13.

vježba
1. Imenica s nastavcima
Kao uzorak kako se osobnozamjenički (osobni) ili posvojni nastavci vežu uz imenicu poslužit
će nam lAq qôl za jedninu i ~yhil{a/ ’ælohîm za množinu:

jd. 1. yliAq qôlî moj glas yh;l{a/ ’ælohaj moj Bog

2. m. ^l.Aq qolekā tvoj glas ^yh,l{a/ ’ælohǽka tvoj Bog
2. ž. %leAq qolek tvoj glas %yIh;l{a/ ’ælohájik tvoj Bog
3. m. AlAq qôlô njegov glas wyh'l{a/ ’ælohāv njegov Bog
3. ž. Hl'Aq qôlāh njezin glas h'yh,l{a/ ’ælohǽhâ njezin Bog

mn. 1. WnleAq qôlénû naš glas Wnyhel{a/ ’ælohénû naš Bog

2. m. ~k,l.Aq qôlekæm vaš glas ~k,yhel{a/ ’ælohekæm vaš Bog
2. ž. !k,l.Aq qôlekæn vaš glas !k,yhel{a/ ’ælohekæn vaš Bog
3. m. ~l'Aq qôlām njihov glas ~h,yhel{a/ ’ælohehæm njihov Bog
3. ž. !l'Aq qôlān njihov glas !h,yhel{a/ ’ælohehæn njihov Bog

Nastavci -î, -kā, -k, -nû, -kæm, -kæn, -hæm/-m, i -hæn/-n dodaju se na složenički oblik
imenice (status constructus). U jednini to se događa uz pomoć veznih samoglasnika (te je šva
uvijek zvučni), a u množini uz pomoć završetka –aj koji se mijenja u -æ ili -e, ili ovisno o
nastavku. Nastavci -kæm, -kæn (2. mn.) i -hæm, -hæn (3. mn.) nose naglasak. Ostali su
nenaglašeni.

2. Infinitiv
2.1. samostalni (apsolutni)
Ima oblik:
bAtK' kātôb
Stoji samostalno i ne može primati niti nastavke niti prijedloge.

Upotreba:
a) Ponekad se rabi umjesto određenog oblika glagola pri čemu kontekst određuje značenje.
Npr. imperativ: rb'D"h;-ta, rAkz" (Jš 1,13) – Sjeti se te riječi/stvari...!
b) Najčešće služi za isticanje i pojačavanje onog što je izrečeno istim glagolom u nekom
određenom obliku. Glagol se podvostručuje:
%leae %l{h' (Suci 4,9) „ići ću, ići“, „zaista ću ići“, „sasvim sigurno...“
 ~k,yhel{a/ hw"hy> twOc.mi-ta, !Wrm.v.Ti rAmv' (Pnz 6,17) „čuvat ćete, čuvati
zapovijedi Jahve Boga svojega“ = dobro/zaista ih obdržavajte!

2.2. složenički (konstruktni, obični)

Ima polazni oblik
btoK. k tob
e

ali će se samoglasnici mijenjati ovisno o nastavcima. Može se smatrati i glagolskom i

imeničkom tvorbom.
Složenički oblik infinitiva prima nastavke.

Upotreba:
a) Ovaj oblik prima nastavke koji naznačuju ili objekt (objektni: „pisati nešto“) ili pripadnost
(posvojni: „nečije pisanje“).
Npr. Abt.K' kåtbô = pisati ga (neki spis) ili njegovo pisanje (nekog pisca)
Npr.:
Duh Božji obuzeo je Šaula hL,aeh' ~yrIb'D>h;-ta, A[m.v'B. = kad je čuo te riječi („u
njegovu slušanju“) (1 Sam 11,6)

b) Najčešće se spaja s prijedlozima i zamjenjuje zavisnu rečenicu.

S prijedlogom l („za“) ovaj infinitiv izriče nakanu:
iz svih naroda dolazili su ljudi hmol{v. tm;k.x' tae [:mov.li zato da čuju mudrost
Salomonovu (1 Kr 5,14)

3. Rečenica
Post 9,13
`#r<a'h' !ybeW ynIyBe tyrIB. tAal. ht'y>h'w> !n"+['B, yTit;n" yTiv.q;-ta,

02.03.10.; 22.03.10.