22.

децем ар
22. децем ар (22.12.) је 356. дан године по грегоријанском календару (357. у преступној години). До краја године има још 9
дана.

Садржај
Догађаји
Рођења
Смрти
Празници и дани сећања
Види још
Референце

Догађаји
640. — Арапи муслимани заузели Александрију, две године после почетка
инвазије на византијски Египат. децем ар
1790. — Руске трупе под командом Александра Суворова од Турака П У С Ч П С Н
преузеле град Исмаил, важну луку у делти Дунава.
1
1894. — Француски артиљеријски капетан Алфред Драјфус осуђен на
доживотну ро ију на основу лажне оптуж е да је Немцима продавао војне 2 3 4 5 6 7 8
тајне и послат у затвор на Ђаволска острва у Француској Гијани. Под 9 10 11 12 13 14 15
притиском јавног мњења реха илитован 1906.
16 17 18 19 20 21 22
1917. — У Брест-Литовску у Првом светском рату почели мировни
преговори сила Осовине и нове руске владе, успостављене Окто арском 23 24 25 26 27 28 29
револуцијом. 30 31
1942. — Амерички ом ардери напали главни град Бурме Рангун, који су у
Другом светском рату окупирали Јапанци.
1956. — Последњи ритански и француски војници напустили египатски лучки град Порт Саид по завршетку
Суецког рата.
1968. — Северна Кореја, после 11 месеци заро љеништва, осло одила 82 члана посаде америчког
шпијунског рода „Пуе ло“.
1975. — После двадесеточасовне опсаде седишта ОПЕЦ у Бечу, палестински терористи с таоцима одлетели
авионом, који им је уступила Влада Аустрије, у правцу Блиског истока.
1988. — Јужна Африка, Ку а и Ангола у Уједињеним нацијама потписали споразум којим је Нами ија,
последња колонија у Африци, до ила независност. Та ивша немачка колонија од Првог светског рата ила
под управом Јужне Африке.
1989. — У страху од по уњеног народа, председник Румуније Николае Чаушеску са супругом Еленом
хеликоптером по егао из Букурешта, чиме је окончана његова 24-годишња диктаторска владавина. Брачни
пар ухваћен и три дана касније стрељан у месту Трговиште.
1990. —

Лидер синдикалног покрета „Солидарност“ Лех Валенса преузео, после из орне по еде, дужност
председника Пољске.
Са ор Хрватске усвојио нови Устав којим је Репу лика Хрватска проглашена за националну државу
хрватског народа.
1993. —

Јужноафрички парламент састављен од елаца окончао еру апартхејда, изгласавши већином од 237
према 45 Прелазни устав земље, што је омогућило одржавање првих сверасних из ора у Јужној Африци.
 Алина Фернандес Ревуелта, кћерка председника Ку е Фидела Кастра, напустила Ку у и до ила политички
азил у САД.
1994. — Премијер Италије Силвио Берлускони, з ог оптуж и за корупцију, поднео оставку седам месеци
пошто је дошао на чело коалиционе конзервативне владе, 53. од Другог светског рата.
1996. — Герилци перуанског левичарског покрета „Тупак Амару“ осло одили 225 талаца у јапанској ам асади
у Лими, а задржали 140.
2000. — Светска здравствена организација упозорила на могућност ширења олести „лудих крава“ ван
Европе. Болест која се сматра вероватним узроком нове варијанте смртоносне Кројцфелт-Јако ове олести
мозга код људи, откривена 1986. у Великој Британији.
2002. — На неуспелим председничким из орима у Црној Гори највише гласова, преко 80 одсто, освојио
кандидат Демократске партије социјалиста Филип Вујановић.
2009. — Ср ија је поднела кандидатуру за чланство у Европској унији.
2016. — завршена Битка за Алеп након 4 године,5 месеци и 3 дана.

Рођења
1639. — Жан Расин, француски песник и драмски писац. († 1699.)
1885. — Боривоје Ж. Милојевић, српски географ. († 1967.)
1858. — Ђакомо Пучини, италијански оперски композитор. (†1924.)
1908. — Коста Рацин, македонски песник и револуционар (†1943).
1925. — Ирена Колесар, позоришна, филмска и ТВ глумица. († 2002.)
1935. — Семка Соколовић-Берток, осанска глумица. († 2008.)
1945. — Дајен Сојер, америчка новинарка.
1949. — Морис Ги , енглески музичар (група Би Џиз). (†2003.)
1949. — Ро ин Ги , енглески музичар (група Би Џиз).
1950. — Зијах Соколовић, осански глумац.
1960. — Зоран Живковић, српски политичар.
1962. — Рејф Фајнз, енглески глумац.
1962. — Милорад Ивић, српски песник
1964. — Јашар Ахмедовски, српски певач.
1978. — Едо Маајка, осански репер.
1986. — Тијана Печенчић, српска глумица.

Смрти
1666. — Гверчино, италијански сликар. (* 1591.)
1801. — Јован Рајић, историчар и књижевник. (*1726.)
1880. — Џорџ Елиот, енглеска књижевница. (* 1819.)
1923. — Петар До риновић, позоришни глумац и редитељ. (* 1853.)
1936. — Николај Островски, совјетски књижевник социјалистичког реализма (* 1904.)
1952. — Милица Јаковљевић Мир-Јам, српска књижевница. (* 1887.)
1969. — Џозеф фон Штерн ерг, амерички филмски режисер. (* 1894.)
1976. — Сло одан Ђурић, позоришни, филмски и ТВ глумац и редитељ. (* 1944.)
1979. — Дарил Франсис Занук, амерички филмски продуцент. (* 1902.)
1980. — Богдан Ба ић, српски диригент и руководилац хора АКУД „Бранко Крсмановић“. (* 1921.)
1989. — Семјуел Бекет, ирски писац. (* 1906.)
1993. — Ото Бихали Мерин, југословенски писац и ликовни критичар. (* 1904.)
1996. — Мића Поповић, српски сликар (* 1923.)
2014. — Џо Кокер, ритански музичар (* 1944.)

Празници и дани сећања

Српска православна црква данас прославља

Зачеће Свете Ане

 Дан Југословенске народне армије (ЈНА)

Види још
Списак датума Списак векова
Списак година Списак миленијума
Списак деценија

Референце
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=22._децем ар&oldid=14767798“

Ова страница је последњи пут уређена на датум 28. јул 2017. у 23:01 ч.

Текст је доступан под лиценцом Кријејтив комонс Ауторство—Делити под истим условима; могући су и додатни
услови. Погледајте услове коришћења за више информација.