..

Rasizam

)
 Staznam?

Rasizam

FIUNSOA DE FONTET

POCasni'dekan Pravnog i Ekonomskog fakulteta

u Orleanu

Vanredni profesor Pravnog fakulteta u Parizu

Preveo sa francuskog

Nikola Bertolino

ni\ATQ xx: VEK

 Naslov originala

Franc;ois de Pontette, Le racisme

Presses Universitaires de France, Paris, 1985

8. izdanje , 1997

(Que sais-je? br. 1603)

Knjiga je objavljena uz pomoc

Ministarstva kulrure Francuske.

Uspomeni na moje drugo-ve sa nastave Iz osnova

filosofije i 17Ultematike u gimlla:ziji u 01'ijaku

LEVl-LAMBERA i ROZMvlBLIJA

zrtve nacistickog rasizma

Quaecwnque est bomin is definitio

una in omnes valet.
Ciceron, De leg., I, X, 29 .

......-".... \
................. ' ..

Korice

Ivan Mesner

 __ ... _ ,'11

IIIlllllllllltl'llllt'tlttlll""lltlflltttttl
Uvod
RASIZAM I RASA

ReI: rasizam se u nase vreme tako eesto upotre

bljava, da bi se mnogi iznenadili ustanovljujuCi kako
je ona u stvari neologizam. Nje nema u Litreovom
,'ecniku (1863-1877), Larus XX veka (1932) bez
sumnje je plyi koji je navodi, dajuCi jOj znacenje
"opredeljenje, ucenje rasista", a za rec "rasista" kaZe
da je to "naziv dat nemackim nacionalsocijalistima
sto tvrde da predstavljaju cistu nemacku rasu , iz koje
su iskljuceni Jevreji" , itd. Recnik J,-ancuskog jezika
Pola Robera prihvata 1962. rec rasizam kao izvedeni
eu od reci rasa, a njeno znacenje daje na slede':i na
Cin: "Teorija 0 bijerarbiji rasa koja se zasniva na ve
rovanj.u d a dmstveni status zavisi od rasnih osobina i
zakljucuje da nadmocnu rasu treba oeuvati od ukr
stanja sa dmgim rasama; ponaSanje u skladu sa tom
teorijom." Poucno je pratiti uvo(!enje termina i raz
voj njegove definicije u Malom ilust,'ovanom Laru,
su, koji na prilicno veran nacin pokazuje pribvace
nOst neke
, reei u jeziku i Cije se novo izdanje poja
"ljuje svake godine, Ree "rasizam" je u taj l'eenik une
ta tek... 1946! Definieija, u pocetku kratka - "Teonja
kojom se feU ustanoviti cistota izvesnih rasa" - izme
njena je godine 1948. i tada je glasila: "Teodja ko
jom se nastoji oeuvati Cistota rase u nekoj naciji";
ovakva definieija ostaje sve do 1960, kad se menja i
postaje odredenija, Rasizam je po njoj "sis tem kOjim
se ustanovljuje nadmo': neke rasne grupe nad os tali
rna, pri cemu se, naroCito, zabteva razdvajanje rasnih

"""""!t'l'ltl',lt't'!'f"II""""'I't"'f" 5

~iljltl~jjtdllln~HL('I~ljlll(IIIIIIII!II:1111 111111111111
,d~lllIlllllIlIlIlIlllIlllllr ,"IIIIIIUIIIIIWUIH~I

I: I! 'II!I!:11!1111!tllllllllllllllll!I:IIIII" ,I j11111111 ( IIIIIII : 111111111111111 !II ,~ ,

'II ~ III III IHI" I~ IntIHUU' UU HUIr ,lllll'l'I~~~'ll'II" ..

grupa unutar neke zemlje (rasna segregacija)", a
1966. tome ce biti dodato: "ili cak tezi istrebljenju
ne ke manjine (antisemitski rasizam nacis ta)"; takvu
deflnieiju jos uvek nalazimo i u izdanju iz 1980. Go
dine 1996. te konkretne naznake su nestale i
zaddani su sarno ideologija i "ponasanje"; no zato
drugo navedeno znacenje, "sistematsko !spoljavanje
neprijateljstva prema nekoj odredenoj kategoriji
osoba; rasizam usmeren protiv mladih", predstavlja
sarno odraz onog naeina upo trebe te reei koji je li
sen smisla i eiji nestanak valja zivo zeleti, ukoliko ho
cemo da reCi zadde svoje pravo znacenje.
Cinjenica da je pojam rasizma danas opsle po
znat zasniva se prvensrveno na svirepostima ko je su
pocinill naeisti takom drugog svetskog rata: iza izu
zetne sudbine te reei koja je postala bogata emoeio
nalnim nabojem nalazi se sislematsko, tako reCi na
naucno j osnovi sprovodeno istrebljivanje Jevreja,
smatranih predstavnieima jedne narocito stetne rase .
Ali i pos le poraza hiderizma, protiv rasizma se d iZu
op tuzbe skoro svuda u svetu i pripisuju mu se mno
gi sukobi iii tenzije: ernacki probLem u Sjedinjenim
Ddavama, aparthejd u JuZnoj Afriei, polozaj Jevreja
u Sovjetskom Savezu, odnosi izmedu kolonizovanih
i kolonizatora, kao i izmedu Jevreja i Arapa na Srect
njem lstoku, reagovanja na useljavanje stranih radni
ka, kojima mnogi prebaeuju da "otimaju hleb Fran
euzima". To su plimeri koji svakome padaju na um,
mada u srvari ne znamo da Ii bi bilo taenije govoriti
o rasizmu, ill pak samo 0 verskoj netrpe1jivosti, jezic
kim razlikama, naeionalizmu , ksenofobiji... Gde rasi
zam poeinje? Gde prestaje?
Naueno proucavanje rasizma koje zelimo da pre
duzmemo poCiva kako na istraiivanju einjeniea, tako
i na razmatntnju ideja. Vee i sarna definieija iz Robe~
6
 I I II llllilltltlllllilltlllllllillftlltllilltill
tt"t"'!'r"!""t"~t'f""""""'r'rr""""
Idlll"t,lilll,llliLIIIIIIIIIIIIII; II
: III !! II Ii 111'1' !'III :111111 , 11111 II 1111111' '
~,,111,1'1~,1,11'1'1,1'1"'~1'1'11
grupa unutar neke zemlje (rasna segregaCija)", a
1966. lome ce biti dodato: "ili cak tdi iSlrebljenju
neke manjine (antisemiLSki rasizam nacista)"; takvu
definielju jos uvek nalazimo i u izdanju iz 1980. Go
dine 1996. te konkretne naznake su nestale i
zadriani su samo ideologija i "ponasanje"; no zato
drugo navedeno znacenje, "slstemats!co lspoljavanje
neprijateljstva prema nekoj odredenoj kategoriji
osoba; rasizam usmeren protiv mladih", predstavlja
sarno odraz onog naCina upotrebe te reCi koji je Ii
~en smlsla i clji nestanak valja zivo zeleti, ukoliko ho
cemo da reci zadrie svoje pravo znacenje.
Cinjenica da je pojam rasizma danas opste po
znat zasniva se prvenstveno na svirepostima koje su
poCinili nacisti tokom drugog svetskog rata: iza izu
zetne sudbine te reci koja je postala bogata emocio
nalnim nabojem nalazi se sistematsko, tako reCi na
naucnoj osnovi sprovodeno istrebljivanje ]evreja,
smatranih predstavnieima jedne naroCito sterne rase.
Ali i posle poraza hitlemma, protlv rasizma se diZu
optuzbe skoro svuda u svetu i priplsuju mu se mno
gi sukobi ili tenzije: crnacki problem u Sjedinjenim
Driavama, aparthejd u ]uZnoj Afr.ici, poloiaj ]evreja
u SovjeLSkom Savezu, odnosi izmedu kolonizovanih
i kolonizatora, kao i izmedu ]evreja i Arapa na Sred
njem Istolru, reagovanja na useljavanje stranih radni
ka, kojima mnogi prebacuju d a "otimaju hleb Fran
cuzima". To su primeri koj-i svakome padaju na urn,
mada u stvari ne znamo da Ii bi bilo tacnije govoriti
o rasizmu, iii pak sarno 0 verskoj netrpeljivosti, jczic
kim razlikama, nacionalizmu, ksenofobiji .. . Gde rasi
zarn pocinje? Gde prestaje?
Na.ucno proucavanje rasizrna kOje zelirno da pre
duzrnerno pociva kako na istraZivanju Cinjenica, tako
i na razrnatmnju ideja. Vee i sarna definicija iz Robe
6 7
IIIIIIIIIII!I!'!"
,1111111111111111111 j1111111111111111111111111111111111111111111'11111
I I, 1111111111111 11 111111111111111111 ,111111111111111111111111111111111 , lllllil
Itllllllll"1""1111Illll:
1"Ovog reenika upucuje na tu dvojnu analizu, jer se
vrti oko dveju reci, a to su .~Iii;J.. i ponaS.a.l1je. lako
je rasizarn kod nekih "rnislilaca" bio predmet ap
straktnog i intelektualnog razmatranja, valja imati u
vidu da uz tcoriju ide i odrcdcno ponasanje, to jest
da se rasizam, kao praksa, razlilruje od onoga sto
predstavlja kao doktrinama konstrukcija.
Vee sad moramo poklanjati dliZnu paZnju ideji 0
hije~;'rh6i rasa; onaje za raslstu dalost od funda
mentalnog znacaja: neka rasa je supelioma, neka
druga je pak infenoma; ni pooticanje vremena, ni
gebgrafsko premdtanje ne mogu u tome bilo sta iz
meniti. Pojedinac predstavlja predmet strogog deter,
minizma samirn tim sto pripada odredenoj rasi. 'faj
sustinski pesimizam rasistickJh doktrlna - koje Cine
svoje neprij~tclj;;;- ~emoenima, dovodeCi ih u bezizla
znu situaciju ne zato sto oni za to snose nekakvu in
dividualnu odgovornost, vee zato sto pripadaju
omraZenoj grupi - predstavlja osnovni element rasi
stickog ponasanja.
VaZno je odmah naglasiti da c~enicu poslOjanja
ljudskih rasa ne treba kao takvu podvrgavati sumnji:
one sto rasistu pokreee nije sarna konstatacija da te
rase postoje. Definisati rasu bez sumnje nije lako;
osnovne kategorije, 0 kojima se nekada ucilo vee iz
udibenika za osnovnu skolu: cma, zuta, bela rasa
zaista postoje. Poricanje samog postojanja ras.a pr~d
stavlja poslUpak koji najceSce dovod i u pometnju
upravo one (svejedno sto je rec 0 antiraslStima) sto
mu pribegavaju da bi otklonili argume11le rasista. S
o bziro m na opredeljenje hitlerovaca da irn jevrejstvo
bude izabrana meta, antiraSisti su nastojali da
dokaZu (i to im nije bilo narocilO teSko) da jevrejska
rasa ne postoji kao takva; samim tim antisemiLSki ra
sizam postajao je bespredmetan. Od toga pa do tvr
iI
denja da ni rase kao takvc ne posloje preostao je sa
rno komk, i neki su ga vrlo brw i ucinili; ali tad a su
se naSli u viSe nego neugodnom polozaju, kad su ih
l-asisli, okomljujuCi se najmdije na croce, upitali: zar
ipak ne postoji razlika u bOji koze, vidljiva vee i go
lim okom, izmedu jednog Kongoanca i jednog
Norvezanina? "Ah' koliko bismo mi antirasisti bili
sreeni kad bi crnci bili beW'!!" saljivo uzdise Roze
Ikor. POricanje rase kao Cinjenice sarno po sebi je
neoddiv staY, jer se njime u srvari pOrice srvaroosl, a
to je jedno od najvecth zastranjenja duha. Tim je po
vodom M. 1. C. Dan, podnoseei izvesraj za UNESKO,
pisao juna 1951: "I antropolog i obican covek sa uli
ce savrSeno d obro znaju da rase posloje; prvi zato
sto moze da razvl'sta varijelele Ijudske vrsle; drugi
zato sto ne moze da sumnja u one sto mu pokazuju
njegova cula."

Pojam rase
Plirodne nauke pruzaju najbolje polaziste za den
nisanje rase, buduCi da je do glavne plimene log
pOjma dolilo u zivotinjskom carstvu: rasa se tu javlja
kao nih podeJa u okviru vrSte, a sarna vrsta je pak
dec ro da . U pogledu rase Ijudske se grupe ugIav
no m razJikuju po somaLSkim osobinama: terminolo
like zbrke i pogrdne analogije naroCito su ceste i po
gubnc u ovoj oblasti. MarseJen Bul je imao razloga
da -tim povodom napise: "Danas i najeminemniji
autori, sa najuglednijim akademskim titulama, kad
govore 0 Ijudskim grupama, upotrebljavaju rec rasa
u zaista sasvim pogresnom znacenju". Tako ne moze
biti rec i 0 postojanju bretonske rase, vee bretonskog
naroda; niti fl-ancuske rase, vee francuske nacije; ni
ti arijevske 7'Qse, vee arijevskih jezika; niti Iatinske
8

denja da ni rase kae takve ne posleje preestae je sa
me kerak, i neki su ga vrle bae i ucinili; ali tada su
se naSli u viSe nege neugednem pelezaju, kad su ill
l-asisli, ekemljujuci se najradije na cmce, upitaH: zar
ipak ne pesteji razlika u beji keze, vidljiva vee i ge
lim ekern, izmedu jedneg Kengeanca i jedneg
NerYeZanina? "Ah! keUke bisme mi antirasisti bili
sreeni kad bi croci bili beli!!!" saIjive uzdiSe Reze
Iker. Pericanje rase kae cinjenice same po. sebi je
neodrZiv stay, jer se njime u stvari podce stvamesl, a
to. je jedne ed najveCih zastranjenja duha. Tim je pe
vedem M. 1. C. Dan, pedneseCi izveStaj za UNESKO,
pisae juna 1951: "1 antropeleg i ebiean cevek sa uli
ce savrSene debro znaju da rase pesteje; prYi zalO
ste meze da razvrsta varijetete ljudske v!"Sle; drugi
zato sto ne meze da sumnja u e ne ste mu pekazuju
njegeva cula."
Pojam rase
Pliredne nauke pruzaju najbelje pelaziste za den
nisanje rase, buduCi da je de glavne plimene teg
pejma dosle u zivetinjskem carsrvu: rasa se tu javlja
kae nih podela u ekviru vrste, a sarna vrsta je pak
dee reda. U pegledu rase ljudske se grupe uglav
nem razlikuju po. semalskim esebinama: terminele
!ike zbrke i pegrdne analegije nareCite su ces te i pe
gubnc u evej eblasti. Marselen Bul je imae razloga
da -tim pevedem napise: "Danas i najeminentniji
auted, sa najuglednijim akademskim t/tulama, kad
gevere 0. ljudskim grupama, upetrebljavaju rec rasa
u zaista sasvim pegreSnem znacenju ._. Take ne maze
biti reci 0. pestejanju bretenske rase, vee bretenskeg
namda; niti francuske l'ase, vee francuske nacije; ni
ti arijevske rase, vee arijevskih jezika; niti latinske
8
rase, vee latinske civilizacije." lz slicne zbrke sa reci
rna verovatno je proizasae i natpis na pestanskim
markama keje je 1937. i 1939 . izdala III republika:
"Za spas rase" (Kalaleg Ivera i Telijea, br. 356 i br.
419). Keje rase? Je Ii rec 0. zara.znej navici eve epe
he? - IIi, verovatnije, 0. ravnedusnesti prema recima i
njihevem nepeznavanju...
Ljudske su rase sa razlegem definisane kae "pri
rodne ljudslce grupe keje pekazuju izvestan skup za
jednickih fizickih esebina, bez ebzira na to. kejim je
zikem gevere, kakvi su im eblca)l iii kejej naciji pri
padaju". Izraz "fizicke esabine" ebuhvata kake ana
temska, take i fizieleska, psiheleska, pa cak i palele
ska svejstva, ukelike su nasledna: tek tada ena imaju
antropelesku vrednest i edreduju neku l'asu; ena
pak keja edgevaraju nekej pelitickej zajednici edre
duju neku naciju iii drZavu; civilizacijska svejstva se
u nase vreme eznacavaju vise iii manje sreene nade
nim izrazem etnes: take pedela evropskih nareda na
Germane, Latine i Slavene - mada sa lingvistickeg
stanevista ima stvami znacaj - nema nikakve vredne
sti u rasnem pegledu; ni 0. arijevskej rasi se ne meie
gevanti sa viSe prava, jer taj pridev sluii da se n)ime
eznaci jedan skup jezika keje upetrebljavaju razlicite
rase. IslO tako ne' treba geverlti 0. semitskim rasama,
vee 0. semitskim jezicima.
1. M01falaski i medjivi kriteri:fumi, Ciji se znacaj
vee edavne istice, jesu sledeCi:
A) Baja kaie. - ana zavisi ed tega da Ii u keznem
tkivu ima viSe iii mani.e zmaca jedne tvari keja je na
zvana pigme~tQm : ake nje ima u veHkej kelicini, to.
je karaIeterlSlicne za emu rasu; ake se crYena beja
krvi keja teCe ped kezem mda sa bejem pigmenta,
dabijamo zuru beju kete mnegebrojnih stanevnika
9
 I, I II 1IIIIIIIIIItll""'II'IIIIIIIlllt"""'III"'II'I""11'1'11111'1""'11'1'111"1111111"'1"111'111 Azijc; najzad, odsustvo pigmcma uzrok jc bledoj i
ruZicastoj bOji koie stanovnika severne Evropc; sve
ovo omogucuje nam da shvatimo beskonacan brej
varijc teta na kOje moiemo naici. Teeba dodati da ne
postoji "crvena" rasa: kad su se Evropljani kcajem XV
veka iskccali na obalu Novog sveta, docekali su ih
ljudi koji su zbog nekih obeeda obojili tela u crveno:
americki Indijanci imaju zuckastu ili smedu koiu, ali
nikad.crvenu.
B) Oblik kose nije bez znacaja; kad su vlasi rayne i
imaJu kmini presek, tipicne su za zUla lica; kad su ta
lasaste, gipkije su, ina takve nailazimo prvenstvcno u
Evrepi; kad su kudrave, imaju pri preseku o\'alan ob
Iik i kovcCaju se na glavi u veoma gustim uvojcima.
C) Visina rasta takode je jedna od rasnih osobi
na. Ako kao osnovu uzmemo pribliZnu prosecnu vi
sinu muskog dela covecanstva (1,65 m), ljudima vi
sokog rasta smatracemo one koji su visi od 1,70 m , a
ljudima niskog rasta one ispod 1,60 m; visina rasta
manja od 1,50 m karakteeisticna je za neke rase kOje
poznajemo pod imenom pigmeji.
D) Oblik glave svrstava pojedinca u neku od ka
tegorija shodno njegovom kefalnom indeksu (to
jest, odnosu izmedu sirine i duzine njcgove loba
nje); kod coveka kod kojega je taj odnos manji od
0,75 imamo doHhokefaliju (OOA1X6~ dug) , a ako je ve
e; od 0,80, imamo beahikefaliju (~paXu~ kcalak). Kod
coveka kod kojega je indeks izmedu 0,75 i 0,80 ima
mo mezokefaliju (flEOOC; seednji). I drugi cinioci mo
gu sa vecoro iii manjom skrupuloznoscu biti uziroani
u obzie: stepen razvoja vilica, proracun nosnog in
deksa, oblik olvera ocnog luka. Sve te razlicite oso
bine uglavnom su spoljasnje i lako uocljive.
Na njiroa - ili na nekima od njih - zasnivaju se

"'II'tl"~I'!!"'I'!""I"f"""""'t'~!tl""!I"1111~'~""""'1""'~11'11'1'11""
najstarije ldasifikacije ljudskog roda, one kOje su naj
10

"IHill,I;j(~~ldJ,ILill~Hnlllll: ;il:;!11 !, ' I :'III'II~' I! 1II1 t111111111 , I,"l,11 ,llllllill,"l"lU,~ 'H" UlUU~ I

'i '1
1
,:1111' ~11 ;1111111\\\111111:111111111
111
"Hla;HIIUIIIIIIII\'I!!I!I'" . '1"lllIlll\lllllllllllllll~l'l

"I\II'IIII,U~'II~,~,aUUUHUH~~I' I
"Ulll: It


Azije; najzad, odsustvo pigmcma uuok jc bledoj i
ruzicastoj boji koze stanovnika severne Evropc; sve
ovo 'omogucuje nam da shvatimo beskonacan braj
varijeteta na koje mozemo naici. Treba dodali da nc
pOSta ji "ervena" rasa: kad su se Evropljani krajem XV
veka iskreali na obalu Novog sveta, docekali su ih
ljudi koji su zbog nekih obreda obojili tela u erveno:
americki Indijanei imaju zuckastu ili srnedu kozu, aU
nikad.ervenu.
B)Oblik kose nije bez znacaja; kad su vlasi raYne i
imaju luuzni presek, tipicne su za zuta liea; kad su ta.
lasaste, gipkije su, ina takve nailazimo prvenslveno u
Evropi; kad su kudrave, imaju pri preseku ovalan ob
lik i kovrcaju se na gIavi u veorna gus tim uvojeima.
C) Visina rasta takode je jedna od rasnih osobi
na. Ako kao osnovu uzmemo pribliZnu prosecnu vi
sinu lOuskog dela covecanstva (1,65 m) , ljudima vi
sokog rasta srnatracemo one koji su visi od 1,70 Ill, a
ljudima niskog rasta one ispod 1,60 rn; vis ina rasta
manja od 1,50 rn karakteristicna je za neke rase koje
poznajcmo pod irnenom pigmeji.
D) Oblik glave svrstava pojedlnca II neku od ka
tcgorija shodno njegovoIll kefalnorn indeksu (to
jest, odnosu izmedu sirine i duzine njegove loba
nje); kod coveka kod kojcga je taj odnos manji od
0,75 imamo dolihokefaliju (I)OAIX6~ dug), a ako je ve
a od 0,80, imarno bcahikefaliju (ppaxu~ kratak) . Kod
coveka kod kojega je indeks izrnedu 0,75 i 0,80 ima
rno mezokefaliju (f1t(Jo~ srednji) . I drugi cinioei mo
gu sa vecom ili rnanjom skrupllloznoscu biti uzimani
u obzir: stepen razvoja vilica, proracun nosnog in
deksa, oblik Olvora ocnog lub. Sve te razlicite oso
bine uglavnom su spoljasnje i lako uocljive .
Na njiroa - iIi na nekima od njih - zasnivaju se
najstarije kIasifikacije Ijudskog coda, One koje su naj
10
ranije postale tradicionalne: pocev od onih iz Starog
zaveta, koji je razlikovao potornke Harna, SeIlla i Ja
feta, pa do naucne ldasifikacije Linea, po kojoj se
Homo sapiens deli na cetiIi grupe: Europaeus, Asia
ticus, Aje", Americanus. Krajem XVIII veka Billmen
bah je ukazao na znacaj oblika glave i podeUo cove
canstvo na pet rasa. Zafroa Sent-Iler (1860) je insisti
rao na proffiu liea, dok je Topinar (1885) prvenslve
no uzimao u obzir oblik nosa. Denikerova klasifika
cija (1900) obuhvatala je 27 rasa sa 22 pod-rase i
posluZila kao osnova za kasnije kIasiflkaeije: tako ce
A.nri V. Valoa pruZiti tabclu sa 27 rasa okupljenih 1I
cetiti grupe (primitivne, erne, bele i zute).
Z. Genetske osobine. - Genelika, relalivno nova nauka,
unela je u sve ovo dosad nepoznate elernente. Neku ljud
sku rasu mozemo deflnisati, pie M . V. Bojd u svom zna
cajnom dElu Genetika i ljudske rase, kao "populaciju kOja
se po l1ecemu znacajnom razlikuje od drugih Ijudskih po
pulacija na osnOV1.1 ui'eslanosti jednoga ili veceg braja ge
na kOje poseduje".
A) Krona grupa je prvi element koji se moze uzeli U
razmalranje. Odmah valja naglaslti - bez obzira na to koli
ko se mnogo toga afeklivnog i romantiCnog vezuJe za rec
krv u ljudskom secanju kad je u pilanJu rasa 'ista krv, kra
ljevska krv, itd.) - da je ovde rec 0 cisto biolokim datosti
rna (prisuslvO iH odsustvo aglUlinina i aglutinogena) i 0
slro~O naslednoj osobini. _. .
Cinjenice l1a kOje se moze ukazau na osnov1.1 posto)a
nja o vih grupa, daleko od toga da potvrduju anlipatije iii
oseeanja rasista, za njih su iznenadujuce, cak i o beshrabru
jute... Evropejca kojemu Je potrebna rransfuzija moze spasi
ti krv nekog zdravog !fernje" ill Kineza, ukoliko oni imaju iSlU
krvnu grupu kao i on, ali ga krv njegovog vlastitog brata
moze ubiti, ukoliko je krvna grupa ovog poslcdnjeg inkom
palibilna s njegovom (jednog naciSlu esesovca mogla bi u
11
takvim okolnostima spasili ktv jednogJevrejina!!!). U nase
vreme mnogi antropolozi i geneticari smatraju da krvne
grupe predslavljaju najbolju osnovu za uSlanovljenje ra
sne klastfikadje. One, nairne, imaju izvesne prednosli, me
du kojima je i einjeniea da se, prema Mendelovim zakoni
rna, prenose na sasvim odrede n nacin, 1<ao i to cia Sll neo
sec1jive na spoljne tiniocej najzad, njihova uceSlanOS{ u
nekoj populaciji predstaylja veorna poslojanu osobinu.
Ook 43% stanovnistva Fr-...ncuske irna ktvllll grupu 0,
42% grupu A, 11% grupu B, 3% grupu AB, dolle Baski, Cije
se poreklo eesto smatra izuzetnim, imaju u 57% slueajeva
grupu 0, u 41% grupu A, u 1% grupu B, dok grupe AB ne
rna. Gen B je, dakle, tako reCi odsutan. Kod nekih grupa
procenti u(estanosli su narocito Yisoki: 95% ameriCkih In
dijanaca i cak 100% pripadnika plemena Tikuna u Pentu
irnaju grupu O. Gen B je posebno rasprostranjen u cen
tralnoj Aziji i u delu Afrike koji obuhvata dolinu Nila, dok
je u EYropi relativno redak. Otkrivanje ktvnih grupa ne Yr
si se sarno u proS[Qru, vee i u vremcnu: taka je ustanovlje
nO prisustvo gena I\. i B u egipatskirn Illumijama, sto ce re
Ci da Se nalazimo pred zasnivanjem neke vrste krvne arhe
ologije . Bojd je 1953. godine, na osnoYU yeoma podrob
nih pregleda izvriienih analiza ktvi, ustanovio postojanje
pet rasa; Gam ih je 1961. godine predoCio devet; a
Oobianski ih je 1962. godine nabrojao eak 34.

B) Rezus faktor takone predstaylja genetsku osobe

nost. il.ko se ktv rnajmuna Macacuc RhesllS lIbrizga kuni
CU, to ce u serumu Oyog poslednjeg dovesti do proizvod
nje antirezusnih ag[utinina. A li su ag(utinini u stanju da
s!epe Cagluliniraju') ktvoa zrnca nekih Ijudi : 0 takvim Iju
dima kaZemo da su nosiod Rezus [aktora ili da su Rezns
pozitiYni; oni predstayljaju oko 85% evropskog stanovni
'tva. Ostali su nazvani Rczus negativnima: dok ih u Eyropi
ima :15 %, U zna(nem delu sve(a ih nema- na primer) ked
arneriCkih Indijanaca iii kod stanovnika Papue i Sijama;
negatiyni Rezus faktor ycorna je redak kod Klneza i Japa
!laca, a relativno cest (30%) kod Baskijaca.

12

lakvim okolnostima spasit; krv jednog Jevreji na!! I) . U na~e
vreme mnogi antropo!ozi i geneti~ari smatraju da krvne
grupe predslavljaju najbolju osnovu za uSlanovljenje ra
sne klasifikadje. One, nairne , irnaju izvesne predAosti, me
du koj ima je i cinjen-ica da SC, prema Mendelovim zakoni
rna, prenose na sasvim odreden nacin, kao j to da su neo
setljive na spoljne cinioee; najzad, njihova ucestanos t u
nekoj populaeiji predsravlja veoma postojanu osobinu.
Dok 43% stanovnistva FI".tncuske ima krvnu grupu 0,
42% grupu A, 11% grupu B, 3% grupu AB, dode Daski, eije
se pore klo eesto smatra izuzetnim, imaju u 57% slueajeva
grupu 0, u 41 % grupu A, u 1% grupu B, dok gmpe AS ne
rna. Gen B je, dakle, tako reCi odsutan. Kod nekih grupa
proeenti ucestanosti su narocilo visoki : 95% ameriCkih In
dijanaea i eak 100% pripadnika plemena Tikuna u Penlll
im.ju grupu O. Gen B je posebno rasproslranjen u een
tralnoj Aziji i u delu Afrike koji obuhvata dolinu Nila, dok
je u Evropi relativno redak. Otkrivanje krvnih grupa ne vr
~ i se sarno u pros(otu, vee i u vremenu: taka je ustanovlje
no prisustvo gena A i B u egipalSkim mumijama, ~ lO ee re
Ci d a se nalazimo pred zasnivanjem neke YrSle krvne arhe
ologije. Bojd je 1953. godine, na os novu veoma podrob
n'ih pregleda izvdenih analiza krvi, ust.novia postojanje
PCI rasa; Gam ih je 1961. godine predoeio devel; a
Dobz.nski ih je 1962. godine nabrojao cak 34.
B) Rezus Jaktor takode predSlavl)a ge netsku osobe
nos!. Ako se krv majmuna Macacuc Rhesus ubrizg. kuni
ClI, to ce u serumu ovog poslednjeg dovesti do proizvod
nje antirezusnih aglutinina. A li su aglutinini u stanjH d.
slepe ('aglutiniraju') krvna zmea nekih ljudi: 0 ta:kvim Iju
dima kaiemo da su nosioci Rezus faktor. ili da SU Rezus
pozitivni; oni predstavljaju oko 85% evropskog stanovni
stva. Os tali su nazvani Rezus negativnima: dok ih u Evropi
ima 15%, u znatnom delu sveta ih nema - na primer, koel
americkih J.ndijanaca iii kod stanovnika Papue i Sijama;
neg. tivni Rezus faklor veoma je rcdak kod Kineza i Japa
naca, a relativno eest (30 %) kod Baskijaca.
12
C) Olzusna osetljivost na tiofenilk.rb. mid predstavlja
jos jednu genetsku osobenOsl, iz knje anlropologija tek
pOcinje prikupljati podalke. Rec je 0 naslednom svojstvu
posebne vrSle l<oje se sastoji u "okusnom slepilu" (agu$ti
ja) u odnosu na ovu hemijsku supstaneu. Za neke gorka,
ona za druge nem. nikakav ukus . Onih !ito joj oseeaju
ukus im. u stanovnistvu Evrope oko 75%, a kod americkin
Indijanaca svin 100%, dok onih sto joj ne oseeaju ukus
ima u Velsu vise od 50%. Mogu se navesti jOs neki genet
ski faktorl, kao sto su sekre lorni gen, postojanje ili nepo
stojanje dlaka na drugom elanku na prstima, itd.
3. Sveukupna znanja koja su na ovaj naNn stece
na morfoloskim ili genetickim istraiivanjima jzgleda
da ne daju pravo biolozima da pOlvrde rasisticke te
ze. Bojd je tim povodom pisao: "Ge netska klasifika
eija rasa objektivnija je i bo lie n au cn o utemeljena
n ego ranije klasifikaeije." I dodao je, ne bez humor.:
"U izvesnim delovima sveta n eki ce pOjedinae biti
smatran 'niZim bicem ' ukoliko iroa, na primer, tam
nu kozu, ali nigde na svetu nece biti iskljucen iz v;
sokog drustva ako irna gen krvne grupc A, ili cak Re
zus negativni gen."
U nameri da sc napravi pregled zakljucaka do ko
jih se moze doei na osnovu n aucnih saznanja bioIo
skog karaktera, u seditu UNESKO-a u Parizu obja
vljeno je vise deklaraeija: treba s pomenu!i Dekla1'a
ciju 0 rasama iz jula 1950, o nu 0 Rasama i 1'asnim
1'azlikama iz juna 1951; u sledile su Postavke 0 bio
loskfm vidovima rasnog pitanja koje su eksperti
UNESKO-a izneli u Moskvi avgusta 1964, te, najzad,
pariska Deklaracija 0 rasama i rasnim predrasuda
ma (septembra 1967). Te su deklaracije bile pred
met znacajnih studija gde Z. ErS. Ovi tekstovi, uosta
10m, nis u proistieali samo iz o bicn e i usko shvaeene
zaokupljenosti naucnim istf'"zivanjem , vee je namera
13
kOja ih je usmeravala ocigledno bila politicka u veo
rna sirokoro smislu te reci, iii pak eticka: izbeCi da se
najnovija saznanja bio!ogije i genetike odvrate od
svoje svrhe i da budu neumesno primenjivana u ko
rist raznih rasizama koji zloupotrebljavaju ugled na
uke.
Oeklaracija iz 1951. istice da je Ijudska vrsta j!;.
dinstvena i da je poreldo svih Ijudi zajednicko; insi
stirn na tome da se politicke, verske i kulturne grupe
ne poldapaju sa rasnim grupama; na taj naCin uma
njuje znacaj rasnog podvajanja, buduCi da je rei"; 0
merlJivim osobinama; ona nastoji da minimizuje sva
ku vezu izmedu rasne grupe i utvrocnih psiholoskih
osobenosti. [z Cinjcnice da ustanovljene razlikc, "u
meri u kojoj su mogle biti analizirane", ne pruzaju
nikakav argument koji bi govorio u prilog tome da je
ova ill ona grupa, ug[avnom uzeto, bilo sllperiorna
bilo inferioma u odnosll na druge, proizlazi i da Oe
ldaracija 0 ljudskim pravima ne poCiva na dovoljno
cvrstoj osnovi, zapaia gda ErS. Njena je zasillga !ito je
na pravi nacin postavila problem koji viSe ne zavisi
od ovog ill onog bioloskog saznanja i koji, zato ~to je
politicki, zahteva i izvesnu moralnu i fdosofsku pret
postavku. U istom smislu ona ukazuje i na to da bo
riti se na samom terenu biologije proliv rasistii";kih
predrasuda kOje se zasnivaju na pseudonaucnim sa
znanjima bez sumnje nije najbolji nacin da se one
suzblju.
Moskovske postavke iz 1964. jasnije su i insistiraju
na posebnim modalitetima razvoja covecanstva, na
rocito naglasujllCi znacaj kultumih cinilaca: "Covek,
od samog svog postanka, raspolaie sve eftkasnijim
kulturni.tn sredstvima negenetskog prilagodavanja" i
"izgleda da razlike izmedu raznih naroda mogu u ce
losti biti objaSnjene njihovom kulrurnom istorijom".
14
 I I ~1'llllllllllt'I"IIIIIIII"tl'llltllllltll'
kOja ih je usmeravala ocigledno bila politicka u veo
rna sirokom smislu te reci, ill pak eticka: izbecl da se
najnovija saznanja blologije i genetike odvrate od
svoje svrhe I da budu neumesno primenjlvana u ko
CiSl raznih rasizama kojl zloupotrebljavaju ugled na
uke.
Deklaraclja lz 1951. is lice da je Ijudska vrsta j'k
dlnsrvena I da je poreklo svih ljudi zajednlcko; fnsi
stira na lome da se politieke, verske I kulrurne gru!'le
ne pokJapaju sa rasnim grupama; na taJ naCin uma
njuje znaeaj rasnog podvajanja, buduCi da je ree 0
merljivim osobinama; ona nastoji da mlnimizuje sva
ku vezu izmeau rasne grupe I urvrdenih psiholoskih
osobenosti. Iz cinjenice da uSlanovljene razlike, "u
meri u kojoj su mogle biti analizirane", ne pruZaju
nikakav argument koji bl govorio u prilog to me da je
ova ill ona grupa, uglavnom uzeLD, bilo superiorna
bilo inferiorna u odnosu na druge, proizlazi i da De
klaracija 0 ljudskim pravima ne poCiva na d ovoljno
cvrstoj osnovi, zapaia goa ErS. Njena je zasluga sto je
na pravl nacin postavila problem koji viSe ne zavisi
od ovog ill onog bioloskog saznanja i koji, zalO !lta je
POlilicki, zahteva I izvesnu moralnu i fdosofsku pret
poslavku. U iSlom smlslu ona ukazuje i na LD da bo
rill se na samom terenu biologlje protiv rasistickih
predrasuda kOje se zasnivaju na pseudonauenim sa
znanjima bez sumnje nije najbolji nacin da se one
suzb.ju.
Moskovske postavke iz 1964. jasnije su i insisti'aju
na posebnim modalitetima razvoja covecanslva, na
rocilO nagJaSujuCi znacaj kulrurnlh cinilaca: "Covek,
od samog svog pOStanka, raspoJaie sve efikasnljim
kulturnim sredstvima negenetskog prilagodavanja" i
"izgleda da razlike izmedu raznih naroda mogu u ce
"'t"II'!I!'I!"'I'~I"!"~""!'I""'!'~'~"'I"
Josti biti obja.~njene njthovom kulturnom iSLDrijom".
14
';lIdn~LLidd dllIILUIII;lIllll;IIIII:~ll ; .I pr,,'
I. lllll! ii'IjI'II:III'IIIII~IIIIIIIIIIII'i ,~I"lllllllllllllllllllllllll'l
ddd;d~d~BI H,UHUUIUll" .,t'll""ll"'II!1
Goa ErS je uocila da se msa u svlm lim lekslovima po
smatra sarno sa bioloskog stanovista, dok je sa sociolo
skog "reatan pojam rase onaj kakav srvarno postaji u
uobieajenlm shvatanjima coveka sa ulice; upravo taj
pojam, rna koliko muran i nenaucan, predstavlja dru- .
stvenu realnost i blva laj koj i u spletu clnjenica do
vodi do poslcdica eiji znacaj, kako izgleda, slalno ca
ste". MI se u tome Snjom slaiemo, a kasnlje, kad bude
mo pokusali da objasnimo savrement rasizam, pono
vo eemo se sresti slim pOJmom. Na pripreml svih pret
hodnih dekJaracija cadile su, na zahtev UNESKO-a,
grupe eksperata koji su u tome uccsrvovali kao poje
dine!; medulim, Gcnecalna konIerencija UNESKO-a,
da bi tOj vrsti dokumenta dala veCi znacaj i !lto sveca
niji karakter, zasedajuCt u Parizu 27. novembra 1978,
jednoglasno je I aklamacijom usvojila novu Deklara
ciju 0 rasama i rasnim predrasudama, nastalu kao
plod cada eksperata kojl su predstavljali vlade viSe
od sto driava. Velika vrednost ovog novog teksta je
u tome sto se u njemu istice pravo svake Ijudske glU
pe da se .azlikuje od drugih., a istovremeno sc pro
kJamuje da je ljudski rod jedinsrven; partikularizam i
unlverzalizam, razlicttost I celovitost, mada na izgled
protivreeni, U slvari su komplememarni.
Ali raspcay.a 0 ovim pitanjima nlposto se ne privodi
kraju. U radovima ArtUla R. Dzensena (1969) i Hansa
J. Ajzenka (1973) teii se Isticanju intekktualne infe
riomosti crnaca i insistira se na preteZnom uticaju
bloloskog faktora u razvoju pojedinca. Nasuprot nji
rna, Zak Rifje (1976) skrece painju na veHki udco
proizvoJjnosti u ovakvim tezama, buduCi da se one
Llglavnom zasl1lvaju na proueavanju koeficijenta in
teligenclje, na ciju je nestalnost i nedovoljnu tacnost
vec ukazao Alber Zakar; ono sto valja israel jeste zna
caj kulrurnc srcdine, kao i psiholoskih i sociolosklh
15
11111I1111111111i1111l1l11l11l11l111l1l1l1l1l1l1
 elemenata. Najzad, 1979. godine, M. R. Grejam je u
Sjedinjenim Ddavama osnovao "banlru spelme do
bitnikii Nobelove nagrade". Ovaj poduhvat pociva na
koliko naivnom, toliko i luckastom verovanJu da bi ve
stackim osemenjivanjem odabranih zena spermom
nobelovaca osetno bio poveean procenat genijalnih
umova u njihovom potomsfVU... Da nije 'talosno,
bilo bi smesno.
U potpunosti se slaZemo sa zakljuccima Z. Rosta
na: "Zabluda koju valja izbeei. .. jeste da se naucno pro
ucavanje rasne raznovrsnosti brka sa politickim kon
sttukcijama rasizma, bilo da se tim prouCavanJem zele
naei argumenti koji idu u prilog rasistickoj tezi, bilo da
se, zbog odbojnosti prema toj tezi rasista., ide cak i
do osporavanja stvamog postojanja rasnih razlika. "

*
Sve ee ovo omoguCiti citaoeu da shvati zasto u
ovoj knjizi dajemo toliko mesta istoriji i raznim dok
trinama.
1. ]stolija se pokazuje kao narocito znaeajna
oblast: odnosi izmedu ljuoi razlicitih rasa i nacional
nosti nisu nekakvi novi i iskljuCivo savl'emeni feno
meni; naCin na koji Ii odnosi bivaju uredeni, ispolja
vanje neprijateljstva, ravnodusnosti ili simpatije koji
ih prate, mogu izgledati narocito znacajni kad je rei:
o ras:Zmu, bilo time sto ga najavljuju, bilo time, na
I .
protiv, !lto odlafu njegovu pojavu. Tako postoje svi
izgledi da iz stanja stvorenog kolonizacijom, to jest
iz odnosa izmedu kolonizatora i ljudi podvl'gnutih
kolonizaciji, nastanu odnosi prozeti rasizmom, aCini
nam se da je na to naroCito dobro ukazano u iZvr
snim radovima A. Memija. Ali takvo stanje stvari bez
sumnje nije postojalo uvek i svuda: u kolektivnom
16

elemenata. Najzad, 1979. godine, M. R. Grejam je u
Sjedinjenim DLiavama osnovao "banku spe.me do
bitnilci Nobelove nagrade". Ovaj poduhvat pociva na
koliko naivnom, toIiko i luckastom verovanju da bi ve
slaekim osemenjivanjem odabranih iena spermom
nobelovaca osetno bio povecan procenat genijalnih
umova u njillOvom potomstVll ... Da nije zalosno,
bilo bi smdno.
U potpunosti se slaiemo sa zakljuccima Z. Rosta
na: "Zabluda koju valja izbeci... jeste da se naueno pro
ucavanje rasne raznovrsnosti brka sa politickim kon
stl'Ukcijama rasizma, bilo da se tim proucavanjem iele
naCi argumentikoji idu u prilog rasistickoj tezi, bilo da
se, zbog odbojnosti prema toj tezi rasista, ide cak i
do osporavanja stvamog postojanja rasnih razlika."
+= * - javljalo se veliko isku~enje da se zbog specifienosti
Sve ce ovo omoguCiti citaocu da shvati zaslo u
ovoj klljizi dajemo toliko mesta lstorlji i raznim dok
tlinama.
1. Istorija se pokazuje kao naroeito znacajna
oblast: odnosi izmedu ljudi razlicitih rasa i nacional
nosti nisu nekakvi novi j iskljuCivo savremeni feno
meni; naein na koji ti odnosi bivaju uredeni, ispolja
vanje neprijate1jstva, ravnodusnosti iii sjmpatije koji
ih prate, mogu izg!edati naroeito znaeajni kad je ree
o ra~:Zmu, bilo time sto ga najavljuju, bilo time, na
protiv, sto odlain njegovu pojavu. Tako postoje svi
izgledi da iz stanja stvorenog ko!onizacijom, to jest
iz odnosa izmedu koloniZatora i ljudi podvrgnutih
kolonizaciji, nastanu odnosi profeti rasizmom, aCini
nam se da je na to naroeito dobra 'ukazano u iZvr
snim radovima A. Memija. Ali takvo stanje stvad bez
sumnje niJe postojalo uvek i svuda: u kolektivnom
16
secanju Ijudi sa Zapada Rimsko se carstvo mozda po
kazuje kao ostvarenje jedJne uspdno iZvedene kolo
nizacije ...
2. Doktrine i njihova uloga iz vise razloga pred
stavljaju element od bitnog znaeaja. One su u poeet
ku veoma eesto bile citirane na bainu, u aluzivnim
referencama na neke autore, kojima SU, posto nisu
bili upoznati kako treba, pripisivane ideje koje nisu
bile zaista nJihove. Te su doktrine, uz to, tesno pove
zane sa opstom istorijom Ijudskog misljenja: pre re
nesanse Ijudi nisu primenjivali pojam rase na vlastiru
vrsru. Tek se razvoj prirodnih nauka pokazao kao
neophodna osnova za duhovni poduhvat kojim ce
Ijudski rod pokusati da se podvrgne k1asifikacijama i
razlikovanjima nalik onima ~to su se mogli uvesti u
zoologiji iii u botanici. Pd prouCavanju eoveka - kad
je jednom bilo ustanovljeno postojanje glavnih rasa
Ijudske vrste izrieu vrednosni sudovi 0 sposobnosti
rna iii mogucnoslima svake grupe, te da se uspostave
iZvesne kategotije jednom zauvek vaiecih znakova
suslinske superiomosti iliinferiomosti. Mogli bismo
reci, parafrazirajuCl Ceslertona, da je rasizam proiz
vod takvog bioloskog razvrstavanja kOje se otelo
zdravom razumu. Bilo je ru povoda za uopstavanja i
za lutanja maste kOja ne bi bila opasna da su ostala
zatvorena u delima Gobinoa, Cemberlena iii Lapuza,
jer je, na kraju krajeva, malo bilo onih koji su se nji
rna sluzili. Ali do sirenja njihove misli, u kojoj nije bi
10 nieega zaista nauenog, doslo je zahvaljujuCi vulga
rizatOrima, a ovi su se, naravno, razmetali nekakvim
pretencioznim jezikom i nastojali da svojim spisima
daju naueni izgled. Tako se ta laina nauka raSirila u
drugorazrednim delima, jeftinim romanima, pamfle
lima, brosurama, svakojakim skrabotinama; piskara
17
 la iz provincijskih sredista rado su i sa SlraSCU preu
zlmala i razvijala rasisticke teme, upotrebljavajuci na
sumce i bilo kojim povodom izraze kao sto su arije
vac, semit, indoevropejac, sanskrit, cistota krvi, itd.
recju, Citav jedan prtljag imenica ili epiteta koje su sa
ponosom podastirali pred naivnim pogledom pro
secnog citaoca, ali ciju bi tacnu saddinu, kao !ito
mozemo i misliti, veoma teiiko mogli da objasne. Za
hvaljujuCi tome, svako se mogao naviCi na to da ola
ko preiire sve one delove covecanstva koji se razli
kuju od njega; a to je mogao ciniti sa utoliko mimi
Jom savescu i vecom sigumo!ieu ukoliko su se svi ti
zbrkani pojmovi kitiH sjajem nauke - nauke u ciji se
porpuno sarlaranski i obmanjivacki karakter nije ni
podozrevalo. Stoga Mm se cini da je uloga rasistic
kih dokrrina bila od birnog znacaja; doduse, to ne
znaci da rreba zane mariti ono u cemu psihologija i
psihoanaliza vide pokretaCke pobude rasizma; te su
pobude bile cesto proucavane i izvamedno opisane
(u delima aurora kao !ito su Mokor, Memi i Held ; Ko
mannon I Dise; Yare, gda Gijomen i drugi). Mada je
poznavanje tih pobuda neophodno da bi se shvarilo
.reagovanje pojedinca ili grupe pred fenomenom
"drugosti", ne treba gubiti iz vida da su ljudi sa Zapa
da vee vise od stoleca kJjukani izvesnim brojem kli
sea, mitova, besmislenih stereoripa, koji su - proisti
cuC! svi do jednoga iz vee rasprostranjenih i stamo
sirel1lh rasistickih doktrina - veoma ozbiljno uticali,
izazivajuCl mnogobrojne rasisticke reakcije kOje su
bile posledica dugog, kolektivnog i pogubnog trova
nja duhova.

18
 la iz provincijskih sredista rado su i sa strascu preu
Ztma[a t razvijala rasisticke teme, upotrebljavajuCi na
sumce i bilo kojim povodom izraze kao sto su atije
vac, semit, indoevropejac, sanskrit, <:isleta krvi, itd.
recju, citav jedan prtljag imenica ili epiteta kOje su sa
ponosom podastirali pred naivnim pogledom pro
secnog citaoca, ali ('iju bi tacnu saddinu, kao sto
mozemo i misliti, veoma tesko mogJi da objasne. Za
hvaljujuci tome, svako se mogao naviCi na to da ola
ko prezire sve one delove covecanstva koji se razli
kuju od njega; a to je mogao ':initi sa utoliko mimi
Jom saveseu i veeom sigumoscu ukoliko su se svi ti
Z:brkani pojmovi kitili sjajem nauke - nauke u ciji se
potpuno sarlatanski i Obmanjivacki karakter nije ni
podozrevalo. Stoga nam se cini da je uloga rasistic
kih dok!tina bila od bitnog znacaja; doduse, to ne
znaci da treba zanematiti ono u cemu psihologija i
psihoanallza vide pokre!acke pobude rasizma; te su
pobude bile cesto proucavane i izvamedno opisane
(u delima autora kao sto su Mokor, Memi i Held; Ko
marmon i Dise; Vare, gda Gijomen i drugi). Mada je
poznavanje tih pobuda neophodno da bi se shvatilo
.reagovanje pojedinca ili grupe pred fenomenom
"drugosti", ne treba gubiti lz vida da su ljudi sa Zapa
da vee vise od stoleea kljukani izvesnirn brojem kli
sea, mitova, besmislenih stereQ[ipa, koji su - proisti
cuCi svi do jednoga iz vee rasprostranjenih i stalno
sirenth rasistickih dokttina - veoma ozbiljno uticaH,
izazivajuCi mnogobrojne rasisticke reakeije kOje su
bile posledica dugog, kolektivnog i pogubnog !rova
nja duhova.
18
I poglavlje
PRVOBITNI OBUCI RASIZMA
Vee iz davnasnjih anticki}l vremena irnamo jedno
preeizno, mada usamljeno svedocanstvo 0 ptidava
nju paznje boji koze. Rec Je 0 steli kOja je po nalogu
faraona Sezosttisa III podignuta u XIX veku pre Hr.
na jugu Egipta: "Prelazak ove granice kopnenim ill
vodenim putem, na brodu ili sa stadirna, zabranjuje
se svim emeirna, izuzimajuci sarno one koji zele da
je predu kako bi u nekoj trgovini ndto prodali ill
kupili. Sa ovirn poslednjirna biee postupano na go
stoljubiv nacin, ali zauvek se zabranjuje svim cmei
rna, u svirn slucajevirna, da silaze brodom niz reku
(Nil) dalje od Heha." Ova mera, medutim, moZda je
vise bila izazvana preokupacijama politickc vrste ne
go rasnom odbojnoseu.
Treba reCi da su podaei kao sto je ovaj ptilicno
retki. Bilo je dosta ratova vodenih s takvom okrutno
seu i svireposcu da su ponekad licili na one sto bi
danas bilo nazvano genocidom: ksenofobija je ne
sumnjivo postojala, ali mtinju iz rasnih razloga ne
nalazimo. Grei su ime B6p5apoL davali svima koji su
ziveli izvan kruga Helade: ta rec, medutim, u pocet
ku nije irnala ono pogrdno znacenje kOje ee kasnije
dobiti kao sinonirn okrutnosti ili surovosti. HemdQ[
je ne bez izvesne malieioznosti zapazio cia "Egipeani
zovu varvatima sve one koji ne govore istim jezikom
kao oni" (svako je, dakle, neciji varvatin .. .), dok je
Tukidid napominjao da bi se "iz mnogib drugih po
jedillos!i dalo videti kako je svet statih Grka ziveo na
19
nacin slican onome na koji zivi danasnji varvarski
svet". Kod Arislotela bez sumnje nalazimo elemente
jedne leorije 0 prirodnoj utemeljenosli ropsrva, ali
filosof je tim povodom daleko od toga da bude kale
go rican, i ne izgleda da se poziva na pojam l-ase. Ci.
ni se da je ideja 0 rasi tuda grckom nacinu misljenja
- a kao i ona, takvi su, a fortiori , i zakljucci 0 superl
omosti i inferiomosli koji se iz nje mogu izvuci. He
rodOl nije laio svoJe divljenje prema stanovnicima
Etiopije (medu kOjima je veoma veravatno bilo i cr
naca): "Ljudi su tamo viSi 1-astom, {epsi i duze zive."
U Rimu cemo naCi iSle takve, izrazito univerzaHstieke
ideje - ako je veravati Ciceronu, prema cijim se reei
rna "ljudi razlikuju po znanju, aU ne i po sposobnosti
da znaju; nema te rase kOja ne bi mogla postiCi duo
hovnu moe, sarno ako je vodi razum" . Razume se,
kod ponekog antiekog autora moze se naiCi i na raz
misljanja kOja otlaivaju egoizam, neprijateljslvo pre
rna onome sto je drukcije od uobieaje ne i bliske
stvarnosti, ali izgleda da malo ima tragova ideje pre
rna kojoj bi neki Ijudi - zbog toga stO pripadaju ne
koj rasi - jednom zauvek i sus tinski bili inferiorni u
odnosu na druge.
No to ne znaci da ne bi trebalo pomno razmotriti
dva stanja: najpre ropstvo, a potom i polouj Jevreja
i prve t14gove onoga sto ce biti flazvano antisemiti
zmom. Mlslimo da su to dva "antecedentna" oblika
rasizula , a izrazu "antecedens'" dajemo ovde njegovo

, Za francusku imenicu antecedents (pl.) ne postoji

odgovarajuCa u na!iem jeziku. Ona oznaCava proslost, ranije
dogadaje u zivotu ili postojanju nekoga Hi necega. No zatO
su imenica antecedens i pridev antecedentan usH u nase
cecnike slranih reCi le samim tim ( u leku~u upotrebu .
l

. (Prim . prev.)
20
 nacin slican onome na koji zivi danasnji varvarski
svet". Kod Aristotela bez sumnje nalazimo elemente
jedne teOrije 0 prirodnoj utemeljenosli ropsrva, ali
filosor je tim povodom daleko od toga da bude kate
gOrican, i ne izgleda da se poziva na pojam rase. Ci
ni se da je ideja 0 casi lUda grckom nacinu misljenja
- a kao i ona, takvi su, ajortiori, i zakljucci 0 superi
ornOSli i inferiornosti koji se iz nje mogu izvuCi. He
rodot nije krio svoje divljenje prema stanovnicirna
Etiopije (meau kOjima je veoma verovatno bilo i cr
naca): "Ljudi su tamo viSi castom, lepSi i duze zive."
U Rimu cerno naCi iste takve, izrazito univerzalisticke
ideje - ako je verovati Ciceronu, prema cijim se reei
rna "ljudi razlikuju po znanju, ali ne i po sposobnosti
da znaju ; nema te rase kOja ne bi mogla postiCi du
hovnu moe, sarno ako je vodi razum". Razume se,
kod ponekog antickog autora moze se naiCi i na raz
miSljanja kOja Olkrivaju egoizam, neprijateljslvo pre
rna onome Sto je drukcije od uobicajene i bliske
stvarnosti, ali iZgleda da malo ima tragova ideje pre
rna kojoj bi nekt Ijudt - zbog toga sto pripadaju ne
koj casi - jednom zauvek i sustinski bili inferiorni u
odnosu na druge.
No to ne maci cla ne bi trebalo pomno razmo triti
dva stanja: najpre ropsrvo, a pOlom i polozaj ]evreja
i prve tragove onoga sto ce bili nazvano antisemiti
znlom. Mislimo da su to dva "antecedentna" oblika
rasiZula, a izrazu "antecedens 1" dajemo ovde njegovo
1 Za franeusku imenicu antecedents (pl.) ne pastoji
odgovarajue. u nasem jeziku . Ona oznacava proslost, ranije
dogadaje u zivotu iii postojanju nekoga iii necega. No zato
su imenica antecedens i pridev antecedentan u~li u nase
rec.like stranih reci, te samim tim i u tekucu upotrebu.
(Prim. prev.)
20
puno i prvobiwo znacenje Clnjenice kOja prelho~i
nekoj drugoj. Hronoloski sled je neospocan, a ro Je
takoae i osobenost antickog ropstva kao cinjenice
nekakve "druge" vrSle, jer ono nije dugo sacuvalo na
glaseno rasni karakter, a kao objasnjenje za neprija
teljsko ponaSanje iZazvano antisemllizmom sluzili su
drukciji motivi nego sto su rasne razlike, kOje ne sa
rno da nisu postojale, vee se tada nije moglo ni zami
Slili da bi jednog dana mogle biti otkrivene.
I. Ropstvo u starom Rimu
Na Istoku i u Sredozemlju poiohj rohova u Starom ve
ku bio je veoma razliCit, u zavisnosti od tog. 0 kojem je
dobu ili narodu rec; njegovo podrobnije prouCavanje au
~lo bi iz olevira ove knjige. To, medutim, ipak ne znaci da ne
mozemo izreCi zanimljivu primedbu povodom jedne od
onih institueija u okvin! rohovlasnickog sistema koje najbo
Ije poznajemo : a to je institucija ropstva u staroffi. Ri~u. N:
zeleci da poricemo da je ropsrvo u starom veku bllo blage
vrste, ~to ce reCi da je donosilo blaZu sudbinu z.robljeniei
rna koji su n. taj nacin izmicali smrti, mor.mo reCi da je
tacno i to da je rob, u pocc Lku, bio po definieiji stranae u
starom Rimu. Otprilike pre cetrdeset godina Anri Levi-Bri!
se potrudio da dokaZe - verujemo, sa uspehom - da je u
starom Rimu: 1) svaki rob bio stranae; 2) svala stranae b,o
rob. Zadovoljicemo se time ~tO cemo naglasit; Cinjenieu da
je rimski gradanil1 mogao u antickoj zajedniei postati rob
sarno izvan Rima (trans Tiberim). a da se s[ranae 1Z1agao
vellkoj opasnosti da u tom gradu bude pogubljen ako bi u
I1j u~ao bez pis.ma 'sa preporukom koja su mu omoguta
vala da postane neciji ~ticenik. U ovame, bez sumnJe, ne
dolazi do iZraZaja rasno razlikoval1je, ali je zata A. Le"i-Bri!
pis.o 1931: 'Tragovi shvatanja po kojemu rob nije magaa
blH sl.1narodnik, vee je u zajednici u kojoj je ziveo nuz~o
mOrao biti Strana osoba, oddali su se sve do madernlh
vremen . U dobu u kojemu je ropsrvo predmet oS(fih n.
21
 pada, ana se viSe ne toleri~e sem ukoliko rob flZicki ne iz.
gleda drukeiji od sunarodnika, 10 jest ukoltko clnicka raz.
licilQs[ nije svakome vidtjiva. Tako je ropStvo kOje se u
srednjem veku najduze oOOalo bilo ropstvo Arapa, a II XIX
veku 10 je stueaj sa ropstvom crnaCa u Evropi i Arnerici. Kao
~ to se cesto dclava, i u Ovom stueaju instituciJa ropstva, u
njcgovom suiltinskom vldu, najboIje pokazuje svoju vital.
nose"
Ovakvo je shvatanje u starom Rimu bilo zamenjcno vi.
dcnjem ropstva kao dmstvenog pada. Time je ono posta.
jato kazna, kOja jc mogta pogodili cak i grada ne Rima uko.
liko bi pocinili izvesne prestu pe. No u svakom s lucaju, M.
Lamel je s punim pravom pisaoo "Inslilueija ropstva bila je
plvi izraz nejed nakosti medlltjudskim grupama. Tu nejed.
oakost nista nije moglo spreciti da postane ono !ito bismo
danas nazvaH rasizmom. n

II. ]evreji i antisemitizam

l.jevreji U p1'ebriScanskom stamm veku.
A) U Bibliji se govori 0 lome da je Adamovo po.
tomslvo ponovo objedinjeno u Noju, eija su lli sina
- Sem, Ham i Jafet - nastanila Cilavu Zemlju. Kad je
jevrejski narod , u vremenima Avmma, Isaka, Jakova i
12 plemena, najzad slekao svo)a specificna zivotna
obeIdja, on samim tim jo~ nije pOS tao poseban et.
nos, vee samo verska zajednica za koju je bila karak.
leristic na izrazito mono teislicka vera. Neko je skre.
nuo ;'aZnju na to da se vee u Izlasku javlja ono sto
ce u kasnijim vremenima bili obavezno pOS lupanje
rasizma: optuiivanje neke manjine za sve mOl,'1Jce
zio-cine, kako bi se oJakSala represija; ali u ovoj prili.
ci, mne zadobljene u Egiptu pokazaIe su sebIago
rvornima za Jevreje. U manji Egipcana prema J evre.
jima naIazila se harem jedna verska komponenta; Zar
Mojsije nije rekao farao nu : "Zrrve kOje mi prinosimo

22

pada, ono se vise ne IOIeri5e sen) ukoliko rob flZicki ne 12
g~eda drukciji od sunarodnika, 10 jesl ukoliko elnieka raz
IICII051 nije svakome vidljiva. Tako je rops(Vo koje se u
srednJem veku'najduze oddalo bilo rops(Vo Arapa, a u XIX
veku 10 Je slueaj sa rops(Vom ernaea u Evropi i Americi. Kao
5[.0 se oeslo desava, i u ovom slueaju institueija ropstva, u
nJegovom sUSltnskom vidu, najbolje pokazuje svoJ'u vital
nost."
Ovakvo je shvatanje u starom Rimu bilo zamenjeno vi
denJem rops(Va kao drus(Venog pada, Time je ono posta
)alo kazna, kOja je mogla pogoditi oak i gra(1ane Rima uko
Iiko, bi pocinill.izveslle presrupe . No u svakom slueaiu, M.
Lanzel Je s punlm pravom pisao: "lnstilucija rops(Va bila je
prvl 1Z=,neje~nakoS[i medu Ijudskim grupama. Tu nejed
nakosl nlSra nlJe moglo Spreeili d. postane ono sr.o bismo
danas nazvali rasizmOffi."
II. ]evreji i antisemitizam
1. Jevreji u prehriscanskom stamm veku.
A) U Bibliji se govori 0 tome da je Adamovo po
romstvo ponovo objedinjeno u Noju, cija su tei sina
:- Se~, Ham i Jafet - nastanila Cllavu Zemlju. Kad je
JevreJski narod, u vremenima Avrama, Isaka, Jakova i
12 plemena, najzad srekao svo)a speeificna zivotna
obeleZja, on samim tim jOs nije postao poseban et
nos, vee sarno verska zajednica za koju je bila karak
teristicna izrazito monoreisticka vera. Neko je skre
~uo :'aZnju na to da se vee u Izlasku javlja one sto
ce ~ kasnijim vremenima biti obavezno postupanje
ras!Zma: optuZivanje neke manjine za sve mo-gu ce
zlacme, kako bi se olakSala represija; ali u ovoj prili
Cl, ra~e zadobijene u Egiptu pokazale su se 'blago
ty0ffilma za Jevreje. U mcinji Egipeana prema Jevre
jIma nalazila se harem jedna verska komponenta; zae
Mojsije nije rekao [araonu: "Zrtve koje mi prinosimo
22
Jahvi, Bogu svome, za Egipeane su svetogrde. Kad
bismo, dakJe, na njihove oci prinosili zrtve kOje su
Egipcanima svetogrdne, zae nas ne bi kamenovali?"
(Izlazak, VIII, 22).
Bez obzira na to kakva se istorijska vrednost
maZe pripisati knjizi 0 Esteri, u motivima kOje je Ha
man morao navesti wo bi ubedio Ahasvera da tre
ba da prlstupi istrebljivanju Jevreja vee je sasvim vi
dljiva njihova nedopustiva osobitost: "U svim pokra
jinama tvoga kraljevstva ima jedan narod razasur me
du drugim narodima i od njib odvojen. Njegovi su
zakoni drugaciji od zakona u svih ostalih naroda."
(Estera, III, 8). A u naredbi koju je Haman dobio od
kralja navedeno je mnostvo zamerki 0 neoprostivoj
samosvojnosti i zlocinackoj pricodi Jevreja: "Ustano
viii smo dakle da je sarno taj narod nepeekidno u su
kobu sa svim ljudima, da se istice naCinom zivora sto
odstupa od zakona, da zbog neslaganja s nasim nau
mima poCinja najgora nedjeJa tako te se kraljevstvo
ne moze ucvrstiti." (Gecko izdanje Kn.jige 0 Esteri,
Ill, 5.)
Medutim, kad su Ezra i Nehemija odlucili da Je
vreJima zabrane sklapanje braka sa stcancima, to ni
su uCinili zbog nekakvog oseeanja casne superiorno
sti, vee iz zelje da se odupru mogucoj asimoaciji kOja
bi dovela u opasnost integritet i cistotu monoteistic
ke vere.
B) Grci. - U ratu koji je u II veku pre He poveo
Antioh IV Bpifan doslo je do izeriaja izuzetno, sa
svim svesno neprijateljstvo usmereno proriv jevrej
ske religije: po sredi je bilo stvarno proganjanje, u
ime helenisticke civilizacije kOja je u to vreme ispo
ljavala sve osobine antisemitizma. Josif FJavije optu
:lice Seleukida da je bio "namerno nepravican, i bo
23
gohulan i bezbozan", dok ce Tacit reCi tim povodom:
"Kralj Anlloh je nastojao da Jevreje IIsi njihovog pm
znoverja i da ih navikne na grcke obicaje, ali ga je rat
protiv Parcana sprecio da pobolj~a taj grozni na
rod" ... Pod Antiohom VII Sidetom, oko 130. god . pre
Hr., protiv Jevreja su se cak pojavUe oprutbe da su
neprijatelji Ijudskog rocia, gubavi, beskorisni ... U de
Iu Apiona nesumnjivo nalazimo sveukupne zamerke
i optuzbe koje ce postati uobicajeni antisemitski "kli
~ei" i lajrmotivi ... : Jevreji su izrodeni Egipcani, guba
vi, slepi i hromi; njihova verska samosvojnost pred
stavlja stalnu politicku opasnost, oni obozavaju gla
vu magarca, upustaju se u rirualna ubislva ('Jevreji
bi se docepali nekog putnika Grka, tovili ga godinu
dana ... prinosili njegovo telo na zrtVU shodno svojim
obredima, jeli njegovu utrobu i zaklinjali se, zrtVUju
ci Grka, da ce ostati neprijatelji Grka"); pojavio se
mit 0 sveopstoj jevrejskoj zaveri , itd.

C) Rimljani. - U Rimskom carstvu Jevreji se nisH

nalaziH u polozaju progonjenog naroda. Posto ill je
njihova verska samosvoJnost izolovala, javno mnje
nje je prema njima nesumnjivo bilo neprijateljski na
stro.jeno, a kod nekih autora nalazimo i odjeke ne
dobronamemih glasina i kleveta. Medmim, mada su
zauzece Jcrusalima 70. godine i gusenje pobune na
Cijem je celu bio Bar Kosba 135. godine bili bolni i
okrutni za jevreje, ti dogadaji nisu bili nekakvo rasi
sticko reagovanje RimJjana, kao ni bilo koji vojn; po
hod koji su oni preduzimaU protiv jevreja.
Mcdu latinskim paganskim auto rima, Ciceron je
o jevrejima neblagonaklono govorio braneCi Flaka,
ali to je prvenstveno bila advokatska smicalica. No
zato je Tacit bio ubedeni antisemit, pa je prikupljao i
sirio sve klevete do kojih je mogao da dode: te Izrael
24

gohuIan i bezbozan", dok ce Tacit reCi tim povodom:
"Kralj Antioh je nastojao da levreje Iisi njihovog pca
zno~erja i da ih na~e na grcke obicaje, ali ga je rat
prottv Parcana spreC'to da poboljsa taj grozni na
rod" ... Pod Antiohom VIJ Sidetom, oko 130. god. pre
Hr., protiv levreja su se cak pojavile opruibe da su
neplijatelji Ijudskog roda, gubavi, beskOlisni... U de
lu Apiona nesumnjivo nalazimo sveukupne zamerke
i Optuzbe koje ce postati uobicajeni antisemitski "kli
sei" ! lajtmotivi ... : Jevreji su izrodeni Eglpcani, guba
VI, slepi i hromi; njihova verska samosvojnost pred
stavlja stalnu politicku opasnost, oni obozavaju gla
vu maga~"Ca, upustaju se u lirualna ubistva ('Jevreji
bl se docepaJi nekog putnika Grka, tovill ga godinu
dana... plinosili njegovo telo na Zrtvu shodno svojim
~bredirna, jeli njegovu uerobu i zaklinjaJi se, zrtvuju
CI Grka, da ce ostati neplijatelji Grka"); pojavio se
mit 0 sveopstOj jevrejskoj zaveli, itd.
C) Rimljani. - U Rimskom carsrvu Jevreji se niSll
n~lazili u po"lozaju progonjenog naroda. PoSto ih je
njihova verska samosvojnost izolovala, Javno mnje
nje je prema njima nesumnj!vo bilo neplijateljski na
strojeno, a kod nekih autora nalazimo I odjeke ne
dobronamemih glasina i kleveta. Medutim, mad a su
zauzece Jerusalima 70. godine i gusenje pobune na
eljem je celu bio Bar Kosba 135. godine bili bolni i
okrutni za Jevreje, ti dogadajf nlsu bili nekakvo l-as!
sticko reagovanje Rimljana, kao ni hilo koji vojni po
hod koji su oni preduzimali protiv Jevreja.
Medu latins kim paganskim autorima, Ciceron je
o Jevrejima neblagonaklono govorio braneei Flaka,
ali to je prvenstveno bila advokatska smicalica. No
zato je Tacit bio ubedeni antisemit, pa je plikupljao i
silio sve kievete do kojih je mogao da dode: te Izrael
24
vodi poreklo od gubavca, te sabat je za svaku kritiku,
te oni obozavaju magarecu glavu, te to je grozan na
rod, itd. On je, sa sebi svojstvenom konciznoscu, is
kazao jednu od najsaZetijih antisemitskih sentenci:
"Kod njih je profano sve sto je kod nas svetQ; no za
to je kod njih dopusteno sve one sto nas uzasava", a
u Analima, komentalisuci to sto je 4000 oslobode
nih rob ova ukaljanih eg!patskim i z!dovskim prazno
verjem prognano na Sardiniju, dodao je tome i sle
dece reci: "Ukoliko su tamo, zbog nezdrave kJime,
postali zrrve pomora, to baS i nije neki gUbitak." Zar
bI i sam Ajhman to bolje rekao?
Medutim, sve ovo nas navodi da postavimo pita-.
nje 0 odnosu izmedu antisemitizma i rasizma. Skioni
smo misljenju da se antisemitizam tog doba, u odsu
srvu nekih vid nih rasnih, ekonomskih i dlUstvenih
uzroka, moze obj"asniti uglavnom verskim razlozima.
Veliki rabin Kaplan pisao je povodom otpora koji je
pruzen Antiohu Epifanu: "Time sto su 5e levreji jed!
ni suprotstavili grekom pagansrvu, odbijajuCi ga, oni
su sebe u izvesnom smislu odstranili iz tadaSnjeg ci
vilizovanog sveta. Smatrali su ih nekakvim posebnirn
stvorenjima, i upravo od tada potiee optuzba koja se
protiv njih izliee da su 'neplijatelji Ijudskog roda' ...
Jevrejima iz tog vremena svet duguje kasniju duhov
nu usmerenost coveeanstva. Tek sto sezdeset sedam
godina posle pocetka tog proganjanja u Palestini ce
se roditi Isus."
2. Pojam antisemitizma . - Istolija antisemitizma
ne prestaje pojavom luiscanstva - daleko od toga,
avaj! Kad i otkada antisemilizam dobija oblike rasi
zma? To je pi[anje koje se sad pred nas postavlja i kOje
zahteva da - pre nego sto pridemo izlaganju cinjenica
- pobllZe razmotrimo pojam antisemitizma.
25
 Sarna ta rec je veoma lose izabrana i puna dvo
smislenosti. Ali u stvamosti, rec koja se pOjavila u
Nemackoj oko 1880. dobila je opsteplihvaceno i
specificno znacenje neprijateljstva prema )evrejima,
pa cem~ je u tom uobicajenom smislu i mi upotre
bljavati.
Treba, medutim, razlikovati antisemitizam od an
tijudaizma ill, kao sto se ponekad istice, od antirabi
nizma, posto ova dva posledn;'a .term ina uglavnom
izraiavaju n:eprijateljstvo na vel'skoj osnovi: tako su
hriscanski reolozi isticali, da bi ih kritikovali, tenden
cije bliske judaizmu u nekoj oblasti duhovnosti iii u
nekoj jeresi. Racionalizam rakode dospeva do veoma
zestokog antijudaizma, cak i ako se proglasava dei
stickim. Volterov antisemitizam moze se objasniti sa
rna veoma cvrstom utemeljenoscu na antijudaizmu,
a narodni poslanik Nake, )evrejin, izjavljujuCi u
Skupstini maja 1895: "Ako bi se amiscmitizam sasto
jao sarno u tome da se dogma i glavne ideje jevrej
ske religije podvrgnu raspravi i odbace, sasvim OtvO
reno yam kaiem da bih i ja sam bio antisemita" , tom
recenicOm dobro je ukazivao na to kako se izmedu
ta dva pojma moze praviti razlik.1..
Sta je onda antisemitizam? Bemar Lazar je u
svom cuvenom delu Antisemitizam, njegova istorija
i njegovi uzroci (1894) pokusao da odgovori na to
pitanje: "Posto neprijatelji )evreja pdpadaju najrazli
citijim rasama... , trebalo bi, dakIe, da se glavni uzro
ci amisemitizma nalaze u samom Izrae!u , a ne kod
onih kOji se protiv njega bore." Ovoj ptimedbi, ne
spretnoj po nacinu na koji je formulisana (jer bice
na gnusan nacin koriscena za vreme okupacije), tre
ba pripisati u zaslugu (ili u peh?) to sto je povezala
antisemitizam s jednim jedinim narodom, narodom
Izraela: amisemitizam bi, dakIe, bio Cinjenica koja
26
 p_ .
Sarna ta ree je veema lese iZabrana 1 puna dye.
smislenesti. Ali u stvamesti, ree keja se pejavila u
Nemackej eke 1880. debi:la je epsteplihvacene i
specific no. Znaeenje neplijateljstva prcma Jevrejima,
pa cemq je u tom uebicajenem smislu i mi upetl'e.
bljavati.
Treba, medutim, razlikevatl antisemitiZam ed an.
tijudaiZma ill, kae ste se penekad istice, ed antirabi.
niZma, peilte eva dva pesledn;a termina uglavnem
iZraZavaju n'eprijateljslve na verskej esneVi: take su
hriscanski teelezi 1sticali, da bi ih kIitikevali, tenden.
cije bliske judaiZmu u nekej eblasti duhevnesti iii u
nekej jeresi. RacienaliZam takede despeva do. veema
zestokeg antijudaiZma, eak i ake se preglasava dei.
stickim. Velterev antisemitiZam meze se ebjasniti sa.
me veema cvrstem utemeljeneileu na antijudaiZmu,
a naredni peslanik Nake, Jevrejin, izjavljujuCi u
Skupstini maja 1895: "Ake bi se antiscmitiZam sasto.
jae sarno. u teme da se degma i glavne ideje jevl'ej.
ske religije podvrgnu raspravi i edbace, sasvim etvo.
reno. Yam kaZem da bih i ja sam bie antisemita", tom
recenicem debro je ukazivae na to kako se iZmedu
ta dva pejma moze praViti razlika,
Sta je enda antisemitizam? Bemar Lazar je U
svem euvenom delu Antisemitizam, njegova isto"ija
i njegovi =roci (1894) pekusao da odgovori na to
pitanje: "Posto neprijatelji Jevreja pripadaju najrazli.
citijim rasama... , trebale bi, dakle, da se glavni uzre.
ci antisemitizma nalaze u samem Izraelu, a ne kod
enih koji se protiv njega bore." Ovej primedbl, ne.
spl'etnoj po nacinu na koji je formulisana (jer biee
na gnusan nacin keriseena za vreme okupacije), tre.
ba pripisati u zaslugu (ili u peh ?) to. sto je povezala
antisemitiZam s jednim jedinim narodom, narodem
Izraela: antisemitizam bi, dakle, bio einjenica koja
26
.. . .. 1\1
preistice iZ pesebnesti, jedinstvenesti Izraela, cinje
oica pri cijem se eb.jasnjavanju eoi ste smatraju da je
nared izracla u ve.-skem pegledu edabran, nared s
duhevnem vekacijem, ugednije eseeaju nege eni
ste edbacuju bile kakve razmisljanje te vrste. Ali upr
kes svemu, reCi Bernara Lazara pre su kenstatacija
nege definicija.
Ukelike savremeni aotisemitiZam u veCini slucaje.
va debija oblik rasizma, u kern se trenutku en kae
takav pejavie? Ove je pitaoje tim zoaeajolje ste je ge
oecld keji su pecinUi oacisti oavee istalmute istori
care da se upilaju 0. geoezi i iSleriji anisemitiZma: iz
medu estalih, tim su preblemima pesvetili znacajoa
razmiSljanja ZU Isak, Blumeokranc, Iker, Peljakev,
Levski. Ovde ne meze biti reCi 0. teme da iscrpnije
proueime antisemitizam kao. takav (njemu su pesve
eene dye druge knjige iz eve kele kcije 1), vee da pro
verimo, imajuCi u vidu same peried pre renesanse,
je Ii fenomen antisemitiZma nekakva pedvrsta rasi
zma, iii pal< to nije .
3, Cinjenice,
A) Antisemitizam podvajanja. - Do. prvih supret
stavljanja Jevreja i hrisbna desle je eeigledne iz ver
skill razloga: svaka je religija ze lela da ked svejih ver
nil<a oeuva cistetu vere, a zazirala je ed prozelitizma
eoe druge, 000. sto je F. Levski, kako nam se Clui,
veema prikladoe nazvao antisemitizmem pedvaja
oja, u zelji da time eznaci stay hriseana iz prvih veke
va, u sustini je aotijudaizam, Odluka keju je - u skla
du sa idejama PavIa i Varnave - denee 'jerusalimski
sabor", da se pagaoima keji se preebraeaju u hri
, /stol'ija anlisemitizma, br. 2039; Sociologlja al1tise
mitizrna, br. 2194.
27
 seanstvo vise ne nameeu obrezivanje i neki zakonski
propisi judaizma, predsravljala je izdaju u oCima je
vrejski11 vlasti: one ce se protiv hriseanske jeresi
energicno bOliti uglavnom vecom teoloskom kruto
seu: u Pa.(estini su "izopiltile" prve vemike koji su bili
levreJi a postall hriseani. U ocima OrlOdoksnih jevre
ja hriscam su bili otpadnlci, a hrisCanstvo im je izgle
dalo kao najgore otpadniStvo od judaizma. Doduse,
to neprijate1Mvo nije bilo jednosmemo, jer je "na ra
binovska proklinjanja hriScanski antisemitizam uz
vracao svojim kIetvama" (M. Simon).
Crkva, naravno, nije htela da se s njom postupa
kao s jeretickom jevrejskom sektom, vee je, naprotiv,
smatrala sebe krajnjim i najvisim izrazom Izraela:
Izraela kao duhovne vrednosti. Hriseanski se antiju
daizam veoma sporo pretvarao u antisemitizam. le
vreji su, prema recima sv. Avgustina, bili svedoci, pa
je trebalo da budu zastieeni: Necessat'ii sunt cl'eden
tibus gentibus. Tu teolosku konstrukciju, teoriju 0
narodu-svedoku, eesto je preuzimala hIiseanska apo
logetika, kOja ne samo da nije imala nisea protiv toga
da jevrejski narod istrajava, vee je to ponekad i zah
tevala: levreji su svedocili svojom razbacanoseu i
svojom patnjom. lovan Hrizostom je bio onaj kOji je
u proklinjanju jevreja isao znatno dalje od svih dru
gili, a za njega su neprestana scradanja jevreja nalazi
Ia svoje objasnjenje U optuibi za bogoubistvo.
Sve je pogodovalo prelasku od prvobitnog antiju
daizma na antisemitizam. Medu neposrednim uzro
cima valja istaCi ogoreenost hriSeana pred odbija
njem jevreja da prihvate jevandelje i peed mrsavim
uspehom hriscanskih propovedi.. . Od toga, pa do
zigosanja te ustrajnosti u zabludi i slepilu, preostao
je samo korak (kasnije ee Sinagoga biei prikazivana
kao lik vezanili ociju) .
28
 -
~ . .' . -~
seanstvo viSe ne namecu obrezivanje i neki zakonski
propisi judaizma, predstavljala je izdaju u ocima je
vrejskih vlasti: one ee se protiv hriseanske Jeresi
energicno bo,iti uglavnom vecom teoloskom huto
seu: u Palestini su "izopstile" prve vemike koji su bili
levreJi a postali hriscani. U oeima orrodoksnih levre
ja hriscani su bili otpadnici, a hIiseanstvo im je izgle
dalo kao najgore otpadnistvo od judaizma. Doduse,
to neprijateljstyo nije bilo jednosmemo, jer je "na ra
binovska proklinjanja hIiseanski antisemitizam uz
vraeao svojim kletvama" (M. Simon).
Crkva, naravno, nije htela da se s njom postupa
kao s jeretickom jevrejskom sektom, vee je, naprotiv,
smatrala sebe krajnjim i najvisim izrazom Izraela:
Izraela kao duhovne vrednosti. Hliseanski se antiju
daizam veoma Spor~ pretvarao u antisemitizam. le
vreJi su, prema reeima sv. Avgustina, bili svedoci, pa
je trebalo da budu zaStieeni: Neeessarii sunt e"eden
tibus gentibus. Tu teolosku konstrukeiju, teoriju 0
narOdu-svedoku, eesto je preuzimala hriseanska apo
logetika, kOja ne samo da nije imala nisla protiv toga
Konstantinovim i Klovisovim preobraeenjem drzava
da jevrejski narod istrajava, vee je to ponekad i zah
)e prestala da se neprijateljski odnosi prema ~rkvi,
tevala: jeWeji su svedoeili svojom razbaeanoscu i
pa su nesuglasiee izmedu zahteva svetovnog I du
svojom patnjom. jovan Hrizostom je bio onaj kOji je
hovnog postale tako reCi neizbezne. Iedna od prvih
u proklinjanju jevreja isao znatno dalje od svih dru
posledica uzmicanja, a poto~ i skoro<~otpunog n::
gih, a za njega su neprestana stradanja Jevreja nalazi
stanlm paganizma, bila je to sto su hnscalll ostah oc~
la svoje objasnjenje u optuibi za bogoubistvo.
u oei sa jevrejima. Od trenutka kad su pagalll postali
Sve je pogodovalo prelasku od prvobitnog antiju
daizma na antisemitizam. Medu neposrednim uzro
eima valja istaCi ogoreenost hriSeana pred odbija
njem jevreja da prihvate jevandelje i peed mrSavim
uspehom hriseanskih propovedi... Od toga, pa do
iigosanja te ustrajnosti u zabludi i s'lepilu, preostao
je sarno korak (kasnije ee Sinagoga biti prikazivana
kao lik vezanih ociju) .
28
Treba, meau tim, istaCi - i to je bitno za nase ~la
ganje - da u vaskoUkom tom neprijateljstvu (a tIme
svakako ne opravdavamo njegove konkretne 1 opake
vidove) ne nalazimo ni najmanji trag rasn~g p~ezlra
nja ili suprots.ravlJanja. Osobenost rasn~ tnfer:omo
sti je da se ona pokazuje u nepopravlJlvom 1 fatal
nom vidu. Ovde to ltikakO nije slucaj: zbog nade u
preobraeenje nista ne izgleda kao, svciena stvar, a
buduenost nosi u sebi sve mQguenostl. Pocetkom
franaekog perioda pesnik Venans Fortunat ee pisati:
"Runo ovaea biee krSteno svetim uljem ..,; voda. h
stenja ukloniee opori miris jevrejske vere: . jevr~JI s~
preobraeenjem postajali hriSeani, kao... SVI drugl - lit,
tacnije, hriscani kakvi su bili aposto.li. I- HnstoVl ~ee
niei koji su se rodili kao jevreji. Om 1Z svoJe ~r~slo
sti nisu morali nista da poreknu, vee sarno da JOJ do
daju. A to nije rasizam.
3) Antisemitizam zasnovan na nastanj~nosti
hronoloski pada u franacki period i u s~'ednjl :,ek.
hIiseani, ovi poslednji nisu viSe bili te:-tium .genu~:
nasli su se dakle, u iskusenju da utoliko lakSe pn
IlVate argu~ente pagana protiv Je~reja ~~oUko je .ne
prijateljstvo ovih poslednjih pr~llv hnScana "nuzn~
postajalo "mrinja protiv celog I!udskog .roda . Antl
semitizam ee se uskoro zaslllvatt na soeljalmm, eko
nomskim iii politickim motivima - sto ce reei da ee
29
 leZili gubljenju prvobilnog vida u kojemu se ispolja
vao,_ a lo je versko neprijateljsrvo.
a) Medutim, verske preokupacije jOs uvek obja
snjavaju izvestan brOj mera ili postupaka:
1. Zabranjeno je skIapanje braka izmedu hriscan
ke i ]evrejiria, a potom 1 izmedu jevrejke i hriscani
na; prava pobuda za taj postupak nije bio rasizam ,
vee Slrab od preobrace nja na stent crkve, to jest bo
jazan da ce hriseanski clan supruzanskog para posta
li otpadnik;
2. Obnovljena je i sirena optuiba za bogoubisrvo.
Tema 0 narodu koji je ubto Boga poslala je dec zajed
nickih narodskih verovanja hriseanskog svela: da bi
se priznalo i istaklo kako Hrisla nije raspeo jevrejski
narod, vee su to ucinf.i gresi svih ljudi, bilo je ipak
potrebno malo prefinjenije versko promiSljanjc;
3. Nagiaseno neprijateljsrvo prema jevrejima mo
ralo je da dode do izraiaja i u liturgij i: jedna od OlO
iitava izgovaranih u obredima na $vell petak biJa je
nam cnjena jevrejima (SlO je bilo dobro) , ali u nje
nom tekstu bile su i reci o,-emus et pro pe,fidis Ju
daeis i ah.ldiralo se na petfidia judaica (sto vee nije
bilo tako dobro) , Prema Ademaru de Savanu, u Tu
luzi je postojao obicaj da priliko m svakog uskrSnjeg
praznika budc osamaren jedan j evrejin, a oko hilja
dite godine taj postupak "kolaflZacije" izvrSavan je s
takvom zeslinom da su - ako je verovati hronicaru _
Olozak i oci nesreenika vrcali i7; glave i padali na ze
mlju (cerebmm... et oculos... ad ten'am effudit)! ...
4. Najzad, pri antisemitiZmu podvajanja ldevela 0
ritualnom ublsrvu nije imala produ; hriscani, protiv
kOjth su LU optuibu dizali .pagani, nlsu hleli da je i
sami ponove protiv jevreja, jer su bili u polozaju da
na sVOjOj koii sasvim dobro uvide svu njenu ispra
znost. Protiv j evreja je ta opasna optuzba Plvi put
30
 podignuta tek u XI! veku; pape kalevi su bili Inoe'en
tdiU gubljenju prvobltnog vida u kojemu se ispolja tije IV i Grgur X uzalud su nastojali da stanu nakraj
vao,- a to je versko nepIijateljstvo.
toj zlokobnoj legendi, kOja je sa nepokolebljivom
a) Medutim, verske preokupa cije jOs uvek obja
postojanoscu staIno ponovo iskrsavala i svedocila 0
snjavaju izvestan broj mera iii postupaka:
straSnoj ostrvljenosri.
1. Zabranjeno je sk1apanje braka izmec1u hriscan
b) Ekonomski motivi. - Ali polozaj jevrejskih za
ke i Jevrejiria, a potom i izmedu Jevrejke i hriscani
jednica znatno je pogoclan kad su poceJi krstaSki ra
na; prava pobuda za taj postupak nije bio rasizam,
tovi: buduci da Jevreji us red hriscanskog sveta nisu
vee strah od preobraeenja na stetu crkve, to jest bo
bili hriScani, morali su da obavljaju neke poslove ko
jazan da ce hriscanski clan supruzanskog para posta
li otpadnik; ji su hdscanima bili zabranjeni; u izvesnoj meri, nai
me , "ekonomska obJast bila je oblikovana d uhov
2. Obnovljena Ie i sirena optuzba za bogoubistvo.
nom"_ Ovome treba doda-Ii i neku vrstu predispozici
Te.ma 0 narodu koji je ubio Boga postala je dec zajed
je za poslove trgovine i razmene, kakvu poseduju.
nlckih narodskih verovanja hriseanskog sveta: da bi
narodi koji su raspcleni unutar drugih nadja.
se priznalo i istaklo kako Heista nije raspeo jevrejski
Jevreje je, pod teretom nekih obicaja, pritiskala i
narod, vee su to ucin.~i gresi svih Ijudl, bilo je .ipak
zabrana da poseduju nekretnine . No zato im je ipak
potrebno malo prefinjenije versko prOmisljanje;
omogucavano da budu vlasnici vinograda, zemlje iii
3. Naglaseno neprijateljstvo prema jevrejima mo
kuca, jer su iznenadne pretnje progonSlVom, kOje su
ralo je da dode do izraiaja i u liturgiji: jedna od mo
litava izgovaranih u obredima na SVeli petak bila je ponekad i oSIVarivane, pruiale snevanu priliku da se
konfiskuju njihova dobra . Da Ii je onda za cuc1e nje 10
namenjena Jevrejima (SlO je bilo dobro) , ali u nje
sto su seJevreji veoma cesto bavili sarno onim poslo
nom tekstu bile su i reci oremus et pro pel!idis Ju
daeis i ah.ldiralo se na pelfidia judaica (sto vee nije
virna koji s.u omoguCavali da se lako umakne sa dra
bilo tako dobro). Prema Ademaru de Savanu, u Tu
gocenostima kOje su se mogle odneti: sto SU, dakle,
luzi je postojao Obicaj da prllikom svakog uskriinjeg
bili mnari, draguljad, menjaei, pozajmljivaCi, itd.
Povodom slozenog problema jevrejskog zelena
praznika bUde osamaren jedan jevrejin, a oko hilja

dite godine taj postupak "kolaflZacije" izvrsavan je s

sIVa leoji se time posravlja, valja napomenuti da se u
takvom zestinom da su - ako Ie ve rovati hronicaru _
srednjem veku pod zelenastvom podrazumevalo pla
mozak i oci nesrecnika vrcali iz glave i pada!i na ze
canje bilo kakvog interesa od strane zajmoprirnca,
mlju (cerebrum... et oculos... ad terram effudit)!. ..
rna kaleo minimalna bila nj.egova slopa. J evrejin zele
4. Najzad, pri antisemitizmu podvajanja hleveta 0 naS javlja se, dahle, kao IVorevina srednJovekovnog
rirualnom ubistvu nije imal:i proc1u; hriscani, protiv drusIVa, pa je ASii LiSer s razlogom pisao: "Umetnost
kojih su lU optuZbu dizali pagani, nis u hteli da je i guljenja Jevreja preIVorua se u instituciju, u redovlll
sami ponove protiv jevreja, jer su bili u polozaju da izvor prihoda za krunu ." Tako je, iz razloga koji vise
na svojoj kozi sasvim dobra uvide svu njenu ispra nisu bili iskljueivo verski, ovaj antisemitizam, zasno
znost. Protiv Jevreja je ra opasna opruzba ptvi put van na nastanjenosti, izazvao pojavu novih uzrolea
30 31
 antisemilizma ko.je ce rasisti kasnije rado.sno. prihva
lili i o.veko.veciti. Bice pOlrebno. nisla manje nego. da
izraelski po.ljo.privrednici ucine plo.dno.m puslinju
Negev, da bi neki Ijudi priznali lciko... su ]evreji, na
kraju krajeva, ipak spo.sobni da se po.svele i deJalno.
slima drukeijim o.d o.nih u ko.je su ih antisemilSki ra
sisti hleli da ZalVo.re.
e) Znaci poniZenja i izopstenosti. - Medu njima
po.slo.Je dva ko.ja su naro.Cilo. <:uyena i efikasna, pa
zasluZuju da budu spo.menula, a 10. su :lUla zvczda i
gelo..
1. Obavezu no.senja zute zvezde nametnuo. je ]e
vrejima TV laleranski ko.ncil 1215 . go.dine, u zelji da
Jevreji budu po.lpUno. o.dvo.jeni o.d hriscana: la je
mera plimenjivana na veoma elaslican nacin i s veli
ko.m razno.vrsno.scu. Ali i u o.vo.m sJucaju srednjo.ve
ko.vni mo.tivi nisu bili rasisticki: jer znake za raspo.
znavanje no.sili su muslimani, gubavci, proslilUlke;
ree je dakle bila 0. o.znaei koja se nosila bilo da bi se
izbegao promiskuilel, bilo da bi se upo.zorilo protiv
o.nill Opslenja ko.ja su se smatrala opasnim po. veru.
2. Geto, koji ce poslati opsla po.java lek po.sle re
nesanse, proislieao je u po.celku iz iste te zelje za
odvajanjem, a uz to je omo.gucavao jevrejsko.j zajed
niei da ucvrsli veze u vlastito.m druslveno.m i ver
skom ZiVOlU.
Mo.zemo, do.duse, htill zbo.g takvih mera, koje
nam LZgJedaju po.niZavajuce i diskiiminatorske, ali _
ma koliko ih groznima smatramo - mo.ramo reci da
one nisu ni prineti onima koje su preduzimali nacisti;
duh rasizma lada jo.s nije po.sl0.jao. . Do.bar primer za
to je jedna propo.ved ko.ju je krajem XJV veka oddao
sv. Vensan Ferije: "A vi, naIazile Ii vi o.JakSanje u pre
o.bracenju neko.g ]evrejina7 Ima dosta hriscana ko.ji
su to.liko ludi da ga ne nalaze. Trebalo bi da laleve
32
 .. ~ ..,

Ijude zagde, da ih posluju i vole; naprotiv, oni ih

aniisemitizma kOje ce rasisti kasnije radosno prihva prezim zato sto su bili Jevreji. Ali Jevreje ne treba
titi i ovekoveciti. Biee pOlrebno nista manje nego da prezirati, jer je i lsus Htist bio Jevrejin, a i sveta Dje
izraelski poljoprivrednici uCine plod nom puslinju va Matija bila je Jevrejka pre nego 510 je postala hri
Negev, da bi neki Ijudi priznali kako -, su Jeveeji, na
scanka. Ve!iki greh cini onaj ko ih ponilava." M. Lov
kraju krajeva, ipak sposobni da se posvete i delatno
ski je pisao: "Bila je to netrpeljivost, a nipo~to rasi
slima drukCijim od onih u kOje su ih antisemilski ra
siSli hteli da zatvore. zam". lsticuel egzogamski karakter jevrejskog staruta
u Meklemburgu, ko)i je pogodovao sklapanju meso
c) Znaci poni!/:enja i izopstenosti. - Medu njima
vitih brakova kako bi deca postala htiSeani, isti autor
postoie dva kOja su naroeilo cuvena i efikasna, pa
je bio u pravu kad je zakljucio: "Meklemburg iz
zasluiuju da budu spomenuta, a 10 su zuta zvezda i
geto. 1813. vise se razlikuje od onoga iz 1933. nego Rece
svind od Blihef".I."
1. Obavezu nosenja zute zvezde namernuo je Je
vrejima IV lateranski koncil 1215. godine, u zelji da
C) Nov pojam: Cistota krvi. - Jevrejski ee pro
Je'lrej[ budu potpuno odvoje ni od hriseana: ta je
blem u Spaniji sredinom XV veka pevi put biti obo
mera plimenjivana na veoma elastiean nacin i s veli
jen rasizmom. To jO~ nije bio Cisl rasizam; u pitanju
kom raznovcsnoseu. Ali i u ovom slucaju srednjove
su bili sarno predznacl. Jos uvek se, naravno, nije go
kovni motivi nisu biliraSisticki: jer znake za raspo
vorilo 0 jevrejskoj rast, ali razlika izmedu Jevreja i
znavanje nosili su muslimani, gubavci, prostitutke;
ostalih nije vise bila iskljucivo u religiji, buduCi da
rec je dakle bila 0 oznaci kOja se nosila bilo da bi se
voda krstenja vise nije bila dovoljna da "ukloni opori
izbegao promiskuilet, bilo da bi se upozorilo protiv
miris jevrejske vere". Premnogo je bilo preobraeenih
onih opstenja kOja su se smatrala opasnim po veru.
Jevreja (con versos) koji - cinilo se - nisu jednom za
2. Geto, koji ee postati op~ta pojava tek posle re
uvek raskinuli sa svojom dotadasnjom verom; mnogi
nesanse, proisticao je u pocelku iz iste te zelje za
medu njima, "lose kt'steni", ill su bili preobl'aceni 11a
odvajanjem, a uz to je omogucavao jevrejskoj zajed
silu, iii su katolickll vem prihvatill iz interesa i nala
niei da ucvcsti veze u vlastitom dmstvenom i ver
skom zivotu. zili se na visokim polozajima. I jednt i drugi su se 1I
tajnosti i dalje dnall hebrejskih obreda. Narod, koji
Mozemo, doduse, taliti zbog Lakvih mera, kOje
je prema njima bio surevnjiv i prezirao ih zbog te
nam LZgledaju poniZavajuce i disktiminalorske, ali _
dvostruke pripadnosti, maeo ih je vise nego prave
ma koliko ih gl'Oznima smatramo - morarno reCi da
Jevreje i nazivao lh mar/'anos, marani. Prema op
one nis u ni prineti onima kOje su preduzlmaJi nacisti;
stem miSljenju, trebalo je kao "nove hriscane" po
duh rasizma lada jos nije postojao. Dohar primer za
smatrati ne sarno one koji su se preobratili, vee i sve
to je jedna propoved koju je krajem XJV veka odnao
njihove pOlOmke. Zato su "stari hriscani" bili oni koji
sv. Vensan Fetije: "A vi, nalazite Ii vi olakSanje u pre
su mogU da pmze dokaz 0 svojoj limpieza de sangl'e
obraeenju nekog Jevrejina? Ima dosla hrlScana koji
(ciSIOti krvi), to jest da dokaZu da niko od njihovih
, su loliko ludi da ga ne nalaze. Trebalo bi da takve
32 33
 predaka nije bio konvertit (converso). Za ljude iz
niZih staleia to je bio jeftin nacin da sebi stvore izve.
snu atistokratiju, utoliko pre sto su mnoge spanske
velmoze mogIe u sebi imati poneku kap jevrejske kr.
vi, a u tom pogledu ce se u XVII veku siroko raspro.
straniti sumnjicavost koja ee dob-iti razmere opsesije.
Pryi propis 0 cistoti krvi bio je donet 1499. u To.
ledu, posle pobune izazvane prevelikim poreskim
zahtevima kraljevske vlasti: prema njemu, con versos
su proglaseni nedostojnima da obavljaju "ptivatne ill
jayne sluibe" u gradu Toledu f na ('itavoj tetitotiji
pod njegovom jutisdikcijom. Mada je sve to morale
dovesti do nacelnog progonstva Jevreja iz Spanije
1492. godine, ipak je jos uvek ostalo dovoljno mara.
na da bi 1547. godine, opet u Toledu, propisom 0
cistOti krvi ponovo biJa zvanicno zahtevana limpie.
za. Ta ideja - za koju se zestoko zalagao nadbiskup
Siliseo, a protlv koje se nadahnuto i vatreno borio
francuskl franjevac Anti Moroa - izazivala je sve
OSllije raspre, 0 kojima je pisao A. Sikrof. Mnnja
protiv marana preuzela je ulogu antisemitizma, uno.
sec; u nj jednu novu, rasnu komponentu. U to vre.
me postojala je teznja da iz sumnje izazvane mogue.
noscu lrinog preobracenja nastane Jedno novo, rasi.
sticko shvatanje jevrejskog pitanja: to je bio pred.
znak promena do kojih ce kasnije doei.

34
 ~.
predaka nije bio konvertit (converso). Za Ijude iz
naih staleia EO je bio jeftin natin da sebi sevore izve
snu aristokratiju, utoliko pre seo su mnoge spanske
velmoze mogle u sebi imali poneku kap jevrejske kr
vi, a u tom pogJedu ce se u XVII vcku siroko raspro
straniti sumnjicavost kOja ce dobiti razmere Opsesije.
Prvi propis 0 cistoti krvi bio je donet 1499. u 1'0
ledu, posle pobune izazvane prevelikim poreskim
zahtevima kra1jevske vlasti: prcma njemu, conversos
su proglaseni nedostojnlma da obavljaju "privatne ill
javne ~luZbe" u gradu Toledu i na citavoj teritonji
pod nJegovom jurisdikcijom. Mada je sve to morale
dovesti do nacelnog progonstva ]evreja iz Spanije
1492. godine, ipak je jOs uvek ostalo dovoljno mara
~a da bi 1547. godine, opet u Toledu, propisom 0
C-lstotl krvi ponovo bila zvanicno zahtevana timpie
za: Ta ideja - za koju se zestoko zalagao nadbiskup
Slitseo, a protiv kOje se nadahnuto i vatreno borio
francuski franjevac Ann Moroa - izazivala je sve
osttije raspre, 0 kojima je pisao A. Sikrof. Mrinja
protiv marana preuzela je ulogu amisemitizma, uno
seCi u nj jednu novu, rasnu komponentu. U to vre
me !'ostojala je teinja da iz sumnje izazvane moguc
noScu lainog preobracenja nastane jedno novo rasi
sticko shvatanje jevrejskog pitanja: eo je bio ~red
znak promena do kojih ce kasnije doel.
34
, . 'J
II poglavlje
PREDZNACI
Krajem srcdnjeg veka svet je doziveo preobraiaj ci
j! su UZl'Oci bili mnogobrojni i raznovrsni; u prvi plan
dolaze geografska otkriea kOja ce, razumljivo, izazvati
poslavljanje mnogih pitanja: jesu Ii ta uspravna dvono
ina bica kOjaotkrivamo tamo s one strane mora-Ijudi,
iii nisu? Pripadaju Ii Ijudskoj vrsti? Ako plipadaju, nisu
Ii oni, u okviru te iste vrste, predstavnici naih rasa, sa
svim onim sto to maW Eto jednog nepredvidenog vi
da u kojemu se javlja dotacl neslucena t'aziiCitost.
Kroz preobraiaje prolazi i Evropa, gde "srcdnjo
vekovno hriscanstvo" propada i nestaje: umcsto do
tadasnjeg vcrskog i jezickog jedinstva javljaju se 10
kalne razlicitosti i nacionalne supmtnOsli.
Zemlja kOja se uveeala, jezici koji su poslali razno
vl'sni, domovine kOje ne trpe jedna drugu, sve j.e to na
velo Ijude da se pocnu uporedivati, ocenjivati i razvr
stavati: zaslo bi razum naveo iivotinju kOja je njime ob
darena da izmakne pravljenju klasifikacija i izricanju
hipoteza 0 njenom porekJu i njenoj sudbini? U razbije
nom ogledalu u kojemu se tada odraiava sUka Ijud
skog roda neki ce odbili da iza vidljivih razUcitosti vide
jedinstvo: Ie ee razUcitosti biti jedine pamcene i slavlje
ne, kako bi se mogla velieati nadmoc ove iii one rase.
I. Novi svet
1. Indijanci. - Posle osvajanja ciju istonju ovde
ne lreba da preprieavamo, papa Aieksandar VI je u
35
bull Inter Cetera odohrio spansko prisvajanje Novog
sveta. Na osnovu toga pIislo se organizovanju - koJe
je nadzirnla Casa de Contratati6n de las Indias de
Sevilla - citavog jednog sistema za legalizovanje "po
dele Indijanaea kao najvrednijeg plena stecenog
osvajanjem". Protiv toga se gromoglasno pobunio
dominikanae fra Antonio Montesinos u propovedi
odtianoj u crkvi u San Domingu poslednje nedelje
adventa 1511. godine: "Zbog svoje okrutnostl prema
jednoj nevinoj casi svi ste vi u 5tanju smrtnoga gre
ha. Zar i oni ni5u ljudi?" Neposredna poslediea ove
propovedl, oko kOje se U one vreme podiglo mnogo
peaSine, bilo je izvesno ublaiavanje stava prema do
moroeima. Jedan od slusalaea Montesinosa, Bartolo
me de Las Kazas, nekadasnji seljak-kolon koji je
upravo trebalo da postane sVeStenlk, pojavice se u
ulmi predvodnika borbe za dostojanstvo Indijanaea
I tvrdokomog branioea njihovih prava. Ovo je prilika
da se spomenu dYe od najcuvenijill disputationes 0
ponasanju spanskih kolonizatora i 0 sudbini koju su
oni namenjivali domoroeima. U prvoj, 1519. godine,
pred novim earem Kadom V, 5uocili su 5e Las Kazas i
Kevedo, biskup iz Darijena u Kolumbiji. Ovaj posled
nji nije oklevao da izjavi kako su "Indijanei nih biCa,
robovi po prirodi", preuzimajuci u ovim poslednjim
recima dislinkciju kojoj je pdbegao Aristotel u Poli
tiei. U odgovoru Las Kazasa nije bilo niSra manje od
lucnosti: "Nasa je vera namenjena svim narodima na
5vetu ... ona nijedan od njih ne llsava 5lobode, pod
izgovorom da 5U njillovi pripadnici wbovi po priro
di." U sve ovo se energicno uplela i sarna pap5ka
vlast; bulom Sublimis Deus iz 1537. papa Pavle III je
obznanio da 5U Indijanei pravi Ijudi (veros homines)
i sposobni da prime veru, uprkos onima koji imaju
smelosti da tvrde kako ill valja dnati u ropstvu, ut
36
 .'
buli Inter Cetera odohrlo spansko ptisvajanje Novog
sveta. Na osnovu toga prlslo se organizovanju - kOje
je nadzirala Casa de Cont1'atation de las lndias de
Sevilla - cltavog jednog sistema za legalizovanje "po
dele Indijanaca kao najvrednijeg plena stecenog
osvajanjem". Protiv toga se gromoglasno pobunio
dominikanac fra Antonio Montesinos u propovedi
oddanoj u crkvi u San Domingu poslednje nedelje
adventa 1511. godine: "Zbog svoje Okrutnosti prema
jednoj neVinoj rasi sVi ste vi u stanJu smrtnoga gre
ha. Zar i onl nisu ljudi?" Neposredna posledica ove
propovedi, oko kOje se u one Yreme podiglo mnogo
praSine, bilo je izvesno ublaiavanje stava prerna do
morocima. ]edan od slusaiaca Montesinosa, Bartolo
me de Las Kazas, nekadasnji seljak-kolon koji je
upravo trebalo da postane svestenik, pOjaVice se u
ulozi predvodnika borbe za dostojanstvo Indijanaca
I tvrdokornog branioca njih"ovih prava. Ovo je plilika
da se spomenu dye od najcuvenijih disputationes a
ponasanju spanskih kolonJzalora i 0 sudbini koju su
oni namenjivali domorocima. U prvoJ, 1519. godine,
pred noVim carem Kadom Y, suoclli su se Las Kazas i
Kevedo, hiskup iz DatiJena u Kolumbiji. Ovaj posted
nji nije oklevao da izjaVi kako su "Indijanci niZa biea,
robovi po prirodi", preuzimajuC! u oVi'm poslednjim
recima distinkciju kojoj je pribegao Aristotel u Poli
tici. U odgovoru Las Kazasa nije bilo nista manje od
lucnosti: "NaSa je vera narnenjena svim narodima na
svetu ... ona nijedan od njih ne lisava slobode, pod
izgovorom da su njihoVi pnpadnici robovi po priro
di." U sve ovo se energicno u piela i sarna papska
vlast; bulom Sublimis Deus iz 1537. papa Pavle III je
obznanio da su Indijanci pravi ljudi (veras homines)
i Sposobni da prime veru, uprkos onima ko}i imaju
smelosti da tvrde kako ih valja dtiari u ropstvu, ut
36
..
~
bruta animalia, Las Kazas je cinjenicu da su i oni
potomci Adama navodio kao jemstvo da su reduci~
bles a toda ley de raz6n y convertibles a nuestra
santa Ie cat6lica.
Sepulveda, kanonik iz Kordobe i prevodilac Ari
stotela, objavio je u Rimu raspravu posvecenu upo
trebi sile protiv arnetickih domorodaca; u njoj je tvr
dio da su ratovi kOje su vodili Kortes i njegovi supar
nici bili legltimni, navodeci kao g1avru dokaz za to
i'injenicu da su IndiJanci varvarl i robovi po prirodi, ;
te da su ptinosili Ijudske zrtve. Avgusta 1550. sastao
se u Yaljadolidu skup od cetrnaest teologa da bi sa
slusao argumente kojima se Sepulveda suprotstavio
Las Kazasu. Mada rasprava - odlozena da bi bila na
stavljena sledeceg prolei'a - nikad nije zvanicno za
kljucena, ipak Je okoncana pobedom nerasistickih
teza kOje je branio Las Kazas: ratovi u cilju novih
osvajanja bili su obustavljeni, argumenti 0 varvarslVU
i idolopoklonstvu odbaceni, a uticaj zaStitnika Indija
naca dolazio je do izraZaja cak i u predavanjlma kOja
je Domingo de Sow ddao sledecih godina na Uni
verzitetu u Salamanki: "Nametati veru silom znaCi ci
niti je mrskom ... ni u kojoj prilici nije dopusteno ci
niti zlo da bi iz toga proizaslo dobro ."
Poslednje godine Las Kazasa, koji je umro kad mu
je bilo 92 godine, svedoce 0 netaknuroj energiji cove
ka koji je napisao: "Ne postoji na svetu nijedan narod,
rna kakvi bili varvarstvo, svirepost ili iskvarenosl nje
govih obicaja, koji jednog dana ne bi mogao postati
uljudena nac!ja Ciji se clanovi ponasaju na nacin kakav
dolikuje coveku i koji je u skladu sa razumom," Ovu
recenicu citira Hanke koji pise: "Ovaj ce iskaz nadzive
ti sva stoleca i bice jedan od velikih doprinosa Spani.
je coveeanstvu", i uporeduje je sa nekim pasusima iz
dekJaracije koju je 1950. usvojio UNBSKO.
37
 Uroliko nas vise iznenaauje napomena da jc Las
Kazas u mladosti tmio da sc erni robovi salju u
Ameriku. Ta nam je cinjeniea pOznata na osnovu tvr
denja samog Las Kazasa, koji je u svojoj knjizi His/o
ria de las Indias saOpstio da je bio prv; koj; je t.raZio
dozvolu za uvoz ernih robova. Uz to je pisao: "Kasni
je sam shvatio da je ono Sto jc ncpravicno prema In
dijaneima isto tako nepravicno prema africkim ernei
ma." Dodao jc da nije uvideo svu nepravicnost naci
na na koji su POrlugaIci pretvarali crnce u robove, i
priznao kako "nikad nije bio siguran u to da ce mu
neznanje u kojcmu je ziveo posluziti kao opravdanje
pred Bozjim sudom". Nije, dakle, Las Kazas taj koji
je izmislio ropstvo crnaea: PortugaJci su ga vee ranije
bili uveli, a postojalo je i medu erncima u Mriei, ali
trgovina ernim robljem nastaee i razvijati se tek sa
otkrice m Novog sveta.

2. Trgovina crnim roblfem . - Trgovina crnim ro

bljcm, kOja je neraskidivo vez ana za pomorski sao
bracaj izmeau Evrope, Afrike i Arnerike, dozivcla jc
svoj vrhunae u XVIII veku.

U knjizi ovako malog obima ne mozemo pomi

sljati na to da govol'imo 0 naCinll na koji je ona oba

vljana i 0 njcnom ukidanju, ali hteli bismo ipak po

kusati da odgovorimo sarno na dva pitanja:

1. Koliko jc crnaca na taj nacin deportovanos

jednug kontincnta na drugi? Izvesno je da je veoma
tesko dati bilo kakav odgovor u ciframa, a "ukupan
broj, koji vaii za citav svet, krece se, u zavisnosti od
tempel'amenta pisaca i njihovih rasnih iii politickih
sklonosti, od 3 do 50 miliona". Na osnovu proccna
koje je u svom znaeajnom delll Istol'ija tlgovine c,'
nim robljern izneo A. Dcsan, moze se smatrati da je
od 1450. godine ukupna trgovina robljem 1I svetu
38
 -- ..
Uwliko nas vise iznenaouje napomena da je Las
Kazas u mladosti tratio da se erni cobovi sal.ju u
Ametiku. Ta nam je bnjeniea poznala na osnovu tvr
<tenja samog Las Kazasa, koji je u svojoj knjizi Histo
I'ia de las [ndias saopstio da je bio prvi koji je lmio
dozvolu za uvoz ernih cobova. Uz to je pisao: "Kasni
je sam shvatio da je ono sto je nepravieno prema In
dijaneima isto tako nepravicno prema aftickim ernei
rna." Dodao je da nije uvideo svu nepravicnost naci
na na koji su Portugalei pretvarali ernce u robove i
priznao kako "ni.kad nije bio siguran u to da ce ~u
neznanje u kojemu je :liveD posluziti kao opravdanje
pred BO~jim sUdom". Nije, dakie, Las Kazas taj kOji
Je LZmlslto ropstvo ernaea: Ponuga1ci su ga vee ranije
hilt uveh, a postojalo je i medu erneima u Afnei ali
trgovina Crnim robljem nastace i razvijati se tek sa
otkricem Novog sveta.
2. rrgovina crnim robljem. - Trgovina ernim ro
bljem, koja je neraskidivo vezana za pOmorski sao
braeaj izmedu Evrope, Afrike i Amerike, dozivela je
svoj vrhunae u XVIII veku.
U knjizi ovako malog obima ne mozemo pomi
.sljati na to da govorlmo 0 naeinu na koji je ona oba
vlj:na i 0 njenom ukidanju, ali hteli bismo ipak po
kusatl da odgovorimo sarno na dva pitanja:
1. Kolilco. je ernaca na taj nacin depoftovano s
jednog kontineOla na drugi? [zvesno je da je veoma
tesko dati bilo kakav o.dgo.vor u ciframa, a "ukupan
broj, koji vaZi za btav svet, kreee se, u zavisno.sti o.d
temperamenta pisaea i njiho.vih rasnih ili POlilickih
sldon osti , o.d 3 do 50 miliona". Na o.sno.vu procena
ko.je je u svo.m znacajnom delu [storija tlgovine CI'
nim robljem izneo A. Desan, mo.ie se smatrati da je
o.d 1450. godine ukupna trgovina eobljem u svetu
38
--'"
obuhvatila najmanje 14 miliona ernaea, a "najmanje
20 miliona moze se rasporedit! na dvadesetak veko
va, stirn sto se vise od polovine tog broja odnosi sa
rno na poslednja dva veka".
2. Zalito su ernci, i prakticno sarno oni, predsta
vljaH skoro sveukupnu robovsku radnu snagu? Rasi
sti bi una voce odgovotili da je to zato !ito SU oni ni
h rasa. A. Desan navodi neke druge moguce 1=10
ge: pocev od trenutka kad su bell (slavenskil) robovi
primili hriSeanstvo, pocelo se sa trazenjem drugih
robova, pa su oni nadeni u ernoj Africi; kako je ra
stao znacaj Amenke, tako se poveeavao i bcoj cobo
va, a ernei, naviknuti na tropsku ldim.u, radili su na
plantaiama u egzoticnim predelima bolje od drugih:
ropstvo je postojalo vee u Afriei, jer su ratni zaroblje
niei pretvarani u robove, pa se to prelvorilo u "navi
ku koja je sve vise zloupotrebljavana".
No u stvarnos.ti postoji jedan argument koji se sko
ro i ne navodi, buduCi da svojom jednostavnoseu po
malo podseea na Kolumbovo jaje: za.~to bas ernei? pa
zbo.g boje! U Rimu je, vee prema moguenostima, u
roba pretvaran stranae, a kasnije paganin: on je, da
Ide, bio neko ko je drukCiji . Medu belim ljudima (ne
zavisno od spoljnih obelezja samog gospodara) boja
koze ce postati pretpostavka za ropstvo; jed nom ern
eu biee mno.go teze da sa nekakvim izgledima na
uspeh pokusa da pobegne. !Cao najvidljivija rasna
oznaka, boja koze ce bao dobiti rasistieko znacenje.
U vidnom polju belaea erni rob se u doslovnom smi
siu reci javlja kao melja ... A uz to, je 1i o.n zaista co
vek? iii neka razvijenija zivotinja? I sam Jevrejin Icr-
I Ree sclavus (rob), iz s rednjovekovnog latinskog, potiee
od imenaSlauZls (Slaven) , polito su mnogobrojnipripadnici
slavenskih plemena bili pretvoreni u robove. (l'rim. prev.)
39
stenjem postaje hriscanin; njegovo "judejscvo" pred
stavlja duhovnu osobinu bez koje on moze os tali,
dok cmac ne moze da promeni kozu.
Predstavu 0 tome koliku je korist izvukao stan
kontinent iz gnllsne trgovine kOjll srno upravo opisa
Ii pruzio nam je V. Sombart napisavsi: "Mi smo se
obogatili zato sto su zbog nas poumirale citave rase,
citavi narodi; zbog Has su opusteli citavi kontinenti."

II. Teorija 0 klasama

Kao pos!edica sve izrazitije svesti 0 razlikama medu na
cijama pojavili su se i sve nepomirljiviji partikularizmi: po
cev od XVI veka ta svest jc dovodila do isticanja posebnih
vrcdnosti svake grupe, a cesto i do toga da pojedine grupe
blldu proglaSavane nadmocnima u odnosu na druge.
Tako su nacionalni Jezici jaeali i ulazili u u potrebu na ra
elln latinskog, koji je sve vise postajao samo IiturgiJski jezik
- iii pak jezik jednog uskog kruga hum,,,,is!a. Italijani su bili
skloni da smatraju Francuze varvadma, dok su se Francuzi
ponosili originalnclcu -i dostojanstveno~cu svog naciona-I
nog jezika. Tacilova Germanija koriseena je s one stcane
Rajne za slavljenje nemaekih vrlina, a Kristof SOjrl je u svom
delu Libellus de laudibus Germaniae pisao, "Ne vidim da
imamo ista zajednicko sa Francuzima : nasa snaga, nas ;ezik,
naS nacin ratovanja, sve je drukeije. Drukciji je. najzad, i
nacin na koji smo privrieni svojim obavezama i na koji po
stlljemo veru kojoj smo se zakleli." "Nista nije zajednieko;
sve je drukcije" - veliealo se ono sto razdvaja, dok je one
SIO bi mogla da ujedini bilo poricano iii precutkivano.
Fransoa Otman usia se da dokaie kako jc kraljevski
apsolurizam u suprotnosti s nacionalnom tr~dicijom . Zato
je napisaa knjigu Franco-Gallia, "Prancusk. Galij.": Gali
su bili brae. German., ali su, za razliku od njih, imali tu
nesrecu da su se naW pod rimskom akupacijom. Ovde jos
nije bila fec 0 teoriji 0 rasama, vee sarno 0 njenoj najavi :
iza tcarije 0 klasama krila se etnicka teza. Krajem XVII ve

40
 ka, pristaliee shvatanja 0 rasnoj istovetnosti Gala i Franaka
imali su za protivnika jednog izuzetnog eoveka, Lajbnica,
srenjem postaje hriSeanin; njegovo "judejstvo" pred
koji je tOj temi posvetio raspravu D e origine Prancorum .
stavlja duhovnu osobinu bez kOje on moze ostati, On je tu tvrdio da njihova metoda projstice iz zelje, a ne iz
dok crnac ne moze da promeni kozu. rasudivanja (haec optantls sunt, non ratlocinantis).
Ptedstavu 0 tome koliku je korist izvukao stari Sve ce avo naCi aka ne konacan, a o no veoma razrac!en i
ko ntine nt iz gnusne trgovine kOju smo upravo opisa naglasen oblik u jednom posthumno objavljenom spisu An
Ii pruZio nam je V. Sombart napisavSi: "Mi smo se rija de Bulenvilijea,lstorijl nekada!nje vladavine u Prancu
obogatili zata !ito su zbog nas poumirale citave rase, skoj. Franei su, po njemu, osvajajuCt Galiju, postavili prave
citavi narodi; zbog nas su opusteli cltavi kontinenti." temelje 'dr:hve: "Gali SU postali podaniei, Franci su bili go
spoda.r(i vlastelini. Osvojivs i zemlju, Franci koji su to bili po
rodenju postali su jedino peavo plemstvo i jedini su bili s po
II. Teorija 0 klasama sobni da to budu." Vojvoda de Sen-Simon bio je presreean
StO moze da navede sliene argumente, naglasuJuCi da su
Kao posledica sve izrazitije svesti 0 razlikama medu na
kmetovi postali od Galo-Romana. GovoreCi isto s tO i Otman,
cijama pojaviIi su se i sve nepomirljiviji panikularizmi: po
Bulenvllije je takede zastupao teoriju 0 klasama: plemiCi
eev od XVI veka ta svest je dovodila do istieanja posebnih
SU zahtevali vlasl po pravu s lecenom rodenjem, poSto su
vr ednosti svake grupe, a eesto i do toga da pojedine grupe
bili potomci germanskih osvajaca.
budu proglaSavane nadmocnima u odnosu na druge .
Jedna tako iskljuCiva leza morala jc izazvati zestOk.1 su
Tako su nacionalni jeziei jaCaIi i ulazili u u potrebu na ra
protstavljanja: opat Dibo ju je pobijao u svojoj KritiCkoj ISIO
cun latinskog, koji je sve vise postajao sarno lirurgijski jezik
riji uspostavljanja jrancuske monarhije u galskim zemlja
- iii pak jezik jednog uskog kruga humanista. Italijani su bili
rna (1734) sa stanoviSta upravo suprotnog onome sto ga je
skloni da srnatraju Francuze varvarima, dok su se Francuzi
zasrupao Bulenvilije: kraljevsk.1 vlast i gradanstvo tu SU pri
ponosili o riginalnoscu i dostojanstvenoscu svog naeional
kazani kao neSto sto je proizaslo iz starog galsko-rimskog
nog jezika. Tacitova Germanija koriscena je s one stran'e
drustvaj Franci SUI uostalom, dasli u GaliJu kao saveznici Ri
Rajne za slavljenje nemaooh vrlina, a Kristof SOjd je u svom
mljana, a F(ancusk.1 dugujc velicinu svojim rimskim koreni
delu Libel/us de laudiblls Germaniae pisao: "Ne vidim da rna, jos uvek veoma zilavim.
imamo iSla zajedolcko sa Francuzima: nasa s naga, oaS jezik,
Jedan tako uravnotden duh kao sto je Monteskje nije
naS nacin ratovanja, sve je drukCije. Drokeiji je, naJzad , i
mogao a da ne ukaZe da obe o ve teze idu sasvim u krajnost.
nacin na ko ji sma privdeni svojim o bavezama i na koji po ~
On je pisao: "Svaki od njih dvojiee, i g. grof de Bulenvilije i
stujemo veru kojoj smo se zakleli." "Nista nije zajednicko;
g. opat Dibo, stvorio je svoj sistem, od kOjih jedan izgleda
sve je drukcije" - velicalo se o ne sto razdvaja , dok je o no
d a predstavlja zaveru protiv treceg staleZa, a drugi zaveru
Sto bi moglo da ujedini bilo porieano iii precutkivano.
protiv pie"1seva.1I
Fransoa Otman trsio se d a dokaZe kako je kraljevski
Ova oeena nije sprecila kasnije pisee da se sa zarom svr
apsolu tizam u suprarnosti 's nacionalnom lradidjom. Zato
s tavaju iza jednog od dvojice protagonist., dovodeCi njiho
je napisao knjigu Franco.Gallia, "I'raneuska Galija": GaU
ve teze do jos veCih krajnosti : Sjejes se, na primer, u svojoj
su bili braea Germana, ali su , za razliku od njih , imali nl
cuvenoj brosuri Slaje to tree; staid? pokazao kao nastav
nesrecu da su se nas!i pod rimskom okupaeijom. Ovde jOs
Ijac Diboa; o n je nedvosmisleno isticao svoje d ivljenje pre
nije bila rec 0 teoriji 0 rasama, vee sarno 0 njenoj najavi :
iza teorije 0 k1asarna krila se ernicb teza. Krajem XVII ve
41
40
ma staro.j rimsko.j jednako.sti. Zauzvrat, o.pat Mabli Je u svo.
jim RazmiSljanjima 0 islorijl Francuske vee 1765. usvojio.
teze Bulenvilijea... zamenjujuti, me<1u(im, plemstvo. (reCim
staleZeml
Germano.filija je svoj vrhunae do.segla sa gdicom de Le
zardijer (Teorijska osnovapoliliCkih zakonajrancuske mo
narhije, 1790) ko.ja je borbu izme<1u Franaka i Rimljana pri
kazivala kao. aepostedan rat, u eijim se o.kvirima germansko.
sLo.bodarstvo. hvataLo. uko.stae sa rimskim despo.tizmo.m:
sLo.m o.vo.g po.slednjeg o.bezbedio. je trijumf slo.bode.
Mo.nlo.zije ee pak nastaviti praveem ko.jim je isao. Bulen
vilije , do.k je Ogisten Tjeri u XJXveku preuzeo supro.tstavlja
nje-dvaju elemenata, jedno.gko.jije bio. plemitld i germanski,
i drugo.g, pro.letersko.g i gaJo.-ro.mansko.g. U tOm po.gledu na
ro.eito. reeit izgleda naslo.v knjaice ko.ju je 1829. o.bjll\>1o. pri
rodo.slo.vac Vilijam Edvards: 0 fin%skim osobenostima
ljudskih rasa, posmatranim u njihovoj povezanosll sa
istorijom: Ne treba Ii u isti red staviti i Vikto.ra Kurtea, Ciji
je Znaeaj tek nedavno. o.svedjen i ko.ji se po. mno.go. cemu
po.kazuje kao. pm (eo.retiear hljerarhije rasa i preteea Go.
bino.a? On je 1837. o.bjavio. delo. 6ji je naslo.v sam po. sebi
pro.gram: Nauka 0 politicl zasnovana na nauci 0 coveku,
ili Studlja 0 ljudskim rasama u njihovom filoso/skom;
istorijskom I socijalnom vidu.
Teo.rija 0. klasama ko.jo.m su se o.ne - klase - po.klapale
sa razlieitim etniCkim po.reklima, i ko.ja je, zavisno. o.d tOga
ko. jo.j je bio. amo.r, Cas slavila, a cas o.malo.vaiavala ger
manski Hi rimski element, navikavala je duho.ve oa to da
pojedinci budu razvrstavani sho.dno. rasi ko.joj pripadaju.
RasistiCke su do.ktrine, dakle, erple gradu iz to.g zajednic-.
ko.g nasleda auto.ra ko.ji SU, lako. nisu po.znavaH antropo.lo.l\.
gijll, ipak u svo.jim po.litickim i naeio.nalnim Spo.renjima;
pruzili neku Vrs(U istOrijske o.sno.ve prividno.j perspektiv-!
nosti rasizma.

42
 ma staroj rimskoj jednakosti. Zauzvrat, opat Mabli je u svo
jim Razmisljanjima 0 istorift Francuske vec 1765. usvojio
teze Bulenvilijea ... zamenjujuci, medutim, plemstvo IreCim
staleZeml
Gennanofilija je svoj vrhunae dosegla sa gdicom de Le
zardi jer (Teorijska osnovapolitickibzakonajrancuske mo
narhije, 1790) koja je borbuizmedu Franaka i Rimljana pri
kazivaIakao nepotedan rat, u cijim se okvirima gennansko
slobodarstvo hvataIo ukostac sa rimskim despolizmom:
slom ovog poslednjeg obezbedio je trijumf slobode.
MonloZije ce pak nastaviti pravcem kOjim je jao Bulen
vilije, dokje Ogisten Tjeri uXIXveku preuzeo suprotstavlja
nje dvaju elemenata, jednog kojijc bio plemicki i gennanski,
i d~gog, proleterskog i galo-romanskog. U tom pogledu na
rocito recit izgleda naslov knjiiice koju je 1829. objavio pri
rodoslovac Vilijam Edvards: 0 /izioioskim osobenostima
ljudskih rasa, posmatranim u njihovoj povezanosti sa
istorijom: Ne treba Ii u isti red staviti i Viktora Kurtea, <:iji
je maCaj tek nedavno osvetljen i koji se po mnogo cemu
pokazuje kao prvi teoreticar hijerarhije rasa i preteb Go
binoa? On je 1837. objavio dele eiji je naslov sam po sehi
program: Nauka 0 poUtid zasnovana na nauci 0 coveku,
iii Studija 0 ljudskim rasama u njihovom jiiosoj<kom,'
istorijskom i socijalnom vidu.
Teorija 0 klasama kojom su se one - klase - pokiapale
sa rnzliCitim etniCkim porekiima, i koja je, zavisno od toga
ko joj je bio autor, bs slavila, a cas omalovaiavala ger
manski ili rimski element, navikavaIa je duhove na to da
pojedinci budu razvrstavani shodno .casi kojoj pripadaju.
RasistiCke su doktrine, dakle, erple gradu iz tog zajednic-,
kog nasleda autora kOJi su, iako nisu poznavali antropolo!i.
giju, lpak u svojim poliliCkim i nacionalnim sporenjima 1
pruziJi neku vrstu istorijske osnOve prividnoj perspektiv- i
nosti rasizma.
42
III poglavlje
RASISTICKE DOKTRINE
I. Artur de Gobino
1. Ko je bio Gobino?
GrofZozef-Artur d e Gobino, roden 14. jula 1816. u
Vil-d'Avreu, pripadao je niZem provineijskom plem- ;
stvu. POSlO njegova porodiea nikad nije zaboravljala
svoje daleko normansko porekio, lo ce kasnije omo
guCili G obinou da s vie nego diskulabilnom verodo
stojnoscu proglasi Vikingc svojim preeima, piSuCi Po
vest 0 Otaru iarlu, n01veskom gLtsant, eiji je on na
vodno bio potomak.
Poto ga Je vaspitavala m ajka, njegovo rano usam
ljenie ko obrazovanje oeuvalo jc u njemu iZvesta n hi
merieni idealizam, ali ga je udaljavalo o d svega slvar
no g i konkrclnog.
U njegovoJ 14. godini majka mu se nastanila u me
stu Bjen, gde je on, ovaj put u kolezu, pohadao nasta
vu na nemackom; tu se upoznao i sa latinskom i gre
ko m starinom, a naroeito sa istoe nim jezieima koji su
ga, izglcda, svojim slozenim pismom i gramatickim
leskocama odusevili i probudili u njegovom duhu i
sreu, pored Ijubavi za Nemaeku, i Ijubav za IsOk.
U Pam je stlgao lokom onog perioda koji je na
zvan renesansom lstoka i sluSao je predavanja Silve
Slra de Sasija, Birnufa, Karremera.
Od presudnog znaeaja za njegovu buducnost bio
je susret sa TokviJom (bez sumnje kod Arija Sefera)
koji mu je omoguCio d a izade iz osrcdnjosti i da sebi
obezbedi vreme i d okolieu za Stval"anje opusa iz ko
jega cerno se ovde pozabavili samo Esejem 0 nejed
43
 nakosti Ijudskih rasa. Najpre je za Tokvila obavio
neka istraiivanfa. Veza uspostavljena izmedu te dvo
jice Ijudi vremenom je postajala sve cVrSca, buduCi
da je Tokvil, postaVSI 1849. godine ministar inostra
nih poslova, postavio Gobinoa na mesto sefa svog
kabineta. Bez obzira na to sto je minis tar kratko
OSlao na toj funkeiji, vrata diplomatije bila su za Go
binoa time odskrinuta, pa ga je novembra iste godi
ne general Opul, postavsi posle Tokvilove ostavke
vl'silae duinosti ministra inostranih poslova, imeno
vao za pl'vog sekretara Ambasade Franeuske u Bel'
nu. Tako je Goblno definitivno stupio na put "pra
vljenja karijere". Esej 0 nejednakosti objavljen je u
ceciri knjige 1853. i 1855. U meduvremenu, Gobino
je predstavljao Franeusku u Hanoveru i Frankfurtu ;
njegova se diplomacska karijel"d nastavila do 1877, a
posle toga je ziveo u Rimu. Otisavsi u Torino, u tom
gradu je oktobra 1882. iznenada i u samo6 urnro .

2. Prob/emi videni oCtma Gobinoa

Gobino vee od samog pocetka posravlja sebl pila
nJa 0 kraju civimacija: zaSto i kako one umiru? Na
kon sto je odbacio sve vee ponudene odgovore (uti
caj institucija, religija, klimacskih cinilaca) i pokazao
da oni sami po sebi ne mogu pl'edstavljati zadovolja
vajuce objasnjenje, pruzio je jedan nov kljuc, predla
;'iuei sis tern koji uglavnom pociva na pojmu case.
1"'ada se rasa javlJa kao istinski cinilac promena u
drustvima, valja naglasiti da kod njega nije ree 0 ne
kakvoj nepomienoj casi, umrrvljenoj u stalnom odu
piranju spoljasnjim uticajima. eivimacije propadaju
zbog izo paClvanja njihovih naslednih osobina, a do
tog izopaeivanja dolazi mesanjem rasa; ali civilizacija
se razvija sarno tako sto jedna nacija potCinjava neku.
drugu; prema tome, nije preterivanje ako se me da
44
 _ _ ... _ .,.3&
nakosti ljudskih rasa. Najpre je za Tokvila obavio
neka istraiivanja. Veza usposlavljena iZmedu Ie dvo
j ice Ijudi vremenom je postajala sve ('veSea, buduCi
da je Tokvil, postavSi 1849. godine minislarinostra
nih poslova, poslavio Gobinoa na meSIO sefa svog
kabineta. Bez obzira na 10 SIO je ministar mtko
ostao na 10j funkciji, vrata diplomatije bila su za Go
binoa lime odskrinuta, pa ga je novembra isle godi
ne general Opul, postavSi posle Tokvilove oSlavke
vrSilac duinosli minis tea inoslranih poslova, imeno
vao za Pl'vog sekreta:ra Ambasade Feancuske u Ber
nu. Tako je Goblno dellnilivno Stupio na pUI "pea
vljenja kalijere". Esej 0 nejednakosti objavljen je u
eelu; knjige 1853. i 1855 . U meduvremenu, Gobino
je predSlavljao Francusku u Hanoveru i FrankfurlU;
njegova se diplomatska karijeea naSlavila do 1877, a
posle toga je ziveo u Rimu. OlisavSi u Torino, u tom
gradu je oktobra 1882. iZnenada i u samoc; umro.
2. Problemi videni octma Gobinoa
Gobino vee od samog pocelka postavlja sebi pila
nja 0 kraju civilizacija: zaSto i kako one umiru? Na
kon 510 je odbacio sve vee ponudene odgovore (uli
caj inslilucija, religija, klimalskih cinilaca) i pokazao
da oni sami po sebi ne mogu predslavljali zadovolja
vajuce objasnjenje, pruzio je jedan nov kljuc, predla
zuCi sislem koji uglavnom poCiva na pojmu rase.
lvlada se rasa javlja kao islinski cinilac promena u
druslvima, valja naglasili da kod njega nije rec 0 ne
kakvoj nepomicnoj rasi, umrtVljenoj u stalnom odu
piranju spoljasnjim uti'cajima. CiviUzacije propadaju
zbog iZo pacivanja njihovih nasled nih osobina, a do
tog iZopacivanja dolazi mesanjem rasa; ali civilizacija
se razvija sarno lako sto jedna nacija pOlcinjava neku,
drugu; prema tome, nije prelerivanje ako se We da
44
je mesanje rasa civiliZacijski Cinilac, Ie da je jedino
one omogucilo coveku da iZade iZ stanja varvaestva.
Tako nailazimo na jednu sustinsku protivrecnosl
kOje je Gobino saveSeno sveSlan, pa je za njega meSa
nje rasa, kao i jezik za Ezopa, u isti mah i nesto najbo
lje i nesto najgore: ljudska je vesta potcinjena. ':dvo
strukom zakonu privlacenja i odbijanJa". kO)1 Ie, u
svom prvom delu, istovremeno i znak spremnosti ne
ke rase da primi civiliZaciju i mrok propadan)a te CI
vilizacije".
Zakon odbijanja, 0 kojemu odmah pomisljamo da
bi mogao predslavljati osnovu za neku rasistieku dok
trinu u ocima Gobinoa, naprOliv, za svaku je osudu:
zbog'svoje odbojnosti, primitivni Ijudi nikad nece biti
civiliZovani: 'J'edan deo covecanslva je istovremeno
zClva nemoCi da ikad bude civiliZovan, cak i u prvom
slepenu, posto je nesposoban da savlada prirodnu od
bojnost koju eovek, kao i zivolinje, oseca prema ukr
slanju. "
Zakon odbijanja se utoliko lakSe moze prevladati
510 posloji i zakon privlaeenja, kOji je svOjSlvO snaZnih
naroda; "izrazilo elilni narod, kao sto je onaj koji ispo
ljava naglasenu sklonost ka mesanju sa nekom drugom
krvlju" predstavlJa element koji ce spajanjem sa nekom
niZom i pobedenom rasom zasnovali "novu rasu ... , is
poLjavajuCi pri tom neke naroCile osobine koje proisti
eu iz samog tog mesanja i koje su nepoznate obema ro:
diteljskim porodicama". Na nesrecu, na jednoj ~kv~J
padini nema zaustavljanja, pa ce se la:oz sva ta ukrstanJa
i mdanja dospeti i do izopacenja: "To je ono sto je m
silo i najvece; l:ee je 0 nevolji koju nista ne mo~ da
Olkloni nili da nadoknadi. " Trebalo je da mesan)e
ostane diskretno i neznatno., homeopatski dozirano.
Valja JOS objasniti kakvim je to intelektualnim i
PSillOloskim steanputicama Gobino dospeo do toga
45
 da iskonstruiSe ovu antinOmiju. U njegovu dobrona
memost ipak ne bi trebalo sumnjati; on je sam, u
predgovoru za drugo, post m01tem objavljeno iZda
nje Eseja (1884), dovoljno ukazao na kontingent
nost i subjektivnost svoje teze: "Moja teonja, takva
kakva jeste, sa svojom slabo~cu i snagom, onim sto
je u njOj tacno i onim sto je plod zablude, sliena je
svim drugim covekovim prorokovanjima." A samim
tim, u men u kOJoj prorokovanje ne zavisi od razu
ma, biva isIdjucena svaka "naucna" pretenzija. Stavi
se, "ta knjiga ... je iZraz instinkata kOje sam ja samim
svoJim rodenjem doneo na ovaj svet" i "nisam smatrao
da mogu upoznati sebe ako ne znam kakva je sredi
na u kojoj mi je palo u dec da zivim i kOja je, s jedne
strane, budila moju najstrastveniju i najneZniju sim
patiju, a s druge strane, bila mi je odvratna i ispunja
vala me mrLnjom , prezirom i ilZasavanjem". Ovi iZra
zi cak iZgledaju blagi u poredenju sa onima kOje je
upotrebio 1877. u jednom nacrtu za predgovor, gde
je pisao da je teorija 0 rasama "prirodna posledica
uzasavanja i gadenja kakve osecam prema demokra;
tiji". Nije mogao potpun!je priznati subjektivizam
svoje reonje: unuramju dramu coveka, iZ kOje je, od

Avgustina do Paskala, iZvirao najpotresniji ljudski

Jaik, Gobino razresava rasnim sukobom.

3. Razlicitost ljudskih "asa

A) Tri osnovne rase. - Ne bez oklevanja, Gobino
usvaja podelu na tn velike porodice - emu, zutu i belu
- kakva je u njegovo vreme bila uobicajena. Mada je
zanemanvao uticaj sredine, iZgleda da je predosetio
da je bOja koze sasvim sporedna osobina, kOja bi u
stvan mogla proistlcati iz temperature iii iZ stepena
osuncanosti. Cmci predstavljaju "najmanje cenjenu"
pOdvrstu kOja se "nalazi na dnu lestvice". Ona se nikad
46
 . _"
da iskonstruge ovu antinomiju. U njegovu dobrona
mernost ipak ne bi trebalo sumnjati; on je sam, u
predgovoru za drugo, post mortem objavljeno izda
nje Eseja (1884), dovoljno ukazao na kOnlingent
nost i subjektivnost svoje teze: "Moja teoriia, takva
kakva jeste, sa svojom slaboscu i snagom, onlm SCO
je u njoj tacno i onim SCO je plod zablude, sliena je
svlm drug 1m eovekovlm prorokovanjlma." A samlm
tim, u meri u kOJoj prorokovanje ne zavisi od razu
ma, biva iskljucena svaka "naucna" pretenzija. Stavi
se, "ta knjiga ... je izraz instinkata kOje sam ja samlm
svojlm rodenjero donee na ovaj svet" i "nisam smatrao
da mogu upoznati sebe ako ne znam kakva je sredi
na u kojoj mi je palo u dec da zivim i kOja je, s jedne
strane, budila mOju najstrastveniju i najnezniju sim"
patiju, a s druge strane, bila mi je odvratna i ispunja
vala me manjom, prezirom i tiZasavanjem". Ovi izea
zi cak izgledaju blagi u poredenju sa onima koJe je
u po trebio 1877. u jednom nacrtu za predgovor, gde
je pisao da je teonja 0 rasama "prirodna posledica
uzasavanja i gadenja kakve oseeam prema demokra
tiji". Nije mogao potpunije prlznati subjektiviza~
svoje teorije: unutarnju dramu coveka, iz kOje je, od
Avgustina do Paskala, izvirao najpotresniji Ijudski
krik, Gobino razresava rasnim sukobom.
3. RazliCitost ljudskih msa
AJ Tri osnovne rase. - Ne bez oklevanja, Gobino
usvaja podelu na tei velike porodice -cmu, zutu i belu
- kakva je u njegovo vreme hila uobicajena. Mada je
zanemarivao uticaj sredine, izgleda da je predosetio
da je bOja koze sasvim sporedna osobina, kOja bi u
stvari mogla proistieati iz temperature iii iz stepena
osuncanosti. Crnci predstavljaju "najmanje cenjenu"
podvrstu kOja se "nalazi na dnu lestvice". Ona se nikad
46
.... _ . J.
neee osloboditi najvete intelektualne ogranieenosti.
Za razliku od crnaca, Ijudi zute rase ispoljavaju samo
slabost zelja i tcznju da u svemu budu osrednji. Lju
bay prema kOeisnom, postovanje pravila, reeju p"ak
ticni urn, 10 je ono na sta se svodi osobenosl zutih
Ijudi. Osobine bele rase nisu toliko jasne, ali to je
bez sumnje zato SlO se "lepo ne moze tako lako sa
gledati" ... Ono specificno sto belog coveka navodi na
delovanje jeste cast. Autor Eseja na kraju peva pravu
slavopojku belom coveku: "PokazujuCi vee u pocetku
da poseduje bodru i moenu inteligenciju, bela rasa
nadmasuje druge, neuporedivo mnogobrojnije, ne
zbog prev]asti koju je srekla nad tim poniienim su
parnicama, buduei da ni do kakvog kontakta nije ni
doslo, vee zbog nadmoCi svoje civilizatol'ske sposob
nosti , kojom se uzdiZe nad ruslavilom te mnogobroj
nosti." Tu daklc imamo lri osnovna elementa sp rem
na da se na zcmaljskoj kugli podudare pocelkom
istorijskih vremena: do rasprostiranja erne rase dola
zi na ]ugu (Afrika, juzna Azija), iuta rasa preplavlju
je Kinu i Evropu; beli Ijudi, koji su ziveli u Hinduku
su, sire se po Citavoro svetu, a prva mesanja do kojih
te doCi zauvek ee odrediti kakve ee biti osobine onlli
Ijudskih rezervoara iz kojih ee niei moderne nacije .
B).Prvamdanja belaca i cmaca i njihove posledicc po ci
vilizaciju. Medu belim Ijudima sa visoravni ccntralnc Azije,
GobiIlO is lice IIi glame porodice: Hamile , Semile iJafetide (za
kOje je zadriao biblijska imena clanova NOjeve porodice).
a) Vladanje nad narodima. - Hamiti i Scmiti pruiaju
nam uvid u dramarfCnj saietak iIi aniticipaciju onaga u sta
ce sc pretvoriti zalosna istorlja Zapada. "d su se beJi. Ha
miti pojavili meou crncima, ovi su ih videli kao bogove , a
dosijaci se nisu bunili (Homo I)ominis dellS; lO iSlO ce ka
s Ilije dOliveti i spanski osvajaCi Amerike); prvi sistem vla
davine bio jc tcokratija. posto je beli tovek bio Bog. Ali z.
47
ko n privlacenja, "sa svojirn dVQstrukim zalosnim i nasme
senim lieem", ucinio je svoje, pa je doslo do ukrill.nja. Sa
mim tim semit~ki talas nije mogao biti smatran bozanskim,
jer su se pred njim nMli podaniei u kojl ma je bilo bele kr
vi: vIadavina, umesta svesteniCke i monarhijske kaleva je
bila dotad, postala je aristokracska i republikanska.
b) Urnetnost. - Izvor iz kojeg. su ponikIe u metnosti tud
je eiviliz.torskim instlnktima. On se krije u krvi ernih ljudi .
Moe kojom umetnost deluje na mase uvek Ce neposredno
zavisiti od kolil'ine erne krvi koja se u njima moze naCi. Eto
nel'ega zaista iznenadujuceg! Gobino je i sam svestan na ko
liko se neocekivan nacin moze dojmiti njegov sasvim ne
dvosmlslenzakljucak, pa ne moZe a da fie napise: "Neko ce
reCi da sam na nakaznu glavu crnea stavio zaista lepu kru
nu ... " Ali umetnlcki genije je iskrsnuo "tek nakan sto je
sklopljen brak izmedu belaea i ernaca". Kliea koja se nalaz-i
u emoj krvi nije mogla sama po sebi doCi do iZl'HZaja - z.
to je bilo potrebno da dode do spoja sa belim covekom.

C) Arljanci. - lz sredg nje Azije dosli su Jafetidi, to jest

treCi ogranak (amosnje porodice belih ljudi . Gobino, koji bi
h(eo da izbegne sV'Ako brkanje sa Arijeveima, pris(alieama
Arijeve jeresi, pisace Arijanci, a ne Ariievci; proucavajuCi
njegove (eorije, upo Lrebljavacemo i njegovu (erminologiju.
Fizicki izgJed Ijudi (e rase povod jeza prave diLirampske hva
lospeve. Gobino pise da je "ta rasa, po Svom flZickorn sklo
pu, bila najlepsa od svih 0 kojima su se ikada pronosile pri
ce ... o ni sto su svojim fiZickim iZgledorn nadahnuli vajare Pi
tljskog Apelona, Atinskog Jupitem, Miloske VeI,ere, pred
stavljali su najlepsu vrstu Ijudi koji su svojim likom mogli da
raduju zvezde i zeml)u". Tolika te lesn. lepota objMlljava i
duhovnu nad mocArijanaea, kojima je uz to "bila na raspola
ll
ganju ogromna kolicina zivor.nosli i energije PoHticka je
vlast bila (ako o rganiZovan. da odgovara drustvu slobodnih
i ravnopravnih Ijudi, a njen je sis (em bio najpotpunije rOlra
den u Indiji, gde su oni, vodenifeljom da odde najvisu vlasL
u rukama bele rase, izmislili ddavu sa hije,arhijski urede
nim drustvomshodno razini in(eligencije: kasLe.

48
 ~ . _ _ . <1
kon privlacenja, lisa svojim dvostrukim zaJosnim i nasme.
senim. llcem", ucinio je svoje, pa je doslo do ukdlanja. Sa
:n 1m tam semiL'iki talas nije mogao biti smatran bozanskim,
Jer su se pred njim nMIi podanici u kojima je bila bele kr
v~: vladavina, umesto svestenicke i monarhijske kaleva je
bda dotad, postala je aristakratska i rcpublikanska.
b) Umetnost. - Izvar iz kOjega su panilde umetnasti tud
je civilizatorskim instlnktima. On se krije u krvi crnih Ijudi.
Moe kaJam umetnast deluje na mase uvek ee nepasredna
zavisiti ad kolleine crne krvi koja se u njima maze naCi. ElO
neeega zaista iznenadujueeg! Gobino je i sam svestan na ko
liko se neoeekivan naein 'moze dojmiti njegav sasvim ne
dvosmislenzakljucak, pa ne moze a da ne napise, "Neko ce
rcC! da sam na nakunu glavu crnca 'tavio zaista lepu kru
nu ... " Ali umetnicki genije je iskrsnuo "tek nakon sta je
sklopljen brak izmedu belaca i crnaca". Kllea kOja se nalazi
u ~rnaJ krvi nije mogla sama po sebi doCi da izraiaja _ za
lO Je bda potrebno da dode do spoja sa belim cavekam.
_C) Arijanci. - 1z sredisnje Azije dosll su Jafetidi, ta jest
trecl ogranak tamosnje porodice belih Ijudi. Gabina, kaji bi
htea da izbegne svako brkanje sa Arijevcima, pristalicama
Arijeve jeres!, pisaee Arijanci, a ne Arijevci; proueavajuCi
nJe~ov~ tearij~, upatrebljavaeemo i njegovu terminologiju.
FlZlCki lZgled lJudlte rase povod je za.prave ditirampske hva
lospeve. Gobino pise da je "ta ra.a, po svom flZickom sklo
f U ' bila najlepsa od svih 0 kOjima su se ikada pron'asile pri
ce ... Onl SlO su svajim flZickim izglcdom nadahnuli vajarePi
tljskog Apolona, AtinskogJztpitera, Miloske Venere, pred
'tavljali su najlepsu vrs[U Ijudi koji su svojim likom mogli da
raduju zvezde i zemlju". Tolika telesna lepota objaSnjava i
duhovnu nadmocArijanaca, kojima je uz to "bila na raspola
ganju ogromna kolicina zivotnosti i energije". Politicka je
vlast bila tako organizovana da odgovara drusIVU slobodnih
i ravnopravnih Ijudi, a njen je sistem bio najpOtpunije rura
den u Indiji, gde su oni, vodeni ie/jom da odrie najvisu vlas[
u rukama bele rase, izmislili drl:avu sa hije,'lIrhijski urede
nim druslVam shodna razini imeligencije, kasle.
48
Tako je, prema reCima samog Gobinoa, "nadena idealno
tI
resf!nje problelna ... , ali taj je sistem primenjen prekasno,
pa ce udarac koji ce mu zadati budizam za nj biti koban.
D) Ljudf zute rase. - Gabina ih sllka na proizvaljan i
ne bas laskav naein: "Nos, usta, silne ael, gube se na sira
kim i pljosnatim Heima", "tvorae je oCigledno hleo da na
pravi samo skicu"; a upadljiva crta u lOm liku je ta sta je
kosa kod vecine tih plemena retka. Na zata je ana, i tako
reCi zauzvrat (sicl!), lIzasno abilata kod nekih drugih, p.
1m se spu~ta eak d.o leda."
4. Gobinoovo videnje istorife Zapada
A) Grcka. - Arijansko pleme Helena zauzelo je
severni deo Bal.kanskog poluostrva i potCinilo elnie
ki raznovrsno starosedelaeko stanovniStvo u kojemu
je, pored ljudi zute rase, bila i ernaekih i sem itskih
elemenata. Ti junaci prehomerskih vremena pripre
mali su buducu velicinu makedonske drzave.
Ali ubrzo je dosao do iZraZaja ~tc (an ulicaj erne krvi
na polilieka svojstva belih ljudi: "Bez obzira n a to da Ii
joj je na celu bio tiranin iii ne, vladavina nad grekim
gradovima-ddavama bila je dostojna prezira, sram
na... zata sto je ad davnina bila - sasvim izvesno,
mada neopazice - uko renjena u nedostojnom shva
tanju kakvo erne rase imaju a vlasti." Svuda na jugu
Greke razvoj je bio usmeren ka demokratskom ure
denju: "Semitska krv preovladavala je u udicricama;
ali je osvojila i dvoree."
Ako imamo u vidu da se moderne demokratije ma
nje ili vise pozivaju na helenske primere, shvalicemo
koliko je znaeajna ova primedba: potrebno je imati
"izopacen duh nadrinauenika i nedobronamernost
glagoljivih teoreticara" da bi se "kao primer za ugled
nasim drustvima preporucivala atinska demokratija".
49
 I I II l'llllllllllllltlllllltlllllllltltllllltllltttlltllllt""II"'IIIIIIlltllll""'IIIIIIIIIIIIIIIIIIII

B) Ketti. - Prvobitni slanovnici severne Evrope bili

su ljudi :lute rase koji su dosH iz Amerike preko Alja
ske. Kelti SU bili bela naplavina kOja je prekrila lu Zulu
podlogu. PreisroIija belog coveka Obojena je, dakle,
zmom bojom na Severu, kao SIO je bila crnom na]ugu;
ta belo-zma mesavina predstavlja etnii'ku osnovtl za
padne Evrope; sklonost zlltih ljudi ropSMl dugo ce
ostari uocljiva: iz nje je nastalo danasnje stanovniSrvo
Irancuskog sela: "Neki zite!ji d o nje BretanJe, sa sVOjim
kratkim i zbijenim Stasom, svojom krupnom glavom,
cervrtastim i oZbilJnim Iicem, oeima i'eslO suzenim j
uzdignutim u spoljaSnjim uglovima, olkrivaju ... neo
Spornu prisutnost povelike doze finske krvi." Kasnije
ce Broka dati ime Kelta cmomanjaStim Ijudima sred
njeg rasta sa visoravni u cenlralnoj Francuskoj i iz alp
skih oblasti. U francuskim seoskim podrui'jima mogla
se videti i jcdna sasvim posebna, pretezno mongoL
ska rasa, samim svojim poreklom nedostupna savre
menoj civilizaciji koja je u sustini germanska ...

C) Rim. - Dok su rani Rim naStanjival! razni beli

narodi, ali svi pomesani sa :lutom rasom, semitski
Rim bio je proizvod mesanja nastalih osvajanjem. Ta
. kYo je stoga i ono rimsko carsrvo koje je predmet
Gobinoove zestoke Odbojnosti: "Ta nacija koja to ni
:1 je, ra gomila naroda koji nose zajcdnieko ime, ali ne
pripadaju zajednii'koj rasi", a njegov imaginarni por
tret l<imljanina iz doba carsrva dat je u nimalo pri
vlacnim bojama: "Taj covek srednjeg rasta, krZljav, vi
dljivo preplanuo od sunca, u zilama ima pomalo krvi
od svake rase kOja se moze zamisliti... bezocan, po
dao, neznalica, lupez, razvratnik, spreman je da pro
da sestru , zenu, svoju zemlju i svog gospodara, a u

"!"'I",!" f!" I,,!",I , I,,, Inn"","" ""'" nnf' ""t""n"II'

vlasti je besprimernog straha od siromaSlva, patnje,
I , I , 'II "I , III ," ,," t' , umora i smni... sve u svemu, i bez ikakvog p releIiva
50

'lddlidddHddiL~!,lId!jll:IIIII:LI,: I '. 1'1:1

1
'1'11: 11"1
I.III~I tllltlllllllllllllllillllllllllllUllill1

I I ,I I'~ I II!,III ~'tl!lIlll :III'!!III:I'I! ::I:III::I:ltlll" ,II \IIII1 ; : 11111111111111111111111 II,111111111 ,Ill1ll11111111l ~ .

IldHil,III'~lllll,HIHUlUUH"IHBlilltIIlHI' j'll'II~'~I't,","l"'I'tlt'llll

~) Ke!ti. - Prvobitni stanovniei severne Evrope bili
su l)udt zute rase koji su dosH iz Amerike preko Alja
ske. Kelti su bili bela naplavina koja je prekrila IU ZUlU
pOdlogu. Preistorija belog coveka obojena je dakle
imom b;>jom na Severu, kao sto je bilacrnom ~aJugu:
ta belo-zuta mesaVina predstavlja etnicku osnovu za
padne Evrope; sklonost zutih Ijudi ropSlvu dugo ce
ostati uocljiva: iz nje je nastaJo danasnje stanovnislVo
franeuskog sela: "Neki Zilelji donje Bretanje, sa svojim
~ratkim i zbijenim stasom, svojom krupnom glavom,
eelVrtaslim i ozbiljnim lieem, oC'ima ceslo suzenim i
uzdignmim u spoljasnjim uglovima, olkrivaju... neo
~pornu prisutnost povelike doze finske krvi." Kasnijc
ce Broka dati ime Kelta cmomanjastim Ijudima sred
nJ~g casta s.a visoravni u eentralnoj Franeuskoj i iz alp
skih Ob~tL U francuskim seoskim podrucjima mogla
se Yldett , )edna sasvim posebna, preteZno mongo l
ska rasa, samim svojim poreklom nedostupna savre
menoj civilizaciji kOja je u Sustini germanska....
C) Rim. - Dok su rani Rim naSlanjivali razni beli
narodi, ali svi pomeSani sa zUlom rasom, semitski
Rim bio je proizvod meSanja nastalih osvajanjem. Ta
kYo je stoga i ono rimsko earslVO kOje je predmet
Gobinoove zestoke odbojnOsli: "Ta naeija kOja to ni
je, la gomila naroda koji nose zajednicko ime ali ne
pripadaju zajednickoj casi", a njegov imagi nar~i por
tre~ ~imljanina iz doba earSlVa dat je u nimalo pri
vlacnun bOjama: "Taj covek srednjeg rasta, kriljav, Vi
dl)tvo preplanuo od sunca, u zilama ima pomalo krvi
od svake rase kOja se mo ze zamisliti... bezocan, po_
dao, neznalica, IUpeZ, razvratnik, spreman je da pro
da sestru, zenu, svoju zemlju i svog gospodara a u
vlasti je besprimemog straha od siromaslVa, p;tnje,
umora i smni... sve u svemu, i bez ikakvog preteriva
50
nja, skoro sve sto je u carskom Rimu vredelo pOlice
iz germanskog korena."
D) Germanskt A'ijanci. - Oni su, pod imenom
Asi iii Arijanci, u VIII veku pre Hr. ziveli u jednoj
ddaVi koja se nalazila u danaSnjoj centralnoj Rusiji,
a Cija je prestonlea bila Asgard '. Potom su se raSirili
po Evropi. U V veku pre Hr. bili su najezdom Huna
porisnUli do Atlamika.
Ali vremenom c.e romanska komponenta "castoci
ti onu lito ju je nadvladala, kao sto talasi rastacu ste
nu", i na kraju ce je nadZiverLMada su se germanske
nacije malo-pomalo raspale u ostacima raznih rasa
kOje su nastanjivale Evropu, sVi tragovi arijanske krvi
ipak nisu iscezIi.
E) Modeme nacije. - Uzrok svih znacajnih pokre
ta u modemim drustVima bilo je lagano apsorbova
nje Germana u canije postojecim, i po pretpostavci
inferiomim etnickim slojevima.
U poreaenju sa SkandinaVijom, cij ih slanovnika Vi
se nema u dovoljno velikom broju, ali ciji su kraljevi,
pOpUI Gustava-Adolfa iii Karla XII, bili dostojni svog
arijanskog porekla, Rusija je dobila veoma prezrivu
oeenu. Nju je samo prisutnost mnogobrojnih stranaea
u njenim vladajucim krugovima mogla primorali da
igra nekakvu ulogu u Evropi. Oni koji u Rusiji vide no
vu, netaknuru zemlju, nekakvu buducu silu, sarno su
'Ovaj pod.tak pripada milO/ogiji , a ne istoriji.Asi su bo
govi (jedn. od dveju bohnskih /oza) jz germanske mitolo
gije, a Asgard je njihovo prebivaliste, neka vesta gennanskog
"Olimpa". Njihovim premestanjem u VlJI vek pre Hr. i u
cetltralnu Rusiju oCigledno se zele/o dati istotijsko "poluice"
gennanskom mitu. (Prim . prev.)
51
 "zabludeli duhovi"; u stvari, "medu porodicama nacija
tesko da ima takve kOja je tako ostarela, toBko iscrpe
na, toliko izmesana, toliko degenerisana kao sto su to
Slaveni". Nemojmo biti toliko okrutni da ironisemo
o tome kako ostar smisao dobija Gobinoovo proro.
canstvo ... u poredenju sa onim !ito je rekao Tokvil.
U !taliji pak, pred romanskim elementam u uspo
nu morala je da ustukne lombardijska krv; renesansa
ce jos jednom pOkazati koliko je otrovan Uticaj Rima
na duhove, a Francuska ce se pojavi[i u zalosnoj ulo
zi nastavlJaca log cada na iZjednaCavanju i rastaka
nju: "Ona je bila upravljac i glavni iZvriiilac posla na
apsorbovanju onoga sto je najvrednije u drustvu u
jednu ogromnu zbdru svih etnickih elemenata, koji
su joj svojom nepovezanoscu i izdeljenoscu bili pre
pusteni na milost i nemilost." Zanimljivo je da Ne
macka nije prosla nis[a bolje od Francuske, jer se i
ona u zna[noj meri degenelisala, pa razlog tome sto
je "modemi nemacld jezik preuzeo od latinskog iZ.
raz schreiben (pisati) jcs[e to S[O Nemci u sus[ini ni
su Gennani". Da bi ga sa one strane Rajne blagona.
klono primili, Gobino ce za ovo tvrdenje morati da
dobije oprostaj.
No zatO je Engleska zadciala ako ne ciste, a ono
bar dosta ocuvane arijanske osobine. "Od svih naroda
koji poticu sa Skandinavskog po!uostrva, Anglo-Sak.
sonci su jedini sacuvali iZves[an vidljiV deo arijanskog
bica. No [0 ipak ne znaci da romansko more nije za
pljusldvalo i obale Velike Britanije.

5. Bilans "Eseja"
A) Zakljucci. - Razmatcanjem dela vIse se iZnose
na videlo kvaliteti poetske imaginacije nego is[inska
sposobnost naucnog proucavanja. Posto je Gobino
po zemaljsko j kugU rasprostro cmu rasu na jugu, a
52
 "zabludeli duhovi"; u stvari, "medu porodieama naeija
tesko da ima takve kOja je tako ostarela, tolilm iserpe
na, toliko izmesana, loliko degenerisana kao sto su 10
Slaveni". Nemojmo biti toliko okrutni da ironisemo
o tome kako os tar smisao dobija Gobinoovo proro
canstvo ... u poredenju sa onim !ito je rekao Tokvil.
U Italiji pak, pred romanskirn elementom u uspo
nu morala je da ustukne lomhardijska krv; renesansa
ce jos jednom pokazati koliko je 0 trovan uticaj Rima
na duhove, a Franeuska ce se pojaviti u zalosnoj ulo
zi nastavlJaca tog rada na izjednacavanju i rastaka
nju: "Ona je bila upravljac i glavni izvrSilae posla na
apsorbovanju onoga StO je najvrednije u drustvu u
jednll ogromnu zbrku svih etnickih elemenata, koji
su joj svojom nepovezanoscu i izdeljenoscu bili pre
pusteni na milost i nemllost." Zanimljivo je da Ne
macka nije prosla nista bolje od Ff3,neuske, jer se i
ona u znatnoj meri degenelisaIa, pa razlog tome sto
je "modemi nemacki jezik preuzeo od latinskog iz
raz scht'eiben (pisati) jesle to stO Nemei u sustini ni
Sll Germani". Da hi ga sa one strane Rajne blagona
Idono primili, Gobino ce za ovo tvrC:l'enje monni da
dobije oprostaj.
No zato je Engleska zaddala ako ne ciste, a one
bar dosta ocuvane arijanske osobine. "Od svih naroda
koji poticu sa Skandinavskog poluostrva, Anglo-Sak
sonei su jedini saeuvali izvestan vidljiv dec arijanskog
bica. No to ipak ne znaei da romansko more nije za
pljuskivalo i obale Velike Britanije.
5. Bilans "Eseja"
A) Zakljucci. - Razmatranjem dela viSe se iznose
na videlo kvaliteti poelSke imaginaeije nego istinska
sposobnost naucnog proucavanja. Posto je Gobino
po zemaljskoj kugli rasprostro emu rasu na jugu, a
52
zutu na severu, i posto svekolika civi.lizaeija po prel
postavei proizlazi iz priliva bele krvi, iz jednog od tih
mdanja proizaCi ce preterana strast, anarhija, de
Spotizam, a iz drugoga preteran razum, lisen ideala,
i isldjuCivo zadovoljavanje materijalnih inreresa. U
iSlorijskom razdoblju nema nijednog naroda koji u
svojoj krvl nije imao, u promenJjivim srazmerama,
nesto malo od svakog tog elementa. Stoga ce tuma
cenje istorije biti prilieno uprosceno: to 510 na jugu
prevlast imaju opaljena koza i zestoka strast, a na se
veru hladan urn i svetla koZa, proizlazi iz jed nog op
steg mesta. Za Gobinoa Esej je predstavljao priliku
barem je on tako verovao - da njegova politiCka
opredeljenja i antipatije budu i naueno potkcepljeni.
PsillOIogija Gobinoa dolazi do izraZaja u opStoj
atmosferi dela: one je prozeto neospornim pesimi
zmom. To je uoCljivo i na kraju ESfJja, u onih nekoli
ko red aka cije slike i forma nisu lisene knjiZevne le
pote, a u kojima se najavljuje buducnost covecanstvd
onako kako je pisae vidi: "Ljudska stada, pod lere
tom svoje sumome dremljivosti, zivece tada obamrIa
u svojoj niStavnosti, pOput bivoh1. !ito prcZivaju u
ustajalim baru!itinama ponlSkih mocvara ... Zalosno
je predvidanje da to jOs nije smrt, da je to izvesnost
kako cemo do te smrti doCi uniZeni; a mozda bi nas
ta sramna sudbina kOja ceka naSe potomke mogla
cak ostaviti i ravnodu!inima, da s potajnim uzasom
vee ne osecamo na sebi grabljive ruke sudbine." Ova
videnje jednog estete, lisenog !luzija ili nade, obja
snjava se time !ito je Gobino svestan da je igra okon
cana i izgubljena, te da na svetu nema takve sile kOja
bi rasama mogla vratiti njihovu prvobitnu cistotu i
sjaj. Ali ta nemoc da se bilo !ita izmeni predslavlja
"srecnu nernoc", kao !ito cerno jOs irnati priI'ike da is
taknemo.
53
 B) Sudbina "Eseja". - DeJo nije odmah privuklo
painju istoricara. Prva kritika koju Vredi spomenuti
hila Ie iz pera prirodnjaka Katrefaia koji je Gobinotl
s pravom zamerio da su njegovi antropoloski pogle.
di u Eseju previse uproscenl. U tre nutku pojave Ese.
ja nalkarakteristicnija i najzanimljivija reagovanja do.
c; ee od Tokvila, koji je Gobinou "napravio" karijeru
i koji je mu je i dalje bio prijatelj. Tokvil je nastojao
da njegovo shvatanje sveta podvrgrre zahtevima reli.
gijc i filosofije, u ovom slucaju hriscanstva i humani.
zma. Gobinoova doktrina, meGutim, nile hriscanska.
Tokvil mu to i pge: "HriScanstvo je oCigledno teiilo
tome da svi Ijudi budu braca i jednaki mcdu sobom,
dok vasa doktrina od njm u najboljem slucaju cini
rodake Ieoji zajednickog oca imaju tek na nebu", i
opominje gao "Zar ne vidite da iz vaSe doktrine pri.
rodno proizlaze sva zJa kOja se radaju iz stalne ne.
jednakosti - oholost, nasilje, prezi..r prema bliZnjem,
tiranija i bescasce u svim svojim oblicima'" Tri godi
ne kasniJe upozorio ga je da njegovo delo biva kori
see no na naCin koji on nije ni hteo ni predvideo : "I
to od Clje strane? Od s trd.ne vlasnika cmaca i u korist
vecitog ropstva kOje se zasniva na sustinskoj razliCi.
tosti rasa ... Velika vecina hriscana u svetu ne moze
da oseca nl najmanju simpatiju prema vasim teza.
rna." Na sve ovo Gobino je odgovarao da je on samo
saves no tmio istinu, a ako ta is tina nije u skladu s
mOl'"a.1om, on tu nista ne moze.
Tokvil je zakljucio da je za Esej bila srecna okol.
nost u tome sto se u Francusku vratio peeko inostran
stva, prvenstveno preko Nemacke. Izvesno je da je s
one strane Rajne, izmedu 1870. i 1914, Gobinoovo de.
10 imalo velikog uspeha . Znacaj koji je u njemu pridat
Germanima i kult plavokosogArijanca morali su tamo
n ai':; na dopadanje, ali ne treba prikrivati jednu od
54
 .
vB) S~dbi,!:a "Eseja". - Delo nije odmah privuklo
p~nJu .Isloflcara. Plva kritika koju vredi spomenuti
blla Je IZ pera prirodnjaka Katrefaia koji je Gobinoll
S pravo~ zame~o da SlI ,njegovi antropoloski pogle.
~I u Eseju previse uproSceni. U trenUlku pOjave Ese.
j~ ?aJkaraktelisticnija i najzanimljivija reagovanja do.
~1 ce.od Tokvila, koji .je Gobinou "napravio" karijeru
I kOJ~ Je mu je i daJje bio prijateJj. Tokvil je nastojao
d~ n!egovo shvatanje sveta podvrgne zahtevima relt.
glJe 1 ftlosofije, u ovom sJucaju hriScanstva i humani
zma. .Goblnoova doktrina, medutim, nije hriscanska.
Tolml mu to i pise: "Hriscanstvo je oeigJedno tezilo
lome da svi 'judi budu braca i jednald medu sobom
dok vasa doktrina od njm u najboljem slueaju cin;
rodake koji zajedniekog oca imaju tek na nebu" i
OpOminje ?a: "Zar ne vidite da iZ vase doktrine p'ri.
rodno pr~izJaze sva zla koja se radaju iz slalne ne.
Jedn~kostl - O~?lost, nasilje, prezir prema bliinjem,
t1rantJa IbeScasce u svim svojim oblicima?" Tri godi
~~ kasntje upozorio ga je da njegovo dele biva kori
sceno v~~ naCin koji o n nije ni hteo ni predvideo: "I
to od cIJe strane? Od strane vlasnika cmaca i u korist
vecitog ropstva kOje se zasniva na suslinskOj razlici
tOStl rasa ... Velika vecina hriscana u svelu ne moze
da oseca l1i l1ajmanju simpatiju prema vashn teza
mao "N a sve ovo Gobino je odgovarao da je on sarno
saves?o truio iSlinu, a ako la is tina nije u skladu s
mOI'A.om, on tu nista ne moze.
Tolevi! je zakljucio da je za Esej bila srecna okol.
nost u tome sto se u Francusku vratio preko inostran
stva, prvenstveno preko Nemacke. Izvesno je da je s
one strane Rajne, iZmedu 1870. i 1914, Gobinoovo de
10 imalo velikog uspeha. Znacaj koji je u njemu pridal
Gex:manima i kult plavokosog Arijanca morali su lamo
nalCI na dopadanje, ali ne treba prikrivali jednu od
54
onih prolivreenosti koje u arijaniZmu najvise iznena
duju. Videli smo da je Gobino kOlistio svaku priliku da
porekne istovetnost tih herojskih Germana i moder
nih Nemaca; uprkos tome, vulgarizacija njegovog de
la, kojoj je jos pridodata i idealizacija tevtonskog mita,
znatno je doprinela porastu "rasnog" ponosa u Ne
maekoj. Gobino se u Frankfurtu sprijateljio sa grofom
Prokesom Ostenom, predsednikom Bundestaga; sle
kao je naklonost Riharda Vagnera, kojl je od njega
zatrazio clanak za Bayreuther Blatter i postao reyno
sni propagator njegovog dela; Ludvig Seman je 1894.
osnovao Gobineau Vereinigung - a iZ svega ovoga se
vidi na koliko je dobar prijem naisao u Nemaekoj. Se
man, koji je postao neka vrsta iZvrSilelja njegovog
knjizevnog testamenta, napisace 1917. Gobineau der
ist unser i staviti ga rame uz mme sa Hindenburgom.
C) Mesto Gobinoa. - Treba Ii u Gobinou videti
tvorca prve ras isticke doktrine? On je prvi, u knjizi sa
izazovnim naslovom, izneo hipoteze i iZrazio uopste
na misljenja kojima je morao ohrabriti kasnije auto
reo Stoga je uglavnom smatran jednim od tvoraca ca
sizma_ Gcla Buensod pise da je o n "bio jedan od
onil1 Ijudi, a mozda upravo onaj covek koji je u mo
dernim vremenima najsnainije doprineo velicanju
svesti 0 rasi". Medutim , ipak mu se ne moze pripisa
ti neposredna odgovornost za uzasan nacin praktic
ne primene rasistieke doktrine: i on bi sam time ne
sumnjivo bio preneraien - o n koji je Jevreje smatrao
"slobod nim , snainim, inteligentnim narodom leoji
je ... dao svetu skoro isto toliko doktora koliko i trgo
vaca", on koji je verovao da je mesanje rasa potreb
no kao neoph odan ferment civilizacije. Ocena koju
je tim povodom izrekao H. S. Cembeden dovoljno je
recita; on zapaia da su se medu njegovitn licnim
55
 prOlivIlicima "oni najpromucumiji doserili domiSlja
10 nadenog nacma da diskredituju mOje ide je: poi
stoverili su ih sa idejama grofa de Gobinoa". Cem
berien, nalme, nije, popur francuskog autora, covek
ispunjen gorcinom i li~en iluzija; on je nepokoleblji
vi optimist: po njegovom se misljenju sve jos moze
spasti, a znacajna je i velika zamerka kOja se pojavila
pod njegovim perom, da "Gobinoova doktrina isklju
cuje svaku pralcricnu primenu ideja 0 rasi" .
No mada se pretelivalo u oceni velicine Gobinoo
vog uticaja, i mada je 0 njegovoj misli, kao ~to Je pro
nicljivo zapazio Z. Gomje, izreceno dosta besmislica,
ipak treba poei upravo od aje, shvaeene onakvom
kakva je zaista bila: "Nemacki profesori i dciavnici.. .
proglasiJi su Gobinoa znacajnom llcnoscu u istoliji
mi~ljenja XIX veka. U istOliji ideja cesto se manJe
znacaja pridaje njihovoj istinitosti nego uticaju kOji
su izvrsile." Nesreca kOja je posmrtno zadesila Gobi
noa bila je u tome da je jedna knjiga kOja je sva u
znaku proiZvoljnoSli, skepse i negativnog prislUpa,
mogla biti smatrana naucnim delom kOje budi velike
nade; Gobinoovo je delo, to je iZvesno, posluzilo
kao polazna tacka onima koji su dosli posle njega.

II. - H. S. Cemberlcn

l. Autor. - Hjuston Stjuart Cemberlen nije Ili u ka

kvom srodstvu sa tro jicom engleskih drl:avnika koji su
se prezivali kao ion. Unuk engleskog diplomate i sin
admirala, rodio se u Portsmautu 1855. godine. Detinj
stvo Je proveo u Versaju, a studirao je najpre u eeh
nem KoledZu, potom u svajcarskim skolama, te najzad
na jednom nemackom univerzilelu. Tako SU mu te tti
zemlje - Francuska, Engleska i NemaCka - omoguCile
da se s velikom lakocom snalazi u filosofiji Zapada.
56
 -
protivnicima "oni najpromucumiji dosetili domiSlja
to nadeno.g nacina da diskrediruju mo je ideje: poi
stoverili su ih sa idejama grafa de Gobinoa". Cem
~erle~, naim~: nije,. POput francuskog autora, covek
,~punJ~n. gorcmom ! lisen iluzija; on je nepokoleblji
VI optUUtst: po njegovom se miSljenju sve jos moze
spastl, a znacajna je i velika zamerka kOja se pojavila
~o.d njegovim pe:om, da "Gobinoova doktrina isklju
cUJe svaku prakticnu primenu Jde ja 0 rasi".
No mada se preterivalo u oceni velicine Gobinoo
vOg~ticaja, i ma~a je 0 njegovoj misli, kao Sto je pro
mclJlvo zapazio Z. Gomje, izreeeno dosta besmislica
ipak treba poe; upravo od nje, shvacene onakvorr:
kakva je za ista bila: "Nemaeki profesori i drlavniei...
p~og\as.ili su Gobinoa znacajnom lieno5Cu u istOliji
mls~e.nJa XIX veka. U istOriji ideja cesIO se manje
znaeaF~p~,daje nj~hovOj istinitosti nego uticaju koji
su lZVrsl\e. Nesreea kOja je posmnno zadesila Gobi
noa bila je u tome da je jedna knjiga kOja je sva u
znaku pr?izvoljnosti, skepse i negativnog pristupa,
mogla b,t! smalrana naucnim delom koje budi velike
nade; Gobinoovo je delo, to je izvesno, posluiilo
kao polazna tacka onima koj! su dosli posle njega.
II. - H. S. CemberIen
1. Autor. - Hjuston Stjuan CemberIen nije ni u ka.
kvom sradstvu sa trajicom engleskih drZavnika koji su
se prezivali kao ion. Unuk engleskog diplomate i sin
admirala, radio se u PonsmaulU 1855. godine. Delinj
sevo je proveo u Versaju , a srudirao je najpre u Celt
ne~ KoledZu, potom u svajearskim skolama, Ie najzad
na Jednom nemackom Univerzitelu. Tako su mu te tri
zemlje - Franeuska, Engleska i Nemacka - omogucile
da se s velikom lakocom snalazi u filosofiji Zapada .
56
Naslanivsi se jednom zauvek u Nemaekoj, Cember
len se lU ozenio najmlado m cerkom Riharda Vagnera i
tako postao njegov posmrtni zet. Tu su njegova este
lieka shvatanja do kraja uoblicena u njegovim prvim
esejima, objavljenim u Hsru Bayreuthe~ Blatter; tu je
pisao i clanke za Politisch-Anthropologische Revue i
uClanio se u Gobineau Vereinigung. Njegovu najzna
eajniju knjigu, Die Grundlagen des neunzehntenJa
h"hunderts (1899), preveo je 1913. godine na franeu
ski Rober Gode, pod naslovom GenezaXIX veka (sam
je autor sugerisao da naslov bude lako p reveden) . Nje
gova je osnOVI1a misao da treba ocuvali gennansku krv
boree; se protiv elemenala koji su ludi rasnom ger
manstvu: a to znaci, proliv rimokatolickog duha i pro
tiv judaizma. Tokom prvog svetskog rata verovao je da
Nemacka moze pobediti; toliko je i eleo tu pobedu, da
je 1917. presao u nemaeko d davljanslvo . Govorio je 0
boz.anskoj misiji Nemacke, sreo se 1927. u BajrojlU sa
Hillerom i predoselio kah.-va ce bili sudbina biviic g sli
kara . Umro je 1927, a Hitle ru je bilo stalo da lieno pri
sustvuje njegovoj sahrani.
2. Teorija 0 msi. - cemberle n ne u zima u obzir
ocigledne oSobine (plavu boju kose, opsti oblik li
ca)., kao sto ne uzima u obzir ni antropoloska merc
nja. Ona se ticu neke dale Ijudske grupe, te prema
to me vrcde samo za nju . istinski krilerijum kojim se
od rcdujc rasa bice iskljucivo psiholoske prirode.
Svako bi od nas, vee na prvi pogled, pro nicljivo i st
gurno, morao bi.ri u slanju da prcpozna rase, s vesti
nom kOja je 11 znaku najCiSlijeg subjektivizma (nije Ii
lO sluCaj sa odgajivaeem stoke koji s voljom i nadare
noscu obavlja svoj posao?). Ovo ulOliko pre izaziva
ne doumieu sto Cemberlen tim povodom prica aneg
dotu 0 devojcicama koje "pocinju da vrisre eim im se
57
 pribliZi neki CistokrvniJevrejin iliJevrejka ... dovoljan
je i jedan bezazlen pogled da pOput zraka sunea
obasja isCinu". Anegdoca je iskonstrufsana _ rec je u
swari bila 0 jednoj prerano sazreloj mladoj amise
mitkinji koja je u parku Monso u Parizu odbiJala da
se igra s decom svojib godina ukoliko je znala da su
to Jevreji; ona se na taj nacin strogo drZala uputstava
o netrpeljivosti koja je dobijala kod kuce. Nairne,
osecanje rasnc pripadnosti, suprotno onome sto
me Cemberlen, daleko od toga da kod dece bude
urodeno, nametnuto im je od strane drustva: dokaz
za to proia ona osamnaestomesecna pariska beba
koja pripada naj<"iScoj beloJ rasi, a kOja proia ruke
prvom Ailikancu prekrasne erne pUt! kOji se sagne
nad njenu kolevku, i pri tom mu vice: "Tata!" To je
slucaj koji sasvim nedvosmisleno protivreci rasistic
kim tvrdenjima (ali uprkos svemu, ipak treba Zazirali
od toga da se "slucajevi" kOriste kao dokazi) .
Kriteri/umi koji odrcduju rasnu pripadnost du
hovni su i moralni. Zadatak cijeg se izvcienja latio
CemberIen bio je da istraii proslost kako bi osverlio
buducnost. Tako je za njega milanski biskup Ambro
zije cistokrvniji nego biskup iz Hipona, a tako isto su
za njega Siaveni, zbog svoje narodne poezije, u stvari
Germani... Scavise: svako od nas ko je dosegao izve
scan stepen kulturnog razvoja moei ce ne samo da
prepOZna rasnu pripadnost drugoga, nego i da se iz
jasni 0 vlastitom etnickom poreklu . "Onaj ko bez
predubedenja i sasvim prostodusno upita majku pri
rodu ... moze biti siguran da ce dobiti odgovor kakav
bi majka dala sinu: odgovor koji nije uvek strogo 10
gican, ali koji je u Sustini cacan, razumljiv i koji tezi
dobru o noga ko ga je zatraZio. Takav je slucaj i sa pi
tanjem 0 smislu rasne p"ipadnosti, jednim od naj
znacajniJih, mozda i od najvece zivolne vainosti od
58

pnbliZi neki i'istokrvni levrejin ill Jevrejka.. . dovoljan
je i jedan bezazlen pogled da POput zcaka sunca
obasja istinu". Anegdota je iskonstruisana - rei' je u
Stvari bila 0 jednoj pl'ecano sazreloj mladoj antise
mitkinjl koja je u parku Monso u Parizu odbijala da
se igm s decom svojih godina ukoliko je znala da su
to levreji; ona se na taj naein strogo ddala uputstava
o netrpeljivosti kOja je dobljala kod kuce. Naime,
osecanje rasne pdpadnosti, suprotno onome sto
me Cembeden, daleko od toga dakod dece bude
urodeno, nametnuto im je od stcane drustva: dokaz
za to pru:ia . ona osamnaestomesecna pariska beba
kOja pdpada najciscoj beloj casi, a kOja pruza ruke
prvom Aflikancu prekrasne crne puti koji se sagne
nad njenu kolevku, i pd tom mu vice: "Tata!" To je
slucaj koji sasvim nedvosmisleno protivreei rasistic
kim lvrdenjima (ali uprkos svemu, ipak treba zazirati
od toga da se "slui'ajevi" kodste kao dokazi).
KriteriJumi koji odreduju rasnu pripadnost du
~ovni su i moralni. Zadatak cijeg se izvriienja latio
Cemberlen bio je da istraZi proslost kako bi osvetlio
buducnost. Tako je za njega milanski biskup Ambro
zije Cistokrvniji nego biskup iZ Hipona, a tako isto su
za njega Slaveni, zbog svoje narodne poezije, u stvad
Gennani... 8taviSe: svako od nas ko je dosegao izve
stan stepen kultumog razvoja mod ce ne sarno da
prepozna rasnu pdpadnost drugoga, nego ida se iZ
jasn; 0 vlastitom etnickom porek/u. "Onaj ko bez
predubedenja i sasvim prostodusno upita majku pd
rodu ... moze biti siguran da ce dobitJ odgovor kakav
bi majka dala sinu: odgovor koji nije uvek strogo 10
glean, ali koji fe u sus tin! tacan, razumljiv i koji teii
dobru onoga ko ga je zatraZio. Takav je slucaj i sa pi
tanjem 0 smislu rasne pripadnosti, jednim od naj
znacajnijih, mozda i od najvece zivotne vainosti od
58
svih pitanja kOja se postavljaju 0 coveku . Ako svoju
"asnu pripadnost imamo u vlastitoj svesti, to nas za
celo na neposredniji nacin uverava nego sva umova
nja. Pripadnost nekoj odredenoj rasi, nekoj cisloj ra
si, dozivljava se svakodnevno ... rasa do te mere cini
coveka razlicitim od pojedinca koji police iZ nekakve
haoticne mdavine najraznovrsnijih naroda, da ga
uzdiZe iZnad njega samog, daje mu iZuzetne, umalo
ne rekoh natpdrodne sposobnosli." Upravo zato sto
sve ovo osecamo S nekom vrstom skoro misti<"ne iZ
vesnosti, od malog su znacaja "naucna istraZivanja
kojima se zeli ustanoviti da li zaista postoje razlicite
rase, da li rasna pripadnost ima neku vrednost".
"Vratimo stvali na njihova mesta i kaiimo: sasvim je
ocigledno da rase postoje; vec i samim neposrednim
iskustvom ustanovljuje se cinjenica da kvalitet rasne
pripadnosti predstavlja vrednost od presudnog zna
('ala ." A posto su sve danaSnje evropske nacije nasta
Ie temeljitim meSanjem kOje traje dYe hiljade godina,
mogli bismo pomisliti da <"ista rasa ne postoji, te da
niko nije u opasnosti da cuje odgovor Majke Priro
de. No 0 tome nema ni govoca. Za razliku od Gobi
noa, koji nema iluzija, Cemberien ne vidi modemo
covecanslvo kao "bivole stO prezivaJu u ustajalim ba
rustinama pontskih mocvara" - on je, avaj! optimist,
hrabar i konstruktivan. Pad nece proCi bez lskuplje
nja, propadanju rase ima leka; cistota luvi se u nekoj
ljudskoj grupi moze obnoviti, pod uslovom da se za
to nade pravi naein. Od onog vremena kad je Gobi
no utvrdio da covecanstvo definitivno propada, bio
loska nauka je znatno napredovala. Darvin je poka
zao da sc ukriitanjem otklanjaju specificne osobine
rasa: Free crossing oblite"ates characters. To se odi
grava vec i kod zivotinja; kod njih, razume se, na n
zickom planu, ali Cemberlen dodaje: "To je tacno i
59
 1-" .'

kad je rec 0 moralnom slanju; ima veoma lukavih

pasa mesanaca, ne znamo za takve medu njima koji
bi zasluzivali puno poverenje; uvek su to hulje."
Osim toga, "rasa postaje plemenita malo-pomalo, a
taj proces oplemenjivanja moze u svakom trenutku
bili ponovo zapocet". Ljudske rase, kOje naoCigled
nama tako cesto propadaju, mogu se, dakle, obnovi
ti. "Disciplina rase" zahteva pdooenu "pet pruodnih
zakona" od kOJih svaki predslavlja preduslov za na
stanak plemenitih rasa.
a) Sirovina izvrsnog kvaliteta neospomo pred
stavlJa osnovoi preduslov. Ali tek sto je izrekao taj
zahtev, Cemberlen dodaje, s nedoslednoscu kOje _
kako izgleda - cak nije ni svestan: "Ali ako bi me ne
ko upitao odakle potiee ta sirovina, odgovorio bih
mu da 0 tome nemam ni pojma, i da sam u tom po
gledu ista takva neznaltca kao i kad bih bio najveCi
naucnik."
b) Praktikovanje endogamije u dllzem trajanju :
potomstvo treba da nastaje sarno iz odnosa medu
najbliZim srodnicima iz iste rase, pa ce se rasa
umnozavati unutar sebe same; to je endogenicni
rezim (lnsucbt).
c)Selekcija treba da unutar tog reZima odigra
svoju ulogu: njome se elementi kOje valja reprodll
kovati odvajaju od onih kOje valja ukloniti. Kod ovo
ga, razume se, pdsno poznavanje nacelii uzgoja ka
kvom se veStacki podvrgavaju biljke i zivotinje o mo
gllcuje i bolje razumevanje zakona selekcije.
d) Neopbodnost mesanja, prili6w iznenadujuca
pod perom Cemberlena, pred'stavlja cetvrti zakon:
vec je Gobino uvideo koliko je nJeSanje rasa potreb
no da bi se dospelo do civilizacije; -Cemberlen se po
ziva na primer Slarih Grka i... pasa sa Nove Zemlje:
"Pravi rasni pas sa Nove Zemlje nastao je llkrStanjem
60
 kad je eee 0 mora.Jnom stanju; ima veOma lukavih
pasa mesanaca, ne znamo za takve meau njima koji
bi zasluzivali puno poveeenje; uvek sU LO hulje."
Osim toga, "casa postaje plemeniLa malo-pomalo, a
raj pcoces oplemenjivanja mOze u svakom trenutku
bili ponovo zapocer". Ljudske rase, koje naocigled
nama tako eesto pcopadaju, mogu se, dakle, obnovi
ti. "Disciplina case" zahteva primenu "pet primdnih
zakona" od kojih svaki predstavlja predusloy za na
stanak plemenitih casa.
a) Sirovina izvrsnog kualtteta neosporno pred
stavlja o~novni preduslov. Ali tek sto je izrekao taj
zahtey, Cemberlen dodaJe, s nedoslednoscu kOje _
kako izgleda - cak nije ni svestan: "Ali ako bi me ne
ko Upitao odakle pOtice ta sirovina, odgovorio bih
mu da 0 tome nemam ni pojma, i da sam u tom po
gledu ista takva neznaIica kao i kad bih bio najveci
naucnilc."
b) Praktikovanje endogamije u du:iem trajanju:
pOlOmSLVo treba da nastaje sarno iz odnosa meau
najbHzim srodnicima iz iste rase, pa ce se rasa
umnozavati unutar sebe same; to je .endogenicni
rdim (lnsucht).
c) 'Selekcij'a treba da unutar tog rezima odigl'a
svoju ulogu: njome se clementi koje valja reprodu
kovati odvajaju od onih kOje valJa ukloniti. Kod ovo
ga, razume se, prisno poznavanje nacelit uzgoja ka
kvom se veiitack! podvrgavaju biljke i Ziyotinje omo
gucuje i bolje razumevanje zakona seJekcije.
d) Neopho..dnost meanja, prilicno iznenadujuca
pod perom Cemberlena, predstavlja cervnl zakon:
vee je Gobino uvideo koliko je meiianje rasa potreb
no da bi se dospelo do civilizacije; Cemberlen se po
ziya na primer starih Grka i. .. pasa sa Nove Zemlje:
"Pravi casni pas sa Noye Zemlje nastao je Ukcitanjcm
60
eslclmskog psa i obicnog francuskog dzukca; po10m
su, kao posledica dugotrajne endogenij~, posugnute
uSLaljenost i Cistota ove vrste ... i najzad Je vrsta ... do,:
stigla, putem selekcije, najvisi stupanj pl.ememlOstl.
"Nemamo ama bas nikakvog rnzloga da lJudsku vrsru
smatramo nekakvim izuzetkom ... a posto... nismo u
mogucnosti da eksperimenti~emo sa cov~kom',~reb~
da izvucemo pouku iz pokusaja obavljemh na ZLVOtl
njama i biljkama." .
e) Meanje rasa mora da bude sasvi:n odl'ede~o I
ogmniceno. Neka ukrstanja oplemenJuJu casu, alI ,ne
sva; ima i takvih kOja, naprotiv, uniStavaju obe rase st~
u njemu ucesl'VUju. Potrebno je, dakle, da okoln?SLI
budu tacno i strogo urvrCtene. S druge stran,e, u~ta
nja moraju biti vremenski ogranicena, SLO ce ,reci ~a
se uticaj nove krvi mora osLvariti sto Je m0l!:uce brze,
p.a prestati: "Dugotrajnije mesanje vodi ja~u rasu u
propast." U drugoj polovini:XX v~ka n: moze;,no bez
izvesne nelagodnosti citati sledece recemce: Nismo
u mogucnosti da zarvorimo izvestan broj ljudi i da Ih
podvrgnemo eksperimentima kOje bi t~ebalo. ~b~
vljati IOkom vise generacija ... Nemoj~o Ipak .b1l1 01
ilta manje sigumi u 10 da bismo, kad. bl ~a~ bllo .~o
guce da osnujemo vestacka uzgajaUsta IJudl, u nJlma
takode postigli ogromne razlicitosti, kako one u tele
snom pogledu, tako i razlike u dimenzijama, pro~or
cijama, dlakavosti, itd." Tu nemoguCI;ost, kOJu Je
bez sumnje sa zaljenjem - uSLanovio Cemberlen, ne
koliko decenija kasnije otklonili su nacisti.
3. lstorijska pe"spektiva rasa
A) Geneza jeurejskog naroda. - Ta ce se geneza
pokazati kao primena pet navedenih zakona. Ako se
uzme da je doba u kojemu zivimo "jevrejsko", njome
se postavlja jed an savremen i neposredan problem.
61
/
 I . ..
i
!
]evreji zavreduju Cemberlenovo divljenje uffieSno
seu kOjom ko risle zakon kl'vi da bi prosirili svoju
prevlasl: "Osnovni karen oscaje bez mrlje, u nj ne
moze da prodre nijedna kap lude krvi." Kreri ]evreja
mogu se udali za nekoga ko nije ]evrejin, ali sinovi
se ne mogu zenili kcerima slranaea. ]evreji se poka
zUju "kao poseban i pOlpuno Iud element u nasem
zivocu". Njihov ulieaj u istOriji Evrope "nije zanemar
Ijiv i zaeelo je po mnogo cemu Sletan"; oni snose
"odgovomosL. za mnoge slrahole u iSloriji, za pro
padanje mnogih herojskih i snainih naroda".
]evreji su naslali iz UkrSlanja medu sasvim razliCi

lim Jjudskim vrstama. Ali jevrejska rasa poslala je

svesna svoje iskonske mane; naime, u lim ukrslanji

rna, koja su dovela do izrodavanja, pOSloji "zloCin pr

Ijanja lo.Yi, zlocin protiv prirode"; poslOjanje jevrej

skog naroda sarno po sebi je "greh, njegovo postoja

nje je zloCin protiv svetih zakona zivota .. . cit:rv na

rod, a ne pOjedinae, trebalo bi da bude opran od

greske koja nije pocinjena svesno, vee nesvesno".

U svakom slueaju, ovo je prilika da primetimo ka

ko su ]evreji ovde predstavljeni kao narod koji pr
venstveno pripada jednoj rasz', a ne u prvom redu
jednoj religiji. Daleko smo od onog srednjovekov
nog antisemitizrna zasnovanog na religiji ili cak na
ekonomiji. Daleko smo cak i od propisa iz Toleda .. .
Rasna ideologija koja je karakteristicna za XIX vek
izolovala je ]evreje. Tusnel ih je prikazivao kao "kra
Ijeve epohe", a pedeset godina kasnije, malo pre
Cemberlena, Drimon jc slikao njihov jizicki portret
koji je daleko prevazilazio srednjovekovne karikatu
reo "Glavna obelcija po kojirna se ]evrejin moze pre
po;;:nati jesu, dakle: onaj famozni povijeni nos, skilja
ve oci, stisnuli zubi, klempave us!, nokt! koji nisu za
obljeni poput badema vee cetvrtasti, predugacko po
62
 , .- .... - , ",

prsje, ravni tabani, obla kolena, gleznjevi neobicno

Jevreji zavreduJu Cemberlenovo divljenje umesno
istureni u spoljasnju stranu, mekusna, migoljava ru
~cu kojom kOriste zakon krvi da bi prosirili svoju
ka lieemera i izdajiee. Jedna im je ruka cesto kraea
prevlast: "Osnovni koren ostaje bez mrlje, u nj ne
od druge." Dicing ih ;e vee 1880. smatrao "koliko ne
moze da prodre nijedna kap tude krvi." Keeri jevreja
podnosljivom, toliko i pogubnom rasom". Bi~ je to
mogu se udati za nekoga ko nije jevrejin, ali sinovi
zaista ;edan nov vid antisemitizma; on Je lZgublO svo
se ne mogu :i:eniti keerima stranaea. jeVl'eji se poka
;u originaInost i od tada je smatran sarno jednim e1e
zuju "kao poseban i potpuno tud element u nasem
mentom sire eeline: rasizma.
zivOtu". Njihov uticaj u istonji Evrope "ni;e zanemar
l;iv i zaeelo ;e po mnogo cemu stelan". oni snose
"o d govomost... za mnoge strahote u istoriji,
' B) EtniCki baas. - Rec je 0 svim narodima sto, ih
za pro
padanje mnogih herojskih i snatnih nal'oda". obubvata nekadaSnJi geografski prostor onoga sto
se zvalo Imperium Romanum. PoricuCi da su Grci
jeVl'eji su nastali iz ukrStanja medu sasvim razlici
pokazali bilo kakvu hrabrost u biei kod Salamine,
tim Ijudskim vrstama. Ali jevre;ska rasa postala ;e
svesna svoje iskonske mane; nairne, u lim ukrSLanji Cemberlen bez oklevan;a suprocstav.!;a semitsko-he
rna, ko;a su dovela do izrodavan;a, POSto;i "zloCin pr lensku okrutnost iranskoj blagosti'. Doduse, grcka
ljanja krvi, zlocin preliv prirode"; posto;an;e ;evrej umetnost I filosofija su postojale, bilo ;e u njima i re
mek-dela, ali koliko su Gete ili Rihard Vagner iznad
skog naroda sarno po sebi ;e "greh, n;egovo posloja
n;ib! Rimljani su, naravno, imali izrazit smisao za
nje je zlocin protiv svetih zakona zivota ... cicav na
rod , a ne pojedinae, lrebalo bi da bude opran od pravo, ali i one je sa justinijanom i njegovim sarad
greiike koja ni;e pocinjena svesno, vee nesvesno". nicima postalo skleroticno. Samo se po sebi razume
U svakom slueaju, ovo ;e prilika da primetimo ka
da je pad eivilizaci;e bio ubrzan ediktom Karakale
ko su jevreji ovde predstavljeni kao narod ko;i pr
(!<arakale, tog sirijsko-punskog krvo~ednog cudovi
venSlveno pripada jedno; rasi, a ne u prvom redu
sta!), kojim;e 212. godine limsko dr:avIJa?stvo daco
jednoj reUgi';i. Daleko smo od onog sredn;ovekov_
svim stanovnieima earstva: od tada vise neee blt! gra
nog antiSemitizma zasnovanog na religi;i ili <"ak na
dana, bice samo podanikil. Pisae Lukijan iz Samosale
ekonOmi;i. Daleko smo cak i od propisa iz Toleda...
saieo je u svo;o; osobi sve mane svog vremena, 1 po
Rasna ideolOhrija kOja je karakterisliena za XIX vek
tome moze da se uporedi sa Hajneom! (Znamo da
izolo"ala ;e jevreje. Tusnel ih je prikazivao kao "kra
su nacisti spal;ivali na lomacama kn;ige ovog posled
lleve epohe", a pedesec godina kasnije, malo pre
njeg.) ,
Cemberlena, Drimon je slikao n;ihov jizicki pOrtrel Os\avsi hriscanin, mada na svo; nacin, Cemberlen
koji je daleko prevaziIazio sredn;ovekovne karikatu ga;i izvesnu simpatiju za erkvu iz prvih vekova; iako
reo "Glavna obeletja po kojima se jevrejin moZe pre ;0; zamera zbog n;enog prestrogog askecizma, on za
poznati jesu, dakle: onaj famozni pOvijeni nos, skilja nj ubrzo pruta objaSnjenje zasnovano na rasnim raz
ve oel, stisnuli zubi, klempave ust, nokti koji nisu za lozima: hriScanski puslin;aei odbijaju da stvaraju po
obljeni POPUt badema vee cetvrtasti, predugaCko po tomstvo zato sto ti pronicljivi dubovi, prozrevsi tajnu
62 63
svog vremena, zele izbeci da krv kOja je uprljana toli
kim mesanjem bude jos jed nom preneta: "Plemenita
bica su se sa osecanjem mucnine uklanjala iz tog
groznog sveta... mucila svoju put i cinila pokoru. Po
tom su neslajala, ne ostavljajuCi deeu za sobom."
Renesansa je bila period ponovne pojave etnic
kog haosa, koji je u srednjem veku bio prikriven pod
lankim germans kim s!ojem nastalim tokom invazija
u V veku. Haos je u XVI veku bio ovaplocen u cove
ku kakav je bio Ignacije Lojola: nadahnuce kojim je
prozeto njegovo deJa rdavo je, jer je on Baskijac, ne
pripada cistoj rasi! ... "u licnosti 19nacija LOjole, da
kJe, predstavljam citaoeu tipicnog Amigermana." Za
nimljivo je uporediti Cemberlenova tvrdenja sa mi
~Ijenjem besornucnog antisemite kakav je bio E. Dri
mon, koji je u delu Jevrejska Francuska pisao: '1e
zuita je, uostaiom, susta suprotnost Jevrejinu, Igna
eije Lojola je eist arijevae." Ne iznenaduje ni to ~to je
Napoleon "izaslanik haosa" ; moze se smatrati da se
on, kao nova personifikacija antigermanizma, potpu
no nadovezuje na Ignacija Lojolu. Iz svega se moze
izvuCi oeigledan zakljucak da je "neka zemlja utoliko
manje eivilizovana ukoliko je manje germanska. Pre
Ci iz Londona u Rim ... znaCi takode preci iz najprefi
njenije civilizaeije i iz visoke kulture u poluvarvar
stvo: u prljav~tinu, neznanje, lafljivost i bedu".

C) Germani. - Cemberlenovo shvataoje gcnnan

stva ~ire je od Gobinoovog. Njegovo je etnieko ose
canje u vecoj meri sredojoevropsko (mitteleuropae
isch), a u manjoj skandinavsko, ali u rcdove Germa
oa 00 prihvata sarno prave Slavene.
Sto se tice Kelta, oni su videni u jOs lep~em sve
tIu; njima se apostol Pavle, u poslanici Galacanima
(porekJom Keltima), obracao sasvim drukCijim to
64
 5:0g vremena, zeJe iZbeCi da krv kOja je uprljana toli
ki~ me!ian)em bude jOs jednom preneta: "PJemenita
blca su se sa osecanjem mucnine ukIanjala iZ tog
groznog sveta ... mucila svoju put i einila pokoru. Po
tom su nestajala, ne ostavljajuCi decu za sobom."
Renesansa je bila period ponovne pojave etnie
kog ~aosa, koji je u srednjem veku bio prikriven pod
tankim gennanskim slojem nastalim tokom invazija
u V veku. Haos je u XVI veku bio ovaplocen u eove
1..11 kakav je bio Ignacije Lojola: nadahnuee kojim je
prozeto ~iegovo delo rdavo je, jer je on l3askijac, ne
pnpada clstoj. rasi! ... "u lienosti IgnaciJa Lojole, da
kIe, predstavl)am citaocu tipicnog Antigermana." Za
nimljivo je uporediti Cemberlenova tvrdenja sa mi
sl)en)em besomucnog antisemite kakav je bio E. Oli
m~n, kOji je u delujevrejska Francuska pisao: "Je
zulla )e, uostalom, susta suprotnost Jevrejinu Igna
cije Lojola je Cis! arijevac." Ne iznenaduje ni td sto je
Napoleon "iZaslanik haosa"; moze se smatrati da se
o n, kao nova personiflkacija antigermanizma, pOlpu
no nadovezuje na Ignacija LOjolu. Iz svega se moze
izvuCi oeigledan zakljucak da je "neka zemlja moli-ko
manje civilizovana ukoliko Je manje germanska. Pre
Ci. iZ Londona u Rim ... znaCi takode preCi iZ najprefi
njenije civilizacije i iz visoke kulture u poluvarvar
stvo: u prljavstinu, neznanje, lailjivost i bedu".
C) Germani. - Cemberlenovo shvatanje gennan
stva Sire je od Gobinoovog. Njegovo Je etnieko ose
canje u vecoj meri srednjoevropsko (mitte leuropae
zsch), a u manjof skandinavsko, ali u redove Genna
na ~n prihvata sarno prave Siavene.
Sto se tice Kelta , oni su videni u jos lepSem sve
tlu; njima se apostol Pavle, u poslanici Galacanima
(poreklom Keitima), obracao sasvim drukCijim to
64
nom nego sto je ona) kome je pribegavao prema iZo
pacenim Rimljanima. U srednjem vekll, poezija bre
tonskog c[kIusa bila je bliska germanskoj dusi. Oobri
predstavnici Kelta u teologiji bili su Duns Skot i Abe
lar. Francuska je u XVIII veku jOs bila arijevska, bu
dud da je Voller, u kojemu je ona imala svoj tipiean
intelektualni izraz, po svom antika!olicizmu bie cist
Gennan. Ali Oeklaracija 0 pravima coveka bila je,
razume se, izraz bUrZoaziJe i haosa II koji su dospeli
narodi.
Cemberien govori 0 Germanima sa istim onim
odusevljenjem kOje je Gobino ispoljavao prema svo
jim Arijancima. 0 etnickom haosu iz doba poznog
cars tva: "Nad tim d egenerisanim svetom blistala je
samo jedna zvezda. Ona je dosla sa Severa. Ex sep
tentr/one lux."
Cemberienom su se pangennanist! mogli da kori
ste na lakSi i neposredniji naein nego Gobinoom:
oni su ga sledili bez okolisenja i oklevanja, utoliko
pre sto je proucavanjem verskih sposobnosti triju ra
sa biO oJacan rasisticki mesijaniZam.
4. Versko misljenje tl'iju evropskih rasa. - Ono
sto Je od prvenstvene vainosti jeste kakav je Weltan
schauung, kakvo videnje i shvatanje sveta propoveda
svaka etnicka grupa.
A) jeV1'ejska monolatrija. - Sredinom XIX veka
veCina istoricara religlja bila Je cvrsto uverena da je
jevrejski narod vise od ostaUh bio obdaren izrazitom
verskom sposobnoscu. Cemberlen, medutim, vee na
pocetku svcg dela nedvosmisleno tvrdi suprotno: "u
tom pogledu nikad nije bilo Ijudskih bica kOja su na
zalosniji nacin lisena religije nego sto su to Semiti, a
narocito njihova polubracaJevreji ... ami, robovi koj;
65
smo dobrovoljno dali da nas Jevreji osaka Ie, YUcemo
se za Jehovinim zavelnim kovcegom!" U poredenju
sa arijevskim rasama, jevrejski jc narod krajnje jalov
na vcrskom planu.

B) Etnicki haos i ,eligija. - Nc cudi to !ito Cem

bcrlcnova strogost u ovom slucaju ide tako dalcko i
sto on stanovnlke Sredozemlja, S obzirom na njihovo
shvatanje sveta, stavlja ispod Jevreja. "$to sc pak lice
rulja Aftikanaca, Egipeana i drugih meSanaca koji su
pomogli da se izgradi htiseanska crkva, 0 njima ne
treba ni da se govori." "Francuz se koleba lzmedu is
crpljujueeg skepticizma, koji ga ipak ne cuva od ne
trpeljivosli, i surovog kletikalizma koji ga na nju
podslice,.. . stanovnici Juga Evrope zapali su u nepri
!criveno idolopoklonstvo i time sebe iskljucili iz kru
ga kulrumih naroda." Ali buduCi, kao gentleman,
uvek spreman da za svoje prolivnlke ispolji zarku
simpatiju, Cemberlen rado odaje priznanje uprav
ljackoj sposobnost! crkve, "jer savrSenstvo melode
organizovanja, moe tradicijskog Cinioca, poznavanje
ljudske duse, jesu stvati zbog kojih je Rim veCi i do
stojniji divljenja nego sto bi se na prvi pogled reklo".

C) Verska hm'izma Germana. - ](ad imamo u vi

du Cernberlenov ncpdjateljski i preztiv stay prerna
Jevrejima, mora nam izgledati cud no to sto se upra
vo u Palestini radio Hrisl, osnivac religije koju ee on,
u njenom Cistorn obliku, smatrati specificno atijev
sko m. Stvar je u lome !ito Htisl nije bio Jcvrejin! O':i
gledan dokaz da on 10 nije bio prcdstavlja govor Ga
Iilejaca, a "Ioliko je vcrovatno da lsus u svojim
iilama nije imao ni jednu jedinu kap jevre jske ktvi,
da se ta verovacnoca skora izjednacujc sa izVesno
seu". Uz 10 , dok se Htist, zbog mnogih svojih Slavo
66
 smo dobmvoljno dali da nas Jevreji osakate, vul'emo
va, moze smatrati arijevcem, dotle su se Germani po
se za ]ehOvinim zavetnim kovcegom!" U pore.aenju
kazali narocito podobnima da prime hriscansku po
sa arijevskim rasama, jevrejski je namd kJ-ajnje jalov
na verskom planu. ruku: "u licnosti Isusa Hrista na svetu se pojavio ap
solutni verski genije; a niko kao German nije bio ta
ko sposoban da cuje taj bohnski gJas ... " Medutim,
B) Etnicki haas i religija. - Ne cudi to sto Cem
sve je to moralo biti zadugo izbrisano, "religija nlkad
berlenova scrogost u ovom slucaju ide tako daleko i
nije bila u slanju da sa sebe zbaci ludal'ku kosulju
sto on stanovnlke Sredozemlja, s obzirom na njihovo
koju su jOj, jos u doba kad su Germani stupili u isto
shvatanje sveta, stavlja ispod ]evreja. "Sto se pak cice
riju sveta, navuk le nedostojne ruke, izrodi etnickog
rulja Afrlkanaca, Egipcana i drugih meiianaca koji su
haosa". Stoga je Gete imao razloga da peva iz sveg
pomogli da se izgradi hriscanska crkva, 0 njima ne
srca: "0 sine Nemacke, imas pravo da se ponosiS sto
treba ni da se govori." "Francuz se koleba izmedu Is
si zamrzio hliscanstvo!" Nemacka, dakle, vema svom
crpljujueeg skepticizma, koji ga ipak ne cuva od ne
dubokom pozvanju i svom zadatku, treba da pripre
trpeljivosti, i surovog klerikalizma koji ga na nju
mi i rasiri jednu novu religiju: "Hriseanstvo kOje bi
podstiCe, ... stanovnici]uga EVl'ope zapali su u nepri
za nas bilo prihvatljivo nije u stvari ni postojalo, a
kriveno idolopoklonstvo i time sebe iskljllCili iz kru
sad je najzad postalo mogucno." Ukollko se ta mo
ga kultumih naroda." Ali buduCi, kao gentleman,
guenost ne ostvari, Rim, kojj ima "prirodne savezni
uvek spre~an da za svoje protivnike ispolji zarku
ke u svim neprijateljima germanstva", ubrzo ce tri
simpatiju, Cemberlen rado odaje priznanje uprav
jumfovati. "Ako uskoro meau nama ne dode do
ljal'koj sposobnosti crkve, "jer savrSenstvo metode
snaZnog preporoda... ako nam ne uspe da skinemo
organizovanja, moe tradicljskog Cinioca, poznavanje
sa svog hriSeanstva say onaj tuai laZni sjaj kojim se
ljudske duse, jesu stvari zbog kojih je Rim veCi i do
ono kindZuri", aka ne budemo u stanju da stvorimo
stOjniji divljenja nego sto bi se na prvi pogled reklo".
"religiju tacno prilagodenu samom biCu naseg ger
manskog tipa.. . onda oeekujmo da vidimo kako u
C) Verska harizma Germana. - ](ad imamo u vi mraku buduenosti iskrsava neki novi Inoeentije Ill,
du Cembedenov neprijatelJski i prezriv stay prema
sa nekim novim Lateranskim koncilom, ol'ekujmo da
]evrejima, mora nam izgledati cud no to StO se upra
vidimo kako se ponovo pale 10mace Inkvizicije". Ma
vo u Palestini rodio Hrist, osnivac religije koju ee on,
nje od deset godina posle Cemberlenove smni usto
u njenom cis tOm obllku, smatrati specific no arijev licena je jedna rasisticka religija: sve ove eksplozivne
skom. Stvar je u tome Sto Hrist nije bio )evrejin! Ol'i
i mutne teme pruzale su nacistickim glavesinama
gledan dokaz da on to nije bio predstav!ja govor Ga.
osnovu za njihovu politieku akciju i predstavljale su
lilejaca, a "toliko je verovatno da Isus 1I svojim
iltinu onih mudrovanja na kOja se ta ?.kcija oslanjala.
zilama nije imao ni jednu jedinu kap jevrejske krvi,
Mada lomace Inkvizicije nisu bile ponovo upaljene,
da se ta verovatnoea skoro izjednacuje sa izvesno
dim iz peei krematOrijuma pomracio je nebo nad lju
seu". Uz to, dok se Hrist, zbog mnoglh Svojih stavo
dima.
66
67
 III - Vase de Lapuz i antroposociologija
1. Temelji antroposociologije
A) Metoda i politicke ideje VaSea de LapuZa. - Francuz
kao i Gobino, Vae de Lapuz je iz orvorenih predavanja koja
je drlao na Univerzitetu u Mo npeJijeu izvukao gradu za Iri
knjige, DmStvene selekcije (1896) , Arifevac i njegova d r'U
stvena uloga (1899), Rasa i druSwena sredina (1909) . On
ce biti rvorae i jedan od najistaknutijih predstavnika antrO
posoeioloske kol6Po njoj, sve potiva na "naucnim", merlji
vim podacima; sve u sustini zavisiod kefalnog indeksa koji je
u osnovi podele iJudi na brahikefalne (veCi brojevi, siroke
glave) i dolihokefalne (manji brojevi, duguljasle glave).
Vrednosl i sposobnosti neke rase iii neke populacije nastoje
se odrediti na osnovu proeenta njenih brah ikefalnih i doli
hokefalnih pripadnika. Kaiimo odmah da se rezultat poka
zuje kao hvalospev plavom dolUlokefalnoll1 toveku .
Sto se tiee politickih ideja, Lapui se gnusa jednakosti
koja putem demokralizaeije sve viSe ldi da se ukore ni 11
drustvu . Fikeijama pravdc, jednakosti, bralsrva, polilika za
s novana na nauci pretpostavlja srvafnost sila, zakona, rasa.
B) Druslvena selekcija . - Broka je govorio 0 "drurvc
noj" selekciji, da bi istakao kako u grupi proces prirodne se
lekcije biva dopunjen iii zamenjen drusrvenim kriteriJumi
rna zasluge iii l1speha . Svaki od njth razvija osobine korisne
pojedincu, koji biva posmatran bs kao cian nekc vrSle , a cas
kao clan nekogdrusrva. U nas im modernim drusrvima selek
tivno delovanje drurvene sredine igm najvecu ulogu , ali
uno ne mora da bude usmereno ka poboljsanju rase. Pri
roda je ta kOja jaea i poboijsava vrstu; drusrvenom selekci
jom, pak, precesto biva obezbedena premo': osrcdnJih.
Lapuz jc nazivom "unutarnja sclekcija" oznacavao uspe
he kOje pojedinel iii grupe postiZu u drusrvenoj srcdini, a
pod "intersticijalnom" selekdjom podrazl1mevao je upad
stranih eicmc nata u grupu, kojim bivajl1 pogorsane nje ne
osobine. Tako su na groblju u Monpelijcu, kod u mrlih 10
korn XVII i XVIIl vcka, lobanje iz grobova koji Sl1 pripadali vi
sim klasama imale indeks 74,8, a one iz o bicnih grobova in

68
 III - Vase de Lapuz i antroposociologija
1. Temelji antroposociologije
A) Metoda i politicke ideje VaJ'ea de Lapu:i:a. - Francuz
kao i Gobino, Va~e de Lapu;: je iz orvorenih predavanja koja
je dr.lao na Vniverziteru u Monpelijeu izvukao gradu za tri
knjige: Dndtvene selekcije (1896), Arijevac i njegoua dru
stuena uloga (1899), Rasa i drustverta sredina (1909). On
ce biti rvorae i jedan od najistaknutijih predstavnika antro
p0socioloske skole\.Po njoj, sve pociva na Ilnaucnim", merlji
vim podacima, sve u sustini zavisi od kefalnog indeksa koji je
u osnovi podele ljudi na brahikefalne (veei brojevi, iiiroke
glave) i dolihokefalne (manji brojevl, duguljaste glave).
Vrednost i sposo.bnOsti neke rase ili neke populaeije nasloje
se odrediti na os noVll proeenta njenih brahikefalnih i doli
hokefalnih pripadnika. KaZimo odmah da se rezultat poka
zuje kao hvalospev plavom dolihokefalnom coveku.
Sto se tice politickih ideja, Lapu:> se gnu ~a jednakosli
ko.ja putem d emokraLizaeije sve viSe IcZi da se ukoreni u
dru~!VU . Fikdjama pravde, jed nakosti, bra!S!va, poliLika za
snovana na nauci pretposravlja srvafnost sila, zakona, rasa.
B) Drusroena selekcija. - Droka je govorio 0 "dru~rve
noj" selekciji, da bi istakao kako u grupi proees prirodne se
lekcije biva dopunjen ili zamenjen drusrvenim kriteriJumi
rna zasluge iii uspeha. Svaki od njlh razvija osobine korisne
pojedineu, koji biva posmalran cas kao Clan neke vrSle, a cas
kao clan nekog drustva. V nasim modernimdrusrvima seJek
livno deJovanje drusrvene sredine igra najveeu ulogu, ali
Ono ne mOra da bude usmereno ka 'poholjsanju rase. Pri .
roda je La kOja jaea i pobolj~ava vrsru ; drusrvenom selekei
jom, pak, preeeslo biva obezbedena premoc osrednJih.
Lapui jc naxivom lIunutarnja selekcija" oznacavao lIspe
he. kOje pojectinel ili grupe pQStiZu u drustvenoj sredin i, a
pod ttintersticijalnom" selekcijom podrazumevao je upad
stranih elemenata u grupu , kojim bivaju pogo~an e njeJ)e
osobine. Tako su na groblju u Monpelijeu, ko<f umrlih LO
kom XVII iXVIII veka, lobanje iz grobova koji SUpripadali vi
8im klasama imale ind eks 74,8, a one iz obi~nih grobova in
68
deks 78,3. Za njega je to bio znak uspeh. koji suu unutarnoj
selekeiji postigli dolihokefalni pOjedinci, i mada je Lapuz
u tome video ispoljavanje neke vrstc prirodne pravde u
dru ~rvenom zivoru, morao je pmnali da je pri tom i uloga
intersticijalne selekcije bila delorvorna, ali kobna, jer je
kao posledieu imala sve ve~ u brahikefalizaciju Franeuza.
To ga je moralo dovesti do neke vrste pesimama slicnog
onom Gobinoovom, posto su vi ~e dollhokcfalne klase u
zapadnoj Evropi svakodnevno gubile tie pod nogama.
2. Zakoni antroposociologije
A) Klasifikacija evropskib rasa. - a) Homo europaueus.
- Visok, plav, dolihokefalan sa duguljastim Iieem (na briran
skim ostrvima i u scvcrozapadnoj Evropi), o n je, sa psiholo
~kog stanovista, neko ko tdi gospodarenju, samopouzdan,
ambicio7.an . Hrabar je, preduze tan, a ad dd3ve traii sarno
da posruje njegovu delatnost; po verskom opredeljenju je
protestant, jer njegov nezavisni duh ne mofe da se prilagodi
l1
alHoritetu crkve: on je r.odak ltarijanca kakvog je zamis!jao
Gobino .
b)Homoapinus.-Niskog rasta, smed, ol<rugle glave i li
ea, on je brahikefalni tip kakav predstavljaju stanovnik Over
nje i... Turt in. Ima prevagu u Franeuskoj, Italiji i u balkan
skim zemljama. Privrlen je Iradiciji, spor u radu, i daleko od
toga da bi poku~avao biLi prvi, nastoji da se sakriJe iza svog
suseda. V pOlili~kom pogledu on je "sav.rsen rob, savriien
kmet... a u republikama kao sto je nasa najbolje viden gra
danin, jer dopuiita sve zloupotrebe". K.alolik je, voH osred
njos t i boji se napretka. On je laj na kome su lItemeJjene
gr~ ka i rimska eivilizaeija, kao i Zapadna Evropa.
c) Homo mediterraneus je smed 1 dolihokefalan. Nje
gove sasvim odgovarajuce tipove nalazimo u Napolitaneu i
Andaluzaninu . All buduCi da poslojl bezbroj njegovih vari
je teta, Lapuz se na toj kalegoriji malo zadrlava.
B) Amonov zakon i urbana dolibokefalnost . - Ovaj za
kon, cijije rvorae nemaCki naucnikAmo n , jedan od osnivaca
antroposociologije, naziva se i.zakonom 0 urbanoj koneen
Iraciji dolihokefalnih ljudi. Do ovog zakona se doslo na
69
 osnovu proueavanja vojnih regrura u 13adenu 1886. godine.
Otkrivena jerazlika izmedu seoskog i graclskogslanovniStva
kad je rec 0 boji oCiju i kose, a narocito 0 obliku glave. Dok
se kefalni indeks u Manhajmu, Hajdelbergu, Karlsrueu, Iae
lao oko 80, on je kod okolnog seoskog stal1ovnirva iznosio
oko 85. Regcuti iz gradova imali su izduzeniju i uzu glavu od
onih sa sela, a to zapaZanje poldapalo se sa onim!ito je na sli
can nacin ustanovljeno U I'rdncuskoj iii Italiji. Iz toga se mo
rao izvuci zaldjucak 0 izvesnim seJektivnim procesima: u
gradove su se iseljavali oni najambiciozniji i najenergicniji
seljad, oni koji su medu seoskim slanovnisrvom blli n.ijzra
zitije dolihokefalni; n. taj na6n, nekom vrstom kumulativ
nog dejstva, stanovnisrvo gradova pos.taje sve vise dolihoke
falno (a u njegovim okvirima, stepen dolihokefalnosti vl.da
jucih Idasa je visi nego kod Ostalih), dok na selu, razume se,
stopa brahikef.lnost; tezi da se uveca. Tako se izmedu 1888.
i 1900. antroposocioloska skola dala u ;straZlvanja u kojima
su izmerene na hiljade lobanja. Urbanu grupuAmon je dalje
delio na tri kategorije : urbano stanovniSrvo u pravom smislu
reci (gradane koji su rodeni kao deca gradana), poluurbano
stanovniSrvo (gradane koji su deca seljaka), poluseosko sta
novniSrvo (seljake koji su se iselili u grad) , a trudio se da
dokaZe da je dolihokefalnost ovih poslednjih izrazitija nego
kod onih stO su ostali da obraduju zemlju.

C) Laptdovi osnovnizakoni. - Ima ih jedanaest, i svi pro

istii'u iz Amonovog zakona, pa cemo ukazati samo na dva.
Zakon 0 urbanim indeksimC!. - Kefalni indeks grad
.kog stanovnisrva manji je od onog kod seoskog stanov
nisrva kOje ga neposredno okruzuje. Do konstatacija ove
vrste doslo se u okolini Monpelijea u Averonu, kao i na za
padu Francuske i u Nemaekoj.
Zakon 0 intelektualcima. - Lobanja je kod intelektuala
ca razvijenija u svim dimenzijama. a narocito u sirinL Kad'
njih navodno dolazi do prosirivanja prednjeg dela 'ob. nje,
koje moze pOtrajali cilavog zivola; cuven primer za to pruza
Gledston, a Laptlz rvrdi da je ttl poja\"U zapazio i na sebi
sanlOm ...

70
 -- - _ .,).
1IIItlllllllltlllllt"'IIIIII"""'IIIItltl"-"

osnovu proueavanja vojnih regruta u Badenu 1886. godine. 3. Kritika antroposocio!oskih zakona
Otkrivena je rnzHka izmedu seoskog i gradskog stanovniStva
A) Zakon w 'bane koncentracije dolihokejalnih !judi.
kad je rec 0 boji oCiju i kose, a naroeito 0 obliku glave. Dok
- Osnovni uuok cinjenice da su dugulJaste glave relativno
se kefalni indeks u Manhajmu, Hajdeibe rgu, Kadsrueu, kre
cdce u fi:ancuskim i nemaCklm gradovima istorijske je pri
.tao oko 80, on je koct o kolnog seoskog stallo.vnistva iznosio
ro de; ljudi alpskog tipa kasno su dospeli u zapadnu Evro
oko 85. Regw ti iz gradova imali su izduzeniju i utu glavu od
pu i nastanili se uglavnom u viSim predeIima, kao sto su
onih sasela, a tozapaZanje p o kiapalo se sa onim SIO je na sli
Vogezi, Savoja iii Overnja. Gradovi na koje ukazuju Amon
can na<:in ustanovljeno U Francusko j iii Italiji. Iz loga se mo
I Lapuz (oni iz doIine Rajne, kao i Monpelije sa okolinom)
rao Izvuti zakijui'ak 0 izvesnim seJektivnim procesima, u
nai"aze sc u blizini oblasti nastanjenih br-dhikefalnim Ijudi.
gradove su se tseljavali oni najambiciozniji i najene rgieniji
rna. Ti gradovi, koji su u poi'etku bili reiativno "dolihoke
seljaci, oni kOji su medu seosklm slanovnistvom bili naijzra
falnj"J [ezili su da doseljavanjem postanu "brahikefalnf\ ali
Zilije dolthokefalni; na taj nacin, neko m vrstom kumulaliv.
su to bili u manjoj meri nego obltinji planinskl kraj.
nog de jstva, stanovniStvo gradova pos.taje sve viSe dolihoke.
Uz to, U onome stO tvrdi antroposocioloska skola po
falno (a u njegovim okvirima, stepen dolihokefalnos ti vlada.
sto ji jedna protivrecnost: kaZe se da su Ijudi dolihokefal
juCih kiasa je visi nego kod ostalih) , dok na selu, razume se,
nog tipa o ni !ito se doseljavaju u gradove, ali u tim se gm
slOpa brahikefalnoSli teii da se uveca. Tako se izmedu 1888.
dovtma u stvari sve vise naStanjuju brahikefalni Ijudi. To
i 1900. antropOSOCioloska skola dala u iSlm/vanja u kojima
se Jasno vidi iz tabelarnih pregleda koje je o bjavio Lapuz,
su izmere ne na hiljade lobanja. Urban u grupuAmon je dalje
narOclto kad je reI' 0 departman u Averon; tu je prosecni ke
delio na tri kategorije: urbano stano vniStvo u pravomsmislu
falni indeks 85,5, od 70.000 iseljenika, 26.736 ih je otmo u
reCi (gradane kOji su ro(len i kao deca gradana) , poluurbano
departm.n Sena, eiji je kcfalni indeks 81,5, a 18.19 1 u de
stano vniStvo (gradane koj i su deca seljaka), poluseosko sta. partman Ero, gde je kefa lni indeks 82 ,5.]asno je da su odla
novnistvo (seljake koji su se iseJiIi u grad), a trudio se da
ziti u oAe dcpartmane i'iji je kefa lni indeks manj i od onoga
do kaie d aje dolihokefulnostovih poslednjih izrazitija nego
u Averonu. Pogrcino je, dakie, tvrditi da tevtonskl tip tezi
kod ooth ~to Stl ostali da Obr-dOUjU zemJju.
skltnicenju i iseijavanju, a da brahikefalni tupoglavci osta
ju na seIu ... Treba primetiti i to da je razlika medu indeksi
C) LapuZovi osnovnizakoni.- 1ma ih jedanaest, i svi pro

rna neznatna; ona je, na primer, kod 300.000 regru ta koje

isticu iz Amonovog zakona, pa cemo ukazoti sarno na dva.

je u Italiji proueio Livi, manja od jedinice. Analiza statistic

Zakon 0 urbanim indeksima. - Kefalni indeks grad.
skog stanovniStva manji je od o nog kod seoskog stanov
nistva koje ga neposredno okruzuje. Do konstatacija ove
vrste doslo se u okoJini Monpelijea u Avero nu , kao i nn Za.
padu Francuske i u Nemackoj.
Zakon 0 intelektualcima. - LObanja je kcd inteiektuala.
ca razvijenija u svi-m dimenzijama, a naroCi to U sirini. Kod
njih navodno dolazi do prosirivanja prednjeg dela 'ob.nje,
koje moze pOtrajati Citavog zivota; cllve n prime.f za to pruza
GledslOn, a Lapui tvrdi da je tu pojavu zapazio i na sebi
samaro ...
kih tabela koje je sastavio Amon u celini je zadovoljavajuca
i IIpucuje na zakijucke koji Sll u skiadu sa o nim s to je
zeleo au tor. No da Ii je kefaln! indeks dovoljan da bi se na
njemu zasnivala jedna tak6 bespogovorna teza?
B) Zakon socijalne stra tifikacije ili toboi:nja superior.
nost dolihokejalnih !judi. - Visoki plavokosi covek, tev
to nskog ili nordijskog porekia, eeSto se srece u visim kia
sarna, a kefal ni indeks se stupnjevito umanj uje, najpre od
klase seljaka do one zanallijske, a potom od ove posledn)e
do kiase pripadnlka slobodnih profesija - to su za kiju eci

"t'''P''''.III'''l',q'nnt'"""nnnp',,,,,, ~
70
do kojih je dosla antroposocioloska skola; no ona je ipak
71

,II II II dI j I ~ III II ~ ;I;l,ll \, III II j II !II: II . I Inllillllll '

II: [I , 111111 !II[ ~
III1I !H111111111111111111 1111 H11111 11111 III HI

,jlllllljl~IIIIIIIIII~~IIIIIIIIIII:IIIIIIIII!111111111 111111 111 1 111'1'11111

1
~IIII !lli '; !ITII~1111!1!!III~I!1Iw~rl'l ~IIIW

1IIIIj"IIII~I'H,~a UHUUUHU,UUI'II~ I ,~~"~llll"ll~'~~ll;,

posteno priznala da je veoma zbunjena onim "to je nazya

no Itzakonom 0 intelektualcima", zakonom po kojemu in
teleklualci, kao posebna Ida.. a, ispoljavaju lendenciju da
imaJu siroku i okruglu glavu (eime bi bila pOlvrdena na
rodna izreka "Velika je 10 glava!')' "Kod intelektualca 1'0
staji leinja da mu labanja, uz duzinu kakva oJgovara nje
govaj kalegariji, ili je cak i veta, bude i matna Sira ... zva
cemo ga evrikefalom, laZnim brnhikefalom", pisao je Lapuz
lim povadom. Ali taj argument nije bia nekakav dakaz, a
nemoe u koju se time dospela da s" tvrdi kako je faitka iii
intelektualna nadmac posledica dolihokefalnosti , iii pak
plave kose i oeiju, mOr'dla je zadali ozbiljan udarac lez.ma
skole. Neka je skrenua paZnju na to da bi "ernje", buduCi
da su medu svim narodima n.jizrazitije dolihokefalni, mO
rali biti na vrhu ncu naprelka, dak je, medulim , arijevac taj
o kojemu je Lapu;; pisaa 1899, "Njemu prip.da prevlast u
umetnosti, induslriji, lrgovini, na.ud i knjiievnosll; on jc
veliki pokretac napretka ." KrilikujuCi Lapuza , dr Uzc, bel
gijski antrapalag, reCi ce 1906. godit1e 0 tom arijeveu d.
je an, "kaa e tn icki lip, dete koje su pronaSli lingvisti ; all
Iropasaciologija mu jc poslu:Wa kao uloCisl"".
Ueenje anlraposacioloske !ikole prutalo je snaZ nll pod r
sku rasnoj aroganciji, kultu plavog i dolihokefalnog covcb
sa Severa, mitu 0 pangermanizmu i tevtonskom sovinizI11u .
Lapuz je imao u vidu isldjucivo kefalni it\deks, pa je vee
1887. pisaa: "Ubeden sam da ce se U sledecem vcku nlilioni
ljudi medusobno zatirati zbog lOga SIO im je kefalni ind cks
za jedan iii dva stepena veti Hi manji; Ijudi cc se " ..epaznava
ri po tom znaku, kojim ce bili zamenjeni biblijski sibalet l i je
zicke srodnosti. .. poslednji semimentalci moti cc da prisLl
stvuju neobuzdanom (streblj(vanju citavih oarada." Manjc
od sezdese lgadinakasnije, cilavo covecanstvo imala je prili
ku da se uveri kolika je avo mracno prorocanstvo bilo lacna.

1 Rec je 0 prepoznavanju caveka kOji ne pripada vlasliLOm

plcmenu; v,Knjiga 0 sudijan'la 12, 6: "Onda mu rc k. ) se: reci:

j

Sibolet. A on rece: Sibokl, ne moguCi dobro izg(JV\ ,rili. Tada

ga uhvatiSe i zaldaSe na brdu ]ordanskom." (prim. p,ev.)
72
 - -~ .
posteno priznala da je veoma zbunjena onim ~ lO je nazva
n
no Itzakonom 0 intelektualcima zakonotn po kojemu in
,
telektualci, kao posebna klasa, ispoljavaju lendencijll da
imaju siroku ; o kruglu glavu (cime hi hila pOlvrdena na
rodna izreka "Velika je to glava!"). "Kod intelektualea 1'0
Sloj; tdnja da mu lobanja, uz duzinu kaleva odgovara nje
govoj kategoriji, Hi je cak i veCa. bude i zoalno sica... zva
cemo ga evrikefalom, lainim brahikefalom", pisao je Lapuz
tim povodom. Ali taj argument nije bio nekakav dokaz, a
nemoc u koju se time dospelo da se tvrdi kako je flZicka iIi
intelektualna nadmoe posledica dolihokefalnosti, ili pak
plave kose i ociju, morala je zadati ozbiljan udarac tezama
~ kol e. Neko je skrenuo painJu na to da hi "crnje", buduCi
da su medu svim narodima najizrazilije dolihokefalni, mo
rali biti na vrhuncu nap re tka, dok je, medulim, arijevac laj
o kojemu je Lapuz pisao 1899, "Njemu pripada prevlast 1I
umetnosti. industriji, (rgavini, n auci i knjiievnOSlij on je
veliki pokre lac napretka." KrilikujuCi LapuZa, dr Uze, bel
gijski antr.opolog, reCi ce 19.06 . godine 0 tom arijevcu d.
je o n, "kao etnicki tip, dele koje su pronaSli lingvlsll ; an
lroposociologija mu je posluzila kao utoci~te".
Ucenje ant roposocloloske skole pruialo je snunu poclr
sku rasnoJ aroganclji , kultu plavog i dolihokcfalnog coveka
sa Severa, mitu 0 pangermanizmu i tevtonskom ~oviniz!nu.
Lapuz je imao u vldu isldjucivo kefalni indeks, po je vee
1887. plsao, "Ubeden sam da ce se u sledeeem veku millo nl
Ijudi medusobn o ?atirati zbog loga StO im je kef.lni Indeks
za jedan iii dva stepena veei iii manji; Ijudi ce se prepoznava
ti po tom znaleu , kojim ee biti zamenjeni blblijski Sibole l' i je
zicke srodnost!... poslednjl sentlmentalei moc; te da prlsu
srvuju neo huzdanom Istrebljiv.a nju citavin naroda." Manje
od sezdesct godln a kasnije, citavo covecansrvo Imalo je prili
leu da se uveri koliko je ovo mracno prorocansrvo bilo tac no.
, Rec je 0 prepoznavanju covekakoji nc pripada ..Iastilom
plemenll; v. Knjiga 0 sud ijama, 12,6, "Ol)da mu rck"iic, recl ,
Sibolel. A on rete , Sibolet, lie mog~ 6 dobro ago", -rltl. Tada
ga uhvatiSe i zakl.se na brdu }ordanskom." (prim. prev.)
72
,.~
IV poglavlje
NACIONALSOCIJALIZAM
Sa nacionaisocijalizmom doIazimo do tre nutka
kad rasisticke doktrine biva ju primenjene na tako efl
kasan naCin da je tdko odvojiliteoriju od prakse. Tre
ba dodati daMeinKampjnije pisa n sa namerom da to
bude d o ktrinarna knjiga, vee knjiga kOja zove u akciju,
tI "borbu", ida u njoj nalazimo vee ranije smisljene te
me 0 inferiornim rasama, u g lavno m lose svarene od
strane jednog samo uka koji je bio genijalni covek ak
cije. Alfred Rozenberg i F. K. Ginter pokazuju se kao
"intelektualci" svoje partije, a u poredenju sa Mein
Kampjom, kao u ceni autori sto tete da budu dubo
ko umni misllod, ali koji ce U ocima izves nih Ijudi to
uspeti da budu jedino stoga s to su svoje rasistieke
strasti izrazili na tesko razumljIv i mutan nacin _
1. Hitler i "Mein Kampf'
Hitler je napisaoMeinKampj1924. godine u tvrda
vi Landsbe rg am Leh; to pozamasno dele u dye knjige,
kOje je trebalo da bude Bihli;a nac io naIsocijalizma i 6
jemu se prevoden;u autor supro!stavljao, predstavlja
plod n a merno simpUfikatOrskog uma jedno g coveka
koji nije mnogo toga prOeitaO; o n 'leU da pokaZe kako
raspolaie o bie nim zdravim razumom, a nje.govi argu
m e nti treba da na prosecnog citaoca os tave utisak svo
jom preterano m jednostavnoscu . U o vom gra"divu Hi
tle r je nesumnjivo prosao kroz dobru skolu, jer izgle
da da je u Beeu revnosno e itao casopis Ostara ko ji je
73
 oko 1905. uredivao )org Lane [on Libenfels, onaj iSli
~to je na svom zamku Vertenstajn istieao (vee lada!) za
stavu s kukastim krstom ... ; u mnogim pisanijama u ko
jima se ezoterizam nadmece sa gluposeu, cak i sa lake
dijaiitvom, Libenfels je sebi postavljao eilj da asnuje
"jedan muievni red arijevs!dh junaka p.ozvanih da u
krvavoj borbi sa niZim palutanskim rasama stvore
avangardu plavokosih i plavaokih gospodara". U to
isto vreme kruziJa su dela svojevrsne literature s te
zorn, knjiZevnosti niZe vrste, za kakvu je tipican roman
Artura Dintera GI'eh protiv krvi, delo u kajemu je ono
!ito trebazapamtiti sledeee: nekadevojka, nakon!ito je
imala lntimne adnose sa ]evrejinom, rodila je dete
kOje, uostalom, nije astala u zivotu; potom se udala 7.<1
arijevea, a dete kOje je s njim imala licilo je na ono pr
vo kao pI""va karikatuI"" ]evrejina. Time se ukazivalo
na lOboznje nasleoivanje utieajem (te legonifu) , pret
postavku kOja je nastala iz eiSle fantazije, a koju su
zastu pali mnogi odgajivaCi domaeih zivatinja.
Cisti rasizam nikad nije bio s talikom dosledno!icu
propovedan kao os nova i pOkretacka sila jedne paliti
ke . Mazda Hitlera - upravo staga SIO se .on u svojim
formulaeijama nije libio najveCih krajnosti - mnogi iz
van Nemacke nisu shvatili ozbiljno, pa su mislili d. je
tu po sredi, u hajnjaj liniji, samo flatus 1)ocis, da su
to krajnja preterivanja kOja nikad nece bili pretvare
na u praksu. Nikad dotad u istoriji ]evrejin nije igraa
takvu ulogu zrtvenag jarea. Hiller je u Becu, u svojoj
mladosti, postao svestan stetne uloge koju igraju ]e
vreji: "Pastoji Ii neka prijavslina, pOStaji Ii - narocilo
u drustvenom zivo.t u - neko necasna delo, u bilo
kom obliku, a da u tome nije sudelavao barem jedan
]evre jin?" Stampa, umetnosl, knj iZevnost, film , pozo
oste, to. su oblasti u ka jlma mladi Hitler razalkriva
]evreje koji "deluju kao najgori bacili i lmju duse" .
74
 oko 1905. uredivao Jorg Lane fon Libenfels, onaj isti
Tu se javlja i tema koju ee preuzeti, prosiriti i raspw
sto je na svom zamku Vertenstajn istieao (vee tada!) za
straniti naeisticka propaganda: terna 0 podudamosti
stavus kukastim krstom ... ; u mnogim pisanijama u ko
i surovanju jevrejstva I marksizma; time Sto proglaSa
jima se ezoterizam nadmece sa gluposeu, eak i sa lakr
va jednakost i premoc mnogobrojnijih, a pOriee zna
dijaSlVom, Libenfels je sebi postavljao eilj da osnuje
Caj rase, "jevrejska doktn.na marksizma" prolivi se
"jedan muievni red arijevskih junaka pozvanih da u
"veenoj prirodi i znaeila bi kraj svakog poretka zami
krvavoj borbi sa niZim polutanskim rasa rna stvore
sllvog Ijudskom duhu". Na taj naein, "braneci se od
avangardu plavokosih i plavookib gospodara".. U to
jevrejina, ja se borim da bih odbranio dele Gospo
isto vreme kruZiIa su dela svojevrsne literature s te da", zakljueuje buduci Firer...
zorn, knjiZevnosti niZe vrste, za kakvu je tipican roman
Pozivanje na prirodu, naime, predstavlja polaznu
Artura Dintera G1'eh protivkrvi, dele u kojemu je ono
tacku pomalo nadrinaucniekog i veoma didaktickog
sto treba zapamtiti sledece: neka devojka, nakon Sto je
izlaganja kOjlm Hitler obrazlafe rasizam: "Bezbrojni
imala intimne odnose sa jevrejinom, wdila je dete _
obliei kOje u priwdi dobija volja za zivotom potcinja
kOje, uostalom, nije ostalo u zivO.tu; potom se udala za
vajll se jednom osnovnom i tako reCi neprikosnove
arijevea, a dete kOje je s njim imala licilo je na ono pr
nom zakonll ... svakase zivotinja pari sarno sa pripad
vo kao prava karikarura jevrejina. Time se ukazivalo
nikom iste vrste: seniea sa senieom, zeba sa zebom, ro
na 10bQznje nasledivanje uticajem (te/eganiju) , pret
da sa rodom ... vule sa vuCieom." Zato se sarna priroda
pOstavku kOja je nastala iz eiste fantazije, a koju su
suprotstavlja me!ianju viSe rase sa niZom. Ukriitanje ra
zastupali mnogi odgajivaci domaCih zivotinja.
sa je "greh prot!v volje Vecnoga, naSega Stvo.ntelja".
eisti rasizam nikad nije bio s tolikom doslednoscu
Sto se pak tiee ideje da je zelja da se pobedi priroda
pwpovedan kao osnova i pokrelacka sila jedne politi
svojstvena coveku, to je "speeificno jevreJska primed
ke. Mozda Hitlera - Upravo stoga sto se on u svojim
ba, koliko komicna toliko i glupa". Narodi koji sc me
[ormulacijama nije Iibio najveCih krajnosti - mnogi iz
saju s drugima vee Sll pobedeni i izbrisani sa mape na
van Nemacke nisu shvatili ozbiljno, pa su mislili da je
eija, ili ce to neizosravno biti; to nece biti nikakva ne
tu po sredi, u krajnjoj Iiniji, samo flatus vocis, da su
pravda, vee ponovno uspostavljanje pravienosti, jer je
to krajnja preterivanja kOja nikad necc biti pretvore
"greh protiY krvi i rase isloeni greh Oyog sveta i donosi
na u praksu . Nikad dotad u istoriji jevrejin nije igrao
propast onom delu coveeanstva koji mu se prepusti".
takvu ulogu zrtvenog jarca. Hitler je u Beeu, u svojoj
A pokazace se da je diabolus ex machina upravo je
mladosti, postao svestan stetne uloge koju igraju j e
vrejin, onaj ilto kvari'eistotu arijevske rase, uzrocnik fi
vreji: "Postoji Ii neka prljavstina, POStoji Ii - narocito
ziekog i duhovnogpropadanja: "Mladi emokosiJevre
u drustvenom :livotu - neko necasno delo, u bilo
jin, liea ozarenog satanskom radoscu, satima vreba de
kom obliku, ada u tome nije sudelovao barem jedan
vojku nesvesnu opasnosti... IstO rako siStematicno kao
jevrejin?" Stampa, umetnost, knjiZevnos t, film, pozo
sto kvari zene i devojke, on ne preza da u velikim raz
riste, to su oblasti u kOjima mladi Hitler razotkriva
merama rusi pregradesto ih krv postavlja medu naro
jevreje koji "deluJu kao najgori baeili i u"Uju duse".
dima. jevreji su bili - i jos uvek su - ti!ito na Rajnu do
74
75
vode cmce, uvek sa istom potajnom mislju i ocigled
nim ciljem: unistiti, putem izopaCivanja kOje proistice
iz mesanja, tu belu rasu koju mrze." Saucesnistvo i sa
glasnost interesa lito postoje izmedu levreja i erne ra
se, sa ciljem da se nesrecni evropski kontinent izopaCi
i unisti, predstavljaju temu kojoj se Hitler cesto vraca,
a velikog krivca za to on vidi u Francuskoj: "Taj nal'Od,
koji sve vise pada na nivo cmaca, ugroZava postojanje
bele rase u Ewopi pod.dkom koju pruZa levrejima u
ostvarenju njihove tdnje ka dominaciji nad svetom."
ler, dok je levrejin po Hitlerovom misljenju ne
prijarelj, cmac je zaista niZe bice, a sledeCi je pasus
upravo karakteristican j tipican za I'asisticko misljen
je koje se iz,..zava wliko nesvesno - ne usudujemo
s.c reci s tolikom bezazlenoscu - da smatramo kOri
snim da ga u celini navedemo:
"Do koje je mere covecanSl"vO U ovom trenutlru zabasalo
na pogrdan put pokazuje sledeCi primer.... llustrovane novi
ne s vremena na vreme predocavaju nas(m pros(odusnim
nema~kim gradanima portre, ernea koji je na tOm i tom me
Stu postao advokat, profesor iii pastOr, pa ~ak i tcnor, osob.
kojase pojavljuje u glavnim ulogama, ili neSto sli~llo. Dok se
naSi glupavi gradani dive ~udesllom uclnku takvog dresira
Ilia i dok su obuzeli postovanjem za rezullale koje poslize
moderna pedagogija, lukaviJevrejin otkriva u tOme novar
gument u prilog svojoj teodji koju zeli da usadi u duh
naroda, a kOja narode progla~ava jedriakima. To gradanstvo,
zahvaceno dekadencijom, nt ne sluti greh koji sc time cini
protiv razuma; jer zlo~inacka je ludost dresirati bite koje je
po Svom poreklu polumajmun tako da ga poi'nu smatrati .
Cal< i advokatOOl, dok milioni p'redstavnika najcivilizovanije
rase moraju vegctirali u za njih nedoSlojnim sitllacijama.
Gresi se protiv volje Stvoritelja kad se sLOtine hiljada najob
dareniJih ljudi ostavljaju da se guSe u barustini danasnjeg
proletarijat. dok se Hotentot; ; Kafci dresiraj.n za bavljenje
slobodnim pl'Ofesijama.)er tu je cec samo 0 dresuri. nalik na
76
 vode crnce, uvek sa istom potajnom mislju i oeigled
nim ciljem: Unistiti, putem izopacivanja koje proistice
iz mesanja, ru belu rasu koju mrze." SaucesniStvo i sa
glasnost interesa sto postoje izmedu Jevl'eja i crne ra
se, sa ciljem da se nesrecni evropski kontinem izopaei
I uniSti, predstavlJaju temu koJoj se Hitler cesto Ymca,
a velikog kriVt:a za to on vidi u Francuskoj: "Taj narod,
koj; sve vise pada na nivo cmaca, ugroiava postojanje
bele rase u Evropi podrSkom koju pruZa Jevrejima u
ostvarenju njihove teznje ka dominaciji nad svetom."
Jer, dok je Jevrejin po Hitlerovom misljenju ne
prijateI), cmac je zaista niZe bice, a sledeCi je pasus
upravo karakteristican i tipiean za rasisticko misljen
je kOje se izraiava toliko nesvesno - ne usudujemo
se reCi s tolikom bezazlenoscu - da smatramo kori
snim da ga u celini navedemo:
"Do kOje je mere i'ovecanstvo u Ovom 'Crenutlru zabas.lo
na pogresan put pokazuje sledeCi primer... Ilus,trovane novi
ne s vremena na vreme predocavaju nasfm pros(odusnim
nemackim gradanima por tret crnea kojije na tOOl i tOm me
Sru postao advokat, profesor ili pastOr, pa cak i tenor, osob.
kOja se pojavljuje u glavnim ulog.ma, ill neSto sliellO. Dokse
naSi glupavi gradani dive cudesnom uCinku takvog dresira
nja i dok su obuzeti postovanjem za rezultate kOje pOstiie
modema pedagogija, lukavij:evrejin otkriva u tome flOVar
gument u prilog Svojo; teoriji koju ieli da usadi u duh
naroda, a kOja narode proglasava jednakima. To gradanstvo,
zahvaceno dekadencijom, ni ne sluti greh koji se time Cini
protiv razuma; jer z-loeinaCka je ludost dresirati, bice koje je
po Svom porekJu polumajmun tako da ga pocnu sm,.trati
cak i advokatom, dok milioni p'redstavnika najci"ilizovanije '
,rase mox:aju vegetirati u za njih nedos(ojntm Situacijama.
Gre,i se protiv volje Stvoritelj;,. kad se stOtine hHjada najob
dareniJih Jjudi oscavljaju da se guse u barustini danasnjeg
proletarijata, dok se HOtentoti i Klieri dreSiraj.ll za bavljenje
slobodnim profesijama.Jer tu je recsamo 0 dresuri, nallk na
76
onu kakvoj se podvrgavaju pudlice, a ne 0 nekakvoj nauenoj
'kulturi'. Kad bi se isti trud i ista brig. poklonilt rasam. kOje
su obdarene inteligencijom, bUo koji njihov predstavnlk bio
bi hUjadu puta sposobniji da postigne sliene rezultate." ,
Za rasisticku driavu, razume se, iz svega ovoga mo
raju proizaCi izvcsne obaveze. Ree je p':",enstvcno 0
pridavanJu veceg znaeaja b.r:aku; u tom cilJ~, on treba
da bude izvucen"iz jadnog stanja u kOJe Je doveden
neprestanim izopaCivanjem rase i valja mu. ;ratiti sve
tost instirucije Cija je namena da stvara btca po liku
Gospodnjem, a ne cudovista kOja su nestO izmedu co:
veka i majmuna". Valja, dakie, bdeti nad eistotom krvi
(a treba Ii uopste napominjati da je rec krv o~de,~lZeta u
svom uobicajenom znacenju skupa naslednih ClOilaca,
a ne u bioloskom smislu krvnog tkiva) . Stoga je u euge
neticki plan, usmeren ka poboljsanju rase, ukijucena i
sterilizaclja bolesnih IIi slaboumnih osoba. Srecom,
sve se ipak ne svodi sarno na raj negativlli i ialosni vid
borbe protiv degenerisanosti; ru je i zadarak kop odu
sevljava i budi tolike nade - zadatak izgradnJe Jedne
rasisticke driave! Biee razvijan kult tela t sportSkih ak
rivnosti: da cudi mode nisu u llaSe vreme potisnule u
drugi pian telesllu lepom, "stOtine hiljada de::?jaka ne
bi dopustile da ih zavedu odvratni krivonogl JevreJski
izrodi". Tu fJzicku lepom, kao i plemenitost karaktera,
covek moze postiei pobedom nad samim sobom, tako
da ovde sve odise sasvim cemberlenovskim Opt1ffil
zmom: "Ljudi se tada vise nece truditi da uzgaja~jem
poboljsaju rase pasa, konja iii macaka; nastOJace ~a
. poboljsaju ljudsku rasu." To je 'do te mere taC!lO, da .u
jednom dobu kad rase bivaj~ zagaden~~ drzava kOJa
ljubomomo bdi nad ocuvanjem naJbolJlh elemenata
vlastite rase treba da jednog dana postane gospodar
Zemlje". To je pretposlednja reeenica Mein Kampfa.
77
 _.. '

II. Rozenberg i "Mit dvadesetog veld'

Alfred Rozenberg, poreklom sa Baltika (Estonija),
rodio se 1893. kao ruskl podanik, pa je, kao i Cember
len, bio oaturdlizovaru Nemac; delovao je, uz Hitlera,
kao aktivist ojegovog pokreta u Minhenu i 1923. godi.
oe u ceslOvao u poburu; 1930. izabran je za posJanika
u Rajhstagu, a iste godine o bjavio je svoje najvrlnije
deJa Der Mytbus des zwanzigstenJabrbunderts. Go
dine 1941. ime novan je za ministra Rajha za okupira
ne te ritorije na Istoku; na sudenju u Nlmbergu osu
den je na smrt I obe~en u torn gradu 16. oktobra 1946.
Mada su Rozenberga cesto smatrali za zvanicnog ideo
loga Partije, Hitler je njegovim MitomXX veka bio tek
umereno odusevljen: priznavao je, uostaloro, da ga je
tek pov.sno proeitao, nalazeCi da je previse nejasan,
pa je sa zadovoJjstvom i malicioznoscu isticao da je
njegovu prodaju uhrzalo prvenstveno to sto su ga
osudili kardinal Faulhaber i Katolieka c.rkva.
Tema rase i eistote krvi dom!nantna je i u tom delu,
ali u no izgleda briiljivije gradeno i stru kturisano nego
Hitlerova knjiga, kOja p omalo liei na papazjaniju. Sve
stO je nordijsko (Rozenberg, izgleda, vise voli taj ter
min nego "arijevsko") za njega je samim tim i vrec!no;
na suprotnoj je pak straru "haos rasa" iz kojega je, kao
njegov najizrazitiji plod, proizasao Jevrejin, to bice
bez korena. Rozenberg je, S jedne strane, bio mnogo
terneJjnije antikatolickl i antihriScanskl nastrojen ne
go Hitler, a s druge stcane, obarao se na sve pokrelc
kojl su c!obili univerzalan karakter: na masone, jezui
te, soc(jaliste, marksiste, optuzujuc; ih da u sustini
hoee da zagospodare nemackorr: rasom i du:;o m.
Kao i Gobino i Cemberlen pre njega, Rozenberg
se prvenstveno posvetio proucavanju isto nje sa ra

78
 _. .
, -'"
H. Rozenberg i "Mit dvadesetog veka"
Alfred Rozenberg, poreklom sa Baltika (Estonija),
rodio se 1893. kao ruskl podanik, pa je, kao i Cember
len, bio naturalizovani Nemac; delovao je, uz Hitlera,
kao aktivist njegovog pokreta u Minhenu i 1923 . godi
ne ucestovao u pobuni; 1930. izabran je za poslanika
u Rajhstagu, a iste godine objavio je svoje najvainije
delo Der Mytbus des zwanztgstenJabrbunderts. Go
dine 1941. imenovan je za ministra Rajha za okupira
ne terltorlje na Istoku; na sudenju u Nirnbergu osu
den je na Srnrt i obe~en u to m gradu 16.. oktobra 1946.
Mada su Rozenberga cesto smatrali za zvanicnog ideo
Ioga Panije, Hitler je njegovimMitomXX veka bio tek
umereno odusevIjen: priznavao je, uostaIom, da ga je
tek pOVl-sno procitao, naiazeCi da je previse nejasan,
pa je sa zadovoIjstvom i malicioznoscu isticao da je
njegovu prodaju ubrzaIo prvenstveno to sto su ga
osudili kardinaI Faulhaber j Katolicka crkva.
Tema rase i cislote krvi dominamna je i u rom delu,
aU uno izgleda briZIjivije gradeno i strokturlsano nego
Hitlerova knjiga, kOja pomaIo lief na papazlaniju. Sve
~to je nordijsko (Rozenberg, izgleda, vise voli taj ter
min nego "arijevsko'~ za njega Ie samim tim i vrcdno;
na suprotnoj je pak strani "haos rasa" iz kojega je, kao
njegov najizrazitiji plod, proizasao levrejin, to biee
bez korena. Rozenberg je, s jedne strane, bio mnogo
temeljnije antikatolicki i antihriSeanski nastrojen ne
go Hitler, as druge strane,. obarao se na sve pokrete
koji su dobili univerzalan karakter: na masone, jezui
te, socijaliste, marksiste, OptuzujuCl ih da u sustini
hoee da zagospodare nemaekorr. rasom i du~()m.
Kao i Gobino i Cemberlen pre njega,. Rozenberg
se prvenstveno posvetio proucavanju (storlje sa fa
78
snog stanoviSta: namera mu je bila da izdvoji naji
staknutiju vrednost rase i podredi joj sve ostale.
Opsta isrorija sveta omogucila mu je da u prvi
plan, onakav kakav je on video, stavi pojam rase. Po
sto je prlhvatio hipotezu 0 Atlantidi, nordijskom cen
tro sveta, on vidi kako se "rasa plavo kosih i plavoo
kih Ijudi iz nje siri po citavoj Zemlji, odredujuei ka
kYo ee biti duhovno lice sveta". Helenska plemena sa
Severa dopustila su da ih iskvari pobeda demokrati
je: "'fudinski varvari postali SU Atinjani, kao sto ce
kasnije levreji sa Isroka postati Nemci." UostaIom,
Sokrat nije bio Grk, vee "medunarodni socijaIdemo
krat tog doba", prirodi je suprotstavljao razum, naja
vlj ivao je nekakvo apstraktno covecanstvo, a njegovo
propovedanje 0 razumnom i dobrom teklo je "upo
redo sa rastakanjem greke rase i duse" iz kojega ce
nastati prezreni Graeculi iz doba poznog rimskog
cars tva. Stari Rimljani Katonovog kova bili su pravi
Germani, ali rimski olos i haoticno meSanje naroda
veoma su brzo iskvarili te visokorasne vrednosti,
utoliko pre Sto je hriseanstvo, sa ueenjem 0 istoc
nom grehu i teorljom 0 milosti, donelo pojmove sa
svim supmtne rasistickim idejama.
. Svoj prikaz istOlije Evrope Rozenberg z!lvrSava sle
deCim biserom, govoreCi 0 FrancuskOj: "Citave obla
sti na jugu Ie zemIje uglavnom su zamrle, i vee se sada,
kao nekad Rim, naseljavaju africkim urodenicima. 'fu
Ion i Marsej neprestano Sire po njenoj unutra.snjosti
nove klice izrodavanja. Uokolo crkve Notr-Dam u Pa
rizu vrvi sve iskvarenija populacija. Crnci i melezi se
taju ruku pod ruku sa belim zenama, podignut je Ci
sto jevrejski kvarr, sa novim sinagogama. Odvratni
polutanski skorojeviCi zagaduju rasu jOs uvek lepih
:lena kOje iz citave Francuske bivaju privueene u Pa
rlz.n
79
 Zlo je uglavnom u univerzalizmu, "preru~enom u ruho
rimske teokratije iii masonskog humanizma". Nairne, od ra
znovrsnih vidova Rozenbergove misli, me<lu najmanje zani
mljive zaeelo ne spada onaj 0 saucesnistvtl kojeon ustanovlju
je iZme<lu rimske crkve, slobodnih zidara, judaama i marksi
zena, koji svi predstavljaju jednog Ie iSlOg proleifonnnog ne-.
prijatelja prevlasti gennanske rase. KatoliCka formula "jed no
jedino stado, jedan jedinl pastir" bila je sama po sebi objava ra
ta gennanskom duhu. Hei~Canske vrednosti kao ~lO su poni
znos!, samoodricanje, zrtvovanje, bite prellzele i dalje sirene
od strane masonSlva, koje je - uprkos prividno neprijatelj
skom odnosu prema crkvi, a u stvari u dubokom skJadll s
njom i pod izgovorom milosr<la i humanosli- sieilo "univerza
Iizarn bez granica". "HumanistlCko brbljanje" i ui'enje 0 jedna
kosti ljudl naneli su civilaaciji nep.rocenjivo zlo: "Zahvaljujl1Ci
njima, bilo kakav levrejin, cmac iii melez moze da posta ne
gradanin neke evropske dctave .. . ZahvaljujuCi humanosti,
croci i ]evreji mogu se vencavati zenama iz nordijske rase ."
To je poslediea zapadnjaeke e5letike a jednog humanisliekog
doba, koje je uve/iko gre~ilo trueCi eoveka uopste, a ne Grka,
levrejina, Gennan. iii Kineza. Na kraju ponovo nailaziroo na
teojno saueesni~rvo levreji-crnei-Francuska, na koje je vee Hi
tler upirao prslOm: "Franeuska politika sravila je ernu rasu u
isru ravansa belom; kao SIO je pre sto eetrdesetgodina predu
zela inieijativu 2a emaneipaeijulevreja, Franeuska danas iSIO
tako prednjaCi u preuzimanju odgovornosti za zagadiv~nje
Evrope erneima; ukoliko se to nas tavi , [)ju skoro vise nere
ma nt mob da srnatramo evropskom dray.om, vee pre nc
lcakvim dodatkom Afrike kojim upravljaju levreji ."
SlO se pak tii'e dobra, ono se oCigledno s.aslOji u svemu
sto se Clnl za procvat nordijske rase. Zena, kojoj su posvece
ni dugi pas,.si ispunjeni izrazilom mizogioijom, ipak se sma
era euvarkom zivota; njoj ce, dakJe, pasti u dec fundamental
ni zadatak da oeuva eisloru rase: "Ukoliko se Sirijae sa Kurfir
stendama i dalje bude uporno SOl.teao gradaninom i mu
skareem s kojim se moze stupiti 1.1 brak". " lada cemodospeli
do op~teg izopacenja rase . A nj" treba oi'iSliti i poboljsati:
svaki zdravi Nemae teeba da sa gnusanjem odbaei papsku

80
 .' ~.'
Zio je uglavnom u univerzaHzmu, '~pre~~en?m u ruho
rlmske teokratije iii masonskog humamzma . NaIrne, od ra
znovrsnih vidova Rozenbergove rnisli, rnedu najrnanje zani
rnljive zacelo ne spada onaj 0 saueesn!sevu kOje o n ustanovlju
je izrnedu rimske crkve, slobodn!h zidara, judaizma i marks!
zma, koji svi predstavljaju jednog te istog pro!eiformnog ne- .
prijalelja prevlasti germanske rase. KatoliCka formula "jedno
jedino stado, jedan jed in! pastir" bila je sama po sebi objava ra
ta germanskorn duhu. HriUanske vrednosti kao sto su poni
znost, samoodricanje, zrtvovanje, bire preuzete i dalje "irene
od strane masons tva, koje je - uprkos prividno neprijatelj
skom odnosu prema crkvi, a u slva.d u dubokom skladu s
njom i pod izgovorom milosrda ! humanosti - sirilo "univerza
!izam bez granica". "HumanisUeko brbljanje" i ueenje 0 jedna
kosti IJudi naneli su civilizaciji neprOcenjivo zlo: "ZahvaljujuC'i
njima, bilo kakav jevrejin, cmac ili melez mofe da postane
gradanin nekc evropske Mave... ZahvaljujuCi bumanosti,
croci i Jevreji rnogu se vencavati zenama iz nordijske rasc."
To je posledica zapadnjaeke estetike iz jednog humanisLiekog
doba, koje je uveliko grciilo tm eei coveka uopste, a ne Grka,
jevrejina, German. ill Kineza. Na krajll ponovo nail.zimo na
lrojno saueesnisrvojevreji<rnci-Prancuska, n. kOje je vee Hi
tler upirao prstom: "Francuska politika stavila je cmu rasu u
iStu ravan sa belom; kao sto je pre stO eetrdeset godin;l predu
zela inicijativu za emancipaciju Jevreja, Francuska danas i!> lO
tako prednjaei u preuzimanju odgovomosli za zagadiv~nje
Evrope crncima; ukoliko se to nastavi, nju skora vise nece
rno ni mo<::i da smatramo evropskom dciavom, vee pre ne
kakvim dodatkom Afrike kojim upravljaju jevrejL"
Sto se pak tice dobra, ono se oeigledno sastoji u svemu
sto se eini za procvat nord!jske rase. Zena, kOjoj su posveee
ni dugi pasllsi ispunjeni izrazitom mizoginijom , ipak se sma
tr'd. cuvarkom zivota; njoj ce, dakle, p.sti u den fundamental
n i zadatak da ~euva cistotu rase : "Ukoliko se Sirijac sa Kurftr
stenda ma i dalje bude upomo Smatrao gradaninom i mu
skarcem s kOjim se moze stupiti u brak..... tada cemo d ospeLi
do opsteg izOpacenja rasc. A nju treba oeistiti i poboljsati:
svaki zdravi Nemac treba da sa gnusanjem odbaci papsku
80
enciIdiku iz 1931. 0 hriscanskom braku , prema kojoj nije do
pusleno ugroZavati integrilelljudskih tela s posobnih da bu
du u braenom odnosu. Deo minimalnog pozeljnog progra
ma jeste hirurska sleritizacija bolesnika i zloCinaca recidivi
sta, kao i zabrana sIdapanja braka - iii cak stupanja u obicne
spoJne odnose - izmedu Ncmaca i )evrejkL To su, u stvari,
obicne profilaklicke mere: Morace biti stvorena i nova religi
ja., jer ona stara, religija sirijsko-judejsko-islocoJaCke crkve,
prepre~uje "put organskim silama narocta u ~ijim :litama tece
nordijska krv", buduCi da su Rozenbergove predstave 0 reli
giji, ma koliko to moglo izgledati cudnovato i neocekivano,
savde no povezane sa rasizmom: stoga on tvrdi da ..tako zva
nom Starom zavetu tceba jednom zauvek ukinuli svojstvo
verske knjigc", jer to je jedini naCin d a se spre~ i davnasnji
pokusaj judaizaeije Nernaca. Treba preraditijevandelja, od
HriSta zaddali sarno one njegove vidove koji su u znaku bar
be i slave; tako ce raspeee, simbol slabosti i lrpljenja, biti za
me njeno drugim znacirna; uz LO) )evandelje vise ne sme da
bude doktrina kukavicluka. Recju, ideal Ijubavi prema bU
zojem valja podrediti idealu naeionalne casti; ne sme se ni
kad gubiti iz vida da svoje trajne vrednosti hriseanstvo dugu
je germanskom karakteru , a uvek se treba pitati till Ii po
s lOjeee fo rme religije snaZe iti slabe rasnu strukturu nacije.
Sve je to eist rasizam; prikupili smo ovde o ne njegove
formule sto najviSe bodu oci i Sto mogu izazvati cudenje
onih koji su ih rnozda zaboravili, iii onih koji su previse mia
di da bi ih mogli poznavali; dodajrno im jos i OVU: "Samood
brana... je klju~ nernackog 'krstaskog rata' protiv jevrejina,
crnca, 'Sidija, l, Sirijca, i protiv svake druge krvi Cifim se uno
~ enjem Nemacka moze sarno iskvariti." Ta je recenica uzeta
iz knjiZice kOja nosi naslov Ratjevrejima i koja nosi po~pise
zas lrasujuce cetvorke: Hitlera, Rozenberga, Gebelsa i Straj
hera. To je deice Objavio na fran eusko m, u Parizu, 1938. go
dine, "Cent.ar za dokurnenraciju i propagandu".
gos podin'" iii "gospo.
I Sidi , o d arapske reO. kOja znao. U
darll, pogrdni je nazivza severno afri&e Arape nastan;e ne u
l'rancuskoj. (Prim. prev.)
81
 III. Prelazak sa reci na dela
Za razliku od svega sto je dOLad bilo moguee da se
dogodi, ljudi pod eijim su penm:). nastajale ove iraeio
name pisanije naCi ee se na celu jedne drzave. Njihovi
odgovomi politicki poloZaji pruzili su im, dakJe, prili
ku da sa teonje predu na praksu, sa reci na dela. Nije
nasa namera da ovde u pojedinostima opisujemo
prakticnu primenu hitlerovskih rasistickih ideja, vee
samo da navedemo njene glavne vidove, kako bismo
pokazali da se, po svemu sudeei, teSko moze dalje do
preti u uzasu, a naroeito u sistematicnoj i unapred
smiSljenoj nameri da se sprovede rasno istrebljenje,
stO ostaje najkarakteristicnija i najstrasnija osobina
tog sistema.
Doduse, kad vojska u toku borbi vrsi pokolj civil
nog stanovnistva, to je uZasno i nicim se ne moze
opravdati; ali to su trenuei u kOjima ratovi d OS1QU
paroksizam i koji se, avaj , pokazuju kao o no sto te
ratove neizbeino prati, a ne kao postupei koji su
unapred hladno smisljani i dugo pripremani. Ono
sto u hitlerovskom rasistic!com istrebIjivanju uiasava
Jeste, kako je rekao Roze Iko r, "bestijalnost masine",
iii, kao !ito je pisao Fransoa Molijak, to !ito ono pred
stavlja "najsveobuhvatniji, najtemeIjniJe sprovocten,
najpotpunije smisIjan zlocin: adminislrativni, naue
ni, svesni pokolj, onakav kakav moze da bude pokoIj
kad ga organizuju Nemei".

1. Zakonske me,e. - Zakon od 14. jula 1933, Ciji je

eilJ bio da "osobe koje pate od naslednih bolesti budu
sprecene da dobijaju po tomstvo", posebno je zani
mljiv medu ostalim zakonima koji su objavIjeni LOg
is log dana. To je sasvim tipicna imperativna e ugenetic
ka mera: njome se propisuje da bolesniei koji pdpada
82
 .~ . .'"

III. Prelazak sa reCi na dela

ju odredenim kategorijama budu sterilisani, makar i
Za razliku od svega SlO je dotad bilo moguee da se
proliv njihove volje. Kao sto neki odgajivac ne .~opu
dogodi, ljudi pod Cljim su perima nastajale ove iracio
!ita razmnozavanje onim fivotinjama kOle su loslje od
nalne pisanije naei ee se rut eelu jedne driave. Njihovi
drugih pripadnika njihove vrste, tako je i Treei rajh
odgovorni politieki polohji pruzili su im, dakle, prili
svojim umno obolelim gradanima oduzeo pravo da
ku da sa teorije predu na pl'aksu, sa reei na delo . Nije
imaJu porod.
na~a namera da ovde .u pOjedinoslima opisujemo
Do pozivanja na takav jedan zakon, razume se,
prakticnu primenu hitlerovskih rasistiekih ideja, vee
moralo je doCi i u okviru njegove primene u rasistic
sarno da navedemo njene glavne vidove, kako bismo
ke svrhe: njegova ee premja biti uperena protiv obo
pokazali da se, po svemu sudeci, ldko moze dalje do
jenih Ijudi. erni vojnici koji su pripadali francuskim
preli u uzasu, a naroeito u sistematicnoj i unapred
okupacionim trupama na levoj obali Rajne 1919. i
sm~ljenoj nameri da se sprovede rasno istrebIjenje,
1920. godine, kao I u Rurskoj oblasti 1923, ostavili
sto ostaje najkarakteristienija i najstrasnija osobina
su LU izvestan broj vanbracne dece, rodene iz njiho
tog sistema.
vih odnosa sa nemackim zenama (njihovi su bell
Ooduse, kad vojska u toku borbi vrsi pokoIj civil
drugovi nesumnjivo radill to isto, ali su pIodovi ta
nog stanovnlStva, to je uZasno i nieim se ne moze
kvog bratimljenja vee bili teze uocljivi) . 8. februara
opravdali; ali to su lrenuci u kojima ratovi dOSllZu
1934 ...pojavio se u !ism Deutsche Zeitung <'Ianak pod
paroksizam i koji se, avaj, pokazuju kao ono Sto te
nasIovom Naslede crne sramote. U njemu je Hans
ratove neizbeZno prati, a ne kao postupci koji su
Sreder zahtevdo da poIutanski izrodi budu sterilisa
unapred hladno SmisIjani i dugo pripremani. Ono
ni. Godine 1933. nemaeke su vlasti popisale sto eetr
sto u hitlerovskom rasisticlcom istrebljivanju uzasava
deset petoro takve dece, a pitanje 0 njihovoj sterili
jeste, kako je rekao Roze Ikor, "bestijaInost masine",
zaciji vee je bilo otvoreno. Marta 1935. taj je pro
iii, kao sto je pisao Fransoa Morijak, to sto ono pred
blem proueavala komisija od 20 osoba; Hitler je, me
slavIJa "najsveobuhvatniji, najlemeljnije sprovoclen,
dutim, we to prekratio, naredivi 18. aplila 1937.
najpotpunije smiSljan zlocin: administrativni, naue ministru unutraSnjih poslova da ueini ono sto je po
ni, svesni pokolj, onakav kakav moze da bude polcoIj lrebno kako bi "crnacka kopilad" bila sterilisana. Iz
kad ga organizuju Nemci". VilheImstrase, medulim, u nastojanju da se poWe
kako je la mera nezakonila, reagovalo se oklevanjem
1. Zakonske mere. - Zakon od 14. jula 1933, eiji je i strahovanjima, pa je sam Hitler morao 7. maja upu
cill bio da "osobe kOje pale od nasIednih bolesli budu tili Ministarstvu unutraSnjih poslova neopozivu na
spreeene da dobijaju potomstvo", posebno je z~ni redbu "da njegov naIog od 18. apriJa bude smesta iZ
mljiv medu ostalim zakonima koji su objavljeni tog veSen, te da mu to bude i po'tvrdeno".'
iSlog dana. To je sasvim tipiena impera livna eugenetic
ka mera: njo me se propisuje da bolesnici kOji pripada I Eliahu Ben Elissar, La diplomatie du IJl'Reich et les

82 Juifs , Pariz, 1969, st<. 155.

83
 Sro se pak tice Jevreja - da ni ne pominjemo boj
kot, koji je zvanicno organizovan 1. apcila 1933 - za
konom 0 popunjavanju mesta u javnim sluzbama, do
netim 7. apriJ.a iste godine, ukionjeni su iz administnl
ciJe svi elementi koji su ocenjeni kao nepozeljni; samo
se po sebi razume da su se prvi na udalu na~l! nearijev
ci: to je prvi rasni zakonski propis u Trecem rajhu .
Drugim propisima, donetim istog meseca, Jevreji su
iskijuceni iz redova advokata, potom su prakticno
ukionjeni iz lekarske sluZbe, a broj Jevreja medu gim
nazijalcima i studentima ogranicen je tako da budc
srazmeran uCeScu Jevreja u stanovnistvu Nemacke.
Sve su to, medutim, bili tek prvi koraci jedne sve
sno rasisticke politike kOja je do punog izraZaja dosla
u po zlu cuvenim nimbeclklm zakonima. Rajhstag, ko
ji se septembra 1935. izuzetno olcupio u rom gradu
povodom zasedanJa NSDAP (Nationalsozialistische
Deutsche Arbeitelpartel) izglasao je, pre svih ostalih,
zakon 0 ddavljanstvu Rajha; tim je propisom ustano
vljena bitna razlika izmedu obicnih gradana i ddavlja
na Rajha: sarno su ovi poslednji uZivali sva politicka
prava. Time je u s!Yari sarno ozako.njena tacka 4 pro
grama nacisticke partije iz februara 1920: "Da bi neko
bio nemacki dr-lavljanin, mora bit! nemacke lu"Vi; ve
roispovest je u tome od sporednog znacaja. Nijedan
Jevrejin, dakie, ne moze biti nemacki ddavljanin."
Jstog dana donet je i drugi zakon, "0 zastili nemacke
k.rvi i casti", koji je iz onog prvog izvlacio konkrelOe
zakijucke, zabranjuJu ci brakove, pa cak i vanbracne
odnose, izrnedu Jevreja i nemackih dl""2avljana. Prop i
si 0 primeni pokazali su se kao primeIi genetickog
ludila samozvanih strucnjaka za pitanja rase : nemac
ku ce decu radali sarno Nemci i Nemice; ukoliko u
dalekom poromstvu i preostane nellto malo "jevrej
ske ki-vi", ona ce biti preplavljena talasom "nernacke
84
 ...... .
Sto se pak tice jevreja - da ni ne pominjemo boj
kOI, koji je zvanicno organizovan 1. aprila 1933 - za
konom 0 popunjavanju meSla u javnim sluzbama, do
netim 7. aprila iSle godine, uklonjeni su iz adminislr<l
cije svi elementi koji su oeenjeni kao nepozeljni; sarno
s~ po sebi ra.:-ume da su se prvi na udaru nasI! nearijev
el: to je prYI rasni zakonski propis u Trecem rajhu.
Drugim propisima, donelim istOg meseea, Jevreji su'
iskljuceni iz redova advokala, pOlom su prakticno
uklonjeni iz lekarske sluZbe, a broJJevreja medu gim
nazijalcima i studenlima ogranicen je tako da bude
srazmeran ucescuJevreja u slanovniStvu Nemacke.
Sve su to, medulim, bili lek prvi koraei jedne sve
sno rasisticke polilike kOja je do punog izraiaja dosla
~' po zlu cuvenim nimberskim zakonima. Rajhslag, ko
JI se seplembra 1935. izuzelno okupio u tom gradu
povodom zasedanja NSDAP (Nationalsozialistische
Deutsche Atb.eitelpa1'tet) izglasao je, pre svih ostalih
zakon 0 ddavljanstvu Rajha; tim je propisom ustano:
vJjena.bitna razlika izmedu obicnlh gradana i ddavlja
na RaJha: samo su ovi poslednji uzivaU sva politicka
prava. Time je u srvari sarno ozakonjena tacka 4 Pro
grama naeisticke partije iz februara 1920: "Da bi neko
bio nemacki ddavljanin, mora biti nemacke krvi' ve
. .
rOlsp~vest Je u lome od sporednog znacaja. Nijedan
' stinskim priplodnim bikovima ill jareima! ... U spisu
JevreJtn, dakle, ne moze hili nemacki ddavljanin."
Istog dana donet je i drugi zakon, "0 zastiti nemacke
krvl i casti", koji je jz onog prvog izvlaCio konkrelne
zakljucke, zabranjuJuCi brakove, pa cak i vanbracne
o.d'nose, izrn~du Jevreja i nemackih drLavlja,na. Propi
Sl o. prunent pokazali Sll se leao pri.meli genetickog
ludtla samozvanih strucnjaka Za pitanja rase: nemac
ku ce deeu !'acta!i sarno Nemei i Nemiee; ukoliko u
daleko~ poto,;,stvu i preoslane nesto malo "jevrej
ske krvl , ona ee biti prepJavljena lalasom "nemacke
84
-'"
krvi". Isri taj zakon iz 1935, kojim se jevrejima zabra
njuje da za kucne pomocniee uzimaju gradanke ne
macke krvi mlade od 45 godina (cL 3)i da istlcu na
eionalnu zastavu Rajha (cL 4), objavljuje, medulim,
da im je dopusteno istieali zastave jevrejskih boja, pa
se ne libi da tome doda: "postupanje shodno ovom
odobrenju zaSticeno je od strane ddave".
Ako se nademo u iskusenju da se osmehnemo
pred ovakYim budalaStinama, brzo ce nas proCi volja
za takvim reagovanjem, jer, prema veoma sugestiv
nom naslovu Davida Rusea, "PaJaeu nije do smeha".
Za zlocln protiv rase (Rassenschande), koji je vee bi
vao veoma ostro lcainjavan, sledovala je posle 1939.
smrtna kazna. U vise od 250 antijevrejskih rasistickih
mera preduzetih pre 1939. uzeti su u obzir najrazno
vrsnlji vidovi drusrvenog zivota; u njima su sa zastra
sujucom birokratSkom preei.znoscu razmotrene naj
podrobnije po.jedinosti; posto se, nairne, necislim
smatralo sve stO se nalazilo u bilo kakvoj, bliskoj iii
dalekoj, vezi sa jevrejima, mnogo toga je zakonski
postalo pravi tabu: tako je jevrejima zabranjeno da
se pojavljuju u nekim uiieama ili na nekim javnim
mestima; mnogobrojnim lokalnim propisima zabra
njivano im je Cal< i da privode svoje krave ili koze op
koji je naden u arhivu nacistickog Ministarsrva prav
de, a pOlice i.z aprila 1943, saopslava se da treba po
\a'enuti postupak protiv jedne jevrejke koja je po ro
denju svog deteta, prikIivSi kojoj rasl pripada, pro
dala svoje matemje mleko jed nom pedijatru; to je
oznaceno kao prevara, "jerse mleko jedne Jevrejke
ne moze smatrati hranom za nemacku decu ".
Cuvenu Kristallnacbt iz novembra 1938. majslor
ski su pripremili Gebels i njegovi pomocniei; u njoj
je mozda bilo sarno 35 ubijenih; ali ona je bila po
85
slednji znak za uzbunu sto je Jevreje, kojima je to jos
bilo moguce, upozoravao da pobegnu iz zemlje kOja
ce za nJib postati pakao. Jer kad je izbio dlUgi svet
ski rat, niJe vise bilo porrebe za stavljanjem bilo ka
kve maske; sistem koncentracionih logora poceo je
da radi punom snagom, kao ogromna maSina cija je
svrha bila da unizi, deg.radira, obeScasti koliko je
moguce, a najzad i da istrebi niZe rase, pretvarajuCi
ib malo-po malo u malcice dima i u kamione pepela
koji je istovarivan u Vislu ...

2. Poduhvat u cilju istrebijenja. - Nema viSe mno

go toga da se We 0 sistematskom istrebljivanju cita
vog jednog ogranka Ijudskog roda, u !coje se upustio
nacisticki Treti rajh, jer svak~ vrednosni sud, svaka
osuda, svaki lUznl epitet, rna kakvi oni bill, ostaju
zna tno ispod istine. Napomenucemo sarno ovo:

A) Sistematska potraga za Jevrefima tI cilju nji

hove deportacije predstavljala je samo primenu cu
venog "konacnog reSenja" 0 kojemu je odluka done
ta u BerUnu, 20. januara 1942, u toku "konferencije
na Vanzeu". Tako je po zIti cuvena os tala racija u Pa
rizu 16. jula 1942, nazvana po Zimskom velodromu.
Deportovanja su tekla u citavim ieleznickim kompo
zicijama, pa cak ni deca nisu bila postedcna progo
na: njib 4.000, uzrasta izmcdu 2 i 12 godina, bilo je
bez roditelja deportovano u Dransi. Kad je nadbi
skup iz Thluze, monsinjor Salijei, u pastirskom pi
smu od 30. avgusta odlucno protestovao protiv ta
kvog postupanja, Rober Brazilak mu je sa okrutnom
ironijom odgovorio da ni on nc odobrava takva
odvajanja, "jcr se od Jevreja treba odvajati duturc i
ne zadxiavati decu" (u nedeljniku Je suis partout,
25. septembra 1942). U Dransiju je maja 1944. jedno
86
 sIednji znak za uzbunu !lto je ]evl'eje, koJima je to jos
bUo mogu~e, upozoravao da pobegnu iz zemlje kOja
~e za njth postati pakao, ]er kad je izbio dlUgi svet
ski rat, nije vise bUo potrebe za stavljanjem bilo ka
kve maske; sis tern koncentracionih logora poceo je
da radi punom snagom, kao ogromna maSina eija je
svrha bila da unizi, degradira, obescasti koliko je
moguce, a najzad i da istrebi niZe rase, pl'etvarajuCi
th rnalo-pomalo u maleice dima i u kamione pepela
koji je istovarivan u Vislu ...
2. Poduhvat u cilju istrebljenja. - Nema vise mno
go toga da se kaie 0 sistematskom istrebljivanju <:ita
vog jednog ogranka ljudskog roda, u kOje se upustio
nacisticki Treei rajh, jer svaki vrednosni sud, svaka
osuda, svaki ruzni epitet, rna kakvi oni bili, ostaju
znatno ispod istine. Napomenueemo samo avo:
A) Sistematska potraga za .levrejima u cilju nji
hove deportacije predstavljala je sarno primenu cu
venog "konacnag resenja" 0 kojernu je odluka done
ta u BerJinu, 20. januara 1942, u toku "konferencije
na Vanzeu". Taka je po zlu cuvena ostala racija u Pa
rizu 16, jula 1942, nazvana po Zimskom velodromu,
Deportovanja su telda u citavim zeleznickim kompo
zicijama, pa cak ni deca nisu bila postedena progo
na: njih 4,000, uzrasta izmedu 2 i 12 godina, bilo je
bez roditelja deportovano u Dransi. Kad je nadbi
sirup iz Thluze, monsinjor Salijez, u pastirskom pi
smu ad 30. avgusta odlucno protestovao protiv ta
kvog postupanja, Rober Brazilak mu je sa okrutnom
ironijom odgovorio da ni on ne odobrava takva
odvajanja, "jer se ad ]evl'eja treba odvajari duture i
ne zadaavari decu " (u nedeljnilru Je slIis partout,
25. septembra 1942). U Dransiju je maja 1944. jedno
86
jevrejsko dete bilo uneta u spisak sa sledecom napo
menom: "Decak, 18 meseCI, teronSta,
11
B) Sistematsko istrebljivanje zapocinjalo je u Ne
mackoj neumoljivom selekcijom kOja Je obavlJana:
pIi silasku iz voza: muskarci koji su ocenjeni kao
zdravi i sposobni za rad lmali su da se upoznaJu sa
paklenim uslovima zivota u koncemracionom logo
ru' zene deca mIada od 15 godina, bolesne I stare
os~be, s~esta su upuelvani u gasne komore: lesevi
su u pocetku bacani u masovne grobnice, dok su ka:
snije spaljivani na lomacama, a na kraju su prolazili
kroz peei krematorijuma. "Maksimalni b~'()J ~sm~e
nih gasom i spaljenih u toku dvadeset c~ttn ~ata ~
svim delovima logora u AUsvicu dosegao Je nesto VI
se od 9.000", izjavio je Rudolf Bes, kornandant lo?o
ra (tek uvedena upotreba gasa Ciklon B omogucila
je strahovito ubrzanje ovakvog jednog posla).
C) Pt-ikupljanjem tob~i:n.jih me~icinsk!h ~irki
poceJi su se baviti lzvesru nemacki le~x: (?) kao
sto je dr Birr koji se, smestivSi se na MedlcI1l~koo: fa
kultetu u Strazburu, zaJio da mu nedostaJu JevreJske
Iobanje, pa je dodavao: "Rat na lstoku sa~ nam
pruza priliku da popunimo tu pl'azninu. ~d Je rec ?
zidovsko-boljsevickim komesarima, na kOJlIUa su VI
dljiva odvratna, ali'karakreristicna obeJezja jedn~ :de
generisane vrste ljudi, u mogucnosti smo, buducI da
raspolaiemo njihovim lobanjaroa, da ostva~o ko~
kretannaucni nalaz." ZaroblJenik, nakon sto bl blO
uhvacen ziv i potom podvrgnut raznim antropo~o
skim merenJ'ima bio bi usmrcen, pa bi mu glava bila
odsecena od tela , i poslata u Strazbur... "Gl ava ne
sme da bude ostecena", pisao je dr Birr, "nas ce iza
slanik odvajati glave od trupa i slati ill na odrediste u
87
 .I. "..
hermetieki zatvorenim kutijama od belog lima. U tim
ce se kutijama nalaziti teenost kOja ce oddavati glave
u savclenom stanju. Pomocu fotografija, izvclenih
merenja, te najzad, pomoeu same lobanje, moti ce
rno da obavlmo korisna rasna i uporedna anatornska
istrazivanja, kao i ona kOja se tieu patoloskih prome
na oblika lobanje i oblika i velicine rnozga."
Ali lobanje uskoro vise nisu btle dovoljne Hirtu, ko
ji je poceo traziti btave kosture, ito ne samo one od
zidovsko-boljsevickih kornesara. PostO su dobljeni le
sevi bili previSe mrSavi, a logor u Ausvicu nije bio u
rnogucflosti da na ptikladan naein ptiprerni kosture,
doprernljeno je 87 zivib]evreja koji su podvrgnuti rne
renjima i stetilizacionirn eksperimenlima; esesovci su
ih avgusta 1943. usrnrtiU gasom pod "lekarskim nad
zororn" ... ! Sedarnnaest leSeva, kao i rnnogobrojni de
lovi seciranih tela, nadeni su pIilikorn oslobodenja u
strazbuclkorn Anatornskom inst/tutu. '['reba naglasiti
da ovakvi eksperimenti nisu vcleni sarno u Nacvajler
-Strurofu, vee i u mnogim drugim logorima, kao i da
nisu obavljani sarno na ]evrejima nego i na ariJevcirna
koji su zbog svog nepovoljnog zdravstvenog stanja,
neprijateljskog politiekog stava ili ptipadnosti nekoj
od omrznutih grupa, bili srnatrani nista boljirn od
zivolinja (kao s[o je bio slueaj sa nesreenim Poljaki
njarna kOje su u Ravensbtiku sluzile kao "kuniCi", ill sa
copavcima u Lodu, ill sa blizancima I kepe.cirna dr-a
Mengelea u logoru Ausvic-I3irkenau).
Najzad, valja spomenuti i prilieno tajans.lvenu
ustanovu Lebensbot'n, kao i delatnosl Visokog ureda
za pitanja rase i naseljavanja (Rasse und Siedelun
gshauptamt, RuSHA); cUj kOjemu se lciilo bilo je us
postavljanje i jacanje istinski ciste alijevske rase; za
to su koristena uglavnom dva sredslva: bilo stroga
selekcija osoba kOje ce da obavljaju reprodukciju, bi
88
 !
~ .... .. .t:I:
hennetieki zatvorenim kutijama od belog lima. U tim
ee se kutijama nalaziti teenos! koja ce oddavati glavc
u savclenom stanju. Pomoeu fOtogl"dfija, iZvrsenih
merenja, te najzad, pomoeu same lobanje, moCi ee
mo da obavimo kOrisna rasna i uporedna anatomska
jstra.Zi~anja, kao i ona kOja se tieu patoloskih prome
na oblika lobanje i oblika i velieine mozga."
... Ali lobanje ~.s~?ro vise nisu bile dovoljne Hirtu, ko
~I. je poceo trazltl cltave kosture, i to ne sarno one od
:Idovsko-boljsevickih komesara. Posto su dobijeni le
seYl bifi previse mrSavi, a logor u Ausvicu nlje bio u
mogucnostl da na pIikladan naein pripremi kosture
do~~emljeno je 87 zivihJevreja koji su podvrgnuti me:
renjuna i sterilizacionim ekspeIimenHma' esesovci su
ih avgusta 1943. usmrtili gasom pod "Iekarskim nad
zor.om".:. !. S.edamnaest leseva, kao i mnogobrojni de
10Yl_sec~nih tela, nadeni su prilikom oslobodenja u
S!raZbufS.kom Anatomskom iostitutu. Treba naglasiti
~a ovakvi e~peIimenti nisu vcleni same u Nacvajlcr
-Strutofu, vec 1 u mnogim drugim logorima, kao i da
rus.u obavljani sarno naJevrejima nego ina arijevcirna
ko jl s.u zbog svog nepovoljnog zdfllvstvenog stanja,
nepnjateljsk~g politickog stava ili pripadnosti nekoj
?d o.mrznutIh grupa, bili smatranl nista boljim od
zl."OllOja ~kao lito je bio slucaj sa nesreenim Poljaki
~jama kOje su u Ravensbriku slliZile kao "ku niCi", iii sa
copavcuna u Lodu, iii sa blizancima i kepe.c ima dr-a
Mengelea u logoru AuSvic-Birkenau) .
Najzad, valja spomenuti i prllicno tajanstve nu
ustanovu Lebensborn, kao i dclatnost Visokog ureda
za pltanja rase i naseljavanja (Rasse und Siedelun
gshauptamt, RuSHA); cHj kojemu se (d ilo bilo je us
postavljanje i jacanje istinski eiste arijevske rase' za
to su .kOris tena uglavnom dva sredstva: bJlo str~ga
selekclja osoba kojeee da obavljaju reprodukciju, bi
88
10 oduzimanje, u okupiranim zemljama, o ne malo
letne dece na kojoj su bile vidljive neospome osobi
ne germanske rase.
D) Cigani su 1938. godine bili predmet jednog me
mOl"anduma kojim se zahtevalo posebno "nacionalso
cijalistieko" reSenje ciganskog pitanja, jer je "opste po
znato da su Cigani nasledno optereeeni, da su to oko
reli kiiminalci koji predstavljaju parazitsko telo u okvi
ru naSeg naroda, kojemu mogu sarno da nanose
ogromne stete, dovodeei u veliku opasnost cistotu kr
vi seoskog stanovniStva i njegov nacin zivota". Vee tada
je potelo otpremanje Cigana u koncentracione logo
reo Na Krimu , u oblasti Simferopolja, boziene veceri
1941. ubijeno je vise od 800 Cigana; Paveliceve ustaSe
su mu Hrvatskoj pobile oko 28.000. Kao sto tvrdi Ru
dolfHes, Himler je navodno ie/eo postiCi da po svaku
cenu budu saeuvana dva glavna ciganska ple mena, ko
ja je smatrao direktnim potomcima davnasnje indo
germaoske rase: ta bi plemcna bila povlaseena na
osnovu zakona 0 "zastiti istorijskih spomeruka" i bila
bi smestena u neku vrstu rezervata, gde bi mogla bitl
"naucno" proucavana... Godine 1942. I ti su Ciganl
upueeru u Ausvic II-Birkenau, gde ih je u proleee
1943. vee bilo 16.000, a sarno u noei izmedu 31. jula
i 1. avgusta 1944. usmreeno je gasom 4.000 Cigana.
Drugi s~ iZ Ausvica upuCivani u Strutof, gde su
slliZili u eksperimentisanju u vezi sa tifuso m i otpor
noseu na gasove. Mada je iZnosenje procena u broje
virna skopeano sa iZuzetno velikim teskoeama, L. Po
ljakov navodi broj od najmanje 200.000 zrtava. lako
"cigansko bice" nije omogucavalo da se stvori mit sli
can mitu 0 Jevrejinu, valja naglasiti da je Cigane nji
hova osobenos! "asocijaJnog naroda" iZloziia rasistic
kom proganjanju kOje je, pored onoga cije su zrtve
89
bilijevreji, bilo jedini primer masovnog istrebljivanja
Ciji je cilj bio da bude i potpuno .

E) Broj i:rtava bio je takav da je stvoren sumomi

neologiZamgenocid. Pri izracuoavanju koristeno je vi
~e nacina; g. Lecinski je zapazio da je procenat pogi
nulih u evropskoj jevrejskoj zajednici znatno veCi ne
go kod onih naroda koji su bill najteze pogodeni ra
tom.
ProcenjujuCi jevrejske gubitke u odnosu na celo
kupno jevrejsko stanovniStvo u svakoj od evropskih
zemalja, dosao je do broja od 5,978.000 nestalih od
ukupno 8,301.000 ljudi, sto znaci gUbitak od 72%.
Procenu 0 ukupno 6 millonajevreja iSLrebljenih od
strane naciSta prvi je izneo zlokobniAdolfAjhman, onaj
iSti Ajhman 0 kojemu je njegov prijatelj Visliceni rekao
pred medunarodnim sudom u Nimbergu kako je iZja
vio "da biskocio u grob smejuCise, jer utisakda nasave
sti ima 6 miliona zrtava predslav~ja za nj izvor neizmer
nog zadovoljstva"; ti su podaci uneti i u presudu, ali
broj koji je ustanovljen na tako nesavrSen nacin moze
biti podloZan sumnji. L. Poljakov, na osnovu jednog iZ
vestaja sefa esesovske statisticke nadzome sluzbe, u ko
jemu se saopstavalo kako stoje stvari sa "konacnim re
senjem" krajem 1942, naveo je broj od 4 miliona dotad
iStrebljenih jevreja; novih 700.000 zrtava predstavljace
madarski jevreji i oni iz poljskih geta, a lov na Jevreje
bice jOs dye godine nastavljen u citavoj Evropi.
Drugi postupak sastoji se u zbrajanju minimalnih
brojeva sa svih mesta gde se vrSilo istrebljivanje. Naj
verovatnija hipoteza veti se oko vee "klasicnog" broja
od 6 miliona.

F) Vrbunac ui:asa. - Ono sto je sad pred nama

nije vise obican amiSemilizam (rna koliko i on bio za
90
 -
bilijevreji, bilo jedini primer masovnog istrebljivanja
eiji je citj bio da bude i pOtpuno. osudu), vee su (0 otrovni plodovi rasistickog ludila.
ImajuCi u vidu postojecu razliku izmedu tih dveju
stvari, s obzirom na to do cega one dovode, Luj-Fer
E) Br:oj irtava bio je takav da je stvoren sumomi
dinan Selin je vee 1938. bio u stanju da napiSe:
neologizamgenocid. Pri izracunavanju kOristeno je vi
"Dvoje ih izade na vrata, a 36.000 ih se vratl kroz
se naeina; g. Leeinski je zapazio da je procenat pogi
prozor. A tek polujevreji? zasto onda ne i polumikro
nulih u evropskoj jevrejskoj zajednici znamo veCi ne
bi? Treba znati sta se u stvari zeli: hoeemo Ii da se
go kod onw naroda koji su bill najteze pogodeni ra
tom. otarllsimo Jevreja, ill hoeemo da oni ostanu? Ako zai
sta hoeemo da se olarasimo ]eveeja, onda se okani
Procenjujuci jevrejske gubitke u odnosu na celo
mo 36.000 sredstava, 36.000 grimasa! Rasizam! ]e
kupno jevrejsko stanovniStvo u svakoj od evropskih
vreji se boje sarno rasizma . Ne zarezuju oni antisemi
zemalja, dosao je do broja od 5,978.000 nestalih od
tizam. Sa antisemitizmom uvek mogu da izadu na
ukupno 8,301.000 ljudi, sto znaci gUbitak od 72%.
kraj. Nacionalizam je tu kratkog daha! kao i pokeS la
Procenu 0 ukupno 6 mWona ]evreja iSlreblJenih od
vanje! Rasizam! Rasizam! Rasizam! I ne sarno malciee
strane nacista prvi je izneo zIokobniAdolf Ajhman, onaj
rasizma, kao od bede, vee u eelosli! potpuno! neu
Isti Ajhma n 0 kOjemu je njegov prijatelj Visliceni rekao
moljivo! pOput savrSene Pasterove sterilizacije."l
pred medunarodnim sudom u Nirnbergu kako je izja
]evreji su, naime, biU neopozivo osudeni, nisu vise
via "da hi skoeio u grob smejuCi se, je!" utisak da na save
mogli da umaknu svojoj jevrejskoj sudbini, jer je u ra
sti ima 6 mWona maYa predslavlja za nj izvor neizmer
sist-ickom videnju "jevrejslvo" isto tako nejzbrisivo kao
nog zadovoljstva"; ti su podaei uneti i u presudu, ali
i "cmaslvo" kod nekogAfri"kanca (ostaje, dod use, da se
broj koji je ustanovljen na tako nesavrSen naein moze
vidi kaleo definisati ]evrejina: tako sU laine krSteniee
biti podloun sumnji. 1. Poljakov, na osnovu jednog iz
omoguCile da u Francuskoj budu spaseni mnogi pro
vei:taja sefa esesovske statistieke' nadzome sluZbe, u ko
gonjeni Ijudi), i to je ono na sta je osetljiv Elijahu Ben
jemu se sao.pstavalo kako stoje stvari sa "konacnim re
Elisar lead istice "sustinsku razliku izmedu tradieional
senjem" krajem 1942, naveo je broj od 4 miliona dotad
nog antisemitskog zakonodavstva, koje je prestajalo
istrebljenihj.evreja; novih 700.000 zrtava predstavljace
da progoniJevrejina eim bi on promenic veru, i nim
madarski ]evreji i oni iz poljskih geta, a loy na ]evreje
berskcg rasncg zakcnodavstva".
bite jos dye godine nastavljen u Citavoj Evropi.
Postcje dva tipi"i:na reagovanja na istrebljivanje ]e
Drugi postupak sastoji se u zbrajanju minimalnih
vreja, kcja su suprotna pc svom smislu, ali koja - oba
brojeva sa svih mesta gde se vrSilo istrebljivanje. Naj
svedcce kcliko je cnc bilo nemilcsrdno i koliko je te
verovatnija hipoteza vrti se oko vee "k1asicnog" broja
od 6 miliona. skc bilo u nJ poverovati. Pricajuc; 0. tome kako su na
Himlerov poziv mncgcbrcjni mocnici jz vrhova
NSDAP i cfieiri SS dclazili u Ausvie da prisustvuju istre-
F) Vrhunac td:asa. - Ono 5(0 je sad pred nama
nije vise obican antisemitizam (rna koliko i on bio za
I L 'Ecole des cadavres, Para, 1938, ste. 264.
90
91
 bljlvanju ]evreja, Rudolf Hes, koroandant logora, do
daje: "Na sve njih to je ostavljalo dubok utisak. Neki od
njih, koji su prethodno sa mnogo zara propovedali ta
kYo uniStavanje, bili su uZasnuti, pa su se, nakon sto
su prisustvovali tom 'konacnom reSenju problema',
povlacili ucutanje. Svaki put su roe pitali kako to da
moji ljudi i ja mozemo tako dugo da podnoslmo taj
proor." Zaista neocekivano reagovanje ljudi koji su u
stvari saucesnici dZelata. Gda Larur, u d elu posveee
nomjev"ejskom pokretu otpora u Francuskoj, prica
kako su dvojica nesrecnih ]evreja kOjima je uspelo da
umaknu iz palda Ausvica docekani s nevericom u Nici,
1943, u jednom od komiteta za pomoe izbeglicama, u
bulevaru DibusaZ. Dok su opisivali srrahote logora,
gasne komore, peei krematorijuma, sistematicno is
trebljivanje 10goraSa, sve je to izgledalo neverovatno i
ludo njihovim slu~aocima, koji su, medutlm, bili ]e
vreji I ucesnici u pokreru otpora: oni su stanje duha tih
nesreenika ocenHi toliko poremecenim, da se jedan
od njih nekoliko puta znacajno kucnuo kaZiprstom
po celu. A autorka knjige dodaje: "Onlma koji su vi
deli taj pakao nije se poverovalo. Ali, pitam vas, ko
bi u to mogao da poveruje?" Kad tako reaguju prija
telji zrtava, to nam danas izgleda zapanjujuec ...
Thkva. Zildnja za istreblJivanjem kakvu je, Cinilo
se, mogao zaustaviti sarno nestanaLposlednjeg ]e
vrejina, omogueuje nam da shvatlmo 'za,!ilo je proces
rasisticke eliminacije delovao tako slepo, tako meha
nicki, funkcionisuCi bez razloga, iii, ~acnije, s jednim
jedinlm razlogom: propter nomen jtidtlfc.u m. Jer sve
je receno u posveti koju je 1948. Zil1sak stavio u za
glavlje svoje knjige [sus i mael: "Mojoj zeni, mojoj
keen, mucenicama kOje su Nemci ubili sarno zato
sto im je prezlme bilo Isak."

92
 bljlvanJu Jevreja, Rudolf Hes, komandant logora, do
daje: "Na sve njih to je ostavljalo dubokutisak. Neki od
nJih, koji su prethodno sa mnogo zara propovedali ta
kvo unLStavanje, bili su uzasnuti, pa su se, nakon sto
su prisustvovali tom 'konacnom resenju problema',
povlacili u cutanje. Svaki PUt su me pltali kako to da
moji ljudi i ja mozemo tako dugo da podnoslmo taj
prizor." Zaista neocekivano reagovanje Ijudi koji su u
stvari saucesnici dzelata. Gda Larur, u delu posvece
nomjevrejskom pokretu otpora u Francuskoj; prica
kako su dvojica nesrecnih Jevreja kojlma je uspelo da
umaknu iz pakla Ausvica docekani s neverkom u Nici,
1943, u jed nom od komiteta za pomoc izbeglicama, u
bulevaru DibusaZ. Dok su opisivali strahote logora,
gasne komore, peCi krematoriJuma, sistematicno is
trebljivanje 10goraSa, sve je to izgledalo neverovatno i
ludo, njihov!m slusaocima, koji su, medutlm, bili ]e
veeji l,ucesnici u pokreru otpora: oni su stanje duha tih
nesrecnika oceni-Ii tOliko poremecenim, da se jed an
od njih nekoliko puta znacajno kucnuo kaZiprstom
po celu. A autorka knjige dodaje: "Onima koji su vi
deli taj pakao nije se poverovalo. Ali, pitam vas, ko
bi u to mogao da poveruje?" Kad tako reaguju prija
telji Zrtava, to nam danas lzgleda zapanjuJuce ...
Takva iudnja za istrebljlvanjem kakvu je, cinilo
se, mogao zaustaviti sarno nestanak.poslednjeg ]e
vrejina, omogucuje nam da shvatimo 'za.sto je proces
rasisticke eliminacije delovao tako slepo, tako meha
nicki, funkcioniSuCi bez razloga, ili, ~acnije, s jednim
jedinim razlogom: propter nomenjUdttfcum, Jer sve
je receno u posvetl koju je 1948, Zillsak stavio u za
glavlje svoje knjige [sus i Izrae/: "Mojoj zeni, mojoj
keen, mucenicama kOje su Nemci ubili sarno zato
Sto im je prezime bilo Isak."
92
Vpoglavlje
SAVREMENI VlDOVl RASIZMA
I. Sjedinjene Americke Driave
Dok se VaSe de LapuZ pokazao dobrim prorokom
za Evropu, istlm takvim uspehom bice sa one strane
Atlantika potvrdeno predvidanje kOje je izneo V. E.
Diboa piSuCi: "Sustinski problem XX veka jeste pro
blem razgraniCenja po boji (color line)," Svakako da
ima i veCih paradoksa nego sto je clnjenlca da se ra
sisticki problem postavlja s tolikom ostrinom upravo
u zemiji kOja bl htela da bude - i kOja u izvesnom
smislu i jeste - najveca demokratija u sveru. TaJ",s.e
problem, naravno, javlja kao nasled'e . ropstva cIJe
ukidanje (1) nije bilo dovoljno za nastaJanJe bratstva
izmedu crnog i belog stanovniStva Amerike, jer je ve
oma brzo uspostavljena zvanicna segregacija (2), a
ona ce dovesti do pravnog i cinjenienog stanja iz ko
jega .:ese pokusavati da nade izlaz (3).
1. Ukidanje ropstva i posledice do kojih je one do
velo. - Sjedinjene Ddave su I posle stlcanja nezavisno
sti zaddale ropstvo, kao dec nasleda lz doba bntan
ske vladavine. Tvorci Ustava iz 1787. nisu mislili da tre
ba da ukinu ropstvo, smatrajuC'l da ce one malo-poma
10 zastarevati i na taj nacin nestati. No einjenice ee ubr
zo opovrgnuti taj njihov preveliki optim~a~; ropsr;o
ne sarno da nije nestajalo, vee se sve vise siriIo: u drz~
varna Juga, monokulrura pamuka eija je proizvodnJa
munjevito rasla zahtevala je sve veeu radnu snagu. uz
to i sposobnu da podnosi velike fiz,icke na~ore ~ usIo
vima tople i vlaZne klime, a na srecu vlasmka, tun po
93
 Irebama su u potpunosli odgovaraJi upravo crnci, 1..1
ko da se broj robova, od 750.000 u Irenudcu proglaSe
nja nezavisnosli, popeo na 2 miliona u 1830. ina 4 mi
liona u 1860. U severnom delu drave pocela se raClali
svest 0 lome koliko je protivrecno da se institucija ko
ja je u drugim delo.vima sveca neslala zaddi upravo u
zemlji koja sebe zeli da smalra domovinom slobode
(bez obzira na co 510 je i na Severu, vee lada, u praksi
poslojala segregacija - koja doduse, nije tako naziva
na). Izvanredan uspeh 510 ga je doziveo cuveni roman
gde Halijel BiCer-SlOu, Ctca Tomina koliba, bio je vee
sam po sebi dovoljan znak nelagodnosti koja je lim
povodom vladala u amelickom Javnom mnjenju. Ne
cerno iCi tako daleko da rvrdimo kaIco je upravo borba
proliv ropslva bila uzrok americkog gf'ddanskog rata,
ali niko nije poricao ni 10 da je ona bila jedan od nje
govih glavnih razloga. Bilo kako bilo, Linkoln je u [oku
samog rala, 1863. godine, dao slobodu crncima iz po
bunjenih ddava, a 1865. godine XIII amandman na
Ustav porvrdio je ukidanje ropsrva. Sledece godine,
Civil Rights Act dao je cmcima isla prava kao i bekima,
a XIV amandman pruzio je svakoj osobi !coja je rodena
iii naturalizovana u Sjedinjenim Ddavama svojslvo
"ddavljanina Sjedinjenih Ddava i ddave u kojoj ima
prebivaliSle". To je bio porpuno suprolan stay u odno
su na ona; izDredScott Case, u kojemu jeVrhovni sud
1857. godine izrazio miSljenje da federalna vlada - bu
duci da cmac sa slanoviSta USlava nije dravljanin
nema prava da izvan odredenih granica zabranjuje
ropsIVO. Najzad je 1870. godine blo ralifikovan i XV
amandman, kojim se predvidalo da "pravo glasa koje
imaju gradani... nece bili ukidano. ili ogranicavano od
strane Sjedinjenib Ddava, ili od strane bilo koje dda
ve, ni pod kojim izgovorom, bilo CIa je rec 0 casnoj pl'i
padnosti, boji koZe, iii raniJem 1'0pscvu". Zakoni 0 pri
94
 .... .~ ~_ .r

trebama su u potpunosti odgovarali upravo crnci, ta

meni ovih odredaba izglasavani su do 1875, a cilj im je
ko da se broj robova, od 750.000 u trenutku proglaSe
bio da pravo glasa ucine sevamim, stiteCi cmce od svih
nja nezavisnOsti, popeo na 2 miUona u 1830. i na 4 mi
pokusaja zastraSivanJa. Taj period rela tivne slobode
liona u 1860. U severnom delu daave pocela se radati
crnaca, koji se podudario sa vremenom rekonstrukci
svest 0 tome koliko je protivrecno da se instituclja ko
je Juga, kratko je potrajao. Moglo se pomisliti da je
ja je u drugim delovima sveta nestala zadai upravo u
problem reSen; ali istorlja i sociologija upucuju prav
zemlji kOja sebe teli da smatra domovinom slobode
nike na smernost, buduei da i najbolji propiSi ostaju
(bez obzira na to sto je i na Severo, vee tada, u praksi
mrtvo slovo ako ih druSeveno telo ne prihvati kao
postojala segregacija - koJa doduse, nije tako naziva
pravno pravilo. Rasizam je isteran kroz Yeata da bi se
na). Izvaru:edan uspeh sto ga je doziveo cuveni roman
odmah vratio kroz prozor, jer crnci, koji su koliko juce
gde Halijet Bicer-Stou, Cica Tomlnakoliba, bio je vee
bili prezreni i koeisteni kao robovi, nisu mogli kao dej
sam po sebi dovoljan znak nelagodnosti kOja je tim
stvom carobnog staplea postati prihvaceni leao ravno
povodom vladala u amelickom Javnom mnjeriju. Ne
pravni belim Ijudima. Reagovanje KuKlux-Klana pro
cerno iei tako daleko da evrdimo kaleo je upravo borba
tiv calpet-baggersa, belih pripadnika RepubUkanske
peativ ropstva bila uzrok ameeickog gradanskog rata,
stranke pristiglih sa Severa da politicki obrazuju crn
ali niko nije poeicao ni to da je ona bila jedan od nje ce, svedocilo je 0 snaZnom neprijateljscvu kOje je deep
govih glavnih razloga. Bilo kako bilo, Linkoln jeu toku South gajio prema merama Sto ih je preduzimala omr
samog rata, 1863. godine, dao slobodu crncima iz po. znuta federdlna vlada. Kad su juzne daave 1877. godi
bunjenih daava, a 1865.. godine XlI! amandman na ne vratile autonomiju i lily wbite (belu kao krin) de
Ustav poevrdio je ukidanje ropseva. Sledeee godine, mokratsku administraciju, postavilo se phanje na ka
Civil Rigbts Act d ao je cmcima ista prava kao i belcima, kvim ee te me1jima, nakon sto je ropsevo iscezlo, biti
a XIV amandman pmzio je svakoj osobi kOja je rodena
organizovana neizbezna koegzistencija sa cmcima.
ili naturalizovana u Sjedinjenim DrZavama svojstvo
"daavljanina Sjedinjenih Daava i daave u kojoj ima
2. Segregacija i prva polovina dvadesetog veka.
prebivaliste". To je bio potpuno suprotan stay u odno
- Ako na osnovu Vudvardovih radova pretpostavimo
su na onaJ iz Dred Scott Case, u kojemu je Vrhovni sud
da je segregacija pocela kasnije nego !ito se uglav
1857. godine izrazio misljenje da federalna vlada-bu
nom misli, to bi znacilo da su prve mere u tom smi
duci d a cmac sa stanovista Ustava nlje daavljanin _
slu preduzete krajem XIX, iii na samom p ocetku XX
nema prava da izvan odredenih granica zabranjuje veka., Vise od 700;000 crnaca uplsano je u biraclee
ropsevo. Najzad je 1870. godine bio ratifikovan i XV
spiskove, ali su im mnoge tipieno rasisticlec restrik
amandman, kojim se predvidalo da "pravo glasa kOje
tivne mere, uz saucesnistvo Vrhovnog suda, onemo
imaju gradani... nece biti ukidano ill ogranicavano od
gucile da kOriste glasacko pravo; uslovi vezani za
strane Sjedinjenih Daava, ili od strane bilo kOje dr1:a
prebivaliste, nepismenost, razuzdan zivot i loSe navi
ve, ni pod kojim izgovorom, bilo da je rec 0 rasnoj pri
ke, klauzula 0 dedu, razumevanje Ustava... to su bili
padnosti, bo ji koze, iii ranijem ropscvu". Zakoni 0 pei
samo neki od izgovora koriStenih da bi se sprecilo
94
95
ueesee ernaea u izborima. U Lujzijani je broj ernih
biraea pao sa 130.000 u 1896. na 3.000 u 1904.
U to vreme su se pojavili prvi Jim Cmw Laws
(Dzim Krou, Jakov Gavran iii Vrana, bio je narodski i
pogrdni naziv za ernea; cfr. u Franeuskoj nadimak
Zak Bonom'). Po ugledu na Tenesi, gde je 1875. iz
glasan prvi zakon kojim se propisivalo rasno razdva
Janje u vozovima i tramvajima, sve ddave Juga uvele
su segregaeiju u Zeleznickom saobracaju (natpisi Whi
te only ill Colored, koji su se tada pojavili, u stvari su
samo potvrdili vee postojece stanje); sklapanje bra
kova medu Ijudima razlicitih rasa bilo je zabranjeno,
a seksualni odnos! te vrste bill su kainjavani razlici
tim kaznama; razdvajanje je, na osnovu propisa, po
stalo obavezno u bolnieama, zatvorima, na groblji
ma, a na osnovu obicaja - u hotelima , pozoristima,
bib.liotekama, pa eak i u liftovima i erkvama ... Naj
bolnija je segregaeiJa bila u skolswu, jer tu je pred
erncima dizala prepreku od najprcsudnijeg znacaja
za njil10vu buducnost. Proizlazila je iz cuvenog nace
la separate but equal (razdvojeni ali ravnopravni) ,
koje je Vrhovni sud ustanovio 1896. godine u pami
ei Plesi protiv Fergusona.
Ta rasna d!skrimimacija bila je obeldena i nasi
Ijem; Iincovanja emaea bila su zaista mnogobrojna: iz
medu 1890. i 1901. dogodilo ih sc vise od 1.300, u vc
tini slueajeva usled lainih optuzbi belih zena da su bi
le silovane. To je, razume se, dovodilo do veoma ie
stokog reagovanja ernaca, talco da su izbijale rasne
pobune kao sto su One u Nju Orlienzu (1900) , Stejt
sborou (1904), Adanti (1906), SpIingfildu (1908) . .

'Jacques Borthomme - "dobriCina Zak"; ali takotie, pejo

ralivno, Z:tIc naiveina, dedak. (Prim. pre v.)
96
 - .
uce~ce cmaca u izborima. U Lujzijani je broj cmill
Sve se ovo pokiapalo sa pocecima americkog impe
biraca pao sa 130.000 u 1896. na 3.000 u 1904.
rijalizma, tako da je ono sto je Vudvard nazvao "kapi
U to vreme su se pojavili prvi lim. C1"OW Laws
(ulaci-jom pred rasizmom", a cmi pisac Logan "nadi
(Dzirn Krou, jakov Gavran iii Vrana, bio je narodski i
rom", bilo ptirodno praceno uspehom rasisti~kih ide
.pogrdni naziv za cmca; eft". u Francuskoj nadimak
ja i teorija; u vreme kad su se omiljene teme Cember
Zak Bonom ' ). Po ugledu na Tenesi, gde je 1875. iz
lena i Laputa slrile po Evropi, izdavacka kuca Ameri
g1asan prvi zakon kojim se proplsivalo rasno razdva
can book and Bible House je za svoje islOmisljeoike
janje u vozovima i tramvajima, svc driave juga uvele
objavila knjigu The Negro, A beast (1900) '. Otprilike u
su segrcgaciju u Zeleznickom saobracaju (natpisi Whi
ista vreme, u kraniometrijskim zakljuccima R. B. Bina,
te only ill Colored, koji su se tada poJavili, u stvari su
do izraiaja je dosao i bioloski rasizam, a pojavio se i
sarno potvrdili vee postojecc stanje}; skJapanje bra
poseban oblik cisto americkog rasizma, pod izgovo
kova medu Ijudima razlicltih rllsa bilo je zabranjeno,
.rom da novi kontinent treba zastititi od nekontrolisa
a seksualni odnoSi te vrste bili su kainjavani razliCi
nog useljavanja; Medlson Grant, autor knjige The Pas
tim kaznama; ra.zdvajanJe je, na osnovu proplsa, po
sing ofthe great Race (1916), pisao je: "Mesanjcm dve
stalo obavezno u bolnicama, zal'Vorima, na groblji.
ju rasa na kraju se Sl'Vara rasa koja znaci povratak na
ma, a na osnovu obicaja - u hotelima, pozoristima,
neku raniju, nau vrstu", pa je zato osudio mesovite
bibliotekama, pa cak i u liftoVima i cckvama ... Naj.
brakove (belci-cmci, belci-Hlndusi, belci-jevreji).
bo!nija je segregaeija bila u skoIslVU, jer tu je pred
Prvi pokusaji borbe emaca protiv segrcgaeije mogu se
erneima dizaIa prepceku od najprcsudnijeg znacaja
vezati za ui imena: 13. T. VaSington, V. Di Boa, M. <Jarvi.
za njillOvu buducnosl. Pcoizlazila je iz cuvcnog nace
Buker VaSington (1856-1915), roden kao rob, sin
Ia separate but equal (razdvojeni ali ravnopravni),
belog oca i erne majke, samouk, bio je prvi medu osni
koje je Vrhovni sud ustanovio 1896. godine u pami.
ei Plesi protiv Fergusona. vacima Instituta u Taskegiju, spceijaIizovanog za pru
Zanje tehnickog obrazovanja. einilo se da u tOme ima
Ta rasna diskrimimaeija bila je obelezena i nasi
tako malo opasnosti, da su I sami bclci bili umireni
Ijem; lincovanja cmaea bila su zaista mnogobrojna: iz
apoliticnoscu i strucnim karaktcrom poduhvata: taj
medu 1890. i 1901. dogodilo ih se .vise od 1.300, u ve
"gradualizam", buduCi da jc pretpostav!jao veoma
cini slucajeva usled [ainih optuzbi belih Zena da su bi
dugotrajno kolektivno obrazovanje, rtije izgledao
le silovane. To je, razume se, dovodilo do veoma ze
kao razlog za nespokojsl'Vo.
stokog reagovanja cmaca, tako da s'u izbijale rasne
Takvom umirujucem pris rupu narocito se sup rot
pobune kao sto su one u Nju Orlienzu (1900), Stejl
stav!jao Vilijam Oi Boa (1868-1963), koji je u svom de
sborou (1904), Adami (1906), SpringfiJdu (1908) . .
Iu The souls ofblackfolk zamerao VasinglOnu da nje

1 Fabre, Les Noirs americains, Pariz, 1967. str. 24. Izda

';aCCJ.ues Bonhomme- "dobri~ina Zak"; all takode,. pejo
rarivno, Zak naivcina, dedak. (prim. pre v.) vacn ne (reba brkati sa veoma poznatOUl zenevskom ku
com Maison de la Bible.
96
97
 ....... -.

gOY program predslavlja "jevandelje Rada i Novca kOje

ocigledno navodi na to da se zaborave uzviseni ciljevi
zivota", a njegova se politika zasnivala na tIi osnovna
za11teva: pravu glasa, zivoru bez segregacije, istim
uslovima obrazovanja za sve. Godine 1905. on je kod
Nijagarinlh vodopada, sa kanadske strane, okupio 29
cmih intelekrualaca koji su osnovali pokret uN ijagara",
a za nJ je Di Boa s.a stavio pro.gramsku dek!araciju kOja
nije ostavljala mesta bilo kakvoj sumnji u njihov revo
lucionarnl duh. Belci kOje je Qgoreilo lincovanje u
Sprlngfildu pozvali su ih da im se pridruze na proslavi
stogodisnjice Linkolnovog roctenja u Njujorku, gde je
1909. osnovan NAACP (Natifmal Associationjol- tbe
Advancement oj Coloured People) u kojemu je Di
Boa postao direktor izdavacke detatnosti. Delatno
seu NAACP, kOja se odvijala uglavnom oa pravnom
planu, poStignut je ponek! zaokret u pravnoj praksi
Vrhovnog suda (ukidanje klauzule 0 dedu, poniSten
je obaveze nametnute crncima da five u odredenim
gradskim cetvrtima, itd .) . No uprkos tome, segrega
cija je i dalje ostajala veoma sl1aino ukorenjena, pa
se eak i dalje pobedonosno sirila, dok je crno sta
novnistvo Sjedinjenih Driava prolazilo kroz mnoga
iskusenja kOja su sve viSe zaostravala crnacki pro
blem: 1. Doslo je do masovnog preseljavanja na se
ver, a potom i na zapad; 2. To je .kao posledicu ima
10 i fenomen sve veee urbanizaciJe, tako da je 1960.
godine u gradovima fivelo 14 mlliona crnaca, prema
5 rniliona koliko ih je bJlo na selu; 3. Onih 100.000
crnlh vojnika koji su u plvom svetskom raru bili u
Francuskoj videli su kako izgledaju odsustvo bilo ka
kve diskriminacije i "neocekivano, neshvatljivo zado
voljstvo da se na iSloj kafanskoj terasi na kojoj su i
belel moze slobodno popiti casa piva, a u tramvaji
U
rna sestl na bilo kOje sediste (p. set). Taj ce koot,dst
98
gOY program predstavlja "jevandelje Rada i Novca kOje
oCigledno navodi na to da se zaborave uzviseni ciljevi
zivota", a njegova se polilika zasnivala na hi osnovna
zahteva : pravu glasa, zivotu bez segregacije, istim
uslovima obrazovanja za sve. Godine 1905. on je kod
Nijagarinih vodopada, sa kanadske strane, okupio 29
cmth intelektualaea koji su osnovali pokret "Nijagara",
a za nJ je Oi Boa sastavio programsku deklaraciju kOja
nije ostavlJala mesta bilo kakvoj sumnji u njmov revo
lucionaml duh. Belci koje je ogorcilo lincovanje u
SpringfUdu pozvali su ih da 1m se pridruze na proslavi
stogodiSnjiee Linkolnovog rodenja u Njujorku, gde je
1909. osnovan NAACP (National Association fOl' the
Advancement of Colow'ed People) u kojemu je Oi
Boa postao direktor izdavacke delatnosti. Oelatno
seu NAACP, kOja se odvijala uglavnom na pravnom
planu, postignut je poneki zaokret u pravnoj praksi
Vrhovnog suda (ukidanje klauzule 0 dedu, ponlS ten
je obaveze nametnute erneima da 'live u odredenim
gradskim cervrtima, itd.) . No uprkos tome, segrega
cija je i dalje ostajala veoma snaino ukorenjena, pa
se cak i dalje pobedonosno sirila, dok je emo sta
novnisrvo Sjedinjenih Otiava prolazilo kroz mnoga
iskusenja kOja su sve vise zaostravala ernacki pro
blem: 1. 00510 je do masovnog preseljavanja na se
ver, a potom i na zapad: 2. To je .kao posledieu ima
10 i fenomen sve vece urbanizadje, tako da je 1960.
godine u gradovima zivelo 14 mlliona ernaea, prema
5 miliona koliko ih je bilo na selu; 3. Onih 100.000
ernih vojntka koji su u prvom svetskom ratu bili u
Francuskoj videli su kako izgIedaju odsusrvo bilo ka
kve diskriminaeije i "neocekivano, neshvatljivo zado
voljsrvo da se na iStoj kafanskoj terasi na kojoj su i
belcl moze slobodno popiti casa piva, a u tramvaji
rna sestl na bilo kOje sediste" (p. Sel). Taj ce kontras{
98
postati jOs suroviji kad medurasni sukobi prervore
leto 1919, kad je vee uveliko bio mil', u "krvavo leto",
tokom kojega je lincovano vise od 80 ernaea, medu
njima i prilican broj vojnika u uniformi. Lako je bilo
uporediti ovo sa cinjenleom da su se ernci prihvatili
oruzja kad Je Vilson uputio zahtev save the world
f01' democracy; a kriza iz 1929. godine na okrutan
ce nacin pokazali emeima da su, u slucaju smanjenja
obima posla, bili prvi otpustani, mada su poslednji
doh/jan posao.
Ovim se objasnjava pojava jednog radikalniJeg
pokreta: onoga na cijem je celu bio Markus Garvi
(1887-1940). Bio je to ernae sa Jamaike koji je lir
skim evoeiranjem minule veliCine Etiopije i Tombuk
tua umeo bolje od ikoga da dime duse emih Ijudi.
On je osnovao UNlA (Universal Negm Improvement
Association) kOja je kupovala brodove za Black Star
Line (suparniCko preduzece u odnosu na White
Star) i imala svoju zastavu. Zalagao se za povratak u
Afriku, i mada je pokret brzo propao, on zbog toga
ipak nije ostao liSen izvesnog profetskog znacenja.
3. BOl'ba protiv segl'egacije i crnacki pokreti. - Za
vreme drugog svetskog rata bilo je potrebno zapretiti
cak i madom na VaSington, na cijem je celu trehalo da
bude Filip Randolf, da bi Ruzvelt 1941. godine izdao
naredenje br. 8802, kojim se pri zaposljavanju '.ldnika
zabranjuje svaka diskriminaeija zasnovana na rasnoj
plipadnosti ili boji koze. Segregaeija je ipak bila uki
nuta sarno u nekim rodovima oruzja, sluibe amenc
kog Crvenog krsta i dalje su upomo stavljale krv er
naea i krv belaca u raz!.iCite boee, a erni vOjniei SU
ponekad mogli videti nemacke zarobljenike kako je
du u vagon-restoranima u koje su njima, "erncuga
rna", pristup zabranjivaliJim Crow Laws.
99
 ,. ~

Tek su posle rata, sa dosta oklevanja i uz mnoge

pOleskoce, predUZimani koraei u borbi protiv segre
gaeije, lito je urodUo ponekim uspehom, ali sporo i
skupo oscvarivanim, buduCi da nista nije toliko tdko
promeniti kao kolektivni mentalitet.
Pravo efllaea na politicku ravnopravnost bilo Je
veoma sporo priznavano: H. Truman je 1946. ime
novao komisiju u Cijem se izvestaju preporuCivalo da
im se daJu veca gradanska pl"ava; no tek 1964, dok je
predsednik bio Dzonson, Kongres je izglasao veoma
znacajan Civil Rights Act, a potom su, 1965, doneti
zakoni kojima su ll'Iedeni federalni funkeioneri
zadilZeni da se svuda gde je postojala ocigIedna dis
kriminaeija staraju 0 slobodnom upisivanju ernaea u
biracke spiskove. Godine 19.68, od 5 mUiona ernih
biraea u driava-maJuga bUo je 3,100.000 upisanih u
spiskove, ill 62%, dok je 1960. braj neupisanih bio
3.,500.000.
NaraCito je znacaJno ovo pilanje bilo u oblasti
likolstva; presudom Vrhovnog suda od 7. maja 1954
(Broum v. Board of Education) , u kojoj se istiealo
da u uslovima skolovanja postoji iz=ita neravno
Pl"avnost", unet je preokJ"et u eelokupnu sudsku prak
su posle 1896. Uvodenje ovog nacela nije islo bez te
skoCa, posto je federalna vlada, suocena s tvrdokor
noscu guvemera Fobasa, morala poslati .trope u Litl
Rok da bi devetoro eme deee moglo pohadati Cen
tralnu gimnaziju. Kad je Dzejms Meredit 1962. do
Sao na Univerzitet u Misisipiju, to je praceno neredi
rna u kojima je bilo dvoje poginulih.
No sire gledano, napredak je ostvaren u drugim
oblastima; integraeija je privedena kraju u Va.singtonu
(gde je 1970. od 756.000 stanovnika bilo 537.000 er
nih, odnosno 71%); sve je manje bilo diskriminator
skill natpisa, ali u oblasti stanovanja, na primer, jOs je
100
 -
'
Tek su posle rata, sa dosta oklevanja i uz mnoge
potdkoce, preduzimani koraei u borbi protiv segre
gaeije, sto je urodilo ponekim uspehom, ali sporo i
skupo ostvarivanim, buduCi da nista nije toliko tdko
promeniti kao kolektivni mentalitet.
Pravo emaea na politicku ravnopravnost bilo Je
veoma sporo pri2navano: H. Truman Je 1946. ime
novao kontisiju u Cijem se izvdtaju preporucivalo da
im se daju veea gradanska prava; no tek 1964, dok je
predsednik bio O2Oonson, Kongres je izglasao veoma
znacajan Civil Rights Act, a potom su, 1965, doneti
zakoni kojima su uvedeni federalni funkcioneri
zaduieni da se svuda gde je poslojala oCigJedna dis
kriminaeija staraju 0 slobodnom upisivanju ernaea u
biracke spiskove. Godine 1968, od 5 miliona emih
biraea u ddava-ma Juga bilo je 3,100.000 upisanih u
spiskove, iii 62%, dok je 1960. broj neupisanih biD
3.,500.000.
Naroeito je znaeajno ovo pilanje bilo u oblasti
skolstva; presudom Vrhovnog suda od 7. maja 1954
(Bt:own v. Board of Education) , u kojoj se isticalo
da "u uslovima skolovanja postoji izrazita neravno
pravnost", unetje preokret u ce10kupnu sudsku prak
su posle 1896. Uvodenje ovog nacela nije islo bez le
skoCa, posto je federalna vlada, suoeena s tvrdokor
noscu guvemera Fobasa, morala poslati trupe u Uti
Rok da bi devetoro erne deee moglo pohac1ati Cen
tralnu gimnaziju. Kad je O2Oejms Meredit 1962. do
sao na Univerzitet u Misisipiju, to je praeeno neredi
ma u kojima je bilo dvoje poginuLih.
No sire gledano, napredak je ostvaren u drugim
oblastima; integraeija je privedena kraju u Vasingtonu
(gde je 1970. od 756.000 stanovnika hilo 53.7.000 er
nih, odnosno 71 %); sve je manje bilo diskriminator
skih natpisa, ali u oblasti slanovanja, na primer, jOs je
100
u igri bio tokenism! (to jest, poboljsavanje kOje pro
istiee samo iz pojedinacnih slucajeva).
Say ovaj napredak niJe ostvaren nimalo Lako; tre
balD je za to mnogo suza i kevi, a postizanje ravno
pravnosti bilo je eilj upome borbe cmackih organi
zacija. One su se pak javljale uglavnom u tri vida:
I - NAACP, koji je hteo da se revolucionami preo
kret izvede iskljuCivo zakonskim putem, pokazao se
kao daleko najumereniji pokret, i vise je predstavljao
ihterese erne budoazije nego sto je biD prihvacen u
narodu. Odigrao je veliku ulogu u borbi protiv se
gregaeije u skolama: on je zasluzan za odluku iz
1954. Ali ogranicavanje borbe na pravni plan i
pridr2'avanje strogo postovanih legalnih puteva izgle
dali su kao prevazideni stavovi: "Skorasnji dogadaji",
piSe Luis Lomaks, "unistili su naSu veru u to da se le
galnim putem moze .postiei oslobodenje."
II - Sloboda odmah, Freedom now, bila je fonnu
la s kojom su nasrupile pristalice trenumog postiza
nja integraeije. Naslov deta Martina Lutera Kinga,
Why we can't wait, reCito govori 0 tom stanju duha.
Francuski prevod tog naslova, Revolution non vio
lante (Revolucija bez nasilja), kad vee nile tacan,
ima ru dobru stranu sto iznosi na videlo drugi jedan
aspekt ovog pokreta: odbijanje da se upotrebi sila,
iii barem da se njoj da prednost pred drugim sred
stvima. U Montgomeriju, 1955, posle ineidenta do
kojega je doslo zhog rezervisanja mesta u autobusu
iskljucivo za be1ce, mimi bo;kot autobuske kompani
je okoncan je uspehom kojim se proslavio dvadeset
sedmogodisn;i pastor Martin Luter King. On se peed-
I 1zv. od token (znak, simbol): praksa primanja ogranice
nog broja crnaca u skole iii na posao, radi simboiicnog
postovanja propisa 0 ravnopravnosligradanii. (prim. prev.)
101
stavljao kao ucenik Gandija, velikog pobomika nc
nasilja ; okupio je sludenlsku omladinu u Student
Non Violent Coo"dination Committee (skraccno
SNCC - ill, uobicajeno, SNICK). Godine 1942, Hau
ser, cije je delo nastavio Diejms Farmer, osnovao je
CORE (Congress of Racial Equality), koji je takode
koeistio miroljubive nacine borbe: sit-ins (zauzima
nje - sedenjem - mesta zabranJenih za cmce kao !ito
su restorani, bazeni, trgovine, pozoriSla, itd.); P,'ee
dom Riders, marleve za slobodu, kojima se htelo po
moei cmcima u borbi protlv rasizma pruianjem po
drSke "desegregaciji" u javnom prevozu i pri upisiva
nju u biracke spiskove (1961). Ali to je i trenutak
kad pocinje nasilje: tei belca, ucesnika u mar!iu za
slobodu, bila su 1964. ubijena u drl.avi Misisipi;
bomba bacena u jednoj crkvi u Bermingemu (AJaba
rna) ubila je cetiri devojCice . Leta 1964. cmacki kvarl
u Njujorku Harlem postao je popriste puslOScnja i
pokolja, a 1965, pobuna u Vatsu , delu Los AndeJesa,
izbila je sa silovlloseu kakva je retko vidana pri izlivi
rna rasne mlinje. Zbog svega toga moida bi se mo
glo reci da je novo drianje Lutera IGnga, koji ee 4.
aprila 1968. u Memfisu (Tenesi) biti ubijen hicem
posred lica, bilo vee prevazideno. Njega je na celu
SNICK-a 1966. zamenio Stokli Karmajkl koji je izmi
slio slogan Black Power (Crna moe).
III - Pojavila se, nairne , mnogo nasilnija, separati
sticka, nacionalisticka tendencija, kOja j.e, istorijski
gledano, iSla smerom !ilO ga je naznacio Garvijev po
krel, a to je tendencija koju SU zastupali Black Mu
slims ili Cmi muslimani. Mada ga je vee 1930. godi
ne osnovao Drju Ali, taj ee pokret doc; do izraiaja
tek posle drugog svetskog rata nastojanjem Elajdic
Muharnada: njegovo je clanslvo vise voJeJo da se za
lvon u sebe i organizuje nekakav poseban svet nego
102
stavljaa kaa ucenik Gandija, velikag po.boroika nc
nasilja; o.kupio je sludemsku omladinu u Student
Non Violent Coordination Committee (skraceno.
SNCC - ill, uobicajena, SNICK). Gadine 1942, Hau
ser, cije je dela nastavio Dzejms Farmer, osnovao je
CORE (Congress of Racial Equality), kaji je takode
karistia miroljubive nacine barbe: sit-ins (zauzima
nje - sedenjem - mesta zabranjenih za croce kaa sto
su res to rani, bazeni, trgovine, pazorista, itd.); Pree
dom Riders, marieve za slobadu, kajima se htelo pa
moti crncima u borbi protiv rasizma pluZanjem po
dclke "desegregaciji" u javnam prevazu i pri upisiva
nju u b.iracke spiskove (1961). Ali to je i trenutak
kad po.cinje nasilje: tli belca, uces{lika u maclu za
slabadu, bila su 1964. ubijena u drlavi Misisipi;
bomba bacena u jednaj crkvi u Denningemu (Alaba
ma) ubila je cetid devajcice. Leta 1964. croacki kvart
u Njujarku Harlem postaa je papriste puslasenja i
pakolja, a 1965, pabuna u Vatsu, delu Los Andelesa,
iZhita je sa siloviloseu kakva je retko vidana pri izlivi
ma rasne mrinje. Zbag svega toga mazda hi se mo
gla reCi da je nava drZanje Lutera Kinga, koji ee 4.
apriJa 1968. u Memfisu (Tenesi) hiti ubijen hlcem
pas red lica, hilo vee prevazideno. Njega je na celu
SNICK-a 1966. zamenia Staldi Kalmajld koji je iZmi
slia slogan Black Power (Crna moe).
III - Pajavila se, naime, mnngo nasilnija, separati
sticka, nacianalisticka tendencija, kaja je, istarljskl
gledano., isla smerom !lto ga je naznacia Garvijev po
keet, a to je tendencija kaju su zastupali Black Mu
slims iii Cmi muslimani. Mada ga je vee 1930. gadi
ne asnovao Drju Ali, taj ee pokret daCi do. iuaiaja
tek pasle drugag svetskag rata naslajanjem Elajdze
Muhamada: njegovo je Clanstva vise volela da se za
tvarl u sebe i arganiZuje nekakav paseban svet nego
102
da se bad za iluzalllu imegraciju i ispraznu ravno.
pravno.st; ono nije videla reSenje u nekakvoj nemo
gucaJ asimilaciji, vee ga je bez aldevaJ,ja nalazilo u
terilorijalnaj podeli Sjedinjenih Driava, ciji hi jedan
deo pastaa nezavisna cmacka republika. Taka je ba
rem mislio Malkalm Xl On je zapadao u neku V!Stu
uzvratnog rasiZma iZjavljujuCi pred Lomaksam: "Do.
imegracije neee doei. Pretpostavka za nju je da te
dye rase, crna i bela, budu jednake... A one to. nisu.
Beli cavek je po svojaj priradi deman i mora da bu
de unisten. Crni covek ce nasledlti zemlju. On ce je
panava staviti pad svaju vlast, vraeajuc; se na mesta
kOje mu je plipadalo pre tonko vekova, u vreme kad
su beli demani cetvoronaske puzali po spiljama
Evrope." (!! ...) Njega su 21. febmara 1965. ubill u
jednoj dvarani u Harlemu, za vreme sastanka "Orga
nizacije africko-americkag jedinstva" kaju Je asnavaa
nakan sto ga je sam ElajdZa Muhamad krajem 1963.
isldjucio iz arganiZacije Black Muslims.
Black Panthers, organiZacija kaja je aSnovana
1966. u Ouldendu u Kaliforniji, i ciji su uzori bill
Mao. Cedung, Fidel Kastra i Ce Gevara, primenjivala
je taktiku uznemiravanja civilnih vlasti i palicije me
todama urbane gerile: aAa je, dakle, pokusavala da u
nasilju nade resenje problema sto ih je postavljaa ra
siZam. Drugi pak, a prvenstveno lntelekrualci, krenu
Ii su putem jednag marksizma u kaji su unete izme
ne i karekcije, narocito ane Markuzeove; takav je
slucaj sa Endielom Dejvis kOja je 1970. bila opru
zena za saucesnistva u ubistvll jednog kalifornijskag
sudije.
1 Pravo ime ovog crnackotl lidera je Malkolm Litl, a
muslimansko El-HadZ Malik ei Sabas. (Prim. prev.)
103
 Niko nije u stanju da predvidi kakvu ce sudbinu
doiiveti taj cmacki aktivizam, ali bilo bi cudno da ne
dode do novih incidenata, jer mada je rana ko ju rasno
pitanje predstavlja na lelu Amerike mozda zaleeena,
ona Je daleko od toga da bllde sasvim isceljena.
Tako su 3. novembra 1979, u Grinsborou u Se
vernoj Karotin!, cetiri antirasisllCka aktivista lIbijena
lokorn jedne manifestaciJe elanova Kju Kluks KIana
koji su godinu dana kasnije osloboden! odgovorno
sti; a 17. i 18. maJa 1980. doglo je do zestokih nere
da u Majamiju u Floridi, usled presude kojorn SU
oslobodena cetiri bela policaJca, optuiena da su,
zbog navodno poCinjenog prekrsaja, na smrt preru
kIa crnca Mek Dafija; u neredirna je bUo petnaestak
mrtvih i vise od 200 ranjenih.
Oktobra 1983. u americkom Senatu izglasana je
odluka da se poeev od 1986. rodendan Lutera Kinga
slavi kao praznik. U Los Andelesu, medmim, oslobo
dena su cetiri bela policajca koji su "propustiti kroz
sake" jednog cmog automobilislu; zbog toga su 29.
april:! 1992. lzbili netedi 1I kojima je bilo 47 mrtVih i
2.328 ranjenih .

II. "Aparthejd" u Juinoj Mrid

U Americi su jim Crow Laws iscezavali jedan za
drugim; posto Je ravnopravnost s pravnog slanovisla
bUa postignuta, zapocinjala je borba proLiv faktieke
segregacije; u juznoj Africi la iSla segregacija pravno
je lIvedena 1948. i posrala jOs i lzrazitija pod ime
nom aparthejd.

1. Etnicki elementi. - Oni se mogll podeliti na

cetiri grupe: belci (njih oko 4,979.000) su bilo En
glezi, bilo Holandani - Buri iii Afrikaneri koji govore
104
 [.--_.'

Niko nije u stanju da predvidi kakvu ce sudbinu

afrikaans, dijalekt nastao ed helanclskog jezika - a tu
doziveti taj ernacki aktivJzam, ali bilo bi cudno da ne
su i petomci iseljenih francuskih hugenota. Colou
dade do novih incidenata, jer mada je rana koju rasno
red, iii melezi, nastali su mesanjem belaca sa starijim
pitanje predstavlja na telu Amerike mozda zalecena,
podjannljenim malezi-jskim i hetentetskim stanovni
ona Je daleko od toga da bude sasvim isceljena.
stvem (eke 3,168.000 ljudi); eni zive uglavnom u
Tako su 3. novembra 1979, u Grinsborou u Se
eblasti Kap, dek u Natalu ima najvise Indijaea
vernoj Karolinl, cetiri antirasisticka aktivista ubijena
(941.000) keji su se doselili u XIX veku. Najzad,crn
tokorn jedne manifestacije clanova Kju Kluks. KIana
ci (21,500.000), keji su najpre debill naziv Kafri, a
kojl su godinu dana kasnije oslobodenl odgovorno
potem Natives na engleskem iIi Naturella na afrika
sti; a 17. i 18. maja 1980. doslo je do zestokih nere
ansu (ste znaci uredenici), cine najmnegebrojniju
da u Majamlju u Floridi, usled presude kojom su
grupu. Navedene precene su Jz 1989.
oslobodena cetiri bela policajca, optuZena da su,
Pravi urodenici - . a to. su, prema Afrikanerima,
zbog navodno pocinjenog prekrsaja, na smrt pretu
Hetentoti i Busmani (ill Bos-i mani) - skero su petpu
Ida crnea Mek Dafija; u neredima je bilo petnaestak
no. iscezli i nisu crnci. Sami crnci craZe da ih zevu
mrtvih I vise od 200 ranjenih.
Afrikancima, ali tu rec Buri su uzeli da imenuju sebe.
0.kto.bra 1983. u americkom Senatu Jzglasana je
Stoga zvanicni naziv cmaca gtasi Bantu (rec keja u
odluka da se pccev cd 1986. rcdendan Lutera !(juga
geveru crnaca sa juga Afrike znaC! "cevek"). Ti su
slavi kao praznik. U Los Andelesu, medutim , oslcbo
crnci pedeljeni na tri otprihke jednake treCine, take
dena su cetiri bela policajca koji su "propustill kroz
da jedni zive u bantustankna (teriterijama rezervisa
sake" jednog crnog autcmcbillstu; zbcg toga su 29.
nim za Bantu croce), drugi u oblastima belih ljudi,
aprila 1992. Jzbili neredi u kojima je bilo 47 mrtvih i
gde rade kao peljeprivredni radnici, i najzad, treCi, u
2.328 ranjenih.
gradevima keji su po. svemu evrepski. Iz svega ovega
ecigledne preJzlazi veema slezen rasni mezaik; uz
II. "Aparthejd" u Juznoj Afrid to., belci keji su se nastanili u Juznej Africi, gde pred
stavljaju peti dee stanovnlStva, smatraju da se baS
U Americi su jim Crow Laws iScezavali jedan za
kae i ernci nalaze u svojoj zemlji, pa ni ne pemisljaju
drugim; posto je ravnopravnost s pravncg stanovista
da bi je megli napustiti.
bila postignuta, zapocinjala je bcrba protiv fakticke
Pelitika keja je vedena prema erncima preisticala
segregacije; u Juinoj Africi ta ista segregacija pravno
je Jz nedeveljne jasnih kempccmisa: de drugog svet
je uvedena 1948. i postala jOs i Jzrazitija pod ime
skeg rata nije Jzgledalo da preblemi traZe hitna re
nom aparthejd.
senja, jec je broj ucbanizevanih crnaca bie malen, pa
segregacija, ukelike je stvarne i postejall1, ipak jes
1. Etnicki elenumti. - Oni se mcgu podeliti na
nije bila uneta u zakene i propise. Uspeh Nacienali
cetiri grupe: beki (njih okc 4,979.000) su bilo En
sticke stranke na Jzberima 1948. bie je, izgleda, pe
glezi, bilo Helandani - Buri iIi Afrikaneri keji gevere
sledica rastuceg nespekejstva belaca pred nepresta
104
105
 ...

nim povecavanjem broja emaea u gradovima. U tom

trenutku, suprotno opstirn razvojnirn tokovima u
ostalom delu sveta, vlada na Cijem je ceIu bio dr Ma
lan uvela je sasvim jasno usmerenu politiku kojoj je
dato !me apartheid. Tu ce politiku tvrdoglavo nasta
vIjaU Malanovi nasIedniei Strejdom, dr Fervurd i For
ster; svi oni su nastojali da ree apartheJd prorumace
kao "odvojen razvoj", a ne kao "segregaeija", iako
ona u dosIovnom smislu zaista znaei odvajanje, a ne
f"dZVOj. Jedino bi politika apartbejda omogu':ila po
vratak na nekadasnje stanJe u kojemu su beIci i oni
koji to nlsu ziveli odvojeni jedni od drugih. Kad bi
dovela do teritorijaine podele Juzne Afrike, ona bi,
prema Naeionalistickoj stranei, predstavljala resenje
kojemu se u moraInom i intelektuaInom pogIedu ni
sta ne bi moglo prigovorlti. (Veoma je zanimljivo pri
metiti da je ovo resenje blisko - mada iz dijametral
no suprotnih razloga - onome kOje su u Sjedinjenim
Dciavama zamisIjali najve':i ekstremisti medu ernei
rna) . No ono je politicki neostvarljivo, najvise zato
sto je privreda belaea zavisna od neevropske f"d.dne
snage. Eto zasto je nastavak dominacije belaea, po
prlznanju sarnih juZnoairiekih vlastodrZaca, sustinski
eilj politike apartbejda: "Nije dovoljno cIa beIci 'vo
de' iii 'upravljaju'; potrebno je da oni vladaju, da
imaju prevlast.. . ukoliko irnamo u vidu zelju naroda
da belci i daije budu u mogucnosti da se brane
odciavanjem vIastite dominaeije ... tvrdirno da takav
ishod moze biti postignut odvojenim razvojem", izja
vIjivao je 1963. predsednik vlade Fervurd.

2. Sprovodcnje politike "aparthejda" bilo je u

znaku izvesnog broja restriktivnib mera ili zabrana.
Takav je bio jedan zakon iz 1950, Suppression of
Communism Act, cije ce rumaeenje bili krajnje siroko
106
nim poveCavanjem broja emaca u gradovima. U tom
trenurku, suprotno opstim razvojnim tokovima u
ostalom delu sveta, vfada na cijem je celu bio dr Ma
Ian uvela je sasvim Jasno usmerenu politiku kojoj je
daro lme aparthejd. Tu ce politiku tvrdoglavo nasta
vljat! Malanovi naslednici Strejdom, dr Fervurd I For
ster; svi oni su nastojall da rec aparthejd prorumace
kao "odvojen razvoj", a ne kao "s.egregaclja", iako
ona u doslovnom smislu zaista znaCi odvajanJe, a ne
razvoj. ]edino bi politlka aparthejda omogucila po
vratak na nekadasnJe stanje u kojemu su belci i oni
kOji to nlsu ziveli odvojenJ jedni od drugih . Kad bi
dovela do teritoriJalne podele ]uzne Afrlke, ona bi,
prema Nacionallstickoj stranci, predstavljala resenje
kojemu se u moraInom i intelektuaInom pogledu ni
sta ne bi moglo prigovoriti. (Veoma je zanimljivo pri
metiti da je 0'1'0 resenje blisko - mada iz dijametral
no suprotnih razloga - onome kole su u SjedinJenim
DrZavama zamiSljali najveCi ekstremisli medu crnci
rna). No ono je politicki neostvarljivo, najvise zato
510 je privreda belaca zavisna od neevropske radne
snage. Eto zaSto je nastavak dominacije belaca, po
prlznanju samih jliZnoafrickih vlasto<irZaca, sustinski
eilj politike aparthejda: "Nile dovoljno da belci ''1'0
de' iii 'upravljaju'; potrebno je da oni vladaju, da
lmalu prevlast... ukoliko imamo u vidu zelju naroda
da belci i dalje budu u mogucnosti da se brane
odrZavanjem vlastite dominacije ... tvrdlmo da takav
ishod moze biti postignut odvojenim razvojem", izja
vljivao je 1963. predsednik vlade Fervurd.
2. Sprovodenje politz'ke "aparthejda" bilo je u
znaku izvesnog broja restriktivnih mera ill zabrana.
Takav je bio jedan zakon iz 1950, Suppression of
Communism Act, cije ce rumace nje biti krajnje siroko
106
i omoguCiti suzbijanje nenasilnih manifestacija i gra
danske neposlusnosti kad god bi neevropljani uzoa
stojali da "pozivanjem na pobunu iii nerede dovedu
do promena u politickom, industlijskom, socijalnom
iIi ekonomskom zivoru Unije"; takav je bio i Sabotage
Act iz juna 1962, kojim je uveden nov prestup, "sabo
taZa", veSena s politickim ciljevima. Sve je OVO omogu
cilo da bude ucutkanAlbert Lutuli, dobitnik Nobelove
nagradezamir, kao i Nokve, Dankan i mnogi drugi.
Prohibition of mixed marriages act zabranio je
1949. godine skJapanje medurasnih brakova (taj se
propis cinio zaista suvisnim ako se ima u vidu da je
1946. godine, na 28.000 brakova jzmedu belill Ijudi,
dolazilo svega 75 "mesovitih" brakova), almmorality
Acts jz 1950. i 1957. zabranili su seksualne odnose
medu pl'ipadnicima razlicitih rasa. Segregaeija je
sprovode na u javnom obrazovanju, jer se samo po
sebi r-azume da nastava treba da bude prilagodena
specificnim po trebama svake rase, pa je tome bio
posvecen Bantu education act iz 1953; godine
1959, Extension of University Education Act zabra
nio je da se na dotad viSerasne univerzitete upisuju
studenti koji nisu bell.
Svemu ovome treba najzad dodati i to da je za
kon iz 1950. 0 grupisanju po oblastima (Group Are
as Act) bio os nova za nasiIno vezivanje stanovnika za
odredeni geografski sektor, u zavisnosti od njihove
rasne pripadnosti. On je uz to davao vladi ovlascenje
da "cak i silom" udaljuje Afrika-nce , Indijce iIi meleze
iz gradskih eemara iIi trgovackih cetvrti, rezervisanih
iskJjuc;vo za belce. Licna isprava ("eference book)
koju je morao imati svaki nebelac predstavljala je ne
ku vrstu unutrasnjeg pasosa. Time je zamenjen raniji
sislem sa propusnieama (passes) kOji je Lutuliju iz
mamio cuvene uzvike negodovanja. Ta je isprava
107
omogucavala da svaki covek iole zagasitije boje koze
bude u svakom trenutku podvrgnut kontroli: bolje
cemo shvatiti koliko je muka i btiga ona zadavala lju
dima ako imamo u vidu da Je izmedu 1951. I 1960.
bilo 3,500.000 osuda elji su razlog bili samo passes;
tome mozemo dodati da je u sudskom godistu 1973
-1974. broj presuda izreeenill zbog krSenjapass laws
dostigao 500.000. Najzad, odluka da se nametne
obavezno ucenje aftikaansa u srednjem skolstvu iza
zvala je pobunu u Sovern (od 16. do 25. juna 1976:
bilo je 176 ubljenili, od kojih 2 belca); juna 1980.
obelei.avanje cetvorogodiSnjice pobune mJadih cma
ca u Sovern bilo je povod za dramaticne nemire u
kojima je sarno u Keptaunu bilo sezdesetak mrtvili, a
ovaj put cmcima su se u pobuni pridruZili i melezi.
Uza sve ove mere razdvajanja doslo je i osnivanje
banrnstana (zvanili i homelands) , to jest teritorija
unutar kojili je trebalo da .clnci, odvojeni od belaca,
u potpunosti uzivaju svoja politicka prava. Prvi ban
tustan je Transkej, osnovan 1963; on je, uz sagla
snos.! Pretorlje, stekao nezavisnost, ali nju nije pri
znala nijedna drZava u svern, a Generalna skupstlna
Ujedinjenili nacija smatra je nistavnom. Drugi home
land, 80futacvana, pos.tao je nezavisan 6. decembra
1977, ali valja naglasiti da od avgusta 1976. sestorica
bantustanskili poglavica odbiJaju da im cilj bude ta
kva nezavisnost, smatraJuCi je iluzomom.

3. Posledice "aparthejda". - Mada se vode juino

africkih belaca bune da su im namere ciste i veoma
glasno objavljuju da cmcima zele samo dobra , mora
se konstatovati da je njihova politika zasnovana na
veoma duboko ukorenjenom uverenju 0 uradenoj
nadmoci bele rase, a treba dodati da takvo njihovo
uverenje cmi Afrikanci u potpunosti odbacuju.
108
omogucavala da svaki eov.ek iole zagasirije boje koze
bude u svakom rrenutku podvrgnur konlroli: bolje
eerno shvatiti koliko je muka i bliga ona zadavala lju
dima ako imamo u vidu da Je izmedu 1951. i 1960.
bilo 3,500.000 osuda elji su razlog bili sarno passes;
tome mozemo dodati da Je u sudskom godistu 1973
-1974. broj presuda izrecenill zbog krSenjapass laws
dos.tigao 500.000. Najzad, odluka da se nametne
obavezno ucenje afrikaansa u srednjem skolstvu iza
zvala je pobunu u Sovetu (od 16. do 25. juna 1976:
bilo je 176 ubljenm, od kojih 2 belca); juna 1980.
obeleZavanje cetvorogodiSnjiee pobune mladih erna
ea u SoY-etu bilo Je povod za dr-dmaricne nemire u
kojima je sarno u Keptaunu hilo sezdeserak mrtvm, a
ovaj pur erneima su se u pobuni pridruzili i melezi.
Uza sve ove mere razdvajanja doslo je i osnivanje
bantustana (zvanm i homelands), ro jest teritorija
unutar kOjm je lrebalo da ernci, odvojeni od belaea,
u potpunosti uzivaju svoja politicka prava. Pevi ban
tustan je Transkej, osnovan 1963; on je, uz sagla
snost Prelorije, stekao nezavisnost, ali nju nije pri
znala nijedna ddava u svetu, a Generalna skupstina
Ujedinjeom naeija smatra je nistavnom. Drugi home
land, Hofutaevana, postao je nezavisan 6. deeembra
1977, ali valja naglasiti da od avgusta 1976. sestoriea
banlustaoskili poglaviea odbijaju da im eilj bude ta
kva nezavisnost, smatraJuci je iluzornom.
3. Posledice "aparthejda". - Mada se vode juzno
africkih belaea bune da su im oamere <:iste i veoma
glasno objavljuju da erneima zele sarno dobro, mora
se konstatovati da je njihova politika zasnovana na
veoma duboko ukorenjenom uverenju 0 urodenoj
nadmoci bele rase, a treba dodati da takvo njihovo
uverenje erni Afrikanei u potpunosli odbaeuju.
108
Malo ima belaea koji idu dotle da predlaZu por
puno ukidanje aparthejda; valja, meautim, spome
nuti roman Alana Patona, Oy, my beloved country,
ko ji je preveden na mnoge jezike i posrao veoma po
znat. Mada je segregaeiju odobrila Dutch Reformed
Chw'ch kOja uglavnom okuplja Afrikanere, mozemo
reci da je ana jedina erkva kOja je tako postupila, jer
su sve druge jednodusno protlv aparthejda. Angli
kanska erkva, kako u lienim izjavama biskupa iz Jo
hanesburga i Keptauna, tako i u .ko lektivnom izja
sojavanju svog biskupskog zbora, bila je izrieita:
1957. godine je ajavljivala da je "aparthejd, u bilo
kakvom obliku, pogre5na praksa kOja proistice iz du
ha zla". Metodisti, kongregaclonalisti, p'r ezviterijanei
i baptisti rakode su se suprotstavili aparthejdu. Sto
se pak rice "rimske" opasnosti, predstavnici Dutch
Reformed Churcb su na nju mnogo puta ukazivali, a
neki sVe5teniei ove erkve zatraZili su da svim katoliei
rna bude zabranjen ulaz u Republiku ... Rimokalolicka
hijerarhija, naime, zauzela je odbojan stay prema
aparrhejdu, buduci da je njena biskupska konferenei
ja saopstila 1952: "Rasna diskriminaeija je prorivna
pravima Ijudskog biea", pa se aparthejdu stoga suprot
stavljao katolicki nadbiskup izKeptauna, a i papa je na
mesto biskupa nove dioeeze u Natalu imenovao jed
nog Zulua. Papa Pavle VI, obracaJuci se 28. oktobra
1977. biskupima izAfrike, idalje je ukazivao na "muc
no stanje r-dsne diskriminaeije kOje jos uvek predsta
vlja zivu ranu na izvesnim africkim zemljama".
Na medunarodnom planu, politika aparthejda je
posle pucnjave u meslima Sarpvil i Langa dovela do
povlacenja Unije iz Komonvelta, nakon cega je maja
1961. usledilo proglasenje republike. Treba ukazati i
na to da medunarodna zajedoiea smarra aparthejd /la
grantoim krSenjem naceU iz Povelje ~UN. Juinoafrie
109
ka vlada ocigledno smatra Ujedinjene naelje nenadlez
nlm, all Generalna skupstina ipak ne propusta da stal
no iznova razmatra pitanje aparthejda, upozoravajuci
Pretotiju na nJene obaveze I zahtevajuCi od ddava Cla
nica da proClv aftikanerske vlade preduzlmaju mere,
prvenstveno prekldanjem trgovinsklh veza I diplomat
sklh odnosa sa]uznom Afrlkom. Te su veze po nestan
ku aparthejda ponovo nonnalno uspostavljene.

4. Nestar.zak "aparthejda". - Ima vee nekollko go

dina kako je na delu jedna promisljena policika
ublaZavanja, a potom I ukldanja aparchejda. Tako su
1985. uklnuci Immorality Act iz 1957. i Prohibition
ofMixed Marriages Act iz 1949, a 1986. doSH su na
red I zakonl 0 unutrasnjim pasosima. Predsednlk de
Klerk, koji je izabran 1989, ubrzao je rltam "desegre
gaelje"; najpre je njegovom odlukoro (11. februara
1990) osloboden Nelson Mandela koji ee 5. jula 1991.
postali predsednlk Africkog naeionalnog kongresa
(ANC); zatim je, 15. oktobra 1990, postlgao da bude
izglasano ukidanje zakona 0 odvojenosti na javnim
mesCima, donecog 1953, a 5. juna 1991. uldnuCi su
Group Areas Act iz 1950. i zakoni 0 posedovanju ze
mlJe (Land Acts) ; najzad, 17. juna 1991, uklonjen je
i zakon 0 klasiflkaciji stanovnistva iz 1950 (Popula
tion Regist1"ation Act) , pa se na osnovu toP" vee mo
glo misliti i nadati da aparthejd ptipada p:oslostl; u
prilog Come govorilo je i ukldanje ekonomsklh sank
eija od serane mnogih zemalja, a 1993. Nobelova na
grada za knjiZevnosl dodeljena je Nadinl Gordimer,
beloj Afrikanki, aktivnom boreu za prava cmih Ijudi.
Nobelova nagrada za mir dodeljena je 1993. De Kler
ku I Mandell; ovaj poslednji poscao je 10. maja 1994.
predsednlk]uznoafricke Republlke , a Ustav je u svom
konacnom obliku usvojen 8. maja 1996.
110
 _ "-.;11

ka vlada oCigledno smatea Ujedinjene nacije nenadleZ

nlm, ali Geneealna sIrups tina ipak ne propusta da stal III. Drugi vidovi rasizma
no iznova razmatra pitanje aparthejda, upozoeavajuCi
Feaneuska, kao naeija, nije u vecoj meri rasistii'ka
Preloriju na njene obaveze i zalHevajuCi od dd:ava CIa
od bilo koje druge; ona je takva nesumnjivo cak i ne
niea da protiv afctkanerske vlade preduzimaju mere,
sto manje od ostalih. Mada je iznedrila Gobinoa, ona
prvensrveno prekidanjem trgovlnskih veza i dlplomat
je ukinuIa ropsrvo, dala je sva geadanska prava svo
skih odnosa saJuinomAfrtkom. Te su veze po nestan
jim ]evreJima, a smatra i da su crnci ravnopravni bel
Iru aparthejda ponovo normalno uspostavljene.
cima; u Drajfusovoj aferi ona Je sa Zarom branila pea
vicnost, viSe nego sto je to Amerika Ciolla u aferi Ro
4. Nestanak "aparthejda". - Ima vee nekoUko go
zenberg; sirokogrudo je sprove1a obimne mere de
dina kako je na delu jedna promisljena politika
kolonizaeije, a njen doprinos pomoCi kOja se pruia
ubIaZavanja, a potom i ukidanja apacrhejda. Tako su
nerazvijenim zemljama srazmerno je veti oego onaj
1985. ukinuti Immorality Act iz 1957, i Prohibition
sto ga daje veeina drugih zapadnih zemalja.
ofMixed Marriages Act iz 1949, a 1986. dosH su na
Franeuzi ipak mogu da budu rasisti, ne viSe od dru
red i zakoni 0 unutraSnjim pasosima. Predsednik de
gih naroda, ali zacelo ne ni manje; izvanredno teski
Klerk, koji je izabran 1989, ubrzao je ritam "desegre
problemi zajednickog zivljenja pustavljaju se narocito
gaeije"; najpre je njegovom odlukom (11. februara
zbog prisusrva useljenih radnika u Francuskoj; ono je
1990) osloboden Nelson Mandela koji ce 5, jula 1991.
cak dalo povoda da se govori 0 antiarapskom rasizmu
postati predsednik Arickog naeionalnog kongresa
(posebno u vreme reagovanja kOje je usledilo nakon
(ANC); zatirn je, 15, oktobea 1990, postigao da bude
!ito je leta 1973. u Marseju jedan AlZirae, dusevni bole
izglasano ukidanje zakona 0 odvojenosti na javnim
snik ubio J'ednog vozaca autobusa), U Kurnevu, 9. jula
mestirna, donetog 1953, a 5, juna 1991. uklnuti su , u jednom "velikom stambenom komple ks u "
1983,
Group Areas Act iz 1950, i zakoni 0 posedovanju ze.
ubijen je mali Tufik Uanes; sledeceg novembra u vom
mlje (Land Acts); najzad, 17. juna 1991, uklonjen je
Bordo-Ventimilja ubijen je i izbacen kroz prozor je
i zakon 0 klasifikaciji stanovnisrva iz 1950 (Popula
dan mladi AlZieae... Mada easizam postoji, on nije ea
tion Registration Act), pa se na osnovu topo, vec mo
sirena pojava i vezan je za neke ekonomske i stru
glo mlsliti i nadati da aparthejd pripada p_oslosti; u
kovne vidove iivota na kOje cemo se jos vratiti.
prilog tome govorilo je i ukidanje ekonomskih sank
Vee odavno se u Feaneuskoj zahtevalo usposta
eija od strane mnogih zemalja, a 1993. Nobelova na
vljanje zakonskih sredstava za suzbijanje easizma;
geada Za knjiZevnost dodeljena je Nadini Gordimer,
Ustav iz 1946, kad je rec 0 peavirna pOjed'inea, bez
beloj Afrikankl, aktivnom borcu za prava cmih ljudi.
sumnje je u svojoj preambuH odbacivao svako pea
Nobelova nagrada Za mir dodeljena je 1993. De Kler
Iru I MandeU; ovaj poslednji postao je 10. maja 1994, vljenje razlike na osnovu easne pripadnosti, verova
nja iii veroispovesti, a onaj iz 1958, se na to pozivao,
predsednikJuznoafricke Republike, a Ustav je u svom
konai'nom obliIru usvojen 8, maja 1996. ali to su bili sarno apstraktni uop!iteni stavovi. Dodu
!ie, postojao je i "Marsandoov zakon" (u srvari, de
110
111
lITet od 2. aprua 1939) 0 vredanju na rasnoj osnovi,
ali pokazaJo se da Oil ima ocigledne manjkavosti;
Francuska je uz to 28. jula 1971. pristupila meduna
rodnoj konvenciji 0 eliminaciji svih obUka rasne dis
kriminacije, usvoje noj 1966. od strane OUN, ali sve
ovo zajedno pokazalo se nedovoljnim za borbu pro
tiv rasizma. Dolazilo je do sve ceScih incidenata koji
su imall odjeka u ~tampi: do poniZavanja, do raznih
obllka diskriminacije kao sto je odbijanje, u jednoj
kafani u Latinskom kvartu, da se poslufuju cmci, itd.
Najzad je obznanjen jedan jasan, u strucnom pogle
du dobro sastavljen propis, plod u spesne saradnje
parlamenta i vlade: rec je 0 zakonu od 1. jula 1972
"koji se rice borbe protiv rasizma". Taj je zakon pre
svega omoguCio svakoj organizaciJi koja se bon pro
tiv rasizma da se koristi pravima priznatim privatnoj
strane i u slucajevima rasistickih prestupa (presuda
Vrhovnog suda u afeti s prodajom grotesknih i kari
katuralnih lutaka sa natpisom ''Jevrejin, 25,30 F" u
DiZonu); pravo da se obrate i drugim instaneijama
stekla su kako fizicka Iiea, tako i antirasisticke orga
nizaeije koje su 7.apocele zestoku kampanju za sta
vLjaoje tacke na rasnu diskriminaciju , narocito u za
po~ljavanju. Taj je zakon bio upotpunjen zakonima
od 3. januara 1985. i od 13. jula 1990. Medu organi
zacijama kOje se u Francuskoj upomo i efikasno bo
re prottv rasizma zaslufuju da budu spomenute:
LICRA (Ligue internationale contre le Racisme e/
l'Antisemitisme 1) kOJu je 1928. osnovao Bemar le
kas, a eiji je predsednik od 1968. do 1993. bio Z.
Pjer-Blok i kOja objavljuje Le Droit de Vivre'; MFAP

1 Medunarodni savez pretiv rasizma i aotisemilizola.

(prim. prev.)
2 Pravo nazivot. (prim. prev.)

112
 -''''-
kret od 2. aprila 1939) 0 vredanju na rasnoj osnovi,
ali pokazalo se da on ima oCigledne manjkavosti;
Francuska je uz to 28. jula 1971. pristupila meduna
rodnoj konvenciji 0 eliminaciji svih oblika rasne dis
kriminacije, usvojenoj 1966. od strane CUN, ali sve
ovo zajedno pokazalo se nedovoljnim za borbu pro
tiv rasizma. Dolazilo je do sve cescm incidenata koji
su imali odjeka u stampi: do poniZavanja, do l'aznih
oblika diskriminacije kao sto je odbijanje, u jednoj
kafani u Latinskom kv:artu, da se posluruju crnci, itd.
Najzad je obznanjen jedan jasan, u slrucnom pogle
du dobro sastavljen propis, plod uspeSne saradnje
parlamenta i vlade: rec je 0 zakonu od 1. jula 1972
"koji se tice borbe protiv rasizma". Taj je zakon pre
svega omoguCio svakoj organizaciji koja se bOri pro
tiv rasizma da se kOristi pravima priznatim privatnoj
stranci u slucajevima rasistickih presrupa (prcsuda
Vrhovnog suda u afeIi s prodajom grotesknih i kari
karuralnih lu!aka sa natpisom "Jevrejin, 25,30 F" u
DiZonu); pravo da se obrate i drugim instancijama
.stekla su kako fizicka lica, tako i anlir"<!Sisticke orga
nizaeije koje su zapocele zestoku kampanju za sta
v!janje tacke na rasnu diskriminaciju, naroCito u za
posljavanju. Taj je zakon bio upotpunjen zakonima
od 3. januara 1985. i od 13. jula 1990. Medu organi
zaeijama kOje se u Francuskoj upomo i efikasno bo
re protiv rasizma zasluruju da budu spomenute:
UeRA (Ligue intemationale contre Ie Racisrne et
l'Antisbnitisme l) koju je 1928. osnovao Bemar Le
kaS, a ClJi je predsednik od 1968. do 1993. bio Z.
Pjer-Blok i koja objavljuje Le Droit da Vim'e'; MRAP
1 Medunarodni savez protiv rasizma i antisemitiznla.
(prim . prev.)
2 Prava na zivat. (prim. prev.)
112
(Mouvement contre Ie Racisme, l'Antisemitisme et
pour la Paixl) koji je 1949. osnovao Pjer Paraf, a cija
je publikacija Droit at Libelte' (dva poslednja slova
skracenlce njegovog naziva danas treba da se citaju
na sledeci nacin: et poul'I'Arnitie entre les Peuples3);
najzad, S.O.S. Racisme, koji je osnovao Arlem Dezir.
Treba spomenuli i sramnl atentat na sinagogu u
Ulici Kopernika u Parizu, 3. oktobra 1980, tacno na ce
trdesetogodisnjicu uredbe 0 Jevrejima koju je donela
vlada u Visiju; raj napad, u kojemu je bilo 4 mrtva i 20
ranjenih, izazvao je duboko i opravdano zgruanje, ali
njegovi pOCinioei ni do danas nisu otkIiveni. Zatim je
do~lo i do krvoprolica u Ulici d e Rozje u Parizu (u re
storanu Goldenberg, gde je 8. avgusta 1982. bilo 6 mr
Mh); u Briselu (4 ranjena 18. septembra); u sinagogi
u Rimu (9. oktobra, ubijeno dvogodisnje dete i ranje
ne 34 osobe). Tome treba dodati i gnusno ubistvo 23
turska Jevrejina u sinagogi u Istanbulu, 6. septembra
1986.
Pravljenje spiska zemalja u kojima rasizam S Vl'e
mena na vreme diZe glavu bilo bi jalov posao; pome
nu-cemo ipak neke od tih pojava:
- Postojanje jevrejskog problema u SSSR-u, koje
bez sumnje nije posledica ,<!Sizma u pravom znacenju
te reci, vee se javlja kao nasledeni antisemitizam koji
je deHmicno skIiven iza novijeg anticionizma.
- Jevrejsko-arapske razmirice ne izgledaju kao
prevashodno l'asni sukob. Politickih, verskih, jezic
kih, geografskih i istorijskih razloga za taj sukob ima
l Po kret prociv rasizma, anttsemitizma i za m ir. (pdm.
prev.)
2 Prava i sloboda. (prim. prev.)
, i za priiateljstvo medu narodima. (prim. prev.)
113
toliko, da to cini uzaludnim pokusaj da se stvar obja
sni u nekoliko redaka.
- S vremena na vreme zavrti nam se u glavi kad
cujemo za poneka reagovanja: tako je predsednik
Ugande, general ldi Amin Dada, ukoliko su vesti no
vinskih agencija tacne!, navodno izjavio da je "Hitler
ispravno postupio spalivSi 6 millona )evreja u toku
dru.gog svetskog rata" (sic). Ostajemo zateceni toli
kim odsusrvom savesti - da ne kaiemo nesto gore; i
da srvar nije toliko Zalosna, mogli bismo se I malcice
nasmejati videCi kako covek kojega bi Firer smatrao
polumajmunom slavi krematorijume namenjene
podljudima. A kad jedan egipalski novinar napiSe da
je "Hitler bio u pravu, i da su peCi krematorljuma
imale svoje opravdanje"', preneraieni smo. "Prljavi
Sidi" nisu u ocima gospodara Rajha bili nista bolji od
"gadnih Zidova" ...
Posle pojave prvog izdanja ove .knjige, u General
noj skupstini OUN izglasan je jedan zaprepaiicujuci
dokument, u kojemu se "cionizam ocenjuje kao ob
lik rasizma i rasne diskriminacije" (rezolucija br.
3.379 od 10. novembra 1975)3. Generalni sekretar
Kurt Valdhajm smatrao je potrebnim da odmah izjavi
kako je "duboko svestan ozbiljnosli situacije", a to
glasanje je sirorn sveta izazvalo veliko uzbudenje.
Cini se, u najrnanju ruku, da upotreba reCi vise ne
odgovara njihovoj definicijl, cak I ako je citj ovakvog
politickog poteza bio sarno u izolaciji j zigosanju izra
el~ke drZave. Pri/icno je, nairne, cudnovato prebaci-

I Le Figaro, Le Monde, 12. oklobra 1973.

'Le Monde, 21. avgust 1973.

3 Tacno - u dan - na trideset sednm godisnjicu [(rislal
lnachl. Rezolucija je izglasana sa 72 glasa za, 35 protiv, uz 32
uzddana. Predstavn[Ci triju ddava bili su odsuloi.
114
loliko, da to cini uzaludnim pokusaj da se Slvar obja
vati onima koji su preziveli najveci holokaust u isto
sni u nekoUko redaka.
riji, ill njihovlm potomeima, da rade tako reci isto
- S vremena na vreme zavrti nam se u glavi kad
ono sto su radill njihovi krvnici. Jedno je smatrati
cujemo za poneka l'eagovanja: tako je predsednik
politlku izraelske ddave imperijaUstickom ill naclo
U.gande, general Idi Amin Dada, ukoliko su vesti no
nalistickom (0 tome se, uostalom, moze raspravljati
vinskih agencija tacne', navodno /zjavio da je "HiLler
povodom polittke bilo koje ddave), a ndto sasvim
ispravno postuplo spalivSi 6 miUona Jevreja u toku
drugo je tvrditi, pribegavajuCi nekoj vrsti paradoksa,
drugog svetskog rata" (sic). Ostajemo zaleceni toU
da 1 sam cionisticki pokret - koji je nastao u vreme
kim odsustvom savesti - da ne Wemo nesto gore; i Drajfusove afere, a kasnije se l-a.~irio usled antisemit
da stvar nije toliko zalosna, mogH bismo se i maIciee
skog rasizma - takode predstavlja rasizam ... Rezultat
nasmejali videCi kako covek kojega bi Firer smatrao takvog glasanja moglo je biti sarno ozivlJavanje i bu
polumajmunom slavi kremalorijume namenjene denje soUdamosti sa Izraelom u svakom Jevrejinu iz
podljudima. A kad jedan egipaLSki novinar napise da dijaspore, zauzimanje jos nepomirljivijih stavova na
je "Hitler bio u pravu, i da su peei kremalorljuma obe strane, te odlaganje "zadovoljavajuceg resenja
imale svoje opravdanje"2, preneraieni smo. "Peljavi
bliskoistocnog problema, u svim njegovim vidovi
Sidi" nisu u ocima gospodara Rajha bili niiita bolji od rna". Do toga je, uostalom, i doslo, buduCi da se Iz
"gatl n.'h Z"d
ova "...
rael, kao ddava, sve vise nalazio u ne mnogo zavid
Posle pojave prvog adanja ove ]<njige, u General noj ulozi kakva je pripadala Jevrejinu u Evropi iz pr
no j skupstini OUN izglasan je jed an zaprepaseujuCi ve polovine XX veka. Ali 16. decembra 1991. u O-UN
dokumem, u kojemu se "eionizam oeenjuje kao ob je velikom veCinom izglasano ukidanje rezolucije od
lik rasizma i rasne diskriminacije" (rezolueija br. 10. novembra 1975.
3.379 od 10. novembra 1975)3. Generalei sekretar
Kurt Valdhajm smatrao je potrebnim da odmah izjavi
kako je "duboko svestan ozbiljnosti situaeije", a to
glasanje je sirom sveta izazvalo veliko uzbudenje.
(;;ni se, u najmanju ruku, da upotreba reci vise ne
odgovara njihovoj definieiji, cak 1 ako je cilj ovakvog
po Utickog poteza bio sarno u izolaeiji j iigosanju ara
eL~ke ddave. Prilicno je, naime, cudnovato prebaei

, Ie Figa1'O., Ie Monde, 12. okLObra 1973 .

2Le Monde, 21. avgusc 1973.
, Tacno - u dan - un trideset sedmu godiS nj ieu Ktistal
lnachl. Rezolucijaje izglasana sa 72 glasa za, 35 protiv, uz 32
uzdriana . Predstavniei [riju driava bili su odsutni.
114 115
 VI poglavlje

PSIHOSOCIOLOSKO VIDENJE

~ da se IlIlIJlOtri 000 SIobi se mogb nazvali uobf#

nim ooistK'kim stamm naSih savlIroenika ReC je 0 JX)javarna keje
su \eO(Da msprostrnnjene, iako lie spadaju u okvire oonnaloog;
one su utoliko:znaCajnije SIose il njih mole munjevito rnzviti vim
nmi i agresivni rdSizam, i<ao S!o ex! ~ Ora moZe nastati
sepsa. Izlagaoje keje Cerno im po;veti1i bie lclui:vno ktalke, iz dID
suukog rnzloga: najpre = S!o nas slUJi'erx:6t plC6!Ora oI:mezuje
oasaZe!ost; a 2:ltim - i prvenst\COO -= Sto SU 0\0 reme za r.rzml
~ keje su 'let bie predmet ll'IIIOgih, i!O izMsnih studija. Anal~
zorn ra<istic"kng ponaaQia uoI'avai!! se dve >= ebnenaIa: gIrli

,
se odncN: In rBiOObgijt! WffiiOOJ, dok dmgi P10tiCU iii druStm

okvira

I. Individualne sklonosti
Alberto Memi je u nekim svojim zaista briljantnim
radovima predlozio sledecu definiciju: "Rasizam je
uopsteno i definitivno Vtednovanje razlika, stvamih iii
izmiSljenih, u k0l1st luZioca a na stetu njegove zrtve, sa
ciljem da se opravdaju njegove privilegije iii njegov
napad." 6ni nam se da ova fOlmula vise objaSnjava
psiholoski ili mOl'aini karakter rasizma nego !ito stvar
no pruza njegovu definiciju. Onmis de/initio pericu
[osa, zaista, ali ukoliko - etimoloski g!edano - defini
sati znaCi oznaciti mede, bojimo se da je Memijeva dc
fmicija presiroka, te da navodl na to da se u podrucje
rasizma uvedu stavovi iii dclovanja kod kojih nema ni
malo mesta za uziroanje u razmatranje s.ame rase. Po
116

VI poglavlje
PSIHOSOCIOLOSKO VIDENJE
l'ro::6Ia da se razmoui 000 Slnbi se mogb I=vati ucbk"aje
aim rnsistiCkim sta\Om naSih sa\-lemeoika. Rei: je 0 pojavama koje
su \tXJlIJa rasprostranjeoe iako ne spadaju u okvire oounalnog;
one suutoliko mai':ajnije SIn se iz njih maZe munjevito rnzviti vim
b1I:ni i agresivni rasizam, kao SIn ad zapuStenog Ora maZe nastali
sepsa. ~ koje cerno lm ~ bie reJalivno lmuko, iz cho
strukog razbga: najpre zatO SIn nas skuCena:;t plt)Stora dJa\ezuje
na saZetoo:; azatim- i pnenstletlO - zatO SIn su om temeza IllZJ:Ui.
Sljaoje koje su ;eC bile predmet moogib, i to izvJsnih studija. AnaJi.
zorn rasisOC,!sog ponaSania ~ se me = e1emenata: ~
se adnw: ~ psibobgin I WiediDQ, dok drugi plOistiCu iz.clruStye
~o~
1. Indlviduame sklonosti
Alberto Memi je u nekim svojim zaista briljantnim
radovima predlozio sIedeeu definieiju; "Rasizam je
uopsteno i definitivno vrednovanje razlika, stvamih iii
rzmiSljenih, u ko list tuZioca a na stetu njegove htve, sa
ciljem day se opravdaju njegove privilegije iii njegov
napad." Cini nam se da ova formula vise objasnjava
psiholoski ili moraIni karakter rasizma nego sto stvar
no pruZa njegovu definieiju. Omnis de/initio pericu
[osa, zaista, ali ukoliko - etimoloski gIedano - defini
sati znaci oznaciti mede, bojimo se da je Memijeva de
finieija presiroka, te da navodl na to da se u podlucje
rasizma uvedu stavovi iii delovanja kod kojih nema ni
maIo mesta za uZimanje u razmatranje same rase. Po
116
cinili bismo anahroniZam ako bismo modema shvata
nja pokusali projicirati u one istorijske periode u kOji
ma bi ona bila neshvatljiva savremenicima. Eta zaSto
radije ostajemo pri spoljasnjim definicijama, kao sto
su one koje su vee navedene u ovoj knjiZi ' .
No zato nam se Mernijeva analiza Cini iZvanredno
dragoeenom zbog moguenosti koju pruZa da se iznutra
shvati psiholosko ponaiianje rasiste: u osnovi njegove
optuibe, naime, nalazi se odbijanje da se drugi prihvati
kao raxliCit: kako se moze biti Persijanae? Rasistickim
postupanjem ta ee razlika neiZbezno biti nagIaSena iii
uveeana; nebitno je da li je ona stvama ili iZmiSljena, ve
lika ili neznatna; buduCi da je vee ustanovljena i preu
velicana, sarno se po sebi razume da ona od strane ra
siste biva i iskoriScena; sto viSe stete i sramote ona na
nosi zrtvi, to bolje ee poslilZiti njenom lzumitelju; pri
tom, naravno, mora biti uopstena, jer nijejedan Arapin
taj koji je lenj (sto se i moze dogoditi), vee su sui Arapi
takvi; nijejedan Jevrejin skrt, vee svi, itc!. A to u isti mah
omogueuje svakom rasisti (rec je 0 poznatom fenome
nu) da ima svog dobrogJevrejina ili svog dobrog Arapi
na. Rasista nastoji da Citavim ovim mehaniZmom
opravda u vlastitim ocima svoje daa-nje, jer on ne
moze da ima rdavu savest, buduei da se pripadniei ra
sa koje su proglaSene niZima vee naIaze u situaciji so
eijalne inferiomosti; rasista pak sebe stavlja u lakSi
polmaj, jer se ne obara na moene; time se objasnjava
cuveni rasiZarn "maIog belog coveka" koji na taj nacin
dolazi do kompenzacije za svoju osrednjost i do prilike
da sebi uz maIu eenu iZgradi iluzomi pijedestaI. Ovo
takode omogueava da se shvati zaiito pslhoanalitlcko
objaSnjenje ponaSanja rasiste cesto dovodi do toga da
se ono dovodi u vezu sa licnoseu koja je autoritama
I Cf. supra, str. 68
117
koja, dakle, sumnJa u sebe: raj tip coveka, koji je kon
formi~t, podlozan moCi grupe, i kojemu je potrebna
spoljaSnja podcika, naCi ce u pretposravljenoj inferior
nosti drugoga razlog viSe za samopostovanje. Rasistic
ko pOnaSanJe je bolest koja proislice lz is tog sranja
duha kao i nezakonito nOSenje odlikovanja.

II. Delovanje drustva

1. lakodete ne reaguje sponcano r'dSisticki, lzvesno
je da porodicnoj sredini i obrazovanju pdpada velika
uloga u sirenju predrasuda. Mali Evropljanin, kojemu
su u severnoj Afriei pl'etili da ce "dovesti Acapina"
ukoliko uvece bao ne zaspi, imao je, postavsi odra
stao, znatne izglede da gaji leSko objasnjivo, ali sa
svim vesracko neprijateljslVo prema narodu koji mu
je bio prikazivan kao nekakav slrahoviti bauk. Misli
koje se cuju za porodicoom trpezom, od onih: "Ti
ljudi nisu kao mi", iii prezrivo tikanje domoroea, kao
i mnoga druga iskustva stel'ena u svakodnevici i u
krugu porodice, utieu na to da se dele kasnije pocne
ponasati rasisticki. Dok je kolonijalna sredina, kao
sto je pokazao A. Memi, naroeito pogodna za nasta
janje rasistickih mitova, u metropoli uloga od sustin
skog znaeaja pripada u tom pogledu i obrazovanju.
2. Obrnuta silUaeija u odnosu na onu kOja postoji
u kolonijama jeste ona u kojoj se ne sarno u Franeu
skoj, vee i u mnogim drugim zapadnoevropskim ze
mljama nalaze useljeni radniei. Radna snaga, kao u ne
koj vrsticentripetalnog vrtloga, pritice iz zemalja]uga,
siromaSnih ill nerazvijenih, a kOje veCinom pripadaju
"trecem svetu". U razvijenim zemljama sve vise ima
mucnih, pdjavih, zatupljujuCih poslova i sluzbi, izu
zetno tdkih l'intanja, kakvih ne zele da se prihvate cak
ni oni pdpadniei domaceg naroda koji se nalaze na
118
 ,
kOja, dakIe, sumnJa u sebe: taj tip coveka, koji je kon
lormist, podloZan moC! glUpe, i kOJemu je potrebna
spoljaSnja podriika, naci ce u pretpostav!jenoj inferior
nost! drugoga razlog viSe za samopostovanje. Rasistic
ko ponaSanJe je bolest kOja prois.tice iz istog stanja
duha kao i nezakonito nosenje odlikovanja.
II. Delovanje drustva
1. Iako dete ne reaguje spontano 1"asisticki, izvesno
je da p.orodicnoj sredini i obrazovanju pripada velika
uloga u sirenju predrasuda. Mali Evropfjanin, kojemu
su u sevemo.j Africi pretili da ce "dovesti Arapina"
ukoliko uvece bao ne zaspi, imao je, poslavsi odra
stao, matne izg!ede da gaji tesko objasnjivo, ali sa
svim veStacko neprijateljstvo prema narodu koji mu
je bio prikazivan kao nekakav stmhoviti bauk. Misli
kOje se cuju za porodicoom trpezom, od onih: "Ti
ljudi nisu kao mi", iii prezrivo tikanje domoroea, kao
i mnoga druga iSkustva stecena u svakodneviei i u
krugu porodiee, uticu na to da se dete kasnije pocne
ponasat! rasistiCki. Dok je kolonijalna sredina, kao
sto je pokazao A. Memi, narocito pogodna za nasta
janje rasistickib mitova, u metropoli uloga od sus tin
skog znacaja pripada u tom pogledu i obrazovanju.
2. Obmuta situaeija u odnosu na onu ko.ja postoji
u kolonijama jeste ona u kojoj se ne sarno u Franeu
skoj, vee i u mnogim drugim zapadnoevropskim ze
mljama nalaze useljeni radniei. Radna snaga, kao u ne
ko) vrsti eentrlpetalnog vrtloga, pritice iz zemaljaJuga,
siromasnih iii nemzvijenih, a kOje veCinom pripadaju
"trecem svetu". U mzvijenim zem'ljama sve vise ima
mucnih, prijavih, zatupljujuCih posto"a i slu~bi, izu
zetno teSkih rintanja, kakvih ne zele da se prilwate cak
ni oni pripadnici domaceg naroda koji se nalaze na
118
dnu dlUstvene lestviee. U Franeuskoj su u proslom ve
ku dimnicari, vodonose, prodavei uglja ili devojke za
sve poslove dolazili iz Savoje, Ovemje ili Bretanje; da
nas je do maca sluiincad cesto iz Spanije iii Portugala,
barem u Parizu; severnoafrikanei iii ernei su manuelni
radniei (pribegavajuCi sramezljivoj antifrazi, nazivaju
ih "speeijalizovanim radnieima, S. R." ... speeijalizova
nim? .. za sta?), cistaci ulica, smerlari: useljeniei nalaze
radna mesta sarno u najneunosnijim poslOvima kojih
se radniei iz metropole nastoje osloboditi. Po~to se
ovo najce~ce dogada u urbanoj sredini, uselj eniku pr
vu brigu predstavlja mucno traZenje stana- a one pak
ubrzo dovodi do stvarne segregaeije i do stvaranja si
rOlinjskih naselja, kako bi se, koliko god je to mo
gucno, izbegla cudovisna grabeZljivost "rrgovaea spa
vaonieama" koji po preteranim ee nama izdaju prete
sne i nezdrave sobicke, eak i podrume, grupama od
8 iii 10 nesrecnika, za sarno nekoliko sali dnevno ...
Kad je neko obojen iii Arapin, pa Jos radi na poslu
niZe vrste, koji je k tome prilicno nestalan, to su dye
cinjenice kOje jedna drugu cine jOs izrazitijom i go
rom. To je kao neka vrsta kumulativnog proeesa; uz
to, radniei iz metropole cesto strahuju da ce se use!je
niei u odnosu sa vlastima pokazati previSe poslusn!ma
iii predusretljivima. Ne treba gubiti iz vida da za te no
ve proletere - koji su po definieiji su-anei, sto ce reci
da nisu biraci - svi oni sto bi po tradieiji moral! po
driavati prvenslveno njihove zahteve pokazuju sasvim
osrednje interesovanje (osim, razume se, o nda kad
mogu da ih koriste kao sredstvo u politickim obracu
nima) . Isto tako i sindikati, koji su se borili za ostvare
nje izvesnih prednosti u ovoj iii onoj oblasti, ne gleda
ju bas blagonakIono na pristizanje useljenika, smatl-a
juCi da bi one moglo iei naustrb radnika iz metropole.
To , doduse, jos nije svesni rasizam, ali mijednostavno
119
zelimo da ukalemo na svu slozenost problema. Kad je
u oblasti zaposljavanja potrainja veca od ponude, use
Ijenici su prvi kOje poga(!a nezaposlenost, i to mnogo
surovije nego ostale, ali to u ocima mnagih izglcda tek
kao sasVim relativna nepravda, ukoliko se ne smatra i
skoro zaslutenom kaznom ... Na taj se nacin socijalni
polozaj useljenlka pokazuje izrazito inferiomim i
pcuia rasL~tickom ponasanju izvanrednu metu : kad
neko ima lice zagasitije boje, govori drukcijim jezi
kom, kad je potClnjen i cadi na posloVima koje drugi
odbljaju, kad je siromaiian iii :liVi u bedi, tu je sve sto je
potrebno da bi on na sebe navukao prezir onih koji
zele (mozda i nesvesno) da uvek imaju nekoga ispod
sebe; koliko god je istina da novae ide onome ko ga
vee ima, toliko je tacno i to da poniienost i gorcina
ne posteduju one koji su vee do grJa u njima.
Sociolozi su cesto progWavali nepozeljnim da
ucesee useljenika u lokalnom stanovniStvu prevazide
izvesnu stopu - kOja je, po njima, negde 01<0 10 %.
ImajuCi to u vidu, g. Svarcenbah je 1970. u Svajcarskoj
pokrenuo postupak u okviru inicijative kOjom se isle
na to da se brOj stranaca sto :live na svajcarskoj terltori
jt smanJi do desetog dela autohtono.g stanovnistva. Ta
je inicijativa odbacena mrsavom veCinom ' . Inicijativa
nazvana "Zaiitita Svajcarske", kojom se iSlo na to da se
u roku od deset godina procenat stranaca u zemlji
smanji od 15,3% na 12,5%, odbacena je 13. marta
1977. sa 70% glasova. Inieijativa "za smanjenje godi
snjeg broja naturalizacija" odbacena je istog dana
ogromnom veCinom glasova.
Da Ii je onda rasisticko dlvljanje nesto neminov
no, nest() cemu nema leka?

1 Taj ce rezuJrat hiti porvrde n i po bol]an priliko m g lasanja od

20. oktobrn 1974.
120
zelimo da ukaZemo na svu slozenost problema. Kad je
u oblasti zaposljavanja potraZnja veea od ponude, use
ljeniei su prvi kOje pogada nezaposlenost, i to mnogo
surovije nego ostale, ali to u ocima mnogih izgleda tek
kao sasvim relativna nepravda, ukoliko se ne smatra i
skore zasluienom kaznom... Na taj se nacin soeijalni
polouj useljenika pokazuje izrazito inferiomim i
pruia rasistickom ponasanju izvanrednu metu: kad
neko Ima lice zagasltije bOje, govon drukCijlm jezi
kom, kad je potclnjen i radi na poslovima kOje drugl
odbijaju, kad je slromailan iii zivi u .bedi, tu je sve sto je
potrebno da bi on na sebe navukao prezir onih koji
zele (mozda i nesvesno) da uvek imaju nekoga ispod
sebe; koliko god je istina da novae ide onome ko ga
vee ima, [oliko je tacno i to da ponitenost i gorcina
ne posteduju one koji su vee do grla u njima.
Soeiolozi su cesto proglailavali nepozeljnim da
ucesee useljenika u lokalnom stanovnisrvu prevazide
izvesnu stopu - kOja je, po njima, negde oko 10%.
ImajuCi 10 u vidu, g. Svareenbah je 1970. u Svajearskoj
pokrenuo postupak u okviru inieijative kojom se iSlo
na to da se brej stranaca sto zive na svajcarskoj teritori
jl smanji do desetog dela autohtonog stanovnisrva. Ta
je inicijativa odbacena mclavom veCinom 1. Inieijativa
nazvana "Zailtita Svajearske", kojom se islo na to da se
u roku od deset godina procenat stranaea u zemlji
smanji od 15,3% na 12,5%, odbacena je 13. marta
1977. sa 70% glasova. Inieijativa "za smanjenje godl
snjeg bcoja naturalizaeija" odbaeena je istog dana
ogromnom veClnom glasova.
Da Ii je onda rasistieko divljanje neslo neminov
no, neiltn cemu nema leka?
1Tajcerezultat biti potvrden i poboljsan prilikolll f.lasanja od
20. oktobra 1974.
120
***
I u ovome, kao i u nekoj bolesti, potrebno je raz
likovati vise stupnjeva u razvoju, buduCi da postoji
vise varijeteta rasizma.
Kra;nji vid rasizma je oelto ona; agresivni i ruSi
lacki rasizam kakav je bio -naeistleki: on se sastoji u
uklanjanju plipadnilci. omrznute rase masovnim is
trebljivanjem, kao kad se upotrebljava insektieid radi
unistenja komaraea. A kad se dode dotle...
Stupanj sto tome prethodi jeste segFegaeija ko
jom se medu pripadnicima razlieitih rasa usposta
vljaju zakonske barijere: taj rasizam toleriSe postoja
nje rasa, ali ozakonjuje inferioran polozaj nekih me
du njima. Postoje i slueajevi kada te barijere pucaju,
kao u Sjedinjenim DrZavama, gde je rasisticko zako
nodavsrvo postepeno ukidano.
No to nije dovoljno, jer postoji i jedan drukciji ste
pen rasizma, a to je o naj njegov oblik kakav se nalazi u
dlruznom stanju u zemljama gde nije uvedeno nikakvo
zakonsko razlikovanje medu rasama, pa cak i u anima
gde je rasizam suzbijan. U njima se borba protiv rasizma
moze voditi na viSe nacina: putem zakona i propisa (ali
njihovo je dejsrvo sarno u odvraeanju); poznavanjem
rasislickih doktrina kojim se razotkriva njihov pseudo
naueni ka.rakter, ali ne sarno to, vee se iznosi na videlo i
sva njihova intelekrualna beda - tolika da od njih nista
nc moze biti ozbUjno uzeto u razmatJ:anje. Medutim, i
kad je rec 0 rasizmu, kao i 0 bUo ('e mu drugom, treba se
cuvat! preterivanja. Held i Deem su dob-co zapazili zam
ku u koju upada antlrasist kOji, nastojeCi da brani stay
tacno suprotan onome sto ga zastupaju rasisticke dok
trine, uopsteno smatra da su emci inteligentniji od bela
ca, pa ide i dolie da misli kako taj i raj pojedinae ne
moze biti lenj, zato sto je Arapin, te da je pogresno rvr
121
diU da su Acapi lenji... Opasnosti od neispravnog uop
~tavanja uvek su iste, rna sa koje str... ne ih posmatrali,
Moguce je - eak i verovamo - da u svakome, rna ko
to bio, postoji uspavanl rasisra; sve Je u tome cia se on
ne probudiJ Pravi rasisra ne oseea stid; cuvena izreka "Ja
nisam rasisra, aIL" podloina je mnogim lumacenjima,
a od njih je najmanje neptikladno one po kojemu oso
ba sto to kaie samim tim otkriva osecanja kojih se stidi,
pa se ne usuduje da ih iZloii takva kakva jesu; vee I sa
mom tom uzdrZanoscu ukazuje se poslovanje moralnoj
ispravnosti... A. Memi izjavljuje da je "raslsticko iskusen
je upravo ono kojemu se najteZe odoleva", Taj nacin go
vora, koji skoro da pripada nekom teologu, iii barem
moralisLU, prilicno odgovara stvamom sranju stvari,
Ne mOZemo a cia ne budemo iznenadeni znacajem
koji izvesni Ijudi danas pridaju partikularizmima, ito,
razume se, u ime antirasizma, a ne zapaZajuci pri lOrn da
je preterano isticanje razIika upravo POSLUpak koji se na
lazi u ~amoj osnovi rasizma. Ono lito je od bitne m no
sti, nairne, to je cia dlUgoga rreba postovati i umeti ga pri
hvatiti kao raz!icitog, UkIjucivati se u Ijudsku zajednicu,
uzimajuc; prl tom u obzir sarno one lito razdvaja, a na ste
LU onoga !ito ujed-injuje, predsravljalo bi paradoks, "Crna
litvu", bretonskom folkIolU iii korzikanskoj posebnosti
moZe se ukazivati postovanje sarno zato sto crnac, Bl'eto
nac i Korzikanac imaju Ijlldsku prirodu kao one lito im je
svima zajedniCko, AntiCka mlliao, judeohriScanska tradi
eija i illowfija doba prosveeenosti u ovome Sll saglasni, u
okviru jednog humanizma koji u drugoj polovini XX ve
ka skoro u ciravom sveLU biva na cudnovat nacin podri
van. Hladna tehnokratija, koja se prema coveku odnosi
kao prema mr...vu, 11(" pokazuje prema njemu mnogo
manje prezira nego !ito je to cinio hitlerovski rasizam,
Ako je sve dopusteno, ako viSe nema ni dobra oj zla, u
irne <"ega ce se onda odolevali iskusenju rasizma~
122
diti da su Arapi lenjL.. Opasnosti od neispravnog uop
!itavanJa uvek su iSle, ma sa kOje strane ih posmatrali.
Moguce je - cak i verovatno - da u svakome, ma ko
to bio, postoji uspavani rasista; sve Je u tome da se on
ne prabudil Pravi rasista ne oseca stid; cuvena izreka 'Ja
nisam rasista, ali..." podlozna je mnogim tumacenjima,
a od njih je najmanje neprikladno ono po kojemu oso
ba !ito to hie samim tim otkriva oseeanja kojih se stidi,
pa se ne usuduJe da ih izlozi takva kakva jesu; vee i sa
mom tom uzdrianoscu ukazuje se postovanje morainoj
ispravnosti ... A. Memi izjavljuje da je "rasisticko iskusen
je upravo ono kojemu se najteze odoleva". Taj naclo go
vora, koji skora da peipada nekom teologu, ill barem
moralislu, prilicno odgovara stvamom stanju stvari.
Ne mozemo a da ne budemo iznenadeni znacajem
koji izvesni ljudi danas peidaju partikularizmima, ito,
razume se, u ime antirasizma, a ne zapaiajuCt pei tom da
je preterano isticanje razlika upravo postupak koji se na
lazi u sarnoj osnovi rasizma. Ono !ito je od bitne mno
sti, nairne, to je da drugoga treba postovati i umet! ga pei
hvatiti kao razlicitog. UkljuCivati se u ljudsku zajednieu,
uzimajuci pei tom u obzir sarno ono !ito razdvaja, ana !ite
tu onoga !ito ujedinjuje, predstavljalo bi paradoks. "Cma
S[VU", bretonskom folkloru ill korzikanskoj posebnosti
moZe se ukazivati postovanje sarno zato sto emae, Breto
nae i Korzikanae imaju ljudsku prirodu kao ono !ito im je
svima zajednii'ko. AntiCka misao, judeolu:iScanska tradi
eija i filosofija doba prasvecenosti u ovome su saglasni, u
okviru jednog humanizma koji u drugoj polovini XX ve
ka skora u citavom svetu biva na cudnovat naclo podei
van. Hladna tehnokratija, kOja se prema coveku odnosi
kao prerna nu:avu, ne pokazuje prema njemu mnogo
manje prezira nego !ito je to cloio hitlerovski rasizam.
Ako je sve dopusteno, ako viSe nema ni dobra 111 zla, u
ime cega ce se onda odolevati iskusenju rasizma)
122
BIBLIOGRAFI]A 1
Pored sIedecih deIa iz kolekclje "Sta znam?":
J. Bloch, Les Tsiganes (br. 5'80).
C. David, Ritler et le nazisme (br. 624).
C. FohIen, Les Nail's aux Etats-Unis (br. 1191).
0. GUitard, L'aparthefd (br. 2046).
M. Lengeile, L'esclavage (br. 667).
J.-A. Lesourd, La Republique de l'Afrique du Sud (br. 463).
M. Mahn-Lot, La conqu1!te de l'Amerique espagnole (br. 1584).
R. Remond, Ristoire des Etats-Unis (br. 38).
J. Rosland, L'heredite burnaine (br. 550).
E. Schreider, La biologie humaine (br. 1156).
A. Tunc, Le Droit des EtatsUnis (br. 1159).
mogu se takode pogledati:
1. POJMU RASIZMA I NJEGOVIM
PSIHOSOCrOLOSKIM VIDOVIMA
Ie racis117.e devant fa sdence, Unesco, prvo izd. 1960; drugo izd.
1973.
E BataiUer-Demicbel, Elements sociologiques du racisme en
France, in Revue des Droits de f'Homme, 1972, V, I, SU". 99.
130.
A. Bejin iJ. Freunc, Racismes, antlracismes, 1986.
J Bernard iJ Ruffie,Hematologiegeograpbique, 1966.
D. Buican, Histoi1'e de fa genetique et de l'e7Jofutionn.isme en
France, 1984.
"\X( C. Boyd, Genetique et races humaines, 1962.
P. Dehem, De quelques ecueifs de l'antiracisme, in Esprit, 1965,
Str. 553-562.
C. Delacampagne, L'inverrtion du racisme, AntiquiM et Moyen
Age, 1983.
a
Th. Dobzhansky, Le drait {'intelligence; gendtique et egalite
(prev. na fr.), 1978.
C. Duchet i P. de Comarmond, Racisme et societe, 1969.
Eriemble, Racismes, 1986.
1 UkoHko mes(o objavJjivanja nije navedeno, podrazumeva se cia je to
Pariz.
123
H. J. Eysenck, L'itwgalire do i'homme (prey. na fr.) , 1977.
J. Gritti, Deracinar /es racismes, 1982.
W. Gueydan de Roussel, A I'auba du racisme, 1940.
C. Guillaumin, L'idf!Ologio raciste. Genesa at langage actuel,
Pariz-Hag, 1972.
p. GuiraI i E. Temime, L'idee de race dam la pe11-<ee politiqua
fra11flise contlJmporaine, 1977.
F. Hankins, La rae<! dans fa civilisation, 1955.

].,P' Hebert, Race at intelligence, 1977,

].Hersch,Surianotiondafat"ace, in Diogene, 1967, 59, str. 125

-142.
A.]acquard,Eloge de la difference. La genetique at los hommes,
1978.
P.-H . Maucorps, A. Memmi,].-H. He ld, Les Fra",;ais er Ie racisma,
1965.
A. Memmi, L'homme domine, 1968.
- Racisme, in Encyclopaedia Universalis, 1972, !mj . XIll, str. 915
-916.
-Le racisme, 1985.
P. Paraf, Le racisme dans Ie monde, 1964.
E. Pittard, Les races et i'histoire, 1953.
L. Poliakov, Hommes et betes. Entretiel1s sur Ie racisme, 1975 .
- Le racisme, 1976.
J. Ruffle, De la biologie a la cuiture, 1976.

Sociological theories: race and colonialism, Unesco, 1980.

T. Sowell, Race, politique et liconomie, 1986.

P. A. Taguieff; La force du prejuge. Essai sur Ie racisme el sas
doubles, 1988.
- Face au racisme (2 knj.), 1991.
P. Tort, Misere de la sociobiologle, 1985.
G. Yaret, !lcisme etphilosophle, 1973.
O. von Verschuer, Manuel d'eugeniqu e el d'hel'editrJ humaine
(prey. G. Montandon), 1943.
M. Wieviorka, L'espace du rac/sme , 199 1.
2 . 0 ANllSEMlTIZMU
] . Isaac,jesus at [sraiil, 1948.
- Getresa ck l'atLtfsemitisma, 1956.
- L'e11-<eignement d" mepris, 1962.
F. Lovsky, i\J,/isemitisme at mystere disraiil, 1955 .
- L'antisemitisme chretien, 1970.

124
 " -. ~

H. J. Eysenck, L'inegalile de I'homme (prev. na fr.), 1977.

j. Maritain, Le mys/era d'/sraij/ et autres cssais, 1965.
J. Gritti, Deraciner les racismes, 1982 .
L. Poliakov, Histoire de l'antisemitisme: knj. I, Du Christ auxjuij'
W Gueydan de Roussel, A l'aube du "acisme, 1940.
C. Guillaumin, L'tdiologie racisle. Genese et langage actuel, d e cour,1955; knj . n ,De Mahomet auxmarranes, 1961; knj .
!'ariz-Hag, 1972.
m, De Vollaire a Wagner, 1968; knj. Iv, L'Europe suicidaire
(1870-1933), 1977.

P. Guiral I E. Temime, L'idee de race dans la pensee pollHque - Le mylhe aryen, 1971.

frarvraise contemporaine, 1977.

F. Hankins, La race dans fa civilisation, 1955.

J. N. Sevenstcr, 1be roots ofpagan antisemitism in the ancient

world, Lajden, 1975.
J.-P. Hebert, Race et intelligence, 1977.
M. Simon, Verus /sraiil, 1964.
J.Hcrsch,Surlanotiondefa..ace, in Diogene, 1967, 5.9, sU. 125

P. Sorlin, L'antisemitisme allemand, 1969.

-142.
A-]acquacd, Eloge de la difference. La genetique et les hommes, 3. 0 RASISTICKIM DOKTRlNAMA
1978. J. Boissel, WClor Courtet (1813-1876), premier th60riclen de fa
P.-H . Mauoorps,A. Memmi,J.-H. Held,Les Fl"anr;ais el Ie racisme, hierarchie des races, 1972.
1965. J. Buenzod, La formation de la pensee de Gobineau et l'Essal
A- Mcmmi, L'hgmme domine, 1968. sur l'lnega/ite des races humaine.<, 1967.
- Racistne, in Encyclopaedia Universalis, 1972, knj. XIlI, str. 915 A- Combris, La philosophie des races du comie de Gobineau el
-916. sa portee actuelle, 1937.
- Le racisme, 1985. R. Dreyfus, La vie et les propheties du cornie de Gobineau, b. d.
P. Para, Le racisme dans Ie mamie, 1964. M. Lange, Le cornte Arthur de Gobineau , S,razbur, 1924.
E. Pittard, Les races et [,histoire, 1953. E. SeiUiere, Le cornie de Gobineau el l'alyanisme historique,
L Poliakov, Hommes et betes. Entretiens sur Ie racisme, 1975 . 1903 .
- Le racisme, 1976. -H. S. Chamberlain , 1917.
J. Ruffie, De la biologie a la cullure, 1976. Th. Simac, Etude critique Sur la formation de la doclrine des
Sociological theories: race and colon.ialism,. Unesco, 1980. races, 1922, Belgijska kralJev.ka akademijn, Odeljenje za
T. Sowell, Race, poliHque el economie, 1986. knjizevnost, Memoari, 2. serija, XVI.
P. A- Taguieff; La force du prejuge. Essai SUI' Ie racisme et ses A. Smith, Gobineau et l'hisloire naturelle, Zeneva, 1984.
doubles, 1988.
- Face au racisme (2 knj.), 1991. 4. 0 NACISTICKOM RASIZMU
P. lOri, Misere de la sociobiologie, 1985'. L'Allemagne nazie el Ie genocide jui[. 1985.
G. Varet, Racisme et philosoph/e, 1973. R. Cecil, II milO della razza nella Germania nazista. Vtta de
O. von Verschuer, Manuel d'eugen;que et d'herMite humaine Alfred Rosenbe'g (prev. na ilai.), Milano, 1973.
(prey. G. Montandon), 1943. E. ben Elissar, La diplomalie du IIr Reich el les Juifs (1933
M. Wieviorka, L'espace du racismc, 1991. 1939),1969.
S. Friedlande-r) L'antisemitisme nazi, histoire d 'une psychose
2. 0 ANTlSEMlTIZMU collective, 1971.
J. Isaac,]esus et /sraiil, 1948. P. Groselnude, Alfred Rosenberg et Ie mythe du XX" siecle, 1938.
- Genese de I'antisemitisme, 1956. M. Hillel, Au nOm de la race, 1975.
-L'enseignernent du mepris, 1962. F. Neumann, Behemoth. Structure et pratique du national
F. Lovsky,Antisemitisme et myst?!re d'/sralil, 1955 . -socialisme, 1987.
- L'antisemitisme chretien, 1970 . \' Hofer, Le national-socialisme par les textes, 1963.

124
125
B. Perotti, La nolte del cristalli, L1nizio della persacuzione
antisC'17!ita nellerzo Reich (910 nouambra 1938) , Milano,
1977.
L. Poliakov,Breviaire de la haine1951.
l. Poliakov i]. W\llf, Le ur Reich et lesJuifs, 1959.
E. Vermeil, Doctrinaires de fa Revolutton allemanda (1918
1938),1948.
5. 0 CRNACKOM PROBLEMU
L'Aparthei4, ses efjets sur ['education, fa science, fa culture et
I'injormatlon, Unesco, 1972.
M. Banton, Sociologie des relations r.aciales, 197 1
A. Bockel, De I'apartheld ala conquete du pouUDir, 1986.
A. J. Bullier, Geopoliliques de ('apartheid. Stralligie elhnique de
Pretoria, 1982.
A. Burns, Leprejuge de race et de couleur, 1949 .
S. Carmichael i C. V. Hamilton, Le black power, 1968.
G. Chaliand, OU va l'Afrique d u Sud?, 1968.
M. Comevin, L'Afrlque du Sud en sursis, 1977.
H. Deschamps. [{istaira de fa traite des Noirs de l'Antiquite a
nosjours, 197 L
C. Fohlen, La societe americaine, 1973.
M , Gordon, L'esclavage dans Ie monde arabe, VJr~XX siec/e. fI

1987.
W H. Grier i P. M. Cobbs, La rage des Noirs americains, 1970.
B. Lewis, Race et couleur en pays d1slam, 1982.
L. E. Lomax, Les Black Muslims, 1964.
F. Masnara, Pouvoir blanc, rwolte noz're, 1968.
M. Merle. L'antic%nialisme europeen de Las Cases a Mal:'r,
1969.
F. Renault I S. Daget, Les /raites mfgrieres en Afrique, 1985.
H. Santa Cruz, La discrimination radale, Ujedinjene nacijc,
1971.
F. L. SchoeU, Les tensions raciales dans ('Union sud.africaine
el Leurs incidencos inlernationales, 7.eneva-Pariz. 1956.
-Ristoire de fa race noire aux Elats-Unis du XVI!' :::.'iiJcle c.i nos
jours, 1959.
I . iJ .-L. Vissiere. La traite des Noil's a u siecle des Lumiol'l!s (lemO
ignages de ntgn'ers), 1982.
C. Zorgbibe, Les derniers jours de 1'Aft'ique du Sud, 1986.

126
 r

B. Perotti, La noUa dei crista II;, L'/nizio della parsecuzione

anlisemita nel lerzo Reich (9-10 nouembre 1938), Milano,
1977. SADRZAJ

L. Poliakov; Breviaire de la haine1951.

L. PoUakov iJ. WulI, Le Ill" Reich etlesJuifs, 1959.
E. Vermeil, Doctrinaires de Ill, Reuolut/on allemande (1918
-1938), 1948.
5.0 CRNACKOM PR08LEMU
L'Aparlheid, ses elfels sur l'6ducation, 10, science, 10, cullure el Uvod - Rasizam i rasa 5
l 'in/ormatlon, Unesco, 1972.
M. 8anto n, Sociologie des relations raciales, 1971. Ipoglavlje - Prvobitni oblici rasama 19
A. Bockel,De [,aparlheid a 10, conqUlJte du pouuoir, 1986. I. Ropstvo u starom Rimu, 21. - II. ]evreji
A.) . 8ullier, Geopoliliques de ['aparlheid. Slcaltigie elhnique de
i antisemitizam, 22.
Preloria, 1982.
A. Burns, Le prejuge de race el de couleur, 1949. II poglavlje - Predznaci 35
S. Carmichael i C. V. Hamilton, Le black power, 1968.
G. Chaliand, AU ua [,Aftique du Sud?, 1968. I. Novi svet, 35. - II. TeOrija 0 klasama, 40.
M. Comevin, L'Afrique du Sud en sursis, 1977.
H . Deschamps, Hisloire de 10, Ira,ite des Noirs de l'Anliquite a
m poglavlje - Rasisticke doktrine 43
nos jours,. 197 1. I. Artur de Gobino, 43. - n. H. S. Cern
C. Fahlen, La societe americaine, 1973 . bede n, 56. - III. Vase de Lapuz i a ntropo
M. Gordon, L'esclauage dans Ie manda araba, VlrXJ( siecie, sociologija, {is .
1987.
W. H. Grier i P. M. Cobbs, La rage des Noirs americains, 1970. IV poglavlje - Nacionaisocijalizam 73
B. Lewis, Race el couleur en pays dislan.', 1982.
L. E. Lomax, Les Black Muslims, 1964.
1. Hitler i "Mein Kampf', 73. - II . Rozen
F. Mosoatii, Pouvoir blanc, revolte n oire, 1968. berg i "Mit dvadesetog veka", 78. - III.
M. Merle, L'anticolonialisme europ"'" de Las Cases a Mar.~, Prelazak sa reci na dela, 82.
1969.
F. Renault i S. Dage" res trailes ,.egrieres en Afrique, 1985 . V p oglavlje - Savremeni vidovi rasizma 93
H . Sanla Cruz, La discrimination racia/~, Ujedinjene nacije, I. SJedinjene Amerii'ke Driave, 93. - II.
1971. "Aparthejd" u ]ufuoj Africi, 104. - III.
F. L. SchoeU, Les lensions raciales dans ['Union sud-afrieai,.e
et leurs inddences internaUonales, Zeneva.Pariz, 1956.
Drugi vidovi rasizma, 111 .
- Histoil'e de la race noire aux Etats-Unis du XVII' siilcle a nos VI poglavlje - Psihosociolosko videnje 116
jours, 1959.
I. i).-L. Vissiere,La h:aitedesNo!1'Sau siede des Lumieres (Iemo I. Individualne sklonosti, 11 6. - II. Delo
ignages de negriers) , 1982. vanje druStva, 118.
C. Zorgblbe, Les derniers jours de 1'A/rique du Sud, 1986.
BibUografija 124

126
127
 eIP - KaTaJlOrB3al(Ilja y nyOlllU<al(Iljn
HapoWIa OIJOJillOTeKa Cponje, Eeorpag

39 (091)

<POHTET, <Ppancoa lie

Rasizam / Fransoa de Fontet ; preveo sa
franeuskog. Nikola Bertolino. - Beograd :
Plato. ; Zemun : XX vek; 1999 (Beograd :
Cigoja Stampa) - 127 str. ; 18 em. - (Sta
warn?; 20)

Prevod dela: Le raeisme / Fran,ois de

Fontette Poirier. - Bibliografija: str. 124
126.

ISBN 86-81493-97-8

a) PaCl13aM 6) Haul1otlancoUl1jaJUl3aM
lD=75345164

Izdanje Biblioteke XX vek, Bulevar Nikole Tesle 6., 11080

Zemun i knjiiare "Plato", Akademski trg 1, 11000
Beograd. Za izdava~e: Ivan Colovic i Branislav GojkOvic.
Obrada na racunaru: Miroslav Niskanovic. Likovna
oprema: Ivan Mesner. Stampa: Cigoja, Srude mslci rrg 15,
11000 Beograd. Beograd 1999.