PRAVILNIK

O NAINU PRUANJA PRVE POMOI, VRSTI SREDSTAVA I OPREME KOJI MORAJU

BITI OBEZBEENI NA RADNOM MESTU, NAINU I ROKOVIMA
OSPOSOBLJAVANJA ZAPOSLENIH ZA PRUANJE PRVE POMOI

("Sl. glasnik RS", br. 109/2016)

lan 1.
Ovim pravilnikom propisuju se nain pruanja prve pomoi, vrste sredstava i opreme koji moraju
biti obezbeeni na radnom mestu, nain i rokovi osposobljavanja zaposlenih za pruanje prve
pomoi.
lan 2.
Ovaj pravilnik ne primenjuje se na brodovima unutranje plovidbe i pomorskim brodovima.
lan 3.
Poslodavac je duan da obezbedi pruanje prve pomoi, da osposobi odgovarajui broj zaposlenih za
pruanje prve pomoi i obezbedi sredstva i opremu za pruanje prve pomoi uzimajui u obzir
procenjene rizike, tehnoloki proces, organizaciju, prirodu i obim procesa rada, broj zaposlenih koji
uestvuju u procesu rada, broj radnih smena, broj lokacijski odvojenih jedinica, uestalost povreda
na radu i udaljenost do najblie medicinske pomoi.
Pruanje prve pomoi mora biti organizovano na nain da je prva pomo dostupna svakom
zaposlenom tokom radnog vremena, u svim smenama i na svim lokacijama.
lan 4.
Pozivanje medicinske pomoi ni na koji nain ne sme da utie na odlaganje pruanja prve pomoi.
Prva pomo prua se povreenima i naglo obolelima na radu u skladu sa savremenim metodama
pruanja prve pomoi.
Pruanjem prve pomoi mora da se, bez odlaganja, obezbedi otklanjanje neposredne opasnosti po
ivot i zdravlje povreenog ili naglo obolelog.
Pruanje prve pomoi obezbeuje se saglasno Uputstvu i postupcima za pruanje prve pomoi
(Prilog 1) koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
lan 5.
Za pruanje prve pomoi moraju biti osposobljeni rukovodioci, kao i najmanje 2% od ukupnog broja
izvrilaca u jednoj radnoj smeni ili lokacijski odvojenoj jedinici, za osnovno ili napredno
osposobljavanje za pruanje prve pomoi u zavisnosti od procenjenih rizika.
Poslodavac je duan da obezbedi da za svaku radnu smenu i lokacijski odvojenu jedinicu bude
prisutan najmanje jedan zaposleni koji ima zavreno osnovno osposobljavanje za pruanje prve
pomoi.
Poslodavac je duan da obezbedi da pri radu na radnom mestu sa poveanim rizikom bude prisutan
najmanje jedan zaposleni sa zavrenim naprednim osposobljavanjem za pruanje prve pomoi.
Poslodavac odluuje o broju zaposlenih koji e zavriti osposobljavanje i koji e biti zadueni za
pruanje prve pomoi, a na osnovu procene njihove sposobnosti za izvoenje postupaka pruanja
prve pomoi, a naroito obuhvaenih naprednim osposobljavanjem.
 lan 6.
Poslodavac je duan da sve zaposlene upozna koji zaposleni su odreeni i osposobljeni za pruanje
prve pomoi.
lan 7.
Sredstva i oprema za pruanje prve pomoi moraju da se nalaze i da budu dostupna na svim mestima
gde uslovi rada to zahtevaju i obeleena u skladu sa propisima.
Poslodavac je duan da obezbedi zidni ormari ili prenosivu torbu za pruanje prve pomoi u radnim
prostorijama i prostorima namenjenim za rad na otvorenom.
Jedan ormari ili prenosiva torba za pruanje prve pomoi dovoljni su do 20 zaposlenih, od 20 do
100 zaposlenih i dalje na svakih 100 zaposlenih, jo po jedan ormari ili prenosiva torba.
lan 8.
U zidnom ormariu ili prenosivoj torbi za pruanje prve pomoi moraju se nalaziti samo sredstva i
oprema koja su za to namenjena, a naroito:
1) sterilna kompresa od gaze pojedinano pakovanje 10 x 10 cm (5 kom.);
2) sterilna gaza po 1/4 m pojedinano pakovanje 80 x 25 cm (5 kom.);
3) sterilna gaza po 1/2 m pojedinano pakovanje 80 x 50 cm (5 kom.);
4) sterilna gaza po 1 m pojedinano pakovanje 80 x 100 cm (5 kom.);
5) kaliko zavoj 10 cm x 5 m (5 kom.);
6) kaliko zavoj 8 cm x 5 m (5 kom.);
7) lepljivi flaster na koturu 2,5 cm x 5 m (2 kom.);
8) lepljivi flaster sa jastuiem (1 kutija);
9) trougla marama veliine 100 x 100 x 140 cm (5 kom.);
10) igla sigurnica (5 kom.);
11) makaze sa zaobljenim vrhom (1 kom.);
12) rukavice za jednokratnu upotrebu, par (5 kom.);
13) pamuna vata, 100 g (2 kom.);
14) nejodno antiseptiko sredstvo za kou, 100 ml (1 kom.);
15) specifikacija sadraja (1 kom.).
Pored sredstava i opreme u zidnom ormariu ili prenosivoj torbi mora se nalaziti i Uputstvo i
postupci za pruanje prve pomoi (Prilog 1), a isti moraju biti istaknuti u prostorijama poslodavca na
vidnom i lako uoljivom mestu.
lan 9.
Poslodavac je duan da sredstva i opremu za pruanje prve pomoi odrava u urednom stanju i da
utroena sredstva i opremu za pruanje prve pomoi iz zidnog ormaria ili prenosive torbe iz lana 8.
ovog pravilnika dopuni odmah.
lan 10.
Zidni ormari mora da bude smeten na lako dostupnom mestu, kome je pristup poznat i omoguen
svakom zaposlenom. Na spoljanjoj strani ormaria mora da se nalazi znak crvenog krsta.
Na zidnom ormariu mora da bude oznaena:
1) adresa i broj telefona najblie slube hitne pomoi i zdravstvene ustanove;
2) adresa i broj telefona zdravstvene ustanove koja prua specifine usluge za pojedine
povrede (npr. Centar za trovanja, Centar za opekotine itd.);
3) brojevi telefona najblie policijske stanice i vatrogasne slube;
4) brojevi telefona i imena zaposlenih odreenih i osposobljenih za pruanje prve pomoi.
lan 11.
Zidni ormari za pruanje prve pomoi moe biti zakljuan.
Ako poslodavac odlui da zidni ormari bude zakljuan, duan je da sve zaposlene upozna gde se
nalazi klju i rezervni klju od zidnog ormaria za pruanje prve pomoi. Klju mora biti dostupan u
svim fazama procesa rada.
lan 12.
Prvu pomo povreenom ili naglo obolelom, prua zaposleni koji ima zavreno ospobljavanje za
pruanje prve pomoi.
Za svaku povredu ili naglo nastalu bolest potrebno je da se pozove i zaposleni sa zavrenim
naprednim osposobljavanjem za pruanje prve pomoi.
Zaposleni na radnim mestima sa poveanim rizikom u toku osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad
moraju biti osposobljeni da sami sebi pomognu, ukoliko im stanje to dozvoljava.
lan 13.
Osposobljavanje zaposlenih obuhvata teorijski i praktini deo i mora se prilagoditi procenjenim
rizicima na radnom mestu i sprovodi se prema Programu osposobljavanja iz prve pomoi (Prilog 2),
a sadrina programa mora da obuhvati osnovno osposobljavanje iz prve pomoi za sva radna mesta u
radnoj okolini i napredno osposobljavanje iz prve pomoi za radna mesta sa poveanim rizikom.
Osposobljavanje zaposlenih iz prve pomoi vri se svakih pet godina.
Program osposobljavanja iz prve pomoi (Prilog 2) odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov
sastavni deo.
lan 14.
Osposobljavanje zaposlenih iz pruanja prve pomoi prema odredbama ovog pravilnika mora se
obaviti u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
Obaveze osposobljavanja iz prve pomoi osloboeni su zdravstveni radnici.
Zaposleni koji su zavrili obuku iz prve pomoi i lica koja su poloila ispit iz prve pomoi u skladu
sa drugim propisima osloboeni su obaveze osnovnog osposobljavanja iz prve pomoi do isteka roka
od pet godina.
lan 15.
Poslodavci koji su, pre stupanja na snagu ovog pravilnika, obezbedili korienje sredstava i opreme
za pruanje prve pomoi duni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog pravilnika u roku
od dve godine od dana stupanja na snagu ovog pravilnika.
lan 16.
Danom poetka primene ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o opremi i postupku za pruanje
prve pomoi i organizovanju slube spasavanja u sluaju nezgode na radu (,,Slubeni list SFRJ,
broj 21/71).
lan 17.
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike
Srbije.
 Prilog 1.
UPUTSTVO I POSTUPCI ZA PRUANJE PRVE POMOI

1. Uputstvo o nainu pruanja prve pomoi:

U sluaju nesree i povrede na radu potrebno je imati jasan plan koraka koje ete preduzeti:
1) Sauvajte pribranost
Ukoliko ste jako uznemireni, potrebno je da zastanete na trenutak. Usporite i umirite disanje i setite
se postupaka koje je potrebno primeniti.
2) Procenite da li je mesto nesree bezbedno i otklonite postojee opasnosti
Utvrdite da li postoji opasnost koja moe ugroziti vas ili ostale prisutne na mestu nesree
(mehanika opasnost, izlivanje opasne tenosti ili isputanje gasa, opasnost od ekspolozije, poara,
ruenja, zatrpavanja, od opasnog dejstva elektrine struje i sl.). Ukoliko je potrebno obavestite
specijalizovane slube da otklone izvor opasnosti. Angaujte nekoga od prisutnih da vam u tome
pomogne.
3) Procenite da li je nekome ozbiljno ugroen ivot
Za svakog povreenog utvrdite:
(1) Da li je svestan?
(2) Da li mu je disajni put prohodan?
(3) Da li die?
(4) Da li vidljivo jako krvari?
(5) Da li sme da se pomera?

4) Pruite neophodne mere prve pomoi najugroenijima

Hitno pruanje pomoi potrebno je kod osoba sa sranim zastojem, osoba bez svesti, osoba kojima je
ugroeno disanje i osobama koje jako krvare.
5) Obavestite nadlene hitne slube (slubu hitne medicinske pomoi, policiju)
ta treba da saoptite hitnoj slubi:
(1) Ko zove (predstaviti se), odakle zovete i sa kog broja telefona;
(2) Gde se nesrea dogodila (dati to precizniju lokaciju);
(3) ta se desilo (da li ima povreenih, da li preti neka opasnost od izbijanja poara ili dr.);
(4) Koliko ima povreenih lica i da li je neko u ivotnoj opasnosti.
6) Ostanite uz povreene i brinite o njima do dolaska hitnih slubi.
2. Osnovni postupci pruanja prve pomoi
2.1. Postupak sa osobom bez svesti:

2.2. Postupak sa osobom bez svesti i disanja mere oivljavanja

 2.3. Zaustavljanje krvarenja:

2.4. Kompresivni zavoj:

Kompresivni zavoj se koristi u prvoj pomoi za zaustavljanje jakih krvarenja.
Postaviete ga na sledei nain:

Nije preporuljivo da kompresivni zavoj stoji due vreme (optimalno je 2 do 3 sata).

Kompresivni zavoj se nikada ne postavlja na vrat!
2.5. Zaustavljanje krvarenja iz nosa:

Krvarenje iz nosa bi trebalo da prestane za 10-tak minuta. Ako krvarenje traje due od 30 minuta,
treba obezbediti transport povreenog u zdravstvenu ustanovu u poloaju u kome mu je pruana
pomo.
2.6. Postupak kod trovanja:
Otrovi su materije koje svojim sastavom ili koliinom unetom u organizam dovode do poremeaja
grae i funkcije tkiva i organa. Otrov se moe uneti u organizam putem organa za varenje, preko
disajnih puteva i preko koe i sluzokoe.
Opte mere prve pomoi kod trovanja:
1) Identifikovati otrov (prema originalnom pakovanju, izgledu, mirisu otrovne materije ili nainu
ponaanja otrovane osobe).
2) Prekinuti kontakt otrova sa organizmom.
3) Obavestiti odgovarajuu hitnu slubu.
4) Primeniti specifine mere prve pomoi prema instrukcijama za datu vrstu otrova.
5) Pratiti svest i disanje otrovane osobe. U sluaju pogoranja stanja (gubitak svesti, prestanak
disanja) primeniti odgovarajue mere prve pomoi.
Postupak prve pomoi kod trovanja u zavisnosti od naina unosa otrova:
1) Ako je u pitanju unos otrova na usta, uputno je izazvati povraanje kod otrovane osobe osim ako
su u pitanju korozivne materije. Postupak ponavljati do dobijanja bistrog sadraja bez mirisa. Na
kraju razmutiti 30 grama aktivnog uglja u ai vode i dati unesreenom da popije. Napomena: Ne
smete izazivati povraanje kod dece mlae od pet godina, osoba sa mentalnim poremeajem, osoba
sa poremeajem svesti, kao i kod stanja oka.
2) Ako je otrov unet inhalacijom (udisanjem) prva pomo podrazumeva da se otrovana osoba
najhitnije izvede ili iznese na ist vazduh. Obratiti panju da li u ustima ima strano telo (sadraj) i
odstraniti ga. Paljivo pratiti disanje.
3) Ako je u pitanju kontaminacija koe, ukloniti odeu sa kontaminiranog dela i kou obilno ispirati
tekuom vodom. Ne primenjivati hemijske antidote i dobro paziti da ne kontaminirate sebe.
4) Ako je u pitanju kontaminacija oiju razdvojiti one kapke i ispirati oi blagim mlazom tekue
vode u trajanju od 1530 minuta. Zabranjeno je stavljati hemijske antidote u oi!
Kada obavetavate hitnu pomo, vano je znati da im se tada mora preneti to vie informacija
o otrovu, da bi mogli da se pripreme za odgovarajuu intervenciju! Bilo bi korisno preneti
sledee informacije:
1) fiziko stanje otrova gas, tenost, vrsta supstanca;
2) miris otrova;
3) zatieni naziv otrova;
4) deklarisana namena otrova;
5) proitati delove ili ceo sastav otrova s etikete;
6) upozorenje o tome da li je otrov zapaljiv ili ne.

3. Uputstvo za korienje sredstava i opreme za pruanje prve pomoi

1) Sterilna gaza slui za pokrivanje povrine rane. Pri korienju sterilne gaze ne smete dodirivati
onaj deo gaze koji se neposredno stavlja na ranu. Fiksiranje gaze se vri zavojnom trakom kaliko
zavoja ili trouglom maramom. Pri korienju sterilne gaze, odaberite onu veliinu koja moe da
obuhvati povrinu rane u celini. Za pokrivanje rana koje vie krvare, koristite sterilnu gazu od 1/2 i 1
m, jer ona ima vie slojeva i ima dobra upijajua svojstva.

2) Kaliko zavoj spada u nesterilni zavojni materijal i slui za fiksiranje materijala kojim je pokrivena
rana, za kontrolu krvarenja (kompresivni zavoj) ili za imobilizaciju povreenog dela tela. Pri
upotrebi zavoja, izaberite onu irinu zavoja koja odgovara delu tela koji elite da previjete.

3) Trougla marama slui za fiksaciju materijala kojim se prekriva rana. Najpogodnija je za brzo
previjanje povreda poglavine, ake, stopala ili kolena. Trougla marama se takoe koristi kao sredstvo
za imobilizaciju povreenog dela tela. Trougla marama je proizvedena od pamunog materijala,
rastegljiva je po svojoj bazi, tako da lako prijanja uz deo tela koji elimo da pokrijemo.

4) Lepljivi flaster sa jastuiem se koristi za pokrivanje malih posekotina i ogrebotina. Sadri

jastui od gaze ili celuloze koji je postavljen na lepljiv flaster. Prilikom postavljanja, oistite i
osuite kou u okolini rane, kako bi lepljivi deo dobro prianjao na kou.
Lepljivi flaster na koturu se koristi za privrivanje kompresa gaze, kod manjih povreda, kod kojih
se ne koristi zavoj. Moe se koristiti i za fiksiranje zavrnog kraja zavoja ili trougle marame (umesto
igle sigurnice).
5) Makaze sa zaobljenim vrhom slue za seenje odela po avu, da bi se rana na telu uinila
dostupnom (ne treba otetiti odeu povreenog, ako to nije neophodno u cilju zbrinjavanja!).
Makaze takoe mogu da se koriste i za seenje zavojnog materijala, flastera ili slino.
6) Rukavice se koriste kao zatita od prenoenja infekcije sa povreenog na osobu koja prua prvu
pomo i obrnuto. Vrlo je vano koristiti ih prilikom zbrinjavanja rana.