OTKRIVENJE ISUSA HRISTA

o prolosti, sadanjosti i budunosti

Dragia Stojevi
PREDGOVOR 8

UVOD U KNJIGU OTKRIVENJE 10

Kako je nastala knjiga Otkrivenje 10

Znaaj i svrha Otkrivenja 12

Kako da tumaimo Otkrivenje 12

Podela Otkrivenja 14

PROLOG 15

Pozdrav (1,4-8) 16

ISUS SE OBRAA SVOJOJ CRKVI 19

Jovan dobija vienje (1,9-11) 20

Proslavljeni Sin oveji (1,12-16) 21

Jovan dobija zadatak (1,17-20) 23

SEDAM HRISTOVIH POSLANICA SVOJOJ CRKVI 24

I - EFESKA CRKVA (DOBA APOSTOLA) 2,1-7 24

Pohvala crkvi (2,1-3) 25

Ukor i opomena (2,4-6) 25

Savet (2,7) 26

II - SMIRANSKA CRKVA (DOBA MUENITVA) 2,8-11 27

Pohvala crkvi (2,8.9) 27

Ohrabrenje i obeanje (2,10.11) 28

III - PERGAMSKA CRKVA (DOBA KOMPROMISA) 2,12-17 29

Priznanje crkvi (2,12.13) 30

Opomena i savet (2,14-17) 31

IV - TIJATIRSKA CRKVA (DOBA VELIKOG OTPADA) 2,18-29 32

 Pohvala crkvi (2,18.19) 33

Ukor (2,20-23) 34

Opomena i savet (2,24.25) 35

Obeanje (2,26-29) 35

V - SARDSKA CRKVA (DOBA FORMALIZMA) 3,1-6. 35

Ukor crkvi (3,1) 36

Savet (3,2-4) 36

VI - FILADELFIJSKA CRKVA (DOBA DUHOVNOG OIVLJAVANJA) 3,7-13 38

Pohvala crkvi (3,7-9) 38

Obeanje (3,10-13) 40

VII - LAODIKEJSKA CRKVA (DOBA SUDA) 3,14-22 40

Ukor crkvi (3,14-17) 42

Savet (3,18-20) 43

Obeanje (3,21.22) 46

PANORAMA SVETSKE ISTORIJE 48

PANORAMA SVETSKE ISTORIJE POSMATRANA S BOJEG PRESTOLA 48

VIENJE BOJEG PRESTOLA 48

Bog Otac na prestolu svemira (4,1-3) 49

Punina velianstva Bojeg (4,4-11) 49

JAGNJE PRIMA KNJIGU ISPISANE LJUDSKE ISTORIJE 51

Knjiga sa sedam peata i Jagnje (5,1-7) 51

Nova pesma u slavu Jagnjeta (5,8-14) 53

JAGNJE OTVARA PEATE KNJIGE 54

OTVARANJE PRVA ETIRI PEATA 55

Prvi peat: Beli konj - Pobeda evanelja (6,1.2) 55

Drugi peat: Rii konj. Borba sa mnogobotvom. (6,3.4) 56

Trei peat: Vrani konj. Duhovni pad. (6,5.6) 56

etvrti peat: Bledi konj. Potpuni otpad. (6,7.8) 57

OTVARANJE PETOG I ESTOG PEATA 58

Peti peat: Vika pobijenih muenika. (6,9-11) 58

esti peat: Veliki dan Bojeg gneva (6,12-17) 59

BOJI NAROD ZAPEAEN I SPASEN 60

ISKUSTVO POSLEDNJEG NARATAJA 61

etiri nebeska vetra (7,1) 61

Peti aneo (7,2.3) 62

Broj zapeaenih: 144.000 (7,4-8) 65

SPASENI PRED BOJIM PRESTOLOM 67

OTVARANJE SEDMOG PEATA NA NEBU 70

SEDAM TRUBA 71

Glasovi o ratovima (8,2-6) 72

SUD NAD ZAPADNIM RIMSKIM CARSTVOM 73

Prva truba (8,7) 73

Druga truba 8,8.9 73

Trea truba (8,10.11) 74

etvrta truba 8,12.13) 74

SUD NAD ISTONIM RIMSKIM CARSTVOM NAJEZDA MUSLIMANA U HRIANSKI SVET 75

Peta truba (9,1-12) 75

esta truba (9,13-19) 78

Promaene opomene (9,20.21) 80

OBJAVLJIVANJE VESTI O POSLETKU SVETA 81

Aneo sa otvorenom knjiicom: Adventni pokret (10,1-10) 81

Merenje Bojeg hrama: Adventisti sedmog dana (10,11 - 11,2) 85

SOTONA RATUJE PROTIV BIBLIJE - BOJA DVA SVEDOKA 87

Verni svedoi u teko vreme (11.3-6) 87

Prividna smrt dva Boja svedoka: Biblija pod udarom francuske revolucije (11,7-10) 88
 Oivljavanje Boja dva svedoka: Osnivanje biblijskih drutava u svetu (11,11-14) 90

SEDMA TRUBA HRISTOS PREUZIMA CARSTVO OVOGA SVETA 91

POETAK I SVRETAK VELIKOG DANA OIENJA 93

ISTORIJA VELIKE BORBE IZMEU HRISTA I SOTONE 95

ISTORIJA VELIKE BORBE IZMEU HRISTA I SOTONE 96

SOTONA POKUAVA DA UNITI HRISTA I NJEGOVU CRKVU 96

Poetak vekovne drame (12,7-12) 98

Adaha progoni enu (12,13-17) 101

SOTONINA ORUA U RATU NA ZEMLJI 104

ZVER KOJA IMA SILU ADAHE 104

ZVER SA GLASOM ADAHE LANI PROROK 109

Sjedinjene Amerike Drave (13,11-13) 109

Ikona zverina (13,14.15) 112

ig i broj zveri (13,16-18) 115

NEUSPEH SOTONE DA UNITI VERNI OSTATAK 118

VEST TROJICE ANELA 124

Prva vest: Objavljivanje poetka Bojeg suda (14,6.7) 124

Kratak istorijat objavljivanja vesti prvog anela 127

Druga vest: Snano svedoenje protiv religija kompromisa (14,8) 127

Vest treeg anela: Poziv na odluku (14,9-12) 129

BOG UKAZUJE POAST MNOGIMA KOJI SU VERU ODRALI 133

VELIKO PRIKUPLJANJE 134

Velika etva (14,14-16) 135

Velika berba (14,17-20) 136

SEDAM POSLEDNJIH ZALA 137

Pripremanje sedam aa Bojeg gneva (15,1-8) 137

 Poetak i trajanje sedam zala (16,1) 141

Izlivanje prvih pet zala (16,2-11) 144

ARMAGEDON (ESTO I SEDMO ZLO) 146

esto zlo: Vavilon gubi podrku naroda skupljenih na bitku Armagedon (16,12-16). 148

Sedmo zlo. Boj Boga svedritelja (16,17-21) 151

SUD NAD VAVILONOM VELIKIM 155

Vavilon veliki (17,1-6) 156

Otkrivanje tajne Vavilona velikog (17,7-13) 159

alostan kraj velike bludnice (17,14-18) 161

DVA POSLEDNJA POZIVA CRKVAMA U VAVILONU 163

Vavilon spaljen i opustoen (18,5-24) 167

Himna pobede zbog pada Vavilona velikog (19,1-6) 170

DVE VELIKE VEERE 171

Veera svadbe Jagnjetove (19,7-16) 171

KRAJ VELIKE BORBE IZMEU HRISTA I SOTONE 175

Sotona vezan na hiljadu godina (20,1-3) 175

Dva uskrsnua (20,4-8) 177

Druga smrt. Konano unietnje zla (20,9-15) 178

DOMOVINA SPASENIH 181

Grad naih snova (21,9-27) 184

Nepresuni izvor ivota (22,1-5) 186

ISUSOVA ZAVRNA RE DOLAZIM USKORO 187

Ponueni blagoslov (22,6-10) 187

Ponovljena opomena (22,11-16) 188

Dolazim uskoro (22,17-21) 190

DODATAK 192

Naknadni citati Duha prorotva 192

Upotreba skraenica 195

Ostale skraenice 195
 Kada mi kao narod shvatimo ta ova knjiga (Otkrivenje) znai za nas, tada e meu
nama nastati veliko probuenje. (TM 113)
Komentar bilo koje knjige Svetog pisma nije delo jednog pisca ve rezultat njegovog
prouavanja ranijih komentara koje su napisali pisci pre njega. Ovo naroito vai za
Otkrivenje, o kome je do sada napisano mnogo knjiga i komentara.
Svi do sada napisani komentari Otkrivenja imaju svoju vrednost, jer nam pomau da
bolje razumemo jezik Otkrivenja, koji je ponekad teak da se razume zbog slikovitih
prorokih predskazivanja i esto simbolikog izraavanja. Oni su pomogli i meni pri pisanju
ovog komentara da bolje razumem jezik Otkrivenja. Oni su mi pruili dragocene podatke
kojima sam se sluio u ovom komentaru. Naroito elim da naglasim vrednost naeg
slubenog Biblijskog komentara (SDA Bible Commentary, Vol. 7) i komentara koje su
napisali Uriah Smith, E.W. Marter (The Revelation of Future Events Made by Jesus Christ),
R. A. Anderson (Unfolding the Revelation), D. R. Guild (Rich Revelation of Jesus) i drugi.
Mada sam se svim ovim komentarima posluio, nisam uvek sledio njihovo miljenje. Ali
postoji jedan komentar, ijeg miljenja sam se u svemu pridravao, a to su spisi Duha
prorotva. Otuda, sve to sam izneo u ovom komentaru potkrepio sam mnogobrojnim
citatima iz nadahnutog pera Duha prorotva. Mada Ellen G. White (Jelena Vajt) nije
napisala komentar Otkrivenja u vidu posebnog izdanja, ona mnogo i vrlo esto objanjava
pojedina mesta u Otkrivenju u svojim spisima, a to se vidi iz navedenih knjiga na kraju
ovog komentara, iz kojih sam uzimao citate.
Za biblijski tekst uzeo sam na standardni prevod Svetog pisma Danii-Karadi, ali sam
esto navodio i druge prevode, naroito prevod Biblije u izdanju Stvarnosti, Zagreb 1968,
radi lakeg razumevanja pojedinih tekstova.
Ovaj komentar raen je po principu razlaganja stih po stih da bi italac lako naao tekst
koji mu treba, ali sam za svaki novi odsek dao uvod koji ga povezuje sa prethodnim
razlaganjem i iznosi kratak sadraj novog poglavlja. Proroanstva Otkrivenja nisu uvek
svrstana hronoloki, nego su esto retrospektiva (vraaju se unazad) u odnosu na dogaaje
koji se opisuju u dotinom poglavlju, to povrnom itaocu oteava da razume pravi smisao.
Meutim, italac koji sistematski bude prouavao Otkrivenje uz pomo ovog komentara, na
kraju e se uveriti da je Otkrivenje savrena celina - panorama prolosti, sadanjosti i
budunosti - i da redosled dogaaja i vesti, kako su izneti u ovoj Bojoj knjizi, imaju svoje
odgovarajue mesto u njoj.
elim jo da napomenem da ovo nije moj novi komentar u smislu novog tumaenja
Otkrivenja u odnosu na moj raniji komentar, koji je u vidu skripte bio namenjen samo
studentima nae Teoloke kole u Rakovici, u kojoj sam godinama bio uitelj Biblije. On je
nov po tome to sam ga dopunio, preglednije uradio i ubacio vie citata Duha prorotva. U
ovom vidu ovaj komentar moe posluiti svakome koji eli da se upozna sa onim ta e
skoro biti (Otkr. 1,1).
Na kraju elim da naglasim vrednost prouavanja Otkrivenja u vremenu u kome ivimo.
Vreme mira pred velikim dogaajima koji su pred nama dato nam je za nau duhovnu
pripremu i pripremu onih kojima treba da objavimo vesti ove knjige.
Knjiga Otkrivenje treba da se otvori narodu. Mnogima je reeno da je ona zapeaena
knjiga. Ali ona je zapeaena samo za one koji odbacuju svetlost i istinu. Vesti koje ova
knjiga sadri moraju da se objave da bi se narod mogao pripremiti za dogaaje koji e se
uskoro odigrati.
Kada bi na narod bio upola probuen, kada bi video bliskost dogaaja opisanih u
Otkrivenju, u naim crkvama nastala bi prava reforma i mnogo vie njih bi verovalo u vest.
(Ev. 195. 196)
 Kada bi se knjige Danila i Otkrivenje bolje razumele, vernici bi imali sasvim drugaije
versko iskustvo. (TM 114)

Najstariji grki rukopisi daju ovoj knjizi naslov: Jovanovo Otkrivenje. Kasnije, u
srednjem veku, prepisi Otkrivenja imaju naslove: Otkrivenje Jovana bogoslova i
evaneliste i Otkrivenje svetog Jovana bogoslova. Kanonski naslov ove knjige je Pismena
zabeleka o otkrivenjima koja je dobio apostol Jovan o Gospodnjem ponovnom dolasku.
Otkrivenje je najvea panorama prorokih dogaaja koja je ikada napisana, ali ono je vie
nego prorotvo. Ve i sama grka re za otkrivenje apokalipsis, ima na grkom smisao
otkriti, pokazati, kojom se u crkvenoj knjievnosti misli na otkrivenje budunosti. Otuda i
sam naslov ove knjige kae da je ona otkrivenje onoga to je do sada bilo nepoznato,
sakriveno, a sada se otkrilo, iznelo na svetlost. Zato se ova knjiga i zove Otkrivenje, a ne
prorotvo, jer nam otkriva prolost, sadanjost i budunost. Dok nam knjiga proroka Danila
otkriva samo sadanjost i budunost, Otkrivenje nas vraa natrag na sam poetak greha i
slikovito opisuje njegovu dugu i alosnu istoriju. Otkrivenje nam otkriva tajnu koja je bila
sakrivena od postanja sveta (Kol. 1,16). U ovoj knjizi nalazimo najivopisniji prikaz velike
borbe izmeu Hrista i sotone od njenog samog poetka na nebu pa do zavretka, kada e
sotona konano biti uniten na naoj Zemlji.
Otkrivenje nam otkriva velike Boje stvari. Ve sam naslov njegovih nadahnutih stranica
Otkrivenje, pobija tvrenje da je ono zapeaena knjiga. Otkrivenje je neto to je
otkriveno. U ovoj knjizi sam Gospod otkriva svome sluzi tajne koje se nalaze u ovoj knjizi i
po Njegovom planu svi treba da ih prouavaju. (AA 584)
Otkrivenje je jedinstvena knjiga Biblije, jedinstvena po svom obliku, simbolima i sadrini.
Vesti ove knjige su prikazane znacima i simbolima uglavnom uzetim iz Starog zaveta, a
njena proroanstva su simbolika. Lav od kolena Judina i zaklano jagnje uzeti su od
Mojsija; slika konjanika od Zaharije; zver sa deset rogova od Danila, itd. U izvesnom
smislu ova knjiga je krov zdanja starozavetnog prorotva. Vie od 270 puta se u Otkrivenju
spominje bilo direktni citat ili neki simbol iz Starog zaveta. Otuda Duh prorotva kae: Sve
knjige Biblije se stiu i zavravaju u Otkrivenju. (AA 585).
Otkrivenje je poslednja knjiga Svetog pisma, poslednje Boje pismo puno ljubavi,
upueno oveku. Otuda ova knjiga zavrava i krunie kanon Pisama. Ova poslednja knjiga
Biblije je i poslednje Boje otkrivenje oveku, dragulj celog Pisma.

Kako je nastala knjiga Otkrivenje

Bez obzira na naslov koji ljudi daju ovoj knjizi, njega nalazimo u prvim stihovima same
knjige: Otkrivenje Isusa Hrista. Iz ovog naslova odmah saznajemo ko je njen stvarni autor.
Dakle, ne Jovanovo Otkrivenje, nego Otkrivenje Isusa Hrista. Po tome je Otkrivenje
jedinstvena knjiga, jedina knjiga Svetog pisma, koja izriito kae da je njen autor sam Isus
Hristos.
U istom stihu (1,1) kae se dalje kako je ova knjiga nastala. Prvo se spominje Bog Otac,
koji je izvor svake svetlosti i svih otkrivenja datih oveku. Zatim se ponovo spominje Isus
Hristos, koji je Boja re, tj. preko koga govori Bog Otac. On je veza izmeu Boga i oveka.
Mada je prolo vie od pola stolea otkako se Isus uzneo na Nebo u vreme kada je apostol
Jovan dobio otkrivenje (GC 466 - VB 379), jo uvek preko Isusa dolazi svako otkrivenje

10
oveku sa Neba. Dalje, spominje se aneo koji je u slubi Isusa pri davanju otkrivenja
oveku. Duh prorotva kae da je to bio aneo Gavrilo (DA 99.234; Dan. 9,21). Zatim, tu je i
Sveti Duh koji se spominje u 4. stihu, u simbolu sedam duhova, to predstavlja puninu
Bojeg Duha kao treeg lica Trojstva. Ovaj Duh je nadahnuo Jovana kada je trebalo da
zabelei sve to mu je Isus pokazao u vienjima. Jo se spominje i ovek, ljudsko bie - ovde
apostol Jovan, koji je posluio kao pisar da zabelei na papiru sve to mu je pokazano. Kao
perovoa nebeskih bia prorok je trebalo ljudskim jezikom da zapie sve to je video i uo.
to se tie vremena kada je Otkrivenje dato i napisano, moemo pouzdano rei da je to
bilo 95. godine posle Hrista, etrnaeste godine vladavine cara Domicijana, koji je vladao od
81. do 96. godine posle Hrista. Crkveni istoriar Eusebius (Jevsevije) kad pria o etrnaestoj
godini vladavine cara Domicijana, kae, da je apostol Jovan te godine bio proteran na
ostrvo Patmos gde je imao vienje. Ovo potvruje i Jeronim, jedan od uenih pisaca onog
vremena. On kae: Poto je bio prognan 14. godine vladavine Domicijana na ostrvo Patmos,
pisao je on (Jovan) Otkrivenje. (Rasprava o slavnim ljudima, gl. IX). I Irinej svedoi isto
kad pie nekoliko godina posle smrti apostola Jovana o njegovim vizijama koje je video ne
mnogo ranije nego skoro u naim danima, pri kraju Domicijanove vladavine. (Protiv jeresi,
gl. 5).
Apostol Jovan je dugo iveo u Efesu, koji je bio centar hrianstva u Maloj Aziji. Za vreme
velikog progonstva, apostol je vrsto stajao uz vernike, hrabrio ih i jaao. U isto vreme
njegovo snano svedoenje neprijateljima Hristove crkve ostavljalo je na njih takav snaan
utisak da nisu mogli da mu se suprotstave.
Ali ubrzo je apostol bio pozvan u Rim da odgovara za Re Boju i svedoanstvo Isusa
Hrista pred carem Domicijanom, poslednjim od dvanaest velikih rimskih cezara. Lani
svedoci su ga optuili da propoveda buntovniku jeres. Dok je Jovan mirno odgovarao na
sudu, njegove jednostavne, ali silne rei svedoanstva snano su uticale na prisutne. To je
razbesnelo cara Domicijana, te je naredio da uutkaju glas vernog Hristovog svedoka i bace
ga u kotao vrelog ulja. O ovome nas izvetava Duh prorotva:
Jovan je bio baen u kotao vrelog ulja, ali je Gospod sauvao ivot svog vernog sluge, kao
to je sauvao tri mladia u ognjenoj pei. (AA 570)
Izbavljajui svog ljubljenog uenika od sigurne smrti, Isus je imao naroiti plan sa njime.
U to vreme skoro svi Hristovi uenici ve su bili stradali muenikom smru. Ostao je jo
samo Jovan, poslednji od Hristovih uenika, koga je Isus izabrao da preko njega da svojoj
Crkvi najvee otkrivenje koje je Nebo ikada dalo ljudima.
Jovan, ljubljeni uenik, bio je izabran da primi otkrivenje. On je bio poslednji preiveli
apostol od prvoizabranih uenika. Kao to je prorok Danilo bio poastvovan u Starom, tako
je Jovan poastvovan u Novom zavetu. (MS 129, 1905)
Neto kasnije prorok je po carevoj naredbi bio prognan na ostrvo Patmos, gde je trebalo
doivotno da ostane u zatoenitvu. Meutim, i samo progonstvo ostarelog apostola na ovo
pusto, kamenito ostrvo bilo je po Bojem provienju.
Bilo je to u ono teko vreme u istoriji Crkve kada je Jovan bio osuen na progonstvo.
Nikad ranije nije njegov glas bio tako potreban kao tada. Skoro svi njegovi raniji pomonici
u slubi pretrpeli su mueniku smrt... Ali Gospodnja ruka kretala se nevidljivo u mraku. Po
Bojem provienju Jovan je smeten tamo gde je Hristos mogao da da divno otkrivenje o
sebi i boanskoj istini radi pouenja Crkve. (AA 581)
Kada je Jovan prognan na ostrvo Patmos mnogi su mislili da je njegova sluba zavrena.
Prorok je ve bio u dubokoj starosti, te su se vernici Crkve teili to e umreti prirodnom
smru, a ne kao ostali Hristovi uenici. Ali Bog je svog ostarelog slugu upotrebio na ostrvu
Patmosu bolje nego ikada ranije dok je bio mlad.

11
 Tek kada je Boji sluga sasvim ostareo sluei Gospodu, Nebo mu je otkrilo vie nego to
je primio ranije za celog svog ivota. (AA 573)
Mada mu je vid bio ve potamneo, njegove oi su se odjednom podmladile dok je u
vienjima posmatrao dogaaje koji su se reali pred njim kao u panorami. A zatim, pod
snanim prorokim nadahnuem, njegova ruka koja je od starosti podrhtavala, zarila je pero
u papir i zabeleila tano sve to mu je pokazano i reeno.
Iznenadno ubistvo Domicijana 18. septembra 96. godine, neoekivano je izvrilo preokret
u Jovanovom ivotu. Kao to je to ve uobiajeno, novi car Nerva pomilovao je sve politike
zatoenike, koje je njegov prethodnik osudio i tom prilikom, veruje se, osloboen je i apostol
Jovan. Klement Aleksandrijski pie da se Jovan posle smrti tiranina vratio u Efes sa ostrva
Patmos. Dalje opisuje kako je apostol putovao u zemlje susednih naroda da bi negde
postavio stareine, negde organizovao crkve, a negde rukopoloio one koje je Sveti Duh
oznaio. (Ko je bogati ovek koji e biti spasen, gl. 42). Pouzdano se zna daje apostol Jovan
umro prirodnom smru.

Znaaj i svrha Otkrivenja

Ve sam naslov knjige nam kae ta je njen cilj: Otkrivenje Isusa Hrista... da pokae
slugama svojim ta e skoro biti. (1,1)
Otkrivenje je zbog svoje sadrine najvanija knjiga Svetog pisma. Prema Amosu 3,7 Bog
ne ini nita dok najpre ne otkrije svojim slugama prorocima. Bog otkriva svoje tajne
ljudima. Dok je Stari zavet pun prorokih predskazivanja o znaajnim dogaajima sve do
kraja starozavetnog vremena, u Novom zavetu nema mnogo takvih proricanja. Zato je
Otkrivenje dopuna Starom zavetu. Ono je dopuna i evaneljima koja iznose dela Isusa
Hrista na Zemlji, jer iznosi slubu naeg Spasitelja na Nebu u korist njegove Crkve. Bengel
naziva Otkrivenje najveom i najsvetijom knjigom Svetog pisma, jer je ona jedina
otkrivenje Isusa Hrista. Ova knjiga je i pravi zavretak Svetog pisma. Poto je Boja re
rekla oveku sve to je trebalo rei, Otkrivenje upuuje na pogled na kraj istorije ljudskog
roda.
Knjiga Otkrivenje data je radi voenja, ohrabrenja i jaanja Crkve. Ona je data ne samo za
ono vreme kada je napisana, nego i za hriane svih vremena do posletka vremena. U ovoj
knjizi je proreena istorija Hristove Crkve. Dati su mnogi vani saveti za ivot Boje dece u
apostolsko doba, hrianima svih vekova i onima koji e iveti u poslednjim danima ljudske
istorije da bi mogli razumeti opasnosti svog doba.
Sredinja tema Otkrivenja je velika borba izmeu Hrista i sotone, u kojoj je naroito
naglaen zavrni in ove vekovne borbe. Otuda, svrha Otkrivenja je da pripremi Boji narod
poslednjeg vremena za poslednju veliku prevaru sotone u nameri da uniti Boju decu u
ovom najsudbonosnijem odseku istorije ljudskog roda. Zato je Otkrivenje od posebnog
znaaja za nae vreme. Evo u doi skoro ponavlja se tri puta u poslednjem poglavlju ove
knjige. Sva proroanstva i otkrivenja ove knjige nalaze vrhunac i zavretak u ponovnom
dolasku Isusa Hrista na nau Zemlju. Otuda ova knjiga zasluuje nau posebnu panju.
Sveane vesti koje su date po njihovom redu u Otkrivenju treba da zauzmu prvo mesto u
mislima Bojeg naroda. (8T 302)
Kada bi na narod bio upola probuen, kad bi video bliskost dogaaja opisanih u
Otkrivenju, u naim crkvama nastala bi prava reforma i mnogo vie njih bi verovalo u vest.
(TM 118; Ev. 195)

Kako da tumaimo Otkrivenje

12
 Da bi se Otkrivenje pravilno razumelo, treba imati na umu da je sredinja tema
Otkrivenja borba izmeu svetlosti i tame, Hrista i sotone, u kojoj je naroito naglaen ishod
ove borbe, kraj naeg sveta i uspostavljanje novog. Sve ovo je napisano visokim simbolikim
jezikom.
U Otkrivenju se esto pominju stvari i bia koja ne vidimo u svakodnevnom ivotu. Na
primer, udnovate zveri, aneli koji lete nebom, ivotinje koje govore itd. Otuda se i ne moe
lako razumeti. Ljudski jezik nije u stanju da nae uporeenja za predmete i stvarnosti Neba.
Jezik Otkrivenja je umnogome slian jeziku Hristovih pria, zato treba obratiti veliku panju
njegovom tumaenju.
Ali tvrenje da se Otkrivenje zbog mnogobrojnih slikovitih prorokih predskazivanja ne
moe protumaiti i da tumaenja mogu biti samo subjektivna i zbog toga nesigurna, netano
je. Ovo tvrenje se ne slae sa svrhom radi koje je Otkrivenje dato: Da pokae slugama
svojim ta e skoro biti. (1,1) U vreme kada je Otkrivenje napisano, skoro sve to je proroku
bilo otkriveno odnosilo se na budunost. Danas vie od polovine onoga to je predskazano u
ovoj knjizi odnosi se na dogaaje koji su se ve ispunili u prolosti. Da smo mi iveli u vreme
kada su ova proricanja objavljena, mi bismo moda sumnjali u njihovo ispunjenje. Ali
danas, sa ve jednom polovinom ispunjenih proroanstava moemo biti sigurni da e se i
ona druga polovina ispuniti u skoroj budunosti na koju se odnosi.
Neka niko ne misli, ako ne moe da protumai svaki simbol u Otkrivenju, da je uzaludno
da prouava ovu knjigu da bi doznao znaajne istine koje se nalaze u njoj. Onaj koji je otkrio
ove tajne Jovanu, pomoi e marljivom istraivau istine da razume smisao nebeskih stvari.
Oni ija su srca otvorena da prime istinu, bie osposobljeni da razumeju vesti ove knjige i
prime blagoslove koji su obeani onima koji 'sluaju rei prorotva i dre to je napisano u
njemu. (AA 584)
U prolosti su se u hrianskom svetu obrazovali razni pravci tumaenja Otkrivenja.
Meutim, ispravno tumaenje Otkrivenja je samo onda mogue ako se strogo pridravamo
osnovnih naela pri tumaenju: Ta naela su sledea:
(1) Tumaenje mora biti po smislu i duhu u saglasnosti sa celim Svetim pismom.
Otkrivenje ne sme da se prouava samo za sebe. Neophodno je poznavanje celog
Svetog pisma.
(2) Prilikom tumaenja Otkrivenja moramo se strogo pridravati biblijskog naina
tumaenja. Svaki simbol ili izraz mora da se shvati isto kao i pri tumaenju ostalih
knjiga Svetog pisma.
(3) to se tie toga ta treba uzeti doslovno a ta simboliki, odluuje uvek nain
primenjivanja u Svetom pismu ili samom Otkrivenju.
(4) Uvek moramo uzeti u obzir ono to se ve ispunilo. To nam je potrebno radi
sigurnosti da e se ispuniti i ono to je napisano, a jo se nije ispunilo.
(5) Sva tumaenja koja imamo u Otkrivenju imaju manji znaaj poto Otkrivenje
samo po sebi postaje sve jasnije to se pribliavamo posletku vremena. Mnogobrojna
tumaenja Otkrivenja slabe znaaj i uticaj ove vane knjige Svetog pisma.
Mada E. G. White (Jelena Vajt) nije napisala komentar Otkrivenja, ona u svojim spisima
vrlo esto navodi i objanjava mesta iz Otkrivenja koja je neophodno potrebno poznavati i
uzeti u obzir prilikom tumaenja ove knjige. Evo jo nekoliko navoda iz njenih spisa o
znaaju i vanosti prouavanja vesti Otkrivenja:
Propovednici i narod gledaju na knjigu Otkrivenje kao na tajanstvenu knjigu, koja je
manje znaajna od ostalih knjiga Svetog pisma. Ali videla sam da je ova knjiga stvarno
otkrivenje, data da bude od posebnog blagoslova onima koji ive u poslednjim danima.
(EW 231)

13
 Kako se pred svedoanstvom boanskog otkrivenja ljudi usuuju da tvrde da je
Otkrivenje tajna koju ljudski um ne moe dokuiti? Ono je otkrivena tajna, otvorena knjiga...
emu onda to sveopte neznanje o jednom tako vanom delu Pisma? Otkuda to sveopte
odvraanje od prouavanja njegovih vesti? To je rezultat lukavog plana kneza tame da od
ljudi sakrije ono to otkriva njegove lai i prevare. Zato je Hristos, autor Otkrivenja, znajui
borbu koja e se voditi protiv prouavanja ove knjige, izgovorio blagoslov za sve one koji
itaju, sluaju i dre rei prorotva u Otkrivenju. (GC 342.343 - VB 281.282)

Podela Otkrivenja
Otkrivenje se prema svojoj sadrini uglavnom moe podeliti na etiri odseka:
I Isus se obraa svojoj Crkvi. Poglavlje 1-3.
II Panorama svetske istorije posmatrana s Bojeg prestola. Poglavlje 4-11.
III Velika borba izmeu Hrista i sotone i njen ishod. Poglavlje 12-20.
IV Domovina spasenih. Poglavlje 21.22.

14
 Otkr. 1,1-8
O samoj knjizi Otkrivenje (1,1-3)
1Otkrivenje Isusa Hrista koje njemu dade Bog, da pokae slugama svojim ta e

skoro biti; i pokaza, poslavi po anelu svojemu sluzi svojemu Jovanu, 2Koji svedoi
za re Boju i svedoanstvo Isusa Hrista, i ta god vide. 3Blago onome koji ita i
onima koji sluaju rei prorotva, i dre to je napisano u njemu; jer je vreme blizu.

1. Veni Bog je izvor svakog otkrivenja. Jedino on poznaje poetak i izvor svih
stvari. Iako je Isus Hristos glavna linost ove knjige, ona nije otkrivenje o Isusu
Hristu, nego Otkrivenje Isusa Hrista. Otkrivenje dolazi od Boga preko Isusa Hrista i
ono je Boja re. Isus je jedini posrednik izmeu Boga i oveka (1. Tim. 2,5; Jov. 1,18),
i preko njega dobijamo sva otkrivenja (Mat. 11,27).
Kad Jovan kae da je to Otkrivenje Isusa Hrista, koje dade njemu Bog, znai da on
kategoriki odbija tvrenje da je Otkrivenje zapeaena knjiga koju ne moemo razumeti.
Otkrivenje sadri vesti od Boga, koje treba da se itaju i sluaju, a ovo ne moe da bude bez
razumevanja. Otkrivenje se mora razumeti, jer je ono u stvari dopuna evanelja. Ova knjiga
nas izvetava o slubi Isusa Hrista na Nebu posle njegovog uznesenja, to je za nas od
velikog znaaja.
Cela Biblija je otkrivenje, jer svako otkrivenje dolazi ljudima preko Hrista i On je centar
svemu. Bog govori nama preko Sina, ijom smo smru izbavljeni. Hristos je doao Jovanu,
koji je bio zatoenik na ostrvu Patmos, da mu otkrije istinu za poslednje dane, da mu pokae
ta e skoro biti. Isus Hristos je izvor boanskih otkrivenja. On objavljuje ta e se zbiti u
zavrnim dogaajima ljudske istorije. Bog daje otkrivenje, a Hristos ga saoptava svome
sluzi Jovanu...
Pouke koje je Hristos trebalo da saopti Jovanu bile su tako vane da je lino doao s
Neba da ih preda sluzi svojemu i dao mu nalog da ih poalje crkvama. Ova uputstva treba da
budu predmet naeg marljivog prouavanja s molitvom. Mi ivimo u doba kad ljudi iznose
lane nauke, jer nisu pod uticajem Svetog Duha. Bog nam je dao naroito uputstvo da se
ovakvih uvamo. On nareuje Jovanu da napie u knjigu sve to e se odigrati u zavrnim
dogaajima istorije nae Zemlje. (7BC 953.954)
ta e skoro biti. Razni dogaaji proreeni u ovoj knjizi brzo e se odigravati kad doe
vreme za njihovo ispunjenje.
Po anelu tj. vesniku koji je bio zaduen kao nosilac boanskih otkrivenja. To je bio
aneo Gavrilo (Dan. 10,21; 8,16; Luka 1,19).

2. Koji svedoi re Boju. Sam Jovan se prikazuje kao svedok koji svedoi o onome to
mu je Isus otkrio. Ovde je upotrebljena re logos, koja znai: re, vest ili proroanstvo.
Ovaj izraz apostol upotrebljava i za samog Hrista (Jov. 1,1). Izrazi: re Boja,
svedoanstvo Isusa Hrista i ta god vide odnose se na Otkrivenje.

3. Blago onome koji ita... sluaju... i dre. Ovde se iznosi trostruki nain kojim Bog eli
da blagoslovi ljude. Koji ita tj. govori drugima iz ove knjige. Ovo se svakako odnosi na one
koji su bili odreeni po crkvama da itaju svete spise prisutnim vernicima. Taj obiaj
potvruju i Dela 13,15.27. Koji sluaju tj. oni koji prime k srcu vesti ove knjige. Koji dre
tj. oni koji ive u skladu sa onim to su doznali iz ove knjige.

15
 Jer je vreme blizu. Izraz vreme (gr. kairos) oznaava izvesni trenutak vremena,
vreme unapred oznaeno za neki dogaaj. Vreme koje se ovde spominje da je blizu jeste
vreme ispunjenja onoga to je napisano u Otkrivenju. Ono e poeti brzo da se ispunjava kad
doe vreme za njegovo ispunjenje. To je vreme ponovnog Hristovog dolaska na nau Zemlju.
To je dogaaj koji Novi zavet, a naroito Otkrivenje posebno naglaavaju. Mada apostol nije
oekivao drugi dolazak Gospoda u svoje vreme (Jov. 21,21-24), on je oseao da sve stremi
ovom velikom dogaaju. Prema tome, Otkrivenje je od naroitog znaaja za one koji veruju
da je vreme Hristovog dolaska blizu. Poto mi ivimo u poslednjim danima ovog vremena,
ova proroanstva su od naroitog znaaja za sve nas.
Dok nam knjiga proroka Danila govori u optim crtama o dogaajima poslednjeg
vremena, Otkrivenje ivo iznosi pojedinosti vezane za te dogaaje.
Mnogi podupiru miljenje da je Otkrivenje zapeaena knjiga i zato nee da joj posvete
vreme za prouavanje. Oni se izgovaraju da ... tajne koje su Jovanu otkrivene na ostrvu
Patmos nisu vredne da im se posveti vie vremena za prouavanje... Ali Bog ne gleda tako na
ovu knjigu... Otkrivenje otkriva svetu ta je bilo, ta je sada i ta e doi. Ono je za pouku
nama na koje kraj sveta doe. Ono bi trebalo da se prouava sa najveom ozbiljnou... Sam
Gospod otkriva svome sluzi Jovanu tajne ove knjige i njegova je elja da ih svi prouavaju. U
ovoj knjizi su predskazani dogaaji koji su se ve ispunili kao i neki koji se ispunjavaju
upravo sada u nae vreme. (7BC 954)

Pozdrav (1,4-8)
1Od Jovana na sedam crkava koje su u Aziji: Blagodat vam i mir od onoga koji jest i

koji bee i koji e doi, i od sedam duhova koji su pred prestolom njegovim. 2I od
Isusa Hrista koji je svedok verni i prvenac iz mrtvih i knez nad carevima zemaljskim,
koji nas ljubi i umi (otkupio - S.) nas od greha naih krvlju svojom; 3I uini nas careve
i svetenike Bogu i Ocu svome; tome slava i drava va vek veka. Amin. 4Eno ide s
oblacima i ugledae ga svako oko, i koji ga probodoe; i zaplakae za njim sva kolena
zemaljska. Da, zaista. 5Ja sam alfa i omega, poetak i svretak, govori Gospod koji
jest, i koji bee, i koji e doi, Svedritelj.

4. Od Jovana na sedam crkava u Aziji. Apostol ne smatra da je potrebno da se

predstavi, jer je on dobro poznat crkvama u Aziji, koja je bila rimska provincija u zapadnom
delu Azije, danas poznata kao Mala Azija. Ova pokrajina se danas nalazi u Turskoj. U
helenistiko doba ona se razvila u znaajnu pergamsku kraljevinu, centar helenistike
kulture. U vreme apostola Azija je bila znaajni centar grko-rimske kulture.
U ovoj provinciji apostol Pavle je osnovao prve hrianske crkve. Izgleda da je veina
vernka u ovim crkvama bila iz mnogobotva. Kasnije se za ove crkve starao Timotije, Pavlov
pomonik. Blagodarei njegovom radu provincija Azija postala je centar hrianstva. Prema
predanju, ostareli apostol Jovan starao se za ove crkve. On je stanovao u Efesu i odande obi-
lazio vernike u ovim crkvama.
Blagodat vam i mir je uobiajeni pozdrav u apostolsko doba, upotrebljen u mnogim
Pavlovim poslanicama. Misli se da je ovaj izraz sastavljen od grkog pozdrava kairein
(karis - milost) i jevrejskog pozdrava alom (u grkom eirene - mir).
Onaj koji jest tj. koji postoji. Grki ho on je izraz u Izl. 3,14 (LXX) i oznaava Boje
ime za izraz koji jest. On oznaava veno i vremenski neogranieno Boje bie.
Koji bee tj. koji postoji od venosti. (Ps. 90,2).
Koji e doi je sredinja tema Otkrivenja.

16
 Ovo reanje vremena eli da nam kae da je Bog bio i bie, da je postojao, da postoji i
stalno e postojati. Boje bie premauje sve granice vremena. Ovu misao Jovan pokuava
da izrazi ljudskim jezikom.
Sedam duhova pred Bojim prestolom predstavljaju prema Otkrivenju 4,5 i Zahariji 4,2
(v. Is. 11,1.2) puninu Bojeg Duha. On je opisan takoe kao sedam iaka (4,5) i sedam
oiju Jagnjeta (5,6). Broj sedam je simboliko izraavanje Bojeg savrenstva i punine. Ovaj
izraz je bio poznat Jevrejima, jer ih je podseao na sedmicu stvaranja, Boje delo punine i
savrenstva.

5. Svedok verni. Isus se ovde naziva vernim svedokom. Celi njegov ivot na Zemlji bio
je svedoanstvo za Boga. Njegova smrt je bila najvei dokaz o slavi i nepromenljivosti Bojeg
karaktera i njegovog svetog zakona, s jedne, i strahote greha i njegovih posledica, s druge
strane.
Prvenac iz mrtvih se takoe odnosi na Isusa (v. 1. Kor. 15,12-23; Kol. 1,18). Grki
prototokos - prvenac, prvoroeni. Isus ima ivot u sebi i moe slobodno da ga poloi i da
ga uzme (Jov. 10,18). Mada Isus nije prvi uskrsao iz mrtvih vremenski, On se smatra
prvencem iz mrtvih, zato to su svi koji su uskrsli pre i posle njega mogli da uskrsnu samo
blagodarei njegovoj pobedi nad smru i grobom (1. Kor. 15,20-22). Otuda je On prvenac iz
mrtvih i prvoroeni meu spasenima, drugi Adam spasenog ljudskog roda.

6. Uini nas careve i svetenike odnosi se na spasene. Oni e biti carevi i svetenici,
to je i bila Boja namera od poetka (Izl. 19,5.6). Isus je osnovao kao Car svoju carstvo
(crkvu), koje ima svoje graene (svetenike). Svetenici prinose darove Bogu i u tom smislu
svaki hrianin treba da prinosi Bogu duhovne darove - molitve, zahvaljivanja itd. Poto je
svaki hrianin svetenik, on moe da se priblii Bogu bez posredovanja oveka. Verni
Hristovi sledbenici su svetenici na osnovu poverenitva Isusa Hrista (2. Kor. 5,18-20).

7. Eno ide s oblacima. Hristov ponovni dolazak na Zemlju je sredinja tema ne samo
Otkrivenja nego i celog Pisma. Njegov dolazak bie vidljiv za svako oko. Kao to je otiao
vidljivo sa ove Zemlje na Nebo na oblaku prilikom uznesenja, tako e i ponovo doi s
oblacima u pratnji mnotva anela. Oblak je uvek bio znak Boje prisutnosti (Dan. 7,13;
Marko 14,62).
Ugledae ga svako oko. Hristov dolazak e biti vidljiv za sve stanovnike nae planete,
kao to svi sa Zemlje mogu da vide munju (Mat. 24,27). Isus se nee pojaviti samo u jednom
kraju sveta. Sotona e pokuati da podraava Hristov ponovni dolazak da bi prevario
izabrane pred sam kraj vremena milosti.
I koji ga probodoe. Ovo se odnosi na Hristove sudije, ali i na Njegove velike
progonitelje prema Mateju 26,64. Prema Danilu 12,2 oni e ustati u deliminom vaskrsenju
pred Hristov drugi dolazak da bi videli njegov dolazak u slavi.
Zaplakae za njim sva kolena zemaljska odnosi se na nepokajane grenike u vreme
Hristovog ponovnog dolaska na Zemlju.

8. Alfa i omega su prvo i poslednje slovo grke azbuke. Ovaj izraz oznaava poetak i
kraj, prvo i poslednje, i odnosi se na Boga. Bog je izvor svakog poetka. Iako je ovde re o
Bogu Ocu koji je poetak (Is. 41,4; 48,12), Isus ovu titulu primenjuje na sebe kao lan
Trojstva (up. Otkr. 21,6; 22,13).
Svedritelj (gr. pantokrator - vrhovni upravitelj) esto se upotrebljava u Otkrivenju
za Boga (4,8; 11,17; 15,3; 16;7).

17
18
 Prvo vienje

Otkrivenje 1,9 - 3,22

Otkr. 1,9 - 3,22

Duh prorotva kae da je Hristova crkva njegov najomiljeniji predmet na Zemlji. Ova se
misao provlai kroz celo Otkrivenje, ali nigde nije tako jako naglaena kao u ovom, prvom
Jovanovom vienju. Isus se lino javlja proroku i daje mu vesti koje treba da napie i poalje
na sedam crkava koje su u Aziji.
Sedam crkava koje se ovde spominju nisu bile jedine crkve u Maloj Aziji, niti su bile
najvee. Meutim, njihov izbor ima duboki proroki znaaj. Gradovi u kojima su se nalazile
ove crkve leali su du carskog krunog puta, koji je izlazio na glavni rimski put uz obalu
Egejskog mora, sagraen izmeu 133. i 130. godine pre Hrista. Ovaj carski drum vodio je od
Efesa, glavnog grada rimske provincije Azija, kroz Smirnu do Pergama, takoe znaajnog
centra ove provincije, a odatle kroz Tijatiru, Sard i Filadelfiju do Laodikeje, gde je ponovo
izlazio na onaj glavni put sa mora koji vodi u Efes.
Ovim putem se kretala sva pota i trgovina u Maloj Aziji. Njime je putovao i apostol Jovan
kada je polazio iz Efesa da obilazi crkve u ovom podruju. Otuda red kojim se spominju ove
crkve nije sluajan. Vesnik sa Patmosa trebalo je bez tekoa da odnese poslanice ovim
crkvama.
Broj sedam je u Otkrivenju znaajan broj. Spominju se sedam crkava, sedam poslanica,
sedam zvezda, sedam svenjaka, sedam duhova Bojih, sedam iaka, sedam peata, sedam
truba, sedam rogova, sedam oiju Jagnjeta, sedam gromova, sedam glava, sedam kruna,
sedam anela, sedam aa gneva Bojeg, sedam gora itd. Broj sedam u Otkrivenju je sim-
boliki broj i oznaava puninu, celinu, savrenstvo.
Ali ovde nije samo broj sedam simboliki broj, nego i sama imena crkava. Imena
spomenutih crkava imaju proroki znaaj za Hristovu crkvu u razno doba istorije
hrianstva.
Imena sedam crkava su simbolika za Crkvu u razno doba hrianske ere. Broj sedam
oznaava puninu i simbolian je broj, poto se vesti odnose do kraja vremena milosti, a sami
simboli otkrivaju stanje Crkve u razliito doba istorije sveta. (AA 585) Otuda ovih sedam
poslanica upuenih crkvama u Maloj Aziji imaju duboki proroki znaaj i daju sliku
unutranjeg duhovnog stanja novozavetne Crkve od Hristovog prvog pa do Njegovog drugog
dolaska na Zemlju. Broj sedam ovde predstavlja Hristovu crkvu u celini tokom istorije
hrianstva, a sedam poslanica sadre vesti, koje Isus upuuje svojoj Crkvi kao celini, bez
obzira na koji se istorijski period pojedine vesti odnose. Svakom istorijskom periodu
Hristove crkve dato je ime jedne od postojeih crkava u Maloj Aziji u Jovanovo vreme, koje
skupa predstavljaju Hristovu crkvu u celini.
U ovih sedam poslanica svojoj Crkvi Isus unapred objavljuje njeno duhovno stanje tokom
njene istorije. Svaki put kad joj se obraa, Isus kae: Znam tvoja dela, tj. znam tvoje
duhovno stanje, zatim joj daje pohvalu, ukor, savet ili opomenu prema njenom stvarnom
unutranjem duhovnom stanju. Isusove plamene oi ne gledaju Crkvu kako ona izgleda
spolja, niti kako ona misli o sebi, ve duboko prodiru u njeno unutranje duhovno stanje i
otkrivaju joj esto ono ega i ona sama nije svesna. Svih sedam poslanica zavravaju se

19
divnim obeanjima o nagradi onome koji pobedi. Ovih sedam dragocenih obeanja su
veliko ohrabrenje za sve koji se bore u dobroj borbi vere.
Lino versko iskustvo vernika Hristove crkve razliito je i menja se tokom ivota kao to
se i iskustva cele crkve razlikuju u ovih sedam odseka istorije hrianstva. Otuda u ovim
opomenama sedam crkava Isus govori svakom od nas pojedinano, zato ko ima uho neka
uje ta govori Duh crkvama. U njima emo nai lino za sebe naroite vesti koje Isus
upuuje nama lino. Mi treba da pronaeno sebe u ovih sedam opisa duhovnog stanja Crkve
kako ga Isus vidi i primimo u srce vest koja se odnosi na nas lino.
Mnogi pokuavaju da tano odrede poetak i zavretak istorijskog perioda pojedine crkve,
ali to je skoro nemogue. Veoma je teko u dugom toku istorije hrianstva odrediti taan
datum poetka i svretka bilo kojeg perioda crkvene istorije To moemo uiniti samo
priblino, osim u sluaju kada postoje pouzdani istorijski ili proroki podaci.
Kao i kod mnogih drugih proroka, prvo Jovanovo vienje je vizija o samom Gospodu (v.
Dela 9,3-6; Is. 6,1-8; Jez. 1,4 - 2,5). Ovu viziju o Hristu treba da ima svako Boje dete. Na
Spasitelj je tu, sa nama, usred svoje Crkve, da nas hrabri i podie. Ovo saznanje o Hristovoj
stalnoj prisutnosti treba da ima svaki vernik Hristove Crkve.

Jovan dobija vienje (1,9-11)

9Ja, Jovan, koji sam i brat va i drug u nevolji, i carstvu i trpljenju Isusa Hrista, bejah na

ostrvu koje se zove Patam (Patmos) za re Boju i za svedoanstvo Isusa Hrista. 10Bijah u
duhu u dan nedeljni (u dan Gospodnji - Bak., Stef. i S.) i uh za sobom glas veliki kao trube
koja govorae: ja sam alfa i omega, prvi i poslednji. 11I to vidi napii u knjigu i posij i
crkvama koje su u Aziji: u Efes, i u Smirnu, i u Pergam, i u Tijatiru, i u Sard, i u Filadelfiju, i
u Laodikeju.

9. Jovan, drug u nevolji prognan je zbog rei Boje i svedoanstva o Isusu na ostrvo
Patmos 95. godine posle Hrista za vreme cara Domicijana.
U carstvu i trpljenju Isusa Hrista. U ovo carstvo se ulazi kroz nevolje i patnje (Dela
14,22). U trpljenju, tj. nastojanju i samokontroli da se izdri u tekim okolnostima
predavanjem sebe Isusu u veri.
Patam (Patmos) je malo kamenito ostrvo u Egejskom moru, 80 km jugozapadno od
Efesa. Rimljani su ga upotrebljavali kao kaznenu koloniju za svoje zatoenike. Otuda i
Jovanove rei drug u nevolji.
Izrazi za re Boju i za svedoanstvo Isusa Hrista potvruju da je apostol Jovan bio
snaan svedok za Hrista i njegovo evanelje vie od pola veka u provinciji Azija. Kasnije, u
danima velikog progonstva cara Domicijana, neustraivo Jovanovo svedoenje dovelo ga je
do zatoenitva na ovo ostrvo.

10. Izraz u duhu oznaava natprirodno delovanje Bojeg Duha na oveji duh. Kad Sveti
Duh potpuno obuzme ljudski duh prestaje svaka veza oveka sa onim to ga okruuje i
njegova svest je okupljena samo onim to mu se pokazuje (v. Jez. 8,1-3; 11,24.25; 2. Kor.
12,1-4). Tako je bilo i sa apostolom Petrom (Dela 10,10), i sa Pavlom (Dela 22,17). Ovo stanje
Jovan izraava reima: bijah u duhu i sa ovim izrazom poinje svako novo vienje.
Dan nedeljni je pogrean prevod. Svi prevodi prevode ovaj izraz sa dan Gospodnji (v.
prevod Bakotia, Stefanovia i prevod Stvarnosti).
Dan Gospodnji (grki kuriake hemera, od kurios - gospod, i hemera - dan), tj. dan
koji pripada Gospodu. Ovaj se izraz jedino ovde nalazi u Svetom pismu.

20
 Ovaj dan je bio subota, koja je po Svetom pismu dan Gospodnji. Bog ga naziva i moj
sveti dan (Izl. 20,10; Is. 58,13), jer ga je blagoslovio i posvetio kao dan seanja na stvaranje.
Otuda, jedini dan koji se moe s pravom nazvati dan Gospodnji u vreme apostola Jovana
bio je sedmi dan, subota.
Subota je po Pismu dan Gospodnji. Sam apostol Jovan naziva nedelju prvim danom
sedmice (Jov. 20,1), a prorok Isaija govori takoe o suboti kao Gospodnjem danu (Is.
58,13). I sam Isus naziva sebe gospodarem od subote (Mk 2,28), to potvruje da je subota
njegov sveti dan.
Duh prorotva jasno kae na vie mesta da je dan Gospodnji, o kome je ovde re,
subota.
Jovan je subotu, koju je Gospod uspostavio u Edemu, isto tako predano svetkovao na
usamljenom ostrvu kao i u vreme kada je propovedao u Judeji. On je stalno ponavljao i
uvao u svom srcu dragocena obeanja koja je Hristos dao u pogledu ovog dana... U subotni
dan se uskrsli Spasitelj javio Jovanu. (7BC 955)

11. I to vidi. Glas koji Jovan uje nagovetava dobijanje vienja.

Napii. Odmah u poetku vienja Jovan dobija uputstvo da sve to bude video zapie,
koliko je to mogue ljudskom jeziku. Mnogi simboli u vienjima premauju ljudske rei i
iskustvo. Ponekad apostol ne nalazi rei da opie sve to vidi dok posmatra Boji presto. Pa
ipak, Otkrivenje nam iznosi Boje provienje sa naom planetom, veliku borbu izmeu
Hrista i sotone kao i konanu pobedu nad silama tame i grehom tako velianstveno i ivo
kao nigde u Svetom pismu.
U knjigu. Knjiga (gr. biblion - zavijutak) bilo je uobiajeno sredstvo za pisanje u
vreme apostola.
Poalji crkvama koje su u Aziji. Redosled nabrajanja sedam crkava je tano geografski,
onako kako vesnik sa Patmosa moe odneti poslanicu crkvama u provinciji Azija.
Broj sedam, koji u Otkrivenju ima vanu ulogu, moemo uzeti samo simboliki. Ovaj
broj oznaava puninu, celinu, savrenstvo. Pored ovih sedam spomenutih, bilo je i drugih
crkava u ovoj pokrajini, kao na primer u Kolosi, Hierapolisu itd., ali se ovde ne spominju.
Ovih sedam crkava uzete su zbog tipinih okolnosti u njima u vreme apostola. Iako se
ovih sedam poslanica upuuju svim crkvama u doba u kome je apostol iveo, dubljim
prouavanjem njihove sadrine moe se videti da se one odnose na celokupno hriansko
doba, na Hristovu Crkvu od njenog osnivanja pa sve do kraja, tj. drugog Hristovog dolaska.
Otuda, ovih sedam crkava predstavljaju sedam odseka istorije hrianstva.

Proslavljeni Sin oveji (1,12-16)

12I obazreh se da vidim glas koji govorae sa mnom; i obazrevi se videh sedam

svenjaka zlatnih. 13I usred sedam svenjaka kao Sina ovejega, obuena u dugaku
haljinu, i opasana po prsima pojasom zlatnim. 14A glava njegova i kosa bijae bela kao
bela vuna, kao sneg; i oi njegove kao plamen ognjeni; 15I noge njegove kao mjed kad
se rastopi u pei; i glas njegov kao huka voda mnogih. 16I drae u svojoj desnici
sedam zvezda i iz usta njegovih izlaae ma otar s obe strane i lice njegovo bijae
kao to sunce sija u sili svojoj.

12 Obazreh se i videh. Kad se prorok obazreo, video je velianstveni prizor. Sve to je

video bilo je tako jasno, ne kao u nekoj magli, ve kao u stvarnosti.
Sedam zlatnih svenjaka. Grki izraz luknia znai svenjak (irak). Izraz je u mnoini.
Svenjak u dananjem smislu nije se upotrebljavao u ono vreme. Svenjaci su u stara

21
vremena bili nainjeni obino u obliku ovalnih sudova u koje se stavljalo ulje, a na njega
iak. Jovan je video stubove na kojima su se nalazili taj sud ili svetiljka. U 20. stihu nam se
kae da ovi svenjaci predstavljaju sedam crkava, odnosno hriansku Crkvu u celini. To to
su oni nainjeni od zlata prikazuje njihovu vrednost u Bojim oima.

13. Usred sedam svenjaka kao Sina ovejega. Ovo se odnosi na Hrista. Na grkom
huios antropou je tani prevod aramejskog kebar-ena iz Danila 7,13 za izraz koji je ovde
upotrebljen. Ovaj izraz se pominje vie od 80 puta u Novom zavetu.
Jovan vidi Hrista kako hoda izmeu ovih svenjaka, to predstavlja Hristovu stalnu
prisutnost u njegovoj Crkvi u sva vremena (v. Mt. 28,20). Kad govori o ovom stihu Duh
prorotva kae:
Za Hrista se kae kako hoda posred sedam zlatnih svenjaka. Ovim je simboliki opisan
njegov odnos prema Crkvi. On je u stalnoj vezi sa svojim narodom. On poznaje njegovo
stanje, pobonost i posveenje. Iako je prvosvetenik i posrednik u nebeskom svetilitu, Isus
je usred svoje Crkve na Zemlji. (AA 586)
Poto ovih sedam crkava predstavljaju Hristovu crkvu u celini na Zemlji, ove svenjake ne
treba dovoditi u vezu sa sedmokrakim svenjakom u nebeskom svetitu.
Isus se ovde javlja Jovanu ne kao neko nebesko bie ili aneo, nego kao ovek. Iako je
Isus drugo lice Trojstva, On je zauvek prihvatio ljudsko oblije.
Obuena u dugaku haljinu i opasana po prsima pojasom zlatnim. Dugaka haljina je
simbol dostojanstva, a to to je opasan zlatnim pojasom znai da je aktivan u slubi.
Svetenik je u zemaljskoj slubi uvek nosio zlatni pojas kada je ujutru i uvee ulazio u
svetinju da obavi slubu. Samo na Dan pomirenja ulazio je on u svetinju nad svetinjama
zemaljskog svetita i tada je nosio laneni pojas (Lev. 16,1-4).

14. Kosa bee bela kao vuna, kao sneg. Prorok se trudi da nam to jasnije opie Isusa
kako ga on vidi u viziji. On uporeuje njegovu kosu prvo sa vunom, premda je sneg belji od
vune. Moda zbog slike u Danilu 7,9.
Oi njegove kao plamen ognjeni. Ovim reima Jovan pokuava da ljudskim jezikom
opie sveobuhvatnost Hristovog pogleda koji svuda prodire i sve ispituje, pred kojim se ne
moe nita sakriti, ni najmanja pomisao srca.

15. Noge njegove kao mjed kad se rastopi. (Kao bakar usijani kad se raari u pei. -
Bak.). Sin oveji hoda izmeu svenjaka kao Bog koji spaljuje svaki greh i zlo.
Glas njegov kao huka voda mogih. More kad je uzburkano stvara veliku huku, to ovde
simboliki predstavlja glas Tvorca.

16. Sedam zvezda. U svojoj desnoj ruci, sto predstavlja stvaralaku silu, Isus dri
sedam zvezda, koje su simbol za anele, odnosno vesnike poslate crkvama.
Grka re angeloi u mnoini znai vesnici. Mi upotrebljavamo ovu re za anele koji
su nebeski vesnici. Ali ovde ona ima svoje redovno znaenje kao u grkom jeziku. Ona se
odnosi na vesnike, odnosno Boje sluge koji imaju zadatak da prenesu Crkvi Boju vest.
Isus vrsto dri svoje sluge u svojoj desnici. Oni su njegovo izabrano orue. Istinite su
njegove rei: I niko ih ne moe istrgnuti iz moje ruke. Onaj koji je sve stvorio i odrava,
koji vodi sva nebeska tela odreenom putanjom, vodi i odrava i svoje sluge koji se uzdaju u
njega.
Otar ma sa obe strane. Grki izraz romfaia distomos oznaava ma sa dve otrice. U
LXX ovaj izraz je upotrebljen za ma u ruci heruvima na ulazu u Edem (Post. 3,24). Ma

22
ovde izlazi iz Hristovih usta i simbolie sredstvo boanskog kanjavanja, odnosno Hristov
sudijski autoritet i njegovu vlast da izvri sud. To to je otar sa obe strane naglaava i
ukazuje na njegovu konanu odluku o sudu koji dolazi. Ovaj se simbol ponavlja i u 2,12.16 i
u 19,15.21.

Jovan dobija zadatak (1,17-20)

17I kad ga videh, padoh k nogama njegovim kao mrtav i metnu desnicu svoju na

me, govorei mi: Ne boj se, ja sam prvi i poslednji. 18I ivi (i koji ivim - Phillips); i
bijah mrtav i evo sam iv va vek veka, amin. I imam kljueve od pakla i od smrti.
19Napii, dakle, to si video, i to je, i to e biti potom. 20Tajna sedam zvezda koje si

video na desnici mojoj i sedam svenjaka zlatnih: sedam zvezda jesu aneli sedam
crkava; i sedam svenjaka koje si video jesu sedam crkava.

17. Padoh... kao mrtav. Dejstvo ove vizije je bilo slino kao i kod drugih proroka kad su
dobijali vienja (v. Is. 6,5; Jez. 1,28; Dan. 10,7-10). Smrtni ovek ne moe da podnese Boju
slavu. U prisutnosti Bojoj smrtni ovek se osea potpuno bez snage, kao mrtav. Isto
iskustvo je imao i prorok Danilo. Oni koji doive ovakvo iskustvo potpuno su osvedoeni u
sopstvenu slabost i nedostojnost (v. Jez. 1,28; Dan. 8,17; Dela 9,4).
Na apostola je ovo vienje ostavilo snaan utisak da je hteo da se pokloni anelu koji je
poslat da ga okrepi (v. 19,10; 22,8).

18. I ivi. Grki ho zon - onaj koji ivi, koji ima u sebi ivot. Ovo se odnosi na Isusa
koji je bio mrtav, a sada je iv. Ovo je dokaz da se sam Isus javio Jovanu u ovom vienju.
I evo sam iv va vek veka. Grki zon eimi - koji ivi, koji ima u sebi ivot, koji nema
kraja. Iako je Isus umro na krstu za ljudski rod, On je Bog koji ivi va vek veka.
Apostol Pavle kae: Jer je plata za greh smrt, a dar Boji je ivot veni u Hristu Isusu,
Gospodu naemu. (Rim. 6,23) Uskrsnue Isusa Hrista je moan dokaz da hrianska vera
nudi stvarnu nadu za budunost. Isus kae: Jer ja ivim, i vi ete iveti takoe. (Jov. 14,19).
Duh prorotva kae: Hristovo boanstvo je onom koji veruje garancija venog ivota. (DA
530).
Imam kljueve od pakla i smrti. Kljuevi su simbol vlasti. Hristos je gospodar ivota i
smrti.

19. Napii. Isus daje nalog Jovanu da zapie sve to vidi. Sve treba verno da se zapie.

20. Tajna sedam zvezda. Tajna (gr. misterion) u ono doba nije znaila neto to se
ne moe razumeti kao u dananjem smislu rei. Isus je jednom rekao svojim uenicima:
Vama je dato da znate tajne carstva nebeskog. (Mt. 13,11). I apostol Pavle govori o
vaskrsenju kao tajni (1. Kor. 15,51). Bog je taj koji otkriva svoje tajne slugama svojima
prorocima i onima koji su posveeni reju istine.
Izraz tajna ovde je upotrebljen za sedam zvezda i ona se ne tumai, jer je izraz
zvezda simbol. Ali ova tajna nam je objavljena. Zvezde su vesnici. Ovaj se izraz ovde
upotrebljava za ljudska bia kao u Mat. 11,10; Marku 1,2; Luki 7,24.27; 9,52. Dakle, aneli
sedam crkava predstavljaju stareine crkava u Jovanovo vreme. Gospod im upuuje vesti da
ih prenesu svojim crkvama. Ovih sedam stareina simboliu voe Hristove crkve u raznim
odsecima istorije hrianstva.
Sedam crkava. Isus je izabrao sedam crkava u provinciji Aziji da im poalje poslanice.
Njihove spoljne i unutranje okolnosti bile su u to vreme sline. Ali ovde se navode i

23
pojedinosti koje se ne odnose na te crkve. Otuda, ove crkve imaju proroki znaaj. Ono to je
kazano ovim crkvama odnosi se na odreeni period istorije hrianstva.
Postoji uporeenje izmeu sedam crkava, sedam peata i sedam truba. Broj sedam je
simboliki broj i predstavlja celinu, puninu. Otuda, svi ovi simboli predstavljaju Hristovu
crkvu u celini, istorijski podeljenu na sedam prorokih odseka.
Sedam crkava su simbol duhovnog stanja Hristove crkve od njegovog prvog pa do drugog
dolaska na Zemlju. Ime svake crkve odgovara jednom istorijskom periodu hrianstva.
Otuda moemo razumeti otkuda upadljiva razlika izmeu sedam navedenih crkava u
Jovanovom vremenu. Dok se jedna pohvaljuje, druga se otro ukorava, mada su okolnosti u
tim crkvama bile sline.

Otkrivenje 2,1 - 3.22

Carski drum, kojim je prolazila pota Male Azije, postao je znaajan simbol velikog toka
vremena kojim je putovala Hristova crkva.
Sledei dijagram pokazuje redosled vesti koje Isus upuuje svojoj crkvi u toku njenog
putovanja kroz istoriju hrianstva.

Prvi Hristov dolazak Drugi Hristov dolazak

EFES SMIRNA PERGAM TIJATIRA SARD FILADELFIJA LAODIKEJA
1 2 3 4 5 6 7

Ime Efes dolazi od korena rei koja znai ciljati, stremiti, udeti, eleti, tako da ovde
moemo prevesti sa eljena. Ovo je pogodno ime za Hristovu crkvu u doba apostola. Efes
je simbol celokupne hrianske crkve u apostolsko doba (AA 578). I pored uvenog
mnogoboakog boanstva boginje Dijane i uvenog hrama u ovom gradu, ljudi su se
obraali u hrianstvo, a bogosluenje Dijani je opadalo. Tako je Efes postao centar odakle je
apostol Pavle propovedao evanelje u ovoj pokrajini.
U Jovanovo doba Efes je bio glavni grad rimske provincije Azija. Ovaj grad se nalazio na
kraju glavnog puta koji vodi od Sirije preko Male Azije do ove vane luke na istonoj obali
Egejskog mora. Efes je bio i centar trgovine i sva pota i trgovina Male Azije prolazila je kroz
ovaj grad.
Apostol Pavle je ovde oko 52. godine poeo da propoveda hrianstvo, gde se kratko
vreme zadrao na povratku u Jerusalim, za vreme svog drugog misionskog putovanja. Akila i
Priskila nastanili su se u ovom gradu i radili su u njemu sa Apolom do Pavlovog povratka
posle dve godine. Tom prilikom je apostol Pavle ostao u ovom gradu tri godine, gde je imao
veliki uspeh. Za ovo vreme on je osnovao i druge crkve u ovoj pokrajini (v. Dela 19,10). Posle
prvog hapenja izgleda da je Pavle jo jednom posetio Efes, oko 64. godine, kojom prilikom
je poverio dalju slubu Timotiju (1. Tim. 1,3).

24
Pohvala crkvi (2,1-3)
1Anelu Efeske crkve napii: tako govori onaj to dri sedam zvezda u desnici

svojoj, i to hodi posred sedam svenjaka zlatnih. 2Znam tvoja dela i trud tvoj, i
trpljenje i da ne moe snositi zlih, i iskuao si one koji govore da su apostoli a nisu, a
naao si ih lane. 3I podneo si mnogo, i trpljenje ima, i za moje ime trudio si se, i nisi
sustao.

1. Onaj to dri sedam zvezda. Isus je glava i voa svoje Crkve. On dri sedam zvezda,
tj. vostvo svoje Crkve u svojoj desnici. Izraz dri (gr. krateo) znai: drati vrsto.
Vostvo Hristove Crkve na Zemji je pod Hristovom zatitom. Ono dobija od njega snagu i
silu da izvri svoj zadatak.

2. Znam tvoja dela. Ovim reima se Isus obraa svakoj od sedam crkava. On dobro
poznaje tekoe i probleme svake crkve i zato moe da savetuje i reava njihove probleme.
Isus ovde upotrebljava jedninu, jer se ovde obraa anelu crkve, koji predstavlja njegovu
Crkvu u celini kao i svakog pojedinog vernika u njoj.
Dela (gr. erga) su ivot i rad, Isus dobro poznaje rad svoje Crkve, kao i svakog
pojedinca. Efeska crkva je bila misionska crkva, koja je imala ljubav, veru i nadu. Zato Isus
pohvaljuje njenu revnost. Kad su se hriani razili iz Jerusalima, oni su propovedali svuda
gde su prolazili (v. Dela 8,4).
Iskuao si one koji govore da su apostoli. Ova se crkva borila sa lanim apostolima.
Crkva u Efesu je ukazala na lana uenja lanih apostola na saboru u Jerusalimu. U poetku
drugog veka Ignjatije govori o revnosti Efeana u uklanjanju lane nauke.
Ve apostol Jovan u svojim poslanicama ozbiljno opominje uenike na pojavu
antihristovog duha i savetuje ih da ispituju duhove (1. Jov. 4,1-3). I apostol Pavle opominje
voe u Efesu u pogledu tekih vukova, koji e govoriti izvrnutu nauku (Dela 20,29.30).
Isto tako i apostol Petar je pisao o lanim prorocima i lanim uiteljima (2. Pet. 2).
Nije bilo lako u ono vreme razlikovati istinu od lai. Jedna od najopasnijih lanih nauka
koja je prodirala u crkve pri kraju prvog veka bila je docetizam i rani gnosticizam.

3. I podneo si mnogo. Efeska crkva je odbila snositi zlih, ali je strpljivo snosila tekoe
koje su dolazile od lanih uitelja i pretrpela progonstvo od strane fanatinih Jevreja i
mnogoboaca.
I za ime moje trudio si se. Hristovi sledbenici bili su poznati po Hristovom imenu. Njih
su nazivali hrianima. Zbog ovog imena pretrpeli su mnoga stradanja, ali se nisu
obeshrabrili.

Ukor i opomena (2,4-6)

4No imam na tebe to si ljubav svoju prvu ostavio. 5Opomeni se, dakle, otkuda si

spao i pokaj se, i prva dela ini; ako ne, doi u skoro i dignuu (ukloniu - S.)
svenjak tvoj s mesta njegova, ako se ne pokaje. 6No ovo ima to mrzi na dela
Nikolinaca (ali ovo ti je dobro: mrzi djela nikolata - S.) na koja i ja mrzim.

4. Prva ljubav je ljubav od sveg srca za Boga i njegovu istinu, ljubav predanja Bogu.
Apostol Pavle opominje i Galate na ovu prvu ljubav (Gal. 4,13-15).
Samo u prvoj ljubavi crkva moe da ini prva dela. Naputanje prve ljubavi je znak
naputanja prave, prisne veze sa Hristom. U originalu kae: to naputa prvu ljubav.

25
Dakle, znai, jo je nije napustio, ali je u opasnosti da to uini. Jo nije kasno. Duh prorotva
kae sledee o ovome:
To je opadanje, poputanje u svetoj revnosti. Prva ljubav obraenog oveka Hristu je
duboka, revna i potpuna. Ova ljubav ne treba da opada sa veim poznavanjem istine i
primanjem jae svetlosti. Ona treba da bude vatrenija to vie upoznajemo Gospoda...
Bog prima samo celo srce. Srean je onaj koji od poetka svog verskog ivota ostaje veran
svojoj prvoj ljubavi, rastui u blagodati i poznanju Gospoda Isusa Hrista. Rezultat vere i
prijateljstva sa naim ljubljenim Gospodom videe se u dubljoj pobonosti, istoti i vernosti.
Boansko vaspitanje koje na ovaj nain primamo donosi svoje rodove u ivotu i oni se mogu
videti u naoj revnosti... Naa je dunost da upoznamo nae slabosti i grehe koji su uzrok
duhovne tame i opadanja nae prve ljubavi. (7BC 956,957).

5. Opomeni se, dakle, otkuda si spao. Ovo je opomena da se povuemo u sebe i

ispitamo svoje duhovno stanje.
Pokaj se, odnosno, promeni svoje misli.
Prva dela ini. Nije dovoljno da promena doe samo u mislima i oseanjima, ve treba
da se pokae i delima. Prva dela su dela prve ljubavi.
Dignuu svenjak. Crkva je u opasnosti da izgubi svoj poloaj kao Hristov ovlaeni
predstavnik na Zemlji. Ona je u opasnosti da padne.
Ignjatije, crkveni pisac, izvetava da se ova crkva setila ove opomene i vratila na prva
dela. Na alost, kasnije, ova crkva je ponovo izgubila svoju prvu ljubav. Svetlost
hrianstva je potpuno nestala iz nje. Godine 1308. grad Efes je bio tek neznatno
muslimansko selo. Ovo je bila sudbina i mnogih drugih hrianskih crkava iz apostolskog
doba. Ali ipak, svetlost evanelja proirila se sa Srednjeg istoka na Zapad i doprla u Sevemu
Afriku i Evropu.

6. Nikolinci su bili otpadnika sekta, koja je nanela mnogo tete crkvama u Efesu,
Pergamu i drugim mestima. Irinej kae za ovu gnostiku sektu sledee:
Jovan, Gospodnji uenik, propovedao je ovu veru (Hristovo boanstvo) elei da
objavljivanjem evanelja ukloni zabludu, koju je Kerint posejao meu ljude koji se zovu
nikolinci, a koji su izgranak mudrosti, lano nazvane. (Pobijanje svih lanih nauka,
VII/24)
Ovo je istorijski dokaz o jednoj od gnostikih sekti nazvanoj nikolinci. I Hipolit
spominje ovu sektu. Oni smatraju za osnivaa nikolinaca Nikolu iz Antiohije, jednog od
sedam akona (Dela 6,5). Da li je ovo tradicija o osnivau lane nauke, ne znamo, ali lana
nauka je ona ista koju Jovan ovde spominje. U drugom veku pristalice ove lane nauke su
uile da telesna dela ne utiu na istotu due i prema tome nemaju nikakvog znaaja za
spasenje. Otuda, po njihovom miljenju, nije potrebno savladavati elje tela, to iziskuje
moralni zakon. Ova sekta je pokuavala da vernike uvede u grko-rimski ivot i obiaje i
preporuivala im da pale ono malo tamjana imperatoru.

Savet (2,7)
7Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama: koji pobedi dau mu da jede od

drveta ivotnoga koje je nasred raja Bojega.

7. Ko ima uho neka uje ta govori duh crkvama je izraz koji se ponavlja kod svih
sedam poslanica upuenih crkvama. Ovo ponavljanje naglaava vanost vesti koje sadre
ovih sedam poslanica.

26
 Koji pobedi. Oblik glagola u grkom je trajan i znai koji pobeuje, onaj koji pobeuje
jedno za drugim. Hristova crkva je u ovom dobu trebalo da izvojuje pobedu nad lanim
apostolima i uiteljima, koji su verne uili ljudskoj mudrosti i znanju.

Smirna je sinonim za mirtu, mirisavu smolu iz Arabije (Balsamodendron Myrtha), od

koje se pravilo mirisavo ulje (Jestira 2,12). Osim toga ova smola je sluila za balzamovanje
mrtvaca (Jov. 19,39), a upotrebljavala se i za kaenje (Izl. 30,23).
Smiranska crkva trebalo je da proe kroz teko progonstvo, ali te nevolje, umesto da je
unite, rasule su po svetu slatki miris Neba. Krv hriana bila je seme hrianstva. (GC 42 -
VB 34).
Istorijski period ove crkve moemo rei da poinje svretkom prvog veka i traje sve do
313. godine, kada je car Konstantin dao slobodu svim religijama u zemlji, a neki uzimaju
323. godinu kada je Konstantin postao jedini imperator u zemlji. Te iste godine on se obratio
u hrianstvo.
Smirna (danas Izmir) jedan je od najpogodnije smetenih gradova u Maloj Aziji. Grad lei
u zalivu koji duboko useca u kopno, a zatien je okolnim planinama. Blagodarei svom
poloaju, danas je ovaj grad znaajan trgovaki centar.
Smiranska crkva ima mnogo iskustava. Pretrpela je mnoga progonstva. Biti hrianin u
ovome gradu bilo je vrlo opasno. Smirna je bila centar oboavanja cezara. Ovo oboavanje
bilo je prinudno. Dokaz graanske vernosti sastojao se u prinoenju kada - koliko se moglo
zahvatiti sa dva prsta - na rtvenik posveen cezaru. Svaki koji je dobio potvrdu da je prineo
kad cezaru, mogao se nesmetano klanjati svakom drugom bogu. Hriani su odbijali da ovo
ine, jer su se klanjali samo Isusu.
Rimski imperatori su vrlo rano poeli da progone hriane (GC 40 - VB 31). Pavle i Petar
stradali su muenikom smru u Rimu za vreme imperatora Nerona. Jovan je bio proteran
na ostrvo Patmos za vreme imperatora Domicijana. Ali tek u drugom veku progonstvo
hriana uzima velikog maha. Ono dostie vrhunac za vreme vladavine imperatora
Dioklecijana (303-313). Otuda se Hristova crkva s pravom moe nazvati crkvom muenika u
ovom periodu.
Ovoj crkvi, odnosno onima koji budu pretrpeli mueniku smrt, Isus obeava da im nee
nauditi druga smrt posle koje nema vaskrsenja. Verujui u ovo obeanje, legije muenika
dale su svoj ivot za ovu veru i nadu. Sa pesmom na usnama oni su odlazili u smrt verujui
da posle nje ima vaskrsenja.
Nije poznato ko je osnovao crkvu u Smirni. Ova crkva se inae nigde ne spominje u
Svetom pismu, osim ovde u Otkrivenju.

Pohvala crkvi (2,8.9)

8I anelu crkve smiranske napii: tako govori prvi i poslednji, koji bee mrtav i evo

je iv. 9Znam tvoja dela i nevolju i siromatvo (ali si bogat) i huljenje (klevete - Bak.)
onih koji govore da su Jevreji a nisu, nego zbornica sotonina.

8. Prvi i poslednji se odnosi na Hrista (v. 1,8).

27
 9. Znam tvoja dela. Crkva u ovom periodu istorije hrianstva doivela je velika
progonstva od strane rimskih careva. Pod Trajanom (98-117), Hadrijanom (117-138) i
Markom Aurelijem (161-180) progonstva su bila povremena i mestimina.
Prvo sistematsko gonjenje hriana poelo je za vreme careva Decija (249-251) i
Valerijana (253-259). Opte progonstvo i vrhunac prolivanja krvi bilo je za vreme cara
Dioklecijana i njegovih sledbenika (284-313).
Ovaj period hrianstva predstavljen smiranskom crkvom moemo s pravom nazvati
doba muenitva. Za ovo doba karakteristian je miomiris ljubavi i odanosti hiljada
nepoznatih muenika koji su bili verni do same smrti.
Sam Isus pohvaljuje ovu crkvu koja je bila siromana u zemaljskim, ali bogata u
duhovnim dobrima. On joj ne upuuje rei ukora da je napustila prvu ljubav kao crkvi u
Efesu. Isus, verni svedok, kae ovoj crkvi da je bogata.
Jevreji. To su bili Jevreji koji su podsticali mnogoboce na progonstvo hriana (v. Dela
13,45; 14,2.19; 17,5; 21,27). U drugom veku oni su prouzrokovali mueniku smrt Polikarpa,
smiranskog episkopa. Tertulijan pie za ovo vreme da su jevrejske sinagoge bile izvor
progonstava.
Zbornica sotonina. Zbornice (sinagoge) bile su centar jevrejskog zajednikog ivota.
Tamo su se kovali svi planovi protiv hriana. Sam izraz sotona znai: optuiva, suparnik.

Ohrabrenje i obeanje (2,10.11)

10Ne boj se ni oda ta to e postradati. Gle, avo e neke od vas metati u tamnicu

da se iskuate i imaete nevolju do deset dana. Budi (ostani - S.) veran do same smrti
i dau ti venac ivota. 11Ko ima uho da uje neka uje ta govori Duh crkvama: koji
pobedi nee mu nauditi druga smrt.

10. Ne boj se ni oda ta to e postradati. Sam Isus hrabri svoj narod. Nita se nee
dogoditi, a da On ne zna.
Izgleda da je smiranska crkva bila meta jevrejskog klevetanja, te su vernici crkve mogli
oekivati progonstvo, ega su se i pribojavali. Isus ih unapred hrabri da se ne plae kad ono
doe.
Rimski car Trajan (98-117) prvi je zauzeo slubeni stav prema hrianima. U svom
uvenom 97. pismu, upuenom upravniku provincije Bitanije i Ponta u Maloj Aziji, Pliniju
Mlaem, Trajan iznosi kako da postupa sa hrianima koji su tada bili ilegalna verska
zajednica. U njemu on kae da rimske vlasti ne treba da hvataju hriane, ve kad ih dovedu
pred vlasti zbog nekog manjeg prestupa, treba strogo da ih kazne, osim ako se odreknu vere.
Ovaj propis, iako se nije svuda primenjivao, ostao je na snazi sve do Konstantinovog edikta o
toleranciji 313. godine.
Tako su hriani 200 godina bili izloeni iznenadnom zatvoru i smrti zbog svoje vere.
Njihov ivot je stalno zavisio od njihovih suseda, mnogoboaca i Jevreja. Iako car nije izdao
izriiti nalog za njihovo gonjenje, lokalne vlasti su imale pravo da preduzmu mere protiv
njih kad je to potrebno. Sve je zavisilo od lokalnih vlasti.
U vreme gladi, zemljotresa i drugih nesrea hriani su uvek bili predmet napada. Susedi
su ih okrivljavali za zlo koje ih je snalazilo, naime kao da izazivaju gnev bogova time to im
se ne klanjaju. S vremena na vreme je i rimska vlast otvarala progonstva protiv crkve, jer je
htela da sprei rastenje hrianstva u imperiji. Bilo im je jasno da e hrianstvo vremenom
unititi rimski nain ivota. Otuda nije udo to su rimski carevi gonili hriane.
Prvo opte organizovano progonstvo hrianske crkve podiglo se za vreme cara Decije.
Njegov edikt iz 250. godine nareuje sveopte progonstvo hriana putem muenja,

28
oduzimanja imanja i smrtne osude. Prilika za izdavanje ovog edikta bila je proslava
hiljadugodinjice osnivanja Rima. Hrianstvo je proglaeno azazelom. Odlueno je da se
iskoreni hrianska vera da bi se spasla Imperija. Ovaj plan je propao smru cara Decije 251.
godine, ali je neto kasnije obnovljen za vreme cara Valerijana. Valerijanovom smru opet je
plan obustavljen do pojave cara Dioklecijana, kada je nastalo strano progonstvo.
Nevolja do deset dana. Na osnovu biblijskog raunanja vremena proroki period od
deset dana predstavlja onaj najtei period rimskog progonstva hriana od 303. do 313.
godine. U ovo vreme car Dioklecijan i njegov naslednik Galerije surovo su progonili hriane
u elji da ih potpuno iskorene. Kao ranije Decije i Valerijan, tako sada ova dvojica uviaju da
su hriani ojaali i veoma se rairili po imperiji. Ako se to ne zaustavi, rimska imperija e
propasti. Zato su nainili plan da hrianstvo potpuno unite.
Prvi Dioklecijanov dekret protiv hriana izaao je 303. godine, kojim se proganja
hrianstvo u celoj imperiji. Progonstvo je poelo u vojsci i proirilo se po itavoj velikoj
rimskoj dravi. Rimske vlasti progonile su najpre svetenike verujui da ako unite pastire,
stado e se raspasti. Crkveno-istorijski pisac Teodoret ivo opisuje u svojoj knjizi Crkvena
istorija prikupljanje episkopa raznih crkava nekoliko godina posle prestanka progonstva na
saboru u Nikeji 325. godine. On pie da su neki bili bez oiju, neki bez ruku, sa unakaenim
telima, a mnogi od njih nisu ni preiveli progonstvo.
Godine 313, tano deset godina otkako je progonstvo poelo, car Konstantin izdaje edikt
kojim se hrianima odobrava sloboda ispovedanja njihove vere.
Budi veran do same smrti. U ovo vreme vernost do smrti znaila je muenitvo kojim
se zapeauje vernost Bogu krvlju. Smiranska crkva je dokazala svoju vernost Bogu do same
smrti.
Dau ti venac ivota. Venac (gr. stefanos) poklanjao se u ono doba pobedniku na
grkim trkama. Ovde je uzet kao simbol nagrade pobedniku u borbi sa sotonom i
iskuenjima.

11. Druga smrt. Onaj koji pobedi i izdri u nevoljama nee iskusiti drugu smrt. Ovde se
spominje druga smrt kao suprotnost prvoj smrti kojom se zavrava ovekov ivot na ovoj
Zemlji, ali posle koje ima vaskrsenja i pravednika i grenika (Dela 24,15). Druga smrt je
konano unitenje grenika i posle nje nema uskrsnua (v. 20,14; 21,8).

Re pergam odnosi se na svako uzdignuto mesto (akropolj), na kome je sagraen grad

ili tvrava. Otuda ovo ime ovde znai visina ili uzvienje, to pogodno odgovara stanju
Hristove crkve u ovom periodu.
Pergam, smeten u irokoj dolini, bio je poznati grad u Maloj Aziji. Njegove palate,
hramovi, pozorita, kole i druge javne graevine bile su smetene na vrhu i padinama
okolnih breuljaka. Ovaj grad su osnovali grki kolonisti. Kasnije on postaje glavni grad
rimske provincije Azija.
Poslednji pergamski vladar Atal III testamentom je ostavio grad sa kraljevinom Rimu
133. godine pre Hrista. Pre toga, puna dva stolea, Pergam je bio glavni kulturni i
intelektualni centar hlenistike kulture. Iako je ve u vreme apostola Jovana Efes bio vodei
grad u provinciji Azija, Pergam je i dalje ostao znaajan centar. Ova dva grada su dugo bili
rivali.

29
 U periodu pergamske crkve, hrianstvo izlazi iz katakombi i peina i uzdie se visoko na
elo drave. Progonjena vera postaje dravna crkva. Ovo je doba kada se priprema otpad i
papska prevlast.
U ovo vreme papstvo se uzdie i postaje velika sila u Zapadnoj Evropi. Isus opisuje crkvu
ovog doba kao mesto gde je presto sotonin. To je doba kada papstvo utvruje svoju stolicu
u Rimu.
Ovo je doba kompromisa iji je duh nekada uveo Valam u izraelski narod i naveo ga da
prihvati mnogoboake ideje i obiaje. U ovom periodu Hristova crkva otvara vrata
mnogoboakim naukama i obiajima.
Car Konstantin Veliki bio je naklonjen hrianima od samog poetka i pre nego to je
postao imperator. Ali tek 323. godine njegovom pobedom nad Licinijem i uzimanjem
vrhovne vlasti imperatora, mogao je da pokae svoju naroitu naklonost prema hrianima.
Od tog vremena mnogoboaki hramovi se pretvaraju u mesta za bogosluenja hriana.
Zabranjeni hrianski spisi se prepisuju na raun carske blagajne, a hrianski biskupi
postavljaju na visoke poloaje.
Ova nagla promena bila je veliko ohrabrenje za hriane, ali u isto vreme i velika
opasnost. Hriani ulaze u dvorove gde ih eka veliko kuanje. U dodiru sa politikom i
planovima vladara javlja se opasnost da se odstupi od jednostavnosti biblijske nauke (GC 49
- VB 41). Ovo doba carske naklonosti poinje 323. godine i traje do 538. kada nastupa
prevlast rimskog biskupa na Zapadu.

Priznanje crkvi (2,12.13)

12I anelu Pergamske crkve napii: Tako govori onaj to ima ma otar s obe

strane. 13Znam tvoja dela i gde ivi, gde je presto sotonin; i dri ime moje i nisi se
odrekao vere moje i u one dane u koje je Antipa, verni svedok moj, ubijen kod vas gde
ivi sotona.

12. Onaj to ima ma otar s obe strane. (v. 1,16). U ovo vreme crkva poinje da se
oslanja na ma drave, ali Isus se prikazuje kao onaj koji ima moniji ma. Ovaj ma
prodire duboko u misli i pomisli i odvaja istinu od lai.

13. Gde je presto sotonin. Ima vie razloga zato je Pergam nazvan prestolom sotone.
Kad su Persijanci osvojili Vavilon, haldejski svetenici su pobegli u Pergam i tu osnovali svoj
centar. U Pergamu je bilo sedite bogosluenja Eskulapa, boga isceljenja, koga su nazivali
pergamskim bogom. Visoko na padinama ovog grada, na okolnim breuljcima, podignut je
oltar olimpijskom bogu Zevsu. Godine 29. pre Hrista dodat je hram imperatoru Avgustu kao
boanstvu. Pergam je bio prvi grad na svetu koji je uveo kult oboavanja ivih careva.
Kad mislimo na pergamsku crkvu u istoriji hrianstva potpuno joj odgovara simbol
sotoninog prestola. Sotona se u Svetom pismu naziva knez ovog sveta koji vlada preko
zemaljskih vlasti. U ovo doba car Konstantin i njegovi naslednici prihvataju se za vladare
crkve. Konstantin, koji jo nije bio preao u hrianstvo, a ne neki biskup, lino je
predsedavao je saboru u Nikeji 325. godine. Zakoni ovih rimskih imperatora bili su kasnije
temelj crkvenog kanona.
U ovom periodu sotona postavlja svoj presto u hrianskoj crkvi. To je doba kompromisa,
otpada i vlasti, doba kad rimska crkva sreuje svoju vlast i autoritet. Na zavretku ovog
perioda Rim je prokrio put papstvu, koje e uskoro da se utvrdi i zavlada na Zapadu kao
voa hrianstva u verskom i politikom ivotu.

30
 Dri ime moje. Pa ipak bilo je u ovo vreme verne Boje dece koja su ostala u veri
Isusovoj. Ma koliko da je bilo opasno iveti tamo gde je presto sotone i ma koliko da je
vostvo crkve bilo iskvareno, ipak bilo je onih koji su ostali verni imenu i veri Isusovoj.
Antipa, verni svedok moj. Antipas je grko ime. Jedni misle da je ovde re o nekom
mueniku u Pergamu za Isusovu veru. Ako je to tano, onda je iskustvo ovog vernog
Hristovog sledbenika simbol za hiljade koji su kasnije stradali radi istote svoje vere.
Ali, izgleda da je ovo ime simboliko kao i imena sedam crkava i znai: anti (protiv) i
pas (skraeno od papas - oevi). To bi znailo: onaj koji ustaje protiv autoritativnih
izjava crkvenih otaca.

Opomena i savet (2,14-17)

14No imam na tebe malo to ima tu koji dre nauku Valama koji uae Valaka da

poloi sablazan pred sinovima Izraelovim, da jedu rtve idolske i da se kurvaju.

15Tako ima i ti koji dre nauku Nikolinaca na koju mrzim. 16Pokaj se, dakle; ako li ne,

doi u ti skoro i vojevau s njima maem usta svojih. 17Ko ima uho da uje neka uje
ta govori Duh crkvama: koji pobedi dau mu da jede od mane skrivene, i dau mu
kamen beo, a na kamenu novo ime napisano, kojega niko ne zna osim onoga koji (ga)
primi.

14. No imam na tebe malo. Znai da je hrianstvo jo uvek u dobrom stanju, ali da ima
neto, po izgledu ne tako vano, ali vrlo opasno.
Koji dre nauku Valama. (v. Br. 22-24. glava) Iz ovog uporeenja sa Valamom
oigledno je da je u crkvi bilo nekih ija je namera bila da crkvu podele i unite. Oni su
odobravali ono to je hrianima bilo zabranjeno.
Valam je gledao svoj lini interes, a ne interese Bojeg naroda. On je uio Valaka da
poloi sablazan (skandalon - gurnuti nekoga u zamku) u nameri da srui sinove Izraelove.
Spominju se i dve stvari koje su izriito bile zabranjene na saboru u Jerusalimu (Dela 15,29),
a koje su Izraelci u staro doba inili pod uticajem Valama. To su:
a) Da jedu rtve idolske, tj. jela posveena mnogoboakim bogovima.
b) Da se kurvaju sa moavskim kerima kao rtvovanje moavskim bogovima.
Ova dva greha dovela su do meanja i sjedinjenja mnogobotva sa hrianstvom.
U istoriji hrianstva ova slika iz Starog zaveta naroito se moe primeniti na stanje crkve
u ovom periodu, poevi od 313. godine, kada je car Konstantin ozakonio hrianstvo. Ovaj
car je vodio politiku sjedinjenja mnogobotva sa hrianstvom u cilju da ujedini ova dva
razliita elementa u svojoj dravi. Konstantin je osigurao crkvi povoljan poloaj i vlast i tako
joj dao mogunosti da doe do poloaja i ugleda.
Pod Konstantinom i njegovim naslednicima crkva brzo postaje politiko-crkvena
ustanova i tako gubi mnogo od svoje ranije duhovnosti. Na Prvom vaseljenskom saboru 325.
godine odlueno je da se stareine (prezviteri), nadglednici velikih gradova, rukopoloe. Od
tada je poela da se iri simonija (v. Dela 8,18-23). Valamovci su poeli kupovati poloaje
u crkvi.
Car Konstantin Veliki je postao prvi poglavar crkve, koja je postala dravna. U hrianstvo
se uvlai grka filozofija, mnogoboako sujeverje i jevrejski ceremonijal. Crkva se poinje
sluiti nasiljem prema onima koji je ne sluaju. Mnogi su prili monoj dravnoj crkvi, a da
nisu bili obraeni. Posledica svega ovoga bilo je duhovno opadanje i izopaivanje biblijske
nauke u hrianstvu.

31
 Ovo je najtajanstvenije doba crkvene istorije. Isusove verne dece bilo je sve manje i
postojala je opasnost da potpuno nestanu. U sukobu sa velikom crkvom koja se raala,
mala crkva bila je u opasnosti, jer je bila progonjena.

15. Ima i ti koji dre nauku Nikolinaca. (v. 2,6). Crkva u Efesu dobija pohvalu da je
odbacila nauku Nikolinaca, koji su uili da smo osloboeni dranja Bojih zapovesti (7BC
957). Meutim, crkva u Pergamu je podeljena u pogledu ove nauke, te je Isus ukorava to u
svojoj sredini trpi njene pristalice. Duh prorotva kae:
Potrebno je pokazati hriansku strpljivost i ljubav prema onome koji grei, ali tada
postoji opasnost da se njegov greh tako dugo trpi da e ovaj poeti misliti da i ne zasluuje
da bude ukoren i smatrae nepravdom ako se to uini. (AA 504)

16. Doi u ti skoro. Ovde se misli na Boje pohoenje valamovaca i nikolinaca koje ih
je zadesilo u doba tree i etvrte trube za vreme najezde germanskih plemena.

17. Sakrivena mana. Neki misle da je ovde re o mani koju je Aron stavio u sud i drao
u svetinji. (Izl. 16,33; Jevr. 9,4).
Ali u Jovanu 6,31-34 Isus sebe naziva nebeskom manom (hlebom). Otuda se ovde misli
na manu kao simbol duhovnog ivota u Hristu, i jednom, veni ivot.
I dau mu kamen beo. Bilo je mnogo starih obiaja kojom prilikom se davao beli
kamen. Jedan od vrlo starih je bio glasanje belim i crnim kamenom (ploicama) u porti za
osloboenje ili osudu. U vreme grkih olimpijskih igara sudija je davao pobedniku belu
kamenu plou sa imenom pobednika u znak pobede. U svakom sluaju ovde se misli na
sveano dodeljivanje neke naroite poasti.
Novo ime. U Svetom pismu lino ime uvek oznaava karakter linosti, te otuda novo
ime oznaava novi karakter. Pobedniku se ovde obeava novo ime, tj. novi, drukiji
karakter (v. Is. 62,2; 65,15; Otkr. 3,12). Iskustvo duhovnog roenja, odnosno potpuna
promena karaktera, moe se razumeti samo linim iskustvom. Svaki pokuaj objanjavanja
ovog iskustva onima koji ga nisu doiveli, uzaludan je.

Putujui rimskim carskim drumom od nae polazne take Efesa stiemo do etvrtog
grada, Tijatire. Kao to je ve spomenuto, ovaj drum, kojim je prolazila sva pota Male Azije,
simbolie iskustvo novozavetne hrianske crkve od doba apostola pa do drugog Hristovog
dolaska na nau Zemlju.
Ovih sedam poslanica sa svojim vestima daju potpunu sliku unutranjeg stanja crkve
onako kako ga Isus vidi. Hrianstvo, osnovano na temelju vere apostola, doivljava u ovom
periodu istorije veliki otpad. Ovaj duh otpada, tj. tajna bezakonja ve je radio i u Pavlovo
vreme (2. Sol. 2,3.7), ali njegovi rodovi tek je trebalo da se jave. Ovo se ispunilo prevlau
papstva u mranom srednjem veku. U ovom periodu hrianska crkva duboko zaronjava u
veliki otpad, to je prikladno prikazano enom Jezaveljom, a prihvatanje nebiblijskih nauka
preljubom sa njom.

32
 Tijatira znai rtva pokore i prigodno simbolizuje ovo doba istorije hrianstva, kada
je usled velikog otpada jednostavna vera bila zamenjena vidljivim delima i pokorama. To je
doba kada hrianstvo rtvuje poniznost srca za mrtva dela pokore, a Isusovu veru za
obred mise. U ovo vreme se utvruje tradicija, dok se Sveto pismo potiskuje. Dela se
smatraju sredstvom za dobijanje spasenja. Ljudsko svetenstvo pomrauje pravo nebesko
svetenstvo Isusa Hrista. Utvruje se nauka o istilitu, besmrtnosti due, molitvi za mrtve,
oprotenju greha itd.
Ovaj period hrianske crkve obuhvata mrani srednji vek, poznat kao doba papske
prevlasti. Kad su germanska plemena savladala Zapadnu Rimsku Imperiju, a poslednji
imperator Romul Avgustul zbaen sa prestola 476. godine, najuglednija linost u Rimu bio
je rimski biskup. Od tog vremena njegov ugled raste vrlo brzo. Prema Danilovom
proroanstvu prevlast papstva poinje 538. godine i traje 1260 godina.
Pa i u ovom periodu mraka bilo je vernog ostatka. To su bili Valdenani, Albiani,
Hugenoti i drugi koji su vrsto stajali na temelju naela Boje rei uprkos progonstva od
strane papske inkvizicije. Poslednjih nekoliko vekova mranog srednjeg veka odjeknuo je
glas reformacije kao glas grmljavine i zapalio vatru u srcu mnogih Hristovih sledbenika.
Reformacija je oivela velike istine evanelja. Ona je objavila da se ovek spasava samo
verom u Hrista, da je Sveto pismo jedino merodavno po pitanjima vere i ivota hriana i da
svako moe da doe pred prvosvetenika, Isusa Hrista, bez posredovanja oveka, naime
svetenika.
Ovu poslanicu Isus poinje obraajui se onima koji nemaju nauke ove, odnosno
vernima u Tijatiri, a zatim slede opomene i saveti crkvi, koja u simbolu ene Jezavelje ui i
vara druge da ine preljubu.
Tijatira je inae stari grad u severnoj Lidiji. Iako je bio trgovaki centar u dolini, nikada
nije postao znaajan grad kao Efes, Smirna ili Pergam. Istorija ne zna mnogo o ovom gradu.

Pohvala crkvi (2,18.19)

18I anelu Tijatirske crkve napii: Tako govori Sin Boji koji ima oi svoje (ije su

oi - S.) kao plamen ognjeni, i noge njegove kao mjed (kao usijali bakar - Bak.).
19Znam tvoja dela i ljubav i slubu, i veru i trpljenje tvoje, i dela tvoja, i da poslednjih

ima vie od prvih (da su tvoja poslednja dela brojnija od prijanjih - S.).

18. Sin Boji. Ovaj izraz je uzet iz vienja proslavljenog Hrista (v. 1,13; Luka 1,35; Jov.
1,14). Odreeni lan koji je ovde upotrebljen u grkom potvruje daje onaj koji daje ovu
izjavu druga linost boanstva.
Oi i noge su opisane kao u 1,14.15. Ovde se jasno vidi razlika izmeu pravog Poglavara
crkve, Isusa Hrista, i samozvanog, rimskog biskupa.

19. Znam tvoja dela. tj. tvoju ljubav prema meni, tvoju veru i poverenje u mene, tvoju
revnost i slubu i tvoje trpljenje i dugo podnoenje. Tijatirska crkva je pokazala svoju veru u
Boga svojim ivotom. To je bila crkva praktinog hrianstva. U ovom pogledu ona je jedina
takva meu sedam crkava.
Poslednjih ima vie od prvih. Misli se na dela. Ceo ovaj opis najbolje odgovara vernoj
Bojoj deci, Valdenanima, koji su odbili da priznaju rimski autoritet i povukli se u doline
Alpa u severnoj Italiji. Tamo su iveli po jednostavnim naelima Hristove vere hiljadu
godina. Za to vreme oni su rukom prepisivali rukopise Svetog pisma, uei svoju decu da
podnose tekoe radi Hrista i da pou kao misionari po celoj Evropi. Njihov misionarski rad
izazvao je mrnju Rima koji je poslao krstae da ih unite. Neustraivi, kakvi su bili, oni su

33
jo revnosnije propovedali istine Svetog pisma sve do kraja mranog srednjeg veka posejavi
seme reformacije. Kad su uli radosnu vest o probuenju koje je zahvatilo Evropu,
pripremili su naroiti prevod Biblije kao poklon reformatorima, ija su dela oznaena kao
poslednja najvea dela ovog perioda hrianske crkve.

Ukor (2,20-23)
20No imam na tebe malo to doputa eni Jezavelji koja govori da je proroica, da

ui i vara sluge moje, da ine preljubu i da jedu rtvu idolsku. 21I dadoh joj vreme da
se pokaje od kurvarstva svojega, i ne pokaja se. 22Evo, ja je meem na odar i one koji
ine preljubu s njom u nevolju veliku, ako se ne pokaje od svojih dela. 23I decu
njezinu pobiu na mesto; i poznae sve crkve da sam ja koji ispitujem srca i bubrege, i
dau vam svakome po delima vaim.

20. Imam na tebe malo. Bolji prevodi prevode sa Imam protiv tebe. U nekim starim
rukopisima stoji Imam na tebe mnogo.
to doputa. (Afiemi - dozvoliti, odobriti neto). Crkva nije kriva samo zbog
otvorenog otpada, nego i zbog nepreduzimanja ozbiljnih mera da se zlo sprei.
eni Jezavelji. Jezavelja je podsticala Izrael na klanjanje Valu (l. Car. 21,25). Ona je
uzeta kao simbol lane proroice koja je pokuavala da zavede crkvu u Tijatiri. U ovoj crkvi
bilo je vie lane nauke i otvorenog otpada od Hristove vere nego u Pergamu. ena
Jezavelja predstavlja onu silu koja je prouzrokovala veliki srednjovekovni otpad u Isusovoj
nauci u crkvi. Ona je simbol lane nauke rimskih papa.
ine preljubu i jedu rtvu idolsku. Primenjeno na tijatirski period hrianske crkve ovo
predstavlja meanje mnogobotva sa hrianstvom. Srednjovekovno hrianstvo je bilo vie
mnogobotvo po formi i duhu nego hrianstvo. Zato se papstvo i uporeuje sa Jezaveljom iz
Starog zaveta.

21. I dadoh joj vreme da se pokaje. Sam Isus se mnogo trudio da ovu crkvu dovede u
prvobitno, isto stanje. On joj je dao vreme da se popravi. Ali nepokajana proroica nije
prihvatila ponudu oprotenja. Ona nije bila voljna da se pokaje. Ovo nije bio sluaj
nerasvetljenosti i neznanja, nego svesno protivljenje i pobuna i pored mnogih opomena
poslatih preko Bojih slugu, pa ak i pretnji.

22. Evo je meem na odar. Izgleda da je ovaj nain izraavanja semitskog porekla. To je
slika bolesti (up. Izl. 21,18; Mt. 9,2). Ali vrata milosti jo nisu potpuno zatvorena. Bog se ne
odvaja od grenika, nego grenik od Boga.
Koji ine preljubu s njom. Jezavelja je uvek imala i svoju decu, tj. svoje pristalice. To
postoji i danas.

23. I decu njenu pobiu. Boji sud e pohoditi ne samo majku, nego i njenu decu koja
su primila njen zli karakter.
Ja koji ispitujem srca i bubrege. Ovo je opomena za konani sud koji e se odrati.
Srce oznaava na razum, intelekt. Isus prodire u nae misli i pobude. Njegov sud e biti
pravedan, jer On vidi nau unutranjost i zna pobude srca.
Bubrezi su se nekada smatrali seditem oseanja, naroito kod Jevreja. Zato se ovde
kae da e oboje, misli i oseanja, biti strogo ispitani na sudu. Misli i oseanja skupa ine
karakter.

34
Opomena i savet (2,24.25)
24A vama govorim i ostalima koji su u Tijatiri, koji nemaju nauke ove, i koji ne

poznaju dubina sotoninih (kao to govore): neu metnuti na vas drugoga bremena,
25Osim koga imate, drite dokle doem.

24. I ostalima. U tijatirskom periodu ostali predstavljaju Boju decu kroz celi mrani
srednji vek. To su bili oni koji su ostali verni apostolskom hrianstvu. Ovi ostali
sainjavaju crkvu pustinje, nasuprot velikoj otpaloj crkvi.

25. Drite dokle doem. Ovo se odnosi na blaenu nadu o skorom Hristovom dolasku
koja je bila uteha hriana u nevolji (v. Titu 2,13).

Obeanje (2,26-29)
26A koji pobedi i odri dela moja do kraja, dau mu vlast nad neznabocima. 27I

pae ih gvozdenom palicom, i oni e se razdrobiti kao sudovi lonarski; kao i ja to

primih od oca svojega. 28I dau mu zvezdu Danicu. 29Ko ima uho da uje neka uje ta
govori Duh crkvama.

26. Vlast nad neznabocima. Progonjena verna Boja deca iz perioda tijatirske crkve
imae naroitu prednost da budu meu onima o kojima govori prorok Danilo u 7,22: I dade
se sud svecima vinjega. Progonjeni e suditi progoniteljima (v. Otkr. 20,4).

27. I pae ih gvozdenom palicom. Palica (jevr. ebet) znai pastirski tap kojim
pastir ili spasava ovce ili ubija divlje zveri.

28. Zvezda Danica (zornjaa) je simbol dana koji se raa kao slika novog sveta
Hristovim dolaskom. Osniva tog novog sveta, Isus Hristos, pokazuje se u 22,16 i u 2. Petr.
1,19 kao zvezda Danica.

Sard znai ono to preostaje. U stvari, posle velikog otpada i progonstva papske
inkvizicije preostalo je vrlo malo vere. Ona se nala jo samo kod vernog ostatka, koji je
utekao i postavio temelj za novi duhovni ivot reformacije. Ali, na alost, reformacija, koja je
toliko obeavala, uskoro je poela da odumire i pretila je opasnost da potpuno odumre.
Mnogi tumai Svetog pisma poinju ovaj period hrianske crkve pojavom reformacije
1517. godine. Ali sardska crkva ne dobija pohvalu za veliki rad reformatora, nego joj se kae
da ima ime da je iva, a mrtva je. Otuda Sard ne moe da predstavlja samu reformaciju - to
veliko doba duhovnog probuenja - nego reformaciju koja odumire, odnosno posle-
reformatorsko doba, naroito od 1648. godine kada je utvren protestantizam.
Prema Mateju 24,22 papska prevlast i progonstvo Bojeg naroda trebalo je da se skrati.
Istorija nam kae da je protestantska reformacija trajala do kraja tridesetogodinjeg rata.
Vestfalskim mirom 1648. godine protestantizam se utvrdio. U Zapadnoj Evropi luterani,
kalvinisti i katolici se izjednauju.
Od tada duhovni ivot protestanata poinje da poputa. Vera se ispoveda samo spolja,
dok religiozni ivot i duhovno rastenje opadaju. Prestaje reforma i napredak u pogledu

35
biblijskog uenja i hrianskog morala. Naelo pravdanja verom poputa, a vera se izopauje
u formalizam (v. GC 253.292.297.298 - VB 211.242.246.247).
Iz ovih razloga Isus se obraa svojoj crkvi u ovom periodu istorije hrianstva reima:
Ima ime da si iv a mrtav si. Buktinje koje je reformacija zapalila poinju da se gase posle
smrti reformatora. Reformacija je poela sa verom u Hrista kao silom Bojom na spasenje,
a zavrava se hladnim formalizmom koji se postepeno uvlaio u crkvu, a koji se nije mnogo
razlikovao od papskog ceremonijala. Ovaj formalizam uguio je ivotna iskustva reformacije.
Sard je uivao glas da je iv, ali se u njemu oseao dah smrti.
Kao grad, Sard je bio znaajan trgovaki centar. Poznat je jo po tome to se u njemu
poeo kovati metalni novac u sedmom veku prvi put u istoriji.

Ukor crkvi (3,1)

1I anelu Sardske crkve napii: tako govori onaj to ima sedam duhova Bojih i

sedam zvezda: znam tvoja dela, da ima ime da si iv, a mrtav si.

1. Onaj to ima sedam duhova Bojih i sedam zvezda. Sedam duhova je izraz punine
Svetog Duha. Sedam zvezda su sedam stareina pomenutih sedam crkava, to predstavlja
Hristovu crkvu u celini (v. 1,16).
Ima ime da si iv, a mrtav si. Ime znai ugled, reputaciju. Reformatorska crkva je
tvrdila da je otkrila ta znai iveti verom u Isusa Hrista, ali veim delom ona je ostala ista
kao i crkva iz koje je izala (v. 2. Tim. 3,5). Pojam protestant oznaava protivljenje nauci,
zabludama i formalizmu Katolike crkve. Meutim, ime koje je reformatorska crkva uzela
nije bilo opravdano pred Bogom. Crkva u ovom periodu bila je samo po imenu iva, a u
stvari duhovno je spavala. Ovaj period sardske crkve kome je upuen ovaj ukor odnosi se bez
sumnje na doba posle reformacije.
Nekoliko decenija posle reformacije, koja je poela 1517. godine, crkva doivljava velike
sukobe u pogledu nauke Biblije. Vremenom ovi se sukobi smiruju, a prihvata se crkveno
verovanje. Nova crkva, pod zatitom drave, uokvirena utvrenim verovanjem, zadovoljava
se formom pobonosti koja je bez sile. Vaan faktor koji je doprineo da oslabi duhovnost u
crkvi je pojava racionalizma u 17. i 18. veku. Pod uticajem ovog novog pokreta poinje se
verovati da je Bog prvi uzrok svega, ali da od stvaranja svet ivi vie ili manje nezavisno od
Boga. Tako se filozofija racionalizma uvukla i u crkvu. Mada je racionalizam bio pretea
idealizma i humanizma, on je doneo duhovnu hladnou protestantizmu. I sama protes-
tantska crkva podelila se u tri grupe: luterane, kalviniste i anglikance. Protestantska crkva
nije sprovela u delo ono to je primila, tj. svetlost koju joj je Bog dao preko reformatora.
Delo je zapoelo, ali nije dovreno.

Savet (3,2-4)
2Strai i utvruj ostale koji hoe da pomru, jer ne naoh tvojih dela savrenih pred

Bogom svojim. 3Opominji se, dakle, kako si primio i kako si uo, i (to) dri i pokaj se.
Ako li ne uzastrai, doi u na tebe kao lupe, i nee uti (znati - S.) u koji u as
doi na tebe. 4Ali ima malo imena i u Sardu koji ne opoganie svoje haljine, i hodie
sa mnom u belima, jer su dostojni.

2. Strai i utvruj ostale. Verni Svedok savetuje Crkvu u ovom periodu da se probudi iz
duhovnog sna i prui pomo onima koji hoe da pomru. Ovaj savet Isus upuuje kasnije i
sledbenicima reformacije. Voe reformacije bile su snane i posveene linosti. Ali njihovi
sledbenici, mislei da je bitka izvojevana, predali su se formalizmu. Duhovni ivot u

36
protestantizmu je izumirao. Veliki pokreti koje su zapoeli Luter i Noks postali su
vremenom dravne religije, koje je drava materijalno pomagala. Zadovoljni uspesima u
prolosti oni su izgubili iz vida svoje duhovno slanje i potrebe mnogoboakog sveta.
Revnost protestantizma iz prvih dana mnogo je obeavala i davala nade da e crkve razumeti
otkrivene istine i sprovesti ih u ivot. Ali vremenom su cilj pobonost i duhovnost, izgubili.
Jer ne naoh tvojih dela savrenih pred Bogom. Ovo je bio uzrok pada protestantizma.
Sledbenici reformatora nisu nastavili rad reformacije na objavljivanju i uvrivanju
biblijskog uenja. Reformacija je zaustavljena nedovrena.
Don Robinson, pastor engleskih puritanaca, video je ovo jasno jo 1620. godine. U svom
oprotajnom govoru puritancima koji su naputali Englesku na putu za novi svet, Ameriku,
rekao je: to se mene tie, ne mogu dovoljno da izrazim aljenje zbog stanja u koje su dole
reformatorske crkve koje ne idu dalje od onoga to je Luter video... a kalvinisti, vidite, vrsto
stoje tamo gde ih je ostavio ovaj veliki Boji ovek, koji ipak nije sve video. (GC 292 - VB
242).

3. Opominji se, dakle, kako si primio i kako si uo. Ovo se odnosi na svetlost
reformacije u pogledu biblijskog uenja. Rei kako si primio imaju na grkom smisao da je
crkva u Sardu ne samo primila ovu istinu, nego ju je stalno imala. To dokazuje i re dri,
to na grkom oznaava trajnu radnju drati.
Nisu svi u sardskoj crkvi bili ohladneli, to potvruje etvrti stih. Onima koji su bili u
opasnosti da duhovno pomru Isus kae da dre istinu i da se pokaju. Za pokajanje stoji
grka re metanoea, kao i u Mateju 3,2, to podrazumeva promenu misli koja je uslov za
pokajanje u sva vremena.
Ako li ne uzastrai, doi u na tebe kao lupe. Ova opomena se odnosi naroito na one
koji ive u poslednjem narataju pred Hristov drugi dolazak. Ove rei su dokaz da e stanje
kako je bilo u sardskoj i tijatirskoj crkvi potrajati sve do kraja u crkvama koje e se kasnije
pojaviti u istoriji hrianstva.
Tako i jeste. Milioni hriana ive danas po srednjovekovnom katolikom uenju i ne ele
nita da poprave. Tako isto ima mnogo hriana koji se dre uenja protestantskih crkava,
koje su duhovno mrtve i ne ele takoe nikakvu promenu.

4. Ima malo imena u Sardu. U sva vremena Bog je imao svoju vernu decu, pa tako i u
Sardu. Oni nisu bili ivi samo po imenu, ve i po delima. Imena znae linosti. U ovo vreme
javljaju se pijetisti, bratska zajednica, metodisti i drugi, koji naglaavaju znaaj duhovnog
ivota i novoroenje.
Iz ovoga doba imamo nekoliko snanih linosti. Franke, uz podrku grofa Cincendorfa,
osniva sirotite u Haleu (Nemaka). Moravska braa alju prve misionare na Grenland
1732., a u Junu Afriku 1737. godine. Oni su zapalili vatru u srcima brae Wesley (Vesli) i
Whitefield-a (Vitfild) 1736. godine, koji se kao i mnogi drugi metodistiki propovednici
prikljuuju redovima dostojnih imena u Sardu.
Ne opoganie svojih haljina. Opoganjenje dolazi uvek zbog veze sa svetom. Reformacija
je uskoro postala svetska crkva. Uporeenjem sa 6,11 oigledno je da je ovde re o
hrianskoj crkvi, koja se uprljala vezom sa svetom i dravom.
Hodie sa mnom u belima. Nasuprot onima koji su duhovno pali i pomeali se sa
svetom, u Sardu je bilo i onih koji su ostali verni i oni su dostojni da nose bele haljine. Ove
haljine nisu njihove sopstvene haljine, odnosno njihova pravda, ve Hristova.
Bela haljina je Hristova pravda. (5T 233)

37
 Bele haljine u koje su spaseni obueni predstavljaju i savreni Hristov karakter. One se
nude svakom Hristovom sledbeniku. Svi koji prime ovu haljinu nosie je ve na ovoj Zemlji
(v. Ed. 249).
Neu izbrisati imena njegova iz knjige ivota. Ovo je slikovito izraavanje za oprotenje
greha.
Priznau ime njegovo. Sva ova tri simbola: poklonjene bele haljine, zapisana imena u
Knjizi ivota i priznanje imena pred Bogom i anelima ukazuju na konani Boji sud.
Duh prorotva kae: Dublji i iri cilj plana spasenja je da opravda Boji karakter pred
svemirom. (PP 68). Kada Isus kao posrednik i prvosvetenik izvede svoj iskupljeni narod
pred Boji presto, On e time pruiti anelima dokaz da su Boji putevi pravedni i istiniti.
Boja e se pravednost opravdati upravo time to grenici, koji su verom prihvatili njegovu
spasonosnu milost, dobijaju oprotenje i spasenje, a nepokajani se unitavaju.

Filadelfija znai bratska ljubav. Grad je dobio ime po svome vladaru Atalu II, ija je
ljubav prema starijem bratu, Eumenusu II, bila tako velika daje dobio nadimak Filadelfis.
Stari grad Filadelfija danas se zove Alaehir, to verovatno dolazi od rei Alah i ehir
(Boji grad). Ovaj grad je bio misionarska kapija grke kulture od samog osnivanja. Osnovan
je 150. godine pre Hrista sa ciljem da bude centar grko-azijske civilizacije i da proiri grki
jezik i obiaje u istonom delu Lidije i u Frigiji. On je u tome i uspeo, jer se ve pri kraju
starog veka, 19. godine pre Hrista, lidijski jezik nije vie upotrebljavao u Lidiji, a grki je bio
jedini govorni jezik u ovoj zemlji.
Istorijski period ove crkve obuhvata drugu polovinu 18. i prvu polovinu 19. veka, do 1844.
To je doba velikog verskog probuenja duhovnog oivljavanja. Ono to je reformacija poela,
Hristova crkva u ovom periodu nastavlja. Ona je pretea nae, advenistike crkve.
Crkva u ovom periodu ima pred sobom otvorena vrata koja niko ne moe zatvoriti. U
ovo doba javljaju se mnogi pokreti u Evropi i Americi koji ire praktino hrianstvo.
Obnavlja se iva, lina pobonost i vera u spasonosnu Hristovu milosti blizinu njegovog
ponovnog dolaska.
To je doba kada Boji Duh zapaljuje vatru u srcima mnogih mladih ljudi, meu kojima se
istie William Miller (Viljem Miler) u Americi. Tako je Boja re ponovo poela da se
prouava i istrauje, a naroito proroanstva. Osim toga javlja se i misionarski duh da se
otkrivene istine odnesu u druge krajeve sveta. U svojoj prvoj ljubavi ova crkva odnosi
evanelje mnogobocima. Osnivaju se prva misionarska drutva u njihovim zemljama.
Nastaje vea tolerantnost meu veroispovestima.
Mada bez sredstava i podrke, misionarski duh ih goni i pokree na rad. To su u stvari oni
koji su propovedali vest prvog i drugug anela iz Otkrivenja 14. Ali kad je ova crkva odbacila
vest treeg anela, koju su poeli da propovedaju pioniri adventnog pokreta, ona je izgubila
svoju prvu ljubav, otvrdnula za istinu i najzad postala dravna crkva.

Pohvala crkvi (3,7-9)

7I anelu Filadelfijske crkve napii: tako govori sveti i istiniti, koji ima klju

Davidov, koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori. 8Znam tvoja dela;

38
 gle, dadoh pred tobom vrata otvorena (otvorio sam pred tobom vrata - S.), i niko ih
ne moe zatvoriti, jer ima malo sile, i drao si (sauvao si - S.) moju re, i nisi se
odrekao imena mojega. 9Evo dajem one iz zbornice sotone koji govore da su Jevreji i
nisu nego lau, evo u ih uiniti da dou i da se poklone pred nogama tvojim i da
poznadu da te ja ljubim.

7. Klju Davidov je slika uzeta iz Isaijinog proroanstva o Elijakimu koji je bio odreen
da nadgleda dom Davidov, to znai da mu je bio dat klju od doma Davidovog (Is.
22,20-22). Hristovo posedovanje kljua oznaava njegovo pravo na crkvu i nad njenim
zadatkom (v. Mt. 28,18).
Koji otvori i niko ne zatvori, koji zatvori i niko ne otvori. Kad se na Spasitelj uzneo na
Nebo, On je otvorio vrata prvog odeljenja nebeskog svetita i omoguio svima pristup
prestolu milosti. I najvei grenik mogao je verom da pristupi Bogu sve do 1844. godine,
kada su se ova vrata zatvorila.
Hristovim ulaskom u drugo odeljenje nebeskog svetita, otvorila su se druga vrata
milosti, a istovremeno otpoeo istrani sud nad onima koji su do 1844. godine priznali svoje
grehe Isusu. Za one koji ive posle ovog vremena ova druga vrata su otvorena dokle god je
Isus u drugom delu nebeskog svetita kao na prvosvetenik.
Svretak 2300 dana i noi u 1844. godini oznaava vaan datum. Pa, iako je istina da su
se tada zatvorila vrata nade i milosti kroz koja su ljudi 1800 godina imali pristup Bogu,
otvorila su se druga vrata i ljudima je ponuen oprotaj greha Hristovim posredovanjem u
svetinji nad svetinjama. Jedan deo Hristove slube je zavren, ali samo da uini mesta
drugome. Jo uvek postoje 'otvorena vrata u nebeskoj svetinji gde Hristos vri slubu u
korist grenika. (GC 429.430 - VB 351)

8. Dadoh pred tobom vrata otvorena. Isus je otvorio svojoj Crkvi vrata svog carstva i
vrata neba. Filadelfijska crkva je imala bezgraninu mogunost za linu pobedu u borbi sa
grehom i za objavljivanje istine evanelja (v. Dela 14,27; 2.Kor.2,12; Kol. 4,3). Ova crkva je
imala dunost da iskoristi priliku za propovedanje evanelja kao nijedna druga crkva u
istoriji hrianstva. Iznenada se otvorio put propovedanju evanelja. William Karey (Viljem
Karej) polazi 1793. godine u Indiju: Robert Morison 1807. u Kinu; Robert Moffat u Afriku, u
koju neto kasnije, 1841. godine, dolazi i David Livingston.
U Londonu se 1804. godine osniva Britansko inostrano biblijsko drutvo, a neto kasnije,
1816. i u Americi. To je bio poetak velikog misionarskog programa, koji je trebalo da odnese
veno evanelje svakom kolenu, jeziku i narodu.
Period filadelfijske crkve ima svoj vrhunac u velikom probuenju u prvoj polovini
devetnaestog veka u pogledu misli o drugom Hristovom dolasku. Vrata koja su se otvorila
niko nije mogao vie zatvoriti.
Ima malo snage. Crkva u Filadelfiji nije bila velika niti uticajna, ali je bila ista i verna.
Isto tako filadelfijska crkva u istoriji hrianstva bila je slaba i mala u vreme kada je velika
crkva prerasla u svetsku silu.
U ovo vreme javlja se veliko interesovanje za Boju re, a naroito za proroanstva
proroka Danila i knjigu Otkrivenje. Lina pobonost je vea nego u ranijim stoleima. Boja
re se veoma ceni i zato je bilo iskrene predaje Bogu, hrabrog priznanja vere i postojanosti.

9. Oni iz zbornice sotone. Ovde je re o onima koji su se hvalili da su Boja deca, a nisu
bili. Neki od njih su se obratili, jer su videli da je Bog sa svojom crkvom. Misionarstvo nije
samo otilo u mnogoboaki svet, nego je poelo svoj rad u velikoj sili i u hrianskom svetu.

39
Izgleda da su se neki od Jevreja u Filadelfiji bili obratili. Vernost i istrajnost Boje dece esto
su bili povod za obraanje i samih neprijatelja.

Obeanje (3,10-13)
10Jer si odrao re trpljenja mojega (Zato to si odrao re koja opominje na

strpljivo ekanje na moj dolazak - Albrecht), i ja u tebe sauvati od asa iskuenja

koji e doi na sav vasioni svet da iskua one koji ive na zemlji. 11Evo u doi brzo:
dri to ima, da niko ne uzme venca tvojega. 12Koji pobedi uiniu ga stub u crkvi
Boga svojega i vie nee izai napolje; i napisau na njemu ime Boga svojega, i ime
novoga Jerusalima, grada Boga mojega, koji silazi s neba od Boga mojega, i ime moje
novo. 13Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama.

10. Jer si odrao re trpljenja mojega. Isus ovde podstie crkvu na trpljenje za koje
vezuje i obeanje. Isus je vie puta naglaavao trpljenje dok je bio na Zemlji. U Mateju 24,13
On upotrebljava ovu istu re u obliku glagola pretrpi, tj. istraje, izdri.
I ja u tebe sauvati od asa iskuenja. Ovo ne znai da Boja deca nee imati nevolje
nego da e ih Bog izbaviti iz svih nevolja koje dou na njih kad je to potrebno (Ps. 34,19).
Meutim, as iskuenja koji e doi na sav svet naroito se odnosi na vreme izlivanja
sedam poslednjih zala na nau Zemlju, posle zavretka vremena milosti pred sam ponovni
dolazak.

11. Evo u doi brzo. Verni Svedok hrabri ne samo verne u Filadelfiji ve sve one koji
ekaju povratak ljubljenog Gospoda. Oni treba vrsto da dre to imaju, odnosno
njegovo obeanje da e skoro doi i da se ne nau meu onima koji e govoriti: Nee moj
gospodar jo zadugo doi. (Mt. 24,48).
Stub u crkvi. Obe rei stub i crkva ovde su metaforike i predstavljaju simbol stalne
Boje prisutnosti. To znai da e pobednici imati prednost da ive stalno u prisutnosti
Bojoj. Oni nee vie odande izai, tj. napustiti Boje prisustvo kao to je to uinio Lucifer.
Ime znai linost, karakter. Pobedniku se ovde daje trostruko obeanje. On e primiti:
a) Ime Boga svojega, odnosno peat Bojeg karaktera.
b) Ime novog Jerusalima kao graanin graa u kome e iveti, to znai veni ivot.
v) Ime moje novo, odnosno Isusovo ime koje e ga podseati da je otkupljen
Hristovom krvlju.
Ova slika uzeta je iz Starog zaveta (Izl. 28,36). Nekada je Aron nosio natpis na zlatnoj
ploici na elu: Svetinja Gospodu, tj. posveen Gospodu.

Grad Laodikeju osnovao je Antioh Epifan II oko 250. godine pre Hrista i nazvao ga po
svojoj eni Laodikeji, koja se spominje u ki junoga cara.
Re laodikeja sastavljena je od dve rei: laos, to znai narod i dike, to znai
pravedno suenje. Otuda ovde oznaava suenje narodu. Ovo je poslednja od sedam
crkava kojoj Isus upuuje poslanicu. Proroki znaaj ove crkve odnosi se na vreme kada na
nebeski Prvosvetenik, Isus Hristos, obavlja pravdanje svog naroda u nebeskom svetitu
pred svoj ponovni dolazak na Zemlju. Istorijski period ove crkve poinje 1844. godine, sa
poetkom Istranog suda na nebu i traje sve do svretka vremena milosti.

40
 Ova poslednja crkva u istoriji hrianstva, koja ima poslednju vest za na svet, gleda sa
hvalisanjem na svoja spoljanja dela i postignua: na svoje materijalno blagostanje, lepe
zgrade i ustanove, koje je podigla, na svoju revnost na misionarskom podruju, nagli porast
lanova iz godine u godinu i zato kae: Bogata sam i ... nita ne potrebujem. Ali kad bi
paljivo ispitala svoje duhovno stanje, ova crkva bi uvidela da joj nedostaju lina pobonost,
biblijska poniznost, trpljenje, vera, ljubav, samoodricanje, straenje i duh rtve. (3T
252.253). Laodikeja ima veru razuma ime se ponosi, ali joj nedostaje unutranja duhovna
sila. Njena najvea opasnost je samoobmana.
Laodikejska vest se odnosi na crkvu u ovo vreme. Da li verujete u nju? Da li shvatate
njenu vanost? Ili govorite: Bogati smo i obogatili smo se i nita nam nije potrebno? (7A
SDABC, 961)
Otuda Laodikejska crkva u hrianstvu ne dobija nikakvu pohvalu od Isusa. Ona misli za
sebe da je bez mane, ali verni Svedok svedoi za nju da je duhovno siromana, mlaka i slepa.
Pa ipak, ova poslanica niim ne tvrdi da je Gospod odbacio ovu crkvu, nego joj daje savete
da se popravi. On joj nudi i lek za njenu bolest.
Stanje u Laodikejskoj crkvi je slika duhovnog stanja crkve u poslednjem periodu istorije
hrianstva. Vano je da pravilno shvatimo i tumaimo ovu Isusovu poslanicu svojoj
poslednjoj crkvi. Da li Isus hoe da kae da je odbacio svoj narod u ovom periodu
hrianstva? To NIKAKO! Isus daje ukor i prvoj crkvi, ali je nije odbacio. Svojim
opomenama i savetima Laodikeji Isus eli da svoj narod u njoj probudi iz duhovne mlakosti.
On mu nudi i sredstvo kako da to postigne.
Pa ipak, sluaj onih kojima se upuuje ovaj ukor nije bez nade. ... Savet vernog Svedoka
ne prikazuje one koji su mlaki kao beznadean sluaj. Jo uvek ima nade za njih. Vest
Laodikeji je puna ohrabrenja, jer ona jo uvek moe da kupi zlato vere i ljubavi, ona jo uvek
moe da dobije bele haljine Hristove pravde da pokrije svoju golotinju. Jo uvek mogu oni
koji se bore da slue Bogu i mamonu da postignu istotu srca i pobuda. Jo uvek oni mogu
da operu i ubele svoje haljine karaktera u krvi Jagnjeta. (7A SDABC 966)
Isus ne ukorava ovu crkvu da je duhovno mrtva kao kod Sarda, niti je optuuje da je
odbacila istinu, niti joj prebacuje da je postala velika, svetska crkva ili Vavilon nego samo
da je mlaka. Duhovna mlakost je lenost i nedostatak one prave svete revnosti i ljubavi za
Gospoda.
Mlakost ove crkve je posledica njenog samopouzdanja to poznaje istinu kojom se hvali.
Iako kae da priznaje opravdanje verom, ova crkva se u stvari oslanja na svoja vlastita dela
dranjem deset Bojih zapovesti, naroito etvrte.
Laodikejska vest treba da se objavi u velikoj sili, jer se odnosi naroito na nae vreme.
(7ASDA BC 962)
Ima mnogo nade za one u Laodikeji koji prihvate ukor i savet vernog Svedoka. Inae Isus
im ne bi preporuio trostruki lek za njeno isceljenje. On ne bi govorio o pobednicima u 21.
stihu i ne bi traio da veera sa njima, to simbolie uspostavljanje prisne zajednice
izmeu njega i njegove dece. Ali ostaje istina da e mnogi iz ove crkve biti izbljuvani iz
usta Bojih (stih 16). To su oni koji ne prime savet i opomenu vernog Svedoka.
Isus takoe ne savetuje crkvu da ukloni mlake iz svoje sredine, jer tada za njih ne bi bilo
vie nade da se izlee, niti savetuje vrue da zbog mlakosti u crkvi napuste crkvu. Gospod
ne trai od svoje dece u ovoj crkvi da se podele i odvoje, nego da svi postanu vrui. On ne
kae da treba osuivati vostvo i propovednike za mlakost u crkvi, jer je to obeleje itavog
hrianskog sveta poslednjeg vremena. Isus eli da njegova crkva uvidi svoje pravo duhovno
stanje i da oivi da bi mogla da izvri poslednji zadatak i uini poslednji napor u
objavljivanju poslednje vesti svetu.

41
 Velikom Lekaru je veoma stalo da spase Laodikeju. On preklinje: Evo stojim na vratima i
kucam. Ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerati s njime, i on sa mnom.
(Otkr. 3,20).
Ima nade za nae crkve ako prihvate vest koja je data Laodikeji. (MS 139, 1903. 7A
SDABC 966)

Ukor crkvi (3,14-17)

14I anelu Laodikejske crkve napii: tako govori Amin, svedok verni i istiniti,

poetak stvorenja Bojega; 15Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vru. O da si studen
ili vru! 16Tako budui mlak, i nisi ni studen ni vru, izbljuvau te iz usta svojih. 17Jer
govori (tvrdi - S.): bogat sam i obogatio sam se i nita ne potrebujem; a ne zna da
si nesrean, i nevoljan, i siromah, i slep i go.
14. Tako govori Amin, svedok verni i istiniti. Re amin dolazi od jevrejskog glagola
aman (podupreti, potvrditi), a u grkom je amen.
Mada su sve vesti upuene crkvama vane za onoga ko ima uho da uje u sva vremena,
vest laodikejskoj crkvi je od naroite vanosti za nas koji ivimo u poslednjem vremenu. Zato
se Isus obraa ovoj crkvi reima Svedok verni i istiniti odmah u poetku reenice.
Poetak stvorenja Bojeg. Grka re za poetak je arhe. Ona moe imati pasivno
znaenje i tada znai prvo stvorenje i aktivno u smislu onaj koji stvara, poetak. Ovde
ona ima aktivno znaenje. Ovim izrazom se Isus predstavlja poslednjoj crkvi da je podseti da
je On Stvoritelj svega i da njemu nije nita nemogue.

15. Tako budui mlak i nisi ni studen ni vru. Grad Laodikeja je bio poznat po svojim
toplim mineralnim vodama. Medicinska kola bila je smetena u hramu Karu, posveenom
bogu Eskulapu (bog medicine). Postoji vodopad toplih izvora kod Jerapolja. Ta voda kako
tee postaje sve hladnija i kad doe do Laodikeje sasvim je mlaka. Zato se govorilo za
stanovnike Laodikeje da su mlaki.
U duhovnom pogledu najopasnije je stanje mlakosti. Uveriti Laodikejca da je bolestan
veoma je teko, jer nema ni groznicu ni povienu temperaturu. Njegova temperatura je
normalna. Na izgled on je zdrav, ne osea nita, pa prema tome i ne preduzima nita u
pogledu svoje podmukle bolesti.
Njegova mlakost se otkriva u nedostatku line pobonosti. On se formalno dri crkve
obavljajui samo deseti deo slube za Gospoda.
Mlakost se takoe pokazuje i u neopredeljenosti. Laodikejac moe da ivi pola za Boga, a
pola za svet. Takvi poluobraeni hriani su najopasniji. Oni su stalno teret onima koji ele
da budu Isusovi verni sledbenici. Oni su kamen spoticanja nevernicima.
Poluobraeni hriani su gori od nevernika, jer praznim reima i neodreenim stavom
odvode mnoge na stranputicu. Nevernik pokazuje svoju boju. Hrianin koji je mlak vara i
jedne i druge. On nije dobar ni kao svetovni ovek ni kao hrianin. Sotona ovakvog koristi
da preko njega vri delo koje niko drugi ne moe da obavi. (Pismo 44, 1903. 7BC 963)

16. Izbljuvau te iz usta svojih. Mlaka voda je neukusna i bljutava i onaj koji je pije,
nehotice je izbacuje iz usta. Ovo je Isusova opomena mlakima da e se okrenuti od njih i
napustiti ih kao to je to uinio sa Jevrejima.
Za Isusa je veliko razoaranje kad vidi kako ga malo cenimo. U ovoj snanoj metafori
Hristos nas opominje da ne moe da zastupa nae molitve i iznosi ih pred Ocem dokle god
smo mlaki. Ako ostanemo u tom stanju, Bog e morati da nas konano odvoji od svoje
porodice.

42
 17. Govori: bogat sam. Ove se rei mogu razumeti u materijalnom i duhovnom smislu.
Laodikeja je bio napredan grad i hrianima je u njemu bilo dobro. Napredak je probudio
elju za udobnim ivotom. Blagostanje nije samo po sebi nikakvo zlo, ali nas dovodi do
iskuenja da postanemo ponosni i sebini. Jedina zatita protiv ovoga jeste duhovna
poniznost. Hriani koji su siromani u dobrima ovoga sveta tee da se obogate u duhovnim
dobrima i u tome nalaze radost.
Kad vane istine prihvatimo samo razumom i one ne promu nau duu, dolazi do
verskog ponosa i fanatizma. I u samoj Bojoj crkvi, pored njene dobre organizacije i
bogatstva skupocenih istina, moe se lako pojaviti verski fanatizam i ponos. Duh prorotva
kae:
Greh koji je beznadean i skoro neizleiv jeste ponos svoga miljenja. On stoji na putu
svakog duhovnog rastenja. (7T 149)
Nema vee samoobmane za ljudski um ako neko misli da je pravedan, a to nije. Vest
vernog Svedoka dolazi u pravo vreme, kad je Boji narod u alosnoj zabludi, pa ak i poten
u toj zabludi... Pokazano mi je da mnogi koji sebi laskaju da su dobri hriani ne primaju ni
zraak svetlosti od Isusa. (3T 252.253)
I obogatio sam se. Laodikejac ne tvrdi samo da je bogat nego ak pripisuje to svoje
bogatstvo svome trudu i zalaganju. Zato se osea sitim, samozadovoljnim i samopouzdanim.
Nita ne potrebujem. Ove rei su vrhunac samoobmane Laodikejca. Ovakvo
samozadovoljstvo je kobno, jer Boji duh ne moe da deluje tamo gde se ne osea potreba za
njegovom prisutnou, a bez Duha Svetoga je duhovni ivot neostvarljiv.
Najvea opasnost Laodikejca je u njegovoj nesposobnosti da uvidi svoju potrebu. On je u
teem poloaju od onih koji su mrtvi u prestupima i gresima. On slua Re, ali je ne
primenjuje na sebe, ve na svoje blinje.
Znaci mlakosti i samohvalisave samoobmane pogodno su opisani u knjizi Poklonikovo
putovanje. Pri kraju putovanja Hrianin je stigao na zaarano tlo gde je sreo Slepevia.
Slepevi nije mario za opomene Hrianina koji je pokuao da mu ukae na nedostatak
line pobonosti i potrebu za rodom Svetoga Duha. Slepevi se nije ljutio na ovo, ali je bio
nemaran i slep u odnosu na svoje vlastite potrebe.
Hrianin je takoe sreo i Uporka koji je rekao: Imam svoj ma. Nikad ga neu ispustiti
iz ruke dokle god sam iv. Moderni Uporko kae: Ja poznajem istinu. lan sam Crkve. Sa
mnom je sve u redu.
I Slepevi i Uporko su duhovno slepi u odnosu na svoju potrebu ive veze sa Isusom. Oni
ive na zaaranom tlu. Oni su pogodan simbol za Laodikejca koji kae: Kako sam bogat!
Koliko sam samo postigao! Imam sve to elim u ovom svetu!, a ne zna da je najvei
siromah, i slep, i go.
A ne zna. Neznanje svog pravog duhovnog stanja je karakteristika laodikejskih
hriana. Ali Isus dobro zna njihovo stanje, to se vidi iz ponavljanja rei: Znam tvoja dela.
Kad neto ne znamo o sebi, to je samoobmana, a ona je najopasnija. Mnogi su zadovoljni
sobom, jer ne poznaju svoje pravo duhovno stanje. Slika koju verni Svedok iznosi o njima je
velika suprotnost onome to oni misle o sebi.

Savet (3,18-20)
18Savetujem te da kupi u mene zlata eenoga u ognju, da se obogati; i bele

haljine da se obue, da se ne pokae sramota golotinje tvoje; i masti oinjom pomai

oi svoje da vidi. 19Ja koje ljubim one i karam i pouavam. Postaraj se dakle i pokaj

43
 se. 20Evo stojim na vratima i kucam; ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k
njemu i veerau s njime i on sa mnom.

18. Savetujem te da kupi u mene. Kupi od mene, Isus savetuje, jer Laodikeja ne
uvia svoju potrebu za Isusom, koji je lek za sve. On je balzam u Galadu. On moe da isceli
svaku bolest.
Ali ovde nam se kae da mi taj lek treba da kupimo. Cena ovog leka nam je poznata. O
tome itamo u Mateju 13,44-46 u Hristovoj prii o sakrivenom blagu. Onaj koji hoe neto
da kupi od Isusa, mora najpre da proda sve to ima da bi kupio ono to eli. Isus je dao
sve za nas. On nije nita zadrao za sebe. On eli da i mi potpuno pripadamo Njemu u ovom
svetu i sjedinimo se sa njime kao to je i on jedno s Ocem. (AA 566)
Zlato eeno u ognju. Zlato, simbol duhovnog bogatstva, predstavlja karakter ija je
pokretaka snaga vera i ljubav. Oni koji su u Hristu, bogati su u veri (Jak. 2,5) i bogati
delima ljubavi (1. Tim. 6,18).
Nije dovoljna samo obina vera, nego vera koja kroz ljubav radi (Gal. 5,6)
Aneo mi je rekao: 'Nedostatak ljubavi i vere su veliki gresi Bojeg naroda danas.
Nedostatak vere vodi ka duhovnoj nemarnosti, samoljublju i ljubavi prema svetu. (3T 475)
Vera i ljubav su ono pravo bogatstvo, ono oieno zlato koje verni Svedok savetuje
mlakima da kupe od njega. (DA 280; 4T 88.559)
Oni koji ovog zlata nemaju, siromani su. Da bismo ga kupili od Isusa treba da damo u
zamenu nae bogatstvo, tj. ono to mi smatramo da je zlato, a to je naa priroda, dobrota,
ast i dostojanstvo.
Za ovo zlato se kae da je eeno u ognju, to znai da je iz njega uklonjena i spaljena
sva ljaka. Ovo se misli na veru koja je iskuana i oiena u pei nevolje, (v. Jak. 1,2-5; Jov.
23,10).
Bele haljine predstavljaju pravdu svetih (19,8). Ova pravda nije njihova pravda, ve je
rezultat pranja njihovih haljina u krvi Jagnjeta.
Bela haljina je Hristova pravda, koja moe da postane na karakter. istota srca, iste
pobude bie obeleje svakog onog koji pere svoju haljinu da bude bela u krvi Jagnjeta. (RH
24. juli 1888; 7BC 965).
Niko ne moe stati pred Boga u svom ruhu koje Boja re naziva prljavom haljinom.
Potrebno je da dobijemo svadbeno ruho od Isusa (v. Mat. 22,11). Ova slika ima naroiti
znaaj za Laodikeju. Ovaj grad je bio poznat po svojim iteljima koji su nosili crne, vunene
haljine. Gospod saveuje hriane u Laodikeji da kupe bele haljine.
Jedino ova haljina koju nam je pripremio Isus Hristos moe nas udostojiti da se
pojavimo pred Bogom. Ovom haljinom, koja je njegova pravda, Isus eli da odene svaku
duu koja se iskreno kaje. (COL 311)
Mast oinja je rad Svetog Duha na naem srcu.
Stare masti za oi bile su poznate prema nainu pakovanja. Blizu Laodikeje postojao je
hram posveen frigijskom bogu Men Komu. U vezi sa ovim hramom sazidana je u blizini
medicinska kola u kojoj se proizvodio lekoviti prah za oi. Zato je upotrebljena ova slika.
Mast oinja, koja se nudi Laodikeji, jeste nebeski lek za njeno duhovno slepilo. Ona ima
svojstvo da vrati vid vernima u Laodikeji da bi videli svoje pravo unutranje stanje. Jedino
radom Svetog Duha na srcu moe se ukloniti duhovno slepilo.
Mast oinja predstavlja takoe i milost koja osposobljava verne da razlikuju istinu od
lai, pravdu od nepravde.

44
 Mast oinja je duhovno raspoznavanje koje nas osposobljava da otkrijemo sotonine
zamke i uteknemo od njih, da prepoznamo greh i mrzimo ga i da vidimo istinu i ivimo po
njoj. (5T 233)
Ako je ikada bilo potrebno da prepoznamo lukavstva sotone i uvidimo odvratnost greha,
onda je to danas.
Da vidi misli se da vidi greh onako kako ga Bog vidi i upozna svoje stanje onako kako
ga Bog poznaje.
Vest laodikejskoj crkvi potpuno odgovara nama kao narodu. Ve dugo vremena ona se
iznosi pred nas, ali se na nju nije obraala odgovarajua panja. Kad je pokajanje ozbiljno i
iskreno, onda e vernici crkve kupovati bogatstvo neba pojedinano. O, kako mnogi vide
stvari u pogrenoj svetlosti, u svetlosti u kojoj sotona eli da ih oni vide!
Vi moete da pokaete veliku revnost u misionarskom radu, pa ipak, zato to je pomeana
sa sebinou, da bude bez vrednosti u Bojim oima. To je manjkava rtva. Ako vrata srca
nisu otvorena Isusu, ako On ne osvoji hram due, ako srce nije proeto njegovim boanskim
osobinama, ljudski rad kad se bude izmerio na nebeskim merilima, nai e se lak. Samo
Hristova ljubav moe vas uiniti bogatim. Mnogi ne uviaju da duhu koji je u njima
nedostaju Hristova krotost i poniznost, nedostaje ljubav koja ih moe nainiti kanalima
svetlosti. (MS 33, 1894; 7BC 961)

19. Ja koje ljubim one i karam i pouavam. Ako lek ne pomogne, potrebna je operacija.
Mrena samoobmane treba da se ukloni hirurkim putem. Koliko utehe za nas to je Hirurg
sam Isus! Skalpel u ruci velikog Lekara nikad nee uiniti pogrean rez. Svaki potez
njegovog noa dolazi od njegove vete ruke.
Grki paideno znai uiti decu kanjavanjem, u smislu roditeljskog vaspitanja deteta
upotrebljeno je ovde pouavam. Kanjavanje obino sledi kad deca ne prime opomenu i
savet roditelja. Ni karanje ni kanjavanje nisu izraz neljubavi i gneva roditelja, nego dolaze
iz ljubavi u elji da se deca poprave. Tako isto Isus postupa sa nama.

20. Evo stojim na vratima i kucam. Trajan oblik glagola ovde upotrebljen znai
Hristovo neprekidno nastojanje da se povee sa nama. Svaka opomena, ukor i savet Boje
rei je u stvari Hristovo kucanje na vrata naeg srca. Isus je u ovome istrajan. On plae kad
pogreimo kao to je plakao nad Jerusalimom. Spasitelj strpljivo eka da mu otvorimo vrata
naeg srca.
Isus dolazi na vrata naeg srca kao molilac. Ova vrata nisu vrata koja Bog otvara i zatvara
kao ona u stihu 8 i u Mateju 25,10 i Luki 13,25. Vrata o kojima je ovde re su pod kontrolom
oveka. Samo ih on moe otvoriti i zatvoriti. Hristos eka na odluku svakog pojedinca. On
kuca neprekidno u svojoj ljubavi na vrata ljudske due, na vrata srca i pobuda svakog
pojedinca. On kuca svojom mudrou na vrata naeg razuma, Svetim Duhom na vrata nae
savesti i svojim oseanjima na vrata ljudske nade. Isus stoji pred vratima ljudskog ivota,
spreman da ue i svojom prisutnou blagoslovi srce koje ga primi.
Otvaranje ovih vrata je u vlasti ljudske volje. Mnogi imaju tekoe da otvore vrata svoga
srca, zato to je pred njima gomila telesnih elja, svetovnih ideala i nezadovoljstvo. Niko od
nas ne moe da istera zlo iz svog srca. Samo Isus moe to da uini. Ali ovek mora da donese
odluku da ukloni greh iz svoga srca. U istom trenutku kad donese odluku, Bog mu pomae.
Isus stoji i kuca, kuca na vrata tvoga srca, - pa ipak, neki stalno govore: 'Ne mogu da ga
naem. A zato? On kae: 'Ja stojim i kucam. Zato ne otvori i kae: Ui, dragi Isuse.?
Tako sam srena zbog ovog jednostavnog uputstva da naem Isusa. Inae ne bih znala kako
da ga naem, a to tako elim. Otvori vrata i isprazni hram svoje due od kupaca i prodavaa

45
i dozvoli Gospodu da ue u njega. Reci mu: 'Ljubiu Te svom svojom duom. iniu pravdu.
Drau tvoje uredbe! Tada e osetiti mir koji dolazi od Isusove prisutnosti. (The Revievv
and Herald, 28. avgust 1888)
Veerau s njim. Grki deipneo - jesti glavni obrok, moe da se primeni i na stih koji
govori o velikoj svadbenoj veeri u 19,9. Jevreji su obino radost i blaenstvo budueg ivota
predstavljali gozbom (veerom).
Ali ova lepa slika ovde otkriva prisnu zajednicu koju vernik moe da ostvari sa Isusom u
ovozemaljskom ivotu. Jesti zajedno stvara prisnu vezu prijateljstva izmeu dve osobe. Ovo
je naroito vailo za narode na Istoku. Uzimanje uea u jelu bilo je znak prijateljstva. Tom
prilikom domain nije nudio svome gostu samo jelo, nego mnogo vie od toga, prijateljstvo
svog doma.
Otvaranje vrata srca predstavlja pozivanje Isusa da uzme uea u naem linom ivotu.
Samo tako moi emo da imamo uea kasnije u njegovom ivotu. Ako Ga primimo u
ovozemaljskom. On e nas primiti u nebeskom ivotu.

Obeanje (3,21.22)
21Koji pobedi dau mu da sedi sa mnom na prestolu mojemu, kao i ja to pobedih i

sedoh s Ocem svojim na prestolu njegovom. 22Ko ima uho neka uje ta govori Duh
crkvama.

21. Koji pobedi upotrebljava se sedam puta u ovim poslanicama Hristovoj Crkvi, to
znai da je pobeda mogua. Tajna pobede je u ostvarenju prisne zajednice sa Isusom.
Hristova pobeda nad grehom i sotonom je garancija za nau pobedu. Bez njega ne moemo
nita. Kad Isus ue u nae srce, sa Njim dobijamo sve, jer je Njemu data svaka vlast na
Nebu i na Zemlji.
Dau mu da sedi sa mnom na prestolu mojemu. Kakvog li divnog obeanja pobedniku!
Koliko mi moemo da shvatimo od ove ponude? Biti spasen od vene smrti, uivati veni mir
i veni ivot, velika je nagrada za male nevolje sadanjeg ivota. A biti poastvovan da
sednemo sa Isusom na njegovom prestolu, jeste neopisiva poast. Ovo nije prazna re
oveka, ve obeanje Cara svemira.
Ovim obeanjem se zavravaju poslanice upuene Hristovoj crkvi. Vesti upuene na
sedam crkava potpuno odgovaraju prilikama odgovarajuih istorijskih perioda hrianske
crkve od Hristovog prvog pa do njegovog ponovnog dolaska na nau Zemlju.
Ve je spomenuto da Laodikejska crkva predstavlja poslednju crkvu u istoriji hrianstva,
kada se vri suenje Bojem narodu i njegovo pravdanje na istranom sudu. Ali laodikejska
vest moe da se primeni na sve koji se smatraju hrianima.
Opomena poslednjoj crkvi mora da se objavi svima koji kau da su hriani. Laodikejska
vest, slina mau otrom sa obe strane, mora ii svuda, svim crkvama. (6T 77)
Isus je onaj verni Svedok koji daje ukor, savet i opomenu svojoj Crkvi. Neki smatraju da je
svedoanstvo vernog Svedoka isto to i osuivanje greha sa propovedaonice. Ali Laodikejac
je bolestan i potreban mu je Lekar, a ne sudija. Isus nije doao da sudi svetu, nego da spase
svet (Jov. 3,17). Lek za Laodikeju nije u osuivanju, nego u ukazivanju na Isusa. Isus je taj
veliki Lekar, koji ima lek za bolest Laodikeje. On kae: Kupite od mene bez novca i bez
plate. (Is. 55,1). Velikom Lekaru je veoma stalo da spase Laodikeju. Zato On moli: Evo
stojim na vratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i veerau s
njime, i on sa mnom.

46
47
 Drugo vienje

posmatrana s Bojeg prestola

Otkrivenje 4,1 -11,19

Otkrivenje 4,1 -11,19

U novom vienju prorok je pozvan da zauzme mesto kraj Bojeg prestola, odakle je
mogao kao u panorami da posmatra dogaaje koji e se odigrati na pozornici svetske istorije
sve do Hristvog drugog dolaska na Zemlju. Pre nego to se otvaraju stranice ove istorije
prorok vidi veliko interesovanje nebeskih bia za ono to treba da se odigra na naoj Zemlji,
a naroito njihovo interesovanje za delo spasenja ljudskog roda. On posmatra kako sam Isus
uzima knjigu ispisane ljudske istorije. Stranice ove knjige se otvaraju i pred prorokom se
redaju simbolike slike u kojima su prikazani dogaaji koji e se odigrati u budunosti.
Boje provienje ne obuhvata samo ivot pojedinaca nego i istoriju svih naroda na naoj
Zemlji. Bog je taj koji upravlja tokom svih zbivanja na naoj planeti i koji kontrolie istoriju
sveta. On smee careve, i postavlja careve. (Dan. 2,21). Njegova ruka okree toak istorije.
Svakom narodu koji se pojavi na pozornici sveta dozvoljeno je da zauzme svoje mesto na
Zemlji da bi se videlo da li e ispuniti nameru 'Straara i Sveca... Dok narodi odbacuju Boja
naela i time prouzrokuju sopstvenu propast, jo uvek se u celokupnom njihovom delovanju
otkriva boansko uee koje ima kontrolu nad njima. (Ed. 176.177)
Panja proroka je naroito usredsreena na istoriju Hristove crkve i njen poloaj i
okolnosti u svetu. U simbolu sedam peata on vidi celokupnu istoriju hrianstva od
Hristovog prvog do njegovog drugog dolaska. On jasno gleda pobedu krsta pod zastavom
kneza Emanuila. Zatim posmatra napor sotone da osujeti Boje delo spasenja ljudske
porodice i uhvati sve ljude u zamku. On posmatra velike napore Neba da pomogne ljudima u
borbi sa lukavstvima sotone. Sve ovo proroku je pokazano u veoma razliitim simbolima,
koje uz pomo Boje rei, ispunjenih proroanstava i Duha prorotva moemo razumeti.

Otkrivenje 4,1-11
Ovo novo vienje apostol Jovan poinje velianstvenom vizijom Bojeg prestola. Ljudski
jezik nije u stanju da opie slavu i veliinu Boga Oca koji sedi na belom prestolu. Celi presto
je proroku izgledao u odsjaju duge koja ga je okruavala, kao skupoceni dragi kamen
smaragd (st. 3). Duga je simbol hrianske nade. U njoj se slivaju Boja milost i pravda, (v.

48
Ps. 85,10). Ovaj velianstveni presto je ne samo presto slave ve i presto milosti, kome
imamo slobodan pristup kroz Isusa Hrista u svako vreme (Jevr. 4,16).

Bog Otac na prestolu svemira (4,1-3)

1Potom videh: i gle, vrata otvorena na nebu, i glas prvi koji uh kao trubu gde

govori sa mnom i ree: popni se amo i pokazau ti ta e biti za ovim. 2I odmah bih u
duhu i gle, presto stajae na nebu, i na prestolu seae neko. 3I onaj to seae bee
po vienju kao kamen jaspis i sard; i oko prestola bee duga po vienju kao smaragd.

1. Potom videh. Posle vienja opisanog u prethodnim glavama prorok dobija drugo,
novo vienje. On vie ne gleda na nebo nego kroz otvorena vrata na nebu u unutranjost
neba, odnosno svetita.
Popni se amo. Proroku je upuen poziv da se popne na nebo, to znai da u duhu bude
prenesen do samog Bojeg prestola.

2. Na prestolu seae neko. Prvo to je Jovan video bio je Boji presto. Proroku su
nedostajale rei kad je pokuao da opie slavu i velianstvenost prestola svemira. On se ne
usuuje da vladara svemira opie antropomorfistiki (jezikom kojim se opisuju ljudska
bia). Jovan opisuje Boga Oca samo participom: I na prestolu seae neko. Ovo opisivanje
Boga Oca u sutoj je suprotnosti sa podrobnim opisom Sina u prvoj glavi 13-16. Ali Sin se
javlja u svom ljudskom obliku, pa je zato i opisan ljudskim reima.

3. I onaj to seae bee po vienju. Presto Boga Oca i dogaaji posmatrani s njega,
opisani su simboliki u ovom i sledeem poglavlju, a ne doslovno. To jasno izlazi iz
Otkrivenja 5,6 gde se Isus opisuje kao jagnje zaklano koje ima sedam rogova i sedam oiju.
Poto su cela ova slika i dogaaji simboliki, ovako treba i da se tumae.
Jovan vidi Boga Oca kao skupoceno kamenje jaspis i sard, a dugu oko prestola kao
smaragd. Prema 21,11 jaspis je slian dijamantu, tj. prozraan je kao svetlost (v. 1. Tim.
6,16). On ne lii na dananji jaspis. Stari istraiva prirode Plinije opisuje jaspis iz
Otkrivenja prozraan kao svetlost. (Istorija prirode, str. 37).
Sard je crvenkaste boje. Plinije pie da se ovaj kamen mogao nai samo u Sardu i zato je
dobio to ime.
Oko prestola je duga boje smaragda, to simbolie Boju milost prema ljudskom rodu.

Punina velianstva Bojeg (4,4-11)

4I oko prestola behu dvadeset i etiri prestola; i na prestolima videh dvadeset etiri

stareine gde sede, obuene u bele haljine, i imahu krune zlatne na glavama svojima. 5
I od prestola izlaahu munje i gromovi i glasovi; i sedam iaka ognjenih pred
prestolom, koji su sedam duhova Bojih. 6I pred prestolom bee stakleno more, kao
kristal, i nasred prestola i oko prestola etiri ivotinje (bia - S.; iva stvorenja - Bak.)
pune oiju spreda i sastrag.7I prva ivotinja bee kao lav, a druga ivotinja kao tele, a
trea ivotinja imae lice kao ovek i etvrta ivotinja bee kao orao kad leti. 8I svaka
od etiri ivotinje imae po est krila naokolo i unutra puna oiju i mira ne imaju dan
i no, govorei: svet, svet, svet Gospod, Bog Svedritelj, koji bee i koji jest, i koji e
doi. 9I kada dae ivotinje slavu i ast Bogu i hvalu onome koji seae na prestolu,
to ivi va vek veka, 10Padoe dvadeset etiri stareine pred onim to seae na
prestolu, i poklonie se onome to ivi va vek veka, i metnue krune svoje pred

49
 prestolom govorei: 11Dostojan si, Gospode, da primi slavu i ast; jer si ti sazdao sve,
i po volji tvojoj jest i stvoreno je.

4. Dvadeset etiri stareine koje sede na dvadeset etiri prestola oko prestola Vladara
svemira najverovatnije predstavljaju predstavnike planeta i svetova koji nisu pali. Oni
prinose molitve svetih Bogu (5,8), to znai da ne mogu biti oni koji su otkupljeni sa ove
Zemlje. Stanovnici drugih svetova u svemiru se isto tako ivo interesuju za spasenje palog
oveka kao i aneli. Predstavnici ovih svetova uzimaju uea u nebeskom Savetu kad je u
pitanju neki lan svemirske porodice, (v. PP 36-42; DA 833.834)

5. Munje, gromovi i glasovi. Ovim simbolikim izraavanjem apostol se esto slui kod
opisivanja Bojeg velianstva i sile koja dolazi od njegovog prestola. (v. 8,5; 11,9; 16,18; Jov.
37,4.5; Ps. 29,3.4; Jez. 1,13).
Sedam iaka ognjenih. Na prvi pogled nam izgleda da je ovde re o sedam zlatnih
svenjaka (1,12). Ali ovde je upotrebljen izraz lampades (iak, lampa), a ne luknia
(svenjak) kao u prvoj glavi 11. stihu. Dalje se jasno kae da oni predstavljaju sedam duhova
Bojih, te otuda oni skupa predstavljaju sveprisutnost Boju, pred kojim je sve otvoreno i
osvetljeno (Ps. 139,7).

6. Stakleno more kao kristal. Ovo opisivanje je vrlo slino Jezekiljevom vienju Bojeg
prestola na nebu. (v. Jez. 1,22.26). U vreme apostola Jovana staklo je imalo mnogo veu
vrednost nego danas. To to je more kao kristal simbolie Boje provienje u sve. Bog
gleda u dubinu. Pred Njime je sve kao staklo i kristal prozirno. (MH 417)
etiri ivotinje. Grki zoa, u mnoini zoon znai iva bia. Mada re zoa ne
oznaava koje vrste su ova iva bia, sigurno je da to nisu ivotinje, jer za njih postoji re
teria. Uporeenjem sa Jezekiljinim vienjem oigledno je da su heruvimi (Jez. 1,5-26:
10,20-22; Izl. 25,18; 2. Sam. 6,2). Broj etiri odgovara broju strana sveta. Ova iva bia
imaju puno oiju spreda i ostraga. (Jer. 1,18; 10,12). Jevrejska re ajin (oko) upotrebljava
se u Starom zavetu u smislu svetlosti, sjaja. Kad Jovan kae pune oiju, on misli na sjaj ili
neku svetlost koja je zraila iz njih.

7. Lav...tele...ovek...orao. Ova etiri bia simboliu sveukupnost Stvoriteljeve moi.

8. est krila ... puna oiju. Krila simboliu brzinu s kojom nebeska bia izvravaju
Boje naloge.
I mira ne imaju dan i no govorei: svet... Ovom slikom su predstavljena nebeska bia
koja su zaduena da neprestano hvale Boga Svedritelja. Ona jednako govore: Svet, svet,
svet Gospod Bog Svedritelj. Ovako uzvikuju i serafimi u Isaijinom vienju (Is. 6,3).
Trostruko ponavljanje upueno je Trojstvu koje je prisutno na prestolu.

10. Poto su iva bia dala slavu Bogu na prestolu, dvadeset etiri stareine skidaju svoje
krune sa glava i stavljaju ih pred presto Vladara svemira klanjajui mu se. Ovo je slika
proslavljanja Tvorca svemira koja se vie puta ponavlja u Otkrivenju, (v. 5,8-10; 7,12; 11,16-
18; 14,3; 19,4.5).

11. Bog je dostojan da primi hvalu od svojih stvorenja, jer im je On dao ivot. On ih je
nainio onim to jesu. Stareine nazivaju Boga Gospodom (gr. kurios, a jevrejski
Jahve), to znai gospodar.

50
 Bog je odluio da stvori svet i da pokloni ivot stvorenjima. On je video da e tako biti
dobro. Bog nije eleo da bude sam u svemiru. On je odluio da svemir nastani razumnim
biima, sposobnim da cene njegovu beskrajnu ljubav i savreni karakter. To je bio razlog to
ih je stvorio.

Otkr. 5,1-14
Knjiga sa sedam peata predstavlja ispisanu istoriju ljudskog roda u ijem je sreditu
hrianska crkva. Za peto poglavlje Otkrivenja Duh prorotva kae:
Peto poglavlje Otkrivenja treba dobro prouavati. Ono je od naroitog znaaja za one koji
e uzeti uee u Bojem delu u ove poslednje dane. (9T 276)
Apostol Jovan posmatra velianstveni prijem naeg Spasitelja pred Oevim prestolom od
strane nebeskog Saveta i njegovo ustolienje kao predstavnika ljudskog roda u nebeskom
hramu, odakle je dolo izlivanje nebeskih darova na Duhove. Prisutni su ne samo aneli
nego i predstavnici svetova koji nisu pali. Apostol Pavle ih naziva gospodarstvima,
poglavarima i vlastima (Kol. 1,16; DA 833.834), a apostol Jovan ih opisuje kao etiri iva
bia, dvadeset etiri stareine i anele.
U ovom poglavlju Jovan vidi kako Isus, predstavnik spasenog ljudskog roda, ustoliava se
kao njihov prvosvetenik (AA 38). Tako je oveanstvo u Hristovoj linosti selo nasred
nebeskog prestola. (TM 124)

Knjiga sa sedam peata i Jagnje (5,1-7)

1I videh u desnici onoga to seae na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja,

zapeaenu sa sedam peata. 2I videh anela jaka gde propoveda glasom velikim: ko
je dostojan da otvori knjigu i da razlomi peate njezine? 3I niko ne mogae ni na nebu
ni na zemlji, ni pod zemljom da otvori knjigu, ni da zagleda u nju. 4I ja plakah mnogo
to se niko ne nae dostojan da otvori i da proita knjigu, niti da zagleda u nju. 5I
jedan od stareina ree mi: ne plai, evo je nadvladao lav, koji je od kolena Judina,
koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam peata njezinih. 6I videh i gle, nasred
prestola i etiri ivotinje, i posred stareina jagnje stajae kao zaklano, i imae sedam
rogova i sedam oiju, koji su sedam duhova Bojih poslanih po svemu svetu. 7I doe i
uze knjigu iz desnice onoga to seae na prestolu.

1. Knjiga ispisana iznutra i spolja. Knjiga (gr. biblion - svitak, pergament) imala je u
Starom zavetu oblik svitka, obino od papirusa. Knjige sa listovima, slino dananjim,
poznate su tek od drugog stolea.
Da bismo imali pravu sliku o knjizi sa sedam peata treba da znamo nain pisanja i
oblik tadanjih knjiga. Pisalo se na papirusu i pergamentu, koji su se umotavali ili
odmotavali pomou dva tapia. To je bio svitak ili rolna. Na njima se obino pisalo na
unutranjoj strani, a na spoljanju se stavljao peat. Ponekad se pisalo i na spoljnoj strani i
onda vezivalo i peatilo.
Svitak koji Jovan vidi je zapeaen sa sedam peata. Broj sedam je simbol punine, to
znai da je ova knjiga bila potpuno zapeaena i niko je nije mogao otvoriti.

51
 2. Ko je dostojan. Prema 1. Petrovoj 1,10-12 sva zemaljska bia, pa i aneli, ele da
zavire u Boji plan spasenja. Ali samo onaj ko je dostojan moe da zaviri u ovu knjigu.
Poto otvaranje knjige i skidanje njenih peata iziskuje naroite zasluge i sposobnost, mora
da je u ovoj knjizi neto naroito. Ona mora da je u vezi sa velikim Bojim planom spasenja.

3. I niko ne mogae... da zagleda u nju. Niko izmeu dvadeset etiri stareine, niko od
etiri iva bia, niko od nebrojenog mnotva anela, niko od ljudi - niko u celom svemiru
nije se javio da otvori knjigu. Svi ute. Jovan je plakao mnogo, jer je oseao da je sadrina
ove knjige od velikog znaaja za ljudski rod.
Koliko njih polau svoje nade u velike ljude i voe. Ali otkako je Adam predao sebe sili
zla, nijedno ljudsko bie, ma koliko da uiva veliki ugled i poloaj, nije u stanju da zastupa
oveka pred Bogom. Samo Boji sin, koji je postao ovek u licu drugog Adama, stekao je
pravo da zastupa ljudsku rasu pred Bojim prestolom.

5. Lav od kolena Judina je nadvladao. Kada se Jovan osvrnuo da vidi tog lava ugledao
je Isusa koji je jedini dostojan da otvori knjigu. Hristos je roen od Judinog plemena (Mat.
1,2). Slika lava oznaava snagu (v. 9,8.17; 10,3: 13,2.5). Spasitelj je nadvladao u velikoj borbi
sa sotonom. To je ono to mu daje pravo i dostojnost da otvori knjigu.

6. Jagnje ... kao zaklano. Jagnje je Jovanu izgledalo kao zaklano sa oiljkom na vratu.
Re kao pokazuje da je ovo simbol, a odnosi se na Hrista.
Isus kao zaklano jagnje ili samo jagnje spominje se u Otkrivenju dvadeset devet puta.
Ono je glavna linost Otkrivenja i simbol Hristove rtve za otkup oveka. Dostojno je
Jagnje predmet je slavljenja nebeskih bia. (5,12). Jagnje je jedino dostojno da otvori
peate knjige ljudske istorije (5,9; 6,1). Pred Jagnjetom stoji narod mnogi kojega ne moe
niko izbrojati u belim haljinama opranim u krvi Jagnjetovoj (7,9.14). Pobeda nad
sotonom izvojevana je krvlju Jagnjetovom (12,11).
Dalje, imena Boje dece zapisana su u ivotnoj knjizi Jagnjeta (13, 8). 144.000 stoje sa
Jagnjetom na gori Sionskoj (14,1). 144.000 idu za Jagnjetom kud god ono poe i oni su
prvenci Bogu i Jagnjetu (14,4). Pevai na staklenom moru (144.000) pevaju pesmu
Jagnjetovu (15,3). Jagnje ratuje i odnosi pobedu nad zveri i njenim saveznicima (17,14).
Nebo se raduje i veseli, jer doe svadba Jagnjetova i blago onima koji su pozvani na
veeru svadbe Jagnjetove. (19,7.9). Crkva je nevesta Jagnjetova (21,9). Na temeljima
nebeskog grada urezana su imena dvanaest apostola Jagnjetovih (21,14). U nebeskom
gradu je crkva Gospod Bog svedritelj i Jagnje (stih 22), i iak je njegov jagnje (stih 23).
ivotna knjiga Jagnjeta i presto Jagnjetov zavravaju dugu listu poasti Isusa Hrista kao
zaklanog Jagnjeta za otkup ljudi. Otuda je on jedini dostojan da otvori zapeaenu knjigu.
Jovan je prvo uo da je Hristos nazvan lavom i pobednikom, ali kad se obazreo,
ugledao je Jagnje. Ova suprotnost je dokaz da Isusova pobeda nije izvojevana fizikom silom
nego moralnim osobinama koje su ga nainile dostojnim. Zaklano Jagnje je simbol rtve
Hristovog bezgrenog ivota, a ne izraz njegove snage.
Spasitelj se prikazuje Jovanu u simbolima lava koji je od kolena Judina i 'jagnjeta kao
zaklanog. Ovi simboli predstavljaju sjedinjenje Hristove svemone sile i njegove rtve iz
ljubavi. Lav od Jude, tako straan onima koji odbacuju njegovu milost, postaje Boje Jagnje
onima koji su posluni i verni. (AA 589)
Sedam rogova i sedam oiju. Broj sedam u Otkrivenju oznaava puninu, celinu,
savrenstvo. Rogovi se tumae kao simbol snage. (v. Pla Jer. 2,3). Sedam rogova u Jagnjeta
znae puninu njegove moi.

52
 Sedam oiju su simbol savrene mudrosti. Oi se izjednauju sa sedam duhova Bojih,
kojim izrazom se opisuje punina Svetog Duha. (v. 1,4). Dakle, duh Jagnjetov je sam Duh
Boji.

7. I doe i uze knjigu. Ovo je glavna tema Otkrivenja 4. i 5. poglavlja. Hristos je uzeo
knjigu iz Boje ruke. On je uinio ono to nijedno bie u svemiru nije moglo da uini. Ovaj
postupak je simbol Hristove pobede nad zlom. Kad je Jagnje uzelo knjigu, svemirom je
odjeknula himna svih stvorenja. (Stihovi 9-13).

Nova pesma u slavu Jagnjeta (5,8-14)

8I kad uze knjigu, etiri ivotinje i dvadeset i etiri stareine padoe pred

jagnjetom, imajui svaki gusle i zlatne ae pune tamjana, koje su molitve svetih. 9I
pevahu pesmu novu govorei: dostojan si da uzme knjigu, i da otvori peate
njezine; jer si se zaklao i iskupio si nas (ljude - S. i Bak.) krvlju svojom od svakoga
kolena, jezika i naroda i plemena. 10I uinio si nas (ih - S.) Bogu naemu careve i
svetenike (i uinio si od njih carstvo, svetenike Bogu naemu - Bak.) i carovaemo (i
oni e carovati - Bak.) na zemlji. 11I uh glas anela mnogih oko prestola i ivotinja i
stareina i bee broj njihov hiljade hiljada. 12Govorei glasom velikim: Dostojno je
Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jainu i ast i slavu i blagoslov.
13I svako stvorenje to je na nebu i na zemlji, i pod zemljom i to je na moru i to je u

njima, sve uh gde govore onome to sedi na prestolu i Jagnjetu, blagoslov i ast i
slava i drava va vek veka. 14I etiri ivotinje (bia) govorahu: amin. I dvadeset i etiri
stareine padoe i poklonie se onome to ivi va vek veka.

8. Gusle (gr. kitarai - lire) su instrumenti koji su se u ono vreme upotrebljavali za

pratnju pri pevanju.
Zlatne ae (gr. fialai - kupe, zdele) ili posude, u kojima se prinosio tamjan na rtvu.
To to se ovde tamjan, koji predstavlja molitve svetih, stavljao u zlatne posude, pokazuje
njihovu vrednost u Bojim oima. Ove molitve su zahvaljivanja Bogu za njegov dar u Hristu.

9. Pevahu pesmu novu. Ova pesma je nova, jer se razlikuje od ranijih pesama po svom
naroitom iskustvu, koje je spasenje pobedom Isusa Hrista. Ovaj izraz poznat je u Starom
zavetu (v. Ps. 33,3; 40,3; Is. 42,10).

10. (9.10) Iskupio si nas ... i uinio si nas ... i carovaemo. U najboljim rukopisima
(Codex Sinaiticus, Codex Alexandrinus, Codex Ephracmi), kao i u originalu izdanja Vulgate
(editio Vulgata) stoji u stihu 10: Uinio si njih carevima i oni e carovati. Tako isto u stihu
9 ne nalazi se re nas. Izgleda da je vrlo rano neki prepisiva dodao re nas, jer se ona
javlja u kasnijim prepisivanjima. Ovaj iskvareni tekst stiha 9 kasnije je prepisivan i ak
popravljen sa njih i oni na nas i mi u stihu 10, a radi usaglaavanja ova dva stiha.
Novi prevodi Svetog pisma ispravljaju ovu greku kod prevoenja. Tako, na primer, prevod
Stvarnosti iz 1968. godine prevodi ova dva stiha ovako:
9...jer si bio zaklan i svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakoga plemena, jezika, puka i

naroda.
10I uinio si ih za naega Boga kraljevstvom sveenika i oni e kraljevati na zemlji.

Otuda, oigledno je, da ove dvadeset i etiri stareine ne mogu biti sa Zemlje, jer govore o
spasenima u treem licu (v. 4,4).

53
 11. Glas anela mnogih. Broj anela koji se ovde spominje je isti kao i u Danilu 7,10:
Mirijade mirijada i hiljade hiljada. Mirijada je deset hiljada. To je bio najvei broj koji se
upotrebljavao kod starih Jevreja i Grka. Da bi izrazili nebrojeno mnotvo anela Jovan i
Danilo mnoe mirijadu sa mirijadom i jo dodaju hiljade hiljada.

12. Dostojno je Jagnje. Isus je jedini dostojan da uzme knjigu ispisane ljudske istorije i
otvori njene peate, jer se On jedini dao zaklati da iskupi svojom krvlju ljude od svakoga
kolena, jezika i naroda. Zato i moe da ih uini carevima i svetenicima Bogu i oni e s Njim
carovati.

13. I svako stvorenje. Sada se ovom velikom hvalospevu nebeske vojske prikljuuju
glasovi svih stvorenja u svemiru. Svako stvorenje uzima uee u proslavljanju Tvorca
svemira i Jagnjeta. Hristos je pobedio i Boji karakter je opravdan pred celim svemirom.
Duh prorotva kae da su ovu pesmu pevali aneli kad je Isus seo s desne strane Bogu
posle uznesenja (DA 834). Ovu istu pesmu pevae spaseni na staklenom moru pred
prestolom Bojim. (GC 671 - VB 541; AA 601.602).
Iz ovoga je oigledno da vienje u etvrtoj i petoj glavi Otkrivenja nisu neki dogaaji na
Nebu, nego simbolika slika pobede Hrista i opravdanja Bojeg karaktera pred svemirom.
Ono pokazuje stav Neba prema Hristu i njegovom delu, dok se ne ostvari potpuna pobeda.
Nabrajanje neba, zemlje, pod zemljom, mora i pod morem samo je stari nain izraavanja za
ceo svemir.

14. Amin je izraz koji su esto upotrebljavali prvi hriani kod proslavljanja Boga.
Plinije mlai pie dvadeset godina posle smrti Jovana da su hriani pevali pesme o Hristu i
kad bi se stareina pomolio i dao hvalu Bogu, narod bi rekao Amin. Tako isto i Justin
Muenik (II vek) upotrebljava ovu re kad opisuje veeru Gospodnju i molitvu na kraju.
Sa ovim se zavrava drugi deo ovog vienja. Sada nastupa otpeaenje knjige sa sedam
peata i otkrivanje budunosti koja je u njoj napisana.

Otkr. 6,1 - 8,1

Knjiga zapeaena sa sedam peata koju niko ne mogae ni na nebu ni na zemlji... da
otvori sadri istoriju hrianske crkve od prvog veka pa sve do kraja vremena milosti.
Ali ova knjiga ima mnogo dublji znaaj i njeno otpeaenje daje nam pogled na celokupnu
svetsku istoriju i dogaaje u svetu koji su uticali na oblikovanje istorije hrianstva.
Posmatrajui otvaranje ovih peata jedan za drugim, Jovan je mogao da zabelei samo
glavne utiske onoga to je video.
Otvaranje pojedinanih peata predstavlja proroki pogled na odreeni istorijski odsek
hrianstva i istorije uopte.
Ova knjiga takoe izvetava o vanim dogaajima velike borbe izmeu Hrista i sotone. U
njoj se nalaze i razni izvetaji o radu Jevreja protiv Hrista. Jevrejske voe donele su odluku
da se Hristos razapne na krst iz osvete prema Njemu. Ta odluka zabeleena je u ovoj knjizi.

54
 Njihova odluka zabeleena je u ovoj knjizi koju je Jovan video u ruci onoga koji je sedeo
na prestolu i koju niko od ljudi nije mogao otvoriti. Proeta osvetoljubivou ova odluka bie
obelodanjena pred njima u dan kada lav od plemena Judina otvori ovu knjigu. (COL 294)
Osim toga u ovoj knjizi nalaze se izvetaji o ivotu i radu svakog pojedinca. Sve to je ko
radio zabeleeno je u ovoj knjizi koja e se otvoriti na dan konanog suda. Svako e kao na
platnu moi da vidi svoj udeo u vekovnoj drami istorije nae planete.
Iznad prestola pojavljuje se krst i kao u panorami reaju se dogaaji Adamovog
iskuenja i pada i redom sve to se dogaalo u velikom planu spasenja... Strani prizori
pojavljuju se upravo onako kako su se odigrali. Sotona, njegovi aneli i njegovi podanici
nemaju sile da se okrenu da ne bi videli sliku sopstvenog dela. Svako od prisutnih se ivo
sea onoga to je uinio. (GC 666.667 - VB 537.538)
Kad se ovo prikazivanje zavri stanovnici celog svemira bie osvedoeni da je Jagnje
pravedno postupalo sa palim ljudima, palim anelima, pa ak i sa samim sotonom. Tada e
ceo svemir dati slavu Jagnjetu i priznati da je njegov sud pravedan.
Imajui pred oima sve injenice velike borbe, ceo svemir, - kako oni koji su ostali verni
tako i oni koji su pali - jednoglasno klie: 'Pravedni su i istini putevi tvoji, Care svetih!
(15,3). (GC 671 - VB 541)

Otkr. 6,1-8
Kod otvaranja prva etiri peata jedno od etiri iva bia koja su oko prestola (4,6) svaki
put kae proroku: Doi i vidi.
I dok Jagnje otvara redom peate, pred prorokom prolaze etiri konjanika u galopu na
konjima razliitih boja. Ova etiri konjanika simboliu etiri odseka istorije hrianstva.
Boja konja prikladno odgovara razliitim stanjima hrianske crkve u odgovarajuem
istorijskom periodu.
Bela boja konja - simbol istote vere
Ria boja konja - simbol kvarenja vere
Crna boja konja - simbol duhovnog propadanja vere
Bleda boja konja - simbol potpunog odumiranja vere
Simbol jahaa na konju u ova prva etiri peata esto se uporeuje sa etiri konja u
Zaharijinom vienju (Zah. 6,2.3). Istina, ima neke slinosti u simbolici, ali ima i znatnih
razlika. Reanje konja po boji je razliito. Zatim, u Otkrivenju konji nose konjanike, a kod
Zaharije oni vuku kola. I sama primena simbola je razliita.
Ali, dok sedam crkava u drugom i treem poglavlju Otkrivenja otkrivaju duhovno stanje
unutar Hristove crkve, sedam peata prikazuju njeno stanje u odnosu na svetovno
hrianstvo.

Prvi peat: Beli konj - Pobeda evanelja (6,1.2)

1I videh kad otvori jagnje jedan od sedam peata i uh jednu od etiri ivotinje

(iva stvorenja - Bak. Stef.) gde govori kao glas gromovni: doi i vidi. 2I videh, i gle,

55
 konj beo, i onaj to seae na njemu imae strelu, i njemu se dade venac, i izie
pobeujui, i da pobedi.

1. Doi i vidi. Glas koji prorok uje vie je naredba nego poziv. Proroku je izgledao kao
glas groma, to ukazuje na neto naroito to e mu se pokazati.

2. Jaha na belom konju sa strelom u ruci predstavlja veliki pobedniki pohod evanelja
u prvom veku hrianstva koji se javlja u istoti vere, pogodno prikazanom belom bojom
konja, i revnosti da izvojuje pobedu nad mnogobotvom.
Strela (luk - S.) u jahaevoj ruci predstavlja osvajanje, a venac (gr. stefanos)
pobedu. Evanelje se tako naglo irilo da je ve oko 62. godine apostol Pavle pisao
Koloanima kako je evanelje propovedao svoj tvari pod nebom (Kol. 1,23).

Drugi peat: Rii konj. Borba sa mnogobotvom. (6,3.4)

3I kad otvori drugi peat, uh drugu ivotinju gde govori: doi i vidi. 4I izie drugi

konj ri, i onome to seae na njemu dade se (bijae doputeno - S.) da uzme mir sa
zemlje, i da ubijaju jedan drugoga i dade mu se ma veliki.

4. Jaha na riem konju. Simboli opreme drugog konjanika prikladno opisuju teke
uslove pod kojima se Hristova crkva nalazila u ovom periodu svetske istorije za vreme
progonstva carskog Rima u II i III veku. Jaka progonstva hriana od strane rimskih careva
pogodno su prikazana konjanikom na riem konju koji je imao ma veliki i mo da uzme
mir sa zemlje.
Dok bela boja prvog konja simbolie istotu vere, ria boja drugog konja moe se uzeti
kao simbol za kvarenje vere uvlaenjem lanog uenja u crkvu. Ve u ovo vreme poinje da
se kvari istota hrianske vere i na pomolu su mnoge lane nauke. Dakle, spolja krvavo
progonstvo, a iznutra nemiri i borba oko hrianskog uenja.

Trei peat: Vrani konj. Duhovni pad. (6,5.6)

5I kad otvori trei peat, uh treu ivotinju gde govori: doi i vidi. I videh, i gle,

konj vran i onaj to seae na njemu imae merila u ruci svojoj. 6I uh glas izmeu
etiri ivotinje gde govori: oka penice za gro, i tri oke jema za gro; a ulja ni vina
nee ni biti.

5. Jaha na vranom konju. Crna boja, suprotnost beloj, treeg konja simbolie
iskvarenost nasuprot istoj veri prikazanoj belim konjem u prvom peatu. Gradacija boja,
beo, ri, a zatim vran (crn) prikazuje postepeni otpad od istog evanelja.
Slika konjanika na crnom konju predstavlja hrianstvo u duhovnom otpadu sa
prestankom progonstava rimskih careva do utvrivanja papstva 538. godine. U ovo vreme se
skoro nije ula Boja re. Mnogoboaka filozofija potpuno osvaja svet. Ona tako utie na
hrianske uitelje da su istu i jednostavnu biblijsku istinu zavili u tamu filozofije i mnogo
ta dodali nauci Isusa Hrista, to se nigde ne spominje u Svetom pismu. Boja ovog konja
prikladno odgovara duhovnom stanju crkve posle ozakonjenja hrianstva i sjedinjenja
crkve sa dravom.
U ovo vreme crkva poinje da se bavi svetovnim stvarima, zbog ega nastaje duhovno
izumiranje. Boji zakon je potisnut. Druga zapovest se ukida, a ikone i moti svetaca poinju
da se potuju. etvrta zapovest, zapovest o svetkovanju subote, se ne potuje. Namesto nje
poinje se svetkovati prvi dan sedmice, nedelja. Sluba Hrista u nebeskom svetitu kao

56
prvosvetenika ustupa mesto oprotenju greha pokorama u zemaljskom hramu. Namesto
biblijskog uenja o Hristu, koji je uskrsnue i ivot, uvlai se u crkvu mnogoboako
uenje o besmrtnosti due. Da bi se dua oslobodila u istilitu pozivaju se u pomo sveci i
Deva Marija. Namesto neispitanog bogatstva Hristove milosti Rim deli oprotajnice greha
na osnovu zasluenih dela. Namesto uspomene na veeru Gospodnju crkva deli oblande kao
rtvu za greh. Sa podizanjem rimskog biskupa, pape, kao glave cele hrianske crkve 538.
godine otpoinje mrani srednji vek, prikazan narednim konjanikom na bledom konju.
Merila u ruci (gr. zigos - sprava za merenje) simboliu nedozvoljeno jedinstvo
crkve i drave zbog linih interesa. Ovim periodu hrianstva preti velika glad. Velika je
nestaica hleba ivota, odnosno Boje rei koju ovde predstavlja ito.

6. Ulja ni vina nee ni biti. Glas koji objavljuje skupou ita i jema kae za ulje i vino
da nee biti. Ulje i vino su se upotrebljavali u staro vreme za leenje rana. Vino isti, a ulje
blai. Ovde simbolie slubu Svetog Duha koji je iezavao sve vie iz crkve.

etvrti peat: Bledi konj. Potpuni otpad. (6,7.8)

6I kad otvori etvrti peat, uh glas etvrte ivotinje gde govori: doi i vidi. 7I videh,

i gle, konj bled, i onome to seae na njemu bee ime smrt, i pakao iae za njim, i
njemu se dade oblast na etvrtom delu zemlje da ubija maem i glau i smru i
zverinjem zemaljskim.

8. Jaha na bledom konju kome bee ime smrt. Bleda boja konja simbolie strah, smrt i
le. Ovo je pogodan simbol dravne crkve u srednjem veku koja je do smrti gonila vernu
Boju decu.
Ovaj period hrianstva predstavlja potpuni otpad, tako da sada sama crkva progoni one
koji nee da prihvate njeno nebiblijsko uenje. Ovo doba je doba prevlasti papskog Rima,
koji nasleuje carski Rim u proganjanju Bojeg naroda. U njemu papstvo dostie svoj
vrhunac oko 1100. godine, to predstavlja za svet pono hrianstva. Od pape Grgura VII pa
nadalje pape poinju da naglaavaju svoj svetovni autoritet i prinuuju careve i kraljeve da
ih sluaju. Organizuju se krstaki ratovi, ne samo da se Sveta zemlja oslobodi nevernih
Saracena, nego i protiv mirnih hriana, ija je jedina krivica bila to su sluili Bogu po
Svetom pismu, a ne po propisima i naredbama papskog Rima. (GC 76-78; VB 62-64).
Osniva se inkvizicija koja je trebalo tajno da osigura vrhovni autoritet pape (GC 59.60 -
VB 49.50). Sva progonstva mnogoboakih careva nisu unitila vie od tri miliona hriana,
a broj osuenih kao jeretika i ubijenih od papskog Rima ceni se na 50 do 200 miliona. Kad
se uporede progonstva cara Dioklecijana sa onima Karla V u Holandiji, istoriar Gibon tvrdi
da broj ubijenih protestanata samo u jednoj pokrajini ove zemlje premauje broj muenika
pobijenih za vreme Rimske Imperije u prva tri stolea posle Hrista.
Jahau na ovom konju ime je smrt. Kakva alosna slika crkve koja je na belom konju u
prvom peatu prikazana kao nosilac ivota, a sada je ubica, sejui svud oko sebe pustoenje i
smrt! Kakve li tragedije za crkvu da je u svom otpadu otila tako daleko da joj se daje ime:
smrt!
Pakao (hades - mesto mrtvih) ide za konjanikom da pokupi mrtve.
Ma, glad, pomor i divlje zveri bila su sredstva inkvizicije u proganjanju Boje dece od
strane papskog Rima. Njegova vlast je bila nad etvrtinom zemlje, odnosno, nad jednim
kontinentom, Evropom.

57
 Otkr. 6,9-17
Kod otvaranja prva etiri peata slika konja sa jahaima pogodno prikazuje duhovno
stanje Hristove crkve i njen odnos prema svetovnom hrianstvu.
Otvaranje petog i estog peata prikazuje drukiju sliku. Peti peat govori o vernoj Bojoj
deci, koja su stradala zbog istote svoje vere, a esti o predznacima velikog dana
Gospodnjeg. Kod estog peata jezik proroka se menja. On nije vie simboliki, kao kod
prethodnih pet peata, nego doslovan. esti peat daje odgovor na pitanje postavljeno u
petom peatu: dokle e se odgaati sud progoniteljima Boje dece.

Peti peat: Vika pobijenih muenika. (6,9-11)

9I kad otvori peti peat, videh pod oltarom due pobijenih za re Boju i za

svedoanstvo koje imahu (to behu dali - Bak.). 10I povikae glasom velikim govorei:
dokle, gospodaru, sveti i pravedni, ne sudi i ne kaje krvi nae (dokle e odgaati
sud i osvetu nae krvi - S.) na onima to ive na zemlji. 11I dano bie svakom od njih
haljine bele, i reeno im bi da poinu (da se jo strpe - S.) jo malo vremena, dokle se
ne navre drugari njihovi (dokle se ne ispuni broj njihovih drugara - S.) i braa
njihova, koja valja da budu pobijeni kao i oni.

9. Due pod oltarom. Ovo je simbolika slika kao i konjanika u prva etiri peata. U
nebeskom svetitu nema rtvenika. Jagnje Boje je jednom zasvagda prinelo na Golgoti
savrenu, potpunu rtvu. Ovo je samo personifikacija, slina onoj u Avakumu 2,11 gde
kamen iz zida vie i vor iz drveta svedoi. U Starom zavetu svetenik je izlivao krv rtve
paljenice na podnoje oltara (Lev. 4,30) radi seanja na uinjeni greh. Na slian nain
prorok hoe ovde da nam kae da zloin ubica Boje dece nee ostati nekanjen.
Ovo vienje je dato za ohrabrenje onih koje je ekala muenika smrt. Oni treba da budu
sigurni, i pored prividne pobede Hristovih neprijatelja, u konanu pobedu njihovog Gospoda
za koga su dali svoje ivote.
Oltar (rtvenik) moe takoe slikovito da predstavlja nau Zemlju, na kojoj je sam Isus
rtvovan. Zemlja je primila krv muenika za Hrista. U Starom zavetu rtvenik se nalazio
pred svetitem, a ovde se naa Zemlja nalazi pred Bojim prestolom. Krv pobijenih
muenika vapi za osvetom ubica kao nekada krv Avelja. (Post. 4,10; Jevr. 12,24).

11. Bele haljine. Grka re stole upotrebljena u ovom tekstu za haljinu nije ista kao
ona u 3,5 i 4,4 gde je u originalu druga re. Stole oznaava dugaku haljinu (odeu), koja je
bila znak dostojanstva (v. Mk. 12,38). Jovan vidi muenike obuene u ovakve haljine.
Oni su obueni u bele haljine, mada jo nisu uskrsli, to znai da ih je Bog ve primio za
pobednike. Dok su u ovozemaljskom ivotu smatrani jereticima i njihova imena prezirana
sve do muenike smrti, oni sada stoje pred Bojim prestolom u velikoj asti kao muenici
koji su stradali za Boga i njegovu Re.
Dokle ... i braa njihova ... budu pobijeni kao i oni. I posle reformacije, koja je poela
1517. godine, bilo je jo mnogo rtava Rima. Vojvoda od Alve pustoio je u nizozemskim
zemljama od 1567. do 1573. godine. Hugenoti su masakrirani 1685. godine, a Valdeani
pretrpeli poslednji veliki udar u vreme od 1686. pa do 1690. godine.

58
 Ali tek je na pomolu sila koja e zahtevati smrtnu kaznu za sve one koji se ne budu
pridravali njenih naredbi (13,15). Zato ove due treba jo da ekaju, jer jo ima da bude
progonstva i mnogo pobijenih od brae njihove.

esti peat: Veliki dan Bojeg gneva (6,12-17)

esti peat daje odgovor na postavljeno pitanje u petom peatu: Dokle e ...odgaati sud
... nad stanovnicima zemlje? (6,10 - S.). Bog je dugo trpeo i jo uvek trpi na pobunjeni svet.
Ali e i tome doi kraj. Nee jo dugo pravednik stradati i biti progonjen od nepravednika.
Vrata milosti e se uskoro zatvoriti i pribliava se dan Bojeg obrauna sa naom pobun-
jenom planetom. Pribliava se veliki dan Bojeg gneva.
U prvom delu ovog odseka govori se o predznacima ovog velikog dana, (stihovi 12 i 13), a
zatim o samom tom danu.
12I videh kad otvori esti peat i gle, zatrese se zemlja vrlo i sunce posta crno kao

vrea od kostreti i mesec posta kao krv. 13I zvezde nebeske padoe na zemlju kao to
smokva odbacuje pupke svoje (svoje nezrele plodove - ari) kad je veliki vetar
zaljulja. 14I nebo se izmae kao knjiga (ieznu -S.) kad se savije, i svaka gora i ostrvo
s mesta svojih pokrenue se. 15I carevi i boljari, i bogati i vojvode, i silni i svaki rob, i
svaki slobodnjak sakrie se po peinama i po kamenjacima gorskim; 16I govorae
gorama i kamenju: padnite na nas i sakrijte nas od lica onoga to sedi na prestolu i od
gneva Jagnjetova. 17Jer doe veliki dan gneva njegova, i ko moe ostati? (i ko se moe
odrati - Bak.; ko moe opstati - S.).

12. I zatrese se zemlja vrlo. Ve je prorok Joilo (2,10) upotrebio sliku zemljotresa za
opisivanje poremeaja u prirodi pred Hristov ponovni dolazak. Zemljotres u Lisabonu 1.
novembra 1755. godine bio je jedan od najveih zemljotresa u svetu koji se osetio ne samo u
Severnoj Americi, nego ak i u Africi. (GC 304 - VB 251). Ovaj strani zemljotres trebalo je
da nagovesti dolazak velikog dana gneva Gospodnjeg zajedno sa natprirodnim pojavama,
koje e uslediti neto kasnije. U stihijama ovog stranog zemljotresa, najveeg koga svet
pamti, nalo je smrt preko 60.000 ljudi samo u Lisabonu.
I sunce posta crno kao vrea. Pored zemljotresa esto se spominje u Svetom pismu i
pomraenje sunca u vezi sa znacima koji e prethoditi ponovnom Hristovom dolasku (Is.
13,10). I sam Isus naglaava ovu pojavu kad govori o kraju sveta (Mat. 24,29.33).
19. maja 1780. godine nad celom Novom Engleskom u Americi zavladala je gusta tama u
10 sati pre podne usled neobjanjivog pomraenja sunca u to doba godine. Ova natprirodna
tmina trajala je sve do ponoi. Ljudi su usred dana zapalili svee. Naunici nisu mogli do
danas da objasne ovu udnovatu pojavu u prirodi. Jedan od njih, Aleksandar Humbolt je
izjavio: Za ovakve udnovate pojave u prirodi ne nalazimo nikakvo objanjenje. Ova
natprirodna pojava poznata je u analima kao mrani dan.
I mesec posta kao krv. Sledee noi mesec se pojavio crven kao krv. Pravi uzrok ove
pojave takoe se nije mogao objasniti.

13. I zvezde nebeske padoe na zemlju. Neto kasnije, 13. novembra 1833. godine,
dogodila se takoe jedna natprirodna pojava, koja je uzbudila svet i naunike. Tog dana, u 11
sati uvee dogodilo se neto neobino na nebeskom svodu koje je trajalo punih devet asova.
Astronom, profesor Olshmed kae:
Oni koji su imali preimustvo da budu svedoci prizora padanja zvezda 13. novembra
1833. godine, videli su u najveem obimu nebeski vatromet koji se od postanja sveta prvi put
odigrao. Ovo se ve ne moe smatrati zemaljskom pojavom ve nebeskom. Ovo neobino

59
padanje zvezda ne moemo da smatramo sluajnim rezultatom stanja viih slojeva atmos-
fere, nego kao goste koji dolaze iz udaljenih svetova, tj. planeta vasione.
Sve ove natprirodne fizike pojave u prirodi koje su Jovanu bile prikazane kod otvaranja
estog peata ne mogu se uzeti simboliki kao ostale slike u vienju, ve doslovnim znacima
ponovnog Hristovog dolaska, o kojima su govorili proroci i sam Isus (v. Joilo 2,31; Mat.
24,29-31; Lk 21,25-27; 2. Petr. 3,10-12). One su samo pretee katastrofe koja tek dolazi na
nau Zemlju, a koja se opisuje u narednim stihovima.

14. Nebo se izmae kao knjiga i gora i ostrva pokrenue se. Ovim reima apostol
Jovan slikovito opisuje dogaaje koji e se zbiti prilikom ponovnog Hristovog dolaska na
nau Zemlju.
U staroj kosmologiji nebo se zamiljalo kao neki vrsti svod nad Zemljom. Jovan vidi
kako se nebo savija kao knjiga (gr. biblion - zavijutak), slino zavoju pergamenta, a
Zemlja stoji nezatiena pred Bogom. I prorok Isaija iznosi slinu sliku u 34,4 a Isus, kad
opisuje ovaj dogaaj, kae: I sile nebeske pokrenue se. (Mat. 24,29).
Pokretanje ostrva i mora znai mnogo vie od zemljotresa. To je kataklizma u prirodi. Sve
to je imalo normalni tok prestaje i sve je izvan svog reda.
Mi ivimo u vreme izmeu dogaaja 13. i 14. stiha, jer sa 13. stihom prelazimo sa znakova
Hristovog ponovnog dolaska na Zemlju, na samo opisivanje ovog dogaaja (v. 16,17-21). Isus
jednima dolazi kao sudija, a drugima kao spasitelj. Sledei stihovi opisuju one kojima Isus
dolazi kao sudija.

15. I carevi ... i bogati ... i rob. Apostol ovde nabraja itavu sliku politikog i drutvenog
ivota koji je postojao u njegovo vreme u rimskoj dravi, od cara pa sve do roba.

16. Sakrijte nas ... od gneva Jagnjetova. Proroci su esto opominjali ljude na ovaj
veliki i straan dan Gospodnji. (Is. 2,10-12; Mal. 4,1; Joilo 1,15). Jovan se slui slikama
ovih proroka kad opisuje Hristov dolazak u slavi i veliki strah nepokajanih.

17. Jer doe veliki dan gneva njegova. Mada se Hristov drugi dolazak ovde ne
spominje, ovo se odnosi na njega (v. Joilo 2,11; Is. 13,6).
Ko moe ostati (opstati - S.). Dolazi veliki dan pitanja opstanka pred Jagnjetom (v. Is.
2,19-21; Lk. 23,30).
Cela ova slika stranih dogaaja prilikom Hristovog ponovnog dolaska na nau Zemlju
zavrava se pitanjem: Ko moe opstati? (v. Naum 1,6; Mal. 3,2; Lk. 21, 36). Pre otvaranja
sedmog peata trebalo je odgovoriti na ovo pitanje. Apostol Jovan dobija odgovor preko dve
nove umetnute vizije, koje se opisuju u sledeoj, sedmoj glavi Otkrivenja. To su:
a) Vizija o zapeaenju Bojeg naroda pred kraj vremena milosti i poetkom izlivanja
sedam zala na Zemlju (7,1-8);
b) Vizija o spasenima pred Bojim prestolom. (7,9-17).

Otkr. 7,1-17

60
 Pre otvaranja sedmog peata kojim se zavrava Jovanovo vienje o Jagnjetu koje otvara
peate knjige, umetnute su dve nove vizije koje daju odgovor na postavljeno pitanje na kraju
estog peata: Ko moe opstati?
Prva vizija govori o zapeaenju Bojeg naroda, 144.000, neposredno pred izlivanje
Bojeg gneva na Zemlju (sedam poslednjih zala), a druga opisuje spasene pred Bojim
prestolom. Obe ove vizije prorok poinje sa: potom videh.

Otkr. 7,1-8
Kod obraenja grenika Boji Duh upisuje njegov zakon u njihova srca i misli i
osposobljava ih da ive po njemu i dre zavet koji su uinili sa Bogom. Na ovaj nain verni su
zapeaeni Svetim Duhom za spasenje (Ef. 1,13.14; 2. Kor. 1,22).
Meutim Jovanova vizija o zapeaenju Bojeg naroda odnosi se na naroito delo Bojeg
anela, koje e se obaviti neposredno pred izlivanje sedam poslednjih zala na nau Zemlju.
Zadatak ovog anela je da sve one koji su ve Boja deca, zapeaena Svetim Duhom za
spasenje, obelei naroitim znakom da pripadaju Bogu. Ovaj znak, nevidljiv za ljudsko oko,
ali vidljiv za anela unitenja koji ide za njim, treba da zatiti Boju decu u vreme kada se
Boji sudovi budu izlivali na nau Zemlju (v. Jez. 9,4).
Delo ovog anela je od presudnog znaaja za stanovnike nae planete koji ive u ovo
vreme na Zemlji. U stvari, delo zapeaenja je akt potvrivanja da oni koji se zapeate ovim
peatom pripadaju Bogu i kao takvi su pod naroitom zatitom u vreme kada e ceo svet
stajati nezatien pred odreenim silama zla pred sam Hristov dolazak.
U vreme zapeaenja Bojeg naroda istovremeno se udara i ig zverin na one koji se
klanjaju zveri i njenoj ikoni. Sveto pismo i Duh prorotva ovo jasno iznose.
Dok jedna grupa ljudi, prihvatanjem znaka pokornosti zemaljskim vlastima, prima ig
zverin, dotle druga, izabravi znak vernosti boanskom autoritetu, prima Boji peat. (GC
605 - VB 490)

etiri nebeska vetra (7,1)

1I videh etiri anela gde stoje na etiri ugla zemlje i dre etiri vetra zemaljska, da

ne due vetar na zemlju, ni na more, niti ikakvo drvo.

1. etiri anela predstavljaju boanska orua u svetu koja zadravaju sile zla, dok se
rad Bojeg Duha u ljudskim srcima zavri i Boja deca se zapeate na njihovim elima (stih
3). Ova etiri anela su simbol boanskog uea u svim dogaajima koji se odigravaju na
naoj Zemlji. Broj etiri, koji ovde oznaava etiri ugla zemljine kugle, odnosno celu Zemlju,
primenjen na ove anele, oznaava sveobuhvatnu Boju kontrolu nad Zemljom.
etiri ugla zemlje oznaavaju svu Zemlju (v. Is. 11,12).
etiri vetra takoe oznaavaju etiri strane Zemlje, odnosno, celu Zemlju na kojoj sile
zla rade ( Jer. 49,36).
Vetrovi su simbol za politike nemire i ratove (v. Dan. 7,2); Jer. 25,32). Ali ovde oni
predstavljaju mnogo vie od ovoga. Oni su simbol za sve elemente unitenja koji e biti
odreeni posle zavretka vremena milosti u vreme sedam zala. To su: stihije u prirodi
izazvane olujama, poarima, poplavama, zemljotresima, pomorima, glau, meunarodnim

61
sukobima i simbol svih strahota izlivanja sedam aa gneva Bojeg (Otkr. 16. glava) na
nau Zemlju. Ove razorne sile predstavljaju poslednji napor sotone da svuda proiri
unitenje i propast.
Boji Duh koji zadrava vetrove ve se sada povlai sa Zemlje. Orkani, oluje, bure, poari
i poplave, nesree na moru i kopnu reaju se munjevitom brzinom jedni za drugim. Nauka
se trudi da sve to objasni. Znaci koji se umnoavaju oko nas i ukazuju na skori dolazak
Bojeg sina, pripisuju se svemu samo ne pravom uzroku. Ljudi ne mogu da prepoznaju
strau anela koji zadravaju etiri vetra da ne duvaju dokle se Boje sluge zapeate. Ali
kada Bog zapovedi svojim anelima da puste vetrove, onda e nastati takve strahote koje
nijedno pero nije u stanju da opie. (6T 408)
Aneli zadravaju ove vetrove dok Isus ne zavri posredniku slubu u nebeskom svetitu
u korist oveka. Za to vreme svi stanovnici Zemlje su pod zatitom pokrivaa Boje milosti, i
pravedni i nepravedni. Ali kad se vetrovi odree, tada e pod zatitom Svemoguega biti
samo oni koji su obeleeni naroitim znakom od strane jednog drugog, petog anela (stih
2). To vreme poinje sa Isusovim naputanjem nebeskog svetita i traje do njegovog
povratka u slavi na nau Zemlju.
Kad Isus napusti svetinju, stanovnike zemlje pokriva tama. U to strano vreme
pravednici moraju da ive bez posrednika pred svetim Bogom. Sila koja je do sada
zadravala zle uklonjena je i sotona ima potpunu vlast nad grenicima koji se nisu pokajali...
Boji Duh, kome su se lako uporno protivili, najzad se povukao od njih. Nezatieni Bojom
milou, oni su bez zatite pred neastivim. Tada e sotona baciti zemaljske stanovnike u
poslednju, veliku nevolju. Kad Boji aneli prestanu zadravati strane oluje ljudskih strasti,
svi elementi unitenja bie odreeni. Ceo svet e biti uvuen u propast koja e biti mnogo
stranija od one koja je nekad zadesila stari Jerusalim. (GC 614 - VB 497)
Mi ivimo u doba zdravanja vetrova. To nije vreme mira na Zemlji. Upotreba sadanjeg
vremena u izrazu dre pokazuje da su vetrovi poeli ve da se odreuju, ali ih aneli
zadravaju da ne duvaju u svoj njihovoj jaini. Otuda, moemo oekivati da e se
meunarodni sukobi, ratovi, katastrofe u prirodi, neprijateljstva meu ljudima i tome slino
sve vie poveavati to se pribliavamo potpunom oreivanju vetrova od strane ova etiri
anela.
Aneli sada zadravaju vetrove dok svet ne bude opomenut o dolasku njegove propasti;
ali se pribliava oluja koja e pogoditi Zemlju kad Bog naredi anelima da odree vetrove.
Tada e biti takva strahota, koju nijedno pero ne moe da opie. (RH 23 nov. 1905.)
Sve u svetu je u haotinom stanju. Narodi se prognevljuju i vre se velike pripreme za
rat. Ustaje narod na narod i carstvo na carstvo. Veliki dan Gospodnji munjevito se
pribliava. Ali mada narodi prikupljaju svoje snage za rat i krvoprolie, naredba anelima je
jo uvek na snazi da dre etiri vetra dokle se zapeate Boje sluge. (7BC 968 - RH 28. jan.
1909.)
Videla sam da e etiri anela drati etiri vetra dok Isus ne zavri svoju slubu u
nebeskom svetitu i tada e se izliti sedam poslednjih zala. (EW 36)

Peti aneo (7,2.3)

2I videh drugog anela gde se penje od istoka sunanoga (gde izlazi od istoka - S.),

koji imae peat Boga ivoga; i povika glasom velikim na etiri anela kojima bee
dano da kvare (opustoe - S.) zemlju i more, govorei: 3Ne kvarite ni zemlje, ni mora,
ni drveta, dokle zapeatim sluge Boga naega na elima njihovim.

62
 2. Drugi aneo od istoka, doslovno: odakle se sunce raa. Jovan sada vidi jednog
drugog, petog anela, koji se pojavljuje na istoku. Pojava ovog anela je velianstvena, kao i
raanje sunca.
Istok je bio u staro vreme glavna strana za orijentaciju. Bog je ulazio sa te strane u
svetinju (Jez. 43,2-5). I znak Sina ovejeg pojavie se na istoku (v. Mat. 24,30; GC
640.641 - VB 517.518).
Kad govori o ovom petom anelu Duh prorotva kae:
Tada sam videla jednog anela sa zapoveu od Isusa kako je hitno doleteo do etiri
anela, koji je trebalo da obave svoj zadatak na Zemlji, maui neim to je drao u ruci i
viknuvi jakim glasom: 'Stanite! Stanite! Stanite! dokle zapeatim sluge Boje na elima
njihovim.
Upitala sam anela pratioca ta znai ono to sam ula i ta je trebalo aneli upravo da
urade. On mi je rekao da je Bog onaj koji zadrava sile i da je On poverio anelima slubu na
Zemlji; da je zadatak ona etiri anela da dre etiri vetra i da su oni hteli upravo da ih
odree; ali dok su njihove ruke poputale i vetrovi se odreivali, Isus je bacio milostiv pogled
na ostatak koji jo nije bio zapeaen i podigao ruke Ocu molei ga za one za koje je prolio
krv. Tada je jednom anelu nareeno da hitno odleti do etiri anela i naredi im da dre
vetrove dok se Boje sluge zapeate peatom ivog Boga na elima njihovim. (EW 38)
Delo ovog petog anela je simbol onoga ta Isus ini svojom prisutnou u ivotu vernika.
Samo sa Isusom moemo biti sigurni u ovom ivotu. Samo sa Bojim peatom moemo biti
sigurni u vreme izlivanja sedam poslednjih zala na nau Zemlju.
Peat Boga ivoga. Na istoku se peat mnogo vie upotrebljavao u staro vreme nego
danas. Otisak peata oznaavao je svojinu i osiguravao autentinost dokumenta.
Slika o stavljanju znaka (peata) radi raspoznavanja i potede od unitenja potie iz
Starog zaveta. Izraelcima je bilo nareeno da krvlju jagnjeta oznae svoje domove. Ovaj znak
na dovratniku kue sauvao je njihovu decu od pomora koji je harao po celoj egipatskoj
zemlji (Izl. 12,7.12.13)
I prorok Jezekilj govori o stavljanju znaka na elo onima koji ridaju radi svih gadova
to se ine u Jerusalimu (Jez. 9,2-6).
Apostol Jovan upotrebljava ovu sliku kad opisuje Boji narod koji treba da se zapeati
peatom Boga ivoga pred kraj vremena milosti i izlivanja sedam poslednjih zala na
Zemlju. Kao to je za Boju decu u staro vreme znak ili peat bio zatitni znak od pomora,
tako isto u poslednje vreme Boji peat e sauvati verne od strahota sedam poslednjih zala
koja e pogoditi ovu Zemlju. Zahvaljujui samo ovom peatu Boja deca e moi da opstanu
u ono alosno vreme kakvo nije bilo otkako je naroda (Dan. 12,1).
Neposredno pre nego to uemo u vreme nevolje, primiemo svi peat ivoga Boga. Tada
sam videla kako etiri anela prestaju da dre etiri vetra. Tada sam videla glad, pomor i
ma. Narod je ustao na narod i ceo svet je bio u haosu. (7BC 968 - Day-Star 14. marta
1846)
Sveto pismo jasno ui da je svetkovanje subote oduvek bio naroiti znak ovekove
vernosti i pripadnitva Bogu (Izl. 31,13.17; Jer. 20,12.20). Otuda, jasno je da je peat Boga
ivoga - subota etvrte zapovesti. Ovo potvruje i Duh prorotva.
Subota etvrte zapovesti je peat ivoga Boga. (GC 640 - VB 517) Boji peat, obeleje i
znak njegove vlasti, nalazi se u etvrtoj zapovesti. (ST 1. nov. 1899)
Svi koji ele da prime Boji peat na svojim elima moraju da dre subotu etvrte
zapovesti. (7BC 981 - RH 23. april 1901.)
Bog je dao subotu kao znak duhovnog posveenja (Jez. 20,20). Svetkovanje subote je
spoljni znak predaje Bogu. Onaj koji verno svetkuje subotu jak je u veri, jer pravo

63
svetkovanje subote je izvor blagoslova za ivot hriana. Oni koji nemarno svetkuju subotu u
asovima krize pokazae se slabim hrianima. Ovo potvruje iskustvo jevrejskog naroda.
Umesto da im subota bude znak duhovnog posveenja i sile, oni su joj dali obeleje sredstva
za spasenje delima. Da su Jevreji svetkovali subotu duhom i istinom, bili bi ispunjeni
duhovnom silom, koja se obeava svima koji je tako svetkuju i prepoznali bi u Isusu
obeanog Mesiju.
Postoji velika razlika izmeu formalistikog i predanog svetkovanja subote kao znaka
posveenja od Boga. Prvo dolazi svetlost, odnosno, potpuna predaja Bogu, pa onda
poslunost zakonu u koju je ukljueno i svetkovanje subote.
Ali peat ivoga Boga stavie se na one koji predano svetkuju subotu Gospodnju. (7BC
980 - RH 13. juli 1897.)
Nee svi koji svetkuju subotu biti zapeaeni... Boji peat nee se nikad staviti na elo
neistog oveka i ene. On se nee nikada staviti na elo oveka i ene koji ljube ast i svet.
On se nikada nee staviti na elo oveka i ene koji su opaka jezika i prevrtljivog srca. Svi
koji prime peat moraju da budu bez mane pred Bogom - kandidati za nebo. (5T 213.216)
Otuda, jasno je da e Boji peat primiti samo oni koji su usred prevara i neverstva
izgradili savreni hrianski karakter, koji su potovali Boji zakon kada ga je hrianski svet
proglasio bezvrednim i koji su bez mane na Bojim merilima (v. GC 665 - VB 536). Boji
peat e se staviti samo na elo onih, kojima je Boji zakon u srcu i mislima i koji su
posluni i verni svim Bojim zapovestima (7BC 968 - Pismo 126, 1898.). Svetkovanje subote
je samo spoljni znak dranja Bojeg zakona, obeleje karaktera koji je slian Hristovom
karakteru.
Iz ovoga moemo zakljuiti da je Boji peat trostruki znak posveenog ivota hrianina:
a) Znak line pobonosti;
b) Znak karaktera slian Hristovom;
v) Znak poslunosti Bojoj volji izraenoj u njegovom zakonu.

3. Ne kvarite (pustoite) ...dokle zapeatim sluge Boga naega. Vetrovi tek to nisu
odreeni da poseju pusto na Zemlji. To su sedam poslednjih zala koja e opustoiti Zemlju.
Oni koji nemaju ovaj peat bie pogoeni ovim zlima, jer su bez zatite u ovo vreme.
Sluge Boga naega odnosi se na ive pravednike, 144.000, koji e biti zapeaeni Bojim
peatom pred kraj vremena milosti, a poetkom izlivanja sedam poslednjih zala. To su oni
koji e doekati Hristov dolazak u telu, koje nije iskusilo smrt.
ivi pravednici e primiti Boji peat pre zavretka vremena milosti. (2SM 66)
ivi pravednici, 144.000, ... su svi zapeaeni i u savrenom jedinstvu. (EW 15)
Boji peat je zatitni znak ivim pravednicima, 144.000, u vreme sedam zala kao to je
to nekada bila krv pashalnog jagnjeta na dovratku Izraelovih kua za vreme deset egipatskih
zala (v. EW 44.71.283).
Veliko delo treba da se izvri i pripremi narod da moe da primi peat ivoga Boga.
(2SM 73). Zapeaenje nije neto to mi moemo sami da uinimo, ali mi moemo da
uinimo pripremu da na nama bude uinjeno.
Na elima njihovim. elo je upotrebljeno kao simbol razuma i srca, odnosno, naeg
duhovnog ivota. Boji peat koji e se staviti na elo Boje dece nije neki vidljivi znak. Kad
govori o njemu Duh prorotva kae:
ta je peat ivoga Boga koji se stavlja na elo Njegovog naroda? To je znak koji aneli, a
ne ljudsko oko, moe da vidi, jer aneo unitenja treba da vidi ovaj znak raspoznavanja.
(7BC 968 - Pismo 126, 1898.)

64
 Ovaj peat je znak duhovnog raspoznavanja pripadnitva Bogu. Bog ga nee staviti na one
koji ne svetkuju subotu, ali isto tako on ga nee staviti na one koji se samo uzdravaju da ne
rade subotom, a ne ive po svetlosti koju su primili. Mnogi koji druge ue i propovedaju
istinu nee primiti Boji peat na svojim elima. (5T 214). Samo posveen, novoroeni
ovek i ena mogu predano svetkovati subotu. Boji peat nee se staviti na elo onih iji je
ivot uprljan sebinou, astoljubljem i eljama ovog sveta. Njega e primiti samo oni iji je
ivot rezultat svakodnevnog predanja Bogu, koji su Hristovom milou postigli karakter
slian Hristovom.
Oni koji prime peat ivoga Boga i koji e biti zatieni u vreme nevolje moraju potpuno
da odsjajuju Isusov lik. (EW 71)
Peat ivoga Boga stavie se na one iji je karakter slian Hristovom. (7BC 970 - RH 21.
maj 1895.)

Broj zapeaenih: 144.000 (7,4-8)

4I uh broj zapeaenih, sto etrdeset i etiri hiljade zapeaenih od sviju kolena

(plemena - Stef.) sinova Izraelovih. 5Od kolena Judina dvanaest hiljada zapeaenih;
od kolena Ruvimova dvanaest hiljada zapeaenih; od kolena Gadova dvanaest
hiljada zapeaenih; 6Od kolena Asirova dvanaest hiljada zapeaenih: od kolena
Neftalimova dvanaest hiljada zapeaenih; od kolena Manasijina dvanaest hiljada
zapeaenih; 7Od kolena Simeuonova dvanaest hiljada zapeaenih; od kolena
Levijeva dvanaest hiljada zapeaenih; od kolena Isaharova dvanaest hiljada
zapeaenih; 8Od kolena Zavulonova dvanaest hiljada zapeaenih; od kolena
Josifova dvanaest hiljada zapeaenih; od kolena Venijaminova dvanaest hiljada
zapeaenih.
4. (4-8) I uh broj zapeaenih, sto i etrdeset i etiri hiljade. Prorok jo ne vidi
zapeaene ali uje njihov broj: 144.000.
Neki komentatori uzimaju ovaj broj doslovnim tvrdei, navodno, da se ovde radi o nainu
nabrajanja slino u Mateju 14,21 kad je Isus nahranio 5000 ljudi, samo mukaraca, bez ena
i dece. Ovo tumaenje se ne moe prihvatiti. Broj 144.000 je simboliki broj kao i ovo celo
vienje.
Brojevi: dvanaest i hiljada esto se upotrebljavaju u Svetom pismu, naroito kad je re o
Bojem carstvu. Bilo je dvanaest plemena u Izraelu. Isus je izabrao dvanaest apostola. ena
u Otkrivenju 12, koja predstavlja Crkvu, ima na glavi venac od dvanaest zvezda. Novi
Jerusalim ima dvanaest vrata, dvanaest temelja, dvanaest hiljada potrkalita u preniku, a
visina zida iznosi sto etrdeset etiri hiljade lakata (dvanaest puta dvanaest hiljada). Vidi
Otkrivenje 21.
U staro doba Mojsije je postavio tisunike za narodne glavare, a kasnije je ovaj sistem bio
uveden u vojsci. Sam David bio je jedan od tisunika u Saulovoj vojsci. Izgleda da je tisunik
bio najvii in u Izraelu.
Ovi brojevi predstavljaju u Izraelu savrenu organizaciju unutar naroda i vojske.
Nabrajanje po dvanaest hiljada od dvanaest plemena Izraelovih u ovim stihovima simboliki
predstavlja savrenstvo karaktera zapeaenih. S obzirom da je ovo vienje simboliko,
oigledno je da je i broj 144.000 simbolian.
to se tie nabrajanja dvanaest plemena ona se ovde navode ali ne onako kako se
nabrajaju u Starom zavetu (v. Broj. 1,5-15; Pon. 27,12.23). U Starom zavetu nabrajanje
obino poinje sa Ruvimom, dok ovde sa Judom, zato to je Isus doao iz Judinog plemena
(v. 5,5). U Starom zavetu Levije se nekad ne ubraja u pleme, mada se spominje kao sin
Jakovljev. To je zato to on nije dobio nikakvo nasledstvo meu plemenima (v. Is.Nav.

65
13,14). Ovde se Levijevo pleme ubraja, ali Danovo ne. Da bi se Levijevo pleme ubrojilo
trebalo je jedno pleme da izostane. To je Danovo pleme koje se nekada predalo tekom
idolopoklonstvu (Sud. 18,30.31). Josifovo pleme se rauna kao Jefremovo, koje se ne
spominje, jer je bio odbaeno od Boga, takoe zbog idolopoklonstva.
Kad uzmemo u obzir i injenicu da je meu samim Jevrejima nestalo raspoznavanje
plemena, onda je pouzdano da je ova podela na plemena figurativna. Dakle, dvanaest
plemena Izraelovih imaju simboliko znaenje. Prema tome i broj 144.000 zapeaenih
otkupljenih sa zemlje izmeu ivih iz svih naroda, plemena i jezika je simbolian.
to se tie pitanja ko e od vernih poslednjeg vremena ui u 144.000 zapeaenih Duh
prorotva daje sledei savet:
Nije Njegova (Boja) volja da se doe u sukob po pitanjima koja ne pomau u duhovnom
pogledu, kao na primer, ko sainjava 144.000. Ovo e oni, koje je Bog izabrao, uskoro
doznati bez pitanja. (l.SM 174)
Ima nekih stvari kojih treba da se uvamo. Dolazie pisma sa pitanjima u pogledu
zapeaenja Bojeg naroda: ko e biti zapeaen, koliko njih i druga radoznala pitanja. Ja
mislim da ovakvima treba rei da itaju i razmiljaju o predmetima koji su jasno otkriveni. U
Bojoj rei nalazimo ohrabrenje da emo primiti saznanje ako se ponizimo pred Bogom. Ali
ljubopitljiva radoznalost nee biti zadovoljena. (Pismo 58, 1900.)
Borimo se svom silom koju nam je Bog dao da budemo u broju 144.000; (7-A BC 977 -
RH 9. mart 1905.)
Ovih 144.000 zapeaenih su oni koji mogu opstati pred Bogom izmeu ivih na veliki
dan Bojeg gneva (6,7). Oni su primili Boji peat u vreme kad se on stavljao na elo vernih
(7,2) i preiveli su sedam zala, a da im nisu naudila. Jovan ih malo kasnije vidi sa Jagnjetom
pred Bojim prestolom (7,15), a potom na gori Sionskoj (14,1-5) i na staklenom moru (15,2-
4). Oni su bez mane pred Bojim prestolom (14,5) i zato Bogu slue dan i no u crkvi
njegovoj (7,159. Oni su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu (14,4) i samo oni pevaju
pesmu koju niko ne mogae nauiti (14,3).
Iz ovog odseka mogli smo razumeti da je zapeaenje naroito delo jednog anela koje e
se obaviti pred kraj vremena milosti, neposredno pred izlivanje sedam poslednjih zala na
nau Zemlju. To je vreme kada je ikona zverina formirana, a zakon o prinudnom
svetkovanju nedelje pootren do te mere da je pitanje svetkovanja subote pitanje ivota i
smrti. U ovo isto vreme udara se i ig zveri na one koji odbiju da prime poslednju opomenu
anela iz Otkrivenja 18,4, tako da e ceo svet biti podeljen u dve grupe: jedni, koji se
svetkujui subotu, klanjaju Bogu i primaju njegov peat i drugi, koji' se svekujui papsku
nedelju, klanjaju zveri (papstvu), iza koje stoji sotona, i primaju njen ig (v. 13,14-16). U
ovom najsudbonosnijem odseku ljudske istorije svako e morati da donese odluku za sebe,
da li e primiti Boji peat ili ig zverin.
Najvea odluka treba da se donese da li emo primiti ig zveri i njene ikone ili peat
ivoga Boga. (6T 130)
U poslednjem velikom sukobu bie dve grupe: jedni koji se 'klanjaju zveri i njenoj ikoni i
primaju njen znak, i drugi, koji primaju 'peat ivoga Boga, koji imaju 'Boje ime napisano
na svojim elima. (7-A BIST 1. nov. 1899.)
Svetkovanje nedelje jo nije ig zveri i to nee biti dok ne izae zakon koji e zahtevati od
ljudi da svetkuju idolsku subotu. Doi e vreme kad e ovaj dan biti ispit vernosti, ali ovo
vreme jo nije dolo. (7-A BC 977-MS 118, 1899.)
S obzirom da se zapeaenje obavlja u isto vreme kada se udara i ig zveri, tako isto
svetkovanje subote jo nije peat ivoga Boga, o kome je re u ovom odseku i to nee biti dok
se ne ispuni prorotvo iz Otkrivenja 13,14- 18 i 18,1-4 kada ovo pitanje bude ljudima jasno

66
izneseno u poslednjoj opomeni koja e se uputiti ljudima i oni se odlue kojoj strani e
pripasti.
Tek tada kada sve to bude ljudima jasno i oni se nau u poloaju da biraju izmeu Bojih
i ljudskih zapovesti, oni koji budu ostali u svom prestupu, primie 'ig zveri. (GC 449 - VB
366).

Otkr. 7,9-17
9I potom videh i gle, narod mnogi kojega ne moe niko izbrojati, od svakoga jezika

i kolena i naroda i plemena, stajae pred prestolom i pred Jagnjetom, obueni u

haljine bele i palme u rukama njihovim. 10I povikae glasom velikim govorei:
spasenje Bogu naemu, koji sedi na prestolu i Jagnjetu. (Spasenje je delo naega
Boga, koji sedi na prestolu i Jagnjeta - S.). 11I svi aneli stajahu oko prestola i
stareine i etiri ivotinje (bia - S.), i padoe na lice pred prestolom i poklonie se
Bogu. 12Govorei: amin; Blagoslov, i slava i premudrost i hvala i ast i sila i jaina
Bogu naemu u vek veka. Amin. 13I odgovori jedan od stareina govorei mi (Tada
progovori jedan od staraca i upita me - S.): Ovi obueni u bele haljine ko su i otkuda
dooe? 14I rekoh mu: gospodaru, ti zna. I ree mi: Ovo su koji dooe od nevolje
velike i oprae haljine svoje i ubelie haljine svoje u krvi Jagnjetovoj. 15Zato su pred
prestolom Bojim i slue mu dan i no u crkvi; i onaj to sedi na prestolu uselie se u
njih. 16Vie nee ogladneti ni oedneti, i nee na njih pasti sunce niti kakva vruina.
17Jer Jagnje, koje je nasred prestola pae ih, i uputie ih na izvor ive vode i Bog e

otrti svaku suzu od oiju njihovih.

U ovoj viziji apostol Jovan vidi pred Bojim prestolom spasene svih vekova. To su Boja
deca koja su, od poetka istorije ljudskog roda pa do ponovnog Hristovog dolaska na Zemlju,
ljubila Boga i ivela prema svetlosti koja je bila data za njihovo vreme.
U ovom velikom mnotvu nalaze se patrijarsi i proroci sa divovima vere iz Starog zaveta.
Tu su Hristovi uenici, apostoli, sa muenicima novozavetnih vekova koji su svojom smru
zapeatili vernost Bogu. Zatim reformatori i pioniri vesti trojice anela, kao i svi oni koji su
se trudili da pobono ive u Hristu Isusu.
Meu njima nalaze se i 144.000 koji su proli kroz strahote sedam poslednjih zala
zatieni peatom ivoga Boga (7,3). Oni sada stoje pred Bojim prestolom dajui hvalu i
ast Bogu i Jagnjetu za veliko delo spasenja.
Kad gleda ovo nebrojeno mnotvo spasenih pred Bojim prestolom Duh prorotva
detaljnije opisuje ovu sliku koju Jovan vidi u viziji:
Najblii prestolu su oni koji su nekada bili revni za sotoninu stvar, ali koji su kao glavnje
istrgnute iz ognja poli za Spasiteljem u svojoj dubokoj, iskrenoj odanosti. Zatim (do njih)
nalaze se oni koji su, usred prevara i neverstva izgradili savreni hrianski karakter, koji su
potovali Boji zakon kada ga je hrianski svet proglasio bezvrednim i milioni iz svih
vekova, koji su radi vere pretrpeli mueniku smrt. A potom (iza njih) narod mnogi kojega
ne moe niko izbrojati, od svakog jezika i kolena i naroda i plemena, stajae pred prestolom i
jagnjetom, obueni u haljine bele i palme u rukama njihovim (Otkr. 7,9). (GC 665 - VB
536)
Iako ovde Duh prorotva ne spominje 144.000 moemo zakljuiti da su to oni, za koje
kae da su usred prevara i neverstva izgradili savreni hrianski karakter, koji su potovali

67
Boji zakon kada ga je ceo hrianski svet proglasio bezvrednim. Oni su jedini bez mane
pred Bojim prestolom (14,5) i zato stoje kod samog Bojeg prestola sa muenicima svih
vekova, koji bi bili kandidati za zapeaenje da su iveli u vreme pred izlivanje sedam
poslednjih zala.

9. Narod mnogi kojega ne moe niko izbrojati. Mada postoji vie miljenja po pitanju u
kakvom su odnosu 144.000 prema narodu mnogom u ovom stihu, najverovatnije je da
144.000, kao posebna grupa, ne pripada velikom mnotvu, koje Jovan vidi kao narod
mnogi u ovom stihu. Sestra Vajt ih vidi sasvim blizu Bojeg prestola, dok je iza njih narod
mnogi, kojega ne moe niko izbrojati. (GC 665 - VB 536) (Obrati panju gde poinju
navodnice za narod mnogi u ovom opisu svih spasenih pred Bojim prestolom).
Iz sledeeg uporeenja moe se uoiti jasna razlika izmeu 144.000 i naroda mnogog u
ovom stihu.

144.000 Narod mnogi

ivi pravednici u vreme
Hristovog dolaska na zemlju. (GC
644 - VB 520; EW 287).
Oni ive u vreme sedam zala
bez Posrednika (GC 549 - VB
524).
Zapeaeni naroitim peatom
neposredno pred izlivanje sedam
zala. (7-A BC 968; 3T 266).
U vreme Hristovog dolaska ivi
preobraeni a da nisu iskusili
smrt te se raunaju prvenci
Bogu i Jagnjetu. (1 Kor. 15,51.52;
EW 283; GC 645 - VB 521).
Videli su Zemlju opustoenu za
vreme sedam zala. (GC 620.649 -
VB 509.524)
ine zavet mira sa Bogom
zajedno sa uskrslim u deliminom
uskrsnuu u vreme sedmog zla.
(GC 61037-VB 515).
Ilija je njihov predstavnik. (PK
1 Uskrsli pravednici svih vekova u
vreme Hristovog dolaska na Zemlju.
(GC 644 - VB 520).
2 ive na Zemlji do izlivanja sedam
zala dok milost jo traje.
3 Zapeaeni Duhom Bojim za
spasenje. (Ef. 1,13.14; 2. Kor. 1,22).
4 U vreme Hristovog dolaska ustaju
iz grobova i zajedno sa njima,
144.000, preobraavaju se. (1. Kor.
15,51.52; GC 645 - VB 521).
5 U vreme sedam zala odmaraju se u
grobovima.
6 U vreme kad se ini zavet mira jo
uvek su u grobovima gde se odmaraju.
7 Mojsije je njihov predstavnik. (PK

68
 227; DA 421).
Pevaju pesmu koju niko ne
mogae nauiti, pesmu svog
naroitog iskustva, koje nijedna
druga grupa vernih nije imala.
(Otkr. 14,3; GC 649 - VB 524).
Idu za Jagnjetom kud god ono
poe. (Otkr. 14,4; GC 649 - VB
524).
Stalno su pred Bojim
prestolom i slue mu dan i no u
crkvi njegovoj. (Otkr. 7,15; GC
649 - VB 524)
227; DA 421).
8 Ne znaju ovu pesmu, pevaju pesmu
koju znaju svi spaseni. (Otkr. 19,1.2;
GC 650 -VB 525).
9 ive po celoj Novoj zemlji i od
subote do subote dolaze pred Boji
presto. (Is. 65,17.21-25; 66,23; GC
674.675 - VB 543.544).
10 Isto kao pod 9.

Obueni u haljine bele. Bela haljina je znak savrene Hristove pravde. (GC 665 - VB
537). Ona je ve obeana vernicima u Sardu i onima koji su pobijeni za Re Boju (6,9.11).
Ali nju e dobiti i svi ostali spaseni na svadbi Jagnjetovoj (19,8).
Palme u rukama njihovim. Dugovena palma koja raste ak i u pustinji simbol je ivota
i osloboenja. U istoriji jevrejskog naroda palmova granica se upotrebljavala u znak radosti
zbog pobede nad neprijateljima i osloboenja od njihovog nasilja. Ovo je bio razlog to je
narod klicao Isusu kao oslobodiocu od Rima bacajui pred Njim palmove grane pri
njegovom ulasku u Jerusalim. (Jov. 12,13). Ovo je jedino mesto u Otkrivenju gde se spaseni
prikazuju sa palmovim granama u ruci. Ona je simbol njihove pobede. (GC 665 - VB 536).

10. Spasenje Bogu naemu i Jagnjetu. Spaseni odaju priznanje Bogu i Jagnjetu za
izvojevano spasenje. Najnoviji prevod ovog stiha, koji odgovara originalu ovako prevodi ovaj
stih: Spasenje je delo naeg Boga...i Jagnjeta. (Stvarnost 1968). Oni nisu mogli niim da
zaslue ovo spasenje. Nikakav napor ili rad za Boga nije mogao da im ga osigura. Spasenje je
dar Boje milosti, koji su primili verom i oni to dobro znaju.

11. I svi aneli... i stareine ... i etiri ivotinje (bia - S.)... poklonie se Bogu. Svi
prisutni oko Bojeg prestola opet padaju pred Bogom kao to su to uinili u poetku ovog
vienja. (4,9-11).

12. Blagoslov i slava i premudrost i hvala i ast i sila i jaina Bogu naemu. Ovo je tzv.
doksologija- sedmostruko velianje Tvorca.

13. Ovi obueni u bele haljine ko su i odakle dooe? (Ko su i odakle dolaze ovi? - S.).
Ovo pitanje postavlja jedan od stareina Jovanu. Izgleda nam udnovato da jedan od onih
koji sedi na prestolu postavlja Jovanu ovakvo pitanje. Ovo je svakako otuda to je on prozreo
Jovanove misli koje su u tom trenutku bile obuzete ovim pitanjem.

14. Ovo su koji dooe od nevolje velike, odnosno koji su pretrpeli sedam poslednjih
zala, koje Duh prorotva naziva vreme velike nevolje, a to mogu biti samo 144.000 o
kojima je Jovan razmiljao dok ih je posmatrao pred samim Bojim prestolom (v. Dan. 12,1).
U ovom trenutku on ve zna odakle je narod mnogi, jer ih je ve opisao kao spasene, koje
niko ne moe izbrojati od svakoga jezika, kolena, naroda i plemena (7,9). Njega sada

69
interesuju ovi koje vidi pred samim prestolom i o njima je on razmiljao u trenutku kada
mu jedan od stareina prekida misli postavljanjem pitanja: Ko su i odakle dolaze ovi? i u
isto vreme daje mu i odgovor.

15. Zato su pred prestolom Bojim i slue mu dan i no u crkvi njegovoj. Ovo je jo
jedan dokaz da se postavljeno pitanje u stihu 13 odnosi na 144.000, jer e samo oni meu
spasenima biti stalno pred Bojim prestolom. Duh prorotva ovo jasno potvruje. (GC 649 -
VB 524).

16. Vie nee ogladneti ni oedneti i nee na njih pasti sunce niti ikakva vruina. Za
vreme poslednjih sedam zala 144.000 e i sami trpeti glad i e. (GC 629.649 - VB 509.524).
Duh prorotva takoe primenjuje ovaj stih na 144.000.

17. Jer Jagnje ... pae ih... i Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovih. Ovo je
figurativno izraavanje neiskazane radosti i blaenstva spasenih kroz svu venost. Na Novoj
zemlji nee vie biti razloga za suze. U beskonanim vekovima koji dolaze, iskupljeni e znati
samo za radost koju ljudski jezik nije u stanju da opie. Jer to oko ne vide i uho ne u i u
srce oveku ne doe ono Bog ugotovi onima koji ga ljube. (1. Kor. 2,9).
Iz svega izloenog moemo zakljuiti da se pitanje:Ko su i odakle dolaze ovi? odnosi na
posebnu grupu spasenih, 144.000, a ne na sve spasene koje Jovan vidi pred Bojim
prestolom u ovom vienju. On ih kasnije opet vidi kao pobednike nad ikonom zverinom
kako pevaju novu pesmu koju niko ne mogae nauiti. (14,1-5; 15,1.2).

Otkr. 8,1.
esto poglavlje Otkrivenja prikazuje otvaranje prvih est peata. Dogaaji u sedmoj glavi
su umetnute vizije koje su date radi ohrabrenja da Bog ima svoj verni narod koji moe
opstati u veliki dan Bojeg gneva (6,17). Sada je na redu otvaranje poslednjeg, sedmog
peata kojim je knjiga ispisane istorije ljudskog roda zapeaena.
1I kad otvori sedmi peat posta tiina na nebu oko po sahata.

1. Tiina na nebu koja nastaje kod otvaranja sedmog peata nije nikakav dogaaj, jer je
ve u prethodnom, estom peatu opisan veliki dan Bojeg gneva sa svojim predznacima,
kojim se zavrava istorija hrianske crkve. Ova tiina nastaje na nebu u trenutku kad Isus
naputa Nebo i u pratnji anela silazi na Zemlju da sudi ljudima (v. 6,14-16; Mt. 25,31).
Uskoro je na pogled skrenuo na istok gde se pojavio mali crni oblak veliine pola
oveijeg dlana, za koji smo znali da je znak Sina ovejeg... Tada smo svi uskliknuli: 'Ko
moe opstati? Da li je moja haljina bez mrlja? Tada su aneli prestali da pevaju i neko
vreme zavladala je strana tiina, a zatim je Isus rekao : ' Oni koji imaju iste ruke i isto srce
moi e opstati: dosta vam je moja blagodat. Naa lica su se ozarila i radost je ispunila svako
srce. Aneli su tada ponovo zapevali dok se oblak pribliavao Zemlji sve blie i blie. (EW
15.16)
Oko po sahata. Obino se ovo vreme uzima kao proroko i primenjuje ovde godina za
dan. Po ovom raunanju ovo bi vreme iznosilo sedmicu dana.

70
 Ali s obzirom da posle 1844. godine nema vie odreenog prorokog vremena (v. 10,6),
ovaj izraz treba uzeti kao neki kratak period vremena neodreene duine (7BC 787). Na ovo
ukazuje ve i sama re oko, tj. otprilike upotrebljena u ovom izrazu (v. 18,8).

Otkr. 8,2 -11,19

U stara vremena trube su se upotrebljavale za sazivanje zborova u okolu Izraelovom, o
razliitim praznicima, kao i za objavljivanje raznih proglasa narodu, a naroito ratova. Tako
isto i vizija o sedam truba objavljuje velike ratove koji su na pomolu u vreme Jovanovog
vienja.
Sedam truba opisuju politiku i vojnu istoriju sveta u onoj meri koliko ona utie na
izvoenje Bojeg plana za njegovu crkvu. Prve etiri trube govore o propasti Zapadnog
Rimskog Carstva, peta i esta o propasti Istonog Rimskog Carstva, a sedma truba o propasti
svih carstava na Zemlji posle ega nastaje Hristovo carstvo venog mira (11,15). Jasan zvuk
sedme trube objavljuje smak naeg starog i poetak novog sveta sa Isusom, krunisanim
Carem nad carevima i Gospodarem nad gospodarima.
Za vreme sedam truba sve to se dogaa na naoj Zemlji je pod Bojom kontrolom. Nita
se ne dogaa sluajno. Sve ima svog razloga, pa ak i ratovi i nesree koje pogaaju na svet
pred kojima esto stojimo zbunjeni. Duh prorotva kae:
Sve to nas je zbunjivalo u Bojem provienju, bie nam jasno u svetu koji dolazi. Ono
to nam je sada teko da razumemo, bie nam tada objanjeno. Tada e se pred nama otkriti
tajne Boje milosti. Tamo gde sada na ogranien razum vidi samo zbrku i izjalovljena
obeanja, videemo tu savreni i najlepi sklad. Tada emo uvideti da je bezgranina ljubav
odredila iskustva koja su nam izgledala nepremostiva. (9T 286)
Dok je Jagnje u prethodna dva poglavlja otvaralo peate knjige, prorok je kao u panorami
posmatrao dogaaje od poetka istorije hrianske crkve - slavnu pobedu evanelja, borbu
sa mnogobotvom, duhovni pad i potpuni otpad Hristove crkve - dogaaje sve do ponovnog
Hristovog dolaska. U toku tih dogaaja videli smo Boju brigu i staranje za svoj verni narod
u tekim asovima. Ali ta je sa onima koji odbacuju Boju milost, onima koji su ometali
Boje delo na Zemlji i progonili Boji narod, ija vika u simbolikoj slici dua pobijenih pod
oltarom u petom peatu (6,9), vapi Bogu: Dokle, gospodaru sveti i istiniti ne sudi i ne
kaje krvi nae na onima to ive na Zemlji? (6,10). Na ovo pitanje daju odgovor dogaaji
opisani simbolom sedam truba.
Otuda, sedam truba objavljuju Boje sudove nad nepokajanima. Kao to je ve reeno,
one se odnose uglavnom na svetovne istorijske dogaaje i zajedno sa sedam peata
sainjavaju Jovanovo drugo veliko vienje o hrianskoj crkvi i prilikama u svetu od njenog
osnivanja pa sve do ponovnog Hristovog dolaska na Zemlju. Dakle, sedam truba nisu neko
novo vienje nego nastavak vienja u etvrtom poglavlju. Prorok se jo uvek nalazi kod
Bojeg prestola, odakle mu se kao u panorami prikazuju ovi dogaaji.
Prvih est truba treba uzeti kao trube opomene s obzirom da se kod oltara jo uvek
obavlja sluba (8,3), a tek u sedmoj trubi otvara se svetinja nad svetinjama nebeskog hrama
(11,9). Kad zatrubi sedam truba tajna Boja, evanelje, bie zavrena (10,7).
Trubljenje prvih est truba donosi Boji sud uvek na jedan odreeni deo Zemlje, jednu
treinu ovde, a jednu treinu tamo. Nasuprot tome, sedam poslednjih zala koja sadre sav

71
Boji gnev i pogaaju uvek odreeno mesto - zemlju, more, reke, sunce, presto zverin,
Eufrat i atmosferu (vazduh) - su sveopta u smislu odreenog cilja koji pogaaju (v. 15,1 -
16,21). Otuda, prvih est truba su predznaci Bojeg gneva nepomeanog s milou, koji e
se izliti na nau Zemlju u vreme sedam poslednjih zala.

Glasovi o ratovima (8,2-6)

2I videh sedam anela koji stajahu pred Bogom i dade im se sedam truba. 3I drugi

aneo doe i stade pred oltarom, i imae kadionicu zlatnu; i bee mu dano mnogo
tamjana da da molitvama sviju svetih na oltar zlatni pred prestolom. 4I dim od
kaenja i molitava svetih izie od ruke anelove pred Boga. 5I uze aneo kadionicu i
napuni je ognja sa oltara i baci (prosu - S.) je na zemlju i postae glasovi i gromovi i
sevanje munja i tresenje zemlje. 6I sedam anela koji imahu sedam truba pripravie
se da zatrube.

2. I videh sedam anela... i dade im se sedam truba. Davanje truba sedmorici anela
koji stajahu pred Bogom oznaava njihovo pripremanje da zatrube, to predstavlja
objavljivanje Bojih sudova koji dolaze na zemlju.

3. Zlatni oltar, tj. kadioni oltar (v. Izl.30,1-10). Jovan sada vidi jednog novog anela
kako daje tamjan molitvama svetih da bi se mogle podignuti do Bojeg prestola.
Ovo je simbolika slika Hristove slube za njegov narod (v. Rimlj. 8,34). Hristos kao
posrednik sjedinjuje svoje zasluge sa molitvama svetih koje Bog tako prihvata. Isus, koji je
svetenik u nebeskom svetitu, stoji pred Bogom kao jagnje koje je zaklano za prestup
oveka. Preko njega se obavlja svaka sluba na nebu. U njegovo ime se prinose sve molitve
njegovog naroda (Jov. 14,13; 16,23). U vreme nevolje deca Boja alju molitve za pomo
Isusu koji ih iznosi Ocu.

4. I dim od kaenja izie ... sa molitvama pred Boga. Molitve svetih mogu da utiu na
tok dogaaja na Zemlji. Bog ini mnogo puta neto to nikada ne bi uinio da ga ljudi nisu
molili. (GC 525 - VB 427). Svrha Bojih sudova na Zemlji je da dovede ljude do pokajanja
(9,20.21). Invazije, sua, glad, bolesti i pomori deo su boanskog provienja da se ljudi
obrate Bogu (v. Amos 4,6-13). Molitve svetih imaju vanu ulogu u ovom planu.

5. Napuni je ognja sa oltara. Iznenada dolazi promena u obavljanju slube kod

kadionog oltara. Aneo jo jedanput puni svoju kadionicu ognjem sa oltara, ali bez tamjana.

I prosu je na zemlju. Ova scena je vana da bismo bolje razumeli ta se dogodilo kad
su trube zatrubile. Molitve Boje dece su prouzrokovale izlivanje Bojih sudova na one koji
su ih progonili. Bog je uo njihove molitve i sada zapoveda anelu da prospe oganj na
Zemlju, to predstavlja nevolje i nesreu.

6. Sedam truba predstavljaju dugi period istorije sveta koji se vremenski poklapa sa
sedam crkava i sedam peata, opisujui politike i vojne dogaaje. Sedam truba slikovito
prikazuju katastrofe u istoriji sveta koje su dole na ljude kao Boji sud. I pojave u prirodi se
mogu uzeti kao Boja opomena u manjoj meri. Bog se sam umeao i dozvolio da ove nesree
pogode nepokajane da ne bi prekoraili odreene granice.

72
 Otkr. 8,7-13
Prve etiri trube sainjavaju celinu kao niz istorijskih dogaaja. One predstavljaju sud
nad Zapadnim Rimskim Carstvom, koje je bilo sazrelo za kaznu. Ovu kaznu izvravaju
germanska plemena i Huni. Ova kazna je isto tako pogodila i dravnu crkvu, koja je
prihvatila svetovni duh i predala se lanom uenju i progonila vernu Boju decu.

Prva truba (8,7)

3I prvi aneo zatrubi i posta grad i oganj smean sa krvlju i padoe (i to bi baeno -

S.) na zemlju i treina drva (drveta - Bak.) izgore (tad izgore treina zemlje - S.) i
svaka trava zelena izgore.

7. Vatra koja je bila zapalila tamjan i irila ugodan miris postaje oganj koji prodire
nepokajane. Slika oluje sa gradom i munjama, iji je rezultat krv, simbolie Boji gnev i sud
(v. Jevr. 10,27). Meta ovog zla je zemlja sa bujnom vegetacijom.
Pod treinom zemlje koja se ovde spominje vie puta (stihovi 7- 10) treba razumeti
jednu treinu, tj. dobar deo Rimskog Carstva, koje su napale prve etiri trube. To su bile
Italija, sevema Afrika i Ilirija (Balkan). Ovo se dogodilo kad su Vizigoti pod Alarikom (395-
412) napali Rimsko Carstvo. Ovo je bio prvi prodor u Rimsku Imperiju, koji igra vanu ulogu
i za konani pad ove Imperije.
Godine 396. Vizigoti su provalili sa severoistoka preko gornjeg Dunava i opustoili
Trakiju, Makedoniju i Grku na istoku Rimske Imperije, pa su preli preko Alpa i opljakali
sam Rim 410. godine. Oni su, dalje, opljakali i dananju Francusku i najzad se zadrali u
paniji. Istoriar Gibon kae:
Goti su bili dobro naoruani. Plodne njive su bile preplavljene od navale varvara. Sve
mukarce koji su bili sposobni za vojsku, poklali su, a lepe ene i plen oterali iz zapadnih
sela. Putnici koji su posle vie godina posetili Grku, nailazili su na tragove kuda su Goti
prolazili.
Goti su sve kulturne krajeve pretvorili u pusto. Vatra je unitila manje gradove i sela.
Ova oluja je pogodila najkulturnije krajeve Evrope i Afrike, to je slikovito prikazano
unitenjem drveta i trave zelene u ovoj trubi. Dakle, nastala je prava pusto.

Druga truba 8,8.9

8I drugi aneo zatrubi i (neto - S.) kao velika gora ognjem zapaljena pade u

more; i treina mora posta krv. 9I umre treina stvorenja koja ive u moru i treina
lai propade.

8. (8.9) Ve u Starom zavetu proroci su opisivali ovakvim slikama propast naroda i

drava. U Jeremiji 51,25 opisuje se Vavilon kao gora koja satire, a koja e postati gora
izgorela. I jevrejski apokaliptiki spisi znaju za goru ognjem spaljenu.
Ovo zlo napada more i sve ivo u njemu. To je slika istorijskih dogaaja u vreme
napadanja i pljakanja Vandala pod Genzerikom (428- 464). Proterani iz Trakije najezdom
Huna iz centralne Azije, Vandali su preli preko Galije (Francuska) i panije i smestili se u
severnoj Africi. Sredite im je bila Kartagina. Odavde su oni gospodarili zapadnim
Sredozemljem i pljakali paniju, Italiju, Grku, Siciliju i Malu Aziju. Vrhunac njihovog
pljakanja bio je njihov dvomeseni upad u Rim 455. godine. Oni su uvek napadali s mora.

73
 Samo jedne noi, 468. godine, zapalili su Vandali vie od polovine rimske mornarice, koja
je brojila 1100 laa i posadu od 100.000 vojnika. Ovaj dogaaj kao i pljakanje po moru
prikazuje se u ovoj trubi velianstvenim prizorom gore ognjem zapaljene, koja se bacila u
more.
Istorija naziva Genzerika stranim Genzerikom, zato to je sve unitavao vatrom i
maem. Njegovi gusarski napadi bili su strah i trepet na moru. Ovakva pustoenja se otada
nazivaju vandalizmom.

Trea truba (8,10.11)

10I trei aneo zatrubi i pade s neba velika zvezda, koja gorae kao svea (buktinja

- Stef.) i pade na treinu reka i na izvore vodene. 11I ime zvezdi bee pelen; i treina
voda posta (pretvori se - S.) pelen, i mnogi ljudi pomree od vode jer behu gorke.

10. (10.11) Ova proroka slika prikazuje najezdu Huna pod Atilom u petom stoleu. Huni
su uli u Evropu kroz srednju Aziju oko 372. godine i nastanili se na gornjem Dunavu.
Sedamnaest godina kasnije kreu se dalje i za kratko vreme opustoili su mnoge delove
Rimske Imperije.
Atila je obino napadao du glavnih reka Evrope: Rajne, Dunava, Poa, Loare i Mozele. On
je pustoio vatrom. Pljakajui obale reke Rajne, zaustavio se pred Alpima. Huni su pustoili
Rimsko Carstvo od 433. do 453. godine. To je bila kao neka provala oblaka, koja svojom
bujicom sve unitava i za sobom ostavlja ruevine i pusto. Kad je preao Rajnu i poeo da
pustoi po Galiji, ujedinjena rimska i germanska vojska zaustavila je njegovo dalje nadiranje
u bici kod Salona 451. godine, u kojoj je bilo 172.000 mrtvih. Posle kraeg bolovanja u Italiji
Atila je umro 453. godine. Odmah posle njegove smrti Huni su nestali sa pozornice istorije.
Atila je sam sebe nazivao Bojim biem i govorio: Gde moj konj proe, tu trava vie ne
nie. Njegova slava bila je kratkog veka kao kad zvezda padne i nestane.
Izraz gorae kao svea treba razumeti kao buktinja koja sveti i kratko i ugasi se. Grka
re upotrebljena ovde je lampos, to znai buktinja, iak.
Atila je bio pelen (grki aspintos). Slatka, rena voda za razliku od slane morske vode,
slika je stradanja kopna a ne zemalja koje more zapljuskuje kao u prethodnoj trubi.

etvrta truba 8,12.13)

12I etvrti aneo zatrubi i udarena bi treina sunca i treina meseca i treina

zvezda da pomra treina njihova, i treina dana da ne svetli, tako i noi. 13I videh i
uh jednoga anela gde leti posred neba i govorae glasom velikim: teko, teko
onima koji ive na zemlji od ostalih glasova trubnih trojice anela koji e (tek - Stef.)
trubiti.

12. Prve tri trube pogaale su do sada zemlju, more i reke, tj. gradove, brodove i njihova
bogatstva, a etvrta truba pogaa: sunce, mesec i zvezde.
Pod ovim simbolom proroanstvo podrazumeva poloaje i titule u Rimskoj Imperiji:
imperatore, senatore i konzule. Sada je doao red na njih.
Sa prestankom Zapadnog Rimskog Carstva 476. godine propada vlast imperatora. Neto
kasnije, propadaju senat i konzulstvo. Pod udarom Huna i Germana ruilo se trulo Rimsko
Carstvo.
Da pomra treina njihova znai da se veliki deo ovih titula odmah ugasio. Sva vlast u
Imperiji bila je u rukama cara, senata i konzula.

74
 Treina sunca udarena je kad je nastala pobuna koju je vodio herulski vojvoda Odoakar.
Maloletni rimski car Romul Augustul zbaen je sa prestola, a Odoakar proglaen kraljem
Italije. To je bilo 23. avgusta 476. godine. Sunce koje simbolie samog imperatora Rimskog
Carstva, ovim je pogoeno. Istoriar Eliot kae: Senat je poslao carske znake u Carigrad,
izjavivi caru na istoku da je jedan car dovoljan za celo Carstvo. Tako se sunce, kao treina
Zapadnog Rimskog Carstva, ruilo da se vie nikad ne pojavi.
Kasnije, 533. godine, kada je vizantijski vojskovoa Narziz zauzeo Rim, car Justinijan je
razreio i ukinuo senat. Konzulstvo je ukinuo u Rimu 534. godine, a na istoku 583. godine.

13. Posle etvrte trube nastaje mali prekid reanja truba da bi nam se skrenula panja na
tri poslednje trube koje se naroito oznauju kao zla. Zato se naroito naglaava tri puta
teko onima koje e pogoditi ova zla.
Za anela u originalu stoji re koja vie znai orao. Sada je slika jasnija. Evanelje
objavljuje aneo, a sud orao. Sam Isus kae: Gde je strvina onamo e se i orlovi kupiti.
(Mat. 24,28); Ponav. 28,49; Osija 8,1: Avak. 1,8). Ovaj orao isto leti posred neba, to
oznaava hitnost i brzinu vesti. Trostruko ponavljanje rei teko onima koji ive na Zemlji
naglaava ozbiljnost sudova koje donose sa sobom tri sledee trube.

Peta i esta truba Otkr. 9,1-21

Najezda germanskih plemena, prikazana simbolom prve etiri trube, trajala je manje od
200 godina. Ali najezda muslimana, prikazana petom i estom trubom, obuhvata dvanaest
stolea.
Muhamed je osnovao novu veru, islam, oko 622. godine posle Hrista. Ova vera nastaje
kombinacijom hrianske i jevrejske vere s mnogobotvom. Islam se naglo irio prvo meu
arabljanskim plemenima na Arabljanskom poluostrvu. Dalje, on se iri preko Egipta na
Zapad i u severnu Afriku, zatim u paniju i dopire ak do Francuske. Odande je
muhamedanstvo suzbijeno u bici kod Poatjea 732. godine.
Kasnije islam napreduje na Bliskom Istoku, gde ga prihvataju najpre turska plemena.
Turci su dalje tokom narednih vekova osvojili itavu prednju Aziju, savladali istonu Rimsku
Imperiju (Vizantiju) i 1453. godine osvojili Carigrad. Preko balkanskih drava oni provaljuju
u istonu Evropu i dolaze do zidina Bea.
Vekovima je hrianska Evropa podnosila pritisak Turaka i bila u strahu od njih. Ime
Turci bilo je za Evropljane strah i trepet od XV pa do XIX veka.

Peta truba (9,1-12)

1I peti aneo zatrubi i videh zvezdu gde pade s neba na zemlju i dade joj se klju od

studenca bezdana. 2I otvori studenac bezdana i izie dim iz studenca kao dim velike
pei i pocrne sunce i nebo od dima studeneva. 3I iz dima izioe skakavci na zemlju i
dade im se oblast kao to i korpije imaju oblast na zemlji. 4I ree im da ne ude travi
zemaljskoj, niti ikakvoj zeleni, niti ikakvu drvetu, nego samo ljudima koji nemaju
peata Bojega na elima svojima. 5I dade im da ih ne ubijaju nego da ih mue pet

75
 meseci; i muenje njihovo bee kao muenje korpijino kad ujede oveka. 6I u te dane
traie ljudi smrt i nee je nai i elee da umru i smrt e od njih beati. 7I skakavci
bejahu kao konji spremljeni na boj; i na glavama njihovim kao krune od zlata, i lica
njihova kao lica oveja. 8I imahu kose kao kose enske i zubi njihovi bijahu kao u
lavova. 9I imahu oklope kao oklope gvozdene i glas krila njihovih bee kao glas kola
kad mnogi konji tre u boj; 10I imahu repove kao korpije i alci behu na repovima
njihovim i dana im bee oblast da ude ljudima pet meseci. 11I imahu nad sobom cara
anela bezdana kome je jevrejski ime Abadon, a grki Apolion. 12Jedno zlo proe, evo
idu jo dva zla za ovim.

1. I peti aneo zatrubi. Peta truba pogaa Istono Rimsko Carstvo, koje se odvojilo od
Zapadnog. Peta truba je u isto vreme i prvo zlo.
Apostol Jovan vidi zvezdu kako pada na zemlju. To nije zvezda iz 8,10, jer je ona ve
pala. Zvezda u ovom stihu oznaava Muhamedov verski pokret. Muhamed je sebe nazivao
pravim prorokom i irio novu nauku, islam, kojim je kanjeno istono rimsko hrianstvo, a
naroito moralno i verski duboko pali Carigrad.
Rei: I dade joj se klju znae da sila koja se ovde prikazuje nije njena, odnosno te
zvezde, nego joj je predana to je simboliki prikazano predajom kljua.
Studenac bezdana. (Gr. frear-tes - provalija bez dna ili studenac bez dna). Re
abisos esto se upotrebljava u LXX kao prevod jevrejske rei tehom (Vidi Post. 1,2 gde
abisos oznaava vodu pod svodom), a u Jovu 41,22 oznaava more. Ovaj izraz izvor bez
dna pogodna je slika Arabljanske pustinje, odakle su Arabljani, Muhamedovi sledbenici,
jednako navirali da bi se rairili po svetu.

2. (2.3) Izie dim ... iz dima izioe skakavci. Iz dubine bezdana iziao je zaguljivi dim
islamske nauke, koji je zamraio svetslost evanelja. Ovaj gusti dim predstavlja
muhamedanstvo.
Od dima su postali skakavci, a od njih oklopljeni konjanici (stihovi: S.7.8.9). Jo u
VIII stoleu panski kaluer Beatus, nazvao je muslimanske Arabljane skakavcima koji su
u ono vreme preplavili severnu Afriku, Bliski Istok i paniju. Od tog vremena se ovo
uporeenje primenjuje na Arabljane. Isak Njutn kae: U Arabiji se javljaju itava jata
skakavaca koji padaju na useve. Zato su oni sluili kao simbol za arabljansku vojsku.
Skakavci obino ne napadaju ljude, ali ovi skakavci imaju u sebi zlobu kao korpije kad
ujedaju.

4. Da ude samo ljudima. Skakavci, kako su ovde opisani, izvanredno su pogodna slika
za muhamedansko-arapsku najezdu, poto oni nisu unitavali zemlju, nego samo kao
korpije muili ljude. Za razliku od prethodnih zala u prve etiri trube, ovde nema nikakvog
unitenja ni pustoenja. To otuda, to Saraceni nisu unitavali nego samo pokoravali narode.
Oni su pokorene narode primoravali da prime islam i surovo ih tlaili ako to nisu hteli da
uine. Islam je nemilosrdno progonio ne samo hrianstvo nego i idolopoklonstvo.
Koji nemaju peata Bojega na elima njihovim. Otkrivenje sedma glava govori o
zapeaenju Boje dece neposredno pred izlivanje sedam poslednjih zala na Zemlju. Taj
peat je subota etvrte Boje zapovesti. Ali ovde je re o ranijem vremenu kada se Boji
peat, subota, poeo gubiti. Ova opomena trebalo je da pokrene ljude na vraanje subote na
njeno mesto. Otuda, ovo zlo pogaa one koji su prihvatili promenu subote na nedelju.
Subota je oduvek bila jasan znak po kome su se razlikovali oni koji su Bogu sluili. Na
alost, ovaj znak pripadnitva Bogu hrianstvo je vrlo rano izgubilo i svetkovanje subote je

76
postepeno ustupilo mesto svetkovanju nedelje. Ve sredinom drugog stolea uvodi se obiaj
svetkovanja nedelje u Rimu i Aleksandriji, a u etvrtom stoleu Rim potpuno ukida
svetkovanje subote. Crkve na istoku neto sporije sprovode ovu promenu i tek u sedmom
stoleu prestaju da svetkuju subotu. Meu keltskim hrianima u kotskoj subota se
svetkovala sve do jedanaestog stolea, a koptska hrianska crkva u Abisiniji nije prestala da
svetkuje subotu do dananjeg dana.
Najezda saracenske konjice u sedmom stoleu i njihovo muenje ljudi nije pogodilo
kotsku i Abisiniju gde se subota svetkovala, nego samo vizantijsko carstvo, gde vie nije
bilo ovog Bojeg peata.

5. (5. 6)I dade im se ... da ih mue pet meseci. Muenje od strane skakavaca trajalo je
pet meseci ili 150 dana prorokih, odnosno 150 godina, po prorokom raunanju jednog
dana za godinu.
Muhamed je 612. godine nastupio kao prorok i poeo da opija Arabljane dimom svoje
nauke. Posle deset godina dolo je do njegovog poznatog bekstva. Otada je njegova nauka
irena ognjem i maem.
Pod kalifama Abu-Bekirom i Osmanom Arabljani su preplavili Palestinu, Siriju, Egipat i
Istono Rimsko Carstvo. Osmanlije su zauzeli celu severnu Afriku. Godine 711. unitili su
Zapadne Gote u paniji. Ali kad se navrilo 150 godina arapsko-muhamedanska sila poinje
da opada. Karlo Martel ih je odbio u bici kod Poatjea 732. godine. Na kraju prorokih pet
meseci uguena je najezda Arabljana. Osnivanjem Bagdada 772. godine potpuno prestaje
muenje skakavaca.

7. Kao konji spremljeni na boj. Kad je apostol Jovan bolje pogledao skakavce
primetio je da su to bili horda ratnika na konjima (v. Joilo 2,4). Ova slika potpuno odgovara
tadanjim arabljanskim ratnicima, a sa time i celoj slici arapsko-muhamedanske najezde.
Poznato je u istoriji da su saracenski Arabljani i otomanski Turci mnogo upotrebljavali
konjicu.
To je bio sveti rat za irenje islama. Borba protiv nevernika bila je sveta dunost svakog
muhamedanca. Sam Muhamed je uio da je ma klju neba i pakla.
Kao krune od zlata. Arabljani su nosili ute turbane na glavama koje Jovan vidi kao
krune zlatne. Turbani su bili dugo narodna nonja Arabljana, a nosili su ih i ratnici.

8. Kose enske a zubi kao u lavova. Arabljani su nosili dugu kosu kao ene, ali njihova
snaga i hrabrost bila je kao u lava koji prodire.

9. Gvozdeni oklopi koje su ratnici nosili na prsima prikazivali su ih kao neke izvrioce
suda.
Glas kola kad mnogi konji tre. Dok je Jovan u uenju posmatrao crni oblak dima koji
izlazi iz bezdana, uinilo mu se da su to bili skakavci, a onda je primetio da je to bila konjica.
Umesto lepeta krila skakavaca uo je tutnjavu kola i konja koji tre na boj.

10. Dana im bee oblast da ude ljudima pet meseci. Neki misle da je ovo samo
ponavljanje prorokog vremena iz stiha 5. Ali ovakvo ponavljanje nije uobiajeno u
Otkrivenju.
Ovaj stih nas upoznaje sa istorijskom promenom muhamedanske vlasti. Namesto
Arabljana na pozornicu istorije istonih naroda dolaze Turci Osmanlije. Ovih prorokih pet

77
meseci (150 godina) poinju sa novom najezdom otomanskih Turaka od 1299. do 1499.
godine.

11. Imahu nad sobom cara. Posle smrti Muhameda njegovi sledbenici nisu bili politiki
organizovani tokom narednih pet stolea. Ali krajem trinaestog veka muhamedansko
carstvo pod Otomanom poinje da jaa, dok nije ujedinilo sve muslimane. U istoriji je ono
poznato kao otomansko carstvo i igralo je vanu ulogu u istoriji evropskih naroda. Njihova
ruilaka sila, vezana za ime Turin pokazana je apostolu Jovanu u imenima Abadon i
Apolion, to oboje znae ruilac.
Otkako su otomanski Turci izvrili prvi napad na carsku pokrajinu Nikomediju, 27. jula
1299. godine, oni su punih 150 godina ugnjetavali i tlaili ovu zemlju.

esta truba (9,13-19)

esta truba je nastavak pete jer je pripremana u vreme pete trube to se vidi iz stiha 15,
koji nagovetava pojavu nove sile koja se u vreme pete trube zadrava, a u vreme este se
odreuje.
13I esti aneo zatrubi, i uh glas jedan od etiri roglja zlatnog oltara koji je pred

Bogom. 14Gde govori estom anelu koji imae trubu: odrei etiri anela koji su
vezani kod reke velike Eufrat. 15I bee odreena etiri anela koji behu pripravljeni na
sahat, i dan i mesec i godinu da pobiju treinu ljudi. 16I broj vojnika na konjima bee
dvesta hiljada hiljada; i uh broj njihov. 17I tako videh u utvari konje, i one to seahu
na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i glave konja njihovih
behu kao glave lavova, i iz usta njihovih izlaae oganj, i dim i sumpor. 18I od ova tri
zla pogibe treina ljudi, od ognja i od dima i od sumpora to izlaae iz usta njihovih.
19Jer sila konja bee u ustima njihovim, i u repovima njihovim; jer repovi njihovi

behu kao zmije i imahu glave, i njima ubijahu.

13. Glas od etiri roglja zlatnog oltara. Ovo hoe da nas podseti da su sile zla - u ovom
sluaju Turci - pod kontrolom Svemoguega.

14. Odrei etiri anela na Eufratu. Otomanskim carstvom vladao je vrhovni sultan, ali
postojali su i drugi sultani. Ova etiri anela predstavljaju celokupnu silu otomanskog
carstva preko etiri glavna sultana koji su upravljali. To su bili: Alep, Bagdad, Damask i
Ikonija.
Velika reka Eufrat je simbolika slika sile koja ima sedite na ovoj reci. Znamo iz
istorije da su Turci sa reke Eufrat upali u Vizantijsko Carstvo.

15. Pripremljeni na sahat, i dan i mesec i godinu. Turci naoruani islamom stupaju na
pozornicu svetske istorije. Oni ne mue ljude kao njihovi prethodnici, nego ih ubijaju. To
je sada bezobzirni osvajaki rat. Ali Bog koji postavlja i smee careve odreuje i vreme
njihovom nasilju.
Ovo proroko vreme, raunajui dan za godinu, iznosi 391 godinu i 15 dana, a odnosi se
na trajanje turske prevlasti od 1449. do 1840. godine. Ovo je jedino biblijsko proroanstvo
koje se ispunilo na godinu, mesec i dan.
Mnogi tumai Svetog pisma primenjivali su petu i estu trubu na najezdu muslimana. Jo
je Martin Luter smatrao estu trubu simbolom muslimanstva. Prvi koji je estu trubu
primenio na Turke bio je reformator Heinrich Bullinger (+1575). Kasnije Miller prouavajui

78
ovo proroanstvo dolazi do zakljuka da se peta i esta truba odnose na otomanske Turke.
Peta na njihovo prodiranje, a esta truba na period osvajanja i prevlasti.
Ali precizan proraun ispunjenja ovog proroanstva na dan dao je Josia Litch (Josija Li),
Milerov saradnik. Sluei se Milerovim podacima on je izraunao da se
(a) peta truba odnosi na period od 1299. do 1449. godine,
(b) esta truba na period od 1449. do 1840. godine.
Kao poetni datum za proraunavanje ovog proroanstva Litch je uzeo 27. juli 1299.
godine, datum bitke kod Bafeuma u Nikodemiji, pokrajini Vizantije Ovo je bio prvi napad
otomanskih Turaka na Vizantijsko Carstvo. Punih 150 godina, po proroanstvu iz stiha 10,
Turci su ugnjetavali i tlaili ovu zemlju. Dalje irenje Turaka bilo je sledee:
1330. godine osvajaju Nikeju (grad vaseljenskih sabora),
1336. stupaju na evropsko tlo,
1389. odnose pobedu nad Srbima na Kosovu,
1393. Bajazit I osvaja Bugarsku,
1444. pobeuju grkog cara Jovana VIII kod Varne.
Na isteku ovog proroanskog perioda od 150 godina, odnosno godine 1449. (1299 + 150 =
1449) poinje da se odvija novi period dogaaja oznaen simbolom este trube i traje sve do
1840. godine, tano po isteku 391. godine, kako je proroanstvo kazalo (1449 + 391 = 1840).
Te godine, 1449., prestala je nezavisnost Istonog Rimskog Carstva vazalstvom cara
Konstantina Paleologa, poslednjeg carigradskog vladara, turskom sultanu Muratu II, ime
se oznaava poetak turske prevlasti.
Prvo dejstvo este trube osetilo se ve 1453. godine kada su Turci zauzeli Carigrad.
Osvajanjem Bagdada moni Sulejman II Velianstveni tako je oduevio muslimane da ih je
1629. godine poveo do Bea i zagrozio itavoj Evropi.
Od 1629. do 1683. godine Turska je na vrhuncu svoje moi. Posle toga njena sila
postepeno opada. Godine 1827. polazi u velikom gnevu na saveznike Englesku, Francusku i
Rusiju, ali tu doivljava sudbonosni poraz u bici kod Navarina.
Po proroanstvu, sila turske prevlasti trebalo je da se obuzda 1840. godine. Litch je
izraunao godinu, ali nije odmah dao i datum. Proraunao je i mesec, ali za dan nije bio jo
siguran. Meutim, pre ispunjenja ovog proroanstva, on objavljuje da e se turska imperija
slomiti 11. avgusta 1840. godine. U asopisu Signs of the Times (Znaci vremena) od 1.
avgusta 1840. godine objavljuje lanak Tumaenje Otkrivenja 9, u kome kae:
Ako prihvatimo da se prvi period od 150 godina tano ispunio, pre nego to je
Konstantin XI sa dozvolom Turaka stupio na presto, i da 391 godina i petnaest dana poinju
svretkom prvog perioda, onda oni treba da se svre 11. avgusta 1840. godine, kad se moe
oekivati pad otomanske sile u Carigradu. Ja vrsto verujem da e to tako biti...
Ovo se stvarno i zbilo, a evo kako:
Godine 1839. pojavio se sukob izmeu egipatskog vazala, pae Muhameda Alije i turskog
sultana Muhameda II oko Sirije. Muhamedova vojska bila je poraena kod Nizibe. Upravo u
to vreme umire i Muhamed II. Ministri sultanovog naslednika Abdul Medida, predloili su
sporazum Muhamedu Aliji po kome bi on dobio nasledni paaluk Egipta, a njegov sin
Ibrahim paa, upravu Sirije. Do pogodbe nije dolo. Ibrahim paa, vojskovoa Muhameda
Alije, spremao se na Carigrad. Tada je esnaestogodinji sultan Abdul Medid zatraio
pomo od evropskih drava. Engleska, Austrija, Rusija i Pruska sklopile su meusobno
etvorni pakt u Londonu 27. jula 1840. godine, a petnaest dan kasnije, 11. avgusta, diktirali
mladom sultanu Abdul Medidu odluke pakta za mir, opominjui ga da sada Turska stoji
pod pokroviteljstvom evropskih sila. Tano posle 391. godine, 27. jula 1840. godine upuen
je proglas Turskoj od strane pet evropskih sila: Francuske, Engleske, Austrije, Rusije i

79
Pruske kojim je Turska vezana za Evropu i njena e sudbina ubudue zavisiti od Evrope. Ali
tek posle prorokog jednog sahata (15 dana), 11. avgusta te godine, dola je odluka
zainteresovanih evropskih sila u Londonu da se obavezuju na staranje oko integriteta i
nezavisnosti otomanskog carstva.
Ispunjenjem ovog proroanstva na godinu, mesec i dan ohrabrilo je mnoge istraivae
Biblije i podiglo ugled Boje rei u oima ne samo hriana nego i nevernika.
O ovom vanom dogaaju itamo u Velikoj borbi:
Tano u odreeno vreme Turska je preko svoga izaslanika prihvatila zatitu evropskih
sila i tako se stavila pod nadzor hrianskih naroda. Ovim dogaajem se proroanstvo
doslovno ispunilo. Kada je to objavljeno, mnogi su se osvedoili da su ispravna naela
tumaenja proroanstva, kako su ih prihvatili Miler i njegovi saradnici, to je dalo
adventnom pokretu veliki podstrek. Obrazovani i uticajni ljudi pridruili su se Mileru u
propovedanju vesti i od 1840. do 1844. godine delo se brzo proirilo. (GC 335 - VB 277)
Da pobije treinu ljudi. Ovde se ponovo nagovetava da ovo nije konani sud nego samo
delimina kazna koja treba da opomene ljude na pokajanje. Ovakvu deliminu kaznu ve su
ranije izvravala germanska plemena nad zapadnim rimskim carstvom. Sada je red doao na
istono-rimsku imperiju (Vizantiju).

16. Dvesta hiljada hiljada (dve mirijade mirijada - Bak.) je 200 miliona. Najvei broj u
ono vreme bio je mirijada, tj. 10.000. Jovan uje broj dve mirijade mirijada, to
predstavlja najvei broj koji se mogao udvostruen izrei u ono vreme.
Neki smatraju da se ovaj broj odnosi na ukupan broj turskih vojnika koji su uestvovali u
ratu u toku 391. godine u vreme este trube. U svakom sluaju ovaj broj ne treba uzeti
doslovno nego simboliki, kojim se Jovanu prikazuje nebrojeno mnotvo ratnika u
pohodima este trube.

17. Oklopi ognjeni, plavetni i sumporni. Ovako su Jovanu izgledali turski ratnici, ije je
divljatvo opisano kao lavova.
Oganj, dim i sumpor predstavlja vatreno oruje koje su Turci u ono vreme poeli da
upotrebljavaju. Pri opsadi Carigrada imali su ve i top.

18. Od ova tri zla pogibe treina ljudi. Upotrebom vatrenog oruja ubijeno je mnotvo
ljudi u ovim ratovima. Jovanu je pokazano da e stradati jedna treina stanovnika istono-
rimskog carstva, to se i dogodilo. Oni su stradali koje od ratova i najezda Mongola, Tatara i
Turaka, a koje od prinudnog nametanja islama i krstakih ratova.

19. I repovima ubijahu. Sila koja se ovde spominje u repovima konja, to nema u stihu
5, predstavlja lake topove koji su konji vukli. Turci su poeli da upotrebljavaju barut u vreme
izmeu 1299-1449, ali tek od 1453. godine uvode i male topove.

Promaene opomene (9,20.21)

20I ostali ljudi koji ne bie pobijeni zlima ovima ne pokajae se od dela ruku svojih

da se ne poklanjaju avolima, ni idolima zlatnima, koji ne mogu videti ni uti. 21Niti

se pokajae od ubistva svojih, ni od aranja svojih ni od kurvarstva svojega, ni od
kraa svojih.
20. (20.21) Ovi stihovi opisuju dejstvo este trube na ljude onog doba koji su preiveli. I
pored svega to su videli i doiveli, nisu se pokajali, kao ni oni koje ova zla nisu dotakla, a
koji je trebalo da prime opomenu takoe.

80
 U hrianskoj crkvi na Zapadu uvodi se u ono vreme kult predaka u obliku oboavanja
muenika. Oboavali su se sveci i idolopoklonstvo dostie veliki vrhunac. Hrianski svet u
zapadnoj Evropi nije primio Boju opomenu preko Turaka. Martin Luter kae: Turci su
narod Bojeg gneva, Boji tap i bi. (Luther, EA LX1I, 395).
Kao to su izmeu estog i sedmog peata bile umetnute dve vizije, tako i sada, izmeu
este i sedme trube, umeu se nekoliko vizija koje imaju vezu sa sedmom trubom koja tek
treba da zatrubi u 11. glavi, 15. stihu. Otuda, sledea poglavlja Otkrivenja od 10,1 do 11,14
govore o dogaajima koji se odigravaju pre trub- ljenja poslednje, sedme trube.

Otkr. 10,1 - 11,14

Pre nego to zatrubi sedma truba, koja predstavlja Hristovo preuzimanje carstva ovog
sveta, svetu se mora dati poslednja opomena u vidu naroite Boje vesti o posletku sveta i
zavrteku vremena milosti.

Aneo sa otvorenom knjiicom: Adventni pokret (10,1-10)

Prva vizija koju apostol Jovan sada dobija odnosi se na objavljivanje vesti da e se delo
evanelja uskoro zavriti. Ovo proroanstvo je nalo svoje ispunjenje u verskom probuenju
u Evropi izmeu 1800-1830. godine, veu o ponovnom Hristovom dolasku. Neto kasnije
od 1831. do 1844. godine ono nalazi ispunjenje u Severnoj Americi u jo veem pokretu na
elu sa William Millerom (Viljem Miler). Prva radost, a potom razoaranje Milerovog
pokreta prikazani su jedenjem knjiice, koja je bila u ustima slatka, a u trbuhu gorka
(10,8-11).
1I videh drugog anela jaka gde silazi s neba, koji bee obuen u oblak, i duga bee

na glavi njegovoj, i lice njegovo bee kao sunce i noge njegove kao stubovi ognjeni. 2I
imae u ruci svojoj knjiicu otvorenu i metnu nogu svoju desnu na more, a levu na
zemlju. 3I povika glasom velikim, kao lav koji rie; i kad on povika, govorie sedam
gromova glasove svoje. 4I kad govorie sedam gromova glasove svoje, htedoh da
piem; i uh glas s neba koji mi govori: zapeati ta govorie sedam gromova, i ovo ne
pii. (Sauvaj tajnu to je reklo sedam gromova; to ne pii! - S.). 5I aneo kojega videh
gde stoji na moru i na zemlji, podie ruku svoju k nebu. 6I zakle se onim koji ivi va
vek veka, koji sazda nebo i to je na njemu, i zemlju i to je na njoj, i more i to je u
njemu, da vremena ve nee biti. 7Nego u dane sedmoga anela, kad zatrubi, onda e
se svriti tajna Boja, kao to javi svojim slugama prorocima. 8I glas koji uh s neba,
opet progovori sa mnom i ree: idi i uzmi knjiicu otvorenu iz ruke anela to stoji na
moru i na zemlji. 9I ja otidoh k anelu i rekoh mu: daj mi knjiicu. I ree mi: uzmi i
izjedi je, i gorka e biti u trbuhu tvojemu, ali u ustima bie ti slatka kao med. 10I uzeh
knjiicu iz ruke anelove i izjedoh je; i bee u ustima mojim kao med slatka, a kad je
izjedoh, bee gorka u trbuhu mojemu.

1. Aneo jaki. Po opisu ovog nebeskog vesnika moemo zakljuiti da je ovaj silan aneo
u stvari sam Isus Hristos. On silazi s neba obuen u oblak, nad glavom mu je duga, lice
kao sunce, a noge kao ognjeni stubovi. Duh prorotva ovo potvruje:

81
 Moni aneo koji se javio Jovanu nije bio niko drugi nego sam Isus Hristos. Njegova
desna noga na moru, a leva na zemlji, pokazuje njegovo aktivno uee u zavrnim
dogaajima velike borbe sa sotonom. Ovaj njegov stav otkriva njegovu vrhovnu vlast i
autoritet nad celom Zemljom. Borba postaje sve jaa i odreenija iz stolea u stolee i tako
e se nastaviti sve do poslednjih dogaaja, kada majstorsko delo sile tame dostigne svoj
vrhunac... Ovaj moni aneo zahteva panju. On vie jakim glasom da bi time pokazao mo i
autoritet svoga glasa onima koji se udruuju sa sotonom protiv istine. (7-A BC 971 - MS 59,
1900.)

2. Otvorena knjiica. (Gr. biblaridon - mali zavijutak, knjiica). Ovaj izraz se nalazi
samo ovde u Novom zavetu. U poreenju sa 5.1 gde je re o knjizi sa sedam peata, ova
knjiica se odnosi na neko odreeno vreme. To moe da bude samo knjiga proroka Danila.
Prema Danilu 12,4-9 ova knjiga treba da se otvori i objavi u poslednje vreme. Nema
nijedne druge knjige u Svetom pismu koja je zapeaena do poslednjeg vremena. U ovoj
knjizi nalazi se prorotvo o 2300 godina (v. Dan. 8,14), koje se odnosi na vest prvog, drugog
i treeg anela (14,6- 12). Apostol Jovan sada vidi ovu knjiicu otvorenu u ruci Isusa Hrista.
Jovan vidi knjiicu otpeaenu. Tako Danilova proroanstva imaju odgovarajue mesto u
vesti prvog, drugog i treeg anela, koje treba da se objave svetu. (7-A BC 971 - MS 59,
1900.)
Na more i na zemlju oznaava objavljivanje vesti trojice anela po celom svetu.
Stajanje anela jednom nogom na more, a drugom na zemlju, oznaava iroke granice
objavljivanja vesti. Ona e prei velike vode i objaviti se u drugim zemljama, upravo po
celom svetu. (7-A BC 971 - MS 59, 1900.)
Adventno probuenje pretvorilo se u veliki pokret koji je zahvatio obe strane Atlantika.
Hiljade njih propovedalo je skori Hristov dolazak po celom svetu. Godine 1842. u Americi je
bilo 500 propovednika koji su propovedali vest o posletku sveta, a ve 1844. godine taj broj
se popeo na 2000.
Pristalice Milerovog pokreta ulagali su velike napore da poalju traktate o skorom
Hristovom dolasku u razne krajeve sveta. Njihova izdanja poslata su svim misionarskim
centrima u Kini, Burmi, Indiji, Persiji, Egiptu, Palestini, Grkoj, Africi, Junoj Americi i
ostrvima u Pacifiku.

3. Glasom velikim znai da e se vest objaviti u velikoj sili. Milerov pokret tampao je i
rasturio hiljade broura i knjiga i pokrenuo mnotvo listova i asopisa. Ovaj pokret je
pokrenuo celu Ameriku kao nijedan drugi pokret u ono vreme.

4. Zapeati ta govorie sedam gromova i ovo ne pii. Broj sedam je broj Otkrivenja i
oznaava puninu, celinu.
Jovan je uo tajne koje su izrekli gromovi, ali njemu je bilo nareeno da ih ne pie.
Kad su sedam gromova izgovorili svoje, Jovan je dobio uputstvo kao nekada prorok
Danilo u pogledu ove knjiice: 'Zapeati ta govorie sedam gromova. Ovo se odnosi na
budue dogaaje koji e se otkriti u svoje vreme. (7-A BC 971 - MS 59, 1900.)
Ovde je re o neemu to jo ne treba da se otkrije. Ali zato se onda uopte spominje? To
je otuda da bi se skrenula panja na injenicu da e neke stvari u vezi sa objavljivanjem
adventne vesti biti jo neko vreme neotkrivene. Ovo je bilo potrebno, kae Duh prorotva,
radi kuanja vere Bojeg naroda, koji je pretrpeo veliko razoaranje u Milerovom pokretu.
Bog koji sve vidi unapred, dozvolio je da oni naprave greku u raunanju vremena u pogledu
dolaska Gospodnjeg, to je bilo za njihovo lino dobro i za dobro Boje stvari na Zemlji.

82
 Naroita svetlost data Jovanu, slikovito izraena govorom sedam gromova, je opis
dogaaja u vreme objavljivanja vesti prvog i drugog anela. Boji narod nije trebalo da ovo
zna, jer njihova vera morala je da se iskua. Po Bojem provienju ove divne vesti treba da
se objave po svome redu. Trebalo je da se objavi vest prvog i drugog anela, ali nikakva dalja
svetlost nije se trebalo dati pre nego to ove vesti izvre svoj zadatak. Ovo je predstavljeno
stajanjem anela jednom nogom na more objavljujui najsveanijom zakletvom da vremena
vie nee biti. (7-A BC 971 - MS 59, 1900.)

5. Podie ruku. Pokret podizanja ruke je od davnina kao i danas znak zakletve. Ovim se
ukazuje na neto od naroitog znaaja.

6. Da vremena vie nee biti. Ovde nije re o vremenu u doslovnom smislu rei, nego o
jednom odreenom vremenskom periodu, tzv. prorokom vremenu, kao npr. 1260, 1290,
1335 i 2300 godina iz Danilovih proroanstava. Svako od ovih prorokih vremena
oznaavalo je uvek kraj nekog vremena, kao na primer kraj vremena milosti za Jevreje kao
narod, Danilovih 70 sedmica, 1260 godina papske prevlasti itd.
Ovde se ove rei odnose na zavretak proroanstva o 2300 dana (godina), o kome je Miler
propovedao od 1840. do 1844. godine. Doao je kraj 2300 godina i prestao najdui i
poslednji proroki lanac u Svetom pismu. Vie nema vesti sa odreenim vremenom. Posle
1844. godine nema vie prorokog vremena u smislu hronolokog biblijskog proroanstva.
Ovo potvruje i Duh prorotva:
Ovo vreme koje aneo objavljuje sa sveanom zakletvom nije kraj istorije sveta niti kraj
vremena milosti, nego prorokog vremena, koje e prethoditi dolasku naeg Gospoda. To
znai da narod nee dobiti neku drugu vest sa odreenim vremenom. Posle ovog perioda
koji obuhvata vreme od 1842. do 1844. godine, nee vie biti nikakvog odreenog prorokog
vremena. Najdue raunanje dopire do jeseni 1844. godine. (7- A BC971 - MS 59, 1900.)
Proroki lanac od 2300 godina bio je osnova adventnog pokreta u svetu i oekivanja da
Isus doe 1844. godine. Miler i njegovi pomagai koji su prouavali ovo Danilovo
proroanstvo, razumeli su da se ove rei odnose na kraj sveta, tj. da vie nee biti istorijskog
vremena. Otuda je dolo do njihovog pogrenog razumevanja u raunanju vremena
Hristovog dolaska, to je prouzrokovalo ono gorko iskustvo kada Isus nije doao 1844.
godine.

7. U dane glasa sedmoga anela, kad zatrubi, tj. u vreme glasa sedmoga anela. Ova
izjava ukazuje da e i posle svretka prorokog vremena biti istorijskog vremena, tj. vremena
u doslovnom smislu rei, koje je ovde oznaeno kao dani sedmoga anela, kad zatrubi.
Vano je da znamo kada poinju i kada se zavravaju ovi dani glasa sedmoga anela. O
ovom nam se govori u Otkrivenju 11,15-19. Iz 18. i 19. stiha vidi se da poetak sedme trube
pada u vreme pre zavretka vremena milosti, jer narodi se prognjevie, to znai da su jo
na Zemlji i ulaz u nebesku svetinju jo je otvoren. Prema 15,5-8 nebesko e se svetite sa
istekom vremena milosti napuniti dimom Boje slave tako da niko vie nee moi da ue
unutra. Iz ovoga se vidi da se vienje otvorene nebeske svetinje nad svetinjama iz Otkrivenja
11,19 odnosi na vreme kada milost jo traje. Ako bi sedma truba poela u vreme Hristovog
dolaska i preuzimanja carstva, onda se uopte ne bi moglo govoriti o prognevljenim
narodima koji se pripremaju za rat.
Apostol Jovan, prema 11,15-19, uje glas sedme trube i vidi razne dogaaje koji se
odigravaju na Zemlji i na Nebu. Najvei meu njima bez sumnje je Hristovo preuzimanje

83
carstva, opisan u 11,15-17. Otuda, on prvo i spominje ovaj dogaaj, a zatim druge koji
prethode ovom.
Treba jo napomenuti da se sedma truba protee sve do kraja hiljadugodinjeg carstva na
nebu, jer e tek tada biti pogubljeni koji zemlju pogubie (11,18).
Svrie se tajna Boja. Prema 1. Tim. 3,16 tajna Boja je Boji plan spasenja objavljen
u evanelju (v. Efesc. 6.19).
Spasenje oveka kroz Isusa Hrista bila je glavna tema starozavetnih proroka. (1. Petr.
1.10.11). Hristovi apostoli su se oseali naroito poastvovani to su iveli u vreme kada se
ova tajna otkrila meu njima (Efesc. 3.3-7). I sada, posle 18 stolea, kae se ovde, zbie se
ono to su ekale Boje sluge u vekovima koji su proli: ispunjenje velikog Bojeg plana
spasenja vraanjem palog oveka i celokupnog stvaranja u prvobitno stanje.
Otuda, greka koju su napravili Miler i njegovi pomagai ispravljena je i godina 1844.
oznaena kao poetak vremena milosti datog ljudima, koje je neodreeno to se tie duine
trajanja.

8. Uzmi knjiicu. Apostol je ovde pozvan da neto uini i tako simboliki uzima uee u
ovoj viziji. Njegovo iskustvo sa knjiicom bilo je iskustvo Boje dece u Milerovom pokretu.

9. Daj mi knjiicu. Ovim reima izraava se spremnost Boje dece da sarauju u planu
spasenja, da istrauju proroanstva i objavljuju vesti koje nebo alje ljudima.

10. Uzeh knjiicu...izjedoh je i bee...slatka. Slino iskustvo je imao i prorok Jezekilj kad
je dobio nalog da pojede knjigu, a zatim da ide i govori domu Izrailjevom (Jez. 3,1-4).
Pre nego to zatrubi sedma truba Boje sluge treba da prihvate vest iz knjige proroka
Danila i objave je svetu. Ovo su uinili Miler i njegovi sledbenici i stekli divno iskustvo. Vest
o skorom dolasku Isusa Hrista, o svretku duge istorije greha i ispunjenju svih nada vernih
svih vekova bila je za njih slatka vest puna nadahnua. To nije bilo neko trenutno
oduevljenje ili fanatizam ve vrsta vera koju su pokazali u svojoj pripremi za Hristov
dolazak. Ali Isus nije doao.
Razumevanje istine i radosno prihvatanje vesti pokazano je jedenjem knjiice. Istina u
odnosu na vreme ponovnog dolaska naeg Gospoda bila je dragocena naim duama. (7-A
BC 971 - MS 59, 1900.)
Kad je izjedoh, bee gorka u trbuhu mojemu. Razoaranje koje su doiveli Miler i
njegovi sledbenici bilo je zaista gorko iskustvo. Pa ipak nita vee od onog koje su Hristovi
uenici imali kada su propovedali da se pribliilo Boje carstvo i kada su klicali Isusu pri
ulasku u Jerusalim, a samo nekoliko dana kasnije, gledali u raspeu Hrista na krstu
izjalovljenje svih svojih nada. Pa ipak, Bog ih je u ovom razoaranju vodio i posluio se
njime da ispuni svoje namere.
Postoji upadljiva slinost izmeu iskustava dvanaest Hristovih uenika i milerovaca. I
jedni i drugi su propovedali dolazak Hristovog carstva u vreme u kome su iveli. I jedni i
drugi su za temelj imali isto proroanstvo, jer sedamdeset sedmica koje su istekle dolaskom
Mesije, prvi su deo Danilovog proroanstva o 2300 dana i noi. 1 jedni i drugi su napravili
greku to su bili pod uticajem opteg shvatanja u njihovo vreme o ovom proroanstvu. I
jedni i drugi su doiveli gorko razoaranje na kraju svoje slube. Pa ipak, i jedni i drugi,
ispunili su Boju nameru i objavili pravu vest u pravo vreme.
Kad su Hristovi uenici propovedali da se navrilo vreme i da se pribliilo carstvo
nebesko na temelju sedamdeset sedmica i Danila 9. glave, oni su prevideli Hristovu smrt
koja je bila proreena u istoj glavi (Dan. 9,26; Mk. 1,15). Kada su milerovci propovedali

84
Bojte se Boga i podajte mu slavu, jer doe as suda njegova, oni su prevideli da postoje i
druge vesti u istoj glavi Otkrivenja koje je trebalo svetu objaviti pre nego to Isus doe (14,6-
12).
Prihvatajui opte verovanje o Mesiji kao zemaljskom caru, uenici su pogreili u pogledu
prirode Hristovog carstva koje je trebalo da se uspostavi na kraju sedamdeset sedmica i
gorko se razoarali kada je Isus razapet namesto da je prihvaen od naroda kao jevrejski car,
kako su to oekivali (Lk. 24,17-21.45-47). Milerovci su takoe prihvatili opte miljenje da je
naa Zemlja svetite i tako pogreili u pogledu dogaaja koji je trebalo da se zbude na kraju
2300 godina i gorko se razoarali kad Isus nije doao.
Pa ipak, i Hristovi uenici i milerovci propovedali su pravu vest u pravo vreme. Uenici su
propovedali dolazak Bojeg carstva i smru Hristovom ono je i uspostavljeno, ali ne kao
zemaljsko carstvo, ve carstvo Boje milosti zasnovano na Bojem obeanju u Edemu.
Milerovci su propovedali da sa oienjem svetinje na kraju 2300 prorokih dana (godina)
dolazi Boji sud, to se stvarno i dogodilo, ali ne na Zemlji nego na nebu. Godine 1844.
otpoeo je Istrani sud na nebu nad onima koji su Hrista verovali, tano u vreme koje su oni
objavili.

Merenje Bojeg hrama: Adventisti sedmog dana (10,11 - 11,2)

11I ree mi: valja ti opet prorokovati narodima i plemenima i jezicima i carevima mnogim.

11. Na temelju steenog iskustva jedna druga vest trebalo je da se objavi svetu. im je
prolo razoaranje u Milerovom pokretu, po Bojem planu trebalo je da se iznova prouava
pitanje nebeskog svetita. Ovo ponovno prorokovanje nalo je svoje ispunjenje u
Adventnom pokretu koji je izrastao iz Milerovog pokreta.
Treba ti ponovo proricati. Posle gorkog iskustva sa knjiicom koju je pojeo, Jovanu je
reeno da opet prorokuje. Grka re za valja ti ovde je naroito naglaena. Sada se
Jovanu, kao predstavniku adventnih vesnika posle njihovog razoaranja, poverava ozbiljan
zadatak. Pred vernim ekaocima drugog Hristovog dolaska sada je veliki posao koji treba da
obave. Oni treba da objave vest treeg anela iz Otkrivenja 14,9-12.
1I dade mi se trska kao palica govorei: ustani, izmeri crkvu, Boji oltar i one to se

klanjaju u njoj. 2A portu to je izvan crkve izbaci napolje (izostavi-S), niti je meri jer je
dana neznabocima (koji e - S) i grad sveti gaziti etrdeset dva meseca.

1. Ustani i izmeri crkvu i oltar. Jovan sada dobija nalog da neto uradi. Dakle, on nije
vie posmatra nego i uenik u ovoj viziji.
Merenje crkve i oltara odnosi se na nebesko svetite jer u vreme kada Jovan dobija ovo
vienje, zemaljski hram i oltar bili su davno razoreni u Jerusalimu.
Simboliko merenje hrama na nebu ukazuje na obnavljanje slube u nebeskom svetitu.
Jevrejski hram je bio slika nebeskog svetita (Jevr. 8,1-5). Ovde se Jovanu pokazuje da e
na kraju 2300 godina iz Danilovog proroanstva, Isus Hristos, veliki poglavar sveteniki,
ui u svetinju nad svetinjama nebeskog svetita, da izvri poslednji deo svoje slube u
njemu: oienje svetinje. Ali pre nego to to uini treba da se ispitaju knjige da bi se
utvrdilo ko je pokajanjem i verom u Hrista stekao pravo da bude uesnik blagodati
oienja. Zato oienje svetinje sadri delo ispitivanja, odnosno delo suenja koje mora da
se obavi pre Hristovog dolaska na Zemlju. To je Istrani sud.
Posle velikog razoaranja 22. oktobra 1844. godine, panja vernih ekalaca drugog
Hristovog dolaska bila je upravljena na nebesko svetite i Isusa Hrista, prvosvetenika u
njemu. Trebalo je da oni sada simboliki uzmu meru nebeskog svetita.

85
 Ve sledeeg jutra, 23. oktobra 1844. godine, jedan od vernih ekalaca iz Milerovog
pokreta, Hiram Edson, dobija viziju o nebeskoj svetinji koju Isus kao Poglavar sveteniki
nije trebalo da napusti, kako su oni mislili nego da ue u njen drugi deo, iza zavese, i
otpone slubu oienja u njemu. Tako se oformila grupa pobonih ljudi koji su sa
molitvom i postom poeli da prouavaju pitanje svetinje i slube pomirenja u njoj i ve u
februaru 1846. godine objavili rezultate ovog prouavanja.
Sada su razumeli da je Isus 1844. godine otpoeo zavrnu slubu svoje svetenike slube
u nebeskom svetitu, slubu koja odgovara velikom danu oienja jedanput u godini u
zemaljskom svetitu u Starom zavetu. Do ovog vremena, tokom osamnaest stolea, od svoga
uznesenja na Nebo, Isus je obavljao sveteniku slubu u prvom delu nebeskog svetita.
Njegova krv je zastupala grenike koji su se kajali, ali njihovi gresi su jo uvek ostali zapisani
u nebeskim knjigama. Kao to se to inilo u zemaljskoj svetinji krajem svake godine, sada je,
na kraju velikog prorokog lanca od 2300 godina, trebalo da se uklone gresi iz svetinje i
izvri njeno oienje.
Prouavanje svetita i Hristove slube u njemu donelo je veliko ohrabrenje vernim
ekaocima Hristovog dolaska. Ovo je bila potvrda da je ranije gorko iskustvo u Milerovom
pokretu samo pomoglo da dou do vesti pune svetlosti i nade za budunost. Ova istina
iznoena je na uzastopnim sastancima pionira nae crkve tokom 1848. godine i zajedno sa
istinom o suboti radosno prihvaena od veine vernika.
Izmeri i one koji se klanjaju u njoj odnosi se na one koji veruju u Boga. Zato nas Duh
prorotva opominje:
Vreme suda je poelo i trajae jo neko vreme. Sada Gospod kae: izmeri hram i one koji
se klanjaju u njemu. Uvek imaj na umu dok tri za svojim poslom da te Bog meri; kad
obavlja svoje kune poslove ili kad razgovara, Bog te meri. Uvek imaj na umu da se sve
tvoje rei i dela fotokopiraju u nebeskim knjigama kao to umetnik reprodukuje lik na
praznoj ploi...
Ovaj posao je u toku, merenje hrama i onih koji se klanjaju u njemu da bi se videlo ko e
opstati u poslednji dan. Oni koji se ne daju pomaknuti imae slobodan pristup u carstvo
Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista. Kada smo na poslu imajmo na umu da ima neko ko motri
na nas i ispituje u kakvom duhu ga obavljamo. (7BC 972 - MS 4, 1888)
Godine 1844. neki iz Milerovog pokreta saznali su za subotu od baptista sedmog dana i
poeli da je svetkuju. Posle mnogo prouavanja i molitve Joseph Bates (Josif Bec) izdaje
1846. godine traktat u kome iznosi da treba svetkovati subotu po Bojem nalogu. Biblijske
dokaze o tome prihvatili su vernici koji su uestvovali na sastanku 1848. godine. Jakov Vajt
takoe objavljuje znaaj svetkovanja subote u prvih jedanaest brojeva asopisa Present
Truth (Sadanja istina) u veme od 1849-1850. godine. 1863. godine usvaja se zvanino ime
nae crkve: Adventisti sedmog dana.

2. A trem (portu) ne meri. Trem se odnosi na nau celu Zemlju za razliku od svetog
grada koji predstavlja Boji narod.
Sud koji se obavlja na Nebu nije opti sud, jer obuhvata samo one koji su verom priznali
svoje grehe Isusu, tj. koji su unutra u hramu, a ne napolju. Ostali iz svih vekova koji nisu
traili oprotenje greha, tj. oni koji su ostali napolju, u tremu, ne treba da se izmere. Oni
ekaju samo na izvrenje suda koji je nad njima ve izreen. Dok Boja deca koja su prih-
vatila Hristovu rtvu verom, ulaze unutra u hram, neznaboci, tj. svi oni koji su to odbili,
ostaju napolju u tremu.
I grad sveti gazie etrdeset i dva meseca. Grad sveti tj. Jerusalim (Dan. 9,24; Lk.
21.20) ovde simbolie Boji narod koga e neznaboci gaziti etrdeset dva meseca.

86
 Ovo vreme od 42 meseca koje se spominje i u Otkrivenju 13,5 je isto vreme o kome se
govori u Danilu 7,25 i Otkrivenju 12,14 kao vreme, vremena i po vremena ili 1260 godina i
predstavlja vreme u koje je Boji narod bio progonjen od strane papskog Rima od 538. pa do
1798. godine.

Otkr. 11,3-14

Pre nego to zatrubi poslednja, sedma truba Bog alje vesti opomene ljudima da ih
pripremi za zavrni deo slube pomirenja u nebeskom svetitu u vreme suda. Sada aneo
eli da nas podseti da su vesti opomene koje je Bog slao svetu tokom vekova davane preko
dva Boja svedoka: Stari i Novi zavet. Ova dva Boja svedoka izvrie svoje delo u poslednje
vreme u velikoj sili.
U stara vremena, proroci i apostoli bili su Boji svedoci. Njihove, Duhom ispunjene vesti,
nastavile su da svedoe za Boga i posle njihove smrti preko njihovih spisa koji sainjavaju
Stari i Novi zavet, tj. celu Bibliju. Za vreme dugog prerioda papske prevlasti svedoanstvo
Biblije bilo je uutkano. Tada nastaje kratak period ateistike razularenosti za vreme
francuske revolucije, kada je izgledalo da e Sveto pismo biti prognano sa nae Zemlje. Ali
umesto toga, od tog vremena pa nadalje, data je sloboda Bibliji da govori ljudima kao nikada
ranije, tako da je Sveto pismo najitanija i najrasprostranjenija knjiga u svetu.

Verni svedoi u teko vreme (11.3-6)

3I dau dvojici svojih svedoka i proricae hiljadu dvesta i ezdeset dana obueni u

vree. 4Ovi su dve masline i dva ika to stoje pred gospodarem zamaljskim. 5I ako
im ko nepravdu uini, oganj izlazi iz usta njihovih i pojee neprijatelje njihove; i ko
bude hteo da im uini naao onaj valja da bude ubijen. 6I ovi e imati vlast da zatvore
nebo da ne padne dad na zemlju u dane njihova proricanja; i imae vlast nad
vodama da ih pretvaraju u krv i da udare zemlju svakom mukom, kad god htedbudu.

3. Dva svedoka. Mada neki misle, pozivajui se na stih 6, da se ova dva svedoka
odnose na Mojsija i Iliju, Duh prorotva nam daje odreeni odgovor ko su oni:
Dva svedoka predstavljaju Sveto pismo Starog i Novog zaveta. Oba su vano
svedoanstvo u pogledu porekla i trajnosti Bojeg zakona. Oba su svedoci u prilog plana
spasenja. Simboli, rtve i proroanstva Starog zaveta upuuju na Spasitelja koji je trebalo da
doe. Evanelja i poslanice Novog zaveta govore o Spasitelju koji je doao tano onako kako
su ga prorekli proroanstva i simboli. (GC 267 - VB 222)
Proricae hiljadu dvesta i ezdeset dana obueni u vree. I pored tekog vremena u
doba srednjovekovne duhovne tame Boja dva verna svedoka prorokovali su i pruali utehu,
videlo i snagu Bojoj deci za vreme od 1260 godina. Odeveni u vree oznaava progonstvo
kome je Sveto pismo bilo izloeno za vreme papske prevlasti od 538. do 1798. godine.
Odevanje u vree (kostret) bilo je poznati znak alosti u staro vreme (2. Sam. 3,31).
U ovom dugom periodu istorije voen je pravi rat protiv Biblije. Edikt izdan u Tuluzi
1292. godine, uspostavio je inkviziciju u cilju proganjanja svih onih koji su itali Bibliju

87
tajno. Oni su bili progonjeni kao divlje zveri, a njihove kue spaljivane. Kad je J. Wycliffe
(Viklif) preveo Bibliju na engleski jezik 1380. godine, poeli su da spaljuju na lomai njegove
sledbenike, lolarde, kod kojih je bio naen samo jedan prepis evanelja ili neke poslanice.
Po nareenju engleskog kralja udavljen je Wiliiam Tyndall (Viljem Tindal) poto je uhvaen
u Holandiji 1536. godine, zato to je preveo Novi zavet 1525. Pa ipak je Sveto pismo
proricalo kroz celi mrani srednji vek i pored zabrane crkve i drave da ga narod ita.
Najvei deo ovog vremenskog odseka (1260 godina) Boji svedoci su proveli u tami...
Kada je Sveto pismo bilo zabranjeno od strane graanskih i verskih vlasti... - tada su dva
verna svedoka proricala obuena u vree. Pa ipak, oni su vrili svoju slubu kroz ceo
vremenski odsek od 1260 godina. (GC 267 - VB 222)

4. Oni su dve masline i dva ika. Ova slika je uzeta iz Zaharije 4, 1-6.11-14 gde dve
masline stoje pred Gospodom i prikazuju dobijanje ulja za ike svenjaka u svetitu. Ove
masline koje su i ici to stoje pred Gospodom simboliu Svetog Duha koji se daje onima
koji prouavaju Boju re u elji da saznaju ta je Boja volja.
Celo Sveto pismo napisano je nadahnuem Svetog Duha. Sveti Duh je govorio preko ljudi
u Starom i Novom zavetu (v. 1. Petr. 1,21). Tvoja re, kae psalmista, je nozi mojoj
svetiljka i videlo stazi mojoj (Ps. 119,105-Bak.).

5. (5.6) Ovi stihovi podseaju nas ta sve moe da uini Boja re kroz verne Boje sluge a
odnose se na Mojsija i Iliju koji su inili uda silom Boje rei (v. Izl. 7.19-21; 2. Car. 1,10.12:
l.Car. 17,1).
Sve opomene i pretnje dva Boja verna svedoka upuene onima koji odbacuju Boju re,
ostvarie se u svoje vreme. Boji sudovi, koje su ova dva Boja svedoka objavila u est
prethodnih truba, ve su pogodili Evropu. Isto tako e i poslednji Boji sud koji objavljuju
ovi svedoci, pogoditi nau Zemlju u vreme sedam poslednjih zala. I na kraju oganj e
prodreti sve protivnike njihove (Otkr. 20,9).
Kad govori o ovim stihovima Duh prorotva kae:
Ljudi ne mogu nekanjeno da gaze Boju re. Znaenje ove strane pretnje (Otkr. 1 1,5)
otkriveno nam je u poslednjoj glavi Otkrivenja (22,18.19).
... Ove sveane pretnje odnose se na sve one koji svojim uticajem podstiu ljude da
omalovaavaju Boji zakon. (GC 268 - VB 222.223)

Prividna smrt dva Boja svedoka: Biblija pod udarom francuske revolucije
(11,7-10)
7I kad svre svedoanstvo svoje, onda e zver to izlazi iz bezdana uiniti s njima

rat i pobedie ih i ubie ih. 8I telesa njihova ostavie na ulici (trgu - Bak.) grada
velikoga, koji se duhovno zove Sodoma i Misir, gde i Gospod na razapet bi. 9I gledae
neki od naroda i plemena i jezika i kolena, telesa njihova tri dana i po, i nee dati da
se njihova telesa metnu u grobove. 10I koji ive na zemlji obradovae se i razveselie
se za njih i slae dare jedan drugome, jer ova dva proroka muie one to ive na
zemlji.

7. I kad svre svedoanstvo svoje, tj. pri kraju 1260 godina proricanja u vreama (v.
st. 5).
Zver to izlazi iz bezdana. Zver u ovom poglavlju se odnosi na onu bogohulnu silu
koja je delovala u jednom kratkom periodu revolucionarne francuske istorije krajem
osamnaestog veka, kada je ateistika razularenost dostigla svoj vrhunac i kada je vlada

88
terora sprovodila drastine mere da uniti dva Boja svedoka. To je vreme od 26.
novembra 1793, naredbom Konventa o zabrani Biblije, pa do 17. juna 1797. godine, kada je
ova naredba ukinuta.
Politika Rima je uvek bila ... da dri Boju re zapeaenu na nepoznatom (latinskom)
jeziku i sakrivenu od naroda. Za vreme njegove vlasti su dva svedoka proricala obueni u
vree. Ali trebalo je da se pojavi jedna druga sila - zver iz bezdana - da otpone otvoren rat
protiv Boje rei. (GC 269 - VB 224)
Uinie s njima rat i ... ubie ih. U ovo vreme zver iz bezdana objavljuje rat Svetom
pismu. Racionalizam, produkt francuske revolucije, pokuao je svim silama da uniti veru u
Bibliju. Godine 1793. Konvent izdaje naredbu o zabrani Biblije. One su se sakupljale i javno
spaljivale po ulicama Pariza i drugim javnim mestima.
Bezbona sila koja je vladala u Francuskoj za vreme revolucije i vlade terora, povela je
takav rat protiv Boga i njegove svete Rei kakav svet nikada nije video. Narodna skuptina je
zabranila bogosluenje. Biblije su bile sakupljane i javno spaljivane uz svakojake poruge.
(GC 273 - VB 228)

8. Veliki grad koji se duhovno zove Sodom i Misir, gde i Gospod na razapet bi. Ovo je
samo simbolika slika razvratnosti i bezbotva koje je vladalo u Francuskoj za vreme
teroristike vlade francuske revolucije, krajem osamnaestog veka. U Francuskoj je tada bio
dozvoljen slobodan ivot (slobodan brak). Krtenje dece i priest bili su zabranjeni. Uvedena
je sedmica od deset dana. Namesto Svetog pisma i vere u Hrista postavljena je neka
plesaica kao boginja razuma kojoj su se klanjali kada je sedela ukraena na prestolu. Pariz
je tada bio Sodom, po razvratu, Egipat (Misir) po bezbotvu, i Jerusalim, gde je Isus
duhovno ubijen.
'Veliki grad na ijim ulicama su dva svedoka bila ubijena i gde su leala njihova telesa
nazvan je u duhovnom smislu Egiptom. Od svih naroda o kojima nas izvetava biblijska
istorija Egipat je najbezobzirnije odricao postojanje ivoga Boga ... 'Veliki gradje takoe u
duhovnom smislu Sodom. Pokvarenost Sodoma i prestupanje Bojeg zakona otkrili su se
naroito u razvratu ...
Gde i Gospod na razapet bi. Ovaj detalj proroanstva se takoe ispunio u Francuskoj.
Ni u jednoj zemlji nije se tako otkrio duh neprijateljstva protiv Hrista. ... U progonstvu koje
je Francuska preduzela protiv onih koji su priznavali evanelje, ona je razapela Hrista u
linosti njegovih uenika. (GC 269-271; VB 224-226)

9. I gledae ... telesa njihova tri i po dana. Tri i po proroka dana, tj. godina, trajalo je
ovakvo stanje. Dva Boja svedoka su leala ubijena, izloena gledanju masa. To je uinila
najvernija ker majke bludnice, Francuska, kao to je njena mati Vavilon (papstvo) vrila
tri i po proroke godine, tj. 1260 godina, gnusobu pustoenja.

10. I koji ive na zemlji obradovae se ... i slae dare jedan drugome. Istorijski podaci
o francuskoj revoluciji spominju veliku radost neprijatelja Boga i njegova dva svedoka
kada su ovi bili ubijeni. Oni su se veselili i estitali jedan drugome na uspehu. Masa je
prolazila ispred zgrade Konventa i najgrublje imitirala i ismejavala sve to je versko.
Francuska zauzima posebno mesto u svetskoj istoriji kao jedina drava koja je odlukom
svoje zakonodavne skuptine proglasila da Bog ne postoji, u kojoj je vei deo stanovnitva
glavnog grada, kao i provincije, primio taj proglas s naroitim veseljem. (GC 270 - VB 225)

89
 Tako je izgledalo da je bezbona Francuska zauvek uutkala glas Boja dva svedoka da
vie nikada ne uje njihove opomene i ukore. Neprijatelji Boje rei su likovali i proslavljali
svoju pobedu. Ali ne za dugo. Njihova radost bila je kratkog veka.

Oivljavanje Boja dva svedoka: Osnivanje biblijskih drutava u svetu (11,11-

14)
11I posle tri dana i po duh ivota od Boga ue u njih: i stadoe oba na nogama

svojim, i strah veliki napade na (obuze-S.) one koji ih gledahu. 12I ue glas veliki s
neba koji im govori: iziite amo. I izioe na nebo na oblacima, i videe ih neprijatelji
njihovi. 13I u taj as zatrese se zemlja vrlo, i deseti deo grada pade, i tresenje zemlje
pobi sedam hiljada imena oveijih, i ostali se uplaie, i dae slavu Bogu. 14Zlo drugo
proe, evo zlo tree ide brzo.

11. Posle tri dana i po ... stae oba na nogama svojim. Vreme zabrane Svetog pisma i
verovanja u Boga trajalo je tri i po godine. Ono je poelo 26. novembra 1793. dekretom
izdatim u Parizu o ukidanju religije i zabrani Svetog pisma i trajalo do 17. juna 1797. godine
kada je vlada ukinula ovaj dekret.
U toku ovog kratkog perioda najveeg bezbotva u istoriji sveta, u samoj Francuskoj
poinje da se javlja reakcija. Narod je slao molbu za molbom i zahtevao da se ponovo dozvoli
javno bogosluenje. U maju 1797. godine izabran je odbor koji je trebalo da pripremi novi
zakon o javnom bogosluenju. Izvetaj ovog odbora objavljen je 17. juna kojim se
preporuuje odobrenje bogosluenja za sve veroispovesti podjednako. Posle nekoliko dana
raspravljanja po ovom pitanju narodni Konvent se sloio da nije potrebno glasanje po ovom
predmetu. Od tada ponovo se odrava javno bogosluenje u Parizu po kapelama i crkvama.
Posle tri i po godine opozvan je dekret koji je zabranjivao itanje Svetog pisma.
Iako je bogohulna sila koja izlazi iz bezdana ubila Boje verne svedoke, ipak oni nee
dugo ostati uutkani. ... Godine 1793. francuska Narodna skuptina izglasala je ukidanje
hrianske vere i zabranu Svetog pisma. Tri i po godine kasnije ista Skuptina ukida svoju
raniju odluku i opet daje slobodu Bibliji. Svet je bio zgranut od poplave zla kao posledice
odbacivanja Boje rei. Ljudi su uvideli potrebu vere u Boga i njegovu Re kao temelj vrline i
morala.

12. Iziite amo ... i izioe na nebo na oblacima. Apostol Jovan sada uje glas s Neba
koji poziva dva svedoka da izau na oblake. Dva svedoka ne samo da oivljavaju nego se
visoko uzdiu na nebo da ih vide njihovi neprijatelji.
Ovo je slika potovanja i uzvienja Biblije posle njenog oivljavalja. Boja dva svedoka
poinju da se potuju kao nikada ranije. Ne dugo posle toga osnivaju se biblijska drutva sa
svojim mnogobrojnim filijalama po celom svetu. Godine 1804. osniva se Britansko inostrano
biblijsko drutvo koje svake godine rasturi milione primeraka Biblije. Ono je dalo da se
prevede Biblija u celosti ili samo Novi zavet na vie od hiljadu jezika.
Godine 1816. osniva se Ameriko biblijsko drutvo a zatim ostala mnoga biblijska drutva
u raznim evropskim zemljama i Americi. Sveto pismo se prevodi na razne jezike i rastura po
celom svetu. alju se hrianske misije u afrike i druge mnogoboake zemlje.
Krajem osamnaestog veka nastupa velika promena. Ljudi se nisu vie zadovoljavali
rezultatima racionalizma i osetili su potrebu za boanskim otkrivanjem i verom koja se
temelji na iskustvu ...
Usavravanje tamparske maine veoma je doprinelo irenju Biblije. Poveanje
mogunosti saobraaja izmeu razliitih zemalja, uklanjanje starih prepreka, bilo

90
predrasuda bilo preteranog nacionalizma, i slom svetske papine vlasti - sve je to otvorilo put
irenju Biblije u svetu. (GC 288 - VB 239)

13. I u taj as zatrese se Zemlja vrlo. U zemljotresu francuske revolucije vera, zakon,
drutveni poredak, porodica, crkva i drava - sve je to bilo oboreno bezbonom rukom koja
se podigla protiv Bojeg zakona. (GC 286-VB 238). U ovom stranom potresu Francuska je
pretrpela strahote koje su objavila dva Boja svedoka u stihu petom ovog poglavlja.
Deseti deo grada pade. Ovo nije zemljotres koji e pogoditi veliki grad tj. papski Rim
(v. 16,18), ve samo potres i odnosi se na gubitak podrke koju je Francuska pruala Rimu.
Rezultat revolucije je bio ukidanje Katolike crkve kao dravne u Francuskoj. Drava je
ukinula sva primanja svetenicima.
Francuska je bila jedan od deset rogova na glavi zveri koja izlazi iz mora (v. 13,1). Na
kraju francuske revolucije pao je deseti deo velikog grada, tj. papstvo je izgubilo veliku
podrku koju mu je pruala ova zemlja.
I tresenje zemlje pobi sedam hiljada imena oveijih i ostali se uplaie. Sedam
hiljada je zaokruen broj punine i simboliki predstavlja veliko mnotvo ljudi koji su
prilikom tresenja ove zemlje giljotinirani. Ovo je uticalo da se ostali narod uplai i pokaje.
Za razliku od este trube (v. 9,20.27) ovom prilikom se narod opomenuo Boga i pokajao, to
se vidi u naporima da se Sveto pismo prevede i tampa na stotine jezika osnivanjem
biblijskih drutava.

14. Drugo zlo proe, tj. Boji sud nad ljudima, o kome je re u estoj trubi (v. 8,13 i
9,12), koja se zavrava 1840. godine (v. 8,13; 9,12).
Zlo tree ide brzo odnosi se na dogaaje koji e se odigrati u vreme sedme trube koja
donosi poslednju opomenu i konani sud nepokajanima.

Otkr. 11,15-18
Bog je preko nesrea, koje su zadesile Evropu usled germanske i muslimanske najezde,
opomenuo ljude na konani sud koji tek treba da doe. Za sve ovo vreme Boja dva
svedoka, Sveto pismo Starog i Novog zaveta, svedoila su i kada ih je zver iz bezdana
(francuska revolucija) za neko vreme uutkala, oktrile su se strane posledice ovekovog
protivljenja Nebu za vreme od tri i po godine francuske revolucije. Po zavretku este trube
1840. godine, Bog alje svetu naroitu vest u vidu adventnog probuenja koje je preraslo u
crkvu Adventista sedmog dana. Ali najvanije tek treba da doe. Dogaaji sedme trube ne
mogu se beskonano odlagati. Uskoro e otpoeti zavrna bitka izmeu Hrista i sotone za
prevlast nad naom Zemljom. Ishod ove borbe nam je poznat. Hristos e preuzeti carstvo
ovog sveta.
U ovom odseku samo se hronoloki nagovetavaju dogaaji sedme trube koja poinje od
zavretka este, 1840. godine pa sve do kraja hiljadugodinjeg carstva. Ti dogaaji su
sledei:
a) Gnev naroda pred Hristov dolazak i zavretak vremena milosti (Otkr. 16.14: 19,19);

91
 b) Sedam aa gneva Bojeg u vidu sedam poslednjih zala (Otkr. 15,1 i 16. glava);
v) Hristov ponovni dolazak i sud nad ivima u vreme njegovog dolaska (Otkr. 19,11-21);
g) Hiljadugodinje carstvo (milenijum) i konani sud nad bezbonicima svih vekova:
drugo uskrsnue i druga smrt (Otkr. 20,12-15).
Duh prorotva jasno kae da ovi dogaaji ne spadaju u isto vreme nego idu jedan za
drugim:
Videla sam da gnev naroda (ratovi), gnev Boji (sedam zala) i vreme da se sudi mrtvima
(konani sud nad bezbonicima) ne spadaju u isto vreme nego idu jedno za drugim. (EW
36)
Ovi dogaaji bie podrobnije opisani u sledeim poglavljima Otkrivenja.
15I sedmi aneo zatrubi i postae veliki glasovi na nebesima govorei: posta carstvo

sveta Gospoda naega i Hrista njegova, i carovae va vek veka. (Zavlada svetom
Gospod na i Mesija Njegov, i vladae veno - Stef.). 16I dvadeset etiri stareine koji
stajahu pred Bogom na prestolima svojima, padoe na lica svoja i poklonie se Bogu.
17Govorei: hvalimo te, Gospode, Boe svedritelju, koji jesi i bee, i bie, to si

primio silu svoju veliku, i caruje. 18I neznaboci (narodi-Bak.) se prognjevie, i doe
gnev tvoj i vreme mrtvima da se sudi, i da se da plata (nagrada - S.) slugama tvojim,
prorocima i svetima, i onima koji se boje imena tvojega, malima i velikima, da se
pogube oni koji zemlju pogubie.

15. I sedmi aneo zatrubi. Sa sedmim peatom poinje tree zlo. (Tri zla simboliu tri
zadnje trube: petu, estu i sedmu. v. 8,13 i 9,12). Dogaaji opisani u Otkrivenju 10,1 - i 1.14
su umetnute vizije izmeu este i sedme trube. Mi, adventisti, uzimamo 1844. godinu za
poetak sedme trube.
Veliki glasovi su glasovi nebeske vojske koji se uju na nebu u vreme naroitih zbivanja
(v. 5,11.12; 16,17). Ovog puta ovi veliki glasovi objavljuju Hristovo preuzimanje carstva
ovog sveta koje se dogaa kratko vreme pre ponovnog Hristovog dolaska na nau Zemlju (v.
Dan. 7,14).
Posta carstvo sveta Gospoda naega. Navuhodonosoru je bilo pokazano da e posle
etiri svetska carstva (vavilonsko, persijsko, grko i rimsko) vladati deset careva u Evropi i u
to e vreme nebeski Bog podignuti carstvo koje se do veka nee rasuti (Dan. 2,44). Isaija
prorie roenje deteta ija e vlast rasti bez kraja (Is. 9,6.7). Danilo je video kako Starac
predaje veno carstvo nekome koji je kao sin oveiji i preko njega svecima Vinjega (v.
Dan. 7,13.14.22.27). Ovo je carstvo aneo Gavrilo objavio Mariji, a uenici je trebalo da ga
objave celom svetu (Lk. 1,30-33; Mat. 24,14). Ovo carstvo je utvreno Hristovom smru na
krstu i njegovim uskrsnuem (Jov. 12,31.32; Otkr. 12,10), ali ono e biti ostvareno prilikom
Hristovog dolaska na Zemlju.
Od njegovog slavnog dolaska zavisi uspostavljanje svega onoga o emu svedoi Bog
ustima sviju svetih proroka svojih od postanja sveta (Dela 3,21). Tada e biti slomljena
dugotrajna vlast greha; carstvo ovog sveta postae carstvo Gospoda naega i Hrista njegova,
i carovae va vek veka. (GC 301 - VB 249)

16. (16.17) Hvalimo te ... to si primio silu svoju veliku. Celo Nebo uzima uee u
slavljenju Isusa koji preuzima vlast nad Zemljom. Nebeski pomagai u velikom planu
spasenja koji su pevali pesmu novu kada je apostolu Jovanu pokazano Jagnje kao
zaklano u rtvi pomirenja (v. 5,6.9), sada proslavljaju svretak Hristove svetenike slube
u nebeskom svetitu i njegovo preuzimanje carstva ovog sveta.

92
 18. Neznaboci se prognjevie. Ovakvo e biti stanje naroda pred Hristov dolazak na
Zemlju. Odbijajui da prime poslednju opomenu Boja dva svedoka, oni se ujedinjuju u
borbi protiv Hrista do kraja. Ali kao to su se razne grupe i partije u Jerusalimu borile
meusobno kada su ga Rimljani opkolili (v. GC 29 - VB 22), i razne revolucionarne stranke u
Francuskoj se dizale jedna protiv druge da bi se meusobno istrebile (GC 283 - VB 235),
tako e i u poslednje vreme, iako ujedinjeni protiv Bojeg naroda, biti upleteni u ogorene
sukobe i ratove meu sobom.
I doe gnev tvoj odnosi se na sedam aa Bojeg gneva nepomeanog sa milou koji
e se izliti na nau Zemlju po zavretku vremena milosti, neposredno pred Hristov dolazak
(v. 15,1).
I vreme mrtvima da se sudi odnosi se na konani sud nad nepokajanima na kraju
hiljadugodinjeg carstva, milenijuma (20,12-15).
I da se da plata slugama tvojim. Plata (nagrada) o kojoj je ovde re odnosi se na
nasledstvo svetih na kraju milenijuma, nasledstvo Nove zemlje (v. Mat. 5,12; 6,1; Otkr.
22,12).
Prorocima i svetima. Proroci su Boje sluge kojima je Bog poverio naroitu slubu i
koji su nosili naroitu odgovornost u vreme u kome su iveli. Sveti je novozavetna re koja
oznaava one koji veruju u Hrista kao svog linog Spasitelja.
I onima koji se boje imena tvoga odnosi se na sve one koji nisu poznavali celu istinu, ali
su iveli po svetlosti koja im je bila data. Upravo zato to su se bojali Bojeg imena oni e biti
u broju spasenih (v. DA 638).

Otkr. 11,19
19I otvori se crkva Boja na nebu, i pokaza se ivot (koveg - Stef.) zaveta njegova u

crkvi njegovoj i bee sevanje munja, i gromovi i tresenje zemlje i grad veliki.

19. I otvori se crkva Boja na nebu i pokaza se koveg zaveta. U prethodnom, 18. stihu
ukratko nam je iznet hronoloki redosled dogaaja u vreme trubljenja sedme trube. Poto je
poetak ove poslednje trube u uskoj vezi sa zavrnim delom Hristove svetenike slube na
Nebu, Jovanu se otvara nebeski hram i on vidi koveg zaveta.
Pre nego to Isus doe na Zemlju kao car i sudija On treba da obavi sveteniku slubu na
Nebu u korist oveka. Ovo je bio predmet sveane zakletve u 10,7 da e se u dane glasa
sedmoga anela, kad zatrubi svriti tajna Boja tj. Boji plan spasenja za otkup oveka.
Otuda ovo vienje treba da upozori ljude koji e iveti pred Hristov dolazak na naroito delo
koje Isus treba da obavi u nebeskom svetitu, a to je: delo oienja koje predstavlja Istrani
sud nad vernima.
Za vreme trubljenja prethodnih est truba obavljala se sluba pomirenja u prvom delu
nebeskog svetita, kod kadionog oltara. Vienje kovega zaveta koji se nalazi iza zavese, u
drugom delu nebeskog svetita tj. u svetinji nad svetinjama, oznaava prestanak Hristove
svetenike slube u prvom i poetak u drugom delu nebeskog svetita, pred kovegom
zaveta to odgovara velikom danu oienja jedanput u godini starozavetne slube u
zemaljskom svetitu koje je bilo slika pravog na nebesima (v. Jevr. 9,24; Lev. 16,14-
26.29.30.34).

93
 Prema Danilu 8,14 ovaj poetak Hristove slube u drugom delu nebeskog svetita poeo je
1844. godine a zavrie se pred izlivanje sedam poslednjih zala na nau Zemlju, odnosno
svretkom vremena milosti.
U vreme odreeno za sud - na kraju 2300 dana, 1844. godine - zapoelo je delo
istraivanja i brisanja greha. Svi oni koji su ikada priznali Hristovo ime, bie predmet
istrage. (GC 486 - VB 395)
(Napomena: U srpskom prevodu Velike borbe izostavljena je omakom 1844. godine
posle na kraju 2300 dana).
Ovo je u isto vreme i poetak Istranog suda radi oienja greha Boje dece koja su ih
priznala Isusu. Oni koji danas gledaju verom u nebesko svetite, iskreno se kaju i priznaju
svoje grehe Isusu, primaju oprotenje i milost i njihovi se gresi briu iz nebeskog izvetaja a
upisuju u knjigu ivota. Samo oni, ija imena budu upisana u ovu knjigu, mogu da izbegnu
konani sud nad nepokajanima u ognjenom jezeru (Otkr. 20,12.15).
Mi ivimo u vreme velikog pomirenja . Dogaaji koji su u vezi sa zavrnim delom
oienja veoma su sveani. injenice u vezi sa njima su od presudnog znaaja. Upravo sada
zaseda sud u nebeskom svetitu. Ve mnogo godina obavlja se ovo delo. Uskoro - niko ne
zna kada - prei e se na sluajeve ivih. Doi e na red na ivot da se ispita u svetoj
prisutnosti Boga ... A kada se Istrani sud zavri sudbina svih bie zapeaena za ivot ili
smrt. (GC 489.490 - VB 398.399)
Ovaj Istrani sud traje jedno vreme dok trubi poslednja, sedma truba. Uskoro, kad
umukne poslednji zvuk trube opomene, sud e biti zavren a stanovnici nae planete baeni
u poslednju najtamniju no kada e se izliti sedam poslednjih zala na nau Zemlju.
Kad Isus napusti svetinju, zemaljske stanovnike pokrie tama. U to strano vreme
pravednici moraju da ive bez posrednika pred svetim Bogom. ... Tada e sotona baciti
stanovnike zemaljske u poslednju veliku nevolju. (GC 614 - VB 497)
U kovegu zaveta nalaze se dve ploe na kojima su napisane deset Bojih zapovesti. U
staro vreme niko nije mogao da vidi koveg zaveta a da ne pomisli na Boji zakon u njemu.
Ovo Jovanovo vienje velikog moralnog Bojeg zakona pokazuje nam da e u vreme posletka
Boji zakon biti glavni predmet raspravljanja u hrianskom svetu, naroito po pitanju
etvrte zapovesti, subote. Boji zakon sa svojim nepromenljivim zahtevima izazvae gnev
naroda protiv Boje dece koja ive po njegovim naelima. Naroito etvrta zapovest, subota,
bie predmet o kome e se lomiti koplja.
I bee sevanje munja, i gromovi, i tresenje zemlje i grad veliki. Ovo se odnosi na drugi
Hristov dolazak na nau Zemlju. Vizija o Istranom sudu na Nebu zavrava se Hristovim
dolaskom kojeg su proroci opisivali kao veliki i straan dan Gospodnji (v. Joilo 2,11; GC
637.644 - VB 514.515.520).
Sledea poglavlja Otkrivenja upoznae nas sa potpuno novim predmetom proroanstva:
vekovnom borbom izmeu Hrista i sotone.

94
Tree vienje

Otkrivenje 12,1 - 20,15

95
 (Otkr. 12,1 - 20,15)
U sledeim poglavljima Otkrivenja ivo se opisuje velika borba izmeu Hrista i sotone,
koja je poela na Nebu, a zatim preneta na nau Zemlju, na ijem e se tlu zavriti. Ishod ove
borbe ve sada znamo. Sotona, njegovi aneli i sledbenici na Zemlji bie konano uniteni, a
Zemlja vraena u prvobitno stanje. Ovo vienje nam daje sigurnost da, iako nam esto
izgleda da je pobeda na strani sotone, koji svim silama nastoji da uniti Boju decu, Isus
stoji iza svoga naroda i brine se za verni ostatak.
Velika borba koja se sada vodi nije samo borba oveka protiv oveka. Na jednoj strani
stoji Knez ivota kao zamena i sigurnost za oveka; na drugoj strani knez tame sa palim
anelima pod njegovom zapoveu. (RH 6. febr. 1900.)
U ovom novom vienju upotrebljeni su sasvim drukiji simboli od onih u prethodnim
vienjima. U stvari, oni nisu novi, jer su uzeti iz Starog zaveta, ali su novi u odnosu na
simbole upotrebljene u prethodnim glavama.
U ovom odseku naroito se opisuju napori sotone da preko svojih orua, ljudi, uniti
Boju crkvu ostatka. Ovo iskustvo Hristova crkva prvo doivljava sa mnogoboakim
Rimom, zatim sa katolikom Evropom i najzad sa protestantskom Amerikom. Gnev sotone
je tako straan da ponekad izgleda da niko od Boje dece nee preiveti. Ali proroku je
pokazano veliko mnotvo spasenih na staklenom moru kojega niko ne moe izbrojati (7,9),
to nam daje sigurnost da e Boji narod na kraju pobediti.
Da bismo se upoznali sa istorijom ove velike borbe, proroku se odmah u poetku
pokazuju njeni glavni uesnici: ena tj. Hristova crkva i adaha, koja predstavlja samog
sotonu.

(Otkr. 12, 1-17)

Otkrivenje 12 nas upoznaje s glavnim uesnicima vekovne drame i njenim poetkom. Ovu
dramu vekova mogli smo ve pratiti u prethodnim vienjima, ali ovde se naroito opisuje
njen poetak i razvoj koji dostie svoj vrhunac kasnije, u sledeim glavama Otkrivenja.
Postoje samo dve grupe na naoj Zemlji: oni koji se nalaze pod zastavom poprskanom
krvlju Isusa Hrista i oni koji stoje pod crnom zastavom pobune. U dvanaestom poglavlju
Otkrivenja prikazana je velika borba izmeu poslunih i neposlunih. (MS 16, 1900.)
Glavni uesnici vekovne drame (12,1-6)
1I znak veliki pokaza se na nebu: ena obuena u sunce i mesec pod nogama

njezinim i na glavi njezinoj venac od dvanaest zvezda. 2I bee trudna, i vikae od

muke, i muae se da rodi. 3I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena
adaha, koja imae sedam glava i deset rogova; i na glavama njezinim sedam kruna. 4I
rep njezin odvue treinu zvezda nebeskih, i baci ih na zemlju. I adaha stajae pred
enom koja ae da se porodi, da joj prodere dete kad (im ga - S.) rodi. 5I rodi
muko, koje e pasti sve narode s palicom gvozdenom; i dete njezino bi uzeto Bogu i
96
 prestolu njegovu. 6I ena utee u pustinju gde imae mesto (sklonite - S.) pripravl-
jeno od Boga, da se onamo hrani hiljadu dvesta i ezdeset dana...

1. ena je poznati biblijski simbol za Boji narod, Hristovu crkvu u svim vekovima, bilo
za stari Izrael (Is. 54,5.6; Jer. 6,2) ili za novozavetnu Crkvu (2. Kor. 11,2; Ef. 5,25-32). Crkva
se u vreme otpada uporeuje sa enom bludnicom (Jer. 3,20; Jez. 23,2-4); Otkr. 17,1-3).
ena koju prorok ovde vidi predstavlja pravu Hristovu crkvu, Boji narod Starog i
Novog zaveta (v. Dela 7,38).
Obuena u sunce predstavlja Hristovu slavu i pravdu koja se naroito otkriva u
evanelju. Nasuprot tome bludnica u Otkrivenju 17,4 se prikazuje ukraena i nakiena sa
zlatnom aom bluda u ruci.
Mesec pod nogama njezinim. Mesec je pogodan simbol za Mojsijeve obredne propise
koji su svetleli dok se nije pojavilo Sunce. Starozavetna sluba kao sen dobijala je svetlost
od Sunca pravde, Hrista. Mesec je ovde ve pod nogama ene, jer su u vreme Jovanovog
vienja obredni propisi bili ukinuti Hristovom smru.
Venac od dvanaest zvezda. Venac (gr. stefanos - venac pobednika) na glavi ene
ima dvanaest zvezda. Broj 12 esto se upotrebljava u Otkrivenju kad je re o Bojem carstvu.
Opte uzevi, broj 12 predstavlja u Bibliji savrenu organizaciju i puninu kao i broj 7. Boji
narod su najpre vodili dvanaest patrijaraha, a kasnije dvanaest apostola. Novi Jerusalim ima
dvanaest kapija i dvanaest temelja; govori se o zapeaenju dvanaest plemena Izraelovih,
itd.
Poto ovo celo poglavlje govori o novozavetnoj Crkvi, najverovatnije je da su ovih
dvanaest zvezda dvanaest apostola.

2. Muae se da rodi. Ovde se prikazuje crkva u vreme kad je Isus trebalo da se rodi.

3. Velika crvena adaha. Identitet ove adahe nalazimo u stihu 9, gde nam se kae da je
ona stara zmija, koja se zove avo i sotona. U irem smislu ona predstavlja sotonino orue,
mnogoboaki carski Rim, koji je vladao svetom u vreme kad je Isus roen, a koji je
progonio Boji narod.
Za sotonu se kae da je adaha (Otkr. 12,9), jer je on bio taj koji je uticao na Iroda da
ubije Spasitelja. Ali njegovo glavno orue, preko koga je ratovao protiv Hrista i njegovog
naroda u prvim vekovima hrianstva bilo je rimsko carstvo sa svojom preteno
mnogoboakom religijom, I dok adaha u prvom redu predstavja sotonu, ona je, u irem
smislu, i simbol mnogoboakog Rima. (GC 438 - VB 358).
Adaha je crvena od prolivene krvi Boje dece koja su stradala od sotoninih orua na
Zemlji preko kojih je progonila Boji narod. U irem smislu ovo se odnosi na pokolj dece u
Vitlejemu i okolini po naredbi cara Iroda u vreme Hristovog roenja.
Sedam glava. Sedmoglavo udovite, kao simbol sile avola u borbi protiv Boga, bilo je
poznato ne samo Jevrejima ve i starim Asircima i Vaviloncima. Ova zamisao verovatno ima
vezu s pojavom greha na Zemlji i Bojim objavljivanjem plana spasenja prvim ljudima u
Edemu.
Adaha je sotona, a glave su njegova orua preko kojih on ratuje na Zemlji protiv Hrista
i njegovog naroda. Sedam glava predstavljaju sedam vodeih sila koje su progonile Boji
narod. Svaka glava predstavlja jednu politiku ili versku silu preko koje sotona deluje u
jednom odreenom vremenu. Te glave, odnosno vodee sile u ratu sotone s Bojim narodom
su:

97
 1) Egipat, koji je tlaio Izrael (Izh 1-5. glave; 14,9-30).
2) Asirija, koja je odvela Izrael u ropstvo (2. Car. 17,6; Is. 8,4-8; 36,1-15).
3) Vavilon, za vreme vavilonskog ropstva (2. Car. 25,8-12; Jer. 39,9; 52,13-15).
4) Persija pod Amanom (Estira 3,8-13; 7,4).
5) Grka pod Antiohom Epifanom.
6) Carski Rim, koji je progonio i Jevreje i hriane (Dan. 8,9-10; Lk. 21,20-24; Mt.
24,15.21; Otkr. 2.10).
7) Papstvo, koje je progonilo svece Vinjega (Dan. 7,2.25; 8,24; 11,33.35).
U vreme Hristovog roenja i Jovanovog vienja vladao je mnogoboaki, carski Rim
(esta glava adahe), preko koga je sotona progonio Boji narod.
Deset rogova na sedmoglavoj adahi potvruju da je to ista sila kao i ona iz Otkrivenja
13 i 17, koja progoni Boji narod, a ovih deset rogova oni isti rogovi iz Danila 7,24 koji
predstavljaju deset evropskih careva. Poto u vreme vienja vlada carski Rim (esta glava)
prorok vidi krune na glavama, a ne na rogovima, kao to e ih kasnije videti u 13. glavi
Otkrivenja, kada bude re o vremenu vladanja onih deset careva.

4. Treinu zvezda nebeskih baci na zemlju. Otkrivenje 1,20 nam objanjava ko su ove
zvezde. Tamo se kae da su to aneli.
Stih 9 kae da su aneli bili zbaeni sa sotonom na Zemlju, te moemo da zakljuimo da
se treina zvezda nebeskih, koje je adaha odvukla sa sobom odnosi na anele koji su
uestvovali sa Luciferom u pobuni, a zatim sa njime bili zbaeni na Zemlju.
Izraz jedna treina, koji se vie puta upotrebljava u viziji o trubama, oznaava jedan
veliki deo od ukupnog broja, a ne doslovno jednu treinu.
I adaha... ae da prodere dete. Ovu nameru sotona je pokuao da ostvari prvo preko
Iroda, po ijem su nalogu ubijena sva novoroenad u Vitlejemu i okolini, gde je Isus roen
(v. Mat ej 2), a kasnije, kuajui Isusa u pustinji kao i za sve vreme njegovog ivota na
Zemlji. Na kraju mu je polo za rukom da preko jevrejskih voa izdejstvuje smrtnu kaznu za
Isusa.

5. Koji e pasti sve narode. Sve ovo se odnosi na Mesiju, to priznaju i sami Jevreji. Ovo
dete je obeani Mesija iz Psalma 2,7-9 i Car nad carevima iz Otkrivenja 2,27 i 19,15.
I bi uzeto Bogu i prestolu odnosi se na Hristovo uznesenje (Jevr. 10,12). Adaha je
uspela da ubije Isusa, ali ne da ga prodere. Nasuprot tom planu, Isus je svojom smru
pobedio sotonu i bio uzet na Nebo.

6. A ena utee u pustinju. Ovo se odnosi na doba crkve u pustinji, kada je Boji narod
morao da se krije po naseljenim mestima, peinama, brdima i umama za vreme progonstva
od strane papstva, koje je trajalo 1260 godina, o emu je re od 13. do 17. stiha ovog
poglavlja.

Poetak vekovne drame (12,7-12)

7I posta rat na nebu. Mihailo i aneli njegovi udarie na adahu i bi se adaha i

aneli njezini. 8I ne nadvladae i vie im se ne nae mesta na nebu. 9I zbaena bi

adaha velika, stara zmija, koja se zove avo i sotona, koji vara sav vasioni svet, i
zbaena bi na zemlju i aneli njezini zbaeni bie s njom. 10I uh glas veliki na nebu
koji govori: sad posta spasenje i sila i carstvo Boga naega i oblast Hrista njegova; jer
se zbaci opada brae nae, koji ih opadae pred Bogom naim dan i no. 11I oni ga

98
 pobedie krvlju Jagnjetovom i reju svedoanstva svoga ne marie za ivot svoj do
same smrti. 12Zato veselite se nebesa i vi koji ivite na njima. Teko vama koji ivite
na zemlji i moru, jer avo sie k vama i vrlo se rasrdio znajui da vremena malo ima.

7. I posta rat na nebu. Ovde nam se iznosi poreklo velike borbe izmeu Hrista i sotone,
koja je postala drama vekova. Povod je bio samouzvienje jednog anela heruvima, Lucifera,
u ijem se srcu rodila elja da se izjednai s Bogom (v. Is. 14,13.14; Jez. 28,12-16). U ovu
pobunu protiv Stvoritelja sotona je uvukao veliki broj anela.
Sotona je nekada bio aneo koji je uivao veliku ast na Nebu, odmah posle Hrista... Ali
kada je Bog rekao sinu: 'Da nainimo oveka po naem obliju sotona je poeo da zavidi
Isusu. On je eleo da i on uzme uee u odluivanju o stvaranju oveka, a poto mu to nije
bilo doputeno, obuzela ga je zavist, ljubomora i mrnja...
Tada je nastao rat na Nebu. Aneli su uestvovali u ovoj borbi... Aneli koji su ostali verni
i odani Bogu nadvladali su, a sotona je sa svojim pristalicama zbaen s neba. (EW 145.146)
Iz ovoga moemo zakljuiti da je ovaj rat na Nebu poeo pre stvaranja nae planete (v.
PP 36-42).
Mihailo. Jevrejska re Mika-el znai onaj koji je kao Bog i odnosi se na Hrista, koji
se jo naziva i velikim knezom (Dan. 12,1) i Arhanelom (stareinom anela) u devetom
stihu Judine poslanice.

8. Vie im se ne nae mesta na nebu. Posle pobune u kojoj je uestvovala velika grupa
anela, sotoni je bilo uskraeno pravo na Nebo, ali je jo uvek imao pristup sastancima
nebeskog Saveta, na kojima su uestvovali predstavnici svih svetova. Ovo otuda, to je posle
ovekovog pada u greh, sotona preuzeo vlast nad naom Zemljom i postao njen predstavnik
(v. O Jovu 1,6.7; 2,1.2). Sve do Hristove smrti na krstu sotona je zastupao nau Zemlju kao
knez ovoga sveta (Jov. 12,31; Lk. 4,6).

9. I zbaena bi adaha... koja se zove avo i sotona koji vara sav vasioni svet. Poto je
sotoni uskraeno pravo da ostane na nebu, on ulae sve svoje napore da prevari prvog
oveka na tek stvorenoj naoj planeti. On je to pokuao i sa stanovnicima ostalih svetova, ali
mu nije uspelo. U itavom svemiru samo je naa planeta podlegla njegovom lukavstvu preko
neopreznosti Adama i Eve.
Zbaena bi na zemlju i aneli njezini s njom. Velika borba izmeu Hrista i sotone
poela je na Nebu povodom stvaranja plana o stvaranju oveka (3SG 36). Kad je Zemlja bila
stvorena i predata Adamu u ruke, sotona je usredsredio svoje lukavstvo da prevari prve
ljude, u emu je uspeo. Od tada on polae pravo na nau Zemlju kao knez ovoga sveta.
Ali konano proterivanje sotone s Neba izvreno je Hristovom smru na krstu. Od tada on
vie nije mogao da ima dodir sa stanovnicima ostalih svetova , niti mu je bilo dozvoljeno da
dolazi pred Boga kao predstavnik nae planete kao ranije. Hristovom smru na krstu Zemlja
je otkupljena, te otuda sotona je otada pobeeni knez ovog sveta.
Proterivanje sotone kao opadaa brae sa neba izvreno je Hristovom smru na krstu...
Pokazavi svoje neprijateljstvo prema Hristu dok je visio na krstu Golgote sa ranjenim i
izmuenim telom i slomljenim srcem, sotona je potpuno iskljuio sebe iz svemira. (7-A BC
973.974)

10. uh glas veliki. Jovan uje poklike radosti na Nebu zbog konanog proterivanja
sotone.

99
 Sad posta spasenje.
Ovo se odnosi na trenutak kad je Isus izdahnuo na krstu. Hristovom smru na krstu
osiguran je Boji plan spasenja za palog oveka.
Grka re upotrebljena za spasenje je soteria sa lanom, to znai pobeda Sotona je
sada pobeen. Celo Nebo izraava svoju veliku radost u glasnom hvaljenju Boga i Hrista.
Nebeski stanovnici sada sve dobro razumeju. Na Golgoti im je potpuno razotkriven karakter
sotone. On je sada potpuno pobeen i onemoguen da dolazi na Nebo, i svi se tome raduju.
Sotona je dugo tvrdio da je on zakoniti knez nae Zemlje. On je to i bio, to i sam Isus
potvruje u Jovanu 12,31, ali samo od ovekovog pada u greh pa do Hristove smrti na krstu.
U trenutku kada je Isus izdahnuo na krstu, naa planeta je postala Hristovo carstvo. Tog
trenutka je sotona poraen, to Isus potvruje recima Svri se!, pre nego to je izdahnuo
na krstu (Jov. 19,30; DA 490). Od tada Isus zastupa nau planetu i oveka pred Bogom na
Nebu. Ona je njegovo vlasnitvo, jer ju je on otkupio.
Opada brae nae. Sotona je bio opada Boje dece pune 4000 godina, od ovekovog
pada u greh, pa do Hristove smrti na krstu (v. O Jovu 1,8-12; Zah. 3,1).
Dan i no, tj. kad god je imao priliku.

11. Oni ga pobedie krvlju Jagnjetovom. Ovde Jovan misli na one koje je sotona
optuivao, odnosno na ljude. Oni su ga pobedili jedinim moguim sredstvom: krvlju
Jagnjetovom (v. 5,5). Nikakva sila ni ljudska mudrost nije mogla da se suprotstavi sotoni.
Sotonine optube protiv Boje dece vie ne vrede, jer je od sada sam Isus njihov zastupnik
pred Ocem.
Reju svedoanstva svojega, tj. svojim linim priznanjem Hristove rtve i svedoenjem
za Hrista i njegovo evanelje.

12. Teko vama koji ivite na zemlji. Poto je sotoni uskraen svaki pristup na Nebo i
ostale svetove u svemiru Hristovom smru na krstu, on je sada doslovno zbaen na nau
Zemlju. Svestan toga, njegov gnev se raspalio protiv onih koji ive na Zemlji, a naroito
protiv Bojeg naroda. Od sada on e usredsrediti svu svoju silu, lukavstvo i zlobu na
stanovnike nae planete. Jovan sve to zna, te zato i uzvikuje: Teko vama koji ivite na
Zemlji! Sotoninu silu osetie ne samo Boja deca, ve i ostali stanovnici, to e se naroito
odraziti u vreme sedam zala.
Znajui da vremena malo ima. Grka re oligos, prevedena ovde sa malo,
upotrebljena je 34 puia u Novom zavetu da oznai deo, koliinu ili veliinu neega, a 8 puta
da oznai vreme.
Tako, na primer, bilo je malo (neto malo - S.) ribica (Mat 15,34) u odnosu na 4000
ljudi, koje je trebalo nahraniti. Malo je onih koji nalaze put u ivot (Mat. 7,14) u odnosu na
one koji bi mogli biti spaseni. Pa ipak, ovo malo predstavlja veliko mnotvo koje niko ne
moe izbrojiti, to saznajemo iz Otkrivenja 7,9. Isus je izleio malo (nekoliko - S.)
bolesnika (Mar. 6,5) u odnosu na sve bolesne u njegovo vreme koje je mogao izleiti da su
doli k Njemu, mada znamo da broj isceljenih nije bio tako mali, itd.
Kada se ova re oligos (prevedena ovde sa malo) odnosi na vreme, ona oznaava
odreeni deo vremena, odnosno neko odreeno vreme, a ponekad doslovno izvesno kratko
vreme. U ovom smislu ona je upotrebljena jo na sedam mesta u Novom zavetu, ukupno
osam puta sa upotrebom u ovom stihu.
Evo tih sluajeva:
1) Poinite (odmorite se - S.) malo, tj. predahnite malo (Mar. 6,31).

100
 2) Jer ta je ivot va? On je kao para koja se zamalo pokae (za as pokae a zatim
nestane - S.), tj. za trenutak, vrlo kratko vreme (Jak. 4,14).
3) Premda ste sad malo alosni u razliitim napastima (iako se jedan as budete
oalostili raznim kunjama - S.), tj. ponekad, vie puta kad dou kuanja (1. Petr. 1,6).
4) Poto malo postradale (neko kratko vreme trpeli - S.). Ovo kratko vreme nije
malo u odnosu na na ivot, jer je ivot hrianina ispunjen mnogim nevoljama, koje
traju celog njegovog ivota, ali u odnosu na venost koja ga oekuje to je kratko vreme
stadanja (1. Petr. 5,10).
5) Jer oni (telesni oevi) za malo dana karahu nas (oni su nas, naime, karali kratko
vreme - S.). Roditelji savetuju (karaju) svoju decu dokle god su ivi, te i ovde kratko
vreme oznaava neko odreeno vreme, tj. dokle god ive nai roditelji.
6) i ostae onde ne malo vremena s uenicima (te su ostali dulje vremena s uenicima
- S.). Ovde oligos takoe oznaava izvesno, due vreme (Dela 14,28).
7) I kad doe za malo e ostati (treba da ostane samo kratko vreme - S.) Ovde je re
o sedmom caru koji je srednjovekovno papstvo koje je vladalo odreeno vreme, punih
1260 godina (Otkr, 17,10).
Iz ovih primera gde je svuda upotrebljena grka re oligos u smislu nekog odreenog
vremenskog perioda moemo zakljuiti da se i u ovom naem stihu malo vremena koje je
ostavljeno sotoni ne odnosi na kratko vreme, jer 2000 godina otkako je zbaen na nau
Zemlju nije malo vreme u odnosu na 4000 godina pre toga vremena, tj. od stvaranja pa do
Hristove smrti na krstu, ve se odnosi na izvesno odreeno vreme koje mu je Bog dozvolio
da deluje na naoj Zemlji. To vreme je od Hristove smrti na krstu pa do njegovog ponovnog
dolaska. (U navedenim stihovima prevod ove rei oligos je podvuen).

Adaha progoni enu (12,13-17)

13I kad vide adaha da zbaena bi na zemlju, gonjae enu koja rodi muko. 14I eni dana

bie dva krila orla velikoga da leti u pustinju na svoje mesto (sklonite - S.) gde e se hraniti
vreme i vremena (dva vremena - S.) i po vremena, sakrivena od lica zmijina. 15I ispusti zmija
na enu iz usta svojih vodu da je utopi u reci. 16I pomoe zemlji ena i otvori zemlja usta
svoja i prodre reku koju ispusti zmija iz usta svojih. 17I razgnjevi se zmija na enu i otide da
se pobije s ostalim semenom njezinim (s ostatkom potomstva njezina - S.) koje dri
zapovesti Boje i ima svedoanstvo Isusa Hrista.

13. I adaha gonjae enu koja rodi muko. Poto nije uspela da ubije dete (Isusa
Hrista), gnev njen se sada raspaljuje protiv majke, tj. Hristove crkve.
Punih 250 godina posle muenike smrti apostola Pavla, mnogoboaki Rim je progonio
Hristovu crkvu (GC 40.41 - VB 31-33). Rauna se da je za vreme ovog progonstva stradalo
oko 3.000.000 hriana. Poto je video da progonstvom ne moe da uniti Hristovu crkvu,
sotona je promenio taktiku. On sada pokuava lukavstvom da to postigne. Progonjena crkva
se odjednom nala u povlaenom poloaju. Progonstvo ne samo da je prestalo, ve se Crkvi
sada ukazuje velika ast.
Duh prorotva opisuje ovu naglu promenu u Velikoj borbi, drugom i treem poglavlju.
Pod platem prividnog hrianstva sam sotona se uvukao u Crkvu da bi pokvario njihovu
veru i skrenuo njihove misli sa rei istine. Najzad je veina hriana pristala da u izvesnoj
meri odstupi od svojih naela vere i tako je dolo do sjedinjenja izmeu hrianstva i
mnogobotva. (GC 43 - VB 36)

101
 14. Krila orla ... da leti u pustinju Izraz krila orla bio je poznat Bojem narodu od
davnina. Ovu sliku Bog je upotrebio kad je Izraelskom narodu govorio o osloboenju iz
Egipta i od faraonove vojske kod Crvenog mora (v. Izl. 19,4; Ponav. 32,11).
Pustinja ovde oznaava pokrajinu, koja nije gusto naseljena kao to je Sinajsko
poluostrvo ili Judejska pustinja na zapadu od Mrtvog mora, koji su bili pogodni predeli za
ispau ovaca. Ovde je ova re upotrebljena da oznai suprotnost od gusto naseljenih krajeva.
Za vreme progonstva u mranom srednjem veku Boji narod je naao utoite u
nenaseljenim predelima kotske, Irske i vajcarske pre reformacije, a posle nje u vedskoj,
Holandiji i Engleskoj.
Vreme, (dva) vremena i po vremena. Ovo je ve poznati proroki period od 1260
godina papske prevlasti od 538. do 1798. godine (v. Otkr. 12,6 i Danilo 7,25). Za ovo vreme
stradalo je oko 50.000.000 hriana zbog istote svoje vere od inkvizicije i za vreme raznih
progonstava Valdeana, Hugenota i Anabaptista.

15. Ispusti... vodu da je utopi u reci. U Psalmu 74,13 i Jezekilju 29,3 adaha se prikazuje
kao vodeno udovite. Ovde se svakako misli na poplavu kao simbol unitenja. Ovako se u
Otkrivenju prikazuje itava vojska inkvizitora, kaluera i vojnika raznih krstakih pohoda
protiv hriana koji su, sakriveni po usamljenim mestima, prouavali Sveto pismo i trudili se
da po njemu ive. Ova voda predstavlja nevolje i progonstva kroz koje je prolazila crkva u
pustinji. Ovi progonjeni hriani bili su Valdeani, Albiani, Lombardi i drugi.

16. I pomoe zemlja eni. Za vreme progonstva koje je nastalo posle reformacije,
Engleska i Holandija pruile su privremeno utoite hrianskim izbeglicama. Ali progonjeni
su odahnuli tek posle otkria Amerike. Samo u Novoj Engleskoj, dravi u Americi, nalo je
utoite 20 000 izbeglica izmeu 1620. i 1640. godine i tamo postavilo temelje za veliku
dravu koja je prerasla u Sjedinjene Amerike Drave doseljavanjem izbeglica iz Starog u
Novi svet.
Amerika je tada bila retko naseljena zemlja, tj. zemlja koja je pomogla eni (crkvi).
Progonjeni su nali sigurno utoite u njenim nenaseljenim krajevima. Prvi brod sa
izbeglicama krenuo je iz Holandije za Novu Englesku 1620. godine.

17. I zmija... otide da se pobije s ostalim semenom njezinim (ostatkom). Ostatak -

grki loipoi od glagola leipo, ostaviti za sobom, dakle, oni to su preostali.
Ostatak je u Starom zavetu oznaavao grupu Izraelaca koji su bili preiveli rat, ropstvo,
glad i pomor. Oni su bili sauvani po Bojoj milosti da bi se Boji narod odrao (v. Jezdra
9,13; Jer. 42,2; Is. 10,22).
Ali ostatak je takoe oznaavao i one koji su za vreme otpada ostali Bogu verni. Kroz ceo
Stari zavet uvek je bilo vernog ostatka, kao na primer, 7.000 koji se nisu poklonili Valu u
vreme Ilije (1. Car. 19,18): 42.000 koji su se vratili iz vavilonskog ropstva (Jezdra 2,1.64), a u
vreme Hrista aka Jevreja koji su prihvatili Isusa kao Mesiju (Rimlj. 11,5). Ostatak je u
svim vremenima bio uvar i naslednik obeanja i odgovornosti. Otuda, ostatak u
starozavetno doba kao i u vreme Hristovo je predstavljao onu generaciju koja je bila Boji
izabrani narod (v. Is.37,31.32: 1.Car. 19,18; 2.Car.19,30.31).
Kroz celu istoriju Bojeg naroda veina njih je bila u otpadu, ali je ostatak bio taj kome
su bila poverena preimustva i odgovornosti zaveta uinjenog sa Avramom a potvrenog na
Sinaju. Preko ovog ostatka Bog je odredio da doe i Mesija i da se preko Njega obrate

102
mnogoboci. Ovaj ostatak nije se sastojao od pojedinaca ve od grupe ljudi koji su po
Bojem planu bili organizovani na Zemlji kao Njegov narod.
Nekoliko stolea posle Hristove smrti Njegova Crkva doivljava veliki otpad u vreme
papske prevlasti. Tokom 1260 godina papstvo nemilosrdno progoni Boji narod u nameri da
uniti verni ostatak. Preko reformacije u 16. veku Bog je izveo ostatak iz mistinog
Vavilona. Razne protestantske grupe poele su da se zadovoljavaju deliminim
otkrivenjem istine i nisu teile za potpunom svetlou koja je dolazila iz Boje rei. To je bio
razlog to je Bog podigao drugu grupu ljudi da bude Njegovo orue za objavljivanje cele
istine u poslednje vreme, kojoj grupi mi pripadamo.
To je taj verni ostatak o kome je re u ovom stihu, koji potie od onih koji su preiveli
veliko progonstvo adahe i koji je sauvan do naeg vremena. To je poslednji ostatak,
odreen po Bojem planu da objavi poslednju vest naem svetu. Boji plan spasenja koji se
otkriva u evanelju.
Od samog poetka mi, adventisti sedmog dana, objavljujemo vesti trojice anela iz
Otkrivenja 14,6-12 kao poslednji poziv ljudima da prihvate Hrista. Mi verujemo da smo mi
taj poslednji ostatak, jer nijedna druga crkva ne propoveda ovu vest u celosti i nijedna
druga crkva se ne temelji na proroanstvu ovog stiha. U ovom poslednjem ostatku nalaze
se i 144.000 koji e biti zapeaeni peatom Boga ivoga pred kraj vremena milosti i koji e
preiveti sedam poslednjih zala i doekati Hrista u telu koje nije iskusilo smrt.
Koji dre zapovesti Boje. Crkva adventista sedmog dana ispunjava sve uslove ostatka
iz ovog stiha. Prvi uslov je dranje zapovesti Bojih kao znak pripadnitva Bogu i njegovom
narodu. Ostatak brino uva i dri sve Boje zapovesti to je uvek bilo obeleje vernog
ostatka. Zato se sotona naroito razgnjevio na njega (DA 398). I kada u poslednje vreme
pri kraju istorije nae planete, Bog obnovi svoj peat koji se nalazi u etvrtoj zapovesti, ovaj
poslednji verni ostatak nee oklevati da istupi napred i objavi svetu Boju volju izraenu u
njegovom svetom Zakonu. Tako e doi do progonstva Bojeg naroda slinog onome u
prolim vekovima.
U bliskoj budunosti videemo ispunjenje ovih rei kad se protestantske crkve sjedine sa
svetom i papstvom protiv onih koji dre zapovesti. Onaj isti duh koji je nadahnuo pristalice
papstva u prolosti vodie i protestante u preduzimanju slinih koraka protiv onih koji e
ostati verni Bogu. (5T 449)
Svedoanstvo Isusa Hrista je drugo obeleje ostatka poslednjeg vremena.
Apostolu Jovanu je ovde pokazano da e ostatak koji dri zapovesti Boje primiti
naroitu svetlost da bolje upozna Boju volju preko prorokog dara. Mi verujemo da je
svedoanstvo Isusa Hrista proroki dar Ellen G. White (Jelene Vajt). U prorokim
vienjima dobijenim od Boga sestri Vajt je bila otkrivena prolost, sadanjost i budunost.
Otkrivene su joj pojedinosti velike borbe izmeu Hrista i sotone i velike istine za nae
vreme. U toku sedamdesetogodinje slube ona je dobila preko 2000 vizija od Boga, koje je
ona sve verno zapisala u svojim mnogobrojnim spisima. Ovi spisi, napisani pod uticajem
Duha Svetog kao Sveto pismo, jesu svedoanstvo Isusa Hrista njegovom narodu u
poslednje vreme. To je Boji glas koji govori nama koji ivimo u poslednjem odseku istorije
naeg sveta.

103
 Otkr. 13,1-18
Apostol Jovan sada vidi dve nove zveri koje proganjaju Boji narod. U biblijskom
proroanstvu zveri obino predstavljaju politike sile preko kojih sotona deluje u
proganjanju Bojeg naroda (Dan. 7 i 8; Otkr. 12,3).
Ove dve zveri su predstavnici i orua sotone u njegovom ratu na Zemlji sa Hristom i
njegovim narodom. Prva zver dobija naroitu silu i ovlaenje od adahe (zmije) i proganja
Boji narod 1260 godina. Ova zver je simbol katolikog Rima (Otkr. 13,1-10). Druga, iako
nalik na jagnje, govorie jednom kao adaha i proganjae Boju decu kao nekada papstvo.
Ova zver bie naroito sotonino orue u njegovom poslednjem ratu sa ostatkom. Ova sila,
koja se kasnija naziva i lani prorok (16,13) je protestantska Amerika. U poslednjem
velikom sukobu velike borbe izmeu Hrista i sotone bie pokuaj da se ceo svet pokloni
sotoni preko ove dve zveri.

Otkr. 13,1-10
Zver u ovom odseku nas odmah podsea na etiri zveri iz Danila. Ona izlazi iz mora kao i
kod Danila i ima osobine njegove etiri zveri. Kad se kasnije kae da ona ini isto to i mali
rog kod Danila u toku istog vremenskog perioda od 1260 godina, onda nam je jasno da je
ovde re o papstvu (v. Dan. 7,24-26).
1I stadoh na pesku morskome i videh zver gde izlazi iz mora koja imae sedam

glava i rogova deset i na rogovima njezinim deset kruna, a na glavama njezinim

imena hulna. 2I zver koju videh bee kao ris i noge joj kao u medveda, i usta njezina
kao usta lavova i dade joj zmija silu svoju i presto svoj i oblast veliku. 3I videh jednu
od glava njezinih kao ranjenu na smrt i rana smrti njezine isceli se. I udi se sva
zemlja iza zveri i poklonie se zmiji koja dade oblast zveri. 4I poklonie se zveri (A
poklonie se i zveri - S.) govorei: ko je ko zver i ko moe ratovati s njom? 5I dana joj
bee usta velika koja govore velike stvari i huljenja i dana joj bi oblast da (to - S.) ini
etrdeset dva meseca. 6I otvori usta svoja za huljenje na Boga, da huli na ime njegovo
i na kuu njegovu i na one koji ive na nebu. 7I dano joj bi da se bije sa svetima i da ih
pobedi; i dana joj bi oblast nad svakim kolenom i narodom i jezikom i plemenom. 8I
poklonie (I poklonit e - S.) joj se svi koji ive na zemlji kojima imena nisu zapisana
u ivotnoj knjizi Jagnjeta, koje je zaklano od postanja sveta. 9Ko ima uho neka uje.
10Ko u ropstvo vodi u ropstvo bie odveden: ko noem ubije valja da on noem bude

ubijen. Ovde je trpljenje i vera svetih.

1. I stadoh na pesku morskome. Prema grkom izvornom tekstu treba da se ita: on

stade, jer se odnosi na adahu (zmiju) koja je stala na morskom alu oekujui da zver izie
iz mora da bi joj dala svoju silu i autoritet. Poto su kod nas obe rei, adaha i zmija enskog
roda, treba itati ona stade. Prevod Stvarnosti tano prevodi ovaj stih: I zaustavi se na
morskom alu.

104
 Zver koja izlazi iz mora. Ova zver nije u stvari nova ve novi simbol sotonine sile koja
stupa na pozornicu sveta. Pojava ove zveri ukazuje na pojavu nove sile preko koje e sotona
sada da progoni Boji narod. Ta nova vodea sila nije vie politika ve verska. To je
srednjovekovno papstvo, tj. papski Rim (sedma glava adahe iz 12, glave).
U 13. glavi (stihovi 1-10) opisana je jedna druga zver... Ovaj simbol, kako je verovala
veina protestanata, predstavlja papstvo, koje je nasledilo silu, presto i mo starog Rimskog
Carstva. (GC 439 - VB 358)
Ova zver takoe ima sedam glava i deset rogova, kao i ona iz Otkrivenja 12,3 (adaha), to
predstavlja kontinuitet sotonine sile iza svih ovih simbola.
More i vode simboliu narode i jezike (v. Otkr. 17,1; Dan. 7,2). Ova zver izlazi iz mora
to oznaava gusto naseljenu teritoriju. Papstvo je nastalo na gusto naseljenom podruju
Evrope za razliku od druge zveri iz stiha 11 koja e izai iz zemlje tj. teritorije koja nije bila
gusto naseljena u to vreme, Amerika.
Sedam glava i rogova deset a na rogovima deset kruna. Opis ove zveri nam potvruje
da se radi o istoj sili koja stoji iza nje kao i kod adahe iz 12. glave, tj. sotoni koji stoji iza
svih ovih simbola zveri (v. 12,3). O ovoj zveri saznaemo vie u 17. glavi gde se ona ponovo
javlja i detaljno opisuje.
Za razliku od sedmoglave adahe iz 12,3 ova sedmoglava zver ima krunisane rogove a ne
glave. Kruna je simbol vlasti. Otuda, ova promena kruna sa glava kod adahe na rogove kod
ove zveri, oznaava promenu vodee sile preko koje e sotona progoniti Boju crkvu. Do
sada je to bio carski Rim (politika sila, esta glava adahe), a sada je to papski Rim
(duhovna, verska sila - sedma glava adahe, odnosno ove zveri).
Mada je papstvo uvek imalo veliki politiki znaaj, nije nikada bilo zemaljsko castvo kao
ostalih est glava adahe: Egipat, Asirija, Vavilon, Persija, Grka i mnogoboaki carski Rim,
- ve samo vodea sila (duhovna), preko koje je sotona progonio Boju crkvu punih 1260
godina u vreme vlasti deset rogova, koji predstavljaju deset careva nastalih posle ras-
padanja Rimskog Carstva na teritoriji Evrope (v. Otkr. 17,2 i Dan. 7,24). Otuda, krune su
sada na rogovima, a ne na glavama kao u vreme mnogoboakog Rima, este glave adahe iz
Otkrivenja 12.
Na glavama njezinim imena hulna. Svaka od ovih sedam glava koje predstavljaju
sedam vodeih sila u ratu sotone s Hristom i njegovim narodom, ima svoju naroitu
karakteristiku bogohuljenja. Na primer, Ko je Gospod da posluam glas njegov? - Egipat,
Izl. 5,2; Koji su izmeu svih bogova... izbavili zemlju svoju iz moje ruke? - Asirija, 2. Car.
18,35. Za papski Rim se kae u stihu 5 i 6 da e naroito huliti na Boga. O tome je pisao i
apostol Pavle u 2. Sol. 2,4: Koji se protivi i podie vie svega to se zove Bog ... pokazujui
sebe da je Bog.

2. Zver bee kao ris (leopard) ... medved i lav. Ovo proroanstvo skoro je jednako opisu
Danilovih zveri iz 7. poglavlja samo obrnutim redom.
U papstvu je sauvano poneto od svih onih zveri, tj. carstava. Grka (ris), unela je svoju
filozofiju u papstvo. Papska dogma o prirodnoj besmrtnosti oveka i sholastiki oblik papske
teologije grkog je porekla. Preko rimskih vojnika koji su se vraali sa Istoka iz Persije
(medved), oboavanje dana boga sunca pomoglo je da se ujedine mnogoboci i hriani u
proslavljanju dana sunca, nedelje, namesto Boeg dana odmora, subote. Iz Persije je dola i
Zoroastrova misao o dualizmu (duh i materija) koji se uvukao u katolicizam u vidu
asketizma i manastirskog ivota. Vavilon (lav), ta glavna sila protivljenja Bogu, postao je ve
u vreme apostola drugo ime za Rim (v. l.Petr. 5,13). Iz njega je doao klerikalizam u

105
katoliku crkvu. Ali ni vavilonski svetenici nisu tako mono upravljali ivotom ljudi kao to
je to inila katolika hijerarhija svetenika, prelata i papa. Oni su preko hiljadu godina
kontrolisali sveukupni ivot Evrope od seljaka pa do careva.
I dade joj zmija (adaha) silu, presto i oblast (vlast - S.) veliku. Ovu vlast dobila je
zver kad je car Konstantin Veliki premestio svoju prestonicu u Carigrad, a papi je ostao
Rim kao presto duhovne vlasti u Rimskoj Imperiji. Same pape su uvek naglaavale da su oni
naslednici careva i da su stari i novi Rim povezani nerazreivim vezama. Oni su stalno tvrdili
za sebe da su zakoniti naslednici mnogoboakog Rima i da je sva njegova vlast prela na
njih. Istoriar Hamak kae:
Ono to je od Rima preostalo prigrabila je rimska crkva... Tako se crkva postepeno digla
na mesto Rimske Imperije. U njoj je Imperija dalje ivela. Ona se nije unitila nego samo
promenila. Rimska crkva nije takva crkva kao to su protestantske crkve ili crkve na Istoku.
Ona je politika formacija tako savrena kao neko svetsko carstvo, jer je nastavak svetovnog
carstva. Papa sebe naziva kraljem i naslednikom rimskih cezara. Crkva je u III i IV veku
potpuno proeta rimskim duhom. U njoj se Rimska Imperija ponovo podigla. U V veku ova
se crkva ve pripremila da nasledi Rimsko Carstvo. (Duh hrianstva, str. 156-160)
Dakle, iz ruevina politikog Rima podigla se mona duhovna imperija - rimska crkva. Iza
nje i njenog rada bio je sam sotona, koji je preko nje hteo da uniti verni Boji narod. Kad je
sotona video da njegovi napori na unitenju Hristovih sledbenika nisu uspeli progonstvom
za vreme rimskih careva, on je promenio taktiku i uvukao se u crkvu stvorivi novo versko
ureenje. Sada je on poeo da deluje iza fasade tobonje hrianske organizacije, katolike
crkve.

3. Jedna od glava njezinih, kao ranjena na smrt. Ovo se odnosi na papstvo koje je
doivelo smrtonosni udarac 1798. godine, kada je za vreme francuske revolucije vojska ula
u Rim pod zapovednitvom Berthiera (Bertje). Tom prilikom on je objavio prestanak
politike vlasti papstva, zarobio papu Pija VI i odveo ga u Francusku, gde je ovaj ubrzo umro
(v. Dan. 7,25; GC 439-VB 358).
Ali ovaj dogaaj bio je samo poetak niza raznih dogaaja. Iako je posle smrti pape Pija
VI u zatoenitvu 1800. godine dozvoljen izbor novog pape, ipak Bekim kongresom 1815.
znatno se smanjila papska drava, jer su neke njene teritorije prikljuene Francuskoj,
Austriji i Nemakoj. Godine 1860. tri etvrtine od preostale teritorije papske drave
prikljueno je novoosnovanoj kraljevini Italiji, a 20. septembra 1870. godine, poslednja
papska provincija, Rim, bio joj je oduzet. Tako je u stvari papa postao zatoenik Vatikana,
koji mu je jedini ostavljen.
Ali se smrtna rana isceli. Ovo se odnosi na poetak oivljavanja papstva. Ve od 1920.
godine papstvo poinje da se oporavlja vrlo brzo. Na dan 11. februara 1929. godine sklopljen
je lateranski ugovor izmei Italije i papstva. Po ovom ugovoru ponovo je uspostavljena
papska crkvena drava, Vatikan, a papa proglaen za njenog vladara. Vatikan je dobio veliku
odtetu od Italije. On od tada uspostavlja diplomatske odnose sa raznim zemljama i
postavlja zastupnitva u njima. Sklopljeni su mnogi konkordati izmeu papstva i drava i
odrani mnogi euharistiki kongresi (masovni sastanci u kojima narod uzima uea u
obredima). Razvija se politika propaganda i misionarstvo. Rana, koja je bila otvorena
skoro pola veka, potpuno se zaleila vatikanskim ugovorom 1929. godine.
I poklonie se zmiji koja dade oblast (silu) zveri. Klanjanje zveri (papstvu) je u stvari
klanjanje zmiji (sotoni), jer je zver sotonino orue na Zemlji, preko koga sprovodi svoj
plan da uniti Hristovu crkvu.

106
 4. I poklonie se zveri govorei: ko je kao zver? Mnogi evropski vladari jo su i ranije
odavali naroito potovanje papi, pa ak i persijski sultan. On je papu nazivao Mesijom,
najuzvienijim i stanovnikom neba. Jo 1888. godine na nekoj proslavi papa je rekao:
Posmatrajte sadanje dogaaje. Naa proslava privukla je panju celog sveta, ne samo
katolika, ne samo graanstva, nego i vlada i zastupnitava, koji se takmie da uzmu uee u
ovoj proslavi i da nam ukau ast i poklone nam se.
Posle isceljivanja smrtonosne rane papa postaje uticajna linost. Kao vladar grada
Vatikana, on prima ambasadore najveih drava na svetu, ne zato to je Vatikan plitika sila,
nego to je papa glava najvee crkvene organizacije sveta koja broji oko 700 miliona
katolika.
Kad je papa Pije XII bio krunisan u bazilici Svetog Petra 1939. godine prisustvovalo je vie
od pedeset dravnih delegacija. Ovom prilikom su preko radija objavljene celom svetu
sledee rei kardinala koji je stavljao krunu papi na glavu: Primi ovu tijaru od tri krune i
znaj da si ti otac vladara i kraljeva, upravitelj Zemlje, zamenik naeg Spasitelja Isusa Hrista.

Uporeenjem ovih stihova sa Danilom 7 moemo jasno da prepoznamo istu silu koju
prorok Danilo prikazuje kao mali rog etvrte zveri, a na osnovu sledeeg poreenja:
a) Ova zver ima usta koja govore velike stvari kao i mali rog za koji se kae da
ima usta koja govorahu velike stvari (Dan. 7,8).
b) Vremenski podaci delovanja ove sile se potpuno podudaraju sa prevlau malog
roga. etrdeset dva meseca prevlasti zveri u ovom odseku odgovaraju Danilu 7,25 gde
se kae: I dae mu se u ruke za vreme, za vremena i za po vremena, to iznosi tri i po
godine, odnosno etrdeset dva meseca prevlasti malog roga.
v) Prividan uspeh zveri, za koju se ovde kae i dano joj bi da se bije sa svetima i da ih
pobedi takoe je isti kao i u Danilu 7,21, gde se kae za mali rog: Taj rog vojevae sa
svetima i nadvlaivae ih.

5. Usta koja govore velike stvari. Pape su uvek govorile velike stvari, tj. huljenja na
Boga u svojim bulama i okrunicama. Oni su sebe nazivali imenima koja pripadaju samo
Hristu, kao na primer, prvosvetenik, glava tela crkve, temelj crkve, itd. Papa
Inoentije III je ak izjavio: Papa na ovoj Zemlji zauzima mesto istinskog Boga. Kardinal
Bolarmin je dao takoe izjavu: Sva imena koja su u Svetom pismu data Hristu, a koja se
odnose na njegov poloaj u crkvi, pripadaju papi.
Vatikanski sabor 1870. godine u Rimu proglasio je papu nepogreivim. Odluka je glasila:
Mi uimo i objanjavamo da ona nauka, otkrivena od Boga, a koju papa govori sa
propovedaonice je nepogreiva i da su sva objanjenja pape po sebi nepogreiva i bez
pristanka crkve.
etrdeset i dva meseca. Prevlast papstva trajala je 42 meseca, to iznosi 1260 prorokih
dana, odnosno godina (42 x 30 = 1260). To je isti proroki period kao i onaj od tri i po
godine iz Otkrivenja 12,14, jer tri i po godine puta 12 iznosi 42 meseca, to je opet jednako
1260 godina, raunajui jedan proroki dan za godinu.
Prevlast papstva poela je 538. godine, kada je Justinijan proglasio rimskog biskupa za
poglavara hrianske crkve, a prestala je 1798. godine, kada je Napoleon odbio da prizna
papski autoritet i njegov general Bertje doveo papu kao zarobljenika u Francusku, gde je
ovaj ubrzo umro.

107
 Za vreme papske prevlasti bili su progonjeni i ubijani svi koji nisu hteli da priznaju papu
za poglavara crkve i prihvate njegovo uenje namesto uenja Svetog pisma.
Katolika crkva ne porie ova progonstva, nego ih ak otvoreno priznaje. Jo je papa Lav
V u svojoj buli od decembra 1516. godine rekao: Veni pastir je poslao Petra i njegove
naslednike da mu budu zastupnici i ko se njima ne pokorava, neka se kazni smru. Voa
katolikih ratova protiv Albinana dao je sledei izvetaj o svome pohodu: Nismo tedeli ni
starost, ni poloaj, ni pol, nego smo svakoga bacili na otricu maa. Inoentije III pozvao je
francuskog kralja na rat protiv Albinana reima: Sjedini tvoj ma sa naim da se zajedniki
osvetimo svim grenim zloincima.

6. Da huli i na kuu njegovu. U svom velikom otpadu od Boga papstvo se usudilo da

postavi svoj hram (svetite) na Zemlji i da tako odvrati panju naroda sa nebeskog svetita,
istinite skinije, u kome Isus slui kao prvosvetenik (Jevr. 8,1.2). Time je ono odbacilo
slubu nebeskog svetita i Isusa kao posrednika. Namesto Hristove slube uspostavljena je
zemaljska sluba - misa.
Uspostavljanjem mise porie se dejstvo Hristove rtve na krstu, koja je uinjena jednom
za sve ljude. Pomou mise odvraa se pogled ljudi sa Hrista koji vri slubu u nebeskom
svetitu (Jevr. 9,28) i tvrdi da se Hristova rtva svaki put obnavlja kad svetenik na svom
oltaru stvara Hristovo telo izgovarajui rei: Hoc est corpus meum to znai, Ovo je telo
moje.
I na one koji ive na nebu, tj. na samoga Boga i anele. Ovo se delimino ispunjava u
tradiciji katolike crkve da ima vlast opratati grehe i pripisivati mo i zasluge Mariji koja se,
naime, jedina moe moliti Isusu. Osim toga tvrdi se da papa ima pravo vlasti i nad anelima.
Katolika crkva izjavljuje: U stvari, uzvienost i sila rimskog pontifexa nije jedino podruje
nebeskih i zemaljskih stvari i onih donjih predela nego i nad anelima. (Promta
Bibliotheka VI, str. 27).

7. Da se bije sa svetima i da ih pobedi. Za vreme od 1260 godina zver je uspeno

ratovala protiv svetih i pobeivala ih (v. Dan. 7,25). Samo za vreme krstakih pohoda na
Valdeane i Albiane 1208. godine, poginulo je milion hriana. Ovaj pokolj je organizovao
papa Inoentije III. Skoro milion protestanata poginulo je od jezuitskog reda za vreme od 40
godina, od 1540. do 1580. godine. Istoriar Leckey (Leki) kae: Rimska crkva je prolila vie
nevine krvi nego ijedna druga organizacija koja je ikada postojala meu ljudima.
Oblast (vlast) nad svim narodima. Papstvo je radilo meu svim narodima. Njegov
politiki uticaj bio je od presudnog znaaja za Evropu.
Pape su izricale prokletstvo i blagoslove i na same careve. U toku mranog srednjeg veka
papstvo se bilo uzdiglo nad svim carstvima iako samo po sebi nije bilo carstvo u smislu
zemaljskog carstva kao prethodnih est glava aahe (v. Otkr. 12,3)

8. U ivotnoj knjizi jagnjeta koje je zaklano od postanja sveta. Po Bojem planu

spasenja Isus je zaklan, tj. odreen da umre za grenike pre postanja sveta (v. 1. Petrova
1,19.20). Odluka da Hristos umre za ljudski rod, ukoliko ovek sagrei, donesena je pre
stvaranja nae planete, a potvrena kad je ovek pao u greh.
Plan spasenja je nainjen pre stvaranja nae Zemlje, jer je Hristos Jagnje 'koje je zaklano
od postanja sveta. (PP 63)

9. Ko ima uho neka uje, tj. neka svi obrate panju ovom to je reeno.

108
 10. Bie u ropstvo odveden. Bog odreuje granicu sili zla. Iako nam nekad izgleda da je
no duga, sigurno znamo da e doi jutro. Po Bojem provienju, zveri je bilo dato da
potire svece Vinjega 42 meseca. I kad se ovaj period zavrio, 1798. godine, zver je dobila
smrtnu ranu odvoenjem pape u ropstvo, upravo onako kako je kazalo proroanstvo.
Papstvo koje je ubijalo Boju decu maem, palo je pod otricu maa Napoleonovog generala
Bertjea.
Ovde je trpljenje i vera svetih. Trpljenje, grki hipomone, to znai istrajnost,
postojanost, nepokolebljiva izdrljivost, potrebno je Bojoj deci u ratu sa zveri.
Vera znai poverenje, pouzdanje steeno iskustvom. Trpljenje i vera su tajna pobede nad
zlom i njima Boja deca pobeuju sva iskuenja i nevolje u ovom ivotu u borbi sa sotonom.

Otkr. 13,11-18
U ovom odseku re je o jednoj drugoj zveri koju prorok vidi da izlazi iz zemlje. Pojava
ove nove zveri ukazuje na pojavu nove sile koja e biti u slubi prve zveri u njenom ratu sa
Bojim narodom.
Kod ove zveri naroito je upadljiv njen neobian izgled. Ona lii na jagnje, a govori kao
adaha. Vreme i mesto pojave ove nove zveri kao i njene osobine pokazuju da ovaj simbol
predstavlja Sjedinjene Amerike Drave, koje stupaju na pozornicu sveta u vreme kada
prevlast papstva poinje da opada. Ovo potvruje i Duh prorotva.
Koji se narod 1798. godine poeo javljati kao sila u novom delu sveta i postajao sve vei i
jai tako da je privukao na sebe panju celog sveta? Samo jedan jedini narod odgovara
podacima ovog proroanstva. Ono jasno upuuje na Sjedinjene Amerike Drave. (GC 440 -
VB 359)
Iako je Amerika u svoje vreme posluila kao utoite izbeglicama iz Starog sveta, koji su
bili progonjeni zbog istote svoje vere, ona e u poslednje vreme postati mono sotonino
orue preko koga e pokuati da uniti Boji narod. Ova zemlja, ije se dravno ureenje
temelji na dva osnovna naela - graanskoj i verskoj slobodi - odigrae vanu ulogu u
poslednjem sukobu velike borbe izmeu Hrista i sotone.
Ova zver se naziva jo i lani prorok (Otkr. 16,13; 19,20) zato to e znacima i
udesima, putem modernog spiritizma, prevariti ljude da veruju da iza tih udesa stoji
Boja sila.

Sjedinjene Amerike Drave (13,11-13)

11I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje i imae dva roga kao u jagnjeta; i govorae

kao adaha. 12I svu vlast prve zveri injae pred njom (ona vri u njezinoj slubi - S.) i
uini da zemlja i koji ive na njoj pokloni se prvoj zveri kojoj se isceli rana smrtna. 13I
uini udesa velika i uini da i oganj silazi s neba na zemlju, pred ljude.

11. I videh drugu zver gde izlazi iz zemlje. Ova nova zver pojavljuje se u vreme kada je
prva zver (papstvo) zadobila smrtnu ranu, tj. odmah posle 1798. godine. Kad je John
Wesley (Vesli) pisao 1754. godine svoj komentar 13. glave Otkrivenja, rekao je: Ona (druga

109
zver) se jo nije pojavila, mada je njena pojava vrlo blizu, jer ona treba da se pojavi na kraju
42 meseca, posle prevlasti prve zveri.
Ova druga zver izlazi iz zemlje. Grka re anabaino znai podii se, izrasti, a ovde je
prevedena sa izlazi. U Mateju 13,7 ova re je upotrebljena da izrazi rastenje biljke.
Sjedinjene Amerike Drave su rasle postepeno kao ibljika iz zemlje.
More predstavlja narode i plemena, a zemlja oznaava retko naseljenu teritoriju.
Prva zver, papstvo, izalo je iz mora kao i etiri zveri u Danilu 7. Papstvo je nastalo na
gusto naseljenoj teritoriji Evrope, dok ova druga zver, Sjedinjene Amerike Drave, izlazi
iz zemlje, tj . teritorije koja ima malo stanovnika.
esto su govornici i istoriari nesvesno upotrebljavali misao, a ponekad i same rei
proroka pri opisivanju postanka i razvoja ovog naroda... Narod se morao pojaviti na do tada
nenaseljenom podruju. Jedan ugledni pisac koji opisuje postanak Sjedinjenih Drava,
govori o 'tajni njihovog postanka iz nezauzetog podruja. On kae: 'Kao tiha ibljika narasli
smo do drave... Edvard Evert u svom govoru o pobonim osvajaima ovog naroda, rekao
je: Posmatrajte ogromna podruja preko kojih su mirnim osvajanjem ... nosili zastave
krsta. (GC 440.441 - VB 359)
Godine 1776. objavljena je Deklaracija o nezavisnosti Sjedinjenih Amerikih Drava.
Ova nova drava priznata je od Engleske 1783, a njen ustav stupa na snagu 1798. godine, u
vreme kada papstvo dobija smrtnu ranu. Od tada stanovnitvo ove nove zemlje poinje
naglo da raste neprekidnim doseljavanjem izbeglica iz Starog u Novi svet. Za vreme dok se
papska rana isceljuje, ova zemlja prerasta u veliku i monu dravu.
Dva roga kao u jagnjeta. U Bibliji je jagnje simbol Hrista. Narod Sjedinjenih Amerikih
Drava nastao je doseljavanjem izbeglica, koji su progonjeni od papstva, napustili svoje
domove da bi ispovedali istu Isusovu veru.
Dva roga predstavljaju dva mona sredstva kojim je postignuta veliina i sila ove nove
drave. To su dva osnovna naela amerikog sistema upravljanja: graanska i verska
sloboda. Graanska sloboda se pokazuje u republikanskom obliku upravljanja zemljom, a
verska u protestantizmu. Crkva je odvojena od drave, to u Evropi nije bilo ni u jednoj
dravi do tada.
Rogovi kao u jagnjeta predstavljaju mladost, nevinost i blagost, to tano odgovara
karakteru Sjedinjenih Drava u vreme kada ih je prorok video kako se podiu 1798. godine.
(GC 441 - VB 359.360)
Govorae kao adaha. U poetku ova zver izgleda miroljubiva, kao jagnje slino Hristu,
ali kasnije ona govori kao adaha.
Prorotvo prikazuje protestantizam sa dva roga kao u jagnjeta, ali iji govor je kao u
adahe. Mi ve poinjemo da ujemo njen glas. (7BC 975-RH l.jan. 1889)
U poetku je Amerika pruala svim graanima veliku politiku i versku slobodu. Ona ne
pokazuje nikakvu nameru za osvajanjem i gospodarenjem. Ona ivi miroljubivo i u njoj
nalaze utoite svi progonjeni. Ali ova zemlja nee uvek biti kao jagnje, jer e vremenom
progovoriti kao adaha. Proroanstvo jasno kae da e u ovoj zemlji nestati verske slobode i
da e ova zemlja proganjati Boju decu kao i prva zver, papstvo, u srednjem veku.
Rogovi kao u jagnjeta i glas adahe u ovom simbolu ukazuju na upadljivu protivrenost
izmeu naela i postupanja ovako predstavljenog naroda. 'Govor jednog naroda su odluke
njegovih zakonodavnih i sudskih vlasti... Proroanstvo, da e govoriti 'kao adaha i initi
'svu vlast prve zveri jasno predskazuje razvoj duha netrpeljivosti i progonstva koje su
pokazali i narodi predstavljeni adahom i zveri slinoj risu. (GC 442 - VB 360)

110
 12. Svu vlast prve zveri injae pred njom. U vreme kad je papstvo progonilo Boju
crkvu, ono je bilo na vrhuncu svoje moi i ugleda u svetu. Sjedinjene Amerike Drave
takoe e dostii vrhunac svoje moi i ugleda u svetu u vreme ispunjavanja ovog
proroanstva.
Vlast (gr. exusia, autoritet) prve zveri odnosi se na budunost. U vreme vrhunca
moi i ugleda Amerike, prva zver, papstvo, takoe e imati veliki uticaj u politikom i
verskom pogledu. Pod uticajem katolike crkve nastae velike promene po pitanju verske
slobode u samoj Americi. Katolicizam naglo raste u Sjedinjenim Dravama posle rata.
Jo je papa Lav III zahtevao u svom pastirskom pismu upuenom katolicima u Americi da
se svim silama trude da se pojmovi ove drave promene i dovedu u sklad sa osnovnim
naelima prave crkve. Dalje, on daje savet da se katolici umeaju u politiki ivot da bi
nauku i shvatanje svoje crkve uneli u dravni sistem upravljanja. Ovaj savet je bio prihvaen.
Katolika propaganda se naglo poveala. Katolici postaju vaspitai, savetnici, vii inovnici
itd. Izdaju se asopisi i novine, osnivaju biblioteke, asne sestre rade po bolnicama itd.
Promena nastaje postepeno i neprimetno. Ve je vie puta uinjen pokuaj da se donesu
stroi zakoni o svetkovanju nedelje. Ali ma kako nam izgledali nevini pokuaji da se
problemi verske prirode reavaju putem zakona, to je uvek prekraj osnovnog naela verske
slobode u ovoj zemlji. Proroanstvo kae da e svetkovanje nedelje kao dana odmora biti
zakonom obavezno pod pretnjom raznih kazni, pa najzad i same smrti.
Kada pokret za opte svetkovanje nedelje bude smeliji i odluniji, onda e i zakon biti
pozvan u pomo protiv onih koji svetkuju subotu. Pretie im se novanim kaznama i
zatvorom, a nekima e ponuditi uticajna mesta i poloaje, kao i druge nagrade i preimustva
da bi ih privoleli da se odreknu svoje vere. (GC 607 - VB 494)
Proroanstvo kae da e ova duga zver, Amerika, sve ovo initi pred njom, tj. pred
prvom zveri, to znai da e ona biti kao neki izvrni organ prve zveri, papstva, a to
vidimo iz kasnijeg teksta proroanstva.
I uini da zemlja i koji ive na njoj poklone se prvoj zveri. Iako nam danas moda zvui
neverovatno da e protestantska Amerika naterati svu Zemlju da prihvati autoritet papstva,
proroanstvo nedvosmisleno tako tvrdi. Ali isto tako je izgledalo neverovatno kada su pre
100 godina pioniri nae crkve tvrdili, na osnovu ovog proroanstva, da e Amerika postati
vodea sila u svetu. Ovo se danas ve ispunilo. Kad Amerika bude na vrhuncu svoje moi,
kao nekada papstvo u srednjem veku, ostvarie se i drugi deo ovog proroanstva, koji kae
da e ona naterati ceo svet da ponovo uzvisi papstvo. Koliko je to vreme blizu?
Kada protestantizam prui ruku preko ponora da prihvati ruku rimske moi, kad prui
ruku iznad provalije da dohvati ruke spiritizma, kad pod uticajem ovog trostrukog jedinstva
naa drava se odrekne svakog naela njenog Ustava kao protestantskog i republikanskog
ureenja drave i nastoji da proiri papsko lano uenje, onda moemo znati da je dolo
vreme da se sotonina sila otkrije u znacima i udesima i da je kraj blizu. (5T451)
Pre nekoliko decenija katolika crkva u Severnoj Americi se izdravala od darovanja
prikupljenih u drugim zemljama. Danas ameriki katolici daju vie novca Rimu nego svi
ostali katolici u svetu. U Vatikanu se nalazi i predstavnik Sjedinjenih Amerikih Drava.
... Izjava da zver sa dva roga ini 'da zemlja i koji ive na njoj pokloni se prvoj zveri
pokazuje da e ovaj narod upotrebiti svoju vlast na to da nametne dranje neega ime e
ukazati ast papstvu. (GC 442 - VB 360)
Pod zemljom i onima koji ive na njoj misli se preteno na hrianski svet.

111
 Ovo e proroanstvo nai svoje ispunjenje kada bude izglasan zakon o obaveznom
svetkovanju nedelje u svim zemljama. Sotona ve sada radi na ujedinjenju naroda u
verskom pogledu u pokretu ekumenizma.

13. I uini udesa velika. Jo je Isus opomenuo svoje uenike da e u poslednje vreme
lani hristosi i lani proroci pokazati znake velike i udesa (Mat. 24,24; 2 Sol. 2,9). Papski
ugled treba da se podigne u poslednje vreme udesima. Ova uda imaju za cilj da prevare
ljude i da ih ubede daje ikona zverina iz stiha 14 od Boga i da blagoslov poiva na njoj. Ova
uda bie stvarna i izvedena putem spiritizma.
Mnogi e se uhvatiti u zamku verujui da je spiritizam samo jedna ljudska obmana. Kada
se budu suoili s pojavama koje e morati da smatraju natprirodnim, bie prevareni i
prinueni da ih prihvate kao veliku Boju silu... Ovde nije re o obinim prevarama. Ljudi e
biti prevareni stvarnim udesima koja e sotonska orua moi da ine, a ne koja izgleda da
ine. (GC 553 - VB 448.449)
Da i oganj silazi sa neba na zemlju. Ovo se odnosi na podraavanje Ilijinog uda na
Karmilskoj gori (1. Car. 18,37-39). Kao to je Ilija ovim udom dokazao silu istinitog Boga,
tako e i zver dokazivati ljudima da Bog podupire njen rad i program.

Ikona zverina (13,14.15)

14I vara one koji ive na zemlji znacima koji joj bie dani da ine pred (u slubi - S.)

zveri, govorei onima to ive na zemlji da naine ikonu zveri koja imade ranu smrtnu
i osta iva. 15I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina, i da
uini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.

14. I vara one koji ive na zemlji znacima. Pre nego to lani prorok (protestantska
Amerika) pokrene svet da naine ikonu zveri tj. papstvu, on e posluiti kao orue sotone
da uvue ceo svet u veliku prevaru putem modernog spiritizma. Prema Hristovim reima
ova sotonska prevara bie tako lukava i uspena da e neki od onih koji veruju u Sveto pismo
kao Boju re biti prevareni. Natprirodni znaci i udesa su pogodno sredstvo za pridobijanje
masa i stvaranje autoriteta. O snanom uticaju spiritizma u poslednje vreme Duh prorotva
pie:
Poto spiritizam neobino verno podraava dananje hrianstvo po imenu, on ima veu
mo prevare i zavoenja... Posredstvom spiritizma inie se mnoga udesa; bolesni e biti
izleeni i deavae se mnoga nepobitna uda. I poto e se zli duhovi graditi da veruju u
Bibliju i pokazati potovanje prema propisima crkve, njihovo delo e biti primljeno kao
otkrivenje Boje sile. (GC 588 - VB 476)
Moderni spiritizam se kao znak i udo prvi put pojavio u Americi u vreme adventnog
pokreta, tajanstvenim kucanjem sestara Fox (Foks). Od tada on se naglo proirio po celom
svetu i zavodi ljude iz svih stalea i redova. Prevare spiritizma su prilagoene svim klasama
ljudi. Onima koji su oaloeni zbog gubitka milih i dragih, on prua utehu i nadu da postoji
mogunost da i dalje odravaju vezu s duhovima umrlih. Ovo odravanje veze nije nita
drugo nego aputanje zlih duhova koji na ovaj nain ostavljaju snaan utisak na ive da bi ih
prevarili.
Spiritizam e posluiti kao sredstvo da se protestanti Sjedinjenih Drava priblie
katolicizmu.
Dvema velikim zabludama, zabludom o besmrtnosti due i zabludom o svetkovanju
nedelje, sotona e uspeti da obmane ljude. Dok prva zabluda postavlja temelj spiritizmu,

112
druga stvara vezu prijateljstva sa Rimom. Protestanti Sjedinjenih Drava e biti prvi koji e
preko ponora pruiti ruku da prihvate ruku spiritizma. (GC 588 - VB 475.476)
Govorei onima to ive na zemlji. Govor jednog naroda su odluke njegovih
zakonodavnih i sudskih vlasti. Ovde se jasno kae da je u dravnom ureenju zemlje koja e
se obratiti narodu govorom, zakonodavna vlast u rukama naroda. Ovo je jo jedan dokaz
da su Sjedinjene Drave narod oznaen u ovom proroanstvu, (v. GC 442.443 - VB 360.361).
Da naine ikonu zveri. Za ikonu je upotrebljena u grkom re eikon, to znai slika,
slinost, oblije. U 2. Kor. 4,4 i Kol. 1,15 govori se za Hrista koji je oblije (eikon) Boga.
Dakle, re ikona se ne odnosi ovde na neki mrtvi predmet kao na primer kip, idol i tome
slino. Za nju se ak kae ovde da e i progovoriti, tj. neto zahtevati (stih 15).
Na pitanje ta je ikona zverina Duh prorotva daje odreen odgovor:
Ikona zverina predstavlja onaj oblik otpalog protestantizma koji e se razviti kada
protestantske crkve budu traile pomo od drave da prinudno nametnu svoje uenje. (GC
445 - VB 363)
Iz ovoga je oigledno da e protestantizam u Americi nainiti ikonu zveri ostvarivanjem
jedinstva crkve i drave u prinuivanju ljudske savesti na potovanje verskih propisa.
Ikonu e zver sa dva roga (protestantska Amerika) nainiti prvoj zveri (papstvu). Da
bismo razumeli ta to znai i kako e ova ikona biti nainjena, treba da znamo koja su bila
obeleja ove prve zveri, tj papstva.
Da bi moglo da vlada nad saveu ljudi, papstvo je u srednjem veku trailo podrku
svetovne vlasti (drave). Tako je katolika crkva u stvari vladala dravom i upotrebljavala je
za postizanje svojih ciljeva, a naroito za kanjavanje jeretika. Za vreme prevlasti papstva u
srednjem veku, crkva je preko drave najstroe kanjavala svako odstupanje od njenog
uenja. Sva progonstva mnogoboakih careva nisu unitila vie od 3.000.000 hriana, a
broj osuenih kao jeretika i ubijenih od strane papskog Rima ceni se na 50-200 miliona.
Ikona zverina e raditi po istim naelima kao i sama zver. Poto je glavno naelo
kojim se zver sluila upotreba svetovne vlasti u verskim pitanjima, isto tako e i u
poslednje vreme, oznaeno u proroanstvu, crkva traiti od drave da podupre autoritet
njenog uenja. Ovo e se naroito primeniti na prinudno svetkovanje nedelje.
Upravo time to e crkve pomou svetovnih vlasti hteti da primoraju ljude na vrenje
verskih dunosti, one e same nainiti ikonu zveri; prema tome, primoravanje na
svetkovanje nedelje bie primoravanje na potovanje zveri i njene ikone. (GC 449 - VB 366)
to se tie vremena kada e se nainiti ikona zverina Duh prorotva takoe daje
odgovor:
Kad se vodee crkve u Sjedinjenim Dravama sloe u takama nauke koje su im
zajednike i ponu uticati na dravu da nametnu njihove propise i podupru njihove
ustanove, tada e protestantska Amerika nainiti ikonu rimskoj svetenikoj vlasti, a
neizbena posledica toga bie nametanje kazni onima koji drukije veruju. (GC 445 - VB
363)
Da bismo bolje razumeli kako e doi do ovoga potrebno je da se upoznamo sa jednom
novom svetskom organizacijom, iji uticaj postaje sve vei iz dana u dan, a koja se naziva:
Ekumenizam - Svetski savez crkava
Pored papstva koje kontrolie oko 700 miliona katolika u svetu, osnovan je 1948. godine
u Amsterdamu Svetski savez crkava koji zastupa ostali hrianski svet, u koji spadaju svi
protestanti i pravoslavni.
Ovaj Savez crkava pokazao se do sada naroito uspean u saglaavanju crkava da se
prikupljaju sredstva i u radu na problemima kao to su spoljne misije i pomo izbeglicama.

113
Ovaj Savez za sada nije pokazao elju da uini sebe jedinstvenom takozvanom nad-crkvom
ali mu uspeva da pribliava razne veroispovesti u jednom podruju. Tako se 1947. godine
osnovala Ujedinjena crkva June Indije koju sainjavaju raniji metodisti, prezbiterijanci,
anglikanci i kongregacionalisti. Ova ujedinjena crkva u Indiji predstavlja uspean pokuaj
ove vrste ujedinjenja razliitih veroispovesti.
Svetski savez crkava ne nastoji da crkve usklade svoje uenje, ve da se doe do
saglasnosti po osnovnim takama vere kao na primer, prihvatanje Isusa Hrista kao Boga i
Spasitelja i tome slino. Duh prorotva je pisao mnogo godina ranije o osnivanju jednog
ovakvog foruma.
Veliku versku razliku koja vlada u protestantskim crkvama mnogi smatraju jakim
dokazom da se nikada nee moi postii prinudno versko jedinstvo. Pa ipak, godinama
postoji u protestantskim crkvama sve jaa tenja da se ujedine na temelju naela koja su
svima zajednika. Da bi se jedinstvo postiglo, mora se izbei pretresanje svih predmeta u
kojima nisu svi sloni - pa bili oni ma kako vani sa biblijskog gledita. (GC 444 - VB 362)
injenica je da veina dananjih crkvenih voa ne vide u Bibliji potpuno nadahnutu
knjigu i jedini autoritet. Vrlo je verovatno da e jednog dana proglasiti da je Novi zavet plod
hrianske crkve umesto da je crkva plod Boje rei i na ovaj nain se izjednaiti sa
katolicima.
Ekumenski pokret je od samog poetka pokazao veliko interesovanje za reavanje
socijalnih i ekonomskih problema na nacionalnom i internacionalnom nivou. On ima dva
savetnika u Ujedinjenim nacijama koji iznose njegovo miljenje o ljudskim pravima,
naoruanju i verskoj slobodi u ugroenim podrujima. Njegov ugled je ve sada veliki i
njegovi predlozi se sa zadovoljstvom prihvataju. A koliki e njegov uticaj biti kada bude re o
dravnim zakonima koji treba da potpomognu zver da ponovo uspostavi svoju vlast i
pridobije klanjanje svih hriana prinudnim svetkovanjem nedelje?
Vrlo je verovatno da e Svetski savez crkava i pored dobrih namera koje pokazuju danas,
uskoro izdejstvovati da zakonodavne vlasti drava mogu izdavati zakone i verske prirode. To
je upravo ono to je papstvo radilo, a to znai poetak progonstva. im Svetski savez
crkava pokae indicije u ovom smeru, to e biti znak da je on orue preko koga e se nainiti
ikona papstvu i postaviti platforma na kojoj e se voditi poslednja bitka izmeu Hrista i
sotone u pokuaju da se uniti Boji narod izdavanjem jedne opte naredbe.

15. I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj da progovori. (Duh - grki pneuma
znai: duh i dah). Jovan vidi ikonu zverinu kako oivljava pomou sile druge zveri. Ova
zver (protestantska Amerika) poinje da radi slino prvoj zveri, papstvu. Prvo to e uiniti
jeste da progovori ikona zverina. To e postii preko zakona i odredaba koje e silom
nametnuti ljudima uz podrku drave.
Proroanstvo jasno ukazuje na Sjedinjene Drave da e udahnuti ivot ikoni zverinoj da
progovori.
Jo u vreme sestre Vajt bilo je pokuaja da u protestantskoj Americi crkva dobije podrku
drave.
U pokretima koji se razvijaju u nae vreme u Sjedinjenim Dravama, a koji nastoje da
ustanove i crkveni obiaji dobiju podrku drave, protestanti idu stopama katolika. tavie,
oni otvaraju vrata papstvu da bi ono u protestantskoj Americi ponovo zadobilo vrhovnu
vlast, koju je izgubilo u Starom svetu. A to to ovom pokretu daje jo vei znaaj jeste
injenica da je njegov glavni cilj da nametne svetkovanje nedelje... Duh papstva - duh
prilagoavanja svetovnim obiajima i potovanja ljudskih predanja umesto Bojih zapovesti

114
- prodire u protestantske crkve i goni ih da uzdiu nedelju kao to je papstvo radilo pre njih.
(GC 573 - VB 464)
I uini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj. Prorotvo ukazuje na
Sjedinjene Amerike Drave koje e izdati naredbu da se pobiju svi koji ne budu hteli da se
poklone ikoni zverinoj. Ali one nee biti same u tome. One e posluiti za primer ostalim
zemljama i preko svojih predstavnika u Svetskom savezu crkava uinie da se ova naredba
sprovede i u ostalim zemljama.
Ve je bilo spomenuto da zver sa dva roga kao u jagnjeta predstavlja Sjedinjene Drave,
i da e se ovo proroanstvo ispuniti kada Sjedinjene Drave budu silom nametnule
svetkovanje nedelje, to Rim smatra osobitim priznanjem svoje prevlasti. Ali u ovom
potovanju papstva Sjedinjene Drave nee biti same... Papstvu e biti ukazano potovanje u
Novom kao i u Starom svetu uspostavljanjem svetkovanja nedelje, jer se ona zasniva jedino
na autoritetu rimske crkve. (GC 579 - VB 468.469)
Ovo e biti samo ponavljanje istorije prolih vekova. Progonstvo je pratilo sve verske
zakone u prolosti. Istorija nam govori o masovnim progonstvima i ubijanju svih onih koji
su se njima protivili od strane dravnih vlasti a po zahtevu crkve.
Sva ova prorotva o ikoni zverinoj ne odnose se na daleku budunost. Duh prorotva
kae da su pripreme ve u toku.
Pripreme se uveliko vre i pokreti su ve u toku da se naini ikona zverina. Dogaaji u
svetu e doprineti da se ispuni prorotvo koje se odnosi na poslednje dane. (7BC 976 - RH
23. april 1889)
Spiritizam i ekumenizam mnogo e doprineti da se ovo prorotvo ispuni na vreme. Oni su
dva sredstva zveri sa dva roga (protestantske Amerike) pomou kojih e zadobiti svet i
svetovne vlasti da se svi poklone prvoj zveri (papstvu). Preko spiritizma, znacima i
udesima, zadobie se narod a preko ekumenizma (Svetskog saveza crkava) izdejstvovae se
podrka svetovnih vlasti za sprovoenje verskih odredaba u svim zemljama. Tako e ceo svet
biti uvuen u poslednju veliku prevaru.
Iako nam sada izgleda da je sve mimo i da nema mesta strahovanju, sotona vri velike
pripreme za poslednju veliku bitku.

ig i broj zveri (13,16-18)

16I uini sve , male i velike, bogate i siromane, slobodnjake i robove, te im dade ig

na desnoj ruci njihovoj i na elima njihovim. 17Da niko ne moe kupiti ni prodati osim
ko ima ig ili ime zveri, ili broj imena njezina. 18Ovde je mudrost: Ko ima um (ko je
razuman - Bak.) neka izrauna broj zveri: jer je broj ovekov i broj njezin est stotina i
ezdeset i est (to je, uistinu, broj oveka: njegov je broj est stotina ezdeset i est -
S.).

16. I uini sve...te im dade ig. ig (grki haragma - otisak, znak) nije neki vidljivi
znak ve obeleje, znak vernosti onih koji se klanjaju prvoj zveri, papstvu.
Poznato nam je da je u poetku crkva u otpadu traila podrku drave da bi mogla vladati
nad saveu ljudi. Rezultat toga bilo je papstvo. Pojavila se crkva koja je upotrebljavala
svetovnu vlast za postizanje verskih ciljeva. Ali razvoj papstva bio je postepen.
U poetku, kada je crkva izgubila prvu ljubav, narod i svetenstvo poeli su da se
prilagoavaju svetu. Uzviena naela crkve poela su da opadaju, a mnogoboaki obiaji
uvlaili su se sve vie u crkvu. Biskupi su ohrabrili cara Konstantina da dravne ustanove i

115
radnje po gradovima budu nedeljom zatvorene, da bi narod tog dana mogao da doe u
crkvu.
Ali narod, umesto u crkvu, odlazio je nedeljom u cirkuse i pozorita, te je sabor u Kartagi
401. godine zamolio cara Honorija da izda zakon koji e zahtevati zatvaranje cirkusa i
pozorita nedeljom. Ovakav zakon je najzad izaao 425. godine. Na ovaj nain, - kae
istoriar Neander, crkva je dobila podrku drave i osigurala put za postizanje svojih
ciljeva. (III Sv. st. 290.291). Tako je formirano papstvo (prva zver).
Na isti nain formirae se i ikona zverina u poslednje vreme. Bez obzira na razliita
uenja po verskim pitanjima, sve crkve e se sloiti u jednome, a to je: pitanje svetkovanja
nedelje. I kao to je ikona zverina lik zveri, tako je i ig zveri znak zveri. Ovaj ig
oznaava autoritet zveri i prihvatanje tog autoriteta.
Subota je od stvaranja bila uvek znak potovanja i priznanja autoriteta Stvoritelja,
Gospodara Zemlje i Zakonodavca i da su ljudi iskreno drali etvrtu zapovest, subotu, oni bi
drali i sve ostale zapovesti. Poto se prva zver (papstvo) podigla na samog Tvorca, jasno je
da svetkovanje nedelje, papske zamene za subotu, treba da bude naroito obeleje ove zveri,
Zvanini rimsko-katoliki katehizam tvrdi da je ustanova nedelje naroiti znak autoriteta
crkve.
Na pitanje ta je ig zverin, Duh prorotva daje odreeni odgovor: ta je drugo promena
subote nego li ig ili znak autoriteta rimske crkve - ig zverin? (GC 448 - VB 365)
Duh prorotva dalje objanjava ta znai primanje iga zverinog: Kada ljudi odbace
ustanovu za koju je Bog rekao da je znak njegovog autoriteta, a umesto nje potuju onu koju
je Rim izabrao da bude znak njegove vrhovne vlasti, oni na taj nain primaju znak vernosti
Rimu - ig zverin. (GC 449 - VB 366)
Kada e ljudi primiti ig zverin?
Vekovima su u prolosti mnogi dobri ljudi svetkovali nedelju mislei da svetkuju biblijski
dan odmora. Ima jo i danas dobrih hriana u raznim crkvama, pa i u rimokatolikoj, koji
iskreno veruju da je nedelja od Boga odreeni dan odmora. To ne znai da su oni u prolosti
kao i ovi danas primili ig zverin u smislu ovog proroanstva. Isus Hristos kao prvosvetenik
obavlja slubu pomirenja pred kovegom zaveta u nebeskom svetitu od 1844. godine za sve
one koji su u neznanju krili Boji zakon, ali su se bojali imena Bojeg (v. Otkr. 11,18.19; EW
254).
Otuda primanje iga zverinog odnosi se na vreme kada e ikona zverina biti ve
formirana. To vreme jo nije sada, ali je pred nama u bliskoj budunosti. Duh prorotva ovo
jasno potvruje:
Svetkovanje nedelje jo nije ig zverin i to nee biti dok ne izae zakon koji e od ljudi
zahtevati da svetkuju idolsku subotu. Doi e vreme kada e ovaj dan biti ispit vernosti, ali
ovo vreme jo nije dolo. (7BC 977 -MS 118, 1899)
Niko jo nije primio ig zverin. Vreme ispitivanja jo nije dolo... Ali kad izae naredba
koja e zahtevati da se svetkuje lana subota, a jasna vika treeg anela bude opominjala
ljude da se ne klanjaju zveri i njenoj ikoni, granica e biti jasno povuena izmeu lai i istine.
Oni koji i dalje nastave prestupanje, primie ig zverin. (MS 51, 1899.)
Na desnoj ruci ili na elima njihovim. ig zverin e jedni primiti iz linog ubeenja (na
elo), a drugi iz linih interesa (na desnoj ruci) da ne bi izgubili slubu, poloaj ili ugled.
Oni koji verno svetkuju subotu, ali se uzdravaju da rade nedeljom da bi izbegli optube
svojih suseda koji svetkuju nedelju, Duh prorotva kae da nee primit ig zverin (v. 9T
232). Ali oni, koji iz straha pogaze subotu i prihvate nedelju kao Boji dan odmora da bi
sauvali poloaj ili svojinu, primie ig zverin i izgubiti spasenje.

116
 Oni koji nee primiti ig zveri i njene ikone kada izae naredba moraju sada da se odlue
i kau: ne, mi neemo da potujemo ustanovu zveri. (EW 67)

17. Da niko ne moe ni kupiti ni prodati. Da bi osigurali klanjanje zveri (papstvu) i

njenoj ikoni (palom protestantizmu), zver sa dva roga kao u jagnjeta (Sjedinjene Amerike
Drave) preduzee najstroe namere protiv onih koji se ne budu pridravali odredaba
zakona koji nalae obavezno svetkovanje nedelje. U tome one nee biti same.
U poslednjem sukobu subota e biti naroita sporna taka u celom hrianstvu. Svetovne
i verske voe ujedinie se da nametnu obavezno svetkovanje nedelje. Kad blae mere budu
bez uspeha, izdae se veoma otri zakoni. Energino e se traiti da manjina koja se protivi
propisima crkve i zakonu zemlje, ne sme da se trpi... Katolicizam u Starom i otpali
protestantizam u Novom svetu zauzee slian stav prema onima koji potuju boanske
propise. (4SP 444.445)
Ove mere e poeti sa kaznama i uskraivanjem usluga trgovaca i zanatlija koje prua
organizovani drutveni ivot. Ovo se ve dogodilo u prolosti. Katolika crkva je nekada
zabranjivala svojim vernicima da trguju i da se meaju sa jereticima. ak su i neki knezovi
bili ekskomunicirani to su imali veze sa njima i pomagali ih. Kad ove mere ne budu
pomogle, objavie se da svi oni koji se i dalje dre naela svoje vere i svetkuju subotu
zasluuju smrt.
Zemaljske sile koje se udruuju u borbi protiv Bojih zapovesti izdae naredbu da se svi
... moraju prilagoditi obiaju crkve svetkujui nedelju. Oni koji se budu tome protivili bie
kanjeni i najzad e biti objavljeno da zasluuju smrt. (GC 604 - VB 489)
Tada e narod pod uticajem sotonskog duha organizovati hajku na one koji potuju Boji
zakon. Potkazivae ih, predavati sudovima, proterivati ih iz jednog mesta u drugo. U ovo
vreme mnogi e od Bojeg naroda stradati dok e drugi biti poslati u zatvore i logore. Drugi,
opet, skrivae se po usamljenim i pustim mestima kao nekada Valdeani. (GC 626 - VB 506)
Iako nam sve ovo moda zvui neverovatno, pokazalo se da je to mogue i u naem
civilizovanom svetu. Kada se to ini u nae vreme iz politikih razloga, tim pre e se to initi
iz verskog fanatizma. Obeleavanje Jevreja utom trakom i postupanje sa njima u Drugom
svetskom ratu potvruje da je ovek i u naem veku sposoban da ini ovako neto. Pa ipak,
sva progonstva u prolosti bie daleko slabija od onih koja ekaju verni ostatak poslednjeg
vremena, kada se bude vodila poslednja faza velike borbe izmeu Hrista i sotone na tlu nae
Zemlje.

18. Broj zveri: est stotina i ezdeset i est. U poetku ovog poglavlja doznali smo ko je
prva zver. I sada na kraju daje nam se i njen broj koji je 666.
Jo od najranijih vremena hrianstva mnogo se raspravljalo o znaenju ovog broja i
njegovoj primeni. Mnogi su primenjivali ovaj broj na politike linosti u istoriji. Ali poto se
on odnosi na zver, za koju smo utvrdili da je papstvo, onda se i ovaj broj mora odnositi na
isti. Trebalo je nai samo jo neku titulu zveri koja odgovara ovom broju, jer se u prethod-
nom stihu kae da je ovaj broj i broj imena njezina tj. neke titule.
Poznato je da su na papskoj tijari Grgura II bile ispisane na latinskom rei VICARIUS
FILII DEI, to znai Zastupnik Bojeg Sina. S obzirom da se latinska slova upotrebljavaju
kao brojevi, preraunavanjem slova u ovoj tituli u brojeve dobijamo tano: 666.
Ovo tumaenje broja 666 veoma se bilo proirilo posle reformacije. Ono se zasniva na
tvrenju da je papa antihrist, to je bilo shvatanje i tvrenje i same reformacije. Prvi koji je
doao do ovog tumaenja bio je Andrija Helwig (1572 - 1643).

117
 Sve karakteristike prve zveri date u ovom poglavlju verno odgovaraju papstvu, te kad se
na kraju kae i njen broj koji je i broj oveka odnosno vrhovnog poglavara papstva, pape,
onda nema sumnje da je primena ovog broja na ovu linost tana.
Sledei dijagram pokazuje preraunavanje ove titule u broj 666. Slova A, R, S i E, koja se
ne upotrebljavaju kao brojevi, ne uzimaju se u obzir.

V 5
I 1
C 1
0
0
A - F -
R - I 1
I 1 L 5 D 5
0 0
0
V 5 I 1 E -
S - I 1 I 1
1 + 5 + 5 =
1 3 0 6
2 1 6
6

Titula VICARIUS FILLI DEI ubeleena je kao zvanina titula pape u kanonu
rimokatolike crkve: Beatus Petrus in terris vicarius filii Dei videtur esse constitutus.
(Deeretum Gratiani, prima par. 96).
Otkrivenje 13 nas je upoznalo sa zveri koja se predstavlja kao jagnje, jer imae dva roga
kao u jagnjeta. U sledeem, etrnaestom poglavlju. Otkrivenje nas upoznaje s pravim
Jagnjetom, Isusom Hristom, i njegovim sledbenicima, protiv kojih sotona vodi rat.

Otkr. 14,1-20
etrnaesto poglavlje Otkrivenja je u izvesnom smislu vrhunac ove knjige. Od svih
mnogobrojnih sukoba vekovne borbe izmeu Hrista i sotone ivo opisanih u ovoj knjizi,
najvei je onaj opisan u prethodnoj, 13. glavi, kada e sotoni poi za rukom da uvue ceo svet
u borbu protiv Bojeg vernog ostatka. Dok smo prouavali to poglavlje izgledalo nam je da
niko od Boje dece poslednjeg vremena nee preiveti. Tada nam se, odjednom, otvara ovo,
14. poglavlje, i odmah u poetku prikazuje proslavljena grupa svetih kako pobedonosno stoji
na gori Sionskoj (stihovi 1-5). To su 144.000 zapeaenih iz Otkrivenja 7, koji se nisu
poklonili zveri i njenoj ikoni i nisu primili njen ig.
Izmeu ovog vienja o spasenima, 144.000 na gori Sionskoj i vienja drugog Hristovog
dolaska u slavi ( stihovi 14-20), date su tri specifine vesti koje treba da se objave ljudima,
koje treba da pripreme narod za Hristov drugi dolazak i dogaaje pred njim. To je vest
trojice anela.
118
 etrnaesto poglavlje Otkrivenja je poglavlje od naroitog znaaja. Ovo poglavlje Svetog
pisma uskoro emo razumeti u njegovom punom znaaju, a vesti koje su date Jovanu u
njemu bie ponovljene sa naroitom silom. (7-A BC-RH 13 okt. 1904.)
Ove vesti su upuene narataju koji ivi u poslednjem odseku istorije ljudskog roda sa
naroitim ciljem.
Vesti u ovom poglavlju sadre trostruku opomenu koja treba da pripremi stanovnike
Zemlje za drugi Hristov dolazak. (GC 435 - VB 355)
Vest trojice anela u ovom poglavlju sadri vest o sudu, koji je otpoeo na Nebu (st.7) i
izrie strane sudove na one koji se klanjaju zveri i ikoni njezinoj (stih 9-11). Ovo poglavlje
treba da podstrekne sve na marljivo prouavanje proroanstava iz 13. glave da bi znali ta je
ig zverin i kako mogu izbei da ga prime.
Uzeti sa zemlje ivih - Karakter 144.000 (14,1-5)
U ovim stihovima pokazani su nam oni koji se nisu poklonili zveri i njenoj ikoni. To su
verni sledbenici Jagnjeta. Jovan ih sada vidi na gori Sionskoj kako pevaju naroitu pesmu.
Ovo je ista grupa spasenih koja je ve opisana u Otkrivenju 7,2-4, a koju sainjavaju sluge
Boga ivoga, koji pobedie zver i ikonu njezinu i ig njezin (15,2). To je verni ostatak
poslednjeg vremena, Boja deca iz narataja koji ivi u vreme izlivanja sedam poslednjih
zala na Zemlju i koji e ivi, u telu koje nije iskusilo smrt, doekati Hrista.
To su oni koji su usred prevara i neverstva izgradili savreni hrianski karakter i
potovali Boji zakon kada ga je ceo hrianski svet odbacio (GC 665 - VB 536). Namesto
iga zverinog oni su primili peat ivoga Boga koji ih je, kao nekada Izraelski narod u
Egiptu, zatitio od pomora i strahota sedam poslednjih zala.
Citirajui ovo poglavlje Otkrivenja, stihove 1 - 4, Duh prorotva kae:
Ovi stihovi opisuju karakter Bojeg naroda u ove poslednje dane. (MS 118, 1899.)
1I videh, i gle, jagnje stajae na gori Sionskoj; i s njim sto i etrdeset i etiri hiljade,

koji imahu (njegovo ime i - S.) ime Oca njegova napisano na elima svojim. 2I uh
glas s neba kao glas mnogih voda, i kao glas groma velikog: i uh glas gudaa koji
guahu u gusle (citre - S.) svoje. 3I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred
etiri ivotinje (iva bia - Bak.) i pred stareinama; i niko ne mogae nauiti pesme,
osim onih sto i etrdeset i etiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje. 4Ovo su koji se ne
opoganie sa enama, jer su djevstvenici; oni idu za jagnjetom kud god ono poe. Oni
su kupljeni (otkupljeni - Bak.) od ljudi, prvenci Bogu i jagnjetu. 6I u njihovim ustima
ne nae se prevara (la - S.), jer su bez mane pred prestolom Bojim.

1. Videh...jagnje. Upotreba lana isped imenice jagnje u grkom oznaava da je ovde

re o istom jagnjetu koje je ranije spomenuto (v. Otkr. 5,6). Jovan sada vidi ponovo to jagnje
koje predstavlja Isusa Hrista, ali sada sa njegovom pratnjom.
Na gori Sionskoj, tj. pred Bojim prestolom (v. 7,9.17). Gora Sion esto se upotrebljava
u Svetom pismu da oznai mesto gde prebiva Bog, gde je i njegov presto.
I s njim sto i etrdeset i etiri hiljade. Ovde se 144.000 prikazuju s Jagnjetom na gori
Sion, to oznaava njihovu pobedu nad zveri i ikonom njezinom. Najzad, oni su sigurni i
stoje pred Bojim prestolom sa jagnjetom preko koga su pobedili. Jovan e ih videti jo
dva puta u Otkrivenju 15,2-4 i 19,1-6, jer je to naroita grupa spasenih.
Kad citira ove stihove Duh prorotva kae:
Zato se oni (144.000) tako naroito istiu? Zato to su morali vrsto da stoje s divnom
istinom pred celim svetom i podneli veliko protivljenje. (MS 13, 1888.)
to se tie njihovog broja, 144.000, vidi tumaenje za 7,4-8.

119
 Imahu ime oca njegova napisano na elima svojim. U originalu ovaj tekst glasi: Imahu
njegovo ime i ime Oca njegova napisano na elima svojim (vidi prevod Stvarnosti).
Imati Boje ime napisano na elu znai imati Boji karakter, biti savren kao to je i On.
144.000 su postigli ovakav karakter, te je Boje ime na njihovim elima.
elo je simbol sedita ovekovih najviih snaga razuma - njegove duhovne prirode,
njegovog srca. Imati Boje i Isusovo ime utisnuto na elu znati imati utisnut boanski lik u
srce i um.
Znanje o Bogu i Hristu koje se ispoljava u karakteru je najvee dostignue koje se ceni na
Nebu i na Zemlji. (8T 317)
U Otkrivenju 7,3 kae se da su 144.000 zapeaeni na elima njihovim Bojim
peatom. Otuda postoji uska veza izmeu Bojeg peata i njegovog imena. U stvari,
peat koji je prorok video na elima 144.000 u Otkrivenju 7,3 je isto to i Boje ime na
njihovim elima u ovom stihu.
Duh prorotva kae da je subota etvrte zapovesti peat Boga ivoga (GC 640 - VB 517).
Drei ovu zapovest u vreme kada ju je ceo hrianski svet uinio bezvrednim, 144.000 su
pokazali da pripadaju Bogu i zato je njegovo ime napisano na njihovim elima.

2. I uh glas gudaa. 144.000 imaju u svojim rukama gusle, citre, kako prevode
drugi. Jovan prvo uje veliki orkestar koji u njegovim uima zvui kao glas voda mnogih, a
zatim uje pesmu koju pevaju samo ovih 144.000 (st. 3).

3. I pevahu novu pesmu pred prestolom. Ova pesma je nova, jer je to pesma naroitog
iskustva, koje su 144.000 doiveli na Zemlji, takvoga iskustva kakvo nijedna druga grupa
nije nikad imala. (GC 649 - VB 524).
Tokom vekova Boja deca su prolazila kroz mnoge nevolje i progonstva. Ali 144.000 su
proli kroz naroite nevolje i progonstvo. To su oni koji dooe od nevolje velike (v. 7,14).
Oni su preiveli progonstvo adahe, zveri i lanog proroka. Ovo je pesma njihovog
osloboenja, iji je simbol bila Mojsijeva pesma pri prelasku Crvenog mora, jer je ukazivala
na ovo veliko osloboenje Bojeg naroda u poslednjem odseku istorije ljudskog roda.
I niko ne mogae nauiti pesmu osim 144.000. Svako iskustvo je iskustvo line prirode i
samo oni koji ga doive mogu ga razumeti i ceniti njegovu vrednost. Za 144.000 ova pesma
je izraz velianja njihovog naroitog iskustva kroz koje su proli u zavrnom inu velike
borbe izmeu Hrista i sotone. Zato niko drugi ne moe da razume niti da naui ovu pesmu.

4. Ovo su koji se ne opoganie. Grka re moluno znai iskvariti, ukaljati, kao npr.
savest u 1. Kor. 8,7 ili odelo u Otkrivenju 3,4 gde je upotrebljena ova ista re. Izraavanje u
ovom stihu je simbolino.
Vreme u kome je upotrebljen ovaj glagol u grkom oznaava radnju koja se odnosi na
neko odreeno vreme ili doba. Ovde se to odnosi na doba kada e ikona zverina zahtevati
od ljudi da se poklone zveri, papstvu, prikljuivanjem bilo kojoj crkvi ili verskoj
organizaciji ujedinjenog pokreta. Svako poputanje Bojeg naroda u ovom pravcu znailo bi
proganjanje.
Sa enama. U Svetom pismu crkva se esto prikazuje simbolom ene. Verna ena
predstavlja pravu Hristovu crkvu, a neverna, bludnica, predstavlja otpalu crkvu (v. 12,1;
17,1-5). U Otkrivenju 17,1-5 prikazuje se Rimska crkva i razne protestantske crkve koje e
poi njenim stopama kao bludnica velika (st.l), Vavilon veliki (st.5) i njene keri (st. 6).
Jovan ovde misli na te crkve kad upotrebljava izraz sa enama.

120
 Jer su djevstvenici. (Grki part-enoi. Ovaj izraz moe da se odnosi u grkom i na
muki i na enski pol. Ovde je muki. Poto je ceo ovaj tekst metafora, ovde nije re o
doslovnom znaenju ove rei. Kada bi to bilo tako, onda bi to bilo u suprotnosti s ostalim
Pismom koje preporuuje brani odnos (l. Kor. 7,1-5), jer je brak pored subote, ustanova
koja potie iz Edema. Ovde se 144.000 nazivaju djevstvenicima zato to nisu nikada
pripadali Vavilonu ili su na poziv izali iz Njega i prekinuli svaku vezu s njim (v. Otkr.
18,4). Oni su odbili da imaju bilo kakvu vezu sa velikom bludnicom i njenim kerima u
vreme kada su mati i keri posluile kao mono sotonino orue u zavrom inu velike borbe
izmeu Hrista i sotone. 144.000 se nisu opoganili inei izvesne ustupke u vreme formiranja
ikone zverine, mada su to mogli da uine makar formalno da bi izbegli gubitak imovine i
mnoga stradanja. Duh prorotva objanjava ovaj izraz ovako:
Oni su djevstvenici jer imaju istu veru. (COL 406)
Kao ista nevesta zaruena za Hrista, oni se nisu igrali s grehom niti se uputali u
kompromise s crkvama u otpadu.
Oni idu za jagnjetom kud god ono poe. Naroito preimustvo ove grupe spasenih,
144.000, bie u tome to e pratiti Jagnje kud god ono poe. Ovo preimustvo imaju samo
oni meu spasenima. Duh prorotva kae da e samo 144.000 moi da uu sa Isusom u onaj
velianstveni hram na Nebu (EW 19), jer oni idu za Jagnjetom kud god ono poe. Oni su
ili za Isusom na ovoj Zemlji i sada to isto ine i na Nebu.
Ovde je pouka za sva vremena. Mi treba da sledimo Jagnje Boje kud god ono poe. Mi
treba da odluimo da nas ono vodi i da cenimo njegovo prijateljstvo iznad svih zemaljskih
prijateljstava. (COL 223)
Oni su kupljeni (otkupljeni) od (izmeu) ljudi. Ovo se odnosi na 144.000 koji e biti
otkupljeni izmeu ivih u vreme drugog Hristovog dolaska.
Uzeti sa Zemlje izmeu ivih oni se raunaju kao prvenci Bogu i Jagnjetu (GC 649 -
VB 527)
Prema reima apostola Pavla u 1. Sol. 4,4-16 treba da razlikujemo dve grupe vernih meu
spasenima. Jedni, koji su umrli u Isusu i uskrsnuli (stih 14), i drugi, koji ive i ostanu za
dolazak Gospodnji (stih 15). Prvi spavaju (odmaraju se) u svojim grobovima do uskrsnua
a drugi ive u vreme uskrsnua. Prvi e ustati neraspadljivi iz svojih grobova u vreme
drugog Hristovog dolaska, a drugi e se pretvoriti (preobraziti - S.) ivi u neraspadljivost
(1. Kor. 15,22). Jedni nee pretei druge (1. Sol.4,15).
I jedna i druga grupa doivljava preobraenje. Ali dok jedni ustaju iz grobova u
proslavljenom telu, drugi se ivi, u telu koje nikada nije iskusilo smrt, preobraavaju u
proslavljeno telo. Jedina razlika izmeu ove dve grupe spasenih je u tome to ova druga
grupa, koju sainjavaju 144.000 ivih pravednika (EW 15) doekuje Isusa u telu koje nije
iskusilo smrt.
Bog e biti poastvovan time to e na vidiku bezbonika uiniti zavet mira sa onima koji
su drali njegov zakon, a Isusu e biti ukazana ast time to e verni, koji su ga tako dugo
ekali, biti preobraeni, a da nisu iskusili smrt. (EW 283).
Dakle, dve grupe spasenih su: ivi sveti i uskrsli sveti. (EW 287). Zabuna koja esto
nastaje u naim redovim po pitanju ko su 144.000 proizlazi iz nerazumevanja naina
izraavanja Duha prorotva. Kad sestra Vajt opisuje dogaaje koji se odnose na budunost,
na vreme koje ona nije doekala, ona govori o njima kao da ih sama preivljava. To je otuda
to je u vreme dobijanja vienja sestra Vajt bila u duhu prenesena u vreme na koje se dato
vienje odnosilo. Ti dogaaji su joj izgledali tako stvarni da ih je kasnije opisala kao da ih je
sama preivljavala.

121
 Tako, na primer, u Ranim spisima (EW) ona pie kako je poseivala svetove koji nisu
pali i kako je zajedno sa 144.000, na poziv Isusov, ula u nebeski hram u koji nisu mogli
da uu svi sveti (EW 19.40). Ali poto je vizija prola, aneo joj je rekao: Ti mora natrag, i
ako ostane verna, ti e zajedno sa 144.000 imati preimustvo da poseuje sve svetove i
posmatra dela Bojih ruku. (EW 40).
Ovakav nain izraavanja upotrebljavao je i apostol Pavle. Tako, na primer, on pie u 1.
Sol. 4,15: Mi koji ivimo i ostanemo za dolazak Gospodnji, a u 1. Kor. 15,52: Mrtvi e
ustati neraspadljivi, a mi emo se pretvoriti. Ovim reima apostol se stavlja u poloaj onih
koji e se nalaziti u grupi ivih pravednika u vreme Hristovog dolaska, tj. oni koji nee
iskusiti smrt, ve ivi doekati Isusa. Kada u 1. Kor. 15,51 kae svi neemo pomreti a svi
emo se preobraziti, Pavle samo ukazuje na injenicu da e u vreme Hristovog drugog
dolaska biti onih koji e ne iskusivi smrt, doekati Hrista. Svakako da apostol nije mislio da
e to biti verni iz njegovog narataja kako bi se doslovno mogle protumaiti njegove rei svi
neemo pomreti, nego iz narataja koji bude iveo u vreme dolaska Gospodnjeg.
Ovakvo Pavlovo izraavanje unelo je zabunu u njegovo vreme, naroito meu vernicima u
Solunu, upravo kao to je to sluaj sa Duhom prorotva u nae vreme. Otuda je apostol
morao ubrzo da napie i svoju drugu poslanicu Solunjanima, 'jer su vernici u Solunu
oekivali dolazak Gospodnji u svoje vreme na temelju onoga to im je Pavle ranije pisao (2.
Sol. 2,1.2: 7BC 262; AA 264).
Mnogi postavljaju pitanje da li e neki od vernih koji su zaspali u Hristu ui u broj
144.000, za koje se kae da su otkupljeni sa Zemlje izmeu ivih.
Delo zapeaenja Bojeg naroda treba, po proroanstvu, da se obavi pre otvaranja sedmog
peata, u vreme kada moni aneo iz Otkrivenja 18,1-4 sjedini svoj glas s glasom treeg
anela iz Otkrivenja 14 u poslednjoj opomeni, koja e biti upuena svetu pred kraj vremena
milosti i izlivanje sedam poslednjih zala na Zemlju. U to e vreme vest treeg anela dobiti
naroiti znaaj i biti pitanje ivota i smrti.
Vest treeg anela je vest od presudnog znaaja. Ona je pitanje ivota i smrti. (7-A BC
980 - MS 15, 1900.)
Vest treeg anela je poela da se propoveda 1848. godine, posle prihvatanja istine o
suboti (EW 32.33). Od tada pa do danas, mnogi su prihvatili ovu vest, svetkovali subotu i
umrli u Isusu. Da su ova Boja deca ivela u vreme kada bude izaao zakon o prinudnom
svetkovanju nedelje, oni bi sigurno bili kandidati za primanje Bojeg peata iz Otkrivenja
7,3. Ali oni su umrli i ispit vernosti za njih je proao. Mnogi od njih su iveli ivotom koji e
biti obeleje vernog ostatka u vreme zapeaenja. Pa ipak, iako su svetkovali subotu i
umrli u veri vesti treeg anela, oni nisu doiveli to vreme i nisu doiveli iskustvo 144.000
ivih pravednika u vreme sedam zala, takvo iskustvo kakvo nijedna druga grupa vernih nije
nikada imala. (GC 649 - VB 527). Zato oni nisu u broju 144.000 ivih pravednika koji nisu
iskusili smrt.
Prvenci Bogu i jagnejtu. Prvenac, grki aparhe, prvi plod, od glagola aparkomai
to znai prineti prve plodove na rtvu.
Izraelci su u Starom zavetu prinosili Gospodu prve plodove, takozvane prvine od etve,
voa i svih plodova (v. Lev. 23,10; Ponavlj. 26,2). Snop prvine od ita i jema bio je
prinesen Gospodu na dan Pashe, pri kraju poznog dada. U toku narednih nekoliko sedmica
obavila bi se cela etva.
144.000 raunaju se kao prvenci Bogu i Jagnjetu u smislu snopa prvine, pre velike
etve uskrsnua pravednika. Oni su odvojeni kao snop prvine ve u vreme zapeaenja,
kada su bili obeleeni Bojim peatom da pripadaju Bogu. Ali trebalo je ekati neko vreme,

122
da prou sedam zala, pa da se obavi velika etva, tj. da uskrsnu svi pravednici prilikom
Hristovog dolaska. Kao to nije bilo novog roda posle prinoenja snopa prvine pa do velike
etve u vreme starog Izraela, tako isto nee biti novih rodova za carstvo Boje posle
zapeaenja Bojeg naroda pa do etve uskrsnua, jer sa poetkom sedam zala prestaje
vreme milosti i nema vie obraenja.
Sve prvine starog Izraela smatrane su svetinjama Gospodu (Broj. 18,9). To je bio deo
koji je pripadao Bogu i koji nije smeo da se koristi u druge svrhe. Prorok Jeremija kae za
Izrael da bee svetinja Gospodu i prvina od rodova njegovih (Jer. 2,3). Ovu misao izraava
i Jakov u svojoj poslanici kada govori o vernima u svoje vreme: Da budemo prvenci meu
njegovim stvorenjima. (Jako. 1,18 pre- vod Stvarnost).
U ovom istom smislu 144.0000 su prvina od ostalog naroda, prvenci meu Bojim
stvorenjima. Oni su, u vreme kada se ceo svet poklonio zveri i njenoj ikoni, bili izdvojeni,
svetinja Gospodu i obeleeni znakom pripadnitva Bogu, njegovim peatom.

5. I u njihovim ustima ne nae se prevara. Grki oblik upotrebljen za ne nae se

odnosi se na odreeno vreme zbivanja radnje glagola, to ovde znai da je u odreeno vreme
ispitivanja vernosti pokazalo da su 144.000 bez mane. Ovo se svakako odnosi na Istrani
sud, kada je doao red na ive pravednike, tj. na 144.000 pre njihovog zapeaenja.
Prevara (gr. pseudos) znai: la, pretvaranje.
Jer su bez mane. Ovo je rezime celokupnog karaktera 144.000 koji se opisuju u ovom
stihu. Ovo ne znai da oni nisu nikad pogreili, ve da su milou Bojom pobedili slabosti
svog karaktera.
144.000 su u vreme zapeaenja postigli stanje Enohove svetosti kada je ovaj iv bio uzet
na Nebo (PP 88; 8T 331). Oni e kao i ovaj div vere takoe biti ivi uzeti na Nebo. U vreme
zapeaenja oni nisu imali nijednu mrlju neistote, ambicije i elje za svetom u svome
karakteru. Oni su drali sve Boje zapovesti, ali ne po slovu nego po duhu. Zato oni sada
uivaju naroite prednosti meu spasenima, jer su milou Bojom postigli savrenstvo
Hristovog karaktera.
144.000 imaju karakter slian Hristovom zato to je i njihovo iskustvo slino Isusovom. U
poslednjim danima istorije sveta oni su proli kroz teka iskustva, slina Isusovim patnjama
i njegovim poslednjim asovima na Zemlji. I Isus i 144.000 iskusili su povlaenje Boje
prisutnosti (Boji gnev) i u poslednjim asovima stajali sami, bez posrednika pred Bogom.
(v. Mat. 27,46; Otkr. 15,8). I Isus i 144.000 bili su meta naroitog gneva sotone i doiveli
vreme Jakovljevih muka, kada su mislili da ih je Bog napustio. U to vreme duevne borbe i
Isus i 144.000 su se oslanjali u veri na Boja obeanja i iskustva s Bogom u prolosti. I Isus i
144.000 su bili izloeni porugama zlih. Kod podnoja krsta na kome je Isus visio, rulja je
vikala: On se uzdao u Boga, neka mu pomogne sad ako mu je po volji. (Mat. 27,43). U
najteim asovima 144.000 zli su likovali i prezrivo im dobacivali: Gde je sada vera vaa?
Zato vas sada Bog ne oslobodi iz naih ruku ako ste stvarno narod njegov? (GC 630 - VB
510).
144.000 su iveli na Zemlji ivotom Hristovim. Duh prorotva objanjava ta to znai:
Kada sebe predamo Hristu, srce se sjedinjuje s njegovim srcem, volja se izjednauje s
njegovom voljom, um postaje jedno s njegovim umom, a misli se pokoravaju Njemu; mi
tada ivimo njegov ivot. (COL 312)
Dalje Duh prorotva kae kako moemo da postignemo ovo potpuno predanje Bogu:
Bog prihvata ruku vere u nama i postavlja je na vrst oslonac Hristovog boanstva da
bismo mogli postii savrenstvo karaktera. (DA 123)

123
 144.000 su imali prisnu zajednicu s Hristom na Zemlji, te e kao i Enoh, koji je jednako
hodio s Bogom biti jednostavno preneti sa ove Zemlje na Nebo da nastave tu zajednicu sa
Isusom.
Iz dana u dan (Enoh) je teio za to prisnijom zajednicom. Iz dana u dan ova zajednica je
postajala sve prisnija i prisnija dok ga Bog nije uzeo... Na ovakvu zajednicu Bog i nas poziva.
Oni koji e biti otkupljeni izmeu ljudi kad Isus ponovo doe, moraju da postignu svetost
karaktera koju je Enoh postigao. (8T 331)

Otkrivenje 14,6-12
U ovom odseku date su vesti koje Nebo alje ljudima da ih upozna sa poslednjim
dogaajima i pripremi ih za drugi dolazak Isusa Hrista na nau Zemlju. Ove vesti su vesti
opomene protiv orua sotone koji e raditi preko njih sa svakom silom i znacima i lanim
udesima da bi uvukao ceo svet u poslednju veliku prevaru pred sam Hristov dolazak.
Simbolom anela prikazana su ljudska orua preko kojih nebo alje ove vesti ljudima.
Neposredno posle toga, dolazi Sin oveji da ponje ito zemaljsko (stihovi 14-20).
Hristos dolazi po drugi put sa silom na spasenje. Da bi pripremio ljude za ovaj dogaaj,
On alje vest prvog, drugog i treeg anela. Ovi aneli predstavljaju one koji prihvataju
istinu i dalje je sa silom prenose svetu, otvarajui evanelje ljudima. (7-A BC 978 - Pismo
79, 1900.)
Vesti tri anela su veno evanelje. To nije neko novo evanelje nego ono staro,
Hristos u vama, nad slave (Kol. 1,27), koje treba da se objavi svim ljudima. To je ono isto
evanelje koje su Boja deca verom prihvatila u starozavetno doba (Jevr. 11; 4,2) ono isto
evanelje koje je Isus propovedao dok je bio na Zemlji i koje je predao svojim uenicima;
ono isto evanelje koje su njegovi uenici nastavili da propovedaju i sa kojim su pobedili
mnogoboaki svet; ono isto evanelje koje je odzvanjalo tokom vekova istorije hrianstva
ulivajui nadu i ohrabrenje u srca onih koji su ga prihvatili.
To isto staro evanelje koje se sada propoveda u novom obliku, glasom velikim naem
narataju, poziva sve ljude da obnove Isusovu veru dranjem Bojih zapovesti. Otuda,
Hristos u nama, Hristos naa pravda, poetak i svretak nae vere - glavna je tema vesti
trojice anela.

Prva vest: Objavljivanje poetka Bojeg suda (14,6.7)

6I videh drugog anela gde leti posred neba koji imae veno evanelje da objavi

onima koji ive na zemlji i svakome plemenu i jeziku i kolenu i narodu. 7I govorae
velikim glasom: bojte se Boga i podajte mu slavu jer doe as suda njegova; i
poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene.

Ova vest poziva ljude da se poklone onome koji je stvorio Nebo i Zemlju. Prema Bojem
zakonu, subota etvrte zapovesti je uspomena na stvaranje jer podsea ljude na klanjanje
Bogu kao Stvoritelju. Ova zapovest poinje reima: Seti se da svetkuje dan subotni (Izl.
20,8-11 prevod Stvarnost). Otuda, jasno je, da je Bog uspostavio subotu kao uspomenu na
svoju stvaralaku silu koja je stvorila na svet za est dana.

124
 Od 1844. godine, kada je nauka o evoluciji poela da ugroava autoritet Boje rei, vesnici
vesti trojice anela poeli su da daju naroiti naglasak etvrtoj zapovesti koja stoji kao
bedem protiv odbacivanja Hrista, Stvoritelja Neba i Zemlje. Ova vest se objavljuje velikim
glasom u vreme kada poinje i Boji sud. U 11. poglavlju Otkrivenja saznali smo da je ovaj
sud poeo na Nebu 1844. godine ulaskom Isusa Hrista u drugi deo nebeskog svetita. To je u
stvari istrani sud nad onima koji su verovali u Hrista i umrli. Ali ovaj sud obuhvata i one
koji ive u vreme propovedanja ove vesti i traje sve do kraja vremena milosti.

7. I videh drugog anela. Jovanu se sada otvara nova panorama. Hronoloki, dogaaji
koje sada posmatra su retrospektivni, vraaju se unazad u odnosu na ranije dogaaje. Ovo
otuda to stihovi 1-5 ovog poglavlja imaju veze sa prethodnim 13. poglavljem.
Celo vienje je simboliko. Znamo da je propovedanje evanelja povereno ljudima (Mat.
28,19.20).
Propovedanje evanelja nije povereno anelima nego ljudima. Nebeski aneli upravljaju
tim delom; oni vode veliki pokret namenjen da donese spasenje ljudskom rodu, ali samo
propovedanje objavljuju sluge Boga ivoga koji ive na Zemlji. (GC 312 - VB 527)
Ovaj aneo ovde je simbol velikog pokreta koji se javlja u odreeno vreme oznaeno u
prorotvu.
Gde leti posred neba. Prorok vidi anela kako leti, to oznaava brzinu kojom e se
vest objaviti ljudima. To to leti posred neba ukazuje na sveobuhvatnost vesti. Ona treba da
se objavi celom svetu.
Veno evanelje. Vest koja se objavljuje je deo venog evanelja, radosne vesti o
spasenju u Isusu Hristu. (GC 312 - VB 257).
Boji plan spasenja, veno evanelje, obuhvata nekoliko glavnih taaka propovedanja:
obeanje o dolasku Oslobodioca dato u Edemu; objavljivanje Bojeg zakona kao Boje volje
na Sinaju; roenje, slubu i smrt Hristovu kao rtvu pomirenja za otkup oveka: Hristovo
uskrsnue, uznesenje i sveteniku slubu u nebeskom svetitu; istrani sud koji treba da
utvrdi ko su Boji sveti i ponovni dolazak Hristov u slavi kojim se zavrava velika borba
izmeu dobra i zla.
Prilikom objavljivanja ovog plana spasenja ljudima bile su naglaavane pojedine njegove
take to je predstavljalo sadanju istinu za ono vreme. Vest prvog anela usredsreena je
na jednu taku Bojeg plana spasenja: na Boji sud koji poinje na nebu.
Svakom plemenu i jeziku i kolenu i narodu. Ovaj etvorostruki nain opisivanja hoe da
naglasi sveobuhvatnost i znaaj ove vesti. Ona treba da se objavi svakom stvorenju pre nego
to Isus ponovo doe na nau Zemlju.

8. Govorae velikim glasom: bojte se Boga. Grki fobeo znai bojati se u smislu
potovati.
Ova vest se upuuje ljudima u vreme kada e se ljudi klanjati svemu drugom samo ne
Bogu. Meu mnogobrojnim bogovima kojima se ljudi klanjaju u poslednje vreme jesu:
materijalizam, nauka, telesna uivanja, ast i ponos svoga miljenja.
Podajte mu slavu. Dunost da slavimo Boga zasniva se na injenici da je on na
Stvoritelj i da mu sva stvorenja duguju ivot.
U Otkrivenju 14. glavi ljudi se pozivaju da slave Stvoritelja... Vanost subote kao
uspomene na stvaranje je u tome to nas stalno podsea na pravi razlog zato pripada Bogu
oboavanje - zato to je On Stvoritelj, a mi njegova stvorenja. (GC 436 - VB 357)

125
 Jer doe as suda njegova. as ovde nema doslovni smisao i oznaava vreme kada je
neto poelo. Ova ista re upotrebljena je u Jovanovom evanelju 4,21.23 i u Otkrivenju
14,15, ali je prevedena sa vreme.
Ovde je re o vremenu kada treba da otpone Boji sud o kome govori prorok Danilo.
Ovaj sud, po Danilovom proroanstvu, poeo je 1844. godine. (Vidi tumaenje za Otkrivenje
11,19).
Za sud upotrebljena je u grkom re krisis koja oznaava proces suenja za razliku od
rei krima, upotrebljene u Otkrivenju 17,1, a koja se odnosi na osudu, presudu suda. (Kod
nas je takoe prevedena sa sud).
Otuda se ovaj sud ovde ne odnosi na izvrenje kazne koja e se izrei nad nepokajanima,
nego objavljuje poetak suenja, proces koji e trajati sve do svretka milosti.
Ovaj sud na Nebu, koji se jo naziva i Istrani sud, ukazuje na zavrni deo Hristove
svetenike slube u nebeskom svetitu.
Vest: 'Doe as suda njegova ukazuje na zavrni deo Hristove sube za spasenje ljudi.
Ona objavljuje istinu koja se mora propovedati dok Spasitelj ne zavri svoje posredovanje i
ne doe ponovo na Zemlju da uzme k sebi svoj narod. Sud koji je poeo 1844. godine mora
se nastaviti dok se ne odlui sluaj svakog oveka, kako ivih tako i mrtvih. Zato e on trajati
sve do svretka vremena milosti. (GC 435.436 - VB 354)
I poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju. Grka re proskuneo upotrebljena
za poklonite se znai odati duno potovanje, ukazati ast nekome kome to pripada.
Na koji nain ljudi mogu najbolje da ukau potovanje Bogu?
Prvi aneo poziva ljude da se 'boje Boga i da mu daju slavu i da mu se poklone kao
Stvoritelju Neba i Zemlje. Da bi to inili moraju sluati njegov zakon (Prop. 12.13). (GC 436
- VB 356)
Bog je Tvorac Neba i Zemlje. Sveto pismo jasno ui da je Bog za est dana stvorio Nebo i
Zemlju. Ali sotona je uspeo da zavede ljude da odbace biblijsko uenje o stvaranju sveta za
est dana i prihvate uenje arlsa Darvina o evoluciji. Ovaj poziv ljudima upuen je prvi put
u vreme kada je naglo poela da se iri Darvinova teorija o evoluciji.
Klanjanje Bogu, odnosno potovanje Boga, naroito se odraava u dranju etvrte
zapovesti o svetkovanju subote. Subota je znak i obeleje Boje stvaralake sile. Da su ljudi
svetkovali subotu, ona bi im posluila kao brana protiv neverstva i teorije o evoluciji (PP
336).
Subota je znak vernosti i potovanja Boga. Onaj koji predano svetkuje subotu, drae i sve
ostale Boje zapovesti.
Dranje subote je znak vernosti Bogu koji je stvorio Nebo i Zemlju i more i izvore
vodene. Vidimo, dakle, da vest koja ljudima zapoveda da slave Boga i dre njegove
zapovesti, naroito ih poziva da dre etvrtu zapovest. (GC 438 - VB 357)
Ali subota e biti glavna taka sukoba u zavrnim dogaajima na naoj Zemlji.
Pitanje subote bie glavni predmet raspravljanja u poslednjem velikom sukobu u kome
e uzeti uea ceo svet. (7-A BC 977 - ST 22. marta 1910.)
Klanjanje Bogu je u suprotnosti s klanjanjem zveri i njenoj ikoni. Uskoro e doi vreme
kada e biti upuen poziv svim stanovnicima Zemlje da donesu odluku kome e se pokloniti:
Bogu, kao Stvoritelju, svetkovanjem subote, ili zveri, sotoni, svetkovanjem nedelje. Vest
prvog anela ima za cilj da pripremi ljude da u asu krize donesu pravilnu odluku, odluku na
ivot ili smrt.
Najvea odluka treba da se donese da li emo primiti ig zveri i njene ikone ili peat
ivoga Boga. (6T 130)

126
 Znak poslunosti se otkriva u drnju subote, etvrte zapovesti. Kad ljudi dre etvrtu
zapovest, drae i sve ostale. (Pismo 31, 1898.)

Kratak istorijat objavljivanja vesti prvog anela

Ve 1620. godine propovednik Robinson poinje da propoveda ovu vest. Od 1690. do
1730. godine to ine pijetisti. 1728. godine grof Cincendorf poinje da svetkuje subotu. Od
1740. do 1750. godine prouavaju se Bengelovi spisi. Uitelj Kebler napisao je 1804. godine
delo Znaaj 2300 dana i noi. Neto kasnije, 1820. godine on pokree i asopis s naslovom
Kralj dolazi. Scharten (arten) radi u vedskoj slino Bengelu. Oni su svi bili pretee jutra
velikog adventnog probuenja.
Poetkom devetnaestog veka pojavljuju se ljudi koji naroito objavljuju Boji sud onima
koji su mislili da je blizu kraj sveta. To je bilo izmeu 1843. i 1847. godine. To su Edward
Irving (Edvard Irving), James Frere (Dems Frer), William Faber (Viljem Faber), William
Cunninghame (Viljem Kaningam) i Josef Wulf (Jozef Wulf). Ali njihova vest se pokazala
nedovoljno jasna.
Tek propovedanje Williama Millera (Viljem Miler) u Novoj Engleskoj (Sevema Amerika)
od 1831. do 1844. godine moemo smatrati poetkom vesti prvog anela. Ova vest dostie
svoj vrhunac propovedanja izmeu 1840 - 1844. godine, upravo kada Boji sud treba da
otpone na Nebu. Od tada ova se vest propoveda i propovedae se do kraja, ali ne vie kao
vest koja objavljuje poetak Bojeg suda, nego kao vest o sudu koji se obavlja na Nebu u
svojoj zavrnoj fazi pred kraj vremena milosti.

Druga vest: Snano svedoenje protiv religija kompromisa (14,8)

8I drugi aneo za njim ide govorei: pade, pade Vavilon, grad veliki; jer otrovnim

vinom bluda svojega napoji sve narode.

Vest drugog anela snano svedoi protiv religija kompromisa i objavljuje njihov pad.
Vavilon, simbol svih religija kompromisa koje imaju poetak u vavilonskoj kuli,
predstavljen je u Otkrivenju kao pala ena, bludnica (17,5), nasuprot istoj eni iz
Otkrivenja 12, koja predstavlja pravu Hristovu crkvu.
Vest drugog anela je i poziv da se odupremo iskuenjima i ne prihvatimo iroki put koji
nam nudi Vavilon, a na kome su mogui svi kompromisi u pogledu verskih naela. Bog
poziva ljude da dre istu Isusovu veru i njegove zapovesti nasuprot Vavilonu koji poziva
ljude da veruju Hrista bez dranja njegovih zapovesti.

8. I drugi aneo za njim ide govorei. Grka re akolouteo znai pratiti, slediti u
smislu pridruiti se nekome. U pogledu vremena drugi aneo sledi prvog, ali prvi aneo
nastavlja svoje propovedanje kad mu se drugi pridruuje. Dakle, vest drugog anela ne
prekida propovedanje prve vesti, nego joj se pridruuje.
Za prvog i treeg anela se kae da govore ljudima glasom velikim, dok se za ovog
drugog to ne kae. To je otuda to e se njegova vest, vest o padu Vavilona ponoviti kasnije
jakim glasom uz pomo jednog drugog anela iz Otkrivenja 18. (v. 18,1.2). Vest drugog
anela glasi:
Pade, pade Vavilon. U Jovanovo vreme grad Vavilon bio je davno u ruevinama. Otuda
znaenje mora da je simboliko.
Grad Vavilon osnovao je Nevrod (Nimrod, Post. 9,8-10; 11,1-9). Od samog poetka ovaj
grad je bio simbol protivljenja Bojoj volji (Post. 11,4- 9). Vavilonska kula je bila spomenik
neposlunosti i otpada od Boga, tvrava pobunjenika protiv Svevinjeg. Prorok Isaija opisuje

127
Lucifera kao nekog nevidljivog vavilonskog vladara (Is. 14,4.12-14), a prorok Jeremija
predstavlja Vavilon kao onog koji opoji svu zemlju ... zato poludee narodi (Jer. 51,7). Kao
da je sotona izabrao Vavilon za sredite i orue svoga plana preko koga moe da ima
kontrolu nad ljudskim rodom.
U Starom zavetu Jerusalim i Vavilon bili su olienje dve suprotne sile: sile dobra i zla.
Osvajai Vavilona oduvek su teili da vladaju svetom nezavisno od Boga i da se Bog nije
redovno meao da odri pravdu oni bi je sasvim potisnuli sa Zemlje, Ovo je i bio razlog zato
je Bog sruio vavilonsku kulu, rasejao njene stanovnike i oborio njene zidove.
Dugo vremena Vavilon je uspevao da vlada narodima, ali vremenom je njegova slava
poela da opada. Da je Vavilon prihvatio znanje o Bogu koje su mu doneli jevrejski
zarobljenici, ono bi ga spasio od propasti. Ali car Navuhodonosor je odbio vest koju mu je
Bog poslao u snu i uprkos tome nainio zlatni kip (Dan. 3,1). Njegov naslednik i unuk
Valtazar nastavio je politiku svoga dede i otvoreno se suprotstavio Bogu. Zbog toga je grad
Vavilon i propao.
Samo u svetlosti starozavetnog doslovnog Vavilona moemo razumeti znaaj
novozavetnog duhovnog Vavilona. Kao to smo videli, ime Vavilon bilo je u starozavetnom
Izraelu simbol iskvarene religije i otpadnitva od Boga. On simbolie iskvareno hrianstvo,
koje je otpalo od iste Hristove vere.
Izraz 'Vavilon dolazi od rei babel, to znai pometnja. Ovaj se izraz upotrebljava u
Svetom pismu da oznai razne oblike lanih otpalih religija. (GC 381 - VB 313)
Posle pada starozavetnog Vavilona sotoni je polo za rukom da preko jednog drugog
grada nastavi svoju politiku kontrole nad ljudima. To je bio carski Rim. Ve krajem prvog
veka posle Hrista hriani su grad Rim i Rimsko Carstvo nazivali meu sobom Vavilonom (1.
Petr. 5,13). I Jevreji i hriani mnogo su trpeli pod surovim Rimom, vie nego njihovi preci
pod Vavilonom. Zato se meu njima bilo rairilo ime Vavilon za Rim kada su govorili o
njemu. ak se i u jevrejskoj i hrianskoj literaturi iz prvih vekova hrianstva upotrebljava
re Vavilon da oznai Rim i Rimsko Carstvo.
Namesto carskog Rima podie se u srednjem veku papski Rim, koji gospodari svetom sve
do odvoenja pape u ropstvo 1798. godine. Namera papstva oduvek je bila da uspostavi svoj
autoritet iznad Bojeg. Kao znak svog vrhovnog autoriteta katolika crkva je promenila
svetkovanje biblijske subote u papsku nedelju. Posle ovoga papstvo je unelo takvu pometnju
u uenju Svetog pisma da je od jednostavnog Hristovog evanelja nainilo tajanstvenu
religiju punu misticizma i izopaenosti. U ovom smislu papstvo je postalo vavilon.
Otuda Vavilon - i onaj starozavetni, doslovni, i novozavetni, duhovni - predstavlja
vekovnog neprijatelja Boje istine i njegovog naroda. Ime Vavilon u Otkrivenju simbol je
svih palih religija i njihovih voa sa papstvom na elu.
Vest pade, pade Vavilon je ponavljanje i odjek rei proroka Isaije (21,9). Ponavljanje
rei pade naglaava vanost vesti.
Ova vest drugog anela odnosi se na vreme kada su protestantske crkve odstupile od
istote i jednostavnosti Hristovog evanelja. Ova vest se poela prvi put propovedati u
vreme adventnog probuenja, poznatim pod imenom Milerov pokret ili milerizam, u leto
1844. godine. Opomena ovog anela primenjivala se na protestantske crkve koje su odbacile
vest prbog anela o sudu koja im je upuena pre 1844. godine.
Odbacivi opomenu prvog anela, odbacili su i sredstvo koje je Nebo predvidelo za
njihovo preporoenje... To je bio uzrok onog stranog stanja ljubavi prema svetu,
otpadnitva i duhovne smrti, koje je vladalo u crkvama u 1844. godini. (GC 380 - VB 312)
Dalje Duh prorotva jasno kae na koga se odnosi vest o padu Vavilona:

128
 Vest iz Otkrivenja 14 koja objavljuje pad Vavilona, mora da se odnosi na verske zajednice
koje su nekada bile iste, pa su se iskvarile. (GC383 -VB 314)
Vest o padu Vavilona nala je samo delimino ispunjenje u vreme njenog prvog
objavljivanja 1844. godine. Ona e biti ponovljena u vreme kada se protestantske crkve budu
ujedinile od strane jednog drugog anela koji e sjediniti svoj glas s glasom treeg anela u
poslednjoj opomeni koja e biti upuena naem svetu. Tek vest iz Otkrivenja 18,2-4
objavljuje potpuni pad Vavilona i poziva Boju decu koja se nalaze u raznim hrianskim
crkvama u Vavilonu da izau iz njega i prikljue se vernom ostatku koji dri Boje
zapovesti i veru Isusovu.
Biblija nam kae da e pre dolaska Gospodnjeg sotona raditi sa svakom silom i znacima i
lanim udesima, i sa svakom prevarom nepravde; i oni koji ljubavi istine ne primie da bi
se spasli prihvatie sve prevare i verovae lai (2. Sol. 2,9-11). Tek kad nastupi ovakvo stanje
i kad se u celom hrianskom svetu ostvari ujedinjenje crkve sa svetom, onda e pad
Vavilona biti potpun. Promena e nastati malo po malo, a potpuno ispunjenje Otkirvenja
14,8 jo je u budunosti. (GC 390 - VB 319)
Grad veliki. Kroz celo Otkrivenje Vavilon se naziva grad veliki (16,9, 17,5.18;
18,2.10.21), to oznaava ujedinjenje palih crkava pred kraj vremena milosti. Vavilon je
veliki u smislu velikog napora sotone i njegovih orua koja sainjavaju Vavilon da uvuku ceo
svet u poslednju veliku prevaru i otpad od Boga.
Otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode. Ova slika uzeta je iz Jeremije 25,15.
Otrovno vino, kojim moderni Vavilon opija narode, jesu lane nauke meu kojima se
naroito istie nauka o prirodnoj besmrtnosti oveka, nauka o venim mukama u paklu i
nauka o svetkovanju nedelje.
Veliki greh koji tereti Vavilon jeste to otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.
Ovaj otrovni pehar, koji on nudi svetu, predstavlja lane nauke koje je crkva prihvatila kao
posledicu nedozvoljene veze s velikanima Zemlje. Prijateljstvo sa svetom pokvarilo je njenu
veru, i ona vri tetan uticaj na svet, irei nauke koje su u suprotnosti s jasnim uenjem
Svetog pisma. (GC 388 - VB 318)
ta je to vino? Njegova lana nauka. On je dao svetu lanu subotu namesto subote
etvrte zapovesti i ponovio la koju je sotona rekao Evi prvi put u Edemu o prirodnoj
besmrtnosti due. On je proirio nadaleko i nairoko sline zablude uei naukama i
zapovestima ljudskim. (7BC 985 - RH 6. dec. 1892).)
Napajanje je slika prihvatanja ovih lanih nauka. Otpad e biti sveopti.

Vest treeg anela: Poziv na odluku (14,9-12)

9I trei aneo za njim ide govorei glasom velikim: Ko se pokloni zveri i ikoni

njezinoj i primi ig na elo svoje ili na ruku svoju, 10I on e piti od vina gneva Bojega
koje je nepomeano utoeno u au gneva njegova; i bie muen ognjem i sumporom
pred anelima svetima i pred Jagnjetom. 11I dim muenja njihova izlazie va vek
veka; i nee imati mira dan i no koji se poklanjaju zveri i ikoni njezinoj i primaju ig
imena njezina. 12Ovde je trpljenje svetih koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu.
Vest treeg anela poziva ljude na odluku. Ona e podeliti svet u dve grupe. U jednoj su
oni koji se klanjaju zveri, njenoj ikoni i primaju njen ig, a u drugoj su koji dre zapovesti
Boje i veru Isusovu. O njima je re u 12. stihu ovog poglavlja. Otuda, jasno je, da je
klanjanje zveri u direktnoj suprotnosti s dranjem Bojih zapovesti. Dok Boji zakon ui
ljude da svetkuju sedmi dan, subotu (v. Izl. 20,8-11), zver i njena ikona zahtevaju od ljudi da

129
svetkuju ljudsku ustanovu, nedelju, prvi dan sedmice, kao znak autoriteta crkve koja je
uinila ovu promenu.
U Otkrivenju 7 videli smo da je svetkovanje subote znak raspoznavanja ili peat potpunog
predanja Bogu verom. Kad graanski zakon bude zahtevao od ljudi da svetkuju nedelju, oni
koji to prihvate primie ig zverin. Po ovim znacima, igu ili peatu raspoznavae se svi ljudi
kojoj grupi pripadaju.
Znak ili peat Boji se otkriva u svetkovanju sedmog dana, subote, kao uspomene na
stvaranje...
Znak zveri je suprotan ovom znaku - svetkovanje prvog dana sedmice. Ovaj znak pravi
razliku izmeu onih koji priznaju vlast papskog autoriteta od onih koji priznaju autoritet
Boga. (8T 117)
Za vest treeg anela Duh prorotva kae:
Vest treeg anela je od presudnog znaaja. Ona je pitanje ivota i smrti. (7-A BC 980 -
MS 16, 1900.)
U vesti treeg anela nalazi se i Boji odgovor ljudima koji se kolebaju kojoj grupi da
pripadnu. Bog ovde opominje ljude na kaznu koja je mnogo stranija od one koju ljudi mogu
preduzeti a koja e zadesiti sve one koji budu primili ig zveri. Ta kazna je smrt posle koje
nema uskrsnua.
Oni koji su propovedali vest prvog i drugog anela i oekivali da Isus doe da sudi svetu
1844. godine, shvatili su, poto Isus tada nije doao, da jo jedna vest treba da se objavi
ljudima pre njegovog povratka u slavi, koji je opisan u ovom istom poglavlju od 14. do 20.
stiha. Oni su razumeli da se ova vest odnosi na dranje Bojih zapovesti, a naroito etvrte,
to je zahtevalo subotnu reformu. Zato su nastavili s prouavanjem Pisma da bi doznali ta
je to zver, njena ikona i ig.
Uskoro im je bilo jasno da je zver papstvo, ikona zverina - otpali protestantizam, druga
zver s rogovima kao u jagnjeta, koja daje silu (duh) ikoni zverinoj - Sjedinjene Amerike
Drave, a ig zveri, koji e ova sotonina orua primorati ljude da prime - svetkovanje nedelje
(vidi tumaenje za 13. glavu). Bilo im je jasno da Boji narod treba da svetkuje subotu
etvrte zapovesti namesto nedelje, ljudske ustanove. Razumeli su da e ljudi primiti ig zveri
tek poto im se jasno iznese pitanje subote i nedelje kao znak pripadnitva Bogu ili sotoni, i
da e svi koji posle toga prihvate nedelju biti u grupi onih koji se klanjaju zveri (papstvu), iza
koje stoji sotona.
Sve ove istine prihvatili su vernici nae crkve do 1855. godine i od tada mi ih stalno
objavljujemo. Pioniri ove vesti su takoe razumeli da je vest trojice anela celina i da vest
treeg anela obuhvata i prve dve prethodne vesti koje su objavljene pre nje. I od samog
poetka propovedanja oni su znali da nema odreenog vremena za objavljivanje ove vesti, tj.
da nikakvo proroanstvo nije dato u Bojoj rei koje ukazuje na neki datum svretka njenog
propovedanja i dolaska Gospodnjeg. (EW 75)

9. Govorei glasom velikim. Vest prvog i treeg anela predstavlja delo Bojeg naroda,
koje on treba da obavi pre svretka vremena milosti. To je poslednja vest upuena naem
svetu (5T 205). Ona ukljuuje sva sredstva i orua koja postoje u nae vreme da bi doprla do
ovih ljudi bez obzira gde oni ive. Ta sredstva su sledea:
a) nae kole u kojima se mladi pripremaju da propovedaju ovu vest (5T 525);
b) medicinske i druge ustanove u kojima se pripremaju radnici kao medicinsko osoblje
za rad u misionarskim poljima (6T 133);

130
 v) bolnice, oporavilita i higijenski restorani u kojima se slui vegetarijanska hrana kao
desna ruka vest treeg anela (6T 229);
g) izdavake kue koje tampaju i rasturaju evaneosku literaturu u vidu knjiga i
asopisa za odrasle i decu. Ova literatura e doprineti da vest treeg anela izvri svoj
zadatak. U ovu grupu su ukljuene i nae dopisne biblijske kole, preko kojih e hiljade
njih upoznati istinu (5T 383; 7T 140).
Ko se god pokloni zveri i ikoni njezinoj i primi ig. Ovde je re o istoj zveri, ikoni i igu
kao i u Otkrivenju 13. glavi.
Druga zver, protestantska Amerika, je ta koja e zahtevati od ljudi da se poklone prvoj
zveri, papstvu. Ova opomena upuuje se ljudima u vreme kada je smrtna rana prve zveri
isceljena i kada je ikona zveri nainjena, a ig zveri postao glavni predmet raspravljanja i
sukoba u kome e uzeti uee sav hrianski svet. Za vest treeg anela Duh prorotva kae:
Najstranija pretnja, koja je ikada bila upuena smrtnom oveku, nalazi se u vest treeg
anela... prema proroanstvu ova e opomena biti objavljena 'glasom velikim od strane
jednog anela koji leti posred neba i koji e privui na sebe panju celog sveta. (GC 449.450
- VB 366).
Dok se ova vest propoveda danas ona ozbiljno opominje ljude na poslednje dogaaje koji
tek treba da se odigraju. Ova opomena treba da upozna ljude sa predmetom poslednjeg
velikog sukoba izmeu sile dobra i sile zla u zavrnom inu velike borbe izmeu Hrista i
sotone. Propovedanje vest treeg anela treba da pomogne ljudima da u presudnom asu
donesu odluku od sudbonosnog znaaja.
Najvea odluka treba da se donese: da li emo primiti ig zveri i njene ikone ili peat
ivoga Boga. (6T 130)
Duh prorotva jasno kae da to vreme jo nije sada.
Tek kada sve to bude ljudima jasno i oni se nau u poloaju izmeu Bojih i ljudskih
zapovesti, oni koji budu ostali u svom prestupu, primie ig zverin (GC 449 - V B 366)
Svetkovanje nedelje jo nije ig zverin i to nee biti dok ne izae zakon koji e od ljudi
zahtevati da svetkuju idolsku subotu (nedelju). Doi e vreme kad e ovaj dan biti ispit
vernosti, ali ovo vreme jo nije dolo. (7BC 977-MS 188/1899.)
Klanjanje zveri je isto to i klanjanje njenoj ikoni. Oni koji se njima klanjaju primaju
potvrdu: ig. Zver i ikona su potpuno sjedinjeni u svojim namerama i metodama kako da
nametnu ig svim ljudima. Dakle, onaj koji se klanja zveri, klanja se istovremeno i njenoj
ikoni i prima njen ig.
U ovo isto vreme obavlja se i zapeaenje Bojeg naroda peatom Boga ivoga (Otkr.
7,2.3): Oni koji ostanu verni Bogu dranjem njegovog zakona i odbiju da svetkuju nedelju,
primie Boji peat koji e ih zatititi u vreme izlivanja sedam poslednjih zala na Zemlju, po
isteku vremena milosti.
Ovo je ispit koji e Boji narod imati pre nego to bude zapeaen. Svi koji pokau svoju
vernost Bogu dranjem njegovog zakona i odbiju da prime lanu subotu, svrstae se pod
zastavu Gospoda Boga Jehove i primie peat ivoga Boga. Oni koji odbace istinu koja je
nebeskog porekla i prihvate nedelju kao dan odmora, primie ig zveri. (Pismo 11, 1890.)
U ovom poslednjem odseku istorije ljudskog roda celo hrianstvo e biti podeljeno u dve
grupe: jedni, koji dre zapovesti Boje i veru Isusovu (stih 12) i drugi, koji se klanjaju zveri,
iza koje stoji sotona.
U zavrnom sukobu ceo hrianski svet podelie se u dve velike grupe. Jedni, koji dre
Boje zapovesti i veru Isusovu, i drugi, koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni i imaju njen ig.
(9T 16)

131
 10. Vino gneva Bojega... nepomeano utoeno. Boji gnev nepomean sa milou nee
se izliti na svet dok traje vreme milosti. Dokle god je Isus u nebeskom svetitu u slubi
posrednika, ljudi imaju priliku da se spasu.
Kada Hristos bude zavrio svoju posredniku slubu u svetinji, izlie se nepomeani gnev
na one koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni i koji su primili njen ig. (GC 627 - VB 508)
Ovo se odnosi na sedam poslednjih zala u kojima se svri (dovruje) gnev Boji (15,1).
Ova zla pogaaju one koji su primili ig zveri. Ona su poetak Bojeg pravednog suda nad
naom pobunjenom planetom. Ovaj sud bie okonan unitenjem sotone, greha i
nepokajanih na kraju milenijuma (v. Otkr. 20,9.10. 14.15).
I bie mueni ognjem i sumporom. Ova slika uzeta je od Isaije 34,9.10. U Postanju
19,24 takoe se spominje kia od sumpora i ognja koja je unitila Sodom i Gomoru.

11. I dim muenja njihova izlazie va vek veka. Za va vek veka upotrebljen je u
grkom izraz eis aionas ainon, u mnoini, da oznai vreme muenja nepokajanih. S
obzirom da je ovaj izraz upotrebljen u mnoini, ne moe se odnositi na neko beskonano
vreme, jer re koja oznaava pojam besknanosti ne upotrebljava se u mnoini. Takva re
nema mnoinu, kao na primer: svemir.
Otuda ovaj izraz oznaava neko odreeno vreme, vreme koje ima svoje trajanje. Biblija
nas jasno ui da e greh, sotona i nepokajani na kraju biti konano uniteni (Otkr.
20,9.10.14.15). Posle toga nastaje nova Zemlja koja e biti domovina spasenih (21,2).

12. Trpljenje svetih Grki hupomone - istrajnost, postojanost.

Odlika Bojeg naroda poslednjeg vremena je veliko trpljenje. U vreme kada ceo svet bude
ustao na njega, on e pokazati nepokolebljivu istrajnost. On e biti postojan u naelima
Isusove vere i nikakve pretnje nee ga pokolebati da odstupi od svojih naela, pa ni sama
smrt kojom e im se pretiti.
Nebo naziva ovde decu Boju svetima, to znai da su u vreme klanjanja zveri bili
odvojeni od sveta, potpuno posveeni Bogu.
Dre zapovesti Boje. Ovo je odlika svetih kroz sva vremena (6T 144), koja e naroito
biti istaknuta u vreme kada izae zakon o prinudnom svetkovanju nedelje. Tada e biti
povuena jasna razlika izmeu onih koji slue Bogu i onih koji slue sotoni.
Poto se oni koji dre zapovesti Boje ovde istiu nasuprot onima koji se klanjaju zveri i
njenoj ikoni i primaju njen ig, jasno je da potovanje Bojeg zakona, s jedne strane, i
njegovo prestupanje, s druge strane, sainjavaju razliku izmeu onih koji se klanjaju Bogu i
onih koji se klanjaju zveri. (GC 445.446 - VB 363)
Naroito obeleje svetih je dranje etvrte zapovesti, biblijske subote.
Znak poslunosti je svetkovanje subote etvrte zapovesti. Kad ljudi dre etvrtu zapovest,
oni e drati i sve ostale. (Pismo 31, 1898.)
U nae vreme dranje ove zapovesti nije uvek teko, ali kad izae zakon o prinudnom
svetkovanju nedelje i pretnjom raznih kazni i na kraju pretnjom smrti, tada e mnogi iz
redova Bojeg naroda, koji su samo formalno svetkovali subotu, uzdravajui se da toga
dana ne rade, prei na drugu stranu u redove neprijatelja Boje dece.
im se bude pribliila oluja, mnogi koji su verovali u vest treeg anela, ali nisu bili
posveeni poslunou prema istini, napustie svoje poloaje i prei u redove protivnika...
Daroviti i reiti ljudi, koji su se nekada radovali istini, upotrebie svoje sile da due prevare i
zavedu. Oni e postati najvei neprijatelji svoje nekadanje brae. (GC 608 - VB 495)

132
 Oni koji budu otpali u vreme ispita izdavae svoju brau i lano svedoiti protiv njih da
bi obezbedili svoju sigurnost. Oni e kazati gde se njihova braa kriju otkrivajui vukovima
njihov trag. Hristos nas opominje na ovo da ne bismo bili iznenaeni zbog surovog
neprirodnog stava koji e zauzeti prijatelji i roaci. (RH 20. dec. 1898.)
Veru Isusovu, odnosno veru u Isusa. Grki original odgovara i jednom i drugom
znaenju.
Sveti ne samo da imaju Isusovu veru nego je i dre. Nije dovoljno samo priznavati
istinu, nego je i drati. Bojoj deci je Isusova vera njihov ivot. Ta vera se pokazuje u
njihovim delima i izjednauje se sa poslunou Bojoj volji. Sa Hristom koji je u njima i koji
ivi kroz njih, njihov ivot je olienje potpunog predanja Bogu i njegovoj volji.
Vera u Isusa i dranje Bojih zapovesti predstavljaju dva osnovna naela hrianskog
ivota. Boje zapovesti su Boja volja, izraz njegovog karaktera. One pokazuju od Boga
odreenu visinu pravednosti koju Bog eli da ovek postigne milou Isusa Hrista.
Isus je doao da obnovi Boje oblije u oveku, da pokae ljudima kako izgleda Bog, tj. da
znaju kakav je njegov karakter. Prihvatanjem Isusa Hrista verom u srca naa mi se
postepeno preobraavamo u njegovo oblije i Boja volja se izjednauje sa naom. To znai
imati Isusovu veru.
Na kraju prouavanja ovog odseka moemo postaviti pitanje: Kada e doi ovo vreme i
kada e se sve ovo ispuniti? Duh prorotva daje odgovor i na ovo pitanje:
Kada se o pitanju prinudnog svetkovanja nedelje bude naveliko raspravljalo, videe se da
se pribliava dogaaj u koji se tako dugo sumnjalo i u koji se nije verovalo, a vest treeg
anela e proizvesti takav utisak kakav ranije nije imala. (GC 606 - VB 490.491)
Opomene ova tri anela treba da podstreknu sve na marljivo prouavanje proroanstava
datih u ovom odseku.
Strani sudovi koji e biti izreeni protiv onih koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni (Otkr.
14,9-11), treba sve da podstreknu na marljivo prouavanje da bi doznali ta je ig zverin i
kako mogu izbei da ga prime. (GC 594 - VB 481)
Bog eli da se njegov narod pripremi za krizu koja uskoro dolazi. Spremni ili nespremni
svi moraju da se susretnu sa njom i samo oni koji su svoje ivote usaglasili sa boanskim
merilom, stajae vrsto u vreme ispita i probe. Kada se svetovni vladari udrue sa verskim
voama u donoenju naredbi po pitanjima savesti, tada e se videti ko se stvarno boji Boga i
slui mu. (AA 431.432)
Naa jedina sigurnost protiv lukavstva sotone lei u marljivom prouavanju Pisma da
bismo pravilno razumeli ono to verujemo i verno ispunjavali svaku poznatu dunost. (RH
19. nov. 1908.)

(Otkr. 4,13)
12I uh glas s neba gde mi govori: blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da,

govori Duh, da poinu od trudova svojih: jer dela njihova idu za njima.

13. Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Sveto pismo kae da je uvek bilo
blago onima koji su umirali u Gospodu. Nada na uskrsnue ublauje i bol onih koji
133
ostanu posle njihove smrti, jer je svaki rastanak teak, a naroito sa onima koji su nam mili i
dragi. Apostol Pavle kae za one koji su umrli da ne alimo kao i ostali koji nemaju nada,
jer e Bog one koji su umrli u Isusu (drugi prevodi kau: koji spavaju u Isusu) dovesti s
njim. (1. Sol. 4,13.14).
Ali ove rei naroito se odnose na one koji od sad, tj. posle dogaaja opisanih u
prethodnim stihovima umiru u Gospodu. Glas koji objavljuje ove rei Jovan uje s neba
odmah posle strane pretnje treeg anela onima koji budu primili ig zveri. To je vreme
tekog progonstva Boje dece, tzv. kratko vreme nevolje. Oni koji budu umrli u Gospodu u
to vreme ne odrekavi se svoje vere pod pritiskom zveri i njene ikone, njima e biti ukazana
naroita poast koju nee imati svi verni koji su umrli u Gospodu.
Sveto pismo nam govori o deliminom uskrsnuu na poetku sedmog zla kada e mnogi
(drugi prevodi kau: neki) pravedni i mnogi (neki) zli uskrsnuti pre velikog uskrsnua
pravednika da posmatraju velianstveni Hristov dolazak u slavi (v. Dan. 12.2). Meu njima
e biti i oni koji su umrli u Gospodu u vreme propovedanja vest treeg anela, kada je ona
bila pitanje ivota i smrti. Njih e Bog poastvovati naroitom poau kao i mnoge divove
vere iz svih vekova, da zajedno sa 144.000 ivih pravednika uju zavet mira koji e Bog
uiniti sa njima (EW 283)
Grobovi se otvaraju i oni koji su umrli u veri u vreme vesti treeg anela i svetkovali
subotu, izlaze proslavljeni iz svojih postelja od praha zemaljskog da uju zavet mira koji e
Bog nainiti sa onima koji su drali njegov zakon. (EW 285)
Svetkovanje subote nikad nije bilo lako u naem materijalistikom svetu otkako se vest
treeg anela poela propovedati 1848. godine. Ali kad izae zakon o prinudnom
svetkovanju nedelje, onda e prihvatanje ove vesti i dranje Bojeg zakona, naroito subote,
zahtevati velike rtve i doneti teko progonstvo Bojoj deci, u kome e mnogi biti poloeni u
svoje grobove.
to se tie trajanja vremena od deliminog do velikog uskrsnua pravednika postoji samo
jedno mesto u Duhu prorotva koje nam neto kae o tome.
Tada smo uli glas Boji koji je potresao nebo i Zemlju i objavio 144.000 dan i as
Isusovog dolaska. Tada su sveti bili osloboeni, ujedinjeni i ispunjeni Bojom slavom, jer ih
je On oslobodio ropstva. Potom sam videla plameni oblak na kome je bio Isus. On je svukao
sa sebe sveteniko odelo i obukao carsko. On je zauzeo svoje mesto na oblaku koji ga je
nosio na istok, odakle su ga sveti prvi put ugledali - mali crni oblak koji je bio znak Sina
ovejeg. Dok se oblak pribliavao od svetinje nad svetinjama ka istoku, to je trajalo
nekoliko dana, zbornica sotonina pala je pred noge svetih. (To the Little Remnant
Scattered Abroad - 6. april 1846.)
Ovo se poglavlje Otkrivenja zavrava slikom etve i berbe kojom se prikazuje veliko
prikupljanje pravednika i zlih prilikom njegovog drugog dolaska u slavi na Zemlju.

Otkrivenje 14, 14-20

U ovom odseku simboliki se prikazuje drugi Hristov dolazak u slavi. Otuda, jasno je, da
je vest trojice anela poslednja vest opomene upuena svetu pred njegov dolazak. Vie nee
biti nikakve druge vesti.

134
 Velika borba izmeu sotone i njegovih orua protiv Bojeg naroda zavrava se velikim
prikupljanjem plodova. U ovom prikupljanju treba razlikovati dva razliita dogaaja:
etvu (st. 14-16) i berbu (st. 17-20). Ova slika o letnjem i jesenjem prikupljanju plodova,
etvi i berbi, uzeta je iz stare palestinske poljoprivrede koja se sastojala od ova dva
prikupljanja plodova sa zemlje. etva predstavlja prikupljanje pravednika koji je ovde
prikazuju kao ito zemaljsko dozrelo za etvu, a berba se odnosi na nepokajane grenike
koji se prikazuju kao zrelo groe koje treba da se odree.

Velika etva (14,14-16)

14I videh i gle oblak beo i na oblaku seae kao sin oveji i imae na glavi svojoj

krunu zlatnu i u ruci svojoj srp otar. 15I drugi aneo izie iz crkve viui glasom
onome to sedi na oblaku: zamahni srpom svojim i nji, jer doe vreme da se nje, jer
se osui ito zemaljsko (dozrela je etva na zemlji - S.). 16I onaj to seae na oblaku
baci srp svoj na zemlju i ponjevena bi zemlja.

14. Beli oblak je znak Hristovog dolaska na Zemlju. Oblak je uvek bio znak Boje
prisutnosti (v. Dan. 7,13; Mar. 14,62). Kada je Isus odlazio sa Zemlje oblak ga je odneo na
Nebo. Isto tako oblak e ga doneti na Zemlju prilikom njegovog dolaska u slavi (Dela 1,11).
Sotona e pokuati da imitira Hristov drugi dolazak u poslednjoj najveoj prevari.
U zavrnom inu velike obmane sam sotona e se prikazati kao Hristos... Veliki varalica
e stvoriti utisak da je Hristos ve doao. U raznim krajevima sveta sotona e se pojaviti
meu ljudima kao velianstveno bie blistavog sjaja koje e biti slino opisu Bojeg Sina...
Slava koja e ga okruivati nadmaivae sve to je smrtno oko ikada videlo. Pokli pobede e
se prolamati: 'Hristos je doao! Hristos je doao! Narod e padati niice pred njim
oboavajui ga, a on e podii ruke i blagosiljae ih kao to je Hristos blagosiljao svoje
uenike kada je iveo na Zemlji. (GC 624 - VB 505)
Ceo svet e biti uvuen u veliku prevaru osim vernog ostatka koji eka na obeani znak
Hristovog dolaska: beli oblak koji e se pojaviti na istoku, u poetku kao mali crni oblak,
veliine kao pola ovejeg dlana (GC 637 - VB 517), a kako se bude pribliavao Zemlji,
postajae sve jasniji i lepi dok ne postane veliki kao oblak.
Kao Sin oveji. Isus se i ovom prilikom prikazuje kao Sin oveji.
Grki huios antropou upotrebljava se sa i bez odreenog lana uz Sin oveji. Dok se
izraz Sin oveji sa odreenim lanom upotrebljava vie od 80 puta u Novom zavetu, ovaj
izraz, bez odreenog lana, upotrebljen je samo na dva mesta, ovde i u Jovanu 5,27. Na oba
ova mesta izostavljanje odreenog lana naglaava ljudsku prirodu Isusa. Mada Isus postoji
pre svakog poetka kao drugo lice Boanstva i uvek e postojati, njegovo prisvajanje ljudske
prirode dok je bio na Zemlji, ostaje mu za svu venost (5BC 917-919). Neokaljana grehom
ljudska priroda sjedinjena s boanskom i oiljci od rana na rukama i telu Spasitelja
podseae spasene na veliko delo otkupljenja kroz svu venost.
U ruci srp otar. Isus se ovde prikazuje kao etelac koji treba da ponje ito
zemaljsko. Dragoceno ito zemaljsko su Boja deca svih vekova koju e on prikupiti
prilikom svog drugog dolaska na Zemlju.

15. Drugi aneo izie iz crkve. Ovaj aneo nije od one trojice anela koji su izvrili svoj
zadatak u prethodnim stihovima, nego novi aneo koji izlazi iz nebeskog svetita, gde se
odvija ceo plan spasenja za ljudski rod i odakle dolazi i Boji sud nad ljudima.

135
 Jer se osui ito zemaljsko. Ova slika je uzeta iz Hristovih pria. Svet je njiva, dobro
seme su sinovi carstva, a kukolj sinovi zla (v. Mat. 13,38.39).

16. I ... baci srp svoj na zemlju. etelac je sam Isus. On lino dolazi da pokupi svoje
dragoceno zrno - due za koje je umro na krstu.
I ponjevena bi zemlja. Mrtvi pravedni uskrsavaju i zajedno sa ivim pravednicima
uzimaju se u oblake na susret Gospodu na nebo (1. Sol. 4,16.17). Oni koji su do tada bili
samo malo stado u svim vekovima, odjednom e se nai u velikom mnotvu kojega niko ne
moe izbrojiti (Otkr. 7,9). Zajedno sa Isusom i anelima njegove velianstvene pratnje oni
polaze na put do staklenog mora koji e trajati sedam dana (EW 16).

Velika berba (14,17-20)

17I drugi aneo izie iz crkve to je na nebu i imae i on kosir (srp) otar. 181 drugi

aneo izie iz oltara koji imae oblast nad ognjem i povika s velikim glasom onome
koji imae kosir otar, govorei: zamahni kosirom svojim otrim i odrei groe
(grozdove - S.) vinograda zemaljskog; jer ve sazree puca njegova. 19I baci aneo
kosir svoj na zemlju i obra vinograd zemaljski i metnu u kacu velikog gneva Bojega.
19I otoi se kaca izvan grada i izie krv iz kace tja do uzde konjima, hiljadu i est

stotina potrkalita (stadija).

17. I drugi aneo izie iz crkve. Ovaj novi aneo treba da uniti zle. Iz ovoga
zakljuujemo da je sluba anela raznovrsna. Oni se pojavljuju u celom Otkrivenju u raznim
slubama, svaki s odreenim zadatkom. Tako i ovaj ovde ima zadatak da odree grozdove
zemaljskog vinograda, to predstavlja sud nad nepokajanim grenicima.

18. I drugi aneo izie iz oltara. Ceo plan spasenja, ukljuujui unitenje greha i
grenika, obavlja se u nebeskom svetitu. Ovaj oltar je verovatno kadioni oltar iz Otkrivenja
8,3.4 sa koga se dodaje tamjan molitvama svetih da se podignu do nebeskog prestola. Ovaj
isti oganj kada se baci na Zemlju, postaje oganj Bojeg suda.
I obra vinograd zemaljski. Slika berbe i etve uzeta je iz Starog zaveta (v. Joilo
3,14). Slikom berbe groa predstavljen je sud nad nepokajanima. Kao to se konana etva
u prethodnim stihovima odnosi na prikupljanje svih uskrslih i ivih pravednika u nebeske
ambare, tako se i ovde berba odnosi na uskrsnue svih grenika na kraju milenijuma, kada
e konano biti izreen sud nad njima (Otkr. 20,5.6).

19. I otoi se kaca izvan grada. U ovom celom odseku slikovito se prikazuje veliko
prikupljanje pravednika i nepravednika za konani sud. Slika o kaci za muljanje groa
uzeta je od Isaije (63,1-6). Izvan grada je takoe slika uzeta iz Starog zaveta (v. Joilo
3,13.21).
Velika borba izmeu Hrista i sotone je zavrena pobedom Hrista. Nema vie greha ni
grenika. Potpuni sklad i radost vladaju u celom svemiru. Od najmanjeg atoma do najveeg
sveta, cela priroda i sva stvorenja u njoj u svojoj nepomuenoj lepoti i savrenoj radosti
govore da je Bog ljubav. (GC 678 - VB 547)

136
 Otkrivenje 15,1-16.21
Posle jasne opomene treeg anela onima koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni i ohrabrenja
onima koji dre zapovesti u to teko vreme vizijom o ponovnom Hristovom dolasku u slavi u
prethodnom poglavlju, Jovan sada vidi pripremanje sedam aa gneva Bojeg koje e se
izliti na one koji nisu prihvatili opomenu. Sada je jasno da e Gospod uiniti ono to je
rekao da e uiniti. (GC 589 - VB 477)
Poetak izlivanja Bojeg gneva nepomeanog sa milou (sedam zala) oznaava kraj
vremena milosti za na svet. To je vreme kada je Istrani sud na Nebu zavren, a Boji narod
na zemlji, 144.000, zapeaen. Svaki sluaj je odluen za ivot ili za smrt. Ostaje jo samo da
se izvri presuda.
Kad se propovedanje vest treeg anela zavri, milost vie ne posreduje za grene
zemaljske stanovnike. Boji narod je zavrio svoje delo... Poslednje kuanje je dolo na svet i
svi koji su se pokazali verni Bojim zahtevima, primili su 'peat Boga ivoga. Tada Isus
prestaje sa svojom posrednikom slubom u nebeskoj svetinji. (GC 613 - VB 496)
Ovo vreme izlivanja Bojih sudova na Zemlju naziva se sedam poslednjih zala (st. 1),
koja se zavravaju poslednjim velikim sukobom vekovne borbe izmeu Hrista i sotone,
poznatim pod imenom bitka Armagedon.
Izlivanje Bojeg gneva na Zemlju u vreme sedam zala znai uskraivanje Bojih
blagoslova Zemlji i povlaenje njegove zatite od onih koji ustaju protiv njegovog Zakona i
ue druge da to ine (GC 589 - VB 477). Bog je dugo trpeo ovaj pobunjeni svet i titio ga od
sotonine razorne sile unitenja. Kada sotoni bude dozvoljeno, kao nekada u sluaju
pravednog Jova, da pohodi nau Zemlju i da upotrebi svu svoju mo koja mu je bila do tada
ograniavana, tada e nastati alosno vreme kakvo nikada nije bilo otkako je naroda (Dan.
12,1).
alosno vreme kakvo nikada nije bilo uskoro e nastupiti... esto je sluaj da oekivanu
nevolju smatramo veom nego to je u stvari, ali to nije sluaj sa velikom nevoljom koja je
pred nama. Ni najivlja mata ne moe da zamisli strahotu ovih Bojih sudova. (GC 622 -
VB 503)
Ovo vreme nije bilo poznato samo proroku Danilu u Starom zavetu. O njemu su govorili i
mnogi drugi proroci. Prorok Isaija ga naziva dan osvete u koji e Gospod izgaziti narode u
gnevu svom, opojiti ih jarou svojom i proliti na Zemlju krv njihovu. (Is. 63,4.6). Prorok
Sofonije govori o ovom vremenu kao o danu kada e biti gnev, dan kada e biti tuga i muka;
dan kada e biti pustoenje i zatiranje, dan kada e biti mrak i tama, dan kada e biti oblak i
magla. (Sof. 1,15). A prorok Jeremija, kad gleda Boji narod u to vreme, kae da e to vreme
biti za njega muke Jakovljeve (Jer. 30,7), jer e u to vreme vikati Bogu i velikoj muci i
danju i nou.
Jakovljeva no straha, kada se u molitvi borio za izbavljenje od Isavove ruke, predstavlja
iskustvo Bojeg naroda u vreme velike nevolje... (GC 616-VB 498)
Ali ovo vreme je vreme i naroitog iskustva Bojeg naroda, takvoga iskustva koje nijedna
druga grupa nije imala. U to vreme e Boji narod doiveti iskustvo slino starom Izraelu
kod Crvenog mora, jer e se u to vreme podignuti Mihailo, veliki knez, da brani svoj
narod... i u to e se vreme izbaviti tvoj narod. (Dan 12,1).

Pripremanje sedam aa Bojeg gneva (15,1-8)

137
 Pre vizije o pripremanju sedam aa gneva Bojeg koje e se izliti na Zemlju, apostol
Jovan ponovo vidi radi ohrabrenja onu istu grupu svetih, 144.000, koji e iveti u to vreme,
a koje je ve opisao u Otkrivenju 7,14.15 i 14,1-5. To su oni kojima ova zla nee nauditi.
Ovim Nebo eli da ohrabri one koji e odbiti da prime ig zveri pod pretnjom smrtne
kazne. Njih eka velika nagrada i poast koju nee uivati svi spaseni.
1I videh drugi veliki znak na nebu i udo (koji je ulivao strah - J.B. Phillips): sedam

anela koji imahu sedam poslednjih zala, jer se u njima savri (dovruje - S.) gnev
Boji. 2I videh kao stakleno more smeano s ognjem i one to pobedie zver i ikonu
njezinu i ig njezin i broj imena njezina gde stoje na moru staklenom i imaju gusle
(citre - S.) Boje. 3I pevahu pesmu Mojsija, sluge Bojega, i pesmu Jagnjetovu govo-
rei: velika su i divna dela tvoja, Gospode Boe svedritelju, care svetih (naroda - S.).
4Ko se nee pobojati tebe (da te ne potuje - S.) Gospode i proslaviti ime tvoje? Jer si

ti jedan (jedini - S.) svet; jer e svi neznaboci (narodi - S.) doi i pokloniti se pred
tobom; jer se tvoji sudovi javie (jer si pokazao svoja pravedna dela - S.). 5I posle
ovoga videh i gle, otvori se crkva (hram - S.) skinije svedoanstva na nebu. 6I izioe
sedam anela iz crkve koji imahu (nosei -S.) sedam zala, obueni u iste i bele
haljine od platna (lanene - Bak.) i opasani po prsima pojasima zlatnim. 7I jedna od
etiri ivotinje (od etiri iva stvorenja - Bak.) dade sedmorici anela sedam aa
zlatnih, napunjenih gneva Boga, koji ivi va vek veka. 8I napuni se crkva dima od
slave Boje i od sile njegove; i niko ne mogae ui u crkvu dok se ne svri sedam zala
sedmorice anela.

1. I videh drugi veliki znak na nebu. Jovan sada vidi drugi znak na nebu, za razliku od
onog znaka u Otkrivenju 12,1. Ovaj znak je veliki i uliva strah, to znai da je predznak
neeg stranog to dolazi.
Sedam anela. Broj sedam esto se ponavlja u Otkrivenju. Sedam crkava (1,4) su prve
koje se spominju u seriji broja sedam u ovoj knjizi. Zatim se redaju: sedam duhova (1,4);
sedam svenjaka (1,12); sedam zvezda (1,16); sedam iaka (4,5); knjiga sa sedam
peata (5,1); sedam rogova i sedam oiju Jagnjeta (5,6); sedam anela sa sedam
truba (8,2); sedam gromova (10,4); adaha sa sedam glava i sedam kruna (12,3); zver
sa sedam glava (13,1) i ovde sedam anela koji imahu sedam poslednjih zala. Broj sedam
se i kasnije spominje u 17,3.9.10 Ova esta upotreba broja sedam uz tako razliite simbole,
ukazuje nam da i sam broj sedam treba uzeti simboliki. Kroz celo Sveto pismo broj sedam -
kad je simboliki upotrebljen - oznaava celinu, puninu, savrenstvo.
Ovih sedam anela koji imaju sedam poslednjih zala simboliu potpuno Boje
doputanje sotoni da ima vlast nad ljudima koji nisu primili opomenu treeg anela. Do
sada je Boja sila ograniavala sotonu da dejstvuje u punoj sili zla, ali sada e ljudi biti
preputeni onome koga su izabrali da ih vodi.
Sila koja je do sada zadravala zle uklonjena je i sotona ima potpunu vlast nad
grenicima koji se nisu pokajali. Boje trpljenje je zavreno... Nezatieni Bojom milou
oni su bez zatite pred neastivim. (GC 614 - VB 497)
Sedam poslednjih zala. Aneli dre ova zla, to znai da ekaju na boansko odobrenje
da ih puste. Sve je spremno za njihovo izlivanje na Zemlju.
Bog je uvek opominjao ljude u prolosti pre nego to bi dola neka velika nevolja na njih.
On je opomenuo prepotopni svet da e doi potop i preko Noja pozivao ljude punih 120
godina. Ali samo njih osmoro, koji su verovali u vest o potopu, spasio se.

138
 Isus je opomenuo Jerusalim da e biti razoren. Ali samo oni koji su verovali u tu vest i
gledali na znak koji im je Isus dao, spasli su se. I njih nije bilo mnogo.
Nesree koje su zadesile svet u vreme truba (Otkr. 8,2-9.11) dole su kao opomena
ljudima da se pokaju, ali ni one nisu pomogle. Dok su te nesree pogodile samo jednu
treinu zemlje, mora, reka i stanovnitva, sedam poslednjih zala e pogoditi celu Zemlju i
sve njene stanovnike. Mada se nee izliti na sve krajeve sveta i na sve ljude u isto vreme
ipak one e biti najstraniji bi koji je ikada bio poznat smrtnim ljudima. (GC 629 -VB
508)
Za razliku od ranijih Bojih sudova, koji je trebalo da opomenu ljude i dovedu ih na
pokajanje, sedam poslednjih zala ne dolaze kao opomena ljudima da se pokaju, nego kao
kazna to se nisu pokajali kada im je bila upuena opomena.
Boji gnev se nee izliti na nepokajane grenike zbog grehova koji su inili, nego zato to
su, kad im je poziv upuen da se pokaju, odluili da ostanu u svom protivljenju i nastavili da
gree i pored svetlosti koja im je data. (AA 62)
I ovde, kao i ranije u Otkrivenju, broj sedam oznaava puninu Bojeg gneva koji e se
izliti na nepokajane grenike. Do sada je Boji gnev bio izlivan na ljude pomean sa milou,
jer je imao cilj da ih dovede do pokajanja. Ali ovih sedam poslednjih zala sadre Boji gnev
nepomean sa milou.
Sve kazne koje su snalazile ljude pre svretka vremena milosti bile su pomeane sa
milou. Hristova krv je titila grenike da ne prime punu meru kazne za svoje prestupe. Ali
na poslednjem sudu Boji gnev e se izliti nepomean sa milou. (GC 629 - VB 508)
Boja milost je dugo trpela na pobunjeni svet, a sada ga potpuno predaje sotoni u ruke.
Ceo svemir e sada videti kako je razorna sotonina ruilaka sila, a ljudi na naoj planeti e
to osetiti na vlastitoj koi. Kada se budu osvestili i uvideli kome su sluili, bie kasno. Ono
to su sejali sada e da nju.
Ovih sedam zala su poslednji. Oni su poetak velikog Bojeg suda nad naom
pobunjenom planetom koja se zavrava konanim unitenjem greha, grenika i sotone u
ognjenom jezeru (v. Otkr. 20,10.13.14). Posle toga nee vie biti izlivanja Bojih sudova, jer
e greh sa svojim stranim posledicama biti potpuno iskorenjen u svemiru i nikad se vie zlo
nee pojaviti.
Jer se u njima savri (dovruje) gnev Boji. Grka re teleo, prevedena ovde sa
savri, znai - izvriti, dovriti, ispuniti.
Gnev Boji. ta je u stvari Boji gnev?
Gnev Boji se pokazuje u oduzimanju Boje prisutnosti i uskraivanju njegove zatite od
onih koji su odbacili njegovu milost. Ovo je jasno uenje Svetog pisma, Starog i Novog
zaveta.
Kada je Gospod govorio o otpadu Izraela, On je kazao: I onda e se raspaliti moj gnev na
njih, i ostaviu ih, i sakriu lice svoje od njih: oni e se prodreti... a ja u onda sasvim sakriti
lice svoje za sva zla koja uinie. (Ponav. 31,17.18).
Iz ovoga se jasno vidi da se Boji gnev raspaljuje na ljude kada Bog sakrije lice svoje od
njih. Hristova smrt na Golgoti nam rasvetljava to pitanje. Boji gnev protiv grenika izrazio
se tom prilikom na Hristu, zameniku za grenike, u sakrivanju Bojeg lica. Ovo potvruju i
Isusove rei na krstu:Boe moj! Zato si me ostavio? (Mar. 15,34). Skrivajui svoje lice od
Sina, na kome su poivali gresi sveta, Bog Otac je pokazao svoj gnev prema grehu i greniku.
Ovo je Isusu bilo daleko tee od fizikog bola koji je trpeo.
Sotona je taj, a ne Bog, koji donosi nesreu na ljude. Iskustvo pravednog Jova nam ovo
potvruje.

139
 Istorija o Jovu nam pokazuje da sotona donosi nevolje, a da ih Bog u svojoj milosti
suzbija. (DA 471)
Kad mu je bilo dozvoljeno da pohodi Jova, kako su bila brzo unitena stada, sluge, kue i
deca; nesrea za nesreom se nizala kao u jednom trenutku. (GC 589 - VB 476.477)
Iz svega ovoga moemo da zakljuimo ta je u stvari Boji gnev:
a) povlaenje Boje prisutnosti i uskraivanje njegove zatite;
b) potpuno doputanje sotoni da ima vlast nad naom Zemljom i njenim stanovnicima.
Otuda Boji gnev koji e se izliti nepomean sa milou u vreme sedam poslednjih zala
znai uskraivanje Bojih blagoslova na Zemlju i povlaenje njegove zatite od ljudi.
Bog je taj koji uva svoja stvorenja i titi ih od sile unitenja. Ali hrianski svet je
pokazao preziranje prema Bojem zakonu i Gospod e uiniti ono to je rekao da e uiniti.
On e Zemlji uskratiti svoje blagoslove i povui svoju zatitu od onih koji ustaju protiv
njegovog zakona i ue druge i primoravaju ih da to isto ine. (GC 589 - VB 477)
Dakle, ne Bog nego sotona e baciti stanovnike nae Zemlje u poslednju veliku nevolju za
vreme sedam zala.
Tada e sotona baciti zemaljske stanovnike u veliku, poslednju nevolju. Kad Boji aneli
prestanu zadravati strane oluje ljudskih strasti, svi elementi sukoba bie odreeni. Ceo
svet e biti uvuen u propast koja e biti stranija od one koja je nekada zadesila Jerusalim.
(GC 614 - VB 497)
Mada sedam poslednjih zala nemaju svrhu da dovedu ljude do pokajanja, ona imaju svoju
svrhu:
- da potpuno razotkriju sotonin karakter i njegovu ruilaku silu koja dostie svoj
vrhunac u ovo vreme:
Izvetaji prolosti - dugi niz pobuna, sukoba i revolucija 'ratna graja i odelo u krv
uvaljano (Is. 9,5) - nisu nita u poreenju sa uasima onoga dana kada e se Boji duh
povui od grenika i nee vie zadravati eksploziju ljudskih strasti ni sotonin gnev. Tada e
ceo svet uvideti, kao nikada ranije, posledice sotonine vladavine. (GC 37 - VB 28)
- da otkriju buntovniki duh ljudi koji je u njihovim srcima:
Grenici oseaju alost, ali ne zbog zanemarivanja svojih dunosti prema Bogu, nego zato
to je Bog pobedio. Jadikuju zbog posledica koje su nastale, a ne kaju se zbog svojih greha.
Upotrebili bi svako sredstvo da pobede, samo kad bi mogli. (GC 654 - VB 528)
- da otkriju Boju milost prema svemiru i potpuno iskorene duh pobune koji se pojavio na
Nebu i doneo toliko stradanja naem svetu:
Iz milosti prema svetu, Bog je u Nojevo vreme unitio njegove pokvarene stanovnike. Iz
milosti je unitio stanovnike Sodoma... Samo iz milosti prema svemiru Bog e na kraju
unititi sve one koji odbacuju njegovu milost. (GC 543 - VB 441)

2. I videh ... one to pobedie zver i ikonu njezinu i ig njezin.

Stihovi od 2 do 4 su umetnuti. Posle nagovetaja Bojeg gneva koji e se izliti na Zemlju u
prethodnom stihu, apostol sada vidi 144.000 gde stoje na staklenom moru.
Kad god je re o Bojim sudovima koji e se izliti na na svet u vreme sedam poslednjih
zala, Jovan uvek vidi istu grupu vernih koji e iveti u to strano vreme (v. Otkr. 7,3.4.14-17;
14, 1-5). Ovo je radi ohrabrenja onima koji treba u to vreme da pobede zver i njenu ikonu i
prime Boji peat koji e ih zatititi od strahota sedam zala. Ovde ih apostol Jovan vidi kao
pobednike kako pevaju.

140
 Stakleno more na kome stoje 144.000 je kao kristal u Otkrivenju 4,6, a ovde se opisuje
u boji, nijansi slinoj vatri, kao da je pomeano s ognjem. Ovo je zbog odsjajivanja Boje
slave koja se uvek prikazuje smrtnom oveku kao oganj koji prodire.

3. I pevahu pesmu Mojsija ... i Jagnjetovu. Ovo je ona ista nova pesma iz Otkr. 14,3,
koju niko ne mogae nauiti, osim 144.000, samo to je ovde apostol naziva pesmom
Mojsija i Jagnjeta. Osloboenje starog Izraela kod Crvenog mora je bilo predslika velikog
osloboenja Bojeg naroda u poslednjem velikom sukobu izmeu Hrista i sotone, bitke
Armagedon. I kao to je Bog izbavio svoj narod u ono vreme, tako e izbaviti svoj verni
narod iz ruke neprijatelja u ovom poslednjem okraju.
Pravedni su i istiniti putevi tvoji. Na kraju duge i alosne istorije greha, Boja
pravednost i istina bie potvreni ne samo od strane svetih i svetova koji nisu pali nego i od
strane onih koji se nisu pokajali.
Boja mudrost, pravednost i dobrota sada su potpuno opravdani. Sada se jasno vidi da
su svi njegovi postupci u velikoj borbi bili uinjeni u interesu venog dobra njegovog naroda
i svih svetova koje je stvorio... Istorija greha e kroz svu venost stajati kao svedok da je
srea svih stvorenja koja je Bog stvorio vezana za Boji zakon. Imajui pred sobom sve
injenice velike borbe, ceo svemir, kako oni koji su ostali verni, tako i oni koji su pali,
jednoglasno kliu: 'Pravedni su i istiniti putevi tvoji, care svetih! (GC 670 - VB 541)

5. Otvori se crkva skinije svedoanstva na nebu. Zemaljsko svetite u pustinji obino se

nazivalo ator (tabernakl). Njegov prvi deo zvao se ator od sastanka (Lev. 17,9), a drugi
deo sa kovegom, u kome su se nalazile deset zapovesti, zvao se ator od svedoanstva
(Broj. 17,7). Ovde se misli na ovaj drugi deo atora, na svetinju nad svetinjama. Skinija
svedoanstva u pustinji bila je slika istinite skinije koju naini Gospod a ne ovek (Jevr.
8,2).

6. Sedam anela koji imahu sedam zala. Vidi tumaenje za 15,1. Ovi aneli su obueni
u iste bele haljine od platna kao nekada svetenici u starozavetnoj slubi (Lev. 16, 32.33).
Ova slika nas jo podsea na estoricu mladih ljudi sa smrtnim orujem od kojih je onaj koji
je predvodio bio obuen u platno (Jez. 9,1-7).

7. Sedam aa zlatnih napunjenih gneva Bojega je simbolika slika za Boje sudove

koji e se izliti na Zemlju. Vidi tumaenje za 15,1.

8. I niko ne mogae doi u crkvu. Za vreme sedam zala niko nije u nebeskom svetitu.
Poto je samo jedan posrednik izmeu Boga i ljudi ovek Isus Hristos (l.Tim 2,5), vie
nema nikoga sada da posreduje za oveka. Isus je zavrio svoju posredniku slubu u
nebeskom svetitu i nema vie mogunosti da se neko pokaje. Vrata milosti su zauvek
zatvorena za ljude. Kada se ova zla ponu izlivati na Zemlju, bie suvie kasno za njih da se
pokaju. Dok je trajalo vreme milosti Boji Duh je preklinjao ljude, ali oni nisu hteli da uju.
Sve vreme dok je milost trajala njegov Duh je preklinjao ljude da prihvate dar ivota.
Samo oni koji odbace njegov poziv bie ostavljeni da propadnu. (COL 123)

Poetak i trajanje sedam zala (16,1)

1I uh glas veliki iz crkve Boje gde govori sedmorici anela: Idite i izlijte sedam

aa gneva Bojeg na zemlju.

141
 1. Ovaj glas dolazi iz crkve. Sedmorici anela data je naredba: Idite i izlijte sedam aa
gneva Bojeg na zemlju.
Mada apostol nita ne kae o vremenu kad je ova zapovest data, moemo zakljuiti iz
prethodnog stiha da se ova zapovest izdaje odmah po isteku vremena milosti, kada vie
niko ne mogae ui u crkvu (15,68). Sama injenica da se sedam zala izlivaju na Zemlju
kao punina Bojeg gneva nepomeanog s milou dokazuje da je Istrani sud na Nebu
zavren i da je svaki sluaj odluen za ivot ili smrt.
A kad se bude zavrio sud, tada e sudbina svih biti zapeaena za ivot ili smrt...
Kad Hristos zavri svoju posredniku slubu u svetinji, izlie se nepomeani gnev na one
koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni i koji su primili njen ig. (GC 490.627 - VB 399.508)
Osim toga, injenica da se prvo zlo izliva na ljude koji su primili ig zverin i koji se
klanjaju ikoni njezinoj (16,2) potvruje da sedam zala poinju posle formiranja ikone
zverine poto se ceo svet podeli u dve grupe.
Postoje samo dve grupe u naem svetu: oni koji su Bogu verni i oni koji su pod zastavom
kneza tame. Sotona i njegovi aneli e sii sa silom, znacima i lanim udesima da prevari
one koji ive na Zemlji, pa ako je mogue i izabrane. (7 BC 982 - MS 172, 1899.)
Ali nikoga nee stii Boji gnev pre nego to istina bude iznesena njegovom srcu i savesti,
i on je odbaci... Svako e imati dovoljno svetlosti da svesno donese odluku... Kad na ljude
bude doao poslednji ispit, onda e biti povuena granina razlika izmeu onih koji slue
Bogu i onih koji mu ne slue... Dok e jedna grupa ljudi prihvatanjem znaka pokornosti
zemaljskim vlastima primiti ig zverin, dotle e druga, izabravi znak vernosti boanskom
autoritetu, primiti Boji peat. ( GC 605 - VB 490)
to se tie pitanja koliko e trajati sedam zala, mnogi uzimaju vreme od godinu dana na
osnovu stiha 18,8 gde je re o jednom danu, raunajui proroki dan kao godinu. Ali s
obzirom da se u istom poglavlju kasnije spominje izraz u jedan as umesto u jedan dan
(18,10.17.19), oigledno je da se ne moe tvrditi da e sedam zala trajati godinu dana.
Izrazi u jedan dan, koji se spominje samo jedanput (18,8), i u jedan as, koji se
spominje tri puta (stihovi 10.17.19), ukazuju na neko odreeno vreme kada se neto dogaa,
a ne na trajanje vremena. Osim toga ovi izrazi hoe da naglase iznenadnost i neoekivanost
ovih dogaaja, a ne njihovo trajanje. to se tie vremena trajanja sedam poslednjih zala
moemo da izvuemo izvestan zakljuak iz nekih citata Duha prorotva.
Vreme milosti e istei kratko vreme pre Spasiteljevog dolaska na nebeskim oblacima.
(GC 490 - VB 399)
S obzirom da je vreme od svretka vremena milosti pa do drugog Hristovog dolaska na
Zemlju, vreme kada se izlivaju sedam zala, iz ovih rei Duha prorotva moemo da
zakljuimo da e ona trajati kratko vreme. Nikakav odreeni vremenski period nije nam
dat u pogledu njihovog trajanja.
Kad ovome dodamo zakletvu anela (Isusa) iz Otkrivenja 10,6 da vremena ve nee biti,
to ukazuje da posle 1844. godine nee biti nikakvog odreenog prorokog vremena (v. Otkr.
10,6), tada ni u kom sluaju ne moemo odreivati trajanje bilo kakvog prorokog perioda
na osnovu preraunavanja prorokog dana na godinu. Ako bismo to inili, onda bi trebalo
preraunati i hiljadugodinje carstvo iz Otkrivenja 20,4, koje se uzima doslovno, a to je
sasvim ispravno. Ono to sigurno znamo jeste da e sedam zala trajati kratko vreme, ije
trajanje nam nije otkriveno ni u Otkrivenju ni u Duhu prorotva.

142
 Bog ne uiva u mukama nepokajanih. Otuda moemo sigurno znati da e sedam
poslednjih zala trajati kratko vreme i to ne samo zbog nepokajanih koje e ova zla pogoditi
nego i radi vernog Bojeg naroda, 144.000 ivih pravednika u vreme njihovog izlivanja.
Boji narod nee biti poteen stradanja... Oni su videli Zemlju opustoenu glau,
kugom i suncem, koje je silnom egom peklo ljude, a i sami su pretrpeli patnje, glad i e.
(GC 629.649 - VB 509.524)
Takoe nam nije kazano koliko e dugo trajati pojedino zlo. S obzirom da su sedam
poslednjih zala slina po karakteru deset egipatskih zala (GC 627 - VB 508), moemo da
izvedemo izvesne zakljuke, kao na primer:
a) Egipatska zla su se izlivala jedno za drugim. Tako isto i sedam poslednjih zala nee
se izlivati jedno na drugo, tj. odjednom, nego jedno za drugim, inae niko ne bi iv ostao.
Ozbiljni dogaaji su upravo pred nama. Truba za trubom e trubiti, zlo za zlom e se
izlivati na stanovnike Zemlje. (7 BC 982 - Pismo 109, 1890.)
b) Prvo egipatsko zlo, pretvaranje vode u krv, trajalo je sedam dana, dok se nije izlilo
drugo zlo (Izl. 7,24.25. PP 265).
Iz ovoga moemo zakljuiti da e pretvaranje vode u krv u treem zlu priblino trajati isto
vreme kao i prvo egipatsko zlo.
Tako isto i deveto egipatsko zlo, tama koja je bila tako gusta da su je ljudi mogli opipati,
trajalo je tri dana (Izl. 10,22.23 PP 272). Slino e zlo pogoditi presto sotonin u petom zlu,
te moemo pretpostaviti da e i ovo zlo trajati priblino devetom egipatskom zlu. (Svi dani
kod egipatskih zala bili su doslovni, a ne proroki).
Jo nam ostaje da vidimo kakve su prirode ova zla.
Ve su starozavetni proroci opisivali strahote poslednjih Bojih sudova na Zemlji. Prorok
Joilo pie: Opuste polje, tui zemlja, jer je potrveno ito... sva drveta poljska posahnue...
Kako uzdie stoka, kako su se smela goveda, jer nemaju pae. (Joil 1,10-12).
Sve nesree koje pogaaju Zemlju i ljude koji ive na njoj u vreme sedam zala su stvarna
zla, slina po karakteru onima koja su se izlila na Egipat.
Zla koja su se izlila na Egipat, kada je Bog nameravao da oslobodi Izrael, slina su po
karakteru onim stranijim i veim kaznama koje e zadesiti svet pred konano izbavljenje
Bojeg naroda. (GC 627 - VB 508)
Razlika izmeu ovih zala je u tome to su deset egipatskih zala izveli aneli po Bojem
nareenju, a sedam poslednjih zala e izvesti demoni po Bojem doputenju.
Istu razornu mo koju su pokazali sveti aneli kada je Bog to zapovedio, pokazae i zli
aneli kada on to dopusti. Te sile su sada spremne i samo ekaju na boansko doputenje da
svuda seju pustoenje. (GC 614 - VB 497)
Mada su kod njihovog opisivanja upotrebljeni neki simboliki izrazi i slike, kao na
primer, aneli koji izlivaju ae na jedan odreeni cilj, Armagedon i tome slino, ova zla su
stvarna fizika zla, a ne alegorije sa duhovnim znaenjem. Ono to se dogaa na Zemlji i
meu ljudima u ovo vreme ima doslovni smisao. To je stvarnost, a ne metafora.
Za razliku od ranijih Bojih sudova, na primer u vreme truba, koji su pogodili jednu
treinu zemlje, mora, reka, stanovnitva itd. i deset egipatskih zala koja su pogodila samo
Egipat, sedam poslednjih zala pogaaju celu Zemlju, ali uvek jedan odreeni cilj. Ona se
redaju jedno za drugim, ali nisu sveopta.
Ovo potvruje i Duh prorotva.
Ova zla nee biti sveopta, jer bi inae svi zemaljski stanovnici bili istrebljeni. (GC 627 -
VB 508)
Redosled sedam poslednjih zala je sledei:

143
 Prvo zlo: Izliva se na zemlju, tj . na stanovnike Zemlje koji imaju ig zverin i koji se
klanjaju ikoni njezinoj.
Posledice: Rane zle i ljute na ljudima. (16,2 GC 628 - VB 508).
Drugo zlo: Izliva se u more (16,3).
Posledice: Svaka dua iva umre u moru. (16,2 GC 628 - VB 508).
Tree zlo: Izliva se na reke i na izvore vodene (16,3).
Posledice: Nestaica vode za pie i vode za pranje zbog pretvaranja vode u krv (16,4) (GC
628-VB 508).
etvrto zlo: Izliva se na sunce (16,8).
Posledice: Velika sua, glad, opekotine na ljudima od sunca koje ee ljude ognjem
(16,8.9 GC 628.649 - VB 508).
Peto zlo: Izliva se na presto zverin (16,10).
Posledice: Tama i bolovi od rana na odreenim ljudima (16,10.11 - EW 64.65).
esto zlo: Izliva se na veliku reku Eufrat (16,12).
Posledice: Poetak bitke Armagedon, naredba da se pobije sav Boji narod kao
uzronik zala koja pogaaju Zemlju (16,14) (GC 561.562 - VB 455).
Sedmo zlo: Izliva se po nebu, tj. u vazduhu, atmosferi (16,17). Bitka Armagedon
(16,18-21) (GC 636-639 - VB 514-517).

Izlivanje prvih pet zala (16,2-11)

2I otide prvi aneo i izli au svoju na zemlju; i postadoe rane zle ljute na ljudima

koji imahu ig zverin i koji se klanjahu ikoni njezinoj. 3I drugi aneo izli au svoju u
more; i posta (kao - S.) krv od mrtvaca i svaka dua iva umre u moru. 4I trei aneo
izli au svoju na reke i na izvore vodene i posta krv. 5I uh glas anela vodenoga gde
govori: pravedan si Gospode koji jesi, i koji bee, i svet, to si ovo sudio. 6Jer prolie
krv svetih proroka, i krv si im dao da piju jer su zasluili. 7I uh drugoga iz oltara da
govori: da, Gospode, Boe svedritelju, istiniti su i pravi sudovi tvoji. 8I etvrti aneo
izli au svoju na sunce i dano mu bi da ee ljude ognjem. 9I opalie se ljudi od velike
vruine, hulie na ime Boga koji ima oblast nad zlima ovima i ne pokajae se da mu
dadu slavu. 10I peti aneo izli au svoju na presto zverin; i carstvo njezino posta
tamno (zavlada tama - S.) i vakahu jezike svoje od bolova. 11I hulie na ime Boga
nebeskoga od bola i od rana svojih i ne pokajae se od dela svojih.

2. (2-11)
Kad ljudi preu granicu Bojeg strpljenja, onda se njegova zatita povlai. Bog ne stoji
prema greniku kao izvritelj presude zbog greha. On ostavlja same one koji su odbacili
njegovu milost da ponju ono to su posejali (GC 36 - VB 29)
Prvih pet zala su u stvari priprema sotone za njegov poslednji veliki sukob vekovne borbe
koju vodi sa Hristom ve est hiljada godina na tlu nae planete. Poto je dobio potpunu
vlast nad Zemljom i njenim stanovnicima povlaenjem zatitnog zida Bojeg Duha koji je do
tada uvao Zemlju od unitenja, sotonin plan je da tako izmui ljude u vreme ovih pet zala
da bi oni, traei krivca za nesree koje ih snalaze, odluili da preko noi pobiju sve one koji
slue Bogu.
Tada e veliki varalica ubediti ljude da su oni koji slue Bogu uzrok ovih zala. Oni koji su
izazvali negodovanje Neba svalie sav teret na one ija je poslunost prema Bojim
zapovestima stalni ukor prestupnicima. Tvrdie se da ljudi nepotovanjem nedelje vreaju

144
Boga, da ovaj greh navlai nevolju koja nee prestati sve dotle dok svi ne budu primorani da
svetkuju nedelju. (GC 590 - VB 477)
Kada se vreme, oznaeno u naredbi, bude pribliilo, ljudi e se zaveriti da istrebe
omraenu sektu. Odluie da preko noi izvre odluni napad. (GC 634 - VB 513)
Otuda, cilj sotone sa ovih prvih est zala je potpuno istrebljenje Bojeg naroda (144.000
zapeaenih ivih pravednika) u estom i sedmom zlu, to e predstavljati njegov poslednji
pokuaj u ratu sa Hristom. On dobro zna da ratujui protiv Bojeg naroda, on vodi rat sa
samim Hristom.
Prvih pet zala nisu sveopta za razliku od estog i sedmog zla koja pogaaju svu Zemlju i
sve ljude na njoj. Pa ipak, ona e biti najstraniji bi koji je ikada bio poznat smrtnim
ljudima. (GC 628.629 - VB 508). Za vreme ovih zala svi elementi unitenja bie odreeni:
stihije u prirodi izazvane olujama, poarima, poplavama, zemljotresima, pomorima, glau i
ostalim strahotama opisanih u ovih pet zala, da e biti mnotvo mrtvih telesa koja e se
svuda utei pobacati. (Amos 8,3).
Rane zle i ljute na ljudima nisu smrtonosne ali su veoma bolne, sline pritevima
kojima je sotona udario Jova od pete do temena (O Jovu 2,7). Ali tek je prvo zlo prolo,
sledi drugo i tako redom. Uginuem svake due ive koja umre u moru u drugom zlu, veliki
deo stanovnitva je pogoen, jer je uskraen vaan izvor hrane. Osim toga, smrad dolazi sa
mora i okeana od uginulih riba i ivotinja u njima koji zagauje vazduh i iri epidemiju.
Nestaica vode za pie u treem zlu, pretvaranjem vode u krv, zlo postaje tako veliko da se
daje ak i opravdanje za njega: Jer prolie krv svetih... jer su zasluili. (16,6).
Nije nam nita kazano koliko e trajati ovo zlo, ali moemo da pretpostavimo kako e biti
skupocena aa iste vode. Nikakvim blagom nee se moi kupiti nekoliko gutljaja iste vode
u to vreme.
U etvrtom zlu suncu se daje sila da ee ljude ognjem. I opalie se ljudi od velike
vruine (16,8.9). Dok prirodna snaga sunca daje ivot i regulie klimu i proces rastenja u
prirodi, dotle prevelika koliina suneve energije unitava ivot i mui ljude stvaranjem
opekotina.
Ni ovo zlo ne znamo koliko e trajati, pa ni priblino, s obzirom da se ranije ovako to nije
dogodilo. Znamo da u vreme proroka Ilije kia nije padala tri i po godine, te je bila velika
sua i glad, ali sunce nije u to vreme palilo ognjem kao sada u ovom zlu.
Za vreme ovih zala Boji narod nee biti poteen stradanja ali ... ipak nee izginuti.
(GC 629 - VB 509).
Onaj koji je izbrojio kosu na njihovoj glavi, brinue se za njih i u vreme gladi nee
oskudevati. Dok e zli umirati od gladi i kuge, aneli e tititi pravedne i zadovoljavati sve
njihove potrebe. (GC 620 - VB 509)
Peto zlo je specifinog karaktera, jer se izliva direktno na presto zverin i carstvo njezino
posta tamno (16,10). Pod presto zverin moe se razumeti sedite zveri (papstva) i voa
pokreta ujedinjenih crkava u vreme formiranja ikone zverine koji su vrili pritisak na ljude
da prime ig zverin. Ovo zlo je slino egipatskom zlu, devetom po redu, kada je nastala tako
gusta tama da su je ljudi mogli opipati. Kad opisuje ovaj dogaaj Duh prorotva kae:
Iznenada je pao mrak na Zemlju, tako gust i mraan da je izgledao kao mrak koji se moe
opipati. Ljudi nisu bili lieni samo svetlosti nego je vazduni pritisak bio tako veliki da se
nije moglo disati. (PP 272)
Ova tama je trajala u Egiptu tri dana (Izl. 10,22). Iz ovoga moemo da pretpostavimo da
e slino tome biti i peto zlo i jo stranije, jer se kae za one koji su njime pogoeni da
vakahu jezike svoje od bola (16,10).

145
 Za vreme izlivanja ovih prvih pet zala, kae se, da se ljudi nisu pokajali ve da hulie na
ime Boje (16,9.11.21). To je otuda to je pokajanje delo Svetoga Duha, a poto je on sada
povuen sa Zemlje, nema vie ni pokajanja kod ljudi.
Sad, dok jo traje vreme milosti, Bog poziva ljude na pokajanje da bi izbegli strahote
sedam poslednjih zala koja e se uskoro izliti na Zemlju. Sada je vreme za pripremu, jer ne
znamo kada e se zavriti vreme milosti.
Aneo mi je rekao: 'Hoete li da izbegnete sedam poslednjih zala? ... Ako elite, morate
umreti da biste mogli iveti. Budite gotovi, budite gotovi, budite gotovi! Morate se ozbiljnije
pripremati nego to to inite sada... rtvujte sve Bogu. Stavite na njegov oltar sve - sebe,
imanje i sve drugo - neka bude vaa iva rtva. (EW 66.67)
Vreme milosti e se zavriti iznenada, neoekivano, u vreme kada se tome najmanje
nadamo. (7BC 989 - MS 95, 1906.)
Bog nam nije otkrio vreme kada e se vest zavriti niti kada e vreme milosti prestati.
Ono to nam je otkriveno treba da prihvatimo za nas i nau decu, ali ne traimo da doznamo
ono to se dri u tajnosti u savetu Svemoguega...
Dolaze mi pisma sa pitanjima da li imam neku naroitu svetlost u pogledu zavretka
vremena milosti. Moj odgovor je da je moja dunost da samo objavim ovu vest i da je sada
vreme da se radi, dok traje dan, jer dolazi no kada niko vie nee moi raditi. Sad je, upravo
sada je vreme za sve nas da budemo budni, da radimo i da ekamo. (7BC 989 - RH 9. marta
1894.)

Otkrivenje 16,12-21
Svima koji prouavaju Sveto pismo poznato je da je borba izmeu dobra i zla otpoela na
Nebu, pobunom Lucifera protiv Bojeg Sina i njegovog Zakona. Prenesena na nau planetu,
padom Adama i Eve u greh, ova borba traje skoro est hiljada godina. Ona je sada u zavrnoj
fazi i njen poslednji veliki sukob na tlu nae Zemlje Biblija naziva Armagedon.
Velika borba izmeu Hrista i sotone, koja traje ve skoro est hiljada godina, uskoro e
biti zavrena...
Poslednji veliki sukob izmeu istine i zablude je samo zavrna bitka velike borbe protiv
Bojeg zakona. Mi ulazimo u ovaj sukob - sukob izmeu ljudskih zakona i propisa Jehove,
izmeu vere Biblije i verovanja u ljudske izmiljotine i predanja. (GC 518.582 - VB 421.471)
Dogaaji u vezi sa bitkom Armagedon odigravaju se u estom i sedmom zlu. injenica
da se u estom zlu ne spominje nikakva bitka u boju onog velikog dana Boga svedritelja
(6,14), ukazuje da e se ova bitka vodili u vreme sedmog zla. U estom zlu Vavilon, koji
simbolie veliki verski sistem palih hrianskih religija, gubi podrku naroda skupljenih za
bitku Armagedon, to je simboliki prikazano presahnjivanjem velike reke Eufrat
(16,12).
Do skora su mnogi zastupali miljenje, a neki jo i danas, da e Armagedon biti veliki
vojni rat izmeu Istoka i Zapada u jugozapadnoj Aziji. Oni ovaj boj za onaj veliki dan Boga
svedritelja opisuju u pojedinostima izrazima vojnog renika, zaboravljajui pri tome
glavnu injenicu da je na elu nebeske vojske koja vodi ovaj boj protiv ujedinjenih snaga
celog sveta car nad carevima i gospodar nad gospodarima (17,14).

146
 Da bismo pravilno razumeli Armagedon treba na poetku da se raiste neki osnovni
pojmovi. Najpre, to se tie samog imena Armagedon. Najvei komentatori naeg vremena
potpuno se slau da je ovo ime simboliko. Ono nema svoje geografsko mesto niti je ikada
imalo na karti sveta. Etimoloki, ova re nema nikakve veze sa dolinom Megido - to neki
pokuavaju da dovedu u vezu - osim u neznatnoj asonanci (podudaranju samoglasnika).
Naziv Armagedon upotrebljen je u Otkrivenju kao simbol poslednjeg sukoba dobra i zla,
poslednjeg moralnog i verskog sukoba u istoriji ljudskog roda. Mnogi savremeni tumai
Svetog pisma takoe smatraju da je Armagedon poslednja bitka izmeu Boga i
neprijateljskih sila sveta (Barley, Offenbarung des Johannes II, 153).
Boja re i Duh prorotva jasno ue da e u ovaj poslednji sukob biti uvuen ceo svet.
Otuda, otpada pretpostavka nekih koji govore o Armagedonu kao o vojnom sukobu u
jednom malom uglu jugozapadne Azije.
Ceo svet e biti po ovom pitanju (bitke Armagedon) na jednoj ili drugoj strani. Bitka
Armagedon treba da se bije i ovaj dan ne sme da zatekne nikog da spava... Zapovednik
Gospodnje vojske stajae na elu nebeskih anela da rukovodi bitkom. (7BC 982 - Pismo
109, 1890.)
Kad opisuje dogaaje u estom zlu koji se odnose na bitku Armagedon, apostol Jovan
govori o presahnjivanju vode velike reke Eufrat da se pripravi put carevima od istoka
sunanoga (16,12). Ovo je takoe simboliko izraavanje, jer znamo da presuivanje i
najvee reke sveta u vojne svrhe ne predstavlja nikakav problem u nae vreme na koje se
odnosi ovo proroanstvo, da bi mu Otkrivenje dalo neki znaaj. Oigledno je, otuda, da je
ovde re o neem mnogo vanijem.
Poznato nam je da je na reci Eufrat bio sazidan stari grad Vavilon. Ova reka je proticala
kroz jedan deo ovog grada. Takoe znamo da je Boji narod bio odveden u vavilonsko
ropstvo, u kome je ostao 70 godina. Prema starim istoriarima, Herodotu i Zenofonu, kada
je Kir, kao vojskovoa persijske vojske, osvojio Vavilon i oslobodio Boji narod od ropstva,
posluio se naroitom metodom. Njegova vojska je skrenula tok reke Eufrat u vetako
jezero i kanale koji su iskopali oko grada, tako da su presuenim vodenim koritom uli nou
u grad i zauzeli ga. Kir je, po Bojem provienju, posluio kao oslobodilac Bojeg naroda i
postao predslika Hrista, velikog oslobodioca Bojeg naroda poslednjeg vremena od njegovih
neprijatelja.
Ovo osvajanje Vavilona bilo je unapred objavljeno starom Izraelu preko proroka kao i ime
samog oslobodioca Kira, 50 godina pre njegovog roenja (v. Is. 44,27.28; 45,1; Jer. 51,36).
Paljivim prouavanjem celog opisivanja dogaaja u estom zlu videemo da carevi od
istoka sunanoga (16,2) stoje nasuprot carevima svega vasionog sveta (st. 14). Poto su
carevi svega vasionog sveta neprijatelji Bogu i njegovom narodu, oigledno je da su carevi
od istoka sunanoga na Bojoj strani. Oni mora da su oslobodioci Bojeg naroda od
modernog Vavilona, kao to su to bili Kir i njegova vojska u vreme starog Izraela koji su
takoe doli sa istoka.
Ova slika unitenja starog Vavilona i osloboenja Bojeg naroda u njemu nou, lepo je
opisana u knjizi proroka Danila (5,1-5.30.31). Ona je posluila Jovanu da opie osloboenje
Bojeg naroda, 144.000, od Vavilona velikog u poslednjoj bici sveta, bici Armagedon, to
e takoe biti izvedeno nou.
Upravo je pono kada Bog otkriva svoju mo da oslobodi svoj narod. (GC 636 - VB 514)
Kao to je stari Vavilon bio zatien rekom Eufrat, tako je i modemi Vavilon zatien
vodama mnogim (17,1), to simbolie ljude, narode, plemena i jezike (17,15). Kada narod
uvidi da ga je velika bludnica prevarila - probuenje koje dolazi suvie kasno - on e se

147
okrenuti protiv onih koji su ga obmanuli. Ovako e Vavilon izgubiti podrku narodnih
masa, to je simboliki prikazano presahnjivanjem njegove vode, odnosno velike reke
Eufrata. Na ovaj nain, simboliki izraeno, otvoren je put oslobodiocima od istoka
sunanoga, tj. vojskama nebeskih anela iji je zapovednik car nad carevima i gospodar
nad gospodarima, Isus Hristos (19,16).
Velika bitka za onaj veliki dan Boga svedritelja, Armagedon, opisuje se opirnije u
Otkrivenju 17,11-19 i 19,11-21. U 17. glavi nam se kae da e se deset careva, koji
predstavljaju zemaljske vladare, i zver (papstvo) sa kojom jednu volju imaju (17,3),
pobiti s Jagnjetom i Jagnje e ih pobediti, jer je gospodar nad gospodarima i car nad
carevima (st. 14). U 19. glavi zver i carevi zemaljski i vojnici njihovi skupljeni da se pobi-
ju sa Hristom, doivljavaju poraz (st. 19-21). U ovoj slici bitke Armagedon Jovan vidi Hrista
kako pobedonosno jae na belom konju i na njegovom odelu napisano ime: Car nad
carevima i gospodar nad gospodarima (st. 11.16), dok vojske nebeske iahu za njim na
konjima belim (st. 14). Nasuprot ovoj vojsci stoji zver i carevi zemaljski i vojnici njihovi
(st. 19).
Bitka Annagedon uskoro treba da se bije. Onaj koji na svom odelu ima napisano ime Car
nad carevima i Gospodar nad gospodarima, uskoro e povesti nebeske vojske. (7BC 982 -
MS 172, 1899.)

esto zlo: Vavilon gubi podrku naroda skupljenih na bitku Armagedon

(16,12-16).
12I esti aneo izli au svoju na veliku reku Eufrat; i presahnu voda njezina da se

pripravi put carevima od istoka sunanoga (carevima koji dolaze od istoka sunanoga
- Bak.). 13I videh iz usta adahinih, i iz usta zverinih, i iz usta lanoga proroka gde
izioe tri neista duha kao abe. 14Jer su ovo duhovi avolski koji ine udesa i izlaze
carevima svega vasionoga sveta da ih skupe na boj za onaj veliki dan Boga
svedritelja. 15Evo idem kao lupe; blago onome koji je budan i koji uva haljine svoje
da go ne hodi i da se ne vidi sramota njegova. 16I sabra ih (i skupie ih - S.) na mesto
koje se jevrejski zove Armagedon.

U vreme estog zla ne vodi se jo nikakva bitka. Ona se vodi u sedmom zlu, kada e
Vavilon veliki primiti au vina ljutoga gneva svojega.
Stihovi 13, 14 i 16 osvru se unatrag da prikau kako je Vavilon osigurao svoju mo.
Adaha (sotona), zver (oivelo papstvo) i lani prorok (pali protestantizam) prevarie ceo
svet preko tri neista duha. Naroito e protestantska Amerika doiveti veliko lano
spiritistiko oivljavanje kratko vreme pred kraj vremena milosti (v. 13,14.15).
Protestanti Sjedinjenih Drava bie prvi koji e preko ponora pruiti ruku da prihvate
ruku spiritizma. Oni e prihvatiti ruku rimske vlasti, i pod uticajem ovog trostrukog saveza,
ova e zemlja poi stopama Rima. (GC 588-VB 476)

12. Velika reka Eufrat. Reka Eufrat je bila reka starog grada Vavilona, koji je u
Jovanovo vreme bio odavno u ruevinama. Ova reka je nekad bila glavni izvor bogatstva i
moi ovog grada (Jer. 51,13). Kao to Vavilon, grad veliki u Otkrivenju nema doslovni
smisao, nego predstavlja ujedinjeno palo hrianstvo, tako isto i velika reka Eufrat ne moe
da ima doslovni nego simboliki smisao. Ona predstavlja, kae nam se, ljude , narode,
plemena i jezike na kojima sedi bludnica velika (17,1.15), koja je i Vavilon veliki.

148
 I presahnu voda njezina. Slika presahnjivanja vode reke Eufrata je uzeta iz Starog
zaveta (Is. 44,27). Kao to je presuivanjem doslovne reke Eufrata bio otvoren put persijskoj
vojsci pod zapovednikom Kirom da ue u grad i oslobodi Boji narod u njemu, tako isto
simboliko presahnjivanje vode velike reke Eufrat modernog Vavilona simboliki
predstavlja pripremanje puta za njegovu propast u sedmom zlu.
Da se pripravi put carevima koji dolaze od istoka sunanoga. Kao to su pripreme za
skretanje toka reke Eufrat grada Vavilona trebale da se izvre ranije iskopavanjem vetakih
kanala i jezera izvan grada, o emu nas izvetavaju istoriari Herodot i Zenofon, tako isto i
pripravljanje puta za dolazak careva od istoka treba da se obavi ranije, pre njihovog
dolaska.
Bitka Armagedon treba da se bije... Ali sada imamo kratko vreme da svedoci za Boga
izvre delo pripremanja puta Gospodu. (6T 406)
Iz ovoga se vidi da su svedoci za Boga oni koji pripremaju put carevima od istoka
sunanoga. Ovo delo e uiniti Boji narod u vreme jasne vike anela iz Otkrivenja 18.
Mi treba da prouavamo izlivanje sedmog zla. Sile zla nee odstupiti u sukobu bez borbe.
Ali provienje ima svoj udeo u bici Armagedon. Kada se Zemlja zasvetli od slave anela iz
Otkrivenja 18, svi verski elementi, i dobri i zli, probudie se od pospanosti i vojske ivoga
Boga preuzee bojite. (7BC 983 - MS 175, 1899.)
Simbol carevi od istoka sunanoga takoe je uzet iz Starog zaveta. Oslobodioci Bojeg
naroda iz starog Vavilona trebalo je, po proroanstvu, da dou sa istoka. Ovaj detalj pominje
prorok Isaija tri puta (Is. 41,2.25; 46,11).
Istok je bio u staro vreme glavna strana orijentacije. Prilikom ulaska u Jerusalim, Isus se
pribliio gradu sa istonog breuljka koji se zove Maslinska gora (Mat. 21,1-12). Ovaj sveani
Hristov ulazak u Jerusalim bio je predslika njegovog ponovnog dolaska na Zemlju u slavi. U
Otkrivenju 7,2 prorok vidi anela gde se penje od istoka sunanoga da zapeati Boji
narod poslednjeg vremena, 144.000, pred kraj vremena milosti. I znak Sina ovejeg
pojavie se na istoku:
Uskoro se na istoku pojavio mali crni oblak, veliine kao pola ovejeg dlana... Boji
narod zna da je to znak Sina ovejeg. U sveanoj tiini oni netremice gledaju u njega kako
se pribliava Zemlji i postaje sve jasniji i lepi, dok ne postane kao veliki beli oblak, ija
osnova lii na oganj koji prodire, a nad kojim lebdi duga zaveta. (GC 640 - VB 517)
Kada se Isus sa svojom pratnjom pojavi u bici Armagedon, On e doi sa istoka. Njegovu
pratnju sainjavaju carevi, to se odnosi na zapovednike nebeske vojske anela. To su oni
za koje pie apostol Pavle da imaju prestole, poglavarstva i vlasti na Nebu (Kol. 1,16; Ef.
6,12). Duh prorotva ih opisuje kako nose carske krune na glavama dok prate Isusa, svoga
Cara, pri njegovom drugom dolasku na Zemlju.
Uskoro se pojavio veliki beli oblak na kome je sedeo Sin oveji... Dok se pribliavao
Zemlji mogli smo primetiti neopisanu slavu Hristovog velianstva, jaui na konju kao
pobednik. Svita anela, sa sjajnim, blistavim krunama na glavama, pratila ga je na njegovom
putu. Nijedan jezik nije u stanju da opie slavu ovog prizora. (EW 286)

13. Adaha zver i lani prorok. U vezi sa simbolikim presahnjivanjem vode reke Eufrata
koje otvara put padu modernog Vavilona i dolazak careva sa istoka, Jovan nam dalje opisuje
dogaaje koji su se odigrali ranije da bi nam pokazao kako je Vavilon osiguirao slavu i mo.
Da bismo ih bolje razumeli, on se sada vraa na tri simbola modernog Vavilona koji su ve
spomenuti u prethodnim glavama. Ovo troje - papstvo i protestantska Amerika, udrueni sa
natprirodnim silama zla, spiritizmom - skupie careve svega vasionog sveta, tj. sve

149
politike sile Zemlje na boj za onaj veliki dan Boga svedritelja (st. 14). Vodea sila ovog
trostrukog saveza protiv Boga i njegovog naroda je zver, papstvo. Ovo je oigledno iz
19,19.20. Iza svih njih stoji adaha, sotona, jer nam se kae da e zemaljski carevi, zver i
lani prorok biti ubijeni prilikom Hristovog dolaska na zemlju, dok e sama adaha biti
svezana na opustoenoj Zemlji hiljadu godina.
Iz usta. ta je uenje ovog trostrukog saveza koje je predstavljeno neistim duhovima
koji su izgledali kao abe, a koji su pridobili ceo svet u borbi protiv Boga?
S obzirom na injenicu da se oni bore protiv Boga i njegovog naroda - oigledno je da to
ne mogu biti neke politike ideje nego versko uenje. Nauka ili uenje ova tri neista duha tj.
trostrukog saveza je:
a) Lano uenje u katolicizmu - iz usta zveri, papstva;
b) Lano uenje u protestantizmu - iz usta lanog proroka, Sjedinjenih Amerikih
Drava;
v) Spiritizam - iz usta same adahe, sotone. Za spiritizam se ne moe rei da ga
namee neka podreena zemaljska sila, zato izlazi direktno iz usta adahe. Uenje spiritizma
e prihvatiti ne samo hrianske, nego i mnogoboake zemlje.

14. Ovo su duhovi avolski koji ine udesa. Dajui komentar za ovaj stih Duh
prorotva kae:
Sotona se dugo pripremao za svoj poslednji napor da obmane svet... Malo po malo
pripravio je put za svoje najvee delo prevare u razvoju spiritizma... Izuzev onih koje e
Boja sila verom u njegovu Re sauvati, ceo svet e biti uvuen u ovu prevaru. Narod
uljuljkan u kobnu sigurnost, probudie se tek onda kad se na nj bude poeo izlivati Boji
gnev (GC 561.562 - VB 455)
Rimokatolika crkva je oduvek pridavala vanost udesima kao obeleju prave crkve.
Protestanti, opet, poto su izgubili veru u Bibliju kao Boju re, sve vie i vie veruju u
isceljenje udom kao znakom Boje sile.
Neki e biti u iskuenju da prihvate ova uda kao od Boga. Bolesni e biti izleeni pred
njima. udesa e se obavljati pred naim oima. (RB 48)
Natprirodne pojave u prirodi takoe e biti sredstvo kojim e se sotona posluiti da
ujedini svet za sebe i svoje planove.
Uskoro e se na nebu videti strane pojave natprirodnog karaktera kao znak moi
demona koji ine uda. Duhovi avolski e ii carevima u celom svetu da ih obmanu i
podstreknu da se udrue sa sotonom u poslednjoj borbi protiv Boje vladavine. Tako e
pomou ovih orua vladari i narod biti prevareni. (GC 624 - VB 504.505)
Carevi svega vasionoga sveta. Pod ovim carevima podrazumevaju se politike vlasti
sveta za razliku od verskog ujedinjenja triju duhovnih sila iz stiha 13.
Sotona je u prolosti esto upotrebljavao velikane Zemlje kao svoja naroita orua
(Faraon, Navuhodonosor, Aman, Cezar, i drugi). To isto inila je i zver, papstvo.
Sigismund, Filip panski, Vojvoda od Albe, Katarina de Medici i drugi posluili su kao
naroito orue papstva u proganjanju Bojeg vernog naroda. Tako e u estom zlu sotoni
poi za rukom da skupi sve zemaljske sile i povede ih u boj protiv Hrista i njegovog naroda.
Da ih skupi na boj. Ovo se odnosi na napore trostrukog saveza iz stiha 13, da skupi
careve svega vasionoga sveta na boj. Ovi zemaljski carevi oigledno se ne skupljaju da se
bore jedni protiv drugih nego za boj na onaj veliki dan Boga svedritelja u sedmom zlu.
Ova bitka se ne vodi u estom zlu. Ona se vodi u sedmom zlu kada e se Bog lino umeati.

150
 Ova poslednja priprema odnosi se na donoenje opte naredbe da se pobiju svi oni koji se
nisu poklonili zveri i njenoj ikoni i nisu primili ig zverin. Vrhunac dogaaja u estom zlu je
utvrivanje datuma kada treba organizovano da se sprovede naredba za unitenje Bojeg
naroda u svim zemljama.
Kada se vreme, oznaeno u naredbi, bude pribliilo, ljudi e se zaveriti da istrebe
omraenu sektu. Odluie da preko noi izvre odluni napad. (GC 634 - VB 513)

15. Idem kao lupe, tj. dolazim neoekivano, iznenada.

Upravo u vreme kada svet bude podrugljivo pitao: 'Gde je obeanje njegovog dolaska?
bie znak. Kada budu govorili: 'Mir i sigurnost, iznenada e doi pogibao. Kada rugai koji
su odbacili istinu postanu bezobzirni, kada bude opta praksa ljudi da nepoteno zarauju
novac, kada e mladi istraivati sve i svata osim Boju re, Isus e doi kao lupe. (DA 635)
Koji je budan znai biti uvek na strai da nas ne prevari sotona.
Samo oni koji su svoje due ojaali istinama Biblije moi e da podnesu poslednju veliku
borbu. (GC 539 - VB 482)
Koji uva haljine svoje. Haljina je simbol karaktera oienog u Hristovoj krvi.
Da go ne hodi. Ovde se hrianin bez karaktera uporeuje sa ovekom koji hodi go.
Slabi u veri imaju i slab karakter. Kad ovek izgubi karakter, on je izgubio sve. On je pred
nebom kao onaj koji go hodi.

16. I sabra ih na mesto koje se jevrejski zove Armagedon. Armagedon je jevrejska re,
odnosno jevrejska sloenica , koja se sastoji od dve rei: har - brdo i magedon.
Poto prvi deo ove sloenice har znai brdo, gora, a ne dolina, Armagedon se ne moe
odnositi na Megido, koji se nalazio u Jezraelskoj dolini. Otuda, ona se moe odnositi na goru
Sion na koju je Lucifer eleo da se popne i podigne sebi presto (v. Is. 14,13). Tamo je
jevrejska re harmo- ed prevedena sa gora zborna, a odnosi se na Sion. Na ovoj gori
apostol Jovan vidi sakupljene 144.000, odmah po zavretku bitke Armagedon (Otkr. 14,1-6).
Poto Luciferu nije polo za rukom da se u vreme pobune na nebu popne na ovu goru, on e
to pokuati da ostvari u zavrnom velikom sukobu sa Hristom uz pomo careva svega
vasionoga sveta, koje e skupiti na boj za onaj veliki dan Boga svedritelja.
S obzirom da su ostala geografska imena u vezi sa bitkom Armagedon uzeta doslovno, kao
na primer Vavilon i reka Eufrat, ne bi bilo razloga da se ne uzme doslovno i Megido ili bilo
koje drugo geografsko mesto, gde e se voditi ova poslednja bitka. Ve i sama napomena
Jovana za Armagedon, da je mesto koje se jevrejski zove tako, upuuje nas na injnicu da
je ne samo znaenje ove rei simboliko, nego i sama konstrukcija ove sloenice. Armagedon
nema geografski poloaj, niti je ikada imao na karti sveta. On oznaava celu Zemlju koja e
biti bojno polje poslednjeg verskog i moralnog sukoba velike borbe dobra i zla.
Uskoro, vrlo uskoro, bie poslednja velika bitka izmeu dobra i zla. Zemlja e biti bojno
polje poslednjeg velikog obrauna i konane pobede. Tu, gde je sotona dugo navodio ljude
protiv Boga, treba da se zauvek savlada pobuna. (RH 13. maja 1902.)
Simboliki ova sloenica Armagedon moe se uzeti da znai: Sastanak na gori zbornoj
svih sila tame i zla na elu sa sotonom u nameri da se uniti Boji narod, 144.000, koji se ne
nalazi na nekom odreenom mestu, ve rasturen po celoj Zemlji.

Sedmo zlo. Boj Boga svedritelja (16,17-21)

U ovom odseku opisuju se zavrni dogaaji sedam zala. Sedmo zlo je Boja strana
Armagedona, Boje uee u ovom poslednjem velikom sukobu dobra i zla.

151
 Poslednji in u drami bie zamenjivanje istine laju. Kad ta zamena postane sveopta,
Bog e se sam umeati. Kad se ljudski zakoni budu uzdigli nad Bojim zakonima, kad sile
ove Zemlje pokuaju da prinude ljude da svetkuju prvi dan sedmice, znajte da je dolo vreme
da Bog radi. On e ustati u svom velianstvu i strano potresti Zemlju. On e izai iz svog
stana da kazni stanovnike ovog sveta za njihovo bezakonje. (RH 24. april 1901.)
17I sedmi aneo izli au svoju po nebu (vazduhu - Stef.) i izie glas iz crkve

nebeske, od prestola, govorei: Svri se. 18I bee sevanje munja i gromovi, i glasovi, i
bi veliko tresenje zemlje, kakvo nikad ne bi otkako su ljudi na zemlji, toliko tresenje,
tako veliko. 18I grad veliki razdeli se na tri dela i gradovi neznaboaki padoe; i
Vavilon veliki spomenu se pred Bogom da mu da au ljutog gneva svojega. 18I sva
ostrva pobegoe (ieznue - S.) i gore se ne naoe (nestase - S.). 19I grad veliki kao
glava pade s neba na ljude i ljudi hulie na Boga od zla gradnoga jer je velika muka
njegova vrlo.

17. Izli au po nebu, tj. po vazduhu, to znai da ovo zlo pogaa celu Zemlju.
U istom trenutku apostol Jovan uje glas veliki iz crkve. Svri se! Ovo je zvanina
objava Gospodara svemira da On sada preuzima bitku Armagedon.
Ove iste rei izgovorio je Isus pre nego to je izdahnuo na krstu (Jov. 19,30), kada je
njegova rtva osigurala uspeh plana spasenja. Sada se ove rei izgovaraju kada Boji plan
spasenja dostie svoj vrhunac. I jo jedanput bie izgovorene prilikom ponovnog stvaranja
Zemlje (21,6).
U sedmom zlu Boji glas potresa Nebo i Zemlju i nastaje straan poremeaj u prirodi. Ali
u isto vreme ovaj glas donosi osloboenje Bojem narodu. U pesudnom asu odreenom u
naredbi da se Boji narod uniti, dolazi njegovo izbavljenje.
Na glas Boji pokrenue se nebeske sile. Sunce, Mesec i zvezde pokrenue se sa svojih
mesta...
Crni, teki oblaci se sudaraju. Vazduni omota oko Zemlje se razdvaja i povlai i kroz
otvoreni prostor u Orionu, odakle je doao Boji glas, mi moemo da gledamo gore. (EW
41)
Bog dozvoljava silama tame da napreduju i postignu prividan uspeh sve do sedmog zla u
cilju da unite Boji narod, 144.000. Ali u trenutku kada rulje zlih nasrnu na verne sa
usklicima pobede, ruganjem i proklinjanjem da se bace na plen (GC 634.635 - VB
513.514), Boji glas Svri se! oslobaa svete u sedmom zlu, koje predstavlja kraj naeg
sveta. Hristos dolazi na nau Zemlju, stari svet nestaje, a novi se raa na horizontu.

18. Munje, gromovi i tresenje Zemlje. U vreme sedmog zla u prirodi nastaje prava
kataklizma.
U prirodi izgleda kao da je sve izvan svog reda. Reke prestaju da teku... Mrani, teki
oblaci penju se i sudaraju... Dogaa se straan zemljotres, kakav nikad ne bi otkako su ljudi
na Zemlji, toliko tresenje, tako veliko. Izgleda kao da se nebo otvorilo i zatvorilo... Gore se
tresu kao trska na vetru, a odvaljene stene padaju na sve strane. uje se tutnjava bure koja
dolazi. More udara pomamno... Cela Zemlja se die i nadima kao morski valovi. Njena
povrina puca. Izgleda da njeni temelji poputaju. Planinski lanci tonu. Nastanjena ostrva
iezavaju. Morske luke koje su po zlu postale kao Sodom, nestaju u razbesnelim valovima...
Strani grad Veliki kao glava dovrava ovo razaranje. Najponosniji gradovi na Zemlji
postaju gomila ruevina. (GC 637 - VB 514.515)

152
 19. I grad veliki razdeli se na tri dela i gradovi neznaboaki padoe.
Grad veliki odnosi se na Vavilon, koga sainjava papstvo, otpali protestantizam i
moderni spiritizam. Na Boji glas u sedmom zlu, ovaj trostruki savez iz stiha 13. i 14. se
raspada da vie nikad ne oivi.
Gradovi neznaboaki (naroda - Bak.) simboliu politike sile koje su bile saveznici
trostrukog saveza u Vavilonu, takoe doivljavaju propast.
Vavilon veliki predstavlja ujedinjene pale hrianske crkve.
Spomenu se je uobiajeni izraz u Svetom pismu da oznai trenutak kada treba da se
izvri Boji sud (v. Otkr. 18,5; Ps. 109,14).
Boja re kae: to nema odmah osude za delo, zato srce sinova ljudskih kipi u njima da
ine zlo. (Prop. 8,11). Ali kada zlo navri meru koju mu je Bog dozvolio, poinje Boji sud
(PP 165). Ovako Bog radi s pojedincima i sa narodima i ovako e postupati i sa celim svetom
(ED 177). U istoriji ljudskog roda, kao i u ivotu pojedinaca, postoji vreme neznanja kada
Bog zatvara oi pred prestupima njegovog zakona, ali u poslednjem odseku istorije ljudskog
roda niko nee imati izgovora. Veno evanelje e se objaviti svim narodima i svako e imati
prilike da se odlui za ili protiv Boga (v. Del. 17,30; Mat. 24,14).

20. (20.21) U ovim stihovima apostol Jovan opisuje veliki dan Bojeg obrauna sa
ljudima, o kome su mnogo pisali i starozavetni proroci (v. Jez. 38,22; Is. 28,17.18; 30,30).
Kad Duh prorotva opisuje ovaj dan, kae:
Mi smo govorili o velikoj bici koja e se odigrati u zavrnim dogaajima istorije Zemlje
kad Jehova otvori svoje skladite oruja i izvadi oruje svoga gneva. On pita: Jesi li uao u
njegove spreme snega i jesi li video spreme leda koje sam sauvao za vreme nevolje, za dane
bitke i rata? (O Jovu 38,22.23). Onaj koji otkriva, opisuje unitenje koje e se dogoditi kada
veliki glas objavi iz nebeske crkve: Svri se! (PP 508)
Iz do sada iznetog moe se izvesti opti zakljuak o bici Armagedon:
(1) Bitka Armagedon je poslednji sukob izmeu istine i zablude, zavrna bitka velike
borbe izmeu Hrista i sotone, sukob izmeu ljudskih zakona i propisa Jehove, izmeu vere
Biblije i verovanja u ljudske izmiljotine i predanja (GC 582 - VB 471). Tokom est hiljada
godina ove borbe na naoj planeti bilo je vie odluujuih trenutaka i svaki put je sotona
doiveo poraz, a Hristos pobedio.
(2) Naziv Armagedon je simboliki naziv kojim Otkrivenje naziva zavrni in, poslednju
fazu ove vekovne borbe u kojoj e sotona biti potpuno poraen. Ovo ime nema svoje
geografsko mesto na karti sveta niti je ikada imalo. Konstrukcija ove jevrejske rei, odnosno
sloenice, je takoe simbolika i ne moe se doslovno prevesti.
(3) Armagedon je poslednji sukob na tlu nae Zemlje, u kome e celi svet uzeti uea.
Bojno polje ovog sukoba nije neko odreeno geografsko mesto, nego cela Zemlja.
Uskoro, vrlo uskoro, bie poslednja velika bitka izmeu dobra i zla. Zemlja e biti bojno
polje poslednjeg velikog obrauna i konane pobede. Tu, gde je sotona tako dugo navodio
ljude protiv Boga, treba da se zauvek savlada pobuna. (RH 13. maja 1902.)
U ovom sukobu nee biti neutralnih. Ishod borbe: bez gubitaka na strani Emanuela, bez
preivelih na protivnikoj strani.
(4) Dve zaraene strane u bici Armagedon su:
Dve velike suprotne sile pojavie se u poslednjoj velikoj bici. Na jednoj strani nalazi se
Tvorac Neba i Zemlje. Svi koji su na Njegovoj strani imaju njegov peat. Oni su posluni
njegovim zapovestima. Na drugoj strani stoji knez tame sa onima koji su izabrali otpad i
pobunu. (7BC 982.983 - RH 7. maja 1901.)

153
 U spisima Duha prorotva vie puta je reeno da svretak vremena milosti ne spada
vremenski u vreme kada je i gnev naroda, tj. kada se vode veliki ratovi.
Videla sam da gnev naroda, gnev Boji i vreme da se sudi mrtvima ne spadaju u isto
vreme, nego idu jedno za drugim. Tako isto da se Mihailo jo nije podigao i da vreme 'kakvo
nije bilo jo nije dolo. Narodi se sada prognevljuju, ali kad na Prvosvetenik zavri svoju
slubu u nebeskom svetitu, on e ustati i obui odelo osvete i tada e se izliti sedam
poslednjih zala. (EW 36)
Otuda gnev naroda (meunarodni sukobi) prestaju sa svretkom vremena milosti i
poetkom sedam zala, jer e cela Zemlja i njeni stanovnici biti predmet ne vie gneva
naroda, nego daleko stranijeg gneva Bojeg.
(5) Boja re i Duh prorotva jasno ue da e svretak vremena milosti zatei ljude
uljuljkane u lanu sigurnost (GC 38 - VB 30), kada budu zvonila svatovska zvona i svi se
budu nadali jo dugim godinama napretka - tada e iznenada, kao grom iz vedra neba - doi
svretak njihovim opsenama i lanim nadama (GC 338 - VB 280).
(6) U Edemu sotona je pridobio Adama i Evu na svoju stranu. Ali u poslednjem velikom
sukobu nee mu poi za rukom da pridobije verni ostatak, 144.000 ivih pravednika, koji
vrsto stoje na Bojoj strani u nepokolebljivoj odanosti Tvorcu neba i Zemlje. I kao to mu
nije polo za rukom da uhvati u zamku Bojeg Sina u Getsimaniji, tako mu nee uspeti da
pronae nijednu slabu stranu kod vernog ostatka, jer su oni pozvani, izabrani i verni
(Otkr. 17,4). Ali zato e mu poi za rukom da pridobije sve zemaljske careve i narode celoga
sveta - sve one koji nisu sa Jagnjetom - i povede ih u najveu bitku u istoriji dobra i zla,
bitku Armagedon.
(7) Bitka Armagedon je u stvari sveopti pokret u svetu da se pobiju svi koji nisu primili
ig zverin, kao uzronici tekih zala koja pogaaju zemlju. Ovaj pokret stupa u akciju kada se
zemaljski carevi sloe da se izda naredba u svim zemljama da se pobiju svi koji su obeleeni
kao jeretici i vinovnici nesrea koje pogaaju svet u vreme sedam zala.
Kada zatita ljudskih zakona bude uskraena onima koji potuju Boje zapovesti,
pojavie se istovremeno u svim zemljama pokret za njihovo unitenje. Kada se vreme
oznaeno u naredbi bude pribliilo, ljudi e se zaveriti da istrebe omraenu sektu. Odluie
da preko noi izvre odluni napad (GC 635 - VB 513)
(8) to se tie tzv. vojne faze Armagedona, ona se odnosi na opte krvoprolie i sukob koji
e nastati meu ljudima kada se probude i uvide svoju zabludu.
Tada nastaje veliko probuenje kod onih koji su izgubili sve u velikoj borbi ivota...
Narod uvia da je obmanut. Jedni druge optuuju da su ih vodili u propast... Ustaju protiv
svojih lanih pastira... Iste ruke koje su nekada krunisale lovorikama, podignue se sada da
ih unite. Maevi kojima je trebalo da se pobije Boji narod, sada su upotrebljeni protiv
njegovih neprijatelja. Na sve strane nastaje sukob i krvoprolie...
U uasnoj borbi, raspaljeni svojim strastima i usred stranog izlivanja Bojeg
nepomeanog gneva, padae zli stanovnici Zemlje - svetenici, stareine i narod, bogati i
siromani, veliki i mali. (GC 656.657 VB 529.531)
Kad Boji glas oslobodi svete, rulje zlih nasrnue u besu jedni na druge. Zemlja e
poprimiti izgled poplave krvi, a mrtva telesa e leati s jednog kraja na drugi. (EW 290)
(9) Veina simbola kao i figurativno izraavanje u celom Otkrivenju, a naroito u vezi sa
bitkom Armagedon uzeti su uglavnom iz Starog zaveta.
a) Kao to je doslovni Vavilon tlaio Boji narod u staro vreme (Jer. 50,11), tako isto i
duhovni Vavilon to ini s Bojim narodom poslednjeg vremena.

154
 b) Kao to je doslovni Vavilon prebivao na velikim vodama (Jer. 51,13), tako isto i
duhovni Vavilon, kae se, sedi na vodama mnogim (Otkr. 17,1), to simbolie ljude,
narode, plemena i jezike (17,15).
v) Kao to je nekada Gospod nad vojskama skupio carstva narodna kao orua
srdnje njegove da zatre stari Vavilon (Is. 13,4.5) i podigao ... zbor velikih naroda da
se biju s njim (Jer. 50,9), tako isto se i u poslednjem vremenu narodi sakupljaju sa
svojim zemaljskim carevima na boj, da bi na kraju izvrili osvetu nad Vavilonom
(Otkr. 16,14; 17;12-17).
g) Simboliko presahnjivanje velike reke Eufrata u Otkrivenju 16,12 je slika uzeta od
Isaije, a odnosi se na presuivanje doslovne reke Eufrata prilikom osvajanja starog
Vavilona i osloboenja Bojeg naroda u njemu od strane persijskog vojskovoe Kira
(Is. 44,26 - 45,13).
(10) Vrhunac dogaaja u bici Annagedon je Hristov dolazak u slavi kao car nad carevima
i Gospodar nad gospodarima.
U Bojem planu za venost Armagedon je vaan putokaz prema konanom reenju
problema greha. Svako od nas treba da ima vee poznanje ovih stvari, jer svi treba dobro da
razumemo razvoj dogaaja u prikupljanju naroda za poslednji sukob velike borbe. (8T
307).
Da li treba da ekamo da se ispune proroanstva za poslednje vreme, pa da neto kaemo
o njima? Od kakve koristi e tada biti nae rei? Hoemo li ekati da se Boji sudovi ponu
izlivati na prestupnika njegovog zakona, pa da mu kaemo kako moe da utekne od njih?
Gde je naa vera u Boju re? Zar treba da vidimo kako se ispunjavaju predskazana
proroanstva da bismo verovali u njih? (9T 20)

Otkrivenje 17,1 -19,6

Kad govori o sedamnaestoj glavi Otkrivenja, Duh prorotva kae:
U sedamnaestoj glavi Otkrivenja unapred se objavljuje unitenje svih crkava koje su se
iskvarile slepom odanou u slubi papstva. (7BC 983 - Pismo 232, 1899.)
Nasuprot prvoj crkvi, koja se prikazuje kao verna ena obuena u nebesko ruho (12,1;
21,2.9.10), ovde se palo hrianstvo prikazuje simbolom ene bludnice, nakiene zlatom i
dragim kamenjem, s kojom blud provodie carevi zemaljski (17,2.4). Ali pre nego to e
apostolu Jovanu biti pokazan sud bludnice velike, aneo mu eli objasniti zato je ona tako
strano osuena.
Cela ova slika osude Vavilona velikog uzeta je iz Starog zaveta, gde se iscrpno govori o
obesti i pokvarenosti starog, doslovnog Vavilona, koji je bio predslika modernog, duhovnog
Vavilona. Apostol u ovom odseku naroito istie vrhunac pokvarenosti modernog Vavilona u
vreme njegovog udruivanja sa carevima svega vasionog sveta u estom zlu. Dalje, on
opisuje poraz i alostan kraj velike bludnice koji doivljava od svojih saveznika (Otkr. 17,7-
18), to slui kao opomena svim ljudima da na vreme izau iz Vavilona (18,1-4). I na kraju
ovog odseka apostol Jovan vidi veliku radost na Nebu i uje radosnu pesmu spasenih zbog
unitenja Vavilona.

155
Vavilon veliki (17,1-6)
1I doe jedan od sedam anela koji imahu sedam aa i govori sa mnom govorei

mi: hodi da ti pokaem sud bludnice velike, koja sedi na vodama mnogim. 2S njom
blud provodie carevi zemaljski i koji ive na zemlji opie se vinom bluda njezina. 3I
uvede me duh u pusto mesto i videh enu koja sedi na zveri crvenoj koja bee puna
imena hulnih i imae sedam glava i deset rogova. 4I ena bee obuena u porfir i
skerlet i nakiena zlatom i kamenjem dragim i biserom, i imae au u ruci svojoj
punu mrzosti i pogantine bluda svojega. 5I na elu njenom napisano ime: Tajna,
Vavilon veliki, mati kurvama i mrzostima zemaljskim. 6I videh enu pijanu od krvi
svetih i od krvi svedoka Isusovih; i zaudih se udom velikim kad je videh.

1. Jedan od sedam anela, tj. anela koji imahu sedam poslednjih zala (15,1), koja su
izlili na Zemlju (16,1). Iz ovoga se vidi da je ovo nastavak vienja o sedam zala radi iscrpnijeg
objanjenja dogaaja u vezi sa njima. Aneo sada eli da objasni apostolu Jovanu tajnu
Vavilona velikog, da bismo bolje razumeli njegov zloin i osudu koja je dola na njega.
Sud bludnice velike. Za vreme poslednja tri zla carstvo zverino i grad veliki ...
Vavilon naroito su bili predmet Bojeg gneva. U 17. i 18. glavi ova dva simbola spojena su
u jedan, u simbol ene koja sedi na zveri pod imenom Vavilon veliki. Zloin bludnice
velike u prikupljanju svih naroda na Zemlji protiv Bojeg naroda opisuje se u stihovima 2.
6. i 13., koji nam rasvetljavaju dogaaje u estom zlu.
Koja sedi na vodama velikim. Vode Vavilona velikog su vode velike reke Eufrat
(16,12), to predstavlja ljude, narode, plemena i jezike (17,15), koje su tri neista duha
nagovorila da se udrue sa trostrukim savezom (katolicizmom, palim protestantizmom i
modernim spiritizmom) protiv Boga i njegovog naroda. (17,13). Ove vode e presahnuti,
tj. prestati da podravaju veliku bludnicu na kraju estog zla, a zatim u sedmom zlu,
potpuno je unititi (v. Otkr. 17,16).

2. Sa kojom blud provodie carevi zemaljski. U Svetom pismu se Boji narod Starog i
Novog zaveta, starozavetni Izrael i novozavetna Hristova crkva, predstavlja simbolom prave,
verne ene, vezane branim zavetom za Tvorca neba i Zemlje, odnosno zarunicom Isusa
Hrista (Is. 54,4.5; Jer. 3,14; Osija 2,19.20; 2. Kor. 11,2; Ef. 5,31.32).
Kada se stari Izrael odvratio od Boga i poeo sklapati prijateljstvo sa mnogoboakim
narodima, proroci su ga optuivali za preljubu (Osija 2,5; 3,1; 4,11; Jez. 16,15-58; 23,2-21).
Tako se i Hristova crkva, kada je izgubila istotu vere i ljubav prema Hristu oslanjajui se na
naklonost i ljubav zemaljskih vladara, predstavlja u Otkrivenju nevernom enom, blud-
nicom. Istorijski poetak ove preljube poinje jo od najranije istorije hrianstva.
Rimokatolika crkva se poela vrlo rano oslanjati na ruku rimskih imperatora (Konstantin,
Justinijan), a kasnije na ruku evropskih vladara (Karlo V u paniji, Luj XIV u Francuskoj
itd.). Po ugledu na nju mnoge protestantske crkve su pole stopama Rima oslanjajui se na
jaku ruku drave, kao to je to sluaj sa dravnom crkvom u Engleskoj i vedskoj.
Jedinstvo crkve i drave naroito e dostii svoj vrhunac pri kraju vremena milosti i za
vreme sedam zala, kada e celo hrianstvo da se ujedini i uz podrku graanske vlasti,
nametne ljudima nebiblijsko uenje, naroito svetkovanje nebiblijskog dana odmora,
nedelje. Poto se otpali protestantizam i katolicizam ne mogu pozvati na Bibliju kao
autoritet da podupru svoje uenje, oni e zatraiti pomo od drave da nametnu ljudima
svoje dogme, naroito po pitanju svetkovanja nedelje.

156
 Crkva e se osloniti na jaku ruku graanske vlasti i u tome e se katolici i protestanti
ujediniti. Kada pokret za opte svetkovanje nedelje bude smeliji i odluniji, onda e i zakon
biti pozvan u pomo protiv onih koji svetkuju subotu/ (GC 607 - VB 492)
Koji ive na zemlji opie se vinom bluda njezina. Narod vode njegovi pastiri. Poto su
pastiri zastranili, zastranjuje i narod.
Posledica veze sa svetom odraava se u uenju crkve. Ovde se kae da e uenje velike
bludnice biti tako veto i primamljivo da e zadobiti velike mase naroda, dok ceo svet ne
bude pod njenom kontrolom. Svet je uinio svoj uticaj na crkvu, njeno uenje i njen ivot.
Da bi ugodila svojim novim gospodarima, crkva prilagoava svoje uenje svetu i ono postaje
otrovno vino kojim se opijaju koji ive na zemlji, tj. svi ljudi. Slika opijanja uzeta je da
pokae stanje otupelosti snaga razuma i duha. Izgubljeno je svako oseanje za razlikovanje
istine od zablude. U ovakvom stanju bie svi stanovnici Zemlje u najkritinijem asu istorije
ljudskog roda, kada treba da se donese odluka za ivot ili za smrt.
Vino bluda predstavlja lano uenje koje ima svoj poetak jo u vreme apostola i neto
kasnije, kada se crkva poela udaljavati od jednostavnosti Hristovog evanelja i
prilagoavati obiajima mnogoboaca da bi im se olakalo prihvatanje hrianstva. Ova
promena nastaje ve poetkom drugog veka.
Da bi pridobili vie pristalica, snizili su uzviena naela hrianske vere, i kao posledica
toga dola je neznaboaka poplava, koja je prodrla u crkvu i sa sobom donela svoje obiaje,
ceremonije i idole. Kada je hrianska vera osigurala sebi naklonost i podrku svetovnih
vladara, masa ju je prihvatila. (GC 385 - VB 316)
Tako isto i u poslednje vreme kada velika bludnica postigne naklonost zemaljskih
careva i kada se postigne veliko versko-politiko ujedinjenje, mase e prihvatiti sve ono to
se od nje bude trailo.
Glavne nebiblijske dogme koje predstavljaju vino bluda jesu: nauka o prirodnoj
besmrtnosti oveka, nauka o venim mukama, pozivanje svetaca u molitvama kao
posrednika Boje milosti, svetkovanje nedelje namesto biblijske subote, opravdanje delima,
zadobijanje Boje naklonosti raznim pokorama itd. Glavni napitak vina bluda, kojim e
velika bludnica napojiti sve narode, bie svetkovanje nedelje.

3. I odvede me duh u pusto mesto. Taan prevod ovog stiha glasi: I prenese me u duhu
u pustinju. - S. Grki eremos, pusto mesto, pustinja, oznaava nenaseljeno podruje gde
su ivotni uslovi teki i gde ima opasnosti od divljih zveri.
Sada je apostol Jovan bio prenesen u duhu u doba na koje se ovo vienje odnosi.
Pustinja je bilo mesto gde je potlaeni Izrael naao utoite od Egipta. Tokom punih 40
godina, koliko je u njoj proveo, Bog mu je davao hleb i vodu (v. Izl. 16,32; Dela 7,36.38).
Kada je papstvo proganjalo Hristovu crkvu, ona je utekla u pustinju, u kojoj se Bog starao
za nju 1260 godina (v. Otkr. 12,6.14; GC 64 - VB 53).
Prorotvo kae da e tako isto biti sa Bojim narodom poslednjeg vremena. Kada
progonstvo zveri uzme maha, Boji narod, 144.000, sklonie se u pusta nenaseljena mesta,
gde e se Bog starati o njemu (GC 626.635 - VB 506.507.513). Iz ove pustinje apostolu je
pokazan sud nad Vavilonom velikim. Prvo mu aneo pokazuje napore sotone da ujedini
ceo svet protiv Bojeg naroda, a zatim ti isti narodi, sloni da pobiju Boju decu, okreu se
protiv onih koji su ih zaveli i meusobno se unitavaju (17,16).
Videh enu gde sedi na zveri crvenoj. Ova slika je u stvari spajanje dva ranija simbola:
carstvo zverino i grad veliki ... Vavilon, to predstavlja veliko ujedinjenje palog
hrianstva, koje se jo naziva Vavilon veliki, sa zemaljskim vlastima. Zver u Svetom

157
pismu je simbol politike vlasti (v. Dan. 7,17.23; Otkr. 13. glava). ena je ovde uzjahala
Zver, to prikazuje kako e palo hrianstvo zahtevati od zemaljskih vlasti da prinude ljude
da prihvate njegovo uenje. Ovo jedinstvo crkve i drave izraeno je u prethodnom stihu
reima: S kojom provodie blud carevi zemaljski. Kada ujedinjeno palo hrianstvo
(Velika bludnica) bude zatrailo od graanskih vlasti da podupre njegovo nebiblijsko
uenje, nastae veliko progonstvo Bojeg naroda.
Koja bee puna imena hulnih i imae sedam glava i deset rogova. Ova zver nas veoma
podsea na sedmoglavu adahu iz 12. i sedmoglavu zver iz 13. poglavlja, jer se i za nju kae
da imae sedam glava i deset rogova. Ali ona ovde otkriva i druge, nove osobine. Njena
crvena boja pokazuje da je ona dostigla vrhunac u svom otpadu od Boga (v. Is. 1,18-20), jer
je ona puna imena hulnih za razliku od zveri iz 13. poglavlja, koja samo imae .... imena
hulna (stih 11).
Dalje, sedmoglava adaha iz 12. poglavlja ima krunisane glave, koje predstavljaju glavna
svetska carstva koja su progonila Boji narod. Sedmoglava zver iz 13. poglavlja ima
krunisane rogove, to oznaava vreme njenog delovanja u doba takozvanih deset careva u
Evropi. Ali za ovu zver ovde se ne kae da ima krune ni na glavama ni na rogovima. To
otuda, to je ona sama osmi car i to jedan od sedmorice ranije spomenutih (v. stih 11).
Delovanje ove zveri ne spada ni ujedan ni u drugi spomenuti period vremena, ve se odnosi
na doba kada e u vreme estog zla ujedinjeno palo hrianstvo sa carevima svega vasionog
sveta podignuti se da istrebi Boji narod.

4. I ena bee obuena u porfiru i skerlet i nakiena. Odelo ove velike bludnice otkriva
da je ona prisvojila znake lanog sjaja kraljevske moi. Otuda ona sebe i naziva caricom
(18,7). Nasuprot istoj nevesti Jagnjetovoj, obuenoj u nebesko ruho (12,1), velika bludnica
je sva nakiena i ukraena, to predstavlja oblije pobonosti palog hrianstva, koje ima
samo raskonu fasadu, a unutra je trule i duhovno rasulo.
I imae au u ruci. Drugi prevodi kau: Imae pehar zlatni u ruci. U ovoj ai ili
peharu je otrovno vino koje je opilo sve narode.

5. Na elu napisano ime: tajna, Vavilon veliki. Ime Vavilon je simbol otpada od Boga,
simbol vekovnog neprijatelja Boje istine i njegovog naroda.
Vavilon veliki, za koji se ovde kae da je tajna predstavlja ujedinjene hrianske crkve
i verske zajednice poslednjeg vremena, koje sainjavaju trostruki savez (v. 16,13.19), On se
jo naziva i grad veliki (16,19; 18,18), velika bludnica (17,1) i mati bludnicama.
Vavilon, mati bludnicama
Za Vavilon se kae da je mati bludnicama. Njenim kerima moemo smatrati one crkve
koje se dre njene nauke i predanja i slede njen primer, jer rtvuju istinu i Boju naklonost
da bi stupile u nezakonitu vezu sa svetom. (GC 382.383 - VB 312)
Protestantske crkve se ovde nazivaju kerima bludnice, jer su nekada pripadale
katolikoj crkvi, pa su se u znak protesta njenom nebiblijskom uenju izdvojile od nje. Ali
vremenom one su se prilagodile svetu kao i njihova mati. Dr Hopkins u svojoj studiji o
hiljadugodinjem carstvu kae:
Nemamo razloga da antihrianski duh i njegove obiaje pripiemo jedino onoj crkvi
koja se naziva rimskom. Protestantske crkve imaju u sebi mnogo antihrianskog, i daleko
su od toga da su reformisane ... osloboene pokvarenosti i bezbonosti. (GC 384 - VB 315)
Tako su i same keri, po primeru majke, postale bludnice.

158
 6. Videh enu pijanu od krvi. Vavilon, majka crkva, odgovorna je za preko 50.000.000
muenika iju je krv prolila u prolosti. Njene protestantske keri koje su postale dravne
crkve, takoe su odgovorne za mnoga progonstva u prolosti. Ali s obzirom da je ovde re o
Vavilonu velikom, koji predstavlja ujedinjeno palo hrianstvo poslednjeg vremena, ova se
optuba, bez sumnje, odnosi na vreme kada izae naredba da se pobiju svi koji su odbili da
prime ig zverin. Bog smatra odgovornim Vavilon veliki za smrtnu presudu onih iju je
smrt odobrio iako nije prolio njihovu krv, jer nije imao priliku.
Osuujui Boji narod na smrt, navukli su na sebe krivicu za njihovu krv kao da su je
prolili svojim rukama. Na isti nain Hristos je proglasio Jevreje svoga vremena krivima za
svu krv svetih, koja je prolivena od Aveljevih dana, jer oni su imali isti duh kao i te ubice
proroka i hteli su da izvre isto delo. (GC 628 - VB 508)

Otkrivanje tajne Vavilona velikog (17,7-13)

7I ree mu aneo: ta se udi? Ja u ti kazati tajnu ove ene i zveri to je nosi i ima

sedam glava i deset rogova. 8Zver, koju si video bee i nije, i izii e iz bezdana i otii u
propast; i udivie se koji ive na zemlji, kojima imena napisana nisu u knjigu ivota,
od postanja sveta, kad vide zver, koja bee i nije, i doi e opet. 9Ovde je um koji ima
mudrost: sedam glava to su sedam gora na kojima ena sedi. 10I jesu sedam careva.
Pet je njih palo i jedan jest, a drugi jo nije doao; i kad doe za malo e ostati. 11I zver
koja bee i nije i ona je osmi i jest od sedmorice i u propast ide. 12I deset rogova koje
si video to su deset careva, koji carstva jo ne primie, nego e oblast kao carevi na
jedno vreme primiti sa zveri. 13Ovi jednu volju imaju i silu i oblast svoju dae zveri.

7. Tajna ene i zveri. Apostol Jovan je bio veoma iznenaen onim to je do sada video,
jer kae zaudih se udom velikim. Poto je njegova panja u poetku ovog vienja bila
usredsreena na enu, sada mu aneo skree panju na samu zver na kojoj ena sedi.

8. Zver koja bee i nije i izii e (ponovo - S.) Uporeenjem ove zveri sa onom iz 13.
glave moemo da zakljuimo:
a) Zver koja bee odnosi se na zver iz 13. glave, tj. na srednjovekovno papstvo, koje je
proganjalo Boji narod 1260 godina.
b) Zver koja nije odnosi se na vreme kada je papstvo zadobilo smrtnu ranu 1798. godine
do njegovog oivljavanja.
v) Zver koja e doi opet (opet e se pojaviti - S.) odnosi se na oivelo papstvo kome se
smrtna rana iscelila. Oivljavanje papstva poinje ve 1929. godine. Ali, s obzirom da je
crkva i dalje ostala odvojena od drave u skoro svim hrianskim zemljama, vreme o kome je
ovde re odnosi se na budunost. Potpuno oivljavanje papstva, odnosno pojava ove zveri
koja e biti i osmi car koji e za malo ostati, bie tek onda kada se postigne jedinstvo
crkve i drave pred kraj vremena milosti.
Iz bezdana. Ovaj izraz je i ranije upotrebljen u Otkrivenju da oznai najezdu muslimana
u hrianski svet (9,2) i poplavu ateistike razularenosti za vreme terora u jednom kratkom
periodu francuske revolucije (11,7). Ovog puta ovaj izraz se ponovo spominje da oznai teror
i progonstvo koje e oivelo papstvo sprovesti. Sve ove sile zla izlaze iz bezdana, jer je on
stan samog sotone (v. 20,1-3).

9. (9.10) Sedam glava ... sedam gora ... sedam careva. Ovih sedam glava su i sedam
gora na kojima ena sedi. I prorok Jeremija upotrebljava ovu sliku gore koja satire ... i

159
zatire svu zemlju (Jer. 51,25) kad govori o narodima koje je stari Vavilon opio vinom iz
zlatne ae (Jer. 51,7.25). Dalje se kae da su to carevi, odnosno carstva koja se smenjuju
jedno za drugim, jedna glava - jedno carstvo, kao vodea sila u proganjanju Bojeg naroda.
Da bi apostolu Jovanu objasnio smenjivanje ovih careva, tj. vodeih sila koje proganjaju
Boji narod, aneo poinje sa dobom u kome Jovan ivi. Pet je njih palo odnosi se na pet
vodeih sila koje su tlaile Boji narod do Jovanovog vremena. To su bili: Egipat, Asirija,
Vavilon, Persija i Grka. To su onih pet careva koji su pali.
Jedan jest odnosi se na mnogoboaki Rim, Rimsko Carstvo (esta glava adahe i zveri
iz Otkrivenja 12 i 13), koji je bio na vlasti u Jovanovo vreme. To je i esti car, tj. onaj koji
vlada kako prevodi Philips.
Drugi koji jo nije doao je sedmi car (sedma glava), a odnosi se na srednjovekovno
papstvo, koje se javlja 538. godine.
I kad doe za malo e ostati. Mnoge dovodi u zabunu ovaj izraz za malo, s obzirom da
je prevlast srednjovekovnog papstva trajala 1260 godina. Za ovaj izraz upotrebljena je grka
re oligos kao i u 12,12. gde je re o zbacivanju sotone na Zemlju. Ovde ova re oznaava
izvesno odreeno vreme, vreme koje je bilo dato papstvu da potire svece Vinjega (Dan
7,25), vreme ije trajanje tano znamo, 1260 godina (v. opirno tumaenje upotrebe rei
oligos za Otkrivenje 12,12).

11. I zver ... ona je osmi i jest od sedmorice. Kao to ena bludnica i njene keri
predstavljaju palo hrianstvo, katolicizam i protestantizam, tako i zver i njeni rogovi
predstavljaju sve graanske vlasti koje sprovode njihove verske odredbe.
Vodea sila u trostrukom savezu, koga sainjavaju katolicizam, pali protestantizam i
spiritizam je papstvo. Protestantske crkve, koje nikada nee postati Rim, prihvatie
svetkovanje nedelje, ustanovu Rima, kao znak priznanja njegovog autoriteta. Tako isto, kod
zemaljskih careva (deset rogova koji predstavjaju Evropu) prilikom njihovog ujedinjenja
sa carevima svega vasionog sveta vodeu ulogu imae Sjedinjene Amerike Drave, koje e
u to vreme biti na vrhuncu svoje moi. Mada nikada nee doi do politikog ujedinjenja
izmeu evropskih i drugih drava sveta sa Amerikom, sve zemlje e slediti njen primer i
savet da nametnu ljudima svetkovanje nedelje putem graanskih vlasti.
Kada se Amerika, zemlja verske slobode, ujedini sa papstvom da prinudi savest i prisili
ljude da potuju lani dan odmora, svi narodi na Zemlji sledie njen primer. (6T 18)
S obzirom da zver deluje uvek za vreme vlasti samo jedne glave, u odreenom
vremenskom periodu, oigledno je da su zver i glava jedno te isto. Ovo se jasno vidi iz
Otkrivenja 12. i 13. poglavlja, gde je re o estoj glavi adaje i sedmoj glavi prve zveri. Tako je
i ovde, jer se za ovu zver kae da je ona i osmi car, odnosno da je ovaj osmi car sama zver.
Da bismo bolje razumeli smisao rei i ona je osmi, i jest od sedmorice, treba da
podsetimo na jedinstvo crkve i drave, o kome je re u ovom poglavlju, prikazano simbolom
ene koja sedi na zveri. Znamo da je prva zver iz Otkrivenja 13 bila smrtno ranjena, to je
prikazano ranjavanjem jedne od njenih glava, odnosno sedme glave - jedan simbol.
Meutim u doba njenog oivljavanja ona se prikazuje u dvostrukom simbolu - simbolu ene
i zveri. Drugim reima, ena i zver na kojoj ona sedi, zajedno predstavljaju oivelo papstvo
ija se smrtna rana iscelila. Otuda se za ovu zver ovde kae ona je osmi i jest od sedmorice.
Meutim, ovaj osmi car ne moe biti samo oivelo papstvo, ve svi udrueni versko-
politiki elementi: papstvo, pali protestantizam, spiritizam i carevi svega vasionog sveta.

160
 12. Deset rogova i deset careva koji carstva jo ne primie. U Jovanovo vreme na
pozornici sveta nisu se jo pojavili narodi zapadne Evrope, deset careva. Oni se javljaju tek u
vreme od 351. do 476. godine, posle raspadanja Rimskog Carstva. U Jovanovo vreme vladao
je carski Rim, esta glava adahe. Otuda prorok vidi krune na njenoj glavi (12,3). Deset
rogova odnosno deset careva treba da vladaju zajedno sa prvom zveri iz Otkrivenja 13.
Otuda ova promena kruna sa glava na rogove (v. 13,1).
Ovih deset careva poinju da vladaju u isto vreme kad je biskup u Rimu poeo da utvruje
svoju vlast i cezarsku stolicu. Od tog vremena pa nadalje, ovi carevi vladaju zajedno sa zveri
koja je simbol papskog Rima, preko hiljadu godina (v. GC 439 - VB 538).
U Jovanovo vreme ovo se sve odnosilo na budunost, zato aneo i kae, koji carstva jo
ne primie mislei na ovih deset careva. Poto e u zavrnim dogaajima velike borbe
izmeu Hrista i sotone glavnu ulogu imati zver sa rogovima kao u jagnjeta, a ne ovih deset
careva, kao u vreme srednjovekovnog papstva, apostol Jovan ne vidi vie krune na rogovima
kod ove zveri ovde. Mada e ovih deset careva uzeti uee u poslednjem velikom sukobu,
bici Armagedon, oni nee biti vodea zemaljska sila kao to je to bilo u srednjem veku.
Na jedno vreme. Za ovih deset careva aneo kae da e primiti vlast sa zveri na jedno
vreme, to se odnosi na ujedinjenje sotoninih snaga u estom zlu.
Za ovaj izraz upotrebljena je grka re hora, koja se razliito prevodi, kao na primer,
neko vreme, za malo, u taj as. Ovde ovaj izraz oznaava izvesno odreeno vreme koje
mora biti vrlo kratko, s obzirom da e esto i sedmo zlo kao i svih sedam zala uopte, trajati
kratko vreme (v. tumaenje za 16,1).

13. Jednu volju imaju. Zemaljske, odnosno graanske vlasti potpuno e se sloiti sa
versko-politikim savezom po pitanju nametanja verskih propisa putem zakona kao i
njegove primene u sluaju neprihvatanja istih.
Takozvani hrianski svet postae pozornica velikih i odluujuih pokreta. Ljudi koji su
na vlasti donee zakon koji e kontrolisati savest po ugledu na papstvo. Vavilon e uiniti da
svi narodi piju vino gneva njegovog bluda. Svi narodi e biti upleteni... 'Ovi jednu volju
imaju i silu i oblast dae zveri. (MS 24, 1891.)
Katolici, protestanti i ostali narodi ... u ovom sjedinjenju e videti pokret za obraenje
sveta i uspostavljanje dugooekivanog hiljadugodinjeg carstva. (GC 588 - VB 476)

alostan kraj velike bludnice (17,14-18)

14Ovi e se pobiti s jagnjetom i jagnje e ih pobediti, jer je gospodar nad

gospodarima i car nad carevima; i koji su s njim jesu pozvani i izabrani i verni. 15I
ree mi: vode to si vidio da sedi bludnica ono su ljudi, narodi i plemena i jezici. 16I
deset rogova to si vidio na zveri oni e omrznuti na bludnicu i opustoie je i
ogoluzniti i meso njezino pojee i saei e je ognjem. 17Jer je Bog dao u srca njihova
da uine volju njegovu i da uine volju jednu i da dadu carstvo svoje zveri, dok se
svre rei Boje. 18I ena koju si video jeste grad veliki koji ima carstvo nad carstvima
zemaljskim.

14. Ovi e se pobiti s jagnjetom. Kada se graanske vlasti sloe da nametnu ljudima ig
zverin, a zatim donesu naredbu da se pobiju svi koji ga nisu primili, oni e otpoeti rat s
Isusom Hristom, Bojim Jagnjetom, mada toga nee biti svesni. Tako isto kad se narod,
zaveden od svojih voa, pridrui pokretu za istrebljenje omraene sekte, on e, a da toga nije
svestan, biti uvuen u poslednji sukob velike borbe protiv Hrista. Tako e otpoeti poslednja

161
faza ovog velikog sukoba koja e se razviti u bitku Armagedon, kada e se sam Bog umeati
da odbrani svoj narod i okona ovu veliku borbu koja se ve est hiljada godina vodi na tlu
nae Zemlje.
Jagnje e ih pobediti.
Kada se vreme oznaeno u naredbi priblii, ljudi e se zaveriti da istrebe omraenu
sektu. Odluie da preko noi izvre odluni napad.
Upravo je pono kad Bog otkriva svoju mo da oslobodi svoj narod. Sunce se pojavljuje u
svom punom sjaju. Znaci i udesa se redaju jedno za drugim. Grenici gledaju sa strahom i
zaprepaenjem na ove prizore, dok pravednici sa sveanom radou posmatraju znake
svoga osloboenja. (GC 635.636-VB 513.514)
Sve udruene snage sveta su bespomone u odnosu na nebesku vojsku na ijem je elu
Jagnje, zaklano od postanja sveta.
I koji su sa njim jesu pozvani i izabrani i verni. Za one koji su na strani Jagnjeta prvo se
kae da su pozvani. Oni su prihvatili poziv da izau iz Vavilona kada im je bio upuen. Time
su se oni uvrstili u redove onih koji su izabrani da budu sinovi i keri Boje. Nisu svi koji
su pozvani i izabrani. Samo oni koji prihvate poziv nai e se meu izabranima koje je Bog
odredio da budu graani nebeskog carstva.
Za njih se kae da su i verni, tj. dostojni poverenja. Oni su ostali verni do kraja, ne samo
jedan deo svoga ivota, ne samo u dobru nego i kada su dole nevolje i progonstva. Oni su
drali Boji zakon u vreme kada je ceo svet ustao protiv njih i bili su spremni da zapeate
svoju vernost Bogu i svojom krvlju. Zato su sada sa Jagnjetom, jer su bili na njegovoj strani i
u vreme tekog progonstva. Odjednom, oni se nalaze na daleko brojnijoj strani, nisu vie u
manjini kao to su to bili do ovog trenutka, prezreni progonjeni kao jeretici.

15. Vode su ... ljudi, narodi i plemena i jezici. Kao to je glavni izvor moi i bogatstva
starog grada Vavilona bila reka Eufrat, tako isto mo i sila duhovnog Vavilona velikog lei u
vodama koje simboliu narode koji ga podravaju.
Sada je apostolu Jovanu jasno da e svako morati da odlui kojoj e strani prii. Grupi
manjine, koji su pozvani, izabrani i verni, ili grupi velikog mnotva, predstavljenog
vodama velike reke Eufrat koje e biti u Vavilonu velikom.

16. Omrznue na bludnicu i opustoie je. Ovo je slikovito izraavanje alosnog kraja
velike bludnice, odnosno Vavilona velikog. Kada se narod bude osvestio i uvideo svoju
zabludu probuenje koje dolazi suvie kasno - okrenue se jedni protiv drugih i nastae
opte krvoprolie.
Kada Boji glas oslobodi svete, rulje zlih nasrnue u besu jedni na druge. Zemlja e
poprimiti izgled poplave krvi a mrtva telesa e leati s jednog kraja na drugi. (EW 290)
Tada nastaje veliko probuenje kod onih koji su izgubili sve u velikoj borbi ivota...
Narod uvia da je obmanut. Jedni druge optuuju da su ih vodili u propast... Ustaju protiv
svojih lanih pastira... Iste ruke koje su ih nekada krunisale lovorikama, podignue se sada
da ih unite. Maevi, kojima je trebalo da se pobije Boji narod, sada su upotrebljeni protiv
njegovih neprijatelja. Na sve strane nastaje sukob i krvoprolie. (GC 656.657 - VB 529)

17. Jer je Bog dao u srca njihova da uine volju njegovu (da ostvare njegovu zamisao -
S.) Po Bojem provienju osudu velike bludnice izvravaju oni koji su je podupirali do
poslednjeg trenutka. Za nju nema vee kazne od ove, da joj sude oni koje je ona skupila i
ujedinila protiv Bojeg naroda. Kazna je pravedna.

162
 18. ena koju si video jest grad veliki koji ima carstvo nad carevima zemaljskim. Stari
Vavilon je bio veliki grad u svoje vreme. Tako isto i duhovni Vavilon postae veliki kad se u
njemu ujedini celo palo hrianstvo, bez obzira na razlike koje postoje u njihovim dogmama.
Mada e ove razlike u uenju zadrati, svi e se sloiti po pitanju svetkovanja nedelje kao
dana odmora, uz podrku spiritizma. U zavrnom inu velike prevare sam sotona e se
pojaviti kao aneo svetlosti, kao onaj koji je promenio subotu u nedelju i tako e ceo svet biti
prevaren.
U zavrnom inu velike borbe, sam sotona e se prikazati kao Hristos... Leie bolesti
naroda i tvrdie, gradei se Hristom, da je subotu promenio u nedelju i svima zapovedio da
svetkuju dan koji je on blagoslovio. Rei e da oni koji su uporni u svetkovanju sedmog dana
obeauju njegovo ime, jer odbijaju da sluaju njegove anele koje je poslao k njima sa
svetlou i istinom. Ovo e biti silna, skoro neodoljiva obmana. (GC 624 - VB 505)
Izuzev onih koje e Boja sila u njegovu re sauvati, ceo svet e biti uvuen u ovu
prevaru. Narod uljuljkan u kobnu sigurnost, probudie se tek onda kada se na njega bude
poeo izlivati Boji gnev. (GC 562 - VB 456)
Carstvo velike bludnice nad svim carevima zemaljskim oznaava njenu kontrolnu vlast
nad zemaljskim vlastima, koju e imati kada se postigne jedinstvo crkve i drave pred kraj
vremena milosti.

Otkrivenje 18,1-4
Otkrivenje 18 ukazuje na vreme potpunog pada hrianskih crkava koje sainjavaju
Vavilon veliki kao posledica odbacivanja vest trojice anela iz Otkrivenja 14,6-12. Ali pre
nego to Vavilon bude primio osudu, Bog upuuje ljudima poslednju vest opomene da izau
iz njega, da im ne naude zla njezina (stih 4).
Otkrivenje 18 ukazuje na vreme kada e crkva zbog odbacivanja trostruke opomene iz
Otkrivenja 14,6-12 potpuno dosei stanje koje je izneo drugi aneo, a narod Boji koji je jo
uvek u Vavilonu, bie pozvan da izae iz svojih crkava. Ovo je poslednja vest koja e biti
objavljena svetu, i ona e izvriti svoj zadatak. (GC 390 - VB 320)
Ovu poslednju opomenu sainjava vest trojice anela iz Otkrivenja 14 koja e se ponoviti
u naroitoj sili to je predstavljeno pojavom jednog drugog anela koji silazi s neba i
rasvetljava celu Zemlju.
Vesti trojice anela treba da se spoje i daju trostruku svetlost svetu. U Otkrivenju Jovan
kae: 'Videh drugoga anela gde silazi s neba, koji imae oblast veliku; i Zemlja se zasvetli
od slave njegove. Ovo predstavlja objavljivanje poslednje trostruke opomene svetu. (7BC
985 - MS 52, 1900.)
Velika svetlost koja rasvetljava Zemlju je vest o opravdanju verom u Isusa Hrista koji
jedini moe oprostiti oveku grehe. On poziva ljude da gledaju u nebesko svetite u kome
Isus zavrava slubu pomirenja i obavlja se sud. Dalje, ona ih poziva da zauzmu odluan stav
prema Bogu i njegovom nepromenljivom zakonu, naroito po pitanju etvrte zapovesti,
subote, koja e u to vreme biti pitanje ivota ili smrti.
Ova poslednja opomena bie objavljena jakim glasom i privui e na sebe panju celog
sveta. U vreme jakog glasa ovog drugog anela, tzv. jasnoj vici, ceo svet e biti upoznat sa

163
zahtevima Bojeg venog zakona. Subota e biti naroito predmet raspravljanja i borbe u
hrianskom svetu (GC 615 - VB 498). Ovo delo ogromnog obima i neobine sile prorekao je
jo prorok Isaija: Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer,
gle, mrak e pokriti Zemlju i tama narode a tebe e obasjati Gospod i slava njegova pokazae
se nad tobom. I narodi e doi k videlu tvojemu i ka svetlosti koja e te obasjati. (Is. 60,1-
3).
Jasna vika spada u vreme pre izlivanja sedam zala, pred kraj vremena milosti. Ovo
vreme je ujedno i vreme poznog dada za Boji narod, vreme osveenja od lica
Gospodnjeg. Dar poznoga dada je poslednji dar koji e Bog dati svome narodu da bi
usavrio njegov karakter i osposobio da izvri svoj zadatak u ovom poslednjem odseku
istorije ljudskog roda na naoj Zemlji.
Kada vest treeg anela naraste do jasne vike i kada se kao velika sila pridrui zavrnom
delu, verni Boji narod uzee uea u toj slavi. Pozni dad je taj koji e ih oiveti i osposobiti
da opstanu u vreme nevolje. Njihova lica e svetleti od slave koja prati treeg anela. (7BC
984 - RH 27. maja 1862.)
Duh prorotva dalje kae kako e pozni dad, poto izvri svoje delo, pripremiti Boju
decu za preobraenje.
Objavljivanje evanelja je jedino sredstvo u kome Bog moe da upotrebi ljudska bia kao
svoja orua na spaavanju dua. Kada ljudi, ene i deca budu propovedali evanelje, Gospod
e otvoriti oi slepima da vide svoje stanje i upisae svoj zakon u srca onih koji se iskreno
pokaju. Delotvorna sila Bojeg duha, koja radi kroz ljudska orua, uinie da vernici postanu
jedno - jedan um, jedna dua, da ljube Gospoda i dre njegove zapovesti i tako ih pripremi za
preobraenje. (7BC 984 - RH 13. okt. 1904.)
Na pitanje kada e se izliti Sveti Duh na Boji narod u vidu poznoga dada, Duh prorotva
kae:
Ne mogu vam rei neko odreeno vreme kada e se izliti Sveti Duh - kada e moni
aneo sii s neba i sjediniti svoj glas s glasom treeg anela da bi se dovrilo delo na Zemlji.
Naa jedina sigurnost je u tome da budemo uvek spremni za nebesko osveenje i da
nastojimo da nai ici budu ukraeni i da svetle. (7BC 984 - RH 29. martta 1892.)
1I posle ovoga videh drugoga anela, gde silazi s neba, koji imae oblast veliku, i

zemlja se zasvetli od slave njegove. 2I povika jakim glasom govorei: pade, pade
Vavilon veliki, i posta stan avolima i tamnica svakome duhu neistome, i tamnica
svih ptica neistih i mrskih; jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode. 3I
carevi zemaljski s njom blud provodie i trgovci zemaljski obogatie se od bogatstva
slasti njezine. 4I uh glas drugi s neba koji govori: iziite iz nje, narode moj, da se ne
pomeate u grehe njezine, i da vam ne naude zla njezina.

1. Posle ovoga, tj. poto je video ta e biti sa Vavilonom, posle osude izvrene nad njim
u prethodnoj viziji.
Videh drugoga anela gde silazi s neba. Ovaj aneo koga sada Jovan vidi kako silazi s
neba, ima naroiti zadatak. On ne dolazi sa nekom novom veu ve se samo prikljuuje delu
trojice anela iz Otkrivenja 14,6 -12 dajui naroitu silu vesti trojice anela koja treba da se
ponovi pred kraj vremena milosti.
Zemlja se zasvetli od slave njegove. I pored svih sotoninih napora da svet zavije u tamu,
Bog rasvetljava zemlju velikom svetlou istine za poslednje vreme. Upravo u vreme najvee
duhovne tame, neposredno pred kraj vremena milosti, dolazi poslednja vest sa nebeskom
svetlou da rasvetli Zemlju.

164
 Delo koje obavlja naa crkva danas po svetu sastoji se u objavljivanju vesti prvog, drugog i
treeg anela preko svih raspoloivih sredstava koja joj stoje na raspolaganju. To su:
propovedi u crkvama, preko radija i televizije i naa literatura - mnotvo raznovrsnih knjiga,
asopisa i broura, ukljuujui nae dopisne kole. Sada je vreme da se dre propovedi i
rastura literatura (7T 140). Ali kada ovaj drugi aneo sie sa Neba u slavi i sili velikoj, cela
Zemlja e se zasvetleti od slave njegove. Ovo delo e biti slino onome na dan Duhova.
Veliko delo evanelja nee se zavriti manjim otkrivenjem Boje sile od one koja je
pratila njegov poetak...
Ovo delo e biti slino onome za vreme Duhova. Kao to je 'rani dad bio dat prilikom
izlivanja Svetog Duha u poetku irenja evaneoske vesti da izazove klijanje dragocenog
semena, tako e se 'pozni dad izliti pri njenom svretku da etva dozri...
Boje sluge ozarena lica svetim posveenjem, urie iz mesta u mesto da objave vest sa
neba. Hiljade glasova irom cele Zemlje nosie opomenu. inie se udesa, bolesni e
ozdravljati, a znaci i udesa pratie verne. I sotona e initi lana udesa, uinie da i oganj
padne s neba pred ljudima (Otkrivenje 13,13). Na ovaj nain e stanovnici Zemlje biti
prinueni da se odlue uz koga e se opredeliti. (GC 611.612 - VB 495)
U ovo vreme zavrnog propovedanja vesti trojice anela, Bog e se posluiti poniznim
oruima iz redova svoga naroda.
Kada doe vreme da se propoveda sa najveom silom, Bog e se posluiti poniznim
oruima, vodei um onih koji se budu posvetili njegovoj slubi. Oni koji budu objavljivali
ovu vest bie vie osposobljeni pomazanjem Svetog Duha nego li obrazovanjem u naim
kolama. Ljudi vere i molitve bie podstreknuti da pou sa svetom revnou u propovedanju
rei koje im Bog daje...
Vest e se rairiti ne toliko dokazivanjem koliko dubokim osvedoenjem Bojeg Duha...
Seme koje je posejano, sada e niknuti i doneti roda. Spisi koje su evaneoski radnici
rasturali, izvrili su svoj uticaj. (GC 606.612 - VB 491.496)

2. Povika jakim glasom. Ovaj aneo objavljuje vest opomene jakim glasom to znai
da e je svi dobro uti.
Pade, pade Vavilon veliki.
Ovo je ista vest koju je objavio drugi aneo (Otkr. 14,8). Vavilon je pao 'jer otrovnim
vinom bluda svojega napoji sve narode...
Kada je Isus otpoeo javnu slubu, On je oistio hram. U vreme njegove zavrne slube,
obavljeno je drugo ienje hrama. Tako isto i u poslednjoj opomeni svetu bie upuena dva
jasna poziva crkvama. Vest drugog anela glasi 'pade, pade Vavilon..., a u jasnoj vici treeg
anela uje se glas s neba 'iziite iz nje, narode moj, da se ne pomeate u grehe njezine i da
vam ne naude zla njezina. (7BC 985 - RH 6. dec. 1892.)
Vest o padu Vavilona prvi put se objavila u leto 1844. godine u vreme kada se objavljivala
vest o asu suda koju su propovedali Miler i njegovi saradnici od 1831. godine. Obe ove vesti
sainjavale su pononi pokli. Poto su protestantske crkve u Americi odbile Milerovu vest
i iskljuile iz svoje sredine one koji su je prihvatili, pretrpele su veliki duhovni gubitak. Ali
kada je 1844. godine upuen poziv Vavilon je pao, iziite iz njega, oko 50.000 vernika
napustilo je svoje crkve i obrazovalo pokret koji je prerastao u crkvu Adventista sedmog
dana (GC 376 - VB 309).
Ali ovaj poziv i vest o padu Vavilona bili su upueni samo crkvama u Sjedinjenim
Amerikim Dravama. Trebalo je odneti ovu vest i opomenu protestantskim crkvama po
celom svetu. Tako su pioniri ove vesti naputali svoju zemlju i poli na druge kontinente.

165
Ova vest se od tada propoveda po celom svetu i propovedae se do kraja vremena milosti.
Ona e biti ponovljena jakim glasom u vreme kada se ostvari ujedinjenje crkve sa svetom.
Tek kada nastupi ovakvo stanje i kada se u celom hrianskom svetu ostvari ujedinjenje
crkve sa svetom, onda e pad Vavilona biti potpun. Promena e nastajati postepeno, a
potpuno ispunjenje Otkrivenja 14,8 jo je u budunosti. (GC 390 - VB 319)
I posta stan avolima. Liberalizam protestantskih teologa koji iz godine u godinu sve
vie raste, potkopao je poverenje u Boju re. Sve vea naklonost prema uenju Rima,
prihvatanje spiritizma i neprihvatanje etvrte zapovesti uinilo je da Sveti Duh napusti ove
crkve i otvorilo vrata zlim duhovima. Na ovaj nain crkve u Vavilonu su pripremljene za
poslednju veliku prevaru sotone koja e se otkriti u vidu lanog duhovnog oivljavanja.
U onim crkvama koje e sotona moi da pokori pod svoju lanu mo izazvae uverenje da
je na njih izliven naroiti Boji blagoslov; u njima e se pokazati veliko versko probuenje.
Mnogi e klicati od radosti to Bog tako divno radi za njih, a u stvari, to delo potie od
sasvim drugog duha. (GC 464 - VB 377)
Tamnica svih ptica neistih i mrskih je metafora kojom se pojaava opisivanje
pokvarenosti i otpada Vavilona velikog. Ovu sliku pokvarenosti upotrebljavali su i
starozavetni proroci kada su govorili o propasti starog grada Vavilona (v. Is. 13,19-21).
Jer otrovnim vinom bluda svojega napoji sve narode.
ta je ovo vino? - To su lane nauke, jer je dala svetu lanu subotu namesto subote
etvrte zapovesti i proirila la koju je sotona prvi put izgovorio Evi u Edemu, la o prirodnoj
besmrtnosti due. Tako i mnoge sline zablude proirila je nadaleko i nairoko 'uei ljude
zapovestima ljudskim. (7BC 985 - RH 6. dec. 1892.)
Svojim otrovnim vinom Vavilon je uspeo da napoji sve narode. Slika napajanja
predstavlja prihvatanje ovih lanih nauka.

3. Carevi zemaljski s njom blud provodie. Ovo se odnosi na nedozvoljene veze crkve sa
zemaljskim vlastima. Prijateljstvo sa svetom pokvarilo je njenu veru i sada ona vri tetan
uticaj na svet, irei nauke koje su u suprotnosti sa jasnim uenjem Svetog pisma.
Trgovci zemaljski obogatie se od bogatstva slasti njezine. Mnogi hriani po imenu
vode rasipan ivot, a bogaenje i rasko predstavljaju glavni cilj njihovog ivota. Doba
misionarstva je prolo. Dananje moderno hrianstvo troi milione dolara godinje na
sebino zadovoljavanje svojih prohteva kao to su alkohol, duvan, film, televizija i
komercijalni sportovi, a relativno vrlo malo daje na vaspitanje zaostalih, reevanje socijalnih
problema i na misionarske poduhvate.

4. Iziite iz nje, narode moj.

Kao to je Bog pozvao Izraelski narod da izae iz Egipta da bi mogao da svetkuje subotu,
tako Bog poziva svoj narod da izae iz Vavilona da se ne bi klanjao zveri i njenoj ikoni. (7BC
984 - RH 13. dec. 1892.)
Bog ima jo uvek svoju decu u Vavilonu. U elji da slue Bogu oni su se prikljuili crkvi
koju su jedino poznavali. Oni ne znaju da njihova crkva, koja spolja izgleda tako privlana,
sa tako primamljivim uenjem i velikim uticajem na one koji su na visokim poloajima i na
vlasti, da se ta ista crkva udaljila od svog Pastira ije carstvo nije od ovoga sveta. Oni nisu
svesni da ih sotona dri u svome logoru u uverenju da slue Bogu i pripadaju njegovom
narodu.
Ali kada sila Svetog Duha rasvetli tamu koja je oko njih mnogi e posluati poziv iziite
iz nje i prikljuiti se Bojem vernom narodu.

166
 I pored duhovne tame i odstupanja od Boga u crkvama koje sainjavaju duhovni Vavilon,
veina pravih Hristovih sledbenika nalazi se jo u tim verskim zajednicama. Meu njima
ima mnogo njih koji nikada nisu uli o vanim istinama za nae vreme...
Kada oni koji nisu verovali istini, nego su vie voleli nepravdu, budu predati sili prevare
da veruju lai, tada e svetlost istine obasjati one ija su srca spremna da je prime, i sva
Boja deca koja se nalaze u Vavilonu posluae poziv: Iziite iz nje, narode moj! (GC 390 -
VB 319.320)
Bog nee dozvoliti da iskreni i bogobojazni ljudi i ene ostanu u zabludi (9T 110). On e
im pruiti mogunost da saznaju istinu. Radi ovakvih on e poslati anela s neba da rasvetli
njihov um i srce. On to ini i danas preko ljudskih orua koja govore ovim duama i preko
literature.
Vest trojice anela, ponovljena u naroitoj sili, izvrie svoj zadatak pred kraj vremena
milosti. Ova vest se iznosi ve dugo ljudima. Ali kad doe vreme da se uputi poslednji poziv,
nastupie veliko probuenje. Boja deca koja se sada nalaze u Vavilonu izai e iz njega i
prekinuti svaku vezu s njim. Oni e odbiti da prime ig zverin i tako e se nai u broju onih
koji e biti zapeaeni peatom Boga ivoga.
U ovo vreme pokrenue se sve prevarne sile zla da zbune ljude i zadre ih u Vavilonu. U
tome e svetenstvo imati vanu ulogu.
Svetenstvo e upotrebiti gotovo natprirodne napore da zakloni svetlost da ne bi svetlela
njihovom stadu. Trudie se svim sredstvima koja im stoje na raspolaganju da spree
raspravljanje o svim vanim pitanjima. Crkva e se osloniti na jaku ruku graanske vlasti, i u
tome e se katolici i protestanti sjediniti. (GC 607 - VB 494)
Poto se istina objavi kao svedoanstvo svim narodima, pokrenue se sve prevarne sile
zla i ljudi e biti zbunjeni raznim glasovima: 'Ovde je Hristos. Eno ga tamo! Ovo je istina,
Bog mi je dao ovu vest. On mi je poslao naroitu svetlost. Tako e biti uklonjeni svi meai i
uinie se pokuaj da se obore stubovi nae vere. Veliki napor bie uinjen da se uzvisi lani
dan odmora i omalovai sam Bog nepotovanjem dana koga je on blagoslovio i posvetio. Ova
lana subota bie nametnuta putem zakona. (7BC 985 - RH 13. dec. 1892.)
U ovom sudbonosnom odseku istorije ljudskog roda Biblija e biti zatita Bojem narodu.
Samo pomou Svetog pisma Boja deca e moi da razlikuju istinu od lai.
Svako oivljavanje Bojeg dela podstie kneza zla na veu aktivnost. On sad ulae
poslednje napore za zavrnu borbu protiv Hrista i njegovih sledbenika. Uskoro e se pred
nama pokazati poslednja velika prevara. Antihrist e pred naim oima initi udesa. Ono
to e on imitirati bie toliko slino stvarnim udima da e biti nemogue razlikovati jedno
od drugoga, osim pomou Svetog pisma. Svedoanstvima Pisma mora da se ispita svako
tvrenje i svako uinjeno udo. (GC 593 - VB 480)

Vavilon spaljen i opustoen (18,5-24)

U ovom odseku opisuje se kraj Vavilona velikog. Putanja kompromisa i greha koja je
izgledala tako primamljiva, dovela ga je do propasti. Kad govori o ovim stihovima Duh
prorotva kae:
Ovo su sudovi koji padaju na Vavilon na dan Bojeg gneva. On je navrio meru svoje
nepravde; njegovo vreme je dolo; on je sazreo za unitenje, (GC 653 - VB 527)
5Jer gresi njezini dopree tja do neba i Bog se opomenu nepravde njezine. 6Platite

joj kao to i ona plati vama, i podajte joj dvojinom, onoliko po delima njezinim:
kojom aom zahvati vama, zahvatite joj po dva puta onoliko. 7Koliko se proslavi i
nasladi toliko joj podajte muka i alosti; jer govori u srcu svojemu: sedim kao carica, i

167
 nisam udovica i alosti neu videti. 8Zato e u jedan dan doi zla njezina: smrt i pla, i
glad i saei e se ognjem; jer je jak Gospod Bog koji joj sudi.

5. Jer gresi njezini dopree tja do neba. Postoji granica do koje Bog trpi. Kada su gresi
starog Vavilona doprli do neba (Jer. 51,9), iznenada se, usred velike gozbe na dvoru, na
zidu pojavio zloslutni natpis i te iste noi prodrla je medopersijska vojska u grad i zauzela ga
(Dan. 5,22-30). Tako isto, kada duhovni Vavilon navri meru svoje nepravde, umeae se
Bog.
Bog se opomenu ukazuje da je dolo vreme da Vavilon veliki primi platu za sva zla i
nepravde.

6. Platite joj ... po delima njezinim. Ovo je oduvek bilo boansko naelo. Kakvom
merom merimo, onako e nam se vratiti (Mat. 7,2). Ljudi primaju jedan deo plate ve na
ovoj Zemlji, a na konanom sudu svakako e primiti punu platu po svojim delima (Otkr.
22,12).

7. Koliko se proslavi. Samouzvienje je koren svakog greha. Ono je bilo uzrok pada
anela svetlosti, Lucifera. Sutina greha je jo uvek u nepotovanju najvee zapovesti Ljubi
Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom duom svojom i svom snagom svojom.
(Lk. 10,27). Ovaj greh je naroito doao, do izraaja u papstvu koje je prisvojilo boanski
autoritet u pokuaju da izmeni Boji zakon (Dan. 7,25; 2. Sol. 2,4). On e se ponovo odraziti
u palom protestantizmu prilikom pokuaja da nametne ljudima papsku nedelju, to je u
direktnoj suprotnosti sa zahtevima Bojeg zakona.
Sedim kao carica. Ovaj izraz izraava sujetu i ponos Vavilona velikog, poto mu poe za
rukom da preko zemaljskih vlasti nametne svoju volju svim ljudima.

8. Zato e u jedan dan doi zla njezina. Slian izraz javlja se i u ovom poglavlju malo
kasnije kada je re o istom predmetu, tj. propasti Vavilona velikog, ali umesto u jedan dan,
tri puta se ponavlja u jedan as (v. st. 10.17.19). Oigledo je da oba ova izraza, u jedan
dan i u jedan as ne mogu se odnositi na trajanje vremena, jer bi postojalo veliko
neslaganje. Proroki jedan as iznosi 15 dana, dok proroki jedan dan iznosi godinu
dana.
Oba ova izraza ukazuju na odreeno vreme propasti Vavilona velikog i naglaavaju
iznenadnost i neoekivanost tog dogaaja. Kad se tome bude najmanje nadao, doi e
njegova pogibao. To e biti onda kada Vavilon veliki bude na vrhuncu svoje moi u vreme
ujedinjenja sa carevima svega vasionog sveta, pri kraju estog zla.
Ovakvi i slini izrazi u Svetom pismu, koji ukazuju na neki odreeni period oznaen u
prorotvu, ne mogu se uvek uzeti kao proroko vreme. Na primer, sedam godina gladi koju
je Josif prorekao bile su sedam doslovnih godina (Post. 41,25-31). Tako isto i proreenih 40
doslovnih godina boravljenja u pustinji Izraelskog naroda bile su 40 doslovnih, a ne
prorokih godina (v. Broj. 14,34). Ovo se moe rei i za 400 godina iz Postanja 15,13, zatim
za 70 godina iz Jeremije 25,12 i 29,10, kao i za 1000 godina iz Otkrivenja 20,4.
Oba ova izraza u jedan dan i u jedan as u grkom su u dativu, koji se po pravilu u
grkom jeziku nikad ne odnosi na trajanje vremena nego na trenutak kada se neto dogaa.
Kad uzmemo u obzir i injenicu da na osnovu Otkrivenja 10,6 nee vie biti nikakvog
prorokog odreivanja vremena posle 1844. godine, oigledno je da se ova oba izraza ne

168
mogu uzeti kao proroko vreme, a ni doslovno, jer se ne odnose na trajanje vremena nego na
neoekivanost suda nad Vavilonom velikim.
Saei e se ognjem. U Starom zavetu sotona se prikazuje kao car dva grada, Vavilona i
Tira (Is. 14 i Jez. 28). Proroci su za oba ova grada prorekli da e biti opustoeni i zatrveni i
nikad vie naseljeni. Tako je i bilo. Oba ova grada nikad vie nisu bila obnovljena posle
unitenja od strane njihovih neprijatelja.

Glas sa Neba koji objavljuje apostolu Jovanu sud nad Vavilonom velikim posluio se
slikovitim opisom propasti ova dva grada da ukae na njegovo potpuno unitenje.
9I zaplakae i zajaukae za njom carevi zemaljski koji s njom blud provodie, kad

vide dim gorenja njezina. 10Izdaleka stojei od straha muka njezinih i govorei: jaoh,
jaoh, grade veliki Vavilone, grade veliki, jer u jedan as doe sud tvoj. 11I trgovci
zemaljski zaplakae i zajaukae za njom to njihova tovara niko vie ne kupuje.
12Tovara zlata i srebra i kamenja dragoga i bisera, i uzvoda (platna -Stef.), i porfire, i

svile i skerleta i svakog mirisnog drveta i svakojakih sudova od fildia (slonove kosti -
Stef.), i svakojakih sudova od najskupljeg drveta, mjedi i gvoa, i mermera, 13I
cimeta, i tamjana, i mira, i livana, i vina i ulja, i niesteta (brana fina - Bak.), i
penice, i goveda i ovaca, i konja i kola, i telesa i dua ovejih. 14I voa elja due
tvoje otidoe od tebe, i sve to je masno i dobro otide od tebe i vie ga nee nai.
15Trgovci koji se obogatie od nje, stae izdaleka od straha muenja njezina, i plaui i

jauui. 16I govorei: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, obuen u svilu i porfiru i skerlet i
nakien zlatom i kamenjem dragim i biserom. 17Jer u jedan as pogibe toliko
bogatstvo i svi gospodari od laa i sav narod u laama i laari, i koji god rade na
moru, stadoe izdaleka. 18I vikahu, videvi dim gorenja njezina i govorahu: ko je bio
kao ovaj grad veliki? 19I bacie prah na glave svoje i povikae plaui i ridajui
govorei: Jaoh! Jaoh! Grade veliki, u kome se obogatie svi koji imaju lae na moru
od bogatstva njegova, jer u jedan as opuste.

9. (9-19) U ovim stihovima slikovito se opisuje na istonjaki i pesniki nain strana

propast Vavilona velikog. Ceo ovaj tekst je metafora koja se esto upotrebljava u Starom
zavetu (v. Jezekilj 27. i Jeremija 50. glava).

20Veseli se nad njim nebo, i sveti apostoli i proroci, jer Bog pokaja sud va na
njemu. 21I uze jedan aneo jak kamen veliki, kao kamen vodeniki i baci u more
govorei tako e sa hukom biti baen Vavilon, grad veliki i nee se vie nai. 22I glas
gudaa i pevaa i sviraa i trubaa nee se vie uti u tebi; i nikakav majstor ni od
kakva zanata nee se vie nai u tebi. I huka kamena vodenikoga nee se uti u tebi.
23I videlo ika nee se vie svetleti u tebi i glas enika i neveste nee vie biti uven u

tebi (nee se vie uti u tebi - Bak.), jer trgovci tvoji bijahu boljari zemaljski (velikai
zemlje - Bak.), jer tvojim aranjem prevareni bie svi narodi. 24I u njemu se nae krv
proroka i svetih i sviju koji su pobijeni na zemlji.

20. Veseli se nad njim nebo, i sveti apostoli i proroci. Drugi prevodi (Stefanovi,
Bakoti i Stvarnost) stavljaju posle sveti zapetu, to je ispravno, te treba itati: Sveti,
apostoli i proroci.
Glas sa Neba koji objavljuje propast Vavilona, sada poziva celo Nebo da uzme uea u
radosti radi njegovog unitenja. Doao je kraj zlu i nepravdama njegovim. Ali ne samo Nebo

169
nego i Boja deca svih vekova, koje aneo naziva svetima, zajedno sa prorocima i
apostolima, predstavnicima Starog i Novog zaveta, uzimaju sada uea u ovoj radosti.
Jer Bog pokaja sud va na njemu, drugim reima, jer vas je Bog osvetio. Na grkom
smisao ovih rei je: Bog ga je osudio presudom koju je on doneo za vas.

21. I uze jedan aneo jak kamen veliki i baci ga u more govorei: tako e sa hukom biti
baen Vavilon, grad veliki. Sada jedan aneo jo jedanput, poslednji put, spominje Vavilon
i slikovito prikazuje njegovo unitenje. Vie se Vavilon, grad veliki nee spomenuti u
Otkrivenju. Ovom slikom aneo eli da pokae kako e jednim zamahom biti str-
moglavljen - S., to oznaava njegovu konanu propast.

24. I u njemu se nae krv... sviju koji su pobijeni na zemlji. Kako moe Vavilon veliki,
koji predstavlja ujedinjeno palo hrianstvo poslednjeg vremena da bude odgovoran za krv
muenika svih vekova?
Ovu istu misao nalazimo u Mateju 23,29-35, gde Isus osuuje svoje savremenike koji su
prebacivali svojim oevima to su ubijali proroke, a sami su inili dela koja su svedoila da
nisu bili nita bolji od svojih otaca. Osudivi Hrista na smrt i njegove uenike, oni su navukli
na sebe krivicu za krv pravednika od Avelja do Hrista. U istom smislu Vavilon veliki je kriv
za prolivenu krv muenika od Hristove smrti na krstu pa do njegovog ponovnog dolaska u
slavi na nau Zemlju.

Himna pobede zbog pada Vavilona velikog (19,1-6)

1I posle ovoga uh glas veliki naroda mnogoga na nebu gde govori: Aliluja!

spasenje i slava i ast i sila Gospodu naemu. 2Jer su istiniti i pravi sudovi njegovi, to
je osudio bludnicu veliku, koja pokvari zemlju bludom svojim i pokajao krv slugu
svojih od ruke njezine. 3I drugom rekoe (i po drugi put rekoe - Bak.): Aliluja! I dim
njezin izlaae va vek veka. 4I padoe dvadeset etiri stareine i etiri ivotinje (iva
bia) i poklonie se Bogu koji seae na prestolu, govorei: amin, aliluja! 5I glas izie
od prestola koji govori: hvalite Boga naega sve sluge njegove, i koji ga se boje, i mali i
veliki. 6I uh glas naroda mnogoga, i kao glas voda mnogih i kao glas gromova jakih,
koji govore: aliluja! jer caruje Gospod Bog svedritelj.

1. (1-6) Na poziv s glasa s Neba iz Otkrivenja 18,20. stanovnici celog svernira sjedinjuju
svoje glasove u velianstvenoj himni pobede i slavljenju Boga zbog suda izvrenog nad
Vavilonom velikim. Sadraj ove himne je: Aliluja! to znai neka bude hvaljen Bog. Ovom
velikom horu pridruuju se i dvadeset etiri stareine i etiri iva stvorenja sa Amin!
Aliluja!, ustajui sa svojih prestola i poklonivi se Gospodaru svernira koji seae na
prestolu.
Prema Duhu prorotva ova himna pobede peva se odmah po svretku sedam zala i
osloboenja Bojeg naroda, 144.000, od njihovih neprijatelja.
Poto je zadatak izvren, kada je poslednje zlo Bojeg gneva izliveno, oni se vraaju i
polau prazne ae pred noge Gospoda.
Odmah zatim se kae: 'I posle ovoga uh glas veliki naroda mnogoga na Nebu gde govori:
Aliluja! spasenje i slava i ast i sila Gospodu naemu. (TM 432)
Sotonino razorno delo je zauvek zavreno. est hiljada godina je sprovodio svoju volju
ispunjavajui Zemlju mukom i nanosei bol celom svemiru. Sva stvorenja su stenjala i
uzdisala u muci. Sada su Boja stvorenja zauvek osloboena njegove prisutnosti i kuanja...

170
Pesme hvale i radosti diu se iz celog vernog svemira. 'Glas mnogoga naroda, kao glas
mnogih voda, i kao glas silnih gromova uje se gde govori: Aleluja, jer caruje Gospod Bog
Svedritelj! Otkrivenje 19,6. (GC 673 - VB 546)

Otkrivenje 19,7-21
U ovom odseku prikazuju se dve velike veere. Prva je veera svadbe Jagnjetove (stihovi
7-16), koja predstavlja sjedinjenje Hristove crkve, neveste Jagnjetove sa Isusom Hristom,
enikom, pri njegovom ponovnom dolasku na Zemlju. Druga veera je veera smrti
(stihovi 17-21), u kojoj se jo jednom daje prikaz bitke Armagedon, u kojoj sotona, sa
udruenim snagama celog sveta, doivljava poraz, to se ovde prikazuje pozivanjem svih
ptica koje lete ispod neba na veliku veeru Boju (st. 17), da jedu i da se nasite mesa
njihova (st. 21).

Veera svadbe Jagnjetove (19,7-16)

7Da se radujemo i veselimo, i da damo slavu njemu; jer doe svadba jagnjetova i

ena (nevesta - Bak.) njegova pripravila se. 8I dano joj bi da se obue u svilu istu i
belu, jer je svila pravda svetih. 9I ree mi: napii: blago onima koji su pozvani na
veeru svadbe Jagnjetove. I ree mi: ovo su rei istinite Boje. 10I padnuvi pred
nogama njegovim poklonih mu se; i ree mi: gle, nemoj, jer sam sluga kao i ti i braa
tvoja koja imaju svedoanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedoanstvo Isusovo
Duh prorotva. 11I videh nebo otvoreno, i gle konj beli i koji seae na njemu zove se
veran i istinit i sudi po pravdi i vojuje. 12A oi su mu kao plamen ognjeni i na glavi
njegovoj krune mnoge, i imae ime napisano koje niko ne zna do On sam. 13I bee
obuen u haljinu crvenu od krvi i ime se njegovo zove: Re Boja. 14I vojske nebeske
iahu za njim na konjima belim, obuene u svilu belu i istu. 15I iz usta njegovih izae
ma otar da njime pobije neznaboce i on e ih pasti palicom gvozdenom; i on gazi
kacu vina srdnje gneva Boga svedritelja. 16I ima na haljini i na stegnu (na svom
ogrtau - S.) ime napisano: car nad carevima i gospodar nad gospodarima.

7. Jer doe svadba jagnjetova i ena (nevesta - Bak.; zarunica- S.) njegova pripravila
se. U Svetom pismu se odnos izmeu Boga i njegovog naroda esto predstavlja simbolom
zajednice suprunika, odnosom enika i njegove neveste (v. Is. 54,5; 62,5; Jer. 2,32; 6,2;
Osija 2,19.20; Mat. 9,15; Jov. 3,29; 2. Kor. 11,2; Ef. 5,32).
U Starom kao i u Novom zavetu, branom vezom predstavljena je nena i sveta veza
izmeu Hrista i njegovog naroda. Radost svadbene sveanosti podseala je Isusa na radost
onog dana kada e uvesti svoju nevestu u Oevu kuu, gde e otkupljeni sesti na veeru
svadbe Jagnjetove. (DA 151-I 51)
U Otkrivenju 21,2 kae se da je nevesta novi Jerusalim. Oba ova simbola su u
saglasnosti. Grad bez stanovnika je samo gomila kamenja uzidanog u graevine. Ono to
sainjava jedan grad nisu njegove zgrade i ulice, nego ljudi koji ive u njemu. Novi Jerusalim
e biti nastanjen Bojim narodom svih vekova. Otuda ova dva simbola, Boji narod i Novi
Jerusalim, predstavljaju jedno isto, nevestu Jagnjetovu.

171
 8. I dano joj bi da se obue u svilu istu i belu. Bog je u staro vreme objavio preko
proroka Osije da e zaruiti sebi svoj narod (Os. 2,19). Ovo zaruivanje se obavilo kada je
Hristos uzeo nae telo. Kad je Isus rtvovao sebe na krstu plaen je miraz, koji je u staro
vreme enik bio duan da plati ocu zarunice. Od Hristovog uznesenja na Nebo, pa do nje-
govog povratka na Zemlju je vreme pripreme za svadbu. Nevesti, Hristovoj crkvi, ostavljeno
je ovo vreme da se pripremi, dok enik, Isus Hristos, sa svoje strane pripremi za nju dom,
novi Jerusalim, koga apostol Jovan vidi kako silazi s Neba kao nevesta ukraena muu
svojemu. (Otkr. 21,2).
Cela ova slika uzeta je od starih istonih naroda i njihovih obiaja vezanih za svadbu.
Poznavajui te obiaje Isus je rekao svojim uenicima: Idem da vam pripravim mesto. I kad
otidem i pripravim vam mesto, opet u doi i uzeu vas k sebi da i vi budete gde sam ja.
(Jov. 14,2.3).
Jer je svila pravda svetih. Svila ista i bela predstavlja Hristovu pravdu koju On
poklanja svojoj crkvi kao nevesti. Kad je Isus postao zarunik svoga naroda, On se izjednaio
s ljudima i uzeo nae telo, zaruivi sebi svoju crkvu pravdom i verom do veka (v. Osija
2,19.20). Svi koji verom prihvate Hristovu pravdu i u toj pravdi ive, pripremaju se za doek
enika, Isusa Hrista.
Hristova crkva ne sme nikada da zaboravi da je zarunica nebeskog Cara. Ona ne sme da
se uputa u ludosti ovoga sveta. Ona treba da iskoristi vreme ekanja za svoju linu
pripremu. enik oekuje od nje da na dan svadbe bude sveta i bez mane (Ef. 5,27).
Svaki vernik je deo Hristovog tela. Hristos smatra nevernost prema Njemu kao
nevernost ene prema svom muu...
Crkva je nevesta, Jagnjetova ena. Ona treba da nastoji da bude ista, sveta i bez mane.
Ona ne sme da se uplie ni u kakve ludosti, jer je nevesta Cara. Pa ipak, ona ne shvata svoj
uzvieni poloaj. Kad bi to shvatila, ona bi bila puna slave. (7BC 985.986)

9. Blago onima koji su pozvani na veeru svadbe Jagnjetove. Poziv na svadbenu

sveanost upuuje se svim ljudima, ali je malo onih koji se odazivaju pozivu. Neki od
pozvanih su tako obuzeti zemaljskim poslovima i brigama da nemaju vremena da misle na
ono to dolazi posle ovozemaljskog ivota. Drugi nalaze smisao ivota u uivanjima ovog
sveta i nije im stalo do neeg drugog. Oni nemaju ukus za nebeske vrednosti. Mnogi koji
veruju, rado bi doli na svadbu, ali im smeta to ne mogu doi u svom ruhu. Oni ne mare za
ruho Hristove pravde, jer ne razumeju znaaj Hristove slube pomirenja u nebeskom
svetitu. Njima je lake da zadre svoju pravdu, tj. svoj karakter, nego da Hristovom milou
postignu savrenstvo njegovog karaktera. I tako se ispunjavaju Hristove rei iz prie o
svadbi carevog sina, jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih (Mat. 22,14).
Svi koji e uzeti uee u svadbenoj veeri moraju biti obueni u svadbeno ruho Hristove
pravde (Mat. 22,11-14). A ta to znai?
Kad se potpuno predamo Hristu, srce se spaja s njegovim srcem, volja se izjednauje s
njegovom voljom, um postaje jedno s njegovim umom, a misli se njemu pokoravaju. Mi tada
ivimo njegov ivot. To znai biti obuen u haljine njegove pravde. Tada, kada Gospod
pogleda na nas, On vidi ... svoju sopstvenu pravdu koja je savrena poslunost zakonu
Jehove. (COL 312)

10. I padnuvi pred nogama njegovim poklonih mu se. Kada je ostareli sluga Boji sve
ovo video i razumeo, savladala su ga oseanja neiskazane radosti, te je pao pred noge
nebeskog vesnika. Ovo je prvi put da vidimo kako apostol Jovan izraava svoja oseanja. Ali

172
nebeski vesnik ga pouava da to ne ini, jer je i on sam sluga. Time se izjednauje sa slugama
Isusa Hrista koji su na Zemlji, odnosno sa ljudima preko kojih je Bog davao svoja otkrivenja.
Bogu se pokloni. Nebeski vesnik upravlja pogled apostola Jovana na Boga, koji je izvor
svih otkrivenja koje Nebo daje ljudima. Samo se Bogu treba klanjati. Sva ostala nebeska bia
su samo u slubi Gospodara svemira, kao i ona na Zemlji preko kojih je Bog govorio u
prolosti. Otuda se ovaj aneo izjednauje u ovom pogledu sa Jovanom i braom njegov-
om, prorocima i apostolima koji imaju svedoanstvo Isusovo.
Jer je svedoanstvo Isusovo Duh prorotva. Dar Svetog Duha crkvi u vidu prorokog
dara ili Duha prorotva je sredstvo preko koga Isus, posrednik svih Bojih otkrivenja oveku,
otkriva Boje stvari svome narodu. Bog je izvor svake istine i svih otkrivenja. Isus Hristos je
posrednik izmeu Boga i oveka (v. Mat. 11,27; 1. Tim. 2,5). On je ta Boja re preko koje
govori Bog Otac. A Duh Sveti, Hristov zamenik na Zemlji, ima kontrolu nad prorokom u
vreme dobijanja vienja i kasnije kada treba ljudskim jezikom da zapie ono to je video i
uo u vienju (Jov. 16,13-15; 2.Petrova 1,10.11; Jez. 3,24; 11,24).
Prorok prenosi Boju vest ljudima usmeno ili pismeno (Otkr. 1,11; 21,5; Jevr. 1,1). Tako
nadahnuta re proroka postaje Re Boja koja se objavljuje kao re Gospodnja (Jer. 25,3;
Agej 1,1), svedoanstvo Isusa Hrista (Otkr. 12; 12,17), prorotvo (2.Petrova 1,21) i kao
Pismo (2. Tim. 3,16). Svi ovi izrazi odnose se na isto, na vest, odnosno, otkrivenje koje
dolazi ljudima od samoga Boga.
Dar prorotva nije ogranien samo na proroke Starog i Novog zaveta, iji nadahnuti spisi
sainjavaju kanon Svetog pisma. Bilo je i drugih proroka u Bojem narodu iji spisi nisu
sauvani, kao na primer, Natan, Gad, Ad, Agav i drugi. Sem toga bilo je i proroica kao
Devora, Olda, Filipove keri i druge. Pisci Novog zaveta nigde ne kau da e Dar Duha
prorotva prestati sa apostolskom crkvom. Apostol Pavle nabraja u Efescima 4,11 pored
ostalih darova Svetog Duha i dar prorotva (stih 13). Ovaj dar se daje crkvi dokle
dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanje Sina Bojega, u oveka savrena, u meru rasta
visine Hristove.
Pored ovog Bojeg dara oduvek je postojao i lani dar prorotva kako u Starom tako i u
Novom zavetu. Sam Isus nam govori o lanim prorocima, naroito u vreme pred njegov
drugi dolazak. Ova prevara e biti tako veta da e biti zavedeni i neki od izabranih. U vezi
sa Hristovom opomenom, apostol Jovan savetuje verne da ispitaju one koji tvrde da su
dobili duhovne darove (1. Jov. 4,1), Sveto pismo spominje neke znake po kojima moemo da
znamo da li neko govori u Boje ime ili ne. Kao obeleje proroka moemo izneti sledee:
a) Lini ivot proroka treba da je u skladu sa uenjem celog Svetog pisma (Mat. 7,15-20);
b) Njegova vest mora da bude u saglasnosti sa Svetim pismom;
v) Ispunjena proroanstva potvrdie njegovu slubu (Jer. 28,9);
g) U svojoj slubi pravi prorok uzvisuje Hrista kao Bojeg sina i Spasitelja (1.Jov.4,2).
Mi, adventisti sedmog dana, verujemo da su spisi Ellen G. White (Jelene Vajt) dar Duha
prorotva crkvi poslednjeg vremena. Ovi spisi nisu dati umesto Biblije ili kao dodatak svetim
spisima kanona Svetog pisma. Mi verujemo da je Sveto pismo jedinstveno i uzvieno merilo
hrianske vere i ivota. Spisi sestre Vajt slue, kako ona sama kae, kao manje svetlo da
vodi ljude i ene ka veoj svetlosti (RH 20. jan. 1903.). Spisi Duha prorotva ne iznose
nikakav novi nain spasavanja grenika, nego su dati da pomognu ljudima da bolje shvate
Boji plan spasenja, koji je iznet u Svetom pismu i da ih dovedu do izvora samog spasenja,
Isusa Hrista.

173
 11. (11-16) U ovim stihovima se slikovito opisuje dolazak enika, Isusa Hrista koji dolazi
kao car nad carevima i Gospodar nad gospodarima po svoju nevestu koja je njegova crkva.
Pri njegovom dolasku prate ga nebrojene vojske nebeskih anela. Ljudski jezik nije u stanju
da opie slavu ovog prizora. Poasna pratnja anela ima zadatak da prikupi uskrsle
pravednike svih vekova i odvede ih na Nebo, na svadbenu veeru.
Mada je odocnio, enik je ipak doao. On nije izneverio svoju zarunicu, svoju crkvu.
Petar kae: Ne docni Gospod s obeanjem kao to neki misle da docni, nego nas trpi, jer
nee da ko pogine, nego da svi dou u pokajanje. (2. Petr. 3,9). Ovo je razlog zato Isus jo
nije doao.
Ovaj prikaz Hristovog dolaska u slavi je i prikaz bitke Armagedon. Isus dolazi da izbavi
svoj narod, ali i da pogubi one koji su se skupili da istrebe njegove izabrane. On lino
predvodi vojske u boju ... Boga svedritelja (16,14). Njegov gnev prema onima koji su se
spremali da ubiju njegovu zarunicu, izraava se u reima: I on e ih pasti s palicom
gvozdenom; i on gazi kacu vina srdnje i gneva Boga svedritelja. Doao je dan obrauna i
Boje raspre sa ljudima.
'Proi e graja do kraja Zemlje, jer raspru ima Gospod s narodima, sudi se sa svakim
telom, bezbonike e dati pod ma. (Jer. 25,31). est hiljada godina traje velika borba. Boji
Sin i njegovi nebeski vesnici bili su u sukobu sa silom zla da bi opomenuli, prosvetlili i spasli
sinove oveje. Sada je pala konana odluka za sve; grenici su se sasvim sjedinili sa
sotonom u njegovoj borbi protiv Boga ... Sada se ne vodi borba samo sa sotonom, nego i sa
ljudima. (GC 656 - VB 529)

Veera smrti (19,17-21)

U ovim stihovima, na kraju ovog poglavlja, opisana je jedna druga veera. Svi oni koji
budu odbili poziv da dou na svadbenu veeru Bojeg Jagnjeta, uzee uea u jednoj drugoj
veeri, ali ne kao zvanice, nego kao plen koji e se dati pticama grabljivicama. Ta veera je
veera smrti ili kako se ovde naziva velika veera Boja (stih 17).
17I videh jednog anela gde stoji na suncu i povika glasom velikim govorei svim

pticama koje lete ispod neba: doite i skupite se na veliku veeru Boju. 18Da jedete
mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka i mesa od konja i od onih koji
sede na njima i mesa od sviju slobodnjaka i robova i od malih i od velikih. 19I videh
zver i careve zemaljske i vojnike njihove skupljene da se pobiju (ratuju - S.) sa onim
to sedi na konju i s vojskama njegovim. 20I bi uhvaena zver, i s njom lani prorok
koji uini pred njima znake (koji je u slubi zveri inio znakove - S.), kojima prevari
one koji primie ig zverin i koji se poklanjaju ikoni njezinoj: ivi bie baeni oboje u
jezero ognjeno koje gori sumporom. 21A ostali pobijeni bie maem onoga to sedi na
konju, koji izie iz usta njegovih: i sve se ptice nasitie mesa njihova.

17. (17-21) Vest trojice anela je poziv koji Nebo upuuje ljudima da dou na svadbu
Jagnjetovu. Ona takoe sadri i ozbiljnu opomenu da se niko ne pokloni zveri i njenoj ikoni.
Svi oni koji ne prihvate opomenu i zanemare poziv, prikazuju se ovde kao plen pticama koje
lete ispod neba na veeri smrti.
U stihovima 19-21 daje nam se poslednji prikaz bitke Armagedon i to one druge,
neprijateljske strane. Nasuprot Jagnjetu i njegovoj vojsci, nalaze se zver i carevi zemaljski i
vojnici njihovi (st. 19). U stihu 20 spominje se i lani prorok koji predstavlja pali
protestantizam. Ovo je vojska ujedinjenih sotoninih snaga u njegovom poslednjem sukobu
protiv Bojeg naroda.

174
 Poziv na svadbu veeru je upuen. Isus dolazi po svoju zarunicu. Sa druge strane
upuena je i opomena da niko ne uzme uea u veeri smrti. U kojoj veeri emo uzeti
uea ja i ti? Veeri svadbe Jagnjetove ili veeri Bojeg gneva, veeri smrti? Nema drugog
izbora. Ili emo jesti za svadbenim stolom na Nebu ili emo biti pojedeni od nebeskih ptica
na veeri smrti.
Dan Gospodnji se pribliava neprimetno; ali takozvani veliki i mudri ljudi ne obraaju
panju na znake Hristovog dolaska i kraja sveta. Umnoava se bezakonje, a ljubav mnogih
hladni.
Hiljade i milioni njih odluuju se sada za veni ivot ili venu smrt. Onaj koji misli samo
na zaradu, onaj koji nalazi zadovoljstvo za kockarskim stolom, onaj koji uiva u iskvarenom
apetitu, ljubitelj zabava, esti posetilac pozorita i sala za igranje - ne misli na venost. Sva
njegova briga je: ta emo jesti i ta emo piti i u ta emo se obui. Oni nisu na putu koji
vodi ka Nebu. Voeni velikim otpadom, bie uniteni zajedno s njim. (6T 406.407)

Otkrivenje 20,1-15
Istorija nae male planete alosna je istorija velike borbe izmeu dobra i zla, izmeu
svetlosti i tame. Ova borba koja se vodi ve est hiljada godina na tlu nae Zemlje, pribliava
se svome kraju.
Otkrivenje 20 nam otkriva zavrne dogaaje ove velike borbe iji se poslednji sukob
naziva Armagedon. Ali sa njime jo nije zavrena velika borba izmeu Hrista i sotone. U bici
Armagedon sotona je pobeen, ali greh i zlo jo nisu iskorenjeni iz svemira, jer sotona jo
nije uniten. Tek unitenjem sotone svemir e se oistiti od zaraznih klica greha i ponovo e
zavladati savreni sklad i harmonija kao to je to bilo u poetku, pre Luciferove pobune na
Nebu.
U ovom poglavlju Bog otkriva ta e biti hiljadu godina posle Hristovog dolaska na
Zemlju, kada e konano sotona, greh, i grenici biti uniteni. Ovaj period od hiljadu godina
naziva se jo i milenijum ili hiljadugodinje carstvo. On poinje drugim Hristovim dolaskom
na Zemlju kojom prilikom e uskrsnuti pravednici svih vekova, a ivi grenici u vreme
njegovog dolaska biti ubijeni.
Kraj milenijuma je obeleen sa nekoliko vanih dogaaja:
a) Silazak svetog grada, Novog Jerusalima, na Zemlju zajedno sa Hristom i njegovim
svetima, otkupljenima sa Zemlje.
b) Drugo uskrsnue koje je uskrsnue grenika.
v) Odreivanje sotone na kratko vreme.
g) konano unitenje sotone i grenika; druga smrt, posle koje nema uskrsnua.
Ovim poslednjim dogaajima bie okonana velika borba izmeu Hrista i sotone i
poetak beskonanih vekova koji se vie nee brojati, kada e jedan dan biti kao hiljadu
godina, a hiljadu godina kao jedan dan (v. 2.Petrova 3,8; Ps. 90,4). Naa Zemlja, koja je
dugo bila pobunjena planeta u beskonanom svemiru nastanjenom mnotvom drugih
svetova koji nisu pali, bie obnovljena i ponovo nastanjena. Ali ne anelima niti
stanovnicima s drugih planeta, nego otkupljenima sa ove Zemlje.

Sotona vezan na hiljadu godina (20,1-3)

175
 1I videh anela gde silazi s neba, koji imae klju od bezdana i verige velike u ruci
svojoj. 2I uhvati adahu, staru zmiju, koja je avo i sotona, i sveza je na hiljadu
godina. 3I u bezdan baci je i zatvori je i zapeati nad njom da vie ne prelauje
(zavodi - S.) narode dok se ne navri hiljadu godina; i potom valja da bude odreena
na malo vremena.

1. I videh anela gde silazi s neba. Dogaaji koji sada slede nastupaju odmah posle
dogaaja opisanih u prethodnom poglavlju, tj. drugog Hristovog dolaska na Zemlju. Aneo
koga sada apostol vidi da silazi s Neba, ima naroiti zadatak: da svee sotonu.
Klju ... i verige velike u ruci. Klju u ruci ovog anela simbolie Boju vlast i kontrolu
nad svim dogaajima. Verige velike, lanci, kojima sotona simboliki treba da bude svezan,
predstavlja prestanak njegove aktivnosti i uticaja.

2. I sveza je na hiljadu godina. Za vreme hiljadu godina Zemlja e biti pusta, bez
stanovnika. Prilikom Hristovog dolaska na Zemlju, grenici su se meusobno unitili u
optem krvoproliu ili ubijeni u stihijama koje su nastale u prirodi. Uskrsli pravednici,
zajedno sa ivini pravednicima, 144.000, uzeti su u oblake na susret Gospodu na nebo.
Oni e provesti ovih hiljadu godina na Nebu kao gosti nebeskog cara. Otuda, hiljadugodinje
carstvo nee biti na Zemlji, nego na Nebu. Zemlja e biti velika, ogolela pustinja iji e jedini
stanovnici biti sotona i njegovi aneli.
Cela Zemlja poprima izgled ogolele pustinje. Ruevine gradova i sela razorenih od
zemljotresa, iupano drvee, stene izbane iz mora ili odvaljene od brda lee razbacane po
povrini Zemlje, dok ogromni bezdani obeleavaju mesta gde su stajale gore...
Hiljadu godina e sotona lutati tamo amo po pustoj Zemlji da posmatra posledice svoje
pobune protiv Bojeg zakona. (GC 657.660 VB 530.532)
Jo su starozavetni proroci govorili o opustoenju nae Zemlje. Sasvim e se isprazniti
Zemlja, i sasvim e se opleniti (Is. 24,3). Prorok dalje kae i razloge zbog kojih e Bog to
uiniti: Jer se zemlja oskvrni pod stanovnicima svojim, jer prestupie zakone, izmenie
uredbe, raskidoe zavet veni. Zato e prokletstvo prodreti Zemlju, i zatre se stanovnici
njezini; zato e izgoreti stanovnici zemaljski. (Is. 24,5.6).

3. I u bezdan baci je. Re koja je ovde upotrebljena za bezdan ista je kao i u Postanju
1,2 da opie Zemlju u njenom prvobitnom stanju pre nego to je poelo njeno formiranje.
Prema tome ovaj bezdan ovde oznaava nau Zemlju u haotinom stanju za vreme hiljadu
godina na kojoj e sotona biti simboliki svezan.
Da re 'bezdan' oznaava Zemlju u stanju zbrke i tame, potvruju druga mesta u Svetom
pismu... Proroanstvo nas ui da e se Zemlja, bar delimino, vratiti u takvo stanje.
Gledajui unapred na veliki Boji dan, prorok Jeremija kae: 'Pogledah na zemlju, a gle, bez
oblija je i pusta; i na nebo i svetlosti nema njegove ... Pogledah, a gle nema oveka, i sve
ptice nebeske odletele. (GC 659.660 - VB 531)
Da vie ne prelauje (zavodi - S.) narode. Za vreme hiljadu godina nema nijednog
pravednika na Zemlji da bi ga sotona kuao, jer su u to vreme oni svi na Nebu. Nema ni zlih
da ih moe upotrebiti kao svoja orua, jer su oni svi pobijeni prilikom Hristovog drugog
dolaska. Okolnosti na Zemlji u toku hiljadu godina su takve da sotona nee imati priliku da
vri svoj razorni uticaj i delo.
Propovednik Moody (Mudi) jednom je rekao to se tie prouavanja Otkrivenja: Mnogi
dobri ljudi kau da je knjiga Otkrivenja mrana i tajanstvena knjiga, koju prosean italac ne

176
moe da razume. Istina je u tome to je ono jedina knjiga u Bibliji koja govori kako e sotona
biti vezan lancima. Zato avo ide svuda po hrianskom svetu i svima govori: 'Nema nikakve
koristi da prouavate Otkrivenje, jer ga neete razumeti. Ono je suvie teko za vas.
injenica je da avo ne eli da vi znate kakav e biti njegov kraj.
Odreena na malo vremena. Ovim reima se prikazuje promena okolnosti na Zemlji,
posle hiljadu godina kada e sotona biti odreen.
Na zavretku hiljadu godina Hristos se ponovo vraa na Zemlju u pratnji otkupljenih i
hiljade anela. Dok silazi sa ozbiljnom velianstvenou zapoveda mrtvim grenicima da
ustanu i prime svoju osudu. Oni izlaze iz zemlje u velikim masama, bezbrojni kao morski
pesak. Kakva razlika prema onima koji su ustali u prvom uskrsnuu! Pravednici su obueni
u besmrtnu mladost i lepotu. Grenici nose na sebi tragove bolesti i smrti...
im su se probudili mrtvi grenici, i on (sotona) na svojoj strani vidi ovo veliko mnotvo,
njegove nade opet oivljuju, i on odluuje da ne napusti veliku borbu. (GC 662.663 - VB
533.534)
Koliko je to malo vremena nije nam reeno. S obzirom da istorija greha nee biti
produena, ostaje jo samo da se izvri konani sud nad nepokajanima prema kazni koja je
odreena na hiljadugodinjem sudu na Nebu i kome e uestvovati svi sveti.

Dva uskrsnua (20,4-8)

4I videh prestole i seahu na njima i dade im se sud i due iseenih za

svedoanstvo Isusovo i za Re Boju, koji se ne poklonie zveri ni ikoni njezinoj, i ne

primie iga na elima svojim i na ruci svojoj: i oivee i carovae sa Hristom hiljadu
godina. 5A ostali mrtvaci ne oivee, dokle se ne navri hiljadu godina. Ovo je prvo
uskrsnue. 6Blaen je i svet onaj koji ima udeo u prvom uskrsnuu; nad njim druga
smrt nema oblasti, nego e biti svetenici Bogu i Hristu i carovae s njim hiljadu
godina. 7I kad se svri hiljadu godina, pustie se sotona iz tamnice svoje. 8I izii e da
vara narode po sva etiri kraja Zemlje, Goga i Magoga, da ih skupi na boj kojijeh je
broj kao pesak morski.

4. I videh prestole ... i carovae s Hristom hiljadu godina. Za vreme Istranog suda na
Nebu od 1844. godine pa do svretka vremena milosti, obavljen je sud nad svima onima koji
su verovali u Hrista i priznali mu svoje grehe. To su Boja deca svih vekova koja su ivela
prema svetlosti koja im je bila data. Ali Istrani sud nije obuhvatio proces suenja nad
nepokajanima. Ovaj sud obavie se na Nebu za vreme hiljadu godina i u njemu e uzeti
uee otkupljeni sa ove Zemlje. U ovom smislu oni e carovati sa Hristom hiljadu godina.
Otuda se ovaj period i naziva hiljadugodinje carstvo.
Za vreme hiljadu godina, izmeu prvog i drugog uskrsnua, odrava se sud nad
grenicima ... U ovo vreme pravednici e vladati kao carevi i svetenici ... U ovo vreme kako
je prorekao Pavle sveti e suditi svetu (1.Kor. 6,2). Zajedno sa Hristom oni e suditi
grenicima, uporeujui njihova dela sa knjigom zakona, Biblijom, i odluie svaki sluaj
prema delima koja su inili u telu. Tada e kazna koju grenici moraju da iskuse biti
odmerena prema njihovim delima i upisana pored njihovog imena u knjigu smrti...
Hristos i njegov narod sudie takoe sotoni i njegovim zlim anelima. Pavle kae: 'Ne
znate li da emo i anelima suditi? (1. Kor. 6,3). (GC 660.661 - VB 533)
Da e sveti suditi i anelima koji su pali potvruje i Juda u svojoj poslanici (stih 6).

177
 5. A ostali mrtvaci ne oivee, dokle se ne svri hiljadu godina. Ostali mrtvaci odnosi
se na sve grenike u koje spadaju mrtvi koji nisu uskrsli prilikom Hristovog dolaska, u
prvom uskrsnuu pravednika, kao i na one koji su bili ivi u vreme Hristvog dolaska. To su
svi koji su u toku est hiljada godina borbe bili na sotoninoj strani. Oni e uskrsnuli na kraju
hiljadu godina, ali to nee biti uskrsnue ivota, nego uskrsnue suda (Jov. 5,28.29).

6. Blaen je i svet onaj koji ima udeo u prvom uskrsnuu. U prvom uskrsnuu prilikom
Hristovog dolaska i poetkom milenijuma, ustaju iz grobova svi ija su imena upisana u
ivotnu knjigu Jagnjeta na Istranom sudu, koji je zavren pred izlivanje sedam poslednjih
zala. Ovo prvo uskrsnue naziva se jo i uskrsnue ivota za razliku od uskrsnua suda,
kako se naziva drugo uskrsnue na kraju milenijuma (Jov. 5,28.29).
Nebo ih naziva blaenima, jer oni uskrsavaju da bi veno iveli u nepomuenoj radosti
novoga sveta, na obnovljenoj Zemlji.
Nad njima druga smrt nema oblasti. Prvu smrt koja ue u sve ljude, jer svi sagreie
(Rimlj. 5,12), moraju da iskuse svi i pravednici i grenici. Ona je uporeena sa snom. Lazar,
na prijatelj, zaspa - rekao je Isus za Lazara kada su mu javili da je umro (Jov. 11,11). Ovako
se izraava i apostol Pavle o prvoj smrti kada govori o onima koji su zaspali u Isusu (1. Sol.
4,14 - prevod dr Stefanovia). Posle ove smrti ima uskrsnua i pravednika i grenika.
Druga smrt koja se ovde spominje je konano unitenje ovekove linosti i posle nje
nema uskrsnua. Ova druga smrt, kae se ovde, nee imati vlasti nad onima koji su ustali u
prvom uskrsnuu, jer su oni tom prilikom preobraeni u neraspadljivost.

7. (7,8) I kad se navri hiljadu godina... U ovim stihovima opisuje se pokuaj sotone da
sa uskrslim grenicima u drugom uskrsnuu na kraju milenijuma, osvoji grad svetih, Novi
Jerusalim, koji silazi s Neba.
Na kraju hiljadu godina bie drugo uskrsnue ... Kakvi su zli otili u svoje grobove, takvi i
izlaze iz njih: sa istim neprijateljstvom prema Isusu i sa istim duhom protivljenja ...
Sada se sotona sprema za poslednju veliku bitku za prevlast... On e skupiti pod svoju
zastavu svu vojsku izgubljenih da sa njima pokua da ostvari svoje namere ... On se svojim
zavedenim podanicima predstavlja kao izbavitelj, uveravajui ih da ih je njegova mo
podigla iz grobova... Duh pobune ponovo izbija kao plima ... Dolo je vreme za poslednju
bitku sa Carem Neba. (GC 661-663.671.672 - VB 533-535.541)
Gog i Magog. Postoji istorijska neizvesnost u pogledu ovih imena bilo kao naroda ili
kao zemlje. Ova imena spominje i prorok Jezekilj u svojoj knjizi u vezi sa Izraelskim
narodom posle povratka iz ropstva, za vreme obnove. Veruje se da je ovim imenima Jezekilj
nazvao mnogoboake horde koje su upadale u obnovljenu zemlju Izraelovu, a koje su bile
tako mnogobrojne kao oblak to prekrije zemlju (Jez. 38,9 - prevod Stvarnosti; v.
38,2.3.14-16; 39,6). Apostol Jovan je verovatno upotrebio ovaj izraz da oznai bezbrojno
mnotvo uskrslih grenika kojih je broj kao pesak morski. Oni e, predvoeni od sotone,
pokuati da napadnu otkupljene posle njihovog povratka na Zemlju, u Novom Jerusalimu.

Druga smrt. Konano unietnje zla (20,9-15)

9I izioe na irinu zemlje, i opkolie oko (tabor - ari) svetih i grad ljubazni; i

sie oganj od Boga s neba i pojede ih. 10I avo koji ih varae bi baen u jezero ognjeno
i sumporno, gde su zver i lani prorok; i bie mueni dan i no va vek veka. 11I videh
veliki beli presto i onoga to seae na njemu i od ijeg lica beae nebo i zemlja, i
mesta im se ne nae. 12I videh mrtvace male i velike gde stoje pred Bogom, i knjige se

178
 otvorie; i druga se knjiga otvori, koja je knjiga ivota; i sud primie mrtvaci, kao to
je napisano u knjigama, po delima svojima. 13I more dade svoje mrtvace, i smrt i
pakao (predeo mrtvih - Bak.) dadoe svoje mrtvace; i sud primie po delima svojim.
14I smrt i pakao baeni bie u jezero ognjeno. I ovo je druga smrt. 15I ko se ne nae

upisan u knjizi ivota, baen bi u jezero ognjeno.

9. I sie oganj s neba i pojede ih. Ovo je kratak izvetaj o konanom unitenju grenika.
Ni rei o venim mukama u nekom paklu ili tome slino. Kraj grenika je unitenje a ne ivot
u venim mukama. Oganj koji silazi s neba spaljuje sve na Zemlji i unitava svaki trag greha
i zla.
Oganj silazi od Boga s Neba. Zemlja se otvara. Oruje sakriveno u njenoj dubini, izbacuje
se napolje. Plamen koji prodire izbija iz svake otvorene provalije. Same stene se zapaljuju.
Doao je 'dan koji gori kao pe'. Elementi se tope od estoke vruine, a takoe i Zemlja, i sve
to je na njoj gori (Mal. 4,1; 2. Petr. 3,10) Povrina Zemlje izgleda kao rastopljena masa -
ogromno ognjeno jezero koje vri.
Grenici primaju platu na Zemlji. Oni e biti strnjika, i upalie ih dan koji ide, veli Gospod
nad vojskama (Mal. 4,1). Neki e biti uniteni u jednom trenutku, dok e se drugi muiti
vie dana. Svi e biti kanjeni 'po delima svojim. (GC 672.673 - VB 542)

10. I avo bi baen u jezero ognjeno i sumporno. Sada dolazi red na glavnog krivca,
uzronika svakog zla, sotonu. Ovaj oganj je ve pripravljen avolu i njegovim anelima
(Mat. 25,41).
Njegova kazna e biti daleko vea od kazne onih koje je prevario. Kada budu uniteni svi
oni koji su podlegli njegovim prevarama, on ima i dalje da ivi i da se mui. Svi e grenici
biti najzad istrebljeni vatrom koja spaljuje i koren i grane - sotona kao koren, a njegovi
sledbenici kao grane. (GC 673 - VB 542.543)
Gde je zver i lani prorok. Zver i lani prorok nisu linosti nego simbolike tvorevine, a
odnose se na papstvo i pali protestantizam. Ovo je samo simboliko izraavanje, jer su oni
uniteni prilikom Hristovog drugog dolaska na Zemlju, na poetku milenijuma.
I bie mueni dan i no, va vek veka. Ova slika uzeta je iz Starog zaveta. Biblija nam
govori kako su u prolosti bila unitena dva grada ognjem koji je siao s neba. To su bili
Sodom i Gomor, olienje pokvarenosti i zla (Post. 19,24.25; 18,20). Jo i danas se ova imena
upotrebljavaju kao pojam vrhunca pokvarenosti i kao pojam konane propasti.
U poslanici Judinoj (st. 7) kae se za ova dva grada kako se postavie za ugled i mue se u
venom ognju. Meutim u Plau Jeremijinom itamo za Sodom koji se zatr u asu (u tren
oka bi razorena -S.), stih 4,6. Otuda, veni oganj Sodoma i Gomore i ovde ovaj izraz
doveka ne odnosi se na trajanje kazne, nego na njene posledice koje su vene. Sama kazna
je u jednom trenutku, ali posledice kazne su venog karaktera. Kao to se Sodom i Gomor
nikada vie nisu pojavili na pozornici sveta i zatro im se svaki trag, tako se i greh i grenici
nikada vie nee pojaviti. Oni e biti zauvek uniteni.

11. (11-15) Na kraju ovog poglavlja apostol Jovan se ponovo osvre na dogaaje koji su
spomenuti u ovom poglavlju. Na kraju svih vienja vezanih za ovu staru Zemlju i njene
stanovnike, on sada vidi Boji presto koji je vie puta video u Otkrivenju i Onoga koji
seae na njemu. Bog je u svojoj ljubavi dugo trpeo pobunjeni svet. est hiljada godina se
vodila velika borba izmeu dobra i zla na tlu Zemlje, ali sada je kraj.

179
 Sotonino razorno delo zauvek je zavreno. est hiljada godina je sprovodio svoju volju
ispunjavajui Zemlju mukom i nanosei bol celom svemiru. Sva stvorenja su stenjala i
uzdisala u muci. Sad su Boja stvorenja zauvek osloboena njegovog prisustva i kuanja...
Vatra koja unitava grenike, oiava Zemlju. Uklonjen je svaki trag prokletstva. Nikakav
veni pakao nee podseati otkupljene na strane posledice greha. (GC 673.674 - VB 543)
Opet sam pogledala i videla Zemlju oienu. Nije bilo nijednog traga prokletstva na
njoj. Neravna, izbrazdana povrina Zemlje sada izgleda kao nepregledna ravnica. Ceo svemir
je ist i velika borba je zauvek zavrena ... Prekrasna, nova Zemlja, sa svom svojom slavom,
veno je nasledstvo svetih.
(EW 295)

etvrto vienje
DOMOVINA SPASENIH
Otkrivenje 21,1 - 22,5

180
 Otkr. 21,1 - 22,5
Posle ienja Zemlje vatrom, Jovan dobija novo vienje. On vidi novo Nebo i Novu
Zemlju koja je domovina spasenih. To nije neka nova planeta sa nekim drugim imenom,
nego ova ista, naa Zemlja, samo nova i obnovljena. Ovo obnavljanje Zemlje Isus naziva
drugo roenje naeg sveta (Mat. 9,28). O njemu su govorili i starozavetni proroci (Is.
65,17-19; 66,22).
Ova zemlja, ta ista Zemlja za koju sotona tvrdi da je njegova, nee biti samo otkupljena
nego i uzdignuta iznad svih svetova. Na mali svet, jedina crna mrlja zbog prokletstva greha
u celokupnom slavnom stvaranju, bie poastvovan iznad drugih svetova u Bojem
svemiru. (DA 26)
Velika borba sa sotonom i grehom je zavrena. Strane posledice greha, koji je zadao
toliko bola i muka stanovnicima nae male planete, zauvek su uklonjene. Sad Bog moe da
ostvari svoj divan plan sa ovekom i naom Zemljom, koji je imao u poetku kada ih je
stvorio. Ovaj plan je est hiljada godina bio odlagan, ali ne Bojom krivicom nego krivicom
oveka. U vienju o domovini spasenih moemo videti kako je prvobitni Boji plan za sreu
ljudi na ovoj Zemlji daleko premaen. Prvo, tu je zlatni grad, Novi Jerusalim, prestonica
nove Zemlje, grad naih snova koji nije bio predvien u prvobitnom Bojem planu. A zatim
prisutnost Isusa u ljudskom obliju, jednakom telu otkupljenih sa ove Zemlje. Izjednaen sa
njima u smrtnom telu na planeti bola, On je jedan sa njima u proslavljenom ljudskom telu
na planeti slave. Tako je ostvareno dugo eljeno jedinstvo: sjedinjenje oveka sa Bogom, Bog
meu ljudima.
Svaki pokuaj da opiemo Nebo onako kako e ono stvarno biti je kao kad bismo slepom
objanjavali lepotu sunca koje kao plamena lopta zalazi na morskoj puini ili kad bismo
gluvom objanjavali lepotu muzike Hendlovog oratorijuma Mesija. Pa ipak, vienje koje je
apostol Jovan dobio o Nebu i rei kojima je opisao novu Zemlju, dovode nas do ushienja da
nam je teko da verujemo da je sve to samo sen, bleda slika onoga kako e to sve da izgleda.
U ova dva zadnja poglavlja Otkrivenja, Isus ljudskim pojmovima prikazuje slavu i lepotu
nebeskih stvari. Ali ostaje injenica da to oko ne vide, i uho ne u, i u srce oveku ne doe,
ono ugotovi Bog onima koji ga ljube. (1. Kor. 2,9).
Kada se ukloni veo koji zamrauje nau viziju i kada nae oi budu posmatrale onaj svet
lepote od koga smo samo neto nazirali kao kroz mikroskop; kada budemo videli slavu
Neba, koju sada gledamo kao u magli, na velikoj daljini kroz teleskop; kada greh bude
iskorenjen sa njegovim klicama, pokazae se cela Zemlja u lepoti Gospoda Boga naega.
Kakvog li otvorenog podruja za nae prouavanje! (Ed 303)
Do sada je jezik Otkrivenja uglavnom bio simbolian, ali sada to vie nije. Novo Nebo i
Nova Zemlja su stvarni, a ne simboliki pojam.

Evo, sve novo tvorim (21,1-8)

1I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prooe i mora vie

nema. 2I ja, Jovan, videh grad veliki, Jerusalim nov, gde silazi s neba od Boga,
pripravljen kao nevesta ukraena muu svojemu. 3I uh glas veliki s neba gde govori:
evo skinije Boje meu ljudima, i ivee s njima i oni e biti narod njegov, i sam Bog
bie s njima Bog njihov. 4I Bog e otrti svaku suzu od oiju njihovih, i smrti nee biti

181
 vie ni plaa, ni vike, ni bolesti nee biti vie; jer prvo proe. 5I ree onaj to seae na
prestolu: evo sve novo tvorim. I ree mi: napii, jer su ove rei istinite i verne. 6I ree
mi: svri se. Ja sam alfa i omega, poetak i svretak. Ja u ednome dati iz izvora vode
ive zabadava. 7Koji pobedi dobie sve, i biu mu Bog i on e biti moj sin. 8A
straljivima i nevernima i poganima i krvnicima i bludnicima i vraarama i
idolopoklonicima i svima laama, njima je udeo u jezeru to gori ognjem i sumporom,
koje je druga smrt.

1. Videh nebo novo i zemlju novu. Grka re kainos - nov, ovde je upotrebljena da
oznai ponovno stvaranje, ali ne stvaranje iz niega, kao u poetku, nego stvaranje od ve
postojeeg materijala. Nova Zemlja e biti nainjena od vatrom oienog materijala stare
Zemlje (v. 2. Petr. 3,10.13).
Mora vie nema. Kao zatoenik na malom kamenitom ostrvu Patmos, apostol Jovan je
svakoga dana gledao samo puinu Sredozemnog mora, koje ga je kao nepremostivi zid
odvajalo od vernih na kopnu. Huka morskih valova koji su svake noi zapljuskivali obalu
ostrva, podseala ga je na ratove i bes grenika koji su kao more uskolebano koje se ne
moe umiriti (poput mora uzburkanog - S.) - Is. 57,20. U prethodnom vienju on je
posmatrao kako iz tog mora izlazi ona strana zver kao simbol sile koja e proganjati Boji
narod. A sad, kako je bio srean kada je doznao da na novoj Zemlji mora vie nema.
Na sadanji svet ima mnogo vie vodene povrine od kopna. U stvari, tri petine zemljine
kugle pokriveno je vodom. Mada su sadanjem svetu okeani od bitne vanosti, jer od njih
potiu sve vode putem kie, stvaranjem oblaka koji nastaju isparavanjem okeana i mora, na
novoj Zemlji nee vie biti potrebe za kiom da bi Zemlja donela rod od koga se ovek hrani.

2. Grad sveti, Jerusalim nov. Prestonica nove Zemlje bie Novi Jerusalim. Apostol
Jovan ga gleda kako silazi s Neba, to znai da je ranije bio pripremljen za Boji narod. Ovaj
grad neopisive slave i lepote je poklon iskupljenima od Isusa. On ga je pripremio za njih
(Jov. 14,2.3).
A gde e se spustiti Novi Jerusalim? Duh prorotva nam daje odgovor na ovo:
'I noge e njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj, koja je prema Jerusalimu sa istoka, i
gora e se Maslinska raspasti po sredi ... da e biti prodol vrlo velika. (Zah. 14,4) ... Kada se
Novi Jerusalim u svome blistavom sjaju bude spustio sa Neba, postavie se na oieno i za
to pripremljeno mesto. (GC 662 - VB 534)

3. I sam Bog bie s njima. Greh je bio uzrok to je Bog povukao svoju prisutnost od
naih prvih roditelja i ljudskog roda. Ponovo sjedinjenje Boga sa ljudskom porodicom
najvei je blagoslov za otkupljeni ljudski rod. Otuda ovo se obeanje nekoliko puta naglaava
u ovom odseku.

4. I smrti nee biti vie, ni plaa .. ni bolesti. Jo je prorok Naum rekao: Nee se
dvaput podignuti pogibao. (Naum 1,9). Nikad vie nee se uti jauk bola. Isus je pobedio
smrt uskrsnuem iz groba, ali ona jo uvek caruje na ovoj Zemlji sve do njegovog drugog
dolaska. Ona e kao poslednji neprijatelj biti zauvek unitena na kraju milenijuma.

5. Evo, sve novo tvorim. Ova naa ista Zemlja, jedina crna mrlja zbog prokletstva
greha u celokupnom slavnom stvaranju (DA 26), nee biti unitena ve obnovljena. Ona e
stajati kao spomenik neshvatljive ljubavi Boje prema oveku kroz svu venost. Na mali
svet u kome je njegov Tvorac, Isus Hristos, pretrpeo toliko ponienje, sramotu i smrt da bi

182
ga otkupio od prokletstva greha, ova ista Zemlja na kojoj su Boja deca bili doljaci i putnici i
na koju je sotona polagao svoje pravo, bie obnovljena i data spasenima u nasledstvo. Ne
neki novi svet, ne neka nova planeta nego upravo ova ista na kojoj sada ivimo.

6. I ree mi: svri se. Ove rei je Isus izgovorio ranije dva puta i uvek su imale duboki
znaaj. Prvi put, izgovorio ih je na krstu pre nego to je izdahnuo (Jov. 19,30). Njima je
objavljeno osiguranje uspeha plana spasenja njegovom smru na krstu. Drugi put, bile su
izgovorene velikim glasom koji je dolazio od samoga prestola, objavljujui da preuzima
bitku Armagedon u sedmom zlu (Otkr. 16,17). Ovom prilikom Isus po trei put izgovara ove
rei kojima oglaava nestanak starog i poetak novog sveta, kraj istorije greha. Boji plan je
ostvaren. Sve se ispunilo onako kako je Bog objavio preko svojih slugu, proroka. Nita nije
izostalo. Iako je nekada izgledalo da se Boja obeanja nee ispuniti, ona su se ostvarila
tano u odreeno vreme, onako kako je to Bog predvideo.

7. Koji pobedi dobie sve. U ovom kratkom obeanju pobedniku obuhvaeni su svih
sedam dragocenih obeanja onome koji pobedi u Isusovim poslanicama upuenim
njegovoj Crkvi. (Otkrivenje 2. i 3. poglavlje).
Sve to Nebo moe dati oveku obuhvaeno je u ovoj maloj rei od tri slova, sve. U
celom Otkrivenju, kad god se Isus obraao svome narodu, On ga je hrabrio obeanjima. I
sad na kraju Isus to ini opet.
Glagol koji je ovde upotrebljen u grkom je trajan te treba itati koji pobeuje.
Hrianin koji se bori u dobroj borbi vere treba svakoga dana da pobeuje. To ne mora
uvek da bude neki otvoren greh, prestup neke zapovesti. Moda je to ravnodunost prema
potrebama naih blinjih, nerazumevanje tuih slabosti ili nepotovanje druge linosti. A
moda, ponos svoga miljenja koji stoji na putu svakog duhovnog rastenja (7T 149),
pobeda svoga ja. A nekad je to na apetit i telesne elje koje vojuju na duu. Hristovom
milou mi moemo da pobedimo i pobeujemo svakog dana. Pred nama je utrvena staza
pobede stopama Hristovim koji je u svemu bio kuan kao i mi i pobedio.

8. A straljivima ... i svima laama, njima je dijel u jezeru to gori ognjem i sumporom,
koje je druga smrt. U ovom stihu nabrajaju se oni koji e biti iskljueni iz Bojeg carstva.
Njima je mesto u jezeru ognjenom to simboliki predstavlja drugu smrt, tj. konano
unitenje. Posle ove smrti nema uskrsnua.
Ova duga lista poinje sa straljivima, tj. kukavicama, kako prevodi Stvarnost. Oni su
mogli da budu sa Isusom u njegovom carstvu da nisu bili kukavice, bojali su se da otvoreno
pripadaju svome Gospodu. Oni su se plaili ismejavanja svojih prijatelja. Bojali su se da ne
izgube ugled u drutvu, poloaj ili slubu. Oni su oklevali da prihvate istinu, jer su se bojali
posledica. To nisu neki veliki grenici kao oni koji se kasnije nabrajaju, na primer, krvnici
(ubojice - S.), ili bludnici koji su vodili nemoralan ivot. Oni su bili samo straljivi, suvie
straljivi da ine ono to su znali da je pravo i ta Bog trai od njih i samo zbog toga to su
bili straljivi izgubie veni ivot. Sada su oni napolju, zajedno sa onima koji se izjednauju
sa psima, u grupi vraara, krvnika i idolopoklonika (Otkr. 22,15).
Potrebna je hrabrost da se ivi po Bojoj volji. Potrebna je hrabrost da se pobedi strah i
stane na stranu istine. Ova hrabrost je naroito potrebna poslednjem narataju kada izae
zakon o obaveznom svetkovanju nedelje i kada pitanje subote bude pitanje ivota ili smrti.
Na kraju ove liste spominju se lae, tj. oni koji ine la (st. 27). Oni koji se ne
ustruavaju da kau la, nee se ustruavati i da ine la. La se moe uiniti i pogledom ili
migom.

183
 Lai moemo svrstati u vie grupa, kao npr. poslovna la, drutvena la, diplomatska
la ili la iz nude. Ali bez obzira kakva da je, la ostaje uvek la i svako ko govori la, voli
la i ini la, bie iskljuen od nepropadljivog nasledstva sveta koji dolazi.

Grad naih snova (21,9-27)

9I doe k meni jedan od sedam anela koji imahu sedam aa napunjenih sedam

zala poslednjih, i ree mi govorei: hodi da ti pokaem nevestu, Jagnjetovu enu. 10I
odvede me u duhu na goru veliku i visoku i pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim gde
silazi s neba od Boga. 11I imae slavu Boju i svetlost njegova bee kao dragi kamen,
kao kamen jaspis svetli. 12I imae zid veliki i visok i imae dvanaestoro vrata i na
vratima dvanaest anela i imena napisana koja su imena dvanaest kolena Izraelovih.
13Od istoka vrata troja, i od severa vrata troja i od juga vrata troja i od zapada vrata

troja. 14I zid gradski imae dvanaest temelja i na njima dvanaest apostola Jagnjetovih.
15I onaj to govorae sa mnom imae trsku zlatnu da izmeri grad i vrata njegova i

zidove njegove. 16I grad na etiri ugla stoji i duina njegova je tolika kolika i irina. I
izmeri grad trskom na dvanaest hiljada potrkalita; duina i irina i visina jednaka je.
17I izmeri zid njegov na sto i etrdeset i etiri lakata po meri oveijoj koja je

anelova. 18I bee graa zida njegova jaspis i grad zlato isto, kao isto staklo. 19I
temelji zidova gradskih behu ukraeni svakim dragim kamenjem: prvi temelj bee
jaspis, drugi sapfir, trei halcedon, etvrti smaragd, 20Peti sardoniks, esti sard, sedmi
hrisolit, osmi viril, deveti topaz, deseti hrisopras, jedanaesti jakint i dvanaesti
ametist. 21I dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera; svaka vrata behu od jednog zrna
bisera i ulice gradske behu zlato isto kao staklo presvetlo (prozirno -S.). 22I crkve ne
bee u njemu; jer je njemu crkva Gospod Bog svedritelj i Jagnje. 23I grad ne
potrebuje sunca i meseca da svetli u njemu; jer ga slava Boja prosvetli i iak je
njegov Jagnje. 24I narodi koji su spaseni hodie u videlu njegovom i carevi zemaljski
donee slavu i ast svoju u njega. 25I vrata njegova nee se zatvarati danju, jer onde
noi nee biti. 26I donee slavu i ast neznaboaca u njega. 27I nee u njega ui nita
pogano i to ini mrzost i la nego samo koji su zapisani u ivotnoj knjizi Jagnjeta.

9. Hodi da ti pokaem nevestu, Jagnjetovu enu. Kroz celu Bibliju Jerusalim i Vavilon
predstavljaju simboliki dve suprotne strane: dobro i zlo. Jerusalim se prikazuje kao simbol
prave vere i grad mira, nasuprot Vavilonu, gradu otpada od vere i gradu nereda, zbrke.
Ovde se novi Jerusalim prikazuje kao Jagnjetova ena, jer e u njemu biti ostvareno
jedinstvo Hrista i njegovog naroda.

10. (10-17) I pokaza mi grad veliki, sveti Jerusalim... Isus ovde otkriva svome
ljubljenom ueniku, Jovanu, slavu i veliinu prestonice domovine spasenih koju ljudski jezik
i pero nisu u stanju da opiu. Novi Jerusalim je ogromni grad, sagraen u obliku kvadrata,
iji opseg iznosi 12.000 potrkalita (stadija. Jedan stadij je 201,17 m to iznosi oko 2400
km. Moemo li sebi da predstavimo veliinu ovog grada?
Neki misle da je opis ovog grada simboliki opisan. Meutim, to se ne moe prihvatiti, jer
bi onda i novo Nebo i nova Zemlja bili simboliki. Kao to e stanovnici nove Zemlje biti
stvarni ljudi, otkupljeni sa ove Zemlje, i kao to e nova Zemlja biti stvarno mesto, tako
treba uzeti i sve ostale pojmove u vezi sa njom u ova dva poslednja poglavlja Otkrivenja.
Kada bi vizija o novoj Zemlji bila nestvarna onda bi Otkrivenje izgubilo svoj znaaj, a vesti
koje nam Isus upuuje u njemu ne bi imale nikakvu svrhu. Nebo je stvarno mesto, a ne neki
duhovan pojam, kako to mnogi pokuavaju da objasne. Tu, na tlo ove iste Zemlje, vatrom

184
oiene i obnovljene, spustie se stvarni grad, prestonica nove Zemlje, onakav kako ga
Jovan gleda u viziji, sa ulicama i stanovima koje je Isus pripremio svojoj deci (Jov. 14,1-3).

18I bee ... grad zlato isto. Zlato je oduvek bilo veliki kamen spoticanja ljudima na
putu za prihvatanje istine. To isto zlato, iji je svaki gram tako skupocen na ovoj Zemlji,
leae pred nogama otkupljenih. Oni e gaziti po njemu, jer se kae da e ulice nebeskog
grada biti od istog zlata.

19. (19-20) I temelji zidova gradskih bijahu ukraeni svakim dragim kamenjem. Ovde
se spominje dvanaest vrsta dragog kamena koji ukraavaju zidine Novog Jerusalima.
Nijedan od njih ne moe se po svojoj lepoti izjednaiti sa dananjim dragim kamenjem.
Njihove prozrane boje prelivaju se u dvanaest duginih boja.
Ovih dvanaest dragih kamena su temelji Novog Jerusalima.
Prvi temelj - jaspis (boje kristala)
Drugi temelj- safir (azurno plav)
Trei temelj- halkidon (plavkasto siv)
etvrti temelj - smaragd (svetlo zelen)
Peti temelj - sardoniks (bledo crven)
esti temelj- sard (purpurno crven)
Sedmi temelj- hrisolit (zlatno ut)
Osmi temelj - viril (zelenkasto plav)
Deveti temelj- topaz (zelenkasto ut)
Deseti temelj- hrisopras (tamno zelen)
Jedanaesti temelj - jakint (zagasito crven)
Dvanaesti temelj - ametist (ljubiast)

21. Dvanaest vrata, dvanaest zrna bisera. Novi Jerusalim ima dvanaestoro vrata.
Svaka od njih su jedno zrno bisera.
Biser se stvara procesom koji je vrlo muan. Kad zrno peska upadne ili ga ljudi stave u
malu bisernu koljku, njoj ne preostaje nita drugo nego da ovog uljeza obloi finom
sedefastom materijom koju izluuje. U protivnom, zrno peska bi otetilo njenu finu i
osetljivu unutranjost. Strpljivo i polako, ovo malo ivo bie izluuje danima sloj po sloj
prozrane mlene materije kojom oblae rapavu povrinu zrna peska. Kad se proces zavri,
dobije se skupoceni biser koga ljudi izvade iz koljke i upotrebljavaju u sebine svrhe. Mala
biserna koljka mogla se osloboditi uljeza samo strpljenjem i radom. Samo na ovaj nain
ona ga je pobedila.
Kroz biserna vrata nebeskog grada, koja su simbol patnji i muka Boje dece na ovoj
Zemlji, mogu ui samo pobednici.
Svaki koji ue kroz biserna vrata Bojeg grada, ui e kao pobednik. Njegova najvea
pobeda je pobeda samog sebe. (9T 183)

22. I crkve ne videh u njemu. U starozavetno doba glavna sluba u hramu bila je vezana
za sistem prinoenja rtava. Na novoj Zemlji nee biti greha, pa prema tome ni potrebe
oprotenja greha. Ono to e spasene jedino podseati na cenu otkupa bie oiljci od rana na
Hristovom telu.
Ostaje samo jedan spomenik: na Otkupitelj e uvek nositi oiljke svoga raspea. Na
njegovoj nekad ranjenoj glavi, na njegovim rebrima, rukama i nogama nalaze se jedini
tragovi svirepog dela kojeg je prouzrokovao greh... Znaci njegovog ponienja su njegova

185
najvea ast; kroz svu venost rane sa Golgote isticae njegovu veliinu i objavljivae
njegovu mo. (GC 674 - VB 543)
Jer je njemu crkva Gospod Bog svedritelj i Jagnje. Ono to ini Novi Jerusalim tako
privlanim i lepim nisu njegove ulice od zlata, zidovi ija je graa skupoceni dragi kamen
jaspis, ni dvanaestoro vrata, dvanaest skupocenih bisera kao ni temelji od dvanaest dragih
kamenova. Ovo sve doprinosi njegovoj privlanosti i lepoti, ali njegova najvea privlanost u
njemu je prisutnost samog Jagnjeta, Isusa Hrista.
Adam i Eva su zbog greha bili lieni Bojeg prisustva i isterani iz Edema, gde ih je Bog
poseivao i sa njima razgovarao. Otada je crkva postala simbol mesta gde je Bog prisutan.
Na novoj Zemlji, u Novom Jerusalimu, sam Bog i Jagnje, Isus Hristos, e biti uvek prisutni,
te otuda nema potrebe za crkvom, jer je u njemu crkva Gospod Bog svedritelj i Jagnje.

23. I grad ne potrebuje sunca ni meseca, jer Boja prisutnost daje svetlost gradu (v. Is.
60,19.20).
Svetlost sunca e biti zamenjena sjajem, ija bljetavost ne smeta oima, a ipak daleko
nadmauje svetlost sunevog podneva. Slava Boja i Jagnjetova ispunjava sveti grad
svetlou koja nee nikad utrnuti. Otkupljeni e iveti u slavi venog dana i bez suneve
svetlosti. (GC 676 - VB 546)

25. Onde noi nee biti. No je data radi odmora, a poto se niko nee umarati na novoj
Zemlji, nee vie biti potrebna no.
U Bojem gradu 'noi nee biti, Niko nee trebati ili zaeleti odmor. Niko se nee
umarati u izvravanju Boje volje i proslavljanju njegovog imena. Mi emo stalno oseati
sveinu jutra, i ona nee nikada prestati. (GC 676 - VB 546)

27. I nee ui u njega ... to ini mrzost i la. Isus je rekao za sotonu da je laa i otac
lai. Otuda su svi oni koji govore i ine la njegova deca. Mada nam esto izgleda bezazleno
ako se posluimo nekom malom lai u takozvanoj dobroj nameri, la ostaje uvek la. Mi ne
moramo da kaemo uvek sve to znamo, jer je nekad utanje zlato, ali zato nemamo
nikakvo odobrenje da se sluimo laima. Isus je rekao: Neka bude vaa re: da, da; ne, ne.
(Mat. 5,37).
Mrzost je sve ono to uinimo bilo iz otvorene ili potajne mrnje prema naem
blinjemu. Ali neki u dobroj nameri prepriavaju slabosti svojih blinjih, u dobroj
nameri bacaju se blatom na svoga brata i sestru u veri u nameri da spasavaju delo. Takvi
nikada nee ui u Boje carstvo. Njima e Isus rei u onaj dan: Nikad vas nisam znao.
(Mat. 7,23).

Nepresuni izvor ivota (22,1-5)

1I pokaza mi istu reku vode ivota, bistru kao kristal koja izlaae od prestola

Bojega i Jagnjetova. 2Nasred ulica njegovih i s obe strane reke drvo ivota, koje raa
dvanaest rodova, dajui svakoga meseca rod svoj i lie drveta bee za isceljivanje
narodima. 3I vie nee biti nikakve prokletinje, i presto Boji i Jagnjetov bie u njemu
i sluge njegove posluivae ga. 4I gledae lice njegovo i ime njegovo bie na elima
njihovim. 5I noi tamo nee biti i nee potrebovati videla od ika, jer e ih obasjavati
Gospod Bog i carovae va vek veka.

1. (1.2) I pokaza mi reku vode ivota ... i drvo ivota. Kada je Adam zgreio bio mu je
zabranjen pristup drvetu ivota, koje je bilo usred vrta, da ne bi ostao besmrtni grenik

186
(Post. 3,24). Kada se greh i grenici unite i ostanu samo oni koji su se na ovoj Zemlji bili
odluili da dragovoljno slue Bogu i potuju sve njegove uredbe, bie vraeno ovo drvo
ivota na novu Zemlju i zasaeno s obe strane reke ivota. Spaeni e imati u svako vreme
pristup ovim nepresuivim izvorima vene mladosti i snage i jee njegove plodove. Tako e
se ispuniti Boja prvobitna namera pri stvaranju, da ovek veno ivi u nepomuenoj radosti
i lepoti zemljinog raja.
Drvo ivota je slika Hristove neprestane brige za njegovu decu. Jedui sa ovog drveta
Adam i Eva su priznavali svoju zavisnost od Boga. Drvo ivota imalo je snagu da trajno
odrava ivot i dok su oni jeli od njega nisu mogli umreti. Prepotopni ljudi su dugo iveli
zbog ivotne snage ovog drveta koju su na njih preneli Adam i Eva. (7BC 988 - RH 26. jan.
1897)
Za lie ovog drveta se kae da je za isceljivanje naroda. Grka re terapeia znai
upotreba, terapija - proces leenja. S obzirom da na novoj Zemlji nee biti bolesnih ovo
lie e posluiti spasenima da dostignu rast prvobitnog para, Adama i Eve, koji se
pretpostavlja da je bio tri puta vii nego dananjeg prosenog oveka.

3. (3-5) Vie nee biti nikakve prokletinje.

Sotonino razorno delo zauvek je razoreno. est hiljada godina je sprovodio svoju volju
ispunjavajui Zemlju mukom i nanosei bol celom svemiru. Sva stvorenja su stenjala i
uzdisala u muci. Sada su Boja stvorenja zauvek osloboena njegovog prisustva...
Sve to je grehom izgubljeno, ponovo je otkupljeno... Boja prvobitna namera pri
stvaranju je ispunjena, poto je Zemlja uinjena venim stanom iskupljenih. (GC 673.674 -
VB 543.544)

Otkrivenje 22,6-21
U svojoj zavrnoj rei Isus Hristos, autor knjige Otkrivenje, upuuje nam nekoliko vesti.
To nisu neke nove vesti, nego ponavljanje ranijih vesti radi naglaavanja njihove vanosti.
Te vesti su sledee:
a) Obeanje blagoslova onima koji prihvate vesti Otkrivenja (st. 6-10).
b) Vest opomene da nas svretak vremena milosti ne nae nespremne (st. 11-16).
v) Vest o sigurnosti njegovog povratka na zemlju (st. 17-21).

Ponueni blagoslov (22,6-10)

6I ree mi: ovo su rei verne i istinite i Gospod Bog svetih proroka posla anela

svoga da pokae slugama svojim ta e skoro biti. 7Evo u doi skoro: blago onome
koji dri rei prorotva knjige ove. 8I ja Jovan videh ovo i uh; i kad uh i videh,
padoh da se poklonim na noge anela koji mi ovo pokaza. 9I ree mi: gle, nemoj, jer
sam i ja sluga kao i ti i braa tvoja proroci i oni koji dre rei knjige ove. Bogu se
pokloni.10I ree mi: ne zapeaavaj rei prorotva knjige ove, jer je vreme blizu.

6. Ovo su rei verne i istinite. Poto je otkrio Jovanu ta e biti sa naim starim svetom
i pokazao mu lepotu novog, verni Svedok sada sveano objavljuje da su sva proroanstva
data u ovoj knjizi istinita i da e se ispuniti.

187
 U vreme kada je Otkrivenje napisano skoro sve to je Jovanu otkriveno odnosilo se na
budunost. Danas vie od polovine tih proroanstava su se ve ispunila u prolosti. Sa ve
jednom polovinom ispunjenih proroanstava moemo biti sigurni da e se i ona druga
polovina ispuniti u skoroj budunosti. Ovo potvruje sam Isus na kraju ove knjige.

7. Blago onome koji dri rei prorotva knjige ove. Ovim reima se verni Svedok
obraa pojedincu a ne grupi ljudi. Svako od nas pojedinano treba da prouava Otkrivenje i
primi lini blagoslov. Otkrivenje treba da se iznosi u propovedima po naim crkvama da bi
se vernici crkve upoznali sa proroanstvima i vestima za poslednje vreme. Od 66 knjiga koje
sainjavaju kanon Svetog pisma, knjiga Otkrivenje je jedina knjiga za koju su vezani
blagoslovi od prouavanja. Ovi blagoslovi su izreeni na poetku i na kraju ove knjige.
Sveane vesti koje su date u Otkrivenju treba da zauzmu prvo mesto u mislima Bojeg
naroda. (8T 302)
Kada mi kao narod shvatimo ta ova knjiga (Otkrivenje) znai za nas, tada e meu
nama nastati veliko probuenje. (TM 113)

8. (8.9) Padoh da se poklonim na noge anela. Iako je ranije bio pouen da ne pada
pred noge anela koji je bio u slubi Isusovoj pri davanju otkrivenja Jovanu, apostol je bio
tako oduevljen vizijom domovine spasenih i savladan oseanjima da je pao ponovo pred
noge anela. Aneo ga i ovog puta strpljivo pouava da je on samo sluga kao i Jovan i braa
njegova proroci i da treba da se pokloni Bogu.

10. Ne zapeauj rei prorotva knjige ove. Ova naredba je suprotna onoj koju je dobio
prorok Danilo u pogledu njegove knjige (Dan. 12,4). Vesti Otkrivenja nije trebalo da se
zapeate nego da se objave ljudima. Otkrivenje nije zapeaena knjiga kako neki tvrde. Ona
je otkrivenje, tj. otkrivenje onoga ta e skoro biti.
Otkrivenje je neto to je otkriveno. U ovoj knjizi sam Gospod otkriva svome sluzi tajne
koje se nalaze u ovoj knjizi i po njegovom planu svi treba da ih prouavaju. (AA 584)
Knjiga Otkrivenje treba da se otvori narodu. Mnogima je reeno da je ona zapeaena
knjiga; ali ona je zapeaena samo za one koji odbacuju svetlost i istinu. Istina koju ova
knjiga sadri mora da se objavi da bi se narod mogao pripremiti za dogaaje koji e se
uskoro zbiti. (Ev. 195.196)
Jer je vreme blizu. Prevod Stvarnosti i drugi prevodi ovako prevode ovaj stih: Jer je
odreeno vreme blizu. Ovo odreeno vreme naroito se odnosi na Hristov povratak na
Zemlju i dogaaje vezane za njega, pred sam njegov dolazak. Ove rei Verni Svedok
objavljuje na poetku knjige Otkrivenja, a sada ih ponavlja na kraju radi naglaavanja.

Ponovljena opomena (22,11-16)

11Ko ini nepravdu neka ini jo nepravdu; i ko je pogan neka se jo pogani; i ko je

pravedan neka jo ini pravdu; i ko je svet neka se jo sveti. 12I evo u doi skoro i
plata moja sa mnom da dam svakome po delima njegovim. 13Ja sam alfa i omega,
poetak i svretak, prvi i poslednji. 14Blago onima koji tvore zapovesti njegove da im
bude vlast na drvo ivota i da uu na vrata u grad. 15A napolju su psi i vraari i
bludnici i krvnici i idolopoklonici i svako koji ljubi i ini la.16Ja Isus poslah anela
svojega da vam ovo posvedoi u crkvama. Ja sam koren i rod Davidov i sjajna zvezda
danica.

188
 11. Ko ini nepravdu neka ini jo nepravdu ... i ko je pravedan, neka jo ini pravdu.
Ove se rei odnose na vreme kada se bude zavrio istrani sud na Nebu. Vreme ispitivanja je
prolo i svaki sluaj je odluen za ivot ili za smrt (GC 491.615 - VB 399.497). Poto nema
vie posrednika izmeu Boga i oveka, nema vie ni mogunosti za grenika da se obrati.
Pravednici su zapeaeni peatom Boga ivoga. Oni su poloili ispit vernosti i vreme probe
prolo je za njih kao i za grenike.
Na pitanje kada e se zavriti vreme milosti Duh prorotva kae:
Bog nam nije otkrio vreme kada e se ova vest zavriti niti kada e vreme milosti prestati.
Ono to nam je otkriveno treba da prihvatimo za nas i nau decu, ali ne traimo da doznamo
ono to se dri u tajnosti u savetu Svemoguega. (7BC 989 - RH 9. marta 1894.)

12. Plata po delima. Pod delima se ne podrazumeva samo ono to smo inili nego i
pobude koje su nas navele da to inimo. Isus poznaje pobude koje pokreu oveka na dela i
prema tim pobudama, kao i delima, svako e primiti platu.
Mnoga dela za koja ljudi dobijaju velika priznanja uinjena su iz krajnje sebinosti. Ljudi
mogu da pogree u ocenjivanju naih dela, ali Onaj koji ispituje srce i bubrege nee
pogreiti. Dan suda e otkriti da mnogi tobonji veliki hriani nisu sluili Bogu nego sebi.
Njihova dela nai e se laka na nebeskim merilima, jer su poticala iz potajnog astoljublja i
elje za isticanjem.

13. Alfa i omega su prvo i poslednje slovo grke azbuke, a odnose se ovde na Isusa
Hrista, koji je poetak i svretak svega u svemu. Sve to je stvoreno ima svoje postojanje u
Hristu. On je i prvi i poslednji, to znai da je plan spasenja ljudi od poetka do kraja vezan
za Isusa. Sa ovim reima se Isus predstavio Jovanu na poetku ove knjige i sa istim reima
On zavrava ovu knjigu.

14. Blago onima koji tvore zapovesti njegove. Mnogi verski uitelji ue da je Hristos
svojom smru na krstu ukinuo Boji zakon i da su ljudi osloboeni obaveza prema njemu.
Da je to tako zar bi Isus svom ljubljenom ueniku nekoliko puta naglasio vanost dranja
Bojeg zakona pola veka posle smrti na krstu? (v. Otkr. 12,17; 14,12) Da se Boji zakon
mogao ukinuti Isus ne bi trebalo da doe na svet i umre na krstu. Hristova smrt na krstu je
upravo dokaz o nepromenljivosti Bojeg venog moralnog zakona.
Tvrenje da je Hristos svojom smru na krstu ukinuo zakon svoga Oca je bez svakog
temelja. Da se zakon mogao promeniti ili ukinuti, onda Hristos ne bi morao umreti da spase
oveka od kazne zbog greha. Hristova smrt, umesto da je zakon ukinula, dokazala je da je on
nepromenljiv. Boji sin je doao da 'uini zakon velikim i slavnim (Is. 42,21)(GC 466 - VB
379)
Istorija greha e kroz svu venost stajati kao svedok da je srea svih stvorenja koja je Bog
stvorio vezana za postojanje Bojeg zakona. (GC 671 - VB 544)
Najstariji rukopisi (majuskula) kao to su Kodex Sinaiticus i Kodex Alexandrinus ovako
prevode ovaj stih: Blago onima koji peru haljine svoje u krvi Jagnjeta. Ovako prevode ovaj
stih i Bakoti, Stefanovi i Stvarnost. Meutim, u kasnijim rukopisima (miniskula) stoji
Blago onima koji dre zapovesti njegove. Ovo otuda to su na grkom jeziku ove dve
reenice vrlo sline One glase:
Hoi poiountes tas entolas autou - Koji dre zapovesti njegove.
Hoi plunontes tas stolas auton - Koji peru haljine svoje.
Meutim, oba ova teksta su u potpunoj saglasnosti sa uenjem Otkrivenja kao i celog
Svetog pisma u pogledu dranja Bojih zapovesti.

189
 Oprati haljine u krvi Hristovoj, to znai primiti njegov karakter, je isto to i drati Boje
zapovesti milou Hristovom koji je u nama.
Kod obraenja grenika Hristos pere njegove grehe u svojoj krvi i uraunava mu svoju
pravdu kao da nikad nije greio. Sa obraenjem grenika prestaje stari ivot odvajanja od
Boga i prestupanja njegovog zakona. Novi ivot je obeleen poslunou Bogu i njegovoj
volji izraenoj u njegovom zakonu. Ovaj novi ivot hrianin moe da ivi zahvaljujui samo
Hristovoj datoj pravdi koja mu se daje svakog dana. To je posveenje, plod date Hristove
pravde onome koji se obratio, tj. prekinuo sa starim ivotom. Ovo dvoje, obraenje i
posveenje, postie se, dakle, samo Hristovom zaslugom, pranjem naih haljina u njegovoj
krvi odnosno dranjem Bojih zapovesti, to je u stvari jedno te isto.
Samo ako se Bojem zakonu vrati njegovo pravo mesto, moi e doi do probuenja
prvobitne vere i prave pobonosti meu onima koji se smatraju Bojim narodom. (GC 478 -
VB 389)

16. Ja Isus poslah anela svojega da vam ovo posvedoi. Ovim reima Isus potvruje
da je On, Isus, autor Otkrivenja. Jovan je bio samo pero u ruci boanskog Autora da verno
zapie u knjigu sve to mu je otkriveno.

Dolazim uskoro (22,17-21)

17I duh i nevesta govore: doi. I koji uje neka govori: doi; i ko je edan neka

doe, i ko hoe neka uzme vodu ivota zabadava. 18Jer svedoim svakome koji uje
rei prorotva knjige ove: ako ko dometne ovome Bog e nametnuti na njega zla
napisana u knjizi ovoj. 19I ako ko oduzme od rei knjige prorotva ovoga, Bog e
oduzeti njegov deo od knjige ivota i od grada svetoga i od onoga to je napisano u
knjizi ovoj. 20Govori onaj koji svedoi ovo: da, doi u skoro! Amin. Da, doi,
Gospode Isuse. 21Blagodat Gospoda naega Isusa Hrista sa svima vama. Amin.

17. I Duh i nevesta, tj. Sveti Duh i Boja crkva koja je nevesta Jagnjetova.
Ko hoe neka uzme vodu ivota zabadava. Sveti Duh jednako govori ljudskom srcu
tihim glasom da nita to je na ovom svetu ne moe da zadovolji e njegove due. Sa
propovedaonica, preko literature, preko radio talasa i televizije, linim pozivanjem vernika
upuuju se pozivi ljudima da dou na vrelo ivota. Poziv se upuuje, ali odluka da se doe
ostavljena je svakom pojedincu. Tu odluku mora doneti svako za sebe. Nju je Bog prepustio
slobodnoj volji oveka. On moe da prihvati poziv ili da ga odbije. Voda ivota se nudi
svima zabadava.

18. (18.19) Ako ko dometne ... i ako ko oduzme. Reima stranog prokletstva Isus
ozbiljno opominje sve one koji prouavaju Otkrivenje, a zatim domeu ili oduzimaju od
onoga to je napisano u ovoj knjizi. Nita se ne sme dodati ni oduzeti, jer ova knjiga nije
otkrivenje oveka pa da ga ovek ispravlja, nego otkrivenje samog Isusa. Ovo vai za celo
Sveto pismo, koje je Boje otkrivenje oveku.
Ovo su opomene koje je Bog dao da bi odvratio ljude od pokuaja da na bilo koji nain
promene ono to je On otkrio ili zapovedio... Stranu odgovornost preuzimaju na sebe svi
oni koji uzvisuju svoje miljenje iznad boanskog otkrivenja, koji menjaju jasni smisao
Svetog pisma da bi sebi ugodili ili da bi se prilagodili svetu. (GC 268 - VB 224)

20. Doi u skoro, dolazim uskoro - prevod Stvarnost, ponavlja se tri puta u ovom
poglavlju (st. 7, 12. i 20). Ovim reima Autor Otkrivenja Isus Hristos zavrava svoju knjigu.

190
 Nauka o drugom dolasku Isusa Hrista je glavni predmet ne samo Otkrivenja, nego celog
Svetog pisma. Od onog dana kada su nai praroditelji napustili Edem, Boja deca svih
vekova verom su gledala na dolazak obeanog Spasitelja, koji e ih opet vratiti u izgubljeni
raj. Sve njihove nade bile su usredsreene na obeanje dato Adamu i Evi u raju, obeanje da
e doi Izbavitelj, koji e slomiti silu zla i povratiti sve to je grehom bilo izgubljeno.
Ova nada nadahnjivala je svete pisce Starog i Novog zaveta da su o tome pisali, proeti
nebeskim arom (v. Ps. 50,2-4; 96,11.13; Is. 26,19; 25,8.9; Avakum 3,3-13; 1. Sol. 4,16; Juda
14,15). Hristov dolazak je bio u svim vekovima blaena nada njegovih vernih uenika. On je
bio nada apostolske crkve, crkve pustinje i reformatora.
Na stenovitom Patmosu omiljeni uenik uo je obeanje: Doi u skoro, i njegov
odgovor pun enje, izraava molitvu Boje crkve kroz sve vekove: 'Da, doi, Gospode Isuse!'
Iz dubine tamnica, sa lomaa i gubilita gde su sveti muenici svedoili za istinu, odjekuje
u svim vekovima isti uzvik vere i nade. Uveren u Hristovo uskrsnue, a prema tome i u svoje
sopstveno u vreme njegovog dolaska, jedan od ovih hriana veli da su 'oni prezirali smrt i
uzdigli se iznad nje. Bili su voljni da siu u grob da bi mogli izai iz njega slobodni u asu
uskrsnua. Oekivali su 'dolazak Gospoda na oblacima u slavi njegovog Oca, kada e
nastupiti 'vreme carstva pravednih. (GC 302.303 - VB 250)
Hristov dolazak u slavi je nada crkve ostatka u nae vreme, jedina nada da se ree svi
problemi naeg modernog sveta. Mi smo na putu kui. Doba u kome ivimo je najsveanije
doba ljudskog roda. Pred naim oima brzo se ispunjavaju poslednji znaci blizine Hristovog
dolaska.
Divna istorija o Vitlejemu sadri poslednju pouku za na poslednji narataj. Boji narod je
bio nespreman za prvi Hristov dolazak i zbog toga odbaen. Da li je Boji narod poslednjeg
vremena spreman da doeka cara slave? Mi treba da se uvamo ravnodunosti koja nas
onesposobljava da razlikujemo jasne znake naeg vremena i da poznamo dan svoga
pohoenja.
Na ostareli svet nije daleko od svog zavretka. - rekao je Melanhton . A Ridely (Ridli),
koji je poloio svoj ivot za istinu, pisao je: Svet, bez sumnje - ja u to verujem, i zato
govorim - ide svom kraju.
Da, doi, Gospode Isuse!

191
Naknadni citati Duha prorotva
Ja opet kaem, Gospod ne govori ni preko jednog vernika koji naziva Vavilonom crkvu
koja dri njegove zapovesti. Istina, ima kukolja u penici, ali Hristos je rekao da e poslati
svoje anele da najpre sakupe kukolj, sveu ga u snopove i spale, a penicu da spreme u
itnicu. Ja znam da Gospod ljubi svoju Crkvu. Ona ne sme da se razjedinjuje i razbija u
nezavisne grupe. Nema ni rei o tome; ne postoji ni najmanji znak da ovako neto moe
biti. (2SM 68.69)
Kada postanemo Boja deca naa imena se upisuju u Jagnjetovu knjigu ivota i ostaju
tamo dok ne doe nae ime na red na Istranom sudu. Tada e Onaj koji kae 'Znam tvoja
dela pozvati ime svakog pojedinog i ispitati njegov izvetaj. Ako se toga dana utvrdi da se
nismo iskreno pokajali za sva naa zla dela, naa e se imena izbrisati iz knjige ivota, a nai
gresi e svedoiti protiv nas. (7BC 987 - ST 6. avg. 1885.)
Bog daje ljudima jedno vreme probe. Ali postoji trenutak kada boansko trpljenje
prestaje i Boji sudovi sigurno stiu. Gospod dugo trpi ljude i gradove i u svojoj milosti alje
im opomene da bi ih spasao od boanskog gneva. Ali e doi vreme kada se molbe za milost
nee vie usliiti i svi oni koji i dalje odbacuju svetlost istine bie odbaeni, zbog njih samih i
zbog onih kojima daju lo primer. (PK 276)
Nisu sva imena koja su upisana u crkvene knjige upisana i u Jagnjetovu knjigu ivota.
Mnogi, iako naizgled dobri hriani, ne odravaju ivu vezu sa Hristom. Oni su lanovi
crkve, njihova imena su u knjigama, ali Boja milost ne vri uticaj na njihova srca. Kao
posledica toga, oni nisu sreni i sluba Bogu im je teret. (5T 278)
Na ivot je opisan u pojedinostima u nebeskim knjigama kao slika na fotografskoj ploi.
Mi nismo odgovorni samo za ono to smo uinili nego i za ono to smo propustili da
uinimo. Biemo pozvani na odgovornost i za na nerazvijen karakter, kao i za sve
neiskoriene prilike da ga razvijemo. (RH 12 sept. 1891.)
Svi koji su uesnici velikog spasenja, koje je izdejstvovao Isus Hristos, obavezni su da
sarauju sa Bogom. Na nebeskom sudu vode se knjige u kojima je zapisano svako ime i
zabeleeno sve ta je ko radio na ovoj Zemlji. Ako je neko bio nemaran u slubi, zabeleeno
je; ako je bio revan, i to je uneseno; ako je bio lenj, injenice e govoriti protiv njega. Niko
nije izgubljen iz vida. Zato neka svako bude spreman da odgovori na poziv i kae: 'Evo me,
Gospode, spreman sam za rad! (RH 16. avg. 1898.)
Duh fanatizma vlada meu nekima koji svetkuju subotu... Nita se ne moe uiniti za
njih dok se njihovi fanatiki pogledi ne isprave...
Neke od ovih osoba praktikuju neto to oni nazivaju darovima i kau da ih je Bog dao
crkvi. Oni izgovaraju nerazumljive i besmislene rei koje nazivaju nepoznatim jezikom, koji
je nepoznat ne samo ljudima nego i Gospodu i itavom Nebu. Ovakve darove su izmislili
ljudi i ene uz pomo velikog varalice. Fanatizam, lano uzbuivanje, lano govorenje
jezicima koje se buno ispoljava, smatraju se darovima koje je Bog dao crkvi. Na ovaj nain
su mnogi prevareni. (1T 411-415)
Opasna vremena su pred nama. Ceo svet e biti zbunjen i u nevolji. Ljudi e biti bolesni
od svakovrsnih bolesti i neznanje u pogledu zakona zdravlja koje ve sada postoji,
prouzrokovae velike patnje i gubitak mnogih ivota koji su mogli biti spaseni. (CH 504)

192
 Meu onima koji ekaju Gospodnji dolazak upotreba mesa e biti konano naputena.
Meso e prestati da bude deo njihove ishrane. Ovo treba da bude na cilj i stalno da radimo
u ovom pravcu. (CH 450)
Mnogi koji su sada samo upola obraeni u pogledu upotrebe mesa, napustie redove
Bojeg naroda. (CH 475)
Onima koji su malo-pomalo poputali svetu i prilagoavali se svetovnim obiajima, bie
lake da popuste pritisku koji e se vriti na njih, nego da sami budu predmet ruganja,
pogrda, pretnje zatvorom i smru. Borba e biti izmeu Bojih i ljudskih zapovesti. (5T 80)
Svet je pun oluje, ratova i nesloge. Ali ipak pod jednim voom - papskom silom - narod
e se ujediniti da se suproti Bogu i njegovim svedocima. Ovo jedinstvo je utvreno na
velikom otpadu. (7T 182)
'Oni jednu volju imaju. Postojae opte ujedinjenje, savreno jedinstvo, savez sotoninih
snaga. I silu i oblast dae zveri. Ovako se pojavljuje samovoljna, nasilnika sila protiv
verske slobode, slobodnog sluenja Bogu po savesti, kao to se ranije javljala kod papstva
koje je u prolosti gonilo one koji su odbijali da se prilagode verskim obredima i cer-
emonijama katolike crkve. (7BC 983 - MS 24, 1891.)
On (sotona) e uiniti da ljudi obole i onda e iznenada da povue svoju sotonsku silu od
njih. Verovae se da su izleeni. Ovo tobonje isceljenje dovee i adventiste sedmog dana u
iskuenje. (2SM 53)
Neki e biti u iskuenju da prihvate ova uda kao od Boga. Bolesni e biti isceljeni pred
njima. udesa e se initi pred naim oima. Da li smo spremni za iskuenja koja nas ekaju
kad se lana sotonina udesa budu otkrivala u velikoj sili? Nee li mnoge due biti uhvaene
u zamku i odvedene? ... Poverenje u Boju re, prouavanje sa molitvom i sprovoenjem u
ivot onoga to smo doznali iz nje, bie naa sigurnost od sotonine sile i uinie nas
pobednicima kroz Hrista. (RB 48)
Sotona e izazvati gnev protiv manjine koja e odbiti da prihvati obiaje i predanja
naroda. Ljudi ugledni i od poloaja pridruie se bezakonicima i zlim ljudima u savetovanju
protiv Bojeg naroda. Bogatstvo, sposobnost i obrazovanje - sve e se koristiti da ih se izloi
preziru. Voe naroda, svetenici i vernici crkava udruie se protiv njih. Perom i reima,
pretnjama i ismejavanjem nastojae da obore njihovu veru. (PK 605.606)
Sotona e dati svoje tumaenje dogaaja. Oni e misliti da nesree koje snalaze Zemlju
dolaze zbog prestupanja nedelje. Da bi umirili Boji gnev, uticajni ljudi e nainiti zakone o
prinudnom svetkovanju nedelje. (MS 85,1899.)
U vreme nevolje kue i zemlja nee biti ni od kakve koristi vernicima, jer e oni morati
da bee ispred razbesnele mase. U to vreme njihova imanja nee se se moi koristiti za
napredak stvari sadanje istine. (EW 56)
Gospod mi je vie puta pokazao u vienju da je protivno Bibliji da se u vreme nevolje
prikupljaju zalihe. Videla sam da ako u vreme nevolje sveti budu nagomilavali hranu kod
kue ili u polju, to e biti silom oduzeto od njih i tuini e pobrati etvu sa njihovih polja. U
to vreme osloniemo se potpuno na Gospoda i on e nas odrati. Videla sam da e u to
vreme na hleb i voda biti osigurani i neemo gladovati niti u neem oskudevati. Gospod mi
je pokazao da e se neki od njegove dece uplaiti kad budu videli kako cene hrani skau, te e
kupovati hranu i stavljati je u zalihe za vreme nevolje. Videla sam ih kako odlaze da
kontroliu svoje zalihe hrane i kako e je nai ucrvljalu da je ne mogu upotrebiti.
(Maranatha 181)
Oni koji budu iveli u poslednjim danima istorije ove Zemlje znae ta to znai biti
progonjen zbog istine. Na suenjima e preovladati nepravda. Sudije e odbiti da uju

193
razloge onih koji su verni Bojim zapovestima, jer dobro znaju da su dokazi u korist etvrte
zapovesti nepobitni. (ST 26. maja 1898.)
U svim naim velikim gradovima ljudi e se povezati u udruenja i unije. ovek hoe da
gospodari ovekom i da mnogo ta zahteva od njega. Oni koji odbiju da uu u njih, bie u
opasnosti. (MS 145, 1902.)
Zanatske unije e biti jedno od orua koje e prouzrokovati nevolju kakva nije bila od
postanja sveta...
Obrazovae se zanatske unije i oni koji odbiju da uu u njih, bie oznaeni...
Ove unije su jedan od znakova poslednjih dana. Ljudi se povezuju u snopove spremne da
se spale. Oni mogu biti i lanovi crkve, ali dokle god pripadaju ovim unijama, nije im
mogue da dre Boje zapovesti. Pripadati ovim unijama znai zanemariti ceo Boji zakon...
Oni koji kau da su Boja deca ne bi trebalo nipoto da se povezuju sa ve postojeim
radnikim unijama ili sa onima koje e se tek osnivati.
Ovo Gospod zabranjuje. Zar ne mogu oni koji prouavaju proroanstva da vide i shvate
ta je pred nama? (Maranatha 182, Country Living 10.12) Zanatske unije i udruenja su
zamka. uvajte ih se, brao, i budite daleko od njih. Zbog ovih unija i udruenja uskoro e
biti veoma teko za nae ustanove po gradovima da nastave svoj rad. (1SM 142)
Vreme nije daleko kada emo kao i raniji uenici biti prinueni da traimo utoite u
pustim, nenaseljenim mestima. Kao to je opsada Jerusalima od strane rimske vojske bila
znak hrianima u Judeji da bee, tako e preduzimanje energinih mera od strane naeg
naroda (USA) u pogledu prinudnog svetkovanja papske subote, biti znak za nas. To e biti
vreme da se napuste veliki gradovi, kao priprema da napustimo imanje i povuemo se u
usamljena mesta u planinama. (5T 464-5)
Mi smo svi zajedno uli u oblak i sedam dana putovali do staklenog mora, gde je Isus
doneo krune i lino svojom rukom stavio ih na nae glave... Boji Izrael je stajao sa
pogledom uprtim gore i sluao rei koje su dolazile iz usta Jehove a koje su se razlegale po
Zemlji kao tresak najjae grmljavine. Bio je to sveani prizor. Na kraju svake reenice sveti
bi uzviknuli: Slava, aliluja! ... I kad je izreen veni blagoslov nad onima koji su potovali
Boga drei njegovu subotu svetom, nastalo je silno klicanje zbog pobede nad zveri i njenom
ikonom. (EW 16.286)

194
Upotreba skraenica
Prevodi Biblije:
S. prevod Stvarnost, Zagreb 1968.
Bak. prevod dr L. Bakotia
Stef. prevod dr D. Stefanovia
Knjige E. G. White (Vajt)
VB Velika borba
I Isusov ivot
AA Acts of the Apostles (Dela apostola)
CH Councel on Health (Saveti za zdravlje)
COL Christs Object Lessons (Hristove prie)
DA Desire of Ages (enja vekova)
Ed Education (Vaspitanje)
Ev Evangelism (Evangelizam)
EW Early Writings (Rani spisi)
GC Great Controversy (Velika borba)
MB Thoughts from the Mount of Blessing (Misli sa Goreblaenstva)
MH Ministry of Healing (Sluba isceljenja)
MS Manuscripts (Rukopisi)
PK Prophets and Kings (Proroci i carevi)
PP Patriarchs and Prophets (Patrijarsi i proroci)
RB Revival and Beyond (Probuenje)
SG Spiritual Gifts, Vol. 1-4 (Duhovni darovi, knjiga 1-4)
T Testimonies for the Church, Vol. 1-7 (Svedoanstva za crkvu,knjiga 1-7)
TM Ttestimonies to the Ministers and Gospel Workers (Svedoanstva za propovednike i
evaneoske radnike)

Ostale skraenice:
BC Seventh-day Adventist Bible Commentary, Vol. 1-7 (Biblijskikomentar adventista
sedmog dana, knjiga 1-7)
RH The Advent Review and Sabbath Herald (Adventni pregled i subotni glasnik) - asopis
ST Signs of the Times (Znaci vremena) - asopis
g. Glava
gr. Grki
st. Stih
u. Uporedi
v. Vidi
ti

195