrrrr r r, ,..t i olrle
,rv,rlrr i sudbir-rama emigranata.Izuzev u sludaju pisaca,,nove kulturne emigraciie"
t r\llr.rlrrrri, Tasii), koii, kao 5to smo ved videli, i nisu emigranti u doslor'rrom znadenju
4 svetlana Bojn, Budutnost nostalgija, ltrcv. zia (ilrrhbcgovtrr, i sr(lrln
sinl()..vii, r{.1 r, il()tliivo odsustvo fomana srpskih emigrantskih pisaca u ovom
radu posledica
Bcograd 2005, str'. 3i6 377.
r,. l,,rl< niihove gotovo nepostojeie, odnosno praktidno
zanemarljive participacije u
.5 ls/o, str'. .17(r.
,,",1,,i,r;.1 kniiicvnoj produkciji, posebno kada red o kritidki relev;rntnoi i zr ovclo
ie
6 /s/o, sl r'. I (r. interprctltivlloj rcccpciii'
l,r, rlkrictro lazutnevrrnjc irrstruktivnoj
 . favlemena,poslemodernistiika, delom izrazitopostnt J,, ,,r1. ljtrtka da,,svako kome je nametnuto izgnanstvo, ili se san-r
*_"mu pristupa poetidki samosvesnijc
ll::,11 $itu:"o.r..
bi se, u isti mah neizbeLnoronrtit orr*ije. .p9!1ag-a
i, nrl I c'za niega, ima svoju umetnost udvaj anj a".'a
r r i rrj

ga identit l'rsrrc emigrant, jednako kao i emigrantski samosvestan junak,

u teatru javnog iivt prr;,rvl;rrjtr se, stoga, u danaSn)oj srpskoi kniiievnosti neretko u ied-
:i::::,ry:Tatrati
k3.................o

na simptomatidan naiin lof.lsg_,u"tosom

beleii Madimir Tasii *"p
O;a1r.ri Hr r; I .r k o leii iznudenoj posthumanistitkoj ulozi, naj avlj
enoj, po pri-
,,Pisac u potrazi za identitetom.., kao "
da pri tom glosira vcr( r Pekiievim lucidnim Piszr ima iztudine (tOtZ-tllt)," a to
fi, i, v,.r tr
deno mesto iz svoje Kiie i hartijekoye j
pre ditaoca iznosi emil
sku viziju sveta kao dvostruke,
lr,r, r rr sirnbolidno ,,fragmentovanom" ili pak,,fraktalnom", dakle,
,,ri-uii"rr... pozornice. Istoclt tt,lu rt'[clanjeg .jakog" i intelektualno antagonistidkog egzilantskog
r
ovaj teorijski obavefteni autor s oiiglednom
290 (auto)ironijom priziva opsesivnu problematiku
i duhovito iska
identiteta kao
lrlr
e
r roponiranog D rLai, P arttii, Ideologij r, a sada preobraZeno g
l r l t' 1 .r,

,r r, )l' tlrrnscendentnog i ujedno problematitnog Terminatora, krip- 291

sivnu intelektualnu i politidku ,,monetu..
na3< trr l, rl,olsr.r s ,,divljom ieljom", no i,,mehanidki" predvidllvim, mnogo
Tihomir Brajovia

l(omparat vn
identitcli
::*:*:l:;; i 1;,f *#" il;ii ii LT"llfl i,ii,l
z1
$ra.lom,
vei, poput Terminatora 2, tragajuza transcendcrrt
yut,r v rtlcnim kretnjama 5to (raz)otkrivaju protiwednog ,,glumca" ili
lr,rr r, rrrctu", koja u lokalnom i globalnom pozorju epohe, tasiievski
,,Jaki i,,slabi'
identiteti
SveL kao (lv0,l I L rli,
simbolom sopstvene divlje Zelje ... ".,' pozornia,l
R"fJ.irajuii na deridiilrr I,f r ,r r r t ), ,na bini igra osobu istog imena", ali ne vi$e i istog znaiaia, enrigrn/l \l(,r
lakanovski koncept b eskraj ne igre razlika
u
*O' ::l ;il*" i;; 1sr ;,', ,rlbaharijevski poentirano, ,postao samo iedan od istih, bez-
sli(nZap.ld,l

5rpskoril lo rr, rrll

ovo r"r,ii$ry"nje naslanja se isto tako,
}-ll",l:tprincipa', c(irrl ll,'rrrlr stlnovnika u demokratskoj drZavi. Izgnanstvo ga je zapravo
makar iz drugog plana, rj"
f..;" u svojim ,,Izgnir r,r, rrrrIo druStveno beznadainim".l6 Poput junaka poznih romana
fragmentima" formuli$e David Albah"ri :l:.yid"";"
Ld #ai au ,,Zivimo u sl iltl.rrr.r l(undere, tog nekad velikog me3tra ditane i traiene istodno-
y vi$e ne postoji jasno definisan centar,
\oi"-
definisane granice i teritorije naspram
pa otuda ni j c r.r,,g,sfig egzilantske knjiZemosti naZapadu, i glavni akteri znatnog
kolih izgrrarrik
moie clir l,r,,l,r s.rvremenih srpskih romana s emigrantskom tematikom napu-
ni3e sebe".'2ReiimaJovic; a;i1a iz ogledapoi nazivom
moguie je takode kazati ida ,,iz celine otkinuli
,,pi;.ili !trn' su, ironitne ,,LrNe" neke wste .zagtobne" osvete ,,upokojene"
:flrlTsbv:",
u frlg.mentarno, i upravo nam ti oblici fragmentovanja,
_;r;;; tlt g,,rlt ,,Povampirene" istorije ratnog i blokovskog doba, koja ih je
iiji se ritrrfl , rEt,rvrl.r na milost i nemilost ,,malih", svakida3njih ljudskih problema
gradi izmedu neprekinutosti i isprekidanoJti,
ukazuyu ,Ii1,r,,1 rorc, odnosno velikom, tehnoloSki i kulturoloiki poodmaklom
novo_g1ao_pitavanja, na to u Jta sve ""
moZe da izraste;.rit irg,,n,i.
"i"f'r,r"i *,r.tu rrc tako vainih, pa stoga nerazumljivih i neditljivih problema
vi5e nego ijedan drugi, on nam dozvoljava
ltva {oZda d" p;.,:i;;;;, ,, t, l, r.; r j i h starih-novih animoziteta i dekomponovani a.
,tT: je tek iezik granidnih po-lotui^i
njihovih op"r.,orti ,,.'"rto
r

-d" l'oz.nomodernistidki tip emigrantskog narativa skoro u Potpu-

odila'enja i nadoraska sublekta. po tome bi jezrkiz[narrtuo
rri,, .,i r,,,,t r l(' bio zabavljen psiholo$ki i prostorno distanciranim, ideolo-
iste supstance kao i pisanje kad odbijamo
d" o.ro bJde sloZeno ,,ko il,, l,,rlititki oponentskim, heroidno ili melanholidno usamljenim
neKog neprikosnovenog srediita
koje sebe obznanjuje kao jctlirro '
i prave".r: Od konstatacije o emigrantski
,,fluidnoji n"",.iii 1..,i*
upravo zahvaljujuti dvostrukom iskustvu II /,,/rr, str.46.
iskorenjenJsti z j.*r,r.igj
i neukorenjenosti u drugom fiziikom/mentalnom r. 'ir,,je(srrn-ro)izgnanidkeepistoleaulorGodinakojesupojeliskakavciispisuie,na-
prostom, post,rfe i,',, . ,r vr('r)rc ruienja Berlinskogzida, raspada decenijskih driavnih konstrukciia na
tek,,mesto odilaZenja idolaZen;a sublekta..,
nije, naravno, clirle ko .. i , ,l I l, or) tir.lcnta i dalekoseinih promena geopolitidke slike celog sveta, u intervalu,
r

l, , rr kojcrn, kako sAm prime6uje, ,,evropska istorija i povest 1...1 doiM)ava akce-
l,l
Nav. prema: B,ra4zuap Taorh, tLyurca,ru
!., r, rIr", ilo oncla neminotryro utide i na samosvest egzilant4 koii sada, u neku ruku
l9 jaiyrrl, Honu Ca4 200.5, ,, i p()\ll)un.lilnistiiki, bezdomno i ,,tamo" i ,,ovde", moZe da kaZe: ,,Upoznaiu6i lu-
II
c.r1r
Isto, str. l23-124. '
l2 i,, r rr,lrttrr,lrtcdol-r da izgubim svoju [...] po$to sam stranac bio u sopstvenoj [...] uspco
Nav. prernrr: Davicl AIbah;rri, I't,t,/, llcogr.rtl
2(X)4, str. (r0. ,,,, ..,ilil() ,l.r sc kao stranac i ovde i tamo odOmaiim. Da postanem stranac svttdir"
f.l Nav. 1r,'p1111;-f1lvicu Ar'irr, Ortlttrtjrt
l,u Iri.il,rl,,, (l i:,qrtr,tslri,tr,t rlot,ritttrt lttr,ortl , i, r \ I r ('r n.f : Strbruna pisma iz tudine,Novi Sad 2004, stt, 327 i 477).
/ri'r,r/ir, l|('rrllr'.r(l I 9r) l, str.. I r. I

I i, L ,
'./,
sl r. .S2.
 sc' uosit-r pci-nt vclilcc
tlihotorlriic tl ()l(virtl l(()ir
irrlt'lt'littr.tleerrr irrjcgovirrr [rcshrirjrrirrr svotlcrrjcnr rrlrtrrnrl irr,,,lr'ttrizitt'tt ic, iirri s
s
polovi ito l<orcspontlir'ritr
iniirn/.rlittrclniru z.:rvitrrjninr vlirstotlr$cinr:r ili prrl< pril<irziv,rrrfcrI .,r ,'1',zil i tr.tcion:rlizir'" itit'Utrrntktni ikortrtrrti-
gove cgzi stcncijalne clistorzije i ncprilagoclcrrosti rr zirpirtl rr cstetskim pri icrtrtt
irr', "t,t'iiirtr ";;il;;;;tistidkogikonokl'rz'rtt'r
viziie i kol"ektivne istirre"'
civilizacijskorn rniljeu. Zapad se u ovoj vlsti n:rrativ:r nait'c}ir'e' t,rrrr, s.tgl.tsttosti, nepoHnffie ne samo kao r'rzliko-
vljujc kao osoben ,,iivotni svet", u onom znadenju kojc ov,r ., ,r,tt,lvrtif,ttie egzila t ffi;;;j;a poi"ullul" i'kao ono izmedu gubitnikir
i
rija inade ima u sawemenoj fenomenologiji stranoga, a trl zrrll.l r.,r';,'trtttcdu pt;"ai"t" ffi;' ""qi
i pon:ua proslavliania"'''
,,moderan pojam" Sto proizlaziiz eminetno modernistiCkog ,,r ,l,,l,rt nil<r, poriva suo-
"au"t*?"il narativ, medutim, ditaoca
prema subjektu" i zato viSe ne oznadava svet kao starinski tr Posremodernirti.ki "mrgrantski
svojevrsnog pribliiavania'
gotovo
zalan i nedeljiv ,,poredak ili ukupnost svega bivstvujuieg, rr,r i,r\',r sir z.animliivim f""om"iom svakida5niice iznovlt
i 293
292 kao i najuzvi$enijeg",t7 nego kao ,,ono izvanredno 5to dolirzi tlu rl,r1,,ttti,t ',Zivotnogsvet"""kuo "'"t"lokalizovane
lgi""tt ft"" t"tt^"loiko-informatiiki
gene ri-
u uobidajenom"rts a Sto se onda neminovno ,,deli na clorrrirr{l I ,,,', u.' rr.,l no doZiul;
fenomenoloski i
Tihomir Brajovii strani svet".reJunaci ovako ustrojenih narativa odreda delc orraf c,,,,(', r):r neopip;lt";;;; "1rtt i''1it*' ali
otuda
"n
Dragana 'l'lii'
:I
i;'ll"'
1"

l(omparativni lei,avajui utisak da ,,svet se, u mislima, ceo, da sagledrrti, jol

*od"*i'tika ostvarenja veli- ;ll" rl
,:l i.'i].'**il:,,iJ;;o'ti'n"gubiuswuiucer"Romani
\','lrliic.t, primerice, t;::"t*t";"ilt"
identireti
u nekom starom planetarijumu", alizato, reiima glavnog akl Nabokova' Dioisa' ' i: ;

Romana o Londonu,,,ljudski um, jo$ uvelg vidi pojedine zcrrrlf e, l rlr ,'v'opskih
i i"J"5" ltgiraciie' ra*:L"::Y
zemaljskom globu, u nekoj zabuni, kao neke zveri i simbolc" ( I
"*ig'"t'-'"u-o
l. r(.r; it;rvi3e,Va'Ue""t
fttiii" f"ft"S*"it da ponovo
variraniu umnoza-
$to ie reii da oni, kao pozni izdanci modernistidke epohe intlivhlgr ,rrtrslri'ld duh u lednom
titp5*"-"t' trudoliubivom
nomadskih' apatridskih
alizma i kulturom prosveienog nacionalizma, na presudan rr,rrrlil t,r y rtcdistop ii'tl.it'^^i^ci1"tt'-"f"pi't*aniu srednje Ewope' Ali u
mada u osnovi simbolidno (Rusija kao ,,ogromni, beli medvctl", Spir razliiitih proiol",, u po""|t'iS" t1u.t'"d"
konadna spoznaia o tome
;rrrt.rl<rr s

nija kao .odrana, razapetakoi,a bika" itd.), razlikuju dornaii i str*f,| rr1trrr.t istowe-""t P;;;;;t i:"T;t1t""ski
,,Zivotni svet" u njihovoj pojavnoj konkretnosti i samosvojnostl, pl ,i1,,i..,u.r."""i"t"d;;;"i;""r'"y'1'^s1',',trii-[:$:;:::n;^;rt;
recT
stoga i nepribliZivosti i nepremostivosti, i, shodno tome, sopstvenl ne postoii"'22 ?azato.' Po
',1;t'rr.r 'celina o{ wih Vehkiievih romana'
egzistencij e doiivlj avaju kao dramatidno i/ili tragidno rasccpl i e n; vt't ovrtno,'"1"'nig'uit'kiiJ ustrojenog da budemo celina"'23
da se sastavimo'
odnosno nostalgidno prikraiene i nepotpune. Tako gledano, pr,cd, ,,2ivi se o odlomcimu' nikako starinske celovitosti
i
stava o Ewopi, a to najde$ie znaiiioZapadnoj Ewopi, u rornirrrirua l.sledica tog, ,"a" l*?['"t"!"1t-"g ryb:tk" Ovidiia
tSe nilL1Zna kao u weme
poznog modernizma moie da se razume i kao svojewstan ,,sutorrskll rrr.ri'.rinosti ieste da 'Og^"'"'*"
refleks pravog obilja predstava koje su obeleZile prvu fazu nrork l. ,',..{"i: i t'url, r"' "" i"i'* d"*T1
::::ilH]ffi "* llffiffi I
se' u plogreswn:
nizma u srpskoj kulturi i knjiZevnosti XX veka.2o Bio rani ili pozrrl, l..,ii podrhtava" (OS)' pa najposle javlf a depate-
i
r.rrriu negdanj" "S1t1t-t-tti'
17 Bernhard Valdenfels, Topografia stranog, prev. Dragan Prole, Novi Sir(l .l()01,
str. 60.
I ;:

ii
""pi"gt"a"o'ti
ihift;{ j{lrtry*"T#ffi '; r
:;":f.1 il:T : f#
18 [sto, str.72.
:""T# ili*'""t'" (fusk; prozor' 37)'
1,9 Isto, str.74. 'l.i';:ff
Podev td A't;;g;;I
do Ruskog prozora' Veliki6evi
p'^
romanr
20 -U prvoj polovini dvadesetog veka srpski pisci i intelektualci proclukov,rli ru istinorn ili
nas suodivalu op'"uo s ovom paradigmatskom
[...] ne jednu, nego mnoge konstrukcije Ewope", primeiuje Zoran Milutinovit u svrr rrcprekidno
i
joj irnagolo5ki zasnovanoj studiji o ,,konstruisanim" slikama Evr.ope kocl Sr.b.r, porl na koju se neposredno artikuliic
.,,. rrasluti i magistrarna kulturna opozicija u odnosu
vladeii da, uprkos tom imaginatirn-rom obiliu, ,,postoii, medutirn, jechr.r elcntcnt koll
ie zajednidki za veiinu ovih kor"rstrukcija Evrope: usrneravanje pai-njc nrr hutun slt\t" andNarruti'ltn'a'l|
(Getting Over Europe: The Construction of Europe in Scrbiun C.tlturt, Anrstcrtl,rnt ','i"':i:il.ril:ilil:l:il:lll;":l,"lrl:ii':trn"'u:Narior
p' 60-61'
New York 201 I , p.261). Varvarstvo se ovde, lr;lmvno/ pojavliu jc klo svojcvlsn i .r rr,r l,y I lou.ti I( Bhabha' Lon<lon - NewYork2009'
Velikii' Ruski p'otor'B"ograd 2007' str' 217'
logon neureclenog, nektrltivisanog, r.tcprosvci'cn()g, l to zltrri'i rr ncl<tr rukrr i lrt'rnork,r .).1 l)rirgar-r
Beograd 1997' str' l0-5'
nog stanjir stvnri, ito zn.ri'i tll iz;r rnrroitvr pojcdin.rinilr ,,1<orrslnllicij.r" ilr.rl< rrr,r)e ,l,r .f \ l)r'rrgirnVelikii' Danteovfrg'
 p.r li ilr r z iior n glob.rl istiikclg
cloba o rlcpri rnirajtricrn,,rr
i.rgu pa rrtirtl.r samo,,moZemo da dobilamo bitke ibitkice na ovoj praznoi
svet. za,rjegove
-/-b'vLstr'!irctrrtsl(lttcskl'all6
e n,igr,rntsk
l:l ;,i: : i::f:';t:l1y,i:i
icvrrcjtutrrke.Paiakiz i rr cs k,,1
Fidtr r( i rnoguieg sveta" ( 132). Tako je svet, u znadenju ewopskog
,j FrFt,r, l)r'c svega, postao dvosmisleno-ironijska maketa i (meta)fikci-
il: : : **1;:?l.:I;;l'iil::q#:*'.il,
;r ;.-;;l,;ffi 1::i.; :, if air,rIrrr poligon za artistidki kompenzatir,no ,,izvodenje" i inscenaciju
j"
l:;U ;.X,ff;ffi :" li il ;)i lii; : ;
tiit,'rrtiine/laZne proilosti i (ne)postojeie buduinosti. ,,Ovo je sada
koia se odigrava
,ot::o, sceni, pod':p'lulk*u;. .i; ;;;1 f e r rr I
;.r Umetnika, PraznaEvropa" (69), reti ie, stoga, dvosmisle-
"" reflektorirna, ,,
kuljsa.
kuris , tir*ini
a, u d ini s
-^'^^.-,r-
ap e i,,r, "rj::,:-il'1"':k"
i J, H,]
,,k,o *urironidno i ujedno samopotkazujuie-defetistidki, jedan od Despo-
", i""JoTi:Tf :ffi ,:l f:
2g 4 l{*::,'"tn;#lxfu }H,,:l:,*'ilfu ;;;* "r, ; tt, t' v i h distopijskih junaka, obelodanjujuii protiwedne posledice
r' I
;

rtyor.r prema stvarnosti postblokovskog doba, kojoj moZe da kon-

295
-".*""- j'ij):-ffI::i:^."*,*1, ii,", kuo ito i sdm Larrutt tva
rhomrBcjov. emigrantskijrrrr"kro_".ru,
r;;il;;;il;;:,ftil:;ii:il:
irtrirt' tek isprainjena nestvarnost sveta ,,projektovanog", u krajnjoj
lirrr;r, zrr ,,Livot" mimo vremena.
grantskog do
'i:il1''$l Livljajasveta i ,,sva wemena Svoju postistorijsku, ,,praznt matricu mogu6eg sveta" narator ,,jaki" i,,slabi"
identiteti
dovede .r
,"J"u p,r,rrtrr, i g,l, v r i akter A1b aharij evo g S n ey',no g io u eka pr onalazi, medutim, na
*f :*: : ::"".,:, "i fl"o,y 6'd" ui; ;;.;;
r r Svet lGo dvostftrl(d

l;;,, i, *,,,, .,r *'\,r'r'noameridkom kontinentu, u l(anadi, za koju se i samim nienim

pozornlca
emlqrantska
s lka Zapada !
rl,rrrovinicima katkad iini da je zemlja $to ,,uop3te ne postoji, da Savremenom
srpsl(om roman!

rrrr,r jc svi zaiedno izmislili, i da ie jednom morati da dode trenutak

ru"l',ui,il^ll*'J,!lr;;;lH:t1T':"1;:il'i1'11'",,.,,,, l, ,r, l,r demo uvideti da Zivimo u prazninl" ,27 zato 5to ,,ni3ta na tom

litiikos
liti ikos obrta ,I^o^porl"jicama epohaf"og i.f".rfj:i,,*tr,,
lrnii ;^ a""
obrre kojile rrrr,slrr nije bilo postojano, ni5ta pouzdano, osim stalnog verovania
n J ri*i",,.:t#:: i:i:i.,
""
srvarnost
l: rr rrrtr[ privida" (SZ). ObrevSi se na tom eksperimentalnom ,,rubu
iJil:1lj::?":1':.:I::""
se na simulakrumsku "p",.,i3[r, ;unak,' osr.r,rr r vr5enog istorij skog vrtlo ga", junak Albaharij eve emigrantske
r,', I o

,""111""*H?:,:r-""i';fi
samo zamena, metafora.
J"H#*?T?rtrj.llllt tr rI t r koj oj pripadaju j oi i I{r atka knjiga i Mamac, p ostaie opsed-
gi j e,
rrrrl sirnptomatidnom konceptualizacijom stvarnosti tako 3to se,
srrroorr.,
suro$at"'za,o ^-. --.';,, 1" '/c8()v()lll I
^asimi
koji se r-";;i;r;ua' "zelimod" t'',,,,,,, rr ;r'tlnoj wsti posttraumatske reflelsije nakon dobrovoljno izgnanid-
sveta i koji su to rljudir-,,-r,t',*,,,
ju di r'' t,s r r
( 17\.
tz ) akt o";^.,
akteri o,,* r^-,, r_ lstu.ovog [,, r1i rrapu5tanja ponovo uzawelog balkanskog karakazana, predaje
;
tek da uzmu rt"sc"
1 u,, ti),.,tof
,;?il;:;?:'""
karaktclistlf rlg
I 1461 1

l.r r I lzmi geografsko-istorij ske karto grafii e kao svoj ewsnom suple-
r

kopi ""-"iffi:::':l:-.n:-:gt'
p,tt4"ktu tzgrad'j c s v j
kopijjeewopskogo.,::I"_",,ii;:i;d;H;;1-"Lt?:iliil:.:F
e ewopsko s L." ri,i]lT^ft:l :-
r e vrrqi rrrcrrtu ili shematizovanoj kulisi avetinjskog sveta aktuelnosti. Ise-
"
posta j uii tako autohistrion ly,'rriika opsesija pove5iu, s dmge strane ,uMamcu,jednom svoiom
ski lr".a"ti
teatru postistorijskog "il I:'"",'
,'*r", u"a'""u;;",j.:i:',: vt'|k*ffi l,,rlovinom uronjenom u podvostrudenu memoriju II svetskog rata
r rrovih balkanskih ratovanja, dobija kontrapunktski oblik spoznaje

iith:T$ l;f : ;:"11ru :?

zaro $to,,ovo e,i;;
,ost", zo
"rui*ilff j
;;;; ffi U,frfilill,
il H.il i
l,l llll,,, I
;ii ;i:; ,, Ntrvom svetu kao krajnjem izrantvazdapragmatidnog zapadnog
,,vctrr, buduii da ,,na severnoameridkom kontinentu niko zapravo i
i,ii, rrrjc znao 5ta je istorija [...] sada, na kraju dvadesetog veka, kada je

en s: '' --u ;rtri'irrjala buduinost",z8 da bi u Svetskom putniku, kao nekoj vrsti

T, Svoiewsnu
25- I;i:i::.e's'n;l lu-..t
var,iaciiu nr,l
yko g drv
es
"'"'tu' ueo$r'lo
t a, B o gr ad 1997'str'
e
e e 7, str. tl(1l,'
e 1
6t .
r t'tlospektivnog epiloga trilogije, u pripovesti o istorijskim avetima
te salgo, o* , u,,,."i'it-ii.;::ll:j::.1:onosi i posthttrnno ol',.rvli,'rri
:ifiilr;il rr,rrr,,r r,,ri liojc proganjaju potomke nekada3njih polititkih egzilanata s na$ih
;il:.';#.:"i::tr*l:H:T:i
poput D_espotovlievog
osw.rren jr, 0,,, si1:: :l"illll:;lll
ttsr )('t ('rr.r tl,:'li;ll
--:ll:'.1;;:,f "--' viziitr,'l'",'.',',
r
r,rHr r r,r r ud. r l[: plostora, prerasla u skoro fatalistiiko shvatanje o poku5aju severno-
iewejskih apatrida krJ
k"o kr.,irro "'i,rr,
clorrr,r'i,,.. r,.,:^
k rlule;;"";,;;;;;,:;::il:']jll'-'viziju,rr,c,',,,rr.rr,,rre
.;tic'ktr r,,,,,I,u
1."^::^!n
vei mo)e
vec mozc da1p1hi1a )ilvczno Irrri
',:r. "jt":,r)t),lvczn() birirrrr r,.rrt,rtrrrr ,rncriikog ioveka ,,da izbriSe postojeiu istoriju, da punoiu pretvori
bude r.r., ,.,"kn,r, ,*.,,,,,
n., n"ko,,, tr-cc^.r ,_.^.,r..
,,,.,.,.1'. ,
--' rrrLnt(r' l'()(llcclll'lko rr,l.rlje
rr
lrrrrr,srirri i I
satiainiosti"
sadainjosti" rrtlltljcrtlt
rr., ,,.r
Cl;,ii" pr
0u.lit.r .irlil",l,t):]l,:T.1"',podjcclrr'rko
S.rlxo, it tr llintbidir'r', ,,,,i,,,,,,',',,,i
26
26 llcoSril(l '
Voiislrv Itcspot,,v,
Vojislav ,,
n,,.,,.,.,.-,.. /1,,ri,7,,, j*j.,j'ir.,r,1997, srr.. l.l) |).tvitl Alb.rlr.u'i, Srtr'ilifurt'l, llcogrltl I995, str. 69.
f,,r,i,l,,,j ,,i. ll lll, ,li l),rvitl Allr.rlr.rri, Mr,,,rrl(, lle()gt,t(l 1996, stl. 7).
 u f rr.1711;,r., ...J ali tu
1 .11. [.-.] rana-te praznine,
nikada nije ztc
.r1;1,t,
l;l ;,,, ::i : :, 1':;
1,1111 i l-':;
i clalje moZe:':i:1t1q-
i te kako;;;;:'ir4]
da otupi,
"run,,
p, crk
pa t, k i ;fit- ugubljenost. Ilutke su takve, bez doma, bez orijentacije, bez sigur-
rrrrsti, bez utehe... " (Zt). Tu, gde je moderna istorija Ewope ,,nata-
l,'icna" u nekoliko mrkih i teikih slojeva, junaci Iliievog romana,
j
:?::T:l
i :naj "-',{e'k"- ;;; J,.,-,
k.
t,,i u.,,,r r r )1'J
ap a d z a d."t,li "-,*,",, tskonr r
r.., i rp,"iffi i.#lTT,:I'Tl l.,ro - uostalom - i junaci dobrog broja drugih savremenih sryskih
Z
"
za,ro.i_uJu."Jr*",r."a,,pozornicir,, I r()nrana s emigrantskom tematikom u osnovi, neizbeZno se susreiu
ffi'J";ll lf"l* ,,,r saznanjem o tome da poreklo, okruienje, mentaliteti, represivne

,i;:n",iT"?,"1-i;';til""#;1.'T'T:?:;fl1,,ffi
sopstveni
i:,1 r r,r vi ke, tiranske pustolovine mogu da budu dobar povod ili pak alibi
egzisencijalno_istorlhl
29 6 1il'H:J$ililX;:Hil,:-#'"#*T['j?:;Ji
usud
;'"?:
neumit.^,..^^__Tih fi" r,r bekstvo od drugih i od sebe, ali da egzilantski dovek, posebno
rrrtclektualac dana$njice, posle svih povesnih nesvodivosti i lokalnih

,;.-;
-i!::iii:l
ff:r' !K:l::,":!l::' ::!,: ", il#';"'il'il:UilU:J:i,;il
rrt'ponovljivosti, na kraju neizbeZno stiZe do onoga 3to je isto za sve
l.oji ne podleiu obmanama i iluzijama.
297
i p,i.,,"t.,i,,l i;j'*H:l#Hl,T,:*g "aratora, u severnu
!cuLeLiegrstimair..i-i*ii,t^r";ilr":1l',r,Til"'ffi1il1,ff Anr c'i kq U izvesnom smislu prevladavajuii povesnu opoziciju izmedu ,,Jaki"i,,slabi'
identiteti
lstoka i Zapada, egzilantskog i domicilnog Zivljenia u promenjenom Svct kao(lvo\trLrI r

pozornlcn
zavriaj, u svojim epifanijskim 1".:1",..iiiT r ltromenljivom svetu dana$njice, uz sve svoje specifidnosti, ovo emigrant\k.l
momentima stizu do deziruzionistirkrl sl e Zapa(ln u
emigraci j om tek pospeiene i raskrin rronijsko i pesimistidko videnje dotide, dini se, upravo onu sabirnu Savremenorri
o,i -b "il;;;r's-plrn 5rDskom roDLril
r a, c .ra l.rtku sawemnog romana s emigrantskom tematikom, tadku u kojoj
ililfi Jl'i ;ff i:t ::'f t:[: ;9: : :{ ffi ]:'6i', " n. u
f

i k,u, srpska knjiZevnost pokazuje sposobnost i dar da, govoreii o dru-

r1,in.ra, na painie wedan nadin progovori o sebi, odnosno da, govoreii
i:tmg*:;rj,lfi:iTi}p:i::,:;";'Ei;'riil,il:
poizboruoiva jaju j;;,d,"i;"#fff
() scbi i sopstvenimproblemima, progovori i o drugima iz jedne dvo-
st ruke, spoljne-unutra$nje perspektive, iz koje se svet moZda ukazuje
komunikatiwro :?;,ilii:iijilfi
spektakularr"g'"*yi illlXi onlkvim kakav ne bi smeo da bude ili kakav ne Zelimo da bude,
negdasnja ta.tine,, u koji se prctvorl16
gtobalna,.poror'i.?,:,polit*kih ,rli definitivno kao mesto o kojemu literatura i umetnost, uprkos
prop ast sveta,
;l;";;a,;;okr.i.rj,r e1 svirn rastakanjima, erozijama i relativizacijama, jo3 uvek imaju ne5to
rasiiei rom",,i a"". J"l"I'
;5,TTr*!| a o u.,r t, cn r r
v;rino da nam kaZu.
,,kurisa" f"""":':l::lazak "s druge strane ogledala" i r"l"z",,I" trE

ko
rako;ffi:ilii.:::;i,;;;:;;;i:*l;.,r.,,,,,!,,
ji kroz oklirnu i ruou
utr*t-r',u'teatarsko kabare tsku
objedinjuje doi:ivljaj"""i
-
si r' b. r i k rr
U"ff.""rf
rat, i to na mestu decenijski rr sve rskr
,"""rr1l-T:r^".1j.s;eyle.na
na berrinsko_ ar"r.,"" jl;j,di.:^i:1"9"ff::":::hn
"istotni svet ba. tu, naAleksu, ri"-
rrii"o o.ro sio l , t,.,,ti ar"," iJ'll
zap adu prepoznavali ,,u
u r','irrri-r-'f; nroo.r,
i daljom, izabrani istoinjatki proir o$iu, rr r i i.
,.^r^a "ni r r r
romanar*",i*1i"offi;,ii,i,:i,T*;:r",,1il,.ill:rliff
lutaka' jer
"osnovno svojstvo luta(a je upravo ta nesvikr.st
nja' kao kod emigranatai...] krcr,r
r" ."it-";, ne$to zajeclnii.ko. ,l,o
;r,
l.).r vi.l All,.rh.rri,,\ p
::.
f()
t,t t sk t u t tti k,llcogr.rtl 2( t() 1, sr r. .l( l
S.ri.r llir,, llrtlitt,L.r,,,(r,,,, 11.,,,1.i,.,,.1 lt)t)\, *1,. r1,-r.
 pojavliLrjLr sc' tlt'tt
,,bcleZja. U pomenutim romanima mu5ki glasovi
(polu)sakrivetlcr'. izrt
r,,i m redima, s izvesnom ,,zadr3kom", a to ie reii
dvosmislenosti i neodredenosti' Tako i c
tr
i..,f r*" ;
"rta.o-retorskih jezikanavodno
a povodom
,,N;rpomeni" na samom po ietksBezdna,
koji sledi' najp,re
,',,rJ*i&rog dnevnika kneza Mihaila Obrenoviia
opasku skrupulozne "priredivadice" tog "pronade-
''r.g"!" pt&itati sam se da ne menjam ni3ta ni
,',,ffiJpo"", kola kazujet ,,Odlotilu
uvodno-komenta-
ZrNsr<o ;r uuSr<o ;r ZrNsr<o: ,, liksici, ni u sintaksi",t ia bi se vei u narednom'
a rodno
romana, javio gramaticki maskulinizovan'
PROBLEM,,UKRSTENE.. RODNE IDENTIFIKACIJE
u NovoM sRpsi(oM r;uZNosro\TNSKoM RoMANU
r()rskom odeljku
,lvosmisleno imenovan "pisac ovih redova"
(15), potom Po pra- 299
o ruf.fo"1"n iza etikecijski neutralnog.
oblika trec.eg ttt"
T:?i11:
"if u neizvesnost" ( I r );
| ,.prizivamo u Pomoc tinienice l"') yllaziyto
I
odnosno iza grama-
,,tjitonl" koieias danas kopka""' (r3), itd')'
i tanu3na Kneginja l"']
rril<i bezlidnih formulacija (,,uidi seelegantna
sto
lik;a,i;;" se sluti t...1..'(r:); ,,Kao $to tu seuideti na stranicama
u dva romana koja potpisuju spisateljke, a koja su u novije vr.t,rrre (is)
il-f; TeLposle toga dolaziknei'evDneunikr povre-
tta.)'
privukla veliku paLnjr domaie ditalaike publike - red je o llt':tltru ".'a" zapisima,,I" b nj e govo g lidno g sekretara
(tllS) Svetlane Velmar-Jankovii i Emitiji Leti (2006) Mir.iiurri
,r'
"rro-p*,".an "l"ini'""
, lbtografa AnastasaJovanoviia te epistolama supruge Julije'
Mitrovii - pripovedni glasovi oblikovani u gramatidkom prvorrr li. rr javlja se na jo5 po,sredniii
U Mitroviikinom romanu mu5ki glas
bele$ka' koja prethodi samoj
jednine mu5kog roda igraju vai,nu, ako ne i presudnu ulogu. Lalio rsli I r i l<ompleksniji nadin. Kratka uvodna
i preobraiavaiuioj liubavi gt""T
i gotovo bez premi3ljanja, moglo bi se reii da ova dinjenica vei-srrrrr,r
I'r'ipoi'esti o trpeliivoi 1":*1,
vo)sKovool
po sebi dovoljno govori o afinitetima ovda3nje knjiievne javrrosti, ,,1.ip."-u ambicioznom (biv3em) suPrugu' rimskom
.'pJ,o- i vladaru iz tre(e'gveka, Maksimu Galeriju' okondava
se
tradicijski i u izvesnom smislu hijerarhijski usredsredene na rrrrrslirr
linistidku vizuru kao na neki nadin kulturno neprikosnovenr-r. t.l istr ,.lvema lidno intoniranim r-edenic ama' "Izmirijade
onda'inii! 2111'
mah, ta dinjenica nesumnjivo kazuje pone5to o poetidkim i r.rc srrrrrr
- j".ttu do5la u duge sate moje samo(e,dameute{il "'l MoiaBmtltia
i" glas'
poetidkim - afinitetima autorki dva pomenuta romana, kao i o rrlinr l,cfa",z kazujepersonalno iniikovani ali rodno neidentifikovani
i ditaladkih od.e-
tetima drugih spisateljki koje pribegavaju istom maniru, budr.ri.i tl,r ;,, lioji bi tek moid" ,tu osnovu skriptorskih konvencija
odnosno impli-
red o zaista neuobidajenom postupku. I letimidan uvid u savrcrrrt.rrn i..';""1" mogao da bude pripisan podrazumevanom'
iza naracije
i aktuelno romaneskno stvaralaifvo pokazuje, naime, da osttjrrn jt, rr .i.,,.om aolorrko- p'ipolr"auA, sakrivenom "bezliine"
okvirima bioloikih i socijalnih konvencija odlikuje ubedljivo rrrr jvt,i i tr treiem licu jednine Sio zatim stupa
na retorsku scenu romana' da
Nedoumicu u ovako
broj autora/autorki i naslova, i to ne samo ovde, pa i ne samo rr novi;t, i.,, ,rt"a* gotorro do samog njego"og 'awS"tka'
vreme. Prekoradenje ,,prirodno" zadatih granica je, drugim rci.irrr,r, rr spostavlj eno u'iosi, medutim' romaneskni epilo g' u
.nro-"""'l]e
ton' ali
dak i u oblasti umetnidke fikcije joi uvek samo incident i abcr..tt r;.r t.,i"- ioi jednom pojavljuje personalno indikovan lidnii evnuha
se
glas (biv5eg) roba
svoje wste, i otuda verovatno intrigantnije, naielno z:urinrljivijt, u,r s.rrla kao nesumniivo moskiitgiii-isan
tumadenje, u onom smislu u kojem je - kao i svako sliino otlslulr.r
nje - samopotkazujuie simptomatidno i zbog toga u orlrctlcrroj rrru r
(lrtcr-,rasa Be,tnapJanroeuh, Eesguo' 6eorpa4 1995'
g'
crp I ostali navodi iz
znaiajnije od onoga $to sc prilna kao uolriiajcno i prctlvitlljivo. I
izdaniu, pa se na njega-i-odnose oznake paginaciie u z-a-
r.nrrruu cllti su Prema ovom
Nc1-rosrecltrt'r t'lz.ttttrcv.ttrjc l'rtrrncr-trrtrrg prcl<ollti'cnju prirrrrtlt'rro
r,,r.t,lrttrlporccl citata lsti principprimenien)eiprilikorrnavodeniacitataizbcletli-
jt', rncclrrtiln, tllt sc trnrcsto tlrtrrsp.u'crrtrrtlsli i jltsltostisrrot i s,r svrr lii i lirttora'
'rl ii liilt ostvrlrctlir tlrtrgih 'ttltot
jt'vlsrrirn rrrnlrigvilt'lrlrrr rr slilizrrt iji rr:u.rlivrro11 olrliliov.rrrj,r ro1l111l1 .' Mirj.rrrr Mitlovii' Ittttililrt I Llt' llcogrlrtl 200(r' str' 7'
 N.rvis,r, lioji inra prateiu
,r lio;i jc "l:ry " r-rlotnojpridi Galerijeve prvc ten;
poput onog neiJentifikovanog r znredu transparentnosti i netransparentnosti, jasnog raspoznavanra
glasa s poietka krrjlgf r jcdnog oblika izratajno transparentnog,,ldizanja" prema svojew-
i s.r I. n emotirmomprisvaj anj u htrro Jtigl"rrrr"
rr r s l<

i.r r o n u viJe puta ponovlj enoj,.

r
i"""f""l", rl in rrroj difuznosti predstavljenih identiteta.
r
uf"ktiolno ob Jy eno; rr","g#",,,"1,
I irD ilija (t_eta),. (:OO_A
Skoro isto to, samo dato rz obratne perspektive, u okviru koje
t f p"rrt_).
r.r rativna retorika .Hizl" od samoidentifikujuie transparentnosti
Ovakvim postupkom, koji tzv. bezlidno r

pripovedanje u gl,_l: sreiemo,

rnatiikom treiem licu, preoviadujuie l)r'cma netransparentnosti u prikazivanju Zenskih aktera,
u najveiem delu rornirnE, ttjzad,i u romanu Gordane Cirjanii s naslovom Poljubac,u kojem
s p oietka i zavrsetka uokviruj
e shinim-a-razriditim
Mirjana Mitrovii stvorira je porje karakteristii Ja, diskurs. rr, I rrkode preovladava muiki samoidentifikovaniJa-pripovedad i glavni

300 l en cij e. Z ahv aljujutiskoro

istoiet"o_ rf"t i
ne retorske a*rr,rpil,
lrna( imenovan kao Luka, dok Zenski identifikovani naratori, ime-
rrovani kao I(atarina i Bulka, ipak imaju tek,,bodni" ili ,,pomoini" 301
,u n a ki n, e, i, ; uj n* e ks p l i c i r a n a ;"-u i:T :Tn1i:XTl"llX fl'iJl:
Tihomir Brajovia instance ^t
moida, naime, moie ovde da bude retrospektivno 1,oloiaj, i pri tome je pripovedna tematizacija odeljaka koji se tidu
prilrl. tloZMjajne perspektive druge od njih izvedena tako da upuiuje na ,,Jaki" i,,slabi
(offiparativni sana i onom nepouzdano i nepotpuno identiteti
id-"ft teii identifikovan'o_ ;;;;lk,l;,, v,r' ai.ajno - r etorsku ambivalenciiu, buduii da gramatidko ustroi stvo Zdns<oje muiko
glasu, ali je, isto tako, moguie i obrnuto, je:ens(o prob c rl
tj. da se podrazumcvirrrtr nrrracije desto prelazi iz prvog u treie lice (npr: ,,Nekad sam s Lukom .ukiatene rodne
,,naturalizujuia,. autorska Zenskost tog inicijaln. identilil(acLle !
razume kao logiino, iako u izvesno_
La""i"""g fli,,r, l,rovodilasate i sate [...] Ip"k, dudno je: danas, kadimam neodloZan
novont stp5(om
luZnoslovefs om
J_irl'neoiekivano ishotlilte lazlog za Lurbu, opruga je popustila 1...1 Bulku je neito povuklo u
tomanu

lyr.nog rodnog,,transfera., u fikcionalno stilizovanu _"Sk;;;. N, ork, naobalu..."3 itd.).

delu je, dini se, upravo onaj retorski 1t
mehanizam koji je raspoznirtlf lv
iu romanu Svetlane VelmarJankoyii, Sve detiri pomenute autorke romansijersku afirmaciju ste-
a koji se irpoi;uu, t uo rut,;.u,, lile su, inade, ostvarenjima poput Laguma ( tfO), Autoportreta sa
sna kol eb I j iv o st u n qrat o rskoi ( a.uto
) i d e ntifkac i i itam o gde intrr(r i,c Milenom (t OOO), romana Ko ptate (ZOOS) lli Kutu u Puertu (zOoa),
gef tko,.ti. u nutraSnie-pripovedno rr-ol."pornavanje inaie iskor,,r tr kojima su glas naratora i/ili njegova doiMiajnavizura nedvosmi-
i"j" : ekstrad,ijegetidki,,zadatih",.u-o- p.ipovedanju pretrrorrec,rlr
i slcno saobraieni Zenskoj rodnoj perspektivi. Preovladavanje muSke
"nadredenih" rodnihpretpostavki, uobriiavajuii na taj nadin jctralr je ovde red stoga
tranzitivno otvoren i u izvesnom smislu l,crspektive i retorski ambigvitet romana o kojima
san za sugestiju simbolidkog pretapanja
r"r."rribil"., p-r,.i p._i.. r p uiuj u na karakteristidnu promenu izt ai'aino - oblikotvorno g teZi-
r

rodnih ideniiteta. ita, koja, kao Sto pokazuju prethodna zapai'ania, nije kategoridna
Znake ove ambivalenlijS u
"o"i;"rl romanu pisanom nil sl.ft
skom jeziku pronalazimo e"k i tu-o i r-rltimativna i dini se da ie upravo naznadena difuznost ili ,,raspr-
obrubljeno
g;;-;_, pripovedanjc nije icnost" gramatidko-retorske, odnosno rodne identifikacije nieno
autorsko-komentatorskinir
som, recimo u Azilu -","nt.ionarnim crisr<rrr, n azitlj e ob eleZj e.
\izr
Sanje Domazet. Iako
maskulino pripovedadkoJal?006) ;" a"ru",."tiu,,,, Razumevanje ove promene jednim delom ne moZe da mimoide
uvedeno vei prvim redenicam., tr likrr
psihijatra Aleksandra,.upravnika privatnoj poznatu teorijsku raspravu o znadaju gramatidki indikovanog prvog i
sanatorijuma'a nrrrr.rrr t reieg lica u prostoru umetnidke naracije' U toi diskusiii izdvojile su
t o:{:,,'ui-", polia,ule svoju
ff*::i:3' 11aci)a
sKr nerransparentno
drugu, rcr.r:
opredeljen u. stran u, prikazan u u pof
sc - uslomo kazano - dve magistralne naratolo$ke struje, od kojih se

koja se paralelistiiki dosledno nuaorr"r.ryrrlr"

l.rvll i r,r rr prva pojavljuje prevashodno u okviru engleskog jezidkog podrutja
Areksa'drovo l<. zi v,r (V. But, S. eetmen, S. Rimon-Kenan, M. Bal) i naklonjenaie shva-
nje a tiiu se do2ivljajne perspektive
drugog mu$kog jtrnakr ,,r,;;,;;;,
hipersenzitivlog i dezorijentisanog nJrpitnnta tanju o nepostojanju suitinske razlike izmedu ovih dveju instanci,
A'drejr, i r.rrr .r clruga uglavnom y okviru nemadkog jezidkog podrugia (V. Kaj.zer,
su jeziiki dosledno uobritena
u grairatiikom trec.ern Iicu jctrirrirrr..
uspostavljanje retorski,,neutraln"e", 'ri l(. Hamburger, F. Stancl) i skloniia je verovanju u njihovu struktu-
eks;rrcsivn. ,,.bjcr<tiviz.virrc,, l lrrlnu razliditost, pa je stoga znatno upuienija na izudavanie nadelnih
"ohlacler-re" irstance onaj jc, d"kr", lrror.l,rc' l<oji rrr.rrr.r i .vtrt,
t'.gtrirrrst kolcbljivog rrrz.r'cvrrrrj;r r.t,,rrilr 'lv,rr.r
iticrrrif iri't.if rr rr r.,rsrr'rrrr li rr p j.rr r rr lr, I I o.r,.y 5 t q, licorpl4 2007, c rp. 90
 o druginr
i i nrt c rprctiltivnih posledica koj e iz to ga pr oiztlaze. Stan o v i t r, p lte i ,, buduii da ,,pripovjedai u prvom licu' moie govoriti
1",
', da lica
strr-rjc rnoguie je pri tome saZeti u tvrdenje da ,,za status lrt t1trt11,l,1 1,,
','r,t
,"-o t "o oUi"t ti- ^", uio, naizad"'prouzrokuje sesamo
uviiek
nja i nl)e toliko bitna razlika da li pripovedad ukazuje na sclrt, rll rr,' , I ,1,r nastupaiu u ieinoi pripovijeci " pToT licu' vide
jcr ,,r-rkoliko postoji jezidko izrai.avanje, postoji i govorrrilt l,olt tl ,, ,,..l,tost ir"rrtu pripovjedacu u pffom licu"'8
ovako rezolutnom
i'zrai.avanje vr$i", a to onda znadi da tamo gde ,,jeziiko izl'rri,rv,rrrle e ak ipostojanje razumljivih rezervi pr:ma
umetnidkog pripo-
fbrmira pripovedni tekst, postoji i pripovedna instanca, plipovlrlrrl f ,r"go.iiutno- r"rdlru1ut'jo i"a retorska nadina
i interpretativnu
subjekt, a to je, gramatidki videno, uvekpwolice" ,abez. olrzrr,r ru ,l,r'nja ne iskljuduie ,u,t'i- njegolrr sugestivnost
',
to da li je retorski ispoljeno ili na neki nadin sakriveno. , r1 ,,rtrebljivost, narotito ,-, ,""ti" i"Lli"tk" po koiem se "priPovieda'
od pravog
Iako i sami imaiu na umu dobro znanu dosetku rctolri,rr,lr , ,,'.v.- ft* i..'] razllkuie l"'] s jedne strane' 1tky"1g
3C-2 tome da je,,on" zapravo,,ja" koje jezadri.ano na distanci, tc()r(,tii,lt ,,,,'1,1"L,u
;"dn" "o,obiogrufrj.,
u t druge strane.r
3d
pripoged":*:91: 303
drugog opredeljenja smatraju da se, sa2eto kazano, ipak,Ja-1'r r1','v,, ,rr rtora".e Ba$ to ie, dini se, moguie
uoiiti u sludaju razumevanta nara-
kojima ie posveien ,Jaki r.\[!lr
Tihomir Brajovif dad razlikuj e od autorskog On-pripovedada telesno-egzistc n c i i, r l r r un r trvrrih glasova i'njihovih p'oit"t'u u romanima idrrrlrl' lr
jedne autobr-
l.Ln, tarittvt l ukotvljenoiiu svog poloZaja u fikcionalnom svetu",s iz t'cg,r orr,l* ,,.'i ogied. Razlikovanie od ,,p'u"og iskaznog.subjekta
lacri Lrt reieno terminologi-
proizllaziizapatanje o su$tinskoj razlici izmedu ovakvog, rrltIt'r.,l lg ,)r|'irfr;e" odevidno ie iamo gd"laaripovedadi'
otto Sto bi mogao biti hipotetiiki
Ja-pripoved aia i tzv. sveznajuieg, autorskog naratora, koj i tI o, I r ir, r lorn l(ete Hamburger, ',finiirap"
, livivalent stvarnog unut'ainleg monologa
namesto konvencionalne
i sam moZe biti indikovan gramatidkim prvim licem, ali r.ri,je 1'r.r.,rr
nalno prisutan u prikazanom fikcionalnom svetu. Time f e rlov..,l,.n,, . ,';.s";;;itk" *iu @ai,uoi, atll,alile o"o' zahvaljuiu6i celom
(ovla5no fingirani
u pitanje donekle relativistidko shvatanje teoretidara prVng oprr,r lr pritecih tekstualniir okolnosti i naznaka
''iru komen-
ljenja, sklonih da misle kako nije presudno vaino to koji islirrz,rrr vtrl g,riredivadki" okvir,,pronadenog rukopisa""'redaktorski"
autografskim tekstovima
ima naracija, vei ko stoji iza nje i na koje nadine uotrebljrrv,r lor rrrr, t,rli situacionih i retorskih podudarnosti u
naracija u prvom licu opona3a memoar-
pripovedanja i kazivanja, dok drugo opredeljenje, meclutinr, rr pn I 1,,'raka) izvesno i tamo gde
fluktuiranje
plan razumevanja stavlja pitanje o kakvoti i krajnjirn korrst,lir,,.rr ,f....r-J""""ttki prosede \n'zdno)' Cramatidko-retorsko
razlikovanja od pret-
cama pripovedadevog ukupnog odnosa prema prikazanonr svr.trr 1c, s strane, rr".orru,'-to najvidljiviii znak
druge
samoiskazivania "pripovedadkogJa
Krajnji izraz ovakvog razumevanj a predstavlj a nepremosti v.r r', z l,,r r Ir ,,.r,""b J"tg ili podrazumevanog
i to ne samo onda kad je naraciia uokvirena ili oiviiena ovinl
izmedu naracije u treiem i u prvom licu koju pravi Kete H nrnlrr rr10,,,1 ,rtrtora",
modusa (nmilila Leta, Bezdno,)' nego moZda i?5
o-"ru-" tlt.'
u okviru svoje radikalne teorije lepe knjiievnosti. Istidudi pripovt,tl l 1,,
(Poliubac' Azil)' budtrci
u treiem licu kao paradigmuf kcionalnog ili mimetitkog rorlrr, I l,r rr r ,rrrda kad je ona ,,ir,',ut'n" podlo2na niima
..lrr se u tom sludaju radi o iek,,izolovanim"
promenama' po pra,vlr'r
burgerova, naime, zahvaljujuii prevlastiJa-(is)kazivanjr pri1rovr.r l,r
prostor iednog lil<a
nje u prvom licu izdvaja u ,,posebne oblike" i postavlja l<rro n.ri,.ln,, osranidenim na mentalno-psiholo5ki i doZwliajni
bliZe lirskom modusu, a to ie reii ne kao fikcionalni, vci ,,lirrr',rr,rrrt ili(kar)aktera, upuiuiela ekscentridnost svoie wste unutar inaie
Sto
izraz stvarnosti", ,,jer u su5tini svake pripovijetke u pr-vonr lit rr slt,r,l,r ilnoobrazno uredenog retorsko g prostora'
c
da bude tek stilsko-
i

to da ona samu sebe postavlja kao ne-fikciju",6 a to zipr:rv() zrr.ri r ,l,r Ova ekscentridnoit prestajJ, medutim'
,,pripovijetka u prvom licu je mimesis iskazo stvanrosti ito jt' | i zr ai.ainieks ces ill lzgre
i I p o staj e simptomati dnost zahvali u j u ii
ne5to drugo nego mimesis same stvarnosti, kojirl n:rst.rjc lilit iorr.rlnr
|

,"paZanju da se u pomenutim romanima.poiavljuie

kaoll:.:::::
jedan rstt p^rtpove'trtrt
ui.l orlog osobenog ambigviteta naraciie koji
u
ienski rod' Stoga nrlrtr
prwo i treie hle, odnosno mu$ki i
i vor vezuje
,l Mil<e Bal, Nrira/rr/otry.?, lilcv. Il,lstislrv.t Mirkovii, Ilcogr,rtl l0(X), str. .'..) .' I
-S Frrrnz I{. St.rnzcl, I'ltt'rrrii' r/ts I;.r:iltl,:tts,5., trrrvt'r.irrrlt.rlt' Arrll.l't., (iottrrrr,, rr

r99 r, S. I t.3. r' ls/o, str. .l I l.

(r lriilt' I I.rrrrl'rrrrit'r, I iltl\il ktjlt.:rt'ut,\/r, l)11.\' Slrrl',r.l,rn (
jrrrlr.r, r,, ltr.orir.rrl l1 ls/(r, str. 298.
slt .)()\. () l\/r), str..ll'1.
 strtisltt: tllllcst() stllr
s('iur.l.t ultt,tvo trt liolc[rljivost itlvosrrrislcrrost ozlr.ri.rv,r;rr gr,,l1e ',tr ttl<.tttrrt | ... I strbicl<tl ie r-rkritcna tt slctlcccnr
t;r1 spol tlisl<trlzivrrilr
n.rtlrl,r),t'rrj.r plil<.tzaltih sholrtstitlio-tcolijsliilr rrctlorrrrrit,r o r,,rirri-.ti r rrr, r!.tltrog ili ,""-'ood't'tO''i"t"*'sub1ckt,'r.,
i;;;i''' pot" tttu't.t disl<urziv.ilt srragr'
ili rrt'vrrirrosli rrtzlikovlnja isl<rrznih licrr, odnosno o li,rlt';'o1i;,1111,1i l r t'v.r ic'raskrsce' t"j
r r
niti
ito ,'ne postoii
ft";i pt"'tlodi svojim konstrukcijama'
tlilr'r'crrcijaciji fikcionalnosti i fir-rgiranosti pripovcdnilr rrro,lrr",ur+ '.rto '"U;'"ft' li* konstrukcijama; on ie uvek veza'
l<ojimir oni poiivaju.Jer, ono ito se s opitcnrrlrrtoloili.,';i,.t,rr'r,l 1, '..l,ickt do kraia "'f "lii"" momenat
T: B 1,"
$ta pojavljuje donekle apstrahovano, kao spektrlativnu nt,,l,'rrrt!!, I ,, r',,,:Ior kulturnog'u[o'i'o-];"ui'o :]odlutuiuci
ikruenih narativnih i skrer'
naielne prirode, ovde iskrsava kao samosvojni fenolncrr tlisli rrr r ir.ne l' l;,:";#;;;ffi;;;;-"'",,"i "".'"odgovora na pitanje o tome
'u'o -ogoteg
prakselepeknjiievnostikojinepodleZeusvelltLlibcz.ost.rll.,r,',r1, rr. L se
tlt subjekata tide
trtJ pol i e o g sukoba"
logici i ustrojst'r'u jeziike prakse kao takve. Pitanjc jc srrnlr ,l.r li ,,. o'";;;;' ;lt"'"i-u"ii d"
I, r ; i t o zapravo "^"
"kulturn
ih vei prepoznali kao 305
,r i rotnanesk to ottt*foiu'
Ut'autt
3C4 taj fenomen moZe s dovoljno razlogarazumeti kao ncli.r vrsl,r [, r r.:l
tir,nog refleksa onog rastakanja mimetiiko-realistiikc ilLrzijr. 1.r,1, 1,,r
, r

.,r'rptomatitr," i sig"ifiiu;;;" " kontekstu

""o srpske knjiievnosti

Trhomir Brajovia tumadenju Linde Haiion, sawemena knjiZevnost, i oso[rilo Itt,,,lurtt """%t;il;;lt' u krajnioi liniji' zapravo
na teoriisku termino-
(0rfpa at vnr dernistiikametaJikcija,upuiujekao,,izazovtradicior.ralrroi l)r()/rr{, '",cl";; l;;tldou'.satl"rova naizad radikalizuje
dert tcti
sti zamenice prvog lica kao odraza subjektivnosti i z;.rrnt'rrir (. tr r,r r E l,,qi u i shvatania kao
ono Sto se ponekad oznaiava
i

lica kao garancije objektivnosti".t0 ';voje poimanje I precizira da e1 a's'

n t isp"nilv
Po na5em uverenju, tek tumadenje koje pored tchrii l\o l,n r o t\ ro ukr lt ani
o'',nq *Ui
"ec "
z
{t I
"ft1 u drugima i iedni
"up''Ju i'i'tttllt'uoUliie.iedni
etidkih osobenosti u jednakoj meri uzima u obzir i problt'rrr rr,rr,r I .rrvergentni o''-'utii"l]i
i "ukr5teno pisanie ne treba tumaditi
p;ti";t
tivn e r epr ezent acij e r o d a moZe da dopre do potpunij e g rrlzr I r r. \/,r n l,t r r l'()rnoiu drugih",rr g't i' predstave' vec iskliu-
tog neobidnog fenomenaizato u ovom sludaju moZdl nr()llu rl,r l.,ro [simulacilu '"k'uulnt
"o'"'i'ti""-proiruodniu spektakularnog iastva".ra
pomognu feministidke teorije o ,,subverziji" tradicionahto slrv,rt'r.rrilr ( rvo kao voluntarrstJku
t kt)i;;1" i"i" '"t ta sp'ektakularnu proizvodniu
identiteta, poput uticajnih shvatanja Diudit Batler, recirno. l)rrrrrr IJ romanim" u Bezdnu
iujuii da se,,unutar naslijedenog diskursa metafizike supst;rrrr r;t,, bismo,;;;;;;;n' -ogii dup'"poznamo
1,r.srua preovladurudi, dnev-
'aipre atit ie gravni iunak i
rod pokazuje kao performativan, tj. on konstiluira idenLiLt't kttlr l,r svetlane Vermar_.;ankoJa, nakon
trebqo biti listakao T. B.]", u jednoj od svojih najvaZnijih i rr,r;vr',r. rrii-ki rrarator ffi;ii;;d'""no"'t"ptikazan u inter-valuza kon-
*"t naporima
r'"it ib'1"2"''
diskutovanih teorijskih postavki - s kojom smo se vei susrt't,rlr rr Ctttt:itas; niegovoga braka
oca'" r raspadom
ovim ogledima - autorka polemiine studije Gender T'roublc liorr ',$"-;;;'fti"
solidaciiu vlasti, smriu niegovoga
rodenom Hunlaot'
statuje da ,,nema nikakvog rodnog identiteta izaizrai.aji rotlir; t,ry s ltnjeginf om J uliiom,
U izvesnom Lo*plementarnu "proizvodniu'"ovak;o8'
identitet performati'rmo konstituiraju sami 'izraL.ajl'koji se srrrrrI r,r1r "rri'to sreiemo u romanu Skrovili
vrl'
njegovim udincima".II Posmatrana u svetlu napu$tanja ,,cscrrt ij,rIr itrazitogi izuzetnog"n"oi*"tg1" "ttoii
f-uf" nuti"tttu.' je i sam pisan u formi zmi'ilje
stidkih" i prihvatanja ,,konstruktivistidkih" pretpostavki 1'roirr,rrr;.r hrvatskog pi"u u ol:-
istaknutog glarmog aktera'
roda, usmerenih prema uoblidavanju predstava i fantazrrri .r rr.. rroq dnevnika kultu;;oistoriiski Muze o rrd'r.
prema pukom potvrdivanju bioloikih determinantni i zrtrlrrtostr, l;ffi il;;il ;;;;;u'"n" pl"mknl el luol ewsn e
sadr2'rn:t
it' to'l:l'Z^ni^liivost ie pri tome vizurt''
pripovedna imaginacija romana o kojima je ovde red, rnogkr bi sr. srriih umetniftn, C"ip'i"
kazati, stvara ona karakteristiina ,,mesta viSeznadnosti kojl rrrrslrrlr rr tinienici da ovde illl"
*"*f" autor hkcionalizuie iz 2ensl<e to tirri
t"k;;;;u postupku nego kad sc
na granicama diskurzivne zakonitosti" i u kojirna, l<ako u rlllit'rrr priklaniaiuti
'"
1oS
'"a"t
promi$ljanju svojih podetnih stanovi5ta zakljutLr j e I)iu d i t I i,r t I t' r,
Miletii' tlcograd 2001'
'I'cla kojtt neito zndie' prev' Slevica
12 l)i.udit Rxtler'
l0 Lintla Iladion, PocliktposlntttLlt,nti:ntrt, plcv, Vhclirnir (Jvoztk'n i l,;rrlrrt.r St.rrr str. l(r() l('l'
l<ovit', Novi Sad 199(r, str. 29.r. I I lslir, slr'15 \'
ll lli I 'l lrlrr, st ' I li
r ')'
.frrtlitltllrrlltr',Nr'r,o/1t,ro,l,,nt,Ircr,.fulirj.rrr.rl),rjrr'frrrirrir,Z.rl'rtlr.).()(X),str
 t)lr 1';1 1 1 1 1.y, l j. lirrtl au torl<a likcional izujc
iz. rrr u$kc roc.llr r. pt,r,llrc
l).r I jc t li ov.r j rr rr.r k jl .rrvot velikog doveka", tj. muSkarca, pa ,,otud veie po$tovanje istine,
svo j u
socij.rl,ro .rll nn is.r,r u persol)xlll(t'cl
irr

tl.ltric
try c iili k'.r ..""r^t.-^,^-. ,. i \ (, p aLnj e" (ZeZ), j er, zalrJjuiuje
Jursenarov a,,da ov aj dovek nij e
z.o$dr,r
I i i,r
.'::rk
r,r
,.,. paractoksala"
oclnosu na drujtvenu""'t,,
I
;;;;ilil;;fi ,:illii':ili,
1,

,j,rr'ilvAo mir u svetu i obnovio privredu carstva, manje bi me zani-

i ,"a""e konvencile . lr
su se i uzbunili duhovi. "tL"ry.i ,,I rrr,rlc njegove lidne zgode i nezgode" (ZSZ).
i Zenski. t _iOp*Url,"r nrc
lmuikr zlrog se da je ba5 ovaj model samopregornog kulturnog heroi-
eini
i:il::*^1:t
zataralai sinove:Tl:mahnit"'",
d;;;;;i" iJa -"icvc i ,,rr rr, rrrr,r, koji autorka Hadrijanouih memoara otelotvoruje u svom glav-
i kieri, ,r:.po redu, i mlade,
U ovom gradu iena
,;;d;;",
'
;ffi:, n,rrrr junaku, moguie razumeti kao podrazumevanu osnovu zakre-
ne r i-ati tijelo..,rs zapisuje Zuz,or.id.evc
rirmn_ J-^__:r_-- _ 1-ll" +l rr,rrrje spektakularno ukr5tenog jastva i u sludaju glavnog mu$kog
306 ,,:T": 9" "Trku. p ovo I om " d f ; g "; "",r, "-r"Tiil
;#J ::]: ;rrrr,rka i pripovedada romana Bezdno. S tog stanovi3ta tumaden,
or:.Guietica,a"u-,"tr..,r{iri,i
i:TZi:1:::,!:,:!::,:!"liNlf 3C-7
Tihomir Brajovia
kneza iz doba ."r"r"rr",
legitim*;JilffiffilIil.l r,,nraneskni polo2ajJulije Hunjadi-Obrenovii, prisutne u vidu epi-
,,orlrrog, epistolarnog naratora i u potpunosti okrenute lidnoj vizuri
(onrparativni
:il::f ]?j':::"pn: /*{",,,Ja"",",:,r.enuto j a v * j a i r
ciji donekle prezrene i prigusene,"r*"rrri r r ,'tlnosa prema knezu, odnosno sopstvenim unutraSnjim prome-
;#ll:l lillH
I ,,Jal(i' i ,,slubi
idertitetr
subverzirTro' a to znaii i r.itu-tost
i)u.; n,lnla, po analogiji sasvim odgovara jursenarovskom uverenju da
identiteti
Zensojr'rr

takularnosti. ,,Vjeruiem da
i;1;;;;" atipiino sv.j'l rprep ,,icnski je Zivot suvi5e ograniden i [...] tajan", pazato'logidno, ova
leiorr"l. ,,,1 l'
ie ovo ar, '
baciti
lderll.rlrt'l
na lik najzagonetnije i najprimamlj,r;" ""rt ,"""",*tce viic svlfelfi rt'nrr i ne moZe da bude ,,centralna lidnost" tako osmi3ljenog romana lu)rxr, i M'
na3e.g poc{rrclrlj,r,, (H}1
u tom duhu primeiuje navodni t r odelom kulturnog heroizma u osnovi. Sam glavni junak i narator,
rr
prr."hl""!'
d"*'ik;; ;;;,"i*u,.n.,n"""d;"-fi kr;;;ff ,:f,fl i:lll ilil;::H l, rrcz Mihailo, s druge strane, kao, uostalom, i njegov lidni sekretar

da-je njegov .,rukopis,.'pro".d_^ r lbtograf, AnastasJovanovii, pokazuje se ditaocu, uprkos privatne

, ;,;;;.; ,;li liptorske perspektive,,dnevnika", odnosno,,beleZnice", kao lit-
Niko r" e; i",n", i" i"r."'_ ;
ffi # ;:il: iliffit*,il| ; ll l?
u: -,,uokvirujuri.. p.rp or,"rio ntlst u velikoj meri zatomljene intime, u izvesnom smislu Zrtvovane
:fu"
moguiom sugestij om
;;;k"'"_om iensk. r alt* rr j r r rr
l.rvnoj misiji i predstavi o sopstvenom ,,jakom" identitetu koja iz
tp"t -"Sf.og *to.rkog,por.c
opredeljujuii se za "l:g
e
"j [ 1.1,,,
r
t oga proistide.
driavniiki r.rot.'"rog
i istoriogrirrrki
vantnog a ne iurno-erotski Nesumnjivo spektakularno i etikecijski muZevno u rarmi poli-
nekonvencionalnog i sabraznjivug 'ere=
kao dnevniikog naratora, .rklert tiikogr tj. javno manifestnog i kolektir,no simbolidnog delanja, kne-
Svetlana VelmarJankovii
s druge strane, u Bezdnu iz.rbr.,rl,r fe, icvoJa se, dakle, u sferi intimnog ispoljavanja te5ko moZe prihva-
onu uiru.u ,O"i.r"Or,".nog rotlrrog
Stanja na kojoj su, iini se, rrkt, titi kao rodno diferenciran i autonoman erotsko-seksualni subjekt u
zasnovani i
Hadrijanovi memouriM,rrgerll
Jursenar kao internac:"i1"? trobidajenom znadenju reii. U svim iole prisnijim dodirima sJuliiom
"r;f"r""n;,'i.,_". istoga pr.1r51,11r.4,
otuda je za o.'u wstu Dostupk^oiozdurniii"tir'no njegova polnost je, naime, na indikativan nadin svedena na univer-
Aleksisa i Lavirinta ,rita iriorio ono $t. rrrrr.r,ri. zalistidki apstrahor,'nu sentimentalnost, primerenu vladarsk oi i / ili
prrbllkorrnrrim bele$karrrir z,r
roman. Ob ja$n java j uci,,,nemogucnost sv.f .rLrtorskoj predstavi o tome 5ta je dozvoljeno oseiati i zapisati dak i
f ...J da .ent."lr.,a l ii-nost l rr r lc
Zena", spisateljka Hadrijanoih r rr privatnim spisima. U tom smislu, reprezentati'rna je scena sa saY-
*r*oor)oua",ura, da ,,icrrskr
Zivot suviSe ograniien sl<og u5ia, u kojoj, kneZevnim redima, ,,stajali smo tako na Pramcu,
kor koji ce joj se uiiniti lsuvr3e
tuya.r. ako sebi priia, pr.vi pr,e
1e
t;;-. vijor nas je nosio uz vodu, ka daljinama svetlosnih nebesa, samo nas
bic" da vise n
,,, a s druge stri'c st( !,! ,i"'i""i tlvoje, samo mi u doticaju sa vednosti bivanja. Mede nqiih tela nesta-
15 Luko paljeta( Skrouiti urt,
Zagreb 20(,4,str. 239. jole su [istakao T. B.], a mi smo, otvarajuii se bezmerju, nestajali,

li".-.T::::l]il *l^:':r'i' p'a""i" o;:;." tcksr prc,.,sr,, rr i,rr,,;1,,,,,,r, lrotopljeni u prostorije vode i zemlje, u nebo, u zir. Isto smo Zelili:
;T+:i:'#:,:lilli"T,i'i:-:'r"'":,
t^#"I:,:j:::t
L'.j",','.;;;;:;;'ilJTilll';,lillli;il:l;; rla nikuda ne stignemo [...] d" za uvek, priljublieni jedno uz drugo,
-, o u" k" p'u,r,t,i1,tt,o,,i ;';;,':ili:' z.t eznemo" (ZOO -ZO t) . Istovetno pr ev azllai.enj e telesnosti i dulno -
il' ;:11'"- ^
.M.rrgcrir .f Lrrscrr.rr,
l

"'; "' "" "'';

,,),:.,;;;;;;,,
;lll;:l i i

i1,,,,)l';.1:,lll:
Ilcogratl I 98(r, str. 2lJ l. ,llij.':i:,;]i, l',tvlo1,11', sti zarad rnetafizidkog stapanja pronalazimo i u sceni koja opisuie
tlclrrvanja noi pred duii rastanak supruZnika: ,,Posle duga vrernena,
 I
trztrrr
u l<oiol ie orra bil'r
tnttili'rr'tt' M'rl<sirrr'r l'"
()vu snr() n()( zil scbc irtrltli", lrclcii li.rrt'icv lil<tivrtitlltt'vrtrl., L,rtt *lt 1'r,'lr.tli pt'ctlstrtvtt d'r ic pok'rt trr'
on ;;;" j;;" [ "' ] v..rlco ic
,tl. Srrrto kad
rr,r j.rvljrr;e lrn'ioz..trt crotslii oproit.tj, pr.ccizira,;trr-i, rtl('(lrtltrtt, ;',,rle , trr
"l;iJ; ( 164 )'
Iog.r tlrr ,,tlo jcclnttgrt s.rhrrt.r pctslc ponoci srno trrlio tl l).rirl lt rlill I ,n.r SC tome saobraZavala" odelo/oblidie u Prvr
i tilro, icl,jncl, jeclno drugo u razgovortl strsretrrli. NrtJt' t'rtltlt r'ttrr:ll I rnada ovo z"r1""oiltiti""n'"'1"t' "t":l:
kao izraz oslobadania !"t11:::P;
.s(r.sr/i /n su se primakle bile i proZ,ele se [istakao T'. B.]" ( 2 I / .' I lt 1,,re
,r'.rlt t'oZe biti, a i f estesirvaieno da titra u nJol' lr
rekla *Ui' i"'t Oseti da Zivotpotinie
l,,,tltt.t Zena, l" su i same
sirn). Na ovorn mestu bi, po svemu sudeii, bilo najplilii'ttt;t' ;pvllili
t toi" a*tmisleno' buduii da
i*ti"
(,r() rlesumnii"o preru3ava-
o svoievrsno j uniseksualnosfi i nadosetilnoj, metafiz.ii'l<oi ,,t'r t rlli rrtl '"Ui mogucnost,Emilijinog
sti" kao onoj wsti sublimisane i umekiane senzLlalnosti li.oi,t r,r1,t,11*r ,,li.I^osti u kojima r" i"i""q"i" tim oficirima ima
rr.t trkve, naiblaze
kJ;,J;ffi;;;;t""' "Medu
3
obitaj sparivanla
O 9
niveli5e posebnosti i razlike izmedu mu$kog i Zenskog zrl t'rtt I I t t' I I rr r r

koii Poito im ie uriki

308 stavljene sveljudske empatije ili oseiajnosti tzv. viiegl re tl,r.
Makar na prvi pogled,,r' Emilij i Leti Mirjane M i t t o v t r I r' * t I
rrrrrogo onih "tl";;;t;"'
Irrrl,.rvnika i liubimaca
ti im moie5
l"f i'Ut propisima' iabranien'takvu priliku'
nudi ;lli' l;li-
l i#i rt"ltii" ona'koia ioj
r

Tihomir Brajovia stoje sasvim obratno. lJ ovom romanu postoii i polrro i polrllr'Ll l,ir i prava poslastita"
(ompnrativnl
leirl leti
spektakularan, nesumnjivo ,,jak" mu$ki subjekt, Maksirrr ( i,rllrlle,
veliki ratni\ ljubavnik i docniji drZavnik, ali on, inclili.rti''rto, rtt' i ii i* ::#trfu T:*i *:* a1g*rsrffi:;"::Hr
inkorporativnih fanta-
; ll"'llll)lllillll ll

dobija pripovedadko pravo glasa - poput, recimo, kncz.r lVlrlr,rtl*

,,vcstiia alegorizuie,"d#ril;;iant.o'en,tr
u krajniojliniii'
koje stabilizuiu
tl"""ti da ie' *
"transvestiia
atizul uct
- niti je naracija u bilo kom momentu tzrazilo saobririltir rri('fp\'ll zi1.r
'#,,"
t"itt "f"ttene iden tifi kac iie"'' T em
suuluduuun i
telesnosti':iYlt'<"
doiMjajnoj perspektivi, zarazllku od sugestir,'nog glasa rob.t N,tvtE,t, 1,,,I<uSai " a'""f i"iu
kojemu je demonstrativno prepu3ten romaneskni epilog, i lio;t'ttrrt lrl ,, svom delimiino "#il;i"* u"]:il"::;:y#lii.l"JHi;
, rrt.ri ne-prost" "r<uit'*"' '"u'Pi" :
dak, u potonjem retrospektir.nom razumevanju l*jig", nroitl.t rr top,l*t
o znaditeli i" uobidai """':;l:'il:ri
da bude pripisana i sveukupna, najveiim delom treiim liccrrr 1'r rI r t , i;,;,$"rsentni tJt,r*r'
r:mana Mirjane Mitrovic'
q,olnosti, glavna'";;iln'"'p"slednieg dofrinosi i
"""
venanarati'i,nakompetencija. Sto sepaktide jastvaglavnc jtrrr,rl.rrrl:', preiulll
.h'ugim retima, i't;;*;;
'savladavaniu"
ono je, po,,spektakularistidkim" merilima Margerit Jr.rrscn.l r', 7,r \l,r tako 5to upravo svo)om
neizrazito, (samoza)taino i moglo bi se reii ogranideno rr.t vl.tsl ill hibridne iii t'"So"it" '"J"" ia""'ifikacijez aP ravo p s iholo Ski fiks a-
rn f;;;;;; muievno sti
intimistidkividokrug. Aipak je ta odbadena supruga i izraziti it'rr',l l t rrnsve stii skt onalno ;asn u'
t"l^"iiit"t re-afi rm i3e konvenci
n o i autsaiderski'
autsajder u prikazanom svetu poznog Rima predstavljcrrrt l<rtt' stt'
diSnja figura romana Mirjane Mitrovii. Simbolidno zblii,crri sv()1nr
tiv

r eu krsten u
;; ;ili;i ;
"d **:i:ff ;;Tf l'*;:nl:
;* T k:i *
rodno-seksualnim autsajderstvom (,,ti si biv5a Zena, jit s:rrrr lrrvii
mu$karac"), Emilija i Navis, ti doiMjajni i potencijalno-trrtt'rtlotr'l,i ;i:ffm:;iffi:: ;""1"j J""I::llFil;"
lako moglo podseti da
":
na
-,
stoZeri romana, u ditaodevoj uobrazilji, medutim, vremcltotl t [)r ('r ,t
staju i u moguie osporavatelje konvencionalno nepomcrljivilr 1,rr',1 o i avn o
"o
;;;; t ;*:gg ;i?l:t]: ::;::T;ii
vojnitkom 'ot'ti'i'i"i";t:';;;;;";
st'''1
"
g J "

stava o neprekoradivim rodnim identitetima. DoiivliIva;ttci s,'l"' '

s podetka kao osobu koja ,,prestaje da bude Zena" zbog togrt ilo ;r' :u:uxff ffi'".";;1"#jr?";':iilT'ir;;;1"'ri"r"r'"
d; ode"'u'i.tako ioi iednom - se
ovoga
napu5tena, Leta je, tako, nakon pustolovine bezdournosti i borrrvl.,r t.rzamskr P"'""tJil:;;;"t podvrgavanie i pokorrrost
u kuii za hetere, u sredi5njici romana dospela ipak i r.r sirnbolii rrt' oura, istina, fig"r";;; -;o*uruc,ri.,u
i' ; it',; m m u r a d i k'r I.
travestijsku situaciju navladenja uzorno ratniikc tlt{orc tt liof oi 1,',
#f [: :'iJil"l ; ilif"fi : : [: dred e no
g' samosvesn
s is I

o !l
,,zami5ljajuii sebe u mu6korn kostirnu [...] osec'lla pccl<rtvo rtzl'tt,l,' tft" t"ft'a"ttti kao naro
dito
ematizatq ;";;
nje. Ne polno, ne ied za uruikirn tclonr, vci iclju zrt ttzbtrtllirv,ts, rr n ija t
"
situacije" ( t S0), zbog toga $to joj sc ,,svitlt porrr isrto tl:t sc l<.ost irt I rr ,r,
tlu bttdc nclto drtLgo f ist.rl<.rl.t'f . ll.l, tl.t sc iqt..t", i Io z.tto ilo, tztt'lt,rrrt, IS I'cltt koia rreito znate'sh'288
l9 lslo, str. 288'
onlr i Mllisirrt tt svojitrr jctlrrolittrrilrr t'nrlsliittt iqr'.tlij,rlrr.t ,,ttili,tti.t Irlstt
 izraza ul<rdtene rldl: identifikacije.
U kratkom romanu s,rvrrl
r.re'e srovenaike knjiievni.e Ma koliko se opirali dejstvu tlrbr-rr i clluitvcnilr prcrllrrsrrr.lir,
suzan'e T.rtrrik pod nazivol'
jt: I)ornjqn (zoot) ovoprekorad""t;;;i;" r t r, rrtt r r
tr.rrnsvestijski rebeli, dakle, neminomu ostaju obclei.cni njirnrr. ,,Zrrtrr
u rrckojcpizodiili
etikecije ne ocrigr.,rv.r r,,
povlaicen.i,,rir.ri^ego u samorn sto su identitetske nevolje junaka najvecirn delom crotshc ncpri
povedanja, doduie, s nekom iczilirr prr lil<e, polni identitet nije samo bitan deo aktuelnog identitetir, ncgrr
_r,._oijozenog dejstva. Svc vrt.rrrl
pripovedaju,t r ic samo jezgro problematike identiteta uopite", prirneiuje Alojziya
O*::,-r,1^_ust og roJui ispovedayuii povcsI
nerazumevanja u odnosi-" , porJdicom sv,g Zupan-Sosii povodom romana Suzane Tratnik, dodajuii, u r-rekoj
pobunjeni narator ovog romana i okolino_, ,.onr,rr",lr,.,,,
vrsti univerzalnije vaieieg zaldjuika, da pri tome ,,krize identiteta
tek u d.r;;;;h'Gil,,;:;;l_,
nedvosmisleno otkriva-sopstvenu li nj iZevnih osobnosti posledica su isprepletenosti junakove ambiva-

3to preiutno legitimi.e in cidentnost

biolosku ienskost, i tako tr
r"d;;;"g izbor a.z.sirn [r. i h'I
stv,rr lcntnosti, pogre3ne/negatir,rre predstave o sebi i neuspe$ne komu-

Tihomir Brajovia i"? [;tl: o " i p'" k ;;

:#:f,: io " "verbalno-lingvistitki a-" kt e, ;"";,,
p .. ;.
;;
;, ;,,
; r r
rrikacije medu polovima" .22 Mada je izvedena na znatno obuhvat-
nijem, lingvistidkom nivou, Damjanova verbalna emancipacija od
3il
""
(onrD.lrat !n dai(ica) ,o - rruk",l"go oznaiitilt, t i-,,r1',irl, biolo5ko-polnih zadatosti i sama se, drugim redima, poput naknad- ,Jaki' i.,\Lrl)i'
dfnt t.L
r..ai#,.Nffi;ii'Hf ;,T:'#ll/i::;,il1:il:::':::: j::i; rrog znadenja gesta doslovnog preru5avanja Emilije Lete, najposle
idenriui

normalno' Ne pretvaram rrkazuie kao oblik kulturne transvestije koja je takode ambivalentna:
se i ne pieobraiim se, takav I rrl
rodenja. Ne skrivam sam sk.r., .,1 rresumnjivo oslobadajuii i Sireii podrudje lidnog izbora, ona svo-
11 r, rl

nistao sebi K"d, k;;"'; jom transparentnoSiu i demonstativnoSiu istovremeno zapravo,

ako sam zadovoljan
,i" a tnrni;"^-, tiul"
iij#r#l;,"*;:;:'L f;lli:lXjli; iz drugog plana i posredno, reafirmiSe konvencionalno ,,zadatu" i
je prekasno da razmidljaj"
,"r".;" da sam icnslio, v.r. stoga ,,neproblematidnu" rodnu identifikaciju koja podiva upravo na
o ,o_" irrf ;A _" prihvataju r.rliv.p,
kakav j esam " (sz jasnoj odelitosti i neprekoradivosti polnih razlika, pokazujuii tako
)'Retorlki,**p"*Jt", rvo autoidentit k,r,
"ukr$teno" usvajanje i prisvajanje r"a"-ii"r. je r, r. r r
tla je svako ,,ukritanje" rodnih identifikacija neumitno neka vrsta
mitno u konainom iihodu'i
_ - reklo bi .r", ,,..,, s i rnboliike,,igre" perspektivama i oznadavanj ima.

zato Sto ono, demonstrirquci

ri_;;;;i;tvorno ambiv.rtcrrtrr',
volj u ru n"prrl.n^vanje Ovako shvaiena, dv o smisleno tr ansu estij ska situacij a,,ukr$te-
vencija, a to znaii i on:ll{o,nve..r" socijalrr i' l<.r r nog" legitimisanjaJa-pripovedada mogla bi u izvesnom smislu, veru-
i:i" O*adaju seksualnoj nr,rr
gini ili, doslovno gledano, transvestijskoiaberacili jcmo, da bude uzeta kao interpretatir,na formula i u sluiaju drugih
(,,Ne prcr v,r r,r
se i ne preoblaiim se..- r r r
rorrrana o kojima je ovde rei. Avei pominjana gramatidka alterna-
isti mah zapravo protiweino
),yupravo ,"-ri*l"i"mirljivim rev.lt.rrr,
potwduje
rr cija prvog i treieg lica mogla bi, prema tome, sada i najzad da bude
3ku i sociolingvistitku
d"l"ior"Zniiu socioPsilrohr
prisutnost shvaiena kao punovaian retorski simptom tog neotklonjivo dvo-
nurr"d"n" hijerarhije tr okvir.rr
se,,spolno obiryezavanye li.r,;,, z.nadnog generidkog,,preruSavanja" i te simptomatidno,,ukrstene",
pod.ra"ru, opl"-'r"rtrurom
pa tako i ,,rodne oznake clisk t r.2,r,,, rrvek ambivalentne rodne identifikacije. Dosetka o ,,bivSoj i.eni" i
pok"r.,;., k"l'";;;""
r

-- spol, jedrn svijt,r,

bio prisiljen podrediti ,"
i*go-*,,.ri '" '-' ,,biv5em mu5karcu", upotrebljena povodom Emilijinog i Naviso-
vog poreden ja i zblii.avanja u romanu Mirjane Mitrovii, u ovorn
20 Naznake ovakvog stanja l<ontekstu moZe onda da bude takode primenjena i na druge rodno
stvari postoje dorluie, i prc
ken;ri.;gq 6thrira,r, I l),r trkr5tene romaneskne situacije, pri demu u igru divergentnih ozna-
I,::il1,f;fi';,;:j,,Xli,.,,ura onh l.,;;:;;i;,j,, ,,rtckris,, ,,,j ,r,, s,,,, ,,,,
t i telj a, zahvalj u j uii ranij e tumadenim stilsko - izr a|ajnim prelazim a
eto, zensko.,,
*".',;"0"" ouil"J.il::T:;:::fii,:Jl.:ii:,i:.i,ll.il:;:i:":;ll;,; i pretapanjima na tekstualnim rubovima, osim samih fikcionalno ili
;;:;; hornodijegetiiki delatnih aktera i naratora, odnosno junaka, neizbe-
:;li:.,il"ll;:,:?il],11':l'""' "rinni'"..i" 'r" '"u'';"rrsr<.
l rrttlril<' Itttt' ttti jt
i kr',rjrrj,,;" u,,,,,,,:,r,,
2{X).5, str. 7.j)
I)rtttlittttr Ptt'v. Arr.r liisl.vrr, ll, r,1ir,r,l i.rro bivaju ukljudeni i heterodijegetidki ili skriptorski delatni akteri,
otlnosno sami autori. Naratorski povla$ieni mu$ki likovi u novir.r.r
i1,,,,'.i'.t'rli l.,,rty,','l'ri.rtl.rili rilt.hryt.zili.r',,l,r.r Al,lis,rrtlr.rNtjs.rl., I,rtl,t,l,r t ,

.t.). Ilobovi mreLe, robrtvi jaza: Sodobni slovenski rttmtrn, Maribor 2006, str. .l{Xr.
 i
evocir'rju spoz'nirjtr'd'r 1c.irll<
r'()rniulinrl srpskih romansijerki najdedie su, naime, pr.il<rrz,rrrt lae l.r'oz se6anie na biv5e ljubavi, koie
da budc Irn ] psihii rrtlr''
tclcsrro-cgzistencijalno ,,slabi" ili nepotpuni sublekti, ,,triursvcsriirl.i- r.rtla, indikationo,,,osei'alo] da prestaj Im ]
e

napokon'
p'c'rrierri u figure na ovaj ili onaj naiin suspendovane iulrr. rt,lr'rtlc ,i;il;"d"i"" i.'.t i d" poluko i ponovo'
svernu sudecl' I ovcre
",p::ryY
rnuievnosti. Na odreden nadin, videli smo, to vaii dak i zu lili l. rrr'**
,,'1,r-r1 ,*-o dorrek' (tZl)'To znadi da je' po
onoj suspenziii neposredno
Mihaila u romanu Bezdno, koji u naielu sasvim odgovlrrr jrrrtr,'d prepoznati ne5to sasvim nalik
'noguie pritiskom oficiielno-autorita-
rovskom zahter,'u za tematizaciju sp ektakularno g,,ziv o t rr v,, i I rr g I ,loi.ivljene poinosti i telesnosti pod koju
ioveka", a ipak je predstavljen kao sentimentalistidki i ,,r.rscL.,:, trvrre, intimistidki restriktivne i
identitetski "iake" personalnosti
figurakneza Mihaila iz
odnosno univerzalno oseiajan i u tom smislu atipidan i p't.rrra rra
- ..r neki nadin uzorno .lrd";" samopregorna
dicijski povla3ienim merilima - u neku ruku,,nepotpun,, ,rrrih,rrae trtrnanaBezdno.
312 svoga doba. Tako se mimikriiska inverzijaonih
diskurzivnih i kulturnih ozna- 313
Ova ,,nepotpunost" mnogo je transparentnija u clrrrgirrr rlrr konvenciia kao
r itclja koji pr"tpo'tuii^1" "p'a'*'av1nie" -polnih
p o j avliuj e u ,,Jaki" i ,,slabl'
Tihomir Brajovii dajevima. Rob Navis, taj alternativni narator romana Enirtlrt I rttt 1,,., Tr.heteroseksualno
or 6 t sankcionisano g pro j ekta, identiteti
pre- ZenrkolrfrL !(o
(onrparativni predstavljen je, znamo, kao evnuh, a to znadi seksualno rl.sl'vrrrr ;:il;;;";;' ;t'k" Telakoia nelto znq.ieimenuje kao "lazni le:eLr5k{r nol)Lr rr

deftllE{i
i/ili simbolidno ,,bivsi muskarac", zarazllku od Maksimrr ( i,rlr.r rl*, u*;;;it;:j:::1":i':-l*::::':ffilffi :l;
*,s" iri,,p-rividno
;dcrIifikr.l.Lr
lo! ovl r![o ll
erotski i seksualno i te kako aktivnog, ali simptomatii.. lrlr.rrrrg zameru
krrcije, dakle, zasnovan na svoiewsno)
luZ

u izve-
narativnihkompetencija. Gotovo istu relaciju sreiemo i u lr,lirtl,, u ,,icnsko autorstvo t'ui'gt"a povlaii pred mubkim"'23 i to ovde iil
muSkim' upravo tom svo-
Gordane Cirjanic, iiji glavni narator, Luka, pati od telcsrr,,g 1,,,,, smislu '.nepotpuiim" ili "nepravim"
'rrom
dikepa, i zato, po vlastitim reiima ,,o telesnom uZitku nc zir.r rrr da ukaZe na pomenuto ukr$tanie' "Tamo
I I ,tr- ""J"t,"tno36u kadrim najpre postoji diskurs
nista. U tome je[sam] ostao zakinut." (to), ali zato uur.rtrlr.,rirrlr.rr -i" ntt.lt 'ja'ftt;"i"ti" tfi golori ["']
i"dno
poretku romana njegov,,celokupni iivot je postao metaforrr,, ( t .;u ), i;;;;;#i tom'la', omoguiuje s,a
ilwy u diskursu obavezuiuiu \

i,to,,metafora usamlj enosti" kao izraz karakteristiinog v(' r.( ) v.r i r d

,r.*rlrl" "l"go.re voli e;,'0 "!ri
oluiit Batler' obtazlai'u(iekonomiju
lJ romanima kojima tlo ::'o"1:
I
da,,erotiku ne iscrpljuje ni polnost ni drugo btee' ..l skurzivne,,proi"ti"l I\
Q)+), brr,lrr,'l i
";' "tt*- upravo
;
identifikaciji
da njegova uskraiena telesnost svedoii o tome da,,telo jc tt,lrr, rrl bavili ta ,,proizvodnja" o""k"odi "ukrStenoj"
manje ni vije od toga, jadno i velidanstveno" (lzs),za razlil<u ,rtl lr,= li.ro amblemrt o* ir*r,, volie za
*uku, imaginativni* p*"1-111]: iil
no,.1,l^"I::;:
nosti njegovog brataJaSe, telesno i erotski neuskraienog'trrili,rr r ,r, gt""i." roda' Ustupaiuii' istina katkad Sol3vie
koji * poput Galerija * u romanu, medutim, ne dolaz-i rio gl,r,;,r I ',1"- pripowedaike ingerenctl e.muSKl
tlvosmisleno i retorski kol"bqi-,o,
lti onaj nadin suspendovane
koji dejstvuje kao puka epizodna figura, podobna tek da p.srt.rrrr,r, iclentifikovani*1u-"u'utorima "a o"u;
znadenjem demonstriranih gestova i celokupnog pona$ln jir osvct lt autorke nekih od naizapaZeni-
seksualnosti, oano"lo -uievnosti' drugim
Lukin usud i sludaj, a ni u kom sluiaju ne neku op$tu istir. ilr rrrri na srpskom jeziku pribegavaiu'
'ia'n"e'tiiiii*botitk'
fit""itt
iih novijih romana (ne)moti kao poetiikoi
verzalno vaiecu spoznaju. iima, svojevrsnoi
knjiZevne moii'
re
Slidnu, iako ne u svemu doslednu varijaciju ovakvog otln,r,.,r ti*"gr,t fikcionalno "p'"'oS"tog" osvajanja
univerzalnost' U osnovi' to
1

moguie je, najzad, primetiti iu Azilu Sanje Dorrazet, u l<oit.rrrrr

;r. Drugo ime te moci ie' naravno'
zazivanie i dotaravanie
Ja-naratirma kompetencij a prepuitena ostrvski ( sar' o ) i z.. r. v.l r. r r r zrrlii da se ona oswaru;e troz beretristiiko
psihijatruAleksandru, dijeg,,imena nema ni u jeclnoj nr.tiir.j rir;r:i tako 3to su povlaSceniJa-naratori
'" foi"tlloi"
rrniverzalnosti, ot'u
" i konvencio -
rodenih niti umrlih" (7),koirje, dakle, u izvesrorn surisl. ;r"i rts# nep onovliivo individualnih
nepostojeii subjekt,
l)r.,rv.,r ;,;;;;; t1;
"o sugestije onoga 5to ih u izvesnom
smi-
a romaneskno delatno sc nrarr ilcstu jc te li. l,q;11.111 rr.rlrro rodnih atributa u korist to
ili sveukupnosti' U Bezdnu ie' ji

pripovedanja o pacijentu, slikaru Arrclrcjtr, jcr., l<;rl<. sirrr vt,lr, ,1.1, sltr oslobada ,' op5tos"ti
,,postoji moje seianje n.r ltjcg.t, posto.ii ()n, p()st(),iip), zrrrt i, i y.r', (.1 'po'n'1o
1

I dol< jc, uprkos psihiiliirn .cv.ljrurr.r i srrir'itlrrirrr

P.r.ivirr.r, Arrlr,. .)..1 Luce Irigaray, nav' delo, str' 187'
jt'v ljtr[r.rvniiivot rcla(ivrro lrog:rl, Alt,lis,rnrlr.ov .l'l'I'cldkoja neito znate'stt'276'
lroslojiPr.l,t.nslvt.rrrr
 l<rto ltrtorl<ir lf tr
l)r'inr('n( (', liole litivrr.r cnl.lncil)il(iiir i rrrotlt'r'nizrrcijlr tlnrilv,r l,,ri,,,rr*l 1,',.lne duhovitc
plicc L'iubiceArsic'Oi:1:-':l].1'"trrt
sc iz lr-tkr.tivrt..
izdavada prilnoranrr clir
it'rrrrr li.rrcz Milrrrilo iltvr.rjc svoj lii'rri iivot, u u It,rrrilijil,r,/r:.1r'111314 l,.rvr-rih romana i od strane
lrliie.rrrslic nrilosrdrrc Ijubavi ilt upttpc liito,,sl<lborlrro,l,rrot!!t!nE r',,,' e rcii alnih, -r" g" p " ii
oq ;''" $it:
.'-,'^'';fr J tll
pisac Presta1e da,
il; ;:ti.j.li
tlrrr.r" i ,,ljubavi prema svima", clo kojc, svrll(o sv().iinr
l)ul{.nr, ,r rrlrFt u tom glasu i naimuievnili Nesto
sl<'pa, stiZu i odbadena supruga rir.skog vlaclara i osl.lr.rlr.rt *rlr ,,t', ako ne kao Lena, a";;i";tt;
eLlJ\i'neZni androgin"'23
Ciriani6' diii je
evnuh. U Poljupcu, palg to je moida shvatanjc ,,da jc l,jrrb,rv ..il,r l,rrf ,l .;liino pronal"'i-o i o iJ';;";"- romanuGordane
gt"ailut televizijskih igranih
#;;;;;;'*t
nas pokre6e, a da je potreba za razumevanjem r-rctrtaiivl", r lo 1,, r1rg, ,rl,rvni iunak i narator, povodom
zahvaljujuii sudbinskom putu hendikepiranog glavnog
knjlevnosti' koii se
ju li,r, ti tie u stvari
rr,r
",'riiaia, ""ft"ail"ii "t'1"t"tog trenutka Dretumbavao sam
jedna od junakinja romana, auAzilu, najposle, to bi rrro;iltr .l,r [,ri,ls svoieg izbora studiia Priseca: "Do
*;;i;;;ti"siie'.a knjiZen'.o" I" imala meki
lik 3-l 5
314 pripovedadevo saznanje, koje, nakon iskustva s cirugirrr;r r rsl,rritr: 1,. glavi takozvane
meke gmdi' Spustio'uT niih svoie misli' da se
drugih, nadilazi sholastidko i profesionalno znanjc, otkr,iv,rlrl t rla u cne i kao iabuka :u doveka"'2u Ove' ,,jal(i' i,,sl.rl)i'

,,na svetu nije najjadi ni nagon erosa ni nagon smrti. 'l'o i(' n,rf1, |n ,4
kao da cu ostati deiak identitcti
Tihomir Brajovia nrimire, i osetio 'u'i'Z"n'
" e situacij e' po svoi prilici
nastal e I ,1r lr ir Ll

dentltet
vla$iu. Po$to objedinjuje oba". 1,:H;i;;;;ili;';ilizovan o""Stuf" kulturne relacije i shvatania' lrrli

Na izvestan nadin, ovaj put ide onkraj jedne od tcnrt.ljrrrlr 1,r ri It:ro kompul"i""" '"ffi"" rastuma-
postavki poststrukturalizma i postmoderizma o ukoren j c os I r l,,r i r i
rrtraiu, narar,rto, i-ttgu' nefikc.lonalnu' kulturoloiki
r r
'uoiu osve5cenog stanovista
i moZda nai-
gorije identiteta upravo u rodu i seksualnosti,2s a to dc r.cci ,,,1.r1,,1.,i iivu stranu, saglediw ' 'oino rodne identifikacije
od zasnivanj a u impersonalnoj univerzalnosti",2., prcv I rr tl,r v,r r I cr r dolidniie oslikanu bi of"t'ot""t' "ukr3iene' pridemo s interpre-
ovde pokuiali da
r r

izvorno modernistidke ,,predstave o samodovoljnom urn('t rIrr l.r IiIt rr ostvareniim" ktj;;;o im il i
;;;''( N" ) p'i-orane unutrasnj
obliku [...] koji je izvan svake druStvene, politiike ili sel<srrrrlrrr. r,,trr t rtivno n"ko"u""tli;"i;" i
rl)e".zt Iako tematizuju razlidite istorijske situacije i korrtclislr., rtt spoljaSniim J'keiraiu glasove muiki imenovanih iunaka s
naposletku
'n'to'i*u suoEavaju nas' reklo bi
se'
pomenuti romani, kao Sto smo pokuSali da pokaZemo, i-rrli r ,,rr,l,r pripovedada, niihove autorke eino ip ak o staju
; ;"#'" uvek i neizb
kad u izvesnom smislu hoie da dekonstrui$u sam tako ,,rrrrril, i" n uvidanj em da ti glasol'i;;; ukazuf e
svojoj violentnosti - ,,nagon" za vlast i moi, tom zahvatu pr.islrrp,rlrr trno 3to "iesu", bodoii i" it'o"tto -izraLainaambivalentnost
odredenu i limiti-
snadistorijskim i,,nadrodnim" ambicijama, teZeii j edrorn ( l v( njihovu potl'nuto'li n"'uto-f liw.2enskost'
ideolo-
ttt'tto"tlm i' u krainioj liniii'
rr rrrr rra
.,r"e
starom univerzalizmu koji je i sam izraz svojevrsne vol jc zir r,,., r r r ranu ne uiolosto-pJrri^,
i/ili stereotioima'
makar ona bila pojmljena kao paradoksalna i implicitrrl, slir.ivt.na I
preru$ena u mimikrijsko oblidje ne-moii ilipak obustavljcnc, 2,r1,r,,
*i"-p"ft,taf"m deierminantama
,,Sv aka re o rii a #ilil i;
1ffl;ln1ll?I'..iii
u!,icajna::1t::Ht:H;;;" "r'
r"r1 n
fene moii, a zapravona posredan nadin vodi u okrilye onog olrr t,l h, meiuje upravo u tom duhu iedna i-Yeztlaifit:::1't]::
t""n
ljenja koje se obidno imenuje kao kulturna ,,glavna strujl", lio1,r ;,. izato,,dabi t" p";;;:"il"r"i-'t '"' Vracaiuii se u pozrcrru
uvek obeleiena oblikovanjem i duvanjem dominantnih p.rr.ctlsr,rv.r ,, prema imaginamom'
';;;;;;.;itnoiod"o'u diskursom' obiektivizuluii
kolektivno prihvatljivim wednostima i njihovim disku rzi v r., ., I r r,, da kao 'zensko' -'ita5"ui"ki';;""
- e 'kao'
nament da se identifikuf
r

sno imaginativno prikladnim izrazima. u diskursu' kada pokaZe

samu sebe
,,Smelo twdimkako jepi3devglas 1...] uvekienski. (iIrs rrr,r;l.r., ," ru, "u; "kt". r0 Poiivai uii n a tzraza:. "f i *::::l
::"'ffiil"iTim;;
briZne sestre, strasne kurtizane, usamljene ljubavnicc", vcli jtrrrrrlirn;.r nie podudara s oPcom stnrkturom

25 videti: ( Apcuh, r uj a-os t *1.

cristopherReed,,,Postmodcrnisnr lrrd thc Art ol ltlcnriry',u: t'ttttltr'. 28 .Aoy6i.rua utp ac tu
llllT#11;'#; 3,'."r,.
tte't"
f opnana Eupjaurh Ono w[uo oqveer
o,[ Modern Art, From Fauvism to Postntoclcntisrn, 'l'hirtl ctlili,,rr, ex n,lt.,l .u r,l l ,,1,, )9 -":"'1'i:1;:i,t oi'"*".,"'" ' trttt
je uvek bila prilagotlcur
,,'p"ili; -;;;"'i"ori1" s"bi"kt"
l,.r l
tc-d, ccl. by Nikos Strrngos, Lontlon I995, p. 275. .10 Lis Irigaraj,
1' 199'5' str' 59'
stutlijebr'
)6 /.r/rr, str.2llll. il<trrrr"', prev' tutt" u"'i"Sit 'Zenske str' 20'l'
)7 tiiclo iezika"' nav'iztlanie'
Lirrrl.r I Iriion, l,or'l ikrt lto:l r tt,trl(ntr.. nttt tsl r. .lll(r. .ll l,trcc lrigrray' "'t 'tlti"ilt
 rz lr(,()sv('i(.(,ll()g, ist()riiski
gcrrt,r.is;rrrog pt.t,votl,r r.orlttr,
rlisk rr ls, ov.ll<vo sltvitt.u ltllt llivrrjuii [rcz. z ostatka prilagodene kulturno stcrcotipnim ,,ulo-
njc izriiittl rPr.clPost;rvlj,r.l,r
-'r'r'\'r"yrrrr rrrr ,rrr[*ry
rriri r<.rttctttar
rtiti __ .-
t..,.,,,.,,.".... o ,,rrlh,rlve p,rrrr,r" vidlrica, ddarobnica i fatalnih zavodnica koje na svoj nrriin
r.ri.rrilc
,1,,1,r;111;5g poroddidnom mitu,,o lepoti i ukletosti", Zenske figr-rre
:::: ::t:l $:?:;Jl;];;:li ;.il;:ilJlll;:;;:fi
nal.e slobode moralizirariy ,i, ,il
liiiliT,i,:n
;i N ;, ;k ; ;, :,l;
rrrn,urir pojavljujlju se ovde bezizuzetkakao pratilje mu3kih aktera
emancipaciju moralistiikoj",r.,.,.,. " I 1',rrotliinih straadalnika od kobne ,,ruke" ratne i politidke istorije
u'iverzal'urri ;;;. vclikiIr,,u,.*ld
pak skrivajuii unutar njihovih rrr,',lt'rrroga dobba. Zahvaljajt(i preteZnosti mu5kog rodoslova i
p;;.;;;,;;tj;ilr, vt.tikrtr toer
prosvetiteljskit5 odnosno 1r,rtr rrrrtnijalno ddiktiranog pamienja, Glasoui u vetru stoga se, pravo
t,u-nnirtitlt .r_;;"' , ,, 'dr
.t.tl, p,,, p,,,r'olcii, najveiiSim delom ditaju kao osobeni i samovlasni izdanak
e sm o r u n a i. i I i,,
316 beletristidko!:::
#r'!li.T,!i T:ldanstvo
svedo _gj
autorski rr,
r

",,,,,,,, 1, 1,, n,
rt .,,,,
u., I| \| ( nt arne na ar ativnosfl, onog kolektivno legitimiSuieg ambiva-
ttttt

lll;;;,i I' 1,1' I iii

izneli pred lice titalaike javnosti. l,,ntrrog vida prippovedanja o imperativnom seianju na pro3lost koji 317
Tihomir Brajovit
Upravo takav je, uostalom,.i l r,,li rrrlrh proizvvodi i spoznajne ,,pukotine" u samorazumevanju tzv.
poslednji, nroltl,r r krrrrrrll
Komparativni 1,r1, rlr i stabilnih ggrupnih identiteta. ,,Glasovi mrtvih i Zivih meiali su ,,jakl r,,slaDf
idcntiteti
l1,f:*
o]"tt.i ::*iemo, 1"c,.", c t rlr", i *')",',",,i,',,,,r.r, r r r,r rI jr ,,r' rr n jcgovom slsluhu, zahtevali od njega da pamti, da se seia" (47),
identiteti

i-Gordane Cirjanic
rrr Zof:k01c rrLr,,lI
Yl dn, s"",i""" _v;i, j;;,:
p oput B ez
_
;Iiilill' li, I 1'
r r r r r t'i' r"r j e naratrtor povodom opsesirmih noinih prividenj a glalmo g
jezfltrko l)r1,

idcrrlll (r( rtI

ilrrr,

f.r1i".,.r.'iln,rrr.,vir.rrr
l'r \'rrruvt\rttt rI tl
:!,:i.n.i.:r:
smislu kanonizovan u r,lrvl lrrrr,rli.r u prvom r delu romana, dabi - nakon svih pripovednih evoka-
u
jiikin
; :t?J1T:
roman nominaiii je ispripovedarr
tr,:::1':r 6 ;l;
i
::::l'"
li: l;, il i,
r\rl"/'r'vlrttl{ #
;tt ;; ;1, ;1
trttrtttfd
tt gt'rittr'rttck,rrt ti
'
r,
rt,r i l.urtazama -. - u samoj njegovoj zaw5nici, stapajuii svoj glas s gla-

'rrr
lil<tivnog hnronidara, bio prinuden da konstatuje: ,,Dok trepnu,
),rrrlo ugleda ssve svoje pretke i potomke kao zvezdani prah u nebu,
Iicu, ,,glasom" I
t _.--bnarator.ir, (rrUt'
ohl;L^,,.^
oblikovan prema , ". ,:t:rtruiuieg
",r,orrkil,l
doZir '' ' 't' irli jr, |'l trllF tlg
pt.il llllll9 r r' rr glrsove u v\retru. Bilo je to sve 5to je od njih ostalo, 5to ie i od

;;;; ;fi:;f[:i #il::llfil],J_l ll;ili ili iii rr l('r.r ostati!" (1.Zlt)

l)riklanjajuuii
^""k;;
hroniiara,,Karanovsk-og_ izrai,ajno,,fluidan", a to znadi najde5ie senti-
se na
retopisa.., r;;ili,r'l;illi.,ll,i;,lllll rrr,'rrtrrlno-lirski<i- moZda bi se u izvesnom smislu moglo kazati i tek
*::
rel 1,",*:t:::,,iur,,i".r"r,,
da se zudbine
p.;,;L ;,, tr'
izpokote,rya ,;
v r..,

;;il;;;i,:'il ffiffii
n v, cnrd, r ,lrslilctno ,,Zensski" intoniran - nadin ,,velikim", hronikalnim i testa-
"jth".y: i.,,,
rrrt'rrtrtrnim oblilicima pripovedanja, koji se u srpskoj kjiZevnosti, i ne
n:ffi.:J#:*: llilll:,ll:"nn"r"ri".r1,,,..,'ii.J;lll,',llll,,;iLffi
s..rn,.
dicijski evokativni i nostalgitni
ir-k,, ;t,,, vi| s.r d rrr r, '.,rno u njoj, innade najde5ie dovode u vezu s ,,mu3kim" narativnim
tragove ienskog autors nr.uririrna, u knnjiZevnoj i kulturnoj javnosti najpoznatiji roman Gro-
1,,,' 1'-' .p.i gfr z,l,rnc Olujii titako u krajnjoj liniji stvara difuzno polje simbolidne
renomen,,ukr$ene.. .",fl:,?::: :19,?'i",,,.",.,,
f ffi ::;:H:,;ll;:i:; j*,1-,",:',."Jillli: j:,ff f|ilfi r r r l c lf'crencije,,,,jakih" i,,slabih",,,stabilnih" i,,nestabilnih" identiteta
l,,ro shematizoovanih predstava na kojima podiva tradicijski preno-
,,r'rrrr i predata r matrica kulturnog diskursa. Ne proizvodeii primetne
32 Isto, str.2OS.
,,:,rrrnove", simnbolidno ,,ukr5tena" retorska polja sukoba ili moguiih
t; tlacoau.y
?::::^""11"h,
34 ,Ju gde je sada moivara, bilo .aeu1py,
ric<,r,l.r4 2(x)e, t rl)
11r. r .f l,r()r)rcna u tojrj matrici, vei je )o5 jednom potwdujuii i reafirmi3u6i
"
istotako,nebi
isto takor.re bi nestao i(:
""lra.',r,,,'',r,r"^ lr,l, l''r rr,
ttlrrtr', I'tlr,;,,r rle|, lft
r*"talqr ll1, n.r strblirnisan r nadin, to posredno me$anje i pretapanje identitetskih
ni", i*., olr"l,l
nestaonienorac? \r.,!
D..,1 n,,,) -t:,.
,'),,',.'.,,..':':':"'n"rtrtttt',
sr' tt tlltl!t
ukaza kao prostor
uk,aza prosror nastajanja
nastoio,,;ot;, l,',,'.,1,:',!.,*""""uttt ltt tt\^t' t'ttttt,t,
tttit\^o. " t'|tt r'r,t , Ilrrnr
! r'' I rr rr'r f,
i zn,rl<ova pojavl'ljuje se takode i kao svojewsnq implicitna,,istina" kul-
nikaneiesrestisvogoca,jc.rsvcd.,ir,;;;;;,;;";;;;":,,:ll'
nika neie sresti suon..". ,.,,..,,,,.,,.,,
"rlu,rii,,,i,i,"riilil',,i,i,,,',',':,,',!,',,',1," tt,ttttttttt t*'r',ralrahil I r ln()g cliskurrsa kojim je, i za koji je u krajnjoj liniji i proizvedeno.
r

vozadrDarriloar.lt',r,",,,",,,r,,i,,..:.... r'r('lirr(.("'
.,r((' ({'rrr), ll'h'l'*rartlH
voza dr Danilo Aracki po11oy r,. virli.rrit'rt"
'( "f' )' "llrll,,1,aqa11;g Svtrjcvoljrjno ostajuii u senci insajderski,,mu$ke" izral,ajne i pred-
crnom kosom, oscc.a rri.,1 .,, li,:li':.:tI"'' *i'rs' 11.1'v' rl.iir, tr,,. ,,,,ir*"r*r
;il:ll,lT:':::;;ll ilii,'lill:lJ'"
j:,:;l',i'i,:11,'l:ililll,)l;;:
i
ri,""',',,11'::',:;,1;::,;i;.;'1,'l',;::::';:::: ,,t,rvljai-kc insbtance, ,,Zenska" perspektiva ovde je, naime, komple-

vidto it' kuko ltko j:::::::: j.lii;.1 ,;;;;;;;, , l,';:;;:: ';j'^r ;j :;,:,;;'l';'ijr,'j
l\tttttttttt'tt, t' I I't.rrata nrcr)tilrnil onooj pojavi koju smo u,,mu5ki" oblikovanoj autsajderskoj
lrrt'srtttttt ,1,, 1,ur1,,1, ,,,,, r,,',1rn,,u,:rl,',,',,''',,;);,1''' 't
lttttlt.aust'tttttt(koi lr tt v't ttlllt.,'t',,,1 lcd lrlirrr'.rtivrrosti i romana s ratnom tematikom prepoznali kao gest svo-
:ttttii.iu s( tttt tt(koi rr!t,ti ili ;,,.r,,.,..,
,\rtuti,ili .....
jL,jttrt.s1111,11,1
,,rr,,,,,,,,...,l,(rrr'r.J 'lttlt'
l('vrslrc t'tkrtltggvllliync naratiune mimikrijc. Zcnsl<o, l<ojc u izvcstrottt
 d'l
il';;iil i:,'ll;]i';l:':u:l' l" :" sv,';j,i
u rrr.r),ri^oi1,, rr,rg.,
r;, vrr

"il;;; ;;:il:l
i"': j'l?,i#;,i
', u svojoi univeolTo rlr*r"rii;,
stavi ;J', J:oi" ;l,ll:i, i: : : l;
;
jj

lT
su zap.ravo naspramna, "p",.I,n,;,"o;,,rnuil<ostr,, trr
medusobno
kurturne pr*a'g.".
oi";iil::"" "rl;;;", i oglt'rl;tj't',r ,,h, ,r" t
::::-'iste
p rom enrj ivoj is tovetn
os
;lil:: I :?l l] :,;ill: Ijjl;l
ri r."""
",
rekto bi se, predstavlj,
r n _" r,
lj:llg*t srediita, i";"
jdentitetskog
";k;';r,; Pnrtciskr )rvrrp
"

3tB ovako raznolikim f.";-;;;;' ,"ri ,'..i'^'.',1,'1,'?raz

ir##.:og, prortillitzi rrPr,1y11
k"r;;;#ffi ilUT,".;ffiil4::fi-
11

ostva re' j i, r,,, *, L,

Iihomir Bcjovia
1,, INnsKs rMENA
Kornparatjvnj
/dentitetl

Aiin,Jovica 290 Bajar, Zan-Fransoa (Bayart, Jean-

Adorno, Teodor (Adorno, Theodor)
227,240
Albahari, D avid 24I, 242, 243, 248,
249, 250, 252, 2 59, 260, 264, 27 0,
27 l, 272, 27 4, 27 5, 27 6, 27 g, 27 g,
280, 292, Zg3, 294, 2gg, 290, 29 5,
296
Ambrozii, Katarina 91
Amin, Samir (Amin, Samir) 1, 173,
178
Anderson, Benedikt (Anderson, Be-
nedict) to
Andrii, Ivo 8l- lI4, Ll6, 177, lI8,
124, 128, 732, 136, r40, 142-160,
198, 228, 229, 230, 231, 232, 234,
237,247,243,244
Andeliko, fralI2
Apic, Bruno (Apltz, Bruno) 256
Aristotel 120
Arsii, Ljubica 315
Asman,Jan (Assmann,Jan) 26, 16l,
164, 169,187,213,248
Avramovii, Zoranl6
Baba, Homi K. (Bhabha, Homi K.)
I l, L3, 2L3, 214, 220, 22r, 293
FranEois) 12
Bajazetov Vuden, Aleksandra 157
Bal Mike (Bal, Mteke) z47,3oI,3oz
Balza( Onore de (Balzag Honore de)
148
Barac, Antun 49, 50, 51
Basnet, Suzan (Bassnett, Susan) 19
Batler, Diudit (Butler, Judith) 218,
304, 305, 309,313
Beganovii, Davor 16
Bekii, Tomislav 111, 184
Bekon, Frensis (Bacon, Francis) 85
122, Beler, Manfred (Beller, Manfred)
20,26,29,30
Belford Ulanov, En (Belford-Ulanov,
Ann) 216
Ben-Arnos, Den (Ben-Amos, Dan)
20,267
Berie, Moris (Berger, Maurice) 218
Beriiaj, Anton 59
Bernhajmer, earls (Bernheimer, Char-
les) 18, 32, 42, 60, 69, 82
Betoven, Ludvig van (Beethoven,
Ludwigvan) 87
Biti,Yladimir 227
Bla2evii, Zrinka20
 ( lolsvorti, sn.r l.i
I)ortlcvic, Slo[,o,l,lrr .\O,50, (r(r, 193
lllt';rni, Kt'llrn ( ltl.rrrrt'y, l,..rtlrlt.t.rr ) I I ('()str, I )ttlrt t,.t,t(ll, r(lr,,lll Ve
llll
(iontblttvit', Vitoltl (( iorrrlrt orvit v'
llogrl.rnovit', I)irrrillijc I l7 .l().\, .).o8, .l()r), .) Io, 'l ', I I I ! ! I I )trric, Vo)islrrv .5t)
Itojii, M ilutirr 20.5, 2(Xr .),,), t I ) rr r.iiir.r, Dioniz. (i)uriSin, Dionfz) wirold) 27.s

llojnr, Svctlan.l ( [;oiM,
K)pr,cnrra) 27 6, 27 7, 2BB
Bok, Gizela (Boc( Gisela) zt7
Borinilg Maga 134
Bovoar, Simon de (Beauvoir, Sin-rone
zz8,z4o,24z
de)
(]nc'r.nrrrr.r 18,21,57,58,73,74 Grdevii, Frlnio -54, .5-5, 5(t, 70
l ).rl<ovii, Nt'rr,rtl L' r Grubadii, Slobotlan 302
l).rntc Aligijt'r i ( I ),rrrtl '\ltlilrt' ri t 1t11 I :licnnan, Johan Peter (Eckermann, Gudetii, Nikola 306
19.1, 19.1, l()), .),) t, .t,, I 257,258
ol.rann Petet) Gvozden, Madimir 31, 304
,f
I)rrvii'o, ()51i.11 .r.r.r I ili rrredid, Milorad I98, 202
Dckltrt, l{crrc (l)t'st ,rrlr.r, lli nr: I til lilijrrcle, Mirda (Eliade, Mircea) 193 Hadion, Linda (Hutcheon, l'irrdrr )

Brajovii, Tihomir 15, 30, 7 6 DeLtl<ron, liit'rr ( I )r,l.r rrrtr, I rp;.neI lrpitejn, Mihail Naumovid (3nur-
Bredberi, Malkolm (Bradbury, Mal- 2t6 'I'cliH, Mlrxarz,'L Ha1'r'ronrv) 84, 85, (Heidegger, Mrtt- 321
32C^ colm) 89 Dclii,Joviln () l 86,87,90,96 ""'JJ;:;il"rtin
tin) 163,281
Brenan, Tirnoti (Brennan, Timothy) Dcnii', llcl (l)erri, lr, lL.ttr,) '',r, l,rl, Astrid (Erll, Astrid) 20,200,247 Halpern, Katrin (Halpern, Cathcli- r,,(r'r'r,,""'| ,

Tihomir Brajovii
ll,2g3 Derctii-,Jov.rn l.l, l\, l(', , ll I ivolrr, Julijus (Evola, Julius)
89 ne) 12,219
/(olrpar.rt v l
rdenLitef Brentano, Klemens (Brentano, Cle- f)csnie ,r, Vl,r,l.rrr lt' I I ti Hamburger, Kete (Hamburger, I(itc)
mens) 135 Dcspotov, Vojisl.rv ,)().1, rrr', t;.rl)iieti, Ugo (Fabietti, Ugo) tz 301,302,303
Briski, Nenad 35 Mrrt'tcrr di (i.rr, ll,o)r. (M,rttr ,ln l'.rnner, Sara (Farmer, Sarah) 255, Handke, Peter (Handke, Peter) 3'5,
Brkovii, Ivana 20 (iard,l{oqer) I t,l )56,269 36, 37 ,38
Bro[ Herman (Broc[ Hermann) I 14, Dirsett, Irtgc (l)it'rslrr, lrr11, )'r-, I:ilip V, kalj 84 Hegeduiii, IGsto 112
284 Dizerinl<, I ILrgo ( l)y:,r.r rrr, 1,, I lrp,,l I I
iI ipovii, F rida ll' 222 Heler, DZozef (Heller,JosePh) 222
Broz,Josip247 26, 3 l, .j13, (r7, (rl{ I Verner (Fink, Werner) 262
iinl<,
Heler, Erih (Heller, Erich) 96, l0'5
Brubejker, RodZers (Brubaker, Ro- Dotnnzct, .S.rrrj:r .\(X), I I .' liiicr, Ernest (Fischer, Ernst) 54, 70 Hemingvei, Ernest (HemingwirY, F'r-
gers) 9, 17 Dostojevski, Irjtxlor I\lrlr.ryl, (r,
'\'rr' ,\r 1rr
l;lcming, Viktor (Fleming, Victor) nest) 222
Bulatovii, Miodrag I38, 223, 225, cncrt'tti, (l)ii1olt l\lr r r.il r rr rrt !,t | 'l I zr7 Hemon, Aleksandar 27 O, 27 3, 27 1'
289 Drrrgojcvir-, Srtl,rrr .).r I I i
r,rnc Ferclinand (Ferdinand, Franz) 278,279,280,2'83
But, Vejn (Booth, Wayne) 301 Drrrikovii', Vrr Ii 1.5 I 229 Herder'Johan Gotfrid fon (Herdcr'
Drnciic, l)iliil 25 I , .),\,) rr'.rrrideviir Marin 175 von) 41
Johann Gottfried
I

Civjan, Tatjana (I-lnnrxn, Tarr-{Ha l)triit,Jovrrrr 25, I I l;r'ii, Maks (Frisch, Max) 263,264 Herge5ii, lvo 5l
B,ta4alrr.rpoeaa) 156 Dutla, I)crrrr (r.l
Herodot 151
crnjanski, Milo! 222, ZB 5, 286, 297, l)udok, Mirosl.rv lll, .'t t,.rnju, Snidia (Gunew, Sneja) 23
Hilan Eriksen, Tomas (Hyllancl Iirik
288,289 Dtrhai'ck, (lorrl.rrr.r I ).rr,r l'', t i.rvrilovic, Andra 46
sen, Thomas) l0
(Goethe,
Crvenkovii, Ksenija 257 l)rrl<ii, I),rvor .2,0 ( ictc,
Johan Volfgang fon Hitler, Adolf (Hitler, Adolf) 26tt
.lohann Wolfgang von)
Cvetkovig Nikola B. 26, 16I, 2I2, 248 l)vorrril<ovir', Vlltlirrrrr .l ', ll{ 110, 115,
Hladnik, Miran 134
Cijit.,Jovan 47 I I (r, 2-53, 254,255,256'Z57,ZSB,
Hobs, Tomas (Hobt.'s, Thom'rs) tl4'
l)'iacliif , l)ct.rr l.l I 166,268
85, 87,90
eatii-Puhovski, Nadeida 227 l)icrrl<irrs, I{ii.rltl ( fr.rrIrr,,, ltr, lr,l,l ( iclbrrtn, Alen (Gheerbrant, Alain)
Hobsbom, Erik (t{obsbawnr, lirit
t
)
eau, Rej (Chow, Ray) 69 l0 193
eengii, Nata 10 (;liiif, l(), l.], 173
l)i.ojs, l)icrrrs (.foyr r., f.rrrr,.'. ) ',t I Slobocianka 13, 173 lol
e etmen, Simur (Chatman, Seyn.ro- l)ionic, []roi t htrcgtrvii, 7it 27 6, 2BB
Httfrtrrtnst.il, Fltlgo ltrrr (l
l.\.1 i I tr
nrrrtrtrsthrtl, I Itrqo von) ll9, 9t)
ur) 3ot ( iltrrri'id-lltrilniid, Vinl<a 64
( itry'r, lit 'tltt ist tr) I lol, Stitnrt (l llll, Slcw'r' l ) l 1
l)rtlslii,l,.s.rvt'r'S,ur,l,,r I ll, I L t ,,rj,r, l:r',ttlsislio (
I Iorlih.tirtre r', M.llis (I Iotliltt'irttt'r'
Cirianii, (lortlan.r 301, .1 I 2, I I .5, .l l(r I )erie, ( i,l tl.trr,r .).(r: sr l14
(lopid, Ilrrrnl<o 222 M.rr ) .),-).7, l'10
I)ottlr'r"ir, lt'lt'n,r I l, l.' t iolsvotrli, I)i'orr (( i.rtsrvoltlry,.lolrrr )

( losit', Ilr.utirlir ll.l, I lorv.rl, loi.t I7\

I )o; 111'1';1', Nlrlrrr ().), .t.t.r I \.1
 lgo, Vililor (llugo, Vitter') ).r-.1 l,.ol;t'vri, Svt'loz.rr I (X) l,cl<ii, Mirosl.rv .).\ I Mclvil, I lt't ttr,ttt ( Mclvllle , I lt't'rtl,tlr )

ll.rrrr, l),rit,rr (lil.rrrr, l)i.rrre) 2lt) l\r)n('rI{rt, l'ol ( KorrlrIlrr, 1r.,,,11 l,cvi, l)rrvle 25 I In4
I lii', S.rir 260, 26 l, 26J, 296, 297 ).()ll l,ih lit'rv, l)itni t ri j Sclgcicvii (Auxauiin, Mikclrrntlclo llttotrlt'oti ( M ichcl.tn-
gelo lluonarroti) B-5, U7, I l2
,A,vurpuii Ceprecnxv) ll7, l}l
h:igrraj, Lis (lrigaray, Lucc) .l 10, J I.l h.onst,rrrtirrovit', l{,rrlorrrtr I -t',, I .rr:
Isakovii, Antonije 9 l, Zl 4 |.l(r, l,l7 l,iotar, Zan-Fransoa (Lyotard, Jean- Mekferlejn, DZejms (McFarlane, Ja-
Isus Hristos 85 I(trnst,urtilrovre ,'/,or.trr l ,', lri, i I Fl Frangois) 11 mes) 89
Ivanji, Ivan 254, 256, 257, 2SB, 260, 66,67 ,68 l,ondar, Mate 84 Membrez, DZejms (Membrez, Ja-
268 I(orli', Starrlio I(r?,, IU.l l,otman, Jurij Mihailovid (Aorrtnan, mes) 173
Korhr'rncrr, l(vizrn,r ( Klr lrrlr.n, F rr ()pr.ui Mrlxan ronrat) I 93 Miiel, Margaret (Mitchell, Marga-
Jagii, Vatroslav 43,44,45,46 49, Sl ret) 217
isnrrr ) 26.5 l,trkad, Derd (Lukdcs, GyorgY) 222
Mihailo Obrenovii, knez 299, 305,
322 Jaki$a, Miranda 60
Jakobsen, Per (Jacobsen,per) ll7,
Kos,Janko 5.5
Kosnrrri', (liril 2) I
l,trkii, Sveta 50
307, 308, 309, 312, 313, 314 323
120 Kovai, Zvorrlio 57, rs, .' I Mihailovii, Dragoslav 138, 289
Tihomir Brajovia l,lubii, Sime 43 lndeks imena

Jakovljevii, Branislav 60 I(ovatcvic, I)ui.rrr,1.,1.1,,),r .' lr,, ! 1 Milenkovii, Liubinka 217

= l,jubinkovii, Nenad 46
l(ornp.rraLlvnt
l, ", Miletii, Slavica 268, 305
idefr teti Jakovljevii, Stevan 209, 2lO, 2l z4L)
214,222 I(r:rkov, Shrrr isl.rv .l.l.l
Milojevii, Ivana2LT
Mrrjer, Hans (Mayer, Hans) 226,227
' Milosavljevii, Petar 16
Jandrii, Ljuba83,92 Krarnarii-, Zlrrt lio 5rr 230,232,233
Milo$, eeshv (Milosz, CzesLaw) 274,
Jang Sara B. (Young Sara B.) ZO,Z47 I(rambcrgcr, M.rlij.trr I l'' Mrjne, Erl (Miner, Earl) 20
289
Jankovii, Svetomir 284 I(rleia, Milosl,rv (r,1, tl t, lt l, tl i, Fifi M rjnhold, Vilhelm (Meinhold, wil-
Milolevii, Nikola 84, 88
Janju6evii, Gojko 134 87, 1.1u,90, il2, il i, il.t, I I t, I ll helm) 135
srbislav 278
Milutinovii, Zoran 60, L 56, 292
Jelitii/ 223 Mlkuljevii, Nenad 136
Mirkovii, Rastislava 302
Jerkov, Aleksandar 30 Kromvcl, Oliver'(( irorrrrv,.ll, I llrrer I M alarme, Stefan (Mallarm6, St6Pha-
Mi5ak, Aleksandra 310
JireielgJosef 41 B5 ne) 112 223
Mi3ii, Zivojin 20 4, 2OB,
Jokovii, Miroljub zo1, Zo7, 209 I(ru, D'Zolrrrtlrr (t )r't'wt', f olr,rtlr,rl I ! | .
M aiigeti, Roberto (Malighetti, Ro- 298, 299, 3OO, 308'
Mitrovii, Mirjana
Jovanovii, Atanas 299, 307 I(ul1ii,'l'odor' 25(), .l(r\ berto) I 1 309,311
Jursenar, Margerit (Yourcenar, Mar- I(undcrl, Mil.rn -).() I Mrrlro, Andre (Malraux, Andte) 222 Mojsije 233
guerite) 306,307,308 I(uper, l))in l(crrrPlrl'l (( 'r r;,r,1, 1411 Man, Tomas (Mann, Thomas) 92,
'r f Moj sijeva- Gu$eva, Jasmina 5 8
Juvan, Marko 199 Campbcll) l..t 1 93,94,95, loo, lo1, l02, 103, l05, Mor, Volfgang (Mohr, Wolfgang) t t I
I(uper, Ilrctlcril< (( 1,,,,1tt'r, lrrlrllrtr L I 106,lo7, I10, II1, ll2,ll3,rl4' Mos, DiordZ L. (Moss, George L.)
Kajzer, Volfgang (Kaiser, Wolfgang) 9, t7 222 219,220
184,301 I(usturica, Irrrrir ll..l, .)..1(r, .r" t M arde3ii, Ivana 3 I 5 Mur, Rasel (Moore, Russell) 173
I(ant, Imanuel (Kant, Immanuel) 85 I(utuz,ov, Milr,ril ll.rr rorrovrr' ( lr 1,r M:rrinkovii, Ranko 223
1. Murko, Matija 45,49
Karadorde Petrovit 155 3oIr, Mrtx.trrn llA,tIrro11111111,1 1 r111
Mrrkov, Slobodanka 217 Musabegovii, Senadin 220
Karadiii, Vuk 117 Markovii, Jelisaveta 286 Musolini, Benito (Mussolini, Bcnito)
Karahasan, Dievad 250, 252 I-ah, lv;rrr I.l,l M;rrkovii, Radovan Beli 139, 140' lo9,179
Karaulac, Miroslav 86 Lalic, Milr.rilo 22.1 t4l Mustafii, Dino 253
Kazaz,Enver 16 Lasic, Starrl<o (r,1, (r5, tr',', (rl{, '1, ' 1 Metavulj, Simo 129 Muzil, Robert (Musil, Robert) I I4
I(erbler,Jurica 254 l,ltucr, l{,rjnlr,rnl ( l,,rur.r, l(r.rr' lr,r,l I M irtera, Vindenco (Mattera, Vincen-
Ki3, Danilo 238, 239, 293 2.t.1 zo) 1l Nabokov, Madimir 293
Kocbek, Edvard.223 l,atrrerrtis,'l't.r't'z.r tlt, ( l,,trrrrlllt,,, l. Meir,rranii, Ivan76 Napoleon Bouapat'tl 144, 1.50, l5l,
Kol5mit, Verner (Kohlschnridt, Wcr rcsl,lt.) 218 Meirrnit-t, Radmih 84 I 53, I -54, I 59, 20.1, 204,22.\
r.rer) I l9 l,.rz.rlrrs, Nil ( l..rz.rr rrs, N,.rl ) I l, r,i, Medrrkovii, I)cfan l'38 Nrrstlsijcvii, Mornt'ilo I l(r, 120' I 2l ,

l(olunrbo, I(ristifirr ((lolorrrbo, ( lr.i l,t'r'st'rt,.fup ( 1,t..'lsst'lr, for.1, ) ,1t, ,1, Mclirrcli, I)io:rn (Mt N;rlly,.f otrnrrc) l2ti, I .1 l, I.j2, 1.1(r, 1.19, 195, l()(),
stolirro) 85 26) t97
 Nclvoll, Krrsl,r ( Kn,'llwoll, ('lrrisl,t) I'lr,;r. l',r;, , /,r rrr|.,r .l() S.rvii., Milis,rv I \') Stojl<trvie,'/,iv or tl I 27

.ll() I'rtt'ott'lt, ( )sli.rr ( l\rtrort'li, ( )rl,,rr ) 'l I Sctllirr, ,rlittv .l.r I Stolii-, Ana 136
-f
trcf - [rcnar, Zoslin ( Strciff'-l]enrrt,
Ncn.rtlovii, l,jrrborrrir' 2.S I)olovin,r, Niliol.r .l.l.l Scktrlid, lsitlor.r 2.5, I l(r, l19,lZO, S

N irring, Ansgar ( Niinniug, Arrsg;rr') l)oPovii, I).tnlio l- l.l 124, 127, 12t3, 130, l3l, 132, 136 Jocelyne) l0
20,200,247 l)oPtlYi1, l).rvle 'l(r, 'l /, ft I Selii, Ana 34
Nobl,I(A. M. (Noble, C.A. M.) l)opovic, Safarik, Paul Josef 41, 42, 43, 45, 46
102 Ve lirrrir' .r, lrt Selimovii, Me{a222
Noel, Fransoa (Nodl, Frangois) 42 I)r:rt, Mcri- Ltriz ( Itr'.rl l, Nl.rr r, ! r'rrtrr I Semprini, Andrea (SemPrini, An- Salgo,Judita 294
Nojman, Birgit (Neumann, Birgit) 32,82 drea) 69 Samii, Midhat 118
200,208 Prclii, Ml.rdcn.r l.l, l7 I Semprun, Horhe (SemPrun, Jorge) Sarat, Bernard ( Scharatt, Bernard)
Noris, Kristofer (Norris, Christop- PrcScrrr, Iiranr'c 7(r 257,267 23

324 her) zto Prolc, l)rrrgarr 292 Senker, Boris 64

Sarinii, Hrvoje 163
Sekspir, Vilijam (Shakespeare, Wil-
325
Novak, Tomislav 254 Putinja, Irilip I() Simonovii, St dan 27 6, 288
Novakovii, Stojan 5l Simovii, Ljubomir 138, 139 liam) 233
Sevalije, Zan (Chevalier, Jean) 193
Tihomir Brajovia
Rabe, Villrclrrr (l{.r,rlrc, Wrllrrlrr ) I l'. Sindram, Karl Ulrih (SYndram, Itarl
l(omparativnr
deftltctl Ognjenovii, Vida 25 .i5,
Raclakovid, Z.rrll'o \',' lJbich) 26' 67 Siler, Fridrih (Schiller, Fliedrich)
Olujii, Grozdana 316, 317 Radosavljcvid, Milcl.r Walter) 222 257
l .) Skot, Valter (Scott,
Ovidije Nazon, Publije (Ovidius Na- Radulovid,Jov.rrt l(r.),, l','\, .' I .l Slamnig, lvan 52 Sklovski, V iktor Borisovit (lllx"'oa-
so, Publius) 293 Rejndicr, "l'clcns ( l{,rn1',t'r, I,'rlrr, r- | cnrlft, BnrroP EoPucosn'r) 276
Slodnjak, Anton 53
13,173 Srnit, Antoni (Smith, AnthonY) l0 Solohov, Mihail Alekandrovid (ilIo-
Pajii-Jurinii, Mirjana 2L8, 304 Remark, Erilr M.rrij,r ( l{crrr,rr,1r, , I i Solokle 263
loxon, Mzxau.l' A,LercaH4poor.r'I)
Palavestra, Predrag 54, 93, 96, 98, ich Marir) 222 l. 30, 50, 66 222
,Spasii, Aleksandar
237 Rid, Kristof-cr (ltcctl, t'r'isl()lrlr{.r | | l l Spicer, Leo (SPitzer, I-eo) z+l Sopenhauer, Artur (SchoPenhauer'
Paljeta\ Luko 305, 306 fufater, Miicl ( l{iti.rt,'r rt', l\l rr lrr'l ) r' I Spivak, Gajatri (Spivak, Gayatri) 61,
Arthur) 287
Pantii, Mihajlo 59 fuhter,Angcla (l{ielrt,'r', Arr;ir.l,r ) r'tt 82 Stajn, madam (Steirg madamme256,
Pasterna( Boris (Ilacrepnar, Eopnc fukcr, Pol (llicocrrr', l'.rrrl) I I 257
Sremac, Stevan 129
Iteouuyolwt) 222 Rilke, Rajncr Merii.r (l(illir,, l{,rtrrr,i Stangos, Nikos 314
Stancl, Franc (Stanzel, Franz) 301,
Paiii, Nikola 204, 208, 223 Marir) 27(r Stankovii, Borislav 127, 128' l3O, 302
Pavlovii, Ivanka 306 funon-Kcnan, Slornil ( ltrrnrrrorr 1.,' l3l, l3z,133,134,139 Stiks, lgor 260, 263, 264
Storm, i"odo, (Storm, Theodor) raS
Pavlovii, Nataia 10 nan, Sl.rlourith ) .i() I Stankovii, Deiat272
Pekii, Borislav 25, 27, 28, 30, 31, 32, fusoievii, Rlrrko ll(r, ll7 Surmin, Duro 45,46
Stankovii,Jelena 9
33, 34, 38, 22r, 225, 226, 243, Ristovii, Ana 310 Stankovii, Ljubica 304
29l Romen, Zil (1l.orrruirrs,.lrrlr,s ) .t.t.' S tankovski, M ad\mir 224
Tartalja, lvo 93,98
Tasii, Vladim u 270, 273, 27 4, 277
Pele$, Gajo 55,70,123 Roslir-r, Fclisiti (l{osslyn, lrt'lrr rly ) .' I I Stanojevii, DragiSa 192 '
Perovii, Latinka 137 RoI, Antlrc (l{rrrrch, Arrtlr,' ),' l') 27 8, 27 9, 280, 281, 283, 287, 288,
Startevii, Dragana 157
289,290,296
Perovii, Sonja 256 Rot,Jozcf ( Rotlr,.loseplr ) .) st' Stejner, DLordl' (Stainer, Georg)
Petar, kralj 223 Rr-r:rno-llorb.tllttt, Zurr KlorI ( llrr.rrru 241,242 Tavdar, Ivan 134, 135
Petkovii, Novica 15 Eorbalan,-lc.rn.( ll.rrrtlt.) Lr, .' l') Stcr.rdal (Stendhal), pravo ime Arri Tekeri, Vilj em (ThackeraY, Willam)
Petrovii, Rastko 222 Rttso, An Mari (l{orrsst'.rrr, Ann I\l,r Bel (Henri BeYle) l4B
286
Petrovii, Svetozar 53 ric) 42, fit) S tcparrovii, StePa 20 4' 223
Ti5ma, Aleksandar 234,235' 237 '
Petrovit Njegoi, Petar Il76 Stcvrtrovii, Viclosav l38, l9l, 194, 238,241
Pijanovii, Petar 30 Srrid, litlv.rrtl (Srritl, lrtlrv.rr,l ) | '' ' I 9.S, I 96, I 97, I 98, I 99, 200,
201 , Todorova, Marija 157
Pikaso, Pablo (Picasso, l)rblo) I I2 S:rllil<ov St't'tllirr, Milr.riI f r'v1ir.rl,,r r,' )02,21 l,2l2,Zl4 Tolstoi, l,av Nikolajcvid (To'tcrori,
Pir, legcnclrrni klali 202 ((l.rllnri,rrr llIt',11trrrr, l\lrrr,rrrr I l j.trtovii', /,or.trt I 9.J Acs llnro,tlcnuu) tl4, u-5,87,90,
St o
I)iioe, l(lotl (l'iclrois, (il.rrrtlc),t2,, frt) I l.l, 203, )22,)23
lP.rtlrorrrl'r ) I \'l Stolii', Ve r'.r )57
 Tomasovii, Mirko 64 Vest, Rebeka (West, Rebecca) 33,
Tratnilg Suzana 310, 3 1 I 34, 35, 38
Triling Lajonel (friling Lionel) 197 Vidan, Ivo 17
Tutnjevit, Stanila 16, 51 Vilmen, Abel (Viilemain, Abel) 4z
Vinaver, Stanislav 205, 206, 257
Ugreiii, Dubravka 259, 260, 263, Vinter, Di,ej (Winter, lay) ZSZ
27 O, 27 l, 272, 27 3, 27 5, 279, 280, Viskovii, Velimir 306
282,283,284 YitezoiQMilienko 199
Volis, Brajan (Wallis, Brian) 218
_ _ Vajsberg, Lilijan (Weissberg Liliane) Volter, Fransoa Mari Arue (Voltaire,
-
?t4v?{r 20.;67 Franqois Marie Arouet) 84, B-5,
-' Vajnrih, Harald (Wainrich, Harald) 87,90, lr3
263 Votsory Sajmon (Watsorl Simon) 218
Iihomir Brajovit
(onrfaratvr
Vajt, Hejden (White, Hayden) 119, Vuiiievii, Branko 197
deftltet 120,128,265,266 Vujidii, Petar274,275,289
Valdenfels, Bernhard (Waidenfels, Vukiievii,Dragana 136
Bernhard) 292
Van Alfen, Ernst (Van Alphen, Ernst) Zec,Petar 2Bl yX{ gfi
#,l!34 $3 {iS{& { Pru 6 l|{ $4X ifl l'fi 6 nr M e'$ X A( &4,r?&
247 t25l Z eliz er, B arbi (Z elizer, B arb re) 2 67
VanTigem, Pol (VanTieghem, Paul) Zrtpan, Mtomil 223
72 Zupan-Sosii, Alojzija 311

Yasic,Dragr{a222 Ztnori{ Cvijeta 305, 306

Vasiljevii,Jelena 265
Velek, Rene (wellek, Ren6) 17, 30, Zalica, Antonije24T Tihomir Brajovii I(OMPARAIIVNI II)ENTITETI Srpska
49, 50,66,72, 82 Zalica, Miodr ag 253, 254, 25 5, 258, knjiZevnost izmedu evropskog i julnoslovenskog konteksta

Velikii, Dragan 293
Velmar-Jankovii, Svetlana 21 4,
299,300,305,306,316
Veljkovii, Sandra 13
Verwaet, Stiin (Veruaet, Stijn) 59
Veselovski, Aleksandar Nikolaj evii
(Bece,Loncxuri, Arrercan4p Hu-
xo,r,aenr.r.r) 48
260,268 I Izdavai )avno preduzeie Sluibeni glasni.k I Za rzdavata
Slobodan Gavrilovii, direktor I Izvrdni direktor Petar V
29 8, Zid, Andre (Gide, Andr6) 114 Arbutina I Diza.jn Miloi Majstorovii I Izvrini urednik Neboiia
Zivandevii-SekeruS, Ivana I 1 3 Marii I Lektura i(atarina PiSteljli I i(orektura Gordana
Ziukovic,Dragiia 15,66 .lakovljevii I Tehniiko uredenje Duian Stamenovii I Beograd,
2012 I www.slglasnik.com
w( irr-r!1
( ll' - Kcra \oril3auuja y ny6rnrauriu
Hapo4na 6u6rnorera Cp6nje, Eeorpa4

)lll , ,:,li ll ) l'1) lr,l1l) lr)i